BOGDAN BOGDANOVIĆ GLIB I KRV Beograd 2001. Sadržaj: Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1.

Izmeñu "srbijanstva" i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. ðavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve "zlatne kašike" 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

1

Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović Da sam oćutao, živeo bih danas mirno i sramno. Ali, oćutati se nije moglo. Šifra je bila suviše jasna. Bogdan Bogdanović (1992) U godinama razaranja Jugoslavije ni od koga iz Srbije kao od Bogdana Bogdanovića nije toliko traženo da govori o drami koja se odigravala, i da svedoči u ime one Srbije "koja odbija fatalizme, i rata i mržnje, i bezizlaza" (M. Galić, 1992)1. I Bogdan Bogdanović je odgovarao na pozive koji su mu stizali sa najrazličnijih strana... Upitan nekoć da objasni svoje delo u vreme uskih specijalizacija: crtač i arhitekta, teoretičar arhitekture grada, pisac i filozof, graditelj metaforičnih grañevina i alegorijskih ambijenata – Bogdan Bogdanović je odgovorio: "Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem". U pokušaju da se odredi mesto Bogdana Bogdanovića u istoriji srpske arhitekture, samo, dakle, u jednom od oblika njegovog polimorfnog stvaralaštva, rečeno je ono, što karakteriše čitavo to stvaralaštvo: "To je više uticaj ličnosti nego uticaj objekata, više primer kako treba misliti nego kako terba graditi" (Z. Manević, 1986). Stvaralac, tvorac slojevitog dela, po definiciji, nije čovek iz jednog komada. Bogdan Bogdanović ne ostavlja da se to podrazumeva već sam priznaje: "Svesno sam odabrao neku vrstu šizofrenije, uvek sam se delio na dve ličnosti, na javnu ličnost koja radi, a imao sam i neku ličnu 'kapelicu' u koju sam se zavlačio i preturao stvari, koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. O tome sam ranije studentima govorio – delite se na dnevnog i noćnog čoveka. Dnevni čovek mora da radi za porodicu, mora da se bavi politikom, a noćni čovek je kad je on sam, kad sam sebi pripada. Glavno bogatstvo ličnosti potiče iz ove noćne sfere..." U poslednjem prolaženju južnoslovenskih naroda kroz glib i krv, u godinama razaranja Jugoslavije ne samo kao realne državne zajednice već, pre svega, kao projekta koji je - sazdan na različitosti interesa i bogatstvu tradicija, na sudaru ideja, mašti i slobodi eksperimentisanja - jedini imao budućnost, Bogdan Bogdanović je drugima, a možda i samom sebi, otkrio da je noćni čovek u njemu moderni, tačnije postmoderni, srpski intelektualac sa kosmopolitskom osnovom.
1 U ovom predgovoru citirani su i intervjui Bogdana Bogdanovića koji nisu uvršteni u knjigu. Prireñivač je to uvek označio.

2

Odrastao u domu u kome su "žarili i palili cela meñuratna i poratna srpska i hrvatska moderna, nadrealisti i posebno Krleža" – Bogdan Bogdanović je, misleći u svojoj kapelici, pišući i gradeći, neplanirano, voñen instinktom stvaraoca, neprestano išao ka esencijalnom. U jednom presudnom trenutku istorije, esencijalno se kristaisalo i silovito izbilo. Dogodilo se to, naizgled, preko onog drugog čoveka u Bogdanu Bogdanoviću, preko dnevnog, političkog čoveka. Sam Bogdan Bogdanović je sebe smatrao "izletnikom u politiku"2. Za druge, on je u politici bio "pravi amater" i kao takav "činio brojne greške koje mu savremenici nikako nisu mogli da oproste i koje će tek iz neke vremenske perspektive verovatno sasvim izbledeti pred onim u čemu je on stvarno bio majstor, pred njegovom neobičnom veštinom u oblikovanju pejsaža, u vajanju i postavljanju skulptura ili arhitektonskih oblika u slobodnom prostoru" (Z. Manević, 1986). Ali, u kakvom su odnosu dnevni i noćni čovek? Bogdan Bogdanović je rušio stereotipe i ostajao izvan klišea u političkom i akademskom životu3 jednako kao i u graditeljstvu i pisanju. Noćni čovek objašnjava onog dnevnog. Oni su jedna ličnost: stvaralačka i zato uvek i svuda nepredvidiva. Teško je opisati polimorfno i slojevito delo Bogdana Bogdanovića. Za to nije dovoljan ni najveći pojedinačni napor. "Da bismo", kako bi on sam rekao, "rasuñivali i o sebi i o drugima, potrebno je mnogo više ličnog rada, duha..." Rizično je, pogotovo, predviñati sudbinu, koja implicira i ocenu, dela Bogdana Bogdanovića. Vreme je demantovalo već dat "bespogovorno potvrdan" odgovor na pitanje da li će delo nadživeti svoga harizmatičnog tvorca. "Pri tome se", precizirano je, "ne misli na njegovo političko delo, dugo i verno služenje komunizmu, sve dok se iz osećanja lične povreñenosti nije, u kasnim godinama života, preobratio u komunističkog disidenta. Isto tako se ne misli ni na njegovo književno delo, koje je po rodu najbliže naučnoj fantastici. Misli se na memorijale, za koje zaista nije imao predložnika, i koji se posle Bogdanovića više ne mogu stvarati na formuli koju je on svojim delima iscrpio. Oni koji u budućnosti budu zaželeli da se bave memorijalima, bilo skulptorskog ili arhitektonskog porekla, moraće da izmisle nešto drugo, neku drugu formulu" (Z. Manević, 1986). Dogodilo se, meñutim, da tvorac nadživi svoje najznačajnije delo. U razornim godinama nestali su neki njegovi najlepši memorijali. Uništio ih je rat.

Bogdan Bogdanović je bio učesnik antifašističkog rata, pripadnik komunističkog pokreta, gradonačelnik Beograda, član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije do njegove Osme sednice (1987), na kojoj je Slobodan Milošević, dugo pripremanom zaverom, ustoličen za nacionalnog voñu. 3 Bogdan Bogdanović je napustio Srpsku akademiju nauka i umetnosti (1981). Univerzitetski profesor, dekan Arhitektonskog fakulteta, on je u selu Mali Popović osnovao arhitektonsku školu, kojoj je, posle penzije, nameravao da se sasvim posveti. U razornim godinama, kako on naziva godine rata u Jugoslaviji, škola mu je oduzeta i opustošena. Posečeno je čak i šest stoletnih lipa oko nje.

2

3

Okolnosti su prisilile Bogdana Bogdanovića da prestane da gradi. Sada je samo pisao. Za poslednjih trinaest godina (1988-2001) objavio je trinaest knjiga. U Beogradu samo jednu, u izdanju Beogradskog kruga (Grad i smrt, 1994). Sve ostale – u Zagrebu, Sarajevu, Klagenfurtu, Salcburgu, Beču, Minhenu, Splitu. U svojim knjigama najviše se bavio gradom. Za njega, graditelja, uništavanje grada imalo je simboličan smisao. Mržnju prema gradu video je kao skrivenu metaforu rata u Jugoslaviji. Po tome se ovaj rat izdvajao meñu ratovima i bio originalan: "U dugoj istoriji čoveka, od davnih davnina, gradove su osvajači osvajali, pa ih pljačkali, ponekad ih čak i palili, ali nije poznato da je iko igde rušio gradove unapred, iz principa" (M. Galić, 1992). Rušenje gradova, zatiranje tragova stoletnih spomenika kulture, ubijanje grañana – "iz principa", Bogdan Bogdanović je svrstavao "u neku vrstu morbidne epske (ili Pol-Potovske?) ratničke mahnitosti". Ali, njegov graditeljski instinkt govorio mu je da se "kroz ovo ludilo probija i neka vrsta osvetničke mržnje brñanskih terorističkih vitezova prema gradu i gradskoj civilizaciji". U rušenju Vukovara, Mostara, Sarajeva – Bogdan Bogdanović je video nagoveštaj jedne univerzalne opasnosti, i upozoravao: "Evropa može imati samo jedno odbrambeno sredstvo: ne podleći pol-potovskoj mahnitosti, već, naprotiv, svim silama materijalnim i duhovnim ustati u odbranu grada i civilizacije" (Isto). Bogdan Bogdanović napisao je na stotine naučnih radova i eseja. Ali, sve su njegove knjige igra znanja i fantazije. Njihovo svrstavanje u naučnu fantastiku, odnosno u književnu fantastiku, taj redak žanr u književnosti na srpskom jeziku, samo odreñuje njihovo osobeno mesto u toj književnosti. U tom žanru svakako, ali i izvan njega, neke od njegovih knjiga, kao Krug na četiri ćoška i Ukleti neimar, vrhunski su dometi. Veliki graditelj i pisac postao je, meñutim, najpoznatiji po svojim, uslovno rečeno, političkim stanovištima. Sve što je Bogdan Bogdanović radio izazivalo je potres i podele. Ali ništa tako kao njegova, samo na prvi pogled neočekivano, precizna analiza uzroka i posledica razaranja Jugoslavije. Ona je najviše učinila da Bogdan Bogdanović, još jednom podeli ljude: za jedne postane svetionik u srpskoj tmini; za druge "nekvalitetni Srbin" i izdajnik srpstva. Ako njegova analiza vršena, tako reći, iz dana u dan u poslednjoj deceniji i po i pripada istoriji politike u Srbiji, onda je Bogdan Bogdanović pokazao da je za političko mišljenje potrebno ogromno znanje, skepsa i mašta – u isto vreme. U svakom slučaju, posle Bogdana Bogdanovića, nije moguće ostati samo na površinskim slojevima jugoslovenskog pandemonijuma kraja XX veka. U njegovim dubljim slojevima on je dolazio do jedne strukture, do jednog političkog i kulturnog obrasca, kao konstante koja je odredila neposrednu prošlost srpskog naroda i odlučujuće uticala na sudbinu jugoslovenskog projekta. Koliko neobično snažan angažman Bogdana Bogdanovića u razornim godinama doprinosi objašnjenju pojave njegovog slojevitog dela u našoj kulturi? Da li je stvaralac, dodavši svom delu čitav jedan

4

uspostavio distancu prema njemu i kritički ga promišljao. Čak su se i meñu nacionalistima mogli naći ljudi koji su upozoravali na potrebu ekonomisanja snagom. kriminalni. otkrivao pod raznim političkim i ideološkim oznakama. kroz crkvenu propoved o superiornosti pravoslavlja. srpskim nadrealistima. viñena kao način odbrane od promena. Slobodanu Jovanovuću. 5 . Vasku Popi. u suštini. Mentalni otpor alternativi pripreman je dugo i svestrano: kroz ideologiju jednakosti. ali i kao početak njegovog kraja. Učinilo je to njegovo razumevanje dubljih uzroka rata. Vodio je razgovor sa sobom. postizana idejama o zaveri i okultizmom. samo antiratni stav izdvojio i osamio Bogdana Bogdanovića. Bez alternative. Lazi Kostiću. postao razumljiviji? Ili ostaje "još zadugo teško razmrsiva zagonetka naše kulture koja.. i slutio da će taj kraj biti praćen kolektivnom demencijom i autodestrukcijom. govorio samo o jednom. U Srbiji je bilo protivnika rata. U Dositeju Obradoviću. Za sve vreme rata u Jugoslaviji. primitivni.. Nije. verovatno. Radoju Domanoviću. još nije dospela do onog stanja kada se u složenim i izuzetnim delima pojedinaca traga za slojevitim delovima velikog sveta u kome živimo"? Dubina i dramatičnost istorijske krize u kojoj se našao srpski narod na kraju XX veka lišava paradoksalnosti činjenicu da je upravo reakcija Bogdana Bogdanovića na krizu dala ključ za razumevanje njegovog polimorfnog dela. neviñena destrukcija. odnosno politički obrazac koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. krvava burleska. Snagu alternativnom obrascu davale su promene kroz koje je prolazio svet. Isidori Sekulić. ali pre svega njega kao modernog srpskog intelektualca. Dešifrovao je i demistifikovao kulturni. papagajski. za koji nije nalazio analogiju u modernom svetu.. Samim tim što je identifikovao dominantni kulturni i politički obrazac. odnosno Istoka u odnosu na Zapad.. kroz književnost. ta priprema se morala završiti primenom oružane sile. sa svojima i sa drugima o središnim. Razbijanje Jugoslavije video je kao njegovo ostvarenje. bez odstupnice. Radomiru Konstantinoviću. dakle. Tražio je oslonac u srpskoj istoriji.novi korpus. klovnovski. o onom esencijalnom. Danilu Kišu. Ta sveobuhvatnost proizlazila je iz totalitarnog karaktera političkog i kulturnog modela na kome se temeljila. kolektivna samoobmana. Bogdan Bogdanović je pružao dokaz ne samo o mogućnosti drugačijeg političkog i kulturnog obrasca već i o njegovom postojanju u Srbiji. zamislivog ne samo u modernom svetu nego i u tom svetu svuda priznatog i prihvaćenog. metodično marginalizovan i konstantno poražavan. arhaični rat –sve odjednom) – Bogdan Bogdanović je. pa se zato i kolebao oko formulacije koja bi tačno izrazila karakter rata (starački. ovaj obrazac je predstavljao krhku alternativu dominantnom obrascu. prepoznao ga u raznim etapama istorije Srbije. jedva identifikovanim. Zato je samoizolacija. kroz partijsku dogmu o jedinstvu. pitanjima moderne srpske istorije. Sistematski potiskivan. kroz vojnu doktrinu o Srbinu kao ratniku. predkauzalni. džeparoški. istoriografiju. a posebno približavanje kraja komunističke utopije. Bogdan Bogdanović je rekonstruisao taj obrazac.

do 1993. godine. iz vlastite odanosti hronološkom principu. Za prve. neće morati da započinje već će započeto moći da nastavi. Drugo. hteli da razumeju šta se dogaña i pokušaju da u sveopštoj pometnji i ratnom haosu napipaju izlaz. 6 . moj narod". i mnogo važnije. bivšoj Jugoslaviji i u svetu bilo bi potrebno više knjiga. Bogdan Bogdanović to nikada nije mogao da poistoveti. a u njegovoj ličnosti najopasnijeg neprijatelja srpske. Zatim. slutnja da će i mir biti jedva malo manje zastrašujući od rata – "samo nastavak rapsodije tla i krvi.. duboko psihološki". odnosno svoje stvari. iz ne tako udaljene perspektive. promovišu se njegovi izvršioci unutar Komunističke partije Srbije. u njegovoj analizi videli čistu subverziju.. Iz istog razloga su i duhovni oci pometnje i planeri rata. što bi predstavljalo veliki poduhvat. upozoravanje na posledice rata još dok je on bio u punom jeku: "Najteži poraz iz svega ovoga će izvući srpski narod. juriš teokratije na sekularnost srpske kulture". i zajedno sa njima. a taj će poraz biti moralni. Usred drame. u ovoj deceniji sazreva kriza komunizma i jugoslovenske države. i započinje rat koji dovodi do razaranja Jugoslavije. on nije prestajao da u lavini dogañaja otkriva nit koja te dogañaje povezuje. da bi tek danas. zašto je Srbija "stalno u zakašnjenju i okrenuta prevaziñenim modelima" – Bogdan Bogdanović je demistifikovao jedan politički i kulturni model i raskrinkao "civilizaciju laži" koja je na tom modelu izgrañena.. mir u kome će rasti "jedan model mraka. Najzad. da neumoljivom analizom ide do samog ishodišta niti i da o svemu naglas misli. Prvo. u Srbiji najviše obraćali Bogdanu Bogdanoviću4. od 1983. Izostavljeni su intervjui stranim listovima. ali i iz dobrog poznavanja mnogobrojnih protivnika. i da se pomoću tog prava odreñeni politički i kulturni model može održavati sve do vlastitog izroñivanja. pre svega. Ali je prozreo da pretenzije na to pravo raña inferiornost poluinteligencije. formuliše se velikosrpski nacionalni program. Ako neko jednom odluči da prikupi i objavi sve intervjue Bogdana Bogdanovića. Tražeći odgovor na pitanja: "Zašto je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi. više se intuitivno osećalo. zebnja da nespremnost na odmeravanje duhovne krivice "može kroz generaciju dve da dovede do novog Miloševića". da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije".. jedan model nelaičke. zajedno sa svojom idejnom decom kojoj su dali neograničenu slobodu za iracionalnu akciju..koji su za savremenike uvek neprovidni: "Koreni rata su u blokadi svesti. Prireñivač se za pomenutu deceniju odlučio iz dva razloga. zloupotrebi mentaliteta svoga naroda i da se ne varamo – koreni rata su u ličnostima". sa 4 Za sve intervjue koje je Bogdan Bogdanović dao u poslednjih dvadesetak godina listovima u Srbiji. postalo jasno da je taj demistifikatorski rad bio glavni razlog zbog koga su se oni koji su. Ova knjiga predstavlja izbor iz njegovih intervjua listovima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. krvi čak i na asfaltu". jer oni predstavljaju celinu za sebe. klerikalne Srbije. Pa onda. On jednostavno nije znao "kako se stiče pravo da se kaže.. Intelektualni i moralni angažman Bogdana Bogdanovića u razorenim godinama proističe iz njegovog razumevanja za brojne dobronamerne sagovornike.

metod je ostajao isti. koja bi mogla biti "i izuzetna kulturna energija". Bogdan Bogdanović je nalazio potvrdu da je drama jezika uvek i ontološka drama. po definiciji. Bogdan Bogdanović kaže da je svoje studente hteo da nauči. 1974). istrošenih parola.žurbom u kojoj se oseća strah da i sam već kasni. unutarnje propadanje Srbije. Na dubinskom nivou na kome se i kristališe ono esencijalno. čije će razmere učiniti belodanim tek njen nepriznati poraz. napisao je Bogdanović već 1987. "neće nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije. Težnju Osme sednice "za monolitnim zvukom". može nešto i neviñeno unapred 'videti'. monolitnost. Bogdan Bogdanović je video kao početak kraja Jugoslavije. Iz ugla stvaraoca polimorfnog dela. sa mnogih stanovišta i na različitim nivoima. U opresivnom jeziku Osme sednice. monolitnost će zatvarati Srbiju "u svet morbidnih fikcija" i "udaljiti od same stvarnosti". Sa stanovišta srpskog intelektualca sa kosmopolitskom osnovom za koga je nacionalizam. okrenutost Rusiji. Menjala se samo suština ovog obrasca. I sveprisutna laž. i priznao im da "tu nisu daleko od istine". Logori. On ga naziva radikalskim. u srbijanskoj sredini. "kako se mukotrpno. on Jugoslaviju vidi "kao bogatu stilsku polimorfiju" (B. strah od Evrope. unutarnjim okom". neprijateljski odnos prema svemu posebnom i pojedinačnom. 7 . kakva je bila Jugoslavija. Vreme je postepeno davalo za pravo Bogdanu Bogdanoviću: rat sa narodima Jugoslavije. jame. opet. iz raznih uglova. Razaranje Jugoslavije i njegove trajne posledice po srpski narod mogu se analizirati – i to se već čini u stotinama knjiga. narodnjačkim. Bez unapred postavljenog cilja. duhovnim. U jednom svom eseju (Zapis o naknadno otkrivenoj "ideji ideje" Slobodišta). skučenosti duha".. materijalna razaranja. Njegov pristup je složen.. godine. O drugima je rekao: "Za njih je smrtna opasnost čovek koji misli". koji je naišao na jedinstven odjek u srpskoj. privilegija siromašnih i malih sredina. preobratiće se u autoopresiju". Tim okom je i on uspeo da predvidi dogañaje posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. već će se odmah pokazati kao opasni faktor daljeg udaljavanja. Krivokapić. koja je. silovanja. U zemlji "višeznačja i polisemije". Kao njegove glavne karakteristike označio je: sklonost ka pojednostavljivanju. a jugoslovenstvo shvata kao "višestrukost tradicija". ovaj obrazac održavala. ali sigurno. Suviše strašna satisfakcija. bio "svet minimalnih ideja. Analiza Bogdana Bogdanovića je jedinstvena iz dva razloga. Na ovom obrascu stvarala se poluinteligencija. u središtu analize Bogdana Bogdanovića našao se politički i kulturni obrazac koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. U evropskom svetu koji je "modelovan od nebrojenih kodova i višeznačja". Ona nije naknadna već ex tempore. i predviñao: "Opresija jezika okrenuće se i prema svakom pojedincu. da bi se bilo više spokojan i manje usamljen. minimalnih koncepata. ili bar da podstakne da uče. sve većeg nerazumevanja". rat sa Evropom i Amerikom. preobraženih dogmi.

kao puku oznaku. Na karakteristike tog obrasca ukazivano je i pre Bogdana Bogdanovića. Kad se sve to skupa uzme u račun. koja ga je podsećala na knjigu njegove mladosti. isključivala je mogućnost političke i kulturne polisemije. Marksisti. Bogdan Bogdanović se poslužio metaforom Vaska Pope: izvrnuta rukavica uvek ostaje ista rukavica. Svojim delom koje je univerzalno a ipak je nastalo u Srbiji. počinje da daje znake života jedan drugi kulturni obrazac. a "antikomunisti samo boljševici okrenuti naglavce". na Krležin Dijalektički antibarbarus. O književnosti. kako ih preciznije naziva Bogdan Bogdanović. za što je srpska država do danas u suštini zadržala tip primitivne. Osma sednica ga je uverila da je jednovekovna dominacija narodnjačkog političkog i kulturnog modela. koja je imala misiju. Ako se i ponadao da sa mladima. to je još jedno uprošćavanje koje Bogdan Bogdanović narušava dvostruko. da bi neometano išla ka ostvarenju utopije. koje je država preduzimala. postao je "poslednja rezerva boljševizma". ona je marksizam primila tako kako ga se i odrekla: bez distance. Ali. Umesto preciznog jezika saznanja i kritičkog mišljenja – retorika koja deluje "na dušu mase" i pretače se u politički program. demagog u politici. poluinteligent. moderno nepotpuno organisane države" (Meñunarodni položaj Srbije. još uvek. koji su komunisti osuñivali ali ga nikad nisu analizirali. Na toj osnovi nacionalizam i postaje sadržaj narodnjačkog političkog i kulturnog obrasca. 1992). Posmatrani pojedinačno. oni deluju paradoksalno. Nacionalizam. odnosno marksoidi. obnoć su postali nacionalisti. ali i moć. Monolitna partija. Narodna. postaje nam svima jasno. 1892). te "planirane mašte". koja je netragom nestala. Posebno. Slobodan Jovanović je negirao postojanje kulturnog obrasca u Srba. II. Srpski državnik Milan Piroćanac pisao je: "Sve skoro mere. za razliku od nenarodne ili elitističke. grañenje fantomskih slika o bivšoj veličini i nametnutim neuspesima. i za mnoge predstavljaju. Memoari. upućuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama". Odgovornost srpske inteligencije za rat u Jugoslaviji danas je opšte mesto. I svojom analizom koja je na tragu jedne druge srpske 8 . ova se inteligencija samodefinisala kao marksistička. Isidora Sekulić je uočavala da i oni koji "veruju" i oni koji "ne veruju" čine to na isti način. kojima je bio posvećen. Za Bogdana Bogdanovića bilo je jasno da je reč samo o novom sadržaju jednog istog političkog i kulturnog modela. Ali je njegov "veliki mali čovek". koja je više ličila na ideološki red. mediokritet u kulturi.koja se nikad nije poznavala – "bolest endemična i apsolutno neizlečiva" (Laza Kostić. Da bi slikovito predstavio taj privid promene. Zato je i stvarala svoju inteligenciju. Komunizam se pokazao kao drugi sadržaj tog istog modela. neodgonetivu zagonetku. a zatim da bi se održala na vlasti. vezala Srbiju u mrtvi čvor. nerazlikovanje istorije i predanja. Jer – "Neobjektivno i neznalačko baratanje istorijom podstiče paraistoriju. sa Časom anatomije Danila Kiša. nosile su na sebi pečat brige da li su dovoljno popularne. Ali.

Elitist. od svoje mini-mesijanske oslobodilačke opsesije. izvršena je samo zamena sadržaja: došlo je do simbioze nacionalizma i boljševizma. Takav ishod dugo je pripreman. U svom pismu Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije posle Osme sednice. još jednom. odnosno prema svojoj meri. za kritičko mišljenje. Sa odbijanjem rekonstrukcije jugoslovenske države i društva. koja je i proizvod i proizvoñač radikalskog političkog i kulturnog modela. postala "podložna zaluñivanju" i krenula putem samorazaranja. Na prestanak hladnog rata odgovoreno je ratom za ispravljanje istorije. što se više trudio da priguši patnju zbog stranputice na koju je gurnut narod kome pripada. iz inferiornosti. "Srbija je". Svestan je da služenje istini ima visoku cenu: "Jedna od osobina tog našeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraćivanje prava na ličnost. neprihvatanje ličnosti. sa osećanjem čoveka koji zauvek postaje slobodan. zbog siromaštva. Ovaj umor. koje je objavljeno u njegovoj knjizi. to je manje uspevao da savlada očaj i bes. ali i iz interesa. U svetu koji se brzo menjao dominantni politički i kulturni obrazac postajao je sve anahroniji. Smatrajući sebe solju nacije. umorna je od svoje istočne opcije. zapadnoevropskog puta i okretanjem njenim već iscrpljenim izvorima u Rusiji.. odreñivala potrebe i utvrñivala kriterije u skladu sa svojom ulogom. umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja. potiskivane i poražavana. Bogdan Bogdanović. "umorna od nepotrebne snage podivljalih reči – koje je zavañaju samu sa sobom i svetom u kojem živi. u otrežnjujuću moć istine. čiji naslov nije slučajno neprevodiv: Mrtvouzice nisu naše samo leksički nego i pojmovno – Bogdan Bogdanović je. Razaranje Jugoslavije. od svoga slavjanofilstva. Krhke.tradicije. skepsu i ironiju. Ako niste 'naš čovek' 9 ... delo je poluinteligencije. naročito ako je drugačija.. on je ogoljen. Kad je nañen "pravi čovek" za novi sadržaj. druga. eksperiment i maštu. od svoje političke i svake druge ortodoksije".. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju nipodaštava i prezire. Skeptik. zaključio je Bogdan Bogdanović na početku sunovrata 1987. odnosno klase.. učinio je da je Srbija. Srbija je već bila na stranputici.. Bogdan Bogdanović je u razornim godinama dešifrovao ovaj poces. na kraju XX veka. devedeset devet godina posle svega. ali neprekinute sve do poslednje decenije XX veka. U njegovim čvrstim okvirima – nepropustivim za uporeñivanje i distancu. Bogdan Bogdanović veruje. uz istrajavanje poluinteligencije na političkom i kulturnom modelu koji ju je do umora i doveo. Ona se grčevito držala tog modela: po inerciji. postoji izlaz. precizirao je Bogdan Bogdanović. umorna je od svoje neobjašnjive austrofobije. ona je oblikovala svest i formirala institucije. drugoslovna. ipak. napravio bilans političkog i kulturnog modela koji je u Srbiji dominirao više od jednog veka. ipak. od svoga narodnjaštva. Drugi su u njegovoj analizi nazirali tračak nade da iz Ovoga Ovde.. Upravo zbog toga su ga jedni i smatrali odgovornim za Ovo Ovde. Na kraj komunističke utopije – odbacivanjem. od svog večitog političkog pravoverja. godine.

. Onaj nepredvidivi noćni čovek.niste čovek uopšte. Najzad ne voli se ni usamljeni pojedinac".. Septembra 2001. Latinka Perović 10 .

. o agresiji subkulture..šta je to sa mladima.. rekao sam. za prodaju i preprodaju ideja. naravno za novine. pa i Kalipso (ostrvo nimfa). pa se. tradicija i istorijska istina.. govorio to i to. ili Efira (ostrvo i grad tavnih senki). potrebno je mnogo 11 . Bogdan Bogdanović. sasvim razumljivo. Nacionalizam i kultura . pa čak pomalo toj funkciji i uprkos . pa pre neki dan u krugu prijatelja.pokušajte. Pomenuli ste kulturnu isoriju i uogu usenih predanja u njoj. zašto da neću!" Pa. govorio otvoreno i žustro na Gradskom komitetu.Vratimo se na početak razgovora. . "Ostajete li pri tome? . Naime. i Akademija. i buleterion. Jednostavno. pa i o nacionalizmu. u pauzi u holu. za NIN? "Hoću. da kažete čitaocima NIN-a šta mislite o nacionalizmu i o poslednjim učestalim razgovorima o nacionalizmu? Bogdanović . Izmeñu "srbijanstva" i kosmopolitizma Čuje se.. Iako iz "druge i treće" ruke ipak iz svega ne iščezava prizvuk originala . ako želite.Čovek ste iz kulturne sfere. usmenog predanja..jedna doza povreñenosti nekoga ko je toliko dugo želeo da bude ubeñen u duh i nacionalnu toleranciju koja teče ili koja će poteći baš iz njegovog Beograda. Teme: Beograd i nacionalizam. najčešće su razgovaranja i prigovaranja a za pravi razgovor o ozbiljnim stvarima potrebno je nešto više od leporečivosti.. neka svako sliku rastumači sebi kako želi. da počnemo: NIN . Zaista. i to čini mi se baš u istoj toj odrednici "Gradoslovara" koju pominjete.od buleteriona do Akademije (Platonove.. i ko šta brani i radi čega. A što se Efire tiče tog ostrva tavnih senki. ideja sasvim uslovno rečeno.1. zašto to Bogdan ne bi rekao javno.. tako.Naši razgovori o mnogo čemu. dešavalo da zagrejani učesnici zaborave koje ko i šta je šta.U vašem "Gradoslovaru"(1) piše na jednom mestu: "Kafana je oduvek kod nas bila i agora. i u ime čega brani. počv od "Složne braće" do "Tri šešira".šta kažete na to? . da su ponekad i nazivi kafana upućivali na to šta se u njima zbiva..Kafana je bez sumnje.. pa posle. sve nam se to čini primamljivim. Zato i pored funkcije koju vršite. prepričava. Najzad. I na kraju se lako moglo desiti da se pomešaju i zaborave šeširi.Šta da kažem? Šta da ne kažem! Pored usmenog predanja da bismo uopšte mogli rasuñivati i o sebi i o drugima.. u kafanama sve se do jutra bistrila politika (pre svega nacionalna politika). naravno) nama je u Beogradu kafana oduvek nadomeštavala ponešto od onoga što u svojoj kulturnoj istoriji nikada nismo imali. . za ovaj trenutak. najpogodnije mesto za razgovaranja i prigovaranja. dolazi u okrnjenim odlomcima: gradonačelnik Beograda. I stvarno . pa . A u starom Beogradu šeširi su često bili oznaka partijske pripadnosti.

da nas ograñuje od drugih. još isključivije. a čačkajući pomalo i po nenapisanoj istoriji naših naravi (jedna vrsta istorije koja bi. 12 . duha. Istorija oduvek pokazuje da su svi nacionalizmi bili kulturno restriktivni..Pomenuli ste pretkumanovsku Srbiju.Ideja mi je. Naći ćemo ih. ako bismo je bili svesni. postao vladajuća dinastička ideologija. svezani i bacani u reku. da su bili ometajući faktor kulturnog progresa. Čudan je taj mentalitet epicentrizma koji se osećao već pomalo i u okvirima pretkumanovske Srbije da li bi posle. samoubrajala Crna Gora).Poodavno mi se već razjasnilo da je nacionalistička zagriženost zao duh srpske kulture. upravo onako stravično kao što su se u rimsko vreme. a još više. pa je mogao biti sve drugo što je bio izmeñu ostalog.Mentalitet uže Srbije (pretkumanovske) uneo je nešto od svoje fizičke i duhovne skučenosti i u meñuratna vremena i to u odnosu na ostale delove srpstva (u koje se. Uvodi i nameće mnote tabu kategorije u književnosti. na Oplencu. uslovno rečeno možda i "šumadijske ideologije" za koju ne treba tražiti daleke izvore.. Nacionalizam sužava emocionalni doseg čovekovog osećanja prema stvarnim vrednostima sopstvene nacionalne kulture i oduzima mu mogućnost da ih objektivno meri. priznajem. mogla prilično da nas rastrezni). ako hoćete. ali Šumadinac nije mogao biti. u to vreme..ličnog rada. .Pa da je bolje razjasnim. . izmeñu dva rata. Stojan Živadinović.svejedno). može se tu i tamo osetiti i u drugim onovremenim književnim delima. Duh prebrajanja i isključivanja. Ponekad mi se čini da su za to krivi teški duhovni i duševni uslovi male Srbije u kojoj se živelo. mogao sam zaključiti da postoji neka vrsta srbijanskog kulturnog izolacionizma. nacionalizam. uskraćivao je pravo na srpstvo jednom književnom kritičaru zato što se ovaj usprotivio njegovoj tvrdnji kako je Pašić čist Šumadinac. neka vrsta supercentrističke. morali osećati hrišćani i zveri strpani u istu vreću. a Pašić je..Ako dobro shvatam neke vaše ranije izjave. razume se. kao što znamo roñen u zaječarskom Vražogrncu od oca pekara iz Makedonije (Srbina ili Makedonca . . kako Skerlić kaže. u filozofiji. osuda toga duha. na neki način nova? . Kao duhovno inferioran fenomen (tačnije rečeno kao najava nižeg duhovnog modela). Razmišljajući o ovom nesrećnom fatumu našeg nacionalnog bića.. Smatrate li da je ona dovoljno razjašnjena kao duhovni. i kao moralni fenomen? . O tom duhu teskobe i animoznosti mislim da i Cvijić govori imajući u vidu doseljenike iz raznih krajeva u Loznicu i okolinu.. vi nacionalizam označujete kao faktor samoizolacije? . u umetnosti. gde su ih starosedeoci na nož dočekivali. i veliki srpski državnik. autor onovremeno vrlo tiražnih istorijskih monografija i romana. On sužava registar pojmova i kategorija. pa čak. tačnije. u odnosu na druge jugoslovenske narode. Jedan danas sasvim zaboravljeni pisac. ne pomaže sopstvenoj naciji i njenoj kulturi. da nas vodi u opaku izolaciju i u stalno sužavanje polja naše sopstvene duhovnosti. po pravilu. podsetiću vas na jednu više šaljivu no tužnu predratnu epizodu.

Ko ne veruje neka proverava. Zbog toga držim da ona čuvena uporišna parola naše tzv. . pa samim tim i "kulturnog" odumiranja. zar ne? . . tendenciozna vrsta kulture.Podsećam na Uskokovićeve romane.Kad me već podstičete. parola da "hoće da nas svedu na Beogradski pašaluk".. razume se. tu biti najsigurniji uz svoje male vrednosti i tek ćemo tu u svojoj maloj avliji biti veći no što stvarno jesmo. koji nas obaveštava da je demon sužavanja i restrikcije duh nekog fiktivnog "najužeg jezgra". izložba zenitizma i bez volje prireñivača izbacila je u prvi plan zastrašujuće ograničenu tezu "srbijanstva". predstavlja podsvesnu metatezu. Pri tom reč kultura upotrebljavam samo uslovno. Parolu "hoće da nas svedu na Beogradski pašaluk" treba u stvari čitati obrnuto: "Mi hoćemo da se svedemo na duhovne horizonte Beogradskog pašaluka".. kulturne opozicije. dakle. hajde baš da do kraja kažem tačno što mislim. A što se avana tiče. Fenomen pomenute izložbe bi zato mogao biti sasvim mirno prepušten tokovima istorije ideja. Bez sumnje. pa čak i morbidnu regresiju (u psihoanalitičkom smislu). jer čika Jovina pesmica prethodi pomenutoj izložbi tačno za sto jednu godinu. u etnološkom (odnosno antropološkom) smislu reči. čak i kad su mnogo prefinjeniji od Micićevih. jer ćemo.. Subkulture su prema današnjem stanju stvari mali restriktivni sistemi. To smatram prosto zato što je svaka subkultura po definiciji "kultura" užeg socijalnog sloja.o izložbi zenitizma u Narodnom muzeju? . možda. Za moje pojmove kulturni nacionalizam je po definiciji subkultura. u suštini uvek negde ispod prave kulture.Reč "srbijanstvo" je nedavno ponovo uvedena zahvaljujui i jednoj beogradskoj izložbi avangarde dvadesetih godina. agresivna vrsta kultura. ukoliko se u Micićevom slučaju uopšte može govoriti o bilo kakvim idejama.. 13 . čak i Užičane katkad isključivao iz tog nazovinacionalnog epicentra za koji se stvarno nikada tačno nije znalo gde bi mogao biti. .. Meñutim.. sistemi kulturnog zavaranja.Primeri koje sam naveo zastrašujuće ukazuju na neku prokletu stanovitost procesa psihološkog zatvaranja. naodmet da čujemo šta mislite o toj izložbi .. pa zato smatram da su nacionalistiki izlivi. a naročito na roman "Došljaci".Da li znate pesmicu čika-Jove koja se zove: "Naš junak"? Evo pokušaću da se prisetim njenih završnih stihova: "Na avanu stoji Na sve strane varda Ko ga ita odgovara: Ja sam avan-garda!" Kompleks avangarde je naš davnašnji kompleks. Ne bi bilo.Čini mi se da ste prilično uzdržljivi. Kao da biste rado rekli kako i politička subkultura može imati svoju avangardu. agavističko obrtanje motiva. opredmećena slika bi bar u Micićevom slučaju mogla da se primeni kao ljubak denotativ..Bojim se da je odredba "epicentar" možda malo suviše apstgraktna za prvo razumevanje? .

ako se ovako nastavi. ako su nešto skriveniji procesi subkulturacije otpočeli sa dekorativno-patriotskim romanima nekog. legitiman je upravo zato što se drukčije i ne možemo postaviti prema istorijskim činjenicama. a da se upletene vrpce ne pokidaju. a od toga kakvi smo zavisi njena vrednost . Čini mi se da dva bitna elementa grade istorijsku istinu: dogañaj i prenosni smisao dogañaja. uslovno rečeno.. onda smo u ovom trenutku već uveliko dospeli do Draškovića. Dakle.i to je pitanje na koje odgovor nije ni potreban. recimo. tradicionalnistički fiksira.Postoji jedan vrlo tanan odnos izmeñu tradicije i tzv. ili ukoliko se naopakom simbolizacijom istorijska istina ne umanjuje i sitničavo zatvara.Razume se. jer je sam po sebi suviše jasan.Doista. da pominjanje reči "tradicija" (dodajemo još i atribut prava plemenita tradicija) upravo isključuje pojam tradicionalizma. Ona postaje sve više opšteljudska (ukoliko se stvarno humanizuje). istorijske istine.. ukoliko ne biva sasvim suprotno. Pitanje je.da bismo i pojam tradicije uključili u naš razgovor? . objasnili svojim studentima. . jednostavno . Biva tako. . profesore. a tradicija je živa 14 . A šta će srpska nacija i srpska kultura od toga dobiti . i na žalost. čini mi se. ako su ispravno utvrñene. Stvara je i notorna istina da ograničenost šovinizma može da kompromituje i najlepše i najplemenitije istorijske činjenice. Jer. činjenice.. tradicija je u nama. Možete li se i sada vratiti na svoja ranija izlaganja. u uslovima opšte pometenosti. pa čini mi se da zahteva i malo zaobilazniju obradu.. .. ostaju.. današnjeg Stojana Živadinovića .Drugim rečima.Prepuštam vam onda da problem objasnite na način na koji biste ga. . Tradicionalizam zaustavlja tradiciju. ono što su..Jasno je. materijalni fakt i metaforika fakta. razume se. apstraktno. odmah će se postaviti pitanje da li su nam takvi restriktivni sistemi potrebni. Za sada mnoge pojave kojima smo okruženi ponovo.onda. sem toga. nepobitno... nekog. . .istorijska istina raste (ukoliko raste). čitav sistem simbola koji prate fakt i faktografiju.Prisećam se jednog vašeg ranijeg intervjua gde ste upravo kao graditelj spomenika govorili o vrednosti tradicije.. recimo. svako iole trezven upitaće se šta će nam i čemu nam imaju služiti u okvirima srpske kulture i ovi subkulturni modeli (jedan ili više njih) ? Pitanje je takve prirode da za njega ne treba ni nuditi odgovor. To je jedan od onih emocionalnih čvorova koji zahtevaju mnogo obzirnosti i veliku meru mudrosti da se pažljivo razreše. potvrñuju tezu da nacionalizam degradira sopstvenu kulturu.. Ali zahvaljujući onome što nazivamo tradicijom . (2) pa ćemo.. Drugim rečima. dobija u svojoj univerzalnoj moralnoj vrednosti. kako vreme prolazi i odmiče.Tradicija? Tradicionalizam? Prava vrednost i dubina tradicije i zloupotreba tradicije?. imati čitavu skribomansku bibliografiju sklepanu u slavu srpske nacije. pošto proces neizbežno vuče naniže...za druge isto onako kao i za nas same. Simbolizacija nad istorijskom faktografijom sama po sebi je legitiman proces (iako se vrlo često može opako izvitoperiti)..

od generacije do generacije.Prosto zato što nas čitava istorija ljudske kulture uči da tradicije jedna drugu bogate i da nema nezavisne tradicije. za duh kulturne koegzistencije? . Ako tradiciji ne bismo omogućili da se kroz stvaralačke igre ljudske misli stalno filozofski širi u svim pravcima i prema drugim ljudima tj.do ličnih provera! Radeći širom Jugoslavije. za duh vaših. problem višestrukosti tradicija postoji u duhu jugoslovenstva. pretpostavljam niko od nas nije intimno odustao. 15 . i bez iskrene ljubavi za naporednost svih naših tradicija. širokogrudih kulturnih modela. ako se hoće.Čini mi se da pomalo počinjete da govorite i o nekim svojim ličnim iskustvima? . onda ne samo što bismo sparušili tradicije. ali tvrdim da nema delića Jugoslavije gde on ne postoji. dakle. Još jednom hoću da naglasim da autohtonih tradicija nema. dakle.. ali na planu univerzalnog jezika simbola odavali su sebi poštu na istovetan. do potpunog zaborava početnih istorijskih istina. u samom poimaju jugoslovenstva koje je nezamislivo bez poznavanja. i uvek sam držao da bi upravo ta višestrukost tradicija mogla biti izuzetna kulturna energija za jednu buduću jugoslovensku kulturu..Problem višestgrukosti tradicija u Jugoslaviji posebno je složen. veliki ljudski mitovi) stvarno.mi bismo danas rekli internacionalni . prema drugim tradicijama (klasičan primer kako su se u istoriji politeističkih religija postepeno ostvarivali univeralni . . Na nekim područjima on je aularmantno akutan..stvar koja teži. najčešće preklopljene istorije. bezmalo bratski način. junački tamanili. već bismo doveli i do ukidanja. prema tome. i ako bismo je tradicionalizmom kanonizovali (a to je zao mehanizam svakog kulturnog nacionalizma). Razvijati upravo tako da bi se od malih nogu imalo sluha za višestruka pretapanja i za mogućnosti praćenja opšteljudskih ideja koje se u velikoj slikovnici ljudskih tradicija dragoceno kriju. Nacionalistički tradicionalizam u krajnjoj konsekvenci ukida istorijske istine i okružuje se morbidnim istorijskim lažima. U drugim odručjima manje upadljiv. i ako bać hoćete . da se razvija i generalizuje. Navešću samo jedan primer: naš srpski spomenik krajputaš nedvosmisleno je izveden iz turskog nišana.. upoznavao sam jednu za drugom mnoge naše sredine i njihove male istorije. drugujući sa ljudima sa kojima sam sarañivao.Pledirate. . dakle.Razume se da smo došli i do nekih mojih ličnih iskustava. . trebalo bi razvijati ne samo ljubav prema sopstvenoj tradiciji. turski odnosno islamsko-arapski grobni beleg izveden je nešto posrednije iz jevrejskog detila. ako tradiciji ne bismo omogućili da živi. junaci su se. Jer od takve kategorije. pa čak.Zašto tako izričito smatrate da je višestrukost tradicija izuzetno bogatstvo?Ideja mi je bliska ali je nikada još do sada nisam čuo tako odsečno izrečenu. već prema tradicijama uopšte.dakle. Najzad. .

bez obzira na predominantnu ulogu srpske kulturne tradicije.. bez obzira na predominantnu ulogu naših sopstvenih srpskih tradicija . tamo gde počinje višestruko neprijateljstvo paranoidno ukrštenih tradicija. kao što znamo. da na istom mestu mogu biti preklopljene. Energija tradicije u celini nosi u sebi mnogo misaone i etničke snage. primer Beograda je utoliko specifičan što su se u njemu 16 . treba umeti uvažiti i ono što je emocionalna memorija nekog drugog.Sekvence u Beogradu u vašoj najnovijoj knjizi odišu nekim. bar na našem terenu.. sve te mnogobrojne tradicije (junačke tradicije) našeg podneblja. i do ukrštenih noževa. jer tradicije koliko mogu jedna drugu bogatiti. dolazilo je. Najzad. naročito ono o ljutim. davnašnje tradicije. naprednija ili državotvornija. Jer..Na žalost. Na tu nas jednostavnu mudrost upućuje i njegova vrlo duga istorija. mi taj nauk još nismo naučili. ratničkoj tradiciji Beograda.sklapaju se u zajedničku sliku ljudske drame u redosled slika velikih iskušenja. često zbrkane. a možda i lokalpatriotizmom? .Rekao sam već da su u mnogim područjima Jugoslavije stare.Beograd. Lapsus sam po sebi nije nesimpatičan i čak sadrži u sebi ono pomenuto neophodno zrnce humora. ne samo neki neodreñeni srpski mi) odreknemo viñenja celine i kad krenemo u ona ružna nadmetanja . teške istorijske bede koja je uglavnom bila zajednička za sve naše jugoslovenske. isto toliko mogu i jedna drugu potirati. u reflektovanom vidu problem koegzistencije tradicija postavlja se i u Beogradu.čija je tradicija moralnija (prokleti taj dinarski Etxoc). I. . smatram da i sebe same i one druge oko nas treba umeti prihvatiti sa blagom dozom čovekoljubivog humora. koja je kulturnija. pa i balkanske sredine. Pa zašto se Beograd ne bi tom energijom plemenito poslužio?! Ali. biološki vitalnija. Treba sve umeti razumeti. svi i nehotično prihvatamo načelo koegzistencije vrlo različitih ratničkih tradicija na jednom mestu. Volim da se uljuljkujem pomišlju da bi upravo taj duh tolerancije prema svakovrsnim tradicijama morao poteći iz Beograda. ako ćemo pravo nismo nikoga tom velelepnom nauku ni privodili kako treba. prihvatajući svesrdno semantičku greščicu. ili čak. nosi silne podsticaje za budućnost. .. beogradskim kosmopolitskim patriotizmom. taista energija istovremeno nosi i opaku razornu snagu koja se raña uvek onda kada se mi (svi zajedno. pa čak i protivpostavljene.ukoliko smo stvarno razjasnili šta one jesu i kako ih treba negovati. ili rasnija. A. sva ta brda herojstva? No.. Uostalom. zavañenim junacima i o sličnosti simbola na belezima njihove smrti? .A sada da malo čujemo kako na čitav problem gledate i sa stanovišta vaše sadašnje funkcije? . pored nas. ako mogu tako da kažem. simultane tradicije .sve te gomile. niti može biti niti treba da bude tradicionalno monologitan. U mnogo blažem vidu. Nismo. Mnogima koji se o njega sapliću nije ni palo na um da se zapitaju ko se tu sve s kim oko Beograda borio i šta znače sve u ukupnoj sumi . nekog tu. Jedan svakodnevni lapsus navodi nas na to da govorimo o viševekovnoj herojskoj.Lep nauk bez sumnje.

ali. baskijski..Lično sam ubeñen da nacionalizam nije fenomen velikog grada. I. nisu ni tako retki ni bezopasni? .. a mi Beograd smatramo jedinstvenim istorijskim entitetom i s punim pravom. I upravo zato tvrdim da. Jer.smenjivale silne civilizacije i kulture. na žalost. I.Dodirnuli smo. mada podsvesno. pa čak i velikogradskom viñenju sveta.onda bi nas to upućivalo na kosmopolitizam č ak kao i nekakvu davnašnju beogradsku tradiciju. Da li ste voljni da to podrobnije objasnite? . ali da.Nedavno ste za jedan širi krug prijatelja i dobronamernih slušalaca izjavili da nacionalizam nije fenomen velikog grada. ako se ne varam. ako je tu vrlo specifičnu poziciju prema sopstvenoj istoriji danas predominantna srpska kulturna sredina sposobna da prihvati. razume se.. Predstavljaju. evo. tačnije rečeno. ako je istina čak i samo polovina od onoga što tvrdi Evlija Čelebija da se u turskom Beogradu govorilo više od dvanaest jezika . gotovo apotropajski nasuprog imanentnom kosmopolitizmu velikih gradova. jednu od najosetljivijih i najvažnijih tema: mladi i nacionalizam. . mladi. Šta o tome mislite? Primeri. ili. U dubokoj dubini nacionalizama uvek je neka vrlo neodreñena težnja za nečim neodreñeno boljim. I najkraći pregled današnjih evropskih nacionalizama . smatram da mlado gradsko stanovništvo koje. onda Beograd i srpska kultura sami sebi daju najveću pohvalu i otvaraju sebi put prema mnogim drugim gradovima Jugoslavije i sveta.irski. po definiciji. U daljoj konsekvenci. baltičke mornarske kape ili kape francuskih dragona iz vremena Napoleona III koje su doskora 17 . na toj liniji dolazi do vrlo delikatnih razgraničenja..svi do jednog proističu iz skučenih i siromašnih okvira vangradskih sredina i održavaju njihova emocionalna stanja. u Beograñane ubrajamo sve one koji su pre nas u njemu iveli. umnogome zajednički. na žalost. zatim. za nekim drugim nepoznatim životom koji može biti i život u gradovima ukoliko se velikim gradovima spretno i srećno zavlada. Tu ih vidim i tu ih poznajem. upravo.O mladima govorim isključivo iz perspektive velikog grada. nisu predodreñeni da prihvate poziv jedne kulturno niže i izrazito vangradske ideologije.. prodire u velike gradove na nevidljive ar-kapije. .. srećom. Šajkače i šubare na gradskim ulicama isto onoliko duboko sežu u dušu mladih koliko i pre neku godinu duge kose i brade. u svima nama postoji. a ne prema nekom zavičajnom i parohijalnom. odnosno do sudaranja mladih i nacionalizma. gradski mentalitet (a to važi za čitavu Jugoslaviju). eto tu je taj unutrašnji podsvesni kosmopolitizam koji pominjete i koji i dan-danas. hrvatski ili albanski . pošto su već uveliko formirani prema gradskom. prema nekim sopstvenim skučenim "zavičajnim" matricama. počinje sve više da otkriva jedan svoj sopstveni. dobija i brojčanu prevagu. I upravo tu. sistematske i pomalo dosadne zloupotrebe nacionalne kulture u gradskim okvirima uvek nose u sebi nešto što se stavlja gotovo odbrambeno. Osim toga. agresivnu formu da se prevaziñu teskobe duha i sredine. pa zašto ne i srpski. gde će biti saslušani i shvaćeni. zavlada se. nepoznato boljim.

pa se prema tome pod srećnim okolnostima i te naše nesrećne šajkače i šubare mogu uklopiti u opšti omladinski maskenbal. da raña decu.bile u modi . zapošljavati. mlañoj polovini nacije (nacije svejedno koje: srpske. Beograd. Vuk Drašković Intervju: Stevan Stanić NIN. albanske. Beograd. jugoslovenske) omoguiti da stanuje i da radi onako kako priroda zapoveda i da na vreme stvara porodice. Ako se pojava pokaže kao tačna. Valja nam hitno sprovesti i stambenu reformu..Nije li vreme za neku poentu? . brojnijoj. i da ulazi u život bez strepnji i dubokih ličnih potresa. morali bismo većoj. razume se. Dodao bih još nešto. pre svega gradkog jugoslovenskog zajednioštva. ja ne isključujem izvestan p riklon mladih nacionalističkoj regresiji. Čak i po cenu da solidarno spustimo opšti standard svima nama. čak začuñujuće dugo opirala nacionalizmu. sada ne bez muke i činimo). .Zašto kažete .pod srećnim okolnostima? . mart 1983. Napomene: 1. "Vuk Karadžić". . Na žalost. jer svaka regresija pa i regresija mladosti potiče iz osećanja nemoći. "Gradoslovar". kao i radnici. 2.Ponekad mi se čini da bi ta poenta mogla biti začuñujuće prosta. No. ali kao što sam rekao..Uostalom. ona je u sebi nosila sopsrtvene projekcije jednog nejasnog idealističkog. hrvatske. A vrata se otvaraju znamo kako: Valja nam savladati zastoje u razvoju socijalističkog samoupravljanja i. 18 . danas mnogošta ne znamo! I zato upravo moramo biti vrlo oprezni.. njene uzroke bismo morali dograbiti sa prave strane.. 27. i omladina se kod nas dugo. iz osećanja da su "sva vrata zatvorena". zapošljavati (što u gradu. kao što znam. 1982.

opomene i putopisna uputstva Prijateljice Velike Bolesnice a na drugoj je strani zamršen kodeks dogmatskog pitagorejskog "pravouglija". dva pitagorejska savremena otpadnika. na jeretičan način. da razjasnim. vidim da su poneki od čitalaca malo nervozni. Rekao sam.Koliko se sećam. Krug na četiri ćoška(1) Bogdana Bogdanovića (koja je dobila ovogodišnju "Nolitovu nagradu") mnogo je subverzivnija knjiga o našoj dalekoj civilizacijskoj prošlosti. naknadno. To je izrazito disidentska. kroz celu knjigu. Danteovog Pakla.Ofitsko zmijište presečeno na "četiri polovine" treba da podseti na osnovu antinomiju knjige.. ono sam što sam vazda bio pomalo intelektualac.. Dakle.Stiče se utisak da je Krug na četiri ćoška jedan moderan "platonski". Demonijačka je. . Dvoumio sam se da li da je označim kao "raskriv-raspravu".vertikalna. moja prijateljica je ćudljiva gnostičarska mudrica.Prema prvim reakcijama.. o glasovima koji se tajanstvenim putem ukrštaju. Zašto ste se baš odlučili za zmiju koja ujeda svoj rep? .2.to je rasprava. pomalo kolebljivac. lako sapletljivi saputnik nekih neodredivih modernih pitagorejaca. knjiga je promenila mnogo naslova i podnaslova. to su primerci sasvim drukčije duhovne konstitucije (prema Cvijiću. Razgovor sa Bogdanom počinjemo od podnaslova knjige: "Demonijačka rasprava okultnom poreklu pitagorejskih utopija". o utopijama od Atlantide.Razgoor vode. A što se dva dična.Za šesnaest godina pisanja. Kampanelinog Grada sunca. spis-dijalog Kako vi žanrovski odreñujete svoj rukopis? Bogdanović . Disident na četiri ćoška U poslednje vreme kod ns su se pojavile mnoge problematične knjige o bližoj istorijskoj prošlosti.. pomalo sumnjičavi. po mehanizmu prenošenja ideja. bivša pitagorejca tiče. Koje su njihove disidentske pozicije? . prepisivanja i doterivanja. Uslovno rečeno . NIN . Protomajstorova subverzija ne klizi horizontalno po istoriji već je duboko . Da je dijalog . pa sve do Pakao . a katkad i debatuju. vrlo karakteran "dinarski tip" proteže se sve do Ukrajine. U svojoj 19 . pre svega. Na jednoj strani su ćudljive gnostičarske izreke. Traže objašnjenje ko je ko u ovoj raskriv-raspravi.više nije no što jeste. naslovnoj vinjeti. Što se moje malenkosti tiče. čije će se razorno dejstvo tek. .Beogradu.i jeste i nije. Da je platonski . sve do Pitagore Pitagoroviča). na prvi pogled samo graditeljska rasprava dva moderna otpadnika neopitagorejca koji raspravljaju. Reč je o četvoroglasju. itd. Kišov Simon Čudotvorac je nosio "gnostičku" minñušu nalik zaštitnom amblemu vaše knjige tj.grada koji mnogo sliči . otkrivati.

Reč je.. odnos pobunjene... recimo. gde je onda geneza grčkih utopijskih slika? U tajnim kultovima. Iz izvesnih tehničkih razloga. verujem. tačnije. dissidentia oznake su preuzete iz istorije crkava i sekti. u vreme mojih Urbanističkih mitologema (1966). ti najčvršći obično postaju i najvatreniji otpadnici. skrivaju i vrlo nejasni koreni svih potonjih utopija.ako je decenija iza nas bila prevashodno decenija dosadnjikave disidentske literature možda će decenija što je pred nama omogućiti bivšim disidentima da kao nečiji benigni književni junaci zanimljivije progovore o sebi. budimo bez predrasuda. nevidljive Hestije. gradu koji je upravo imao biti podignut u obliku kruga na četiri ćoška..Verovatno je reč o atavizmima. GSP autobusima kao nekim mitskim bićima. U svakom slučaju su i Nedoñin-gradovi koje mudrost narodske oznake predostrožno drži podalje od stvarnosti. Ali. okultnim funkcijama geometrijskih slika. (2) Tada sam pomno proučavao arheološke materijale i situacione planove i tragao sa magijskim smislom najranijih protourbanih i prvih urbanih planimetrijskih figura. i te kako. ipak uporno dakle i idealno. u pitagorejskim matematičko-društvenim spekulacijama? I odakle slike pristiću? Uticaji sa Istoka? Uticaji iz italskih prostora? Da sam umeo na ta pitanja valjano i izričito odgovoriti. okultno vezani za stare. uhronije su Nikadije. Ali. Krug kao starija objava "magijske želje" i zatim derivacije pravnog ugla i poneki nevešti kvadrat. Problem se za mene otvorio još davno. verovatno ne bih pisao "demonijačku raspravu". Hoću reći . nisu još prevazišli matrice pitagorejskog sujeverja. gradu ni na nebu ni na zemlji.. . zanimljivija etiologija: gde je poreklo? I da li je Platon stvarno začetnik utopijske strasti. gradeći sasvim neidealno i trapavo svoje naseobine. Od etimologije je.. Videćemo.. Kakav je zapravo njihov odnos prema ovim limenim demonima? . prosto su opsednuti. Aristofanovo izrugivanje Gradu Ptica. Utopijske fantazme su postojale. najčešće. .Da li je Platonova Atlantida pozitivna ili negativna utopija? Ili je reč o antiutopiji? Možda bi nam etimologija reči "utopija" mogla pomoći u odgovoru na ovo pitanje. zacelo je starije od pojave Države. Nije bilo teško uočiti da se opsesivno izdvajaju dve idealne "geometrijske senke" kojima su se prastari graditelji. Ne mogu ničim da 20 .pravovernoj fazi bili su čvrsti. pa samim tim i glavni krivac za mnogo šta ludo u ovom današnjem ludom svetu? Krivac verovatno jeste. živopisne ličnosti. divili. o graditeljskim arhetinovima? .Nije li reč o atavizmima ili. iznaopačene religioznosti. monolitni pitagorejci. koliko o praktičnim. I tu se negde. dakle.Utopije su Nigdije. (Dissidium. nedužni beogradski autobusi podsećaju ih na patetično kruženje Zemlje i Antizemlje oko večite. Drugim rečima.. No. i pre Platona. bar u usmenom predanju. simbole vere! . negativne religioznosti. ali ne prvi i jedini. toliko i o dejstvujućim. u orfejskoj teologiji. Otpadnici mogu biti i vrlo zanimljive.. već bih knjizi dao neki drugi oblik. Disidenti nisu nikada indiferentni prema svojim bivšim negativnim predznakom ostaju.Ponoćni pitagorejski disidenti iz Kruga.. tehničkim matricama.Pa. .

kažu bila bar dva-tri puta veća od Periklove Atine. Prabalkanski čudovišni demon. . isterali bismo brat-bratu 5 do 7 miliona stanovnika.hteli to mi ili ne . za Atlantidu bi se pre reklo da je bila zamišljena kao ogroman metropolis. dvadeset puta veći od Agbatane.Da li Platonovu Atlantidu smatrate anticipacijom današnjeg megalopolisa? .Što se legende o Atlantidi tiče. . . ipak.. Drugim rečima. ali i dan-današnji utopijski zanosi. pošto i književna fantazija obavezuje na neka pravila ponašanja. sitničava didaktika došla je na samom kraju Platonovog života.Posejdonove kompetencije su se progresivno menjale.Prema klasifikaciji ser Patrika Gedesa.. i još je dobro uzdrmao celokupnu ravnotežu sveta. i ako jedan deo stanovništva rasporedimo u čunke. 21 . koliko da se tek kako-tako zatvori tetradički fišek.utopija sagrañena da antipodno potvrdi svu vrednost druge utopije.prepustio zajedničkoj katalizmi i Atlantidu i mitsku Atinu.Jeste li ikad pokušali da izračunate koliko bi stanovnika Atlantida mogla imati? Mislim na sam grad.Koja je pouka. Atlantida . moralnopolitički. Bez sumnje. nošeni još uvek mehanikom magijskih želja. i ne treba je zamišljati kao neko difuzno megalopolitensko područje u današnjem smislu. u nedostatku bolje. ako je ima. ali ta njegova staračka gradograditeljska verzija do danas još nikoga nije oduševia.. ali nagore. To. imperijalni grad čvrsto sabijen u svoj kružni obim. . ne treba ni dokazivati. koja je. Grad deset puta veći od Vavilona. a da naravoučenije ne bi ispalo smešno Platon je u zgodnom trenutku . na prestonicu ostrva. Nije bila. onoj kojom se još uvek. pa do destruktivnog boga podzemnih grmljavina i zemljotresa.U Krugu na četiri ćoška pominjete Posejdona ne samo kao boga mora već i boga ekološke mudrosti koji je za Platonova vremena ćudljivo prognan u helenski Sibir iza Heraklovih stubova? Da li je to progonstvo plaćeno nekom ekološkom cenom? . zatim teriomorfno. pa bog topotnik. u našoj struci koristimo. pa ako onda tačno definisanu površinu atlantidskog gradskog kruga prekrijemo tkivom sličnim nekoj današnjoj "kazbi". ne više idealan. morali su biti užasnuti. pouka je višeznačna i svako može da je shvati kako hoće. ostala najubedljiviji i najuzbudljiviji model utopijske serije. iz propasti Atlantide? . Ali. nadrasla je u neku sasvim treću nadutopijsku konstrukciju.. Grci koji su i sami mogli izvesti sličnu računicu. nije mogla biti. opet. trebalo je dobro utuviti da su i grad iz Države i replika iz Timeja/Kritije bili tvorevine socijalno. držim.Atlantida je. imaju nesumnjivu okultnu snagu. . konjoliko boansko čudovište. duž mnogobrojnih kanala. Platon je ponudio još jedan model. već optimalan. hteo Platon to ili ne . Prava.Ako uzmemo u obzir neke današnje (u mnogo čemu još pretehničke) velike gradove trećeg sveta. pa čak i vojnički zdravije i jače od desetinama puta premoćnije Atlantide.dokažem da je utopijska fantazija i do danas sačuvala neku efektivnu vezu sa svojim atavističkim poreklom.

A zaselak Marije Antoanete u 22 . bilo bi dovoljno da pokrene vodenu stihiju koja bi snagom nuklearne eksplozije raznela Atlantidu-grad.. da li je u pitanju. nezamislive u kićenom stilu rokokoa. terapeutski. vaspitni. nadutopijskoj civilizaciji sagrañenoj na opako labilnim miljevitim temeljima. njihovi komentari mojih izlaganja o Posejdonovom graditeljskom remek-delu. ali uprkos tome. Naravoučenije je opet ispalo nejasno. . počev još od Platonove Atlantide pa do našeg Novog Beograda (možda je i to jedna napola ostvarena utopija) antiekološke? . jedno svoje namrgoñeno "političko ostrvo" i na njemu svoj sopstveni grad pravde i jdnakosti. stvarno ne znam. onda moram dodati da sam upravo mislio i na naglašenu ravnotežu zemlje i vode. odnosno drenaže. Kod Platona se ta ravnoteža iskazuje i igrama brojeva. posle prognanog Posejdona. a ne Utopije.Utopija je danas reč-kalauz.zašto? . imao je biti ne samo "grad jači od čoveka". Ostrva rokokoa bile su Kitere.. u načelu. Ili je Platon namerno izgradio tehničku alegoriju o premoćnoj... Uopšte. kao što je ovo sadašnje naše. klasična antinomija homos physis po pravilu je uvek razrešavana na štetu prirode .... što je neizbežno.U zaleñu Atlantide-grada. u čoveku. mnogi su utopisti docnije gradili svoje utopije u inat prirodi. bar u onom delu grada koji je Posejdon sam svojim rukama izgradio. a ja verujem da se nešto od nje naslućuje i iz moje crtačke rekonstrukcije. valja se prisetiti da su i reč i pojam nastali u ambijentima renesansnog platonizma.Nisu li sve utopije.. . ali pokušaću da se izrazim arhitektonskim jezikom. izmeñu ostalog. i to baš na onoj tački gde je spoljni krug grada dodirivao morsku obalu. Preterano kišovito proleće. već i grad jači od prirode. ozbiljni. Grad. već ona dva moja dična pitagorejska disidenta. tradicionalna grčka nespretnost u stvarima hidrotehnike.. a ne oni nazvao Posejdona bogom ekološke ravnoteže i mudrosti (bez obzira na njegovu hirovitu narav).. još pride. čak i kod Platona. Ne znam. Ali. kojom je model potanko razjašnjen. Svaka utopija imala je. I upravo u takvim ambijentima utopije su veštački svetovi. i one oko njega. Slivne kose planinskih venaca bile su bar dvostruko veće.one. koji je pokrivao ravnicu površine današnje Mañarske. Čitavu tu nečuvenu tehničku majstoriju Platon je vezao za more jednim jedinim izlivnim "sifonom". Njom se danas bez teškoća otvaraju (bolje reći obijaju) svakovrsne intelektualne i moralne brate.Zar ne postoje utopije koje nam (u rusoovskom smislu reči) nude povratak prirodi? . Ne znam da li ću biti jasan. ako ipak priznam. Priča o Atlantidi ih razluñuje. prepuni su jeda i gorčine. Uostalom. da sam ja..Nisam ga ja tako nazvao. nedostojni potomci su posle uveliko povredili načelo ekološke ravnoteže. u svoj onoj Platonovoj matematičkoj akribiji.. kao štoto često biva. utopijski grad. Pa ipak. i zato što je eminentno pitagorejska u svom preteranom "planetarnom" kosizmu i. i bog ravnoteže zemlje i vode? Nazvali ste ga čak bogom tehnološke mudrosti . izgrañen je monstruozan hidrološki sistem navodnjavanja. Utopije su klasicističke troverine. No.

čini mi se da se u okvirima antičko. Prema tome.Versaju. 2. ali na pitagorejski način. 23 . Gradonačelnik Beograda.A sada. Napomene: 1. u kojem se ona preodevala u mlekaricu da bi gostima servirala sir s vrhnjem. opet. 1966. vrlo brzo uvideo neadekvatnost simboličke poruke.tehničkog genija nije moglo zamisliti išta strašnije od vodene pošasti. maj 1987. poreñenja radi. Beograd. na podsticaj Branka Pešića. Krug na četiri ćoška. Beograd 3.Priznajemk. "Vuk Karadžić". opet. oprostite mi za naknadnu radoznalost. jer sam. Ništa što bi se iole približilo. da ne znam. .Odustao sam. bez obzira na primamljivost slike. pokušali da premodelirate ovu prirodnu retkost i danapravite spomenik zemlji i vodi. Urbanističke mitologeme. Meñutim. "Nolit" 1986. po nečemu sličan smanjenom planu Posejdonove Atlandite? Od toga ste kasnije odustali. Beograd. to nije bila nikakva utopija. (3) nabacujući prve skice za spomenik revoluciji na Ratnom ostrvu. Zašto? . 3. Da li je onaj atlantidski "sifon" izazvao bezmalo smak sveta? . odnosno današnja.Da li je tačno da ste svojevremeno. onda se to može shvatiti samo kao eksplozija nagomilane energije nerazumno izdvojene iz celine prirode. Intervju: Dragan Jovanović NIN. sličnost sa današnjim crnim perspektivama nije baš sasvim proizvoljna. Jedno čisto tehničko pitanje. današnjoj mogućoj nuklearnoj katastrofi. . bar ne pitagorejska. Ako je "sifon" stvarno eksplodirao.

ali i graditeljskog iskustva. nekropola. zapisa i stvaralačke Bogdanovićeve poetike protekle su decenije. poetici i ritualnoj igrariji. Bogdanović nas vraća svijetu neimarske riječi. crtežima. ali se u svojoj prozi vraćate drevnim civilizacijama i ličnostima iz gradirteljske. od kamenih gromadado cfrteža i knjiga. eseja i smatrate li. gradio sam da bih umeo da pišem (i da bih imao o čemu da pišem). redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. arhitekta. a vaše knjige obično su praene dijagramima. plod je višegodišnjeg spisateljskog rada. po vašoj ocjeni. klasičnih modela. "meñu kojima su i "Slobodište i Jasenovac. Da li je crtež. to nije moj posao. dosadašnjih studija. Koliko se ona. samo jednom viñeni spreda... (1) postoji dosta čvrsta unutrašnja veza. za koju stedobili "Nolitovu nagradu". Ipak skrenuću pažnju da izmeñu skorašnjeg Kruga i davne "Zaludne misterije". filozofske i književne oblasti. kaže nam Bogdan Bogdanović. iz čije radionice odlaze po različitim mjestima u zemlji i svijetu djela sa neuobičajenom poetikom.Vaša nova knjiga "Krug na četiri ćoška". koji 24 . Ne. Od partizanskih spomenika. orijentalnih.Pohañali ste crtačku školu Petra Dobrovića. uglavnom zasnovan na klesarskim veštinama. umjetnik. Nedeljni glas . bliska različitim vremenima i majstorima različitih podneblja. da ima više humora ili realnosti od ostalihP? Bogdanović . sa talijansko-renesansne strane.3.Moja nova knjiga. izmeñu tradicije i savremenika.Pisao sam da bih umeo da gradim. u jednoj nama mnogo bližoj varijanti. manuelan. graditeljima i vremenu koje traje i ponovo nam dokazuje vrijednost i neuhvatljivost stvaralačkog rada. Praktično sam romansirao svoje graditeljstvo samim tim što sam odabrao da se bavim jednom dotle zapostavljenom oblašću arhitekture: odabrao sam staroderevan način rada.Vaše spisateljsko iskustvo proisteklo je iz traganja za humanim vrijednostima graditeljskog rada i potrebama savremenog čovjeka. drugi put viñeni nekako s leña. igru uvijek na granici sna i jave. . Ima situacija u modernoj nauci kad je neophodno prebaciti se u svet "Alisine zemlje čuda". Smešni pitagorejci su jedni isti. Da li ste svjesno računali na neobičnost forme i smatrate li sebe i danas modernim umjetnikom? . poired već prepoznatljivih stilskih osobenosti. dok po ocjenama drugih težite u stvaralačkom radu dinamici. razlikuje od ostalih vaših knjiga. . Bogdanovi čarobni krug Od ritualnih igara do crteža. predanog i bliskog svakom vremenu. ne bih se usudio da je poredim sa drugim mojim knjigama. kao i vijekovi meñu filozofskim periodima koji mu služe kao poziv na putovanje.

zapis je rukopis. Ponekad mi se čini da je bolje u njih ne zavirivati. pretvorim u prave ilustracije. . Ali. muževnih (Mardukovih). jednog samo da pomenem..graditelju. Šamisa... posaditi se pred velike kartone i tipkati i tapkati. . miješaju i ravnopravno egzistiraju nekadašnji ili novi disidenti i astrologija. recimo Mardukova varala. . nego možda nikad neće ni biti napisana. ali to je samo po sebi evidentno (Marduk . Ili se. i kakvu za vas imaju vrijednost traktati u kojima se. crtački je sinopsis za knjigu koja ne samo da nije još napisana.. već daleko starijem Marduku. i metalogika Edgara Alana Poa. samo napola. možda.. podzemne spratove. pored različitih žanrova.Predamnom je dvanaest kofera crteža i skica. jer je. neimarstva? . tehničari i tehnokrati. nacrtana knjiga o ukletom grañenju sveta. . kojima ste posvetili cijeli radi vijek? 25 . ponekad se i dva . I ta bi se knjiga mogla nazvati. Obratno. Da. za razliku od umetničke mašte. ukoliko prihvatimo da početne formule sveta u kome živimo ne dugujemo ni grčkim bogovima. filozofija? . Hofmana. tekstu.. Ponoviću: možda je stvarno bolje da ne zaviruje u te zabataljene. meñutim. i sad samo treba naći vremena.vas danas zanima. kao razrješenje nekih problema? . sami ste nagovestili: crtež je i zapis. Verujte mi. baš tako. kojima sam se ispomagao. i Luisa Karoja. ta knjiga mogla nazvati Kibeline košnice. o grañenju sveta "na veresiju".Koliko su tekstovi iz vaše radionice.tri životna sloja navuku preko istog komadića hartijre. ako i ne bude napisana. "izložba nenapisane knjige". svakako. da li biste rekli nešto više o specifičnostima nauke i zanata.. malo trapavo i lakomislenom mesopotamskom bogu . no tekst je već bio gotov i nije se moglo ništa bitnije dodati.vlast. bar desetak godina. uzeti pisaću mašinu. ni jevrejsko-hrišćansko-islamskom bogu. ostaće nacrtana.magu . koji je svojim dijelom dao izuzetan doprinos. Zašto? Pa.. Logika mašte sme biti i logika . a u tome se kriju premnoge pretnje. tehnologija. razume se. nastajao slično kao i knjiga.Kao profesor na Arhitektonskom fakultetu. ali i crteži sa nove izložbe u Sarajevu. veoma efikasna.. pa sve do Černobilja i opet do vatre). ženskih (Kibelinih) gradova.i desnih. Tako se nagomilavaju decenije rada i spratovi smisla. plod već odavno započetog putovanja kroz vrijeme i traganje za identitetom graditelja. rukopis je često i palimpsest. i sukobima.Da li danas još uvijek smatrate da je vrijeme naučnika bez mašte i umjetnika bez logike prošlo. i logika-nad-nad. i nad-nad logika..Privodeći kraju rukopis "Kruga" odlučio sam da elementarne skice. još od Prometeja i vatre. Gde sam se.bato. ukoliko nesavršenost sveta pripišemo nesporazumima.Mislim još uvek isto to. sada vrlo modernog Ešera. politika . i ratovima izmeñu davnašnjih levih. sve je to u dobroj meri čitljivo sa crteža. pokolebao? Počinjem ozbiljno da zazirem od mašte naučnika. Brentana. Dodajem da na crtežima nije zapisano ako je Mardukova polovina sveta odnela prevagu. alhemija. a meñu crtačima.nad-logika.

neuobičajeno. i možda biste ih izdvojili. Jedino bih mogao biti zadovoljan što sam. nisam zadovoljan svojim životom (iako sam se u životu lepo naigrao). juli 1987.. ni svojim crteima. Banjaluka.. na kraju. .nauka ili gnoza.. srećno mimoišao njegove najbestijalnije užase. onda je neizbježno da na vaše pitanje odgovori sasvim jednostavno: ne. ni vojim dijagramima.. ličnu gnozu u svemu pa i u stvarima graditeljstva. nisam zadovoljan ni svojim grañevinama (iako su mi pomogle da dobar deo života odlebdim izmeñu zemlje i neba). Beograd. za polisemiju. spomenicima. ne. 26 . Napomena: 1.Upravo sam održao svoje poslednje. zbog stilske i vremenske raznolikosti? -Ako se neko tako odlučno izjasni za drugo čitanje sveta. nisam zadovoljan vremenom u kome sam svoj život proživeo (iako sam. Glasao sam za višeznačje stvari kojima smo okruženi. dakle za jedno novo. drugo i drukčije čitanje sveta (i gradova. 4. nisam zadovoljan ni svojim knjigama. Intervju: Jagoda Prnja Nedeljni glas. iscrtao svoj ornamentum mundi. ne. Izjasnio sam se protiv "bukvalnog znanja" i prokleo sam sve pouke i sve poučitelje. i 5. Zaludna mistrija. Ako taj nacifrani zaludgraditeljski crtež nije ispao lepši no što je. 1963. Izjasnio sam se za "gnozu". od iskona do danas. i civilizacija).. krivica je više Mardukova no moja. kao što sam ja učinio.Da li ste zadovoljni svojim graditeljskim radom nekropolama. ipak bez laži. Glasao sam. za slobodnu. a lako sam ih mogao nemimoići). ne. Tema Arhitektonska teorija . "Nolit". oproštajno predavanje.

ili da ih fotografišu. kao protivuslugu za moje muke. tačno je da sam podelio tih tri stotine desetki. iz njihovih grafičkih beležaka i ponekog zapisanog "šlagvorta" mogao sam da rekonstruišem tok izlaganja u celinu izloženih ideja. uvek sam se trudio da"mislim" i prstima i kredom. Na predavanjima mnogo improvizujem. Da li je to istina i ko je koga nagradio: vi studente jer odlazite u penziju ili studenti vas izuzetnim znanjem? Bogdanović .. gospoñice Kuburović. graditelj. zar ne? . autoru 20 grandioznih spomenika revoluciji. pa čak da poremeti i kvalitet posla! E pa.Uvek sam im se obraćao sa "vi" i smatrao sam ih gospodom. crtao i brisao. u školskoj godini koja je nedavno završena.. Jeste li ikad videli kako se neko muči i zlopati misleći? Moji studenti su često imali prilike da gledaju baš tu i takvu predstavu. crtao sam. pisac. delio sam 27 . stvarno su i bili prava gospoda. ne bi li mi ih. da ste za godinu dana. Dakle. kako znaju i umeju. studentima "podelili" tri stotine "desetki". ima tako mnogo hipokrizije. Tražio sam od studenata da svojeručno. nesumnjivo iskaže poštovanje. nikad nisam održao dva istovetna predavanja čak i kad je tema bila potpuno ista. ne baš jednostavan. crtao i brisao na velikoj školskoj tabli. u tom već uveliko anahronom obraćanju.Znate li šta mi prvo pada na pamet dok otpočinjemo razgovor? Razmišljam kako da vas oslovim: gospoñice ili drugarice? U nedoumici sam (poodavno) postoji li danas bilo kakav način da se. Pri tom. Razumećete moju želju da mi se ponešto i sačuva od tih efemernih tragova ideja u nastajanju.Priča se profesore. stavili na raspolaganje. Odnedavno. ništa manje neuhvatljivom izmeñu Malog Popovića i. Najčešće. arhitekti ne samo jugoslovenskog glasa i značaja. samo nije bilo primećeno. ništa manje intervjuisanom nego kad je bio gradonačelnik Beograda. Ali ništa manje zauzetom nego do sad. naročito pri obraćanju ženi. Intervju . Nisu svi uspevali uvek da uhvate sve. Uzaman im packe i zvezdice Arhitekta. posle. Jedno neoprezno. ali kad se sabere. reprodukuju te moje crteže. piscu neobičnih knjiga. a u stvari nadmeno "druže" moglo je da zamuti zauvek odnose meñu nama..Kako ste oslovljavali majstgore na gradilištu? . Ono "drugarice" ima svoj dragi smisao samo u uspomenama iz prvih poratnih godina: danas.. I za taj posao. penzioneru. Nije teško prepoznati da je reč o Bogdanu Bogdanoviću. izletnik meñu političare. nisu svi uvek ni dolazili.4. sve ima svoje razloge. lepo. snishodljivo. ali je tačno da sam slično činio i ranijih godina. Ali.

A oni koji po sili stvari ostaju izvan vrtloga ideja.Umeti izdvojiti talentovane od netalentovanih. bilo je i takvih koji su naknadno shvatili da je prazna opštenarodna desetka pomalo i uvredljiva. izvan škole. uzaman im packe i zvezdice. ili deceniju i po unatrag. Stvar je. izbila na videlo tek prošle godine i nastala je neka vrsta kolektivne uvreñenosti. pa još zakačeno drvenim štipaljkama.. morali su se zadovoljiti inkriminisanom opštenarodnom desetkom koja je toliko uzbudila čuvare školskog poretka. Bil. Ima predmeta koji traže rigoroznu disciplinu. stoleću neke su velike tehničke škole bile organizovane čak i na kadetskoj osnovi. Napisao sam ga sa zadovoljstvom. eto. Lojalno sam priznao da moj sistem ne može važiti za druge predmete. Najzad. kao i u onoj neformalnoj (alternativnoj. I upravo ti kojima su moja izlaganja stvarno nešto značila. To je. i nisu baš mnogo razbirali od te moje pedagogije. Eto. A oni ostali. . pa onda i jednima i drugima diskretno pokazati na čemu su. Ima i sasvim ozbiljnih predmeta iz kojih se ne mogu deliti desetke.u školi.Da li je to bio vaš način odabira talentovanih? . prvo a nadam se i poslednje. Čak sam pisao i izjašnjenje. njihovu intuiciju. verujem samo u prave selektore. pa nije neophodno deliti packe ili zvezdice. Pitomci nadaleko čuvene i surove pariske Političke škole nosili su uniforme i sabljice. Ali. trebalo i videti: predavanje smotano u papirnu rolnu dugaču 6-7 metara. pa su tek posle (obično kad se zaljube u devojčice pametnije od sebe) trčali u biblioteke. iako su. meñutim.desetke čitavu deceniju. meñutim. Ima predmeta koji se bave idejama. ili su ih pobijali ili se sporili. Ali bilo je i onih koji su umeli sami sa sobom da raščiste i da uvide kako ima stvari u koje ne treba da se petljaju. ispit već bili ostavili za sobom. to je umetnost nad umetnošću. pisali su eseje i raspravice. razrañivali moje ideje.Završno predavanje koje ste održali pred prepunim amfiteatrom Arhitektonskog fakulteta bilo je dogañaj za sebe. to je priča o opštenarodnim desetkama i o izvesnim posebnostima ezoterične nastave. o je. kažu svi koji su ga slušali. razume se. a u 19. tek tako. Takvim sam se. cunjali su po bibliotekama. . u životu. U impersonalnu selekciju ja ne verujem. sudiće se jednoga dana i prema mojim studentima koje sam odabirao i kojima sam se posebno bavio . šta da činim kad ima predmeta koji su po sebi zanimljivi (ponekad ih predaju i zanimljivi profesori). pa ni za druge nastavnike. Koja je poruka tog vašeg završnog predavanja na temu "Arhitektonska teorija nauka ili gnoza"? 28 . dolazili na konsultacije i pisali sastave i izmišljali i crtali neke voje ideo-dijagrame. studenata koji su slegali ramenima. uglavnom zadovoljni. a ideje mogu da povuku u svoje vrtloge one koji su im dorasli. Koliko sam sam vredeo. bavio sa posebnom pažnjom. obino. Mislim da je i takvo uviñanje uspeh koji zaslužuje prelaznu ocenu. onoj što smo je od milošte zvali "Mistrija pod orahom ili Seoska škola za filozofiju arhitekture". formalno. i odoka.. ako hoćete) školi u selu Popoviću. a oznake su dobijali u skladu sa položenim ispitima i ispunjenim klauzulama.

- Odlučio sam da jednom u životu, u trenutku opraštanja, napišem i pročitam svoje završno predavanje. U toj nameri nisam sasvim uspeo. Već od prvih reči oidlepio sam se od napisanog teksta, a rolna se, kontrole radi, polako odvijala, polako ali sigurno je klizila, silazila je, padala s puta, plazila je prema prvim redovima slušalaca i slušateljki. Predavanje je trajalo neprekidno dva i po sata, a auditorijum je bio strpljiv i pun pažnje. Bio sam stvarno srećan i ponosan. Preda mnom su se nalazili, nazirao sam ih u svetlostima reflektora, mnogi moji dragi desetkaši, jedne ili druge ili treće gilde, svejedno. Neki već i kao magistri, čak i kao doktori. Ponavici, mnogi su beležili i crtežima pratili moje srtanje na tabli, što inače nije bilo neophodno, jer je celo izlaganje televizija integralno snimila. A sad, ostaje još nešto nerazjašnjeno. Pitate me: koja je i kakva poruka? Zar mislite da je lako neku poruku ispisanu na svitku od pet, šest, sedam metara dužine prevesti, prebaciti, sažeti u nekolko reči? Uostalom, neću da se prenemažem. Nije ni bilo neke naročite poruke. Nije je ni moglo biti jer se sav smisao mojih reči okretao protiv pouka i poučitelja, protiv agresivnog, jednoznačnog, odsečnog, bukvalnog znanja. A u stvarima duha (arhitektonska teorija, ipak, spada u stvari duha), sve je, naprotiv, u oblacima konotiranih slika i ličnih odraza, sve je smišljeno samo ukoliko je višeznačno, u punom sazvučju neugrožene polisemije. Prema tome, jedina bi poruka mogla biti - ne, braćo, nema poruke i ne očekujte je. Pfrepustimo dakle poruke poručnicima duha. I upravo zato, ako prihvatimo višeznačje stvari, i otarasimo se agresivnih poručitelja koji, ponekad, mogu biti mnogo opasniji od bezazlenih poručnika duha, tek tada stičemo prava na jedno novo, drukčije, drugo, drugoslovno čitanje sveta (dakle, i arhitekture i gradova i civilizacija). To, neko drugo i drukčije, sasvim drugačije razumevanje sveta moja je davnašnja opsesija, koja me prati još od Zaludne mistrije, a kulminira, čini mi se, u Krugu na četiri ćoška. - U intervju banjalučkom Glasu, podelili ste svet, u trenutku rañanja civilizacije, na svet Kibelinih, nesuñenih, i Mardukovih, dosuñenih, gradova. U opoziciji dva principa ženskog i muškog, i u premoći muškog, kao da vidite uzroke tolikim nevoljama današnjice. Pri tom ste, izričito, stavili znak jednakosti izmeñu Mardukove polovine sveta i svega što je "vlast, politika, ideologija, ideologije, sve pod konac, svi pod konac, tehnika... tehnika-bato!... tehnologija, tehničari i tehnokrati... još od Prometeja i vatre, pa sve do Černobilja i opet do vatre". Je li to neki nagoveštaj "antiprometejstva" u vašim preokupacijama? - Nema tajne: nisam raspoložen da se divim ni Prometeju ni Prometejima, nisam spreman da uzvikujem - Prometeji svih zemalja, ujedinite se! To je i nepotrebno, jer oni su se i te kako ujedinili. No poñimo nekim redom. Prometej (Titan po poreklu, dakle konstitucionalno, pre eshilovske konvezije, "intelekt bez duha") staromodna je odrednica večitog progresa i nezadrživog rogresizma koji se, ipak, završava nekom vrstom progresivne paralize. Prvi simptom te paralize je Černobilj.

29

Ne volim prometejska opredeljenja jer je Prometej, bar u našim prilikama, bio vrlo napredan, gotovo agitpropovski heroj, valjda zato što ga je Marks lično promovisao i preveo iz klasične u modernu mitologiju. Ali, Marks je to učinio sasvim uzgred, pošto je kao i svaki klasičar (po osnovnom obrazovanju) prošlog veka, bio sklon euhemerističkoj didaktici... Ljuti me, sem toga, što prometejska fantazma još igra neku ulogu u nekoj našoj današnjoj kukavnoj filozofiji naše (valjda buduće) civilizacije. Ovo "naš, naša, naše" shvatiti kao uže geografsku odrednicu, recimo od Beograda do Smedereva i natrag. - Studenti su vas voleli, svakako da ste voleli i vi njih. Koliko ste bili iskreni prema njima i da li ste im rekli sve što je trebalo da im kažete? Tačnije, kako ste ih pripremali za poziv arhitekte u vreme kad je samo u Beogradu, prema nekim procenama, oko šest stotina nezaposlenih arhitekata? - Trudio sam se da pred studentima budem iskren sam sa sobom, jer je to način da budem iskren i sa njima. Živimo u svetu laži, od najbrutalnijih do visokoodnegovanih. Dragoceni su nam trenuci istine, ma čija da je i ma kakva da je. A ta njihova istina - mislim na svoje studente - porazna je i zastrašujuća. Šta ih čeka i čemu da se nadaju? I gde je tu onda progres? I šta na to kažu moderni Prometeji, baroni vatre i slepe titanske snage? Gledao sam zimus, prilikom otvaranja Plečnikove izložbe, ljubljanske studente arhitekture. Bili su zadivljeni, zapanjeni, zblanuti. Da li je moguće da je jedan jedini čovek iscrtao i podigao toliko sjajnih grañevina - koliko neće podići cela njihova školska generacija? Lako je odgovoriti na pitanje da li su danas čovečanstvu potrebne sjajne, plemenite, prelepe grañevine, mudro usaglašene sa već uveliko izgubljenim lepotama prirode. Potrebne su, jakako. Koliko bi sramnih betonskih brloga modernog sveta valjalo jednostavno apšprengovati mirnodopskim minama, i baciti u vzduh, razneti u prah i pepeo, i zameniti ih grañevinama dostojnim duhovnih moći neostvarenih graditelja! Poznajem svoje studente, znam za stotine natprosečno obdarenih arhitekata koji nikada svoju obdarenost neće produžiti kroz vreme. Pošto takve nisam smeo podsticati nadanjima u koja ni sam ne verujem, učio sam ih mudrostima... utešnim mudrostima... zaludgraditeljske gnoze. - Radni vek ste završili kao profesor fakulteta. Arhitekta ste ali i pisac "Zaludne mistrije", "Kruga na četiri ćoška", najnovija vam je knjiga"Eeji".(1) Kako to da ste uspevali da se bavite i graditeljstvom i spisateljstvom paralelno? - Učili su me od rane mladosti da zapisujem, ispisujem, analiziram. Učili su me da mislim pismeno, i da pismeno doterujem svoje misli. Učili su me, naravno, i da cenim takav način mišljenja. Nisam imao ambicija da budem pisac, niti ih sada imam: ja sam pre svega graditelj koji misli pismeno, i o tome ume ponešto i da zapiše... Počeo sam da objavljujem dosta davno, u svojim "zaludgraditeljskim" godinama, kada, sticajem prilika, nisam ni projektovao ni gradio, i

30

kada sam zauzvrat, neumorno, strasno, gotovo morbidno, gradio kule u vazduhu i iscrtavao gradove ni na nebu ni na zemlji. Upravo u takvim okolnostima nastala je Zaludna mistrija, što, uostalom, dovoljno jasno kazuje i sam njen naslov, on je eksplicitan. Ali, ispalo je da ni kule u vazduhu, ni zaludgraditeljski romansirani traktati nisu uzaludan i sasvim beskoristan graditeljski posao. Ko pažljivo pročita Mistriju, otpočetu još u vreme kada nisam znao da ću biti neimar velikih memorijalnih zdanja, pronaći će da se u tekstu te knjige skrivaju unapred opisane mnoge moje potonje graditeljske ideje. Posle, kroz naporan rad na gradilištima, otvorio se za mene neslućeni registar oblika, znamenja, graditeljskih metafora i alegorija, otpočele su serije duhovnih doživljaja koji su prosto mamili da budu zapisani i književno razrañeni, i posledično, prebačeni u svet književne graditeljske fantastike. Zato tako često ponavljam: pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da pišem. Dobar deo moje graditeljske filozofije izgradio se u bibliotekama i nad knjigama koje nikakve veze sa arhitekturom nemaju. Dobar deo književnih ideja sazrevao je na gradilištima, u fizičkim i izvanfizičkim ambijentima zanata. To je tim razumljivije jer su moja gradilišta, za pojmove modernih arhitekata, bila krajnje neuobičajena. Bila su starinska, gotovo srednjovekovna, organizovana prema zakonima tajfi i starih graditeljskih družina i oslonjena na stare veštine klesanja i stereotomije, s iscrtavanjem detalja i variranjen projekata na licu mesta. Takav način radaje već uveliko bio neka vrsta romansirane arhitekture i bogatio se mojim sistematskim izletima u antropologiju, arheologiju, istoriju religije i komparativnu simbologiju. U jednom razdo blju u skladu sa predavanjima na fakultetu ove su se discipline ukrštale i s neizbežnim urbanološkim istraživanjima. Hoću da kažem, srećno sam (ja bar tako verujem) ostao nepodeljen, a to, ponekad, predstavlja pravu muku za sve koji pišu bilo samo o mojim knjigama, bilo samo o mojim grañevinama. - Čini mi se - propustili ste da kažete koju reč o "Eejima". - Vrlo bih rado govorio i o toj knjizi jedinoj koja izlazi iz moje graditeljske zaludgraditeljske orbite, ali ta knjiga nije samo moja, ona i ma dva ravnopravna autora. Sačekajmo Radu Iveković da se vrati iz Indije, pa ako želite, razgovoru nikad kraja. Duhovita je ta moja saučesnica, i veliki je znalac, i pretpostavljam da ćemo zajedno imati više da kažemo, no svako ponaosob. - Ipak, recite bar šta znači taj zagonetni, i, oprostite, pomalo rogobatni naslov! - Svaka je onomatopeja pomalo rogobatna... Recimo da je glasovni entitet izveden iz zova buljine u mrkloj noći. Uostalom, može se i drugačije izvesti stvar načistac. Eeji su, jednostavno epistolarni eseji. Dakle, knjiga je izvan poznatih rodova. Postoje epistolarni romani, ali ne znam postoje li eseji u četiri ruke, eseji nastali dopisivanjem... i tako dalje, i tako dalje. - Eseji, ali o čemu?

31

- Tja, pa valjda o nama dvoma, o samim autorima. Ipak, ponoviću - nisam ovlašćen da dajem jednostrane izjave o toj, meni veoma drgoj, i meni samom vrlo čitljivoj knjizi. Sačekajmo... - Studente ste učili stvaralačkim igrama, i na fakultetu i u ateljeu u Malom Popoviću. U meñuvremenu ste napravili velike spomenike širom Jugoslavije. Kako taj veliki graditeljski posao shvatiti kao igru? - Metodologija igre, sa vim predvidivim i nepredvidivim licencijama, zametnija je, zamornija je (iako je zanimljivija, zabavnija) od strogo naučne metodologije. Kažu braća Srbi da se igram! E Srbljini, Srbljaci, Srbljani, Srblji moji znate li koliko je jada i rada potrebno da se smisli, da se iscrta, da se unapred u svim mogućim i nemogućim varijantama prouči, da se organizuje, sprovede evalvira jedna pronalazačka igra? U selu Popoviću, igre koje su za cilj imale izmišljanje hipotetičnih gradova i civilizacija i odigravanje njihovih hipotetičnih (verovatnih) sudbina, pripremane su mesecima. Otprilike, za sat igre tri do četiri dana priprema. Ne računajući još i ono što otpada na opšte, i apstgraktno, proučavanje epistemologije igre... Reč je, kao što pomenuh, o vrlo ozbiljnim igrama i o hipotetičnim sudbinskim projekcijama. - Napravili ste 20 velikih spomenika revoluciji, a ni jedan od njih ne liči na one druge. Da li ste to namerno učinili ili se tako dogodilo da ste budućim generacijama ostavili šifrovane oruke? Jer, jednom ste kazali da su vaši spomenici, ma koliko bili različiti, samo različita slova iste azbuke, različite reči od kojih je sastavljena jedna rečenica. Za buduće generacije? Šta mislite, koliko će trajati spomenici koje ste napravili? - Trajaće ako zadobiju neki nov duhovni legitimitet. A taj novi legitimitet treba pripremiti novim i smelim egzegezama. Ako toga ne bude, ostaće samo gola faktografska suština i spomenici će se svesti na indiferentne podsetnike. U svakom slučaju, sigurno je da ti spomenici neće generacijama budućnosti govoriti isto što i nama govore, ali važno je da ne zaćute. Pomenuli ste slova iste azbuke, pomenuli ste rečenicu. Koliko je načina da se pročita jedna zagonetna rečenica ispisana nad žrtvama, patnjama, genocidom? Ali, i nad ubeñenjima i egzaltacijama jedne (dnas već davnašnje) revolucije. Vrlo je mnogo načina: polisemija važi i ovde, a važi i plurilogika - kao što bi rekla moja saučesnica iz Eeja, Rada Iveković. Izvesne analogije sa funerarnim obeležjima davnih, izgubljenih civilizacija su neizbežne. - Radili ste, a radite i sada, mnogo. Ali, ima i drugih koji rade mnogo pa, ipak, nisu isto što i Bogdan Bogdanović. U čemu je tajna: da li ste roñeni u neki srećan čas ili ste, možda, umeli da izaberete, ili uzmete ono što vam najviše odgovara? Da li ste zadovoljni onim što ste do sada uradili? - Još mi odzvanjaju reči u sluhu, dopiru iz dalekih prostora detinjstva, stroge, odsečne reči: igraj se ili radi (tj. uči), nemoj da bazaš! Kada, i dan današnji, uhvatim sebe da niti radim, niti se igram, kad sebe uhvatim da "bazam", ma i u magnovenju, postajem vrlo uznemiren. Osećam se krivim. To je sve što bih umeo da ponudim u odgovor na ovo vaše pitanje.

32

"Prosveta". Eseji (sa Radom Iveković). Beograd. 33 . 14. avgust 1987. 1986. Beograd. Intervju: Mirjana Kuburović Intervju.Napomena: 1.

meñutim. ili se pominju Bogdani (opet bez prezimena). ni o iracionalizmu u ljubavi prema domovini (o čemu bih rado. ja pokušavam samo da raspravim što se raspraviti može o nekom novom. Evo. rekao da sam plenumu prisustvovao. da će taj moderni naslov biti moderniji no što sam mislio.. i uprkos svemu. Ispalo je tako da se u njima. pa da u budućim avanturama pamćenja nikoga ne bismo dovodili u nedoumice i paradoksalne zablude. A kako se svako 34 . pamćenja unatrag. dakle.5. i da ću se uskoro još jednom pozivati na njegov smisao. upravo su razlozi pamćenja. ostane u formi jednog podužeg pisma. radoznali da odmah i bez uvijanja s moje strane. Ali ne o iracionalizmu u poeziji. Pretpostavljam da ste. drugom prilikom).. vrlo nesigurni. raspravu o iracionalizmu. razaberete o čemu želim da raspravljam u ovoj svojoj naknadnoj besedi kojoj je suñeno da za buduća vremena. Biću zato. zauvek. A upravo su ti dosadašnji materijali koji se odnose na plenum i dogañaje oko njega. odlučio sam se da posle svega.. zapisuje prezime Bogdanović. misao je čin Upravo u vreme održavanja poslednje plenarne sednice CK SKS imao sam čast da budem uvršten u četrdeset prvih redovnih članova tek osnovane Meñunarodne akademije arhitekture (IAA). Pismo Centralnom komitetu SK Srbije (1) Jezik je misao. ja to upravo sada činim. pismeno izložim uglavnom sve što bih. Nisam ni sanjao. Ne. već ću je uputiti Predsedništvu CK SKS s molbom da je umnoži i prosledi svim članovima foruma kome i sam pripadam. Iracionalizam kao da pomalo postae vladajući princip našeg svakodnevnog života. dakle. pa sam za temu svoje pristupne besede odabrao razradu jednog danas sasvim zaboravljenog Volterovog eseja pod vrlo modernim naslovom . mnoge bezrazložne i besmislene izjave i neoprezne reči. budućih pretraga u ime Mnemosine i njene neporočnosti .. sastavljajući neku novu vrstu besede koju neću izgovoriti. čudovišnom. a bez navoñenja imena. ni u filozofiji. skriveno načelo otpočinje prožimati mnoge postupke. ni u umetnosti. ili obnovljenom. o nekom gotovo okultnom iracionalizmu. jasan. verovatno.. neoprezno i na više mesta.Pustolovine pamćenja. koji kao opako. i. Ne otvaram raspravu ni o iracionalizmu u ljubavi. ali isto toliko. mnoge izlive emocija. a možda još i više. u granicama mogućnosti. kojom sam se prilikom i potrudio da svojoj sabraći po zanatu izožim kvintesenciju vojih graditeljskih i teorijskih iskustava. mog pamćenja. ja pokušavam da otvorim raspravu sa sobom i sa drugima. dragi drugovi. Razlozi koji me na taj čin navode. razlozi budućeg pamćenja. na samom početku kratak. eto..popisanim materijalima današnjice.

bezumlje, pa i političko počinje ponajpre otkrivati u bolestima jezika, tamo ga, odmah, u tom ne baš preterano skrivenom ležištu, treba i potražiti. Da sve bude još neobičnije, pa ako baš hoćete, i još iracionalnije, lako se da zapaziti da je na sednici Predsedništva, i na plenumu CK SKS, bilo upravo vrlo mnogo, nesrazmerno mnogo difuznog, razmagnetisanog razgovora o jeziku. Bilo je, bar za skromne pojmo moje naivnosti - neobično, neverovatno, nepodnošljivo mnogo reči o rečima, o njihovom značenju, o njihovim podznačenjima, nadznačenjima, iza-značenjima. Koliko su samo puta pomenuti, ili mukom kolokvijalnog govora netačno potezani, svakojaki pojmovi kao što su sinteme, reči-amblemi, reči heraldičkog opsega, apolozi, alegorije, parabole, metonimije, metafore u užem smislu, sve do čistih i neprikosnovenih simbola, koji uvek stoje na vrhu piramide verbalnih slika. Raspre su često više podsećale na kongres hermeneutičara, no na partijski plenum. Verujem da takav skup još nije zabeležen u istoriji komunističkog pokreta. Strast sa kojom su krivljene i ispravljane krive i prave Drine ezopovskog jezika (izraz koji se izgleda najčešće mora slušati) - ta strast je bila doista prevelika. Mogla se uporediti, čini mi se, samo sa strašću Staljinovih jezičkih didaskalija, kojima je, pred kraj života, delio uputstva ne samo o tome šta treba govoriti (to je ionako bilo jasno), već i kako treba govoriti. Pri tom, pune objektivnosti radi, ipak ću vam reći da je Staljin imao izvesnih lingvističkih znanja i da lično nije bio bez jezikoslovnog talenta i, kao svaki bogoslov po formaciji, imao je odrana razvijeno osećanje za moć reči - pa mu, valjda, zato plenumi nisu ni bili potrebni. To je, bar koliko mogu za sada da razaberem, i najvažnija razlika... 1. Poreñenje sa mračnim jezičkim didaskalijama, o kojima, verujem, neki mlañi meñu vama, članovi CK SKS, do sada ništa nisu čuli, spada u moju ličnu avanturu sećanja i za nju, u potpunosti, ja preuzimam svu odgovornost... Ali, ako poreñenje odmah i zaboravimo, što je svakako najbolje, ostaje ipak da je sednica suviše često ličila na suñenje jednom mladom, čestitom, ubedljivo obrazovanom čoveku koji je na sednici (i pre nje) optužen i osuñen ne za verbalni delikt, već za delikt nepočudnog jezika... jezika i govora... jezika i stila... (nepreciznosti nisu moje i nameće ih upravo jezik, jezik i govor, stil i anti-stil rasprave, odnosno raspre). Da, dragi drugovi, upravo je kao što sam rekao: jedan mlad čovek, jedan politički pisac na samim počecima svoje izredne političke esejistike, odmah je neopozivo osuñen za delikt jezika... za delikt nepočudnog nečudorednog, nekanonskog jezika i, da budem do kraja otvoren, vi ste ga većinom glasova osudili! Takva osuda je očigledan presedan u našoj političkoj kulturi i upravo zato, kao presedan, u meni izaziva vrlo veliku zabrinutost. Eto, do pre neki dan, nisam ni razmišljao o tome da li postoje kanoni jezika i izražavanja u političkim tekstovima i da li se unapred moraju regulisati pravila govora i govorenja na sastancima i forumima. Sad, meñutim, počinjem da se

35

preslišavam: postoje i stvarno neka čvrsta i apodiktička pravila političkog i partijskog govora, baš takva kao što nam ih nudi, i odsad pa nadalje nameće, natura, nabija na glavu upravo ova žalosna rasprava-raspra? Pitam se ko je i kada postavio kanone partijskog govora i, više od toga - ko je vlastan da ih postavlja? U Titovoj Jugoslaviji govorili smo slobodno i na partijskim sastancima i u forumima: ponekad smo i suviše govorili, suviše često smo koristili neomeñenost prava da govorimo. Ljutili smo se na tuñe digresije i skretanja, ali nikada niko od nas, ni veštijih ni manje veštih govornika, nije imao nikakvu unutrašnju, spolja nametnutu skrupulu razmišljanja kako govoriti, i da li je, govoreći, ostao u merama nekog nepisanog kanona ili ih je prekoračio. Sam Tito je govorio nevezanim, nesvezanim, nesapetim jezikom, ponekad u krajnje ćudljivoj kadenci što je davalo posebnu ubedljivost njegovim rečima. A reči su mu nailazile (ili, kao svakom živom čoveku, i nisu baš nailazile kad treba i kako treba), ali nailazile su i reñale se bez ustručavanja, bez ikakve vidljive cenzure i unutrašnje spazme. Bio je to slobodan govor čoveka koji nikome nije ulivao strah od govora i od prava na slobodan iskaz. 2. Doživeli smo sada, najednom, pokušaj nasilne unifikacije jezika. Unifikacije jezika, nastojanje da se uspostavi neki neprikosnoven kanon, spada po pravilu u svet crkveno-jezičkih kategorija. Ako je, možda, taj pokušaj proizašao iz jaloe nade da će se ujedinjavanjem jezika postići neki prividni supstitut jedinstva - zabluda je očigledna. Jedinstvo, kao ni jezik, nije ni metafizička ni teološka kategorija. Uostalom, neki od vas su tu opasnost već bili uočili, i nisam ja prvi koji nanjih skrećem pažnju: "Utvrñivaćemo reči i izraze i tamo gde je to neophodno i tamo gde nije, tražićemo unifikaciju, jednoličnost, jednozačnost izražavanja i kad nema razlika u stavovima - u suštini stavova i (u suštini) opredeljenja u politici. I na tome ćemo trošiti ogromnu društvenu energiju"... Ovo upozorenje, baš kao i nekoliko njemu sličnih, bilo je opravdano, kao što čitav tok raspre i daljih dogañaja u vezi sa njim to dokazuje. Ali, uzaman sva ta opravdanost upozorenja pred naraslim, nabujalim težnjama (odakle li su samo, iz koje podsvesti krenuše?) za "monolitnim zvukom", za monofonijom. Tu strasnu želju za jednozvučjem ne umem drukčije da razjasnim do kao veoma ozbiljnu (podsvesnu, nesvesnu, besvesnu, beslovesnu), ali ipak izričitu pretnju mračnog iracionalizma... uskoro ću morati da upotrebim i neki jači izraz! Ako verujete da će bilo kakva monofonija ponuditi bilo kakav doprinos jugoslovenskom sazvučju, vaša je zabluda strahotna. Ne samo da unifikacija partijskog jezika u srpskim i srbijanskim okvirima neće nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije, već će se odmah pokazati kao opaki faktor daljeg udaljavanja, sve većeg nerazumevanja. I ne samo da će nas, srpske komuniste i srpsku inteligenciju uopšte, sve više zatvarati u svet morbidnih fikcija, već će nas sve više udaljavati i od same stvarnosti i od moći da je jezički "preslikamo".

36

3. Pojava je naglo izbila na videlo i, budući još uvek svima na videlu, pokazuje bezmalo sve osobine nekog neočekivanog hepeninga. Taj jezik, ili bolje reći anti-jezički hepening, može se, razume se, uzeti i sa smešne strane. Prapovodi su stvarno komičnji, ali znamo da se i iz komičnih povoda neretko razvijaju vrlo ne-komični dogañaji, onekad i sa tradičnim posledicama. Poñimo od tih čudnih podsticaja i u dubokom mraku skrivenih infantilnih želja odraslih ljudi: "On (-moja napomena: on, Pavlović -) više je, ja mislim, na televiziji nego svi opštiski komiteti i meñuopštinski komiteti..." ili, slična jadikovka, samo sada odjadikovana i uz izvesne pokušaje da se oblast infantilnijih ljudskih želja uokviri prvim prividima ozbiljnosti i jezičkog čudoreña. Razume se, opet na Pavlovićev račun: "Ja bih rekao... izvesna doza neke narcisoidnosti, samozaljubljenosti u sebe i svoje tekstove..." Ozbiljnost prigovora je takva da bi se mirno moglo odustati od svakog pobijanja. Ipak, iza ove naoko opet sasvim bezazlene erupcije političkog nevaspitanja, kriju se već i neki ozbiljniji motivi prvih nagoveštaja da se generalno, i svim snagama udara na Pavlovićev jeuzik u celini pa i na inherentne osobenosti živog jezika uopšte. Hajde-de, - dozvolimo samozaljubljenosti ima kod svakog autora i kod svakog govornika; ima je i te koliko i u nepodnošljivim proliksijama automatskog političkog praznoslovlja. Zar to ikome od nas danas treba dokazivati? Meñutim, prigovor je suštinski i ne ide na "izvesnu dozu neke narcisoidnosti", kao takve, već ide na račun očigledne Pavl, ovićeve stilske brižljivosti i brige za integritet teksta i integritet smisla u tekstu. 4. Shvatio sam: govorilo se zatim o Pavlovićevom maniru jezika "sa visokim retoričkim pretenzijama". Stavljam na stranu previd da je retorika više stvar govora no jezika i, na kraju krajeva, to je sasvim sitna omaška, ali se pitam kako je moguće da navodni "razni obrti ovakvi ili onakvi" i svakovrsne (podrazumeva se - nepoćudne) "igre reči" sasvim pogrešno uzimaju kao ukrasne šljokice, a ne kao funkcionalni elementi jezičke metode? Namah, drugovi, pričinilo mi se da ću se i obradovati. Da li to, najzad, otpočinjemo pravi razgovor o sve osetljivijim pitanjima političkog diskursa kod nas i njegovog odnosa prema stvarnosti? Na žalost, svako je radovanje ispalo preuranjeno. Pokazalo se da je samo reč o pokušaju da se milom ili silom zaustavi jedna modernija jezička metoda političke analize i da se stvari ponovo vrate u okvire forumskog, pa i konferencijskog praznoslavlja. Pri tom, nije nedostajalo ni neprikrivene demagogije. Pa evo i sam imam prilike da slušam izlaganje u maniru sa visokim retoričkim pretenzijama i raznim obrtima, ovakvim ili onakvim, (a) to je ono (š) to kažu da nas običan narod ništa ne razume. Sa igrom reči u kojoj se najčešće gubi direktan govor i njegov uticaj na subjektivne snage... itd. Ako ti naši Žoržike Dandeni stvarno žele da imaju debatu o ozbiljnosti političkog

37

diskursa, i ako su svesni odgovornosti koju takva debata za sobom povlači - onda će je, makar i post factum, imati... "Direktan govor" je, pre svega, pojam književne naracije, pa tako ni direktan ni indirektan govor ne mogu imati nikakve veze sa bilo kakvim pokušajima klasifikovanja (i kvalifikovanja) političkog diskursa. Sem ukoliko obraćanje objektivih snaga subjektivnim snagama i "običnom narodu" ne shvatimo kao neku vrstu pripovedanja... Što se retorike tiče, nje je svuda oko nas koliko ti volja, a kanonizovani govori, svi redom počev od crkvenih verzija, uvek su neka vrsta retoričkog kontinuuma. Retorika crkvenog i crkvenopolitičkog govoranja uspeva, štaviše, blistavo da materijalizuje neprekinut protok sopstvene "energije" koja se govorničkim ponavljanjem ne troši, vće se umnožava; sindrom naopakog političkog diskursa koji bih označio kao oratorski perpetuum mobile... No, to moje pozivanje na crkvene (pa i na crkveno-slovenske, pa i na crkveno-ñurñijanske - zašto da ne?) govorničke običaje... elem, to moje pozivanje na naglašeno istočne opcije našeg političkog govorništva ne mora biti baš nimalo bitno za ono što ću reći otvarajući novo i bitno pitanje. Važno je znati o kom se to jeziku i govoru (ujedno za ovaj put) mi uopšte sporimo? Mislimo na jezik stvarnog analitičkog rasčlanjavanja pojava, dakle, na živi jezik modelskog "preslikavanja stvari", ili na jezik iracionalno teološkog narativnog kontinuuma? (Kad već takop blagonaklono pominjemo "običan narod", onda znajmo da ćemo lasno objasniti "običnom narodu" sve što je nama samima jasno i što, prema tome, podleže racionalnim objašnjenjima; iracionalna naracija, meñitim, čak i kad je prividno snishodljiva, nikome ništa ne objašnjava. ) 5. U parentezi (običnog naroda radi, a i radi svih drugih) otvara se, čak i na problemima jezika, jedno kapitalno pitanje naše stvarnosti: je li partijski život doista "dosta prost"? Isti, malopreñašnji govornik na istu temu, i u okvirima istovetne teze: "Partijski život je dosta prost"... Nije, na žalost, nije nimalo prost, baš kao što nije nimalo prost (ukoliko ga u svojoj podsvesti ne uprošćavamo) ni onaj drugi, spoljni, nepartijski život koji nas okružuje. Pa pošto ništa, ni oko nas ni u nama, nije idilično prosto, pa pošto je "mutno to u nama, draga moja Beatriče" (Krleža) - ne smeju ni jezičke transkripcije pojava oko nas i u nama biti nasilno uprošćavane. 6. U parentezi (neizrečena tvrdnja) : Ako je život oko nas doista tako prost da se zbog toga i ne treba uznemiravati, onda je, razume se, svima nama dovoljan i jedan veoma urpošćen partijski jezik. Isti govornik, uglavnom o istom, samo sad malo drukčije diskvalifikuje Pavlovića, jer se onaj navodno služi "... ezopovskim jezikom, jednim jezikom koji u stvari i nije primeran za tu svrhu". Ta svrha, sama po sebi ostaje nerazjašnjena, pa nije nimalo jasno za koje

38

kao što sam već rekao. pre svega. "monolitnog zvuka"? Molim CK SKS da mi ne zameri ovu "igru reči" koja je striktno u saglasnosti sa materijalnim i materijalistikim preslikavanjem stvarnosti: kao graditelj tolikih memorijala u ovoj zemljji. pa nadalje.uvek su zasnovane na samoobmanama koje mogu biti i tragične. Kao takvi. A to. da sledim nevidljive. pravoslavna-ñurñijanska) opsesija jedno jedinog jedinstvenog koda i još opsesivnija opaka uhronija (ili utopija) jednog zvuka. nisam dozvoljavao da mi nametne bilo kakve uslovne reflekse. što se nema reći. koliko je bilo u mojoj moći. pa ako je i naš život u partiji doista "dosta prost". srpskocrnogorska. od gnusnog žrtvenog ubijanja jezika. polivalentni.uvideće sve jasniji prekid komunikacije izmeñu nas (nas u Srbiji) i leve inteligencije u Evropi i. i opet s posebnim naglaskom ponavljam . mirno izjavljujem da ne genius loci partijskih sastanaka sam po sebi nikada nije naročito impresionirao. i na neki svojstven način. u Jugoslaviji. po pravilu slobodni. prema stvarnosti. to su. kako sam se sam decenijama ponašao. srbijanska. kao i toliki drugi "jezici" tolikih drugih meni razumljivih ljudi. živimo u zemlji višeznačja i kulturne polisemije. pa sve do juče. Taj njegov jezik. isto tako u malome. odmereni su uvek. Da li nije primeren vremenu i mestu i svečanim okolnostima uobičajenih jezičkih liturgija kad se nema šta reći. Uvideće.partijske varijante te svrhe Pavlovićev jezik nije primeren. Ko ima oči da vidi i uši da čuje (što bi rekao Herodot) uvideće sijaset baš takvih samoobmana u našem svakodnevnom životu i na svakom koraku.. misteriji "toposa". ili što je još gore.. nanosila štete naša (srpska. mogu iz iskustva da podsetim da i kamen ima svoj zvuk i da je taj 39 .. koje mora svakodnevno da deskribuje. svakovrsne jezičke i misaone simplifikacije. ali ipak postojee diagrame stvarne stvarnosti o kojoj se razgovaralo. drugovi moji. imam sva prava da pripišem i Dragiši Pavloviću. ali se to. ako je život u nama. Ali simplifikacije. Zar ne uviñamo koliko nam je u prošlosti. Na partijskom sastanku.. pa su samim tim i daleko pogodniji za identifikovanje pojava od svakojakih jezičkih liturgija i "rituala umiranja jezika" (Oskar Davičo). kažuje veoma svečano? Ili možda. situirani smo u jedan moderan svet nebrojenih kodova i višeznačja. onda su dozvoljene.. kao čovek koji je proveonajbolji deo svoga života na gradilištima i po majdanima. čak i kada su idilične . čak su moralno opravdane. I upravo zato. konsekutivno: ako je život oko nas. polisemični načini govora koje svakodnevno srećemo meñu živim ljudima. 7. nije dovoljno primeren pojavama spoljnjeg sveta koji partijski život mora da prati. i sve do ovog trenutka. kao i u svakodnevnom životu trudio sam se. Ako je reč o misteriji mesta. Ali. ja i razumem "osobenost" njegovog jezika. U parentezi. (možda još i od ranije).. počev još od 1918. oni su i više artikulisani i daleko sistematičniji u svom nekanonizovanom višeznačju. a po mogućnosti i da ih razrešava?. Što se Evrope tiče.naročito kada su idilične .

(Neke opšte paralingvističke napomne). Ezopovski jezik kao javna sablazan. poučan.zvuk kod velikih i impozantnih monomegalita i sam veoma zavodljiv. sazdana je na konotacijama. lukavstvo i obmana. u domenu jezika.. Vujaklija: ezopski duhovit. i .. baš na tom ezopovsko-ne-ezopovskom paradoksu moraću se nešto duže zadržati. težnja ka utvrñivanju jednog jedinog smisla jedno-jedinosmisleno-izgovirljivih reči.na sebi samima. i da ta dva dostojanstva" ne bi smela da se razdvajaju. i doslovna obećanja! Mnogopominjani izraz je. šaljiv. i pre svega. Toliko o monotoniji. ružan gadan ukoliko se odnosi na Ezopa lično. čista je besmislica. pri čemu je olako zaboravljano da postoji i prirodno dostojanstvo jezika. bez nasilja 40 . Nasilno prekidanje semantičke serije. baš na poslednjem plenumu. izgleda. maštovit.. Za moje pojmove neshvatljiva je uprvo njegova pogrešna definicija. gotovo neverovatan strah."jedan jezik iza koga se mogu nazirati i druga mišljenja. Ta značajna filozofska dihotomija otkrivena je. Dakle. preteranim pominjanjemm zadobio veoma jasan optužujući naboj i potpuno se iselio iz svog realnog semanitičkog polja. meñutim. b ez koga nema ni razumevanja.. 9. kao što vidite. Iza apsurdne osude apsurdnog "ezopovskog paradoksa naziru se. zagonetan.. čak zaluñujuća i na izgled sasvim zaludna raspra oko ezopovskog ili neezopovskog jezika. izvan predviñenih (i predvidivih) običaja dobrog ukusa i dobrog vladanja..svojstven basni. (Cf. ) Nasilno izmeštanje značenja odaje. o života usaglasi sa zamršenim jezičkim i misaonim srukturama ljudskog bića). pored koječeg drugog. 8. Ezopovski jezik. zajedljiv. pre svega. U svojevrsne naše (srpske) simplifikacije spada i začuñujuća. I eto. stilska stratagema. sazdana je. ali i sasvim nesvesna staljinistička stilska klopka. dakle najobičnije rečeno. Podsećani smo u to ime. upravo u naznačenom smeru. pravu paniku od polisemije. pa i politička kultura. a greška u koju se nenamerno ili namerno upada više je nego karakteristična. svojstvena je opresivnoj težnji da se sama stvarnost svede na "čiste". i drugi stavovi. ezopovski . i jednoznačno denotirane pojave! (Napomena: čitava kultura. na obavezno uvažavanje "dostojanstva partijskog jezika". sva je sazdana upravo na "ezopovskim" pokušajima da se paradoksalno bil. ali ipak čuvajmo se njenih zavodljivih čari. ukoliko ih je uopšte i moguće. čak i pri opisivanju očigledno višeznačnih pojava. Bojim se da ćemo istinovernost i pravovaljanost te istine (iskazane pomenutom definicijom) uskoro svi početi proveravati sami sa sobom. na podrazumevanju. prenadraženim. Cf." Stara je istina da svaka pretnja slobodi čovekovoj počinje uvek. Ezopovski jezik je. od višeznačja reči i govora. navodno . u više navrata. Klaić. inače. i baš kao čuveni srpski eleatski paradoks (nerešivo pitanje kako do Šekspira stići preko kobasice?). ukoliko se odnosi na jezik i stil.

To. bestidna. onda smo još uvek na granici stida i straha: "Ja molim Centralni komitet i Predsedništvo. bar donekle. Jedna od nepobitnih mudrosti Staljinove politike paralingvistike jeste ona ne baš prosta istina na koju sam vam. zbog takvog govora da 41 . Apodiktema. recimo. izvrstan medijum straha. kontekst je već bojno polje! Dakle. A etiketa je (Cf. pre svega. upozorava i na napuštenu magijsku rutinu i na njene ezoterično odbrambene matrice. A takvih primera je upravo bilo i na proteklom plenumu. dakle. i ne treba naročito obrazlagati. Jezik je. Ako.. na svoje mesto pristiže i "strah u tekstu". gnoseokratska sankcija.razdvojiti. Etiketa.. Apodiktema o "dostojanstvu partijskog jezika" poziv je na obnovu već poluzaboravljene. 11. vrlo kategorično i nasilno. Uostalom. tekst je njegovo dejstveno polje. spolja unositi u ljudske duše. 10. davne. zašto ne bismo razjasnili poešto i o kontekstualnom uterivanju straha. nepatvorenog ljudskog straha. "straha u tekstu". da zna da mogu pogrešiti u rečima. svaka etiketa.. ako stvarno postoji ono Bartovo "zadovoljstvo u tekstu" . stid u sopstvenom "tekstu" je specifična vešto nametnuta. zatim. posleratne jezičke etikete. Od "stida u tekstu" do "straha u tekstu" prelaz je. u ambijentu reči. ili o "stidu u tekstu". ukoliko bi se ovaj ikako mogao. Neke opšte paralingvističke napomene. pokušao da zamenim Kantov kategorički imperativ.. Objasniću taj i takav poziv kao moralnu apodiktemu. Klaić) . sve je više šansi da se iz strogo omeñenog jezika-govora neoprezno iskorači. Dakle. naime da se teror najavljuje. uvek je (sa druge strane) svojevrsna koreografija (što bi drugo bila!) namenjena iskazivanju prihvatanja gonoseokratskih datosti i hijerarhije. Neke opšte paralingvističke napomene. Stid u tekstu."strogo utvrñeni red i način otmjenog i ukočeno-udvornog društvenog ophoñenja. očevidno poziva i na njihovo obnavljanje. da se pogreši. posle "stida u tekstu" dozvolite sad malo i običnog. ja bar tako pretpostavljam. da nemam svoj izražaj. Redukcija jezika uvek je i vrlo efikasna metoda zastraživanja. verujem. sve jasniji: "izvinite molim. voko-verbo-vizuelni signali) simbolizovane vlasti i vlasnost "poznanja dobra i zla". Smanjivanjem licitnih ključnih reči i izraza na minimum. čak i samo na rečima odigrana. Posle "stida u tekstu".za što ne bi postojao i "stid u tekstu". Sasvim ukratko: ako postoji. Ako se može govoriti o "stidu u tekstu" i o prizivanju stida nametanjem kontekstualnih okvira. prvi i početni stepen značenja reči "teror" upravo je "strah". a onda još. a za reč čovek može i da odgovara". je neologizam kojim bih. Svaka etiketa je (što bi drugo bila!) političko-paralingvistički iskaz sveden na elementarne znakove (gest. drugovi. već skrenuo pažnju. čovek mora da moli za izvinjenje i unapred da se obeskrivljuje. ili o gnoseokratskim sankcijama. prema tome. Apodiktema. s obzirom da sam radnik VK.

Tražili su nekad od nas da zdušno učestvujemo u kolektivnim obredima ugrañivanja živog jezika u temelje nekih budućih.. Jasnost istine neodvojiva je od složenosti istine. nemam sad ni vremena ni volje da pretresam Jevanñelja. Vrednost poruke bezrezervno prihvatam. bar meni.. nedostižna. mene hvata strah".. pa ko veruje u vrednost "pomjatenija jezikov" neka pristupi. ne. kristal je simbol devičanstva.sam predložio meru. kao apodiktema stida. koji tačnije. Ali. po pravilu. inače strogu meru prema jezičkom deliktu Dragiše Pavlovića rekao je: "Ja kao električar ako pogrešim odoh u smrt". gradacija raste. Na žalost. istina je uvek šira. Neke opšte paralingvističke napomene. Pokušajte da politčkoj literaturi.. nikad i nije organizovan prema shemi ili da. opravdavajući. već je nametnuto stereotipna. 12. Suviše "jasna jasnost" nikad nije stvarno jasna.. prividno je odsimulirana. raste tako reći od "panike u tekstu". idealna. pravila verske moralke nisu istodobno i pravila efikasne političke analize i deskripcije pojava stvarnog života koji je veoma retko. nije bila "kristalno jasna". kristalno jasne istine. odigrana je prema koreografskim pravilima etikete "kristalne jasnosti". neka se nañe taj u ovoj sali ko garantuje za sebe. Kristalno jasni stavovi. od zla je". tj. složenija i paradoksalnija od mogućnosti njenog uopštavanja. Odistinski jasno iskazane istine. nešto kao) : "Neka vaša reč bude da. nikada do sada... ponovljeno i u više navrata mogla čuti.. a "praksa jasnog izražavanja" često se po nevolji zamenjuje obredima praznog izjašnjavanja. ali samo kao prisila.. spadaju nekako pre u teologiju no u politiku.. ne. itd. Najzad. ko zna kakvih blistavijeh Kulah Vavilonskijeh.. U hrišćanskoj teologiji... 13. Sklon sam da je protumačim (tu sintagmu) kao poziv. " sintagma koja se nedavno.. Jasnost iskaza neodvojiva je od vrlo ukrštenih mogućnosti usklañivanja istine sa mogućnostima jezika i mišljenja. da. šta će od takve literature ostavi? Možda neke "kristalno jasne istine". 14. Evo ih. od Demostena preko Fransisa Bejkona do Voltera i Lenjina.. izvan dosega skepse. panike. Ali. mene hvata strah. Kristalni stereotipi "jasnosti političkog jezika" ne garantuju adekvatnost deskripcije. pa ću samo prema davnašnjem čitanju citirati Spasiteljeve reči koje glase (približno. oduzmete svu zamršenost skepse.. 42 . ili ne. Jasnost jezika nedostignuta.. straha. opet traže. i sve što je više od toga. i ne. u ime svečistote nad-jezika na već pominjane obrede žrtvovanja jezika.. Oprostite.. Neke opšte paraligvnističke napomene. uvek su pomalo zasenčene lakim velovima imanentne skepse. i ti ako pogrešiš i kažeš što ne treba.. istini najpribližnije iskazane istine. jedan od govornika. da. a kristalmineral katkad je uziman kao znak bezgrešnosti začeća.

Čistke jezika prethode. bezazlena grudva snega. budući da je pripremno grañenje svih mitova. 16.. deminutiv bezmalo. Pisana trezvena reč remeti. Ponavljanjem raste virulencija pojedinih reči. ali ipak se ne mogu zaobići veoma čudne i nimalo jasne valencije ovog bezazlenog prideva koji se obično prideva iskušenicima budućih. naši "drugovi koji su čudno diskutovali". njegova je Reč. pa je valjda zato i toliko nadahnuta. "čudnog čuda" završavaju se. 15. zaustavlja eskalaciju. ali već kao antipartijski elementi. počinje u sebe da sabira silnu energiju emocija i strasti..... oburvava se .. ponekad i prekida. Neke opšte paralingvističke napomene. postali bi frakcionaši. Taj proces je tim lakše zamisliv (i lakši za podsticanje). čistka.. A kako i ne bi bila kad je posle svake čistke sve (ponovo) kristalno jasno. prozimu. reč ta proihsodi iz ličnog Džugašilijevog nadahnuča. čudno. prodane duše. kao lavina.. biti-imajućih čistki. Reč je izmislio isti onaj nad-jezički genije koga sam već više puta dosad prizvao u pomoć. zatim izdajnici. kao planina koja klizi. mala nelogičnost. a širi se i broj obolelih reči. pod vrlo povoljnim okolnostima raste. po pravilu... pa i negativnih mitova o neophodnosti čišćenja i čistki. Reč je ta prepuna milošte. čistka. pronašli bi uskoro zajedničku platformu. "Čudan.. Na početku svake mitske fabule uvek se nalazi neko nerazjašnjivo "čudno čudo". sve do pojave obolelog "kolektivnoig govora". zaraza od učestanosti ponavljanja. "drugova koji su čudno diskutovali". odnosno bunovnim zapisivanjem. koja posle. Npr. pod povoljnijim. zatim renegati. čudna.. čudno" nije baš sušta i nepomirljiva suprotnost "kristalno jasnim stavovima".. ali zatim. Obratite pažnju na samu tu reč. Neke opšte paralingvističke napomene. ali se obično čitava mitopeja ipak kruniše završnim mitografskim činom. tj.. sućušnim naobjašnjivostim. Za jedan budući glosar staljinističke paralingvistike. obogotvorena. Dakle. Počeci bezazlenog isčuñivanja nad sitnim. Moralna i jezička nečistota kao nametnuti. reč dobročudna i ljupka. efektivnim čistkama. Čudan. raste.. raste. zatim izdajice. a pod odrednicom "epidemija reči" mogao bi se. uspostaviti sledeći niz progresivne leksičke zaraženosti. translucidnu. nonšalantno čak koketno (ukoliko je nabačena nežnošću ženske ruke). Zaraza rečima. čudna. Čistke jezika prethode efektivnim čistkama.. logos je Njegov. kao sugerisani sinonimi. kristalno jasnu. nabačena bezmalo šaljivo. po pravilu. primera radi. i sve je bar za neko vreme bezgrešno.Neke opšte paralingvističke napomene. čudovišnim spiskovima. na toj platformi oni bi se okupili. uspostavili bi frakciju. i najzad špijuni i agenti 43 . hipostazirana.gega kao čudovišna mitska neman. contagio. čistkica. neki naoko sasvim sićušan insolitus. tokom fabuliranja. uvek i po pravilu samo usmeni postupak. kao snežno brdo.

pošlica. itd. Zatim. prenosi i na daljinu i bez fizičkog dodira (gr. mada bi to bio. Sstilski okvir. kod nas. drugovi moji. taj i rtaj. je u sva tri primera.. Telegraf i telegram su već prilično zastareli pronalasci. zadatak bar neke od ideoloških komisija CK SKS... odnosno dramatična faza bolesti reči i govora (morbus telegraphicus) izazvana namerno i oddirigovana na daljinu! 18. i rečima. "da kad je Borisav Srebrić govorio ljdi su pljuvali na radio". grámma) i to se. inače. Suština neizvesnosti je u tome što je pošast. Zaraza reči.. Pokušaću samo da vam dočaram stilski okvir (da vam ga evociram. Zaraza rečima prenosi se i delovima reči. pristizali su telegrami.. Kao što znate.dramsko djelo pisano ili adaptirano za izvedbu na televiziji)." jer. i "njihovi istomišljenici". 17.. posle poziva na red i kristalno čistunstvo partijskog nad-jezika. držim. da najzad ne bi bilo više ikakve sumnje.. têle).. Napominjem. okuženih reči. pomora. kako ćemo znati u čemu je suština neizvesnosti. Klaić . Oni su u stvari gurnuli srpski narod u plakanje i nemoćno jadikovanje. pošaline. On denotira stvari. posle zamumuljenih "ezopovskih" podsećanja na obaveznu etiketu reči. Ali ih i detonira! 19... česticama reči (gr..sve tačno prema istoriji SKP/b/. pune objektivnosti radi da se progresija za sada.. navodi se. i širenje obolelog govora zadobijaju putem telegrama i neke do sada nepoznate elemente teledrame (Cf.. Pregledao sam 50 kopija. svi pročitali). izdrži protiv ñubradi ove zemlje. molilac. Ikoniča. zagañenih. a nova pojava PTT Galaksije analogna je. i primarni. još. Neke opšte (i završne) paralingvističke napomene. nabraja se taj i taj. ko su nosioci razbijačke politike. Bolest govora preti da zadobije oblike epidemije . taj i taj.. Makluenovoj Galaksiji Gutenberg. bar donekle... dakle epidemija zaraženih i zaraznih reči baš sa tom prokletom pojavom telegrama počela da dobija zastrašujuće regresivne oblike 44 . pretpostavljam. jer." Ili: "Do sada su postojale samo sumnje. najblaže rečeno izjednačeno (je) sa kontrarevolucijom na Kosovu...taj i taj (izostaviću ime molioca) . Vase Milinčevića. itd. Na primer: "Istupanje Pavlovića. prag značenja".. pošalina. odnosno izmeñu četvrtog i petog člana ovog zlosrećnog niza. Ili . Teledrama se može shvatiti i kao morbidna drama. još jednom moli da drug Milošević.pošasti.podsetitre se samo! .. oprezno zaustavila negde izmeñu trećeg i četvrtog. Ali mimo Klaićevog objašnjenja. Stambolića. neću ni pokušavati da uspostavim neki sistematski glosar. Posle dostojanstvenih osuda ezopovskog "jezika iza koga se mogu nazreti i druga mišljenja". najednom-brutalne erupcije obolelih." i.. dodao bih i svoju dopunu značenja. pošlice.moli Slobodana Miloševića da stvar pusti u bazu.gestapoa .. pošto ste telegrame.

i proširena. već da je to vrlo izvestan recidiv onog ondašnjeg Novogovora. recimo . baš kao i danas. usput..(1) . Ne treba ni podsećati da su se u tim telegramima pominjali i frakcionaši. sav u službi Velikog Brata. Strepim od pomisli da ovaj PTT . Bile su tu.. počev još od Emske depeše. tumarali dan ili dva Bata Uvalić i ja. iz radnih brigada sa gradilišta budućeg Novog Beograda. i folklorizovana verzija dosadašnjeg uobičajenog partijskog rečnika. 20. ondašnji Novogovor bio još uvek sasvim virulentan. a koje su nam sa pošte doturali pre no što će biti isposlati.. sa progresivnim težnjama". orvelovskoj funkciji i dakako. ne zna ko ih šalje i nije li ih. na vrlo perfidan način. Pominjali su se i frazeri (danas: "frazeri koji nisu spremni da idu u vatru"). na pravom putu da povrati ugled i čast srpskih komunista"). Kao kontrapozicija. dok je stvarno bio još u svojoj primarnoj. Bilo je u tim telegramima i "hrabrih boraca komunista" i "lažnih komunista".. obavezno. nikada se. a pominjani telegrami Josifu Visarionoviču Staljinu zorno pokazuju koliko sa telegramima treba biti oprezan. ili čak i sasvim podudarna sa današnjim izrazima. Sedeli smo tamo. u julskim (ili avgustovskim) danima 1948.starogovorni zloslutni val možda i nije nikakva obnovljena.ne znam zašto smo od strane Univerzitetskog komiteta baš Uvalić i ja bili odabrani? Da li se pretpostavljalo da smo od prirode skloni ka lepom pismenom izražavanju? Na primer. pominjale su se i maske. Bili su to. dakako. po zlu nadaleko čuvenog. najčešće. baš kao i danas. i pozivalo se na obračune sa njima.Starogovora.. ako je u telegramima pisalo nešto 45 . ili čak i iz zavičaja slali Josifu Visarjonoviču Staljinu. PTT Galaksija je i pojava sasvim nova i vrlo stara . i pozdravljalo se i nazdravljalo u ime "boljeg sutra bez kompromisa".. dok je taj. Jer.zavisi kako se i sa koje strane stvari osmotre. "progresivne" i "napredne" snage: izraz zdrave snage još nije bio u opticaju (pristigao je tek u toku jeseni iste godine. Titovo ime se nije pominjalo baš kao što (iz meni jasnih razloga) nije pomenuto ni u jednom od ovih 50 telegrama čije kopije imam pred sobom. raskrinkavanje" neprijatelja svih mogućih boja i pozivalo se u boj protiv svih koji zagovaraju "direktan obreačun. i skidanje maski i. telegrami podrške. izmeñu ostalog nalazio i Gradski komitet partije. pominjali se u zamašnim količinama. prepuni revolucionarne srčanosti. obećavani su jasni i kristalno jasni stavovi pravih marksista-lenjinista. zapravo. Iz cele dogodovštine izvlačim dva-tri pitanja. preko radio talasa). boravili smo. starodrevnog. Govorilo se i o spasavanju časti komuinističkog pokreta (danas:". i imali smo zadatak da u tajnosti redigujemo (u stvari da prepravljamo. pri čemu je leksička aparatura bila zastrašijuće (zastrašujuće procenjujem iz ove današnje perspektive) slična. Kao prvo .jednog već davno zaboravljenog. kogod još pomalo ukrasio. i menjamo im smisao) telegrame koje su grupe studenata iz Beograda. Molim. sedeo sam u zgradi današnje "Madere" gde se.

zauzvrat. ali i kao moralni udar. komunisti dosledni borci ne treba da se hvataju u plitke zamke liberalističke filozofije oko čvrste ruke. gde sam. Već u drugoj polovini plenarne sednice. ali... niko nikome nije ni nabacio na glavu. koliko mogu da utvrdim. bilo je i manje skrupuloznih rekacija. proces uzburkanog tumaranja savesti kao da se već pomalo da pratiti. a zatim i na sednici Predsedništva GKOSK u Beogradu... itd. ipak. dvojbenost: kažu nam. uglavnom smireno. izbacio iz sedla naprednog kandidata i zauzeo na juriš jednu od dve književne druine u Drugoj beogradskoj muškoj.ostalo mi je. a možda i zbog kojekakvih kubura sa partijskim biografijama koje su se. u staljinizam skoro.. dogmatizma i staljinizma. 21. Najzad. i Vi dovedeni u zabunu. otresanjem glava i sve užurbanijim pokušajima da se skine anatema staljinizma koju.. u dubljem psihološkom smislu? Doduše. ovde razni su se izrazi upotrebili. uz pomoć suviše ferventnih nadrealističkih aktivista.(2) .otprilike je ova: možda smo Uvalić i ja bili odabrani baš zbog svog klasnog porekla (obojica iz porodica intelektualaca). i kao obred osvećenja oružja: ". ispisivali smo. ipak verujem da je taj naš posao mogao imati nekog efekta. Danas znam da se u njegovoj biografiji višekratko pominjala reč "trockizam". istina samo retkim nagoveštajima. Nije rečeno. Galaksija PTT shvatila se. dvojstvo. prilično šeprtljavo. on ih je. Druga mogućnost odgovara na prvo pitanje ... propagandni udar Radio-Moskve na beogradski Univerzitet bio bi ubedljivije izrežiran i sa nešto više (realnog) propagandnog štofa.." Za neke je. očigledno. dok sam ja. ali (zašto i to ne zabeležiti?) i izvesne primese duševne borbe.. ali ipak nije rečeno!. PTT Galaksija kao jezički "štof". šaljemo ti vatrene pozdrave u borbi protiv mrskih frakcionaša i ostale ñubradi. I zašto to skidanje anateme koja nije ni nabačena? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Je li i to neka vrsta nedorečene samokritike. početnika u partijskom životu. dovodile u konačan red. Otpočinje sa pranjem ruku. kao što je bila 46 .Druže Staljine. ali ja mislim da je to jasno. sasvim nejasno da li je krivotvorenje telegrama bilo moralno ili ne (s gledišta apstraktnog morala).. pomalo.Poštovani druže Visarionoviču. ne možemo a da sa dubokim gnušanjem ne odbijemo sve one klevete i laži koje oko vas kruže i kojima ste... No. ali uglavnom uprošćeno (da) mi sa ovim načinom idemo u razračunavanje.kao (otprilike) .. kao jezički udar. Pa ipak: "I sada se nama kaže.. upravo u to vreme..(3) ." Verujem da pažljivom oku neće promaći sukob dve savesti.. kao drugo ili treće pitanje . Da nije bio obavljen.. nešto kao . morao da ponavljam izjave o nekom svom malom dekadentnom grehu iz gimnazije. razume se imao daleko više od mene. zabune i sumnje. pak. itd.. pojava jednog staronovogovornog jezičkog udara. u likvidatorstvo.. isto tako i eksplozija revolucionarnog romantizma in excesso. Regresivni atavizmi i moderne kontroverze kod mladih govornika.

podozrevam da će se opresija usmeriti. nije to bila i jedina prilika da se zapanjimo. zaključujem da je reč o krizi političke svesti. ali ja je već brišem iz sećanja... povratak revolucionarnoj klasi.. Jer.. stvarno. budući da ju je potegao Andrija Artuković u toku nedavnog suñenja.. a svi to dobro znamo. pogledamo istini u oči. Dozvolite.. i ekscesima sentimentalnog revolucionarnog vaspitanja) ono što najviše može da zabrine. pretećeg jezika od pre više decenija.. Starogovorna reinanuguracija.. i na naš muževan način usmeriće se odmah prema drugom. prema spolja. kako je iskazana. Elem.. statutarno ili nije. zaključujem da je kriza mnogo dublja no što to iko od nas pomišlja. u vrlo starinskom smislu reči. sa mnogo više znanja. vidite." 22. sledujušće manifestacije političkog divljaštva. Po mom mišljenju. No. staronovogovor kao ukinuto pamćenje. Drama jezika uvek je i ontološka drama. ili davno već pokopanih.... Opresija jezika okrenuće se i ka svakom pojedincu. Nisam siguran da u ovakvim situacijama trebamo baš do kraja da se hvatamo čistih formalnosti. Kada kažem "opresivan jezik". 23. odbijam da je dovedem u vezu sa "ljutom travom". dobri onovremeni Novogovor (ili sad Starogovor. Živimo u revolucionarnom vremenu. u revoluciji su i nevini stradali. srbijanskoj) krizi svesti uopšte.. preobratiće se u autoopresiju. kako vam drago) obnovio 47 . na osnovu ove telegramske (ali istine radi i šire "plenumske") jezičke abrupcije. to je. morala bi nas navesti da sa mnogo više ozbiljnosti. davno poznata. težina je na drugom kraju obramice... Ne mislim da je ovaj i ovakav "primarni afekt" PTT zaraze (izazvan pored ostalog. prema drugomislećem. da smo revolucionarna partija. stari. muževnih simplifikacija i izvan idiličnih okvira prostodušnog rezonerstva.. Dakle. Pojava telegrama na sceni i dalekosežne implikacije jednog gotovo manifestnog vraćanja modelima već polunapuštenog otvoreno opresivnog.. ali. srbijanskog) bića. Evo. pre svega. "Šta onda. Čujmo: "Ovde se čak postavlja pitanje da li je sve ovo. Dozvolite da podsetim.. Gotovo ista ideja .. i o našoj (srpskoj.. pre svega govor i presuda autodestrukcije. to još i nije najveće zlo.ne želim. bila istovremeno i davno čekana reinicijacija. kao poremećaj snalaženja u vremenu i prostoru.. ona se već i te kako ustremila na slobodnije govorne modele.irupcija telegrama. Ali. jer u meni izaziva nepodnošljivu mučninu. znači isticanje u prvi plan nerevolucionarnih puteva borbe? Odavno je poznata narodna izreka 'na ljutu ranu ljuta trava'": Izreka je. Telegrami su ispunili svoj prvi zadatak. i da se upitamo šta se to dogaña u najdubljoj dubini našeg (srpskog. ispražnjenih apstrakcija u penziji. takvi su (opet te proklete književne figure. pa možda. ipak.. prema drugoslovlju. iskazana je.. Samo.. ne treba mnogo čekati i na dalje. opet taj "ezopovski" jezik!) bili prilično neoprezni u odabiranju figura. kao olaka i bezumna zloupotreba bivših. ona nije imala vremena da čeka. a bez naših domaćinskih.

A ni o dramskoj gradaciji.. njegove provenijencije. Pri tom je karakteristično nagomilavanje atributa koji (sasvim morbidno) preuzimaju funkciju argumentovanja. podstičući.. propedevtički priručnik u borbi protiv frakcija). Mnoge od njih licitnim. od davnijih vremena pa sve do danas. ni o veštinama ško-teatarskih obrta! Zato ponovo predlažem da bar jedna od naših ideoloških komisija CK SKS prati jezik i stil. Unašim verzijama moralisanja. već jednom ili dvared isplivavala u gornje slojeve naše političke publicistike. ikoničan je.. Ukoliko je manje stvarnih argumenata. u apologe. romansirana Istorija SKP (b) ili . i način argumentacije. i od poslednje plenarne 48 . nadaleko čujan i u vremenskim dosezima). prenuo se najednom kao Trnova ružica. svojim regresivnim osobenostima. aluzija!". sapete. treba dakle reći. i polisemičan. provalu iracionalizma. 24. nadaleko je bio uticajan način njegovog specifično intoniranog moralisanja (nadaleko čuven u prostoru.se. ali on je u svojoj osnovnoj strukturi otvoren i zasniva se na neomeñenim figurama i slikama. na javnom mestu sa toliko metarofa. u infantilno biblijsko-političke parabole. i to je staljinska metafora. nije bez svrhe objasniti neke osobine njegovog stila. liturgijskim proširivanjem prerastaju u alegorije. u vremenima bivšim i smutnim.vanumija. utvrñene jednom za svagda. čak sugestivan isac crkvenih knjiga (npr. Kad je već reč o uvaženom piscu romansirane istorije SKP(b). ali sada u nekim novim uslovima. Čak i u tim sasvim novim uslovima. akatisti gube nešto na snazi i često dobijaju prizvuke pridevenih pripevki domaćih kôna koje se zgražaju nad ikoničkim nepodopštinama". A o drugim. još mnogo lukavijim strukturama i superstrukturama staljinističke paralingvistike da i ne govorimo.Pitanja lenjinizma.. Govor njegovih oponenata je zatvoren tip govora. podsetiti da je Josif Visarionović bio dobar. i u obrnute parabole. to jest . Pavlovićev način govora ("na javnom mestu"!) koji je žestoko kritikovan i pre irupcije duha PTT-Galaksije i još žešće posle. utoliko više nagomilanih. neporočno nepromenljive. koja je. i koje učestanom upotrebom dobijaju punu kanonsku vrednost. alegorija. već i zbog skromnijih mogućnosti naših horova. i da putem "stilometričkih" analiza počne sa prebiranjem žita od kukolja! Uzgred rečeno. Treba napomenuti (pošto su lingvističke. Bitna odlika njegovog stila pre svega su čvrsto svezane. itd. svečane i dostojanstvene. došao je k sebi posle više decenija polusna i letargije. pa su još i dan-danas mnoge književno-politike figure koje kruže u bezdanima našeg domaćeg političkog praznoslovlja. ponekad vrednost rastuće intonacije.. Kad je već o uvaženom piscu reč. bez sumnje. naše politike svakodnevice.. ali i stilske strukture negdašnjeg Novogovora neodvojive od već pominjane rlo znamenite ličnosti). kao katalizator. pa upravo ta gradacija nadgradnje dobija. sasvim inkognito. i u mrtve apstrakcije zatvorene slike. nadgrañenih atributa. stao je svoijski pridodavati opštoj klimi nespokojstva i straha.

pa onda da je još i politikantska (dakle. recimo "ezoposkim" slikam. Ali. Pojava me vrlo zabrinjava. mućka. alegorija. čini mi se da su nepobitne. ali i "ornans") čak i kad je "ukrasni" ne krasi ni ono što ukrašava ni onog "ukrašenog".zašto je onda ta "politikantska igra" (po izboru još pokatkat i "beskrupulozna". pa se gradnje i naqdgradnje De Chiricovske kule (cf. sve se burnije.. Prema tome. Na primer. I to u Titovoj Jugoslaviji.. pri tom je još prepun upravo onih govornih tigura koje su Pavloviću ("na javnom mestu"!) najviše stavljane na teret: prepun je prenosnica. nebeskog kamena završca. metonimija i dijastola. ako je doista providna i providljiva. Obično se nañe dovoljno priručnih atributa na pomno sakupljenim stokovima. (često i koješta) kaže da je igra. i jednom za svagda) utvrñenih determinativa. Pavovićev govor je profan. a po mogućnosti i od unapred strogo utvrñenih epiteta. I eto. baš toliko suvišnih dodataka da bi se uvidelo ono šta treba? No. od davno utvrñenih atributa. to je samo izuzetak. svakako da bih imao i nekog drugog. reč je uvek o zatvorenim prenosnicama. dakle metafora. govorenja i proklinjanja lako i neosetno ponovo uspostavljaju.sednice nadalje sa sve jasnijom regresivnom težnjom ka daljem zatvaranju. pretećih aluzija koje se skrivaju ponekad i u nekim. 49 . . a pri tom i kletvene osobine ovog zlo-govora. drugovi. prijatnijeg posla no što je pisanje ovog pisma.podjednako pate od nagomilavanja atributa. hajde. recimo. posle toliko godina. ovo poslednje još nekako i da odobrimo providitelju. na Berliozovu "Fantastičnu". od suvišnih atributa. čak i po cenu da se privremeno prekorače granice uobičajenih kanona. ako ste voljni. podseća. i to je glavni razlog što se sada toliko trudim. Ukoliko u tom procesu ruženja i razaranja ruženjem nedostane raspoloživih. već ga brutalno ruži. i sadašnje njegove starogovorne varijante (podjednako i na javnim i na tajnim mestima upotrebe) .. u našim obnovljenim a ipak staromodnim jezičkim manirima. prepun je opresivnih. podvala) .. apologa. I negdašnji Novogovor. ponovo se. s tim što pridodati epitet (constans. 25.. i sve "revolucionarnije" obnavljaju. fantazija nabrajanja obično raste.. zlokobni lajtmotiv postepeno i nezadrživo raste sve do završnog veštičijeg sabata.. Veliki metafizičar) nesmetano nastavlja sve do poslednje. procenite i sami svu opakost veštine (berliozovske) veštičje postupnosti. govor njegovih oponenata je hijeratički. "karijeristička") obavezno još i kalkulantska. Štaviše. Taj je govor sav izatkan od (davno. i na izmaku dvadesetog stoleća! Najzad. od strogo utvrñenih referentnih determinativa. molim Hijeratičke. ako se za nešto. ali vrlo bitna razlika. Mislite li da treba još dodatnih objašnjenja? Ako treba. i zašto je na kraju još i providna? Zar je bilo potrebno. liturgijskim. čiji osnovni. fiksiranim. da je i vama rastumačim. izmeñu Pavlovićevog govora i govorenja onih koji su ga kritikovali. opet užasavam kada vidim kako se neke Staljinove i staljinističke matrice govora. Da nisam tako zabrinut. Gradacija i nadgradacija ima ponekad i snagu simfonije. obezbeñuje i vreña.. iole logičnih atributa. postoji samo jedna. Ali.

ostajući uvek vrlo oprezno u prostorima sankcionisanog starogovornog novogovorništva. u polutami pasionske igre da naslutiti neka još tajanstvenija seka. za najveće je čuñenje što su se sami opomenti bez ustručavanja služili metaforama (pa i "metaformama"!). kao što i sami znate. Ta je uloga. dramski je okvir vašarskog šok-teatra uglavnom zaokrugljen i šmira se (nimalo bezazlena).. čak ni u basnoslovnim količinama.. i inverzno. priupitkivao zašto ui otkuda taj čudni antecedent koji uslovljava da se uvek. Još od studentskih dana. Ali. ali su dejstvene leksičke formule koje u naglašenoj gradaciji dejstvuju. Ima nekoliko metonimija. zašto bi se čekalo da nikne. ipak su nekakvi "dokazi". i da se razlista. stvar je bila baš u potrebi za biblijskim asocijacijama. 50 . kada smo. zapetljava i mrsi neposredno i na licu mesta.. večerom. izuzima iz bilo kakve neprozirne igre) . zastrašujućeg. može po želji dovesti do završenih konsekvenci. čestiti dešifrant dešifrovao što je predviñeno za dešifrovanje? (Ranija apomena još važi: atributi nisu argumenti. Zašto su se onda njegovi oponenti toliko okomili baš na alegorije? Da li je trebalo da ta reč. i nikako drukčije. kad se već i onda iz svakodnevnog (nacionalnog) iskustva lako uviñalo da se konfuzija mnogo uspešnije zapliće. do sada neuobičajena u partijskim razgovorima. 27. inače. naročito ako su lomače već zapaljene!). otkud bi čestiti dešifrant (koji se. sejaču neverice i smutnji.jer da nije providno. podstican grešnim genima. Da se ta prosta istina saopšti (istina stvarno prosta lako saopštiva) nisu bile potrebne svečane. iznaopačene stilistike i iznaopačenog glosara. Samo da se razumemo: služili su se čudoredno.. na ovom plenumu. Nisu argumenti. a pomalo i zadivljujućeg mañioničarskog algoritma tipa tremendum et fascinosum? Meñutim. Iza predubeñenja da se konfuzija "seje" skriva se apolog ili parabola (izvinite. već sam se i ja umorio!) o Dobrom pastiru. izgleda. ili su sasvim retke. zadobije smisao formule-optužnice. A zatim. ili su sasvim retke. 26. seje konfuzija? Bilo je sasvim prirodno upitati se zaošto bi se konfuzija sejala. koja se tu i tamo muva ne bi li se "postigli neki nama još nepoznatiji ciljevi". a i pre njega. ako se iza Zlog sejača.kako bi. (pa i "alogolegomenama"!) baš kao i svakojakim drugim književnim i neknjiževnim figurama. Prema tome. bezmalo biblijske figure. a da sve ispadne neverovatnije. upravo nagomilavanjem svojih mañioničarskih dokaza. U Pavlovićevim spornim tekstovima nema alegorija. dodeljena Dragiši Pavloviću. možda baš istoriju SKP (b) uvek sam se. sada se baš te davnašnje bogoslovsko-staljinističke asocijacije ponovo prizivaju i isturaju u prvi plan. obrnuta parabola o Zlom sejaču. alegorijama. niti mogu biti. uznemirujuće i zastrašujuće. kradomice (Partija je još bila u polulegali) prorañivali (prorañivanje = didaskalije) partijske teorijske materijale.

meñutim.na primer Predsedništvu CK SKS . vi oglašeni. višeojnost. profane klase poznavanja dobra i zla. baš kao u najboljim vojim vremenima. Ostavimo za sada činjenicu da je već i onda normalnom razumu sasvim nedostupno zašto bi neprijatelju bila ostavljena prednost da bude višebojan. ne samo više na obzorju. ipak. i u jednoj boji čvrsto ujedinjeni. moralno opravdali) . Ali. od juče. Živopisnost.. i sam jednobojan. evo sad već i ovde meñu nama i jednobojnog. ništa više nije šaljivo. vraćajući se u davna ideo-mitska vremena svoje partijske mladosti. prikrivene opasnosti. još odavno. niti sebe umete da potražite na tom spektru! 28. evo staronovogovorničke kazuistike koja.decenijama nepodnošljivo vreñala sluh inteligentnijih komunista. do danas. za koje se imalo pretpostaviti da smo jednobojni.. sve su to slatke .iziñite. višebojne metonimijske proširene sintagme koja je i pored neke. umesto što je šaren. Ali. odnekud bilo bolje da nam je neprijatelj. vi koji nematre sreću da jasno razaznajete spektar neprijateljskih boja. pa makar ta njegova boja. ponovo je zadobila snagu gotovo liturgijske opomene. Smatram svojom dužnošću (i to baš u ovom trenutku) da postavim pitanje . pa još šareni! Kao da bi za nas. Em neprijatelj.u mitoideološkim razdobljima naučnog socijalizma..Staljinističke "stilske" stratageme (lukavštine) imaju uvek svoje dijahronijske predistorije. tada. uvek i bez izuzetaka "neprijatelji svih mogućih boja". prema shemi "prijatelji svih mogućih boja"). na jednoj daleko ozbiljnijoj začkoljicizakačaljci. živopisan. ustanovljeno i jednom za svagda utvrñeno da su neprijatelji "i njima slični". i zašto već onda taj atribut nije pripisan prijateljima (recimo. opet su na obzorju neki "neprijatelji svih mogućih boja". Zadržaću se. Na primer. ubojite funkcije (mi smo je. Napominjem da nekakav odgovor na postavljano pitanje. uz tolika druga. magistgralno je bilo otkriveno... dakle. Ta davnašnja. slatka. ali ipak opaka naznaka neke dodatne. Slično onom pravoslavnom: "Oglašeni iziñite"! . Sada.iz kojih je razloga i ta apsurdna metaforma i to čudooblično stilsko bezobličje.detinjaste zablude davnašnjih jezičkih nesnalaženja i mogli smo ih sve do juče smatrati romantičnim uspomenama mladosti i ludosti. I eto. i drugu višu i sakralizovanu klasu. još "vo vremja ono" inillo tempore . bezbrižno. zabludama o kojima se i danas ne bi dalo govoriti drukčije do šaljivo. naivna. efektivne. kao neka ezoteričnohermetična formula. recimo suro-maslinasta bila i sasvim drukčija od naše!. 51 . najednom i još jednom izašlo na videl. mora postojati.. Teško mi je. ne prisetiti se baš te pomenute. o dana i bez "stida u tekstu" ponovo se udenulo u opticaj. besmislena sintagma u svoj svojoj prividnoj blesavosti još uvek je i vrlo opaka formula "unutarpartijskog" prebiranja "žita od kukolja" i moralne diskriminacije. najavljuje neposvećenim i posvećenim neosetan prelaz iz jedne niže. surog neprijatelja. odmah. Razume se. polihromija. uzimala se kao uzgredna. A ta liturgijska opomena.

dakle.i u sferi reči. a zatim od republike do republike. Ne valja biti "šaren". kao i u likovnoj sferi. pored čisto terorističke funkcije (teror . Skrenuću vašu pažnju samo na završni. i odmah primenjiva bauk-poruka. najrafiniraniji. Pojava "kliširanja" na kojoj se tako čvrsto temelji paralingvistička stilistika (videli smo: samim tim i kazuistika) poznata je i u naivnom slikarstvu. u pitanju je i očigledan. Ubeñen sam da su mnogi od vas već i sami sebi. to razjasnili. Ikonika staljinske paralingvistike ima još jednu upadljivu sličnost sa naivnim slikarstvoim: rado operiše ponovoljenim "ironičnim" mustrama. Neprijatelji svih mogućih boja" . trećestepeni smisao ove slučajno odabrane "višebojne" izreke.nad jezikom i putem jezika) imaju ponekad i ne male. ni volje. drastično varira boje. već zato što je opasna: dozvoliti višebojnost "meñu nama" neprijateljski je čin . Emerik Feješ ponavlja isti crtež nebrojeno puta. neregistrovanim neutvrñenim znacima . i to ne zato što "polihromija" po sebi nije lepa. Odatle i veliko nepoverenje prema novim. što je još i gore od izravnog zastrašivanja. trećestepenih funkcija staljinističke paralingvistike i stilistike. čak i u granicama njene strogo jezičke ikonike. i mnoge druge slične (samo prividne) "burgije". činova. dogañaja i dogañaja upozoravaju na obnovljenu staljinističku paralingvističku kontroverzu svemu što je u duhu u Titovoj Jugoslaviji izgrañeno od pedesetih godina naovamo.zadobija ubojite i sve ubojitije funkcije.. nemam ni vremena.. Dragi drugovi.sve oko nas i u nama mora biti jednobojno. i vrlo naivna slika-kliše.pored ostaog. drugostepenih. izvlači ga na prozorskom oknu. No. kako ponovljena ironija nikako nije ironična. A to je sasvim moderna.. pored ostalog. izmena boja je legitimna. 29. Jer se staljinska paralingvistika i te kako da proširiti i na likovnu sferu.. Što se mene tiče. jednosmerno i monolitno. paralingvistike eskapade. I u staljinističkoj paralingvistici.. čim se pojave nove i drukčije. očigledno neuspeo "ironičan" kliše. i da je samim tim pokrenut gotovo kompletan opresivni repertoar prvostepenih. tj. ikooklastički (ikonoborački) nagoni se strasno bude i uzvitlavaju čim se dirne u osnovne dijagrame. Na primer. jer od slučaja do slučaja menjaju se i boje "neprijatelja svih boja". siguran sam da su duh i slovo telegrama ponovo uveli u igru i ovu "šarenu" burgiju značenja . ponekad je čak i neizbežna. a i sa sobom. 52 .. ali o tome će tek biti reči. da raspredam. Jer. Ali Ali. iako vrlo. jednoznačno. vrlo prikrivene teorijske implikacije.. Mnogo daljih reči. "Neprijatelj svih mogućih boja" je.. to je i ovom prilikom reč samo o pseudoironiji.bez značenja. druge drugoslovne jezičke figure. da razlažem i obrazlažem na koje su sve načine telegrami doprineli ponovnom javljanju i uzvitlavanju jezičkog terorizma. 30. čim se pojave nove "mustre".

kako se u maniji ponavljanja pseudoironičnih klišea gubi svaki zdrav (i kritički. Sve do jedne. ne samo očigledno već. odnosno STALJINOSLOVAR. ali je. njihov povratak u svet civilizovanih pojmova i kategorija i njihovo oslobañanje od nagomilanih insinuacija i drugih intruzija gadosti i besmisla. sem u dva-tri naročito karakteristična slučaja: . verujem da bi retko ko osetio lak ubod podsmeha koji bi očigledno išao na račun predsednika Predsedništva CK SKS lično (za mene. Naprotiv. i prilično opravdano). ako je to uopšte i moguće zašto se ovaj uobičajeni izliv "napredne" ironije zasniva na jednom nedopustivom (potpuno nesvesnom) šovinističkom ispadu: zašto bi jedna valjana. Veliki Teolog umeo čitavom ljudskom životu da da 53 . nastavljam sa jednim na brzinu pokupljenim i sasvim nepotpunim glosarom ključnih reči. jezičkog terorizma. nagomilale su u sebi prejaku energiju opresije.. recimo. složen uglavnom prema asocijativnom redu. mustra je bez veće lingvističke vrednosti.. Gde god nije bilo neophodnonije se zalazilo u obimne egzegeze. sem ukoliko tužno-ironični kliše nije preuzet iz predratnog vokabulara srpske administracije u Makedoniji. a zavisiće. umesto "olako obećane brzine" rekao "ozbiljno obećana brzina". I baš zato. Ali.niti predlažem pravljenje spiskova drugova koji se njima rado služe.. pa i lepa makedonska reč. neprijatelji svih mogućih boja. dugom dijahronijskom upotrebom.. i neophodan primer.Ironija ičulo za ironiju nisu baš jače strane novih govornka obnovljenog starinskog Novogovora. učinilo mi se. razume se) ljudski smisao za pravu ironiju. drugarsko upozorenje. to je samo uzgred. prebačena u srpski jezik dobila pogrdan smisao? Zašto. 31. No. predlažem re-kultivizaciju akulturisanih reči. Ne predlažem sastavljanje spiskove sumnjivih reči . Na primer. straha.ta bratija (zašto baš "bratija?") ima i neke svoje samo sebi znane "rabote"! Opet kliše. jer "olako obećana brzina" nije nikakva uvreda. Sve te "ključne reči" (koje su do sada otključale i zaključale mnoge ljudske sudbine) ili su neposredno staljinističke provenijencije ili su po duhu staljinističke. sada je već vrlo teško objasniti.daleko od toga! . Ali. već samo delikatno. Da li će neke od tih reči ostati i dalje u političkoj upotrebi. Da je Pavlović. staljinistički i neostaljinističkih jezičkih strategema. pa verovatno do čitave eksplozije ne bi ni došlo. uzgred rečeno..reč formalno ne figurira u Staljinovom slovaru. koliko se stvarnih uvreda krije u pseudoironičnim klišeima. zavisiće od pravog i ogoljenog njihovog smisla do kojeg se bude stiglo. dato u lakoj pred-ironičnoj formi. .alegorija . u neku ruku. povañenih uglavnom iz skorašnje dnevne štampe. zato. Ovaj Glosar. Pošto sam na dva-tri primera i dokazao (bar se nadam da jesam) skrivenu ubojitost staljiniski. razume se. ali. i njihovom manijakalnom ponavljanju.. često se gubi i zdrav smisao za neposredno razumevanje prave težine reči.. ili bar nepodnošljivih jezičkih (i logičkih) laži i stilskog licemerja.. i od same prirode njihove dalje "političke upotrebe".

. ili. 1819). dakle.. ćeretanjem podsticati ideje i "neeksplicitne evokacije". unapred lako odredite uslovne reflekse. dobija i izvesne metafizičke prizvuke.šta drugo do "aipsolutizacija".stav (neodvojivo od kategorizacije)... ka apsolutu". Pa ipak. ali psihopolitičke finese ove Njegove metode suviše su komplikovane da bi mogle biti objašnjene u nekoliko reči.. i 54 .odbranaško ponašanje . ako išta vredi. potežu i detinjaste argumente u svoju odbranu. ishitreno "odbranaško ponašanje" preobraća se u mazohistički samopoziv na "izvlačenje pouke.alegorijsku snagu srednjovekovne pasionske igre (igre stradanja i strasti). Dugom i izvitoperenom upotrebom. Kao standardni filmski šlagvort praaavilno! . na one koji saterani u ćošak."Čovekov život. šta bi moglo biti suprotno od "relativizacije"? . ovaj dum-dum pridev rado ispaljuju. nepravilan stav .relativizacija . pored poučnog i ne malo katarzično dejstvo. na široku publiku. platforma. i legitimna odbrana.." ukoliko ga ne prekinu. teško je postaviti distinkciju . "naše ponašanje") uvek izaziva. dijahronijski smisao. ponašanje. Možda se zato nikad i nikako ne može reći "mudar stav". koji je. . i za normalan ljudski mozak. stav. . antipartijska.. . marcijalnu statičnost figure. neostaljinističke provenijencije.... tek nagoveštene duhovne sabotaže..pravilan. uglavnom. itd.ponašanje. izvlačenje pouke . na izgled nasumce. . Pismo DŽordžu i Džordžiani Kits.. dakle "konvezrija ka apsolutnom. uglavnom kao sinonim za skeptična zakeranja (intelektualaca). delovanje.u modernim evropskim jezicima." . ili grupa. itd.. Na prvi pogled. element. katkad i uz insinuacije o verovatnoći neke. ili "relativizacija istorijske svesti".pouka.. syn. neprekinuta je alegorija. Staljinoslovar istoj reči pridodaje negativan naboj i pripisuje joj značenje koje (nejasno doduše) prevazilazi nadaleko njene stvarne (civilizovane) semantičke granice. a šta odbrana. uglavnom samo kao filozofski pojam .) Džon Kits..pouke se ponekad izvlače (i dele) kockom. Reč je novija. jer šta je. ima snajperista koji ovaj pridev-projektil.npr. . kao i kod svih ñaka prvaka odreñene. pravilan stav.omiljeno Kobino iskazivanje dobre volje (u filmskoj interpretaciji). pravilna. uzgred rečeno. u poslednje vreme.. i zadržava samo svoj negdašnji. . . Pridev sa bogatom mogućnošću pridevanja. neoprezno.svaki pomen "ponašanja" čak i u snishodljivom pluralu (npr.antipartijski. ali je u najboljim traidicijama Velikog Teologa. uvek. vladanje . Kod nas. sintagma je zadobila vrlo specifična semantička svojstva i odnosi se. na izgled u svojstvu slobodnih strelaca.etym. "Život je kao i Sveto pismo. veselo ćeretati.. U našoj upotrebi. uglavnom. . pravilno .aluzija . . jer je mudrost kinetička..vrlo zvučna Staljinova lična "stilema" iz vremena velikih čistki. a ne statička. sa prerastanjem KPJ u Savez komunista izgubio svaki jugoslovenski jezički legitimitet. od alludere.šta je "odbranaško ponašanje". antipartijsko .podrazumeva. U najvećem broju slučajeva. figurativan"."relativizacija vremena i prostora".ima je.

. pa zato antitet staljinistike moralke lik/ličnost zauvek ostaje nedovršen. ruka ispružena prema dalekim daljinama.npr.u životu uvek kao uvežban stereotip. kao rutinski termin. supra). bez samoironije. uvek apeluje na ličnost. potpuno su izvan ovog Glosera. itd. klasičan gest pritežalaca vlasti). obično se javljaju u razdoblju tzv.. doduše. ponekad. Ako se dobro sećam. u evropskim jezicima. .katehetički stereotip koji diskretno otvara vrata hipokriziji (hipokrizija. bar do sada (ni na poslednjem "plenumu". . sama sobom potpuno obezvreñuje prethodni pojam. i vrlo često. bez ironije. stav. . a u izopačenjima paralingvistikih navika o kojima je reč. naročito u skulpturi.. idealni lik se dopunjuje idealnim gestom. elemenat. "borba za vlast" je krajnje opasna odredba koja je uvek išla na glave onih koji ili nisu imali nikakvog udela u vlasti.. sa ove sednice moramo izai još jedinstveniji!" Ma kako zvučalo čudno. maspokreta. mada..pravo lice .. niko nije pozvan na odgovornost zbog neovlašćenog potezanja snajpera. pozorišna maska) i individua (etym. delovanje. izraz blaženo relaksiran i bez ezopovskih promisli. ili grupa. iako kontrapozicija uvek i realno postoji.moralni lik i moralna ličnost (često i kao neskriveni antipodi) pojmovi "ličost". figurira u Glosaru. sa ostalom bratijom i njima sličnim i onima svih mogućih boja i njihovim rabotama. Jednačenja sa prethodnom odrednicom (cf. antinacionalno . a nikada o "ličnosti komuniste". samim tim što razdvaja pojmove "lik" i "lice". O dubljoj vezi izmeñu nacionalizma i staljinizma. dlan nagore.. dobija ponekad i groteksne oblike.jedinstvo . infra). ili su vlast izgubili. ceovita ličnost. komuniste.. biće još reči u ovom Glosaru (cf. iznad linije horizonta.lik komuniste .odredba koja.u godinama koje detaljno romansira istorija SKP (b).. iako se u teškim trenucima.lik. u umetnosti socijalističkog realizma čak i strogo normiran stereotip: pogled u daljinu.jedan lep i svima nam drag.na izgled na sopstvenu odgovornost. Slično.. platforma. ali samo veoma pogrdno.antinacionalan. itd.licemerje ). . Otuda u staljinskoj kazuistici se toliko raspreda o "liku komuniste". moralni lik . i bez izričitog pozivanja na inkriminisanu reč.. persona (etym. ni posle njega) koliko znam. ) .. ili. ili skoro svaki "moralni lik" ima i svoje "pravo lice" što se. antinacionalna. .vlast u dijastoli. a docnije i carski. a ne na lik.. obično još i borba za vlast . inače. ponašanje. bez samosažaljenja... Alisa Lidel je u 55 . borca itd. nedeljiv ).. . (rimski konzulski pozdrav. otvorene i lako opuštene šake. . ili su bili na najboljem putu da je izgube. vrlo rado i vrlo iscrpno dokazuje. podrazumeva dlan okrenut nadole i istegnute i ukrućene prste. i krajnje neophodan priziv stvarnoti. i ukoliko nisam i nehotice izmislio... "Jedinstvo" kao retorska figura dozvoljava čak i stepene poreñenja: ". jer se pretpostavlja da svaki "lik" i svaki. bez tračka skepse. i nedovršiv. ("Individua". doslovno . bez obzira na njenu terorističku funkciju. u staljinističkoj kazuistici dosta lak. metalogika Luisa Karola dozvoljava slične neverovatnosti.

lat. najčešće se namerno postavlja ekscentrično u odnosu na epicentar izazvanih zemljotresa. bitka sa nacionalizmom . kad meñu Vračanima nije bilo već nijednoga koji nema bar s jedne strane glave još po četvrt. o podeli na napredne i manje napredne istorije. Vukićević.. razume se da se on prenosi na konfrontaciju sa nacionalizmom.. svi socijalistički nacionalizmi su prepuni idiosinkrazije prema bilo kakvim urbanokosmopolitskim emocionalnim rezervama u odnosu na agrarnoemocionalne nacioanalističke egzaltacije. No kako sve te glave nisu bile tek šta onako..bitka sa nacionalizmom. ima koječeg drugog daleko složenijeg od jedne obične vojničke bitke.. Bilo na ravni. postane još jednija! . Razume se da je dvojni smisao reči godio uhu našeg Moćnog Paralingviste. Ilija I.konfrontacija .... Veliki Strateg voli vojničku terminologiju i pošto je već izmislio nacionalizam bacuibakab po formi a socijalistički po sadržini . još u XIV veku u jednoj frc. da je u svakoga pameti podjednako. kao dometak. srpskim okvirima "konfrontacija".što se nacionalizma tiče. i s tim u vezi jedno pitanje. ili na kosi. čini se. U stvari. domaćinskim. naša borba protiv nacionalizma... u XVI veku u engl. Zašto nije dovoljno širok krug intelektualaca koji kompetentnom metodom marksističke analize. zadobila izrazitu popularnost još u XIX veku (cf.. (itd).1899). . Ali. razume 56 .. ali. Priča o selu Vračima i Simi Stupici: "Dotada se mislilo. .bitka . jer se bejaše čulo meñu svetom da je onaj najpametniji čija je najtvrña glava. ali sada kompetentnom metodom marksističke analize . to još sunce ne sastavi ni jedan ceo put preko neba.ne volim tu reč..on uvek rado ulazi u polu-vojničke bitke sa nacionalizmom.nacionalizam.prvo jedan aktuelan citat. confrontatio... čim se dva Vračana susretnu.. nacionalizam je uvek konsekutivni sindrom.. nikad ih nije ni bilo. kao teološki ojam. bar u državama realnog odnoisno irealnog socijalizma.. Bibliji.konfrontacija. Manje je jasno zašto je i u našim domaćim.s obzirom na Vukićevićevu priču o selu Vračima. prošireno u konfrontacija sa nacionalizmom . u sferi ideja nema bitaka. i kao stvarnost političkog života a i kao alegorijska slika. . confrontare. manje poznat srpski pisac 1866 .jednom trenutku sebi dozvolila mogućnost da od jedne Alise. svi socijalistički nacionalizmi (za razliku od nacional-socijalizma) duboko su nadahnuti Staljinovim tezama (o jedino mogućem) razrešavanju nacionalnog pitanja. "isprsiti se pred neprijateljem".etym.. ali tada i pametni i pametniji udariše svaki na svoju stranu i počeše meriti meñu sobom svoje glave i ono u glavama.. pa onda nešto malo i analize: "Uprkos takvom saznanju. pa posle udri glavom o glavu. . taman koliko kome kapa pokriva. on ne nastaje sam po sebi."valjda treba spremno da krenu u ljuti boj sa nacionalizmom i. lupanje glavom o glavu u bratskoj konfrontaciji već je podavno naš nacionalni običaj. o podeli na napredne i manje napredne nacije. i da je dostavio smisao izraza "čelom u čelu" imao i te kako važnu ulogu u njegovom praktičnom i teorijskom romansiranju političkih dogañaja. prema ranijem frc.nacionalizam ." ..

dakle. i samo tako.reči koje su se nedavno mogle čuti u Predsedništvu Gradskog komiteta neposredno pred istorijski plenum.. npr. neće kompetentnom metodom "marksističko"-staljinističke paralingvistike biti nadmudren ni u samoj Rusiji. ako se ne varam) valjalo bi Glosaru pridodati još jedan broj glosema zakonitih. u toj istoj Poljskoj. Grof Vitold nije išao ni u kakve bitke. izgleda. 32.krv . Evo.. trude: u Tadžekistanu.leševi usnulih vojnika . u Uzbekistanu. pronikao u srž poljske (pa i svake druge) nacionalističke frustracije..beskućniku i disidentu. gnezdo sokolovo . . ili večeras. ja je dugujem!) grofu Vitoldu Gombroviču . gde se marksisti i ne trude da ganadmudre. baš "relativizirao" stvari. u Poljskoj . sledi nekoliko karakterističnih naših i naških. 57 . Kod tih i takvih glosema nagoveštavaju se ponekad i morbidne težnje da se omogući magijska promocija simulirane patriotske fraze u rang "mobilizacione" parole. ali ima opomene da je sokolu dogorelo do gnezda"."Srpski narod je do svoje slobode uvek dolazio preko krvi. dugujemo (tačnije. .. Ili: . navodim je samo iz puste akribije.soko."Smatram da u mukama. Za analizu nekih specifičnijih daljih osobenosti staljinskoplemenske -(nacionalističke) . što-bi-no-rekli. buntu. koje se valjaju po podu . ma i prividno. i sasvim neizbežnih u trenucima filostaljinske patriotske simulacije. vojska u urvini . želim da verujem da je u pitanju folklorna simulacija patriotskog vanumlja. bar za jedan dobar vek unapred. i na svoj način. Nadam se. ali je.urvina.. I obratno.paralingvistike (cf. rekao bih gotovo psihosomatsku analizu. kada izbije u svoj svojoj virulentnosti. stvarno magijskog paroksizma. pa samim tim i najmudriju kritiku nacionalizma u Poljskoj.krvave glave. a već koliko sutra. u upravo je relativizacijama. treba li ikome dokazivati (čak i našim profesorima marksizma-lenjinizma) da je školski marksizam izgubio tu istu bitku. .meni nerazumljiva metafora ili čak nekakva. ogorčenju i navodno nelegalnim zborovanjima kosovskih Srba i Crnogoraca nema ni trunke srpskog nacionalizma. Staljinsko pleme.se da ga kompetentno reše u svoju (čiju?) korist? Izgleda da je samim tim (iznutra sapetim pitanjem) nesvesno ponuñen i odgovor koji će retko ko od naših školskih marksista-lenjinista jednostavno i časno priznati: "metodom marksističke krktičke analize" (a na osnovu Staljinovog modela) nacionalizam nije nigde još nadmudren. Nije nadmudren ni u Baskiji.bitka sa nacionalizmom. nije nadmudren ni tamo gde se pomalo. dakle soko ptica siva.najdublji. do efektivnog. nedavnih primera: . Evo. ni u Irskoj. i da se ubedljivost reči dovede... nečija poneta pa upuštena alegorija. roman.tela silovanih devojaka i žena ..

na već otpočetu temu: SRBIJA JE UMORNA OD LIDERA. itd. a posebno sa Aleksandrom Nevskim. . Josif Visarionović je u retkim prilikama bio titulisan kao Veliki "Vožd".poetične. problem kućnog praga . (U daljnoj konsekvenci upornim ponavljanjem pseudopatriotskih glosema izazivaju se i izvesni šamanistički efekti koji postaju naročito aktivni kad se magijske želje opšteg tipa ukrste sa dotle prikrivenim potiskivanim osećanjem nacionalne frustriranosti. ispao nešto duži no što sam želeo. Neizbežne su analogije sa dovoñenjem Velikog Vožda u koneksiju sa Petrom Velikim. i bez svoje volje.. da li je uopšte umorna i od koga.. a pre još no što je termin lider zavladao svetom.vojnik.(srpsko-engleska reč za ono rusko i slavenoserbsko "vožd") u višim i najvišim stanjima pseudopatriotske egzaltacije. dakle. Umorna je. i od čega.. ali ne samo od lidera (ako je pravih i mudrih učitelja i predvoditelja ikada i imala). ići u vojnike .. i nikada joj nisu zafalili. Umorna je ta naša Majka Srbija od lidera kojih nema i od njihovog pripovedanja i od njihovih "ribanja i ribarskih prigovaranja" i koja je.. kad je ovaj potonji na brzinu bio priman u Partiju.prag. umorna je od polu-lidera. moje lične. ."? . Umorna je ta naša Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje žestoko prepolitizirane poluinteligencije."Kad se već govori o tom problemu kućnog praga.. ali je tipično paralingvistička po sadržini) ipak vredi malo podrobnije zaustaviti. to vi vrlo dobro znate.. polupoetične. 34. Da je Srbija umorna.ali sada u sasvim novom kontekstu: Srbija je umorna od lidera . i od sopstvenog umornog razuma. kakvog li čuda. od svog "narodskog" zdravog razuma koji ne razume više ništa. prag kućni. i od lidera.. bilo bi zanimljivo kako ideološke komisije CK SKS gledaju na režijski izvrsno ostvarenu TV reklamu za novu. a njih je uvek bilo u zadivljujućim (i zadavljujućim) količinama. od sops tvenih političkih "pozicija" 58 . vožd je stigao. negde 1942..(srpsko-engleska reč za ono rusko i sloveno-serbsko "vožd") . 33. možda neograničeno neumorna? U parentezi. muževnu kolonjsku vodu. dragi moji drugovi. rečju."Ovde se s pesmom išlo u vojnike".lider . u parantezi.. nekog nanovijeg našeg političkog posmodernizma (stilema je inače nova po obliku. mislim da ni jednom komunisti nemože da padne na pamet da razgovara o odbrani praga na način silom". vaš kao i ja. Da li je Srbija umorna od lidera. a ipak lirske..Čini se da se na ovoj značajnoj filozofemi nekog novg.. Umorna je. polutana. Nezgoda je samo u tome što nje sintagma suviše glasno odjeknula i izvan komunističkih redova.lider .. po sili stvari.. VOŽD. .. ogrezla do preko uma svoga. pogotovo. kao što i svi znamo. sasvim nepoetične. Srbija je stvarno umorna. ili je. da vredi prekinudi Gloser koji je. bolje reći očajničke varijacije. sa nežnim refrenom "Vožd je stigao.

To je samorazaranje heterofobijom i mizoneizmom. od viših apstrakcija. Umorna je i rezignirana egzodama talentovanih koji svake godine.. zaglupljena i ponižena nadmudrivanjima svojih nedoučenih ikonodula i nedoumnih ikonoklasta. A tek kako je Srbija umorna od mrzitelja znanja i pameti. umoirna je od svoje istočne opcije. pre svega. Srbija je umorna da umornija ne može biti i zato je podložna zaluñivanju. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se čudi. to je autodestrukcija samozatvaranjem u začarane krugove sopstvenih fikcija koje nam sve sigurnije obećavaju sve izvesniju sudbinu poslednjih balkanskih indijanaca u Evropi... Srbija je umorna od sebe same. Umorna je od teških. samouništenje nepovratnom zavadom sa drugim i drugima. umorna je od civilizacije koja je nikada nije valjano ni dodirnula. u većem broju no Srbi i Crnogorci sa Kosova. ðurñijančev slovar nije dostatan da isakaže svoje neshvatanje sveta u kome živi. gradi sopstvene.. od zavade sa Srednjom Evropom koju nipodaštava i prezire. samouništenje panikom od drugog i drugih. od svoje mini-mesijanske sveslobodarske opsecije. tragičnih. svoj samozapretenoj. I na kraju je izigrana. ali i neutaženom mržnjom bezvrednih i nesposobnih. od svoje političke i svake druge ortodoksije.. možda i nesmislenih ratova koje je vodila.. a kada joj. ishode iz Srbije i Jugoslavije. a još je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboša koji. samu sebe zapliće a ne raspliće.i od svojih roñenih "opozicija". priručne simbološke vokabulare. od svoje palanačke samodestrukcije. od zagañene prirode i zatrovanih reka.. Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groševe dnevne politike.. umorna je od zapuštenih i izopačenih gradova... devedeset i devet godina posle svega. Srbija je umorna od svoga straha od apstrakcija. podložna je mañijama i samomañijanju. Srbija na marginama civilizacije. Srbija je umorna od nepotrebne snage podivljalih reči koje je zavañaju samu sa sobom i svetom u kojem živi. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju ne poznaje i ne razume. i na uzmaku dvadesetog stoleća. nije to "dekonstrukcija" već nepovratno samorazaranje. Kad joj zafale magijske veštine probranih i sapetih reči na koje se toiliko navikla. Umorna je od fabrika koje ne rade niti će proraditi... najnekonkretnijeg na svetu.. od svoje palanke. batrga se u kučinama simbola i simbolizma. od svog večitog pravoverja. umorna je od svoje neobjašnjive i komične austrofobije. i nepotrebno cepajući dušu svoju rastrže se izmeñu semiofilije i semiofobije. još odjekuju u njenom duhu i sluhu. umorna je od svog uprošćenog rezonerstva. 59 . 35.. od zlobe prema izuzetnima i izuzetnosti. od svoga slavjenofilstva. ukleti besposlicom. Srbija na istoku. od svoga narodnjaštva. Ne. od svog konkretizma. umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja.

znači neprevodivi na jezik diskursivne logike. i ovakvo moje tumačenje neskrivene logičke kontradikcije na kojoj je paradoks sazdan. Ali. koja upravo kao svesna simulacija simbološkog iskaza nuišta sama po sebi ne kazuje. srpske (i komunističke i nekomunističke) semiofobije. tu bi se negde dali razabrati i daleki koreni naše sopstvene. samo s druge strane osmotreno)..nisam proveravao) sa tragovima zuba nekog. sada nastupa nešto što više nije vic. oka i prstiju koje danas nazivamo znacima i simbolima. Dakle. zaziranja."govora lišća". mnogo nepoverenja..(2) Dakle.. i tada. 36. izvinite. to bi se. onda je to magistralno i uspeo.baš ništa ne kazuje.preobraćuje se. nagrižen list (glogov. ukoliko im nasilno ne nametnemo monosemiju . Udariti na slike.ali tada ih razaramo. ili čak . najbolji je način da se 60 . ali šta mogu. baš palanačkog neshvatanja stvarnih moći i stvarnih dosega "simbološke funkcije".. pre svega. To je prvi postulat komaparativne (ipak naučne) simbologije. čak panike od nepoćudnog govora znakova i (što je isto.. Tu negde.. A kada se. čak i kad su više ili manje ironično odsimulirani. nije čak ni anti-vic.Onaj staromodni Novogovor. Jer simbol. dozvolite mi. ne mala uzbuñenost povodom nekoliko plakata i jednog famoznog nagriženog lista. a nešto docnije. Naše bake su negovale svojevrsne veštine "govora cveća". ipak. u potrošačke ili političke slogane. iz praktičnih ili ideopropagandnih razloga morao miriti. i tada je ostajao veomanepoverljiv pred mogućnostima njihovog tajanstvenog iskazivanja. simboli su u načelu polisemični. dok jejoš bio sasvim mlad i svemoćan. mnogo zebnje. (tj. vampira. bar sa nekim od njih. klonio svih izrañevina duha. ako je neko od mlañih Srba. ipak se. nastupa nešto mnogo ozbiljnije i opasnije. i paralingvistikom razorno razdraženim dušama. smelo protumačiti jedino kao parasimbološka figuracija. i oni kao simboli prestaju da postoje i preobraćaju se u sintemu ili. čak i kada nešto iskazuje . Nešto od takvog. pokazuje nedavna. nagriženi list (valjda zubima vampira) parasimbološki je paradoks koji se jednovremeno i tobož nagoveštava i odmah samoironično ukida: jer koji bi vampir sam zarizao. Znam da je malo teže shvatiti taj postulat. i sa smislom za humor.. Drugim rečima. okusio smrtonosnu biljku? Ovo.. kažu. primitivnom mentalitetu zasnovanom na semiološkoj paranoji. Zaostalo je u našim pokolebanim. mnogo predubeñenosti da se znacima i simbolima može "reći" više no što se srtvarno može iskazati. kažu ..naivan način da se nemušto sporazumevaju sa svojim dilberima. hteo da se podsmehne jednom. nešto jednostavnije rečeno . tj.. Prema tome. čini se. strogo uzevši nije korektno.. precizno rečeno. pravi simbol. stgraha. Nastupa sada najednom naše pravoverno i na osude uvek spremno ikonoborstvo. preobraćuju ih oni koji ih kao simbole razaraju) u dizajnersko znakovlje.. nije čak ni dozvoljeno. rudimentarnim kodiranjem usposrtavljale su i svojevrstan "govor poštanskih maraka" . i usvajati ih. jer su simboli neprenosivi. u svojoj prvoj pojavi.

meñu vama) slavu jednog antititovskog slogana širom sveta. Činodejstva su to bezraložnog čina. proširuju se i na semiologiju (i morbidni. Jezičke zamke staljinizma prerastaju okvire govora i pisane reči. još će se jednom pokazati do koje su mere apsurdne paralingvističke sheme starogovorne svesti. oprezno. priupitajte se da niste možda izmanipulisani. drugovi dragi... molim vas. zalaze u svet likovnih umetnosti. izvan konteksta kulturnog smisla. U dve reči. i šta je doprineo čitavom tom hepeningu. onda. značajnih po sebi. dakako i vrlo efemernim asocijacijama. Ako i u ovom slučaju nastavite. pa idu i dalje. sa sličnim amaterskim (čak i politički amaterskim) egzegezama. i što manje ih podvrgavajte diskursivnom raščlanjavanju! Ako ne verujete meni. i zašto? 37. ali sasvim beznačajnih. alegorije. nemojte se čuditi ako uskoro Famozni Glogov List vidite i na nekim bedževima. slobodnim. Na primeru koji ću razraditi. Nameću nam se mračne liturgije. To je apotropajska (naivna. nigde se u svetu ne podjaruje tragalačka hajka za vodoskocima demontiranim i raznetim pre pola veka. kada se oni dobro zapetljaju.onda. Ko je. koji su zabranjivali tumačenje običnim.. pa i nehotično otpočinju sami objašnjavati ono što bi drugi (lukaviji) rado rekli. pošto ste se već upustili (ili su vas na to naveli) da "pomerate što nije za pomeranje"(Platon). uzaludna itd. apologe i simbole kojima je.. na primer. pa i tumačenjima. Sa simbolima samo vrlo oprezno. koji po prirodi stvari i ne podležu mogućnostima iole ozbiljnog diskursivnog parafraziranja. tako. i onda je postignut. dakle. čak i kada se iz sfere jezika prebace u svet likovnih priloga. A za tu i takvu manipulaciju mogu dobrodoći beznačajni. verskog znakovlja.. l acte gratuit.) logika svakog ikonoklazma. tehnika je ista ona koja je primenjena i u Vunenim vremenima. i otvaraju se mogućnosti za još mračnija tumačenja.unapred i sigurno o bezbedi od uroka i urokljivih semioloških podvala. klinički simbolizam) svakodnevnih pojava. niti se oko takvih banalnih dogodovština velegradske svakodnevice ispredaju sistematski satkane mreže za hvatanje nevidljivih krivaca. jezuitski s til zvani barok obilovao u neograničenim količinama. verujte jezuitima. profanim rečima čak i sopstvenog. U svakom slučaju. inače. predvidanja i za sve novija i novija autosugestivna činodejstva beznaña. i revnosnim "analizama" pesničkog jezika. a svu onu drugu ornamentiku i u njoj nagomilane metafore. ovde. Najviši stepen manipulacije ljudima je onaj. Eto.. drugovi. prepuštali su ličnim. Svojim mudrim i pravovernim. nejasni i sasvim nedorečeni parasimbološki vicevi. ako iole imate volje da se upuštate u simbološke dišpute .. proneli su tada naši drugovi (možda su neki od njih i sada. Srbija je umorna da umornija ne može biti i podložna je svakovrsnim čarima i mañijama paralingvističke (i semiološke) paranoje. dakle. Ali. svejedno.. Sklon sam da i u ovoj čudnoj i naoko beznačajnoj pričici iz stvarnog života naše svakodnevice vidim dalekosežne recidive 61 .

A ipak. i nikoga to nije ni začudilo ni uplašilo. Defilovao sam u paradama i tačno se sećam. a u sledu suludih dogañanja. pre svega." Voleo bih da poverujem kako je ipak reč o samoindukciji u tamne vilajete duševne nesigurnosti i strasnog svesumnjičenja. Svuda. na ulici ili u kafani sisnem ruku.elem. drugovi bili i na grobu našeg Vojvode od Otranta. ta fontana. svakog treba okriviti. treba tražiti krivce.. a ne znam odakle. u vidu prošlovekovna okupljanja poštovalaca na grobu Cvetka Prebijača. Dozvolite mi da ispričam još jednu krajnje neverovatnu noveletu koja se savršeno uklapa u tezu da bezumlje. tu bruku nije zabeležio. Dogodovštinu znam iz kazivanja moje babe. U nekoliko mahova posle njegovog pada (setićete se ijeg).. a Slobodan Jovanović.ko smo to mi i gde smo? Imam. a to je već bilo vreme kada su parade počele izlaziti iz mode. ipak. čak i za demontiranje jedne fontane koja je demontirana onda kada se većina inherentno okrivljenijh još nije ni pojavila na ovom svetu.ðurñijančeve paralingvističke paranoje. Ali.. Nije teško zamisliti tog našeg krivca kako otpozdravlja razdraganom narodu koji promiče u povorci. ili ga bar dovesti u situaciju da se priupita nije li i on sam pomalo kriv za sve i svašta.. vojvodi od Otranta. njegoog i mog. Uklonjena je tek kada je Beograd dobio prve trolejbuse. i na svako koraku. Moram samo da napomenem da je ova najnovija para ili tačnije metalingvistička novela tajanstva i mašte. Ta zlosrećna fontana.. živo zamislimo. Cvetka Rajovića.. lako prekoračuje tanušnu graničnu liniju izmeñu sveta reči i sveta vidljivih simbola. jer sam je ja. Miloševog Fušea. izmeñu sveta reči i sveta vidljivih simbola. Doista. ta prskalica stajala je tamo gde je stajala i za vreme svih tih pominjanih parada. koji je doduše imao nešto više pameti od našeg zlosrećnog vojvode unutrašnjih dela. evo sada ponovljenog pitanja . I tako su nedavno. neko je rekao: "Imam utisak da neka čudna. bio sam u prilici da mu u ime ljudskog dostojanstva. . i niko nije kriv.dozvolite mi da je tako nazovem. reč o jednom jedino mogućem velikom krivcu koga "Politika" ne sme da imenuje. to je sve vešto ispletena laž. na velelepnoj tgezarijskog tribini zbog koje je fontana morala biti načas uklonjena. izmeñu sveta simbola (uopšte) i sveta stvarne stvarnosti. čitajući iz dana u dan tragičnu priču o demontiranju jedne velegradske prskalice. taj vodoskok. Teško je prisetiti se ponoćnih liturgija nad svežim grobom jednog tragičnog 62 . U nedavnim partijskim raspravama i rasprama. ali je. reč je sad o jednom morbidnom nadgrobnom činu .ko smo to i šta smo. taj vodoskok. 38. . ja lično i od najranijeg detinjstva.i činodejstvu. Učinio bih to isto i Žozefu Fušeu. i kakav smo to narod koji obožava ministgre policije?. ta prskalica. nije teško zamisliti krivca u svečanoj uniformi. Dakle. evo sada pitanje . ali nam dozvoljava da ga u svojoj mašti. istovremeno i jednostavnija i daleko zapetljanija od ranijih. začeto u sferi bezumnosti jezika. Krivaca je i vrlo mnogo. Ali. toliko puta gledao i kako radi i kako ne radi. valjda kao ubeñeni obrenovićevac... pre svega. tj. perfidna ruka vuče konce.. Aleksandra Rankovića..

bezmalo sasvim opipljive oblike.. koji dan pre opraštanja od svih njenih časti. može ponekad pronaći na "ekslibrisima". pogotovo u heraldici zemalja koje su svoje grobove naknadno iskomponovale prema sovjetskom uzoru. čak i kao metonimijske antistaljinističke stileme. uselio se strah u kuće i meñu ljude. kao figura koja istovremeno treba da označi i da potpomogne procese slobodne misli i da podrži njeno dostojanstvo. 40.. U Srpskoj akademiji znanosti i umjetnosti imao sam čast. Hvala". pa naovamo. kakva zagluhnuta buka usplahirenih. uspaljenih. upisanoj u samo biće Nove Jugoslavije. da održim besedu o Titu i o simbologiji plamena. ali provereno. na žalost.dok nevoljno osluškujemo zagluhnutu buku uspaljenih. ili nam uvežbavanje novih činodejstava tek predstoji? 39. uspaljivih i zapaljivih reči? "Drugovi.. a povodom Titove smrti. postoje i obrnute baklje.. štaviše. po bibliotekama slobodnih mislilaca. Ako se kaže da su neke reči zapaljive. i nadole okrenute buktinje. Plamen je u heraldici netipičan znak. uspaljivih i već uveliko na zlo osamostaljenih reči jedno naopako probuñenog starogovornog Novogovora. važnija mi se čini sama metoda: ilogizam govora i govorenja veoma je mnogo doprineo da metafizički strah dobija neke fizičke i gotovo materijalne. Kakva graja. jednostavno i iskreno izgovorene su u proteklim raspravama: "Ja moram da kažem da se uselio strah meñu grañane.. Na žalost... ona se dosta retko. ali ne više u tuñu kuću. Navešću 63 . Završetak jednog od nedavnih izlaganja. šta se ovo zbiva"?. počev od XVIII veka. Simbolizam plamena kao heraldičke lekseme. ili o samoindukciji? Za moje shvatanje gotovo je svejedno. Da li su i dnevni i ponoćni rituali nad grobovima ministara policije sastavni elementi opšteg scenarija širenja nesigurnosti i straha? Da li je reč o indukciji spolja. nemojte benzinom.mladića koji je imao čast (i zaduženje) da u poslerevolucionarnoj Srbiji zauzme počasno mesto ministra policije. što valjda treba pročitati: "daleko je sunce. ali sve će vas obasjati!" Što se buktinje tiče. nemojte zapaljive reči gasiti benzinom. prikazan je zemljin šar i sunce koje se sa istoka raña.. Ali. u definitivnoj Staljinovoj stilizaciji. Kakva graja. Da li smo ikada odigrali zagrobni svečani ples (pre balkanski ritual poistovečenja sa pokojnikom) nad grobom nekog našeg ministra prosvete. 41. a u žitnom plaštu. i kao da se svi pomalo detinjasto pitamo: šta se to zbira? . Ja sam doživeo neku noć da me moje dete pita: tata. Na sojvetskoj paradigmi.. Evo nekoliko razumnih reči čoveka koji se otima naletima ilogizma. u simbologiji je poznat i fenomen inverzije simbola..

ko nas na to poziva? Drugovi. hteo-ne hteo.. i u pravu je.. U novoj Jugoslaviji. dogañaj bi se mogao shvatiti i kao pokušaj ubistva pred kamerama. od davnina zvana Guberevac. Da li je tačno da je Ivan Stojanović(3) neposredno pre toga. ali ipak. a kao znak inata prema doskorašnjoj zdravstvenoj politici. poštenje niko čak ni meñu prisutnima... Dakle. nemojte vatru gasiti benzinom. seli se na življenja dostojnije mesto. postoje i obrnute baklje. Mislim da 64 .. A reč je bila o jednoj banalnoj direktorskoj smeni.. liturgije. dok se benzin već obilato sliva preko knjiga i biblioteka. bolnica.ali su udarci.. Čovek je lepo rekao: Drugovi. ali baš kao i vi. već piromanska alatka.." itd. i nadole okrenute buktinje. može se okrenuti naopako..ñavola. preko biblioteka i bibliofila. sve uvrede imao saslušati taj čovek. meñutim. već i ljudi. dok je vrhom prema dole a nožicama nagore jednostavno iskazivala blisko prisustvo. Tim povodom... da li ste gledali taj dnevnik.. jer piromanske liturgije otpočiju prvo u sferi reči. zapaljivih reči.. a zbog sranih smetnji. Možda će mi neko reći da je u pitanju neka moderna vrsta terapije. nije posumnjao . ja to stvarno ne znam. i jedino mogu da razumem kao iracionalnu inauguraciju liturgije paljenja zgrada. naročito onih koji u svojim knjižnicama čuvaju raritete sa ekslibrisima iscrtanim u znaku vatre. bio sedam dana u bolnici? Ako je tako.. izgleda baš zato i bili toliko ostrašćeni. nedavno sam mogao da pročitam u "Politici": Svečano spaljivanje Guberevca: "Bolnica za lečenje duševnih bolesnika. naopako okrenute. označavala božanski princip apsoluta. rekosmo. koje navale reči zaguženih mržnjom!. nemojte vatru gasiti benzinom! Paipak.. pamtim iz davnašnjih dana moje rane mladosti. Koje je. pa zatim alhemičarska petokraka u srednjem je veku. ja gnusnost same zamisli razumem. čak se i ratnim zločincima sudilo uz poštovanje elementarnih ljudskih prava. svi smo jedne večeri u TV dnevniku mogli da vidimo kako se benzinom polivaju ne samo ideje. Ko se to igra vatrom? Ko je taj što poziva naše umorne i pometene duše na piromanska činodejstva? Na žalost. parlamenta. Dobro nam došli!" "Politika" koja je. Zatim: "Stoga vas pozivamo da vašim prisustvom uveličate našu radostna SVEČANOM SPALJIVANJU GUBEREVCA. dva-tri dana posle oine najave o paljenju Guberevca. koji udarci izvitoperenih argumenata bačeni na glavu jednog čoveka.Mene je sramota! Koja energija mržnje. vrhom nagore okrenuta. Čovek je lepo rekao: drugovi. kakva eksplozija zlobe. koju. i zar vas nije sramota? . nisu više amblemi slobodne misli. u čiju kulturu.. malgre tout.. 43. što će sasvim jednostavno reći da i vatre. znanje. Drugovi. invertovati se ili pervertovati. Toliko za uvod. 42.samo jedan primer: pitagorejska. nije mogla da ne odvrati ironičnim otpozdravom: "Bolje vas naošli!"... još uvek pomalo i ona dobra stara "Politika". Okrenuti baklje naopako .. svaka amblematska ideja.

U istom tom broju. tri dana posle one simbolične.. 50 otišao sam (govori otac) u radnju za prodaju semenki. . Dokaz: da su vanumne.bi ovaj televizijski dnevnik trebalo obnoviti i ponoviti za sve jugoslovenske centre i dati ga na referendum sa jednim jedinim pitanjem: je li to Titova Jugoslavija? Izjavljujem pod punom odgovornošću. Izgledi da se ponovo uspostavi funkcija ovog oka su minimalni. čak i sa hvalisanjem. tj. pod naslovom: Kritikovan Borisav Srebrić. izgovorio bih! ... Sada je ležao nekoliko dana u bolnici da mu skinemo konce. antiapologa. iz najboljih dana. koje sam samo delimično video podsetilo na ranu mladost i na Ufine žurnale iz godine 32/33. alegorija. nikada i ne sledi kauzalne matrice. Ali negativna energija zlih slika. Zadobio je tešku povredu levog okananetu oštrim predmetom. prepunog kojekakvih jezičkih svinjarija: aluzija.. koji su bez ustručavanja. Ovu duboku deprimirajuću vest "Politika" je objavila sa velikim zakašnjenjem. imam li ja oko?" 45. A šta bih tek došiveo da sam uzeo reč i izgovorio sve ovo što sam sada napisao? A da bih izgovorio. koji sam imao prilike da vidim i da pratim na TV ekranu. prikazivali prva "ubistva pred kamerama" jevrejskih intelektualaca. Nije prošlo mnogo vremena a Burim je dotrčao vrišteći pitao me: "Tata. da me je predstava teatra užasa. može se pročitati jedna prvorazredna staronovogovornička tirada.. šta bi drugo bilo.. koje nisam video. dakako opet ritualne ljudske žrtve (mislim na Stojanovića). Velika nesreća zadesila je porodicu Bećiri. u originalnom stilu? Da li su. Pet dana posle najavljene ritualne paljevine. nije li to jezički atavizam?). "Politika" sa velikim zakašnjenjem donosi sledeću vest iz Požarevca: "Dečaka sam operisao u avgustu.. ovog leta 6. metarofa i ezopovskih zamki? Da li bi me možda i razračunavanje sa Pavlovićem.. Šta je to samostaqlno istupanje? Neveština novinara novajlije ili dobro uhodana staljinistička stilema.. već se preko njih bezobzirno preliva i zalančava u zapanjujuće nizanje eksplozije. de l'epoque.još jedno polivanje benzinom. izumitelja nepočudnog jezika. druga 65 . avgusta oko 21. Tri ili četiri navedena dogañanja (hepeninga) nisu ni u kakvoj kauzalnoj vezi. dakle. i intelektualaca uopšte? 44. iracionane. apsolutno porazila. i sa tipografski daleko jačim naslovom. Pitam se šta bih sve video i čuo da sam prisustvovao plenarnoj sednici CK SKS (zašto je novine sve češće nazivaju "plenumom"..Verovatno da ne bih nimalo mirno odslušao i odgledao kaštigovanje glavnog krivca. monstruozne abrupcije predvidive. da bi se videlo da li ostaje pri svom samostalnom istupanju"... možda. podstaknuta zlom snagom magijske paralingvističke metode.. verovatno do njih u istoriji ne bi ni dolazilo.. "Predloženo je da se razgovara sa Borisavom Srebrićem u Požarevcu. baš kao i razračunavanje sa Stojanovićem.

istupanja bila kolektivna, ili kolektivno odnosno timski pripremljena? Ili pak, jednostavno, pseudoironični kliše treba razumeti na najjednostavniji način, kao da je B. S. već prebačen u kategoriju "drugova koji su čudno diskutovali" i da se već nalazi na nekom spisku. A onda, islednički filmski "geg" iz godina poznih četrdesetih: "Ako ostane pri ocenama koje je izneo na sednici CK SKS a koje su za požarevačke komuniste neprihvatljive, može se očekivati i više od predloga za razgovor". ("Tata, imam li ja oko?) 46. U sledećem broju "Politike": "Odgovornost Živane Olbine"... "Skrenuti pažju na ponašanje drugarice Olbine"... Ne može, jedno u NINu, a drugo u Slobodnoj Dalmaciji... Organ opozicije"... i najzad, na istoj toj strani gde je sve ovo natrpano, očigledno najvažniji, i najkrupnijim slovima otštampan naslov - "NEMA NIKAKVIH SPISKOVA!" Oni "čudni" već su uveliko postali "nepo, željni"; nepoželjni su postali "antipartijski", doduše samo u nestašnim izjavama nekontgrolisanih slobodnih strelaca... Bilo kako bilo, širi se počast nedostojnog ponašanja i vrlo ružnog vladanja... pa ipak - nema nikakvih spiskova. To će nas, bar donekle umiriti. "Došlo je dotle, nastavio je (neki Žoržika Danden) da se u beogradskim redakcijama priča da postoje liste nepoželjnih, kao te liste su tobože u nečijim sefovima i samo se čeka trenutak da se obelodane. Na te liste se stavljaju stvaraoci, ugledni novinari, pokoji pisac..." Dobro, drugovi, ubedili ste me - nema nikakvih lista, nema spiskova, nema čudnih ni nepoželjnih meñu nama. Dobro, ali ipak, za svaki slučaj, stavite me, molim, na te vaše spiskove. Stavite me, jer više volim da se jednog dana moje ime čita na tim vašim hipotetičnim spiskovima sumnjivih, no na nekim drugim i drukčijim spiskovima (istorije)... spiskovima sasvim nesumnjivih. P. S. Da bih vam olakšao posao, a budui da je celo ovo pismo i napisano u ime odbrane slobode jezika (simbolično, baš u Vukovoj godini) napisao sam ga svojim neometenim, slobodnim jezikom kojim sam i pisao i govorio već četrdeset godina unatrag. Odredite zaslužuje li - baš kao i Pavlovićev jezik - neke stroge, ili čak moža neke grozomorne sankcije?

Napomena: 1. Pismo je objavljeno u knjizi Mrtvouzice, Jezičke zamke staljinizma, Zagreb, Grafički zavod Hrvatske, 1988. 2. Reč je o naslovnoj strani lista "Student", koja je bila povod za osmu sednicu CK SKS. 3. Ivan Stojanović, ekonomista, direktor "Politike" Mladost, 16-29 novembar 1987.

66

67

6. Staljinistički postmodernizam

Bogdan Bogdanović je jedan meñu onima koji su na nedavnoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, zajedno sa Ivanom Stambolićem u paketu izbačeni iz tog organa. Bogdan Bogdanović je odstranjen sa ciničnim obrazloženjem da "nije prisustvovao sednici". Njegov prvi greh, pismo Centralnom komitetu SK Srbije, koje je napisao netom po Osmoj sednici CK SKS, niko nije spomenuo ni jednom reči. Ne samo na oproštajnoj sednici, nego ni inače. Kao da Bogdanović nikada ništa nije prozborio o partiji kojoj (još) pripada. Uprkos tome, arhitekta i profesor u penziji želi da se dostojno oduži partiji koju je toliko dugo poštovao. Uskoro će, naime, izaći njegova knjiga Mrtvouzice(1) kao logični nastavak pisma, nakon koga je Bogdanović iskusio kako izgleda savremena hajka na čoveka. Ako je suditi po sadržini knjige, u Srbiji se ujesen mogu očekivati novi politički potresi. Godišnjica Osme sednice neće proći neobeležena. Mladina - Naslov knjige je Mrtvouzice? Bogdanović - To je Vukova reč, ali je Vuk upotrebljava kao prilog. Ivo Andrić i kao imenicu. "Mrtvouzice" su mrtvi, pogrešno uvezani čvorovi, odnosno, ovi čvorovi se u životu nikako ne mogu razvezati, čak ni preseći mačem. Pogotovo ne mačem! Podnaslov knjige je "Mentalne zamke staljinizma". Mrtvouzice sadrže pismo "Jezičke zamke staljinizma" koje objavljujem u celosti, bez ikakvih popravki. Mislim, naime, da je to dokument... Sledi deo pod naslovom "Kalendar političke fantastike" u kome pratim sve što se za gotovo devet meseci dogañalo sa tim pismom nakon što je objavljeno u Mladini. Reč je o iskazima iz novina u sinhronizovanim napadima na moju glavu. Bio sam anitikomunista, ljitoćevac, srbožder... poistovećivali su me čak sa pripadnicima austrijske kaznene ekspedicije u Mačvi 1914. godine. Kako ni sa kim nisam mogao da polemišem, odgovorio sam knjigom i to na jedini način na koji sam mogao: kroz humor i prezir. Tu je i esej "Mentalne zamke staljinizma" u kome analiziram sve ono što se dogañalo nakon Osme sednice (CK SKS, op.a.). Knjiga se završava sa "Teorijskom čitankom" u kojoj iz bogate literature povlačim analogiju sa primitivnim društvima u kontekstu onoga što se kod nas zbiva: od lova na ljudske glave (skalpove), pretvaranja ljudi u zveri i zveri u ljude, do šamanstva. Setite se samo koliko je puta Radoš Smiljković(2), predsednik beogradske partije, spomenuo "let u nebo". To je šamanska slika.

68

Svi ti sramni dogañaji koje sam beležio ostaće u knjizi. Moraju ostati u spomen na nepojmljiv skandal u srpskoj kulturi. Upravo zbog toga u knjizi postoji indeks imena, tako da niko neće ostati zaboravljen. Na čuvanje istoriji, predao sam dvadeset imena. Meñu tim imenima Milošević se još najmanje spominje, jer je on implicitno u svima. Mnogo puta spominjem Radoša Smiljkovića i ove naše marksiste-lenjiniste, ovaj naš folklorni marksizam i štićenike domaće verzije Nine Andrejvne(3) Markovićeve, naime. Tu su, takoñe, i razni Miloši Aleksići, neki Ćurković... Meni su to bila sasvim nepoznata imena, pa sam zbog toga išao kroz spisak radova profesora Beogradskog univerziteta. Pokazalo se da je reč o ljudima sa dva-tri napisana rada, znači, o potpunim marginalcima. Priča se o raspadanju Jugoslavije, a mogli bismo da govorimo o još kojekakvim raspadanjima: o raspadu srpske savesti, srpskog duha, o raspadu srpske kulture i, sasvim sigurno, o raspadu Beogradskog univerziteta sa koga se regrutuje današnja elita srpske partije. To je degradacija kojoj se nema šta dodati. U vrhu srpske politike nikada nije bilo više profesora-politikologa. U knjizi sam analizirao njihove govore; sve je konfuzno, protivrečno. Knjiga razotkriva staljinizam u tim mentalnim zamkama, u toj mentalnoj nedorečenosti. Staljin je, pri tome, još najmanje značajan pojam, važniji je staljinizam, nešto što je postojalo i pre Staljina i što se pokazuje na različite načine. - Da li uopšte ima smisla da se ovi procesi u našem društvu nazivaju staljinizmom? - Sve vreme za ove procese tražim novi izraz, ali ne mogu da ga nañem. Ponekad je reč o staljinističkom postmodernizmu, sentimentalnom neostaljinizmu, ili nacional-staljinizmu. U suštini, staljinizam je sinonim za primitivizam, primitivizam u mišljenju, SKRIVENU MISAO. Staljinizam ima svoju primitivnu ontologiju višeznačnost, mogućnost da se misli na dve-tri stvari odjednom, da se zapostave uzroci i posledice, da se zaboravi na zakon logike. Nije bilo lako da se napravi knjiga, da se sazda lep, primereni tekst na osnovu ñubreta. U početku sam radio sa velikom mukom, sa strašnim gnušanjem. Što je vreme više odmicalo, sve sam se više zabavljao. Počeo sam da uživam u tekstu, stvar se literalizovala. Naša stvarnost je, konačno, kada proñe kroz intelektualno sito, sve sličnija Gogolju. To je moje zadovoljstvo. Moja knjiga ne nalikuje ni Gogolju ni Rableu, a naročito će biti zanimljiva zbog toga što neke stvari osvetljava sa neočekivane pozicije. - Nakon Osme sednice partijski spikeri su, povodom političke diferencijacije od nepodobnih, navodili fantastične brojke od po dvadeset hiljada, sto hiljada ljudi koji su učestvovali u raspravi o jeresi Ivana Stambolića, Dragiše Pavlovića, o vašoj jeresi, nakon što je vaše pismo objavljeno i o još mnogo čemu. Po vašim istraživanjima, te neverovatne brojke o iznenadnoj animaciji srpske partijske baze nisu odraz stvanog stanja, već politička manipulacija dvadesetak jurišnika. Kako se uopšte mišljenje partijske baze indukovalo u saopštenjima najviših partijskih foruma?

69

Rekao je samo tri reči 70 . nemogućnosti da prehrane porodicu. na mene se išlo sa tipiziranom i providnom argumentacijom. Analiza novinskih tekstova i imena aktivista koji se u njima pojavljuju pokazuje da je. Ali. sve je išlo iz centra. koji je izazvao i najgore uzbuñenje. uvek spremnih jurišnika koji startuju na svakoga. taj beli šal su mi stalno prebacivali. prenosile iz napada u napad.. takoñe. da se poštedi samo Bogdan Bogdanović. davao instrukcije i pomagao u pisanju pisama čitalaca za Politikinu rubriku "Meñu nama". Ali. Sto hiljada ljudi je prisustvovalo sastanku zbog toga da bi govorili o nemanju hleba. koje je počelo tako što se jednog jutra na televiziji pojavila neidentifikovana osoba iz partijske organizacije neke mesne zajednice. obrtale su se iste sintagme. koja je uvek jednoglasna. uistinu. Danas je to jako uznemirilo srpski narod. Ko je zapravo predstavljao manjinu a ko većinu u Centralnom komitetu? . Mene lično su u više navrata u novinama napadali isti ljudi. prepravljali u verbalnu doskočicu da ne doñe. što sam ja uradio kao član Univerzitetskog komiteta.. Dragiša Pavlović. jer je bolestan". . Možda bi bilo dobro. Reč je o uslovnom. aut. Navikli smo. da nam Koba (Staljin. To su sulude. Likvidirani su svi koji su se drznuli da kažu šta stvarno misle. Uzbudio sam se. Taj čovek u kožnoj vindjakni zauzeo se za to "da se svi počiste iz Centralnog komiteta i iz Partije. ali je sve zajedno bila prilično mizerna demagoška igra. To. Nakon toga je sledilo sumnjivo zatišje..Već ste nekoliko puta upotrebili sintagmu "samo dvadeset imena". bilo je redigovanje telegrama koji su beogradski studenti 1948.Kakva manjina ili kakva većina? Ja je ne vidim! Da je postojala. sa belim šalom koji nosim. a onda su oni sve to strpali zajedno u pribrojili srdžbi na nekoliko crnih ñavola. iste rečenice su se. Recimo. op. odziv na diferencijaciju katastrofalno nizak. da na reč partija skočimo kao jedan. nije baza. Onda ga nahranite. To je odgovor na pitanje kako se indukuje mišljenje baze. U mom slučaju je ta atomska buka trajala dvadeset dana. koja je kao i svaka demagoška igra bila opet veoma efikasna. sigurno bi se oglasila. prikupljao. bez obzira na to da li ćemo da demonstriramo za Trst.) doñe u goste. Postoji samo apsolutna većina glasova. kao klišei. Manjina je iz Centralnog komiteta brzo isključena. Najjači argument. kako sam tako nešto mogao da učinim velikom Staljinu. istina je da je bilo prilično bučno. jer.Veoma jednostavno. Radilo se o akciji s kojom smo molbu. da sam se razboleo od side. ili protiv ubistva Patrisa Lumumbe. jer sam saznao da sam teško bolestan! Kazao sam supruzi Kseniji da svima kaže. Iza svih je bilo moguće da se prepozna jedna ruka. Evo kakve su sve neverovatne trikove koristili. da im tako malo pripomognem. od tih sto hiljada "učesnika-diskutanata" ostane jedva dvadeset imena. kad mu pokažete crvenu olovku. godine poslali Staljinu. kada podvučemo crtu. Pavlovljevom refleksu: dresirate psa da. na primer. To je koska za narod. počne da laje. subinteligentne stvari. Jasno je da je postojao i "štab za diferencijaciju". po partijskoj dužnosti. koji je sve to pratio.

laže. rečeno mi je da za mene nema mesta u Centralnom komitetu. U pismu sam rekao svoje. bila ona komunistička.. za koje su se uhvatili.("olako obećana brzina"). Otkazane su mi izložbe. Nakon sve hajke i uzbuñenja oko tog pisma. Zbog toga više nisam dolazio na sednice CK. Situacija je danas takva. dakle. poslao CK SK Srbije. Ako ništa drugo. kojim su me napali u listu. List Politika.Dva-tri puta sam se naivno ponadao da bi bilo u redu da mi se neko izvini za sve svinjarije koje su mi učinjene. Čak svojim zaposlenima može da naloži da pišu pisma u kojima podržavaju ili se obračunavaju s ljudima. 71 .. ali je kroz analizu tih tekstova očigledno da su napadi "javnosti" dirigovani sinhronizovano. nijedan od mojih argumenata nije opovrgnut. Uprkos svemu.Isto se dogodilo i vama: iz CK ste izbačeni zato jer "niste dolazili na sastanke". monografija koja je bila u pripremi pala je u zaborav. Ovde je upravo obratno! Istini za volju." Formalno me je stvarno napalo članstvo.. sve. što su me izbacili sa svih tribina. . . od ljudi pravi budale. ili me odmah izbacite. najpre smešno. baš sve mu je dozvoljeno. Za mene je zavesa spuštena. Jednom reči. oni vas nisu direktno napali.. Kada sam. razmišljao o tome da zatražim od Centralnog komiteta da mi se zbog svega toga izvini u ime Partije. Nakon juriša na mene. samo meni ne. a povrh svega to čini iz apsolutno nejasnih razloga i sa nejasnim motivima. za moje isključenje nisu upotrebili nijedan od svojih "argumenata".. iako se zna da je sve montirano. Formalno. U CK-u koji sprovodi čistke i koji sprovodi čistke zbog čistki. Kritikovan je za jedno. Tako sam počeo da pišem knjigu. napisala je sekretarica NIN-a. Vrlo rado se u ime svog Beogradskog komiteta izvinjava svima. da to upotrebe kao razlog za moje isključenje. napalo vas je članstvo.. Ali. Radoš Smiljković se izvinjava. zbog svega toga razmišljao sam jednog trenutka o tome da im napišem još jedno pismo u kome bih im rekao: "Molim vas. danas može sve da dozvoli: može da falsifikuje. pomislio sam da nema nikakvog smisla da sedim tamo i da objašnjavam. i oni bi ćutali. a ja ne smem ni da doñem na takvu tribinu.. govori šta mu padne na pamet. Nakon pisma "Jezičke zamke staljinizma". Ne izvinjava mi se zbog toga što su mi sa Beogradske televizije skinute sve emisije. a isključen je zbog nečeg sasvim trećeg.Da li ste ikada očekivali da vam se CK izvini? . zbog čega ga eventualno mlako kritikuju. Izvinjava se Srpskoj akademiji nauka. to je licemerno! I smešno. kojoj nisam mogao da prisustvujem. naime. Prvo pismo domišljatih čitalaca. odgovarao je za drugo. izvrće. na primer. jedan Vojvoñanin mi je rekao: "To neće ići. Da sam član bilo koje evro-partije.. koje sam nakon Osme sednice. moja bi me partija branila od svake svinjarije koja bi išla na moju ličnost.. .Moram da objasnim zašto me nije bilo na sastancima. ili mi se izvinite. da jedan Vuk Drašković ide po tribinama. S tim sam se složio. takozvana 'baza'. konačno sam samo javni kulturni radnik. stvarno nemam šta da tražim. Amnestiju ne prihvatam!" Želeli su. tihu amnestiju: ja da ćutim. socijalistička ili demohrišćanska. odgovor nisam dobio..

u samouništenje. Striktno uzev.. takoñe ne. Prestrašen sam.Više kao dijagnoza! Moja partija je ona koja bi tolerisala.. moja partija je moje nijansirano jugoslovenstvo. profesora marksizma.. Zbog toga su i smešne priče da Jugoslavija puca zbog Slovenije. ta izjava znači da idemo u čisti nihilizam. A vi? .. Zoran Sokolović (sekretar Predsedništva CK SKS.. za koga sam rekao da je nepronicljiv.. uvek doñe trenutak u kojem branite svoje pravo na sopstvenu pamet. jedan političar. prihvatili i sami. koji ste. kako bi ih pokrstili i vratili u zagrljaj komunističke crkve.Moja Partija je duhovna partija. ova Partija to nikad nije bila! To je predratni antibarbarus. smrti. nepronicljivi Slobodan Milošević.A to zvuči kao kompliment! . Moja partija je ona iz 1948. Verujem da će sada na red doći i to: na spomenike će mi postaviti zvezde petokrake. prim. . lična iluzija. godine kada sam jedino bio siguran da je to nešto moje. Da li to znači da ste u tom meñuvremenu. ili je neće biti".. proživeo sam vremena kada nije bilo ni Jugoslavije. U svom shvatanju kompleksnog. izjavi: "Srbija će biti republika. krv i rat. Samo sebi mogu da zahvalim za to da sam svemu uprkos ostao pri zdravoj pameti i da sam tako stvari objašnjavao onakvim kakve jesu. jer su bili previše arhaični. ostao sam dosledan ali nisam razumeo u kojoj meri je to samo moja predstava. šta će da bude posle? Hoćemo li opet da kopamo bunkere i zemunice?" Jednostavno. Ali. došli do drugačijih stavova. Nakon toga bio sam u prilici da razgovaram sa jednim srpskim seljakom koji me je pitao: "Pa. bilo je samo bezumlje. to je bitka za nezavisni komunizam.Dragiša Pavlović se na odluku o isključenju iz SK nije žalio zbog toga što "to nije njegova Partija".) nije i ne može da bude. u zabludi da iza ovakvih i sličnih apsurda možda ipak postoji neka mudrost. fikcija.. Analizirajte reč po reč: "Ili će je biti ili je neće biti!" Nažalost. Smiljković i čitava falanga polupismenih marksista. to staro i duboko usañeno osećanje. Poslednjih godina to postaje sve jasnije. onda je ta izjava morbidna. u koji sam verovao. ničega nije bilo. u svojoj partiji.. komplikovanog antropološkog komunizma. aut.Iz Centralnog komiteta ste isključeni na osnovu načela demokratskog centralizma. preispitujući se.. . drugačijih pogleda? U čemu je problem? . Zar ne? Ako šef jedne partije. kao i zagonetni. Konačno.. o metafizici istine u revoluciji i o opravdanosti ili neopravdanosti hipostaze revolucije. Problem je u idealizovanju te ideje.Problem je u četrdesetogodišnjoj lojalnosti jednoj ideji kojoj sam uvek pripisivao više nego što je ona u našem okruženju uistinu sadržavala. U granicama sopstvenog poimanja i predodžbi ja sam. i danas ne vidim da bih mogao da idem preko svog razumevanja intelektualca i umetnika komuniste. ulaskom u Partiju i u redove tog istog Centralnog komiteta. ni Srbije. Osećam da Jugoslavija puca i duboko sam uveren da najstrašnije i najopasnije puca baš u Srbiji. Zbog toga ne mogu da 72 . da ne kažem dozvoljavala i podsticala me da gradim spomenike revoluciji kojima sam filozofirao o životu. dakle.

Uvek si bio disident. diplomata u vreme Slobodana Miloševića 3. Lov na veštice otvoren je naveliko. Partijski funkcioner. Zagreb.žargonofazija. Intervju: Svetlana Vasović Mladina." Reči su relativne. politički aktivan disident. Mrtvouzice. što bar jednom nisam otišao na taj CK. normi ponašanja i stila. Možete li vi meni da odgovorite na pitanje. da ovog puta oni postanu predmet humorističke obrade. avgust 1988. Od Slobodana Miloševića nadalje u srpskom Centralnom komitetu su samo praznoverci. Humor je naša jedina nada. koji je još uvek lojalan i koji je u raznim institucijama. Ne volim to. Nina Andrejevna. ali ga se boje! Jedna od ozbiljnih mogućnosti da se spreči ludilo u narodu je humor.I da i ne. kritičar Gorbačova. . za koje sve važi jedinstven izraz . verovatno pseudonim. To je hilijastična izjava. Napomene: 1. Ta izjava znači: ili to ili propast sveta! Nepronicljivi šef partije. a za koju nije nužno da je uvek smešna. na primer. a hilijasti su bili oni koji su verovali da će hiljadite godine da bude propast sveta.Radije bih pitala ja vas. 1988. povodom mojih konstatacija da će me izbaciti iz partije rekao mi je: "Šta se čudiš? Četrdeset godina si duhovni emigrant u ovoj zemlji. "Jezičke zamke staljinizma"..Humor! Za njih nije humor.osim tolerancije najviše nedostaje sadašnjoj političkoj garnituri u Srbiji? . Onakav kakav je u poučnoj satiričnoj priči Radoja Domanovića "Voña". Ali mi nije svejedno kako će me razvrstati. . Ljubljana.. da li je Slobodan Milošević disident ili nije. Moj prijatelj.razumem tu izjavu. šta pa to znači? Sigurno neću biti gromoglasan. srušene su sve granice dobrog ukusa. Nadam se da će se moji Srbi ipak vratiti tradicionalnom smislu za humor i da će razumeti da su sada na tome. Možda mi je malo i žao. 2. 12. Grafički zavod Hrvatske. šta . Prevela sa slovenačkog Seška Stanojlović 73 . stao za govornicu i zatražio od svog predsednika Partije da mi objasni šta znači ta katastrofična izjava. ne razumeju ga.Postali ste disident? . Disident.

čini se. svi intelektualci su dužni da sumnjaju u sve što je očigledno. jest i akt intelektualne i lične hrabrosti). da postavljaju sva ona pitanja koja se nitko drugi ne usuñuje postaviti. ipak se njegovo djelovanje ne svodi samo na mirnu profesorsku i umjetničku karijeru. svi njegovi izleti u vanjski svijet. bili literarni. biće opet neko zalud graditeljstvo . izboriti za reformu arhitektonskog studija (Nova škola). uspijeva se sretno vratiti civilnom životu i studiju. u ristićevsko-krležijanskoj" atmosferi koja ga je. i politički izravno oblikovala (te je i s našim ortodoksnim predratnim skojevcima imao sukoba). našem "postmodernom staljinizmu". bivši beogradski gradonačelnik i. a potom biva smijenjen. početkom osamdesetih uspjeli su ga uvjeriti da prihvati mjesto predsjednika Skupštine Beograda (što je. spomenički. Nakon burne šezdeset osme (bio je član Akcionog odbora) uspijeva se nakratko. postaje asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i započinje svoj rad na spomeničkoj arhitekturi i knjigama. kad gleda svoj životni put kao . kako sam kaže. Odrastao u intelektualnoj atmosferi kuće "kroz koju je prošao čitav naš meñuratni modernizam. neko je vrijeme dekan fakulteta. kako kaže. Jasenovac i Mostar). i o njegovoj najnovijoj knjizi Mrtvouzice. ali zato pravi brzu vojno-političku karijeru. u svom životnom putu. biva teško ranjen. radu.ako kažem. Kao dvorske budale suvremenog društva. a na isti je način (što potvrñuje i ovom najnovijom knjigom) završio i njegov izlet u politiku. sve to kao da potvrñuje riječi Rolfa Dohrendorfa. ipak. pisac. ali ipak žive i ispod površine strastvene riječi. bogatom i posve ličnom intelektualnom svijetu. kao neku grañevinu. Pa ipak. probao iz radoznalosti i uvjerenja da će nešto moći napraviti). započeo naš drugi višesatni razgovor o njegovu životu. Bogdanović rlativno kasno odlazi u partizane. Premda postaje gotovo nekom vrstom uzora u našoj spomeničkoj arhitekturi (posebno: Sremska Mitrovica. istjerivao i rastjerivao. "izletnik u politiku".kad traži smisla u svojoj biografiji. političkom delovanju. eseju-dnevniku o našem primitivnom mentalitetu. naravno. Razgovor. Tim je riječima Bogdan Bogdanović arhitekt. našim strahovima i ritualima. intelekt koji se odvažio isprobati mnogo toga. Njegove odmjerene. kao ni svime onime što 74 . uz pomoć studenata. Svojim izletom u beogradsku politiku nije odviše zadovoljan. demonima i duhovima koji su ga opsjedali i koje je. uvijek su ponovo završavali u vlastitom. profesor. bili oni zalud-graditeljski. da relativiziraju svaki autoritet. Bogdan Bogdanović Ja sam u godinama kad je čovek opsednut biografijom.7. na različite načine. hrabrost koju je pokazao i pismom upućenim CK SK Srbije nakon Osme sjednice i knjigom koja je pred nama (a to.

START: Što vas je navelo da se. Ako baš hoćete. pokušavala ga etiketama diskvalificirati. budite oprezni. Knjigu koja je pred vama možete mirno pročitati kao i svaki drugi trakat. jer je svoju ulogu u mom intelektualnom razvoju davno odigrao da nije počela cela ova gužva posle pisma.(1) dakle pre jedno 25 godina.(mu) se dogañalo u CK SK Srbije. evokacija stvari ume vrlo lukavo prometnuti u invokaciju. možda čak i za ovaj razgovor.. možete je shvatiti i kao roman.U njegove knjige zavirio sam još pred rat. gdje se odvajkada reč više hvatala nevid-vidom sluha no sluhom očnjeg vida. iskosa i sa strane. B. Jednom sam negde ponudio definiciju da je arhitektura primenjena antropologija.. upravo pišući Urbanističke mitologeme. Čini se da ga politika nikada nije doista prihvatila. sjednice CK SK Srbije? . što vam je on s distance od osamdesetak godina mogao poručiti? Bogdanović . černozov! I zato brate.... Levy-Bruhl ostao bi potpuno zaboravljen. vaš B. bez argumenata. niti razumjela. namjerno pogrešno iščitavala. čitajte ga bez strasti i. Ja sam se vratio u zemlju (bio sam na osnivanju Meñunarodne akademije arhitekture u Sofiji) i shvatio sam šta se izdogañalo. u trenutku pisanja pisma. Na pustolovnim širinama okultne geografije. Samo.. da nije naodmet još jednom pročitati njegov kratak uvod u Krug na četiri ćoška gdje kaže: "Poštovani čitaoče.. a i u pripremama za svoja predavanja na fakultetu. niti je savetno iščitavanje traktata kao spevova i spevova kao traktata. Zašto? Prosto zato što se na takvim pustopoljinama duha. ali ga ipak čitajte malo.Nije li gužva počela i prije vašeg pisma i prije same 8.. zvon se neretko preobraća u zov! A zov lako može postati i . Srdačno. da sedim i dalje u Centralnom komitetu i da dižem ruku kao svi ostali. ili da se ipak na neki način stvarno postavim prema dogañajima. jer niko me nije dirao. To je vrlo zanimljiva literatura. pa čak i spev. nakon toliko godina vratite Levy Bruhlu. ako je ikako moguće. Istu sudbinu predosjeća za svoju novu knjigu. Doduše. Možda ga se. pišući svoju najnoviju knjigu. počesto ga je.Pazite. obratno). i bojala. u tom nerazumijevanju... čitajte Krug na četiri ćoška kako vam drago. gde je sredinom ove godine razriješen članstva. U svakom slučaju. Bit će. malčice. stoga. mogao sam da oćutim i da pustim da stvari idu svojim tokom. materija mi je poizdavna bila zanimljiva i svojevremeno sam dosta dobro u nju bio ušao. bez one svima nam dobro poznate "kategorije učešća". što i nije bilo teško osetiti posle toliko iskustava 75 . za mene je gužva otpočela sa pismom. Odmah sam osetio zloslutnost dogañaja. i bez zle namere. . Znači. nije baš savetno iščitavanje traktata kao romana (ili još gore. Da. i posle sam sakupio uglavnom sve što je objavio. U svoje vreme sam ga dosta koristio u razdoblju kada sam pisao Urbanističke mitologeme. u svojoj isključivosti falsificirala. kao što u svojoj novoj knjizi pokazuje. Mogao sam da biram.

parada na Crvenom trgu.Otpočeo sam. Bio je red razume se da i ja opaučim. odmah sam se zakačio na neke od tih jezičkih čvorova. bez moje volje. pa sve do parada današnjih i ovdašnjih. za sebe. stranicu-dve.. Onda smo shvatili da ne može biti knjiga od 60 stranica i da treba dodati još nešto. poražavajuće iskustvo. Usledila je prava kaznena ekspedicija na pisca jednog. meñutim. odnekud mi je došao Levy-Bruhl u sećanje. privukao. i gde sam trpeo i trpeo od divljaštva reči. koju sam dosta dugo odbacivao.. a stvari su se same sve više dodavale i dodavale. . još jednom. recimo. Na kraju sam se uverio da sistem analogija doista postoji. odlučio sam da napišem jedno kratko pismo. lepio papire po zidovima i tražio sličnost. uronio sam još jednom u tekstove Levy-Bruhla. očigledno. kad sam već otpočeo. u Malom Popoviću. Način citiranja citata nije rado viñen u nauci. već je neka vrsta vrlo naopake antropopolitičke (anti)poetike. Ni u toj kratkoj verziji ne bi izostalo ono "stavite me na spisak". ukoliko se prikriva. to je bila neka opaka regresija. jer me je jezik te sednice porazio.Kako ste počeli? . ni anestezija "glavnjom po glavi" nije primirila. Sedeo sam u ateljeu. i da time. i da pokažem da u svemu tome ja ne učestvujem. Ovako. koji sam i ja koristio. poznavanje situacije. naravno. vadio beleške i citate. Što se Levy-Bruhla tiče. Pred oči su mi izlazile stotine i stotine sastanaka na kojima sam decenijama slušao veličanstvene. Tad sam već shvatio da će se stvari komplikovati i da će biti reakcije. Pri tom sam. Kao što znate. "Primitivna duša". Tako je došlo do 60 stranica teksta. Ideja mi se svidela. Anesteziju glavnjom po glavi ipak nisam predvideo. ideja o mogućnosti jednačenja pojava koje se nikako ne dodiruju. samouverene lupetatore. neke kockice. A pošto je krenulo kako je krenulo. očekivao sam uljudnu hiruršku operaciju. I onda je. rekao bih svoje i verovatno bih bio brzo ućutkan. Prvi dogovor s Albertom Goldsteinom bio je da pismo objavim kao zasebnu knjižicu. "Mentalne funkcije u nižim društvima". Taj atribut "primitivno" dobro je zvučao! Začela se. dakle. partija će me kazniti ili otpisati uz uobičajena anestetička sredstva. verovatno. a onda je iz mene provalilo neko zaboravljeno. Da sam bio na sednici.. bio pomalo zbunjen. "Primitivna mitologija". eto. kad sam počeo da pišem (a stvar je slučajno krenula od jezika. jedna krajnje bizarna ideja. Ali. Vadio sam. eto. zastrašujuće vraćanje na staljinističke govorne matrice) . praktično nepročitanog. . Rešio sam. dakle. pošto me. sterilisanu. stalno.. Ali.. njemu me je. stvar i završim. trebalo je i 76 . provalio sav bes iskustva. počev od naporednosti izmeñu primitivnih festivala i. da isecam tekstove iz novina i da sastavljam neku vrstu kalendara. a moja knjiga i nije naučni rad. zvuk njegovih naslova: "Primitivni mentalitet". Ja nisam ništa prikrio. jer mi je od prvog trenutka bilo jasno da pismo samo tako mogu završiti. da se otkačim. Pošto sam u pismu najavio slovo o staljinizmu. on je sakupio ogroman materijal. Istovremeno. i predomišljao se da li ću ipak morati nešto i da odgovorim. ako mogu tako da kažem. iz mene.eto. da se otisnem.. pisma. pa se tako formirala knjiga u obliku u kojem se sada pojavljuje...u ambijentima u kojima živim.

razume se.Kako? . svoje knjige je pisao u prvim decenijama ovog veka (XX). Meñutim. Bogata. nemala šansa da bude u isti mah i ono što misli. rudimentaran mističan mehanizam viñenja sveta. Kad kažem mi. u našoj verziji. u mojoj knjizi nije reč o mudrim divljacima. postmoderni staljinizam. Ništa se ne razjašnjava uzrocima i posledicama. problem staljinizma. nedokrajčenog mišljenja. Osećao sam da nešto tu nije u najboljem redu.prelogički romantizam u dodiru sa staljinističkim sentimentalnim pravovercima. a ipak ostaviti mu bar još dve-tri pa se sa njima uzgred snalazi. Preromantičarski putopisci često su raspravljali i o nekim divljacima-filozofima. biti po potrebi i čovek i zver. i nacionalstaljinizam. bogme. Može. a neki su primeri još i ranije. A meni nikako nije bilo jasno da li je "staljinizam" dobar termin. okreni-obrni. shvatio sam da nemam baš ništa protiv tih nekadašnjih divljaka. itd. Nudi mu se. u raznim interpretacijama. odlika svakog primitivnog mentaliteta je i kategorija učešća koja kojekako zamenjuje zakone kauzalnosti. ukrštenog. pa. Ali. kamo sreće da jeste! Primitivni mentalitet prebačen u naše vreme postaje stravičan. Vidite. ja sam samim tim već pomalo u tom kamenu i to mi omogućuje magijsko opštenje.Recimo. začarati pokoju od suvišnih. a spavao je ipak tu negde gde je. koji je. odnosno što sanja da jeste. prekobrojnih duša. u istom trenutku na dva razna mesta.E.mentalitetu! Mene je i ranije naš mutni politički mentalitet uznemiravao. zarobiti.. Naslućivao sam da ćemo kad-tad skupo "otplatiti" naš način naopakog.. Pred očima nam je prilično šarolika. Ako "ja" gledam kamen..Koje su osnovne karakteristike tog mentaliteta? . počev još od putopisaca ranijih vekova. Samim tim ni granice izmeñu sna i jave nisu mu baš sasvim jasne. dakle. To je.. Levy-Bruhl je završio svoj život pred drugi svetski rat. pre svega pribrajam . živopisna slika primitivnog sveta. može imati i više duša ljudskih i zverskih. Ali. što bar veruje da jeste. iz njega proizlazi mogućnost prebivanja na istom mestu u dva razna trenutka ili. Koristeći Levy-Bruhlove primere. ali ovde pre svega mislim na svoju užu sredinu. tako da se sve o čemu govori odnosi na devetnaesti vek. sa ovim vašim pitanjem otpočinju neke teškoće. a koristio je ranije materijale. sve se vrti oko iste porodice reči: staljinizam. nema 77 . takvih više nema. obratno. On licencije sna prima zdravo za gotovo. i ne zna da nije. na Srbiju. Tu vam je i sva sila onih primera gde čovek tvrdi kako je u toku noći bio dvesta kilometara daleko. staljinistički postmodernizam. ali i . i ono što jeste. Sve što Levy-Bruhl obrañuje odnosi se na bezazlene divljake koji su u tom svom čednom divljaštvu čisti i čestiti. itd.. može mu vrhovni žrec čak i ukrasti. . mogu pri tom misliti i na celu Jugoslaviju. ali i ono što nikako nije. dakle. možda bismo za sve što se dogaña morali potražiti i neki nov izraz.nastaviti. neostaljinizam. bio prikazivan uglavnom sa simpatijama. o mudrim divljacima i tako dalje. već se sve razjašnjava "mojim" stepenom učešća u stvarima. na jednu vrstu aktivista čije konfuzije nisu od juče! . ljupka antropološka poetika..

. Čak i naše parašamanističke političke egzaltacije dobijaju auru prenemaganja i nadlagivanja. ideološko začaravanje podržava ga svakotrenutno u njegovom polipsihizmu. ako za razmišljanje bude još vremena. Ali u našoj balkanskoj varijanti i sam neuništivi duh staljinizma pomalo je kao iz Nušića. Svaka rečenica. početnim dijagramima za neka dalja razmišljanja. i da to bude. i slično. čak i manje veličanstveno! Mi.Koliko se naš balkanski primitivizam. dakle palanački je i ćiftinski. Recimo. svaka reč dâ se obrnuti.U čitavoj priči o staljinizmu. . ako bude 78 . Nijedna stvar nije rečena ako nije unapred "ovišedušena". s mističnim viñenjem svijeta. izmeñu staljinizma i starih ruskih sekti. kao što rekoh.Ali imamo naše balkanske špijune. Čini mi se da to upravo uviñaju i najlucidniji sovjetski intelektualci. pa i neostaljinističku (postmodernu) "civilizaciju laži". ćutimo.šta. Ovako ili onako. pa ako hoćete. A staljinistička fascinacija. valja dokonati zašto je staljinizam odabrao baš ruski prostor? Postoje li neki specifični kulturnoistorijski činioci? Nabacio sam hipotezu da.. i s jeftinim predumišljajem. . ni knjiga proročanstva. sasvim solidna podloga za svaku. Na jednom mestu u knjizi pomenuo sam da se mogao pojaviti i neki beli Staljin. ni knjiga teorije. nemamo logore i zločine. E. ovde kod nas. Čovek staljinizma u stanju je da odjednom veruje u tri različite stvari (i na više različitih nivoa svesti) što mu lako omogućuje da u istom trenu bude i teoretičar i konfušćik.. bio bi neki drugi. Ne volim teorije i ne smatram da je ovo što vam govorim neka teorija. Možda su u pitanju direktni nanosi animističkih. Reč je o slobodnim razmišljanjima. sve dok se ne izgubi svaka logička podloga. srećom. nisu ni knjiga nauke. ali staljinizma ima i tamo i ovde. Oni ga vide. i sumnjiva lica.Dakako. uglavnom.. Logora nema više ni u Sovjetskom Savezu. A mi.Kao i sve drugo u zadunajskim prostorima. čak i u toj njegovoj poliegzistenciji. ali ne valja.Kakva je uloga Josipa Visarionoviča u nastanku staljinizma? . neki Rasputin. Naime. recimo bespopovaca koji su se sladostrasno samospaljivali. dakle šamanskih varijanti "primitivnog mentaliteta" koji su inkoherentno spojeni sa nejasnim kategorijama neke polovične hrišćansko-marksističke moralke. možda. i dijagramima. izgleda sitnije. sve izgleda manje važno. pa i staljinističku. sada. sve. da tako kažemo. neke dodirne tačke izmeñu staljinizma i šamanizma. i u ovom posebni i specifični? . razlikuju od onoga staljinizma koji se može analizirati na primjeru drugih istočnih zemalja ili Sovjetskog Saveza? Koliko smo. i bez oklevanja na njega upozoravaju i udaraju. pa bismo bili gotovo na istom. i moralist i prekršitelj. Mrtvouzice. apsolutno iskreno. Da nije bio taj Staljin. . a korak dalje i naš balkanski staljinizam.. A upravo takva vrsta "prelogičnog" višedušja postoji u najdubljoj dubini svakog staljinizma. nikako ne valja kad zaboravljena antropološka poetika postane regresivna retorika. a sve se obrtanjem da pobrkati do punog zamagljivanja smisla. i postoje.. dakle.. ponavljam. sam je Staljin prilično nevažan.

Ovo naše nažalost primitivno doba nazvali ste. nema ironije. nadovezujem i na Krug na četiri ćoška.Nema čuñenja (i pored tolikih razloga za čuñenja). . možda se staljinistička regresija i ne da racionalno objasniti. bila to nauka.. . Mogu još i ovo da vam dodam: možda sam na Levy-Bruhla ponovo naišao i zato što sam u pismu spomenuo tužnu sudbinu poslednjih indijanaca. gde smo to i zašto smo sami sa sobom baš toliko zavañeni.. kao i današnje. Valjda sam. recimo "srebrnog doba" . Kako živi taj svijet. valjalo bi. dakle monolitnom svetu bezrazložnog savršenstva. i ako ne postane sve odjednom zastrašujuće prazno i bespredmetno. bez uzroka i posljedica.. ironično. nagovestile. veruje. pa bila to teozofija. ni humora. nema distance.. same od sebe.Što bi na to rekli naši profesori marksizma-lenjinizma? . nema ni humora. nema nejasnoća. i time se.Nikada nisam bio pasionirani marksista.U takvom "zlatnom svijetu".nekog. jedino neka vrsta lične gnoze. nešto s onu stranu logike i razuma. možda. A upravo u samom epicentru naše nemoći samoopštenja kao da svetluca i uporišna tačka našeg sitnog (ali istrajnog. Posle sam (što nije neka naročita uteha) video da nije reč samo o sirotim crvenokošcima: drama nemoći da se izañe iz slatkih snova o homogenom. po svaku cenu. unekoliko. tipična je za sve "prelogičare" davnašnje. svijet "prelogičke mistične kauzalnosti". nema čuñenja.Tačno.Zlatno doba u Hesiodovoj. istrajnog!) staljinizma. hteo da malo podrobnije proñem kroz materijale o Indijancima. to je ujedno i skrivena praslika. U našoj balkanskoj (ili balkanskodinarskoj varijanti. . mene nimalo ne čudi što su sva marksistička tumačenja staljinizma kusa i neubedljiva.. Doduše.jeste da je to baš vek intelektualnog (i svakog drugog) fanatizma. možda ona u sebi nosi nešto okultno. dokonati gde to i krošto sami sa sobom ne komuniciramo. već. uopšte uzev odlika celog našeg dvadesetog veka . Čak ni knjige iz moje oblasti o gradovima. znači. gde su se ideje o okultnom poreklu usrećiteljskih ideologija. ako hoćete) blaženstvo nekog novog nastupajućeg zlatnog doba opako se jednači sa predstavama o homogenom. o monolitnom svetu.Nema. o graditeljstvu i o graditeljima nisu nikakva teorija. Baš zato što ne volim teorije i ne verujem im. ponet tim poreñenjem.vremena. Tu svoju pretpostavku ja u Mrtvouzicama i ne skrivam. svijet je jednostavan. ne variété. svakako. "zlatnim". vidite. gdje načelo kauzaliteta biva zamijenjeno načelom homogenosti i svepripadnosti? . Marcuse.. dekonstrukcija. dakle spontano. arhetip svih utopija. Koliko potrebe da se u nešto. baš u našim varijantama staljinizma veoma podseća na fikcije Levy-Bruhlovih pitomaca. očigledno. a kod LevyBruhla ih ima dokvoljno. A ista ta fikcija monolitnosti. što god žele! 79 . . kako kažete. bio to Freud. a naročito u Platonovoj verziji. a teoretičar još manje. . strukturalizam. Ali. nema skepse. u njemu je sve moguće? . imajući upravo u vidu njihovu tragičnu nemoć da razdele svoje snove od jave koja se kao pošast na njih spustila. bilo je doba čovekovog jedinstva sa bogovima.

igranje utopijama oduvek bilo drugorazredna društvena i trećerazredna intelektualna igra. Ne. A predmet vere može biti i jedna jedina prosto-proširena rečenica. Dok se drže vrući govori i deklamuju nacional-prometejski slogani. takva kakva jeste (još uvek sebe svesna. nije dospevao uticaj ruskog intelektualizma. doduše. mi smo anahroni do mere da nas više niko i ne razume. Da stvar bude gora.narodnjačka retorika! Kad se ta vrsta emotivne.S koje su strane. ili su nas u dobroj mjeri izmanipulirale odreñene političke grupe? . naše su utopije. Jer. zašto ne? Proviñenje nas je postavilo u virtuelni centar (nedostignute. i nacionalne.otuda tolike. Tamo je. nažalost. da živimo u jednom apsurdnom svetu koji je i evropejski. sočno. prvostepenog. . Užasavam se.. neka vrsta narodnjaštva. dolazili ti utjecaji koji su nas oblikovali? S istoka? Iz Rusije? . nemačka ideja sama po sebi bila jedna velika 80 . neiskorišćene) mudrosti. dakle skeptična). onda se dešava baš ono što se dešava. i od politike? Nismo li ovo što nam se zbiva objektivno mogli preskočiti. po Vašem sudu.. ali su dolazili loše probrani uticaji.Ne kasnimo li i u ovome za Evropom? Evropa i većina svijeta danas je. i evropske i vanevropske masmedijalne kripto-retorike i potajnog.. opet. sa nešto sreće i malo pameti. izmeñu Venecije i Konstantinopolj-Stambola. pa ako hoćete i erotske paraknjiževne proleksije počne preobraćati u praktičnu politiku. usijane identifikacije. velikih gesta. razume se. mi u svemu tome? Za nas sve. prečesto. uvek verujemo tvrñe od ostalih.. mi. A tek mi. naime. nekad i negde rekao da Nemci nemaju značajnih pisaca-utopista (doista ih nemaju) upravo zato što je tzv. Postavilo nas je u središte starih velikih civilizacija. Ali. kao i drugi što znaju. zlo je kad se političke metafore stanu preobraćati u vrele. A tek koliko su na sceni veliki "izmi". Čini mi se da je neko. na primer. upornog drilovanja. kao i drugi. dakle i "prelogičkog" učešća. A za nas je. velikih riječi i velikodržavnih projekata. Zašto bih joj precenjivao čari? Znam. nego je pristizala narodnjačka (i slavjanofilska) fraza. precvetalu lepotu Evrope.Mislim da smo bili mogli. ispada bar za nijansu ili dve besmislenije i gluplje. razume se. socijalni projekti. ali i na decenije koje mu prethode). otpočinje vlast fakata! A sad još i na vaše pitanje o našem odnosu prema Evropi. u odnosu na evropsku misao danas. postavilo nas izmeñu Grka i Latina. mi. a šta mi od njih imamo? . Ne precenjujem umornu lepotu. odnos prema utopijama (svakovrsnim) stvar neposrednog.Pa jesu.Toliki "izmi" u umetnosti isto su tako izraz svojevrsnog fanatizma. Nije li svijet umoran i uplašen i od utopija. a i to je. umorna od velikih ideja. bez obzira na to što lako menjamo predmet vere. čak s uživanjem razrañene katastrofičke vizije. čak i razočaranja postaju predmet fanatične verske obrade . bez sumnje je . vidite. velike sveobuhvatne teorije. preskočiti ovo što nam se danas dogaña. Tada prestaju apstrakcije. i odatle. Jedna od velikih opasnosti za postepsko stanje našeg mentalnog zdravlja (mislim upravo na ovaj trenutak. to još i nije neko naročito zlo. Nije do nas dolazio uticaj dekabrista. nisam proživeo svoj vek u veku volterovske skepse. i dan-danas.

. čak kada su ove i jasno povučene. U epskom vremenu slojevi se teško razdvajaju. naiñem na par ljudi koji me se sećaju i oni kažu: Znaš. a da stvar bude komplikovanija. možda. prošli put: a dvadeset godina je prošlo. već jednačiti.Kao da živimo u dvorani ogledala. pa ni kod nas.utopija. ili da se pomire isto toliko. šta je epsko vreme. historija i svi ovi ostali nacionalni i epski elementi? . negde početkom sedamdesetih. Ako nam je stalo do budućnosti. kad si onomad bio kod nas. na kraju krajeva. a ispalo bi svakako još neverovatnije. postaviti pitanje na koje se sve načine u ovom našem današnjem primitivnom svijetu spaja svijet živih sa svijetom mrtvih? Kakvu ulogu u takvom svijetu imaju tradicija. gde su epske koordinate vremena i prostora? Evo. recimo. i ne treba ih izjednačavati i mešati. onda je prvi posao rasčlanjivanja kulturnih dijagrama da 81 . i sa čudnim kombinacijama konveksnih i konkavnih strana. negde početkom pedesetih godina. povezano i s onim epskim i s onim nacionalnim elementom o kojemu smo govorili. Odem tamo ponovo. nekog lepog dana. .. u kome sam radio neki plan (preliminarnog) urbanističkog ureñaja. recimo. ne poklapaju se sa nacionalnim granicama. a nije imala sluha i za "kulturno pitanje". nema naprednog i manje naprednog pamćenja! Nažalost...Mnogo ogledala ćudljivo rasporeñenih. granice kulturnih krugova (kulturne memorije) nigde u svetu. .Vuk Karadžić.. antipodni Njegoš i Brana Petronijević. to je epsko vreme.! Mislim. Jednog dana. kad već govorimo o prevladavanju epskog mentaliteta. Eto. ili.To jest." Dakle. Jednog srećnog dana možda će neki novi (i pravi) jugoslovenski ustav počinjati rečima: "U našoj zemlji sve su memorije ravnopravne. ekvalizirati. stilski pa i konceptualno.Bilo bi. . možda će Jugoslaveni najzad shvatiti da je kulturna polimorfija veliko zajedničko bogatstvo. iskrivljenih? . Kao kad bi u narodnoj pesmi Musa Kesedžija i Kraljević Marko. veselije. postepskim) utopijskim temperamentom. da odem u jedan gradić u severnoj Crnoj Gori. Sve je to bilo potpuno izgubljeno iz vida i sada nam se uveliko sveti. razume se) dovede u vezu sa neumerenim (morbidno romantičarskim. ladno vino dograbili.Imali bismo vjerovatno mnogo "veseliju" sliku da svi funkcioniramo iracionalno. da i ne govorimo. o kontrapoziciji Dositej Obradović . daću vam primer. još dok sam bio početnik. A o klasičnoj dihotomiji samo jedne (nacionalne srpske) kulture... Leka Dukadin pomiri i izbarabari sa njegoševskom moralnom normom. superponiraju se. Znači. partija je bila obuzeta nacionalnim pitanjem. naprotiv.Ovdje bismo mogli. mislim da je velika greška moje partije što problemu Jugoslavije nije pristupila i kulturološki i što nije od prvog trenutka bila svesna koja bi pamet i koje strpljenje morali biti uloženi da se. A na nemačkom primeru vidimo šta biva kad se ideja nacionalnog (legitimna.Šta je epski (ili postepski) način mišljenja. Desi se.. Reč je o različitim modelima. neobičnih. različitih. . omogućiti im da mirno i naporedno žive. još gore.. slučajno tako reći.

a to je obred pročišćavanja. otvoren. Meñutim. Kad se od tzv. a u vezi s razlikama i sličnostima izmeñu obreda u primitivnim društvima i u staljinizmu.. kad se i način mišljenja i tehnika izvoñenja prebace u dvadeseti vek. važi i za rane kineske hegemone i njihove mandarine. .Možemo li se vratiti na tezu da je iracionalni staljinizam i stariji i jači od Staljina. To važi i za rane civilizacije Dvorečja i njihove gradske knezove i bardove.Možemo se ovdje vratiti na još jedno zanimljivo pitanje. etnoloških kultura preñe na prve forme protourbanog života i civilizacije. da se. Problem očišćenja zajednice od greha.Pojam socijalne purifikacije vrlo je čvrst pojam. Pogledajte. Od primitivnog mentaliteta prelazi se na neki recimo. u 82 . mitsku formu deskripcije sveta pomirio sa najmodernijom zapadnom tehnologijom i s promenama koje taj tehnološki razvoj donosi u društvenoj pa i mentalnoj sferi. . kako ste to rekli na jednom mjestu u knjizi.Oni su bili apsolutno legitimni. "Staljin rodio iz svojih brkova". i za rani Egipat. dakako. bilo mnogo čistiji. čak do Platona (koji je svoje književne gradove pokušavao da naseli dobro "pročišćenim" idealnim stanovnicima). do staljinističkih čistki.bilo je: ali su. sve do dana današnjeg. . Možemo li pokušati vidjeti dokle zapravo taj staljinizam seže? . igrom. Pogledajte ogromne birokratske despotije. arhaički mentalitet. jednostavno rečeno! U primitivnoj zajednici greh je po pravilu kolektivan: zajednica ga mora kolektivno odstraniti odreñenim ritualom. od spaljivanja veštica i jeretika. Crna magija staljinizma nije. a možda čak i ljudskom žrtvom. dosta jasan. i njen jezički iskaz pun je skrivenih i neskrivenih prijetnji. Bez tih obreda zajednica nije mogla da postoji.. Na mutnim predstavama o socijalnom onečišćenju i o socijalnom očišćenju zasnivaće se posle i sve buduće "diferencijacije". jer samo tako mogu koegzistirati. ali su se bez ostatka uklopili u jedan izbalansiran meñunacionalni odnos. i dalje. mnogo je sveobuhvatniji od izgona demona ili socijalne likantropije. ravnoteža se. Staljinistički obredi purifikacije ipak su nešto sasvim drugo. pa čak i oni koji su uključivali ljudske žrtve. vidi da su ti obredi pročišćavanja u primitivnim društvima.postanu jasni i svima čitljivi. odnosno. javljaju se već odmah duhovni i brahijalni imperijalizmi. naravno. Da je bilo surovo . .Da. dopire iz davnih davnina. dakle. a samo koji korak od primitivnih kultura! Hoću da kažem: meni je prilično razumljivo kako je iz svog intimnog šamanskog konteksta Josif Visarionovič mogao tako lako da skoči u faraonski kontekst. jer ona je samo u tom i takvom magijskom sklopu mogla imati osećanje zajedništva. i same žrtve prihvatale imperativ očišćenja. ali ne čini li vam se i čudno i zastrašujuće to da se. Kao što je i Japan jednu svoju krajnje arhaičku. može i mudro pronaći. isto što i bijela magija primitivnih zajednica.Neki kontinuitet mora postojati. kada se malo razgrnu stvari. Put ka centralizovanim despotijama je. izgleda. dakle. i Škotlanñani su (bivši) epski narod. Mi u tim kategorijama nismo razmišljali. niti smo ikako još spremni da razmišljamo. mnogo bezazleniji od staljinističke purifikacije? .

može se ubiti čovek. zašto baš mora biti toliko zaslepljen?" Jeste li došli do odgovora na to pitanje? 83 . tako reći. Danas su na malom ekranu razmrskana tela. . Snimljeno i na televiziji prikazano ubojstvo jednog čovjeka može lako privući više pažnje od. Raspravljajući o mentalnim zamkama staljinizma. danas već neka druga stvarnost koju hladnokrvno prihvatamo. to do te mere ugrozilo da sam tih dana imao povišenu temperaturu. Gde je onda prva a gde druga stvarnost? Bojim se da su. U današnjem trenutku. Ovde bi. politička ubistva. danas. "logika" moderne purifikacije postaje monstruozno preteća. Dete će više uzbuditi kaskader koji "pada mrtav" nego slike stvarnih dogañaja. u maloj zajednici od 50 koliba obredno ubije ili sludi (što je gotovo isto) jedan jedini čovek.Ovo bismo mogli povezati s položajem pojedinaca u takvoj apstraktnoj situaciji velikih brojeva. . funkcioniše samo čista podsvest dizajnera i egzekutora? Ako se malo vratimo na Džugašvilija i drugove džugašvilijevce. i glave bez tela. prosto rečeno. nije reč samo o ličnim atavizmima. precizno rečeno. u razvijenom društvu to odgovara cifri od nekoliko stotina hiljada fizičkih ili mentalnih žrtava.. kako rekoste "relativno naivna groznica nerazuma". očigledno. već o veštini korišćenja atavizama u ljudima. i nema veze samo sa staljinizmom. zašto je ona. . mogu se ubiti na hiljade ljudi hladno. . u društva sa složenim i razgranatim institucijama opresija i začaravanja. premeditirani.. i to je sve. znalo se da mrak guta. na primer. U takvim okolnostima i sama je inverzija zastrašujuća. recimo. Oni su umeli da raspaljuju instikte. kada prihvati čelični katehizis drvene metafizike. u primitivnim zajednicama u naše vrijeme dobila ovakve strahovite razmjere. ali. preobrazivši se u trijumf "iracionalizma" i institucionalnog bezumlja"? To se vidi na primjeru čitavog dvadesetog stoljeća. onda..Zakon velikih brojeva učinio je zločin apstraktnim. kada je u Burundiji pobijeno 25 ili više tisuća ljudi. postavili ste izuzetno značajno pitanje: "Zašto čak i poneki jači ljudski mozak. već uveliko. ponavljam i politička umorstva duha. gulazi se iz daljine nisu videli. Obredi purifikacije su često nevidljivi.Vratimo se ponovo jednom načelnom pitanju: što mislite. i iz potaje. . Aušvic se spolja nije video. i ne samo čovek nego i cela zajednica. čini mi se.To se dobro vidi na današnjim primjerima medijske pokrivenosti ili nepokrivenosti odreñenih dogañaja. da i ne govorimo. mogla da se kaže koja reč na ono što ste vi. A o sakaćenju mozgova na daljinu. pomenuli u jednom pitanju: u kojoj meri. mene je. i na neviñeno.paracivilizovana društva. tela bez glave. u nekoj knjizi svedočanstva gledao fotografiju leševa.. da ne kažem i mudri. svakodnevna stvar. kompjuterom. nedavnog primjera. i još u koloru! I to je apstrahovanje zločina. i Višinskog. Ako se.Sećam se kad sam posle prvog rata. u obredima duhovne i fizičke purifikacije.. dečaka.. sada. i pri tom su umeli biti vrlo promućurni.

zvučnih. prekinutim pre godinu dana. Najzad. prema istini. pa možda i najpametniji.Odgovor ne bih mogao da sažmem u 2-3 rečenice. valjda. da..Jedna od osobina tog našeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraćivanje prava na ličnost. možda još iz mlañih dana. davnašnji mladić uradio na mom mestu. . ako "srijeda može biti petak i obrnuto"? . neobičnih. ali u doslovnom smislu te reči. Stvari se ispričaju i one jesu. sve dok i sami ne počnete da odzvanjate u skladu sa bubnjem.. o svom životnom lavirintu. ali ništa me ne košta da pokušam. Meni su i pismo i ova knjiga neka vrsta oslobañanja i povratka nekom vrlo davnašnjem. pa kad vradžbina počne da jenjava. čak prema bilo kakvoj koheziji smisla? Što je u takvom sistemu moguće . stvari nikako nisu. Mladić bi rekao: u redu. Ili. i netaknutom.. da. čudnih. kao da jesu. nekog i nečijeg intelekta. Evo.. to je to.oprostite za prividnu protivrečnost i sâm lično samoočišćen. Osećam se. upravo. Ako niste "naš čovek". i sada krug je zatvoren. zapravo. Taj tam-tam-tam ide danima. niste čovek uopšte. Osećam se dobro posle pisma. snagu neke ličnosti. i da ih nastavim. Kada razmišljam o svojoj biografiji. ali sada . . i vrlo često. . pa još jednu. dobro i posle ove knjige. jako se trudim da shvatim šta je bio taj život i koliko je bio moj. Ko je. u nekim komplikovanim situacijama. Ceo trik se sastoji u beskrajnom. dakle. Uvek sam imao čudno osećanje da sam bio najcelovitiji. neprihvatanje ličnosti. leži i dobar dio odgovora na pitanje o odnosu staljinizma prema logici i razumu. ide noćima. ali meni je Osma sednica u neku ruku bila i dobrodošla.ako je. dakle. upravo zato što se osećam "subjektivnije".. drugoslovna.U svetu u kome živimo jedno od najteže ostvarivih ljudskih prava je pravo na vlastitu pamet. a verovatno ne bih mogao ni u 50.. ne voli se ni usamljen pojedinac: pogledajte koliko se samo pominju subjektivne snage (u množini).Da. nova liturgija reči obnavlja snagu vradžbine. Sada mogu da se vratim svojim pravim poslovima. Evo. sve moguće. sebi. naročito ako je drukčija. pokušavao sam da dokučim šta bi onaj tamo. Možda će vas i začuditi. recimo da ono što se uprošćeno naziva ispiranjem mozga u stvari i nije drugo do prastara tehnologija tam-tama.Kako se sklonost ka "magijskim govornim formama" očituje danas? . ali kad se ispričaju. To je i logika nekadašnjih 84 . učevnih. kad sam imao 17-18 godina.. ritmizovanom ponavljanju besmislica sve dok besmislice ne počnu da prelaze iz kvanititeta u kvalitet. Shvatio sam da neću shvatiti neke stvari ako ih ne dovedem do konca. neke lične ideje? Verujem da ste me razumeli. do razjašnjenja. a koliko ne-baš-sasvim moj. magijsko poimanje sveta i mističnih uzročnosti u njemu zasniva se.. samopurifikovan. recimo da je čvor u samoj tehnologiji..Tu. na verovanju u efektivnu snagu reči. sličnu. tim pre što nemam nameru da napišem još jednu. celomudrenih. druga. inkantacije. i dok ne zadobiju neki nadsmisao. u krajnjoj liniji ipak izdiferenciran. i gde je ko pomenuo ikoju "subjektivnu snagu" (u jednini).Povratak ka logici svijeta i svojoj vlastitoj logici? .

i da me na planu čiste teorije satru u paramparče. boje i zbog toga što vas ne razumiju. Nisam. . ili ih denotiraju na svoj primitivan način. i pokušati shvatiti šta je napisano. ne treba nas čuditi kada neka naslovna stranica ili plakat. takvu tmastu samodovoljnost.ne ono što je u pismu rečeno. primaju debele plate za svoje neznanje. značkicama. do te mjere uzbudi politiku? . umetnik. imao sam.. u zlu moć tuñih reči.. neki su i sami nekakvi profesori na političkim školama i fakultetima.. neka riječ ili rečenica. padaju u paniku pred znacima. odabirajući i stil i ton. već kako je rečeno. hude. starinski izraz!. baš nikom nije palo na um da im jedan njihov drug. babe-vračare. možda.jer valjda sam za takvog dotle važio . i dokaz njihove profesionalne spremnosti. meñutim. Na primer. nešto što do tog trenutka nisu bili čuli. Prva reakcija je bila sasvim u stilu LevyBruhlovih pitomaca. Nije trebalo dugo. konferencijaše. trebalo bi ih pozvati na odgovornost. i da im pokaže (ukoliko je to uopšte mogućno) da se istina može nalaziti i s onu stranu njihovih govornih i govorničkih uzusa. izazvati strah od nepoznatog. I onda su kao ludi jurnuli na mene.parola. u vidu malu "kinesku osvetu".Priznajem. čak su u ovoj ili onoj formi neki profesionalci. Sujeverje je.. Lakše je bilo jednog predstavnika "poštene inteligencije" .Oni koji veruju u magijsku moć sopstvenih reči. sintaksa. stil. iza neobičnih reči mora da se kriju i neobične. neki bistriji su posle 15-20 dana shvatili da su se okliznuli. u neku ruku. dakle. kao i tekst pisma.Pa i terminologija.lakše je bilo prekvalifikovati ga u "nepoštenu inteligenciju". oni su uglvnom vitlali neke svoje već uobičajene "numere". A mnogi od njih su politički odškolovani. a i njih je uvredilo . značkama.. dokazujući time valjda svoju "partijnost". Oni su podozrivi prema prenosnim značenjima. uvredila ih je malo komplikovanija rečenica. uslovno rečeno) prepričanim prepričavanjima. Nikome. sve ih je nateralo da se nakostreše.Terminologija? . veruju i u moć. Uostalom. dopunjavao ranijim (teorijskim. a jedan mlañi "javni tajnik" krpario je teorijske članke od ranijih seminarskih radova iz književnosti. bio sam pomalo i šeret. To je i logika današnjih transparenata. pogubne namere. u premoć. nepoverljivi su prema metaforama. ili vas razumiju pogrešno? . da tako kažem.Da li vas se. ali ni oni svoj partijski zadatak nisu valjano obavili. očekivao toliku uobraženost tih ljudi. . i način izlaganja. Taj me je junoša još optužio 85 . no pomučiti se i pažljivo pročitatii šta piše. Umesto da pretresu stvarno šta je u pismu rečeno. intelektualac želi reći nešto važno. jednom rečju sve. Znao sam da će i tekst knjige. ideološke babe-vračare uvek su sujeverne. zvrčkicama koje ne uspevaju da denotiraju. . začinjavajući sve superiornim uvredama u stilu Andreja Januarjeviča Višinskog. osveticu neku unapred sračunatu da pogodi u živac mnoge okorele frazere i.. pišući pismo. a i svoju vernost novoj kadrovskoj ekipi. Da stvar bude gora.U tom smislu. Onda je moj slučaj prepušten ideolozima. logika otpevanih ili odskandiranih magijskih želja.

. bavio sam se strasno jezikom arhitekture. i to se opet može povezati s magijskom dimenzijom omena. da sam dirnuo u dostojanstvo establišmenta. Posle je taj šal postao pravi gromobran o koji su stalno kresale malograñanske munje. Sada sam sa sličnim početnim licencijama (arhitektura . . alegorija. A ti "termini neprimerni našem podneblju" . nešto kao da nema ništa od onoga što smo zajedno mogli poželeti.što bi rekao Majakovski. zajedno radili. jedna devojka je svima ištrikala. da se vratimo na 86 . I svašta je naletalo. i drugih) bedževa. čak i kad pišem ovakve knjige (nadam se da ih više neću morati pisati).. evo sad i ne znam gde mi je. Vi i sami znate da mladi razumeju takve poruke.. ustaljen i nepomerljiv. . jest i onaj vaš znak bijelog šala. stavio sam ga jedno dvaput tek da moji studenti vide da ih nisam sasvim ostavio. ali sam se ipak istrajno bavio jednom nelingvističkom semiologijom. Jedan od elemenata koji se tu stalno pojavljuje. kada smo u Malom Popoviću. držim. nijedan moj termin nije nepokriven značenjem. odmah sam osetio da su neki oko mene iritirani. . Prvo.Pa. A onda. simbola.Zar ste imali dva šala? . ostajem ipak u blizini materije kojom ipak. pa čak i normalni.da sam ja pravi staljinista kad sam se usudio da napišem tako drsko pismo jednom demokratskom centralnom komitetu.primenjena antropologija) dozvolio sebi izlet u političku antropologiju. No. belo jedro. Desilo se u početku mandata da sam nosio taj beli šal..kakva koještarija. da sam im snizio numeru u sopstvenim očima. na fotografijama. treba li da se zabrinut upitam koje je i gde je moje podneblje? .. crno jedro. e. simbola i alegorija. Za modernu integrativnu misao (ako na takvu imam prava) slični su skokovi dozvoljeni.. kakva baliverna (termin. transdisciplinarno dozvolio sebi izlet u svet političkih (jezičkih. vi ćete gledati moj beli šal kao što ja gledam vaše nebesko plave čakšire iz kojih virite kao hridi od korala .Vašem se pisanju spočitavalo da "unosi zabunu" jer koristite "termine neprimerene ovom podneblju". u mom ateljeu. I onda sam rekao. Bio je neka vrsta osvojenog klišea. nekako. Drugim rečima. Baš kao povratak Tezejev. Ostajem. o drugom ću posle reći neku reč. ja beli šal u stvari ne nosim. to joj je bio jedini zadatak. koji se danas ideološki dekontaminira..Ja sam taj beli šal u drugom delu mandata zamenio crnim šalom i to je bilo saopštenje mojim studentima. sasvim primeren našem podneblju)! Najzad.Čini se da ljude iritirate na različite načine. Mogao bih da napišem čitavu novelu o tom prvom mom šalu.Nisam. nisam semiolog.Nigde ga niko nije spomenuo. Taj famozni šal dobio sam od studenata. da vam potanko ispričam priču o tom belom šalu. meñutim. .Ja nisam lingvista. Cela ta grupa je imala bele šalove. vladam. primijetio da se crni šal spominje. Beli šal je već uveliko bio mitski epitet. Niko ga nije ni primetio. .. . a s tim crnim šalom sam nebrojeno puta bio na ekranu. bogami. pa sam iz sveta njenih znakova.

kakve su da su. razriješili ili počeli razrješavati naš odnos prema staljinizmu? . nametljiva razrada političkih pa i nacionalpolitičkih klišea.Kad govorimo o klišeima. Kasnije. imajući na umu i 1948.Kako u tom smislu procjenjujete svoju poziciju kao intelektualca koji jednim okom ne samo promatra društvo oko sebe. statusne erotike. jer bi Radio-Moskva odmah to znala.. varka s fronta: založite vatru da bi neprijatelj mislio da ste na tom položaju. znači istom formom mišljenja. Postoje i mentalni klišei koji su mnogo opasniji od odevanja i (recimo) prisilne.još jednu posebnost primitivnog mentaliteta. mogli da odluče o sovjetskoj intervenciji.Vidite. ali i najave (rekli ste omen) izvan nomenklature ponašanja. i sve što se moglo i smelo učiniti bilo je ubediti ih da ne treba da dolaze.. izredigovao neke telegrame!). i iluzije).to je već drugo pitanje. Ja sam. Oni su. kolektivne predstave: pojave. pa je posle promenio veru i priča nam o tome da sve zlo dolazi od Treće inernacionale. A i ti su naši telegrami implicitno bili pozivi Rusima da doñu. to pre svega. i zašto?.. jesmo li mi doista. odevanja.. A staljinizam je i .način mišljenja.. naime. pa i sati. Treba menjati i forme i nivoe razmišljanja. jedan romantičan šal i te kako im smeta. Jedan novonastali NIN-ov etičar (uvek mu zaboravim ime) kaže da je protiv tog negdašnjeg mog "staljinističkog" razračunavanja sa Staljinom! Kakva bolećivost. na vreme. i kada su dani. Ono što su kod levibrilovaca kolektivne predstave (i zablude. u Čehoslovačkoj. za uobičajene stereotipe ponašanja pokazivao dovoljno tolerancije. to su u modernoj primitivnoj primeni .svakodnevni klišei. No to "zašto" . i za koju su se mnogi uhvatili. u knjizi. Ako je neko proživeo život u ubeñenju da se. Telegrami se ne bi mogli ni zaustaviti. I tako je beli šal (ne crni. Nemam ništa protiv ljudskih navika. dakle (bar delimično). velikodušno kažem da moje učešće u redigovanju telegrama Velikom Voždu i nije bila neka velika 87 . videli ste) dobio vrednost negativno označenog klišea.. voleli da budu pozivani u pomoć. snobizma. on je samo belo sunce zamenio crnim suncem. političkog "šarma" i političkog seksa. naprotiv. epizoda hladnog rata. jer se i te kako bavila beogradskim univerzitetom. ishrane.. osim ukoliko stereotipija nije vidljiva razrada. socijalnog ranga. . oko redigiranja telegrama Staljinu 1948? . videli smo i njihovu spremnost da se odazovu i na najbezazlenije pozive! (Uzgred: šta li bi Česi dali da im je neko. a povodom belog i crnog šala. i tukla bi nas odande svim i svačim. Jeste li se ponekad uplašili da sami nećete uspjeti u dovoljnoj mjeri izbjeći tu zamku staljinizma? Kako biste u tom smislu komentirali onu zgodu koju ste u pismu spomenuli.Kod nas je često i antistaljinizam sav u staljinističkim matricama. ali je mehanizam mišljenja ostao nepromenjen. a eto.. Staljinistički diskurs ne može se potiskivati antistaljinistikim diskursom. bila je to ratna epizoda. Mislim da su čak i moji najbliži politički prijatelji pomalo odbolovali taj moj šal. . a onda odete na drugi položaj. Inače. već onim drugim okom kritički mora promatrati i samoga sebe. da se "sunce" raña negde na istoku. Bilo je to vreme kada su naši graničari već počinjali da prebrojavaju tenkove.

Jeste da je Džugašvili bio i ovakav i onakav. čije snove trpimo.. "hoćemo gusle!". identična argumentacija.. šta su naši lepi snovi. naravno. Ali. Lep san. No. i uzgredna) u mom pismu CK SKS ubačena kao neka. ko je veliki Morfej? Mogli biste sada i vi da me pozovete na samokritiku.To su. Uostalom. i naknadno priznajem. mangupski nameštati nameštaljke jednoj velikoj istorijskoj ličnosti. a on suviše dugo traje. Ralić opet pozivao na fundamentalnu samokritiku? Kakva je razlika? Ali. drhtao sam i sam i te kako. sada.. odnosno. kako putujete kroz taj san. omamljiv. jer.. već ružni. recimo . kad sam je se nakratko dotakao. s tom epizodom u vezi. Uopšteno govoreći. Tada. očigledno. upućuje na neki dispozitiv. Koji su onirički stereotipovi danas kod nas dominantni? . koji je tako nežno hipostazirao san? San je tada. osim toga. nekada.Sve ovo o čemu smo do sada razgovarali podsjeća na san. ogrešio o norme lepog ponašanja. Manje je jasno čiji su stvarno ti staljinistički snovi? Jeste da su "moji". Ostaje pitanje ko šalje snove.. ostaje mi nejasno zašto je cela kampanja oko tih telegrama bila tako dobro sinhronizovana. i kako. zapravo.dadaistička udica? Šta mislite: da li je ulov bogat? Pogledajte šta se sve na nju nahvatalo. danas. na početku još ne znate šta je tamo u drugoj odaji. ipak nekako jeste. tek toliko za buduću istoriju srpske kulture. ali i nisu baš sasvim: oni su. s kojom argumentacijom. Ne mogu se tek tako. kako ste na jednom mjestu u eseju rekli.ko koga sanja.. ako emocionalnu stranu reakcije. To je relativno jasno. i da me priupitate šta je ostalo od moje mladosti u meni. napadali. u nekoliko navrata. Poñite od toga da je i revolucija jedan san. u nekoj sličnoj predratnoj situaciji. a ovaj. Zar mislite da bismo vodili danas ovaj razgovor da je Koba pristigao? . staljinizam isplaćuje ljude snovima. malog etičara kako drhti pred Velikim Kobom. osim straha i sna. borhesovske varijacije koje se mogu postaviti u više naporednih crteža . a šta su naši lepi snovi koji više nisu lepi. kao da svi odjednom treba da sanjaju isti san. ali ipak! Pitam se šta bi bilo da sam redigovao.. Hitler nije "naše gore list".. vidjeti zbog čega su vas. nema šta treće da ponudi. Verujem da već posle nekoliko meseci mnogima neće biti više prijatno da čitaju svoje prošlojesenje pravoverne inkriminacije. telegrame Hitleru: da li bi me. zašto da ne.. po njihovom mišljenju. i od mladenačkog nadrealizma. Najzad. možemo i o grozničavim snovima da razgovaramo.. bio jedna od 88 . na "grozničavi onirizam opsesivnog snivanja u budnom stanju". svi jedni drugima slični.hrabrost: zamišljam. . pa najzad osetite da se spuštate i ka podrumima. u trećoj odaji sna. otklonimo. bar za one koji u nju veruju. ponekad se čak smenjuju prema nekom nevidljivom kalendaru. onda vas i u snu hvata jeza. a i na polzu pokolenjima.Zanimljivo je. kako se premeštate iz odaje u odaju. . ñavo ga odneo. možda je ta epizoda sa telegramima (stvarno beznačajna. takva je i za mene bila.Najdobronamernije tumačenje bi moglo biti da sam se. a one su u knjizi ad litteram navedene. u kome se "davno odsanjani onirički stereotipovi uporno i dalje ponavljaju".

Šta sada preostaje od te idolatrije sna? Snovi su postali teški. mučni. ne za zemlju. i engleska laž. i na sopstvenoj koži. koja bi se bavila jezikom neistine. još je Sokrat govorio o uzvišenim lažima. da li vam se. kroz koja smo sve poniženja prošli dok smo obezbedili sebi krov nad glavom (ako smo ga obezbedili). u celom svetu. Moram. reći da u ovom trenutku mislim i na druge stavove.još važnije . i po koju cenu. a tek kod nas! . bez sumnje. dakle. Ja mislim.. ako je sve. tekstova i analiza. nisam osećao ugrožen političkom represijom. Tada. Još je gore kada klišei dnevne politike zañu u (noćne) predele intimnih slika. parija.Počnimo od intelektualca uopšte. i koje su čista destrukcija smisla i zdrave pameti. čemu bilo kakvi (unapred nevažeći) zaključci? . imali prilike da se uverimo. Intelektualac je u svetu siromah.mogućnost razaznavanja granica. to smo davno. jer postoji i američka laž. i te kako! Ralići(2) i ralići uveoci su mi bili klasni neprijatelji. na maršu. kao projekt stvarnosti? . nedoučenost u ovoj zemlji nije prodrla samo u politiku. opasne su himere koje dobijaju pravo na opštost. Zaboga. baš sve sama lagarija. postoje čitavi dobro oddrilovani hipokritski sistemi. Dozvoljavam da se i takve mogu otrpeti. kada su "snovi u hodu".Opasni su kolektivni snovi. Ja se. Kod nas je još i feudalno privezan.Sve nas to upućuje još jednom pitanju. bez imalo jasno povučenih granica. samo zato što su ralići i ralićiuveoci. katkad užasni.Jesu li . ali represijom pameti jesam. zašto to niko nije rekao? Koji bi se establišment našao uvreñen? Uostalom. da su mnogi socijalizmi prave pravcate "civilizacije laži".ti snovi doista odsanjani negdje. meñutim.. Koja su udvaranja potrebna. taj takozvani Memorandum(3) retko je loše napisan tekst. ne samo socijalističke. 89 .Da su mnogi svetovi u koje smo verovali. da uzvišenih laži nema. prodrla je. uz mogućnost ličnog izuzimanja i uz . Vidite. i koje jedna drugu razarajuće sustižu. neka sociologija.Nakon ove knjige i u njoj sakupljenih dokumenata. izraženo u čitavom trećem svetu: opada dihotomija izmeñu inteligencije i poluinteligencije. Ali ima i laži koje ni nominalno nisu plemenite. takoñer? .. ona koja oslobaña. promišljena zbilja. Vidite.a tu smo dilemu i ranije postavili . a to je kakav je položaj intelektualca u takvom svijetu obmane i laži? . recimo.vrhovnih moralnih kategorija. i u akademije i dosta se dobro tamo oseća. rob. ima je i na univerzitetima. ima je i u sizovskoj kulturi. čini mogućnom (i potrebnom) neka lingvistika laži. kao sistem. koja otkriva smisao iza smisla. u pohodu. . pokadšto. postoji laž. razgovor prestaje: ako je sve moguće. Dodajmo još i nešto što je. videćemo već po reakcijama ko će se uvrediti na ove moje reči. već za stan (ako ga ima). ali ima bar elementarno veštih i kojekako logičnih. razume se. kao kulturna forma. na razne načine nerazrešivo vezan za posao (ako ga ima) i za poslodavca. Ali. pa i neka psihologija laži. Najgore je kada su kolektivne slike ponesene i dirigovane ritmom bubnja.. i sa kojim obavezama prema sizerenu!. ili pak posve racionalna. No. kao što ste na jednom mjestu u eseju spomenuli. kao san. verovatno. i da stvar bude gora.

Ta je vrsta besprizornih političara i polupolitičara opasan.. zapaljiv društveni sloj. istorijske istine radi. U "Politici" vam je svojedobno. I svirep mentalitet. Imamo.. Ogroman. Eto. to ipak ne znači da mu treba oduzimati pravo da se zbog toga oseća Srbinom. ne. Ako vam nije smešno. ljudi koji su dobrim delom poticali iz obrazovanih porodica. To je u našoj socijalističkoj hijerarhiji sada vladajući sloj koji sa klasom u koju se zaklinje ima profesionalne veze (kakve bi druge mogao imati?) koliko i sa detroniziranim olimpijskim božanstvima i polubožanstvima. . ne. Srba i srpstva? Ako je neko roñen u Beogradu. dakle.Zar govorimo o čemu drugom do o drami Srbije. i babe i prababe. ovdašnji "patricij". ali istinski. promućurnog i ograničenog (vrlo loša.. španski borci. i grañansku Srbiju. sami obrazovali. . Mirno mogu da kažem da sve što činim. ja poznajem i jednu gradsku. naša i po sadržini i po formi psihomentalna kombinacija). a i nekih drugih očigledno novokomponovanih Srba. posle.I podanički i despotski mentalitet. Ako me je sramota kada čujem "delije" i "oj-sinñeliće". A našao bi se i pokoji Baja-Gane. i kad se setim kako sam od takvih popevki zazirao dok su dopirale iz okupcijskih četničkih mehana. i starogradsku. Dodao bih da na ekranima nema ni jednog gospodskog prečanskog Srbina koji isto toliko zna šta je Srbija i srpstvo... da se prisetim da su odmah posle rata na vrhu ove zemlje bili uglavnom predratni studenti. davno već sateranu u mišje rupe. i bili su svesni sveta u kome živimo. posebno značajnim čini se pitanje odnosa intelektualca prema svom narodu. gde da se vrati. postepeno i nezadrživo uzdizao na društvenoj lestvici jedan naš dobro nam poznati tip konferencijaškog praznoslovca.I kod njega je.. ako su mu i roditelji roñeni u Beogradu. oprostite za izraz. porodično obučen srpski (i jugoslovenski) patriota. za razliku od njih. . rečeno da se "bestidno ograñujete od. Onda se. jer sa osvojenih pozicija nema kuda da ode. na sve spreman. podanički mentalitet glavna karakteristika. kao i ja. oni ne prte Njegoševe slike po ravnicama. kao što je nedavno Vasa Milinčević(4) rekao. prihvatite da sam neki vajni. i nije teško pogoditi koju ulogu igra u današnjim dogañajima.Kad govorimo o jugoslavenskoj inteligenciji. kroz pismo dr Blaža Perovića. činim kao dobro. nije više ni za novinarstvo. ili 90 . u svemu što se danas dogaña. životnih drama" Srbije. bez profesije je i deklasiran. zavisi da li vas gledaju odozdo ili odozgo. pritiskajući sloj. bilo koju. doñe trenutak kada i na taj apsurdni način morate da dokazujete svoje pravo da govorite u ime dostojanstva svoje nacije. čega bi se i Perovići i Todorovići imali zastideti? Najzad. možda i bolje od mene! Najzad.moram. Podsećam na istoimenu novelicu Stevana Sremca. . imam li prava da zborim i o svom jugoslovenstvu. njih nema na ekranima. ili su se samopožrtvovano. pa. onda se pitam ima li nečega. bili su mnogi već videli sveta. ni za strug koji je u meñuvremenu modernizovan. Kretoše dakle Vukadini i preplaviše nas. a o Sterijinim rodoljupcima da i ne govorimo. i političku poluinteligenciju koja se sjajno slaže sa onom parakulturnom. ni za struku.

Odeven je u redingot. bez obzira na eksklamacije i transparente. Jedan je model dositejevski.. enciklopedisti. zanimljivima se čine i vaše opservacije o odnosu prema Dositeju Obradoviću. oni treba da idu zajedno i naporedo. umorno korača. mokasine sa "šnalom" i verovatno bele čarape ispod čohanih dokolenica (to. verovatno pohaban. i Vuku Karadžiću. ni pribićevićevsko. sve je prašnjavo i pohabano (čini se da se na kipu to ipak razaznaje). A u čemu su razlike? Dositej je bio raskaluñer i antiklerikalac. to se. nije ni realsocijalističko.. ko ume da vidi . koji je samo jedna razrušena i krvava. drugi vukovski. ne verujem. ni socijalrealističko. Da li je 91 . doduše. i svuda sam bio priman otvorenog srca i kao prijatelj.vidi. mudrost je važna koliko i genijalnost. čovek veka prosvećenosti. a i drugi. Vuk je bio romantičar i ideolog. da je i Vuk bio pobožan..treba da priupitam gradski komitet Beograda za dozvolu? Ono što se tamo govori i romori nije jugoslovenski. Dositej je bio "slobodan mislilac XVIII veka" i narodni učitelj. Moje je jugoslovenstvo kulturni dijagram u koji sam bez ostatka upisan. verujem. ni pašićevsko.Razlike izmeñu Dositeja i Vuka upućuju i na dva virtuelna modela srpske kulture. one koju su u Francuskoj propagirali. u poslednjim decenijama. evropejac i racionalista. uzbrdo.. stekao mnoge prijatelje. zalazio i u crnogorske. Vuk je bio genijalan. Dolazi Dositej "preceptor". Kao što i dolikuje intelektualcu. žabo. ali je bio mudar. veka svetlosti.. I najzad. i u muslimanske. jedan i drugi.. Vuk Karadžić odlazi u svet. s jedne. to vide. a razdvajanje kao da je otpočelo u najnovije vreme.. ima manžete od čipke. vojna postaja. po vašem sudu. prosvetitelj. da li bih umeo da budem grañanin sveta da nisam Srbin i Jugoslaven? . bele čarape. kao da dolazi iz Nove Pazove. i u albanske porodice.. sa zbora! Ova kostimografska dihotomija umnogome objašnjava i dva kulturna modela koja su se. Moje jugoslovenstvo nije ni karañorñevsko. Gradio sam memorijale žrtvama jednog bezumnog rata i belege revolucije koja se ratu stavila nasuprot. i da se dopunjuju.. domaći vaspitač po gospodskim kućama. i da ostavi svoje staračke kosti meñu svojima u slobodnoj zemlji. dva velikana su oduvek i stajala zajedno. ali odeven je na način engleske grañanske mode. Pola veka docnije. ustanički Beograd. s druge strane. doskora turska. Doduše. trijumfalno obilazi svetske akademije odeven kao.. možda čak i važnija. izgledalo je kao da on odozdo. i nikako se ne bi smeli razdvajati. doduše.. a Dositej nije bio genijalan. sama sobom promovisala. koji je nekad stajao na nizbrdici prema pristaništu. intelektualac potukač. Pogledajte samo kako se odevao. na kipu ne da videti). Na Vladecovom kipu Dositeja Obradovića. i donosi svoju zlehudu ušteñevinu da je stavi na raspolaganje ustanicima.. Dositej dolazi u Beograd.Kad govorimo o položaju srpskih intelektualaca. A kada se postavlja kulturni model jedne nacije. gradio sam širom Jugoslavije. upućuje razlika u vrednovanju te dvojice velikana srpske kulture? . Jugoslaviju vidim kao bogatu stilsku polimorfiju. a Vukov zacelo nije. i u makedonske. Na što. Dositej je bio verski i nacionalno tolerantan i kosmopolit. ali Dositejev ateizam je bio filozofski.

disciplinovanog. Posle su stvari išle sve više naopako.Vratimo se vašem odnosu prema politici. Kako danas primam bilo kakve kritike? Pravo da kažem. i malih politika. U detinjstvu. bavili politikom. partijskog pešaka. . Sada je već uveliko došlo vreme da se ovakvo pitanje otvoreno postavi.. do mere da se govori o vukovskoj misli. Nosio bih u sebi osećanje neke nedorečenosti. Ne bih voleo da shvatim da je i moje pripadništvo partiji bilo jedna od tih fikcija. vjerojatno. ne bih u njoj sedeo.. i da ste barem na neki način njome zaprljali ruke. da sada progovara o onome o čemu je 40 godina šutio? . Tih svih godina verovao sam (ne bez skepse. možda su i u pravu. i da se uputi ni manje ni više no Centralnom komitetu SK Jugoslavije: ko pravi politiku u ovoj zemlji? A što se male politike tiče..To su. i kojega optužuju. verovatno. bar što se mene tiče.. bez tog iskustva. i onih koji smatraju da ste prošli onako kako ste i zaslužili.Četiri i po decenije proveo sam uglavnom u svetu sopstvenih fikcija. ili rependžetira. ne bez povremenih kriza) i u partiju i u njen vrhovni razum.. neću da grešim dušu. da li bih umeo da pišem ovakva pisma i ovakve knjige? Možda bih i umeo. Šta mislite. . možda i više. . čak ni u Banatu. Narod ga je nekad jako poštovao. . barem u jednom razdoblju. njih prave. da li je to prenaglašavanje dobro ili nije? Mislim da nije.Kada govorimo o položaju intelektualca danas. partija je u početku i značila nešto. kao i Vuka.? 92 . Sad je očigledno krenula neka druga vrsta priče. Jednom rečju. verovatno. Pitali ste me zašto ćute. o vukovskoj filozofiji (što je teško prihvatiti). a stari šuca drži Dositejevu sliku na zidu svog maleckog dućančeta. Na primer. moj tip je ipak Dositej. da nisam verovao. i to je već neka odgovornost. njih suviše često prave Sicilijanci i Korzikanci. . Bez obzira na duboko uvažavanje Vuka Stefanovića Karadžića. pošalje me majka kod šustera na Varoš-kapiji da mi dopendžetira. i pripametio se. Jeste li primetili da na svim tim "našim" okupljanjima nije bilo ni jedne Dositejeve slike. njegovoj postojbini? . Ćute. oni koji sad ćute.. zato da ne urpljaju ruke! Uostalom. uopšte ih i ne primam. štošta bi ostalo za mene nerazjašnjeno. Četrdeset i četiri godine sam bio lojalan član partije: razume se. Četiri godine u politici su posledica moje partijske poslušnosti.Uzgred rečeno.današnje nesumnjivo forsiranje Vuka.A ne biste ih vjerojatno ni znali. To pre što sam za te četiri godine svojih "postdiplomskih studija" svašta video i naučio. ali pod uslovom da savladam sve skrupule jednog ubogog. Kako se osjećate kao intelektualac koji je četrdesetak godina proveo uz politiku ili u njoj. a delimično i radoznalosti. držala je zemlju na okupu. Na kraju krajeva. jer ste se ipak.Ima. da li njega obilježava strah. mnoge stvari ne bih gledao kao što ih danas gledam. gde se pravi ta velika politika i ko su majstori? Na to ne umem da odgovorim.. kao i mnoge političare danas. glavne stvari ipak nisam saznao.. cipele. ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku.

to je to"! Ne verujem da ću morati da pišem još koju ovakvu knjigu. i "mladić je rekao. jako dugo. ne osećam ga. svi. A ipak. nova dimenzija otkrivene ličnosti. živimo. Kada sami promatrate i procjenjujete sebe. baš me ta ideja zabavlja. . samo nagomilava. već ga. .(5) 100 tabli crteža i 300 stranica teksta. Odgovorio sam na sve što bi mi mogli i umeli reći. u onom smislu u kojemu više ni na koji način i ni po koju cijenu ne pristajete na nemisao.. to jest razuveriti. u vremenu u kojem strah sustiče strah.Što se tiče nekog drugog. dragi sagovorniče. Šta će biti sa svim tim mojim licima? Pa otpiriće sva i odjednom u zvezdanu prašinu.. u stvari oni ne misle baš ništa. Ona je. ubediti ih da. jesmo li odgajani za nemisao? . već je zločin. da bolje i lepše izgledaju. drugostepenog. Ko će sad tolike i tolike učesnike (na našim govorničkim seansama sa čitanjem i sricanjem) uveriti. i kad veruju da nešto misle. ili na povlačenje u šutnju? . govorila o toj mnoštvenosti koje ja i jesam i nisam baš sasvim svestan. u redu je. valjda.. osim možda ove. pišući o Krugu na četiri ćoška. Dovršavajući Mrtvouzice nisam ni slutio da će ta igra reči kojom se knjiga zaključuje biti već posle nekoliko meseci toliko (zastrašujuće) aktuelna. i glavni razlog mog nemira.. nekima će možda pridodavati i petokrake. postavlja se pitanje jesmo li naučeni na nemisao.Vratili smo se pri kraju onome od čega smo mogli i početi. knjigama. Plašim se zločinačke nemisli koja svakim danom osvaja sve više prostora.. na što upućuje ta mnoštvenost vaše ličnosti i djelovanja? Svaka nova knjiga doista je jedno novo lice. . straha za lični integritet. jer sam (prvo i prvo) već u ovoj knjizi odgovorio na sve što mi se još uopšte može reći. straha u ovom trenutku.Dresirani smo.Kakvu intelektualnu i političku sudbinu sebi predviñate? Jeste li prešli s onu stranu granice osobnog straha.. Stvari su zaokružene.Živimo. jedno mnoštvo novih lica. neki će se i fizički ruinirati.To je egzegeza Rade Iveković. oko mene hladnokrvni. da poštujemo ili bar tolerišemo nemisao. neki će pasti u zaborav. vašim licima. a mislim da neću odgovarati ni na napade. one i dalje neće imati veliku publiku. planovima. Godine jure i ja nekako moram da zaokružim svoja dva-tri života koja 93 . strah na strah.. Biće ih svakako. neću odgovarati ni iz prijatnijih razloga.. Neću odgovarati. nema ga više. Pripreman za sarajevsku "Svjetlost" jedan traktat o arhitekturi pod naslovom Amfiteatar arhitektonskih alegorija... Mene je bilo strah i dok sam četiri godine bio na čelu grada. strah se strahom potiskuje. neki će i ostati i nešto će možda kazivati pokolenjima koja doñu. budući (kao drugo i drugo) da sam već uveliko nastavio rad na knjizi koju sam ostavio oktobra prošle godine.A opet. ali ga ne istiskuje. i divno sam se čudio kako su drugi. ako se stvari ne izmene. ili možda. vašem radu. jer svaki graditelj ima trenutne prenapetosti i nepažnje. Koje lice je pravo? Sva? . i samouvereni. baš ove knjige o kojoj smo razgovarali. To nikako ne bih voleo.. Što se tiče mojih knjiga... Od svih spomenika koje sam mučno gradio. I to je. Na kraju krajeva. da se vratim na igru reči koju pominjete: nemisao nije ne-čin. Knjigu kapitela.

i ova knjiga. Ali. i ñavolski je neprijatno. Zagreb. 26. nadajmo se i poslednja. Neka se vidi da. "Svjetlost". nažalost. Treba preturati po koferima starih crteža. Beograd. u kome sam čak bio i gradonačelnik jednog zalud-grada. jer mi se čini da neće biti disparatna u odnosu na druge moje knjige. sastaviti u celinu što se može sastaviti. Treba preturati po tovarima rukopisa. ujedno proživeo. 94 . spasavati ih od prokišnjavanja. zaposlen u CK SK Jugoslavije. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. nego i u jednom drugom i drukčijem svetu. novembar 1988. 5. ispale opet neka patriotska žrtva. nisam proživeo život samo u svetu "zaludne mistrije" i pod njenim zakonom. Urbanističke mitologeme. ove Mrtvouzice su. "Vuk Karadžić". ako! Toj svojoj novoj nepredviñenoj knjizi lično sam ipak zahvalan. Start. To je stvarno velik posao. Knjiga kapitela. Intervju: Zoran Milović. a biti svestan da neke stvari nikada ne mogu biti ni dovršene. Napomene: 1. Sarajevo. 2. 1966. ratovati sa miševima. Isključen iz CK SK Srbije posle Osme sednice. profesor univerziteta. oduzevši mi jednu dragocenu godinu. 3. ne bez napora.sam. ni obrañene. publicista. 4. To zaokružavanje je i pasionirano (opet nov zamor) i prijatno je. Vasa Milinčević. Prvoslav Ralić. čistiti hartije od buñi. 1990.

Klis. kao mlad čovek ja sam grb Jugoslavije ukadrirao u moje spomenike. gradonačelnik koji je cijeli svoj mandat proveo u ratu sa birokratijom. Leskovcu. Beloj Crkvi. nekropole u Jasenovcu. Plamen je. arhitekt. Nedjelja .izletnik u politiku.Na početku ovog razgovora podsjećam Vas na jednu epizodu: kada je umro predsjednik Tito. 95 . Nije jednostavno niti sve nabrojati. u tom heraldičkom kontekstu znak slobodne misli i savesti. Sovjetski grb je tako imao sunce . nego i za misao uopšte jer je očito da živimo u jednom iracionalnom trenutku. simbolu slobodne misli. često vrlo ružne. Vukovar. Slobodište u Kruševcu. Mislim. ðavolu treba odrezati rep Siromašne duhom i pameću uvijek iritira govor koji bi da stvari objašnjava. bilo bi divno da je to i danas. pozvali su Vas da u SANU govorite na komemorativnoj sjednici. Vlasotince. Mi danas moramo da se borimo ne samo za slobodnu misao. razlaže i analizira. profesor univerziteta i . Travnik.simbol nekakvog komunističkog ekumenizma što će obuhvatiti celi svet. osim možda u heraldici. Bogdan Bogdanović ostao je upamćen i kao neobičan gradonačelnik Beograda. Čačak. nekropola u Prilepu. U današnjem vremenu pogotovu vrijedi sjetiti se njegovih spomenika: Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici. Ako ništa drugo. Rušeći stare navike. obeshrabrujuće. spomenik jevrejskim žrtvama. Ivangrad. Meni je grb Jugoslavije izrazito drag jer u potpunosti odstupa od serije drugih socijalističkih grbova koji su imali ili nekakve fabrike ili točkove. kod slobodnih mislilaca ili nekih intelektualnih kongregacija. ali dovoljna je ilustracija bogatstva njegovog stvaralačkog života. zbunjujući stalnim pitanjima i tražeći uvijek nešto drugo i drugačije.8. Adonisov oltar u Labinu. Šta se s njom desilo? Bogdanović . Partizansko groblje u Štipu. naveo je i svoje sugrañane da ga različito procjenjuju. Plamen mi je bio izazov jer se retko sreće. Zato mislim da je taj naš grb i danas inspirativan.Već negde 50-ih godina. Oni koji se služe takvim govorom predmet su čuñenja i nerazumijevanja. Oni koji su od vas očekivali da izgovirite nekoliko konvencionalnih fraza vjerovatno su bili iznenañeni Vašim govorom o vatri u jugoslovenskom grbu. dakle.kako sam kaže . Jedan od njih je Bogdan Bogdanović. taj naš grb i njegovi plamenovi trebalo bi da nas podsete da nismo uvek bili tako sumanuti kao što smo danas. Partizanski spomenik u Mostaru. Ako je već Jugoslavija tako dugo bila nosilac slobodne misli u socijalističkom svetu. Danas ponovo imamo potrebu za govorom o slobodnoj misli. stvari su kod nas danas kritične.

mentalno-politička situacija danas. a ima tu tako lepih i zgodnih izraza. Mi smo jedan vrlo komplikovan svet. tradicije. Ako možemo postaviti apsolutnu suprotnost onome što je zapisano na grbu Jugoslavije. Jedan od elemenata vezivanja čvora jeste i ta mentalnogeografska. 96 . ako neke stvari razlažemo iole racionalno. Pomenuli ste ideologiju. u šta su zapleteni ti čvorovi mrtvouzica? Jesu li to prosta idejna i ideološka čaranja ili im je pozadina ipak nešto drugo? . činjenica da o tome možemo makar otvoreno govoriti daje bar nekakav minimum minimuma nade da. ima nekog impakta. Da. onda ćemo ga raseći. na primer Mrtvouzice označavaju čvor koji se ne dâ razrešiti. Neke stvari koje danas doživljavam. Zapleten je jedan komplikovan balkanski dijagram koji je sada ponovo izbio u svoj svojoj dramatičnosti. Tek tada bi sva ta raznolikost postala pravo bogatstvo i onda nam se stvarnost ne bi vezivala u čvorove i mrtvouzice. ali to je lepo. Ponovo nakon četrdeset godina. Znate. Meñutim. Lepše je živeti u komplikovanom nego u jednostavnom svetu. osećam i čujem mene zastrašujuće vraćaju u neka davna vremena. Mislim da je upravo to jedan od krupnih faktora današnje jugoslovenske drame jer inače ne bismo dozvolili da se u tako heteroklipnim pravcima razvijaju različite jugoslovenske kulturne sredine. neke abrupcije. Ima tu mnogo čega. kao mrtvouzice. S jedne strane buktinje slobodne misli. ali u jednom statusu pomirenosti. zaboravio je da postoji i to civilizacijsko pitanje. Vi ste se protiv tog jednomišljenja pobunili. Ja Vukov rečnik stalno konsultujem jer to je zanimljiva literatura.Profesore. Šta su mrtvouzice? . kada sam bio dečko i kad su se mnoge kontroverze gotovo na današnji način formulisale. Možemo li mi taj čvor rasplesti? Odgovor na takvo pitanje prevazilazi moju maštu u ovome trenutku. onda su to svakako mrtvouzice. godinu.Da počnemo od toga šta je Vuk zapisao. možda se i može raseći. Tako su sve razlike postajale sve veće i veće umesto da se smanjuju. Neki bi rekli: ako čvor ne možemo razrešiti.Zapleteno je mnogo toga. ma kakav on bio. Jedan nauk koji se slepo sledi. nekog ulaska spolja. Savez komunista obuzet nacionalnim i klasnim. Ne mislim da polimorfiju ovog našeg geoprostora treba ukidati jer sve kulture. Na to sam već upozoravao . Vraćaju me u 1938. ideje i religiozni nanosi treba da ostanu ljudima. u toleranciji i miru. . U vezivanju tog čvora. Ni ja donedavno nisam znao za tu reč. Mislim da mi ipak nikada nismo na pravi način bili svesni te izuzetno složene kulturne situacije u Jugoslaviji. Divno je to kad otvorite rečnik svoga sopstvenog jezika. a s druge ista ta misao zapretena u nerazmrsiv čvor.Simptom iracionalnosti može biti i jedno jedino dozvoljeno mišljenje. ali to neće pomoći da ga razrešimo.. to treba reći. a rezultat te vaše pobune je knjiga Mrtvouzice. Može oko toga da postoji izvesna nedoumica. svakako je stvari uvek mogao činiti još apsurdnijima. pa vidite da svaku drugu reč ne razumete.u takvom slučaju susrećemo se sa definitivno katastrofalnom situacijom. mračna je to reč. Znate i sami šta se sve na nas obrušilo. možemo računati da ćemo ih razrešiti.

. Meñutim. aleksandrijski svet. analizom. jezika. ali se on može i te kako dobro racionalno usaglasiti i načiniti se kulturno plodnim. želju za antropologijom. Ti komplikovani. Dakle. to treba da ostane različito. balkansku situaciju video kao neki budući aleksandrijski period. . različite vere. Oni su po mentalitetu i po kulturnom tipu isto. helenistička Aleksandrija. Ja to moram da razumem ako hoću da budem Jugosloven. sinkretički svetovi su bili vrlo bogati. na primer. Ne treba se suviše emotivno vezivati za svoj svet. ja bih tu komplikovanu jugoslovensku. Ja mislim da bi jedna sretna Jugoslavija. A to su danas malo relativne stvari jer kulturni krugovi se ne poklapaju sa nacionalnim podelama. ali treba i da razume jedno drugo. želim da verujem da one buktinje s grba još imaju nekakvu moć. Mislim da smo na takav način morali ranije početi razmišljati o sopstvenom postojanju. U pogledu odnosa prema svetskoj civilizaciji mi ogromno mnogo zaostajemo. različite istorije i mentalitete. kulturni krugovi jesu jedan komplikovan dijagram. to je sasvim jasno. Samo tako Jugoslavija može postati saglasan kulturni organizam. Najprostije rečeno: ja sam roñen u Beogradu u jednoj porodici koja je pre nekoliko generacija bila pravoslavna porodica i ja upravo zato moram da poznajem i razumem celu filozofsku nadgradnju muslimanskog sveta. kod mladih ljudi. Postojali su islamski. a s druge Srbin.Znači li to da vi fundamentalnom opasnošću smatrate opasnost od civilizacijskog propadanja na ovim našim prostorima? Ta opasnost svakako postoji. iako to danas izgleda kao utopija. kod mojih studenata.Tragične posljedice sklonosti ka ujednačavanju i nedostatka pameti svakako su bile povod da ne prećutite vrijeme i dogañaj koji čak 97 . hrišćanski i jevrejski. u Bosni pogotovu i ko zna gde sve ne. To nam kazuje da ni religije nisu mogle zadržati koordinacije kultura i kulturnih sistema. već ga treba prihvatiti kao jedno kulturno dobro koje ima svoju vrednost. Dakle. želju da se stvari posmatraju u komplikovanijim relacijama od onih koje su ispravnim smatrali njihovi roditelji. Ja jednostavno volim da verujem da postoji neko vreme i mesto u kome nema mrtvouzica. Na takav način se. jedna kulturna polimorfija. Taj Užičanin sa Drine mnogo je bliži onome iz Zvornika nego nekom Srbinu iz Niša. u nekoj srećnoj viziji. čas drugo. raščlanjavanjem stvari ipak mogu razrešiti. kada proñe sve ovo što se danas dešaqva i kada počnu procesi neke katarze. nadam se.Ja mislim. Mislim da se razumom. Meñutim. nažalost. mogla podsećati na složene kulturne svetove koje poznaje istorija svetske civilizacije. S jedne strane Musliman. Sila naroda. ja već osećam antropološki instinkt. Mi smo se stalno brinuli o klasnom i nacionalnom pa je čas bilo važno jedno. Uzmite samo situaciju na Drini. prava opasnost je u tome što smo mi ovde imali različite civilizacije. Takvih slučajeva imate i u Slavoniji. nije razmišljalo. religija i tradicija postojala je u toj Aleksandriji i sve je jedno drugo podržavalo. Možemo se sjetiti i gnostičara. Kao što sam već rekao.

Pišući Mrtvouzice osećao sam da ih pišem za one ljude sa kojima sam najviše komunicirao: za moje studente i njihove generacije. treba ga izagnati. gluposti. Želeo sam da ohrabrim mlade mislioce. onda su one postigle svoj cilj. meni se po glavi motaju ružne misli jer znam da u ideologiji uvek ima tako malo ideja. Mislite li da su Mrtvouzice jedan od odgovora na zabrinjavajuće stanje duha i svijesti kod nas? . Još pre ovog mog sporednog izleta u politiku često sam bio u situaciji da nekom našem političaru pokušam nešto objasniti. egzorcizmi su uvek strašna stvar. one koji se trude da mišlju savladaju haos. Vi ste jednom sadržajnom analizom pokušali pokazati kakve sve pretenzije danas ima mišljenje koje nije mišljenje i govor koji nije nikakav stvarni govor. a ne onako kako vam neko nameće. demonologija modernog doba ih vidi kao nepoželjne ideje. ne čini li vam se da prije toga ipak moramo proći kroz mučne epizode svojevrsnog egzorcizma kojem ste Vi već podvrgnuti? . Kad govorite o ideologiji. Recimo da su se samo tehnike promenile. a da istovremeno ne dozvole da im se nametnu drugi tipovi mišljenja poput tog monolitističkog. pa ako hoćete i ljudske zlosti. nerazumevanja. da počnu misliti na svoj način. Razume se da je jedan svet zaražen moralnim i mentalnim klišeima. takav čovek bi se okrenuo. Zanimljivo je da se egzorcizam danas ne razlikuje mnogo od onoga od pre nekoliko vekova. Zato će je uvek proganjati. Mrtvouzice zato i jesu jedan manifest za izlazak iz sveta prisilnih ideja. a imam razloga da verujem da to već čine. Za egzorciste modernog vremena svaka komplikovana misao je demon. Eto vam duhovnog portreta 98 . kao i da ne podležu mentalnim klišeima. To je bila njegova reakcija na nerazumevanje onoga o čemu bih govorio. uvek upućen na egzorcizme. Danas ne spaljuju nikoga. trgnuo neku šljivovicu i jednostavno prestao da me sluša. Ako otvore neka pitanja i želju kod mladih ljudi. Ipak. da bi mladi ljudi shvatili da imaju prava sa svog aspekta posmatrati svet u kome žive. Kad god je taj razgovor pretio da će trajati duže od par rečenica. Mrtvozornice su jedna mala i slaba snaga u vihorovima nesporazuma. . ali u duhovnoj sferi se zaista nije mnogo toga izmenilo. da ostanu tamo gde jesu. Čim se nešto ne uklapa u redukovano mišljenje. činjenica da vi meni možete to pitanje da uputite višestruko je ohrabrujuća. Ako je demonologija nekada demone videla kao likove i prikaze. Jedna od naših karakteristika je neosporno bio taj strah od komplikovanih ideja. sirak meñu vihorove". Želeo sam ih podsetiti da se ima prava misliti onako kako se želi. Znate. ja ne pretpostavljam da one mogu nešto bitno romeniti.Je li to Njegoš ili nije: "vejka meñu vihorovi. Mrtvouzice su pokušaj da se o jednom kompleksu stvari progovori na drugi način. Komplikovane ideje.Ako su Mrtvouzice pokušaj da se ukaže na put katarze i misli i djela.Svi smo mi bili ili oni koji isteruju demone ili demoni sami. da se jednostavno ne daju razvrstati u neke mentalne kasete. Zato radije govorim o klišeima.i pravo na drugačije mišljenje dovode pod sumnju. drugim jezikom.

sednice i analizirajući njihov stil. pre svega. Ako ćemo takvo mišljenje prihvatiti. sada vrlo dobro vidimo. apel za drugi stil. neka ide do ñavola. drugi ton. a kakva je ona. Tu su moji prijatelji i drugovi videli osnovu za obračun sa mnom. nažalost. Dovoljno je samo ponašati se drukčije da biste postali sumnjivi. I danas mi je čudno i u meni izaziva nekakve. Danas mi se čini da sam ja pomalo želeo da razdražim te svoje "drugove". . godine učestvovali u redigovanju telegrama koji su bili upućivani Staljinu. ali i kao zalaganje za jednu civilizacijsku opciju. voljena 99 . ne u tome šta je u njemu bilo napisano. Vidite. Pominjući telegrame koji su pristizali u toku 8. ja sam je naveo samo da bih ilustrovao jedan trenutak. a kad se u socijalizmu pomenu "zdrave snage" . Šta biste rekli o vezi tih dveju stvari? . . Kad kažem "mentalne zamke staljinizma".Podnaslov Vaše knjige je "Mentalne zamke staljinizma". To su razna samouterivanja u neke jame i kljusa. Svako u sebi nosi neku staljinističku zamku. sednici CK SK Srbije. Drugačije oblačenje. Čim se susretnu s pismom na šezdeset strana. Nećemo mi da sedimo i čitamo šta nam je on napisao. drugi način obrazlaganja stvari. Napisali ste da ste 48. Kada ste pisali pismo. ja sam nalazio neverovatne sličnosti sa onim telegramima iz 1948. onda mislim na one zamke koje su u nama. E to je ono strašno. Ali niko od njih nije tako reagovao.katastrofu. ali zanimljivo zbog još jedne činjenice. i stil može da bude demon. sve je to povod za sumnju i podozrenje. Šta je to ako nije jedna strašna lenjost duha. A što se tiče ove epizoda.Pismo je bilo. Tako smo.reakcije na 8. Zanimljivo kao odreñenje knjige. ako hoćete tužne emocije. Takav mentalni profil koji odmah ide na likvidaciju svega što se ne uklapa u njegov ukratko sročeni pogled na svet vodi pravo u .onda plači. došli i do tog mog pisma .Pismo je. Jedna od njegovih demonskih karakteristika je njegova dužina i komplikovanost.našeg vremena. Toga imate i danas koliko hoćete. jasno i u Srbiji. Pominjale su se u oba slučaja "zdrave snage". činjenica da niko od njih nije ni pomislio da ja tim svojim pismom želim da im nešto pametno i dobronamerno kažem. Za takve ljude ono što se ne može objasniti u dve-tri rečenice jednostavno ne postoji. Svi su oni ušančeni u tu svoju istinu. njima je jasno da njegovog autora treba egzorcirati. Da im pokažem da ne postoji samo jedna istina i to ona njihova. to. negde je odmah bilo po oprobanom receptu: odmah ga skidaj i guraj meñu nepoštenu inteligenciju. Zločinačka lenjost duha. eto. S takvim manirima se sigurno ne izlazi iz krize. svakako. I kao pobuna protiv jedne nametnute političke opcije. o čemu smo već govorili? . Jednostavno.Najpre bih napravio podelu. postavili ste u njemu jednu zamku u koju su se mnogi uhvatili. Tu smo se opet vratili na ono osnovno: sve što ne prihvata redukcija ljudske pameti smatra se ñavolskim. To je ono što je uplašilo neke ljuide i u čemu su oni videli ñavola kome treba odseći rep. To je strašnije i od ideoloških zabluda i od svega drugog. onda se moramo pomiriti sa krizom kao trajnim stanjem. bilo šok u sredini u kojoj živite.

da je to stvarna spoljna zamka. Vidite koliko je jaka religiozna svest u našim ljudima. postojala je velika sličnost izmeñu ta dva tipa jezika. meñutim. dodao bih da su najopasniji staljinizmi bez Staljina. neke stvari imaju elemente nekog novog protofašizma. Staljin! Staljin znači "čeliković". takvi u kojima staljinizam ostaje i posle smrti Staljina. opasno je ropstvo u nama. Ispostavilo se. i to kome . nisam bio siguran koliko je to uopšte adekvatan termin za formulaciju ovdašnje situacije. ali to nije moja greška. ali da bih bio iole razumljiv i sebi i drugima. Takav moj stav bazira se na slobodoumnim i veoma dobrim analizama koje sada dopiru iz dela sovjetske javnosti. On jeste ñavo. Govori se i o populizmu. To su bile reakcije tipa: kako se usudio jedan ondašnji student Beogradskog univerziteta da rediguje telegrame. zabluda da teška industrija sve rešava. Te opasnosti vjerovatno nije pošteñen ni ovaj naš prostor? . a ako ćemo pravo. neka vrana.Staljinu. postavio sam pitanje: šta bi bilo da sam redigovao telegrame Hitleru? Da li bi me i zbog toga neko terao na samokritiku? To što su neki nesretnici 1948. neka lisica. Misleći da saopštavam najnormalniju stvar na svetu tek posle sam shvatio da je to silne ljude grdno uzbudilo.Opasnost sigurno postoji. pa pitanja koja ste poslali još čekaju odgovore. Sve je to jedna vrlo komplikovana gužva. ali je i svetac. to je bio petokolonaški posao iako bih možda mogao i da ih pravdam jer to je ipak bio trenutak verskog rata. Kod nas je staljinizam dodatno komplikovan time što oni ljudi za koje sasvim lako možemo utvrditi da nose u sebi staljinističke natruhe tvrde za sebe da su antistaljinisti. Kod nas ima nekih elemenata koji su izašli izvan klasičnih odreñenja staljinizma. neki ljudi nisu mogli da shvate da se neko u ovom slovenskom delu sveta može odmetnuti od majčice Rusije. ja sam to malo uprostio i čitavu stvar vezao za Staljinovo ime. Ja sam na jednom mestu u Mrtvouzicama citirao stav nekih sovjetskih intelektualaca koji kažu: "Nije opasan Staljin. u Vašem pismu s njim i nije bilo prave diskusije. pisali Staljinu. to valjda nismo zaboravili.zemljo. Nastavljajući sada to što sam davno rekao. Kada sam kasnije u Mrtvouzicama polemisao sa onim nesretnim Ralićem." Šta je Staljin ako to nismo mi. pa je došlo i do pominjanja te sporedne epizode. mi sa svoijim ropskim dušama. Dakle. U samom tom imenu se krije velika zabluda ovog veka. koji se upravo za tu epizodu uhvatio. Bitan je način mišljenja koji dopušta reprodukciju takvih ljudi. To je vrlo opasna sintagma.Možda upravo zahvaljujući toj epizodi. Pišući u ovoj mojoj knjizi o pojavama staljinizma kod nas. On je sebi to ime odabrao da bi pokazao da će njegovi anñeli-radnici 100 . Ovakve činjenice nas upućuju da se nad time ipak malo zamislimo. Niko od tih ljudi sigurno za sebe ne misli da je staljinista. On je za naš svet još uvek svetac. Jednostavno. . U ime zdravih snaga se išlo i u Čehoslovačku. neki kurjak. Uvek je lako naći onog ko će jednostavno da stavi svoje ime nad sistem vladanja ropskim dušama. i koji traže neke nove jezičke odrednice. Jednom prilikom ste rekli da Staljin kao pojava i nije bitan. Tako se u ta kljusa uhvatio neki medved.

obično mu sleduje . da bismo doživjeli i ostvarili ponešto od onih poruka koje sadrže Vaši spomenici? .Ovo što ću reći nije nikakva mudrost. svoji i različiti. 101 . . . februar 1989. mi najbolji deo sebe iznosimo iz sebe.Šta nam valja činiti da bismo izbjegli zamke o kojima ste pisali.preporoditi svet. Onemogućujući da se takva klima stvori. ali je vrlo potrebna. u pojedinim situacijama.izgon demona. on sam. Može da zbunjuje političare i to mu je prvi zadatak. kada ste sigurni da se više u politiku nećete vratiti. Šta uopšte znači ulazak umetnika u politiku? Znači da on svoj tip mašte. umetnik u politici ima da zbunjuje političare time što će da im nudi nove matrice. naravno. Kada umetnik počne nekom političkom skupu govoriti nekim svojim jezikom. Drama jugoslovenske politike je upravo u tome što nema mašte. kao ovoj našoj sadašnjoj. Naravno. Sarajevo. Mrtvouzice su na neki način svjedočanstvo tog vašeg izletničkog boravka u politici. Intervju: Ranko Mavrak. Demon je uvek. svi to znamo.Pokušavajući da budem krajnje koncizan. Zaustaviti izgon mlade inteligencije. ja ne mislim da bi za svet bila velika sreća da njime vladaju političke grupe sastavljene od umetnika. Znači. kako vodi ljubav i piše pisma. a to odmah i nepogrešivo znači da će biti dočekan na nož. a umetnici umetnici. Možete li sada.Sami ste sebe okvalifikovali kao izletnika u politiku. Zašto to kažem? Zato što je rezultat svega onoga o čemu smo razgovarali izgon mladih i pametnih ljudi. da onako kako živi. Ipak su političari političari. reći šta može umjetnik učiniti u politici? . reći ću vam da može strašno mnogo. Ne traže ti ljudi koji odlaze iz zemlje samo zarade. Mi valjda i ne znamo da razmišljamo kako bi se iz ovih kovitlaca moglo izaći. kako odgaja decu i razmišlja o svemu i svačemu. Neki novi sadašnji ili budući Staljin vjerovatno će biti "kompjuterović" jer će verovati da će tako preporoditi svet. Ali ja ću to ponoviti jer smatram jedinim uputstvom za budućnost. Umetnika u politici niko od političara sigurno neće voleti. misli i stvara. Nedjelja. moralni i socijalni. da upravo taj tip razmišljanja prebaci u sferu politike. Mislim da oni traže pre svega jednu drugu i drugačiju mentalnu i duhovnu klimu u kojoj će moći da opstanu onakvi kakvi jesu. Zadatak umetnika je u tome da sebe ne izneveri. Ali. 5. svoj tip fantazije unosi u jedan svet gde je fantazija zabranjena. To bi bio haos neke druge vrste i time se ne bi trebalo zavaravati. poneki umetnik u politici kao crna ovca potreban je da bi malo podstakao vatru.

Zaludne mistrije. "Politikine" nagrade (1974). ali. za sarajevsku "Svjetlost" i to radim svesrdno. čudne li ironije. ali pošto smo iz "Valtera". Primio nas je nakon prolaska kroz labirint stana njegove supruge. koju je izrekao na toj sjednici. Piranezijeve nagrade koja mu je nedavno dodijeljena i mnogih drugih. prevodioca Ksenije Anastasijević. do 1986. Njegov spisateljski opus je takoñer impresivan: knjige poput Gradoslovara..Tenutno sam u Beogradu. a iz njega čini se da progovara iskustvo spojeno sa neiscrpnom energijom. iako. a ne.. prije onog pravog. Tako je i danas. Član CK SK Srbije koji nije prisustvovao povijesnoj Osmoj sednici. Sa svojih 67 godina djeluje mladoliko. dovršavam knjigu koja se zove Knjiga kapitela. Izgradio je 21 ratni spomenik po čitavoj Jugoslaviji. uvijek voli da obavi preliminarni razgovor. To znači da dolazim u Beograd ponedeljkom uveče. Valter .. dosta vremena provodi u svom ateljeu.) mi je malo hladno. nakon izleta u politiku. odnosno šest pošto nedeljno izdanje ide za subotu i nedelju. Nagrade AVNOJa (1982). Mrtvouzice . gde mi je atelje. Prilep. bez primjesa socrealizma: Jasenovac.9. aut.Šta trenutno radi Bogdan Bogdanović? Bogdanović . Klis. u povelikoj tamnoj prostoriji ispunjenoj knjigama. u selu. i. Na razgovor je pristao odmah. Kada vi odete onda ću da nastavim da spavam. Utorkom sam zbog toga obično neispavan kao što je i sada slučaj. Labin. briljantno varirajući čuvenu tezu po kojoj je "Srbija umorna od lidera". i tamo ja sad uveliko radim.. Partizansko groblje u Mostaru. Tamo (u selu op.. Bihać. sa velikim oduševljenjem.mentalne zamke staljinizma u kojoj sumira tragikomičnu kampanju koja je protiv njega pokrenuta nakon pisma. Dobitnik je više domaćih i meñunarodnih priznanja iz oblasti arhitekture: Oktobarske nagrade Beograda (1960. Vukovar. Kosovska Mitrovica. 1966). Kruševac. ali koji je smogao snage da neposredno nakon nje napiše pismo članovima CK i javnosti u kojem se bespoštedno obračunava sa lošijom stranom srpske istorije.. Onda se vraćam u selo Popović. onda tu noć ne spavam i pročitam svih sedam "Borbi" od prethodnih dana. u prostorijama stare osnovne škole u selu Popović nadomak Beograda. protomajstor se složio da uključimo diktafon. Gradonačelnik našeg glavnog grada od 1982. zauzevši mjesto u crnom kožnom naslonjaču. Intelektualac par exellance. Dušan Čkrebić. protomajstor. Inače. 102 . kako kaže. Urbanističke mitologeme. Ja sam malo drukčiji Srbin Svjetski poštovan arhitekta. u ateljeu. okružen policama sa knjigama. bože moj.

Argumenti su lažni.. Eto. usred one vožnje on mi kaže: "Ma nešto da vas pitam. da ne kažemo grubu reč. Nije to bila neka velika mudrost proreći šta će se dogoditi.. A onda se ide u široke fraze.. sve se može pod to podvesti.. i to 103 .. da li je to nacional-komunizam. nažalost.i vi vidite koliko su neke stvari opšteljudske i univerzalne. Sada imam neki izdrndani kasetofon i onda ujutro samo ispričam šta imam.. protivu moćnika.. Svašta su nam usput radili. pa ću kad završim rukopis za Knjigu kapitela.. Odjedanput. Da li treba tražiti neki drugi termin? Ja sam to doduše posle u knjizi relativizirao. da li je to policijski nacional-komunizam. Tada sam video šta znači biti Albanac u Jugoslaviji. trubili. pretili da će da nalete sa kamionima na nas i tako dalje. Sad. zbog kojeg vas je zvanični Beograd ekskomunicirao? . razume se. pošto sam zauzet oko ove knjige. Da li je termin staljinizam adekvatan.Ta kutija je legendarna.. baš poslednjih dana. Taj čovek je bio prilično zbunjen i isprepadan. birokratije? Ko su ti moćnici? Niko ne izdiferencira stvari. protivu birokratije. zaobiñu politički procesi. Sve se to onda završava jednom civilizacijom laži. Čitalac moje knjige Mrtvouzice može zapaziti da ja u svojim daljim komentarima završavam sa jednom sintagmom. Ja srećem ljude.(1) ali prvi je tu kutiju snimio Janjić. Vi verovatno govorite o njoj na osnovu emisije koju je radila Silvija Luks. već čuvenu. žena mi rekla da vas pitam.Da li ste i kako otvarali onu vašu..i sad šta da me pita: "Je li istina da vi imate onu zelenu kutiju i da li je istina da vi u nju spuštate svoje snove.Veliki broj prijatelja mi tvrdi da je to pismo bilo." . . Uzbuñivanja su lažna. ljudi. ali oni pronalaze odreñene etape. Mislim da mi je dalo za pravo. Ja sam posle toga bio nekim povodom u Kosovskoj Mitrovici odakle me vraćao jedan vozač Albanac.. Interesantna je stvar koliko je ta kutija univerzanla. i kažu da to tačno ide po nekim etapama kako je tamo obeleženo.. čak nije znao dobro srpski. čujem ljude. Vozili smo se u automobilu sa registracijom Kosovske Mitrovice. koja mi se.. Nisam je otvorio još. . suština stvari se ništa nije izgubila. i ne samo da se nije izgubila.. Ko zna da li ću je ja i otvoriti ili ću je nekom zaveštati.?" . Govori se o presiji. pa se prećuti Vlasi. Ja ne znam kada ću da je otvorim. nego ja mislim da je i dobila u toj svojoj teškoj i mučnoj aktuelnosti. ta je kutija stvarno prerasla etničke podele. evo baš noćas čitam i gledam sve to. da to dopunim. pa koje. na televiziji vidim ljude koji govore: protivu koncentracije vlasti. pa se. Laž na laži.Smatrate li da je vrijeme dalo za pravo vašim stavovima iz pisma koje ste uputili CK Srbije nakon njegove Osme sjednice. U svakom slučaju. ako izuzmemo možda te neke relativnosti u terminima. nemam više vremena ni za te moje zapise. sa sarajevske TV.. Možemo da razgovaramo o nekim terminima. sad jako uvrtela u glavu. još pre tri godine.(2) prećuti se ono što je stvarno tragična situacija našeg vremena. zelenu kutiju u koju pohranjujete Vaše snove. Da li je to nacional-staljinizam. Rekli ste da ne znate da li ćete je za života uopšte otvoriti. proročansko. svirali.

u Češkoj treća. Mislim da u tom rasponu ne vredi razgovarati. Ja sam bio član Centralnog komiteta..Da li ste još član Saveza komunista? . ja već onda nisam bio član Saveza. pluralizam. to nazivam civilizacijom laži.. onda će me interesovati. da bismo bili razumni. pošten čovek. više sam verovao njemu nego sebi. Izbegavaju na Centralnom komitetu da se preslišaju. Izbegava se suština. . onda dolazi i druga serija pitanja a to je: kako. onda mi moramo da utvrdimo neke čvrste tačke oko kojih se moramo jasno prečistiti i izjasniti. Jer o tome se sada radi. tako da me praktično nisu mogli ni isključiti. Inkriminacija: sišao da razgovara sa štrajkačima. u kojim fazama? Ne može se to odjedanput. Nema tu mnogo. koji je put partije u budućnost? Ako ga ne nañe. E. Vlasi je nevin! Znam čoveka. u kojim etapama. pa ćemo biti komunisti opet. A ja sutra ako izjavim da zamišljam 12.. Ako sam ikome verovao. i da nañemo put iz civilizacije laži. I to se proširilo: govoriti u opštim frazama. Zašto ovo govorim? Mislim. u Mañarskoj jedna. pošteno. molim vas. onda taj pluralizam ide od pluralizma Zorana Todorovića Kundaka(3) do Kučana. To je: pluralizam. ali hajde da ostvarimo pluralizam. ko je ko i šta je šta. onda višepartijski sistem! Položaj komunistike partije u višepartijskom sistemu. Imaćemo mi o tome posle dosta da razgovaramo.mislim da je stil. u Poljskoj druga. nekuda dalje. ukoliko je to potrebno.. Govori se i o demokratiji. naročito u našoj jugoslovenskoj komplikovanoj situaciji.000 dolara po glavi stanovnika. Vi kažete: "treba da vlada pravda". a onda kad pogledate. Ako partija nañe svoj raison d'être. Mislim da tu mnogo grešimo i da je to jedna opšta bolest vremena da se te kritične tačke i kritične reči izbegavaju. Sada me sramota da budem komunista. a nisam godinama plaćao članarinu. Onda bolje da kažemo: da. gubi se logička nit. da se povuče. Znate šta. izuzetno čist čovek. gotovo je. u jedan svet izvan laži. svi pričaju o pluralizmu. ali se vrlo vešto ključne tačke izbegavaju. ako sam sebi verovao. Neka idu u opoziciju. od kojih je svaka fraza za sebe tačna. ali se neke ključne tačke moraju raščistiti. to je uopšte Miloševićev stil. da unesemo malo humora. treba. Mora se raščistiti. ako nañe svoj put u budućnost. ja sam onda napredniji od njega. mora se kazati. mentalitetu. ili bar jedan svet snošljivih laži. knjižicu sam davno izgubio. vidite. A gde smo mi u svemu tome? Postavlja se pitanje Miloševiću kako zamišlja Srbiju 2000. godine. ja ću biti opet komunista. a on govori o 10. Ako se tako raščiste stvari. ali tri fraze zajedno spojene su netačne. Mislim da me u ovom trenutku to mnogo ni ne uzbuñuje..000 dolara po glavi stanovnika. i očistiće se od celog ovog ološa. faze su različite.. hipokrizije i laži. razume se da treba: "Radnici treba da jedu tri puta dnevno!". oni jedu jedanput dnevno.Ne znam (smijeh). pa to sam mogao i ja da uradim i da ne sanjam da ću 104 . ako hoćemo da budemo razumni i racionalni. lepo. koji je on nametnuo celom jednom. ako mogu tako da kažem. i o reformi. A ona mora biti hrabra. kada sam odstranjem iz CK SK Srbije.

naša stambena situacija je takva da se delimo na one koji imaju krov nad glavom i one koji ga nemaju. Razume se. da ne govorim stambeno. siguran sam da meñu mladima ima mnogo njih koj imisle kao i ja. moralno.Svakako.Ohrabruje da kritička svijest sve više prodire meñu mlade u Beogradu i Srbiji i da ih više nije tako jednostavno izmanipulisati uprkos medijskim i svim drugim monopolima. i jedan drugi koji to nije. poslednjih godina sam i ja bio ućutkan. većinom su to bili ljudi sa teškim nevoljama i problemima. Ja sam na čelu grada primao mnogo ljudi. šta mi u Beogradu imamo? Mi u Beogradu imamo jedan. Ako treba da budem sasvim iskren. taj bučniji deo inteligencije. Hoću ovo da kažem.posle toga morati da budem doveden u situaciju da izgubim dvadeset kilograma. pa kada se nañem sa Kanañaninom. Ja mnogo putujem. Ja sam bio meñu onima koji su mogli da se čuju. Trudiću se da u tome budem pametan i da to ne primim kao neku veliku prednost. Mislim da ćemo mi Srbi. ja kažem "Jesam". da ne kažem i nacionalistička opsesija. običavam 105 . konačno počela da se "budi" oko ovih izbora? . politički. Mislim da će polako i oni početi da shvataju da su izmanipulisani. u svim slojevima. U Beogradu ima strašno mnogo pametnih ljudi. Šta sam ja poneo kao jedno iskustvo. niže kaste. I onda najedanput razgovor pada. obično su svi stambeno dovedeni u stanje ropstva.. čak mnogo više nego što se njih može čuti. godinama sam ja pripadao toj mdijskoj inteligenciji. pa onda doñe ono kritično: "Vi ste Srbin?". na neki način i tužno iskustvo.. jeste. jedan bučni deo inteligencije. Mi govorimo o klasnom sistemu. niti sam to mogao. kada mi ovako postavljate pitanje. da ćemo mi Srbi nositi teške traume od svega ovoga. ali se bude nešto sporo. čini mi se da na neki čudan način ulazim ponovo u modu.Uzmuvali su se. Ali pazite. ovde ću sigurno da uvredim i ponekog od svojih bližih prijatelja.Ne čini li vam se da je srpska inteligencija. Prema tome. a mi smo kastinski sistem. ali ja sam neki malo drukčiji Srbin. gde ja mnogo pomogao nisam. ali. Videćemo šta će sada biti. medijski. Videćemo šta to znači. razgovarao sa jako mnogo ljudi. Pre svega ima nešto što je moje glavno iskustvo i moje srećno iskustvo iz moga izleta u politiku. oni su neka vrsta parija. bio sam uveren da će se mnogo veći broj ljudi trgnuti. Onda ja moram da mu kažem: "Znate. koji me bogzna kako pita: Pa vi ste iz Beograda?. Ja mislim da će inteligencija imati velike račune sama sa sobom da raščišćava. da ne kažem opozicija. . . ja sam Srbin. To će jedna ili dve generacije da ispaštaju. bar su mogli preda mnom da se izjadaju i isplaču. Ja sam više očekivao od njih. da se čiste od ovih gluposti koje smo počinili i kojima smo sebi u svetu stvorili izolaciju. . nesrećama. Kad sam pisao pismo. Toga sigurno ima. Da ne govorim finansijski. to je sad moja nacionalna. društveno. Bilo je tu raznovrsnih ljudi: od mladih do baba i deda." Hoću da se vratimo na problem inteligencije. Ima vrlo mnogo onih koji ne mogu da se čuju. vrlo čudno i vrlo ohrabrujuće iskustvo. ako mogu tako da kažem. ali to je jedna vrsta ljudi potisnuta totalno.

a mi ni makac ni na mestu. ako ne i jedna Švajcarska. Sve se svelo na nekoliko imena. kriva druga carevina. Mi osećamo da mi nešto nismo postigli. Hteo sam da pišem Desanki Maksimović: a šta ćemo sa četom ñaka? To su gresi tog sloja. Taj proces denacifikacije mora biti finiji. To je inteligencija koja je normirana normama čaršije. neprijatni poslovi. od prvih formiranja moderne srpske države. razgovarao o tome koji će problem biti kada se ovo sve raščisti. nismo rekli ništa. Ne smeš da se zainteresuješ koliko je mladih ljudi poginulo na Kosovu. Vi mladi ćete morati da se prečistite gde smo mi to grešili. da smo nešto dužni sami sebi. Ali taj je registar sve tanji i tanji. Ja mislim da će nam poslužiti možda i iskustva "zapadnih saveznika" u psihološkom denacifikovanju. To se čini nerado. ni sa svima redom unatrag. pala jedna carevina. Posle pada maspoka. to vam je registar saradnika. Možeš ti da grdiš neodreñeno i birokratiju ovoga ili onoga. To počinje negde. Ja sam sa jednim svojim prijateljem. nego je važno izvući iz mentaliteta neke stvari. Ako uzmete da od hatišerifa do sada. to što smo mi rekli i šta smo hteli. i ne treba ni da se čini. čaršijskom inteligencijom. naši rezultati nisu dobri. postoji taj termin u psihologiji za dete koje se zatvori u sebe pa ne može da progovori i samo sa sobom razgovara. ne počinje to ni sa Perom Stambolićem. izvršiti neku psihološku preorijentaciju. Kada to počinje? Ne počinje to ni sa Osmom sednicom. Razloga za kompleks manje vrednosti ima. Kriva jedna carevina. razume se. posao za jednu generaciju. kolaboracionista. i pod kojim uslovima. izvući iz srpske nacije to osećanje frustriranosti koje je sada eksplodiralo u suprotnom pravcu. Ja sam te stvari pomenuo. da se u nešto nismo uključili. pa reći taj je bio krivac ili taj je bio budala. onda će se raščistiti. u pravcu osećanja pune neke superiornosti. produhovljeniji. znate kako je to bilo teško u Zagrebu pokazati prstom na ovoga ili na onoga. Onda su svi redom krivi. Sada smo mi rekli šta smo hteli. reč je teška. Ako mogu tako da kažem. a to će biti posao sigurno malo mlañih ljudi od mene. a mi to nismo. 106 . To se prećutkuje. moderna srpska državnost postoji vek i po. A onda mislim da će doći trenutak. a ne znamo ni šta smo hteli. To treba polako izvlačiti. Ne počinje ni sa Dražom. koji je bio ipak igračka u poreñenju sa ovim. Koje će teškoće biti sa nečim što je on nazvao denacifikacijom. ni sa Avnojem. verovatno. hvala bogu ako ostanemo na okupu i živi. koji mi je potpuni istomišljenik. i taj sloj je istanjio. Samo pazite. da nešto nismo uradili. ali ne smeš da pomeneš dve-tri stvari. Ako gledate subotnji dodatak "Politike".nazivati. Ko će se prihvatiti toga posla? To su ružni poslovi. razume se. Mi smo mogli da budemo bar jedna Mañarska. traže se krivci spolja. pala druga carevina. i onda. Nije važno pokazati prstom. Gde smo mi to grešili da smo sebi pravili tolike komplikacije? Šta je to? Je li to u nama neka greška? Je li to neka greška u našem mentalitetu? Nosimo li u sebi neku izolovanost i nesposobnost da komuniciramo sa svetom? Je li to neki politički autizam.

Nemačka je bila sastavljena iz pedeset kneževina koje su bile povezane na najčudnije načine.. podela na dobre i loše istorije. Gde je tu granica? . Moja generacija.. na napredne i nenapredne istorije. Kulturne veze su bile jedan model.. Istorija ima i jednu i drugu stranu i nema dobrih i loših istorija.neprincipijelna koalicija". ona nikoga ne bi tako zaluñivala kao danas. ekonomske veze četvrti model.. političke veze drugi model. Pa neki su sada kao napredni i slobodnjaci. vi biste znali da svaka istorija ima i svoju lepu stranu. govorio je tri jezika. završio u Češkoj. a to je važno onda i za većinu drugih evropskih država. Karla Krausa i tako dalje. ali potiskivali su ga sami Srbi.. Vi to znate.. 107 . Ta Evropa sa pedeset državica je bila jedinstvenija nego danas. tri su bile u jednom savezu. Uzmite recimo Kazanovu. S jedne strane srpska istorija i srpska junaštva. koje će se polako početi ponovo da rasipaju. tri u drugom. Da se istorija normalno učila.. Pa onda ona gleda taj period industrijskog stvaranja velikih nacija i velikih nacionalnih država koje su privremene tvorevine. A da ste vi normalno učili sve to. i sada ovi poslednji izdanci. i svoju zasenčenu. a drugi to nisu.Kako biste prokomentarisali parolu sa jednog od mitinga: "Alpe Adria . koji je uvek imao svoje Alpe Adrije.To znači nepoznavanje kulturne istorije. a s druge strane Austrija koja ratuje sa Srbijom i koja je težak neprijatelj. kao što sam je ja učio u staroj Jugoslaviji. Vi ste bili odvojeni od sopstvene istorije pa ste morali da je učite kroz romane Dobrice Ćosića. Ali šta onda biva? Onda treba da se setimo jedne Evrope osamnaestog veka koja je bila sva sastavljena iz Alpe-Adria. nepoznavanje da je Evropa jedan vrlo složeni lavirint. ona misli na staromodan način. Bizmarka i tako dalje.I srpski nacionalni osjećaj je dugo poslije rata bio na neki način potiskivan. mračnu stranu. koja isto tako ima poneku svoju lepu stranu i neku svoju mračnu stranu. same gluposti ili. francuski. koji hoiće da poprave sve ono što nije uspela da stvori još prethodnih godina generacija. Tom činjenicom se tumači i pojava Miloševića i sve ovo što se u zadnje dvije godine dešava. ali u istom trenutku treba da znate da je ta Austrija i demokratska zemlja. Odmah pored te istorije neka druga istorija. sami Srbi su ga potiskivali. To je osnovna prevara staljinizma koja se sad prenela u sve moguće varijante najfinijeg neostaljinizma.. da je Beč i Beč Frojda. ona misli na način devetnaestog veka. Otkuda dolazi taj osjećaj potisnutosti? . Mlečanin koji je služio na francuskim dvorovima. Ona ima u vidu velike procese nacionalnih ujedinjenja. Italiju. Ko je isterao Svetog Savu iz škola? Ko je nama kriv što smo mi svoju istoriju zapustili.. talijanski. Gustava Malera. sa velikim državama. vojnički savezi treći model. nepoznavanje uopšte Evrope. ekstrateritorijalno.Jeste bilo potiskivano. ja volim da čitam njegove memoare. (smjeh).. možda nešto natucao latinski i tako dalje. što nije ni Pašić uspeo da istera. ? ..

da ste mogli da birate gde ćete se roditi. da ne dobijam njihove novce. a nisu ni oni bili moji tipovi. oni priznaju samo rastavljanje od stola i postelje. .. slobodnom. naš voljeni komunizam je po dobroj hrišćanskoj. bežite od svega i da se vraćate sebi i da se svaki čovek vrati sam sebi. da ne kažem alternativnom. vi uvek razgovarate sa ljudima neodreñene provenijencije. verovatno bih opet morao da izlazim.. politizirali. naročito ne pravoslavlje. da sam van radnog sastava. to su kulturni krugovi.Da li biste se u Jugoslaviji rodili uopšte? .Poznato je Vaše neslaganje sa SANU. ne znam šta bih sad radio. Njemu treba da se seti ko je i šta je. Tu sad ima neka pogana stvar. Generalno govoreći. Alpe-Adria nije ništa novo. 108 . Negdje ste izjavili da oni Vas ne žele da puste. On nikada nije ličnost negovao. Čovek je frankofoni Kanañanin oženjen Izraelkom. sad hajde da se malo preslišamo. Srbin sa Drine je mnogo bliži Muslimanu.E. ja nisam bio njihov tip.. a ne pravi razvod. Molim vas. ishisterisali jednom ideološkom politikom koja je sada već pitanje opstanka.Spomenuli ste Kazanovu.. naročito u ovom intelektualnom mlañem svetu. u stvari. Nije on kriv. Vojvoñanski krug je nešto drugo. preuveličavao. ili bolje reći po dobroj pravoslavnoj tradiciji. Mora se pojaviti neka dunavska kombinacija ili nešto slično. Od prvog trenutka se mi nismo nešto voleli. malo marginalnom. Čoveku je domovina u samom sebi. Mislite li da je čovjeku domovina tamo gdje se najbolje osjeća? . mi smo fetišizirali nacionalne podele. . a Srbin sa Drine je druga vrsta Srbina. da izañemo malo iz politike. mislim. Veliki greh prema vama mladima je što vas je toliko. Da sam ostao u Akademiji. a mi smo opsednuti nacijom i to sad stvarno postaje jedna mučna opsesija.Prema tome. s druge strane Drine. Jugoslavija je u tom pogledu vrlo karakteristična.Oni imaju svoj statut i nešto se vrte oko toga. sada. . nego Zoranu Sokoloviću koga ni ne razume kada govori o "bitju partije"(smijeh). U tim situacijama ljudi imaju malo više prava na sebe. oni ne priznaju razvod. moramo se njome baviti.(smijeh). Nešto je tu bilo u pogrešnom braku. Vi treba da s vremena na vreme. Taj se brak rasturio. mi smo vas. Verovatno se ne bih fiksirao ni za jedan kolektivitet. Jer. Ja se ne bih rodio ni kao Srbin ni kao Hrvat. pojaviće se sutra neka nova kombinacija. znate. Danas u svetu. Kulturni krugovi su drugi. a žive u Berlinu. a da bi me oslobodili članstva trebalo bi da menjaju statut. znate. neka rade šta hoće. Zoran Sokolović(4) je jedna vrsta Srbina. da li biste se baš rodili kao Srbin. a nacionalni su drugi. Oni su pristali na to da nisam njihov. Mi smo zaboravili kulturološku shemu koja se ne poklapa sa nacionalnom baš nimalo. a nije je negovalo ni hrišćanstvo. nije to ništa loše. . Mislim da bi pravo osloboñenje i traženje prave domovine bilo traženje domovine u sebi. Pa neka ih. To je za mene potpuno nebitna priča. Ipak još ste član Akademije. hipostazirao duh kolektivizma. Samo hoću da kažem.

Znate. Baš zato što imamo svoje dijaspore. pa ih više nema.. postojale. To je jedan drugi svet. Ne vidim da mogu da opstanu ni Minovići. izdržali su smjene više političkih garnitura u Srbiji. ne. Evropa je bila svedena suviše opasno samo na svoja zapadna područja. potonu liberali recimo. To su ljudi koji moraju da podnesu konsekvence za jedan totalan imoralizam! Šta će s njima biti. onda najedanput potonu i neki novinari. sad kad već proričemo. ni Ralići. Vi imate prava kao. Kada potone jedna politika. Ja se čudim kako Jugoslavija ne vidi da u ovom celom Miloševićevom uzletu ima jako mnogo separatizma. ali on ne može biti više ovakav kakav jeste. Poljaci. po Vama. . taj proces trajati? . što smo rasporeñeni izvan. vraćaju se te visoke slovenske kulture koje su. Da li bi i u tom slučaju takvi ljudi opstali? . To je već pitanje denacifikacije. imali smo mi smene političkih garnitura samo ne tako drastične. Znate. Ja sam imao prilike da budem sa ljudima iz istočne Evrope i zadivljen sam unutrašnjim promenama.. mislim da je to sad jedno grandiozno upotpunjavanje evropskog duha. On je alternativan: ili centralistička Jugoslavija. pa kažemo moglo bi biti . mislim da je to Gete bio u onoj čuvenoj bici kod Valmija.. gde će on da bude broj jedan. sada je to sasvim očigledno. ili se mi Srbi povlačimo. Taj duh je živeo. to ne može. direktora "Politike".može da bude i varijanta da se mi nañemo sa njima na duže vreme u nekoj ocepljenoj Srbiji. vraća se Istok. Ja nisam bio ubeñen da će to biti nešto brzo ni onda kada sam pisao pismo.. otići će negde. zaborave se njihova imena. u jednoj paraboli to što se dogaña. Nema tog povlačenja.Ljudi poput Živorada Žike Minovića. To je sad jedno veliko bogatstvo koje ulazi u 109 . potrebnija nego drugima. Ako bih hteo da uopštim u jednoj slici.Pre svega. Šta bi to značilo? To bi u krajnjoj liniji ipak značilo vraćanje na Srbiju kneza Mihaila. ne znam. ali je ostavljao rukopise. ne.Koliko će. vraćaju se Rusi. ovako uslovno. više republika. kada je gledao francusku revolucionarnu vojsku rekao otprilike: "Danas sam video jedan novi svet. ni Todorovići.Ne.. Taj proces je skopčan sa daljnjom sudbinom Jugoslavije i reforme. francuski i polovinu nemačkog..E. To je krajnje neizvesno. Mi Srbi ne možemo da se povlačimo jer nama je Jugoslavija apsolutno potrebna. da je to sada jedna istorijska epoha u punom ključanju. na tri jezika engleski. jedno vreme čak i na španski. Vraća se srednja Evropa. to ne može. . prebrojavaće možda negde daske na nekom skladištu.. I tu se opet krije jedna tragična laž. Otići će u ilegalu.Kako gledate na aktuelne dogañaje u Istočnoj Evropi i gdje smo mi tu? . mi ne znamo kakav će on da bude. mislim ono što misli i celi svet.." Vi već vidite jedan novi svet. Njih nisu uništili staljinizmom. Rusi malo-malo pa izvuku nekog pisca koji je umirao negde od gladi. a sad najedanput se u Evropu vraća mnogo štošta. Vi imate sreću sada kao mladi ljudi da gledate jedan novi svet koji se stvara.. to ne znam. Pretpostavimo da koliko sutra doñe do promjene srpske političke situacije. Potonuće.

Pominjali ste denacifikciju. Ne govorim samo o ruskom. na srpski kulturni klub.. s ovim spomenicima. u Travniku. ništa nije definitivno. E. O tome se pojavila samo mala vest u "Borbi". Da li su. Sada traže da se proslavlja 1. Sad sam dobio jedno veliko priznanje iz Alpe-Adria. to je sad jedno veliko bogaćenje... Volim i one Crnogorce. i mnogi misle o njemu najbolje. razume se. Tako da. To će izazvati velike. razumeti ih. a da ne govorimo o svim jugoslovenskim istorijama koje su u nekim sadejstvima. Mi smo sad Srbi i mi imamo svoju srpsku istoriju.). Nije definitivno sahranjena ni stara Jugoslavija. sad Bosnu poznajem veoma mnogo. E sad. i u muslimanske. a to je da sam ja to pismo morao da napišem iz nekih. katoličke i pravoslavne.Budući da naš list izlazi u Sarajevu. o pametnim Gruzijcima. volim Bosnu. naći će svoje mesto. govorimo upravo samo o složenosti bogatstava. Nema porodice u koju ja nisam zlazio prijateljski. Mi govorimo o složenoj Evropi u koju se vraćaju istočnoevropske kulture. procesima se vlada idejama. Prema tome. Moja generacija je proživela evropski vek bez ruske kulture. Sada se najedanput javljaju nove aksiologije. opasni su. decembar... Meni je nepodnošljiv i iz porodičnih razloga. Slovenci su prvu nagradu dali jednom Srbinu. jednostavno rečeno. krvno vezan. po Vama. nikad o kulturnim diferencijacijama. Ali volim i Makedoniju. Sve drugo će se srediti polako. Ono što je dolazilo iz SSSR-a nije bila ruska kultura. To je nakako bilo i prirodno samim mojim poslom.. u nekim previranjima. Pojavila se mogućnost ujedinjenja Njemačke. Sve je uvek u nekom procesu. i na razne. to je delo moje mladosti.svetsku kulturnu situaciju. baš zato što poznajem Jugoslaviju.. .. Da ne govorim o tome da jako dobro živim sa zapadnim delom Jugoslavije. Vidite. za mene je nepodnošljiv jugoslavizam pašićevsko-miloševićevskog tipa. da se tako izrazim. Poznajem je u celoj njenoj složenosti i volim njenu složenost.Ja sam sa Bosnom.. Mostar (partizansko groblje. ući u njih. o beloruskom. Nepodnošljiv. srećne poremećaje. pomalo frankovačke ideje. meñunarodna nagrada koja je ustanovljena u čast velikog renesansnog majstora Piranezija. Procesima se ne vlada preko mitinga. ja sam radio po celoj Jugoslaviji i jako poznajem Jugoslaviju. Imam u Bihaću spomenik. a srpska istorija je mnogo komplikovanija nego što mi vidimo na televiziji. samo ih se plašim (smijeh). Mudrost je vladati procesima. ljudi su jednu stvar izgubili iz vida. kada govorimo o tom mom pismu. .. da izvučemo jedan zaključak za vas. Piranezijevu nagradu. da tako kažem profesionalnih svojih pobuda.. mogu da govorim i o ukrajinskom.Ništa nije definitivno. . To je veliko kulturno bogaenje. volim Bosnu. Tako sam nekako i koncipirao to pismo. Ja sam jugoslovenski arhitekta. Polazimo od toga. što kažu.. aut. To 110 . da ne govorimo o Žiki Minoviću i njegovom načinu izveštavanja (smijeh). Poznajem Bosnu. i to za jedan spomenik žrtvama fašizma. Ja nisam mogao ni da pretpostavim da ćemo se mi vratiti na podele iz 1939. op. bilo bi dobro čuti Vaše mišljenje o Bosni. godine. stvaraju se nova merila vrednosti. Nijemci definitivno izvršili denacifikaciju? .

borci su jedan blaženi svet. bog je tada ne bi stvorio. . pa i stanje mentalne pokolebanosti. To sad oni mogu da pričaju šta hoće o partijama 1944. prinuda dinastije. Ne bi je stvorio ni Milan Grol ni neka zagrebačka haesesovska varijanta. Smatrao sam. on nam je ipak dosta toga omogućio. Ali smo znali da se ona nije smela stvarati na taj način. On je stvorio ponovo Jugoslaviju.Postavlja se čak i pitanje da li je Jugoslavija uopšte moguća. I šta ćete više. Znači. kad se sve sabere. i 1945.Ne jednom u životu su me njegovi postupci mogli nervirati. To je bila kraljevska prinuda. Mi smo videli da Jugoslaviju ni šestojanuarska diktatura ni Stojadinović nisu uspeli da sačuvaju.Znate šta. to mu niko ne može osporiti. Mnoge od nas je opredelilo i da krenemo u NOB i da se pridružimo u tome. Ono što je sasvim sigurno. ali vide da me 111 . . i to je sada veliki ispit. smatrao sam da o vladarima ne treba pisati lepo dok su živi.Nalazimo se u vremenu kritičnog preispitivanja svih vrijednosti. Ništa više ne treba. to je da se Jugoslavija neće sačuvati centralističkim prisilama i marševima i tako dalje. . Jednostavno. kad pogrešno počne. To se u staroj mehanici nazivalo stepen slobode sistema. Ja sam u tom periodu mogao da gradim spomenike NOB-a. Ali. Sistem mora da ima odreñeni stepen slobode da bi mogao da se održi. .. ne vredi vam ništa posle da tu popravljate. Jer ima raznih jugoslovenstava i upravo treba prihvatiti da mogu da koegzistiraju i nijanse u tome kako se shvata Jugoslavija. ali ne na socrealistički način. nego gledaju vrednost dela. upravo to što smo videli da je to čovek koji je stvorio Jugoslaviju ponovo. Stoji i četrdeset osma. koje baš mnogo ne zanima da li je to spomenik ovome ili onome. Tako i ljubav. Jugoslavija je izgledala definitivno uništena. Uvek sam ja njima bio malo sumnjiv. Oni su uvek imali jedno osećanje da ja njima nešto uskraćujem. i kada je pogrešno stvorena. .nikada nije bila slava u našoj kući. svi su želeli Jugoslaviju. Za života ja nikad nisam napisao lepu reč o njemu. Jugoslavija je tu pogrešno stvorena. mogao sam da pravim neke smele eksperimente. Jugoslavija je. na ono što personificira Josip Broz Tito i uopšte čitavo jedno istorijsko razdoblje u kojem je on djelovao? . ako mogu tako da kažem. morala je posle pogrešno i da živi. Ko nije želeo Jugoslaviju.Kažu da su Vam iz SUBNOR-a često zamjerali da na vašim spomenicima nema petokrake. ja sam u Akademiji održao govor posle njegove smrti i to je bio jedan od krupnih razloga mog razlaza sa SANU. sem ako neko Zaludnu mistriju ne smatra marksističkom knjigom. koji je sad već prešao iz stanja blaženosti u stanje razdraženosti. Ali za istoriju to nije bitno. Hoću da kažem da je moje poimanje jugoslovenstva mnogo šire. To stoji. teško se posle popravlja nešto što se zbrčka u početku. nego takve da ih i danas nagrañuju meñunarodni žiriji..Postavlja se. To smo već jedanput videli. Kako Vi sa ove distance gledate. neka konstrukcija. Jugoslavija je jedan mehanički sistem sa prilično velikim neophodnim stepenom slobode. za istoriju se uzmu dve-tri ključne tačke. videćemo. Kad je stegnete gvintom ona puca. mogao sam da pišem knjige koje bele veze s marksizmom nisu imale.

Šta Vi na to kažete? . Da sam imao njega za šefa gradske vlade. modernije i tako dalje (smijeh). i Beč ima tramvaje. sve ove slavne stvari u Beogradu su započete u mom periodu. da imam neki renome. ali kad me već pitate. Moj glavni projekt je propao. Narodno pozorište. i Bakočević(6) je vrlo vešto. evo vidite koliko fontana ima.. Za njega sam bio najviše angažovan. Već je bio raspisan samodoprinos. na vodu. ali se pitam kako bi Beograñani dolazili sa Čukarice u Beograd. Neki Beograñani kažu da ste bili loš gradnačelnik. To je pobedilo.neko. On bi meni bio sjajan predsednik izvršnog saveta. gradska biblioteka. Narod voli šljokice. Mi smo počeli Beograd da izvlačimo iz dugova. Ja o tome. zaboravlja se da sam se ja razboleo od tog gradonačelništva i da sam ja poslednje dve godine već kunjao. podržava. mnogo ne govorim jer će govoriti činjenice. Nije moje to da pričam. što su socijalne ustanove nulte. 112 . vrlo dobro. to pitanje ostavljam za godinu-dve. radili bismo sve ovo i bolje. Niti sam ja ubeñen da su tramvaji sredstvo XXI veka. da sazovem jednu konferenciju za štampu i da neke stvari raspravimo. To je težak i dugotrajan posao. započeto pod mojim mandatom. nego treba promeniti planove. jer se Beograqd zanosio tim grañenjem metroa i sve drugo je bilo zapostavljeno. a o stanovima da i ne govorimo. dvadesert godina treba putovati kroz grad nekako. i onda su se uvek pitali gde je zvezda i hajde da razgovaramo o zvezdi (smijeh). dovršena dva dana po isteku mog mandata. Beograd je bio bez vode. onda se najedanput pokazalo da to više ne može. da nekom vrstom radnih akcija mladi sami sebi grade stanove. ukinuo sve to. a što je ekologija katastrofalna. To su bili stanovi za mlade. Cela filozofija urbanističkog plana je promenjena.Prvo i prvo. Sve se bilo bacilo na autobuse..Možda ću sada biti malo i provokativan. ja nisam bio ni na otvaranju. A sem toga. Univerzitetska biblioteka. Verovatno ću onda još sa nekoliko ljudi.. što su infrastrukture u raspadanju. sada je ima dovoljno. moja bitka. Drugo. neku vrstu provizorijuma za dvadeset godina. Mi smo zaveli zemljišnu rentu sa velikom mukom i omogućili Beogradu izvesne prihode koji su posle išli na ovo sadašnje ulepšavanje grada. vrlo mudro sprovodio moje ideje. Oni danas dolaze ipak tramvajima. Što se tramvaja tiče. verovatno bismo mi morali isto tako da idemo na tramvaje. sa Radojem Stefanovićem. Ogromno smo polagali na infrastrukturu. odluka o njima je pala pre mene. On kao da je čitao moje tekstove i sprovodio ih. . Ja sam imao ideju koja je bila skoro dovedena do realizacije. Beograd je potpuno zapostavio tramvajske i trolejbuske mreže. U toku medijske kampanje protiv Vas govorilo se da ste Vi smislili slogan "Tramvajem u XXI vek". ipak. malo čistije. tu nije dovoljno promeniti samo filozofiju rečima. Mi smo sanirali finansije Beograda. on je dobio sada ovo ogledalo.(5) recimo. Jer ja sam ih učio da treba ići na revitalizaciju jezgra. a on se ne gradi i ko zna kada će se graditi. Meñutim. Pazite. znate. pa kad je došla naftna kriza.. malo bolje doduše. A da se metro čak i gradi. kakav sam gradonačelnik bio. da se Beograd više ne rasplinjava u eksploziju nego da se preñe na rekonstrukciju centra.

ne znam da li su se i brakovi rasturali. za to nam treba pet-šest godina priprema. Tu se opet vraćamo na ono: niko nam nije kriv što smo potiskivali i svoju istoriju i svoje nacionalno osećanje.Pre svega. znaš šta je. On je vrlo zgodna ličnost za filmovanje. reći. ja ne potcenjujem nimalo njegove napore. . A neke stvari ja kao arhitekta ne bih smeo da uradim. Imao sam utisak da je to jedan skroman čovek.Spomenuli ste Miloševića. Ako ćemo ići na revitalizaciju starog jezgra grada. jeste. mislio sam da izvršim preorijentaciju generalnog urbanistikog plana. Vidite. do promene ličnosti.Još jedno pitanje lične prirode. Koji diktator nije "narcisoidan"? Od Čarlija Čaplina (smijeh) pa nadalje. Revitalizacija jezgra je rekonstrukcija socijalna. On će biti filmovan. Ili se on onda tako vešto prikrivao. ja sam pretpostavio da imaju neke ideje sa mnom." Ja sam mu govorio. Njegova čudna transformacija je počela tamo negde na Kosovu Polju. Tu je došlo do metanoje. On je mene stalno ubeñivao: "'Ajde jednu ulicu da uredimo danarod vidi.Ipak.. Tada se najedanput pojavio neko drugi. Ali.Pa slušajte. Oni su znali ko sam ja. Kad su mene pozvali. mešanje stanovništva. ja ne mogu tako. To je veliko pitanje. poslije svega što vam se dešavalo nakon osme sjednice? . kad je osetio masu. bilo je još nešto. koji je tada bio predsednik GK Beograda. Kuda? On ne može ni u emigraciju da ode. To se jako podelilo. . Njemu nema uzmaka. dovoñenje mladog stanovništva i tako dalje. To sad uopšte nije onaj čovek koga sam ja poznavao. Drugo je pitanje šta će biti s njim. ako se tako može nazvati prihvatanje dužnosti gradonačelnika? . .Pa može se sve to znate.. koji je iz nekog bankarskog sveta prešao u politiku. to osećanje potisnutosti. pa onda traženje kapitala. Ja sam dve godine proveo i sa Miloševićem. niste nam odgovorili.Moram da priznam da mi je bio simpatičan. vraćamo se sad na sredinu razgovora. on nije arhitekta i on nije mogao sve finese da zna. u Beogradu su velike šizme. Progovorio je nekakav bes iz ljudi. pocepala prijateljstva. to je bilo njegovo. svi su govorili u nekim opštim frazama. Drugo. To je lepo šta je on uradio. sanacija starih delova grada.Slažete li se sa tvrdnjom Slavena Letice da je Milošević "narcisoidan tip"? .ali revitalizacija jezgra nije samo farbanje fasada. Posle se prave filmovi o njima. U Beogradu su se pocepale familije. ja sam profesionalac.(7) čak je i prema meni bio jako dobar. kakvi su vaši lični utisci o njemu iz perioda dok ste obojica bili na čelnim funkcijama u Beogradu? . Govorio je u nekim opštim frazama. . 113 . i tamo će ga pripljeskati. dugo su me ubeñivali. progovorile su neke revandikacije koje su godinama Srbi u sebi nosili. farbanje fasada je krečenje mrtvaca. To je ono. Meñutim. kako to kažu psiholozi. što je na kraju krajeva i sprovedeno. Bio je prilično poslušan i servilan prema Stamboliću. razume se. Da li ste izgubili neka prijateljstva. koji su bili vaši motivi da se upustite u politiku. bio sam već na izmaku svoje graditeljske karijere.

to je stvar sad već i ličog izbora. šta radite. nisu smeli da urade. Ne znam. Ja imam utisak da ljudi koji su me doveli. Pa koji bi sindikat rudaru dozvolio da iz godine u godinu ginu ljudi? Pojavi se neki da ide u "aps" istog 114 . Mogao sam ja ne znam šta da kažem. Divim se tim ljudima koji rade dobro. pa čak ni na radnike. Seljak oseća da ako bude grañanskog rata. jedanput." To je ta vrsta ljudi. joj m. a svi znamo da je u kolapsu. ali ne daj mu. Da je meni to iko rekao. Mislim da je svaka moja ideja unapred bila osuñena na propast.Kada pogledate odakle je kampanja protiv mene krenula. dajte da napišemo jedno pismo. . jer ako on prodre onda će doći i drugi. ja bih to mrtav ladan u Sava centru izjavio. oni su mi prijatelji ja im to ne zameram. Ja živim u selu. znale su se moje knjige.. na ćate. meñu činovništvom. s kojim sam ja dobro komunicirao i da ja sad sa Beograñanima razgovaram kao što sad mogu da razgovaram: hajde. niko ih ne pita: ljudi. Prvo. Ja se divim radnicima. dolaze voditelji. da se moj prijatelj Ivan Stambolić usudio meni to da kaže. Ona počiva na nekim gradskim meñuslojevima. nisam ispunio. ali analiziram. koji su ipak tu još i bezazleni. dvaput. On je sad dao lepe izjave o velikim pobedama beogradske privrede. dragi moji prijatelji. živeo normalno. tako da ja tu svoju glavnu funkciju. vas su one ustaše izmanipulisale.. da vidimo šta ćemo mi sa višepartijskim sistemom. Glavni problem antibirokratske revolucije je kako će ona da se oslobodi birokratije. I žive na ivici egzistencije. Dokle će oni to da prihvataju. dolaze televizije. ja sam lično u narodu tada bio dosta popularan. znale su se moje ideje.. Aleksinac. Mislim da je to stabilniji deo Jugoslavije. Ona se ne oslanja na seljake. Selo je rezervisano. zato što sam se kretao. političku. očigledno je Bakočević jako popularan. To se nije dogodilo.Znalo se sve. To je veliko iskustvo seljaka. i mislim da je to stvaralo veliko nepoverenje u estabilšmentu. vidi se šta je jedan od mojih glavnih "grehova". Rade dobro. Automehaničare. tgriput. Meni su na ulici ljudi prilazili. Divim se rudarima.Da li intelektualac upuštanjem u politiku gubi svojstvo intelektualca? .. neće ovi bukači.. znao se moj način istupanja. recimo. Da su oni hteli mene da okrenu prema grañanskom Beogradu. da su oni hteli nešto sa mnom. gde vam je sindikat. Beogradska privreda je sjajno napredovala. evo ja ću da vam napišem. Ja nisam prestao da budem intelektualac. svih bez obzira na veroispovest. Mi smo mogli da počnemo i tako da radimo. rade kao ludi a ne mogu da zarade. na pisare. onoj Jeleni Lovrić(8) p. pitaju ih čiste blesavosti: je l' vam teško. U tom rudniku se gine. Antibirokratska revolucija se oslanja na činovništvo. išao sam trolejbusima. da pošaljemo onom Danasu. Seljak je mudar i seljak ima osećanje tragičnosti. treći i za nas više nema posla. A ovo gradonačelnikovanje. A činovništvo je strašna reč. znala se i moja šezdeset osma i sve. Sad samo čekamo da nam Rakovica doñe na Terazije.. vi da budete izdajica srpskog roda. Ne znam kako sad stoje stvari... Koju ne samo da nije srušila nego ju je još uvećala. Ja sam posle svega morao da promenim automehaničara jer me je maltretirao: "Gospodine Bogdanoviću. da će njegova deca da ginu. u stanu u kojem živim već trideset godina.

. Tog mog mehaničara. Strašnu sliku o nama ostavlja.Ja mislim da treba menjati vokabular. Ja je ne vidim.Hvala Vam najlepša. Rumuniji. 115 . on više ne može da se vrati. treba menjati rečnik. To nigde u svetu nema. izgubila kondiciju. Upravo ovi procesi u Evropi ne važe. To su sve loši činovnici. to su ljudi bez profesija.To je jedan fini čovek. Nisu više ni za fizički rad. Ali. Odavno me nečiji stavovi nisu tako oduševili. na primer. Profesije su se izgubile. Mi sami o sebi ostavljamo strašnu sliku. Nema religioznog čoveka koji nema ateističke sumnje. Eto. To se sve podizalo kroz te političke škole. da ja Vama nešto ispričam. od činovništva.Na kraju. i čita neke blesave izjave. Oni ih pakleno mrze. . Ja mislim da bi oni tog ðorñevića obesili na Terazijama da mogu. Takvi ljudi su krupna šansa. Ne dadu opštinari. dobra obuća. Da li se slažete dabudućnost pripada takvim ljudima i poduzetničkom duhu koji oni donose? .trenutka. To je marketerija. u tome je stvar.Postoji li socijalizam? Da li je to samo puka kovanica? . Ako je nekad radio za strugom. I sad se ja divim tom narodu. i nema ateista. ne mogu ni da kopaju kanale. ti mehaničari su na kraju krajeva bezazleni. Znači. . Tu se krije i velika opasnost. . Oni nemaju kuda da se vrate. Tu se opet vraćamo na problem naše srpske drame. on o tom strugu više nema pojma. koji se ne postavlja prema konačnim pitanjima. Imao sam prilike da razgovaram sa Ljubišom ðorñevićem. jer ja sam ljubitelj starog nameštaja. ako nije budala. ugojila. Ja ga pratim samo kroz komade nameštaja. Sve što je veština prstiju. Mi uopšte imamo veliku zalihu u zanatskim tradicijama: moda. da ne pominjem sad i Jugoslaviju. kako se to kaže. i želimo Vam još mnogo velikih djela. I to umetnik visokog ranga.Znate šta. Ako je nekad bio učitelj. Pa. On verovatno i potpisuje svoje stolice. piju i oni mu objašnjavaju politiku. i ranijih generacija koje za vas ne moraju više da važe. smeška se kao budala. . u francuskim muzejima se čuvaju primerci velikih marketera sa potpisima. njega truju tri-četiri bitange advokata. zaboravio je šta je bio. Gde je granica kapitalizma i socijalizma. Oni ih mrze. pa smo tako napravili i jedan intervju. i celokupno sujeverje socijalizma potiče od ćata. cela priča o svetosti socijalizma i o čuvanju socijalizma. koji sa tim ludačkim strpljenjem to sve prima. Oni su ljubomorni na njih. i oni su manipulisani. gde je granica izmeñu religije i ateizma? Ja je ne vidim. ručna izrada. vlasnikom firme "Stilski nameštaj ðorñević". gde je socijalizam? U Švedskoj ili u Albaniji? Albaniji. . On bi svuda u svetu bio tretiran kao umetnik. mi bismo mogli brzo da dignemo na jedan sloj. Pominjali ste te neke gradske meñuslojeve.Još uvijek uspijeva demagogija o "napuštanju socijalizma". Šta ćete vi sa dva miliona ljudi od kojih se većina tako već deformisala.. koji sede s njim. Sve su to reči moje generacije. pa nisu ni za neki new deal. kroz neke kurseve. prema pitanju apsoluta. koji je vrlo simpatičan čovek. to je naša slika.

albanski funkcioner. Nestao uoči septembarskih izbora 2000. predsednik Predsedništva Srbije. 4.Napomene: 1. ubijen. ministar republičkog i saveznog ministarstva policije u vreme Slobodana Miloševića. Izvršio samoubistvo. Aleksandar bakočević. decembar 1989. Azem Vlasi. Ivan Stambolić. Ubistvo nerasvetljeno. Partijski funkcioner. Sarajevo. 6. 5. Jelena Lovrić. gradonačelnik Beograda. 8. Beogradski partijski funkcioner. komentator zagrebačkog lista Danas. 116 . Intervju: Srñan Kisić Valter. 7. 15. Funkcioner u Skupštini grada Beograda. uhapšen za vreme Slobodana Miloševića 3. Novinarka zagrebačke televizije 2.

.arhitekta. i u ovom intervjuu nismo mogli izbjeći a da ne započnemo razgovor o politici.i uvijek je bio uvažavan. Ovaj razgovor vodili smo u njegovom stanu u Ulici maršala Tolbuhina u Beogradu. Kao član CK SK Srbije napisao je čuveno pismo poslije još čuvenije Osme sjednice u kome je zamalo da ga stave na crnu listu nepoželjnih političara: "Stavite me.. podizao je spomenike revoluciji. jesu li zainteresovani da Vas pridobiju? . . Upravo suprotno. gradonačelnik Beograda (od 1982. protomajstor. Kad bih imao dovoljno vremena. Da li je taj izlet i definitivno završen? Bogdanović . umjetnik. imao je uspješnu karijeru u vrijeme procveta samoupravnog socijalizma .uspješan životni put.Dolaze mi osnivači raznih stranaka. a ovih dana obaviješten je da će i Svjetska akademija za arhitekturu iz Londona jedan broj svog časopisa posvetiti njegovom stvaralaštvu. Časopis je ureñivao u formi plakata.. Naravno. Neobična ličnost. o tome bih napisao knjigu. kucaju li Vam na vrata. dolazili su i iz stranke poslovnih ljudi. a koji se ubraja u intelektualnu elitu ove zemlje.Da."strukturama" . izabrali su ga u Akademiju. Bio je u političkim vrhovima. do 1986).. Najviše pamtim humorističku stranu politike. Reklo bi se . urbanističke seminare ispod jednog oraha. meñunarodno priznanje za imaginacije u arhitekturi. Bili su mi simpatični. kakav i dolikuje jednom režimskom intelektualcu. Nedavno je dobio Piranezijevu nagradu. no na nekim drugim i drugačijim spiskovima (istorije). Kao profesor istorije i teorije urbanizma nije htio da bude kao drugi profesori: ogrnut dugim šalom u žutim čarapama. 117 . pisac. ali je sam sebe diferencirao. Bogdanović je uvijek bio nešto drugo. član Srpske akademije nauka. Dnevni i noćni čovjek Bogdan Bogdanović (68) . spiskovima sasvim nesumnjivih.10. član CK SK Srbije. uvijek je bio u konfliktu sa .profesor na univerzitetu. graditelj.Jednom ste Vaše političko angažovanje objasnili samo kao izlet u politiku. Nemam više afiniteta prema mešanju u politiku. jer više volim da se moje ime jednoga dana čita na tim vašim hipotetičnim spiskovima sumnjivih. ali više ne želi da bude akademik. gdje upravo dovršava knjigu o kapitelima. iz stranke preduzimača. naravno. organizovao je studentske kružoke.Osniva se mnogo stranaka. Samo sam rekao da ću ih podržavati." Uvijek govori što je mislio i zato je zanimljivo razgovarati sa čovjekom kome se može vjerovati da govori to što misli. a nikada nije koristio petokraku kao njen simbol. Nedjelja . a oni nek se dalje bore.

može svašta da bude.Šta mislite o prvim koracima višepartijskog sistema u Jugoslaviji? . da ih malo prodrmam. a kad je više bandi. a on kaže: "Sine. a kako će biti kod nas. A dok mi doñemo do skladnog pluralizma. . Jedna banda može da sakrije svoje tajne. kako postaju ljudi. Pluralizam nije nikakva velika sreća i veliki pronalazak. sudeći po monarhiji. verovatno bi funkcionisalo u svetu.Ovako starački. s njima ste proveli radni vijek? . studenti ili maturanti. Čovek je kulturan samo onda kada uspostavi svoj lični sistem kulture. ne odrazi kao prazan prostor u formiranju mladih ljudi koji sada imaju 18 . Sada mogu pisati knjige. Ovo vreme može da ostvari neke bele površine koje će kasnije formiran čovek da otkrije na roñenoj geografskoj karti kao 118 . pratio sam generacije kako idu u struku. Ako pogledate iole skladne zemlje u svetu. Najviše bih voleo da se kod nas izgradi tako skladan višepartijski sistem u kome neću znati koja je partija na vlasti. probudim se noću pa razmišljam o njima. .Biće zanimljivo. Godinama sam pred sobom imao studente.Kako doživljavate ovo današnje vrijeme. ali imam osećaj da su i oni zahvaćeni tim opštim strastima. a pitanje je šta će od tih individualnih priloga ostati. ali dva-tri dana u nedelji zaboravite na sve. pokušajte sebe da vidite izvan tog konteksta.Kada sam živeo svoj glavni deo života. Dosta je važno da se vidite u odnosu na opšteljudske ideje koje postoje mimo plenuma. vreme gluposti. zavucite se u svoje najličnije probleme. to je samo najmanje zlo." Pa kada me pitate za pluralizam i višepartijski sistem. Pitam ga tada: kakva će kod nas biti republika. motre. vidite da se intelektualci mnogo ne petljaju u politiku. teže se skriva. Razmišljate li o mladima. politika je bila uslov opstanka. ličnih kulturnih dijagrama i sistema. Jedni druge gledaju. gledajte šta se dogaña i sa novim i sa starim strankama. pa da im kažem: pratite politiku. vreme strasti. to ide mimo njih. Profesionalci rade taj posao i to teče svojim tokovima. Imam želju. koji su brucoši. kad bih to mogao. Bez politike ne bih uspeo da gradim spomenike koje sam gradio. Moj je otac bio republikanac pre rata. proći će dosta vremena. Na tom iskustvu stekao sam osećaj za sve te puteve sazrevanja i formiranja jedne kulturne ličnosti. Da je nešto savršenije pronañeno. U penziji sam već četvrtu godinu i nemam tačnu predstavu o tome koji je stepen ispolitiziranosti mojih studenata. Razlika je u jednoj i više bandi. prilično loša. videćemo. odgovorio bih kao moj otac meni: sudeći po jednopartijskom sistemu. navijajte. baviti se teorijom i sve to gledati sa strane.19 godina. mnogi žele da se tu umešaju. mimo svih mogućih političkih programa i nameštaljki. Pluralizam ima čar novine. Plašim se da se ovo vreme ludila.

mora i da se bavi politikom.Šta će nam višepartijski sistem donijeti u kulturi? . Na istoku. želju za svojim promocijama u kulturi? Da li će "kupovati" istaknute umetnike i stvaraoce ili će pokušati da plasiraju nove? Priznajem. Svesno sam odabirao neku vrstu šizofrenije.neke prazne zone koje je trebalo nečim da ispuni. balerinama. Ja sam se svojim poslom vezao za tu materiju jer nisam imao sklonosti prema. s lažnom kulturom. pa i posleratne godine velikog političkog i partijskog aktivizma. kod koga se stvarao osećaj jedne frustriranosti i netrpeljivosti prema ovoj birokratskoj kulturi. grupe za izvikivanje vrednosti. Doneo je partizane koji su upali u gradove. U Jugoslaviji ima oko 12.Živimo u vremenu kada se ruše simboli jedne epohe. dejstvovale su. strahujete li hoće li preživjeti. koji su se iz onog svog pejzanskog statusa pretvarali u grañane koji su učili. kulturne mafije. Govorim to i na osnovu ličnog iskustva. to su bitefi. to mi nije dovoljno jasno. koji su se ženili operskim pevačicama. . Debelo smo prekardašili sa tim memorijalima i spomenicima. na plenumima je pričao o narodnoj kulturi. da je tako nazovem. Glavno bogatstvo ličnosti potiče iz ove noćne sfere. da bi se održala ravnoteža. . Ja sam imao neki mehanizam samoodbrane. To je bio jedan zaostao model kulture i odgovarao je monističkim društvima.snobovski. O tome sam ranije studentima govorio . Sve je to bilo uslovljeno i mehanizmima finansiranja kulture iz birokratskih izvora. na javnu ličnost koja radi to što radi. No. Ta snobovska elita davala je jednopartijsku marku našoj kulturi. a imao sam i neku ličnu "kapelicu" .Prvo da vidimo šta nam je jednopartijski sistem doneo. ona se raziñe po gradu i u toku tri dana je izviče. Dnevni čovek mora da radi da zaradi za porodicu. ne treba da se lažemo.delite se na dnevnog i noćnog čoveka. ruše se spomenici ličnostima i dogañajima koji su donedavno bili simboli pred kojima se klanjalo. prepušten jednoj parakulturnoj samoprodukciji. taj isti sloj koji je išao na Bitef. i na kraju se nečem i priučili te napravili još jedan kulturan sloj . civilnoj arhitekturi. Kultura uvek ima svoju lažnost. To su bile slobodne teme koje su dozvoljavale likovne 119 . da bi sve bilo prividno kako treba. Da li će razne partije imati svoje kulturne ambicije. Van te elite imali smo narod koji je bio prepušten sam sebi.000 spomenika NOB-a? . koji su postali snobovi.u koju sam se zavlačio i preturao stvari koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. svojim novokomponovanim pesmama. to su velike snobovske predstve. grupe za aksiološka nametanja. svoju šarenu lažnost. Šta će sad biti: bolje ili gore? Ja to ne znam. u socijalističkim zemljema. Ako ta i ta grupacija odluči da nametne predstavu. kad sam sebi pripada. jednog vremena. U celom tom modelu monističke kulture ludački su dejstvovali gangovi. a noćni čovek je kad je on sam. Prazne zone meni je ostavila okupacija. Šta će biti sa Vašim spomenicima.To je vrlo zapetljano pitanje. da ima svoju profesiju. o kulturi za široke narodne mase. uvek sam se delio na dve ličnosti. svoje kulturne programe.

oni gledaju šta forma sobom unosi u svet oblika. pa će nekome pasti na pamet da neke od tih spomenika skida i ruši. i kad sam politički pao. Stradali su ljudi bez političke ili sa političkom podreñenošću. dalje će se vrednovati imanentnim vrednostima. Meni i danas nije jasno kako sam uspeo da proguram neke od tih spomenika u uslovima jedne mentalne blokade koja je postala kod ljudi sa kojima sam morao da radim a koji su vezani za svoje simbole. za petokraku. to je drugo pitanje. Moji spomenici su fenomen. To će da proñe. ili koptski. talas antikomunističke histerije. ja sam obeležavao stratišta. Znao sam da revolucija. ali mi pri tom uopšte nije važna činjenica da je barok jezuitski stil. odnosno radio sam to vrlo malo. što fizički preživi. nagradio je moj spomenik u Vukovaru. Veliki sam poklonik baroka. šiitski ili sunitski. svejedno je da li je on islamski. Postavlja se pitanje zašto tu nije nož. Često se zaboravlja da ja u stvari nisam gradio spomenike revolucije. pa kad naiñete na lep spomenik. Jedan krajnje nekomunistiki žiri. . To je talas dogmatske rekonstrukcije mojih spomenika. ako nešto treba da obeležimo. neka vrsta kuriozuma. gledate formu. Na dva spomenika natrkečili su vrlo glupe petokrake.. da ne kažem metafizičkih spekulacija. da je to spomenik koji upućuje na ljudsku ljubav i na snagu ljubavi koja treba da prevaziñe užase rata i da nas vodi nekuda dalje. da je Katolička crkva umela da privuče 120 . morao sam da imam neko političko zaleñe. Ona će onda imati svoje plakate. Onda će forma kao forma ostati da živi. E sad. Zanimljiva je situacija sa nekim mojim spomenicima. Njima nije bitno šta to znači. To je bio moj glavni posao.kombinacije. vrlo ozbiljan i težak. Estonci itd. Kada putujete kroz Egipat. onostranih. na njoj se zaustavljate. A posle. počeli su da dodaju petokrake. šta će biti sa tim spomenicima. i to će u idućoj generaciji biti prazno. Jesenas sam dobio Piranezijevu nagradu za imaginaciju u arhitekturi. kroz Nubiju. Onda će doći jedan drugi talas. Finci.. onda treba da idemo na drugu stranu stvari.. Austrijanci. Kad sam gradio spomenike. Imam jedan vrlo ohrabrujući lični dogañaj. Shvatio sam. Za Jasenovac već ima vrlo ozbiljnih indikacija da se ekstremnim nacionalistima i šovinistima moj spomenik ne sviña. ako sebe želi da predstavi onako kako sama sebe vidi..Zato što sam ozbiljno čestito shvatio svoj zadatak čoveka koji treba da obeleži neke dogañaje iz revolucije. u kome su sedeli Italijani. svoje plakatske signume. Oni smatraju da je to suviše blago. i da se vezujemo za suštinu dogañaja. Tu sam tražio neke opšteljudske i opštehumane poruke. Na istom stratištu ste mogli da imate i partizanskog komesara i sveštenika.Zašto? . da se vidi ko je koga klao. a onog trenutka kada su mene otpirili. kama. svoje tekuće kodove. neće ništa postići. počeli su da se dižu razni glasovi i širi sumnja da sam nešto podvalio. Ja nikad nisam upotrebljavao te simbole. filozofske i metafizičke ekskurse. Nemci.

pa kad se plače za jugoslovenskom petokrakom. tako sam i ja gledao na te svoje spomenike. Nema je ni u jednom grbu i ona se nadovezuje na neko naslućivanje daljih puteva revolucije. Slobodni mislioci u osamnaestom veku. prikrivenog socrealizma. pa dižu histeričnu hajku? . Jedan znak. Ako sam gradio spomenik u Mostaru mladim ljudima koji su izginuli u partizanima i koji su bili muslimani i hrišćani. Hoću da kažem da umetnička dela imaju svoj život. socijalizma. neko zbog izostavljene petokrake staviti u isti koš sa ovima kojima danas iz ideoloških razloga smeta taj simbol. a zajednički kod je bio prekultni. u svim armijama imate petokrake ili šestokrke na naramenicama. plavi krst (katolici). Mene je uvek užasavalo kada putujem po Jugoslaviji i gledam posmrtne liste. pa vidim crni krst (pravoslavci). na američkim avionima. pobedničkog i trijumfalističkog. i nije to bilo nešto što bi nam leglo na srce. na primer. i Srbi i Hrvati itd. Ako prihvatimo petokraku kao armijski znak . čak i kad ona nije bila realistička. bugarske ili albanske petokrake. on je išao u prastare. u prabalkanske forme. na posmrtnoj listi. Ja sam uvek govorio da mi je mnogo draži naš grb sa buktinjama. . Mislim da je velika stvar. ne vidim zašto je ona jugoslovenska. koji se eventualno 121 . na šta me je navodila vrlo često i komplikovana jugoslovenska kulturološka situacija. agitatorskog. ja sam morao da tražim zajedniki kod. što su ljudi bili pametni da na Titov kamen ne stave petokraku.u američkoj armiji. stavljali su buktinje. O tome sam pisao posle Titove smrti.na kraju krajeva. ne sme da bude na grobu. što se kod nas uveliko prokradalo kroz memorijalnu umetnost. Pentagon je tako reći u obliku petokrake. upravo u tom trijumfalizmu. imate je svuda . onda će oni najbolje da kažu neku lepu reč i za našu revoluciju. Nisam baš video kakva je razlika izmeñu.Da li će Vas. pa se pojavi crna petokraka. na prastarim simbolima. šta može da bude treće . smatrao sam da je to originalna heraldička forma. Mi smo se relativno lako oslobodili socrealizma. Plamen i buktinja simboli su slobodne misli. To je suludo. Ali ona ne sme da bude funeralni znak. Meni je uvek taj simbol bio draži i mislio sam da njega treba forsirati. zeleni znak (muslimani). Petokraka je bila loše odabran simbol. mada to izaziva grčeve.najbolje umetnike i da stvori nešto što je sada podjednako svojina i teista i ateista. ka nekoj stvarnoj demokratiji. Mislim da je to naš težak primitivizam. ako prežive i ako ostanu u inventaru likovnih i memorijalnih ideja.Nek me povezuje ko kako zna i ume.ona može da pod odreñenim uslovima nešto znači. imao sam hrabrosti da to davno kažem. Moji spomenici nikada nemaju ovog akcionog. Moji spomenici su zasnovani na arhetipovima. Naša. ali ostala je neka vrsta kriptosocrealizma. Ona je jedna od tipskih pozicija. Ja sam se vraćao na te prastare forme jer su one mogle da nas objedine. možda. kad nisu hteli da stavljaju krstove na grobove.. odraz naše komunistike mentalne zaostalosti.

Vi ste po onom što ste i kako ste radili . bilo je slikara. Kakva je Vaša reakcija na sve to? . . a sada formiraju komisije protiv Tita. Sovjetskom Savezu prijeti raspadanje. mislim: gradio sam po celoj Jugoslaviji. Govorio sam upravo o našem grbu i Titovom simbolu vatre.Neke je obilazio. To ste često javno isticali. Pošto mu nikad za života nisam rekao i napisao lepu reč. sineasta koji su trčali da nose drugarici Jovanki pozive na izložbe. možda i do kraja ove ili početka iduće godine. psovao sam ga po beogradskim kafanama. plemeniti gest.Jugosloven.Spominjete Tita. Može da bude katastrofa. ali to je i Miloševićeva sudbina. To je naš balkanski sidrom. najedanput se pretvara u čisto verski znak. ratovao sam sa nekim ograničenim partijskim damama koje su htele da mi u referate ubacuju fraze "Titovi i naši jubileji". neke nije. to je bio i jedan od razloga mog razlaza sa Akademijom. Shvatio sam to kao jedan ljudski. On će da vidi. Susretali ste se s njim. nova shema koju. Ni govora. oni ga danas ne grde. možda sada.. ja sam rekao da ću onog trenutka kada umre reći ono što mislim da treba reći i to sam rekao u Srpskoj akademiji nauka. A te dame koje su me terale da dopisujem "Titovi i naši jubileji" sad grde Tita. itd. Hoću da kažem. Kad sam bio predsednik Kulturno-prosvetne zajednice. Marka Nikezića do Latinke Perović. Sigurno pratite sve ono što se dogaña sa socijalističkim zemljama. mislim da smo u sudbonosnim trenucima i iz ovoga može da proiziñe svašta. mogu da vam navedem i nekoliko imena. .Nikad za njegova života nisam pisao hvalospeve Titu. Takvih je bilo i u kulturi. On je to verovatno morao i da čuje. obilazio je Vaše spomenike. to je odvratno. stvarno ne liči ni najmanje. u Jasenovcu nije. na premijere. To su ljudi koji su umeli da mu kažu šta nije bilo u redu. .. Pa se on izjednačuje sa krstom. novi dijagram jugoslovenstva. Kad padne sultan. to su oni ljudi koji su mu se najviše dodvoravali.Sada su se mnogi okomili na Tita. posle je otišao u Mostar i rekao ono što je rekao. imam prijatelje u celoj zemlji. još sasvim i ne vidimo.izborio da bude znak političkog i socijalnog opredeljenja. Bio sam vrlo gorak zbog toga. onda se svi sete da su bili njegovi veliki neprijatelji. Kada za sebe kažem da sam Jugosloven.Razume se da strahujem. ljudi koji danas najviše kidišu na Tita bili su najgore udvorice. svuda sam manje-više bio kao kod kuće . oni znaju da je on istorijska ličnost. šta će da doživi od svih onih koji su najviše mlatarali njegovim slikama. koji nikada nisu bili hrabri da mu kažu nešto što mu je trebalo reći. A ljudi koji su umeli da mu to kažu. .ali nikada ne volim da me neko poistovećuje sa 122 . Kad smo kod Tita. pogotovu u vreme Titovih poodmaklih godina. Da li strahujete za sudbinu Jugoslavije? .. a može i novo roñenje. nikad ga nisam na sva usta hvalio. U Mostaru je bio.. od Koče Popovića.

da se malo drmusa. Jugoslovenstvo ne podnosi dogme.oficijelnim jugoslovenstvom.. humanističku sadržinu u raznim tradicijama. moramo da učimo jedni o drugima.. To je moja generacija videla 1940. ni nacionalne. To je nešto što Jugoslavija apsolutno ne podnosi. koji može da "radi". . meñutim tu ima svega i teško je svakom vjerovati. Nosim lično osećanje.Deca u školama moraju da uče razne kulture. a o Juraju Štrosmajeru govorio je pravoslavni sveštanik. u okviru svog porekla. bolje to nego državno ureñenje.Sada se forsira svoja nacija.Vidim ga kod svih onih koji o jugosovenstvu misle. običajima. godine i to je strašno iskustvo. koja je bila jako liberalna. kada može iz raznih pravaca da se shvati. ali strepim. Nama je na praznik Svetog Save o Svetom Savi govorio katolički sveštenik.U ovom političkom ludilu ima i onih koji igraju na kartu Jugoslavije i jugoslovenstva. treba preobratiti u jedan komplikovan. ni socijalne. onda je jugosovenstvo veliko bogatstvo jer nudi veoma raznovrsne formule. ako govorimo o nacionalnim i religioznim vrednostima . gledano malo unatrag. Kada se stegne gvintovima i kad neko hoiće čvrstu. kada se menja. Jugoslovenstvo treba da bude intimna stvar svakog čoveka i on u svom okviru. dobrodušnim partizanskim jezikom.Kako? . I još nešto što se u ovoj zemlji ne radi . AVNOJ je bio nešto daleko bolje. a pri tom i nešto što je zajedničko. I da na vaše pitanje odgovorim u rečenici: imam osećaj da Jugoslavija ima budućnost.hoćemo li Jugoslaviju ili nećemo. ali to nije cela Jugoslavija. Jer. Mi smo sada u odsudnoj situaciji da se dogovorimo . Mislim da se konačno mora reći i kakvu Jugoslaviju hoćemo. a ne NE. ali treba videti da li je to bilo baš ono pravo. Jugoslavija jeste najbolja kada se malo klima. Ako ga tako shvatimo. Verovatno jeste. To treba da bude predmet u školama. Mi smo Jugoslaviju hteli pošto-poto da prikažemo kroz šestsedam ofanziva. intuiciju da ćemo se dogovoriti ZA. u okviru svoje nacije i religije treba da traži svoj odnos prema jugoslovenstvu. svoja istorija? . Mi to u tehnici i arhitekturi zovemo sistem sa većim stepenom sloboda. da ćemo Jugoslaviji reći DA. Treba učiti jugoslovenske religije i tradicije. to je krivica svih nas. ni verske. to je samo 123 ..jugoslovenstvo se mora učiti. ono mora da prihvati. Mislim da je jugoslovenstvo vrlo delikatna stvar. onda ona puca. ako tako mogu da kažem. tvrñu Jugoslaviju. unutar svog kulturnog okruženja. da se klima. To je dobro. . višenacionalni i višekulturni model. familije. kao o elastičnom sistemu.polimofriju. . zato ideje koje su bile formulisane škrto. mi pravog dogovora o Jugoslaviji nikad nismo ni imali. to nije bila. Pre rata ja sam bio u Jevrejskoj gimnaziji u Beogradu. 1918.Ako hoćemo da živimo u jednoj zemlji. jer nisam voleo i jugoslovenstvo Slobodana Miloševića i Radoša Smiljkovića.. Često vidim da ljudi slabo poznaju istoriju. svoja kultura. Da li suditi po onome što ljudi govore ili po onome što stvarno rade? Gdje Vi vidite iskreno jugoslovenstvo? .

Dugo sam radio spomenik u Kosovskoj Mitrovici i nisam mogao da u razmaku od po šest meseci imam dvaput istu komisiju.C. Danas.Ne. pa. a narod je bežao. mislim da je osećaju srpske frustriranosti. to bi samo još više potenciralo osećaj da je vlast još tvrña. ko su glavni majstori. izizvan teritorije Srbije. tvrda centralna vlast. ako se izvučemo iz ekonomske krize. Izmeštanje glavnog grada nije lako i to je utopija u ovom trenutku. učinio negativno i za situaciju na Kosovu. Ljubičića. šta će im reći Tito. te fraze je prihvatila i svetska štampa i ispada da ceo centralizam i sve nevolje dolaze iz Beograda.Vašington D. ali to nije dobro. Isto tako. naročito u srednje razvijenim. Niš. Treba da se prisetimo i šta je Beograd. čuju se i ideje da Beograd ne bi trebalo da bude glavni grad ili bar ne sjedište svih saveznih institucija. glavni je grad Srbije i Jugoslavije. I taj faktor mora da se uzme u obzir. ja recimo ne znam ko je doveo Slobodana Miloševića. "Pritisak iz Beograda". kao magnetni centar. nisu hteli da prave veliku Ljubljanu. . nedovoljno razvijenim zemljama. za nekoliko godina. pa i rañanju nacionalizma. A da li ga je stvarno on odabrao. doprinelo upravo to što je u tim godinama u Beogradu bila prejaka. Mislim da je najrealnije rešenje disperzija ili izmeštanje saveznih institucija. nemam pojma. znali su 124 . . Pogledajte samo jugoslovensku situaciju dve-tri godine unatrag: "U Beogradu se odlučuje". da je još više koncentrisana u "centralnoj tvrñavi"..(1) na primer.Bili ste gradonačelnik Beograda.njen deo. Beograd D. to neće biti utopija. traži se decentralizacija i republičkih institucija iz glavnih gradova u republikama. a ipak ste u jednom intervjuu izjavili: da nikada niste saznali gdje se kuva ta politika. Znali su šta rade. Veliki gradovi su velika opasnost. Treba imati razumevanja za različite senzibilnosti. Oni se pretvaraju u prosjačke megalopolise. jer bez toga ne možemo biti u zajednici.C. . Bilo je ideja da sedište srpske vlade ide u Novi Sad.Bili ste u visokoj politici. i sentimentalne kodove. Sasvim bi drugačije bilo da Beograd nema dve funkcije. ko ga je pustio u opticaj. Da li ste u meñuvremenu saznali nešto više? . odlazili su ugledni ljudi. kao Meksiko Siti. Tu su Slovenci bili vrlo jasni i vrlo izričiti. kada se srpski nacionalizam počeo da institucionalizuje. "Beograd nameće". Beograd je izazivao potrebu za centrom srpske državnosti. Vidite. Sve je hrlilo u Beograd. Kad se prisetim ranih šezdesetih godina.. ako hoćete. one su stalno bile u strahu šta će im reći savezna administracija. Neki pominju druga imena. ostavljali su narod. a Zagreb je bio sedište hrvatske vlade. i od toga ima više štete nego koristi. Odlazili su prvoborci. Te bedne srpske vlade bile su potrčkala. Znam da je to moj prijatelj Ivica Stambolić. Beograd je bio jugoslovenski grad i pomalo sedište srpske vlade. kada se sve tumbe okreće. Druga mogućnost je ono što imaju Amerikanci . Jugoslavija datira od srednjeg veka pa nadalje. koji je naivno mislio da će to biti jako velika sreća za SK Srbije (SKJ).Beograd ima dve funkcije.

ispraznila bi Sloveniju i uništila naciju.da bi velika Ljubljana bila smrt. Nikola Ljubičić. 29. april 1990. Sarajevo. general. kasnije predsednik Predsedništva Srbije. 125 . Intervju: Milan Rakovac Nedjelja. Napomena: 1.

prim. A ovde se krije. znate. Znate li onu priču: Seljaci kliču kmetu. To strašno liči na obrenovićevska vremena. To će tako da se svrši.Narodni komad s pevanjem i dranjem a bez pucanja. Naša vlast. na čelu s novom partijom. skupljao je francuske impresioniste. Imaćemo kralja Milana i Kraljicu Mirjanu. njihova stvar. odnosno srbijanski način. Što se tiče opštih programa. Milan je bio. u rasponu od Domanovića. a ovaj to očigledno nije. Priñoše kmetu i razbiše mu glavu. Da sam četnik. pokušava da se zavije u neku političku frazeologiju. našim socijalistima. Kako će se ići u novi ciklus. na Milanove ustave.). Ali ja se nadam da će stvari da se svrše na stari dobar srpski. "Dange". znate. To je toliko sve slično. a to je. Ali oni ništa ne kriju. nadlagivanja i tako dalje.. do "Jututunske himne". sulude. ne znam kako da je nazovem. Milan je bio kockar.Pa mi pravu opoziciju nemamo. sarañivao sa velikim evropskim dvorovima i. da ukida vlade. Ja ne vidim razliku. uz mnogo pričanja. da ne kažem zločinačke. po vašem mišljenju. vrši jedno večito nadlagivanje.Kakve su šanse opozicije u svemu tome i postoji li neka dovoljno prifilirana i ozbiljna srbijanska opozicija koja bi se bitno razlikovala od sadašnje zvanične politike? .. partiju ili sloj. kao što je i moja stvar što mi se ne sviña njegova ličnost. "Voñe". završiti cijela ova ustavno-izborna gužva u Srbiji? Bogdanović . pravio dobar glas Srbiji u inostranstvu. On je kartao sa strankama. Posle toga se objavi da Srbija ide u novi veliki investicioni ciklus. Izmisli se zajam za preporod Srbije i propadne. izvoli. i tako je uvek udešavao ustave. Svakih petnaest dana se nešto izmisli pa se zaboravi.Problem Kosova ostaje i dalje svojevrsni lakmus političkih previranja u Srbiji. A ustav im se ne sviña jer im smeta. Tu je razlika izmeñu njega i ovog sadašnjeg našeg "jututunca" (aluzija na Zmajevu "Jututunsku himnu". na kraju krajeva. kartaroš. što je najvažnije. da tako kažem. 126 . oktroisane ustave. a penzije ne stižu na vreme. zaboravi se. Oni su bar u svojim izjavama iskreni. plate idu na božiju veresiju. menja ministarstva. lagarije. aut. uvek se ponešto proklamuje. . da raspušta. Tako je . oni su gotovo identični. To se neće drukčije završiti. . Oni su protiv Miloševićeve ličnosti. Samo. Ovi su samo bučniji i imaju jednu prednost u odnosu na vladajuću. ne zna se. ali i Jugoslaviji. nikom ništa. ne bih verovao Draškoviću Naši dani .. dat je ceo mentalitet jedne male balkanske tiranije koji je sadržan u tom ustavu i načinu kako se donosi i brani. Njihove su izjave grozne..11. Meñutim. hteo da favorizuje jedne na račun drugih.Kako će se.povikaše seljaci. gospodska baraba (smijeh) gospodin čovek.

Mislim da ta luda varijanta ne može doći u obzir. bez sumnje. On se. ja mu ne bih verovao. Nije on za konja roñen. nego ustav nezavisne države. Sem toga.Kada će se konačno održati pravi višestranački izbori u Srbiji? .udri ga! Postala je magijska reč. sigurni separatisti su u ovom trenutku miloševićevci. Stradija je tu. jer ako padnemo na to. postala je zla reč. Mi smo imali svoje takozvane narodnjake. . On je tačno sračunao da mu treba dvaput po pet godina pa će on lepo da vlada. da nema više ni trunka bivše slave.(2) Znate li šta su šefovi kabineta. Sem toga. Ipak je on bio šef kabineta Mike Špiljka. četnik. Morao je svaki moj razgovor da prenese tamo gde treba. pa kada hoću da ga zeznem ili onemogućim. jednu pomućenu političku misao meñu Srbima. Ja znam šta je moj šef kabineta radio. setiće se narod svih onih dedova i paradedova koji su vodili borbu sa kraljem Milanom i s kraljem Aleksandrom Obrenovićem i sa svima redom. nešto strašno se krije iza toga. da pravi onu istu evoluciju koju je pravila i pre sto godina. Ko kaže konfederacija . Srbijancima i Srbima uopšte. Sada pak donosi ne konfederalni ustav. ali se kod nas ta retorika počela polako da pretvara u jedan politički program i. Ja ne znam šta će naša vojska da radi. Glupost tog ustava je nečuvena. On ide od dana do dana. bori za poslednje ostatke. Kad nam nije pošlo za rukom da od naroda napravimo narod po modelu Černiševskog ili Pisareva.To niko ne zna. Setiće se tih vremena. Onda. ne znamo više ni gde smo ni šta smo. tako da sada možemo govoriti o srpskom izolacionizmu. prokleta reč meñu nama je konfederacija. što je najvažnije.. ako treba da se vratimo u ta vremena. kao u Rumuniji. Razume se da vreme ne radi za njega. tamo piše da je on komandant vojske. kako on može da bude komandant? Zamislite vi Miloševića na konju. jer ako ništa drugo. Samo. nemojte. . molim vas. ni Milošević. od Svetozara Markovića ka radikalima i posle ka radikaliji. na ako mogu tako da kažem. ja mislim da nećemo. on pravi ustav za sebe. pa da sam dobar. šta će drug Blagoje Adžić(1) da kaže na to? Koji mu je to komandant. da ne kažem. Fantastičan je to cinizam. u zdravu srpsku pamet da će ona u jednom momentu da eksplodira i to sve razjuri. tad smo pali u dešperaciju. Molim vas. Kog ñavola on na konju. koja nikom ne smeta. Ta hipostaza naroda. to ne zna. sujetan kakav jeste.A. Inače.Na Kosovu će se stvari rešiti. sve je to jedna frazeologija.Može li se desiti da Miloševića zamijeni Drašković? . Samo da to posle ne ispadne suviše drastično. u Srbiji je došlo do jednog apsolutnog separatizma. ja uportrebim neku groznu reč koju on ne sme da 127 . to ne može. A prve poteze ka konfederaciji još pre dve-tri godine vuče Milošević. Jedini pravi. To je rezultat jedne zabludelosti srpskog duha. hipostaza narodne kulture. pisce prosvetitelje. Ali. Vidite. ja da sam pravi srpski nacionalista. drukčije ne može da bude. i to je velika proba sad svih nas Srba. ja verujem. onda je s nama gotovo. on će da padne. mislim. da upotrebim aspekt koji je upotrebljen. Ali ja mislim da je Kosovo uzgredna pojava u odnosu. da sam šovinist. i mi možemo da verujemo.

proverena i stabilizovana politika Srba u Hrvatskoj i ne vidim da može da bude neka druga. . zar ne? . . da se ne lažemo. voditi politiku Pribićevića i to je.. Ali neću sada na njega da jurišam jer mislim da je još uvek mnogo veći problem za Srbiju Milošević.Pa oni će verovatno tako i da proñu. Imaju jednu intelektualnu i. verovatno. i da jedan dobar. to je nešto što će srpski narod. možemo se mi i varati. kao Kemal Ataturk. mi nemamo drugu reč. S obzirom na to da je Kosovo stvar gde se mora rešiti i srpska i jugoslovenska situacija.napiše. što bi se moglo shvatiti kao nasleñe Svetozara Pribićevića. . mi Srbi. nemam pregleda. a imaju i drugi polovinu koja je dobro zahvaćena nacionalizmom. To nije za praštanje i za to se mora nekad. Mislim. proveren Srbin kaže jasno srpskom narodu: "Braćo Srbi. A onda. znaju se funkcije šefova kabineta. I oni su sada u nekim velikim sukobima u zavadama. Ja se nadam da u njegovom postupanju ima nekog sistema. Recimo. Oni se nisu jasno postavili u odnosu na Kosovo. kosmopolitsku polovinu. taj fašizam. Njihova prva slabost je ta što nemaju mnogo glasača. vreme je već da se prema Kosovu neko jasno postavi. Za njega je vrlo teško reći šta i kako radi. nacionalno odgovarati.Pa. mi tamo možemo to i to.Jedan iz tog svojevrsnog trolista lidera srpskog naroda svakako je i Jovan Rašković(3). čini se da i kod njih prevladava nacionalni program.Ja izvesnih simpatija za njih imam. To nije dobar znak. jer njegova je svaka izjava drukčija i kontradiktorna. pa da malo ovaj narod dovede k svesti. kad-tad. odgovarati. on mi nije jasan. Oni sad više ne pominju iseljavanje.Oni dosta podsjećaju na hrvatsku koaliciju narodnog sporazuma. Samo. Represije. takav je opšti utisak. a onda posle sutradan izvali neku ludost da se samo začudite. a to i to ne možemo!" Samo ja takvog Srbina ne vidim. On očigledno pokazuje nešto što se mora uvažiti. on to ne sme da zapiše i ja znam da on to ne sme da prijavi.Pojavom Demokratske stranke ohrabrena su izvjesna pozitivna kretanja meñu srbijanskom liberalnom inteligencijom. onda nešto sa srpskom istinom nije u redu. oni očigledno imaju dve polovine. Ako taj čovek treba sada da bude svedok srpske istine. . a to je da politika Srba u Hrvatskoj ne može da bude identična sa politikom Srba u Srbiji. "ona matora govnara Ljubičić". Ali. On ponekad kaže nešto što bi čovek mogao da primi. Od njegovog dolaska i onog čuvenog "vas niko ne sme da bije" iseljavanje se pojačalo. naša deca i unuci da nose na savesti. .Milošević je jako mnogo doprineo da ono bude izgubljeno koju godinu brže. ja bih rekao. ako mogu tako da kažem. mnogo je psihijatara u politici. Mi na Kosovu nemamo izbora. To bi trebalo da bude intelektualac tipa De Gola a istovremeno i autoritet da ume dobro da podvikne. Šta se tu dogaña ne znam. ukidanje svega i ceo taj aparathejd koji se sprovodi dole.Da li je Kosovo sada definitivno izgubljeno za Srbiju? . čak i da ima neke logike i da će on. Postoji demografska situacija takva kakva je i na vreme je trebalo praviti jedan prijateljski odnos sa Albancima i 128 . brate.. Kakvo je vaše mišljenje o njemu? .

Pojavi se veliki čovek sa mandatom na odreñeno vreme.. Ne znam više šta mogu da izmisle na Titov račun. Kertes. Sada. Znate šta. Rugovci su čuvali Pećku patrijaršiju. On je čudak.. a sada su oni ti koji najviše na njega pljuju. veoma cenim. jer ako na Balkanu počne rat pravljenjem dece.. u jednom prijateljskom rastajanju. Srbija je imala nekoliko "velikih malih ljudi". može zadržati.Mihalj Kertes je srpski . godine. Što je najgore. Oni su to radili. četiri pet godina je zadužen da bude veliki čovek. U modernom svetu moraju da se prave neke demografske proporcije. Demografski dogovori postoje u Belgiji. vo vjeki vjekov čuvaju naše svetinje. Na Balkanu pogotovo moraju da postoje. ono što je Domanović i obradio u Voñi. pobijene dece u demonstracijama. . sumnjam da će to baš tako ići prosto. sjajno je analizirao srpsku političku svest. onaj poštar Ševal što je gradio kulu od koščice i od šljokica. Ja ne znam da li je taj naš "veliki mali čovek" čitao Slobodana Jovanovića. on. ako mogu tako da kažem. mogao bi tamo da se prepozna. Švajcarskoj. ja imam svoju nadrealističku prošlost.Kako tumačite talas antititoizma koji je naročito zahvatio Srbiju? . Kada nastanu situacije pokolebane političke svesti. ali samo u drugom tonu. Ali Ruso slikar. .. onda je to pravo vreme za male voñe. Slobodan Milošević. koga ja. To su veliki grehovi ove politike. sad je to gotovo. Sulude. da napravimo i neke dogovore o nekakvoj demografskoj proporciji. To je sve moglo. onda mi nismo dobro učinili. Videće možda i obrise svoga kraja. Ja mu poručujem.Titu su se najviše pod skute uvlačili Srbi. Ne verujem da ga je čitao. posle zle krvi. jedna bedna politika. ako čita "Naše dane" da sedne pa da pročita Slobodana Jovanovića. pa će videti i dobro i loše kao i za sve istorijske ličnosti. jedna mala politika. Mi smo mogli lepo da im kažemo: mi vam ostavljamo jedan deo svoje prošlosti da se raziñemo kao prijatelji i da se ne raziñemo baš sasvim. zabranio izdavanje njegovih dela. To je.videti u kojoj meri se naše prisustvo tamo. Slobodan Jovanović. O njegovim spisima o političkim borbama u Srbiji često se javlja termin "veliki mali čovek". da nam oni. jer je 1984. Mi sada bez sumnje imamo "malog velikog čoveka". kao pisca. sledeće generacije će hteti da vide šta je istina. Muslimani i Albanci.. Mi smo imali puna prava da tražimo od Albanaca. Njemu se 129 . Dobro. ne pominjem De Gola napamet. mladost. Da je bio Gering ili sam svoja majka. Ispadaju glupe situacije. cela ta antititoistička histerija ispucava i sad će doći nešto drugo. pa vodi jednu besmislenu politiku i vide da je niko i ništa i otpire ga.On je divan. i napravio je celu političku aferu. jedan loš političar.ministar za narod". u krajnjoj liniji. pa će videti svoje mesto u srpskoj istoriji. to su ti čudaci. Rugovci su to smatrali svojim kultnim mestom. sramne situacije. načinu i u duhu ljudskog razumevanja. i poznajući Albance.. oni polako svoje grehe prebacuju na pleća cele nacije. kao novoproizvedeni predsednik CK. grozota i svinjarija koje se prave Albancima. sulude priče. mi bismo to i dobili. Kako tumačite njegovu pojavu? .

To može u glavama loših kombinatora.Ne samo da se govori nego je očigledno da on na to u ovom trenutku i ide. Za meñunarodne norme to je nemoguće. socijalistička ili nesocijalistička svejedno. ovo bi bilo pitino dete od pitinog deteta. je dakle. opet imajući u vidu sumornu istoriju Srbije u XIX veku. praviti Jugoslaviju od koga? Prvo će onda da bukne problem sa Muslimanima. Da ponudi otcepljenje Hrvatskoj i Sloveniji. već bila pitino dete od balkanske konfederacije koja je bila jedna zdrava i normalna ideja devetnaestog veka. E sad. ne sviña mi se baš što se to svodi na tri balkanske i sve tri pravoslavne zemlje Srbiju. Ako se sever otcepi.. to bi bila jedna sakata formacija koja ne bi mogla da proñe u meñunarodnoj javnosti. nacisti su još na vlasti. sve su to nusprodukti. To je dosta neprijatno i dosta opasno koliko se to poklapa. to je ružno. bilo je raznih verzija. . Bugarsku i Ruminiju. kakvutakvu demokratiju. Ali da budemo sasvim objektivni i da vam ja tačno kažem svoj stav." . Mislim. To je malo čak i opasno. hoćemo li u reformu ili nećemo. ništa više.Govori se čak i o postojanju nezavisnih država Hrvatske i Slovenije i nekakve "južne Jugoslavije. . a ovde su se upleli u lagarije. Jugoslaviju su pravili svi zajednički. Deset godina je on sebi dao po ovom Ustavu da ima. onda nema 130 . koliko je mali veliki čovek sračunao. Ideja je. Ja se nadam da ćemo to da imamo za šest meseci.. Ideja je luda. Ako me već terate da budem prorok. ali ne baš sve. i mitinzi. pa da vidimo šta dalje. znate.Kako to da su komunisti u Srbiji preko noći postali socijalisti? . za poslednjih nekoliko godina. Komunisti su u Hrvatskoj i Sloveniji sišli sa vlasti čista obraza i omogućili protok ideja. Sve se svodi na pitanje hoćemo li to. ima dana kada se plašim. Mogu da zamislim da ove ustavne mućke potraju i deceniju. kamufliranja i prave isto ono što je pravila Sekuritatea u Rumuniji i što pokušavaju u Bugarskoj. s Crnogorcima nije uspeo ništa da napravi. ima dana kada ja i sumnjam. To vam je ono što ostane od jufke kada se razvije pita pa se od toga prave pogače. ja ne znam koju reč sada da upotrebim pa da ne idemo na sud. To je pitanje..Svojevremeno ste govorili o svojevrsnom procesu denacifikacije kroz koji će se morati proći nakon što se svedu bilansi sadašnje srpske zvanične politike. sa Makedoncima nema govora da se to napravi. Jugoslavija je napravljena 1918. i kralj Milan.ne može uzeti ništa za zlo. jer sam dosad dosta stvari pogodio. Drugo su sve sporedna pitanja. Znate šta. a to nekako ljudi od mene očekuju. Ja se nadam da će to da se likvidira tu negde sa izborima u Jugoslaviji. Tako može da kombinuje Prlja.Još je rano o tome govoriti.(4) recimo. i kraljica Mirjana. A mogla je lepo i srpska partija da kaže: u redu.. ne usuñujem se da o tome mislim. . kada se prečisti hoćemo li na Zapad ili nećemo. Jugoslavija. pa onda ponovo 1945.Pa to je ružno. ideja je suluda. već je Jugoslavija ovakva kakva je bila pitino dete. . ili neko od tih njegovih "mozgova". a on isključivo lupeta. bez obzira šta lupeta. a da zadrži kobajagi nekakvu Jugoslaviju.

i sebe postavimo prema Evropi. Meñutim. E sad. Jugoslavija će se na kraju pokazati kao nešto što je nerastavljivo na delove. Onaj Radmilović. on to nigdje nije javno rekao. ni Stojadinovićeve. mislim da su oni sada dobili malo po prstima. opet jedna separatistička izjava koja bi se u pravnoj državi smatrala i veleizdajom. a već je sad u Jugoslaviji takav raspored snaga da nijedna ličnost ne može da sprovede svoju ličnu vladavinu. Ovo su čak pomalo razorne godine što se tiče ljudi. ni sokolaške ni orjunaške. Koliko je taj strah opravdan? . vole da se zazveče. Prema tome. Ovih dana me zapanjuje vehemencija. Ona je rastavljiva samo silom. dok ne vidimo ko smo i šta smo. normalne Jugoslavije. Onda počinje normalan dogovor. naročiti ljudi. niti ima mogućnosti da se sedne i da se razgovara. Mislim da Markovićev izlazak na izbore i eventualne pobede može da bude trijumf Jugoslavije. Početak razgovora je nemoguć sve do onog trenutka dok zaista ne prevagne reforma. Tako da. brate. nego jedne dogovorene. Tu si gde si sediš. lepa zemlja. Nijedna vest nije onakva kakva je u izvornom obliku. a dogovora još uvek nema. To je laž na laž. ovoga puta prave Jugoslavije. da li mlad svet sad može da se izoluje od ovih ludila. šio mi ga ðura! Taman će neko da nas pita šta ćemo da dozvolimo a šta nećemo kad stane da se raspada Jugoslavija. igraju dobro fudbal. dobri. Sad je Marković neprijatelj broj jedan. Jugoslavija je naša sudbina. šta se čita. jer ovo je ispod civilizacije. Tužno je pomalo to što je toga moglo da bude bez celog ovog cirkusa.Neki Markoviću spočitavaju centralističke pa čak i unitarističke ambicije. Onomad sam čuo da je negde na nekom zboru rečeno: "Srbi neće dozvoliti da jedan deo Srba ostane izvan Jugoslavije. Dakle. uz užasne žrtve. ostaješ Srbin. No dobro. Svejedno je hoće li biti federativna ili konfederativna. i to lepa sudbina.Mnogi se boje njegovog centralizma. ostaješ Musliman. ludilo s kojim se juriša na Markovića. dogovorićemo se da jedni druge ne istiskujemo. čak mislim da ponegde to u aluzijama i probije. koji je. ljudskih duša. to je opet jedna od njegovih lagarija. što govori kao iz bačve i što uvek naopako upotrebljava strane reči (on jednostavno reč ne zna da nabode). mogu mirno da kažem da se ostvarila subcivilizacija laži.više Jugoslavije. On može samo da omogući dogovor. umeju dosta dobro da pevaju. nervoze. Neverovatno je koliko se laže! Samo pogledajte beogradsku TV. i tako dalje. on ne može. da mi idemo svojim putem. ali se već zna da on tako misli i oni to lansiraju. pa da se zavuče u svoj 131 . ne proterujemo. ako sam u Mrtvouzicama pominjao nekakvu civilizaciju laži. taj nam je sada objasnio da mi više nećemo da poštujemo savezne zakone. kakve su nam ideje. . Pa nijedan svetski rat nije mogao da je rasturi. Ne više ni one Aleksandrove..." To se odnosi na to. Dakle. Drugo. po sredi je opet jedna prevarantska igra reči. ni Slobine ni ne znam čije. Jugoslavija na novim osnovama. Ona još nije probila. toliko jednostavan da ja ne vidim zašto toliko buke. Mogao je lepo dogovor da počne odmah pre deset godina. mladih... Naravno. ali ide lagarija na lagariju. predsednik naše vlade. To je montaža na montažu. ljudske pameti. to je stvar terminologije. Kakvi su nam univerziteti.

. Ako treba da biram izmeñu Šešelja i Slobe. I oni računaju ozbiljno na tu birokratiju. Narod nije baš toliko blesav da u to veruje... onda vidite da je sala poluprazna. Slično je bilo i sa nedavnim kninskim referendumom. Jednog malo udario šlag u mozak. od nomenklature bivše KP. Miteranom. A već o onom našem srpskom ustavnom referendumu da ne govorimo. ko će da kaže da ne treba? A ova partija. Tu nedostaje Bunjuel. Jer vi ste mogli sa ličnom kartom da glasate u jednoj mesnoj zajednici pa da odete u drugu mesnu zajednicu. da studira. ne čuje na desno uvo. . Seljak je nepoverljiv. drugi na desnu. što je meñunarodni uzus. Oni neće da dozvole višestranačku kontrolu izbora.svet. na falš materijalu. ne slušaju ih oduševljeno i oni ih gledaju malo ispod oka. Ona u ovom trenutku drži monopol na medije. Ne zna šta mu se sprema na izborima. fizički već dotučen. da li će mu kontrolisati listiće. Sve je učinjeno da jedna stvar koja je mogla da bude i ozbiljna ispadne neozbiljna. . ne čuje na levo uvo. zavarava se. Jedan malo trepće. jer niko vam na karte nije upisivao da ste glasali.Na naslovnoj strani NIN-a svojevremeno je osvanuo S. recimo. seljak još uvek ne zna šta mu se sprema. Referendum je bio takav da je pitanje bilo treba li Srbiji ustav ili ne.Ganjaju ljude po poljima da ih upisuju u Socijalističku partiju. Nije bez veze sada što ove stranke traže izmenu izbornog zakona i idu na mitinge i demonstracije.. Doñe. Napravi se dokumentarac o stvaranju Socijalističke partije Srbije da ostane vo vjeki vjekov.. prave neke silogizme. ona je sazdana na lažima. misli na budućnost?.. govore kao na radikalskim zborovima pre rata. ima u narodu veštih kartaroša kockara.. Bunjuelova kamera da snima "viridijanum". i izvolite.. biće onako.. Ona je napravljena od aparature. 132 . To mora da se reši. Biće ovako. Tu dolaze matori akademici. E sad. ja nemam šta da biram. vi možete da obradite pola Jugoslavije. Sastav je uglavnom jadan. zašto mi polažemo sve nade u Markovića? Pa mi nemamo u Srbiji drugu snagu. mogu da se markiraju listići.Predviña se vjerovatna pobjeda Socijalističke partije u Srbiji. znaju šta je markiranje karata. Ali i ti koji ih slušaju. Pričaju. A kada se gleda ono što se dešava na njihovim osnivačkim sastancima to je ipak smejurija. Gonzalesom. poput Luleta Isakovića(5) i Mihajla Markovića i šište tamo.. Ako ništa drugo. Ceo onaj najgori talog birokratije koji ja znam se tu skupio. tu se nešto priča. Oni šire uporno glasine. Tiha propaganda ide da postoji mašina u koju se stave listići ko je kako glasao. vremenom dotučen. Vasilije iz istočnog dela sela a ovaj zabode noktom i da mu listić. Na primer. ubeñuju. jedan malo ne vidi. iz kog ste dela sela. Tu su onda lagarije.. to je sve sam starac do starca.. Sem toga. bar moja vrsta ljudi. Ako se markiraju karte. Pa pošto traje petnaest dana. Milošević sa evropskim socijalistima Brantom. Kakva je njena struktura? . Jedan se nageo na levu stranu. priča priča. zašto mi u Srbiji. pa odete u Mladenovac pa treći put glasate. Trećina sale. neko ima malo veći nokat kao i svi kartaroši. onaj ko vam deli listić može noktom da vam ga obeleži. Nisu ljudi krivi što malo ćopaju i trepću. S druge strane kad pogledate.

Pa sad ili kao Belgiju ili kao Luksemburg ili kao Švajcarsku ili kao SAD. Vi sada treba da se napregnete pa da vidite da li je zagrebački ili beogradski spiker i da li je ekavština ili ijekavština. ne mogu da razumem da u NIN-u. Lazareve. koliko vidim. Važno je samo zaustaviti agresije. Eto vidite.mali veliki čovek.. pa obukao svoju uniformu. A sem toga.NIN dve godine nisam čitao. otišao u vojni odsek u neko malo mesto u Nemačkoj.. ako je reč o ravnopravnosti kultura.. Tandara broć! Ta sujeta. Ovi naši rogovi u vreći su mnogo manje različiti nego što se to nama čini. Ako tražimo da imamo u svojim selima natpise prvo na ćirilici pa na latinici. Ja. običnu državu. ipak. a posle po njemu i čuveni nemački film. ipak. Prema tome. razume se. Onda je otišao u drugo mesto.. a to je kako da imamo jednu normalnu državu. Taj jedan čovek koji se digao. sve je to ornamentika prošlosti. Kad doñe drnda-drnda. jer bili bismo dosadni da nismo. u okvirima svog identiteta. mada su im. I Aleksandrija je bila jedan 133 . vojne. koji je malo šenuo čiča. onda dovode u zabunu Srbe i Hrvate. O svemu i svačemu se priča. šta radi ta televizija.. i dobro je što smo raznovrsni.Znate šta. vi se čudite kako oni govore. kulturni konteksti su neprikosnoveni. kad nañete Radio-Zagreb. Znate. Inače. slažem se. . to je subcivilizacija laži. narodnjaci slični. To je važno. Neka ljudi to formiraju koliko formiraju. onda svakako da islam ima isto toliko prava da se buni koliko i pravoslavci i katolici. i to dosta ozbiljna država. mislim da se zvao Kapetan iz Kepenika ili tako nešto. Kakvo bošnjaštvo? Muslimani ako se nazovu Bošnjaci. Pre rata. da se opet vratimo na Slobodana Jovanovića.. u treće mesto i na kraju krajeva.. mi.. Prema tome. to stoji. sazvao i pregledao knjige. Televizija je ujednačila jezik i Srba i Hrvata kao nikad u istoriji. postaje sve relativnije. Govori o nekom rezervnom kapetanu. Samo i to. Ali sve to spada u dekoraciju.Pa dobro. onda će i muslimani da traže da imaju na arabici. zaboravljamo da je Bosna postojala kao država. i ne znam ni ja kakve. fizičke. mi stvarno u istoriji Srbije tako nešto bedno nismo imali. kultura to posle ujednačuje a raznovrsni konteksti su lepi. Kulturni identiteti. Tu neke sličnosti ima. Ne vidim ništa zlo u tome. .. održala se posle ove marovske srpske. sve tačno znao.Kako gledate na politička gibanja u našoj centralnoj republici Bosni i Hercegovini? . . jasno je da to ne može.U posljednje vrijeme aktuelizirana je i teorija o bošnjaštvu. samo se ne priča o onome što je najelementarnije. Zamislite sada da cela Jugoslavija peva iste narodnjake. malo je falilo da napravi opštu mobilizaciju u Nemačkoj. Mi nismo ono što nismo. i oni su Bosanci. Pogledajte vi šta rade te moderne komunikacije. ekonomske. Postoji nemački roman. Znate šta. dok ga nisu uhvatili i strpali u ludnicu. prijavio se kao kontrola. Pa to vam je to. pozvao ih. ne reaguju na takvu glupost. Tu si gde si. u kome još uvek sede i neki ozbiljni novinari. Bedna figura. hajdučke Srbije. ta akumulacija kultura je savez. Sad će on sa Brantom i Miteranom. pa i biološke. Da nema muvanja više. tu su uglavnom slični.

Ovo sad vitlanje. da ćemo mi ipak moći da završimo stvar s pevanjem. Sad se uzvitlava tu užasno oko tog Sandžaka. Vrlo 134 . smatrao da treba da počnem da ratujem s Turcima. koji nam je blizak i koji možemo izbliza da vidimo.. To je lako uzvitlati u ljudima. Isti je slučaj s Kosovom. ali to apsolutno treba zaustaviti. Samo. Te jame bi mogle da posluže u sasvim druge svrhe u ovom trenutku.. Ja ne znam ko je tu kriv što su Srbi odlazili sa Peštarske visoravni. ljudi silaze u toplije krajeve. gde mi je teča bio advokat. to su geni. i tako dalje. zločine na Kosovu. Hrvata i Muslimana još. Sinkretizam kultura može da bude i te kako dragocen. Mi sve govorimo nešto Srbi i Hrvati. A sad.. Zima velika. nije ništa dogodilo. ovce se više ne gaje.Ipak. kad je počelo iseljavanje. da se izmeñu Srba. neki tako čudni pojmovi. bilo je i tih genocida. ako uzmemo brutalnosti na Kosovu. prvo će kame u bosanske trbuhe. to će se lako uzvitlati. povela je i mene. . u svemu ovome čuju se i neki ohrabrujući glasovi razuma. dakle više. neke Buhare. To je trebalo umeti pratiti i na Kosovu. To je dobar znak. Baš kad govorimo o Muslimanima mi moramo da shvatimo da oni imaju najveći strah u ovom trenutku. Ja kao arhitekta ne mogu da zaboravim da postoje neki Samarkandi.. . mi moramo da poštujemo islam. bule. ? Sve se to može i mora obaviti. a on kaže: "Ma kakvi Srbi i Hrvati. da kucnem u drvo.Nama najmudrije govore ljudi iz inostranstva.Kako to da svojevrsna antiislamska kampanja sadašnjeg srpskog rukovodstva nailazi na odziv u dijelu srpskog naroda? .To su geni. Tog trenutka sam ja. Ali je bila ipak jedan od intelektualnih centara Starog sveta. Srbi i Hrvati. pa je otišla u Kumanovo. apsolutno! Prvo. Jedna je utešna činjenica. Turci. baš prekopavati mrtve. bilo ih je. nije samo jedan. pa bi videli da su razlozi ekonomski." Misle da sam ja iz Skoplja. Desimir Tošić. ta imena ranije nisam sretao. 1929. To nam je u genima. Znači. da su oni najpomirljiviji. U to vreme to je bio Bagdad. ja se nadam da opet i to ne može dugo da traje. i kupili su mi neki pampurač i ja sad stalno izlazim na pijacu i vičem: "Padni Turčine!". ludo Skopljanče. zatim ovog vašeg Bosanca Adila Zulfikarpašića. kad sam stigao tu kao dete od šest godina." Bosna je ipak najrovitija. Mogle bi da posluže kao memento šta nas čeka ako nastavimo sa našim ludostima.. ali mora se obaviti da to bude verodostojno. siromaštvo. kulturni i slični pa bi se pomoglo zajmovima malim fabrikama. srećom. godine.. da postoje čudesa nad čudesima koje je napravila jedna civilizacija. I zato se ja nadam da se to ipak neće završiti sa pucanjem. To su procesi koji nemaju veze sa nacijama. a Makedonci kažu: "Gle. Oni su ipak najugroženiji. velika stada. Onda se završava sa jamama. jednu veliku kulturu. Turci u galabijama čalme. Opet treba da budemo srećni što imamo još jedan kulturni model tu. Kad sam ja bio klinac. slušajte. pa sam ja kao klinac video orijent. Čitao sam nedavno. A nad Muslimanima je za vreme rata izvršen težak genocid. kad se moja majka razvodila. Pametni ljudi bi se upitali zašto.sinkretizam kultura. To je ono što nazivam održavanjem etničkih ravnoteža i što je veoma važno. Tako je i Branko Ćopić govorio. .

Tamo se u meñuvremenu svašta dogañalo. on nije smeo da ode na Kosovo osim onaj jedan jedini prvi put. a on je jedanput došao sa pratnjom. nije hrabar. Jednostavno. voña Srba u Krajini. Govore nam. novinar. septembar 1990. Sad će on tamo da lupi nešto o čemu će se pričati petnaest dana. načelnik Generalštaba JNA. Antonije Isaković. Psihijatar. Treba javno lepo reći naciji da im šef. 2. Doñe mi jedan seljak pa kaže: "Ma niko valjda nije lud da ratuje. izašao na druga vrata i pobegao. pa će posle da smisli nešto novo. Intervju: Srñan Kisić Naši dani. ušao u salu. Šta će tamo da priča? Ide tamo da ruši Markovića i reformu. ne ludujte! Samo ja. On nije hrabar. ti ljudi spolja smiruju. 5. To je Milošević. Partijski funkcioner za vreme Tita. De Gol bi tu otišao da razgovara sa Albancima. Napomene: 1. jer on svakih petnaest dana mora da uradi ponešto da bi se zaboravilo ono prethodno. Vidim i Meštrović sad daje vrlo umerene izjave. ne znam koji put to ponavljam. da se pojavi. diplomata u vreme Slobodana Miloševića. ali dosta je jedan da bude lud. 3. 135 . koji proklamuje velike istorijske zadatke. Aleksandar Prlja. To je tragična politika za jednu naciju. 14. tvrdim da je glavni agens sveg tog ludila ipak kod nas u Srbiji. da li će se on usuditi da ode na Kozaru? Nisam baš sasvim siguran. Kojim načinom i šta će da priča? Možda će i da skupi hrabrosti. Blagoje Adžić. stavlja u izgled ratove i sprema se da bude vrhovni komandant. Tako da baš nisam siguran da će on da skupi hrabrost da ode na Kozaru. On je kukavica. Kako li će to izgledati? Prvo. i na kraju." Kažem: "Niko!" a on mi odgovara: "E. 4." I to jedan na takvom položaju. To je direktno draženje. Sad će da trči na Kozaru.pametni ljudi. Sarajevo. on nije hrabar.

Nama se Srbima bezočno. U nepogodni i neveliki beogradski stan preseljava se danas ono bez čega se ne može.svaki stav krije neku podvalu. nemaju normalne škole. sa ñacima .Politika je razvila celi sistem obmana i privida. ulijeće se u dubinski sloj lagarija. Okružuju ih bednim i apsurdnim lagarijama. mislim specijalno na sredinu u kojoj živim. ni jedna vest sasvim točna. upravo u trenutku kad je trebao završiti neke važne rukopise na koje čakaju izdavači s ove i s one strane granice. Ružno je istjeran iz ateljea što ga je imao u jednoj staroj školi u selu Popović kraj Beograda. utiču na svet emocija. koliko ni jedna činjenica nije sigurna. bez imalo stida. i Frana Supila. ostao je ovih dana bez prostora za rad. jedan od vodećih srpskih intelektualaca. Danas . To ide do te mere da čovek prosto odbija da gleda.12. pod firmom demokracije i narodne pisanije. umjetnik svjetskog renomea. Na žalost. koji je tada s neviñenom žestinom i isljučivošću grunuo na političku scenu.imao brojnih problema što očito još nisu okončani. servira monarhistički. Zbog tog je briljantnog političkog teksta čovjek . spominje Tita.jeste opasni uticaj te korozije laži na djecu. mi ovog trenutka već jesmo u subcivilizaciji laži. Ne čini li Vam se da je potreba za istinom danas još veća nego onda? Bogdanović . više ništa ne znaju. Život okružen lažima Bogdan Bogdanović. sve sofistikovanije. Ljudi moji. Neki dan na okruglom stolu partija predstavnik jedne nacionalističke stranke.jer celi sam život proveo sa mladima. Upravo se navršavaju tri godine od Osme sjednice Centralnog komiteta SK Srbije povodom koje je Bogdanović rukovodstvu svoje tadašnje partije napisao pismo. unaprijed raskrinkavajući duh pravovjerja. da čita. koje je to neznanje! Oni ništa ne znaju. govoreći o tome ko je sve bio protiv Srba u proteklom ratu. ljudske duše. laži su sve suptilnije. reakcionarni ustav. graditelj i pisac čije će knjige vjerojatno biti podjednako trajne kao i njegovi monumentalni spomenici. Ono što me posebno brine . Gledam sad tu raspravu oko srpskog ustava . ali vjerujem da nismo jedini. opsedaju pamet. kao onu vrstu fanatizma što je svojedobno vodila u vjerske ratove i istrebljenja. Čudno koliko ništa nije ono čim se predstavlja.Prije tri godine rekli ste mi u intervjuu da se "nema vremena više za bilo šta drugo sem za istinu". lako vidljivog sloja laži. Ali nakon tog gornjeg. Bakarića. guraju ih u svetove isfabulirane 136 . Ali to nije jedini povod za razgovor. Ona su zbunjena.koji po svom obiteljskom pedigreu i po osobnom prtljagu jeste nesporna nacionalna veličina . pa sam svoju knjigu Mrtvouzice pre dve godine zaključio rečenicom da srljam u civilizaciju laži.

jer ona je onda za njega opasna. koja hoće tvrdo da obeleži neku svoju tačku i zapetu. Ne znam da li se varam. njeni najtvrñi vernici završavaju u još žešćim krajnostima. koja im daje pravo da agresivno brane svoje ideje i da ruše tuñe. Odnos prema istoriji simetričan je onom ranijem odnosu prema klasi. neću da upotrebljavam reč mit.istorije. . Narodi s velikim istorijama podsmevaju se svemu i svakomu iz svoje prošlosti.000 raznih spomenika i obilježja NOB-a i da veliki dio toga neće izdržati probu vremena? . jer mitovi su previše ozbiljni i duboki za ovo čim nas se opseda. Zato su antikomunisti samo boljševici okrenuti naglavce. Da li će početi i njihovo nasilno skidanje ili neće . ista vehemencija s kojom se stvari napadaju i brane. Istorija je hipostazirana. da pravite viceve na račun nacionalnih junaka. jezik. ideologija. Narod koji nema snage da ima distancu prema istoriji. karakterološki tip se nije promenio. koji ne može da postavi prema njoj ironičan odnos. samo je dobio drugi znak. negde ekstremna nakaradna konstrukcija sveta počne da ruši. Rekli ste mi jednom da u Jugoslaviji ima oko 12. . ne smete da se šalite.Kad bih se vratio u vokabular boljševičkog vremena rekao bih da je danas nacionalizam poslednja rezerva boljševizma. spomenička Vam je arhitektura inspirirana narodnooslobodilačkom borbom. zašto takva najezda laži? . Je li to svesno pripremano kao neka moguća poslednja odbrana tih apsurdnih teorija ili je to spontano . treba jednostavno biti drugi čovek. iz tih centara ortodoksije. da onog trenutka kad se taj ekstremni. koga sam gradio pedeset i neke godine. Treba menjati način mišljenja. svoju predstavu. ali apsolutno sve je ostalo isto. isto osećanje superiornosti.Spominjete boljševizam.Upravo zato jer Vaša ocjena ne vrijedi samo za Srbiju. od policije. Jednostavno. uverenje da iza njih stoji vera. Oni nikad nisu ono što misli generacija koja ih podiže. odakle. Mentalni. 137 . u verskom i nacionalnom ludilu. taj ne bi smeo da ima istoriju.Vaše je graditeljstvo na neki način vezano za historiju. metafore. konstrukcije. kao slepi miševi kad spavaju: glava je dole. iz najtvrñeg jezgra. za ironiju. što Vam se čini. Istorija je onda otrov. slike.Razume se. ali čini mi se da nacionalizmi u celom istočnom bloku kreću uglavnom od bivših NKVD-ovaca. Čak i kad se okrenu naopačke . Živimo u stravičnom vremenu u kome nema mesta za skepsu.ne znam. Da ne bi bilo zabune: može li se govoriti o boljševizmu i u onom što se prezentira kao antikomunizam? .to ćemo još videti. . svestan sam te relativnosti spomenika. Karakteristično je. ali u krajnjoj liniji to je svejedno. A to nije baš jednostavno. Čak ostaje isti stil. nekog prerañenog nacionalnog osećanja.Mislim da ih je od tada već dosta oronulo.ništa se bitno nije promenilo. za distancu. sad ne smeta da dovedete u pitanje vrednosti nacionalnih veličina. neću reći utopizam. Nekada niste smeli da sumnjate u vrednosti socijalnih postulata. Od svog prvog spomenika jevrejskim žrtvama u Beogradu. Reč je o modelima mišljenja. svoju sliku sebe samih.

Volim barok. A on je zapravo strašno zlo dvadesetog veka koje je pustilo duboke pipke u ljudske duše i ljudska shvatanja. ostaće kaoi spomenik i samo će posredno svedočiti o namerama onih koji su ih podigli pa će im na neki način to ipak biti neki plus.Upravo zato što je većina Vaših spomenika vezana uz tragizam žrtve mislim da ste pravi čovjek da kažete što mislite o ukidanju Trga žrtava fašizma u Zagrebu? . . Onoliko koliko se dodiruju s kontinuitetom ljudskih sećanja . možda desetak godina. neki kao četnici. nadistorijskoj sudbini čoveka. Za svoje sam potrebe. neki kao ljotićevci. simbolima. da ne govorim o nekim implikacijama koje bi tek mogle da nastanu. životu i smrti i o njegovim granicama izmeñu dobra i zla.toliko nalaze svoje mesto u vremenu. A sve ima mnogobrojna značenja. A kad smo već kod notacije i konotacije. to je opet opšta bolest ovog vremena što sve hoćemo da denotiramo i sve hoćemo da dovedemo do jednog značenja.Mislite da ti spomenici u novom vremenu trebaju da stvore jedan novi legitimitet po kome mogu opstati? . pa ono što od njih ipak vredi to će da traje kao forma. Kad doñem u Samarkand. ne mogu da se ne poklonim islamu. bez obzira što je definisan rečima. kao i štošta drugo.svi su oni žrtve fašizma. To je spomenik. Kao što mi kažemo za one pre nas: lepe su nam stvari ostavili. u nekom svom drugom. Pojam fašizma je kod nas. Cele su generacije žrtve fašizma. A oni mogu stvoriti taj legitimitet samo snagom svoga saopštenja. ima svoj život.Spomenik posle postaje nešto drugo. svojom unutrašnjom logikom znakova i simbola. neki kao partizani .Neshvatljivo mi je. .sloboda narodu. bio sužen. trećem planu govore i o toj vanistorijskoj. Većina se mojih spomenika vezuje za realna stratišta. Tako da ne vidim kako normalan ljudski mozak može da povuče jedan takav naslov. opšteljudska vremena. gledali su šta on konotira. Ne razumem to. Kad sam prošle godine dobio Piranezijevu nagradu za spomenik u Vukovaru mislim da meñunarodni žiri uopšte nije pitao šta taj spomenik denotira. o njegovom rañanju. Moji drugovi iz škole koji su rasejali kosti.Apsolutno. Treba razgovarati o smislu te sintagme i o tom prostoru. Govor arhitekture i smisao oblika drukčiji je nego što se obično misli kad se krene graditi somenike. skidam kapu i jezuitima. a kad se setim da je to jezuitski stil. Kad su moji spomenici u pitanju.da ne povredim svoje prijatelje suborce . za groblja. za apologiju svojih spomenika. Njegove su šrtve i oni mladići pod Staljingradom. ja sam toga od početka bio svestan i zato sam stalno tragao za arhaičnim oblicima. on je bio nekako . računajući da je ova Jugoslavija toliko složena i komplikovana pa da je bolje da krenem u neka predbalkanska.ali bio je jednostavno: smrt fašizmu . za stvarna mesta stradanja žrtava. konstruisao izraz antropološko sećanje. a svi funeralni spomenici. toposu koji je tim imenom simbolično obeležen. To važi i za sakralnu arhitekturu. kojom se uklapaju u ono što bih nazvao antropologijom memorije. Treba sačekati da proñe ova groznica osporavanja. A sem toga ne mislim da je dobro igrati se 138 . spomenici koji se vezuju za čin smrti. i samo posredno obeležava svoj povod i svoju prvotnu inspiraciju.

Razgovaramo točno tri godine nakon Osme sjednice koja je kamen meñaš u rušenju Jugoslavije i otprilike tri godine otkako ste napisali svoje pismo Centralnom komitetu svoje bivše partije kao svoj svojvrstan obračun s njima. To mi je bilo cenzurisano. Ali nadam se da će to biti povučeno. što je zapravo onemogućavanje u radu. blagonaklonom ironijom gledamo svoga Mihaila. Od tada su krenule osude. Ako Vam kažem da je ona sada direktor jedne fabrike u Mladenovcu . Koliko znam taj je trg sasvim mirno. Kao predsjednik Beogradske skupštine rekao sam u intervjuu Oku da me smeta što na zagrebačkom Trgu republike nema bana Jelačića. dragocene su mi. jer motivi jesu bili i patriotski. jedna je neuravnotežena žena. ali su ipak u prvom redu bili lični. Sve ostalo posledica je upravo te inicijalne iskrenosti. Kao što s jednom ljupkom. oči u oči. Ali hoću zapravo da Vas pitam kako danas. jer su od njega siromašniji oni koji nemaju takav autoritet koji bi im mogao reći istinu o njima samima. Deljeni su stanovi za pisma redakcijama: Blažo Perović(1) koji me je meñu prvima ispljuvao isplaćen je sa 150 kvadrata. . 139 . Mislim da ti troškovi odgovaraju onima koji bi bili potrebni za štampanje mojih sabranih dela. to su isto tako tvrdi spomenici kao i oni od kamena. u novinama tražila da me isele iz Beograda. Rekli ste tada da ste morali napisati to pismo kako biste branili svoju osobnu čast. Sada su Vas ostavili bez ateljea.Hvala Vam na ovim rečima. Dobro plaćeni. gledate na sve to što se tada dogañalo? . mislim da narod kojemu ste pisali može biti sretan. To datira od Osme sednice. Iako niste bili nježni. ali mogle su se te pare i pametnije upotrebiti. To je pismo meni ogromno pomoglo. kad u Beogradu može knez Mihajlo.onda je sve jasno. Prvi put sam ja sa svojom partijom porazgovarao lično. prozivanja. Napadi na mene uglavnom su bili honorisani. pretpostavljam da bi Zagrepčani gledali svoga Jelačića.gradskom toponomastikom. . spontano dobio taj naziv koji je očigledno istorijski na neki način već bio u sedlu. A to je ista priča i ista greška: kao što se nije smeo dirati ban Jelačić tako se ne sme ukidati Trg žrtava fašizma. što je nekima kao nešto smetalo. Na neki bih način mogao biti ponosan. Meni se čini da ste na jedan predivan način. to je nešto pre Raškovića.Ne može biti slučajno. pisma. nije objavljeno. Menjati ga sada nije dobro ni što se principa tiče. na primer. To je pismo za mene bilo kao skidanje nekih čini. Ali to se ne sme dirati.Da li se u ovom rušilačkom vremenu bojite za svoje spomenike? Bilo je prijedloga da se neki uklone. od pisma koje sam tada napisao svojoj partiji. Ja sam vrlo mnogo koštao moju domovinu. Kad se sabere sve što su isplatili ljudima koji su me likvidirali . moju užu domovinu i moj grad.to su ogromni iznosi. Godinama sam se u Beogradu borio za očuvanje toponomastike. možda i sa svojim narodom.Očito je da oni koji su to odreñivali imaju neke svoje prioritete. nakon tri godine. skidanje neke nametnute mi prisile u ponašanju. Kako objašnjavate to što Vam se dogaña? Vjerojatno nije slučajno? . iznoseći gorke istine. branili time i čast naroda kome pripadate. čak sam se poigravao: zašto ne on. jer ne vidim da tako može da ostane.

kad se traže njegovi koreni. Bilo je osnova i raspoloženja za neka razumnija rešenja. Koliko vidim. njima je retorika otvorena. oni sad objašnjavaju nešto drugo. Ali za razliku od proteklih godina kad se godišnjica te sednice obilježavala.kažem naše. dakaže šta mi tamo možemo. Vidite sad se slavi ova seoba Srba. Jer nije im sad lako da na nju podsećaju. oni pričaju iste priče. sad su kao socijalisti. no ja sam posle tog pisma bio deset godina mlañi. onda ćemo ih naći meñu intelektualcima isto tako kao i meñu egzekutorima. oni će nositi taj pečat. Danas je verovatnije da je poraz na strani onih koji su tada počeli da ruše Jugoslaviju.ako takvog uopšte ima . Milošević je krivac broj dva. šta smemo. jer znate naše su duše danas . ali to je najjači argument koji u ovim godinama mogu da upotrebim.To je manje-više jasno. A što se tiče Osme sednice spadam u one koji su tada svrstani u . šta se poručuje. opet se govori o nekoj 140 . U stvari. memorandumske filozofije. On je kao govoreće političko biće . nego su još sve stravično pogoršali. Usporede li se ondašnji njihovi recitali o spašavanju tekovina revolucije s onim šta sada govore . čak i neposredne memorandumske aparature.proizvod jedne memorandumske klime. inače sve je drugo isto. da se postavimo jednom prema tom pitanju onako kako bi se postavio jedan normalan savremen narod. svakako bi naša situacija na Kosovu bila povoljnija. Da nije bilo takve Osme sednice.kaže istinu o Kosovu. znači partijske karijeriste. mogao sam mnogo pitomije i sigurnije da sa samim sobom razgovaram. Mislim da je sve kasnije što sam radio bilo podstaknuto tim činom oslobañanja. Vrlo je nejasno šta se njom kazuje. ja sam našao sebe. samo su neke reči izostavili. mi smo sami sebe izolovali. No.Danas je apsolutno trenutak da neko ko ima autoritet u srpskoj naciji . te duševne izolacije. . kad se budu razmatrali uzroci srpske tragedije.poražene snage. Ako se vratimo na fašizam. Ona najtvrña marksistička linija iz tog vremena. ta je Socijalistička partija Srbije pokupila vrhove nomenklature. Pisci mogu da pišu i treba da pišu šta hoće. On je neorginalan. I to je ono od čega će teško trpeti mladi ljudi.kako su nas često odtad zvali .jer ne možemo govoriti o njemu kao o mislećem političkom biću . te duhovne. Smešno je da ja sam to pričam. šta ne smemo. sada je tadašnji pobednici više ne pominju. krivac broj jedan su oni koji su mu dali duhovnu podlogu. Milošević je u neku ruku egzekutor. . ali kad se neodgovorna i fantastična retorika počne da pretače u politiku onda nastaje katastrofa. jer stvarno sad moram i sebe tu da ubrojim .osamljene.Kako Vi gledate na mogućnost rješenja kosovskog pitanja? .mišljenju. šta ne možemo.Što mislite o tezi da je na Osmoj sjednici pobijedila memorandumska linija? . pokupila je krem partijskog aparata. Mislim da će se jednog dana. Poraz je na strani onih koji za tri godine ne da nisu ništa uradili. meñu krivcima ipak pre naći pisci nego političari. Da ne govorim da ne bi bilo te pogubne izolacije Srbije. danas bi trebalo videti ko su zapravo poražene snage.onda je to zastrašujući salto mortale koji se ne da ničim obrazožiti.

. Znajući Albance kao ponosan narod.Niste prvi koji mi govore o čovjeku koji bi srpskom narodu trebao reći istinu. kao mi Srbi smo i tu bili nešto teško pogoñeni sudbom kletom i udesima istorije. Tako da verujem da bi takve reči donele olakšanje. Postoji li. on samo prebija i šalje policiju. Narod to zna. Znači. pa smo sa siromašnog Kosova otišli u bogatije krajeve i počeli da potiskujemo. Pa bi narodu trebalo objasniti da su na Kosovu. Rekli ste da se intelektualci u tom smislu nisu baš iskazali i to je zajedničko svim našim sredinama. nego bi se možda našla i neka druga rešenja. On tamo više nema šta da traži i on sam to zna. ali i grčki su talismani uglavnom izvan Grčke. Ovo šta sada Milošević radi na Kosovu je bezizgledno.. ka ratu. Treba to dovesti u savremeni kontekst. po 141 . istina. jer on ipak oseća da sa Kosovom stvari klize sve gore i gore.. a laknulo bi pre svega narodu. A narod isto tako zna da. istina. ali ne mogu. neka enklava. Mañare. trebao bi nam neko poput De Gaullea. Pala je krv. jer on pre svega ne radi ništa. . recimo..Mislim da bi bio užasno napadnut. Ali gde da ga nañemo? . ali naseljavamo neke krajeve gde nismo bili u većini. koji je vrlo pomirljiv. u Maloj Aziji. Srbija je i pre njega imala malih ljudi koji su bili stavljeni u situaciju da se ponašaju kao veliki. zaloge našeg identiteta. zagonetan.Da. tipa Svete Gore. U Srbiji se već govori o ratu. neke ravnoteže ima. Verujem da bi laknulo čak i ovima koji tvrde da će Kosovo ponovo naseliti Srbima. nego će da ginu deca koja uvek ginu u ratovima. nekoj tragediji. od Aleksandrije do Srbije. naši talismani. zapravo okretanje ka toj vrsti rješenja? . . Mi već govorimo o ratu. utoliko je potreba za njima veća.Ali. uništen. jeste. da nismo s njima sada istinski neprijatelj ne samo čuvali te svetinje. .drami. nije li posljednji Miloševićev govor. ali to je sad tako daleko otišlo da je teško shvatiti. Govor je. Ali tako se mora završiti. mi sa Kosova odlazimo već 200 ili 300 godina.. ne bih umeo da ga objasnim. ali istodobno svi dodajete da bi taj čovjek vjerojatno u prvom trenutku doživio osudu? .Ako je to okretanje ka toj vrsti rešenja . koji se zanose suludim stvarima. ali bi ga svi poslušali i svima bi laknulo. neće da ginu oni koji nose šajkače i kokarde i pevaju po kavanama. oaza. Za njega bi bilo neophodno da pročita Slobodana Jovanovića kako bi video celu farsu srpskih političkih borbi i onoga što je Jovanović zvao malim velikim ljudima. ubeñen sam da bi nam oni . žigosan. možda je svestan da je njegova politika propala ili samo taktizira u odnosu na neke dalje pregovore u Jugoslaviji.da se nismo s njima zakrvili. . ako doñe do grañanskog rata ili pravog rata. čovek koji je dozvolio da padne krv i koji je stalno izazvao još veće krvoproliće. Treba neke stvari dovesti do elementarne istorijske pravde.on nije čovek koji može da ga sprovede. ne može sada da nudi neku ruku pomirnicu. Tako nam nema perspektive.Ovakva vremena nisu pogodna za razumne ljude. ne može drugačije.

u čudnoj sam situaciji kako traje moja borba protiv nacionalizma sve više osećam u sebi neke nacionalističke porive. Osećam neku vrstu trpnje. a pesimizam da se rat neće izbeći. podvlačim nacionalnu. u Srbiji neka intelektualna snaga koja bi mogla preuzeti na sebe odgovornost i ponuditi mirna rješenja? . Milošević će biti krivac za nacionalnu katastrofu.To misle mnogi. čije korene. Kosovo je izvan mogućnosti razmatranja. Znamo svi da su intelektualci na razne načine zavisni od vlasti. .Prije stanovitog vremena rekli ste da u Srbiji nije isključena mogućnost ponavljanja rumunjske tragedije? . s Crnom Gorom isto neće biti po njegovom.zemlja mi je prebijačka.a niko ni glas da digne. Mirku Kovaču razbiju glavu. Pišući pismo prije tri godine. pre toga je Pekić dobio batine. Optimizam se svodi na to da će se ipak sve svršiti drekom i pevanjem ali bez pucanja. da li slučajno ili ne. koja seže još od srednjeg veka i koja se u prošlom veku reflektuje kroz dve dinastije od kojih je jedna okrenuta prema Centralnoj Evropi. sve više sam svestan njene tragedije. pravoslavne . sve više se brinem za sudbinu svoje nacije. još pre su istukli Mićunovića . Pesimizam u odnosu na srbijansku sredinu svodi se i na to da ćemo se mi na kraju krajeva sa Miloševićevom politikom naći na minimum minimuma. pogrešio sam jer sam celim njegovim tonom pokazao da računam na inteligenciju Beograda. a druga je rusofilska. ali ako sad Milošević pobedi . kad su srušili progresivističku naprednjačku stranku i stranku industrijalizacije. a što mu tovare u suštini minorni agresivni političari.Vama. Nije prijatno kad se nañete u istom bloku s Rumunijom i Bugarskom. . i mi ćemo se naći na svom nacionalnom minimumu. Onda ta večita srpska dilema izmeñu Istoka i Zapada. Niste uspjeli. Posljednje pitanje: ne mislite li da je srpski narod sada ipak malo prodrman svim onim što mu se dogañalo u posljednje vrijeme? 142 . Ta podeljenost je još uvek.a pretpostavljam da će pobediti .danas su po istom modelu zbunjene i sluñene Rumunija.Svojim pismom htjeli ste podrmati svoj narod. Miloš je uglavnom pismene ljude prebijao . ali mi smo manjina.Smenjuju se optimizam i pesimizam. S Vojvodinom ne ide i neće ići onako kako on misli. Znate. da ćemo istinski završiti kao Beogradski pašaluk. A evo.Krećem se u krugu istomišljenika koji su se itekako manifestovali. na nivou kneza Miloša. . trpljenja zbog onoga što moj srpski narod prima danas na svoja pleća. Mislim da je ta narodnjačka populistička drama Srbije počela davno pre Miloševića. mogao je čovek da pogine. Srbija i Bugarska.sve tri. To je nešto što se ne može objasniti. nego i u ljudskim dušama. Da li je to deo nekog većeg svetskog ornamenta koji ne razumemo.Vrlo ste pesimistički raspoloženi? . Tri zemlje na Balkanu . počela je s pobedom radikala u Srbiji.nas čekaju mračna vremena. ishodište ne dešifrujemo ne znam. ali ta se vrsta indolentnosti ne može prihvatiti. čeka nas loš srpski devetnaesti vek. ne samo u tradiciji.

. Ne mislim više da ludosti jedne naopake srpske politike. direktor "Naučne knjige" Intervju: Jelena Lovrić Danas. jer.jer neću da je vezujem sa Srbima. 143 . više se ne sme ćutati. oktobar 1990. Blažo Perović. Napomena: 1.u to ne sumnjam. Ali neka ipak bude rečeno. 2.. A to je stravično. Dugo o tome razmišljam. na kraju krajeva. Ali da mogu Srbiju . Procenite je li ovo drastično za objavljivanje.mogu da bace u haos celu Jugoslaviju. ja imam prava da postavim pitanje da li je on baš pravi Srbin ili nije . Srbija može da se gurne u grañanski rat s Albancima ili čak u rat s Albancima uopšte. ali bojim se da to ne bude jedina moguća metoda trežnjenja. To su zastrašujuće perspektive. na kraju krajeva. onda ja treba da dam i posljednji odgovor.. zapravo Miloševićeve politike . Neke srpske katastrofe. Zagreb.Kad kažete da je posljednje pitanje. ali treba stisnuti zube i skupiti hrabrost pa javno reći: plašim se da trežnjenje srpskog naroda ne počne tek posle katastrofe.

Objavljivanje "Memoranduma" dovelo je do masovne političke uznemirenosti. Koristim i neke kliničke termine. Vi ste se prvi usudili da javno obznanite svoje neslaganje sa metodama pritiska i represije koje je ona sobom donela. Sada je. situacija.. pre svega. Što se same kompozicije teksta tiče. sednica. o povratku magijskoj svesti. vrlo teška i iznutra. sada već čuvena. 8. Ona je. Reč je i o regresiji. Mnogo toga što je u njemu zapisano u prilici sam bio godinama da slušam. srušile su gordi Jerihon. takozvane trube jerihonske. recimo. brojne britke i blistave analitičare jednog sramnog stanja. baš 144 .Ton vašeg pisma.. političkog i duhovnog. i uputstva (ono o ekonomiji) još iz realsocijalističkih posleratnih godina. Izgleda li vam neverovatno da trube mogu srušiti i Jugoslaviju. Nisam pretpostavljao da će imati tako dalekosežne posledice. . Oni nemaju dlake na jeziku. Kako ste doživeli njegovu objavu i kako o njemu razmišljate danas? Bogdanović . . . . teška. živimo u vremenu kada su dragačevski trubači u politici prilično efikasni. precenio široku publiku. kako i sami rekoste. onako kako se reflektuje u svakom pojedincu.. očigledno.Meñutim.Nažalost.Trube Isusa Navina. prva polovina podseća na resorne izveštaje. mislim na mnoge spoljne uslove egzistiranja. kako sam ga razumela. nisam uzeo u obzir i neke naše etničke. meñutim. reč o političkoj magiji rušenja.13. odnosno rasne prednosti. Naši poslednji Mohikanci su ispali tvrdoglaviji od onih pravih. što je mnogo gore. Imamo. jedan političar psihijatar ne ponaša kao ošamućeni plemenski vrač? . Tri frtalja jednog kralja Nedjelja ... U drugom delu trešte trube i trumbete jeftine nacionalne retorike. ili sam. pa je. bilo bi sasvim suvišno. o političkom začaravanju biti-imajućih rušitelja.Tekst "Memoranduma" pročitao sam teško i sa dosadom. Ali.. Te su parole. baš kao i u biblijskom primeru. upućuje da je ono bilo pre svega namenjeno intelektualcima. Sem toga predvideli ste da će Srbija kočiti put Jugoslaviji ka jednom moderno ureñenom društvu. Zar se.. Vaše figure da ćemo ostati poslednji dogmatski Mohikanci na Balkanu mnoge je veoma nezgodno kosnula. Kako u ovom trenutku vidite situaciju intelektualaca u Beogradu. Priznajem da sam tekst potcenio. imale svojih dejstava. jer su granice zdravog i načetog razuma u našem današnjem trenutku uveliko pobrkane.. a to ne bi trebalo da činim.Da kažem da je teška. da budem kritičan i prema sebi. .Ubrzo posle "Memoranduma" došla je.

Kad treba da se oglase. okićeni doktoratima čiji naslovi zvuče danas kao Alfova zafrkavanja. neke tamo). iskreno osuñuje svakojake prljavštine javnog života. Teže dospevaju do reči. vojvoñanske. otvorila vrata zastrašujućem dogañanju naroda u kulturi. pera-sekuritatejaca. kadrovske liste. napola drogirani inteligent našeg vremena. krajnje naivno zastupaju napredana opšta mesta koja više nisu neophodna i. Uzgred. Poluinteligencija koja je i inače (od Benitovih i Adolfovih 145 . sarañuju. u beogradskoj žutoj štampi. zgražaju se nad mračnjaštvom koje je. osokoljen odlukama kadrovskih trutova. postoji i drugi tip: mislim da mnogi ljudi od javne reči još uvek oturaju stvarnost od sebe. deklarišu se protiv boljševizma (nekog drugog. i udaraju na egzistenciju pojedinaca i čitavih porodica. mirnodopska televizija. Pomenuo sam kadrove. satiričari satire. nedoučene. Nije nimalo slučajno što su 8. upravo u ime još drastičnije prevlasti poluinteligenata. kosovske stvarnosti. Ali. na brzinu i napola osposobljene. Ucene su grozne i višestruke. kao što je strah. valjda. Ponekad neoprezno dospevaju i do malog ekrana. ne nalazeći u tome ništa zazorno.otišle su na kurs za pčele.U pismu ste rekli.. za nedoškolovane. aforističari pišu aforizme. na žalost ni izdaleka dobrodušni i duhoviti kao naš dragi Alf. što nije isto. umetnosti. postale su posle naša zla sudbina. nomenklarturu. da je umorna "ta naša Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje žestoko prepolitizirane poluinteligencije".. suviše često. javljaju se gde mogu i kad mogu.Realsocijalizma nema bez poluinteligencije. ta čarobna reč. o nekom apstraktnom fašizmu. sednicu izneli uprvo ti i takti marksoidi sa Malmeka. sinonim je za poluinteligente. srbijanske. često.zato. s neke druge nevidljie strane. peradezinformatora. koordinacione komisije na kojima su se iz redova nesuñenih pčela nominirali direktori muzeja. Da li distinkcija još i dalje važi? . dakle kolaboriraju. apostrofiraju moćnike (neke druge. nekog tamo). i to ne bezrazložan. arhitekturi. Sve u svemu. ne dotiču se stvarnosti. njihova unutrašnja intimna situacija mnogo jednostavnija. zgraža se (kako i ne bi?) nad poduhvatima pera-ubice. u pitanju je mala ljudska slabost. mada bi moglo i biti . Bez nje on se raspada. dekani fakulteta. Ona je. E. to još i nije najveći greh te pobedničke sednice. No. on osuñuje duhovna razbojništva. govore o nekom onotamošnjem staljinizmu. kao što je rečeno. citiram.ispunjavaju bezazlene glose o književnosti. Ponašaju se kao da se ništa nenormalno ne dogaña. pa je i po koji tek naznačeni rektor. Na primer. unapred najavljivao svoju pozdravnu rektorsku reč pre no što je izbor i otpočeo! Dodajmo superkadrove koji su sve agresivnije pristizali sa politikoloških fakulteta. U Beogradu je posle rata važio vic: nema više muva . malo koja štampana periodična publikacija u Beogradu danas nije žuta. kao da nije okupirana i okupacijska! Taj. muzici. pozorišta. kao da je mitevićevska(1) televizija normalna. ako mogu tako da ga nazovem. "Kadrovi". ali po mogućnosti u najužem porodičnom krugu. pa i lakša. Ili. Dokaza ima na pretek. i koliko im to dozvoljava nečuvena informaciona opresija. te muve koje nisu postale pčele. .

demokratski. Da budem jasniji: postojao je teroristički centar u okvirima bivšeg Saveza komunista Srbije: centar za zastrašivanje. razume se. Očito on svoj auditorijum nije baš do te mere potcenjivao. Da li je Srbija postala ogledalo te zlokobne vaše pretpostavke? . nije to slučajno. Pri tom. za dobrim domaćinskim redom. delu koje predstavlja nadgradnju vašeg otvorenog pisma.(2) Čak do izvesne mere i saučestvujemo u ličnim neprijatnostima koje će mu mezavantura navući na vrat. da je teško ne prisetiti se dr Goebbelsa. besprekorno i krajnje ubedljivo preglasani oni koji su pokušali da mezavanturu podrže i produže. uredno. pa čak i poreñenja u njegovu korist.U Mrtvouzicama.Stilskim analizama (v. pišete o perspektivi jedne civilizacije laži. vraća nam veru u moć demokratije. To nam. filofašistička kao što je. Postojao je dispozitiv. Pazite. istina je ono što vam mi kažemo! U Beogradu smo do te mere izloženi pritisku tvrdog lagarenja.Ophrvani smo neistinama. poluinteligencija. Uvrede. ona nameće svoje norme ukusa. psovački obrti. dolazi na red lagarenje naroda. za normama u kulturi. ima i te kakvu potrebu za svojevrsnom "disciplinom". onemogućen da održi svoj govor. kojim očigledno nisu 146 . . . Postojala su. Baca nam se u lice bezočna pretnja: batalite vi istinu. ženska lepota sa obrnutim predznakom. i norme ženske lepote. Gledamo na televijskom ekranu. ako hoćete. u odevanju. državotvorne)! Kao da su ih skupljali na kvantaškim pijacama i železničkim stanicama. maltene brahijalnom silom. lagarije.Pogledajmo malo pažljivije Mitevićeve komentatorke (a i one novosadske. Mrtvouzice) lako se dalo utvrditi da su kletve i kletve dolazile iz nekog nevidljivog središta. u svakodnevnom ponašanju. iz centra. ne samo inicijalna usmena uputstva. gledamo gospodina Jovića. slatko je pomešala svoje klasne i svoje nacionalne frustracije i postala je promoter. godi. kako to treba shvatiti? . Vidimo da su posle. već i pismena. zamor od lažnih činjenica. od izvrnutih tvrñenja. dakle. Ali.vremena) uvek u samom središtu svakog agresivnog nacionalizma. dva sata docnije. Kasnije sam doznao da je postojao takozvani štab za diferencijaciju. To si ti i to je tvoj ideal lepote. takav antiestetski šok je i način terorisanja onih čije su estetske predstave bitno drukčije. od sugerisanih deluzija počinje da nas mori kao bolesnički san. džombastih obmana. "stilske "finese" ponavljale su se iz dopisa u dopis. od friziranih izveštaja. sa istog ekrana saznajemo da se u skupštini dogodio nečuven skandal i da je predsednik predsedništva države grubo. Ponekad su se preseljavali čitavi blokovi nekog izvornog teksta. .Lepota. Poreñenja se ponekad ne mogu izbeći. svoje norme lepote. tvrdih. iz "rasprave" u "raspravu". Istovremeno.Kako je funkcionisao mehanizam koji su akteri antibirokratske revolucije koristili u cilju izolacije onih koji se nisu libili da javno kažu šta zaista misle? . čak. i zatim motor mržnje i pogromaštva. posle dogañanja naroda dolazi udvaranje narodu na najbezočniji način. od montaža.

8.. recimo. uvek ode bar nekoliko naših lepih borova! Zamislite civilizaciju koja je išapirografisala svoje šume!.. Na materijale oko te 8. sedenje. čitanje. Od izvesnih godina nadalje. gde bi drugde? Verovatno su i kadrovi baštinjeni. gde se pravi ta velika politika i ko su majstori. gde je? Skrivalica nije nikakva skrivalica: centar za dezinformacije i duhovno terorisanje političkih neistomišljenika preselio se u novu Socijalističku partiju Srbije. Drugi su. da je izbrukaju... tugo! Ostaje osećanje sažaljenja prema sopstvenoj izigranoj. šta mogu... Ako malo izmenimo akcente (predlog samo za one politične Srbe koji iole vladaju književnim akcentima). Zaključujem. . čak ni posle ubistva Sašice(3) Obrenovića i Drage Mašin. da je dovedu u položaj u kakvom nikada u svoj svojoj istoriji nije bila. čitam. sa već zapanjujućim preklapanjima. i pošto SKS više ne postoji. i ne govore baš toliko..Svakako bolje. a pomalo je i tužna. sada vas opet napadaju. Tekstovi su se pojavljivali asinhrono. materijale tzv. opet ste državni neprijatelj broj jedan. kad se zaključci nameću. što i nije baš najbolje za njihovo pepeljavo zdravlje.. kao i oko svake druge. Bivši pravci sa kadrovskih lista. Dve moćne knjižurine. sednice. Pogledajte sada..Zašto bi bila potrebna? Prošla su vremena kad se istorija pravila od sednice do sednice. da li je neophodna nova istgorijska ocena o 8. sednice. osnivačke sednice Socijalističke partije Srbije! Da li vam išta može zaličiti na istorijske prizore? Čudim se da Mića Popović(4) još nije otpočeo da ih prikazuje na svojim monumentalnim platnima. upravo tom 8.Neposredno posle 8. Kako se osećate? . Svašta se u meñuvremenu izdogañalo.Nedavno sam "pretrčavao" kroz tzv.Govorite o situaciji od pre dve godine. . sedenje. Sada više nije nimalo umesno čestitati državnom prijatelju broj jedan olako obećanu brzinu. Nešto su zaćutali. Dobar dan. zanemoćali. ." Da li su vam danas bliži odgovori? . Kampanja je sada više smešna no zastrašujuća. ispalo bi da mladi socijalisti uglavnom u prezrelom vidu preterano dugo sede na svojim sednicama (na zamašnim sednicama. sednicom namertnuli Srbiji silne nevolje.Osećate li se poraženim? Režim stalno govori o "poraženim snagama" na 8.. Zar nikome nije palo na pamet da će biti podvrgnuti analizama? . čitanje i sedenje. damama izvesnih godina nije pristojno čestitati roñendane. Elem. hoću reći). pa i simultano. Uspeli su da je izoluju. opet ste u fokusu.. Distribuiranje tekstova (verovatno opet) iz nekih centara. Ovog puta nije proslavljena trogodišnjica.Znači. da štab ili centar postoji još uvek.. Kakva paleografija - 147 . sednice izjavili ste: ". sednici? . neka vrsta živih spomenika sa dobro uhodanim navikama. ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku. čitanje. Kako sada stvari stoje? Jedno vrijeme su ćutali.Tehnika se nije promenila.... .Šta mislite. sednici? .. mnogo bolje no državni prijatelj broj jedan.upravljali prepametni ljudi.Pa. . poniženoj naciji.

..Je li to Lenjinov ili Staljinov slogan? . vraća na početak razgovora. slogan zvuči zastrašujuće antiintelektualno. mogu samo da se vajkam: zašto je baš Srbija odabrana? Zašto je duhovno i moralno žrtvovan narod kojem pripadam i srcem i umom? Zašto je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi. prividno dostojanstvo jedne grupe partijaške liturgije neće spasti ni nacionalboljševizam. recitali.. .. imena iza kojih ama baš nikoga više ne vidimo. dakle. a veliko je pitanje da li i ta retorika kreće iz domaće retorike ili je i ona iz neke maglovite daljine podstaknuta. uskoro. povodom 8. majstor 8. Retorika. . strpala ga u isti koš? Kome su bile potrebne produžene boljševičke tradicije. Teorija ima smisla samo utoliko ukoliko vas može uzeti za ruku i povesti (kao slepca) i poučiti vas da učinite to i to. "rukovodstvo za akciju". nejački duhom kao što su. na predstave o teoriji koja je i rukovodstvena moć. a svakako i pre 8. dobili u "Memorandumu" samo vrhovnu potvrdu da su na putu dobrog nacionalnog pravoverja. Zebem po malo... o kome toliko govorimo. i tu da polako odumire. može čitati kao autonoman tekst. da se jednog dana i to moje pismo. Voleo bih.. možda decenijama?.Vetrovi iz daleke Velike kneževine crnih šuma davno pre 8. "Memorandum" nije nikakva slučajnost. ili tačnije. Prema tome. sednice? .. U svakom slučaju.. da opljačkate banku. zebem i po mnogo. da sprovedete 148 .. nije spontana reacija na dato stanje. ni crveno pravoslavlje..A hoće li "Memorandum" ostati dokument o istorijskim datostima. takoñe. memorandumske deklamacije i horske recitacije postoje još davno pre "Memoranduma".. da zaustavite voz. razume se. U očekivanju odgovora na svoje (i vaše) pitanje.. obogaćen još i bestijalnim nacionalističkim fundamentalizmom? Da li je nacionalboljševizmu rečeno da se zabunkeriše u tri pomenute nesrećne zemlje. Dakle. hoće li mu se priznati da je inspirisao antibirokratsku revoluciju? . retorika.. sednice čiji su akteri. Pojmovnik "Memoranduma" postoji davno pre "Memoranduma".. sednice očigledno nije ni onaj (prividno) glavni majstor. vi ste slične zebnje nagovestili još u pismu. u tom opštem bezličju ne vidim majstore. zaboravljeni ljudi.Pa gde su onda pravi majstori? Da li ih barem naslućujete? .. da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije? Čija ga je to mahnitost svrstala sa Rumunijom i Bugarskom. bilo tako ili ne. nije sticaj. To nas.To je.. ko zna koliko. na ono već klasično "uputstvo za akciju". retorte.. sednice otpočeli su da produvavaju kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti. sednicu smatram sasvim beznačajnim dogañajem s kojim će se. Ali pazite. terati šega.Ako se ne varam.Ja bih još jednom naglasio da 8. otpadi reči bez ikakve vrednosti. uostalom. svejedno.Odgovor će imati tek sledeća generacija. a ponekad me i panika hvata od mogućih odgovora.zaboravljene reči. ..

živećemo u crnom mraku prema kome će i poslednji Obrenovići biti zlatno doba srpske prošlosti i. da bojkotujete slovenačku robu. i vrlo verovatno rat. u najužoj) dobijamo tri frtalja jednog kralja.Glasam za mir. 149 .to je prva. kao oni prethodni.. I što je najgore (opet pomenuti najgore tradicije) Kraljevina Morava umela je i da gubi ratove kad ih je bez potrebe.. recite nam kakav rasplet očekujete od naknadnog dopunjavanja kolektivnog sećanja? .. pa su tako (eto. 2. siguran sam. Dobijamo Kraljevinu Moravu (v. uz pomoć naočitijih političara (kao što je bio Garašanin) pokušavale da sakupe razbijene vojne efektive. direktor Televizije Beograd u vreme Slobodana Miloševića.. dakle.Ovo što ću vam reći nije moje lično predviñanje. optimistička verzija. i pravo da se zajednički učestvuje u stvarnom redefinisanju Jugoslavije . slikar. . i to je naša istorija) moravski kraljevi bežali sa bojišta... ili neki njima slični. dobijamo balkanske. krajnje nevažno. roman Goglota). Isto. predsednik predsedništva SFRJ. u najboljem slučaju. 4. Borisav Jović. iz istog vremena. jednog srećnog dana. dok su kraljice. Napomene: 1.Za kraj bih vam. 3. ili da amputirate Hrvatsku. S obzirom da ste se već potvrdili kao čovek koji je kadar da dobro proceni i predvidi situaciju. glasam protiv rata. Vladan ðorñević. U dve reči. .. šeprtljavo i amaterski izazvala.diferencijaciju. Iz jednog novinskog isečka vidim. teško je reći kako.. uglavnom ne sa odobravanjem. No. na Kosovu.Misao sam. Pravi.. postavila jedno lično pitanje: Za koga ćete glasati? . ne samo grañanski. časni izbori u Srbiji.." ... misle i mnogi moji prijatelji. to je.Jednom prilikom ste rekli ".. Dušan Mitević. pesimistička: nečasni izbori. bar u modernom vidu. pa i šire meñunarodne zaplete. ukoliko dozvoljavate. razume se. akademik. Čini mi se da je reagovao. ili nešto vrlo slično. . ako do nečasnih izbora u Srbiji doñe. možda će neki novi (pravi) jugoslovenski ustav počinjati rečima: U našoj zemlji sve su memorije ravnopravne.Razlike u našim razdraženim balkanskim memorijama postaju najveća pretnja. Aleksandar Obrenović. u Vojvodini. čekaćemo neki nov Berlinski kongres da nas spasava od definitivnog rasturanja. Tada mi u Srbiji (u užoj. Druga. Mića Popović. a maćeha drugim. prvi put izrekao na jednoj sednici Gradskog komiteta SKB koju je vodio Slobodan Milošević. podstaknut klasičnom Staljinovom podelom na napredne i nenapredne nacije." Očigledno sam hteo podsetiti da je dobar deo (onda još neispoljenih ali napetih) naših nacionalnih nevolja. ali baš sa te sednice navod mojih reči: "Jugoslavija ne može biti majka jednim nacionalnim tradicijama..

150 . novembar 1990. 18.Intervju: Marijana Milosavljević Nedjelja.

Jer. da tako kažem. zato što su neki od njih prešli u blagu opoziciju prema sadašnjem režimu. Meñutim. Recimo. naopake sentimentalnosti. taj jezik koji "zastrašujuće prelama naše sudbine". Kad se svi ti napadi saberu. rekao je poslije Osme sjednice jedan od najvećih intelektualaca što ih je Srbija dala u ovom vijeku. Bogdanović . naučio sam od svog prijatelja i učitelja Marka Ristića. recimo. Te je napade. Mnoge od njih danas ne predstavljaju apsolutno ništa. koja je zaista sjajan dokument jednog vremena. Danas mnogima nije prijatno što se nalaze u tom ideksu "Mrtvouzice". jezik u kome selaž izgovara kao istina. pa je posle rata imao sjajan pregled kolaboracionista. Njegova istina koju je saopštio u pismu upućenom političkom vrhu Srbije. Tu vrstu intelektualne i moralne obaveze. otkrivajući kroz suštinu novogovora. suštinu političkih procesa što su se tada zbivali. pomoćnik je ministra Bogdanovića. kao predsednik Jović. iste reči. četiri godine. svaki poziv za pozorište. nekih se sećamo sa nekom vrstom. U stvari. Naveo sam ličnosti koje su taj "posao" obavljale. vidi se iz toga što su se u različitim napisima upotrebljavale iste fraze. jezik koji se igra sa ratom i mirom. arhitekta i pisac Bogdan Bogdanović.14. Prokletstvo nedovršenih istorija "Nemam vremena ni za šta drugo osim za istinu". Da je cela kampanja protiv mene bila dirigovana. onda se uočavaju i neke čudne pojedinosti. Prihvatio bih da su me ljudi posle VIII sednice napadali po svom sopstvenom diktatu. Vidite da indeks što sam ga sastavio u knjizi ima nekog smisla. On je za vreme okupacije sakupljao svaku reč iz novina. još je ubojitiji nego prije tri. Uz taj štab tada se pominjalo ime nekog Tomića. svaki letak. novine su bile pune prljavih riječi u kojima se "narod" obračunavao sa Bogdanovićem. 151 . pre neki dan. a neki još deluju kao neka vrsta živih vampira. kojom sam se rukovodio pišući ovu knjigu. Odgovor je brzo uslijedio. Strašno je to što je sve bilo dirigovano iz jednog centra. vremena u kome još uvijek živimo. u tim napadima što su pisani po novinama pominje se štab za diferencijaciju i jedno ime. sva blaćenja. zapanjila je "arhitekte" Osme sjednice. verujem da je taj štab za diferencijaciju bio nekakav teroristički centar koji je delovao u okviru ondašnje komunističke partije. uvrstio sam i sve grozne reakcije. pročitao sam u novinama da je taj isti Tomić sada veoma visoka ličnost u srpskoj policiji.U knjizi "Mrtvouzice" pored svog pisma. a u kome su pripreemani juriši na ljude. kao i pisma on sabrao u knjizi "Mrtvouzica". koja su posle pisma usledila. potpuno beznačajne ličnosti.

Ja sam.Napadi na Vas su u stvari počeli mnogo prije pisma. menjševik koji je verovao da će ta partija učiniti nešto pametno sa sobom. Danas smo konačno svi na svom mestu. Obračuni sa nacionalistima u to doba bili su farsa. Zbog toga sam protiv sebe izazvao celu čaršiju.Čovjekom sa žutim čarapama. . Kada je ekipa.. da sam zanesen i da se sa svima njima pomalo zezam. Nikada nisu svi članovi partije bili isti. Pored te unutrašnje opozicije. Prešli su brzo na drugu stranu. dobila batine na Osmoj sednici. . prešao u opoziciju.frajerom. Početkom 80-tih. uvek mi je bilo antipatično. Bio sam tada u čudnoj situaciji. Nacional-šovinistički duh dugo se priprema u Srbiji. posle mog p isma. Takvo iskazivanje nacionalnog patriotizma.. jednostavno rečeno. verovatno zato jer su me smatrali apolitičkim . verovatno su mislili da ja sa svojim belim šalom i žutim čarapama imam nekakav svoj svet. a ja sam.. Iako sam pripadao partiji bio sam neka vrsta njene unutrašnje opozicije. prije Osme sjednice. jedan Marko Ristić i jedan Jović. Oni su prešli u vlast. Preskočen sam na Osmoj sednici. Jedan od razloga mog sukoba sa Akademijom je što sam i unutar nje taj duh osjećao. Ono što me čudi je da opozicija još nije stavila u prvi plan pitanje funmkcija policije ili policija u formiranju javnog mnjenja. posle povratka u zemlju (za vreme Osme sednice bio sam u inostranstvu) shvatio sam da moram reagovati. Meñutim. u partiji je bujao i divljački čopor nedoučenih sirovih ljudi iz kojih se danas vrbuju najgori antikomunisti.Da. zamislite. Jer. Nacionalisti i Akademije išli su na tajna savetovanja kod ljudi iz političkog vrha. kojoj su pripadali mnogi umni ljudi. sada su u akciji. ljudi koji su se obračunavali sa svakim ko je smetao vlasti. Politički vrh bi ih izgrdio po novinama. Ne mogu biti isti. I nije mi krivo. Nameravao sam prvo da im napišem jedno malo pisamce i 152 . sa čaršijom nikad nisam dobro stajao. radi i jedan režiser. nacionaliste. Pripadao sam partiji ali sam bio veliki protivnik nacionalizma. skrupuloznije procene oko Kosova. nisam podnosio budale. Duh nacional-šovinizma MONITOR .Moj razlaz sa SANU dogodio se dobrih 10 godina unazad. što. sa šajkačama. sa kojom sam i ja bio. a uveče bi sedeli zajedno i razgovarali. Nikada nisam podnosio nacionalizam. mene nisu dirali. to bi već izbilo u prvi plan. a i zbog Memoranduma? Bogdanović . nacionalizam je bio prisutan i u partijskim i u akademskim krugovima. a udarili su na njih zato što su imali nešto. mislio da se zaista treba suprotstavljati nacionalizmu. Nisam podnosio te glupake što sada idu po Knez Mihailovoj ulici.Ljudi što su tada obavljali prljave poslove. Jer. koji su se predstavljali kao opozicioneri. sa druge strane. izmeñu ostalog i zbog Kosova i prijekih rešenja koja su predlagana. Da smo mi narod sa malo više grañanske kuraži i hrabrosti. recimo.. Da li zato što se nijesu slagali sa uticajnim članovima SANU.

Kroz analizu novogovora u stvari ste razotkrili političku suštinu onog što se u Beogradu dešavalo tih dana. većnesreća politička opsesija. pevanja himni i podsećanja na to gde smo bili u petom. sada trebalo da imponuje.ko stoji iza njega. to je pogana i glupa ideja. Razrañivao sam Smiljkovića. jer je iznet čak i redosled budućih dogañanja. velike Hrvatske.stvaranja velike Albanije. Sada bi svi da u dvadesetom veku dokrajče svoje istorije. zadovoljava se da ostane mala. Ali. Još smo daleko od slobode ličnosti. I. Moj način kritike za njih je bio šokantan. To je onaj isti marktistički diskurs. Postavljali su to stalno pitanje . o čemu i Vi govorite. naročito u Srbiji.Da li su izbori u Srbiji. od mase do grañanina. po mogunosti. i sa politikom koja ne obećava ništa dobro? Globalizam. njegov način govora. Starčevićevog. iako se političke priče nešto razlikuju. Niko nas živi u svetu ne razume. marksizam i pravoslavlje . . oko čega će se ti političari dugovarati. Danas se govori u kategorijama komunizma i antikomunizma.Izbori su baš to pokazali. .. Oni ne mogu da shvate šta se to nama dogaña. a opozicija je takoñe pokazala da je potpuno infantilna. ako svi u glavi imaju takve programe.A to. još nije preñen? . Njegove sam ekstaze uporeñivao sa šamarima. . velike Makedonije. suština je ista. Frankovačkog programa. To je naše balkansko prokletstvo. pa i u Crnoj Gori. da me to nimalo ne čini srećnim. Ipak. valjda je i za svakog od njih neko stajao. tri strane.Nešto se ipak menja. .Da li zato što i dalje živimo sa tim strašnim jezikom.Ali ima ideju da se utopi u veliku Srbiju? .. malo većih nacionalnih država . nije čak ni ideja. jer se lako takve slike mogu pronaći u Smiljkovićevim metaforama. a šta će biti sutra. Ali. Jer. šestom ili sedmom veku. Umesto toga trebali su još pre pet-šest meseci ići do 153 . velike Srbije. nisu bili navikli na takvo što i plašili su se. upravo pokazali da taj put od kolektivnog ka individualnom. vjerujte.da im jednostavno kažem . sada se angažujemo oko spasavanja malih nacionalnih pravdi i grañenja. To su naši apsurdi. Čini se da samo Crna Gora nema ideju da bude velika. a i dali ste dobre prognoze? . Samo oko prekrajanja granica. Opsednuti su potrebom ispunjavanja Pašićevog programa. možda. Ono zbog čega je politički vrh Srbije najviše iritiralo pismo je to što sam ih u njemu tretirao kao budale.To bi mi. Pristali su da ih vlast tretgira kao magarce. Sada se angažujemo oko pravljenja grobova. drugačija su koplja ubojita. u antibrozovskim šizofrenijama.stavite i mene na spisak. I tako. Kod nas je izgleda još veoma prisutno to prokletstvo što ga nosi osećaj krivice zbog nedokrajčenih istorija. kad sam počeo da pišem video sam da ne mogu ništa napisati na dve. dok smo nekad bili angažovani oko spasavanja čovečanstva i ostvarenja klasne pravde.

posle malih ustupaka vlasti bojkot je prekinut. I pozicija i opozicija.KEPS-a i Ujedinjenih nacija. koja bi podsećala na Švajcarsku. kao što je bio onaj u Pragu. gubi i ono malo glasača što ih ima. i Čanak je govorio o Kosovu. Ono čega se najviše plašim je da će u Srbiji posle izbora nastupiti duhovna čamotinja. ništa nije rečeno. Stoga. racionalan nacionalni program. koja je imala itekako uticaj na konačan ishod izbora. veliko je pitanje šta će opozicija dalje raditi. sada svi ćute. I stvarno. pored njih. ali i van-parlamentarnim pokretom. Bilo je. U jednom trenutku. ali niko ne nudi program. ako treba da živim u nekakvoj velikoj Srbiji sa Kosovom koja bi ličila na zemlju Srednjeg Istoka. kao da je iseljavanje prestalo. Vojska i policija održavaju neki prividni mir. čime su sasečeni svi ekstremi. . ujdijevci su postavljali pitanja. Donose kisele kiše i uništavaju okolinu. Ne znam da li se mnogo zna o onoj tezi da je Milošević direktni zastupnik i eksponent uvoznika prljavih tehnologija. bar kada je o Kosovu reč. tim što su se ujedinili na jednom razumnom programu. ili da se putem sporazuma nekako dogovorimo. U stvari. morala bi bar hrabro da postavi pitanje. Pored Jovanovića. pomislilo se da i opozicija konačno nešto pametno radi. No. Ali na te usamljene glasove nema dogovora.. Ni Milošević više ne pominje Kosovo. Upravo su zato u priličnoj meri odvojeni od znatnog dela ovdašnje opozicije. oni su jedan divan svet.Da. Ali. ja bih uvek rañe izabrao ovu drugu zemlju. Ponekad se bojim da je i za republiku dole kasno. zbog te fašistike blokade sredstava informisanja. Opozicija je napravila grešku i stoga što u predizbornoj kampanji nije pominjala Kosovo. Ono se ne može prećutkivati. proglašavajući bojkot.. Pravo da vam kažem.ili da se spremamo za rat. 154 .Znam da ću izgubiti glasače ali ja moram razgovarati o Kosovu. Začarani krug . Kosovo može da se reši na dva načina . Kao da je sve rečeno. ili u maloj Srbiji.Mi smo već sada u čamotinji. Predstavnik zelenih Dragan Jovanović je rekao . i ne može se bežati od Kosova kao od nekog ludaka u porodici. krene u rušenje ove užasne medijske blokade. Mislim da su se čak i oni u poslednjem momentu povukli. već cijele Jugoslavije. A naravno. o njegovoj ekologiji. a ona ništa ne čini. U drugom krugu su nešto malo popravili. Mi ne možemo više ćutati jer vreme ne čeka. Da li će biti dovoljno mudra da ofanzivno i u Skupštini. koje se smeštaju na Kosovu. jer su shvatili da onaj ko pomene Kosovo. ako opozicija ne može da donosi rešenje. koja nije samo osobenost Srbije.UJDI je prije nekoliko mjeseci postavljao i pitanje i nudio dijalog? . termoelektrane na Kosovu su zastrašujuće. i kao da ih niko nije čuo. još hrabrih ljudi.

za mir. Jer.. Kao da su nazivi ikad bili važni. sećam se tog vremena. Vaša se državica. koju je upravo stvorila srpska inteligencija pratiće nas još dugo. tišina. Nekako smo svi otkrili svoje narode sa užasne strane.. a sada mu pravi tu blagu opoziciju. Naravno. Nastaviću intenzivne kontakte sa svim prijateljima širom Jugoslavije. do sada su živeli u jednoj zemlji. Mrtvilo koga se i sada plašim. sudbina i psihologije je zastrašujuće. Mogu da ih razumem. Sad će mnogi mladi ljudi morati. a ako Jugoslavija nestane oni će morati od nje da se odvoje. doduše. pravna država. . možda bih i ja bežao da sam na njihovom mestu.Kažu da za stanje u Srbiji nije kriv samo Milošević.. i osjećali su se Jugoslovenima.potpuna entropija. Milošević je upetljao narod u svoje lagarije. Posle toga doći će još nešto gore . Posle Aleksandrove diktature.Ima li nade da se nekako zaustavi to ludilo oko nas? .. Gdje je nada? 155 . već i srpska inteligencija. filozofiju velike Srbije. šta dobijaju? Jednu malu provincijalnu. to je stanje pogodno za fašizam. izgleda. i tako. Moja se ličnost nije morala da cepa na dva dela. da dožive to cepanje sopstvene ličnosti. inteligencija je glavni krivac. pojavio se jedan Milošević.treba da vlada pravo. I moji prijatelji iz Zagreba se pitaju šta će biti s njima.. potom je počela da ćuti. blesave romane. još zove komunističkom. misle da im to može pružiti Socijalistička partija. Ona je iznela u prvi plan filozofiju velike palanke. Njeni zbunjeni i uplašeni ljudi beže iz Jugoslavije. A narod te iste stvari ponavlja za njim. četiri izloga godinama su stajale iste knjige. U tri. Mi već imamo dve. Inteligencija ga je prvo primila. odgovaraju . Knjige se u stvari nisu ni štampale. To prelamanje ljudskih duša.Glasaćemo za nešto fino. Milošević govori veoma kratke. tri male polufašističke državice.Da. kako taj narod presreću reporteri po ulicama i kako. Jer..Naravno.. za bratstvo i jedinstvo. jasne i neodreñene fraze. za polufašizam kome smo tako blizu. Čamotinja. Gledam. Vladalo je totalno mrtvilo ideja. I kada je stvar do te mere zakuvala. bio sam nedavno u Sloveniji. koja je dugo ćutala na sve što se ovdje dešavalo? . On je svoje sopstveno ludilo preneo na dobar deo naroda.Ja sam imao sreće da proživim ceo život u Jugoslaviji. slušaćemo nacionalnu retoriku. fraza za frazu . od kojih me nikakve granice ne mogu odvojiti. Prava je drama šta je ostalo od te lepe i pametne zemlje. Ako se zaista zemlja pocepa. da opet bude lepo kao pre. Ali. kad ih pitaju za koga će glasati. i od tog osjećaja pripadnosti. U izlozima knjižara imaćemo iste knjige o vojvodama. Psihijatri veoma dobro znaju da jedan poremećen čovek na vlasti može lako da napravi začarani krug u koji se uvati i dobar deo normalnih ljudi. Novi ilirski pokret . radnici treba da jedu. klerikalnu zemlju. ovde u Srbiji. znam šta ću raditi. Beograd je izgledao bedno.

ispasti smešni. velikih tokova i bujica. mnogi u beogradskoj čaršiji ne žele kontakte sa drugima. Takva je misao na kraju postojala i prije Jugoslavije. u vreme Ilirskog pokreta. održavati veze sa svim prijateljima izvan sopstvene sredine. ni jevrejske pare. 156 . Španci su.U krugu gde se ja krećem(Liberalni forum. Mi se celo vreme branimo od velikih ideja ovog vremena.lud narod. Sve smo od nas oterali. David). uz gusle. nečim privoleli Indijance da se zaljube u njih. Meñutim. nešto šarmantno i čarobno.svi nas mrze. Jer. očarali su Crnogorce. Zbog toga što nismo nikom simpatični ovde se javlja kolektivna paranoja. Način na koji mi izjavljujemo svoju ljubav Jevrejima je epski. Iza toga se samo krije naš kompleks manje vrednosti. svi su protiv nas. o Ljubljani da i ne govorim. Nosili su duhovne vrednosti. zbog te navalentnosti. Više od 40 godina Srbi su tu svoju ljubav tajili. Jedan se psihijatar čak ponosio svojom sintagmom . Mi smo agresivni i samouvereno nosimo svest o tome da nešto značimo.Jugoslavija ipak mora ostati jedan informativni prostor.Uostalom. a kada poñu u Suboticu. komunikacije nam teško mogu prekinuti. Tako bi se mogla uspostaviti čvrsta veza jugoslovenske misli.Dragan Veselinov je u nedavnom intervjuu za moj list rekao da Srbija ima samo dva prijatelja . Hrvati.postajemo luda nacija. . zaljubljuju jedni u druge. kao i ljudi.Ta nenadana ljubav koju iskazujemo Jevrejima samo podseća na onu staru pesmu: "Nas i Rusa dvesta miliona". završio sam Drugu mušku gimnaziju. ipak nijesu svima odbojni. jednostavno. kao što sam već rekao. ima intenzivnu komunikaciju sa ostalim djelovima zemlje. kad su mnoge veze pokidane.Titograd i Tel Aviv. Srbijanci. moraju da se zapitaju . Naša instrumentalizovana ljubav Jevrejima ne treba. Srbi. A mi nemamo ni jevrejsku pamet. sve. pa ćemo im na kraju. niko ih ne primećuje.zbog čega svi od njih beže? Zašto Slovenci. Jer. konačno. Nosili su nešto u sebi. Obično se kaže . Srbi nikoga nisu uspjeli da nateraju da se zaljubi u njih. u Beogradu jedan krug ljudi i danas. Romantična i izgubljena Crna Gora . koju su zvali i jevrejskom. Zato treba. a mi izgleda nikome nismo simpatični. Tako svi postajemo zarobljenici tog psihološkog sindroma . tamo ne predstavljaju apsolutno ništa. . Dobro poznajem Jevreje. oni jedino u srbijanskim okvirima predstavljaju nešto. Niko me ne može ubediti da su Španci ognjem i čizmom asimirali Indijance. Imali su i Grci ratnih heroja. Kovač. Mi imamo zajednički jezik. A oni to ne razumeju. ali su radije pevali o svojim velikim mudracima. A cela se nacija ponosi stihovima:"E lud li si Kraljeviću Marko". pa i Makedonci beže od nas? Čime mi to odbijamo? Da biste sa nekim mogli da komunicirate on mora biti simpatičan. itekako se komunicira sa Jugoslavijom. . A narodi se.

definitivno pokvarili odnose.E to je moja lična. Deluju neurotično. Srbijansko svojatanje Crne Gore može samo da uništi naše dobre odnose. praveći od Crne Gore nešto što ona nije. sultane. Arhitekti su uvek gradili crkve. I to je dovoljno. Šta bismo doneli Crnoj Gori. kao i svi ostali. Oni su izražavali. onda je Crna Gora istorijski toliko jaka činjenica da bi bilo smešno nešto treće praviti od nje. moram vam reći da ne vidim čime bismo mi to usrećili Crnu Goru. To odbacivanje srpstva koje se sada dešava u Crnoj Gori izazvala je srbijanska arogancija i svi oni razlozi zbog kojih i drugi beže od nas. važno je kako je sagrañena. zahvaljujući srpskoj politici. džamije. Tada su bile dobre veze izmeñu dve dinastije. Celog sam sebe poklonio svom poslu. svi oni spomenici što ste ih sagradili? . i meni je lično to odvratno. kako Vam ona izgleda sa svojim ljubavima i zanesenostima? . Zato ti spomenici nikada nisu bili pobednički. Nedozvoljeno rušenje . Istorija pokazuje da su Crna Gora i Srbija uvek bile bliske. Vojvodinu smo uglavnom opelješili. dolazio u kuću mog oca. Kao što mi je odvratno kada dele Bosnu i kad pretenduju na Makedoniju. to crnogorsko bekstvo izazvali su i oni stravični dogañaji što su se zbivali posle ujedinjenja. Naravno. sada mi Makedoniju prosto guramo na bugarsku stranu. dobra i zla. Vidi se da su pravi komunistički kadrovi. sa kojom smo.. Gradili su za pape. To je još jedan u nizu naših apsurda i ludosti. koji je nosio Obilićevu medalju. Da 157 . sudbinska drama. uvek su bili dvorjani. večite enigme života i smrti. Arhitektura kojom sam se bavio je sakrarna . Zašto biste vi bili bolji od drugih? A ako baš hoćete da znate grozno se osećam kad vidim onog vašeg predsjednika sa brkovima i onog ðukanovića. Na kraju. Jer. u vreme Obrenovića. Moram vam reći da je Crnogorski knez Nikola. pre svega. kada bismo napravili Srbiju od Horgoša do Bara. Nije vam važno da li je neka crkva jezuitska.Pored osporavanja vaših političkih stavova sve se češće osporava i vaše djelo.. Vodile su zajedničke bitke i bolovale su zajedničke bolesti. kraljeve.. rata. ako su države istorijski fenomen. Ako su nacije istorijski fenomen. katedrale ili spomenike revolucije za vlast. ako nećemo da pokvarimo te naše veze. Ali ja sam uvek imao na umu da će doći i neka druga vremena i radio sam nešto što će ostati i posle sloma jednog režima. trijumfalistički.Romantično i izgubljeno. Veliki broj spomenika koje sam gradio posvećen je žrtvama fašizma. a to mu je kasnije smetalo da dobije Karañorñevu zvezdu. Kada posmatrate sve to arhitektonsko bogatstvo sa strane vi ne razmišljate za koga je to grañeno. kad nismo doneli ništa ni mnogim drugima. Naše su nacije sudbinski spetljane i povezane odavno.poklapa se sa komunističkom crkvom.A Crna Gora.

Prvi udar usledio je posle pisma. na spomenik koji sam radio natakarili petokraku. 158 . Iako joj tamo nema mesta. kao prvom meñu Crnogorcima. Van svake je pameti da ljudima jednostavno padne na pamet da prvo ruše Njegoševu Kapelu. tragao sam za Njegoševom rečju. kao i cijeli post-komunistički svijet. Gledam svoja dela. Njegoš je putovao po svetu i tamo je gledao svoje parnjake prinčeve i kraljeve. na dva boja. s obzirom da ste protestvovali protiv rušenja Kapele? .ne bih razmišljao o tome da li su bliži Hrvatima. Intervju: Milka Tadić Monitor. vraćao sam se balkanskim prauzorima.Nalet nihilizma je izgleda snažno zapljusnuo Jugoslaviju. Kad već govorimo o Lovćenu i Njegošu. I verovatno je objasnio graditeljima da na četiri ćoška naprave četiri kule. On je u Biljardu morao ugraditi i nešto od svog sopstvenog duha. koja više nisu okružena samo neshvatanjem. Eto. to je sada ta moja drama. Podgorica. Sve bi se u razgovorima opisalo. rušenje je nedozvoljeno. već i strašnim neprijateljstvom. Reklo bi se majstoru . Posle toga. i u Crnoj Gori se javljaju neki što bi da sruše Mauzolej. u koje se ne može ući. U nekim drugim vremenima. Negde. Boga pitaj šta će biti sa mojim spomenicima. sa toliko i toliko hvata. U ovoj navali antikomunizma već se javljaju tanušni glasovi koji se protive mojim spomenicima. verovatno će se drugačije razmišljati i o onom što je ta ideja ostavila iza sebe. Do tada. Eto. 1. kao u Vukovaru i Mostaru. Time sebi dajemo legitimaciju varvara i potpuno bezumnih ljudi. da napravi dvorac. bez crteža. Hteo je sebi kao vladici. ali bih sada potpisao i peticiju protiv rušenja Mauzoleja. naravno. To je imalo odjeka u svetu. u Čačku je čak neka budala predlagala da se ruši spomenik koji sam tamo napravio. Srbima ili Muslimanima. moram vam reći da me neverovatno opsedala Biljarda i njena arhitektonska semantika. Vi znate da sam potpisivao peticiju protiv rušenja Kapele. Posmatrajući Biljardu. Po meni taj je spomenik Njegoš sagradio.To je ludost. februar 1991. Šta vi mislite o tome. još vlada dobar odnos prema mom radu.izgradi mi takvu i takvu kuću. kada se drugačije budu sagledavala ideja komunizma. jer tada su se projekti ugovarali verbalno. Jer. pa potom Mauzolej. ideja koja je impresionirala i jednog Sartra i jednog Pikasa. Upravo rečju. U Knjaževcu su hitno. .

zapravo generacije mog oca. rat za neostvarene ideale mladosti moje generacije. Pred kraj prošlog rata. Srbin je i u tome nadrealista. Kažem: to je starački rat. bilo gde. arhitekta i graditelj. Onda se branim time što mu dajem razne atribute. komično. Kruševac. granatom narodne armije. U ovom je teško ranjen.Čudan rat. Nazvao sam ga i klovnovskim ratom. dogmatska. Jesmo li ga zaslužili. kao jednu užasavajuću slikovnicu.a nejasna su mi značenja. u 23-oj godini. Zamislite čoveka koji je tvorac novog načina grañenja memorijalnih kompčeksa: Jasenovac. u šarenim maskirnim uniformama. vojna. koji nije pristao da se ni na jedan od njegovih spomenika i slobodišta. moralna. A meñu pismenima je tih malo. prevodeći "Hasanaginicu" i najlepše srpske narodne pesme..ne mogu da se izuzmem iz stvarnosti .Valjamo se u rušilačkom talasu. Opsednut sam slikama koje viñam .. Leskovac. ni po posledicama. vidite u tome nešto burleksno. esejist i polemičar. krvavoj tragediji u prikazivanju glavnih protagonista. ureñenih stratišta.. semiološki. šovinistička. pišući "Fausta". Kad bi mogao da trguje sudbinom budućnosti. Čovek koji je dosta pretumbao u arhitekturi i verovatno je jedan od najzaslužnijih što se naše neimarstvo brzo oslobodilo socrealističke dogme. Niko nikog od danas ne može amnestirati od krivice. Ovih nekoliko rečenica bi mogle biti kroki za portret Bogdana Bogdanovića namenjenim onima koji za njega nisu do sada čuli. Papagajski rat! Kad gledate nosioce glavnih uloga kako nesigurno gegaju ili skakuću.15. da tako kažem. politička. u koji se splela sva naša nagomilana nemoć: razvojna. Bio bi tužan kad bi Srbija osvojila celu Hrvatsku i srećan kad bi osvojila celu Evropu. da li nam je istorijski sledovao kao kazna za zablude koje smo u sebi nagomilavali u ovom veku? Prolazimo li kroz neku vrstu čistilišta? Bogdanović . motornog i otežalog tela.. udene petokraka. u vreme apsolutno neotporno dominacije revolucionarnih i ratnih simbola. Ne znam da li bi se u modernom svetu moglanaći analogija ni po uzrocima. Mostar. Procenjujem ga. teško je ranjen. Hrabrost je da se krikne – NE Bogdan Bogdanović. nacionalna. Borba . Ima nečeg klovnovskog u ovoj teškoj. Prilep. bez tada nepostojećih pasoša putovao Gete. njegov spomenik stradalim Srbima usred Vukovara. erudita. A to je 159 . originalan. Ne možemo reći da je ovo rat samo nekoliko heroja ili antiheroja. trampio bi XXI vek za XVIII-ti u kojem je Evropom.

u odnosu na neke u nama ukorenjene svete predrasude o etici ratovanja. oko svinjaca i kokošarnika. ali mnogo nejasnije..strahovito krvava burleska. džeparoški. Po nečemu liči na moje ratovanje po Toplici. Ja ga gledam s ove srpske strane i vidim kolektivnu samoobmanu najvećih razmera. pa ćemo videti za šta ratujemo.Kad neki rat počne obično se pokrene propagandna mašinerija koja treba da pronañe krivca za rat na onoj drugoj strani. O mentalnim modelima. neka ruše industriju.stani. silom u taj rat teraju.. Hrvatski intelektualci ga mogu kritikovati na svoj način. o logici. započinje s onim nesrećnim. ko ga je pokrenuo? . A ruše onu najtežu stečenu porodičnu imovinu. Nije li sa "osmom sednicom" komunista Srbije započeta jedna ratoborna regresija koja se sve više zahuktavala. zasnivajući se na fascinacijama atavističkog samoodržavlja Miloševića.rekoh: ako im je već do rušenja. kriminalan. unakaženih. rat . šećer ije i rakiju pije. dogodilo se i kod nas. Ne znam ni šta je cilj tog rata.. Izgleda mi da se ratuje za cilj koji će naknadno. I bio bi komičan da nije toliko mrtvih. Prekauzalni rat. orgijanje jedne prelogične ratničke svesti. Zamislite: da je tada pala na pogodno tlo jedna sasvim civilizacijska reč "konfederacija" i da smo se na vreme oko njenog značenja razjasnili. mi bismo sada živeli u miru. na primer u Hercegovini. . Taj se rat odavno gleda s dve strane: srpske i hrvatske. Ali to nije moj posao. Nikako da uzme neki tok iz kojeg bi se videlo kuda se ide i kada će mu biti kraj.sve manje umem da se šalim . "u hodu" biti odreñen . Kako mi živimo u vreme televizije. Pre neki dan. pa se nazivaju dobrovoljcima!. primitivni rat. To je još i rat na rate. Pustoš koja ostaje tragičnija je od pustoši koju su nemačke kaznene ekspedicije ostavljale u drugom svetskom ratu. Ili još dublje. Znate li kad je ovaj rat počeo.sve odjednom.ratujemo.primirje. nizak.. Da je u toj partiji na vreme 160 . ovaj je rat užasno nedžentlemenski. dobija domaće "mitske" dimenzije: "Vino pije Kraljeviću Marko. Taj se rat može gledati s hrvatske i naše strane i s tih se strana prema njemu odnosi. slika nam je važnija informacija od spikerskih propagandnih poruka. u proleće 1944. Gledam te kolone pogubljenih. Pucanje iza taraba. Ona nam i onako ne valja. što je odraz njegove političke pozadine. apsurdnim XIV kongresom Partije. arhaični rat . rekao bih da me podseća na gravire Žara Kaloa o tridesetogodišnjem ratu.To je ozbiljno pitanje: ko je kreator rata? Politička i vojnička dijalektika hoće da nas ubede da je sve počelo s progonima Srba u Hrvatskoj. ako uopšte i postoje osmišljene ratne operacije. streljanih kuća. ima mnogo jezivog u tom mizanscenu. pola u zbilji pola u šali . godine. Koreni rata su mnogo dublji. preskakanje ograde. Čitave životne sudbine su u nju uložene." Branioci srpskih sela opsedaju gradove! Ljudi se skupljaju i mobilišu. Nešto slično. Otkud potreba da se uništi sve što je na putu nekom u nekim ratnim operacijama. I ako hoićete. I tako bahatost. o rasuñivanju da i ne govorimo. neviñene destrukcije. Ima neke razuzdane svireposti. kada se ta partija rasturila. Ako bi se još poslužio vizuelizacijama. krvi. Kreni .

svemoć nemoćnih duhom. jugoslovenski prostor doživljavao kao kompleksan. morao se reprodukovati. radničkih saveta.. vere. valjda i jedino. vojnika partije. Smatram svojom obavezom da pre svega govorim o svom srpskom okruženju.koreni rata su u ličnostima. Uvlače nas u male nacionalne ljušture. i prakse Petra Živkovića i Aleksandra prvog. doveli su nas do ovoga. jugoslovenstvo i pridev jugoslovenski .Zaprepašćen sam nad činjenicom da se dugi istorijski proces okupljanja južnoslovenskih naroda i razvoja jugoslovenske ideje razbija tako brzo. nacije. . Bilo je i naivnih i glupih "jugoslovenstava". što me je on upoznao sa svojim prijateljem hodžom. I zato jasno kažem: koreni rata su u jednoj ličnosti.da se ne varamo . rumunska. Pastoralno se vraćajući u ideje prošlosti Srbi zaboravljaju da je Srbija bila mala i omeñena. Ta Jugoslavija slobodno intelektualno povezanih ljudi. Pravo je jugoslovenstvo. umesto ovih nacionalno-republičkih. mesnih zajednica. mi bismo danas izvesno imali višepartijski sistem s velikom verovatnoćom da vodeće mesto ima nekoliko partija jugoslovenske kosmopolitske orjentacije. Na žalost. A kada je uspela da izañe iz te tesne košulje. Mañarska. koji slobodno odlučuju. već duh sugerirane superiornosti. s kojima ću to biti i kada ovakve Jugoslavije ne bude. revolucije. oni ljudi koji su to bogatstvo smatrali prokletstvom. Otkud ti naši nacionalni autizmi. kulture. . a ja shodžom razhgovarao o sufitskoj mistici. mentalitetu boraca. vlast konferencijaša. za tren. želja za vraćanjem u prošlost.to je veoma raširen spektar pojava.u dve. Milošević je Cezar duha te nemoćne svemoći i to je osnova njegove vladavine srpskim dušama. od "Sokola" do ideja. diktatura banalnosti. shvatanje ovog prostora kao polikulturnog prostora slobodnog intelektualnog protoka ideja.U najmanju ruku u dve. Bio sam srećan što mogu da uñem u kuću mog prijatelja muslimana. zloupotrebi mentaliteta svog naroda i . italijanska. čovek mali duhom. uzdižući jednog od svojih naslednika u rang Cezara. da je patila od intelektualne klaustofobije. načinjene su 161 . inače.Jugoslavija. I to na besmislen način. A koreni rata su u blokadi svesti. Šteta! Ja sam. složen i uživao sam u njegovoj polimorfiji. Taj mali čovek. Velika je bila prednost Jugoslavije baš ta njena kosmopolitska osnova. znanja i stvaralaštva.Dobro .. ukoliko i za nju nije dockan. Srećan što se na tom prostoru sustiču jezici. Išla je u ratove da bi se oslobodila tog kompleksa. Imam dvadesetak prijatelja u raznim krajevima zemlje s kojima sam u intelektualnom srodstvu. Reč je o monokulturnom mentalitetu koji je uveliko pripreman u prethodnom periodu. da se to dogodilo na tom sramnom kongresu. A posle svih ovih strahota opet ćemo razgovarati o konfederaciji. albanska. Titov iskonski greh nije ni Kominterna ni Vatikan. za mene će uvek postojati. za zatvaranjem. To su počeci rata. . jednoj našoj vrlo slavnoj ličnosti. ako mislite i na nekog iz potaje. .pala reč "socijaldemokratija". jugoslovenska ideja.

Gde nam je nestala politika mašta? Sećam se kako je nad "osmom sednicom" lebdeo paranoidni strah od nekakvog političkog prevrata. zastarelijem i od Bizmarkove i Kavurave političke i tehnologije ujedinjenja! Zar mi treba da dovršavamo nezavršene poslove Pašića(1) ? Ako taj Pašić nije mogao u ondašnjim okolnostima da ih završi. Pogotovu kada je reč o Srbima u balkanskoj dijaspori. I danas. opet "živeli u jednoj državi". u najmanju ruku. I uz to sebe smatraju misionarima srpstva. . supergradove koji će obuhvatati čak tri države . Ili. Srbijanci.onaj što liči na figure iz muzeja madam Tiso . Belgiju i Nemačku. takozvanom memorandumu. To. gradovi. verujući da će ih Srbija lako zaštiti. ispostavlja račune. Srbi su ih primili. država. ne može. Stalno je u zakašnjenju i okrenuta je prevaziñenim modelima.sudbonosne greške. 162 . Ne može ništa novo da smisli i ponudi. da ih ne osuñujemo za to. ipak. a srpska deca ginu na Tovarniku. pa čak i kraljevi njihovo vlasništvo. To. intelektualne i filozofske bede s idejama XIX veka. Možda je to što sam rekao surovo.i toj staroj. nacija. O tome naši sunarodnici izvan Srbije moraju da vode računa. a Srbija bi. Dobro. Mi smo imali trenutaka kada su nas oni olako bacali u teške situacije. Pristigne montanjar u pitomu Vojvodinu . ili bilo kom novom državnom ustrojstvu u kojem bi. kako neko uopšte misli da se tomože dokrajčiti u sadašnjim okolnostima. Setimo se Velmar-Jankovićeve izreke: "Srbija i njena Jugoslavija".srpstva nema bez Srbije. . U tom vremenu naši vidici treba da budu zasnovani na jednom spisu nacionalne.Što li su Srbi toliko odbojni prema konfederaciji ili katonizaciji. kada je reč o izbeglicama. smatraju da su države. regioni.Srbi su više nego drugi rasejani po celom jugoslovenskom prostoru pa otuda valjda i ta nacionalna osetljivost na pokušaje razbijanja Jugoslavije. mudroj Vojvodini nešto nareñuje. Ima u našem biću nekog svojatanja. To preuzimanje voñenja Srba u Srbiji od strane Srba izvan Srbije nemože biti zdravo. ali ne u unitarnoj? . recimo. Šumadinci.To govori i o mentalnom stanju nacije koja pravi grešku za greškom. govori o velikom nedostatku političke mašte. malo komože da ostane miran gledajući na beogradskim ulicama luksuzna izbeglička kola vukovarske registracije s razuzdanim momcima i devojkama. Prosto rečeno . mogla da opstane bez srpstva. ali je tako. . možda nesrećno. zahteva.. a Srbija iskrvari i sahrani trećinu stanovništva.Jači je nacionalizam van matice. Ali mislim da nikada nije kod njih bila uspostavljena hijerarhijska linija interesa izmeñu Srbije i srpstva. od toga da će reč "socijal-demokratija" biti javno izgovorena. Tako se izmeñu dva rata nije moglo shvatiti da Jugoslavija nije svojina Srbije. Jadnicima. I to se dogaña u svetu u kojem buja politička mašta! Menja se pojam granica. Kod njih je nacionalizam jače izražen. suvereniteta! Evropa je nešto sasvim novo. Šta su danas države.Holandiju. Ali.. Pristigne montanjar u ravni Stig i postane srpski Mesija. Mi ćemo uskoro imati meñunacionalne i meñudržavne konurbacije. Oni ubiju debilnog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Beograd je u turskoj imperiji bio višenacionalan grad.odmah posle sednice optužio "poražene snage" da upravo snuju taj sablazni prevrat! . pokret otpora počinje od otvaranja ličnosti. treći Jevrejin... Na žalost. pokret otpora mora da počne u meni samom. Balkan bez vojske i bez heroja. studenti Vaših naslednika za univerzitetskim katedrama. valjda razočarana. U tim se komonveltima nisu stvarale kompaktne nacionalne teritorije i sve je bilo izmešano. Dosadašnju indoktrinaciju. Trebaće dosta vremena da se uspostavi drugačiji status srpske opozicione političke svesti. meñutim. imali ste recimo. Kažem svojim mladim prijateljima: treba se suprotstaviti ratu lično. mnogo opasnija. .Srbija je potrošila ceo XIX vek da stvori svoju državu. Da bi se sada. izdvojenu. Mukotrpno. U tursko vreme trgovačke firme su najčešće imale po tri kompanjona . Ali. u Slavoniji. snovi o velikoj Srbiji. u osećanjima. Srbi i Hrvati su u dugom vremenskom periodu živeli u dve višenacionalne zajednice. paradoksalno je.. posmatrati ga kao celinu. jedno slovačko.od Rige od Fere do Svetozara Markovića i Tucovića .Vrlo je teško odupreti se ratu. u neartikulisanom političkom haosu. naći za sve nas rešenje kompatibilno Evropskoj zajednici.Jedan je profesor . U Vojvodini. Tako je u ljudskim glavama. Kažem: JA se izuzimam iz rata. Oni u austro-nemačko-mañarskom.valjda profesor marksizma . JA se izuzimam iz mirnodopske kulture prećutnog pristajanja na rat.Profesore. Kada bismo danas razmišljali u idealnim slikama. u dva komonvelta. bez ikakve ozbiljne političke artikulacije.. Najviše političke mašte i političke racionalnosti imali su tada oni umni ljudi . za primer. Konfuziji doprinosti i opozicija sa svojim političkim batrganjem. . A unutrašnje granice u tom trenutku neka budu kakve jesu. o velikoj Albaniji. I ceo XX vek da stvori Jugoslaviju. Nju nasleñuje nacionalistička indoktrinacija. najčešće izbegavaju odlazak na ratište . Nepoznavanje istorije i geografije omogućava haos u ljudskim glavama. drugi Turčin. od pojediaca. bez kontrapozicije o Kosovu. Tu počinje bitka za pravi 163 . prostorno. ako je do istine.. Otkrivam sa zaprepašćenjem da mnogi Srbi u Srbiji veruju kako su u Slavoniji malte ne nastanjeni samo Srbi. mi u turskom. socijalistička i marksistička.koji su razmišljali o balkanskoj konfederaciji švajcarskog tipa kantonizacije i samostalnosti u jedinstvu. pa jedno hrvatsko selo.jedan Srbin.Često sam o tome razmišljao. intelektualci. to više i ne bi bilo bitno. pa jedno srpsko. pogotovu mlañi.. ali uspešno. duhovno. velikoj Bugarskoj. intelektualno. ali je neophodno da u jednoj civilizaciji kolektivnog autizma. opet bi se trebalo vratiti Balkanu. A onda nas je sve zahvatilo ludilo-nasilnog homogenizovanja teritorije i pravljenja malih nacionalnih država. Ja sam je izbrisao ne smatram je nikakvim značajnim faktorom u našem političkom životu. realno istorijski dublja i stoga opasnija. ako je to uopšte mogućno u ovo vreme. gledam sada Srbiju. To su bili neki početni znaci kosmopolitizma. vraćala idejama Garašanina. do te mere je bila površna da se začas raspala. fizički. usamljenu.

a šta nudi i po koju cenu? I zašto? Jedna buduća "kultura izuzimanja" sudariće se. obećanja da će se deliti oružje . Čak i da nije užasa koji su usledili.. mudre Srbije. No rizik se mora preuzeti. prestonička deca u Kraljevini ironično zvali "dvokokoškama". uzroci su u nama. vojnika revolucije. . Krivci su meñu nama. Čuvajte se. naivci.Ali se to "ne" obično kaže sa zakašnjenjem. sečenje jezika neće faliti. borcima revolucije.Ali.. radne i vredne Srbije. objašnjavali "dogañanje naroda". vukli su ih namitinge. Mislim da će se Srbija. šta će biti u buduće. To su predznaci nekog budućeg političkog nadrealizma. vojnicima partije. pokretali su im emocije. napuste kolonu i doñu s njim do Skupštine Jugoslavije. Ja bih voleo kad bi se neko danas usudio da nabroji ko su sve svojevremeno bili "izdajnici svojih zemalja" . Vidite šta se sve dešava saValjevcima.integritet. redosled uzroka i posledica.tek da bi se videlo ko je stvarno spašavao čast nacije. Trebalo je "ne" reći još pre nekoliko godina.. kolaboracije. . koji verujemo da u mehanici dogañanja vlada reč. A da ne pominjem da ova generacija najpre treba da izdrži sve strahote rata i da će mnogi koji prežive nositi u sebi dramu srpskog. izdaja" niti za to ima razloga. Nisu oni ni izdajnici ni kukavice. ili hrvatskog. na onim mitinzima.. To je sad najvažnije.. Desetak godina ljudi ne znaju gde su. Umeti dobro viknjuti: NE!. tada jegromoglasno rečeno "da". Znamo uzroke. ponoćne zakletve da će se hapsiti nevini ljudi.. to su izgubljene godine za mladog čoveka. . deco. svejedno Vijetnama. neke buduće srpske političke kulture. apologetima jedine prave vere. vojnika partije... Računam na mladost pametne. A pet poslednjih godina. Na žalost. vojnika prave vere. Velike liturgije sa Ušća..treba li se sad čuditi užasnom ishodu stvari. Znam to iz ličnog iskustva . znamo ih bar mi. A kada se ti "izuzimatelji" nañu u sukobu sa "patriotima". rezervistima koji su se vratili kućama posle bombardovanja kod Tovarnika. Neće se uplašiti povika "izdaja. Vidite. Uzroke znamo. Bila je potrebna i izuzetna hrabrost da jedan čovek i dva njegova druga okrenu svoj transporter.Tačno. kad tad. Pa ako hoćete . pripremali ih za rat. vojnika nacije. Jedno neurotično neregularno vreme traje već dugo. već razložni ljudi koji neće da učestvuju u nekim besmislenim bitkama. iznad sramne stvarnosti. sa svim našim šalozbiljama.. integrisanja i kolektivnog integriteta. Bio je to već tada velikogradski sukob "kulture izuzimanja" i "kulture učešća"..i ubice su 164 . Skidaju petokrake do kojih im je nekad bilo sujeverno stalo i zamenjuju ih dvoglavim orlovima koje smo mi.meni je okupacija odnela četiri godine koje nisam mogao nikako da nadoknadim. a to im nisu kazivali. svetosavskim vitezovima nacije. vojnici partije postali su vojnici nacije. Mislim da će početi da poklanja svoj glas sumnjičavima i nevernicima. mislim na sečenje jezika gobumilima. Šta znači "nacionalni integritet"? Šta od vas zahteva. kad-tad morati otrezniti i osloboditi svog ljubljenog arhetipa solunca. sa Gazimestana.od Romena Rolana i Andre Žida do Tomasa Mana ..

kneževina. bio bi to čist "vavizam".. a deca govore francuski. U to ime pokrenut je jedan težak točak. Vojska u rasulu. koja se. ali mi se čini da to žele. Skoro da je svaki treći mladi bračni par u Evropi neka čudna kombinacija: muž Kanañanin. a pre svega umeti reći ako veliko "NE"! stvar je morala. smeti. ne pristajem da učestvujem u unazañivanju Srbije. Razorena su dobra. Hoću da je uključimo u kosmopolitizam. .. žena Izraelka... Gledano sa srpske strane pitam se: Šta će biti kada se shvati koliko ima laži u ovoj ratnoj propagandi koja nam bez prekida 165 . Ali ovakav kovitlac nisam mogao prognozirati. Opsednut sam onim što se dogaña u Evropi. bez unutrašnjih deoba. Brzoplet rat. Ne vidim treba li mnogo pameti da se to dokaže. u svetu. Kad ponovo. Moć mog prognosticiranja pala je na ispitu. On se sve brže okreće. najlepšem po mom mišljenju.hteti. Često razmišljam o XVIII veku. video na koju stranu stvari kreću. ko zna po koji put. nastale glomazne ncionalne države s pojmovima i ideologijom teške nacionalne industrije i nacionalnih Krupova iz kojih nastaju modeli mišljenja zasnovani na nacionalnim homogenizacijama. Eto ga i u smederevskoj željezari i u memorandumu. . razume se. ali je i stvar samoodržanja.Čujem kako se pominje da je ovo prvi smušeni rat u kome Srbi učestvuju. jedan zamajac banalnosti.. vešt (ili nevešt) sa ženama. Ne. žena Nemica.. Vidite koliko ima blistavih apatrida u savremenoj kulturi. Taj je nain mišljenja sa grdnim zakašnjenjem stigao i kod nas. zamajac emocionalne vulgarnosti. Nisam ga mogao zamisliti. jututunski vladar! Poreñenje bi bilo tačno da cela Slivnica nije trajala samo nekoliko dana sa neuporedivo manjim žrtvama. čitam Kazanovine memoare.Drugi Prvi je bio onaj s Bugarima. I kada bih Vam sada bilo šta rekao o tome šta nam se još može dogoditi. nastalo je razaranje u ljudskim dušama.Neće jedini proći mnogo bolje od drugih. . nikadane može ostvariti. Ali reči . .Otkud to da stalno tražimo redefiniciju ciljeva iz prošlosti i da smo slabi prognozeri budućnosti? . uživam u toj Evropi po kojoj se šeta taj slatki šalabajzer.. stvar je stila života. Skače se u žrvanj.Mislite li da će na kraju ovog rata Hrvati biti u boljem položaju od Srba? . silom. Moralne posledice su stravične. Ovaj rat je već izgubljen i podjednako su ga izgubili i Hrvati i Srbi. a nacija moralno nije pripremljena za ratovanje. a deca govore holandski.Često sam o tome govorio i po nešto zapisao. Evropa je tada najviše bila Evropa. Ne znam čak da li su destruktori našeg života. osećao sam. I sve to za fikciju jedne Srbije ni na nebu ni na zemlji.meñu nama. sposobni da u naše sukobe stvarno uvuku i Evropu. muž Italijan. protektorata i bila praktično bez granica. Slutio sam da nam nailazi zlo. u svim tim sjajnim mešavinama ideja i ljudi.mi sada ponovo imamo Slivnicu. Kasnije su. Tada je Evropa imala možda stotinak državica. pokreće druge točkove.. Kažu . Biti protiv toga nije lako.

Ali nije predviñen da izdrži detonacije u svojoj blizini. koju je gradio daleko veći majstor od mene. na žalost. Oni koji vas danas teraju u rat imali su dovoljno vremena da obave zadatke koje sada vama trpaju u nedra i šalju vas da grizete slavonsko blato.. da dovikujemo: "Ej. a vi ste nemoćni. ta oštećenja mogu biti fatalna. Masivan.. Spomenik je elastičan. Čijom voljom? Nedotupavih i neukih vojaka koji oduvek smatraju da u kulturi ima mnogo mekuškog i suvišnog. ispod tvrñave. Kada je stigla vest da je bačen u vazduh most na Savi kod Jasenovca..cveta ispitivan na dejstvo vetra u aerodinamičnom tunelu. lični šlagvort. Ali.. obraćam mladima rečima: zašto biste se deco prepustili frustracijama svojih očeva i dedova. praktično uništen spomenik na Dudiku.. Spomenik se nalazi udaljen vazdušnom linijom kilometar od mosta.ubacuje u glavu pobednička osećanja: mi smo negde umarširali nešto oslobodili. Ipak. ironijom sudbine.. kao graditelju. Granate su je probušile na dva mesta. predratni dečaci. Ona nije sazidana. Svojevremeno je model spomenika . Ko na to ima pravo? Da li je Dubrovnik na redu? 166 . U Vukovaru je. zgrade izuzetne lepote. zimus posvećen. jesi li ti onaj što si poginuo na Kajmakčalanu!" . smisao postojanja. Oni odlučuju hoće li ih dići u vazduh. Stradao je. Predviñeno je da izdrži i najjače bure. ponekad. što predstavlja govor tih vekova. ne dozvoljavam sebi da patim . A šta smo to zauzeli i oslobodili? U mašti se. Splitska luka je bombardovana. izuzetno delo naših dalmatinskih klesara. izgledaju strašna i mnoga nepotrebna rušenja u ovom ratu. mi deca. moj zanat. pitajte zašto niko od njih nije poginuo za srpstvo u proteklih pedeset godina. upravo je taj spomenik na naslovnoj strani "Svetske arhitekture" u broju koji mi je. granatepadaju na kulturno nasleñe neprocenjive vrednosti.. Ne znam šta je bilo sa spomenikom u Klisu. nešto zauzeli.. Kao da ruše mene. To je ravno osećanju da neko vaš gine. Ko je tražio da se puca na katedralu u Šibeniku koja je unikat zidarske i klesarske veštine.ta je tvrñava neuporedivo vrednija od mog nevelikog spomenika. betonski most. od srpskih minobacača. vibrira. Dali ste mi..Kako Vam. Stražno je. Igrom slučaja. A tvrñava je bombardovana.. Mora da je užasna bila detonacija.. na žalost. Tu je Dioklecijanova palata koja više vredi nego svi mi u svih šest republika zajedno. ona je sklopljena od kamenih blokova koji su meñusobno na suvo spajani. Ako se od vastraži da ginete za srpstvo. moje učenike. Branioci srpskih sela ruše spomenik ubijenim Srbima iz prošlog rata! Govorim to s olovom u otežanoj duši jer mi je to jedno od najlepših dela. U vazduh se dižu mostovi. teško oštećen. S obzirom na njenu filigransku nežnu konstrukciju. ostao sam nem. Težak je osećaj kad čovek vidi da se razara nešto što je slagano vekovima. . Takvima kao što su današnji pozivari imali smo običaj. nemam prava da sebe sažaljevam kada znam da je u tom istom Vukovaru stradao jedan ceo korpus starog baroknog dvorca... po svemu sudeći.

Nikola Pašić.Napomena: 1. oktobar 1991. Beograd. srpski političar druge polovine XIX i početka XX veka Intervju: Mirko ðekić Borba. 167 . 12.

Na Osmoj sednici CK SK Srbije našao se meñu "Poraženim" snagama. "Ilijada". nedoučeno. Od 1982. U megalopolisima se bugi pravi urbanitet. a mnogo više iz očajanja. Bogdanović . intima. proletersko. Sa gospodinom Bogdanovićem raazgovarali smo nakon prošlonedeljne tribine o Dubrovniku.Čitav radni vek posvetili ste izučavanju grada. svojom veličinom. uzgred rečeno. Danas. mogućnosti da 168 . grad se samorazara i svojim nenormalnim rastom. Gradove ugrožava gradoljublje. već na mogućnost komunikacije i održavanja kontakata izmeñu grañana. da tako kažem solidarnost meñu grañanima. godine bio je gradonačelnik Beograda. poznanstva.Taj sukob postoji. Pančevac . običaje. na fizičko prostiranje glasa. uzajamno razumevanje.. Oni moraju suzbiti netrpeljivost prema gradu. a u svojim spevovima nisu umeli da opišu ratničke podvige jer jednostavno nisu imali pojam za grad. potomci tih osvajača gradova postajali nosioci sjajnih gradskih civilizacija. negradsko stanovništvo hrli u gradove. Autor je više desetina knjiga i radova o gradu i arhitektonskoj fantastici. Interesantno je da su. Aristotel je govorio da grad ne treba biti veći od prostgora dopiranja ljudskog glasa. ali zabranjena mesta. kad su silazili u područja civilizacija u dolini Inda razarali velike gradove.. Recite nam nešto o sukobu gradskog i vangradskog.16. Kada broj stanovnika grada preñe odreñenu cifru. neobrazovano. "Stari zavet". manire. ponašanje. od kada postoje gradovi. ne misleći. puni su citata o uništavanju gradova. praktično. Iz čežnje za gradom. mehaničkim priraštajem i to je normalan proces. ne plaši grada. do 1986. privoleti se dubljim normama gradskog života. Još su arijevci. po pravilu. naravno. gibi se. prema velikim gradovima teku velike lokalne seobe naroda. Za nomade gradovi su uvek bili privlačna. Marginalno. godine kao profesor istorije grada i mentor specijalnog kursa "Simboličke forme" na Arhitektonskom fakultetu. Današnji čovek se. nekultivisano. U penziju se povukao 1987. U najbližoj budućnosti te seobe biće veće od one koja je dva milenijuma posle razaranja Troje uništila Rim i mediteranski svet bacila u potpuni haos. Projektovao je dvadesetak memorijalnih celina koje predstavljaju prekretnicu u savremenoj memorijalnoj arhitekturi. Imamo privid slobode Bogdan Bogdanović je jedna od prvih "Žrtava" takozvane "antibirokratske" revolucije. nisu znali šta je to. bar prividno. Ali ti ljudi moraju prihvatiti gradski način života. "Kuran". on se obnavlja spolja.

Jugoslavija je imala šanse da prva uñe u evropski sistem i sa Markovićem je to moglo da se desi. a još se nije uklopio u novi.U uzavrelom vremenu. Ljudi koji žive na prilazima gradu. On je "genije" nihilizma i demon nihilizma. već je reč o dostignutom civilizacijskom nivou. kakvo je ovo. vojskovoñe.grañanin čuje i da bude saslušan. u prvom redu zbog eksplozije nacionalizma. šta se sve krije u glavama oficira i političara. ne verujem da je našu situaciju neko smislio.Da li su pripreme za rat počele još posle "istorijske" Osme sednice CK SK Srbije? 169 . da sve dovede do nule. i da je tu promenu moguće izvršiti mirnim putem. i prenosi ga na druge. otuñenje. "jer kod nas ne postoji under-ground subkultura već folklorna. ali su stvari izmakle kontroli. uslovno rečeno boljševike i menjševike. on samorazarajući nagon nosi u sebi. Iako je teško reći kakva je uloga "mračnih sila". da braneći Jugoslaviju sruši Jugoslaviju. bez prihoda. rata ne bi bilo. zaslužnici. Da se na partijskim kongresima češće čula reč socijaldemokratija. danas bi stvarnost bila radikalno drugačija. da navodno braneći Srbiju sruši Srbiju. Polugradski svet je hendikepiran jer je napustio svoj etnički milje. . izbili su u prve redove boraca u ovom ratu. folklorne subkulture. porast kriminala. u prigradskim naseljima.Mržnja prema gradu je. Ratovi često i nisu ništa drugo do oružane migracije. gradski.Ja sam naivno verovao da je moguća transformacija komuniznma u Jugoslaviji u društvo slobodnog tržišta. nastgaju gradske gerile. Postali su vojvode. na periferijama. . da je nakon toga uspostavljen višepartijski sistem i sprovedeni izbori i uspostavljene ostale demokratske institucije i kontrola vlasti. dakle. i sivih eminencija. Oni osećaju duboku averziju prema gradu i gradskom stanovništvu. a da još nisu shvatili gde su stigli. Pretpostavljam da je to bio scenario Zapada. da se Partija podelila na levo i desno krilo. ali je sve učinjeno da do toga ne doñe. a kod nas još pseudogradske. ratnici. netrpeljivost prema gradu poprima patološke oblike. kakvi sve interesi velikih sila postoje. glavni razlog razaranja gradskog prostora u ovom ratu? . . na. U ogromnim urbanim sredinama to nije moguće i onda nastaje disonancija.Kako ocenjujete period posle smrti Josipa Broza? Da li je rat bio neizbežan u zemlji koja je 45 godina provela pod nedemokratskim režimom? . Pravi seljak kad doñe u grad lakše se uživljava od polugradskog ili prigradskog čoveka. Kad ovo kažem ne mislim da su ove osobine svojstvene nekoj naciji kao naciji. Ona je toliko apsurdna da nije mogla biti smišljena. Oni su na putu da stvore novu buržoaziju čime se završavaju svi ratovi. ljudi koji su bez posla. Da je na vreme pregovarano o konfederalnim odnosima i da je oko toga postignut sporazum. ljudi koji su prikraćeni ili im je sujeta ugrožena. Niko nije mogao da smisli da se Slobodan Milošević ponaša ovako arogantno i inadžijski. ljudi koji su stigli u gradove.

simboličan značaj granica. To nije neizvodljivo u savremenom svetu . nego u monokulturnoj sa više religija. običaja. već bi teološke teme na neki fini način povezali sa nacionalnim. maltene. Mislim da polazište "antimemoranduma" koji bi nabacio neke od takvih ideja. ipak idiličnu sliku rata. S druge strane.prednosti raznolikosti pejsaža. . Srbin koji se ne plaši da živi u "velikom svetu" i da taj svet priziva k sebi. Dobar Srbin je onaj koji shvata da 170 . Zatim. Veliku odgovornost snosi i akademski serkl i intelektualna i ova druga čaršija koja je stvarala atmosferu da je srpsko-hrvatski rat neophodan. šta je to "dobar Srbin"? .. uopšte. da će biti dobijen i da je. dobar Srbin je laička pojava sa laičkim shvatanjem kulture.Metafora o božanskom narodu je smejurija i ja je u krajnjoj liniji ne razumem.. nije postojala antiratna protivteža. nema sumnje. figurativno rečeno. u memoriji i u stvarnosti .Prokomentarišite tezu o Srbima kao "božanskom" i "kosmičkom" narodu. sa apsolutom i on voli svoj samostalni religiozni život. Zapadni Nemci su solidno prevaspitani. Odnosi izmeñu balkanskih naroda se moraju rešavati globalno. isti standardi ljudskih prava. neizostavno. Stranci su shvatali vrednost jugoslovenskog multikulturalizma bolje nego mi . a kod nas danas ništa što je racionalno ne prolazi. nedostaje pravi obrazovani kler.To je zdrava ideja. U uspomenama manjka aristokratija. nacionalnog i svakog drugog. ratnih romana Dragiše Vasića. neizbežan. treba shvatiti da je lepše živeti u zemlji sa više kultura. Dobar Srbin je pametan Srbin.Činjenica je da je propaganda za rat sprovoñena kroz duhovnu sferu. nošnji.Šta mislite o ideji nezavisnih intelektualaca da napišu "antimemorandum"? . stvaranje objektivnog informacionog prostora i. Isto tako ratni filmovi u kojima Bate Živojinovići ubijaju Nemce na snopove stvarali su kod nekih slojeva naroda iluziju da je rat onakav kakav nije. treba da bude demilitarizacija Balkana. . sve u svemu. prosvećeni apsolutizam. jedina mana što je racionalna. Realizacija te ideje mora da počne od sistematske promene mentaliteta. recimo. ali joj je. Kreatori takvih metafora treba da pre razmisle šta sve tom "božanskom" narodu nedostaje. Neposredni ciljevi nezavisnih intelektualaca? Pa da jedni drugima pomognu da žive u mraku! Možda nam predstoje godine mraka i mračnjaštva. slobodno tržište. Romani Dobrice Ćosića. koristan. folklora. I. Kad je već o jezuitima reč. Srbin kosmopolita. tipa Tejar de Šardena objasni Francuzima da su "kosmička nacija".i toi se najbolje vidi u razlici mentaliteta u dve nemačke države. dosledno razoružavanje.. Za razliku od. dobar Srbin je odelio nivo religije i nivo opštenja sa Bogom.nedostaje formiranje nacionalne svesti. Pa Balkanu pojedinačna rešenja nisu moguća. zamislite da jedan francuski intelektualac vernik. davali su. Da imamo milion dobro obrazovanih jezuita oni ne bi lupetali o Srbima kao kosmičkom narodu. To je znak teškog primitivizma i liči na jevtin okultizam. arhitekture. To su preduslovi za normalan život na Balkanu. verskog. niti trajna. Ceo bi se Pariz tresao od smeha. nego samo sa jednom. tipova ljudi.

u jeziku. marksističkoantimarksističkih rasprava. . moralnim. više po njihovim no po sopstvenim delima. možete da napišete svašta. kad postane jasno da je srpski velikodržavni projekat bio težak promašaj moraćemo početi iz početka svi na ovim prostorima. a i to je sve neka vrsta totalitarizma. Kakav je položaj intelektualca koga su aktuelne vlasti anatemisale? . "filozofskom erotizmu". pogotovo neki ljudi to ne mogu. ali je mehanizam isti. mogu da žive samo u simbiozi sa drugim narodima. Nije problem šta ću reći nego kako ću reći. otkad je sveta i veka. ukoliko se pominju.U novogovor su ušla nova značenja termina "neprijatelj". već po Tatlinovom spomeniku. kraljeva. Dobar Srbin treba da ima nagon ka integrisanju. da vreñate ljude.. .. "izdajnik" i njima sličnih. koji će se zasnivati i povezivati na.Bio sam graditelj. mirnodopski razgovori. mnogo težim ostavkama političkim. četiri godine i imam razloga da razmišljam da li je to bilo pametno. ali to je isti diskurs. Ali to su danas sasvim idilični. "učestvovao". nego kako mislim Forme mišljenja su na udaru. od Garašanina naovamo. Ne šta mislim. svedoče moja dela i moje knjige.Čudna je situacija . Ne bih bio srećan da iza mene ostaju tomovi marksističkih. To je srpska politika i intelektualci bi odavno trebalo da utuve u glavu svakom Srbinu. A graditelji. rasejani po Balkanu. U okvirima morala mog zanata trudio sam se da budem apsolutno samosvojan. u kulturi. Ljude nije iritiralo što sam kontrirao u idejama niti što sada pričam protiv vlasti. i da li se zbog ove ili one tuñe gluposti ili svinjarije trebalo povlačiti. nasuprot danas dominantnom nagonu ka izdvajanju i zatvaranju. a defakto su neki ljudi pod apsolutnom medijskom i svakom drugom blokadom i izloženi hajci.Srbi. Učestvovao sam u vlasti. Naš današnji novototalitarizam ne uzbuñuju toliko finalni proizvodi mišljenja već tehnologija mišljenja. ko je odgovoran za rasturanje Jugoslavije. 171 . u politici. ako tako može da se kaže. šta sa olako obećanom brzinom. ja ne mogu da odem na televiziju i da ga pitam šta je sa Kosovom. grade po nalogu careva.Kako reagujete na optužbe da ste bili bliski bivšoj strukturi vlasti i da ste bili "državni arhitekta"? . Posle. da ga tako nazovem. Mišljenje menja znak. za izbijanje rata. ako su bili valjani graditelji. bankara. Promenjene su vrednosne kategorije. Danas je reč o drugim.. kondotijera. njihovi se naredbodavci pominju.. To će biti vreme novih balkanskih patriotizama. neomarksističkih i. Ne.postoji privid slobode štampe. ja se ne moram odricati ni svojih dela ni svojih knjiga. valjda. velmoža. Ali nemoguće je da Miloševića pitate neke stvari. bez koga nema nijedne istorije moderne umetnosti. o čemu. Na Balkanu može da se opstane samo ako se ljudi vole. Bliži primer: Treću internacionalu niko neće pamtiti po Zinovjevu. Onog trenutka kad se ovo ludilo okonča. Možda ću jednom zaključiti i da je trebalo. Prisiljeni smo da se suočavamo i mirimo sa klišeima. da Miloševića nazovete magarcem i da zbog toga ne budete osuñeni. pa ni po Lenjinu. za besmislene žrtve koje su pale.. docnije.. Imamo privid slobode. već način na koji to radim.

za sluñenu mladost. 172 . 7.intelektualnim. Intervju: Nenad Živković Pančevac. ko ostane čista obraza stojim mu na raspolaganju a nastavimo ovaj razgovor. za varvarski razorene. februar 1992. Kad se sve završi. za osakaćene mladiće. o ostavkama onih koji snose ma i deo krivice za desetak. dvadesetak hiljada mrtvih. za ubistva na Kosovu. sažežene gralove.

u Staroj Gradiški. Ovim poginulim mladićima i devojkama mostarski i beogradski pesnik Svetislav Mandić posvetio je stihove: "Svakog dana ja bih s njima da se razgovaram. meñu njima i 13 narodnih heroja.. izgovoreno sada već daleke 1965. u Mostaru. Luka Janjić u 23. dignutog kao fatamorgana negde izmeñu neba i zemlje? I hoće li u njemu prepoznati svoj grad u jednom davnom. jedan od najlepših. urbaniste. Hrvatima. veka. razumevanja i ljubavi meñu Srbima. Ovaj spomenik koji u sebi nosi mrtve (podsetimo se motiva žrtve u Zidanju Skadra na Bojani. dr. arhitekte. imaju svoja imena isklesana u kamenu). Leon Štem u 35. palo je više od hiljadu žrtava fašističkog terora. u Lepoglavi. u Trstu. Ahmet Dizdar u 29. bivšeg gradonačelnika Beograda i počasnog grañanina Mostara prilikom otvaranja monumentalnog Partizanskog spomenika žrtvama antifašističkog otpora 41-45. u Norviku. u Dahauu. postavio je tom prilikom. Pero Markulin u 21. godine. Ismet Milavić u 33. zna se. skulptora. Ovaj sinkretični umetnik svetskog glasa i ugleda. reči su gospodina Bogdana Bogdanovića. na Mamuli. pisca. renesanski čovek na pragu 21. Jevrejima i svim ostalim poštenim i čestitim ljudima. Vinko Džidić u 29. šta će doživljavati? Hoće li im ona štogod reći? Hoće li i deca naše dece videti u ovom spomeniku sliku nekog čudnog. Esad Elezović u 21. Milivoje Vučetić u 21. Svaki deseti Mostarac nije dočekao slobodu.17. Nasumce čitamo njihova imena na kamenim pločama spomenika u obliku presečenih stabala podignutog u čast razuma. rekla bih i (gotovo) jedno proročko pitanje: "Kako će ovu grañevinu tumačiti posle nas? Šta će u njoj videti. svaki treći stanovnik akrtivno je učestvovao u antifašističkom otporu. jednoj od najlepših i najtragičnijih pesama u 173 . na Sutjesci. desetoro Vukovića. ponosnog i humanog grada. u Norveškoj. a posmatrano iz ovih sadašnjih tragičnih okolnosti u kojima se nalazimo.. u Janjini. Salih Islamović u 34. bole li ih mrtve ruke bez pušaka. ponosnom i teškom vremenu kada je najteže od svega bilo biti i ostati čovek?" Za takve ideale iginula je čitava jedna mladost Mostara (sedamsto pedeset uglvnom dvadesetogodišnjaka. Mjuslimanima. profesora. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića "Mostar je. Tripo Uljarović u 23. filosofa. godinki ubijen u Jasenovcu. u Bengaziju. Nazif Dolić u 35. u Nevesinju. bole li ih mrtve usne bez osmeha". Slavko Balać u 27. najposebnijih gradova koje je čovek sagradio u ovom delu sveta". Nedžad Arpadžić u 19.

dakle. kanjon nemirne planinske reke boje tirkiza. rušitelji lepote.. Mi se ovde sada osećamo kao Jevreji 1933. počeće da se raščišćava situacija. veže i nosi formulu iznad ovih podela. a na samom vrhu poput večnog plamena krug sa štitom nazvan "kosmos" sa znacima sunca. a dobar je broj takvih ljudi." Sloboda . toga je bilo mnogo i poslednjih godina. vidite. krvari. marta i okupljanja studentske i školske omladine. a viši oblici inteligencije uništeni. zelenilo i svetlost. pomerao je stalno prema njima granice svojih oduševljenja i saznanja. meseca i zvezda kao krajnji cilj čovečanstva.ruzmarina. To je upravo pritisak u strahu da se ne čuje moj glas. na žalost. Ne šetaju njegovim kamenim liticama zaljubljeni sa rukama spojenim u najčistijim osećanjima. iako na prvi pogled zvuči paradoksalno. U svemu tome.miting opozicije 9.. Tim povodom primio me je gospodin Bogdanović čiju smo izjavu objavili u prethodnom broju "Slobode". U njemu je i veliki broj kamenih ploča skinutih sa starih mostarskih kuća i oblutka iz Neretve.. tražio se u njima. teške su i duboke njegove rane. Bogdanović kaže: Bogdanović . sad ću upotrebiti pravu reč. ma koliko teško i neprijatno bilo. spomenik nije ni vedar ni radostan. ne osmatraju voljeni grad sa njegovih bolnih visina. u Nemačkoj. god.našoj narodnoj poeziji) bio je. nema više bezbrižnih šetnji u suton kad zvezde padaju po njegovim kamenim cvetovima.Na pitanje da prokomentariše najnovija zbivanja u Beogradu . Kad ljudi kao što sam ja. ponašam se ni po babu ni po stričevima..Nade u bolje će biti onog trenutka kad razbijemo. baš sve karakteristično za Mostar. male tajne krvoločne grupe fašističke ispisuju mi već po drugi put po hodnicima ustaške oznake. Danas. zelenu i sivu santolinu i kadulju. Za one koji je nisu pročitali. On nije ni srpski. dogodila se sramota. jednom rečju. medijski fašizam. ni muslimanski. dobiju priliku da doñu na prvi program TV. A sada je proskribovano sve što je proizvod jugoslovenske kulture. umesto cvrkuta ptica i cvrčaka u letnjim zvizdanima zastrašujuće odjekuju eksplozije. a toga ima jako mnogo. vedar i razdragan postavljen u gradskom prostoru i pejsažu uz nasade mediteranskog zimzelena niskog rasta . sure i strme hercegovačke hridi.. Ti kosmički simboli Bogdana Bogdanovića otvaraju čudnovata prostranstva ka kojima je čovek oduvek težio. g. jer. Ranjen je spomenik sa svim univerzalnim vrednostima. lavandu. Došlo je do sužavanja svesti. Tu su ideje ponižene. ponavljamo glavnu misao: "Mostarski spomenik i po svojoj arhitekturi i po svom duhu je simbol jugoslovenske kulture. Sada ga opsedaju jahači mržnje. sve ono što je bilo u ljudskim srcima čisto. kamen i vodu. ni hrvatski. a svima pripada. Ali upravo da ja ne bih došao na taj program. kao da u sebi odslikava čitavu Hevcegovinu.. ja nalazim veliku moralnu potporu za svoj stav koji je već dobro poznat. šest stepenastih terasa poput krovova. vi pominjete sve moje javno ophoñenje sa delovima bivšeg 174 .

u Mostaru ste počasni grañanin. ipak.To što u Beogradu uporno ostajete i pored otvorenih pretnji i pritisaka.Preksinoć sam Dževadu Karahasanu rekao. mom dragom Dževadu sam rekao da imam želju da saopštim bosanskohercegovačkoj javnosti ponešto. ako hoićete. pola miliona Hrvata i Srba beskućnika. i ja sam hajduk. ogromna tehnika i ogromne pare tek da sam ja ponekad ponosan. ali niko nije došao. eto vidite i sami kako se ona iz dana u dan nastavlja i komplikuje. ne znam šta kad se na mene troši tolika energija. Šta je sa Kosovom. Višepartijski sistem bi ušao zakonomerno i pokrio bi celu teritoriju Jugoslavije i sve bi išlo drugačije. pa će ovo biti prilika da sad nešto kažem. Borba se jedina usudila i napravila taj hrabri gest-intervju sa mnom. ni opozicija ga ne postavlja. sve do nacionalnih. i tolike pare. Na ova pitanja će morati ne samo da se odgovori nego i da se odgovara . Da bi izjava bila upućena mojim sunarodnicima u BiH. da ne govorim o onima koji su me pratili.Znate šta. Skoplje. Neću banditima da dozvolim da me oteraju iz moga grada kad sam već dvesto godina ovde. Nije mi. Mi bismo danas imali neku. koliko je štampano hartije. . Srbima u BiH. kakvu-takvu Jugoslaviju. Splita. Pitanje je sada ko će se od njih vratiti.Kako komentarišete situaciju u Bosni i Hercegovini uoči i naročito nakon referenduma? . bila bi jednostavna: 175 . više nema konfereracije za koju sam ja bio od prvog trenutka. panično plaši nekoliko pitanja na koja nema odgovora.Na žalost. Zašto sad prihvata ono što je mogao da prihvati pre godinu dana. . Kao ñavola se boje tih pitanja. Prištine. plaćenih pisaca i pamfletista angažovano. . preko Skoplja. sve bi išlo drugim putem. to ne postoji. Drugo pitanje je za Miloševića još teže. On mi je obećao da će nekoga poslati.jugoslovenskog prostora (intervju za HTV. jasno u čemu je ta moja velika važnost za ovaj režim. razorene i uništene gradove. na onaj poslednji nesretni 14. Sarajeva. uzgred budi rečeno. javile bi se i druge partije. Za poslednjih 5-6 godina koliko je samo TV emisija napravljeno protiv mene. imaju li gde da se vrate. a inače ovo sve stiže okolo. je li u pitanju neki inat. ne bismo imali nekoliko hiljada mrtvih. Bogdanović nastavlja: . Da se vratimo. više su potrošili nego sve što mi je moja domovina dala za spomenike koje sam gradio. a za njegov časopis "Izraz" pišem svoju arhitektonsku biografiju u kojoj još nisam došao do Mostara.Mislite na konfederalni oblik preureñenja zemlje? . pogotovo što Vas mnogi gradovi zovu da u njima živite: Sarajevo. nisam ni ja pile od žute vate. recimo jednu evrokomunističku i jednu socijaldemokratsku. prisluškivali. U Srbiji moga glasa nema. u "Slobodnoj Dalmaciji" i "Borbi") izuzev Srbije. ako hoićete. Verovatno bi došlo do prirodne podele partije na dve. Da je onda prihvaćena slovenačka opcija. jednom reči. pa. g.Očigledno ja ipak nešto krupno predstavljam. . kongres SKJ. Pretpostavljam da se režim u Srbiji užasno.Na moj komentar da se taj glas ipak daleko i dobro čuje i da ima odjeka u glavama i srcima poštenih ljudi.

izgibili. i glasam za njih. Treba mnogo mudrosti i strpljenja da se koliko-toliko ožiljci svega ovoga ratnog stanja ublaže. . a taj će poraz biti moralni. u nekoj vrsti medijskog fašizma i privredne demokratije.Opametila ih je. taj moralni poraz srpske nacije će i naši unuci i praunuci morati da ispaštaju. Miloševiću možete sad baciti uvredu u lice i govoriti sa omalovažavanjem.Braćo Srbi. birajte drugoga voñu i tražite nove učitelje. tražite nekoga ko će vas učiti da živite u miru i skladu sa ljudima i sa vremenom u kojem živite. ja ih podržavam u osnovnom da se ovo mora promeniti. Taj poraz. iako im idejno ne pripadam. . što je izazvalo reakciju u Hrvatskoj i dramu koja je sad u punom paroksizmu. sva je prilika. takvi užasi ostavljaju strašne ožiljke. Govorim sad kao Srbin. da opet krenem od Srba (neka svako krene u svemu od samoga sebe i svojih) oni Srbi koji su sa čarapama na licu bili na barikadama kad siñu u čaršiju i da sa svojim komšijama razgovaraju.Šta trenutno radite? . Jer. jer je prvi počeo da preti i da diže histeriju. Uzmite samo ovaj rat.To što vama sada govorim ja bih od slova do slova. Svi su ratovi strašni i prljavi. iseljavanje se sa Kosova nastavlja i zašto nisi prihvatio konfederaciju i da uštediš ljudske živote i da spasiš jednu generaciju.Što kaže Mirko Kovač. uskoro će početi i sportska nadmetanja ratnih invalida.3 pitanja: šta si uradio sa Kosovom. Nije ni ona učila pravim stvarima. Što su teritorije u nekom neodreñenom statusu to ne znači ništa. ako ih ne zaustavimo da će nas dovesti do samog dna. samo ne trpi ova 2 . . A to ću doživeti. . ako uopšte doživim. i tamo rekao. ali. da se razumemo.Tuñman što su do te mere zavadili narode. ali smo svi mi vaspitavani i ratovali smo u ime neke pravde. (od onog njegovog čuvenog niko ne sme da vas bije. a sad bi hteo konfederaciju al' sad to više nama. reformista i raznih antiratnih i sličnih pokreta. I opozicija nosi jedan deo krivice za zaluñivanje srpske nacije) osim časnih izuzetaka oko Ujdija. sve on to trpi. koji smo. verovatno. trke u kolicima. držali smo se nekih ratničkih normi. a mnogi to već i č ine. Na prvom mestu moj sunarodnik Milošević i zbog izvesne vremenske prednosti. razume se. Nisam siguran da će taj rad imati svoje konačne rezultate u knjigama.Onda nije čudo što Vas nema na TV Bgd! .Da li je noć nakon referenduma u Bosni i Hercegovini opametila ljude? . Kako će sada da se osećaju.To je užasan greh tandema Milošević . Ratosiljajte se tih histerika i ludaka koji su nas doveli dovde i. uzgreb budi rečeno. mene čekaju u 176 . mi živimo u nekoj čudnoj smesi užasne diktature.. viteški su bili.. Samo.Ulažem velikenapore da radim jer u ovoj situaciji je uspeh ako uspete da zadržite konzistenciju svoje ličnosti. imamo hiljade invalida i osakaćenih. a sad smo uvučeni u najprljaviji i najružniji rat u svojoj istoriji. . duboko psihološki. Najteži poraz će iz svega ovoga izvući srpski narod.

jer kod nas je i to obratno. nećemo biti ni prvi koje su takve stvari raznele. Moja mama ga je zvala . nastavlja g.Ali da apsurd bude veći. ne štampa se. popaljena su sela. samo izmeñu tog početka ovoga današnjeg trenutka dogodio se stravičan rat. Da je bilo pametnog čoveka ovde samo se trebalo držati onoga što su nam rekli iz sveta. ali ja ne znam kako se sad dolazi do Mostara. to su sve zločini. Ćosića kojeg smo pominjali u vezi sa samim otvaranjem spomenika. treba proći jedno 2 . O tempore. raj. . bio nam je simpatičan. dogañaji se sve više komplikuju ali se nadam da će se barikade do izlaska ovog teksta ukloniti i stanje u gradu normalizovati. na svu sreću ostaju.O njemu govorim sa osećanjem tuge. pogubnu prvenstveno po sebe. Radim kao da ćemo se održati.Oni već cvetaju. pa prvoborac. da isto pitanje postavimo i kad je reč o inteligenciji i ovde i svugde. . . Atak na moju kuću. a graditelji nam. Kada je umro. Alekse Šantića. da bi se stiglo. kod nas više ne važi ni stara istina da graditelji nestaju a dela im ostaju. . a svi zajedno su ga voleli i slavili. a ako se ne održimo. tamo preko neke Romanije. pa još i pisac. opozicije i o alternativnim pokretima. ne možemo ući. . rado ću doći. čitav grad mu je bio na dženazi (sahrani).Ipak se nadam ovih dana će se to na meñunarodnom planu rapčistiti. pišem knjigu iz serije prostora knjiga kartela.Gospodine Bogdanoviću. moj dom.. treba stići do Sarajeva. . ne znam šta bi me sve na tom putu čekalo. a sad moraju lepo da priznaju da će doći tačno na ono što im je već rečeno na početku. dve. stravična zavada meñu narodima. Bogdanović. Iz njega se posle izrodio pogrešni učitelj. . sve je to isto kao i sa spomenikom. silni ljudi su ostali bez domora. za sada. pretpostavljam. Kakve li ironije da se pominje kafana "Pretprazničko veče". gradovi.. kad behari procvetaju. Karlovcem i dalje linijom do severne granice. Ovu neverovatnu glupu. hartije nema. dela im nestaju. tri. morate poštovati manjine i autonomne statuse. a po kojoj je veliki pesnik bio omiljen od svih. baš svih grañana Mostara. Ljudi su znali da ide u dženet.. pre godinu. o ulozi g."Svjetlosti".onaj naš učiteljac.Govorili smo o ulozi i odgovornosti pozicije. A rekli su nam nema promena unutrašnjih republičkih granica. ni u Mostar. pa opančići.Sve je to u pitanju. jest što ovdašnja vlast trpi teške poraze.. Mi smo ga posle rata.Nadam se da ćemo Vas uskoro videti u Mostaru na nekoj tribini ili promociji. a pošto je srbijanska politika pravila celu tu predstavu sa tim velikim svesrpskim pokretom sa Karlobagom. a onda i po sve druge ulogu.3 neke tamo državice. 177 . . morate i gotovo. nema druge. Beograd ga je prihvatio kao dobro naše seljače. Upravo stiu vesti o barikadama oko Mostara. prvim i tu voju arhitektonsku autobiografiju. (sigurno pratite vesti) čak i ako se probijemo preko tih silnih brda i dolina. mores! Inače. Srbija igra u ovom glupom teatru apsurda koji je i on režirao. a pošto su obećavali državu u kojoj će svi Srbi živeti na okupu.

mart 1992. i ostalih balkanskih naroda jeste što imaju nedovršene istorije. Intervju: Selena Seferović Sloboda. onda se vraćamo na priče o prošlosti. Te male palanačke veličine nastoje da doñu u poziciju da budu prvi u svojoj selendri.. i šta to uopšte znači i kako se to oduvek zove.. dovršavamo ih. Mostar. gde sad toga ima u svetu. od besposlice.Dok u isto vreme mnogi mladi ljudi beže u inostranstvo. Velika nevolja i Srba i Hrvata. beže od rata. Istorija je već danas jedna prevaziñena kategorija u svetu. 178 . a šta je to. od mržnje. danas etničko. sad treba popraviti ono što istorija nije učinila. kosmopolitizma i protiv toga da ljudi barataju nekim stvarima opšteljudskim idejama. besperspektive. Ta kultura je onda pokrenuta protiv univerzalizma. molim vas. Jer.Bojim se da je to jako doslovno sprovedena namera da se otera sve što je pametno. gde vi sada možete da nañete bilo koga ko je etnički čist. smisao tih malih etničkih figura o kojima smo već govorili. onda izmišljamo istorije. 24. .. Smešno.

18. odakle je spektakularno izašao 1981. koji je. tone crteža. "Kruga na četiri ćoška" ili "Mrtvouzica"). "Gradoslovara". Ekspresno je zaboravljeno njegovo stvaralaštvo renesansne širine. Kada je 1987. urbanizam. Mostaru. ali mu ova institucija ni do danas nije izdala ispisnicu. ali ne i akademika Bogdana Bogdanovića. koje je prošlo različite stepene bliskosti sve do 179 . pošto je neslaganje sa njegovim političkim stavovima tanak argument za dugogodišnju protomajstorovu javnu izolaciju. desetak ezoteričnih knjiga (poput "Zaludne mistrije". koja vam je posvetila ceo temat. Spomenici Bogdana Bogdanovića u Kruševcu. jedinog disidenta na prostorima skraćene Jugoslavije. Jedino što ga eventualno može naljutiti je bil. jer je Milan Bogdanović u pristupnoj besedi govorio o svim aspektima stvaralaštva i biografije jednog nedovoljno poznatog francuskog pisma ".. Stav . osnovama Svetska arhitektonska akademija. Njegova pompezna rehabilitacija počinje kad i vaše povlačenje u "unutrašnju emigraciju". Nesporazumi sa Akademijom su izgleda tradicija porodice Bogdanović. A radilo se o iskrenom prijateljstvu. je i fotografija na kojoj ste u čučećem položaju zagrljeni sa Dobricom Ćosićem. analizirao i narod koji joj je overio mandat. osim vlasti. pa nekome fotografija može izgledati i erotično.izmislio.Naš zagrljaj izgleda temperamentan i istovremeno nežan. Kulturni i politički estabilšment Beograda s lakoćom je oprostio opozicionarima različitih provenijencija kritičnost prema aktuelnom režimu. bezbroj arhitektonskih projekata.U "Umetnosti" iz 1965. o kakvo podsećanje na desetogodišnji boravak u SANU. Odisej u carstvu Hada Verovatno bi danas i Jovan Cvijić bio proglašen za nedovoljno kvalitetnog Srbina. pošto mu probuñeni profiteri patriotizma ne bi oprostili što ih je u svojim etnopsihološkim izstraživanjima podsetio i na živopisne mane. da bi se nakon gromkih aplauza zahvalio #besmrtnicima" i objasnio kako je literatu o kome je tako ubedljivo pričao jednostavno . Odnos prema akademiku Bogdanoviću nakon Osme sednice dovoljno je ilustrativan za stanje političke (ne) kulture. Vukovaru. bitno su uticali na evropsku sakralnu arhitekturu i ušli u sve svetske antologije. Čačku. koje obuhvata filozofiju. pa je decenijama jedan od nauvaženijih profesora Beogradskog univerziteta promovisan u izdajnika i. što podrazumeva čak i izostavljanje sa spiska zvanica prilikom dodele nagrade za književnu kritiku koja nosi ime njegovog oca.. ako se ne varam. gospodin Bogdanović je primljen meñu prvih 40 redovnih članova. Bogdanović . "Urbsa i Logosa".

nakon izgubljenog prvog. Ja sam njega iz šale prozvao radikalom. ne sruči na sve srpske glave.Prošle godine ste u "vremenu" jedan esej posvetili Ćosićevim intelektualno-političkim metamorfozama. I Hitler je poslednjih dana.definitivnog razloga. kao po nekoj direktivi.Pogodili ste. po svakom vremenu nosio kišobran. da bi na kraju ispala neka drvena filozofema kako smo propali. Dobrica je intelektualno-politički formiran u oskarovskom periodu. pa. Zbog uroñenog srbijanskog kompleksa koji se raspilavljuje nad seljačićima i opančićima. Bar bi stil trebalo izmeniti: i to može biti neka vrsta izvinjenja! Bojim se da se krivica. malo po malo hvatao ga je demon vladanja dušana. Možda je tu i bio pravi početak razlaza. zatim inherentnim. Možda će se. gde je Dobrica kao "spomenar" već bio ugledna figura. nisam ni umeo. u svom bunkeru. i proćerdane srpske ratničke časti da prodaje isti propovednički stil. izmeñu ostalog i o arhitekturi i urbanizmu. bojim se da još nije došao do tog stepena moralne samosvesti. Naravno da nije on sam izazvao rat. u njegovoj uobrazilji. nisam ni mogao . . Nisam ga smatrao posvećenim da bih ga uvodio u svoj svet. ali.U jednom trenutku sam poverovao da se Dobrica prihvatio mirotvornog predsednikovanja kako bi okajao sukrivicu za hiljade izginulih i osakaćenih. jer za bolje nismo ni bili. čak i prosvećuje. a ja sam samo slegao ramenima. toliko nije mogao realno da se nmetne u pravim sferama duha. kao i svi pašićevci. Ja sam se u to vreme već povlačio u tajne oblasti svoga zanata. vrlo "angažovana" vremena. Široku publiku je zamajavao sumanutim govorancijama koje praktično ne podležu analizama. didaktički po karakteru. koji je podrazumevao žestoku angažovanost. On je bio taj koji posvećuje. baviti zlom sudbinom srpskog naroda. ne usuñujui se da se okrene iole složenijem ukrštanju savremenih ideja. I tu je ogromna razlika u odnosu na Dragišu Vasića koji je iskreno mrzeo rat i ratne laži. Zato je izabrao nekakav srpski duhovni meñusloj. Nakon kratkog ratovanja i teškog ranjavanja obreo sam se u "Mladom borcu". Nakon te njegove najbolje faze. u Beogradu je uživao velike simpatije: moja majka ga je zvala "onaj vaš učiteljac". proklinjao Nemce što nisu bili na visini njegove. krenuo je na dušu mase.imao sam moralnu zadršku. Tako je moglo i ispasti da sam od jednog simpatičnog čoveka bio optužen za socijalistički estetizam. autor tog termina je Sveta Lukić? . jer je. 180 . sada. ali koliko god je imao iskustva u političkim mahinacijama.Ako se ne varam. kosmičkim zlom koje nacija u sebi nosi. A bila su to. A i nije se ni dao posvetiti. Držao je simpozijume o svemu i svačemu. u sledećim fazama. drugog i trećeg rata. Nisam hteo. ali je suviše dugo bio crni anñeo Srbije. Njegovi su romani. Mnogi današnji poremećaj srpske pameti dobrim delom potiču od te njegove agresivne ad-hoc retorike. . Da li je aktuelna državnika karijera samo nastavak prethodne karijere? . konačno. da budem i ja "angažovan". zamislite. Ne znam samo kako može sada. bili svojevrsna apoteoza nacionalnog rata. već posle prvih govorancija.

ni pored evidentnih napora. osim vas. u šta je. imao je osobine odgovornog državnika i ubeñen sam da bi i po svojim ličnim osobinama i po svojim procenama uspeo da mimoiñe katastrofu. na primer. dok našem Tolstoju. vrlo brzo. Marković(3). Za razliku od njega. 181 . čak i pametni Mihiz(5). "ubedio" i Mazovjeckog. mit i magija jezika (što može i da prenese). Nevolja je što to u velikoj meri počinje da važi i za celu našu nesrećnu naciju.dozvolite . dvostruko kodiran. Milošvić je samo došao da dovrši stvar. Posle Miloševićevog dolaska u GK. sve do tog tihog režanja. Da zabavi. Tako sam ga bar razumeo. Meñutim. Znao sam. ja sam drugu polovinu mandata proživeo kao u snu. Lav Nikolajević je bio grof koji se oblačio kao mužik. Miloševića nisam u to vreme ni primećivao. misleći da će ga sa njim uporediti. pa je ovaj zgañen pobegao iz mračnog "Gedžistana". kliširanog kritikovanja nacionalizma.. Čim ga izbacite iz sveta njegovih vukodlaka. No.. Isaković(2). a ja nekakav šugavi mistik od koga ni klasa ni nacija nisu imali šta drugo da očekuju do da zbunjuje zdravu narodnu pamet. Petar Živadinović. Znao sam ga kao totalitarnu ličnost čija bi "sloboda" trajala od ponoći do jutra. Dobrica. čak i servilan prema meni. iako diskodiran. ja sam gradio. Medaković(4).retorike. verovatno nešto slično već izjaviti Solženjicin. za ruski slučaj. vodio jednu sumnjivu alternativnu "Seosku školu za filozofiju arhitekture" i sve to pokriva članstvo u Partiji. Staložen čovek koji ume da razgovara sa ljudima. crtao. na žalost. dakle za većinu slušalaca i učesnika. valjda nisam ozbiljno ni shvatao taj njegov odbor. recimo Matija Bećković bar je donekle postmoderno. čvrsto je lociran i nepomerljiv. Da zadivi ne. . jer prava je partija ipak bila tamo gde su bili i oni. pisao svoje graditeljsko-alhemijske traktate. i ja sam se rogušio na Dobricu. Oni su bilieksteritorijalni centar partije. Dotle će. a onaj Vitezović(6) da je istelali. osim kad je jednom zarežao na mene nakon nekog mog na moj način.Kao začetak demokratizacije srpske političke scene najčešće se pominje Dobrica Ćosić i njegov Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja. tako reći. bili Ljubinka Trgovčević. Ne da sam predosećao. znao je zašta se zalaže. Prvi kod su gusle. dakle. u tom civilnom kodu. njegova frastička. očigledno. mada prilično neubedljivim. pa sa njima i Mića Popović.. on postaje dislocirana ličnost. pa zato. Vasa Milinčević. čegovizacija nema smisleno čvrstu celinu. Stojković. bio je dobar dečko. Videćemo. narod se već onda uveliko potmulo dogañao u kulturi. no sam stvarno znao da će nam navući veliku nesreću na glavu. Doduše. A oni su bili svuda: Dobrica(1). ne uspeva da zadivi lorda.Ivica Stambolić (sa kojim vredi biti prijatelj) bio je jedan od ubeñenih pristalica slobodnog tržišta i liberalne ekonomije. Pazite. kako brani ljudska prava i pravda logore kojih nema.. i. . Dobrica nikada nije bio sasvim samostalan: prvo je sledio Šolohova. ali kad ostane civilna pojava. Jovan Deretić. vrlo ljubazan. da. kasnije drugovao sa Tolstojem. Uostalom. Već i kao privrednik. pri čemu se potpuno ignoriše liberalno krilo u CK SKS u kome su. Jer. zagonetnog analiziranja površnog i lažnog.

a to bar mi. a Srbija se izborila za promenu svog ustavnog statusa da nije bilo Osme sednice. Čovek je lepo. bile došle na svoja mesta. Breton.Ubrajaju me. u jednom idiličnom vremenu. a sad su prešli na stgranu Voñinih kritičara. dakle . na čelu sa budućim akademikom Mihajlom Piljom Markovićem. neonadrealističke i dekadentne. . generacija. neki pomalo protiv nje. nećemo doživeti. Zato nikoga ne treba da čudi što je jesenas uzeo vrlo aktivnog učešća u kampanji protiv moga nacionalnog izdajništva. a oni. Pišući o mojoj drugoj knjizi "Urbs i Logos" nije propustio da skrene pažnju na početne otvoreno idealistike propozicije. Stvari su. već dolazio u Beograd sa prilično pomirljivim stavom. Svojevremeno su kolektivno potrčali da podrže Miloševića. navodnog gimnazijskog "trockizma". dok bi situacija na Kosovu verovatno išla u aktuelnom pravcu. pogrešnoj. Sad smo čisti. jasnim."desnim". od kojih mnogi više i ne postoje.tri navrata da dopunjavam partijsku biografiju zbog nekog nejasnog. Doduše. Dakle. izgleda bilo baš lako sa mnom. i moji traktati. ako dobro pamtim. ako tradicionalna oznaka još nešto znači. šta bi drugo. Odgovara. muškim patrijarhalnim. nije ni njoj. biti u nesporazumu sa mnogim prvim i pravim.To je tačno. taj je posao obavljao uglavnom savesno. pa se eto nismo imali ni rašta svañati. da je ðorñe Stojšić(8). ubrajaju vas u neveliki broj posleratnih intelektualaca leve provenijencije. . ali sa mnogo više izgleda da zauvek ostanemo prijatelji. Bile su to slatke detinjarije. Došao sam u sukob sa "školskim" komunistima. čak i oni koji su srušeni. U svetu pitagorejskih naspramnosti biti "levi" znači biti na drugoj. Oni mogu da vrednuju moje spomenike. i na vreme. u životu niste napisali nijednu marksističku rečenicu. s obzirom. još samo nemilosrdne "arheološke" provere smisla i vrednosti stvari. ženskoj strani sveta.Mada. bez obzira što sam posle morao u dva . alhemijsko. Ispilio sam se negde tamo baš u vreme čuvenog "sukoba na levici": Ristić. pa možemo i da razgovaramo. ako odlučim da ih stvarno pročitam. moj otac. Krleža. kako rekoste. i njihove knjige i slike. najzad. treći van njega. socijalno i nacionalno celomudrene. Ostaju dakle. koji je još od pojave "Misterije" uzeo na sebe da prati moje "leve" (u pitagorejskom smislu) devijacije. i danas sam "levi". U to vreme i sam sam nešto šeprtljao po gimnaziji. Zoran Gluščević. sad su malo zbunjeni i razbucani. "Pečat"(7) je za mene ostao opštejugoslovenski reper. svi manje-više prvo u pravu vlast. drugi su u Deposu. Prihvatam tu oznaku čak i radije no nekad kada je imala politički smisao. zašto o tome uopšte govorim? Toliko se poslednjih godina dogodilo u kulturi Srbije da su i moji spomenici. . tvrdim. neki uz nju. Ali. došlo onda kad sam otišao u opoziciju. već uveliko pokriveni slojem arheološke prašine. Drugačije ne umem da 182 . a ja njihove knjige. neveštoj.I zato je moje pravo roñenje.Jedna od teza Slave ðukića u "Kako se dogodio voña" je da bi Jugoslavija (ipak) bila očuvana. . Neki su vidljivi na vlasti. zar ne? Ako meni nije bilo lako sa tom mojom partijom. upozoravao da sam opasan podanik.

svaki put kad bi se naljutio na papu. prozapadno orijentisan. kritički raspoložen prema svojoj stranci. elemente verske konverzije. Srbi u krajinama bi se borili za svoje mesto pod suncem pred UN. Paganski intelektualac. Boljševici su arlaukali što im neko prlja ideološku čistotu partije (onaj nesrećni admiral(9) je čak umro od sekiracije). pretio da će otići u Istambul. primiti islam i tamo graditi džamije. opsednutu kolektivnu volju ranog hrišćanstva. tešio sam se da je i Bramante pristao da bude dominikanac (ukoliko to nisam uobrazio). samo kao bezazlenu parodiju ruske drame. najmračniji fašisti potiču baš iz redova bivših enkavedeovaca. ali je sačuvao nešto od svoje blistave gnostičarske pameti i unosio je u raspaljenu. ja Vam 183 . Kad vidim Prvoslava Ralića kako se krsti. ostaviti im na besu da nam čuvaju spomenike i sećaju se da smo nekada živeli zajedno. ali se nije mogao do kraja osloboditi paganskog u sebi. razume se. bar bivšeg komunistu. ali kad je došlo do raspada komunizma iz njihovih redova su izašli najednom najcrnji nacionalisti. Docnije sam to pagansko svesno negovao i sve više uvodio u svoja dela. onda to shvatim. odmah im olakšam posao potvrdivši da sam 40 godina bio u Partiji. pošto u Beogradu ne mogu da "nañu" nijednog. bar što se Srba u Hrvatskoj tiče. a posledica rata . Godinama ve razmiošljam kako bi bio razrešen jugoslovenski slučaj da je na XIV kongresu Partije prihvaćena slovenačka platforma ili da srpski komunisti nisu onako stupidno reagovali i na samo pominjanje termina socijaldemokratija i višepartijski sistem. Ispovedajući često i stvari koje nisam mnogo cenio. Od dželata postali su verski ludaci. a zatim fašisti i neopravoslavci. Ljudima lakne. Da. Mikelanñelo je. A ostalo je sve bila stvar procene do koje će se mere svesno učestvovati u ovostranim ljudskim glupostima. što ni Paveliću nije pošlo za rukom. koji je prešao na drugu stranu. Valjda me je zato toliko obuzimao sveti (ili blaženi) Avgustin. Najvažnije je bilo rastati se od Albanaca prijateljski. pa je bilo pitanje vremena kad će se izboriti za socijaldemokratsku opciju. Mora biti da su došla neka vrlo mračna vremena kad o tako zatamljenim ličnim stvarima možemo govoriti ovako mirno.odgovorim kako i zašto zadržavati teritoriju na kojoj živi 90 odsto nesrpskog stanovništva. zacelo.drugo? . Prvi. Dalje im objasnim da su u svakoj komunističkoj partiji postojale dva suprotstavljena mentalna i karakterna profila: menjševički i boljševički. uz svetske simpatije koje sad nemaju. . Ali. I u toj Rusiji. komunistička dogmatska "konzerva". uspela je ono. Ne bi bilo krvi i rata.Neki vaši poznanici tvrde da je za Vas Osma sednica predstavljala prvo veliko otrežnjenje. A zašto i ne bi tako što učinio? Moja jedina prava vera bila je vera brojeva i znakova i od njenih prvila nikada nisam odstupio. nesrećnoj. Do pedesetih godina osećao sam se kao hrišćanin koji je iskreno primio novu veru. A ovako. Kad razgovaram sa zapadnim novinarima. najogavniji antikomunisti.Moja pripadnost partiji imala je u početku. kao što reče Breton: "Iz Rusije uvek duva neki vetar kretenizma!" I tako je duvao i u vreme tog kongresa i produvavao šuplje glave.

i u ljudskom žamoru. i kakvom naletu hrupile preda me .dok sam pisao pismo CK SKS-u fantomske uspomene.Pozivate se na lingvističke spekulacije.nagnut nad nekim arhitektonskim atlasom. recimo. ali i registri su ostali isti. stvarno je doživeo veliko lično oslobañanje nakon te Osme sednice i pisma koje je poslao CK SKS. Jezikčki.. 184 . baš kao i najispravnija. Nije reč o dvojnom kodu. dragi mladi gospodine. dakle odlučio sam bio samo da parafraziram jednu jedinu rečenicu: "Čujem da nema nikakvih spiskova nepodobnih molim vas stavite me na te nepostojeće spiskove!" A onda je. ni idejice.Akademije. zapenušane gubice. i najgrña. dok smo čučali obojica pod skutom mama . i najopresivnija. trudim se da izdvojim po koje dragoceno zrnce kapitalnog besmisla. jedno ili drugo. Černorizac je zbacio rizu. . kao kod Bećkovića. A kad čitate bivše knjigenaših bivših marksista nigde ni ideje. a bradu nije morao da brije. Bio je on tada još pomalo i ideolog. mora predstavljati ipak neki. Izdvajam figure. Ili po koju opaku pretnju vrlo skrivenog smisla. a ja ne bih hteo da se lažno predstavljam. u kom su broju. koliko za nekog još uvek lakovernog Bani-Baksa. deklarisanje vrednosti je izmenjeno. a onaj ubogi.. prvi. sa lupom u ruci . ako baš hoćete. Pobogu. iz mene provalilo četrdesetogodišnje iskustvo. Mislite li da je tokom poslednje dve decenije u jugosloveskoj politici uopšte bilo ideologije ili je zapravo samoegzistirala ozakonjena bespravna država? . Recimo. mine.. nekakav sistem. U antimarksističkoj verziji. bene. Želeo sam. Možete misliti kako sam jednom patrijarhalnom šahisti i marksisti izgledao neozbiljno sa svojim kapricioznim igrarijama. Doduše. Očigledno je iz marksizma prešla u marksistički-antimarksizam.sad mirno priznajem da sam bio svesno podeljena ličnost. dok smo još obojica bili "braća pomateri". doñe mu na isto. nekakvih bilo kakvih ideja. Nisam jezikoslovac.. uzvrtele guzice. jer je ni u najluñim snovima ne bi pustio. Verujte. tj. Reč je o dnevnom i noćnom. Drugi je pisao "Zaludnu mistriju" i gradio čardake ni na nebu ni na zemlji. kao iz školjki. čitav jedan svet u kome sam proživeo svojih četrdeset graditeljskih godina i svojim pripadništvom otplaćivao slobodu svojih brojeva i znakova. Reči. ili antiideolog ne sećam se tačno. Glupologija je. recimo. Dakle. najednom. likovi. Umeo je i demonstrativno da izañe iz sale dok sam govorio. ni mrkvice od ideje. reklo bi se i najbednija ideologija. ne znam šta znači reč "ideologija". ona Mihaila Markovića. Moja "teorija značenja" nije naučna. ni arhitektonika ni lingvistika ne bi mi pomogle da nije neposrednog i nepotrebnog živog iskustva. Baratam jezičkim znakovljem u meri i na način na koji tragam za smislom oblika. Čitava jezikoslovnost "Mrtvouzica" izvedena je iz slušnih i vizuelnih uspomena" sa partijskih sastanaka. i u kučinama političkog govora biram i rastavljam govorne ornamente (i šarade!) i iz njih.. pravom Bogdanu. raščlanjavam ih koliko mogu. još manje je "dijalektička" kao..U "Mrtvouzicama" bavili ste se odnosom lingvistike i ideologije. dolazim do elementarnih stilema. i to saopštavam čak sa nekim ponosom. No.

otkad se povek upustio da arhitektonskim oblicima deli predele života od predela smrti. bez obzira šta propoveda. . ni Jugoslavije u mojim osećanjima i u mojoj svesti neće nestati. predobro ograñena.tek postojao je jedan prilično uspešan jugoslovenski kulturni model: Krleža i Andrić su jugoslovenski pisci. A sada dva mrtva grada u jednom.zar se nisam ubio dokazujući da odslikava dva grada koji se gledaju licem u lice? Mislio sam na grad mrtvih i grad živih. obzidana i ljubomorno odvojena od ostalog sveta. što. što reče Crnjanski. Na žalost. Neverovatno je sa kojom se benavošću i pokvarenošću sada propoveda srećan povratak u tor! . Npr. ni Miloševićevebožuraše i jogurtaše. Jedino nisam očekivao da će zatrpavanje tako brzo naići i još pred mojim očima. ukoliko i nisu fizički zatrpani.Zbog neslaganja sa vašim političkim stavovima neki teoretičari umetnosti počeli su da omalovažavaju i vaš stvaralački opus.. Alegorije kojima sam tumačio bizarne oblike počinju uveliko da se ostvaruju. 185 . osti. Užasno mi je i da pomislim. u ruševinama. I biće još dobro. mostarska partizanska akronekropola . htela ili ne. Srećan sam što sam u cel. Dok postoje prijatelji. Pa ljudi. u bloku tako reći. Pa i Pavić je još uvek jugoslovenski pisac. ona i Klaustrofobična mala Srbijica Ko hteo. neke skalamerije od tzv. ko ne hteo . proživeo život u zemlji koju sam voleo i čijoj sam kulturi pripadao.U novoj srpskoj duhovnoj klimi ne razaznajem bašneke arhitektonske teoretičare . srpske duhovnosti . nacionalni kulturni model. bila je poveća ledina po kojoj sam mogao. za mene reč "Jugoslavija" ne priziva ni Aleksandrove orjunaše. a najmanje još ove današnje Brozove-antibrozovske Yugo-pokretače. A kako će izgledati neki srpski. ni Perine (Pere Živkovića) sokolce. a ne srpski ili hrvatski. uvek u nekom obrnutom značenju. našem bivšem životu. morati da se povinuje propagandi. A spomenici. već su prekriveni početnim slojvima arheološke prašine. sa svim njenim manama.odreñivala našu sudbinu u sadamagistgralno upravlja nama. čini se. Sve su to tupi i sramni jugozvuci i bojim se da mi lepu reč ne ogade. A tek ovo jugo-punoglavče koje ni najobičniji državni žabac neće postati! Moja zemlja. Razume se. uopšte ne važi za tragove funerarne arhitekture. Verujem da je Ćosićev (i Luletov etc) žestoki antijugoslavizam (posle početnog žestokog jugoslavizma) došao upravo kad se pokazalo da se srbijanska novonarodnjačka književnost teško uklapa u opšti model. da se prilagoñava poluinteligentnoj nebeskoj mitomaniji. preskupe ratove baš zbog osećanja stešnjenosti i izolacije.teorije još manje. jahati i džilitati se sa prijateljima.kosa mi se diže na glavi! Žalim pametnu srpsku mladost koja će. odbijam od sebe tu predstavu. Očigledno je da njihovo pravo mesto i jeste pod zemljom. kakva je bila. mala Srbijica je išla u krvave.. Užasavam se pomjisli da još nekoliko godina odatvorim u nekoj Srbijici.

ali bi mi bilo teško da moram dokazivati da je velika.Podviknuo sam već onima koji su me telefonom propitkivali (zamislite: Televizija . . Slobodna razmatranja! Jednostavno. valjda. Ovaj tekst je letos. . o graditeljstvu i gradorušiteljima. Vladeta Jerotić. ali me. izveo i tekst "Ritualno ubijanje grada". ali simpatičnu. po običaju. meñutim. obeležavao je samo stratišta.mečku pod rep čačkati. Stalo nam je. nisu Fića David. da bar taj spomenik sačuvamo. rukama i nogama.Šta je uopšte takva "nacija"? Niste vi. već "imali Studenicu". a posle sam. i za mene lično potpuno neobjašnjiv. poput Engleza. pročitao sam jednu svoju raspravicu u SANU (još sam tamo bio sa njima) o dualizmu urbanog i antiurbanog osećanja sveta.Hoćete li se odreći svog spomenika u Jasenovcu. jeste sticaj okolnosti sa spomenikom na Dudiku. Otprilike u vreme kada sam otpočinjao projekte za Vukovar. o mogućim velikim novim seobama naroda (najmanje 15 godina pre pada Berlinskog zida!). Rade Konstantinović.Najjeziviji. Filozof Marković se po običaju vrpoljio. nisam ja. Radio . dovršen 1981. Pojavio se i u dnevnicima "El Pais". u "Muzej žrtava rata"? .Mislite li na naciju ili pojedince koji govore u njeno ime? . "Svenska Degbladet". Nedavno. pomalo razbojničku. čak i naši ugledni kunsthistoričari insistiraju na kontinuitetu vizantijske tradicije u srpskoj srednjovekovnoj istoriji. a uz neverovatne dopunske potvrde koje pruža današnjica. Spomenik. beležio je tragediju Srba za vreme NDH. . u Vukovaru.Nakon "dogañanja naroda". MirkoKovač. kao i islama. Sad je nastradao od srpskih bacača. razmišljanja unatrag o ovom spomeniku izazivaju neku vrstu vrtoglavice. izvinjavali su se što nisu stavili godinu (1977). već preostali Miloševićevi pisci poput Vitezovića ili Zlatanovića.Vučelić). Nikada mi nije smetalo što je ona mala. Pročitao sam ga na Beogradskom krugu.Podvedite i to pod kulturno zapanjujući integral prisilne inferiornosti nacije! . 186 . Iluzija je i da su drugi živeli u pustarama kad smo mi. kao i nekoliko hiljada "pesnika" i "književnih kritičara" i još dva-tri miliona sirotana uverenih da su Srbi u srednjem veku jeli zlatnim kašikama. kad sam ih upozorio da nikako nije vreme za . sedeo je pored mene i tešio me drugi put ćeš uspeti da im saopštiš i nešto pametnije. zasad. Za mene lično. srpska mudrost opet nije razumela. ignorišući u potpunosti uticaje zapadnoevropske estetike. rasejano. u celosti objavio "Lettre internationale". gdeje lepo primljen. belo me je gledao. pratio njegovo dalje putovanje. Delije očito nisu razmišljale u šta tuku i zašto. "II Manifesto". pustio sam intuiciji na volju. ako ga Tuñman pretvori. valjda. uz njega sam. a narodi sa velikim istorijama. kažu mnogi bi pomislili da je antidatiran. ama baš ništa ne razumevajući. Teška je frustracija neprihvatanje činjenice da imamo jednu malu istoriju. onaj iz Odelenja za jezik i književnost. na primer.Vučelić. Obavestili su me da ga smatraju izuzetno aktuelnim. izgleda. čovek drag i sažaljiv. Vod hrčkova ili puhova. kako je najavio.

po majci. Za Balkan nisu pronañene adekvatne formule. ruski zatucani slavjanofili su zapadnu umetnost u globalu proglašavali za materijalističku i dekadentnu. A šta onda reći za Italijane.Mislite li da se oko Sarajeva zaista bore papci i raja. meñutim. bilo je i pametnih Balkanaca. trgovao je na celom tom velikom prostoru i u Kruševcu je imao štale za kamile. pa sami zaključite ko granatira grad.Ne znam ko je obalavio tu balivernu. odnosno manje kvalitetne Srbe. hrvatska. iz ove pozicije teško mi je da procenim ko je porušio više sela u bosanskim planinama. U stvari.. baš to pokazalo kao brz i vrlo efikasan metod za promenu etničke strukture. Pa ipak. koje kao krajnju konsekvencu imaju ambicije o stvaranju velike Srbije. doduše. kakav je to rat u kome nije bilo nijednog juriša. Takva lica srećemo i na ulicama Beograda i za njih mi predstavljamo dekadente. Uostalom. postojali su mnogi univerziteti (u vreme gradnje Studenice Pariz je doživeo prvi štrajk studenata. već se samo životinjski orgijalo baražnom vatrom? Kasnije se. . tumačite tezu o Srbima kao graditeljskom narodu. Srbija je to postala tek proterivanjem Turaka iz Srbijanskih kasaba.Kako. kao protomajstor. Pre toga. Sarajevu. velike Makedonije. Jedan od postulata srpske duhovnosti uskoro će postati antidekadencija. ruralni i urbani momci? . velike Hrvatske. hteo je da kaže "zapadnjačka"! Još pre staljinizma i fašizma. pa e bojim da će drugovi ohrabreni "uspesima" u Goraždu.. ali sa ovo malo vojne pameti rezervnog kapetana mogu vam nacrtati položaje oko Sarajeva. koji praktično "silaze u grad".. 187 . Venecija je tada bila bankarska država. Moj čukunded.Fakat je. Uzbeke. Vukovaru doći na ideju da poruše Prištinu ili Novi Pazar.Dovoljno je samo da na televiziji vidite fizionomije koje zauzimaju gradske i prigradske prostore. kakve su nastale nakon stvaranja nacionalnih država. Nedovršena srpska. albanska istorija glavni su potpaljivači aktuelne drame. Nacionalne kulture i strasti su se mogle štititi i obuzdavati bez formiranja nacionalnih država kakve su pravljene tokom XIX veka po Bizmarkovom ili Kavurovom modelu... koju je nedavno "patentirao" jedan od trenutno uvaženih srpskih intelektualaca? . odnosno srednjevekovnu 68). Narodi sa takvom istorijom gledaju je kao dovršeno umetničko delo kome više nema šta da se doda ili oduzme i koje u galeriji mogu gledati oni koje to zanima. .. Riga od Fere i kasnije protosocijalisti verovatno nisu razmišljali o ovom poluostrvu izdeljenom na etnički čiste teritorije. pa je čak o jedan vrlo obrazovani pravoslavni teolog sebi dozvolio izjavu kako je cela umetnost u našem komunističkom periodu bila dekadenta. Acteke ili Kmere? Doduše. Balkan je bio podeljen na dva komonvelta: austro-nemački (kasnije austro-mañarski) i turski. makedonska. tj. da su u to vreme u moćnim gradovima sa razvijenom robno-novčanom privredom već bile izgrañene najlepše evropske katedrale i gradske kuće. tako da se bez pasoša moglo putovati iz Beograda za Bagdad.

Tek toliko da se zna ko je i kad okidao na mene. Ksenija (supruga gospodina Bogdanovića. potpredsednik Skupštine Petrović(10). bolesni od manije gonjenja i manije veličine u isti mah. Doñe mu napad na mene kao neka domovnica.Pre rata slušao sam Ruse emigrante kako teoretišu da su Bogorodice na Zapadu prikazane puteno i sa dobrim prsima. ali Srbija ne zna šta ja mislim. kao da sam sa Mirkom. idu i stalne dezinformacije o tome da sam emigrirao. a u nekoj pitomijoj varijanti bar na moje hapšenje.Pa vidite. bez korekcija preuzeo od pravoslavlja. 188 . imam staračku satisfakciju: ostajem za inat.. i ja više kritikujem spolja. . Da li će Darko ovo nekako uspeti i da naplati i tako. ali ste. Vidosavom. prijatelju. dok je pravoslavna Bogorodica sva od duha. pa čak jednom. Ako je o daljim dostavama reč. biti izdajnik u takvoj zemlji i takvom vremenu obaveza je svakog časnog i moralnog grañanina". na časnoj (uostalom. ponekad se čak može bolje i efikasnije odande braniti. i poneki Željko (nije Ražnatović. Samo za poslednjih pola godine. šta govorim. verovatno bih i otišao.. nekako svetački izdimljena i sasušena. ali neophodan.. Proglašeni ste izdajnikom zajedno sa vašim sestrićem Ivanom ðurićem. desetak mojih intervjua obigralo je svet. Da sam mlañi. kao atest moralno-političke podobnosti. naći će se i poneki Zoran (jedno dva najmanje). stvarno časnoj) borbi za jedan nov. i jedan ljupki Bogdan. našim nacion-magarcima nezamisliv. videćemo. . malkice. Mirkom Kovačem i Vidosavom Stevanovićem. Borom Ćosićem. recimo. ili još juče pozivao na linč.p. pa ih tako. onako musavo i mucavo. već Simić). koji malo-malo pa se seti da me treba uhapsiti i to javno saopštava. zbunio me je besomučan napad Darka Ribnikara povodom intervjua u "Le Figarou" sa mladim Patrick de Saint-Exuperuyem: Nije umeo da ga prepriča. gde narodižive u groznici. za razliku od njih. nemaju razoga da me isteraju. pravi verodostojan imidž Srbije neko ko je koliko lane. a i što bi? Bilo je sasvim dovoljno. neki Musa. isečke iz štampe. U stvari. narodni poslanici. ) i ja preturamo. posao dosadan.Nedavno je Filip David napisao: "Biti izdajnik u sistemu koji priziva rat i glad. hranjeni mržnjom i obmanama. prava stvar. najčešće ne razume ni zašto me biju. Boljševizam je čitavu jezičku aparaturu. bar što se tiče "dekadentnog Zapada". univerzitetski profesor . drugi. kašikarenje. jer su me već isterali. Nisam u inostranstvu. a. a Srbija o meni zna ono što joj kažu Midža i Bidža. paljenje. ona sreñuje. pa da mi ponovo otpočnu pretnje telefonom. U Zagreb. ja joj dosañujem. Uz sistematsko prećutkivanje. Beč. skrivanje moga imena u medijima. na neki način. ovdašnji režim kritikovali iz Beograda. Ne bih hteo da mi sutra čestita na hrabrom držanju. nekoliko eseja otišlo je naporedo na više jezika. Zašto da ne? Stvar svoje zemlje. bolji.. Setite se koliko je samo političkih emigranata vodilo borbu za Srbiju izvan Srbije! Ovako. saopšteno koliko da obavi zadatak. Koliko pre mesec dana. . sreñujemo. Pariz.

Živorad Stojković. 8.Napomene: 1. Bora Petrović. 18. Književni mjesečnik za umjetnosti. nauku i sve kulturne probleme. Pečat. Milovan Vitezović. 7. 4. Šimić. 9. 189 . 3. Antonije Isaković. Partijski funkcioner u Vojvodini. Intervju: Miško Lazović Stav. septembar 1992. Borislav Mihailović – Mihiz. 5. 10. 6. Dejan Medaković. 2. 1939-1940. Mihailo Marković.

To je ludilo. šest mjeseci kasnije. Tko je čuo sijedog gospodina koji se usudio pozvati svoje studente i druge mladiće u studenome 1991. potaći luñake koji će po tko zna koji put pokušati čizmom i šakom presuditi mudrosti. Ž. podugo nošenom plavom džemperu.op. H. godine objavio je poruku Bogdana Bogdanovića: "Oni su (SANU . To što se ovdje zbiva kao da postaje neka endemična. Sada postaje opasan i Milošević.. Danas.19. ali ovo. Kako vama sve to izgleda? Strašno? Nije ovdje u igri samo izborna mašinerija. kako je danas u Srbiji? . Ugledni arhitekt sve to stoički trpi. bjesnilo. i njegova gospoña Ksenija. naše povijesne frustracije. Izrečena samo zato što se sijedi gospodin odvažio založiti sve da pobudi grizodušje u svjetini koja ga okružuje. Sve što se sada dogaña. Dotiču ljudi iz krajina i s 190 . ne. nije li upravo Dobrica Ćosić. To semože objasniti samo poremećajem. Što će sve Šešelj povesti i kada će udariti? Za mene i moju ženu sve je već gotovo. Gotovo. ) zajedno s Miloševićem suodgovorni za katastrofu.zapamćene riječi! Riječi. Na prvom katu turobne zgrade u Tolbuhinovoj ulici.Pa. Nismo se mnogo nadali. Šešeljeve zlatne kašike Usamljeni gospodin u zagasitom. ali što će biti s mladim svijetom. najprimitivnije slojeve koje ima svaki narod na svijetu i koji se u ovakvim vremenima razbuñuju. Pariški Le Figaro u lipnju 1992. Očigledno je Šešelj povukao deklasirane. Presuda. a sad je krenuo da to spašava. Oni su probudili i zapalili tisućljetne srpske mržnje. Nekadašnji je gradonačelnik Beograda iz generacije rijetkih koji su se usprotivili gnomima srbijanske politike. To će odlučiti i Ćosićevu sudbinu. dočekuju gosta polako otvarajući vrata. On je otac toga ludila. Milošević je samo ideje proveo. da dezertiraju iz srpskog prljavog rata. Odavde je pobjeglo više od sto tisuća mladića. Na prozorima su spuštene drvene šalukatre a na ulazu katranom ispisani grafiti i duga strijela koja vodi prema stanu. Posjetitelju koji odlazi iz njegova doma ostaju moralne dileme: objaviti ili prešutjeti. U pitanju je i narod.. Opraštajući seod njega naš pariški kolega Patrick de SainteExupery u lipnju je zabilježio javansku riječ amok. previše. Tako će se u toj ulici srama odvažiti i zaštititi čovjeka koji od svih dobara posjeduje samo . A mi? Mi imamo odliv pametne djece.Gotovo je sa ispitom. smeñim samtericama i toplim mekim papučama. lekciju iz demokracije? Bogdanović . propustio je mnogo toga. ve je bilo napisano. Ludilom. kronična bolest. a mala je ovo zemlja i mali narod. na srpski izborni dan raspoloženo rekao: Srbija polaže ispit. Ne. naše nezavršene bitke. Večernji list .Očajno je.

Ako ste zavirili u knjižare. Osobito u srednje generacije. Vukovar. umjetničkom fotografijom pokazati grad.Dakle.. . . i tu staju i treba da stanu sve te priče. Kupi..Stevan Nemanja je bio Srbin katolik. Prosto se bojim da ne napravim nešto i u odnosu na vašu sredinu. bolje vidite tko vjeruje a tko ne vjeruje u Boga. Poznavali smo tamo ljude. Mi stariji. u takvom sam raspoloženju da mi se sada čini: nalazimo se pred totalnim ratom. ali ovdje mi ne možemo živjeti od popova na televiziji. . Bože.Ali iz te skale mišljenja izrodio se govor topova i pogroma. Mrak se već užasno spustio na kulturu. od Kosova naovamo. U tekstu "Tko su ti Srbi katolici".Gdje. knjige o starim carstvima i kalendari. Sve sam radikal. On je poslije postao pravoslavac.. U kazalištima su predstave o generalu Nediću. Ne znam kako je kod vas.. Dubrovnik. kao da ništa ne postoji. koji je tako mislio. koji valjda.Takva skala mišljenja je obična budalaština. To je ono što čovjek nosi u sebi kao i glasove prijatelja koje možda više nikiada neće čuti ni vidjeti. Trude se da sebi objasne kako se može živjeti. Čemu sve to. tu su sve same knjie o genocidu. kabare. Čovjeka hvata užas kada samo i pomisli na Vukovar. . knezu Pavlu.Pa zna se tko su Srbi katolici . bože. a ovdje. knjige o parapsihologiji neke Vave. gori Sarajevo i nitko ga ni ne spominje. mi smo otpisani. Ja cijenim. a svi su ostali Srbi.. grad koji ste razorili. Ponekad i zavidim. srušeni gradovi. Gdje se to djenuo ovdašnji intelektualac sa svojom svješću? . Možda je bolje da odustanemo od ovog razgovora. isključivost. drugo je sve sam razbojnik..Strašan je poremećaj ljudskih duša. Zamislite tu perverziju. Još se sjećam svojih koraka i njihove muzike pod vukovarskim arkadama. osim ovog nesretnog patrijarha Pavla. .To ne pratim. duboko poštujem kad vidim da netko vjeruje. Mostar...Izlog takvih želja stalno je otvoren i još je jednom ponuñen u prosinačkom broju "Književnih novina". o svim srpskim izgubljenim bitkama.. na samo 250 kilometara zračne linije od Beograda. Ja imam grozan osjećaj. Ali. A i što svijet može očekivati od Šešelja? Granice na Sutli. Taj mali. u ponoru do kraja. kao i kod Vuka Karadžića.. Pa zar ih nije strah.. praviti televizijske emisije. valjda vjeruje u Boga. imali smo prijatelje. tisuće i stotine tisuća mrtvih. . kad gledam tu našu popovsku falangu.njima opasni... Kada ste ateist. I to je sve. ili točnije agnostik. Vukovar je samo 120 kilometara blizu i daleko od govora. Mladi će se ipak opredijeliti za ili protiv. predstave u kazalištu. Ostalo je ta srednja mjera beogradskih 191 . ali četrdesetogodišnjaci su presječeni.Na djelu je očito redizajn. . . Pravili su izložbu u Parizu. Bojim se. . u tom izlogu tragikomične domišljatosti jedva da je ostalo Hrvata kajkavaca. Sarajevo. agresivni mentalitet doveo je do toga da sada ne znaju što bi. Ovdje vlada neka strašna amnezija.

. jer i danas nevješto barata kašikama i viljuškama. . za sat dva s prijateljima. morat ćemo se fašizmu suprotstaviti silom. manje pompozna. Tu su pucala stakla. mene bi vodio sekretar komiteta da mi pokaže freske i da mi objasni . atigar će. a drugi su bili kroz novine.intelektualaca. kao da je moguće živjeti ovdje kao da se ništa nije dogodilo. To su bili Davičovi posljednji dani i on nije smio javno reći što misli. Ta je priča prava burleska. komentirajući Miloševićev uspon. Prošle godine.Sada se malo smirilo. Ma kakav tigar! Tigar je bar pojava. pacifist. do kada? Zato je prošla godina bila stravična. Znate. na kraju sveopćeg klanja. čitali ste o Studenici? . Oskar je bio užasno preplašen čovjek. da li viljuškom. Što vi mislite o toj slici? . to je malo prejako. tako a je odmah shvatio tko je Milošević. u kojemu ste napisali: "Dobar dio poluobrazovanog srpskog puka. pojesti svog jahača.Prije nekoliko godina. kada je u pitanju fašizam. pokazali da grañanske hrabrosti ipak ima. jr niste iz Beograda. malo koji narod ima Studenicu. Ali.Tigar. Kad izañete na ulicu. To su bili fizički pokušaji napada. u oazi. Gospoña ga je pogledala i zaplakala. Tu su ljudi. onda nema druge. pokojni Oskar Davičo. No. jednom od šefova pacifističkog pokreta. bio je u Nizozemskoj i tamo je razgovarao s jednom Njemicom. ja sam slušao dva. makar i silom. Kamo sreće da je netko mogao njemački fašizam zaustaviti na vrijeme. rekao . To može biti i neka druga životinja. Gdje god je bio neki srpski manastir. Jedan moj prijatelj. Mi smo obitelj. ako se nikakok drugačije ne može. tamo je drugi svijet. kako kad. Odlazili su u Hrtkovce u vrijeme onih groznih zbivanja i dovodili u Grañanski savez Hrvate i Hrvatice. i časti. koji bi sad htjeli ispasti borci protiv ovog užasa. sjećate se.pa zar jedan pacifist smije tako govoriti? Odgovorio joj je: "Pa zaboga. Mismo ondje slični mormonima. da li zlatnim viljuškama. Opustim se ponekad s prijateljima u Grañanskom savezu Srbije. Ona ga je zgranuto pitala . užasnute ljude i žene u šoku. koliko su mogli. gospoño. . ta zabluda bi bila komična. tamo. da li zlatnim kašikama. Pokzšavali su. Da nije tragičnih posljedica. da li kašikom od zlata. prije nego ga strpaju u kavez ili probodu kopljima. u godini strašnih progona otišao sam jednom čak i pješice do tamo. tu je i nastavak teksta. ovdje. Rekao joj je da.U časopisu "Pacifik" pročitao sam vaš tekst "Zavañene memorije". 192 . opijen Miloševićevim vraćanjem dostojanstva.Kako vi živite? .Tu priču o tim. uvjeren je da su Srbi u srednjem vijeku jeli uz pomoć zlatnih kašika". . sjajno hrabri.. prijetilo se bombama. ovdje.. gotovo sekta.on je uzjahao srpskog tigra. Mislim da je i kao Jevrej bio uplašen. mitska životinja. i to ga impresionira. kvekerima.Da. Davičo se to usudio vama reći. tri desetljeća unatrag na svojim putovanjima. Mnoge je i razne je batine podobijao. čuo sam jučer jednu priču. u Beogradu.kako smo mi jeli. Tek kasnije je saznao da je razgovarao sa Hesseovom kćeri.

Čovjek kojemu su zabranjene ulice vlastitoga grada. To su knjige. rekao je pozdravljajući se i primajući novog gosta. kraljevskoj školi. U to je vrijeme Pariz već imao svoju prvu 68. ali u vrijeme kada se gradila Studenica malo koji narod već nije imao poneku svoju Studenicu. recimo. Studenica je grañevina dostojna respekta. Čete Vojislava Šešelja danas možemo uporediti s njemačkim SA odredima. To je povijest. jer nije pristao na bijeg. Kao i svaki razgovor tako je i ovaj morao negdje stati. previše civiliziran za Srbiju. jer to bi oni i željeli. Nacionalna povijest je opasna stvar. Jedan jednostavno iskreni čovjek. Buka je dovoljno jaka. Počinju fabule. pa je nepostojeća pariška zvonjava postala dnevno-politički šlagvort .zvonila su zvona da proslave pogub kršćana na Kosovu.ostao je osuñen na progonstvo u vlastitoj zemlji. Kad će se kod nas netko našaliti s Karañorñem. 193 . pored radio aparata iz ranih pedesetih. To je lijepa. Profesor nam je rekao: "Vjeruje se. koji sse usudio izreći: Srbija živi u civilizaciji laži . Gdje je tu mjesto za čovjeka koji je nedvosmisleno rekao: "Možda je izraz nacionalizam previše jasan. Sorbonare na ulicama. Možda već ovih dana gospoña Ksenija opet mora strpljivo skidati gadosti. Ne želim otići. Pa umjesto nje dolazi do usmene nadogradnje.Ali. jer se nije ni učila u školama. više no osluškuje korake. u onoj predratnoj. u malom stanu koji odiše predmetima grañanske skromnosti. u Vlaškoj.Upravo ta čuvena rečenica pripada tipičnom žanru meñunacionalnog nadmetanja. Intervju: Željko Hodonj Večernji list. blago crvenih kapaka i umornih očiju. gdje su Srbi sudjelovali. Ovdje nikoga niste mogli razuvjeriti. januar 1993. Zagreb. da zvona nisu zvonila na Notre Dame u Parizu nakon kosovske bitke. poruke čuvara novog srpskog čudoreda. Mi smo znali. mitizacija. prvi studentski štrajk. . 16. Narod koji nema snage da se s ironijom postavi prema vlastitoj povijesti nije je ni zaslužio. razumije se. ali na strani Turaka. odmjernosti do siromaštva. Takvo nadmetanje nije ništa drugo nego morbidni romantizam. Onako kako Englezi ismijavaju svakog u svojoj povijesti. Tko zna ne čekaju li već ubojice zapovijed za Tolbuhinovu ulicu. ali nije točno! Zvona su zvonila poslije bitke na Rovinama u Rumuniji..Nema u nas povijesnog znanja. talijanizirana crkva. dokumentacija. naročito do tri četvrt svoje visine. za ironiju je nužno stvarno poznavanje povijesti. Oduvijek sam se divio majstorima koji su je gradili. .

Ko sme tvrditi da rat neće potrajati i celu deceniju? Ko se sme zakleti da neki balkanski Vijetnam neće već sutgra otpočeti? Ili će se možda . sasvim slučajno. razvejanih ili. baš kao i sumorni starci u počasnim nacionalnim institucijama. stvarno nebeske! . A ipak jasna i nedvosmislena. mir kao kazna za jedan sraman rat koji nismo umeli da predvidimo i da ga zaustavimo pre no što je otpočeo. civilizovanih vrednosti. spokojan mir ustaljenih civilnih. ako izostavimo simpatičnu benavost laputanskih akademika.. čije projekte već vidimo. U podsvesti tribalnog bunila tinjale bi svakojake. dakle monokulturnih institucija..ni to niko ne zna . krvi čak i na asfaltu. a nemam pojma da li je mir uopšte moguć. Rat kao zločin. pokazaće se kao izvrstan okvir za kolektivni autizam. nekako zaustave rat. Nasumce izvañeni delovi čuvenih tekstova spajani su u neočekivane poruke. ni mudar. a zadržimo se na samoj suštini arogantnih predstava o nadmoćnosti njihovih autohtonih.. 194 . Razumese. neka vrsta čojstva i junaštva. nadoknadilo bi se lukavim strpljenjem i istrajnošću. Ne razmišljajući mnogo šta radim. ako ih i ima. Davno se iza brda valjao. za ksenofobiju i mizoneizam. ne bi bio pax urbana. pribegavalo mudrosti slučaja. Ne. Taj mir ne bi bio pravedan. Iščekivale bi se prilike za nove podvige. da ga uspavaju. A nije bio nepredvidiv. političari i diplomate. Nade su vrlo mutne. Raspravljam o miru kao o mogućoj kazni. cvističkih. manijačke državne zajednice. Negovali bi se nesporazumi sa komšilukom i sa vaseljenom i u tim bi se nesporazumima pronalazila potvrda čvrstine narodnog karaktera. u trenucima nedoumice. Pretpostavljam da bi za svakog ko pristigne iz normalnog sveta one neodoljivo podsećale na samozaljubljene. isključive. jednostavno spaljenih uspomena! Neće li to biti samo nastavak rapsodije tla i krvi. Igra je podsmešljivo nazivana Sortes Vergilanae. leteće .već u narednim nedeljama rat rasuti u sijaset malih "kantonalnih" ratova. Pripremali su ga razigrani slobodni strelci meñu mlañim intelektualcima.dakle. a ja se te igre ne bih setio da sinoć. Čudna rečenica i čudna opomena. spojio sam dva čuvena književna naslova i pokušao da ih pročitam kao predskazanje: Rat i mir. da skrpe neki mir. Ono što bi se izgubilo na žestini ratničke strasti. kakav bi to mir bio? Mir jedva malo manje zastrašujući od rata. neverovatne revandikacije. mir pobrkanih.državice Džonatana Svifta (Jonathan Swift). Zlokobna srećka Nekad se. mir porušenih gradova i razorene gradske samosvesti.20. Može se desiti da tehničari svoga posla. U tom bi obliku mogao neograničeno trajati. nisam i ja izvukao Vergilijev loz.. Male. Ali. zločin i kazna.

Činjenica da je svaka prava kultura, za razliku od laputanske, nesavršena, nedovršena, pa i "nečista", mogla bi otrezniti ponekog današnjeg i ovdašnjeg nebeskog mudraca samo kad bi mogao da takvu činjenicu shvati i prihvati. Ali kako i kome objasniti da kulturni arhetipovi gotovo po pravilu potiču iz geografskih, vremenskih i jezičkih ambijenata negde daleko izvan nacionalnog područja. Takve finese, zacelo, ne dopiru do rušitelja Vukovara, Mostara, Foče, Sarajeva, a ne dopiru ni do njihovih učitelja. A upravo se na primeru rušitelja i podstrekača potvrñuje pomenuto pravilo. Oni se, po sopstvenom priznanju, spremaju da definitivno posrbe sve pravoslavne crkve u Vojvodini, pa mnoge i u Srbiji, tako što će ih prezidati na novovizantijski način. Videćemo, ako da Bog, kako mali ðokica zamišlja arhitektonsko pokrštavanje baroka. A mi sirotani koji volimo i naivno-folklorne barokne derivacije, baš kao i rafiniranu, plemenitu "nečistotu" vizantijskih grañevina, osećaćemo se, opet, poniženo i postiñeno. Humoristička strana sumanute zamisli je u tome što bi nastradala i beogradska Saborna crkva. A ukoliko bi se novoproglašeni graditeljski kanon proširio i na Rusiju i Ukrajinu, dobra trećina ili bar četvrtina pravoslavne sakralne arhitekture doživela bi sudbinu Vukovara. Burleska nije šaljiva već zastrašujuća. Mir koji bi kao kazna došao posle rata sve bi nas osudio i na mnoge druge, vrlo mračne stilske hibride. A stilske greške nisu, ponekad, nimalo bezopasne. U sumračnom duhu izbornih srodnosti našli bi se bratski zagrljeni i rušitelji i graditelji, piromani i vatrogasci, bivši prijatelji biblioteka i novi izdavači, ubice i pisci, generali-klovnovi i umetnici-zabavljači, političari komedijaši i glumci od karijere. Neko bi se, možda, dosetio da na vreme raspusti paravojne jedinice, ukoliko se one same ne bi dosetile da na vreme preñu u ilegalu. Sudbonosni prefiks "para"! Sve bi bilo paralelno logici i u obrnutom smeru, dakle paralogično, sve bi bilo parapsihološki, paraduhovno, paraetički, paraestetički, paranaučno, parateološki, paramitološki, paratradicionalno, paraistorijski, parageografski, paraantropogeografski, paranarodski i paranacionalno, parapatriotski, paraapologetski, ali i parakontestatorski i paraopoziciono... Sve bi bilo uterano u udvojeni raster udvojene stvarnosti: ono što nije izgledalo bi da jeste, a ono što jeste teško da bi se dalo videti i shvatiti... Ostalo bi još da svaka od tih malih izopačenih "civilizacija laži", pa i srpska meñu njima, iskaže sve svoje savršenstvo i da se ustoliči za mnogo generacija unapred. Da li je to dovoljna kolektivna kazna za naše grehe? U toj i takvoj nesumnjivo božanskoj presudi nepravično je jedino što će ona mnogo više pogoditi one koji dolaze no one koji odlaze.

Iz izlaganja u Beču, na tribini "Zločin i kazna", Vreme, Beograd, 17. maj 1993.

195

21. Podsticaji uspaljene mašte

Bogdan Bogdanović živi u nekoj vrsti lične izolacije ne gubeći prisustvo duha u tihoj rešenosti da istraje u vivisekciji srpskih nacionalističkih mrtvouzica i u suprotstavljanju ratu bez smisla na jugoslovenskim prostorima. U desetak intervjua poslednjih godina govorio je protiv rata, posle čega su sledile diskvalifikacije i nečuvena satanizacija. Godine 1987, pod naslovom "Mrtvouzice" on je u jeziku članova jednog centralnog komiteta pokušao da prepozna "iz kojih je razloga relativno naivna groznica nerazuma dobila u našim vremenima tako opake, strahotne razmere, preobratila se u pravu pošast iracionalizma i institucionalizovanog bezumlja". Tada je pisao: "Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groševe dnevne politike. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se čudi. Umorna je od teških tragičnih, možda i nesmislenih ratova koje je vodila, a još je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboša koji na izmaku dvadesetog stoleća, još odjekuju u njenom duhu i sluhu". Ulaz u stan profesora Bogdana Bogdanovića, tvorca spomenika jasenovačkim žrtvama, išaran je ogromnim crnim grafitom koji seže od prizemlja do prvog sprata, na kome piše da je to "ustaški stan Bogdana Bogdanovića". Profesor Bogdanović ne briše te grafite, kao da ne želi da smeta Srbiji da na svoj način nagrañuje protivnike rata koji je upropastio njen ugled i njenu budućnost, one koji bi možda mogli da predstavljaju iskup njene savesti. VREME - Dobro se držite, tu, na Čuburi, profesore... Bogdanović - Da emigriram nisam hteo nikad. To zadovoljstvo ipak nisam mogao da im pružim. Planirao sam, tačnije pregovarao sa nekim ljudima, da se preselim u Sarajevo i da u jednu staru kuću premestim Novu arhitektonsku školu iz Malog Popovića, odakle su me isterali. To je bilo godinu dana pre katastrofe. Mislili smo da će Bosna biti neutralna, da će biti demilitarizovana, da će možda biti pod protektoratom. Ona će, možda, i biti pod protektoratom, ali to više nije Bosna, to je sad leš... - Otpor ovom bezimenom (etničkom) ratu izražavali ste kroz suprotstavljanje gradorušiteljima... - Pre dvadeset godina pisao sam da u modernom svetu gradovi postaju važniji od nacija koje su se obelodanile tokom industrijske revolucije i koje još uvek toliko pritiskaju pamet svakog sadašnjeg pametnog čoveka, a gradska pripadnost, oduvek, otkada postoje i pravi gradovi i pravi grañani, bila je važnija od etničke.

196

U velikim gradovima sveta, počevši od Memfisa i Vavilona, čak i "nacionalni" jezik nije bio sasvim jasna kategorija. U istom velikom gradu u okvirima iste gradske kulture, moglo se govoriti raznim jezicima, pod uslovom da svi razumeju onaj osnovni, tihi ili bučni, ali u svakom slučaju nemušti jezik grada koji su po slobodnoj volji odabrali. Izbor grada je etička i estetska odluka. Da sam mogao da se odvojim od Beograda (jer i to je bio izbor, danas mi se čini više nesrećan no srećan) odabrao bih, verovatno, Bolonju, jer ima lepe arkade, kao što je doskora, u malom, i Vukovar imao. Sada je Vukovar uništen, Hrvati obećavaju da će, ako ga dobiju, taj grad ostaviti tako u ruševinama. Nisam još smogao snage da obiñem taj srušeni grad. O Mostaru još ne govorim, jer nisam još došao dotle da to sebi utisnem u svest. Sarajevo me podseća na čoveka koji leži i uzalud pokušava da ustane. U cel, om tom ludilu ima jedne strašne metode - rušenje grada je najjednostavniji način da se promeni regionalna etnička struktura. Izgleda apsolutno ludo da grad koji želite da zaposednete, jednostavno porušite. Tu nas više nikad ništa neće izvaditi. Uvaženi pisac romana u kojima nema ni grada ni gradova, sa neskrivenim jedom govori o onima koji bi hteli da nam nametnu atribut rušitelja gradova... On pritom zaboravlja prostu obavezu da kaže ko je nesrećne gradove, gradove romane, porušio, i zašto. - Poslednje generalsko objašnjenje glasi da Šumadinci nisu hteli u rat, nije bilo dovoljno pešadije, i da je stoga oko Vukovara korišćeno teško oružje. - To objašnjenje je strašno. Onda je pitanje zašto Šumadinci nisu hteli u rat i u koji još rat nisu hteli Šumadinci. Nisu hteli još na Slivnicu. Dva puta je taj narod odbio da ide u rat. I bio u pravu. Strašno je to što mi ne znamo da li će se u nastavku priče Šumadinci uzdržati, ili će krenuti na Kosovo. Gledam Bugare, oni su drilovani da izbegavaju rat; Srbi su, pak, drilovani da srljaju u rat. Jedna od bitnih strana tog rata je to što je to rat meñu braćom. Kako će se ta deca spasavati od onoga što su doživeli? Mnogo naše dobrodušnosti se pomešalo sa moralnom indolencijom. Meni je najstrašnije što sam verovao u džentlmenstvo našeg ratnika. Kako se desilo da sad uñu u taj pokolj kao vuk u torinu? - Mislite li da je ovo što nam se desilo, rezultat koncepcije, ili haosa, ili gluposti? - Ako je narod zahvaćen glupošću i to je nečija krivica. Bile su tu neke škole, bila su ministarstva kulture, bili su tu neki Dositeji Obradovići. - U "Mrtvouzicama" ste napisali da je Srbija na Istoku, Srbija na marginama civilizacije zapravo umorna od civilizacije koju nije ni dodirnula... - Bojim se da raste nešto gore od svega, raste jedan model mraka, raste jedan model nelaičke Srbije, klerikalne Srbije, mraka

197

nad mrakovima, mislim na juriš teokratije na sekularnost srpske kulture. Sad je raspisan konkurs za ureñenje podzemne železničke stanice kod Vukovog spomenika. Čim sam video žiri, bilo mi je jasno šta će konkurenti ponuditi: ocila, gusle, reminiscencije epske, Majke Jugovićke, možda i ovu iskasapljenu decu Milićvu. Koja je to nekrofilija? Ljubav sa smrću. Jednog dana, kad doñe taj teški momenat, a on dolazi, kada ćemo govoriti o srpskoj nacionalnoj katastrofi, kad se budemo pitali ko je odgovoran i kako je došlo do toga da smo postali poslednja nacija u Evropi koja je okružena tolikim neprijateljima i toliko omrznuta, onda će se mnogi veliki mozgovi iz Akademije naći na optuženičkoj klupi, ako to dožive. Ko je ubio tu našu decu? Ko je taj demon koji je doveo dovde? Tokom tog antiratnog angažovanja uvek sam se sećao vlastitog ranjavanja u prošlom ratu. Strahovito su me iritirale sve ove posete bolnicama. Pred kamere nameste lakše ranjenike, ili od kamere sklone ruku koju nema, da bi ga potapšala neka budala po ramenu. Bolnica vojna, to je nešto drugo, to su razvraćeni stomaci, to su trepanirane lobanje, to su ljudi bez udova, raskomadani. To sve televizija krije. - Ćosić kaže: "velika nesreća". Smrt je za mene bila neka visoka apstrakcija, ali ovo je neko elementarno, kako da kažem, puteno drugovanje sa smrću. Priroda i smrt, to je formula koju sam i sam poneo iz rata. Onda to moje umiranje po bolnicama, šest meseci sam se mrcvario u sepsi, u gnojevima, u teškim temperaturama... ali to nije bilo drugovanje sa smrću na ovaj erotski, na ovaj libidozan način. Taj saldokusac srpske gorčine, taj degustator vremena zla, kao da u sebi nosi narikaču. Gledao sam to u Pljevljima, umoran je bio i nekako povijen... Ne volim da vidim kadmi drug tako malaksalo izgleda. - Bili ste drugovi, Vi i Ćosić? - Od svih njih još sam se najviše sa Dobricom družio. Pokušavao sam da ga nečem naučim, ali nije išlo... Mi smo njega voleli, došao je kao seljače, nosio opančiće, zvali su ga "Gedža" i on sedržao tog svog nadimka. Počeo da se buni tek kasnije. Moj otac je jednom za vreme ručka rekao: "Deco, njega zovu gedža! Narod ne daje nadimke slučajno. Videćemo šta to znači!" - Kako vam on sad, kao šef države, izgleda? - Jednog trenutka sam pomislio da je uvaženi šef moje države koja još nije moja, a koju deca zovu "gedžistan", preživeo moralni preporod. Posle prvih njegovih prepotopskih gnjavaža, video sam da on nema moralne prepreke. On apsolutno ne smatra da je mnogo pomogao da se napravi nešto tako ružno. Posle sam se uplašio da on ne bude ratni predsednik. - Kada je "puklo" vaše prijateljstvo? - Kad sam se vratio iz Amerike pokrenuli smo Novu arhitektonsku školu. Nova arhitektonska škola je bila neka vrsta

198

ne dotiču filozofije. Imali su jednu razrañenu priču o svoijoj misiji. ali sam im ga redovno vraćao. Ja sam nosio neko mutno osećanje da dobro biti neće.Konačno ste raskinuli sa Akademijom 1981? . To što piše u Memorandumu. a onda je to vrlo brzo preraslo u volju za moć. Od njih sam se lako otkačio. a svañao sam se sa svojim partijskim drugovima. Kao "crveni dekan" nisam se svideo mom novom akademskom društvu. a da ne bude ugroženo biološko biće srpskog naroda. Mislio sam da ćemo moći da razgovaramo o ozbiljnim stvarima.. kada je to bilo ministarstvo za nauku. . To bi bilo u redu da su imali političkih ideja. Deroko mi je jednom rekao: "Šta rade ovi tvoji komunisti?" Ja sam se sa tim starim akademicima slagao. Shvatio sam da se tamo pogotovu na umetničkom odeljenju. a registruju nedolazak na sastanke. . Liberali su nas. jedan prijatelj mi je rekao da sam tu atmosferu u jednom intervjuu opisao pomalo sviftovski.. zato što iz nje niko nije izašao. izgleda. a oni su me i dalje smatrali svojim dopisnim članom. i iz kupleraja na Bliskom istoku. podržavali. da su imali neke odbore za demografiju i da su čak izračunavali koliko Srba može da pogine za osloboñenje zapadnih krajina. oni su me i primili u akademiju. ali vidim. i govorio o gradorušiteljima. Akademija? . a to mi je krajnje verovatno. zadržali su me da se ne bi desilo da neko napusti Akademiju. Pre nego što nas je stigla ova nesreća pisao sam o gradorušiteljima. Srpska akademija je sva bila obuzeta stavom da bude radna akademija. Da je preuzela primer francuske akademije.Šta je. On je nosio osećanje kataklizme. Hteli da budu veliki faktor u društvu. ali sve je ispalo naopačke. Eto. sad je bila potrebna i evo šta su uradili.. da sam žensko. Govorili su da je Akademija samo jednom potrebna svojoj naciji. slušao sam hiljadu puta pre toga.Iz tog društva nosim mučne uspomene. 199 .. arhitekture. Posle toga ja tamo više nisam pripadao.Prošlo je vreme akademija. sa malo sreće možda bih mogao da pobegnem. Čak su mi i neki novac slali. Kada sam saopštavao tekst za grad i protiv grada. grada. što se Srba u Hrvatskoj tiče. Hteo sam čak da zatražim pomoć Odbora za ljudska prava. ali da će biti toliko strašno nisam mogao da iscrtam sebi nikako. Neki kažu da su čak planirali. Pilja. da su uspeli ono što nije uspelo Anti Paveliću.Krležina zapanjujuće užasna slika našeg sveta bila je tačna: ta njegova krv i to njegovo blato. Pretpostavljam da bih mogao da izañem iz manastira.Crvenog fakulteta u skladu sa tadašnjim duhom vremena. bilo bi mnogo bolje. . kao one u Sovjetskom savezu iz vremena Brežnjeva. da bude slatki cirkus i neka satisfakcija za starce koji povremeno mogu da okače one sabljice. Ne znam da li je ta brojka dosegnuta. društvu hijerarhije. u stvari. a iz Akademije ne mogu. istorije.Da li se moglo predvideti da će se sve tako tragično završiti? . Oni su uvek sve politizovali.

Posle sam video da je ta stvar bila "samoinicijativna". Taj novi nacionalizam kao da je upio u sebe svu ograničenu aroganciju marksista. još u komunistikom vremenu. a bojim se i krvološtva koja ih prate.Sunovrat je počeo dolaskom Miloševića. gledao sam te mućke izmeñu Akademije i CK i mislio sam da je i u tom slučaju bila reč o mućki. . pomno je čuvana zlu ne trebalo bomba nacionalizma. Sklon sam da poverujem da su se pisci Memoranduma potajno nadali da će pogoditi skrivene misli drugova iz tadašnjeg Centralnog komiteta Srbije. otišle predaleko. do današnjih osvajačkih podviga. ali i važnije. imali su svoje tajne nacionaliste. ko je monstruozniji . Najsigurnije je. svu isključivost i svu hipokriziju boljševičkog karakternog tipa i spojio sa najmorbidnijim varijetetom pseudo-romantizma. Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak na istoku. sa prilježnošću ñačića. pri ispitivanju dubljih uzroka.Ispada da je današnji neobuzdani virus nacionalizma odgajan in vitro. poći od notorne činjenice da se nacionalne paranoje. bar na Balkanu. Mene je to u početku zabavljalo. Republički centri. Što je najgore. Neobjektivno i neznalačko baratanje istorijom podstiče paraistoriju. podsetiću da su dizajneri bosanskog užasa dva-tri pesnika sumnjive vrednosti i 200 . posledično.. Imao sam neku proročansku intuiciju. Odmeravanje duhovne krivice je teže. bojim se da ni sam ne vidim koliko je to strašno. Ratni romani Dobrice Ćosića pripremaju već godinama stanje duhova koje će dovesti do Memoranduma i. najogoreniji današnji antikosmopoliti. meñutim. Za spomenik u Čačku bukvalno sam došao do nekih životinja koje grizu. moj tekst ga je. Kad sam pravio spomenik u Vukovaru.Frankeštajn ili njegov tvorac? . Dakle. a verujem i u drugim delovima bivšeg jugoslovenskog prostora.Danas pričamo o tome kako je počelo finale? . Memorandum su pisali isključivo akademici bivši komunisti. a i svoje javne disidente. bolje reći. crtao sam grad propadanja.Šta je "istorija bolesti"? . U okvirima proleterskog internacionalizma. grañenje fantomskih slika o bivšoj veličini i nametnutim neuspesima upućuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama. Koliko da zaokružim ovaj literatno-politiki skerco.Marković je izašao. proizašli su iz dogmatskih komunistikih redova. počeo sprovoditi. verski preobraćenici. ali uvek po pravilu divljač pod zaštitom. tačnije republički centralni komiteti Saveza komunista. zasnivaju pre svega na podsticajima uspaljene mašte.. Jer devijacija mišljenja. pa i fanatici rasizma. ali ga je urzo. može kroz generaciju ili dve da dovede do novog Miloševića. koja je dovela do jednog Miloševića. Milošević se nije usudio da prihvati Memorandum javno. Stvari su. tu opasnu divljač. već su se uveliko kotrljale nizbrdo. Uostalom. tada pre desetak godina nervirao. Danas ga objavljuju na zapadeu kao krajnje aktuelan tekst. U Srbiji. Zaključio sam da je zver u nama.

koje Jugoslaviju vidi kao proširenu Srbiju. . avgust 1992. . Intervju: Milan Milošević Vreme. Sve utopije su smeštene na ostrvima. na žalost. ja sam čovek bez domovine. nema prave nacionalne kulture. . Ideja svi Srbi u jednoj državi. Za razliku od vas mlañih koji imate vremena da se postavite kritički. državice. Treba videti malo našu boemiju. a smatra se inspiracijom sadašnjeg državnog nacionalizma u Srbiji? .Da li je današnji proces propadanja nepovratan? . mogla je biti racionalna solucija u okvirima višenacionalne konfederacije. male nacionalne. dok je i sam Karadžić po zvanju psihijatar. ili tipa Pere Živkovića. kakvu smo videli ovog leta? . intelektualac se osećao tesno. koju sada hvalimo. neke su bile u većitoj magli da ih putnici ne pronañu. Mi smo kasnije bili navikli da živimo u relativno velikom prostoru. Bilo je neke sete u njihovom gestu. 201 . Ali pošto smo danas daleko.Da su oni nešto suprotno od zla koje nas okružuje to je tačno. čak i u trenucima najveće egzaltacije. od razmišljanja o nekoj balkanskoj ili podunavskoj nadnacionalnoj zajednici.To je jugoslovenstvo Rankovićevog tipa. Ceo naš nacionalizam je bez stila.jedan nedovršeni istoričar književnosti. sa složenim unutrašnjim sistemom zavisnosti i meñuzavisnosti. uslovno rečeno. U maloj Srbiji.Da li je i za vas čudo da se svemu uprkos pojavila takva studentska generacija.Ovaj novi nacionalizam nema nikakve stabilizirajuće faktore. Za vedra dana mogla se s Kalemegdana videti čitava Srbija sve do Mačkovog kamena. Nemaju ovde šta da traže. po funkciji stratet. a gde se treba zaustaviti. moj položaj je teži. Beograd. valja se osloniti na ono što postoji: postojaće granice i. ili skoro svi baš kao i svi Hrvati ili svi Albanci. dalje no ikad. 24. malo tužan humor: "Mi odosmo odavde!" I pustiće ih da odu. Ali. koji ipak zna gde treba početi. Oni su to skoro direktno rekli.Memorandum pominje jugoslovenstvo. Bojim se postavljanja novih zidova i sa hrvatske i sa srpske strane. a u slobodnom vremenu folkorni pesnik. nema ni mrvice razboritosti grañanskog ukusa. oni su već faktički poručili da će u onoj gospodskoj koloni da nam odu.

bio neka oaza slobodnih misli. Izgnanik u Beogradu Razgovor sa Bogdanovićem. Beograd nije bio na visini. mnogo mračnije. A meñu njima je svaki drugi zlotvor. To je najbolja potvrda uticaja režima od "istorijske" osme sednice CK SK Srbije. daju nam lekcije o srpstvu koje mi. On je moralno podbacio i to mora da se zna. Beograd je bio negde po strani. bio je "izlaz" iz njegovog "strogo kontrolisanog života". i oni i mi. bojim se da Beograd više nikada. šta je 202 . iako je već u poodmaklim godinama. ne razumemo. u staroj Jugoslaviji. ipak. Mi ne znamo ko je ko. A. heroja ratišta. sve je to uništeno. Čini mi se da je za razliku od one okupacije od strane Nemaca. koji su došli iz raznih zapadnih delova zemlje. "Zaštita" mu je njegov "paralelni" život. Nekada prvi čovek Beograda sada živi takoreći u kućnom pritvoru. Ispred njegovog stana ne stoji stražar. neće biti ono što je bio.Kako danas živi nekadašnji gradonačelnik Beograda? Bogdanović . da li uopšte postoji. na neki način i okupirani. potpuno povučen. Ali. jedna od retkih ličnosti intelektualnog i političkog života Srbije koja je ostala nekompromitovana. bio je u nekoj anesteziji. Prošle godine u ovo vreme bio sam u Parizu i imao sam priliku da razgovaram sa jednim od urednika sarajevskog "Osloboñenja". Prepun je ljudi koje mi ne poznajemo. ubica. ovo nešto gore. pun je junaka. kao da se to dešava na Mesecu.U Beogradu živim kao stranac. On je. što je isto tako važno za ovu priču. Puls . Tada smo imali jasnu situaciju. kako srpska artiljerija bije po deci Sarajeva. mi smo u suštini. Nažalost. izmeñu dva rata. a sada su nas okupirali ljudi koji se predstavljaju kao Srbi. On kaže: "Znate li šta nas boli? Da se Beogradu desio deseti deo onoga što se desilo Sarajevu. ipak. Po mom mišljenju to više nije Beograd. A Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori. tu su ulogu preuzele stalne pretnje koje dobija na sve moguće načine. prepun je ljudi u maskirnim uniformama. Oni nam objašnjavaju šta je srpska tradicija. gledao je to svake večeri. On je. Medijska blokada za čoveka njegovog kova je više od bilo kavkog fizičkog pritiska.22. Hoću da kaže da se posle svega bojim za budućnost Beograda. njige koje piše. u nekom filmu. beogradski kosmopoliti. u njegovom stanu na Vračaru. na onoj na kojoj je postojao mit o njemu. gledao je kako ubijaju ljude. Beograd – veliko je pitanje za mene. jednom od najlepših starih delova Beograda. Beograd je bio grad koji se voli. gori kao buktinja. Beograd se promenio i demografski. mi bi svi izginuli za Beograd". makar se sve ovo srećno završilo. Ne znam da li je ovo danas Beograd. eseji kroz koje prosipa veliku intelektualnu energiju. stvarni intelektualci. Kasnije sam shvatio da je Srbin. Njega su voleli svi i svi su ga prihvatali.

Na kraju krajeva. – Jednom prilikom ste zapisali da ste ekstrateritorijalni grañanin i ekstrateritorijalni Srbin. Govorio sam o psihizmu grada. Jednom prilikom pitali su me u Frankfurtu kakva je razlika izmeñu razorenog i ubijenog grada. ako se sve ovo srećno završi. Taj grad nema više želju da živi. sada odlaze. kapitalna reč – most: Mostar je nastao tu zbog mosta. ima svoja osećanja. da "kao i čovek. tu više ničega nema. Bojim se da je ubijeni grad. Živomo u vremenu kada gradove hapse. budući da režimu izuzetno odgovara to što mladi odlaze.srpska budućnost – jadna budućnost. Zašto ste onda ostali u ovako "strogo kontrolisanom životu". – Dugo sam mislio da su moje metafore malo izvan naučne deskripcije realnosti. ono što njega čini živim bićem. Razoreni grad ima jedan vid zadatka da se obnovi. intelektualaci. Oni čak upotrebljavaju izraz "kvalitetni Srbi". kao i složena živa bića. Oni se tom poprištu užasa više nikada neće vratiti. po rušenju mosta. razložni ljudi. to više nije taj grad. Mostar ubijeni grad. ubijaju. ako nekako mogu. To je bio slučaj sa mnogim gradovima u prošlom ratu. mnogi gradovi su bili razoreni. Drugi deo Vašeg pitanja. da ostanu ovde. ali to više nije onaj most. zašto ste ostali u Beogradu? – Ja sam gledao da do poslednjeg momenta ostanem ovde. islamske filozofije susreta dva sveta. zna da će biti obnovljen. pa Mostara. da ima "onu vitalnu energiju koja pokreće živa bića". Mostaru je istrgnuta njegova prva reč. On zna da je razoren. "bolji Srbi". odnosno. Foče i strašne drame Sarajeva koja još uvek traje. Za mene je sada. svoj psihizam. a dolaze ovi. Ubijeni grad je onaj u kome je ubijena ona kapitalna metafora. sutra vratiti u Vukovar. već i dalje bolujem zbog Vukovara. "rasni Srbi". prekrasne graditeljske alegorije: prekrasne. da bi trebalo. Meñutim. orijentalne. za one ljude koji imaju takve emocije prema tom gradu i prema tom simbolu grada Mostara. streljaju. grada za koji sam posebno bio vezan. odnosno. Ja nisam preboleo. onaj grad koji to ne želi. Evo. To je gotovo. stanovnici tih gradova su imali osećaj da će grad ponovo oživeti svoje biće. Jednog dana moguće je ponovo napraviti most. on je ubijen. ubijanje– streljanje gradoa – to je nešto sa čime moja priroda ne može da se pomiri i čime sam lično duboko pogoñen. mislim da je ta metafora bila tačna. Pored toga. Rekli ste da se osećate kao stranac. upravo sada govorimo o jednoj psihičkoj bolesti grada koji menja svoj psihizam. Ali. – U jednoj od vaših knjiga napisali ste da grad ima svoju dušu. Sumnjam da će se oni koji su pobegli iz Vukovara. Svi istiniti kritičari režima. kao što rekoh. Objašnjavaju nam da su oni bolji Srbi od nas i da su bolja rasa. menja svoju dušu i pretvara se u nešto što Beograd nikada nije bio. Pa. Želeo sam da svojim principima utičem i dam signal svim svojim studentima i mladim prijateljima koji odlaze. svoj psihizam. – Gradili ste spomenike na prostorima bivše Jugoslavije. Neki od njih doživljavani su kao podsećanje na ono što je bila posledica Drugog 203 . Gradovi imaju svoju dušu. i grad ima osećaj za istoriju". da grad. tako mogu i da je izgube. a most je bio simbol jedne velike.

privatno. i imao sam seriju crteža zatrpanih gradova na kojima se vide samo vrhovi njihovih kula i katedrala. Ja ne mogu da žalim svoje spomenike. – Kako objašnjavate tu "pojavu" u slučaju vukovarskog spomenika? – Pravio sam ga negde krajem sedamdesetih godihna. To je viša sila. kao da idemo prema budućnosti. da bih ukrasio uglove. Još onda sam. Takvi su spomenici u Vukovaru i Čačku. taj duhovni ambijent. Neki od tih spomenika su otišli u prah i pepeo. nešto lično. formirala ideja Vukovarskog spomenika. ispostavilo se da je to čudesno anticipirana sudbina Vukovara. evo vidite. Meñutim. I mislim da ta dela nisu od takve vrednosti da bi mogla. – Da.svetskog rata. znači. – Kakva je "priča" o Mauzoleju u Čačku? – I on je meñu mojim poslednjim spomenicima. munjama. nešto što nisam uspeo racionalno da objasnim. u kojoj ste i Vi bili. To je. itd. tako da se malo po malo. Tako se. u Srbiji. i prema tome nemam nikakav osećaj žaljenja. Na početku sam mislio da stavim nekoliko životinja. zapravo. Tumačio sam je drugačije. a drugi anticipaciju nečega što tek treba da doñe. nema ljudi. ali sam shvatio da investitor ima malo više para te sam svojim majstorima dao malo više posla od onoga koji je bio predviñen. Onda smo čudovištima okitili Mauzolej i sa jedne i sa druge strane i dobili sliku agresije na ovu kuću. meñutim. Ti crteži su zaista fantastični. Mauzolej u Čačku nije bio završen odmah. I to je bio neki vid predskazanja. Agresiju sam objasnio budućim fašizmom a oni oko mene sve su se nešto ljutili – kakav budući fašizam! Mi smo sigurni zanavek! Meñutim. sada ovaj drugi deo pitanja: tačno je. tu se negde pojavilo nešto što ni ja nisam mogao da definišem. izgrañeno u jednoj od njenih vrhunskih institucija – SANU. A oni su toliko lepo klesali ta čudovišta. Bilo mi je malo teško da objasnim šta je sve to. Hteo sam tim spomenicima da odam počast i ohrabrim sve one za koje je život jači od smrti. Tumačio sam je kao uspavanu prošlost. pod vatrenom kišom. to razaranje je sazdano ovde. – Rekli ste da je najteže to što sada srpsko biće razjeda nešto iznutra. nosio podsvesni osećaj da stvari mogu da krenu naopako. Od samog početka sam počeo da pravim neke crteže grada pod kišom. Meñutim. mi smo bili dva sveta. čak i izdaleka. negde krajem sedamdesetih godina. umesto šest – pojavilo oko 600 čudovišta. nema mojih prijatelja u tim gradovima. Neki od njih su predstavljali veliku metaforu. Počeo sam da radim sa majstorima i dugo sam razmišljao kako tri porte. imao sam osećaj da su rušenja u onom ratu bila strašnja. koje spajaju Mauzolej. u plastici. da je smrt bila na svakom koraku prisutna. to je odnela istorija. E. verovatno. U Akademiju sam primljen po 204 . Nešto što je kuću grizlo. da obradim u profilu od kamena. ali sam to jednostavno gurnuo na stranu. Kakvo pravo imam da sada žalim svoje grañevine kada nema gradova. u reljefu. Zašto ste je napustili? – Bio sam meñu ljudima koje sam u tom trenutku poštovao. Meñutim. da se uporede sa onim što rat odnosi i ruši.

razume se. – Da. Ona je u jednom lažnom svetu. Ovo što vidite nije "stvarna stvarnost". ova se srpska tragedija spremala dugo. Srbija nije u stanju da vidi u kom je svetu. Potom se ispostavi da je do rata ustvari i došlo. ja sam to iskoristio da se silno naljutim i kažem: "Znate šta. da je glavni problem to što svi mrze Srbe. u bitku za tzv. u jednom napisu za "Dugu" kaže: "Srbija će dobiti ovaj rat". Tvrdio sam da ćemo biti poslednji Indijanci u Evropi. inače. Ja to ne bih prihvatio. Mislim da je to bio vrlo srećan potez u mom životu. koji je i sam van pameti i van stvarnosti. ovo je srpska stvarnost. da srpskom narodu bude učitelj zla.povratku iz Amerike. Oni su napola već negde u nekom drugom svetu. doživljavamo sudbinu prekolumbovske civilizacije koja se raspala budući da nije mogla da 205 . On je Srbima izgradio paralelnu stvarnost koju oni podnose neverovatno dobro. koji nešto reformišu. učitelj propadanja. novu arhitektonsku školu. da ne kažem jedan vek. Srbi su sada kao autistično dete. Završne akorde toj ludoj stvarnosti dao je Slobodan Milošević. ako ja vama ne trebam. Plašim se da je srpska psiha jako ugrožena. Srba i Muslimana. Oni su mislili da će 15 dana biti dovoljno da se raščiste odnosi izmeñu Srba i Hrvata. niko u Akademiji nije smatrao tragičnim. Onda sam krenuo i u veliku reformu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ona je potstrekivala i podržavala srpski autizam. Davao sam izjave koje su ih iritirale i na kraju je sve puklo. što. I sada. srećnim po mene. Video sam da me u umetničkom odeljenju Akademije gledaju ispod oka. Vi te ljude više ne možete da posmatrate kao normalne. verovatno. Mi danas živimo kao poslednji narod na svetu. Meñutim. zamisao je bila da će rat trajati 15 dana. svoje ludilo prebacio celoj naciji. Nikada ne bih mogao da prihvatim tu uogu Akademije koju je sebi dala. što je bilo i izuzetno burno i drastično. u lažnoj stvarnosti. Pavle Ivić. koje nije u mogućnosti da bilo šta izgovori. I onda. – I to spada u problem srpske inteligencije. Znate. Puklo je jednim povodom. ubeñen je da je glavni vinovnik svega Evropa. TO se dogodilo kada je trebalo da me izaberu za redovnog člana i za jedan glas nisam bio izabran. Govorilo se o toj fikciji velike Srbije koja se pripremala decenijama. mada. šta se misli. Poslednjih godina našao sam se u otvorenom sukobu sa Dobricom Ćosićem i tom celom nacionalističkom strujom. lingvista. koje nije u mogućnosti da čuje šta mu se govori. da se nije desilo tada. ali ubedljiva većina naroda koji živi pod ovim režimom i u ovakvom sistemu. Sa takvim tekstovima čovek se diskredituje zauvek. postao je to sasvim jasan program. A rat još nije ni počeo. ali. U pismu koje sam poslao Centralnom komitetu mnogo toga sam pogodio. Ta srpska stvarnost je luda stvarnost. Srbija nije u stanju da čuje šta se govori. i da oni ne vole takvu vrstu ljudi. On je. Oni kopaju po kontejnerima da bi izvukli neku koru od hleba i pritom još uvek veruju da će već sutra biti ukinute sankcije. desilo bi se kasnije. Moje shvatanje posla je bilo nekako drugačije i to nije moglo da potraje. koje ne kontaktira sa spoljnjim svetom. niti je u stanju da ode čak i do Zagreba. prekorno. spremala se možda još u prošlomm veku. ne trebate ni vi meni". poslednjih godina.

politički gledano. da sam u Parizu. ima jednu simfoniju i ne postoji više ništa što se ovde govori a da je potpuna istina. doñe i rat. Sve bi nas isterao i onda bi u ispražnjenu Srbiju ko zna koga sve doveo. Mislim da je i to laž. Ostala mi je još jedna godina.. nacional–socijalizma. u Beču. Možda bi doveo svoje nekadašnje vojnike. Naprotiv. Na momente osećam strah za sudbinu srpske nacije. najviše smeta i oni zbog toga najviše i beže. Civilizacijska laž ušla je sada u raskošnu baroknu fazu. to je samo model za nešto mračno što će se desiti u budućnosti. Svakih 15 dana objavljivana je vest da sam emigrirao. Moj je mandat već prošao. Onda. nenadgrañena. Srpski nacionalizam je uništio srpsku naciju. Ovo njegovo dogañanje postaće obeležje za jedan duži period koji će se sudbinski odraziti na Srbiju. I oni su se jednostavno povlačili pred civilizacijom. spominjao civilizacijske laži. sada. – Znači li to da ovde danas praktično samo laž funkcioniše? – Da. ni gulage. On nema ni logore. i kada sam bio gradonačelnik. Ona se koncentriše oko nedijske diktature Miloševića. kada sam poslao pismo. što nije tačno – ja sam ovde. On vlada mozgovima preko državne televizije. možda će sutra i to da radi. maniri i mehanizmi osme sednice postali su obeležnje vladavine Miloševića. Mi znamo da nacionalizam najbolje od svega može da razori naciju. Ona je ušla u ludilo. ja sam još onda. u Cirihu. deca ne žele da idu da ratuju. držao predavanja. meñutim. – Možete li šire objasniti ovaj termin? – On ima elemente staljinizma. Zašto je egzodus inteligencije iz Srbije toliko potenciran? Zato što mladim ljudima totalitarizam. Meñtum. Ja to ne znam i ne volim da mislim o tome. Nikada nisam napuštao svoju katedru. fašizma. Njemu nisu potrebni gulazi budući da je cela Srbija gulag.. – Ja sam se slučajno našao u tom CK. I ovo što mi sada gledamo ovde. Uzmite moj slučaj. čak sam. Rat. Čak je i pitanje koliko su slobodne. Mislim da sam ja taj ko je ovaj termin stavio u opticaj. Sistem bi sve proterao. Uz pomoć televizije može da se postigne sve što se želi. On više nema potrebe da zatvara Srbiju. Mi smo sada u toj situaciji. pitanje je koliko bi i on kontrolisao takvu situaciju. Apsolutno sam siguran da se uspostavlja fašizam strašniji od svih. a 206 . To što imamo nekoliko slobodnih tv–stanica ne znači ništa. Kada su doseljenici iz Evrope došli u Ameriku. On promoviše novi vid totalitarizma – medijski totalitarizam. Taj autizam pritiska srpsku naciju do te mere da je ona u stanju raspada. Za sada još ne ubija. osloboñen je one fizičke potrebe koju imaju staljinizam ili hitlerizam. doneli su civilizaciju koju tamošnji narodi nisu mogli da shvate. – Na osmoj sednici nekadašnjeg CK SK Srbije "dogodio se" Milošević.shvati realnost. besmisleno i nepravedno. On je celu Srbiju pretvorio u logor. E. samo nešto prikrivenija. Njih danas niko ne može da amnestira da bi mogli da se vrate. i to je još jedan razlog za bekstvo. Pretvorio je Srbiju u institut za pranje mozgova preko državne televizije koja je sve i svja ovde. nedopunjena. Stil. njemu je u interesu da je još više otvori i da istera sve one koji ne misle kao on.

Suština je u tome što sam i ne želeći nagazio zmiju i što sam shvatio da je na toj sednici rat već bio objavljen. one tipične staljinističke izraze i termine koji su se mešali sa nekim lažnim patriotskim frazama. Čim bi počeli da govore drugim jezikom. Ostavili bi onaj crkveno–partijski jezik itd. na osnivanju Meñunarodne akademije arhitekture. najednom mi biva jasnija cela ta situacija. završio svoje. Tim pismom oprostio sam se od njih. Mislio sam da će da ga pročitaju i malo se zamisle. otišao u penziju a zatim su me. odnosno gde je tu bila "caka". Bio sam u inostranstvu. Meñutim. pa i pre nje.. voleo sam da ih malo zafrkavam. u svesti Miloševića. u vezi sa tim da li ima ili nema spiskova sumnjivih. Tvrdilo se tada nešto u štampi oko mene. Bilo je napisano u malo zafrkantskom tonu. preplašio sam se. Da li su se oni meñusobno dogovorili i spominjali rat kao izvesnost ili su to nosili u sebi?! Ja sam ustvari zmaju gurnuo prst u oko. kada ponovo 207 . ako ste vi napisali. reakcija je bila strašna. sve mi je to bilo dosadno. Rekao sam: "Dobro". On mi je rekao: "Tebi je mesto u CK". kada sam dobio debele zapisnike i kada sam počeo da čitam šta su oni tamo govorili. meñutim. ja i hoću da budem sa svojim drugovima i ne želim da budem sa vama". Pismo u suštini i nije bilo toliko politički agresivno i oštro. Smatrao me je nikim tamo umetnikom.zatim je sledila penzija. Danas. Vratio sam se i shvatio šta se dogodilo. a da to nisam shvatio. Imao sam toliko intuicije da vidim da se tu desilo nešto krupno. Hteo sam da ih nateram da govore jednim drugim jezikom. a ja sam rekao: "Ne vidim da ima spiskova sumnjivih. nije me smatrao opasnim. Bio sam na samo dve sednice. kućama koje gore. stekli su utisak da ja znam mnogo više nego što sam ustvari znao. nisam bio prisutan na poznatoj osmoj sednici.. Meñutim. kada ga ponovo čitam. Video sam vraćanje na stare jezičke i misaone modele iz 1948. stavite vi mene na te spiskove. po nekoj inerciji. Milošević uopšte nije bio u sukobu sa mnom. Pismo je bilo dugo 40 i više stranica. u suštini već bio jezik rata. silovanim majkama i sestrama. Ono o čemu se tamo govorilo. I zato su toliko hteli da me ućutkaju. oni bi počeli i da misle drugačije. Sve to traje do dana današnjeg. Nisam hteo da primam ono što sa mogao – da me plaćaju a ja da ne radim ništa. Tačno je. Tada sam rešio da napišem ono pismo i da se apsolutno distanciram od njih. o glavama koje lete. zadržali u CK Srbije. Tako se sve završilo. sve te stvari se sada dogañaju. nisam želeo da protivrečim mom prijatelju Ivanu Stamboliću. u Sofiji. – Zašto je onda bila toliko snažna reakcija na njega? – Pismo je bilo ležerno. Kako sam ja to tumačio? Obrušili su se na mene zato što sam ja menjao jezik. Pored svega. Video sam jednu korenitu promenu jezika. Mene na osmoj sednici niko nije birao. Video sam tešku "turli–tava"(1) ideju. Dugo nisam razumeo zašto su se oni toliko obrušili na mene u vezi sa tim pismom. Poznato je – to je i dovelo do fizičkih pretnji. Tako. Ne znam kako je to bilo otpečaćeno u njihovoj svesti. Danas. I tako sam se vratio na fakultet. "Caka" je bila u tome što je jezik koji sam izložio poruzi i koji sam citirao. ali vrlo opasnu. I. no.

i ja od njih ne očekujem ništa. Mislim da je opozicija liderska. on će istog trenutka da napravi užasne stvari. da mu podnosi izveštaje. kada su sa svojim metaforama već proglašavali rat.. Balkanski ratovi su bili pogrešni i užasni. Kod Ćosića nijedan intelektualac nije odbijao rat. – Znate šta ja mislim. ono što misle srpski intelektualci. Ako izuzmemo 20 ljudi. Štaviše. opozicija je isto tako išla stopama Miloševićevih laži. onaj koji seje zlo. razlike nema. Ja sam uradio što sam mogao. mogao je da stane samo da su blokirana dva mosta na Drini i bilo bi gotovo. svi mi smo verovatno mogli mnogo više da uradimo da zaustavimo tu ratnu histeriju. I intelektualac koji odbija da to prihvati. Pitanje je koliko je on istiniti nacionalista. koji je istinito prikazao rat. ići će da salutira nekom Draži Mihailoviću. Opozicija ne spominje Kosovo. meñutim. On je pisao o ratu. Ali. uklopila se u tu civilizacijsku laž. meñutim. no. Niko ne voli da se neke stvari pomere. – Srbija. i on je velika mudrica. a to nije tako. a sutra će biti staljinista. Ako doñe Drašković. Ja sam svoje rekao. to je takoreći individualni otpor. a to su Beogradski krug i Grañanski savez. uzmite samo koliko je sve to obrañivano oko Dobrice Ćosića. prihvataju sve što on govori. na toj istorijskoj sednici. Kakva je to opozicija koja ide na izbore a ne govori šta ćemo raditi sa Kosovom? A rat u Bosni. Rat se i ne vodi na njenoj teritoriji. ona je ustanovila identitet rata. – Srbija je pred izborima.čitam o tome. 208 . u čemu je njegov greh? – Njegov greh u odnosu na srpsku naciju je to što je slavio rat. meñutim. nepravedan. Imamo mi jednog drugog pisca koji je posle nesrećno završio tamo gde nije trebalo da završi. on je samo razmišljao o smislu rata. a zatim će napraviti neku glupost u Makedoniji. Kada mu je potrebno – on je nacionalista. No. – Po Vama. onakvim kakav je i bio. onda direktno pomažem Miloševiću da dobije izbore. Sve je laž. vidim da je rat tu već bio najavljen kroz jezik. Tako da je teško reći ko tu koga prihvata i ko koga poučava. To je bio Dragiša Vasić. ciljevima rata. Na taj način. on i dalje traje. Ko god da doñe – produžiće istu politiku. Ima li suprotne varijante od ove o kojoj govorite? Ima li snaga u opoziciji koje bi bile alternativa Miloševiću? – Ako kažem da nema. Znači. nikada zvanično ne kaže da je ušla u rat. meñutim. pred srpsku inteligenciju u celini. užasan. Njegov rat bio je istinit rat. taj rat je bio nešto što je pozitivno i lepo. Svetski rat je bio užasan. Postoji jedan mali deo opozicije. gadan. sada više nemam šta da kažem ni za Miloševića ni za Srbiju. o užasima rata. kroz šifre i metafore. sve što sam rekao se manje ili više ostvarilo. Oni ne vole Miloševića. Nažalost. ali i o njegovom prihvatanju. Ćosićeva literatura nudi paradigme za odnose u takvim situacijama. Ja mislim da nema. – Na šta konkretno mislite? – Evo. I intelektualac koji odbija da to prihvati. oni su možda velikim delom pogañali ono što misli Srpska akademija nauka.. Pre svega da je identifikujemo. svi drugi su bili zaneseni ratnom euforijom koja se spremala. U suštini. Postavio bih odgovornost pred ove druge.

Ovi već počinju da nagrañuju Miloševića. ali istovremeno me i užasno plaši. Plašim se da će drama srpske nacije. odnos opozicije. Napomena: 1. izazvano srpskim nacionalizmom. to je nešto užasno. Mene to duboko povreñuje. stalo mi je do nje. Ja volim Makedoniju.– Sa pozicija sa kojih vrednujete stanje u Srbiji. Njegove misli su sasvim neartikulisane. Apsolutno ne podnosim ovo srpsko paktiranje sa Grcima. A glupo je.. da prave neprijatelje svuda. da ružniji ne može biti. očigledno je da su Amerikanci rekli ono što su mislili. prim. Grci će napraviti isto tako veliku glupost u celoj ovoj balkanskoj situaciji. odnos vlasti prema Makedoniji je ružan. bezobrazan odnos prema Makedoniji. Već sam spomenuo: kada Drašković nešto kaže. Ja to odlučno osuñujem. zna da se postavi. – Makedonija. Na kraju krajeva. oni ne znaju kako će se sve razvijati u budućnosti. počinjem da se bojim da je zaista došlo dotle da namerava da likvidira sebe i celu srpsku naciju. tako da tu nema više pardona. I. prev. da je civilizovana. 10. Navijam za Makedoniju. Mislim da je sveo ovo što se dešava oko Makedonije apsurdno. To što mi imamo tako arogantan. Posmatram sve ovo što se dešava. U Beogradu svi žive sa osećanjem da sve ovo može da potraje još dva–tri dana. Vrsta jela. decembar 1993. Skopje. ja se sav naježim. srpskog javnog mnenja. ima dostojanstvo. Puls. Taj odnos se može ubrojati u užasne grehove jednog ludog nacionalizma koji je okrenut protiv sopstvene nacije. Može se reći da spada u još jdnu samoubistvenu srpsku zabludu koja može da ima katastrofalne posledice. a šta Sloba misli i kombinuje u svojoj glavi – to me je čak strah i da pomislim. Ići će do totalnog beznaña. kakvo je vaše viñenje njene budućnosti? – Katastrofa. znamo li mi gde smo. Prevod sa makedonskog: Mirjana Kuzmanović 209 . Intervju: Mirče Tomovski. To otvara pitanje. Vidim da je ta zemlja postupa mudro u aktuelnoj situaciji. meñutim. Verujem u Makedoniju i verujem da neće uspeti da je razore. Narod je sluñen. uništavanje srpske nacije. Mislim da se u tom odnosu prema Makedoniji vidi duboka dekadencija srpske nacionalne svesti. mi ćemo početi da umiremo. ići do dna. I sada. sramno i bezumno. ne više. Kako doživljavate sadašnjost Makedonije? Šta mislite o odnosu Srbije prema Makedoniji? – Odnos Srbije.. prema narodu koji nam je najbliži. U početku krize nekoliko puta sam izjavio da Miloševića smatram potencijalnim samoubicom. ako se za dva–tri dana ne skinu sankcije.

Docent. Orden za hrabrost. Ostavka na članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. ) Pripravnik na Katedri za urbanizam. Arh. Mencao honrosa. 20. Uvodi izborni kurs "Simboličke forme". avgusta. Bibliografija). Prvo ostvareno delo: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma. Predsednik SAJ-a (Savez arhitekata Jugoslavije). Desetomesečni rad u univerzitetskim bibliotekama u SAD (Madison/Wisconsin i Columbus/Ohio). docnije "Istorija grada". Dekan Arhitektonskog fakulteta. februara ranjen u istočnoj Bosni. Oktobarska nagrada Grada Beograda (drugi put) za Spomenik u Jasenovcu. Prvi kurs predavanja: "Razvoj naselja". Periodične operacije levog kuka (posledice ranjavanja). Redovni profesor Arhitektonskog fakulteta. 1944: 1945: 1947-51: 1950: 1952: 1958: 1960: 1961: 1962: 1964: 1964-65: 1964-68: 1966: 1969-70: 1970: 1971-72: 1973: 1976: 1979: 1981: 210 . Beograd (v. Bijenale u Sao Paolu. Diploma Arhitektonskog fakulteta (Dipl. rad u Nacionalnoj biblioteci. demobilisan jula u činu poručnika. arhitektonska dela). Maturant Druge muške realne gimnazije. Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu U Narodno-oslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1. Sremska Mitrovica. Pokušaj sprovoñenja modernizacije arhitektonske nastave. Prva knjiga: Mali urbanizam (v. Ing. Univerziteta u Beogradu. Izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. posle političke smene u Srbiji primoran da odustane od reforme i podnese ostavku na funkciju dekana. Sedmojulska nagrada. Prenosi "simboličke forme" u napuštenu seosku školu u blizini Beograda (Mali Popović).Biografija 1922: 1940: Roñen u Beogradu. Vanredni profesor. Nagrada AVNOJ-a. Tri meseca u Parizu. Student arhitekture. Oktobarska nagrada Grada Beograda za Spomen-groblje žrtava fašizma.

Isteran iz ateljea i alternativne škole. intervjui i knjige (v. . 1994. Ogledi iz simbologije grada – Niš.Povratak grifona / The Return of the Griffon – Beograd. Član-osnivač Meñunarodne akademije arhitekture (IAA.Krug na četiri ćoška – Beograd. Obnovljeno zvanje počasnog grañanina Grada Mostara. Sledi ispisivanje kleveta po stepeništu. Grafički zavod Hrvatske. Premio Piranesi. Auflage 3/93. Herderova nagrada. 1979. .1982-86: 1985-86: 1985: 1987: 1989: 1990: 1993: 1994: 1995: 1997: 1998: 1999: 2000: Gradonačelnik Beograda. Auflage 9/94. . Wieser Verlag. Nolit. Zagreb. 1994. Jugoart. 1993. Auflage 9/93. 1990. 1966. Zaludna mistrija – Beograd. 1978. Organizuje Meñunarodni konkurs za preureñenje Novog Beograda. št. . . 2. Vuk Karadžić.Mrtvouzice. Nolit. . Durieux. 1982. pozivi na linč i pokušaji upada u stan. Piran.Rogata ptica – Kruševac. .Knjiga kapitela – Sarajevo.Zaludna mistrija – (Novo izdanje sa dopunjenom grafičkom obradom crteža). Sofia). novinski članci. 1986.Eseji (sa Radom Iveković) – Beograd. 1986.Die Stadt und der Tod – Klagenfurt-Salzburg. . 1988. decembra u egzilu u Beču. Izabran za člana Dukljanske akademije. 3. Légion d'honeur. 211 . . . Prosveta. 1984. Crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola – Kraljevo. . Beogradski krug. Tematska izložba: Odbrana grada (Die Verteidigung der Stadt) – Beč.Urbs & Logos. 1. Vuk Karadžić. . . Svjetlost.Urbanističke mitologeme – Beograd. 1976. Od 7.Grad kenotaf – Zagreb. 1958. Član-korespondent Bavarske akademije lepih umetnosti. Inostrani član Ruske akademije arhitekture i grañevinskih nauka. Objavljuje antinacionalističko i antimilitarističko pismo Slobodanu Miloševiću i Centralnom komitetu SK Srbije. Jezičke zamke staljinizma – Zagreb. Sinteza. Grafički zavod Hrvatske. Grade de Commendeur. Bibliografija Mali urbanizam – Sarajevo. Bibliografija). Narodna prosvjeta. "Slovo". 1963.Grad i smrt – Beograd.Architektur der Erinnerung – Klagenfurt-Salzburg.Povratak grifona. . Wieser Verlag. . Gradina. Slovenija.Gradoslovar – Beograd. 1983.

Bihać Spomen-područje sa mauzolejom ratnicima. . Arhitektonska dela 1951-52*: 1952-53: 1959-60: 1959-65: 1959-66: 1960-61: 1960-65: 1960-73 1961: 1969-71: 1969-74: 1969-81: 1970-80: 1971: 1971-75: 1972-77: 1973-75: 1974: 1978-80: 1979-81: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma. Deutscher Taschenbuch Verlag. Avala Spomen-groblje žrtava fašizma. Vlasotince Adonisov oltar. Paul Zsolnay Verlag. 1876-78.Die Stadt und die Zukunft – Klagenfurt-Salzburg.Grad i budućnost – Zagreb.Der verdammte Baumeister – Wien. Labin Spomen-park Dudik sa kenotafima žrtava fašizma.. 2001. 1997. Knjaževac Ratničko groblje. 1912. 2000. Wieser Verlag. Zagreb. 2001. Prilep Spomenik palim borcima u svim oslobodilačkim ratovima: 1804-13. Wieser Verlag.Ukleti neimar – Split.Mesto in smrt – Celovec-Salzburg. . Sremska Mitrovica Partizanski spomenik u Mostaru Spomenik u Jasenovcu Rekonstrukcija vile Kraljice Natalije kod Smedereva Slobodište. 1995. Kruševac Svetilište posvećeno srpskim i albanskim partizanima u ratu 1941-45. Založba Wieser. Travnik Spomenik slobode u Ivangradu Svetilište palih boraca za slobodu. . Beograd Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta. 1941-45. 1914-18. . Naklada Mlinarec & Plavić. Popina * Godine označavaju interval od početka projektovanja do završetka objekta 212 . 1998. Čačak Grupni kenotafi u Beloj Crkvi Grupni kenotafi žrtava fašizma.Der verdammte Baumeister – München. .Die Rückkehr des Greifs – Klagenfurt-Celovec. Internacionalni park skulpture. aB. 1997. Feral Tribune. Vukovar Mauzolej posvećen prvim palim antifašističkim ustanicima. Štip Spomen-park Garavice sa kenotafima žrtava fašizma. . simbolička nekropola sa pozornicom pod vedrim nebom. Kosovska Mitrovica Grupni kenotafi palih boraca otpora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful