3. MIROVANJE FLUIDA (STATIKA FLUIDA) 3.1. Uvod Saznanja o zakonitostima mirovanja fluida su najstarija saznanja mehanike fluida.

Kao što je napomenuto viskoznost se ne manifestuje pri mirovanju fluida pa je razumevanje pojava u ovom slučaju jednostavnije. U stanju mirovanja fluida postavlja se zadatak utvrđivanja međusobnog uticaja tri osnovne veličine: - pritiska p - gustine ρ i r - spoljnih sila F , koje deluju na fluid. Unutrašnje sile u fluidu iskazuju se pritiskom. Kao što je pri definisanju naznačeno pritisak je skalarna veličina i iskazuje dejstvo sile po jednici površine. Spoljnje sile su sile koje su posledica okruženja fluida. One dejstvuju po jednici mase fluida F (N/kg). 3.2. Ojlerova jednačina za miran fluid Zadatak statike fluida je da utvrdi uslove mirovanja svih delića u određenom fluidu. Slično kao i u mehanici čvstih tela i u ovom slučaju potrebno je naći uslov ravnoteže svih sila koje deluju na fluid. U svrhu ovog zadatka posmatra se proizvoljna fluidna zapremina (sl. 3.1) koja je sastavni deo ukupne zapremine fluida. Na svaki elementarni fluidni delić zapremine dV deluje spoljna sila ρFdV. Ukupna spoljnja sila u uočenoj fluidnoj zapremni iznosi: r (3.1) ∫ ρFdV
V

Unutrašnja sila na uočenoj fluidnoj zapremini dejstvuje po njenim granicama jer se dejstvo pritiska između elementarnih fluidnih delića dV potire. Unutrašnja sila na uočenu fluidnu zapreminu deluju r po omotaču te zapremine. Elementarna sila dejstvuje na elementarnu površinu i ona iznosi - pdA . Znak minus potiče od suprotnog usmerenja sile u odnosu na jedinični vektor površine. Ukupna sila na celoj površini uočene fluidne zapremine iznosi: r − ∫ pdA (3.2)
A

S.3.1. Dejstvo sila na proizvoljnu fluidnu zapreminu

Uslov ravnoteže fluida je da je zbir svih sila koje deluju na uočenu fluidnu zapreminu jednak nuli.

V

∫ ρFdV − ∫ pdA = 0
A

r

r

(3.3)

Uzimajući u obzir Gausovu teoremu važi:

4) gde je u Dekartovom parvouglom koordinatnom sistemu.9) pomnože sa dx. Uzimajući ovo u obzir sledi: Xdx + Ydy + Zdz = 1 ∂p 1 ∂p 1 ∂p dx + dy + dz ρ ∂x ρ ∂y ρ ∂z (3.12) Jednačina (j. ∂p r ∂p r ∂p r gradp = i+ j+ k ∂x ∂y ∂z dobija se: (3. Osnovna jednačina statike fluida Ako se prethodne jednačine (j.A ∫ pdA = ∫ gradpdV V r (3.3. povezane su veličine gustine.3.10) Sabiranjem prethodnih jednačina (j. dobija se sistem jednačina: Xdx = 1 ∂p dx ρ ∂x Ydy = 1 ∂p dy ρ ∂y Zdz = 1 ∂p dz ρ ∂z (3. pritiska i spoljnjih sila.7) ρ (3.barotropni fluid.11) Xdx + Ydy + Zdz = 1 ρ dp (3.10) dobija se jedna jednačina: Xdx + Ydy + Zdz = ili ∂p ∂p ⎞ 1 ⎛ ∂p ⎜ dx + dy + dz ⎟ ⎜ ∂x ∂y ∂z ⎟ ρ⎝ ⎠ Izraz u zagradi je totalni diferencijal pritiska. kao što je i bio cilj. U ovoj jednačini.5) V ∫ (ρF − gradp )dV = 0 r (3. 3.3. Skalarni oblik ove jednačine u pravouglom Dekartovom koroordinatnom sistemu je: X = 1 ∂p ρ ∂x Y= 1 ∂p ρ ∂y Z= 1 ∂p ρ ∂z (3. .3. dy i dz.8) Ova vektorska jednačina naziva se Ojlerova jednačina za miran fluid.12) naziva se osnovna jednačina statike fluida.6) Rešenje ovog integrala je (dV ne može biti jednako nula jer to nema fizičkog smisla): r ρF − gradp = 0 ili r 1 F = gradp (3.9) Rešenje Ojlerove jednačine za miran fluid je jednostavno ako je ρ = const (nestišljivi fluid) ili ako je poznata funkcija ρ= ρ (p) .sukcesivno.

Sl.15) Obično se prethodna jednačina izražava na sledeći način: p p1 (3.Mirovanje nestišljivog fluida u polju zemljine teže U slučaju nestišljivog fluida rešenje jedačine je jednostavno. Naime potrebno je integraliti jednačinu u zadatim granicama: p2 p1 ∫ dp = − gρ ∫ dz z1 z2 Rešenje je: p 2 − p1 = − gρ ( z 2 − z1 ) (3.16) dat je na slici (sl. Jednačina statike fluida u polju zemljine teže Jedina spoljnja sila koja deluje na fluid koji miruje u polju zemljine teže je gravitaciona sila. dZ = -g zamenom jednačina (j.16) + z1 = 2 + z 2 ρg ρg p Za prvi član jednačine 1 obično se kaže da je to “pritisna visina”.3.4. 3.14) (3. Uobičajeno je da se koordinatni suistem u polju zemljine teže postavlja tako da je z-osa usmerena vertikalno naviše. Iz ovoga sledi da je zbir pritisne i geodezijske visine.2.3.3. Iz prethodne diskusije sledi: dX = 0. Grafičko prikaz jednačine statike fluida u polju zemljine teže . Grafički prikaz ovakvog razumevanja jednačine (j.3.13) ρ Ovaj izraz je jednačina statike fluida u polju zemljine teže.13) u jednačinu (j.3.4. konstantan.12) dobija se: − gdz = dp (3. za neki jedinstveni (neperkinuti) fluidni prostor.1. koja je jednaka ubrzanju zemljine teže g (m/s2 = N/kg). dok se drugi član jednačine z ρg naziva geodezijskom visinom. 3. dY = 0. Samo ako je u celom posmatranom fluidom prostoru ova jednačina zadovoljena fluid će mirovati.2).

neobično je važan u rešavanju zadataka iz statike fluida. 2.16) sledi da je pritisak u bilo kojoj tački unutar tečnosti koja se nalazi u otvorenom rezervoaru jednak: p = p a + ρgH (3.21) . 3. a H (m) dubina položaja posmatrane tačke. iz jednačine statike fluida. cevovoda koji povezuje te cilindre (sl. 3. Zakon se može isvesti posmatrajući sliku (sl. odnosno vertikalno rastojanje te tačke od slobodne površine. Hidraučna presa je naprava u kojoj se koristi jednačina statike fluida u tehničkim problemima. 3.3. Paskalov zakon glasi: Promena pritiska (povećanje ili smanjenje) u bilo kojoj tački jednistvenog fluidnog prostora izazvaće istu toliku promenu pritiska u svim tačkama tog fluidnog prostora.3.2. mada na prvi pogled izgleda trivijalno. presovanje. Površina čela klipa je A1. Posledice i zakoni koji proitiču iz jednačine statike fluida u polju zemljine teže Iz jednačine statike fluida u polju zemljine teže izvodi se veći broj zakona i zaključaka.3 a). Pošto su pritisci na slobodnoj površini jednaki sledi da te slobodne površine u jedinstvenom fluidnom prostoru moraju biti na istoj visini (sl.18) Ako se pritisak p1 poveća za neku vrednost δp1 ona de može pretpostaviti da će doći do povećanja pritiska p2 za neku vrednost δp2. Hidraulična presa je mašina pomoću koje se malom silom (na primer ručna sila) ostvariti veoma velika sila potrebna za ceđenje. Slobodna površina tečnosti je uvek horizontalna.20) Sl. Zaključak proističe iz jednačine statike fluida. takođe.3. 4.19) p1 + δp = p 2 + δp + ρgh 1 241 1 242 4 3 4 3 p1' p2 ' Ako se od jednačine (j. Proizvod ρgH naziva se hidrostatički pritisak.19) oduzme jednačina (j. Prtisci u istim horizontalnim ravnima jedinstvenog fluidnog protora su jednaki.17) gde je pa atmosferski pritisak. Hidraulička presa se sastoji od dva cilindra sa klipovima različitih prečnika. čija vrednost se izračunava po sledećem izrazu: p1 = F1 A1 (3. dizanje i sl. Spojeni sudovi 5.3. Ovaj zaključak. 1. Posledica dejstva sile na klip je pritisak p1. Zakon spojenih sudova je direktna posledica jednačine (j.17). 3. b). Malom silom F1 deluje sa na klip I. Na osnovu jednačine statike fluida može se napisati da je: p1 = p 2 + ρgh (3.18) dobija se: δp1 = δp 2 što se želelo i dokazati. (3.4.3. 3.Iz jednačine (j. Ovaj zaključak proističe. Promenjeno stanje opisuje se jednačinom: (3.3.4). 3.

3. Vidi se da ta sila zavisi od veličina čeonih površina klipova i sile kojom se dejstvuje na klip I. Hidraulična presa (1. koja deluje naviše na objekt koji se presuje. su jednaki: p1 = p2 (3. S obzirom da su cilindri spojeni cevovodom pritisci tečnosti na oba čela klipa. 3 – klip I.24) u jednačinu (j. čelo klipa I i čelo klipa 2 su u istoj horizontalnoj ravni. . 7 – podloga) Dejstvo pritiska tečnosti p2 na klip II izaziva silu F2.25) iz čega sledi: F2 = A2 F1 A1 (3. U slučaju da to nije tako.24) A2 Ako se zamene vrednosti pritisaka (j. 11) može se izračunati sila kojom se pritiskuje objekt.26) Pomoću izraza (j.23) iz čega sledi: F2 (3.4.21 i j. 3. 4 – klip II. potrebno je korigovati izraz (j. Prethodni izrazi važe za slučaj da su klipovi u istoj horizontalnoj ravni. po jednačini statike fluida.22) dobija se: p2 = F1 F2 = A1 A2 (3.22) Sl. 3. 3.U jednostavnijem slučaju. 5 – cevovod. Ta sila je jednaka: F2 = p 2 A2 (3. kakav je prikazan na slici. 3. 2 – cilindar II.22) za vrednosti razlike hidrostatičkog pritiska koja zavisi od visinske razlike čeonih površina klipova. Iz prethodnog proizilazi da se malim silama mogu izazvati veoma velike sile pritiska na objekt.cilindar I. 6 – objekt koji se presuje.

2. 3. Definicije nadpritiska i podpritiska Pritisak se meri na različite načine. što zavisi od vrste fluida i veličine pritiska.5): 1.5. Sl. ako je apsolutni pritisak veći od atmosferskog: pm = p -pa (3.6. Nadpritisak ili manometarski pritisak pm je razlika između apsolutnog pritiska i atmosferskog pritiska.7). Merenje pritiska pomoću U .28) Sl. Najednostavniji i pouzdan način merenja malih nadpritisaka i podpritisaka je pomoću U – cevi (sl. 3. Podpritisak ili vakumetarski pritisak je razlika između atmosferskog pritiska i apsolutnog pritiska.5. ako je atmosferski pritisak veći od apsolutnog. pv = pa –p (3. Merenje pritiska Osnovne definicije naziva pritiska (sl. Apsolutni pritisak p je ukupni pritisak u nekoj tački fluidnog prostora. U ovom slučaju jedan krak U-cevi je nagnut pod poznatim uglom α. Atmosferski pritisak pa je pritisak koji vlada u okolnom vazduhu. Ako je ovaj ugao manji preciznost očitavanja je veća.6). 3. 3. Prethodno objašnjavanje pritiska se odnosilo na ovaj pojam. 3.27) 4. U svakom slučaju.cevi Za preciznija merenja veoma malih nadpritiska i podpritisaka koristi se mikromanometar sa kosom cevi (sl. 3. Ovaj mikromanometar najčešće služi za merenja razlika . on se meri i tako se utvrđuje njegova vrednost u konkretnim slučajevima – lokalni uslovi.3. Pri normalnim termodinamičkim uslovima uzima se da on iznosi pa= 101325 Pa.

Ta razlika se određuje očitavanjem dužine l i sledećim izračunavanjem (sl.5 i 6.b). Mikromanometar sa kosom U-cevi Za određivanje većih nadpritisaka i podpritisaka u praksi se najčešće koriste manometri sa Burdonovom cevi (sl.8). Komora može biti harmonikasta ili jednostavna cilindrična sa osetljivom membranom. 3.9).1 na sl. 3. Ovo merilo funkcioniše na principu promene zapremnine gasovitog fluida u nekoj komori i prenosu promene te zapremnine na membranu. 3.29) Sl.7): ∆p = pa – p = ρt l sinα (3. sl. 3. Naime.8) očitava se vrednost pritiska. Ovim merilom mere se male razlike pritiska.4.8.8).između dva pritiska.3.8.3. sl.3. Manometar sa Burdonovom cevi U svakodnevnom okruženju često se sreće aneroidno merilo pritiska (sl. Ovaj manometar funkcioniše na elastičnom deformisanju savijene cevi.7. a ta deformacija se prenosti na mehanizam (poz. što ima za posledicu zakretanje kazaljke (poz. . Na kalibrisanoj skali (poz.3. cev (poz.3.8).8. sl. Najčeće se meri atmosferski pritisak (sl. Elastična cev je elipsastog poprečnog preseka. Sl. 7. 3. 8. a) prikazana je konstrukcija aneroidnog manometra sa harmonikastom komorom. Na slici (sl.8) se pod dejstvom pritiska elastično deformiše tako da se “ispravlja”. 3. 3.

Sl. Potrebno je poznavati intenzitet tog dejstva. Osa z usmerena je naniže. Aneroidno merilo pritiska 3.3. Osa y nalazi se. u posudama. najčešće. Zbog prisustva hidirostatičkog pritiska oni pritiskajuće dejstvuju na zidove rezervoara.10. Ovde će se razmotriti slučaj kada je površina na koju dejstvuje sila pritiska fluida ravna.9. Pored toga. Pritisak tečnosti na ravne površine b Tečni fluidi nalaze se. rezervoarima i sl.a Sl. Dejstvo na neku konkretnu potoljenu površinu manifestuje se rezultujućom silom pritiska. u ravni slobodne površine tečnosti. Neka se posmatrana ravna površina A nalazi na ravni π. takođe.6.3.10). 3. To je jednostavniji slučaj u odnosu na slučaj kada je ta površina zakrivljena. Pravougli koordinatni sistem postavlja se tako da je osa x u preseku ravni π i ravni slobodne površine tečnosti. koja je nagnuta pod uglom α u odnosu na ravan slobodne površine tečnosti gustine ρ (sl. Pritisak tečnosti na ravne površine . važno je da se sazna gde je napadna tačka te sile.

y-ravan: ρg ∫ xzdA = x D P A (3.32) Izraz ∫ zdA je statički moment inercije površine A u odnosu na x. Imajući ovo u vidu dobija se daje sila pritiska: P = ρ g zC A (3.31) Za izračunavanje ukupne sile pritiska P na površinu A potrebno je integraliti prethodnu jednačinu.34 ili j.Hidrostatički pritisak tečnosti u bilo kojoj tački prostora koju zauzima tečnost.30) Uočava se elementarna površina dA u posmatranoj površini A.38) U prethodnim izrazima (j. 3. yD i zD se odnose na napadnu tačku.y-ravan.3. η. Primenjujući Varinjonovu teoremu za x. na osnovu jednačine statike fluida je: p=ρ g z (3.37 i 3.36.x-ravan: ρg ∫ z 2 dA = z D P A (3. x=ξ (3. Za određivanje napadne tačke D sile pritiska P potrebno je primeniti Varinjonovu teoremu.39) .37) i za z.3. Cilj naredne analize da se one odrede. nepoznate. a η-osa se nalazi u ravni u kojoj je i površina A. koja je težište površine A. Transformacija koordinata je sledeća: y = η cosα. z = η sinα. Pri tome je pC vrednost hidrostatičkog pritiska u tački C. To pojednostavljenje je svođenje problema na dvodimenzijsko u novom ravanskom koordinatnom sistemu ξ. Sila pritiska na tu površinu je: dP = p dA = ρgzdA (3. P = ρ g ∫ zdA A A (3.3.36) za y.35) Bilo koja od jednačina (j.38) koordinate xD.y-ravan).z-ravan dobija se: ρg ∫ zydA = y D P A (3. Poznato je da on iznosi: A ∫ zdA = z C A (3.33) gde je zC najkraće rastojanje težišta C do do slobodne površine tečnosti (x. Ove veličine su. Ona glasi: Moment rezultante jednak je zbiru momenata komponenti.35) može poslužiti da se odredi intenzitet sile hidrostatičkog pritiska na datu površinu. 3. Kao što je na slici (sl. za sada. U tu svrhu uvodi se pojednostavljenje.34) ili P = pC A (3.10) pokazano ξ-osa se podudara sa x-osom.

38): ρg ∫ ηξ sin αdA = ξ D ρgη C sin αA { A xD 14243 4 4 P (3. Ako su površine A simetrične u odnosu na osu η tada je: Iηζ = 0.Uvodeći smenu koordinata u jednačinu (j.41) ili ηD = A 2 ∫ η dA ηC A (3. odnosno ζ = 0 što je najjednostavniji slučaj.ξ-ravan. Moment inercije površine A za osu ζ.47) Formule za izračunavanje sopstvenog momenta inercije za proste površine nalaze se u priručnicima. pa je ηD = I ξ ' + Aη C 2 ηC A = ηC + Iξ ' ηC A (3.42) Izraz iznad razlomačke crte u prethodnoj jednačini je moment inercije Iξ za osu ξ. . koja se nalazi u ravni slobodne površine tečnosti može se predstaviti zbirom sopstvenog momenta inerecije Iηζ’ i položajnog momenta inercije AηC2.3.36) i uzimajući u obzir jednačinu (j. U slučaju složenih površina analiza veličine sile hidrostatičkog pritiska sprovodi se za svaki deo složene površine. Zamena koordinata se može uvesti i u jednačinu (j.3.34) dobija se: ρg ∫ η 2 sin α cos αdA = η D cos α ρgη C sin αA A 1 24 14243 4 3 4 4 yD P (3.46) gde je Iηζ centrifugalni moment inercije za η.43) Dobijen je izraz koji na bazi poznatih veličina određuje jednu kordinatu položaja napadne tačke D.40) Skraćivanjem se dobija: A 2 ∫ η dA = η Dη C A (3.45) ili ξD = A ∫ ηζdA ηC A = Iηζ ηC A (3.44) Sređivanjem prethodne jednačine dobija se: A ∫ ηξdA = ξ Dη C A (3.3. pa se može napisati: ηD = Iξ ηC A (3.

Analiza dejstva sila pritiska na telo koje je zaronjeno u mirnu tečnost Analiza počinje posmatranjem elementarne zapremine zaronjenog tela. slučaj . Arhimedov zakon i plivanje tela Iz svakodnevnog iskustva poznato je da tela. Rezultujuća sila P naziva se sila potiska (ili kraće potisak). dimenzija dx. važiće G = P’. Telo zapremine V zaronjeno je u tečnost gustine ρ (sl. Ali na elementarnoj površini dxdy koja se nalazi dublje (dole) deluje nešto veća sila nego na onu koja se nalazi gore.telo pliva (sl. Kada je to tako telo će jednim delom isplivati na površinu toliko dok se dejstvo hidrostatičkog pritiska ne smanji dotle da se izjednači sa težinom G. U zavisnosti od ovog tela mogu da plivaju. Dakle. U ovoj analizi tečnost je smatrana nestišljivom (ρ = const). kao što su bila pre zaranjanja. Očigledno je da dejstvo hidrostatičkih sila prouzrokuje sile koje deluju naviše. u ovom slučaju je posledica hidrostatičkog pritiska na okvašenu površinu A.11).49) Ako se pomoću zapreminskog integrala reči rezulttujuća sila za celokupnu zapreminu V.50) ili P= ρgV (3. Bočne sile pritiska koje dejstvuju na površine dxdz su međusobno jednake jer su na istoj dubini.3.51) je čuveni Arhimedov zakon.3. manja ili jednaka težini tela G. Ako se primeni već izvedena jednačina (j.3. pa pošto su suprotnog smera potiru se.12. Dejstvo hidrostatičkog pritiska . Na ovu elementarnu zapreminu deluju sile pritiska sa svih strana. Proučavanje ovog fizičkog fenomena zasnovano je na analizi sila hidrostatičkog pritiska koje deluju na telo. pr.n.sila P'. koja se zarone u tečnost. Arhimed (287-212. postaje manja od težine G ili se izjednačava sa nulom.3. Ukupna sila potiska P na potuno zaronjeno telo može biti veća.7. isto važi i za sile koje deluju na površini dydz. tonu ili da lebde (sl.11.e.34) na ovaj slučaj može se izraziti rezultujuća sila dP: dP = . . dy i dz.51) Izraz (j.12): 1. koja deluje na telo. nisu "tako teška".3. a) Uslov za plivanje tela je da je P > G. tako da rezultujuća sila. Sila potiska usmerena je uvek naviše.ρgzdxdy + ρg(z+dz)dxdy (3.3. koja se nalazi na dubini z. dobija se: V ∫ dP = ρg ∫ dV V (3. Vidi se da je intenzitet sile potiska koja deluje na telo zavisan od gustine tečnosti u koju je telo zaronjeno i od njegove zapremine.) Sl.48) Sređivanjem izraza dobija se: dP = ρgdzdxdy = ρgdV (3.3.

Na slici je.12. kako bi se težište cele jedrilice spustilo niže. ne pojavljuje se nikakav rezultujući moment.3. Primer za ovaj slučaj je "trčanje po balvanima koji plivaju".2.12. U tom slučaju pojavljuje se spreg sila P i G (one su na rastojanju l) koji rezultuje momentom M čija je težnja da telo vrati u ravnotežu. Na slici (sl. prikazan slučaja kada se telo izvede iz ravnoteže.12. tako da telo rotira dok na njega deluje dodatna spoljnja sila. b) U ovom slučaju sila potiska jednaka je sitežini tela P = G.3.13). Telo će biti potpuno okvašeno. U slučaju labilnog plivanja napadna tačka sile potiska je ispod težišta pa ako se telo izvede iz ravnoteže ono će nastaviti da se rotira.3.3. Sl. Ako je težište C ispod napadne tačke sile potiska D telo će stabilno plivati (stabilna ravnoteža). tela u tečnosti mogu da plivaju (a) da lebde (b) ili da tonu (c) Tela koja plivaju mogu se ponašati na različite načine (sl. Kada se sila napadna tačka sile potiska D poklapa sa težištem C.13.3.12) prikazane su mehaničke analogije za slučajeve ravnoteže. takođe. Stabilnost plivanja . ali ne mora da potone do dna. Na slici je primer jedrilice kod kojih se obavezno na kobilici (odozdo) dodaju tegovi.c) U ovom slučaju sila postiska je manja od težine tela P < G. zasnovane na fizičkom klatnu i ravnokrakoj poluzi. slučaj – telo tone (sl. slučaj – telo lebdi (sl. Sl. 3. što plivanje čini nestabilnim (labilnim). 3.

3. Naravno. Y = -a. a na slobodnoj površini tečnosti. 52) Ovde treba zapaziti da je jedinična inercijana sila Y (N/kg) jednaka ubraznju. Radi toga razmotriće se opšti slučaj parvolinisjkog jednako ubrzanog kretanja tečnosti u rezerevoaru (sl. ali je suprotnog predznaka. 3. s tim što je vektor ubrzanja suprotno orijentisan u odnosu na smer kretanja.52) U prethodnoj jednačini vrednosti x i z su nezavisno promenjljive. koji se kreće jednako kao i rezervoar. Osa y usmerena je u pravcu i smeru kretanja. . može se "pričvrstiti" koordinatni sistem. pri čemu se tečnost smatra nestišljivom (ρ = const). pored gravitacione sile javljaju inercijalne sile kao spoljnje dejstvo na fluid. U ovakvim slučajevima potrebno je poznavati pritiske u pojedinim tačkama u rezervoarau i geometriju "naginjanja" tečnosti. Delići tečnosti neće se kretati u odnosu na ovakav koordinatni sistem.14. Zbog ove činjenice ovaj slučaj spada u statiku fluida. Slučajevi promenjljivog kretanja mogu biti veoma različiti. Z = -g (3.14) ubrzanjem a. Sl. Relativno mirovanje tečnosti prihorizontalnom translatornom kretanju Jenačina statike fluida (j.3. Uvrštavanjem vrednosti spoljnih sila u jednačinu statike fluida dobija se: − ady − gdz = 1 ρ dp (3. slučaj jednako usporenog kretanja je identičan jednako ubrzanom kretanju.12) glasi: 1 Xdx + Ydy + Zdz = dp ρ Spoljnje sile u ovom slučaju su: X = 0. Pri tome se događa da se vozilo sa rezervoarom ubrzava ili usporava. U ovakvim i sličnim slučajevima se. Koordinatni početak nalazi se na sredini rezervoara. a p je zavisno promenjljiva. Celokupna materija tečnosti će u ovakvom slučaju zauzeti neki položaj i pri tome se neće dalje kretati u odnosu na rezervoar. Relativno mirovanje tečnosti pri translatornom kretanju U praksi se često javlja slučaj transporta tečnosti u rezervoarima. koji se kreće translatorno u horizontalnom pravcu. Dakle.8. Jednačina se rešava neodređenim integralom.3. Na rezervoar. određuje se polje (raspored) pritiska u tečnosti i oblik slobodne površine. Najednostavniji slučaj je pravolinijsko jednako ubrzano kretanje.

53) ili − ay − gz = 1 ρ p+C U ovoj jednačini C je konstanta integracije.x pod uglom β. pa se dobija: ay + gz = 0 (3.3.57) Ako se žele odrediti površine (ravni) istog pritiska u tečnosti tada se uzima da je p –pa = K. U slučaju kada je translatorno kretanje tečnosti u pravcu koji nije horizontalan. Pored toga. y = 0.55) opisuje polje pritisaka u tečnosti koja se kreće translatorno i relativno miruje u odnosu na rezervoar.58) zaključuje se da je površina u kojoj su jednake vrednosti pritiska ravna i da je paralelna slobodnoj površini tečnosti.x. Na osnovu ovoga se dobija jednačina površina u kojima su međusobno jednake vrednosti pritiska: ay + gz = − K (3. . koji se ne kreće horizontalno.3. Ovaj ugao se određuje iz sledećeg izraza: tgβ = − z a = y g (3.55) Ova jednačina (j. Ako se želi doznati jednačina slobodne površine tečnosti u prethodnu jednačinu zamenjuje se p = pa. lako se izračunava ugao pod kojim se tečnost naginje u odnosu na horizontalnu ravan. Prethodna naliza i dobijeni izrazi omogućavaju izračunavanje pritiska u bilo kojoj tački unutar prostora koju zauzima tečnost. i ova površina je nagnuta u odnosu na ravan y.58) Iz prethodne jednačine (j. Dakle. gde je K konstanta.54) ρ Ako se ovo uzme u obzir sledi: p − p a = − ρ (ay + gz ) (3. ona je ravna i nagnuta pod uglom β u odnosu na ravan y. tako da se može izračunati konstanta intergacije C: p C=− a (3. tada je potrebno uzeti u obzir da jedinična inercijalna sila i sila gravitacije moraju da se projektuju na novi korodinatni sistem.56) Ovo je jednačina ravni. Slobodna površina tečnosti nije zakrivljena.− a ∫ dy − g ∫ dz = 1 ρ ∫ dp (3. Granični uslovi integracije se uzimaju na slobodnoj površini u koordinatnom početku. z = 0. p = pa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful