Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka Grafiko inenjerstvo i dizajn

PREDMET: GRAFIKO

OKRUENJE

Tema: METOD PREIAVANJA

VAZDUHA

SEMINARSKI RAD

Profesor: Dr Jelena Kiurski

Student: Jelena Jeli, 761/f

Novi Sad, novembar 2008.

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD

SADRAJ
1.0. Procesi i oprema u zatiti ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.1. Filtracija vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1.2. Mehanizmi filtracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.3. Ispitivanje efikasnosti filtera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

2.0. Tehnoloki procesi i operacije za preiavanje i recikliranje otpadnih gasova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2.1. Osnovni tehnoloki procesi, operacije i ureaji . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2.2. Klasifikacija metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2.2.1.Gravitacione komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2.2.2. Cikloni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2.2.3. Vreasti filtri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.2.4. Elektrostatiki precipitator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.2.5. Vlani skruberi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.2.6. Vlani skruberi za estice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3.0. Otpadni gasovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4.0. Mere zatite vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. Hemiske karakteristike otpadnih gasova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3.2. Proizvodnja energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 4.1. Plinoviti polutanti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 4.2. Ugljenik-monoksid, CO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 4.3. Sumpor-dioksid, SO2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 4.4. Oksidi azota, NO i NO2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 4.5. Uticaj na vazduh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

4.5.1. Sumporni oksidi (SOx) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 4.5.2. Azotni oksidi (NOx) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD

1.0. Procesi i oprema u zatiti ivotne sredine

Uvod
Uzroci sve brem narastanju problema zagaivanja vazduha mogu se svrstati u tri glavna faktora: stalno poveanje broja stanovnika na zemlji tj. vei prirataj uslovljava veu proizvodnju dobara za ivot, ubrzani razvoj visokih tehnologija, uslovljen sve veim potrebama rastueg broja stanovnitva, poveava kapacitet industrije i stvara sve vei broj novih procesa i proizvoda. Preradom novih sirovina u procesu proizvodnje se stvaraju nepoznate vrste otpadaka nedovoljno ispitanih toksinosti, to dovodi do vee zagadjenosti atmosfere i sloenosti problema zatite okoline. Socijalne promene takoe dovode do porasta zagaenja vazduha. Poveanjem urbanih sredina poveava se obim industrijske proizvodnje i svih radova i aktivnosti, to oteava zadovoljavajue istoe okoline u tim oblastima. Standard ivota indirektno deluje na pogoranje prirodnog okruenja. Stanovnitvo tei sve viem standardu (vii kvalitet stanovanja, ishrane, transporta, korienjem raznih aparata u domainstvu) to zahteva vie energije za koju je potrebno sve vie uglja, nafte, naftnih derivata i drugih materija, a to opet izaziva vee zagadjenje vazduha. Kao to je navedeno, urbani industrijski razvoj je praktino osnovni uzrok zagaivanja vazduha. Osnovni zadatak svih tehnologija jeste da budu koncipirane tako da svojim radom ne ugroavaju okruenje. Na taj nain bi zagadjivanje vazduha i ivotne sredine uopte, bilo svedeno na najmanju moguu meru. Medjutim, zbog nesavrenosti tehnolokih procesa nije mogue obezbediti iste tehnologije.

1.1. Filtracija vazduha

Iz napred navedenih razloga, javljaju se proizvodnja sredstava namenjena za preiavanje vazduha (cikloni i multicikloni, elektrostatiki i drugi ltri). Za preiavanje vazduha u radnoj sredini koriste se razne vrste ltera. Filter je sredstvo namenjeno za ltraciju vazduha a zadravanje i izdvajanje one ienja vri se na odgovarajuem lterskom materijalu. Osnovna podela ltera kolektivne zatite prema vrsti ltracije: lteri za preiavanje vazduha od praine i aerosola, lteri za preiavanje vazduha od toksinih gaasova, lteri za kompleksno preiavanje vazduha (od aerosola,praine i toksinih gasova i para).

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
U okviru ltera za preiavanje vazduha od aerosola i praine zastupljeni su lteri razliitog kvaliteta - ekasnosti; od grubih predltera za prainu pa do ltera ija ekasnost ide do 99,9995 % testiranih aerosolima veliine estica 0,1-0,3 m. Filteri za preiavanje vazduha od praine i aerosola koriste se samostalno ili u kombinaciji sa ugljenim ltrima. U prvom sluaju se koriste za ugradnju u zdravstvenim centrima (farmacija, operacione sale), prehrambena industrija (prerada mleka, proizvodnja kvasca) elektronici i svuda gde se zahteva visok stepen preiavanja. U drugom sluaju se koriste za ugradnju za zatitu u uslovima RHB kontaminacije.

Slika 1. Presek ramskog ltra 1-ram ltera, 2-lter blok sa separatorom, 3-zaptiva, 4-lepak za hermetizaciju

Proces odvajanja estica i njihovo taloenje na vlaknilma lterskog materijala se vri delovanjem odredjenih sila i efekata na aerodisperzni sistem pri njegovom kretanju kroz lterski materijal. U zavisnosti od vrste aerodisperznog sistema razliita je ekasnost ltera, pa su shodno tome razliite metode ispitivanja istih,na osnovu kojih je mogue izvriti klasikaciju ltera po ekasnosti. Kao to je poznato kontaminacije u vazduhu se osim u kapljiastom i gasno-parnom obliku javlja kao aerosol i praina. Pri ovome treba imati u vidu da aerosoli mogu da budu i generatori para zbog svoje isparljivosti. Ova pojava vai kako za tene tako i za vrste aerosole. Gasoviti disperzni sistemi, esto nazivani aerodisperzni, su heterogeni sistemi sastavljeni od gasovite disperzione faze i dispergovanih vrstih i tenih estica, koje lebde u njoj. U zavisnosti od agregatnog stanja disperzne faze mogu biti sistemi gas-vrsta faza i sistemi gastenost. Sistemi gas-vrsta faza prema nainu obrazovanja, zikomehanikim osobinama kao i veliini estica disperzne faze, mogu podeliti na praine i dimove, a sistemi gas-tenost na magle i sprejeve. U tehnici se esto praine, dimovi i magle nazivaju aerosolima. Ovaj termin se koristi za oznaavanje svih napred pomenutih sistema, nezavisno da li se nalaze samostalni

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
ili ine meavinu, jedino pod uslovom da veliina estica disperzne faze omoguava njihovo due postojanje u atmosferi. Neki autori podrazumevaju pod aerosolima veliine estica od 10 m dok drugi toleriu do 20 m. Donja granica veliine estica od 0,001 m moe biti aerosol.

estice manje od 0,1 m.

estice u vazduhu manje od 0,1m nazivaju se jezgrenim (nukleusnim) oblikom aerosola. Ove estice nastaju u procesima isparavanja, kondezacije i sagorevanja. Gotovo sve estice nastale na ovaj nain zadravaju veliinu od 0,1nm...

estice veliine od 0,1 m.

estice koje se nalaze u vazduhu u ovom opsegu veliine, nazivaju se akumulacionim oblikom aerosola. One nastaju usled kondezacije i koagulacije u estice !ije dimenzije odgovaraju ovom opsegu veliine. Stanje u kome se deavaju ovi fenomeni direktno zavisi od vrste pare i koncentracije estica.

estice veliine iznad 1 m.

U praksi je veoma teko, naroito kod no dispergovanih sistema, uoiti jasnu granicu izmedju pojedinih vrsta aerosola, a posebno izmedju praine i dima. Ovo se objanjava injenicom to esto nastaju aerodisperzni sistemi sastavljeni od estica koje su obrazovane razliitim nainima (dispergovanjem i kondezacijom). Osim toga, usled neposrednog uzajamnog dejstva izmedju samih estica sistema, procesa aglomerizacije, kao i ruenja nastalih aglomerata njihova veliina se stalno menja. Medjutim, bez obzira na navedene probleme, polazei prevashodno u denisanje pojedinih sistema od naina obrazovanja, veliine estica i zikohemijskih osobina, mogue je napraviti razgranienja:

Praina.

Moe se denisati kao disperzni sistem sastavljen od vrstih estica: - grubih sa prenikom iznad 10m - 100m i - nih sa prenikom ispod 10m - 1m.

Dim.

Aerodisperzni sistem sastavljen od vrstih estica ija veliina se kree od 0,1 do 5 m.

Aerodisperzni sistem sastavljen od estica koje lebde u gasovitoj fazi, a nastale su kao rezultat kondezacije prezasienih para. Veliina estica je ispod 10 m. Vana karakteristika magli je u mogunosti estica sistema da isparavaju ili se kondezuju.

Magla.

Sprejevi.

Aerodisperzni sistem sastavljen od esticatenosti koje lebde u gasovitoj fazi i nastale su rasprivanjem tenosti.

