You are on page 1of 16

animator

specijalno izdanje januar 2007.

NA NOGE LAGANE

kako se obratiti mladima u Srbiji
- iskustva praktičara -

Predgovor
Posle velike praznine nastale raspadom nekadašnjeg Saveza socijalističke omladine, tek u skorije vreme može se govoriti o nekim oblicima organizovanijeg bavljenja omladinskom populacijom u Srbiji. U određenim segmentima društva oživelo je interesovanje za animaciju i dopunsku edukaciju mladih, za formiranje vrednosnih sistema i zastupanje interesa mladih, organizovanje njihovog slobodnog vremena, razvoj znanja i veština. Društvene promene posle 000. godine donele su, između ostalog, i neke formalne i institucionalne mogućnosti mladima da iznesu svoj interes na određenim nivoima društvenog odlučivanja (škola, opština, pokrajina). U ovom trenutku te mogućnosti su još uvek vrlo ograničene i nedovoljne da izađu u susret najosnovnijim potrebama. Međutim, to nije jedini problem. Dok, s jedne strane, i dalje čekamo dovoljno odgovoran nastup ključnih društvenih struktura prema stanovništvu od 14-5 godina starosti, s druge strane i to malo mogućnosti koje postoje nisu dovoljno iskorišćene ili im se pristupa na nefunkcionalan način. Kako pokrenuti mlade da uglave nogu u vrata koje im je društvo nevoljko odškrinulo, i kako to izvesti na pravi način? Kakvim pristupom popuniti vaspitni vakuum nastao ukidanjem prethodnog vrednosnog sistema? Šta i kako predložiti mladima? U želji da potraži odgovore na neka od ovih pitanja, Klub OPA iz Beograda pokrenuo je krajem 006. godine akciju radnog naziva Na noge lagane. Akcija je zamišljena kao proces javnih konsultacija sa stručnjacima, aktivistima i organizacijama koje se bave mladima, kao i istraživanje među samim mladima. Kao prvi korak, tokom decembra 006. godine Klub OPA je organizovao i-mejl anketu među ljudima koji se neposredno bave mladima. Ideja ankete je bila da se prikupe mišljenja i procene praktičara koji rade s mladima i koji bi želeli da, na temelju sopstvenih iskustava, iznesu svoje mišljenje u vezi s postavljenim pitanjima. Pitanja su elektronskom poštom poslata ljudima koji se profesionalno ili volonterski bave mladima, a u ovom izveštaju sistematizovani su pristigli odgovori. Ova publikacija predstavlja rezultate te ankete i zamišljena je kao doprinos društvenoj raspravi o mladima u Srbiji. Prezentovane zaključke nikako ne treba posmatrati kao rezultat egzaktnog istraživanja, već samo kao niz preporuka i korisnih putokaza koje su naveli ljudi koji neposredno rade s mladima. Ove preporuke mogu da posluže svim zainteresovanima kao orijentacija prilikom osmišljavanja programa za mlade. Klub OPA zahvaljuje svima koji su učestvovali u anketi i dobrovoljno se odazvali našem pozivu da pošalju popunjene upitnike.

Učesnici ankete

Spisak otvorenih pitanja koja se odnose na rad s mladima poslat je na adrese 175 ljudi iz cele Srbije koji se profesionalno ili volonterski bave mladima. Pitanja su poslata i na tri specijalizovane mejling liste. Posle tri nedelje, putem i-mejla prikupljeni su odgovori od 4 dobrovoljna učesnika iz više gradova Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Pančevo, Užice, Kraljevo, Vrbas, Požega, Knjaževac, Bečej i Novi Bečej). Većinom su to bili treneri, edukatori i aktivisti iz raznih građanskih organizacija, ali ima i državnih službenika. Među učesnicima je nešto više onih kojima je bavljenje mladima osnovni izvor prihoda nego onih kojima je to dopunski izvor prihoda. Žene su bile zastupljenije nego muškarci, u odnosu 15:9. Trećina učesnika su po zanimanju psiholozi, a osim njih ima univerzitetskih i srednjoškolskih profesora, vaspitača, umetnika, pravnika i studenata. Učesnici ove ankete su u proseku bili u ranim 0-im godinama života. Nekoliko učesnika su i roditelji adolescenata. Anketa je bila anonimna, ali je svakome ponuđena i mogućnost da svoje odgovore potpiše punim identitetom. 

Najbolji uzrast za rad
slobodnog vremena (u ponudi su igraonice, kladionice, sapunice...). Srednjoškolci su više vezani za svoju lokalnu sredinu nego studenti i stoga mogu biti više motivisani da u njoj dovedu do neke promene. Razvojno gledano, kritičnost, idealizam, buntovnost i druge odlike tog uzrasta mogu dobro da se “iskoriste” i usmere u pravcu promena. - N.H., Beograd Fakultet, tj. izlazak iz srednje škole daje neki čudan osećaj slobode i želju da se probaju nove stvari i istražuje svet oko sebe do maksimuma. To je period i kada se mladi traže i neretko završavaju radeći nešto potpuno drugačije od onoga čime se bave u svom akademskom životu. U tom smislu im je samo potrebno pružiti priliku da iskažu svoj potencijal i da se realizuju u polju njihovog interesovanja. Sa druge strane, srednjoškolci su isto tako veoma interesantna grupa. U odnosu na studente možda nemaju toliko slobode (ovde pre svega mislim na mentalnu), a pritom ih drma i pubertet, ali je jako bitno raditi sa njima u tom periodu jer se oni tada oblikuju za dalji život i rad, a i poseduju neverovatnu snagu i gomilu ideja koje samo treba malo prodrmati. Vrlo često su oni već vrlo svesni svojih ideja i uveliko spremni na akciju, samo im treba podrška i razumevanje. U tom slučaju bi rad sa njima u studentskom uzrastu bio samo svojevrstan follow-up. - S.B., Novi Sad

Iako je među našim sagovornicima bilo i onih koji su favorizovali studentsku populaciju, većina učesnika smatra da su srednjoškolci uzrast najpogodniji za rad na modelovanju ličnosti u pravcu pokretanja promena u sebi i okruženju. Često su kao pogodan uzrast navođeni i viši razredi osnovne škole, a mlađi od 1 i stariji od 5 vrlo retko. Argumenti za ovakva mišljenja su raznovrsni. Izdvajamo neka zanimljiva mišljenja: Ukoliko se dobro definiše cilj, odrede aktivnosti i omogući podrška i saradnja s odraslima, može efikasno da se radi i sa decom osnovnoškolskog uzrasta. - Milena Mitić-Anđelković, Niš Ukoliko razmišljamo dugoročno, svakako da je najvažnije razvijati potrebu za društvenim angažovanjem kod sasvim mladih osoba, npr. učenika viših razreda osnovne škole. Ukoliko, s druge strane, hoćemo da budemo efikasni, da rezultate vidimo brzo, a da mladi ljudi zaista budu autentični pokretači promena, smislenije je raditi sa onima koji su samostalniji u odnosu na autoritete i čija je društvena moć veća. U lokalnoj zajednici su to ljudi 17-25 godina. - Brankica Ristić, trenerica Građanskih inicijativa, Beograd Rekla bih da ima smisla raditi sa svakim uzrastom, ali na različite načine. Možda je najpotrebnije raditi sa srednjoškolcima – mladi u srednjoj školi raspolažu sa više slobodnog vremena nego studenti, koje je naročito teško okupiti oko kontinuirane aktivnosti u vreme ispitnih rokova. Takođe, za ovu uzrasnu grupu naročito je istaknut problem nedovoljno kvalitetnog provođenja

Izlazni razredi osnovne škole: pripremiti ih i osnažiti za eventualni rad u đačkim parlamentima. Srednjoškolci: uključiti ih kroz đačke parlamente, uvezati parlamente međusobno, posle toga ih spojiti sa lokalnom samoupravom. Studenti i ostali koji su izašli iz srednje: aktivne angažovati kroz organizacije, pasivne intervjuisati o potrebama mladih u lokalnoj zajednici i omogućiti im da se na neki način uključe u rad lokalne zajednice – otvorenost kancelarije za mlade pri lokalnoj samoupravi. - Vladimir Kozbašić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu AP Vojvodine, Novi Sad 

Preporučeni oblici rada
lnu podršku, fleksibilan pristup koji poštuje njihovu individualnost, međugeneracijsku i unutargeneracijsku razmenu znanja, veština i stavova, ili prosto ohrabrenje, sigurnu i mirnu luku i podsticajnu sredinu. - Bilo koji oblik rada koji izlazi u susret ovim najznačajnijim očekivanjima i potrebama mladih može biti dovoljno atraktivan, inspirativan i efikasan – naravno, samo ukoliko kvalitetno zadovoljava navedene potrebe. Najčešće se pritom ipak imaju na umu razne vrste radionica (u okviru projekata klupskog tipa namenjenih mladima, kao deo seminara i sl.). Pritom se pojam “radionica” koristi sa mnoštvom raznih značenja: i kao naziv za neku od sekcija unutar kluba, i kao vremenski i sadržinski jasno isplanirana aktivnost u okviru jednog dana, i kao bilo kakav interaktivni oblik rada i radni proces unutar određene grupe. Šta god se podrazumevalo pod tim izrazom u određenom trenutku, sve su to forme koje mogu da zadovolje mnoge, ako ne i sve ovde navedene osnovne potrebe. - Popularna vrsta aktivnosti su i razne akcije i programski izlasci van četiri zida. - Naravno, veoma popularne i efikasne su žurke i slične vrste socijalnog i rekreativnog okupljanja mladih. - Neki od učesnika ankete naveli su i kampove (najčešće letnje) kao omiljene i efikasne oblike rada s mladima.

Želeli smo da saznamo i koji oblici rada su, prema mišljenju praktičara širom Srbije, najatraktivniji srednjoškolskom i studentskom uzrastu. Odgovori koje smo dobili mogu se posmatrati prema potrebama mladih koje zadovoljavaju. Ovo su najčešće pominjane potrebe koje mladi žele da zadovolje uz pomoć odraslih: 1. Potreba za strukturisanom aktivnošću – mladi u prvom redu vole da dođu negde gde postoji osmišljen program organizovanih aktivnosti klupskog i radioničarskog tipa; tema je pri tome manje bitna, a značajnija je uopšte sama mogućnost strukturisanja svog slobodnog vremena na način koji ostavlja utisak smisla, promišljenosti i svrhovitosti. 2. Potreba za društvenim učešćem – mladi vole da učestvuju u planiranju, pripremi i sprovođenju akcija koje imaju za cilj borbu za sopstvena ubeđenja, zaštitu svojih interesa i izazivanje promena na bolje u svojoj sredini. 3. Potreba za zabavom – malo šta motiviše mlade kao mogućnost učešća na žurkama, koncertima, izletima, putovanjima, organizovanim letovanjima i sl. 4. Potreba za znanjem – primetna je želja mnogih mladih za seminarima i raznim vrstama edukacije, obuke i osnaživanja; u tom kontekstu posebno se naglašava značaj vršnjačke edukacije, možda ne toliko u nekoj čvrstoj formi, koliko u neformalnom transferu znanja i veština. 5. Potreba za razmenom i podrškom – mladi traže one vrste aktivnosti u kojima mogu da za sebe obezbede mentorsku i instituciona-

4

Najefikasniji podsticaji
Podrška za samostalnost
Evo šta o načinu pristupa i stimulisanju mladih kažu neki od učesnika ankete: Potrebno je da se poistovete sa idejom, da dožive to kao “svoju stvar”. Treba da im se pruži uvid koliko oni sami mogu da promene nešto u svojoj okolini, koliko su oni sami odgovorni za to, koliko su dalekosežne posledice njihovih konkretnih akcija i koliko će se sam njihov život posledično promeniti - i na nivou konkretne izvedene promene, i na nivou svesti o tome da su oni sami agensi te promene. – Iva Čukić, Filozofski fakultet, Beograd Najlakše se mobilišu kroz teme koje se odnose na konkretnu promenu u lokalnoj sredini – mala akcija sa jasnim i merljivim ciljem. Zanimljivo je da stimulans gotovo uvek bude nekakvo putovanje, odlazak na seminar i slično. – Miroslav Tamburić, FORCA, Požega Mladi su motivisani da učestvuju u aktivnostima u kojima je ostvaren dobar balans između njihovog samostalnog delovanja i podrške koju imaju od organizacija koje rade sa njima. Od presudne je važnosti nenametljivo pratiti mlade, davati im podršku i osnaživati ih. Najveći je stimulans osećanje da su nešto samostalno uradili. – Brankica Ristić, Beograd Interaktivni odnos, grupni rad, mentorski odnos, usmeravanje razvoja grupe bez nametanja poželjnih rešenja. – T.M., Beograd

Upitani šta mladi doživljavaju kao najbolje potkrepljenje za svoj angažman, anketirani praktičari smatraju da su to sledeće vrste stimulansa: 1. Participacija i percepcija efekta – kao jedan od najznačajnijih stimulansa mnogi su naveli pružanje mogućnosti učešća u društvenom životu i odlučivanju, i uopšte, uvažavanje mišljenja i potreba; posebno ako to ima vidljiv efekat na okolinu i ako jasno može da se vidi rezultat sopstvene akcije. 2. Nova i atraktivna iskustva sa ljudima i mestima - mladi su vrlo zainteresovani za sve što im pruža mogućnost putovanja, novih poznanstava i atraktivnih doživljaja u svojoj i drugim sredinama; atraktivnim se smatraju i susreti s drugim kulturama putem raznih oblika razmene. 3. Lično usavršavanje - svakako, jedan od najbitnijih stimulansa za mlade je i zadovoljstvo stečenim znanjima i veštinama, kao i osećanje da su, zahvaljujući svojim novostečenim kompetencijama, uspeli da postignu željene promene u svom životu i okruženju.

4. Mogućnost za kreaciju - efikasan podstrek mladima da se uključe u neku aktivnost predstavlja i mogućnost da kroz nju ispolje svoju kreativnost. 5. Identifikacija sa grupom i idejom - omladinski klub ili neka druga organizovana grupa sa identitetom mogu da pruže zadovoljenje potrebe za pripadanjem, što je takođe navedeno kao jedan od značajnih podsticaja mladima. Kao stimulansi efikasni u određenim okolnostima, navedeni su još i materijalna podrška i mogućnost prisustva u medijima.

5

Teme za rad
I ovo pitanje je bilo postavljeno tako da omogući davanje otvorenih odgovora, budući da se nije radilo o klasičnom kvantitativnom istraživanju. Želeli smo da čujemo sve čega su anketirani praktičari mogli da se sete kao tema koje posebno privlače mlade. Mnoštvo različitih pristiglih odgovora sveli smo u nekoliko osnovnih grupa tema. Te tematske celine smo pokušali da provizorno rangiramo prema tome koliko često su pominjane u odgovorima koje smo dobili. Praktičari koji se bave mladima i koji su učestvovali u ovoj on-lajn diskusiji smatraju da su ovo najznačajnije i mladima najatraktivnije programske teme: 1. Razni oblici aktivizma i zastupanje svog interesa u lokalnoj sredini – pritom se misli na pokretanje i vođenje društveno angažovanih akcija, posebno na zaštitu ličnog interesa u nekoj lokalnoj sredini (školi, zgradi, opštini); uopšte, na veštine aktivnog učešća u životu zajednice i razumevanje društvenih odnosa. 2. Veštine komunikacije i emotivno sazrevanje (“duša”) – mnogi učesnici ankete primetili su da su mladi izuzetno zainteresovani za teme koje se odnose na veštine komunikacije sa drugima i samim sobom, snalaženje u međuljudskim odnosima, odrastanje i emocionalno sazrevanje. 3. Fizički integritet (“telo”) - važno mesto zauzima i tematska oblast koja obuhvata zdravlje, posebno reproduktivno zdravlje i bolesti zavisnosti. 4. Osamostaljivanje i jačanje profesionalnih kompetencija – ovde je reč o sticanju znanja, informacija i praktičnih veština koje mogu biti od koristi prilikom nalaženja posla i započinjanja samostalnog života. 5. Kultura i mediji – atraktivnu tematsku oblast predstavljaju i savremeni mediji i način na koji oni funkcionišu, kao i mogućnosti kreativnog izražavanja i artikulisanja sopstvenog stava u okviru raznih umetničkih disciplina i medija. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pored ovih pet većih tematskih celina preporučenih za rad sa mladima u Srbiji, učesnici ankete su, u nešto manjoj meri, naveli još neke teme sa značajnim mobilizacijskim potencijalom u određenim delovima omladinske populacije, kao što su zaštita životne sredine, rodna ravnopravnost i prava deteta.

6

Kampanje i publikacije
“Igraj za život, droga ne”, stranačka predizborna obraćanja mladima, kao i kampanju ministra prosvete Vuksanovića za bezbednost u školama. - Najviše anketiranih izdvojilo je priručnik “U pravu si!” kao primer dobre publikacije, koja zaista govori o životnim stvarima i pokriva relevantne potrebe mladih, obraćajući im se na razumljiv, prihvatljiv i popularan način. Oni sagovornici koji su imali priliku da dođu u kontakt sa DX Magazinom naveli su taj tromesečni časopis kao kvalitetan spoj edukativnog i autentično generacijskog u obraćanju mladima. Neki od ispitanika su pomenuli i izdanja Kreativnog centra, UNICEF-ov priručnik za mirovno vaspitanje “Primeri dobre prakse” i neke lokalne primere publikacija za mlade. - Učesnicima ankete je bilo malo teže da se prisete neke konkretne publikacije koju bi naveli kao primer pogrešnog pristupa. Najviše su pominjali loše osmišljene i neatraktivne zdravstvene brošure, dok se neko setio i predizbornih letaka.

Učesnicima ankete smo postavili i pitanja koja se odnose na neke kanale komunikacije s mladima, kao što su kampanje i publikacije. Tražili smo od naših sagovornika da navedu dobre i loše primere kampanja i publikacija namenjenih mladima kojih mogu da se sete. Evo šta su oni naveli: - Kao primer dobre kampanje, najviše se navode kampanje JAZAS-a. Par učesnika je pohvalilo i kampanju za promociju Akcionog plana za mlade u Vojvodini. Neki sagovornici su kao pozitivne primere naveli i neke lokalne kampanje (u Nišu, odn. Novom Bečeju). Među izdvojenim primerima nalaze se i kampanja “Izlaz 000 / Gotov je!”, kampanja Građanskih inicijativa za obuku mladih za traženje posla i EXIT-ova anti-trefiking kampanja. - Kao loše kampanje uglavnom se navode one kojima nedostaje osmišljenost i sistematičnost, koje se organizuju neiskreno i ad hoc, ponekad i kao vid manipulacije mladima radi sticanja pozitivnih poena u društvu, i koje ne dovode do suštinskog rezultata. Među takvim primerima naši sagovornici naveli su kampanju

7

Najznačajniji problemi mladih
Svaki naš sagovornik poslao nam je spisak od tri stvari koje vidi kao trenutno najveće probleme omladinske populacije kod nas. Na temelju dobijenih odgovora i učestalosti njihovog pominjanja, napravili smo rang listu problema mladih, prema značaju koji im pridaju anketirani praktičari. Ovako bi izgledao Top 10 koji smo dobili: 1. Neaktivnost - nezainteresovanost, pasivnost, apatija i osećanje neizvesnosti u pogledu svoje budućnosti, pa čak i pesimizam i rezignacija, najčešće se navode među ključnim problemima mladih u Srbiji. 2. Usporeni lični razvoj - skučene obrazovne mogućnosti, zastareli obrazovni sistem, neinformisanost, nezaposlenost, usporeno osamostaljivanje, slaba mobilnost. 3. Nerazvijena kultura komunikacije - velik broj sagovornika naveo je probleme u komunikaciji mladih s okolinom, posebno agresivnost, nedostatak tolerancije, zatvorenost i konzervativnost, kao vrlo značajne socijalne probleme; ovo se smatra naglašenijim problemom kod muškog dela omladinske populacije. 4. Raspad sistema vrednosti - učesnici ankete su često navodili i nepostojanje konzistentnih sistema vrednosti, konstruktivnih uzora i funkcionalnih vrednosnih orijentacija u uslovima srpske tranzicije.

5. Neosmišljenost slobodnog vremena neorganizovano slobodno vreme, nedostatak klubova i ponuđenih slobodnih aktivnosti (pogotovo nedostatak besplatnih programa za mlade), loša kulturno-zabavna ponuda. 6. Društvena marginalizovanost – isključenost mladih iz procesa društvenog odlučivanja i nepostojanje odgovarajućih državnih organa za brigu o mladima, nepostojanje pravih i autentičnih omladinskih medija. 7. Izolovanost – nemogućnost putovanja, teškoće oko dobijanja vize, nedostatak informacija o vršnjacima u drugim zemljama, gradovima, pa čak i u drugim delovima istog grada. 8. Bolesti zavisnosti – upotreba narkotika, s posebnim naglaskom na problemu raširenosti korišćenja alkohola i duvana kao našim kulturološkim specifičnostima. 9. Zdravlje uopšte - nedostatak fizičkih aktivnosti, nekvalitetna ishrana, reproduktivno zdravlje, mentalno zdravlje. 10. Siromaštvo - loš materijalni status značajnog dela omladinske populacije, koji predstavlja prepreku raznim aspektima individualnog razvoja. - Među novijim problemima koji su pomenuti u ovoj anketi, zanimljivo je navesti i sve veću raširenost igara na sreću među mladima, kao i asocijalnost i pojavu prvih slučajeva kompjuterske zavisnosti. 

Vrednosti i ideali
Naši sagovornici su preporučili sledeće najznačajnije vrednosti kao temelj vaspitanja kakvo bi trebalo pružiti mladima: 1. Otvorenost - najopštiji naziv za sklop vrednosti koji uključuje spremnost na razmatranje i prihvatanje novog i drugačijeg, razmenu i komunikaciju, otvorenost za druge kulture, poštovanje prava i sloboda drugih.

2. Usmerenost rešavanju problema – mnogi sagovornici se slažu da, posle decenija forsiranja nefunkcionalnih ideoloških matrica, mladima treba ponuditi filozofiju koja se prosto zasniva na praktičnom i realističnom rešavanju problema; tu se podrazumeva i pravo na deklarisanje svog interesa, građanski aktivizam u cilju zaštite tog interesa, kao i razrada konkretnih tehničkih koraka koji vode zadatom cilju.

3. Rad na sebi – ova vrednost podrazumeva: stalan rad na samoizgradnji ličnosti, razvijanje lične odgovornosti i radnih navika, osluškivanje i razumevanje sopstvenih potreba, vežbanje samodiscipline, razvoj kreativnih potencijala.

4. Solidarnost - empatičnost, humanizam, osećaj za druge, spremnost za nekoristoljubivo pružanje pomoći. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Neki učesnici ankete su kao poželjne vrednosti naveli i zdrave stilove života, neki preduzetnički duh, a neki i “južnoslovenstvo”.

9

Šta podržavati
pravima, Evropskoj uniji i sličnim temama; takođe, specijalizovani programi koji se bave veštinama medijacije, društvenog dijaloga i smanjenja tenzija u društvu. - Dakle, “foto-robot” idealnog konkursa za projekte namenjene mladima u Srbiji obuhvatao bi, prema mišljenju naših sagovornika, gore navedene prioritetne kriterijume: mobilizacija i lična aktivacija mladih, jačanje participacije, lični razvoj i poboljšanje informisanosti, razumevanje ključnih društvenih procesa. - Kao programske aktivnosti najpogodnije za kratkoročne projekte, učesnici su uglavnom predlagali one koji se odnose na povećanje vidljivosti mladih u određenoj sredini, pokretanje lokalnih akcija i organizovanje kulturno-zabavne ponude za mlade. - Za dugoročnije projekte predloženi su oni koji se odnose na razvoj sistema vrednosti među mladima, povećanje njihove društvene participacije i strateško prilagođavanje društvenih institucija za unapređenje brige o mladima. Više učesnika je naglasilo potrebu za osnivanjem odgovarajućeg državnog tela za mlade.

I na ovo pitanje stiglo je mnoštvo različitih odgovora, koji se mogu grupisati u nekoliko osnovnih kategorija. Generalno, prema mišljenju naših sagovornika, svi programi koji osmišljavaju i konstruktivno ispunjavaju slobodno vreme mladih i koji ih “sklanjaju sa ulice” zaslužuju podršku društva. Što se tiče konkretnih programskih prioriteta za mlade, najčešće se navode sledeći: 1. Povećanje lične mobilizacije – svi programi koji podstiču i razvijaju aktivizam i volonterski angažman kod mladih. 2. Uključivanje u društvene tokove – programi koji obezbeđuju učešće mladih u društvenom odlučivanju i životu zajednice; takođe, napori u pravcu donošenja i sprovođenja državne strategije brige o mladima. 3. Lični razvoj – programi koji informišu o mogućnostima i utiču na profesionalni razvoj, razvoj ličnosti i emocionalno sazrevanje, ispoljavanje individualnosti i razvoj određenih moralnih vrednosti. 4. Društveno obrazovanje – programi koji se bave obrazovanjem mladih o društvenim mehanizmima i procesima, ideji o ljudskim

10

Gde se greši

Mnogi naši sagovornici izneli su ocenu da se ni za jednu vrstu projekata za mlade kod nas ne daje previše para - iz prostog razloga što se uopšte jako malo para daje za bilo šta namenjeno mladima. - Među onima koji su ipak pokušali da navedu koja vrsta projekata kod nas odvlači suviše para u odnosu na postignute efekte, najviše je onih koji su, generalno, izdvojili projekte s pogrešnim metodološkim pristupom. U tom smislu, posebno su apostrofirani programi rađeni “po tuđem difoltu”, tj. oni koji predstavljaju prepisana iskustva iz drugih zemalja, i koji su prilagođeni znatno drugačijim uslovima od naših, ali se ipak mehanički primenjuju i kod nas. - Pored toga, više učesnika iznelo je mišljenje da su projekti koji se bave AIDS-om precenjeni u odnosu na realan značaj tog problema za mlade u Srbiji. Oni smatraju da neki drugi aspekti obrazovanja o reproduktivnom zdravlju predstavljaju preču potrebu, ili da neka druga vrsta problema mladih zaslužuje veći prioritet

i angažovanje društvene energije nego problem AIDS-a. - Neki učesnici izrazili su i nezadovoljstvo načinom praktičnog tretmana tema kao što su tolerancija i multikulturalnost, koje su postale “mantra” bez pravog značenja, a bavljenje njima se vrlo često svodi na puko deljenje flajera i bedževa i jednokratne posete lokalnoj manjinskoj zajednici. - Takođe, neki smatraju da se prevelik značaj daje ili previše očekivanja ulaže u projekte koji su usmereni razvoju školskih parlamenata i debatnih klubova, u postojeće oblike edukacije o ljudskim i dečjim pravima, u rad sa mladima s posebnim potrebama ili u kompjutersko opismenjavanje. Neki učesnici izneli su mišljenje da su postojeći projekti koji se bave bolestima zavisnosti takođe neadekvatni. - Ipak, dominira snažan utisak naših praktičara da je količina para dostupnih za omladinske programe kod nas sramotno mala, bez obzira na stepen prioriteta i urgentnosti problema kojima se ti programi bave.

11

Ko se kod nas bavi mladima
Ovo pitanje se odnosilo na bilo kakvo strukturisano ili spontano bavljenje mladima sa stanovišta uticaja na njihov sistem vrednosti i stepen društvene mobilizacije. 1) Ubedljivo najveći broj sagovornika naveo je civilni sektor u Srbiji kao deo društva koji se aktivno bavi mladima. Kod nas postoji više desetina redovno aktivnih neprofitnih organizacija koje svoje programe delimično ili u potpunosti usmeravaju tinejdžerskoj i studentskoj populaciji. Neke od tih organizacija vode ljudi starijih generacija, dok su neke bukvalno omladinske organizacije. Tome treba dodati bar još toliko kratkoročnih, neformalnih i ad hoc inicijativa. Ove organizacije i neformalne grupe često deluju kroz razne programske mreže, putem kojih se objedinjuju i ukrupnjuju njihovi napori da se izađe u susret određenim potrebama omladinske populacije. Neke od njih su umrežene i na internacionalnom nivou, a neke predstavljaju domaće ogranke stranih organizacija. Pored organizacija novijeg tipa, osnovanih tokom 90-ih godina prošlog veka ili kasnije, učesnici ankete su navodili i neke starije i sa dužom tradicijom, koje i dalje vrše značajnu aktivnost u oblasti bavljenja mladima (Savez izviđača, Istraživačka stanica Petnica). U celini, može se reći da organizacije civilnog društva predstavljaju trenutno najorganizovaniju društvenu snagu koja se sistematično i strateški bavi mladima u Srbiji. ) Iako se domaće školstvo u celini nedovoljno bavi poslovima vaspitanja, u nekim školama i fakultetima postoji zainteresovanost i za onu vrstu rada s mladima koja nadilazi puku obrazovnu funkciju. Poslednjih godina u mnogim školama kako-tako deluju učenički parlamenti. Stoga su mnogi učesnici ankete naveli i obrazovni sistem kao društvenu strukturu koja vodi brigu o mladima. ) Neki sagovornici su naveli i lokalnu samoupravu, budući da se u poslednje vreme u nekim opštinama primećuju pomaci prema osmišljavanju društvene brige o mladima.

Neke opštine osnivaju kancelarije za mlade, izrađuju lokalne akcione planove za mlade, u svoj budžet uvršćuju i omladinske programe kao stavku i razvijaju saradnju sa građanskim organizacijama koje se bave mladima. Ovde posebno treba izdvojiti Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Izvršnog veća AP Vojvodine, kao jedinu državnu instituciju kod nas koja ima detaljan i strateški pažljivo razrađen akcioni plan za mlade, i koja ga aktivno sprovodi u delo. Značajni pomaci dešavaju se i na nivou grada Beograda. 4) Neki učesnici ove ankete su naveli da se i političke stranke u primetnoj meri bave mladima, šireći svoje stavove među njima i usmeravajući njihov volonterski angažman. 5) Nekoliko sagovornika navelo je i sportske klubove kao institucije koje vrše značajnu funkciju organizovanja slobodnog vremena mladih, a često i vaspitnu funkciju. 6) Mladima se na svoj način obraća i biznis, putem sponzorisanih emisija (npr. muzička industrija na TV Pink) i časopisa (npr. kozmetička industrija u “Bravo Girl”), organizovanjem i sponzorisanjem žurki, koncerata i drugih događaja namenjenih mladima. 7) Svoj interes za bavljenje mladima ispoljava i Srpska pravoslavna crkva, putem veronauke i kroz druge oblike obraćanja mladima. Ipak, ostaje utisak da tome nedostaje osmišljenost i sistematičnost kao kod verskih zajednica u drugim zemljama, koje osnivaju svoje omladinske klubove i aktivno pokreću druge vrste lokalnih inicijativa za mlade.

1

Profesija “omladinski radnik”
Na engleskom jeziku i u angloameričkoj tradiciji postoji izraz “youth worker”, ali ne postoji jednoznačna definicija tog izraza. U nekim zemljama postoje i trogodišnji fakultetski programi koji osposobljavaju studente za sticanje diplome u zvanju “youth worker”, ali i na oglasima za ovo radno mesto takođe se mogu naći razne definicije. Jedna od kraćih definicija (sa australijskog biroa rada) kaže: Youth workers work with and support young people, individually or in groups, to deal with social, emotional or financial problems. Jedna detaljnija definicija kaže: A youth worker promotes the personal, political, educational and social development of young people aged between 11 and 25 (though more usually between 13 and 19). Programmes aim to redress inequalities and empower individuals to take action on issues affecting their lives, including health, education, unemployment and the environment. Kod nas postoje naznake razmišljanja o definiciji i sistematizaciji ovog posla u Vojvodini, gde se razmišlja i o uvođenju tog obrazovnog profila na fakultet (zasad se time bavi samo Forum SYD). Međutim, na nacionalnom nivou se u tome ništa nije pomerilo sa mrtve tačke, pa ne postoji ni odgovarajući prevod izraza “youth worker” na srpski jezik. Iako bi bukvalni prevod bio jednostavan (“omladinski radnik”), to zasad izaziva više jezičke zbrke nego što uvodi neko konkretno značenje. S druge strane, poslednjih godina i kod nas ima sve više aktivnosti i projekata koji uključuju razne vrste neposrednog rada s mladima, u čemu je angažovan sve veći broj stručnjaka i volontera. Oni obavljaju specifičan posao koji je zasad kod nas bez dobrog naziva, i koji nije regulisan nacionalnim zakonodavstvom. Stoga smo naše sagovornike pitali koje su njihove asocijacije na taj izraz i kako bi oni u domaćim okvirima definisali zanimanje “omladinski radnik”. Najviše predloženih definicija vidi omladinskog radnika kao osobu koja deluje kao zastupnik mladih u nekoj sredini, vršeći ujedno i funkciju njihovog savetnika, mentora i animatora. Nekoliko predloga je podrazumevalo omladinskog radnika u prvom redu kao trenera i edukatora, a bilo je i sugestija da se izraz “omladinski radnik” ograniči samo na vršnjačke edukatore. Evo nekih tipičnih mišljenja: Mislim da se ne može govoriti o omladinskom radniku u vreme nebrige nadležnih institucija, osim ako se taj termin ne bi odnosio na ljude koji kroz neformalno obrazovanje i kroz aktivnosti NVO rade s mladima. To bi se moglo odnositi na nekoga ko problemima mladih pristupa sistematično, ciljano, s vizijom i u kontinuitetu, a ne ad hoc. – Miroslav Tamburić Postoje ljudi koji se profesionalno bave mladima, naročito u nevladinom sektoru, i to me najviše podseća na izraz “youth worker”. Za njih je zajedničko da podržavaju i osnažuju mlade ljude (bilo individualno, bilo grupno) da se bolje uklope u život zajednice i da se uspešnije razvijaju i na individualnom i na društvenom planu. U okviru toga je moguće zamisliti čitav niz različitih aktivnosti – od organizovanja slobodnog vremena, razvijanja lične kompetencije, podizanja nivoa društvene participacije pa sve do razvoja socijalnih veština. – Brankica Ristić “Omladinski radnik” bi trebalo da bude osoba koja dobro poznaje problematiku mladih i koja taj vid borbe za bolje uslove mladima u Srbiji doživljava i kao svoju ličnu borbu. – Milena Mitić Anđelković

1

Zaključci
> lično usavršavanje > mogućnost za kreaciju > identifikacija sa grupom i idejom Efikasni stimulansi mogu da budu i materijalna podrška i mogućnost prisustva u medijima. 5) Kao najveći problemi mladih u Srbiji navedeni su: > neaktivnost > usporeni lični razvoj > nerazvijena kultura komunikacije > raspad sistema vrednosti > neosmišljenost slobodnog vremena > društvena marginalizovanost > izolovanost > bolesti zavisnosti > zdravlje uopšte > siromaštvo 6) Mladima se kod nas najviše bavi civilni sektor, a zatim: > obrazovni sistem > lokalna samouprava > političke stranke > sportski klubovi > biznis > Srpska pravoslavna crkva 7) Kao najbolje kampanje usmerene mladima izdvajaju se kampanje JAZAS-a i promocija Akcionog plana za mlade u Vojvodini. Za najbolju publikaciju namenjenu mladima proglašen je priručnik “U pravu si!” (Beogradski centar za ljudska prava), a za najkvalitetniji omladinski časopis DX Magazin (Centar za prava deteta Beograd).

Na temelju rezultata on-lajn diskusije radne grupe od 4 praktičara angažovanih u neposrednom radu s mladima, mogu se doneti sledeći najznačajniji zaključci: 1) Kao najpreporučljiviji uzrast za rad predlaže se 15-19 godina, mada i drugi uzrasti nude određene pogodnosti za rad. ) Najznačajnije i najatraktivnije programske teme za taj uzrast su: > razni oblici aktivizma i zastupanje svog interesa u lokalnoj sredini > veštine komunikacije i emotivno sazrevanje (pitanja “duše”) > fizički integritet i zdravlje (telo) > osamostaljivanje i jačanje profesionalnih kompetencija > kultura i mediji ) Najznačajnije potrebe koje mladi žele da zadovolje uz podršku odraslih su: > potreba za strukturisanom aktivnošću > potreba za društvenim učešćem > potreba za zabavom > potreba za znanjem > potreba za razmenom i podrškom Bilo koji oblik rada koji izlazi u susret ovim očekivanjima i potrebama može biti upotrebljiv u realizaciji programa za mlade. Najčešće su to radionice, akcije, žurke i kampovi. 4) Najbolji stimulans mladima na angažman jesu: > participacija i percepcija efekta > nova i atraktivna iskustva sa ljudima i mestima

14

Šta dalje
P.S.
Ovo je specijalno izdanje časopisa Animator, u kome su izneseni osnovni zaključci prvog kruga rasprave među ljudima koji rade s mladima (održanog tokom decembra 006. godine). U prvoj polovini 007. godine Klub OPA će organizovati seriju razgovora i prezentacija putem kojih će zainteresovanu javnost i mlade u Srbiji upoznati s ovom publikacijom. Želja nam je da putem živih i on-lajn događaja pokrenemo neka praktična, teorijska i stručno-naučna pitanja u ovoj oblasti i da prikupimo iskustva što većeg broja ljudi. Između ostalog, svrha ovog izdanja je bila da naznači pravce budućih istraživanja omladinske populacije, u čemu Klub OPA ima četverogodišnje kontinuirano iskustvo. Ova elektronska publikacija namenjena je svima koje interesuju mišljenja i iskustva domaćih praktičara iz ove oblasti. Kao takva, ona može da posluži kao pomoćno sredstvo u promišljanju budućih akcija svim zainteresovanim profesionalcima i volonterima, bez obzira nazivali ih omladinskim radnicima, trenerima, radioničarima ili kako god. Pozivamo sve koji žele da se uključe u ovu akciju da nam se jave na e-mail adresu klubopa@yahoo.com Posebno nas zanimaju potencijalni partneri u organizovanju istraživanja mladih i razgovora s njima u raznim lokalnim sredinama. 

) Preporučuje se da se u radu s mladima posebno neguju ove vrednosti i principi: > otvorenost i tolerantnost > usmerenost rešavanju problema > rad na sebi > solidarnost 9) Kao prioritetni projekti sa mladima predlažu se oni koji se odnose na: > mobilizaciju i ličnu aktivaciju mladih > uključivanje u društvene tokove > lični razvoj i poboljšanje informisanosti > društveno obrazovanje Opšta ocena je da se ni za jednu vrstu projekata namenjenih mladima kod nas ne daje previše para. Ipak, sugestija je da se preispita podrška projektima koji domaćim problemima pristupaju ne uvažavajući dovoljno domaće specifičnosti. Takođe, preporučeno je da se fokus energije preusmeri sa problema AIDS-a na alarmantnije oblike ugroženosti reproduktivnog zdravlja. 10) Domaće zakonodavstvo i obrazovni sistem ne poznaju kategoriju omladinski radnik. Predlaže se standardizacija tog zanimanja, što bi u našim uslovima podrazumevalo osobu koja deluje kao zastupnik mladih u nekoj sredini, njihov savetnik, mentor, edukator i animator. Aleksandar Gubaš Klub OPA Beograd, januar 007.

15

NA NOGE LAGANE
Sadržaj
Predgovor................................................. Najbolji uzrast za rad........................... Preporučeni oblici rada.......................4 Najefikasniji podsticaji........................5 Teme za rad.................................................6 Kampanje i publikacije............................7 Najznačajniji problemi mladih............. Vrednosti i ideali........................................9 Šta podržavati.........................................10 Gde se greši..............................................11 Ko se kod nas bavi mladima..................1 Profesija “omladinski radnik”..............1 Zaključci...................................................14 Šta dalje.....................................................15

tromesečni časopis za omladinsku kulturu i rad s mladima specijalno izdanje - januar 007.

animator
--- --- ---

Klub OPA
Klub OPA je nezavisna i neprofitna organizacija koju je u leto 004. godine osnovala grupa od 11 studenata I godine raznih fakulteta. Jezgro grupe i naziv OPA nastali su u proleće 00. godine, u okviru DX-a, omladinske grupe Jugoslovenskog centra za prava deteta. Osnovne aktivnosti Kluba OPA: - istraživanje i razvoj omladinskih medija (Internet, časopisi, radio, video, foto) - istraživanja omladinskog javnog mnjenja - radionice i mentorski rad sa grupama mladih i pojedincima - kulturna animacija mladih - upoznavanje javnosti i relevantnih institucija sa realnim stanjem i potrebama mladih Klub OPA je članica Federacije nevladinih organizacija Srbije (FeNS) i Koalicije mladih Srbije/Beograda. www.klubopa.org.yu www.karaburma.info

izdaje: Klub OPA, Beograd glavni i odgovorni urednik i prelom: Aleksandar Gubaš uređivački savet: Martina Petrović, Marija Mitrović, Brankica Ristić, Tijana Morača foto: OPA / DX / A. Gubaš Ova publikacija je rezultat volonterske inicijative. Nastala je sopstvenim naporima izdavača, bez ičije finansijske podrške. Časopis Animator je nekomercijalno izdanje koje se distribuira besplatno. Tekstovi objavljeni u Animatoru mogu se slobodno citirati i koristiti, pod uslovom da je uredno naveden izvor. kontakt: klubopa@yahoo.com --- 06/97-467 www.karaburma.info/akcija/animator

16