BOGDAN BOGDANOVIĆ GLIB I KRV Beograd 2001. Sadržaj: Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1.

Izmeñu "srbijanstva" i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. ðavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve "zlatne kašike" 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

1

Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović Da sam oćutao, živeo bih danas mirno i sramno. Ali, oćutati se nije moglo. Šifra je bila suviše jasna. Bogdan Bogdanović (1992) U godinama razaranja Jugoslavije ni od koga iz Srbije kao od Bogdana Bogdanovića nije toliko traženo da govori o drami koja se odigravala, i da svedoči u ime one Srbije "koja odbija fatalizme, i rata i mržnje, i bezizlaza" (M. Galić, 1992)1. I Bogdan Bogdanović je odgovarao na pozive koji su mu stizali sa najrazličnijih strana... Upitan nekoć da objasni svoje delo u vreme uskih specijalizacija: crtač i arhitekta, teoretičar arhitekture grada, pisac i filozof, graditelj metaforičnih grañevina i alegorijskih ambijenata – Bogdan Bogdanović je odgovorio: "Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem". U pokušaju da se odredi mesto Bogdana Bogdanovića u istoriji srpske arhitekture, samo, dakle, u jednom od oblika njegovog polimorfnog stvaralaštva, rečeno je ono, što karakteriše čitavo to stvaralaštvo: "To je više uticaj ličnosti nego uticaj objekata, više primer kako treba misliti nego kako terba graditi" (Z. Manević, 1986). Stvaralac, tvorac slojevitog dela, po definiciji, nije čovek iz jednog komada. Bogdan Bogdanović ne ostavlja da se to podrazumeva već sam priznaje: "Svesno sam odabrao neku vrstu šizofrenije, uvek sam se delio na dve ličnosti, na javnu ličnost koja radi, a imao sam i neku ličnu 'kapelicu' u koju sam se zavlačio i preturao stvari, koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. O tome sam ranije studentima govorio – delite se na dnevnog i noćnog čoveka. Dnevni čovek mora da radi za porodicu, mora da se bavi politikom, a noćni čovek je kad je on sam, kad sam sebi pripada. Glavno bogatstvo ličnosti potiče iz ove noćne sfere..." U poslednjem prolaženju južnoslovenskih naroda kroz glib i krv, u godinama razaranja Jugoslavije ne samo kao realne državne zajednice već, pre svega, kao projekta koji je - sazdan na različitosti interesa i bogatstvu tradicija, na sudaru ideja, mašti i slobodi eksperimentisanja - jedini imao budućnost, Bogdan Bogdanović je drugima, a možda i samom sebi, otkrio da je noćni čovek u njemu moderni, tačnije postmoderni, srpski intelektualac sa kosmopolitskom osnovom.
1 U ovom predgovoru citirani su i intervjui Bogdana Bogdanovića koji nisu uvršteni u knjigu. Prireñivač je to uvek označio.

2

Odrastao u domu u kome su "žarili i palili cela meñuratna i poratna srpska i hrvatska moderna, nadrealisti i posebno Krleža" – Bogdan Bogdanović je, misleći u svojoj kapelici, pišući i gradeći, neplanirano, voñen instinktom stvaraoca, neprestano išao ka esencijalnom. U jednom presudnom trenutku istorije, esencijalno se kristaisalo i silovito izbilo. Dogodilo se to, naizgled, preko onog drugog čoveka u Bogdanu Bogdanoviću, preko dnevnog, političkog čoveka. Sam Bogdan Bogdanović je sebe smatrao "izletnikom u politiku"2. Za druge, on je u politici bio "pravi amater" i kao takav "činio brojne greške koje mu savremenici nikako nisu mogli da oproste i koje će tek iz neke vremenske perspektive verovatno sasvim izbledeti pred onim u čemu je on stvarno bio majstor, pred njegovom neobičnom veštinom u oblikovanju pejsaža, u vajanju i postavljanju skulptura ili arhitektonskih oblika u slobodnom prostoru" (Z. Manević, 1986). Ali, u kakvom su odnosu dnevni i noćni čovek? Bogdan Bogdanović je rušio stereotipe i ostajao izvan klišea u političkom i akademskom životu3 jednako kao i u graditeljstvu i pisanju. Noćni čovek objašnjava onog dnevnog. Oni su jedna ličnost: stvaralačka i zato uvek i svuda nepredvidiva. Teško je opisati polimorfno i slojevito delo Bogdana Bogdanovića. Za to nije dovoljan ni najveći pojedinačni napor. "Da bismo", kako bi on sam rekao, "rasuñivali i o sebi i o drugima, potrebno je mnogo više ličnog rada, duha..." Rizično je, pogotovo, predviñati sudbinu, koja implicira i ocenu, dela Bogdana Bogdanovića. Vreme je demantovalo već dat "bespogovorno potvrdan" odgovor na pitanje da li će delo nadživeti svoga harizmatičnog tvorca. "Pri tome se", precizirano je, "ne misli na njegovo političko delo, dugo i verno služenje komunizmu, sve dok se iz osećanja lične povreñenosti nije, u kasnim godinama života, preobratio u komunističkog disidenta. Isto tako se ne misli ni na njegovo književno delo, koje je po rodu najbliže naučnoj fantastici. Misli se na memorijale, za koje zaista nije imao predložnika, i koji se posle Bogdanovića više ne mogu stvarati na formuli koju je on svojim delima iscrpio. Oni koji u budućnosti budu zaželeli da se bave memorijalima, bilo skulptorskog ili arhitektonskog porekla, moraće da izmisle nešto drugo, neku drugu formulu" (Z. Manević, 1986). Dogodilo se, meñutim, da tvorac nadživi svoje najznačajnije delo. U razornim godinama nestali su neki njegovi najlepši memorijali. Uništio ih je rat.

Bogdan Bogdanović je bio učesnik antifašističkog rata, pripadnik komunističkog pokreta, gradonačelnik Beograda, član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije do njegove Osme sednice (1987), na kojoj je Slobodan Milošević, dugo pripremanom zaverom, ustoličen za nacionalnog voñu. 3 Bogdan Bogdanović je napustio Srpsku akademiju nauka i umetnosti (1981). Univerzitetski profesor, dekan Arhitektonskog fakulteta, on je u selu Mali Popović osnovao arhitektonsku školu, kojoj je, posle penzije, nameravao da se sasvim posveti. U razornim godinama, kako on naziva godine rata u Jugoslaviji, škola mu je oduzeta i opustošena. Posečeno je čak i šest stoletnih lipa oko nje.

2

3

Okolnosti su prisilile Bogdana Bogdanovića da prestane da gradi. Sada je samo pisao. Za poslednjih trinaest godina (1988-2001) objavio je trinaest knjiga. U Beogradu samo jednu, u izdanju Beogradskog kruga (Grad i smrt, 1994). Sve ostale – u Zagrebu, Sarajevu, Klagenfurtu, Salcburgu, Beču, Minhenu, Splitu. U svojim knjigama najviše se bavio gradom. Za njega, graditelja, uništavanje grada imalo je simboličan smisao. Mržnju prema gradu video je kao skrivenu metaforu rata u Jugoslaviji. Po tome se ovaj rat izdvajao meñu ratovima i bio originalan: "U dugoj istoriji čoveka, od davnih davnina, gradove su osvajači osvajali, pa ih pljačkali, ponekad ih čak i palili, ali nije poznato da je iko igde rušio gradove unapred, iz principa" (M. Galić, 1992). Rušenje gradova, zatiranje tragova stoletnih spomenika kulture, ubijanje grañana – "iz principa", Bogdan Bogdanović je svrstavao "u neku vrstu morbidne epske (ili Pol-Potovske?) ratničke mahnitosti". Ali, njegov graditeljski instinkt govorio mu je da se "kroz ovo ludilo probija i neka vrsta osvetničke mržnje brñanskih terorističkih vitezova prema gradu i gradskoj civilizaciji". U rušenju Vukovara, Mostara, Sarajeva – Bogdan Bogdanović je video nagoveštaj jedne univerzalne opasnosti, i upozoravao: "Evropa može imati samo jedno odbrambeno sredstvo: ne podleći pol-potovskoj mahnitosti, već, naprotiv, svim silama materijalnim i duhovnim ustati u odbranu grada i civilizacije" (Isto). Bogdan Bogdanović napisao je na stotine naučnih radova i eseja. Ali, sve su njegove knjige igra znanja i fantazije. Njihovo svrstavanje u naučnu fantastiku, odnosno u književnu fantastiku, taj redak žanr u književnosti na srpskom jeziku, samo odreñuje njihovo osobeno mesto u toj književnosti. U tom žanru svakako, ali i izvan njega, neke od njegovih knjiga, kao Krug na četiri ćoška i Ukleti neimar, vrhunski su dometi. Veliki graditelj i pisac postao je, meñutim, najpoznatiji po svojim, uslovno rečeno, političkim stanovištima. Sve što je Bogdan Bogdanović radio izazivalo je potres i podele. Ali ništa tako kao njegova, samo na prvi pogled neočekivano, precizna analiza uzroka i posledica razaranja Jugoslavije. Ona je najviše učinila da Bogdan Bogdanović, još jednom podeli ljude: za jedne postane svetionik u srpskoj tmini; za druge "nekvalitetni Srbin" i izdajnik srpstva. Ako njegova analiza vršena, tako reći, iz dana u dan u poslednjoj deceniji i po i pripada istoriji politike u Srbiji, onda je Bogdan Bogdanović pokazao da je za političko mišljenje potrebno ogromno znanje, skepsa i mašta – u isto vreme. U svakom slučaju, posle Bogdana Bogdanovića, nije moguće ostati samo na površinskim slojevima jugoslovenskog pandemonijuma kraja XX veka. U njegovim dubljim slojevima on je dolazio do jedne strukture, do jednog političkog i kulturnog obrasca, kao konstante koja je odredila neposrednu prošlost srpskog naroda i odlučujuće uticala na sudbinu jugoslovenskog projekta. Koliko neobično snažan angažman Bogdana Bogdanovića u razornim godinama doprinosi objašnjenju pojave njegovog slojevitog dela u našoj kulturi? Da li je stvaralac, dodavši svom delu čitav jedan

4

ta priprema se morala završiti primenom oružane sile. ali pre svega njega kao modernog srpskog intelektualca. još nije dospela do onog stanja kada se u složenim i izuzetnim delima pojedinaca traga za slojevitim delovima velikog sveta u kome živimo"? Dubina i dramatičnost istorijske krize u kojoj se našao srpski narod na kraju XX veka lišava paradoksalnosti činjenicu da je upravo reakcija Bogdana Bogdanovića na krizu dala ključ za razumevanje njegovog polimorfnog dela. viñena kao način odbrane od promena. Danilu Kišu. Mentalni otpor alternativi pripreman je dugo i svestrano: kroz ideologiju jednakosti. jedva identifikovanim. kroz vojnu doktrinu o Srbinu kao ratniku. dakle. o onom esencijalnom. govorio samo o jednom. Zato je samoizolacija. Dešifrovao je i demistifikovao kulturni. krvava burleska. Vasku Popi. kroz književnost. 5 . Snagu alternativnom obrascu davale su promene kroz koje je prolazio svet. uspostavio distancu prema njemu i kritički ga promišljao. Nije. neviñena destrukcija. u suštini. postao razumljiviji? Ili ostaje "još zadugo teško razmrsiva zagonetka naše kulture koja.. odnosno Istoka u odnosu na Zapad. Samim tim što je identifikovao dominantni kulturni i politički obrazac. Lazi Kostiću. arhaični rat –sve odjednom) – Bogdan Bogdanović je. za koji nije nalazio analogiju u modernom svetu. bez odstupnice. postizana idejama o zaveri i okultizmom. ali i kao početak njegovog kraja. papagajski. Sistematski potiskivan. Bez alternative. Slobodanu Jovanovuću. džeparoški. odnosno politički obrazac koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. kolektivna samoobmana. kriminalni. i slutio da će taj kraj biti praćen kolektivnom demencijom i autodestrukcijom. Za sve vreme rata u Jugoslaviji.. Vodio je razgovor sa sobom. primitivni.. sa svojima i sa drugima o središnim. prepoznao ga u raznim etapama istorije Srbije. Radomiru Konstantinoviću. Učinilo je to njegovo razumevanje dubljih uzroka rata.novi korpus. Čak su se i meñu nacionalistima mogli naći ljudi koji su upozoravali na potrebu ekonomisanja snagom. klovnovski. a posebno približavanje kraja komunističke utopije.. kroz partijsku dogmu o jedinstvu. Isidori Sekulić. kroz crkvenu propoved o superiornosti pravoslavlja. samo antiratni stav izdvojio i osamio Bogdana Bogdanovića. U Srbiji je bilo protivnika rata. srpskim nadrealistima. pa se zato i kolebao oko formulacije koja bi tačno izrazila karakter rata (starački. Bogdan Bogdanović je pružao dokaz ne samo o mogućnosti drugačijeg političkog i kulturnog obrasca već i o njegovom postojanju u Srbiji. otkrivao pod raznim političkim i ideološkim oznakama. istoriografiju. ovaj obrazac je predstavljao krhku alternativu dominantnom obrascu. Razbijanje Jugoslavije video je kao njegovo ostvarenje. Bogdan Bogdanović je rekonstruisao taj obrazac. pitanjima moderne srpske istorije. U Dositeju Obradoviću. verovatno. Tražio je oslonac u srpskoj istoriji. predkauzalni. zamislivog ne samo u modernom svetu nego i u tom svetu svuda priznatog i prihvaćenog. Radoju Domanoviću. Ta sveobuhvatnost proizlazila je iz totalitarnog karaktera političkog i kulturnog modela na kome se temeljila. metodično marginalizovan i konstantno poražavan.

Prireñivač se za pomenutu deceniju odlučio iz dva razloga. i započinje rat koji dovodi do razaranja Jugoslavije. formuliše se velikosrpski nacionalni program. što bi predstavljalo veliki poduhvat. krvi čak i na asfaltu".koji su za savremenike uvek neprovidni: "Koreni rata su u blokadi svesti. 6 . mir u kome će rasti "jedan model mraka. Zatim. Intelektualni i moralni angažman Bogdana Bogdanovića u razorenim godinama proističe iz njegovog razumevanja za brojne dobronamerne sagovornike. a u njegovoj ličnosti najopasnijeg neprijatelja srpske. Usred drame. neće morati da započinje već će započeto moći da nastavi. hteli da razumeju šta se dogaña i pokušaju da u sveopštoj pometnji i ratnom haosu napipaju izlaz. bivšoj Jugoslaviji i u svetu bilo bi potrebno više knjiga. Pa onda. Ako neko jednom odluči da prikupi i objavi sve intervjue Bogdana Bogdanovića. i da se pomoću tog prava odreñeni politički i kulturni model može održavati sve do vlastitog izroñivanja. do 1993. odnosno svoje stvari. jer oni predstavljaju celinu za sebe. ali i iz dobrog poznavanja mnogobrojnih protivnika. da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije".. zajedno sa svojom idejnom decom kojoj su dali neograničenu slobodu za iracionalnu akciju. Za prve. zloupotrebi mentaliteta svoga naroda i da se ne varamo – koreni rata su u ličnostima". pre svega. a taj će poraz biti moralni. postalo jasno da je taj demistifikatorski rad bio glavni razlog zbog koga su se oni koji su. i zajedno sa njima. slutnja da će i mir biti jedva malo manje zastrašujući od rata – "samo nastavak rapsodije tla i krvi... Drugo. Tražeći odgovor na pitanja: "Zašto je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi. jedan model nelaičke. da bi tek danas. iz vlastite odanosti hronološkom principu. zašto je Srbija "stalno u zakašnjenju i okrenuta prevaziñenim modelima" – Bogdan Bogdanović je demistifikovao jedan politički i kulturni model i raskrinkao "civilizaciju laži" koja je na tom modelu izgrañena. Izostavljeni su intervjui stranim listovima. duboko psihološki". u ovoj deceniji sazreva kriza komunizma i jugoslovenske države. više se intuitivno osećalo. klerikalne Srbije. zebnja da nespremnost na odmeravanje duhovne krivice "može kroz generaciju dve da dovede do novog Miloševića". da neumoljivom analizom ide do samog ishodišta niti i da o svemu naglas misli. upozoravanje na posledice rata još dok je on bio u punom jeku: "Najteži poraz iz svega ovoga će izvući srpski narod. Iz istog razloga su i duhovni oci pometnje i planeri rata. Najzad. u Srbiji najviše obraćali Bogdanu Bogdanoviću4. godine. on nije prestajao da u lavini dogañaja otkriva nit koja te dogañaje povezuje. On jednostavno nije znao "kako se stiče pravo da se kaže. promovišu se njegovi izvršioci unutar Komunističke partije Srbije.. Ova knjiga predstavlja izbor iz njegovih intervjua listovima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. moj narod".. Prvo. od 1983. i mnogo važnije. sa 4 Za sve intervjue koje je Bogdan Bogdanović dao u poslednjih dvadesetak godina listovima u Srbiji. juriš teokratije na sekularnost srpske kulture".. Ali je prozreo da pretenzije na to pravo raña inferiornost poluinteligencije. Bogdan Bogdanović to nikada nije mogao da poistoveti. u njegovoj analizi videli čistu subverziju. iz ne tako udaljene perspektive.

Logori. bio "svet minimalnih ideja. Iz ugla stvaraoca polimorfnog dela. 7 . Analiza Bogdana Bogdanovića je jedinstvena iz dva razloga. Bogdan Bogdanović kaže da je svoje studente hteo da nauči. ovaj obrazac održavala. po definiciji. okrenutost Rusiji. preobraženih dogmi. Krivokapić. Razaranje Jugoslavije i njegove trajne posledice po srpski narod mogu se analizirati – i to se već čini u stotinama knjiga. godine. on Jugoslaviju vidi "kao bogatu stilsku polimorfiju" (B. U opresivnom jeziku Osme sednice. duhovnim. sa mnogih stanovišta i na različitim nivoima. već će se odmah pokazati kao opasni faktor daljeg udaljavanja. u središtu analize Bogdana Bogdanovića našao se politički i kulturni obrazac koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. neprijateljski odnos prema svemu posebnom i pojedinačnom. koja je. Njegov pristup je složen. iz raznih uglova. monolitnost. privilegija siromašnih i malih sredina. unutarnje propadanje Srbije. skučenosti duha". i priznao im da "tu nisu daleko od istine". Bogdan Bogdanović je video kao početak kraja Jugoslavije. metod je ostajao isti. i predviñao: "Opresija jezika okrenuće se i prema svakom pojedincu. silovanja. Suviše strašna satisfakcija. koja bi mogla biti "i izuzetna kulturna energija". napisao je Bogdanović već 1987. O drugima je rekao: "Za njih je smrtna opasnost čovek koji misli".. preobratiće se u autoopresiju". Sa stanovišta srpskog intelektualca sa kosmopolitskom osnovom za koga je nacionalizam. Menjala se samo suština ovog obrasca. "neće nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije. Težnju Osme sednice "za monolitnim zvukom". opet. I sveprisutna laž. Bogdan Bogdanović je nalazio potvrdu da je drama jezika uvek i ontološka drama. ali sigurno. U jednom svom eseju (Zapis o naknadno otkrivenoj "ideji ideje" Slobodišta). rat sa Evropom i Amerikom.žurbom u kojoj se oseća strah da i sam već kasni. a jugoslovenstvo shvata kao "višestrukost tradicija". On ga naziva radikalskim. narodnjačkim. monolitnost će zatvarati Srbiju "u svet morbidnih fikcija" i "udaljiti od same stvarnosti". kakva je bila Jugoslavija. sve većeg nerazumevanja". u srbijanskoj sredini. Bez unapred postavljenog cilja. minimalnih koncepata. unutarnjim okom". koji je naišao na jedinstven odjek u srpskoj. U zemlji "višeznačja i polisemije".. Na dubinskom nivou na kome se i kristališe ono esencijalno. jame. Vreme je postepeno davalo za pravo Bogdanu Bogdanoviću: rat sa narodima Jugoslavije. "kako se mukotrpno. strah od Evrope. da bi se bilo više spokojan i manje usamljen. može nešto i neviñeno unapred 'videti'. U evropskom svetu koji je "modelovan od nebrojenih kodova i višeznačja". Ona nije naknadna već ex tempore. materijalna razaranja. Tim okom je i on uspeo da predvidi dogañaje posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. 1974). Kao njegove glavne karakteristike označio je: sklonost ka pojednostavljivanju. Na ovom obrascu stvarala se poluinteligencija. istrošenih parola. ili bar da podstakne da uče. čije će razmere učiniti belodanim tek njen nepriznati poraz.

Nacionalizam. Na toj osnovi nacionalizam i postaje sadržaj narodnjačkog političkog i kulturnog obrasca. Posebno. koja je više ličila na ideološki red. Memoari. Ali. postaje nam svima jasno. oni deluju paradoksalno. Isidora Sekulić je uočavala da i oni koji "veruju" i oni koji "ne veruju" čine to na isti način. Ali. koji su komunisti osuñivali ali ga nikad nisu analizirali. obnoć su postali nacionalisti. Monolitna partija. postao je "poslednja rezerva boljševizma". Zato je i stvarala svoju inteligenciju. Kad se sve to skupa uzme u račun. Komunizam se pokazao kao drugi sadržaj tog istog modela. Da bi slikovito predstavio taj privid promene. za što je srpska država do danas u suštini zadržala tip primitivne. kojima je bio posvećen. koja ga je podsećala na knjigu njegove mladosti. te "planirane mašte". mediokritet u kulturi. O književnosti. II. koja je netragom nestala. Narodna. još uvek. ali i moć. za razliku od nenarodne ili elitističke. ona je marksizam primila tako kako ga se i odrekla: bez distance. Za Bogdana Bogdanovića bilo je jasno da je reč samo o novom sadržaju jednog istog političkog i kulturnog modela. koje je država preduzimala. I svojom analizom koja je na tragu jedne druge srpske 8 . nosile su na sebi pečat brige da li su dovoljno popularne. Ako se i ponadao da sa mladima. Jer – "Neobjektivno i neznalačko baratanje istorijom podstiče paraistoriju. vezala Srbiju u mrtvi čvor. Odgovornost srpske inteligencije za rat u Jugoslaviji danas je opšte mesto. koja je imala misiju. isključivala je mogućnost političke i kulturne polisemije. na Krležin Dijalektički antibarbarus. grañenje fantomskih slika o bivšoj veličini i nametnutim neuspesima. Srpski državnik Milan Piroćanac pisao je: "Sve skoro mere. neodgonetivu zagonetku. moderno nepotpuno organisane države" (Meñunarodni položaj Srbije. Na karakteristike tog obrasca ukazivano je i pre Bogdana Bogdanovića. a zatim da bi se održala na vlasti. Slobodan Jovanović je negirao postojanje kulturnog obrasca u Srba. da bi neometano išla ka ostvarenju utopije. Svojim delom koje je univerzalno a ipak je nastalo u Srbiji. sa Časom anatomije Danila Kiša. odnosno marksoidi.koja se nikad nije poznavala – "bolest endemična i apsolutno neizlečiva" (Laza Kostić. 1992). ova se inteligencija samodefinisala kao marksistička. Osma sednica ga je uverila da je jednovekovna dominacija narodnjačkog političkog i kulturnog modela. 1892). počinje da daje znake života jedan drugi kulturni obrazac. nerazlikovanje istorije i predanja. i za mnoge predstavljaju. Bogdan Bogdanović se poslužio metaforom Vaska Pope: izvrnuta rukavica uvek ostaje ista rukavica. Marksisti. upućuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama". to je još jedno uprošćavanje koje Bogdan Bogdanović narušava dvostruko. poluinteligent. Posmatrani pojedinačno. a "antikomunisti samo boljševici okrenuti naglavce". kao puku oznaku. demagog u politici. kako ih preciznije naziva Bogdan Bogdanović. Umesto preciznog jezika saznanja i kritičkog mišljenja – retorika koja deluje "na dušu mase" i pretače se u politički program. Ali je njegov "veliki mali čovek".

godine. izvršena je samo zamena sadržaja: došlo je do simbioze nacionalizma i boljševizma. Krhke. odnosno prema svojoj meri. iz inferiornosti. sa osećanjem čoveka koji zauvek postaje slobodan. Bogdan Bogdanović veruje. ipak. neprihvatanje ličnosti. uz istrajavanje poluinteligencije na političkom i kulturnom modelu koji ju je do umora i doveo.. ipak.. od svoje mini-mesijanske oslobodilačke opsesije. "umorna od nepotrebne snage podivljalih reči – koje je zavañaju samu sa sobom i svetom u kojem živi. ali neprekinute sve do poslednje decenije XX veka. od svog večitog političkog pravoverja. Ako niste 'naš čovek' 9 . Ovaj umor.. postala "podložna zaluñivanju" i krenula putem samorazaranja. Takav ishod dugo je pripreman. druga. koja je i proizvod i proizvoñač radikalskog političkog i kulturnog modela. Bogdan Bogdanović je u razornim godinama dešifrovao ovaj poces. odnosno klase. postoji izlaz. eksperiment i maštu. devedeset devet godina posle svega. Smatrajući sebe solju nacije. ali i iz interesa. naročito ako je drugačija. delo je poluinteligencije.. umorna je od svoje istočne opcije. U svom pismu Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije posle Osme sednice. zbog siromaštva. U njegovim čvrstim okvirima – nepropustivim za uporeñivanje i distancu. Bogdan Bogdanović. napravio bilans političkog i kulturnog modela koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. Drugi su u njegovoj analizi nazirali tračak nade da iz Ovoga Ovde. Upravo zbog toga su ga jedni i smatrali odgovornim za Ovo Ovde. zapadnoevropskog puta i okretanjem njenim već iscrpljenim izvorima u Rusiji. od svoga narodnjaštva. "Srbija je". za kritičko mišljenje. od svoga slavjanofilstva. drugoslovna.. potiskivane i poražavana. na kraju XX veka. zaključio je Bogdan Bogdanović na početku sunovrata 1987. što se više trudio da priguši patnju zbog stranputice na koju je gurnut narod kome pripada.tradicije. skepsu i ironiju. to je manje uspevao da savlada očaj i bes. odreñivala potrebe i utvrñivala kriterije u skladu sa svojom ulogom. od svoje političke i svake druge ortodoksije".. precizirao je Bogdan Bogdanović. U svetu koji se brzo menjao dominantni politički i kulturni obrazac postajao je sve anahroniji. Srbija je već bila na stranputici. Elitist. umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja. Svestan je da služenje istini ima visoku cenu: "Jedna od osobina tog našeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraćivanje prava na ličnost. u otrežnjujuću moć istine. Razaranje Jugoslavije. čiji naslov nije slučajno neprevodiv: Mrtvouzice nisu naše samo leksički nego i pojmovno – Bogdan Bogdanović je.. ona je oblikovala svest i formirala institucije. Na kraj komunističke utopije – odbacivanjem. Sa odbijanjem rekonstrukcije jugoslovenske države i društva. Kad je nañen "pravi čovek" za novi sadržaj. koje je objavljeno u njegovoj knjizi. on je ogoljen. učinio je da je Srbija. još jednom. umorna je od svoje neobjašnjive austrofobije. Ona se grčevito držala tog modela: po inerciji. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju nipodaštava i prezire.. Skeptik. Na prestanak hladnog rata odgovoreno je ratom za ispravljanje istorije.

. Najzad ne voli se ni usamljeni pojedinac"..niste čovek uopšte. Onaj nepredvidivi noćni čovek. Latinka Perović 10 . Septembra 2001.

pa se.jedna doza povreñenosti nekoga ko je toliko dugo želeo da bude ubeñen u duh i nacionalnu toleranciju koja teče ili koja će poteći baš iz njegovog Beograda. ako želite.. Nacionalizam i kultura . u kafanama sve se do jutra bistrila politika (pre svega nacionalna politika). pa čak pomalo toj funkciji i uprkos . pa i Kalipso (ostrvo nimfa). tako.od buleteriona do Akademije (Platonove.Kafana je bez sumnje. počv od "Složne braće" do "Tri šešira". naravno za novine. da kažete čitaocima NIN-a šta mislite o nacionalizmu i o poslednjim učestalim razgovorima o nacionalizmu? Bogdanović . ideja sasvim uslovno rečeno. Izmeñu "srbijanstva" i kosmopolitizma Čuje se. A što se Efire tiče tog ostrva tavnih senki. Bogdan Bogdanović.1. zašto da neću!" Pa. pa . Iako iz "druge i treće" ruke ipak iz svega ne iščezava prizvuk originala . i buleterion. za NIN? "Hoću.. Pomenuli ste kulturnu isoriju i uogu usenih predanja u njoj. i Akademija. I na kraju se lako moglo desiti da se pomešaju i zaborave šeširi. i u ime čega brani.. da počnemo: NIN .. . usmenog predanja. govorio to i to.. prepričava. zašto to Bogdan ne bi rekao javno..Naši razgovori o mnogo čemu. ili Efira (ostrvo i grad tavnih senki). I stvarno . sve nam se to čini primamljivim. dolazi u okrnjenim odlomcima: gradonačelnik Beograda..šta je to sa mladima. u pauzi u holu..pokušajte. Zato i pored funkcije koju vršite. sasvim razumljivo. potrebno je mnogo 11 . rekao sam.. i to čini mi se baš u istoj toj odrednici "Gradoslovara" koju pominjete. . za ovaj trenutak. najpogodnije mesto za razgovaranja i prigovaranja. naravno) nama je u Beogradu kafana oduvek nadomeštavala ponešto od onoga što u svojoj kulturnoj istoriji nikada nismo imali. Najzad..šta kažete na to? . Teme: Beograd i nacionalizam. neka svako sliku rastumači sebi kako želi. Zaista. "Ostajete li pri tome? .Šta da kažem? Šta da ne kažem! Pored usmenog predanja da bismo uopšte mogli rasuñivati i o sebi i o drugima. govorio otvoreno i žustro na Gradskom komitetu. najčešće su razgovaranja i prigovaranja a za pravi razgovor o ozbiljnim stvarima potrebno je nešto više od leporečivosti. za prodaju i preprodaju ideja. pa posle.U vašem "Gradoslovaru"(1) piše na jednom mestu: "Kafana je oduvek kod nas bila i agora. pa i o nacionalizmu.. dešavalo da zagrejani učesnici zaborave koje ko i šta je šta.Čovek ste iz kulturne sfere. Naime. Jednostavno. i ko šta brani i radi čega. pa pre neki dan u krugu prijatelja. tradicija i istorijska istina. da su ponekad i nazivi kafana upućivali na to šta se u njima zbiva.Vratimo se na početak razgovora.. o agresiji subkulture. A u starom Beogradu šeširi su često bili oznaka partijske pripadnosti.

u to vreme. po pravilu. morali osećati hrišćani i zveri strpani u istu vreću. i veliki srpski državnik. da nas ograñuje od drugih. a Pašić je. Nacionalizam sužava emocionalni doseg čovekovog osećanja prema stvarnim vrednostima sopstvene nacionalne kulture i oduzima mu mogućnost da ih objektivno meri.Pomenuli ste pretkumanovsku Srbiju.Ideja mi je. Istorija oduvek pokazuje da su svi nacionalizmi bili kulturno restriktivni.. priznajem. gde su ih starosedeoci na nož dočekivali. Uvodi i nameće mnote tabu kategorije u književnosti. Ponekad mi se čini da su za to krivi teški duhovni i duševni uslovi male Srbije u kojoj se živelo. osuda toga duha. Stojan Živadinović. uskraćivao je pravo na srpstvo jednom književnom kritičaru zato što se ovaj usprotivio njegovoj tvrdnji kako je Pašić čist Šumadinac. u filozofiji. uslovno rečeno možda i "šumadijske ideologije" za koju ne treba tražiti daleke izvore. i kao moralni fenomen? . 12 . još isključivije. kao što znamo roñen u zaječarskom Vražogrncu od oca pekara iz Makedonije (Srbina ili Makedonca . Duh prebrajanja i isključivanja. autor onovremeno vrlo tiražnih istorijskih monografija i romana. ako bismo je bili svesni. samoubrajala Crna Gora). . izmeñu dva rata. svezani i bacani u reku. ne pomaže sopstvenoj naciji i njenoj kulturi. postao vladajuća dinastička ideologija. tačnije. pa čak. može se tu i tamo osetiti i u drugim onovremenim književnim delima.. podsetiću vas na jednu više šaljivu no tužnu predratnu epizodu. nacionalizam. O tom duhu teskobe i animoznosti mislim da i Cvijić govori imajući u vidu doseljenike iz raznih krajeva u Loznicu i okolinu. Razmišljajući o ovom nesrećnom fatumu našeg nacionalnog bića. da nas vodi u opaku izolaciju i u stalno sužavanje polja naše sopstvene duhovnosti. ako hoćete. upravo onako stravično kao što su se u rimsko vreme. kako Skerlić kaže. mogla prilično da nas rastrezni). Jedan danas sasvim zaboravljeni pisac..Poodavno mi se već razjasnilo da je nacionalistička zagriženost zao duh srpske kulture.Ako dobro shvatam neke vaše ranije izjave. duha. neka vrsta supercentrističke. Čudan je taj mentalitet epicentrizma koji se osećao već pomalo i u okvirima pretkumanovske Srbije da li bi posle.ličnog rada.. a još više. mogao sam zaključiti da postoji neka vrsta srbijanskog kulturnog izolacionizma. . na Oplencu. vi nacionalizam označujete kao faktor samoizolacije? . pa je mogao biti sve drugo što je bio izmeñu ostalog. a čačkajući pomalo i po nenapisanoj istoriji naših naravi (jedna vrsta istorije koja bi. . On sužava registar pojmova i kategorija. na neki način nova? .svejedno).. Naći ćemo ih.Pa da je bolje razjasnim.Mentalitet uže Srbije (pretkumanovske) uneo je nešto od svoje fizičke i duhovne skučenosti i u meñuratna vremena i to u odnosu na ostale delove srpstva (u koje se. razume se. da su bili ometajući faktor kulturnog progresa. u odnosu na druge jugoslovenske narode. Kao duhovno inferioran fenomen (tačnije rečeno kao najava nižeg duhovnog modela). Smatrate li da je ona dovoljno razjašnjena kao duhovni. ali Šumadinac nije mogao biti.. u umetnosti.

. Bez sumnje. tendenciozna vrsta kulture. koji nas obaveštava da je demon sužavanja i restrikcije duh nekog fiktivnog "najužeg jezgra".. 13 . parola da "hoće da nas svedu na Beogradski pašaluk". Meñutim. kulturne opozicije. Kao da biste rado rekli kako i politička subkultura može imati svoju avangardu. To smatram prosto zato što je svaka subkultura po definiciji "kultura" užeg socijalnog sloja. Zbog toga držim da ona čuvena uporišna parola naše tzv. predstavlja podsvesnu metatezu.Čini mi se da ste prilično uzdržljivi. naodmet da čujemo šta mislite o toj izložbi . razume se. čak i Užičane katkad isključivao iz tog nazovinacionalnog epicentra za koji se stvarno nikada tačno nije znalo gde bi mogao biti. . . u suštini uvek negde ispod prave kulture.. tu biti najsigurniji uz svoje male vrednosti i tek ćemo tu u svojoj maloj avliji biti veći no što stvarno jesmo. u etnološkom (odnosno antropološkom) smislu reči. Subkulture su prema današnjem stanju stvari mali restriktivni sistemi.Da li znate pesmicu čika-Jove koja se zove: "Naš junak"? Evo pokušaću da se prisetim njenih završnih stihova: "Na avanu stoji Na sve strane varda Ko ga ita odgovara: Ja sam avan-garda!" Kompleks avangarde je naš davnašnji kompleks.. jer ćemo.Podsećam na Uskokovićeve romane. pa zato smatram da su nacionalistiki izlivi.. zar ne? . pa čak i morbidnu regresiju (u psihoanalitičkom smislu).. ukoliko se u Micićevom slučaju uopšte može govoriti o bilo kakvim idejama.. izložba zenitizma i bez volje prireñivača izbacila je u prvi plan zastrašujuće ograničenu tezu "srbijanstva". možda.Reč "srbijanstvo" je nedavno ponovo uvedena zahvaljujui i jednoj beogradskoj izložbi avangarde dvadesetih godina. Ko ne veruje neka proverava. dakle.o izložbi zenitizma u Narodnom muzeju? . jer čika Jovina pesmica prethodi pomenutoj izložbi tačno za sto jednu godinu. sistemi kulturnog zavaranja. opredmećena slika bi bar u Micićevom slučaju mogla da se primeni kao ljubak denotativ. pa samim tim i "kulturnog" odumiranja. Ne bi bilo. Fenomen pomenute izložbe bi zato mogao biti sasvim mirno prepušten tokovima istorije ideja. čak i kad su mnogo prefinjeniji od Micićevih. Pri tom reč kultura upotrebljavam samo uslovno.. Za moje pojmove kulturni nacionalizam je po definiciji subkultura.Kad me već podstičete..Primeri koje sam naveo zastrašujuće ukazuju na neku prokletu stanovitost procesa psihološkog zatvaranja. A što se avana tiče. agavističko obrtanje motiva. hajde baš da do kraja kažem tačno što mislim. a naročito na roman "Došljaci". agresivna vrsta kultura.Bojim se da je odredba "epicentar" možda malo suviše apstgraktna za prvo razumevanje? . Parolu "hoće da nas svedu na Beogradski pašaluk" treba u stvari čitati obrnuto: "Mi hoćemo da se svedemo na duhovne horizonte Beogradskog pašaluka".

i to je pitanje na koje odgovor nije ni potreban. ako su nešto skriveniji procesi subkulturacije otpočeli sa dekorativno-patriotskim romanima nekog.. To je jedan od onih emocionalnih čvorova koji zahtevaju mnogo obzirnosti i veliku meru mudrosti da se pažljivo razreše. istorijske istine.Prepuštam vam onda da problem objasnite na način na koji biste ga. čitav sistem simbola koji prate fakt i faktografiju. Pitanje je.. apstraktno. A šta će srpska nacija i srpska kultura od toga dobiti . . da pominjanje reči "tradicija" (dodajemo još i atribut prava plemenita tradicija) upravo isključuje pojam tradicionalizma. a da se upletene vrpce ne pokidaju. a tradicija je živa 14 .. činjenice. onda smo u ovom trenutku već uveliko dospeli do Draškovića.Postoji jedan vrlo tanan odnos izmeñu tradicije i tzv.. Jer.Jasno je.. sem toga. Ali zahvaljujući onome što nazivamo tradicijom ... legitiman je upravo zato što se drukčije i ne možemo postaviti prema istorijskim činjenicama. kako vreme prolazi i odmiče. Simbolizacija nad istorijskom faktografijom sama po sebi je legitiman proces (iako se vrlo često može opako izvitoperiti). ostaju... . . imati čitavu skribomansku bibliografiju sklepanu u slavu srpske nacije.Razume se. Dakle. Ona postaje sve više opšteljudska (ukoliko se stvarno humanizuje).istorijska istina raste (ukoliko raste). pošto proces neizbežno vuče naniže. ili ukoliko se naopakom simbolizacijom istorijska istina ne umanjuje i sitničavo zatvara. uslovno rečeno. tradicionalnistički fiksira. ako se ovako nastavi. Biva tako. . materijalni fakt i metaforika fakta. svako iole trezven upitaće se šta će nam i čemu nam imaju služiti u okvirima srpske kulture i ovi subkulturni modeli (jedan ili više njih) ? Pitanje je takve prirode da za njega ne treba ni nuditi odgovor.za druge isto onako kao i za nas same. potvrñuju tezu da nacionalizam degradira sopstvenu kulturu. recimo. Stvara je i notorna istina da ograničenost šovinizma može da kompromituje i najlepše i najplemenitije istorijske činjenice. jednostavno . razume se. i na žalost. recimo. pa čini mi se da zahteva i malo zaobilazniju obradu.Doista. objasnili svojim studentima. ukoliko ne biva sasvim suprotno. a od toga kakvi smo zavisi njena vrednost . nepobitno... profesore.. Drugim rečima.. (2) pa ćemo.Tradicija? Tradicionalizam? Prava vrednost i dubina tradicije i zloupotreba tradicije?.. u uslovima opšte pometenosti. nekog. . jer je sam po sebi suviše jasan. ako su ispravno utvrñene. Za sada mnoge pojave kojima smo okruženi ponovo.Prisećam se jednog vašeg ranijeg intervjua gde ste upravo kao graditelj spomenika govorili o vrednosti tradicije. dobija u svojoj univerzalnoj moralnoj vrednosti. čini mi se. odmah će se postaviti pitanje da li su nam takvi restriktivni sistemi potrebni. Možete li se i sada vratiti na svoja ranija izlaganja. današnjeg Stojana Živadinovića .Drugim rečima. Čini mi se da dva bitna elementa grade istorijsku istinu: dogañaj i prenosni smisao dogañaja. Tradicionalizam zaustavlja tradiciju. .onda.da bismo i pojam tradicije uključili u naš razgovor? .. tradicija je u nama. ono što su.

Problem višestgrukosti tradicija u Jugoslaviji posebno je složen.. ako se hoće. i bez iskrene ljubavi za naporednost svih naših tradicija. prema tome. junački tamanili.Čini mi se da pomalo počinjete da govorite i o nekim svojim ličnim iskustvima? . Na nekim područjima on je aularmantno akutan. problem višestrukosti tradicija postoji u duhu jugoslovenstva. upoznavao sam jednu za drugom mnoge naše sredine i njihove male istorije.Zašto tako izričito smatrate da je višestrukost tradicija izuzetno bogatstvo?Ideja mi je bliska ali je nikada još do sada nisam čuo tako odsečno izrečenu. trebalo bi razvijati ne samo ljubav prema sopstvenoj tradiciji. pa čak.do ličnih provera! Radeći širom Jugoslavije. i uvek sam držao da bi upravo ta višestrukost tradicija mogla biti izuzetna kulturna energija za jednu buduću jugoslovensku kulturu.Prosto zato što nas čitava istorija ljudske kulture uči da tradicije jedna drugu bogate i da nema nezavisne tradicije. u samom poimaju jugoslovenstva koje je nezamislivo bez poznavanja. za duh vaših. . već bismo doveli i do ukidanja. već prema tradicijama uopšte. junaci su se. najčešće preklopljene istorije. ali tvrdim da nema delića Jugoslavije gde on ne postoji. ali na planu univerzalnog jezika simbola odavali su sebi poštu na istovetan. prema drugim tradicijama (klasičan primer kako su se u istoriji politeističkih religija postepeno ostvarivali univeralni . Razvijati upravo tako da bi se od malih nogu imalo sluha za višestruka pretapanja i za mogućnosti praćenja opšteljudskih ideja koje se u velikoj slikovnici ljudskih tradicija dragoceno kriju. Jer od takve kategorije. turski odnosno islamsko-arapski grobni beleg izveden je nešto posrednije iz jevrejskog detila. .. i ako bismo je tradicionalizmom kanonizovali (a to je zao mehanizam svakog kulturnog nacionalizma). Najzad. od generacije do generacije. drugujući sa ljudima sa kojima sam sarañivao.Razume se da smo došli i do nekih mojih ličnih iskustava. .mi bismo danas rekli internacionalni . da se razvija i generalizuje.. do potpunog zaborava početnih istorijskih istina. ako tradiciji ne bismo omogućili da živi. pretpostavljam niko od nas nije intimno odustao. i ako bać hoćete . Navešću samo jedan primer: naš srpski spomenik krajputaš nedvosmisleno je izveden iz turskog nišana. Ako tradiciji ne bismo omogućili da se kroz stvaralačke igre ljudske misli stalno filozofski širi u svim pravcima i prema drugim ljudima tj. Nacionalistički tradicionalizam u krajnjoj konsekvenci ukida istorijske istine i okružuje se morbidnim istorijskim lažima.. .Pledirate. bezmalo bratski način. 15 . veliki ljudski mitovi) stvarno.stvar koja teži. U drugim odručjima manje upadljiv. za duh kulturne koegzistencije? . dakle. Još jednom hoću da naglasim da autohtonih tradicija nema. onda ne samo što bismo sparušili tradicije.dakle. širokogrudih kulturnih modela. dakle. dakle.

a možda i lokalpatriotizmom? . ako mogu tako da kažem. često zbrkane. pa čak i protivpostavljene. nosi silne podsticaje za budućnost. sva ta brda herojstva? No. pa i balkanske sredine..Sekvence u Beogradu u vašoj najnovijoj knjizi odišu nekim.Beograd.. naprednija ili državotvornija.ukoliko smo stvarno razjasnili šta one jesu i kako ih treba negovati. primer Beograda je utoliko specifičan što su se u njemu 16 . ili rasnija. biološki vitalnija. Lapsus sam po sebi nije nesimpatičan i čak sadrži u sebi ono pomenuto neophodno zrnce humora.Na žalost.sve te gomile.. jer tradicije koliko mogu jedna drugu bogatiti. ratničkoj tradiciji Beograda. tamo gde počinje višestruko neprijateljstvo paranoidno ukrštenih tradicija. smatram da i sebe same i one druge oko nas treba umeti prihvatiti sa blagom dozom čovekoljubivog humora. Uostalom. kao što znamo. Mnogima koji se o njega sapliću nije ni palo na um da se zapitaju ko se tu sve s kim oko Beograda borio i šta znače sve u ukupnoj sumi . mi taj nauk još nismo naučili. sve te mnogobrojne tradicije (junačke tradicije) našeg podneblja. svi i nehotično prihvatamo načelo koegzistencije vrlo različitih ratničkih tradicija na jednom mestu. Nismo.. bez obzira na predominantnu ulogu srpske kulturne tradicije. treba umeti uvažiti i ono što je emocionalna memorija nekog drugog.Rekao sam već da su u mnogim područjima Jugoslavije stare. niti može biti niti treba da bude tradicionalno monologitan. naročito ono o ljutim. taista energija istovremeno nosi i opaku razornu snagu koja se raña uvek onda kada se mi (svi zajedno. Jer.. Jedan svakodnevni lapsus navodi nas na to da govorimo o viševekovnoj herojskoj. davnašnje tradicije. bez obzira na predominantnu ulogu naših sopstvenih srpskih tradicija .sklapaju se u zajedničku sliku ljudske drame u redosled slika velikih iskušenja. Na tu nas jednostavnu mudrost upućuje i njegova vrlo duga istorija. Pa zašto se Beograd ne bi tom energijom plemenito poslužio?! Ali.Lep nauk bez sumnje. pored nas.A sada da malo čujemo kako na čitav problem gledate i sa stanovišta vaše sadašnje funkcije? . teške istorijske bede koja je uglavnom bila zajednička za sve naše jugoslovenske.čija je tradicija moralnija (prokleti taj dinarski Etxoc). A. zavañenim junacima i o sličnosti simbola na belezima njihove smrti? . Volim da se uljuljkujem pomišlju da bi upravo taj duh tolerancije prema svakovrsnim tradicijama morao poteći iz Beograda. ne samo neki neodreñeni srpski mi) odreknemo viñenja celine i kad krenemo u ona ružna nadmetanja . da na istom mestu mogu biti preklopljene. isto toliko mogu i jedna drugu potirati. dolazilo je. i do ukrštenih noževa. . nekog tu. beogradskim kosmopolitskim patriotizmom. prihvatajući svesrdno semantičku greščicu. u reflektovanom vidu problem koegzistencije tradicija postavlja se i u Beogradu. U mnogo blažem vidu. koja je kulturnija. Energija tradicije u celini nosi u sebi mnogo misaone i etničke snage. . I. simultane tradicije . bar na našem terenu. Treba sve umeti razumeti. Najzad. ako ćemo pravo nismo nikoga tom velelepnom nauku ni privodili kako treba. ili čak.

. ako se ne varam. nisu predodreñeni da prihvate poziv jedne kulturno niže i izrazito vangradske ideologije. srećom. Šajkače i šubare na gradskim ulicama isto onoliko duboko sežu u dušu mladih koliko i pre neku godinu duge kose i brade.. umnogome zajednički.. na žalost. za nekim drugim nepoznatim životom koji može biti i život u gradovima ukoliko se velikim gradovima spretno i srećno zavlada. prema nekim sopstvenim skučenim "zavičajnim" matricama.svi do jednog proističu iz skučenih i siromašnih okvira vangradskih sredina i održavaju njihova emocionalna stanja. gradski mentalitet (a to važi za čitavu Jugoslaviju).. baltičke mornarske kape ili kape francuskih dragona iz vremena Napoleona III koje su doskora 17 . nisu ni tako retki ni bezopasni? . U dubokoj dubini nacionalizama uvek je neka vrlo neodreñena težnja za nečim neodreñeno boljim. smatram da mlado gradsko stanovništvo koje.Dodirnuli smo. Jer. agresivnu formu da se prevaziñu teskobe duha i sredine.Lično sam ubeñen da nacionalizam nije fenomen velikog grada. zatim. mada podsvesno. u svima nama postoji. hrvatski ili albanski . ili. razume se. Šta o tome mislite? Primeri.O mladima govorim isključivo iz perspektive velikog grada. Osim toga. a mi Beograd smatramo jedinstvenim istorijskim entitetom i s punim pravom. zavlada se. gde će biti saslušani i shvaćeni. upravo. I najkraći pregled današnjih evropskih nacionalizama . ali da. odnosno do sudaranja mladih i nacionalizma.. pa čak i velikogradskom viñenju sveta. na žalost. baskijski. dobija i brojčanu prevagu. ako je istina čak i samo polovina od onoga što tvrdi Evlija Čelebija da se u turskom Beogradu govorilo više od dvanaest jezika . Predstavljaju. I. u Beograñane ubrajamo sve one koji su pre nas u njemu iveli. na toj liniji dolazi do vrlo delikatnih razgraničenja. prodire u velike gradove na nevidljive ar-kapije. I. sistematske i pomalo dosadne zloupotrebe nacionalne kulture u gradskim okvirima uvek nose u sebi nešto što se stavlja gotovo odbrambeno.onda bi nas to upućivalo na kosmopolitizam č ak kao i nekakvu davnašnju beogradsku tradiciju. Tu ih vidim i tu ih poznajem. I upravo zato tvrdim da. mladi. ali. . pa zašto ne i srpski. počinje sve više da otkriva jedan svoj sopstveni. tačnije rečeno.Nedavno ste za jedan širi krug prijatelja i dobronamernih slušalaca izjavili da nacionalizam nije fenomen velikog grada.. po definiciji. a ne prema nekom zavičajnom i parohijalnom. Da li ste voljni da to podrobnije objasnite? . I upravo tu. nepoznato boljim. ako je tu vrlo specifičnu poziciju prema sopstvenoj istoriji danas predominantna srpska kulturna sredina sposobna da prihvati.smenjivale silne civilizacije i kulture. gotovo apotropajski nasuprog imanentnom kosmopolitizmu velikih gradova. eto tu je taj unutrašnji podsvesni kosmopolitizam koji pominjete i koji i dan-danas. onda Beograd i srpska kultura sami sebi daju najveću pohvalu i otvaraju sebi put prema mnogim drugim gradovima Jugoslavije i sveta. jednu od najosetljivijih i najvažnijih tema: mladi i nacionalizam. U daljoj konsekvenci.irski.. evo. pošto su već uveliko formirani prema gradskom.

Vuk Drašković Intervju: Stevan Stanić NIN. jugoslovenske) omoguiti da stanuje i da radi onako kako priroda zapoveda i da na vreme stvara porodice. "Gradoslovar". zapošljavati (što u gradu.bile u modi . i omladina se kod nas dugo. i da ulazi u život bez strepnji i dubokih ličnih potresa. zapošljavati. . 2. Čak i po cenu da solidarno spustimo opšti standard svima nama. kao i radnici. ali kao što sam rekao. . mlañoj polovini nacije (nacije svejedno koje: srpske. da raña decu. Napomene: 1. No. ona je u sebi nosila sopsrtvene projekcije jednog nejasnog idealističkog. ja ne isključujem izvestan p riklon mladih nacionalističkoj regresiji. 18 .Zašto kažete . hrvatske. Beograd. njene uzroke bismo morali dograbiti sa prave strane. mart 1983..Uostalom.pa se prema tome pod srećnim okolnostima i te naše nesrećne šajkače i šubare mogu uklopiti u opšti omladinski maskenbal. "Vuk Karadžić". morali bismo većoj. Valja nam hitno sprovesti i stambenu reformu. Dodao bih još nešto.Ponekad mi se čini da bi ta poenta mogla biti začuñujuće prosta. A vrata se otvaraju znamo kako: Valja nam savladati zastoje u razvoju socijalističkog samoupravljanja i. sada ne bez muke i činimo). Na žalost.... 27. albanske.Nije li vreme za neku poentu? . razume se. Beograd.pod srećnim okolnostima? . kao što znam. jer svaka regresija pa i regresija mladosti potiče iz osećanja nemoći. 1982. čak začuñujuće dugo opirala nacionalizmu. Ako se pojava pokaže kao tačna. pre svega gradkog jugoslovenskog zajednioštva. brojnijoj. iz osećanja da su "sva vrata zatvorena". danas mnogošta ne znamo! I zato upravo moramo biti vrlo oprezni.

Da je dijalog . o glasovima koji se tajanstvenim putem ukrštaju.. vidim da su poneki od čitalaca malo nervozni. ono sam što sam vazda bio pomalo intelektualac..Stiče se utisak da je Krug na četiri ćoška jedan moderan "platonski". prepisivanja i doterivanja. A što se dva dična..vertikalna.Beogradu. Uslovno rečeno . kroz celu knjigu. Rekao sam. pre svega. to su primerci sasvim drukčije duhovne konstitucije (prema Cvijiću. Na jednoj strani su ćudljive gnostičarske izreke. Dakle. pomalo sumnjičavi. na prvi pogled samo graditeljska rasprava dva moderna otpadnika neopitagorejca koji raspravljaju. . Dvoumio sam se da li da je označim kao "raskriv-raspravu". naslovnoj vinjeti.Ofitsko zmijište presečeno na "četiri polovine" treba da podseti na osnovu antinomiju knjige. Traže objašnjenje ko je ko u ovoj raskriv-raspravi. da razjasnim. lako sapletljivi saputnik nekih neodredivih modernih pitagorejaca. pomalo kolebljivac. pa sve do Pakao . spis-dijalog Kako vi žanrovski odreñujete svoj rukopis? Bogdanović .to je rasprava. itd. To je izrazito disidentska.Koliko se sećam. . Protomajstorova subverzija ne klizi horizontalno po istoriji već je duboko .grada koji mnogo sliči . moja prijateljica je ćudljiva gnostičarska mudrica. o utopijama od Atlantide.Razgoor vode. Demonijačka je.Prema prvim reakcijama. opomene i putopisna uputstva Prijateljice Velike Bolesnice a na drugoj je strani zamršen kodeks dogmatskog pitagorejskog "pravouglija". Da je platonski . Razgovor sa Bogdanom počinjemo od podnaslova knjige: "Demonijačka rasprava okultnom poreklu pitagorejskih utopija". Što se moje malenkosti tiče. po mehanizmu prenošenja ideja. knjiga je promenila mnogo naslova i podnaslova.2.i jeste i nije. na jeretičan način. bivša pitagorejca tiče. a katkad i debatuju. vrlo karakteran "dinarski tip" proteže se sve do Ukrajine.. naknadno. Krug na četiri ćoška(1) Bogdana Bogdanovića (koja je dobila ovogodišnju "Nolitovu nagradu") mnogo je subverzivnija knjiga o našoj dalekoj civilizacijskoj prošlosti. sve do Pitagore Pitagoroviča). Reč je o četvoroglasju. dva pitagorejska savremena otpadnika.Za šesnaest godina pisanja. čije će se razorno dejstvo tek. Danteovog Pakla. Zašto ste se baš odlučili za zmiju koja ujeda svoj rep? . Kampanelinog Grada sunca. Disident na četiri ćoška U poslednje vreme kod ns su se pojavile mnoge problematične knjige o bližoj istorijskoj prošlosti. Kišov Simon Čudotvorac je nosio "gnostičku" minñušu nalik zaštitnom amblemu vaše knjige tj. otkrivati. Koje su njihove disidentske pozicije? . NIN .više nije no što jeste. U svojoj 19 .

zacelo je starije od pojave Države. simbole vere! . odnos pobunjene. nevidljive Hestije. i pre Platona. . gradu ni na nebu ni na zemlji. u vreme mojih Urbanističkih mitologema (1966). ali ne prvi i jedini.. Hoću reći .. nedužni beogradski autobusi podsećaju ih na patetično kruženje Zemlje i Antizemlje oko večite. . u orfejskoj teologiji. (Dissidium. (2) Tada sam pomno proučavao arheološke materijale i situacione planove i tragao sa magijskim smislom najranijih protourbanih i prvih urbanih planimetrijskih figura. Otpadnici mogu biti i vrlo zanimljive. nisu još prevazišli matrice pitagorejskog sujeverja. Ne mogu ničim da 20 . Iz izvesnih tehničkih razloga.ako je decenija iza nas bila prevashodno decenija dosadnjikave disidentske literature možda će decenija što je pred nama omogućiti bivšim disidentima da kao nečiji benigni književni junaci zanimljivije progovore o sebi. divili. Nije bilo teško uočiti da se opsesivno izdvajaju dve idealne "geometrijske senke" kojima su se prastari graditelji. Reč je. toliko i o dejstvujućim. Od etimologije je.. tehničkim matricama. iznaopačene religioznosti.Ponoćni pitagorejski disidenti iz Kruga.Da li je Platonova Atlantida pozitivna ili negativna utopija? Ili je reč o antiutopiji? Možda bi nam etimologija reči "utopija" mogla pomoći u odgovoru na ovo pitanje. GSP autobusima kao nekim mitskim bićima. Kakav je zapravo njihov odnos prema ovim limenim demonima? . dissidentia oznake su preuzete iz istorije crkava i sekti. okultno vezani za stare. Ali. već bih knjizi dao neki drugi oblik.. koliko o praktičnim. gde je onda geneza grčkih utopijskih slika? U tajnim kultovima. ipak uporno dakle i idealno. Problem se za mene otvorio još davno. ti najčvršći obično postaju i najvatreniji otpadnici.Pa. Aristofanovo izrugivanje Gradu Ptica. monolitni pitagorejci. I tu se negde. tačnije..Verovatno je reč o atavizmima. budimo bez predrasuda. živopisne ličnosti. bar u usmenom predanju. i te kako. U svakom slučaju su i Nedoñin-gradovi koje mudrost narodske oznake predostrožno drži podalje od stvarnosti. No. uhronije su Nikadije. Ali. Drugim rečima. . pa samim tim i glavni krivac za mnogo šta ludo u ovom današnjem ludom svetu? Krivac verovatno jeste... u pitagorejskim matematičko-društvenim spekulacijama? I odakle slike pristiću? Uticaji sa Istoka? Uticaji iz italskih prostora? Da sam umeo na ta pitanja valjano i izričito odgovoriti.Nije li reč o atavizmima ili.pravovernoj fazi bili su čvrsti. skrivaju i vrlo nejasni koreni svih potonjih utopija. zanimljivija etiologija: gde je poreklo? I da li je Platon stvarno začetnik utopijske strasti. gradeći sasvim neidealno i trapavo svoje naseobine. Disidenti nisu nikada indiferentni prema svojim bivšim negativnim predznakom ostaju. gradu koji je upravo imao biti podignut u obliku kruga na četiri ćoška... o graditeljskim arhetinovima? .. Utopijske fantazme su postojale. Videćemo. dakle.Utopije su Nigdije. verujem. okultnim funkcijama geometrijskih slika. negativne religioznosti. Krug kao starija objava "magijske želje" i zatim derivacije pravnog ugla i poneki nevešti kvadrat. recimo. prosto su opsednuti. verovatno ne bih pisao "demonijačku raspravu". najčešće.

trebalo je dobro utuviti da su i grad iz Države i replika iz Timeja/Kritije bili tvorevine socijalno. Platon je ponudio još jedan model.utopija sagrañena da antipodno potvrdi svu vrednost druge utopije.Ako uzmemo u obzir neke današnje (u mnogo čemu još pretehničke) velike gradove trećeg sveta. morali su biti užasnuti. ne više idealan. Bez sumnje.Atlantida je. i još je dobro uzdrmao celokupnu ravnotežu sveta. konjoliko boansko čudovište.. na prestonicu ostrva. onoj kojom se još uvek.dokažem da je utopijska fantazija i do danas sačuvala neku efektivnu vezu sa svojim atavističkim poreklom.Da li Platonovu Atlantidu smatrate anticipacijom današnjeg megalopolisa? . . moralnopolitički. i ne treba je zamišljati kao neko difuzno megalopolitensko područje u današnjem smislu. sitničava didaktika došla je na samom kraju Platonovog života.Jeste li ikad pokušali da izračunate koliko bi stanovnika Atlantida mogla imati? Mislim na sam grad.Posejdonove kompetencije su se progresivno menjale. hteo Platon to ili ne . ne treba ni dokazivati.hteli to mi ili ne . . 21 . iz propasti Atlantide? . kažu bila bar dva-tri puta veća od Periklove Atine. koja je. pa do destruktivnog boga podzemnih grmljavina i zemljotresa. imaju nesumnjivu okultnu snagu.Što se legende o Atlantidi tiče. a da naravoučenije ne bi ispalo smešno Platon je u zgodnom trenutku . ali i dan-današnji utopijski zanosi.. isterali bismo brat-bratu 5 do 7 miliona stanovnika. nošeni još uvek mehanikom magijskih želja. ako je ima. To. ali ta njegova staračka gradograditeljska verzija do danas još nikoga nije oduševia. pa ako onda tačno definisanu površinu atlantidskog gradskog kruga prekrijemo tkivom sličnim nekoj današnjoj "kazbi". nije mogla biti. Prava. Prabalkanski čudovišni demon. pa bog topotnik. Grci koji su i sami mogli izvesti sličnu računicu. ali nagore.Prema klasifikaciji ser Patrika Gedesa. koliko da se tek kako-tako zatvori tetradički fišek. dvadeset puta veći od Agbatane. . nadrasla je u neku sasvim treću nadutopijsku konstrukciju. . Atlantida . zatim teriomorfno. pouka je višeznačna i svako može da je shvati kako hoće.. u nedostatku bolje. ostala najubedljiviji i najuzbudljiviji model utopijske serije. pošto i književna fantazija obavezuje na neka pravila ponašanja. ipak. . Nije bila.prepustio zajedničkoj katalizmi i Atlantidu i mitsku Atinu. duž mnogobrojnih kanala.. Drugim rečima. pa čak i vojnički zdravije i jače od desetinama puta premoćnije Atlantide. u našoj struci koristimo.U Krugu na četiri ćoška pominjete Posejdona ne samo kao boga mora već i boga ekološke mudrosti koji je za Platonova vremena ćudljivo prognan u helenski Sibir iza Heraklovih stubova? Da li je to progonstvo plaćeno nekom ekološkom cenom? . Grad deset puta veći od Vavilona. držim. već optimalan. i ako jedan deo stanovništva rasporedimo u čunke. Ali. za Atlantidu bi se pre reklo da je bila zamišljena kao ogroman metropolis.Koja je pouka. imperijalni grad čvrsto sabijen u svoj kružni obim. opet.

Utopije su klasicističke troverine.Nisu li sve utopije.. ozbiljni. kao što je ovo sadašnje naše. jedno svoje namrgoñeno "političko ostrvo" i na njemu svoj sopstveni grad pravde i jdnakosti. Kod Platona se ta ravnoteža iskazuje i igrama brojeva. Uostalom. počev još od Platonove Atlantide pa do našeg Novog Beograda (možda je i to jedna napola ostvarena utopija) antiekološke? . bar u onom delu grada koji je Posejdon sam svojim rukama izgradio. što je neizbežno. Slivne kose planinskih venaca bile su bar dvostruko veće. Ne znam da li ću biti jasan. nedostojni potomci su posle uveliko povredili načelo ekološke ravnoteže.. i zato što je eminentno pitagorejska u svom preteranom "planetarnom" kosizmu i. a ne oni nazvao Posejdona bogom ekološke ravnoteže i mudrosti (bez obzira na njegovu hirovitu narav). Grad. stvarno ne znam. kao štoto često biva.one. .. A zaselak Marije Antoanete u 22 .. Njom se danas bez teškoća otvaraju (bolje reći obijaju) svakovrsne intelektualne i moralne brate. tradicionalna grčka nespretnost u stvarima hidrotehnike.zašto? . već ona dva moja dična pitagorejska disidenta. Čitavu tu nečuvenu tehničku majstoriju Platon je vezao za more jednim jedinim izlivnim "sifonom".. mnogi su utopisti docnije gradili svoje utopije u inat prirodi. prepuni su jeda i gorčine. terapeutski. imao je biti ne samo "grad jači od čoveka". Naravoučenije je opet ispalo nejasno. još pride. izmeñu ostalog. onda moram dodati da sam upravo mislio i na naglašenu ravnotežu zemlje i vode. I upravo u takvim ambijentima utopije su veštački svetovi. No.. valja se prisetiti da su i reč i pojam nastali u ambijentima renesansnog platonizma. klasična antinomija homos physis po pravilu je uvek razrešavana na štetu prirode . čak i kod Platona. koji je pokrivao ravnicu površine današnje Mañarske..U zaleñu Atlantide-grada. Ostrva rokokoa bile su Kitere. nadutopijskoj civilizaciji sagrañenoj na opako labilnim miljevitim temeljima. Ili je Platon namerno izgradio tehničku alegoriju o premoćnoj. Pa ipak. a ja verujem da se nešto od nje naslućuje i iz moje crtačke rekonstrukcije. i one oko njega. u svoj onoj Platonovoj matematičkoj akribiji.Nisam ga ja tako nazvao. odnosno drenaže. ako ipak priznam. Priča o Atlantidi ih razluñuje. utopijski grad. izgrañen je monstruozan hidrološki sistem navodnjavanja. posle prognanog Posejdona.. vaspitni. ali pokušaću da se izrazim arhitektonskim jezikom. Ne znam.. nezamislive u kićenom stilu rokokoa. u čoveku. i to baš na onoj tački gde je spoljni krug grada dodirivao morsku obalu. bilo bi dovoljno da pokrene vodenu stihiju koja bi snagom nuklearne eksplozije raznela Atlantidu-grad.. i bog ravnoteže zemlje i vode? Nazvali ste ga čak bogom tehnološke mudrosti . ali uprkos tome. kojom je model potanko razjašnjen.Zar ne postoje utopije koje nam (u rusoovskom smislu reči) nude povratak prirodi? . već i grad jači od prirode.Utopija je danas reč-kalauz. njihovi komentari mojih izlaganja o Posejdonovom graditeljskom remek-delu. a ne Utopije. Ali. Svaka utopija imala je. .. Preterano kišovito proleće. da sam ja. Uopšte. u načelu. da li je u pitanju..

poreñenja radi. Intervju: Dragan Jovanović NIN. Ništa što bi se iole približilo. .A sada. Napomene: 1. sličnost sa današnjim crnim perspektivama nije baš sasvim proizvoljna. Krug na četiri ćoška. "Vuk Karadžić". "Nolit" 1986.Odustao sam. Zašto? . 3. današnjoj mogućoj nuklearnoj katastrofi. Jedno čisto tehničko pitanje. . da ne znam. vrlo brzo uvideo neadekvatnost simboličke poruke. (3) nabacujući prve skice za spomenik revoluciji na Ratnom ostrvu. Meñutim.Da li je tačno da ste svojevremeno. pokušali da premodelirate ovu prirodnu retkost i danapravite spomenik zemlji i vodi. Gradonačelnik Beograda. čini mi se da se u okvirima antičko. opet. maj 1987. Beograd. to nije bila nikakva utopija. odnosno današnja. 1966. na podsticaj Branka Pešića. u kojem se ona preodevala u mlekaricu da bi gostima servirala sir s vrhnjem. Ako je "sifon" stvarno eksplodirao. opet. jer sam. onda se to može shvatiti samo kao eksplozija nagomilane energije nerazumno izdvojene iz celine prirode.tehničkog genija nije moglo zamisliti išta strašnije od vodene pošasti. 23 . Prema tome. Da li je onaj atlantidski "sifon" izazvao bezmalo smak sveta? . bez obzira na primamljivost slike.Versaju. oprostite mi za naknadnu radoznalost. po nečemu sličan smanjenom planu Posejdonove Atlandite? Od toga ste kasnije odustali. Beograd 3. 2. Urbanističke mitologeme. bar ne pitagorejska. Beograd.Priznajemk. ali na pitagorejski način.

to nije moj posao. sa talijansko-renesansne strane. plod je višegodišnjeg spisateljskog rada. gradio sam da bih umeo da pišem (i da bih imao o čemu da pišem). za koju stedobili "Nolitovu nagradu". igru uvijek na granici sna i jave. Ne. Da li je crtež. "meñu kojima su i "Slobodište i Jasenovac.3. u jednoj nama mnogo bližoj varijanti. nekropola. umjetnik.. dok po ocjenama drugih težite u stvaralačkom radu dinamici. ali se u svojoj prozi vraćate drevnim civilizacijama i ličnostima iz gradirteljske.Moja nova knjiga. poetici i ritualnoj igrariji. crtežima. uglavnom zasnovan na klesarskim veštinama. Bogdanovi čarobni krug Od ritualnih igara do crteža. Da li ste svjesno računali na neobičnost forme i smatrate li sebe i danas modernim umjetnikom? . drugi put viñeni nekako s leña. kaže nam Bogdan Bogdanović.. razlikuje od ostalih vaših knjiga. Od partizanskih spomenika. manuelan. Koliko se ona. iz čije radionice odlaze po različitim mjestima u zemlji i svijetu djela sa neuobičajenom poetikom. (1) postoji dosta čvrsta unutrašnja veza. po vašoj ocjeni. Ipak skrenuću pažnju da izmeñu skorašnjeg Kruga i davne "Zaludne misterije". Ima situacija u modernoj nauci kad je neophodno prebaciti se u svet "Alisine zemlje čuda". redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.Vaša nova knjiga "Krug na četiri ćoška".Pohañali ste crtačku školu Petra Dobrovića. Smešni pitagorejci su jedni isti. dosadašnjih studija. eseja i smatrate li. predanog i bliskog svakom vremenu.Vaše spisateljsko iskustvo proisteklo je iz traganja za humanim vrijednostima graditeljskog rada i potrebama savremenog čovjeka. Bogdanović nas vraća svijetu neimarske riječi. bliska različitim vremenima i majstorima različitih podneblja.Pisao sam da bih umeo da gradim. ne bih se usudio da je poredim sa drugim mojim knjigama. . a vaše knjige obično su praene dijagramima. orijentalnih. arhitekta. filozofske i književne oblasti. kao i vijekovi meñu filozofskim periodima koji mu služe kao poziv na putovanje. ali i graditeljskog iskustva. graditeljima i vremenu koje traje i ponovo nam dokazuje vrijednost i neuhvatljivost stvaralačkog rada. izmeñu tradicije i savremenika. Praktično sam romansirao svoje graditeljstvo samim tim što sam odabrao da se bavim jednom dotle zapostavljenom oblašću arhitekture: odabrao sam staroderevan način rada. koji 24 . poired već prepoznatljivih stilskih osobenosti. zapisa i stvaralačke Bogdanovićeve poetike protekle su decenije. samo jednom viñeni spreda. Nedeljni glas . . klasičnih modela. od kamenih gromadado cfrteža i knjiga. da ima više humora ili realnosti od ostalihP? Bogdanović .

Kao profesor na Arhitektonskom fakultetu. za razliku od umetničke mašte..vlast. rukopis je često i palimpsest. Dodajem da na crtežima nije zapisano ako je Mardukova polovina sveta odnela prevagu. Gde sam se. miješaju i ravnopravno egzistiraju nekadašnji ili novi disidenti i astrologija. i Luisa Karoja.Koliko su tekstovi iz vaše radionice. . posaditi se pred velike kartone i tipkati i tapkati. . ali to je samo po sebi evidentno (Marduk . možda. kao razrješenje nekih problema? . Ponekad mi se čini da je bolje u njih ne zavirivati. "izložba nenapisane knjige".. već daleko starijem Marduku. Ali. veoma efikasna. i nad-nad logika.vas danas zanima. sami ste nagovestili: crtež je i zapis. tehničari i tehnokrati. a meñu crtačima.Mislim još uvek isto to. kojima ste posvetili cijeli radi vijek? 25 . i kakvu za vas imaju vrijednost traktati u kojima se. no tekst je već bio gotov i nije se moglo ništa bitnije dodati. pretvorim u prave ilustracije. a u tome se kriju premnoge pretnje.. nastajao slično kao i knjiga. bar desetak godina. i sad samo treba naći vremena. Hofmana. ženskih (Kibelinih) gradova. ni jevrejsko-hrišćansko-islamskom bogu. i sukobima. ako i ne bude napisana.Predamnom je dvanaest kofera crteža i skica. Zašto? Pa. filozofija? . ponekad se i dva . pored različitih žanrova. .. tekstu. samo napola. podzemne spratove. i logika-nad-nad. alhemija. pokolebao? Počinjem ozbiljno da zazirem od mašte naučnika.bato.. politika . Logika mašte sme biti i logika .. I ta bi se knjiga mogla nazvati. plod već odavno započetog putovanja kroz vrijeme i traganje za identitetom graditelja.i desnih. sada vrlo modernog Ešera. koji je svojim dijelom dao izuzetan doprinos. pa sve do Černobilja i opet do vatre). i ratovima izmeñu davnašnjih levih. sve je to u dobroj meri čitljivo sa crteža.graditelju. crtački je sinopsis za knjigu koja ne samo da nije još napisana. malo trapavo i lakomislenom mesopotamskom bogu . jednog samo da pomenem. nego možda nikad neće ni biti napisana. Obratno. neimarstva? .nad-logika. tehnologija.. Verujte mi..magu . recimo Mardukova varala.. Brentana. zapis je rukopis. nacrtana knjiga o ukletom grañenju sveta. o grañenju sveta "na veresiju". Ponoviću: možda je stvarno bolje da ne zaviruje u te zabataljene. ukoliko prihvatimo da početne formule sveta u kome živimo ne dugujemo ni grčkim bogovima. Tako se nagomilavaju decenije rada i spratovi smisla. meñutim. i metalogika Edgara Alana Poa. da li biste rekli nešto više o specifičnostima nauke i zanata.Privodeći kraju rukopis "Kruga" odlučio sam da elementarne skice. ostaće nacrtana. uzeti pisaću mašinu. ta knjiga mogla nazvati Kibeline košnice. kojima sam se ispomagao.Da li danas još uvijek smatrate da je vrijeme naučnika bez mašte i umjetnika bez logike prošlo.. .tri životna sloja navuku preko istog komadića hartijre. muževnih (Mardukovih). Ili se. jer je. Šamisa. razume se. svakako. ali i crteži sa nove izložbe u Sarajevu. još od Prometeja i vatre. baš tako. Da. ukoliko nesavršenost sveta pripišemo nesporazumima.

. iscrtao svoj ornamentum mundi. ni svojim crteima. srećno mimoišao njegove najbestijalnije užase. ipak bez laži. nisam zadovoljan ni svojim grañevinama (iako su mi pomogle da dobar deo života odlebdim izmeñu zemlje i neba). spomenicima. Banjaluka. krivica je više Mardukova no moja. nisam zadovoljan svojim životom (iako sam se u životu lepo naigrao).nauka ili gnoza. 26 . nisam zadovoljan vremenom u kome sam svoj život proživeo (iako sam. za slobodnu. 4. "Nolit". Ako taj nacifrani zaludgraditeljski crtež nije ispao lepši no što je. Izjasnio sam se protiv "bukvalnog znanja" i prokleo sam sve pouke i sve poučitelje.. nisam zadovoljan ni svojim knjigama. Intervju: Jagoda Prnja Nedeljni glas. Jedino bih mogao biti zadovoljan što sam. . ličnu gnozu u svemu pa i u stvarima graditeljstva.. ne. i možda biste ih izdvojili.. Glasao sam.Upravo sam održao svoje poslednje. i civilizacija). Napomena: 1. ne. i 5. ni vojim dijagramima. a lako sam ih mogao nemimoići). onda je neizbježno da na vaše pitanje odgovori sasvim jednostavno: ne. Tema Arhitektonska teorija . ne. od iskona do danas. dakle za jedno novo. 1963. Glasao sam za višeznačje stvari kojima smo okruženi. Izjasnio sam se za "gnozu". na kraju. juli 1987.. neuobičajeno. za polisemiju. Zaludna mistrija. Beograd. oproštajno predavanje. kao što sam ja učinio. zbog stilske i vremenske raznolikosti? -Ako se neko tako odlučno izjasni za drugo čitanje sveta. drugo i drukčije čitanje sveta (i gradova.Da li ste zadovoljni svojim graditeljskim radom nekropolama.

nesumnjivo iskaže poštovanje. nikad nisam održao dva istovetna predavanja čak i kad je tema bila potpuno ista.. stavili na raspolaganje. studentima "podelili" tri stotine "desetki".Znate li šta mi prvo pada na pamet dok otpočinjemo razgovor? Razmišljam kako da vas oslovim: gospoñice ili drugarice? U nedoumici sam (poodavno) postoji li danas bilo kakav način da se.Priča se profesore. iz njihovih grafičkih beležaka i ponekog zapisanog "šlagvorta" mogao sam da rekonstruišem tok izlaganja u celinu izloženih ideja. snishodljivo. Jedno neoprezno. autoru 20 grandioznih spomenika revoluciji. stvarno su i bili prava gospoda. pisac. zar ne? . ima tako mnogo hipokrizije. sve ima svoje razloge. kako znaju i umeju. pa čak da poremeti i kvalitet posla! E pa. a u stvari nadmeno "druže" moglo je da zamuti zauvek odnose meñu nama. delio sam 27 . Jeste li ikad videli kako se neko muči i zlopati misleći? Moji studenti su često imali prilike da gledaju baš tu i takvu predstavu. gospoñice Kuburović. Pri tom. arhitekti ne samo jugoslovenskog glasa i značaja. graditelj. Tražio sam od studenata da svojeručno.Kako ste oslovljavali majstgore na gradilištu? . Da li je to istina i ko je koga nagradio: vi studente jer odlazite u penziju ili studenti vas izuzetnim znanjem? Bogdanović .Uvek sam im se obraćao sa "vi" i smatrao sam ih gospodom. ali kad se sabere. Intervju . ili da ih fotografišu. Dakle. lepo. ništa manje intervjuisanom nego kad je bio gradonačelnik Beograda.4. samo nije bilo primećeno. penzioneru.. I za taj posao. crtao i brisao na velikoj školskoj tabli. ništa manje neuhvatljivom izmeñu Malog Popovića i. piscu neobičnih knjiga.. naročito pri obraćanju ženi. u tom već uveliko anahronom obraćanju. tačno je da sam podelio tih tri stotine desetki. ne bi li mi ih. posle. ne baš jednostavan. Nije teško prepoznati da je reč o Bogdanu Bogdanoviću. Najčešće. Ali. kao protivuslugu za moje muke. u školskoj godini koja je nedavno završena. crtao sam. Razumećete moju želju da mi se ponešto i sačuva od tih efemernih tragova ideja u nastajanju. Uzaman im packe i zvezdice Arhitekta. uvek sam se trudio da"mislim" i prstima i kredom. Ali ništa manje zauzetom nego do sad. izletnik meñu političare.. crtao i brisao. Nisu svi uspevali uvek da uhvate sve. Ono "drugarice" ima svoj dragi smisao samo u uspomenama iz prvih poratnih godina: danas. Odnedavno. ali je tačno da sam slično činio i ranijih godina. reprodukuju te moje crteže. nisu svi uvek ni dolazili. Na predavanjima mnogo improvizujem. da ste za godinu dana.

i odoka. morali su se zadovoljiti inkriminisanom opštenarodnom desetkom koja je toliko uzbudila čuvare školskog poretka. A oni koji po sili stvari ostaju izvan vrtloga ideja. Ima predmeta koji se bave idejama. pa onda i jednima i drugima diskretno pokazati na čemu su. . I upravo ti kojima su moja izlaganja stvarno nešto značila. Ima i sasvim ozbiljnih predmeta iz kojih se ne mogu deliti desetke. uzaman im packe i zvezdice.Da li je to bio vaš način odabira talentovanih? . iako su. šta da činim kad ima predmeta koji su po sebi zanimljivi (ponekad ih predaju i zanimljivi profesori). Najzad. tek tako. A oni ostali. onoj što smo je od milošte zvali "Mistrija pod orahom ili Seoska škola za filozofiju arhitekture". meñutim. bavio sa posebnom pažnjom. Mislim da je i takvo uviñanje uspeh koji zaslužuje prelaznu ocenu. izvan škole. obino. izbila na videlo tek prošle godine i nastala je neka vrsta kolektivne uvreñenosti. pa nije neophodno deliti packe ili zvezdice. ili su ih pobijali ili se sporili. o je. meñutim. a oznake su dobijali u skladu sa položenim ispitima i ispunjenim klauzulama. Čak sam pisao i izjašnjenje. Lojalno sam priznao da moj sistem ne može važiti za druge predmete. cunjali su po bibliotekama. ispit već bili ostavili za sobom. formalno. pisali su eseje i raspravice. Eto. razrañivali moje ideje. studenata koji su slegali ramenima. U impersonalnu selekciju ja ne verujem..u školi. verujem samo u prave selektore. to je umetnost nad umetnošću. bilo je i takvih koji su naknadno shvatili da je prazna opštenarodna desetka pomalo i uvredljiva. uglavnom zadovoljni. kao i u onoj neformalnoj (alternativnoj. pa ni za druge nastavnike. Napisao sam ga sa zadovoljstvom. stoleću neke su velike tehničke škole bile organizovane čak i na kadetskoj osnovi. njihovu intuiciju. To je. Koliko sam sam vredeo. Takvim sam se. trebalo i videti: predavanje smotano u papirnu rolnu dugaču 6-7 metara. dolazili na konsultacije i pisali sastave i izmišljali i crtali neke voje ideo-dijagrame.Umeti izdvojiti talentovane od netalentovanih. Ali.Završno predavanje koje ste održali pred prepunim amfiteatrom Arhitektonskog fakulteta bilo je dogañaj za sebe. pa još zakačeno drvenim štipaljkama. a ideje mogu da povuku u svoje vrtloge one koji su im dorasli. ili deceniju i po unatrag. Bil. eto. i nisu baš mnogo razbirali od te moje pedagogije. sudiće se jednoga dana i prema mojim studentima koje sam odabirao i kojima sam se posebno bavio . Koja je poruka tog vašeg završnog predavanja na temu "Arhitektonska teorija nauka ili gnoza"? 28 . razume se. Stvar je. to je priča o opštenarodnim desetkama i o izvesnim posebnostima ezoterične nastave. a u 19. u životu. ..desetke čitavu deceniju. prvo a nadam se i poslednje. Ima predmeta koji traže rigoroznu disciplinu. ako hoćete) školi u selu Popoviću. Pitomci nadaleko čuvene i surove pariske Političke škole nosili su uniforme i sabljice. pa su tek posle (obično kad se zaljube u devojčice pametnije od sebe) trčali u biblioteke. kažu svi koji su ga slušali. Ali bilo je i onih koji su umeli sami sa sobom da raščiste i da uvide kako ima stvari u koje ne treba da se petljaju.

- Odlučio sam da jednom u životu, u trenutku opraštanja, napišem i pročitam svoje završno predavanje. U toj nameri nisam sasvim uspeo. Već od prvih reči oidlepio sam se od napisanog teksta, a rolna se, kontrole radi, polako odvijala, polako ali sigurno je klizila, silazila je, padala s puta, plazila je prema prvim redovima slušalaca i slušateljki. Predavanje je trajalo neprekidno dva i po sata, a auditorijum je bio strpljiv i pun pažnje. Bio sam stvarno srećan i ponosan. Preda mnom su se nalazili, nazirao sam ih u svetlostima reflektora, mnogi moji dragi desetkaši, jedne ili druge ili treće gilde, svejedno. Neki već i kao magistri, čak i kao doktori. Ponavici, mnogi su beležili i crtežima pratili moje srtanje na tabli, što inače nije bilo neophodno, jer je celo izlaganje televizija integralno snimila. A sad, ostaje još nešto nerazjašnjeno. Pitate me: koja je i kakva poruka? Zar mislite da je lako neku poruku ispisanu na svitku od pet, šest, sedam metara dužine prevesti, prebaciti, sažeti u nekolko reči? Uostalom, neću da se prenemažem. Nije ni bilo neke naročite poruke. Nije je ni moglo biti jer se sav smisao mojih reči okretao protiv pouka i poučitelja, protiv agresivnog, jednoznačnog, odsečnog, bukvalnog znanja. A u stvarima duha (arhitektonska teorija, ipak, spada u stvari duha), sve je, naprotiv, u oblacima konotiranih slika i ličnih odraza, sve je smišljeno samo ukoliko je višeznačno, u punom sazvučju neugrožene polisemije. Prema tome, jedina bi poruka mogla biti - ne, braćo, nema poruke i ne očekujte je. Pfrepustimo dakle poruke poručnicima duha. I upravo zato, ako prihvatimo višeznačje stvari, i otarasimo se agresivnih poručitelja koji, ponekad, mogu biti mnogo opasniji od bezazlenih poručnika duha, tek tada stičemo prava na jedno novo, drukčije, drugo, drugoslovno čitanje sveta (dakle, i arhitekture i gradova i civilizacija). To, neko drugo i drukčije, sasvim drugačije razumevanje sveta moja je davnašnja opsesija, koja me prati još od Zaludne mistrije, a kulminira, čini mi se, u Krugu na četiri ćoška. - U intervju banjalučkom Glasu, podelili ste svet, u trenutku rañanja civilizacije, na svet Kibelinih, nesuñenih, i Mardukovih, dosuñenih, gradova. U opoziciji dva principa ženskog i muškog, i u premoći muškog, kao da vidite uzroke tolikim nevoljama današnjice. Pri tom ste, izričito, stavili znak jednakosti izmeñu Mardukove polovine sveta i svega što je "vlast, politika, ideologija, ideologije, sve pod konac, svi pod konac, tehnika... tehnika-bato!... tehnologija, tehničari i tehnokrati... još od Prometeja i vatre, pa sve do Černobilja i opet do vatre". Je li to neki nagoveštaj "antiprometejstva" u vašim preokupacijama? - Nema tajne: nisam raspoložen da se divim ni Prometeju ni Prometejima, nisam spreman da uzvikujem - Prometeji svih zemalja, ujedinite se! To je i nepotrebno, jer oni su se i te kako ujedinili. No poñimo nekim redom. Prometej (Titan po poreklu, dakle konstitucionalno, pre eshilovske konvezije, "intelekt bez duha") staromodna je odrednica večitog progresa i nezadrživog rogresizma koji se, ipak, završava nekom vrstom progresivne paralize. Prvi simptom te paralize je Černobilj.

29

Ne volim prometejska opredeljenja jer je Prometej, bar u našim prilikama, bio vrlo napredan, gotovo agitpropovski heroj, valjda zato što ga je Marks lično promovisao i preveo iz klasične u modernu mitologiju. Ali, Marks je to učinio sasvim uzgred, pošto je kao i svaki klasičar (po osnovnom obrazovanju) prošlog veka, bio sklon euhemerističkoj didaktici... Ljuti me, sem toga, što prometejska fantazma još igra neku ulogu u nekoj našoj današnjoj kukavnoj filozofiji naše (valjda buduće) civilizacije. Ovo "naš, naša, naše" shvatiti kao uže geografsku odrednicu, recimo od Beograda do Smedereva i natrag. - Studenti su vas voleli, svakako da ste voleli i vi njih. Koliko ste bili iskreni prema njima i da li ste im rekli sve što je trebalo da im kažete? Tačnije, kako ste ih pripremali za poziv arhitekte u vreme kad je samo u Beogradu, prema nekim procenama, oko šest stotina nezaposlenih arhitekata? - Trudio sam se da pred studentima budem iskren sam sa sobom, jer je to način da budem iskren i sa njima. Živimo u svetu laži, od najbrutalnijih do visokoodnegovanih. Dragoceni su nam trenuci istine, ma čija da je i ma kakva da je. A ta njihova istina - mislim na svoje studente - porazna je i zastrašujuća. Šta ih čeka i čemu da se nadaju? I gde je tu onda progres? I šta na to kažu moderni Prometeji, baroni vatre i slepe titanske snage? Gledao sam zimus, prilikom otvaranja Plečnikove izložbe, ljubljanske studente arhitekture. Bili su zadivljeni, zapanjeni, zblanuti. Da li je moguće da je jedan jedini čovek iscrtao i podigao toliko sjajnih grañevina - koliko neće podići cela njihova školska generacija? Lako je odgovoriti na pitanje da li su danas čovečanstvu potrebne sjajne, plemenite, prelepe grañevine, mudro usaglašene sa već uveliko izgubljenim lepotama prirode. Potrebne su, jakako. Koliko bi sramnih betonskih brloga modernog sveta valjalo jednostavno apšprengovati mirnodopskim minama, i baciti u vzduh, razneti u prah i pepeo, i zameniti ih grañevinama dostojnim duhovnih moći neostvarenih graditelja! Poznajem svoje studente, znam za stotine natprosečno obdarenih arhitekata koji nikada svoju obdarenost neće produžiti kroz vreme. Pošto takve nisam smeo podsticati nadanjima u koja ni sam ne verujem, učio sam ih mudrostima... utešnim mudrostima... zaludgraditeljske gnoze. - Radni vek ste završili kao profesor fakulteta. Arhitekta ste ali i pisac "Zaludne mistrije", "Kruga na četiri ćoška", najnovija vam je knjiga"Eeji".(1) Kako to da ste uspevali da se bavite i graditeljstvom i spisateljstvom paralelno? - Učili su me od rane mladosti da zapisujem, ispisujem, analiziram. Učili su me da mislim pismeno, i da pismeno doterujem svoje misli. Učili su me, naravno, i da cenim takav način mišljenja. Nisam imao ambicija da budem pisac, niti ih sada imam: ja sam pre svega graditelj koji misli pismeno, i o tome ume ponešto i da zapiše... Počeo sam da objavljujem dosta davno, u svojim "zaludgraditeljskim" godinama, kada, sticajem prilika, nisam ni projektovao ni gradio, i

30

kada sam zauzvrat, neumorno, strasno, gotovo morbidno, gradio kule u vazduhu i iscrtavao gradove ni na nebu ni na zemlji. Upravo u takvim okolnostima nastala je Zaludna mistrija, što, uostalom, dovoljno jasno kazuje i sam njen naslov, on je eksplicitan. Ali, ispalo je da ni kule u vazduhu, ni zaludgraditeljski romansirani traktati nisu uzaludan i sasvim beskoristan graditeljski posao. Ko pažljivo pročita Mistriju, otpočetu još u vreme kada nisam znao da ću biti neimar velikih memorijalnih zdanja, pronaći će da se u tekstu te knjige skrivaju unapred opisane mnoge moje potonje graditeljske ideje. Posle, kroz naporan rad na gradilištima, otvorio se za mene neslućeni registar oblika, znamenja, graditeljskih metafora i alegorija, otpočele su serije duhovnih doživljaja koji su prosto mamili da budu zapisani i književno razrañeni, i posledično, prebačeni u svet književne graditeljske fantastike. Zato tako često ponavljam: pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem. Dobar deo moje graditeljske filozofije izgradio se u bibliotekama i nad knjigama koje nikakve veze sa arhitekturom nemaju. Dobar deo književnih ideja sazrevao je na gradilištima, u fizičkim i izvanfizičkim ambijentima zanata. To je tim razumljivije jer su moja gradilišta, za pojmove modernih arhitekata, bila krajnje neuobičajena. Bila su starinska, gotovo srednjovekovna, organizovana prema zakonima tajfi i starih graditeljskih družina i oslonjena na stare veštine klesanja i stereotomije, s iscrtavanjem detalja i variranjen projekata na licu mesta. Takav način radaje već uveliko bio neka vrsta romansirane arhitekture i bogatio se mojim sistematskim izletima u antropologiju, arheologiju, istoriju religije i komparativnu simbologiju. U jednom razdo blju u skladu sa predavanjima na fakultetu ove su se discipline ukrštale i s neizbežnim urbanološkim istraživanjima. Hoću da kažem, srećno sam (ja bar tako verujem) ostao nepodeljen, a to, ponekad, predstavlja pravu muku za sve koji pišu bilo samo o mojim knjigama, bilo samo o mojim grañevinama. - Čini mi se - propustili ste da kažete koju reč o "Eejima". - Vrlo bih rado govorio i o toj knjizi jedinoj koja izlazi iz moje graditeljske zaludgraditeljske orbite, ali ta knjiga nije samo moja, ona i ma dva ravnopravna autora. Sačekajmo Radu Iveković da se vrati iz Indije, pa ako želite, razgovoru nikad kraja. Duhovita je ta moja saučesnica, i veliki je znalac, i pretpostavljam da ćemo zajedno imati više da kažemo, no svako ponaosob. - Ipak, recite bar šta znači taj zagonetni, i, oprostite, pomalo rogobatni naslov! - Svaka je onomatopeja pomalo rogobatna... Recimo da je glasovni entitet izveden iz zova buljine u mrkloj noći. Uostalom, može se i drugačije izvesti stvar načistac. Eeji su, jednostavno epistolarni eseji. Dakle, knjiga je izvan poznatih rodova. Postoje epistolarni romani, ali ne znam postoje li eseji u četiri ruke, eseji nastali dopisivanjem... i tako dalje, i tako dalje. - Eseji, ali o čemu?

31

- Tja, pa valjda o nama dvoma, o samim autorima. Ipak, ponoviću - nisam ovlašćen da dajem jednostrane izjave o toj, meni veoma drgoj, i meni samom vrlo čitljivoj knjizi. Sačekajmo... - Studente ste učili stvaralačkim igrama, i na fakultetu i u ateljeu u Malom Popoviću. U meñuvremenu ste napravili velike spomenike širom Jugoslavije. Kako taj veliki graditeljski posao shvatiti kao igru? - Metodologija igre, sa vim predvidivim i nepredvidivim licencijama, zametnija je, zamornija je (iako je zanimljivija, zabavnija) od strogo naučne metodologije. Kažu braća Srbi da se igram! E Srbljini, Srbljaci, Srbljani, Srblji moji znate li koliko je jada i rada potrebno da se smisli, da se iscrta, da se unapred u svim mogućim i nemogućim varijantama prouči, da se organizuje, sprovede evalvira jedna pronalazačka igra? U selu Popoviću, igre koje su za cilj imale izmišljanje hipotetičnih gradova i civilizacija i odigravanje njihovih hipotetičnih (verovatnih) sudbina, pripremane su mesecima. Otprilike, za sat igre tri do četiri dana priprema. Ne računajući još i ono što otpada na opšte, i apstgraktno, proučavanje epistemologije igre... Reč je, kao što pomenuh, o vrlo ozbiljnim igrama i o hipotetičnim sudbinskim projekcijama. - Napravili ste 20 velikih spomenika revoluciji, a ni jedan od njih ne liči na one druge. Da li ste to namerno učinili ili se tako dogodilo da ste budućim generacijama ostavili šifrovane oruke? Jer, jednom ste kazali da su vaši spomenici, ma koliko bili različiti, samo različita slova iste azbuke, različite reči od kojih je sastavljena jedna rečenica. Za buduće generacije? Šta mislite, koliko će trajati spomenici koje ste napravili? - Trajaće ako zadobiju neki nov duhovni legitimitet. A taj novi legitimitet treba pripremiti novim i smelim egzegezama. Ako toga ne bude, ostaće samo gola faktografska suština i spomenici će se svesti na indiferentne podsetnike. U svakom slučaju, sigurno je da ti spomenici neće generacijama budućnosti govoriti isto što i nama govore, ali važno je da ne zaćute. Pomenuli ste slova iste azbuke, pomenuli ste rečenicu. Koliko je načina da se pročita jedna zagonetna rečenica ispisana nad žrtvama, patnjama, genocidom? Ali, i nad ubeñenjima i egzaltacijama jedne (dnas već davnašnje) revolucije. Vrlo je mnogo načina: polisemija važi i ovde, a važi i plurilogika - kao što bi rekla moja saučesnica iz Eeja, Rada Iveković. Izvesne analogije sa funerarnim obeležjima davnih, izgubljenih civilizacija su neizbežne. - Radili ste, a radite i sada, mnogo. Ali, ima i drugih koji rade mnogo pa, ipak, nisu isto što i Bogdan Bogdanović. U čemu je tajna: da li ste roñeni u neki srećan čas ili ste, možda, umeli da izaberete, ili uzmete ono što vam najviše odgovara? Da li ste zadovoljni onim što ste do sada uradili? - Još mi odzvanjaju reči u sluhu, dopiru iz dalekih prostora detinjstva, stroge, odsečne reči: igraj se ili radi (tj. uči), nemoj da bazaš! Kada, i dan današnji, uhvatim sebe da niti radim, niti se igram, kad sebe uhvatim da "bazam", ma i u magnovenju, postajem vrlo uznemiren. Osećam se krivim. To je sve što bih umeo da ponudim u odgovor na ovo vaše pitanje.

32

14. Beograd.Napomena: 1. 33 . Eseji (sa Radom Iveković). Intervju: Mirjana Kuburović Intervju. 1986. Beograd. "Prosveta". avgust 1987.

. kojom sam se prilikom i potrudio da svojoj sabraći po zanatu izožim kvintesenciju vojih graditeljskih i teorijskih iskustava. drugom prilikom). Razlozi koji me na taj čin navode.. na samom početku kratak. misao je čin Upravo u vreme održavanja poslednje plenarne sednice CK SKS imao sam čast da budem uvršten u četrdeset prvih redovnih članova tek osnovane Meñunarodne akademije arhitekture (IAA). pa sam za temu svoje pristupne besede odabrao razradu jednog danas sasvim zaboravljenog Volterovog eseja pod vrlo modernim naslovom . već ću je uputiti Predsedništvu CK SKS s molbom da je umnoži i prosledi svim članovima foruma kome i sam pripadam. sastavljajući neku novu vrstu besede koju neću izgovoriti. pamćenja unatrag. ni u umetnosti. i da ću se uskoro još jednom pozivati na njegov smisao. a bez navoñenja imena. mog pamćenja. ja pokušavam da otvorim raspravu sa sobom i sa drugima. A upravo su ti dosadašnji materijali koji se odnose na plenum i dogañaje oko njega. čudovišnom. ni u filozofiji.. mnoge bezrazložne i besmislene izjave i neoprezne reči. ali isto toliko. ili obnovljenom. koji kao opako. dakle. pa da u budućim avanturama pamćenja nikoga ne bismo dovodili u nedoumice i paradoksalne zablude. pismeno izložim uglavnom sve što bih. zapisuje prezime Bogdanović. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije (1) Jezik je misao. neoprezno i na više mesta. dakle. A kako se svako 34 . dragi drugovi.popisanim materijalima današnjice. Nisam ni sanjao. i. odlučio sam se da posle svega. ni o iracionalizmu u ljubavi prema domovini (o čemu bih rado. upravo su razlozi pamćenja. vrlo nesigurni.Pustolovine pamćenja. o nekom gotovo okultnom iracionalizmu.. budućih pretraga u ime Mnemosine i njene neporočnosti . ja pokušavam samo da raspravim što se raspraviti može o nekom novom. Ne. i uprkos svemu. skriveno načelo otpočinje prožimati mnoge postupke. eto. verovatno. Evo. Ne otvaram raspravu ni o iracionalizmu u ljubavi. ja to upravo sada činim. razlozi budućeg pamćenja. jasan. razaberete o čemu želim da raspravljam u ovoj svojoj naknadnoj besedi kojoj je suñeno da za buduća vremena. Ali ne o iracionalizmu u poeziji. radoznali da odmah i bez uvijanja s moje strane.. meñutim. rekao da sam plenumu prisustvovao. zauvek. raspravu o iracionalizmu. Biću zato. a možda još i više. Pretpostavljam da ste. ostane u formi jednog podužeg pisma. ili se pominju Bogdani (opet bez prezimena). mnoge izlive emocija. Ispalo je tako da se u njima. Iracionalizam kao da pomalo postae vladajući princip našeg svakodnevnog života.5.. da će taj moderni naslov biti moderniji no što sam mislio. u granicama mogućnosti.

bezumlje, pa i političko počinje ponajpre otkrivati u bolestima jezika, tamo ga, odmah, u tom ne baš preterano skrivenom ležištu, treba i potražiti. Da sve bude još neobičnije, pa ako baš hoćete, i još iracionalnije, lako se da zapaziti da je na sednici Predsedništva, i na plenumu CK SKS, bilo upravo vrlo mnogo, nesrazmerno mnogo difuznog, razmagnetisanog razgovora o jeziku. Bilo je, bar za skromne pojmo moje naivnosti - neobično, neverovatno, nepodnošljivo mnogo reči o rečima, o njihovom značenju, o njihovim podznačenjima, nadznačenjima, iza-značenjima. Koliko su samo puta pomenuti, ili mukom kolokvijalnog govora netačno potezani, svakojaki pojmovi kao što su sinteme, reči-amblemi, reči heraldičkog opsega, apolozi, alegorije, parabole, metonimije, metafore u užem smislu, sve do čistih i neprikosnovenih simbola, koji uvek stoje na vrhu piramide verbalnih slika. Raspre su često više podsećale na kongres hermeneutičara, no na partijski plenum. Verujem da takav skup još nije zabeležen u istoriji komunističkog pokreta. Strast sa kojom su krivljene i ispravljane krive i prave Drine ezopovskog jezika (izraz koji se izgleda najčešće mora slušati) - ta strast je bila doista prevelika. Mogla se uporediti, čini mi se, samo sa strašću Staljinovih jezičkih didaskalija, kojima je, pred kraj života, delio uputstva ne samo o tome šta treba govoriti (to je ionako bilo jasno), već i kako treba govoriti. Pri tom, pune objektivnosti radi, ipak ću vam reći da je Staljin imao izvesnih lingvističkih znanja i da lično nije bio bez jezikoslovnog talenta i, kao svaki bogoslov po formaciji, imao je odrana razvijeno osećanje za moć reči - pa mu, valjda, zato plenumi nisu ni bili potrebni. To je, bar koliko mogu za sada da razaberem, i najvažnija razlika... 1. Poreñenje sa mračnim jezičkim didaskalijama, o kojima, verujem, neki mlañi meñu vama, članovi CK SKS, do sada ništa nisu čuli, spada u moju ličnu avanturu sećanja i za nju, u potpunosti, ja preuzimam svu odgovornost... Ali, ako poreñenje odmah i zaboravimo, što je svakako najbolje, ostaje ipak da je sednica suviše često ličila na suñenje jednom mladom, čestitom, ubedljivo obrazovanom čoveku koji je na sednici (i pre nje) optužen i osuñen ne za verbalni delikt, već za delikt nepočudnog jezika... jezika i govora... jezika i stila... (nepreciznosti nisu moje i nameće ih upravo jezik, jezik i govor, stil i anti-stil rasprave, odnosno raspre). Da, dragi drugovi, upravo je kao što sam rekao: jedan mlad čovek, jedan politički pisac na samim počecima svoje izredne političke esejistike, odmah je neopozivo osuñen za delikt jezika... za delikt nepočudnog nečudorednog, nekanonskog jezika i, da budem do kraja otvoren, vi ste ga većinom glasova osudili! Takva osuda je očigledan presedan u našoj političkoj kulturi i upravo zato, kao presedan, u meni izaziva vrlo veliku zabrinutost. Eto, do pre neki dan, nisam ni razmišljao o tome da li postoje kanoni jezika i izražavanja u političkim tekstovima i da li se unapred moraju regulisati pravila govora i govorenja na sastancima i forumima. Sad, meñutim, počinjem da se

35

preslišavam: postoje i stvarno neka čvrsta i apodiktička pravila političkog i partijskog govora, baš takva kao što nam ih nudi, i odsad pa nadalje nameće, natura, nabija na glavu upravo ova žalosna rasprava-raspra? Pitam se ko je i kada postavio kanone partijskog govora i, više od toga - ko je vlastan da ih postavlja? U Titovoj Jugoslaviji govorili smo slobodno i na partijskim sastancima i u forumima: ponekad smo i suviše govorili, suviše često smo koristili neomeñenost prava da govorimo. Ljutili smo se na tuñe digresije i skretanja, ali nikada niko od nas, ni veštijih ni manje veštih govornika, nije imao nikakvu unutrašnju, spolja nametnutu skrupulu razmišljanja kako govoriti, i da li je, govoreći, ostao u merama nekog nepisanog kanona ili ih je prekoračio. Sam Tito je govorio nevezanim, nesvezanim, nesapetim jezikom, ponekad u krajnje ćudljivoj kadenci što je davalo posebnu ubedljivost njegovim rečima. A reči su mu nailazile (ili, kao svakom živom čoveku, i nisu baš nailazile kad treba i kako treba), ali nailazile su i reñale se bez ustručavanja, bez ikakve vidljive cenzure i unutrašnje spazme. Bio je to slobodan govor čoveka koji nikome nije ulivao strah od govora i od prava na slobodan iskaz. 2. Doživeli smo sada, najednom, pokušaj nasilne unifikacije jezika. Unifikacije jezika, nastojanje da se uspostavi neki neprikosnoven kanon, spada po pravilu u svet crkveno-jezičkih kategorija. Ako je, možda, taj pokušaj proizašao iz jaloe nade da će se ujedinjavanjem jezika postići neki prividni supstitut jedinstva - zabluda je očigledna. Jedinstvo, kao ni jezik, nije ni metafizička ni teološka kategorija. Uostalom, neki od vas su tu opasnost već bili uočili, i nisam ja prvi koji nanjih skrećem pažnju: "Utvrñivaćemo reči i izraze i tamo gde je to neophodno i tamo gde nije, tražićemo unifikaciju, jednoličnost, jednozačnost izražavanja i kad nema razlika u stavovima - u suštini stavova i (u suštini) opredeljenja u politici. I na tome ćemo trošiti ogromnu društvenu energiju"... Ovo upozorenje, baš kao i nekoliko njemu sličnih, bilo je opravdano, kao što čitav tok raspre i daljih dogañaja u vezi sa njim to dokazuje. Ali, uzaman sva ta opravdanost upozorenja pred naraslim, nabujalim težnjama (odakle li su samo, iz koje podsvesti krenuše?) za "monolitnim zvukom", za monofonijom. Tu strasnu želju za jednozvučjem ne umem drukčije da razjasnim do kao veoma ozbiljnu (podsvesnu, nesvesnu, besvesnu, beslovesnu), ali ipak izričitu pretnju mračnog iracionalizma... uskoro ću morati da upotrebim i neki jači izraz! Ako verujete da će bilo kakva monofonija ponuditi bilo kakav doprinos jugoslovenskom sazvučju, vaša je zabluda strahotna. Ne samo da unifikacija partijskog jezika u srpskim i srbijanskim okvirima neće nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije, već će se odmah pokazati kao opaki faktor daljeg udaljavanja, sve većeg nerazumevanja. I ne samo da će nas, srpske komuniste i srpsku inteligenciju uopšte, sve više zatvarati u svet morbidnih fikcija, već će nas sve više udaljavati i od same stvarnosti i od moći da je jezički "preslikamo".

36

3. Pojava je naglo izbila na videlo i, budući još uvek svima na videlu, pokazuje bezmalo sve osobine nekog neočekivanog hepeninga. Taj jezik, ili bolje reći anti-jezički hepening, može se, razume se, uzeti i sa smešne strane. Prapovodi su stvarno komičnji, ali znamo da se i iz komičnih povoda neretko razvijaju vrlo ne-komični dogañaji, onekad i sa tradičnim posledicama. Poñimo od tih čudnih podsticaja i u dubokom mraku skrivenih infantilnih želja odraslih ljudi: "On (-moja napomena: on, Pavlović -) više je, ja mislim, na televiziji nego svi opštiski komiteti i meñuopštinski komiteti..." ili, slična jadikovka, samo sada odjadikovana i uz izvesne pokušaje da se oblast infantilnijih ljudskih želja uokviri prvim prividima ozbiljnosti i jezičkog čudoreña. Razume se, opet na Pavlovićev račun: "Ja bih rekao... izvesna doza neke narcisoidnosti, samozaljubljenosti u sebe i svoje tekstove..." Ozbiljnost prigovora je takva da bi se mirno moglo odustati od svakog pobijanja. Ipak, iza ove naoko opet sasvim bezazlene erupcije političkog nevaspitanja, kriju se već i neki ozbiljniji motivi prvih nagoveštaja da se generalno, i svim snagama udara na Pavlovićev jeuzik u celini pa i na inherentne osobenosti živog jezika uopšte. Hajde-de, - dozvolimo samozaljubljenosti ima kod svakog autora i kod svakog govornika; ima je i te koliko i u nepodnošljivim proliksijama automatskog političkog praznoslovlja. Zar to ikome od nas danas treba dokazivati? Meñutim, prigovor je suštinski i ne ide na "izvesnu dozu neke narcisoidnosti", kao takve, već ide na račun očigledne Pavl, ovićeve stilske brižljivosti i brige za integritet teksta i integritet smisla u tekstu. 4. Shvatio sam: govorilo se zatim o Pavlovićevom maniru jezika "sa visokim retoričkim pretenzijama". Stavljam na stranu previd da je retorika više stvar govora no jezika i, na kraju krajeva, to je sasvim sitna omaška, ali se pitam kako je moguće da navodni "razni obrti ovakvi ili onakvi" i svakovrsne (podrazumeva se - nepoćudne) "igre reči" sasvim pogrešno uzimaju kao ukrasne šljokice, a ne kao funkcionalni elementi jezičke metode? Namah, drugovi, pričinilo mi se da ću se i obradovati. Da li to, najzad, otpočinjemo pravi razgovor o sve osetljivijim pitanjima političkog diskursa kod nas i njegovog odnosa prema stvarnosti? Na žalost, svako je radovanje ispalo preuranjeno. Pokazalo se da je samo reč o pokušaju da se milom ili silom zaustavi jedna modernija jezička metoda političke analize i da se stvari ponovo vrate u okvire forumskog, pa i konferencijskog praznoslavlja. Pri tom, nije nedostajalo ni neprikrivene demagogije. Pa evo i sam imam prilike da slušam izlaganje u maniru sa visokim retoričkim pretenzijama i raznim obrtima, ovakvim ili onakvim, (a) to je ono (š) to kažu da nas običan narod ništa ne razume. Sa igrom reči u kojoj se najčešće gubi direktan govor i njegov uticaj na subjektivne snage... itd. Ako ti naši Žoržike Dandeni stvarno žele da imaju debatu o ozbiljnosti političkog

37

diskursa, i ako su svesni odgovornosti koju takva debata za sobom povlači - onda će je, makar i post factum, imati... "Direktan govor" je, pre svega, pojam književne naracije, pa tako ni direktan ni indirektan govor ne mogu imati nikakve veze sa bilo kakvim pokušajima klasifikovanja (i kvalifikovanja) političkog diskursa. Sem ukoliko obraćanje objektivih snaga subjektivnim snagama i "običnom narodu" ne shvatimo kao neku vrstu pripovedanja... Što se retorike tiče, nje je svuda oko nas koliko ti volja, a kanonizovani govori, svi redom počev od crkvenih verzija, uvek su neka vrsta retoričkog kontinuuma. Retorika crkvenog i crkvenopolitičkog govoranja uspeva, štaviše, blistavo da materijalizuje neprekinut protok sopstvene "energije" koja se govorničkim ponavljanjem ne troši, vće se umnožava; sindrom naopakog političkog diskursa koji bih označio kao oratorski perpetuum mobile... No, to moje pozivanje na crkvene (pa i na crkveno-slovenske, pa i na crkveno-ñurñijanske - zašto da ne?) govorničke običaje... elem, to moje pozivanje na naglašeno istočne opcije našeg političkog govorništva ne mora biti baš nimalo bitno za ono što ću reći otvarajući novo i bitno pitanje. Važno je znati o kom se to jeziku i govoru (ujedno za ovaj put) mi uopšte sporimo? Mislimo na jezik stvarnog analitičkog rasčlanjavanja pojava, dakle, na živi jezik modelskog "preslikavanja stvari", ili na jezik iracionalno teološkog narativnog kontinuuma? (Kad već takop blagonaklono pominjemo "običan narod", onda znajmo da ćemo lasno objasniti "običnom narodu" sve što je nama samima jasno i što, prema tome, podleže racionalnim objašnjenjima; iracionalna naracija, meñitim, čak i kad je prividno snishodljiva, nikome ništa ne objašnjava. ) 5. U parentezi (običnog naroda radi, a i radi svih drugih) otvara se, čak i na problemima jezika, jedno kapitalno pitanje naše stvarnosti: je li partijski život doista "dosta prost"? Isti, malopreñašnji govornik na istu temu, i u okvirima istovetne teze: "Partijski život je dosta prost"... Nije, na žalost, nije nimalo prost, baš kao što nije nimalo prost (ukoliko ga u svojoj podsvesti ne uprošćavamo) ni onaj drugi, spoljni, nepartijski život koji nas okružuje. Pa pošto ništa, ni oko nas ni u nama, nije idilično prosto, pa pošto je "mutno to u nama, draga moja Beatriče" (Krleža) - ne smeju ni jezičke transkripcije pojava oko nas i u nama biti nasilno uprošćavane. 6. U parentezi (neizrečena tvrdnja) : Ako je život oko nas doista tako prost da se zbog toga i ne treba uznemiravati, onda je, razume se, svima nama dovoljan i jedan veoma urpošćen partijski jezik. Isti govornik, uglavnom o istom, samo sad malo drukčije diskvalifikuje Pavlovića, jer se onaj navodno služi "... ezopovskim jezikom, jednim jezikom koji u stvari i nije primeran za tu svrhu". Ta svrha, sama po sebi ostaje nerazjašnjena, pa nije nimalo jasno za koje

38

čak su moralno opravdane. to su. u Jugoslaviji. Ali. i sve do ovog trenutka. koliko je bilo u mojoj moći. pravoslavna-ñurñijanska) opsesija jedno jedinog jedinstvenog koda i još opsesivnija opaka uhronija (ili utopija) jednog zvuka. nanosila štete naša (srpska. ali se to. polivalentni.partijske varijante te svrhe Pavlovićev jezik nije primeren. (možda još i od ranije).. počev još od 1918. kao i toliki drugi "jezici" tolikih drugih meni razumljivih ljudi. ja i razumem "osobenost" njegovog jezika. nisam dozvoljavao da mi nametne bilo kakve uslovne reflekse. od gnusnog žrtvenog ubijanja jezika. situirani smo u jedan moderan svet nebrojenih kodova i višeznačja. Ako je reč o misteriji mesta. kako sam se sam decenijama ponašao. Taj njegov jezik. pa nadalje.. pre svega. odmereni su uvek. polisemični načini govora koje svakodnevno srećemo meñu živim ljudima. Uvideće. pa ako je i naš život u partiji doista "dosta prost". 7. Ko ima oči da vidi i uši da čuje (što bi rekao Herodot) uvideće sijaset baš takvih samoobmana u našem svakodnevnom životu i na svakom koraku..naročito kada su idilične . kao čovek koji je proveonajbolji deo svoga života na gradilištima i po majdanima. čak i kada su idilične . Ali simplifikacije. Što se Evrope tiče.uvideće sve jasniji prekid komunikacije izmeñu nas (nas u Srbiji) i leve inteligencije u Evropi i.uvek su zasnovane na samoobmanama koje mogu biti i tragične. A to. kažuje veoma svečano? Ili možda. mogu iz iskustva da podsetim da i kamen ima svoj zvuk i da je taj 39 . srbijanska. konsekutivno: ako je život oko nas. ako je život u nama. po pravilu slobodni. Da li nije primeren vremenu i mestu i svečanim okolnostima uobičajenih jezičkih liturgija kad se nema šta reći. imam sva prava da pripišem i Dragiši Pavloviću.. pa su samim tim i daleko pogodniji za identifikovanje pojava od svakojakih jezičkih liturgija i "rituala umiranja jezika" (Oskar Davičo). drugovi moji. Kao takvi. koje mora svakodnevno da deskribuje. isto tako u malome. živimo u zemlji višeznačja i kulturne polisemije. svakovrsne jezičke i misaone simplifikacije. Na partijskom sastanku. U parentezi.. a po mogućnosti i da ih razrešava?. oni su i više artikulisani i daleko sistematičniji u svom nekanonizovanom višeznačju. kao i u svakodnevnom životu trudio sam se. misteriji "toposa". srpskocrnogorska. Zar ne uviñamo koliko nam je u prošlosti. mirno izjavljujem da ne genius loci partijskih sastanaka sam po sebi nikada nije naročito impresionirao. da sledim nevidljive. i opet s posebnim naglaskom ponavljam . ali ipak postojee diagrame stvarne stvarnosti o kojoj se razgovaralo. što se nema reći. nije dovoljno primeren pojavama spoljnjeg sveta koji partijski život mora da prati. "monolitnog zvuka"? Molim CK SKS da mi ne zameri ovu "igru reči" koja je striktno u saglasnosti sa materijalnim i materijalistikim preslikavanjem stvarnosti: kao graditelj tolikih memorijala u ovoj zemljji. ili što je još gore. kao što sam već rekao.. onda su dozvoljene. prema stvarnosti. I upravo zato. i na neki svojstven način. pa sve do juče.

izgleda. i doslovna obećanja! Mnogopominjani izraz je. svojstvena je opresivnoj težnji da se sama stvarnost svede na "čiste".. i da ta dva dostojanstva" ne bi smela da se razdvajaju. i jednoznačno denotirane pojave! (Napomena: čitava kultura. Cf. Nasilno prekidanje semantičke serije. čak zaluñujuća i na izgled sasvim zaludna raspra oko ezopovskog ili neezopovskog jezika. i . ali i sasvim nesvesna staljinistička stilska klopka. pored koječeg drugog. izvan predviñenih (i predvidivih) običaja dobrog ukusa i dobrog vladanja. Za moje pojmove neshvatljiva je uprvo njegova pogrešna definicija. čak i pri opisivanju očigledno višeznačnih pojava. Iza apsurdne osude apsurdnog "ezopovskog paradoksa naziru se. sazdana je na konotacijama. od višeznačja reči i govora. gotovo neverovatan strah."jedan jezik iza koga se mogu nazirati i druga mišljenja. maštovit. čista je besmislica.." Stara je istina da svaka pretnja slobodi čovekovoj počinje uvek. navodno . pravu paniku od polisemije. bez nasilja 40 .na sebi samima.. ) Nasilno izmeštanje značenja odaje. sazdana je. šaljiv. zagonetan. dakle najobičnije rečeno.svojstven basni. na obavezno uvažavanje "dostojanstva partijskog jezika". zajedljiv. Ezopovski jezik je. (Cf. U svojevrsne naše (srpske) simplifikacije spada i začuñujuća. Dakle. ezopovski .. a greška u koju se nenamerno ili namerno upada više je nego karakteristična. ukoliko ih je uopšte i moguće. i pre svega. (Neke opšte paralingvističke napomne). pre svega. preteranim pominjanjemm zadobio veoma jasan optužujući naboj i potpuno se iselio iz svog realnog semanitičkog polja. u domenu jezika. ružan gadan ukoliko se odnosi na Ezopa lično. Ezopovski jezik kao javna sablazan. Podsećani smo u to ime. meñutim. stilska stratagema. inače. pa i politička kultura. baš na poslednjem plenumu. sva je sazdana upravo na "ezopovskim" pokušajima da se paradoksalno bil. poučan. Bojim se da ćemo istinovernost i pravovaljanost te istine (iskazane pomenutom definicijom) uskoro svi početi proveravati sami sa sobom. ukoliko se odnosi na jezik i stil. težnja ka utvrñivanju jednog jedinog smisla jedno-jedinosmisleno-izgovirljivih reči. Vujaklija: ezopski duhovit. o života usaglasi sa zamršenim jezičkim i misaonim srukturama ljudskog bića). Toliko o monotoniji. Klaić. 9. kao što vidite. I eto. b ez koga nema ni razumevanja. lukavstvo i obmana. u više navrata. upravo u naznačenom smeru. i baš kao čuveni srpski eleatski paradoks (nerešivo pitanje kako do Šekspira stići preko kobasice?). baš na tom ezopovsko-ne-ezopovskom paradoksu moraću se nešto duže zadržati.zvuk kod velikih i impozantnih monomegalita i sam veoma zavodljiv. na podrazumevanju. Ta značajna filozofska dihotomija otkrivena je.. i drugi stavovi.. ali ipak čuvajmo se njenih zavodljivih čari. prenadraženim. 8. Ezopovski jezik. pri čemu je olako zaboravljano da postoji i prirodno dostojanstvo jezika.

svaka etiketa.za što ne bi postojao i "stid u tekstu". čovek mora da moli za izvinjenje i unapred da se obeskrivljuje. vrlo kategorično i nasilno. Apodiktema. prema tome. Neke opšte paralingvističke napomene. kontekst je već bojno polje! Dakle. naime da se teror najavljuje. Sasvim ukratko: ako postoji. a za reč čovek može i da odgovara". drugovi. zašto ne bismo razjasnili poešto i o kontekstualnom uterivanju straha. i ne treba naročito obrazlagati. recimo. Neke opšte paralingvističke napomene. prvi i početni stepen značenja reči "teror" upravo je "strah". da se pogreši. bestidna. u ambijentu reči. da nemam svoj izražaj. ili o gnoseokratskim sankcijama. davne. zatim. To. Stid u tekstu. Objasniću taj i takav poziv kao moralnu apodiktemu. očevidno poziva i na njihovo obnavljanje. posle "stida u tekstu" dozvolite sad malo i običnog. izvrstan medijum straha. Ako se može govoriti o "stidu u tekstu" i o prizivanju stida nametanjem kontekstualnih okvira. Svaka etiketa je (što bi drugo bila!) političko-paralingvistički iskaz sveden na elementarne znakove (gest. nepatvorenog ljudskog straha. pre svega. gnoseokratska sankcija. "straha u tekstu". sve je više šansi da se iz strogo omeñenog jezika-govora neoprezno iskorači.. ako stvarno postoji ono Bartovo "zadovoljstvo u tekstu" ."strogo utvrñeni red i način otmjenog i ukočeno-udvornog društvenog ophoñenja. Uostalom..razdvojiti. Redukcija jezika uvek je i vrlo efikasna metoda zastraživanja. spolja unositi u ljudske duše. Klaić) . Smanjivanjem licitnih ključnih reči i izraza na minimum. da zna da mogu pogrešiti u rečima. a onda još. Etiketa. Apodiktema o "dostojanstvu partijskog jezika" poziv je na obnovu već poluzaboravljene. A etiketa je (Cf. verujem. s obzirom da sam radnik VK. Posle "stida u tekstu". ukoliko bi se ovaj ikako mogao. dakle. upozorava i na napuštenu magijsku rutinu i na njene ezoterično odbrambene matrice. na svoje mesto pristiže i "strah u tekstu". već skrenuo pažnju. Jezik je. Dakle. uvek je (sa druge strane) svojevrsna koreografija (što bi drugo bila!) namenjena iskazivanju prihvatanja gonoseokratskih datosti i hijerarhije. stid u sopstvenom "tekstu" je specifična vešto nametnuta. 11. Ako.. voko-verbo-vizuelni signali) simbolizovane vlasti i vlasnost "poznanja dobra i zla". A takvih primera je upravo bilo i na proteklom plenumu. sve jasniji: "izvinite molim. tekst je njegovo dejstveno polje. je neologizam kojim bih. ili o "stidu u tekstu".. Od "stida u tekstu" do "straha u tekstu" prelaz je. posleratne jezičke etikete. Apodiktema. Jedna od nepobitnih mudrosti Staljinove politike paralingvistike jeste ona ne baš prosta istina na koju sam vam. čak i samo na rečima odigrana. zbog takvog govora da 41 . 10. pokušao da zamenim Kantov kategorički imperativ. bar donekle. onda smo još uvek na granici stida i straha: "Ja molim Centralni komitet i Predsedništvo. ja bar tako pretpostavljam.

.. nedostižna... Jasnost jezika nedostignuta. već je nametnuto stereotipna. gradacija raste. bar meni. istina je uvek šira. istini najpribližnije iskazane istine. Sklon sam da je protumačim (tu sintagmu) kao poziv. u ime svečistote nad-jezika na već pominjane obrede žrtvovanja jezika. uvek su pomalo zasenčene lakim velovima imanentne skepse. izvan dosega skepse. Odistinski jasno iskazane istine. nešto kao) : "Neka vaša reč bude da. Jasnost istine neodvojiva je od složenosti istine. nije bila "kristalno jasna".. pa ću samo prema davnašnjem čitanju citirati Spasiteljeve reči koje glase (približno. mene hvata strah. odigrana je prema koreografskim pravilima etikete "kristalne jasnosti". ponovljeno i u više navrata mogla čuti. kristal je simbol devičanstva. oduzmete svu zamršenost skepse.. i sve što je više od toga. nemam sad ni vremena ni volje da pretresam Jevanñelja. ali samo kao prisila. Neke opšte paralingvističke napomene. od zla je". a "praksa jasnog izražavanja" često se po nevolji zamenjuje obredima praznog izjašnjavanja. spadaju nekako pre u teologiju no u politiku... raste tako reći od "panike u tekstu". 42 . opet traže. nikad i nije organizovan prema shemi ili da.. ne. jedan od govornika. ko zna kakvih blistavijeh Kulah Vavilonskijeh. tj. Jasnost iskaza neodvojiva je od vrlo ukrštenih mogućnosti usklañivanja istine sa mogućnostima jezika i mišljenja. pa ko veruje u vrednost "pomjatenija jezikov" neka pristupi.. Tražili su nekad od nas da zdušno učestvujemo u kolektivnim obredima ugrañivanja živog jezika u temelje nekih budućih. složenija i paradoksalnija od mogućnosti njenog uopštavanja. kao apodiktema stida. po pravilu. da.. od Demostena preko Fransisa Bejkona do Voltera i Lenjina.sam predložio meru. a kristalmineral katkad je uziman kao znak bezgrešnosti začeća. neka se nañe taj u ovoj sali ko garantuje za sebe. U hrišćanskoj teologiji. inače strogu meru prema jezičkom deliktu Dragiše Pavlovića rekao je: "Ja kao električar ako pogrešim odoh u smrt". 12. panike. Ali. Na žalost. Oprostite.... kristalno jasne istine. pravila verske moralke nisu istodobno i pravila efikasne političke analize i deskripcije pojava stvarnog života koji je veoma retko. idealna. prividno je odsimulirana. šta će od takve literature ostavi? Možda neke "kristalno jasne istine". straha. Kristalni stereotipi "jasnosti političkog jezika" ne garantuju adekvatnost deskripcije. Neke opšte paraligvnističke napomene. koji tačnije. i ne. Najzad. Vrednost poruke bezrezervno prihvatam. opravdavajući. ili ne. Suviše "jasna jasnost" nikad nije stvarno jasna. da. mene hvata strah". Ali. Evo ih. Kristalno jasni stavovi.. itd. 14. ne. i ti ako pogrešiš i kažeš što ne treba.. " sintagma koja se nedavno. nikada do sada.. Pokušajte da politčkoj literaturi... 13..

reč dobročudna i ljupka. na toj platformi oni bi se okupili. prodane duše. nonšalantno čak koketno (ukoliko je nabačena nežnošću ženske ruke).. čudna. po pravilu. deminutiv bezmalo. uspostaviti sledeći niz progresivne leksičke zaraženosti. "drugova koji su čudno diskutovali". tj.Neke opšte paralingvističke napomene. odnosno bunovnim zapisivanjem. Moralna i jezička nečistota kao nametnuti.. sve do pojave obolelog "kolektivnoig govora". 16. logos je Njegov. hipostazirana. Na početku svake mitske fabule uvek se nalazi neko nerazjašnjivo "čudno čudo".. kristalno jasnu. čudna. translucidnu.. oburvava se . zaraza od učestanosti ponavljanja. i sve je bar za neko vreme bezgrešno. ali već kao antipartijski elementi. reč ta proihsodi iz ličnog Džugašilijevog nadahnuča. Čistke jezika prethode efektivnim čistkama.. postali bi frakcionaši. zatim izdajnici. sućušnim naobjašnjivostim. Neke opšte paralingvističke napomene. obogotvorena. pod povoljnijim. koja posle. Npr. primera radi. zatim izdajice. Obratite pažnju na samu tu reč.. ali ipak se ne mogu zaobići veoma čudne i nimalo jasne valencije ovog bezazlenog prideva koji se obično prideva iskušenicima budućih. uspostavili bi frakciju. efektivnim čistkama. neki naoko sasvim sićušan insolitus.... kao planina koja klizi. tokom fabuliranja. čistka. biti-imajućih čistki. naši "drugovi koji su čudno diskutovali". Dakle. Taj proces je tim lakše zamisliv (i lakši za podsticanje).. njegova je Reč.. čudno" nije baš sušta i nepomirljiva suprotnost "kristalno jasnim stavovima". a pod odrednicom "epidemija reči" mogao bi se. Reč je izmislio isti onaj nad-jezički genije koga sam već više puta dosad prizvao u pomoć. 15. pa je valjda zato i toliko nadahnuta. contagio.. prozimu. pa i negativnih mitova o neophodnosti čišćenja i čistki. Počeci bezazlenog isčuñivanja nad sitnim. raste. Za jedan budući glosar staljinističke paralingvistike. uvek i po pravilu samo usmeni postupak. kao lavina. i najzad špijuni i agenti 43 . Čudan. zatim renegati. "čudnog čuda" završavaju se. ali se obično čitava mitopeja ipak kruniše završnim mitografskim činom. mala nelogičnost.. pod vrlo povoljnim okolnostima raste.gega kao čudovišna mitska neman. kao sugerisani sinonimi. po pravilu. A kako i ne bi bila kad je posle svake čistke sve (ponovo) kristalno jasno. čistka. Zaraza rečima.. kao snežno brdo. Čistke jezika prethode. čistkica.. počinje u sebe da sabira silnu energiju emocija i strasti. Ponavljanjem raste virulencija pojedinih reči. budući da je pripremno grañenje svih mitova. nabačena bezmalo šaljivo. čudno. Neke opšte paralingvističke napomene. "Čudan. bezazlena grudva snega.. ponekad i prekida. ali zatim. pronašli bi uskoro zajedničku platformu. raste. Pisana trezvena reč remeti. zaustavlja eskalaciju. čudovišnim spiskovima. a širi se i broj obolelih reči. Reč je ta prepuna milošte.

Makluenovoj Galaksiji Gutenberg. Neke opšte (i završne) paralingvističke napomene. još jednom moli da drug Milošević. i "njihovi istomišljenici"..." Ili: "Do sada su postojale samo sumnje. On denotira stvari. odnosno dramatična faza bolesti reči i govora (morbus telegraphicus) izazvana namerno i oddirigovana na daljinu! 18.. Stambolića. mada bi to bio. Suština neizvesnosti je u tome što je pošast.. Sstilski okvir. prenosi i na daljinu i bez fizičkog dodira (gr... bar donekle. pomora. têle). pretpostavljam. najednom-brutalne erupcije obolelih. Ili . Zatim. Vase Milinčevića. da najzad ne bi bilo više ikakve sumnje. kako ćemo znati u čemu je suština neizvesnosti. 17. pristizali su telegrami. Bolest govora preti da zadobije oblike epidemije .. dodao bih i svoju dopunu značenja. "da kad je Borisav Srebrić govorio ljdi su pljuvali na radio". držim. i primarni. ko su nosioci razbijačke politike... zadatak bar neke od ideoloških komisija CK SKS.. navodi se. okuženih reči.podsetitre se samo! . odnosno izmeñu četvrtog i petog člana ovog zlosrećnog niza. Napominjem. drugovi moji. Oni su u stvari gurnuli srpski narod u plakanje i nemoćno jadikovanje.dramsko djelo pisano ili adaptirano za izvedbu na televiziji). molilac.. grámma) i to se. pošalina. pošlica. i rečima. jer.. taj i rtaj.sve tačno prema istoriji SKP/b/. još.. Zaraza rečima prenosi se i delovima reči. pune objektivnosti radi da se progresija za sada.. nabraja se taj i taj.. svi pročitali). Klaić . izdrži protiv ñubradi ove zemlje.. Pokušaću samo da vam dočaram stilski okvir (da vam ga evociram. prag značenja". Zaraza reči. neću ni pokušavati da uspostavim neki sistematski glosar. posle zamumuljenih "ezopovskih" podsećanja na obaveznu etiketu reči. itd.. Ali ih i detonira! 19. taj i taj. česticama reči (gr... oprezno zaustavila negde izmeñu trećeg i četvrtog. Pregledao sam 50 kopija.. pošto ste telegrame. zagañenih. inače.taj i taj (izostaviću ime molioca) . dakle epidemija zaraženih i zaraznih reči baš sa tom prokletom pojavom telegrama počela da dobija zastrašujuće regresivne oblike 44 . Ikoniča. posle poziva na red i kristalno čistunstvo partijskog nad-jezika." jer. kod nas. i širenje obolelog govora zadobijaju putem telegrama i neke do sada nepoznate elemente teledrame (Cf.. najblaže rečeno izjednačeno (je) sa kontrarevolucijom na Kosovu. a nova pojava PTT Galaksije analogna je. Ali mimo Klaićevog objašnjenja.moli Slobodana Miloševića da stvar pusti u bazu. Telegraf i telegram su već prilično zastareli pronalasci." i. Na primer: "Istupanje Pavlovića. pošaline. je u sva tri primera..pošasti. Posle dostojanstvenih osuda ezopovskog "jezika iza koga se mogu nazreti i druga mišljenja". Kao što znate. itd. pošlice.gestapoa . Teledrama se može shvatiti i kao morbidna drama.

Bilo je u tim telegramima i "hrabrih boraca komunista" i "lažnih komunista". Bili su to. Jer. dok je taj. i pozivalo se na obračune sa njima. sa progresivnim težnjama". Strepim od pomisli da ovaj PTT . Ne treba ni podsećati da su se u tim telegramima pominjali i frakcionaši. sav u službi Velikog Brata. usput. dok je stvarno bio još u svojoj primarnoj. iz radnih brigada sa gradilišta budućeg Novog Beograda. kogod još pomalo ukrasio. već da je to vrlo izvestan recidiv onog ondašnjeg Novogovora. 20. i pozdravljalo se i nazdravljalo u ime "boljeg sutra bez kompromisa". "progresivne" i "napredne" snage: izraz zdrave snage još nije bio u opticaju (pristigao je tek u toku jeseni iste godine. ili čak i sasvim podudarna sa današnjim izrazima.. sedeo sam u zgradi današnje "Madere" gde se. Kao kontrapozicija. Pominjali su se i frazeri (danas: "frazeri koji nisu spremni da idu u vatru"). Titovo ime se nije pominjalo baš kao što (iz meni jasnih razloga) nije pomenuto ni u jednom od ovih 50 telegrama čije kopije imam pred sobom. recimo . Bile su tu.ne znam zašto smo od strane Univerzitetskog komiteta baš Uvalić i ja bili odabrani? Da li se pretpostavljalo da smo od prirode skloni ka lepom pismenom izražavanju? Na primer..(1) . a koje su nam sa pošte doturali pre no što će biti isposlati.jednog već davno zaboravljenog. a pominjani telegrami Josifu Visarionoviču Staljinu zorno pokazuju koliko sa telegramima treba biti oprezan. najčešće.zavisi kako se i sa koje strane stvari osmotre. zapravo. telegrami podrške. ako je u telegramima pisalo nešto 45 . u julskim (ili avgustovskim) danima 1948. pri čemu je leksička aparatura bila zastrašijuće (zastrašujuće procenjujem iz ove današnje perspektive) slična. raskrinkavanje" neprijatelja svih mogućih boja i pozivalo se u boj protiv svih koji zagovaraju "direktan obreačun.Starogovora. orvelovskoj funkciji i dakako. po zlu nadaleko čuvenog. Molim.. izmeñu ostalog nalazio i Gradski komitet partije. na pravom putu da povrati ugled i čast srpskih komunista").. Govorilo se i o spasavanju časti komuinističkog pokreta (danas:". prepuni revolucionarne srčanosti. nikada se. baš kao i danas. Sedeli smo tamo. obavezno. i folklorizovana verzija dosadašnjeg uobičajenog partijskog rečnika. na vrlo perfidan način. dakako. počev još od Emske depeše. pominjali se u zamašnim količinama.. i imali smo zadatak da u tajnosti redigujemo (u stvari da prepravljamo. Iz cele dogodovštine izvlačim dva-tri pitanja. ondašnji Novogovor bio još uvek sasvim virulentan.. ili čak i iz zavičaja slali Josifu Visarjonoviču Staljinu.starogovorni zloslutni val možda i nije nikakva obnovljena. Kao prvo . starodrevnog. PTT Galaksija je i pojava sasvim nova i vrlo stara . boravili smo. i skidanje maski i. i proširena. preko radio talasa). baš kao i danas. tumarali dan ili dva Bata Uvalić i ja. obećavani su jasni i kristalno jasni stavovi pravih marksista-lenjinista. ne zna ko ih šalje i nije li ih. pominjale su se i maske. i menjamo im smisao) telegrame koje su grupe studenata iz Beograda.

pojava jednog staronovogovornog jezičkog udara. kao što je bila 46 .. kao drugo ili treće pitanje ." Verujem da pažljivom oku neće promaći sukob dve savesti. u likvidatorstvo. ne možemo a da sa dubokim gnušanjem ne odbijemo sve one klevete i laži koje oko vas kruže i kojima ste." Za neke je. prilično šeprtljavo.. uglavnom smireno. dovodile u konačan red. u staljinizam skoro. kao jezički udar. Danas znam da se u njegovoj biografiji višekratko pominjala reč "trockizam".. morao da ponavljam izjave o nekom svom malom dekadentnom grehu iz gimnazije. pomalo.. Nije rečeno. ali. a možda i zbog kojekakvih kubura sa partijskim biografijama koje su se. Najzad. propagandni udar Radio-Moskve na beogradski Univerzitet bio bi ubedljivije izrežiran i sa nešto više (realnog) propagandnog štofa. komunisti dosledni borci ne treba da se hvataju u plitke zamke liberalističke filozofije oko čvrste ruke. on ih je. ovde razni su se izrazi upotrebili.. ali ipak nije rečeno!.. niko nikome nije ni nabacio na glavu. sasvim nejasno da li je krivotvorenje telegrama bilo moralno ili ne (s gledišta apstraktnog morala).otprilike je ova: možda smo Uvalić i ja bili odabrani baš zbog svog klasnog porekla (obojica iz porodica intelektualaca).(2) . ipak verujem da je taj naš posao mogao imati nekog efekta.. istina samo retkim nagoveštajima. izbacio iz sedla naprednog kandidata i zauzeo na juriš jednu od dve književne druine u Drugoj beogradskoj muškoj.. proces uzburkanog tumaranja savesti kao da se već pomalo da pratiti. a zatim i na sednici Predsedništva GKOSK u Beogradu.. No. dok sam ja.. Galaksija PTT shvatila se. upravo u to vreme. zabune i sumnje. razume se imao daleko više od mene.. nešto kao . PTT Galaksija kao jezički "štof".Poštovani druže Visarionoviču. Druga mogućnost odgovara na prvo pitanje . Regresivni atavizmi i moderne kontroverze kod mladih govornika. ali uglavnom uprošćeno (da) mi sa ovim načinom idemo u razračunavanje. dvojbenost: kažu nam. zauzvrat. ali ja mislim da je to jasno. šaljemo ti vatrene pozdrave u borbi protiv mrskih frakcionaša i ostale ñubradi.kao (otprilike) ... itd..(3) . početnika u partijskom životu. isto tako i eksplozija revolucionarnog romantizma in excesso.. koliko mogu da utvrdim. ali i kao moralni udar... Da nije bio obavljen. itd. ispisivali smo. otresanjem glava i sve užurbanijim pokušajima da se skine anatema staljinizma koju.. I zašto to skidanje anateme koja nije ni nabačena? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Je li i to neka vrsta nedorečene samokritike.ostalo mi je. pak.. Otpočinje sa pranjem ruku. Pa ipak: "I sada se nama kaže. ipak.. bilo je i manje skrupuloznih rekacija. ali (zašto i to ne zabeležiti?) i izvesne primese duševne borbe. dvojstvo. uz pomoć suviše ferventnih nadrealističkih aktivista. i Vi dovedeni u zabunu.Druže Staljine. dogmatizma i staljinizma. Već u drugoj polovini plenarne sednice. u dubljem psihološkom smislu? Doduše. očigledno. gde sam. 21. i kao obred osvećenja oružja: ".

vidite. Gotovo ista ideja . pretećeg jezika od pre više decenija... budući da ju je potegao Andrija Artuković u toku nedavnog suñenja. davno poznata. i da se upitamo šta se to dogaña u najdubljoj dubini našeg (srpskog. pre svega govor i presuda autodestrukcije. podozrevam da će se opresija usmeriti. zaključujem da je reč o krizi političke svesti. Ali.. na osnovu ove telegramske (ali istine radi i šire "plenumske") jezičke abrupcije. ona nije imala vremena da čeka.. Drama jezika uvek je i ontološka drama. nije to bila i jedina prilika da se zapanjimo.." 22. povratak revolucionarnoj klasi. Čujmo: "Ovde se čak postavlja pitanje da li je sve ovo.. dobri onovremeni Novogovor (ili sad Starogovor. opet taj "ezopovski" jezik!) bili prilično neoprezni u odabiranju figura.. sa mnogo više znanja. ali.. 23. morala bi nas navesti da sa mnogo više ozbiljnosti. i ekscesima sentimentalnog revolucionarnog vaspitanja) ono što najviše može da zabrine.. bila istovremeno i davno čekana reinicijacija. prema drugoslovlju. odbijam da je dovedem u vezu sa "ljutom travom". Elem.. to je.. ili davno već pokopanih. ali ja je već brišem iz sećanja. a bez naših domaćinskih. No. Nisam siguran da u ovakvim situacijama trebamo baš do kraja da se hvatamo čistih formalnosti.. stari. takvi su (opet te proklete književne figure. ipak.ne želim. u revoluciji su i nevini stradali. statutarno ili nije. ne treba mnogo čekati i na dalje. težina je na drugom kraju obramice. prema spolja. u vrlo starinskom smislu reči.. staronovogovor kao ukinuto pamćenje... muževnih simplifikacija i izvan idiličnih okvira prostodušnog rezonerstva... Opresija jezika okrenuće se i ka svakom pojedincu. ona se već i te kako ustremila na slobodnije govorne modele. i o našoj (srpskoj. stvarno. Jer. srbijanskog) bića.. kao poremećaj snalaženja u vremenu i prostoru. Kada kažem "opresivan jezik". da smo revolucionarna partija. iskazana je. Samo. Dakle. Pojava telegrama na sceni i dalekosežne implikacije jednog gotovo manifestnog vraćanja modelima već polunapuštenog otvoreno opresivnog. pa možda. "Šta onda.. Ne mislim da je ovaj i ovakav "primarni afekt" PTT zaraze (izazvan pored ostalog.. srbijanskoj) krizi svesti uopšte. zaključujem da je kriza mnogo dublja no što to iko od nas pomišlja. preobratiće se u autoopresiju. kao olaka i bezumna zloupotreba bivših. Telegrami su ispunili svoj prvi zadatak... Starogovorna reinanuguracija. pogledamo istini u oči. i na naš muževan način usmeriće se odmah prema drugom. to još i nije najveće zlo. Po mom mišljenju. jer u meni izaziva nepodnošljivu mučninu. a svi to dobro znamo. ispražnjenih apstrakcija u penziji.. pre svega. kako je iskazana. Dozvolite da podsetim. prema drugomislećem.. Dozvolite. kako vam drago) obnovio 47 . Evo. sledujušće manifestacije političkog divljaštva.irupcija telegrama. Živimo u revolucionarnom vremenu. znači isticanje u prvi plan nerevolucionarnih puteva borbe? Odavno je poznata narodna izreka 'na ljutu ranu ljuta trava'": Izreka je.

ali i stilske strukture negdašnjeg Novogovora neodvojive od već pominjane rlo znamenite ličnosti). ikoničan je. i u obrnute parabole. 24. ponekad vrednost rastuće intonacije. ni o veštinama ško-teatarskih obrta! Zato ponovo predlažem da bar jedna od naših ideoloških komisija CK SKS prati jezik i stil. pa su još i dan-danas mnoge književno-politike figure koje kruže u bezdanima našeg domaćeg političkog praznoslovlja. to jest . u apologe. pa upravo ta gradacija nadgradnje dobija. svojim regresivnim osobenostima. nadaleko je bio uticajan način njegovog specifično intoniranog moralisanja (nadaleko čuven u prostoru. itd. koja je. liturgijskim proširivanjem prerastaju u alegorije.Pitanja lenjinizma. Bitna odlika njegovog stila pre svega su čvrsto svezane. i u mrtve apstrakcije zatvorene slike. Kad je već o uvaženom piscu reč. sapete. podstičući... i polisemičan. došao je k sebi posle više decenija polusna i letargije. provalu iracionalizma. već i zbog skromnijih mogućnosti naših horova. u infantilno biblijsko-političke parabole. Ukoliko je manje stvarnih argumenata. akatisti gube nešto na snazi i često dobijaju prizvuke pridevenih pripevki domaćih kôna koje se zgražaju nad ikoničkim nepodopštinama". Pri tom je karakteristično nagomilavanje atributa koji (sasvim morbidno) preuzimaju funkciju argumentovanja.vanumija. i koje učestanom upotrebom dobijaju punu kanonsku vrednost. sasvim inkognito. Kad je već reč o uvaženom piscu romansirane istorije SKP(b). prenuo se najednom kao Trnova ružica. Treba napomenuti (pošto su lingvističke.. Mnoge od njih licitnim. čak sugestivan isac crkvenih knjiga (npr. stao je svoijski pridodavati opštoj klimi nespokojstva i straha. svečane i dostojanstvene. na javnom mestu sa toliko metarofa. i to je staljinska metafora. Pavlovićev način govora ("na javnom mestu"!) koji je žestoko kritikovan i pre irupcije duha PTT-Galaksije i još žešće posle. podsetiti da je Josif Visarionović bio dobar. i način argumentacije. utvrñene jednom za svagda. ali sada u nekim novim uslovima. i od poslednje plenarne 48 . Čak i u tim sasvim novim uslovima. alegorija. propedevtički priručnik u borbi protiv frakcija). aluzija!". nadgrañenih atributa. neporočno nepromenljive. još mnogo lukavijim strukturama i superstrukturama staljinističke paralingvistike da i ne govorimo. bez sumnje. od davnijih vremena pa sve do danas. ali on je u svojoj osnovnoj strukturi otvoren i zasniva se na neomeñenim figurama i slikama.se.. Unašim verzijama moralisanja. kao katalizator. A o drugim. Govor njegovih oponenata je zatvoren tip govora. njegove provenijencije. A ni o dramskoj gradaciji. naše politike svakodnevice. utoliko više nagomilanih.. nadaleko čujan i u vremenskim dosezima). nije bez svrhe objasniti neke osobine njegovog stila. u vremenima bivšim i smutnim. već jednom ili dvared isplivavala u gornje slojeve naše političke publicistike. i da putem "stilometričkih" analiza počne sa prebiranjem žita od kukolja! Uzgred rečeno. romansirana Istorija SKP (b) ili . treba dakle reći..

I eto. Na primer.. ovo poslednje još nekako i da odobrimo providitelju. recimo. drugovi. I to u Titovoj Jugoslaviji. Štaviše. čiji osnovni. u našim obnovljenim a ipak staromodnim jezičkim manirima. dakle metafora. da je i vama rastumačim. podvala) .. Ukoliko u tom procesu ruženja i razaranja ruženjem nedostane raspoloživih. i na izmaku dvadesetog stoleća! Najzad. Veliki metafizičar) nesmetano nastavlja sve do poslednje. mućka. apologa..zašto je onda ta "politikantska igra" (po izboru još pokatkat i "beskrupulozna". od suvišnih atributa.podjednako pate od nagomilavanja atributa. Pavovićev govor je profan. metonimija i dijastola. sve se burnije. pri tom je još prepun upravo onih govornih tigura koje su Pavloviću ("na javnom mestu"!) najviše stavljane na teret: prepun je prenosnica. prepun je opresivnih. a pri tom i kletvene osobine ovog zlo-govora. liturgijskim.. fantazija nabrajanja obično raste. obezbeñuje i vreña. Prema tome. ako je doista providna i providljiva. Pojava me vrlo zabrinjava. ali vrlo bitna razlika. podseća. reč je uvek o zatvorenim prenosnicama. svakako da bih imao i nekog drugog. Mislite li da treba još dodatnih objašnjenja? Ako treba. "karijeristička") obavezno još i kalkulantska. recimo "ezoposkim" slikam. čini mi se da su nepobitne. baš toliko suvišnih dodataka da bi se uvidelo ono šta treba? No. s tim što pridodati epitet (constans. Ali. fiksiranim. ako ste voljni. Da nisam tako zabrinut. i sve "revolucionarnije" obnavljaju. ponovo se. i zašto je na kraju još i providna? Zar je bilo potrebno. već ga brutalno ruži. alegorija. izmeñu Pavlovićevog govora i govorenja onih koji su ga kritikovali. Obično se nañe dovoljno priručnih atributa na pomno sakupljenim stokovima. i jednom za svagda) utvrñenih determinativa. Taj je govor sav izatkan od (davno. posle toliko godina. zlokobni lajtmotiv postepeno i nezadrživo raste sve do završnog veštičijeg sabata. od davno utvrñenih atributa.. pa se gradnje i naqdgradnje De Chiricovske kule (cf.. hajde. na Berliozovu "Fantastičnu". postoji samo jedna. procenite i sami svu opakost veštine (berliozovske) veštičje postupnosti. molim Hijeratičke. čak i po cenu da se privremeno prekorače granice uobičajenih kanona.. 49 . . govor njegovih oponenata je hijeratički. ako se za nešto. (često i koješta) kaže da je igra. to je samo izuzetak. I negdašnji Novogovor. i to je glavni razlog što se sada toliko trudim. opet užasavam kada vidim kako se neke Staljinove i staljinističke matrice govora. pa onda da je još i politikantska (dakle. od strogo utvrñenih referentnih determinativa. prijatnijeg posla no što je pisanje ovog pisma. Ali. ali i "ornans") čak i kad je "ukrasni" ne krasi ni ono što ukrašava ni onog "ukrašenog".sednice nadalje sa sve jasnijom regresivnom težnjom ka daljem zatvaranju.. 25. i sadašnje njegove starogovorne varijante (podjednako i na javnim i na tajnim mestima upotrebe) . Gradacija i nadgradacija ima ponekad i snagu simfonije. iole logičnih atributa. govorenja i proklinjanja lako i neosetno ponovo uspostavljaju. a po mogućnosti i od unapred strogo utvrñenih epiteta. pretećih aluzija koje se skrivaju ponekad i u nekim. nebeskog kamena završca.

a pomalo i zadivljujućeg mañioničarskog algoritma tipa tremendum et fascinosum? Meñutim. i inverzno. za najveće je čuñenje što su se sami opomenti bez ustručavanja služili metaforama (pa i "metaformama"!). a i pre njega.kako bi.. može po želji dovesti do završenih konsekvenci. dramski je okvir vašarskog šok-teatra uglavnom zaokrugljen i šmira se (nimalo bezazlena). ako se iza Zlog sejača. seje konfuzija? Bilo je sasvim prirodno upitati se zaošto bi se konfuzija sejala. ostajući uvek vrlo oprezno u prostorima sankcionisanog starogovornog novogovorništva. kradomice (Partija je još bila u polulegali) prorañivali (prorañivanje = didaskalije) partijske teorijske materijale. upravo nagomilavanjem svojih mañioničarskih dokaza. ili su sasvim retke. U Pavlovićevim spornim tekstovima nema alegorija. Nisu argumenti. Iza predubeñenja da se konfuzija "seje" skriva se apolog ili parabola (izvinite. niti mogu biti. stvar je bila baš u potrebi za biblijskim asocijacijama. priupitkivao zašto ui otkuda taj čudni antecedent koji uslovljava da se uvek. Ta je uloga. obrnuta parabola o Zlom sejaču. u polutami pasionske igre da naslutiti neka još tajanstvenija seka. čestiti dešifrant dešifrovao što je predviñeno za dešifrovanje? (Ranija apomena još važi: atributi nisu argumenti. uznemirujuće i zastrašujuće. Ali. možda baš istoriju SKP (b) uvek sam se.. dodeljena Dragiši Pavloviću. Još od studentskih dana. A zatim. zastrašujućeg. kad se već i onda iz svakodnevnog (nacionalnog) iskustva lako uviñalo da se konfuzija mnogo uspešnije zapliće. Prema tome. Da se ta prosta istina saopšti (istina stvarno prosta lako saopštiva) nisu bile potrebne svečane. kada smo. Samo da se razumemo: služili su se čudoredno. otkud bi čestiti dešifrant (koji se. zapetljava i mrsi neposredno i na licu mesta. koja se tu i tamo muva ne bi li se "postigli neki nama još nepoznatiji ciljevi". 50 . izuzima iz bilo kakve neprozirne igre) . iznaopačene stilistike i iznaopačenog glosara. i nikako drukčije. 26. zašto bi se čekalo da nikne.. ipak su nekakvi "dokazi". izgleda..jer da nije providno. inače. ili su sasvim retke. ali su dejstvene leksičke formule koje u naglašenoj gradaciji dejstvuju. čak ni u basnoslovnim količinama. Ima nekoliko metonimija. kao što i sami znate. zadobije smisao formule-optužnice. sada se baš te davnašnje bogoslovsko-staljinističke asocijacije ponovo prizivaju i isturaju u prvi plan. a da sve ispadne neverovatnije. već sam se i ja umorio!) o Dobrom pastiru. do sada neuobičajena u partijskim razgovorima. bezmalo biblijske figure. večerom. sejaču neverice i smutnji. alegorijama. na ovom plenumu. (pa i "alogolegomenama"!) baš kao i svakojakim drugim književnim i neknjiževnim figurama. i da se razlista. podstican grešnim genima. naročito ako su lomače već zapaljene!). 27. Zašto su se onda njegovi oponenti toliko okomili baš na alegorije? Da li je trebalo da ta reč.

Staljinističke "stilske" stratageme (lukavštine) imaju uvek svoje dijahronijske predistorije. vraćajući se u davna ideo-mitska vremena svoje partijske mladosti. tada.. sve su to slatke . evo sad već i ovde meñu nama i jednobojnog. i u jednoj boji čvrsto ujedinjeni. meñutim. A ta liturgijska opomena. ali ipak opaka naznaka neke dodatne. Živopisnost.iziñite. na jednoj daleko ozbiljnijoj začkoljicizakačaljci. umesto što je šaren. besmislena sintagma u svoj svojoj prividnoj blesavosti još uvek je i vrlo opaka formula "unutarpartijskog" prebiranja "žita od kukolja" i moralne diskriminacije. uvek i bez izuzetaka "neprijatelji svih mogućih boja". uz tolika druga. mora postojati. Ta davnašnja. još "vo vremja ono" inillo tempore .. o dana i bez "stida u tekstu" ponovo se udenulo u opticaj. još odavno. od juče. kao neka ezoteričnohermetična formula. prikrivene opasnosti. dakle. ponovo je zadobila snagu gotovo liturgijske opomene. prema shemi "prijatelji svih mogućih boja"). ne prisetiti se baš te pomenute. zabludama o kojima se i danas ne bi dalo govoriti drukčije do šaljivo. i zašto već onda taj atribut nije pripisan prijateljima (recimo. naivna.. bezbrižno. niti sebe umete da potražite na tom spektru! 28. Ostavimo za sada činjenicu da je već i onda normalnom razumu sasvim nedostupno zašto bi neprijatelju bila ostavljena prednost da bude višebojan. efektivne. i sam jednobojan. ne samo više na obzorju. najednom i još jednom izašlo na videl. I eto.. profane klase poznavanja dobra i zla. Sada. slatka. Razume se. Slično onom pravoslavnom: "Oglašeni iziñite"! . Zadržaću se. i drugu višu i sakralizovanu klasu. opet su na obzorju neki "neprijatelji svih mogućih boja".iz kojih je razloga i ta apsurdna metaforma i to čudooblično stilsko bezobličje. živopisan. ipak. vi oglašeni. Na primer. za koje se imalo pretpostaviti da smo jednobojni. najavljuje neposvećenim i posvećenim neosetan prelaz iz jedne niže. evo staronovogovorničke kazuistike koja. Em neprijatelj. Smatram svojom dužnošću (i to baš u ovom trenutku) da postavim pitanje . odnekud bilo bolje da nam je neprijatelj. do danas. magistgralno je bilo otkriveno. surog neprijatelja. uzimala se kao uzgredna. polihromija. Ali.decenijama nepodnošljivo vreñala sluh inteligentnijih komunista. višeojnost.na primer Predsedništvu CK SKS . ništa više nije šaljivo.u mitoideološkim razdobljima naučnog socijalizma. ustanovljeno i jednom za svagda utvrñeno da su neprijatelji "i njima slični". moralno opravdali) . odmah. 51 . višebojne metonimijske proširene sintagme koja je i pored neke. Teško mi je.detinjaste zablude davnašnjih jezičkih nesnalaženja i mogli smo ih sve do juče smatrati romantičnim uspomenama mladosti i ludosti. recimo suro-maslinasta bila i sasvim drukčija od naše!. Ali. vi koji nematre sreću da jasno razaznajete spektar neprijateljskih boja.. ubojite funkcije (mi smo je.. baš kao u najboljim vojim vremenima. pa još šareni! Kao da bi za nas. Napominjem da nekakav odgovor na postavljano pitanje. pa makar ta njegova boja.

Ali Ali. druge drugoslovne jezičke figure. čak i u granicama njene strogo jezičke ikonike. već zato što je opasna: dozvoliti višebojnost "meñu nama" neprijateljski je čin . kako ponovljena ironija nikako nije ironična.. da razlažem i obrazlažem na koje su sve načine telegrami doprineli ponovnom javljanju i uzvitlavanju jezičkog terorizma. a i sa sobom. Jer.. i mnoge druge slične (samo prividne) "burgije". izvlači ga na prozorskom oknu. pored čisto terorističke funkcije (teror . izmena boja je legitimna.pored ostaog. činova. 29. trećestepenih funkcija staljinističke paralingvistike i stilistike.. i da je samim tim pokrenut gotovo kompletan opresivni repertoar prvostepenih. Mnogo daljih reči.. čim se pojave nove i drukčije. to je i ovom prilikom reč samo o pseudoironiji. nemam ni vremena. drugostepenih. Na primer. jednosmerno i monolitno. Pojava "kliširanja" na kojoj se tako čvrsto temelji paralingvistička stilistika (videli smo: samim tim i kazuistika) poznata je i u naivnom slikarstvu.nad jezikom i putem jezika) imaju ponekad i ne male. neregistrovanim neutvrñenim znacima . da raspredam.. jednoznačno. Odatle i veliko nepoverenje prema novim. a zatim od republike do republike. A to je sasvim moderna. i vrlo naivna slika-kliše. 52 . Ubeñen sam da su mnogi od vas već i sami sebi. i odmah primenjiva bauk-poruka..i u sferi reči. i to ne zato što "polihromija" po sebi nije lepa. pored ostalog. čim se pojave nove "mustre". Skrenuću vašu pažnju samo na završni. dakle. Dragi drugovi. Emerik Feješ ponavlja isti crtež nebrojeno puta.. "Neprijatelj svih mogućih boja" je. što je još i gore od izravnog zastrašivanja. očigledno neuspeo "ironičan" kliše. Neprijatelji svih mogućih boja" . ni volje. ali o tome će tek biti reči.. najrafiniraniji. kao i u likovnoj sferi. Što se mene tiče.zadobija ubojite i sve ubojitije funkcije. vrlo prikrivene teorijske implikacije. ikooklastički (ikonoborački) nagoni se strasno bude i uzvitlavaju čim se dirne u osnovne dijagrame. paralingvistike eskapade. dogañaja i dogañaja upozoravaju na obnovljenu staljinističku paralingvističku kontroverzu svemu što je u duhu u Titovoj Jugoslaviji izgrañeno od pedesetih godina naovamo. No. drastično varira boje. tj. siguran sam da su duh i slovo telegrama ponovo uveli u igru i ovu "šarenu" burgiju značenja .sve oko nas i u nama mora biti jednobojno.bez značenja. Ne valja biti "šaren". I u staljinističkoj paralingvistici. 30. trećestepeni smisao ove slučajno odabrane "višebojne" izreke. to razjasnili. u pitanju je i očigledan. jer od slučaja do slučaja menjaju se i boje "neprijatelja svih boja". Ikonika staljinske paralingvistike ima još jednu upadljivu sličnost sa naivnim slikarstvoim: rado operiše ponovoljenim "ironičnim" mustrama. ponekad je čak i neizbežna. iako vrlo. Jer se staljinska paralingvistika i te kako da proširiti i na likovnu sferu.

I baš zato. predlažem re-kultivizaciju akulturisanih reči. prebačena u srpski jezik dobila pogrdan smisao? Zašto. Ovaj Glosar. nastavljam sa jednim na brzinu pokupljenim i sasvim nepotpunim glosarom ključnih reči. njihov povratak u svet civilizovanih pojmova i kategorija i njihovo oslobañanje od nagomilanih insinuacija i drugih intruzija gadosti i besmisla. jezičkog terorizma. neprijatelji svih mogućih boja.. često se gubi i zdrav smisao za neposredno razumevanje prave težine reči. i njihovom manijakalnom ponavljanju. dato u lakoj pred-ironičnoj formi. Ne predlažem sastavljanje spiskove sumnjivih reči . složen uglavnom prema asocijativnom redu. jer "olako obećana brzina" nije nikakva uvreda.. umesto "olako obećane brzine" rekao "ozbiljno obećana brzina".alegorija . Gde god nije bilo neophodnonije se zalazilo u obimne egzegeze. recimo. i prilično opravdano).daleko od toga! . razume se.ta bratija (zašto baš "bratija?") ima i neke svoje samo sebi znane "rabote"! Opet kliše. Na primer. Da je Pavlović. već samo delikatno. mustra je bez veće lingvističke vrednosti. i neophodan primer. to je samo uzgred. ne samo očigledno već.. učinilo mi se. odnosno STALJINOSLOVAR. staljinistički i neostaljinističkih jezičkih strategema. sada je već vrlo teško objasniti. Da li će neke od tih reči ostati i dalje u političkoj upotrebi.. razume se) ljudski smisao za pravu ironiju. Pošto sam na dva-tri primera i dokazao (bar se nadam da jesam) skrivenu ubojitost staljiniski.Ironija ičulo za ironiju nisu baš jače strane novih govornka obnovljenog starinskog Novogovora. pa verovatno do čitave eksplozije ne bi ni došlo. ali.. a zavisiće. zavisiće od pravog i ogoljenog njihovog smisla do kojeg se bude stiglo. zato. .reč formalno ne figurira u Staljinovom slovaru.. u neku ruku. 31.niti predlažem pravljenje spiskova drugova koji se njima rado služe. nagomilale su u sebi prejaku energiju opresije. sem ukoliko tužno-ironični kliše nije preuzet iz predratnog vokabulara srpske administracije u Makedoniji. pa i lepa makedonska reč. No. sem u dva-tri naročito karakteristična slučaja: . Naprotiv. drugarsko upozorenje.. ili bar nepodnošljivih jezičkih (i logičkih) laži i stilskog licemerja. verujem da bi retko ko osetio lak ubod podsmeha koji bi očigledno išao na račun predsednika Predsedništva CK SKS lično (za mene.. Veliki Teolog umeo čitavom ljudskom životu da da 53 . ali je. koliko se stvarnih uvreda krije u pseudoironičnim klišeima. Ali. kako se u maniji ponavljanja pseudoironičnih klišea gubi svaki zdrav (i kritički. i od same prirode njihove dalje "političke upotrebe". Sve te "ključne reči" (koje su do sada otključale i zaključale mnoge ljudske sudbine) ili su neposredno staljinističke provenijencije ili su po duhu staljinističke. ako je to uopšte i moguće zašto se ovaj uobičajeni izliv "napredne" ironije zasniva na jednom nedopustivom (potpuno nesvesnom) šovinističkom ispadu: zašto bi jedna valjana. uzgred rečeno. Sve do jedne. dugom dijahronijskom upotrebom. povañenih uglavnom iz skorašnje dnevne štampe. Ali. straha.

uglavnom.ima je. . antipartijsko . ćeretanjem podsticati ideje i "neeksplicitne evokacije".vrlo zvučna Staljinova lična "stilema" iz vremena velikih čistki.. Kod nas.aluzija . dijahronijski smisao.. figurativan".. 1819)."Čovekov život.. pored poučnog i ne malo katarzično dejstvo.. neostaljinističke provenijencije. Reč je novija. uzgred rečeno. . na izgled u svojstvu slobodnih strelaca... neprekinuta je alegorija. i legitimna odbrana. u poslednje vreme. Staljinoslovar istoj reči pridodaje negativan naboj i pripisuje joj značenje koje (nejasno doduše) prevazilazi nadaleko njene stvarne (civilizovane) semantičke granice. jer šta je... i 54 . .pouka. jer je mudrost kinetička.. Pridev sa bogatom mogućnošću pridevanja.. uglavnom. ovaj dum-dum pridev rado ispaljuju.. Možda se zato nikad i nikako ne može reći "mudar stav". na one koji saterani u ćošak.odbranaško ponašanje ." . . vladanje . delovanje. katkad i uz insinuacije o verovatnoći neke. potežu i detinjaste argumente u svoju odbranu.ponašanje.. i zadržava samo svoj negdašnji. na široku publiku. veselo ćeretati. ka apsolutu".. Dugom i izvitoperenom upotrebom. od alludere.podrazumeva.npr. . antipartijska. kao i kod svih ñaka prvaka odreñene. uvek. uglavnom kao sinonim za skeptična zakeranja (intelektualaca). tek nagoveštene duhovne sabotaže." ukoliko ga ne prekinu. ako išta vredi.. U našoj upotrebi.relativizacija . itd. stav. pravilna. ili grupa. unapred lako odredite uslovne reflekse.šta drugo do "aipsolutizacija". Kao standardni filmski šlagvort praaavilno! . ali psihopolitičke finese ove Njegove metode suviše su komplikovane da bi mogle biti objašnjene u nekoliko reči. . ishitreno "odbranaško ponašanje" preobraća se u mazohistički samopoziv na "izvlačenje pouke. i za normalan ljudski mozak. pravilan stav. a ne statička.. izvlačenje pouke . uglavnom samo kao filozofski pojam . marcijalnu statičnost figure. neoprezno. nepravilan stav . "naše ponašanje") uvek izaziva. ima snajperista koji ovaj pridev-projektil. ponašanje.omiljeno Kobino iskazivanje dobre volje (u filmskoj interpretaciji)."relativizacija vremena i prostora". syn. dakle. platforma. sintagma je zadobila vrlo specifična semantička svojstva i odnosi se. U najvećem broju slučajeva. ali je u najboljim traidicijama Velikog Teologa. teško je postaviti distinkciju . Pa ipak.stav (neodvojivo od kategorizacije). pravilno . element. koji je. itd.antipartijski. . Na prvi pogled.) Džon Kits. sa prerastanjem KPJ u Savez komunista izgubio svaki jugoslovenski jezički legitimitet. šta bi moglo biti suprotno od "relativizacije"? . .. ili "relativizacija istorijske svesti". na izgled nasumce.pravilan. "Život je kao i Sveto pismo. dakle "konvezrija ka apsolutnom.alegorijsku snagu srednjovekovne pasionske igre (igre stradanja i strasti).u modernim evropskim jezicima. Pismo DŽordžu i Džordžiani Kits.. a šta odbrana.pouke se ponekad izvlače (i dele) kockom.šta je "odbranaško ponašanje". dobija i izvesne metafizičke prizvuke.etym. ili. .svaki pomen "ponašanja" čak i u snishodljivom pluralu (npr.

Slično..u životu uvek kao uvežban stereotip. izraz blaženo relaksiran i bez ezopovskih promisli. obično se javljaju u razdoblju tzv.. ruka ispružena prema dalekim daljinama. obično još i borba za vlast .. ili skoro svaki "moralni lik" ima i svoje "pravo lice" što se..odredba koja. ili grupa.moralni lik i moralna ličnost (često i kao neskriveni antipodi) pojmovi "ličost".. potpuno su izvan ovog Glosera. a u izopačenjima paralingvistikih navika o kojima je reč. otvorene i lako opuštene šake.lik komuniste . . a ne na lik. biće još reči u ovom Glosaru (cf. stav. ceovita ličnost. doduše. . sa ostalom bratijom i njima sličnim i onima svih mogućih boja i njihovim rabotama. ali samo veoma pogrdno. . nedeljiv ).. vrlo rado i vrlo iscrpno dokazuje. doslovno . . .. (rimski konzulski pozdrav. infra). sa ove sednice moramo izai još jedinstveniji!" Ma kako zvučalo čudno. a nikada o "ličnosti komuniste". iako se u teškim trenucima. ili su vlast izgubili. u staljinističkoj kazuistici dosta lak.u godinama koje detaljno romansira istorija SKP (b). bez samoironije. bez samosažaljenja. ili. idealni lik se dopunjuje idealnim gestom. . delovanje.. dobija ponekad i groteksne oblike. O dubljoj vezi izmeñu nacionalizma i staljinizma.. i bez izričitog pozivanja na inkriminisanu reč. persona (etym.. ("Individua".. itd.pravo lice .. pozorišna maska) i individua (etym. i nedovršiv. naročito u skulpturi. bez tračka skepse. "Jedinstvo" kao retorska figura dozvoljava čak i stepene poreñenja: ". bar do sada (ni na poslednjem "plenumu". i vrlo često. mada.licemerje ). supra). borca itd. elemenat. klasičan gest pritežalaca vlasti). Ako se dobro sećam. ponekad. i ukoliko nisam i nehotice izmislio. uvek apeluje na ličnost. a docnije i carski. jer se pretpostavlja da svaki "lik" i svaki. pa zato antitet staljinistike moralke lik/ličnost zauvek ostaje nedovršen.lik. platforma. niko nije pozvan na odgovornost zbog neovlašćenog potezanja snajpera.npr. samim tim što razdvaja pojmove "lik" i "lice". iako kontrapozicija uvek i realno postoji. ni posle njega) koliko znam.jedan lep i svima nam drag.na izgled na sopstvenu odgovornost. ) . ponašanje. iznad linije horizonta. sama sobom potpuno obezvreñuje prethodni pojam. Otuda u staljinskoj kazuistici se toliko raspreda o "liku komuniste".. podrazumeva dlan okrenut nadole i istegnute i ukrućene prste.antinacionalan. antinacionalna. u evropskim jezicima. bez obzira na njenu terorističku funkciju. metalogika Luisa Karola dozvoljava slične neverovatnosti.. komuniste. inače. ili su bili na najboljem putu da je izgube. . kao rutinski termin. Alisa Lidel je u 55 .jedinstvo . i krajnje neophodan priziv stvarnoti.. bez ironije. u umetnosti socijalističkog realizma čak i strogo normiran stereotip: pogled u daljinu.vlast u dijastoli.. antinacionalno .. itd. "borba za vlast" je krajnje opasna odredba koja je uvek išla na glave onih koji ili nisu imali nikakvog udela u vlasti.katehetički stereotip koji diskretno otvara vrata hipokriziji (hipokrizija. figurira u Glosaru. moralni lik . Jednačenja sa prethodnom odrednicom (cf.. dlan nagore. maspokreta.

čini se. o podeli na napredne i manje napredne istorije. .prvo jedan aktuelan citat. manje poznat srpski pisac 1866 ."valjda treba spremno da krenu u ljuti boj sa nacionalizmom i. on ne nastaje sam po sebi... (itd).. Ilija I. confrontatio... taman koliko kome kapa pokriva.. nacionalizam je uvek konsekutivni sindrom. i da je dostavio smisao izraza "čelom u čelu" imao i te kako važnu ulogu u njegovom praktičnom i teorijskom romansiranju političkih dogañaja. Bilo na ravni.bitka sa nacionalizmom. Priča o selu Vračima i Simi Stupici: "Dotada se mislilo. najčešće se namerno postavlja ekscentrično u odnosu na epicentar izazvanih zemljotresa. razume se da se on prenosi na konfrontaciju sa nacionalizmom.. kao dometak. ali. postane još jednija! . ili na kosi. Veliki Strateg voli vojničku terminologiju i pošto je već izmislio nacionalizam bacuibakab po formi a socijalistički po sadržini . srpskim okvirima "konfrontacija". prema ranijem frc. Razume se da je dvojni smisao reči godio uhu našeg Moćnog Paralingviste. ima koječeg drugog daleko složenijeg od jedne obične vojničke bitke. svi socijalistički nacionalizmi su prepuni idiosinkrazije prema bilo kakvim urbanokosmopolitskim emocionalnim rezervama u odnosu na agrarnoemocionalne nacioanalističke egzaltacije.nacionalizam. .jednom trenutku sebi dozvolila mogućnost da od jedne Alise. prošireno u konfrontacija sa nacionalizmom . to još sunce ne sastavi ni jedan ceo put preko neba..1899). U stvari. i s tim u vezi jedno pitanje. bar u državama realnog odnoisno irealnog socijalizma. Zašto nije dovoljno širok krug intelektualaca koji kompetentnom metodom marksističke analize.. čim se dva Vračana susretnu. svi socijalistički nacionalizmi (za razliku od nacional-socijalizma) duboko su nadahnuti Staljinovim tezama (o jedino mogućem) razrešavanju nacionalnog pitanja. da je u svakoga pameti podjednako..bitka . pa posle udri glavom o glavu.etym. Vukićević. i kao stvarnost političkog života a i kao alegorijska slika. Bibliji.. lat...konfrontacija . . nikad ih nije ni bilo.. zadobila izrazitu popularnost još u XIX veku (cf. pa onda nešto malo i analize: "Uprkos takvom saznanju. o podeli na napredne i manje napredne nacije. jer se bejaše čulo meñu svetom da je onaj najpametniji čija je najtvrña glava. lupanje glavom o glavu u bratskoj konfrontaciji već je podavno naš nacionalni običaj..on uvek rado ulazi u polu-vojničke bitke sa nacionalizmom.. ali sada kompetentnom metodom marksističke analize ... u XVI veku u engl.što se nacionalizma tiče. confrontare. razume 56 .s obzirom na Vukićevićevu priču o selu Vračima.nacionalizam . .konfrontacija.. Ali. Manje je jasno zašto je i u našim domaćim. ali tada i pametni i pametniji udariše svaki na svoju stranu i počeše meriti meñu sobom svoje glave i ono u glavama.. kad meñu Vračanima nije bilo već nijednoga koji nema bar s jedne strane glave još po četvrt. domaćinskim. još u XIV veku u jednoj frc.ne volim tu reč. bitka sa nacionalizmom ." . No kako sve te glave nisu bile tek šta onako. "isprsiti se pred neprijateljem". naša borba protiv nacionalizma. u sferi ideja nema bitaka. kao teološki ojam.

rekao bih gotovo psihosomatsku analizu.reči koje su se nedavno mogle čuti u Predsedništvu Gradskog komiteta neposredno pred istorijski plenum.krvave glave. stvarno magijskog paroksizma. dakle soko ptica siva. .meni nerazumljiva metafora ili čak nekakva. do efektivnog. I obratno. navodim je samo iz puste akribije.. ali ima opomene da je sokolu dogorelo do gnezda". koje se valjaju po podu . kada izbije u svoj svojoj virulentnosti. ja je dugujem!) grofu Vitoldu Gombroviču . ali je. Evo. buntu."Srpski narod je do svoje slobode uvek dolazio preko krvi. nije nadmudren ni tamo gde se pomalo. što-bi-no-rekli. i da se ubedljivost reči dovede..se da ga kompetentno reše u svoju (čiju?) korist? Izgleda da je samim tim (iznutra sapetim pitanjem) nesvesno ponuñen i odgovor koji će retko ko od naših školskih marksista-lenjinista jednostavno i časno priznati: "metodom marksističke krktičke analize" (a na osnovu Staljinovog modela) nacionalizam nije nigde još nadmudren.tela silovanih devojaka i žena . ni u Irskoj. izgleda...paralingvistike (cf. treba li ikome dokazivati (čak i našim profesorima marksizma-lenjinizma) da je školski marksizam izgubio tu istu bitku. i na svoj način.beskućniku i disidentu. u toj istoj Poljskoj. trude: u Tadžekistanu. pronikao u srž poljske (pa i svake druge) nacionalističke frustracije.bitka sa nacionalizmom. a već koliko sutra. ma i prividno. ako se ne varam) valjalo bi Glosaru pridodati još jedan broj glosema zakonitih. 57 . vojska u urvini .soko.krv .. Evo. ili večeras. roman. npr. neće kompetentnom metodom "marksističko"-staljinističke paralingvistike biti nadmudren ni u samoj Rusiji. dugujemo (tačnije. dakle. nedavnih primera: . pa samim tim i najmudriju kritiku nacionalizma u Poljskoj. 32. sledi nekoliko karakterističnih naših i naških. . Staljinsko pleme. bar za jedan dobar vek unapred. i samo tako. ogorčenju i navodno nelegalnim zborovanjima kosovskih Srba i Crnogoraca nema ni trunke srpskog nacionalizma. gde se marksisti i ne trude da ganadmudre. Nadam se.urvina.. Kod tih i takvih glosema nagoveštavaju se ponekad i morbidne težnje da se omogući magijska promocija simulirane patriotske fraze u rang "mobilizacione" parole. Za analizu nekih specifičnijih daljih osobenosti staljinskoplemenske -(nacionalističke) ..leševi usnulih vojnika . u Poljskoj . želim da verujem da je u pitanju folklorna simulacija patriotskog vanumlja.najdublji. u upravo je relativizacijama."Smatram da u mukama. . Nije nadmudren ni u Baskiji. Grof Vitold nije išao ni u kakve bitke.. i sasvim neizbežnih u trenucima filostaljinske patriotske simulacije. Ili: . baš "relativizirao" stvari. u Uzbekistanu. nečija poneta pa upuštena alegorija. gnezdo sokolovo .

Umorna je ta naša Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje žestoko prepolitizirane poluinteligencije. Umorna je ta naša Majka Srbija od lidera kojih nema i od njihovog pripovedanja i od njihovih "ribanja i ribarskih prigovaranja" i koja je..(srpsko-engleska reč za ono rusko i sloveno-serbsko "vožd") . problem kućnog praga . Josif Visarionović je u retkim prilikama bio titulisan kao Veliki "Vožd". ali je tipično paralingvistička po sadržini) ipak vredi malo podrobnije zaustaviti. ispao nešto duži no što sam želeo.Čini se da se na ovoj značajnoj filozofemi nekog novg. sa nežnim refrenom "Vožd je stigao. po sili stvari. dragi moji drugovi.. Neizbežne su analogije sa dovoñenjem Velikog Vožda u koneksiju sa Petrom Velikim. . (U daljnoj konsekvenci upornim ponavljanjem pseudopatriotskih glosema izazivaju se i izvesni šamanistički efekti koji postaju naročito aktivni kad se magijske želje opšteg tipa ukrste sa dotle prikrivenim potiskivanim osećanjem nacionalne frustriranosti. ali ne samo od lidera (ako je pravih i mudrih učitelja i predvoditelja ikada i imala). a njih je uvek bilo u zadivljujućim (i zadavljujućim) količinama. bilo bi zanimljivo kako ideološke komisije CK SKS gledaju na režijski izvrsno ostvarenu TV reklamu za novu..."Ovde se s pesmom išlo u vojnike".. VOŽD. a posebno sa Aleksandrom Nevskim. Umorna je. kad je ovaj potonji na brzinu bio priman u Partiju. itd.ali sada u sasvim novom kontekstu: Srbija je umorna od lidera . i od čega. 33..."Kad se već govori o tom problemu kućnog praga.lider . kakvog li čuda. vožd je stigao. da li je uopšte umorna i od koga. .. to vi vrlo dobro znate.poetične. Da je Srbija umorna. negde 1942. i od lidera. Da li je Srbija umorna od lidera. moje lične. polupoetične. rečju..vojnik. možda neograničeno neumorna? U parentezi. i bez svoje volje. od sops tvenih političkih "pozicija" 58 . i nikada joj nisu zafalili. prag kućni. umorna je od polu-lidera. od svog "narodskog" zdravog razuma koji ne razume više ništa. bolje reći očajničke varijacije. na već otpočetu temu: SRBIJA JE UMORNA OD LIDERA. u parantezi. pogotovo. nekog nanovijeg našeg političkog posmodernizma (stilema je inače nova po obliku. 34. ili je. . sasvim nepoetične. Srbija je stvarno umorna. da vredi prekinudi Gloser koji je. ići u vojnike .. ogrezla do preko uma svoga. Umorna je. dakle. a ipak lirske.. polutana."? . vaš kao i ja. kao što i svi znamo.. muževnu kolonjsku vodu.(srpsko-engleska reč za ono rusko i slavenoserbsko "vožd") u višim i najvišim stanjima pseudopatriotske egzaltacije. Nezgoda je samo u tome što nje sintagma suviše glasno odjeknula i izvan komunističkih redova..prag. mislim da ni jednom komunisti nemože da padne na pamet da razgovara o odbrani praga na način silom".lider .. i od sopstvenog umornog razuma.. a pre još no što je termin lider zavladao svetom.

možda i nesmislenih ratova koje je vodila. nije to "dekonstrukcija" već nepovratno samorazaranje.... Srbija je umorna od nepotrebne snage podivljalih reči koje je zavañaju samu sa sobom i svetom u kojem živi. Srbija na marginama civilizacije. gradi sopstvene.. to je autodestrukcija samozatvaranjem u začarane krugove sopstvenih fikcija koje nam sve sigurnije obećavaju sve izvesniju sudbinu poslednjih balkanskih indijanaca u Evropi. od zavade sa Srednjom Evropom koju nipodaštava i prezire. ishode iz Srbije i Jugoslavije. umorna je od svog uprošćenog rezonerstva. tragičnih. ukleti besposlicom. od svog večitog pravoverja. od svoga narodnjaštva. devedeset i devet godina posle svega. a kada joj. još odjekuju u njenom duhu i sluhu. od svoje mini-mesijanske sveslobodarske opsecije.. Umorna je i rezignirana egzodama talentovanih koji svake godine. od viših apstrakcija. od svoje palanke. Umorna je od fabrika koje ne rade niti će proraditi. i na uzmaku dvadesetog stoleća. umorna je od civilizacije koja je nikada nije valjano ni dodirnula. od svog konkretizma. samouništenje nepovratnom zavadom sa drugim i drugima. Srbija na istoku.. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju ne poznaje i ne razume. samu sebe zapliće a ne raspliće. priručne simbološke vokabulare. 59 .. umoirna je od svoje istočne opcije. 35. Srbija je umorna od svoga straha od apstrakcija. umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja.. Kad joj zafale magijske veštine probranih i sapetih reči na koje se toiliko navikla. podložna je mañijama i samomañijanju. Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groševe dnevne politike. umorna je od zapuštenih i izopačenih gradova. Srbija je umorna od sebe same. svoj samozapretenoj. Srbija je umorna da umornija ne može biti i zato je podložna zaluñivanju. od svoga slavjenofilstva. ali i neutaženom mržnjom bezvrednih i nesposobnih.i od svojih roñenih "opozicija". od zagañene prirode i zatrovanih reka. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se čudi. u većem broju no Srbi i Crnogorci sa Kosova.. od zlobe prema izuzetnima i izuzetnosti. samouništenje panikom od drugog i drugih. i nepotrebno cepajući dušu svoju rastrže se izmeñu semiofilije i semiofobije... od svoje političke i svake druge ortodoksije. batrga se u kučinama simbola i simbolizma. To je samorazaranje heterofobijom i mizoneizmom. Ne. od svoje palanačke samodestrukcije. I na kraju je izigrana. zaglupljena i ponižena nadmudrivanjima svojih nedoučenih ikonodula i nedoumnih ikonoklasta... pre svega. najnekonkretnijeg na svetu.. ðurñijančev slovar nije dostatan da isakaže svoje neshvatanje sveta u kome živi. umorna je od svoje neobjašnjive i komične austrofobije. Umorna je od teških. a još je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboša koji. A tek kako je Srbija umorna od mrzitelja znanja i pameti.

onda je to magistralno i uspeo. nešto jednostavnije rečeno . tu bi se negde dali razabrati i daleki koreni naše sopstvene.. Udariti na slike. nije čak ni anti-vic."govora lišća". preobraćuju ih oni koji ih kao simbole razaraju) u dizajnersko znakovlje. tj. jer su simboli neprenosivi. primitivnom mentalitetu zasnovanom na semiološkoj paranoji. Ali. rudimentarnim kodiranjem usposrtavljale su i svojevrstan "govor poštanskih maraka" .. simboli su u načelu polisemični.(2) Dakle.. čak panike od nepoćudnog govora znakova i (što je isto.. i paralingvistikom razorno razdraženim dušama. mnogo predubeñenosti da se znacima i simbolima može "reći" više no što se srtvarno može iskazati. strogo uzevši nije korektno. klonio svih izrañevina duha. Naše bake su negovale svojevrsne veštine "govora cveća". dok jejoš bio sasvim mlad i svemoćan. sada nastupa nešto što više nije vic. dozvolite mi. ako je neko od mlañih Srba. Jer simbol. u svojoj prvoj pojavi.. nije čak ni dozvoljeno. ipak se. pravi simbol. Nešto od takvog. i usvajati ih. i tada.ali tada ih razaramo. iz praktičnih ili ideopropagandnih razloga morao miriti. nagriženi list (valjda zubima vampira) parasimbološki je paradoks koji se jednovremeno i tobož nagoveštava i odmah samoironično ukida: jer koji bi vampir sam zarizao. To je prvi postulat komaparativne (ipak naučne) simbologije.nisam proveravao) sa tragovima zuba nekog. Dakle. baš palanačkog neshvatanja stvarnih moći i stvarnih dosega "simbološke funkcije". i oni kao simboli prestaju da postoje i preobraćaju se u sintemu ili. i sa smislom za humor. samo s druge strane osmotreno).baš ništa ne kazuje. ili čak . u potrošačke ili političke slogane. mnogo nepoverenja. izvinite. čak i kada nešto iskazuje . bar sa nekim od njih. a nešto docnije.. ne mala uzbuñenost povodom nekoliko plakata i jednog famoznog nagriženog lista. 36. ali šta mogu. stgraha. mnogo zebnje.. kažu .. i ovakvo moje tumačenje neskrivene logičke kontradikcije na kojoj je paradoks sazdan. zaziranja...naivan način da se nemušto sporazumevaju sa svojim dilberima. smelo protumačiti jedino kao parasimbološka figuracija. precizno rečeno. Znam da je malo teže shvatiti taj postulat.. Tu negde.Onaj staromodni Novogovor. čak i kad su više ili manje ironično odsimulirani. nagrižen list (glogov. pre svega. i tada je ostajao veomanepoverljiv pred mogućnostima njihovog tajanstvenog iskazivanja. pokazuje nedavna. kažu. (tj. Zaostalo je u našim pokolebanim. to bi se. čini se. vampira. ukoliko im nasilno ne nametnemo monosemiju . najbolji je način da se 60 . Nastupa sada najednom naše pravoverno i na osude uvek spremno ikonoborstvo. ipak. A kada se. Prema tome.. srpske (i komunističke i nekomunističke) semiofobije. okusio smrtonosnu biljku? Ovo. koja upravo kao svesna simulacija simbološkog iskaza nuišta sama po sebi ne kazuje.preobraćuje se. oka i prstiju koje danas nazivamo znacima i simbolima. hteo da se podsmehne jednom. znači neprevodivi na jezik diskursivne logike. Drugim rečima. nastupa nešto mnogo ozbiljnije i opasnije.

tehnika je ista ona koja je primenjena i u Vunenim vremenima. Svojim mudrim i pravovernim.. a svu onu drugu ornamentiku i u njoj nagomilane metafore. čak i kada se iz sfere jezika prebace u svet likovnih priloga. U dve reči. uzaludna itd. Ko je. koji su zabranjivali tumačenje običnim. onda. sa sličnim amaterskim (čak i politički amaterskim) egzegezama. l acte gratuit. verskog znakovlja. proširuju se i na semiologiju (i morbidni.onda. ovde. značajnih po sebi... Na primeru koji ću razraditi. Nameću nam se mračne liturgije. i šta je doprineo čitavom tom hepeningu.. To je apotropajska (naivna. svejedno. pošto ste se već upustili (ili su vas na to naveli) da "pomerate što nije za pomeranje"(Platon).. Ako i u ovom slučaju nastavite. proneli su tada naši drugovi (možda su neki od njih i sada. na primer. pa i tumačenjima. i što manje ih podvrgavajte diskursivnom raščlanjavanju! Ako ne verujete meni. oprezno. drugovi. Srbija je umorna da umornija ne može biti i podložna je svakovrsnim čarima i mañijama paralingvističke (i semiološke) paranoje. dakako i vrlo efemernim asocijacijama. meñu vama) slavu jednog antititovskog slogana širom sveta. zalaze u svet likovnih umetnosti. još će se jednom pokazati do koje su mere apsurdne paralingvističke sheme starogovorne svesti. drugovi dragi. nigde se u svetu ne podjaruje tragalačka hajka za vodoskocima demontiranim i raznetim pre pola veka. nejasni i sasvim nedorečeni parasimbološki vicevi. klinički simbolizam) svakodnevnih pojava. dakle. molim vas. Najviši stepen manipulacije ljudima je onaj. ako iole imate volje da se upuštate u simbološke dišpute . koji po prirodi stvari i ne podležu mogućnostima iole ozbiljnog diskursivnog parafraziranja.. i revnosnim "analizama" pesničkog jezika. inače. Jezičke zamke staljinizma prerastaju okvire govora i pisane reči. verujte jezuitima. kada se oni dobro zapetljaju. i otvaraju se mogućnosti za još mračnija tumačenja. ali sasvim beznačajnih. Činodejstva su to bezraložnog čina.. Ali.. jezuitski s til zvani barok obilovao u neograničenim količinama. priupitajte se da niste možda izmanipulisani. U svakom slučaju. pa i nehotično otpočinju sami objašnjavati ono što bi drugi (lukaviji) rado rekli. i zašto? 37. apologe i simbole kojima je. slobodnim.) logika svakog ikonoklazma. Eto. nemojte se čuditi ako uskoro Famozni Glogov List vidite i na nekim bedževima. A za tu i takvu manipulaciju mogu dobrodoći beznačajni. tako.unapred i sigurno o bezbedi od uroka i urokljivih semioloških podvala. Sklon sam da i u ovoj čudnoj i naoko beznačajnoj pričici iz stvarnog života naše svakodnevice vidim dalekosežne recidive 61 . predvidanja i za sve novija i novija autosugestivna činodejstva beznaña. Sa simbolima samo vrlo oprezno. dakle. alegorije. i onda je postignut. pa idu i dalje. izvan konteksta kulturnog smisla. prepuštali su ličnim. profanim rečima čak i sopstvenog. niti se oko takvih banalnih dogodovština velegradske svakodnevice ispredaju sistematski satkane mreže za hvatanje nevidljivih krivaca.

Defilovao sam u paradama i tačno se sećam. njegoog i mog. vojvodi od Otranta. Svuda. Nije teško zamisliti tog našeg krivca kako otpozdravlja razdraganom narodu koji promiče u povorci." Voleo bih da poverujem kako je ipak reč o samoindukciji u tamne vilajete duševne nesigurnosti i strasnog svesumnjičenja. a ne znam odakle. izmeñu sveta simbola (uopšte) i sveta stvarne stvarnosti. a Slobodan Jovanović. 38.. perfidna ruka vuče konce. ali nam dozvoljava da ga u svojoj mašti. U nedavnim partijskim raspravama i rasprama. Učinio bih to isto i Žozefu Fušeu. lako prekoračuje tanušnu graničnu liniju izmeñu sveta reči i sveta vidljivih simbola. I tako su nedavno. nije teško zamisliti krivca u svečanoj uniformi.. koji je doduše imao nešto više pameti od našeg zlosrećnog vojvode unutrašnjih dela. čitajući iz dana u dan tragičnu priču o demontiranju jedne velegradske prskalice. U nekoliko mahova posle njegovog pada (setićete se ijeg). bio sam u prilici da mu u ime ljudskog dostojanstva. a to je već bilo vreme kada su parade počele izlaziti iz mode. drugovi bili i na grobu našeg Vojvode od Otranta. A ipak. to je sve vešto ispletena laž. Dakle. valjda kao ubeñeni obrenovićevac.. . ta prskalica stajala je tamo gde je stajala i za vreme svih tih pominjanih parada. ali je. reč o jednom jedino mogućem velikom krivcu koga "Politika" ne sme da imenuje. u vidu prošlovekovna okupljanja poštovalaca na grobu Cvetka Prebijača.elem. taj vodoskok. Uklonjena je tek kada je Beograd dobio prve trolejbuse. i niko nije kriv. živo zamislimo.. Aleksandra Rankovića. i na svako koraku. Ta zlosrećna fontana. evo sada ponovljenog pitanja . Moram samo da napomenem da je ova najnovija para ili tačnije metalingvistička novela tajanstva i mašte. tj. svakog treba okriviti. neko je rekao: "Imam utisak da neka čudna. Krivaca je i vrlo mnogo... taj vodoskok. Doista. i kakav smo to narod koji obožava ministgre policije?. Dogodovštinu znam iz kazivanja moje babe. Ali. tu bruku nije zabeležio.ko smo to mi i gde smo? Imam. Cvetka Rajovića. Miloševog Fušea. i nikoga to nije ni začudilo ni uplašilo. Teško je prisetiti se ponoćnih liturgija nad svežim grobom jednog tragičnog 62 . ta fontana. na ulici ili u kafani sisnem ruku.ko smo to i šta smo. toliko puta gledao i kako radi i kako ne radi. treba tražiti krivce. evo sada pitanje . jer sam je ja..i činodejstvu. ta prskalica.ðurñijančeve paralingvističke paranoje.. ja lično i od najranijeg detinjstva. Dozvolite mi da ispričam još jednu krajnje neverovatnu noveletu koja se savršeno uklapa u tezu da bezumlje. a u sledu suludih dogañanja. reč je sad o jednom morbidnom nadgrobnom činu . izmeñu sveta reči i sveta vidljivih simbola. . ili ga bar dovesti u situaciju da se priupita nije li i on sam pomalo kriv za sve i svašta.. na velelepnoj tgezarijskog tribini zbog koje je fontana morala biti načas uklonjena. istovremeno i jednostavnija i daleko zapetljanija od ranijih. pre svega. čak i za demontiranje jedne fontane koja je demontirana onda kada se većina inherentno okrivljenijh još nije ni pojavila na ovom svetu. začeto u sferi bezumnosti jezika. ipak.. Ali. pre svega.dozvolite mi da je tako nazovem.

40. Na sojvetskoj paradigmi. u definitivnoj Staljinovoj stilizaciji. Ako se kaže da su neke reči zapaljive. šta se ovo zbiva"?. štaviše. ili o samoindukciji? Za moje shvatanje gotovo je svejedno. Navešću 63 . postoje i obrnute baklje. da održim besedu o Titu i o simbologiji plamena.. i kao da se svi pomalo detinjasto pitamo: šta se to zbira? . pa naovamo. nemojte zapaljive reči gasiti benzinom. ali provereno. a u žitnom plaštu. Simbolizam plamena kao heraldičke lekseme. Ali. na žalost. jednostavno i iskreno izgovorene su u proteklim raspravama: "Ja moram da kažem da se uselio strah meñu grañane. Kakva graja.. uspaljenih.. ona se dosta retko. ali ne više u tuñu kuću. U Srpskoj akademiji znanosti i umjetnosti imao sam čast.mladića koji je imao čast (i zaduženje) da u poslerevolucionarnoj Srbiji zauzme počasno mesto ministra policije. Hvala". po bibliotekama slobodnih mislilaca.. Da li smo ikada odigrali zagrobni svečani ples (pre balkanski ritual poistovečenja sa pokojnikom) nad grobom nekog našeg ministra prosvete... Plamen je u heraldici netipičan znak. u simbologiji je poznat i fenomen inverzije simbola. važnija mi se čini sama metoda: ilogizam govora i govorenja veoma je mnogo doprineo da metafizički strah dobija neke fizičke i gotovo materijalne. upisanoj u samo biće Nove Jugoslavije. nemojte benzinom.. uspaljivih i zapaljivih reči? "Drugovi. uspaljivih i već uveliko na zlo osamostaljenih reči jedno naopako probuñenog starogovornog Novogovora. što valjda treba pročitati: "daleko je sunce. koji dan pre opraštanja od svih njenih časti.. kao figura koja istovremeno treba da označi i da potpomogne procese slobodne misli i da podrži njeno dostojanstvo. bezmalo sasvim opipljive oblike. i nadole okrenute buktinje. uselio se strah u kuće i meñu ljude. počev od XVIII veka. čak i kao metonimijske antistaljinističke stileme. kakva zagluhnuta buka usplahirenih. Ja sam doživeo neku noć da me moje dete pita: tata. 41.. pogotovo u heraldici zemalja koje su svoje grobove naknadno iskomponovale prema sovjetskom uzoru. ili nam uvežbavanje novih činodejstava tek predstoji? 39. Završetak jednog od nedavnih izlaganja.dok nevoljno osluškujemo zagluhnutu buku uspaljenih. a povodom Titove smrti. može ponekad pronaći na "ekslibrisima".. Da li su i dnevni i ponoćni rituali nad grobovima ministara policije sastavni elementi opšteg scenarija širenja nesigurnosti i straha? Da li je reč o indukciji spolja. Kakva graja. ali sve će vas obasjati!" Što se buktinje tiče. prikazan je zemljin šar i sunce koje se sa istoka raña. Na žalost. Evo nekoliko razumnih reči čoveka koji se otima naletima ilogizma.

..ali su udarci. zapaljivih reči. liturgije. dok se benzin već obilato sliva preko knjiga i biblioteka. naopako okrenute. malgre tout.. a kao znak inata prema doskorašnjoj zdravstvenoj politici. meñutim. i zar vas nije sramota? .. koju. Čovek je lepo rekao: Drugovi. pamtim iz davnašnjih dana moje rane mladosti.Mene je sramota! Koja energija mržnje. pa zatim alhemičarska petokraka u srednjem je veku. rekosmo. parlamenta." itd. da li ste gledali taj dnevnik... postoje i obrnute baklje. preko biblioteka i bibliofila. Ko se to igra vatrom? Ko je taj što poziva naše umorne i pometene duše na piromanska činodejstva? Na žalost. kakva eksplozija zlobe. Koje je.. ja gnusnost same zamisli razumem. svi smo jedne večeri u TV dnevniku mogli da vidimo kako se benzinom polivaju ne samo ideje. bio sedam dana u bolnici? Ako je tako. ali baš kao i vi. nemojte vatru gasiti benzinom! Paipak. izgleda baš zato i bili toliko ostrašćeni. Toliko za uvod. već i ljudi. svaka amblematska ideja.samo jedan primer: pitagorejska. dogañaj bi se mogao shvatiti i kao pokušaj ubistva pred kamerama... još uvek pomalo i ona dobra stara "Politika". može se okrenuti naopako. Mislim da 64 . seli se na življenja dostojnije mesto.. nemojte vatru gasiti benzinom. označavala božanski princip apsoluta. jer piromanske liturgije otpočiju prvo u sferi reči. a zbog sranih smetnji. i jedino mogu da razumem kao iracionalnu inauguraciju liturgije paljenja zgrada. nije posumnjao . Okrenuti baklje naopako . ali ipak. 43.. već piromanska alatka. invertovati se ili pervertovati. Dakle. Možda će mi neko reći da je u pitanju neka moderna vrsta terapije. vrhom nagore okrenuta. Dobro nam došli!" "Politika" koja je.ñavola. nije mogla da ne odvrati ironičnim otpozdravom: "Bolje vas naošli!"... Zatim: "Stoga vas pozivamo da vašim prisustvom uveličate našu radostna SVEČANOM SPALJIVANJU GUBEREVCA. Drugovi. naročito onih koji u svojim knjižnicama čuvaju raritete sa ekslibrisima iscrtanim u znaku vatre. od davnina zvana Guberevac.ko nas na to poziva? Drugovi. Čovek je lepo rekao: drugovi. koje navale reči zaguženih mržnjom!. 42. dok je vrhom prema dole a nožicama nagore jednostavno iskazivala blisko prisustvo. U novoj Jugoslaviji. sve uvrede imao saslušati taj čovek. čak se i ratnim zločincima sudilo uz poštovanje elementarnih ljudskih prava. nisu više amblemi slobodne misli.. nedavno sam mogao da pročitam u "Politici": Svečano spaljivanje Guberevca: "Bolnica za lečenje duševnih bolesnika. hteo-ne hteo. u čiju kulturu. i nadole okrenute buktinje. što će sasvim jednostavno reći da i vatre.. znanje. Da li je tačno da je Ivan Stojanović(3) neposredno pre toga. i u pravu je. A reč je bila o jednoj banalnoj direktorskoj smeni. Tim povodom. ja to stvarno ne znam.. poštenje niko čak ni meñu prisutnima. bolnica... koji udarci izvitoperenih argumenata bačeni na glavu jednog čoveka... dva-tri dana posle oine najave o paljenju Guberevca.

imam li ja oko?" 45. u originalnom stilu? Da li su. Nije prošlo mnogo vremena a Burim je dotrčao vrišteći pitao me: "Tata.. može se pročitati jedna prvorazredna staronovogovornička tirada. dakako opet ritualne ljudske žrtve (mislim na Stojanovića). apsolutno porazila. Dokaz: da su vanumne... monstruozne abrupcije predvidive. i intelektualaca uopšte? 44. pod naslovom: Kritikovan Borisav Srebrić. koje nisam video. čak i sa hvalisanjem. možda. podstaknuta zlom snagom magijske paralingvističke metode. i sa tipografski daleko jačim naslovom. Izgledi da se ponovo uspostavi funkcija ovog oka su minimalni. alegorija. ovog leta 6.Verovatno da ne bih nimalo mirno odslušao i odgledao kaštigovanje glavnog krivca.. izgovorio bih! . već se preko njih bezobzirno preliva i zalančava u zapanjujuće nizanje eksplozije. Pet dana posle najavljene ritualne paljevine... avgusta oko 21. Šta je to samostaqlno istupanje? Neveština novinara novajlije ili dobro uhodana staljinistička stilema. iracionane.. A šta bih tek došiveo da sam uzeo reč i izgovorio sve ovo što sam sada napisao? A da bih izgovorio. de l'epoque. 50 otišao sam (govori otac) u radnju za prodaju semenki. Tri ili četiri navedena dogañanja (hepeninga) nisu ni u kakvoj kauzalnoj vezi. koji sam imao prilike da vidim i da pratim na TV ekranu. izumitelja nepočudnog jezika. U istom tom broju. verovatno do njih u istoriji ne bi ni dolazilo. "Politika" sa velikim zakašnjenjem donosi sledeću vest iz Požarevca: "Dečaka sam operisao u avgustu.još jedno polivanje benzinom. prikazivali prva "ubistva pred kamerama" jevrejskih intelektualaca. prepunog kojekakvih jezičkih svinjarija: aluzija. iz najboljih dana. Velika nesreća zadesila je porodicu Bećiri. metarofa i ezopovskih zamki? Da li bi me možda i razračunavanje sa Pavlovićem. tj. antiapologa.bi ovaj televizijski dnevnik trebalo obnoviti i ponoviti za sve jugoslovenske centre i dati ga na referendum sa jednim jedinim pitanjem: je li to Titova Jugoslavija? Izjavljujem pod punom odgovornošću. "Predloženo je da se razgovara sa Borisavom Srebrićem u Požarevcu... . koji su bez ustručavanja. dakle.. druga 65 . tri dana posle one simbolične. Sada je ležao nekoliko dana u bolnici da mu skinemo konce. Zadobio je tešku povredu levog okananetu oštrim predmetom.. Pitam se šta bih sve video i čuo da sam prisustvovao plenarnoj sednici CK SKS (zašto je novine sve češće nazivaju "plenumom". da bi se videlo da li ostaje pri svom samostalnom istupanju".. baš kao i razračunavanje sa Stojanovićem. šta bi drugo bilo. Ali negativna energija zlih slika.. nije li to jezički atavizam?). Ovu duboku deprimirajuću vest "Politika" je objavila sa velikim zakašnjenjem. nikada i ne sledi kauzalne matrice.. koje sam samo delimično video podsetilo na ranu mladost i na Ufine žurnale iz godine 32/33. da me je predstava teatra užasa.

istupanja bila kolektivna, ili kolektivno odnosno timski pripremljena? Ili pak, jednostavno, pseudoironični kliše treba razumeti na najjednostavniji način, kao da je B. S. već prebačen u kategoriju "drugova koji su čudno diskutovali" i da se već nalazi na nekom spisku. A onda, islednički filmski "geg" iz godina poznih četrdesetih: "Ako ostane pri ocenama koje je izneo na sednici CK SKS a koje su za požarevačke komuniste neprihvatljive, može se očekivati i više od predloga za razgovor". ("Tata, imam li ja oko?) 46. U sledećem broju "Politike": "Odgovornost Živane Olbine"... "Skrenuti pažju na ponašanje drugarice Olbine"... Ne može, jedno u NINu, a drugo u Slobodnoj Dalmaciji... Organ opozicije"... i najzad, na istoj toj strani gde je sve ovo natrpano, očigledno najvažniji, i najkrupnijim slovima otštampan naslov - "NEMA NIKAKVIH SPISKOVA!" Oni "čudni" već su uveliko postali "nepo, željni"; nepoželjni su postali "antipartijski", doduše samo u nestašnim izjavama nekontgrolisanih slobodnih strelaca... Bilo kako bilo, širi se počast nedostojnog ponašanja i vrlo ružnog vladanja... pa ipak - nema nikakvih spiskova. To će nas, bar donekle umiriti. "Došlo je dotle, nastavio je (neki Žoržika Danden) da se u beogradskim redakcijama priča da postoje liste nepoželjnih, kao te liste su tobože u nečijim sefovima i samo se čeka trenutak da se obelodane. Na te liste se stavljaju stvaraoci, ugledni novinari, pokoji pisac..." Dobro, drugovi, ubedili ste me - nema nikakvih lista, nema spiskova, nema čudnih ni nepoželjnih meñu nama. Dobro, ali ipak, za svaki slučaj, stavite me, molim, na te vaše spiskove. Stavite me, jer više volim da se jednog dana moje ime čita na tim vašim hipotetičnim spiskovima sumnjivih, no na nekim drugim i drukčijim spiskovima (istorije)... spiskovima sasvim nesumnjivih. P. S. Da bih vam olakšao posao, a budui da je celo ovo pismo i napisano u ime odbrane slobode jezika (simbolično, baš u Vukovoj godini) napisao sam ga svojim neometenim, slobodnim jezikom kojim sam i pisao i govorio već četrdeset godina unatrag. Odredite zaslužuje li - baš kao i Pavlovićev jezik - neke stroge, ili čak moža neke grozomorne sankcije?

Napomena: 1. Pismo je objavljeno u knjizi Mrtvouzice, Jezičke zamke staljinizma, Zagreb, Grafički zavod Hrvatske, 1988. 2. Reč je o naslovnoj strani lista "Student", koja je bila povod za osmu sednicu CK SKS. 3. Ivan Stojanović, ekonomista, direktor "Politike" Mladost, 16-29 novembar 1987.

66

67

6. Staljinistički postmodernizam

Bogdan Bogdanović je jedan meñu onima koji su na nedavnoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, zajedno sa Ivanom Stambolićem u paketu izbačeni iz tog organa. Bogdan Bogdanović je odstranjen sa ciničnim obrazloženjem da "nije prisustvovao sednici". Njegov prvi greh, pismo Centralnom komitetu SK Srbije, koje je napisao netom po Osmoj sednici CK SKS, niko nije spomenuo ni jednom reči. Ne samo na oproštajnoj sednici, nego ni inače. Kao da Bogdanović nikada ništa nije prozborio o partiji kojoj (još) pripada. Uprkos tome, arhitekta i profesor u penziji želi da se dostojno oduži partiji koju je toliko dugo poštovao. Uskoro će, naime, izaći njegova knjiga Mrtvouzice(1) kao logični nastavak pisma, nakon koga je Bogdanović iskusio kako izgleda savremena hajka na čoveka. Ako je suditi po sadržini knjige, u Srbiji se ujesen mogu očekivati novi politički potresi. Godišnjica Osme sednice neće proći neobeležena. Mladina - Naslov knjige je Mrtvouzice? Bogdanović - To je Vukova reč, ali je Vuk upotrebljava kao prilog. Ivo Andrić i kao imenicu. "Mrtvouzice" su mrtvi, pogrešno uvezani čvorovi, odnosno, ovi čvorovi se u životu nikako ne mogu razvezati, čak ni preseći mačem. Pogotovo ne mačem! Podnaslov knjige je "Mentalne zamke staljinizma". Mrtvouzice sadrže pismo "Jezičke zamke staljinizma" koje objavljujem u celosti, bez ikakvih popravki. Mislim, naime, da je to dokument... Sledi deo pod naslovom "Kalendar političke fantastike" u kome pratim sve što se za gotovo devet meseci dogañalo sa tim pismom nakon što je objavljeno u Mladini. Reč je o iskazima iz novina u sinhronizovanim napadima na moju glavu. Bio sam anitikomunista, ljitoćevac, srbožder... poistovećivali su me čak sa pripadnicima austrijske kaznene ekspedicije u Mačvi 1914. godine. Kako ni sa kim nisam mogao da polemišem, odgovorio sam knjigom i to na jedini način na koji sam mogao: kroz humor i prezir. Tu je i esej "Mentalne zamke staljinizma" u kome analiziram sve ono što se dogañalo nakon Osme sednice (CK SKS, op.a.). Knjiga se završava sa "Teorijskom čitankom" u kojoj iz bogate literature povlačim analogiju sa primitivnim društvima u kontekstu onoga što se kod nas zbiva: od lova na ljudske glave (skalpove), pretvaranja ljudi u zveri i zveri u ljude, do šamanstva. Setite se samo koliko je puta Radoš Smiljković(2), predsednik beogradske partije, spomenuo "let u nebo". To je šamanska slika.

68

Svi ti sramni dogañaji koje sam beležio ostaće u knjizi. Moraju ostati u spomen na nepojmljiv skandal u srpskoj kulturi. Upravo zbog toga u knjizi postoji indeks imena, tako da niko neće ostati zaboravljen. Na čuvanje istoriji, predao sam dvadeset imena. Meñu tim imenima Milošević se još najmanje spominje, jer je on implicitno u svima. Mnogo puta spominjem Radoša Smiljkovića i ove naše marksiste-lenjiniste, ovaj naš folklorni marksizam i štićenike domaće verzije Nine Andrejvne(3) Markovićeve, naime. Tu su, takoñe, i razni Miloši Aleksići, neki Ćurković... Meni su to bila sasvim nepoznata imena, pa sam zbog toga išao kroz spisak radova profesora Beogradskog univerziteta. Pokazalo se da je reč o ljudima sa dva-tri napisana rada, znači, o potpunim marginalcima. Priča se o raspadanju Jugoslavije, a mogli bismo da govorimo o još kojekakvim raspadanjima: o raspadu srpske savesti, srpskog duha, o raspadu srpske kulture i, sasvim sigurno, o raspadu Beogradskog univerziteta sa koga se regrutuje današnja elita srpske partije. To je degradacija kojoj se nema šta dodati. U vrhu srpske politike nikada nije bilo više profesora-politikologa. U knjizi sam analizirao njihove govore; sve je konfuzno, protivrečno. Knjiga razotkriva staljinizam u tim mentalnim zamkama, u toj mentalnoj nedorečenosti. Staljin je, pri tome, još najmanje značajan pojam, važniji je staljinizam, nešto što je postojalo i pre Staljina i što se pokazuje na različite načine. - Da li uopšte ima smisla da se ovi procesi u našem društvu nazivaju staljinizmom? - Sve vreme za ove procese tražim novi izraz, ali ne mogu da ga nañem. Ponekad je reč o staljinističkom postmodernizmu, sentimentalnom neostaljinizmu, ili nacional-staljinizmu. U suštini, staljinizam je sinonim za primitivizam, primitivizam u mišljenju, SKRIVENU MISAO. Staljinizam ima svoju primitivnu ontologiju višeznačnost, mogućnost da se misli na dve-tri stvari odjednom, da se zapostave uzroci i posledice, da se zaboravi na zakon logike. Nije bilo lako da se napravi knjiga, da se sazda lep, primereni tekst na osnovu ñubreta. U početku sam radio sa velikom mukom, sa strašnim gnušanjem. Što je vreme više odmicalo, sve sam se više zabavljao. Počeo sam da uživam u tekstu, stvar se literalizovala. Naša stvarnost je, konačno, kada proñe kroz intelektualno sito, sve sličnija Gogolju. To je moje zadovoljstvo. Moja knjiga ne nalikuje ni Gogolju ni Rableu, a naročito će biti zanimljiva zbog toga što neke stvari osvetljava sa neočekivane pozicije. - Nakon Osme sednice partijski spikeri su, povodom političke diferencijacije od nepodobnih, navodili fantastične brojke od po dvadeset hiljada, sto hiljada ljudi koji su učestvovali u raspravi o jeresi Ivana Stambolića, Dragiše Pavlovića, o vašoj jeresi, nakon što je vaše pismo objavljeno i o još mnogo čemu. Po vašim istraživanjima, te neverovatne brojke o iznenadnoj animaciji srpske partijske baze nisu odraz stvanog stanja, već politička manipulacija dvadesetak jurišnika. Kako se uopšte mišljenje partijske baze indukovalo u saopštenjima najviših partijskih foruma?

69

koji je izazvao i najgore uzbuñenje. Radilo se o akciji s kojom smo molbu.. Ali. koja je uvek jednoglasna. Dragiša Pavlović.Već ste nekoliko puta upotrebili sintagmu "samo dvadeset imena". od tih sto hiljada "učesnika-diskutanata" ostane jedva dvadeset imena. iste rečenice su se. To je koska za narod. . Jasno je da je postojao i "štab za diferencijaciju". Ali. Uzbudio sam se. kao klišei. Pavlovljevom refleksu: dresirate psa da. godine poslali Staljinu. Mene lično su u više navrata u novinama napadali isti ljudi. da nam Koba (Staljin. To. Sto hiljada ljudi je prisustvovalo sastanku zbog toga da bi govorili o nemanju hleba. ili protiv ubistva Patrisa Lumumbe. koja je kao i svaka demagoška igra bila opet veoma efikasna. bez obzira na to da li ćemo da demonstriramo za Trst. da se poštedi samo Bogdan Bogdanović. uvek spremnih jurišnika koji startuju na svakoga. koje je počelo tako što se jednog jutra na televiziji pojavila neidentifikovana osoba iz partijske organizacije neke mesne zajednice. na primer. Rekao je samo tri reči 70 .Veoma jednostavno. subinteligentne stvari. U mom slučaju je ta atomska buka trajala dvadeset dana.. Iza svih je bilo moguće da se prepozna jedna ruka. na mene se išlo sa tipiziranom i providnom argumentacijom. jer. Možda bi bilo dobro. a onda su oni sve to strpali zajedno u pribrojili srdžbi na nekoliko crnih ñavola. nije baza. Postoji samo apsolutna većina glasova. aut. davao instrukcije i pomagao u pisanju pisama čitalaca za Politikinu rubriku "Meñu nama". Likvidirani su svi koji su se drznuli da kažu šta stvarno misle. što sam ja uradio kao član Univerzitetskog komiteta. op.) doñe u goste. da na reč partija skočimo kao jedan. Manjina je iz Centralnog komiteta brzo isključena. da im tako malo pripomognem. Nakon toga je sledilo sumnjivo zatišje. ali je sve zajedno bila prilično mizerna demagoška igra. počne da laje. bilo je redigovanje telegrama koji su beogradski studenti 1948. po partijskoj dužnosti. Ko je zapravo predstavljao manjinu a ko većinu u Centralnom komitetu? . kako sam tako nešto mogao da učinim velikom Staljinu. nemogućnosti da prehrane porodicu. prenosile iz napada u napad. prepravljali u verbalnu doskočicu da ne doñe.. prikupljao. jer sam saznao da sam teško bolestan! Kazao sam supruzi Kseniji da svima kaže. Onda ga nahranite. taj beli šal su mi stalno prebacivali. jer je bolestan". sigurno bi se oglasila. takoñe. sve je išlo iz centra. Evo kakve su sve neverovatne trikove koristili. Navikli smo. To su sulude. Analiza novinskih tekstova i imena aktivista koji se u njima pojavljuju pokazuje da je. koji je sve to pratio. To je odgovor na pitanje kako se indukuje mišljenje baze. da sam se razboleo od side. Recimo. Danas je to jako uznemirilo srpski narod. istina je da je bilo prilično bučno. uistinu. kad mu pokažete crvenu olovku. obrtale su se iste sintagme. sa belim šalom koji nosim. Reč je o uslovnom. Najjači argument. Taj čovek u kožnoj vindjakni zauzeo se za to "da se svi počiste iz Centralnog komiteta i iz Partije. odziv na diferencijaciju katastrofalno nizak.Kakva manjina ili kakva većina? Ja je ne vidim! Da je postojala. kada podvučemo crtu.

razmišljao o tome da zatražim od Centralnog komiteta da mi se zbog svega toga izvini u ime Partije. 71 . Radoš Smiljković se izvinjava. danas može sve da dozvoli: može da falsifikuje. Tako sam počeo da pišem knjigu. iako se zna da je sve montirano.. govori šta mu padne na pamet. da to upotrebe kao razlog za moje isključenje.. Amnestiju ne prihvatam!" Želeli su. Nakon pisma "Jezičke zamke staljinizma". za koje su se uhvatili. samo meni ne. ili mi se izvinite. što su me izbacili sa svih tribina.Dva-tri puta sam se naivno ponadao da bi bilo u redu da mi se neko izvini za sve svinjarije koje su mi učinjene. U CK-u koji sprovodi čistke i koji sprovodi čistke zbog čistki. od ljudi pravi budale. pomislio sam da nema nikakvog smisla da sedim tamo i da objašnjavam. oni vas nisu direktno napali. .. Uprkos svemu. kojim su me napali u listu. za moje isključenje nisu upotrebili nijedan od svojih "argumenata". konačno sam samo javni kulturni radnik. socijalistička ili demohrišćanska. Jednom reči." Formalno me je stvarno napalo članstvo. odgovarao je za drugo. ali je kroz analizu tih tekstova očigledno da su napadi "javnosti" dirigovani sinhronizovano. Za mene je zavesa spuštena. Kada sam.. to je licemerno! I smešno. koje sam nakon Osme sednice.. naime. najpre smešno. Zbog toga više nisam dolazio na sednice CK. da jedan Vuk Drašković ide po tribinama..Da li ste ikada očekivali da vam se CK izvini? . ili me odmah izbacite. rečeno mi je da za mene nema mesta u Centralnom komitetu. List Politika. zbog svega toga razmišljao sam jednog trenutka o tome da im napišem još jedno pismo u kome bih im rekao: "Molim vas. . takozvana 'baza'. a isključen je zbog nečeg sasvim trećeg. tihu amnestiju: ja da ćutim. Prvo pismo domišljatih čitalaca. Ne izvinjava mi se zbog toga što su mi sa Beogradske televizije skinute sve emisije.. bila ona komunistička. a povrh svega to čini iz apsolutno nejasnih razloga i sa nejasnim motivima. Čak svojim zaposlenima može da naloži da pišu pisma u kojima podržavaju ili se obračunavaju s ljudima. jedan Vojvoñanin mi je rekao: "To neće ići. stvarno nemam šta da tražim. Da sam član bilo koje evro-partije. Formalno. Otkazane su mi izložbe. kojoj nisam mogao da prisustvujem. i oni bi ćutali. Kritikovan je za jedno.. Nakon juriša na mene. Nakon sve hajke i uzbuñenja oko tog pisma. napalo vas je članstvo. S tim sam se složio. Vrlo rado se u ime svog Beogradskog komiteta izvinjava svima. laže. odgovor nisam dobio. sve.. nijedan od mojih argumenata nije opovrgnut.("olako obećana brzina"). a ja ne smem ni da doñem na takvu tribinu. Izvinjava se Srpskoj akademiji nauka. izvrće. Ali.Moram da objasnim zašto me nije bilo na sastancima. napisala je sekretarica NIN-a.. moja bi me partija branila od svake svinjarije koja bi išla na moju ličnost. Situacija je danas takva.Isto se dogodilo i vama: iz CK ste izbačeni zato jer "niste dolazili na sastanke". zbog čega ga eventualno mlako kritikuju. baš sve mu je dozvoljeno. monografija koja je bila u pripremi pala je u zaborav. na primer. dakle. Ako ništa drugo. . U pismu sam rekao svoje. Ovde je upravo obratno! Istini za volju. poslao CK SK Srbije.

A to zvuči kao kompliment! . . jedan političar. . o metafizici istine u revoluciji i o opravdanosti ili neopravdanosti hipostaze revolucije. Poslednjih godina to postaje sve jasnije. onda je ta izjava morbidna. aut. A vi? . U granicama sopstvenog poimanja i predodžbi ja sam. ili je neće biti". koji ste. kako bi ih pokrstili i vratili u zagrljaj komunističke crkve... prihvatili i sami. smrti. uvek doñe trenutak u kojem branite svoje pravo na sopstvenu pamet. ničega nije bilo.. lična iluzija. Moja partija je ona iz 1948. ni Srbije..Više kao dijagnoza! Moja partija je ona koja bi tolerisala.Problem je u četrdesetogodišnjoj lojalnosti jednoj ideji kojoj sam uvek pripisivao više nego što je ona u našem okruženju uistinu sadržavala. Samo sebi mogu da zahvalim za to da sam svemu uprkos ostao pri zdravoj pameti i da sam tako stvari objašnjavao onakvim kakve jesu. Zbog toga ne mogu da 72 . moja partija je moje nijansirano jugoslovenstvo. preispitujući se. Analizirajte reč po reč: "Ili će je biti ili je neće biti!" Nažalost. došli do drugačijih stavova. proživeo sam vremena kada nije bilo ni Jugoslavije. Zbog toga su i smešne priče da Jugoslavija puca zbog Slovenije. prim. da ne kažem dozvoljavala i podsticala me da gradim spomenike revoluciji kojima sam filozofirao o životu.Moja Partija je duhovna partija. Nakon toga bio sam u prilici da razgovaram sa jednim srpskim seljakom koji me je pitao: "Pa. u samouništenje. to staro i duboko usañeno osećanje. Ali.Iz Centralnog komiteta ste isključeni na osnovu načela demokratskog centralizma. Da li to znači da ste u tom meñuvremenu. Konačno. nepronicljivi Slobodan Milošević. to je bitka za nezavisni komunizam.. Zar ne? Ako šef jedne partije. ulaskom u Partiju i u redove tog istog Centralnog komiteta. u koji sam verovao. Problem je u idealizovanju te ideje. šta će da bude posle? Hoćemo li opet da kopamo bunkere i zemunice?" Jednostavno. fikcija. u svojoj partiji. jer su bili previše arhaični. komplikovanog antropološkog komunizma. drugačijih pogleda? U čemu je problem? . kao i zagonetni. ta izjava znači da idemo u čisti nihilizam. dakle. takoñe ne... ostao sam dosledan ali nisam razumeo u kojoj meri je to samo moja predstava.. Osećam da Jugoslavija puca i duboko sam uveren da najstrašnije i najopasnije puca baš u Srbiji. Prestrašen sam. za koga sam rekao da je nepronicljiv. Striktno uzev.Dragiša Pavlović se na odluku o isključenju iz SK nije žalio zbog toga što "to nije njegova Partija". profesora marksizma. ova Partija to nikad nije bila! To je predratni antibarbarus. Verujem da će sada na red doći i to: na spomenike će mi postaviti zvezde petokrake.) nije i ne može da bude. u zabludi da iza ovakvih i sličnih apsurda možda ipak postoji neka mudrost. Zoran Sokolović (sekretar Predsedništva CK SKS. i danas ne vidim da bih mogao da idem preko svog razumevanja intelektualca i umetnika komuniste. U svom shvatanju kompleksnog. bilo je samo bezumlje.. godine kada sam jedino bio siguran da je to nešto moje.. Smiljković i čitava falanga polupismenih marksista. krv i rat.. izjavi: "Srbija će biti republika.

Grafički zavod Hrvatske. . a hilijasti su bili oni koji su verovali da će hiljadite godine da bude propast sveta. ali ga se boje! Jedna od ozbiljnih mogućnosti da se spreči ludilo u narodu je humor.razumem tu izjavu. verovatno pseudonim. Onakav kakav je u poučnoj satiričnoj priči Radoja Domanovića "Voña". kritičar Gorbačova. Lov na veštice otvoren je naveliko.osim tolerancije najviše nedostaje sadašnjoj političkoj garnituri u Srbiji? . 12." Reči su relativne. avgust 1988. Ne volim to. Moj prijatelj. diplomata u vreme Slobodana Miloševića 3. Ta izjava znači: ili to ili propast sveta! Nepronicljivi šef partije. Disident. Prevela sa slovenačkog Seška Stanojlović 73 . srušene su sve granice dobrog ukusa. što bar jednom nisam otišao na taj CK. Napomene: 1. Intervju: Svetlana Vasović Mladina.Postali ste disident? . povodom mojih konstatacija da će me izbaciti iz partije rekao mi je: "Šta se čudiš? Četrdeset godina si duhovni emigrant u ovoj zemlji. Možda mi je malo i žao. Nina Andrejevna. šta . Možete li vi meni da odgovorite na pitanje.žargonofazija. normi ponašanja i stila. politički aktivan disident. na primer. šta pa to znači? Sigurno neću biti gromoglasan. Mrtvouzice. a za koju nije nužno da je uvek smešna. 2. ne razumeju ga. "Jezičke zamke staljinizma". da ovog puta oni postanu predmet humorističke obrade. 1988. Ljubljana. stao za govornicu i zatražio od svog predsednika Partije da mi objasni šta znači ta katastrofična izjava. . za koje sve važi jedinstven izraz . Humor je naša jedina nada. Partijski funkcioner. Zagreb.I da i ne.. koji je još uvek lojalan i koji je u raznim institucijama. Nadam se da će se moji Srbi ipak vratiti tradicionalnom smislu za humor i da će razumeti da su sada na tome. Ali mi nije svejedno kako će me razvrstati.Humor! Za njih nije humor. Uvek si bio disident..Radije bih pitala ja vas. To je hilijastična izjava. Od Slobodana Miloševića nadalje u srpskom Centralnom komitetu su samo praznoverci. da li je Slobodan Milošević disident ili nije.

kad traži smisla u svojoj biografiji. biće opet neko zalud graditeljstvo . intelekt koji se odvažio isprobati mnogo toga. Tim je riječima Bogdan Bogdanović arhitekt.7. Razgovor. i o njegovoj najnovijoj knjizi Mrtvouzice. ipak. Kao dvorske budale suvremenog društva. "izletnik u politiku". kao ni svime onime što 74 . eseju-dnevniku o našem primitivnom mentalitetu. uspijeva se sretno vratiti civilnom životu i studiju. kako kaže. na različite načine. ipak se njegovo djelovanje ne svodi samo na mirnu profesorsku i umjetničku karijeru. započeo naš drugi višesatni razgovor o njegovu životu. pisac. radu. bili oni zalud-graditeljski. Bogdanović rlativno kasno odlazi u partizane. našim strahovima i ritualima. i politički izravno oblikovala (te je i s našim ortodoksnim predratnim skojevcima imao sukoba). Pa ipak. početkom osamdesetih uspjeli su ga uvjeriti da prihvati mjesto predsjednika Skupštine Beograda (što je. kao neku grañevinu. Njegove odmjerene. jest i akt intelektualne i lične hrabrosti). u ristićevsko-krležijanskoj" atmosferi koja ga je. da postavljaju sva ona pitanja koja se nitko drugi ne usuñuje postaviti. probao iz radoznalosti i uvjerenja da će nešto moći napraviti). spomenički. hrabrost koju je pokazao i pismom upućenim CK SK Srbije nakon Osme sjednice i knjigom koja je pred nama (a to. ali ipak žive i ispod površine strastvene riječi. političkom delovanju. Odrastao u intelektualnoj atmosferi kuće "kroz koju je prošao čitav naš meñuratni modernizam.ako kažem. svi intelektualci su dužni da sumnjaju u sve što je očigledno. kako sam kaže. postaje asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i započinje svoj rad na spomeničkoj arhitekturi i knjigama. a potom biva smijenjen. a na isti je način (što potvrñuje i ovom najnovijom knjigom) završio i njegov izlet u politiku. kad gleda svoj životni put kao . Jasenovac i Mostar). čini se. neko je vrijeme dekan fakulteta. izboriti za reformu arhitektonskog studija (Nova škola). ali zato pravi brzu vojno-političku karijeru. bili literarni. Svojim izletom u beogradsku politiku nije odviše zadovoljan. bivši beogradski gradonačelnik i. Premda postaje gotovo nekom vrstom uzora u našoj spomeničkoj arhitekturi (posebno: Sremska Mitrovica. naravno. sve to kao da potvrñuje riječi Rolfa Dohrendorfa. Bogdan Bogdanović Ja sam u godinama kad je čovek opsednut biografijom. našem "postmodernom staljinizmu". uvijek su ponovo završavali u vlastitom. istjerivao i rastjerivao. svi njegovi izleti u vanjski svijet. da relativiziraju svaki autoritet. u svom životnom putu. bogatom i posve ličnom intelektualnom svijetu. demonima i duhovima koji su ga opsjedali i koje je. biva teško ranjen. Nakon burne šezdeset osme (bio je član Akcionog odbora) uspijeva se nakratko. uz pomoć studenata. profesor.

gdje se odvajkada reč više hvatala nevid-vidom sluha no sluhom očnjeg vida. bez one svima nam dobro poznate "kategorije učešća". pišući svoju najnoviju knjigu. da sedim i dalje u Centralnom komitetu i da dižem ruku kao svi ostali. Možda ga se. černozov! I zato brate. a i u pripremama za svoja predavanja na fakultetu. iskosa i sa strane. što vam je on s distance od osamdesetak godina mogao poručiti? Bogdanović . niti je savetno iščitavanje traktata kao spevova i spevova kao traktata. Levy-Bruhl ostao bi potpuno zaboravljen. jer je svoju ulogu u mom intelektualnom razvoju davno odigrao da nije počela cela ova gužva posle pisma.Pazite.. za mene je gužva otpočela sa pismom. pa čak i spev. malčice. Srdačno. gde je sredinom ove godine razriješen članstva.(1) dakle pre jedno 25 godina. Ako baš hoćete. evokacija stvari ume vrlo lukavo prometnuti u invokaciju. namjerno pogrešno iščitavala. ili da se ipak na neki način stvarno postavim prema dogañajima. počesto ga je. budite oprezni. upravo pišući Urbanističke mitologeme. ali ga ipak čitajte malo. Bit će. Znači.. možda čak i za ovaj razgovor. Čini se da ga politika nikada nije doista prihvatila.. U svakom slučaju. Jednom sam negde ponudio definiciju da je arhitektura primenjena antropologija.(mu) se dogañalo u CK SK Srbije. pokušavala ga etiketama diskvalificirati. i bojala. Doduše. što i nije bilo teško osetiti posle toliko iskustava 75 . zvon se neretko preobraća u zov! A zov lako može postati i . bez argumenata. To je vrlo zanimljiva literatura. vaš B. u trenutku pisanja pisma. Da.. čitajte ga bez strasti i. Istu sudbinu predosjeća za svoju novu knjigu.. Ja sam se vratio u zemlju (bio sam na osnivanju Meñunarodne akademije arhitekture u Sofiji) i shvatio sam šta se izdogañalo.. nakon toliko godina vratite Levy Bruhlu.. u tom nerazumijevanju. kao što u svojoj novoj knjizi pokazuje. mogao sam da oćutim i da pustim da stvari idu svojim tokom. U svoje vreme sam ga dosta koristio u razdoblju kada sam pisao Urbanističke mitologeme. nije baš savetno iščitavanje traktata kao romana (ili još gore.Nije li gužva počela i prije vašeg pisma i prije same 8. sjednice CK SK Srbije? . Zašto? Prosto zato što se na takvim pustopoljinama duha. jer niko me nije dirao.. i bez zle namere. materija mi je poizdavna bila zanimljiva i svojevremeno sam dosta dobro u nju bio ušao. niti razumjela.U njegove knjige zavirio sam još pred rat. da nije naodmet još jednom pročitati njegov kratak uvod u Krug na četiri ćoška gdje kaže: "Poštovani čitaoče. B.. Odmah sam osetio zloslutnost dogañaja. ako je ikako moguće. Mogao sam da biram. START: Što vas je navelo da se. stoga. čitajte Krug na četiri ćoška kako vam drago. u svojoj isključivosti falsificirala. . možete je shvatiti i kao roman. Knjigu koja je pred vama možete mirno pročitati kao i svaki drugi trakat.. Na pustolovnim širinama okultne geografije. Samo. obratno). i posle sam sakupio uglavnom sve što je objavio.

Vadio sam. trebalo je i 76 . Ja nisam ništa prikrio. kad sam počeo da pišem (a stvar je slučajno krenula od jezika. bio pomalo zbunjen. zvuk njegovih naslova: "Primitivni mentalitet". kad sam već otpočeo. očekivao sam uljudnu hiruršku operaciju. već je neka vrsta vrlo naopake antropopolitičke (anti)poetike.. koji sam i ja koristio. Tako je došlo do 60 stranica teksta. Taj atribut "primitivno" dobro je zvučao! Začela se. jer mi je od prvog trenutka bilo jasno da pismo samo tako mogu završiti. Kao što znate. . rekao bih svoje i verovatno bih bio brzo ućutkan. Ovako. privukao.. praktično nepročitanog. iz mene. eto. odmah sam se zakačio na neke od tih jezičkih čvorova. pisma. meñutim. Ideja mi se svidela. odnekud mi je došao Levy-Bruhl u sećanje. naravno.. lepio papire po zidovima i tražio sličnost. odlučio sam da napišem jedno kratko pismo. i predomišljao se da li ću ipak morati nešto i da odgovorim.. poražavajuće iskustvo. jedna krajnje bizarna ideja. on je sakupio ogroman materijal. Pošto sam u pismu najavio slovo o staljinizmu. a stvari su se same sve više dodavale i dodavale.. Način citiranja citata nije rado viñen u nauci. dakle. stalno. Pri tom sam.. ukoliko se prikriva.Kako ste počeli? . još jednom.. jer me je jezik te sednice porazio.. Rešio sam. ideja o mogućnosti jednačenja pojava koje se nikako ne dodiruju. ako mogu tako da kažem. Usledila je prava kaznena ekspedicija na pisca jednog.Otpočeo sam. sterilisanu. parada na Crvenom trgu. verovatno. provalio sav bes iskustva. Anesteziju glavnjom po glavi ipak nisam predvideo. eto. Što se Levy-Bruhla tiče. očigledno. da se otkačim. Ni u toj kratkoj verziji ne bi izostalo ono "stavite me na spisak". i da pokažem da u svemu tome ja ne učestvujem. . I onda je. poznavanje situacije. A pošto je krenulo kako je krenulo. u Malom Popoviću. da isecam tekstove iz novina i da sastavljam neku vrstu kalendara. i da time. Onda smo shvatili da ne može biti knjiga od 60 stranica i da treba dodati još nešto. zastrašujuće vraćanje na staljinističke govorne matrice) . "Mentalne funkcije u nižim društvima". stranicu-dve. dakle. recimo. i gde sam trpeo i trpeo od divljaštva reči. uronio sam još jednom u tekstove Levy-Bruhla. počev od naporednosti izmeñu primitivnih festivala i.u ambijentima u kojima živim. za sebe. Tad sam već shvatio da će se stvari komplikovati i da će biti reakcije. samouverene lupetatore. pa sve do parada današnjih i ovdašnjih. "Primitivna mitologija". da se otisnem. Da sam bio na sednici. to je bila neka opaka regresija. Ali. Prvi dogovor s Albertom Goldsteinom bio je da pismo objavim kao zasebnu knjižicu. a onda je iz mene provalilo neko zaboravljeno. bez moje volje. koju sam dosta dugo odbacivao. pa se tako formirala knjiga u obliku u kojem se sada pojavljuje. Bio je red razume se da i ja opaučim. a moja knjiga i nije naučni rad. ni anestezija "glavnjom po glavi" nije primirila. Na kraju sam se uverio da sistem analogija doista postoji. pošto me. Ali. njemu me je. vadio beleške i citate. Pred oči su mi izlazile stotine i stotine sastanaka na kojima sam decenijama slušao veličanstvene. "Primitivna duša". Sedeo sam u ateljeu. neke kockice. partija će me kazniti ili otpisati uz uobičajena anestetička sredstva.eto. stvar i završim. Istovremeno.

prekobrojnih duša. može mu vrhovni žrec čak i ukrasti. Može. A meni nikako nije bilo jasno da li je "staljinizam" dobar termin. i nacionalstaljinizam. sve se vrti oko iste porodice reči: staljinizam. postmoderni staljinizam. bogme. Sve što Levy-Bruhl obrañuje odnosi se na bezazlene divljake koji su u tom svom čednom divljaštvu čisti i čestiti. a spavao je ipak tu negde gde je.. Ali. Pred očima nam je prilično šarolika. Naslućivao sam da ćemo kad-tad skupo "otplatiti" naš način naopakog. . nemala šansa da bude u isti mah i ono što misli. Vidite. dakle. što bar veruje da jeste. kamo sreće da jeste! Primitivni mentalitet prebačen u naše vreme postaje stravičan. Meñutim. Ništa se ne razjašnjava uzrocima i posledicama. na jednu vrstu aktivista čije konfuzije nisu od juče! . staljinistički postmodernizam. i ono što jeste. Samim tim ni granice izmeñu sna i jave nisu mu baš sasvim jasne. može imati i više duša ljudskih i zverskih.Koje su osnovne karakteristike tog mentaliteta? .mentalitetu! Mene je i ranije naš mutni politički mentalitet uznemiravao.. dakle. sa ovim vašim pitanjem otpočinju neke teškoće.prelogički romantizam u dodiru sa staljinističkim sentimentalnim pravovercima. ali ovde pre svega mislim na svoju užu sredinu. tako da se sve o čemu govori odnosi na devetnaesti vek. na Srbiju. Ali. a koristio je ranije materijale. u istom trenutku na dva razna mesta. u mojoj knjizi nije reč o mudrim divljacima. o mudrim divljacima i tako dalje. razume se. svoje knjige je pisao u prvim decenijama ovog veka (XX). ljupka antropološka poetika. problem staljinizma. iz njega proizlazi mogućnost prebivanja na istom mestu u dva razna trenutka ili. okreni-obrni. shvatio sam da nemam baš ništa protiv tih nekadašnjih divljaka.nastaviti.E. itd. ukrštenog. Koristeći Levy-Bruhlove primere. Preromantičarski putopisci često su raspravljali i o nekim divljacima-filozofima. već se sve razjašnjava "mojim" stepenom učešća u stvarima. Nudi mu se. zarobiti..Recimo. koji je. nema 77 . Osećao sam da nešto tu nije u najboljem redu. takvih više nema. itd. nedokrajčenog mišljenja. On licencije sna prima zdravo za gotovo. možda bismo za sve što se dogaña morali potražiti i neki nov izraz.. ali i . Ako "ja" gledam kamen. Bogata. Tu vam je i sva sila onih primera gde čovek tvrdi kako je u toku noći bio dvesta kilometara daleko.Kako? . a ipak ostaviti mu bar još dve-tri pa se sa njima uzgred snalazi. pa. počev još od putopisaca ranijih vekova. Levy-Bruhl je završio svoj život pred drugi svetski rat. a neki su primeri još i ranije. pre svega pribrajam . u raznim interpretacijama. odnosno što sanja da jeste. ja sam samim tim već pomalo u tom kamenu i to mi omogućuje magijsko opštenje. biti po potrebi i čovek i zver. bio prikazivan uglavnom sa simpatijama. u našoj verziji. Kad kažem mi. neostaljinizam. mogu pri tom misliti i na celu Jugoslaviju. To je. obratno. začarati pokoju od suvišnih. rudimentaran mističan mehanizam viñenja sveta.. i ne zna da nije. živopisna slika primitivnog sveta. odlika svakog primitivnog mentaliteta je i kategorija učešća koja kojekako zamenjuje zakone kauzalnosti. ali i ono što nikako nije..

ni knjiga proročanstva. bio bi neki drugi. i moralist i prekršitelj. ako za razmišljanje bude još vremena. sam je Staljin prilično nevažan. i u ovom posebni i specifični? . pa bismo bili gotovo na istom. čak i u toj njegovoj poliegzistenciji.. . Svaka rečenica. ideološko začaravanje podržava ga svakotrenutno u njegovom polipsihizmu. a sve se obrtanjem da pobrkati do punog zamagljivanja smisla. nikako ne valja kad zaboravljena antropološka poetika postane regresivna retorika. Na jednom mestu u knjizi pomenuo sam da se mogao pojaviti i neki beli Staljin.Koliko se naš balkanski primitivizam. i s jeftinim predumišljajem.Dakako. .. kao što rekoh. Da nije bio taj Staljin. ponavljam.. dakle palanački je i ćiftinski. dakle. i slično. sve. neki Rasputin. . ni knjiga teorije. Logora nema više ni u Sovjetskom Savezu. nemamo logore i zločine.. a korak dalje i naš balkanski staljinizam. ali staljinizma ima i tamo i ovde. Čovek staljinizma u stanju je da odjednom veruje u tri različite stvari (i na više različitih nivoa svesti) što mu lako omogućuje da u istom trenu bude i teoretičar i konfušćik. možda. pa i neostaljinističku (postmodernu) "civilizaciju laži". razlikuju od onoga staljinizma koji se može analizirati na primjeru drugih istočnih zemalja ili Sovjetskog Saveza? Koliko smo. i da to bude. nisu ni knjiga nauke. sasvim solidna podloga za svaku. Naime. . uglavnom. dakle šamanskih varijanti "primitivnog mentaliteta" koji su inkoherentno spojeni sa nejasnim kategorijama neke polovične hrišćansko-marksističke moralke. A staljinistička fascinacija. izmeñu staljinizma i starih ruskih sekti.Ali imamo naše balkanske špijune. ali ne valja. sada. izgleda sitnije. valja dokonati zašto je staljinizam odabrao baš ruski prostor? Postoje li neki specifični kulturnoistorijski činioci? Nabacio sam hipotezu da. pa i staljinističku. i postoje. da tako kažemo. svaka reč dâ se obrnuti. Reč je o slobodnim razmišljanjima. početnim dijagramima za neka dalja razmišljanja. pa ako hoćete. A mi. Ne volim teorije i ne smatram da je ovo što vam govorim neka teorija. E. neke dodirne tačke izmeñu staljinizma i šamanizma. sve izgleda manje važno. Možda su u pitanju direktni nanosi animističkih. A upravo takva vrsta "prelogičnog" višedušja postoji u najdubljoj dubini svakog staljinizma. sve dok se ne izgubi svaka logička podloga... recimo bespopovaca koji su se sladostrasno samospaljivali. Oni ga vide. Nijedna stvar nije rečena ako nije unapred "ovišedušena".U čitavoj priči o staljinizmu. ako bude 78 . čak i manje veličanstveno! Mi.šta.Kakva je uloga Josipa Visarionoviča u nastanku staljinizma? . srećom. i bez oklevanja na njega upozoravaju i udaraju. s mističnim viñenjem svijeta. Ovako ili onako. Recimo. Mrtvouzice. Ali u našoj balkanskoj varijanti i sam neuništivi duh staljinizma pomalo je kao iz Nušića. apsolutno iskreno. ovde kod nas. i sumnjiva lica. Čak i naše parašamanističke političke egzaltacije dobijaju auru prenemaganja i nadlagivanja. Čini mi se da to upravo uviñaju i najlucidniji sovjetski intelektualci. i dijagramima.Kao i sve drugo u zadunajskim prostorima. ćutimo.

Čak ni knjige iz moje oblasti o gradovima. nema čuñenja. ironično. možda ona u sebi nosi nešto okultno. . o graditeljstvu i o graditeljima nisu nikakva teorija. a kod LevyBruhla ih ima dokvoljno. to je ujedno i skrivena praslika. po svaku cenu. . Mogu još i ovo da vam dodam: možda sam na Levy-Bruhla ponovo naišao i zato što sam u pismu spomenuo tužnu sudbinu poslednjih indijanaca.. Ali. same od sebe. nagovestile. arhetip svih utopija. Tu svoju pretpostavku ja u Mrtvouzicama i ne skrivam. Marcuse. svijet je jednostavan. recimo "srebrnog doba" .Tačno. uopšte uzev odlika celog našeg dvadesetog veka .Nema. ni humora. svijet "prelogičke mistične kauzalnosti". nadovezujem i na Krug na četiri ćoška. U našoj balkanskoj (ili balkanskodinarskoj varijanti. ponet tim poreñenjem. nema ni humora. vidite. možda se staljinistička regresija i ne da racionalno objasniti. strukturalizam. možda. što god žele! 79 . A upravo u samom epicentru naše nemoći samoopštenja kao da svetluca i uporišna tačka našeg sitnog (ali istrajnog. imajući upravo u vidu njihovu tragičnu nemoć da razdele svoje snove od jave koja se kao pošast na njih spustila. gde smo to i zašto smo sami sa sobom baš toliko zavañeni. nema ironije. kako kažete. kao i današnje. ako hoćete) blaženstvo nekog novog nastupajućeg zlatnog doba opako se jednači sa predstavama o homogenom. Kako živi taj svijet. Valjda sam. Posle sam (što nije neka naročita uteha) video da nije reč samo o sirotim crvenokošcima: drama nemoći da se izañe iz slatkih snova o homogenom.Zlatno doba u Hesiodovoj.. pa bila to teozofija.U takvom "zlatnom svijetu". a naročito u Platonovoj verziji.. očigledno. unekoliko. istrajnog!) staljinizma. nešto s onu stranu logike i razuma. bio to Freud. dekonstrukcija. o monolitnom svetu. bez uzroka i posljedica.Nikada nisam bio pasionirani marksista. A ista ta fikcija monolitnosti. a teoretičar još manje.. valjalo bi. ne variété. dakle spontano. znači. mene nimalo ne čudi što su sva marksistička tumačenja staljinizma kusa i neubedljiva. svakako. Baš zato što ne volim teorije i ne verujem im. "zlatnim". hteo da malo podrobnije proñem kroz materijale o Indijancima. dakle monolitnom svetu bezrazložnog savršenstva. jedino neka vrsta lične gnoze. i ako ne postane sve odjednom zastrašujuće prazno i bespredmetno. tipična je za sve "prelogičare" davnašnje. gdje načelo kauzaliteta biva zamijenjeno načelom homogenosti i svepripadnosti? . nema skepse.vremena. Koliko potrebe da se u nešto.jeste da je to baš vek intelektualnog (i svakog drugog) fanatizma. . dokonati gde to i krošto sami sa sobom ne komuniciramo. u njemu je sve moguće? . već. baš u našim varijantama staljinizma veoma podseća na fikcije Levy-Bruhlovih pitomaca.Što bi na to rekli naši profesori marksizma-lenjinizma? . . nema nejasnoća. nema distance.. bila to nauka. gde su se ideje o okultnom poreklu usrećiteljskih ideologija.nekog. Doduše. veruje. bilo je doba čovekovog jedinstva sa bogovima.Ovo naše nažalost primitivno doba nazvali ste..Nema čuñenja (i pored tolikih razloga za čuñenja). i time se. .

bez sumnje je . i nacionalne. bez obzira na to što lako menjamo predmet vere. naše su utopije. otpočinje vlast fakata! A sad još i na vaše pitanje o našem odnosu prema Evropi.Pa jesu. takva kakva jeste (još uvek sebe svesna. nemačka ideja sama po sebi bila jedna velika 80 . razume se. zlo je kad se političke metafore stanu preobraćati u vrele. vidite. nije dospevao uticaj ruskog intelektualizma. nego je pristizala narodnjačka (i slavjanofilska) fraza. doduše. to još i nije neko naročito zlo. ali su dolazili loše probrani uticaji. Da stvar bude gora. čak i razočaranja postaju predmet fanatične verske obrade . da živimo u jednom apsurdnom svetu koji je i evropejski. Nije do nas dolazio uticaj dekabrista. Ne precenjujem umornu lepotu. usijane identifikacije. postavilo nas izmeñu Grka i Latina. dakle i "prelogičkog" učešća. Ali. neka vrsta narodnjaštva. i od politike? Nismo li ovo što nam se zbiva objektivno mogli preskočiti. A predmet vere može biti i jedna jedina prosto-proširena rečenica. velike sveobuhvatne teorije. sočno. nekad i negde rekao da Nemci nemaju značajnih pisaca-utopista (doista ih nemaju) upravo zato što je tzv. umorna od velikih ideja. kao i drugi što znaju.. prečesto.narodnjačka retorika! Kad se ta vrsta emotivne. Tamo je. Čini mi se da je neko. Ne. odnos prema utopijama (svakovrsnim) stvar neposrednog. zašto ne? Proviñenje nas je postavilo u virtuelni centar (nedostignute. nažalost. Jedna od velikih opasnosti za postepsko stanje našeg mentalnog zdravlja (mislim upravo na ovaj trenutak. a i to je. uvek verujemo tvrñe od ostalih. Dok se drže vrući govori i deklamuju nacional-prometejski slogani. . Užasavam se. Jer. a šta mi od njih imamo? . mi smo anahroni do mere da nas više niko i ne razume. mi. Postavilo nas je u središte starih velikih civilizacija. dolazili ti utjecaji koji su nas oblikovali? S istoka? Iz Rusije? . ispada bar za nijansu ili dve besmislenije i gluplje. nisam proživeo svoj vek u veku volterovske skepse.otuda tolike. razume se. socijalni projekti.Ne kasnimo li i u ovome za Evropom? Evropa i većina svijeta danas je.Mislim da smo bili mogli. Zašto bih joj precenjivao čari? Znam. neiskorišćene) mudrosti. i dan-danas. precvetalu lepotu Evrope. ali i na decenije koje mu prethode). velikih gesta.Toliki "izmi" u umetnosti isto su tako izraz svojevrsnog fanatizma. A za nas je. A tek mi. opet.. A tek koliko su na sceni veliki "izmi". Tada prestaju apstrakcije.. prvostepenog. kao i drugi. i odatle. pa ako hoćete i erotske paraknjiževne proleksije počne preobraćati u praktičnu politiku. izmeñu Venecije i Konstantinopolj-Stambola. na primer. preskočiti ovo što nam se danas dogaña.. Nije li svijet umoran i uplašen i od utopija. velikih riječi i velikodržavnih projekata. igranje utopijama oduvek bilo drugorazredna društvena i trećerazredna intelektualna igra. u odnosu na evropsku misao danas. po Vašem sudu. naime. upornog drilovanja. mi. mi u svemu tome? Za nas sve. ili su nas u dobroj mjeri izmanipulirale odreñene političke grupe? . čak s uživanjem razrañene katastrofičke vizije.S koje su strane. onda se dešava baš ono što se dešava. i evropske i vanevropske masmedijalne kripto-retorike i potajnog. sa nešto sreće i malo pameti. dakle skeptična).

čak kada su ove i jasno povučene. šta je epsko vreme. i ne treba ih izjednačavati i mešati. različitih. povezano i s onim epskim i s onim nacionalnim elementom o kojemu smo govorili.. A na nemačkom primeru vidimo šta biva kad se ideja nacionalnog (legitimna. recimo. partija je bila obuzeta nacionalnim pitanjem. a ispalo bi svakako još neverovatnije. Eto. prošli put: a dvadeset godina je prošlo. Ako nam je stalo do budućnosti. postaviti pitanje na koje se sve načine u ovom našem današnjem primitivnom svijetu spaja svijet živih sa svijetom mrtvih? Kakvu ulogu u takvom svijetu imaju tradicija. negde početkom pedesetih godina. .. nema naprednog i manje naprednog pamćenja! Nažalost. ili da se pomire isto toliko. nekog lepog dana. naiñem na par ljudi koji me se sećaju i oni kažu: Znaš...Šta je epski (ili postepski) način mišljenja. da odem u jedan gradić u severnoj Crnoj Gori. granice kulturnih krugova (kulturne memorije) nigde u svetu. možda. . ne poklapaju se sa nacionalnim granicama. . Desi se.Mnogo ogledala ćudljivo rasporeñenih.. kad si onomad bio kod nas." Dakle. ladno vino dograbili. onda je prvi posao rasčlanjivanja kulturnih dijagrama da 81 .To jest. mislim da je velika greška moje partije što problemu Jugoslavije nije pristupila i kulturološki i što nije od prvog trenutka bila svesna koja bi pamet i koje strpljenje morali biti uloženi da se.Ovdje bismo mogli.. a nije imala sluha i za "kulturno pitanje". iskrivljenih? . gde su epske koordinate vremena i prostora? Evo. to je epsko vreme. antipodni Njegoš i Brana Petronijević. superponiraju se. pa ni kod nas. a da stvar bude komplikovanija. neobičnih. na kraju krajeva. Leka Dukadin pomiri i izbarabari sa njegoševskom moralnom normom. . ekvalizirati. već jednačiti. možda će Jugoslaveni najzad shvatiti da je kulturna polimorfija veliko zajedničko bogatstvo..Vuk Karadžić.! Mislim. .utopija. A o klasičnoj dihotomiji samo jedne (nacionalne srpske) kulture. Znači. još gore. historija i svi ovi ostali nacionalni i epski elementi? . Jednog srećnog dana možda će neki novi (i pravi) jugoslovenski ustav počinjati rečima: "U našoj zemlji sve su memorije ravnopravne. U epskom vremenu slojevi se teško razdvajaju. kad već govorimo o prevladavanju epskog mentaliteta. i sa čudnim kombinacijama konveksnih i konkavnih strana. Kao kad bi u narodnoj pesmi Musa Kesedžija i Kraljević Marko. Sve je to bilo potpuno izgubljeno iz vida i sada nam se uveliko sveti.Kao da živimo u dvorani ogledala.Imali bismo vjerovatno mnogo "veseliju" sliku da svi funkcioniramo iracionalno. slučajno tako reći. ili. Odem tamo ponovo. o kontrapoziciji Dositej Obradović . postepskim) utopijskim temperamentom. naprotiv.Bilo bi. recimo. veselije. razume se) dovede u vezu sa neumerenim (morbidno romantičarskim.. negde početkom sedamdesetih. da i ne govorimo. daću vam primer. u kome sam radio neki plan (preliminarnog) urbanističkog ureñaja. Jednog dana. još dok sam bio početnik. stilski pa i konceptualno. Reč je o različitim modelima. omogućiti im da mirno i naporedno žive.

bilo mnogo čistiji. To važi i za rane civilizacije Dvorečja i njihove gradske knezove i bardove. do staljinističkih čistki.Da.bilo je: ali su. Bez tih obreda zajednica nije mogla da postoji. Pogledajte. Pogledajte ogromne birokratske despotije. Mi u tim kategorijama nismo razmišljali. Da je bilo surovo . Na mutnim predstavama o socijalnom onečišćenju i o socijalnom očišćenju zasnivaće se posle i sve buduće "diferencijacije". pa čak i oni koji su uključivali ljudske žrtve. a samo koji korak od primitivnih kultura! Hoću da kažem: meni je prilično razumljivo kako je iz svog intimnog šamanskog konteksta Josif Visarionovič mogao tako lako da skoči u faraonski kontekst. dakle. važi i za rane kineske hegemone i njihove mandarine. Možemo li pokušati vidjeti dokle zapravo taj staljinizam seže? . može i mudro pronaći. Od primitivnog mentaliteta prelazi se na neki recimo. arhaički mentalitet. ali su se bez ostatka uklopili u jedan izbalansiran meñunacionalni odnos. ali ne čini li vam se i čudno i zastrašujuće to da se. mnogo bezazleniji od staljinističke purifikacije? . Problem očišćenja zajednice od greha. . kada se malo razgrnu stvari. Meñutim. a to je obred pročišćavanja. kako ste to rekli na jednom mjestu u knjizi. dakako. da se. od spaljivanja veštica i jeretika. dakle. Staljinistički obredi purifikacije ipak su nešto sasvim drugo.. niti smo ikako još spremni da razmišljamo.Neki kontinuitet mora postojati. naravno. . u 82 . igrom. ravnoteža se. isto što i bijela magija primitivnih zajednica.Možemo se ovdje vratiti na još jedno zanimljivo pitanje. jer ona je samo u tom i takvom magijskom sklopu mogla imati osećanje zajedništva. i njen jezički iskaz pun je skrivenih i neskrivenih prijetnji. a možda čak i ljudskom žrtvom. Put ka centralizovanim despotijama je. javljaju se već odmah duhovni i brahijalni imperijalizmi.. čak do Platona (koji je svoje književne gradove pokušavao da naseli dobro "pročišćenim" idealnim stanovnicima). i same žrtve prihvatale imperativ očišćenja. mitsku formu deskripcije sveta pomirio sa najmodernijom zapadnom tehnologijom i s promenama koje taj tehnološki razvoj donosi u društvenoj pa i mentalnoj sferi. i Škotlanñani su (bivši) epski narod.Pojam socijalne purifikacije vrlo je čvrst pojam. Crna magija staljinizma nije. dopire iz davnih davnina. Kad se od tzv. Kao što je i Japan jednu svoju krajnje arhaičku. . odnosno. kad se i način mišljenja i tehnika izvoñenja prebace u dvadeseti vek.Možemo li se vratiti na tezu da je iracionalni staljinizam i stariji i jači od Staljina. vidi da su ti obredi pročišćavanja u primitivnim društvima. izgleda.Oni su bili apsolutno legitimni. otvoren. i za rani Egipat. etnoloških kultura preñe na prve forme protourbanog života i civilizacije. . jednostavno rečeno! U primitivnoj zajednici greh je po pravilu kolektivan: zajednica ga mora kolektivno odstraniti odreñenim ritualom. mnogo je sveobuhvatniji od izgona demona ili socijalne likantropije.postanu jasni i svima čitljivi. a u vezi s razlikama i sličnostima izmeñu obreda u primitivnim društvima i u staljinizmu. dosta jasan. jer samo tako mogu koegzistirati. "Staljin rodio iz svojih brkova". sve do dana današnjeg. i dalje.

danas već neka druga stvarnost koju hladnokrvno prihvatamo. mene je. Dete će više uzbuditi kaskader koji "pada mrtav" nego slike stvarnih dogañaja. i glave bez tela. u nekoj knjizi svedočanstva gledao fotografiju leševa. zašto je ona. politička ubistva. zašto baš mora biti toliko zaslepljen?" Jeste li došli do odgovora na to pitanje? 83 . gulazi se iz daljine nisu videli. može se ubiti čovek. recimo. čini mi se. Raspravljajući o mentalnim zamkama staljinizma. i pri tom su umeli biti vrlo promućurni. sada.paracivilizovana društva. . U takvim okolnostima i sama je inverzija zastrašujuća. Danas su na malom ekranu razmrskana tela. kada prihvati čelični katehizis drvene metafizike.Ovo bismo mogli povezati s položajem pojedinaca u takvoj apstraktnoj situaciji velikih brojeva. dečaka. precizno rečeno. Obredi purifikacije su često nevidljivi. kompjuterom. Snimljeno i na televiziji prikazano ubojstvo jednog čovjeka može lako privući više pažnje od. pomenuli u jednom pitanju: u kojoj meri. Ovde bi. funkcioniše samo čista podsvest dizajnera i egzekutora? Ako se malo vratimo na Džugašvilija i drugove džugašvilijevce. da ne kažem i mudri. u primitivnim zajednicama u naše vrijeme dobila ovakve strahovite razmjere. i još u koloru! I to je apstrahovanje zločina. premeditirani. već o veštini korišćenja atavizama u ljudima. i iz potaje. . u društva sa složenim i razgranatim institucijama opresija i začaravanja. to do te mere ugrozilo da sam tih dana imao povišenu temperaturu. znalo se da mrak guta. nije reč samo o ličnim atavizmima. U današnjem trenutku. i to je sve. postavili ste izuzetno značajno pitanje: "Zašto čak i poneki jači ljudski mozak.. ...To se dobro vidi na današnjim primjerima medijske pokrivenosti ili nepokrivenosti odreñenih dogañaja. Ako se. tela bez glave.Zakon velikih brojeva učinio je zločin apstraktnim. ali. tako reći. . ponavljam i politička umorstva duha. mogu se ubiti na hiljade ljudi hladno. kada je u Burundiji pobijeno 25 ili više tisuća ljudi. prosto rečeno. i na neviñeno.. kako rekoste "relativno naivna groznica nerazuma".. danas. mogla da se kaže koja reč na ono što ste vi. u razvijenom društvu to odgovara cifri od nekoliko stotina hiljada fizičkih ili mentalnih žrtava. "logika" moderne purifikacije postaje monstruozno preteća..Sećam se kad sam posle prvog rata. i ne samo čovek nego i cela zajednica. i Višinskog. na primer. . Gde je onda prva a gde druga stvarnost? Bojim se da su. očigledno. Oni su umeli da raspaljuju instikte. onda. i nema veze samo sa staljinizmom. preobrazivši se u trijumf "iracionalizma" i institucionalnog bezumlja"? To se vidi na primjeru čitavog dvadesetog stoljeća. nedavnog primjera.Vratimo se ponovo jednom načelnom pitanju: što mislite. u maloj zajednici od 50 koliba obredno ubije ili sludi (što je gotovo isto) jedan jedini čovek. Aušvic se spolja nije video. A o sakaćenju mozgova na daljinu. da i ne govorimo. već uveliko. u obredima duhovne i fizičke purifikacije. svakodnevna stvar.

valjda. celomudrenih. druga. prekinutim pre godinu dana. kao da jesu. sve moguće.. Evo. davnašnji mladić uradio na mom mestu. Kada razmišljam o svojoj biografiji. magijsko poimanje sveta i mističnih uzročnosti u njemu zasniva se.Da. to je to. naročito ako je drukčija. možda još iz mlañih dana. Stvari se ispričaju i one jesu. ritmizovanom ponavljanju besmislica sve dok besmislice ne počnu da prelaze iz kvanititeta u kvalitet... ide noćima. neobičnih. pa još jednu. snagu neke ličnosti. čak prema bilo kakvoj koheziji smisla? Što je u takvom sistemu moguće . i da ih nastavim. prema istini. ne voli se ni usamljen pojedinac: pogledajte koliko se samo pominju subjektivne snage (u množini). nova liturgija reči obnavlja snagu vradžbine. Meni su i pismo i ova knjiga neka vrsta oslobañanja i povratka nekom vrlo davnašnjem. i dok ne zadobiju neki nadsmisao.Povratak ka logici svijeta i svojoj vlastitoj logici? . dakle. . i sada krug je zatvoren. neprihvatanje ličnosti. ali ništa me ne košta da pokušam. zvučnih. dakle. Taj tam-tam-tam ide danima. Ko je. upravo.. čudnih. ali meni je Osma sednica u neku ruku bila i dobrodošla. pa kad vradžbina počne da jenjava. recimo da ono što se uprošćeno naziva ispiranjem mozga u stvari i nije drugo do prastara tehnologija tam-tama.Kako se sklonost ka "magijskim govornim formama" očituje danas? .. Možda će vas i začuditi. neke lične ideje? Verujem da ste me razumeli. da.Odgovor ne bih mogao da sažmem u 2-3 rečenice. učevnih. Ili. i netaknutom. Shvatio sam da neću shvatiti neke stvari ako ih ne dovedem do konca. tim pre što nemam nameru da napišem još jednu.. i vrlo često. Ceo trik se sastoji u beskrajnom. dobro i posle ove knjige. a verovatno ne bih mogao ni u 50. Uvek sam imao čudno osećanje da sam bio najcelovitiji. Sada mogu da se vratim svojim pravim poslovima. ali kad se ispričaju. recimo da je čvor u samoj tehnologiji. Osećam se. Evo. kad sam imao 17-18 godina. Ako niste "naš čovek". a koliko ne-baš-sasvim moj. To je i logika nekadašnjih 84 . o svom životnom lavirintu. zapravo.ako je. niste čovek uopšte.oprostite za prividnu protivrečnost i sâm lično samoočišćen. u krajnjoj liniji ipak izdiferenciran.. Najzad. da. samopurifikovan.U svetu u kome živimo jedno od najteže ostvarivih ljudskih prava je pravo na vlastitu pamet. sve dok i sami ne počnete da odzvanjate u skladu sa bubnjem. ali u doslovnom smislu te reči. i gde je ko pomenuo ikoju "subjektivnu snagu" (u jednini). sličnu. do razjašnjenja.. sebi.Tu.Jedna od osobina tog našeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraćivanje prava na ličnost. Mladić bi rekao: u redu. na verovanju u efektivnu snagu reči. inkantacije. ali sada . upravo zato što se osećam "subjektivnije".. ako "srijeda može biti petak i obrnuto"? . Osećam se dobro posle pisma. drugoslovna. . pokušavao sam da dokučim šta bi onaj tamo. . leži i dobar dio odgovora na pitanje o odnosu staljinizma prema logici i razumu. stvari nikako nisu. jako se trudim da shvatim šta je bio taj život i koliko je bio moj. pa možda i najpametniji. nekog i nečijeg intelekta. u nekim komplikovanim situacijama.

ili ih denotiraju na svoj primitivan način.Priznajem. padaju u paniku pred znacima. pogubne namere.Da li vas se. u neku ruku. ideološke babe-vračare uvek su sujeverne. konferencijaše. i da im pokaže (ukoliko je to uopšte mogućno) da se istina može nalaziti i s onu stranu njihovih govornih i govorničkih uzusa. neka riječ ili rečenica. Uostalom. Prva reakcija je bila sasvim u stilu LevyBruhlovih pitomaca. takvu tmastu samodovoljnost. babe-vračare. Oni su podozrivi prema prenosnim značenjima.parola.Oni koji veruju u magijsku moć sopstvenih reči. trebalo bi ih pozvati na odgovornost.lakše je bilo prekvalifikovati ga u "nepoštenu inteligenciju". Znao sam da će i tekst knjige. a i njih je uvredilo .U tom smislu. primaju debele plate za svoje neznanje. začinjavajući sve superiornim uvredama u stilu Andreja Januarjeviča Višinskog.ne ono što je u pismu rečeno. starinski izraz!.. baš nikom nije palo na um da im jedan njihov drug. a jedan mlañi "javni tajnik" krpario je teorijske članke od ranijih seminarskih radova iz književnosti. ne treba nas čuditi kada neka naslovna stranica ili plakat. To je i logika današnjih transparenata. A mnogi od njih su politički odškolovani. neki su i sami nekakvi profesori na političkim školama i fakultetima. nepoverljivi su prema metaforama. Na primer. kao i tekst pisma. dakle. i dokaz njihove profesionalne spremnosti. Da stvar bude gora. uvredila ih je malo komplikovanija rečenica.. odabirajući i stil i ton. a i svoju vernost novoj kadrovskoj ekipi. nešto što do tog trenutka nisu bili čuli. Lakše je bilo jednog predstavnika "poštene inteligencije" . oni su uglvnom vitlali neke svoje već uobičajene "numere".Terminologija? . bio sam pomalo i šeret. no pomučiti se i pažljivo pročitatii šta piše.. iza neobičnih reči mora da se kriju i neobične. izazvati strah od nepoznatog. . Taj me je junoša još optužio 85 .. logika otpevanih ili odskandiranih magijskih želja. u zlu moć tuñih reči. ali ni oni svoj partijski zadatak nisu valjano obavili. I onda su kao ludi jurnuli na mene. očekivao toliku uobraženost tih ljudi. umetnik. Onda je moj slučaj prepušten ideolozima. stil. u premoć. boje i zbog toga što vas ne razumiju. i način izlaganja. neki bistriji su posle 15-20 dana shvatili da su se okliznuli. . Nisam. veruju i u moć.. Nikome. osveticu neku unapred sračunatu da pogodi u živac mnoge okorele frazere i. dopunjavao ranijim (teorijskim. imao sam. Sujeverje je. već kako je rečeno. u vidu malu "kinesku osvetu".. sintaksa. Nije trebalo dugo. značkama.jer valjda sam za takvog dotle važio . značkicama. do te mjere uzbudi politiku? . pišući pismo. čak su u ovoj ili onoj formi neki profesionalci. ili vas razumiju pogrešno? . . hude. intelektualac želi reći nešto važno. i pokušati shvatiti šta je napisano. jednom rečju sve. dokazujući time valjda svoju "partijnost". zvrčkicama koje ne uspevaju da denotiraju. i da me na planu čiste teorije satru u paramparče. sve ih je nateralo da se nakostreše. da tako kažem. Umesto da pretresu stvarno šta je u pismu rečeno. meñutim. uslovno rečeno) prepričanim prepričavanjima. možda.Pa i terminologija.

to joj je bio jedini zadatak. . vi ćete gledati moj beli šal kao što ja gledam vaše nebesko plave čakšire iz kojih virite kao hridi od korala . da se vratimo na 86 . ustaljen i nepomerljiv. Vi i sami znate da mladi razumeju takve poruke..Zar ste imali dva šala? . meñutim.kakva koještarija. Ostajem. bavio sam se strasno jezikom arhitekture. e. treba li da se zabrinut upitam koje je i gde je moje podneblje? . Beli šal je već uveliko bio mitski epitet. nisam semiolog. pa čak i normalni. No. koji se danas ideološki dekontaminira.što bi rekao Majakovski.Vašem se pisanju spočitavalo da "unosi zabunu" jer koristite "termine neprimerene ovom podneblju". Desilo se u početku mandata da sam nosio taj beli šal. i to se opet može povezati s magijskom dimenzijom omena. Baš kao povratak Tezejev. I onda sam rekao. .da sam ja pravi staljinista kad sam se usudio da napišem tako drsko pismo jednom demokratskom centralnom komitetu. belo jedro.Nisam. Za modernu integrativnu misao (ako na takvu imam prava) slični su skokovi dozvoljeni. zajedno radili. alegorija. vladam.Pa. kada smo u Malom Popoviću. primijetio da se crni šal spominje. simbola i alegorija. Mogao bih da napišem čitavu novelu o tom prvom mom šalu. . da sam im snizio numeru u sopstvenim očima. pa sam iz sveta njenih znakova. Drugim rečima. nijedan moj termin nije nepokriven značenjem. kakva baliverna (termin. Niko ga nije ni primetio. i drugih) bedževa. ostajem ipak u blizini materije kojom ipak.Ja sam taj beli šal u drugom delu mandata zamenio crnim šalom i to je bilo saopštenje mojim studentima. nešto kao da nema ništa od onoga što smo zajedno mogli poželeti.Ja nisam lingvista. ali sam se ipak istrajno bavio jednom nelingvističkom semiologijom. sasvim primeren našem podneblju)! Najzad. Prvo.. A ti "termini neprimerni našem podneblju" .primenjena antropologija) dozvolio sebi izlet u političku antropologiju. . crno jedro. Sada sam sa sličnim početnim licencijama (arhitektura . jest i onaj vaš znak bijelog šala. stavio sam ga jedno dvaput tek da moji studenti vide da ih nisam sasvim ostavio... u mom ateljeu. držim. o drugom ću posle reći neku reč. nekako. bogami. Jedan od elemenata koji se tu stalno pojavljuje. čak i kad pišem ovakve knjige (nadam se da ih više neću morati pisati). transdisciplinarno dozvolio sebi izlet u svet političkih (jezičkih. . odmah sam osetio da su neki oko mene iritirani.. Taj famozni šal dobio sam od studenata. da vam potanko ispričam priču o tom belom šalu. da sam dirnuo u dostojanstvo establišmenta.. jedna devojka je svima ištrikala. Bio je neka vrsta osvojenog klišea. Posle je taj šal postao pravi gromobran o koji su stalno kresale malograñanske munje.Čini se da ljude iritirate na različite načine. A onda. a s tim crnim šalom sam nebrojeno puta bio na ekranu. na fotografijama..Nigde ga niko nije spomenuo. evo sad i ne znam gde mi je.. simbola. ja beli šal u stvari ne nosim. Cela ta grupa je imala bele šalove. . I svašta je naletalo.

. ishrane. Nemam ništa protiv ljudskih navika.. dakle (bar delimično). Ja sam.. a onda odete na drugi položaj. to pre svega.Kod nas je često i antistaljinizam sav u staljinističkim matricama.Vidite.svakodnevni klišei. videli ste) dobio vrednost negativno označenog klišea. odevanja. pa je posle promenio veru i priča nam o tome da sve zlo dolazi od Treće inernacionale.način mišljenja. Jeste li se ponekad uplašili da sami nećete uspjeti u dovoljnoj mjeri izbjeći tu zamku staljinizma? Kako biste u tom smislu komentirali onu zgodu koju ste u pismu spomenuli. političkog "šarma" i političkog seksa. snobizma.. izredigovao neke telegrame!).to je već drugo pitanje. I tako je beli šal (ne crni. ali i najave (rekli ste omen) izvan nomenklature ponašanja. bila je to ratna epizoda. za uobičajene stereotipe ponašanja pokazivao dovoljno tolerancije. Postoje i mentalni klišei koji su mnogo opasniji od odevanja i (recimo) prisilne. Mislim da su čak i moji najbliži politički prijatelji pomalo odbolovali taj moj šal. i zašto?. oko redigiranja telegrama Staljinu 1948? . jer bi Radio-Moskva odmah to znala. Ako je neko proživeo život u ubeñenju da se. jedan romantičan šal i te kako im smeta. A i ti su naši telegrami implicitno bili pozivi Rusima da doñu.. . velikodušno kažem da moje učešće u redigovanju telegrama Velikom Voždu i nije bila neka velika 87 . No to "zašto" . A staljinizam je i . on je samo belo sunce zamenio crnim suncem. Bilo je to vreme kada su naši graničari već počinjali da prebrojavaju tenkove. kolektivne predstave: pojave. Kasnije. pa i sati. naime. Inače. ali je mehanizam mišljenja ostao nepromenjen. Staljinistički diskurs ne može se potiskivati antistaljinistikim diskursom. a eto. varka s fronta: založite vatru da bi neprijatelj mislio da ste na tom položaju.. znači istom formom mišljenja. mogli da odluče o sovjetskoj intervenciji. imajući na umu i 1948.. naprotiv. voleli da budu pozivani u pomoć. razriješili ili počeli razrješavati naš odnos prema staljinizmu? .Kad govorimo o klišeima. . Telegrami se ne bi mogli ni zaustaviti.još jednu posebnost primitivnog mentaliteta. videli smo i njihovu spremnost da se odazovu i na najbezazlenije pozive! (Uzgred: šta li bi Česi dali da im je neko. Ono što su kod levibrilovaca kolektivne predstave (i zablude. da se "sunce" raña negde na istoku. to su u modernoj primitivnoj primeni . Jedan novonastali NIN-ov etičar (uvek mu zaboravim ime) kaže da je protiv tog negdašnjeg mog "staljinističkog" razračunavanja sa Staljinom! Kakva bolećivost. osim ukoliko stereotipija nije vidljiva razrada. na vreme. Oni su. već onim drugim okom kritički mora promatrati i samoga sebe. i iluzije). epizoda hladnog rata..Kako u tom smislu procjenjujete svoju poziciju kao intelektualca koji jednim okom ne samo promatra društvo oko sebe. i za koju su se mnogi uhvatili. i tukla bi nas odande svim i svačim. statusne erotike. jer se i te kako bavila beogradskim univerzitetom. u knjizi. a povodom belog i crnog šala. i kada su dani. Treba menjati i forme i nivoe razmišljanja. nametljiva razrada političkih pa i nacionalpolitičkih klišea. u Čehoslovačkoj. i sve što se moglo i smelo učiniti bilo je ubediti ih da ne treba da dolaze. kakve su da su. jesmo li mi doista. socijalnog ranga.

Uostalom. osim straha i sna. s tom epizodom u vezi. Najzad. koji je tako nežno hipostazirao san? San je tada. ali i nisu baš sasvim: oni su. kako se premeštate iz odaje u odaju. malog etičara kako drhti pred Velikim Kobom. borhesovske varijacije koje se mogu postaviti u više naporednih crteža .. a on suviše dugo traje. osim toga.hrabrost: zamišljam. ako emocionalnu stranu reakcije. nema šta treće da ponudi. i da me priupitate šta je ostalo od moje mladosti u meni. Koji su onirički stereotipovi danas kod nas dominantni? . zapravo. ogrešio o norme lepog ponašanja. nekada. ipak nekako jeste.. Manje je jasno čiji su stvarno ti staljinistički snovi? Jeste da su "moji".dadaistička udica? Šta mislite: da li je ulov bogat? Pogledajte šta se sve na nju nahvatalo.Sve ovo o čemu smo do sada razgovarali podsjeća na san. već ružni. i uzgredna) u mom pismu CK SKS ubačena kao neka. tek toliko za buduću istoriju srpske kulture. Ali. Ostaje pitanje ko šalje snove. po njihovom mišljenju. No. na početku još ne znate šta je tamo u drugoj odaji. bar za one koji u nju veruju. Ralić opet pozivao na fundamentalnu samokritiku? Kakva je razlika? Ali. ali ipak! Pitam se šta bi bilo da sam redigovao. omamljiv. Tada.ko koga sanja. odnosno. upućuje na neki dispozitiv.Najdobronamernije tumačenje bi moglo biti da sam se... a i na polzu pokolenjima. Jeste da je Džugašvili bio i ovakav i onakav. kad sam je se nakratko dotakao. svi jedni drugima slični. sada. šta su naši lepi snovi. . očigledno. s kojom argumentacijom. Ne mogu se tek tako. kao da svi odjednom treba da sanjaju isti san. Lep san. a šta su naši lepi snovi koji više nisu lepi. pa najzad osetite da se spuštate i ka podrumima. "hoćemo gusle!". naravno. takva je i za mene bila. ko je veliki Morfej? Mogli biste sada i vi da me pozovete na samokritiku. ostaje mi nejasno zašto je cela kampanja oko tih telegrama bila tako dobro sinhronizovana. u trećoj odaji sna. vidjeti zbog čega su vas. čije snove trpimo. danas. na "grozničavi onirizam opsesivnog snivanja u budnom stanju". kako ste na jednom mjestu u eseju rekli. kako putujete kroz taj san. otklonimo. Zar mislite da bismo vodili danas ovaj razgovor da je Koba pristigao? ... Poñite od toga da je i revolucija jedan san... identična argumentacija. u nekoj sličnoj predratnoj situaciji. bio jedna od 88 . a one su u knjizi ad litteram navedene. i naknadno priznajem. mangupski nameštati nameštaljke jednoj velikoj istorijskoj ličnosti. ñavo ga odneo.Zanimljivo je. Verujem da već posle nekoliko meseci mnogima neće biti više prijatno da čitaju svoje prošlojesenje pravoverne inkriminacije. drhtao sam i sam i te kako. Hitler nije "naše gore list". i kako. u kome se "davno odsanjani onirički stereotipovi uporno i dalje ponavljaju".. recimo .To su. napadali. a ovaj. .. i od mladenačkog nadrealizma. telegrame Hitleru: da li bi me. To je relativno jasno. staljinizam isplaćuje ljude snovima. ponekad se čak smenjuju prema nekom nevidljivom kalendaru. onda vas i u snu hvata jeza. Uopšteno govoreći. zašto da ne. možda je ta epizoda sa telegramima (stvarno beznačajna. jer. možemo i o grozničavim snovima da razgovaramo. u nekoliko navrata.

videćemo već po reakcijama ko će se uvrediti na ove moje reči. razume se. u celom svetu. rob. Zaboga. na maršu.Opasni su kolektivni snovi. postoje čitavi dobro oddrilovani hipokritski sistemi. meñutim.vrhovnih moralnih kategorija. uz mogućnost ličnog izuzimanja i uz . nisam osećao ugrožen političkom represijom. već za stan (ako ga ima).. Ali. ne samo socijalističke. ona koja oslobaña. bez imalo jasno povučenih granica. Dodajmo još i nešto što je. ima je i na univerzitetima. ili pak posve racionalna. takoñer? . i koje su čista destrukcija smisla i zdrave pameti. i u akademije i dosta se dobro tamo oseća..Počnimo od intelektualca uopšte. kao san. i te kako! Ralići(2) i ralići uveoci su mi bili klasni neprijatelji.Da su mnogi svetovi u koje smo verovali. promišljena zbilja. ali represijom pameti jesam. dakle. izraženo u čitavom trećem svetu: opada dihotomija izmeñu inteligencije i poluinteligencije.. baš sve sama lagarija. čemu bilo kakvi (unapred nevažeći) zaključci? . Ja mislim. prodrla je. Šta sada preostaje od te idolatrije sna? Snovi su postali teški. kao sistem.a tu smo dilemu i ranije postavili . recimo.Nakon ove knjige i u njoj sakupljenih dokumenata. Ja se. Još je gore kada klišei dnevne politike zañu u (noćne) predele intimnih slika. . Intelektualac je u svetu siromah. parija. kao što ste na jednom mjestu u eseju spomenuli. na razne načine nerazrešivo vezan za posao (ako ga ima) i za poslodavca. Dozvoljavam da se i takve mogu otrpeti. pa i neka psihologija laži. Tada.ti snovi doista odsanjani negdje. Najgore je kada su kolektivne slike ponesene i dirigovane ritmom bubnja. neka sociologija. postoji laž. i po koju cenu. ako je sve. Vidite. pokadšto. Koja su udvaranja potrebna. No. kao projekt stvarnosti? . da su mnogi socijalizmi prave pravcate "civilizacije laži". Ali ima i laži koje ni nominalno nisu plemenite. da uzvišenih laži nema. reći da u ovom trenutku mislim i na druge stavove. to smo davno. ima je i u sizovskoj kulturi. čini mogućnom (i potrebnom) neka lingvistika laži.Sve nas to upućuje još jednom pitanju. i da stvar bude gora. verovatno. kada su "snovi u hodu". bez sumnje. još je Sokrat govorio o uzvišenim lažima.još važnije . samo zato što su ralići i ralićiuveoci. i na sopstvenoj koži. i koje jedna drugu razarajuće sustižu..mogućnost razaznavanja granica. ne za zemlju. mučni. Kod nas je još i feudalno privezan. u pohodu. katkad užasni. jer postoji i američka laž.Jesu li . i engleska laž. imali prilike da se uverimo. koja otkriva smisao iza smisla. Vidite. koja bi se bavila jezikom neistine. opasne su himere koje dobijaju pravo na opštost. Moram. razgovor prestaje: ako je sve moguće. ali ima bar elementarno veštih i kojekako logičnih. 89 . i sa kojim obavezama prema sizerenu!. da li vam se. kroz koja smo sve poniženja prošli dok smo obezbedili sebi krov nad glavom (ako smo ga obezbedili). tekstova i analiza. zašto to niko nije rekao? Koji bi se establišment našao uvreñen? Uostalom. a tek kod nas! . kao kulturna forma. a to je kakav je položaj intelektualca u takvom svijetu obmane i laži? . nedoučenost u ovoj zemlji nije prodrla samo u politiku. taj takozvani Memorandum(3) retko je loše napisan tekst.

I kod njega je. kao i ja. istorijske istine radi. ne. kroz pismo dr Blaža Perovića. ni za strug koji je u meñuvremenu modernizovan. Mirno mogu da kažem da sve što činim. pritiskajući sloj. onda se pitam ima li nečega. Ta je vrsta besprizornih političara i polupolitičara opasan.moram. Ako vam nije smešno. imam li prava da zborim i o svom jugoslovenstvu. Kretoše dakle Vukadini i preplaviše nas.. u svemu što se danas dogaña. ne. naša i po sadržini i po formi psihomentalna kombinacija). i nije teško pogoditi koju ulogu igra u današnjim dogañajima. posebno značajnim čini se pitanje odnosa intelektualca prema svom narodu. oni ne prte Njegoševe slike po ravnicama. postepeno i nezadrživo uzdizao na društvenoj lestvici jedan naš dobro nam poznati tip konferencijaškog praznoslovca.Zar govorimo o čemu drugom do o drami Srbije. zapaljiv društveni sloj. i kad se setim kako sam od takvih popevki zazirao dok su dopirale iz okupcijskih četničkih mehana.. oprostite za izraz. i grañansku Srbiju. Eto. a o Sterijinim rodoljupcima da i ne govorimo. bili su mnogi već videli sveta. Onda se. Ako me je sramota kada čujem "delije" i "oj-sinñeliće". podanički mentalitet glavna karakteristika. prihvatite da sam neki vajni. dakle. doñe trenutak kada i na taj apsurdni način morate da dokazujete svoje pravo da govorite u ime dostojanstva svoje nacije. U "Politici" vam je svojedobno. životnih drama" Srbije. njih nema na ekranima. ja poznajem i jednu gradsku. bez profesije je i deklasiran. Podsećam na istoimenu novelicu Stevana Sremca. To je u našoj socijalističkoj hijerarhiji sada vladajući sloj koji sa klasom u koju se zaklinje ima profesionalne veze (kakve bi druge mogao imati?) koliko i sa detroniziranim olimpijskim božanstvima i polubožanstvima. . ili su se samopožrtvovano. . bilo koju. čega bi se i Perovići i Todorovići imali zastideti? Najzad. porodično obučen srpski (i jugoslovenski) patriota. na sve spreman.. Imamo. sami obrazovali. I svirep mentalitet. ako su mu i roditelji roñeni u Beogradu. Srba i srpstva? Ako je neko roñen u Beogradu. gde da se vrati. da se prisetim da su odmah posle rata na vrhu ove zemlje bili uglavnom predratni studenti. ili 90 . . i starogradsku. posle. i političku poluinteligenciju koja se sjajno slaže sa onom parakulturnom.. i babe i prababe. pa. a i nekih drugih očigledno novokomponovanih Srba. i bili su svesni sveta u kome živimo.. nije više ni za novinarstvo. to ipak ne znači da mu treba oduzimati pravo da se zbog toga oseća Srbinom.. možda i bolje od mene! Najzad. zavisi da li vas gledaju odozdo ili odozgo. jer sa osvojenih pozicija nema kuda da ode. rečeno da se "bestidno ograñujete od. ali istinski. promućurnog i ograničenog (vrlo loša. ljudi koji su dobrim delom poticali iz obrazovanih porodica. ovdašnji "patricij".Kad govorimo o jugoslavenskoj inteligenciji. Ogroman. za razliku od njih. davno već sateranu u mišje rupe. ni za struku. kao što je nedavno Vasa Milinčević(4) rekao. .I podanički i despotski mentalitet. A našao bi se i pokoji Baja-Gane. činim kao dobro. Dodao bih da na ekranima nema ni jednog gospodskog prečanskog Srbina koji isto toliko zna šta je Srbija i srpstvo. španski borci.

prosvetitelj. i u albanske porodice. Jugoslaviju vidim kao bogatu stilsku polimorfiju. oni treba da idu zajedno i naporedo.. i svuda sam bio priman otvorenog srca i kao prijatelj. doduše.. one koju su u Francuskoj propagirali. s druge strane. enciklopedisti.. mokasine sa "šnalom" i verovatno bele čarape ispod čohanih dokolenica (to.. Dositej je bio "slobodan mislilac XVIII veka" i narodni učitelj. doduše. Pogledajte samo kako se odevao. Vuk Karadžić odlazi u svet. i u muslimanske. Na Vladecovom kipu Dositeja Obradovića.Kad govorimo o položaju srpskih intelektualaca. Na što. a i drugi. ali Dositejev ateizam je bio filozofski. to vide. Jedan je model dositejevski. čovek veka prosvećenosti. ni pašićevsko. verovatno pohaban. umorno korača. ima manžete od čipke. I najzad. da je i Vuk bio pobožan.. i da ostavi svoje staračke kosti meñu svojima u slobodnoj zemlji. i u makedonske. ko ume da vidi . gradio sam širom Jugoslavije. veka svetlosti. ali odeven je na način engleske grañanske mode. da li bih umeo da budem grañanin sveta da nisam Srbin i Jugoslaven? . kao da dolazi iz Nove Pazove. verujem. uzbrdo. a Dositej nije bio genijalan. bez obzira na eksklamacije i transparente.. Moje jugoslovenstvo nije ni karañorñevsko. Vuk je bio genijalan. zalazio i u crnogorske. trijumfalno obilazi svetske akademije odeven kao.vidi. ali je bio mudar.Razlike izmeñu Dositeja i Vuka upućuju i na dva virtuelna modela srpske kulture. i donosi svoju zlehudu ušteñevinu da je stavi na raspolaganje ustanicima. koji je nekad stajao na nizbrdici prema pristaništu. ne verujem. jedan i drugi. vojna postaja. sa zbora! Ova kostimografska dihotomija umnogome objašnjava i dva kulturna modela koja su se.. ustanički Beograd. A kada se postavlja kulturni model jedne nacije. sama sobom promovisala. doskora turska. A u čemu su razlike? Dositej je bio raskaluñer i antiklerikalac... i nikako se ne bi smeli razdvajati.. mudrost je važna koliko i genijalnost. Gradio sam memorijale žrtvama jednog bezumnog rata i belege revolucije koja se ratu stavila nasuprot. Da li je 91 . Dositej je bio verski i nacionalno tolerantan i kosmopolit. evropejac i racionalista. Odeven je u redingot. Moje je jugoslovenstvo kulturni dijagram u koji sam bez ostatka upisan.. po vašem sudu. možda čak i važnija. intelektualac potukač. Kao što i dolikuje intelektualcu. ni pribićevićevsko.. žabo. s jedne. Dositej dolazi u Beograd. Dolazi Dositej "preceptor". koji je samo jedna razrušena i krvava. na kipu ne da videti). u poslednjim decenijama. bele čarape. zanimljivima se čine i vaše opservacije o odnosu prema Dositeju Obradoviću. a Vukov zacelo nije. sve je prašnjavo i pohabano (čini se da se na kipu to ipak razaznaje). ni socijalrealističko.treba da priupitam gradski komitet Beograda za dozvolu? Ono što se tamo govori i romori nije jugoslovenski. to se. upućuje razlika u vrednovanju te dvojice velikana srpske kulture? . Vuk je bio romantičar i ideolog. dva velikana su oduvek i stajala zajedno. i Vuku Karadžiću. Doduše. i da se dopunjuju. a razdvajanje kao da je otpočelo u najnovije vreme. nije ni realsocijalističko. drugi vukovski. domaći vaspitač po gospodskim kućama. izgledalo je kao da on odozdo. Pola veka docnije. stekao mnoge prijatelje.

. Tih svih godina verovao sam (ne bez skepse. kao i mnoge političare danas. oni koji sad ćute. Sada je već uveliko došlo vreme da se ovakvo pitanje otvoreno postavi. i malih politika. . barem u jednom razdoblju. i onih koji smatraju da ste prošli onako kako ste i zaslužili. ne bih u njoj sedeo. Na kraju krajeva. Kako se osjećate kao intelektualac koji je četrdesetak godina proveo uz politiku ili u njoj. da li njega obilježava strah. bavili politikom.. Sad je očigledno krenula neka druga vrsta priče. čak ni u Banatu. . neću da grešim dušu. uopšte ih i ne primam. ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku.. cipele. Nosio bih u sebi osećanje neke nedorečenosti.. i da se uputi ni manje ni više no Centralnom komitetu SK Jugoslavije: ko pravi politiku u ovoj zemlji? A što se male politike tiče. ali pod uslovom da savladam sve skrupule jednog ubogog. do mere da se govori o vukovskoj misli. da li je to prenaglašavanje dobro ili nije? Mislim da nije. Četrdeset i četiri godine sam bio lojalan član partije: razume se. glavne stvari ipak nisam saznao. Bez obzira na duboko uvažavanje Vuka Stefanovića Karadžića. moj tip je ipak Dositej.? 92 . To pre što sam za te četiri godine svojih "postdiplomskih studija" svašta video i naučio. Jednom rečju. partijskog pešaka. ili rependžetira.. Na primer. da sada progovara o onome o čemu je 40 godina šutio? .To su. možda su i u pravu.Četiri i po decenije proveo sam uglavnom u svetu sopstvenih fikcija.Kada govorimo o položaju intelektualca danas.Uzgred rečeno. vjerojatno. i kojega optužuju. o vukovskoj filozofiji (što je teško prihvatiti). gde se pravi ta velika politika i ko su majstori? Na to ne umem da odgovorim. Jeste li primetili da na svim tim "našim" okupljanjima nije bilo ni jedne Dositejeve slike. zato da ne urpljaju ruke! Uostalom. njih suviše često prave Sicilijanci i Korzikanci. držala je zemlju na okupu. Pitali ste me zašto ćute. pošalje me majka kod šustera na Varoš-kapiji da mi dopendžetira. mnoge stvari ne bih gledao kao što ih danas gledam.. da li bih umeo da pišem ovakva pisma i ovakve knjige? Možda bih i umeo. jer ste se ipak. verovatno.Ima. kao i Vuka. Narod ga je nekad jako poštovao. partija je u početku i značila nešto. i to je već neka odgovornost. Kako danas primam bilo kakve kritike? Pravo da kažem. njih prave. štošta bi ostalo za mene nerazjašnjeno. i pripametio se. i da ste barem na neki način njome zaprljali ruke. a delimično i radoznalosti. a stari šuca drži Dositejevu sliku na zidu svog maleckog dućančeta. bar što se mene tiče..današnje nesumnjivo forsiranje Vuka. Posle su stvari išle sve više naopako. možda i više.Vratimo se vašem odnosu prema politici.. U detinjstvu. verovatno. disciplinovanog. . Ćute. Šta mislite. Četiri godine u politici su posledica moje partijske poslušnosti. ne bez povremenih kriza) i u partiju i u njen vrhovni razum. njegovoj postojbini? . bez tog iskustva. da nisam verovao..A ne biste ih vjerojatno ni znali. . Ne bih voleo da shvatim da je i moje pripadništvo partiji bilo jedna od tih fikcija.

Koje lice je pravo? Sva? . nekima će možda pridodavati i petokrake.. samo nagomilava. To nikako ne bih voleo. strah na strah.. osim možda ove. Biće ih svakako. u stvari oni ne misle baš ništa. i samouvereni. Šta će biti sa svim tim mojim licima? Pa otpiriće sva i odjednom u zvezdanu prašinu.To je egzegeza Rade Iveković. I to je. Dovršavajući Mrtvouzice nisam ni slutio da će ta igra reči kojom se knjiga zaključuje biti već posle nekoliko meseci toliko (zastrašujuće) aktuelna. Ko će sad tolike i tolike učesnike (na našim govorničkim seansama sa čitanjem i sricanjem) uveriti. valjda. . Što se tiče mojih knjiga. na što upućuje ta mnoštvenost vaše ličnosti i djelovanja? Svaka nova knjiga doista je jedno novo lice. ali ga ne istiskuje. jesmo li odgajani za nemisao? . baš ove knjige o kojoj smo razgovarali. govorila o toj mnoštvenosti koje ja i jesam i nisam baš sasvim svestan. ubediti ih da. ili na povlačenje u šutnju? .Vratili smo se pri kraju onome od čega smo mogli i početi. strah se strahom potiskuje. Godine jure i ja nekako moram da zaokružim svoja dva-tri života koja 93 . jako dugo. . Knjigu kapitela.Kakvu intelektualnu i političku sudbinu sebi predviñate? Jeste li prešli s onu stranu granice osobnog straha..A opet.. Ona je. straha u ovom trenutku. i kad veruju da nešto misle.(5) 100 tabli crteža i 300 stranica teksta. jer svaki graditelj ima trenutne prenapetosti i nepažnje. neki će pasti u zaborav.. straha za lični integritet. knjigama. Stvari su zaokružene. pišući o Krugu na četiri ćoška. vašem radu. Kada sami promatrate i procjenjujete sebe. u vremenu u kojem strah sustiče strah. i "mladić je rekao. živimo... Pripreman za sarajevsku "Svjetlost" jedan traktat o arhitekturi pod naslovom Amfiteatar arhitektonskih alegorija.Živimo. u onom smislu u kojemu više ni na koji način i ni po koju cijenu ne pristajete na nemisao.. Mene je bilo strah i dok sam četiri godine bio na čelu grada. i glavni razlog mog nemira. Plašim se zločinačke nemisli koja svakim danom osvaja sve više prostora. one i dalje neće imati veliku publiku. oko mene hladnokrvni. . Odgovorio sam na sve što bi mi mogli i umeli reći..Što se tiče nekog drugog. baš me ta ideja zabavlja. vašim licima. neću odgovarati ni iz prijatnijih razloga. već je zločin.Dresirani smo. nema ga više. neki će i ostati i nešto će možda kazivati pokolenjima koja doñu. ili možda. planovima. to jest razuveriti.. budući (kao drugo i drugo) da sam već uveliko nastavio rad na knjizi koju sam ostavio oktobra prošle godine. nova dimenzija otkrivene ličnosti. Na kraju krajeva. ne osećam ga.. svi.. da poštujemo ili bar tolerišemo nemisao.. u redu je. neki će se i fizički ruinirati. ako se stvari ne izmene. drugostepenog. a mislim da neću odgovarati ni na napade. Neću odgovarati. i divno sam se čudio kako su drugi. postavlja se pitanje jesmo li naučeni na nemisao. Od svih spomenika koje sam mučno gradio. to je to"! Ne verujem da ću morati da pišem još koju ovakvu knjigu. jer sam (prvo i prvo) već u ovoj knjizi odgovorio na sve što mi se još uopšte može reći. da bolje i lepše izgledaju. već ga. A ipak. dragi sagovorniče. jedno mnoštvo novih lica. da se vratim na igru reči koju pominjete: nemisao nije ne-čin.

Sarajevo. ispale opet neka patriotska žrtva. "Svjetlost". profesor univerziteta. Ali. sastaviti u celinu što se može sastaviti. u kome sam čak bio i gradonačelnik jednog zalud-grada. ove Mrtvouzice su. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. Isključen iz CK SK Srbije posle Osme sednice. publicista. Napomene: 1. "Vuk Karadžić". 5. 2. Knjiga kapitela.sam. nažalost. Beograd. i ova knjiga. Treba preturati po koferima starih crteža. Zagreb. 26. 1990. Treba preturati po tovarima rukopisa. spasavati ih od prokišnjavanja. a biti svestan da neke stvari nikada ne mogu biti ni dovršene. ratovati sa miševima. 3. novembar 1988. Prvoslav Ralić. To zaokružavanje je i pasionirano (opet nov zamor) i prijatno je. Start. ako! Toj svojoj novoj nepredviñenoj knjizi lično sam ipak zahvalan. nadajmo se i poslednja. zaposlen u CK SK Jugoslavije. Intervju: Zoran Milović. ni obrañene. 1966. 94 . čistiti hartije od buñi. Vasa Milinčević. To je stvarno velik posao. Neka se vidi da. i ñavolski je neprijatno. ne bez napora. 4. Urbanističke mitologeme. jer mi se čini da neće biti disparatna u odnosu na druge moje knjige. oduzevši mi jednu dragocenu godinu. nisam proživeo život samo u svetu "zaludne mistrije" i pod njenim zakonom. ujedno proživeo. nego i u jednom drugom i drukčijem svetu.

Klis. spomenik jevrejskim žrtvama. Beloj Crkvi. profesor univerziteta i . razlaže i analizira. Partizanski spomenik u Mostaru. nekropole u Jasenovcu. nekropola u Prilepu.izletnik u politiku. kod slobodnih mislilaca ili nekih intelektualnih kongregacija. Vlasotince. obeshrabrujuće. Mislim. Slobodište u Kruševcu. Oni koji se služe takvim govorom predmet su čuñenja i nerazumijevanja. naveo je i svoje sugrañane da ga različito procjenjuju. stvari su kod nas danas kritične. Jedan od njih je Bogdan Bogdanović. U današnjem vremenu pogotovu vrijedi sjetiti se njegovih spomenika: Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici. često vrlo ružne. arhitekt. Ivangrad.8. Vukovar. nego i za misao uopšte jer je očito da živimo u jednom iracionalnom trenutku. Nije jednostavno niti sve nabrojati. zbunjujući stalnim pitanjima i tražeći uvijek nešto drugo i drugačije. Partizansko groblje u Štipu. Oni koji su od vas očekivali da izgovirite nekoliko konvencionalnih fraza vjerovatno su bili iznenañeni Vašim govorom o vatri u jugoslovenskom grbu. gradonačelnik koji je cijeli svoj mandat proveo u ratu sa birokratijom. Adonisov oltar u Labinu. Čačak.simbol nekakvog komunističkog ekumenizma što će obuhvatiti celi svet. ali dovoljna je ilustracija bogatstva njegovog stvaralačkog života. Nedjelja . Meni je grb Jugoslavije izrazito drag jer u potpunosti odstupa od serije drugih socijalističkih grbova koji su imali ili nekakve fabrike ili točkove. Plamen je. bilo bi divno da je to i danas.kako sam kaže .Na početku ovog razgovora podsjećam Vas na jednu epizodu: kada je umro predsjednik Tito.Već negde 50-ih godina. Ako je već Jugoslavija tako dugo bila nosilac slobodne misli u socijalističkom svetu. Ako ništa drugo. ðavolu treba odrezati rep Siromašne duhom i pameću uvijek iritira govor koji bi da stvari objašnjava. u tom heraldičkom kontekstu znak slobodne misli i savesti. Travnik. Mi danas moramo da se borimo ne samo za slobodnu misao. Leskovcu. dakle. Danas ponovo imamo potrebu za govorom o slobodnoj misli. Sovjetski grb je tako imao sunce . Plamen mi je bio izazov jer se retko sreće. taj naš grb i njegovi plamenovi trebalo bi da nas podsete da nismo uvek bili tako sumanuti kao što smo danas. Zato mislim da je taj naš grb i danas inspirativan. pozvali su Vas da u SANU govorite na komemorativnoj sjednici. simbolu slobodne misli. Šta se s njom desilo? Bogdanović . Rušeći stare navike. osim možda u heraldici. Bogdan Bogdanović ostao je upamćen i kao neobičan gradonačelnik Beograda. 95 . kao mlad čovek ja sam grb Jugoslavije ukadrirao u moje spomenike.

a rezultat te vaše pobune je knjiga Mrtvouzice. Tako su sve razlike postajale sve veće i veće umesto da se smanjuju. mentalno-politička situacija danas. neke abrupcije. Neki bi rekli: ako čvor ne možemo razrešiti. ako neke stvari razlažemo iole racionalno. u toleranciji i miru. Divno je to kad otvorite rečnik svoga sopstvenog jezika. . onda su to svakako mrtvouzice. možda se i može raseći. osećam i čujem mene zastrašujuće vraćaju u neka davna vremena. Može oko toga da postoji izvesna nedoumica. ali u jednom statusu pomirenosti. možemo računati da ćemo ih razrešiti. ima nekog impakta. Možemo li mi taj čvor rasplesti? Odgovor na takvo pitanje prevazilazi moju maštu u ovome trenutku.. nekog ulaska spolja. Da. zaboravio je da postoji i to civilizacijsko pitanje. Znate i sami šta se sve na nas obrušilo. pa vidite da svaku drugu reč ne razumete. a ima tu tako lepih i zgodnih izraza. Na to sam već upozoravao . Jedan nauk koji se slepo sledi. ideje i religiozni nanosi treba da ostanu ljudima. Vraćaju me u 1938. Jedan od elemenata vezivanja čvora jeste i ta mentalnogeografska. Znate. godinu. S jedne strane buktinje slobodne misli. ali to neće pomoći da ga razrešimo. svakako je stvari uvek mogao činiti još apsurdnijima. Pomenuli ste ideologiju. ali to je lepo. Mi smo jedan vrlo komplikovan svet. Ja Vukov rečnik stalno konsultujem jer to je zanimljiva literatura. Vi ste se protiv tog jednomišljenja pobunili. u šta su zapleteni ti čvorovi mrtvouzica? Jesu li to prosta idejna i ideološka čaranja ili im je pozadina ipak nešto drugo? . Ako možemo postaviti apsolutnu suprotnost onome što je zapisano na grbu Jugoslavije. Mislim da mi ipak nikada nismo na pravi način bili svesni te izuzetno složene kulturne situacije u Jugoslaviji.Da počnemo od toga šta je Vuk zapisao. Mislim da je upravo to jedan od krupnih faktora današnje jugoslovenske drame jer inače ne bismo dozvolili da se u tako heteroklipnim pravcima razvijaju različite jugoslovenske kulturne sredine. Zapleten je jedan komplikovan balkanski dijagram koji je sada ponovo izbio u svoj svojoj dramatičnosti.Zapleteno je mnogo toga. činjenica da o tome možemo makar otvoreno govoriti daje bar nekakav minimum minimuma nade da. 96 . to treba reći. Lepše je živeti u komplikovanom nego u jednostavnom svetu. onda ćemo ga raseći. Neke stvari koje danas doživljavam. na primer Mrtvouzice označavaju čvor koji se ne dâ razrešiti. Tek tada bi sva ta raznolikost postala pravo bogatstvo i onda nam se stvarnost ne bi vezivala u čvorove i mrtvouzice. ma kakav on bio. Ne mislim da polimorfiju ovog našeg geoprostora treba ukidati jer sve kulture. a s druge ista ta misao zapretena u nerazmrsiv čvor. Ni ja donedavno nisam znao za tu reč. tradicije. Meñutim. Ponovo nakon četrdeset godina. mračna je to reč.Simptom iracionalnosti može biti i jedno jedino dozvoljeno mišljenje. kao mrtvouzice. Šta su mrtvouzice? .Profesore. kada sam bio dečko i kad su se mnoge kontroverze gotovo na današnji način formulisale.u takvom slučaju susrećemo se sa definitivno katastrofalnom situacijom. Savez komunista obuzet nacionalnim i klasnim. U vezivanju tog čvora. Ima tu mnogo čega.

Samo tako Jugoslavija može postati saglasan kulturni organizam. Dakle. Mi smo se stalno brinuli o klasnom i nacionalnom pa je čas bilo važno jedno. jezika.Znači li to da vi fundamentalnom opasnošću smatrate opasnost od civilizacijskog propadanja na ovim našim prostorima? Ta opasnost svakako postoji. nadam se. Taj Užičanin sa Drine mnogo je bliži onome iz Zvornika nego nekom Srbinu iz Niša. ali treba i da razume jedno drugo. na primer. a s druge Srbin. ali se on može i te kako dobro racionalno usaglasiti i načiniti se kulturno plodnim. Postojali su islamski. želju za antropologijom. različite istorije i mentalitete. Meñutim. S jedne strane Musliman. Sila naroda. Ja to moram da razumem ako hoću da budem Jugosloven. Mislim da se razumom. A to su danas malo relativne stvari jer kulturni krugovi se ne poklapaju sa nacionalnim podelama. nažalost. u Bosni pogotovu i ko zna gde sve ne.Ja mislim. jedna kulturna polimorfija. hrišćanski i jevrejski. Mislim da smo na takav način morali ranije početi razmišljati o sopstvenom postojanju. . helenistička Aleksandrija. želju da se stvari posmatraju u komplikovanijim relacijama od onih koje su ispravnim smatrali njihovi roditelji. aleksandrijski svet. Dakle. prava opasnost je u tome što smo mi ovde imali različite civilizacije. ja već osećam antropološki instinkt. različite vere. kod mladih ljudi. Oni su po mentalitetu i po kulturnom tipu isto. Najprostije rečeno: ja sam roñen u Beogradu u jednoj porodici koja je pre nekoliko generacija bila pravoslavna porodica i ja upravo zato moram da poznajem i razumem celu filozofsku nadgradnju muslimanskog sveta. U pogledu odnosa prema svetskoj civilizaciji mi ogromno mnogo zaostajemo. kada proñe sve ovo što se danas dešaqva i kada počnu procesi neke katarze. to je sasvim jasno. ja bih tu komplikovanu jugoslovensku. balkansku situaciju video kao neki budući aleksandrijski period. iako to danas izgleda kao utopija. želim da verujem da one buktinje s grba još imaju nekakvu moć. Ti komplikovani. već ga treba prihvatiti kao jedno kulturno dobro koje ima svoju vrednost. to treba da ostane različito. Ja mislim da bi jedna sretna Jugoslavija. . sinkretički svetovi su bili vrlo bogati. Uzmite samo situaciju na Drini. Možemo se sjetiti i gnostičara. kod mojih studenata. Takvih slučajeva imate i u Slavoniji. čas drugo. raščlanjavanjem stvari ipak mogu razrešiti. nije razmišljalo. mogla podsećati na složene kulturne svetove koje poznaje istorija svetske civilizacije. kulturni krugovi jesu jedan komplikovan dijagram. analizom. Ja jednostavno volim da verujem da postoji neko vreme i mesto u kome nema mrtvouzica. religija i tradicija postojala je u toj Aleksandriji i sve je jedno drugo podržavalo. Meñutim. Kao što sam već rekao. u nekoj srećnoj viziji. To nam kazuje da ni religije nisu mogle zadržati koordinacije kultura i kulturnih sistema.Tragične posljedice sklonosti ka ujednačavanju i nedostatka pameti svakako su bile povod da ne prećutite vrijeme i dogañaj koji čak 97 . Ne treba se suviše emotivno vezivati za svoj svet. Na takav način se.

Mislite li da su Mrtvouzice jedan od odgovora na zabrinjavajuće stanje duha i svijesti kod nas? . sirak meñu vihorove". a da istovremeno ne dozvole da im se nametnu drugi tipovi mišljenja poput tog monolitističkog. Čim se nešto ne uklapa u redukovano mišljenje. Komplikovane ideje. Razume se da je jedan svet zaražen moralnim i mentalnim klišeima.Ako su Mrtvouzice pokušaj da se ukaže na put katarze i misli i djela. . takav čovek bi se okrenuo. da ostanu tamo gde jesu. uvek upućen na egzorcizme. a imam razloga da verujem da to već čine. Znate. da se jednostavno ne daju razvrstati u neke mentalne kasete. Zato će je uvek proganjati. Mrtvozornice su jedna mala i slaba snaga u vihorovima nesporazuma. nerazumevanja. Kad govorite o ideologiji. da počnu misliti na svoj način. Jedna od naših karakteristika je neosporno bio taj strah od komplikovanih ideja. kao i da ne podležu mentalnim klišeima. demonologija modernog doba ih vidi kao nepoželjne ideje. To je bila njegova reakcija na nerazumevanje onoga o čemu bih govorio. ne čini li vam se da prije toga ipak moramo proći kroz mučne epizode svojevrsnog egzorcizma kojem ste Vi već podvrgnuti? . Još pre ovog mog sporednog izleta u politiku često sam bio u situaciji da nekom našem političaru pokušam nešto objasniti. Za egzorciste modernog vremena svaka komplikovana misao je demon.i pravo na drugačije mišljenje dovode pod sumnju.Je li to Njegoš ili nije: "vejka meñu vihorovi. Mrtvouzice zato i jesu jedan manifest za izlazak iz sveta prisilnih ideja. ja ne pretpostavljam da one mogu nešto bitno romeniti. gluposti. Zato radije govorim o klišeima. Zanimljivo je da se egzorcizam danas ne razlikuje mnogo od onoga od pre nekoliko vekova. Vi ste jednom sadržajnom analizom pokušali pokazati kakve sve pretenzije danas ima mišljenje koje nije mišljenje i govor koji nije nikakav stvarni govor. Ako otvore neka pitanja i želju kod mladih ljudi. Želeo sam ih podsetiti da se ima prava misliti onako kako se želi. onda su one postigle svoj cilj. Mrtvouzice su pokušaj da se o jednom kompleksu stvari progovori na drugi način. one koji se trude da mišlju savladaju haos. Recimo da su se samo tehnike promenile. trgnuo neku šljivovicu i jednostavno prestao da me sluša. Želeo sam da ohrabrim mlade mislioce. Danas ne spaljuju nikoga. Ako je demonologija nekada demone videla kao likove i prikaze. a ne onako kako vam neko nameće. da bi mladi ljudi shvatili da imaju prava sa svog aspekta posmatrati svet u kome žive. pa ako hoćete i ljudske zlosti. činjenica da vi meni možete to pitanje da uputite višestruko je ohrabrujuća. Eto vam duhovnog portreta 98 . drugim jezikom. Pišući Mrtvouzice osećao sam da ih pišem za one ljude sa kojima sam najviše komunicirao: za moje studente i njihove generacije. egzorcizmi su uvek strašna stvar. meni se po glavi motaju ružne misli jer znam da u ideologiji uvek ima tako malo ideja. treba ga izagnati. Ipak.Svi smo mi bili ili oni koji isteruju demone ili demoni sami. ali u duhovnoj sferi se zaista nije mnogo toga izmenilo. Kad god je taj razgovor pretio da će trajati duže od par rečenica.

Vidite. Kad kažem "mentalne zamke staljinizma". bilo šok u sredini u kojoj živite. Dovoljno je samo ponašati se drukčije da biste postali sumnjivi. ja sam je naveo samo da bih ilustrovao jedan trenutak. Drugačije oblačenje.onda plači. Čim se susretnu s pismom na šezdeset strana. Danas mi se čini da sam ja pomalo želeo da razdražim te svoje "drugove". To je ono što je uplašilo neke ljuide i u čemu su oni videli ñavola kome treba odseći rep. nažalost. ali i kao zalaganje za jednu civilizacijsku opciju. Ako ćemo takvo mišljenje prihvatiti. ja sam nalazio neverovatne sličnosti sa onim telegramima iz 1948. Napisali ste da ste 48. jasno i u Srbiji. neka ide do ñavola. sve je to povod za sumnju i podozrenje.Podnaslov Vaše knjige je "Mentalne zamke staljinizma". . To su razna samouterivanja u neke jame i kljusa.Pismo je bilo. ne u tome šta je u njemu bilo napisano. negde je odmah bilo po oprobanom receptu: odmah ga skidaj i guraj meñu nepoštenu inteligenciju. E to je ono strašno. Pominjale su se u oba slučaja "zdrave snage". Zanimljivo kao odreñenje knjige. Jedna od njegovih demonskih karakteristika je njegova dužina i komplikovanost. voljena 99 . Za takve ljude ono što se ne može objasniti u dve-tri rečenice jednostavno ne postoji. To je strašnije i od ideoloških zabluda i od svega drugog. pre svega. Pominjući telegrame koji su pristizali u toku 8. činjenica da niko od njih nije ni pomislio da ja tim svojim pismom želim da im nešto pametno i dobronamerno kažem. godine učestvovali u redigovanju telegrama koji su bili upućivani Staljinu. a kad se u socijalizmu pomenu "zdrave snage" . onda se moramo pomiriti sa krizom kao trajnim stanjem. Kada ste pisali pismo. I kao pobuna protiv jedne nametnute političke opcije. Šta biste rekli o vezi tih dveju stvari? . Šta je to ako nije jedna strašna lenjost duha. njima je jasno da njegovog autora treba egzorcirati. Tu smo se opet vratili na ono osnovno: sve što ne prihvata redukcija ljudske pameti smatra se ñavolskim. onda mislim na one zamke koje su u nama. ako hoćete tužne emocije. sada vrlo dobro vidimo. Ali niko od njih nije tako reagovao. eto. o čemu smo već govorili? . Toga imate i danas koliko hoćete.reakcije na 8. Svako u sebi nosi neku staljinističku zamku. a kakva je ona. A što se tiče ove epizoda. Zločinačka lenjost duha. svakako. to. Tu su moji prijatelji i drugovi videli osnovu za obračun sa mnom. Nećemo mi da sedimo i čitamo šta nam je on napisao. apel za drugi stil.našeg vremena.Pismo je. i stil može da bude demon. ali zanimljivo zbog još jedne činjenice. Jednostavno. drugi način obrazlaganja stvari. sednice i analizirajući njihov stil. I danas mi je čudno i u meni izaziva nekakve. Svi su oni ušančeni u tu svoju istinu. Takav mentalni profil koji odmah ide na likvidaciju svega što se ne uklapa u njegov ukratko sročeni pogled na svet vodi pravo u . postavili ste u njemu jednu zamku u koju su se mnogi uhvatili. .Najpre bih napravio podelu. S takvim manirima se sigurno ne izlazi iz krize. Tako smo. sednici CK SK Srbije. došli i do tog mog pisma . drugi ton.katastrofu. Da im pokažem da ne postoji samo jedna istina i to ona njihova.

Jednom prilikom ste rekli da Staljin kao pojava i nije bitan. . ali to nije moja greška. Tako se u ta kljusa uhvatio neki medved. zabluda da teška industrija sve rešava. Misleći da saopštavam najnormalniju stvar na svetu tek posle sam shvatio da je to silne ljude grdno uzbudilo.Opasnost sigurno postoji. Ispostavilo se. postojala je velika sličnost izmeñu ta dva tipa jezika. Kod nas ima nekih elemenata koji su izašli izvan klasičnih odreñenja staljinizma. Te opasnosti vjerovatno nije pošteñen ni ovaj naš prostor? . Pišući u ovoj mojoj knjizi o pojavama staljinizma kod nas. postavio sam pitanje: šta bi bilo da sam redigovao telegrame Hitleru? Da li bi me i zbog toga neko terao na samokritiku? To što su neki nesretnici 1948. To su bile reakcije tipa: kako se usudio jedan ondašnji student Beogradskog univerziteta da rediguje telegrame. opasno je ropstvo u nama.zemljo. takvi u kojima staljinizam ostaje i posle smrti Staljina. On je za naš svet još uvek svetac. u Vašem pismu s njim i nije bilo prave diskusije. neke stvari imaju elemente nekog novog protofašizma. Niko od tih ljudi sigurno za sebe ne misli da je staljinista. mi sa svoijim ropskim dušama. Ja sam na jednom mestu u Mrtvouzicama citirao stav nekih sovjetskih intelektualaca koji kažu: "Nije opasan Staljin. Nastavljajući sada to što sam davno rekao. ali da bih bio iole razumljiv i sebi i drugima. pa pitanja koja ste poslali još čekaju odgovore. to valjda nismo zaboravili. Bitan je način mišljenja koji dopušta reprodukciju takvih ljudi. nisam bio siguran koliko je to uopšte adekvatan termin za formulaciju ovdašnje situacije. Vidite koliko je jaka religiozna svest u našim ljudima. Takav moj stav bazira se na slobodoumnim i veoma dobrim analizama koje sada dopiru iz dela sovjetske javnosti. i koji traže neke nove jezičke odrednice. dodao bih da su najopasniji staljinizmi bez Staljina. ja sam to malo uprostio i čitavu stvar vezao za Staljinovo ime.Staljinu. Ovakve činjenice nas upućuju da se nad time ipak malo zamislimo." Šta je Staljin ako to nismo mi. a ako ćemo pravo. neka vrana. pa je došlo i do pominjanja te sporedne epizode. ali je i svetac. neki kurjak. pisali Staljinu. To je vrlo opasna sintagma. Staljin! Staljin znači "čeliković". Govori se i o populizmu. to je bio petokolonaški posao iako bih možda mogao i da ih pravdam jer to je ipak bio trenutak verskog rata. U ime zdravih snaga se išlo i u Čehoslovačku. da je to stvarna spoljna zamka. On jeste ñavo. Sve je to jedna vrlo komplikovana gužva.Možda upravo zahvaljujući toj epizodi. Kod nas je staljinizam dodatno komplikovan time što oni ljudi za koje sasvim lako možemo utvrditi da nose u sebi staljinističke natruhe tvrde za sebe da su antistaljinisti. i to kome . Jednostavno. U samom tom imenu se krije velika zabluda ovog veka. Kada sam kasnije u Mrtvouzicama polemisao sa onim nesretnim Ralićem. neki ljudi nisu mogli da shvate da se neko u ovom slovenskom delu sveta može odmetnuti od majčice Rusije. meñutim. Dakle. koji se upravo za tu epizodu uhvatio. On je sebi to ime odabrao da bi pokazao da će njegovi anñeli-radnici 100 . Uvek je lako naći onog ko će jednostavno da stavi svoje ime nad sistem vladanja ropskim dušama. neka lisica.

mi najbolji deo sebe iznosimo iz sebe.Sami ste sebe okvalifikovali kao izletnika u politiku. Znači. Intervju: Ranko Mavrak. Ali. da onako kako živi. . reći ću vam da može strašno mnogo. Umetnika u politici niko od političara sigurno neće voleti. svi to znamo. ali je vrlo potrebna. 5. Mrtvouzice su na neki način svjedočanstvo tog vašeg izletničkog boravka u politici. kada ste sigurni da se više u politiku nećete vratiti. kako vodi ljubav i piše pisma. Onemogućujući da se takva klima stvori. u pojedinim situacijama.Šta nam valja činiti da bismo izbjegli zamke o kojima ste pisali.izgon demona. kako odgaja decu i razmišlja o svemu i svačemu. To bi bio haos neke druge vrste i time se ne bi trebalo zavaravati. Mi valjda i ne znamo da razmišljamo kako bi se iz ovih kovitlaca moglo izaći. Neki novi sadašnji ili budući Staljin vjerovatno će biti "kompjuterović" jer će verovati da će tako preporoditi svet.preporoditi svet. naravno. svoji i različiti.Ovo što ću reći nije nikakva mudrost. ja ne mislim da bi za svet bila velika sreća da njime vladaju političke grupe sastavljene od umetnika. reći šta može umjetnik učiniti u politici? . svoj tip fantazije unosi u jedan svet gde je fantazija zabranjena. a to odmah i nepogrešivo znači da će biti dočekan na nož. Sarajevo. Ipak su političari političari. Možete li sada. obično mu sleduje . da upravo taj tip razmišljanja prebaci u sferu politike. Ali ja ću to ponoviti jer smatram jedinim uputstvom za budućnost.Pokušavajući da budem krajnje koncizan. Ne traže ti ljudi koji odlaze iz zemlje samo zarade. Zašto to kažem? Zato što je rezultat svega onoga o čemu smo razgovarali izgon mladih i pametnih ljudi. da bismo doživjeli i ostvarili ponešto od onih poruka koje sadrže Vaši spomenici? . Kada umetnik počne nekom političkom skupu govoriti nekim svojim jezikom. Nedjelja. Demon je uvek. kao ovoj našoj sadašnjoj. moralni i socijalni. . Drama jugoslovenske politike je upravo u tome što nema mašte. Zadatak umetnika je u tome da sebe ne izneveri. umetnik u politici ima da zbunjuje političare time što će da im nudi nove matrice. misli i stvara. Šta uopšte znači ulazak umetnika u politiku? Znači da on svoj tip mašte. Naravno. februar 1989. a umetnici umetnici. 101 . Mislim da oni traže pre svega jednu drugu i drugačiju mentalnu i duhovnu klimu u kojoj će moći da opstanu onakvi kakvi jesu. Može da zbunjuje političare i to mu je prvi zadatak. poneki umetnik u politici kao crna ovca potreban je da bi malo podstakao vatru. on sam. Zaustaviti izgon mlade inteligencije.

Sa svojih 67 godina djeluje mladoliko. prevodioca Ksenije Anastasijević. ali. ali pošto smo iz "Valtera". Labin. Mrtvouzice ... Primio nas je nakon prolaska kroz labirint stana njegove supruge. bez primjesa socrealizma: Jasenovac. kako kaže. Onda se vraćam u selo Popović. dovršavam knjigu koja se zove Knjiga kapitela. okružen policama sa knjigama. Kruševac. nakon izleta u politiku. u ateljeu. a iz njega čini se da progovara iskustvo spojeno sa neiscrpnom energijom. To znači da dolazim u Beograd ponedeljkom uveče. protomajstor. Valter . Klis. Izgradio je 21 ratni spomenik po čitavoj Jugoslaviji. dosta vremena provodi u svom ateljeu. Zaludne mistrije. Dušan Čkrebić. i tamo ja sad uveliko radim.9.Šta trenutno radi Bogdan Bogdanović? Bogdanović . sa velikim oduševljenjem.. protomajstor se složio da uključimo diktafon. Dobitnik je više domaćih i meñunarodnih priznanja iz oblasti arhitekture: Oktobarske nagrade Beograda (1960. uvijek voli da obavi preliminarni razgovor. čudne li ironije. gde mi je atelje. "Politikine" nagrade (1974). Bihać. za sarajevsku "Svjetlost" i to radim svesrdno. Kosovska Mitrovica. Piranezijeve nagrade koja mu je nedavno dodijeljena i mnogih drugih. a ne. koju je izrekao na toj sjednici. zauzevši mjesto u crnom kožnom naslonjaču. u povelikoj tamnoj prostoriji ispunjenoj knjigama. aut. Njegov spisateljski opus je takoñer impresivan: knjige poput Gradoslovara. 1966). Intelektualac par exellance. u selu.Tenutno sam u Beogradu. Na razgovor je pristao odmah.mentalne zamke staljinizma u kojoj sumira tragikomičnu kampanju koja je protiv njega pokrenuta nakon pisma. Tamo (u selu op. ali koji je smogao snage da neposredno nakon nje napiše pismo članovima CK i javnosti u kojem se bespoštedno obračunava sa lošijom stranom srpske istorije. Kada vi odete onda ću da nastavim da spavam. Nagrade AVNOJa (1982)... Gradonačelnik našeg glavnog grada od 1982. Član CK SK Srbije koji nije prisustvovao povijesnoj Osmoj sednici. i. Utorkom sam zbog toga obično neispavan kao što je i sada slučaj. Urbanističke mitologeme. do 1986.) mi je malo hladno. briljantno varirajući čuvenu tezu po kojoj je "Srbija umorna od lidera". Prilep. Ja sam malo drukčiji Srbin Svjetski poštovan arhitekta. onda tu noć ne spavam i pročitam svih sedam "Borbi" od prethodnih dana. Tako je i danas. bože moj. odnosno šest pošto nedeljno izdanje ide za subotu i nedelju. u prostorijama stare osnovne škole u selu Popović nadomak Beograda. Inače.. 102 . Vukovar. Partizansko groblje u Mostaru. prije onog pravog. iako.

protivu birokratije. . koja mi se. da ne kažemo grubu reč.. žena mi rekla da vas pitam. nemam više vremena ni za te moje zapise. Možemo da razgovaramo o nekim terminima. Eto. zaobiñu politički procesi.i vi vidite koliko su neke stvari opšteljudske i univerzalne. Mislim da mi je dalo za pravo.?" . Argumenti su lažni. ali oni pronalaze odreñene etape. Sada imam neki izdrndani kasetofon i onda ujutro samo ispričam šta imam. Ja srećem ljude. Rekli ste da ne znate da li ćete je za života uopšte otvoriti.. A onda se ide u široke fraze.Ta kutija je legendarna. suština stvari se ništa nije izgubila. U svakom slučaju. pa koje..Veliki broj prijatelja mi tvrdi da je to pismo bilo.(2) prećuti se ono što je stvarno tragična situacija našeg vremena. trubili. pa se prećuti Vlasi. baš poslednjih dana. i kažu da to tačno ide po nekim etapama kako je tamo obeleženo. sve se može pod to podvesti.(1) ali prvi je tu kutiju snimio Janjić. Vozili smo se u automobilu sa registracijom Kosovske Mitrovice.. čak nije znao dobro srpski. birokratije? Ko su ti moćnici? Niko ne izdiferencira stvari.. Da li treba tražiti neki drugi termin? Ja sam to doduše posle u knjizi relativizirao. sa sarajevske TV.. Sve se to onda završava jednom civilizacijom laži. Da li je to nacional-staljinizam. ta je kutija stvarno prerasla etničke podele. Odjedanput. pa ću kad završim rukopis za Knjigu kapitela. nego ja mislim da je i dobila u toj svojoj teškoj i mučnoj aktuelnosti.. Svašta su nam usput radili. Laž na laži.i sad šta da me pita: "Je li istina da vi imate onu zelenu kutiju i da li je istina da vi u nju spuštate svoje snove. sad jako uvrtela u glavu. još pre tri godine. pa se. . Čitalac moje knjige Mrtvouzice može zapaziti da ja u svojim daljim komentarima završavam sa jednom sintagmom. Nisam je otvorio još.Da li ste i kako otvarali onu vašu. Ja sam posle toga bio nekim povodom u Kosovskoj Mitrovici odakle me vraćao jedan vozač Albanac. pretili da će da nalete sa kamionima na nas i tako dalje. zelenu kutiju u koju pohranjujete Vaše snove. na televiziji vidim ljude koji govore: protivu koncentracije vlasti. Ko zna da li ću je ja i otvoriti ili ću je nekom zaveštati. da li je to nacional-komunizam.." . Govori se o presiji. Ja ne znam kada ću da je otvorim. već čuvenu. ljudi. i ne samo da se nije izgubila. nažalost. zbog kojeg vas je zvanični Beograd ekskomunicirao? . Taj čovek je bio prilično zbunjen i isprepadan. Vi verovatno govorite o njoj na osnovu emisije koju je radila Silvija Luks.Smatrate li da je vrijeme dalo za pravo vašim stavovima iz pisma koje ste uputili CK Srbije nakon njegove Osme sjednice. Interesantna je stvar koliko je ta kutija univerzanla. i to 103 . da to dopunim... razume se.. Nije to bila neka velika mudrost proreći šta će se dogoditi. pošto sam zauzet oko ove knjige. svirali.. Sad. protivu moćnika. Da li je termin staljinizam adekvatan. proročansko. Uzbuñivanja su lažna.. čujem ljude. Tada sam video šta znači biti Albanac u Jugoslaviji. usred one vožnje on mi kaže: "Ma nešto da vas pitam. evo baš noćas čitam i gledam sve to. ako izuzmemo možda te neke relativnosti u terminima. da li je to policijski nacional-komunizam...

pa to sam mogao i ja da uradim i da ne sanjam da ću 104 . ja ću biti opet komunista. Zašto ovo govorim? Mislim. Ako sam ikome verovao. u Poljskoj druga. onda taj pluralizam ide od pluralizma Zorana Todorovića Kundaka(3) do Kučana. pošteno. ja već onda nisam bio član Saveza. u Češkoj treća.. razume se da treba: "Radnici treba da jedu tri puta dnevno!". ako sam sebi verovao. A ona mora biti hrabra. tako da me praktično nisu mogli ni isključiti. nekuda dalje. a nisam godinama plaćao članarinu. A gde smo mi u svemu tome? Postavlja se pitanje Miloševiću kako zamišlja Srbiju 2000. Mora se raščistiti. godine. u jedan svet izvan laži. a onda kad pogledate. . Jer o tome se sada radi. u kojim fazama? Ne može se to odjedanput. gotovo je. oni jedu jedanput dnevno. Ako partija nañe svoj raison d'être. Izbegavaju na Centralnom komitetu da se preslišaju. ako mogu tako da kažem. pa ćemo biti komunisti opet.. E. to je uopšte Miloševićev stil. lepo. Vlasi je nevin! Znam čoveka. treba. ako nañe svoj put u budućnost. Izbegava se suština. Ako se tako raščiste stvari.. Govori se i o demokratiji. Sada me sramota da budem komunista. pluralizam. ali se vrlo vešto ključne tačke izbegavaju. molim vas. pošten čovek. Vi kažete: "treba da vlada pravda". ja sam onda napredniji od njega. ili bar jedan svet snošljivih laži. ukoliko je to potrebno. faze su različite. Onda bolje da kažemo: da. u Mañarskoj jedna. ako hoćemo da budemo razumni i racionalni. ali hajde da ostvarimo pluralizam. knjižicu sam davno izgubio. u kojim etapama. Mislim da tu mnogo grešimo i da je to jedna opšta bolest vremena da se te kritične tačke i kritične reči izbegavaju. više sam verovao njemu nego sebi.Da li ste još član Saveza komunista? . i očistiće se od celog ovog ološa. Znate šta. koji je put partije u budućnost? Ako ga ne nañe. A ja sutra ako izjavim da zamišljam 12. da bismo bili razumni. i da nañemo put iz civilizacije laži. onda dolazi i druga serija pitanja a to je: kako. To je: pluralizam. onda će me interesovati. da se povuče. ali se neke ključne tačke moraju raščistiti. Inkriminacija: sišao da razgovara sa štrajkačima. Imaćemo mi o tome posle dosta da razgovaramo. Mislim da me u ovom trenutku to mnogo ni ne uzbuñuje. vidite. koji je on nametnuo celom jednom.. onda mi moramo da utvrdimo neke čvrste tačke oko kojih se moramo jasno prečistiti i izjasniti. da unesemo malo humora.000 dolara po glavi stanovnika. izuzetno čist čovek. naročito u našoj jugoslovenskoj komplikovanoj situaciji. Nema tu mnogo. Neka idu u opoziciju.. onda višepartijski sistem! Položaj komunistike partije u višepartijskom sistemu. to nazivam civilizacijom laži. od kojih je svaka fraza za sebe tačna. kada sam odstranjem iz CK SK Srbije. i o reformi. ali tri fraze zajedno spojene su netačne. gubi se logička nit.Ne znam (smijeh). mora se kazati. mentalitetu. ko je ko i šta je šta.mislim da je stil. Mislim da u tom rasponu ne vredi razgovarati. Ja sam bio član Centralnog komiteta. hipokrizije i laži.. svi pričaju o pluralizmu.000 dolara po glavi stanovnika. a on govori o 10. I to se proširilo: govoriti u opštim frazama.

naša stambena situacija je takva da se delimo na one koji imaju krov nad glavom i one koji ga nemaju. ali to je jedna vrsta ljudi potisnuta totalno. taj bučniji deo inteligencije. Ja mislim da će inteligencija imati velike račune sama sa sobom da raščišćava. Ja mnogo putujem. većinom su to bili ljudi sa teškim nevoljama i problemima. moralno. da ne kažem i nacionalistička opsesija. Ja sam više očekivao od njih. razgovarao sa jako mnogo ljudi. niže kaste. gde ja mnogo pomogao nisam. Mislim da će polako i oni početi da shvataju da su izmanipulisani. niti sam to mogao.Ohrabruje da kritička svijest sve više prodire meñu mlade u Beogradu i Srbiji i da ih više nije tako jednostavno izmanipulisati uprkos medijskim i svim drugim monopolima. u svim slojevima.Svakako. pa kada se nañem sa Kanañaninom. Bilo je tu raznovrsnih ljudi: od mladih do baba i deda. ja kažem "Jesam". Ja sam bio meñu onima koji su mogli da se čuju. društveno. čak mnogo više nego što se njih može čuti. Prema tome. to je sad moja nacionalna. siguran sam da meñu mladima ima mnogo njih koj imisle kao i ja. U Beogradu ima strašno mnogo pametnih ljudi. . pa onda doñe ono kritično: "Vi ste Srbin?". da ne kažem opozicija. Pre svega ima nešto što je moje glavno iskustvo i moje srećno iskustvo iz moga izleta u politiku. Videćemo šta to znači. ako mogu tako da kažem. Videćemo šta će sada biti. da se čiste od ovih gluposti koje smo počinili i kojima smo sebi u svetu stvorili izolaciju. politički. Da ne govorim finansijski. ali. bar su mogli preda mnom da se izjadaju i isplaču. obično su svi stambeno dovedeni u stanje ropstva. Šta sam ja poneo kao jedno iskustvo.. medijski. da ćemo mi Srbi nositi teške traume od svega ovoga. čini mi se da na neki čudan način ulazim ponovo u modu.Uzmuvali su se. poslednjih godina sam i ja bio ućutkan.posle toga morati da budem doveden u situaciju da izgubim dvadeset kilograma. vrlo čudno i vrlo ohrabrujuće iskustvo. To će jedna ili dve generacije da ispaštaju. Hoću ovo da kažem. ali se bude nešto sporo. ja sam Srbin. Mi govorimo o klasnom sistemu. Trudiću se da u tome budem pametan i da to ne primim kao neku veliku prednost. jedan bučni deo inteligencije. Ali pazite. ovde ću sigurno da uvredim i ponekog od svojih bližih prijatelja. koji me bogzna kako pita: Pa vi ste iz Beograda?. Onda ja moram da mu kažem: "Znate. Toga sigurno ima. a mi smo kastinski sistem. ." Hoću da se vratimo na problem inteligencije.. na neki način i tužno iskustvo. . jeste. Razume se. I onda najedanput razgovor pada. ali ja sam neki malo drukčiji Srbin. oni su neka vrsta parija. Mislim da ćemo mi Srbi. običavam 105 . bio sam uveren da će se mnogo veći broj ljudi trgnuti. konačno počela da se "budi" oko ovih izbora? . šta mi u Beogradu imamo? Mi u Beogradu imamo jedan.Ne čini li vam se da je srpska inteligencija. Ja sam na čelu grada primao mnogo ljudi. Ako treba da budem sasvim iskren. da ne govorim stambeno. godinama sam ja pripadao toj mdijskoj inteligenciji. Ima vrlo mnogo onih koji ne mogu da se čuju. Kad sam pisao pismo. kada mi ovako postavljate pitanje. nesrećama. i jedan drugi koji to nije.

Hteo sam da pišem Desanki Maksimović: a šta ćemo sa četom ñaka? To su gresi tog sloja. To počinje negde. to vam je registar saradnika. neprijatni poslovi. u pravcu osećanja pune neke superiornosti. ni sa svima redom unatrag. i onda. hvala bogu ako ostanemo na okupu i živi. ni sa Avnojem. To je inteligencija koja je normirana normama čaršije. i taj sloj je istanjio. da nešto nismo uradili. produhovljeniji. Mi smo mogli da budemo bar jedna Mañarska. a to će biti posao sigurno malo mlañih ljudi od mene. Ja sam sa jednim svojim prijateljem. moderna srpska državnost postoji vek i po. kriva druga carevina. Posle pada maspoka. traže se krivci spolja. Sve se svelo na nekoliko imena. Ja sam te stvari pomenuo. razume se. da se u nešto nismo uključili. Ne počinje ni sa Dražom. Možeš ti da grdiš neodreñeno i birokratiju ovoga ili onoga. reč je teška. Vi mladi ćete morati da se prečistite gde smo mi to grešili. Gde smo mi to grešili da smo sebi pravili tolike komplikacije? Šta je to? Je li to u nama neka greška? Je li to neka greška u našem mentalitetu? Nosimo li u sebi neku izolovanost i nesposobnost da komuniciramo sa svetom? Je li to neki politički autizam. a mi ni makac ni na mestu. posao za jednu generaciju. Ako gledate subotnji dodatak "Politike". Kriva jedna carevina. od prvih formiranja moderne srpske države. naši rezultati nisu dobri. Taj proces denacifikacije mora biti finiji. razume se. pa reći taj je bio krivac ili taj je bio budala. nego je važno izvući iz mentaliteta neke stvari. izvršiti neku psihološku preorijentaciju. ali ne smeš da pomeneš dve-tri stvari. Ja mislim da će nam poslužiti možda i iskustva "zapadnih saveznika" u psihološkom denacifikovanju. Ako mogu tako da kažem. Ne smeš da se zainteresuješ koliko je mladih ljudi poginulo na Kosovu. znate kako je to bilo teško u Zagrebu pokazati prstom na ovoga ili na onoga. To treba polako izvlačiti.nazivati. Razloga za kompleks manje vrednosti ima. Koje će teškoće biti sa nečim što je on nazvao denacifikacijom. Kada to počinje? Ne počinje to ni sa Osmom sednicom. i pod kojim uslovima. verovatno. ne počinje to ni sa Perom Stambolićem. koji je bio ipak igračka u poreñenju sa ovim. Ko će se prihvatiti toga posla? To su ružni poslovi. Ali taj je registar sve tanji i tanji. Samo pazite. da smo nešto dužni sami sebi. To se prećutkuje. nismo rekli ništa. postoji taj termin u psihologiji za dete koje se zatvori u sebe pa ne može da progovori i samo sa sobom razgovara. izvući iz srpske nacije to osećanje frustriranosti koje je sada eksplodiralo u suprotnom pravcu. pala druga carevina. a ne znamo ni šta smo hteli. koji mi je potpuni istomišljenik. i ne treba ni da se čini. Nije važno pokazati prstom. Ako uzmete da od hatišerifa do sada. to što smo mi rekli i šta smo hteli. Sada smo mi rekli šta smo hteli. 106 . a mi to nismo. čaršijskom inteligencijom. pala jedna carevina. Mi osećamo da mi nešto nismo postigli. kolaboracionista. razgovarao o tome koji će problem biti kada se ovo sve raščisti. Onda su svi redom krivi. ako ne i jedna Švajcarska. A onda mislim da će doći trenutak. To se čini nerado. onda će se raščistiti.

francuski. ja volim da čitam njegove memoare. sa velikim državama.. Bizmarka i tako dalje. a to je važno onda i za većinu drugih evropskih država. Pa neki su sada kao napredni i slobodnjaci. nepoznavanje da je Evropa jedan vrlo složeni lavirint. koje će se polako početi ponovo da rasipaju.Jeste bilo potiskivano. što nije ni Pašić uspeo da istera. koja isto tako ima poneku svoju lepu stranu i neku svoju mračnu stranu. Tom činjenicom se tumači i pojava Miloševića i sve ovo što se u zadnje dvije godine dešava.. sami Srbi su ga potiskivali. vojnički savezi treći model. Ta Evropa sa pedeset državica je bila jedinstvenija nego danas. Nemačka je bila sastavljena iz pedeset kneževina koje su bile povezane na najčudnije načine.. To je osnovna prevara staljinizma koja se sad prenela u sve moguće varijante najfinijeg neostaljinizma.. mračnu stranu. a drugi to nisu. ali potiskivali su ga sami Srbi.. Pa onda ona gleda taj period industrijskog stvaranja velikih nacija i velikih nacionalnih država koje su privremene tvorevine. Vi ste bili odvojeni od sopstvene istorije pa ste morali da je učite kroz romane Dobrice Ćosića. Italiju. ekonomske veze četvrti model. nepoznavanje uopšte Evrope. tri u drugom. A da ste vi normalno učili sve to.To znači nepoznavanje kulturne istorije. i sada ovi poslednji izdanci. (smjeh). kao što sam je ja učio u staroj Jugoslaviji. podela na dobre i loše istorije. ali u istom trenutku treba da znate da je ta Austrija i demokratska zemlja. političke veze drugi model. Da se istorija normalno učila. Uzmite recimo Kazanovu.neprincipijelna koalicija". ona misli na način devetnaestog veka. Karla Krausa i tako dalje..Kako biste prokomentarisali parolu sa jednog od mitinga: "Alpe Adria . same gluposti ili. S jedne strane srpska istorija i srpska junaštva. na napredne i nenapredne istorije. koji je uvek imao svoje Alpe Adrije. talijanski.. Moja generacija. ona nikoga ne bi tako zaluñivala kao danas. i svoju zasenčenu. Odmah pored te istorije neka druga istorija. govorio je tri jezika. ona misli na staromodan način. Otkuda dolazi taj osjećaj potisnutosti? . završio u Češkoj. da je Beč i Beč Frojda.. ekstrateritorijalno. Vi to znate. Gde je tu granica? . Ali šta onda biva? Onda treba da se setimo jedne Evrope osamnaestog veka koja je bila sva sastavljena iz Alpe-Adria. vi biste znali da svaka istorija ima i svoju lepu stranu.. koji hoiće da poprave sve ono što nije uspela da stvori još prethodnih godina generacija. Gustava Malera. tri su bile u jednom savezu. Ona ima u vidu velike procese nacionalnih ujedinjenja. Kulturne veze su bile jedan model. Ko je isterao Svetog Savu iz škola? Ko je nama kriv što smo mi svoju istoriju zapustili.. Istorija ima i jednu i drugu stranu i nema dobrih i loših istorija. Mlečanin koji je služio na francuskim dvorovima. ? . 107 .. a s druge strane Austrija koja ratuje sa Srbijom i koja je težak neprijatelj. možda nešto natucao latinski i tako dalje.I srpski nacionalni osjećaj je dugo poslije rata bio na neki način potiskivan.

.(smijeh).E. . verovatno bih opet morao da izlazim. Vojvoñanski krug je nešto drugo.Spomenuli ste Kazanovu. a ne pravi razvod. Pa neka ih. a mi smo opsednuti nacijom i to sad stvarno postaje jedna mučna opsesija. Zoran Sokolović(4) je jedna vrsta Srbina. oni priznaju samo rastavljanje od stola i postelje. Mislim da bi pravo osloboñenje i traženje prave domovine bilo traženje domovine u sebi. preuveličavao. Danas u svetu. Mora se pojaviti neka dunavska kombinacija ili nešto slično. Samo hoću da kažem. Mi smo zaboravili kulturološku shemu koja se ne poklapa sa nacionalnom baš nimalo. a nacionalni su drugi. mislim. Taj se brak rasturio. vi uvek razgovarate sa ljudima neodreñene provenijencije. politizirali. Njemu treba da se seti ko je i šta je.. Tu sad ima neka pogana stvar. . ishisterisali jednom ideološkom politikom koja je sada već pitanje opstanka. da sam van radnog sastava. da ne kažem alternativnom. da izañemo malo iz politike. to su kulturni krugovi. ili bolje reći po dobroj pravoslavnoj tradiciji. Srbin sa Drine je mnogo bliži Muslimanu. Nešto je tu bilo u pogrešnom braku. nije to ništa loše. a da bi me oslobodili članstva trebalo bi da menjaju statut. Jugoslavija je u tom pogledu vrlo karakteristična.Oni imaju svoj statut i nešto se vrte oko toga. a nije je negovalo ni hrišćanstvo. a žive u Berlinu. Čoveku je domovina u samom sebi. Kulturni krugovi su drugi. a nisu ni oni bili moji tipovi. Da sam ostao u Akademiji. ja nisam bio njihov tip. Čovek je frankofoni Kanañanin oženjen Izraelkom. moramo se njome baviti. da li biste se baš rodili kao Srbin. Ja se ne bih rodio ni kao Srbin ni kao Hrvat. hipostazirao duh kolektivizma. Od prvog trenutka se mi nismo nešto voleli. naš voljeni komunizam je po dobroj hrišćanskoj. Verovatno se ne bih fiksirao ni za jedan kolektivitet. Generalno govoreći. u stvari. U tim situacijama ljudi imaju malo više prava na sebe. da ne dobijam njihove novce. da ste mogli da birate gde ćete se roditi. bežite od svega i da se vraćate sebi i da se svaki čovek vrati sam sebi.Prema tome. naročito u ovom intelektualnom mlañem svetu.. 108 . znate. Molim vas.Poznato je Vaše neslaganje sa SANU. mi smo fetišizirali nacionalne podele. Jer. slobodnom. naročito ne pravoslavlje. s druge strane Drine.. sad hajde da se malo preslišamo. znate. Mislite li da je čovjeku domovina tamo gdje se najbolje osjeća? . Nije on kriv. Veliki greh prema vama mladima je što vas je toliko. Ipak još ste član Akademije. To je za mene potpuno nebitna priča. . Oni su pristali na to da nisam njihov. oni ne priznaju razvod. nego Zoranu Sokoloviću koga ni ne razume kada govori o "bitju partije"(smijeh). neka rade šta hoće.. Vi treba da s vremena na vreme. Alpe-Adria nije ništa novo. malo marginalnom. mi smo vas. sada. ne znam šta bih sad radio. On nikada nije ličnost negovao. pojaviće se sutra neka nova kombinacija. Negdje ste izjavili da oni Vas ne žele da puste.Da li biste se u Jugoslaviji rodili uopšte? . a Srbin sa Drine je druga vrsta Srbina.

kada je gledao francusku revolucionarnu vojsku rekao otprilike: "Danas sam video jedan novi svet..Pre svega. ne.. što smo rasporeñeni izvan. To su ljudi koji moraju da podnesu konsekvence za jedan totalan imoralizam! Šta će s njima biti.Koliko će. u jednoj paraboli to što se dogaña.. Ako bih hteo da uopštim u jednoj slici. imali smo mi smene političkih garnitura samo ne tako drastične. Ja se čudim kako Jugoslavija ne vidi da u ovom celom Miloševićevom uzletu ima jako mnogo separatizma. potrebnija nego drugima. onda najedanput potonu i neki novinari. a sad najedanput se u Evropu vraća mnogo štošta. .. Ne vidim da mogu da opstanu ni Minovići. po Vama. to ne može. Baš zato što imamo svoje dijaspore. vraćaju se te visoke slovenske kulture koje su. potonu liberali recimo. to ne može. mislim da je to sad jedno grandiozno upotpunjavanje evropskog duha. Ja nisam bio ubeñen da će to biti nešto brzo ni onda kada sam pisao pismo. izdržali su smjene više političkih garnitura u Srbiji. Znate. sada je to sasvim očigledno. taj proces trajati? . to ne znam. ali on ne može biti više ovakav kakav jeste. To je krajnje neizvesno. ovako uslovno. više republika. ne znam.Ne. mislim da je to Gete bio u onoj čuvenoj bici kod Valmija. vraća se Istok. na tri jezika engleski.Ljudi poput Živorada Žike Minovića. otići će negde. Evropa je bila svedena suviše opasno samo na svoja zapadna područja. vraćaju se Rusi. On je alternativan: ili centralistička Jugoslavija. Mi Srbi ne možemo da se povlačimo jer nama je Jugoslavija apsolutno potrebna. ili se mi Srbi povlačimo. francuski i polovinu nemačkog.može da bude i varijanta da se mi nañemo sa njima na duže vreme u nekoj ocepljenoj Srbiji. gde će on da bude broj jedan. da je to sada jedna istorijska epoha u punom ključanju.. mi ne znamo kakav će on da bude. Vi imate sreću sada kao mladi ljudi da gledate jedan novi svet koji se stvara. direktora "Politike". ni Todorovići. Vraća se srednja Evropa. To je već pitanje denacifikacije. postojale. Njih nisu uništili staljinizmom.. jedno vreme čak i na španski. ni Ralići.Kako gledate na aktuelne dogañaje u Istočnoj Evropi i gdje smo mi tu? . Ja sam imao prilike da budem sa ljudima iz istočne Evrope i zadivljen sam unutrašnjim promenama. Šta bi to značilo? To bi u krajnjoj liniji ipak značilo vraćanje na Srbiju kneza Mihaila.. mislim ono što misli i celi svet. Taj duh je živeo. pa ih više nema. Kada potone jedna politika. ne. To je sad jedno veliko bogatstvo koje ulazi u 109 . . To je jedan drugi svet. prebrojavaće možda negde daske na nekom skladištu." Vi već vidite jedan novi svet.. Potonuće. pa kažemo moglo bi biti . Da li bi i u tom slučaju takvi ljudi opstali? . ali je ostavljao rukopise. Znate.E. sad kad već proričemo. Otići će u ilegalu. Vi imate prava kao. Poljaci. Pretpostavimo da koliko sutra doñe do promjene srpske političke situacije. Rusi malo-malo pa izvuku nekog pisca koji je umirao negde od gladi. I tu se opet krije jedna tragična laž. Nema tog povlačenja.. Taj proces je skopčan sa daljnjom sudbinom Jugoslavije i reforme. zaborave se njihova imena.

svetsku kulturnu situaciju. pomalo frankovačke ideje. samo ih se plašim (smijeh). a to je da sam ja to pismo morao da napišem iz nekih. a srpska istorija je mnogo komplikovanija nego što mi vidimo na televiziji.. Nijemci definitivno izvršili denacifikaciju? . To će izazvati velike.. meñunarodna nagrada koja je ustanovljena u čast velikog renesansnog majstora Piranezija. ja sam radio po celoj Jugoslaviji i jako poznajem Jugoslaviju. o beloruskom. Sad sam dobio jedno veliko priznanje iz Alpe-Adria.. Nepodnošljiv. Ne govorim samo o ruskom. Polazimo od toga. Mudrost je vladati procesima. To 110 . o pametnim Gruzijcima. na srpski kulturni klub. volim Bosnu. Sada traže da se proslavlja 1. O tome se pojavila samo mala vest u "Borbi".. E sad. da ne govorimo o Žiki Minoviću i njegovom načinu izveštavanja (smijeh). Mostar (partizansko groblje. Da ne govorim o tome da jako dobro živim sa zapadnim delom Jugoslavije. i na razne. i to za jedan spomenik žrtvama fašizma. Nije definitivno sahranjena ni stara Jugoslavija. To je nakako bilo i prirodno samim mojim poslom.. Prema tome. Da li su. srećne poremećaje. za mene je nepodnošljiv jugoslavizam pašićevsko-miloševićevskog tipa. katoličke i pravoslavne. Vidite. Tako da. u Travniku. to je delo moje mladosti. . u nekim previranjima. stvaraju se nova merila vrednosti. Poznajem Bosnu.. a da ne govorimo o svim jugoslovenskim istorijama koje su u nekim sadejstvima. Moja generacija je proživela evropski vek bez ruske kulture. baš zato što poznajem Jugoslaviju. nikad o kulturnim diferencijacijama. Ali volim i Makedoniju. op. Mi govorimo o složenoj Evropi u koju se vraćaju istočnoevropske kulture. Imam u Bihaću spomenik. mogu da govorim i o ukrajinskom. razumeti ih. bilo bi dobro čuti Vaše mišljenje o Bosni. godine.Ja sam sa Bosnom. da se tako izrazim. govorimo upravo samo o složenosti bogatstava. i mnogi misle o njemu najbolje. opasni su.Budući da naš list izlazi u Sarajevu. volim Bosnu.. Meni je nepodnošljiv i iz porodičnih razloga. po Vama. naći će svoje mesto. Nema porodice u koju ja nisam zlazio prijateljski. Slovenci su prvu nagradu dali jednom Srbinu. razume se. To je veliko kulturno bogaenje. s ovim spomenicima. da izvučemo jedan zaključak za vas. Sada se najedanput javljaju nove aksiologije. . Procesima se ne vlada preko mitinga. Ja nisam mogao ni da pretpostavim da ćemo se mi vratiti na podele iz 1939. sad Bosnu poznajem veoma mnogo.. što kažu. Ono što je dolazilo iz SSSR-a nije bila ruska kultura. decembar. ljudi su jednu stvar izgubili iz vida. Poznajem je u celoj njenoj složenosti i volim njenu složenost. Sve je uvek u nekom procesu.. ništa nije definitivno.).. Volim i one Crnogorce. jednostavno rečeno. procesima se vlada idejama. krvno vezan. aut.. da tako kažem profesionalnih svojih pobuda. Ja sam jugoslovenski arhitekta. Mi smo sad Srbi i mi imamo svoju srpsku istoriju. . i u muslimanske. Piranezijevu nagradu. to je sad jedno veliko bogaćenje.Ništa nije definitivno. Pojavila se mogućnost ujedinjenja Njemačke. E.. Sve drugo će se srediti polako. ući u njih.Pominjali ste denacifikciju. Tako sam nekako i koncipirao to pismo. kada govorimo o tom mom pismu.

Nalazimo se u vremenu kritičnog preispitivanja svih vrijednosti. Jugoslavija je. prinuda dinastije. Jugoslavija je jedan mehanički sistem sa prilično velikim neophodnim stepenom slobode. ako mogu tako da kažem. pa i stanje mentalne pokolebanosti. ali ne na socrealistički način.Znate šta. mogao sam da pišem knjige koje bele veze s marksizmom nisu imale.. to mu niko ne može osporiti. nego gledaju vrednost dela. nego takve da ih i danas nagrañuju meñunarodni žiriji. . To je bila kraljevska prinuda. videćemo. Mnoge od nas je opredelilo i da krenemo u NOB i da se pridružimo u tome. neka konstrukcija. ja sam u Akademiji održao govor posle njegove smrti i to je bio jedan od krupnih razloga mog razlaza sa SANU. Sistem mora da ima odreñeni stepen slobode da bi mogao da se održi. Ja sam u tom periodu mogao da gradim spomenike NOB-a. Hoću da kažem da je moje poimanje jugoslovenstva mnogo šire. i 1945. . Jer ima raznih jugoslovenstava i upravo treba prihvatiti da mogu da koegzistiraju i nijanse u tome kako se shvata Jugoslavija. Oni su uvek imali jedno osećanje da ja njima nešto uskraćujem. Ništa više ne treba. bog je tada ne bi stvorio. ne vredi vam ništa posle da tu popravljate. Smatrao sam. svi su želeli Jugoslaviju. . Ali smo znali da se ona nije smela stvarati na taj način. To smo već jedanput videli. Jednostavno. Jugoslavija je tu pogrešno stvorena. Ali. Uvek sam ja njima bio malo sumnjiv. upravo to što smo videli da je to čovek koji je stvorio Jugoslaviju ponovo. . Tako i ljubav. Ali za istoriju to nije bitno.Postavlja se. smatrao sam da o vladarima ne treba pisati lepo dok su živi. i kada je pogrešno stvorena.. To sad oni mogu da pričaju šta hoće o partijama 1944. To se u staroj mehanici nazivalo stepen slobode sistema. I šta ćete više. To stoji. za istoriju se uzmu dve-tri ključne tačke. on nam je ipak dosta toga omogućio. teško se posle popravlja nešto što se zbrčka u početku. kad se sve sabere. ali vide da me 111 . Ne bi je stvorio ni Milan Grol ni neka zagrebačka haesesovska varijanta. Stoji i četrdeset osma. na ono što personificira Josip Broz Tito i uopšte čitavo jedno istorijsko razdoblje u kojem je on djelovao? . Kako Vi sa ove distance gledate.Kažu da su Vam iz SUBNOR-a često zamjerali da na vašim spomenicima nema petokrake. Ko nije želeo Jugoslaviju. Kad je stegnete gvintom ona puca. borci su jedan blaženi svet. koje baš mnogo ne zanima da li je to spomenik ovome ili onome. Znači. . morala je posle pogrešno i da živi. to je da se Jugoslavija neće sačuvati centralističkim prisilama i marševima i tako dalje. sem ako neko Zaludnu mistriju ne smatra marksističkom knjigom. mogao sam da pravim neke smele eksperimente. Mi smo videli da Jugoslaviju ni šestojanuarska diktatura ni Stojadinović nisu uspeli da sačuvaju.nikada nije bila slava u našoj kući.Postavlja se čak i pitanje da li je Jugoslavija uopšte moguća.Ne jednom u životu su me njegovi postupci mogli nervirati. On je stvorio ponovo Jugoslaviju. koji je sad već prešao iz stanja blaženosti u stanje razdraženosti. Za života ja nikad nisam napisao lepu reč o njemu. kad pogrešno počne. Jugoslavija je izgledala definitivno uništena. i to je sada veliki ispit. Ono što je sasvim sigurno.

da imam neki renome. što su infrastrukture u raspadanju. A sem toga. Narodno pozorište.. Niti sam ja ubeñen da su tramvaji sredstvo XXI veka. ukinuo sve to. Meñutim. ipak. jer se Beograqd zanosio tim grañenjem metroa i sve drugo je bilo zapostavljeno. Što se tramvaja tiče. nego treba promeniti planove. na vodu. Drugo. U toku medijske kampanje protiv Vas govorilo se da ste Vi smislili slogan "Tramvajem u XXI vek".. ali se pitam kako bi Beograñani dolazili sa Čukarice u Beograd. ali kad me već pitate. Pazite. odluka o njima je pala pre mene. ja nisam bio ni na otvaranju. Narod voli šljokice. i Beč ima tramvaje. zaboravlja se da sam se ja razboleo od tog gradonačelništva i da sam ja poslednje dve godine već kunjao. On bi meni bio sjajan predsednik izvršnog saveta. Nije moje to da pričam.. Sve se bilo bacilo na autobuse. Jer ja sam ih učio da treba ići na revitalizaciju jezgra. što su socijalne ustanove nulte. radili bismo sve ovo i bolje. Mi smo počeli Beograd da izvlačimo iz dugova. Ja sam imao ideju koja je bila skoro dovedena do realizacije. Neki Beograñani kažu da ste bili loš gradnačelnik. malo bolje doduše. Već je bio raspisan samodoprinos. da se Beograd više ne rasplinjava u eksploziju nego da se preñe na rekonstrukciju centra. onda se najedanput pokazalo da to više ne može. Oni danas dolaze ipak tramvajima. dovršena dva dana po isteku mog mandata. To je pobedilo. To su bili stanovi za mlade. Za njega sam bio najviše angažovan. To je težak i dugotrajan posao. vrlo dobro. on je dobio sada ovo ogledalo. Ja o tome. tu nije dovoljno promeniti samo filozofiju rečima. modernije i tako dalje (smijeh).Prvo i prvo. A da se metro čak i gradi. malo čistije. 112 . mnogo ne govorim jer će govoriti činjenice. Beograd je potpuno zapostavio tramvajske i trolejbuske mreže. moja bitka. Šta Vi na to kažete? . a o stanovima da i ne govorimo. sve ove slavne stvari u Beogradu su započete u mom periodu. Ogromno smo polagali na infrastrukturu. verovatno bismo mi morali isto tako da idemo na tramvaje. Verovatno ću onda još sa nekoliko ljudi. . dvadesert godina treba putovati kroz grad nekako. a što je ekologija katastrofalna. gradska biblioteka. sada je ima dovoljno. i onda su se uvek pitali gde je zvezda i hajde da razgovaramo o zvezdi (smijeh). pa kad je došla naftna kriza. Moj glavni projekt je propao. Beograd je bio bez vode. Univerzitetska biblioteka. i Bakočević(6) je vrlo vešto. evo vidite koliko fontana ima.(5) recimo. Mi smo sanirali finansije Beograda. podržava.neko.. kakav sam gradonačelnik bio. neku vrstu provizorijuma za dvadeset godina. On kao da je čitao moje tekstove i sprovodio ih. sa Radojem Stefanovićem. da nekom vrstom radnih akcija mladi sami sebi grade stanove. Da sam imao njega za šefa gradske vlade. to pitanje ostavljam za godinu-dve. Mi smo zaveli zemljišnu rentu sa velikom mukom i omogućili Beogradu izvesne prihode koji su posle išli na ovo sadašnje ulepšavanje grada. Cela filozofija urbanističkog plana je promenjena. vrlo mudro sprovodio moje ideje.Možda ću sada biti malo i provokativan. da sazovem jednu konferenciju za štampu i da neke stvari raspravimo. započeto pod mojim mandatom. znate. a on se ne gradi i ko zna kada će se graditi.

Tu se opet vraćamo na ono: niko nam nije kriv što smo potiskivali i svoju istoriju i svoje nacionalno osećanje. Revitalizacija jezgra je rekonstrukcija socijalna. To sad uopšte nije onaj čovek koga sam ja poznavao. Tu je došlo do metanoje. jeste.Pa slušajte. Ili se on onda tako vešto prikrivao. Meñutim. ja ne potcenjujem nimalo njegove napore. Drugo. kad je osetio masu. ja sam profesionalac.Još jedno pitanje lične prirode. Da li ste izgubili neka prijateljstva. Govorio je u nekim opštim frazama. Vidite. sanacija starih delova grada. kakvi su vaši lični utisci o njemu iz perioda dok ste obojica bili na čelnim funkcijama u Beogradu? . Posle se prave filmovi o njima.Slažete li se sa tvrdnjom Slavena Letice da je Milošević "narcisoidan tip"? . poslije svega što vam se dešavalo nakon osme sjednice? . Njegova čudna transformacija je počela tamo negde na Kosovu Polju. . reći. bilo je još nešto. Progovorio je nekakav bes iz ljudi. on nije arhitekta i on nije mogao sve finese da zna. Imao sam utisak da je to jedan skroman čovek. što je na kraju krajeva i sprovedeno. znaš šta je. dovoñenje mladog stanovništva i tako dalje. ako se tako može nazvati prihvatanje dužnosti gradonačelnika? . Njemu nema uzmaka. razume se. farbanje fasada je krečenje mrtvaca. pa onda traženje kapitala. pocepala prijateljstva. mešanje stanovništva.Pa može se sve to znate. Ako ćemo ići na revitalizaciju starog jezgra grada. Kad su mene pozvali.(7) čak je i prema meni bio jako dobar. koji su bili vaši motivi da se upustite u politiku. On je mene stalno ubeñivao: "'Ajde jednu ulicu da uredimo danarod vidi. Tada se najedanput pojavio neko drugi. A neke stvari ja kao arhitekta ne bih smeo da uradim. kako to kažu psiholozi. svi su govorili u nekim opštim frazama. 113 . To se jako podelilo.ali revitalizacija jezgra nije samo farbanje fasada. do promene ličnosti. . mislio sam da izvršim preorijentaciju generalnog urbanistikog plana. za to nam treba pet-šest godina priprema.Spomenuli ste Miloševića. To je ono. Ja sam dve godine proveo i sa Miloševićem. Koji diktator nije "narcisoidan"? Od Čarlija Čaplina (smijeh) pa nadalje. On je vrlo zgodna ličnost za filmovanje. ne znam da li su se i brakovi rasturali. ja ne mogu tako. . . Kuda? On ne može ni u emigraciju da ode.Ipak. Ali. progovorile su neke revandikacije koje su godinama Srbi u sebi nosili. koji je tada bio predsednik GK Beograda. bio sam već na izmaku svoje graditeljske karijere. koji je iz nekog bankarskog sveta prešao u politiku. Oni su znali ko sam ja. Bio je prilično poslušan i servilan prema Stamboliću. to osećanje potisnutosti. niste nam odgovorili. On će biti filmovan. u Beogradu su velike šizme.Pre svega. vraćamo se sad na sredinu razgovora. ja sam pretpostavio da imaju neke ideje sa mnom. Drugo je pitanje šta će biti s njim. U Beogradu su se pocepale familije. To je lepo šta je on uradio.. dugo su me ubeñivali." Ja sam mu govorio.. i tamo će ga pripljeskati. to je bilo njegovo.Moram da priznam da mi je bio simpatičan. To je veliko pitanje.

Automehaničare. Sad samo čekamo da nam Rakovica doñe na Terazije. Mi smo mogli da počnemo i tako da radimo. Dokle će oni to da prihvataju. tgriput. Da je meni to iko rekao. svih bez obzira na veroispovest. Selo je rezervisano. da su oni hteli nešto sa mnom.Znalo se sve. onoj Jeleni Lovrić(8) p. na ćate.. U tom rudniku se gine. Divim se tim ljudima koji rade dobro. treći i za nas više nema posla. Ja sam posle svega morao da promenim automehaničara jer me je maltretirao: "Gospodine Bogdanoviću. na pisare.. dajte da napišemo jedno pismo. to je stvar sad već i ličog izbora. recimo. dolaze voditelji. znala se i moja šezdeset osma i sve. da će njegova deca da ginu. Divim se rudarima. Mislim da je svaka moja ideja unapred bila osuñena na propast. Antibirokratska revolucija se oslanja na činovništvo..Kada pogledate odakle je kampanja protiv mene krenula. meñu činovništvom. u stanu u kojem živim već trideset godina. vi da budete izdajica srpskog roda.. tako da ja tu svoju glavnu funkciju. vas su one ustaše izmanipulisale. gde vam je sindikat. znale su se moje ideje. zato što sam se kretao. pa čak ni na radnike. ali ne daj mu. niko ih ne pita: ljudi. Glavni problem antibirokratske revolucije je kako će ona da se oslobodi birokratije." To je ta vrsta ljudi. Koju ne samo da nije srušila nego ju je još uvećala. rade kao ludi a ne mogu da zarade. I žive na ivici egzistencije. Prvo. pitaju ih čiste blesavosti: je l' vam teško. koji su ipak tu još i bezazleni. Ne znam kako sad stoje stvari. očigledno je Bakočević jako popularan. živeo normalno. Ona počiva na nekim gradskim meñuslojevima. šta radite. jedanput.Da li intelektualac upuštanjem u politiku gubi svojstvo intelektualca? . dolaze televizije. dragi moji prijatelji. nisu smeli da urade. nisam ispunio. da se moj prijatelj Ivan Stambolić usudio meni to da kaže. Beogradska privreda je sjajno napredovala. Mislim da je to stabilniji deo Jugoslavije. ja sam lično u narodu tada bio dosta popularan. da pošaljemo onom Danasu. To se nije dogodilo. političku. neće ovi bukači. Meni su na ulici ljudi prilazili. dvaput. evo ja ću da vam napišem. išao sam trolejbusima. Ja živim u selu.. Pa koji bi sindikat rudaru dozvolio da iz godine u godinu ginu ljudi? Pojavi se neki da ide u "aps" istog 114 . A činovništvo je strašna reč. jer ako on prodre onda će doći i drugi. Ona se ne oslanja na seljake. vidi se šta je jedan od mojih glavnih "grehova". ali analiziram.. Mogao sam ja ne znam šta da kažem. oni su mi prijatelji ja im to ne zameram. Seljak je mudar i seljak ima osećanje tragičnosti. Ne znam. . Rade dobro. joj m. A ovo gradonačelnikovanje. Seljak oseća da ako bude grañanskog rata. s kojim sam ja dobro komunicirao i da ja sad sa Beograñanima razgovaram kao što sad mogu da razgovaram: hajde. znao se moj način istupanja. znale su se moje knjige. Ja se divim radnicima. ja bih to mrtav ladan u Sava centru izjavio. a svi znamo da je u kolapsu.. i mislim da je to stvaralo veliko nepoverenje u estabilšmentu. To je veliko iskustvo seljaka. Ja imam utisak da ljudi koji su me doveli. Aleksinac. Da su oni hteli mene da okrenu prema grañanskom Beogradu. Ja nisam prestao da budem intelektualac. da vidimo šta ćemo mi sa višepartijskim sistemom. On je sad dao lepe izjave o velikim pobedama beogradske privrede..

trenutka. u francuskim muzejima se čuvaju primerci velikih marketera sa potpisima. prema pitanju apsoluta.Znate šta. Upravo ovi procesi u Evropi ne važe. da ne pominjem sad i Jugoslaviju. Ja mislim da bi oni tog ðorñevića obesili na Terazijama da mogu. i želimo Vam još mnogo velikih djela. Da li se slažete dabudućnost pripada takvim ljudima i poduzetničkom duhu koji oni donose? . Šta ćete vi sa dva miliona ljudi od kojih se većina tako već deformisala. Ako je nekad bio učitelj. vlasnikom firme "Stilski nameštaj ðorñević". To se sve podizalo kroz te političke škole. on o tom strugu više nema pojma. treba menjati rečnik. pa smo tako napravili i jedan intervju. izgubila kondiciju.. Oni ih pakleno mrze. ti mehaničari su na kraju krajeva bezazleni. on više ne može da se vrati. to je naša slika. Ako je nekad radio za strugom. i ranijih generacija koje za vas ne moraju više da važe. kroz neke kurseve. Ja je ne vidim. Tog mog mehaničara. To je marketerija.Još uvijek uspijeva demagogija o "napuštanju socijalizma".Hvala Vam najlepša. koji se ne postavlja prema konačnim pitanjima. To nigde u svetu nema. Sve što je veština prstiju. kako se to kaže. Oni ih mrze.Postoji li socijalizam? Da li je to samo puka kovanica? . ručna izrada.Na kraju. . pa nisu ni za neki new deal. Eto.Ja mislim da treba menjati vokabular. Odavno me nečiji stavovi nisu tako oduševili. Pa. Ne dadu opštinari. i oni su manipulisani. piju i oni mu objašnjavaju politiku. ako nije budala. Nisu više ni za fizički rad. jer ja sam ljubitelj starog nameštaja. od činovništva. Sve su to reči moje generacije. I to umetnik visokog ranga. Tu se krije i velika opasnost. I sad se ja divim tom narodu. Imao sam prilike da razgovaram sa Ljubišom ðorñevićem.. na primer. koji sede s njim. Mi sami o sebi ostavljamo strašnu sliku. dobra obuća. gde je granica izmeñu religije i ateizma? Ja je ne vidim. Mi uopšte imamo veliku zalihu u zanatskim tradicijama: moda. ne mogu ni da kopaju kanale. i nema ateista. . koji je vrlo simpatičan čovek. zaboravio je šta je bio. . i čita neke blesave izjave. smeška se kao budala. ugojila. Strašnu sliku o nama ostavlja. Takvi ljudi su krupna šansa. On verovatno i potpisuje svoje stolice. Rumuniji. mi bismo mogli brzo da dignemo na jedan sloj. i celokupno sujeverje socijalizma potiče od ćata. Gde je granica kapitalizma i socijalizma. Ali. To su sve loši činovnici. Znači. . On bi svuda u svetu bio tretiran kao umetnik. koji sa tim ludačkim strpljenjem to sve prima. da ja Vama nešto ispričam. Tu se opet vraćamo na problem naše srpske drame. Pominjali ste te neke gradske meñuslojeve. Oni su ljubomorni na njih. to su ljudi bez profesija. Profesije su se izgubile. Nema religioznog čoveka koji nema ateističke sumnje.To je jedan fini čovek. 115 . Oni nemaju kuda da se vrate. njega truju tri-četiri bitange advokata. Ja ga pratim samo kroz komade nameštaja. . gde je socijalizam? U Švedskoj ili u Albaniji? Albaniji. cela priča o svetosti socijalizma i o čuvanju socijalizma. u tome je stvar.

Napomene: 1. Sarajevo. Beogradski partijski funkcioner. gradonačelnik Beograda. komentator zagrebačkog lista Danas. Funkcioner u Skupštini grada Beograda. Ubistvo nerasvetljeno. uhapšen za vreme Slobodana Miloševića 3. 116 . ubijen. Nestao uoči septembarskih izbora 2000. Intervju: Srñan Kisić Valter. ministar republičkog i saveznog ministarstva policije u vreme Slobodana Miloševića. 8. 6. Izvršio samoubistvo. 4. 15. 7. Novinarka zagrebačke televizije 2. Azem Vlasi. Ivan Stambolić. albanski funkcioner. decembar 1989. predsednik Predsedništva Srbije. Partijski funkcioner. Jelena Lovrić. Aleksandar bakočević. 5.

Samo sam rekao da ću ih podržavati. Nemam više afiniteta prema mešanju u politiku. Kao profesor istorije i teorije urbanizma nije htio da bude kao drugi profesori: ogrnut dugim šalom u žutim čarapama. Dnevni i noćni čovjek Bogdan Bogdanović (68) . Da li je taj izlet i definitivno završen? Bogdanović . jesu li zainteresovani da Vas pridobiju? . Reklo bi se . član Srpske akademije nauka. Upravo suprotno. podizao je spomenike revoluciji.i uvijek je bio uvažavan. Časopis je ureñivao u formi plakata.Osniva se mnogo stranaka. Ovaj razgovor vodili smo u njegovom stanu u Ulici maršala Tolbuhina u Beogradu. kakav i dolikuje jednom režimskom intelektualcu. a ovih dana obaviješten je da će i Svjetska akademija za arhitekturu iz Londona jedan broj svog časopisa posvetiti njegovom stvaralaštvu. umjetnik. i u ovom intervjuu nismo mogli izbjeći a da ne započnemo razgovor o politici." Uvijek govori što je mislio i zato je zanimljivo razgovarati sa čovjekom kome se može vjerovati da govori to što misli.. Nedavno je dobio Piranezijevu nagradu. 117 .uspješan životni put. . ali je sam sebe diferencirao. član CK SK Srbije.arhitekta. organizovao je studentske kružoke.10. Bio je u političkim vrhovima. naravno.Dolaze mi osnivači raznih stranaka. a koji se ubraja u intelektualnu elitu ove zemlje. Naravno. Bili su mi simpatični. gdje upravo dovršava knjigu o kapitelima. urbanističke seminare ispod jednog oraha. gradonačelnik Beograda (od 1982.Da. spiskovima sasvim nesumnjivih. jer više volim da se moje ime jednoga dana čita na tim vašim hipotetičnim spiskovima sumnjivih. no na nekim drugim i drugačijim spiskovima (istorije). Kad bih imao dovoljno vremena. kucaju li Vam na vrata."strukturama" . graditelj. Bogdanović je uvijek bio nešto drugo. do 1986). pisac.Jednom ste Vaše političko angažovanje objasnili samo kao izlet u politiku. imao je uspješnu karijeru u vrijeme procveta samoupravnog socijalizma . a oni nek se dalje bore. Kao član CK SK Srbije napisao je čuveno pismo poslije još čuvenije Osme sjednice u kome je zamalo da ga stave na crnu listu nepoželjnih političara: "Stavite me.. uvijek je bio u konfliktu sa . dolazili su i iz stranke poslovnih ljudi.profesor na univerzitetu. a nikada nije koristio petokraku kao njen simbol. izabrali su ga u Akademiju. meñunarodno priznanje za imaginacije u arhitekturi.. ali više ne želi da bude akademik. Nedjelja . o tome bih napisao knjigu.. Neobična ličnost. protomajstor. iz stranke preduzimača. Najviše pamtim humorističku stranu politike.

sudeći po monarhiji.Ovako starački. Da je nešto savršenije pronañeno. Sada mogu pisati knjige. a on kaže: "Sine. motre. Ako pogledate iole skladne zemlje u svetu. Imam želju. probudim se noću pa razmišljam o njima. U penziji sam već četvrtu godinu i nemam tačnu predstavu o tome koji je stepen ispolitiziranosti mojih studenata. Profesionalci rade taj posao i to teče svojim tokovima. Na tom iskustvu stekao sam osećaj za sve te puteve sazrevanja i formiranja jedne kulturne ličnosti. Pitam ga tada: kakva će kod nas biti republika. Moj je otac bio republikanac pre rata. da ih malo prodrmam. to je samo najmanje zlo. Godinama sam pred sobom imao studente. pa da im kažem: pratite politiku. ali imam osećaj da su i oni zahvaćeni tim opštim strastima. Čovek je kulturan samo onda kada uspostavi svoj lični sistem kulture. kako postaju ljudi. Razlika je u jednoj i više bandi. a pitanje je šta će od tih individualnih priloga ostati. vreme strasti. politika je bila uslov opstanka. to ide mimo njih. vidite da se intelektualci mnogo ne petljaju u politiku. Bez politike ne bih uspeo da gradim spomenike koje sam gradio. baviti se teorijom i sve to gledati sa strane. ne odrazi kao prazan prostor u formiranju mladih ljudi koji sada imaju 18 . Pluralizam nije nikakva velika sreća i veliki pronalazak. . s njima ste proveli radni vijek? . Najviše bih voleo da se kod nas izgradi tako skladan višepartijski sistem u kome neću znati koja je partija na vlasti. ali dva-tri dana u nedelji zaboravite na sve. Ovo vreme može da ostvari neke bele površine koje će kasnije formiran čovek da otkrije na roñenoj geografskoj karti kao 118 . zavucite se u svoje najličnije probleme. navijajte.19 godina.Šta mislite o prvim koracima višepartijskog sistema u Jugoslaviji? . Pluralizam ima čar novine. ličnih kulturnih dijagrama i sistema. koji su brucoši. Jedna banda može da sakrije svoje tajne. prilično loša. odgovorio bih kao moj otac meni: sudeći po jednopartijskom sistemu. videćemo. može svašta da bude. Razmišljate li o mladima. mnogi žele da se tu umešaju. pratio sam generacije kako idu u struku. vreme gluposti. studenti ili maturanti. Plašim se da se ovo vreme ludila. . kad bih to mogao. teže se skriva. proći će dosta vremena." Pa kada me pitate za pluralizam i višepartijski sistem. mimo svih mogućih političkih programa i nameštaljki. Jedni druge gledaju. a kad je više bandi. A dok mi doñemo do skladnog pluralizma. a kako će biti kod nas.Biće zanimljivo.Kako doživljavate ovo današnje vrijeme. Dosta je važno da se vidite u odnosu na opšteljudske ideje koje postoje mimo plenuma. verovatno bi funkcionisalo u svetu. pokušajte sebe da vidite izvan tog konteksta.Kada sam živeo svoj glavni deo života. gledajte šta se dogaña i sa novim i sa starim strankama.

Da li će razne partije imati svoje kulturne ambicije. U celom tom modelu monističke kulture ludački su dejstvovali gangovi. i na kraju se nečem i priučili te napravili još jedan kulturan sloj . kulturne mafije. ruše se spomenici ličnostima i dogañajima koji su donedavno bili simboli pred kojima se klanjalo. u socijalističkim zemljema. prepušten jednoj parakulturnoj samoprodukciji. ne treba da se lažemo. Ta snobovska elita davala je jednopartijsku marku našoj kulturi. Doneo je partizane koji su upali u gradove. grupe za aksiološka nametanja. na plenumima je pričao o narodnoj kulturi. mora i da se bavi politikom. No. svojim novokomponovanim pesmama. To su bile slobodne teme koje su dozvoljavale likovne 119 . Debelo smo prekardašili sa tim memorijalima i spomenicima. Prazne zone meni je ostavila okupacija. s lažnom kulturom. koji su postali snobovi. To je bio jedan zaostao model kulture i odgovarao je monističkim društvima. Ako ta i ta grupacija odluči da nametne predstavu. kad sam sebi pripada.delite se na dnevnog i noćnog čoveka. na javnu ličnost koja radi to što radi. dejstvovale su. o kulturi za široke narodne mase. koji su se iz onog svog pejzanskog statusa pretvarali u grañane koji su učili. Svesno sam odabirao neku vrstu šizofrenije. Sve je to bilo uslovljeno i mehanizmima finansiranja kulture iz birokratskih izvora. Kultura uvek ima svoju lažnost.neke prazne zone koje je trebalo nečim da ispuni. civilnoj arhitekturi. jednog vremena. pa i posleratne godine velikog političkog i partijskog aktivizma. da bi sve bilo prividno kako treba. želju za svojim promocijama u kulturi? Da li će "kupovati" istaknute umetnike i stvaraoce ili će pokušati da plasiraju nove? Priznajem. da ima svoju profesiju. svoje kulturne programe. Van te elite imali smo narod koji je bio prepušten sam sebi. to su bitefi. Šta će biti sa Vašim spomenicima.Prvo da vidimo šta nam je jednopartijski sistem doneo. kod koga se stvarao osećaj jedne frustriranosti i netrpeljivosti prema ovoj birokratskoj kulturi. to mi nije dovoljno jasno. uvek sam se delio na dve ličnosti.Šta će nam višepartijski sistem donijeti u kulturi? . strahujete li hoće li preživjeti. a imao sam i neku ličnu "kapelicu" . Na istoku. a noćni čovek je kad je on sam. .To je vrlo zapetljano pitanje. taj isti sloj koji je išao na Bitef. Šta će sad biti: bolje ili gore? Ja to ne znam. ona se raziñe po gradu i u toku tri dana je izviče.snobovski. to su velike snobovske predstve. Glavno bogatstvo ličnosti potiče iz ove noćne sfere. koji su se ženili operskim pevačicama.u koju sam se zavlačio i preturao stvari koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. . Dnevni čovek mora da radi da zaradi za porodicu.000 spomenika NOB-a? . balerinama. Ja sam imao neki mehanizam samoodbrane.Živimo u vremenu kada se ruše simboli jedne epohe. O tome sam ranije studentima govorio . svoju šarenu lažnost. da je tako nazovem. Govorim to i na osnovu ličnog iskustva. Ja sam se svojim poslom vezao za tu materiju jer nisam imao sklonosti prema. U Jugoslaviji ima oko 12. grupe za izvikivanje vrednosti. da bi se održala ravnoteža.

da se vidi ko je koga klao. nagradio je moj spomenik u Vukovaru. Ja nikad nisam upotrebljavao te simbole. kama. za petokraku. Postavlja se pitanje zašto tu nije nož. to je drugo pitanje. filozofske i metafizičke ekskurse. Meni i danas nije jasno kako sam uspeo da proguram neke od tih spomenika u uslovima jedne mentalne blokade koja je postala kod ljudi sa kojima sam morao da radim a koji su vezani za svoje simbole. šiitski ili sunitski. Estonci itd. a onog trenutka kada su mene otpirili. ako nešto treba da obeležimo. počeli su da dodaju petokrake. neće ništa postići. pa će nekome pasti na pamet da neke od tih spomenika skida i ruši. Njima nije bitno šta to znači. gledate formu. da je Katolička crkva umela da privuče 120 . što fizički preživi. .Zato što sam ozbiljno čestito shvatio svoj zadatak čoveka koji treba da obeleži neke dogañaje iz revolucije. Imam jedan vrlo ohrabrujući lični dogañaj. Često se zaboravlja da ja u stvari nisam gradio spomenike revolucije. Jedan krajnje nekomunistiki žiri. onda treba da idemo na drugu stranu stvari. Shvatio sam. u kome su sedeli Italijani. svejedno je da li je on islamski. A posle. To je bio moj glavni posao. pa kad naiñete na lep spomenik. Na istom stratištu ste mogli da imate i partizanskog komesara i sveštenika. počeli su da se dižu razni glasovi i širi sumnja da sam nešto podvalio. E sad. ili koptski. i kad sam politički pao. onostranih. šta će biti sa tim spomenicima. To je talas dogmatske rekonstrukcije mojih spomenika. da je to spomenik koji upućuje na ljudsku ljubav i na snagu ljubavi koja treba da prevaziñe užase rata i da nas vodi nekuda dalje. Onda će forma kao forma ostati da živi. Jesenas sam dobio Piranezijevu nagradu za imaginaciju u arhitekturi... Onda će doći jedan drugi talas. To će da proñe. Austrijanci. odnosno radio sam to vrlo malo. oni gledaju šta forma sobom unosi u svet oblika. Finci. dalje će se vrednovati imanentnim vrednostima. Stradali su ljudi bez političke ili sa političkom podreñenošću. vrlo ozbiljan i težak. ali mi pri tom uopšte nije važna činjenica da je barok jezuitski stil. svoje plakatske signume. Zanimljiva je situacija sa nekim mojim spomenicima. Oni smatraju da je to suviše blago. neka vrsta kuriozuma. Moji spomenici su fenomen..kombinacije. Znao sam da revolucija. morao sam da imam neko političko zaleñe. Nemci.Zašto? . Za Jasenovac već ima vrlo ozbiljnih indikacija da se ekstremnim nacionalistima i šovinistima moj spomenik ne sviña. svoje tekuće kodove. na njoj se zaustavljate. Na dva spomenika natrkečili su vrlo glupe petokrake. Kad sam gradio spomenike. kroz Nubiju. Kada putujete kroz Egipat. ja sam obeležavao stratišta. i to će u idućoj generaciji biti prazno. ako sebe želi da predstavi onako kako sama sebe vidi. Tu sam tražio neke opšteljudske i opštehumane poruke. Veliki sam poklonik baroka. i da se vezujemo za suštinu dogañaja. talas antikomunističke histerije. da ne kažem metafizičkih spekulacija. Ona će onda imati svoje plakate..

socijalizma. ako prežive i ako ostanu u inventaru likovnih i memorijalnih ideja. imate je svuda . pa se pojavi crna petokraka. koji se eventualno 121 . Mislim da je to naš težak primitivizam. na posmrtnoj listi. Plamen i buktinja simboli su slobodne misli. Ali ona ne sme da bude funeralni znak. ne vidim zašto je ona jugoslovenska. Ona je jedna od tipskih pozicija. Ako prihvatimo petokraku kao armijski znak . smatrao sam da je to originalna heraldička forma. Mene je uvek užasavalo kada putujem po Jugoslaviji i gledam posmrtne liste.Nek me povezuje ko kako zna i ume. pa vidim crni krst (pravoslavci).najbolje umetnike i da stvori nešto što je sada podjednako svojina i teista i ateista. zeleni znak (muslimani). ali ostala je neka vrsta kriptosocrealizma. što se kod nas uveliko prokradalo kroz memorijalnu umetnost. odraz naše komunistike mentalne zaostalosti. agitatorskog. ne sme da bude na grobu. i Srbi i Hrvati itd. plavi krst (katolici).. a zajednički kod je bio prekultni. Pentagon je tako reći u obliku petokrake. na primer. na šta me je navodila vrlo često i komplikovana jugoslovenska kulturološka situacija. Ja sam se vraćao na te prastare forme jer su one mogle da nas objedine. tako sam i ja gledao na te svoje spomenike.u američkoj armiji. prikrivenog socrealizma. Slobodni mislioci u osamnaestom veku. bugarske ili albanske petokrake. pobedničkog i trijumfalističkog. Naša. Jedan znak.Da li će Vas. kad nisu hteli da stavljaju krstove na grobove. pa dižu histeričnu hajku? . neko zbog izostavljene petokrake staviti u isti koš sa ovima kojima danas iz ideoloških razloga smeta taj simbol. i nije to bilo nešto što bi nam leglo na srce. na američkim avionima. stavljali su buktinje. što su ljudi bili pametni da na Titov kamen ne stave petokraku. onda će oni najbolje da kažu neku lepu reč i za našu revoluciju. u prabalkanske forme. Moji spomenici nikada nemaju ovog akcionog. Mislim da je velika stvar. ka nekoj stvarnoj demokratiji. pa kad se plače za jugoslovenskom petokrakom. Hoću da kažem da umetnička dela imaju svoj život. O tome sam pisao posle Titove smrti. u svim armijama imate petokrake ili šestokrke na naramenicama. Ja sam uvek govorio da mi je mnogo draži naš grb sa buktinjama. Nisam baš video kakva je razlika izmeñu. Ako sam gradio spomenik u Mostaru mladim ljudima koji su izginuli u partizanima i koji su bili muslimani i hrišćani. To je suludo. ja sam morao da tražim zajedniki kod. šta može da bude treće . upravo u tom trijumfalizmu. mada to izaziva grčeve. on je išao u prastare. čak i kad ona nije bila realistička. Moji spomenici su zasnovani na arhetipovima. možda. Petokraka je bila loše odabran simbol.ona može da pod odreñenim uslovima nešto znači. imao sam hrabrosti da to davno kažem. na prastarim simbolima.na kraju krajeva. . Mi smo se relativno lako oslobodili socrealizma. Meni je uvek taj simbol bio draži i mislio sam da njega treba forsirati. Nema je ni u jednom grbu i ona se nadovezuje na neko naslućivanje daljih puteva revolucije.

ali to je i Miloševićeva sudbina. . Bio sam vrlo gorak zbog toga. Da li strahujete za sudbinu Jugoslavije? . mogu da vam navedem i nekoliko imena. to su oni ljudi koji su mu se najviše dodvoravali.. Ni govora. Pošto mu nikad za života nisam rekao i napisao lepu reč. ljudi koji danas najviše kidišu na Tita bili su najgore udvorice.ali nikada ne volim da me neko poistovećuje sa 122 . itd. Sigurno pratite sve ono što se dogaña sa socijalističkim zemljama. svuda sam manje-više bio kao kod kuće . možda sada. a može i novo roñenje. psovao sam ga po beogradskim kafanama. On je to verovatno morao i da čuje. sineasta koji su trčali da nose drugarici Jovanki pozive na izložbe. . stvarno ne liči ni najmanje.. to je bio i jedan od razloga mog razlaza sa Akademijom. od Koče Popovića. Takvih je bilo i u kulturi. A te dame koje su me terale da dopisujem "Titovi i naši jubileji" sad grde Tita. onda se svi sete da su bili njegovi veliki neprijatelji. Može da bude katastrofa. to je odvratno. Kakva je Vaša reakcija na sve to? . na premijere. neke nije. ratovao sam sa nekim ograničenim partijskim damama koje su htele da mi u referate ubacuju fraze "Titovi i naši jubileji". a sada formiraju komisije protiv Tita. A ljudi koji su umeli da mu to kažu. nikad ga nisam na sva usta hvalio. Govorio sam upravo o našem grbu i Titovom simbolu vatre. mislim: gradio sam po celoj Jugoslaviji. ja sam rekao da ću onog trenutka kada umre reći ono što mislim da treba reći i to sam rekao u Srpskoj akademiji nauka. . pogotovu u vreme Titovih poodmaklih godina. novi dijagram jugoslovenstva. u Jasenovcu nije. On će da vidi. imam prijatelje u celoj zemlji. Kad padne sultan. Marka Nikezića do Latinke Perović.Spominjete Tita. Hoću da kažem.izborio da bude znak političkog i socijalnog opredeljenja. To je naš balkanski sidrom. šta će da doživi od svih onih koji su najviše mlatarali njegovim slikama. To ste često javno isticali. bilo je slikara. posle je otišao u Mostar i rekao ono što je rekao. Susretali ste se s njim. oni znaju da je on istorijska ličnost. .Jugosloven. Pa se on izjednačuje sa krstom.Neke je obilazio. Kad sam bio predsednik Kulturno-prosvetne zajednice.Vi ste po onom što ste i kako ste radili . oni ga danas ne grde. još sasvim i ne vidimo. najedanput se pretvara u čisto verski znak... Sovjetskom Savezu prijeti raspadanje. Shvatio sam to kao jedan ljudski. koji nikada nisu bili hrabri da mu kažu nešto što mu je trebalo reći. mislim da smo u sudbonosnim trenucima i iz ovoga može da proiziñe svašta. obilazio je Vaše spomenike. plemeniti gest.Sada su se mnogi okomili na Tita.Nikad za njegova života nisam pisao hvalospeve Titu. Kad smo kod Tita. To su ljudi koji su umeli da mu kažu šta nije bilo u redu. možda i do kraja ove ili početka iduće godine.Razume se da strahujem. nova shema koju. U Mostaru je bio. Kada za sebe kažem da sam Jugosloven.

bolje to nego državno ureñenje. Mi smo sada u odsudnoj situaciji da se dogovorimo . ali to nije cela Jugoslavija. ni socijalne. To treba da bude predmet u školama. Da li suditi po onome što ljudi govore ili po onome što stvarno rade? Gdje Vi vidite iskreno jugoslovenstvo? . To je moja generacija videla 1940. 1918. onda je jugosovenstvo veliko bogatstvo jer nudi veoma raznovrsne formule. Nama je na praznik Svetog Save o Svetom Savi govorio katolički sveštenik.polimofriju. da ćemo Jugoslaviji reći DA.. da se malo drmusa.Vidim ga kod svih onih koji o jugosovenstvu misle. ni nacionalne. jer nisam voleo i jugoslovenstvo Slobodana Miloševića i Radoša Smiljkovića..Kako? . intuiciju da ćemo se dogovoriti ZA. to je samo 123 .hoćemo li Jugoslaviju ili nećemo. . zato ideje koje su bile formulisane škrto. treba preobratiti u jedan komplikovan. . ono mora da prihvati. koja je bila jako liberalna. Mislim da je jugoslovenstvo vrlo delikatna stvar. gledano malo unatrag.Sada se forsira svoja nacija. koji može da "radi". svoja istorija? . ako tako mogu da kažem. meñutim tu ima svega i teško je svakom vjerovati. godine i to je strašno iskustvo. ali treba videti da li je to bilo baš ono pravo. a pri tom i nešto što je zajedničko. unutar svog kulturnog okruženja..U ovom političkom ludilu ima i onih koji igraju na kartu Jugoslavije i jugoslovenstva. Verovatno jeste. familije. onda ona puca. Ako ga tako shvatimo. . a o Juraju Štrosmajeru govorio je pravoslavni sveštanik. mi pravog dogovora o Jugoslaviji nikad nismo ni imali. To je nešto što Jugoslavija apsolutno ne podnosi. kao o elastičnom sistemu.Deca u školama moraju da uče razne kulture.jugoslovenstvo se mora učiti. I da na vaše pitanje odgovorim u rečenici: imam osećaj da Jugoslavija ima budućnost. dobrodušnim partizanskim jezikom. Nosim lično osećanje. da se klima. Jugoslovenstvo ne podnosi dogme.Ako hoćemo da živimo u jednoj zemlji. to je krivica svih nas. Mi to u tehnici i arhitekturi zovemo sistem sa većim stepenom sloboda. Jugoslavija jeste najbolja kada se malo klima. ni verske. Mislim da se konačno mora reći i kakvu Jugoslaviju hoćemo. I još nešto što se u ovoj zemlji ne radi . To je dobro. kada se menja. ali strepim. kada može iz raznih pravaca da se shvati. Pre rata ja sam bio u Jevrejskoj gimnaziji u Beogradu. humanističku sadržinu u raznim tradicijama. višenacionalni i višekulturni model. Kada se stegne gvintovima i kad neko hoiće čvrstu.oficijelnim jugoslovenstvom. moramo da učimo jedni o drugima.. u okviru svog porekla. običajima. svoja kultura. Treba učiti jugoslovenske religije i tradicije. Jer. to nije bila. tvrñu Jugoslaviju. Mi smo Jugoslaviju hteli pošto-poto da prikažemo kroz šestsedam ofanziva. a ne NE. Često vidim da ljudi slabo poznaju istoriju. ako govorimo o nacionalnim i religioznim vrednostima . u okviru svoje nacije i religije treba da traži svoj odnos prema jugoslovenstvu. Jugoslovenstvo treba da bude intimna stvar svakog čoveka i on u svom okviru. AVNOJ je bio nešto daleko bolje.

Jugoslavija datira od srednjeg veka pa nadalje. Beograd D. Danas. odlazili su ugledni ljudi. A da li ga je stvarno on odabrao. nedovoljno razvijenim zemljama.njen deo. ostavljali su narod. "Pritisak iz Beograda". učinio negativno i za situaciju na Kosovu. Ljubičića. čuju se i ideje da Beograd ne bi trebalo da bude glavni grad ili bar ne sjedište svih saveznih institucija. i od toga ima više štete nego koristi.. pa i rañanju nacionalizma. Pogledajte samo jugoslovensku situaciju dve-tri godine unatrag: "U Beogradu se odlučuje".(1) na primer. Sve je hrlilo u Beograd. a narod je bežao. ali to nije dobro. Neki pominju druga imena. doprinelo upravo to što je u tim godinama u Beogradu bila prejaka. Veliki gradovi su velika opasnost. one su stalno bile u strahu šta će im reći savezna administracija. šta će im reći Tito. ko ga je pustio u opticaj. znali su 124 . a Zagreb je bio sedište hrvatske vlade.C. I taj faktor mora da se uzme u obzir. Niš. nemam pojma. Isto tako. to neće biti utopija. Tu su Slovenci bili vrlo jasni i vrlo izričiti. kada se srpski nacionalizam počeo da institucionalizuje. . te fraze je prihvatila i svetska štampa i ispada da ceo centralizam i sve nevolje dolaze iz Beograda. Beograd je izazivao potrebu za centrom srpske državnosti. Te bedne srpske vlade bile su potrčkala. to bi samo još više potenciralo osećaj da je vlast još tvrña. nisu hteli da prave veliku Ljubljanu. Dugo sam radio spomenik u Kosovskoj Mitrovici i nisam mogao da u razmaku od po šest meseci imam dvaput istu komisiju. tvrda centralna vlast. Sasvim bi drugačije bilo da Beograd nema dve funkcije.Vašington D. Znam da je to moj prijatelj Ivica Stambolić.Bili ste u visokoj politici. .Beograd ima dve funkcije. Treba da se prisetimo i šta je Beograd. izizvan teritorije Srbije. Druga mogućnost je ono što imaju Amerikanci . mislim da je osećaju srpske frustriranosti. ja recimo ne znam ko je doveo Slobodana Miloševića. Vidite. . Da li ste u meñuvremenu saznali nešto više? . Izmeštanje glavnog grada nije lako i to je utopija u ovom trenutku. pa. traži se decentralizacija i republičkih institucija iz glavnih gradova u republikama. da je još više koncentrisana u "centralnoj tvrñavi". a ipak ste u jednom intervjuu izjavili: da nikada niste saznali gdje se kuva ta politika. naročito u srednje razvijenim. kada se sve tumbe okreće. koji je naivno mislio da će to biti jako velika sreća za SK Srbije (SKJ). jer bez toga ne možemo biti u zajednici.C. ko su glavni majstori. ako hoćete..Ne.Bili ste gradonačelnik Beograda. Oni se pretvaraju u prosjačke megalopolise. ako se izvučemo iz ekonomske krize. Beograd je bio jugoslovenski grad i pomalo sedište srpske vlade. Mislim da je najrealnije rešenje disperzija ili izmeštanje saveznih institucija. Bilo je ideja da sedište srpske vlade ide u Novi Sad. "Beograd nameće". kao magnetni centar. i sentimentalne kodove. glavni je grad Srbije i Jugoslavije. Odlazili su prvoborci. za nekoliko godina. kao Meksiko Siti. Znali su šta rade. Kad se prisetim ranih šezdesetih godina. Treba imati razumevanja za različite senzibilnosti.

29. ispraznila bi Sloveniju i uništila naciju. 125 . Intervju: Milan Rakovac Nedjelja. Napomena: 1.da bi velika Ljubljana bila smrt. Sarajevo. Nikola Ljubičić. april 1990. general. kasnije predsednik Predsedništva Srbije.

To će tako da se svrši. ali i Jugoslaviji. oktroisane ustave. na čelu s novom partijom. izvoli..11. Oni su bar u svojim izjavama iskreni. "Dange". To strašno liči na obrenovićevska vremena. da ukida vlade. Priñoše kmetu i razbiše mu glavu. 126 . da raspušta. Svakih petnaest dana se nešto izmisli pa se zaboravi. pravio dobar glas Srbiji u inostranstvu.). Ali ja se nadam da će stvari da se svrše na stari dobar srpski. Imaćemo kralja Milana i Kraljicu Mirjanu.Kakve su šanse opozicije u svemu tome i postoji li neka dovoljno prifilirana i ozbiljna srbijanska opozicija koja bi se bitno razlikovala od sadašnje zvanične politike? .povikaše seljaci. Što se tiče opštih programa. partiju ili sloj. plate idu na božiju veresiju. gospodska baraba (smijeh) gospodin čovek. Tu je razlika izmeñu njega i ovog sadašnjeg našeg "jututunca" (aluzija na Zmajevu "Jututunsku himnu".. oni su gotovo identični. Kako će se ići u novi ciklus. uvek se ponešto proklamuje. Milan je bio. da ne kažem zločinačke. . vrši jedno večito nadlagivanje.. menja ministarstva. A ovde se krije. Da sam četnik. pokušava da se zavije u neku političku frazeologiju. ne bih verovao Draškoviću Naši dani . kao što je i moja stvar što mi se ne sviña njegova ličnost. a penzije ne stižu na vreme. a ovaj to očigledno nije. Milan je bio kockar. da tako kažem. dat je ceo mentalitet jedne male balkanske tiranije koji je sadržan u tom ustavu i načinu kako se donosi i brani. njihova stvar. odnosno srbijanski način. nadlagivanja i tako dalje. To se neće drukčije završiti. . što je najvažnije. znate. ne zna se. A ustav im se ne sviña jer im smeta. i tako je uvek udešavao ustave. skupljao je francuske impresioniste. znate. a to je. na Milanove ustave. sarañivao sa velikim evropskim dvorovima i. "Voñe". Ali oni ništa ne kriju. Meñutim. Oni su protiv Miloševićeve ličnosti. Posle toga se objavi da Srbija ide u novi veliki investicioni ciklus. po vašem mišljenju. u rasponu od Domanovića. Znate li onu priču: Seljaci kliču kmetu. našim socijalistima. ne znam kako da je nazovem. zaboravi se. Ja ne vidim razliku. uz mnogo pričanja. aut. sulude.Problem Kosova ostaje i dalje svojevrsni lakmus političkih previranja u Srbiji. Tako je . završiti cijela ova ustavno-izborna gužva u Srbiji? Bogdanović .. Njihove su izjave grozne. To je toliko sve slično. Naša vlast.Kako će se. Samo.Narodni komad s pevanjem i dranjem a bez pucanja. Izmisli se zajam za preporod Srbije i propadne. On je kartao sa strankama. kartaroš.Pa mi pravu opoziciju nemamo. hteo da favorizuje jedne na račun drugih. na kraju krajeva. nikom ništa. do "Jututunske himne". lagarije. prim. Ovi su samo bučniji i imaju jednu prednost u odnosu na vladajuću.

sujetan kakav jeste. to ne zna. Onda. nemojte. jednu pomućenu političku misao meñu Srbima.. setiće se narod svih onih dedova i paradedova koji su vodili borbu sa kraljem Milanom i s kraljem Aleksandrom Obrenovićem i sa svima redom. . bori za poslednje ostatke. da ne kažem. Molim vas. ne znamo više ni gde smo ni šta smo.(2) Znate li šta su šefovi kabineta. Ali ja mislim da je Kosovo uzgredna pojava u odnosu. kao u Rumuniji. Nije on za konja roñen. Vidite. i to je velika proba sad svih nas Srba. postala je zla reč. i mi možemo da verujemo. da sam šovinist. u Srbiji je došlo do jednog apsolutnog separatizma. ja da sam pravi srpski nacionalista. da pravi onu istu evoluciju koju je pravila i pre sto godina. Razume se da vreme ne radi za njega. molim vas. ja mislim da nećemo. jer ako ništa drugo. ako treba da se vratimo u ta vremena. četnik. Stradija je tu. pa kada hoću da ga zeznem ili onemogućim. On se. što je najvažnije.Na Kosovu će se stvari rešiti.udri ga! Postala je magijska reč. On ide od dana do dana. šta će drug Blagoje Adžić(1) da kaže na to? Koji mu je to komandant. ali se kod nas ta retorika počela polako da pretvara u jedan politički program i. Ko kaže konfederacija . Sem toga. mislim. ja uportrebim neku groznu reč koju on ne sme da 127 . hipostaza narodne kulture. Setiće se tih vremena. tad smo pali u dešperaciju. Mi smo imali svoje takozvane narodnjake. Fantastičan je to cinizam. Kog ñavola on na konju. on će da padne. jer ako padnemo na to. na ako mogu tako da kažem. da upotrebim aspekt koji je upotrebljen. Srbijancima i Srbima uopšte. prokleta reč meñu nama je konfederacija. onda je s nama gotovo. A prve poteze ka konfederaciji još pre dve-tri godine vuče Milošević. Ipak je on bio šef kabineta Mike Špiljka. Mislim da ta luda varijanta ne može doći u obzir.A. tamo piše da je on komandant vojske. kako on može da bude komandant? Zamislite vi Miloševića na konju. ja mu ne bih verovao. nešto strašno se krije iza toga. To je rezultat jedne zabludelosti srpskog duha. nego ustav nezavisne države. . Ja ne znam šta će naša vojska da radi. ja verujem. Inače. od Svetozara Markovića ka radikalima i posle ka radikaliji.Kada će se konačno održati pravi višestranački izbori u Srbiji? . pisce prosvetitelje. pa da sam dobar. Samo da to posle ne ispadne suviše drastično.To niko ne zna. Ta hipostaza naroda. Samo. drukčije ne može da bude. on pravi ustav za sebe. bez sumnje. Glupost tog ustava je nečuvena. sigurni separatisti su u ovom trenutku miloševićevci. sve je to jedna frazeologija. tako da sada možemo govoriti o srpskom izolacionizmu. ni Milošević.Može li se desiti da Miloševića zamijeni Drašković? . Ja znam šta je moj šef kabineta radio. koja nikom ne smeta. Sada pak donosi ne konfederalni ustav. Jedini pravi. Kad nam nije pošlo za rukom da od naroda napravimo narod po modelu Černiševskog ili Pisareva. Sem toga. Morao je svaki moj razgovor da prenese tamo gde treba. On je tačno sračunao da mu treba dvaput po pet godina pa će on lepo da vlada. da nema više ni trunka bivše slave. u zdravu srpsku pamet da će ona u jednom momentu da eksplodira i to sve razjuri. to ne može. Ali.

čak i da ima neke logike i da će on. Oni se nisu jasno postavili u odnosu na Kosovo. čini se da i kod njih prevladava nacionalni program. Represije. on to ne sme da zapiše i ja znam da on to ne sme da prijavi. A onda. verovatno. proveren Srbin kaže jasno srpskom narodu: "Braćo Srbi. nemam pregleda.Oni dosta podsjećaju na hrvatsku koaliciju narodnog sporazuma. da se ne lažemo. jer njegova je svaka izjava drukčija i kontradiktorna. mi tamo možemo to i to. ako mogu tako da kažem. takav je opšti utisak. Od njegovog dolaska i onog čuvenog "vas niko ne sme da bije" iseljavanje se pojačalo.Jedan iz tog svojevrsnog trolista lidera srpskog naroda svakako je i Jovan Rašković(3). Šta se tu dogaña ne znam. nacionalno odgovarati. Samo. . oni očigledno imaju dve polovine. Ali. "ona matora govnara Ljubičić". Recimo.napiše. mi Srbi. zar ne? . a to je da politika Srba u Hrvatskoj ne može da bude identična sa politikom Srba u Srbiji. mi nemamo drugu reč.. To nije za praštanje i za to se mora nekad. to je nešto što će srpski narod. On očigledno pokazuje nešto što se mora uvažiti. a imaju i drugi polovinu koja je dobro zahvaćena nacionalizmom.Milošević je jako mnogo doprineo da ono bude izgubljeno koju godinu brže. Mi na Kosovu nemamo izbora. a onda posle sutradan izvali neku ludost da se samo začudite. voditi politiku Pribićevića i to je. On ponekad kaže nešto što bi čovek mogao da primi. vreme je već da se prema Kosovu neko jasno postavi. . kad-tad. odgovarati.Pojavom Demokratske stranke ohrabrena su izvjesna pozitivna kretanja meñu srbijanskom liberalnom inteligencijom. možemo se mi i varati.Pa..Ja izvesnih simpatija za njih imam. brate. .Da li je Kosovo sada definitivno izgubljeno za Srbiju? . . I oni su sada u nekim velikim sukobima u zavadama. kao Kemal Ataturk. znaju se funkcije šefova kabineta. onda nešto sa srpskom istinom nije u redu. a to i to ne možemo!" Samo ja takvog Srbina ne vidim. Za njega je vrlo teško reći šta i kako radi. mnogo je psihijatara u politici. taj fašizam. on mi nije jasan. To nije dobar znak. naša deca i unuci da nose na savesti. i da jedan dobar. kosmopolitsku polovinu. Njihova prva slabost je ta što nemaju mnogo glasača. Kakvo je vaše mišljenje o njemu? . Ja se nadam da u njegovom postupanju ima nekog sistema. pa da malo ovaj narod dovede k svesti. To bi trebalo da bude intelektualac tipa De Gola a istovremeno i autoritet da ume dobro da podvikne. Oni sad više ne pominju iseljavanje. ukidanje svega i ceo taj aparathejd koji se sprovodi dole. ja bih rekao.Pa oni će verovatno tako i da proñu. proverena i stabilizovana politika Srba u Hrvatskoj i ne vidim da može da bude neka druga. Ali neću sada na njega da jurišam jer mislim da je još uvek mnogo veći problem za Srbiju Milošević. . Mislim. Imaju jednu intelektualnu i. S obzirom na to da je Kosovo stvar gde se mora rešiti i srpska i jugoslovenska situacija. što bi se moglo shvatiti kao nasleñe Svetozara Pribićevića. Postoji demografska situacija takva kakva je i na vreme je trebalo praviti jedan prijateljski odnos sa Albancima i 128 . Ako taj čovek treba sada da bude svedok srpske istine.

Kertes. ne pominjem De Gola napamet.ministar za narod". Ne znam više šta mogu da izmisle na Titov račun. u jednom prijateljskom rastajanju.. ja imam svoju nadrealističku prošlost. grozota i svinjarija koje se prave Albancima. sledeće generacije će hteti da vide šta je istina. Na Balkanu pogotovo moraju da postoje. godine. Slobodan Jovanović. pobijene dece u demonstracijama. onda mi nismo dobro učinili. Sada. Ne verujem da ga je čitao. on. Ja ne znam da li je taj naš "veliki mali čovek" čitao Slobodana Jovanovića. Demografski dogovori postoje u Belgiji. Oni su to radili. pa će videti i dobro i loše kao i za sve istorijske ličnosti. vo vjeki vjekov čuvaju naše svetinje. koga ja. jedna mala politika. Pojavi se veliki čovek sa mandatom na odreñeno vreme.. sjajno je analizirao srpsku političku svest. onaj poštar Ševal što je gradio kulu od koščice i od šljokica. To je sve moglo.Kako tumačite talas antititoizma koji je naročito zahvatio Srbiju? . sulude priče. Njemu se 129 . Mi sada bez sumnje imamo "malog velikog čoveka". Ja mu poručujem. da napravimo i neke dogovore o nekakvoj demografskoj proporciji. Ali Ruso slikar. a sada su oni ti koji najviše na njega pljuju. Mi smo imali puna prava da tražimo od Albanaca.Titu su se najviše pod skute uvlačili Srbi. O njegovim spisima o političkim borbama u Srbiji često se javlja termin "veliki mali čovek".. Znate šta. četiri pet godina je zadužen da bude veliki čovek. sumnjam da će to baš tako ići prosto. pa vodi jednu besmislenu politiku i vide da je niko i ništa i otpire ga. cela ta antititoistička histerija ispucava i sad će doći nešto drugo. oni polako svoje grehe prebacuju na pleća cele nacije. posle zle krvi. . Ispadaju glupe situacije. Videće možda i obrise svoga kraja. To su veliki grehovi ove politike. mogao bi tamo da se prepozna.On je divan. U modernom svetu moraju da se prave neke demografske proporcije. kao pisca. To je. Slobodan Milošević.Mihalj Kertes je srpski . veoma cenim. ono što je Domanović i obradio u Voñi. ali samo u drugom tonu.videti u kojoj meri se naše prisustvo tamo. jedna bedna politika. načinu i u duhu ljudskog razumevanja. Kada nastanu situacije pokolebane političke svesti. da nam oni. Da je bio Gering ili sam svoja majka. onda je to pravo vreme za male voñe. Srbija je imala nekoliko "velikih malih ljudi". u krajnjoj liniji. mi bismo to i dobili. Švajcarskoj. . Što je najgore. zabranio izdavanje njegovih dela. Sulude. Mi smo mogli lepo da im kažemo: mi vam ostavljamo jedan deo svoje prošlosti da se raziñemo kao prijatelji i da se ne raziñemo baš sasvim. pa će videti svoje mesto u srpskoj istoriji. jedan loš političar. ako čita "Naše dane" da sedne pa da pročita Slobodana Jovanovića.. sad je to gotovo. ako mogu tako da kažem.. sramne situacije. i napravio je celu političku aferu. Kako tumačite njegovu pojavu? . kao novoproizvedeni predsednik CK. može zadržati. Muslimani i Albanci. Rugovci su to smatrali svojim kultnim mestom. Dobro. Rugovci su čuvali Pećku patrijaršiju. On je čudak. jer je 1984. to su ti čudaci. jer ako na Balkanu počne rat pravljenjem dece.. i poznajući Albance. mladost.

opet imajući u vidu sumornu istoriju Srbije u XIX veku. ali ne baš sve. ništa više. to je ružno. Komunisti su u Hrvatskoj i Sloveniji sišli sa vlasti čista obraza i omogućili protok ideja. Deset godina je on sebi dao po ovom Ustavu da ima. Za meñunarodne norme to je nemoguće. Znate šta. socijalistička ili nesocijalistička svejedno. Ideja je luda. ili neko od tih njegovih "mozgova". To je pitanje. To je dosta neprijatno i dosta opasno koliko se to poklapa. Sve se svodi na pitanje hoćemo li to. To je malo čak i opasno. praviti Jugoslaviju od koga? Prvo će onda da bukne problem sa Muslimanima. koliko je mali veliki čovek sračunao. Jugoslavija.ne može uzeti ništa za zlo. pa onda ponovo 1945. Mislim." .. a ovde su se upleli u lagarije. Ako me već terate da budem prorok. i kralj Milan. Da ponudi otcepljenje Hrvatskoj i Sloveniji. Mogu da zamislim da ove ustavne mućke potraju i deceniju.Govori se čak i o postojanju nezavisnih država Hrvatske i Slovenije i nekakve "južne Jugoslavije. Jugoslaviju su pravili svi zajednički. . ideja je suluda. Ako se sever otcepi. za poslednjih nekoliko godina. Ideja je.. sa Makedoncima nema govora da se to napravi. Tako može da kombinuje Prlja. ne sviña mi se baš što se to svodi na tri balkanske i sve tri pravoslavne zemlje Srbiju. sve su to nusprodukti. Drugo su sve sporedna pitanja.(4) recimo. a on isključivo lupeta. To vam je ono što ostane od jufke kada se razvije pita pa se od toga prave pogače. ja ne znam koju reč sada da upotrebim pa da ne idemo na sud..Ne samo da se govori nego je očigledno da on na to u ovom trenutku i ide. već je Jugoslavija ovakva kakva je bila pitino dete. bez obzira šta lupeta. hoćemo li u reformu ili nećemo. ovo bi bilo pitino dete od pitinog deteta. kakvutakvu demokratiju. Ja se nadam da će to da se likvidira tu negde sa izborima u Jugoslaviji. . kamufliranja i prave isto ono što je pravila Sekuritatea u Rumuniji i što pokušavaju u Bugarskoj. već bila pitino dete od balkanske konfederacije koja je bila jedna zdrava i normalna ideja devetnaestog veka. kada se prečisti hoćemo li na Zapad ili nećemo. je dakle. ne usuñujem se da o tome mislim. i kraljica Mirjana.Pa to je ružno. pa da vidimo šta dalje. Ali da budemo sasvim objektivni i da vam ja tačno kažem svoj stav.Još je rano o tome govoriti. A mogla je lepo i srpska partija da kaže: u redu.Svojevremeno ste govorili o svojevrsnom procesu denacifikacije kroz koji će se morati proći nakon što se svedu bilansi sadašnje srpske zvanične politike. nacisti su još na vlasti. To može u glavama loših kombinatora. jer sam dosad dosta stvari pogodio. . to bi bila jedna sakata formacija koja ne bi mogla da proñe u meñunarodnoj javnosti. bilo je raznih verzija. ima dana kada ja i sumnjam. onda nema 130 .. a da zadrži kobajagi nekakvu Jugoslaviju. s Crnogorcima nije uspeo ništa da napravi. . a to nekako ljudi od mene očekuju. i mitinzi. Jugoslavija je napravljena 1918. Ja se nadam da ćemo to da imamo za šest meseci. ima dana kada se plašim. E sad. znate. Bugarsku i Ruminiju.Kako to da su komunisti u Srbiji preko noći postali socijalisti? .

Neki Markoviću spočitavaju centralističke pa čak i unitarističke ambicije. vole da se zazveče. Ona je rastavljiva samo silom. ludilo s kojim se juriša na Markovića.. To je laž na laž. niti ima mogućnosti da se sedne i da se razgovara. Drugo. nego jedne dogovorene. lepa zemlja. normalne Jugoslavije. Dakle. a dogovora još uvek nema. po sredi je opet jedna prevarantska igra reči.Mnogi se boje njegovog centralizma.. ni Slobine ni ne znam čije.. čak mislim da ponegde to u aluzijama i probije. Mogao je lepo dogovor da počne odmah pre deset godina. ako sam u Mrtvouzicama pominjao nekakvu civilizaciju laži. pa da se zavuče u svoj 131 .više Jugoslavije. Nijedna vest nije onakva kakva je u izvornom obliku. Jugoslavija na novim osnovama. kakve su nam ideje. što govori kao iz bačve i što uvek naopako upotrebljava strane reči (on jednostavno reč ne zna da nabode). predsednik naše vlade. . ljudskih duša. Tako da. dok ne vidimo ko smo i šta smo. ni sokolaške ni orjunaške. ovoga puta prave Jugoslavije. Tu si gde si sediš. toliko jednostavan da ja ne vidim zašto toliko buke. opet jedna separatistička izjava koja bi se u pravnoj državi smatrala i veleizdajom. mladih. ostaješ Srbin. Svejedno je hoće li biti federativna ili konfederativna. Jugoslavija je naša sudbina. Onaj Radmilović. Onda počinje normalan dogovor. taj nam je sada objasnio da mi više nećemo da poštujemo savezne zakone. šta se čita. dobri. E sad. Ovih dana me zapanjuje vehemencija. To je montaža na montažu. Mislim da Markovićev izlazak na izbore i eventualne pobede može da bude trijumf Jugoslavije. Naravno. da mi idemo svojim putem. mogu mirno da kažem da se ostvarila subcivilizacija laži. Meñutim. i tako dalje. Tužno je pomalo to što je toga moglo da bude bez celog ovog cirkusa. nervoze. on ne može. igraju dobro fudbal. on to nigdje nije javno rekao. koji je. ali ide lagarija na lagariju. a već je sad u Jugoslaviji takav raspored snaga da nijedna ličnost ne može da sprovede svoju ličnu vladavinu. Koliko je taj strah opravdan? . On može samo da omogući dogovor. da li mlad svet sad može da se izoluje od ovih ludila. ne proterujemo. to je opet jedna od njegovih lagarija. Jugoslavija će se na kraju pokazati kao nešto što je nerastavljivo na delove. Onomad sam čuo da je negde na nekom zboru rečeno: "Srbi neće dozvoliti da jedan deo Srba ostane izvan Jugoslavije. Dakle. ni Stojadinovićeve. Prema tome. Ona još nije probila. Ovo su čak pomalo razorne godine što se tiče ljudi. No dobro. brate. to je stvar terminologije. dogovorićemo se da jedni druge ne istiskujemo. ljudske pameti. šio mi ga ðura! Taman će neko da nas pita šta ćemo da dozvolimo a šta nećemo kad stane da se raspada Jugoslavija. Početak razgovora je nemoguć sve do onog trenutka dok zaista ne prevagne reforma. mislim da su oni sada dobili malo po prstima. ostaješ Musliman. ali se već zna da on tako misli i oni to lansiraju." To se odnosi na to. umeju dosta dobro da pevaju.. Sad je Marković neprijatelj broj jedan. Pa nijedan svetski rat nije mogao da je rasturi. i sebe postavimo prema Evropi. i to lepa sudbina. jer ovo je ispod civilizacije. Neverovatno je koliko se laže! Samo pogledajte beogradsku TV. Kakvi su nam univerziteti. Ne više ni one Aleksandrove. uz užasne žrtve. naročiti ljudi.

Jer vi ste mogli sa ličnom kartom da glasate u jednoj mesnoj zajednici pa da odete u drugu mesnu zajednicu. Slično je bilo i sa nedavnim kninskim referendumom. Sem toga. Nije bez veze sada što ove stranke traže izmenu izbornog zakona i idu na mitinge i demonstracije. Oni neće da dozvole višestranačku kontrolu izbora. onda vidite da je sala poluprazna. Bunjuelova kamera da snima "viridijanum". Pričaju. ja nemam šta da biram. poput Luleta Isakovića(5) i Mihajla Markovića i šište tamo. Ako ništa drugo.. govore kao na radikalskim zborovima pre rata. vremenom dotučen.. Milošević sa evropskim socijalistima Brantom. recimo. biće onako. pa odete u Mladenovac pa treći put glasate. jedan malo ne vidi. Ali i ti koji ih slušaju. E sad. da li će mu kontrolisati listiće. Jedan se nageo na levu stranu. ne čuje na levo uvo. Kakva je njena struktura? .. Tu nedostaje Bunjuel. Ona u ovom trenutku drži monopol na medije. Trećina sale. Referendum je bio takav da je pitanje bilo treba li Srbiji ustav ili ne.svet. mogu da se markiraju listići. priča priča. Ona je napravljena od aparature. . Sastav je uglavnom jadan. Ako treba da biram izmeñu Šešelja i Slobe. A kada se gleda ono što se dešava na njihovim osnivačkim sastancima to je ipak smejurija. ne slušaju ih oduševljeno i oni ih gledaju malo ispod oka. ko će da kaže da ne treba? A ova partija. iz kog ste dela sela. Oni šire uporno glasine.Ganjaju ljude po poljima da ih upisuju u Socijalističku partiju. što je meñunarodni uzus. Tu su onda lagarije. znaju šta je markiranje karata. jer niko vam na karte nije upisivao da ste glasali. To mora da se reši. Napravi se dokumentarac o stvaranju Socijalističke partije Srbije da ostane vo vjeki vjekov. ubeñuju. i izvolite.. drugi na desnu.Predviña se vjerovatna pobjeda Socijalističke partije u Srbiji. Ceo onaj najgori talog birokratije koji ja znam se tu skupio. Jednog malo udario šlag u mozak. Jedan malo trepće. tu se nešto priča. vi možete da obradite pola Jugoslavije. Doñe. S druge strane kad pogledate.. to je sve sam starac do starca. . Pa pošto traje petnaest dana.Na naslovnoj strani NIN-a svojevremeno je osvanuo S. Seljak je nepoverljiv... Nisu ljudi krivi što malo ćopaju i trepću. A već o onom našem srpskom ustavnom referendumu da ne govorimo.. zašto mi u Srbiji. Narod nije baš toliko blesav da u to veruje. Miteranom. Tu dolaze matori akademici.. Ako se markiraju karte. bar moja vrsta ljudi.. da studira. 132 . zavarava se. seljak još uvek ne zna šta mu se sprema. neko ima malo veći nokat kao i svi kartaroši. Gonzalesom.. Sve je učinjeno da jedna stvar koja je mogla da bude i ozbiljna ispadne neozbiljna. ne čuje na desno uvo. ona je sazdana na lažima. prave neke silogizme. onaj ko vam deli listić može noktom da vam ga obeleži. od nomenklature bivše KP. I oni računaju ozbiljno na tu birokratiju.. Tiha propaganda ide da postoji mašina u koju se stave listići ko je kako glasao. zašto mi polažemo sve nade u Markovića? Pa mi nemamo u Srbiji drugu snagu. Na primer. fizički već dotučen. Ne zna šta mu se sprema na izborima. na falš materijalu. Biće ovako. misli na budućnost?. ima u narodu veštih kartaroša kockara. Vasilije iz istočnog dela sela a ovaj zabode noktom i da mu listić.

Samo i to. pa obukao svoju uniformu. Prema tome. održala se posle ove marovske srpske. da se opet vratimo na Slobodana Jovanovića. Onda je otišao u drugo mesto. pozvao ih.. slažem se.NIN dve godine nisam čitao. u okvirima svog identiteta. Taj jedan čovek koji se digao. Ako tražimo da imamo u svojim selima natpise prvo na ćirilici pa na latinici. koji je malo šenuo čiča.. Lazareve. Mi nismo ono što nismo.. ipak.Pa dobro.Kako gledate na politička gibanja u našoj centralnoj republici Bosni i Hercegovini? . mi. tu su uglavnom slični. Pa to vam je to. postaje sve relativnije. kulturni konteksti su neprikosnoveni. jasno je da to ne može. mi stvarno u istoriji Srbije tako nešto bedno nismo imali. mada su im. Tu neke sličnosti ima. Pa sad ili kao Belgiju ili kao Luksemburg ili kao Švajcarsku ili kao SAD. Eto vidite. . vojne. Tandara broć! Ta sujeta.. onda će i muslimani da traže da imaju na arabici. narodnjaci slični. Ne vidim ništa zlo u tome. šta radi ta televizija. mislim da se zvao Kapetan iz Kepenika ili tako nešto.. Znate šta.. sve je to ornamentika prošlosti. to je subcivilizacija laži. Kakvo bošnjaštvo? Muslimani ako se nazovu Bošnjaci. O svemu i svačemu se priča. I Aleksandrija je bila jedan 133 . hajdučke Srbije. Zamislite sada da cela Jugoslavija peva iste narodnjake. dok ga nisu uhvatili i strpali u ludnicu. Važno je samo zaustaviti agresije. Vi sada treba da se napregnete pa da vidite da li je zagrebački ili beogradski spiker i da li je ekavština ili ijekavština. A sem toga. i oni su Bosanci. a to je kako da imamo jednu normalnu državu. vi se čudite kako oni govore. Bedna figura. Televizija je ujednačila jezik i Srba i Hrvata kao nikad u istoriji. sve tačno znao. Neka ljudi to formiraju koliko formiraju. u kome još uvek sede i neki ozbiljni novinari.. prijavio se kao kontrola. Sad će on sa Brantom i Miteranom. koliko vidim. ta akumulacija kultura je savez. fizičke. ako je reč o ravnopravnosti kultura.. a posle po njemu i čuveni nemački film. . kultura to posle ujednačuje a raznovrsni konteksti su lepi. Govori o nekom rezervnom kapetanu. Kulturni identiteti. Prema tome. ekonomske. Ali sve to spada u dekoraciju. Ovi naši rogovi u vreći su mnogo manje različiti nego što se to nama čini. Kad doñe drnda-drnda. u treće mesto i na kraju krajeva. . jer bili bismo dosadni da nismo.U posljednje vrijeme aktuelizirana je i teorija o bošnjaštvu. Postoji nemački roman. samo se ne priča o onome što je najelementarnije. zaboravljamo da je Bosna postojala kao država. Tu si gde si.mali veliki čovek. ne reaguju na takvu glupost. Inače. i ne znam ni ja kakve. sazvao i pregledao knjige. i to dosta ozbiljna država. otišao u vojni odsek u neko malo mesto u Nemačkoj. ne mogu da razumem da u NIN-u. Znate. malo je falilo da napravi opštu mobilizaciju u Nemačkoj. Da nema muvanja više. to stoji. i dobro je što smo raznovrsni. razume se. onda svakako da islam ima isto toliko prava da se buni koliko i pravoslavci i katolici. ipak. pa i biološke. običnu državu. onda dovode u zabunu Srbe i Hrvate.Znate šta. Pogledajte vi šta rade te moderne komunikacije. Pre rata. kad nañete Radio-Zagreb. To je važno. Ja..

u svemu ovome čuju se i neki ohrabrujući glasovi razuma. Samo. pa sam ja kao klinac video orijent. Desimir Tošić. Isti je slučaj s Kosovom. koji nam je blizak i koji možemo izbliza da vidimo. Zima velika. ludo Skopljanče. da postoje čudesa nad čudesima koje je napravila jedna civilizacija. ja se nadam da opet i to ne može dugo da traje. To je dobar znak. pa je otišla u Kumanovo. Sinkretizam kultura može da bude i te kako dragocen. To je lako uzvitlati u ljudima. Turci. srećom. da se izmeñu Srba. Oni su ipak najugroženiji.. da ćemo mi ipak moći da završimo stvar s pevanjem. godine. pa bi videli da su razlozi ekonomski. To je trebalo umeti pratiti i na Kosovu. Onda se završava sa jamama. a Makedonci kažu: "Gle. prvo će kame u bosanske trbuhe.sinkretizam kultura. Pametni ljudi bi se upitali zašto. kad sam stigao tu kao dete od šest godina. Tog trenutka sam ja..To su geni. Ali je bila ipak jedan od intelektualnih centara Starog sveta. to će se lako uzvitlati. ali to apsolutno treba zaustaviti. Kad sam ja bio klinac... zločine na Kosovu." Misle da sam ja iz Skoplja. slušajte. gde mi je teča bio advokat. mi moramo da poštujemo islam. Sad se uzvitlava tu užasno oko tog Sandžaka. Baš kad govorimo o Muslimanima mi moramo da shvatimo da oni imaju najveći strah u ovom trenutku. Ja kao arhitekta ne mogu da zaboravim da postoje neki Samarkandi. Mi sve govorimo nešto Srbi i Hrvati. bule. neki tako čudni pojmovi. Mogle bi da posluže kao memento šta nas čeka ako nastavimo sa našim ludostima. da su oni najpomirljiviji.Kako to da svojevrsna antiislamska kampanja sadašnjeg srpskog rukovodstva nailazi na odziv u dijelu srpskog naroda? . I zato se ja nadam da se to ipak neće završiti sa pucanjem. . U to vreme to je bio Bagdad. to su geni. kad je počelo iseljavanje.Ipak. Te jame bi mogle da posluže u sasvim druge svrhe u ovom trenutku. jednu veliku kulturu. dakle više.. To su procesi koji nemaju veze sa nacijama. Ja ne znam ko je tu kriv što su Srbi odlazili sa Peštarske visoravni. apsolutno! Prvo. . Čitao sam nedavno. bilo ih je. siromaštvo. A sad. neke Buhare. Znači. velika stada. nije samo jedan. kulturni i slični pa bi se pomoglo zajmovima malim fabrikama. zatim ovog vašeg Bosanca Adila Zulfikarpašića. ljudi silaze u toplije krajeve. nije ništa dogodilo. Jedna je utešna činjenica.. i tako dalje. ali mora se obaviti da to bude verodostojno. a on kaže: "Ma kakvi Srbi i Hrvati. i kupili su mi neki pampurač i ja sad stalno izlazim na pijacu i vičem: "Padni Turčine!".Nama najmudrije govore ljudi iz inostranstva." Bosna je ipak najrovitija. ? Sve se to može i mora obaviti. 1929. povela je i mene. Hrvata i Muslimana još. baš prekopavati mrtve. To nam je u genima. Turci u galabijama čalme. ako uzmemo brutalnosti na Kosovu. A nad Muslimanima je za vreme rata izvršen težak genocid. Opet treba da budemo srećni što imamo još jedan kulturni model tu. Vrlo 134 . kad se moja majka razvodila. . da kucnem u drvo. To je ono što nazivam održavanjem etničkih ravnoteža i što je veoma važno. Srbi i Hrvati. bilo je i tih genocida. ovce se više ne gaje. ta imena ranije nisam sretao. Tako je i Branko Ćopić govorio. smatrao da treba da počnem da ratujem s Turcima. Ovo sad vitlanje.

novinar. ne ludujte! Samo ja. voña Srba u Krajini. načelnik Generalštaba JNA. 2. Doñe mi jedan seljak pa kaže: "Ma niko valjda nije lud da ratuje. i na kraju. stavlja u izgled ratove i sprema se da bude vrhovni komandant. 3. Jednostavno. tvrdim da je glavni agens sveg tog ludila ipak kod nas u Srbiji. Kako li će to izgledati? Prvo. Antonije Isaković. De Gol bi tu otišao da razgovara sa Albancima. ušao u salu. Kojim načinom i šta će da priča? Možda će i da skupi hrabrosti. 14. Vidim i Meštrović sad daje vrlo umerene izjave. ali dosta je jedan da bude lud. Tako da baš nisam siguran da će on da skupi hrabrost da ode na Kozaru. Tamo se u meñuvremenu svašta dogañalo. On nije hrabar. To je tragična politika za jednu naciju. ti ljudi spolja smiruju. pa će posle da smisli nešto novo. Govore nam. da li će se on usuditi da ode na Kozaru? Nisam baš sasvim siguran. izašao na druga vrata i pobegao. To je Milošević. nije hrabar. 5. da se pojavi. Blagoje Adžić. septembar 1990." Kažem: "Niko!" a on mi odgovara: "E. koji proklamuje velike istorijske zadatke. on nije smeo da ode na Kosovo osim onaj jedan jedini prvi put. Partijski funkcioner za vreme Tita. ne znam koji put to ponavljam. Sad će da trči na Kozaru. Intervju: Srñan Kisić Naši dani. On je kukavica. Napomene: 1. To je direktno draženje. Sarajevo.pametni ljudi." I to jedan na takvom položaju. on nije hrabar. 135 . Sad će on tamo da lupi nešto o čemu će se pričati petnaest dana. Psihijatar. Aleksandar Prlja. jer on svakih petnaest dana mora da uradi ponešto da bi se zaboravilo ono prethodno. Treba javno lepo reći naciji da im šef. diplomata u vreme Slobodana Miloševića. a on je jedanput došao sa pratnjom. Šta će tamo da priča? Ide tamo da ruši Markovića i reformu. 4.

sve sofistikovanije. laži su sve suptilnije. opsedaju pamet. pod firmom demokracije i narodne pisanije. Na žalost. ali vjerujem da nismo jedini. jedan od vodećih srpskih intelektualaca. Gledam sad tu raspravu oko srpskog ustava .jeste opasni uticaj te korozije laži na djecu. guraju ih u svetove isfabulirane 136 . Život okružen lažima Bogdan Bogdanović. ulijeće se u dubinski sloj lagarija.Prije tri godine rekli ste mi u intervjuu da se "nema vremena više za bilo šta drugo sem za istinu". U nepogodni i neveliki beogradski stan preseljava se danas ono bez čega se ne može.12.Politika je razvila celi sistem obmana i privida. Okružuju ih bednim i apsurdnim lagarijama. Ali to nije jedini povod za razgovor. graditelj i pisac čije će knjige vjerojatno biti podjednako trajne kao i njegovi monumentalni spomenici.koji po svom obiteljskom pedigreu i po osobnom prtljagu jeste nesporna nacionalna veličina . servira monarhistički. mislim specijalno na sredinu u kojoj živim. Upravo se navršavaju tri godine od Osme sjednice Centralnog komiteta SK Srbije povodom koje je Bogdanović rukovodstvu svoje tadašnje partije napisao pismo. Čudno koliko ništa nije ono čim se predstavlja. bez imalo stida. unaprijed raskrinkavajući duh pravovjerja. Bakarića. umjetnik svjetskog renomea. mi ovog trenutka već jesmo u subcivilizaciji laži. i Frana Supila. kao onu vrstu fanatizma što je svojedobno vodila u vjerske ratove i istrebljenja. Ne čini li Vam se da je potreba za istinom danas još veća nego onda? Bogdanović . ni jedna vest sasvim točna. nemaju normalne škole. govoreći o tome ko je sve bio protiv Srba u proteklom ratu. da čita. lako vidljivog sloja laži. sa ñacima . Danas .imao brojnih problema što očito još nisu okončani. Ono što me posebno brine . koliko ni jedna činjenica nije sigurna. pa sam svoju knjigu Mrtvouzice pre dve godine zaključio rečenicom da srljam u civilizaciju laži. Ljudi moji. ljudske duše. ostao je ovih dana bez prostora za rad. koji je tada s neviñenom žestinom i isljučivošću grunuo na političku scenu. utiču na svet emocija. spominje Tita. Ona su zbunjena. reakcionarni ustav. koje je to neznanje! Oni ništa ne znaju. Zbog tog je briljantnog političkog teksta čovjek .svaki stav krije neku podvalu. upravo u trenutku kad je trebao završiti neke važne rukopise na koje čakaju izdavači s ove i s one strane granice.jer celi sam život proveo sa mladima. Nama se Srbima bezočno. Ali nakon tog gornjeg. Ružno je istjeran iz ateljea što ga je imao u jednoj staroj školi u selu Popović kraj Beograda. Neki dan na okruglom stolu partija predstavnik jedne nacionalističke stranke. To ide do te mere da čovek prosto odbija da gleda. više ništa ne znaju.

Ne znam da li se varam. koja hoće tvrdo da obeleži neku svoju tačku i zapetu. koji ne može da postavi prema njoj ironičan odnos. spomenička Vam je arhitektura inspirirana narodnooslobodilačkom borbom. sad ne smeta da dovedete u pitanje vrednosti nacionalnih veličina. svoju predstavu. jer ona je onda za njega opasna. Jednostavno. ali apsolutno sve je ostalo isto. od policije.Razume se.istorije.Vaše je graditeljstvo na neki način vezano za historiju. svoju sliku sebe samih. 137 . A to nije baš jednostavno. ali u krajnjoj liniji to je svejedno. taj ne bi smeo da ima istoriju. da pravite viceve na račun nacionalnih junaka. kao slepi miševi kad spavaju: glava je dole. uverenje da iza njih stoji vera.ništa se bitno nije promenilo. . ista vehemencija s kojom se stvari napadaju i brane. svestan sam te relativnosti spomenika. Nekada niste smeli da sumnjate u vrednosti socijalnih postulata. Živimo u stravičnom vremenu u kome nema mesta za skepsu. Odnos prema istoriji simetričan je onom ranijem odnosu prema klasi. Rekli ste mi jednom da u Jugoslaviji ima oko 12. koja im daje pravo da agresivno brane svoje ideje i da ruše tuñe. u verskom i nacionalnom ludilu.Spominjete boljševizam. neću da upotrebljavam reč mit. odakle. njeni najtvrñi vernici završavaju u još žešćim krajnostima. treba jednostavno biti drugi čovek. Oni nikad nisu ono što misli generacija koja ih podiže. iz najtvrñeg jezgra. negde ekstremna nakaradna konstrukcija sveta počne da ruši. Je li to svesno pripremano kao neka moguća poslednja odbrana tih apsurdnih teorija ili je to spontano . za ironiju. Istorija je onda otrov. metafore. . Narod koji nema snage da ima distancu prema istoriji. neću reći utopizam. Karakteristično je. što Vam se čini. da onog trenutka kad se taj ekstremni. iz tih centara ortodoksije.Upravo zato jer Vaša ocjena ne vrijedi samo za Srbiju. slike.Kad bih se vratio u vokabular boljševičkog vremena rekao bih da je danas nacionalizam poslednja rezerva boljševizma.ne znam. isto osećanje superiornosti. koga sam gradio pedeset i neke godine. Narodi s velikim istorijama podsmevaju se svemu i svakomu iz svoje prošlosti. Istorija je hipostazirana.to ćemo još videti.000 raznih spomenika i obilježja NOB-a i da veliki dio toga neće izdržati probu vremena? . Mentalni. Reč je o modelima mišljenja. Čak i kad se okrenu naopačke . Od svog prvog spomenika jevrejskim žrtvama u Beogradu. ideologija. Treba menjati način mišljenja. Da ne bi bilo zabune: može li se govoriti o boljševizmu i u onom što se prezentira kao antikomunizam? . Čak ostaje isti stil. konstrukcije. nekog prerañenog nacionalnog osećanja. . ali čini mi se da nacionalizmi u celom istočnom bloku kreću uglavnom od bivših NKVD-ovaca. za distancu.Mislim da ih je od tada već dosta oronulo. samo je dobio drugi znak. zašto takva najezda laži? . Da li će početi i njihovo nasilno skidanje ili neće . jezik. ne smete da se šalite. karakterološki tip se nije promenio. jer mitovi su previše ozbiljni i duboki za ovo čim nas se opseda. Zato su antikomunisti samo boljševici okrenuti naglavce.

ostaće kaoi spomenik i samo će posredno svedočiti o namerama onih koji su ih podigli pa će im na neki način to ipak biti neki plus.toliko nalaze svoje mesto u vremenu. Tako da ne vidim kako normalan ljudski mozak može da povuče jedan takav naslov. u nekom svom drugom. za apologiju svojih spomenika. životu i smrti i o njegovim granicama izmeñu dobra i zla. Govor arhitekture i smisao oblika drukčiji je nego što se obično misli kad se krene graditi somenike. toposu koji je tim imenom simbolično obeležen. on je bio nekako . A on je zapravo strašno zlo dvadesetog veka koje je pustilo duboke pipke u ljudske duše i ljudska shvatanja. A oni mogu stvoriti taj legitimitet samo snagom svoga saopštenja. bez obzira što je definisan rečima. bio sužen.ali bio je jednostavno: smrt fašizmu . Većina se mojih spomenika vezuje za realna stratišta. Onoliko koliko se dodiruju s kontinuitetom ljudskih sećanja . Kad su moji spomenici u pitanju.Spomenik posle postaje nešto drugo. Treba sačekati da proñe ova groznica osporavanja. opšteljudska vremena. kojom se uklapaju u ono što bih nazvao antropologijom memorije. A sem toga ne mislim da je dobro igrati se 138 . računajući da je ova Jugoslavija toliko složena i komplikovana pa da je bolje da krenem u neka predbalkanska. A kad smo već kod notacije i konotacije. simbolima. To važi i za sakralnu arhitekturu. neki kao ljotićevci. Ne razumem to. svojom unutrašnjom logikom znakova i simbola. Moji drugovi iz škole koji su rasejali kosti. a svi funeralni spomenici. za stvarna mesta stradanja žrtava. konstruisao izraz antropološko sećanje. neki kao četnici.Neshvatljivo mi je. A sve ima mnogobrojna značenja. Za svoje sam potrebe.Mislite da ti spomenici u novom vremenu trebaju da stvore jedan novi legitimitet po kome mogu opstati? . ima svoj život. trećem planu govore i o toj vanistorijskoj. spomenici koji se vezuju za čin smrti. za groblja. Volim barok.svi su oni žrtve fašizma.da ne povredim svoje prijatelje suborce . Treba razgovarati o smislu te sintagme i o tom prostoru. Kad doñem u Samarkand. o njegovom rañanju. gledali su šta on konotira. kao i štošta drugo. Kad sam prošle godine dobio Piranezijevu nagradu za spomenik u Vukovaru mislim da meñunarodni žiri uopšte nije pitao šta taj spomenik denotira.sloboda narodu.Upravo zato što je većina Vaših spomenika vezana uz tragizam žrtve mislim da ste pravi čovjek da kažete što mislite o ukidanju Trga žrtava fašizma u Zagrebu? . možda desetak godina. neki kao partizani . i samo posredno obeležava svoj povod i svoju prvotnu inspiraciju. Pojam fašizma je kod nas. . Kao što mi kažemo za one pre nas: lepe su nam stvari ostavili. ne mogu da se ne poklonim islamu. to je opet opšta bolest ovog vremena što sve hoćemo da denotiramo i sve hoćemo da dovedemo do jednog značenja. pa ono što od njih ipak vredi to će da traje kao forma. ja sam toga od početka bio svestan i zato sam stalno tragao za arhaičnim oblicima. a kad se setim da je to jezuitski stil. skidam kapu i jezuitima. da ne govorim o nekim implikacijama koje bi tek mogle da nastanu. . To je spomenik. Cele su generacije žrtve fašizma. nadistorijskoj sudbini čoveka.Apsolutno. Njegove su šrtve i oni mladići pod Staljingradom.

ali su ipak u prvom redu bili lični. spontano dobio taj naziv koji je očigledno istorijski na neki način već bio u sedlu. jer su od njega siromašniji oni koji nemaju takav autoritet koji bi im mogao reći istinu o njima samima. 139 . To je pismo meni ogromno pomoglo. ali mogle su se te pare i pametnije upotrebiti. Sada su Vas ostavili bez ateljea. Ja sam vrlo mnogo koštao moju domovinu. oči u oči. što je nekima kao nešto smetalo. gledate na sve to što se tada dogañalo? . Dobro plaćeni. Koliko znam taj je trg sasvim mirno. .Ne može biti slučajno. Meni se čini da ste na jedan predivan način. Kao predsjednik Beogradske skupštine rekao sam u intervjuu Oku da me smeta što na zagrebačkom Trgu republike nema bana Jelačića. Mislim da ti troškovi odgovaraju onima koji bi bili potrebni za štampanje mojih sabranih dela. A to je ista priča i ista greška: kao što se nije smeo dirati ban Jelačić tako se ne sme ukidati Trg žrtava fašizma. Rekli ste tada da ste morali napisati to pismo kako biste branili svoju osobnu čast. blagonaklonom ironijom gledamo svoga Mihaila. jer motivi jesu bili i patriotski.Očito je da oni koji su to odreñivali imaju neke svoje prioritete. skidanje neke nametnute mi prisile u ponašanju. jer ne vidim da tako može da ostane.Hvala Vam na ovim rečima. pretpostavljam da bi Zagrepčani gledali svoga Jelačića. od pisma koje sam tada napisao svojoj partiji. Ali to se ne sme dirati. Od tada su krenule osude. prozivanja. Iako niste bili nježni. Prvi put sam ja sa svojom partijom porazgovarao lično. iznoseći gorke istine. Ako Vam kažem da je ona sada direktor jedne fabrike u Mladenovcu . to je nešto pre Raškovića.onda je sve jasno. moju užu domovinu i moj grad.gradskom toponomastikom. Kad se sabere sve što su isplatili ljudima koji su me likvidirali . Kako objašnjavate to što Vam se dogaña? Vjerojatno nije slučajno? .to su ogromni iznosi. Sve ostalo posledica je upravo te inicijalne iskrenosti. Deljeni su stanovi za pisma redakcijama: Blažo Perović(1) koji me je meñu prvima ispljuvao isplaćen je sa 150 kvadrata. možda i sa svojim narodom. mislim da narod kojemu ste pisali može biti sretan. Ali nadam se da će to biti povučeno. Kao što s jednom ljupkom. To datira od Osme sednice. To je pismo za mene bilo kao skidanje nekih čini. To mi je bilo cenzurisano. pisma. na primer. Razgovaramo točno tri godine nakon Osme sjednice koja je kamen meñaš u rušenju Jugoslavije i otprilike tri godine otkako ste napisali svoje pismo Centralnom komitetu svoje bivše partije kao svoj svojvrstan obračun s njima. što je zapravo onemogućavanje u radu. to su isto tako tvrdi spomenici kao i oni od kamena. Menjati ga sada nije dobro ni što se principa tiče. čak sam se poigravao: zašto ne on. Godinama sam se u Beogradu borio za očuvanje toponomastike. u novinama tražila da me isele iz Beograda. jedna je neuravnotežena žena. dragocene su mi.Da li se u ovom rušilačkom vremenu bojite za svoje spomenike? Bilo je prijedloga da se neki uklone. nakon tri godine. . Na neki bih način mogao biti ponosan. nije objavljeno. branili time i čast naroda kome pripadate. kad u Beogradu može knez Mihajlo. Ali hoću zapravo da Vas pitam kako danas. Napadi na mene uglavnom su bili honorisani.

mišljenju. dakaže šta mi tamo možemo. Da ne govorim da ne bi bilo te pogubne izolacije Srbije. Smešno je da ja sam to pričam. Da nije bilo takve Osme sednice. Vrlo je nejasno šta se njom kazuje.proizvod jedne memorandumske klime.poražene snage.onda je to zastrašujući salto mortale koji se ne da ničim obrazožiti. . oni sad objašnjavaju nešto drugo. nego su još sve stravično pogoršali.kako su nas često odtad zvali . . opet se govori o nekoj 140 . da se postavimo jednom prema tom pitanju onako kako bi se postavio jedan normalan savremen narod. ja sam našao sebe. ali to je najjači argument koji u ovim godinama mogu da upotrebim. Milošević je u neku ruku egzekutor. šta ne smemo. Poraz je na strani onih koji za tri godine ne da nisu ništa uradili. sada je tadašnji pobednici više ne pominju. šta se poručuje. Pisci mogu da pišu i treba da pišu šta hoće. Danas je verovatnije da je poraz na strani onih koji su tada počeli da ruše Jugoslaviju. Jer nije im sad lako da na nju podsećaju. A što se tiče Osme sednice spadam u one koji su tada svrstani u . mogao sam mnogo pitomije i sigurnije da sa samim sobom razgovaram. sad su kao socijalisti. jer stvarno sad moram i sebe tu da ubrojim . jer znate naše su duše danas . samo su neke reči izostavili. čak i neposredne memorandumske aparature. I to je ono od čega će teško trpeti mladi ljudi. memorandumske filozofije. Koliko vidim. kad se budu razmatrali uzroci srpske tragedije.Što mislite o tezi da je na Osmoj sjednici pobijedila memorandumska linija? . On je neorginalan.jer ne možemo govoriti o njemu kao o mislećem političkom biću . mi smo sami sebe izolovali. ali kad se neodgovorna i fantastična retorika počne da pretače u politiku onda nastaje katastrofa. Milošević je krivac broj dva. inače sve je drugo isto. Mislim da će se jednog dana. Bilo je osnova i raspoloženja za neka razumnija rešenja. Mislim da je sve kasnije što sam radio bilo podstaknuto tim činom oslobañanja. Ona najtvrña marksistička linija iz tog vremena. šta ne možemo. Ali za razliku od proteklih godina kad se godišnjica te sednice obilježavala.Danas je apsolutno trenutak da neko ko ima autoritet u srpskoj naciji . te duhovne. Usporede li se ondašnji njihovi recitali o spašavanju tekovina revolucije s onim šta sada govore . njima je retorika otvorena. No. oni pričaju iste priče.kažem naše. kad se traže njegovi koreni.Kako Vi gledate na mogućnost rješenja kosovskog pitanja? .To je manje-više jasno.ako takvog uopšte ima . ta je Socijalistička partija Srbije pokupila vrhove nomenklature. U stvari. znači partijske karijeriste. no ja sam posle tog pisma bio deset godina mlañi. onda ćemo ih naći meñu intelektualcima isto tako kao i meñu egzekutorima. danas bi trebalo videti ko su zapravo poražene snage.osamljene. meñu krivcima ipak pre naći pisci nego političari.kaže istinu o Kosovu. pokupila je krem partijskog aparata. On je kao govoreće političko biće . oni će nositi taj pečat. šta smemo. te duševne izolacije. Vidite sad se slavi ova seoba Srba. krivac broj jedan su oni koji su mu dali duhovnu podlogu. svakako bi naša situacija na Kosovu bila povoljnija. Ako se vratimo na fašizam.

mi sa Kosova odlazimo već 200 ili 300 godina. Rekli ste da se intelektualci u tom smislu nisu baš iskazali i to je zajedničko svim našim sredinama. ne bih umeo da ga objasnim. ne može sada da nudi neku ruku pomirnicu.. On tamo više nema šta da traži i on sam to zna. nego će da ginu deca koja uvek ginu u ratovima. Postoji li. ali i grčki su talismani uglavnom izvan Grčke. zapravo okretanje ka toj vrsti rješenja? . ali naseljavamo neke krajeve gde nismo bili u većini.drami. ali istodobno svi dodajete da bi taj čovjek vjerojatno u prvom trenutku doživio osudu? . Ali gde da ga nañemo? . ali bi ga svi poslušali i svima bi laknulo. Mi već govorimo o ratu. možda je svestan da je njegova politika propala ili samo taktizira u odnosu na neke dalje pregovore u Jugoslaviji. čovek koji je dozvolio da padne krv i koji je stalno izazvao još veće krvoproliće. .Ali. trebao bi nam neko poput De Gaullea. Ovo šta sada Milošević radi na Kosovu je bezizgledno. u Maloj Aziji. U Srbiji se već govori o ratu. . ako doñe do grañanskog rata ili pravog rata. Znajući Albance kao ponosan narod. po 141 . Srbija je i pre njega imala malih ljudi koji su bili stavljeni u situaciju da se ponašaju kao veliki. jer on pre svega ne radi ništa... neka enklava. Tako da verujem da bi takve reči donele olakšanje. Tako nam nema perspektive. koji je vrlo pomirljiv. pa smo sa siromašnog Kosova otišli u bogatije krajeve i počeli da potiskujemo. žigosan.Mislim da bi bio užasno napadnut. utoliko je potreba za njima veća. Pala je krv.Ako je to okretanje ka toj vrsti rešenja . oaza. tipa Svete Gore. a laknulo bi pre svega narodu. A narod isto tako zna da. Znači..Da. nekoj tragediji. Verujem da bi laknulo čak i ovima koji tvrde da će Kosovo ponovo naseliti Srbima. jer on ipak oseća da sa Kosovom stvari klize sve gore i gore. istina.da se nismo s njima zakrvili. koji se zanose suludim stvarima. zaloge našeg identiteta. Ali tako se mora završiti. Pa bi narodu trebalo objasniti da su na Kosovu. zagonetan. neće da ginu oni koji nose šajkače i kokarde i pevaju po kavanama. Treba to dovesti u savremeni kontekst. istina. Za njega bi bilo neophodno da pročita Slobodana Jovanovića kako bi video celu farsu srpskih političkih borbi i onoga što je Jovanović zvao malim velikim ljudima. jeste. kao mi Srbi smo i tu bili nešto teško pogoñeni sudbom kletom i udesima istorije. . Narod to zna. nego bi se možda našla i neka druga rešenja. ali ne mogu. Govor je. ubeñen sam da bi nam oni . naši talismani. Treba neke stvari dovesti do elementarne istorijske pravde.on nije čovek koji može da ga sprovede. ne može drugačije. ali to je sad tako daleko otišlo da je teško shvatiti. ka ratu. neke ravnoteže ima.. .Niste prvi koji mi govore o čovjeku koji bi srpskom narodu trebao reći istinu. uništen. nije li posljednji Miloševićev govor.Ovakva vremena nisu pogodna za razumne ljude. Mañare. on samo prebija i šalje policiju. od Aleksandrije do Srbije. recimo. da nismo s njima sada istinski neprijatelj ne samo čuvali te svetinje.

a niko ni glas da digne. u Srbiji neka intelektualna snaga koja bi mogla preuzeti na sebe odgovornost i ponuditi mirna rješenja? . To je nešto što se ne može objasniti. pre toga je Pekić dobio batine. ishodište ne dešifrujemo ne znam. Mislim da je ta narodnjačka populistička drama Srbije počela davno pre Miloševića. sve više se brinem za sudbinu svoje nacije. Kosovo je izvan mogućnosti razmatranja. pravoslavne .a pretpostavljam da će pobediti . Nije prijatno kad se nañete u istom bloku s Rumunijom i Bugarskom.sve tri. Optimizam se svodi na to da će se ipak sve svršiti drekom i pevanjem ali bez pucanja. da ćemo istinski završiti kao Beogradski pašaluk. Da li je to deo nekog većeg svetskog ornamenta koji ne razumemo. . ali ta se vrsta indolentnosti ne može prihvatiti. A evo.Prije stanovitog vremena rekli ste da u Srbiji nije isključena mogućnost ponavljanja rumunjske tragedije? . .Krećem se u krugu istomišljenika koji su se itekako manifestovali. da li slučajno ili ne. S Vojvodinom ne ide i neće ići onako kako on misli. i mi ćemo se naći na svom nacionalnom minimumu.Vama.Smenjuju se optimizam i pesimizam.Svojim pismom htjeli ste podrmati svoj narod. Znamo svi da su intelektualci na razne načine zavisni od vlasti. koja seže još od srednjeg veka i koja se u prošlom veku reflektuje kroz dve dinastije od kojih je jedna okrenuta prema Centralnoj Evropi. Niste uspjeli. Miloš je uglavnom pismene ljude prebijao . Milošević će biti krivac za nacionalnu katastrofu. Srbija i Bugarska. na nivou kneza Miloša. . Tri zemlje na Balkanu . čije korene. podvlačim nacionalnu.To misle mnogi. a što mu tovare u suštini minorni agresivni političari. ali mi smo manjina. Pišući pismo prije tri godine. sve više sam svestan njene tragedije. u čudnoj sam situaciji kako traje moja borba protiv nacionalizma sve više osećam u sebi neke nacionalističke porive. Onda ta večita srpska dilema izmeñu Istoka i Zapada. trpljenja zbog onoga što moj srpski narod prima danas na svoja pleća. Mirku Kovaču razbiju glavu. čeka nas loš srpski devetnaesti vek.zemlja mi je prebijačka.Vrlo ste pesimistički raspoloženi? . kad su srušili progresivističku naprednjačku stranku i stranku industrijalizacije. nego i u ljudskim dušama. s Crnom Gorom isto neće biti po njegovom. Posljednje pitanje: ne mislite li da je srpski narod sada ipak malo prodrman svim onim što mu se dogañalo u posljednje vrijeme? 142 . mogao je čovek da pogine.nas čekaju mračna vremena. Osećam neku vrstu trpnje. Znate. a pesimizam da se rat neće izbeći. Pesimizam u odnosu na srbijansku sredinu svodi se i na to da ćemo se mi na kraju krajeva sa Miloševićevom politikom naći na minimum minimuma. ne samo u tradiciji. Ta podeljenost je još uvek.danas su po istom modelu zbunjene i sluñene Rumunija. počela je s pobedom radikala u Srbiji. još pre su istukli Mićunovića . a druga je rusofilska. pogrešio sam jer sam celim njegovim tonom pokazao da računam na inteligenciju Beograda. ali ako sad Milošević pobedi .

Kad kažete da je posljednje pitanje. ali treba stisnuti zube i skupiti hrabrost pa javno reći: plašim se da trežnjenje srpskog naroda ne počne tek posle katastrofe.. Neke srpske katastrofe. ja imam prava da postavim pitanje da li je on baš pravi Srbin ili nije .mogu da bace u haos celu Jugoslaviju. Ne mislim više da ludosti jedne naopake srpske politike. onda ja treba da dam i posljednji odgovor. Dugo o tome razmišljam. direktor "Naučne knjige" Intervju: Jelena Lovrić Danas. jer.jer neću da je vezujem sa Srbima. Srbija može da se gurne u grañanski rat s Albancima ili čak u rat s Albancima uopšte. To su zastrašujuće perspektive. na kraju krajeva. Ali neka ipak bude rečeno. Napomena: 1.u to ne sumnjam. 143 . A to je stravično. Zagreb.. Procenite je li ovo drastično za objavljivanje. oktobar 1990. na kraju krajeva. Ali da mogu Srbiju . 2. Blažo Perović. ali bojim se da to ne bude jedina moguća metoda trežnjenja. više se ne sme ćutati.. zapravo Miloševićeve politike .

. da budem kritičan i prema sebi. Koristim i neke kliničke termine. Te su parole. sednica.13. kako sam ga razumela. Imamo. što je mnogo gore. Ali.. Tri frtalja jednog kralja Nedjelja . nisam uzeo u obzir i neke naše etničke. sada već čuvena. političkog i duhovnog. precenio široku publiku. upućuje da je ono bilo pre svega namenjeno intelektualcima. mislim na mnoge spoljne uslove egzistiranja. i uputstva (ono o ekonomiji) još iz realsocijalističkih posleratnih godina. meñutim. Kako ste doživeli njegovu objavu i kako o njemu razmišljate danas? Bogdanović . brojne britke i blistave analitičare jednog sramnog stanja.Da kažem da je teška. pa je.Ton vašeg pisma. Naši poslednji Mohikanci su ispali tvrdoglaviji od onih pravih. živimo u vremenu kada su dragačevski trubači u politici prilično efikasni. srušile su gordi Jerihon. kako i sami rekoste. Sem toga predvideli ste da će Srbija kočiti put Jugoslaviji ka jednom moderno ureñenom društvu. jer su granice zdravog i načetog razuma u našem današnjem trenutku uveliko pobrkane. Što se same kompozicije teksta tiče. imale svojih dejstava. bilo bi sasvim suvišno. . . . Kako u ovom trenutku vidite situaciju intelektualaca u Beogradu.. reč o političkoj magiji rušenja. a to ne bi trebalo da činim. Izgleda li vam neverovatno da trube mogu srušiti i Jugoslaviju.Tekst "Memoranduma" pročitao sam teško i sa dosadom. recimo. onako kako se reflektuje u svakom pojedincu. ili sam. o povratku magijskoj svesti. Priznajem da sam tekst potcenio. Vaše figure da ćemo ostati poslednji dogmatski Mohikanci na Balkanu mnoge je veoma nezgodno kosnula.. situacija.. Ona je. o političkom začaravanju biti-imajućih rušitelja.Nažalost. Sada je. odnosno rasne prednosti. . prva polovina podseća na resorne izveštaje. Reč je i o regresiji. pre svega. Oni nemaju dlake na jeziku. Vi ste se prvi usudili da javno obznanite svoje neslaganje sa metodama pritiska i represije koje je ona sobom donela.Objavljivanje "Memoranduma" dovelo je do masovne političke uznemirenosti. takozvane trube jerihonske. teška. baš 144 .Meñutim. .... Nisam pretpostavljao da će imati tako dalekosežne posledice. Mnogo toga što je u njemu zapisano u prilici sam bio godinama da slušam. Zar se.Trube Isusa Navina. 8. baš kao i u biblijskom primeru. jedan političar psihijatar ne ponaša kao ošamućeni plemenski vrač? . U drugom delu trešte trube i trumbete jeftine nacionalne retorike. vrlo teška i iznutra. očigledno.Ubrzo posle "Memoranduma" došla je.

sarañuju. srbijanske.. citiram. dakle kolaboriraju. aforističari pišu aforizme. Ali. kosovske stvarnosti. Uzgred. javljaju se gde mogu i kad mogu. Teže dospevaju do reči. apostrofiraju moćnike (neke druge. krajnje naivno zastupaju napredana opšta mesta koja više nisu neophodna i. ali po mogućnosti u najužem porodičnom krugu. U Beogradu je posle rata važio vic: nema više muva . i udaraju na egzistenciju pojedinaca i čitavih porodica. sednicu izneli uprvo ti i takti marksoidi sa Malmeka. Ona je. Kad treba da se oglase. na brzinu i napola osposobljene. mada bi moglo i biti . kao što je strah.Realsocijalizma nema bez poluinteligencije. on osuñuje duhovna razbojništva. Nije nimalo slučajno što su 8. govore o nekom onotamošnjem staljinizmu.U pismu ste rekli. to još i nije najveći greh te pobedničke sednice. upravo u ime još drastičnije prevlasti poluinteligenata. postoji i drugi tip: mislim da mnogi ljudi od javne reči još uvek oturaju stvarnost od sebe. s neke druge nevidljie strane.. malo koja štampana periodična publikacija u Beogradu danas nije žuta. kadrovske liste. u pitanju je mala ljudska slabost. osokoljen odlukama kadrovskih trutova. Da li distinkcija još i dalje važi? . često. pera-sekuritatejaca. vojvoñanske. ta čarobna reč. valjda. postale su posle naša zla sudbina. napola drogirani inteligent našeg vremena. Poluinteligencija koja je i inače (od Benitovih i Adolfovih 145 . njihova unutrašnja intimna situacija mnogo jednostavnija. No. Ponašaju se kao da se ništa nenormalno ne dogaña. za nedoškolovane.ispunjavaju bezazlene glose o književnosti. na žalost ni izdaleka dobrodušni i duhoviti kao naš dragi Alf. okićeni doktoratima čiji naslovi zvuče danas kao Alfova zafrkavanja. pa je i po koji tek naznačeni rektor. . iskreno osuñuje svakojake prljavštine javnog života. ne nalazeći u tome ništa zazorno. i koliko im to dozvoljava nečuvena informaciona opresija. pa i lakša. "Kadrovi". o nekom apstraktnom fašizmu. da je umorna "ta naša Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje žestoko prepolitizirane poluinteligencije". neke tamo). kao da nije okupirana i okupacijska! Taj. Na primer. u beogradskoj žutoj štampi. satiričari satire. zgražaju se nad mračnjaštvom koje je. E. nekog tamo). kao da je mitevićevska(1) televizija normalna. peradezinformatora. nedoučene.zato. otvorila vrata zastrašujućem dogañanju naroda u kulturi. sinonim je za poluinteligente.otišle su na kurs za pčele. arhitekturi. Dokaza ima na pretek. pozorišta. muzici. nomenklarturu. te muve koje nisu postale pčele. ako mogu tako da ga nazovem. Ponekad neoprezno dospevaju i do malog ekrana. unapred najavljivao svoju pozdravnu rektorsku reč pre no što je izbor i otpočeo! Dodajmo superkadrove koji su sve agresivnije pristizali sa politikoloških fakulteta. Pomenuo sam kadrove. Ili. što nije isto. dekani fakulteta. zgraža se (kako i ne bi?) nad poduhvatima pera-ubice. umetnosti. Ucene su grozne i višestruke. mirnodopska televizija. Sve u svemu. ne dotiču se stvarnosti. Bez nje on se raspada. deklarišu se protiv boljševizma (nekog drugog. suviše često. koordinacione komisije na kojima su se iz redova nesuñenih pčela nominirali direktori muzeja. i to ne bezrazložan. kao što je rečeno.

poluinteligencija. . gledamo gospodina Jovića. zamor od lažnih činjenica. već i pismena. Mrtvouzice) lako se dalo utvrditi da su kletve i kletve dolazile iz nekog nevidljivog središta. besprekorno i krajnje ubedljivo preglasani oni koji su pokušali da mezavanturu podrže i produže. od sugerisanih deluzija počinje da nas mori kao bolesnički san. kojim očigledno nisu 146 . dolazi na red lagarenje naroda. i norme ženske lepote. . posle dogañanja naroda dolazi udvaranje narodu na najbezočniji način. iz centra. Da li je Srbija postala ogledalo te zlokobne vaše pretpostavke? . delu koje predstavlja nadgradnju vašeg otvorenog pisma. Uvrede. To nam. uredno. onemogućen da održi svoj govor. Očito on svoj auditorijum nije baš do te mere potcenjivao. demokratski. Gledamo na televijskom ekranu. Baca nam se u lice bezočna pretnja: batalite vi istinu. Postojao je dispozitiv. svoje norme lepote. Ali. državotvorne)! Kao da su ih skupljali na kvantaškim pijacama i železničkim stanicama. Kasnije sam doznao da je postojao takozvani štab za diferencijaciju. Pazite. "stilske "finese" ponavljale su se iz dopisa u dopis. takav antiestetski šok je i način terorisanja onih čije su estetske predstave bitno drukčije. čak. ako hoćete. u svakodnevnom ponašanju. dakle. dva sata docnije. pišete o perspektivi jedne civilizacije laži. psovački obrti. Vidimo da su posle.Stilskim analizama (v. lagarije. To si ti i to je tvoj ideal lepote. Poreñenja se ponekad ne mogu izbeći. Istovremeno. Pri tom.Kako je funkcionisao mehanizam koji su akteri antibirokratske revolucije koristili u cilju izolacije onih koji se nisu libili da javno kažu šta zaista misle? .vremena) uvek u samom središtu svakog agresivnog nacionalizma. za dobrim domaćinskim redom. iz "rasprave" u "raspravu". od friziranih izveštaja.U Mrtvouzicama. razume se. . sa istog ekrana saznajemo da se u skupštini dogodio nečuven skandal i da je predsednik predsedništva države grubo.Ophrvani smo neistinama. godi.Lepota. ženska lepota sa obrnutim predznakom. slatko je pomešala svoje klasne i svoje nacionalne frustracije i postala je promoter. da je teško ne prisetiti se dr Goebbelsa. za normama u kulturi. u odevanju. od montaža. kako to treba shvatiti? . vraća nam veru u moć demokratije. tvrdih. i zatim motor mržnje i pogromaštva. filofašistička kao što je. Ponekad su se preseljavali čitavi blokovi nekog izvornog teksta. od izvrnutih tvrñenja. džombastih obmana. ona nameće svoje norme ukusa. nije to slučajno.Pogledajmo malo pažljivije Mitevićeve komentatorke (a i one novosadske. Postojala su. Da budem jasniji: postojao je teroristički centar u okvirima bivšeg Saveza komunista Srbije: centar za zastrašivanje. pa čak i poreñenja u njegovu korist.(2) Čak do izvesne mere i saučestvujemo u ličnim neprijatnostima koje će mu mezavantura navući na vrat. ne samo inicijalna usmena uputstva. ima i te kakvu potrebu za svojevrsnom "disciplinom". istina je ono što vam mi kažemo! U Beogradu smo do te mere izloženi pritisku tvrdog lagarenja. maltene brahijalnom silom.

kad se zaključci nameću. neka vrsta živih spomenika sa dobro uhodanim navikama. . sada vas opet napadaju. Od izvesnih godina nadalje. Dobar dan.. Tekstovi su se pojavljivali asinhrono. poniženoj naciji. .Tehnika se nije promenila. Distribuiranje tekstova (verovatno opet) iz nekih centara.Znači. Zar nikome nije palo na pamet da će biti podvrgnuti analizama? .Svakako bolje. uvek ode bar nekoliko naših lepih borova! Zamislite civilizaciju koja je išapirografisala svoje šume!. Kako sada stvari stoje? Jedno vrijeme su ćutali.... upravo tom 8. čitanje i sedenje.. a pomalo je i tužna. osnivačke sednice Socijalističke partije Srbije! Da li vam išta može zaličiti na istorijske prizore? Čudim se da Mića Popović(4) još nije otpočeo da ih prikazuje na svojim monumentalnim platnima..Šta mislite. Kako se osećate? . sednice izjavili ste: ". sedenje.. mnogo bolje no državni prijatelj broj jedan.upravljali prepametni ljudi. sednici? . damama izvesnih godina nije pristojno čestitati roñendane. čak ni posle ubistva Sašice(3) Obrenovića i Drage Mašin.. Bivši pravci sa kadrovskih lista. Pogledajte sada. gde bi drugde? Verovatno su i kadrovi baštinjeni. da štab ili centar postoji još uvek. .. Uspeli su da je izoluju. . sednice. čitam.Govorite o situaciji od pre dve godine. da je dovedu u položaj u kakvom nikada u svoj svojoj istoriji nije bila.. čitanje. ispalo bi da mladi socijalisti uglavnom u prezrelom vidu preterano dugo sede na svojim sednicama (na zamašnim sednicama. tugo! Ostaje osećanje sažaljenja prema sopstvenoj izigranoj. materijale tzv. Ovog puta nije proslavljena trogodišnjica. što i nije baš najbolje za njihovo pepeljavo zdravlje. Sada više nije nimalo umesno čestitati državnom prijatelju broj jedan olako obećanu brzinu... Kakva paleografija - 147 .Neposredno posle 8. sa već zapanjujućim preklapanjima. Zaključujem.. . sednicom namertnuli Srbiji silne nevolje.. Na materijale oko te 8. opet ste državni neprijatelj broj jedan. čitanje. Ako malo izmenimo akcente (predlog samo za one politične Srbe koji iole vladaju književnim akcentima).Zašto bi bila potrebna? Prošla su vremena kad se istorija pravila od sednice do sednice. sednice. pa i simultano..Nedavno sam "pretrčavao" kroz tzv. i pošto SKS više ne postoji. Svašta se u meñuvremenu izdogañalo. Dve moćne knjižurine. šta mogu.. opet ste u fokusu." Da li su vam danas bliži odgovori? . sednici? . sedenje. recimo. Nešto su zaćutali. gde je? Skrivalica nije nikakva skrivalica: centar za dezinformacije i duhovno terorisanje političkih neistomišljenika preselio se u novu Socijalističku partiju Srbije. Elem. kao i oko svake druge. 8. gde se pravi ta velika politika i ko su majstori. da je izbrukaju. Kampanja je sada više smešna no zastrašujuća. i ne govore baš toliko. ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku.Osećate li se poraženim? Režim stalno govori o "poraženim snagama" na 8. da li je neophodna nova istgorijska ocena o 8.Pa. hoću reći). Drugi su. zanemoćali.

takoñe. ni crveno pravoslavlje. da se jednog dana i to moje pismo. majstor 8. U očekivanju odgovora na svoje (i vaše) pitanje. nije spontana reacija na dato stanje.. vraća na početak razgovora. obogaćen još i bestijalnim nacionalističkim fundamentalizmom? Da li je nacionalboljševizmu rečeno da se zabunkeriše u tri pomenute nesrećne zemlje. bilo tako ili ne. dakle. ili tačnije.zaboravljene reči... uostalom. uskoro. da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije? Čija ga je to mahnitost svrstala sa Rumunijom i Bugarskom. a svakako i pre 8. mogu samo da se vajkam: zašto je baš Srbija odabrana? Zašto je duhovno i moralno žrtvovan narod kojem pripadam i srcem i umom? Zašto je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi. memorandumske deklamacije i horske recitacije postoje još davno pre "Memoranduma". Dakle. zebem i po mnogo. terati šega... svejedno. nejački duhom kao što su.. retorte.Odgovor će imati tek sledeća generacija.. dobili u "Memorandumu" samo vrhovnu potvrdu da su na putu dobrog nacionalnog pravoverja. sednice čiji su akteri. .Pa gde su onda pravi majstori? Da li ih barem naslućujete? . i tu da polako odumire. na predstave o teoriji koja je i rukovodstvena moć. Prema tome. da zaustavite voz. a veliko je pitanje da li i ta retorika kreće iz domaće retorike ili je i ona iz neke maglovite daljine podstaknuta... Retorika. sednice očigledno nije ni onaj (prividno) glavni majstor. imena iza kojih ama baš nikoga više ne vidimo.To je. . "rukovodstvo za akciju". o kome toliko govorimo. nije sticaj. Pojmovnik "Memoranduma" postoji davno pre "Memoranduma". otpadi reči bez ikakve vrednosti. da opljačkate banku. Ali pazite. Teorija ima smisla samo utoliko ukoliko vas može uzeti za ruku i povesti (kao slepca) i poučiti vas da učinite to i to.Vetrovi iz daleke Velike kneževine crnih šuma davno pre 8. razume se. .Ako se ne varam. strpala ga u isti koš? Kome su bile potrebne produžene boljševičke tradicije. Zebem po malo. sednicu smatram sasvim beznačajnim dogañajem s kojim će se. hoće li mu se priznati da je inspirisao antibirokratsku revoluciju? .Ja bih još jednom naglasio da 8. U svakom slučaju. sednice? . na ono već klasično "uputstvo za akciju". može čitati kao autonoman tekst. vi ste slične zebnje nagovestili još u pismu. recitali. zaboravljeni ljudi.... u tom opštem bezličju ne vidim majstore... slogan zvuči zastrašujuće antiintelektualno. da sprovedete 148 . povodom 8.. možda decenijama?. sednice otpočeli su da produvavaju kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti. To nas.. Voleo bih. retorika. "Memorandum" nije nikakva slučajnost. a ponekad me i panika hvata od mogućih odgovora. prividno dostojanstvo jedne grupe partijaške liturgije neće spasti ni nacionalboljševizam..Je li to Lenjinov ili Staljinov slogan? .. .A hoće li "Memorandum" ostati dokument o istorijskim datostima. ko zna koliko.

na Kosovu. bar u modernom vidu. čekaćemo neki nov Berlinski kongres da nas spasava od definitivnog rasturanja. ako do nečasnih izbora u Srbiji doñe.. glasam protiv rata.diferencijaciju.Misao sam... dok su kraljice. teško je reći kako. Dobijamo Kraljevinu Moravu (v.Ovo što ću vam reći nije moje lično predviñanje. U dve reči. Pravi. šeprtljavo i amaterski izazvala. pa su tako (eto. dakle.. i to je naša istorija) moravski kraljevi bežali sa bojišta.Jednom prilikom ste rekli ". i vrlo verovatno rat.. ne samo grañanski...to je prva. živećemo u crnom mraku prema kome će i poslednji Obrenovići biti zlatno doba srpske prošlosti i. Druga... akademik... to je. . Iz jednog novinskog isečka vidim. 2. Čini mi se da je reagovao. Dušan Mitević. u Vojvodini. predsednik predsedništva SFRJ. Napomene: 1. . pesimistička: nečasni izbori.Za kraj bih vam. Aleksandar Obrenović. pa i šire meñunarodne zaplete." . misle i mnogi moji prijatelji. No. . možda će neki novi (pravi) jugoslovenski ustav počinjati rečima: U našoj zemlji sve su memorije ravnopravne. recite nam kakav rasplet očekujete od naknadnog dopunjavanja kolektivnog sećanja? . 149 . Mića Popović. časni izbori u Srbiji. da bojkotujete slovenačku robu. uglavnom ne sa odobravanjem. siguran sam. ili da amputirate Hrvatsku. S obzirom da ste se već potvrdili kao čovek koji je kadar da dobro proceni i predvidi situaciju. Vladan ðorñević. ali baš sa te sednice navod mojih reči: "Jugoslavija ne može biti majka jednim nacionalnim tradicijama. iz istog vremena. direktor Televizije Beograd u vreme Slobodana Miloševića. postavila jedno lično pitanje: Za koga ćete glasati? .. roman Goglota). u najužoj) dobijamo tri frtalja jednog kralja..Razlike u našim razdraženim balkanskim memorijama postaju najveća pretnja. ili neki njima slični. 3. jednog srećnog dana. Isto. Borisav Jović. u najboljem slučaju. Tada mi u Srbiji (u užoj.Glasam za mir. ili nešto vrlo slično. kao oni prethodni. razume se. podstaknut klasičnom Staljinovom podelom na napredne i nenapredne nacije. krajnje nevažno. i pravo da se zajednički učestvuje u stvarnom redefinisanju Jugoslavije .. I što je najgore (opet pomenuti najgore tradicije) Kraljevina Morava umela je i da gubi ratove kad ih je bez potrebe. optimistička verzija. 4. dobijamo balkanske. slikar. uz pomoć naočitijih političara (kao što je bio Garašanin) pokušavale da sakupe razbijene vojne efektive. prvi put izrekao na jednoj sednici Gradskog komiteta SKB koju je vodio Slobodan Milošević." Očigledno sam hteo podsetiti da je dobar deo (onda još neispoljenih ali napetih) naših nacionalnih nevolja. a maćeha drugim. ukoliko dozvoljavate.

Intervju: Marijana Milosavljević Nedjelja. 150 . novembar 1990. 18.

rekao je poslije Osme sjednice jedan od najvećih intelektualaca što ih je Srbija dala u ovom vijeku. uvrstio sam i sve grozne reakcije. novine su bile pune prljavih riječi u kojima se "narod" obračunavao sa Bogdanovićem. nekih se sećamo sa nekom vrstom. onda se uočavaju i neke čudne pojedinosti. 151 . On je za vreme okupacije sakupljao svaku reč iz novina. Uz taj štab tada se pominjalo ime nekog Tomića. potpuno beznačajne ličnosti. Meñutim. četiri godine. da tako kažem. Da je cela kampanja protiv mene bila dirigovana. kao i pisma on sabrao u knjizi "Mrtvouzica". kojom sam se rukovodio pišući ovu knjigu. vremena u kome još uvijek živimo. Odgovor je brzo uslijedio. recimo. Bogdanović . sva blaćenja. naučio sam od svog prijatelja i učitelja Marka Ristića. pre neki dan. U stvari. koja su posle pisma usledila. jezik koji se igra sa ratom i mirom. arhitekta i pisac Bogdan Bogdanović. Njegova istina koju je saopštio u pismu upućenom političkom vrhu Srbije. pročitao sam u novinama da je taj isti Tomić sada veoma visoka ličnost u srpskoj policiji.14.U knjizi "Mrtvouzice" pored svog pisma. pa je posle rata imao sjajan pregled kolaboracionista. naopake sentimentalnosti. zapanjila je "arhitekte" Osme sjednice. suštinu političkih procesa što su se tada zbivali. jezik u kome selaž izgovara kao istina. Te je napade. još je ubojitiji nego prije tri. Strašno je to što je sve bilo dirigovano iz jednog centra. iste reči. otkrivajući kroz suštinu novogovora. Prihvatio bih da su me ljudi posle VIII sednice napadali po svom sopstvenom diktatu. pomoćnik je ministra Bogdanovića. svaki letak. Vidite da indeks što sam ga sastavio u knjizi ima nekog smisla. Danas mnogima nije prijatno što se nalaze u tom ideksu "Mrtvouzice". zato što su neki od njih prešli u blagu opoziciju prema sadašnjem režimu. kao predsednik Jović. verujem da je taj štab za diferencijaciju bio nekakav teroristički centar koji je delovao u okviru ondašnje komunističke partije. Jer. Mnoge od njih danas ne predstavljaju apsolutno ništa. Recimo. vidi se iz toga što su se u različitim napisima upotrebljavale iste fraze. Prokletstvo nedovršenih istorija "Nemam vremena ni za šta drugo osim za istinu". a neki još deluju kao neka vrsta živih vampira. svaki poziv za pozorište. u tim napadima što su pisani po novinama pominje se štab za diferencijaciju i jedno ime. taj jezik koji "zastrašujuće prelama naše sudbine". a u kome su pripreemani juriši na ljude. Tu vrstu intelektualne i moralne obaveze. Naveo sam ličnosti koje su taj "posao" obavljale. koja je zaista sjajan dokument jednog vremena. Kad se svi ti napadi saberu.

recimo. Da smo mi narod sa malo više grañanske kuraži i hrabrosti. radi i jedan režiser.Da. prije Osme sjednice.. Meñutim. Zbog toga sam protiv sebe izazvao celu čaršiju. Kada je ekipa. jedan Marko Ristić i jedan Jović. Ja sam. Duh nacional-šovinizma MONITOR . izmeñu ostalog i zbog Kosova i prijekih rešenja koja su predlagana. Obračuni sa nacionalistima u to doba bili su farsa. Pored te unutrašnje opozicije. Jer. uvek mi je bilo antipatično. kojoj su pripadali mnogi umni ljudi. to bi već izbilo u prvi plan. dobila batine na Osmoj sednici. . posle mog p isma. a i zbog Memoranduma? Bogdanović .Ljudi što su tada obavljali prljave poslove. posle povratka u zemlju (za vreme Osme sednice bio sam u inostranstvu) shvatio sam da moram reagovati. a ja sam. Prešli su brzo na drugu stranu. Takvo iskazivanje nacionalnog patriotizma. verovatno su mislili da ja sa svojim belim šalom i žutim čarapama imam nekakav svoj svet. sa šajkačama. da sam zanesen i da se sa svima njima pomalo zezam. Ne mogu biti isti.Čovjekom sa žutim čarapama. . ljudi koji su se obračunavali sa svakim ko je smetao vlasti. Početkom 80-tih. Iako sam pripadao partiji bio sam neka vrsta njene unutrašnje opozicije. menjševik koji je verovao da će ta partija učiniti nešto pametno sa sobom. skrupuloznije procene oko Kosova. koji su se predstavljali kao opozicioneri. Bio sam tada u čudnoj situaciji. a udarili su na njih zato što su imali nešto. nacionaliste.frajerom. Nacional-šovinistički duh dugo se priprema u Srbiji. sa kojom sam i ja bio. sa druge strane. mislio da se zaista treba suprotstavljati nacionalizmu. Nacionalisti i Akademije išli su na tajna savetovanja kod ljudi iz političkog vrha. mene nisu dirali. Jedan od razloga mog sukoba sa Akademijom je što sam i unutar nje taj duh osjećao. u partiji je bujao i divljački čopor nedoučenih sirovih ljudi iz kojih se danas vrbuju najgori antikomunisti.. nacionalizam je bio prisutan i u partijskim i u akademskim krugovima. Preskočen sam na Osmoj sednici.Napadi na Vas su u stvari počeli mnogo prije pisma. Pripadao sam partiji ali sam bio veliki protivnik nacionalizma.Moj razlaz sa SANU dogodio se dobrih 10 godina unazad.. verovatno zato jer su me smatrali apolitičkim . Ono što me čudi je da opozicija još nije stavila u prvi plan pitanje funmkcija policije ili policija u formiranju javnog mnjenja. Nikada nisu svi članovi partije bili isti. Da li zato što se nijesu slagali sa uticajnim članovima SANU. Danas smo konačno svi na svom mestu.. jednostavno rečeno. sa čaršijom nikad nisam dobro stajao. Nikada nisam podnosio nacionalizam. Oni su prešli u vlast. a uveče bi sedeli zajedno i razgovarali. Politički vrh bi ih izgrdio po novinama. prešao u opoziciju. Nisam podnosio te glupake što sada idu po Knez Mihailovoj ulici. Jer. sada su u akciji. nisam podnosio budale. što. Nameravao sam prvo da im napišem jedno malo pisamce i 152 . zamislite. I nije mi krivo.

Oni ne mogu da shvate šta se to nama dogaña. a i dali ste dobre prognoze? .stvaranja velike Albanije. I. velike Hrvatske. po mogunosti.A to.Nešto se ipak menja. Danas se govori u kategorijama komunizma i antikomunizma. To je onaj isti marktistički diskurs. a šta će biti sutra. Još smo daleko od slobode ličnosti. Pristali su da ih vlast tretgira kao magarce. od mase do grañanina. još nije preñen? . vjerujte. dok smo nekad bili angažovani oko spasavanja čovečanstva i ostvarenja klasne pravde. drugačija su koplja ubojita. Sada se angažujemo oko pravljenja grobova. Njegove sam ekstaze uporeñivao sa šamarima.Izbori su baš to pokazali. . malo većih nacionalnih država . nisu bili navikli na takvo što i plašili su se.Da li su izbori u Srbiji.To bi mi. Ipak. o čemu i Vi govorite. Ono zbog čega je politički vrh Srbije najviše iritiralo pismo je to što sam ih u njemu tretirao kao budale. njegov način govora. iako se političke priče nešto razlikuju. i sa politikom koja ne obećava ništa dobro? Globalizam. upravo pokazali da taj put od kolektivnog ka individualnom. Ali.Kroz analizu novogovora u stvari ste razotkrili političku suštinu onog što se u Beogradu dešavalo tih dana. Razrañivao sam Smiljkovića. pa i u Crnoj Gori. pevanja himni i podsećanja na to gde smo bili u petom. Ali.stavite i mene na spisak. Postavljali su to stalno pitanje . Sada bi svi da u dvadesetom veku dokrajče svoje istorije..Da li zato što i dalje živimo sa tim strašnim jezikom.ko stoji iza njega. To su naši apsurdi. ako svi u glavi imaju takve programe. velike Makedonije. Niko nas živi u svetu ne razume. marksizam i pravoslavlje . možda. Čini se da samo Crna Gora nema ideju da bude velika. zadovoljava se da ostane mala. Frankovačkog programa.da im jednostavno kažem . šestom ili sedmom veku. sada se angažujemo oko spasavanja malih nacionalnih pravdi i grañenja. I tako. tri strane. . Umesto toga trebali su još pre pet-šest meseci ići do 153 . a opozicija je takoñe pokazala da je potpuno infantilna. kad sam počeo da pišem video sam da ne mogu ništa napisati na dve. da me to nimalo ne čini srećnim. Kod nas je izgleda još veoma prisutno to prokletstvo što ga nosi osećaj krivice zbog nedokrajčenih istorija. oko čega će se ti političari dugovarati. naročito u Srbiji. u antibrozovskim šizofrenijama. Jer.. . sada trebalo da imponuje. suština je ista. To je naše balkansko prokletstvo. nije čak ni ideja. . Starčevićevog. jer se lako takve slike mogu pronaći u Smiljkovićevim metaforama.Ali ima ideju da se utopi u veliku Srbiju? . jer je iznet čak i redosled budućih dogañanja. Moj način kritike za njih je bio šokantan. većnesreća politička opsesija. velike Srbije. Samo oko prekrajanja granica. to je pogana i glupa ideja. Opsednuti su potrebom ispunjavanja Pašićevog programa. valjda je i za svakog od njih neko stajao.

Ono se ne može prećutkivati. Ali. Opozicija je napravila grešku i stoga što u predizbornoj kampanji nije pominjala Kosovo. već cijele Jugoslavije. 154 . i ne može se bežati od Kosova kao od nekog ludaka u porodici. pomislilo se da i opozicija konačno nešto pametno radi. ništa nije rečeno. koja nije samo osobenost Srbije. . a ona ništa ne čini. ja bih uvek rañe izabrao ovu drugu zemlju. ali i van-parlamentarnim pokretom. veliko je pitanje šta će opozicija dalje raditi. kao što je bio onaj u Pragu. Začarani krug . gubi i ono malo glasača što ih ima.Znam da ću izgubiti glasače ali ja moram razgovarati o Kosovu. ili da se putem sporazuma nekako dogovorimo. ako opozicija ne može da donosi rešenje. termoelektrane na Kosovu su zastrašujuće. o njegovoj ekologiji. Pored Jovanovića. A naravno. I pozicija i opozicija. Predstavnik zelenih Dragan Jovanović je rekao . ili u maloj Srbiji. proglašavajući bojkot. ujdijevci su postavljali pitanja. i kao da ih niko nije čuo. koje se smeštaju na Kosovu. tim što su se ujedinili na jednom razumnom programu. krene u rušenje ove užasne medijske blokade.UJDI je prije nekoliko mjeseci postavljao i pitanje i nudio dijalog? . Ono čega se najviše plašim je da će u Srbiji posle izbora nastupiti duhovna čamotinja. U jednom trenutku. koja je imala itekako uticaj na konačan ishod izbora. U drugom krugu su nešto malo popravili. sada svi ćute. U stvari. koja bi podsećala na Švajcarsku. Stoga. oni su jedan divan svet. I stvarno. Bilo je. Da li će biti dovoljno mudra da ofanzivno i u Skupštini. još hrabrih ljudi.. Upravo su zato u priličnoj meri odvojeni od znatnog dela ovdašnje opozicije. zbog te fašistike blokade sredstava informisanja. Vojska i policija održavaju neki prividni mir. ako treba da živim u nekakvoj velikoj Srbiji sa Kosovom koja bi ličila na zemlju Srednjeg Istoka. Mislim da su se čak i oni u poslednjem momentu povukli. čime su sasečeni svi ekstremi.KEPS-a i Ujedinjenih nacija. Ali na te usamljene glasove nema dogovora. Donose kisele kiše i uništavaju okolinu. Kao da je sve rečeno. jer su shvatili da onaj ko pomene Kosovo. Kosovo može da se reši na dva načina . Mi ne možemo više ćutati jer vreme ne čeka.Da. i Čanak je govorio o Kosovu. Ni Milošević više ne pominje Kosovo.. Ponekad se bojim da je i za republiku dole kasno.Mi smo već sada u čamotinji. bar kada je o Kosovu reč. ali niko ne nudi program. pored njih. posle malih ustupaka vlasti bojkot je prekinut. racionalan nacionalni program.ili da se spremamo za rat. Pravo da vam kažem. morala bi bar hrabro da postavi pitanje. No. kao da je iseljavanje prestalo. Ne znam da li se mnogo zna o onoj tezi da je Milošević direktni zastupnik i eksponent uvoznika prljavih tehnologija.

Ja sam imao sreće da proživim ceo život u Jugoslaviji. Ali. slušaćemo nacionalnu retoriku. i tako. Milošević govori veoma kratke. šta dobijaju? Jednu malu provincijalnu. potom je počela da ćuti. a ako Jugoslavija nestane oni će morati od nje da se odvoje. do sada su živeli u jednoj zemlji. da opet bude lepo kao pre. sudbina i psihologije je zastrašujuće. ovde u Srbiji. od kojih me nikakve granice ne mogu odvojiti. Jer.. već i srpska inteligencija. znam šta ću raditi. Gdje je nada? 155 . tišina. koja je dugo ćutala na sve što se ovdje dešavalo? . Nastaviću intenzivne kontakte sa svim prijateljima širom Jugoslavije. za polufašizam kome smo tako blizu.Ima li nade da se nekako zaustavi to ludilo oko nas? . Posle Aleksandrove diktature. Ako se zaista zemlja pocepa.Kažu da za stanje u Srbiji nije kriv samo Milošević. Čamotinja. Milošević je upetljao narod u svoje lagarije.. inteligencija je glavni krivac. koju je upravo stvorila srpska inteligencija pratiće nas još dugo. Vladalo je totalno mrtvilo ideja..potpuna entropija.. U izlozima knjižara imaćemo iste knjige o vojvodama. to je stanje pogodno za fašizam. pojavio se jedan Milošević. I kada je stvar do te mere zakuvala. . Gledam.. jasne i neodreñene fraze. blesave romane. za mir. fraza za frazu . možda bih i ja bežao da sam na njihovom mestu.. da dožive to cepanje sopstvene ličnosti. bio sam nedavno u Sloveniji. kako taj narod presreću reporteri po ulicama i kako. tri male polufašističke državice. Mogu da ih razumem. Njeni zbunjeni i uplašeni ljudi beže iz Jugoslavije. Ona je iznela u prvi plan filozofiju velike palanke. Posle toga doći će još nešto gore .treba da vlada pravo. filozofiju velike Srbije. i osjećali su se Jugoslovenima. On je svoje sopstveno ludilo preneo na dobar deo naroda. Knjige se u stvari nisu ni štampale.Glasaćemo za nešto fino. U tri. izgleda. misle da im to može pružiti Socijalistička partija. Naravno. sećam se tog vremena. Mrtvilo koga se i sada plašim. a sada mu pravi tu blagu opoziciju. za bratstvo i jedinstvo. doduše. Inteligencija ga je prvo primila. radnici treba da jedu. Vaša se državica. odgovaraju .Naravno. Mi već imamo dve. I moji prijatelji iz Zagreba se pitaju šta će biti s njima.Da. Kao da su nazivi ikad bili važni. i od tog osjećaja pripadnosti. A narod te iste stvari ponavlja za njim. pravna država. Moja se ličnost nije morala da cepa na dva dela. Novi ilirski pokret . Prava je drama šta je ostalo od te lepe i pametne zemlje. Beograd je izgledao bedno. Nekako smo svi otkrili svoje narode sa užasne strane. Sad će mnogi mladi ljudi morati. četiri izloga godinama su stajale iste knjige. Psihijatri veoma dobro znaju da jedan poremećen čovek na vlasti može lako da napravi začarani krug u koji se uvati i dobar deo normalnih ljudi. Jer. To prelamanje ljudskih duša. klerikalnu zemlju. još zove komunističkom.. kad ih pitaju za koga će glasati.

tamo ne predstavljaju apsolutno ništa. niko ih ne primećuje. komunikacije nam teško mogu prekinuti. mnogi u beogradskoj čaršiji ne žele kontakte sa drugima. Kovač. ispasti smešni. Nosili su nešto u sebi. Tako bi se mogla uspostaviti čvrsta veza jugoslovenske misli. velikih tokova i bujica.lud narod. Mi se celo vreme branimo od velikih ideja ovog vremena. Nosili su duhovne vrednosti. A cela se nacija ponosi stihovima:"E lud li si Kraljeviću Marko". nešto šarmantno i čarobno.postajemo luda nacija. ni jevrejske pare. sve. održavati veze sa svim prijateljima izvan sopstvene sredine. svi su protiv nas. Tako svi postajemo zarobljenici tog psihološkog sindroma . Jedan se psihijatar čak ponosio svojom sintagmom . . jednostavno. itekako se komunicira sa Jugoslavijom. Takva je misao na kraju postojala i prije Jugoslavije. .Dragan Veselinov je u nedavnom intervjuu za moj list rekao da Srbija ima samo dva prijatelja . Srbijanci. Sve smo od nas oterali. David). pa i Makedonci beže od nas? Čime mi to odbijamo? Da biste sa nekim mogli da komunicirate on mora biti simpatičan. A narodi se. Zato treba.U krugu gde se ja krećem(Liberalni forum. Srbi. Više od 40 godina Srbi su tu svoju ljubav tajili.Ta nenadana ljubav koju iskazujemo Jevrejima samo podseća na onu staru pesmu: "Nas i Rusa dvesta miliona". završio sam Drugu mušku gimnaziju. a mi izgleda nikome nismo simpatični. ali su radije pevali o svojim velikim mudracima. u Beogradu jedan krug ljudi i danas. Zbog toga što nismo nikom simpatični ovde se javlja kolektivna paranoja. zaljubljuju jedni u druge. Niko me ne može ubediti da su Španci ognjem i čizmom asimirali Indijance. kao što sam već rekao. Mi imamo zajednički jezik. Meñutim. Jer. A oni to ne razumeju. moraju da se zapitaju . Obično se kaže . A mi nemamo ni jevrejsku pamet.svi nas mrze.Uostalom. Srbi nikoga nisu uspjeli da nateraju da se zaljubi u njih. pa ćemo im na kraju. . konačno. očarali su Crnogorce. oni jedino u srbijanskim okvirima predstavljaju nešto. Hrvati. zbog te navalentnosti. Romantična i izgubljena Crna Gora . Mi smo agresivni i samouvereno nosimo svest o tome da nešto značimo. u vreme Ilirskog pokreta. Španci su.Jugoslavija ipak mora ostati jedan informativni prostor. Iza toga se samo krije naš kompleks manje vrednosti. kad su mnoge veze pokidane. uz gusle.zbog čega svi od njih beže? Zašto Slovenci. ipak nijesu svima odbojni. Jer. ima intenzivnu komunikaciju sa ostalim djelovima zemlje.Titograd i Tel Aviv. Naša instrumentalizovana ljubav Jevrejima ne treba. a kada poñu u Suboticu. koju su zvali i jevrejskom. nečim privoleli Indijance da se zaljube u njih. Imali su i Grci ratnih heroja. Dobro poznajem Jevreje. kao i ljudi. 156 . Način na koji mi izjavljujemo svoju ljubav Jevrejima je epski. o Ljubljani da i ne govorim.

Vodile su zajedničke bitke i bolovale su zajedničke bolesti. Celog sam sebe poklonio svom poslu. pre svega. važno je kako je sagrañena. kao i svi ostali. ako su države istorijski fenomen. Kao što mi je odvratno kada dele Bosnu i kad pretenduju na Makedoniju. ako nećemo da pokvarimo te naše veze. Veliki broj spomenika koje sam gradio posvećen je žrtvama fašizma.poklapa se sa komunističkom crkvom. rata. večite enigme života i smrti. kada bismo napravili Srbiju od Horgoša do Bara. Oni su izražavali. sultane. Gradili su za pape. Srbijansko svojatanje Crne Gore može samo da uništi naše dobre odnose.Romantično i izgubljeno. sada mi Makedoniju prosto guramo na bugarsku stranu. Na kraju. Kada posmatrate sve to arhitektonsko bogatstvo sa strane vi ne razmišljate za koga je to grañeno. zahvaljujući srpskoj politici. koji je nosio Obilićevu medalju. Nedozvoljeno rušenje . Naše su nacije sudbinski spetljane i povezane odavno. kako Vam ona izgleda sa svojim ljubavima i zanesenostima? . katedrale ili spomenike revolucije za vlast. moram vam reći da ne vidim čime bismo mi to usrećili Crnu Goru. definitivno pokvarili odnose. onda je Crna Gora istorijski toliko jaka činjenica da bi bilo smešno nešto treće praviti od nje. Arhitektura kojom sam se bavio je sakrarna . Istorija pokazuje da su Crna Gora i Srbija uvek bile bliske. dobra i zla..Pored osporavanja vaših političkih stavova sve se češće osporava i vaše djelo. I to je dovoljno. sudbinska drama. a to mu je kasnije smetalo da dobije Karañorñevu zvezdu.. Tada su bile dobre veze izmeñu dve dinastije. Ako su nacije istorijski fenomen. Jer. Vidi se da su pravi komunistički kadrovi. Naravno.A Crna Gora. kad nismo doneli ništa ni mnogim drugima. i meni je lično to odvratno. Zašto biste vi bili bolji od drugih? A ako baš hoćete da znate grozno se osećam kad vidim onog vašeg predsjednika sa brkovima i onog ðukanovića. Arhitekti su uvek gradili crkve. To odbacivanje srpstva koje se sada dešava u Crnoj Gori izazvala je srbijanska arogancija i svi oni razlozi zbog kojih i drugi beže od nas. Ali ja sam uvek imao na umu da će doći i neka druga vremena i radio sam nešto što će ostati i posle sloma jednog režima. uvek su bili dvorjani. praveći od Crne Gore nešto što ona nije. svi oni spomenici što ste ih sagradili? . kraljeve. sa kojom smo. u vreme Obrenovića. Šta bismo doneli Crnoj Gori. trijumfalistički. Deluju neurotično. to crnogorsko bekstvo izazvali su i oni stravični dogañaji što su se zbivali posle ujedinjenja. dolazio u kuću mog oca. Vojvodinu smo uglavnom opelješili.E to je moja lična. Nije vam važno da li je neka crkva jezuitska. Moram vam reći da je Crnogorski knez Nikola. džamije. To je još jedan u nizu naših apsurda i ludosti.. Zato ti spomenici nikada nisu bili pobednički. Da 157 .

ideja koja je impresionirala i jednog Sartra i jednog Pikasa. bez crteža. Po meni taj je spomenik Njegoš sagradio.ne bih razmišljao o tome da li su bliži Hrvatima. Kad već govorimo o Lovćenu i Njegošu. tragao sam za Njegoševom rečju. sa toliko i toliko hvata. 158 . Eto. Iako joj tamo nema mesta. kada se drugačije budu sagledavala ideja komunizma. Gledam svoja dela. februar 1991. jer tada su se projekti ugovarali verbalno. Šta vi mislite o tome. Eto. Do tada. verovatno će se drugačije razmišljati i o onom što je ta ideja ostavila iza sebe. Posle toga. Intervju: Milka Tadić Monitor. Njegoš je putovao po svetu i tamo je gledao svoje parnjake prinčeve i kraljeve. rušenje je nedozvoljeno. Srbima ili Muslimanima.Nalet nihilizma je izgleda snažno zapljusnuo Jugoslaviju. Sve bi se u razgovorima opisalo. 1. da napravi dvorac. Boga pitaj šta će biti sa mojim spomenicima. vraćao sam se balkanskim prauzorima. Prvi udar usledio je posle pisma.izgradi mi takvu i takvu kuću. U Knjaževcu su hitno. pa potom Mauzolej. Podgorica. Time sebi dajemo legitimaciju varvara i potpuno bezumnih ljudi. s obzirom da ste protestvovali protiv rušenja Kapele? . naravno. I verovatno je objasnio graditeljima da na četiri ćoška naprave četiri kule. na spomenik koji sam radio natakarili petokraku. U nekim drugim vremenima. Van svake je pameti da ljudima jednostavno padne na pamet da prvo ruše Njegoševu Kapelu. kao u Vukovaru i Mostaru. On je u Biljardu morao ugraditi i nešto od svog sopstvenog duha. ali bih sada potpisao i peticiju protiv rušenja Mauzoleja. u Čačku je čak neka budala predlagala da se ruši spomenik koji sam tamo napravio. Hteo je sebi kao vladici. To je imalo odjeka u svetu. Reklo bi se majstoru . Negde. Posmatrajući Biljardu. to je sada ta moja drama. U ovoj navali antikomunizma već se javljaju tanušni glasovi koji se protive mojim spomenicima.To je ludost. kao prvom meñu Crnogorcima. već i strašnim neprijateljstvom. koja više nisu okružena samo neshvatanjem. Jer. na dva boja. . u koje se ne može ući. još vlada dobar odnos prema mom radu. Vi znate da sam potpisivao peticiju protiv rušenja Kapele. kao i cijeli post-komunistički svijet. i u Crnoj Gori se javljaju neki što bi da sruše Mauzolej. Upravo rečju. moram vam reći da me neverovatno opsedala Biljarda i njena arhitektonska semantika.

teško je ranjen. komično. A to je 159 . Prilep. Leskovac. Jesmo li ga zaslužili. rat za neostvarene ideale mladosti moje generacije.. u vreme apsolutno neotporno dominacije revolucionarnih i ratnih simbola. Kruševac. Onda se branim time što mu dajem razne atribute. Pred kraj prošlog rata. Srbin je i u tome nadrealista. semiološki. ni po posledicama. originalan. Hrabrost je da se krikne – NE Bogdan Bogdanović. Kažem: to je starački rat.ne mogu da se izuzmem iz stvarnosti . vojna. u koji se splela sva naša nagomilana nemoć: razvojna.Valjamo se u rušilačkom talasu. Mostar.Čudan rat. Zamislite čoveka koji je tvorac novog načina grañenja memorijalnih kompčeksa: Jasenovac. U ovom je teško ranjen. A meñu pismenima je tih malo.a nejasna su mi značenja. bez tada nepostojećih pasoša putovao Gete. Ovih nekoliko rečenica bi mogle biti kroki za portret Bogdana Bogdanovića namenjenim onima koji za njega nisu do sada čuli. Papagajski rat! Kad gledate nosioce glavnih uloga kako nesigurno gegaju ili skakuću.15. granatom narodne armije. esejist i polemičar. Ne možemo reći da je ovo rat samo nekoliko heroja ili antiheroja. motornog i otežalog tela. Niko nikog od danas ne može amnestirati od krivice. Ima nečeg klovnovskog u ovoj teškoj. koji nije pristao da se ni na jedan od njegovih spomenika i slobodišta. Bio bi tužan kad bi Srbija osvojila celu Hrvatsku i srećan kad bi osvojila celu Evropu. Procenjujem ga. vidite u tome nešto burleksno. krvavoj tragediji u prikazivanju glavnih protagonista. pišući "Fausta". arhitekta i graditelj. dogmatska. Nazvao sam ga i klovnovskim ratom. Ne znam da li bi se u modernom svetu moglanaći analogija ni po uzrocima. Opsednut sam slikama koje viñam . prevodeći "Hasanaginicu" i najlepše srpske narodne pesme. u 23-oj godini. erudita. da li nam je istorijski sledovao kao kazna za zablude koje smo u sebi nagomilavali u ovom veku? Prolazimo li kroz neku vrstu čistilišta? Bogdanović . bilo gde. kao jednu užasavajuću slikovnicu. zapravo generacije mog oca.. njegov spomenik stradalim Srbima usred Vukovara. moralna. u šarenim maskirnim uniformama. ureñenih stratišta. Čovek koji je dosta pretumbao u arhitekturi i verovatno je jedan od najzaslužnijih što se naše neimarstvo brzo oslobodilo socrealističke dogme. politička. Borba . nacionalna. udene petokraka. Kad bi mogao da trguje sudbinom budućnosti.. da tako kažem.. trampio bi XXI vek za XVIII-ti u kojem je Evropom. šovinistička.

Ne znam ni šta je cilj tog rata. o logici. na primer u Hercegovini. Pre neki dan. Ima neke razuzdane svireposti. u proleće 1944. "u hodu" biti odreñen . I ako hoićete. Ali to nije moj posao. unakaženih. Znate li kad je ovaj rat počeo. ali mnogo nejasnije. o rasuñivanju da i ne govorimo. Prekauzalni rat.. Hrvatski intelektualci ga mogu kritikovati na svoj način. dobija domaće "mitske" dimenzije: "Vino pije Kraljeviću Marko. primitivni rat. Da je u toj partiji na vreme 160 . Po nečemu liči na moje ratovanje po Toplici. ko ga je pokrenuo? . ovaj je rat užasno nedžentlemenski. nizak.. pa se nazivaju dobrovoljcima!. rat . što je odraz njegove političke pozadine. silom u taj rat teraju. Ona nam i onako ne valja. orgijanje jedne prelogične ratničke svesti.sve odjednom. ima mnogo jezivog u tom mizanscenu. Ako bi se još poslužio vizuelizacijama. Pustoš koja ostaje tragičnija je od pustoši koju su nemačke kaznene ekspedicije ostavljale u drugom svetskom ratu.Kad neki rat počne obično se pokrene propagandna mašinerija koja treba da pronañe krivca za rat na onoj drugoj strani. Nikako da uzme neki tok iz kojeg bi se videlo kuda se ide i kada će mu biti kraj. Nije li sa "osmom sednicom" komunista Srbije započeta jedna ratoborna regresija koja se sve više zahuktavala. oko svinjaca i kokošarnika. Koreni rata su mnogo dublji. arhaični rat . Nešto slično. rekao bih da me podseća na gravire Žara Kaloa o tridesetogodišnjem ratu. I tako bahatost. započinje s onim nesrećnim. u odnosu na neke u nama ukorenjene svete predrasude o etici ratovanja. kriminalan. Taj se rat može gledati s hrvatske i naše strane i s tih se strana prema njemu odnosi. dogodilo se i kod nas..rekoh: ako im je već do rušenja. ako uopšte i postoje osmišljene ratne operacije. Otkud potreba da se uništi sve što je na putu nekom u nekim ratnim operacijama. preskakanje ograde. streljanih kuća. pola u zbilji pola u šali . apsurdnim XIV kongresom Partije. mi bismo sada živeli u miru. neka ruše industriju. I bio bi komičan da nije toliko mrtvih. . godine. O mentalnim modelima. To je još i rat na rate. Pucanje iza taraba.ratujemo. A ruše onu najtežu stečenu porodičnu imovinu.strahovito krvava burleska. krvi. Ili još dublje.stani. Kako mi živimo u vreme televizije. Gledam te kolone pogubljenih..To je ozbiljno pitanje: ko je kreator rata? Politička i vojnička dijalektika hoće da nas ubede da je sve počelo s progonima Srba u Hrvatskoj. Taj se rat odavno gleda s dve strane: srpske i hrvatske." Branioci srpskih sela opsedaju gradove! Ljudi se skupljaju i mobilišu. zasnivajući se na fascinacijama atavističkog samoodržavlja Miloševića.primirje. džeparoški. pa ćemo videti za šta ratujemo. Zamislite: da je tada pala na pogodno tlo jedna sasvim civilizacijska reč "konfederacija" i da smo se na vreme oko njenog značenja razjasnili. Ja ga gledam s ove srpske strane i vidim kolektivnu samoobmanu najvećih razmera. Izgleda mi da se ratuje za cilj koji će naknadno.sve manje umem da se šalim . slika nam je važnija informacija od spikerskih propagandnih poruka. Kreni . Čitave životne sudbine su u nju uložene. kada se ta partija rasturila. šećer ije i rakiju pije. neviñene destrukcije.

Uvlače nas u male nacionalne ljušture. . Titov iskonski greh nije ni Kominterna ni Vatikan. Bilo je i naivnih i glupih "jugoslovenstava". A posle svih ovih strahota opet ćemo razgovarati o konfederaciji.to je veoma raširen spektar pojava..koreni rata su u ličnostima. Srećan što se na tom prostoru sustiču jezici. vere. Taj mali čovek. vlast konferencijaša. Reč je o monokulturnom mentalitetu koji je uveliko pripreman u prethodnom periodu. znanja i stvaralaštva. A kada je uspela da izañe iz te tesne košulje. već duh sugerirane superiornosti. da se to dogodilo na tom sramnom kongresu. da je patila od intelektualne klaustofobije. Mañarska. doveli su nas do ovoga. inače. i prakse Petra Živkovića i Aleksandra prvog. mesnih zajednica. ukoliko i za nju nije dockan.pala reč "socijaldemokratija". radničkih saveta. ako mislite i na nekog iz potaje. jednoj našoj vrlo slavnoj ličnosti. jugoslovenstvo i pridev jugoslovenski . Šteta! Ja sam. To su počeci rata. . Na žalost.Dobro . za mene će uvek postojati. Išla je u ratove da bi se oslobodila tog kompleksa. revolucije. .u dve. Otkud ti naši nacionalni autizmi. Pravo je jugoslovenstvo. za zatvaranjem. s kojima ću to biti i kada ovakve Jugoslavije ne bude. Bio sam srećan što mogu da uñem u kuću mog prijatelja muslimana. Milošević je Cezar duha te nemoćne svemoći i to je osnova njegove vladavine srpskim dušama. želja za vraćanjem u prošlost. I to na besmislen način. Smatram svojom obavezom da pre svega govorim o svom srpskom okruženju. načinjene su 161 .da se ne varamo . umesto ovih nacionalno-republičkih. shvatanje ovog prostora kao polikulturnog prostora slobodnog intelektualnog protoka ideja. za tren. uzdižući jednog od svojih naslednika u rang Cezara. jugoslovenski prostor doživljavao kao kompleksan.U najmanju ruku u dve. koji slobodno odlučuju. Velika je bila prednost Jugoslavije baš ta njena kosmopolitska osnova. Ta Jugoslavija slobodno intelektualno povezanih ljudi.Zaprepašćen sam nad činjenicom da se dugi istorijski proces okupljanja južnoslovenskih naroda i razvoja jugoslovenske ideje razbija tako brzo. rumunska. kulture. svemoć nemoćnih duhom. diktatura banalnosti. mentalitetu boraca. jugoslovenska ideja. što me je on upoznao sa svojim prijateljem hodžom. valjda i jedino. zloupotrebi mentaliteta svog naroda i . A koreni rata su u blokadi svesti. nacije. a ja shodžom razhgovarao o sufitskoj mistici. . italijanska. morao se reprodukovati.. od "Sokola" do ideja. Imam dvadesetak prijatelja u raznim krajevima zemlje s kojima sam u intelektualnom srodstvu.Jugoslavija. I zato jasno kažem: koreni rata su u jednoj ličnosti. čovek mali duhom. albanska. složen i uživao sam u njegovoj polimorfiji. Pastoralno se vraćajući u ideje prošlosti Srbi zaboravljaju da je Srbija bila mala i omeñena. vojnika partije. mi bismo danas izvesno imali višepartijski sistem s velikom verovatnoćom da vodeće mesto ima nekoliko partija jugoslovenske kosmopolitske orjentacije. oni ljudi koji su to bogatstvo smatrali prokletstvom.

. Šta su danas države. I uz to sebe smatraju misionarima srpstva. možda nesrećno. Gde nam je nestala politika mašta? Sećam se kako je nad "osmom sednicom" lebdeo paranoidni strah od nekakvog političkog prevrata. intelektualne i filozofske bede s idejama XIX veka. Mi smo imali trenutaka kada su nas oni olako bacali u teške situacije. da ih ne osuñujemo za to. I danas. Ima u našem biću nekog svojatanja. Pogotovu kada je reč o Srbima u balkanskoj dijaspori. a srpska deca ginu na Tovarniku. 162 . Možda je to što sam rekao surovo. Ali mislim da nikada nije kod njih bila uspostavljena hijerarhijska linija interesa izmeñu Srbije i srpstva. suvereniteta! Evropa je nešto sasvim novo. Srbi su ih primili. zahteva. a Srbija iskrvari i sahrani trećinu stanovništva. zastarelijem i od Bizmarkove i Kavurave političke i tehnologije ujedinjenja! Zar mi treba da dovršavamo nezavršene poslove Pašića(1) ? Ako taj Pašić nije mogao u ondašnjim okolnostima da ih završi. I to se dogaña u svetu u kojem buja politička mašta! Menja se pojam granica. takozvanom memorandumu. To preuzimanje voñenja Srba u Srbiji od strane Srba izvan Srbije nemože biti zdravo.i toj staroj. gradovi. Pristigne montanjar u ravni Stig i postane srpski Mesija. supergradove koji će obuhvatati čak tri države . od toga da će reč "socijal-demokratija" biti javno izgovorena. ali ne u unitarnoj? . Mi ćemo uskoro imati meñunacionalne i meñudržavne konurbacije. a Srbija bi. verujući da će ih Srbija lako zaštiti.onaj što liči na figure iz muzeja madam Tiso . .Srbi su više nego drugi rasejani po celom jugoslovenskom prostoru pa otuda valjda i ta nacionalna osetljivost na pokušaje razbijanja Jugoslavije. recimo. ali je tako. ispostavlja račune. . To. kada je reč o izbeglicama. Prosto rečeno .Jači je nacionalizam van matice. Šumadinci. Dobro. Srbijanci. Kod njih je nacionalizam jače izražen.srpstva nema bez Srbije. smatraju da su države. opet "živeli u jednoj državi".Holandiju. kako neko uopšte misli da se tomože dokrajčiti u sadašnjim okolnostima. . U tom vremenu naši vidici treba da budu zasnovani na jednom spisu nacionalne. Ne može ništa novo da smisli i ponudi.sudbonosne greške. ipak. ne može. Tako se izmeñu dva rata nije moglo shvatiti da Jugoslavija nije svojina Srbije. nacija. regioni. Ili. ili bilo kom novom državnom ustrojstvu u kojem bi. malo komože da ostane miran gledajući na beogradskim ulicama luksuzna izbeglička kola vukovarske registracije s razuzdanim momcima i devojkama.Što li su Srbi toliko odbojni prema konfederaciji ili katonizaciji. mogla da opstane bez srpstva. Ali. O tome naši sunarodnici izvan Srbije moraju da vode računa. u najmanju ruku.. Stalno je u zakašnjenju i okrenuta je prevaziñenim modelima. Setimo se Velmar-Jankovićeve izreke: "Srbija i njena Jugoslavija". Jadnicima. Pristigne montanjar u pitomu Vojvodinu . To. mudroj Vojvodini nešto nareñuje. pa čak i kraljevi njihovo vlasništvo. govori o velikom nedostatku političke mašte. Belgiju i Nemačku. država. Oni ubiju debilnog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.To govori i o mentalnom stanju nacije koja pravi grešku za greškom.

Jedan je profesor .. studenti Vaših naslednika za univerzitetskim katedrama. Beograd je u turskoj imperiji bio višenacionalan grad. prostorno.. U tim se komonveltima nisu stvarale kompaktne nacionalne teritorije i sve je bilo izmešano.od Rige od Fere do Svetozara Markovića i Tucovića . bez kontrapozicije o Kosovu. Kada bismo danas razmišljali u idealnim slikama. to više i ne bi bilo bitno. u Slavoniji.jedan Srbin. do te mere je bila površna da se začas raspala. u neartikulisanom političkom haosu. Tako je u ljudskim glavama. bez ikakve ozbiljne političke artikulacije. Oni u austro-nemačko-mañarskom. Kažem svojim mladim prijateljima: treba se suprotstaviti ratu lično. meñutim. velikoj Bugarskoj. duhovno. pa jedno hrvatsko selo. ali uspešno.odmah posle sednice optužio "poražene snage" da upravo snuju taj sablazni prevrat! . valjda razočarana.. Ali. intelektualno. izdvojenu.Često sam o tome razmišljao. To su bili neki početni znaci kosmopolitizma. Srbi i Hrvati su u dugom vremenskom periodu živeli u dve višenacionalne zajednice. Dosadašnju indoktrinaciju. Ja sam je izbrisao ne smatram je nikakvim značajnim faktorom u našem političkom životu. mi u turskom. Na žalost. pogotovu mlañi. Balkan bez vojske i bez heroja. Otkrivam sa zaprepašćenjem da mnogi Srbi u Srbiji veruju kako su u Slavoniji malte ne nastanjeni samo Srbi. imali ste recimo. U Vojvodini. u dva komonvelta. JA se izuzimam iz mirnodopske kulture prećutnog pristajanja na rat. mnogo opasnija. ako je do istine. paradoksalno je.Profesore.. Nju nasleñuje nacionalistička indoktrinacija. fizički. najčešće izbegavaju odlazak na ratište . A onda nas je sve zahvatilo ludilo-nasilnog homogenizovanja teritorije i pravljenja malih nacionalnih država. posmatrati ga kao celinu. Da bi se sada. od pojediaca. Najviše političke mašte i političke racionalnosti imali su tada oni umni ljudi .koji su razmišljali o balkanskoj konfederaciji švajcarskog tipa kantonizacije i samostalnosti u jedinstvu. . snovi o velikoj Srbiji.Vrlo je teško odupreti se ratu. drugi Turčin. U tursko vreme trgovačke firme su najčešće imale po tri kompanjona . Nepoznavanje istorije i geografije omogućava haos u ljudskim glavama. pa jedno srpsko. ali je neophodno da u jednoj civilizaciji kolektivnog autizma. opet bi se trebalo vratiti Balkanu.valjda profesor marksizma . Trebaće dosta vremena da se uspostavi drugačiji status srpske opozicione političke svesti. u osećanjima. jedno slovačko. vraćala idejama Garašanina. ako je to uopšte mogućno u ovo vreme. intelektualci. gledam sada Srbiju.. I ceo XX vek da stvori Jugoslaviju. pokret otpora počinje od otvaranja ličnosti. za primer. socijalistička i marksistička.. naći za sve nas rešenje kompatibilno Evropskoj zajednici. Mukotrpno. realno istorijski dublja i stoga opasnija. Tu počinje bitka za pravi 163 . pokret otpora mora da počne u meni samom. usamljenu. Konfuziji doprinosti i opozicija sa svojim političkim batrganjem.Srbija je potrošila ceo XIX vek da stvori svoju državu. Kažem: JA se izuzimam iz rata. treći Jevrejin. A unutrašnje granice u tom trenutku neka budu kakve jesu. o velikoj Albaniji. .

. Na žalost. Nisu oni ni izdajnici ni kukavice. A pet poslednjih godina. redosled uzroka i posledica.. vojnika revolucije. ponoćne zakletve da će se hapsiti nevini ljudi. Pa ako hoćete . . znamo ih bar mi. Bio je to već tada velikogradski sukob "kulture izuzimanja" i "kulture učešća".Ali. Krivci su meñu nama. Bila je potrebna i izuzetna hrabrost da jedan čovek i dva njegova druga okrenu svoj transporter. Mislim da će se Srbija. iznad sramne stvarnosti. Šta znači "nacionalni integritet"? Šta od vas zahteva. Računam na mladost pametne.Ali se to "ne" obično kaže sa zakašnjenjem. to su izgubljene godine za mladog čoveka.od Romena Rolana i Andre Žida do Tomasa Mana . Ja bih voleo kad bi se neko danas usudio da nabroji ko su sve svojevremeno bili "izdajnici svojih zemalja" . integrisanja i kolektivnog integriteta.. A da ne pominjem da ova generacija najpre treba da izdrži sve strahote rata i da će mnogi koji prežive nositi u sebi dramu srpskog... Trebalo je "ne" reći još pre nekoliko godina. pripremali ih za rat. radne i vredne Srbije. sa svim našim šalozbiljama. a to im nisu kazivali. već razložni ljudi koji neće da učestvuju u nekim besmislenim bitkama.integritet. deco. vojnika prave vere. rezervistima koji su se vratili kućama posle bombardovanja kod Tovarnika. ili hrvatskog. vojnika partije. To je sad najvažnije. vojnicima partije. na onim mitinzima.i ubice su 164 . Desetak godina ljudi ne znaju gde su. kad tad. Umeti dobro viknjuti: NE!. kolaboracije. izdaja" niti za to ima razloga. Neće se uplašiti povika "izdaja. napuste kolonu i doñu s njim do Skupštine Jugoslavije. mudre Srbije. svetosavskim vitezovima nacije. apologetima jedine prave vere. Vidite šta se sve dešava saValjevcima... vojnika nacije. Znam to iz ličnog iskustva . pokretali su im emocije. mislim na sečenje jezika gobumilima. sa Gazimestana. To su predznaci nekog budućeg političkog nadrealizma. sečenje jezika neće faliti.tek da bi se videlo ko je stvarno spašavao čast nacije.treba li se sad čuditi užasnom ishodu stvari. Znamo uzroke. Uzroke znamo. kad-tad morati otrezniti i osloboditi svog ljubljenog arhetipa solunca. vojnici partije postali su vojnici nacije. šta će biti u buduće. tada jegromoglasno rečeno "da". vukli su ih namitinge. No rizik se mora preuzeti. Čak i da nije užasa koji su usledili...Tačno.. a šta nudi i po koju cenu? I zašto? Jedna buduća "kultura izuzimanja" sudariće se. Čuvajte se. svejedno Vijetnama.. koji verujemo da u mehanici dogañanja vlada reč. Velike liturgije sa Ušća.. prestonička deca u Kraljevini ironično zvali "dvokokoškama". Jedno neurotično neregularno vreme traje već dugo. Skidaju petokrake do kojih im je nekad bilo sujeverno stalo i zamenjuju ih dvoglavim orlovima koje smo mi.meni je okupacija odnela četiri godine koje nisam mogao nikako da nadoknadim. A kada se ti "izuzimatelji" nañu u sukobu sa "patriotima". borcima revolucije. objašnjavali "dogañanje naroda". uzroci su u nama. Mislim da će početi da poklanja svoj glas sumnjičavima i nevernicima. naivci. . obećanja da će se deliti oružje .. Vidite. neke buduće srpske političke kulture.

bio bi to čist "vavizam". ali mi se čini da to žele. ali je i stvar samoodržanja. smeti. ..Neće jedini proći mnogo bolje od drugih.. muž Italijan. Ovaj rat je već izgubljen i podjednako su ga izgubili i Hrvati i Srbi. Vojska u rasulu. Biti protiv toga nije lako. . nikadane može ostvariti. Vidite koliko ima blistavih apatrida u savremenoj kulturi. a nacija moralno nije pripremljena za ratovanje. a deca govore holandski. Ali ovakav kovitlac nisam mogao prognozirati. vešt (ili nevešt) sa ženama. Kad ponovo.meñu nama. Tada je Evropa imala možda stotinak državica. žena Nemica. čitam Kazanovine memoare. Taj je nain mišljenja sa grdnim zakašnjenjem stigao i kod nas. video na koju stranu stvari kreću. jututunski vladar! Poreñenje bi bilo tačno da cela Slivnica nije trajala samo nekoliko dana sa neuporedivo manjim žrtvama. Moralne posledice su stravične. Evropa je tada najviše bila Evropa. nastalo je razaranje u ljudskim dušama. Ali reči .. I sve to za fikciju jedne Srbije ni na nebu ni na zemlji. sposobni da u naše sukobe stvarno uvuku i Evropu. Skoro da je svaki treći mladi bračni par u Evropi neka čudna kombinacija: muž Kanañanin.. On se sve brže okreće. I kada bih Vam sada bilo šta rekao o tome šta nam se još može dogoditi. jedan zamajac banalnosti.. Nisam ga mogao zamisliti. Ne. osećao sam. zamajac emocionalne vulgarnosti.mi sada ponovo imamo Slivnicu. a deca govore francuski. Razorena su dobra. Slutio sam da nam nailazi zlo. kneževina. a pre svega umeti reći ako veliko "NE"! stvar je morala. Ne znam čak da li su destruktori našeg života.hteti. Kažu . u svetu. nastale glomazne ncionalne države s pojmovima i ideologijom teške nacionalne industrije i nacionalnih Krupova iz kojih nastaju modeli mišljenja zasnovani na nacionalnim homogenizacijama. Ne vidim treba li mnogo pameti da se to dokaže. Skače se u žrvanj. u svim tim sjajnim mešavinama ideja i ljudi. Često razmišljam o XVIII veku. ne pristajem da učestvujem u unazañivanju Srbije. stvar je stila života. žena Izraelka. silom. Eto ga i u smederevskoj željezari i u memorandumu. razume se. . koja se. protektorata i bila praktično bez granica. Gledano sa srpske strane pitam se: Šta će biti kada se shvati koliko ima laži u ovoj ratnoj propagandi koja nam bez prekida 165 .Mislite li da će na kraju ovog rata Hrvati biti u boljem položaju od Srba? . Brzoplet rat. bez unutrašnjih deoba. uživam u toj Evropi po kojoj se šeta taj slatki šalabajzer. U to ime pokrenut je jedan težak točak...Otkud to da stalno tražimo redefiniciju ciljeva iz prošlosti i da smo slabi prognozeri budućnosti? . Kasnije su.Čujem kako se pominje da je ovo prvi smušeni rat u kome Srbi učestvuju. Opsednut sam onim što se dogaña u Evropi. Moć mog prognosticiranja pala je na ispitu.Drugi Prvi je bio onaj s Bugarima. . ko zna po koji put. pokreće druge točkove.Često sam o tome govorio i po nešto zapisao.. Hoću da je uključimo u kosmopolitizam. najlepšem po mom mišljenju.

Težak je osećaj kad čovek vidi da se razara nešto što je slagano vekovima. ostao sam nem.ubacuje u glavu pobednička osećanja: mi smo negde umarširali nešto oslobodili. što predstavlja govor tih vekova. na žalost. mi deca. Masivan. Ako se od vastraži da ginete za srpstvo. . jesi li ti onaj što si poginuo na Kajmakčalanu!" .ta je tvrñava neuporedivo vrednija od mog nevelikog spomenika. Čijom voljom? Nedotupavih i neukih vojaka koji oduvek smatraju da u kulturi ima mnogo mekuškog i suvišnog. Ne znam šta je bilo sa spomenikom u Klisu.. Kao da ruše mene.. a vi ste nemoćni. Ko je tražio da se puca na katedralu u Šibeniku koja je unikat zidarske i klesarske veštine. od srpskih minobacača. ta oštećenja mogu biti fatalna. predratni dečaci. ne dozvoljavam sebi da patim . Oni koji vas danas teraju u rat imali su dovoljno vremena da obave zadatke koje sada vama trpaju u nedra i šalju vas da grizete slavonsko blato. ponekad. zimus posvećen. po svemu sudeći. na žalost.Kako Vam.. moj zanat. To je ravno osećanju da neko vaš gine. ironijom sudbine. Ko na to ima pravo? Da li je Dubrovnik na redu? 166 . Spomenik se nalazi udaljen vazdušnom linijom kilometar od mosta. Igrom slučaja. Ali nije predviñen da izdrži detonacije u svojoj blizini.. Branioci srpskih sela ruše spomenik ubijenim Srbima iz prošlog rata! Govorim to s olovom u otežanoj duši jer mi je to jedno od najlepših dela. Granate su je probušile na dva mesta. obraćam mladima rečima: zašto biste se deco prepustili frustracijama svojih očeva i dedova. Ona nije sazidana. U vazduh se dižu mostovi. betonski most. teško oštećen. nemam prava da sebe sažaljevam kada znam da je u tom istom Vukovaru stradao jedan ceo korpus starog baroknog dvorca. granatepadaju na kulturno nasleñe neprocenjive vrednosti.. A tvrñava je bombardovana. Dali ste mi. smisao postojanja. lični šlagvort. Splitska luka je bombardovana. ispod tvrñave. kao graditelju. upravo je taj spomenik na naslovnoj strani "Svetske arhitekture" u broju koji mi je. Svojevremeno je model spomenika .. Takvima kao što su današnji pozivari imali smo običaj.....cveta ispitivan na dejstvo vetra u aerodinamičnom tunelu. Tu je Dioklecijanova palata koja više vredi nego svi mi u svih šest republika zajedno. Stradao je. Spomenik je elastičan. pitajte zašto niko od njih nije poginuo za srpstvo u proteklih pedeset godina. zgrade izuzetne lepote. izuzetno delo naših dalmatinskih klesara. Stražno je. praktično uništen spomenik na Dudiku. moje učenike.. Predviñeno je da izdrži i najjače bure. da dovikujemo: "Ej. vibrira. A šta smo to zauzeli i oslobodili? U mašti se. izgledaju strašna i mnoga nepotrebna rušenja u ovom ratu. U Vukovaru je. Ali. Oni odlučuju hoće li ih dići u vazduh. Mora da je užasna bila detonacija.. S obzirom na njenu filigransku nežnu konstrukciju. ona je sklopljena od kamenih blokova koji su meñusobno na suvo spajani. nešto zauzeli.. Ipak. Kada je stigla vest da je bačen u vazduh most na Savi kod Jasenovca. koju je gradio daleko veći majstor od mene.

oktobar 1991. 167 . Nikola Pašić. Beograd.Napomena: 1. srpski političar druge polovine XIX i početka XX veka Intervju: Mirko ðekić Borba. 12.

Interesantno je da su. intima. neobrazovano. Sa gospodinom Bogdanovićem raazgovarali smo nakon prošlonedeljne tribine o Dubrovniku. već na mogućnost komunikacije i održavanja kontakata izmeñu grañana.Taj sukob postoji. potomci tih osvajača gradova postajali nosioci sjajnih gradskih civilizacija. nekultivisano. Još su arijevci. Za nomade gradovi su uvek bili privlačna. ne plaši grada.. puni su citata o uništavanju gradova. poznanstva. ali zabranjena mesta. uzajamno razumevanje. grad se samorazara i svojim nenormalnim rastom. Kada broj stanovnika grada preñe odreñenu cifru. privoleti se dubljim normama gradskog života. Imamo privid slobode Bogdan Bogdanović je jedna od prvih "Žrtava" takozvane "antibirokratske" revolucije.16. Današnji čovek se. od kada postoje gradovi. Oni moraju suzbiti netrpeljivost prema gradu. nisu znali šta je to. Projektovao je dvadesetak memorijalnih celina koje predstavljaju prekretnicu u savremenoj memorijalnoj arhitekturi. kad su silazili u područja civilizacija u dolini Inda razarali velike gradove. "Stari zavet". gibi se. "Kuran". ponašanje. po pravilu. Iz čežnje za gradom. on se obnavlja spolja. na fizičko prostiranje glasa. U najbližoj budućnosti te seobe biće veće od one koja je dva milenijuma posle razaranja Troje uništila Rim i mediteranski svet bacila u potpuni haos. Bogdanović . Aristotel je govorio da grad ne treba biti veći od prostgora dopiranja ljudskog glasa. U megalopolisima se bugi pravi urbanitet. Gradove ugrožava gradoljublje. a u svojim spevovima nisu umeli da opišu ratničke podvige jer jednostavno nisu imali pojam za grad. prema velikim gradovima teku velike lokalne seobe naroda. mogućnosti da 168 . U penziju se povukao 1987. Ali ti ljudi moraju prihvatiti gradski način života. godine kao profesor istorije grada i mentor specijalnog kursa "Simboličke forme" na Arhitektonskom fakultetu. negradsko stanovništvo hrli u gradove. Na Osmoj sednici CK SK Srbije našao se meñu "Poraženim" snagama. Pančevac . proletersko. Marginalno. naravno. da tako kažem solidarnost meñu grañanima. običaje. bar prividno. do 1986.. ne misleći. "Ilijada". svojom veličinom. godine bio je gradonačelnik Beograda. manire.Čitav radni vek posvetili ste izučavanju grada. a mnogo više iz očajanja. praktično. Recite nam nešto o sukobu gradskog i vangradskog. Danas. mehaničkim priraštajem i to je normalan proces. uzgred rečeno. nedoučeno. Autor je više desetina knjiga i radova o gradu i arhitektonskoj fantastici. Od 1982.

gradski. Polugradski svet je hendikepiran jer je napustio svoj etnički milje.Ja sam naivno verovao da je moguća transformacija komuniznma u Jugoslaviji u društvo slobodnog tržišta. ali su stvari izmakle kontroli. Ljudi koji žive na prilazima gradu. ratnici. Da se na partijskim kongresima češće čula reč socijaldemokratija. ali je sve učinjeno da do toga ne doñe. nastgaju gradske gerile. Da je na vreme pregovarano o konfederalnim odnosima i da je oko toga postignut sporazum. Kad ovo kažem ne mislim da su ove osobine svojstvene nekoj naciji kao naciji. ljudi koji su prikraćeni ili im je sujeta ugrožena. na periferijama. a još se nije uklopio u novi. u prigradskim naseljima. vojskovoñe. Iako je teško reći kakva je uloga "mračnih sila". glavni razlog razaranja gradskog prostora u ovom ratu? . "jer kod nas ne postoji under-ground subkultura već folklorna. Niko nije mogao da smisli da se Slobodan Milošević ponaša ovako arogantno i inadžijski. a da još nisu shvatili gde su stigli. i prenosi ga na druge. Postali su vojvode. ljudi koji su stigli u gradove. šta se sve krije u glavama oficira i političara. netrpeljivost prema gradu poprima patološke oblike.Kako ocenjujete period posle smrti Josipa Broza? Da li je rat bio neizbežan u zemlji koja je 45 godina provela pod nedemokratskim režimom? . dakle. Ratovi često i nisu ništa drugo do oružane migracije.Da li su pripreme za rat počele još posle "istorijske" Osme sednice CK SK Srbije? 169 . . Pretpostavljam da je to bio scenario Zapada. ljudi koji su bez posla. rata ne bi bilo. . otuñenje. danas bi stvarnost bila radikalno drugačija. izbili su u prve redove boraca u ovom ratu.grañanin čuje i da bude saslušan. on samorazarajući nagon nosi u sebi. ne verujem da je našu situaciju neko smislio. već je reč o dostignutom civilizacijskom nivou. bez prihoda.Mržnja prema gradu je. . Pravi seljak kad doñe u grad lakše se uživljava od polugradskog ili prigradskog čoveka. porast kriminala. U ogromnim urbanim sredinama to nije moguće i onda nastaje disonancija. da navodno braneći Srbiju sruši Srbiju. uslovno rečeno boljševike i menjševike. i da je tu promenu moguće izvršiti mirnim putem. kakvi sve interesi velikih sila postoje. a kod nas još pseudogradske. da braneći Jugoslaviju sruši Jugoslaviju. da sve dovede do nule. u prvom redu zbog eksplozije nacionalizma. kakvo je ovo. da se Partija podelila na levo i desno krilo. Jugoslavija je imala šanse da prva uñe u evropski sistem i sa Markovićem je to moglo da se desi. On je "genije" nihilizma i demon nihilizma. na.U uzavrelom vremenu. da je nakon toga uspostavljen višepartijski sistem i sprovedeni izbori i uspostavljene ostale demokratske institucije i kontrola vlasti. folklorne subkulture. zaslužnici. Oni su na putu da stvore novu buržoaziju čime se završavaju svi ratovi. Ona je toliko apsurdna da nije mogla biti smišljena. Oni osećaju duboku averziju prema gradu i gradskom stanovništvu. i sivih eminencija.

sve u svemu. folklora. verskog. već bi teološke teme na neki fini način povezali sa nacionalnim.Metafora o božanskom narodu je smejurija i ja je u krajnjoj liniji ne razumem. Kad je već o jezuitima reč. Odnosi izmeñu balkanskih naroda se moraju rešavati globalno. Neposredni ciljevi nezavisnih intelektualaca? Pa da jedni drugima pomognu da žive u mraku! Možda nam predstoje godine mraka i mračnjaštva.. Pa Balkanu pojedinačna rešenja nisu moguća. niti trajna. Kreatori takvih metafora treba da pre razmisle šta sve tom "božanskom" narodu nedostaje. jedina mana što je racionalna. Srbin koji se ne plaši da živi u "velikom svetu" i da taj svet priziva k sebi. Da imamo milion dobro obrazovanih jezuita oni ne bi lupetali o Srbima kao kosmičkom narodu. S druge strane. Zatim. To su preduslovi za normalan život na Balkanu. Romani Dobrice Ćosića.nedostaje formiranje nacionalne svesti. neizbežan.. dobar Srbin je odelio nivo religije i nivo opštenja sa Bogom. Ceo bi se Pariz tresao od smeha. davali su. Dobar Srbin je onaj koji shvata da 170 . a kod nas danas ništa što je racionalno ne prolazi. prosvećeni apsolutizam. neizostavno. uopšte. nego u monokulturnoj sa više religija. Zapadni Nemci su solidno prevaspitani. . Realizacija te ideje mora da počne od sistematske promene mentaliteta. nacionalnog i svakog drugog. nošnji. koristan. slobodno tržište. Srbin kosmopolita. Mislim da polazište "antimemoranduma" koji bi nabacio neke od takvih ideja. arhitekture. isti standardi ljudskih prava. ratnih romana Dragiše Vasića. Dobar Srbin je pametan Srbin. sa apsolutom i on voli svoj samostalni religiozni život. treba da bude demilitarizacija Balkana. nedostaje pravi obrazovani kler.. dosledno razoružavanje. šta je to "dobar Srbin"? . figurativno rečeno. To nije neizvodljivo u savremenom svetu . nema sumnje. nego samo sa jednom. stvaranje objektivnog informacionog prostora i. dobar Srbin je laička pojava sa laičkim shvatanjem kulture.Šta mislite o ideji nezavisnih intelektualaca da napišu "antimemorandum"? . treba shvatiti da je lepše živeti u zemlji sa više kultura.i toi se najbolje vidi u razlici mentaliteta u dve nemačke države. U uspomenama manjka aristokratija. u memoriji i u stvarnosti . da će biti dobijen i da je. maltene.Činjenica je da je propaganda za rat sprovoñena kroz duhovnu sferu. ipak idiličnu sliku rata.Prokomentarišite tezu o Srbima kao "božanskom" i "kosmičkom" narodu. tipa Tejar de Šardena objasni Francuzima da su "kosmička nacija". nije postojala antiratna protivteža. Isto tako ratni filmovi u kojima Bate Živojinovići ubijaju Nemce na snopove stvarali su kod nekih slojeva naroda iluziju da je rat onakav kakav nije. tipova ljudi. Za razliku od. recimo. I. Veliku odgovornost snosi i akademski serkl i intelektualna i ova druga čaršija koja je stvarala atmosferu da je srpsko-hrvatski rat neophodan. ali joj je.To je zdrava ideja.prednosti raznolikosti pejsaža. običaja. To je znak teškog primitivizma i liči na jevtin okultizam. . simboličan značaj granica. zamislite da jedan francuski intelektualac vernik. Stranci su shvatali vrednost jugoslovenskog multikulturalizma bolje nego mi .

marksističkoantimarksističkih rasprava. koji će se zasnivati i povezivati na. Mišljenje menja znak.postoji privid slobode štampe.Čudna je situacija . Možda ću jednom zaključiti i da je trebalo. "izdajnik" i njima sličnih. Prisiljeni smo da se suočavamo i mirimo sa klišeima. za besmislene žrtve koje su pale. Bliži primer: Treću internacionalu niko neće pamtiti po Zinovjevu. mnogo težim ostavkama političkim. ja ne mogu da odem na televiziju i da ga pitam šta je sa Kosovom. Imamo privid slobode.Srbi. a defakto su neki ljudi pod apsolutnom medijskom i svakom drugom blokadom i izloženi hajci. ako su bili valjani graditelji. To je srpska politika i intelektualci bi odavno trebalo da utuve u glavu svakom Srbinu. Učestvovao sam u vlasti. Ali to su danas sasvim idilični. A graditelji. ali je mehanizam isti. To će biti vreme novih balkanskih patriotizama. ko je odgovoran za rasturanje Jugoslavije. i da li se zbog ove ili one tuñe gluposti ili svinjarije trebalo povlačiti. Kakav je položaj intelektualca koga su aktuelne vlasti anatemisale? .Kako reagujete na optužbe da ste bili bliski bivšoj strukturi vlasti i da ste bili "državni arhitekta"? . . . Promenjene su vrednosne kategorije. velmoža. rasejani po Balkanu. ako tako može da se kaže. u politici. da ga tako nazovem. svedoče moja dela i moje knjige. ali to je isti diskurs. Ali nemoguće je da Miloševića pitate neke stvari. Danas je reč o drugim. otkad je sveta i veka.. da vreñate ljude. Ne bih bio srećan da iza mene ostaju tomovi marksističkih. kondotijera. U okvirima morala mog zanata trudio sam se da budem apsolutno samosvojan. možete da napišete svašta. za izbijanje rata. bankara. docnije.. četiri godine i imam razloga da razmišljam da li je to bilo pametno. 171 . šta sa olako obećanom brzinom. pa ni po Lenjinu. o čemu. a i to je sve neka vrsta totalitarizma. Dobar Srbin treba da ima nagon ka integrisanju. ukoliko se pominju. nasuprot danas dominantnom nagonu ka izdvajanju i zatvaranju.Bio sam graditelj.. moralnim. njihovi se naredbodavci pominju. Ne šta mislim. već po Tatlinovom spomeniku. valjda.. ja se ne moram odricati ni svojih dela ni svojih knjiga. da Miloševića nazovete magarcem i da zbog toga ne budete osuñeni. u kulturi. Posle. kad postane jasno da je srpski velikodržavni projekat bio težak promašaj moraćemo početi iz početka svi na ovim prostorima. "filozofskom erotizmu". Na Balkanu može da se opstane samo ako se ljudi vole. više po njihovim no po sopstvenim delima. Naš današnji novototalitarizam ne uzbuñuju toliko finalni proizvodi mišljenja već tehnologija mišljenja. mogu da žive samo u simbiozi sa drugim narodima.U novogovor su ušla nova značenja termina "neprijatelj". od Garašanina naovamo. Ljude nije iritiralo što sam kontrirao u idejama niti što sada pričam protiv vlasti. Onog trenutka kad se ovo ludilo okonča. Nije problem šta ću reći nego kako ću reći.. neomarksističkih i. već način na koji to radim. nego kako mislim Forme mišljenja su na udaru. mirnodopski razgovori.. u jeziku. grade po nalogu careva. Ne. pogotovo neki ljudi to ne mogu. "učestvovao". kraljeva. bez koga nema nijedne istorije moderne umetnosti.

Intervju: Nenad Živković Pančevac. o ostavkama onih koji snose ma i deo krivice za desetak. za osakaćene mladiće. dvadesetak hiljada mrtvih. za ubistva na Kosovu.intelektualnim. 7. Kad se sve završi. februar 1992. 172 . ko ostane čista obraza stojim mu na raspolaganju a nastavimo ovaj razgovor. sažežene gralove. za varvarski razorene. za sluñenu mladost.

Ahmet Dizdar u 29. Esad Elezović u 21. Svaki deseti Mostarac nije dočekao slobodu. najposebnijih gradova koje je čovek sagradio u ovom delu sveta". a posmatrano iz ovih sadašnjih tragičnih okolnosti u kojima se nalazimo. svaki treći stanovnik akrtivno je učestvovao u antifašističkom otporu. arhitekte. u Staroj Gradiški. desetoro Vukovića. izgovoreno sada već daleke 1965. jedan od najlepših. dr. filosofa. urbaniste. Pero Markulin u 21. bole li ih mrtve usne bez osmeha". Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića "Mostar je.. u Mostaru. Ovaj sinkretični umetnik svetskog glasa i ugleda. veka. Slavko Balać u 27. u Norveškoj. renesanski čovek na pragu 21. profesora. godine. Luka Janjić u 23. u Dahauu. pisca. u Lepoglavi. imaju svoja imena isklesana u kamenu). bivšeg gradonačelnika Beograda i počasnog grañanina Mostara prilikom otvaranja monumentalnog Partizanskog spomenika žrtvama antifašističkog otpora 41-45.. bole li ih mrtve ruke bez pušaka. jednoj od najlepših i najtragičnijih pesama u 173 . na Sutjesci. rekla bih i (gotovo) jedno proročko pitanje: "Kako će ovu grañevinu tumačiti posle nas? Šta će u njoj videti. Tripo Uljarović u 23. dignutog kao fatamorgana negde izmeñu neba i zemlje? I hoće li u njemu prepoznati svoj grad u jednom davnom. skulptora. ponosnog i humanog grada. u Trstu. na Mamuli. Mjuslimanima. reči su gospodina Bogdana Bogdanovića. Ovim poginulim mladićima i devojkama mostarski i beogradski pesnik Svetislav Mandić posvetio je stihove: "Svakog dana ja bih s njima da se razgovaram. postavio je tom prilikom. Ovaj spomenik koji u sebi nosi mrtve (podsetimo se motiva žrtve u Zidanju Skadra na Bojani. Nedžad Arpadžić u 19. Milivoje Vučetić u 21. u Bengaziju. Salih Islamović u 34. Hrvatima. šta će doživljavati? Hoće li im ona štogod reći? Hoće li i deca naše dece videti u ovom spomeniku sliku nekog čudnog. Nazif Dolić u 35. Jevrejima i svim ostalim poštenim i čestitim ljudima. Vinko Džidić u 29. Leon Štem u 35. palo je više od hiljadu žrtava fašističkog terora. ponosnom i teškom vremenu kada je najteže od svega bilo biti i ostati čovek?" Za takve ideale iginula je čitava jedna mladost Mostara (sedamsto pedeset uglvnom dvadesetogodišnjaka. zna se. meñu njima i 13 narodnih heroja. Nasumce čitamo njihova imena na kamenim pločama spomenika u obliku presečenih stabala podignutog u čast razuma. godinki ubijen u Jasenovcu. razumevanja i ljubavi meñu Srbima. u Nevesinju. u Janjini. u Norviku.17. Ismet Milavić u 33.

kamen i vodu. dobiju priliku da doñu na prvi program TV. To je upravo pritisak u strahu da se ne čuje moj glas. Bogdanović kaže: Bogdanović . baš sve karakteristično za Mostar. nema više bezbrižnih šetnji u suton kad zvezde padaju po njegovim kamenim cvetovima. jer. zelenu i sivu santolinu i kadulju. U svemu tome. g. lavandu. kanjon nemirne planinske reke boje tirkiza. vi pominjete sve moje javno ophoñenje sa delovima bivšeg 174 .našoj narodnoj poeziji) bio je. šest stepenastih terasa poput krovova. a dobar je broj takvih ljudi. Ne šetaju njegovim kamenim liticama zaljubljeni sa rukama spojenim u najčistijim osećanjima.. On nije ni srpski.. a svima pripada." Sloboda . u Nemačkoj. umesto cvrkuta ptica i cvrčaka u letnjim zvizdanima zastrašujuće odjekuju eksplozije. sad ću upotrebiti pravu reč.Nade u bolje će biti onog trenutka kad razbijemo. a viši oblici inteligencije uništeni. kao da u sebi odslikava čitavu Hevcegovinu. ponašam se ni po babu ni po stričevima. Kad ljudi kao što sam ja. U njemu je i veliki broj kamenih ploča skinutih sa starih mostarskih kuća i oblutka iz Neretve. Došlo je do sužavanja svesti. Tu su ideje ponižene. Sada ga opsedaju jahači mržnje.. sve ono što je bilo u ljudskim srcima čisto. ponavljamo glavnu misao: "Mostarski spomenik i po svojoj arhitekturi i po svom duhu je simbol jugoslovenske kulture. tražio se u njima. jednom rečju. dogodila se sramota.. Mi se ovde sada osećamo kao Jevreji 1933. toga je bilo mnogo i poslednjih godina. spomenik nije ni vedar ni radostan. krvari. sure i strme hercegovačke hridi. male tajne krvoločne grupe fašističke ispisuju mi već po drugi put po hodnicima ustaške oznake. veže i nosi formulu iznad ovih podela. vidite. a na samom vrhu poput večnog plamena krug sa štitom nazvan "kosmos" sa znacima sunca. marta i okupljanja studentske i školske omladine.miting opozicije 9. iako na prvi pogled zvuči paradoksalno. Danas. a toga ima jako mnogo. pomerao je stalno prema njima granice svojih oduševljenja i saznanja. medijski fašizam. vedar i razdragan postavljen u gradskom prostoru i pejsažu uz nasade mediteranskog zimzelena niskog rasta . Ranjen je spomenik sa svim univerzalnim vrednostima. zelenilo i svetlost. počeće da se raščišćava situacija. rušitelji lepote. Ti kosmički simboli Bogdana Bogdanovića otvaraju čudnovata prostranstva ka kojima je čovek oduvek težio. Za one koji je nisu pročitali. ma koliko teško i neprijatno bilo. Ali upravo da ja ne bih došao na taj program.. Tim povodom primio me je gospodin Bogdanović čiju smo izjavu objavili u prethodnom broju "Slobode". ja nalazim veliku moralnu potporu za svoj stav koji je već dobro poznat. teške su i duboke njegove rane.ruzmarina. god. ne osmatraju voljeni grad sa njegovih bolnih visina. ni muslimanski. A sada je proskribovano sve što je proizvod jugoslovenske kulture.. ni hrvatski. dakle.Na pitanje da prokomentariše najnovija zbivanja u Beogradu . meseca i zvezda kao krajnji cilj čovečanstva. na žalost.

Drugo pitanje je za Miloševića još teže. Na ova pitanja će morati ne samo da se odgovori nego i da se odgovara . kakvu-takvu Jugoslaviju.Očigledno ja ipak nešto krupno predstavljam. u "Slobodnoj Dalmaciji" i "Borbi") izuzev Srbije. . Prištine. Šta je sa Kosovom. Zašto sad prihvata ono što je mogao da prihvati pre godinu dana. i tolike pare. Da se vratimo. na onaj poslednji nesretni 14. a inače ovo sve stiže okolo. uzgred budi rečeno.Kako komentarišete situaciju u Bosni i Hercegovini uoči i naročito nakon referenduma? . je li u pitanju neki inat.Na moj komentar da se taj glas ipak daleko i dobro čuje i da ima odjeka u glavama i srcima poštenih ljudi. pola miliona Hrvata i Srba beskućnika. Za poslednjih 5-6 godina koliko je samo TV emisija napravljeno protiv mene. razorene i uništene gradove. . ne znam šta kad se na mene troši tolika energija. Višepartijski sistem bi ušao zakonomerno i pokrio bi celu teritoriju Jugoslavije i sve bi išlo drugačije.Znate šta. jednom reči. ako hoićete. eto vidite i sami kako se ona iz dana u dan nastavlja i komplikuje. Mi bismo danas imali neku. a za njegov časopis "Izraz" pišem svoju arhitektonsku biografiju u kojoj još nisam došao do Mostara. to ne postoji.Preksinoć sam Dževadu Karahasanu rekao. Da je onda prihvaćena slovenačka opcija. sve do nacionalnih. više su potrošili nego sve što mi je moja domovina dala za spomenike koje sam gradio. ako hoićete. javile bi se i druge partije. Nije mi. ne bismo imali nekoliko hiljada mrtvih. bila bi jednostavna: 175 . Splita. više nema konfereracije za koju sam ja bio od prvog trenutka. imaju li gde da se vrate. Kao ñavola se boje tih pitanja. Pretpostavljam da se režim u Srbiji užasno. da ne govorim o onima koji su me pratili. pa. nisam ni ja pile od žute vate. sve bi išlo drugim putem. Pitanje je sada ko će se od njih vratiti.Mislite na konfederalni oblik preureñenja zemlje? . jasno u čemu je ta moja velika važnost za ovaj režim. ogromna tehnika i ogromne pare tek da sam ja ponekad ponosan. . On mi je obećao da će nekoga poslati. Verovatno bi došlo do prirodne podele partije na dve. prisluškivali. ali niko nije došao. ipak. Neću banditima da dozvolim da me oteraju iz moga grada kad sam već dvesto godina ovde. Da bi izjava bila upućena mojim sunarodnicima u BiH. Borba se jedina usudila i napravila taj hrabri gest-intervju sa mnom. recimo jednu evrokomunističku i jednu socijaldemokratsku. pogotovo što Vas mnogi gradovi zovu da u njima živite: Sarajevo. Bogdanović nastavlja: .jugoslovenskog prostora (intervju za HTV. i ja sam hajduk. ni opozicija ga ne postavlja. Srbima u BiH. preko Skoplja. plaćenih pisaca i pamfletista angažovano. Sarajeva. u Mostaru ste počasni grañanin.To što u Beogradu uporno ostajete i pored otvorenih pretnji i pritisaka. U Srbiji moga glasa nema. . mom dragom Dževadu sam rekao da imam želju da saopštim bosanskohercegovačkoj javnosti ponešto. g. koliko je štampano hartije. Skoplje.Na žalost. kongres SKJ. panično plaši nekoliko pitanja na koja nema odgovora. pa će ovo biti prilika da sad nešto kažem.

. verovatno. Jer. a taj će poraz biti moralni. da opet krenem od Srba (neka svako krene u svemu od samoga sebe i svojih) oni Srbi koji su sa čarapama na licu bili na barikadama kad siñu u čaršiju i da sa svojim komšijama razgovaraju.Ulažem velikenapore da radim jer u ovoj situaciji je uspeh ako uspete da zadržite konzistenciju svoje ličnosti. I opozicija nosi jedan deo krivice za zaluñivanje srpske nacije) osim časnih izuzetaka oko Ujdija. da se razumemo. tražite nekoga ko će vas učiti da živite u miru i skladu sa ljudima i sa vremenom u kojem živite. izgibili. Ratosiljajte se tih histerika i ludaka koji su nas doveli dovde i. u nekoj vrsti medijskog fašizma i privredne demokratije. trke u kolicima. uzgreb budi rečeno.Što kaže Mirko Kovač. iseljavanje se sa Kosova nastavlja i zašto nisi prihvatio konfederaciju i da uštediš ljudske živote i da spasiš jednu generaciju.Opametila ih je. duboko psihološki. taj moralni poraz srpske nacije će i naši unuci i praunuci morati da ispaštaju. Taj poraz. . i tamo rekao. Treba mnogo mudrosti i strpljenja da se koliko-toliko ožiljci svega ovoga ratnog stanja ublaže. jer je prvi počeo da preti i da diže histeriju. Na prvom mestu moj sunarodnik Milošević i zbog izvesne vremenske prednosti. mi živimo u nekoj čudnoj smesi užasne diktature. A to ću doživeti. a mnogi to već i č ine. a sad smo uvučeni u najprljaviji i najružniji rat u svojoj istoriji. samo ne trpi ova 2 . ali. takvi užasi ostavljaju strašne ožiljke. Nije ni ona učila pravim stvarima. Što su teritorije u nekom neodreñenom statusu to ne znači ništa. i glasam za njih. Miloševiću možete sad baciti uvredu u lice i govoriti sa omalovažavanjem. birajte drugoga voñu i tražite nove učitelje. . sva je prilika.. Uzmite samo ovaj rat. imamo hiljade invalida i osakaćenih. . ako ih ne zaustavimo da će nas dovesti do samog dna. Kako će sada da se osećaju. ali smo svi mi vaspitavani i ratovali smo u ime neke pravde.. Svi su ratovi strašni i prljavi.To što vama sada govorim ja bih od slova do slova.Onda nije čudo što Vas nema na TV Bgd! .Da li je noć nakon referenduma u Bosni i Hercegovini opametila ljude? . (od onog njegovog čuvenog niko ne sme da vas bije.Braćo Srbi. viteški su bili. koji smo. reformista i raznih antiratnih i sličnih pokreta. Nisam siguran da će taj rad imati svoje konačne rezultate u knjigama. razume se. ako uopšte doživim.3 pitanja: šta si uradio sa Kosovom. Govorim sad kao Srbin.Tuñman što su do te mere zavadili narode. sve on to trpi. ja ih podržavam u osnovnom da se ovo mora promeniti.Šta trenutno radite? . mene čekaju u 176 . držali smo se nekih ratničkih normi. a sad bi hteo konfederaciju al' sad to više nama. iako im idejno ne pripadam. .To je užasan greh tandema Milošević . što je izazvalo reakciju u Hrvatskoj i dramu koja je sad u punom paroksizmu. Najteži poraz će iz svega ovoga izvući srpski narod. Samo. uskoro će početi i sportska nadmetanja ratnih invalida.

.Nadam se da ćemo Vas uskoro videti u Mostaru na nekoj tribini ili promociji. pretpostavljam. ."Svjetlosti". Moja mama ga je zvala . ne znam šta bi me sve na tom putu čekalo. a ako se ne održimo. Alekse Šantića. . dogañaji se sve više komplikuju ali se nadam da će se barikade do izlaska ovog teksta ukloniti i stanje u gradu normalizovati. morate i gotovo. Radim kao da ćemo se održati.. jest što ovdašnja vlast trpi teške poraze.. opozicije i o alternativnim pokretima. Da je bilo pametnog čoveka ovde samo se trebalo držati onoga što su nam rekli iz sveta. (sigurno pratite vesti) čak i ako se probijemo preko tih silnih brda i dolina. Karlovcem i dalje linijom do severne granice. dela im nestaju. stravična zavada meñu narodima. . pa opančići. Ljudi su znali da ide u dženet. pa još i pisac. to su sve zločini. a pošto je srbijanska politika pravila celu tu predstavu sa tim velikim svesrpskim pokretom sa Karlobagom. o ulozi g. pa prvoborac. Srbija igra u ovom glupom teatru apsurda koji je i on režirao. kod nas više ne važi ni stara istina da graditelji nestaju a dela im ostaju. Bogdanović. tamo preko neke Romanije. treba stići do Sarajeva. nastavlja g.. nećemo biti ni prvi koje su takve stvari raznele. pišem knjigu iz serije prostora knjiga kartela. Upravo stiu vesti o barikadama oko Mostara. . jer kod nas je i to obratno. ali ja ne znam kako se sad dolazi do Mostara. Ćosića kojeg smo pominjali u vezi sa samim otvaranjem spomenika. bio nam je simpatičan. nema druge. Mi smo ga posle rata. moj dom.O njemu govorim sa osećanjem tuge. na svu sreću ostaju. Iz njega se posle izrodio pogrešni učitelj. da isto pitanje postavimo i kad je reč o inteligenciji i ovde i svugde. pogubnu prvenstveno po sebe. ne možemo ući. mores! Inače. a onda i po sve druge ulogu. čitav grad mu je bio na dženazi (sahrani). hartije nema. a po kojoj je veliki pesnik bio omiljen od svih. prvim i tu voju arhitektonsku autobiografiju. kad behari procvetaju. za sada.Govorili smo o ulozi i odgovornosti pozicije. O tempore. Atak na moju kuću. tri. . popaljena su sela. a graditelji nam. Kakve li ironije da se pominje kafana "Pretprazničko veče". Kada je umro. gradovi. pre godinu. baš svih grañana Mostara. da bi se stiglo. treba proći jedno 2 . .Sve je to u pitanju. dve. . a svi zajedno su ga voleli i slavili. Ovu neverovatnu glupu.Oni već cvetaju.Gospodine Bogdanoviću. ni u Mostar. ne štampa se.3 neke tamo državice.Ipak se nadam ovih dana će se to na meñunarodnom planu rapčistiti. sve je to isto kao i sa spomenikom. morate poštovati manjine i autonomne statuse.Ali da apsurd bude veći.onaj naš učiteljac. silni ljudi su ostali bez domora.. Beograd ga je prihvatio kao dobro naše seljače. 177 . a pošto su obećavali državu u kojoj će svi Srbi živeti na okupu. rado ću doći. raj. a sad moraju lepo da priznaju da će doći tačno na ono što im je već rečeno na početku. samo izmeñu tog početka ovoga današnjeg trenutka dogodio se stravičan rat. A rekli su nam nema promena unutrašnjih republičkih granica.

. onda se vraćamo na priče o prošlosti. od mržnje.Bojim se da je to jako doslovno sprovedena namera da se otera sve što je pametno. mart 1992. besperspektive. 24. i ostalih balkanskih naroda jeste što imaju nedovršene istorije. 178 . beže od rata. Intervju: Selena Seferović Sloboda. gde vi sada možete da nañete bilo koga ko je etnički čist. smisao tih malih etničkih figura o kojima smo već govorili. gde sad toga ima u svetu. danas etničko. Ta kultura je onda pokrenuta protiv univerzalizma. a šta je to. Mostar.. Te male palanačke veličine nastoje da doñu u poziciju da budu prvi u svojoj selendri. sad treba popraviti ono što istorija nije učinila.Dok u isto vreme mnogi mladi ljudi beže u inostranstvo. Jer. Velika nevolja i Srba i Hrvata. od besposlice. Smešno. onda izmišljamo istorije. molim vas. Istorija je već danas jedna prevaziñena kategorija u svetu.. . kosmopolitizma i protiv toga da ljudi barataju nekim stvarima opšteljudskim idejama. i šta to uopšte znači i kako se to oduvek zove. dovršavamo ih.

Naš zagrljaj izgleda temperamentan i istovremeno nežan.18. desetak ezoteričnih knjiga (poput "Zaludne mistrije". analizirao i narod koji joj je overio mandat. Odisej u carstvu Hada Verovatno bi danas i Jovan Cvijić bio proglašen za nedovoljno kvalitetnog Srbina. Mostaru. bezbroj arhitektonskih projekata. ali mu ova institucija ni do danas nije izdala ispisnicu. je i fotografija na kojoj ste u čučećem položaju zagrljeni sa Dobricom Ćosićem. "Gradoslovara". ali ne i akademika Bogdana Bogdanovića. gospodin Bogdanović je primljen meñu prvih 40 redovnih članova. Čačku. koje je prošlo različite stepene bliskosti sve do 179 . tone crteža. osim vlasti. Nesporazumi sa Akademijom su izgleda tradicija porodice Bogdanović. o kakvo podsećanje na desetogodišnji boravak u SANU..izmislio. da bi se nakon gromkih aplauza zahvalio #besmrtnicima" i objasnio kako je literatu o kome je tako ubedljivo pričao jednostavno .U "Umetnosti" iz 1965. Bogdanović . A radilo se o iskrenom prijateljstvu. Njegova pompezna rehabilitacija počinje kad i vaše povlačenje u "unutrašnju emigraciju". koja vam je posvetila ceo temat. ako se ne varam. odakle je spektakularno izašao 1981. koje obuhvata filozofiju. Jedino što ga eventualno može naljutiti je bil. Ekspresno je zaboravljeno njegovo stvaralaštvo renesansne širine. pošto mu probuñeni profiteri patriotizma ne bi oprostili što ih je u svojim etnopsihološkim izstraživanjima podsetio i na živopisne mane. koji je. Odnos prema akademiku Bogdanoviću nakon Osme sednice dovoljno je ilustrativan za stanje političke (ne) kulture. osnovama Svetska arhitektonska akademija. urbanizam. pa nekome fotografija može izgledati i erotično. pa je decenijama jedan od nauvaženijih profesora Beogradskog univerziteta promovisan u izdajnika i. Kulturni i politički estabilšment Beograda s lakoćom je oprostio opozicionarima različitih provenijencija kritičnost prema aktuelnom režimu. Spomenici Bogdana Bogdanovića u Kruševcu. jer je Milan Bogdanović u pristupnoj besedi govorio o svim aspektima stvaralaštva i biografije jednog nedovoljno poznatog francuskog pisma ". Stav . pošto je neslaganje sa njegovim političkim stavovima tanak argument za dugogodišnju protomajstorovu javnu izolaciju. "Urbsa i Logosa". Vukovaru. što podrazumeva čak i izostavljanje sa spiska zvanica prilikom dodele nagrade za književnu kritiku koja nosi ime njegovog oca. Kada je 1987. "Kruga na četiri ćoška" ili "Mrtvouzica"). bitno su uticali na evropsku sakralnu arhitekturu i ušli u sve svetske antologije. jedinog disidenta na prostorima skraćene Jugoslavije..

A i nije se ni dao posvetiti. već posle prvih govorancija. jer je. Nakon kratkog ratovanja i teškog ranjavanja obreo sam se u "Mladom borcu". proklinjao Nemce što nisu bili na visini njegove. nisam ni umeo. u Beogradu je uživao velike simpatije: moja majka ga je zvala "onaj vaš učiteljac". Naravno da nije on sam izazvao rat. kosmičkim zlom koje nacija u sebi nosi. Nisam ga smatrao posvećenim da bih ga uvodio u svoj svet. ali. Da li je aktuelna državnika karijera samo nastavak prethodne karijere? . I Hitler je poslednjih dana. u sledećim fazama. . kao po nekoj direktivi. Zbog uroñenog srbijanskog kompleksa koji se raspilavljuje nad seljačićima i opančićima. kao i svi pašićevci. da budem i ja "angažovan". Nakon te njegove najbolje faze. Zato je izabrao nekakav srpski duhovni meñusloj. Njegovi su romani. krenuo je na dušu mase. da bi na kraju ispala neka drvena filozofema kako smo propali. bili svojevrsna apoteoza nacionalnog rata. gde je Dobrica kao "spomenar" već bio ugledna figura. On je bio taj koji posvećuje. nakon izgubljenog prvog.U jednom trenutku sam poverovao da se Dobrica prihvatio mirotvornog predsednikovanja kako bi okajao sukrivicu za hiljade izginulih i osakaćenih. didaktički po karakteru. zamislite. koji je podrazumevao žestoku angažovanost. . Ja sam se u to vreme već povlačio u tajne oblasti svoga zanata. čak i prosvećuje. ali koliko god je imao iskustva u političkim mahinacijama.imao sam moralnu zadršku. A bila su to. nisam ni mogao . Bar bi stil trebalo izmeniti: i to može biti neka vrsta izvinjenja! Bojim se da se krivica. 180 . baviti zlom sudbinom srpskog naroda. Držao je simpozijume o svemu i svačemu. vrlo "angažovana" vremena. bojim se da još nije došao do tog stepena moralne samosvesti. po svakom vremenu nosio kišobran. Široku publiku je zamajavao sumanutim govorancijama koje praktično ne podležu analizama. toliko nije mogao realno da se nmetne u pravim sferama duha. I tu je ogromna razlika u odnosu na Dragišu Vasića koji je iskreno mrzeo rat i ratne laži. jer za bolje nismo ni bili. sada. Ja sam njega iz šale prozvao radikalom. malo po malo hvatao ga je demon vladanja dušana. Mnogi današnji poremećaj srpske pameti dobrim delom potiču od te njegove agresivne ad-hoc retorike. i proćerdane srpske ratničke časti da prodaje isti propovednički stil. Nisam hteo. pa. ne usuñujui se da se okrene iole složenijem ukrštanju savremenih ideja. zatim inherentnim. ali je suviše dugo bio crni anñeo Srbije. Dobrica je intelektualno-politički formiran u oskarovskom periodu.Prošle godine ste u "vremenu" jedan esej posvetili Ćosićevim intelektualno-političkim metamorfozama.Ako se ne varam. Možda je tu i bio pravi početak razlaza. ne sruči na sve srpske glave.Pogodili ste. Ne znam samo kako može sada. izmeñu ostalog i o arhitekturi i urbanizmu. u svom bunkeru. autor tog termina je Sveta Lukić? . Možda će se. a ja sam samo slegao ramenima. Tako je moglo i ispasti da sam od jednog simpatičnog čoveka bio optužen za socijalistički estetizam. u njegovoj uobrazilji. konačno. drugog i trećeg rata.definitivnog razloga.

Jovan Deretić.. vrlo ljubazan. i. čegovizacija nema smisleno čvrstu celinu. na primer. bili Ljubinka Trgovčević. a ja nekakav šugavi mistik od koga ni klasa ni nacija nisu imali šta drugo da očekuju do da zbunjuje zdravu narodnu pamet. . ali kad ostane civilna pojava. ja sam drugu polovinu mandata proživeo kao u snu. da. Medaković(4). Stojković. zagonetnog analiziranja površnog i lažnog. tako reći. bio je dobar dečko. Ne da sam predosećao. očigledno. čak i servilan prema meni. imao je osobine odgovornog državnika i ubeñen sam da bi i po svojim ličnim osobinama i po svojim procenama uspeo da mimoiñe katastrofu. Čim ga izbacite iz sveta njegovih vukodlaka. Marković(3). dvostruko kodiran. osim vas. Dobrica nikada nije bio sasvim samostalan: prvo je sledio Šolohova. Pazite. u tom civilnom kodu. Meñutim. verovatno nešto slično već izjaviti Solženjicin. kako brani ljudska prava i pravda logore kojih nema. ne uspeva da zadivi lorda. Videćemo. Za razliku od njega. pa zato. mada prilično neubedljivim. Doduše. i ja sam se rogušio na Dobricu.Kao začetak demokratizacije srpske političke scene najčešće se pominje Dobrica Ćosić i njegov Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja. Vasa Milinčević. Jer. Uostalom. no sam stvarno znao da će nam navući veliku nesreću na glavu. za ruski slučaj. njegova frastička. Lav Nikolajević je bio grof koji se oblačio kao mužik. iako diskodiran. "ubedio" i Mazovjeckog. misleći da će ga sa njim uporediti. kliširanog kritikovanja nacionalizma. dok našem Tolstoju. mit i magija jezika (što može i da prenese). ni pored evidentnih napora. ja sam gradio.. Tako sam ga bar razumeo. on postaje dislocirana ličnost. Dobrica. Znao sam. recimo Matija Bećković bar je donekle postmoderno. kasnije drugovao sa Tolstojem. Posle Miloševićevog dolaska u GK.retorike. crtao. Miloševića nisam u to vreme ni primećivao. Isaković(2). znao je zašta se zalaže. osim kad je jednom zarežao na mene nakon nekog mog na moj način. Da zadivi ne. pisao svoje graditeljsko-alhemijske traktate.Ivica Stambolić (sa kojim vredi biti prijatelj) bio je jedan od ubeñenih pristalica slobodnog tržišta i liberalne ekonomije. pa je ovaj zgañen pobegao iz mračnog "Gedžistana". u šta je. vrlo brzo.dozvolite . čak i pametni Mihiz(5). A oni su bili svuda: Dobrica(1). vodio jednu sumnjivu alternativnu "Seosku školu za filozofiju arhitekture" i sve to pokriva članstvo u Partiji. Staložen čovek koji ume da razgovara sa ljudima. dakle za većinu slušalaca i učesnika. . Znao sam ga kao totalitarnu ličnost čija bi "sloboda" trajala od ponoći do jutra. narod se već onda uveliko potmulo dogañao u kulturi. Da zabavi. sve do tog tihog režanja. a onaj Vitezović(6) da je istelali. na žalost. 181 . pri čemu se potpuno ignoriše liberalno krilo u CK SKS u kome su. Oni su bilieksteritorijalni centar partije. Već i kao privrednik... jer prava je partija ipak bila tamo gde su bili i oni. pa sa njima i Mića Popović. Nevolja je što to u velikoj meri počinje da važi i za celu našu nesrećnu naciju. Dotle će. No. Petar Živadinović. valjda nisam ozbiljno ni shvatao taj njegov odbor. čvrsto je lociran i nepomerljiv. Milošvić je samo došao da dovrši stvar. dakle. Prvi kod su gusle.

Stvari su. zar ne? Ako meni nije bilo lako sa tom mojom partijom. "Pečat"(7) je za mene ostao opštejugoslovenski reper. ako tradicionalna oznaka još nešto znači. moj otac. svi manje-više prvo u pravu vlast. Svojevremeno su kolektivno potrčali da podrže Miloševića. zašto o tome uopšte govorim? Toliko se poslednjih godina dogodilo u kulturi Srbije da su i moji spomenici. a to bar mi. taj je posao obavljao uglavnom savesno. tvrdim.Mada. a sad su prešli na stgranu Voñinih kritičara. dok bi situacija na Kosovu verovatno išla u aktuelnom pravcu. Ostaju dakle. i danas sam "levi". s obzirom. alhemijsko. a oni. došlo onda kad sam otišao u opoziciju. izgleda bilo baš lako sa mnom. pa možemo i da razgovaramo. Bile su to slatke detinjarije. . od kojih mnogi više i ne postoje. u jednom idiličnom vremenu. i njihove knjige i slike. . Odgovara. dakle . bez obzira što sam posle morao u dva . Sad smo čisti. najzad. . U svetu pitagorejskih naspramnosti biti "levi" znači biti na drugoj. upozoravao da sam opasan podanik. nije ni njoj."desnim". biti u nesporazumu sa mnogim prvim i pravim.Jedna od teza Slave ðukića u "Kako se dogodio voña" je da bi Jugoslavija (ipak) bila očuvana. . pa se eto nismo imali ni rašta svañati.Ubrajaju me. još samo nemilosrdne "arheološke" provere smisla i vrednosti stvari. na čelu sa budućim akademikom Mihajlom Piljom Markovićem. navodnog gimnazijskog "trockizma". Zato nikoga ne treba da čudi što je jesenas uzeo vrlo aktivnog učešća u kampanji protiv moga nacionalnog izdajništva. šta bi drugo. socijalno i nacionalno celomudrene. Breton. muškim patrijarhalnim. Neki su vidljivi na vlasti. jasnim. Ispilio sam se negde tamo baš u vreme čuvenog "sukoba na levici": Ristić. Drugačije ne umem da 182 . čak i oni koji su srušeni. neveštoj. Čovek je lepo. ali sa mnogo više izgleda da zauvek ostanemo prijatelji. Ali. koji je još od pojave "Misterije" uzeo na sebe da prati moje "leve" (u pitagorejskom smislu) devijacije. Doduše. Došao sam u sukob sa "školskim" komunistima. ubrajaju vas u neveliki broj posleratnih intelektualaca leve provenijencije. neki pomalo protiv nje. ako dobro pamtim. generacija.tri navrata da dopunjavam partijsku biografiju zbog nekog nejasnog. i moji traktati. treći van njega. Krleža. U to vreme i sam sam nešto šeprtljao po gimnaziji. ženskoj strani sveta. Dakle. sad su malo zbunjeni i razbucani. i na vreme. drugi su u Deposu. a ja njihove knjige.I zato je moje pravo roñenje. ako odlučim da ih stvarno pročitam. bile došle na svoja mesta. Zoran Gluščević. nećemo doživeti. Oni mogu da vrednuju moje spomenike.To je tačno. a Srbija se izborila za promenu svog ustavnog statusa da nije bilo Osme sednice. Prihvatam tu oznaku čak i radije no nekad kada je imala politički smisao. da je ðorñe Stojšić(8). pogrešnoj. već uveliko pokriveni slojem arheološke prašine. neonadrealističke i dekadentne. kako rekoste. u životu niste napisali nijednu marksističku rečenicu. već dolazio u Beograd sa prilično pomirljivim stavom. neki uz nju. Pišući o mojoj drugoj knjizi "Urbs i Logos" nije propustio da skrene pažnju na početne otvoreno idealistike propozicije.

a zatim fašisti i neopravoslavci. A ovako. ali je sačuvao nešto od svoje blistave gnostičarske pameti i unosio je u raspaljenu. Prvi. najogavniji antikomunisti. a posledica rata . Ne bi bilo krvi i rata. Paganski intelektualac. bar bivšeg komunistu. samo kao bezazlenu parodiju ruske drame. kritički raspoložen prema svojoj stranci. svaki put kad bi se naljutio na papu. Docnije sam to pagansko svesno negovao i sve više uvodio u svoja dela. komunistička dogmatska "konzerva". uz svetske simpatije koje sad nemaju. onda to shvatim.Neki vaši poznanici tvrde da je za Vas Osma sednica predstavljala prvo veliko otrežnjenje. elemente verske konverzije. ja Vam 183 . Do pedesetih godina osećao sam se kao hrišćanin koji je iskreno primio novu veru. Kad razgovaram sa zapadnim novinarima. primiti islam i tamo graditi džamije. Godinama ve razmiošljam kako bi bio razrešen jugoslovenski slučaj da je na XIV kongresu Partije prihvaćena slovenačka platforma ili da srpski komunisti nisu onako stupidno reagovali i na samo pominjanje termina socijaldemokratija i višepartijski sistem. . Mikelanñelo je. pretio da će otići u Istambul. Ljudima lakne. A ostalo je sve bila stvar procene do koje će se mere svesno učestvovati u ovostranim ljudskim glupostima. bar što se Srba u Hrvatskoj tiče. Ispovedajući često i stvari koje nisam mnogo cenio. opsednutu kolektivnu volju ranog hrišćanstva. Ali. pošto u Beogradu ne mogu da "nañu" nijednog.Moja pripadnost partiji imala je u početku. ali se nije mogao do kraja osloboditi paganskog u sebi. tešio sam se da je i Bramante pristao da bude dominikanac (ukoliko to nisam uobrazio). Valjda me je zato toliko obuzimao sveti (ili blaženi) Avgustin. kao što reče Breton: "Iz Rusije uvek duva neki vetar kretenizma!" I tako je duvao i u vreme tog kongresa i produvavao šuplje glave. Dalje im objasnim da su u svakoj komunističkoj partiji postojale dva suprotstavljena mentalna i karakterna profila: menjševički i boljševički.odgovorim kako i zašto zadržavati teritoriju na kojoj živi 90 odsto nesrpskog stanovništva. uspela je ono. pa je bilo pitanje vremena kad će se izboriti za socijaldemokratsku opciju. odmah im olakšam posao potvrdivši da sam 40 godina bio u Partiji.drugo? . Boljševici su arlaukali što im neko prlja ideološku čistotu partije (onaj nesrećni admiral(9) je čak umro od sekiracije). prozapadno orijentisan. A zašto i ne bi tako što učinio? Moja jedina prava vera bila je vera brojeva i znakova i od njenih prvila nikada nisam odstupio. Da. Od dželata postali su verski ludaci. zacelo. razume se. I u toj Rusiji. Najvažnije je bilo rastati se od Albanaca prijateljski. što ni Paveliću nije pošlo za rukom. Mora biti da su došla neka vrlo mračna vremena kad o tako zatamljenim ličnim stvarima možemo govoriti ovako mirno. Srbi u krajinama bi se borili za svoje mesto pod suncem pred UN. ostaviti im na besu da nam čuvaju spomenike i sećaju se da smo nekada živeli zajedno. koji je prešao na drugu stranu. nesrećnoj. ali kad je došlo do raspada komunizma iz njihovih redova su izašli najednom najcrnji nacionalisti. Kad vidim Prvoslava Ralića kako se krsti. najmračniji fašisti potiču baš iz redova bivših enkavedeovaca.

Černorizac je zbacio rizu. nekakvih bilo kakvih ideja. recimo. uzvrtele guzice. Drugi je pisao "Zaludnu mistriju" i gradio čardake ni na nebu ni na zemlji. a bradu nije morao da brije. Dakle. i to saopštavam čak sa nekim ponosom. Baratam jezičkim znakovljem u meri i na način na koji tragam za smislom oblika. a ja ne bih hteo da se lažno predstavljam. i u kučinama političkog govora biram i rastavljam govorne ornamente (i šarade!) i iz njih. Pobogu.Akademije. jedno ili drugo. Glupologija je. Možete misliti kako sam jednom patrijarhalnom šahisti i marksisti izgledao neozbiljno sa svojim kapricioznim igrarijama. deklarisanje vrednosti je izmenjeno. još manje je "dijalektička" kao. dok smo čučali obojica pod skutom mama . A kad čitate bivše knjigenaših bivših marksista nigde ni ideje. dok smo još obojica bili "braća pomateri". Recimo. i najopresivnija. Čitava jezikoslovnost "Mrtvouzica" izvedena je iz slušnih i vizuelnih uspomena" sa partijskih sastanaka. ako baš hoćete. ona Mihaila Markovića. dragi mladi gospodine.. kao kod Bećkovića. Mislite li da je tokom poslednje dve decenije u jugosloveskoj politici uopšte bilo ideologije ili je zapravo samoegzistirala ozakonjena bespravna država? . trudim se da izdvojim po koje dragoceno zrnce kapitalnog besmisla. dakle odlučio sam bio samo da parafraziram jednu jedinu rečenicu: "Čujem da nema nikakvih spiskova nepodobnih molim vas stavite me na te nepostojeće spiskove!" A onda je. ali i registri su ostali isti.nagnut nad nekim arhitektonskim atlasom. bene. u kom su broju.dok sam pisao pismo CK SKS-u fantomske uspomene. koliko za nekog još uvek lakovernog Bani-Baksa. Reči. likovi.sad mirno priznajem da sam bio svesno podeljena ličnost. najednom. pravom Bogdanu. No. i kakvom naletu hrupile preda me .. Nisam jezikoslovac. ni mrkvice od ideje. dolazim do elementarnih stilema. . Jezikčki. Izdvajam figure. nekakav sistem. mora predstavljati ipak neki. Umeo je i demonstrativno da izañe iz sale dok sam govorio..Pozivate se na lingvističke spekulacije. sa lupom u ruci . Doduše. U antimarksističkoj verziji. baš kao i najispravnija. iz mene provalilo četrdesetogodišnje iskustvo. ni idejice.U "Mrtvouzicama" bavili ste se odnosom lingvistike i ideologije. doñe mu na isto. Ili po koju opaku pretnju vrlo skrivenog smisla.. čitav jedan svet u kome sam proživeo svojih četrdeset graditeljskih godina i svojim pripadništvom otplaćivao slobodu svojih brojeva i znakova. ni arhitektonika ni lingvistika ne bi mi pomogle da nije neposrednog i nepotrebnog živog iskustva. zapenušane gubice. kao iz školjki. i u ljudskom žamoru. Reč je o dnevnom i noćnom.. ne znam šta znači reč "ideologija". jer je ni u najluñim snovima ne bi pustio. 184 . prvi. ili antiideolog ne sećam se tačno. Moja "teorija značenja" nije naučna. Očigledno je iz marksizma prešla u marksistički-antimarksizam. stvarno je doživeo veliko lično oslobañanje nakon te Osme sednice i pisma koje je poslao CK SKS. a onaj ubogi.. Verujte. tj. mine. Bio je on tada još pomalo i ideolog. i najgrña. recimo. raščlanjavam ih koliko mogu. reklo bi se i najbednija ideologija. Želeo sam. Nije reč o dvojnom kodu.

ukoliko i nisu fizički zatrpani. u ruševinama. Razume se. jahati i džilitati se sa prijateljima. kakva je bila.kosa mi se diže na glavi! Žalim pametnu srpsku mladost koja će. Neverovatno je sa kojom se benavošću i pokvarenošću sada propoveda srećan povratak u tor! . bez obzira šta propoveda. a najmanje još ove današnje Brozove-antibrozovske Yugo-pokretače.odreñivala našu sudbinu u sadamagistgralno upravlja nama.. Sve su to tupi i sramni jugozvuci i bojim se da mi lepu reč ne ogade. Pa i Pavić je još uvek jugoslovenski pisac.teorije još manje. što reče Crnjanski. ona i Klaustrofobična mala Srbijica Ko hteo.. uopšte ne važi za tragove funerarne arhitekture. Dok postoje prijatelji. Pa ljudi. 185 . bila je poveća ledina po kojoj sam mogao. Na žalost. A tek ovo jugo-punoglavče koje ni najobičniji državni žabac neće postati! Moja zemlja. neke skalamerije od tzv. . osti. već su prekriveni početnim slojvima arheološke prašine. Alegorije kojima sam tumačio bizarne oblike počinju uveliko da se ostvaruju. obzidana i ljubomorno odvojena od ostalog sveta. Užasno mi je i da pomislim. srpske duhovnosti . mostarska partizanska akronekropola . u bloku tako reći. Srećan sam što sam u cel. ko ne hteo . otkad se povek upustio da arhitektonskim oblicima deli predele života od predela smrti. proživeo život u zemlji koju sam voleo i čijoj sam kulturi pripadao. Jedino nisam očekivao da će zatrpavanje tako brzo naići i još pred mojim očima. I biće još dobro. Očigledno je da njihovo pravo mesto i jeste pod zemljom. nacionalni kulturni model.Zbog neslaganja sa vašim političkim stavovima neki teoretičari umetnosti počeli su da omalovažavaju i vaš stvaralački opus. da se prilagoñava poluinteligentnoj nebeskoj mitomaniji. htela ili ne. A spomenici. uvek u nekom obrnutom značenju. čini se. našem bivšem životu. za mene reč "Jugoslavija" ne priziva ni Aleksandrove orjunaše. Verujem da je Ćosićev (i Luletov etc) žestoki antijugoslavizam (posle početnog žestokog jugoslavizma) došao upravo kad se pokazalo da se srbijanska novonarodnjačka književnost teško uklapa u opšti model. ni Perine (Pere Živkovića) sokolce.tek postojao je jedan prilično uspešan jugoslovenski kulturni model: Krleža i Andrić su jugoslovenski pisci.zar se nisam ubio dokazujući da odslikava dva grada koji se gledaju licem u lice? Mislio sam na grad mrtvih i grad živih. A sada dva mrtva grada u jednom. odbijam od sebe tu predstavu. preskupe ratove baš zbog osećanja stešnjenosti i izolacije. sa svim njenim manama. predobro ograñena. Npr.U novoj srpskoj duhovnoj klimi ne razaznajem bašneke arhitektonske teoretičare . mala Srbijica je išla u krvave. a ne srpski ili hrvatski. ni Jugoslavije u mojim osećanjima i u mojoj svesti neće nestati. Užasavam se pomjisli da još nekoliko godina odatvorim u nekoj Srbijici. ni Miloševićevebožuraše i jogurtaše. A kako će izgledati neki srpski. morati da se povinuje propagandi. što.

"II Manifesto". o mogućim velikim novim seobama naroda (najmanje 15 godina pre pada Berlinskog zida!). po običaju. meñutim.Mislite li na naciju ili pojedince koji govore u njeno ime? . sedeo je pored mene i tešio me drugi put ćeš uspeti da im saopštiš i nešto pametnije. rukama i nogama. ako ga Tuñman pretvori. Obavestili su me da ga smatraju izuzetno aktuelnim. Filozof Marković se po običaju vrpoljio. beležio je tragediju Srba za vreme NDH. poput Engleza. MirkoKovač. izveo i tekst "Ritualno ubijanje grada". izgleda. onaj iz Odelenja za jezik i književnost. srpska mudrost opet nije razumela. u Vukovaru. kako je najavio.Vučelić). pročitao sam jednu svoju raspravicu u SANU (još sam tamo bio sa njima) o dualizmu urbanog i antiurbanog osećanja sveta. čovek drag i sažaljiv. Slobodna razmatranja! Jednostavno. Nedavno.Hoćete li se odreći svog spomenika u Jasenovcu. ali bi mi bilo teško da moram dokazivati da je velika. u "Muzej žrtava rata"? . Vod hrčkova ili puhova. Za mene lično. gdeje lepo primljen. . u celosti objavio "Lettre internationale". Rade Konstantinović. Otprilike u vreme kada sam otpočinjao projekte za Vukovar. . kao i nekoliko hiljada "pesnika" i "književnih kritičara" i još dva-tri miliona sirotana uverenih da su Srbi u srednjem veku jeli zlatnim kašikama. dovršen 1981. Pojavio se i u dnevnicima "El Pais".Vučelić. Radio . već preostali Miloševićevi pisci poput Vitezovića ili Zlatanovića. valjda. Iluzija je i da su drugi živeli u pustarama kad smo mi. nisam ja. Sad je nastradao od srpskih bacača. Spomenik. već "imali Studenicu". pomalo razbojničku. Nikada mi nije smetalo što je ona mala. rasejano. a narodi sa velikim istorijama. Delije očito nisu razmišljale u šta tuku i zašto. obeležavao je samo stratišta. 186 . čak i naši ugledni kunsthistoričari insistiraju na kontinuitetu vizantijske tradicije u srpskoj srednjovekovnoj istoriji. Pročitao sam ga na Beogradskom krugu. jeste sticaj okolnosti sa spomenikom na Dudiku. . nisu Fića David.Šta je uopšte takva "nacija"? Niste vi. valjda. Ovaj tekst je letos. ali me. uz njega sam. "Svenska Degbladet". o graditeljstvu i gradorušiteljima. a uz neverovatne dopunske potvrde koje pruža današnjica. zasad. a posle sam.Podvedite i to pod kulturno zapanjujući integral prisilne inferiornosti nacije! . na primer. belo me je gledao.Najjeziviji. kad sam ih upozorio da nikako nije vreme za . Teška je frustracija neprihvatanje činjenice da imamo jednu malu istoriju. i za mene lično potpuno neobjašnjiv. kažu mnogi bi pomislili da je antidatiran. ali simpatičnu.Podviknuo sam već onima koji su me telefonom propitkivali (zamislite: Televizija . pratio njegovo dalje putovanje. ignorišući u potpunosti uticaje zapadnoevropske estetike. ama baš ništa ne razumevajući.Nakon "dogañanja naroda". da bar taj spomenik sačuvamo. pustio sam intuiciji na volju. kao i islama. Vladeta Jerotić. izvinjavali su se što nisu stavili godinu (1977).mečku pod rep čačkati. Stalo nam je. razmišljanja unatrag o ovom spomeniku izazivaju neku vrstu vrtoglavice.

Mislite li da se oko Sarajeva zaista bore papci i raja. . Venecija je tada bila bankarska država. Moj čukunded. trgovao je na celom tom velikom prostoru i u Kruševcu je imao štale za kamile.. Balkan je bio podeljen na dva komonvelta: austro-nemački (kasnije austro-mañarski) i turski. ruralni i urbani momci? . Jedan od postulata srpske duhovnosti uskoro će postati antidekadencija. odnosno manje kvalitetne Srbe. Vukovaru doći na ideju da poruše Prištinu ili Novi Pazar. koje kao krajnju konsekvencu imaju ambicije o stvaranju velike Srbije. tumačite tezu o Srbima kao graditeljskom narodu..Ne znam ko je obalavio tu balivernu..Fakat je. Pre toga. Acteke ili Kmere? Doduše. Uostalom. doduše. tj. Takva lica srećemo i na ulicama Beograda i za njih mi predstavljamo dekadente. baš to pokazalo kao brz i vrlo efikasan metod za promenu etničke strukture. po majci. kakav je to rat u kome nije bilo nijednog juriša. Pa ipak. .. Sarajevu. tako da se bez pasoša moglo putovati iz Beograda za Bagdad. velike Makedonije. Nedovršena srpska. pa e bojim da će drugovi ohrabreni "uspesima" u Goraždu.Kako. Uzbeke. odnosno srednjevekovnu 68). ruski zatucani slavjanofili su zapadnu umetnost u globalu proglašavali za materijalističku i dekadentnu. Za Balkan nisu pronañene adekvatne formule. Riga od Fere i kasnije protosocijalisti verovatno nisu razmišljali o ovom poluostrvu izdeljenom na etnički čiste teritorije. 187 . kakve su nastale nakon stvaranja nacionalnih država. hrvatska. Narodi sa takvom istorijom gledaju je kao dovršeno umetničko delo kome više nema šta da se doda ili oduzme i koje u galeriji mogu gledati oni koje to zanima. A šta onda reći za Italijane. već se samo životinjski orgijalo baražnom vatrom? Kasnije se. makedonska. U stvari.. da su u to vreme u moćnim gradovima sa razvijenom robno-novčanom privredom već bile izgrañene najlepše evropske katedrale i gradske kuće. koju je nedavno "patentirao" jedan od trenutno uvaženih srpskih intelektualaca? . Srbija je to postala tek proterivanjem Turaka iz Srbijanskih kasaba. bilo je i pametnih Balkanaca. Nacionalne kulture i strasti su se mogle štititi i obuzdavati bez formiranja nacionalnih država kakve su pravljene tokom XIX veka po Bizmarkovom ili Kavurovom modelu. meñutim. hteo je da kaže "zapadnjačka"! Još pre staljinizma i fašizma. kao protomajstor. iz ove pozicije teško mi je da procenim ko je porušio više sela u bosanskim planinama. velike Hrvatske. pa sami zaključite ko granatira grad. albanska istorija glavni su potpaljivači aktuelne drame.Dovoljno je samo da na televiziji vidite fizionomije koje zauzimaju gradske i prigradske prostore. ali sa ovo malo vojne pameti rezervnog kapetana mogu vam nacrtati položaje oko Sarajeva.. koji praktično "silaze u grad". pa je čak o jedan vrlo obrazovani pravoslavni teolog sebi dozvolio izjavu kako je cela umetnost u našem komunističkom periodu bila dekadenta. postojali su mnogi univerziteti (u vreme gradnje Studenice Pariz je doživeo prvi štrajk studenata.

ja joj dosañujem. za razliku od njih. Mirkom Kovačem i Vidosavom Stevanovićem. naći će se i poneki Zoran (jedno dva najmanje). pa da mi ponovo otpočnu pretnje telefonom. Ne bih hteo da mi sutra čestita na hrabrom držanju. verovatno bih i otišao. biti izdajnik u takvoj zemlji i takvom vremenu obaveza je svakog časnog i moralnog grañanina". nekoliko eseja otišlo je naporedo na više jezika. a u nekoj pitomijoj varijanti bar na moje hapšenje. U stvari. Beč. potpredsednik Skupštine Petrović(10). bolji. 188 . i jedan ljupki Bogdan. desetak mojih intervjua obigralo je svet. Vidosavom. onako musavo i mucavo. najčešće ne razume ni zašto me biju. Ako je o daljim dostavama reč. Zašto da ne? Stvar svoje zemlje. drugi. paljenje. Doñe mu napad na mene kao neka domovnica. i poneki Željko (nije Ražnatović. saopšteno koliko da obavi zadatak.. zbunio me je besomučan napad Darka Ribnikara povodom intervjua u "Le Figarou" sa mladim Patrick de Saint-Exuperuyem: Nije umeo da ga prepriča. skrivanje moga imena u medijima.Nedavno je Filip David napisao: "Biti izdajnik u sistemu koji priziva rat i glad. . . a. jer su me već isterali. Da li će Darko ovo nekako uspeti i da naplati i tako. pravi verodostojan imidž Srbije neko ko je koliko lane. posao dosadan. videćemo. ) i ja preturamo. Koliko pre mesec dana. Da sam mlañi. na neki način. Ksenija (supruga gospodina Bogdanovića. bez korekcija preuzeo od pravoslavlja. dok je pravoslavna Bogorodica sva od duha. ponekad se čak može bolje i efikasnije odande braniti. kao da sam sa Mirkom. gde narodižive u groznici. ovdašnji režim kritikovali iz Beograda. hranjeni mržnjom i obmanama. Samo za poslednjih pola godine. Nisam u inostranstvu. pa čak jednom. nekako svetački izdimljena i sasušena. i ja više kritikujem spolja. pa ih tako. sreñujemo. šta govorim. Tek toliko da se zna ko je i kad okidao na mene.. Uz sistematsko prećutkivanje. prijatelju.p. Proglašeni ste izdajnikom zajedno sa vašim sestrićem Ivanom ðurićem. ona sreñuje. bar što se tiče "dekadentnog Zapada". nemaju razoga da me isteraju. već Simić). Boljševizam je čitavu jezičku aparaturu. ali ste. a i što bi? Bilo je sasvim dovoljno.. recimo. isečke iz štampe.Pre rata slušao sam Ruse emigrante kako teoretišu da su Bogorodice na Zapadu prikazane puteno i sa dobrim prsima. univerzitetski profesor . U Zagreb. ali Srbija ne zna šta ja mislim. na časnoj (uostalom. imam staračku satisfakciju: ostajem za inat. neki Musa. idu i stalne dezinformacije o tome da sam emigrirao.Pa vidite. ili još juče pozivao na linč. stvarno časnoj) borbi za jedan nov. našim nacion-magarcima nezamisliv. ali neophodan. narodni poslanici.. Borom Ćosićem. malkice. bolesni od manije gonjenja i manije veličine u isti mah. a Srbija o meni zna ono što joj kažu Midža i Bidža. kao atest moralno-političke podobnosti. koji malo-malo pa se seti da me treba uhapsiti i to javno saopštava. Setite se koliko je samo političkih emigranata vodilo borbu za Srbiju izvan Srbije! Ovako. kašikarenje. prava stvar. Pariz. .

4. 2. 189 . Milovan Vitezović. 5. Bora Petrović. 3. 8. 1939-1940. Dejan Medaković. 18. Antonije Isaković. Partijski funkcioner u Vojvodini. 9. Živorad Stojković.Napomene: 1. Mihailo Marković. Književni mjesečnik za umjetnosti. Pečat. nauku i sve kulturne probleme. septembar 1992. 10. 7. Intervju: Miško Lazović Stav. 6. Borislav Mihailović – Mihiz. Šimić.

da dezertiraju iz srpskog prljavog rata. Ne. Na prvom katu turobne zgrade u Tolbuhinovoj ulici. Posjetitelju koji odlazi iz njegova doma ostaju moralne dileme: objaviti ili prešutjeti. podugo nošenom plavom džemperu.. najprimitivnije slojeve koje ima svaki narod na svijetu i koji se u ovakvim vremenima razbuñuju. potaći luñake koji će po tko zna koji put pokušati čizmom i šakom presuditi mudrosti. To što se ovdje zbiva kao da postaje neka endemična. ali što će biti s mladim svijetom. H. Tako će se u toj ulici srama odvažiti i zaštititi čovjeka koji od svih dobara posjeduje samo . Večernji list . Sada postaje opasan i Milošević. Gotovo. Presuda. Ludilom. On je otac toga ludila. Danas. Izrečena samo zato što se sijedi gospodin odvažio založiti sve da pobudi grizodušje u svjetini koja ga okružuje. Dotiču ljudi iz krajina i s 190 . smeñim samtericama i toplim mekim papučama. Tko je čuo sijedog gospodina koji se usudio pozvati svoje studente i druge mladiće u studenome 1991. bjesnilo.Pa. lekciju iz demokracije? Bogdanović . naše nezavršene bitke.op. ve je bilo napisano. To semože objasniti samo poremećajem. ne. Kako vama sve to izgleda? Strašno? Nije ovdje u igri samo izborna mašinerija. Na prozorima su spuštene drvene šalukatre a na ulazu katranom ispisani grafiti i duga strijela koja vodi prema stanu. Ugledni arhitekt sve to stoički trpi. previše. Nismo se mnogo nadali. ) zajedno s Miloševićem suodgovorni za katastrofu. A mi? Mi imamo odliv pametne djece. kronična bolest. Pariški Le Figaro u lipnju 1992. Ž.19. Opraštajući seod njega naš pariški kolega Patrick de SainteExupery u lipnju je zabilježio javansku riječ amok.zapamćene riječi! Riječi. šest mjeseci kasnije. U pitanju je i narod. kako je danas u Srbiji? . naše povijesne frustracije. To je ludilo. propustio je mnogo toga. i njegova gospoña Ksenija. Očigledno je Šešelj povukao deklasirane. Oni su probudili i zapalili tisućljetne srpske mržnje. a sad je krenuo da to spašava. nije li upravo Dobrica Ćosić. a mala je ovo zemlja i mali narod. Odavde je pobjeglo više od sto tisuća mladića.. ali ovo. godine objavio je poruku Bogdana Bogdanovića: "Oni su (SANU . Šešeljeve zlatne kašike Usamljeni gospodin u zagasitom. Milošević je samo ideje proveo. dočekuju gosta polako otvarajući vrata. na srpski izborni dan raspoloženo rekao: Srbija polaže ispit. To će odlučiti i Ćosićevu sudbinu.Gotovo je sa ispitom. Nekadašnji je gradonačelnik Beograda iz generacije rijetkih koji su se usprotivili gnomima srbijanske politike. Što će sve Šešelj povesti i kada će udariti? Za mene i moju ženu sve je već gotovo.Očajno je. Sve što se sada dogaña.

. praviti televizijske emisije. Sarajevo. Sve sam radikal.. Ovdje vlada neka strašna amnezija. koji je tako mislio. knjige o parapsihologiji neke Vave. duboko poštujem kad vidim da netko vjeruje. Trude se da sebi objasne kako se može živjeti. mi smo otpisani. grad koji ste razorili. Ne znam kako je kod vas. Kada ste ateist. kao i kod Vuka Karadžića. . A i što svijet može očekivati od Šešelja? Granice na Sutli.. tu su sve same knjie o genocidu. u takvom sam raspoloženju da mi se sada čini: nalazimo se pred totalnim ratom.Izlog takvih želja stalno je otvoren i još je jednom ponuñen u prosinačkom broju "Književnih novina". u tom izlogu tragikomične domišljatosti jedva da je ostalo Hrvata kajkavaca.To ne pratim. a ovdje. Osobito u srednje generacije. Vukovar. osim ovog nesretnog patrijarha Pavla. Mostar. Ali. bolje vidite tko vjeruje a tko ne vjeruje u Boga.. . Gdje se to djenuo ovdašnji intelektualac sa svojom svješću? . Ako ste zavirili u knjižare.Dakle.. tisuće i stotine tisuća mrtvih. U tekstu "Tko su ti Srbi katolici". Još se sjećam svojih koraka i njihove muzike pod vukovarskim arkadama. Pa zar ih nije strah..Takva skala mišljenja je obična budalaština. . Možda je bolje da odustanemo od ovog razgovora. drugo je sve sam razbojnik. Taj mali. Prosto se bojim da ne napravim nešto i u odnosu na vašu sredinu. bože. imali smo prijatelje. srušeni gradovi. U kazalištima su predstave o generalu Nediću. Čemu sve to. ali ovdje mi ne možemo živjeti od popova na televiziji. . Mrak se već užasno spustio na kulturu.Ali iz te skale mišljenja izrodio se govor topova i pogroma. Kupi. Mi stariji. Mladi će se ipak opredijeliti za ili protiv. Čovjeka hvata užas kada samo i pomisli na Vukovar.Gdje. kad gledam tu našu popovsku falangu.. Ja cijenim.. Dubrovnik..njima opasni. Bojim se. kao da ništa ne postoji. na samo 250 kilometara zračne linije od Beograda.. ali četrdesetogodišnjaci su presječeni. knezu Pavlu.. u ponoru do kraja. predstave u kazalištu. gori Sarajevo i nitko ga ni ne spominje.Na djelu je očito redizajn. .. Zamislite tu perverziju. i tu staju i treba da stanu sve te priče.Stevan Nemanja je bio Srbin katolik.. To je ono što čovjek nosi u sebi kao i glasove prijatelja koje možda više nikiada neće čuti ni vidjeti. od Kosova naovamo. a svi su ostali Srbi. . agresivni mentalitet doveo je do toga da sada ne znaju što bi..Pa zna se tko su Srbi katolici . knjige o starim carstvima i kalendari. Pravili su izložbu u Parizu. On je poslije postao pravoslavac. umjetničkom fotografijom pokazati grad. ili točnije agnostik. Ja imam grozan osjećaj. Ostalo je ta srednja mjera beogradskih 191 . o svim srpskim izgubljenim bitkama. isključivost. Ponekad i zavidim. I to je sve. valjda vjeruje u Boga. . kabare. Bože. Poznavali smo tamo ljude. Vukovar je samo 120 kilometara blizu i daleko od govora. .Strašan je poremećaj ljudskih duša. koji valjda.

Rekao joj je da. u oazi. Ali.kako smo mi jeli. rekao . da li viljuškom. kada je u pitanju fašizam. Tu su ljudi. a drugi su bili kroz novine. Mismo ondje slični mormonima. . Mnoge je i razne je batine podobijao. do kada? Zato je prošla godina bila stravična. tu je i nastavak teksta. ja sam slušao dva. sjajno hrabri. To može biti i neka druga životinja. i to ga impresionira. Kad izañete na ulicu. da li kašikom od zlata. 192 . .Tigar. jer i danas nevješto barata kašikama i viljuškama.. pokojni Oskar Davičo. Prošle godine. kao da je moguće živjeti ovdje kao da se ništa nije dogodilo. prijetilo se bombama.Tu priču o tim. onda nema druge. jednom od šefova pacifističkog pokreta. To su bili Davičovi posljednji dani i on nije smio javno reći što misli. Tu su pucala stakla. i časti. ta zabluda bi bila komična. . u kojemu ste napisali: "Dobar dio poluobrazovanog srpskog puka. uvjeren je da su Srbi u srednjem vijeku jeli uz pomoć zlatnih kašika". tako a je odmah shvatio tko je Milošević.Prije nekoliko godina.Da. čuo sam jučer jednu priču. manje pompozna. ovdje. Da nije tragičnih posljedica. Ta je priča prava burleska. tamo je drugi svijet. koji bi sad htjeli ispasti borci protiv ovog užasa. Gdje god je bio neki srpski manastir.. čitali ste o Studenici? . Ma kakav tigar! Tigar je bar pojava.Sada se malo smirilo.Kako vi živite? . za sat dva s prijateljima. na kraju sveopćeg klanja. sjećate se. morat ćemo se fašizmu suprotstaviti silom.on je uzjahao srpskog tigra. Mi smo obitelj. to je malo prejako. kako kad. Kamo sreće da je netko mogao njemački fašizam zaustaviti na vrijeme. kvekerima.intelektualaca. atigar će. Odlazili su u Hrtkovce u vrijeme onih groznih zbivanja i dovodili u Grañanski savez Hrvate i Hrvatice. koliko su mogli. . prije nego ga strpaju u kavez ili probodu kopljima. malo koji narod ima Studenicu. pacifist. Pokzšavali su. mene bi vodio sekretar komiteta da mi pokaže freske i da mi objasni . mitska životinja. da li zlatnim kašikama. pojesti svog jahača. gotovo sekta. pokazali da grañanske hrabrosti ipak ima. makar i silom. gospoño. užasnute ljude i žene u šoku. Jedan moj prijatelj.U časopisu "Pacifik" pročitao sam vaš tekst "Zavañene memorije". To su bili fizički pokušaji napada. tamo. tri desetljeća unatrag na svojim putovanjima. Tek kasnije je saznao da je razgovarao sa Hesseovom kćeri. ovdje. Što vi mislite o toj slici? . Znate. da li zlatnim viljuškama.pa zar jedan pacifist smije tako govoriti? Odgovorio joj je: "Pa zaboga. No. Ona ga je zgranuto pitala . Mislim da je i kao Jevrej bio uplašen. u Beogradu. Gospoña ga je pogledala i zaplakala. jr niste iz Beograda. komentirajući Miloševićev uspon. opijen Miloševićevim vraćanjem dostojanstva. u godini strašnih progona otišao sam jednom čak i pješice do tamo. Davičo se to usudio vama reći. Oskar je bio užasno preplašen čovjek. ako se nikakok drugačije ne može. bio je u Nizozemskoj i tamo je razgovarao s jednom Njemicom. Opustim se ponekad s prijateljima u Grañanskom savezu Srbije.

mitizacija. Takvo nadmetanje nije ništa drugo nego morbidni romantizam. Možda već ovih dana gospoña Ksenija opet mora strpljivo skidati gadosti. odmjernosti do siromaštva. Počinju fabule. dokumentacija.Nema u nas povijesnog znanja. Onako kako Englezi ismijavaju svakog u svojoj povijesti. više no osluškuje korake. previše civiliziran za Srbiju. rekao je pozdravljajući se i primajući novog gosta. Intervju: Željko Hodonj Večernji list. da zvona nisu zvonila na Notre Dame u Parizu nakon kosovske bitke. Narod koji nema snage da se s ironijom postavi prema vlastitoj povijesti nije je ni zaslužio. Profesor nam je rekao: "Vjeruje se. Kao i svaki razgovor tako je i ovaj morao negdje stati. u onoj predratnoj. To su knjige. 16. . koji sse usudio izreći: Srbija živi u civilizaciji laži . To je lijepa. blago crvenih kapaka i umornih očiju. poruke čuvara novog srpskog čudoreda. Tko zna ne čekaju li već ubojice zapovijed za Tolbuhinovu ulicu. ali u vrijeme kada se gradila Studenica malo koji narod već nije imao poneku svoju Studenicu. Jedan jednostavno iskreni čovjek. Nacionalna povijest je opasna stvar. To je povijest. Sorbonare na ulicama. Mi smo znali. Gdje je tu mjesto za čovjeka koji je nedvosmisleno rekao: "Možda je izraz nacionalizam previše jasan. Kad će se kod nas netko našaliti s Karañorñem. Ne želim otići. Oduvijek sam se divio majstorima koji su je gradili. Ovdje nikoga niste mogli razuvjeriti.ostao je osuñen na progonstvo u vlastitoj zemlji. Čete Vojislava Šešelja danas možemo uporediti s njemačkim SA odredima. Zagreb.Upravo ta čuvena rečenica pripada tipičnom žanru meñunacionalnog nadmetanja. ali nije točno! Zvona su zvonila poslije bitke na Rovinama u Rumuniji. kraljevskoj školi. recimo. u malom stanu koji odiše predmetima grañanske skromnosti. Studenica je grañevina dostojna respekta. naročito do tri četvrt svoje visine. januar 1993. Čovjek kojemu su zabranjene ulice vlastitoga grada. pa je nepostojeća pariška zvonjava postala dnevno-politički šlagvort . U to je vrijeme Pariz već imao svoju prvu 68. ali na strani Turaka. pored radio aparata iz ranih pedesetih.zvonila su zvona da proslave pogub kršćana na Kosovu. Pa umjesto nje dolazi do usmene nadogradnje. za ironiju je nužno stvarno poznavanje povijesti. jer to bi oni i željeli. razumije se. prvi studentski štrajk. jer nije pristao na bijeg. talijanizirana crkva. . u Vlaškoj..Ali. jer se nije ni učila u školama. 193 . Buka je dovoljno jaka. gdje su Srbi sudjelovali.

Ali. da ga uspavaju. Pretpostavljam da bi za svakog ko pristigne iz normalnog sveta one neodoljivo podsećale na samozaljubljene. da skrpe neki mir. cvističkih. razvejanih ili. zločin i kazna. Razumese. nadoknadilo bi se lukavim strpljenjem i istrajnošću. a ja se te igre ne bih setio da sinoć. Pripremali su ga razigrani slobodni strelci meñu mlañim intelektualcima. ako ih i ima. Taj mir ne bi bio pravedan. manijačke državne zajednice.ni to niko ne zna . U tom bi obliku mogao neograničeno trajati. Negovali bi se nesporazumi sa komšilukom i sa vaseljenom i u tim bi se nesporazumima pronalazila potvrda čvrstine narodnog karaktera. nisam i ja izvukao Vergilijev loz. Davno se iza brda valjao. političari i diplomate. mir porušenih gradova i razorene gradske samosvesti.20. kakav bi to mir bio? Mir jedva malo manje zastrašujući od rata. spokojan mir ustaljenih civilnih. Iščekivale bi se prilike za nove podvige. nekako zaustave rat. Ko sme tvrditi da rat neće potrajati i celu deceniju? Ko se sme zakleti da neki balkanski Vijetnam neće već sutgra otpočeti? Ili će se možda . pokazaće se kao izvrstan okvir za kolektivni autizam.. krvi čak i na asfaltu. jednostavno spaljenih uspomena! Neće li to biti samo nastavak rapsodije tla i krvi. stvarno nebeske! . Ne. a nemam pojma da li je mir uopšte moguć. Ne razmišljajući mnogo šta radim. mir pobrkanih.. dakle monokulturnih institucija. u trenucima nedoumice. leteće . Raspravljam o miru kao o mogućoj kazni. 194 . Rat kao zločin. a zadržimo se na samoj suštini arogantnih predstava o nadmoćnosti njihovih autohtonih. Zlokobna srećka Nekad se. sasvim slučajno. isključive. Nade su vrlo mutne. ne bi bio pax urbana. baš kao i sumorni starci u počasnim nacionalnim institucijama. spojio sam dva čuvena književna naslova i pokušao da ih pročitam kao predskazanje: Rat i mir. Ono što bi se izgubilo na žestini ratničke strasti. neverovatne revandikacije. U podsvesti tribalnog bunila tinjale bi svakojake. Čudna rečenica i čudna opomena.. Nasumce izvañeni delovi čuvenih tekstova spajani su u neočekivane poruke. Može se desiti da tehničari svoga posla.dakle. za ksenofobiju i mizoneizam.već u narednim nedeljama rat rasuti u sijaset malih "kantonalnih" ratova.. civilizovanih vrednosti. A ipak jasna i nedvosmislena. Igra je podsmešljivo nazivana Sortes Vergilanae. ako izostavimo simpatičnu benavost laputanskih akademika. A nije bio nepredvidiv. mir kao kazna za jedan sraman rat koji nismo umeli da predvidimo i da ga zaustavimo pre no što je otpočeo. ni mudar. neka vrsta čojstva i junaštva.državice Džonatana Svifta (Jonathan Swift). čije projekte već vidimo. pribegavalo mudrosti slučaja. Male.

Činjenica da je svaka prava kultura, za razliku od laputanske, nesavršena, nedovršena, pa i "nečista", mogla bi otrezniti ponekog današnjeg i ovdašnjeg nebeskog mudraca samo kad bi mogao da takvu činjenicu shvati i prihvati. Ali kako i kome objasniti da kulturni arhetipovi gotovo po pravilu potiču iz geografskih, vremenskih i jezičkih ambijenata negde daleko izvan nacionalnog područja. Takve finese, zacelo, ne dopiru do rušitelja Vukovara, Mostara, Foče, Sarajeva, a ne dopiru ni do njihovih učitelja. A upravo se na primeru rušitelja i podstrekača potvrñuje pomenuto pravilo. Oni se, po sopstvenom priznanju, spremaju da definitivno posrbe sve pravoslavne crkve u Vojvodini, pa mnoge i u Srbiji, tako što će ih prezidati na novovizantijski način. Videćemo, ako da Bog, kako mali ðokica zamišlja arhitektonsko pokrštavanje baroka. A mi sirotani koji volimo i naivno-folklorne barokne derivacije, baš kao i rafiniranu, plemenitu "nečistotu" vizantijskih grañevina, osećaćemo se, opet, poniženo i postiñeno. Humoristička strana sumanute zamisli je u tome što bi nastradala i beogradska Saborna crkva. A ukoliko bi se novoproglašeni graditeljski kanon proširio i na Rusiju i Ukrajinu, dobra trećina ili bar četvrtina pravoslavne sakralne arhitekture doživela bi sudbinu Vukovara. Burleska nije šaljiva već zastrašujuća. Mir koji bi kao kazna došao posle rata sve bi nas osudio i na mnoge druge, vrlo mračne stilske hibride. A stilske greške nisu, ponekad, nimalo bezopasne. U sumračnom duhu izbornih srodnosti našli bi se bratski zagrljeni i rušitelji i graditelji, piromani i vatrogasci, bivši prijatelji biblioteka i novi izdavači, ubice i pisci, generali-klovnovi i umetnici-zabavljači, političari komedijaši i glumci od karijere. Neko bi se, možda, dosetio da na vreme raspusti paravojne jedinice, ukoliko se one same ne bi dosetile da na vreme preñu u ilegalu. Sudbonosni prefiks "para"! Sve bi bilo paralelno logici i u obrnutom smeru, dakle paralogično, sve bi bilo parapsihološki, paraduhovno, paraetički, paraestetički, paranaučno, parateološki, paramitološki, paratradicionalno, paraistorijski, parageografski, paraantropogeografski, paranarodski i paranacionalno, parapatriotski, paraapologetski, ali i parakontestatorski i paraopoziciono... Sve bi bilo uterano u udvojeni raster udvojene stvarnosti: ono što nije izgledalo bi da jeste, a ono što jeste teško da bi se dalo videti i shvatiti... Ostalo bi još da svaka od tih malih izopačenih "civilizacija laži", pa i srpska meñu njima, iskaže sve svoje savršenstvo i da se ustoliči za mnogo generacija unapred. Da li je to dovoljna kolektivna kazna za naše grehe? U toj i takvoj nesumnjivo božanskoj presudi nepravično je jedino što će ona mnogo više pogoditi one koji dolaze no one koji odlaze.

Iz izlaganja u Beču, na tribini "Zločin i kazna", Vreme, Beograd, 17. maj 1993.

195

21. Podsticaji uspaljene mašte

Bogdan Bogdanović živi u nekoj vrsti lične izolacije ne gubeći prisustvo duha u tihoj rešenosti da istraje u vivisekciji srpskih nacionalističkih mrtvouzica i u suprotstavljanju ratu bez smisla na jugoslovenskim prostorima. U desetak intervjua poslednjih godina govorio je protiv rata, posle čega su sledile diskvalifikacije i nečuvena satanizacija. Godine 1987, pod naslovom "Mrtvouzice" on je u jeziku članova jednog centralnog komiteta pokušao da prepozna "iz kojih je razloga relativno naivna groznica nerazuma dobila u našim vremenima tako opake, strahotne razmere, preobratila se u pravu pošast iracionalizma i institucionalizovanog bezumlja". Tada je pisao: "Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groševe dnevne politike. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se čudi. Umorna je od teških tragičnih, možda i nesmislenih ratova koje je vodila, a još je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboša koji na izmaku dvadesetog stoleća, još odjekuju u njenom duhu i sluhu". Ulaz u stan profesora Bogdana Bogdanovića, tvorca spomenika jasenovačkim žrtvama, išaran je ogromnim crnim grafitom koji seže od prizemlja do prvog sprata, na kome piše da je to "ustaški stan Bogdana Bogdanovića". Profesor Bogdanović ne briše te grafite, kao da ne želi da smeta Srbiji da na svoj način nagrañuje protivnike rata koji je upropastio njen ugled i njenu budućnost, one koji bi možda mogli da predstavljaju iskup njene savesti. VREME - Dobro se držite, tu, na Čuburi, profesore... Bogdanović - Da emigriram nisam hteo nikad. To zadovoljstvo ipak nisam mogao da im pružim. Planirao sam, tačnije pregovarao sa nekim ljudima, da se preselim u Sarajevo i da u jednu staru kuću premestim Novu arhitektonsku školu iz Malog Popovića, odakle su me isterali. To je bilo godinu dana pre katastrofe. Mislili smo da će Bosna biti neutralna, da će biti demilitarizovana, da će možda biti pod protektoratom. Ona će, možda, i biti pod protektoratom, ali to više nije Bosna, to je sad leš... - Otpor ovom bezimenom (etničkom) ratu izražavali ste kroz suprotstavljanje gradorušiteljima... - Pre dvadeset godina pisao sam da u modernom svetu gradovi postaju važniji od nacija koje su se obelodanile tokom industrijske revolucije i koje još uvek toliko pritiskaju pamet svakog sadašnjeg pametnog čoveka, a gradska pripadnost, oduvek, otkada postoje i pravi gradovi i pravi grañani, bila je važnija od etničke.

196

U velikim gradovima sveta, počevši od Memfisa i Vavilona, čak i "nacionalni" jezik nije bio sasvim jasna kategorija. U istom velikom gradu u okvirima iste gradske kulture, moglo se govoriti raznim jezicima, pod uslovom da svi razumeju onaj osnovni, tihi ili bučni, ali u svakom slučaju nemušti jezik grada koji su po slobodnoj volji odabrali. Izbor grada je etička i estetska odluka. Da sam mogao da se odvojim od Beograda (jer i to je bio izbor, danas mi se čini više nesrećan no srećan) odabrao bih, verovatno, Bolonju, jer ima lepe arkade, kao što je doskora, u malom, i Vukovar imao. Sada je Vukovar uništen, Hrvati obećavaju da će, ako ga dobiju, taj grad ostaviti tako u ruševinama. Nisam još smogao snage da obiñem taj srušeni grad. O Mostaru još ne govorim, jer nisam još došao dotle da to sebi utisnem u svest. Sarajevo me podseća na čoveka koji leži i uzalud pokušava da ustane. U cel, om tom ludilu ima jedne strašne metode - rušenje grada je najjednostavniji način da se promeni regionalna etnička struktura. Izgleda apsolutno ludo da grad koji želite da zaposednete, jednostavno porušite. Tu nas više nikad ništa neće izvaditi. Uvaženi pisac romana u kojima nema ni grada ni gradova, sa neskrivenim jedom govori o onima koji bi hteli da nam nametnu atribut rušitelja gradova... On pritom zaboravlja prostu obavezu da kaže ko je nesrećne gradove, gradove romane, porušio, i zašto. - Poslednje generalsko objašnjenje glasi da Šumadinci nisu hteli u rat, nije bilo dovoljno pešadije, i da je stoga oko Vukovara korišćeno teško oružje. - To objašnjenje je strašno. Onda je pitanje zašto Šumadinci nisu hteli u rat i u koji još rat nisu hteli Šumadinci. Nisu hteli još na Slivnicu. Dva puta je taj narod odbio da ide u rat. I bio u pravu. Strašno je to što mi ne znamo da li će se u nastavku priče Šumadinci uzdržati, ili će krenuti na Kosovo. Gledam Bugare, oni su drilovani da izbegavaju rat; Srbi su, pak, drilovani da srljaju u rat. Jedna od bitnih strana tog rata je to što je to rat meñu braćom. Kako će se ta deca spasavati od onoga što su doživeli? Mnogo naše dobrodušnosti se pomešalo sa moralnom indolencijom. Meni je najstrašnije što sam verovao u džentlmenstvo našeg ratnika. Kako se desilo da sad uñu u taj pokolj kao vuk u torinu? - Mislite li da je ovo što nam se desilo, rezultat koncepcije, ili haosa, ili gluposti? - Ako je narod zahvaćen glupošću i to je nečija krivica. Bile su tu neke škole, bila su ministarstva kulture, bili su tu neki Dositeji Obradovići. - U "Mrtvouzicama" ste napisali da je Srbija na Istoku, Srbija na marginama civilizacije zapravo umorna od civilizacije koju nije ni dodirnula... - Bojim se da raste nešto gore od svega, raste jedan model mraka, raste jedan model nelaičke Srbije, klerikalne Srbije, mraka

197

nad mrakovima, mislim na juriš teokratije na sekularnost srpske kulture. Sad je raspisan konkurs za ureñenje podzemne železničke stanice kod Vukovog spomenika. Čim sam video žiri, bilo mi je jasno šta će konkurenti ponuditi: ocila, gusle, reminiscencije epske, Majke Jugovićke, možda i ovu iskasapljenu decu Milićvu. Koja je to nekrofilija? Ljubav sa smrću. Jednog dana, kad doñe taj teški momenat, a on dolazi, kada ćemo govoriti o srpskoj nacionalnoj katastrofi, kad se budemo pitali ko je odgovoran i kako je došlo do toga da smo postali poslednja nacija u Evropi koja je okružena tolikim neprijateljima i toliko omrznuta, onda će se mnogi veliki mozgovi iz Akademije naći na optuženičkoj klupi, ako to dožive. Ko je ubio tu našu decu? Ko je taj demon koji je doveo dovde? Tokom tog antiratnog angažovanja uvek sam se sećao vlastitog ranjavanja u prošlom ratu. Strahovito su me iritirale sve ove posete bolnicama. Pred kamere nameste lakše ranjenike, ili od kamere sklone ruku koju nema, da bi ga potapšala neka budala po ramenu. Bolnica vojna, to je nešto drugo, to su razvraćeni stomaci, to su trepanirane lobanje, to su ljudi bez udova, raskomadani. To sve televizija krije. - Ćosić kaže: "velika nesreća". Smrt je za mene bila neka visoka apstrakcija, ali ovo je neko elementarno, kako da kažem, puteno drugovanje sa smrću. Priroda i smrt, to je formula koju sam i sam poneo iz rata. Onda to moje umiranje po bolnicama, šest meseci sam se mrcvario u sepsi, u gnojevima, u teškim temperaturama... ali to nije bilo drugovanje sa smrću na ovaj erotski, na ovaj libidozan način. Taj saldokusac srpske gorčine, taj degustator vremena zla, kao da u sebi nosi narikaču. Gledao sam to u Pljevljima, umoran je bio i nekako povijen... Ne volim da vidim kadmi drug tako malaksalo izgleda. - Bili ste drugovi, Vi i Ćosić? - Od svih njih još sam se najviše sa Dobricom družio. Pokušavao sam da ga nečem naučim, ali nije išlo... Mi smo njega voleli, došao je kao seljače, nosio opančiće, zvali su ga "Gedža" i on sedržao tog svog nadimka. Počeo da se buni tek kasnije. Moj otac je jednom za vreme ručka rekao: "Deco, njega zovu gedža! Narod ne daje nadimke slučajno. Videćemo šta to znači!" - Kako vam on sad, kao šef države, izgleda? - Jednog trenutka sam pomislio da je uvaženi šef moje države koja još nije moja, a koju deca zovu "gedžistan", preživeo moralni preporod. Posle prvih njegovih prepotopskih gnjavaža, video sam da on nema moralne prepreke. On apsolutno ne smatra da je mnogo pomogao da se napravi nešto tako ružno. Posle sam se uplašio da on ne bude ratni predsednik. - Kada je "puklo" vaše prijateljstvo? - Kad sam se vratio iz Amerike pokrenuli smo Novu arhitektonsku školu. Nova arhitektonska škola je bila neka vrsta

198

Da li se moglo predvideti da će se sve tako tragično završiti? .Konačno ste raskinuli sa Akademijom 1981? . kao one u Sovjetskom savezu iz vremena Brežnjeva. grada. ali da će biti toliko strašno nisam mogao da iscrtam sebi nikako. Shvatio sam da se tamo pogotovu na umetničkom odeljenju. Liberali su nas. da su uspeli ono što nije uspelo Anti Paveliću. sa malo sreće možda bih mogao da pobegnem. 199 . . Oni su uvek sve politizovali. slušao sam hiljadu puta pre toga. Imali su jednu razrañenu priču o svoijoj misiji. izgleda.Krležina zapanjujuće užasna slika našeg sveta bila je tačna: ta njegova krv i to njegovo blato. sad je bila potrebna i evo šta su uradili. Mislio sam da ćemo moći da razgovaramo o ozbiljnim stvarima. u stvari. a to mi je krajnje verovatno.Prošlo je vreme akademija. Ja sam nosio neko mutno osećanje da dobro biti neće.Crvenog fakulteta u skladu sa tadašnjim duhom vremena. Pilja. Srpska akademija je sva bila obuzeta stavom da bude radna akademija. jedan prijatelj mi je rekao da sam tu atmosferu u jednom intervjuu opisao pomalo sviftovski. arhitekture.Iz tog društva nosim mučne uspomene. istorije. i govorio o gradorušiteljima. . To što piše u Memorandumu. Deroko mi je jednom rekao: "Šta rade ovi tvoji komunisti?" Ja sam se sa tim starim akademicima slagao. kada je to bilo ministarstvo za nauku. Čak su mi i neki novac slali. Posle toga ja tamo više nisam pripadao.Šta je. Eto. što se Srba u Hrvatskoj tiče. da bude slatki cirkus i neka satisfakcija za starce koji povremeno mogu da okače one sabljice. oni su me i primili u akademiju. Kao "crveni dekan" nisam se svideo mom novom akademskom društvu. Ne znam da li je ta brojka dosegnuta. Akademija? . Od njih sam se lako otkačio. To bi bilo u redu da su imali političkih ideja. a iz Akademije ne mogu.. a svañao sam se sa svojim partijskim drugovima. Da je preuzela primer francuske akademije. Hteo sam čak da zatražim pomoć Odbora za ljudska prava.. i iz kupleraja na Bliskom istoku. da su imali neke odbore za demografiju i da su čak izračunavali koliko Srba može da pogine za osloboñenje zapadnih krajina. Hteli da budu veliki faktor u društvu. a da ne bude ugroženo biološko biće srpskog naroda.. ali sve je ispalo naopačke. ali sam im ga redovno vraćao. ali vidim.. Kada sam saopštavao tekst za grad i protiv grada. Pretpostavljam da bih mogao da izañem iz manastira. . zato što iz nje niko nije izašao. On je nosio osećanje kataklizme. podržavali. društvu hijerarhije. Pre nego što nas je stigla ova nesreća pisao sam o gradorušiteljima. ne dotiču filozofije. da sam žensko. Govorili su da je Akademija samo jednom potrebna svojoj naciji. a onda je to vrlo brzo preraslo u volju za moć. a oni su me i dalje smatrali svojim dopisnim članom. Neki kažu da su čak planirali. zadržali su me da se ne bi desilo da neko napusti Akademiju. bilo bi mnogo bolje. a registruju nedolazak na sastanke.

Frankeštajn ili njegov tvorac? . može kroz generaciju ili dve da dovede do novog Miloševića.. U okvirima proleterskog internacionalizma. Zaključio sam da je zver u nama. Danas ga objavljuju na zapadeu kao krajnje aktuelan tekst. Najsigurnije je. a bojim se i krvološtva koja ih prate. do današnjih osvajačkih podviga. pri ispitivanju dubljih uzroka.Danas pričamo o tome kako je počelo finale? . sa prilježnošću ñačića. tu opasnu divljač. ali i važnije. tada pre desetak godina nervirao. gledao sam te mućke izmeñu Akademije i CK i mislio sam da je i u tom slučaju bila reč o mućki. bojim se da ni sam ne vidim koliko je to strašno. ko je monstruozniji . Republički centri. Koliko da zaokružim ovaj literatno-politiki skerco. pa i fanatici rasizma. a i svoje javne disidente. Jer devijacija mišljenja. Imao sam neku proročansku intuiciju. poći od notorne činjenice da se nacionalne paranoje. posledično. ali uvek po pravilu divljač pod zaštitom. verski preobraćenici. Uostalom. Mene je to u početku zabavljalo. Memorandum su pisali isključivo akademici bivši komunisti. već su se uveliko kotrljale nizbrdo. još u komunistikom vremenu.. Taj novi nacionalizam kao da je upio u sebe svu ograničenu aroganciju marksista. imali su svoje tajne nacionaliste. moj tekst ga je. Odmeravanje duhovne krivice je teže. pomno je čuvana zlu ne trebalo bomba nacionalizma. tačnije republički centralni komiteti Saveza komunista. proizašli su iz dogmatskih komunistikih redova. bolje reći. Stvari su. Što je najgore. podsetiću da su dizajneri bosanskog užasa dva-tri pesnika sumnjive vrednosti i 200 .Ispada da je današnji neobuzdani virus nacionalizma odgajan in vitro. Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak na istoku.Šta je "istorija bolesti"? . Za spomenik u Čačku bukvalno sam došao do nekih životinja koje grizu. koja je dovela do jednog Miloševića. Ratni romani Dobrice Ćosića pripremaju već godinama stanje duhova koje će dovesti do Memoranduma i. . zasnivaju pre svega na podsticajima uspaljene mašte. Dakle. meñutim. bar na Balkanu. Neobjektivno i neznalačko baratanje istorijom podstiče paraistoriju. otišle predaleko. najogoreniji današnji antikosmopoliti. svu isključivost i svu hipokriziju boljševičkog karakternog tipa i spojio sa najmorbidnijim varijetetom pseudo-romantizma. a verujem i u drugim delovima bivšeg jugoslovenskog prostora. ali ga je urzo. Milošević se nije usudio da prihvati Memorandum javno. Sklon sam da poverujem da su se pisci Memoranduma potajno nadali da će pogoditi skrivene misli drugova iz tadašnjeg Centralnog komiteta Srbije. U Srbiji. Kad sam pravio spomenik u Vukovaru.Marković je izašao. grañenje fantomskih slika o bivšoj veličini i nametnutim neuspesima upućuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama. počeo sprovoditi. crtao sam grad propadanja. Posle sam video da je ta stvar bila "samoinicijativna".Sunovrat je počeo dolaskom Miloševića.

a smatra se inspiracijom sadašnjeg državnog nacionalizma u Srbiji? .Da su oni nešto suprotno od zla koje nas okružuje to je tačno. nema ni mrvice razboritosti grañanskog ukusa. intelektualac se osećao tesno. dalje no ikad. uslovno rečeno. ja sam čovek bez domovine. Sve utopije su smeštene na ostrvima.Memorandum pominje jugoslovenstvo.To je jugoslovenstvo Rankovićevog tipa. kakvu smo videli ovog leta? . koju sada hvalimo. Bojim se postavljanja novih zidova i sa hrvatske i sa srpske strane. Bilo je neke sete u njihovom gestu. koji ipak zna gde treba početi. ili tipa Pere Živkovića.jedan nedovršeni istoričar književnosti. na žalost. Ideja svi Srbi u jednoj državi. . 201 . malo tužan humor: "Mi odosmo odavde!" I pustiće ih da odu. neke su bile u većitoj magli da ih putnici ne pronañu. valja se osloniti na ono što postoji: postojaće granice i. 24. Oni su to skoro direktno rekli. dok je i sam Karadžić po zvanju psihijatar.Da li je današnji proces propadanja nepovratan? . Ali. avgust 1992. . U maloj Srbiji. male nacionalne. nema prave nacionalne kulture.Da li je i za vas čudo da se svemu uprkos pojavila takva studentska generacija. sa složenim unutrašnjim sistemom zavisnosti i meñuzavisnosti. Beograd. koje Jugoslaviju vidi kao proširenu Srbiju. Intervju: Milan Milošević Vreme.Ovaj novi nacionalizam nema nikakve stabilizirajuće faktore. Ceo naš nacionalizam je bez stila. oni su već faktički poručili da će u onoj gospodskoj koloni da nam odu. Za razliku od vas mlañih koji imate vremena da se postavite kritički. od razmišljanja o nekoj balkanskoj ili podunavskoj nadnacionalnoj zajednici. Za vedra dana mogla se s Kalemegdana videti čitava Srbija sve do Mačkovog kamena. . moj položaj je teži. po funkciji stratet. Mi smo kasnije bili navikli da živimo u relativno velikom prostoru. a u slobodnom vremenu folkorni pesnik. državice. Ali pošto smo danas daleko. čak i u trenucima najveće egzaltacije. mogla je biti racionalna solucija u okvirima višenacionalne konfederacije. ili skoro svi baš kao i svi Hrvati ili svi Albanci. a gde se treba zaustaviti. Nemaju ovde šta da traže. Treba videti malo našu boemiju.

makar se sve ovo srećno završilo. stvarni intelektualci. mi smo u suštini. Hoću da kaže da se posle svega bojim za budućnost Beograda. Oni nam objašnjavaju šta je srpska tradicija. Ne znam da li je ovo danas Beograd. ipak. Puls . bio je "izlaz" iz njegovog "strogo kontrolisanog života". Ali. mnogo mračnije. pun je junaka. Beograd – veliko je pitanje za mene. bio neka oaza slobodnih misli. da li uopšte postoji. mi bi svi izginuli za Beograd". daju nam lekcije o srpstvu koje mi. On kaže: "Znate li šta nas boli? Da se Beogradu desio deseti deo onoga što se desilo Sarajevu. potpuno povučen. eseji kroz koje prosipa veliku intelektualnu energiju. ipak. Beograd je bio negde po strani. u staroj Jugoslaviji. prepun je ljudi u maskirnim uniformama. heroja ratišta. bojim se da Beograd više nikada. On je. šta je 202 . Prepun je ljudi koje mi ne poznajemo. sve je to uništeno. kako srpska artiljerija bije po deci Sarajeva. Ispred njegovog stana ne stoji stražar. jedna od retkih ličnosti intelektualnog i političkog života Srbije koja je ostala nekompromitovana. a sada su nas okupirali ljudi koji se predstavljaju kao Srbi. koji su došli iz raznih zapadnih delova zemlje. u njegovom stanu na Vračaru. Kasnije sam shvatio da je Srbin. Nažalost. On je. Nekada prvi čovek Beograda sada živi takoreći u kućnom pritvoru. Beograd se promenio i demografski.22. A Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori.U Beogradu živim kao stranac. Beograd nije bio na visini. ubica. iako je već u poodmaklim godinama. Prošle godine u ovo vreme bio sam u Parizu i imao sam priliku da razgovaram sa jednim od urednika sarajevskog "Osloboñenja". ne razumemo. beogradski kosmopoliti. na neki način i okupirani. gledao je to svake večeri. A meñu njima je svaki drugi zlotvor. Medijska blokada za čoveka njegovog kova je više od bilo kavkog fizičkog pritiska. kao da se to dešava na Mesecu. tu su ulogu preuzele stalne pretnje koje dobija na sve moguće načine.Kako danas živi nekadašnji gradonačelnik Beograda? Bogdanović . i oni i mi. na onoj na kojoj je postojao mit o njemu. Njega su voleli svi i svi su ga prihvatali. izmeñu dva rata. ovo nešto gore. bio je u nekoj anesteziji. njige koje piše. gledao je kako ubijaju ljude. Po mom mišljenju to više nije Beograd. A. On je moralno podbacio i to mora da se zna. Tada smo imali jasnu situaciju. Mi ne znamo ko je ko. "Zaštita" mu je njegov "paralelni" život. što je isto tako važno za ovu priču. To je najbolja potvrda uticaja režima od "istorijske" osme sednice CK SK Srbije. neće biti ono što je bio. jednom od najlepših starih delova Beograda. Beograd je bio grad koji se voli. gori kao buktinja. Čini mi se da je za razliku od one okupacije od strane Nemaca. Izgnanik u Beogradu Razgovor sa Bogdanovićem. u nekom filmu.

to više nije taj grad. Na kraju krajeva. Razoreni grad ima jedan vid zadatka da se obnovi. Za mene je sada. Svi istiniti kritičari režima. On zna da je razoren. ako se sve ovo srećno završi. Gradovi imaju svoju dušu. "rasni Srbi". sada odlaze. Rekli ste da se osećate kao stranac. po rušenju mosta. Sumnjam da će se oni koji su pobegli iz Vukovara. "bolji Srbi". da bi trebalo. mislim da je ta metafora bila tačna. Zašto ste onda ostali u ovako "strogo kontrolisanom životu". – Jednom prilikom ste zapisali da ste ekstrateritorijalni grañanin i ekstrateritorijalni Srbin. – U jednoj od vaših knjiga napisali ste da grad ima svoju dušu. grada za koji sam posebno bio vezan. tako mogu i da je izgube. To je bio slučaj sa mnogim gradovima u prošlom ratu. Taj grad nema više želju da živi. – Gradili ste spomenike na prostorima bivše Jugoslavije. Objašnjavaju nam da su oni bolji Srbi od nas i da su bolja rasa. Bojim se da je ubijeni grad. Foče i strašne drame Sarajeva koja još uvek traje. a most je bio simbol jedne velike. – Dugo sam mislio da su moje metafore malo izvan naučne deskripcije realnosti. a dolaze ovi. ubijaju. Jednog dana moguće je ponovo napraviti most. svoj psihizam. da "kao i čovek. ako nekako mogu. odnosno. za one ljude koji imaju takve emocije prema tom gradu i prema tom simbolu grada Mostara. islamske filozofije susreta dva sveta. streljaju. intelektualaci. Neki od njih doživljavani su kao podsećanje na ono što je bila posledica Drugog 203 . upravo sada govorimo o jednoj psihičkoj bolesti grada koji menja svoj psihizam. Mostaru je istrgnuta njegova prva reč. ono što njega čini živim bićem. kapitalna reč – most: Mostar je nastao tu zbog mosta. tu više ničega nema. kao što rekoh. svoj psihizam. Pored toga. Drugi deo Vašeg pitanja. zašto ste ostali u Beogradu? – Ja sam gledao da do poslednjeg momenta ostanem ovde. menja svoju dušu i pretvara se u nešto što Beograd nikada nije bio. Mostar ubijeni grad. Oni se tom poprištu užasa više nikada neće vratiti. Ja nisam preboleo. Ali. Želeo sam da svojim principima utičem i dam signal svim svojim studentima i mladim prijateljima koji odlaze. Ubijeni grad je onaj u kome je ubijena ona kapitalna metafora. Pa. već i dalje bolujem zbog Vukovara. zna da će biti obnovljen. budući da režimu izuzetno odgovara to što mladi odlaze. da grad. Oni čak upotrebljavaju izraz "kvalitetni Srbi". da ima "onu vitalnu energiju koja pokreće živa bića". on je ubijen. da ostanu ovde. onaj grad koji to ne želi. prekrasne graditeljske alegorije: prekrasne. mnogi gradovi su bili razoreni. Evo. ima svoja osećanja. pa Mostara. stanovnici tih gradova su imali osećaj da će grad ponovo oživeti svoje biće. ubijanje– streljanje gradoa – to je nešto sa čime moja priroda ne može da se pomiri i čime sam lično duboko pogoñen.srpska budućnost – jadna budućnost. i grad ima osećaj za istoriju". ali to više nije onaj most. orijentalne. Jednom prilikom pitali su me u Frankfurtu kakva je razlika izmeñu razorenog i ubijenog grada. sutra vratiti u Vukovar. Živomo u vremenu kada gradove hapse. To je gotovo. Govorio sam o psihizmu grada. Meñutim. razložni ljudi. odnosno. kao i složena živa bića.

I to je bio neki vid predskazanja. nema ljudi. nema mojih prijatelja u tim gradovima. Mauzolej u Čačku nije bio završen odmah. tako da se malo po malo. munjama. sada ovaj drugi deo pitanja: tačno je. Na početku sam mislio da stavim nekoliko životinja. to razaranje je sazdano ovde. da je smrt bila na svakom koraku prisutna. – Kako objašnjavate tu "pojavu" u slučaju vukovarskog spomenika? – Pravio sam ga negde krajem sedamdesetih godihna. – Da. A oni su toliko lepo klesali ta čudovišta. meñutim. koje spajaju Mauzolej. umesto šest – pojavilo oko 600 čudovišta. u Srbiji. Tumačio sam je kao uspavanu prošlost. a drugi anticipaciju nečega što tek treba da doñe. Tumačio sam je drugačije. negde krajem sedamdesetih godina. itd. nosio podsvesni osećaj da stvari mogu da krenu naopako. u reljefu. u plastici. Takvi su spomenici u Vukovaru i Čačku. da se uporede sa onim što rat odnosi i ruši. Zašto ste je napustili? – Bio sam meñu ljudima koje sam u tom trenutku poštovao. Hteo sam tim spomenicima da odam počast i ohrabrim sve one za koje je život jači od smrti. i prema tome nemam nikakav osećaj žaljenja. taj duhovni ambijent. pod vatrenom kišom. Neki od njih su predstavljali veliku metaforu. privatno. ali sam shvatio da investitor ima malo više para te sam svojim majstorima dao malo više posla od onoga koji je bio predviñen.svetskog rata. da bih ukrasio uglove. To je. evo vidite. izgrañeno u jednoj od njenih vrhunskih institucija – SANU. – Rekli ste da je najteže to što sada srpsko biće razjeda nešto iznutra. Ja ne mogu da žalim svoje spomenike. Kakvo pravo imam da sada žalim svoje grañevine kada nema gradova. ali sam to jednostavno gurnuo na stranu. tu se negde pojavilo nešto što ni ja nisam mogao da definišem. Još onda sam. formirala ideja Vukovarskog spomenika. – Kakva je "priča" o Mauzoleju u Čačku? – I on je meñu mojim poslednjim spomenicima. to je odnela istorija. E. verovatno. Bilo mi je malo teško da objasnim šta je sve to. To je viša sila. ispostavilo se da je to čudesno anticipirana sudbina Vukovara. U Akademiju sam primljen po 204 . i imao sam seriju crteža zatrpanih gradova na kojima se vide samo vrhovi njihovih kula i katedrala. znači. Tako se. da obradim u profilu od kamena. Od samog početka sam počeo da pravim neke crteže grada pod kišom. Počeo sam da radim sa majstorima i dugo sam razmišljao kako tri porte. čak i izdaleka. imao sam osećaj da su rušenja u onom ratu bila strašnja. Meñutim. Onda smo čudovištima okitili Mauzolej i sa jedne i sa druge strane i dobili sliku agresije na ovu kuću. Meñutim. nešto što nisam uspeo racionalno da objasnim. u kojoj ste i Vi bili. kao da idemo prema budućnosti. Agresiju sam objasnio budućim fašizmom a oni oko mene sve su se nešto ljutili – kakav budući fašizam! Mi smo sigurni zanavek! Meñutim. zapravo. Meñutim. I mislim da ta dela nisu od takve vrednosti da bi mogla. Ti crteži su zaista fantastični. mi smo bili dva sveta. Neki od tih spomenika su otišli u prah i pepeo. nešto lično. Nešto što je kuću grizlo.

šta se misli. TO se dogodilo kada je trebalo da me izaberu za redovnog člana i za jedan glas nisam bio izabran. verovatno. Srba i Muslimana. A rat još nije ni počeo. spremala se možda još u prošlomm veku. koje nije u mogućnosti da bilo šta izgovori. ova se srpska tragedija spremala dugo. Plašim se da je srpska psiha jako ugrožena. Tvrdio sam da ćemo biti poslednji Indijanci u Evropi. desilo bi se kasnije. On je Srbima izgradio paralelnu stvarnost koju oni podnose neverovatno dobro. ali. niko u Akademiji nije smatrao tragičnim. koje nije u mogućnosti da čuje šta mu se govori. srećnim po mene. Vi te ljude više ne možete da posmatrate kao normalne. Poslednjih godina našao sam se u otvorenom sukobu sa Dobricom Ćosićem i tom celom nacionalističkom strujom. Znate. Oni su mislili da će 15 dana biti dovoljno da se raščiste odnosi izmeñu Srba i Hrvata. postao je to sasvim jasan program. prekorno. poslednjih godina. što. I onda. – I to spada u problem srpske inteligencije. ubeñen je da je glavni vinovnik svega Evropa. lingvista. što je bilo i izuzetno burno i drastično. Puklo je jednim povodom. u bitku za tzv. Oni kopaju po kontejnerima da bi izvukli neku koru od hleba i pritom još uvek veruju da će već sutra biti ukinute sankcije. ne trebate ni vi meni". Oni su napola već negde u nekom drugom svetu.povratku iz Amerike. mada. koji je i sam van pameti i van stvarnosti. Mislim da je to bio vrlo srećan potez u mom životu. Srbija nije u stanju da čuje šta se govori. razume se. Video sam da me u umetničkom odeljenju Akademije gledaju ispod oka. da ne kažem jedan vek. Nikada ne bih mogao da prihvatim tu uogu Akademije koju je sebi dala. koje ne kontaktira sa spoljnjim svetom. da se nije desilo tada. inače. u jednom napisu za "Dugu" kaže: "Srbija će dobiti ovaj rat". Mi danas živimo kao poslednji narod na svetu. Ona je potstrekivala i podržavala srpski autizam. Meñutim. ja sam to iskoristio da se silno naljutim i kažem: "Znate šta. Potom se ispostavi da je do rata ustvari i došlo. ako ja vama ne trebam. Ja to ne bih prihvatio. Onda sam krenuo i u veliku reformu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ovo što vidite nije "stvarna stvarnost". da srpskom narodu bude učitelj zla. da je glavni problem to što svi mrze Srbe. On je. koji nešto reformišu. zamisao je bila da će rat trajati 15 dana. Srbi su sada kao autistično dete. Davao sam izjave koje su ih iritirale i na kraju je sve puklo. Završne akorde toj ludoj stvarnosti dao je Slobodan Milošević. – Da. Srbija nije u stanju da vidi u kom je svetu. Ona je u jednom lažnom svetu. I sada. svoje ludilo prebacio celoj naciji. ovo je srpska stvarnost. U pismu koje sam poslao Centralnom komitetu mnogo toga sam pogodio. ali ubedljiva većina naroda koji živi pod ovim režimom i u ovakvom sistemu. niti je u stanju da ode čak i do Zagreba. u lažnoj stvarnosti. Govorilo se o toj fikciji velike Srbije koja se pripremala decenijama. novu arhitektonsku školu. doživljavamo sudbinu prekolumbovske civilizacije koja se raspala budući da nije mogla da 205 . i da oni ne vole takvu vrstu ljudi. Sa takvim tekstovima čovek se diskredituje zauvek. Ta srpska stvarnost je luda stvarnost. učitelj propadanja. Moje shvatanje posla je bilo nekako drugačije i to nije moglo da potraje. Pavle Ivić.

On nema ni logore. besmisleno i nepravedno. Onda. Ovo njegovo dogañanje postaće obeležje za jedan duži period koji će se sudbinski odraziti na Srbiju. ima jednu simfoniju i ne postoji više ništa što se ovde govori a da je potpuna istina. E. – Na osmoj sednici nekadašnjeg CK SK Srbije "dogodio se" Milošević.shvati realnost. ja sam još onda. Stil. I ovo što mi sada gledamo ovde. – Možete li šire objasniti ovaj termin? – On ima elemente staljinizma. što nije tačno – ja sam ovde. Moj je mandat već prošao. sada. Naprotiv. držao predavanja. doneli su civilizaciju koju tamošnji narodi nisu mogli da shvate. da sam u Parizu. Njemu nisu potrebni gulazi budući da je cela Srbija gulag. Kada su doseljenici iz Evrope došli u Ameriku. On vlada mozgovima preko državne televizije. Uzmite moj slučaj. spominjao civilizacijske laži. njemu je u interesu da je još više otvori i da istera sve one koji ne misle kao on. nacional–socijalizma. maniri i mehanizmi osme sednice postali su obeležnje vladavine Miloševića. nenadgrañena. osloboñen je one fizičke potrebe koju imaju staljinizam ili hitlerizam. Sistem bi sve proterao. Pretvorio je Srbiju u institut za pranje mozgova preko državne televizije koja je sve i svja ovde. Na momente osećam strah za sudbinu srpske nacije. Meñtum. meñutim. u Beču. Ja to ne znam i ne volim da mislim o tome. Svakih 15 dana objavljivana je vest da sam emigrirao. On promoviše novi vid totalitarizma – medijski totalitarizam. politički gledano. Civilizacijska laž ušla je sada u raskošnu baroknu fazu. Nikada nisam napuštao svoju katedru. – Ja sam se slučajno našao u tom CK. nedopunjena. I oni su se jednostavno povlačili pred civilizacijom. pitanje je koliko bi i on kontrolisao takvu situaciju. to je samo model za nešto mračno što će se desiti u budućnosti.. On više nema potrebe da zatvara Srbiju. čak sam. deca ne žele da idu da ratuju. Čak je i pitanje koliko su slobodne. To što imamo nekoliko slobodnih tv–stanica ne znači ništa. Ostala mi je još jedna godina. On je celu Srbiju pretvorio u logor. samo nešto prikrivenija. najviše smeta i oni zbog toga najviše i beže. i to je još jedan razlog za bekstvo. Srpski nacionalizam je uništio srpsku naciju. možda će sutra i to da radi. kada sam poslao pismo. Mislim da sam ja taj ko je ovaj termin stavio u opticaj. Apsolutno sam siguran da se uspostavlja fašizam strašniji od svih. doñe i rat. – Znači li to da ovde danas praktično samo laž funkcioniše? – Da.. Ona se koncentriše oko nedijske diktature Miloševića. i kada sam bio gradonačelnik. fašizma. Možda bi doveo svoje nekadašnje vojnike. u Cirihu. Rat. Mi smo sada u toj situaciji. Mi znamo da nacionalizam najbolje od svega može da razori naciju. Taj autizam pritiska srpsku naciju do te mere da je ona u stanju raspada. a 206 . Ona je ušla u ludilo. Mislim da je i to laž. ni gulage. Njih danas niko ne može da amnestira da bi mogli da se vrate. Sve bi nas isterao i onda bi u ispražnjenu Srbiju ko zna koga sve doveo. Uz pomoć televizije može da se postigne sve što se želi. Zašto je egzodus inteligencije iz Srbije toliko potenciran? Zato što mladim ljudima totalitarizam. Za sada još ne ubija.

Milošević uopšte nije bio u sukobu sa mnom.zatim je sledila penzija. najednom mi biva jasnija cela ta situacija. zadržali u CK Srbije. Pored svega. Vratio sam se i shvatio šta se dogodilo. Tako se sve završilo. Smatrao me je nikim tamo umetnikom. Ono o čemu se tamo govorilo. kućama koje gore. Da li su se oni meñusobno dogovorili i spominjali rat kao izvesnost ili su to nosili u sebi?! Ja sam ustvari zmaju gurnuo prst u oko. a da to nisam shvatio. one tipične staljinističke izraze i termine koji su se mešali sa nekim lažnim patriotskim frazama. Imao sam toliko intuicije da vidim da se tu desilo nešto krupno. Tim pismom oprostio sam se od njih. kada ponovo 207 . no. preplašio sam se. Pismo je bilo dugo 40 i više stranica. Tada sam rešio da napišem ono pismo i da se apsolutno distanciram od njih. u Sofiji. Hteo sam da ih nateram da govore jednim drugim jezikom. stavite vi mene na te spiskove. voleo sam da ih malo zafrkavam. Danas. u svesti Miloševića.. kada ga ponovo čitam. Video sam vraćanje na stare jezičke i misaone modele iz 1948. kada sam dobio debele zapisnike i kada sam počeo da čitam šta su oni tamo govorili. u vezi sa tim da li ima ili nema spiskova sumnjivih. nisam želeo da protivrečim mom prijatelju Ivanu Stamboliću. I zato su toliko hteli da me ućutkaju. pa i pre nje. na osnivanju Meñunarodne akademije arhitekture. Meñutim. meñutim. otišao u penziju a zatim su me. Poznato je – to je i dovelo do fizičkih pretnji. "Caka" je bila u tome što je jezik koji sam izložio poruzi i koji sam citirao. stekli su utisak da ja znam mnogo više nego što sam ustvari znao. nisam bio prisutan na poznatoj osmoj sednici. sve te stvari se sada dogañaju. Mislio sam da će da ga pročitaju i malo se zamisle. Nisam hteo da primam ono što sa mogao – da me plaćaju a ja da ne radim ništa. nije me smatrao opasnim. Tvrdilo se tada nešto u štampi oko mene. Bio sam na samo dve sednice. Video sam jednu korenitu promenu jezika. Meñutim. Čim bi počeli da govore drugim jezikom. Bilo je napisano u malo zafrkantskom tonu. sve mi je to bilo dosadno. Bio sam u inostranstvu. Sve to traje do dana današnjeg. ako ste vi napisali. reakcija je bila strašna. po nekoj inerciji. Video sam tešku "turli–tava"(1) ideju. a ja sam rekao: "Ne vidim da ima spiskova sumnjivih. Tako. I. Tačno je. Danas. ja i hoću da budem sa svojim drugovima i ne želim da budem sa vama". Dugo nisam razumeo zašto su se oni toliko obrušili na mene u vezi sa tim pismom. Ostavili bi onaj crkveno–partijski jezik itd. o glavama koje lete. završio svoje. odnosno gde je tu bila "caka". On mi je rekao: "Tebi je mesto u CK". – Zašto je onda bila toliko snažna reakcija na njega? – Pismo je bilo ležerno. silovanim majkama i sestrama. oni bi počeli i da misle drugačije. u suštini već bio jezik rata. Kako sam ja to tumačio? Obrušili su se na mene zato što sam ja menjao jezik. Pismo u suštini i nije bilo toliko politički agresivno i oštro. Mene na osmoj sednici niko nije birao.. Rekao sam: "Dobro". I tako sam se vratio na fakultet. Ne znam kako je to bilo otpečaćeno u njihovoj svesti. ali vrlo opasnu. Suština je u tome što sam i ne želeći nagazio zmiju i što sam shvatio da je na toj sednici rat već bio objavljen.

meñutim. 208 . Kada mu je potrebno – on je nacionalista. Ima li suprotne varijante od ove o kojoj govorite? Ima li snaga u opoziciji koje bi bile alternativa Miloševiću? – Ako kažem da nema. Ko god da doñe – produžiće istu politiku. meñutim. Na taj način. I intelektualac koji odbija da to prihvati. a zatim će napraviti neku glupost u Makedoniji. vidim da je rat tu već bio najavljen kroz jezik. ona je ustanovila identitet rata. Znači. kada su sa svojim metaforama već proglašavali rat. oni su možda velikim delom pogañali ono što misli Srpska akademija nauka. opozicija je isto tako išla stopama Miloševićevih laži. on je samo razmišljao o smislu rata. ići će da salutira nekom Draži Mihailoviću. Tako da je teško reći ko tu koga prihvata i ko koga poučava. svi mi smo verovatno mogli mnogo više da uradimo da zaustavimo tu ratnu histeriju. ciljevima rata. on i dalje traje. – Srbija je pred izborima. mogao je da stane samo da su blokirana dva mosta na Drini i bilo bi gotovo. taj rat je bio nešto što je pozitivno i lepo. nepravedan. ali i o njegovom prihvatanju.čitam o tome. uklopila se u tu civilizacijsku laž. o užasima rata. onda direktno pomažem Miloševiću da dobije izbore. pred srpsku inteligenciju u celini. meñutim.. uzmite samo koliko je sve to obrañivano oko Dobrice Ćosića. na toj istorijskoj sednici. sada više nemam šta da kažem ni za Miloševića ni za Srbiju. a to su Beogradski krug i Grañanski savez. Opozicija ne spominje Kosovo. Ćosićeva literatura nudi paradigme za odnose u takvim situacijama. meñutim. Kod Ćosića nijedan intelektualac nije odbijao rat. užasan. – Na šta konkretno mislite? – Evo. nikada zvanično ne kaže da je ušla u rat. Ako doñe Drašković. Pitanje je koliko je on istiniti nacionalista. Nažalost. Ja mislim da nema. on će istog trenutka da napravi užasne stvari. To je bio Dragiša Vasić. Mislim da je opozicija liderska. i on je velika mudrica. koji je istinito prikazao rat. Imamo mi jednog drugog pisca koji je posle nesrećno završio tamo gde nije trebalo da završi. onakvim kakav je i bio. razlike nema. sve što sam rekao se manje ili više ostvarilo. Niko ne voli da se neke stvari pomere. Ali. i ja od njih ne očekujem ništa. no. u čemu je njegov greh? – Njegov greh u odnosu na srpsku naciju je to što je slavio rat. Ja sam uradio što sam mogao. Rat se i ne vodi na njenoj teritoriji. Štaviše. Ako izuzmemo 20 ljudi. No. Balkanski ratovi su bili pogrešni i užasni. a sutra će biti staljinista. Sve je laž. Postavio bih odgovornost pred ove druge. to je takoreći individualni otpor. da mu podnosi izveštaje. On je pisao o ratu. ono što misle srpski intelektualci. gadan.. onaj koji seje zlo. U suštini. Oni ne vole Miloševića. Svetski rat je bio užasan. Ja sam svoje rekao. – Po Vama. a to nije tako. – Znate šta ja mislim. prihvataju sve što on govori. – Srbija. I intelektualac koji odbija da to prihvati. svi drugi su bili zaneseni ratnom euforijom koja se spremala. kroz šifre i metafore. Kakva je to opozicija koja ide na izbore a ne govori šta ćemo raditi sa Kosovom? A rat u Bosni. Pre svega da je identifikujemo. Njegov rat bio je istinit rat. Postoji jedan mali deo opozicije.

Kako doživljavate sadašnjost Makedonije? Šta mislite o odnosu Srbije prema Makedoniji? – Odnos Srbije. Mene to duboko povreñuje. ja se sav naježim. kakvo je vaše viñenje njene budućnosti? – Katastrofa. To što mi imamo tako arogantan.. Ja to odlučno osuñujem. mi ćemo početi da umiremo. Mislim da je sveo ovo što se dešava oko Makedonije apsurdno. bezobrazan odnos prema Makedoniji. Verujem u Makedoniju i verujem da neće uspeti da je razore. počinjem da se bojim da je zaista došlo dotle da namerava da likvidira sebe i celu srpsku naciju. zna da se postavi. U Beogradu svi žive sa osećanjem da sve ovo može da potraje još dva–tri dana.. odnos vlasti prema Makedoniji je ružan. I. Skopje. Ići će do totalnog beznaña. To otvara pitanje. prema narodu koji nam je najbliži. očigledno je da su Amerikanci rekli ono što su mislili.– Sa pozicija sa kojih vrednujete stanje u Srbiji. decembar 1993. Već sam spomenuo: kada Drašković nešto kaže. Napomena: 1. Njegove misli su sasvim neartikulisane. Puls. Plašim se da će drama srpske nacije. A glupo je. da je civilizovana. sramno i bezumno. Narod je sluñen. – Makedonija. meñutim. srpskog javnog mnenja. Taj odnos se može ubrojati u užasne grehove jednog ludog nacionalizma koji je okrenut protiv sopstvene nacije. znamo li mi gde smo. Grci će napraviti isto tako veliku glupost u celoj ovoj balkanskoj situaciji. a šta Sloba misli i kombinuje u svojoj glavi – to me je čak strah i da pomislim. Prevod sa makedonskog: Mirjana Kuzmanović 209 . Vidim da je ta zemlja postupa mudro u aktuelnoj situaciji. Intervju: Mirče Tomovski. ako se za dva–tri dana ne skinu sankcije. Vrsta jela. ne više. Na kraju krajeva. tako da tu nema više pardona. I sada. stalo mi je do nje. izazvano srpskim nacionalizmom. U početku krize nekoliko puta sam izjavio da Miloševića smatram potencijalnim samoubicom. ići do dna. Posmatram sve ovo što se dešava. ima dostojanstvo. to je nešto užasno. Ovi već počinju da nagrañuju Miloševića. Može se reći da spada u još jdnu samoubistvenu srpsku zabludu koja može da ima katastrofalne posledice. da prave neprijatelje svuda. Ja volim Makedoniju. 10. odnos opozicije. Apsolutno ne podnosim ovo srpsko paktiranje sa Grcima. uništavanje srpske nacije. Mislim da se u tom odnosu prema Makedoniji vidi duboka dekadencija srpske nacionalne svesti. oni ne znaju kako će se sve razvijati u budućnosti. Navijam za Makedoniju. prim. da ružniji ne može biti. ali istovremeno me i užasno plaši. prev.

Bijenale u Sao Paolu. Tri meseca u Parizu. Prenosi "simboličke forme" u napuštenu seosku školu u blizini Beograda (Mali Popović). Univerziteta u Beogradu. Ing. Sremska Mitrovica. Ostavka na članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Redovni profesor Arhitektonskog fakulteta. Vanredni profesor. avgusta. Izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. 20. Uvodi izborni kurs "Simboličke forme". Dekan Arhitektonskog fakulteta. Arh. Sedmojulska nagrada.Biografija 1922: 1940: Roñen u Beogradu. demobilisan jula u činu poručnika. Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu U Narodno-oslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1. Maturant Druge muške realne gimnazije. Prvi kurs predavanja: "Razvoj naselja". Oktobarska nagrada Grada Beograda (drugi put) za Spomenik u Jasenovcu. Pokušaj sprovoñenja modernizacije arhitektonske nastave. Diploma Arhitektonskog fakulteta (Dipl. posle političke smene u Srbiji primoran da odustane od reforme i podnese ostavku na funkciju dekana. rad u Nacionalnoj biblioteci. Prvo ostvareno delo: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma. Orden za hrabrost. Student arhitekture. arhitektonska dela). Prva knjiga: Mali urbanizam (v. Desetomesečni rad u univerzitetskim bibliotekama u SAD (Madison/Wisconsin i Columbus/Ohio). docnije "Istorija grada". februara ranjen u istočnoj Bosni. ) Pripravnik na Katedri za urbanizam. Oktobarska nagrada Grada Beograda za Spomen-groblje žrtava fašizma. Nagrada AVNOJ-a. Predsednik SAJ-a (Savez arhitekata Jugoslavije). Periodične operacije levog kuka (posledice ranjavanja). Mencao honrosa. Beograd (v. Docent. Bibliografija). 1944: 1945: 1947-51: 1950: 1952: 1958: 1960: 1961: 1962: 1964: 1964-65: 1964-68: 1966: 1969-70: 1970: 1971-72: 1973: 1976: 1979: 1981: 210 .

Inostrani član Ruske akademije arhitekture i grañevinskih nauka. Organizuje Meñunarodni konkurs za preureñenje Novog Beograda. 1983. Grafički zavod Hrvatske. 1990. . 1966. . . pozivi na linč i pokušaji upada u stan. Vuk Karadžić. 1963. .Knjiga kapitela – Sarajevo. Herderova nagrada. 1. .Grad kenotaf – Zagreb. Obnovljeno zvanje počasnog grañanina Grada Mostara. Bibliografija Mali urbanizam – Sarajevo. Durieux. novinski članci. 3. . Zaludna mistrija – Beograd. . 1984. . Sofia). . . Nolit. Beogradski krug.Architektur der Erinnerung – Klagenfurt-Salzburg.Mrtvouzice.Die Stadt und der Tod – Klagenfurt-Salzburg. Svjetlost.Eseji (sa Radom Iveković) – Beograd. 1958. Od 7. Tematska izložba: Odbrana grada (Die Verteidigung der Stadt) – Beč.Gradoslovar – Beograd. 1982. Légion d'honeur. Izabran za člana Dukljanske akademije. Član-korespondent Bavarske akademije lepih umetnosti. 1994. Narodna prosvjeta. št. 1994.Rogata ptica – Kruševac. Piran. Auflage 9/94. Prosveta. 1978. 1976. .Urbs & Logos. . Isteran iz ateljea i alternativne škole. Jezičke zamke staljinizma – Zagreb. 1986. 1988. Grafički zavod Hrvatske. Zagreb. Premio Piranesi.Urbanističke mitologeme – Beograd. 211 . 1979. Grade de Commendeur. Ogledi iz simbologije grada – Niš.Zaludna mistrija – (Novo izdanje sa dopunjenom grafičkom obradom crteža). Auflage 3/93. Sinteza. Auflage 9/93.Povratak grifona / The Return of the Griffon – Beograd. Član-osnivač Meñunarodne akademije arhitekture (IAA. Bibliografija).1982-86: 1985-86: 1985: 1987: 1989: 1990: 1993: 1994: 1995: 1997: 1998: 1999: 2000: Gradonačelnik Beograda. Nolit. 1993. "Slovo". Wieser Verlag. intervjui i knjige (v. Sledi ispisivanje kleveta po stepeništu. . 2. 1986.Povratak grifona. . Vuk Karadžić.Krug na četiri ćoška – Beograd. Slovenija. Crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola – Kraljevo. Jugoart. decembra u egzilu u Beču. Wieser Verlag.Grad i smrt – Beograd. Objavljuje antinacionalističko i antimilitarističko pismo Slobodanu Miloševiću i Centralnom komitetu SK Srbije. . Gradina.

Travnik Spomenik slobode u Ivangradu Svetilište palih boraca za slobodu. 1914-18. Kosovska Mitrovica Grupni kenotafi palih boraca otpora.Ukleti neimar – Split.Der verdammte Baumeister – Wien. 2001. Wieser Verlag. Wieser Verlag. 1912.. 1998. 1876-78. aB. Kruševac Svetilište posvećeno srpskim i albanskim partizanima u ratu 1941-45. Čačak Grupni kenotafi u Beloj Crkvi Grupni kenotafi žrtava fašizma. .Die Stadt und die Zukunft – Klagenfurt-Salzburg. Avala Spomen-groblje žrtava fašizma. Beograd Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta. 2001.Die Rückkehr des Greifs – Klagenfurt-Celovec. Paul Zsolnay Verlag. Arhitektonska dela 1951-52*: 1952-53: 1959-60: 1959-65: 1959-66: 1960-61: 1960-65: 1960-73 1961: 1969-71: 1969-74: 1969-81: 1970-80: 1971: 1971-75: 1972-77: 1973-75: 1974: 1978-80: 1979-81: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma.Grad i budućnost – Zagreb. Knjaževac Ratničko groblje. 1941-45. . Internacionalni park skulpture.Der verdammte Baumeister – München. . Feral Tribune. . Sremska Mitrovica Partizanski spomenik u Mostaru Spomenik u Jasenovcu Rekonstrukcija vile Kraljice Natalije kod Smedereva Slobodište. Prilep Spomenik palim borcima u svim oslobodilačkim ratovima: 1804-13. Založba Wieser. Vukovar Mauzolej posvećen prvim palim antifašističkim ustanicima. 1997.Mesto in smrt – Celovec-Salzburg. . Vlasotince Adonisov oltar. . 2000. simbolička nekropola sa pozornicom pod vedrim nebom. Deutscher Taschenbuch Verlag. 1995. Bihać Spomen-područje sa mauzolejom ratnicima. Labin Spomen-park Dudik sa kenotafima žrtava fašizma. Štip Spomen-park Garavice sa kenotafima žrtava fašizma. 1997. Naklada Mlinarec & Plavić. Zagreb. Popina * Godine označavaju interval od početka projektovanja do završetka objekta 212 .