Boris Aronovi

IENJE ORGANIZMA
Sistem stvaranja i obnavljanja elija

O autoru (iz originala) Boris Aranovi je osniva i direktor Univerziteta za bioenergetske probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti alternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kao predava u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu, vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centar ovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivajui unutranje rezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi se ne dre samo u vedskoj, ve i u drugim zemljama (Finska, Norveka). Metode B. Aranovia su jedinstvene i zahvaljujui njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje. U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste, pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nemakoj. Obrazovanje: Elektrotehniki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je zavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i medicinski kurs na Institutu za pedijatriju. Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta za fiziku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio u radu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metode biokorekcije na ovekov organizam". Knjige B. Aranovia: "Terapija pomou misli" - tokholm, 1995. i "Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvale ogromno Interesovanje mnogobrojnih italaca. Napomena: Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, a izdalo ju je izdavako preduzee "Sfairos" iz Beograda.

UVOD

... Moda emo nai klju za savrenstvo koji se krije unutra. ri Aurobindo Gho

UVOD

Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze bolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesreni sluajevi i druge neprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao i relativno srenu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu da nau svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem, raspoloenjem, sudbinom? Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu, rasvetljavaju ovu temu. Ono u emu se ova knjiga razlikuje od drugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu i to je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga? Prvenstveno onima koji hoe da izmene neto u svom ivotu, koji imaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svoje sudbine. I najzad, onima koji hoe da poboljaju ili povrate svoje zdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju sa odsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to znai ustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha i sumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas ima mnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda sa vremenom uveava broj takvih ljudi? Takoe ne. Pre bi se moglo rei obrnuto. Sve ee itamo u novinama da raste broj alergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svoje napredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bile nepoznate. Ortodoksna medicina nastoji da nae uzroke tog porasta bolesti u zagaenju okoline, poveanju hemijskih materija u prehranbenim proizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno, tano. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstva savremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu znai iveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog materijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj u drutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga za razvoj psihoemocionalnih poremeaja i unutranjih napona, koji dovode do fizikih poremeaja i bolesti. Drugim recima, to su mentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivaju zagaivanje organizma (podrobnije o zagaivanju organizma u sledeim poglavljima). Organizam oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstva neodgovarajuih faktora uklanja nastali debaians. U sluaju produenog dejstva stresnih faktora i zagaenja organizma koje je posledica toga, taj sistem, meutim, ne moe da izvri svoju funkciju i ovek se razboljeva. Postoje dva puta ovekovog izvlaenja iz bolesti: oslobaanje od negativnih programa i oienje organizma. I ba zahvaljujui tome, mi pomaemo sistemu samoregulacije da obnovi svoje funkcije. Najpre, nekoliko reci o tome ta znai termin "zagaenje organizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje alje u krv mnogo otrovnih materija. To je poremeen rad jetre, koja je filter organizma i koja ne moe zadovoljavajue da proisti krv. To je nedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da iste krv. To je poremeaj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnog sistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcije u raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubima i nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose se po organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosi hranljive materije i kiseonik u elije i da izbacuje ugljendioksid i druge otpatke posle prerade hranljivih materija, a, takoe, i da unitava strane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi ti otrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivim materijama prodiru u elije. Moe li posle toga ovek da bude stvarno zdrav? Razume se da ne moe! 1955. godine nemaki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teoriju zakreavanja oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti su ispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljaju imunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;

UVOD

bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je nastala kao posledica delovanja otrova. U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa koji se odvijaju u odgovarajuim oblicima tkiva. 1. Stadijum luenja -fizioloko izluivanje svih vrsta otpadaka iz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanja otpadaka koji organizam sam regulie. 2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke patoloki pojaano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pri tome je mogua temperatura, kijavica, kaalj, znojenje, proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A takoe i reakcije pri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materije kroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje, otvaranje rana). 3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koliine otpadaka u obliku masnoa I stepena sa stvaranjem novih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi, polipi, hemeroidi itd. 4. Stadijum zasienosti - izraava se kroz subjektivne simptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato se postavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija, migrena, rani klimakterijum, poremeaj razmene materija, osteohondroza kime, "sindrom zamora", a ponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zato se ovaj stadijum zove i "utei" ili "nemi". 5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivni znaci slabi, ali ve postoje pozitivni rezultati laboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljaju recidivi: atrofini rinitis, pareze, atrofija onog nerva, ciroze i dr. 6. Stadijum zloudnosti - nastaju onkoloke bolesti I svi otpaci deluju kompleksno.

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Zagaena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je svojstveno mnogim ljudima: ravo raspoloenje, umor, rav san, razdraljivost, loe pamenje, slaba koncentracija i mo shvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da rese zdravstvene probleme pomou raznih alternativnih metoda i esto ne dobijaju pomo zbog zagaenog organizma. I stvarno, zamislite da ovek koristi neku alternativnu metodu za leenje, kojom se moe pojaati krvotok. ta se deava u tom sluaju? elije, koje poinju da dobijaju vie hranljivih materija, istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije je nitavan ili bolesniku moe biti i gore. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastaju kao rezultat zagaenja debelog creva, jetre i bubrega. Veina istraivaa smatra da se u 90% sluajeva rak dojke kod ena razvija zbog jakog zagaenja debelog creva. Uzroci mnogih alergijskih oboljenja su zagaena jetra i debelo crevo. Depresije i psihike poremeaje je, takoe, teko leiti bez ienja tela. Oslanjajui se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativne medicine, mogu sa ubeenjem da kaem da leenje bolesti ifi nespokojstva, bez prethodnog ienja organizma, ima male efekte ili je sasvim neefikasno. Cilj ove knjige je da ispria kako ovek moe sam, pomou pristupanih metoda, da povrati zdravlje, oistivi svoj organizam. Imam u vidu i psihiko i fiziko ienje. Metoda, koju predlaem je ienje tela na nivou elija. Prema mojoj metodi, ienje svakog organa se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za ienje, zasnovana na primeni pomonih sredstava i ukljuuje najbolje elemente iz ranije poznatih ienja, koje sam preradio i dopunio na osnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno ienje - moja nova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sline u svetu, a koja omoguava da se, radei samo mislima i rukama, izazovu vibracije elija i da se, zahvaljujui tome, stvarno i efikasno oiste organi. Takvo ienje organa je jednostavnije i efikasnije od ranije poznatih, ne trai mnogo vremena i pomae oveku da nae blizak kontakt sa svojim telom, to je garancija fizikog i psihikog zdravlja. Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim

1 0

UVOD

metodama fizikog ienja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje nedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro isti zidove debelog creva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro isti crevo, ali jako zagauje bubrege. Postoje metode ienja, duge, neprijatne, esto sa nagonom na povraanje. to se tie psihikog ienja, ono je, takoe, neophodno, jer je konani rezultat negativnog miljenja zagaenje organizma. Takva su miljenja pakost, uvreda, oseanje krivice, nedostatak ljubavi prema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranje nespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i druge negativne misli, o kojima e, takoe, biti reci u ovoj knjizi. Te misli, posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu miia ili "greve" koji blokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograniavaju ishranu organa i elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju miii nego se javljaju i tekoe sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskog debalansa organizma. I energetske i miine blokade su uzrok fizikih poremeaja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na na odnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to je poznato, ortodoksna medicina leci fiziko telo ili otklanja simptome, ne dirajui uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vraa na isto mesto i postaje hronina, ili se menja mesto u telu. Pomou lekova se moe izleiti bolest creva, ali e se posle izvesnog vremena javiti problemi sa bubrezima, to ne udi. U telu je ostao energetski debalans, postoji unutranja i miina napetost, iji su izvor misli. Drugim recima, treba leiti nev ovekovo telo nego oveka. Jer fiziko telo - to jo nije ovek. ovek - to je, pre svega, dua, koja misli, raduje se, uzbuuje, voli. Samo ona moe da uini oveka srenim ili nesrenim, samo ona moe da izlei telo ili da mu naudi. Dragi itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane, praktina, ona e vam dati mogunost da poboljate ili povratite zdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak. Jer ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe da izae na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popne na vii duhovni nivo.

11

Glava 1
UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija, koja sama sebe peva. Merlo - Ponti

Glava I - Upozna) samog sebe

NEZNANJE I SUMNJIAVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI

Pre nego to preemo na praktian deo, italac mora da ima elementarnu predstavu o tome kako ovek funkcionie kao bioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne poznajete? Svima je znana jednostavna istina: ako hoe da bude specijalista u nekoj oblasti - mora da proui & poznaje tu oblast. Ne moe da bude dobar graevinar, ako ne poznaje materijale kojima se grade kue, graevine. Teko je biti dobar uitelj u koli, ako se ne zna deja psihologija. Seam se takvog jednog sluaja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile. Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen, kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao i kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove funkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovine automobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao preventivne radove, obnavljao je sve tenosti, na vreme je menjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina bio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godina nije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za opravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15 godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti. Slino se deava i sa ljudima. Ako ovek ne zna kako radi njegov organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni rasporeeni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobrom zdravlju. I vie od toga: ak i kada se ovek obrati za pomo terapeutu, i tada e efekat biti mnogo bolji kada ovek zna na ta je upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome dogaa u organizmu. Uzmimo prost sluaj sa masaom. Na primer, Jedan ovek za vreme masae misli kako se pojaava krvotok, kako se poboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.

15

BORIS ARANOVI- IENJE ORGANIZMA

Drugi pak ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme masae, prosto je uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je. Prirodno, efekat e biti bolji u prvom sluaju. Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naroito sumnjiavi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest. A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se stvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudski oraganizam prilagoava promenama spoljanje sredine, kao to su elektromagnetna zraenja, atmosferski pritisak, vazduh siromaan kiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastojei da ouva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilagoavanja moe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave stezanja miia ili krvnih sudova, to je esto praeno raznim neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako bi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu muenje. Paradoksalno je da danas, kada je ovek izveo tehniku revoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obraa na svoje telo. I za to plaa zdravljem. Ja neu detaljno opisivati ovekovu fiziologiju. Ali da bi se efikasno radilo sa programima za ienje koji su navedeni u ovoj knjizi, ja u vrlo saeto i uproeno govoriti o funkcijama ovekovog organizma.

SISTEMI, ORGANI, ELIJE oveiji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji funkcioniu zajedno: kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih povezuju; miini - miii tela, oni koji se reguliu svesno (poprenoprugasti) i oni koji se reguliu bez uea svesti (glatki);

16

__________________________ (iT.

__________ Glava 1 Upoznaj samog sebe

nervni- mozak, organi ula (oi, ui, kvrice za ukus, receptori za miris i pipanje), nervi, kimena modina; endokrini (sistem lezda sa unutranjim luenjem) - lezde koje proizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitne lezde, pankreas (guteraa), nadbubrene lezde i polne lezde. za disanje - plua, bronhije (cevice do plua), dunlk, usta, grkljan, nos, dijafragma; srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv; limfni - strukture koje uestvuju u cirkulaciji limfe i u zatiti organizma od bolesti, ukljuujui limfne vorove, limfne sudove, slezinu, krajnike, timus; organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuvane lezde, jednjak, eludac, tanko crevo, jetra, uni mehur, pankreas (guteraa); za izluivanje - organi i lezde koje uestvuju u izbacivanju otpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo, urinarni sistem (bubrezi, mokra..: kanali, mokrana beika, urinarni kanal - uretra); za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum, mokrani kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica, vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enski polni hormoni; Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razliitih organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od elija. elija je mikroskopska struktura, iji je prenik do stotog dela milimetra. elije imaju razne oblike, veliinu i strukturu, prema funkcijama koje vre. elije jednog sistema su sline (si. 1).

1 7

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Slika 1. elije raznih organa 1 - miii; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6 nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.

Miine elije (1) su, na primer, dugake i tanke, mogu da se skupljaju i rasteu i na taj nain omoguavaju telu da se kree. Mnoge nervne elije (6) su takoe dugake i tanke, ali one su namenjene prenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona prenose kiseonik i ugljendioksid. elije pankreasa (5) su sfernog oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ove varijacije, sve elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi skoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz koju prolaze hranljive materije i otpaci.

RAZMENA MATERIJA Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti elija, a za to elije moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prerauje hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su neophodne elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata, koji razlazu belancevine, masti i

1 8

Glava I -Upoznaj samog sebe

ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao. Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu da pojaaju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih. Zato je veoma vano sauvati hormonsku ravnoteu u krvi, ne dozvoliti ni viak ni manjak. Nije sluajno to je vetakim unoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomou tih hormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati rad drugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje rada polne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, korienje hormona za poboljanje rada zglobova moe pogorati vid. Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se obavljaju u ljudskom telu, doprinosei da ono preivi. Razmena materija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizam obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belanevina radi stvaranja energije. Energija, koja se oslobaa u procesu metabolizma, se pretvara u koristan rad radom miia, a izvesna koliina se gubi u obliku toplote. Anabolizam ukljuuje hemijske procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova strukturalnih delova i elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve energije koje se troe na raenje, obnavljanje i zatitu organizma od infekcija i bolesti. Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podele na est grupa: voda, minerali, belanevine, masti, ugljeni hidrati i vitamini. Materije od kojih se izgrauje organizam su belanevine, voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih elija i tkiva. Belanevine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belanevine iz hrane se u organizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" za stvaranje mnogih hemijskih materija, meu njima hormona i fermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadeset aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz belanevina iz hrane ivotinjskog porekla, tree - od belanevina biljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belanevina je

19

BORIS ARANOVlf - IENJE ORGANIZMA

mokrana kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma. Masti, koje ulaze u hranu, delimino idu na stvaranje rezervi masnoe, delimino oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjem konanih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koliini iz sirove mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim uljem - 60-90%. Masti su veoma kalorine, ali treba znati da na stvaranje rezervi masti utiu mnogo vie ugljeni hidrati (u obliku eera), ako se prekomerno koriste, nego masti. Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa upotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili ak gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe da izazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga, poviena masnoa u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita. U grupu masti ulaze neke materije sline mastima. Najinteresantnije meu njima su holesterin i lecitin. Holesterin uestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju nadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onaj sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim kiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgrauje u jetri i izbacuje u creva sa ui u obliku unih kiselina. Lecitin povoljno utie na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimulie stvaranje krvi, poveava otpornost organizma prema infekcijama, otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze. Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele na tri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji sadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza, galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dva molekula ugljenih hidrata: saharoza (eer od repe i od trske), laktoza (mleni eer) i maltoza (eer od slada). U treoj grupi

20

Glava I - U poznaj samog sebe

su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob, glikogen, celuloza. Sa fizioloke take gledanja, posebnu vanost imaju glukoza i glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada je neophodan iznenadni utroak energije - emocionalna uzbuenja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad miia - oni se lako izvlae iz depoa i brzo sagorevaju uz oslobaanje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani popreno-prugastih miia i centralnog nervnog sistema. Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se potvruje time to se pri snienju nivoa eera u krvi (hipoglikemija) javlja otro izraena slabost miia, oseaj umora, ubrzani rad srca, pojaano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. U teim sluajevima se sniava temperatura tela, naruava se rad centralnog nervnog sistema (poinju grevi, buncanje, gubi se svest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvora glikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti - jednomolekularni eeri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i arabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza) i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek poto se razloe na odgovarajue monosaharide. Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok i preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najvei deo prolazi kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po elom telu. to se vie troi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena u krvi. Organi koriste razliite koliine glikoze iz krvi. Najvee koliine glikoze su potrebne mozgu i sranom miiu. Ouvanje stalne koncentracije eera u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100 miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze u tkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktno razlae u glikozu bez meuproizvoda. Taj proces se zove "mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata, glikogen se moe stvarati u jetri od belanevina i masti.

21

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Poremeaj u razmeni ugljenih hidrata je najee povezan sa oboljenjem jetre, pri emu jetra gubi sposobnost da pretvara glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem pankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je eerna bolest (dijabetes). Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacije hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki od njih se sintetizuju pomou mikroflore creva i prelaze u krv i zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne osea potrebu za njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove hipovitaminoza. U sluaju naruavanja procesa preuzimanja vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moe javiti ak i pri dovoljnoj koliini vitamina u hrani. Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i meuelijske tenosti je odreen koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaan uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji obezbeuje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova tenosti u organizmu se odrava s posebnom tanou i zato organizam reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja. Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih kimenjaka je veoma blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev magnezijuma). Na osnovu te injenice, jo krajem prolog veka, je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da su savremene ivotinje, kao i ovek, nasledili od svojih predaka iz okeana neorganski sastav krvi slian morskoj vodi. Ovo gledite je kasnije potvreno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala da je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Odluujii znaaj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jona u krvi, koji uestvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega, jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi

22

Glava 1 - Upoznaj samog sebe

malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako poveava njegova apsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi koi njegovu apsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se poveava zadravanje kalijuma u krvi - odnos meu jonima se ponovo normalizuje. Na isti nain se regulie sadraj drugih jona u krvi kalcijuma, fosfora, hlora itd. Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanje razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u organizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je est uzrok naruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje usled smanjenog luenja hormona insulina u pankreasu. Bez insulina elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvni sudovi poinju da se zakreavaju.

Slika 2. Opta ema razmene materija 1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti, ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi ienja I dalje obrade; 3 _ jetra; 4 - ienje krvi sa konanom preradom: 5 - elije

23

BORIS ARAN0V1 - IENJE ORGANIZMA

SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA

Da bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako da sauva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenu spoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. U osnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svaka promena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenih granica, izaziva buenje odgovarajuih oblasti nervnog sistema, koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije rada organa ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomni nervni sistem. Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organa za disanje, organa za varenje, organa za izluivanje mokrae, lezda sa unutranjim luenjem. Osim toga, on regulie ishranu centralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih miia. Rad neurovegetativnog sistema je potinjen centrima koji se nalaze u hipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga. Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpatiki i parasimpatiki sistem (si. 3). Simpatiki nervni sistem regulie resurse organizma u raznim situacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacije nastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U to vreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca, poveava se pritisak, ire se enice. Parasimpatiki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja, opustanja. U to vreme se pojaava rad organa za varenje, ire se sudovi unutranjih organa.

24

Glava1Upoznajsamogsebe

Slika 3. Neurovegetativnl sistem ----- simpaticki nervni sistem -------- parasimpatiki nervni sitem

U normalnim uslovima kod zdravog oveka simpaticki i parasimpatiki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee. Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, na primer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju, muninu, vrtoglavicu. Psihiki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu da proizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi u unutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihike aktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnosti za umni rad pre i posle jela, uticaj poveane III

25

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji razmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmena materija, obino, ubrzava psihike reakcije. Kao to je ve reeno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delom mozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakoj promeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativni sistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonika padne zbog fizikog optereenja, hipotalamus daje komandu neurovegetativnom sistemu da povea broj sranih otkucaja da bi se organizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.

ENDOKRINI SISTEM Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za razmenu informacija meu organima - endokrini sistem. Isto kao i neurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa. Razlika ova dva sistema je u nainu i brzini prenosa informacija. Dok nervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektrinih impulsa, nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski "jezik" da bi optio sa organima. Preimustvo nervnih impulsa je brzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje, deluje ravnomerno i due. Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njih proizvode elije lezda sa unutranjim luenjem (si. 4). U ovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak, razmenu materija, obezbeenje energije i minerala, sadraj kalcijuma i eera u krvi, funkciju polnih organa.

26

Glava I - Upoznaj samog sebe

Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas; 5 - polne lezde

Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim sistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Pored toga, poto hipofiza lui razne hormone za stimulisanje i upravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast, razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjim luenjem. titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormoni titne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To su hormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skoro sve funkcije organizma. Paratitne lezde su etiri organa veliine zrna graka na zadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisu razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.

27

BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA

Pankreas (guteraa) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca. Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomae razmenu ugljenih hidrata i na taj nain sniava nivo eera u krvi. Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakog bubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri (unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekoliko hormona, koji utiu na razmenu minerala, na razmenu ugljenih hidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost miia za rad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivu nadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, koji deluju nadraujui na simpatiki nervni sistem. Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormoni koji se u njima proizvode utiu na sekundarna polna obeleja (na primer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na rad polnih organa, na psihike procese. 0 endikrinom sistemu se moe rei mnogo interesantnih stvari, ali moj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato emo sada prei na vrlo vanu temu na kojoj u se zadrati malo due, jer ba poznavanje te teme omoguava bolje shavatanje moje metode ienja organizma.

KRV
Krv ima veoma veliki znaaj za funkcionisanje organizma. Krv prenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacuje ugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetih materija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, takoe, razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastoji od bezbojne tenosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvena krvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo male elije - trombociti. U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje su neophodne za ivot organizma: belanevine, ugljeni hidrati,

28

;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebe

masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u kapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji su stvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane iz organizma. To su amonijak, mokraa, mokrana kiselina (urea), preostali azot i dr. Belanevine su vaan sastojak plazme. One se dele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se u cirkulaciji krvi moe uporediti sa sunerom, koji zadrava vodu u krvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu. Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnih sudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imaju ulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postoji opasnost od infekcije, lekari vetaki unose globulin u krv. Eritrociti (crvena krvna zrnca) su elije krvi ivotinja i ljudi bez jezgra. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i ugljendioksid iz tkiva u organe za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji se lako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predaje kiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz plua disanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su elije koje ive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnim sudovima, raspadaju se na delove belanevina - globine i na crvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina se odvaja uni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma. Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste se za stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri. Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih estica mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materije koje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju na mikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva i gutaju mikrobe, spreavajui dalje irenje infekcije. U sluaju povreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja. Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvaraju antitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima. Sve se te materija zovu antigeni. Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za taj antigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju 29

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to ovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je ve bolovao. U borbi antitela sa antigenima oslobaa se hemijska materija - histamin, koji, irei se krvotokom, izaziva razne alergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tom sluaju krv stvara druge elije - eozinofile, koji skupljaju histamine iz organizma. italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije, krv lui nedovoljno eozinofila. Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov proseni vek je 12 sati, a ako su uvueni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata. 25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnim vorovima. Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbeuju prirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, koji deluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ili hemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode i antitela, koja ne dozvoljavaju da elije organizma stradaju usled navale bakterija. Trombociti - Osnovna funkcija ovih elija je stvaranje krvnih ugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada je prilikom traume povreen zid krvnog suda, trombociti trenutno poinju da se razaraju i stvaraju ugruke belanevina, koji se zovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi se pojaava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kada se ovek uzbuuje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposredno ubrzava zgrusavanje krvi. Ako se uzme u obzir da se adrenalin lui, po pravilu, prilikom straha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godina nastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivo zato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija sa luenjam adrenalina. I zato nije sluajno to je mnogo bolesti povezano sa stvaranjem tromba u krvi.

30

Glava I Upoznaj samog sebe

KRVOTOK
Krvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj nain obezbeuje da sve elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njih izbace konani proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavac u ovom sistemu je srce.

SRCE
Srce je veliki miini organ i nalazi se u sredini grudnog koa. esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono se nalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo. Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi, koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode od organa ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova oveka (krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5). .1

Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plua, grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbune duplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela

31

.BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Veliki krvotok poinje od leve srane komore, koja svojim skupljanjem pumpa krv obogaenu kiseonikom - arterijsku krv u aortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilare mozga, bubrega, jetre, organa za varenje, miia, koe itd. Iz venola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi u desnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok. Mali krvotok poinje od desne srane komore, odakle venska krv kroz plunu arteriju dolazi do plunih kapilara, u kojima ona predaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogata kiseonikom sada iz plua dolazi u plune vene, a odatle u levu sranu pretkomorau. Kod zdravog oveka, uestanost i snaga sranih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma. To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema se obavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke i parasimpatike nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja preko krvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin. Dragi itaoci, moda e vam biti pomalo dosadno da se upoznajete sa ljudskim organizmom i nainom njegovog funkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju i aktivnoj dugovecnosti poinje izuavanjem sebe. Osim toga, ja se trudim da piem maksimalno uproenim jezikom, stavljajui naglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem. Posebnu panju itaoca elim da privuem na krvotok, pre svega, na rad kapilara, jer je to kljuni momenat metode koju sam razradio. Dakle, idemo dalje.

ARTERIJE
Udarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvo prima aorta, zatim vratna arterija, podkljuna arterija i druge velike arterije. Njihovi zidovi su prilino debeli i imaju mnogo elastinih vlakana, zahvaljujui kojima se obezbeuje neprekidna cirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi u impulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo

32

GlavaI -Upoznajsamogsebe deo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energije upravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektrini napon). Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanje krvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elastinih zidova velikih krvnih sudova. Eto zbog ega nojmalna elastinost zidova arterija ima veliki znaaj za krvotok. im se ona umanji, rad srca je jako otean. U srednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sranog impulsa i elektrinog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za dalju cirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbeuju miina vlakna zidova krvnih sudova. Takvi krvni sudovi se zovu arterije miinog tipa, za razliku od arterija elastinog tipa. Miino tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovin ulaskom u kapilare. Miina vlakna u zidovima arteriola su rasporeena kruno i zato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organ radi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje, arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tada prazne.

VENE
Vene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvi onemoguavaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogo tanji od zidova arterija i oni imaju manje miinih vlakana. Zbog toga se, ak I pri malom poveanju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvlae i u njima se moe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhova zapremina se mnogo poveava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima, venolama i venama. Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska na poetku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su za obezbeenje normalne cirkulacije u

33

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje poprenoprugastih miia pri kretanju tela i pomeranje glatkih miia unutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Veliki uticaj ima i usisavajue dejstvo grudnog koa koje nastaje pri udisaju i koje pojaava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Da rekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv poinje svoj put izlazei iz leve srane komore kroz aortu. U ovoj etapi krv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule i drugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krv grana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Iz arterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organe i tkiva u organizmu, meu njima i u samo srce, a zatim se grana na iroku mreu kapilara. U kapilarima elije krvi se postrojavaju u jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimaju ugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto proe kroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u male krvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola. Krv nastavlja put kroz male vene i vraa se u srce kroz vene koje su prilino velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok slui za komunikaciju sa pluima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid i uzela kiseonik. A sada prelazimo na kapilare i ja hou ovde da upozorim itaoca da ovome posveti naroitu panju.

KAPILARI
FUNKCIJA KAPILARA Kapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkiva ljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovne funkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone i odnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, koji treba da se izbace. Zahvaljujui razmeni materija, koja se obavlja u kapilarima, odravaju se konstantne fiziko-hemijske osobine tenosti u tkivima, koja zapljuskuje elije, te se odravaju konstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj

34

Glava I - Upoinaj samog sebe

razgranatog arterijskog sistema i istovremeno poetak venskog (si. 6).

Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 venski sistem; 3 - meuelijski prostor

Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja elija, koje se zovu endotelijalne; posle ovih elija koje pokrivaju otvore kapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen sloj spojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne za organizam. Prelaz materija iz krvi u meuelijski prostor (3) se obavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene delle samih elija. Skupljanje zidova elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu, pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poremeaji kapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.

35

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

Endotelijalne elije imaju interesantne osobine. One mogu da obavljaju najrazliitije funkcije, na primer, da zadravaju i prerauju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekule holesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalne elije uestvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, one obezbeuju odbranu organizma od infektivnih bolesti. elije endotela kapilara mogu da se oslobaaju i da obavljaju samostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterije i druge materije, koje su tetne za organizam. Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da se stvaraju i iezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu se videti samo pod mikroskopom. Prenik kapilara se moe promeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni ne proputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo teni deo krvi plazma. Kada je kapilar rairen, elije krvi prolaze u njega sporo. To ima veliki fizioloki znaaj, jer sporo prolaenje krvi produava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. To olakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi u tkiva. Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa, funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljujui tome to se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delu kapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se u meutkivnu tenost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje, osmotski pritisak usisava meutkivnu renost nazad u kapilare. Na taj nain, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, u poetnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osim procesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visoke koncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline, prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokraa idu u suprotnom smeru. Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda 60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalaze se na veoma malom rastojanju izmeu sebe. Tako, u mozgu svaki kapilar obezbeuje priliv hranljivih materija u elije mozga u radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko

36
Glava I - Upozna) samog sebe

6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljaju procesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika, aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivih materija iz krvi u meutkivnu tenost, koja neposredno zapljuskuje elije. Deo krajnjeg proizvoda meuelijske razmene materija iz meuelijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka, a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, u kojima se nalazi tkivna tenost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polaze od specijalnih voria, koji se nalaze u meutkivnim pukotinama. Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka, jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja ka unutra. Spajajui se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem sa tokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivaju u venski sitem. STANJEKAPILARNOGSISTEMAKODBOLESNIH U organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, ije dobro stanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnog sistema. Danas je poznato da praktino nema bolesti koja ne uvlai u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se, na primer, prilikom zapaljenja plua prve promene opaaju na zidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) pate ne samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma. Bilo kakav psihiki napor, najobiniji fiziki napor, propraeni su pojaavanjem kapilarnog krvotoka. I ba se pomou raznih procesa reakcije mikrocirkulacije ostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje i spoljne sredine. Prilikom fizikih napora, popreno-prugasti miii oseaju potrebu za poveanjem dotoka glikoze i kiseonika. U njima se stvara mnogo mlene kiseline, koja izaziva irenje krvnih sudova. To omoguava otvaranje kapilara i irenje veih krvnih sudova. Koliina krvi koja cirkulie se poveava na raun zaliha i poveanjem brzine. Kao rezultat poveanog dotoka krvi je priliv vie hranljivih materija i kiseonika u miie. U isto vreme, ubrzani krvotok brzo oslobaa miie, koji rade, vika mlene kiseline, ugljendioksida i drugih otpadaka.

37

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

SISTEM ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane je sloen kompleks fiziko-hemijskih procesa asimilacije hrane. Zahvaljujui njima, hranljive materije, koje su ule u usnu duplju i eludano-crevni trakt, razlazu se na prosta jedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u elije tkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenja belanevina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidova eluca sa hranom.

Slika 7. Organi za varenje 1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - uni mehur; 6 - pankreas; 7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevo

ELUDAC
Masti, koje ulaze u eludac, koe luenje eludanih sokova i njihovo se nepovoljno dejstvo osea i u sluaju da one dolaze kao dodatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koliina vea od 15%.

38

Glava I - Upoznaj samog sebe

Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo usporavajue dejstvo e se osetiti veoma jako. Ako masnoa dolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje luenja eludanih sokova je slabije izraeno. Ako masnoa ulazi u eludac u toku luenja, mogue je da i ne doe do usporavanja. U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i u sirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlh materija se u elucu praktino ne vare, to se deava tek u dvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju luenje eludanih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa se podvrgava delovanju fermenata pankreasa, ui i crevnog soka, koji stvaraju lezde dvanaestopalanog i tankog creva.

PANKREAS (GUTERAA)
Sok za varenje koji lui pankreas je bogat fermentima, koji obezbeuju varenje belanevina, masti i ugljenih hidrata. Pankreas poinje da radi 1-3 minuta posle poetka jela. Za razliku od luenja eludanih sokova, najvei deo soka pankreasa se stvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Na mleko, meutim, pankreas reaguje minimalnim luenjem. Voni sokovi i razne organske kiseline (limunska, jabuna, siretna) jako deluju na pobuivanje luenja pankreasa. Nadam se da italac nije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinog sistema, koja lui hormon insulin, koji regulie koncentraciju eera u krvi. Na luenje pankreasa utiu hormoni hipofize, titne lezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad je ovek uzbuen smanjuju se fermentativne aktivnosti sokova pankreasa, a kada je miran poveavaju se.

39

BORIS ARANOVIC - IENJE ORGANIZMA

JETRA
Jetra ima posebno mesto meu organima za varenje. U jetru, kroz portalnu venu (jedna od najveih vena) dolazi sva krv koja ide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na taj nain krv koja je zasiena proizvodima varenja hrane iz eluca i creva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizma i tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenom venom prelazi u donju uplju venu. U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganja belanevina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze u debelom crevu. Proizvod luenja jetre - u aktivno uestvuje u procesu varenja hrane. U sastav ui ulaze una i masne kiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije. u ulazi u dvanaestopalano crevo 5-10 minuta posle hrane. Glavna uloga ui je da pomae prelaz sa eludanog na crevno varenje, ponitavajui delovanje pepsina, koji je opasan za fermente sokova pankreasa. u pojaava delovanje fermenata sokova pankreasa, a, takoe, emulgira masti i time omoguava njihovo razlaganje i resorpciju. u igra vanu ulogu u procesu resorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Ona poveava tonus i pojaava peristaltiku creva, uglavnom dvanaestopalanog i debelog creva, deluje razorno na crevnu mikrofloru i time spreava razvoj procesa truljenja. Jetra uestvuje praktino u svim procesima razmene materija: belanevina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njeno uee u razmeni belanevina se oituje u sintezi albumina (seate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovog konstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnji proizvod razmene belanevina - koja se zatim izbacuje iz organizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome se stvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i regulie koncentraciju glikoze u krvi.

40

Glava I - Upoznaj samog sebe DVANAESTOPALANO CREVO

Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopalano crevo. Ono je poetni deo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljaju osnovni procesi varenja belanevina, masti i ugljenih hidrata. Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjem hranljivih materija i vitamina, vei deo vode i soli.

TANKO CREVO
U tankom crevu se obavlja konano razlaganje hranljivih materija. Kaa, u koju je pretvorena hrana, prerauje se delovanjem sokova pankreasa i ui, koji je natapaju u dvanaestopalacnom crevu, a takoe i delovanjem mnogobrojnih fermenata, koje proizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava na vrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formira mnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kod odraslog oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to poveava apsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta. Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene i ulaze u jetru, gde se prerauju i postaju nekodljive. Posle toga se deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidove kapilara u meuelijski prostor i dalje u elije. Drugi deo ( na primer glikogen) ostaje u jetri.

DEBELO CREVO

U debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet. Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalaze fermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovno razmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta ima nekoliko milijardi elija mikroba. Crevna mikroflora uestvuje u konanom razlaganju komponenti sokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizuje fermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbuju u debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za

41

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

mikrobe koji izazivaju bolesti i uvaju domaina od njihovog ukorenjavanja i razmnoavanja.

ZADNJE CREVO (REKTUM)

U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, pod uticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza i apsorbuje voda, posle ega se masa hrane postepeno pretvara u izmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu i podstie apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbeuje aktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadrai receptore na zidovima creva.

ORGANI ZA IZLUIVANJE MOKRAE (URINARNI SISTEM) BUBREZI

Najvaniju ulogu u ienju organizma i izbacivanju proizvoda razmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji se vre u veini elija ljudskog organizma, uestvuju proteini. Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni za izbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovni proizvod je mokraa. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije: reguliu razmenu vode i soli, meu njima natrijuma, kalijuma, hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako utiu na nivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbene snage organizma i obezbeuju konstantnost unutranjosti organizma. Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane kime iza trbune maramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Sva krv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubrege svakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednog litra krvi. Konano, ta krv stie do filtera na kraju jednog od bubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na

42

Glava 1 Upoznaj samog sebe

taj nain se razdvaja, tako da teni deo krvi (plazma) ide u kanal, dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana tenost prolazi kroz dugaak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugih materija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv. Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokrae, kroz dva mokrana kanala (izlazni tokovi) u mokranu beiku.

Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 mokrani kanali; 3 - mokrana beika

Bubrezi stvaraju mokrau neprekidno i danju i nou. U toku 24 sata se izlui oko 1,5 litar mokrae. Kontrola za odravanje balansa vode u organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe da se apsorbuje vie ili manje filtrirane tenosti, koja prolazi kroz njih. Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam

43

BORIS ARANOV1 - IENJE ORGANIZMA

ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna koliina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ili manje, tenosti i na taj nain dovodi do obrazovanja, vie Ili manje, koncentrovane mokrae. Vrlo slian proces se odvija u odravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji se stvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbeuje apsorpciju soli u koliinama koje su neophodne organizmu. MOKRANA BEIKA Mokraa, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokrane kanale (2), koji je, perlstaltikim kretanjem u kapima prenose u mokranu beiku (3). Mokrana beika, u kojoj nema mokrae, je veoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokraa ne prelazi u kanal za izbacivanje mokrae, poto se na tom putu nalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokrae, poveava se pritisak na zidove mokranog mehura i receptori u zidovima alju impulse u centar za isputanje mokrae u kimenoj midini I nastaje nadraaj za mokrenje.

ORGANI ZA DISANJE
Zahvaljujui disanju, organizam doblja klseonik i oslobaa se vika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmene materija. Disanje i krvotok obezbeuju da svi organi I tkiva naeg tela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzin sagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanje prostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti nain elije organizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (eer) zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Oslobaanje energije, koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava na nivou elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije. Proces disanja sadri nekoliko etapa: 1. punjenje plua atmosferskim vazduhom;

44

Glava I -Upoznaj samog sebe

2. prelaz kiseonika iz plunih alveola u krv, to se obavlja kroz plune kapilare; 3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatim izbacivanje u atmosferu; 4. dopremanje kiseonika u elije i tkiva preko krvi; 5. dovoenje ugljendioksida iz tkiva u plua preko krvi; 6. elije troe kiseonik - elijsko disanje. Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastoji od 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev se na ulazu u plua grana na dva dela i u plua ulaze bronhije (2) dve grane "drveta" ije se velike grane dele na manje granice bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiole zavrava svoj put u plunim mehuricima - alveolama. Plua (4) imaju nekoliko stotina miliona tih mehuria.

Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plua; 5 - dijafragma

Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su toliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv, gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u elije, elije predaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz

45

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi nazad u plua. Tamo alveole prihvataju taj preraeni gas, a zatim se on izdie u atmosferu. Kada ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja se sastoji od miia i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnu pregradu izmeu grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja, miina vlakna dijafragme se skrauju i izravnavaju kupolu dijafragme povlaei centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. To poveava zapreminu plua i omoguava prolaz vazduha u njih kroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavlja jednostavnim opustanjem miia. Pri tome, vazduh izlazi, kao da ga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.

NERVNI SISTEM
Nervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju oseaja koji su opaeni ulima, u oseaju bola, oseanju zadovoljstva, kontroli pokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloeniji sistem ljudskog organizma i on takoe igra vanu ulogu u razvoju govora, miljenja i pamenja. Nervni sistem se deli na centralni i periferni nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEM

Centralni nervni sistem ine mozak i kimena modina, koji u potpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcije mozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svih fiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, i adaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, koji dolaze iz spoljnjeg sveta (zvuni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr), primaju specijalni nervni zavreci - receptori. Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izmeu spoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifinu osetljivost na promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvunih uestanosti

46

Glava I - Upozna) samog sebe

i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome ta se dogaa u organizmu. Zato su receptori razmeteni u sve delove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjeg sveta su raznovrsni: mogu biti mehaniki, hemijski i dr. Ti se signali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenose u mozak ili kimenu modinu. Na taj nain mozak stalno dobija opirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma. Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnih impulsa idu, takoe, u organe za izvravanje, reguliui fizioloke procese, biohemijske reakcije i rad miia. Kimena modina, koja se prostire kroz kimu od mozga do donjeg dela lea, je stub nervnog tkiva. Kimena modina ima dve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistem mozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvaruje kontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, ovek sluajno stavi ruku na vrelu plou, receptori za bol u koi e poslati impulse preko nervnih vlakana u kimenu modinu i ovek e automatski brzo povui ruku. Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni meusobno povezanih nervnih elija, koje se zovu neuroni. Njihova je funkcija vrlo slina funkciji provodnika u sloenom elektromehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i predaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, biti poslani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu neko delovanje (na primer: skraivanje miinih vlakana). U skladu sa svojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: oseajni (senzorni) neuroni, koji prenose informacije od ula do centralnog nervnog sistema; interoneuroni, koji obrauju dobijene informacije; pokretaki neuroni, koji pobuuju voljne i nevoljne pokrete.

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Glavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, koji spajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije - grupe nervnih elija, koje su razmetene na raznim takama nervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna

47

BORIS ARANOV1- IENJE ORGANIZMA

dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom kontrolom oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi pod njegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojni zadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od ula, u kojima se nalaze posebne receptorske elije. Signali se od tih receptora prenose u centralni nervni sistem vlaknima oseaja. Drugo, somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnog nervnog sistema do miia, izazivajui na taj nain pokrete. Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrku automatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ili drugih podsticaja oveka) organa kao to su srce, plua, eludac, creva, mokrana beika, krvotok. Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova o organizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, miia, kostiju. Ali o limfi i miiima emo, u svakom sluaju, morati da govorimo u vezi sa ienjem organizma, o ulozi kostiju u telu, mislim, itaocu nee biti teko da se doseti.

OVEKOV ELEKTRINI, ELEKTROMAGNETNI I ENERGOINFORMACIONI SISTEM Predstava o funkcijama ovekovog organizma ne bi bila potpuna bez razmatranja veka kao elektrinog sistema. Ogromna koliina materije koja cirkulie u ovekovom organizmu nalazi se u jonima ili u naelektrisanom stanju. Podsetiu itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da se sve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli od atoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojim putanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisano jezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se u atom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativan jon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanje jezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivno naelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.

48

Glava I - U poznajsamog sebe Joni uestvuju praktino u svim hemijskim procesima. Na primer, proces pretvaranja glikoze u ugljendioksid u elijama, pri kome se oslobaa energija, odvija se uz uee naelektrisanih estica -jona i elektrona. Taj proces se zove bioloka oksidacija. elije se granie membranama, koje imaju pozitivno naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbreuje prelaz

materije u eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se dogaa na raun jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe strane membrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajno odravaju to naelektrisanje i obezbeuju selektivnu propustljivost za jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani za jone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu da prodru u eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodi do naruavanja potencijala membrane, bolesti elije i njenog umiranja. Jo vee uee u hemijskim reakcijama u organizmu imaju slobodni elektroni. Najnovija nauna istraivanja pokazuju da svi procesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka, od koliine slobodnih elektrona.

ENERGETSKI MERIDIJANI
Vi ste verovatno uli za akupunktume take na oveijem telu, koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmike energije. Naunici su danas dokazali da te take imaju najmanji elektrini otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenat elektrinih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamo gde je otpor najmanji. Akupunktume take su objedinjene u odreene linije koje se zovu elektrini meridijani. Akupunktume take predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi iz okruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih, infracrvenih, ultrazvunih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovih vibracija su elektroni. Prolazei kroz akupunktume take u meridijane, elektroni dobijaju ogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz elo telo i granaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kreu ka

49

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato akupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektrine pumpe, prepumpavajui elektrone od akupunkturnih taaka tamo gde su potrebni - u unutranje organe. Na taj nain se ivotna aktivnost organizma obezbeuje elektrinim procesima, koji se stalno dogaaju kroz kretanje elektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ili biostruje.
BlOSTRUJE

to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji jednostavan aparat, koji se sastoji od dve ploe (elektrode) od cinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave na elektrode, mogu se registrovati struje organizma. Jaina struje je, po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta, fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto se popije alkoholno pie, kada je ovek iznuren, jaina struje se smanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto: posle razgibavanja ili masae struja raste, to oigledno potvruje da su korisni. Razlika potencijala tela je vaan elektrini parametar organizma. ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno. Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji negativan. "Minus" ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativno naelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanje struja kroz organizam utie, takoe, na naelektrisanje oveka. Razlika potencijala zdravog oveka se menja u malim granicama, u zavisnosti od fizikog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanje naelektrisanja esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezano sa sve viim udaljavanjem oveka od prirode, to dovodi do nedostatka "minusa". S druge strane, rad sa elektrinim aparatima, posebno sa kompjuterima, noenje odee od sintetike, poveava "plus" komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektrinog

50

Glava I -Upoznaj samog sebe

debalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prvi znak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varnienje izmeu ruku i metalnih predmeta koje ovek dodiruje. Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvek obavljaju kretanjem naelektrisanih estica, tj. hemijska energija u organizmu je tesno povezana sa elektrinom. A da kretanje naelektrisanih estica ili struja kroz provodnik formira oko provodnika elektromagnetsko polje - to itaocu mora biti poznato. I poto se elktrini procesi deavaju praktino u svakoj taki tela, elektromagnetna energija, postoji, takoe, u svakoj taki. Najvei izvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto je ba u njima najvee nagomilavanje elektrona, koji se kreu ogromnim brzinama. Bioenergija, koja cirkulise u ovekom telu, se ne sastoji samo od elektromagnetne energije. Ona u sebe ukljuuje i druge oblike energija, kao to je akustika energija, toplotna energija, svetlosna, ultrazvuna itd. Ruski naunici akademici J. Guljajev i E. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihove veliine i potvrdili njihovo postojanje.

ENERGIJA MISLI
U dananje vreme medicina koristi razna ovekova zraenja u dijagnostici, meu njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno. Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, koja cirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to je energija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jo nema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalo sumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toplote u nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekim sluajevima ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustima se lui pljuvaka. To misao izaziva fizioloke promene - u navedenim sluajevima pojavu toplote i pljuvake. Mogu se navesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji esto demonstriram svojim uenicima. Sipam vodu u au i merim PH te vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima

. 51

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

aljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PH vode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na poetku je bilo 7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene. Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razliitih zraenja, meu kojima su dominantne elektromagnetna energija i energija misli, se kree u organizmu i uestvuje u svim fiziolokim procesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau u odravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju kroz proces proizvoenja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticaj na kretanje energije imaju misli, naroito emocionalno obojene misli. Setite se kako je energija kljuala u vama kada ste bili radosni i kako ste bili potiteni u sluaju neuspeha.

Slika 10. elije i raspodela naelei^risanja

/

52

GlavaIUpoznajsamogsebe Kakav posao obavlja energija u eliji? elija je "fabrika" za preradu hranljivih materija. U eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravljaki aparat, pre svega poznati DNK, u kome se uvaju informacije o nameni elije, o njenoj funkciji i nainima prenosa informacija. elija je okruena membranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju "otpaci". Membrana se nalazi pod elektrinim naponom: minus iznutra, plus spolja, (si. 10). To naelektrisanje membrane obezbeuje prolaz hranljivih materija kroz nju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve preraene materije ne mogu da izau i tada se elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viak naelektrisanja oznaava viak hranljivih materija, elija e takoe biti bolesna i nee moi dugo da ivi. Eto energija, koja se kree u organizmu, obezbeuje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viak energije na odreenom mestu tela menja naelektrisanje elija na tom mestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osim toga, energija obavlja veliki posao u eliji u obezbeivanju procesa oksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje oko njega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promena fiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesno povezana sa tim procesom. OVEKOVO BIOPOLJE

Opte ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa, svakog dela tela, svake elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela, svaka elija imaju svoje biopolje - energetski omota, koje je i nosilac informacija o svom fizikom stvaraocu. Bilo kakve promene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalni bioomota i u opti celog tela. Ja se sad neu zadravati na opisu naina na koji se ta informacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnim knjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Rei u samo da ovek, pored posedovanja poznatih organa ula - vid,

53

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

sluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, koje omoguavaju da se osete vibracije energije. Samo to ovek ne koristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu svi ljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada italac pone da koristi moju metodu ienja, dolazie automatski u kontakt sa informacionim poljem organa. Biopolje, koje obavija oveka i koje ponavlja konture fizikog tela, zove se na drugi nain etarsko telo ili energoinformaciono telo.

Slika 11. Biopolje i etarsko telo oveka

Na si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacije energije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poremeaj funkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa i celog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacija etarskog tela jetre (si. 12) oznaava promenu uestanosti energije na mestu patologije.

54

Glava I -U poznaj samog sebe

AAAAAAAAAAA/v/A

A/VW\A/W\AAM

Slika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i uestanosti zdrave (a) i bolesne (b) jetre

A sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja e vam pomoi, itaoe, da bolje shvatite svoj organizam.

ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANA INFORMACIJA O BOLESTI

Informacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13).

55

BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA

Slika 13. Energoinformaciona veza organa

Informacija biopolja svakog organa, svakog delia tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj nain mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu eliju u mozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljivi proces, recimo u jetri, to zapaljenje e se trenutno odraziti na biopolju jetre i ta informacija ulazi u eliju jetre u mozgu. ovek je poeo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se rei da je ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim "izbrisana", deo je sauvan. Isto je tako ostalo I seanje u eliji Jetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se

56

Glava I - Upoznaj samog sebe

razboli sama od sebe, uzrok su bile potekoe u elom organizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tom energoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto je zapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sa drugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija u bilopolju jetre sauvao. Informacije o bolesti ostaju samo u sluaju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokaz zaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kada je anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogu javljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostale informacije o bolesti. Druga injenica, koja dokazuje ostatak seanja na bolest: moji uenici, koji su zavrili kurs samoregulacije organizma i rade posle toga kod kue po mojoj metodi, imaju esto simptome bolesti od kojih su bolovali pre mnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to, oigledno, potvruje injenicu o ouvanju seanja na bolest. Radi se o bolestima koje su izleene letovima, koji su uklonili simptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest, aktivirajui unutranje resurse, u tom sluaju se prekida bioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi. U zakljuku elim da kaem da je leenje oveka, bez uzimanja u obzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i ima malu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzroka bolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenese na druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju poinju da koriste metode koje utiu na ceo organizam, uzimajui u obzir bioenergoinformaciona polja. Zaeci takve "informacione" medicine poeli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nemakoj. Ali, u veini sluajeva medicina, koja je sada izvanredno tehniki ojaana, i dalje se dri simptomatskog leenja. I ta da radi ovek koji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz je samo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svoje ruke i koristiti napredne metode samoregulacije organizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da, da, najmanje jedan sat, naroito za ljude sa vie od 40 godina. U ivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizam raspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu 57

Glava I - Upoznaj samog sebe

otvor sa zadnje strane (mar). Na si; 14 je prikazano kako se preiava krv.

Slika 14. Organi koji uestvuju u preiavanju krvi (plua, bubrezi, jetra i znojne lezde)

6.

Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju preko elektrinih pojava. Kretanje elektrona i jona u meuelijskoj i elijskoj tenosti stvara blostruje, koje pokreu hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela III pomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, takoe, biostruje, to povoljno utie na ivotne aktivnosti organizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanja u telu moe da utie na kretanje struje u tenim sredinama i krajnji rezultat je poremeaj odvijanja fiziolokih reakcija. Svi organi, delovi tela, elije - Imaju biopolje kao omota I ono sadri informaciju o fizikom stanju. Osim toga, svi omotai blopolja su povezani s mozgom, u kome Imaju elije koje odgovaraju tim omotaima I sadre Istu Informaciju. Zahvaljujui tome se obavlja stalna razmena informacija izmeu organa I delova tela. Drugim recima, 59

7.

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

u organizmu postoji energoinformacioni lanac. Ako patologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela ne otkloni sam organizam, ve se to uini otklanjanjem simptoma, energoinformaciona memorija o bolesti e se sauvati i moe kasnije negativno da utie na organizam. Energoinformaciono stanje organizma ima ogroman znaaj za zdravlje.

60

Glava 2 UZROCI ZAGAENJA ORGANIZMA

ivot - to je neprestano kretanje tecnosti izmeu elija i u elijama. Prestanak tog kretanja je - smrt. A S. Zalmanov

Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma

Sada, kada italac ima predstavu o funkcionisanju organizma, moe se govoriti na koji nain se organizam zagauje. Jasno je da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u organizam. To nije nimalo udno, jer sistem organa za varenje prerauje hranu da bi proizveo ovekovu ivotnu energiju, a otpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatke pomou drenanog sistema, koji se sastoji od venskog dela kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim vorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba da zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomou vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti, ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve gori i najednom poinje da se gasi. Sta ete raditi? Duvaete u plamen da biste obezbedili vei dovod kiseonika i dodati benzin. U tom sluaju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra e se ugasiti i otpadaka e biti mnogo - ugljenisana parad drveta. Slino se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne prerauje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo otpadaka, koje je teko izbaciti pomou drenanog sistema. A zato se hrana loe prerauje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo, nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da se razgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji uestvuju u preradi hrane do najmanjih estica. Fermenti ne mogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktiviraju varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi od psihoemocionalnog stanja.

63

BORIS ARANOVi IENJE ORGANIZMA

PSIHOEMOCIONALNO STANJE Hipofiza, koja je ef endokrinog sistema, koordinira rad svih lezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je potinjena drugom efu - hipotalamusu, iji je rad tesno povezan sa psihoemocionalnim stanjem. Na taj nain negativne emocije, naroito one koje dugo traju, kao to su zloba, strah, agresivnost, alost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa usporavaju rad lezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i proces varenja hrane. Negativne emocije preko hipotalamusa utiu, ne samo na endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivajui obino uzbuenje simpatikog dela i koenje parasimpatikog. Kao posledica toga, dolazi do naglog opadanja svih funkcija eludano-crevnog trakta. Nije sluajno to ljudi esto oseaju teinu u elucu, jer je to uslovljeno zastajanjem sadrine eluca, a to su izazvale negativne emocije. Ja bih poremeaje psihoemocionalne sfere nazvao glavnim uzrokom zagaenja organizma.

PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEE

Nimalo nevanu ulogu u zagaivanju organizma igraju promene kiselo-bazne ravnotee svih tenosti. Isto tako veliki znaaj ima PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela, rastvor u kome ima vie hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, vie od 7 - bazni. PH ima veliki znaaj za organizam, jer kiselo-bazna ravnotea utie na odvijanje svih hemijskih reakcija. Razliite tenosti imaju razliite PH. PH krvi i tenosti izvan elija mora da ima najvee bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Tenosti u elijama su kisele i PH je oko 5. Teni sadraj eluca je kiseo, dvanaestopalanog creva bazni, debelog creva slabo kiseo. Sve te PH vrednosti moraju da se odravaju bez promena i to u organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, meu njima bubrezi,

64

-------------------------------- ___________________Glava 2 Uzroci zagaenja organizma

plua. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do zagaenja organizma. Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana ne prerauje do kraja. Odstupanje PH u elucu dovodi do greva, gastritisa i rezultat toga je rava prerada hrane. Promene slabo kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i skupljanja toksina u krvi. Moe se nastaviti ovo nabrajanje. Vano je znati da je za organizam veoma znaajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih tenosti. Zato se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem, preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH utie i jednolina ishrana, zloupotreba alkohola i puenje. I kosmiko zraenje igra znaajnu ulogu u zagaenu organizma, prvenstveno magnetne bure.

KOSMIKO ZRAENJE
italac ve zna da se elijske membrane stalno nalaze pod elektrinim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u i iz elija se, takoe, reava na elektrinoj osnovi, a to snai da tu postoje i elektromagnetna zraenja, pa na svaku promenu u propusnom sistemu biolokih membrana moe da utie kosmiko zraenje. U vreme magnetnih bura propusna mo elijskih membrana se poveava, pa e elija delimino gubiti materije koje su joj potrebne. Rad elije se pogorava i to izaziva zagaenje elije. Nije nimalo sluajno to se za vreme magnetnih bura pogoravaju kone bolesti i pojaavaju alergijske reakcije. Kad smo ve poeli da govorimo o magnetnom burama, itaocu nee biti suvie da zna da su one esto uzrok pogoranja

65

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je modani udar. Ba se modani udari najee deavaju za vreme magnetnih bura. Magnetne bure utiu i na arterijski pritisak. A sada emo prei na drenani sistem.

USPORAVANJE RAZMENE U MEUELIJSKOM PROSTORU Najvanija karika u sistemu ivotnog obezbeenja elija su kapilari i mikrocirkulacija krvi. Ba kroz kapilare eritrociti nose kiseonik elijama i ba tu krvna plazma im donosi belanevine, ugljene hidrate, soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke metabolite. Kompletna razmena se deava u tecnosti izvan elija. U naem telu ima veoma mnogo ove tecnosti. Usporavanje razmene izmeu elija i kapilara se u veini sluajeva obavlja u meuelijskom prostoru. Usporavanje ulaska hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u elije naruava rad elija i organa i smanjuje ivotnu energiju. Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natrijumhlorida, ui itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima sopstvene ivotne delatnosti. Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Poto su zidovi limfnih kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i estice, meu njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare, pa se prenose limfom da bi se uinile nekodljivim u limfnim vorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire mnogo miliona elija. Te male mikroestice moraju da se uklone i uine nekodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksine materije. Zato nastaju zastojni procesi u meuelijskoj tecnosti I elijama, to onemoguava drenani sitem da u celosti Izbacuje otpatke?

66

_________ Glava 2 - Uzroci zagaenja organizma

ZASTOJNI PROCESI
U procesu ovekove evolucije priroda je usavrila nae unutranje organe u uslovlma velike fizike aktivnosti - tranja, kontrakcija miia, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Poto nije nala drugo, efikasnije reenje, priroda je ba te Inerclone, gravitacione sile potresa i sile miinih kontrakcija iskoristila za ienje elija I meuelljskog prostora od otpadaka. Ali, na alost, savremeni ovek se nedovoljno kree da bi se u potpunosti Izbacili otpaci. to je manje kretanja, potresa, vie je zastojnih procesa, vie se zagauje organizam. To je prvi uzrok zastoja. Drugi, ne manje vaan uzrok je nagomilavanje unutranjih napetosti u tkivima 1 miiima, organima i delovlma tela. Poznato je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, ovek se zbog neega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju se i napreu eljusni miii. Ili, od straha moe da doe do napetosti u nonim miiima, da se steu pesnice, da se napree donji deo lea Itd. Na isti nain psihoemocionalne reakcije, kroz neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I miiima unutranjih organa. Prilikom estih ponavljanja slinih psihoemocionalnih reakcija, napetost prelazi u hroninu i ograniava prenos raznih materija 1 jona u meucelijsku tenost, izazivajui zastoj. A ba dugi zastojni procesi u meuelljskom prostoru dovode do brzog starenja organizma. I da rezimiramo. Koji su glavni uzroci zagaivanja organizma? 1. Pslhoemoclonalnl poremeaji, koji dovode do hormonalne neravnotee, to, sa svoje strane, slabi aktivnost fermenata; oni dovode do poremeaja nervnog sistema, odnosno do smanjenja funkcija celog eludano-crevnog trakta. 2. Poremeaj kiselo-bazne ravnotee, koji, takoe, utie na aktivnost fermenata i na preradu hrane u elucu I crevlma.

67

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

3. Uticaj kosmikog zraenja, prvenstveno magnetnih bura, na membrane elija. 4 Rad sistema za disanje, povezan sa dovoenjem kiseonika u elije. Nisam naveo, kao vaan uzrok, poremeaje rada elektrinog i energetskog sistema, ali to se razume samo po sebi, jer su slini poremeaji posledica fiziolokih poremeaja. . Svi proizvodi metabolizma, koje drenani sistem ne moe da izbaci kroz venski deo kapilara i limfo-kapilara, ostaju u meuelijskoj tenosti, zbog zastojnih procesa u njima. I to je jedan od glavnih uzroka bolesti. Pored navedenih, postoje i drugi, po meni drugostepeni, uzroci zagaenja. To su: loe vakanje, prejedanje, prevelika upotreba mesa, slatkia. Tekoe sa preradom hrane nastaju i pri meanoj ishrani, kada se belanevine i ugljeni hidrati koriste zajedno. Poznato je da su za preradu belanevina potrebni jedni fermenti, a za preradu ugljenih hidrata drugi. Prilikom meanja dolazi do delimine blokade jednih fermenata drugima, a rezultat je da hrana nije preraena do kraja. Postoji teorija podeljene ishrane, koja preporuuje da se meso jede sa povrem, isto je i sa ugljenim hidratima. I to stvarno dovodi do znatnog poboljanja zdravlja. Ali povratak na preanju ishranu jo vie pogorava zdravlje, jer je za vreme podeljene ishrane organizam skinuo sa sebe deo optereenja i nije' utreniran za povratak. Zato samo moe da se preporui da se hrani podeljeno. Ovim zavravam prvi deo knjige, u kome ste vi, itaoe, dobili koncentrat neophodnih znanja da biste mogli svesno da radite.Rad sa samim sobom pretpostavlja kontakt sa svojim telom. A kako se moe uspostaviti kontakt sa telom ako ga ne poznajemo?

68

Glava 3 UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM

Evo ta ja, na primer, ne razumem: Dua i telo su nerazdvojno spojeni, zato ih onda njihova bliskost nije zatitila od smrtnog neprijateljstva? Gete

Glava 3- Uticaj misli na organizam

Danas je jasno da se misli mogu prenositi od jednog oveka drugom slino radiotalasima, koji se prenose od jedne stanice do druge. Eksperimenti sa ljudima, koji su se odvijali pod upravljanjem i kontrolom u toku ivota dva pokolenja, potkrepljeni su neobinom demonstracijom K. Bakstera nad biljkama: dokazano je da energija misli lako prolazi kroz prepreke koje zadravaju sve druge poznate oblike zraenja (debele table olova, betona i si). Ali najneobicnija osobina misli - to je ta strana stvaralaka i razorna snaga koju one poseduju. Nijedna kua nije sagraena ako prethodno nije zamiljena i ako nije postojala kao zamiljen projekat. Nijedna bomba nije baena iz aviona, ako prethodno nije razraena u hemijskoj laboratoriji i na tablama za crtanje oruara. Nijednog lekara, pesnika, naunika, operskog pevaa nije stvorila priroda, svi se oni raaju kao deaci i devojice koji mnogo i dugo razmiljaju o svojoj buduoj ulozi, a zatim sebe pretvaraju u ono to su zamislili - koliko mogu, naravno. Snaga zamiljanja je snaga stvaranja - loeg ili dobrog. Ako zagaujemo okolinu - to je rezultat zagaenosti naeg zamiljanja. Mi smo isto tako mogli da zamislimo svet koji nam je potreban kao svet dobra i lepote - i da stvorimo za sve nas okruenje prijateljstva i lepote.

FIZIOLOKE OSNOVE
Ovde se neu detaljno zadravati na fiziolokim procesima koji se odvijaju u organizmu prilikom procesa miljenja. Moj zadatak je da ematski prikazem put misli da bi italac mogao da razume zato misli izazivaju tako snane promene u telu.

71

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

PUT MISLI
Ako zamislite kriku limuna, posle nekog vremena, u ustima e se pojaviti pljuvaka. Kao to vidite, misli su izazvale fizioloke promene u obliku stvaranja pljuvake. Ili, naprimer, dok se seate nekog znaajnog dogaaja iz vaeg ivota, srenog ili nesrenog, srce moe da pone bre da vam kuca, moe da vam se promeni pritisak, da vam se proire ili skupe enice. To je, takoe, uticaj misli na fiziologiju. Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom (si. 15) i alje ih u malu oblast mozga - hipotalamus.

Slika 15. Formiranje podsvesnih signala upravljanja organizmom i njihov prenos u mozak

________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam

Hipotalamus pamti sva emocionalna preivljavanja, meu njima i stresove, i upravlja hipofizom, koja regulie rad celog endokrinog sistema, koji stvara hormone. Hormoni utiu na sve ivotne funkcije organizma, meu njima i na krvne sudove, koje iri ili skuplja. Osim toga, hipotalamus uestvuje i u upravljanju imunobiolokim sistemom. Imunobioloki sistem je prirodna zatita organizma, namenjena unitavanju naih "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba, zloudnih elija. Negativne emocije prvenstveno menjaju koliinu hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabiliui faktor praktino za sve sisteme organizma: eludano-crevni trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Meu poznatim hormonima naveu adrenalin, estrogen, kortizon. Naprimer, nedostatak kortizona dovodi do sledeih poremeaja: ir u elucu, kona oboljenja, tromnoflebitis (upala vena), problemi sa teinom i dr. Osim toga, naruavanje hormonske ravnonee utie na titnu lezdu, to ponovo izaziva psihiku destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug. Ortodoksna medicina prilikom leenja esto, pokuava da nadoknadi nedostatak hormona. To pomae samo neko vreme, a zatim stanje moe da se pogora, jer se organizam navikava na "dodatke" i lezde se "ulenje" i proizvode jo manje hormona. Negativne emocije preko hipotalamusa takoe slabe imuni sistem i ine da organizam postaje prijemiv za "neprijatelje", meu njima i elije raka. RAD PODSVESTI Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo u se vie zadrati na radu nae podsvesti. Podsvest upravlja svim ivotnim procesima: mi ne mislimo kako da se regulie krvni pritisak, na stvaranje eludanog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to svest. Veina naih svakodnevnih poslova se obavlja, takoe, podsvestno, na primer hodanje, ivenje, upravljanje automobilom. Svest, naravno, takoe, upravlja telom - mi svesno podiemo ruku, ili pokreemo glavu, ili svesno neto govorimo, AH

73

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

postoji, takoe, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde molim za posebnu panju.

SVEST I PODSVEST. EMOCIJE I SLIKE

Na si. 16 su ematski prikazana uslovna vratanca izmeu svesti i podsvesti. Kroz njih se vri uzajamno delovanje svesti i podsvesti. Kada smo zamiljali limun i izazvali luenje pljuvake, to je bilo delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada neto oseamo intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I to su vie otvorena "vratanca" vee je uzajamno delovanje. Otvaranje vratanaca regulie se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija. Desna dominira kada se ovek bavi stvaralakim radom, kada misli u slikama.

Slika 16. Uslovna "vratanca" izmeu svesti i podsvesti

74

[ ______________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam

Emocije dovode, takoe, do aktiviranja desne polovine mozga. Uticaj na "vratanca" je sledei: to je aktivnija desna polovina "vratanca" se vie otvaraju, to je aktivnija leva polovina mozga ona se zatvaraju. Drugim recima, otvaranje vrata u podsvest je mogunost otkrivanja unutranjih rezervi organizma. Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje omoguavaju razvoj stvaralakih sposobnosti i drugih ovekovih mogunosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i dublje pronicanje u podsvest. itaocu sada mora biti razumljivo da svaka misao ispunjena emocijama lake dolazi do podsvesti i, prema tome, snanije utie na telo. Setite se nekog dogaaja u ivotu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osuila usta. Eto vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela. Isto se dogaa i kad mislimo u slikama. Slika, takoe, otvara "vratanca", utoliko vie ukoliko je slika sjajnija. Naprimer, slikovito seanje na neki tragian dogaaj prouzrokuje hlaenje ruku i nogu. Ili, slikovito seanje na erotski dogaaj moe 1 da izazove uzbuenje. Negativne misli, nespokojstvo, preivljavanje, strah, sve su to svojevrsne emocionalno obojene misli. I, takoe, vrlo esto slikovite. Recimo, takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda kao jako oseanje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi svoj "crni" posao i u toku vremena moe da dovede do ozbiljnih oteenja u organizmu. Jasno je da jaa emocija jae "udara" telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam pomou sistema samoregulacije moe da se oporavi. Emocija, koju dugo nosimo, bez obzira na to to je slaba, podriva organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, takoe, treba praviti razliku meu ljudima. Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su oseajniji, senzitivniji, ali i podloniji uticaju negativnih misli i emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji za ivot usled boljeg kontakta sa podsveu i mogu bre da pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog miljenja. I obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog

75

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

__________________

slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u organizam i u skladu sa tim usporen je i proces oslobaanja od njih. Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz ovekovog lica. Obratite panju na lica zlih, ravih ljudi - ona tano odraavaju unutranje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihiki nestabilne ljude karakterie brz hod, odseni pokreti. Ljudi puni straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutranje elje da se sakriju. Na taj nain telo se izraava mislima, preko ideomotornih impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme miljenja. Nije teko dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom mozga to izraavanje jae. Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, to je veoma vano, jer je povezano sa otkrivanjem unutranjih rezervi organizma pomou upravljanja sopstvenom energijom.

ENERGETSKE OSNOVE MALO LIRSKO ODSTUPANJE ZA SKEPTIKE

Pod pretpostavkom da ovu knjgu mogu da itaju i skeptici, elim da njih radi napravim malo odstupanje. Prvo, ko je skeptik? To je ovek koji misli u stereotipima i opteprihvaenim normama, koje su stvorene u drutvu: ako vas boli glava treba da uzmete tabletu, stres se odstranjuje alkoholom ili, takoe, tabletama, viak teine se skida dijetom. Pokuajte da kaete skeptiku da se svi ti problemi mogu resiti pomou preraspodele energije snagom misli. Nee poverovati. Skeptik - to je ovek koji nee i ne moe da izae iz okvira stereotipnog shvatanja sveta. Po pravilu, takvi ljudi mogu da budu dobri izvrioci, ali ne i stvaraoci, tvorci neeg novog. Uzroci skepticizma su esto u dominaciji leve polovine mozga, pa samim tim i loeg kontakta sa podsveu. Ali, ovde obrnuto, informacije tekov prelaze iz podsvesti u svest. Drugim recima - slaba je Intuicija. esto me pitaju zato na moje kurseve

76

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

dolazi vie ena. ene su intuitivnije, tj. vie im je razvijena desna polovina mozga. Zato one tano oseaju ta im je potrebno. Meu njima je manje skeptika. Uspeh u ivotu, po pravilu, zavisi od ravnotee razvijenosti leve I desne polovine mozga. Znai, potrebna je i logika i intuicija. ena sa dobrom logikom moe da postigne mnogo. Isto tako, mukarca sa dobrom intuicijom oekuje uspeh. esto mi se dogaalo da se sretnem i radim sa rukovodiocima velikih preduzea, sa vodeim naunicima, vrhunskim izvoaima. Svi su oni obdareni dobrom logikom, intuicijom i senzibilni su. Kod mene se, na Univerzitetu za bioenergetiku u Petrogradu, obuavalo mnogo lekara i to su, po pravilu, bili napredni lekari, koji su kasnije uspeno primenjivali bioenergetsko znanje, koje su stekli. Poto dalji materijal u ovoj knjizi malo odstupa od stereotipnog shvatanja sveta, elim da se obratim skepticima. Dragi skeptici! Potrudite se da pogledate oko sebe. Svet nije samo materija, nije samo ono to se moe otrgnuti, iupati, pomirisati. Postoji i drugi svet - nevidljiv, svet energije, vibracija, koji tako jako deluje na nas da vam je teko da to zamislite. Iako bar malo nauite da razumete taj svet i da njime upravljate, ivot e vam postati interesantniji, raznovrsniji i sreniji. ovek, koji veruje samo u materijalni svet, mnogo ograniava i osiromauje svoj ivot. U ivotu je uvek tako: ako ne veruje - ne dobija. Ne veruje u mua - bie lo porodini ivot. Ne veruje u sebe - nee imati uspeha u ivotu.. Ne veruje u metodu - nee uspeti da je iskoristi. Oni skeptici koji itaju ove redove nisu vie beznadeni. U protivnom, oni ne bi otvorili ovu knjigu. I ja se nadam da e im ova knjiga pomoi da krenu pravim putem. Verujem u vas, skeptici!

77

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

DEJSTVO MISLI NA DALJINU

Da li ste nekad razmiljali o tome, dragi itaoci, da kompjuter ima mnogo zajednikog sa naim mozgom? U kompjuter moemo da smestimo koliko hoemo informacija i da ih zatim, po potrebi, izvlaimo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se uvaju u memoriji racunara - na disku, u kodiranom obliku. Isto se deava i u oveku. Vi ve znate da ovek nije samo fiziko telo, nego i energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu razliitih uestanosti koje nose informacije o svemu u oveku. Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog oveka. Vae oi, kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog oveka ka bioinformacioni objekat i alju tu informaciju u kodiranom obliku u jednu od memorijskih elija. Zatim, kada budete hteli da se setite tog oveka, informacija o njemu se izvlai iz elije i ponovo pretvara u lik. Dubina pamenja zavisi, pre svega, od interesovanja, koje je taj ovek u svoje vreme izazvao kod vas. Jer je interesovanje, takoe, emocija, koja, takoe, pojaava efekat. Isto se odnosi i na pamenje predmeta. Svi predmeti, i uopte sav materijalni, svet imaju svoje biopolje, svoje frekvencije. I sada smo doli do neeg vrlo vanog. Ako ste se setili nekog oveka ili predmeta i ako ste ga predstavili sebi, pred vama se nee pojaviti samo lik, ve i biopolje tog oveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono e vriti energetsko dejstvo na vas. Seate li se primera sa traginim dogaajem? Tako se, sa bioenergetske take gledanja, to objanjava time to pri seanju na tragini dogaaj stupamo u kontakt sa biopoljem tog dogaaja ili sa njegovim frekvencijama, a one utiu na nae biopolje, pa time i na nae telo. Isto je i sa erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvuen iz elije deluje na nas, mi takoe delujemo na njega. U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi: "Ako u nekoj taki u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog

78

__________________ _ _______ ,

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

objekta (na prlmer oveka), u toj takl se Javlja blopolje tog objekta, koje Ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima I telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da bi se Izvrio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli Je utoliko Jae ukoliko su one jae emocionalno obojene, to Je vie ovek koncentrisan na njega. U trenutku zlobe ovek poveava snagu delovanja misli nekoliko puta. Svako od vas Je, verovatno, osetio u ivotu delovanje Ijutitog oveka, koji se nalazi u blizini. Takva oseanja se mogu osetlti i kada se nalazite daleko od oveka koji vam eli zlo. Razlika Je samo u tomevto u tom sluaju neete shvatiti odakle vam takvo osecanje. ovek, koji na vas misli sa ljubavlju I potovanjem, slae vam isceljujuu energiju. Na taj nain se meu nama, ljudima, stalno obavlja energolnformaclona fazmena.

MISAONI OBRASCI
Delovanje misli se razlikuje meu sobom. Postoje prosta misaona dejstva (1) (si. 17), kada jednostavno mislimo o oveku s ljubavlju ili Ijutlto, ali naa misao ne nosi nikakvu Informaciju I sloena misaona dejstva, kada mi ne samo to mislimo o oveku, nego mu i elimo neto. Naprimer, moemo da elimo oveku da uspeno poloi ispit ili da ozdravi. To e ve biti sloeni misaoni obrazac (2), t). nae misli prenose informaciju, isto kao prilikom emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usauje u biopolje oveka na koga mislimo I stvarno poinje da pomae ili da nanosi tetu, u zavisnosti od elja onoga ko ih emltuje. Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da ive u prostoru, to zavisi od toga kolika je bila koncentracija I koliko je bila emocionalna prilikom njihovog formiranja.

79

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Slika 17. Prosta (1) i sloena (2) uzajamna misaona dejstva

Na tom polju su interesantne praktine vebe uesnika na mojim kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne terapije. Uesnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim poinju da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim uesnicima se deava da kuglica sasvim odleti. To se deavalo, po pravilu, kod jakih uesnika, koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevi do drugih vibracija u prostoru, napustila domaina koji ju je stvorio. Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja sloenih misanih obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva. Zamislite da pesimistiki mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci dospevaju u prostor i, poto tamo poive neko vreme, poinju da deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih, optimistikih misli privlae pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako ne verujete u sebe, vi, takoe, formirate misaoni obrazac o svom neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno dejstvo. I taj misaoni

80

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

obrazac se usauje u biopolje vaih poznanika i roaka i izaziva kod njih oseanje da vi ne verujete u sebe i oni e se u skladu sa tim ponaati prema vama. Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usaujemo i u omota biopolja predmeta. U tom sluaju, stepen uzajamnog dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od sinhronizacije nae energije i energije predmeta. U svakom suaju, dolazi do uzajamnog dejstva u veem ili manjem stepenu i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se nahrane naom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su negativni? ... Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najjae voda. Trudite se, takoe, da za vreme jela budete dobro raspoloeni. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne emocije, vi ete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i ostali predmeti, upija psihiku energiju.

81

Glava 4 ZDRAVLJE I SNAGA MISLI

Gde Ima misli, tamo je snaga.

Igo
Neopipljivi svet misli kontrolise I upravlja opipljivim, fizikim svetom. A. Ford

Glava 4 Zdravlje i snaga misli

RUILAKA SNAGA NEGATIVNIH MISLI U prethodnim poglavljima trudio sam se da objasnim uticaj naih misli na telo, na okolinu, fizioloki i bioenergetskl mehanizam. Nadam se da ste shvatili kakva Je snaga zatoena u naim mislima. U ovoj glavi elim da govorim o konkretnim negativnim mislima i o njihovom uticaju na funkcije organizma. Ml oseamo dejstvo stresa ne samo u tom momentu kada preivljavamo odreeni dogaaj, koji doprinosi formiranju negativnih emocija, nego i svaki put, kad ga se seamo. Vi ve znate odakle to dolazi: faktor stresa, koji iskrsava, utie na nas skoro isto kao i sam stres. Najrasprostranjeniji, i onaj koji nosi stres, je uvreda.

UVREDA
Mnogim ljudima na dui lee uvrede, koje su se skupljale godinama. U odraslom oveku, esto, postoji gorina dejlh preivljavanja i neki bolan dogaaj on pamti celog ivota do najsitnijih pojedinosti. To moe biti uspomena, koja je povezana sa nedostatkom ljubavi roditelja, sa neprihvatanjem od druge dece ili uitelja, sa nekim konkretnim ispoljavanjem surovosti. Ljudi, u kojima ivi takva uvreda, esto u sebi ponavljaju te dogaaje i to se nekiput dogaa godinama, ak I onda kada oni koji su ih uvredili vie nisu ivi. Uvreenost - to je nain da se likvidira ve Izvrena nepravda, emocionalno suprotstavljanje, neprihvatanje neega to se ve desilo, emocionalni sukob sa nekim dogaajem III pojavom, koji su se desili u prolosti. U toj borbi vi ste osueni na poraz poto u datom trenutku pokuavate da uradite nemogue * da Izmenlte prolost Oseanje uvreenostl, ak I kad Je zasnovano na stvarnoj nepravdi, ne donosi ni zadovoljstvo ni korist I u toku vremena postaje emocionalna navika. Osim toga, hronlno
85

BORIS ARANOVI - lSENJE ORGANIZMA

oseanje uvreenosti neizbeno dovodi do samosaaljenja. Stvorena navika da se vreamo i da se saaljevamo izaziva potcenjivanja sopstvene linosti. Sa skrivenom uvreenou vi jednostavno niste u stanju da zamislite sebe kao samostalnog, nezavisnog oveka, oveka koji veruje u sebe, ne moete da budete gospodar svoje sudbine. Ovde treba rei da oseanje uvreenosti kod vas ne izazivaju ljudi, dogaaji ili okolnosti. To je vaa sopstvena reakcija na njih. Samo vi moete da joj budete gospodar, samo ste vi u stanju da je kontroliete, istina ako budete uspeli da shvatite da oseanje uvreenosti i aljenja sebe ne vodi srei i uspehu, ve porazu i stradanjima. Misaoni obrazac uvreenosti se usauje u omota biopolja oveka i izaziva slabljenje njegovog imunolokog sistema i moe dovesti do takvih bolesti kao to je rak, infarkt, bolesti eluca i jednjaka. Sreui se sa ljudima koji su bolovali od takvih bolesti, uverio sam se, ne jedanput, da je duboko zapretana i dugo noena uvreenost, bila jedan od glavnih uzroka njihovih bolesti. Ako trudna ena nosi u sebi dugotrajnu uvreenost, taj misaoni obrazac moe da se usadi u omota biopolja deteta i da posle, u toku vremena, izazove kod njega ozbiljnu bolest. esto me pitaju: "Ako je duevno stanje uzrok skoro svih bolesti, zato boluju deca, i to ak od ozbiljnih bolesti?" Evo vam uzroka - prenos negativnih programa sa majke na dete za vreme trudnoe. Postoji jo jedan uzrok, mnogo redi - prouzrokovan karmom, ali o tome emo govoriti kasnije. Sakrivena uvreenost, kao uostalom i sve druge negativne emocije, koje se dugo nose, ima odreeno mesto u mozgu, ili takozvano "arite". U Rusiji su vrena psihofizioloka ispitivanja, kojima je razjanjeno da e se, ako se specijalnim elektrodama nadrauju odreene oblasti u mozgu, uvek aktivirati negativne emocije, koje odgovaraju tim oblastima. Ako ovek nosi u sebi neku uvredu, prilikom delovanja na odreenu oblast njegovog mozga, ta emocija e se aktivirati i ovek e osetiti veoma jaku uvreenost. Slian fenomen se javlja, uvek, kada se deluje ba na tu oblast u mozgu. Isto se dogaa i sa drugim emocijama. "arite" (si. 18) se aktivira i kada se ovek seti dogaaja koji je

86

___________________ ____________________________ Glava 4 - Zdravlje i snaga misli

u svoje vreme, izazvao tu emociju. Prirodno, pri tome se oko "arita" poveava energija koja utie na biopolje oveka izobliavajui ga.

Slika 18. Aktiviranje "arita" negativne emocije

STRAH
Od svih ruilakih emocija najjai je strah. Najraspostranjenije vrste straha su: strah od usamljenosti, bolesti, smrti, gubitka ljubavi, gubitka posla, strah za budunost. Strah blokira i materijalnu i duhovnu stranu ivota, on unitava inicijativu, entuzijazam, podriva samopouzdanje, stvara pohlepu, zlobu, razdraenost, stalno dri oveka u visokoj nervnoj napetosti. Strah je prepreka za bilo kakav poetak, jer se ranije stvara misaoni obrazac sa programom za blokiranje konstruktivnih procesa. Majin strah predstavlja veliku opasnost za dete koje se razvija. Oseajui strah za njegovo zdravlje, ona alje negativne misaone obrasce u biopolje deteta i dete stvarno poinje da boluje. Roena sestra straha je sumnja. Sumnja je manifestacija paslvnoodbranbenog refleksa, koji onemoguava nastajanje mehanizma delovanja i zato je ozbiljna smetnja za postizanje bilo kakvog cilja. ovek koji sumnja je uvek oslabljen I u sutini razoruan.

87

BORIS ARANOVI - iSENJE ORGANIZMA __________________________________

Stalna sumnja u sebe dovodi do atrofije sposobnosti za dononje odgovarajue odluke. Oni, koji sumnjaju u sebe, sumnjaju u sve. Sumnja i neodlunost rasipaju ivotnu energiju i podrivaju veru u sebe i svoju budunost. Naravno, postoji i "zdrava" sumnja, koja prethodi donoenju vanih odluka. Podvrsta straha su fobije. Fobija je panian strah od nekih konkretnih situacija u ivotu. Na primer, strah od zatvorenog prostora (voziti se liftom, biti u prostoriji bez prozora itd), strah od letenja, strah od vonje metroom. Poreklo takvih fobija je, po pravilu, u detinjstvu, kada je podsvest deteta najotvorenija za razne energoinformacione programe. Dovoljno je rei detetu da je opasno leteti avionom ili da se moe zaglaviti u liftu, da se to pretvori u fobiju za ceo ivot. Fobije se, takoe, prenose sa majke na plod za vreme trudnoe u obliku misaonih obrazaca fobija koje ima majka. ip Drugim recima, veina strahova ima svoje poetke u detinjstvu ili iz vremena trudnoe. Ba u tom periodu energoinformacioni programi se lako uvlae u podsvest ili, to je isto, u omota biopolja i zatim celog ivota deluje na ovekovo ponaanje. Strah prevenstveno deluje na funkcionisaje urinarnog sistema. Jo su stari Kinezi govorili da energija straha dovodi do bolesti bubrega. Moja praksa pokazuje da ljudi, koji imaju probleme sa bubrezima, mokranom beikom, matericom, jajnicima, koji imaju menstrualne tegobe pate, po pravilu, od nekog straha. Kad prvi put razgovaram sa pacijentom, koji ima neku od tih bolesti, uvek ga pitam da li se neega boji. Pacijent se, po pravilu, udi to ga to pitam, jer se on stvarno neega boji. Strah moe, isto tako, da izazove glavobolju, poto oni koji pate od straha esto imaju bolesne i napete miie u predelu ramena i vrata. Ta naprezanja ograniavaju cirkulaciju energije u glavi i dovode do glavobolja, nekiput do dugotrajnih glavobolja, koje se zovu migrene. I stvarno, skoro je nemogue odstraniti migrenu bez odstranjivanja napona u ramenima i vratu. Strah jako deluje na ^seksualnost, izaziva frigidnost kod ena i impotenciju kod mukaraca, ali vie pate mukarci. esto bolni sindromi, koji se

88

Glava4-Zdravljeisnagamisli javljaju kod ljudi kao rezultat promene vremena ili posle kratkih stresova, izazivaju strah, naroito kod nepoverljivih ljudi. Menjajui oblogu biopolja, strah jo vie poveava bol, i ako potraje due to moe stvarno da dovede do bolesti. Seam se, u vezi s tim, sluajeva kada su mi se poznanici javljali telefonom i paninim glasom se alili na bolove u srcu, elucu i na drugim mestima, sumnjajui na bolest. Ispitujui njihovo biopolje, nalazio sam samo deformacije izazvane strahom i posle korekcije tih deformacija bolovi su trenutno prestajali. Nepoznavanje elementarnih osobina funkcionisanja organizma i njihove povezanosti sa spoljanjomv sredinom izaziva masu briga, dovodi do straha i nespokojstva. esto lekari izazivaju strah, unosei u podsvest ovakve "programe": "Imate hroninu bolest sa kojom ete morati da ivite celog ivota" ili "Ti simptomi govore o nastajanju teke bolesti". Posle takvih "prograama" oveku je teko da izae na kraj sa boleu.

AGRESIVNOST
Uzrok agresivnosti je - nezadovoljstvo. Poto je ta emocija veoma jaka, ona nosi veliku ruilaku snagu. Radnik, koji osea ogromnu elju da svom pretpostavljenom opali dobar amar, ali nema mogunosti da to uini, isputa "paru" kod kue, istresajui se na enu i decu. Veina slinih ljudi ne shvata da time priinjava veliku tetu svojima, upravljajui jake vibracije agresije na njihova biopolja. Nekiput se moe desiti da je ba u tom trenutku biopolje nekog od bliskih oslabljeno zbog bolesti ili stresne situacije, tada agresija moe da nanese udar koji izaziva jaku deformaciju polja tipa "rupa". U narodu se to zove "urok". Takva jaka deformacija moe posle izvesnog vremen dovesti do ozbiljnih fiziolokih ili fizikih oteenja. Ali, energija agresivnosti nije upravljena samo na druge, ne i na sebe samog. Menjajui sopstveno polje, agresivnost dovodi bolesti, kao to su ir na elucu, povieni krvni pritisak, frigidnost, impotencija, stanje stalne uznemirenosti. Za viak emocionalne "pare" treba imati ventil sigurnosti. Njegovu

89

BORU ARANOVlC - ClSENJE ORGANIZMA

ulogu odlino Igraju razna fizika optereenja, peaenje, sportske Igre. AH najefikasniji nain oslobaanja od agresivnosti je - umee upravljanja svojom energijom, tako da se uklone psihiki naboji.
OSEANJE KRIVICE

Prilino je rasprostranjeno dugotrajno noenje negativnih misli sa grizom savesti i trajnim oseanjem krivice pred nekim. Takva oseanja ne samo da izvode oveka iz ravnotee, ve i ograniavaju njegovu linu slobodu. Ljudi koji imaju oseanje krivice vrlo brzo upadaju u "mreu" svojih prijatelja, roaka, poznanika, koji se, po pravilu, trude da iskoriste takve "savesne" ljude za svoje Interese. Pozivajui se na savest, oni nastoje da upravljaju I manlpullu takvim ljudima. Biopolje ljudi, koji imaju oseanje krivice, ima Izdueni i sueni oblik. Fizioloki se to manlfestuje bolovima u miiima, najee celog tela, flbromlalgljom, umorom. Onima koji imaju oseanje krivice, preporuujem da se spasu toga to je mogue pre. Razume se da treba pomagati blinjima koliko je mogue, ali sve ima granice. I moraju se praviti razlike u pomoi. Jedna je stvar kada to inite zato to elite, u tom sluaju se ne treba ograniavati. Druga je stvar kada oseate nevidljiv pritisak i kada ste prinueni da pomaete. Da biste se Izbavili od tog razornog "tereta", treba Jednom za svagda da stavite do znanja svojim blinjima da vi niste njihova svojina. Vrlo brzo, posle toga, videete da vas vai roaci I poznanici vie potuju.

NEPOVOLJNO MILJENJE O DRUGIMA

Nepovoljno miljenje o nekom Izaziva Jak pad nivoa energije. Ako ovek ogovara, on ne nanosi traumu samo onome koga ogovara nego I sebi, Jer, pri tome, dolazi do deformacije, razaranja njegovog omotaa blopolja. Trauma, nanesena ogovaranjem, ne mora odmah da se javi na fizikom nivou, tj. ne moraju odmah da se Jave bolesti. Uvek u slinim sluajevima dolazi prvo do 90

Glava 4- Zdravlje i snagamisli se jave bolesti. Uvek u slinim sluajevima dolazi prvo do negativnih promena na siunim esticama astralnog, mentalnog, duhovnog, a zatim sve prelazi na fiziko telo. I zato, kad se ovek razboli, kad mu se desi nesrea, teko da e se dosetiti da je uzrok ogovaranje. Ogovaranje nam skrauje ivot, utie na zdravlje i duhovnost, utie na dugovenost. U Rusiji su vrena ispitivanja kakve su slinosti meu ljudima koji dugo ive. Pokazalo se da je, osim raznovrsne ishrane i istog vazduha, glavna zajednika crta bila dobrodusnost. Dobrodusnost je nepostojanje energetskog napada na ljude i, u skladu sa tim, sopstvena neranjivost. Japanci su, na primer, dugoveni i istovremeno najutiviji narod na svetu.

JA SAM ONO TO MISLIM O SEBI

Svaki ovek nosi u sebi lik samog sebe, poevi od fizikih podataka do umnih sposobnosti. Na primer, ovek moe smatrati da je zdrav ili bolestan, lep ili ruan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih detalja. Drugim recima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna da ono to on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju dugo nosimo u sebi, ali vi ve znate da misli koje dugo nosimo prodjru u podsvest i odatle utiu na organizam. To je tako sa fizioloke take gledanja. A sa bioenergetske take gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket "programa" o samom sebi po kome ivite. Ako smatrate da ste slabog zdravlja, tako e i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam bolesni bubrezi, organizam e odraditi taj "program" aljui stalno ideomotorne impulse na bubrege i oni e kroz izvesno vreme stvarno postati bolesni. esto se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji, grdei dete, i ne podozrevajui slali u njegovu prijemivu podsvest informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u podsvest! ili, to je isto, u biopolju i poinju da deluju na organizam na taj nain da posle izvesnog vremena dete

91

BORU ARANOVI - lSENJE ORGANIZMA

itd. i nosi te osobine kroz ceo ivot. "Pomo" u skladitenju negativnih programa esto pruaju roaci izjavama kao to su: "Ima lo vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o zdravlju vre nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se komplikovano leci", ili "To je za ceo ivot". esto sam radio sa pacijentima koji su bili ubeeni da imaju neku bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U sluajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da simptomi te bolesti nestanu samo pomou uklanjanja programa o bolesti. Veina onih koji su izleeni, na taj nain, je govorila da je to neko udo. Ustvari, nema nikakvog uda, jednostavno, posle uklanjanja programa, mozak prestaje da alje ideomotorne impulse o bolesti i simptomi nestaju. Ono to ovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo na zdravlje, ve i na druge oblasti ivota. Ako vi sebi izgledate nespretni, nezgrapni, neveti, bojaljivi, takva predstava o sebi e vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog oveka. Ako mislite da je suvie teko zaraditi mnogo para, nikad vam se nee ukazati ansa da poboljate svoje finansijsko stanje. Predstava o sebi vri odluujui uticaj na ceo ovekov ivot. Zato, prvo to treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno miljenje o sebi. Kako se to radi, bie opisano u sledeim glavama. Govorei o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam da pokaem itaocu J<oliko ozbiljno mogu da nakode zdravlju i ivotu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnotva negativnih misli, prikazao sam samo neke od njih. Meutim, i druge misli sline opisanim stvaraju negativne programe i nanose tetu oveku u ovoj ili onoj meri.

92

Glava 4 Zdravlje i snaga misli

UTICAJ MISLI NA SUDBINU

Naa sudbina - to je sve to nam se dogaa od detinjstva do smrti. Svi mi elimo da ti dogaaji budu povoljni: dobra porodica, ljubav, uspena deca, interesantna profesija, dobri odnosi na poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od ega sve to zavisi? Svakako da spoljanji uslovi, drutvena sredina, nae okruenje utiu na neki nain na nau sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina, koja moe da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo mi smo uzrok onoga to nam se dogaa u ivotu. Ta teza, na prvi pogled, rui uobiajeni nain miljenja. Jer je veina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme prebacuje na druge. Pa iako takav nain miljenja ne samo da ne pomae da se razrei problem, nego ak donosi razoarenja, ljudi nastavljaju da ive u stereotipima, koji koe njihovo napredovanje. Dok ovek ne shvati da su njegove misli programi, koji funkcioniu, da oni odreuju njegovu budunost, njegovu sudbinu, on nee uspeti u ivotu. Pokuau da na primerima pokaem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja. Zamislite sledeu situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju ponudu ba za taj dan. Vi treba da izaberete kuda ete otii. I vi birate prvo, planirano, bez obzira na to to vam je drugo interesantnije. Po pravilu, ljudi u slinim situacijama postupaju ba tako. Zato? Stvar je u tome to ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni obrazac izleta sa slikama odmora, istog vazduha, ume, pecanja. Taj misaoni obrazac je prodro u vau podsvest, pripremio va organizam za odlazak na izlet, ovladao vaim biem i sada je teko bilo ta promeniti. A ako se menja, naii e se na veliko naprezanje tela. Sa bioenergetske take gledanja, planirani izlet je zapisan u obliku informacije ili programa u ovekovo biopolje i ta informacija sada utie na telo.

93

BORU ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Sve nae misli, naroito one emocionalno obojene, utiu na nae dalje ponaanje I postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi, naprlmer, raspravljate o cenama, kako je postalo teko lvetl, kako je malo para, da one nisu dovoljne za ivot. to ee uestvujete u takvim raspravama, vai misaoni obrasci "ivot je teak", "nedostaju ml pare" Itd. postaju sve jai. Zatim, te misli prodiru u podsvest I upisuju se u vae biopolje i poinju da ive svoj ivot, odraavaju se na va ivot i stvaraju realnost u kojoj vam stvarno nedostaje novac, u kojoj va ivot stvarno postaje teak. Uzrok neuspeha u ivotu je pesimizam i samoprogramiranje. Devojka, koja eli da se uda, a misli da je runa i nesposobna, teko e uspeti da se uda, zato to ona emituje taj "program" i ne Izaziva Interesovanje mladia koji je okruuju. Poslovni ovek koji je zapoeo neki posao i koji mnogo razmilja o tekoama i moguim neuspesima osuen je na neuspeh. Uzrok tome je to negativno samoprogramiranje utie kako na njegove postupke tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom. Seam se da ml se, poetkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio jedan poslovni ovek iji su se poslovi razvijali jako loe I Imali su tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da utie na okruenje da bi ponovo uspeno poslovao. Rekao sam mu da njegov posao zavisi od njega, ne od okruenja. U toku razgovora se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopteno, ne konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih greaka. "Programi" naih misli, koje se usauju u podsvest ili biopolje, rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni ovek je suvie sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima I njegovo opte raspoloenje je bilo peslmlstlko. Poeo sam da radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan I razradili ga do najsitnijih detalja. Zatim sam mu odrao nekoliko individualnih seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, Javili su se prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle jo jednog meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu I on Je kasnije postao jedan od najuspenljlh poslovnih ljudi u Petrogradu. Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su I dalje uspenl. On

94

Glava 4 - Zdravlje i snaga misli

smatra da je na prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom ivotu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba obratiti panju na najpozitivniji momenat - ogromnu elju da se promeni situacija. I na tome hou detaljnije da se zadrim. Vi se seate da su nae misli snane kada su emocionalno obojene. elja je jaka emocija, motivacija, ona ini da nae misli budu snane i uz pozitivno miljenje dovodi do uspeha. esto se deava da ovek pokuava da resi neki problem, ali ne uspeva zato to se negde na dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak elje. ovek esto ni sam nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer, neki ljudi ne mogu da nau posao ne zato to je to nemogue, nego zato to podsvesno ne ele da rade. A to utie i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne ele da ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se nalaze u tom stanju. Oni neto dobijaju time: panju blinjih, onih koji ih okruuju, socijalnu i materijalnu pomo itd. Kada ovek ima mnogo elja - to je ve aktivna ivotna pozicija, koja, uz pozitivno miljenje, donosi oveku uspeh u ivotu. Masa elja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog oveka ogromno biopolje, koje mu omoguava da dugo radi i da se ne zamara. Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna ivotna pozicija je garancija dugovenosti, to potvruju ivoti mnogih naunika. Ako ovek nema elje - ivotna apatija, slabljenje organizma, sve se deava naopako. Takvi ljudi ee boluju, zamaraju se na poslu, zato to rade bez elje i esto doivljavaju neuspehe. Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao novost koja me je u poetku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije puio, iveo je zdravim ivotom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, roaci i prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam mogao da doem sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio lo inenjer, on nije imao nikakva interesovanja u ivotu i radio je samo zato to je trebalo raditi. On nije imao elju da neto promeni

95

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA ________________________________

nabolje, nije imao ivotni impuls. A ba taj ivotni impuls nam je svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada moe da se desi bilo ta ... Neki itaoci mogu da mi prigovore: a ta ako ja u ivotu nisam naao interesantan posao, neto to mi je na dui? ta ako bih hteo, ali nemam elja i stremljenja? ta onda? Dragi moji itaoci! I u tom sluaju sve zavisi od vas samih. U datom sluaju kakvim oima posmatrate svet. Na primer, dva oveka su dola u umu. Jedan je ushien raznovrsnou i lepotom drvea, naslauje se mirisom ume i pevanjem ptica i naputa umu srean i pun snage. A drugi gleda na umu kao na drvenu grau, sirovinu za nametaj i papir i odlazi iz ume sa osecanjem dosade. Ili, recimo, ivei sa enom moemo da vidimo njene pozitivne osobine i da ne obraamo panju na njene mane. U tom sluaju ovek je srean. Ali na istu enu se moe gledati i drugim oima, koncentriui se na mane i patiti zbog toga. ovek je takav kakav je, a opaanja mogu biti razliita. To se odnosi i na one ljude koji ne mogu da nau interesantan posao. Opet sve zavisi od toga kakvim oima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti on je morao da radi kao ista. Sasvim na poetku taj posao je kod njega izazvao negativna oseanja i nezadovoljstvo. Ali poto je shvatio da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadrajem. Evo odlomka iz knjige: "Kroz pola sata ja sam ve znao da treba raditi tako da mi gomila ubreta ne zaprlja karakter zauvek. Poeo sam da istim ne odvod za ubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa ubretom nego svoje bolesti. Nisam istio pod nego svoju sudbinu, nisam odvajao organsko ubre od neorganskog, nego svoje grehe iz due. Sa oduevljenjem sam istio levi bubreg i jasno oseao kako on prosto podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre... Na kraju sam se tako oduevio i zavoleo taj posao da sam poeo ozbiljno da razmiljam da li da on postane moja profesija." Ovaj smeni primer pokazuje da se svaki posao moe ispuniti smislom i sadrinom i da se u njemu moe nai interes. Sve zavisi od oveka.

96

Glava 5 OZDRAVLJENJE POMOU REGRESIONE TERAPIJE

Sve se menja, ali nita ne propada. Ovidije Nita na svetu ne moe da nikne ni iz ega, a kada nikne vraa se u nita. Persije

Glava 5 - Ozdravljenje pomou regresione terapije

REINKARNACIJA - ISTINA ILI IZMILJOTINA?

Zato ovde poteem ovu temu? Da li to ima neki uticaj na zdravije, na sudbinu? Ja mislim da ima, mada je teko govoriti o stvarima koje nisu nauno dokazane. Reinkarnacija je, po definiciji iz Ezoterinog renika, -Zakon Preobraenja, jedan od najveih zakona stvaranja sveta, ijim posredstvom dolazi do usavravanja u njegovom univerzalnom poimanju. Jedno od osnovnih smisaonih znaenja reinkarnacije je odbacivanje smrti u njemom uobiajenom, tradicionalnom, tumaenju. Poto ovek u svom stvarnom obliku predstavlja vieslojnu mnoinu energetskih supstanci, koja se sastoji od nekoliko tela ili principa, smrt fizikog tela, prema reinkarnaciji, nije nita vie nego promena stanja "ciljanog" oveka i njegov prelaz na drugi stepen postojanja u astralne, mentalne, u druge sfere (nivoe) planete. Staroindijska filozofija kae: "Ljudska dua je privuena u nova ovaploenja dok u njoj postoji jaka elja, a dok je elja jaka ona izaziva greke i grehove i dri ovekov besmrtni Duh u ropstvu u njegovoj najnioj, smrtnoj prirodi." Mnogo primera moe se nai u Bibliji o Hristovom poznavanju Zakona Preobraenja i prenoenju tih znanja svojim uenicima. Tako u Jevanelju po Mateju (gl. 17:10-13), gde uenici pitaju Isusa o Ilijinom dolasku pre njega, on im ukazuje na Jovana Krstitelja kao na ovaploenje Ilijino. U poslednje vreme mnogi savremeni naunici pretpostavljaju da reinkarnacija postoji. Izdato je nekoliko knjiga u kojima se navode svedoenja ljudi koji se seaju svojih ranijih ovaploenja. Svi ti sluajevi su u neemu slini. Po pravilu, to su seanja dece od 610 godina, koja su do najsitnijih detalja opisivala prethodni ivot,

99

BORIS ARANOVI - 1ENJE ORGANIZMA

roake, enu, mua, navodili njihova imena. U veini sluajeva te reinkarnacije su bile u granicama jedne zemlje, ali u razliitim gradovima, odnosno mestima. Sve opisane sluajeve su proveravale naune komisije i to vrlo savesno, da bi se iskljuile obmane, i oni su bili dokumentovano potvreni. Jedna od najpoznatijih knjiga iz te oblasti je knjiga J. Stivensona "Dvadeset sluajeva koji pretpostavljaju mogunost reinkarnacije". Ja verujem u ideju reinkarnacije ne samo zato to sam upoznat sa istraivanjima u toj oblasti, ve i, zato to imam svoj sopstveni opit o kome u govoriti detaljnije u daljem izlaganju. A ove teme sam se dotakao zato to, ako ovek ne ivi samo jedan ivot onda, prirodno, informacije o prolim ivotima ostaju u njegovoj podsvesti ili, to je isto, u njegovom biopolju i delu njegovog biopolja, koji se zove karmiko telo. Ta se informacija, po pravilu, ne pokazuje na nivou svesti, pa se zato ovek ne sea svojih prethodnih ivota. Tih nekoliko stotina sluajeva koji su zabeleeni u svetu nastali su kao rezultat spontanog prikazivanja informacija na nivou svesti. Zato su ljudi mogli da se sete epizoda iz svojih prethodnih ivota. Iako se za ostalu veinu oveanstva te informacije ne dovode na nivo svesti, one na ljude utiu na podsvesnom nivou i unose promene u njihove misli, emocije i na kraju u njihovo zdravlje. Ruilaki uticaj na zdravlje moe se javiti u sluaju kada negativna informacija u biopoljima prolih ivota nije odraena u svoje vreme, tj. ovek nije bio bolestan i nije doiveo udarce sudbine. Zato se I sadanjem ivotu ta informacija moe odraziti u obliku bolesti ili "udarca" sudbine. To se drugim recima naziva karmika bolest ili karma.

KARMA
Karnra u irem smislu predstavlja ukupan zbir postupaka koje je svaki ivi stvor izvrio i njihovih posledica, koji odreuju karakter njegovog novog roenja, preobraenja. U uem smislu - uticaj izvrenih dejstava na karakter sadanjeg i budueg ovaploenja.

100

Glava 5 - Ozdravljenje pomou regresione terapije

Smatra se da se, zbog neega, karmike bolesti ne lece i da ovek mora da bude kanjen u sadanjem ivotu za grehe iz prolosti. Ja ne mislim da je tako. Karmike, informacije - to su, takoe, odreene uestanosti, frekfencije, zapisane u elijama podsvesti ili biopolja i one se odatle mogu izvui, kao i bilo koja druga negativna informacija. Ali, naravno, ne lekovima ili drugim ortodoksnim metodama, nego uz pomo energetskih metoda. I ne samo to, nekiput je lake osloboditi se te informacije samim njenim dovoanjem na nivo svesti. 0 tome imam veliko praktino iskustvo, o kome u rei neto detaljnije.

REGRESIONA TERAPIJA
U poslednje vreme je poela da se iri metoda koja se zove regresiona terapija (regres - obrnuto kretanje), koja omoguava da se na nivo svesti dovede informacija iz dubine podsvesti. Ja sam tu metodu poeo da primenjujem jo pre 10 godina, poto sam je prihvatio od jednog od svojih uitelja, poznatog ruskog parapsihologa J. Zujeva. On je to nauio na Tibetu i bio je jedan od prvih koji ju je primenjivao na Zapadu. Metoda se sastoji u tome da se ovek specijalnim nainom dovede u stanje dubokog transa, kada se otvaraju "vratanca" u podsvest, a zatim se, po programu koji zadaje terapeut, izvlai neophodna informacija. To moe biti bilo kakva informacija i ne mora biti iz prethodnog ivota, ve i iz sadanjeg, na primer iz detinjstva, iz odreenog uzrasta, recimo 13 godina ili 25 godina. Informacije mogu biti razliite, pre svega u vidu likova, slika. I tako, ovek vidi sebe kao malog, od 3-4 godine,vkako se igra sa drugovima ili kako leti avionom sa roditeljima. esto isplivavaju dogaaji iz ivota koji su ve davno zaboravljeni. Drugi vid informacija je u obliku oseaja. ovek osea da prisustvuje nekom dogaaju. Na primer, "pogledali" smo u tridesete godine oveka i on osea da je na poslu i da sa kolegama rasmatra probleme sa posh. On ne vidi taj gogaaj, ali nekim estim ulom zna da se ba sad deava taj dogaaj. Trea vrsta informacija

101

BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA

fiziki ili emocionalni oseaji - sreu se rede i obino kod onih koji nisu uspeli dovoljno duboko da utonu u trans. Pri tome, deavaju se emocionalni i fiziki oseaji koji dolaze iz podsvesnih epizoda: ako je ovek imao neke fizike probleme u prolosti ili je bio bolestan, javie se bol tano na onom mestu gde su bili problemi; Tako je vreme imao neprilike u ivotu ili stres, ovek e u vreme regresije emocionalno preivljavati isto to i u prolom ivotu. Regresiona terapija se koristi za ozdravljenje ili poboljavanje sudbine. Smisao je u tome to se negativna informacija izvodi iz podsvesti, ovek se oslobaa nje i ona vie nee uticati na njegovo telo. To se, u izvesnoj meri, moe izjednaiti sa sluajem kada ste dugo nosili u sebi uvredu, koju vam je naneo neki ovek, i zbog toga ste se oseali neugodno. Ali kad ste ga jednom sreli i saoptili mu sve svoje zahteve, osetili ste veliko olakanje i neugodnost je nestala. Tako, i za vreme regresije, negativnosti izlaze napolje i na dui postaje "lake", ili, to je isto, u biopolju. Prilikom regresije u terapeutske svrhe, terapeut mora da koristi "program" koji izvodi samo "negativnosti". Zbog toga se, za vreme takvih regresija, pacijent, po pravilu, osea neprijatno, moe da plae, da oseti nelagodnost u telu. Nekiput, ako je program sloen, potrebno je nekoliko regresija. U nekoliko desetina sluajeva u svojoj praksi samo pomou regresione terapije reeni su problemi zdravlja i sudbine mojih pacijenata. Opisu samo dva, najkarakteristlnija. Obratio mi se mlad ovek od 26 godina, koji je od detinjstva patio od bronhijalne astme i kod koga nikakvo leenje nije dovodilo do poboljanja. Od slinih bolesti od detinjstva ljudi pate, po pravilu, zbog dva razloga: ili je u pitanju nasledstvo ili karma. Poto mu niko od rodbine nije bolovao od astme, pretpostavio sam da mu je ta informacija preneta iz prethodnog ivota i predloio sam mu da primenimo regreslonu terpiju. Za vreme regresije on je bio vojnik na konju u borbi izmeu ruske vojske I osvajaa I ratovao je na strani Rusa. Najednom je osetio kako mu je neprijateljsko koplje probolo grudi i bolna grimasa se pojavila na njegovom licu. Posle nekoliko dana smo ponovili regresiju.

102

Glava 5 - Ozdravljenje pomou regresione terapije

Ovde moram da kaem da se pri ponavljanju regresije javljaju isti dogaaji. Tako je bilo i sa ovim momkom, samo to je bol od koplja bio znatno manji. Za vreme tree regresije on ve skoro upote nije oseao bol. Bile su mu dovoljne tri regresije da se izbavi od astme. Posle vie od dvadeset godina bolovanja! U to je teko poverovati, ali tako je. Drugi sluaj je u vezi sa momentima sudbine. Jednom mukarcu, od otprilike 40 godina, skoro svake godine su se deavali nesreni sluajevi i oni su uvek bili u vezi sa automobilima, autobusima ili vozovima. Samo za poslednjih 10 godina on je imao sedam automobilskih nesrea, tri autobuske, a jedanput je ak doiveo i sudar vozova. On je uvek ostajao u ivotu, iako je posle svake nesree leao u bolnici. Sa tim ovekom sam se sluajno sreo i on mi se nije obratio za pomo, ja sam mu sam predloio da uradimo regresiju. Za vreme regresije, on je sebe video kao vojnika u vreme francuske revolucije, koji je uestvovao u streljanju zarobljenika. I mada je on to radio po nareenju, on je u toku regresije podnosio muke. Oigledno, to isto se deavalo i u prethodnom ivotu. Ubijanje ljudi je veliki greh. Moja je pretpostavka da se taj greh "zapisao" u biopolje i u sadanjem ivotu je taj "program" poeo da radi i dovodi do nesrenih sluajeva. Posle nesrea, ostajao je iv, verovatno, zato to je streljanje vrio po nareenju, a ne po svojoj elji. U to se, najzad, moe verovati ili ne verovati, ali, u svakom skuaju, posle regresije nesree su prestale. Za to sam saznao etiri godine posle naeg susreta. Kako ustanoviti da li je bolest prouzrokovana karmom? Bolesti su obino nasledne, a u tim sluajevima roaci bolesnika nemaju sline bolesti. Karmike bolesti se obino vuku iz detinjstva. Osim toga, bolesti prouzrokovane karmom, prema mojim posmatranjima, nemaju jasno izraene uspone i padove, sve vreme se odravaju na istom nivou. Zavravajui ovu glavu, elim da podvuem da je bolest, bez obzira na njeno poreklo, bila karmika ili ne, mogue leiti odstranjivanjem informacija iz podsvesti ili biopolja. I to se moe uraditi ne samo uz pomo terapeuta, ve i samostalno, o emu e biti reci u jednoj od glava ove knjige. 103

Glava 6 TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA

Coveku je potrebna pohvala, inae on nee postati ono, to je pozvan da bude, - ak ni u sopstvenim oima. Lagerkvist

Glava 6 Tajna uspeha samooidravl

elim jo jednom da podsetim itaoca na glavnu misao: zdravlje nije samo nepostojanje bolesti, to je dobro raspoloenje, nepostojanje umora, pozitivna reakcija na okolinu, radna sposobnost i optimizam, blagonaklonost i udnja za delovanjem. Psihiko stanje utie na fiziologiju tela i obrnuto, fiziki poremeaji naruavaju psihu. To je zatvoreni krug - dua i telo su nerazdvojno povezani. Od stanja naeg fizikog tela zavise i nae mentalne mogunosti, tj. jasno miljenje, sposobnost da se nae pravo reenje, a to znai uspeh u ivotu i materijalnoj sferi. Drugim recima, na uspeh u ivotu u svim oblastima mnogo zavisi od naeg fizikog i psihikog stanja, ili od naeg zdravlja.

KORISNE I TETNE NAVIKE

Zato je veini ljudi ao vremena koje treba utroiti na svoje zdravlje, kada od njega zavisi toliko toga u ivotu? Glavni uzrok je to nas tome nisu uili od detinjstva. Niko nam nije govorio da nae zdravlje zahteva svakodnevnu brigu, isto kao pranje zuba ili pranje ruku pre jela. Kod veine ljudi se nije stvorila ta navika, taj stereotip. A covekovo ponaanje se, u mnogome, zasniva na instinktivnim radnjama ili navikama. Formiranje navika, sa fizioloke take gledanja, predstavlja formiranje trajnih nervnih veza u strukturama mozga, koje se odlikuju povienom spremnou za delovanje. Navike mogu biti tetne (puenje, alkoholizam, narkomanija, navika da se grizu nokti itd) i korisne. Korisnih navika ima mnogo i one su nam potrebne, jer automatizuju radnje i umanjuju stepen svesne panje. Kakve navike karakteriu na odnos prema zdravlju? Zabolela nas je glava - uzeli smo tabletu, zabolela su nas lea na fizikalnu terapiju, porasla nam je temperatura - trimo lekaru, tj. kad se desi neto sa zdravljem - potrebna nam je pomo sa strane.

107

BORIS ARANOVlC - IENJE ORGANIZMA________________

Retko ko pomilja da ovek moe sam mnogo bre i bolje da resi problem koristei rezervne snage svog organizma. Naravno, samo u sluaju ako se problem nije produbio, kada je stvarno potrebna pomo sa strane. ovek mora sam da snosi odgovornost za svoje zdravlje. Zamislite kuu iji se domain ne brine o njoj, ne odrava je, ne obavlja preventivne radove. Posle izvesnog vremena takva kua e biti zaputena i bie neophodne ozbiljne popravke. Isto je i sa organizmom, koji je dom nae due. Ako se ovek ne brine o svom zdravlju, ako ga ne odrava, organizam se brzo troi, stari, javljaju se problemi. Kada govorim o negovanju i brizi, mislim, naravno, na sopstvene snage. Ko bolje od nas poznaje na organizam, ko je osim nas zainteresovan za njegovo dobro funkcionisanje? I zato onaj ko stvarno hoe da izmeni svoj ivot u pozitivnom smeru mora, pre svega, da shvati i prihvati ono to je prethodno napisano. Prvi korak ka istinskom zdravlju je oslobaanje od starih navika i formiranje novih. Neophodna je, pre svega, vrsta i bespogovorna reenost da se deluje u naznaenom pravcu. Dok se takva odluka ne donese, teko je razviti dovoljnu snagu za rad na sebi. Prihvaeno reenje obrazuje u nervnom sistemu neophodan energetski centar, koji e obezbeivati delovanje na realizaciji odluke. U prvo vreme treba se truditi da se stvore uslovi koji e blagotvorno uticati na formiranje i odravanje novih navika: itati literaturu na ovu temu, druiti se sa ljudima koji imaju ista interesovanja. Veoma je vano da se nijednom ne odstupi od postupanja po novim navikama sve dotle dok se one ne uvrste u tolikoj meri da njihovo sluajno naruavanje vie ne predstavlja opasnost. I najzad, u prvo vreme treba stalno vebati, da bi se stvorila navika. Stalno ne znai svakog dana, moe to da bude svakog drugog ili treeg dana, ali stalno. Postojanost i ritam su zaloga uspeha. Detaljnije emo o vebanju govoriti kasnije. Dakle, prvi koraci na putu ka zdravlju i promenama u ivotu su elja, donoenje vrste odluke i formiranje novih navika.

108

____________________ , _____ _ __________ Glava 6 - Tajna uspeha samoozdravljenja

POZITIVNO PSIHOEMOCIONALNO RASPOLOENJE

Postoji jo jedna vana komponenta uspeha. Vebe koje su opisane u ovoj knjizi su jedinstvene, one imaju ogromnu snagu i one su sredstvo koje moe da otkrije ovekove unutranje rezerve za reavanje ivotnih problema. Ali, vebe imaju veliku snagu onda kada poseduju emocionalnu obojenost, tj. kada se rade u^ pozitivnom raspoloenju, sa eljom i radou. Ba to raspoloenje omoguava "otvaranje vratanaca" u podsvest i isti je od "negativnosti". Ali vi moete da pitate: "Pa gde da uzmem takvo raspoloenje, ako sam loe raspoloen, ako oseam slabost u telu?" U tom sluaju, ono se moe lako stvoriti vetaki. Setite se kakav vam je izraz i dranje, kada vam je veoma lepo. Vi tada ne koraate nego prosto letite na prstima. Oi vam sijaju, zrae sreom, to je zarazno za druge. Znai, unutranje stanje radosti je delovalo na materiju, tj. na miie, na razmenu materija. Eksperimentiite. Stanite pred ogledalo i zauzmite pozu srenog oveka, osmehnite se, podignite obrve, ne zaboravite da se ispravite, diite kao srean ovek. Ostanite u toj pozi pet minuta. Zaudiete se: odakle se javilo dobro raspoloenje i, to je najvanije, bez razloga? Delujui na taj nain na miie lica, vi ste proizveli dejstvo na psihoemocionalno stanje. I zato, ako pre poetka vebe niste dobro raspoloeni, napravite to raspoloenje vetaki i odravajte ga za vreme vebanja. Poeljno je da se dobro raspoloenje stvara ujutru, kada je posle sna naa podsvest otvorena. Ako ujutru ustanete loe raspoloeni ili sa ravim mislima, to e lako proi u podsvest i ceo dan e vam biti pokvaren. Zato se trudite da ujutru budete dobro raspoloeni, a ako niste stvorite dobro raspoloenje vetaki. Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje je tajna uspeha, ne samo u ovim vebama, ve i, u svakom poslu. To, ne samo da poveava umne sposobnosti - jasnou miljenja, pamenje itd, ve i, stvara u ovekovom biopolju takve vibracije koje deluju na okruenje i doprinose uspehu u poslu. Time to prenosimo svoju radost na ljude, koji nas okruuju, mi dobijamo prenetu energiju nazad i time udvostruavamo svoju snagu. 109

Glava 7 IENJE POMOU MISLI

Misao je izvor delovanja, i zajedno s tim ona je carica svih nas. Soares Potrebno je daje delovanje oduevljavala misao. Inae je ono beskorisno. Roe Marten de Gar

Glava 7 - ienje pomou misli

MALO O KLASINOM IENJU

Nadam se da italac vie ni malo ne sumnja da je za dobro zdravlje i harmonian ivot neophodno ienje organizma, psihiko i fiziko. Zato emo prei na neposredno ienje organizma. Poto je metoda rada sa psihom, koju predlaem, u direktnoj vezi sa ideomotornim fizikim ienjem organizma i ne moe se objasniti bez znanja o tome, prvo emo govoriti o fizikom telu. Postoji mnotvo raznih metoda za ienje organizma i sve one imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U osnovi, to su metode za ienje debelog creva, jetre, bubrega, limfe." Neu govoriti o nedostacima svake metode, veina ih je, u krajnjem rezultatu, korisna i moe se primenjivati, ali sve one imaju zajedniki nedostatak. Potrudiu se da to objasnim detaljnije. italac ve zna da se, kao proizvod zastojnih procesa u meuelijskoj tenosti tkiva organa, stvaraju otpaci, koji dovode do nastajanja problema u nekom delu tog organa. Uzmimo jednu od poznatih metoda za ienje, na primer ienje jetre. Zagaenje jetre je, po pravilu, povezano sa zastojem ui, stvaranjem kamenja. Da bi se otklonilo to kamenje vri se ienje pomou maslinovog ulja i soka od limuna. I to deluje efikasno, izlazi mnogo kamenja. Efekat ienja se objanjava irenjem unih kanala izmeu jetre i une kese i pojaavanjem kretanja ui, koja izbacuje nakupljeno kamenje. ienje je dobro, i sam sam ga vie puta obavljao. Ali zamislite, dragi itaoe, da se posle ovog ienja ponovo stvara kamenje. Da li je to mogue? Naravno da jeste i, vie od toga, vrlo verovatno dosta brzo. Zastoj ui i kamenje se javljaju kao rezultat postepenog taloenja otpadaka u meuelijskom prostoru jetrena uzrok su, kao to italac ve zna, zastojni procesi u njemu. Znai, da ne bi dolo do ponovnog stvaranja kamenja, treba, prvo ukloniti zastojne procese u tkivu jetre, a zatim odravati to

113

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

normalno stanje specijalnim vebama (o emu u govoriti u daljem izlaganju). Ista je situacija i sa drugim c-ganima. Da bi se sutinski resio problem ienja, neophodno je da se on resi na kljunom nivou, tj. da se uklone zastojni procesi u meuelijskom prostoru organa. Neke metode za ienje debelog creva, jetre, bubrega itd. treba primenjivati kao grube, pripremne, o emu e, ta kode, biti reci.

IDEOMOTORNE PULSACIJE - OSNOVA METODE

Priroda je sama smislila mehanizam za uklanjanje zastojnih procesa u meuelijskom prostoru i elijama, mehanizam oslobaanja od otpadaka. Kao to smo ve rekli, prvo - razni potresi, hodanje, tranje, skakanje; drugo - vibracije elija i tree - sile skupljanja elija, do ega dolazi prilikom skupljanja miia. Sila vibracija elija je prilino mala. Za stvaranje potresa i skupljanja elija potrebno je redovno fiziko kretanje, to malo ko radi. A tome se dodaju naprezanja od psihoemoci-onalnih poremeaja ... Nije nimalo udno to sa vremenom raste broj raznih bolesti. ta se moe preporuiti oveku da bi se izbegli zastojni procesi? Prvo to pada na pamet je bavljenje sportom, tranje, skakanje, razni pokreti, vebe. I to stvarno ne bi bio lo izlaz iz tog stanja da nema nekoliko "ali". Najhitnije je da, ako elimo da doemo do efekta, treba time da se bavimo nekoliko sati na dan, ba onako kako je to radio drevni ovek u borbi za odranje. Za savremenog oveka je to nerealno. Osim toga, postoji i druga strana fizikog optereenja. ak i zdravom oveku sati fizikog optereenja mogu da preopterete srce, da ne govorimo o bolesnim ljudima. I na kraju, postoje ljudi koji jednostavno nemogu da rade fizike vebe. To su invalidi, ljudi koji su oslabili zbog bolesti. I sada je dolo vreme da opiem metodu zbog koje sam napisao ovu knjigu. Meni se posreilo da naem nain za ienje organa na najdubljem - elijskom nivou. Tu metodu mogu da koriste svi

114

Glava 7 - ienje pomou misli

ljudi, bolesni i zdravi (radi preventive), invalidi i slabi. Metoda je prosta, prirodna i efikasna, ne zahteva mnogo vremena, ali zahteva redovno upranjavanje. Kao to se, uostalom, redovno umivamo, peremo zube, a mogli bismo to i da ne radimo, ali bismo se oseali mnogo gore i jo vie bismo skratili duinu svog ivota. Ali, preimo direktno na metodu. Ako vi, dragi ^itaoci, uzmete u ruku visak (pare metala ili kameni, obeen na dugaku nit) za kraj niti i zamislite da se visak izduuje, kroz nekoliko sekundi on e stvarno poeti da se izduuje. A sada zamislite da se on pomera ustranu - visak e izmeniti smer. Uradite drugi eksperiment. Skoncentriite se na kaiprst i zamislite da je u njemu poela da pulsira krv u krvnim sudovima. Kroz nekoliko sekundi prst e se zagrejati, a kroz jo nekoliko sekundi vi ete stvarno jasno osetiti pulsacije. Uradite ovaj eksperimenat sa celim dlanom. Efekat e biti isti, razlika je samo u tome to e pulsacije dlana poeti malo kasnije. Sve to je opisano se zove ideomotorni akt ili kretanje. Tana definicija reci ideomotorni akt je, (gr. idea - ideja, misao, lik i lat. motor - onaj koji dovodi do kretanja), je ispoljavanje nervnih impulsa, koji obezbeuju neko kretanje ili predstavu o tom kretanju. U medicinskoj enciklopediji pie: "Poveanje tonusa ili slabo skupljanje miia, koji uestvuju u ostvarivanju kretanja, koje se javlja kod oveka prilikom zamiljanja tog kretanja". Svi ljudi imaju ideorr. torne reakcije. Osim toga, zamiljanje kretanja je najjai od svih drugih oblika zamiljanja. Jo je akademik 1 Pavlov, dobitnik Nobelove nagrade, pisao: "Davno je primeeno i nauno dokazano: kad mislite o odreenom kretanju " vi ete ga nevoljno, ne primeujui, izazvati". Prilikom zamiljanja kretanja, javljaju se, ne samo miinopokretne reakcije nego, i vegetativno-vaskulame, ubrzanje pulsa, disanja. One su analogne onima koje se javljaju pri stvarnom kretanju, mada su manjeg intenziteta. I ba su te ideomotorne reakcije uzete za osnovu metode. Mislim da se italac dosetio da je na krajnji cilj - stvoriti odreena kretanja unutra, u tkivima unutranjih organa i delova tela, da bi se uklonile zastojne 115

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

pojave. A pri tome uraditi to tako da se ne potroi ogromna energija i vreme, drugim recima da proizvedemo rad sa najmanje naprezanja. Zamislite da hoete da poboljate cirkulaciju tenosti i krvi u koi gornjeg dela lea. Da biste to postigli vi trite, skaete, radite razne fizike pokrete i na kraju postiete to ste hteli. Ako uradite masau te oblasti, dobiete jo bolje efekte i za kratko vreme. Fizikim vebama, hodanjem i tranjem, mi moemo da pojaamo cirkulaciju krvi i meuelijske tenosti u telu, moemo i masaom, ali ne moemo da delujemo direktno na unutranje organe. Istina, postoji laka masaa organa za varenje prilikom disanja pokretima dijafragme, ali to oigledno nije dovoljno. I ba tu koristimo ideomotornu reakciju, pojaanu dopunskim metodama.

SNAGA PULSACIJA
Poznato je da ovek, pomou popreno-prugastih miia, odrava odreeni poloaj, izvodi pomeranje pojedinih delova tela, drugim recima moe njima svesno da upravlja. Drugi miii, glatki, obavijaju unutranje organe. Smatra se da u normalnom stanju ovek ne moe njima svesno da upravlja. Ipak, ako se koriste ideomotorne reakcije to je mogue. italac e se kasnije uveriti u to, kada pone da koristi prikazanu metodu. I sad, koji tip ideomotornih kretanja izabrati da bi se izvrilo najjae dejstvo na unutranjost organizma? Pa naravno, ritmike pulsacije. Setite se, kada treba pomeriti s mesta neki teak predmet, njega prvo zaljuljaju. Pomou ritmikog ljuljanja se izvlai auto koji se zaglavio u blatu, pokreu se Ijuljake i obavljaju mnogi drugi poslovi za koje je potrebna znatna snaga. Ljuljanje je jedna vrsta pulsacija. Osim toga, pulsacije su najprirodnije za organizam. Svaki organ, svaka elija u telu ima svoje ritmike pulsacije. Jo su drevni mudraci Indije i Tibeta tvrdili da je u osnovi svih oblika ivota pulsacija. Svaki proces u prirodi, meu njima i aktivnost ovekovih organa i ljudskog organizma u celini, ima faze uspona i

116

---------------------------------- ___________________________ Glava 7 - ienje pomou misli

padova. Sve ^se u prirodi potinjava ritmovima, oscilatornim procesima. Poto smo izabrali tip ideomotornih vibracija moramo da ih pojaamo. Da bismo shvatili kako se to radi, malo odstupanje. Stvaranje ideomotornih vibracija je, na kraju krajeva, rad misli. Postoje tri glavna naina da se maksimalno pojaaju misli: koncentracija, vizualizacija, emocionalno bojenje. to se vie koncentriemo ! na predmet delovanja, to ga jasnije predstavljamo i to vie emocija unosimo u to, delovanje je jae. Naprimer, da probamo da stvorimo vibracije u jetri. Za to treba da je zamislimo na mestu na kome se nalazi, a zatim da se koncentriemo na nju, tj. da ispunimo prva dva uslova. italac koji se upoznao sa prvim delom knjige zna malo o radu jetre i gde se ona nalazi. Koncentracija nije kod svih ljudi ista, ali obino nije ba dobra. Sposobnost koncentracije se moe poveati vitaminima. Ipak je mnogo lake koncentrisati se na pulsirajuca kretanja, jer za to postoji pomono sredstvo - ritam muzike, koji mnogo olakava koncentraciju. Doi emo do ritma muzike, a za sada emo pokuati bez toga. Dakle, zamislimo da jetra pulsira. To radimo na isti nain kao to smo radili sa prstom ili sa viskom. Zamiljamo kako se jetra skuplja i iri u pravcu "lea-stomak". Mogu se izabrati i drugi pravci: "gore-dole" ili "desno-levo". Samo jasno zamiljanje pulsacija i nita vie. Ritam pulsacija se moe zadati po elji (brzo ili polako), na primer: pola sekunde skupljanje, pola sekunde irenje ili: jedna sekunda skupljanje, jedna sekunda irenje. Posle otprilike 30 sekundi -1 minuta ete primetiti da je jetra poela po malo da se pokree. Ima ljudi koji ne oseaju odmah pulsacije. To nije razlog za alost. Zakon ideomotornih kretanja je isti za sve. To to se ne oseaju pulsacije ne znai da ih nema. One su, jednostavno, u poetku slabije, jer ne postoji utreniranost. Najvanije^ je da se odmah ne donose zakljuci o svojim sposobnostima. im ovek pone da sumn,d i da se razoara u sebe, on se blokira na podsvesnom nivou. Onaj ko ne osea fizike pulsacije, ili ih osea

117

BORIS ARANOVI > IENJE ORGANIZMA

vrlo slabo, mora da zna da e do toga doi u toku vremena, naroito kada pone da koristi muziku.. Postoji i druga krajnost, ljudi oseaju pulsacije veoma jako, tako da poinje da se kree koa na stomaku. Neke ljude to plai, ali elim odmah da umirim takve ekstrasposobne - to uopte nije opasno. Jednostavno e ienje (u datom sluaju jetre) poeti mnogo bre, pa e, zbog toga, i reakcija nastupiti bre (o reakcijama je ve bilo reci), ako je, naravno, jetra dovoljno zagaena. Ali, idemo dalje.

RITAM MUZIKE - DRUGA POKRETAKA SNAGA METODE

Dakle, ideomotorne reakcije su osnova metode. Na je zadatak da mislima pokrenemo taj motor kretanja to je mogue jae. Ritam muzike izlazi na kraj sa tim problemom, ne moe biti bolje. Setite se, kada ste sluali ritmiku muziku noge su same poele da se kreu po taktu, bez vae svesne namere. To je bilo ideomotorno kretanje svoje vrste i njega niste pokrenuli vi nego muzika. Da rasmotrimo prvo na sluaj. Kada se koncentriemo na organ i dajemo mu zadatak da pulsira i u isto vreme se uje ritmika muzika, naa se svest nehotice potinjava tom ritmu, ulazei u rezonancu sa njim. Rezonanca to je slaganje uestanosti, pri emu dolazi do poveanja amplitude signala, u ovom sluaju misli. Prirodno, pri tome e pulsacije organa biti jae onoliko koliko su jae ideomotorne reakcije. Da bi bilo jasnije, zamislimo da je naa misao neka sila koja polako zaljuljava Ijuljaku (organ). Ali, dodata je jo jedna sila (muzika) koja deluje u istom smeru i Ijuljaka je poela jae da se ljulja. A muzika ne samo to ulazi u rezonacu s milju, ona ima jo jednu osobinu - stvara psiho-emocionalnu obojenost rada sa organom, to mnogo pojaava efekat dejstva. Ni za koga nije tajna da motivacija, elja, ine da je posao interesantniji i produktivniji. To je vano u svakom poslu, a naroito u individualnom. Na alost, malo je ljudi naviklo da rade sami sa sobom i da bi se stvorila takva navika vebe treba da

118

________________________________ _________________ Glava 7 - ienje pomou misli

budu interesantne, zanimljive. Bavljenje tranjem, plivanjem ili drugim oblicima sporta e biti korisno samo ako se to radi sa zadovoljstvom, sa pozitivnim emocionalnim raspoloenjem. Ima ljudi koji to ne shvataju i pokuavaju, na primer, da tre i pri tome nita ne oseaju, neki put se prosto teraju da tre. Verujte, od toga nee biti nikakve koristi, ak moe biti tete. U svom radu sa uenicima ja posebno obraam panju na emocionalnu obojenost metode ili vebi kojima ih uim. Jer je veoma velika razlika izmeu prostog mehanikog obavljanja vebi i onog emocionalno obojenog. U opisanoj metodi muzika igra dvostruku ulogu, ritam pojaava misli i pored toga stvara psihoemocionalno raspoloenje, tj. rad postaje interesantan, to na kraju dovodi, takoe, do pojaavanja misli. Muzika mora da bude ritmina i u isto vreme prijatna za sluanje. Nikako oslabljena, naprotiv pojaana. Vrlo je poeljno da budu bubnjevi. to vie ritma to bolje. Najzad, nije naodmet imati posebnu muziku za svaki organ. Ritam treba odabrati intuitivno, onaj koji najvie odgovara. I konano, muzika mora biti bez reci, reci mogu da odvlae panjv. Moja ena Ivona i ja smo, kada smo se pripremali za prvi kurs ove metode, prili tom problemu vrlo ozbiljno i odluili smo da stvorimo svoju muziku, najbliu metodi. Bili smo kod mnogo kompozitora pre nego to smo sreli y. Tireina. On je odmah shvatio nau zamisao. Rezultat zajednikog tromesenog rada je ritmika muzika koja je u potpunosti opravdala naa oekivanja. Grube vibracije debelog creva i lirski ritmovi titne lezde, muziki efekti peska koji izlazi iz bubrega i vode u tankom crevu na najbolji nain ostvaruju vezu misli i unutranjih organa. Najbolja pohvala je bio aplauz 30 uesnika prvog kursa u tokholmu, posle prve odsvirane melodije. Zato, jo jednom, elim da podvuem vanost dobrog izbora muzikih ritmova.

119

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

DELOVANJE METODA IDEOMOTORNOG IENJA NA ORGANIZAM

Na kakav nain se obavlja ienje organizma? Setite se, kada ste inali ir ili kad van se zagnojila zanoktica, u poetku je bolelo, a onda, posle nekoliko dana, pre nego to e doi do isticanja gnoja, oseali ste pulsacije na obolelom mestu. Covek koji je to doiveo zna: ako su nastupile pulsacije uskoro e izai gnoj i doi e do ozdravljenja. Tako organizam aktivira svoje snage da bi, konano, potjedio infekciju. Gnoj, koji je izaao, je rezultat uspene borbe leukocita sa infekcijom. Koristei ideomotomu metodu, mi sami stvaramo pulsacije da bismo pomogli organizmu da se oslobodi "neistoe". Dakle, skoncentrisali smo se na neki organ, ukljuili smo ritmiku muziku, poeli da stvaramo pulsacije u mislima i posle nekog vremena poeli stvarno da oseamo pulsacije. To znai da se meuelijska tenost aktivira i metaboliti, koji su zastali, poinju da se pomeraju. Istovremeno se aktiviraju bezbrojni kapilari, koji proimaju taj organ, i njihov venski deo poinje da isisava i odnosi metabolite. Delovi meuelijskog prostora, osloboeni od otpadaka, dovode do poboljanja dotoka hranljivih materija i kiseonika u elije, tj. poboljava se ishrana elija. Sada emo prei na bioenergetsku stranu metode. Misao je energija. Stvoriti zamiljene vibracije znai stvoriti energetske vibracije. Ako se skoncentriemo na organ, dolazimo u energetski kontakt sa njegovom oblogom biopolja i, stvarajui u mislima vibracije tog organa, mi, ustvari, teramo njegovu biooblogu da vibrira.

120

Glava 7 - Cikenje pomou misli

Slika 19. Vibracije obloge biopolja i elija miia eluca izazvane mislima

Na si. 19 ovek koji u mislima stvara vibracije eluca Izaziva vibracije njegove bloobloge, a preko nje miinih elija eluca. Podseam itaoca da obloga biopolja odraava informaciju o fizikom stanju organa I ulazi u Informacionu vezu sa drugim organima I mozgom. I tako, stvarajui vibracije u oblozi biopolja, ml, ustvari, ponitavamo uestanost zastojnlh III bolesnih procesa u organima. Da bi bilo jasnije, vratimo se na si. 12a na kojoj je prikazan zdrav organ i pored njega uestanost njegovog biopolja, a na Sl.l2a Jt prikazan organ sa zastojnim procesom I njegove uestanost. Kao to se vidi na si. 12b vibracija organa sa zastojnim procesom jt sniena u zoni zastoja. Kada se vibracije stvore mislima dolazi do

11 2

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

izravnavanja uestanosti u celoj oblozi biopolja - potiskivanje niskih vibracija u toj zoni. Ljudi koji se bav<* bioenergetskom terapijom zastojne procese oseaju rukama kao hladnou, a posle rada sa pulsacijama primeuju promene - ujednaavanje temperature celog organa. Muzika je, takoe, vrsta vibracija, koja pojaava energiju misli i pomae da se obloga biopolja jae zaljulja, a preko nje i sam organ. Moda je neiskusnom itaocu teko da razume da se pomou bioenergije moe zaljuljati ili izazvati kretanje fizikog tela. Neka se takav italac seti kako ljudi, koji na pozornici prikazuju hipnozu i sline stvari, privlae sebi preplaenog medijuma ne dotiui ga rukama. Nije teko postii taj efekat, treba samo uspostaviti kontakt sa oblogom covekovog biopolja i privui je sebi, a za njom e poi i fiziko telo. U produetku razgovora o delovanju ideomotornog ienja organizma vratiemo se ponovo na fiziko telo. Ideomotorne pulsacije obavljaju jo jedan vrlo vaan posao - one neposredno smanjuju unutranja naprezanja organa i delimino i celog tela. Isto kao to masaa smanjuje napetost u miiima na povrini tela - ideomotorna masaa smanjuje napetost u miiima i tkivima unutranjih organa. Specijalni aparat Brain Storm, koji registruje ukupnu unutranju napetost miia u oveku i prikazuje to u brojevima, lako moe da pokae efekat umanjenja napetosti celog tela. Po pravilu, ljudi koji su mirni i uravnoreeni imaju napetost 40. Ljudi koji su nespokojni, uzbueni, potinjeni - oko 60.1 kada zatraimo od tih ljudi da se opuste u vreme merenja, to se, esto, ne dogaa, a ako se i dogodi, naprezanje se smanjuje za 1-2 jedinice. Onda, uimo oveka da stvori pulsacije u nekom delu tela i zatim odmah merimo napetost. Po pravilu, kada ostvaruje ideomotorne pulsacije ovek moe da smanji napetost za 20-30 jedinica. To je mogue zahvaljujui tome to se, kad se ostvaruju ideomotorne pulsacije, ovek automatski nalazi u meditativnom stanju. I to u aktivnoj dinamikoj meditaciji.

122

Glava7- ienje pomou misli

Meditacija (od latinskog med/tat/o - razmiljanje) - to je umno delovanje iji je cilj dovoenje ovekove psihe u stanje produbljenosti i usredsreenosti; to se manifestuje telesnim slabljenjem, nepostojanjem emocionalnih pojava, oslobaanjem od spoljnih objekata. Nadam se da je italac uo za korisnost meditacije u smanjenju napetosti i uvrenju zdravlja. Dakle, kao rezultat ideomotornih pulsacija dogaa se sledee: o oslobaanje meuelijskog prostora od otpadaka; *=> aktiviranje kapilara i poboljanje ishrane elija; & bolja prohodnost elija imunolokog sistema - leukocita - do mesta infekcije; o aktiviranje kretanja elektrona i jona, a preko toga i poboljanje proticanja reakcija oksidacije i obnavljanja; o brisanje negativnih informacija iz obloga biopolja organa; *=> sniavanje napetosti organa i delimono celog tela; o automatski ulaz u meditativno stanje. Mislim da ovek moe da dobije mnogo u zamenu za utroeno vreme, ako bi radio sa ovom metodom. Uostalom, o vremenu, koje je potrebno za ovaj rad e biti reci prilikom prikazivanja konkretnih ienja.

PRITISKANJE STOMAKA - DIVNA DOPUNA METODE

Dok sam radio na ideomotornom ienju organizma, imao sam sreu da se upoznam sa interesantnom metodom moskovskog profesora A. Ogulova koja se zove "Visceralna terapija" (od viscera - unutranjost, tj. unutranja, ona koja se odnosi na unutranje organe). Sutina metode je pritiskanje stomaka rukama da bi se otklonili zastojni procesi u organima eludanocrevnog trakta. Ideja, koja je u osnovi metode, je sledea: veina bolesti je povezana sa zastojnim procesima u organima eludano-crevnog trakta, a rad drugih organa zavisi od funkcionisanja c.gana koji su smeteni u stomaku. Naprimer, mozak i oi veoma mnogo zavise od rada jetre, funkcionisanje

123

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

debelog creva utie na nos i grlo, ak je i kima povezana sa stanjem organa koji se nalaze u stomaku. Ova terapija, koja uklanja zastojne procese i zapaljive procese u organima stomaka, leci mnotvo bolesti, meu njima i bolesti nervnog sistema, zglobova, koe. Metoda je postala popularna u medicinskim krugovima. Specijalisti Medicinske akademije u Moskvi su prihvatili ovu metodu, pa ak i neurohirurzi sada lece "kroz stomak" bolesnike koje bi ranije obavezno operisali. Meni je visceralna terapija vrlo bliska, poto se u njoj, kao aktivni uzrok bolesti, posmatra poremeaj krvotoka i zastojni procesi. Metoda je prosta i pristupana. Na poetku bolesti, kada se tek javljaju prvi simptomi, treba rukama pritisnuti bolesni organ dok ne nestanu bolovi. Zatim se ugao pritiska menja i postupak se ponavlja. Na taj nain se dolazi do toga da organ ne boli. Zahvaljujui tako jednostavnom postupku, rad organa se bitno poboljava i u potpunosti se obnavlja. Poto sam se upoznao sa ovom terapijom i poto sam se uverio u njenu efikasnost, odluio sam da njome dopunim svoju metodu. Stvar je u tome to pomou ideomotornih impulsa prolazimo do najdubljeg tkiva - elija, meuelijske tenosti, kapilara i aktiviramo ih. Na velike krvne sudove, kao to su vene, venole, arterije, arteriole, ti impulsi slabije deluju. Ovde e mehaniko delovanje biti efikasnije. I u tom sluaju, metoda visceralne terapije odlino odgovara. Ja sam je samo malo izmenio, kao dodatak ideomotornim vibracijama. To se radi na sledei nain. Sedei, leei ili stojei pritiskamo svaki deo stomaka, koristei za to etiri ispruena prsta ili pesnicu. Moe se jednom rukom pritiskati, a drugom pomagati (si. 20). Uzmimo, na primer, oblast eluca. Poinjemo da pritiskamo to moemo dublje. Ako se javi bol, drimo ruku dok bol ne nestane. Ako nema bola, kad doemo do maksimalne dubine, vrimo vibrirajue pokrete, kao da pokuavamo da prodremo dublje. Zatim, pomeramo ruke blie jetri i sve ponavljamo. Na taj nain prelazimo ceo stomak. Svaki pritisak sa vibracijama treba da traje oko 30 sekundi. Za ceo stomak trebae oko 5 minuta.

124

Glava 7 - ienje pomou misli

Slika 20. Pritiskanje stomaka - jedna ruka pritiska, druga pomae

Pomou ovog postupka mi, prvo, radimo neku vrstu duboke masae unutranjih organa. Ona poboljavanja snabdevanje krvlju, smanjuje zastojne procese, naroito u velikim krvnim sudovima. Drugo, to je dobra priprema pre ideomotornog ienja. Pravilnije bi bilo rei, to je ve poetak ienja, ali samo povrinskih slojeva. Bol znai da je zastojni proces otiao dosta duboko i da pri pritisku nastaje gr. Dalje pritiskanje dovodi do ukljuivanja veeg broja krvnih sudova i bol iezava. Preporuujem da se ova terapija radi ne samo u toku programa ienja, nego svakog dana, naroito ujutru - ne moe se zamisliti bolja gimnastika za unutranje organe.

125

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

DIJAGNOSTIKI ZNAAJ METODE

Pomou metode ideomotornih pulsacija ovek moe da sudi o stanju organa na poetku njegovog ienja i na kraju. Po pravilu, u jae zagaenim organima kada se radi sa ideomotornim pulsacijama, osea se teina, slab bol. Ponekad je, kod veoma zagaenog organa, teko fiziki osetiti njegove pulsacije. I naravno, to je vea zagaenost vie se osea teina, bol. I obrnuto, kada zagaenost nije jaka, oseaju se dosta jasne vibracije i nema neprijatnosti. Takve jasne vibracije se oseaju i kada se zavri ienje zagaenih organa. Prilikom pritiskanja rukom, slika je ista: jako zagaeni organi se oglaavaju bolom. Kod dugotrajnog zagaenja ili hroninih problema, mogu se javiti reakcije pri primeni ove metode. Te su reakcije prirodne i ne treba ih se bojati. Jer mi aktiviramo unutranje rezerve organizma, a dalje e on sam odraditi ta treba. Naprimer, moe se javiti malo poviena temperatura. To govori da je organizmu potrebno da podigne temperaturu da bi aktivirao imunoloke elije. Ili poinje da se isti koa. To znai da je u krv ula velika koliina metabolita i da sistem za ienje ne uspeva da ih izbaci deo izlazi kroz kou. Zbog toga se na koi moe javiti osip. Ne treba se uzbuivati - sve e proi brzo, za 2-3 dana ili malo vie. Moe da se promeni boja mokrae. Ako postane tamnija, to je, po pravilu, povezano sa ienjem jetre. Zamuenost mokrae ukazuje na ienje bubrega: kamenje se prvo drobi, a zatim izlazi u obliku peska. To je dokaz da se sve dogaa prirodno. Ustvari, organizam radi sam, mi mu samo pomaemo, a organizam sam zna ta je najbolje. Uostalom, metoda je potpuno bezopasna za organizam i ne izaziva nikakve uzgredne pojave. Ipak, u praksi se, obino, dogaa da se organizam oslobaa bolesti bez zaotravanja: stoje ozbiljniji problem, to je reakcija jaa. Reakciju ne treba prihvatati negativno, ba obrnuto, treba biti zahvalan organizmu to se

126

Glava 7 - ienje pomou misli

odaziva na vau brigu. U tom sluaju reakcija prolazi brzo, od 1-3 dana. Ako se ovek uzbuuje i uznemirava, zbog zaotravanja bolesti, reakcija se produava. Na primer, posekli ste prst. Ako se zbog toga naljutite na sebe, rana dugo nee zarasti. A ako pomislite: sad e organizam sabrati svu svoju snagu da to izlei, rana e zarasti vrlo brzo. Teko je nabrojati sve mogue reakcije, one su individualne, ali ja elim da se posebno zadrim na psihikim reakcijama. Poto svaki problem, koji se javlja u telu, ima psihiki uzrok, nisu iskljuene ni psihike reakcije. Naprimer, ovek je dugo ljut na nekoga i ta negativna emocija vri uticaj na jetru i izaziva jake zastojne procese. U procesu ienja jetre, ta ljutnja moe ponovo da pree iz podsvesti u svest, pre nego to sasvim nestane. To moe da traje jedan ili dva dana. Prilikom ienja drugih organa, mogu se javljati druge negativne emocije. To je pozitivna stvar, jer ono to je u dubini podsvesti izlazi na nivo svesti i ovek se ne oslobaa samo zagaenosti jetre nego i podsvesti. Mogue je i da se reakcija ne javi, ili da bude toliko slaba i neprimetna da je ovek i ne oseti. To se, po pravilu, dogaa kada organizam nije jako zagaen. Ovim u zavriti opisivanje metode. Nadam se da je italac shvatio da je namena metode otklanjanje zastojnih procesa u unutranjosti organizma koji se, kada se aktiviraju, sami iste.

127

Glava 8 IENJE POJEDINIH ORGANA

Da bi se dolo do cilja, pre svega treba ii. Balzak Ne odvajaj misli od dela... Proitao si - dobro, ali glavno je radi... P. K. Ivanov

Glava 8 - ienje pojedinih organa

PRIPREMA ZA IENJE
Prelazai na ienje^ pojedinih organa, elim da kaem nekoliko reci kao uputstvo. ienje organa ili sistema ima dve etape: grubo ienje, uz korienje poznatih naina, i ienje pomou ideomotornih pulsacija. Oba ienja se mogu obavljati istovremeno, a moe se prvo obaviti grubo ienje, na primer 12 nedelje, a zatim se prelazi na ideomotorno. Pre nego to pristupite ienju, morate se psihiki pripremiti i doneti vrstu odluku da proces ienja obavite od poetka do kraja. To je veoma vano, zato to ljudi, uglavnom, nemaju naviku da rade sami sa sobom. Kod njih se ta navika nije uvrstila u podsvesti, a "programi" podsvesti su, kao to je poznato, veoma jaki. Da bi se savladao ovaj stereotip i stvorila navika neophodno je izvesno vreme. I ovde e snaga volje odigrati vanu ulogu. Dakle, raspoloenje je neophodno. Poto se donese odluka, mora se konkretno planirati u koliko sati e se raditi: ujutru, danju ili uvee. Osim toga, neophodno je da se planira nedelju dana unapred. Ako se to ne uradi, postoji opasnost da se prekine. Kontraindikacije za ienje organizam su: akutne infektivne bolesti, sve vrste raka, psihike bolesti, trudnoa, veliki kamenovi u ui ili bubrezima.

IENJE DEBELOG CREVA

Ulogu debelog creva u organizmu je teko proceniti. Debelo crevo, koje ne radi dobro, alje u krv ogromnu koliinu toksina, preoptereuje njima druge organe, prvenstveno jetru. Ontoloke bolesti, problemi sa koom, nosem, grlom, alergije, bolesti sistema, bolesti krvi i mnoge druge imaju zaetak u debelom crevu. Hronini umor, loe raspoloenje, razdraljivost, esto su povezani sa problemima u debelom crevu.

131

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Veina ljudi ne shvata u potpunosti koliko je vano da debelo crevo dobro radi. Zbog toga ima toliko probleme sa hemoroidima, zatvorom. Mnogi ne znaju da esti nazebi i hronina kijavica nastaju zbog zagaenja debelog creva, zbog unitavanja njegove mikroflore. Kada bi znali, oni bi oistili debelo crevo, umesto to gutaju tablete i stavljaju kapi u nos. Poto znamo koliko je debelo crevo vano, pozabaviemo se njime malo detaljnije. Debelo crevo je zavrni deo sistema za varenje i dodiruje ili se nalazi u neposrednoj blizini svih unutranjih organa. Uslovno se debelo crevo moe podeliti na etiri dela (si. 21). Prvi deo je uzlazno crevo; drugi deo popreno crevo; trei deo - silazno crevo; etvrti deo - zadnje crevo.

Slika 21. Debelo crevo 1 - uzlazno; 2 popreno; 3 - silazno; 4 - zadnje (rektum)

132

______________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa

Osnovne funkcije debelog creva su resorpcija (usisava se 95% vode, glukoze, vitamina) i ekstrakcija (izbacivanje izmeta). U sluaju pomeane ishrane, ovek ne koristi oko 10% unete hrane. Nepreraeni ostaci hrane i bakterije, slepljene pomou sluzi soka debelog creva, stvaraju izmet. Kada se poslednji deo - zadnje crevo - dovoljno napuni, javlja se nagon za defekacijom i crevo se prazni. Hrana se u debelom crevu zadrava, po pravilu, 12-16 sati, zadravanje vee od 24 sata smatra se zatvorom. Crevna mikroflora ili korisne bakterije imaju ogroman znaaj za debelo crevo i ceo organizam. U debelom crevu se, uz uee tih bakterija, stvara niz vanih vitamina, naroito iz grupe B, koji podravaju imunitet i obezbeuju zatitu od raka. Pored toga, mikroflora formira i niz fermenata, hormona, utie na endokrini sistem i nervni sistem. Celuloza, koja se nalazi u hrani, dolazi do debelog creva u neizmenjenom obliku, jer sokovi za varenje nemaju fermente koji mogu da je razlazu. Pod uticajem bakterija, ona se razlae i sadraj biljnih elija postaje dostupan za varenje i usisavanje. Celuloza je veoma vana za peristaltiku, mehanike kontrakcije creva, koje omoguavaju izbacivanje crevnog sadraja. Da bi se odralo delovanje bakterija, veoma je vano da se sauva slabo kisela sredina. Osim navedenih osobina, mikroflora ima ogroman energetski potencijal. italac ve zna da oko svakog organa ili elije postoji etarsko telo ili biopolje. Biopolje svake korisne bakterije je vrlo jako i one zajedno stvaraju zraenje koje se prenosi na vodu i elektrolite, koji zatim, poto su usisani u debelom crevu, raznose krvotokom energiju do svih elija tela. Mnogi su, verovatno, uli da se uesnici u istonjakim dvobojima pre poetka borbe koncentriu na oblast ispod pupka, koja se zove "hora", punei se na taj nain energijom koja se nalazi tamo. A ta energija nije nita drugo nego mikroflora debelog creva. Mikroorganizmi, koji ive u debelom crevu, isputaju toplotu u okolinu i na taj i.ain zagrevaju unutranje organe. Ljudi, kojima je esto hladno, treba da obrate panju na debelo crevo.

133

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

I poslednja funkcija debelog creva, malo poznata itaocima, je stimulativna funkcija. Svaki deo debelog r^eva ima svoje refleksogene zone, koje su prikazane na si. 22. Te zone su refleksnim putem povezane sa odgovarajuim organima i prilikom prolaza kae od hrane kroz debelo crevo dolazi do stimulacije refleksogenih zona i preko njih do stimulacije organa.

Slika 22. Refleksogene zone debelog creva 1 - uni mehur; 2 - srce; 3 - plua; 4 - eludac; 5 - slezina; 6 - pankreas; 7 - nadbubrene lezde; 8 - bubrezi; 9 - jajnici; 10 - mpkrana beika; 11 - prostata; 12 - polni organi; 13 - timus; 14 - titna lezda; 15 - jetra

134

Glava 8 - ienje pojedinih organa

PROBLEMI SA DEBELIM CREVOM

Svi uzroci zagaenja organizma se odnose na debelo crevo. Razmotrimo malo detaljnije uzroke tog problema. Poznato je da hrana, na svom putu do debelog creva, mora da proe kroz eludac, dvanaestopalano crevo i tanko crevo, da u njima bude preraena i natopljena tenostima iz jetre, ui i pankreasa. Svaki problem u bilo kom od ovih organa trenutno se odraava i na debelo crevo. Na primer, u ne uestvuje samo u varenju masti, nego i stimulie peristaltiku debelog creva. Zbog zastojnih procesa, u unoj kesi lui se manje ui. Zbog smanjenja peristaltike debelog creva, dolazi do zatvora, tj. ostaci hrane e se zadravati u debelom crevu. Nepotpuno varenje masti, uzrokuje, takoe, da nesvarene masti dospevaju u debelo crevo i menjaju kiselo-baznu ravnoteu, a to negativno utie na delovanje mikroflore. Odravanje konstantnih vrednosti PH u svin delovima eludano-crevnog trakta ima ogroman znaaj za varenje uopte i posebno za debelo crevo. Tako e manjak kiseline u elucu usloviti nedovoljnu obradu grudvica hrane, to e uticati na dalji proces varenja u drugim delovima eludano-crevnog trakta. I rezultat je, stvaranje bazne sredine u debelom crevu umesto slabo kisele. Poznato je da slabo kisela sredina najbolje odgovara bakterijama i da, osim toga, takva sredina pomae peristalticko kretanje debelog creva, koje je neophodno za izbacivanje izmeta. Ako je sredina bazna, peristaltika se osetno smanjuje, a to oteava izbacivanje izmeta i dovodi do zastojnog procesa u debelom crevu. Zatvor, zastojni procesi - to je truljenje i tada se u krv usisavaju toksine materije. Osim toga, zbog slabe kiselosti, u elucu se ne unitavaju svi mikrobi truljenja i oni stiu do debelog creva. Viak kiseline u elucu dovodi do spazml sluzavih obloga du celog eludano-crevnog trakta i do poveanja kiselosti u debelom crevu. Poviena kiselost u debelom crevu izaziva pojaanje perlstaltlkih kretanja. Rezultat su esti i oblini prollvl,

135

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

koji dovode do dehidratacije organizma. esti prolivi ogoliuju, takoe, sluzavu oblogu debelog creva, dovode do hemijskih opekotina i spazmi. Ponovljene spazme mogu u toku vremena postati uzrok zatvora sa svim posledicama koje iz njega proistiu. Na taj nain problemi sa debelim crevom esto poinju zbog eluca, ili tanije zbog njegove kiselosti. Osnovni uzrok problema je naruavanje delovanja korisnih bakterija, a PH sredine veoma jako utiu na njih. Nepravilna ishrana (prvenstveno kuvana i bogata krobom, bez minerala i vitamina), a naroito nedostatak celuloze, takoe, tetno deluju na mikrofloru. Poremeaj funkcionisanja miktoflore izaziva zastojne procese u debelom crevu, zbog kojih se u depovima (divertikulama) skuplja masa izmeta. Kada se iz ove mase izbaci voda, ona se pretvara u kamenje i ono godinama lei u crevu i stalno alje toksine u organizam. Dugotrajni kontakt sa ovim kamenjem dovodi do zapaljenja zidova debelog creva i razvija se kolitis. Rezultat prevelikog pritiska izmeta na krvne sudove je zastoj krvi i to dovodi do stvaranja hemoroida. Preveliko naprezanje zadnjeg creva, prilikom defekacije, dovodi do prskotina mara. Kamenje i zastojni procesi istanjuju zidove debelog creva, te se mogu pojaviti otvori kroz koje toksini prelaze na druge organe. Postoji bolest koe, koju prate veliki plikovi, koja traje godinama i nikakvi lekovi ne pomau. Tu bolest moe da izlei samo ienje i uspostavljanje normalnih funkcija debelog creva. Kamenje od izmeta, koje je napunilo debelo crevo, blokira neke refleksogene zone i naruava stimulativnu ulogu creva. Naprimer, kamenje u zoni jajnika moe da utie na njih i izazove zapaljive procese. I najzad, problemi sa mikroflorom (zato to ona stvara vane vitamine grupe B) jako deluju na imunitet i dovode do raznih ozbiljnih bolesti, pa i do raka. Epidemije gripa, koje su u poslednje vreme uestale, takoe, svedoe o naruenom imunitetu stanovnitva, pa, prema tome, i do poremeaja funkcionisanja mikroflore. Kao to vidite, dragi itaoe, ima se za ta boriti! Simptomi poremeenog rada debelog creva su: => zatvor, zadah iz usta, zadah tela;

136

Glava 8 - ienje pojedinih organa

razni problemi sa koom, hronina kijavica, problemi sa zubima; o papilomi pod pazuhom i na vratu ukazuju na postojanje polipa u debelom crevu; poto polipi nestanu, oni 1 otpadaju sami od sebe; o crne naslage na zubima svedoe o postojanju plesni u debelom crevu; o stalno nakupljanje sluzi u grlu i nosu, kaalj; o hemoroidi; o este prehlade; *=> nakupljanje gasova; o est umor.

POSTUPAK IENJA
Pre nego to se pone ienje ideomotornom metodom, neophodno je obaviti grubo ienje, naroito za one koji imaju ispoljene probleme. Ne moe se smisliti nita bolje nego to je serija klistiranja. Mada ovde moram da kaem kako ja na to gledam. Ja sam protiv estog klistiranja, prvenstveno zato to organizam ne treba navikavati na takve stvari, bez obzira na to to su korisne. Svaki vetaki postupak slabi prirodne funkcije organizma. U ovom sluaju, ako se esto koristi klistir, prirodna peristaltika se pogorava i to moe ponovo dovesti do zatvora. I drugo, meanje u unutranju sredinu moe da promeni kiselobaznu ravnoteu, a na to naroito deluje rastvor kojim se vri ispiranje. Kada je klistiranje neophodno, da bi se izbegle neprijatne posledice, treba napraviti dobar rastvor. Crevo se nee ulenjiti, jer e ideomotorni pokreti, koje emo raditi posle klizme, brzo povratiti njegove sposobnosti za kretanje. Sportista posle dueg prekida treninga vraa miie u preanje stanje treningom, a mi, stvarajui pulsacije debelog creva, treniramo njegove miie.

137

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

GRUBO IENJE
Za klistiranje preporuujem rastvor koji je napravio J. Scadilov: o 2 litra vode; o 20-30 gr soli; o 100-150 mililitara soka od limuna. Rastvor mora da isisava neistou iz zidova debelog creva. On to moe da radi osmotski (zakon osmoze), npr. tenost sa manjom koncentracijom soli prelazi u tenost sa veom koncentracijom. Krvna plazma ima koncentraciju soli 0,9% i zato zidovi debelog creva usisavaju sve rastvore sa manjom koncentracijom. Ali ne usisavaju, na primer, morsku vodu. Zato se moe umreti od ei na moru, ako se nema slatke vode. Da bi se oistili zidovi creva, treba uzeti rastvor koji se ne usisava, ve, naprotiv, isisava vodu. Koncentracija rastvora treba da je malo vea nego u krvnoj plazmi, 1% ili 1,5%. Ne treba da bude vea, jer e viak soli uiniti crevnu sredinu baznom, a to znai unitavanje mikroflore. Baznost rastvora se neutralie sokom od limuna. Takav rastvor e, s jedne strane, isisavati neistou iz zidova debelog creva, a sa druge strane, ne naruava unutranju sredinu, tj. njen PH. Dakle, u toku dve nedelje treba se klistirati svaki drugi dan, to e biti 6-7 puta. To je dovoljno za grubo ienje. Klistiranje je najbolje raditi ujutru, od 7-9 sati. Ali moe i uvee, pred spavanje. Kako se klistirati? Pripremite navedeni rastvor (poeljno je da bude mlak), sipajte ga u Esmarhovu posudu i obesite na zid. Namaite uljem ili vazelinom kateter i mar. Stavite kateter u mar 7-10 cm duboko, pri emu treba da ste u poloaju na laktovima i kolenima. Prvo pustite svu vodu, a zatim treba lei na levu stranu i potruditi se da se voda zadri 5-7 minuta, posle ega se izputa. Kada je debelo crevo jako zagaeno, bie teko uneti

138

______________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa

2 litra rastvora. U tom sluaju, prve nedelje treba koristiti sledei rastvor: => o => 1 litar vode 10-15 gr soli 50-75 mililitara soka od limuna.

Ljudima koji imaju jako povienu kiselost eludanog soka ili prskotine u maru ne preporuujem klistiranje. Ali, to se tie samo klistiranja, sve ostalo je mogue i potrebno. Da bi se ienje obavilo, preporuujem sledee dodatne postupke. Svako jutro na te srca popiti au soka koji sadri 3/4 argarepe i 1/4 cvekle. Sok treba da pripremite sami. Ta meavina daje odlian efekat ienja. Zatim, pojesti dtfe jabuke i nita ne jesti do ruka. Ostala ishrana treba da bude uobiajena, ali sa minimalnom upotrebom mesa i poveanjem koliine salate, naroito kupusa. Ovakva ishrana treba da traje mesec dana. Uzgred, o ishrani. Ja ne podravam vegeterijanstvo, nego raznovrsnu ishranu sa malim koliinama mesa. To je zato to se neke neophodne aminokiseline nalaze samo u mesu. Osim toga, vitamin A se, uglavnom, nalazi u hrani ivotinjskog porekla, a on nam je neophodan, posebno za zatitu od raka. A u hrani biljnog porekla ga ima veoma malo. Istovremeno, od poetka ienja raditi ujutru pritiskanje stomaka, kao to je ranije opisano. Pritiskanje treba uvesti u svakodnevni ivot kao gimnastiku stomaka. Zatim odvojiti 30 minuta za ideomotorno ienje i to raditi svakog dana u toku dve nedelje.

IDEOMOTORNO IENJE
Pre svega, treba biti sam da niko ne bi smetao. Pripremiti ritmiku muziku, koja najvie odgovara vibracijama debelog creva. Uraditi pritiskanje stomaka (pored onog koje ste radili ujutru). Zatim sedite u udobnu fotelju, opustite se, koscentriite panju na desnu stranu creva (slepo i popreno-obodno crevo) i, ukljuivi muziku, ponite da izazivate pulsacije ba tog dela u smeru "levo-

139

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

desno". Rdite ovo 3 minuta. Zatim produite sa pulsacijama, ali sada "gore-dole" jo 3 minuta, a zatim u smeoi "stomak-lea", takoe, 3 minuta. Ukupno 9 minuta. Odmorite se malo, 1-2 minuta, pa ponite da radite sa poprenim crevom. Ponovite elu proceduru: 3 minuta "levo-desno", 3 minuta "gore-dole", 3 minuta "napred-nazad". Ponovo mali odmor, pa isto sa levom stranom creva. Nju je veoma vano oistiti, jer tamo najee dolazi do zastoja. Ovo raditi dve nedelje, svakog dana po 30 minuta ideomotornog ienja, u toku dana klistir i svako jutro umesto doruka meani sok i dve jabuke. Jo jedanput, rei u ta e pomoi da se grubo oiste zidovi debelog creva - ideomotorne vibracije i pritiskanje e poboljati snabdevanje krvlju i ukloniti zastojne procese. Dve nedelje je priblino trajanje procesa ienja. Nekim ljudima e moda biti potrebno tri ili etiri nedelje - sve je to individualno, svakoje zagaen na svoj nain. Kada ponete bolje da se oseate i kada se stolica normalizuje, proces je zavren. Ali etiri nedelje je maksimalno trajanje. U toku ienja su mogue reakcije, o kojima je bilo reci. Ja neu da kaem da e se za dve, tri ili etiri nedelje zidovi debelog creva potpuno oistiti i da e se snabdevanje krvlju u potpunosti obnoviti. Ali, doi e do znatnog poboljanja i ovek e to osetiti. Znatno e se popraviti i energetsko stanje, a to nije nimalo nevano. Posle ienja debelog creva i jetre, za ienje ostalih organa nije potrebno mnogo vremena - maksimalno po nedelju dana za svaki. Ali posle svih ienja, neophodno je da se svakog dana odvoji 20 minuta za ideomotorne vibracije creva i jetre naizmenino, da bi se odralo zdravlje i da ne bi ponovo dolo do zastojnih procesa u eludano-crevnom traktu. Ponekad, otprilike jedanput meseno, treba stimulisati i druge organe. Stomak treba pritiskati svakodnevno, zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Naim unutranjim organima je potreban periodian trening, kao i ostalim delovima tela.

140

_______________Glava 8 - ienje pojedinih organa

IENJE JETRE
Drugi organ po znaaju, koji treba oistiti, je jetra. Jetra je tako smetena u trbunu duplju da u nju dospeva sva krv iz creva. Sve to dospeva u eludano-crevni trakt (pojedena hrana, lekovi, otrovi i dr) nikako ne moe da proe pored glavne laboratorije svojevrsne pregrade izmeu organa za varenje i unutranjosti organizma. I tek posle prerade i promena koje su se desile pod uticaje elija jetre i biokatalizatora - fermenata, svi "gosti" naputaju jetru i ulaze u krv ili ih razlae u. Teko je navesti bilo kakvu funkciju organizma u kojoj ne uestvuje jetra. Prvo malo o njenim glavnim funkcijama. Nema sumnje da jetra regulie nivo aminokiselina - proizvedenih proteina i glavnih "ciglica" organizma. Proces varenja i usisavanja masti u crevima je nemogu bez odreenih unih kiselina, koje se stvaraju u elijama jetre. Poto dou u creva sa ui, te se materije pretvaraju u emulziju kapljica masti koje dolaze sa hranom. One, takoe, pomau da ih zidovi creva apsorbuju sa produktima, varenja i raznim materijama koje se rastvaraju u mastima. Jetra stvara jednu od vanih masti - holesterin. Holesterin je, suprotno miljenju nekih prijemivih ljudi koji su negde krajem uveta uli da je on tetan, apsolutno neophodan organizmu za stvaranje membrana elija, une kiseline, polnih hormona. tetan je njegov viak, koji stvarno dovodi do bolesti. Najvanija bioloka uloga jetre je sinteza razlaganje glikogena, koji se sastoji od molekula glikoze. Zapamtite, glikoza, koja se u elijama jedini sa kiseonikom, stvara energiju. I tako se, u toku funkcionisanja organizma, ili stvara rezerva glikoze, ili se, u zavisnosti od potreba organizma, troe njene zalihe. Covek je pojeo slatkie - koncentracija eera u krvi se podigla i jetra odmah uzima iz nje glikozu i stavlja je u "skladite" u obliku glikogena. Obrnuto - koncentracija eera u krvi se smanjila, elije jetre odmah razlazu glikogen i unose u krv onoliko glikoze koliko je neophodno da bi se odrao konstantan nivo eera u krvi. U zdravoj jetri se u svakom trenutku nalazi 100-300 grama glikogena. 141

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

Jedan od zadataka jetre je - izbacivanje bilirubina iz krvi. italac, koji je zaboravio, moe da se vrati na glavu u kojoj se govori o krvi. Jetra pretvara bilirubin u u i unosi ga u creva. Za pigment, koji je dospeo u creva, brinu se bakterije. One pretvaraju bilirubin u bezbojnu masu i pigmentu je kraj. Neke bolesti jetre boje ljudsku kou u uto. Uzrok tome je to jetra ne moe u potpunosti da izae na kraj sa bilirubinom i on, poto ulazi o krv u prevelikim koliinama, boji kou.

Slika 23. Jetra i luenje ui 1 - jetra; 2 - uni mehur; 3 - dvanaestopalano crevo; 4 - pankreas

Posebnu panju zasluuje luenje ui. Ba je u ta koja odstranjuje iz organizma vie od 40 sastojaka, koji su uli u jetru i koji su u njoj preraeni. Ve navedeni bilirubin je jedan od njih. Zu ulazi u uni mehur i iz njega se regulie njeno luenje u dvanaestopalano crevo, u zavisnosti od potreba organizma. Glavna funkcija ui je unitavanje kiselosti sadraja koji dolazi iz eluca, stvaranje emulzije masti, unitavanje bakterija truljenja,

142

Glava 8 - iSenje pojedinih organa

aktiviranje motorike creva. Ovo nije ni izbliza potpun spisak osnovnih funkcija jetre. Ovaj mali izlet u glavnu hemijsku laboratoriju organizma je neophodan da bi italac shvatio koliko ovekovo zdravlje zavisi od stanja njegove jetre i kako je vano da se u njoj uspostavi red i da se ona oisti.

PROBLEMI SA JETROM
Poto kroz jetru prolazi celokupna krv, koja dolazi iz creva, jasno je da, ako u crevima postoje zastojni procesi, krv sadri veliku koliinu toksina, pa se njima preoptereuje i jetra. Toksini se postepeno kupe u meuelijskom prostoru jetre, pa i tamo nastaju zastojni procesi. Stvaranje kamenja je jedna od glavnih patologija jetre i unog mehura. Viak glavnih sastojaka ui - bilirubina, kalcijuma i holesterina - dovodi do stvaranja odgovarajueg kamenja bilirubinskog, holesterinskog, kalcijumovih. Ali esto su u kamenu prisutne sve tri komponente. U zavisnosti od preovlaivanja neke od komponenti, kamenovi imaju razliitu boju: holesterin daje utu boju, kalcijum - crnu, bilirubin mrku ili tamno zelenu. I vrstoa kamenja zavisi od njihovog sastava. U veini sluajeva kamenje je meko, lepljivo, neki put pliva u ui. Najtvre je kamenje koje sadri kalcijum, ono je najopasnije. U zavisnosti od oblika kamena, on moe, u veoj ili manjoj meri, da oteuje unutranje zidove unog mehura ili unih puteva u jetri. Praktino, svi ljudi imaju kamenje, u veoj ili manjoj meri, ali, prirodno, vea koliina izaziva zapaljenja i zastojne procese. Stoje kamenje vee i tvre, vee su i neprijatnosti. Uzrok stvaranja kamenja je diskinezija unog mehura i unih puteva - naruavanje procesa kontrakcija ili motorike miia unog mehura :li unih puteva. Ta diskinezija je, po pravilu, povezana sa funkcionisanjem centralnog nervnog sistema, sa

143

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

endokrinim sistemom. Nervoza je jedan od estih uzroka. Drugi uzrok je nedostatak kretanja. Interesantno je d* ene imaju est puta vie problema sa unim mehurom nego mukarci. I to nije sluajno. ene imaju grudno disanje, tj. diu grudima, a mukarci trbuno. Zahvaljujui trbunom disanju, mukarci stalno dijafragmom, u izvesnom stepenu, masiraju trbunu duplju. Postoji jo jedan uzrok stvaranja kamenja - poremeen reim ishrane. Prekomerna upotreba masti i ugljenih hidrata u duem vremenskom periodu moe da dovede do vika holesterina i to e dovesti do stvaranja kamenja. Ali, jo vie holesterinskog kamenja se moe obrazovati kada se jako ogranii upotreba ivotinjskih masti, koje sadre holesterin. Stvar je u tome to jetra proizvodi mnogo vie holesterina nego to upotrebljavamo sa hranom. Pri velikom ograniavanju, na primer, upotrebe mlenih masti ili jaja, jetra je primorana da jako povea produkciju holesterina, a posledica toga je - kamenje. esto ljudi, koji nastoje da omrave, ograniavaju upoptrebu masti i postaju, zbog toga, rtve formiranja kamenja. Simptomi jake zagaenosti ili patologije jetre su: *=> oseaj teine ili bola ispod desnog rebra posle jela; o esto oseanje munine, podrigivanje, esti zatvori, naduvenost trbuha; *=> jeza i slabost posle jela; o este glavobolje; *=> alergijske reakcije; *=> bolovi u ramenima; o *=> *=> o '~> o esta nervoza; uti nokti na nogama; jako pogoranje vida; bol na desnoj strani ela Iznad obrve; uta koa i beonjae; gorina u ustima.

144

------------------------------______ _ ____________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa

Ako postoji bilo koji od navedenih simptoma treba obavezno obratiti panju na jetru i odmah preduzimati mere. Pre svega, treba obaviti ienje.

POSTUPAK IENJA
Podseam da je princip koji predlaem - odstranjivanje zastojnih procesa iz organizma. Isti je i sa jetrom. Obezbedite za ienje jetre dve nedelje (to je srednje trajanje, za svakoga je to individualno). U tom periodu treba jesti malo, ee nego obino, 5-6 puta na dan, ali, naravno, umanjiti koliine obroka. Zato je to potrebno? Svaki unos hrane je povezan sa aktiviranjem unog mehura i luenjem ui. To aktiviranje je potrebno da bi se izbacilo kamenje. Zatim, nekoliko puta na dan treba zagrevati jetru. Stvar je u tome to se veina kamenja sastoji preteno od holesterina. Toplota ga otapa i ono slobodno prolazi kroz une kanale ne izazivajui spazme. Na koji nain zagrevati jetru? Prvi nain je - pomou zagrejanog termofora (sa vodom ili elektrinog), koji treba staviti tamo gde se nalzi jetra i drati 10-15 minuta. Jo je poznati lekar A. S. Zalamov govorio o koristi ovakvog postupka. "Ako hoe da bude zdrav stavi topao termofor na oblast jetre posle svakog obroka." Drugi nain, koji proizvodi isti efekat, a po mom miljenju ak i bolji, je stavljanje ruku na oblast jetre. Leva ruka se stavlja na oblast jetre, a desna na lea, nasuprot jetri, i dre se u tom poloaju 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire u telo i, osim toga, jetra iz ruku dobija i energiju, to je za nju veoma korisno. Toplota, pored reenog, ublaava zapaljive procese u jetri i unom mehuru. Sledea mera je - piti tenost koja pospeuje izbacivanje ui. Svako jutro na te srca treba progutati kaiku maslinovog ulja i pojesti 1/4 grejpfruta. Takoe, dobro je u toku dana popiti 2-3 ae aja za u, koji se moe kupiti bez problema, ali najbolji je aj od ipka (ljudi sa poveanom kiselinom treba da se uzdre od ovoga). I, razume se, svako jutro pritiskati eludac 5 minuta. Sve

145

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

navedene mere su odlina priprema za ideomotorno ienje jetre.

Slika 24. Poloaj jetre

Ideomotorno ienje jetre radimo svakog dana po pola sata. Prethodno ispritiskavi ceo stomak, pripremimo ritmiku muziku i poinjemo da stvaramo ideomotorne pulsacije. Za to se, prvo, oputamo, zatim se koncentrisemo na jetru (si. 24), zamiljajui kako se ona skuplja i iri u taktu muzike. Poinjemo te pulsacije u pravcu, recimo, "gore-dole" i to radimo oko 10 minuta. Zatim, mali odmor, pa ponovo pulsacije u pravcu "lea-stomak", takoe 10 minuta. Jo jedan kratki odmor, pa pulsacije u pravcu "levodesno", 10 minuta. Dobro je ako jedno od planiranih zagrevanja uradite pre poetka ideomotornog ienja. Najbolje vreme za ideomotorno ienje je vee, kada je jetra najaktivnija. Zapravo, vreme njene aktivnosti je od 23-3 sata nou. Ali nije obavezno raditi u to vreme, dobro je i uvee od 8-9. U principu, nije velika greka ni ako se radi danju.

146

Glava 8 - ienje pojedinih organa

Posle dve (tri, etiri) nedelje ovakvog ienja, uzimajui u obzir vanost jetre za organizam, neophodno je da se ona odrava u dobrom stanju i, kao to sam ve govorio, radi svakodnevno sa njom. Stvaranje vibracija u tri pravca u toku 20 minuta sasvim je dovoljno da se ona odri u formi. Naravno, vie nije potrebno piti posebne ajeve, ali toplota iz ruku jedanput na dan je uvek korisna.

IENJE ELUCA
Poto smo oistili debelo crevo i jetru, stvorili smo veoma dobre preduslove za poboljanje rada drugih organa. Krv postaje istija i zato je mnogo jednostavnije raditi sa ostalim organima. Sledei organ koji emo istiti je eludac - ne zato to je on trei po zagaenosti, nego zato to od njegovog rada zavisi zagaenost celog eludano-crevnog trakta. Veoma je vano da se, posle ienja debelog creva i jetre, obezbedi normalan rad eluca. Ali, prvo malo o njegovim funkcijama.

SI. 25. Veza rada eluca sa centralnim nervnlm sistemom

147

BORIS ARANOV1 IENJE ORGANIZMA ____________________________

eludac (si. 25) je miina kesa i nalazi se u gornjem delu trbune duplje. Gornji kraj eluca je spojen sa jednjakom, a donji sa dvanaestopalanim crevom. Zidovi eluca se sastoje od debelog miinog sloja koji je pokriven specijalnom oblogom koja se zove epitel. Osnovna funkcija eluca je priprema hrane, koja dolazi u njega za dalju preradu u crevima. Zato se lui eludani sok, koji je bezbojna tenost u kojoj se nalazi sona kiselina, ferment pepsin i dr. Sok obavlja mnogobrojne funkcije. Zahvaljujui visokoj koncentraciji sone kiseline, kao i posebnim materijama koje lui sluzava obloga eluca, sok moe da uniti mikrobe koji izazivaju bolesti, a koji su dospeli u eludac, ili da onemogui njihov rast. Osim sone kiseline i fermenata, elije eluca stvaraju posebnu sluz, koja se zove mucin i koja ima vrlo veliki znaaj za normalno funkcionisanje eluca. Mucin titi sluzavu oblogu eluca od uticaja sone kiseline, a takoe, i od mehanikih i hemijskih povreda. Osnovni problem eluca je naruavanje njegove sekrecije. Promena ove funkcije eluca, koja se sastoji u poveanom nivou sone kiseline (hipersekrecija), zove se gastritis sa povienom kiselinom. Ako se stvara manje sone kiseline nego to je normalno, u pitanju je gastritis sa snienom kiselinom. Gastritis je zapaljenje sluzaste obloge eluca, a u hroninom obliku je praen naruavanjem luenja, motorne i resorpcione funkcije eluca. A kao to ve znamo, to lanano dovodi do problema sa zagaenjem drugih organa. Luenje eludanog soka, kao i kompletan rad eluca, su direktno povezani sa centralnim nervnim sistemom. Sve nae emocije se odraavaju na rad eluca. I najzad, nimalo nevanu ulogu igraju nain ishrane i puenje. Zloupotreba ljute hrane, preveliko unoenje masti i ugljenih hidrata, naruavanje reima ishrane sve to naruava rad eluca.Na zadatak nije samo da oistimo sluzokou eluca i obnovimo njegovu motoriku, nego i da izvrimo pozitivan uticaj na nervni sistem. Za rad sa elucem, potrebno nam je nedelju dana. Oni kod kojih je kiselost normalna, blizu normalne ili sniena, ujutru kao i

148

Glava 8 ienje pojedinih organa

obino rade pritiskanje stomaka. Oni kod kojih je kiselost jako poviena, umesto pritiskanja rade 5 minuta krunu masau u smeru kazaljke na satu. ele nedelje treba piti otopljenu vodu, koja blagotvorno deluje na sluzokou eluca. Treba piti samo vodu (bez ikakvih dodataka) i to onda kada smo edni. Osim toga, treba kuvati aj od te vode. aj mora biti od kamilice ili kantariona, a najbolje je piti naizmenino, npr. ujutru kantarion, uvee kamilicu. Kako doi do otopljene vode? Vrlo prosto - zamrzavanjem vode u zamrzivau, a zatim topljenjem. Najzad, led stalno treba pripremati. Na glavni posao je - ideomotorno ienje. Kao i obino, pola sata uz pratnju ritmike mizike. Koncentriemo se na eludac i poinjemo da stvaramo vibracije eluca, prvo u pravcu "goredole", zatim "stomak-lea" i "desno-levo". Time emo poboljati snabdevanje krvlju, obnoviti motoriku. A ta je sa nervnim sistemom? Nadam se da se italac sea da, radei sa ideomotornim vibracijama, ovek automatski ulazi u meditativno stanje, skidajui deo napetosti sa tela. To e delovati jako pozitivno na nervni sistem. Zagrevanje eluca rukama e, takoe, pozitivno uticati na njega, jer se time odstranjuju zapaljenjski procesi. Zbog toga, isto kao i sa jetrom, treba nekoliko puta na dan, staviti levu ruku na eludac, desnu na lea suprotno od eluca i drati tako 10-15 minuta. Posle nedelju dana ienja, treba povremeno, bar jedanput meseno, raditi ideomotorne vibracije 20 minuta.

IENJE TANKOG CREVA

Ulogu tankog creva nije mogue preceniti. U njemu se obavlja osnovno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija u krv. Specijalna unutranja struktura tankog creva (si. 26) omoguava da se dobije maksimalno mogue podruje kontakta hrane sa povrinom creva da bi se postigla vea apsorpcija hranljivih

149

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

elemenata. Ako se unutranja povrina creva posmatra pod mikroskopom, mogu se videti pravilni prstast* izrataji, koji se zovu crevne resice. Veliina svake resice je 1 milimetar. Poto u tankom crevu veina hranljivih materija iz hrane treba da pree u krv, crevo se efikasno snabdeva krvlju. Svaka resica ima svoj kapilarni sistem (2,3) i limfni kanal (4) koji apsorbuje i odvodi masti u limfni sistem.

Slika 26. Unutranja povrima creva pod mikroskopom 1 resice; 2,3 - kapilarni sistem; 4 - limfni kanal

Tanko crevo, pomou uzdunih i prstenastih miia, ostvaruje sloena kretanja, kretanja nalik klatnu i peristaltika kretanja. Osnovna fizioloka namena kretanja tankog creva se svodi na meanje sadraja i njegovo pomeranje ka debelom crevu. U tankom crevu ima manje zastojnih procesa nego u drugim unutranjim organima blagodarei velikoj pokretakoj aktivnosti. (Jo jedan dokaz korisnosti kretanja unutranjih organa.) Ali, zbog opte zagaenosti organizma ostaje neto i za tanko crevo. Ako se ienje tankog creva ideomotomim kretanjem obavlja nedelju dana, to e biti dovoljno za njega i ono e nam uzvratiti

150

Glava 8 - ienje pojedinih organa

zbog dobro obavljenog posla, tako vanog za organizam. U toku te nedelje je, takoe, poeljno piti otopljenu vodu i aj napravljen sa njom od dve komponente - kamilice i sladia. Sladi je koristan ne samo za sluzokou, on, takoe, aktivira rad endokrinog sistema. Ideomotorno ienje se radi 30 minuta svakog dana, ali, naravno, pre jela ili 2-3 sata posle jela. Uzgred, to pravilo vai za ideomotorno ienje svih organa. Ne treba raditi odmah posle jela, jer time odvlaimo energiju od varenja hrane. Dakle, pritiskamo stomak, pre nego to ponemo rad mislima, zatim se oputamo i usredsreujemo na tanko crevo, zamiljjui ga kao "klupe", i poinjemo pulsacije sa tim klupetom, najpre 10 minuta u jednom pravcu, zatin 10 minuta u drugom i 10 minuta u treem, sa pauzama izmeu, kao to je reeno. Podseam da svako ideomotorno ienje treba raditi u ritmu muzike. Posle nedelje ienja, opisanu proceduru treba izvoditi svaka dva do tri meseca i to dva dana. To e biti dovoljno da se odri dobro stanje tankog creva, uzimajui u obzir da svakog jutra pritiskate stomak. Pritiskanje naroito dobro deluje na tanko crevo, jer poboljava snabdevanje krvlju.

IENJE BUBREGA

Bubrezi igraju ogromniu ulogu u funkcionisanju organizma. Osnovne funkcije bubrega su: I ienje krvi od produkata razmene, prvenstveno belanevina. 2. Regulacija tenosti u organizmu. 3. Regulacija kiselo-bazne ravnotee. 4. Regulacija konstantnosti koncentracije jona u krvi.

151

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Poremeaj rada bubrega je povezan sa mnogo faktora. Uzroci zastojnih procesa u tkivima bubrega su isti kao i u ostalim organima, a to je opisano u poglavlju "Uzroci zagaenja organizma". Osobenost problema sa bubrezima je stvaranje peska i kamenja. Jasno, osnovni uzrok ovoga je poremeaj u razmeni materija. Jetra ovde ne igra najmanju ulogu, jer je ona odgovorna za stvaranje mokrae. Nedostatak vitamina A, preveliko korienje mesa, kvalitet vode za pie mogu, takoe, da dovedu do stvaranja kamenja. Infekcija, koja na ovaj ili onaj nain dospeva u bubrege, moe, takoe, da bude uzrok stvaranja kamenja. Kamenje se sastoji iz vie vrsta soli koje se taloe. U bubrezima se proizvode specijalni koloidi, koji spreavaju taloenje soli i zadravaju ih u rastvorenom stanju. Kada postoje zastojni procesi, elije bubrega stvaraju manje koloida i zato poinje proces stvaranja peska i kamenja. Postoji mnotvo raznih metoda za ienje bubrega. Bubrezi se mogu istiti meavinom sokova od voa i povra, pomou lubenica, pomou jelovog masla. Sve te metode pomau da se izbaci pesak. Ipak, da bi se problem trajno resio, neophodno je da se istovremeno vri i ideomotorno ienje. Za ienje bubrega e biti potrebno, u proeku, dve nedelje. Kao dodatak, koristiemo ienje pomou soka od povra. Preporuujem sledeu kombinaciju: & 10 delova mrkve *=> 3 dela cvekle o 3 dela krastavca. Dnevno treba popiti dve ae, jednu ujutru, na te srca. Naravno, sok treba da pravite sami. Postoji alternativa soku ~ magnetisana voda, divno, dobro provereno sredstvo za pranje bubrega. Da bi se napravila ova voda neophodno je da se Ima aparat za magnetlsanje vode. Aparat je jednostavan: voda iz esme se proputa kroz iroku cev

152

_____________________________________________ Glava 8 - ienje pojedinih organa

u kojoj se nalaze dva magneta. Ona izlazi iz cevi sa promenjenom strukturom i promenjenim PH. Tokom dve do tri nedelje koristite samo ovu vodu: bez obzira da li pijete aj, jedete kompot ili supu, sve kuvajte sa ovom vodom. A moe se piti i sama voda, ako ste edni. Preporuujem, ta kode, da za vreme ienja bubrega svakodnevno koristite tople kupke u trajanju od 15-20 minuta. Kupke e pomoi da se raire mokrani kanali i da se izbaci pesak i malo kamenje. Ideomotorno ienje treba poeti istog dana kada ste poeli da pijete sok ili magnetisanu vodu i da koristite kupke. Najbolje vreme za ovo je izmeu 15 i 19 sati, kada su bubrezi najaktivniji. Pre poetka ideomotornog ienja, umesto pritiskanja stomaka, radimo drugo. To se radi stojei. Podiemo pete otprilike 1-1,5 cm od poda i sputamo ih. Podizanje i sputanje traje 1 sekund. Ponovimo sve 30 puta i posle male pauze ponavljamo jo 30 puta. To je takozvana vibraciona gimnastika, koju je u svoje vreme razradio akademik Mikulin za ljude koji imaju probleme sa venama u nogama. Sline vibracije pritiskaju i potresaju bubrege i dobro ih pripremaju za ienje. Dakle, posle ove pripreme se usredsreujemo istovremeno na oba bubrega (si. 27), oputamo se i u dobrom raspoloenju i s ljubavlju prema bubrezima poinjemo da stvaramo pulsacije. Kao i uvek, po 10 minuta u svakom pravcu, sa malim odmorom izmau. Nagon za izbacivanje izmeta koji se javlja ili mali bol ne treba da vas plae - to je kretanje peska u bubrezima. Poto pulsacije prvenstveno pojaavaju dotok krvi u bubrege, oni e, prirodno, stvarati vie koloida, koji e poeti da rastvaraju kamenje ako postoji. Hraniti se treba uobiajeno. Treba da preovlauje povre i sa minimalnom koliinom mesa. Osim toga, poeljno je da se piju ajevi koji pospeuju mokrenje. To su ajevi od meavine trava i oni se mogu kupiti gotovi.

153

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Slika 27. Bubrezi - ovekov parni organ Poto se zavri ienje bubrega, preporuuje se da se Ideomotorno ienje ponavlja dva puta meseno, da bi se odralo njihovo dobro stanje. Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakog dana ukljuujui je u jutarnju gimnastiku, kao I pritiskanje stomaka.

IENJE LIMFE
Limfni sistem je veoma vaan za funkclonlsanje organizma, jer bez prestanka straarl I uva istou organizma. Mali limfni sudovi, koji Idu pored arterija I vena, skupljaju viak tenostl (llmfu) Iz tkiva. Zidovi limfnih kapllara su vrlo tanki I jako propusni, tako da llmfa Izbacuje velike molekule I estice, meu njima I bakterije, koje ne mogu da prou u krvne kapllare. Na mestlma gde se spajaju limfni sudovi formiraju se limfni vorovi, Oni, kao poslednja barijera, proveravaju sastav llmfe, koja tee vrlo sporo. U limfnim vorovima se sve bakterije i toksini uine bezopasnim, pre nego to dospeju u krv. Umfnl sistem Ima u sebi ventile koji obezbeuju da llmfa moe da se kree samo u jednom smeru (si. 28).

154

______________________________________________ Glava 8 ienje pojedinih organa

Limfni sistem je deo imunog sistema, koji titi organizam od mikroba, bakterija, ^ virusa. Ogromnu vanost za imunoloku zatitu ima timus - lezda koja se nalazi u grudnom kou i koja pripada limfnom sistemu. Nezreli limfociti, koji dolaze u limfni sistem iz kimene modine, nemaju nikakve znake za identifikaciju i ne mogu da tite organizam, ali su sposobni za "obuku". 70% limfocita "prolazi obuku" u timusu: oni se zovu Tlimfociti. Kada nema T-limfocita ovek je podloan alergijskim ili autoimunim bolestima.

Sllika 28. Poloaj regionalnih limfnih vorova

Zagaenost limfnog sistema moe da dovede do velikih problema. Razumljivo je da e se veliko zagaenje organa i krvi odraziti i na limfu. I zato je, pre nego to se pree na ienje limfe, neophodno oistiti bar debelo crevo i jetru. U svrhu pripreme i grubog ienja, predloiu poznati nain ienja limfe po Vokeru. Treba pripremiti meavinu:

155

BORIS ARANOV1 lSENJE ORGANIZMA _________________ o o o o 900 grama soka od grejpfruta; 900 grama soka od pomorande; 200 grama soka od limuna; 2 litra otopljene vode.

Ujutru oistite debelo crevo klistirom, zatim rastvorite supenu kaiku gorke soli u ai vode i popijte. Ovaj purgativ je veoma vaan, on apsorbuje specijalnu zagaenost iz organizma. Poto je purgativ delovao, svako pola sata popijte po au soka. Ponovite ovu proceduru jo dva dana. Sva tri dana ne jedite nita, pijte samo sok. Uzimajui u obzir da se na putu kretanja limfe mogu javiti zastoji, prvenstveno zato to je preoptereena otpacima, ideomotorno ienje limfe se radi na sledei nain: u mislima delimo ruke i noge na nekoliko delova (si. 29). Deo (1) ruke je od prstiju do sredine rastojanja izmeu ake i lakta, odatle do lakta je (2), od lakta do ramena (3). Noge: od stopala do sredine rastojanja kolena i stopala (1), odatle do kolena (2), od kolena do sredina rastojanja od kolena do kuka (3), ostalo (4). Posao obavljamo sedei, ne obazirui se na to to crte pokazuje oveka u stojeem stavu. Koncentriemo se na deo ruku (1) i poinjemo da stvaramo pulsacije oko 2 minuta, zatim prelazimo na deo (2), pa i tamo stvaramo pulsacije u toku 2 minuta, sledea dva minuta radimo isto na delu (3). Zatim, ponovo kreemo od dela (1) i ponavljamo elu proceduru. To je ukupno 12 minuta.

156

Glava 8 - ienje pojedinih organa

Slika 29. Zamiljena podela ruku i nogu na delove (1-4) radi ienja limfe

Posle male pauze (1-2 minuta), prelazimo na noge. Poinjemo od dela (1), stvaramo pulsacije 2 minuta, zatim po dva minuta u delovima (2, 3, 4) i ponavljamo sve od dela (1). Ukupno 16 minuta. Redosled je tano takav kako je reeno. Na taj nain emo poboljati kretanje limfe i smanjiti zastojne procese. Ovo radimo nedelju dana, po 30 minuta dnevno. Ideomotorno ienje se moe poeti kada pone da se pije sok. Ideomotorno ienje limfe treba ponoviti jedanput svaka tri meseca.

157

Glava 9 PSIHIKO IENJE ORGANIZMA

Svest caruje, ali ne upravlja. Valeri

Glava 9 - Psihiko ienje organizma

Poto smo osvojili metodu ideomotornog ienja organizma, prelazimo na rad sa psihom. Metode koje elim da predloim su nerazdvojno povezane sa ideomotornom metodikom i koriste se u nekoliko pravaca.

IZRAVNAVANJE OBLOGE BIOPOLJA

O prvom pravcu smo govorili malo ranije: stvaranje pulsacije u organu ili u telu, nije nita drugo nego stvaranje energetske pulsacije, vibracije. Kada aktiviraju energiju u organu, pulsacije izravnavaju oblogu njegovog biopolja i smanjuju negativnu informaciju u njemu. A poboljanje energije u jednom organu vodi poboljanju energije celog tela, ili njegovog biopolja. Osim toga, stvaranje ideomotornih pulsacija, pomou misli, aktivira energiju u meridijanima, to, takoe, deluje pozitivno na biopolje. Pri tome se enrgija izravnava tako da dolazi do svojevrsnog izravnavanja deformacija i neravnina obloge biopolja. Na si. 30 je prikazano uslovno energetsko biopolje oveka pre vebi (si. 30a) i posle nekoliko dana vebanja (si. 30b). Obloga biopolja je u neposrednoj vezi sa psihom. Normalno, pravilno biopolje odgovara normalnoj psihi. Za vreme "izravnavanja" negativnih deformacija dolazi do svojevrsnog "ienja" podsvesti i, po pravilu, dolazi do psihikih reakcija. U toku nekoliko dana, za vrene vebi ili odmah posle njih, zaotravaju se negativnosti, koje su postojale u oveku: ovek postaje zao, razdraljiv, pojaavaju se njegova strahovanja, poinju da se javljaju komarni snovi itd. Sve je to reakcija na "ienje" i prema njima se treba odnositi pozitivno. Posle toga se malo ublaavaju mentalni problemi. Ali, to nije sve. Rad sa psihom zahteva mnogo vremena, i sloen je.

161

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

Slika 30. Uslovno energetsko biopolje oveka, pre vebi (a) i posle nekoliko dana vebi (b)

STVARANJE IDEALNOG LIKA

Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Seate se, govorili smo o tome da svaki ovek nosi u sebi sliku - predstavu o sebi. I ono to on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako ovek promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona e posle nekog vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i ovek e poeti da se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi? Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve biste eleli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na primer, vi ste razdraljivi, agresivni, vi se bojite budunosti, vi zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih

162

Glava 9 - Psihiko ienje organizma

zamenite suprotnim. Ponite da stvarate novi lik sebe, kao vajar, dodajui postepeno sve nove i nove detalje. Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, ukljuite prijatnu muziku, opustite se, zatvorite oi i ponite da zamiljate sebe sa novim osobinama, na primer: vi uopte niste razdraljivi, mirno reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, to je mogue detaljnije, kao da vi ve jeste takvi, a ne da elite da budete. To je veoma vano! Utroite na to 15-20 minuta. Sledeeg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upote ne bojite budunosti, naprotiv, gledate na budunost sa velikim optimizmom i oekujete pozitivne promene. Predstavite, to je mogue jasnije, da vi ve jeste takav optimista. Sledei put dodajte novu osobinu. Moda e vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana. Moda e biti potrebno da se vraate na tu osobinu. Ba onako kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj lik. Trudite se da idete sa tim likom, uivite se u njega, bilo gde da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod kue, dotle dok on ne postane vaa stvarnost. Veliku pomo u prodiranju lika u podsvest ine vebe. Ovde se dobija dvostruka korist. S jedne strane, vebe e pomoi idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane, idealni lik sam pomae da se odri koncentracija panje, pri stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotriemo oba sluaja. U prvom sluaju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski ulazimo u stanje transa i naa je podsvest otvorena. U isto vreme, moemo da "drimo" u glavi idealni lik, tj. da zamiljamo da smo takvi kakvim elimo da se vidimo i, zahvaljujui otvorenim "vratancima" u podsvest, taj lik se tamo uvruje. U isto vreme, lik pomae da panja bude skoncentrisana zato to, kada postoje dva objekta, na koja obraamo panju (si. 31), u mozgu nema mesta za druge misli koje, po pravilu, odvlae panju. To je poznati psiholoki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.

163

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Slika 31. Dva objekta panje

elim, da vas jo posavetujem: kada budete stvarali idealni lik potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica, hod, dranje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da osetite ponos to ste takvi. Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim uenicima, koji su proli moj kurs, meu ostalim pitanjima bilo je i :"Kako stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najvie mi se dopao odgovor jednog uenika: "Ja jesam sada idealan lik."

RAD SA SIMBOLIMA
Trei pravac je rad sa simbolima. Prvo, ta je to simbol? Setite se nekog jako emocionalno obojenog dogaaja, koji ste doiveli. Na primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim ovekom i za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na to to niste obraali panju na muziku, kasnije, posle mesec dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste uli tu melodiju uvek biste se setili tog susreta. Drugim recima, muzika je bila

164

Glava 9 Psihiko ienje organizma

asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Moe se navesti mnogo linih primera. ta se u tim sluajevima dogaa? Kao to itaalac ve zna, svaki emocionalno obojeni dogaaj dovodi oveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Ba u to vreme, ovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se smeta duboko u podsvest, uvajui i druge asocijativne veze sa tim dogaajem, zahvaljujui kojima je ona uspela da se ugnjezdi u mozgu. Ona je postala simbol. Koristei taj fenomen, moemo preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u naem sluaju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada hoemo da se reprogramiramo najbolji i verovatno jedini nain da se to uradi je da se prodre u podsvest "doskoivi" joj. Rad sa simbolim je jedna od tih metoda. Dakle, prvo birate "program" koji elite da smestite u podsvest. Recimo, ovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno povea i ojaa. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara tom cilju. Ja preporuujem da se u tom sluaju koriste geometrijski simboli. Stvar je u tome to geometrijska figura nije samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zrae enrgiju, neki vie, neki manje. Geometrijske figure su, meutim, izvor naroitog, povienog zraenja (italac je moda uo za piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako utie na oveka i, u skladu sa tim, stvara jae asocijacije. Poto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami u sobi, niko ne srne da smeta, pustite muziku. Uzgred, o muzici. Dobro je ako muzika bude neki od ritmova koje ste koristili za ideomotorne vibracije. Tada e ta muzika igrati dvostruku ulogu: pomagae u stvaranju vibracija i bie simbol. Dakle, poinjete da "punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Ponite da igrate ulogu oveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamiljajte da imate izvanredne sposobnosti, snagu, jasno miljenje, da imate dovoljno znanja i mogunosti da resite sve ivotne probleme. Ovde treba misliti i zamiljati emocionalno, produhovljeno - biti stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "doskoiti" podsvesti, a ona, kao dete, ne razume razliku izmeu fantazije i stvarnosti.

165

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na simbol, ali neka vam sva panja bude upravljena na vau ulogu. Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite isto to jo 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to e vam otii ukupno 20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme, ali osnovnu panju koncentriite na fantazije i emocije. Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato to je podsvest prijemivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra, oveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i posle toga simbol je "napunjen". Dalje e ve simbol raditi za vas. On je - asocijacija sa eljenom osobinom. Nacrtajte taj simbol na kartonu, uvelian u nekoliko primeraka, isecite ga i okaite na mestima gde ste najee: u spavaoj sobi, kuhinji, kupatilu. Vie nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja da utie na vas, on je asocijacija sa vaim eljenim ponaanjem. Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je da pogledate na simbol, ne mislei o njemu, i on e prodreti u dubinu vaeg mozga stvarajui osobinu koja vam je neophodna. Simbol deluje naroito dobro kada ga, radei ideomotorne pulsacije, vidite pred sobom. to je vee stanje transa, simbol se bolje usauje u podsvest. Naravno, na isti nain treba raditi i sa drugim eljenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikae i igra uloga oveka koji ima osobine koje mi elimo da imamo. Nije obavezno da se izaberu simboli koji su navedeni; ovde se samo predlae, a vi moete da uzmete simbole koje elite. Ako imate vie problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.

IZBACIVANJE NEGATIVNOSTI IZ PODSVESTI

I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo efikasna. Ona se sastoji iz dva dela.

166

Glava 9 - Psihiko ienje organizma

U prvom delu vizualizujete, zamiljate jasno negativnost od koje hoete da se spasete. Na primer, bojite se vonje liftom. Zamislite sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah to je mogue jae. Zato je ovo potrebno? Seate se, svaka negativnost ima u podsvesti svoje "arite". I kada zamiljate situaciju povezanu sa odreenom negativnou, to "arite" se aktivira i oko njega se poveava energija. I tu energiju treba odstraniti. Poto ste zamislili aktivirano "arite" udahnite duboko kroz nos, istovremeno zamiljajui da udisanjem izvlaite energiju iz "arita". Zatim, izdahnite kroz usta zamiljajui da je ta negativna energija, takoe, izala kroz usta u prostor. Zatim, vizualizujemo kako "sagoreva" taj oblai energije. Ovo treba ponoviti nekoliko puta. Pomou ovog postupka mi, u izvesnom stepenu, smanjujemo delovanje "arita" liavajui ga energije kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima. Na primer, neki ovek vas je uvredio. Zamislite tog oveka i ponite da oseate uvredu, to je mogue jae. Posle toga, sprovedite opisani postupak. U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva elite da bude. Takoe, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se vozite liftom i da se uopte ne bojite, naprotiv, oseate radost i ponosni ste to ste se izbavili od tog straha. U primeru sa uvredom, zamislite oveka koji vas je uvredio i zamiljajte da ne samo to niste uvreeni, nego ste mu zahvalni za pouke u ivotu, potujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi potiskuju negativne i jo vie slabe "arita". Za oba dela nije potrebno vie od 15-20 minuta i oni su utoliko efikasniji ukoliko je vie emocionalno obojeno nae ponaanje. Metoda se moe primenjivati odvojeno za reavanje bilo kakvih problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a meu njima su i puenje i alkoholizam. Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije liena mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan slubenik pogrebnog preduzea, 40 godina, od detinjstava je patio od

167

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

mnogih strahova. Pokuao je razna psihoterapeutska leenja, meu njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo zemalja. Nikakvog poboljanja. Kada mi je doao sa svojim problemom preporuio sam mu da primenjuje kod kue ovu prostu metodu za likvidaciju "arita". Radio je 30 minuta svakog dana i jedanput meseno dolazio kod mene radi korekcija. Rezultat je zaprepastio ak i mene. Posle mesec dana od strahova nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potroio sam na razna leenja vie od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i skoro besplatno uspeo sam da izleim sam sebe."

IZBACIVANJE INFORMACIJA IZ PODSVESTI POMOU CRTEA

U produetku razgovora o radu sa psihom, elim da vam kaem neto o drugoj interesantnoj mogunosti automatskog kontakta sa podsveu - preko crtea. Setite se, kada ste se sedei za stolom koncentrisali na neke misli, a pri ruci vam je bila olovka ili pero, vi ste nesvesno crtali neke zamiljene figure, linije, krive. Ili ste radili to isto kada ste razgovarali sa nekim telefonom i bili zaneti razgovorom. Stvar je u tome to duboka koncentracija neim ili na nekoga, naroito kada je tQ predmet vaeg interesovanja, dovodi oveka automatski u stanje transa. I ruka poinje da preko olovke ili pera izraava naprezanja koja su prisutna za vreme razmiljanja ili razgovora. To va organizam ne dozvoljava taloenje negativnosti u podsvest i koristei sluaj (pisaljka u ruci) izvlai negativnosti na hartiju. Na primer, razgovarate telefonom i predmet razgovora u izvesnoj meri odluuje vau sudbinu. Vi se, naravno, uzbuujete, a ruka uporno, kroz pisaljku, prenosi to uzbuenje na hartiju. Ili: razmiljate o predstojeem ispitu, pomalo ga se bojite, a ruka ne dozvoljava da taj strah prodre u podsvest i prenosi ga na hartiju. Kada slikaju svoje slike slikari su ustvari, takoe, u stanju transa i njihova su dela rezultat direktnog kontakta sa podsveu. Nije sluajno to karakter slike odraava sutinu umetnika, njegovo

168

____________________________________________ Glava 9 - Psihiko ienje organizma

unutranje stanje, probleme, stanje radosti ili ljubavi. Kada se posmatraju platna slikara, moe se, bez greke, rei ta mu je bilo na dui u trenutku stvaranja slike. Uzgred, informacija, koju umetnik prikazuje na platnu, moe, zatim, da deluje^na kupca slike. Moete da se dosetite kako deluje slika, koja odraava unutranje probleme umetnika. Ali, mnoge slike imaju isceljujue dejstvo, ako ih je stvorio duevan umetnik, koji prenosi na platno uzviena oseanja ljubavi i dobrote. Ako ste uzbueni, ako doivljavate stres, uzmite u ruku olovku i hartiju. Ili, ako znate da je neka negativnost duboko u vaoj podsvesti usredsredite se na nju, nastojte da je predstavite maksimalno jasno, naravno emocionalno, uzmite olovku i hartiju i, dok ste skoncentrisani na tu negativnost, omoguite svojoj ruci da se slobodno kree po hartiji. Deo vae negativnosti e izai na hartiju. Posle toga ne zaboravite da spalite hartiju. Ova naa sposobnost da se preko ruke ostvari kontakt sa podsveu postala je osnova za metodu koju je razradio moj uenik, naunikfiziar iz Petrograda A. Budza. Metoda, koja je uspela da stekne popularnost, se zove "Meditativna grafika harmonizacija linosti". To je harmonizacija oveka ppmuu mogunosti izvlaenja negativnosti iz podsvesti i razvijanja stvaralakih sposobnosti. Jednostavnost metode je u tome to specijalna tehnika omoguava izvlaenje informacija sa razliitih nivoa podsvesti ili biopolja: sa etarskog, astralnog, mentalnog, karmikog. Kao to ste ve shvatili, uspeh u upravljanju sobom zavisi jako od kontakta sa sopstvenom podsveu. Kada se obezbedi kontakt moemo da izvlaimo svaku informaciju iz podsvesti, pa i negativnu, i da unosimo u nju kakve hoemo programe. U opisanoj metodi kontakt se lako uspostavlja, prvenstveno automatski, za vreme vebi, prilikom korienja ranije pripremljenog idealnog lika samog sebe i simbola. Osim toga, mogu se koristiti pomone metode, kao to je likvidacija "arita" i izvlaenje negativnosti na hartiju. Rad sa psihom je dui nego sa fizikim telom i zahteva strpljenje, ali za to se dobija zdravlje, radna sposobnost, aktivnost i oseanje unutranje ravnotee.

169

Glava 10 ISHRANA I SAN

Jesti i piti treba toliko da se nae snage obnavljaju, ne da se gue. Ciceron

Glava 10 - Isharana i san

ISHRANA
Poto znam da mnoge ljude interesuje problem ishrane, elim malo da se zadrim na toj temi. Jeste li primetili, o tome ima onoliko miljenja koliko je knjiga napisano na tu temu? esto, jedno miljenje potpuno negira drugo i na kraju nema jedinstvenog gledita. Ali to je prirodno, jer ljudska fiziologija jo nije potpuno izuena. I da li je znaaj ishrane za oveka tako veliki? Moe li ishrana da bude korisna ili tetna? Hou odmah da kaem: za zdravog oveka, kod koga dobro funkcionie sistem samoregulacije, kod njega je unutranje stanje organizma postojano, ishrana nema tako veliki znaaj, kao kod oveka sa raznim poremeajima zdravlja. Po mom miljenju, za zdravog oveka je vana raznovrsna ishrana da bi to je mogue vie razliitih sastojakavulo u organizam - belanevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini. to se tie mesa ve sam rekao ta o tome mislim, smatram da ga sa godinama treba jesti manje, ali ga se ne treba sasvim odrei, naravno ako postoji elja. Treba uvek oslukivati svoj organizam. Ja sam pristalica ishrane u odreeno vreme. Na organizam ivi u skladu sa ritmom - kosmikim, dnevnim, svojim bioritmom. I ako ste nauili eludac da dorukujete, ruate i veerate, uvek u isto vreme, on e u to vreme luiti neophodne materije, fermente za preradu i apsorpciju hrane. I to je veoma vano, naravno ako postoji apetit. Ako ga nema, bolje je ne jesti - mudri organizam vam stavlja na znanje da se treba odmoriti od hrane. ude me izjave nekih ljudi: "Jedite ne po reimu, nego^ kada postoji elja!" Pa, to se tie elje, to je razumljivo, ali zato ne po reimu? Uzgred, kada dete nee da jede uzrok je drugi. Ako se dete sve vreme kree i dobija radost od tog kretanja, ono dobija dovoljno energije iz kosmikih tokova. Zato se deava da organizam deteta nee viak energije i koi apetit. Roditelji, esto, pokuavaj'! da nateraju dete da jede. To je pogreno. Ista je stvar i sa vodom. Ako ste edni pijte, ako niste - zato biste?

173

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

Poznajem ljude koji su se naitali literature o jogi i piju po nekoliko litara vode na dan, iako nisu edni. Treba razumeti da je joga za istok, za Indiju, gde je toplo i ljudi se u toku dana mnogo znoje i zato im je potrebno mnogo tenosti. Ali ovde, na zapadu, nije toplo i viak tenosti samo preoptereuje bubrege. Uvek se drite pravila: sluaj svoj organizam. Ja sam za to da se pridravamo podeljene ishrane. Podeljena ishrana je ishrana kod koje se belanevine i ugljeni hidrati jedu odvojeno. Stvar je u tome to za apsorpciju belanevina i ugljenih hidrata organizam stvara razliite fermente koji prilikom meanja ne deluju ba dobro jedni na druge. Zato je poeljno da se meso i riba jedu sa povrem, a ne sa krompirom ili testom. Najzad, teko je uvek se drati tog pravila; esto ne jedemo kod kue nego u restoranu, u gostima. Ali kad god je mogue drite se tog pravila. Sve nabrojano vai i za coveka koji nije zdrav. Ali u tom sluaju, u zavisnosti od bolesti, treba drati i odreene dijete. To je, esto, ograniavanje uzimanja jakih pia, turije, prenog, slatkia. Ishrana bolesnog coveka mnogo zavisi od kiselo-bazne ravnotee krvi - PH. Kod zdravog coveka PH treba da bude izmeu 7,4 i 7,8. Kod bolesnih ljudi PH moe da se menja, kako na baznu stranu (PH 910), tako i na kiselu (PH 4-6). Ako je PH pomeren na baznu stranu, ne treba jesti voe, poto ono ima bazni karakter i moe dovesti do pogoranja. Ako je organizam pomeren na kiselu stranu, trudite se da ne jedete meso, ribu i druge kisele proizvode. Jednostavan nain za odreivanje PH u krvi u domaim uslovima je posmatranje beonjae pri irom otvorenim kapcima. Kod normalnog PH beonjaa je ruiasta, ako je krv kisela beonjaa je bleda, ako je bazna - jasno crvena. Nekoliko reci o ishrani gojaznih. Prvo i prvo, ja sam apsolutno protiv bilo kakvih dijeta za smanjenje teine. Razmislite sami, poveana teina je rezultat poremeaja u razmeni materija u organizmu, drugim recima nedovoljno "sagorevaju" masti i voda se zadrava u telu. Zar se moe smanjenjem koliine hrane Ili

174

Glava 10- Isharana i san

nekom dijetom poboljati razmena materija? U principu, ako se smanji koliina hrane, teina se moe smanjiti, ali to je privremeno, posle izvesnog vremena teina e se vratiti. Problem sa teinom ima, takoe, svoje mentalne uzroke. Tome treba dodati da je osoba sa poveanom teinom iskompleksirana zbog toga, to je, takoe, jedan od mentalnih uzroka. Vebe, po metodi koja je opisana u ovoj knjizi, reguliu teinu onako kako se regulie ceo organizam i to je brz i prirodan nain. Po pravilu, uesnici kursa su slabili 4-5 kilograma, ako je teina bila iznad normalne i to samo zbog ienja organizma. Ali postoje i specijalne vebe za to.

SAN
San - to je ustvari obnavljanje energije koja je potroena u toku dana. U zavisnosti od energetske konstitucije, svakom oveku je potreban razliiti broj sati sna. Ljudi sa visokim frekvencijama biopolja, osetljiviji, imaju potrebu za duim snom - 9-10 sati. Ljudima sa niskim frekvencijama dovoljno je 6-7 sati. Naravno, postoje razna odstupanja na ovu ili onu stranu. Nekima je potrebno 12-13 sati, druga granica je 4-5 sati. To se objanjava time to ljudi sa visokim frekvencijama bre troe energiju i njima je potrebno vie vremena da je obnove, a ljudi sa niskim frekfencijama je obnavljaju bre. Uzrok nesanice je u tome to za vreme nekog stresa ili nervnog rastrojstva ovek izvesno vreme nije mogao normalno da spava. Poto je bio uznemiren, program nesanice se uvrstio u njegovoj podsvesti, te organizam i dalje uporno odrauje taj program. Zato neki ljudi godinama pate od nesanice i nikakvi lekovi ne pomau. To je razumljivo, jer lekovi ne ukidaju programe. Energetske vebe za ispravljanje biopolja i unitavanje negativnih programa dosta brzo dovode do normalizacije sna. Osim toga, san kod veine, onih koji su ovladali metodom, postaje dubok kao kod deteta. A to je veoma vano, jer dubina sna govori o njegovom kvalitetu. Interesantno je da su rnnogi polaznici kursa primetili da su poeli da spavaju mnogo manje, sada im je dovoljno 4-5 sati.

175

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

To pokazuje koliko je jaka energetika. Istina, u vreme usvajanja metode, oni koji su imali probleme sa zdravljem su na poetku, obrnuto, spavali vrlo mnogo. Posle obnavljanja organizma potreba za snom se smanjila.

176

Glava 11
REZULTATI KORIENJA METODE

ovek dobija sposobnost da uradi nemogue u procesu rada; drskost stvara potrebnu snagu. Krajn

Glava II - Rezultati korienja metode

Bez obzira na to to je metoda poela da se primenjuje tek nedavno^ rezultati njene primene su upeatljivi. Na koji nain se ljudi obuavaju ovoj metodi? Metoda slina ovoj opisanoj u knjizi, samo proirena, ulazi u specijalni kurs, koji vodim u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu. U toku 36 asova (6 asova na dan) ljudi se teoretski i praktino obuavaju metodi, ukljuujui i rad sa psihom. Taj kurs vodimo moja ena Ivona i ja. To radimo preko firme koju smo zajedniki stvorili i koja se zove Centar ovekovih skrivenih rezervi. Svaki slualac koji doe na kurs dobija formular u kome opisuje svoje probleme. Zatim, posle 2-3 meseca samostalnog rada, polaznik nam vraa formular sa opisom promena koje su se desile posle primene metode. Oko 600 ljudi je do sada prolo obuku za ovu metodu i mi imamo priblino toliko formulara. Mislim da bi se rezultatima ponosila najnaprednija klinika u svetu. Veina onih koji su bili na kursu i koji su radili po ovoj metodi su ostvarili izvanredne rezultate. Nestale su hronine bolesti, koje su se vukle godinama, kao astma, reumatizam, bolesti organa za varenje, problemi sa enskim polnim organima, bolesti koe. Mnogima se poboljao vid, sluh, obnovljena je psihoemocionalna ravnotea. Ljudi, sa kojima smo se sretali posle kursa ili smo sa njima razgovarali telefonom, su isticali da su prihvatili ovu metodu kao najbolji poklon u ivotu. Evo nekoliko karakteristinih primera. Jedna ena, 56 godina, koja je doputovala na kurs, 30 godina nije mogla da hoda i, naravno, kretala se samo u kolicima. Leila se u vie zemalja, meu njima i u Americi. Krajnja dijagnoza nije bila postavljena, samo se sumnjalo na nedostatak neke hemijske supstance u elijama mozga. Marta je dola na kurs i ozbiljno poela da radi sa metodom, sa fizikim i psihikim ienjem. Ve

179

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

posle mesec dana, poela je da pie (ranije nije mogla da dri pisaljku u rukama). Nastavljajui rad po metodi ona je imala kod mene i 10 seansi regresione terapije. Prilikom sprovoenja ove terapije bilo je interesantno to to ona nije videla nikakve slike ili scene, samo joj se telo trzalo kada se prolazilo kroz uzrast od 1 do 6 meseci. Isti trzaji su se javljali i kad se nalazila u majinoj utrobi. U ostalim uzrastima sve je bilo mirno. I zato smo poeli da obraujemo najmlai period. Iz seanse u seansu trzaji su postajali sve slabiji i slabiji. Istovremeno se poboljavalo njeno stanje - psihiko i fiziko. Napredak je bio prilino brz. Ve posle pola godine, napravila je samostalno prve korake. Sada Marta pola vremena hoda, pola sedi u kolicima, noge joj jo nisu ojaale. Ona i dalje veba i nema nikakve sumnje da e se uskoro sasvim izbaviti iz kolica. Ono to lekari nisu mogli da urade za 30 godina, ona je sama uradila za pola godine. Drugi polaznik naeg kursa, Bjorn iz Geteborga, 60 godina, novinar, imao je probleme sa nogama kao posledicu dijabetesa, stalne potmule bolove. Bjorn je traio pomo na mnogim klinikama i bio je na leenju u najboljoj, poznatoj klinici u vedskoj - Sofija-Hemet. Tamo su mu rekli da ne mogu da mu pomognu; postoji samo neka mast koja se moe poruiti iz Amerike i koja moe delimicno da ublai bolove. Sreo sam se sa Bjornom dva meseca posle kursa. "Vie mi nije potrbna mast ispriao je radosni Bjorn - bolovi u nogama su nestali 90%, ponekad oseam samo malo titanje. Pravo medicinsko udo. Ja sam po prirodi skeptik - priznao je Bjorn - i na kurs sam dospeo sasvim sluajno. Da mi je pre nekoliko meseci neko rekao da u dospeti na kurs nekog Rusa koji e me nauiti da pomou misli izazivam pulsacije organa i da u se zahvaljujui tome izleiti nikad mu ne bih poverovao!" Birgita Svenson je, pre dve godine, dospela u bolnicu u tekom stanju - fizikom i psihikom. Posle dugotrajne stresne situacije telo je odbilo normalno da radi: nije mogla da ide, creva su radila vrlo loe, zapaljenjski procesi u urinamom sistemu i jajnicima. Stanje psihe je bilo jo gore - stalno histerina, nije elela da se sreta sa ljudima, strah, razdraljlvost. U takvom se stanju nalazila

180

Glava 11 - Rezultati koritenja metode

godinu dana dok nije dola s muem na moj promocioni as. Od tog dana sam poeo da radim sa njom... na rastojanju, jer ona nije ivela u tokholmu, ve u malom gradu udaljenom 300 km. Posle 4 meseca takvog rada ona je poela da hoda, psihiko stanje joj se popravilo. U svakom sluaju, takvo stanje joj je omoguilo da doe na kurs na kome je uila metodu. Sada je ona normalan, zdrav ovek, koji se vratio u ivot. Moe se navesti mnotvo slinih primera. Nekoliko ena, koje su trebale da se operiu zbog tromboflebitisa, izbegle su operaciju, zahvaljujui metodi. Reumatizam i sistemske bolesti su kod mnogih nestali zahvaljujui fizikom i psihikom ienju. Da li su svi doli do rezultata? Mislim oko 90%, 10% nije nalo snage da pobedi sopstvenu lenjost. Oni se nisu mogli otrgnuti od stereotipa, po kojima treba popiti tabletu, sedeti i ekati rezultate, ne radei nita. Ne, ovde se tako nee uspeti. Potrebni su izvesni napori. Pri emu napori i nisu tako veliki, ako se uzme u obzir da su vebe interesantne, ne zahtevaju posebne uslove ili sprave. Metoda je mlada, tek je poela da se iri. Ali velika efikasnost, koju je pokazala na poetku, prirodnost i nepostojanje neeljenih nuspojava daju mi pravo da ve sada piem o njoj.

181

Zakljuak

ZAKLJUAK
Predviam reakciju nekih italaca koji su proitali ovu knjigu: "ta je ovo, celog ivota treba da se bavim ovom metodom da bih izbegao zastojne procese u organizmu?" Da! I ne samo time. A tom metodom se bavi samo 20 minuta na dan (mislim na vreme posle obavljenog ienja). Ali ne treba zaboraviti ni vebe za jaanje kime, trajne, poskakivanje, vebe za razgibavanje, jednom nedeljno sauna, uzgred - sauna je takoe postupak ienja, divno isti kou. Najzad, potroiete moda jedan sat dnevno, moda malo vie. Ali drugog izlaza nema, ako hoete da budete zdravi, snani, jasne glave i da utedite vreme. Da, ne udite se, ba da utedite. Znam to po sebi. Ja, na primer, vebam 1 sat i 20 minuta. To vreme koje potroim na sebe mi omoguava da mnogo i efikasno radim, zato to se dobro oseam i to mi je glava bistra. Potpuno sam ubeen da bih, da ne vebam, uradio mnogo manje. Isto osea i moja ena Ivona sa kojom zajedno vebam. Ali neu o nama. Poznati pisac i specijalista u leenju ljudi J. A. Andrejev, koga smatram jednim od svojih uitelja, je sjajan primer izvanredne enegije, snage, radne sposobnosti i psihike ravnotee. Ja ne znam ta treba da se desi da Jurij Andrejevi propusti saunu u sredu ili tranje svakog jutra. I u isto vreme nisam nikad sreo nekog drugog oveka koji bi mogao da uradi tako mnogo u toku jednog dana. Na alost, u naem drutvu nema mnogo ljudi koji mogu da shvate vezu izmeu normalnog rada debelog creva i dobrog raspoloenja, izmeu iste jetre i uspeha u poslu. Veina to shvata tek poto na njega "dou sva zla", kada "zqradi" gomilu problema i bolesti. Umee upravljanja sobom ini da ljudi veruju u sebe, da budu snani, zatieni na planu zdravlja i na socijalnom planu. Umee upravljanja sobom omoguava oveku da svaku ivotnu situaciju

183

BORIS ARANOVI - IENJE ORGANIZMA

razmatra sa pozitivne take gledanja. ak i neuspesi i greke se posmatraju pozitivno, kao ivotni eksperiment i nauk de se u budunosti ne ponove sline greke. Energetska ravnotea ini uda sa ljudima koji ranije nisu mogli da izau na kraj sa razdraljiviu, koji su burno reagovali na dogaaje. Poznato je da su uzroci takvih reakcija slabost, unutranja neravnotea, nemo da se prihvati situacija. Ovladavanje metodom omoguava oveku da ostvari tesan kontakt sa svojim telom, da ga razume i osea, jer je veoma vano da dua i telo budu jedno. Bez toga je teko postii harmoniju i uspeh u ivotu. Neophodna je samo elja i delovanje. Bez te dve komponente ne moe se resiti nijedan ivotni problem, te dve osobine se moraju sprovoditi celog ivota. Ne moe se izgraditi srea i zatim biti srean celog ivota. Srea je svakodnevan posao! Sve je u vaim rukama. Stokholm, januara 1998.

184

LITERATURA

LITERATURA
1. Aranovich B. Healing med bioenergi och tankekraft fwr var och en. Stockholm, 1995. 2. Aranovich B. Healing. Helsinki, 1995. 3. Aranovich B. Bli herre wver din hllsa. Stockholm, 1997. 4. Andreev KD. A. Praktieskiy leebnik, SPb, 1997. 5. Grimak L P. Magm biopola, M. 1994. 6. Semenova H. A. Vse bolezni ot nervov. SPb, 1996. 7. Slobodannik A. P. Psihoterapm, vnuenie, gipnoz. Kiev, 1983. 8. LUadrilov E. V. Oistka tolstogo kienika v domasnih usloviah, SPb, 1996.

185

SADRAJ
UVOD GLAVA 1 UPOZNAJ SAMOG SEBE Neznanje i sumnjiavost - "prijatelji" bolesti Sistemi, organi, elije Razmena materija Samoregulacija funkcija organizma Endokrini sistem (sistem lezda sa unutranjim luenjem) Krv Krvotok Srce Arterije Vene Kapilari Funkcija kapilara Stanje kapilarnog sistema kod bolesnih Sistem organa za varenje eludac Pankreas (guteraa) Jetra Dvanaestopalano crevo Tanko crevo Debelo crevo Zadnje crevo (rektum) Organi za izluivanje mokrae (urinarni sistem) Bubrezi Mokrana beika Organi za disanje Nervni sistem Centralni nervni sistem Periferni nervni sistem ovekov elektrini, elektromagnetni i energoinformacioni sistem Energetski meridijani Biostruje 5 13 13 15 16 18 24 26 28 31 31 32 33 34 34 37 38 38 39 40 41 41 41 42 42 42 44 44 46 46 47 48 49 50

Energija misli 51 Covekovo biopolje 53 Energoinformaciona veza organa. Informacija 0 bolesti 55 GLAVA 2 61 UZROCI ZAGAENJA ORGANIZMA 61 Psihoemocionalno stanje 64 Promene kiselo-bazne ravnotee 64 Kosmiko zraenje 64 Usporavanje razmene u meucelijskom prostoru 66 Zastojni procesi 67 GLAVA 3 69 UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM 69 Fizioloke osnove 71 Put misli 72 Rad podsvesti 73 Svest i podsvest. Emocije i slike 74 Energetske osnove 76 Malo lirsko odstupanje za skeptike 76 Dejstvo misli na daljinu 78 Misaoni obrasci 79 GLAVA 4 83 ZDRAVLJE I SNAGA MISLI 83 Ruilaka snaga negativnih misli 85 Uvreda 85 Strah 87 Agresivnost 89 Oseanje krivice 90 Nepovoljno miljenje 0 drugima 91 Ja sam ono to mislim o sebi 91 Uticaj misli na sudbinu 93 GLAVA 5 97 OZDRAVUENJE POMOU REGRESIONE TERAPIJE 97 Reinkarnacija - istina ili izmiljotina? 99 Karma 100 Regresiona terapija 101 GLAVA 6 105 TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA 105 Korisne i tetne navike 107 Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje 109

GLAVA 7 IENJE POMOU MISLI Malo o klasinom ienju Ideomotorne pulsaclje - osnova metode Snaga pulsaclja Ritam muzike - druga pokretaka snaga metode Deiovanje metoda Ideomotornog ienja na organizam Pritiskanje stomaka - divna dopuna metode Dijagnostiki znaaj metode GLAVA 8 IENJE POJEDINIH ORGANA Priprema za ienje ienje debelog creva Problemi sa debelim crevom Postupak ienja Grubo ienje I Ideomotorno ienje ienje Jetre Problemi sa jetrom Postupak ienja ienje eluca ienje tankog creva ienje bubrega ienje llmfe GLAVA 9 PSIHIKO IENJE ORGANIZMA Izravnavanje obloge biopolja Stvaranje Idealnog lika Rad sa simbolima Izbacivanje negativnosti iz podsvesti Izbacivanje Informacija iz podsvesti pomou crtea GLAVA 10 ISHRANA I SAN Ishrana GLAVA 11 REZULTATI KORIENJA METODE ZAKLJUAK LITERATURA

San

11 11 11 11 11 11 12 12 12 129 129 13 13 13 13 13 13 14 14 14 14 149 151 154 159 159 161 162 164 166 168 171 171 173 175 177 177 183 185

BORIS ARANOVI IENJE ORGANIZMA

SISTEM STVARANJA I OBNAVLJANJA ELIJA

Na stranicama ove knjige ete se upoznati sa jedinstvenom metodom ienja organizma, koju je razradio B. Aranovi metodom koja omoguava da se pomou ruku i snagom sopstvene misli izazivaju vibracije elija, kojima se obnavljaju njihove mogunosti za samoobnavljanje i samoienje. Saveti B. Aranovia e vam pomoi da se izbavite od negativnih emocija i psiholokih pritisaka, istei ne samo fiziko telo nego i duu. Kompletan sistem ienja je jednostavan i efikasan, on e vam pomoi da se izbavite od mnogobrojnih bolesti, uvrstie vae zdravlje i produiti mladost.