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD 1.2. Mehanizmi filtracije
Za izradu lterskog materijala koriste se razni materijali , prirodni i vetaki. Od prirodnih materijala za ltersku ispunu koristi se pamuk, vuna, celuloza. Vetaki proizvedenih (sintetikih ili mineralnih) vlakana ima vi vrsta. Prednosti ovih vlakana su u tome to imaju veu otpornost na vlagu, povienu temperaturu, ne napadaju ih mikroorganizmi itd. Najee se koriste sledei materijali za izradu sintetikih ili mineralnih vlakana: poliamidi (nylon, perlon), poliestri (dralon, teryene), polipropilen ( polythene, alkathene, olen), polietilen, stakleno vlakno (ber-glass), silikonizirano staklo, teon (polytetrauoroethylen), ostali polimerizacioni ili polikondezacioni materijali. Filteri za preiavanje vazduha vrlo visoke ekasnosti formiraju se postupcima plisiranja od lter papira na bazi staklenih vlakana. Kao to se vidi, lterski materijali od kojih se izradjuju lteri, su u obliku vlakana krunog poprenog preseka male debljine u odnosu na duin). Mikroskopski gledano, ltriranje aerosola se prevodi kao hvatanje estica na vlaknima lterskog materijala. Mehanizam zadravanja aerosola na vlaknima lter papira od staklenih vlakana bazira se na razliitim zikim efektima i to: efekat direktnog sudara, efekat inercije, efekat difuzije, efekat elektrostatikog efekta, efekat sita, termikom efektu i taloenju. Koji e od navedenih efekata u procesu ltracije preovladati zavisi od veliine estica, brzine strujanja, temperature i elektrostatikog naelektrisanja estica. Centar svake aerosolne estice sledi liniju strujnice i ne naputa je zbog kompresije protone strujnice oko vlakana. Ako ona na svom putu dodje u neku taku gde se svojim poluprenikom zakaiti vlakno bie zahvaena i staloena efektom direktnog sudara.

Efekat direktnog sudara.

Inercija.

Kada estica pri strujanju vazduha ima dovoljno veliki impuls u odnosu na brzinu strujanja, onda ona u blizini vlakna, zbog svoje inercije, nastavlja pravolinijski da se kree, naputa strujnicu, dolazi u dodir sa vlaknom lterskog materijala i biva zahvaena, odnosno staloena.

Slika 2. Efekat direktnog sudara i inercije 1-estica, 2-vlakno, 3-strujnica,4-direktan sudar, 5-inercioni zahvat

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Difuzija.
Efekat difuzije se bazira na principu Braunovog (haotinog) kretanja molekula i daje odgovarajue rezultate samo kod estica vrlo malih dimenzija, kod kojih je ovo kretanje izraeno, uz preduslov da je obezbedjeno laminarno strujanje.

Elektrostatiki efekat.

Elektrostatiki efekat jeizraen samo u sluajevima ako postoji elektrostatika razlikanaelektrisanja estica i vlakana lterskog materijala.

Slika 3. Mehanizam zahvata estica, efekat difuzije i elekrtostatiki efekat 1- estica, 2-vlakno, 3-strujnica, 4-difuzija, 5-elektrina sila

Efekat sita.

Efekat sita je izraen u sluajevima kadaje dijametar estice vei od rastojanja izmedju vlakana ltersog materijala. Za ovaj efekat interesantno je da je za novo ugradjene ltere zanemarljiv, ali njegov uticaj raste sa zapunjavanjem ltera, zbog toga to prethodno nataloene estice smanjuju rastojanje izmedju vlakana.

Slika 4.- Mehanizam zahvata estica, efekat sita 1-estica, 2-vlakno, 3-strujnica, 4-prethodno nataloena estica, 5-estica prenika veeg od prostora

Termiki efekat.

Termiki efekat se zasniva na razlioci temperatura lterskog materijala i estica u vazduhu koji ltrira.

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Taloenje.
Ovaj efekat je izraen samo kod estica velike specine teine. Zbog svoje teine estice prilikom prolaska kroz lter naputaju strujnice, padaju na vlakno bivaju zahvaeni istim. Za ekasnost visokoekasnih ltera najvaniji su: efekat difuzije, efekat inercije i efekat direktnog sudara. Ostali efekti ne utiu bitno na ekasnost vlaknastih visokoekasnih ltera.

1.3. Ispitivanje efikasnosti filtera

Ispitivanje ltera vrlo visoke ekasnosti vri se sa vie razliitih relativno komparativnih metoda. U tabeli dati su uporedni rezultati ispitivanja ramskog ltra 610610150. DOP metodom za iju su izradu koriene dve vrste visokoekasnih lter medijuma.

Tabela 1. Rezultati ispitivanja ramskih ltera

Kako se vidi iz tabele, oba ltra spadaju u grupu ramskih ltera vrlo visoke ekasnosti. Medjutim, relativno male razlike u lter medijumu (papiru) daju kao rezultat veliku razliku u kvalitetu (ekasnost ltera). Jedino se na ovakav nain, sveobuhvatnim ispitivanjima na vie razliitih protoka, dobijaju podaci o kvalitetu ltra jer samo tada i proizvodja i korisnik imaju pravu sliku onoga to su proizveli, odnosno kako i pod kojim uslovima moe da se koristi nalni proizvod. Za ovaj lter nominalni protok je 1200 m3/h. Iz dijagrama i tabele se vide polazne karakteristike koje lter ima, kao i mogunost da se isti koristi i za druge protoke za razliite sisteme ltroventilacije.

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD

2.0 Tehnoloki procesi i operacije za preiavanje i recikliranje otpadnih gasova

2.1. Osnovni tehnoloki procesi, operacije i ureaji
Procesi: Oksidacioni, Redukcioni, Neutralizacioni, Sagorevanje, Sorpcioni;

Operacije: Taloenje, Filtracija, Adsorpcija, Apsorpcija; Ureaji: Ciklonski ureaji (suvi centrifugalni kolektori), Talone komore, Elektrostatiki izdvajai, Platneni (tekstilni) lteri i lteri od vlakana, Mokri izdvajai (skruberi-apsorberi) sprej komore, Venturi ureaji, kolone sa punjenjem, kolone sa podovima, Komore za sagorevanje, dogorevanje i katalizu, Izdvajai sa vrstom fazom (adsorberi).

2.2. Klasifikacija metoda

Metode i tehnike izdvajanja vrstih estica iz gasovitih struja mogu se grupisati prema vie kriterijuma: Prema tome da li se koristi tena faza kao pomoni medijum metode mogu biti: suve separacione tehnike, vlane ili mokre separacione tehnike. Prema sili koja se koristi pri separaciji razlikuju se : gravitacione, centrifugalne, elektrine, elektromagnetne ili magnetne.

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Da bi oprema za separaciju bila adekvatno odabrana i dimenzionisana potrebno je, pored koliine otpadnog gasa, znati koncentraciju vrstog, veliinu i distribuciju veliine vrstih estica. vrste estice veih dimenzija u gasu lako se taloe, dok su mikronske i submikronske sklone braunovskom kretanju. Moe da doe do algomeracije, slepljivanja estica. estice malih dimenzija prisutne u gasnim strujama mogu se klasikovati u dve osnovne grupe: praina, dimenzije estica 1-10 m, i dim, estice manje od 1m. Oprema za separaciju vrstog iz gasa koja se najee koristi: talone komore, cikloni, inercioni ureaji, filtri, elektrostatiki precipitator, vlani skruberi. Odabiranje opreme prevashodno se vri na osnovu veliine estica koje mogu da otklone.

2.2.1.Gravitacione komore
Gravitacione talone komore su oprema za grubu separaciju. Talone komore zapravo predstavljaju poveanje poprenog preseka kroz koji struji gas, ime gravitaciona sila savlauje estice i one padaju na dno ureaja. esto se talone komore kombinuju sa sitima kao pregrada ili sa pregradnim ploama gde se kao dodatni efekat separacije javlja i gubitak konetike energije udarom o plou ili u manji otvor sita. Ova oprema je pogodna za separaciju veih koncentracija vrstih estica. Retko se koristi u savremenim procesima zato to su dimenzije ureaja velike te zahtevaju velik prostor za smetaj. U talonim komorama bez pregrada realizuje se pad pritiska ispod 50 Pa. Efikasnost separacije definisana je izrazom: = t L / Hp = t BL/Q gde su: L - duina komore H - visina komore B - irina talone komore t - termalna brzina p- povrinska brzina Q - protok gasa

Vlano preiavanje gasova (pranje gasova) moe se primeniti ako je tehnolokim procesom dozvoljeno vlaenje i hlaenje gasova i ako je koncentracija veoma sitnih estica mala.

10

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Vlani izdvajai (skruberi) mogu biti: prazni, sa rasprivanjem tenosti za pranje sa punjenjem (ljunak, koks, Raigovi prstenovi i sl.) barbotane i kaskadne kolone strujni (ejektorski -Venturi). Ekasnost vlanih izdvajaa sa punjenjem i podovima, za estice dimenzija oko 2 m je 99,6%, a za estice do 0,1 m manje od 95%. Stepen izdvajanja praznih i Venturi izdvajaa je 90-97,5%. Zavisnost stepena izdvajanja od dimenzija estica za razliite ureaje prikazana je na slici.

Slika 5. Stepen izdvajanja konvencionalnih ureaja za izdvajanje vrstih estica1elektrofilter visoke efikasnosti; 2vreasti filter; 3elektrofilter srednje efikasnosti; 4venturi skruber; 5skruber; 6baterija ciklona (multiciklon); 7ciklon

ematski prikaz kompleksnog postrojenja za preiavanje dimnih gasova sastavljenog iz razliitih ureaja za izdvajanje pojedinih zagaujuih komponenata dat je na slici.

11

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD

Slika 6. Tehnoloka ema postrojenja za kompleksno preiavanje dimnih gasova1-loite sa komorom za dogorevanje; 2-elektrostatiki izdvajavrstih estica; 3-izmenjivatoplote; 4-prvi stepen preiavanja dimnih gasova; 5-drugi stepen preiavanja dimnih gasova; 6-komora za dogrevanje; 7priprema gasova za izdvajanje NOx; 8-katalizator za izdvajanje NOx; 9-ureaj za izdvajanje PCDD/F i tekih metala; 10-vreasti filter

2.2.2. Cikloni
Brzina taloenja estica u gasnoj struji moe se znaajno poveati primenom centrifugalne umesto gravitacione sile, a time i efikasnost separacije. U ciklonskim separatorima gas ulazi najee tangencialno u cilindrinu posudu brzinom od oko 30 m/s, dok se ist gas izvodi kroz centralni izlaz na vrhu.

Slika 7. Ciklonski izdvaja vrstih estica

12

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
estice padaju i skupljaju se u konusnom donjem delu odakle se izvode. Ovi su separatori efikasni za gasove koji sadre vee koncentracije estica veliine oko 10 m i manje. Cikloni su nali masovnu primenu u praksi. Glavni tipovi ciklona, pored navedenog, su: ciklon sa tangencijalnim ulazom i perifernim izlazom praine, ciklon sa aksijalnim ulazom i aksijalnim izlazom praine, i ciklon sa aksijalnim ulazom i perifernim izlazom praine. Efikasnost separacije ciklona drastino zavisi od veliine estica, Moe se uoiti da je efikasnost separacije estica prenika 5 m 70%, dok je za esticeod 15 m preko 95%. Mogu se razlikovati: cikloni sa malim padom pritiska, cikloni visoke efikasnosti, irigacioni cikloni, cevasti ili cevni cikloni. Cikloni sa malim padom pritiska uklanjaju estice prenika 50 - 60 m, a realizuje se pad pritiska od oko 250 Pa. Cikloni visoke efikasnosti uklanjaju estice 10 - 100 m, pad pritiska se kree 250 - 1000 Pa, a u mogunosti su da separiu i manje estice 5 m, pri emu pada efikasnost separacije ispod 70%.

2.2.3. Vreasti filtri

U sluaju kada je potreban izuzetno mali sadraj vrstih estica posle obrade najee se koriste vreasti filtri. Oni obezbeuju sadraj estica na izlazu manji od 5 - 10 mg/m3. Filtracija se obavlja zapravo kroz sloj estica prikupljenih na povrini tkanine filtra. Masovno se koriste za uklanjanje abrazivne i iritirajue hemijske praine kao i za obradu dimnih gasova.

Slika 8. Konstrukcija vreastog filterskog otprivaa

Filtracija je po svojoj prirodi diskontinualna operacija, te se zahteva regeneracija filtra u nekim kraim intervalima. Takoe, ovaj tip ureaja zahteva periodinu zamenu filtarskog materijala jednom u 0.5 - 2 godine to je povezano sa poveanim trokovima eksploatacije. Projektni i tehnoloki parametri filtera sa tkaninom su: kapacitet, temperatura gasa i njegova

13

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
taka rose, ulazni i izlazni sadraj estica, brzina filtracije, pad pritiska, potronja i pritisak gasa za regeneraciju, duina filtarskog ciklusa i duina regeneracije. Ovi ureaji su efikasni u irokom promene ulaznog kvaliteta i koliine otpadnog gasa. Odnos protoka gasa po jedinici povrine tkanine kree se u intervalu 5 - 75 mm s-1. Kao nedostatak mogu se navesti niske temperature gasa koje mogu da obrade, visoka potronja energije i cena filtarskog materijala. Radne temperature filtera sa tkaninom mogu da budu do 80 90C, dok se za nove polimerne materijale i staklena vlakna kree oko 250C. Kod njih se realizuje povean pad pritiska 0.75 - 1.5kPa. Dve su osnovne konstrukcije filtera: filtri bez skeleta i filtri sa skeletom ili kosturom. Kod filtera sa skeletom filtarski materijal je navuen na skelet. Postoji i tehniko reenje vrea sa vrstim prstenima koji su priiveni na vreu. Ovi prstenovi pomau pri filtraciji, a naroito pri regeneraciji. Filtri sa skeletom omoguavaju due trajanje filtarskog materijala jer on pri eksploataciji trpi manja mehanika optereenja. Skelet moe biti razliitog oblika, najee je cilindrian i na njega je navuen filtarski materijal koji je sa gornje strane skeleta privren. Najei oblik vrea je cilindrini, a mogu biti ovalne, klinaste. Vree su izraene od tkanine koje su tkane bezavno ili su ivene. Dimenzije gotovih vrea su standardizovane. Najee se koristi prenik 130, 220 i 300 mm. Maksimalni prenik iznosi 600 mm. Visina vrea kree se do nekoliko metara. Osnovna klasifikacija vreastih filtera prevashodno prema nainu regeneracije je: filtri sa vibracijama, pulsirajui kolektori i filtri sa povratnim vazduhom. Kod filtera sa vibracijama vree se njiu ili permanentno ili povremeno i tako se deo materijala otresa sa njih. Kod pulsirajuih filtera vree su slepe, tj. sa jednim prolazom. One se pune prainom prilikom rada, a regeneracija se obavlja kratkom intenzivnom pulzacijom gasa. Rezervni filtri imaju smer kretanja gasa pri radu iznutra prema napolje, a pri regeneraciji suprotno strujno. Oni koriste vree sa dva prolaza.

Slika 9. Izgled Rukav vree i Koverta vree

Materijali koji se koriste za filtraciju mogu biti tkanina i filc od prirodnih ili vetakih materijala. Materijali se u velikoj meri razlikuju po ceni i uslovima rada koje obezbeuju. Najvie se razlikuju prema radnoj temperaturi i otpornosti na kiseline, baze i organske rastvarae. Pamuk i hartija su tradicionalni materijali niske cene, ali je njihova radna temperatura niska i nisu dovoljno otporni na kiseline i baze. Efikasnost separacije materijala zavisi od gustine tkanja, rasporeda i umreavanja niti. Elektrostatika svojstva i tkanine i praine su od znaaja, takoe. Zbog mogueg uticaja elektrostatikih osobina tkanine razvijena su antistatika vlakna.

14

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Tkanina posle izvesnog vremena uptrebe zadri izvesnu koliinu praine i posle regeneracije i to se naziva ravnoteni sadraj, xe. Kao posledica toga je da Darsijev zakon ima

oblik prave sa odsekom oblika:

P = s (A1 + B1 x)
gde su: A1B1 - empirijske konstante x - sadraj vrstog u tkanini

2.2.4. Elektrostatiki precipitator

Elektrostatiki precipitator je ureaj koji ima najveu efikasnost separacije izuzetno malih estica. On ima elektrode izmeu kojih je uspostavljena razlika potencijala 10 - 60 kV. Jone emituje manja elektroda koja je pod negativnim naponom. Ti joni se hvataju na estice i nose ih na veliku elektrodu, koja je uzemljena i ima ulogu kolektora. Brzina kretanja naelektrisanih estica zavisi od njihovog intenziteta naelektrisanja, od jaine elektrinog polja, od veliine estica i karakteristika protoka gasa. Otpadni gasovi sadre dovoljno komponenata koje jonizuju u elektrinom polju kao to su ugljen(IV)oksid, ugljen(II)oksid, vodena para. Ako otpadni gas nije dovoljno provodan moe se dodati vodena para.

Slika 10. Izgled Elektrostatikog precipitatora

Kolektor elektrode su obino u obliku ploa, ali se u novije vreme koriste i u obliku cevi i mree od metala. Sakupljene estice, kapi tenosti i pare uklanjaju se mehanikim putem lupkanjem ili vibracijama. Nekad se desi da se vrste estice jako priljube za elektrodu i tada se zahtevaju posebni postupci ienja. Postoje i reenja vlanih elektrostatikih precipitatora kod kojih voda struji izmeu elektroda odnosei materije koje su se nataloile kontinualno ili diskontinualno.

15

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Efikasnost separacije elektrostatikog separatora moe se izraunati empirijskom jednainom koja ima oblik:

= 1 - exp. (Ae /Q)

gde su: Ae - povrina sabirnih elektroda Q - protok gasa - brzina nanoenja jednaka je 0.5 d, kree se 0.03 - 0.2 m/s dp - prenik estice

Da bi se smanjili trokovi separacije, otpadni gas, najee pre precipitatora, ide na predtretman, ciklon ili slino, kako bi se izvrila separacija krupnijih estica. Potronja elektrine energije kod elektrostatikog precipitatora iznosi 0.1 - 0.5 kWh/1000 m3 gasa. Realizuje se relativno mali pad pritiska od oko 100 - 150 Pa. Moe da obrauje izrazito tople gasove i preko 400C kao i korozivne gasove. Ima relativno visoke kapitalne trokove. Osetljiv je na promenu ulaznog kvaliteta gasa. Najekonominiji je pri velikimkoliinama gasa od oko 0.5 miliona m3/h. Sadraj vrstih estica posle obrade se kree oko 50 mg/m3 to je nekad neprihvatljivo.

2.2.5. Vlani skruberi

Vlani skruberi su ureaji koji uz pomo tenosti uklanjaju iz gasova, vrste, tene ili gasovite komponente. Radna tenost u ovim ureajima se atomozira u male kapi pomou tueva, dozirki i drugih elemenata. vrsta faza iz gasa sa radnom tenosti obrazuje mulj ili rastvor. Mehanizmi separacije mogu da budu rastvaranje, zarobljavanje ili hemijska reakcija. Skruberi se intenzivno primenjuju u obradi gasova. U stanju su da uklanjaju estice i delove mikrona. Njima se mogu uklanjati estice praine, lebdei pepeo, oksidi metala ili gasovite komponente kao sumpor(IV) oksid iz dimnih gasova. Najee se kao radna tenost koristi voda. U skruberima se simultano moe obavljati vie procesa. Moe da doe do razmene toplote kada su voda i gas na razliitim temperaturama. Shodno tome moe da doe ili do isparavanja ili do kondenzacije. Ako je gas topliji i vlaan posle pranja vodom u skrubu doi e do meanja vode sa nastalim kondenzatom. Ako je gas topao i suv moe da doe do isparavanja vode. Ako su u gasu prisutne komponente rastvorljive u vodi doi e do razmene mase. U vlanim skruberima izraen je problem korozije. Treba voditi rauna da nastali mulj ili rastvor iz skrubera takoe zahteva obradu i ima karakter otpadnog toka. Skruberi se mogu klasifikovati u odnosu na vie kriterijuma: prema tehnici distribucije prema portonji energije tj. padu pritiska, prema tome da li separiu vrste estice ili gasne komponente.

16

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Prema tehnici distribucije tenosti i gasa mogu se sresti sprej skruberi kod kojih se tenost preko tueva rasprskava u zapreminu gasa, skruberi sa podovima, tenost se preliva preko prelivne brane, a gas u obliku mehuria prolazi kroz perforirani pod i struji kroz tenost na podu. Skruberi sa punjenjem rade na principu da tenost struji kroz sloj, i mehurii gasa se takoe probijaju kroz pore sloja te tako dolaze u kontakt. Postoje i tehnika reenja atomiziranja tenosti koja se injektuje u gas koji struji velikom brzinom. Telo skrubera moe da bude u obliku ciklona, te da se u efekat separacije ukljui centrifugalna sila. Slika Skruberi se mogu klasifikovati i u odnosu na potronju energije, (pad pritiska), u dve osnovne grupe: sa malom potronjom energije i sa velikom potronjom energije. Skruberi sa malom potronjom koriste se za uklanjanje krupnijih estica. Skruberi koji se koriste za uklanjanje estica nazivaju se i vlani skruberi za estice, a oni koji separiu gasne komponente zovu se skruberi sa prenosom mase ili skruberi - absorberi.

2.2.6. Vlani skruberi za estice

etiri fundamentalna faktora opredeljuju efikasnost separacije vlanih skrubera za estice: povrinska brzina vode, odnos protoka tenosti i gasa, kvaljivost estica. to je bolje atomiziranje vode u kapi, to voda pokriva veu radnu povrinu i raste efikasnost separacije. Isto tako, to je vei odnos protoka vode u odnosu na protok gasa to raste efikasnost separacije. Da bi estice savladale barijeru tenog filma, one moraju da raspolau odreenom energijom. Vee estice raspolau veom energijom te se i lake separiu. Male estice dobijaju veu energiju poveanjem protoka gasa, tj. brzine strujanja to povlai vei utroak energije. Shodno tome, sa porastom uloene energije raste i efikasnost separacije. Hidrofobne estice takoe zahtevaju veu energiju za separaciju. U tom smislu mogu se koristiti hemijski aditivi koji e smanjiti povrinski napon vode te time poboljati osobine kvaljivosti prisutnih estica. Izbor tipa skrubera prevashodno je uslovljen veliinom estica i zahtevanom efikasnosti separacije. Sprej skruberi su ureaji tipa kolona koji imaju sistem tueva za rasprskivanje tenosti. Mogu se koristiti kako za separaciju cvrstih estica tako i za prenos mase. Mogu da se primene za hlaenje gasova, za vlaenje i suenje i za uklanjanje gasovitih komponenti uz pomo tenosti visoke sposobnosti rastvaranja. To su ureaji malog pada pritiska, 200-300 Pa, tj. niske potronje energije. Pored toga u njima se realizuju velike brzine vode te su najjeftiniji ureaji za prenos mase. Uklanjaju efikasno estice 5 - 10 m. Dimenzije kapi zavise od tehnikog reenja tueva, elemenata za doziranje i atomiziranje vode. Vlani ciklonski skruber koristi centrifugalnu silu za poveanje efekata separacije. Gasna struja uvodi se brzinom 15 - 25 m/s tangencijalno u ureaj. Atomizirane kapi tenosti sudaraju se sa vrtlonom strujom gasa i bivaju baene na zid ureaja nosei estice, toplotu i/ili absorbovane gasne komponente. Preieni gas izvodi se iz centralnog dela ureaja sa gornje strane, dok se iskoriena voda i mulj izvode sa donje

17

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
strane ureaja. U ureaju dolazi do veeg pada pritiska reda veliine 1000 Pa, te su njegovi operativni trokovi znatno vii od sprej skrubera.

Slika 11. Vlani ciklonski skruberi

Venturi skruberi obrauju gasove tako to struje gasa i vode u paralelnom toku prolaze velikom brzinom kroz najui venturi presek. Kako se brzina tenosti uveava ona kupi i najmanje estice i nosi sa sobom. Posle venturi cevi radne struje odlaze u jedan proiren prostor gde im brzina naglo opada i time se postie dodatni efekat separacije. Gasna struja izvodi se sa vrha proirenog prostora ureaja. U ovim ureajima je mogue otkloniti i rastvorljive gasove. Velika brzina gasa koja se kree 60 - 120 m/s dovoljna je da izvri odlino atomiziranje tenosti. Zbog te brzine venturi skruberi imaju velike gubitke pritiska, te su im operativni tokovi znaajni. Postoji veliki broj izvedbi i modifikacija venturi skrubera.

Slika 12. Venturi izdvajai vrstih estica

Postoje i reenja sa malim i srednjim padom pritiska. Venturi skruberi su najbolje reenje za separaciju najsitnijih estica

18

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
0.05 - 5 m, koje nastaju kondenzacijom tenosti ili metalnih para ili hemijskim reakcijama, pri kojima se formira magla ili dim.

3.0. Otpadni gasovi

Oblici zagaivanja vazduha
Od svih oblasti zagaivanja ivotne sredine, najvea neposredna opasnost za oveka jeste zagaenost vazduha. Vazduh predstavlja onaj ivotni medijum sa kojim ovek, preko velike povrine svojih plua (50-80m2), ima najintenzivniji kontakt. Ono to je potrebno za zagaivanje vazduha je to da se zagaujue komponente lako transportuju na iroku teritoriju, te brzo izmiu kontroli i mogunosti intervencije. Posledice zagaivanja vazduha ogledaju se kroz: naruavanje kvaliteta vazduha, smanjenje vidljivosti, interakciju sa klimatskim uslovima, ugroavanje materijalnih dobara, ugroavanje svih oblika ivota, bioloku opasnost, patogeni efekat. Otpadni gasovi pretstavljaju gasovite struje koje sadre razliite komponente i posledica su nekih ovekovih aktivnosti. Aero polutanti mogu biti prirodni i od ovekove aktivnosti. Priprodni izvori aero politanata su vremenske nepogode, vulkanske erupcije, okeansko kapljienje, bioloka aktivnost, peane oluje, polen i dr. ovekove aktivnost koje uzrokuju znaajniju emisiju u atmosveru su, dominantno, proizvodnja energije i ostala proizvodnja. Proizvodnja energije obuhvata: proizvodnja elektrine energije, elektroprivreda, industriska loita: pei za zagrevanje sirovine ili peenje proizvoda i kotlarnice, inividualna loita, zagrevanje individualnih domainstava, saobraaj, motori sa unutranjim sagorevanjem. Ostali proizvodni procesi mogu da se klasikuju kao: hemijska industrija, mineralni procesi. Mineralni procesi ukljuuju: proizvodnju uglja, proizvodnju cementa, proizvodnju mineralnih ubriva, eksplataciju ruda, proizvodnju elika, krea, keramike.

19

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Poseban problem aero zagaenja jeste emisija neprijatnih mirisa. Dominantni izvori neprijatnog mirisa su: hemiska industrija,merkaptani, vodonik suld, klanice, prerada ribe, prerada mesa, farme stoke.

3.1. Hemijske karakteristike otpadnih gasova

Najosnovnija klasikacija polutanata u vazduhu jeste: estice, (vrste, kapi), gasovi i pare, miriljave materije (smrad). Kad je re o esticama u vazduhu postoji vie klasikacija. Klasikacija estica moe biti industriska, meteroloka i ostale. Industrijska klasifikacija estica u vazduhu daje sledee grupe: gruba praina, d > 100 m, vrsto, na praina, d = 1-100 m, vrsto, sprej, d > 10m, teno, vlaga, d = 1-10 m, teno, dim, para, d = 0.001-1 m, teno ili vrsto. Meteoroloka klasifikacija estica u vazduhu: kia, d > 500 m, teno, kapljice, d = 200-500 m, teno, vlaga, d = 80-200 m, teno, oblak, magla, d = 2-80 m, teno, smog, d = 0.1-2 m, teno, Od pojedinanih polutanata nezavisno od njhovog agregatnog stanja, mogu se navest sledee supstance: oksid ugljenika, ugljen(II)oksid i ugljen(IV)oksid, oksidi sumpora, oksidi azota, NOx druga jedinjenja sumpora, druga jedinjenja azota, vodena para, ugljovodonici, estice. Ugljen(IV)oksid nastaje kao rezultat potpunog sagorevanja svih oblika goriva kao i sagorevanja ugljovodonika uopte. Iako ugljen(IV)oksid nema toksina svojstva njegova

20

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
velika produkcija u atmosferu menja njen sastav, a time i njena svojstva provoenja svetla i toplote. Ako se napomene da bilans sadraja kiseonika i ugljendioksida odrava zastupljenost uma na planeti, onda se moe shvatiti da udrueni efekat smanjenja uma i poveanja emisija ugljen(IV)oksida ne moe da proe bez posledica na normalan razvoj ivog sveta. Ugljen(II)oksid nastaje kao rezultat nepotpunog sagorevanja goriva i organskih materija usled nedostatka kiseonika. To je gas bez boje i mirisa, dobro se rastvara u vazduhu i zadrava se u atmosferi od 0.3-5 godina. Ugljen(II)oksid je izuzetno toksian za oveka jer je njegov anitet vezivanja sa hemoglobinom iz krvi vei od kiseonika i njegovim prisustvom blokira se snabdevanje organizma sa kiseonikom. Dozvoljena koncentracija karboksihemoglobima u krvi oveka je do 1%. Pri veim koncentracijama nastupa glavobolja, malaksalost, naruavanje sna, smanjenje radne sposobnosti, pa i smrt. Vodena para je, takoe rezultat potpunog sagorevanja ugljovodonika pri emu prisutan vodonik prelazi u vodenu paru. Vodena para nema toksino svojstvo ali njeno lokalizovano prisustvo, uz odreene temperaturne i druge uslove moe da omogui formiranje magle. Jedinjenja sumpora su znaajno zastupljena u otpadnim gasovima, naroito u dimnim gasovima. Oblici sumpornih jedinjenja koji se sreu u otpadnim gasovima su: sumpor(IV)oksid, vodonik-suld, ugljen(IV)suld, merkaptani i druga organska lako isparljiva jedinjenja. Narasprostanjenija je emisija sumpor(IV)oksida. Sumpor(IV)oksid prevashodno i najee nastaje sagorevanjem goriva koja sadre sumpor. Od svih fosilnih goriva najvie ga ima u ulju i nafti, a najmanje u zemnom gasu. Postupci uklanjanja sumpora iz nafte i derivata sve vie se uvode u eksploataciju iako znaajno utiu na cenu proizvoda. Uklanjanje sumpora iz uglja nema ekonomskog opravdanja, te se ide na preiavanje dimnih gasova. Sumpor(IV)oksid sa vodom daje kiselinu koja kao izuzetno agresivna unitava disajne puteve i oeuje zelenu masu biljaka. Za biljke se smatra da je tetnija visoka koncentracija sumpor(IV)oksid od duine njegovog delovanja. I kratki intervali veih koncentracija znaajno oteuju biljke i smanjuju prinos zelene mase. Sumpor(IV)oksid sa vrstim esticama u odreenim klimatskim uslovima omoguuje formiranje smoga opasnog po oveka. Ostali oblici sumpora pored svoje toksinosti imaju i neprijatan miris, ak i u malim koliinama. Jedinjenja azota koja se mogu nai u otpadnim gasovima su svi azotni oksidi, uobiajena oznaka NOx, amonijak, amini, i dr. Azotni oksidi su takoe rezultat sgorevanja. Poreklo azotnih oksida u dimnim gasovima je iz vazduha koji je neophodan za sagorevnje. Prilikom procesa sgorevanja dolazi do oksidacije vazdunog azota. Uslovi za formiranje azotnih oksida su povoljniji na viim temperaturama, Temperatura potpunog sagorevanja azota je 1600C. Najnepovoljniji oblik azotnih oksida je azot(II)oksid i azot(IV)oksid koji sa vodom grade kiselinu. Velika koliina azotnih jedinjenja emituje se iz proizvodnje azotne kiseline i amonijaka. Znaajno su zastupljeni i u izduvnim gasovima motorima sa unutranjim sagorevanjem zbog visoke temperature sagorevanja goriva, i do 2000C. Toksini efekat azotnih oksida je deset puta vei od ugljen(II)oksida. Azot(II)oksid je gas bez boje i mirisa, lako rastvorljiv u vodi. Azot(IV)oksid je narandasto braon gas karakteristinog oporog mirisa.

21

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Dobro je rastvorljiv u vodi i rastvaranjem gradi kiseline u skladu sa dole datim reakcijama: 2NO+HOHNO+HNO 3NO+HO2HNO+NO Poznata je pojava formiranja fotohemiskog smoga u atmosferi uz prisustvo NOx (prevashodno azot(II)oksida, i lako isparljivih organskih materija u odreenim klimatskim uslovima. Hemijske reakcije generisanja fotohemijskog smoga su izuzetno kompleksne i ima ih, preko 100, ali se proces najjednostavnije moe prikazati na sledei nain. Azotdioksid u prisustvu UV zraenja disosuje kao: NONO+O O+OO Ozon se emituje samo u uslovima koncentracije NO/NO oko 10 i odreenog inteziteta UV zraenja. Ozon ulazi u reakciju sa organskim jedinjenjima prisutnim u vazduhu dajui nepoeljne produkte. Prisutni NO ponovo se oksidie ili ozonom ili koiseonikom u NO. U ovakvim uslovima produkuje se i peroksiacetilnitrit (PAN) koji produkuje fotohemiski smog sa smrtnim posledicama u Kaliforniji, San Francisku... Ugljovodonici koji se mogu nai u vazduhu su poreklom iz procesa nepotpunog sagorevanja ili direktno iz procesnih postrojenja naftnopetrihemijskei hemijske industrije. Veliki je broj razliitih ugljovodonika koji se mogu nai prisutni u vazduhu. Odreene grupe ugljovodonika imaju izrazito kancerogeno i toksino dejstvo: organohlorna jedinjenja, aldehidi, policiklini ugljovodonici naroito aromati itd. Poseban oblik zagaivanja vazduha su rasprostiranje pesticida, fungicida i drugih sredstava za zatitu, naroito ako se oni distribuiraju masovno putem aviona. Oni su najee organskog porekla, i to u obliku praha ili rastvora. vrste estice koje su prisutne u vazduhu mogu biti razliite prirode i razliitog porekla. Najee se mogu sresti: a, letei pepeo, prahovi oksida metala poreklom iz neorganske industrije, prahovi gline i drugi prhovi neorganskog i organskog porekla vezano za odrene grane industrije, kao i sredstva za zatitu bilja i unitavanje insekata. Osim razliite prirode, vrste estice mogu biti razliitih dimenzija, oblika i koncentracije. Krupnije estice bre padaju i taloe se, dok su estice mikronske veliine te koje mogu prodreti u disajne puteve. vrste estice se taloe na povrinu lista, te smanjujiu proces fotosinteze i razmenu gasova. U grupu ostalih neorganskih materija najbitnije je staviti teke metale i njihove pare. Najrasprostranjeniji teki metali u vazduhu su olovo, poreklom iz benzina, kandijum, cink, gvoe i mangan iz metalurgije i metalopreraivake industrije. Izrazito toksine su pare ive koje se sreu u elekrolizi kuhinjske soli.

22

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD 3.2. Proizvodnja energije
U dimnim gasovima od proizvodnje energije kao komponene javljaju se: ugljen(IV)oksid, ugljen(II)oksid, sumpor(IV)oksid, azotni oksidi, ugljovodonici i vrste estice a i pepeo. Kao specifini oblik zagaenja energetskih izvora jeste i otpadna toplota. U tabeli dat je orijentacioni pregled emisije pojedinih polutanata od strane etiri indetifikovane grupe energetskih procesa. Iz navedenih podataka moe se istai da iz procesa proizvodnje energije ukljuujui saobraaj potie: ukupna emisija ugljenmonoksida, devedeset procenata emisije ugljovodonika, devedestet devet procenata emisuje azotnih oksida, devedeset etiri procenata sumpor(IV)oksida, devedeset tri procenta vrstih estica. Kada se posmatra distribucija emisije unutar procesa sagorevanja tada se mora istai da je saobraaj dominantan emitor: ugljen(II)oksida, ugljovodonika, azotnih oksida.

ZAGAIVAI Elektroprivreda Industriska loita Individualna loita Saoraaj Proocesi sagorevanja ukupno Industriski procesi Ukupno

CO 2 2 5 91 100 0 100

CmHn 9 13 14 54 90 10 100

NOX 20 19 20 40 99 1 100

SO2 43 28 20 3 94 6 100

vrste estice

27 20 33 13 93 7 100

Tabela 2. Pregled udela emisije pojedinih uesnika u aerozagaenju

Na taj nain moe se sagledati specifini doprinos svih oblika procesa sagorevanja. Iz date tabele moe se uoiti da specifini sadraj sumpor(IV)oksida zavisi od vrste goriva dok na emisiju vrstih estica, ugljovodonika i azotnih oksida utie i veliina loita. Na osnovu istih rezultata moe se ponovo podvui da specifine emisije sektora saobraaja viestruko prevazilaze emisije iz drugih sektora po jedinici energetske vrednosti goriva, to potvruje dominantnu ulogu saobraaja u zagaivanju vazduha. Polutanti se u atmosferi zadravaju razliito vreme.

23

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Sektori CO 5 5 0.1 0.1 0.1 30 45 55 5 5 0.2 2500 2500 2500 100 10 100 10 10000 1000 200 SO2 740 820 850 210 0.06 810 680 190 850 210 0.06 720 630 400 210 210 0.06 0.06 Saobraaj
Benzin Dizel Kerozin

Specifina emisija g/GJ NOx 220 300 250 250 200 100 220 220 250 250 200 10 120 6 50 250 50 120 1000 1100 70 CmHn 3 2 5 5 4 0 15 0 7 7 4 50 0 40 10 10 4 4 600 240 100
vrste estice

Elektroprivreda
Kameni ugalj Mrki ugalj Mazut Ekstra lako lo Zemni gas Smee

80 180 30 1 75 120 70 30 1 1500 65 400 2 2 40 400 20

Industrijska loita
Kameni ugalj Koks Mazut Ekstra lako lo Zemni gas

Individualna loita
Kameni ugalj PG Koks CG Mrki ugalj brik PG Ekstra lako lo PG Ekstra lako lo CG Zemni gas PG Zemni gas CG

22 180 36

Tabela 3. Dati su podaci emisije svih procesa sagorevanja po jedinici energije.

24

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Polutant SO2 vrste estice NOX ugljovodonici CO Proseno vreme zadravanja 1-6 dana 3-7 dana 1-3 dana 1-2 dana do etiri meseca

Tabela 4. Prikazan je pregled prosenog zadravanja pojedinih polutanata u atmosferi.

Elektroprivreda
Elektroprivreda jedne zemlje u velikoj meri opredeljuje stanje aerozagaenja. Mogui izvori energije koji se koriste u postojeim tehnologijama proizvodnje elektrine energije su: hidroenergija, fosilni izvori, atomska energija i aternativni izvori. Hidroenergija je sa aspekta aerozagaenja najpovoljniji oblik proizvodnje, dok su najnepovoljni fosilna goriva. Kao fosilna goriva mogu se koristiti: prirodni gas, mazut ili ugalj. Sa aspekta aerozagaenja najprihvatljiviji je prirodni gas, a najloiji ugalj. Prirodni gas ili ne sadri ili sadri male koliine sumpora te emituje minimalne koliine sumpor(IV)oksida. Prirodni gas zahteva manje koliine vazduha za sagorevanje jer se lako mea sa njim, ime je i produkcija azotnih oksida minimalna. vtstih estica pri njegovom sagorevanju nema. Ugalj zahteva velike koliine vazduha, nepotpuno sagoreva te produkcije velike koliine ugljen(II)monoksida, sadri velike koliine sumpora, koji se ne moe na ekonomski prihvatljiv nain otkloniti, i vrstih estica. Atomska energija je sa aspekta emisije standardnih polutanata u atmosferi izuzetno pogodna. Kod nuklearnih energija nema zagaivanja atmosfere navedenim polutantima. Pored termalnog zagaenja od hlaenja agregata, nuklearna elektrana produkuje male koliine otadnog nuklearnog goriva u vrstom obliku koje treba zbrinuti. Ono to ograniava primenu i masovniju izgradnju nuklearnih elektrana jeste rizik od poveanog zraenja. Opasnost koja se javlja potie od mogunosti otkazivanja sistema za hlaenje, desi se da hlaenje stane, da doe do pregrejavanja reaktora, do eksplozije i irenja radijacije na iroku teritoriju.

Industrijska loita
Skoro svaki industrijski kompleks ima svoje zahteve za energijom, te u svom krugu ima kotlarnicu za proizvodnju vodene pare. Takoe veliki broj tehnologija ima potrebe za grejanjem sirovine ili meuproizvoda na visoke temerature ili je peenje zastupljeno kao operacija. Tada su instalisane i industrijske pei razliite konstrukcije. Ovi energetski izvori najee kao gorivo koriste prirodni gas ili mazut.

25

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Rafinerije nafte, petrohemijska industrija, proizvodnja celuloze i papira, eerane, cementare, proizvodnja opeke i keramike, metalurgija i livnice imaju pei veeg kapaciteta. Emisija polutanata zavisi od vrste goriva, kako je ve komentarisano, od vrste gorionika i reima sagorevanja. Dok je transmisija i misija uslovljena visinom ispusta, strujanjem vazduha, vetrom, konfiguracijom okoline, metereolokim i klimatskim uslovima.

Individualna loita
Problem individualnih loita izraen je zbog svoje razuenosti i brojnosti na malom prostoru, zbog niske visine ispusta i istovremene emisije u zimskom periodu. Naroito se problem uslonjava ako se kao gorivo koristi ugalj. Moderni gradovi imaju centralnu proizvodnju toplote, te je centralno grejanje stanova ono reenje koje obezbeuje minimalnu emisiju, emisiju na jednom mestu, emisiju na koju se lokalizovano moe reagovati.

Saobraaj
Izduvni gasovi motora sa unutranjim sagorevanjem, pored ugljen(IV)monoksida i vodene pare, sadre i toksine komponente. U poslednju grupu mogu se ubrojati ugljenmonoksid, oksidi azota, i ugljovodonici. Toksine materije su rezultat delom nepotpunog sagorevanja, a delom paralelnih reakcija koje idu na visokim temperaturama. Posebno treba navesti emisiju benzipirena, a i aldehida. Sagorevanje u cilindru automobila odvija se pri visokim temperaturama. Temperatura radnog tela na kraju sagorevanja dostie i 2500-2800K. U sastav otpadnih gasova motora moe da doe vie od dve stotine ugljovodonika. Po pravilu sadraj ugljovodonika daje se kao ukupna koliina etalonizirana na heksan ili metan. Pored komponenti koje su direktan produkt sagorevanja, u gasovima se javljaju i komponente koje su uslovljene prisustvom u gorivu kao aditivi posebne namene. Benzijski motori, pored navedenog, emituju i jedinjenja olova, hlora, broma i nekad fosfora. Poreklo olova je od regulisanja oktanskog broja benzina upotrebom tetraetil i tetrametilolova. Novi trend je proizvodnja bezolovnih benzina. Dizel motori produkuju i estice ai ultramikronske veliine koje su kancerogene. Koliina izduvnih gasova zavisi od tipa motora, njegove snage, reima rada, veka eksploatacije, uslova eksploatacije i odravanja. Tabelarno je dat prikaz prosenog sastava osnovnih toksinih komponenti otpadnih gasova za motore na teno gorivo. Iz navedenog prikaza moe se istai da su otpadni gasovi od sagorevanja dizel goriva manjeg sadraja toksinih materija po svim posmatranim polutantima osim za sumpor(IV)oksid od benzina. Pored produkata sagorevanja, kod motora se javljaju jo gasovi od vazdunog hlaenja motora i gubici usled isparavanja goriva. Otpadni gasovi od sagorevanja goriva iz saobraaja pored svoje toksinosti, predstavljaju problem zbog velikog broja emitora i male visine izduva.

26

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Koncentracija % Toksine materije Ugljenmonoksid ugljovodonici Azotni oksidi Aldehidi a Sumpor(IV)oksid Benz(a)piren g/m Dizel motori 0.2 0.01 0.25 0.002 0.01-1.1 0.03 do 10 Benzinski motori 10 3.0 0.5 0.03 0.04 0.008 do 20

Tabela 5. Proseni sadraj osnovnih toksinih materija otpadnih gasova benzinskih i dizel motora

Mere reavanja ovih problema se ogledaju: u odravanju motora u ispravnom stanju, u poboljanju kvaliteta goriva (primena bezolovnih benzina, goriva sa minimalnom koliinom sumpora), usavravanjem konstrukcije motora i ugradnjom katalizatora u izduvnu granu radi konverzije u povoljniji oblik naroito azota.

4.0. Mere zatite vazduha

Stanje kvaliteta atmosfere i aktivnosti za njenu zatitu dobile su globalni karakter poto je problem globalni, planetarni. Ovde se navode samo neke mere zatite vazduha: mere za smanjenje emisije , mere za kompezaciju oteenja, mere za adaptiranje receptora na date emisije. Mere za smanjivanje imisije ukljuuju: sanjenje transmisije, smanjenje emisije konkretnih procesa. Smanjenje emisije moe se postii instalisanjem posebne opreme, supstitucijom procesa i ogranienom primenom procesa. Supstitucija procesa sa nepovoljnom emisijom je jedini korak koji reava problem u osnovi i trajno. Supstitucija procesa ipak zahteva velika ulaganja i investiranja. Na zateenom stepenu razvoja procesne industrije i ne postoje najadekvatnija renja za sve procese. Instalisanje posebne opreme za smanjenje emisije jeste prelazno reenje koje se u veini sluajeva primenjuje kao nuno i neophodno. Ograniena primena procesa je jedna prinudna,

27

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
nepovoljna mera koja se na osnovu ekonomskih pokazatelja ukazala kao jedino reenje u datim okolnostima. Moe se proceniti da su ulaganja u opremu za smanjenje emisije toliko velika da je povoljnije prihvatiti ogranien rad postrojenja.

Dimnjaci
U elektroprivredi i u industriji sreu se dimnjaci velike visine. Vano je istai da se visoki dimnjaci ne smatraju metodom preiavanja ili smanjenja emisije. Visina dimnjaka jedino uslovljava nain transmisije i obezbeuje manju koliinu polutanata na nekom definisanom mestu time to e se emisija raspodeliti na neku veu teritoriju, te e emisija na nekom konkretnom mestu biti manja. Visoki dimnjaci se mogu smatrati merom smanjenja emisije. Globalno u atmosferu je izala data koliina zagaenja. Dimnjaci se mogu smatrati reenjem upravljanja transmisijom. Visina dimnjaka se odreuje raunskim putem i na nju utiu: zapreminski protok suvih dimnih gasova, temperatura dimnih gasova, koncentracija zagaujuih kompnenti, odabrani prenik dimnjaka. Svaki polutant ima definisanu vrednost faktora koji ulazi u procenu visine dimnjaka. Tabelarno su date vrednosti faktora za neke polutante. Ako u dimnom gasu ima vie polutanata, dimenzionisanje dimnjaka radi se u odnosu za onaj polutant koji ima najniu vrednost faktora. Za vodoniksulfid vrednost faktora je 40 puta manja nego za sumpor(IV)oksid, te kada dimni gasovi sadre sumporvodonik tada je potrebna mnogo vea visina dimnjaka. Polutanti ugljenmonoksid sumpor(IV)oksid sumpor-vodonik azot(IV)oksid vrste estice hlorovodonik kao Cl hlor jedinjenja fluora kao F olovo kadmijum iva Vrednost faktora 15 0.2 0.005 0.15 0.2 0.1 0.15 0.003 0.005 0.0005 0.005

Tabela 6. Vrednost faktora za procenu visine dimnjaka za neke polutante

28

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD 4.1. Plinoviti polutanti
Su dimni plinovi nastali spaljivanjem fosilnog goriva uglja u kotlovskom postrojenju. Oekivana maksimalna koliina dimnih plinova je oko 38000 Nm3/h, a predviena emisija vrstih estica je do 20 mg/m3, CO do 150 mg/m3, NOx do 400mg/m3 i SO2 do 1300 mg/m3. Projektom je predvieno izdvajanje CO2 iz dimnih plinova i njegovo uvoenje u proces karbonizacije. Koliina dimnih plinova od oko 11400 Nm3/h ili 30% od maksimalne se pre ulaska u dimnjak odvaja i u vodi u skruber gdje se izdvaja CO2 i cevovodom alje u proces karbonizacije. Otpadna voda iz skrubera koristi e se za hlaenje pepela.

4.2. Ugljenik-monoksid, CO
Klasifikacija opasnosti ugljenik-monoksida: nivo kodljivosti: 2 (tvari koje mogu uzrokovati privremeno ili trajno oteenje organizma) nivo zapaljivosti: 4 (ovaj nivo zapaljivosti imaju zapaljivi plinovi i lako isparljive zapaljive tenosti koji se pri normalnom atmosferskom pritisku i normalnoj temperaturi brzo ili potpuno isparavaju i sa vazduhom stvaraju zapaljive i eksplozivne smese) nivo reaktivnosti: 0 (ovaj nivo reaktivnosti imaju tvari stabilne pri normalnim uslovima i koje pod uticajem temperature ne reaguju s vodom) Ostala svojstva: Pri sobnoj temperaturi ugljenik-monoksid je nestabilan spoj. Pri temperaturama 400-700 C disocira na CO2 i C, a pri 800 C vie ne disocira. Maksimalna doputena koncentracija: U atmosferi radnih prostorija doputeno je: 33 mg/m3, ili 30 ppm. Zapaljivost i eksplozivnost: Plamite: gorivi plin Temperatura samozapaljenja: 609 C Granice eksplozivnosti u vazduhu: donja granica...............................12.5 vol.% gornja granica..............................74.2 vol.% Zatita okoline: Oneiavanje vazduha ugljenik-monoksidom je znatno i raznovrsnog porekla, a uzrok su, u prvom redu, razliite grane industrije, mnoga domainstva u kojima taj plin nastaje kao

29

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih goriva, ispusni plinovi motornih vozila itd. Zatita okoline odnosno atmosfere od tog otrovnog plina svodi se, u prvom redu, na preiavanje otpadnih industrijskih plinova pre isputanja u atmosferu i u poboljanju tehnologije.

4.3. Sumpor-dioksid, SO2

Klasifikacija opasnosti sumpor-dioksida: nivo kodljivosti: 3 (tvari koje pri kratkotrajnom delovanju mogu izazvati privremeno ili trajno oteenje organizma) nivo zapaljivosti: 0 (ovaj nivo zapaljivosti imaju tvari koji ne gore kad su na vazduh izloene temperaturi 815 0C tokom pet minuta) nivo reaktivnosti: 0 (ovaj nivo reaktivnosti imaju tvari stabilne pri normalnim uslovima i koje pod uticajem temperature ne reaguju s vodom). Ostala svojstva: Pri normalnoj temperaturi i u odsutnosti vlage sumpor-dioksid je vrlo stabilan i relativno slabo reaktivan plin. Pri temperaturama iznad 200 C se razlae na SO3 i S. Maksimalna doputena koncentracija: U atmosferi radnih prostorija doputeno je: 10 mg/m3, ili 4 ppm. Zapaljivost i eksplozivnost: Sumpor-dioksid nije zapaljiv niti sa vazduhom stvara eksplozivne smese. Zatita okolia: Sumpor-dioksid se ubraja meu vrlo este i opasne oneiivae vazduha i on je, zajedno s drugim kiselim plinovima uzronik tzv. kiselih kia. Najvei izvori emisije ovog plina su talionice sulfidnih rudaa, procesi spaljivanja ugljeva i loivih ulja, rafinerije nafte, tvornice papira itd. Iz otpadnih plinova ovaj se plin najee uklanja mokrim preiavanjem, a nastale otpadne vode se moraju obraditi i proistiti (neutralizacija, sedimentacija) pre uputanja u kanalizaciju.

30

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD 4.4. Oksidi azota, NO i NO2
A) Klasifikacija opasnosti azot(II)-oksida: nivo kodljivosti: 3 (tvari koje mogu pri kratkotrajnom djelovanju uzrokovati privremeno i li trajno oteenje organizma) nivo zapaljivosti: nivo reaktivnosti: 3 (ovaj nivo reaktivnosti imaju tvari koje se eksplozivno razgrauju ili eksplozivno reagiraju, ali zahtevaju jai inicirajui izvor ili se moraju zagrejati u ogranienom prostoru pre iniciranja. Ovde se ubrajaju tvari osetljive na termike ili mehanike udare na povienim temperaturama). Ostala svojstva: Ovo je nestabilan spoj koji se pri normalnoj temperaturi spaja s atmosferskim kiseonikom dajui NO2. Na povienim temperaturama deluje oksidirajue na mnoge metale, ali u prisutnosti vlage deluje korozivno na mnoge od njih. Maksimalna doputena koncentracija: U atmosferi radnih prostorija doputeno je: 30 mg/m3, ili 25 ppm. Zapaljivost i eksplozivnost: Azot(II)-oksid nije zapaljiv niti sa vazduhom stvara eksplozivne smese.

B) Klasifikacija opasnosti azot(IV)-oksida: nivo kodljivosti: 3 (tvari koje mogu pri kratkotrajnom delovanju uzrokovati privremeno ili trajno oteenje organizma) nivo zapaljivosti: 0 (ovaj nivo zapaljivosti imaju tvari koji ne gore kad su na vazduh izloene temperaturi 815 0C tokom pet minuta) stupanj reaktivnosti: 1 (ovaj stupanj reaktivnosti imaju tvari koje su stabilne pri normalnim uslovima, ali su nestabilne na povienoj temperaturi i pritisku) Ostala svojstva: Ovo je stabilan spoj koji se na viim temperaturama razgrauje u azot(II)-oksid i kiseonik. Reaguje s vodom dajui HNO2 i HNO3. Azot(IV)-oksid je oksidans. Suvi plin ne deluje na metale ali je u prisutnosti vlage korozivan.

31

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
Maksimalna doputena koncentracija: U atmosferi radnih prostorija doputeno je 6 mg/m3, ili 3 ppm. Zapaljivost i eksplozivnost: Azot(IV)-oksid nije zapaljiv niti sa vazduhom stvara eksplozivne smese. Zatita okoline: Azotni oksidi ubrajaju se meu plinove koji su najei i najopasniji zagaivai atmosfere. Izvori emisija tih plinova su razliiti i mnogobrojni, a mogu biti prirodni (npr. oluje, erupcije vulkana...) ili uzrokovani industrijalizacijom i ljudskim aktivnostima (termocentrale, automobilski i avionski motori, loita s fosilnim gorivima, spaljivanje materija koje sadre azot, plinsko i elektrino zavarivanje, upotreba nitratne kiseline itd.). Plinoviti produkti, sa povienim sadrajem azotnih oksida, moraju se pre isputanja u atmosferu preistiti proputanjem kroz tornjeve za neutraliziranje kiselih plinova.

4.5. Uticaj na vazduh

Vazduh je smesa plinova iznad zemljine povrine odreenog sastava, koje ovek udie u ciju snabdijevanja organizama kiseonikom. Potreban je i biljnom i ivotinjskom svetu. Vazduh je iri pojam od atmosfere. Atmosfera je tanki sloj vazduha koji obavija planetu Zemlju debljine oko 80 km. Polazei od povrine zemlje do visine od 80 km sve je razrjeeniji. Plinovi koji ine sastav vazduha su u odreenoj ravnotei i u normalnim prirodnim uslovima njihovi odnosi su regulisani geografskim i klimatskim faktorima. Gustoa vazduha je obrnuto proporcionalna nadmorskoj visini, sa porastom nadmorske visine gustoa opada a time i apsolutna koliina plinova sadranih u njemu. Klimatski uslovi, temperatura i vlanost uslovljavaju odnose koncentracija komponenata u vazduhu. Vazduh je jedan od osnovnih uslova ovekovog opstanka i opstanka drugih ivih bia. ovek moe da ivi bez kiseonika maksimalno 7 minuta, dok bez hrane i vode ivi znatno due. Isticanje ovog ekolokog aksioma bilo bi nepotrebno da ovek ne plaa komfor gradskog ivota, pre svega pogoranjem kvaliteta vazduha. To stanje se naziva pravim imenom - zagaenje vazduha. Na kvalitet vazduha utie industrija, energetika, saobraaj, poljoprivreda i domainstva. Industrija doprinosi emisijama vrstih estica, SO2, NOx, VOC i td. Emisija zagaivaa (polutanata) u vazduh dovodi do kiselih padavina. Problem acidifikacije (kiselih kia) je povezan sa visokim koncentracijama SO2 i NOx, u vazduhu, koji se emituju sagorijevanjem fosilnih goriva pri proizvodnji energije, odvijanju saobraaja i poljoprivrednim aktivnostima. Kisele padavine prouzrokovale su znaajne tete povrinskim vodama i umama u mnogim delovima svijeta, pa tako i kod nas. Jedan od glavnih pokazatelja kvalitete vazduha su liajevi koji su najosjetljivi na prisustvo polutanata.

32

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
ist vazduh je preduslov za zdravlje i dobrobit ljudi kao i ekosistema u celini. Pojava i uestalost poveanih koncentracija zagaujuih materija u atmosferi prvenstveno zavisi o veliini i distribuciji izvora emisije, o lokalnoj topografiji i lokalnim klimatskim uslovima (smer i brzina vetra, pojava padavina i temperaturnih inverzija). Zagaenje vazduha zavisi prvenstveno od koliine i tipa polutanata, duine izlaganja i drugim efektima povezanim sa izlaganjem zagaenom vazduhu. Smatra se da oko 1400 1600 razliitih tetnih supstanci zagauje vazduh. Najznaajniji polutanti vazduh su sumpor dioksid (SO2), estice praine, azotni oksidi (NOx), ugljen dioksid (CO2), ugljen monoksid (CO), ozon (O3), teki metali i organska jedinjenja. Zagaenost vazduha moe biti definisano kao stanje atmosfere kojoj su prisutni zagaivai (polutanti) u takvim koliinama pri kojim mogu da: budu tetni ili opasni po zdravlje ljudi; imaju tetan efekat na floru i faunu i materijalna dobra; naruavaju ili umanjuju vrijednost prirodnih bogatstava i okolia. Zagaivai vazduha (polutanti) potiu iz razliitih izvora, mobilnih i stacionarnih. Najvaniji polutanti u vazduhu su: SO2 i druga sumporna jedinjenja; NOx i i druga azotna jedinjenja; CO i SO2; lako isparljiva organska jedinjenja VOC; estice praine; teki metali i njihova jedinjenja; druge supstance i preparati (polutanti) Poboljanje i ouvanje kvaliteta vazduha postalo je opti svetski prioritet. Da bi se postigla znaajna redukcija zagaivanja vazduha moraju se uloiti veliki napori ka smanjenju emisije polutanata. To se pre svega odnosi na regulisanje emisionih koncentracija kroz izbor vrste goriva, naina sagorevanja i primene ureaja za preiavanje dimnih plinova. eljen kvalitet vazduha postie se regulisanjem emisionih koncentracija, izborom optimalne lokacije postrojenja, visine i promera dimnjaka itd. Imisioni zahtevi se postiu kroz prethodna dva, uz dodatno smanjivanje emitovane mase polutanta. Osnovni polutanti koji nastaju prilikom sagorevanja uglja u kotlovskom postrojenju i koje bi mogle imati negativan uticaj na okolinu su: vrste estice; sumpordioksid (SO2); azotni oksidi (NOx).

4.5.1. Sumporni oksidi (SOx)

Sumpor se u vazduhu javlja u obliku razliitih jedinjenja i u razliitim oksidacionim stanjima. Uobiajena jedinjenja sumpora u vazduhu su sumpordioksid SO2, sumportrioksid SO3,

33

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD
sulfitna kiselina H2SO3, sulfatna kiselina H2SO4 i soli ovih kiselina. Takoe danas su otkriveni i drugi oblici sumpora u vazduhu kao to je S2O7 produkt reakcije ozona i sumpora. Emisija sumpordioksida kod kotlovskih postrojenja na kruto gorivo - ugalj se regulira tehnologijom sagorijevanja, (vezivanje sumpora za pepeo i ljaku), te ienjem dimnih gasova (desulfurizacija) iza loita. Samo u posebnim sluajevima kada je sadraj sumpora u uglju visok, primjenjuje i odsumporavanje uglja, ili njegovo prevoenje u tena ili gasovita goriva, pri emu se odsumporavaju gasovi koji nastaju u tim procesima.

Osobina sumpordioksida je da bez obzira na visinu dimnjaka sav pada na tlo putem suve ili mokre depozicije, takoe, dugo boravi u atmosferi, pri emu se emisije iz razliitih izvora meaju i pojaavaju ukupni negativni uticaji.

4.5.2. Azotni oksidi (NOx)

Tehnogija sagorevanja i denitrifikacija dimnih plinova su jedine mere smanjenja emisije azotnih oksida. Posednjih godina razvijene su efikasne tehnologije sagorevanja tj. optimalne temperature loita, omer primarnog i sekundarnog vazduha, strujanje u loitu, doziranje uglja itd. Azotni oksidi depozicijom na tlo vre acidifikaciju i eutrofikaciju tla. Zato se i depozicija NOx mora regulisati primenom emisonih plafona i primenom emisonih kvota. Visina dimnjaka e iznositi 40 m. Kako se radi o visokom dimnjaku, koncentracija polutanata na tlu e se razlikovati od profila na efektivnoj visini emitiranja. Krenuvi od izvora i idui niz vetar koncentracija na tlu e biti jednaka nuli, sve dok produkti sagorevanja ne dotaknu tlo kada koncentracija raste do maksimalne, meutim, do tada je dimna struja znatno razreena. Usled razliitih meteorolokih uslova ova slika zna biti i drugaija, maksimalne koncentracije mogu biti blie a nekad i dalje od izvora. Uzima se da polutanti maksimalne prizemne koncentracije dostiu na udaljenosti 10 do 20 efektivnih visina dimnjaka. Do najveeg razreenja koncentracije zagaujuih materija u dimnoj struji dolazi pri nestabilnim meto uslovima, zbog intenzivnog turbulentnog kretanja dimne perjanice odmah nakon naputanja dimnog kanala. U ovom sluaju moe doi do padanja dimne struje na urbani prostor u blizini lokacije postrojenja, meutim, poto je dolo do razreenja moe se sa sigurnou konstatova ti da kvalitet vazduha nee biti ugroen.

34

GRAFIKO OKRUENJE
SEMINARSKI RAD LITERATURA:
1) Dragan Savi, Biljana Cvetkovi, Rade Bioanin: Optimizacija kolektivne zatite korienjem filtera visoke efikasnosti 2) Studija o utjecaju na okolinu kompleksa rafinerije eera, STUDEN - AGRANA , INSTITUT ZA ZATITU, EKOLOGIJU I OBRAZOVANJE, Tuzla. 3) Mainski sistemi kao zagaivai vazduha i mainski sistemi za ograniavanje zagaenja vazduha, Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine.

35