Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

’gracki’.. glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Ono stiče svoja iskustva. sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). Idući ulicom. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja. a u izgovoru se čuje ’bracki’. npr. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja.) i na sintaksičkom nivou. uči aktivno.. Fonetska struktura glasa. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. uči samostalno. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. ne čekajući da mu nastavnik. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. odnosno način učenja. prodavnica. 7.. Način života uticao je da se promeni i način saznanja.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. odnosno dvousno ’m’. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije.  na leksičkom nivou. živeći u savremenim uslovima.kada rečenica nije gramatički dobro normirana. reklame. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. ’gradski’. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati.. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . pravilno se piše ’bratski’. Npr. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. odnosno slovo.. da dobro artikuliše glasove. Nasuprot fonemskim varijantama. a ne pasivno. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje.

a nekad i preko nje. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. metod glasanja. fonografički metod. metod prirodnih glasova. 4. pa ih tako treba i doživljavati. tu reč u štampanom obliku. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). 8. 8. Postupak globalnog učenja čitanja. Ispod slike. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. slogovni metod. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. njen grafički izgled se prima kao slika. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. saznavati i učiti. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. 7. društvu i mišljenju uvek date kao celina. socijalne (uticaj industrijske revolucije). je u njihovom etimološkom pravopisu. učenje čitanja pomoću pisanja. Metodom razgovora.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. 9. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. napiše se ime tog predmeta. tj. Otuda i zahtev da se uči globalno. metod sricanja. pojmovni (fonetički) metod. donekle je sličan metodi normalnih reči. fonomimički metod. odnosno njegove slike. kao prednost. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. Metodološke osnove ove metode. po principu odreĎenih celina. 3. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. 5.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. Pobornici ovog metoda ističu. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. Metod sricanja . metod ščitavanja. 2.  jezičke (priroda jezika. ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. 6. zatim sliku izgovorene reči.

. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. dok se oteže. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto. To je staro sricanje. potom. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). spaja sa sledećim. učenik shvata celi slog odjednom. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa). U celom ovom procesu. Npr. slogova u reči. tj. tj.. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). novo sricanje. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i.. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno... Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. vjedi.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. buki. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’.az. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Isto je i sa dugim slogom.). učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). a čim ga otkrije. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. celovito shvatanje sloga.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. čineći tako jednu glasovnu celinu. dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. ali se glas. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. Tokom otezanja glas se ne prekida. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. pa tek onda naglas. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. najbitnija je druga faza. Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja.. pa se oponašaju u učionici. odnosno reč. U drugoj fazi. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru.

MeĎutim. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas.. već uvek u okviru neke priče.. zabavan i unosi dinamiku. uči se čitanje.. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. Ovaj metod je interesantan. Učenici uče kako se formira glas. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično. Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.. što su njegove prednosti. recimo.. Ako je.boli’. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa.  analitičke. i dok se te reči pišu. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. izraz lica. fotografija i drugih modela. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. u okviru drugih metoda. karakterističan za to uzbuĎenje. . Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. Pomoću slika. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. 10. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi.. Danas se ovaj metod koristi samo delimično.). uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete.. preterivanje u traženju glasova. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova.rad se može pretvoriti u suvišnu igru. pa tek onda slovo. kakav položaj zauzimaju govorni organi. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. čuĎenja. ćirilično P-vrata.

M. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. rečenica. Ščitavanje II Analitičke metode 1. ukoliko se poĎe od celine. što se radi u pripremnom periodu. u pitanju je sintetička metoda. slovo. Metoda sricanja 2. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. pa se sintezom doĎe do celine (reči. Sinteza je suprotna analizi. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. pa se analizom doĎe do elemenata. Metoda teksta 2. redosled reči. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. radi se o analitičkoj metodi.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. MeĎutim. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. rečenice i tekst). reč. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. reči na slova). brže i efikasnije nauči da čita i piše. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. normalnih rečenica III Globalna metoda . analitičko-sintetičke i  globalna metoda.

Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. Slogovna metoda 5. M.3. Fonomimička 9. normalnih reči 4. 10. M. Učenje čitanja pomoću pisanja 3. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak. Metoda glasanja 4. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . Pojmovna 8. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. prirodnih glasova 6. M. Fonografička 7.

proces ščitavanja. tj. 8. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. čitanja i razumevanja pročitanog. znatno utiču na izbor metoda i postupaka. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. 5.1. da prati analitičke i sintetičke vežbe. 6. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. 3. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. zbog koga najviše trpe učenici. 4. Spremnost nastavnika . da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. tj. Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. čvrsto držimo pedagoške tradicije. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. može stvoriti teškoće u nastavi. kao i za globalnu. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. 7. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. Naš pravopis je fonetski. Društvena sredina Novi životni uslovi. 2. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. da li je učenik sposoban da uočava celine.

5. 3. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. efikasnije i ekonomičnije. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. grafička sličnost slova.Stručna sprema nastavnika. narečje. Pitanje je. 2. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. frekvencija slova i glasova u jeziku. 11. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. fonetska struktura glasova. izbor metoda i posupaka i 8. za nastavu početnog čitanja i pisanja. 12. . Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. Ako većina učenika poznaje sva. grafička struktura slova. čitljivost slova. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. dok se monografski smatra neefikasnim. 11. 9. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. meĎutim. 7. obično rešava izborom bukvara ili početnice. izbor pisma. 6. ili veći deo slova. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. 10. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. 4. njegovo opšte obrazovanje. kao i pedagoška invencija.

redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati. Koji od ova tri načina će biti primenjen. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. a slova ćirilice po drugom. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. 7.1.  vrsta bukvara ili početnice. 4. jer ih učenici mogu pomešati.  stav nastavnika. Narečje. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. 2. Izbor pisma.veće učestalosti upotrebe. To diktira njihova grafička struktura. može se učiti na tri načina: 1. 1. odnosno slova veće frekvencije. tj.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu. ali izvesne razlike moraju postojati. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja. jer su najjednostavniji. . Čitljivost slova. u nastavi početnog čitanja i pisanja. kombinovano učenje čitanja i pisanja. 2. odvojeno učenje čitanja i pisanja. 6. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. Prvo ćemo učiti vokale. 8.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje. 12. Izbor metoda i postupaka.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. da bi učenici mogli da grade reči. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita. 3. 5.  programski stavovi.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju.

pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. pa onda da pišu. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. Zatim se uči čitanje. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. najpre se izvode predvežbe za čitanje.  pisana slova su dosta složenija.  učenici. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. a učeći pisanje. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. Prema jednom modelu rada. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. 2. kao i velika i mala slova. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana.Prema jednom modelu rada. nemaju razvijene sitne mišiće. usavršava čitanje. Zatim uče čitanje. uče da ih pišu. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. 13. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. učenik se priprema za pisanje. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova. . potrebne za pisanje. u početku. 3. i grafički i u načinu povezivanja u reči. kao i velika i mala slova. Učeći se da čita reči.

Korigovanje grešaka je individualan rad.  usporeno čitanje. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike. Na vežbama čitanja. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  nepravilno slivanje reči u rečenici. da otkriva tipične greške. je teško korigovati..  nepravilno disanje.  teško sliva i povezuje slova u celinu.  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče. njegov razvoj u čitanju.. kao i to kako te greške treba korigovati.  loša dikcija.  mehaničko čitanje. predbukvarski period može biti kratak.  sricanje.  ’seckanje’ u toku čitanja. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči.  monotono čitanje.  izostavljanje glasova na kraju reči. grafičku strukturu slova. na ovom uzrastu.  naglašeno i odsečno čitanje reči.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture. 14. učenicima se ukazuje na odreĎene greške.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa.  prebrzo čitanje. odreĎenom brzinom.  izostavljanje pojedinih slova.  otezanje prvog slova u reči.  učenik ne prepoznaje.  ponavljanje pročitanog.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.  nerazumevanje pročitanog.  slogovno čitanje. Nastavnik mora da prati učenika. Greške u čitanju.  nepravilna intonacija.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje. . koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu.

 posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju).  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi. jer ga nauče napamet.upoznavanje učenika. .  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja.  vežbe artikulacije.  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi).  usvajanje i razumevanje pojma glasa.  pričanje i prepričavanje. 15. Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta.  opisivanje. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja.  izgraĎivanje kulture slušanja govornika.  vežbe disanja. neprirodno čitanje.  snalaženje učenika u školskoj sredini. Zadaci pripremnog perioda:  opšti: .  izgraĎivanje kolektivnog života. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  stvaranje odeljenske zajednice. zapinje i isprekidano čita već pročitano). učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje.  akustičke vežbe. Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna.

Opisivanje.. jer su oni potrebni za obradu slova. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje. a reči od glasova. samim tim nepravilno i čita. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. reč i glas. Učenici treba da shvate ove pojmove.  motoričke vežbe. reči i glasove u govoru i tekstu. . Vežbe artikulacije. stvaranje porodica reči. zatim. poštujući principe od bližeg ka daljem. položaj nečeg. Vežbe disanja. Učenici slušaju govor nastavnika.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih.vezane su za razvijanje sluha. boje.prilikom prethodnih ispitivanja. Vizuelne vežbe. reči rastavljaju na glasove.  rasporedu reči u rečenici.  leksičko-sintaksička vežbanja. Akustičke vežbe.  sintetička vežbanja. Analitička vežbanja. lokalnih i žargonskih karakteristika govora.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. Sintetička vežbanja. Kada dete nepravilno diše.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. a potom se osamostaljuju. crtane filmove. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči.  analitička vežbanja. odnosno čitanje. mimika. Leksičko-sintaksička vežbanja. Vizuelno se opažaju oblici. u ovim vežbanjima.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje. ’ć’.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. ’dž’. ali mogu prepričavati i bajke. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. nepravilno izgovara glasove. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. Posmatra se najpre u učionici.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja. Pričanje i prepričavanje.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu. usvajanje i razumevanje pojma reči. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. ’Ď’. da samostalno sastave rečenicu. pa se. učenici od glasova sastavljaju reči. Suprotno analizi.. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. Razumevanje pojmova rečenica. a zatim i u široj okolini. ’č’.ovaj proces mora biti postupan.. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje.. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. pokreti. od konkretnog ka opštem. da uočavaju rečenice. odnosno reči.  globalno čitanje. drugova.

Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske. odnosno grupa slova. od lakših ka težim.  intonaciji. za oslobaĎanje ruke. ali jedno po jedno. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju.  učenici su više angažovani. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja. pažnja mu opada. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. Motoričke vežbe.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom. izboru reči.  misaonoj složenosti rečenice. crtanje figura iz narodne ornamentike.  poreklu saznanja rečenice. šake. odnosno jedno posle drugog..  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem.  masovno širenje kulture i pismenosti. crtanju i pisanju. . Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja. crtanje jednostavnih likova. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. slobodno crtanje.  tematskoj oblasti rečenice. šake i prstiju. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. Zbog toga se više zamara..  vrstama reči.  ubrzan tempo rada. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje.vežbanja pokreta ruke. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze. 16.

3. pogotovo ako je grupa teža. i to na dva načina. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. 17. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. 4. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. učenici se postupno uvode u sadržaj časa. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. Kroz razgovor. u sredini i na kraju reči). 2. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. To je intelektualna. Vežbanje izgovora novog glasa . na istom času se uče četiri znaka. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. ako radimo grupu slova. koji se glas uči na odreĎenom času. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. postupno vezanim etapama.. Slovo se obraĎuje detaljno. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. na sredini i na kraju reči. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu. a učenici utvrĎuju poziciju glasa. tj. II Obrada glasa 1. Do pojma glasa dolazi se postupno. odvojeno ili uporedo. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. razgovor o slici. a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku.. Prvo nastavnik izgovara reči. to se može odraziti na kvalitet čitanja.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. IzvoĎenje glasa mora teći postupno.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog.

slovo. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova).. u reč. ~ analiza. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. učenici izgovaraju glas.drvca.. zatim. odnosno u nekoj životnoj situaciji. Da bi pravilno izgovarali glas. 6. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. . Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. 2. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške. Kada učenici savladaju slaganje reči. 5. slovo pokaže na slovarici. na početku. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi. naučenim slovima.. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. Zatim. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. i to. jezika. ukazujući na položaj usana. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. zuba. kako je već napomenuto.Vežbe artikulacije su veoma značajne. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. treba preći na slaganje kraćih rečenica. plastelin. 3. u sredini i na kraju reči. III Obrada slova 1. 1.. bez predaha. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. ~ horsko ščitavanje. tj. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. pa se. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. 2. Te reči se zatim ščitavaju. 4. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. 5. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim.

Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). 3. šta je bilo dobro. da izrežu slova iz novina. ~ pojedinačno ščitavanje..  tehnički radovi i crtanje.). ~ tiho čitanje (najpre u sebi. pa onda glasno). Tekst se može i prepričati. a šta ne. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao.~ grupno ščitavanje. VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova.  rad na ’deformisanim’ rečenicama. ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima. Zatim učenici pojedinačno čitaju. dok učenici prate. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima.. ~ čitanje uz kasetu. U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita.  dopunjavanje započete rečenice..  sastavljanje rečenica od zadatih reči. ~ reprodukovanje sadržaja. ... a drugi učenik nastavlja i tako redom).  ispunjalke.  nastavni listići.  pisanje reči.). Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst. 4. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara. a nakon toga se vrši analiza pročitanog. ~ izražajno čitanje nastavnika. rebusi i ukrštene reči.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus.

3. 5. IV Čitanje 1. . 5. 4. 6. povezivanje sa glasovima u prirodi. 3. III Obrada slova 1. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. uočavanje slova u raznim rečima. sastavljanje rečenica od zadatih reči. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. 2. uočavanje glasa u raznim rečima. 4. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. 3. izdvajanje glasa. isticanje nastavne jedinice. slaganje reči na slovarici. pisanje reči. pisanje slova. 4. 3. samostalan rad učenika na oblikovanju slova.18. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. dopunjavanje započete rečenice. uporeĎivanje sa drugim slovima. pisanje reči/rečenica na osnovu slika. 2. fonografička vežba. intelektualna i jezička priprema). 5. vežbanje izgovaranja glasa. 4. 2. II Obrada glasa 1. 2. sastavljanje reči od zadatih slova. pokazivanje i učenje novog slova. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara.

8. kako se vuku linije. 2. 3. rebusi i ukrštene reči. 9.). Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. ispunjalke. jedan učenik piše slovo na tabli. pomoću prsta.6. nastavni listići. pravilno držanje tela. nastavnikovo pisanje. 4. Obrada pisanog slova Pisana slova su. štampanim slovom.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. Struktura časa: I Pripremni razgovor. a zatim pisanog slova. u vazduhu i po školskoj klupi. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1. pisanje slova u svesci (jedan red). da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. ruke i mentalnih aktivnosti. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje. kako slovo počinje.. pisanje slova.. najpre štampanog. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. na savladavanje grafičke strukture slova. VI Domaći zadatak 19. kao grafičkim celinama. kako se spaja i kako se završava). 7. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. . a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. 5. na koordinaciju oka.čitanje teksta. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova. rad na ’deformisanim’ rečenicama. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. po svojoj grafičkoj strukturi. tehnički radovi i crtanje.

Sintetički način. Pojam rečenice. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. tematski vezanih za životnu okolinu učenika. rastavlja se na reči i. pa. VIII Čitanje pisanog slova. zatim. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči.. ona analizira. polazi se od predmeta. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. obraĎuje se naziv tog predmeta. Pritom.. Tako se postupa do kraja teksta. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. Pošto učenici nauče neke reči. Važno je da učenici osete granice rečenice. razgovara se o njemu. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele. pa se. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. u sredini i na kraju reči. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu.).  da nauče kako se izgovaraju. Pri formiranju pojma reči. Treba poći od lakših rečenica. Najpre se da pojam rečenice. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. .na početku. čitaju globalno.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. njen početak i kraj. Kod analitičkog. pisanje reči i rečenica.. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija. treba poći od konkretnog predmeta. a zatim se ta reč rastavlja na glasove. preko pojma slike tog predmeta. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. na kraju. doći do pojma reči. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. Kod induktivnog.polazi se od pojma reči. da osete način izgovaranja. Potom jedan učenik čita prvi red.6. ’š-š-š-šš-š’-lišće. odnosno prvu rečenicu. Globalnim putem se sve rečenice..

Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč. u proseku. S druge strane. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. Slova se. u kojima učestvuju svi učenici. Tokom prvog polugodišta. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. Nastavnik. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. bez obzira na nivo znanja. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. u odnosu na monografski postupak. već celovito. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. učenici se ne ocenjuju. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno. svako sopstvenim tempom i redom.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. Slova se ne usvajaju pojedinačno. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja. već organizuje zajedničke aktivnosti. 22. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. . je veće. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. prema ovom postupku. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici. učenicima koji brzo napreduju.21. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. u skladu sa njegovim tempom rada. učiteljica iz Beograda.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. koje je sproveo Muhamed Muradbegović.  kod kompleksnog postupka. daje dodatne zadatke.

 razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. mogu uočiti četiri faze: 1.  samostalni rad na slovarici. u bukvarskoj nastavi. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. uočava detalje. u nastavi početnog čitanja i pisanja. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. primenom ovog postupka.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. MeĎutim. Ako učenik slabo čita. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. sposobnost shvatanja sadržaja. odreĎenu brzinu čitanja. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. U etapi usvajanja slova. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. obogaćuje svoje predstave o rečenici. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. reči i rečenice. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. obogaćuje . teško mu je da savlada pisanje. ali se. usavršavanje logičkog čitanja. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. tačno i tečno čitanje. Ščitavanje prelazi u čitanje. učenik razvija moć zapažanja. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. Dok piše. pripremni period. U trećoj etapi. 3. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. a ne slovo ili slog. 2. 23. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao.

Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). bez predaha. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje.pisano oformljenje odreĎene informacije. u reč. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. Sa lingvističkog aspekta gledano.. dok se oteže. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. To je staro sricanje. spaja sa sledećim.. 24. misao ili osećanje. a čitanje je dekodiranje.sopstveni rečnički fond. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. slogova u reči. ~ grupno ščitavanje. pa reči i rečenice shvatamo celovito. Psihološki posmatrano.az. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. koja se naziva reč. novo sricanje. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna.. govorom iskazanu. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti.proces prevoĎenja jezičkih znakova u.. čineći tako jednu glasovnu celinu. potom. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. pisanje je kodiranje. ~ horsko ščitavanje. Tokom otezanja glas se ne prekida. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. buki. ali se glas. vjeci. ~ pojedinačno ščitavanje. a potom u rečenicu.lingvističkog i psihološkog. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. . U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. U procesu čitanja postiže se automatizam. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. ~ analiza. Nekada su se slova drugačije imenovala. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. pa tek onda naglas.

Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. jer.~ reprodukovanje sadržaja. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak. Učenik čak i . iz tog razloga. mora se odvijati postupno. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja.  ščitavanje. da utvrdi od kojih se glasova sastoji. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. na razumevanje. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova. reči i rečenica. preokupiran je samom tehnikom pisanja.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog.uvoĎenje u izražajno čitanje. ne misle na ono što čitaju. već i način mišljenja i izražavanja. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i.  usavršavanje čitanja.  čitanje. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. Pišući reči. a onda da piše slovo po slovo. kao i reči u rečenice.  izražajno čitanje. Učenik. Povezivanje slova u reči.ovladavanje tehnikom čitanja. a ne sadržinom onoga što piše. tj. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. Prva slova piše mehanički. 25. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. učenik mora da izvrši njihovu analizu. dok piše.  razumevanje pročitanog. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. Učenici. u početku.

26. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. ~ pisanje kosim pismom. ~ nepravilno povezivanje slova. Nastavnik otkriva greške. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. svesku. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. ~ nepravilan oblik slova. svaku operaciju kontroliše svesno. sve dok se pisanje ne automatizuje.slova rastavlja na elemente. ~ pritiskanje na podlogu. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. Misli i o tome kako drži olovku. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. Od brzog čitanja nema koristi. Učenik. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. učenicima treba dati da. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. 3. Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. 2. kako sedi. Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . ~ nejednaka visina slova. početnik. tokom čitanja. savlada tehniku čitanja. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst.

Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno. 2. a kada se kartoni sklone. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato.) grupa koja sporo napreduje. sa svakim učenikom posebno. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja. 4. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. Merna jedinica brzine čitanja je. Na jednom času obrade odreĎenog slova. pritom. radi i slovo i kultura izražavanja. Na taj način.) natprosečni učenici. 6. bogaćenje rečnika. tek od drugog razreda. u pitanju rečenice (dakle. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. jednu ispod druge. odnosno. a onda se polako ubrzava. 27. za jezik. a brzina tihog. 5. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. Naravno. zatim. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. bogaćenje rečnika. istovremeno. pročitane reči.1. na kartonima se ispisuju rečenice).. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. samo što su.. zanimljiviji i dinamičniji. koja nisu uvek merljiva. obično. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. različiti zadaci.) osrednji učenici i 3. kao što su vežbe čitanja. Čitanje teksta sa video kasete.. i ta znanja treba iskoristiti. čas postaje bogatiji. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. vežbe pisanja. ostvaruju se. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika. . Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. 2. nekoliko sekundi posmatraju kartone. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. Na času se. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte).. tematski i programski. Učenici. u ovom slučaju.

bogaćenje rečnika. Diktat. . ne treba diktirati kada su učenici premoreni. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. preciznost. razumljivi i primereni uzrastu učenika. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor. Najbitnije je da učenik razume taj tekst. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja. na izgraĎivanje rečenice. ~ diktat. jasni. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje. odnosno za diktiranje.prilikom upotrebe diktata.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja. izgraĎuje odreĎene navike.28. pravilno držanje olovke. Prepisivanje. ~ vežbe sastavljanja rečenica. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa.pravilan položaj tela. zbog toga. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske.  diktat sa predusretanjem grešaka. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja.  prepisivanje kraćeg odlomka.  prepisivanje kraćeg teksta. stiče veru u sebe. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice.  autodiktat. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči.  prepisivanje rečenica.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice.  prepisivanje uzornog rukopisa. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. potrebna je dobra koncentracija i. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja.

 sastavljanje rečenica na osnovu slike. PROCES PISANJA. Vežbe sastavljanja rečenica.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. 29. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA . ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje.  proširivanje rečenica. a učenik piše odgovor.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji. ANALITIČKI METOD 30.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme. Pisanje odgovora na postavljena pitanja. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega.  dopunjavanje rečenica. 2) piše samo odgovor na pitanje.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. UČENJE DRUGOG PISMA 33. izborni diktat.

574: 90894 57058:0 ...89../. -494. 09089.40/3489.9..570/:8709.    7.5489. '.3.3544 ..3070 03.9 57.83 7.:2.57203.   -.0 -0:3.30270 03.: 037..308...425074/: :.. 3489 570.  -4...89:: 03..0397.2.43..70 03.30903058.307.3058./ 4/34834..30 57.47.8.4583 57.3...8./. 70 03.57024703   834./97..3 .30903058...8..480/97.4/70 0328. 3/7 .03..8::8207033..5720703:7.:94/9....0   57058.7.304/4.   /9.0 7. ..3070    57058..30270 .307.:70/34890549:7:458.  /9.. 3.57058.03.0/4-7.  9...3.-9300/.:-9 0/3489.   57058.30  = /9./97..8:   8.:209.3. 57.3085484-3489.354709.7.433.   57058..30828..547 & 0357..98.2489. 30970-./.3..3044. 03070 3.308..058.570 .58.  !82030. /97./97.2..: 03247.3489  !7058.0 !7058.9./45:3.9 5742:54970-0/9.302807. 34089.307.57058../4-74/.89.30903058.0   57058.59..3.:247. 57.3....9.3428::82070303..0 -024:-9 = 57058.   57058.3.34 /7 .0 . 3.8.3.3..58./.25./.0 -08.0 -057058..30 74. :0 4/70 0303.3.349089.3070 03.90..3..30 9..30 54970-3.090894..:3.   . .574 7.3057..3.  !7058.4247..54 0934 9...30.90.    7.9  ...3..3.7.9  = 58.8:: 03.   !82030.9.  57058.-9 249. ::3.0.3.0 -0:4.3.43..3.3489:70/34897:458.   57058.  = .3.7:0 .: 038048.30270 03..3284......3.  !82030. /..07::80-0 7. 04/42.30:47347:458..0 -..:0 89 0.080   834.9089   -..

89.:/.9  3.9  !8.03459.4834..:3.-7.3:820345489....: 035 04/4..4834..3::4::574.308085 03.59. 2.5489.0 /.89.3070 03.94570/209.89...47.244/4.970    8.: 038.4/4...47. 2:054....473.9/.7.3070 03. 340/.034259.. ..47:4-:5:3070 03.0 '.3070 03.70 03.4-58203.03.3..59..:/.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .0 0:9:70  '0 -024:-9  8.3070 03.: 03   57058:059.5489....89.08:7.3.59.30 .89.3.:/...89.3070 03.3457..30.    5 08.3.:80   8..9. -473/9.34.4834.7.47   59..4/4.909020   /45:3. : 033.94:5489.40/.. 4834....3.   8.30/....3.30  '0 -08.3070 03.304/4.3070 03.3..0 -8024 0 7..   8.3.3..1414 .   574 7.84.4834... 9447.89.3:  .304/4..3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful