MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend

MONA DOBRA
VEST
Robert D. Vilend
www.najvaznijevesti.com
Robert. D. Vilend
MONA DOBRA VEST
Naslov originala:
Powerful Good News By Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog:
Mirjana eri
Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
Elektronska verzija knjige Mona dobra vest besplatno je
dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da
kupite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046

dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
Sadraj
Uvod 5
1. Bog je svojim rukama obgrlio svet 7
2. Zato Bog neto ne uini?17
3. Mladalako traganje za smislom ivota28
4. Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?37
5. Ako nije zanimljiva, moda nije istinita53
6. Ako to nije dobra vest, ne moe biti istinita62
7. Ako je ne razumete, onda nije jevanelje72
8. ta je Hristos ostvario na krstu87
9. Moe li dobra vest biti suvie dobra?97
10. Dragocena blizina naeg Spasitelja 111
11. Slavna dobra vest o Novom zavetu 130
Dodatak Novozavetno opravdanje nasuprot
rimokatolikom opravdanju144
Renik147
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok
su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.
Uvod
Mogu pouzdano rei da tokom svoje pedesetogodinje
pastorske slube, prilikom savetovanja ljudi sa duhovnim
problemima, nikada nisam sreo nekog obeshrabrenog ili duhovno poraenog a da njegov problem nije poticao od jednog
od ova dva uzroka: ili on/ona nikada nije razumeo/razumela
koliko je dobra vest jevanelja zbilja dobra, ili nikad nije u nju
verovao/verovala.
Ako itate jednostavni izvetaj o Isusovim reima u etiri Jevanelja, nai ete mnogo puta da On ima dobru vest za
iskrene ljude koji eznu za mirom. On je govorio: Gospod me
pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem
ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da
e im se otvoriti tamnica (Isaija 61,1).
Ova knjiga je zasnovana na premisi da takva dobra vest
ima snanu prodornu mo. Sila pak nije u linosti vesnika,
nego u samoj vesti. To je posebno oigledno kad je re o novozavetnoj istini o opravdanju verom.
Za mnoge je ta doktrina suva i dosadna; moja je molitva
da ovaj skromni pokuaj da se ona oivi uini da se u vaem
srcu rodi pesma za danas i za venost.
Robert D. Vilend
Prvo poglavlje
BOG JE SVOJIM RUKAMA

OBGRLIO SVET
U ostacima ruevina drevnih carstava nalazimo besceni
dragulj neopisive lepote novozavetnu dobru vest. Ona je nekada spasla ljudsku civilizaciju od samoubistva.
Veina problema koji mue ovaj svet potie od zla svojstvenog ljudskoj prirodi. Na neki nain to zlo manipulie drutvom i pojedincima da izaberu put sebinosti. Otuda i uasi s
kojima se suoavamo, kao to su droga, korupcija, kriminal,
rat a koji prete globalnim unitenjem.
Dodue, svetlost je jaa od tame, ali da li je isto tako tano da je dobro jae od zla? Moe li ljubav eventualno trijumfovati nad mrnjom? (Na primer, moe li Bliski istok ikada
nauiti da voli? Da li se milijarderi koji zarauju na kokainu
mogu obratiti?) Moe li dobra vest nadvladati lou?
Milioni uznemirenih mladih ljudi sumnjaju u to. Oni instinktivno oseaju da e strana sudbina zadesiti oveanstvo.
Ako nas AIDS ne ubije, smanjenje ozonskog sloja svakako
hoe. Sutra emo umreti, govore oni, i hedonistiki se predaju udovoljavanju svojih elja danas.
Njihov cinizam je bar racionalan. Oni znaju da svetski
izvori mogu doi glave gladi i nematini, a ipak nam se ogromno siromatvo i dalje ruga. Oni oseaju da e, ako su problemi drugih ljudi neizleivi, i njihovi sopstveni jednog dana biti
isti. Don Dun iz 17. veka iskazuje svoja iskrena oseanja koja
su moda nesvesna ali ipak znaajna:
Ako more odnese grumen zemlje, Evrope je
manje... Smrt svakog oveka smanjuje i mene, zato
Mona dobra vest
to sam deo ljudskog roda; i stoga nikada ne pitaj za

kim zvone zvona; za tobom zvone.1
Nisu samo mladi uznemireni. Bake i deke brinu kakav
e ivot zavetati svojim unucima. Sve dok glad i oseaj beskorisnosti vladaju u treem svetu (koji sada ukljuuje i stare siromane delove amerikih gradova), sigurnost u naem
sopstvenom svetu postajae sve krhkija. Moemo li mi zauvek
ostati tvrava mira i blagostanja u okeanu ogorenosti zbog
nematine? Moraju li nai unuci da se zabarikadiraju u svojim
domovima naoruani automatskim pukama?
U naoj Severnoj Americi suoavamo se sa zabrinjavajuim propadanjem drutva. Godine 1964. predsednik Lindon
Donson obeao je da su dani primanja socijalne pomoi
odbrojani. Posle tri decenije i utroenih stotina milijardi dolara, gde je to sjajno drutvo? Siromani su uglavnom sve
siromaniji, a bogati sve bogatiji.
Dok nai siromani postaju oajni, imuni takoe smatraju da je sve tee nositi se sa postojeim problemima, i da
ljudska psiha zbog toga plaa smrtonosni danak. Riard Rivs,
piui za Universal Press Syndicate kae da su mnogi od nas
pukli poraeni zbog droge ili alkohola, zavisti ili bolesnog
stanja uma, naih sopstvenih demona ili slabosti hoe li
Amerika poludeti?
Ako Amerika sa svim svojim novcem i mozgovima nije u
stanju da rei svoje probleme u vezi sa drogom, kriminalom,
nepismenou, nasiljem i siromatvom, mladi se pitaju ima
li onda uopte nade za ostali svet. Ameriki primer slobode
bio je poslednja, najbolja nada ljudskog roda. Ako ova nacija uniti samu sebe, novi Hitleri i Idi Amini poee svuda da
cvetaju.
Insajt veli da je nae kriminalom zaraeno siromatvo
poprimilo uasne dimenzije u gradovima. Progresivno pro1 Devotions, XVII.
Bog je svojim rukama obgrlio svet
padanje starih, osiromaenih delova grada zapanjuje one koji

pamte, samo nekoliko godina unazad, eru utivog ophoenja
i sigurnosti. Karavan-vozila u Harlemu sada se zaustavljaju na
samom trotoaru da bi prodavali krek ljudima kojih je i po 20
u redu. Moji najgori snovi, najgori, nisu bili ni blizu ovome,
kae akur Alduvani iz Obrazovnog programa Akcije mladih u oblasti graevinarstva. Nikada nisam pomiljao da e
toliko biti loe.
Zato ljudska bia, irom otvorenih oiju, srljaju u zavisnost od kokaina ili druge vrste zavisnosti? Neto je strahovito pogreno, jer su sve te zavisnosti u sutini samoubistvo.
Samo e vrlo bolesna vrsta unititi samu sebe. Ukoliko ubrzo
ne doe do neke promene, lako shvatljiv scenario za 21. vek
moe biti jedno polarizovano drutvo grozni ogromni zatvori i bolnice za kriminalce, rtve Aids-a i ive leeve usled
unoenja droge, i s druge strane normalni ljudi koji crne
puno radno vreme da bi izdravali one prve.
Jedan zloslutni oblak na ne tako dalekom horizontu nagovetava moguu pojavu nanovo roenog Hitlera koji e
podlei neuvenom pritisku javnosti i smisliti jeftinije konano reenje, ovog puta za kriminalce, narkomane i razne
nepoeljne. Nacizam je bio izbijanje na povrinu podzemnog
toka kolektivne demencije, koji samo eka na pojavu krize
ljudske jarosti.
Neki trezveni nereligijski analitiari sada otvoreno okrivljuju predbrani seks i branu nevernost kao osnovni uzrok
naeg naglo naraslog sindroma siromatvo-kriminal-zavisnost. Dok solidni brakovi skoro uvek vode razumnoj srei
i redu, porodice sa jednim roditeljem, uz nekoliko izuzetaka,
gravitiraju ka nesagledivim nedostacima.
Da li je teko verovati u Boga ljubavi?
Daniel Mojnihan kae da razbijene porodice trae haos

i dobijaju ga. Kriminal, nasilje, nespokojstvo, nered ... skoro
Mona dobra vest
da su neizbeni. TV i film propagiraju neverstvo svake vrste.

To je moralno previranje koje je Isus prorekao za nae vreme:
Zbog mnogog bezakonja ohladnee ljubav mnogih. Ona se
sve vie hladi zato to ljudi vie ne veruju u nju.
Nepravda je bezakonje, unutranja pobuna srca protiv
Bojih moralnih naela. Ukoliko smatramo da je teko pojmiti
postojanje pravednog Boga, sve to treba da uinimo jeste da
ponemo da promiljamo o stvarnosti zla. Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Bojem
zakonu, niti moe (Rimljanima 8,7). Tajna izopaene ljudske
prirode dovoljna je da dokae istinitost Svetog pisma2, zato to
stvarnost zla pretpostavlja postojanje dobra, ba kao to senka
pretpostavlja svetlost iza zaklona.
Bez obzira da li je osoba religiozna ili nije, on ili ona jedva
da mogu porei da smo doli do vremena koje je Isus detaljno
opisao reima: Ljudi e izdisati od straha i oekivanja onoga to
ide na svet (Luka 21,26). to je ovek obaveteniji, to je i opsednutiji senkama sutranjice. Ali postoji nada. Dok svakodnevne
vesti postaju sve gore, postoji dobra vest koja biva sve bolja.
Naa mrana budunost je osvetljena
Biblija stupa na pozornicu sa velianstvenom porukom

nade. Ona nas uverava da postoji jedan lini Bog, nebeski
Otac, Stvoritelj-Spasitelj, koji stvarno voli ovaj suludi, svirepi, sebini, nasilni, nemoralni, avolski svet.
Ta dobra vest odnosi prevagu nad svim loim vestima
zato to je On izvor ljubavi koja je pozitivna, aktivna i po svojoj prirodi mora biti delotvorna.
Najpoznatiji tekst u mnogim jezicima glasi: Jer Bogu
tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da
nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni
(Jovan 3,16 Vukov prevod). Mnogima od nas teko pada da
zagrlimo prljavo, odbojno ljudsko bie. Bog grli ovu planetu
2 Sveto pismo ili Biblija prim. izdavaa.
10
i privija je k srcu, ma koliko ona bila loa i prljava. On je kao

otac koji grli svog izgubljenog sina, uzimajui zlo na sebe i
istei ga. Ova ljubav je najudesnija istina koju ljudski rod
moe da sagleda.
Ta nova ideja zapanjila je mudri svet novozavetnog doba.
Verovatno je veliki procenat ljudi tada kao i danas verovao u
neko Vrhovno Bie, ali je i rimskim aristokratama i robovima
bilo nepojmljivo da se Bog zaista stara za bezvredno oveanstvo. Da On to ini, kako bi mogao da posmatra takve nepravde kao to su ropstvo, politika izopaenost i prolivanje krvi
gladijatora u Koloseumu, a da nita ne uini?
Zamislite do kakvog je komeanja dolazilo kad su apostoli isticali da Bog zaista voli podle, sebine, svirepe, loe ljude.
Ne da On voli zlo u njima, nego voli njih. Zar On voli robove,
gladijatore, prostitutke, ubice, grabljive poreznike, svirepe imperatore? Da, govorili su apostoli. Bog naime, nije poslao
Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). Bila je to radikalna, revolucionarna
ideja za ljude koji su Boga posmatrali kao nekog ko sasvim
ravnoduno titi dobre, a mrzi zle.
Meutim, ljudi nikada ne bi mogli da poveruju u takav
preokret u redosledu starih vrednosti da nije postojao vrst
dokaz koji je to potkrepljivao. Apostoli moraju dokazati da
nisu oni izmislili takvu ljubav, da ona nije plod njihove mate.
Dokaz je bio tu i neosporan: Dok su svirepi rimski vojnici ubijali Sina Bojeg, On je uinio neto nezamislivo voleo je svoje neprijatelje i molio se za njih: Oe, oprosti im, jer ne znaju
ta ine (Luka 23,34). Niko nije mogao da se seti da je bilo ko
ikada ranije rekao neto tako. Na oigled celom svetu, Hristos
je dokazao da je Bog... ljubav (1. Jovanova 4,8), ona istinska
koju ljudski rod ne bi mogao da falsifikuje. I sada se svet naao
u situaciji da bude preokrenut (Dela apostolska 17,6).
Ni neko stvorenje sa Marsa ne bi izazvalo veu zapanjenost od te nove ideje. Ljubav koja ne zavisi ni od lepote svog
11
Mona dobra vest
objekta ni od njegove dobrote? Ljubav koja ne samo to voli

rune i zle ljude bez vrednosti nego zacelo stvara vrednost u
njima? Kad su ljudi uli za to, hteli su da saznaju jo vie.
Najbolji mislioci toga doba veliali su ljubav Grkinje Alceste prema Admetusu kao vrhunsko otkrivenje boanske dobrote ona je bila voljna da umre za dobrog oveka. Apostoli su
kazali: Ne, to nije ono pravo: Bog pokazuje svoju ljubav prema
nama time to je Hristos umro za nas... kad smo jo bili grenici (Rimljanima 5,8.10). Jevreji i Rimljani zagledali su se u udu.
ak i kad su verovali da postoji Bog, drevni narodi zamiljali su Ga kako boravi u uzvienoj usamljenosti, oekujui
da Ga ljudska bia sama potrae. Hristos Ga je otkrio u otroj
suprotnosti sa takvim gleditem, kao linog Spasitelja koji je
doao da potrai i spase ono to je propalo (izgubljeno Vukov prevod) (Luka 19,10).
Praktina posledica te nove ideje o ljubavi
Ljudi koji su uli tu vest postali su krajnje uzbueni i radosni. Sada njihovo jednolino postojanje poprima dragoceno znaenje. Tuga, razoarenje, bol, ak i podnoenje robovanja i, da, muenitvo, bivaju poast i neto sveto u svetlosti
takvog novog otkrivenja. Smrt je izgubila od svog uasa zato
to joj je Hristos oduzeo alac (1. Korinanima 15,55-57). Sam
Bog nam je doao sasvim blizu, govorili su, uzeo na sebe nau
prirodu, patio sa nama, postao jedno sa nama! Svaki rob koji
je poverovao postajao je princ a svaki princ koji bi verovao bio
je spreman da klekne kraj svog roba.
Nije bilo kraja grananju ove zapanjujue ideje. Dolazei
u linosti svoga Sina da potrai ono to je bilo izgubljeno, Bog
je uinio neto neshvatljivo. Sputao se sve nie i nie do tako
mranih nivoa ponienosti da je dospeo do dubina iza kojih
samo ponienje nije vie postojalo.
Oni koji su sluali apostole videli su stepenike, ali ne one
koji vode od oveka ka Bogu, nego one kojima je On siao do
12
najdubljih dubina nae pale ljudske prirode. Ne samo to je

napustio drutvo anela i ponizio se postavi ovek, nego je i
roen u jednoj prljavoj straari gde su grube ivotinje potraile zaklon. Zatim, iveo je ivotom seljanina, radei najnie
teke poslove. Na kraju ivota odluio je da bude posluan do
konane smrti, suoavajui se neposredno sa njenim uasom,
umesto da pokuava da izbegne kaznu kao to to ine samoubice.
I to nije sve. Ono to je uinilo da se ljudima prosto zavrti u glavi bila je pria da su Ga voe Njegovog naroda, poto su Ga najpre odbacile, na kraju razapele kao zloinca na
rimskom krstu. To je znailo, kako su svi razumeli, da je On
podneo krajnji emocionalni bol usled odbacivanja od strane
Boga, jer se od davnina verovalo da je proklet pred Bogom
ko je obeen [na drvo] (5. Mojsijeva 21,23; Galatima 3,13).
[O tome emo raspravljati u 6. poglavlju].
Sin Boji podneo je neto to je bilo jednako paklu! On
je rtvovao ne samo svoj ivot ovde i sada, ve i svoju nadu na
venost. O ovome su ljudi razmiljali i razgovarali po itavu
no. Oni su se naprezali da bi sa svima svetima mogli razumeti to je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu
ljubav koja prevazilazi nae saznanje (Efescima 3,18.19). On
nije mogao videti da e se Njegovo vaskrsenje zaista ostvariti.
U procesu sagledavanja tog boanskog dela, oslobaala
se izvanredna sila koja menja ivot. Zaboravljajui i na svoj
obrok dok su tragali za istinom, uviali su da se sada suoavaju sa ivotom kao nova osoba. Drugaiji ivotni cilj sada je
nadilazio bol ili zadovoljstvo. Takva ljubav ostvarivala je i ono
nemogue za ljude na visokim i najniim poloajima, za bogate i siromane, slobodne i robove: ona je izbavljala one koji
su strahujui od smrti celoga ivota bili u ropstvu (Jevrejima
2,15). Zajedniki imenilac koji se nalazio iza bola u svim ljudskim tugama potpuno je ieznuo...... Pokuajte da dokuite
kakvo su uzbuenje ti ljudi osetili:
13
Mona dobra vest
Potom se pokazala Boja ljubav prema nama,

to je Bog poslao u svet svog jedinorodnog Sina da
mi njime ivimo... Ljubav (agape) je kod nas dola
do savrenstva u tome da mi imamo pouzdanje na
sudnji dan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom
svetu. U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav
izgoni strah (1. Jovanova 4,9-18).
Hristovo vaskrsenje
dokazuje istinitost jevanelja
I kao kruna te slavne dobre vesti, Sin Boji ustao je iz mrtvih treeg dana posle sramne smrti na krstu. Trijumfalno je
izjavio da poseduje kljueve smrti i groba, tako da e i svi oni
ija su srca cenila ogromnost Njegove revolucionarne ljubavi
odneti sa Njim pobedu nad smru (Otkrivenje 1,17.18).
Dinamika ove ljubavi koja menja ivot sadrana je u bescenom dragulju iz pera apostola Pavla. On govori zato i kako
su oni koji su verovali u tu ljubav pronali silu u njenoj dobroj
vesti:
Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo doli
do ovog zakljuka: jedan je umro za sve, znai da su
svi umrli. A on je umro za sve, da ivi vie ne ive
sami za sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio (2. Korinanima 5,14.15).
Najzad, boanska istina prodrla je do najdubljih odbrambenih poloaja naeg samoivog stava. Poput rakete sa glavom
za toplotno navoenje, ona je potraila izvor sebinosti koja
mene stavlja na prvo mesto i unitila ga. Tako je koren iz koga
su se razvili svi gorki plodovi ljudskog zla bio iupan zahvaljujui toj poniznoj rtvi i slavnom Hristovom vaskrsenju. Gotovo prekono, ljudska bia koja su poela da veruju, a prethodno bila podla, runa, i svirepa preobrazila su se u ljubazne
14
ljude koji se daju voleti. A oni u samom vrhu te grupe koji su

mislili da imaju sve to im srce eli otkrili su koliko je svetovni
uspeh prazan bez Hrista. To je uinila dobra vest.
Novozavetni dokument koji je napisao Pavle prua nam
deliminu listu raznih kategorija osloboenja od zavisnosti
ostvarenog tim jednostavnim jevaneljem. Vernici su nekadanji bludnici, idolopoklonici, preljuboinci, homoseksualci, sodomiti, kradljivci, pohlepni (to bismo mi
nazvali zavisnici od opinga), kae apostol skupu vernika u
Korintu. Ali su oni doiveli osloboenje od tih zala koja su ih
obuzimala iznutra i postali oprani i posveeni, novi ljudi
(videti 1. Korinanima 6,9-11).
Ti ljudi nisu nita posebno uinili da bi ostvarili to radosno i uzbudljivo osloboenje iz psiholokih lanaca; oni su
neto videli i poverovali u to u vesti pomirenja koje je objavio Sin Boji. U jednom svetu gde je sebina svirepost bila
tako uobiajena kao prljavtina, ovo otkrivenje predstavljalo
je neku vrstu katarze. Tokom hiljada godina ljudske istorije,
nijedan filozof, dramski pisac, pesnik ili svetenik nikada nije
doao do takve zapanjujue zamisli.
Ta ista dobra vest mona je i danas
Ta Boja ljubav za grenike jo uvek je najbolja vest koju

e iko ikada uti. Ona je pozitivna, aktivna, istrajna, traga za
izgubljenima te je, dakle, isto toliko mona danas kao to je
oduvek bila. Niko je ni na koji nain ne moe prenebregnuti.
Bez obzira da li u nju verujete ili ne verujete. Niko ne moe
ostati neopredeljen poto uje njeno istinito objavljivanje.
Najuasnija zla naeg savremenog sveta potiu iz istog
izvora ljudske sebinosti koja je predstavljala prokletstvo sveta u doba apostola. Da li bi ta ista vest mogla da preobrazi
trgovce kokainom i njihove zavisnike, prostitutke, one koji su
proneverili tu novac, rasiste, ubice, senzualne materijaliste
dananjeg vremena? Milioni ljudi kau: DA. I to je jo vani-
15
Mona dobra vest
je, Sveti Duh preko Biblije kae: DA. Ona isto tako preobraava imune i obrazovane, samozadovoljne, tajkune tvrdog srca,
naunike i politiare.
Tri pretpostavke su zato izgleda da je teko poverovati
u istinu o ovoj jedinstvenoj ljubavi: (a) Budui da ljudi koji
potuje sebe ne grle prljave, nezaslune loe ljude, zato bi Bog
to inio? (b) Kako moe jedan beskonani Bog imati oseanja kakva imamo mi ljudska bia? (c) Ako On zaista voli svet,
zato to ne dokae inei neto da zaustavi srljanje dananjeg
sveta u propast?
Mnogi pretpostavljaju da je nemogue na to odgovoriti. Konvencionalna mudrost zaista ne moe, ali upravo ovde
Sveto pismo preuzima inicijativu i neposredno pobija sumnje.
Pomenuta pitanja razmotriemo u sledeem poglavlju.
16
Drugo poglavlje
ZATO BOG NETO NE UINI?

Tano je da mi ljudska bia ne volimo prljave, nezaslune,
loe ljude, ali Biblija kae za Boga da ih On stvarno voli. To je
posledica jedinstvenog kvaliteta Njegove ljubavi (Jovan 3,16).
Dok ljudska ljubav zavisi od lepote i dobrote svog objekta, Njegova ljubav je suverena i nezavisna. Upravo je zbog
toga slobodna da voli i zle ljude. On ih je voleo u Hristu, i
jo uvek svojim rukama vrsto grli ovaj svet (2. Korinanima
5,19-21). On je jo uvek dobri pastir koji trai svoju izgubljenu ovcu (Luka 15,3-7), tesno povezan sa oveanstvom tako
da naa patnja postaje Njegova patnja (videti 1. Korinanima
12,12.26.27). Ljudski rod je jedno u Hristu, te je On sada deo
nae porodice. On ne moe da zaboravi svoju sopstvenu porodicu niti da je se odrekne!
Ovo je moga Oca svet,
pa i kad mono izgleda zlo,
Bog je ipak Vladar svega.
O, neka nikad ne zaboravim to!
Ovo je moga Oca svet,

Zato da mi srce tui tada?
Gospod je car; nek nebo zvoni!
Zemlja nek klie, jer Bog vlada!
Na problem lei u nedovoljnom razlikovanju izmeu
onoga to mi nazivamo ljubavlju i prirode ljubavi koju otkriva
Sveto pismo. Kad ona kae da je Bog... ljubav, u grkom se
tu koristi re agape, strani pojam uvezen sa neba, neto potpu-
17
Mona dobra vest
no odsutno u uroenoj ovozemaljskoj svesti. Nijedna drevna

religija izvan Starog zaveta nije imala mogunosti ak ni da
nagovesti njeno postojanje.
Ma koliko nauan bio na um danas, ma koliko logian
i racionalan u svojim pokuajima da dovede u sumnju linost
Boga, stvarnost ljubavi agape otvoreno se suoava sa nama.
Moemo je negirati kao to slep ovek moe poricati sunevu
svetlost, ali ako smo poteni, ona nam svedoi o linom Bogu
punom ljubavi, koji je i Otac i Spasitelj svetu. Ta ljubav blokira
agnosticizam i ateizam sve do trenutaka kada je savest konano
ne prihvati, ili pak podlegne cininom neverovanju. Posle tog
odbacivanja, ak ni Boji aneli ne mogu vie nita da uine.
Nijedan istoriar, evolucionista, ili ateista ne mogu poreklo ljubavi agape povezati sa nekim drugim izvorom osim
sa krstom podignutim na malom brdu izvan Jerusalima. Da
su ribari-apostoli imali dovoljno plodan um da izmisle takvu
ideju, oni bi zasluili Pulicerovu nagradu svih vremena.
Kako moe beskonani Bog

imati oseanja kakva mi imamo?
Veliki putniki avion koji eksplodira u vazduhu, poludeli

ubica koji iz automata gaa nevinu decu u kolskom dvoritu, zemljotres koji ubija hiljade usnulih ljudi kako jedan
svemoni Bog posmatra takve stvari sa neba i doputa da se
dogaaju, ako voli i ima oseanja? Milioni ljudi hteli bi da veruju u Njega, ali se pitaju da li je On jedno pasivno Boanstvo
poput Bude, odsutni Gospodar koji zanemaruju svoje zakupce
na planeti Zemlji.
Ako je Sveto pismo u pravu kad kae da je Bog boanska osoba, lako je pretpostaviti da je On udobno smeten u
savrenoj sigurnosti, besmrtan, da uiva u stalnom zadovoljstvu s milionima anela koji Mu slue. S nae take gledita,
stanovnici Beverli Hilsa ne moraju da brinu o beskunicima i
prosjacima u Kalkuti.
18
Zato Bog neto ne uini?
Deizam je iroko rasprostranjena pretpostavka da je Bog,

mada postoji, hladno odsutan, preputajui nas naem nevetom ja. Kako takva ideja raa sebinost, ona je veoma loa
vest. Ako je Broj Jedan ljubitelj broja jedan, zato se i mi ne
bismo isto tako ponaali? Pretpostavka da je Bog isto tako sebian i ravnoduan kao mi predstavlja stvaran razlog zato je
ja iznad svega postalo tako popularna filozofija. Sva sebinost ovog sveta proistie ili iz pogrenog pojma o Bogu ili od
otvorenog odbacivanja istine.
Biblijska slika Bojeg pravog karaktera otkriva Ga kao
Linost, koja ima i ljudsku dimenziju. On zacelo brine, On
osea zemaljske bolove i nije ravnoduan. On je osetljiv i saoseajan, to znai da duboko osea patnju. U stvari, On ne
moe da se smiri sve dok se na Zemlji nalazi ijedna nesrena
osoba. Bol Njegovog srca je neprestan zato to je On beskrajno
blizu ljudskog roda.
Na primer, Njegova ukljuenost u najtananije nijanse enji naeg srca je izuzetno praktina: Ne prodaju li se dva
vrapca za as? Pa nijedan od njih nee pasti na zemlju bez Oca
vaega (Matej 10,29). On se kao deo nas do te mere unosi u
sva naa iskustva da svojim nervnim zavrecima osea na bol
tako potpuno kao i mi sami, ak daleko vie, jer mi nikada
nismo u punoj meri svesni potencijala patnje. Tinejder koji
se odaje drogi ili nemoralu ne moe da predvidi agoniju u svojoj budunosti; Bog vidi i osea sve to unapred. (O, kada bi i
tinejderi to mogli!)
Govorei o stradanju Bojih sledbenika na Zemlji, Isaija
kae: U svakoj tuzi njihovoj on bee tuan... Podie ih i nosi
ih sve vreme (Isaija 63,9).
Hristovo ime je Emanuilo to u prevodu znai s nama
Bog (Matej 1,23). Drugim reima, nema bola koji ljudsko
bie poznaje a da ga On ve nije osetio. Isaija dalje objanjava
boansku svesnost nae patnje: A on bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se... On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za
19
Mona dobra vest
naa bezakonja; kazna bee na njemu naega mira radi (Isaija

53,4.5). Nae inae nesnoljivo postojanje moe biti preobraeno jednostavnim verovanjem koje se naalost esto odbacuje da je Bog oseajna Osoba puna ljubavi.
ak i usred nevolja, mi kao ljudska bia jo uvek uivamo
u ogromnom miru, mada moda nismo svesni njegovog pravog izvora. Isaija zapravo kae sledee: Niko od nas ne moe
osetiti dobrobit ijednog trenutka prolazne sree koja mu biva
odobrena, ukoliko raun boanskog Stradalnika nije ve
zaduen umesto naeg. To je istina koja lei u osnovi svake
ljudske radosti, svakog prolenog dana, svake sone jagode.
On je bio odbaen na Zemlji i prognan, jer su ljudi izjavili: Neemo da ovaj vlada nad nama (Luka 19,14). Umesto
gorkog odbacivanja koje je On osetio, mi doivljavamo da nas
On bezuslovno prihvata, ba kao i Otac. udno je to je On ne
samo oprostio svojim ubicama, nego to nas u velikoj ljutini
nije prepustio nezgodama nae ljudske sudbine. Mi uveliko
zasluujemo da ostanemo bez Njega, ali u najveoj moguoj
meri On nas uverava: Evo ja sam s vama u sve dane do svretka sveta (Matej 28,20).
Isusov posao bio je da otkrije injenice o karakteru svog
Oca. Ne samo da su Hristos i Otac jedno, nego je Hristos,
budui da je uzeo nau ljudsku prirodu, u stanju da se uivi
u nae enje i naa iskustva. Ovo deluje zapanjujue naem
umu, jer smatramo da je teko poverovati da dobra vest moe
biti toliko dobra.
A jeste.
No, nae pitanje glasi: Ako je Bog toliko zainteresovan
za nas, i ako je svemoan, ako osea nae patnje, kako moe
dopustiti da se zlo i dalje nastavlja?
Da li On ini sve to je u Njegovoj moi?
Biblija otkriva kosmiki sukob koji se odvija iza scene.

Postoji veoma dobar razlog za ono to, povrno gledano, de-
20
luje kao Njegova nezainteresovanost. Istina je, pak, da je On

vrlo zainteresovan. Ali, On ima neprijatelja koji ratuje s Njim.
To objanjava ono to izgleda kao tajanstvena Boja nemo.
Nas ne iznenauju pobune i ratovi na Zemlji, ali ko bi
oekivao da se tako neto dogodi na nebu? A upravo se tamo
zaelo zlo:
I posta rat na nebu; Mihailo (drugo ime za
Hrista videti Juda 9 i 1. Solunjanima 5,16) sa svojim anelima zarati na adaju. I adaja i njeni aneli
zaratie, ali ne odolee i ne nae im se vie mesta
na nebu. I bi zbaena velika adaja, stara zmija, zvana avo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbaena na zemlju i njeni aneli behu zbaeni s njom...
Teko zemlji i moru, jer avo sie k vama s velikim
gnevom znajui da ima malo vremena (Otkrivenje
12,7-12).
Tokom Drugog svetskog rata, podanici britanske krune
prolazili su kroz teke muke. Na prestolu je u to vreme bio dobar i oseajan kralj Dord VI sa svojom draesnom kraljicom.
Kralj je svakodnevno sluao vesti o razaranjima, i srce mu se
kidalo dok je sauestvovao u agoniji svojih podanika. On bi
rado okonao rat u bilo kom trenutku, samo da je mogao. Ali
rat nije bio njegova zamisao. Adolf Hitler izazvao je sukob, i
bezbednost Evrope iziskivala je da se rat vodi do gorkog kraja.
To je samo letimian pogled na problem koji Bog ima.
Neprijatelj je otpoeo veliki rat protiv Njega i to je borba
koju Bog nije izabrao. Kosmika drama sukoba izmeu dobra
i zla otpoela je u I inu ratu na nebu u kome je sotona bio
poraen. Drugi in je nae delo, pobuna na ovoj planeti. Nai
prvi roditelji, Adam i Eva, predali su ovaj svet vlasti Bojeg neprijatelja i sami postali zarobljenici. Ovde je pobunjenik uspeo
da nadoknadi ono to je izgubio u I inu.
21
Mona dobra vest
Boja ljubav nije mogla da napusti svet. Sama priroda te

ljubavi zahtevala je od Njega da nas izbavi. I tako dolazimo do
III ina. Otac mora da podnese teinu saoseanja sa ljudima u
agoniji na ovoj planeti, dok veliki sukob izmeu Hrista i sotone ne bude razreen.
Hristos je doao pre dve hiljade godina da od vladara
ovog sveta zatrai mesto koje Mu po pravu pripada. Da je bio
prihvaen, odavno bismo ostvarili svetski mir, bezbednost i
sreu za kojima eznemo. Ali poto je bio odbaen, razapet,
izbaen iz sopstvenog sveta, sama planeta je jo uvek u pobuni
protiv Njega i ne priznaje Njegov autoritet, ba kao to nacisti nisu priznavali autoritet Dorda VI ili Franklina Ruzvelta.
Premda danas ima ljudi koji svim srcem prihvataju Hrista kao
punopravnog Vladara ove planete, oni su u manjini, borei se
podzemnim putevima, da tako kaemo.
Gospod silno eli da se vrati na ovu planetu kako bi uinio
kraj komaru sebinosti i greha sa svom prateom svirepou.
On nipoto ne sedi besposlen, niti uiva u nebeskoj raskoi
dok ovde besni rat. Njegova ljubav prema svetu je izuzetno
jaka. Sam svemir jedva eka na kosmiki Dan pobede kada e
okrutni neprijatelj zauvek biti poraen (Rimljanima 8,19-23).
Jedno od najdubljih otkrivenja Svetog pisma glasi da je
jedan na dan pred Bogom kao hiljadu godina (2. Petrova 3,8).
Nama je najmraniji dan uvek kratak, jer je bol koji moemo da osetimo ogranien, samo na sopstveni ili u najboljem
sluaju saoseanje koje gajimo prema nekolicini nama bliskih
osoba. Meutim, Bog u svojoj beskrajnoj osetljivosti mora
oseati bol svakog oveka na Zemlji. Sigurno je da Mu zbog
toga jedan na kolektivni dan mora izgledati kao hiljadu godina. On je daleko svesniji patnje nagomilane u jednom danu
nego mi. Zamislite ta znai uestovati u agoniji miliona, da,
milijardi ljudi! On nikada ne moe da ode na spavanje poput
nas (Psalam 121,3). Otuda Njegova tolika enja da se patnja
okona.
22
Njegovo reenje za svetske probleme beskrajno je efikasno: nisu to samo flasteri koji privremeno reavaju problem
u spektakularnim ili beskorisnim eksperimentima. On mora
dopreti do korena ljudskih problema do grene sebinosti
uanene u ljudskom srcu. Sva patnja na ovom svetu je na
neki nain njena posledica. Da bi se reio problem, taj izvor
zla mora biti potpuno uklonjen. To ne znai da treba istrebiti
sebine ljude, ali sebinost mora biti iskorenjena. Ovo se pak
ostvaruje objavljivanjem i isticanjem dobre vesti o onome to
je Hristos uinio na krstu i to nastavlja da ini kao Prvosvetenik ovog sveta, kao Spasitelj koji izbavlja od tog greha.
Sotona se tome suproti. Njegov uporan stav je njegova
tvrdnja da Hristova rtva i Njegova sluba koja je u toku predstavljaju beskoristan posao. Pogledajte, osmehuje se on podrugljivo, svet je gori nego to je bio u trenutku kada je Sin
Boji umro da bi ga spasao!
Da bi odgovorilo na tu optubu, jevanelje mora da proizvede divnu promenu u verovanju oveanstva, i tako dokae
da plan spasenja nije napravljen uzalud. Tako stiemo do IV
ina.
Postoji li takvo jevanelje? Da li je ono zaista dobra vest?
Ima li ono snage? Ako je to sluaj, kako deluje? Dragocena
poruka koju Gospod alje svetu nije gromoglasna i munjevita
osuda greha, nego okrepljujua vest o daleko izobilnijoj blagodati1. Upravo to prodire do najveih dubina ljudskog zla i
menja srca.
Boji sadanji problem
Kad se vi i ja molimo: Molimo Te, Gospode, zato ne

uini neto da pomogne ovom jadnom svetu?, On nam uz1 Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti
bilo im. Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju
ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
23
Mona dobra vest
vraa odgovor: Zato vi neto ne uinite? Time to je odbaen i razapet, Hristos je pobeen na izborima na ovoj planeti.
On ne moe da izvri dravni udar ili uzurpira vlast tamo gde
je nepoeljan, ali On moe da radi u ljudima i preko ljudi koji
Mu se predaju i odgovore na poziv Njegovog Svetog Duha.
On je istinita svetlost koja osvetljava svakog oveka
koji dolazi na svet [Vukov prevod] (Jovan 1,9). Nisu svi spremni da poele dobrodolicu svetlosti i da je prime, ali hvala
Bogu, neki ipak jesu. On je obavio svet atmosferom blagodati
stvarnom poput vazduha koji udiemo. Oni koji odlue da je
rado prihvate postaju Njegova deca i Njegovi saradnici.
On e imati saradnju nevidljivih snaga koje su Mu odane u ovoj velikoj borbi, pruajui tu blagodat svetu na praktian nain. Jedine ruke koje On moe da upotrebi, jedini glas
preko kojeg moe da govori, pripadaju nama.
Pobunjenik, naalost, takoe ima svoje saradnike: hriane koji poriu jevanelje. Kao to istinsko jevanelje iri svetlost, tako njegovo poricanje iri tamu. Jevanelje zvano tama
deluje dobro u tom smislu to nas asti dobrim savetima, detaljnim uputstvima ta da inimo. Problem je u tome to mi ne
znamo kako da inimo ono to je pravo. Ono to je potrebno
da znamo jeste ta je Hristos inio i ta ini. Jedino to saznanje
omoguie nam da se preobrazimo.
No, ljudi skloni razmiljanju smatraju da Hristovo jevanelje moe biti obuzeto podmuklim, zamaskiranim legalizmom. To je ideja da mi moramo da uinimo ovo, moramo da uinimo ono, moramo vie da radimo, moramo da
budemo verniji, moramo da zadobijemo pobedu, moramo
vie da prouavamo. Moramo vie da se molimo, moramo
vie da svedoimo i tako u beskraj. Uvek postoji neka misao
da treba da radimo ovo ili ono; nad nama visi dug, obaveza
koja e nas smrviti. Sutinski otrov brige o samom sebi ostaje uprkos svim ljudskim naporima. Ros D. London, piui u
Njuzviku, 24. aprila 1989. kae da ukoliko ovek bira dobro
24
da bi zadobio nebo a izbegao pakao, jednostavno postupa iz

sebinih interesa. To je sutina legalizma.
Mnogi se pridruuju Jevrejima Hristovog doba pitajui:
ta da radimo da bismo inili dela Boja? Oni ne sluaju
Isusov boanski odgovor, moda propraen uzdahom: Ovo je
delo Boje, da verujete (Jovan 6,28.29). Postoji skriveni strah
od sile kakva je istinska vera, da na kraju neemo imati dovoljno dobrih dela. Vekovima se pretpostavljalo da je jedina
delotvorna motivacija strah od vene kazne ukoliko ovek ne
postupa u svemu ispravno.
Meutim, iskrivljeno jevanelje zasnovano na strahu
moe da proizvede samo frustraciju, obeshrabrenje i duhovnu
nemo. A opte rairena sklonost preputanju, u gotovo svakoj
religiji, svedoi o toj preovlaujuoj iskrivljenosti. Problem je
u tome to vera nije shvaena kao prihvatanje svim srcem nebeske ljubavi koja izgoni strah (1. Jovanova 4,17-19).
Odgovor je bolja motivacija
isto, istinito jevanelje otkriva veru koja deluje. Otuda

je ono sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16). Ono proizvodi prihvatanje svim srcem celokupne istine i poslunost
prema istini. Nadahnuti apostol kae: Jer sam odluio da
meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga... Moj
govor i moja propoved ne bee u nagovorljivim reima ljudske
mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1. Korinanima
2,2.4). U ovim poslednjim danima Gospod je obeao da e
takva vest ponovo biti objavljivana po celom svetu, vest koja
nadilazi strah i stvarno ga izgoni.
Razlog zato ona deluje ogleda se u tome to ona zamenjuje legalistike imperative mogunostima koje prua jevanelje: I videh drugog anela kako leti posred neba, imajui
veito jevanelje da objavi ... svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu. Taj aneo nas poziva: Bojte se Boga,
to jest da cenimo Njegov karakter, i odajte mu slavu, jer doe
25
Mona dobra vest
as njegovoga suda (Otkrivenje 14,6.7 naglasio autor). Ideja

je da Ga proslavljamo, da cenimo slavnu stvarnost Njegovog
karaktera koji se otkriva u nesebinoj ljubavi.
Posle prvog dolazi drugi aneo nosei takoe dobru
vest koja upozorava na veti falsifikat: I jedan drugi aneo
doe za njim govorei: pade, pade Vavilon veliki. Trei aneo
upuuje opomenu povodom jo vetijeg budueg falsifikata,
najlukavijeg koji je svet ikada video: oboavanje zveri i njene
ikone i primanje njenog iga (stihovi 8-11).
isto obnovljeno jevanelje spremno je za ovu ranu zoru
dvadeset prvog veka. Ono se naziva veno jevanelje zato to
je koncentrisano u jednom blistavom zraku svetlosti, koji je
nejasno svetleo tokom prolih vekova.
Knjiga Otkrivenje hrabri nas da se nadamo najboljem. Ta
iroka aktivnost na Zemlji nije uzaludna. Javlja se plod ustaje
narod irom sveta za koji Bog moe poteno da kae: Ovde je
istrajnost svetih koji dre Boje zapovesti i veru u Isusa (12.
stih). Dajui svog Sina svetu, Bog je napravio beskrajnu investiciju. I sada e se videti da se to isplatilo. Hristos nije uzalud dao
sebe na rtvu. Pojavljuje se narod koji to duboko ceni. Nade
i strahovi neiskazanih milijardi iz svih vremena sabrani su u
tom konanom obeanju o izvrenom, ostvarenom pomirenju.
Tekst nas uverava da e On irom sveta imati narod koji
e odslikavati lepotu Njegovog karaktera. Sami po sebi oni
ne poseduju nikakvu uroenu dobrotu, ali kao to komadii
razbijenog, dakle bezvrednog ogledala mogu da nas zaslepe
usled odbijanja sunevih zraka, tako e svaki vernik u Hristu
odraavati deli Njegovog savrenog karaktera.
Ako je Bog tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog
Sina dao pre dve hiljade godina, moemo biti sigurni da On
jo uvek tako voli svet danas da nee dozvoliti da ijedno ljudsko bie propusti da uje koja je to dobra vest. Apostol Pavle
to naziva od vere nada pravednosti (prevod Glas Crkve), to
je delotvorna motivacija za promenu srca (Galatima 5,5.6). To
26
konano otkrivenje istine simbolino je predstavljeno u vidu

drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast,
i zemlja bi obasjana njegovom slavom (Otkrivenje 18,1). Ljubav Boja, Hristov krst iziskuju blisko ispunjenje tog proroanstva. To je sledea taka na dnevnom redu ovog sveta.
Dobra vest otkriva tri slavne istine: Boga koji je nebeski
Otac; Spasitelja koji kroz itavu venost ostaje lan ljudske porodice, jedno sa nama; i Svetog Duha koji je Duh Hristov poslat da boravi u svakom ljudskom biu koje Mu poeli dobrodolicu. Neka velika linost, kao to je predsednik nae drave,
moe nam izgledati bliska zahvaljujui TV ekranu, ali ostaje
prolazno ljudsko bie koje zapravo moe biti blisko samo aici ljudi u malom krugu prisnih osoba. Hristos je svakome od
nas pojedinano blii nego to to moe biti bilo koje ljudsko
bie, zato to On dolazi uz prisutnost Svetog Duha.
Moe li iko biti potiten ako poveruje u tako dobru vest?
27
Tree poglavlje
MLADALAKO TRAGANJE
ZA SMISLOM IVOTA
Misaoni mladi ljudi jedva da mogu biti neodluni kad je
re o njihovim ubeenjima. Kad im religija izgleda smislena,
njihova predanost biva bezrezervna. Ali ako ona to nije, skloni
su da sve odbace.
Neki odravaju religiju podstaknuti generacijama dugom
porodinom tradicijom. Nominalni katoliki, protestantski
ili jevrejski religijski koreni se uvaavaju. Ali tradicionalna
hrianska omladina koja danas ivi u bezbonom drutvu
nailazi na sukob kad treba da izae na kraj sa jedinstvenim
zahtevima biblijskog hrianstva. Pritisci sekularnog sveta ve
su dovoljno ozbiljni, pa jo kad i prijatelji nipodatavaju njihova biblijska ubeenja, mnogi iskreni mladi ljudi poinju da
se pitaju da li je biti hrianin vredno sveg tog truda i muka.
Jedan crkveni voa je jadikovao: Skoro svaki odrastao
ovek sklon razmiljanju brine zbog sve gore situacije meu
naim lanovima adolescentima. Zabrinutost i nervoza su opta pojava. Prazna sedita u naem omladinskom odeljenju
i na bogosluenjima vrlo esto predstavljaju reito svedoanstvo. Skoro svaki crkveni odbor moe zapaziti, iz prve ruke,
koliko je ozbiljno opadanje vernosti kod mladih. Iako neki
moda i odravaju veze sa Crkvom zato to se njihov drutveni ivot okree oko nje, samo fiziko prisustvo u crkvi esto
moe biti maska za duboku duhovnu prazninu.
Evo nekih dokumentovanih opaski mladih, odgajenih u hrianskim domovima, o tome ta misle o religiji. Na neki nain oni
je vide kao lou vest. Oni nikad ne bi mogli rei tako neto kada bi
novozavetno veno jevanelje shvatili kao istinsku dobru vest:
28
Mladalako traganje za smislom ivota
Dosadna i ometa oveka.

Ona je samo skup pravila ini i ne ini.
Nemam nikakvog miljenja u vezi sa religijom.
Neto obrednog tipa. Emocionalni uzleti i padovi.1
Meu onima koji pokuavaju da se odre neretko se javlja
duboka duhovna frustracija. Odvie je teko biti dobar, misle
oni. Slediti Hrista u savremenom drutvu lii na munu borbu. Malo njih ima hrabrosti da izdri. Evo jo nekih tipinih
primedbi koje je zabeleio dr Roder Dadli:
Moram mnogo da radim ako elim da budem spasen.
Kamo sree kad bih bio potpuno dobar, ali to nije uvek
lako.
Hou da sluim Bogu, ali smatram da je to veoma teko.
Ne bih mogao da idem kroz ivot sa svim tim pravilima:
ovo ini a ono nemoj. Ali pretpostavljam da u ipak morati
ukoliko elim da stignem u nebo.2
Stavovi mladih esto su samo demaskirani, otvoreno ispoljeni stavovi odraslih. Odrasli obino vide nivo sopstvene
pobonosti preslikan u njihovoj deci. Eto kako se erozija moralnih vrednosti stalno produuje. Neko zlo zatrovalo je ivot
na ovoj planeti. Druge komparativne ankete o mladima u javnim kolama otkrivaju da alarmantno veliki broj nee da podnese bilo kakvu rtvu radi moralnih ili duhovnih vrednosti.
Da bismo pokazali bezrezervnu odanost Hristu o kojoj
govori Novi zavet, potreban nam je hranljivi sastojak koji nedostaje u naoj standardnoj duhovnoj hrani. Problem nije u
1 Roger Dudley, Why Teenagers Reject Religion, (Review and Herald, 1978),
str. 20, 21
2 Isto, str. 9, 17
29
Mona dobra vest
tome to je dananja mlade po prirodi gora od prethodnih

narataja; oni jednostavno pate od duhovne neuhranjenosti.
Negde izmeu kolevke i koleda, hrianska omladina
upila je izvesnu ideju o jevanelju koja je motivisana strahom.
A takav strah ne uspeva da ih sauva kad doe iskuenje. Oni
rezonuju da je sadanje zadovoljstvo dva puta vrednije od onog
u nebeskoj budunosti, i strah da e izgubiti neto od uzbuenja
ovog sveta baca u zasenak strah da e izgubiti budui svet. Strah
od pakla i nada na nagradu na nebu predstavljaju spektakularne
promaaje kad je u pitanju uspena motivacija za mlade.
Mladi nisu jedini problem
Otkuda to da smo, to se drugi Hristov dolazak vie pribliava, sve manje motivisani dobrom veu o tome? Zato nismo u stanju da sagledamo tu zvezdu koja je tako jasno blistala za apostole, reformatore i misionare-pionire iz prethodnih
narataja?
Jedan odgovor nalazimo u dva vida izvrtanja hrianstva
koji su nastajali tokom vekova crkvene istorije. Oba ubacuju
otrov u duhovnu hranu:
(a) Jedan je krajnje krut, autoritativan kult biti na liniji
i u skladu sa pravilima i visokim spoljnim merilima. Taj visoki uinak se iziskuje da ovek ne bude odbaen na Bojem
konanom sudu. Osnovna ideja je da je teko slediti Hrista na
pravi nain, a da je istovremeno lako biti izgubljen. Mladi esto imaju utisak da uitelji ne pate ba od nesanice ako uenik
padne na zavrnom ispitu; i tu ideju prenose u svoje utiske o
Bogu. Izgleda da se i On nee mnogo brinuti ako oni padnu
na svom velikom zavrnom ispitu na kraju ivota. On je uradio svoj deo dosta davno, kao to je uitelj uinio sve sa svoje
strane prenosei im sadraj asa, a sada je na njima da urade
domai zadatak i da dalje napreduju.
Za mnoge, ovo je tradicionalno jevanelje. Oni esto
oseaju da ne mogu napred, da je breme odve teko. Da li je
30
njihov utisak u redu ili ne, nije ono to hoemo da naglasimo,

nego ono to smo im omoguili da ostvare, a to je u stvari bitno.
(b) Suprotna krajnost postala je popularna, posebno u
urbanim sredinama oputeni stav liberalizma gde je sve prihvatljivo. Time se umanjuje neophodnost pa ak i mogunost
istinske pravednosti ili poslunost Bojem svetom zakonu.
Nemogue je da ga bilo ko odri, istie ovakvo gledite. Stoga
On to i ne oekuje od nas. Pokuaj da bude moralan ako moe, ali ako to nije lako, pouzdaj se u Njegovu popustljivost i
dedovsku blagost. On e vam oprostiti. Povremene omake
moralne prirode sasvim se normalno oekuju. Poto je Isus
na Zamenik, Njegova savrena poslunost mora postati nae
pokrivalo umesto mitske poslunosti koja nam nikada nije
bila mogua. Ozbiljni i misaoni hriani bili su naivni u svojoj
striktnosti. Tako veli alternativno jevanelje.
Svaka od te dve krajnosti predstavlja protestnu reakciju
u odnosu na onu drugu. I svaka proizvodi pometnju u umu
i srcu mladih. Tradicionalna krajnje konzervativna filozofija
raa ili ozlojeenost sa buntovnitvom, ili ponos ukoliko ovek zamilja da je na visini zahteva. Liberalna filozofija raa
ravnodunost zato to izvrgava podsmehu osvetana visoka
merila i podrazumeva da nema budueg suda za ljude koji
pretpostavljaju da ne mogu iveti po njima.
Mladi pod unakrsnom vatrom na niijoj zemlji
Patetino gledano, iskreni konzervativci naglaavaju koliko je teka i gotovo nemogua staza prema nebu. Mladi slikaju Boga kako ukazuje na strmu stazu ka spasenju: elite
da idete na nebo? To je neravan, kamenit, trnovit put; Nadam
se da ete uspeti. Mnogi ljudi nisu. Neu biti iznenaen ako i
vi napravite promaaj. Ako ne uspete, imamo nekog drugog
koji eka da preuzme vau krunu. Mnogi misle da se njihovo
odsustvo na nebu nee ni primetiti. Zato onda da pokuavaju
i da se trude? Zato da izgube oba sveta?
31
Mona dobra vest
Suprotna jeres bezbrine oputenosti paradira svetovnou i senzualnou uprkos boanskim opomenama. Meutim,
isto tako sigurno kao to kruti tradicionalizam odvlai ljude
od Hrista, i teologija sve je dozvoljeno mami ih da odu daleko od Njega.
isto novozavetno jevanelje donosi osveavajuu dobru
vest. Problem se moe ispraviti. Sa takvom armijom mladih
koji su dobro obaveteni i pred kojima se nalazi izazov jevanelja istine, svet zaista moe biti osvetljen slavom te vesti.
Postoji uzrok za nau optu nelagodu mlakosti, na legalizam i duhovnu nemo. Ti problemi nisu svojstveni biblijskoj
vesti. Oni su posledica njenog smrtonosnog izopaavanja. Neka
gigantska sila u istoriji pomraila je prvobitnu jevaneosku
vest i zamenila je iskrivljenom verzijom koja je pokvarila svet.
Ta sila je mistini Vavilon iz Otkrivenja. (Videti Otkrivenje
14,8; 16,19; 17; 18; uporediti Danilo 7,19-26; 8,9-25).
Ta duga kampanja u cilju iskrivljavanja i izopaavanja
iste poruke dobre vesti opteretila je svet nepotrebnom agonijom. I priroda i Crkva uasavaju se vakuuma. A Vavilon
je stvorio vakuum u koji su pohrlile pomenute alternativne
jeresi kruti tradicionalizam i labavi liberalizam. Obe poriu sutinske elemente jevaneoske vesti. Obe umiru od gladi
za njenim jedinstvenim hranljivim sastojcima. Obe krajnosti
biju bitku ve decenijama i nijedna da pobedi. I dok se borba
otee u nedogled, neprestano tee reka iskrenih mladih ljudi
zbunjenih i obeshrabrenih.
Novozavetna jevaneoska vest prikazala je izuzetno zanimljivog Hrista kao istinskog Vou svih onih koji cene Njegovu
dobru vest. Apostoli i rani hriani potpuno su se uivljavali u
Njegova oseanja i nain miljenja. To jedinstvo s Njim je ono
to mnogi dananji mladi nisu osetili. No, nije njihova greka
to su u velikoj meri bili lieni vizije koja je tako jasno blistala
u apostolskoj vesti. Ne moemo kriviti bespomone ljude to
su gladni ili pothranjeni. Vreme je da ujemo istinsku dobru
32
vest koja nadoknauje nedostatak delotvorne motivacije. Obilje greha iziskuje jo vee obilje blagodati, a Bog je obeao da
je blagodat spremna.
Zato je novozavetno reenje delotvorno
Novozavetna vest bila je krajnje uzbudljiva, jasna i povezana sa ivotom. Ona je zapalila iskustvo prve ljubavi u
srcima onih koji su je uli. Postoje odreeni razlozi zato je
njen duhovni rod efikasan i danas.
1) Ona govori istinu o Gospodu ija je ljubav aktivna, a
ne pasivna. Hristos je vien kao Dobri Pastir koji trai svoju
izgubljenu ovcu, a ne da izgubljenu ovcu ostavlja da trai svog
pastira. Spasenje ne zavisi od toga da mi drimo Boga za ruku,
ve od naeg verovanja da On nas dri za ruku (Isaija 41,13).
Na jedan veoma praktian nain koji prevazilazi teoloko cepidlaenje, jevanelje je vest o spasenju samo verom verom
koja deluje, a ne verom i delima. (Galatima 5,6; grka re glasi
pokrenuti, osnaiti).
2) Hristos je predstavljen kao Spasitelj koji je blizu, a
ne daleko. Ova ideja je osveavajue razliita od onih kojih
se ljudi obino dre u nae vreme. Gledite da je Hristos uzeo
na sebe samo nepalu, bezgrenu Adamovu prirodu pre pada
zaostavtina je srednjovekovnog hrianstva koje je propustilo
da oceni koliko je potpuno Bog postao ovek u Hristu. Suprotna istina o tome koliko nam je Hristos blizu uveliko nadilazi
teoloke rasprave: to je divna praktina pobonost. Kao to
emo videti u 10. poglavlju, koncept Hristove pravednosti
je besmislen ako se odvoji od jedinstvene novozavetne istine
da je On uzeo nau palu, grenu prirodu, a ipak ostao bezgrean i iveo bezgrenim ivotom. On ne moe istinski biti naa
Zamena ukoliko nije istinski zauzeo nae mesto, Emanuilo, s
nama Bog.
3) Opravdanje verom biva uzdignuto iznad doktrinarnih
sitniavih prepirki i postaje vitalna, udarna vest o jedinstvu s
33
Mona dobra vest
Hristom. Tako ona motivie pokajnikog grenika koji veruje

da se radosno pokorava Bojem zakonu. Pobonost vie nije
neto teko, a rtvovanje sebe za Hrista postaje pravo uivanje.
Ako se ova istina shvati, predanost Hristu koju su ispoljavali
apostoli biva ne samo mogua nego i izvesna, ak i u ovim poslednjim godinama dvadesetog veka sa njegovim svetlucavim
nagradama koje nudi onima koji sebe stavljaju na prvo mesto
i jure za zadovoljstvima.
4) Dva zaveta, doktrina koja se esto posmatra kao
suva i dosadna teologija, postaje uzbudljiva, zanimljiva i privlana vest. Pavlov koncept nadilazi sebinu motivaciju i aktivira uspavanu sposobnost u otvrdnulom, naizgled neosetljivom srcu da voli. ini se da je duhovno ropstvo neprestanog poraza i depresije direktan plod iroko rasprostranjenog
starozavetnog uenja koje je pogreno shvaeno kao novi
zavet. Mnogi koji misle da su otili suvie daleko, da su im
srca suvie hladna da naue da veruju oseaju kako im suze
naviru na oi kad u novozavetnoj istini otkriju duhovnu silu.
(O tome e biti rei u 11. poglavlju). I opet, doktrina nadilazi teologiju i postaje praktino hriansko ivljenje.
5) Jevanelje preseca Gordijev vor sebine motivacije
koja se nalazi u osnovi blaziranog licemerja tako odvratnog
mnogim mladima. ista novozavetna ideja motivie na potovanje svim srcem jedinstvene Hristove ljubavi koja Ga je
odvela na krst. Zahvaljujui potpunoj jednostavnosti te vesti
sa njenim izvodljivim zahtevima i imperativima, ukidaju se i
strah koji obeshrabruje dananje mlade i dosada koja ih umara. To takoe prua duhovnu energiju koja napaja doivotnu
predanost Hristu.
6) Mnogi od nas shvataju da je nemogue proitati sve
hrianske knjige koje se danas izdaju. Ali ono to se ne moe
ostvariti putem doivotnog dubokog prouavanja moe se dogoditi u vrlo kratkom vremenskom razdoblju ako shvatimo tu
vest o jo izobilnijoj blagodati. Ona izaziva glad i e za Reju
34
Bojom koja nagoni onoga ko veruje u Hrista da istrauje Bibliju da bi je razumeo. ovek vie ne mora sebe da primorava da krene s programom molitvenog prouavanja i molitve,
zdrava osoba ne mora vie da navija svoj budilnik kako bi se
setila da svakodnevno uzima svoje obroke. Zdrav apetit sada
brine o tom problemu!
Ukljueno je i srce, a ne samo glava
Jedna duhovna pesma koja nadahnjuje nadom iskazuje

na neki nain uzbudljivost ove vesti:
Ja pevam o ljubavi Hrista Spasa,
koji pod tekim krstom hoda,
da bi u tajni Njegovog prisustva
moje ropstvo bilo sloboda.
On je doao da zavije ranjene,
u klonuloj dui On da caruje,
ulje radosti umesto alosti
i nakit umesto pepela daruje.
Ja pevam o lepoti jevanelja,

Koje ne seje trnje, ve cvee.
Koje me poziva da samotnima
delim osmehe i zrake sree.
Ono odelo za pohvalu svima
Umesto duha tunoga nudi;
I nakit umesto pepela daje,
razgoni senke i radost budi.
J. G. Kreb
Mladi danas koji imaju sree da uju vest oseaju istu
izvanrednu motivaciju koja snano obuzima njihova srca.
Strah koji ih nagriza zbog neizvesne budunosti ili pak savremenog terorizma isezava zato to vest ponovo osvaja srce
35
Mona dobra vest
privlanou Novog zaveta i ini da se u nama ostvari Hristov

identitet. Sada moemo oiveti novozavetno jevanelje ak
potpunije nego to je to uinila vest reformatora u 16. veku,
ma koliko da je bila udesna.
S druge strane, senzualnost, apetit, bogatstvo, ljubav prema dokolici i zadovoljstvima, instinkt za zaraivanjem novca,
stav da sam ja na prvom mestu, privlanosti naeg svetlucavog
elektronskog doba, sve to gubi ar za onoga koje je shvatio vest
o Hristovoj pravednosti. Ljubav prema svetu ne moe da preivi pri njenoj prodornoj svetlosti, a ne moe ni konzervativna
mlakost.
To nije zato to su oni koji veruju u dobru vest sainjeni
od neeg ozbiljnijeg i boljeg nego to su to ostali. Oni su jednostavno videli neto to ostali jo nisu.
Pogledajmo ta je to.
36
etvrto poglavlje
USKORO HRISTOV DRUGI

DOLAZAK:
TA ZNAI TO USKORO?
Veina hriana veruje da je Drugi Hristov dolazak blizu.
To je dobro, zato to je veoma tano, ak vie nego to mislimo. Ali ko voli tu misao da je on blizu? Osim nekih starih ili
bolesnih ljudi, ili zatvorenika, ko zaista eli da Hristos uskoro
doe?
U prvoj polovini devetnaestog stolea mnogi smerni
hriani poeli su da gaje takvu jednu elju. Mada lanovi raznih denominacija, oni su otkrili u simbolizmu knjiga Danilo
i Otkrivenje proroku mapu koja prethodno nije bila dobro
shvaena.
Sve crkve su tokom mnogih vekova pretpostavljale da su
pomenute knjige zapeaene. Meutim, tim istraiocima
proroanstava, Danilo i Otkrivenje postali su neto stvarno,
podstiui u njima uverenje da je muno putovanje ljudskog
roda u ovom svetu greha na pragu da bude okonano.
Iako je vie pojedinaca tokom vekova uvek govorilo o
moguoj blizini Hristovog dolaska, nije se nikada ranije javio
nijedan znaajniji pokret koji bi shvatao kako niz jasno povezanih biblijskih proroanstava dokazuje da je on zaista blizu.
Bilo je to kao da je Crkva spavala dubokim snom gotovo
osamnaest vekova i iznenada se probudila za jedno novo iskustvo nagovetavanje bliskog Isusovog povratka. Taj izvanredno novi ivot usledio je po isteku prorokog perioda od
1260 godina kada je 1798. godine otpoelo vreme posletka.1
1 Danilo 7,25; 11,33-35; 12,4; Otkrivenje 12,6.14; 13,5. Skoro bez izuzet-
37
Mona dobra vest
Bila je to velika dobra vest, i sada su ovi hriani poeli da je

objavljuju drugima.
Moete zamisliti kako su ti ljubitelji Svetog pisma radosno pratili znake na prorokoj mapi. Misao o Njegovom
povratku i uspostavljanju Njegovog carstva za njih su predstavljali veu radost nego to bi veliki dobitak na lutriji bio za
ljude danas. O linom dolasku ljubljenog Spasitelja za njihovog ivota govorilo se kao o blaenoj nadi.
Vest da je putovanje grenog sveta skoro zavreno bila im
je uzbudljiva ne zato to su oni eznuli za olakanjem od muka
i liavanja devetnaestog veka, ma koliko da je sve to bilo teko,
ve zato to su njihova srca bila u jedinstvu sa Hristom. Oni su
Ga uvaavali kao Linost. Duboko su cenili Njegov karakter
nesebine ljubavi. Odnos s Njim bio im je drai od bilo kog
drugog ljudskog odnosa. Bilo je to oboavanje.
Kod tih ljudi nije postojao sebini interes koji bi zamraio blistavi plamen takve pobonosti. U brzom proticanju vekova koje slika knjiga Otkrivenje, oni se mogu prepoznati kao
pokret simbolino prikazan prvom aneoskom veu iz 14.
poglavlja stihovi 6 i 7. Taj irom sveta rasprostranjen pokret
upuivao je poziv svim stanovnicima zemlje: Bojte se Boga
i odajte mu slavu... i poklonite se Tvorcu neba i zemlje.
Prvi od apostolskih vremena
Upravo je u tom pokretu 1840. godine Isus mogao prvi

put od vremena apostola da pronae na Zemlji zajednicu vernika ija su srca bila povezana s Njegovim, u radosnom oekivanju Njegovog skorog povratka. Bilo je to neto tako posebno
ka, biblijski naunici iz svih protestantskih crkava u to vreme priznavali su
princip dan=godina u razumevanju vremenskih proroanstava (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6). injenica da Otkrivenje ponavlja 1260 dana jeste
dokaz da se to nije moglo doslovno ispuniti u starozavetnim vremenima.
Budui da su i Danilo i Otkrivenje zaokupljeni kosmikim sukobom izmeu
Hrista i sotone i to opisuju pomou simbola, oigledno je da su i vremenski
periodi takoe simboliki.
38
Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?
ba kao i oseanja neveste prema eniku2 kad se uporede sa

oseanjima devojice koja na svadbi nosi cvee. Oni su bili
meu onima za koje je Isus rekao: Blaeni su koji ne videe
a poverovae (Jovan 20,29).
Ove pionire obeleavala je pobonost nalik onoj koju su
rani hriani pokazali na dan Pedesetnice. Ona se naglo irila
kroz vekove poput vatre koju raspiruje vetar. Jedan pomorski kapetan potroio je svoju ivotnu uteevinu na objavljivanje vesti tako da je starost doekao bez prebijene pare.3
Jedan mladi ovek koji je diplomirao na koledu napustio je
karijeru koja je mnogo obeavala a latio se, uz mnoge muke
i liavanja, da izdaje literaturu i tako iri vest. Njegova sestra
prerano je potroila snagu svoje mladosti.4 Ostali su prodavali
farme i davali novac za delo. Mladi ljudi svim srcem su radili
na onome to je nazvano adventni pokret. Neki su putovali u
prekomorske zemlje podnosei tegobe kao pioniri misionari,
nikad ne mislei na linu nagradu. Ukus blaene nade bio je
u njihovim ustima sladak kao med (videti Otkrivenje 10,9.
Ovo poglavlje opisuje adventno iskustvo).
Poutele stranice njihovih pisama i asopisa svedoe o
radosti koju su oni imali zbog blaene nade. Otkrivenje po
istoveuje nevestino oekivanje sjedinjenja sa svojim enikom
sa uzbuenjem zbog vesti koja je iznedrila veliki Drugi adventni pokret. Ljudi koji su tada voleli tu vest esto su bili izvrgnuti ruglu, dok sada mnogi tvrde da veruju u Drugi dolazak
(Videti Otkrivenje 19,6.7).
Hladna teologija i prozaina matematika koje nastoje da
razmrse Danilovih 2300 ili 1290 dana nikada ne bi mogle da
pokrenu ljudska srca i oseanja kao to je to uinila ta vest. Oni
su se upravo spremali da dobrodolicom pozdrave svog Ljublje2 Mladoenji
3 Joseph Bates. Videti Mervyn Maxwell, Tell it to the World (Boise, Idaho,
Pacific Press, 1976), str. 74-84.
4 Isto, str. 95-105.
39
Mona dobra vest
nog koji je bio odsutan dugo, dugo vremena. Nije to bila povrna oseajnost, ve snano iskustvo koje su ljudi toga doba
nazivali delo srca, ista istinska radost, preputanje spremno
na rizik, to neki mladi uzalud trae u opijenosti izazvanoj drogom. Dananja mlade nikad ne postie takvo iskustvo jer nalazi
samo njegov jadni falsifikat. Sveti Duh ispoljio je svoje sveano
prisustvo u tom adventnom pokretu, a rezultat je bio trezveno,
razumno, doivotno uzbuenje za one koji su u Rei videli vest.
Sva zanesenost nedozvoljene ljubavi, svaka idolatrija ak
i kad je u pitanju vredna ljudska ljubav, predstavljaju uzaludno
traganje za stvarnou koja postoji samo u Hristu. Tajanstveni arm koji blista na privlanom ljudskom licu samo je bledi
odblesak svetlosti Njegovog lica. Romeo i Julija umiru zato to
nisu uspeli da Ga vide. Gilda peva svoju divnu ariju Caro Norme u Rigoletu da bi izrazila ljubav prema svom Valteru, ne znajui da je jedino ime koje donosi veno uzbuenje Isusovo ime.
Mladima kojima se dopala misao o Hristovom povratku
nije bila potrebna zavisnost od bilo kakve hemijske supstance,
nikakva ljubavna afera da bi izleili duu od oseaja dosade.
Oni su iz prve ruke znali za uzbuenje koje je arlsa Veslija
nadahnulo da zapeva: Isus, Onaj koji ljubi moju duu. Oni
su ponovo otkrili ono to je mladi Savle iz Tarsa naao na
svom putu za Damask, kada je slavna svetlost zaslepela njegove oi a zauvek obasjala njegovu duu. Pavle nikada nije bio
neposluan u odnosu na nebesku viziju i tako se drao sve do
onoga dana kada je ugledao sunevu svetlost poslednji put,
dok se delatova sekira sputala prema njemu. On je zavetao
svoju radost svima koji su svu ljubav posvetili njegovom dolasku (2. Timotiju 4,8).
Ova veza ljubavi sa Hristom

predstavlja istinsko hrianstvo
Vie nego uobiajena motivisanost strahom od suenja i

nada na linu nagradu na nebu predstavljaju patetino iskriv-
40
ljavanje jevanelja. Ovi mladi pioniri znali su unekoliko za

izvanrednu veru koja je obuzimala srca hriana apostolskog
doba. Mnogo pre njegovog vremena, muenici u Rimskoj imperiji mogli su da zapevaju himnu Ajzaka Votsa:
Kada gledam udesni krst Golgote,
Na kojemu Gospod slave strada,
Tad sve je nita spram te lepote,
I gordost moja u prah pada.
I kada bi sav svet pripao meni,
Time bih vratio tek mali deo,
Jer Boja ljubav to me pleni,
Zahteva duu i ivot ceo.
Ajzak Vots
Za ove iskrene vernike biti sa Isusom znailo je da su kao
na nebu, zato to su u svom srcu cenili ljubav koja Ga je odvela
na krst. Uprkos tekim ekonomskim uslovima, nikakva rtva
nije im bila teka kad je u pitanju bila istina. Ni misionarska
sluba, ni dobrovoljno izgnanstvo radi ostvarivanja misije u
osami mranih stranih zemalja nisu predstavljali muno liavanje. Poziv u slubu nije bio propraen pitanjima o plati, olakicama, klimi, smetaju ili uslovima rada. Beneficije, zdravstvene ili u pogledu penzije, nisu im uopte padale na pamet. Isus
je rekao: Idite! i zajednica s Njim bila je dovoljna nagrada.
Pomisao na blaenu nadu podravala ih je kroz iskuenja
koja je, po naem shvatanju, tee podnositi danas kada svest o
blizini Gospodnjeg dolaska kao da nestaje iz nae vizije na kraju
dvadesetog stolea. Nae najjednostavnije pogodnosti i luksuz
za njih bi bili nezamislivi, a ipak, to vie imamo, to smo ini se
manje radi da Gospodu posvetimo deo onoga to posedujemo.
Zato je nae ljudsko srce tako uvelo, kao pomoranda
koju smo odavno ostavili na polici? Da li gubimo nadu na Isusov povratak? Ljudi svuda pitaju: Moemo li nastaviti vei-
41
Mona dobra vest
to da govorimo da e Hristos uskoro doi? Zato se vreme

produilo decenijama posle trenutka kada su ljudi shvatili da
je blizu i da vremena malo ima? Da li je to zbog toga to
mi zapravo ne elimo da On doe?
Zato se Hristov dolazak tako dugo odlae
Postoji iroko rasprostranjeno shvatanje da je Bog predodredio vreme Hristovog dolaska i fiksirao datum. Nebeski asovnik ima vrsto ugraen mehanizam, a sve to mi moemo
uiniti jeste da iskoristimo ovaj svet i ivot dok posmatramo
kako taj nebeski mehanizam pokree vreme i evo Hristos
dolazi na oblacima nebeskim. To bi znailo da oni koji Ga slede verom ne mogu nita uiniti da ubrzaju ili odgode Njegov
dolazak. Ta ideja je izdanak kalvinizma, doktrine koja naglaava suvereno predodreenje unutar Boje volje.
Postoje Isusove izjave koje kao da ukazuju da je vreme
Drugog dolaska neto uslovljeno, to jest, njegovo ostvarenje
zavisi od vernosti Bojeg naroda. Na primer, Isus je ispriao
ovu parabolu:
I govorae: tako je carstvo Boje kao kad ovek
baci seme na zemlju, i spava i ustaje nou i danju, a
seme nie i raste sam ne zna kako. Zemlja sama
od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda
puno ita u klasu. A kad rod dopusti, odmah alje
srp, jer je etva nastala (Marko 4,26-29).
Iznosei tu parabolu, Isus je oigledno nameravao da govori o vremenu svog povratka, zato to se isti simbol pojavljuje
u slici Njegovog dolaska u Otkrivenju. Neto se znaajno dogaa to Mu omoguuje da najzad doe:
I video sam, gle, beli oblak, a na oblaku je sedeo neko kao Sin oveiji, sa zlatnim vencem na gla-
42
vi i otrim srpom u ruci. I jedan drugi aneo izae

iz hrama viui snanim glasom onome to je sedeo
na oblaku: poalji svoj srp i poanji, jer doe vreme
da se poanje, jer je zemaljska etva sazrela (Otkrivenje 14,14.15 engleski prevod).
Prema ovim odlomcima, stvarno vreme Hristovog drugog dolaska zavisi od sazrevanja etve, to e rei, od spremnosti Bojeg naroda za Njegov dolazak. Oigledno, On ih
suvie voli da bi doao pre nego to se oni pripreme! Kada bi
doao i zatekao ih nespremne, oni bi bili uniteni svetlou
Njegovog dolaska (2. Solunjanima 2,8). Ovo pitanje zavisi od
njihove spremnosti.
Ovo objanjava zato se Njegov dolazak toliko odlae posle vremena kada Ga je Njegov narod oekivao. To ima vrlo
mnogo smisla. Meutim, to takoe moe dalje proiriti jaz
proroke verovatnoe. Ako su proroanstva koja izjavljuju da
je kraj blizu uslovljena vernou Bojeg naroda, ta e se desiti
ako Boji narod zauvek ostane neveran? Pretpostavite da oni
nikada stvarno ne poele da budu spremni. Da li e to onemoguiti Drugi dolazak?
Ovo objanjenje, ukoliko se ne shvati, moe preneti uasno lou vest. Da sada je Boji narod zbilja bio neveran. Istorija
drevnog Izrailja, u znaku neprestanog otpada, ponavlja se u savremenoj hrianskoj istoriji. Zbog naeg neverstva, vreme se
produava mnogo vie nego to bi trebalo. Da li onda kraj zbog
toga nikada nee biti istinski blizu? Koliko je blizu to blizu?
Iako nam Isus kae da ni aneli na nebu ne znaju tano
vreme Njegovog drugog dolaska (Marko 13,32), Sveto pismo
nedvosmisleno izjavljuje da e se prilikom odvijanja scenarija opisanog u Danilu i Otkrivenju, u dane glasa sedmoga
anela, kad on bude zatrubio, svriti tajna Boja, kao to je
objavio svojim sluiteljima, prorocima. Nee vie biti odlaganja (Otkrivenje 10,7.6). Vreme se ne moe produavati do
43
Mona dobra vest
neodreenih granica, inae bi ast i kredibilitet samog Boga

bili dovedeni u pitanje.
inilac koji moe proizvesti veliku razliku jeste ono o
emu Sveto pismo govori kao o poznom dadu5, to jest, izlivanju Svetog Duha.
Zato se pozna kia

razlikuje od rane kie
Ta slika o sazreloj etvi tako da Hristos moe baciti svoj

srp da bi penica bila ponjevena, lep je i izraajan simbol.
Onaj koji je za nas otiao na krst, koji je dao duu svoju na
smrt, koji je podneo neizrecivu agoniju radi naeg iskupljenja,
gleda na to sazrelo zrno kao na teko steeni plod svoje rtve. On zasluuje nagradu!
Sve te hiljade godina zemaljske istorije bile su period rasta i sazrevanja sve do ovog momenta kad se On lino vraa.
Od milijardi zemaljskih stanovnika u svim vekovima najzad se
obrazuje ostatak dragocenih dua koje radosno primaju pljuskove izlivanja Svetog Duha. Jedino ako ta kia padne, moe
doi do sazrevanja zrna. Zrela vera onih koji veruju u Boju
Re napokon je proizvela zajednicu vernika koji odslikavaju
lepotu Hristovog karaktera. Upravo to odraavanje Njegovog
karaktera u njima predstavlja rod. Neizostavno, veliko i sjajno
delo treba da se ostvari izvesti jedan narod koji e biti u stanju da opstane na dan Gospodnji.
To je praktian aspekt pobonosti prilikom sazrevanja
zrna. Nita to se danas deava u ovom svetu nije tako bitno kao ovo! Od svih milijardi ljudi na Zemlji postojae jedan
ostatak vernih koji se nee postideti kad budu videli Hrista pri
Njegovom povratku, i koji e Mu iskreno poeleti dobrodolicu. A ni On se nee postideti njih. Tone rude konano su dale
malo najistijeg zlata. Nebo se raduje to je Hristova rtva u
5 Dad rani i pozni Danii; Kia proletnja i jesenja Bakoti, Stvarnost;
Kia rana i pozna Glas Crkve; Kia rana i kasna KJV prim. izdava.
44
potpunosti nagraena u vidu naroda ija je zrelost u veri dokazala da je Hristos doao da spase svoj narod od greha, a ne
u grehu. Najzad, isto jevanelje pravednosti kroz veru dobija
priznanje. rtva na krstu i Njegova prvosvetenika sluba garantovali su taj rezultat.
Zapazite da niko ne priprema sebe za etvu. Nijedno
zrno ne moe nikada sazreti samo od sebe bez zalivanja. Naa
uloga je da toplo pozdravimo taj blagoslov, a ne da ga odbijamo
i da mu se odupiremo. Pozna kia u vidu izlivanja Svetog Duha
podstie sazrevanje zrna.
Rana kia pala je na dan Pedesetnice, i otada ju je tokom
proteklih dve hiljade godina primilo neizrecivo mnogo ljudskih dua dok su se pripremale za smrt. Slika je uzeta iz odgajanja jema u Palestini, jer su godinji periodi ranih i poznih
kia predstavljali za zemljoradnike neto sasvim blisko. Rana
kia omoguuje zrnu da proklija i raste, ali ne i da sazri za
etvu. Sazrevanje je pak promena koju moe proizvesti jedino
pozni dad (kia).
Isto tako, pre Hristovog drugog dolaska mora doi do
jedne duhovne promene. Ljudi se moraju pripremiti, ne za
smrt, nego da budu preobraeni ne videvi smrti, jer Biblija
pravi razliku izmeu mnotva koje je umrlo verujui u Hrista
i onih koji budu bili ivi kad On doe:
Ne elimo, brao, da ostanete u neznanju u
pogledu onih koji su usnuli, da ne budete oaloeni kao ostali koji nemaju nade... Mi koji ivimo
i ostajemo do dolaska Gospodnjeg neemo pretei
one koji su usnuli. Jer e sam Gospod na zapovest,
na glas arhanela i na trubu Boju sii sa neba, te
e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi
ivi, mi koji preostajemo biti... odneti na oblacima u
vazduh u susret Gospodu; i tako emo svagda biti sa
Gospodom (1. Solunjanima 4,13-17).
45
Mona dobra vest
I videh, i vidi, jagnje stajae na Sionskoj gori, a

s njim njih sto etrdeset i etiri hiljade, koji su imali
njegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na elima svojim... I pevahu novu pesmu pred prestolom...
i niko nije mogao da naui tu pesmu sem onih sto
etrdeset i etiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje...
I la se ne nae u njihovim ustima jer su bez mane
pred Bojim prestolom [engl. prevod] (Otkrivenje
14,1-6).
Gospod kae da je spreman da radi sa svakim onim na
Zemlji koji je za to voljan. Veliko izlivanje Svetoga Duha izvrie posao koji e pripremiti irom sveta rasprostranjenu
zajednicu vernika za dolazak Gospodnji. Ono ih isto tako
osposobljava da dovre veliki neostvareni nalog o objavljivanju venog jevanelja celom svetu. Samo oni koji su ponizna
srca, koji oseaju potrebu, koji su gladni i edni pravednosti
kroz veru, mogu uoiti i primiti taj posebni dar Svetoga Duha
(uporediti Matej 5,6 i Otkrivenje 3,14-19). Svi koji u svojoj
oholosti oseaju da su bogati i da su se obogatili u svom posedovanju spasenja, propustie da ga dobiju. Ako moete da
zamislite edne biljke kako ire kiobrane da bi se zatitile od
kie, onda vidite pravi stav hriana koji ne ele da prime nebeski pozni dad.
U meuvremenu, moemo biti sigurni da Hristos sa enjom eka da se objavi svom istinskom narodu koji Ga ljubi.
Kada se njegov karakter bude savreno ogledao u Njegovom
narodu, tada e On doi da ih zatrai kao svoje.
Molimo se za neto
a u isti mah se tome odupiremo
Drevni Izrailj je vrlo esto padao. Stari zavet nas izvetava

kako su se alili na Boje vostvo i to ih je izveo iz Egipta,
kako su odbijali da uu u Hanan kad su ih Isus Navin i Halev
46
na to podsticali, kako su kasnije prieljkivali cara po ugledu

na okolne narode, kako su njihovi carevi uzastopno zapadali
u idolopoklonstvo i otpad, kako su vladari i narod na kraju
postali tako izopaeni da su Jerusalim i Hram bili uniteni od
strane Vavilonjana a narod u okovima bio odveden u ropstvo.
Vrhunska tragedija usled neverovanja usledila je kasnije
kada su njihovi potomci, koji su se dve hiljade godina molili
za dolazak svog Mesije, odbacili tog Mesiju kada se zaista pojavio. Hristov jevaneoski nalog mogao je biti izvren mnogo
ranije da savremeni Izrailj nije odbijao dar pozne kie, to
jest Svetog Duha, kao to su nai preci nekada odbacili Mesiju.
Taj dar nije emocionalizam, nego jasnija istina.
Neki se danas oseaju obeshrabrenim zato to misle da
taj sindrom odbacivanja nebeskog blagoslova mora i dalje da
se nastavi u organizovanoj hrianskoj Crkvi. Ali, to nije, to ne
moe biti tano.
S obzirom da su oba carstva, i Izrailj i Juda, bili neverni u
staro vreme, da su Jevreji odbacili Hrista a hrianska Crkva
bila jedva neto bolja, ti obeshrabreni ljudi su alosno zakljuili da je dananja Crkva i sama osuena na konanu propast.
No, postoji jedna istina koju su ove obeshrabrene due
previdele. Bog je zaloio sopstvenu venu ast dajui svoju
re: Doi u opet (Jovan 14,3). Budui da to obeanje ne
moe da izneveri, ne moe da izostane ni priprema Njegovog
naroda za Njegov dolazak. Ta priprema je proreena u ovom
proroanstvu: Do dve hiljade i tri stotine dana i noi (tj. godina koje se zavravaju 1844. god.); onda e se svetinja oistiti
(Danilo 8,14). Svetinja je sredite Boje spasonosne aktivnosti
u korist Njegovog naroda i ovog sveta. U velikoj kosmikoj
borbi izmeu Hrista i sotone, ukljuena je i ast Bojeg prestola, a svetinja je mesto gde se moraju reavati pitanja pobede.
Danilovo proroanstvo daje ogromnu nadu hrianima
svuda u svetu. Hristova ast e najzad biti u potpunosti odbranjena putem slube u nebeskoj svetinji. Pokazae se da je plan
47
Mona dobra vest
spasenja uspean, i sotona e zauvek biti poraen. Pred nama

je blistava nada!
U starozavetnoj slubi izrailjske svetinje, simbol ili tip
nagovetavali su pravu slubu Hrista kao Prvosvetenika u nebeskoj svetinji. Deo tog drevnog simbolizma bila je sluba prvosvetenika na Dan pomirenja, u drugom odeljenju svetinje.6
Svaki verni Jevrejin gledao je u godinjem Danu pomirenja u Svetinji nad svetinjama minijaturni dan suda. (Ortodoksni Jevreji jo uvek neguju takvo shvatanje). Danilovo proroanstvo izjavljuje da pravi Dan pomirenja treba da otpone
po isteku 2300 godina.7 Neto treba da se dogodi prilikom tog
kosmikog ienja svetinje to se nikada ranije nije dogodilo.
I tu dolazimo do tajanstvenog neslaganja izmeu vere i neverstva. Vera prihvata to Danilovo proroanstvo i sarauje sa velikim Prvosvetenikom u Njegovom zavrnom delu u kosmikom
Danu pomirenja. Neverstvo odbacuje tu istinu. Ono predstavlja odbijanje da se Hristos sledi u potpunosti.
Hristos je na Spasitelj; mi ne moemo spasti sebe ak
ni samo jedan posto. Ali moemo saraivati s Njim. Moemo
prestati da Mu se odupiremo. Moemo Mu dopustiti da radi
svoj posao za nas i u nama. Takva vera prestae da se opire
vostvu Svetog Duha. Ona e nas motivisati da se potinimo
krstu gde se nae ja razapinje s Hristom. Takav jedan pre6 Videti Jevrejima poslanicu 7-9. poglavlje kad je re o novozavetnoj primeni drevne simboline slube u Svetinji na stvarnu Hristovu slubu na nebu.
Zapazite da postoji razlika izmeu slube u odeljenju svetinje i odeljenju
Svetinje nad svetinjama.
7 Aneo je rekao Danilu da e se po isteku 2300 godina svetinja oistiti. Mojsije je znao da zemaljska svetinja predstavlja samo simbol ili jednostavan, deji prikaz prave skinije (atora) koju je podigao Gospod a ne
ovek (Jevrejima 8,2). I Danilo je ovo shvatao. Nebeska svetinja je mesto
gde Hristos slui kao Prvosvetenik. Stare verzije Danila potkrepljuju ideju
ienja u KJV i NKJV u 8,14, dokazujui na taj nain da se tu misli na
stvarni Dan pomirenja (uporediti 3. Mojsijeva 16,29.30). To je ta zavrna
faza Hristove prvosvetenike slube koja je otpoela 1844. i nastavie se sve
dok se narod ne pripremi za Njegov drugi dolazak.
48
obraaj je zaista udo, ali udo za koje se specijalizovao na

veliki Prvosvetenik. Na taj nain biva savladana ljudska sebinost.
Bog je odluio da veruje da Ga Njegov narod nee izneveriti (videti Galatima 2,20; Rimljanima 3,3.4). Prethodni beskrajni sindrom neverstva i neverovanja koji je preovlaivao
tokom mnogih milenijuma najzad e biti prekinut.
Pripremiti se dok smo jo ivi da Sudiju cele Zemlje susretnemo licem u lice, kad se On lino bude vratio po drugi
put to uliva uasan strah mnogim smelim srcima. Oni koji
bezbrino odbacuju ovo iskustvo kao neto nimalo ozbiljno,
jednostavno o tome nisu razmiljali. Ali veno jevanelje iz
Otkrivenja 14 je dobra vest poslata da odagna strah i da pripremi narod za etvu.
Od vremena apostola, kroz vekove, i sve do naih dana
mnogi ljudi potenog, iskrenog srca radovali su se primanju
dara Svetog Duha, ali to je uvek bila rana kia. Tokom tog vremena nije bilo pozne kie. Prvi Gospodnji apostoli toplo bi
pozdravili primanje pozne kie da su danas ivi. Postoji jasna
razgraniavajua linija izmeu rane i pozne kie, i ona je uoljiva i u ovim poslednjim danima.
Ove istine o svetinji uveliko nam pomau da razumemo
tajnu odlaganja Hristovog povratka. Vera iskrenih hriana u
Njegov skori dolazak nije seoski naivna. Sveto pismo zaista
potkrepljuje njihova ubeenja. Nije Bog kriv za to odgaanje.
Istinska vera u Hristovo zavrno delo pomirenja razreie problem pometnje i uiniti da to skoro zaista postane skoro.
Vera u Hristov dolazak

predstavlja sadanju istinu
Apostol Petar nas podsea da nae razumevanje jevanelja ne sme nikada postati statino, ve mora da se razvija.
Mi treba da budemo utvreni... u ovoj istini (2. Petrova
1,12). Priprema za Drugi Hristov dolazak je pokret koji treba
49
Mona dobra vest
da krunie rodom proteklih dve hiljade godina hrianstva.

On treba da dovri zaustavljenu protestantsku reformaciju iz
16. veka i vaspostavi istine koje ak ni Don i arls Vesli u
18. veku nisu mogli sasvim da dokue, ma koliko da su bili
revnosni. Princip Bojeg vostva glasi da je je On rezervisao
neto bolje za nas koji ivimo u poslednjim danima (videti taj
princip izraen u Jevrejima 11,40).
Svetska pozornica u devetnaestom stoleu bila je postavljena za okonanje vladavine greha i patnje. Dogaaji u
politikom svetu, svrstavanja unutar islama, katolicizma, protestantizma i paganstva predstavljali su savrenu pozadinu za
scenario iz Danila i Otkrivenja. Zapanjujue je ali tano da je
pre pronalaska radija, TV-a, mlaznih aviona i kompjutera, bilo
lake i bre odneti veno jevanelje celom svetu toga doba
nego to je na zadatak danas. Nae najefikasnije elektronske
prezentacije danas bivaju brzo preplavljene beskrajnim talasom veto smiljenih zabava esto nadahnutim od strane sotone. Objavljivanje Hristovog jevanelja iziskuje delotvornu
komunikaciju izmeu dva ljudska srca, a ne samo vizuelno ili
auditivno izlaganje elektronskim impulsima.
Da bi problem bio jo vei, mnogi hriani izgubili su
iz vida celokupnu proroku sliku Danila i Otkrivenja. Potrebe sveta u pogledu socijalnog poboljanja tako su ogromne i
sloene da mnogi sada vide jedino mnoge godine socijalnojevaneoskog rada. Na primer, milionima koji robuju zavisnosti od raznih droga i neodgovarajuim navikama u ishrani
potrebno je fiziko osloboenje pre nego to ponu da shvataju jevanelje. Stotine miliona, ak milijarde toliko su izmueni
borbom za ekonomsko preivljavanje u prenatrpanim gradovima i selima da su jedva u stanju da uju vest jevanelja.
Meutim, Sveti Duh e obezbediti silu da se privue panja
zemaljskih milijardi. To zahteva Boja ljubav.
Nijedan koji je spreman da dobrodolicom pozdravi
Gospoda kad se On bude vratio nee se postideti toga dana.
50
Dok bude gledao unazad na svoj ivot, bie srean zbog saznanja da je koristei sve svoje mogunosti posvetio svoje vreme
i snagu saradnji sa Hristom, kako bi pomogao i drugima da se
pripreme za taj veliki dogaaj.
Dugo odlaganje pojaava na problem
Mnogima u ovom narataju, papstvo vie ne izgleda kao

zver iz Danila i Otkrivenja, kako su to shvatali protestanti
ranijih generacija. Sada oni misle da mora postojati neka druga svetska sila. Proroke izvesnosti prihvatane od prethodnih
generacija za njih su besmislene. Neskladni glasovi ponekad
pokuavaju da ponovo tumae Danilo i Otkrivenje, ali su meusobno protivreni i uspevaju jedino da prodube konfuziju.
Moemo li se mi ponovo usredsrediti na tu sliku?
Da, tako to emo ozbiljno obratiti panju na ono to kae
Isus. On nas podstie, u ovim poslednjim danima, da proverimo da li razumemo ta Danilova proroanstva (Matej 24,15).
U stvari, Hristos je klju za njihovo razumevanje. Dalje, On
sam podjednako istie da treba da obratimo posebnu panju
na Otkrivenje: Blaen je ko ita i blaeni su koji sluaju rei
prorotva (Otkrivenje 1,3). To je sadanja istina koja vie
vredi od svih nagrada na lutriji na ovom svetu shvatiti jevanelje blagodati Hristove u kontekstu Njegovih proroanstava.
Razlog zato nam Isus nalae da treba da shvatimo Danila i Otkrivenje jeste taj to ova proroanstva otkrivaju istinu o velikoj duhovnoj borbi koja se odvija izmeu sotone i
Hrista. etvrta zver iz Danila 7 i mali rog iz 8. poglavlja
zgodno opisuju religijski pokret koji tvrdi da je hrianski, ali
je zapravo pokrteno paganstvo. Otkrivenje razvija istu temu
tog velikog kosmikog sukoba koji se zavrava ogromnom duhovnom bitkom u poslednjim danima. Boji narod e podneti
konani test u vidu progonstva i stajati vrsto uz Hrista, uz
Jagnje, i pripremati se za Njegov drugi dolazak. Jedino ako
pravimo jasnu razliku izmeu istinskog Hrista i sotoninog ve-
51
Mona dobra vest
tog falsifikata, lanog hrista, moemo biti sigurni da emo

izbei najmonstruozniju i najkobniju obmanu u sveukupnoj
svetskoj istoriji.
Da li bi ita moglo biti vanije od otkrivanja te dobre vesti
koja obelodanjuje prevaru i upuuje na istinskog Hrista?
52
Peto poglavlje
AKO NIJE ZANIMLJIVA,

MODA NIJE ISTINITA
Re jevanelje znai dobra vest, a dobra vest je uvek
zanimljiva. Kad ju je Isus objavljivao, mnogi narod sluae
ga rado (Marko 12,37). Propovedi apostola bile su takoe do
te mere snane i privlane da su njihovi neprijatelji priznali
du su apostoli ceo svet uzbunili [engl. prevod: preokrenuli
svet] (Dela apostolska 17,6).
U svim vremenima, Boja dobra vest zadobijala je panju
ljudskog roda. Nikada Sveti Duh nije upuivao neku dosadnu, beivotnu vest. Poslednju objavu jevanelja vre aneli
stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i
jeziku i narodu. Zatim se vest mono iri obasjavajui Zemlju
svojom slavom (Otkrivenje 14,6; 18,1-4). Aneli simboliu
misiju Bojih slugu.
Ovakav scenario iziskuje najsnaniju i najzanimljiviju
komunikaciju za koju je svet ikada uo. Neutralnost je nemogua reakcija u ovom sluaju. Kao u danima apostola, ljudi e
napustiti neopredeljenost te e vest ili prihvatiti svim srcem, ili
je isto tako odluno odbaciti.
Svako iznoenje jevanelja koje je nezanimljivo i dosadno svakako je sumnjivo. Mladi koji se ale da hrianstvo
nije dovoljno uzbudljivo, ni jasno odreeno, ni privlano, najverovatnije nikada nisu uli tu istu jevaneosku vest koja je
katalizator oveanstva.
Puna istina novozavetne vesti jevanelja je najslaa melodija koja moe doi sa ljudskih usana opravdanje verom,
Hristova pravednost. Zamislite jednu tako radosnu vest koja
53
Mona dobra vest
nadahnjuje nadom da su sluaoci u iskuenju da pomisle kako

je ona suvie dobra da bi bila istinita. Upravo su to pomiljali
ljudi uvi apostola Pavla kako objavljuje radosnu vest (Dela
apostolska 13,32).
udesnost ove vesti ne ogleda se toliko u hranjenju gladnih, ve daleko vie u razvijanju duhovnog apetita ljudi, koji
su tako pothranjeni da ak i ne oseaju glad za istinom Boje
Rei. Gospod eli da nauimo da cenimo blagoslov zdravog
apetita. Bez njega, ivot bi jedva bio vredan ivljenja, a smrt
usled izgladnjivanja usledila bi kao rezultat.
Gospod ne samo to je na Pastir nego je i na Domain
koji nas postavlja za svoju trpezu prepunu hranljivih duhovnih elemenata. Ali, veina od nas nije duhovno ni gladna ni
edna, a mnogi doslovno umiru od gladi, bez hrane za duu.
Dan za danom, sedmica za sedmicom odlaze u nepovrat a oni
ne uzimaju lino duhovni Hleb. Milioner koji umire od gladi
usled nedostatka apetita moda je u gorem poloaju od izbeglice koji osea glad.
oveanstvo umire u nedostatku uenja o predmetu
opravdanja verom u Hrista, i srodnih istina.
Neocenjivi blagoslov oseaja gladi i ei
Poseban blagoslov pripada onima koji imaju pomenuti

duhovni apetit. Isus kae: Blaeni su gladni i edni pravednosti, jer e se oni nasititi (Matej 5,6). Kakvu emo sreu spoznati kad nauimo da osetimo tu glad?
Poznate biblijske istine prikazae se naem umu na novi
nain; tekstovi Svetog pisma koje smo moda nauili u detinjstvu zablistae novim znaenjem. Znaemo da nas sam Hristos vodi svojim Duhom; boanski Uitelj bie uz nas.
tavie, neemo vie morati da prisiljavamo sebe da drugima govorimo o svojoj veri. Biemo motivisani da drugima
govorimo o utenim stvarima koje su nama otkrivene. eleemo da prenesemo neku sveu misao u pogledu Hristovog ka-
54
Ako nije zanimljiva, moda nije istinita?
raktera ili dela. Imaemo ideju kako da Njegovu ljubav saoptimo onima koji Ga vole a i onima koji Ga ne vole. Mudrost
koja je osposobila Isusa da dopre do svih vrsta ljudi moe biti
data i onome ko veruje u Njega, jer On kae: inie i vea od
ovih (dela), jer ja idem k Ocu (Jovan 14,12).
Kada Gospod kae da nam je blago kad smo gladni pravednosti, o kojoj vrsti pravednosti On govori? Samo o jednoj
a to je ona koja se dobija verom. Nijedna ljudska dua ne poseduje ak ni najmanju koliinu uroene, prirodne pravednosti. Biblija kae da svi su zgreili i postali krivi pred Bogom
[engl. prevod]. (Rimljanima 3,23).
Prvi korak u primanju dara stvarnog spasenja jeste shvatanje i priznanje da nam je on potreban u potpunosti. Hristos nije majstor koji samo popravlja i pokuava da nas malo
zakrpi. Oni koji su obraeni bivaju nanovo stvoreni, dobijaju
novo srce (Jovan 3,3-8; Psalam 51,10; Jezekilj 36,26).
Drugaije reeno, oni koji misle da ve razumeju pravednost kroz veru gube blagoslov, dok su oni koji se oseaju
praznim jedini koji mogu biti ispunjeni. To je tragina stvarnost, jer ima ak nekih propovednika i crkvenih voa koji ne
oseaju svoju potrebu i koji nemaju apetita. Oni se oseaju
punim, dok u stvari umiru od gladi.
Prema Gospodu Isusu, mi i voe i narod imamo jedan
osnovni opti problem. Obraajui se posebno voama svog
naroda u poslednjim danima, On kae: Govori: bogat sam i
obogatio sam se i nita mi ne treba (Otkrivenje 3,16.17). To
je drugi nain da se kae: Govori: Ne oseam da sam gladan
ili edan. Gospod opisuje kako se Njegov narod uglavnom
osea bogatim u svom razumevanju jevanelja, a u stvari su
oajno siromani. Mi posedujemo istinu, mi razumemo
doktrinu opravdanja verom, hvaliu se oni. To oseanje zadovoljstva izaziva zbunjenost kod ovog sveta, jer Isus kae da
smo bedni i kukavni i siromani. Ima malo ega u takvom
hrianstvu to bi svet mogao da zapazi.
55
Mona dobra vest
I, kae Gospod, oni koji pre svega ispoljavaju taj nedostatak zdravog apetita jesu voe Njegovog naroda u poslednjim
danima.1 Aneo crkve nije isto to i sama Crkva. Crkve su
sedam zlatnih svenjaka, ali aneo laodikijske crkve je
njeno vostvo, ukljuujui administrativno osoblje, vaspitae, pastore, stareine, akone, uitelje, voe mladih, itd. Kao
grupa, po Gospodnjim reima, mi svi patimo od opte bolesti
oseamo da smo puni, a u stvari smo pothranjeni.
On nas ne kritikuje niti nam iznalazi greke; on je Lekar
koji pacijentu saoptava istinu, da ima kancer i da mu samo
hitna operacija moe spasti ivot. To je vest ljubavi, jer samo
one koje voli bliskom porodinom ljubavlju (phileo) On kara
i kanjava (Otkrivenje 3,19).
Vest izleenja za Crkvu
U ranijim vremenima, verni propovednici vapili su Bogu

da ohola srca lanova Crkve shvate i duboko osete znaenje
iskupljenja, i da se potrude da se naue Isusovoj krotosti i poniznosti. U svim crkvama ima ozbiljnih misaonih ljudi koji
oseaju da je tu neto pogreno. Oni duboko oseaju da je
oivljavanje istinske pobonosti naa najvea i najhitnija potreba. Oni u Crkvi vide ponos, licemerje, obmanu, tatinu u
odevanju, povrnost i sklonost ka zabavi. Oni vide elju za
vladanjem. Svi ti gresi mogu zamagliti um tako da se vena
stvarnost ne moe razaznati.
Mada mi danas oseamo nedostatak oivljavanja i reforme, postoje divne slike uspeha koje opisuju budunost Bojeg
dela. Propovedae se ovo jevanelje... po svemu svetu, kae
Isus uverljivo. Jer e se zemlja napuniti poznanja slave Gos1 Stih 14; Otkrivenje 1,20. Crkva Laodikejaca je sedma, poslednja u dugom nizu koji se protee od vremena apostola pa sve do kraja istorije sveta.
Tako je Laodikeja iz Otkrivenja oigledno Crkva naeg vremena. Aneo
crkve predstavlja vostvo Crkve. Prema Hristovim reima u Otkrivenju
3,14-21, upravo se tu nalazi koren problema Crkve.
56
podnje kao to je more puno vode. I posle u izliti Duh svoj

na svako telo... I svaki koji prizove ime Gospodnje spae se,
jer e na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje (Matej 24,14,
Otkrivenje 18,1-4, Avakum 2,14; Joil 2,28-32).
Isus je poistovetio svoj narod sa mehovima u kojima se
ne moe uvati novo vino ukoliko se i oni sami ne obnove
(Matej 9,17). Ako zahvaljujui veri u Hrista postanemo novi
mehovi, On e nas ispuniti novim vinom dragocene novozavetne istine. Bog e dati dodatnu svetlost, a stare istine
koje su dugo bile izgubljene bie ponovo naene i postavljene na svoje mesto. Preovladavae samo jedan interes, jedan
predmet potisnue svaki drugi isto, nepomueno jevanelje HRISTOS NAA PRAVEDNOST (videti Jeremija 23,6;
33,16; Isaija 32,17).
Ova poslednja vest treba da bude jednostavna, lepa i uvek
zanimljiva. Budunost u Bojem planu treba da postane dobra
vest. Dok budemo otkrivali ta predstavlja tu najdragoceniju
vest, pronai emo da se ona razlikuje od onoga to se obino smatra doktrinom o opravdanju verom. Pronai emo da
su se popularne ideje izvan Svetog pisma uvukle u na nain
razmiljanja tako da Hristos izgleda veoma dalek, i kao da ne
brine o nama. Istina o Njemu je dobra vest, daleko bolja nego
to veina ljudi to moe da zamisli. Otkrivanje Hrista nae
pravednosti prikazuje Ga kao Spasitelja koji nam je uvek pri
ruci, a ne dalek i odsutan.
Kako moemo nauiti da osetimo glad i e?
Retko se neka bolesna osoba moe izleiti prisilnim hranjenjem, iako u nekim kritinim situacijama to moe biti neophodno. Stisnuti zube, stegnuti pesnice i primorati sebe na itanje Biblije i molitvu moe eventualno biti od pomoi, ali je ta
pomo sumnjive prirode. Zdrava osoba ne jede dva ili tri obroka dnevno zato to joj to veli Biblija ili zato to joj je lekar tako
naloio. Ona jede zato to je gladna; njen apetit je na to podstie.
57
Mona dobra vest
Upravo takvu glad istinsko jevanelje aktivira u srcu oveka koji veruje. Ako nema gladi, razlog tome moe biti jedan
ili drugi od sledeih problema: (a) on ili ona nisu shvatili koliko je dobra vest zaista dobra; ili, ne daj Boe, (b) on ili ona
su je odbacili.
Na primer, Gospod kae:
A vama, koji se bojite imena mojega, granue
sunce pravde, i zdravlje e biti na zracima njegovim,
i izlaziete i skakaete kao teoci od jasala (Malahija
4,2).
Zapazite da ozdravljenje aktivira rast! Bojati se Njegovog imena ne znai plaiti se da e nas On unititi ukoliko
ne postanemo bolji. To znai gajiti duboko potovanje prema
Njegovom karakteru, a to postaje mogue samo ako vidite i
cenite Njegovu dobrotu; a opet, to dalje zavisi od razumevanja
onoga to se dogodilo na Njegovom krstu. Sve je to ukljueno
u proces ozdravljenja.
Upravo se ovakvo iskustvo doivljava zahvaljujui veri u
Hrista. Nae telesno, neobraeno srce je neprijateljstvo prema Bogu, ili je otueno od Njega (Rimljanima 8,7). Ali ljubav
otkrivena na krstu lei tu otuenost:
A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao slubu pomirenja. Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne
uraunavajui im njihove prestupe i metnuvi u nas
re pomirenja. Mi smo, dakle, poslanici za Hrista
na taj nain to Bog opominje preko nas. Molimo
u ime Hristovo, pomirite se s Bogom. Onoga koji
nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi
u njemu postanemo pravednost Boja (2. Korinanima 5,18-21).
58
Na drugom mestu Pavle ovo iskustvo naziva primanjem

pomirenja (Rimljanima 5,11). Da se vratimo na Malahijinu
ilustraciju o teladi i jaslama. Proces rasta poinje odmah, a
rast je uvek obeleen zdravim apetitom. Teladi u razvoju nikad dovoljno hrane! Ne morate ih terati da jedu.
Neto nije u redu ako moramo sebe da primoravamo da
itamo Bibliju i da se molimo. U srcu je jo uvek duboko urastao koren otuenosti od Boga. Neto nije u redu ako mu ili
ena moraju sebe da prisiljavaju da zajedno provode vreme.
Muu moj, eno moja, evo moje novogodinje odluke: pokuau da nateram sebe da svakoga dana provedem s tobom
deset do petnaest minuta, i nadam se da u to imati na umu,
jer u u protivnom, bojim se, doiveti neku nesreu. Kako se
Gospod osea ako mi moramo da navijamo svoje budilnike i
disciplinujemo sebe kako bi se setili da izvesno vreme provedemo s Njim i Njegovom Rei? ta se dogodilo sa apetitom, s
prirodnom glau koju podstie ljubav?
Kao sila Boja na spasenje, isto jevanelje miri otueno srce sa Bogom preko krvi sa krsta, usaujui glad za Bojom Reju i enju za razgovorom sa Bogom, koje nikada nee
biti sasvim zadovoljene sve dok se s Njim ne sretnemo licem
u lice. Kao to fizika glad nagoni oveka da jede, tako i izmirenje sa Bogom, ili primanje pomirenja, motivie da duhovno
gladni istraujemo Re Boju.
Pavle kae da on najvee uivanje nalazi u krstu Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet za mene razapet i ja za
svet (Galatima 6,14). To znai da je privlanost ovog sveta
koja je nekad imala mo nad njim izgubila svoju ar. Neozbiljne TV zabave i svetovna zadovoljstva koja su nekada zaokupljala nau panju postaju nam odvratni. Mi smo okusili neto
beskrajno bolje. Srce je obuzeto istinom!
Jedite sonu breskvu, ili grejpfrut, ili kruku ili jagode,
i ustanoviete da vetaki slatki nema vie onaj ukus kakav
vam se nekada inilo da ima. Jeremijino iskustvo postae i
59
Mona dobra vest
vae: Kad se naoe rei tvoje, pojedoh ih, i re tvoja bi mi

radost i veselje srcu mojemu (Jeremija 15,16).
Da li postoji situacija kada ipak treba silom jesti? Da,
moda, ali samo kao krajnja mera. To novo iskustvo pomirenja je neto to je sam Gospod podstakao, jer On je taj koji
nas je... izmirio sa sobom. On takoe tei da to i odri. Zapazite sledei tekst koji govori o Hristovom iskustvu; ono takoe
moe postati i vae ukoliko se ne opirete:
Gospod Gospod dade mi jezik uen, da umem
progovoriti zgodnu re umornom; budi svako jutro,
budi mi ui, da sluam kao uenici. Gospod Gospod
otvori mi ui, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag
(Isaija 50,4.5).
Hristova ljubav je aktivna, a ne pasivna. On se ne dri
po strani, niti nam govori: Uzmi ili ostavi! On nas uzima za
ruku i vodi: Jer ja Gospod Bog tvoj drim te za desnicu, i kaem ti: ne boj se, ja u ti pomagati (Isaija 41,13). Nemojte se
opirati Njegovom vostvu niti odstupati od Njega! Isus je obeao da e poslati Svetog Duha kao svog Zamenika da bude sa
vama doveka (Jovan 14,16). Upravo nas On budi svakoga
jutra da sluamo, prouavamo, da se hranimo Njegovom
Reju. I ui e tvoje sluati re iza tebe gde govori: to je put,
idite njim (Isaija 30,21).
Odluite da odgovorite na Njegovo buenje, Njegove
podsticaje. Neka Davidov odgovor bude i na: Srce moje govori pred tobom to si rekao: traite lice moje; traim lice tvoje, Gospode! (Psalam 27,8).
Petar govori o ovom oduevljenom apetitu koji se u nama
raa zahvaljujui Svetom Duhu: Kao novoroena deca treba
da elite duhovno, pravo mleko (rei), da njim uzrastete za
spasenje. Ako ste okusili da je Gospod dobar (1. Petrova 2,2).
Nije to samo zapovest; to je i obeanje o beskrajnoj srei koju
60
e doneti vaa zajednica sa Gospodom. To se sve zbiva kada

okusimo koliko je Gospod dobar i milostiv.
Ova knjiga je upravo zato i napisana, u pokuaju da se taj
ukus aktivira. Od tog trenutka nadalje, apetit e se starati
sam o sebi!
Ovo ne treba da navede na pomisao da su nasumini
podsticaji nain da se prouava Sveto pismo i razgovara sa
Bogom u molitvi. Nai obroci nisu nasumini; mi imamo u
tom pogledu redovno i odvojeno vreme, i ne smeta nam kad
od svog rada ili igre odvojimo vreme za jelo. Planirajte vreme
za svakodnevno druenje sa Gospodom i njegovom Rei. Na
originalnom jeziku, Isaija 55,6.7 glasi ovako:
Traite Gospoda (obratite panju na Gospoda)
dok se moe nai; prizivajte ga dokle je blizu. Neka
bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje;
i neka se vrati ka Gospodu, i smilovau se na nj, i k
Bogu naemu, jer prata mnogo.
Moe li iko odoleti takvoj boanskoj inicijativi?
61
esto poglavlje
AKO TO NIJE DOBRA VEST,

NE MOE BITI ISTINITA
Bog voli lepe stvari, a i mi moemo nauiti da ih cenimo.
Kakva teta biti slep i gluv pred velianstvom Bojeg stvaranja!
Mi znamo za uzbuenje kad se naemo pred lepotom koju
cenimo; ali kad uvaavamo Njegovu slavnu vest spasenja, zar to
ne donosi jo vee uzbuenje? Da li je jevanelje sistem apstraktne teologije, bezlian poput nauka kakve su matematika ili hemija? Ako je tako, onda zaista moramo prisiliti sebe da se njome
hranimo, jer onda nikakva glad koja potie iz srca ne bi bila mogua! Da li je ostvarivanje spasenja isto poslovni, hladni proces
izvrenja obaveza, kao to je vaenje polise osiguranja?
Istinsko jevanelje poseduje izvanrednu lepotu, ono je
vest koja dublje i trajnije obuzima ljudsko srce nego to to
moe uiniti ljudska ljubav. Jasna novozavetna istina deluje
mnogima koji je uju svee i drugaije od bilo ega drugog. Za
njih je pravi ok kad shvate da je Isus rekao da postoji samo jedan preduslov za spasenje: Bogu tako omilje svet da je i Sina
svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni (Jovan 3,16 Karadi). Prema
ovome, na deo je da verujemo. (Grka re za verovati i imati
veru potpuno je ista). Dakle, Isus je jasno uio da se spasenje
dobija verom, i budui da nita nije dodao, oigledno je hteo
da kae da se spasenje postie samo verom.
Ovo nas nagoni da duboko uzdahnemo. Nije li neophodno da drimo zapovesti, da dajemo darove, priloge, da svetkujemo Gospodnji dan, inimo dobra dela, i tako u nedogled?
Da, ali nemamo prava da tekstu Jovan 3,16 dodajemo rei koje
On nije izgovorio.
62
Ako to nije dobra vest, ne moe biti istinita
Dalje, da li je Isus propovedao jeres samo veruj! koja

tako mnogo ljudi uljuljkuje u obmanu ne-ini-nita-i-volisvet? Ne, On je uio nekoj vrsti delatne vere, koja sama po
sebi proizvodi poslunost svim Bojim zapovestima. Takva
vera ini da vernik revnuje za dobra dela tako brojna da se
ne daju izmeriti (Galatima 5,6; Tit 2,14). Bog je ve dao dokaza o inu ljubavi i davanja. Na in vere posledica je reakcije
na tu dobru vest uz neku vrstu primerene zahvalnosti potinjavanje sebe i svega to imamo Njemu. Beskrajno mnogo
dela sledi takvu istinsku veru isto tako sigurno kao to sejanje
semena na kraju dovodi do nastajanja ploda.
Tragina je greka pretpostavljati da istinsko jevanelje
nije dovoljno strogo kad je re o delima. ista pravednost kroz
veru jedina je vest koja moe da proizvede neto drugo osim
mrtvih dela (dela uinjenih u svojoj sili i proetih koristoljubljem, oholou ili bilo kojim drugim oblikom sebinosti, sa
ciljem da se istakne sopstvena dobrota i pravednost, i zaradi
i zaslui spasenje koje je nezasluivo i predstavlja besplatni
nasledni dar prim. izdavaa).
Dimenzije ljubavi izlivene na krstu
Koja je bila mera Oeve ljubavi? Paljivo uoite glagol u

Jovan 3,16: Bog je toliko voleo... da je dao svog jedinorodnog
Sina. On Ga nije samo pozajmio, nego Ga je dao.
Lako je, po naem ljudskom prosuivanju, pretpostaviti
da nam je Isus pozajmljen kao misionar ili strani diplomata,
koji je proveo 33 godine u osami i izgnanstvu na ovaj planeti,
a onda se vratio raskoi i bezbednosti svog nebeskog doma.
Agonija na krstu trajala je samo nekoliko sati, a itava epizoda
njegovog ivota na Zemlji srazmerno izgleda kao kratkorona
sluba, ba kao to diplomata privremeno slubuje u stranoj
zemlji. Ali ova misao nije tana.
Stvarnost takve rtve znai beskrajno vie nego to veina
hriana moe da zamisli. Osveavajui, iri pogled na sve to
63
Mona dobra vest
daje uvid u istinu koja topi tvrdo srce svakog ko je bude uoio
i zavoleo.
Kad je Isus doao na ovu Zemlju kao na Spasitelj, On je
doao sa neba, On kojemu su izlasci od poetka, od venih
vremena (Mihej 5,2). On je uvek bio boanski Boji Sin, tako
da je za njega ve bila velika rtva to to je napustio nebo da bi
doao na ovaj mrani svet da strada i umre za nas. Meutim,
dao je On ak i vie. Pavle govori o sedam koraka u sputanju
do krajnjeg ponienja:
Hristos Isus... koji, ako je i bio u obliju Boijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom (nije smatrao kao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu
arni); Nego je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge,
postavi kao i drugi ljudi, i na oi nae se kao ovek,
ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, a
smrti krstove (Filibljanima 2,5-8 Karadi).
Nita u Svetom pismu ne nagovetava da je to bio samo zajam na trideset tri godine. Bila je to vena rtva. On je dao sebe
za nas za itavu venost. On zauvek nosi nau prirodu. On se
spustio nie od anela. On je zauvek na brat. Ta istina poinje
da otkriva dimenzije ljubavi koja Ga je navela da umre za nas.
Bez obzira da li ovek veruje u nju ili ne, postoji u njoj
potinjavajua sila, i srce mora u tiini zastati pred tom injenicom koja uliva strahopotovanje.
Kad god nam se prikae blaena istina da je rtva sina Bojeg vena rtva, i u potpunosti za mene, odgovor naeg srca morao
bi biti slian odgovoru izrailjskog cara koji je tiho izaao pred
Gospoda poto se pokajao u srcu (Ahav, 1. Carevima 21,27).
Verovati, prema tome, znai ceniti tu nemerljivu ljubav,
stajati sa strahopotovanjem pred njom, dopustiti da vae
ljudsko srce bude pokrenuto njom do te mere da zaboravite na
sebe i svoje sitniave ljudske elje i ambicije, da dozvolite da
64
vas ta ljubav motivie na pobonost, za koju niste ni sanjali da

je moete osetiti. Pravednost se ne ostvaruje verom i delima,
nego verom koja deluje (Galatima 5,6).
Ali, mi imamo jedan problem. Kako moemo nauiti da
cenimo tu ljubav, tako da pomenuta mona vera moe poeti
da deluje u nama? Postoji li neto vie u toj ljubavi to do sada
jo nismo videli?
Zato je vest o krstu toliko mona?
Odgovor na nae pitanje lei u razumevanju vrste rtve

koju je Isus prineo na krstu. Pavle nalazi najveu radost u njoj
zato to stvarnost te rtve reava problem pred kojim svi mogui psihijatri i psiholozi na ovom svetu ostaju bespomoni.
Problem duboke usredsreenosti na sebe. Ja sam sa Hristom
raspet na krstu, veli on (Galatima 2,19.20). Grka re u tom
smislu glasi ego. Tu jevanelje prodire do najdubljih elemenata univerzalne ljudske psihoze.
Pavle ne govori o nekoj vrsti ozbiljne mrnje prema sebi.
On je u krstu video dinaminu silu koju veina od nas nikada
nije videla. I poto je nismo videli, moemo samo da ostanemo usredsreeni na sebe i samozadovoljni u svojoj navodnoj
odanosti Sinu Bojem koji je dao sebe za nas. Sam ivot u
kome sada uivamo kupljen je Njegovom rtvom, bez obzira
da li mi to verujemo i cenimo, ili ne. Kod onih koji to cene i
dakle veruju, dolazi do osloboenja od tiranije naeg ega, a
za takve je On takoe kupio veni ivot (2. Timotiju 1,10).
ta je to tako posebno u Isusovoj smrti za nas? Milijarde
ljudi je umrlo, i mnogi su prolazili kroz patnju fizike agonije
tokom duih perioda nego On. Da li je razlika samo u linosti rtve On je bio boanska rtva (a mi koji umiremo smo
samo ljudi), tako da je Njegova smrt imala dovoljno vrednosti
da zadovolji legalne zahteve zakona?
Ma koliko ovaj sudski koncept bio taan, on ne prikazuje
Hristov krst u povoljnom svetlu.
65
Mona dobra vest
Kad se On ponizio do smrti na krstu, pretrpeo je ono

to Pavle naziva kletva zakona time to je on postao kletva
za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu. Apostol citira velikog Mojsija, koji autoritativno izjavljuje
da je svaki zloinac, osuen da umre na drvetu, automatski
proklet pred Bogom. To e rei, Bog je pred njim zalupio
vrata neba i odbio da saslua njegove molitve za oprotaj (proitati Filibljanima 2,5-8; Galatima 3,13; 5. Mojsijeva 21,22.23).
Zloinac je morao da pretrpi najvei bol usled emocionalnog
jada izazvanog potpunim oajem. Nemojte se zadravati oko
toga da li je to bili poteno ili nije. Mojsije je to rekao, i svi su
u to verovali. To prokletstvo ne odnosi se na ostala sredstva
za pogubljenje, kakva su recimo odsecanje glave ili kamenovanje.1
Otuda je razapinjanje na krst predstavljalo gala predstavu, neto poput cirkusa. rtvu je Bog bio otpisao i svi su je
mogli muiti voeni sadistikim porivima. Ako ste vi kao posmatra poboan ovek, to znai da morate pokazati da se
slaete sa Bojom kaznom i da ga takoe prokunete, i uinite
sve to je u vaoj mogunosti da biste uveali njegove muke.
Ako ne mrzite i ne proklinjete jadnika na krstu, vi pokazujete,
prema Mojsiju, da se protivite Bogu.
Dok je Isus visio na krstu, ljudi su Ga upravo tako videli.
Mislili su da im je dunost da Mu upuuju pogrde. Nemojte mi rei da je On bio dovoljno pametan i obaveten da bi
ga takve kletve uznemirile. Pavle dodaje da je Bog onoga
koji nije znao greha... uinio grehom za nas (2. Korinanima
5,21). On je i te kako oseao posledice te kletve koja je po pravu pripadala nama, i to Ga je ubilo.
1 Niko ne zna da li su u vreme pre hrianstva neke razapete rtve ispoljile
veru u Spasitelja koji e doi. U sluaju da je tako, kletva bi bila uklonjena
sa njihove due, jer bi oni osetili nadu u Hrista kao Jagnje koje je zaklano
od postanka sveta (Otkrivenje 13,8). Razbojnik razapet sa Hristom sigurno
je znao za tu nadu.
66
Biblija govori o dve razliite vrste smrti, i ne smemo pogreno shvatiti smrt kojom je Hristos umro. Ono to mi zovemo smru Biblija naziva snom, ali ona prava naziva se drugom smru (1. Solunjanima 4,13-15; Otkrivenje 2,11; 20,14).
To je smrt u kojoj stradalnik ne vidi ni zraak nade zato to se
osea potpuno odbaenim od Boga, a to je oseanje ispunjeno
uasom da se nalazi u potpunoj tami, neiskazani bol boanske osude posle koje ne moe oekivati odbranu, vaskrsenje
ni nadanje.
I vie od toga, to je smrt u kojoj ovek osea punu teinu
krivice zbog greha, oganj samoosude i potpunog gaenja prema sebi koji gori u svakoj eliji bia. Takva osoba nema oseaj
nevinosti. Takva smrt je ono prokletstvo koje pominje Mojsije.
Otkad je nastao svet, nijedna ljudska dua nije do sada umrla
tom drugom smru ili pretrpela oseaj potpune odbaenosti
od Boga izuzev Isusa. Zato je On postao kletva za nas (Galatima 3,13). ak su i hiljade razapetih rtava u rimsko doba
bile poteene pune svesti o tami koju je Isus osetio, jer je On
uvek bio istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka koji
dolazi na svet [engleski prevod] (Jovan 1,9).
Niko drugi nije nikada bio fiziki i duhovno sposoban
da oseti punu teinu te krivice greha ili da u potpunosti shvati
gubitak nebeske slave. ak ni nae poznate serijske ubice koje
povremeno zavre na elektrinoj stolici nisu jo umrle drugom smru. Nijedno izgubljeno ljudsko bie ne moe da oseti
taj puni teret sve dok nebeski Prvosvetenik jo uvek slui kao
Zamenik ljudskog roda, jer On je jo rtva pomirenja... za
grehe celoga sveta (1. Jovanova 2,2).
Biblija nam daje jedinstveni uvid u prirodu Hristove
smrti. Dok sam nedavno ponovo itao tri glavna dela poznatih biblijskih naunika o prirodi ljubavi agape, bio sam impresioniran to nijedan od njih nema dublji uvid u krst od
apostola Pavla. Prema njegovom shvatanju, na Spasitelj nije
mogao da vidi dalje od groba. Kad je uzviknuo: Boe moj,
67
Mona dobra vest
Boe moj, zato me ostavi? On je to stvarno i mislio. Nije

to bio glumev tekst koji treba izrecitovati na odreeni znak.
Nada Mu nije pokazivala Njegov izlazak iz groba u svojstvu
Pobednika, niti Mu je govorila da je Otac prihvatio Njegovu
veliku rtvu. Isaija kae da je On dao duu svoju na smrt
(Isaija 52,12). Hristos je u potpunosti osetio patnju grenika
kad vie ne bude bilo milosti da zastupa greni ljudski rod.
Ljubav koja prevazilazi razum
U Efescima 3,14-19 moemo pokuati da izmerimo neke

od dimenzija ljubavi otkrivene na krstu, onako kako ih je
Pavle video:
Radi toga preklanjam svoja kolena pred Ocem
Gospoda naega Isusa Hrista... da budete u ljubavi
ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima
mogli razumeti ta je irina, i duina, i visina, i dubina i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae
saznanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boje.
a) Pavle ne brine o tome da li mi radimo ovo ili ono, nego
se moli da neto shvatimo. On zna da e, ukoliko dokuimo
znaenje krsta, nova motivacija obuzeti nae srce, da emo sve
initi ispravno, ak i ono dobro to smo mislili da ne moemo.
Prouavanje Svetog pisma i molitva postaju zadovoljstvo. ak
e i rtvovanje postati uivanje.
b) Da bi Hristos boravio u naem srcu verom, potrebno
je da budemo u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni. To je jo jedan nain da se vera definie kao prihvatanje te ljubavi srcem.
c) Dimenzije te ljubavi su visoke kao nebo, duboke kao
pakao, iroke kao ljudski rod, tako daleke kao potrebe vaeg ili
nekog drugog srca.
d) Mogue je da mi ve sada verom znamo ono to prevazilazi saznanje. Nemojte ekati na venost da ponete to da
68
cenite! Nemojte ve sad naprezati svoj um i srce da to shvatite

jer jo niste ni zakoraili u veni ivot. Veni ivot nije materijalna, senzualna orgija kako mnogi muslimani zamiljaju nebo;
on poinje danas sa novom duhovnom svesnou.
Naa ljudska srca su tako mala i tako skuena zbog samoljublja i ljubavi prema svetu da jednostavna pria o krstu
prosto prelee preko naih glava. Naa siuna srca treba da se
raire, kako se to David molio: Putem zapovesti tvojih trim,
jer si rairio srce moje (Psalam 119,32).
Neko veoma bitan, sam apostol Pavle, molio se za vas i
mene da se pridruimo svima svetima u razumevanju ove
dragocene stvarnosti. Odgovor na Pavlovu molitvu predstavlja prodor jevaneoske poruke do nae svesti. To razreava
problem nae opte ljubavne afere sa naim egom.
Zato ova istina nije bila

shvaena kao to zasluuje?
Sotona zna da e ljudska bia, ukoliko budu cenila dimenzije te ljubavi otkrivene na krstu, biti ispunjena do sve
punoe Boje, kako se to Pavle molio (Efescima 3,19). Otuda
neprijatelj hoe da je baci u zasenak i da je pomrai.
Ovo je bio glavni posao malog roga iz knjige proroka
Danila, opisanog u poglavljima 7 i 8, i zveri i Vavilona iz
Otkrivenja (Danilo 8,9-13; 7,25; Otkrivenje 13,1-8; 14,8; 17).
Dosta davno u prvim vekovima, ta otpala sila nastojala je da
izopai ovu istinitu misao od sutinske vanosti za opravdanje
verom.
Moda je njen najuspeniji metod bio da izmisli doktrinu
o prirodnoj (uroenoj prim. izdavaa) besmrtnosti ljudske
due, poto je navela gotovo celi svet da u to poveruje. Ta ideja
je inae potekla iz paganstva a usvojili su je hriani iz prvih
vekova koji su zastranili od novozavetnog uenja.2
2 Biblija ui da je ovekova priroda smrtna i da Bog jedini ima besmrtnost (1. Timotiju 6,16). Besmrtnost obitava u Hristu i bie preneta na ver-
69
Mona dobra vest
Ta la imala je razorni uticaj na opravdanje verom, jer ga

neutralie. Savremeno samozadovoljstvo koje obuzima crkve
irom sveta dolazi od popularnih lanih koncepata o jevanelju koji su povezani sa tom paganskom idejom. (Besmrtnost je samo u Isusu Hristu, data prilikom vaskrsenja. Ona
nije uroena, ako je odvojena od Hrista. Izgubljeni je nikada
nee imati).
Lako moemo videti kako ta ideja deluje borei se protiv
istinske vere. Ako je dua prirodno besmrtna, Hristos ne bi
mogao da umre za nas! U stvari, ako je dua prirodno besmrtna, ne bi bilo takvog neeg kao to je smrt, a Pavle ne bi bio u
pravu, govorei da je Hristos umro za nae grehe po Pismu
(1. Korinanima 15,3). Hristova slavna rtva se automatski
svodi na nekoliko sati fizike i mentalne patnje, dok Ga nada
krepi. Tako pagansko-papska doktrina silno umanjuje irinu i duinu i dubinu i visinu Hristove ljubavi. Ona Njegovu
agape svodi na dimenzije ljudske ljubavi koja je motivisana
brigom o sebi i nadom na nagradu.3
Lane ideje proizvode slabo iskustvo
Rezultat je razvodnjavanje ideje vere do sebine potrage

za sigurnou potrage za nagradom na nebu. Najuzvienija mogua motivacija ostaje isto tako samoiva. Sve paganske
religije usredsreene su na sebe u svom obraanju ljudima. I
nike prilikom Njegovog dolaska kad se ovo smrtno obue u besmrtnost
(1. Korinanima 15,53-55). Ono to mi zovemo smru Isus naziva snom
kad kae da je na prijatelj Lazar... zaspao...Tada im Isus ree otvoreno:
Lazar je umro (Jovan 11,11.14). Pavle takoe govori o umrlima kao onima
koji su usnuli u Isusu. Jer ovo vam kazujemo reju Gospodnjom da mi
koji ivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg neemo pretei one koji su
usnuli. Jer e sam Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boju
sii s neba, te e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi koji
preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh u susret
Gospodu; i tako emo svagda biti sa Gospodom. (1. Solunjanima 4,15-17).
3 Videti Natural Iimmortality: A Key Deception, by Alexander Snyman (915
Parks Avenue, SE, Paris, OH 44669).
70
veoma malo hrianskih crkava moe da prevazie tu pagansko-papsku ideju o prirodnoj besmrtnosti.
Uprkos velikoj iskrenosti ljudi, sve dok im je um zaslepljen na taj nain, oni ne mogu da cene dimenzije ljubavi na
krstu, a posledica je da nisu ni u stanju da u potpunosti cene
istinsku novozavetnu pravednost kroz veru. Rezultat mora
biti iroko rasprostranjena mlakost, duhovna oholost, zadovoljstvo sobom i podreenost egocentrinosti. Strah se kao
motivacija uvek pomalja ispod povrine. Druga strana medalje, nada na nagradu, podjednako je sebina motivacija. Kad
iskrivimo samu veru da postane samoiva, jevanelje biva paralizovano.
Najbolje to je mogao u svoje vreme, Luter je shvatao
dinamiku vere kao prihvatanje ljubavi agape srcem, a ipak je
propustio da potpuno odgovarajue razume njene dimenzije
u celini. A posle njegove smrti, njegovi sledbenici ubrzo su
se vratili pagansko-papskom konceptu uroene besmrtnosti.
To nipoto ne znai da neki pojedinci ne ispoljavaju iskrenu
odanost Hristu mada prihvataju lano uenje o prirodnoj besmrtnosti, ali izuzeci samo potvruju pravilo. Kad god se neka
paganska ideja uvue u Crkvu, siguran rezultat je opti gubitak revnosti za Hrista.
Novozavetno jevanelje poinje da preseca veze koje nas
spajaju sa tim gubitnikim gleditima, da bismo ponovo otkrili ono to su videli Pavle i apostoli. Trostruka aneoska vest iz
Otkrivenja 14 prorie to vaspostavljanje istine.
Uronimo dublje u novozavetnu ideju dobre vesti.
71
Sedmo poglavlje
AKO JE NE RAZUMETE,
ONDA NIJE JEVANELJE
Postoje dve oprene greke koje se obino ine kad je u
pitanju jevaneoska vest:
a) Mnogi pretpostavljaju da je to ona ista vest koju su
celog svog ivota sluali u crkvi i prilikom evangelizacija radi
probuenja vere. Skoro svi veruju u nju i niko joj se, osim ateista i komunista, ozbiljno ne suprotstavlja. Uh! Obnovljeno
zanimanje za jevaneosku vest je kao ponovno pronalaenje
toka. Otkuda to uzbuenje?
b) Druga zabluda jeste pretpostavljati da, poto je drugaije, jevanelje mora biti teka, sloena teoloka slagalica koju
malo njih moe da rei.
Obe ideje su pogrene. Neto malo razmiljanja moe
nam odmah pokazati zato.
a) Otkrivenje opisuje kako se veno jevanelje upuuje svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu...
snanim glasom, doivljavajui trijumf u zavrnom pokretu
koji ima veliku vlast i obasjava Zemlju slavom (Otkrivenje 14,6-12; 18,1-4). Od pet milijardi ljudi na planeti, 3,5 milijarde nisu uopte hriani, a i od onih koji tvrde da jesu samo
jedan mali procenat izgleda donosi rod jevanelja promenjen ivot. Mnogi koji ispovedaju hrianstvo pretpostavljaju da je njihova doktrina o opravdanju verom ona ista koju
ui Sveto pismo. Ali Otkrivenje takoe prikazuje Hrista kako
govori svojoj Crkvi u naim danima da je siromana mada
sebe smatra bogatom (Otkrivenje 3,14-17).
Kad bismo stvarno bili bogati u svom shvatanju jevanelja, zar ne bi svet do sada ve uo tu vest? Pavle kae da je
jevanelje sila Boja na spasenje. Ono je ve jednom preo-
72
Ako je ne razumete, onda nije jevanelje
krenulo svet kad je bilo objavljivano u svoj svojoj istoti (Rimljanima 1,16; Dela apostolska 17,6).
Ovo poglavlje treba isto tako da dokae da ni (b) ne moe
biti tano. Vest je jednostavna, ak je i dete moe razumeti.
Jedina potekoa ogleda se u tome to na duboko ukorenjeni ljudski ponos mora biti uklonjen. Istinska pravednost kroz
veru uvek obara slavu oveka u prainu, ukljuujui i slavu
koju uitelji i propovednici smatraju tako primamljivom.
Istorija Bojeg postupanja sa Njegovim narodom dokazuje da je On izabrao ono to je pred svetom ludo da time
posrami mudre... I to se u svetu smatra neplemenitim i prezrenim Bog je izabrao, i ono to se smatra ni za ta da uniti
ono to vai kao neto, da se niko ne pohvali pred Bogom (1.
Korinanima 1,27-29).
I dete moe videti i razumeti jasnu razliku izmeu istinske pravednosti kroz veru i njenih vetih falsifikata; oni koji
su mudri u svojim oima to svakako ne mogu. Samo e oni
koji su gladni i edni pravednosti (kroz veru) biti ispunjeni
(Matej 5,6).
Osnovna razlika je u motivaciji
Postoje uglavnom tri pobude koje podstiu ljude da postanu hriani:

a) elja da se obezbedi nagrada na nebu. Svi mi naravno
elimo da tamo dobijemo mesto. Taj motiv nije rav, ali nije
ni delotvoran, zato to ne traje dugo. Sotona moe pronai nain da nas natera da zaboravimo tu ambiciju. Ako je nada na
nagradu razlog zato sluimo Hristu, obmanjiva e izmisliti
iskuenje koje e na kraju nadvladati tu elju. On zna da mi
imamo odreenu cenu i neprestano e nam slati ponude sve
dok nas ne natera da popustimo. Mi emo pristati na prodaju
zbog neke sebine pobude, moda podstaknuti strahom, zato
to vie volimo jednu pticu u ruci, to jest navodnu telesnu sigurnost, nego dve na drvetu Bojih obeanja.
73
Mona dobra vest
b) Strah da emo biti izgubljeni i nai se u paklu. To

je druga strana istog novia. To je takoe prirodan oseaj.
Strahujui od smrti mi smo svi celog ivota bili u ropstvu
(Jevrejima 2,15). Ovaj motiv takoe nije lo, ali ni on ne moe
da proizvede istinsku nesebinost karaktera. On e isto tako
doiveti neuspeh pred jakim primamljivim iskuenjem. Znajui da mi imamo konanu cenu, sotona moe smisliti iskuenje vrsto povezano s nekim neposrednijim strahom koji e
ponititi budui strah od izgubljenosti.
To e najzad biti uasan test u vezi sa igom zveri (videti Otkrivenje 13,11-18; 14,9.10). Postoji opasnost da mnotvo povrnih hriana podlegne iskuenjima, sem ukoliko ne
dobiju duhovnu pomo. To je razlog za pojavu posebne vesti
treeg anela iz Otkrivenja 14.
c) elja za linom koristi ovde i sada. Ovo je takoe prirodno i shvatljivo. I ako je predstavljanje veto, prodavanje
Boga, kao to pametni prodavac uspeva da zadovolji potrebe
potroaa, moe proizvesti jevaneoske rezultate koji izgledaju dobri ovde i sada. Ali, da ponovimo, ovakva motivacija ne
moe proizvesti nita vie od pobonosti kakvu vidimo u savremenoj popularnoj religiji. ak i ako krstimo milijardu ljudi
sa tom motivacijom, neemo ubrzati dolazak Gospodnji zato
to to ne moe da pripremi narod za Njegov povratak.
Uzrok mlake pobonosti
Upravo takve pobude uzrokuju danas laodikijsku mlakost u pobonosti, i na kraju e nas podstai da sve prodamo
svom vrlo mudrom neprijatelju, kad ovaj bude smislio svoje
konano kuanje. Taj konani sud bie strog, kada se mnotvo
koje je do tada delovalo kao penica pokae kao pleva koju
raznosi vetar. (Uporediti Jeremija 23,28; 1. Korinanima 3,1115).
Oni koji objavljuju jevanelje mogu biti poput prodavaca
jer svoj metod rada pozajmljuju iz repertoara popularnih me-
74
toda poslovnih ljudi: razvijete u potencijalnom kupcu oseaj

potrebe, a onda ga ubedite da mora da kupi va proizvod kako
bi zadovoljio tu potrebu; pokaete mu kako e va proizvod
zadovoljiti njegovu zaokupljenost sobom. U odbranu ovakve
motivacije moe se rei da je esto koriena u prolosti, ak
i u biblijskim vremenima. Ali to ne znai da e ona pripremiti
narod za Hristov povratak.
Zar ne vidimo ta se dogaa? Sredite naeg interesovanja uvek ostaje nae ja, taj nezgodni ego. Uzastopni pozivi
da svoj pogled skrenemo sa sebe na Isusa ostaju zaludne rei.
Gledanje u Isusa uvek biva u okviru zaokupljenosti sobom
i nesigurnosti. Tako duboki koren straha ne biva iupan, ve
prodire jo dublje.
Nasuprot tome, motiv na koji poziva novozavetno jevanelje jeste krstom nadahnuta vera. To je daleko bolji nain.
Pavle kae Galatima da je u njegovom propovedanju Hristos
pred oima naslikan kao raspeti. Njihov odgovor bio je
izvanredan. Dok su sluali, njihove ui pretvorile su se u oi i
oni su sagledali znaaj injenice da je Sin Boji umro za njih.
Bila je to propoved o veri (1. Korinanima 2,1-4; Galatima
3,1-5). Pavle je nauio gorku lekciju iz svoje skoro neuspele
misije u Atini. Kad je doao u Korint, rekao je: Jer sam odluio da meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga.
Apostoli su poeli da prikazuju Boje delo u rtvi na krstu
umesto ovekove potrebe za linom sigurnou. Tako su uspeli
da zaobiu uobiajene pobude srca usredsreene na ovekov
ego, neposredno se obraajui skrivenom oseaju enje za
saznanjem, strahopotovanja i iskrene zahvalnosti koju fantastina Boja ljubav moe da podstakne u ljudskom srcu. Sposobnost da damo odgovor usaena je u svakome od nas, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio (Rimljanima 12,3).
Tu meru (metron, na grkom) mogu ilustrovati pomou
svoje Honde. Kupio sam jednostavan model Dejn i sam instalirao radio. Iako radio nije predstavljao standardnu opremu,
75
Mona dobra vest
bilo mi je drago to sam ustanovio da su proizvoai Honde

ugradili u kola metron ili sposobnost prihvatanja radio aparata.
Postojao je otvor predvien za njegovo instaliranje, ak rupe
pripremljene za zvunike, ukljuujui kablove. Nijedno ljudsko bie nije roeno sa ve ugraenom boanskom ljubavlju
ona se mora uneti i instalirati. Ali je Bog u nas ugradio sposobnost da nauimo da je cenimo, kako bismo je mogli primiti.
Tako je sejanje semena zahvaljujui propovedi o veri
stvorilo rane hriane koji nisu bili mlaki. Mnogi su rtvovali
sve to su imali za Njega koji je sve rtvovao za njih, pevajui
himne dok su kao muenici odlazili u arene. Istinska jevaneoska vest vaspostavlja tu motivaciju usredsreenu na Hrista.
Ona pravi jasnu razliku izmeu biti pod zakonom i biti pod
blagodau (Rimljanima 6,14.15).
Dva oprena stava:

pod zakonom i pod blagodau
Izraz pod zakonom obino se shvata kao pod osudom

zakona. Iako je to s jedne strane tano, s druge strane to je
samo delimino tako. Kad je Hristos umro, On je za sve okusio smrt, plativi kaznu za greh svakog oveka (Jevrejima 2,9).
U zakonskom smislu, dakle, On je ve preuzeo osudu zakona
koja je bila namenjena nama. Tako je ovo popularno gledite
biti pod zakonom svedeno na besmislen izraz. Da bismo razumeli ta znai biti pod zakonom, moramo otkriti znaenje
neeg suprotnog tome biti pod blagodau.
Kada bi neko rizikovao svoj ivot da vas spase od smrti, i
vi shvatite kako bi uasno to moralo biti i koliko bi se on izloio
opasnosti zbog vas, vi biste posle toga uvek oseali da ste pred
njim u obavezi, oseali biste zahvalnost koja bi vas motivisala da
za njega uinite ono to moete. Vi ne biste pomiljali da od njega traite nagradu, nego biste eleli da vi njemu date nagradu.
Biti pod blagodau znai imati novu motivaciju podstaknutu velikom zahvalnou zbog Hristove ljubavi prema nama.
76
Od sada (engl. prev) moramo prestati da raunamo cenu onoga to rtvujemo za Njega, da postavljamo pitanja o tome koliko mnogo ili koliko malo On oekuje od nas, ili pak ta je to
najmanje to moemo rtvovati da bismo dobili svoju nagradu.
Naa detinjasta pitanja da li je ovo ili ono greh koji e nam
onemoguiti da dospemo u nebo stvarno deluju kao sitniava.
Mi sada zaboravljamo da se borimo za nagradu, za zvezde u
mojoj kruni, i bivamo zaokupljeni nastojanjem da On bude
krunisan kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.
Takva je bila motivacija koja je privlaila rane hriane.
Da li je Sin Boji dao sebe za mene, umirui kao zloinac na
rimskom krstu, okusivi moju drugu smrt u vidu odbaenosti od Boga? O, morau nadalje da ivim za Njega! Rezultat:
divna, nemerljiva pobonost, potpuno liena samoivog legalizma (uporediti 2. Korinanima 5,14.15, 11,23-30).
Biti pod zakonom jednostavno je suprotnost pomenutom: ona znai biti obuzet oseajem ja-to-moram-da-uradim
ili moram-da-budem-verniji, ili trebalo-bi-vie-da-rtvujem,
ili moram-vie-da-itam-Bibliju-i-da-se-vie-molim, ili pak
trebalo-bi-vie-da-svedoim, itd. Najdublja pobuda je uvek
strah da ne budemo izgubljeni ili nada na nebesku nagradu, ili
traganje za veom sigurnou ovde i sada.
Tako se motiv pod zakonom za zdravije ivljenje izrodi
u traganje za duim, srenijim ivotom kojim bismo bili zadovoljni ovde i sada, umesto da imamo jasniji um i zdravije telo
ime bismo sluili Onome koji je umro za nas.
Pretpostavite da naiem na privlano iskuenje da uinim preljubu. Ako kaem NE iz straha od herpesa ili AIDS-a,
ili iz straha da to ne saznaju pastor ili crkveni odbor ili moji
prijatelji, ili moja supruga uinio sam ispravno delo, ali iz
pogrenog razloga. To bi bila motivacija pod zakonom.
Meutim, ako kaem NE kao to je to Josif uinio u Egiptu Kako bih uinio tako grdno zlo i Bogu zgreio zato to
ne mogu da podnesem misao da nanesem sramotu Hristu, da
77
Mona dobra vest
pridodam Njegovom bolu, mene tada podstie nova motivacija; ja sam onda pod blagodau.
Jednostavnost opravdanja verom
Da li je opravdanje verom samo zakonska izjava koju je

Bog dao, udaljen od nas milionima svetlosnih godina? Da li
to ima ikakve veze sa naim ljudskim srcem? Kad donesemo
odluku da prihvatimo Hrista, da li time stavljamo u pokret
nebesku maineriju? Da li se upravo tada nae ime unosi u nebeski kompjuter a naa vena polisa osiguranja stavlja na na
raun? Da je tako, ispalo bi da je naa odluka pokrenula proces
zakonskog oslobaanja od osude. Tu bi mogao da se provue i
neki element ponosa; mi smo zapoeli proces koji je nae spasenje uinio delotvornim! Kad doemo na nebo, mogli bismo
se hvalisati da smo tu zato to smo se odluili za Hrista.
A to je poslednje uporite legalizma koje, ini se, tako teko prepoznaju savesni hriani. Nasuprot tome, Novi zavet ui
da se sveti spasavaju zahvaljujui Hristovoj odluci da ih spase.
Oni su jednostavno odluili da Mu se ne opiru!
U istinskoj veri ne moe biti ponosa ili hvalisanja. Pavle
je razumeo kako svi mi uestvujemo u krivici svega sveta,
kako su svi ... zgreili, kako smo svi upleteni u Adamov greh.
Svi su (podjednako) zgreili (Rimljanima 3,19.23; 5,12).
Tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili. Niko od
nas nije roen bolji od bilo koga drugog. Kao to su svi lavovi po prirodi ljudoderi, tako su sva ljudska bia po prirodi
u neprijateljstvu s Bogom (engl. prev), a kako je svako ko
mrzi svoga brata ovekoubica, automatski smo svi podjednako po prirodi krivi za razapinjanje Sina Bojeg (Rimljanima 8,7; 1. Jovanova 3,15). Tako govori Pavle. Jedan savremeni
engleski pisac izraava tu istinu veoma pronicljivo:
U osnovi postoji samo jedan greh pobuna
ljudske protiv Boje volje. U onoj meri u kojoj je
78
moja volja pobunjenika, ona je u saglasju sa svakim

ubistvom, silovanjem ili ugnjetavanjem koji se danas
ine u svetu. Moja sopstvena sebina dela koja danas
inim, ma koliko neznatna ona meni izgledala, ipak
me svrstavaju na stranu onih ija senzacionalna dela
svireposti ili poude javno oglaavaju pobunu ljudske
volje. Ona me duboko i sauesniki povezuju sa ubicama, varalicama i razvratnicima. I ja sam, ba kao
i oni, u pobuni. I ja, poput njih, sluim sebi, moda
samo neto opreznije i manje primetno, jer sam osetljiviji od njih na zemaljsku cenu preterivanja u tom
pogledu ali koliko Bogu znai ta dodatna svetovna
opreznost i vetina prikrivanja? On danas posmatra
s neba ljudski rod koji se odluuje za poslunost ili
neposlunost. Nema tree mogunosti, nema zone
utanja izmeu hvalospeva i huljenja. Svakim svojim
postupkom mi ili hvalimo Boga ili na Njega hulimo.1
Meutim postoji i dobra vest u onome to Pavle govori
i to na prvi pogled deluje obeshrabrujue. Ba kao to su svi
sagreili, nastavlja on, tako se i svi opravdavaju zabadava
njegovom blagodau. Nebeska mainerija je ve u pokretu, i
to mnogo pre no to vi odluite da sluite Gospodu! Poto je
opravdanje zabadava, mora biti da je svako ukljuen; inae,
ono ne bi bilo besplatno.
Sam Bog je preuzeo inicijativu Hrista je postavio kao
rtvu izmirenja njegovom krvlju ... da se pokae njegova
pravednost (Rimljanima 3,25). I zapazite da upravo krv
vri izmirenje.
rtva pomirenja menja neije neprijateljstvo ili otuenost u prijateljstvo. Nije smisleno rei da Hristova rtva treba
da umilostivi Oca, zato to nas je On ve toliko voleo da je dao
Hrista za nas. Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega
1 H. Blamires, The Will and the Way str. 60-63.
79
Mona dobra vest
jedinorodnoga dao (Karadiev prevod). Upravo je On poslao Hrista na krst, tako da e Hristos kad bude podignut...
privui sve ljude k sebi, kad budu videli njegovu prolivenu krv
(engl. prevod) (Jovan 3,16; 12,32).
Niti ima smisla rei da ta krv vri pomirenje za avola, ili
da ga ona potkupljuje da bi postao dobar. On je jo uvek na
neprijatelj. Ko onda biva izmiren tom krvlju? Neki govore da
je u pitanju hladni legalistiki manevar zakon je zadovoljen
ili pravda biva umilostivljena. No, ma koliko tano bilo to legalistiko shvatanje, dobra vest nam govori o neem toplom
to pokree srca. Zakon ili pravda su apstraktni entiteti, bez
srca sa mogunou oseaja. Mi pak imamo srce koje moe da
oseti i ima potrebu da bude pomireno. Mi bivamo izmireni,
podstaknuti pogledom na tu krv.
Kad grenik prestane da se opire i dopusti da mu krst
omeka srce, on se miri sa Bogom, a to znai da biva promenjen. Sada dolazi do opravdanja verom. To je proces koji ga
ini potpuno poslunim Bojem zakonu. U prolosti, on je bio
neposluan i sebian. Jo uvek ima grenu prirodu, ali sada deluje vera i on ne zadovoljava sebine nagone. On ih razapinje.
On vie nije sebian. Nema vie ni pomisli o nagradi za sebe.
Prethodno rob sebinom strahu i grehu, sada robuje Hristovoj
ljubavi i pridruuje se Pavlu govorei: Ljubav Hristova nagoni nas (2. Korinanima 5,14 engl. prev). Eto to znai biti pod
blagodau. On pobeuje kao to je Hristos pobedio.
Delo koje se ostvaruje

putem opravdanja verom
a) Ono ini da vernik postane posluan Bojem zakonu,

ali ne iskorenjujui njegovu grenu prirodu, nego osposobljavajui ga da odnese pobedu nad njom.
Sveto pismo kae da Bog opravdava bezbone (Rimljanima 4,5). To ne znai da On zatakava grenikova zlodela, da bi
80
se ovaj mogao uraunati u pravednike iako je u stvari nepravednik; to znai da On ini da ovek izvruje zakon (Rimljanima 2,23; Jakov 4,11). Kad Bog bezbonu osobu proglasi pravednom, ta osoba postaje posluna. I to ne samo spolja tako
to se njeno ponaanje usklauje sa zakonom, dok unutranjost srca ostaje zla. Srce se miri sa Bogom! Otuda nema uzvienijeg stanja od stanja opravdanja. Ono ini sve to Bog moe
da uini za oveka koji sam po sebi ne moe postati besmrtan,
jer se to ostvaruje samo prilikom vaskrsenja. Naravno, vera i
potinjavanje Bogu neprestano su prisutni kako bi se zadrala
pravednost da bismo ostali posluni.
Re Boja koja govori o pravednosti proizvodi pravednost.
Kada grenik veruje u tu re i prima je u srce verom, pravednost Boja poinje da donosi rod u njegovom ivotu. A poto iz
srca izlazi ivot, sledi da taj novi ivot biva na taj nain zapoet
u njemu, a to je ivot poslunosti u odnosu na Boje zapovesti.
Posveenje je doivotni proces duhovnog rasta i sazrevanja, ali
nam nikada ne daje pravo na nebo. To pravo pripada i dalje
opravdanju verom; saobraavanje je posveivanje.
b) Spasonosna vera je mona
Uobiajena definicija vere je poverenje, pouzdanje,
uvebavanje sopstvene volje da se dri obeanja o sigurnosti.
Mi verujemo policiji zato to se bojimo da hodamo ulicama
bez nje; uzdamo se u banke jer ivimo u strahu gde da sakrijemo svoj novac; imamo poverenja u osiguravajue drutvo
zato to se plaimo da nam kua ne izgori a kola se pretvore u
olupinu. U svakom ovom primeru, pouzdanje poiva na unutranjem strahu od linog gubitka. Da li je vera u Hrista isto
tako usmerena na sopstvenu linost?
Ne novozavetna vera. Kad su apostoli eleli da govore o
svom pouzdanju, oni su imali na raspolaganju grke rei da
izraze tu ideju: peitho ili elpizo. Meutim, oni nikada nisu
81
Mona dobra vest
pomeali veru sa poverenjem usmerenim na sebe.2 Za njih je

vera predstavljala zahvalnost ljudskog srca za velianstvenu
ljubav otkrivenu na Hristovom krstu (Jovan 3,16; Galatima
5,6, itd). Razume se, vera ukljuuje element pouzdanja, ali to
je samo deo kolaa, ne ceo. Nema ni trunke sebinosti kad je
re o iskrenoj veri!
c) Istinsko opravdanje verom nema smisla ako je odvojeno od razumevanja proetog zahvalnou da nam je Hristos
priao toliko blizu.
Prvi apostoli jasno su shvatali kako je Hristos uzeo na
sebe nau prirodu. Ali u vekovima koji su usledili, neki ljudi
koji su se suprotstavljali dobroj vesti nastojali su da Ga prognaju daleko od nas, da uklone Njegovo genetsko naslee nae
prirode. Rimokatolika dogma o bezgrenom zaeu tei da
Ga udalji od nas izjavljujui da je Njegova majka, Devica Marija bila odvojena od ljudskog roda.3 (O tome emo podrobnije raspravljati u 10. poglavlju).
Jadna pala ljudska bia ne nalaze snage u sopstvenom
telu koja bi ih osposobila da dre Boji zakon. I tako Bog pripisuje vernicima Hristovu pravednost, koji je bio u obliju
grenog tela tako da bi se pravednost koju zakon zahteva
mogla ispuniti u njihovom ivotu (Rimljanima 8,3.4). Hristos
je uzeo na sebe ovekovu prirodu, a pripisae i dodeliti sopstvenu pravednost onima koji veruju, to jest, koji cene Njegovu rtvu. Jedinstvo sa Hristom na taj nain postaje vie od
puke teoloke formule.
Novozavetno opravdanje verom daje nadu beznadenima,
jaa slabe, i daruje ivot onima koji su mrtvi u grehu. Ali, da ova
istina ne padne sluajno u zabludu rimokatolikog gledita koje
2 Grka re za veru glasi pistis , a glagol imati vere je pisteuo.
3 Uporediti Fulton Sheen, The World s First Love, (New York: McGraw-Hill,
1952), str. 10.
82
tvrdi da je opravdanje zasnovano na zaslugama, da sebe moemo uiniti pravednim? Ta dva gledita se toliko razlikuju kao
no i dan. (Raspravu o tim suprotnostima nai ete u Dodatku.)
Veno jevanelje iz Otkrivenja 14 probija vekovnu maglu
katolicizma, pravoslavlja i protestantizma i ini da jasnije sagledamo suncem obasjanu novozavetnu istinu.
Kako dobra vest proima boansku poruku
Takozvano jevanelje bez dobre vesti predstavlja falsifikat. Osnovna tema apostolske poruke je radosna vest
(videti Dela apostolska 13,32-34). Ona ljudima nije pruala
lano obeanje o uzdanju u sopstveno iskustvo. Sutina njihove vesti bila je koliko je Bog veran, poverenje u Njega. (Videti
Rimljanima 8,26-39, na primer).
Na problem je naa udaljenost od Boga usled nae krivice i iskrivljenog vienja Njegovog karaktera. Nevolje i razoarenja bude loa oseanja. Zato On ne ini vie da bi nam
pomogao? Pavle se usrdno moli: Pomirite se s Bogom, verujte istinu o Njegovom karakteru, dopustite da vas Hristova
krv opere da biste bili isti, izleite se od neprijateljstva i neka
se ukloni vaa krivica (2. Korinanima 5,20). Tada vera moe
stupiti u akciju, inei mona dela pravednosti u vaem ivotu.
Sada je vreme da pristupimo dakle slobodno prestolu
blagodati gde emo sigurno nai blagodat za vreme kad nam
zatreba pomo, zato to je i na Spasitelj osetio tu potrebu u
vreme nevolje (videti Jevrejima 4,14-16). Isto iskuenje koje
pritiska vas, dotie se i Njega. Njegove rane su uvek svee, i On
svagda ivi da bi posredovao za vas.
Bez obzira koliko sotona ratovao protiv nas, napadajui
nas tamo gde je telo najslabije, mi moemo boraviti u senci
Svemonoga, i posedovati puninu Boje snage.
Kako to da se sunce ne pomera sa svog mesta? Dri ga
mona re Spasiteljeva, inei da ono nastavlja svojim uobiajenim putem. A ta ista sila treba da dri i vernika u Isusu.
83
Mona dobra vest
Stoga naglasak jevanelja nije na onome to mi moramo

uiniti da bismo bili spaseni, nego na injenici da moramo verovati. A u ta moramo verovati? Uvek u dobru vest.
Postoji posebna sila sadrana u pratanju. Mi stiemo
vrlo malo samopotovanja ako nam Bog samo prata. Kada bi
sve to On ini za nas bilo da oprosti ili opravda nae grehe, mi
bismo i dalje morali nositi prljavtinu duboko u svojoj dui.
Ali se krv (novog) saveza ... prolila za mnoge radi oprotaja
grehova. Oni treba da budu izbrisani. Istinski oprotaj ini vie
od pratanja. On e nas oistiti od svake nepravednosti (Matej
26,28; Dela apostolska 2,38; 3,19; 1. Jovanova 1,9; 2,1.2). Boje
pratanje nije samo sudski akt kojim nas On oslobaa od osude.
To nije samo pratanje za greh, nego popravljanje od greha.
Veina njih koji su itali sledei odlomak itali su ga unazad, ime su dobru vest pretvorili u lou vest:
Jer telo udi protiv Duha, a Duh protiv tela;
ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste
eleli (Galatima 5,17).
Opta je pretpostavka da Pavle tu kae da vi nikada ne
moete zaista initi dobre stvari koje biste eleli da inite, ak i
uz pomo Duha. Ali zapazite da u ispravnom kontekstu Pavle
govori da je Boja sila toliko jaa od sile tela da vi ne moete
initi zle stvari na koje vas podstie vaa grena priroda.
Prethodni stih pojanjava tu povezanost i ui nas fantastino dobroj vesti: Nego velim: ivite u Duhu pa neete izvriti poudu tela. A sledei stih dalje naglaava dobru vest:
tavie, ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.
Jo bolja vest: narod

spreman za Hristov dolazak
Postoji zaista jedan aspekt jevanelja koji je poslednjih

godina doivljavao suprotstavljanje irokih razmera. Sama
84
mogunost postojanja jednog naroda koji pobeuje svaki greh

tako da mogu biti spremni za Hristov dolazak bila je priguivana, pa ak opovrgavana i ismejavana. esto je prikazivana
kao jeres perfekcionizma.
No Sveto pismo je jasno:
Jer se pokaza Boja blagodat, spasonosna za
sve ljude, koja nas odgaja da se odreknemo bezbonosti i svetskih udnji, da ivimo razborito i pravedno i pobono na ovom svetu, oekujui blaenu
nadu i slavan dolazak velikoga Boga i Spasitelja naega, Isusa Hrista, koji je dao samoga sebe za nas, da
nas izbavi od svakoga bezakonja i oisti sebi narod
koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela (Poslanica Titu 2,11-14).
Otkrivenje upotpunjuje tu blaenu nadu opisujui narod koji ide za Jagnjetom kuda ono ide... Neporoni su (Tit
2,11-14; Otkrivenje 14,4.5).
Sveto pismo ui da oni koji oekuju tu blaenu nadu
istinski, a ne prividno, dre Boje zapovesti i veru u Isusa
(veru Isusovu engl. prevod; Karadi) (Otkrivenje 14,12).
Taj slavan rezultat bie ostvaren zahvaljujui pravednosti kroz
veru, a ne putem programa usmerenog na sopstvena dela.
Skriveno u jednom prilino nerazgovetnom tekstu Svetog pisma nalazi se obeanje dobre vesti koje e se svakako
ispuniti: Do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti (Danilo 8,14). Proireno i dopunjeno porukom
iz poslanice Jevrejima u Novom zavetu, ovo proroanstvo
opisuje posebno delo nebeskog Prvosvetenika na kosmiki
Dan pomirenja, u dane glasa sedmoga anela, kad on bude
zatrubio (Otkrivenje 10,7; videti Jevrejima 8,9.10). To ienje svetinje predstavlja delo koje je otpoelo 1844. godine, na
kraju pomenutog prorokog perioda.
85
Mona dobra vest
Popularno shvatanje pravednosti kroz veru ne zna nita o ienju nebeske Svetinje, nita o stvarnom Danu pomirenja. Ta ideja o posebnoj pripremi srca za Hristov povratak je
nejasna, ako se uopte i shvata.
Novozavetna jevaneoska vest vidi uspeno razreenje
velikog vekovnog sukoba izmeu Hrista i sotone. Gospod
pronalazi jedan narod voljan da u potpunosti sarauje s Njim
u ovim poslednjim danima. Dobra vest glasi da Hristos kao
nebeski Prvosvetenik isti svoju Svetinju. Nije na posao da
to inimo. Naa uloga je da saraujemo s Njim, da Mu prepustimo da On to uradi, i da prestanemo da ometamo Njegovog
Svetog Duha koji neprestano deluje kako bi nas odvojio od
sebinosti i greha i pripremio narod za Njegov skori povratak.
86
Osmo poglavlje
TA JE HRISTOS
OSTVARIO NA KRSTU
Kad je Hristos umro na krstu, da li je On samo obezbedio
neto to bi se moglo uiniti za nas, ukoliko mi najpre uinimo
svoj deo? Ili je On zapravo uradio neto za sve ljude? Sada
moramo ponovo baciti pogled na taj udesni krst i zapaziti
neto to neprijatelj naih dua eli da previdimo.
Da, Hristos je sasvim izvesno uinio neto za svaku ljudsku duu, vie od samog obezbeivanja takve mogunosti.
Sveto pismo nas esto uverava da je On rtva pomirenja za
nae grehe, ne samo za nae nego i za grehe celoga sveta (1.
Jovanova 2,2). Poto su svi... sagreili, tako se i svi opravdavaju zabadava (Rimljanima 3,23.24). Jer Bog je u Hristu
pomirio svet sa sobom, ne uraunavajui im njihove prestupe
(2. Korinanima 5,19). Isus je doao da bi za sve okusio smrt
(Jevrejima 2,9). Njegovim pravednim delom dolo je na sve
ljude opravdanje koje ivot donosi (Rimljanima 5,18).
Opte je shvatanje da Hristova rtva obezbeuje samo
mogunost spasenja, to jest, da ne ini nita za oveka ukoliko
on najpre sam neto ne uradi i prihvati Hrista. Prema toj popularnoj ideji, Isus stoji u pozadini, skrtenih boanskih ruku,
ekajui da grenik odlui da prihvati. Drugaije reeno,
spasenje je nebeski proces koji ostaje nitavan sve dok mi ne
preuzmemo prvi korak. Kao maina za pranje vea u nekom
servisu sa samousluivanjem, obezbeena je mogunost, ali
samo to. Maina ne ini nita za nas dok najpre ne ubacimo
novie.
Ovo zvui razumno jer objanjava, ali povrno, zato su
mnogi izgubljeni.
87
Mona dobra vest
Nasuprot tome, jevanelje koje Pavle objavljuje blista iz

naih prethodno navedenih tekstova: (a) Hristos nije ograniio svoju rtvu, jer okusivi za sve smrt, On je umro drugom
smru svakog oveka. (b) Kako su svi... sagreili, tako se
svi opravdavaju zabadava njegovom blagodau. To je zakonsko opravdanje, kao to emo uskoro videti. (c) posredstvom Hristove rtve, Bog ne pripisuje svetu njegove prestupe. On ih je, umesto svetu, pripisao Hristu. Otuda nijedna
izgubljena osoba nee pretrpeti drugu (venu) smrt sve do
trenutka posle konanog suenja, a ta smrt e usledi tek po
drugom vaskrsenju (videti Otkrivenje 2,10; 20,6-14). I zbog
toga moemo iveti ve sada. On je otkupio sam na ivot. (d)
Sav svet je otkupljen, samo kad bi to znao i prestao da se
opire blagodati Bojoj.
Svaki ovek duguje svoj fiziki ivot, ak i ovaj zemaljski
ivot i sve to ima i jeste, Onome koji je umro za sve. Bez
obzira da li je neko svetac ili grenik, ako jede svoju svakodnevnu hranu, hrani se Hristovim telom i krvlju. To znai da je
krst sa Golgote utisnut na svakoj vekni hleba. On se ogleda u
svakoj izvorskoj vodi.
Kad grenik vidi tu istinu i srcem ceni njenu stvarnost,
on doivljava opravdanje verom. To je, stoga, daleko vie od
zakonske izjave o oslobaanju, jer je uinjeno na krstu za
sve ljude. Opravdanje verom ukljuuje promenu srca. To je
isto kao i pratanje. A novozavetno pratanje je vie od samog
oprotaja. Grka re za pratanje znai ukloniti greh iz srca,
izleiti se od greha1.
Kako opravdanje verom funkcionie
Re je o tome kako vernik koji upranjava istinsku veru

postaje iznutra i spolja posluan svim Bojim zapovestima.
1 Uporediti Matej 1,23 i 26,28. Isus kae da se Njegova krv proliva radi oprotaja grehova. Ovde je u pitanju neto vie od pratanja uklanjanje greha.
Grka re za pratanje upotrebljena u Novom zavetu znai uklanjanje.
88
ta je Hristos ostvario na krstu?
Samo ga je Hristos spasao i opravdao, ali njegova vera se

odazvala i radi kroz ljubav. To je novi princip koji proima
svaki kutak ljudskog srca, zarobljavajui svaku misao za
poslunost Hristu (tako da) poslunost bude potpuna (2.
Korinanima 10,5.6).
Takva vera, ukoliko nije ometana ili iskvarena zabludom,
poee u trenutku kad grenik odlui da se odazove, a zatim
e rasti da bi postala tako zrela i mona da pripremi narod za
Hristov povratak. To je ono veno jevanelje koje nalazimo
u Otkrivenju 14,6-14 i koje se objavljuje celom svetu upravo
pred Isusov dolazak.
Da li to znai da e svi biti spaseni? Ne, nee svi biti spaseni. Ali razlog je dublji od onog da izgubljeni nisu bili dovoljni mudri ili hitri da preuzmu inicijativu. Oni e se zapravo
opirati spasenju i odbaciti to spasenje koje im je ve zabadava
dato u Hristu. Bog je preuzeo inicijativu da spase sve ljude,
ali ljudska bia imaju mo, slobodu volje, da spree i stave veto
na ono to je Hristos ve ostvario za njih i da odbace ono to je
stavljeno u njihove ruke.
Ipak, bie i takvih - meu ostatkom - koji e odgovoriti
svim svojim srcem. Hristos e videti trud due svoje i nasitie
se; pravedni sluga moj opravdae mnoge svojim poznanjem
(Otkrivenje 12,17; Isaija 53,11).
Mi moemo negovati svoju otuenost od Boga i mrnju
prema Njegovoj pravednosti sve dok pred sobom ne zatvorimo vrata neba. To je tuno. Ali nije neophodno. Prema jevaneoskom konceptu, oni koji se spasavaju na kraju bivaju
spaseni zahvaljujui Bojoj inicijativi; oni koji su izgubljeni
izgubljeni su sopstvenom inicijativom.
I dar vere se dodeljuje svakom oveku, ba kao to je
Hristos dao sebe svakom oveku (Rimljanima 12,3). ta onda
moe spreiti svakog oveka da bude spasen? Odgovor glasi:
nita, izuzev injenice da se svi ljudi nee drati vere koju im
je Bog dao. Kad bi je se svi drali, svi bi bili spaseni.
89
Mona dobra vest
Proizilazi da nema ni najmanjeg razloga da svi koji su

ikada iveli ne budu spaseni i dobiju veni ivot, sem ukoliko
ga ne budu eleli. Hristos je umro za sve. No, mnogo njih s
prezrenjem odbija dar koji im se besplatno nudi.
Prema Isusu, jedini greh zbog kojeg neko moe biti izgubljen jeste taj to ovek ne ceni i ne prihvata Njegovu blagodat.
I upravo je to neverstvo kad je neko uzalud dobije. Ko ne
veruje ve je osuen... A ovo je sud: svetlost je dola na svet,
a ljudi zavolee mrak vie nego svetlost (Jovan 3,17-19).
Kako to moe biti da je krst utisnut na svakoj vekni hleba,
i da ak grenici koji ne veruju uivaju dar ivota zahvaljujui
Hristovoj rtvi? Kao Jagnje zaklano od postanja sveta, On
je zaista obasjao ivot... jevaneljem (Otkrivenje 13,8; 2. Timotiju 1,10). Ljudski rod je bio toliko unien u doba Rimske
imperije da bi oveanstvo konano unitilo samo sebe da se u
tom trenutku nije pojavio Isus kad je dola punina vremena
(Galatima 4,4).
ak i bezboni ljudi danas svaki svoj sledei udisaj duguju Hristovom krstu, iako to ne znaju. Niko ne moe doiveti
trenutak radosnog smeha sem ako ga ve nije platio Onaj na
kome kazna bee... naega mira radi i ijom se ranom... iscelismo (Isaija 53,5) To je jo jedan nain da se kae da je On
za sve ljude doneo ivot, podnevi da Mu se pripiu njihovi prestupi, a za one koji veruju i cene Njegovu rtvu na krstu,
On takoe donosi besmrtnost (2. Timotiju 1,10).
Pavle se raduje velianstvenom delu koje je Hristos ostvario na krstu: Kao to je za jedan prestup dola osuda na sve
ljude, tako je i jednim pravednim delom dolo na sve ljude
opravdanje koje ivot donosi (Rimljanima 5,18). To je toliko
zapanjujua tvrdnja da su ljudi vekovima raspravljali u vezi s
njom. Tumaena je na etiri razliita naina:
a) Kalvinistiko gledite podrazumeva da Pavle nije ba
tako mislio besplatan dar opravdanje koje ivot donosi dobijaju samo izabrani, a ne svi ljudi. Ili, oni koji nisu izabrani
90
toliko su nevani da se i ne ubrajaju u sve ljude. No, sam

tekst negira takvo gledite.
b) Univerzalistiko gledite istie na osnovu ovoga shvatanje da e na kraju svi ljudi biti spaseni. Ali, Biblija esto
jasno govori da e na kraju neki odluiti da ostanu izgubljeni.
c) Popularno arminijansko stanovite takoe podrazumeva da Pavle nije ba tako mislio besplatan dar, opravdanje koje ivot donosi ne dobijaju svi ljudi. Hristos je samo
obezbedio mogunost tako da se to moe eventualno dogoditi,
ukoliko ali ne i pre nego oni sami uine neto ispravno. Dok
oni ne aktiviraju nebeski proces, nita se ne dogaa. Maina
za pranje vea u servisu sa samoposluivanjem je samo jedna mogunost, ali zahteva novie. Ovo verovanje je iroko
rasprostranjeno, jer povrno objanjava zato e mnogi biti
izgubljeni oni nisu preuzeli inicijativu da ubace novie u
mainu. Meutim, takvo shvatanje je u suprotnosti sa onim
to je Pavle kazao.
d) Pavlovo sopstveno gledite predstavlja daleko bolju
dobru vest. On to tano ovako kae: Hristos kao poslednji
Adam ukinuo je sve zlo koje je prvi Adam poinio. Ba kao
to je sigurno da su svi ljudi osueni Adamovim grehom,
isto je tako sigurno i da se svi ljudi zakonski opravdavaju
Hristovom rtvom. On je ve okusio smrt za svakog oveka.
On je rtva pomirenja za grehe celog sveta. Niko ne bi mogao oekivati sledei udisaj ukoliko njegovi gresi ve nisu pripisani Hristu, jer niko, bio on svetac ili grenik, ne bi mogao
da ponese sopstvenu punu krivicu ni za trenutak, a da ostane
iv. Meutim, ljudsko neverovanje moe ponititi opravdanje
koje je ve izvreno za nas.
Dakle, Hristos je uinio vie od pukog obezbeivanja mogunosti spasenja koje postaje stvarno jedino ako uspemo da
sve ispravno uradimo. Kao to je osuda dola na sve, tako je i
opravdanje predvieno za sve. Nova engleska Biblija to sasvim
pojanjava:
91
Mona dobra vest
Sudski postupak, koji je usledio posle jednog

prekraja, doveo je do osude, ali je in blagodati, koji
je usledio posle tolikih zlodela, doveo do oslobaajue presude... Iz toga, dakle, proizilazi da kao to je
ishod jednog zlodela bio osuda za sve ljude, tako je
ishod jednog pravednog dela osloboenje i ivot za
sve ljude (Rimljanima 5,16.18 NEB).
injenica da je opravdanje besplatno predstavlja dokaz
da nema izuzetka. Kada bi taj dar dobijali samo oni sa posebnim kvalifikacijama, onda to vie ne bi bilo besplatno.
U svetlosti krsta, prema tome, ak i zanemarivanje
tako velikog spasenja isto je to i njegovo odbacivanje. To
je neverstvo. Tako izgubljena osoba samu sebe osuuje pred
svemirom i onesposobljava sebe da veno ivi. Ona samoj sebi
spreava ulazak u nebo.
Istinska dobra vest daleko je bolja no to moemo uopte
zamisliti. Nae spasenje ne zavisi od nae vinosti da preuzmemo prvi korak; ono zavisi od naeg verovanja da je Bog imao
inicijativu u naem spasavanju. On bira sve ljude za spasenje.
okantno je to to Bog trai oveka
Nema parabole koja govori da izgubljena ovca mora sama

da pronae put povratka do pastira; ali postoji parabola o Dobrom Pastiru koji traga za svojom izgubljenom ovcom. Drevni
pagani bili su okirani apostolskim uenjem da Bog ne eka da
Ga ovek potrai nego da On ve trai oveka (Luka 15,3-10;
19,10; Jovan 4,23; Rimljanima 10,6-8.10-13). ena u Hristovoj
prii nije ekala da joj se izgubljeni srebrni novi sam vrati;
ona se dala u potragu i traila ga sve dok nije pronala. Izgubljeni sin vratio se kui samo zato to se seao oeve ljubavi i
zato to ga je ta ljubav privukla. Inicijativa je uvek bila oeva, a
sin je na to samo odgovorio (videti Luka 15,4-32).
92
Sveto pismo ui da nije na posao da uspostavimo odnos sa Hristom, jer je On prvi uspostavio odnos sa nama. Na
posao je da u to verujemo, da to negujemo i cenimo.
Niti je sasvim ispravno rei da nae spasenje zavisi od naeg odravanja odnosa sa Gospodom. Dobri Pastir neprestano
trai svoju ovcu dok je ne nae (Luka 15,4). Drugim reima,
on vie eli da vi budete spaseni nego to vi sami to elite. On
se ne umara niti se razoarava kao to je to sluaj sa nama
usled naeg neverstva.
Vae spasenje zavisi od vaeg verovanja da vas On toliko voli da e odravati taj odnos sem ukoliko Ga ne odbijete.
Prestanite da se opirete vostvu i podsticajima Svetog Duha,
koji je nazvan Uteitelj. Upravo vas On osvedoava o grehu
i nastoji da vas motivie da ga se odreknete. On je pozvan da
doe i sedne kraj vas i nikada vas nee napustiti (Jovan 14,1618; 16,7-13). Naa pobonost je uvek odgovor na Njegovu odlunu, pokretaku i neprestanu ljubav.
Drugaije kazano da jevaneosku vest prikaemo veoma jednostavnim reima spasenje zavisi od vere. Na posao
nije da se penjemo na nebo ili silazimo u pakao traei Isusa
kao da se On skriva od nas, nego da prepoznamo da nas je On
pronaao zahvaljujui rei vere koju mi propovedamo (uporediti Rimljanima 10,6-8). ovek bi morao biti veoma tvrdog
srca pa da ne kae hvala kad shvati kako ga je Dobri Pastir
spasao od uasa pakla ovde i sada, i od druge smrti na kraju.
Nemojmo se opirati Njegovom izboru niti ga odbacivati.
Kad postavljamo biblijsko pitanje: ta treba da inim da
bih se spasao?, moramo dopustiti Bibliji da ona da odgovor.
Odgovor nije: ini ovo, ili ini ono, ustani ranije, radi vie na
prouavanju i molitvi; vie svedoi; vie rtvuj, postigni vie ciljeva, ovladaj veim brojem metoda; idi na vie seminara. Pravi
odgovor glasi: Poveruj u Gospoda Isusa, pa e biti spasen i
ti i tvoj dom (Dela apostolska 16,30.31). Biblija ne ui neku
jeres. To verovanje je od one vrste koja deluje i isti duu.
93
Mona dobra vest
Klju za reavanje naeg problema jeste da razumemo ta

znai verovati. Bilo bi suludo dopustiti sotoni da prisvoji tu
pravu re vera kroz svoje falsifikate tako da se mi okrenemo
od istinske pravednosti kroz veru i vratimo lukavom programu spasenja delima.
Ljudi jo uvek imaju

problema sa dobrom veu
Zar nam Sveto pismo ne kae da je na posao da traimo

Gospoda? Da li su starozavetni tekstovi na temu traite Gospoda u suprotnosti sa novozavetnom parabolom o Dobrom
Pastiru koji trai nas?
Pogreno je iskrivljavati starozavetne tekstove da bi oni
delovali suprotno jasnim Isusovim reima. Isus je doao da
otkrije da se blagodat preobilno izli (2. Mojsijeva 21,24; Matej 5,38-42; Rimljanima 5,20). Moramo ovo razumeti ili emo
veito iveti u nekoj prikrivenoj formi legalizma.
Nema niega u Novom zavetu to navodi na misao da
Spasitelj ravnoduno eka da izgubljena ovca nekako potrai
put nazad. Kad bi to bilo tako, zar ovca ne bi imala neega
ime bi mogla da se hvalie? ak i starozavetni tekstovi koji
izgleda odaju takav utisak, ne govore to ako se uzme u obzir
kontekst.
Pogledajte Isaija 55,6: Traite Gospoda, dok se moe nai;
prizivajte ga, dokle je blizu. To zvui kao da Isaija protivrei
Isusu! Ali pogledajmo malo bolje. Jevrejska re prevedena kao
traiti (darash) ne znai prvenstveno traiti nego obratiti
panju na ili pitati o (uporediti njenu upotrebu u 1. Samuilova 28,7).2 Isaija kae: Obratite panju na Gospoda dokle je
blizu. Prorok naglaava Njegovu blizinu, a ne udaljenost.
2 Car Saul trai od svojih slugu da mu potrae ili pronau enu koja je
medijum. To je re ije je osnovno znaenje traiti. To nije darash. Dalje
on kae Mogao bih da odem do nje i da je pitam. To je darash, re koja je
prevedena kao traiti u Isaiji 55,6.
94
Ne postoji nijedna tvrdnja u Svetom pismu koja Boga

prikazuje kako ravnoduno eka da Ga mi probudimo iz letarginog sna. Nae traganje uvek predstavlja odgovor srca
na Njegovu inicijativu da potrai nas. Istinsko jevanelje daje
jedan divan i snaan razlog za sluenje Hristu:
Jer Hristova ljubav nas obuzima (engl. prev:
nagoni) kad smo doli do ovog zakljuka: jedan je
umro za sve, znai da su svi umrli. A on je umro za
sve, da ivi vie ne ive sami za sebe, nego onome
koji je za njih umro i vaskrsnut bio (2. Korinanima
5,14.15).
Apostoli su propovedali vest osveavajue razliitu od
mnogo toga to se danas naziva jevaneljem. Originalni jezik podrazumeva da oni koji osete Hristovu agape ljubav uviaju da je nemogue da nadalje ive sebi. Mi vidimo Spasiteljevu neuporedivu ljubav, a pogled na Njega privlai i potinjava
nae srce. Otuenost i pobuna bivaju isceljeni.
Sputanje do samog korena
isto jevanelje obezbeuje dubok mir, i raste u srcu

osloboenom podsvesnog straha koji nas prati od kolevke pa
sve do groba.
Ponekad bes ili gorina provale poput erupcije iz mranih dubina naeg nepoznatog ja, kao vulkan za koji smo
mislili da je ugaen. Tena lava izbija iz dubokog podzemnog
emocionalnog ognja.
Ona esto tinja jo od naeg detinjstva, moda od samog
zaea kao kod deteta koje shvata da je produkt poude, neeljene trudnoe. Da li i fetus na neki nain osea gorinu svoje trudne majke? Posle roenja, neeljeno dete se moe upitati:
Gde je bio Bog kada se to desilo? Ili kod deteta iji roditelji
ne shvataju koliko unitavaju njeno ili njegovo samopotova-
95
Mona dobra vest
nje iznalaenjem greaka ili pritiskanjem da dete zaradi njihovu ljubav. Mnogi od nas nose ogroman teret krivice i otuenja
koji potie od dejih trauma koje ni na koji nain nisu naa
greka. Alkoholizam, zavisnost od droge, organska depresija, seksualna unienost, esto nalaze svoj koren u detinjstvu.
Neki vele da se i homoseksualnost pokree u to doba.
A postoje i traume usled odbaenosti koje mogu unititi i
ivot odraslih, kao to je smrt suprunika, ili jo gore, razvod.
Da li jevanelje ima dobru vest za nas?3
Da opravdanje verom! Ono vam daje mir sa Bogom,
kao da nikada niste zgreili, i dalje, kao da se niko nikada nije
ogreio o vas. Ono reava problem one duboke, duboke ogorenosti do koje ak ni psihijatri ne mogu da dosegnu. Ono
vas osposobljava da oprostite drugima zato to, zahvaljujui
blagodati Bojoj u vama, oseate da je njihova krivica i vaa.
Moemo ak oprostiti nemarnim roditeljima ili starateljima, onima koji su nam nanosili nepravdu u detinjstvu, ak
roditeljima alkoholiarima.4
To je praktino isceljenje za emocionalne rane, koje prodire sve dublje i stapa se sa posveenjem. A daje ga Prvosvetenik koji moe saoseati sa naim slabostima, naom nemoi. (Jevrejima 4,15).
Najbolji savremeni prevod za re Prvosvetenik jeste Boanski Psihijatar. On je na dunosti 24 sata dnevno, nikada ne
uzima odmor, a toliko je beskrajan da vam posveuje svoju
punu panju kao da ste jedini Njegov pacijent.
3 Na ovom mestu bismo Vam najtoplije preporuili knjigu Pripadanje

savladavanje odbaenosti i pronalaenje slobode prihvatanja koju su napisali Dr Nensi i Dr Ron Roki u saradnji sa Dr Kej Kuzmom. I ovo nae
izdanje je besplatno dostupno na internetu u e-obliku za linu upotrebu.
4 Ovo postaje lake kad se ima na umu da esto oni koji su u detinjstvu bili
zlostavljani i sami zlostavljaju decu kad odrastu. Krivica je zajednika: i dete
i roditelj je ispoljavaju; dete postaje otac oveku.
96
Deveto poglavlje
MOE LI DOBRA VEST

BITI SUVIE DOBRA?
Ovo je ozbiljno pitanje! Konvencionalna hiljadugodinja
mudrost sklona je da kae da. Mase su uvek smatrale da je dobra vest neto nemogue. Ovo je oigledno na osnovu injenice
da oni obino kreu irim putem koji vodi u propast, a izbegavaju uzan put (put vere) koji vodi u veni ivot (Matej 7,13.14).
Isus daje fantastino obeanje: Idite u sav svet i objavite
jevanelje svakom stvorenju... A ovi znaci e pratiti one koji
poveruju: u moje ime izgonie demone, govorie novim jezicima, zmije e podizati, ako i popiju neto smrtonosno nee
im nakoditi. Stavljae ruke na bolesnike i oseae se dobro
(Marko 16,15.17.18).
Matej daje jo jednu verziju ovih Isusovih rei: Meni je
dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i nainite sve
narode mojim uenicima... I evo ja sam s vama u sve dane do
svretka veka. A Jovan dodaje ono to je zapamtio sluajui
Gospoda kako govori, a to jo vie iznenauje: Ko veruje
u mene inie dela koja ja inim, inie i vea od ovih, jer ja
idem k Ocu (Matej 28,18.19.20; Jovan 14,12).
Jesu li obeanja suvie dobra da bi bila istinita? Dobra
vest glasi da e ona biti ispunjena, bez fanatizma i bez ekstremizma, u slavnoj konanoj vesti koju objavljuje aneo iz
Otkrivenja 18,1-4. Ako je Sveto pismo tano, celi svet e biti
obasjan slavom jedne mone vesti. Ne bi bilo poteno da se
Hristos vrati, a da prethodno svako ne dobije potenu priliku
da je uje i da se pripremi za Njegov dolazak.
Klju za ispunjenje ova dva obeanja nalazi se u dva znaajna izraza: (a) narod mora propovedati jevanelje, a ne le-
97
Mona dobra vest
galizam ili ljudsku filozofiju; i (b) ispunjenje obeanja prima

onaj ko veruje u Mene. Ja se naime, ne stidim jevanelja,
jer je ono sila Boja na spasenje svakom ko u njega veruje
(Rimljanima 1,16). Ko veruje u Mene znai onaj koji ima
pravu istinu, istinu koja deluje i preobraava ivot. Drugaije reeno, postoji ogromna sila u istinskom opravdanju kroz
veru.
Boji narod ne sme ispoljavati nemo pred moralnim
i duhovnim poastima koje mue dananje drutvo. Svet se
suoava sa bezbroj poremeaja i oboljenja poznatih kao zavisnosti zloupotreba droge, alkoholizam, brana nevernost,
seksualni nemoral, korupcija, poremeaji usled opsesivnog
uzimanja hrane, i iroko rasprostranjena psiholoka depresija.
Stalno i sve vee unitavanje ljudskog duha dovodi milione do
stanja u kome mogu biti mentalno nesposobni da razumeju
veno jevanelje.
Biblija obeava odgovarajuu silu da bi se izalo na kraj s
tim traginim potrebama. Ta sila nalazi se u jevanelju. Sveti
Duh je obeao da e svojim prisustvom blagosloviti njegovo
verno objavljivanje; ali ako se vest iskvari legalizmom ili spiritualizmom tako da na bilo koji nain predstavlja iskrivljavanje
istinskog jevanelja, u toj istoj meri biva poniten i blagoslov
Svetog Duha.
U meuvremenu, Gospod je dao nalog etvorici anela da dre etiri vetra ljudskih strasti dok sluitelje Boga
naega ne zapeatimo na elima njihovim (Otkrivenje 7,1-4).
Zapeaenje opisano u Otkrivenju je zavrno delo koje e biti
ostvareno jevaneljem.
Putanje ta etiri vetra je neto vrlo tuno, potpuni
krah drutvenog reda, pristojnosti, moralnosti, vernosti, ekonomske i politike sigurnosti. Biblija kae da e to biti Vavilon koji pada u more kao vodenini kamen, kraj venanjima,
boinim praznicima, kupovanju, sportovima, materijalistikim orgijanjima, letovanju, senzualnosti (videti Otkrivenje
98
Moe li dobra vest biti suvie dobra?
18). Oko sebe ve vidimo poetak tog konanog nestanka reda

i morala. Psiho-kriminalne bande teroriu velike gradove, a
policija sve vie biva ometana u svojim naporima da odri ak
minimum sigurnosti za graane koji potuju zakon.
Meutim, posebna vest koju objavljuju tri anela iz Otkrivenja 14 jeste veno jevanelje u kontekstu kosmikog
Dana pomirenja i ienja nebeske Svetinje. Nebo je zaokupljeno veoma ozbiljnim poslom pripremom za kraj.
Poenta je jednostavna: ako Njegov narod bude verno
objavljivao istu jevaneosku vest, Gospod je obeao da e
uiniti svoj deo u spreavanju eksplozivne moi zla u svetu. Ali
ako oni ne budu verno objavljivali vest koja je jedina u stanju
da pripremi narod za Hristov povratak, On ne moe zadravati te globalne sile zla spremne da eksplodiraju. Samo objavljivati vest koja priprema ljude za smrt nije dovoljno dobra. To
je injeno u svim proteklim vekovima. Mora doi vreme da se
propoveda vest koja priprema ljude za Njegov drugi dolazak.
Sigurno je da Njegova volja nikada nije bila da Prvi i
Drugi svetski rat nanesu toliko patnji i bola u svetu, a ni uase
i nasilje tako uobiajene u mnogim zemljama danas. Svet je
umirao od gladi za venim jevaneljem i jo uvek gladuje za
njim. Postoji izreka da upravo gladne ivotinje ratuju izmeu
sebe.
Boji je plan da Njegov narod izvri snaan uticaj na svet
objavljujui jedinstvenu vest koju Nebo moe u potpunosti da
odobri. Oni moraju biti poput malog Davida sa pet glatkih
kamenova, koji se suoava sa Golijatom, pa e i oni biti isto
tako uspeni. Jevaneoska sila da sprei oluje ljudskih i nacionalnih strasti treba da bude sadrana u samoj vesti, a ne u
crkvenim institucijama, budetu, elektronskim stimulansima,
vetom reklamiranju ili organizaciji.
Kad govorimo o sili, postoji takoe u svetu veliki broj iscelitelja verom i arlatana koji hvataju ljude koristei njihove
sebine motivacije. Hristos nas je upozorio da e u poslednjim
99
Mona dobra vest
danima sotona usavriti svoje lukave metode obmanjivanja do

te mere da e ak i verni hriani biti u opasnosti da budu prevareni: Jer e se javiti lane mesije i lani proroci, koji e initi
velike znake i uda, da zavedu ako je mogue i izabrane
(Matej 24,24).
Otkrivenje jo opirnije govori o tom scenariju, opisujui
ovu silu koja injae velika udesa, tako da i vatru s neba spusti na zemlju pred ljudima. Ona je zavodila stanovnike zemlje
udesima koja su joj bila dana da ih ini pred zveri (Otkrivenje 13,13.14).
Glavna misao koju Isus hoe da naglasi u svom upozorenju jeste da ta svetska sila (simbolino predstavljena kao zver)
nije neka izrazito nehrianska sila kao to su komunizam ili
satanizam. Ona tvrdi da je hrianska, vrlo je popularna, te
stoga ima ogromnu sposobnost obmanjivanja. A poto sa poslednjim kuanjem nastupa pred sam Hristov povratak, ulozi
su visoki. To je lani hristos! Nee biti nekog drugog vremena
da ispravimo svoju greku ukoliko dopustimo da budemo obmanuti prvi put.
Sada je vreme da se pripremimo za suoavanje sa tom
probom tako to emo sa sigurnou znati da smo ukorenjeni
u onome to Pavle naziva istina jevanelja (Galatima 2,5.14).
Otkrivenje nam govori da e poslednja proba biti povezana sa istinskim razumevanjem Hristovog krsta. I klanjae joj
se svi koji stanuju na zemlji, ije ime od postanka sveta nije
upisano u ivotnoj knjizi jagnjeta koje je zaklano (Otkrivenje
13,8). Jagnje je simbol raspetog Hrista.
Lani hristos e veto koristiti imena i sve to je vezi sa
biblijskim Hristom, ali e njegov karakter biti razliit od karaktera Onoga koji je rtvovao sebe za nae otkupljenje. Onaj
koji stvarno veruje u Hrista cenie Njegovu ljubav (agape) do
te mere da e nestati njegovog sopstvenog ponosa a ispoljie
se poniznost. Pavle kae: Ja sam sa Hristom raspet na krstu
(Galatima 2,19.20).
100
Rezultat? ovek koji veruje u Hrista rado Mu sve posveuje, i nadalje uiva u poslunosti svim Bojim zapovestima.
On ljubi Gospoda iznad svega a blinjeg kao samoga sebe. Tog
iskustva nema u slubi lanog hrista. Ponos, samoljublje,
oholost i ljubav prema svetu bie odlika falsifikata.
Sotona moe vriti uda pa ak dati svojim sledbenicima
svetlosti i mnogo sile, ali ne i slatke ljubavi, radosti i mira. Meutim, postoji dobra vest koja se pomalja iza ove tune istine.
Prisustvo falsifikata samo dokazuje da negde postoji ono pravo.
Kako silno moe

delovati ista jevaneoska vest
Gde god su prvi apostoli propovedali, neto se deavalo

ili pobuna ili oivljavanje. Razlog zato su oni mogli da preokrenu svet nije bio njihova mudrost ili njihova linost. Sila se
nalazila u sadraju njihove vesti.
Petrov govor na dan Pedesetnice otkriva izvor njihove sile: oni su shvatili ta pomirenje podrazumeva. Ne samo
jevrejske voe, nego svi pripadnici paganskog sveta bili su
proglaeni krivim za odbacivanje i ubistvo Sina Bojeg. Pedesetnica je razotkrila zajedniku krivicu celog oveanstva.
Neprijateljstvo prema Bogu bilo je preraslo u vrhunski zloin venosti. Apostoli su otvoreno govorili o tome.1 Bilo je to
objavljivanje one istine koja je postala katalizator oveanstva.
Dar istog Svetog Duha u vidu pozne kie doi e pre sazrevanja zrna, kao to je Pedesetnica predstavljala ranu kiu
koja je izazvala klijanje. Istina jevanelja obavie taj posao
(uporediti Galatima 2,14).
Neki od ovekovih problema koje je apostolsko jevanelje rezreilo isti su kao ovi koji danas zbunjuju psihijatre i sociologe. Zapazili smo uda u Korintu koja su bila vea od samog
1 Dela apostolska 2,23-37. Re corporate (zajedniki) odnosi se na ljudski
rod kao jedno telo.
101
Mona dobra vest
fizikog isceljenja (videti 1. Korinanima 6,9-11). Ti isti problemi mue i danas ljudski rod, samo to su postali jo gori.
Ti problemi nisu samo povremene moralne omake. Svaki od njih postaje opsesija ili zavisnost sa dubokim korenima.
Zavisnici deluju nemono da raskinu lance ropstva. Kako su
ti problemi bili reeni u Korintu? Pavle daje odgovor u svom
pismu Korinanima: putem vesti o opravdanju verom. Vi ste
se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda Isusa.
U vreme paganske Rimske imperije vladala je zastraujua moralna izopaenost. Graani i robovi bili su tako estoko
svirepi da su uivali u posmatranju ljudskih bia kako se bore
na smrt sa divljim ivotinjama ili jedni protiv drugih. to je
bilo vie krvi, to je bilo zabavnije. Prostitucija je bila posveena
kao deo religije. Ali zahvaljujui objavljivanju jevanelja, blagodat (se) preobilno izli te je vladala pravednou za veni
ivot (Rimljanima 5,20.21). Povest o krstu doticala je tajnovite
izvore skrivene duboko u srcu Jevreja i neznaboaca i podsticala Bogom dane sposobnosti o kojima ljudi nisu ak ni sanjali.
Vest je stavila pod blagodat ljude koji su bili okovani
svim oblicima kompulsivnih greha, ukljuujui greh pederastije (homoseksualni nain ivota). Sada ih novi podsticaj
okiva da se svojevoljno i rado veu za Hrista.
Rezultat je bio uspean. Greh nee vie imati vlasti nad
vama, rekao je Pavle, niste, naime, vie pod zakonom nego
pod blagodau (Rimljanima 6,14).
Od 1956. godine Ameriko medicinsko drutvo govori
da su alkoholizam i ostale zavisnosti bolest. Pobornici ove teorije istrauju skrivene bioloke ili hormonalne nedostatke u
hemiji tela, nadajui se da e pronai lek koji bi izleio takvu
bolest. Samo leenje od alkoholizma kota preko 1 milijarde dolara godinje, a esto je nedelotvorno. Postoje svakako
fizioloki ili hemijski inioci ukljueni u razvoj zavisnosti, ali
prema Svetom pismu, prevashodni poetni uzrok je neki grean, sebian izbor na bilo kom planu.
102
Jedan tim psihofarmakologa i psihijatara sa Univerziteta Kolumbija izvetava da je istorija depresije glavni predznak
zavisnosti. Ljudi koji imaju muke da ostave cigarete uglavnom
potvruju povezanost izmeu depresije i zavisnosti od nikotina. ene su sklonije depresiji od mukaraca, kae dr Aleksander Glasman sa Kolumbije, sugeriui da depresija moda
lei u korenu raznih zavisnosti. ene takoe tee ostavljaju
cigarete.
Depresija je psiholoki termin koji odgovora biblijskom
izrazu neverstvo. Potreban lek? Neto mnogo jae od farmaceutskih sredstava: biblijska vera.
Koju istinu naglaava vest o blagodati?
Apostolska vest o blagodati objavljivala je ono to se esto zanemaruje ili osporava unutar dananje Crkve istinu
o Hristovoj ljudskoj prirodi koja je bila jednaka naoj, a ne
razliita od nje. Ono to je upeatljivo delovalo na te ljude bila
je stvarnost bliskog dolaska Bojeg Sina, koji je uzeo njihovu prirodu i bio kuan kao i oni, patio umesto njih, prihvatio
njihovo siromatvo da bi im mogao dati svoje bogatstvo, koji
je pobeivao u njihovim iskuenjima ali sa istom opremom
koju su oni imali. Hristos nikada nije bio depresivan, ali nas
Biblija uverava da je bio kuan kao i mi (Jevrejima 4,15). Pavle
je podseao Korinane na ono to su nauili od njega: Jer vi
znate blagodat Gospoda naega Isusa Hrista, da je on, budui
bogat, postao siromaan vas radi, da se vi obogatite njegovim
siromatvom (2. Korinanima 8,9).
Bila je to sila koja je obuzela ljudska srca kao nita drugo
u celokupnoj ranijoj istoriji. Tu se vidi kako je veina beznadenih zarobljenika pronala osloboenje. Drugaija stvarnost krila je sebi put do najdubljih dubina ljudske svesti kao
duhovna katarza. Javljalo se novo oseanje samopotovanja
koje nita nije moglo da uniti. isto jevanelje uradie to isto
delo danas.
103
Mona dobra vest
To je razlog zato linost govornika ili hijerarhijski pritisci nemaju takvu silu. Ta sila je sama vest.
Nije potrebno rei da se Hristov neprijatelj suproti takvom otkrivenju, eli da ga potisne i uskrati ovom svetu. On
je odluan da nas natera da poverujemo kako je njegov mudri
pronalazak greh nepobediv.
Boji plan za Njegov narod
Boje srce ezne za svim optereenim sotoninim zarobljenicima danas u svetu. Hristos je platio cenu za njihovo
osloboenje, a ipak milioni, da, ak milijarde ljudi praktino
ne znaju za Njegovo delo Prvosvetenika u nebeskoj Svetinji.
On se mora osloniti na svoj narod da bi objavio i prikazao
tu jedinstvenu vest i oslobodio ljude sotoninog stiska. On je
obeao da e oni biti kanal preko kojeg e se Njegova izobilna
blagodat prenositi svetu. To je blagodat vea od one kako je
shvataju ljudi bez saznanja o posebnoj Hristovoj slubi ienja Svetinje:
I posle u izliti duh svoj na svako telo... I svaki koji prizove ime Gospodnje spae se. Jer e na
gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao to je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod (Joilo
2,28.32; Dela apostolska 2,17).
Jer e se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao to je more puno vode (Avakum 2,14).
Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe
saoseati sa naim slabostima, nego je on u svemu
bio iskuan slino nama (kao i mi grki original, Karadi, Sinod SPC, Glas Crkve, Stefanovi,
Savremeni srpski prevod, Bakoti, ari, KJV, ... ; poput nas Stvarnost & Duda-Fuak) izuzev greha.
104
Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da

primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba
pomo (Jevrejima 4,15.16).
I zakle se onim koji ivi u sve vekove... (da) e
se u dane glasa sedmog anela, kad on bude zatrubio, svriti tajna Boja, kao to je objavio svojim sluiteljima prorocima... I sedmi aneo zatrubi... I doe
gnev tvoj i vreme mrtvih da im se sudi... I otvori
se hram Boji na nebu i pokaza se koveg njegovog
saveza u njegovom hramu. 2
Posle ovoga videh drugog anela kako silazi sa
neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana
njegovom slavom... I uh drugi glas sa neba kako govori: iziite iz njega (Vavilona), narode moj, da ne
budete uesnici u njegovim gresima i da ne primite
od njegovih zala (Otkrivenje 18,1.4)
Zapazite re koji je imao veliku vlast. U izvornom jeziku, to je ista re koju je Isus upotrebio kad je kazao svojim
uenicima: Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Sada,
u vreme Njegovog zavrnog dela pomirenja, On je konano
u stanju da prenese tu vlast svom narodu na Zemlji tako da
Njegovim imenom budu ovlaeni da ine velika dela koja
je On inio dok je bio na Zemlji. Svet treba da bude obasjan
putem jasnog, neiskvarenog, neizopaenog objavljivanja Njegove dobre vesti, a ne tako to e biti impresioniran fizikim
udima.
isto, istinsko jevanelje o Bojoj blagodati tako je silno
delovalo na Pavla da je on ustanovio da je nemogue da nastavi da ivi sebi. Ono ga je uinilo novim stvorenjem. To to
2 Otkrivenje 10,6.7; 11,15.18.19; koveg zaveta ukazuje na drugo odeljenje nebeske Svetinje, gde Hristos slui u stvarnom Danu pomirenja.
105
Mona dobra vest
se pomirio sa Bogom, to je bila uklonjena nevidljiva prepreka

koja je stvarala tamu u njegovoj dui i ivotu, predstavljalo je
potpunu radost. Krst ga je zauvek obuzeo, i on nas moli da ne
gledamo u krst sa dosadom: A kao njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Boiju (2. Korinanima 5,14-6,1).
Jedinstvena vest o opravdanju verom koju Gospod alje
poinje da u savremenom ljudskom srcu stvara istu nesebinu
predanost koja je mnogo godina ranije pokretala Pavla.
Uronimo u Pavlovu vest blagodati tako da osetimo kako
nas zapljuskuju ti jevaneoski talasi:
Jer obeanje Avramu i njegovom potomstvu
da e on biti naslednik sveta, nije dolo posredstvom
zakona, ve posredstvom pravednosti u veri... Zato
se kae od vere, da bude po blagodati, da obeanje
bude sigurno svemu potomstvu... onome od Avramove vere; on je otac svima nama...
Posredstvom Gospoda naega Isus Hrista... verom (smo) doli do ove blagodati u kojoj stojimo...
Mnogo se obilnije izlila na mnoge (na grkom stoji
sve) blagodat Boija i dar u blagodati jednoga oveka, Isusa Hrista... Mnogo e pre oni, koji primaju
izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista... Gde se pak
greh umnoi, onde se blagodat preobilno izli da bi,
kao to se greh zacario u smrti, tako i blagodat carovala pravednou za veni ivot posredstvom Isusa
Hrista, Gospoda naega...
Da ostanemo i dalje u grehu da bi se blagodat
umnoila? Daleko od toga! Kako emo mi, koji smo
umrli grehu, i dalje u njemu iveti...?
106
Greh nee vie imati vlasti nad vama (nee

vama ovladati Sinod SPC); niste, naime, vie pod
zakonom nego pod blagodau (Rimljanima poslanica 4,13.16; 5,1.2.15.17.20.21; 6,1.14.15)
Ne smemo pokuavati da preraujemo ono to je Pavle
napisao i primoravati ga da ui ljude bespomonom legalizmu
nastoj-jo-vie-da-bude-dobar, pokuaj-da-ne-grei. Ma
koliko to nama danas moglo izgledati zapanjujue, on govori
da se sila greha slama blagodau. Zapazite ta taj odlomak u
stvari podrazumeva.
a) Pravednost kroz veru nije hladna teologija. To je sluba blagodati.
b) Vera obezbeuje pristup toj blagodati, to jest, kad srce
ceni Boju ljubav, to otvara vrata ka nadi i slavi. Ovde ima
dovoljno razloga za samopotovanje.
c) Mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Boija i dar u blagodati... Svi koji odlue da udiu ivotodavnu
atmosferu blagodati bie ivi i uzrastati do visine ljudi i ena
u Hristu Isusu.
d) Blagodat je vea od naeg greha. (To je pravo udo!)
e) Ako ovek u nju veruje i ako je prihvata, blagodat vlada u ivotu kao car.
f) Izobilna blagodat onemoguuje da vernik nastavi da
ivi u grehu. Opsesije, robovanje zlim navikama, otuenost,
bivaju razoruani.
g) Blagodat na taj nain namee novu vrstu robovanja
koje predstavlja beskrajni podsticaj u ostvarivanju svetosti ivota.
Kako moete biti sigurni

da ste obuhvaeni tom blagodau?
Nijedna ljudska dua, na celom svetu, nije izostavljena.

Pogledajte kako sluba blagodati dosee do svake ljudske due:
107
Mona dobra vest
Jer se pokaza Boja blagodat, spasonosna za sve

ljude koja nas odgaja da se odreknemo bezbonosti i svetskih elja, da ivimo razborito i pravedno
i pobono u ovom svetu, oekujui blaenu nadu i
slavan dolazak velikog Boga i Spasitelja naega Isusa
Hrista, koji je dao samoga sebe za nas, da nas izbavi
od svakog bezakonja i oisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela (Titu 2,11-14).
A svakome od nas dana je blagodat po meri
Hristovoga dara (Efescima 4,7).
Pregledajmo ove bisere:
a) Sveti Duh daje svim ljudima izrazit oseaj dobrote i
milosti Boje, kucajui i traei da ue u svako oajno, depresivno, svetovno srce, a takoe u srca koja su ohola i samodovoljna. Njihovo vreme depresije sigurno e doi moda kad
za izleenje bude suvie kasno. Oslunite, pogledajte, nemojte
zalupiti vratima, zastanite da ocenite tu blagodat, i uhvatiete
sebe kako ste je zavoleli.
b) U ovom odlomku postoji jedna duboka misao. Ma
koliko mi pravdali sebe mislei da su zavisnost u odnosu na
alkohol, droge, ili pak pouda samo bolest, oni su u stvari
voljni in. Problem je u tome to je ljudska volja zarobljena. No
postoji i dobra vest. Hristova blagodat nas zapravo ui kako da
kontroliemo svoju volju, kako da kaemo ne sklonostima ka
zlu. I opet, upravo razumevanje krsta ini da ova nedovoljno
shvaena sila postane stvarnost.
Nijedan zavisnik na celom svetu ne suoava se sa stranijim pritiscima od Isusa kad je kleao u Getsimaniji i molio se:
Oe moj, ako je mogue, neka me mimoie ova aa; ali ne
kako ja hou nego kako ti (Matej 26,39). A nekoliko sati kasnije, neodoljivo iskuenje da sie sa krsta i oslobodi se patnje
bilo je jo jae. Nijedan greni obrazac odgovora na iskuenje
108
(grena navika prim. izdava), koji smo stekli tokom celog

ivota uzastopnih padova, ne moe biti jai od Spasiteljeve sile
spasenja.
a) Kad nas blagodat Boja ui da iskuenju kaemo isto
to i Isus NE to nije uzaludan izbor. Kad nas blagodat ui da
izgovorimo tu monu re, rezultat je zagarantovan: mi nadalje
ivimo razborito i pravedno i pobono u ovom svetu, uprkos
svim primamljivim senzualnim iskuenjima svuda oko nas. Ne
bi bilo neko veliko dostignue iveti takvim ivotom u savrenom okruenju, ali Pavle dodaje da se Boje veliko spasenje ispoljava u jednom bezbonom svetu, koji je razapeo Sina Bojeg.
b) To osloboenje zahvaljujui blagodati ispunjava srce
blaenom nadom da e videti Isusa licem k licu prilikom
Njegovog povratka. Pavlova pravednost kroz veru povezana
je sa nadom na Hristov dolazak, a vest koja nas priprema za
Njegov povratak jeste vest o Hristovoj blagodati.
c) Tako se tajna te udesne sile nalazi u tome to je On
dao samoga sebe za nas Ona prodire dublje nego to to ini
sva psihijatrija na svetu, istraujui izvor naeg greha i otuenosti. Vernik zapravo ostvaruje jedinstvo sa Hristom.
d) Spasitelj radi dobar posao prilikom spasavanja; nijedan nekadanji koren bezakonja ne ostaje u srcu da izazove
budui otpad od blagodati. On je slian vetom hirurgu koji
uklanja kancer. Poujte molbu jednog pisca koji shvata bar
poetak delovanja te izobilne blagodati:
elite li da budete kao Isus? Onda primite blagodat koju On ima u izobilju i besplatno je daje. Primite je u onoj meri u kojoj je On daje, a ne onoliko
koliko smatrate da ste je zasluili. Potinite joj se, da
ona moe ostvariti u vama i za vas onaj udesni cilj
zbog kojeg je i data, i ona e to uiniti. Uinie vas
nalik Isusu (Alonzo T. Jones, Review and Herald, 17.
april 1894).
109
Mona dobra vest
Spasenje od greha svakako zavisi od toga to u blagodati

ima vie sile nego u grehu... Gde god vlada sila blagodati, bie
lake initi ono to je pravo, ba kao to je bez nje lako initi
nepravdu.
Nijedan ovek po svojoj prirodi ne smatra da je teko initi zlo zato to ovek prirodno robuje jednoj sili sili greha,
koja apsolutno vlada... Ali ako pone da deluje neka monija
sila, onda... e biti isto tako lako potiniti se volji te monije
sile.
Meutim, blagodat nije samo monija od greha... Ima mnogo vie sile u blagodati nego u grehu...
isto tako ima mnogo vie nade i radosti za svakog
grenika u svetu. (Isto, 1. septembar 1896).
Da li je ovo suvie dobro da bi bilo istinito? uvajte se da
tako mislite, jer je opasno sumnjati u to koliko je dobra vest
dobra.
110
Deseto poglavlje
DRAGOCENA BLIZINA
NAEG SPASITELJA
Kad je Petar nerazumno pokuao da hoda po vodi i poeo da tone, povikao je: Gospode, spasi me (Matej 14,30).
Strano je saznanje da ete se upravo utopiti, ali je uteno kada
znate da je spasilac sasvim blizu vas.
Mi smo svi Petar i tonemo u moru zavisnosti i sebinosti, i
svima nam je potreban Spasitelj koji je blizu, na domaku ruke, a
ne daleko. Mi odve dobro znamo koliko je jaka podvodna struja koja nas odvlai u morske vrtloge, i kako je mrano u tim dubinama. Mi jednostavno nemamo snage da spasemo sami sebe.
Zle strasti, mrnja i pouda pritajeno ive u srcu svakog
oveka, oekujui dovoljno jak izazov da izbiju na povrinu. Mi
ne elimo da kaemo ili uinimo neto zbog ega emo kasnije
zaaliti, ali pre nego to i postanemo svesni toga, mi bivamo
ponovo upleteni, i jo tei oseaj krivice truje nau sreu. Navike u pogledu apetita, droge, duvan, alkohol, nedozvoljene ljubavi, zaluenost nekim i neim, rugaju nam se kao nesavladivi.
Ta oseanja, ozlojeenost, mrnja i pouda preplavljuju
nas kao morski talasi. Duboke emocije koje zapovest zabranjuje kad kae: Ne poeli, predstavljaju nekontrolisane porive koji su nagnali samopravednog Pavla iz Tarsa da prepozna
opsesivnu stvarnost greha u svom srcu.1
Mladi (i mnogi odrasli ljudi) razjarenih hormona suoavaju se sa problemima nedozvoljenog seksa. avo se radosno
hvalie kako hrianstvo tu mnogo ne pomae, a islamski svet
1 Rimljanima 7,7-11; ono to je verovatno prosvetlilo Pavla to se tie istinske potrebe njegovog srca za Spasiteljem bila je zapovest: Ne poeli... ene
blinjega svojega (2. Mojsijeva 20,17).
111
Mona dobra vest
naroito smatra da je to dokaz moralne iskvarenosti ugraene

u samu sutinu hrianstva. U jednoj anketi 1980. godine ispitano je 1.006 amerikih devojaka i pri tom se dolo do sledeeg
zakljuka: Religiozne devojke su za 86 posto sklonije da kau
da je vano sauvati devianstvo do braka nego one koje nisu
vezane za religiju. Meutim, samo 14 posto religioznih devojaka
sklonije su da ostanu device od onih koje ne mare za religiju.2
Svake godine preko milion amerikih tinejderki ostane
u drugom stanju. Ako se sadanji trend nastavi, 40 posto dananjih devojaka od 14 godina bar dva puta e ostati u drugom
stanju pre svoje dvadesete godine.3 Bivi naelnik sanitetske
slube SAD, C. Evert Kup (Koop) rekao je da je 70 posto amerikih adolescenata seksualno aktivno to jest, da praktikuju
blud. Ako tim mladima, koji ine 70 posto svoje populacije,
predloite da jednostavno kau NE, oni vam se smeju. A sve i
da pokuaju, to im veoma teko pada.
Takav nedostatak samosavlaivanja pre braka obino programira mlade za buduu branu nevernost. Isusove
rei ispunjavaju se svuda oko nas: I zbog mnogo bezakonja,
ohladnee ljubav (agape) mnogih (Matej 24,12). Isto tako
izvesno kao to no sledi posle dana, gubitak ljubavi (agape)
izaziva sindrom zvani nevernost-zloin-nasilje-siromatvo.
ivimo u zbilja mranom svetu. Mnotvo ljudi pati u
oajanju, kao Pavle, jer ne ele da stvarno skliznu u moralno
samoubistvo. Ne znaju kako da se odupru pritiscima okruenja i kompulsivnih hormonalnih poriva.
Pavle dotie svaiju osetljivu icu kad jadikuje nad sobom: Ja ne shvatam ta inim; jer ne inim ono to bih voleo,
nego umesto toga, ono to mrzim.... ak i kad je elja da inim
dobro u meni, nisam u stanju da ga inim. Ne inim dobro
koje hou, ve nasuprot, zlo koje ne elim da inim.... Zlo je
2 Leslie Jane Nonkin, I Wish My Parents Understood, NY: Penguin; naglasio
autor.
3 Time, 9. decembar 1985.
112
Dragocena blizina naeg Spasitelja
jedini izbor koji imam.... Greh.... deluje u mom telu. Kako sam
ja nesrean ovek! Ko e me izbaviti od ovog tela koje me vodi
u smrt? (Rimljanima 7,18-24 TEV).4
Nije bitno da li je ovde re o obraenom ili neobraenom
Pavlu. Pavle koristi korporativni (zajedniki) ego, pozivajui
se na oveanstvo uopte, u Adamu. Ovde je u pitanju univerzalni ljudski rod koji vapi za pomo. A pomo je blie nego
to mislimo.
Pavle sam odgovara na svoje oajniko pitanje:
Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je telo
oduzimalo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi, zbog greha, Sina svoga u telu jednakom telu
greha. (Rimljanima 8,3 Bakoti)
Sam Spasitelj je doao vrlo blizu. Ali problem je u tome
to je skandalozni otpad hrianstva tokom skoro dve hiljade
godina umnogome udaljio od nas Spasitelja. Da nije bilo te
uasne lai koja Ga je toliko udaljila, mladi ne bi mogli da govore ovako neto: Morao bih mnogo da se trudim ako elim
da budem spasen, ili eleo bih da budem potpuno dobar, ali
to nije uvek lako, ili Hou da sluim Bogu, ali nalazim da je
to vrlo muno (videti izjave u 3. poglavlju).
ikaki Tribjun je preneo da je jednom Galupovom anketom ustanovljeno da je porast amerikog interesovanja za religiju
poniten slinim naginjanjem nemoralnom ponaanju. Nema
sumnje da religioznost raste, priznaje Galup. Meutim, nalazimo da ima vrlo malo razlike u etikom ponaanju izmeu onih
koji idu u crkvu i onih koji nisu aktivni u religioznom smislu...
Nivoi laganja, varanja i krae izrazito su slini u obe grupe.5
Zar ne ujete kako se sotonine ete vesele na takvu vest?
Kad je Isus doao na ovaj svet, aneoske fanfare su najavile:
4 TEV Todays English Version
5 Citirano u Passing on the Torch, Roger Dudley (R&H, 1986), str. 39
113
Mona dobra vest
On e spasti narod svoj od grehova njihovih (Matej 1,21).

Zato svet najzad ne sagleda jasan dokaz da se Njegov narod
zaista spasava od greha, a ne u grehu? ta se to dogodilo?
Razlog se krije u tome to sila malog roga, Vavilon
obori istinu na zemlju. Ova sila dovela je ljude do otpada pustonog (Danilo 8,12.13). Ona je uklonila Hrista sa vidika tvrdei da Ga oboava, i zamenila Ga nekim dalekim Hristom
koji ne moe spasti od greha ve samo odobrava nae ivljenje u
grehu. Ogroman oblak pometnje obavija istinskog Hrista, kao
to oblaci skrivaju planinski vrh, tako da je hrianstvo praktino izgubilo mo da ovaj svet uini boljim mestom za ivot. A
milijarde ljudi ne znaju kako se dogodio taj veti preokret.
Novozavetna jevaneoska vest otkriva blizinu Spasitelja, i
kako mono On moe da izbavi od greha koji duboko, veoma
duboko puta svoje pipke. To je vest za kojom svet doslovno
umire od elje da je uje. Pogledajmo je malo detaljnije.
Spasitelj koji je preao itav put do nas
Mladi su naroito presreni zbog novozavetne vesti koja

prikazuje Hrista kako uzima na sebe nau palu prirodu, suoava se sa naim iskuenjima, osea njihovu punu snagu, zna
kako se mi oseamo, a ipak zadobija potpunu pobedu u svom
bezgrenom karakteru i bezgrenom ivotu. To je kao kad bi
zali za oak i neoekivano se nali licem u lice sa samim Isusom. Iskustvo koje je Ajzak Vots izrazio u svojoj duhovnoj pesmi postaje tako stvarno u ivotu ovih mladih:
Ne dao Gospod da se drugim hvalim
Osim smru Hrista, mog Spasa,
Sve tate stvari koje me mame
Prezirem i bacam istoga asa.
Hiljadama godina paganstvo je predstavljalo Boga kao
veoma udaljenog. Kada je Rimska imperija promenila zva-
114
nini religijski kurs u svojoj istoriji, jedan iskvareni oblik hrianstva zamenio je paganstvo, imajui u sebi utelovljenu istu
mranu ideju o dalekom Bogu, odvojenom od oveanstva.
Osnovna ideja papstva je da je Bog toliko svet da nam se On
nikada ne bi toliko pribliio da uzme nae telo i pobedi greh
tamo gde se ovaj ukorenio u naoj grenoj, izopaenoj prirodi.
Iz tog razloga, rimokatolicizam je razvio dogmu o bezgrenom zaeu. Devica Marija, Isusova majka, mora biti odvojena od naslea genetske ljudske prirode, da bi svom Sinu
podarila drugaiju vrstu ljudske prirode u odnosu na onu koju
mi imamo. On mora biti izuzet od suoavanja sa problemima s kojima mi moramo da se suoimo.
Ovo uenje sasvim logino dri da je greh u ljudskoj prirodi nepobediv drugim reima, ako ovek ima normalnu
ljudsku prirodu, nemogue je da ne sagrei. Ideja je da greh i
ljudska priroda idu jedno uz drugo. Milioni to prihvataju ne
shvatajui da time priznaju da je sotona sve vreme bio u pravu u
svojoj pobuni protiv Boga (videti Knjigu o Jovu, poglavlja 1 i 2).
Razlog je sledei: Sotona tvrdi da to to je on izumeo greh
dokazuje da Bog nije u pravu kad zahteva poslunost svom
svetom zakonu. Pali ljudski rod nije u stanju da bude posluan, tvrdi sotona; a ako je Hristos zaista postao ovek uzimajui nau palu, grenu prirodu, On bi bio primoran da grei ba
kao to mi pretpostavljamo da smo prisiljeni da greimo. On
ne bi mogao da se odupre grehu, a ni mi ne moemo.
Ova ideja iziskuje da greh na neki nain boravi u genima
i hromozomima, pa je stoga Hristos morao biti izuzet u pogledu dobijanja naih gena i hromozoma, naeg genetskog naslea. On verovatno nije doao u obliju tela jednakom telu
greha, nego je bio dran to je dalje mogue od grenog tela.
Jedan duboki element obmane sadran je u tom gleditu.
Navodno deluje kao hrianski po tome to izgleda velia Hristovu bezgrenost, a Hristos je svakako i bio bezgrean; ali, u
stvari, ta dogma Ga odvaja od ljudskog roda, i time porie Nje-
115
Mona dobra vest
govu pravu pobedu nad grehom zahvaljujui pravednosti. To

je veto izvrdavanje u tom smislu to Ga odvaja od uestvovanja u naoj pravoj ljudskoj prirodi, te tako predstavlja ispunjenje opomene apostola Jovana u pogledu antihristovog duha:
Po ovome poznajte Boijeg duha: od Boga je
svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos doao u
telu (sarx), a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa (ne
priznaje... da je u telu (sarx) doao Karadi), nije
od Boga; i to je antihristov duh za koga ste uli da e
doi, i sad je ve u svetu (1. Jovanova 4,2.3).
Grka re za telo je sarx, to uvek znai greno, palo
telo (ili priroda) koje podjednako dele sva ljudska bia. Sveto
pismo ne zna za neku drugu vrstu tela, i Jovan ne zna ni za
kakvo izuzimanje koje bi Hrista uinilo posebnim (drugaijim) kada je re o preuzimanju naeg tela. Rimokatoliki TV
jevanelista Fulton in ovako pojanjava tu misao:
Re neporoan (immaculate) sainjena je od
dve latinske rei koje znae neokaljan. Zaee
znai da je, u prvom trenutku svog zaea, Blaena Majka u utrobi svoje majke, sv. Ane, ...sauvana
slobodna od mrlje prvobitnog greha... Marija je bila
odvojena od grehom optereenog oveanstva... u
trenutku svog zaea... (Bila je to) posebna privilegija data Mariji... Ona je jedinstvena... pokazana joj
je posebna naklonost... nova Eva... savrena u ljudskom smislu! Mora postojati beskrajna odvojenost
izmeu Boga i greha... (On) je uzdigao jednu enu
titei je od greha... nekoga ko e posredovati izmeu
nas i Hrista kao to On posreduje izmeu nas i Oca.6
6 Fulton Sheen, The World s First Love, str. 10-12, naglaeno u originalu.
116
Mariju je izabrao Bog... uvajui je slobodnom

od prvobitnog greha kojim je bilo zaraeno oveanstvo... U Mariji, jedva da je postojalo neeg zemaljskog, osim nje same; sve je bilo nebesko... Jedino je ona pripadala zemlji, a ipak, ini se, vie nebu.7
Nijedan pobedniki voa nije ulazio u grad
pranjavim putem, ako je mogao da doe avenijom
posutom cveem. Da je On kao Beskrajna istota
izabrao bilo koji drugi ulaz da prie oveanstvu
osim ljudske istote, to bi stvorilo uasan problem
naime, kako bi On mogao biti bezgrean, kada bi
bio roen od osobe optereene grehom? Ako etkica uronjena u crnu boju postaje crna, i ako platno
poprima boju farbe, zar ne bi i On... takoe postao
uesnik u krivici koja je obeleje celog oveanstva?
Kada bi On doao na ovu Zemlju kroz penino polje moralne slabosti, sigurno bi na haljini Njegove
ljudske prirode bilo pleve.8
Ovo je dogma koja nema osnove u Svetom pismu. Ona
iskrivljuje dobru vest o pobedonosnom Spasitelju koji spasava
od greha i pretvara je u defetistiku lou vest da je greh suvie jak ak i za Hrista da bi ga porazio u telu. Kakve li vete
odbrane sotonine tvrdnje! Poto smo svi deo grehom optereenog oveanstva ivei svoj ivot u peninom polju
moralne slabosti, mi se nikad neemo osloboditi te pleve
dok ne odemo na mesto zvano istilite. Da je Isus zaista bio
kuan kao to smo mi, On bi sagreio; a posledica toga je da je
podjednako nemogue da mi ne sagreimo.
Biblija nam daje bolju vest od takve. Poto je opisao svoj
oaj u Riljanima 7, Pavle nalazi radosnu nadu u dobroj vesti o
7 Isto, str. 22,26
8 Isto, str. 61,62
117
Mona dobra vest
Spasitelju koji je preao itav put do mesta gde se mi nalazimo,

kako bi mogao da nas spase od naih greha. Stoga sad nema
osude za one koji su u Hristu Isusu... Jer te je zakon Duha
ivota u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti (Rimljanima 8,1.2). ta to znai? Koliko nas duboko i temeljno
Hristos oslobaa od naih neukrotivih navika koje nas snano
gone da greimo?
Nema osude znai osloboenje od naeg unutarnjeg
oseaja boanske osude koja nam je visila nad glavom tokom
itavog ivota. Iako su ta oseanja krivice i neprilagoenosti u
ponaanju duboka i prodorna, zakon Duha ivota u Hristu
Isusu jo je dublji i dalekoseniji. Novi princip oslobaa nas
od okova straha, krivice i moralnih poremeaja koji su nam
drali duu u ropstvu jo od najranijeg detinjstva.
Nijedan psihijatar ne moe ostvariti tako duboku katarzu
ljudske due kao ovaj zakon duha ivota u Hristu Isusu. Krivica i zebnja koje ak ni nai roditelji ne bi mogli da olakaju,
nalaze unutranje isceljenje. Jer otac moj i mati moja ostavie
me; ali Gospod neka me prihvati (Psalam 27,10). Onaj koji
veruje u istinsko jevanelje uiva u novoroenju, a ono je sila
koja u njemu ostvaruje pravednost, toliko jaa od sile nasleenih sklonosti ka zlu koliko je na nebeski Otac vei od naih
ovozemaljskih roditelja.
Jedna slavna stvarnost otkriva se u Pavlovom prikazivanju Hrista koji nam je na domaku ruke. Razlog zato je Hristos doao tako blizu nas vidi se iz sledeih stihova:
Jer to zakon nije mogao, zato to je zbog tela
bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina u obliju tela grehovnoga, i za greh, i osudio
greh u telu, da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama koji ne ivimo po telu nego
po duhu. (Rimljanima 8,3.4 kombinacija prevoda
arni-Karadi)
118
Re oblije u grkom jeziku znai identian, istovetan

(jednak)9. Ona ne moe da znai neslian ili razliit od uzora s
kojim se poredi. Hristos koji je u potpunosti Bog sada je postao potpuno ovek, neodvojen od ljudskog roda. On je sagradio boansko-ljudski most preko ponora otuenja koji je nainio greh, s temeljima koji doseu sve do najdubljih korenova
u prirodi najbespomonijeg izgubljenog grenika na Zemlji.
Ni na koji nain On nije zaobiao stvarnost koristei prevaru da bi se oslobodio neega s im mi moramo da se izborimo. Tako skovano izuzimanje negiralo bi osnovni princip pravednosti kroz veru i protivreilo celom Svetom pismu. Dalje,
Hristu bi pripala uloga varalice koji tvrdi da pobeuje greh, a
da se pri tom nikada nije dovoljno pribliio mestu gde se greh
nalazi da bi s njim vodio bitku. Pavlova je namera da Hrista
prikae savreno opremljenog za reavanje problema greha
tamo gde se greh nalazi duboko unutar nae pale prirode.
Tu je bastion gde je adaja napravila svoje poslednje uporite,
i upravo tu se Hristos suoio s njom. Pa ipak, Hristos je ostao
savreno bezgrean.
Izmeu Hrista i sotone vodi se o ovom pitanju estoka
borba. Nema problema sa grehom koji se pobeuje u bezgrenoj prirodi, razliitoj od naeg grenog tela. Ta bitka je zadobijena davno na nebu kada je dve treine anela savladalo sotonina iskuenja u bezgrenoj prirodi (Otkrivenje 12,7-17). Bilo
bi izlino da Hristos doe na Zemlju da ponovo vodi tu borbu.
Ne dobijate Drugi svetski rat tako to ete voditi rat iz 1812.
Sada se borba vodi sa grehom ukorenjenim u grenoj ljudskoj
prirodi, u grenom telu.
Sotona osiono tvrdi da je njegov izum, greh, sazreo u
ljudskoj prirodi do te mere da sada predstavlja dokaz da Bog
nije u pravu. On se ne moe savladati! I mnogi hriani se
9 to se moe primetiti i u Bakotievom prevodu Rimljanima 8,3: Jer, to
zakonu bee nemogue, jer mu je telo oduzimalo snagu , Bog je osudio greh u
telu, poslavi, zbog greha, Sina svoga u telu jednakom telu greha. prim. izd.
119
Mona dobra vest
preutno slau sa sotonom. Oni opravdavaju to to neprestano

gree reima: Ja sam samo ljudsko bie. Sotona me nagoni da
to inim. Eto ljigavog traga velike zmije. To je glavni razlog
zato Galupova anketa belei tako malu razliku u moralnom i
etikom ponaanju izmeu hriana i nehriana.
Lana doktrina porobljava svet i uvaljuje ga u uasnu
bedu. Ali pravi Hristos ubija adaju u njenoj poslednjoj jazbini i dokazuje da je ljudski greh voljni in. On u ljudima koji
veruju stvara novu odvratnost prema grehu, to e dovesti do
njegovog konanog iskorenjivanja. Tako On oslobaa zarobljenu volju grenog oveka da bi mogao rei grehu NE i ispuniti svu pravednost (uporediti Matej 3,15).
Zato je Hristos u stanju

da spase svakog grenika na Zemlji
Jevaneoska vest je poput reflektora usmerena na Poslanicu Jevrejima. Ovde vidimo kako to to nam je priao toliko
blizu omoguuje Hristu da prodre do najdubljih unutranjih
kutaka naeg psihikog, grenog otuenja:
Ali Isusa za malo uinjenog manjim od anela ... da bi po milosti Bojoj za sve okusio smrt. Jer
je dolikovalo njemu... da stradanjima uini savrenim zaetnika njihovog spasenja.
Jer i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju
svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva
svojom braom...
Kako pak deca imaju uea u krvi i telu, tako
i On uze uee u tome, da smru obesnai onoga
koji ima vlast nad smru; to jest, sotonu, i da izbavi
one koji su strahujui od smrti celoga ivota bili u
ropstvu (Jevrejima 2,9-15).
120
Jer On uistinu nije uzeo na sebe prirodu anela,

nego je uzeo seme (spermu) Avramovo [engl. prev.
KJV] (16. stih).
Stoga je bilo potrebno da u svemu bude kao
braa, da bude milosrdan i veran prvosvetenik pred
Bogom, da okajava grehe naroda. Jer, zato to je i sam
trpeo, kad je bio kuan, moe da pomogne onima koji
se iskuavaju (Jevrejima 2,17.18 arni-Karadi).
Pregledajmo duhovna bogatstva u ovoj riznici istine:
a) Hristos je okusio drugu smrt, krajnji uas najdubljeg
oaja, ak iznad praga nae emocionalne izdrljivosti.
b) On je usavren kroz patnju.
c) On je jedno sa nama.
d) On nas naziva braom, to jest, On nam je blii nego
to su to lanovi porodice izmeu sebe. On nije iskljuen iz
krvne veze sa nama.
e) Iako je On uvek bio Bog u ljudskom telu, On je odustao od prednosti svog boanstva tako da je morao da ui da
se pouzda u Boga, ba kao i mi.
f) On je uzeo udela u telu i krvi potomaka palog
Adama, a ne bezgrenog Adama. To telo i krv mora da su
ukljuivali hormonalna iskuenja koja mi doivljavamo. A
ipak, On nije uinio greh. (Samo iskuenje nije greh; greh je
podlei iskuenju). U Njemu nije bilo greha.
g) Tanije reeno, On nije uzeo prirodu bezgrenih bia,
nego prirodu semena, genetskih Avramovih potomaka. Dakle, najsnanijim moguim jezikom bivamo uveravani da je
Hristos na svoju bezgrenu prirodu uzeo (obukao prim.
prev.) nau grenu prirodu, kako bi mogao znati kako da pomogne onima koji se iskuavaju. (18. stih).
h) Bez ikakvog izuzetka, On je bio uinjen po uzoru na
nas (u pogledu ljudskog tela koje je imao).
121
Mona dobra vest
i) Tako je On postao milosrdan i veran Prvosvetenik,

na boansko-ljudski Lekar i Psihijatar naih dua. Njegova
savrena bezgrenost kvalifikuje Ga u tom pogledu.
j) Bez obzira na koje se sve naine kuamo, zbog svoje
potpune bezgrenosti, zbog svoje pobede nad grehom, On je
u stanju da nam pomogne.
Kako je Hristos kuan?
Da li Mu je Marija dala nau pravu ljudsku prirodu, ili

Mu je naa istinska ljudska priroda bila uskraena? Da li je On
bio odvojen od nas?10
Jevrejima poslanica ponavlja odgovor: Jer mi nemamo
prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima,
nego koji je u svaemu (svemu) iskuan kao i mi, osim (izuzev) greha (4,15.16 arni-Karadi). Pavle kae da je On
...po telu roen (genetsko naslee) iz Davidovog potomstva
(Rimljanima 1,3). On je uzeo nau prirodu, a ipak nije zgreio,
kako bi nas mogao spasti od greha koji je u naoj prirodi.
Sam Isus nam kae da je On morao da se odrekne svoje
sopstvene volje kako bi sledio Oevu volju. Tako je Njegov
ivot na Zemlji bio stalna borba protiv istovetnih iskuenja da
se udovolji sebi kakva mi danas oseamo (Jovan 5,30; 6,38; Matej 26,39; Rimljanima 15,3). Mi smo se potinili svome ja i
stoga smo grenici. On se neprestano odricao sebe. Otuda je
On bio bezgrean. On nikada nije ispoljavao sebinost, ak ni
za trenutak. A Njegova nesebinost kotala Ga je smrti na krstu.
To je izvanredno dobra vest! Ma koliko duboko ili jako
bilo iskuenje da povlaujete sebi, Hristos je bio kuan na isti
nain, ali bez greha. I to nije sve! Jedno snano dakle sledi
iza Jevrejima 4,15: Pristupajmo, dakle, slobodno... da... naemo blagodat kad nam zatreba pomo. Njegova jednakost
10 Re je skovao Fulton in u svojoj odbrani rimokatolike dogme o bezgrenom zaeu. Dve zalemljene ice neodvojivo su spojene. Odvojiti, u
katolikoj misli, znai zauvek odvojiti.
122
grenom telu savreno Mu je omoguila da osudi ba taj greh

koji porobljava i vas i mene da ga osudi, izrekne presudu
protiv njega, da ga ubije.
Mi smo pozvani da budemo slobodni (odvani, hrabri) u Njemu, a ne da se bojaljivo povlaimo nazad kao da
smo osueni na poraz.
udno protivljenje
kad se pomene Spasiteljeva blizina
Neki nam govore da Hristos nije mogao da bude kuan

kao to smo mi, jer u Njegovo vreme nije bilo TV, prodavnica
sladoleda, nije bilo votke, ni sportskih kola, itd. Ali ovaj povran sud proputa da primeti da je svako kuanje na greh koje
moemo iskusiti usmereno na nau prvobitnu ljubav prema
sebi; a On poznaje svaki prilaz koji greh koristi. Znajui koliko je iskuenje snano, On saosea sa nama, ali ni to nije sve.
Samo sauestvovanje i saaljenje ne bi nam pomogli. Njegovo
puno radno vreme sastoji se u tome da nas spasava kako ne
bismo podlegli tim iskuenjima. Mi pristupamo slobodno a
ne sa strahom, u molitvi vere, da dobijemo tu pomo.
Zapazite jasan naglasak da je Hristos, iako nam se toliko
pribliio, uzevi nau grenu prirodu, ipak bio bez greha. Ni
u mislima ni u reima On se ne bi potinio kuau. Dolazi
vladar ovoga sveta, i u meni ne nalazi nita , rekao je On (Jovan 14,30). On je uvek ostao onaj Sveti (engl. prevod) (Luka
1,35). Borba protiv grenog iskuenja bila je tako estoka i
tako opasna da Ga je u Njegovoj agoniji probijao krvav znoj
(Jevrejima 5,7; 12,3.4) a to je mnogo stranije iskuenje od bilo
kog za koje mi znamo.
Borba koja obuhvata potinjavanje vae volje i davanje
vaeg pristanka da budete raspeti s Njim moda je bolna,
ali je i tako lake nego da budete razapeti sami. A iveti ivotom rezultujueg vaskrsenja s Njim lake je od iscrpljivanja
u stalnoj borbi protiv Svetog Duha.
123
Mona dobra vest
Velianstveno obeanje
posebno za ove poslednje dane
Gospod ima neto posebno za svoj narod koji ivi na samom kraju vremena: Onome koji pobeuje dau da sedne sa
mnom na moj presto, kao to i ja pobedih i sedoh sa svojim
Ocem na njegov presto (Otkrivenje 3,21). On daje tu naroitu
prednost sada kada greh i iskuenje izgledaju jai i privlaniji
nego ikada ranije i kada su ljudska bia jo slabija i podlonija
padu.
U ovim poslednjim danima, injenica da je Spasitelj uzeo
nae palo, greno telo postaje istina dragocenija nego ikada.
Njegova pobeda ne predstavlja za nas samo primer. (Primer je
beskoristan ukoliko ne znate kako da ga sledite!) Na Primer
postaje na Uzor koji i obuava. On se poistoveuje sa vama i vi
se poistoveujete s Njim. Vae iskuenje postaje Njegovo iskuenje, a vaa budunost Njegova briga. Va uspeh je Njegova
pobeda, jer vi vuete u jarmu zajedno s Njim, a On je u stanju
da povue i veliki teret. Na posao je da ostanemo s Njim i
da saraujemo s Njim, potinjavajui Mu svoju volju. Nemojte
nikada napustiti dobri jaram koji vas vezuje za Njega (Matej
11,28-30). To je najbolje mesto gde ovek moe biti, i to zauvek.
Hristos je znao da e u ovim poslednjim danima sotona
mnotvo ljudskih bia navesti na zavisnost od droge, alkoholizam, zloin, poudu, zloupotrebljavanje dece, homoseksualnost, pornografiju, blud, preljubu, bulimiju sva iskuenja
koja izgledaju neodoljiva zato to mi imamo grenu prirodu.
Izgubljena ovca zalutala je od stada dalje nego ikada ranije, ali
Dobri Pastir odlazi dalje nego ikada ranije dok je ne nae.
To znai da kao boanski Psihijatar On uvek dublje istrauje
uzrok nae slabosti u poslednjim danima, i obezbeuje potpuno izleenje. Kad se greh umnoava, to znai da se blagodat
izliva jo obilnije.
Pavle esto govori o Hristovoj pravednosti (uporediti
Rimljanima 3,21.26; 5.18). Taj znaajan izraz podrazumeva
124
shvatanje da je prilikom svog otelovljenja Hristos uzeo palu,

grenu ovekovu prirodu. Razlog je oigledan.
Pravednost je re koja se nikada ne upotrebljava za bia
sa grenom prirodom. Mi itamo o svetim anelima ili nepalim anelima, ali nikada o pravednim anelima. Adam i Eva
pre pada bili su nevini i sveti, ali nikada ne itamo da su bili i
pravedni. Oni su mogli da razviju pravedni karakter ako bi se
oduprli iskuenju, ali je pravednost postala termin koji znai
svetost koja se suprotstavila iskuenju u grenoj ljudskoj prirodi i savreno ga savladala. A upravo je to uinio Hristos kao
istinski Bogoovek.
Ta re znai opravdanje, a neto to je bezgreno nema
potrebe za opravdanjem. Osnovno znaenje rei je ispravljanje neega to je krivo, popravljanje neega to je nepravedno.
Neko ko ima samo bezgrenu prirodu bio bi svet, ali se za
njega ne bi moglo rei da je pravedan. Hristos je bio bezgrean, ali je uzeo nau grenu, izopaenu prirodu i u njoj iveo
savrenim ivotom svetosti. To Mu daje pravo na ono slavno
ime Gospod pravda naa (Jeremija 23,6).
Zato Juda veli da On moe da vas sauva od spoticanja
i da vas postavi neporone u klicanju pred svoju slavu. Otkrivenje potkrepljuje ovo obeanje ukazujui na jedan narod
koji stoji bez mane pred Bojim prestolom. Otuda On moe
rei za svoj narod: Jer doe Jagnjetova svadba i ena njegova
pripremi se (Juda 24; Otkrivenje 12,17; 14,5.12; 19,7.8).
Tajna njihove pobede nije neki poseban program kojim
pokuavaju da uloe vie truda nego do sada. To je obnavljanje
vere istije od one koju su postigle ranije generacije, prethodno neostvarena bliskost u saoseanju sa Hristom, ljubav prema Njemu od sveg srca, sagledavanje Njegovog krsta uz propratno topljenje zamrznutog srca. Nita drugo sem te skruene
brige za Hristovu ast ne moe da vas sauva od spoticanja (u
engleskom prevodu od pada). Sebine elje, strah od pakla,
rad da bi se dobila nagrada na nebu, predstavljae promaaj.
125
Mona dobra vest
Trea aneoska vest i ienje Svetinje
Naa zavisnost od greha proistie iz oseanja otuenosti

od Boga i meusobno11. Posle toga sledi duboka usamljenost.
Kako je Hristos uklonio tu tamu? Sveto pismo otkriva kako
su se oni koji su bili otueni... nemajui nade i bez Boga u
svetu ... pribliili ... Hristovom krvlju. On je ponitio svojim
telom... neprijateljstvo... da (ih) pomiri sa Bogom krstom,
poto je na njemu ubio neprijateljstvo (Efescima 2,12-17).
Mnogi godinama nastavljaju da ive nemajui nade i
bez Boga u svetu. No, tu otuenost podneo je i Isus kad je
bio kuan visei na krstu u svojim poslednjim asovima. Niko
se nikada nije oseao do te mere lien nade i radosti kao On
kada je zavapio: Boe moj, Boe moj, zato me ostavi? (Matej 27,46).
Upravo je u tom konanom asu potpune duevne tame
Isus ispio nau gorku au do samog dna. Upravo je tada On
okusio stvarnu smrt... za sve (Jevrejima 2,9). Da li se oseate
11 Otuenost i sva ostala oseanja koja je prate (usamljenost, strepnja, beznae...) su posledica pogrenih, lanih, obmanjujuih oseanja neprihvaenosti, odbaenosti, ostavljenosti... od strane Boga zbog naih greha. Otuenost je zapravo gubitak identiteta Bojeg deteta. Identiteta koji se iskljuivo
zasniva na porodinim odnosima sa drugim lanovima te porodice i sa samim Ocem, kao i na uporednom usvajanju identiteta linosti koja je usmerena na sebe, a koji se u sotoninom carstvu iskljuivo zasniva na postignuu i
vrednovanju od strane autoriteta. Obmanjiva i neprijatelj dua pokuava da
ljude uvue u zaarani krug greha krug koji se sastoji od poinjenja greha,
oseaja krivice zbog njega i nametanja obmanjujuih oseanja neprihvaenosti i odbaenosti od Boga zbog greha da bi izazvao i nametnuo oseaj
nerazreive otuenosti od Boga, duboke usamljenosti i krajnjeg beznaa i
time naveo osobu da odustane od svakog pokuaja pomirenja sa Bogom, a
onda izazvao i njeno potpuno preputanje grehu i konanu propast.
Lek za to je uverenje da nas Bog bezuslovno voli i prihvata bez obzira na
sve, sve to jesmo i to inimo, svest da nas Bog nikad nee ostaviti, niti napustiti, da je uvek sa nama, i da nas samo Boija bezuslovna ljubav i prihvatanje mogu oistiti od greha jer nadrasti svoje greke moe samo onaj koji
zna da je bezuslovno voljen i prihvaen dok ih ini. Detaljno o tome moete
nai na sajtu www.najvaznijevesti.com koji je nastao upravo sa tim ciljem.
126
kao da je nebo iznad vas od mesinga, zemlja ispod vas kao

gvoe, da se niko ne brine, da je nebo izgleda zalupilo vrata
pred vama, da ispred vas nema nieg drugog sem tame? Ba
tako se Isus oseao, jer to je sutina druge smrti. On ju je na
taj nain okusio da se vi ne biste tako oseali. Moete Mu,
dakle, biti zahvalni to je podneo krst umesto vas.
U svojoj zavrnoj slubi tokom ovog velikog Dana pomirenja, On vredno radi i danju i nou da dovri to pomirenje u
srcu svih onih koji verom uestvuju s Njim u tom naroitom
poslu.
Najvernije opise Hristovog ponienja i izuzetno jakog
linog bola i pobede nalazimo, ini se, na sasvim neoekivanom mestu u Svetom pismu u Psalmima. Tu je otkriveno da
je Hristos zauzeo nae mesto, i dobio prirodu celog ljudskog
roda. U Njemu se stiu sve slabosti ljudskog roda, tako da svaki ovek ne Zemlji koji bude kuan moe nai u Njemu silu
da se suprotstavi iskuenju. Za svakog oveka u Isusu Hristu
postoji pobeda protiv svega toga. Psalam 22. i 69. predstavljaju
Njegove vapaje dok je visio na krstu.
U tom mranom asu kad je patio sam, On je sagradio
slavni most nad ponorom otuenosti koji je greh prouzrokovao. Njegovo velianstveno dostignue naziva se pomirenje,
sjedinjavanje onih koji su bili odvojeni vas i Boga.
Ako nije olakana poznanjem jevanelja, ta otuenost je
osnovni razlog to mnogi mladi trae nedozvoljene fizike intimnosti, danas vie nego ikada ranije. Njihove due su gladne
i prazne a to moe ispuniti samo pomirenje sa Hristom. Zastraivanje i upozoravanje na trudnou van braka, venerine
bolesti, AIDS, abortus, ili pakao ne znai za njih nikakvu pomo u odupiranju iskuenju, jer su koreni suvie duboki. to
se AIDS vie iri, svet najzad shvata da je greh ravan samoubistvu. Ali je strah od pakla nemoan da spase ljude.
Nada na nagradu podjednako je nedelotvorna, pa otuda
tako visok procenat religioznih devojaka i mladia koji pod-
127
Mona dobra vest
leu iskuenju. Sve vie greha iziskuje sve izobilniju blagodat

otkrivenje blizine Spasitelja, svest o tome koja prolazi kroz
um i prodire do najdubljih dubina srca. Jedino oni koji su dobili pomirenje mogu uspeno preneti tu blagodat na mlade.
Meutim, slavna vest o Hristovoj pravednosti i sama dolazi da
zadovolji tu potrebu.
Sam Bog nas je stvorio kao mukarca i enu i obdario
seksualnom privlanou. A onda je to proglasio kao veoma
dobro. Seks je postojao i pre greha; prema tome, greh ne moe
biti svojstven seksu u braku. Greh se nalazi jedino u njegovoj
sebinoj, bezbonoj izopaenosti.
Meutim, tokom mnogih vekova zastranjenja od istine
jevanelja, veliki neprijatelj je okruio seks aurom stida i nerazdvojnog greha. Tako je, kao to smo videli u reima Fultona
ina, nastala ideja o bezgrenom zaeu Device Marije. To je
ini tako jedinstvenom, kae on, da u njoj jedva ima neeg
zemaljskog. To je utiv nain da se kae kako ona nije bila
normalno seksualno ljudsko bie. U njenoj prirodi sve je bilo
nebesko, dodaje on. Kao njen sin, inov Hristos mora takoe biti odvojen, izuzet od nae seksualne ljudske prirode.
On ne sme nita znati o naoj Bogom danoj seksualnosti. Ovo
iskrivljavanje istine proistie iz paganskog, helenistikog i evolucionistikog koncepta seksa kao isto animalnog instikta.
Nasuprot tome, Sveto pismo prikazuje boanskog Spasitelja koji je uzeo na sebe nau zajedniku (kolektivnu) ljudsku
prirodu u potpunosti, a ipak bez greha. Verovati u Njega podrazumeva i zahvalnost to nas je stvorio kao mukarca i enu,
zahvalnost za dar seksa unutar braka, radost u naoj seksualnosti. Verom mi Mu potinjavamo svoju seksualnost da bi
je On mogao posvetiti i uiniti izvorom radosti tokom celog
ivota, bez otrova krivice ili stida, dozvoljavajui da ona bude
motivisana istom agape ljubavi.
Takva vera baca novu svetlost na Deset zapovesti. Ne
ini preljube nije vie zabrana koja ubija radost nego obea-
128
nje o pobedi nad nedozvoljenim, sebinim seksom. Ona se

pretvara u uverenje da Hristova nesebina ljubav (koja ne
priinjava zla blinjemu, Rimljanima 13,10) uvek moe da
vlada u nama. Rezultat? Istinska srea.
Praktina vrednost injenice

da nam je Hristos tako blizu
Mnogi pitaju: Kako se mogu pribliiti Isusu? Prvi korak

je verovanje da vam je On priao tako blizu. Onda naredni
korak prirodno sledi: poteno srce koje ceni tu bliskost poistoveuje se sa Njim na krstu. Pavle je rekao (prema originalnom
jeziku) da se njegov ego razapeo s Hristom (Galatima 2,20).
Naravno, ovo ne znai da ovek koji poveruje u Hrista
posle toga stalno puzi po praini samounitenja. Njegov oseaj
samopotovanja nikada se ne gubi. Biti raspet sa Hristom
znai isto tako i biti vaskrsnut s Njim; tako ne ivim vie ja,
nego Hristos ivi u meni. ovek sada nalazi ono pravo samopotovanje. David kae: Izvadi me iz jame koja bui, i iz gliba,
i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje (Psalam
40,2).
A kad pokaemo prezir prema svem svom ponosu, dolazi
do potpunog odbacivanja svih oseanja u znaku svetiji-samod-tebe. to blie prilazi Hristu, ovek se osea sve grenijim
i nedostojnijim. Mi nikada ne bi trebalo da osuujemo sebe,
niti da sebi dajemo ocene ili poene. Nikad ne treba da tvrdimo
da smo bezgreni, jer ako kaemo da nemamo greha, sami
sebe varamo i istine nema u nama. Jedino ako neprestano
ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan da Nam
oprosti grehe i oisti nas od svake nepravednosti (1. Jovanova
1,8.9).
Ohola i osiona jeres perfekcionizma nikada ne moe podii svoju runu glavu tamo gde se ceni istina o Hristovoj pravednosti, jer e pesma svakog srca biti da bude proslavljeno
samo u HRISTU KOJI JE NAA PRAVEDNOST.
129
Jedanaesto poglavlje
SLAVNA DOBRA VEST

O NOVOM ZAVETU
Dobra vest o novom zavetu sutinski je deo jevaneoske vesti. Apostol Pavle kae da pometnja starozavetnih ideja
raa za robovanje (Galatima 4,24). Mnogo godina su ove
starozavetne ideje odnosile prevagu iako mi veinom nismo
ni bili svesni ta one predstavljaju. To veoma rasprostranjeno
robovanje je razlog to se mnogo mladih buni protiv neega
za ta misle da je jevanelje.
Godine 1738. Don Vesli sluajno se naao na jednom
skupu gde je neko itao o onome to je Luter napisao o opravdanju verom. Vesli je rekao: Osetio sam kako mi se srce neobino zagrejalo. Mnogi koji su shvatili oba zaveta svedoci su
da to donosi sjajan uvid u jedan sreniji ivot. U ovom poglavlju dopustiemo Bibliji da nam otkrije tu dragocenu vest. O,
kad bi se i vae srce neobino zagrejalo tom divnom istinom.
Novi zavet je Boje obeanje
Mnogo pre nastanka starog zaveta, Bog je dao obeanje

koje predstavlja novi zavet. Taj veni zavet bio je nainjen
pre stvaranja sveta, i sadravao isto obeanje kao i novi zavet. To je Boje obeanje da e svoj narod usavriti u svakom
dobru, da inite njegovu volju... posredstvom Isusa Hrista
(Jevrejima 13,20.21; 1. Mojsijeva 17,7; Otkrivenje 13,8). To je
veliki projekat, ne samo zato to je ceo ljudski rod sagreio,
nego to su ljudi pali u ropstvo greha i sebinosti tako duboko
da koreni prodiru do najveih dubina nae psihe. Novi zavet
je vest o tome kako Bog reava taj problem i obezbeuje potpuno izleenje.
130
Slavna dobra vest o Novom zavetu
Teolozi govore o zavetu sa Adamom, zavetu sa Nojem i

zavetu sa Avramom, ali svi su oni isti novi ili veni zavet
koji je Bog obeao, samo pod razliitim okolnostima. Nema
potrebe da ostanemo zbunjeni zbog tih vetakih definicija.
Princip i obeanje uvek su isti ono to Gospod ini za nas.
Taj zavet (ili obeanje) postao je odreeniji i dalekoseniji u Njegovim razgovorima sa Avramom. On je starom oveku
praktino obeao nebo! Gospod e njegovim potomcima dati
zemlju na sever i na jug i na istok i na zapad. Prebroj zvezde
ako ih moe prebrojiti. U njemu e biti blagoslovena sva
plemena na zemlji (1. Mojsijeva 12,1-3, 13,14-17; 15,5.6).
Ova zapanjujua obeanja svode se na potpuni blagoslov:
(a) Avramovi potomci postae najvei narod na svetu; (b) Mesija e doi preko njih; (c) oni e doneti sreu i blagostanje
svakoj porodici na svetu; (d) Hananska zemlja postae njihova
svojina, e) i vie od toga, obeanje ukljuuje ceo svet, to mora
znaiti novu Zemlju poto je Bog bude ponovo stvorio (uporediti Rimljanima 4,13); (f) poto e Zemlja biti veni posed,
zavet mora podrazumevati i veni ivot (Jovan 3,16); (g) tavie, budui da e na novoj Zemlji boraviti samo pravednost (2.
Petrova 3,13), obeanje novog zaveta podrazumeva da svi koji
veruju budu uinjeni pravednim; (h) prvi ulog za ovaj neverovatni blagoslov bie udesno roenje (1. Mojsijeva 17,1-8.21;
18,14; Rimljanima 4,11) jer e ostareli Avram i njegova ena
nerotkinja dobiti sina ije e ime biti Isak (smeh); (i) Spasitelj sveta nee doi preko Ismaila, koji je simbol starozavetnog
programa sopstvenih dela, po principu uradi sam, ali (j) Hristos e doi iz Isakovog potomstva, i to e zauvek dokazati da
su Avramovi pravi potomci samo oni koji imaju njegovu veru.
Koja je obeanja Bog za uzvrat traio od Avrama? Ako
paljivo itate, videete da odgovor glasi nijedno! Obeanje
novog zaveta u celini se odnosi samo na jednu stranu. Bog je
taj koji daje sva obeanja. On ne trai da mi Njemu dajemo
obeanja, zato to zna da mi ne moemo da ih odrimo.
131
Mona dobra vest
Ali, da li se oekivalo da Avram ba nita ne uini? Koji

je njegov ulog u tom poslu? Odgovor je tako zapanjujui da
mnogi ljudi imaju problema da ga shvate: samo jedno, da veruje. I poverova Avram Bogu i on mu primi to u pravdu (1.
Mojsijeva 15,5.6). Da budemo poteni, moramo priznati da je
sve to je Gospod oduvek traio od bilo koga bilo ono to je
traio i od Avrama: vera.
To ne znai da On nije oekivao poslunost, ili da dobra
dela nisu bitna. Gospod je pouavao Avrama principu pravednosti kroz veru. Kad Avram bude nauio da veruje, istinska
poslunost usledie isto tako sigurno kao to plod dolazi posle cveta. I ba tako se dogodilo, jer Gospod kasnije kae: Jer
znam... da (ini) pravo i dobro (18,19).
Stari Jevreji su pogreno shvatili novi zavet, zato to je
obrezanje za njih postalo simbol njihovog programa uradi
sam, dela i poslunost. Meutim, apostol Pavle ulazi u sutinu problema. Njegova misao je ono pravo: Avramova vera
- to mu je uraunato kao pravednost (Rimljanima 4,3).
Sjajna ideja! Eto kako je apostol dokazao da se opravdanje ostvaruje samo verom. est puta u 4. poglavlju Rimljanima
poslanice itamo da je Avram na otac, duhovni predak svih
onih koji veruju, pa bili to Jevreji ili neznaboci.
No, Pavle ne potcenjuje poslunost, jer re pravednost
znai istinsko opravdanje. Re podrazumeva ispravljanje onoga to je iskrivljeno, biti opravdan, to jest, uiti se istinskoj poslunosti. Takva poslunost biva mogua jedino verom, ali dobra vest glasi da to nije samo mogue nego je i izvesno, ukoliko
poput Avrama budemo verovali u Boje velianstveno obeanje.
Boji zavet je isti kao i

Njegovo obeanje koje daje samo On
Istina sadrana u oba zaveta otvara pred nama predivan

vrt gde drugi vide samo golu pustinju:
132
Boji zavet i Boje obeanje ista su stvar... Boji

zavet sa ljudima ne moe biti nita drugo do obeanja koja im je dao...
Posle potopa Bog je nainio zavet sa svakom
zveri na Zemlji, sa svakom pticom, ali mu zveri i ptice
nita nisu obeale za uzvrat 1. Mojsijeva 9,9-16. One
su jednostavno prihvatile Boju naklonost. A to je sve
to i mi treba da uinimo da primimo. Bog obeava
sve to nam je potrebno, i vie nego to moemo zatraiti ili pomisliti, kao dar. Mi Njemu dajemo sebe,
to jest nita. I on nama daje sebe, to jest sve. Problem
je u tome to ljudi, ak i kad su voljni da uopte priznaju Gospoda, ele da posluju s Njim. Oni ele da to
bude ravnopravan, uzajamni posao transakcija u
kojoj se oni mogu smatrati jednaki Bogu...
Jevanelje je bilo potpuno i dovreno u vreme
Avrama, kao to je uvek bilo i uvek e biti. Poto se
Bog zakleo Avramu, nije se moglo nita dodavati ili
menjati u njegovim odredbama ili uslovima. Nita
se ne moe ukloniti iz njega to je ve postojalo, niti
se ijedna stvar moe ikada zahtevati od bilo kog oveka u veoj meri nego to je to traeno od Avrama.1
Da li bi bilo ta moglo biti tee od oivljavanja mrtvih? A
upravo se u tome specijalizovao Onaj koji nam obeava novi
zavet. On koji oivljava mrtve i koji nebie poziva u bie (Rimljanima 4,13.14.16-18). Drugim reima, On ve rauna kao
stvarnost blagoslove koje jo niste ni poeli da sagledavate. Kad
1 E. J. Waggoner, The Glad Tidings (915 Parks Avenue, SE, Paris, Ohio,
44669), str. 71-73 [kod nas prevedeno pod nazivom Galatima Poslanica
Komentari, jedno je od naih izdanja i moete ga besplatno preuzeti na internetu u elektronskom obliku ili kupiti od nas u obliku knjige]
133
Mona dobra vest
budemo nauili da verujemo Njegovu dobru vest, mi emo takoe (oivljavati) mrtve i ... (zvati) ono to nije kao ono to
jeste, (Rimljanima 4,17 Karadi) zato to Boja re izjavljuje
da e se ti naizgled nemogui blagoslovi zaista ostvariti. Moete
li poeti da uviate kako je novi zavet savreni lek za depresiju?
Kako je nastao stari zavet
Kada je izveo Izrailj iz egipatskog ropstva, Bog je eleo

da u njihove misli duboko utisne onaj isti zavet koji je mnogo
ranije sklopio sa njihovim ocem Avramom:
Videli ste ta sam uinio Misircima i kako sam
vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.
A sada ako dobro uzasluate glas moj i uuvate zavet moj, biete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja (2. Mojsijeva 19,3.4).
Jevrejska re za biti posluan znai sluati, uti. Svaki
roditelj zna da e dete lake biti posluno ako bude slualo,
ulo ta mu se govori. S obzirom da je Boji zavet uvek Njegovo obeanje, ako uuvate zavet moj znai voleti i ceniti
obeanje koje je on dao njihovom pretku Avramu.
Drugim reima, da je Izrailj verovao Gospodu kao
Avram, postali bi carstvo sveteniko i sveti narod, najvei
na Zemlji. Nikada ne bi znali za neuspeh ili poraz. Ceo svet
bi naao put do njih i saznao za pravednost kroz veru, koja
reava sve ljudske probleme. Kad bi se oni jednostavno drali
Bojeg zaveta, vere i pouzdali se u Njegovo obeanje, oni bi za
Boga bili posebno blago.2
Nositi na krilima orlovim je znaenje od koga potie
engleska re succor pomagati. U KJV itamo da Hristos
moe da pomogne onima koji se iskuavaju (Jevrejima 2,18).
Osloboenje iz Egipta bilo je predvieno da ih poui istoj no2 Isto, str. 99.
134
vozavetnoj istini da nas Gospod spasava kao to majka-orao

spasava svog ptia. Izrailj nije nita uinio da bi izdejstvovao
svoje osloboenje iz Egipta, ba kao to mladi orao preputa
svojoj majci da mu pomogne. Ali narod nije shvatio pouku.
Oni su hteli program sopstvenih dela.
Opesednuti legalizmom, oni su dozvolili da im neverovanje zaslepi due tako da nisu cenili Boju blagodat onako
kako je to Avram inio. Njihov odgovor nije bio kao njegov,
da veruju skruenog srca. Umesto toga, oni su sveano obeali
da e biti dobri, da e posluati: A sav narod odgovori slono
i ree: to je god kazao Gospod iniemo (2. Mojsijeva 19,8).
To je bio stari zavet, obeanje koje je dao narod:
Danas postoje oba zaveta. Ta dva zaveta nisu
stvar vremena, ve uslova. Neka niko ne laska sebi
da nije u obavezi prema starom zavetu, mislei da
je ovaj stvar prolosti. Njegovo vreme je prolo, ali
samo u tom smislu to nam je proteklo vreme naeg
ivota moda bilo vrenje volje mnogoboaca, kad
smo iveli u raskalanostima, poudama, pijanenjima, pirovanjima, i bezbonom idolopoklonstvu
(1 Petrova 4,3).3
To obeanje celog naroda iziskivalo je izvesnu promenu plana uzrokovanu njihovim neverstvom. Poto narod nije
mogao da dri korak s Njim, Gospod je morao da se ponizi,
da se spusti do njihovog hoda. On mora potvrditi njihov stari
zavet kako bi im pokazao njihovu nitavnost i legalizam. Pavle
kae da je zakon... (radi) prestupa dodat (Galatima 3,19).
Re dodat znai naglaen, podvuen ili jasno izraen.
Zakon im je bio dat (tj. Izrailju) da im pokae da nemaju vere i da stoga nisu prava deca Avra3 Isto, str. 100.
135
Mona dobra vest
mova, da su izgubili naslee, i to sasvim opravdano. Gospod bi stavio zakon u njihova srca kao to
ga je stavio u Avramovo srce, samo da su verovali.
Ali, kad su ispoljili neverovanje, a ipak tvrdili da su
naslednici obeanja, postalo je neophodno da im se
na najupeatljiviji nain pokae da je njihovo neverovanje greh... Imali su isti duh kao i njihovi potomci koji su pitali: ta da radimo da bismo inili dela
Boja? (Jovan 6,28)... Ukoliko ne budu uvideli svoj
greh, nee moi da iskoriste obeanje. Otuda potreba da zakon progovori.4
Stoga mora doi do stranih prizora na gori Sinaju, to
je bilo potpuno nepotrebno u Avramovom sluaju. Budui da
je narod sada uveo stari zavet, dajui svoje oholo obeanje,
Gospod je bio primoran da im saopti svoj zakon drugaijom
metodom (2. Mojsijeva 19,16-18; 20,1-20). On nije morao da
zastrauje Avrama grmljavinom, munjama i zemljotresom, jer
je ispisao svoj sveti zakon u njegovom srcu punom vere. Stari (neobraeni) ovek oslanja se na strah kao na motivaciju
za ostvarivanje dela zakona, zato to vera kao motivacija jo
nije shvaena.
Na primer, uzdravanje od nedozvoljenog seksa iz straha
od AIDS-a ili stida jeste starozavetni legalizam. Drati Subotu
iz straha da ne budemo izgubljeni takoe je legalizam. Dobro je uzdravati se od nedozvoljenog seksa, i dobro je drati
Subotu, ali zaista delotvornu pobudu obezbeuje samo Boja
blagodat u novom zavetu.
Novi zavet je religija srca, neizreciva zahvalnost i strahopotovanje na koje podstie blagodat. Gospod je obeao:
Dau svoje zakone u njihov um i napisau ih na njihovim
srcima. To je vie od uenja napamet biblijskih stihova. To
znai imati odnos ljubavi sa istinom.
4 Isto, str. 74
136
Kako Gospod ispisuje svoj zakon u ljudskim srcima?

Lako je odgovoriti bez mnogo razmiljanja: Svetim Duhom.
Ali kako On to ini? Zadobijajui ljubav due, ono to su ljudi
nekada davno esto nazivali radom na srcu. Otueno srce
miri se sa Bogom krvlju sa krsta. Kad nas Hristova ljubav...
obuzima, mi postajemo nova stvorenja (2. Korinanima 5,1421). Hladno kameno srce s kojim smo roeni postaje meko;
novi duh ispunjava srce. Mi uimo da mrzimo grehe koje smo
nekada voleli, a poinjemo da volimo sklad i pomirenje sa
Spasiteljem.
Pod novim zavetom, Deset zapovesti postaju deset slavnih
obeanja. Na primer, kae Gospod, kad vi verujete da sam ja
Gospod Bog va, koji sam vas izveo iz zemlje misirske, iz doma
ropskoga, biete motivisani neizrecivom zahvalnou. I onda
nikada nee poiniti preljubu, ili ubistvo, ili krau, ili bilo kakav
greh. To to cenimo krst odstranjuje duboko ukorenjene grene
pobude i sebinost. Eto kako novi zavet donosi svoj plod.
Plod ne mogu biti hladna dela zakona motivisana strahom; to je nesebino predanje Hristu koji je jedini olienje
prave poslunosti. Agape je... ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10).
Boje zapovesti su istovremeno obeanja; one
nuno moraju biti takve, zato to On zna da mi nemamo u sebi sile. Gospod zahteva samo ono to i daje.
Kad On kae: Nemoj, ne ini..., to moemo shvatiti
kao Njegovo obeanje da e nas, ukoliko verujemo,
On sauvati od greha na koje nas upozorava.5
Uobiajeno ali strano

ropstvo pod starim zavetom
Davati Bogu starozavetna obeanja raa za robovanje,

kae Pavle. Strano je uvlaiti lakoverne mlade hriane u to
5 Isto, str. 77.
137
Mona dobra vest
duhovno ropstvo. Ali upravo se to dogaa kada ih navodimo

da Bogu daju ta uzaludna obeanja.
Na primer, deca i mladi bivaju navedeni da obeaju da
e drati Deset zapovesti svakoga dana, i da nikada nee ii
tamo gde zapovest kae ne. No, ubrzo to zaborave, ili ih neko
namami da uine greku. Oni shvataju da su prekrili svoje
obeanje, i njihovi promaaji otuuju ih od Boje blagodati.
Poto su prekrili obeanje, oseaju da nisu dobri. Oseaju da
se ne mogu pouzdati u sopstvenu iskrenost i zakljuuju6 da
nisu izabrani da budu spaseni. Problem je u tome to Bog
nikada i nije traio od njih da daju obeanje.
Malo njih nalazi put iz ropstva starog zaveta ka slobodi novog zaveta, ali mnogi drugi padaju i nikada se vie nee
podii.
Ne samo to je beskorisno nego je i tetno navoditi decu
da obeaju da e drati Deset zapovesti, da nikada nee ii
tamo gde ne treba, ili da e zauvek biti posluni. Ne zato to
je pogreno biti posluan. Problem je u tome to stari zavet ne
ukazuje na to kako biti posluan. Na primer, dobro je poznato
da je beskorisno traiti od zavisnika od cigarete obeanje da
nikada vie nee puiti, ili od alkoholiara da nikada vie nee
piti. Tajna je u ispravnom izboru, koji je mogu jedino kroz
blagodat.
Jo uvek postoje smrtonosne starozavetne ideje koje proimaju hriansku literaturu za decu i mlade, i tako smiljeno
ropstvo razlog je zato se mnogo njih obeshrabri. Jedan veoma
pronicljiv autor predstavlja nam osnovni razlog zato stari zavet vodi u duhovno ropstvo:
Nedostaje vam moralne snage, robujete sumnji
i sputani ste navikama svog grenog ivljenja. Vaa
obeanja i vae odluke su poput kula od peska. Niste
6 Pogreno zakljuuju videti fusnotu 11 u prethodnom poglavlju (str.
126) prim. izdavaa.
138
u stanju da upravljate svojim mislima, svojim pobudama, svojim oseanjima. Svest da ste prekrili svoja
obeanja i izneverili svoje rei slabi vae poverenje u
sopstveno potenje i navodi vas na pomisao da vas
Bog ne moe primiti (Pavle ba to misli kad kae da
stari zavet raa za robovanje).... Ono to je vama
neophodno je da shvatite ta je prava snaga volje....
Sve zavisi od pravilne upotrebe volje.... Vi ne moete
da promenite svoje srce, vi ne moete sami od sebe
da posvetite Bogu oseanja svoga srca; ali moete
izabrati da Mu sluite.... Tako e cela vaa priroda
biti stavljena pod upravu Hristovog Duha; On e biti
sredite svih vaih oseanja, vae misli bie u skladu
sa Njim.7
ak su i neke nae omiljene himne proete starozavetnim
idejama koje raaju za robovanje. Delovanje je esto podsvesno. Iskreni hriani bivaju i nesvesno zarobljeni tamom i
depresijom upijenim iz potovanih himni ili jevaneoskih
pesama koje prenose poruke pod zakonom ili su usmerene
na na ego.
Mona sila Svetog Duha
Na Spasitelj daje svoje novozavetno obeanje preko

slube Svetog Duha. Rimski papa tvrdi da je Hristov zamenik,
Njegov predstavnik na Zemlji, da zauzima Njegovo mesto otkad se Hristos vazneo na nebo. Da je to tano, bila bi to loa
vest za svakoga, jer papa ne moe nita da uini da pomogne
vama i meni kad je re o izbavljenju od greha. On je suvie
daleko i suvie obuzet mnogim problemima.
Isus je rekao da je Njegov pravi Zamenik na Zemlji Sveti
Duh. To je dobra vest, zato to On moe da pomogne vama i
meni ak vie nego i Isus da je ovde lino prisutan. U stvari,
7 Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 47 orig.
139
Mona dobra vest
On se naziva Duh Hristov, Hristov Predstavnik, osloboen fizikih ogranienja, a radi isto to bi i Hristos radio.
Tri lica Boanstva su jedan Bog. Zato Hristos kae da,
kad Sveti Duh doe, dolazi zapravo On, ne lino kao kad se
bude vratio na oblacima nebeskim, nego u Duhu.
Kao to nae prethodno poglavlje otkriva, Isus nam je blii nego to se to popularno ui; tako nam je i Sveti Duh blii
nego to mislimo. On je isto tako Prijatelj kao i Isus. On je na
naoj strani, pokuavajui da nas pripremi da uemo u nebo,
a ne da nas u tome sprei.
Isus predstavlja Svetog Duha dajui mu posebno ime
drugi Pomonik - Uteitelj (Jovan 14,16-18,26). On je drugi parakletos, to jest, Njegova Zamena. On je poslat u ime
moje. Grka re znai onaj koji je pozvan da doe i sedne
pored vas, zauvek (para, kao u paralelan dve ine su paralelne i uvek e ostati zajedno; i kletos, Onaj koji je pozvan). On
nas nikada nee ostaviti, iako mi imamo mo da Ga oalostimo ili oteramo ako tako odluimo. Mi smo danas blii
Hristu u Duhu nego to su to bila dvanaestorica pre 2000
godina, kada su hodali i lino razgovarali s Njim.
Sveti Duh je isto tako Glavni uitelj i Onaj koji nas podsea, jer je Isus rekao: On e vas nauiti svemu i podsetie vas
na sve to vam rekoh (Jovan 14,26).
Zato je Isus morao da ode? Dobro je za vas da ja odem,
jer ako ne odem, pomaga uteitelj nee doi do vas; ako pak
odem, poslau vam ga (Jovan 16,7-11). Da je On ostao ovde
lino ili fiziki, On bi bio na Papa (ovo govorim s dubokim
potovanjem), ali ogranien fizikim postojanjem. Vi i ja ne
bismo mu mogli doi u posetu, sem ukoliko ne bismo pokuali preko njegovih sekretara i ekali mesecima ili godinama
da bismo s njim proveli nekoliko dragocenih minuta. Mnogi
od milijardi ljudi na Zemlji nikada ne bi uspeli da Ga posete.
Meutim, preko Svetog Duha svako od nas ima neogranien pristup Hristu kao da smo jedino ljudsko bie na Zemlji.
140
Sveti Duh je Bog Duh, Hristos Duh, svuda prisutan u istom

trenutku. On ima na brizi pet milijardi ljudi8, ali je beskrajan.
Tako On poklanja punu panju svakome od nas. On zapaa ak
i kad padne vrabac. Stojte na blistavoj svetlosti sunca, ne biste je
mogli dobiti u veoj koliini sve da ste i jedina osoba na svetu.
Dobra vest o radu Svetog Duha jasno blista u novom
zavetu. Kad shvatimo koliko je dobra vest zaista dobra, onda
otkrivamo da je lako biti spasen, a veoma teko biti izgubljen.
Pod vladavinom blagodati lako je initi ono to je ispravno,
kao to je pod vlau greha lako initi nepravdu. To mora tako
biti; jer ako nema vie sile u blagodati nego to je ima u grehu,
onda nema ni spasenja od greha.
Neka niko ne pokuava da slui Bogu koristei neto manje nego to je prisutna, iva sila Boja koja od nas stvara nova
stvorenja. Tada e sluba Bogu zaista biti ivljenje novim ivotom; tada e se videti da je Njegov jaram blag i Njegovo
breme lako. Sluba Njemu bie neizreciva i proslavljena
radost (videti Matej 11,28-30; Rimljanima 5,20.21; 6,4; 2. Korinanima 5,17; 1. Petrova 1,8).
Neograniena blagodat daje se svakome, donosei spasenje u punoj meri. Ako neko nema taj blagoslov, koji je uzrok
tome? Jasno reeno, to mora da je samo zato to on nee da
uzme ono to mu se daje. Problem je neverovanje.
Kad itamo ili sluamo Boju Re, treba da joj otvorimo
svoje srce, kako bi ona mogla da ostvari Boju volju u nama.
Sama Boja Re mora da obavi taj posao, a mi treba da joj to
dopustimo. Hristova re neka bogato obitava u vama, kae
apostol (Koloanima 3,16). Moda to ranije nikada nismo
shvatali, ali dobra vest izjavljuje da je zapravo teko biti izgubljen. Hristos posebno istie da je Njegov jaram blag, a da je
odupiranje Njegovoj blagodati teak posao (Matej 11,28-30;
Dela apostolska 26,14).
8 Broj stanovnika nae planete u trenutku pisanja ove knjige. U ovom trenutku, krajem 2011. god., ta brojka je narasla na sedam milijardi.
141
Mona dobra vest
Dobra vest do poslednje stranice
Poslednja stranica Svetog pisma upuuje poslednji poziv: Duh i nevesta rekoe: doi (Otkrivenje 22,17). Duh se
obraa ljudima koji moda misle da su bespomoni, a Crkva
koja treba da bude Hristova nevesta mora saoseati sa njima i
brinuti za njih ba kao i Hristos. I onda e se mnogo vei broj
takvih nego to pretpostavljamo sigurno odazvati. Boji istinski, iskren narod jo se nalazi u tami ovog sveta. Oni e zauzeti
mesta onih koji e napustiti Hrista u poslednjoj velikoj krizi,
koji su dugo ispovedali jevanelje, ali su ga potom odbacili
iz svog srca zato to su se opirali onoj vrsti odanosti Hristu i
razapinjanju sopstvenog ja, kakve krst zahteva.
Aneli i Sveti Duh jo uvek sarauju kako bi zadrali izbijanje sukoba i pojavu zala, to je simbolino prikazano putanjem etiri vetra (Otkrivenje 7,1-4). Ne moete bezbedno voziti autoputem ako Sveti Duh ne sprei nekog pijanca ili
drogiranog manijaka da se sudari s vama. Ceo svet bi otiao
u propast kada Sveti Duh ne bi zadravao zlo spremno da eksplodira.
Meutim, On se povlai sa Zemlje, ne zato to to eli,
nego zato to Ga ljudski rod neprestano tera od sebe. Danas
ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca (Jevrejima 3,7.8). Konani greh protiv Svetog Duha, koji je neoprostiv, jeste taj poslednji izbor da odbacimo Njegovo preklinjanje: To je put, idite njim. Ako odbijemo da nas uveri u nau
grenost i da nas podsea na istinu, onda se On alosti i biva
primoran da se zauvek udalji. Mi svi brzo stiemo do poslednjeg izbora da stalno hodamo sa Svetim Duhom i budemo
zapeaeni za dolazak Gospodnji, ili da konano izaberemo
da Ga odbacimo.
Samo je jedna stvar zaista teka za nas a to je da poverujemo da je dobra vest stvarno dobra. Naa stalna bitka je boriti
se u dobroj borbi vere (1. Timotiju 6,12). Ljudski rod je tako
zarobljen neverstvom da nita ne moe raskinuti te lance izu-
142
zev istine o Hristovom krstu i shvatanja potpune stvarnosti

neprestane slube Svetog Duha. On je jo uvek Zamenik velikog Prvosvetenika koji isti nebesku Svetinju.
Njegova dobra vest je mona. Prestanite da joj se opirete.
Dopustite Mu da vas vodi celim putem do vaeg doma.
143
Dodatak
NOVOZAVETNO OPRAVDANJE
NASUPROT RIMOKATOLIKOM
OPRAVDANJU
1) Prema katolikom gleditu, opravdanje ostvaruje iskljuivo Katolika crkva preko svojih sakramenata. Osnovna
stvar je sakrament krtenja. Sakrament pokore je neophodan i daje ga ista Crkva. Takoe su potrebni sakramentalna
ispovest,... sveteniki oprost, postovi, milostinja, molitve
i ostale pobone radnje.1 Nasuprot tome, Novi zavet ui o
opravdanju verom jedino u Hrista, koje se ostvaruje posredstvom Svetog Duha, a ne preko Crkve ili putem hijerarhije.
2) Katoliko gledite porie da je Hristovom rtvom
ljudski rod ponovo zadobio Boju naklonost. Iako je On
umro za sve, ipak nemaju svi koristi od Njegove smrti, ve
samo oni kojima se zasluge Njegovog stradanja dodeljuju
preko sakramenata Crkve.2 Za razliku od te tvrdnje, apostolova dobra vest glasi da zakonski svi... se opravdavaju zabadava
njegovom blagodau na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu ;
tako je i jednim pravednim delom dolo na sve ljude opravdanje koje ivot donosi; On je rtva pomirenja za nae grehe,
ne samo nae nego i za grehe celoga sveta; Jagnje Boje koje
uklanja grehe sveta (Rimljanima 3,24; 5,18; 1. Jovanova 2,2;
Jovan 1,29)! Sud je, naime, potekao od jednoga (od Adama)
i tako je doveo do osude, a blagodatni dar je izazvan mnogim
prestupima, te dovodi do opravdanja (Rimljanima 5,16.18).
1 Sabor u Trentu, esto zasedanje, Poglavlje VII; Poglavlje XIV. Iz Philip
Schaff, The Creeds of Christendom, sv. II, str. 89-118.
2 Trent, Poglavlje III
144
ak ni Luter ni Kalvin nisu bili u stanju da jasno sagledaju

ovu iru novozavetnu viziju Hristovog ina na krstu, kada je
stvarno umro za celi svet.
3) U rimokatolikom opravdanju, vernik se ne sjedinjuje s Hristom kroz veru, pripisivanjem celokupne Hristove
pravednosti, nego Bog postepeno uliva u njegovu duu njemu svojstvenu pravednost zasnovanu na zaslugama, tako da
e istrajni katolici uistinu zasluiti veni ivot... ako je tako,
meutim, oni odlaze u blagodati.3 Jevaneoska vest tvrdi da
vernik nema nikada ni trunke zasluge u samom sebi, niti bilo
kakvu sebi svojstvenu pravednost; pravednost se nalazi jedino
u Hristu a vernik je prima jedino verom (kroz veru, posredstvom vere). Sabor u Trentu ne moe istinski da obezbedi obeanje o pravednosti. Uvek postoji ono dosadno ako, prisutno
do samog trenutka smrti.
4) Sabor u Trentu ui da odrasli... mogu... obratiti sebe
sopstvenom opravdanju, slobodno pristajui uz tu blagodat i
u saradnji s njom. Ta unapred predviena... blagodat Boja
prethodi opravdanju i iziskuje najpre pripremu iza koje sledi samo opravdanje. Trent, poglavlja VI i VII, navodi mnoge
elemente pripreme koju grenik mora da izvri pre no to
moe biti opravdan. To su stvari koje prethode opravdanju.4
Jevaneoska vest istie da ovek nema nikakvu ulogu u svom
opravdanju i ne moe izvriti bilo kakvu pripremu u tom smislu ili uiniti bilo ta to bi prethodilo opravdanju. To je u potpunosti uinio Hristos, a sve to vernik moe uraditi jeste da
primi, prihvati, veruje, ceni dovreno Hristovo delo, i da prestane da ometa dinaminu veru koja e ljubavlju izdejstvovati
poslunost.
5) Katoliko gledite ohrabruje sumnju i strah: Svaki
ovek, kad posmatra sebe i sopstvenu slabost i nespremnost,
moda e oseati strah i bojazan koji utiu na njegovu sopstve3 Trent, Poglavlje XVI
4 Poglavlje V; Poglavlje VII, poglavlje VIII
145
nu blagodat, uviajui da niko ne moe znati sa izvesnou

vere, koja ne moe biti podlona zabludi, da je dobio blagodat
Boju. Ako bilo ko kae da je neophodno da svaki ovek, da
bi dobio oprotaj greha, mora sa izvesnou verovati... da su
mu gresi oproteni, neka bude anatemisan.5 Jevaneoska vest
govori da svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara, i ohrabruje potpuno poverenje u dar te blagodati
(Efescima 4,7).
6) Katoliko gledite proputa da shvati da je ceo pali
ljudski rod koji je u Adamu korporativno (zajedniki) u
Hristu na osnovu Njegove rtve. Jevaneoska vest posmatra
greh kao neprestano, neverniko opiranje Hristu, koji e privui sve k sebi ako ljudi prestanu da se odupiru. Hristos je ve
okusio drugu smrt za svakoga, te prema tome niko ne mora
na kraju stradati za svoje grehe, sem ako ne bude verovao u
Hrista i odbacio ono to je Hristos uinio za njega. (Jovan
12,32; Jevrejima 2,9; Jovan 3,17.18).
7) Tako katoliko gledita glatko porie da se opravdanje
ostvaruje samo verom. Kad oni kau da opravdanje ini oveka pravednim, njihova ideja je dijametralno suprotna ideji
jevaneoske vesti. Katoliko opravdanje se postepeno uliva,
ono je unutranje i zasnovano na zaslugama, a ne jedino na
veri: Niko ne treba da obmanjuje sebe da e samo zahvaljujuu veri koju ima postati naslednik i dobiti naslee.6
Jevanelje prodire kroz vekovnu maglu katolicizma i
protestantizma do jasnijeg sagledavanja suncem obasjane novozavetne istine.
5 Poglavlje DC; Kanon XIII

6 Trent, Poglavlje XI
146
Renik
Pojedini itaoci zahtevali su renik koji daje znaenje nekih neuobiajenih termina:
Ad infinitum: sve dalje i dalje, u beskraj.
Pomirenje: Hristova rtva ostvaruje za nas izmirenje sa
Bogom.
Korporativni (zajedniki): pridev koji opisuje odnos pojedinanih delova tela sa glavom i jedan sa drugim; kako se
pojedinci odnose prema celom telu ljudskog roda.
Odvojen: termin koji je koristio rimokatoliki biskup
Fulton in da opie odvajanje Device Marije od grenog genetskog naslea ljudskog roda.
Ego: naglaena grka re za linu zamenicu ja. Tako,
egocentrian znai usredsreen na sebe, samoiv, sebian.
Forenziki: sudski, zakonski, pravni. Dakle, zakonsko
opravdanje shvata se samo kao pravna izjava, dok je opravdanje verom neto iskustveno, podrazumeva promenu srca.
Opravdanje: pravni termin uiniti ispravnim neto to
je pogreno, staviti u ispravan poloaj, ispraviti ono to je krivo, odbraniti ono to je pravo. Hristova rtva izdejstvovala je
za ceo ljudski rod zakonsko opravdanje.
Opravdanje verom: grenikova vera u ono to je Hristos
ostvario, tj. uvaavanje Hristove rtve; ovo ukljuuje promenu
srca, izmirenje i usklaivanje srca sa Bogom i Njegovom pravednou.
147
Novozavetna vest: ovaj termin nije smiljen da obezvredi starozavetnu vest, koja je poput meseeve svetlosti kad se
uporedi sa sunevom svetlou Novog zaveta (videti Otkrivenje 12,1). Stari zavet je jevanelje u slikama i simbolima; Novi
zavet je jevanelje u sutini, jer zakon je dan preko Mojsija, a
blagodat i istina doe kroz Isusa Hrista (Jovan 1,17).
Pravednost: biti ispravan, initi to je pravo; suprotnost
onoga to je pogreno. Termin Hristova pravednost opisuje stvarnost Njegove pobede nad iskuenjima greha u naem
ljudskom telu.
Posveenje: doivotna poslunost Bojem zakonu koju
ispoljava osoba opravdana verom.
Volitivan: koji se tie volje; podrazumeva lini izbor ili
upotrebu volje.
148
Da li elite da se jo bolje upoznate

sa Najdragocenijom Veu?
elite li da je podelite sa svojim prijateljima? Pored knjige koju upravo
itate u ponudi su i sledee knjige i broure Dobre Vesti koje sadre
samu sutinu ove jedinstvene poruke.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poruka 1888 je tako dobra vest, da je to ponekad
teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno bolja
nego to ste mislili. Prvi put odtampana 1985, ova
knjiga nastavlja da izaziva panju.
ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da
razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
Radosne Vesti: OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i
Pronalaenje Bojeg mesta sigurnosti.
Podeli Dobru Vest objavljujui je reima i delima

Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog legalizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem
ka srei ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju
molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu
4, koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi
u ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale
milione u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je
u svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovoriti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapredstavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje
u svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one
koji su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!
Preporuujemo i sledee knjige:

U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih osoba koji su se
uputili prema krstu, meu kojima su, pored njega samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam
otkriva kako moemo stei svoje lino iskustvo na
tom istom putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera svaki strah iz ljudskog
srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu,
namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu gotovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. RobertJ. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.
CIP -
,
27-31-185.5
,
Mona dobra vest / Robert D. Vilend ; [prevod sa
engleskog Mirjana eri ; pesme prepevao Zvonimir Kosti
Palanski]. - Novi Sad : Eden kua knjige, 2015 (Beograd :
Apollo graphic production). - 154 str. ; 19 cm
Prevod dela: Powerful good news / by Robert J. Wieland. Tira 50.
ISBN 978-86-85197-38-3
a) -
COBISS.SR-ID 295323655

MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MONA DOBRA

www.eden.rs; (+381) 062/200-046

BOG JE SVOJIM RUKAMA

Mona dobra vest

to sam deo ljudskog roda; i stoga nikada ne pitaj za

Bog je svojim rukama obgrlio svet

padanje starih, osiromaenih delova grada zapanjuje one koji

Da li je teko verovati u Boga ljubavi?

Daniel Mojnihan kae da razbijene porodice trae haos

Mona dobra vest

da su neizbeni. TV i film propagiraju neverstvo svake vrste.

Naa mrana budunost je osvetljena

Biblija stupa na pozornicu sa velianstvenom porukom

Bog je svojim rukama obgrlio svet

i privija je k srcu, ma koliko ona bila loa i prljava. On je kao

Mona dobra vest

objekta ni od njegove dobrote? Ljubav koja ne samo to voli

Praktina posledica te nove ideje o ljubavi

Bog je svojim rukama obgrlio svet

najdubljih dubina nae pale ljudske prirode. Ne samo to je

Mona dobra vest

Potom se pokazala Boja ljubav prema nama,

Bog je svojim rukama obgrlio svet

ljude koji se daju voleti. A oni u samom vrhu te grupe koji su

Ta ista dobra vest mona je i danas

Ta Boja ljubav za grenike jo uvek je najbolja vest koju

Mona dobra vest

ZATO BOG NETO NE UINI?

Ovo je moga Oca svet,

Mona dobra vest

no odsutno u uroenoj ovozemaljskoj svesti. Nijedna drevna

Kako moe beskonani Bog

Veliki putniki avion koji eksplodira u vazduhu, poludeli

Zato Bog neto ne uini?

Deizam je iroko rasprostranjena pretpostavka da je Bog,

Mona dobra vest

naa bezakonja; kazna bee na njemu naega mira radi (Isaija

Da li On ini sve to je u Njegovoj moi?

Biblija otkriva kosmiki sukob koji se odvija iza scene.

Zato Bog neto ne uini?

luje kao Njegova nezainteresovanost. Istina je, pak, da je On

Mona dobra vest

Boja ljubav nije mogla da napusti svet. Sama priroda te

Zato Bog neto ne uini?

Boji sadanji problem

Kad se vi i ja molimo: Molimo Te, Gospode, zato ne

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

da bi zadobio nebo a izbegao pakao, jednostavno postupa iz

Odgovor je bolja motivacija

isto, istinito jevanelje otkriva veru koja deluje. Otuda

Mona dobra vest

as njegovoga suda (Otkrivenje 14,6.7 naglasio autor). Ideja

Zato Bog neto ne uini?

konano otkrivenje istine simbolino je predstavljeno u vidu

Mladalako traganje za smislom ivota

Dosadna i ometa oveka.

Mona dobra vest

tome to je dananja mlade po prirodi gora od prethodnih

Mladi nisu jedini problem

Mladalako traganje za smislom ivota

njihov utisak u redu ili ne, nije ono to hoemo da naglasimo,

Mladi pod unakrsnom vatrom na niijoj zemlji

Mona dobra vest