You are on page 1of 193

.

Zakon ateizma 8.Večni Zakon Istine. Zakon Ljubavi. Zakon analogija 7. Zakon aktivnosti 4. Moći i Sreće 4. OBJAŠNJENJA I UPOZORENJA OSNOVNI METAFIZIČKI ZAKONI SUDBINE 1. Zakon altruizma 5. Zakon blagosti .UVODNIK 1. Temeljni zakon metafizike .Zakon Boga 2. Vere i Nade . Zakon uzroka i posledice (Zakon „setve i žetve“) OSTALI METAFIZIČKI ZAKONI SUDBINE 1. Zakon ambicije 6. Zakon bezobzirnosti 2. Zakon akcije i reakcije 3. Zakon o zakonima 3. UVODNO SLOVO AUTORA 2.

Zakon ćutanja 20. Zakon brige 16. Zakon cilja 18. Zakon Boga 11. Zakon dobronamernosti 26. Zakon egoizma 32. Zakoni dobra i zla 25. Zakon gluposti 36. Zakon dogmatizma 27.9. Zakon dužnosti 31. Zakoni braka i muškoženskih odnosa 15. Zakon govora . Zakon genijalnosti 35. Zakon bogatstva 12. Zakon čarolije 21. Zakoni Duhovne Zaštite 29. Zakon dobročinstva 24. Zakon civilizacije 19. Zakoni duše 30. Zakon filozofije 34. Zakon evolucije 33. Zakon bolesti 13. Zakoni budućnosti 17. Zakoni Duhovne Suštine 28. Zakon gneva 10. Zakon čuda 22. Zakon dela 23. Zakon borbe 14.

Zakon istine 50. Zakon ljutnje 62. Zakoni lepote 59. Zakoni hrabrosti 42. Zakon jednakosti i različitosti 54. Zakon lenjosti 58. Zakoni mašte 63. Zakon koristi 56. Zakon iluzija 46. Zakon meditacije 38. Zakon istorije 51. Zakoni humanosti 43. Zakon iskrenosti 47. Zakon krađe 57. Zakon hipnoze 41. Zakon lukavstva 60. Zakon istrajnosti 52.37. Zakon Metafizičke Svrhe . Zakon ideala 44. Zakon materije 64. Zakon iskustva 48. Zakoni greha 39. Zakon jasnoće 53. Zakon karaktera 55. Zakon harmonije (sklada) 40. Zakon iskušenja 49. Zakon Ljubavi 61. Zakon ideja 45.

Zakoni moći 71. Zakon nauke 81. Zakon misli i mišljenja 69.65. Zakon muzike 77. Zakon nagona 79. Zakon novca 86. Zakon Nade 78. Zakon obmane 88. Zakon odgovornosti 89. Zakoni morala 74. Zakon neuspeha 84. Zakon opravdanja . Zakoni negativnosti 83. Zakoni molitve i molbe 73. Zakon Nebeskog Carstva 82. Zakon naroda 80. Zakon mladosti i starosti 70. Zakoni mira i spokojstva 68. Zakon opraštanja 66. Zakon obećanja 87. Zakoni mržnje 75. Zakon metafizičke odmazde 90. Zakon neprijateljstva 85. Zakon milostinje i milosrđa 67. Zakon mudrosti 76. Zakon mode 72.

Zakon poslušnosti 112. Zakon pobede 102. Zakon posedovanja 111. Zakoni osećanja 95. Zakon pravde 92. Zakon poravnanja 109. Zakon potomstva 113.91. Zakon prijateljstva . Zakon pada 97. Zakon patnje 100. Zakon potrebe i Prave Potrebe 114. Zakon opreznosti 93. Zakon pameti 99. Zakoni osvete 96. Zakoni politike 106. Zakon poverenja 116. Zakon pohlepe 103. Zakon pokajanja 105. Zakon pohvale 104. Zakon poroka 110. Zakon pamćenja 98. Zakon ponosa 108. Zakon optimizma i pesimizma 94. Zakon plemenitosti 101. Zakon pouke 115. Zakoni pomoći 107.

Zakon siromaštva 136. Zakon reda i nereda 129. Zakon rata 126. Zakon smeha 142. Zakoni sile 135. Zakon sloge 140. Zakon snage 118. Zakon Slučajnosti 141. Zakon skromnosti 137. Zakon prokletstva i kletve 119. Zakon razuma 127. Zakon radosti 125. Zakon slobode 139. Zakon rada 124. Zakon snova . Zakon poslova 122. Zakon reči 128. Zakon slabosti 138. Zakoni religije 130. Zakon sigurnosti 134. Zakon promena 120. Zakon savesti 132. Zakon rodoljublja (ili patriotizma) 131.117. Zakon poretka 121. Zakon proroka 123. Zakon saveta 133.

Zakon uživanja 168. Zakon taštine 161. Zakon suštine sveta i Čoveka 158. Zakon štednje 160. Zakon umerenosti (mere) 163. Zakon šale 159. Zakon umetnosti 164. Zakon uvećanja (ili „lavinskog efekta“) 166. Zakon Vere . Zakon uvrede 167. Zakoni strasti 149. Zakon sveta uzraslih duša 156.143. Zakon svrhe i Prave Svrhe 157. Zakon strpljenja 150. Zakon Večnosti 144. Zakon sudbine 151. Zakon uspeha 165. Zakon straha 148. Zakon smaka sveta 147. Zakon suprotnosti 153. Zakon Spasa 145. Zakon ugleda 162. Zakoni sreće 146. Zakon svađe 154. Zakon Svesti 155. Zakon sumnje 152.

Zakon zadovoljstva 179. Zakon znanja 186. Zakon zasluga 182. Zakon zahvalnosti 180. Zakon zavisti 183. Zakon vođa i organizatora 174. Zakon vlasti 173. Zakon želje 170. Zakon vernosti 172.169. Zakon Života . Zakon zdravlja 184. Zakon vrline 178. Zakon zločina 185. Zakon zakona (društvenih) 181. Zakon odnosa vere i volje. Zakon Velike Promene 177. mašte i želje 171. Zakon vremena 176. Zakon volje 175.

Dobro. Drugo: naivan je svako ko pomisli kako je ova knjižica jedan od načina da se zaradi novac. smisleno je da čitaoci stavljaju moguće primedbe u vezi sa tim mojim načinom predstavljanja metafizičkih istina. Ali. ali ne i u vezi sa samim istinama . knjižicu jesam napisao ja lično i samostalno.pa makar taj izbor bio i na sopstvenu . Može sve to i drugačije da se napiše . to je stvar ličnog izbora .UVODNIK UVODNO SLOVO AUTORA Valja odmah raščistiti nekoliko mogućih nedoumica čitalaca. što smatram za svoju dužnost. Prvo: ja u stvari nisam autor ove knjige – već njen priređivač. a ogromna većina naroda ne želi da se bavi metafizikom. Izdavači traže ono što „narod voli“.možda bolje ili lošije . moja intelektualna svojina i ja raspolažem svim autorskim pravima u vezi sa njom.jer one su takve kakve jesu. svejedno. metafizički zakoni ostali to što jesu: METAFIZIČKI ZAKONI. metafizičke zakone nisam ja izumeo . a ja sam se samo potrudio da ih priredim za najširi čitalački krug. Prema tome.NJIH JE DAO BOG. ona je. Prema tome.ali bi. dakle. bez obzira šta će ko o njima da misli. sasvim je logično i u skladu sa izdavačkim pravilima i običajima što sam potpisan kao autor. Naravno.

štetu. Metafizičke spoznaje do kojih sam došao naprosto su tražile „ventil“ na duši i način na koji će „izaći napolje“. čuvati je od prljavština i koristiti se sopstvenim unutarnjim moćima. niti je potpora nekoj od već postojećih religija. opet. zbog toga ne mora da se odriče sopstvenih ubeđenja svako može da se svrstava gde god želi. U ovoj knjižici dat je jedan „izvadak“ metafizičkih spoznaja . Ovo je svrha knjižice . počela je da „ističe“ RACIONALNA I HUMANA METAFIZIKA. Svetu je dosta obezduhovljenih ideoloških i religioznih podela. Kada sam „otvorio“ taj ventil. poput ptice gajene u kavezu.a ne zarada. koje su ljudima nanele više zla nego što su svi proroci i propovednici skupa namenili „grešnom“ čovečanstvu zbog „neposluha“ i „pogrešnog“ . a niko. odnosno izgrađivati svoju dušu. koliko sam uspeo da saznam.i to na jasan način. Ono što je u njoj dato može da pripada svakom.date su metafizičke istine uz pomoć kojih čovek može upravljati sopstvenom sudbinom. prema svojoj volji i sopstvenom nahođenju. Treće: niti je ova knjižica utemeljenje nekog novog religioznog učenja. Ali. a takođe ne predstavlja ni zasnivanje novog filozofskog ili ideološkog sistema. Novac će sam doći u onoj meri u kojoj to bude imalo metafizički utemeljenu svrhu. niko u svetu dosad nije sakupio i formulisao metafizičke istine koje imaju značaja za ljudsku sudbinu . lišen svake ideološkofilozofske. religiozne ili bilo kakve druge pristrasnosti.

Stoga se. jedinstvo različitosti čini osnovu Harmonije Sveta. Prava vrednost metafizičkih istina i jeste u tome što su lišene . mnoge od metafizičkih istina na određen način su „ugrađene“ u postojeća religiozna učenja (i Božje zapovesti predstavljaju svojevrstan izraz metafizičkih zakona). opet. odnosno u velike misli osnivača religija i naročito umnih i produhovljenih ljudi.svrstavanja. takođe neretko izobličavano i po volji nekih ovozemaljskih „moćnika“ i „pametnjakovića“ čak pretvarano u sopstvenu suprotnost. Naravno. Čemu praviti još podela među ljudima? A čemu. što su velike misli interpretirane kako se kad i kome prohtelo i što je čak i Hristovo Učenje. deljenje „Božje pravde“ mačem i nasiljem. Druga je stvar što su mnoga religiozna učenja bila prekrajana po „meri“ i volji svakojakih „autoriteta“. u ovoj knjižici pominje Hrist i Njegovo Učenje. a ne pominjati Hrista . mogli objasniti verski ratovi.bilo bi jednako glupo kao i danima uporno žedan kopati bunar pored izvora. totalno suprotstavljene baš Bogu i Hristovom Učenju. ne treba misliti da se Hrist pominje kako bi bile „poduprte“ neke religiozne dogme. jer On je u stvari izvrsno vladao metafizičkim istinama i moćima. Ali. tražiti i da svi ljudi isto misle i čine?Jer. inače. vojevanje „u Ime Božje i Hristovo“ i druge užasne ljudske gluposti. recimo. ili nekakva druga učenja i shvatanja. inkvizicije. Čime bi se. koje je čovečanstvu pokazalo PUT SVETLOSTI I SPASENJA bez obzira na religiozne podele. Govoriti o metafizičkim (duhovnim) istinama. a nijednom ne piti vode.

namerno smišljenih da se njima opravdavaju grešne ljudske misli i postupci. Ali. metafizički zakoni odnose se podjednako i na one koji ih uopšte ne poznaju. niti je ovde o svakoj .svakako će se ustanoviti precizno funkcionisanje metafizičkih uzročno-posledičnih veza. Ovo takođe nije ni nekakva moja „lična“ filozofija. U tome niko nema ni privilegije ni popuste. Međutim. U ovoj knjizi najpre su data četiri osnovna metafizička zakona. dati su u 185 tačaka. niti je to konačan „spisak“ metafizičkih istina. a ostali zakoni na njima se zasnivaju ili su s njima u vezi. Osim toga.takvih bogohulnosti. iako su metafizičke istine međusobno povezane . niti nedostatka „pametnijeg posla“. Tu se nalazi mnoštvometafizičkih istina univerzalnog značaja. da metafizičke istine u mom životu dejstvuju besprekorno . Kada se pažljivo prouči način razmišljanja i ponašanja bilo kog čoveka. Četvrto: predstavljene metafizičke istine nisu proizvod nikakvih „salonskih“ mudrovanja. razvrstanih prema ključnim pojmovima. Ovo svako sam može da proveri i na sopstvenom primeru. zarad čitalačke radoznalosti.na svakoj posebno može se izgraditi čitava jedna nauka. koji u stvari predstavljaju metafizičke zakone ljudske sudbine. i kada se sve to uporedi sa onim što mu se dešava u dužem vremenskom periodu . Zakoni humane racionalne metafizike. Ali moram reći. premda svaki čovek ima prava na zasnivanje sopstvenih pogleda na Svet.ja i na ličnom primeru imam dokaze za njihovu realnost.

dakle.to pouzdano znam.to nije njena svrha. Nije ni važno šta će se kojim imenom zvati i odakle će ko poći . Metafizičke istine treba čitati i o njima razmišljati potpuno opušteno.pojedinačnoj istini iscrpljeno sve što može da se kaže. ne menjajući pri tom svoja religiozna. prevashodno treba shvatiti KAO NAUKU koja pripada SVIMA i kojoj pripada SVAKO. mnogima će doneti radost . .ali metafizičke istine može da otkriva i promišlja svako ko to iskreno želi. Onim što je dato u ovoj knjizi niko ne treba da se opterećujena bilo koji način . „Vrata“ metafizike nikom nisu zatvorena. Metafiziku. a takvo čitanje već je i samo po sebi blagotvorno. Unapred se radujem zbog toga i smatram da mi je to već nagrada. ali je i kao takva sasvim dovoljna za svakog ko je ozbiljno shvati. jer u njoj „ima mesta“ za svakog. bez grča i prisile. Ova knjižica. Ova knjiga je u stvari samo skraćen pregled metafizičkih zakona koji imaju značaj za „oblikovanje“ ljudske sudbine. koja u isto vreme predstavlja i svojevrsnu amajliju svome vlasniku. filozofska i druga opredeljenja.

tu ne treba imati nikakvih predrasuda. Kao takva. . i te kako se odnose na one koji su spremni da posumnjaju u svoje sumnje. niti da bi se iščuđavali onome što u njoj piše. niti lažne skromnosti. oni koji u tako nešto ne mogu da poveruju . Ovo je prvo što treba imati na umu. čija je snaga OGROMNA čak i kad su samo sakupljene i napisane na istom mestu (odnosno u istoj knjizi). I kraj priče. Ona je naprosto mnogo korisnija. da ih odbace i zamene ih VEROM. što se tiče primene ove knjige kao amajlije. zar ne? Dabome. ona predstavlja istinsku AMAJLIJU izuzetnih moći.u pravu su: na njih se ta čudotvorna svojstva ove knjige i ne odnose. Sve treba postaviti na svoje mesto. koja već i samim svojim prisustvom može da čini PRAVA ČUDA u najpozitivnijem smislu. A osim toga. Ali. Ona treba da bude čest „saputnik“ svog vlasnika. jer u njoj su „pohranjene“ VELIKE METAFIZIČKE ISTINE. Neverovatno. a svakom čitaocu koristiće onoliko koliko je sam voljan da spozna i koristi METAFIZIČKE (DUHOVNE) ISTINE SVETA vezane za ljudsku sudbinu. da bi prave vrednosti mogle doći do izražaja. ako onaj ko se time bavi namerno umanjuje tu vrednost i taj značaj? U tom smislu valja reći sledeće: ova knjiga nije napisana da bi čitaoci njome „prekraćivali dosadu“.OBJAŠNJENJA I UPOZORENJA Ovo nije obična knjiga . Namena ove knjige takođe nije da krasi police kućnih zbirki i biblioteka. kako nešto uopšte može za nekoga imati istinsku vrednost i značaj.

Ali to što se ova knjiga može koristiti kao amajlija u doslovnom smislu. Drugim rečima. Zar je malo raznoraznih „dušebrižnika“. ne znači „mahati čarobnim štapićem“ po svom nahođenju i prema trenutnim prohtevima. To je došlo više „usput“.ako zaista želi .koji svi odreda nude „čuda neviđena“ onima što su voljni da ih slede. Racionalna i humana metafizika bavi se metafizičkim istinama bez bilo kakve mistifikacije. Od metafizičkog poravnanja računa niko ne može biti pošteđen . Ni metafizičke istine. zbog samog karaktera iznetih metafizičkih istina. „proroka“. nije njena ni jedina ni osnovna namena. misaonog zamagljivanja i kvaziduhovnog mešetarenja. Ona se nikome ne nameće. Međutim. osnovna svrha knjige je da čitaocima omogući spoznaju i prihvatanje metafizičkih istina. „duhovnih vođa“ i svakojakih drugih „stručnjaka za onostrane poslove“ .i to je sve! Ostalo je stvar ličnog izbora. niti pak sama ova knjižica. bez ikakvog truda i odgovornosti.da proveri dejstvo metafizičkih zakona i na ličnim primerima.barem u onoj meri u kojoj sudbina i budućnost uopšte zanimaju ljude. nisu nikakav „čarobni štapić“ za ispunjenje svake ljudske želje. reći će neko. Sudbinu sami tvorimo svojim mislima. osećanjima i delima . „Već viđeno“. sve što treba . odnosno da prihvataju bez pogovora i promišljanja ono što im se „servira“? Međutim. Uzeti sudbinu u svoje ruke. kako bi na osnovu toga uzeli sopstvenu budućnost i sudbinu u svoje ruke. ono što je dato u ovoj knjizi s tim nema apsolutno nikakve veze. a svako može .

ne nudi sama po sebi nikakve „kule i gradove“. Metafizika. Time se bavi metafizika. Isti naziv koristi se još od antičkog doba. bave i mnoge druge materijalističke nauke. sve što zaista možemo da promenimo (a možemo sve ono što nas obično i zanima) . ali koje on slabo koristi baš zbog nepoznavanja sopstvene metafizičke suštine i metafizičkih istina.u našim je sopstvenim rukama. ona zaista nudi čuda i postignuće apsolutne sreće srazmerno pridržavanju metafizičkih istina. Sva zbivanja u materijalnom svetu u svojoj „pozadini“ imaju neka fizička kretanja i interakcije . Ali. koju nazivamo HUMANOM METAFIZIKOM kada se bavi metafizičkim pitanjima u vezi sa .imaju neku svoju fiziku odvijanja. osim fizike.da nas zanima u vezi sa sopstvenom sudbinom i budućnošću. nikakva čuda i postignuće „brze“ sreće bez ličnog učešća. „brda i doline“. Međutim. i to u vrlo različite svrhe. Sam čovek je ČUDO zahvaljujući ogromnim moćima koje se u njemu „kriju“. Da ne bude zabune. koja je u stvariNADREĐENA svakoj fizičkoj (materijalnoj) suštini. nema ničega u Svetu što nema i neku nematerijalnu. a sam taj način možemo nazivati kojim god želimo imenom. METAFIZIČKU suštinu. Time se. ovde je reč o savremenoj RACIONALNOJ METAFIZICI. Poznavanje i poštovanje metafizičkih zakona jedini je pouzdan način da to i postignemo. a sama ta reč označavaono što dolazi „posle fizike“. dakle.

bez obzira kome se to sviđa. Prema tome. a kome ne. . dakle.bez obzira da li ga se on sam pridržava. a ko krši metafizičke zakone takođe će osetiti posledice tog kršenja. Prevashodno je.ljudskom sudbinom i egzistencijom. jednako nije logično ni da neko bude protiv bilo kog metafizičkog zakona . sa metafizikom stvari ipak stoje drugačije: možete o fizičkim zakonima misliti šta god hoćete sve dok ih ne kršite. reč o nauci koja zadovoljava uslove racionalnog poimanja i proverljivosti. Niti je smisleno okriviti fiziku zbog pada sa drveta (kriv je onaj što se peo i pao). ali je. ona duhovno potpuno utemeljena. za razliku od „obične“ materijalističke nauke. one su jednostavno takve kakve jesu . bez obzira da li je toga uopšte svestan i da li ume da „poveže“ šta je čime izazvano. Kao što nije logično da neko bude protiv prirodnih zakona materijalnog sveta (recimo protiv fizičkog zakona gravitacije). metafizičke istine nisu okrenute ni protiv koga i ni protiv čega. niti je pametno okriviti metafiziku zbog posledica kršenja metafizičkih istina (kriv je onaj ko ih krši). Ali. ali već i sam negativan stav prema metafizičkim istinama povlači odgovarajuće posledice! Vrlo je bitno da se ovo shvati kao upozorenje. Ko padne sa drveta osetiće posledice dejstva zakona gravitacije.

ali to i nije bitno.ka „moru“ ISTINSKE I NEPROLAZNE SREĆE. a „kormilareva“ znanja i revnost predstavlja poznavanje i poštovanje metafizičkih istina. „reka“ je ono što je svakom čoveku dato rođenjem i mimo čega se ne može.Mnogi će se pitati kako se to stvarno sudbina može uzeti u svoje ruke uz pomoć metafizičkih zakona. Ali. Ako je kormilar stručan i odgovaran.ali ima nebrojene mogućnosti izbora puteva na samoj reci. zacelo će se negde „nasukati“ (zar je bitno gde i kako?).u oba slučaja ishod će biti isti: brod će se nasukati. revnosno će obavljati svoj posao i umeće da se snađe i u onim situacijama koje nisu predviđene. Važno je da će takav brod sigurno imati probleme i da neće stići na cilj. a „kormilar“ je njegov um. ka ušću u more. odnosno njegova svest i savest. kao što lađa ne može da plovi izvan rečnih obala . BEZBEDNO plovi „rekom“ života . Ne može se tačno utvrditi kada i kako će brod sa neodgovornim i nestručnim komilarom okončati plovidbu. . Ko se tih istina ne pridržava. Isto tako. Stvari slično stoje i sa ljudskim sudbinama. razmotrimo jedno vrlo ilustrativno poređenje. A onaj koji te istine poznaje i koji ih se pridržava. lako je pretpostaviti da će stručan i revnosan kormilar dovesti brod na odredište. ili pak ako ne poznaje zakone upravljanja lađom . Pre konkretnih uputstava u vezi s tim. Zamislimo lađu koja plovi nekom rekom. Svaki čovek je „brod“. ako je kormilar neodgovaran.

Što je najvažnije. Ne mogu to mnogi čitaoci shvatiti nakon jednokratnog i letimičnog čitanja ove knjižice. Zato je važno da knjižica bude što češće uz svog vlasnika. metafizičke sile ne „razrezuju“ veličine računa prema uobičajenim ljudskim merilima. odmarate se negde u prirodi ili u svojoj kući? Neka vam u takvim prilikama „pravi društvo“ ova knjižica. osećanja. Svaki ambijent i svako okruženje može ispunjavati uslove za to. Kad god možete da se opustite i skoncentrišete nekoliko minuta. sedite u parku. Ovo je takođe razlog zbog koga ova knjiga treba da bude čest „pratilac“ svog vlasnika. ili kada primetite da vas to ne čini zadovoljnim. Prekinite čitanje kad god vam se učini dosadnim i usi-ljenim. Nema svrhe da se za to čekaju neke posebne prilike i naročiti uslovi. Čemu biste uzalud prekraćivali vreme dok nekog čekate na ulici. a postoje i zbirni računi koji nastaju zbrajanjem mnoštva manjih. eto prilike da se pažljivo pročita barem nekoliko rečenica i da se o njima . Nijedan račun na metafizičkom planu ne može ostati neplaćen.sve dok vam ne bude jasno da su metafizičke istine u vama i vi u .što je posebno važno . Čitajte ponovo metafizičke zakone . namere i dela određuju i način upravljanja našom sopstvenom budućnošću. ako ih ispunjava um čitaoca. pravite pauzu na poslu. Postoje mali i neprimetni računi. a čitajte je samo onda kada vam to neće ličiti na obavezu i kada osetite unutrašnju potrebu. već po meri metafizičkih istina. putujete. Metafizičke zakone treba čitati pažljivo i „natenane“ kad god se ukaže zgodna prilika. postoje veliki i „skupi“.Naše misli.duboko porazmisli.

Ali. Mnogo je važnije to što takva uzurpacija ne može proći bez odgovora metafizičkih sila.biće zacelo i onih koji će poželeti da omalovaže i ospore ono što je napisano. pa čak i da nipodaštavaju ovu knjigu i one koji se bave onim što je u njoj izneto.najbolje je da čitalac odmah prekine čitanje čim se u njemu pojavi otpor prema onome što je napisano. Kamo sreće kad bi mu se to stvarno isplatilo. Bilo bi SKROZ NELOGIČNO očekivati da metafizičke sile budu „ravnodušne“ prema nekom ko se nepošteno odnosi BAŠ prema . Tako ćete sopstveni život. Naći će se možda i poneki „preduzimljiv“ čovek. kome će pasti na um da preštampava. umnožava. to nije glavni problem za nekog potencijalnog uzurpatora autorskih prava u vezi sa ovom knjižicom. jer to bi značilo da ima dosta ljudi voljnih da se bave metafizičkim istinama. budućnost i sudbinu maksimalno uzeti u svoje ruke. Biće i onih kojima se neće dopasti ono što piše u ovoj knjižici (a zar ima negde takve knjige koja bi se svakom dopala?) I ne samo to . koji će stići sa „ka-matom“ i obavezno biti SKUPLJI od eventualno stečene koristi.njima.knjižicu je najbolje pokloniti nekom ko će pokušati ozbiljno da je shvati. Međutim. Ukoliko se to ponovi i nakon nekoliko uzastopnih pokušaja čitanja . metafizički zakoni važe i za one koji im se protive! A kako već i samo protivljenje metafizičkim istinama izaziva odgovor metafizičkih sila . prevodi ili na drugi način nelegalno iskoristi ovu knjigu. teško je poverovati da bi to mogao biti isplativ potez. Ali.

A opet. odnosno prema njenom autoru! Sve što se zbiva ima neki SMISAO I SVRHU. i primerci ove knjižice.takođe ne znači da je njegovo postojanje lišeno svake svrhe i smisla. ma kako bili malobrojni.knjižici koja se bavi metafizičkim istinama. pronaći će put do onih kojima će biti od koristi. BOG NEKA NAM SVIMA POMOGNE! . i to što metafizičke istine nekoga ne zanimaju . U skladu s tim.

OSNOVNI METAFIZIČKI ZAKONI SUDBINE .

Njegova Moć iznad bilo koje druge moći. Pravog Boga. Temeljni zakon metafizike . večan i neograničen. Istina. poseduje i tipično ljudske osobine kao što su gnev. a sveukupnost metafizičkih zakona predstavlja Njegovu neposrednu manifestaciju. On je sveprisutan. Metafizička Suština Sveta predstavlja Božje Sveprisustvo. čovek dobrovoljno sebe izgoni iz Božjeg Carstva. Njegova Dobrota iznad bilo koje druge dobrote. nego u postojanje Boga. Pored nekog boga koji. kršeći metafizičke zakone i ne priznajući Božje Prisustvo i Metafizičku Suštinu sebe i Sveta. On je apsolutno savršen. pozitivan i realan. ali u njoj Bog više ne bi bio Bog ako bi se ukinuo makar i samo jedan od Njegovih atributa. odnosno iz Metafizičkog (Duhovnog) Sveta Večnosti. takva „definicija“ može se formulisati na razne načine. Bog takođe ne pripada pojedinačnim religijama i učenjima u kojima se On pominje. Bog se ispoljava u svemu. a . nametanje volje itd valjalo bi „potražiti“ nekog boljeg.1. Svako pre treba da posumnja u sopstvenopostojanje. osvetoljubivost. jer ON predstavlja Primarnu Realnost u koju ne može biti sumnje. Harmonije i Apsolutne Sreće.Zakon Boga Bog je u svemu i sve je u Njemu. osim božanskih moći. svevremen i vanvremen. u svakom pogledu svemoguć i apsolutan. U racionalnoj metafizici Bog nije pitanje VERE U BOGA. Njegova Realnost je iznad bilo kakve druge realnosti. On je Jedan i Jedinstven. Komentar: Temeljni zakon metafizike u stvari predstavlja i jedinu moguću „definiciju“ Boga.

borbu među raznim religijama. Lice Ljubavi. pažnje i bezgraničnog razumevanja . koji su se čak međusobno svađali i sukobljavali. kao i za svakojake druge ljudske zavrzlame i budalaštine koje. dostupan čak i onima koji . Ljudska duhovno-intelektualna evolucija u stvari predstavlja evoluciju shvatanja Boga! U pagansko doba „postojalo“ je mnoštvo bogova sa tipično ljudskim osobinama.što već mnogo bolje priliči Pravom Bogu. koji doduše ima svog zlog protivnika i otpadnikasotonu. U Starom Zavetu„susrećemo“ se sa Jednim i Jedinstvenim Bogom. sklon gnevu i kažnjavanju. Jednom rečju. mogli su biti jednako zli kao i dobri. ali je i On Sam ipak osvetoljubiv. sa Bogom i Hristom nemaju blage veze. raznolika tumačenja i iskrivljavanja. Tek sa pojavom Hrista upoznajemo Novo Lice Boga. paganski bogovi jednako su mogli biti od štete kao i od koristi. „tražili“ su da im se prinose žrtve (čak i ljudske!) kako bi zauzvrat ljude poštedeli većih nevolja itd. praštanja. još uvek zahtevan u pogledu prinošenja nekih vrsta žrtava i slično. Zbog toga i dan-danas mali broj ljudi može da shvati i pojmi Hristovo Učenje i Njegovu Predstavu o Bogu. To je prva barijera koju valja prevazići. religioznim mišljenjima i učenjima. Međutim. i Slika Boga koju je ljudima pokazao Hrist vremenom je postala razlog za sukobe.sve različitosti među religijama i učenjima stvorili su sami ljudi. ne „konsultujući“ Boga i čak protivno Njemu Samom. U metafizici Zakon Boga ima temeljnu ulogu upravo zbog toga što oni koji su se „udaljili“ od Istinskog Boga ne mogu da razumeju i prihvate metafizičke zakone. Bogne bi ni bio Bog kad bi mogao da se pojmi i definiše na neki „prost“ način. ljudima su po svom nahođenju činili i dobro i zlo. naravno.

Metafizička Suština Sveta čisto je božanske prirode.u racionalnoj metafizici tu nema dileme. . Jedino Ga ne možemo videti u čoveku koji je sam odlučio da ne priznajeBoga i sopstvenu pravu suštinu. Bog je ipak racionalno spoznatljiv . Ali.uNjega ne veruju. a „utkana“ je u sve što postoji .pa Boga vidimo gde god pogledamo. Zar se Njegova Božanska Veličina ne ogleda upravo u tome što i pored Svemoćidopušta čak i postojanje onih koji Ga odbacuju? Bogu svakako ne bi dolikovalo da se dokazuje svakom glupaku pojedinačno.

vremenskih i bilo kakvih drugih ograničenja. čime zaslužuju propadljivost. već od Njegovog protivnika sotone.tako i tuđim). koji revnosno beleži greške svakog čoveka ponaosob. Varaju se oni kojiBoga zamišljaju kao strogog „starca“ sa spiskom u rukama. Kršeći metafizičke zakone svesno ili nesvesno. nikad i ništa ne može im se suprotstaviti. bez prostornih. pozitivan i savršen. Drugim rečima. Bog je čoveku daoslobodnu volju. koja neizostavno podrazumeva i dopuštanje greške. kao i učenje na greškama (kako svojim . Bog ipak ne kažnjava ljude. a Bog lično čak se i ne meša u sve pojedinačne slučajeve. kako bi na osnovu toga naknadno pristupio kažnjavanju i revanšizmu. Posledice kršenja ili poštovanja metafizičkih zakona dolaze „automatski“. Ali. Ako . nevolje i razne probleme. kojim se on u svojoj metafizičkoj gluposti ponosi. misli i čini vredi samo onoliko koliko je usklađeno sa metafizičkim zakonima i ni o kakvoj drugoj pravojvrednosti ne može se govoriti. jer On je iznad svake osude i represije. Komentar: Bog je u racionalnoj metafizici apsolutno dobar. Ništa što je loše ne dolazi od Boga. patnje. i ljudi srazmerno tom kršenju postaju sotonini poslušnici.2. Zakon o zakonima Metafizički zakoni deluju neprestano. Zlom sotona „nagrađuje“ svoje sledbenike. tog „vrhovnog“ prekršioca metafizičkih zakona. tu Božansku Iskru u čoveku. jer je zlo njegov izum i proizvod. a sve što čovek oseća.

koja Bogu pripisuje ulogu cepidlake. Takvo namćorsko ponašanje glupo je pripisivati Bogu. a sve što se ljudima dešava posledica je njihovog izbora na metafizičkom planu.je nešto bogohulno. Bog naprosto ne može biti takav. činimo i osećamo ne može biti pošteđenodelovanja metafizičkih zakona. zlopamtila i osvetnika. rekao i pojeo. učinio. onda je to svakako takva predstava. . A Istinskom Bogu ne bi ni dolikovalo da vodi računa šta je svaki čovek ponaosob pomislio. Ništa što mislimo.

ne možemo stvarati ono što je stvoreno u Večnosti.3. Pogrešno je reći: stvarajmo ljubav. Moći i Sreće Imaj Ljubav.Večni Zakon Istine.i obratno. koja nije samo atribut.imaćeš SVE i više od toga. Komentar: Čista Ljubav je „materijal“ od koga je sačinjena Metafizička (Duhovna) Suština Sveta. Zakon Ljubavi. Naivni realizam postavio je stvari naopačke: sumnju je pretpostavio veri. Vera je najmoćnije „oruđe“ kojim čovek raspolaže. Nedostatak ljubavi nije ništa drugo nego nedostatak harmonije. Sam Bog je takođe Ljubav. odricanje od sopstvene suštine i gaženje metafizičkih istina. a svako pravo razumevanje . svojstvo . ali se toga možemo odreći ili prihvatiti. Tamo gde nema ljubavi. Čak i ono što u svakodnevnom životu nazivamo „ljubavlju“ predstavlja u suštini baš „izvrtanje“ i suprotnost Čiste ljubavi. Vrhunac razumevanja i jesteracionalna spoznaja moći vere. Vere i Nade . Jer. Svako ljudsko zlo samo je izobličena i „izvrnuta“ ljubav. NAJVEĆU MOĆ I TRAJNU SREĆU. nema ni harmonije . Ispravno je reći: imajmo ljubav. Osnovno njeno svojstvo jeste Harmonija.Međutim. Veru i Nadu . nema razumevanja bez vere! Nema ni istine bez vere.već Primarna Supstanca iz koje je sve nastalo. Sve što je ružno. imaćeš VEČNU ISTINU. a kao preduslov za verovanje postavio navodno „razumevanje“. nastalo je naknadnim izobličenjem Ljubavi.

On nije krio da su i njegove božanske moćiprvenstveno plod vere. Ovde. Neki su toga bili svesni. Jasno je da je Hrist govorio o snazi bezuslovnog verovanja u ono što se želi postići. a svojim učenicima objašnjavao je da će se i planina podići i baciti u more kada joj se to kaže. Hrist je vrlo jasno i slikovito govorio o moći vere. već o veri po sebi. a neki nisu ni znali o čemu se tačno radi. a ne u ono što je neko drugi propisao i nametnuo. on najpre posumnja u svoje sumnje i bezuslovno poveruje u ostvarenje svoje želje. Svi rituali upravo imaju tu svrhu . dakle o Suštinskoj Veri.znači bezuslovno verovati u ono što se želi postići. a manifestuje se kao mašta i sposobnost vizuelizacije. Ona u stvari . Isceljenima je govorio „vera tvoja pomože ti“. Metafizički evoluiranom čoveku tako nešto nije potrebno . naravno. kao što bezuslovno veruje da će ujutru opet svanuti. Imati Suštinsku Veru . Mnogi su ljudi znali za moć vere i njom se naveliko služili. nije reč o veri u religij-skom smislu. Nada predstavlja snagu duhovnog pogleda u budućnost. Čak su i paganski plemenski vračevi znali da se mnogo lakše postiže ono što se želi ako se to ne dovodi u sumnju. Zbog toga su na razne načine svoje saplemenike pokušavali da prinude na verovanje. čime treba probuditi njihovu veru i odagnati sumnju.kada nešto poželi.predstavlja nagradu i rezultat istinske vere.da se kod učesnika stvori utisak smislenosti i svrhovitosti. samo ako se nijednog trena ne posumnja da će se to stvarno desiti. Vera kao dogmatizovana hrišćanska religija nastala je tek kasnije.

Vera „oruđe“. Nema te ovozemaljske moći koja se koliko-toliko može meriti sa onim što predstavlja MOĆ LjUBAVI. ali bez ljubavi. Slaba je korist od materijala. Vera i Nada samo u sadejstvu predstavljaju najveću moguću MOĆ. A oni koji imaju ljubav bez vere i nade jesu pozitivni i zaslužuju svaku blagodat . Ako neko gradi kuću . A pod Istinskom Nadom podrazumevamo primarnu sposobnost bezuslovnog očekivanja i jasnog viđenja onoga što se priželjkuje. ali zato što su mu ruke zauzete on ne može da odlomi i pojede jedan komad. a ne vredi ništa ni plan bez materijala i alata.ali ne mogu do nje da dopru (kao gladan čovek koji je pošteno zaradio mnogo hlebova i sve ih nosi u rukama. Oni što imaju nadu bez vere .predstavlja metafizički plan za ostvarenje želja. U svakodnevnom životu rečju nada označava se svako pozitivno očekivanje. ne vredi ništa alat. VERE I NADE. Ljubav. I oni koji se služe crnom magijom koriste moć vere(negativne). ali to obično nema mnogo veze sa Istinskom Nadom.neophodno je svo troje. ako nema alata i plana. a Nada je „plan“. Ljubav predstavlja „materijal“. . ako nema kvalitetnog materijala.imaju samo praznu maštu i bolesne ambicije. iako mu hlebovi stalno ispadaju okolo i drugi ih jedu).

Čoveku koji poznaje i prihvata metafizičke zakone. što se seje . bezuslovno delovanje Zakona uzroka i posledicemože samo biti od neprocenjive koristi. Pored toga. Stvari i pojave povezane su brojnim uzročno-posledičnim vezama zasnovanim na metafizičkim zakonima. već najčesće sa izvesnim kašnjenjem i u sadejstvu samnoštvom ostalih metafizički zasnovanih posledica. Za onoga ko je spreman da se iskreno upusti u racionalno metafizičko traganje .takvih zabluda nema. zahvaljujući kojoj ogromna većina ljudi i ne pokušava da uoči i shvati metafizičke uzročno-posledične povezanosti . i sve može biti uzrok nečemu što će se desiti. koje stvara privid slučajnosti.4. Komentar: Zakon uzroka i posledice deluje NEPRESTANO I U SVEMU. ili pak o sudbini kao unapred potpuno zadatom „programu“ zbivanja na koji čovek nema uticaja. Ljude zbunjuje mnoštvo tih veza. .ono se i žnje. Zakon uzroka i posledice (Zakon „setve i žetve“) Sve što se dešava POSLEDICA je nečega što se već desilo. metafizičke uzročno-posledične veze uglavnom se ne manifestuju neposredno i bez odlaganja. Kad se tome doda duhovnointelektualna lenjost.„teren“ je odlično pripremljen za stvaranje zabluda o životu kao spletu slučajnosti.

OSTALI METAFIZIČKI ZAKONI SUDBINE .

Zakon aktivnosti Svaka čovekova aktivnost istinski vredi samo onoliko koliko je metafizički (duhovno) motivisana. 2.mora kad-tad da se ispolji. ovaj zakon samo je specijalan slučaj OPŠTEG metafizičkog zakona akcije i reakcije. pa je zbog toga ljudi teško uočavaju. koji kaže: reakcija je uvek VEĆA od akcije.kako pozitivna. . međutim. ljudske misli. odnosno onoliko koliko je usklađena sa Pravom Svrhom . već u sadejstvu sa DRUGIM reakcijama. tako i negativna .1. Zakon akcije i reakcije U materijalnom svetu na svim nivoima važi zakon akcije i reakcije. koji kaže: akcija izaziva jednaku reakciju. osećanja. metafizička reakcija .u protivnom ne može nikoga istinskiusrećiti. namere i dela izazivaju reakciju koja ne mora da se ispolji ni odmah ni zasebno. stavovi. i to SVE VEĆA što se DUŽE čeka na njeno ispoljavanje.

Zakon ambicije Ambicija je u suštini vrsta nade. Vere i Nade. ambicija jekorisna i zdrava. kao suprotnost altruizmu. Zakon altruizma Svako može biti istinski srećan najviše onoliko koliko je spreman da doprinese sreći drugih. udaljava čak i od dobra oko koga smo se svojski potrudili. ako je zasnovana na Zakonu Ljubavi. a ako nije onda je bolesna i štetna.3. 4. dok nas egoizam. ili da se tuđoj sreći iskreno raduje i da je iskreno poželi. . altruizam je vrlo moćan način da postignemo dobro pre nego što smo ga i poželeli.

ili pak čovek koji Boga naziva nekimdrugim Imenom (Priroda.. pa proučavanjem jedne pojave mi stičemo modele na osnovu kojih možemo saznati i način odvijanja drugih pojava. .obratiti pažnju na velikapočetna slova!). Apsolut. biologije. ovo je već jasan dokaz da sve u našem materijalnom svetu ima ISTU SUŠTINU. kao i da Svet nije nastao „slučajno“. Univerzum.to je i na materijalnom planu očigledno. pa zbog toga povlače i analogan metafizički odgovor. ekonomije i društvenih nauka).. Kosmos. ljulja se teret okačen na oprugu. Zakon ateizma Ateistom se može nazvati čovek koji ne pripada nijednoj religiji. već u skladu sa BOŽJOM PROMIŠLJU. Vaseljena. analogije takođe važe i kod ljudskog MIŠLJENJA I PONAŠANJA.5. dok onaj koji ne veruje ni u kakvu Višu Realnost uopšte ne može ni da se smatračovekom u metafizičkom smislu. Nebo. . takođe postoje analogije između pojava koje su predmet proučavanja različitih nauka (fizike. analogije zbog toga imaju opštevažeći značaj. Zakon analogija Analogije „upravljaju“ svetom . po istom fizičkom zakonu njiše se klatno. osciluje električna struja u oscilatornom kolu. 6. negativne misli i namere analogne su negativnim delima.

8. nema te bezobzirnosti koja se bezobzirnom čoveku kad-tad neće sručiti na glavu poput lavine. ali jedino blagošću može konačno da se dobije rat. Zakon blagosti Blagost je ne samo najefikasnije „oružje“ koje se može upotrebiti u bilo kakvom sukobu među ljudima.7. pre nego što se prema drugom ponese bezobzirno. već i jedino kojim se ne izaziva negativan odgovor metafizičkih sila. Zakon Boga (videti OSNOVNE metafizičke zakone) . Zakon bezobzirnosti U nama znanom svetu bezobzirnošću se često dosta može postići. svako bi morao imati na umu da je i on „drugi“ ostalima. 9. postoji mnogo načina da se dobije bitka. ali nikad ono što je istinski vredno i trajno.

Nade . . a ne po duhovnom.propašće svako kome se imetak uvećava brže nego što se on sam duhovno-intelektualno (metafizički) izgrađuje. niko ne može biti srećan ako dopusti da se njegovo materijalno bogatstvobrže uvećava nego duhovno i ako druge ljude ceni po materijalnom bogatstvu. Vere. čak i kada je to sticanje imetka sasvim pošteno sa gledišta društvenih pravila i običaja (!). Zakon bolesti Bolest je posledica kršenja metafizičkih zakona i u principu je rezultat manjka Ljubavi. kako kod sebe samog .tako i kod drugih.ili svega zajedno. 11. Zakon bogatstva Svaki čovek morao bi veći značaj da pridaje duhovnom nego materijalnom bogatstvu.10. bolesti su kao kučići: napadaju ljude koji ih se boje i koji ih mrze.

jer razum kad-tad mora da ispostavi svoj račun. a pobednici svojom pobedom već zaslužuju neki budući. muku i haos. u borbi je u većini slučajeva bolje biti poražen nego pobednik. 3) Postojanje braka i reda u muško-ženskim odnosima osnovni je preduslov čovekovog duhovno-intelektualnog napretka i opšte . Zakoni braka i muško-ženskih odnosa 1) Brak na prvom mestu treba da bude duhovni spoj muškarca i žene. jer poraženi je upravo namirio neki račun. svaka međuljudska borba daje samo poražene. stići će sigurno i biće skuplji od pobede (!). Zakon borbe Borba je za slabe. u račun najgore vrste spada telesna.ali. 2) Svaki brak zasnovan na bilo kakvom drugom računu sem duhovne privlačnosti .pretvoriće se u trpljenje. ili će propasti.12. 13. a pobednik još ne zna ni kakav će mu račun stići . srećan brak moguć je samo između muškarca i žene koji bi jedno drugom bili najbolji prijatelji da su istog pola. oni koji su istinski jaki (a to mogu biti samo ako su duhovno jaki) iznad su svake borbe. jer oni što izgube time plaćaju dug za svojeranije zasluge. svakako veći gubitak. nagonska privlačnost. svaki brak zasnovan na telesnoj strasti i nagonima unapred je osuđen na propast.

zbog toga. koja u stvari označava NENAČETU I NEUPRLJANU ŽENSKU DUŠU. kao što postoje razlike između muškog i ženskog tela. mnoga zla koja još uvek postoje među ljudima prouzrokovana su baš nepoštovanjem braka i reda u muško-ženskim odnosima. pa je ženi zato dodeljena posebna uloga: da PRVENSTVENO ONA vodi računa sa KOJOM će se muškom dušom ukrstiti i pomešati. u metafizičkom smislu postoje razlikeizmeđu muške i ženske duše. pa žena na svoje potomstvo u izvesnoj meri prenosi i osobine svih muškaraca koji su je imali prethodno. 4) Pri stvaranju potomstva. a svako od njih pozajmljuje po deo svoje duše kako bi bila načinjena duša potomka. bez takvog reda dolazilo bi do ukrštanja srodnika. već na prvom mestu mešaju svoje duše. jer ono je samo manifestacija duše u materijalnom svetu). ženska duša se može smatrati savršenijom. 7) Pri začinjanju potomstva važnije je ukrštanje muške i ženske DUŠE. za žene je NAROČITO važan pojam NEVINOSTI.što dovodi do stvaranja degenerisanog potomstva. muškarac i žena ne mešaju samo svoj genetski materijal. Zbog posebnosti ŽENSKE DUŠE (a ne tela. osnovni metafizički zakon o . nego mešanje naslednog materijala.ljudske evolucije. 6. 5) Iako su muškarac i žena potpuno ravnopravna ljudska bića.

a čine je sve žene koje su „probile granicu“ od jednog muškarca u životu. jer mešanje ženske duše sa čistom i izgrađenom muškom dušom nije štetno. 11) Žena uprljane i oštećene duše takođe može postati podobna za brak ako se temeljno duhovno očisti i uzdigne. a naročito braka. to je vrlo redak slučaj.ovo je prvi i osnovni uslov za srećan brak. a u nju spadaju žene koje se još nisu predalenijednom muškarcu. pa čak i treće kategorije. dakle one koje su se predale i drugom muškarcu makar samo jednom. treća kategoraja ima razne nazive. drugu čine žene u užem smislu. 10) Za brak mogu biti podobne i žene iz druge. ako su njihove prethodne veze bile ISKLJUČIVO sa duhovno evoluiranim muškarcima. dakle DEVOJKE . moraju da imaju na umu sledeće: telesna privlačnost je obmana. 9) Za brak su podobne žene iz prve kategorije. 12) I muškarac i žena pre zasnivanja veze.muško-ženskim odnosima glasi: ŽENA JE NAMENJENA SAMO JEDNOM MUŠKARCU (!). 8) Postoje tri kategorije žena: prvu čine devojke. . u čemu mnogo mogu da joj pomognu duhovno-intelektualno izgrađene osobe. zavisno od sredine i stepena odstupanja od druge kategorije. a u nju spadaju žene koje su se predavalejednom-jedinom muškarcu. ali.

kaže se da se „zaljubila“ i da je to „prava ljubav“.vezu i brak baš ne bi trebalo zasnovati sa osobom u koju ste se „zaljubili na prvi pogled“. sa kojim prirodno ide pozitivan karakter i plemenite ljudske osobine. jer im je ta osoba prijatelj i jer je poštuju. položajem.radi telesne naslade i taštine. dakle. . 15) I žene i muškarci katastrofalno greše kada misle kako sa nekom osobom ne bi mogle da zasnuju vezu ili brak. jer se ova druga devojka udala zbog još goreg računa . 13) Kada se siromašna devojka uda za imućnog mladića zbog materijalne sigurnosti .kaže se da je u pitanju „ljubav iz računa“. ovo je teška zabluda. zar nije manje kvarno udati se za nekog zbog egzistencije i sigurnosti potomstva (?). 16) Vezu i brak ne treba zasnivati sa osobom koja privlači pažnju izgledom. kada se devojka uda za muškarca koji ju je telesno privukao . ovo je skroz naopaka logika: treba. čak i ako nikakve veze ne bude. ugledom. materijalnim posedovanjem. veze i brakove da zasnivaju oni koji se međusobno ne poštuju i ne mogu biti jedno drugom prijatelji (?!). popularnošću. 14) Niko ne treba da zasnuje vezu ili brak pre nego što se uveri da mu potencijalni partner (partnerka) može biti iskren prijatelj bez ikakvog interesa. društvenom moći i bilo čime drugim sem duhovno-intelektualnog uzdignuća.

niko neće rešiti nikakav problem uz pomoć brige. preljubom se izaziva ljubomora i nepoverenje.17) Preljubom i neverstvom ne može se nikada steći ljubav. Zakon brige Briga i strah su najbliži rod. sumnja i nedostatak poverenja. . niti može biti preljube i neverstva gde imaistinske ljubavi. bezbrižnost pospešuje ostvarenje želja. ali preljubu će takođe izazvatiljubomora. 14. briga nikada i ni u čemu ne može biti dobar saveznik.

ni sadašnjost ne može biti realna. teško svakom ko se više bavi onim što mu je bio deda. 3) Da bi se čovek mogao uopšte smatrati čovekom. ne postoji nikakav konačno mali interval vremena u koji se može smestitisadašnjost. a metafizički zakoni su osnova za uticaj na sopstvenu budućnost. prošlost nije realna zato što je prošla i postoji samo u sećanju. jer ona predstavlja nepojmljivo tanku crtu na kojoj se budućnost pretače u prošlost. baš zato što obuhvata ono što sejoš nije desilo i na šta se može uticati. on mora mnogo više da se bavi budućnošćunego prošlošću. Zakoni budućnosti 1) Budućnost je jedina realna komponenta vremenske dimenzije. jer dok izgovorimo reč „sada“ ona već postane prošlost. nego onim što je on sam i što će mu biti deca i unuci (!) . 2) Osnovna odlika ljudskog mišljenja jeste sposobnost bavljenja BUDUĆNOŠĆU.15.

on mora biti jasno vizuelizovan. ko jasno vidi cilj . „običan“ čovek počinje da ga nazire tek od pola puta. Zakon cilja Da bi neki cilj bio postignut. 17. a njegovo postignuće viđeno kao „gotova stvar“. ljudska pamet meri se i po tome kada ko uspeva da vidi cilj: glup je onaj koji cilj ugleda tek kada dođe do njega ili ga promaši. . ili onom koji pokušava da se drži izvan opšteg civilizacijskog napretka.16. Zakon civilizacije Ne zna se kome je teže: onom koji se trudi da zadovolji sve nepotrebne „potrebe“ koje nameće civilizacija.videće i put (!). a mudar ga jasno vidi i pre nego što mu se zaputi.

20. život čovekov istinska je ČAROLIJA. od čoveka bi i kamenje bilo pametnije. Zakon čuda Čudom nazivamo ono što ne razumemo. Zakon čarolije Padom u bezduhovlje i materijalističku skučenost. već pitanje „zašto se čudimo?“. Vere i Nade. s obzirom da smo i sami pravo čudo. Vere i Nade. ali samo za onoga koji ne ume da kaže ništa pametno. ako je zasnovan na Zakonu Ljubavi. čovek se odriče čarolije kao sredstva za postignuće sreće.18. nema tog čuda koje može nadvisiti MOĆ Ljubavi. ili pak na korišćenju rada drugih. . 19. Zakon ćutanja Ćutanje je „zlato“. nije na mestu pitanje „postoje li čuda?“. a bez poznavanja metafizičkih zakona ne možemo mnogo razumeti. kad bi se mudrost merila ćutanjem. a svoju egzistenciju zasniva na mukotrpnom i dosadnom radu.

nego kada mu bezvoljno damo neku materijalnu dragocenost. ali i KOME ih činimo. ako njime posredno ili neposredno nije potpomognuto nečije duhovno uzdignuće. ono što može biti dobro delo ako se učini jednom čoveku. više vredi jednom čoveku pomoći da sačuva dušu. jednako može biti i rđavo delo ako se učini nekom drugom čoveku. nijedno delo ne može bitiistinski veliko. Zakon dela Bitno je KAKVA dela činimo.21. nego sagraditi grad u kome će živeti hiljadu ljudi urušenih duša. . Zakon dobročinstva Veće je dobročinstvo kada nekome iskreno uputimo lepe želje i misli. 22.

oni imaju Ljubav. niti pak voleti tu njegovu bolest . zlo se takođe ne pobeđuje ni mržnjom prema zlu. pri čemu treba imati na umu da se pod tim ne podrazumeva tolerisanje i opravdavanje zla.već se nad njim najiskrenije treba sažaliti i moliti se za njegovo ozdravljenje. ipak ne vladaju metafizičkim istinama . a drugi zloupotrebljavaju njihovu dobrotu. . nema nikakve svrhemrzeti jednog takvog bolesnika. 2) Zlo se ne može pobediti još većim zlom. ali nemaju Veru i Nadu. zlo se pobeđuje samo dobrim. jer se ono tako uvećava. 3) Zao čovek je metafizički bolestan i od takve bolesti veća mu muka ne treba. Zakoni dobra i zla 1) Čovek je bolji što se više pridržava metafizičkih istina. već odsustvo gneva i mržnje. 4) Dobri ljudi vrlo često trpe. ovo se dešava stoga što mnogi ljudi koji su zaista dobri. jer se ono hrani mržnjom.23.

čovek koji nije dobronameran. 25. ali je još više ljudski preispitati je. Zakon dobronamernosti Dobra namera mora biti dalekovida: valja imati na umu posledice koje iz nje mogu proisteći. ali bez duhovne slobode nema ni duhovno-intelektualnog napretka. .pa preispitivanje dogmi nije preispitivanje Božjih.lakše je prihvatiti dogmu nego duhovnu slobodu. ne može biti ni srećan (!). istinski dobra namera mora biti usklađena sa metafizičkim istinama.Bog nijednu nije dao . većljudskih stavova. zar ljudi nisu započinjali ratove ubeđeni u svoju dobronamernost). jer u protivnom lako može da izazove i loše posledice (uostalom. dobronamernost nije istinska ako se javlja sporadično .ona treba da bude stalna čovekova osobina. čoveka ne može usrećiti ništa što učini bez dobronamernosti. Zakon dogmatizma Duhovno-intelektualna lenjost i učmalost predstavlja plodno tle za uzgajanje dogmi bilo koje vrste.24. svaka dogma je tipično ljudski izum . ljudski je i primiti dogmu.

ona obuhvata svako vreme i svaki prostor. to je pokretač celog znanog i neznanog Sveta. ipak čini. 3) Duhovna suština je večna i neuništiva. što je po njega samog katastrofalno loše. propadljivost. ali može sopstvenim stavovima. . nažalost. a svaki haos. nevolja i sve drugo što je loše . osećanjima i delimaudaljiti sebe od Suštine i Pravog Smisla sadržanog u Njoj.rezultat je udaljavanja realnosti nižeg reda od Prave Duhovne Suštine.26. sadrži Harmoniju kao svoje prirodno svojstvo. ali što većina ljudi. čovek ne moženičim oštetiti samu Duhovnu Suštinu. mislima. Zakoni Duhovne Suštine 1) Prava Suština Sveta ima metafizičku (duhovnu) prirodu i predstavlja Primarnu Realnost Sveta sadržanu u Bogu. patnja. ili Duhovna Suština. 4) DUH. propast. 2) Materijalni svet predstavlja oblik ispoljavanja Duhovne Suštine u nama poznatom prostorno-vremenskom kontinuumu.

Zakoni Duhovne Zaštite 1) DUHOVNA ZAŠTITA je jedan od neposrednih oblika ispoljavanja MOĆI Duhovne Suštine i SNAGE metafizičkih zakona prema čoveku. ili se rešenja uglavnom nameću spontano i sama od sebe. pa čak i okolina ponekad primećuje kako takvog čoveka čuva „neka sila“. Duhovna Zaštita nije nikakav zaseban duhovni entitet. Duhovna Zaštita ispoljava se u životu zaštićenog čoveka tako što ga nevolje i problemi jednostavno zaobilaze (tim više što je zaštićeniji). 2) Svaka ovozemaljska „moć“. ako nije propraćena razumevanjem i prihvatanjem metafizičkih (duhovnih)istina. privrženost određenoj religiji. 3) Rđava dela nije dobro činiti nikada i nikome. ugled i položaj apsolutno su nemoćni spram Duhovne Zaštite. Duhovna Zaštita ne stiče se čak ni religioznom niti bilo kakvom drugom revnošću. misli i dela sa metafizičkim zakonima . osećanja.27. ideologiji. ali je za čoveka . koja se sve više i sve otvorenije ispoljava prema njemu.nemaju nikakvog popusta i prioriteta u sticanju Duhovne Zaštite. nacionalna i bilo kakva druga pripadnost . već svojevrstan „automatizam“delovanja uzročno-posledičnih veza zasnovanih na metafizičkim istinama.to više zaslužuje Duhovnu Zaštitu. što više čovek usklađuje svoje stavove.

prema zasluzi . odnosno što je više duhovno izgrađen. što je onaj kome je učinio dobro više pod Duhovnom Zaštitom.pa i loše namere.bez obzira da li onaj prema kome se ispoljava uopšte nešto o tome zna. Duhovna Zaštita takođe ne ostaje dužna ni prema onome ko se poneo pozitivno. ali nije svejedno kome su učinjena. već „automatizam“ koji se ispoljavakao odmazda ili nagrada. niko i ničim ne može se suprotstaviti odmazdi Zaštite kada se loše ponese prema zaštićenom čoveku. ona se ispoljava u svim uslovima: među bogatima i moćnima kao i među siromašnima. a opasnost je tim veća i brže se ispoljava što je onaj više zaštićen. svako će i sam tim pre zaslužitiDuhovnu Zaštitu i približiti se postignuću istinske sreće. u ratu kao i u miru (poznato je da čak i u ratu nevolje i pogibelj vojnike . misli i osećanja .mnogo opasnije kada su njegova rđava dela . nepoznavanje metafizičhih zakona i neprepoznavanje zaštićenih ljudi kod Zaštite nije nikakva olakšavajuća okolnost. 4) Dobra dela valja činiti uvek. a što god više bude pokušavao da se suprotstavi i što njegove misli i namere (a kamoli dela!) prema tome čoveku budu lošije odmazda će biti sve žešća (!).okrenuta protiv onoga koji je pod Duhovnom Zaštitom. kao što nikome ne prašta i ne daje popusta. Duhovna Zaštita nije nikakva „kazna Božja“. 5) Ogroman broj ljudskih nevolja potiče od toga što se ljudi rđavo odnose prema onima koji su duhovno zaštićeni.

7) Čak je i DUŽNOST svakog čoveka koji raspolaže nekom ovozemaljskom „moći“ i bogatstvom. dok ostali svojim stavovima. namerama i delima uglavnom kvare Svet. kada bi većina ljudi umela i htela da prepoznaje ljude sa velikom i čistom dušom i da se prema njima odnosi pozitivno . kad god neko poželi sebi uspeh i sreću u bilo čemu. treba da učini dobro nekom duhovno izgrađenom čoveku . prilozi i pomoći .jer SVET takvim ljudima i pripada (iako ih je malo). mislima. iako su po svojoj prirodi svakako dobra. pošto ljudi uglavnom ne znaju za ovu veliku metafizičku istinu. odnosno VELIČINI I ČISTOTI NjEGOVE DUŠE. davanja i „velika dela“. 6) S obzirom da Duhovna Zaštita revnosno nagrađuje dobro učinjeno duhovno zaštićenim ljudima.nestao bi veliki broj nevolja koje snalaze tu većinu. to bi činjenje dobra nekom duhovno zaštićenom čoveku bio važan korak duhovnog uzrastanja i postignuća sreće.to uvek daje mnogo bolje rezultate nego razna druga dobročinstva.jer nisu učinjena duhovno zaštićenim ljudima. da čini dobro DUHOVNO IZGRAĐENIM LjUDIMA . 8) Stepen Duhovne Zaštite direktno je srazmeran stepenu duhovne izgrađenosti čoveka. .obavezno snalaze ako čak i u ravnporavnoj borbi nanesu zlo protivničkom vojniku pod Duhovnom Zaštitom). često izostaju rezultati učinjenih dobrih dela kao što su razne donacije.

dakle. ljudska duša je pravi realitet čovekov. . Zakoni duše 1) Duša je individualizovan deo Duhovne Suštine Sveta i ona predstavlja PRAVU SUŠTINU pojedinačnog čoveka. nego zameriti se duhovno zaštićenom čoveku. 28. a1i to nije isto što i čovekova duša. misli i osećanja. a dečjoj duši i u toku odgoja roditelji takođe još domeću duše. što su veće i čistije duše roditelja. jer ne postoji nikakva ovozemaljska sila i „moć“ koja bi se mogla suprotstaviti DUHOVNOJ ZAŠTITI. osim toga. jednako kao i da je prlja i uništava zavisno od svojih stavova. 3) Čovek rođenjem stiče dušu tako što mu roditelji daju po „komad“ svoje duše. nema u ovome trunke preterivanja. predstavlja „komad“ Duhovne Suštine Sveta koji pripada jednomčoveku i u stvari čini jednog čoveka. to će i dečja duša „u startu“ biti veća i čistija. blago onom koji duhovno uzraslom čoveku dobro učini (!).9) Bolje je sebi u nedra staviti „ljutu“ guju otrovnicu. imaju svoj pripadajući „komad“ Duhovne Suštine. 2) I druga bića. a njene manifestacije su fizičko telo i eterično telo (aura). pre svega zbog toga što je čovek jedini sposoban da svoju dušu samostalno čuva i izgrađuje. duša. kao i nežive stvari. dela.

rušiti i umanjivati svoju dušu. rušenje duše može ići do njenog potpunog urušavanja. veći i važniji nego očuvanje i izgradnja sopstvene duše. osećanja i dela. a naročito efikasno duša se ruši kada se uopšte i ne veruje u njeno postojanje. koje predstavlja još samo „eho“ i „senku“ duše. što se čovek u svojim mislima. što čovek više krši metafizičke istine. kao i na njeno prljanje i rušenje.što predstavlsja NAJVEĆU MOGUĆU KATASTROFU KOJA MOŽE SNAĆI ČOVEKA. . osećanjima i delima više pridržava metafizičkih (duhovnih) istina. 6) Nijedan posao na svetu nije plemenitiji. kao i pomoć drugima u očuvanju i izgradnji duše. OSNOVNI MOTIV svakog duhovnog uzdignuća jeste OČUVANJE (SPASENJE) I IZGRADNJA DUŠE. 4) Svako ipak sam najviše utiče na očuvanje i izgradnju svoje duše. to će mu duša biti čistija i tim više će rasti i izgrađivati se. zaostatakrealnosti nižeg reda lišen Svrhe i Suštine . misli. 5) Osim pozitivnih stavova. na očuvanje i izgradnju ljudske duše naročito pozitivno utiče druženje i kontakt sa osobama čiste i velike duše. kada se individualnost čovekova svodi na puko telesno postojanje. a posebno je dobro ako se zadobije njihovo prijateljstvo i naklonost. to će višeprljati.roditelji većih i čistijih duša svojoj deci više pomažu u izgradnji duše.

koju takav razum nije u stanju da pojmi. zbog čega se i kaže da su oči „ogledalo duše“. veličina nečije duše takođe se može videti preko mirnoće i harmonije lica (bez obzira na fizički izgled). apsolutno ništa od toga. koja je svevremena i mnogodimenziona.za svakog čoveka veoma je važno da nauči prepoznavanje istinski produhovljenih ljudi prema ovim znacima i dobrodušnosti.ništa. ne govori o veličini nečije duše i njenoj čistoti. ugled. ali. samo ako se UM oslobodi naivno-realističkih i ostalih predrasuda i ako se shvati da ono što je naivno-realističkom razumu nepojmljivo u stvari predstavlja viši oblik realnosti. naciju. a naročito preko BISTRIH I DUBOKIH OČIJU. 8) Duša jasno može da se vidi i prepozna na posredan način.7) Duša predstavlja višu realnost čoveka. ničiji društveni položaj. o čistoti i veličini čovekove duše govori stepen u kome se on pridržava metafizičkih (duhovnih) istina. duša je ipak RACIONALNO POJMLJIVA baš kao i Duhovna Suština Sveta. . nacionalna i religiozna pripadnost. bogatstvo. profesiju. duhovno uzrasli ljudi nisu svrstani u neki određeni društveni sloj. niti bilo kakvu sličnu pripadnost. religiju. pa ni obavljanje ovozemaljskih poslova koji zvanično imaju duhovni karakter .

treća je dužnost čovekova da čini sve što je neophodno kako bi prve dve dužnosti mogle da se obavljaju. jer i oni koji su u ime duhovnog uzdignuća postali savršeni altruisti. Zakon egoizma Svaki čovek je. tesno spregnuta sa prvom. četvrta je dužnost čovekova da ne prihvati kao dužnost ono što je protivno prvim trima dužnostima. već što ne prihvata činjenicu da je drugim ljudima i on sam isto toliko „drugi“.29. hteo to da prizna ili ne. druga dužnost čovekova. jeste da i drugima pomogne u očuvanju i izgradnji duše. donekle ipak egoista. ipak imaju na umu najpre sopstveno duhovno uzdignuće. . Zakon dužnosti Prva je dužnost čovekova da čuva i izgrađuje sopstvenu dušu. metafizički nije pogrešno što čovek u odnosima sa drugim 1judima polazi od sebe (a od koga bi?). 30.

SAM SEBE za propast predodređuje. naukom. čisto „gubljenje vremena“. umetnošću i posebno. održali bi se i prelazni oblici od majmuna ka čoveku („polučovekpolumajmun“). zatim. tako i ljudsko društvo. slikaju i razmišljaju (?). što se tičezakona održanja. evolucijom čovek nije mogao nastati od majmuna. oni koji su želeli da se produhovljuju morali su da nestanu još pre početka istorije . otkud mu „ideja“ da prirodno teži duhovno-intelektualnom samorazvoju (?). bez ikakve naročite svrhe. prema tome. nego ih je SVE VIŠE. zašto bi ostali članovi prvobitnih ljudskih zajednica davali hranu onima što se mole. kada je čovek naučio da upotrebljava motku. otkud čoveku potreba da se bavi religijom. moli se i razmišlja o sebi i svetu. ko nije voljan da učestvuje u duhovnoj evoluciji . pa i čitavo čovečanstvo. pevaju.ali ne samo da NISU NESTALI. a od toga KOLIKO IH IMA u nekom društvu zavisi i SUDBINA toga društva (!). evoluira i čovek u duhovnointelektualnom smislu .bio je toliko favorizovan u odnosu na ostala živa bića da mu za održanje nije ništa više trebalo. jer to je. da je to zaista tačno.31. Zakon evolucije Kroz evoluciju se u materijalnom svetu ispoljavaju SILE MUDROSTI I SAVRŠENSTVA. kad su se već mogli održati i majmuni i ljudi.kako pojedinac. a naročito mu nije trebalo da oslikava zidove pećina. i to „slučajno“. kopa rupe za zamke i koristi vatru . filozofijom. .

Vere i Nade.nestaje onih „što mašu motkama“ i trče za plenom. koja u čoveku mora biti metafizički utemeljena i prvenstveno zasnovana na Zakonu Ljubavi. ali deluju u smeru PRODUHOVLJENJA pojedinca i zajednice.u smeru čovekovog duhovnointelektualnog uzdignuća. . neka im bude .oni možda i jesu. a naročito u duhovnom smislu. ali ne valja da takvo poreklo pripisuju svim ljudima. jasno je u kom smeru ide ljudska evolucija . ima svrhu da ih ovome nauči i ukaže na put duhovno-intelektualnog uzdignuća.ali. ništa nije tako MOĆNO u ovom svetu kao ISTINSKA MUDROST. zakoni evolucije (održanja i selekcije) dakle postoje. a brišu se oni koji ZA TAJ PRAVAC nisu voljni. sve što se ljudima u ovom svetu dešava. koji je put OPSTANKA i u fizičkom. a što se tiče onih koji veruju da je čovek zaista „iz čista mira“ nastao od majmuna. snalažljivost i važnost“. bez obzira na njihovu „moć.

33.znao bi da kršenje metafizičkih istina ne može da prođe bez odgovarajućih posledica. da je neproduhovljeni „genije“ zaista pametan . Zakon filozofije Nijedna filozofija nije dobra ako onome ko se njome bavi od toga ne poraste duša. genijalnost je obična lukavost zbog koje mora da se ispašta. u protivnom. ali to baš i jeste dokaz da jeneproduhovljena genijalnost sotonsko svojstvo).32. jer je neproduhovljen „genije“ jednako glupkao i bilo ko drugi (genijalnim su smatrani i mnogi izazivači ratnih požara. uostalom. 34. . već produhovljenosti. Zakon genijalnosti Prava genijalnost ide „ruku pod ruku“ sa produhovljenošću. Zakon gluposti Glupost nije suprotnost genijalnosti.

što treba razlikovati od metafizički zasnovanog greha . već u sprečavanju njegovog stvaranja. Zakon govora Ne treba govoriti ono čime se može uprljati i oštetiti duša. gnev ruši dušu. Zakoni greha 1) Greh nastaje kršenjem metafizičkih (duhovnih) istina. lepe reči ne znače ništa ako se iza njih kriju rđave namere. lepo je govoriti ono što je u skladu sa metafizičkim istinama. nije rešenje u potiskivanju gneva.35. niti ono što drugoga može ponukati da svoju dušu ruši i prlja. Zakon gneva Gnev je manifestacija slabosti. 2) U različitim kulturama. religijama i sredinama. suštinu greha čini pad u bezduhovnost. blokira ispunjenje želja i izaziva žestok odgovor Duhovne Zaštite ako je uperen protiv duhovno evoluiranog čoveka. 36. .koji uvek i svugde ima istoznačenje. 37. jer su tada reči kao ptice oslobođene iz kaveza. razna ljudska ponašanja i mišljenja proglašavaju se za grešna.

nije apsolutni mir Božanska Priroda Sveta. pa je zbog toga važno poznavati metafizičke istine. namera i dela. postoje metafizički zasnovani grehovikojih ljudi nisu svesni . stvarima. 4) Greh postoji gde god ima destruktivnih i negativnih misli.3) Svako ko ovlada metafizičkim zakonima uvek će znati šta je stvarno greh. pojmovima i u DUŠAMA. 38. pored opštepoznatih ljudskih grehova. BOGOMDAN način svepostoja-nja. . pa svako narušavanje Harmonije predstavlja odbacivanje Ljubavi.što ne umanjuje metafizički uzročno-posledični odgovor. već je HARMONIJA ONO ŠTO PREDSTAVLJA OSNOVNU OSOBINU DUHOVNE SUŠTINE SVETA. i obratno. jer TAKAV MIR bio bi potpuna smrt. osećanja. Zakon harmonije (sklada) Harmonija je PRIRODAN. imajmo na umu: kad god sebi ili drugom poželimo MIR. oko kojih postoji saglasnost u celom svetu. u stvari smo poželeli HARMONIJUkao božanski SKLAD među bićima. HARMONIJA JE POTPUN ISPOLJAVAJUĆI EKVIVALENT Univerzalne Ljubavi.

. ali. tamo gdenema svesti . čoveku u dubokoj hipnozi ništa nije nemoguće. Zakon hipnoze Hipnoza je uspavano stanje svesti. osećanja i namere. a možda će početi i da levitira (lebdi). niti ima istinske sreće bez SVESTI o sreći. za čoveka. svest. nema nikakvog prosvetljenja bez SVESTI. ta snaga je u većine ljudi sasvim sputana sumnjama. strahovima i predrasudama.može se desiti da on momentalno zaista ozdravi. jer svest je nadređena podsvesti. a svoje sumnje definitivno odagnati.dobiće plikove na prstima.svako se može uveriti da je zaista postao lakši.nema ničega. međutim. svega čovek treba da bude apsolutno svestan. odnosno da pred snagom ljudske vere ništa nije nemoguće. ako mu se kaže da umesto olovke drži usijan predmet . pohranjenim u ljudskoj svesti.39. hipnoza je dokaz da je duh moćniji od materije. ako mu se sugeriše da se oslobodio Zemljine teže . kada se bolesniku u hipnozi sugeriše da je zdrav . prognati rđave misli. već ono što ljudi sami u njoj stvaraju i u nju primaju. pa je zato najbolje rešenje SVESNO iz sopstvene svesti proterati strahove i zablude. za to nije kriva.

4) Bojati se onoga čega se treba bojati . već manjak razuma. a majke onih koji hrabrost (drugih!) veličaju . bojati se onoga čega se ne treba bojati . stavova. već dokaz zdravog razuma.40. najveću moguću hrabrost u stvari predstavlja čovekova spremnost da prihvati metafizičke istine i da se odrekne svojih naopakih predrasuda. ne može se govoriti o razumskom utemeljenju hrabrosti. 2) Negovanje hrabrosti kao vrline nije od koristi onome ko je „hrabar“.nije nedostatak hrabrosti. . već uglavnom drugima. 3) Hrabrost je u biti oblik ispoljavanja straha od ISTINE.opet nije nedostatak hrabrosti. jedino valja doneti na osnovu toga da li je to što treba učiniti u skladu sa metafizičkim zakonima. kako god da se posmatraju stvari. hrabrost može i da se „odglumi“. posle rata majke hrabrih plaču. već stvar gluposti i neznanja. Zakoni hrabrosti 1) U metafizičkom smislu hrabrost nije suprotnost strahu. već suprotnost pameti. odluku da li nešto treba učiniti. običaja i navika. ali mudrost ne može .ponose se ovozemaljskim „uspesima“ svoje dece. a kršenje metafizičkih zakona nije stvar hrabrosti.što je jasan dokaz da hrabrost sa pameću nema mnogo veze.

.5) Hrabrost se u svakodnevnom životu često ispoljava i kao spremnost na rizik. mora biti razumno utemeljena. može se rizikovati isključivo sopstveni život. po uginuću . 8) Ono što se obično naziva „hrabrošću“.već one „najhrabrije“. dakle. samo onda kada će taj rizik spasiti druge nedužne živote. 7) Učiti druge hrabrosti i veličati neosnovanu hrabrost drugih veliko je kršenje metafizičkih zakona. to znači da mora postojati racionalna odmerenost između vrednosti mogućeg gubitka i mogućeg dobitka. ali i ta spremnost. kao i odmerenost šansi za gubitak opet je. da bi uopšte imala svrhu. 6) Vrhuncem hrabrosti smatra se spremnost na rizikovanje sopstvenog života za „uzvišene ideale“. kao i one koje ne razlikuju gladnog lava od sitog (lavovi se. lavovi ne istrebljuju slabe i obolele antilope . koje obavezno povlači posledice. deluje evolucioni zakonopamećivanja i eliminacije „hrabrih“ jedinki. postepeno nestaje kroz duhovno-intelektualnu evoluciju čovečanstva. jedan od temeljnih metafizičkih zakona kaže da je život SVETINJA i da nijedan čovek nema prava da ugrožava ni tuđi ni svoj život. suprotno uobičajenim mišljenjima. i nema nikakvih „ideala“ u ime kojih se taj zakon sme prekršiti. sve stvar razuma.bolesne su hrana lešinarima. koje se odvaže da se približe lavovima i onda kada su ovi gladni i uznemireni. čak i među životinjama.

straha i gluposti. prema tome. . ali nema previše onih koji mogu da dokažu pamet. 9) Sve i kada se nekom prohte da se hrabrošću dokazuje. hrane hrabrošću i glupošću antilopa). svet je prepun onih koji mogu da dokažu svoju hrabrost. ako je nekom do dokazivanja . makar je i „odglumili“.neka dokaže ono što je teže dokazati i čega manje ima. sreća ne prati hrabrost.dakle.što je očigledno isto nestaće i lavova (!). a kada među antilopama nestane hrabrih i glupih . već prati odsustvo sumnje. neka zna da je mnogo bolje (ali i teže!) dokazati pamet.

radom i sposobnostima) . a za namirenje dugova ne daju se nagrade. dajući mu hranu.ako to sam želi). ovo je razlog što se mnogi bogati i „moćni“ ljudi žale kako im se i pored njihove „humanosti“ ipak dešavaju loše stvari. nije korist ni od humanih misli i namera. a opet. jer ništa što je nehumano nije u skladu sa Duhovnom Suštinom Sveta i čoveka. odnosno sa Duhovnom . sa metafizičkim istinama. već kako smo dotičnom siromahu. 4) Kada nekom nešto daje onaj koji je od Sveta na materijalnom planu uzeo previše (pravdajući to uzimanje nekim ovozemaljskim zaslugama. kada gladnog siromaha nahranimo. humanost pojedinca direktno je srazmerna njegovom stepenu pridržavanja metafizičkih istina.to nije humanost. ako ih ne prate humane misli i namere. 2) Nije nikakva korist od humanih dela. ako su dela nehumana. već obaveza i dug. omogućili produžetak ovozemaljske egzistencije i time mu poduprli šanse da izgrađuje svoju dušu (naravno .41. Zakoni humanosti 1) Nije humanost nekome činiti dobro na štetu nekog drugog. 3) Nema veće humanosti nego drugome pomoći da sačuva i razvija dušu. ne treba da pomislimo kako smo samim činom davanja učinili dobro delo. čovek koji se pridržava metafizičkih istina human je sam po sebi.

nije human onaj koji na osnovu religiozne. odnosno sapotrebom ljudskog duhovnog uzdignuća. ideološke i bilo kakve druge ljudske pripadnosti bira prema kome će biti human. Zakon ideja Ideje su normalni produkti ljudskog misaonog procesa. već je sama po sebi destruktivnakao i sve drugo što u sebi nosi klicu razdora. ne može se trgovati. 42. „humanost“ koja bira svoje „objekte“ ne samo da nije humanost. nacionalne. merilo valjanosti ideja nije njihova ostvarivost.Suštinom Sveta. 43. razume se da je mnogo bolje namiriti dugove nego biti dužan. . Zakon ideala Ideali su potrebni i pozitivni samo onoliko koliko su usklađeni sa metafizičkim istinama. svaki račun i dug mora da se namiri. a svako ostvarenje da se zasluži. 5) Prava humanost ne priznaje nikakve ljudske granice. koliko njihova zasnovanost na metafizičkim zakonima. a ko želi da mu se dobrim vrati .mora dati više nego što je dužan.

pa prema tome ne mora uvek biti ni pozitivna. velikom iskrenošću možemo . da li je iskrenost dobra ili loša. 45. jer on postoji barem kao usaglašenost stavova većine ljudi o iluziji materijalnosti. odnosno da li će zbog nje neko postati bolji i pozitivniji. kada govorimo o iluzijama.44. zato što je i sama materijalnost po svom stepenu realnosti čista iluzija u odnosu na SUŠTASTVENU. što znači da je sa produhovljene tačke gledišta materijalnost svakako jedna vrsta iluzije. koje po svojoj metafizičkoj prirodi nije negativno. Zakon iskrenosti U svakodnevnom životu iskrenost nije uvek usklađena sa metafizičkim istinama. treba proceniti po tomekakve će biti njene posledice. mi ipak ne možemo reći da je materijalni svet nerealan.može se meriti samo trajnošću. a koliko realnost . i da li od nje može biti koristi koje nisu ni na čiju štetu. međutim. koliko je nešto iluzija. same materijalne forme smešno su kratkotrajne u poređenju sa Večnom Egzistencijom Duhovne Suštine. pod neiskrenošću veoma često podrazumevamo i samosavladavanje. mi ih u stvari upoređujemo sa trajnošću materijalnih formi postojanja. međutim. metafizičku (duhovnu) realnost. Zakon iluzija Ljudski ovozemaljski život nezamisliv je bez iluzija.

i svakako ostati bez najvećeg broja prijatelja. ali neće tako da radi). ako smo iskreni.to nikako ne znači da smo dobri i da smo u pravu. . a zbog toga oni neće postati bolji. mnogi ljudi iskreno priznaju svoje greške i opetgreše . nemojmo živeti u zabludi da će naša iskrenost uvek „otvoriti oči“ onome na koga se odnosi (izreka kaže: zna i đavo šta je pravo. vrlo brzo ćemo izazvati ljutnju i gnev mnogih(što ne može biti pozitivno). na kraju krajeva. ima onoliko značaja koliko posredno ili neposredno služinjegovom duhovnom uzdignuću.ipak su bolji oni koji nemaju šta da priznaju.smatrati sledeću izjavu: pokušamo li da budemo iskreni uvek i prema svakom. jer to je jedina iskrenost koja ne može biti negativna (iako može biti teška) i od koje se uvek može imati ogromna korist. pa i najpraktičnije iskustvo. svako bi trebao najpre da bude iskren prema samom sebi. 46. za čoveka svako. Zakon iskustva I životinje kroz život stiču iskustvo (mlada mačka još ne ume tako vešto da lovi miševe kao starija). alijedino čoveku data je mogućnost da se kroz umnu obradu iskustava duhovno-intelektualno uzdiže.

. Zakon iskušenja Sva ljudska iskušenja svode se na slobodu nepoštovanja metafizičkih istina. a mi o istini možemo govoriti samo u onoj meri u kojoj je to što nazivamo istinom usklađeno sa METAFIZIČKIM ISTINAMA. osnovni metafizički preduslov istine je VERA: istina ima onoliku „težinu“ koliko je „teška“ VERA u ono čega se ta istina tiče. 48. APSOLUTNA ISTINA JE SVOJSTVO BOGA. Zakon istine Istina je u svakodnevnom životu posve relativna.47. neka najpre vidi koliko je to zasnovano na Ljiubavi. svako ko želi da sazna koliko je nešto istinito. Veri i Nadi.

neka niko ne očekuje da će mu jedno površno čitanje metafizičkih zakona doneti istinsku i trajnu sreću. pametni smatraju važnijim drugi deo. Zakon istorije Istorija je jednim delom popis ljudskih gluposti počinjenih kroz vekove. pa neopisivo vredni rezultati neće izostati.49. glupima je miliji onaj prvi deo istorije. ko posumnja. pa iz njega uče kako i dalje treba praviti gluposti. iz koga izvlače opšti zaključak da bez pojedinačnog i kolektivnog oslobađanja i duhovnog uzdignuća čovečanstvo NE BI IMALO SVRHU. . Zakon istrajnosti U shvatanju i prihvatanju metafizičkih istina valja istrajati. žestoko ubeđeni da će i oni zaslužiti mesto u njemu. 50. neka čita ponovo i neka o svemu predano porazmisli. a drugim delom hronologija zbivanja na putu ljudskog oslobađanja i duhovno-intelektualnog uzdignuća.

koliko sklonošću da se ono što se ne razume proglasi bezvrednim. a zatim i poverovati da će mu biti jasno. Zakon jasnoće Onaj kome se ove metafizičke istine učine nejasnim ili bezvrednim. odnosno da se krivcem za sopstveno nerazumevanje proglasi neko drugi. 52. već u njemu samom. a nikako na njihovom „brisanju“ ili prećutkivanju. da bi nekome nešto bilo jasno. i polje je lepše kada na njemu ima što više različitog rastinja i cveća. ako nešto hoće da razume i da od toga ima koristi. on najpre mora poželeti da mu to bude jasno. . inače. Zakon jednakosti i različitosti Jednakost se zasniva na ravnopravnom prihvatanju različitosti. različitosti među 1judima jedino ne smeju biti na štetu drugih i njihovog ISTOG takvog prava na različitosti. pa stoga neka najpre oslobodi svoj um predrasuda i sumnji. neka zna sledeće: problem nije u metafizičkim istinama.51. jer bez različitostinema ni harmonije. a bez harmonije ne možemo govoriti o Božanskom Smislu. ljudska glupost se ne meri toliko nesposobnošću razumevanja.

koja neće biti ni na čiju štetu. odnosno ravnotežu prava .53. recimo. samo po ljudskim zakonima pripada vlasniku. a ko shvati metafizičke istine . ima Svet svega dovoljno za sve. i onaj ko nije ostvario željenu korist.treba da zna da baš od toga može imati . 54. karakter je temelj čovekove „zgrade života“: ko hoće da menja SUDBINU .uključujići i pravo ostalog živog sveta na plodove Prirode: njiva. otuda pri sticanju bilo kakve koristi treba povesti računa da u tome ne bude prekršen koji metafizički zakon.to je njegov karakterlošiji. Zakon karaktera Karakter određuje mogućnost dostignuća sreće.imaće NAJVEĆU moguću korist. a što je više mržnje. pakosti. treba da imamo na umu i prava drugih na sticanje koristi. što je u čoveku više ljubavi.i to od pre nego što su nastala bilo kakva međuljudska prava. Zakon koristi Svaka ovozemaljska korist ništavna je spram koristi koju čovek može da ima od poštovanja metafizičkih istina. zlobe. kad god stičemo nekakvu korist. ili je pretrpeo kakvu štetu .neka najpre promeni KARAKTER. to mu je karakter bolji. zavisti i drugih negativnih misli i osećanja . dok po metafizičkim zakonimana njivu i ono što na njoj raste imaju pravo i druga stvorenja poput ptica .

Zakon lenjosti Najgora je duhovno-intelektualna lenjost. a po fizičkoj lepoti ne treba birati ni prijatelja ni bračnog druga.to je čovek MANJE ČOVEK. najnesrećniju kombinaciju čini fizička lepota sa duhovno-intelektualnom srozanošću.možda mnogo veću korist. kao i srećnu vezu i brak. pa makar to sticanje bilo u skladu sa važećim društvenim zakonima. 56. 57. Zakon krađe Nije krađa samo kada neko uzme tuđe. a obezduhovljena lepota sotonina je kreacija. 55. oni koji su samo fizički lenji. taj (ili ta) mora da prikrije svoju fizičku . treba se kloniti ovake kombinacije. Zakoni lepote 1) Lepo je samo ono što je u skladu sa Duhovnom Suštinom. pogotovu ako izvuče odgovarajuću pouku. odnosno sa nečistom i sitnom dušom. ko želi srećne odnose sa ljudima. jer što je ona izraženija . Svetu barem ne prave štetu. već i kada stiče korist bez vođenja računa o istim pravima drugih.

već i zbog toga što je prolazna i propadljiva. ona ima i svoj način ispoljavanja: duhovna lepota. očituje se kao harmonična mirnoća lica i upadljiva bistrina i dubina očiju. 3) Jedina vredna i trajna lepota jeste DUHOVNA LEPOTA. ili produhovljenost. i prema kojoj se može upravljti bez štetnih posledica. pa neka onda postigne ono što može . 2) Fizička lepota opaka je „podloga“ za postignuće ciljeva. a da istakne duhovnu .pa neka prihvati samo onoga kome se takva kombinacija sviđa. a sve ono što postigne uz pomoć svoje fizičke privlačnosti može da joj donese samo bol. i neće pogrešiti. patnje i nevolje (ovo takođe važi i za muškarce). . neka se lepa žena potrudi da izgleda ružno. ovo je jedina vrsta lepote koja ima VREDNOST I SMISAO.samo to što tako postigne može istinski da je usreći. ali i zato što su sami kriterijumi definisanja fizičke lepote vrlo labilni i diktirani pomodarskim trendovima.lepotu.

međutim. dominacijom i slično . ili joj je čak suprotstavljeno. požuda. želja za posedovanjem. tako se prosvetljenim imenom ljubavi nazivaju i takve pojave kao što su strast. Zakon Ljubavi 1) Prvi Zakon ljubavi sadržan je u Zakonu Ljubavi. gluplji je svakako onaj koji plaća skuplje. 59. ime ljubavi najčešće se skrnavi baš kada se govori o „ljubavi“ između muškarca i žene. jer on je sam glup zato što ne zna (ili ne želi da zna) da će mu kad-tad račun biti naplaćen sa „kamatom“. Zakon lukavstva Lukavi ljudi smatraju za veliko dostignuće svoje „pameti“ to što se koriste navodnom glupošću drugih. čak i kada je takav kontakt potpuno protivan metafizičkim zakonima. ne razume da su tu teze zamenjene. iako nije morao čak ni da plaća. Vere i Nade. niti ljubavi bez harmonije. .što sa Pravom Ljubavlju nema veze. i to često baš same suprotnosti istinske ljubavi. gde se ide dotle da se svaki telesni kontakt između partnera naziva „vođenjem ljubavi“. lukav čovek.58. a harmonija je njen potpun ispoljavajući ekvivalent. Univerzalna Ljubav je Božji „materijal“ od koga je SVE satkano. pohota. nema harmonije bez ljubavi. 2) U svakodnevnom životu ljudi svašta zovu „ljubav“.

kakva se može naći i u đavola i zloduha. 3) Prava ljubav ne podrazumeva da se doslovno voli sve i svako . nema rđave namere i ne čini loša dela. koji drugima zlo čine . najviše ljudskih problema predstavlja metafizički uzročno-posledični odgovor na nedostatak LJUBAVI...obezduhovljen čovek svaku nevolju privlači.nije ljubav. interesu. bračnoj prevari.već da se prvenstveno ne mrzi niko. osim toga. 4) Ljudska duša je „sačinjena“ od ljubavi. a kada se čovek liši ljubavi .odnosno zasnovan na čistoj požudi.od duše ostane kvaziduhovna ruina. ali ne završava se na tome . ljubav jeste ne mrzeti nikoga. čovek koji u sebi nosi istinsku ljubav nije sklon stvaranju negativnih misli i osećanja. jer to znači ne voleti one kojima se zlo čini. često se i telesno zadovoljenje zasnovano na materijalnom ili kakvom drugom interesu otvoreno naziva „prodajom ljubavi“ (!). jer onaj koji je zao nije ništa drugo nego duhovni bolesnik. teško je čak i u najobičnijim svakodnevnim ljudskim odnosima „premeriti“ koliko je ko . ali mnogo problema nastaje i zbog zloupotrebe IMENA LJUBAVI. koliko god je protivno metafizičkim zakonima MISLITI I ČINITI ono što je suprostavljeno Univerzalnoj Ljubavi. toliko je protivno i skaradno LJUBAVLJU NAZIVATI baš ono što je skarađenje same ljubavi. nepromišljenosti. takvom čoveku gora kazna i ne treba. ali. pa ni zloga. 5) Voleti zle ljude..

ono se i prima. bez nje je svaka „moć“ prolazna. 8) Prva nagrada za LJUBAV jeste SAMA LJUBAV.mnogo je i onih koje PRIRODNO IDU UZ LJUBAV. njemu će se dodavati.dobar a koliko zao. a metafizički zakoni će zasigurno učiniti da dođe do poravnanja računa. 6) U ljubavi direktno deluje zakon davanja i primanja: što se daje . .ko je ima. zato u ljubavi nema limita: što je čovek više ima. već je molio Boga da im oprosti „jer ne znaju šta čine“ . 9) Ljubav je Božji neposredan „proizvod“ i ne može se NIČIM DRUGIM PLATITI nego samom ljubavlju. 7) Ljubav je osnova SVAKE ISTINSKE MOĆI. kome se dešavaju zasluge a ko upravo stvara uzroke onome što će mu tek biti zato nikoga ne treba mrzeti. svakoj je domet suviše mali i svaka će samu sebe srušiti. sve više će je primati . ali to nije jedina nagrada . ko je u pravu a ko nije.zato je i dokazao svoju besmrtnost kroz VASKRSNUĆE. Hrist nije mrzeo čak ni one koji su ga omalovažavali i osudili na raspeće. 10) Ljubav je kao Božji „materijal“ APSOLUTNO BESMRTNA i svaka PRAVA BESMRTNOST na njoj se zasniva.

ako negde ne pomažu lepe reči. sumnjom. ne treba se nikada stideti svog maštanja. što je neka želja bolje. tako je i MAŠTA jača od ŽELJE.. u mašti moramo vizuelizovati kao već „gotovu stvar“.“. ni trenutka ne dovodeći u pitanje njeno ispunjenje. pri maštanju treba zamišljati jasne situacije u vezi sa željom.taj ne ume ni da ostvaruje. Zakon ljutnje Ljutnjom se ništa valjano ne može postići. najbolje je maštati u osami i tišini.60. Zakoni mašte 1) Kao što je VERA jača od VOLJE.to su šanse za njeno ispunjenje veće. još manje pomaže ljutnja. jer to je bitan preduslov za ispunjenje želje. već isključivo na principu „pošto ću to sigurno ostvariti. MAŠTA JE OSNOVA NADE. maštu nikada ne treba zasnivati na principu „ako to ostvarim. ću učiniti ovo ili . ali i u svakoj drugoj prilici kada je to moguće. strahom od neispunjenja. jer ljutnja je „rođena sestra“ mržnje. 2) Maštanje ne sme da bude propraćeno grčem. 61. onda. bez dobrog maštanja nema ni dobrog nadanja. ono što poželimo. jasnije i ubedljivije „izmaštana“ .. jer ko ne ume da mašta . kao ni bilo kakvom drugom negativnom mišlju i osećanjem.

maštanje samo po sebi nema nikakvih ograničenja sem potpune pozitivnosti. a u mašti jasno vizuelizovati situacije koje normalno mogu proisteći iz tog ispunjenja (ako poželite neku stvar. 5) Ne treba svakom kazivati ono o čemu se mašta. maštanje. kao i sama dela. ne sme se maštati o situacijama i željama čijim bi ostvrenjem nekome bila naneta šteta i prouzrokovana patnja. 4) Čovek treba da mašta samo o onome što mu stvarno treba.ono“. i da ne sumnjaju u Višu Realnost i metafizičke istine. tuđa sumnja i podrugljivost jednako negativno mogu uticati na ispunjavanje onoga o čemu se mašta kao i neverica onoga koji mašta. inače.recimo kako se njome služite. pa se ne treba bojati da će se u maštanju preterati. o . ispunjenje treba „videti“ kao svršen posao. sem onima za koje se sigurno zna da su dobrodušni. kao da tu stvar već zasigurno imate). treba uvek da bude pozitivno. zamišljajte sebe u konkretnim situacijama vezanim za nju . ako zaista želi da mu se izmaštano ispuni. drugim rečima. takvo maštanje ne samo da neće dati rezultate. nekom je pozajmljujete i slično. pozitivni. nego će prouzrokovati i druge negativne posledice po onoga koji na takav način mašta. 3) Svako maštanje treba da bude usklađeno sa metafizičkim zakonima.

koji i jeste opterećen naivno-realističkim sumnjama i predrasudama. u ovakvim prelaznim fazama između jave i sna. u potpuno opuštenom stanju.pa se taj deo svesti. ovo se dosta efikasno može postići ako se mašta i razmišlja o svojim željama neposredno pred spavanje. prvi i uspavljuje. svest većine ljudi opterećena je mnoštvom sumnji i predubeđenja.svojim maštanjima možete govoriti samo onima u čiju duhovnu izgrađenost ne sumnjate. kao najizmoreniji. većina ljudskih svakodnevnih poslova odvija se upravo na tom mentalnom nivou . može se pribeći i delimičnom „zavaravanju“ onog dela svesti koji je opterećen sumnjom i predubeđenjima. najbolji način je da se čovek potpuno svesno reši sumnji i predrasuda. pošto većini to teško polazi za rukom. najpre se uspavljuje baš onaj najpovršniji deo svesti. 6) Maštanje treba da bude pod kontrolom svesti. . a takođe i odmah po buđenju. međutim. kojima se blokira snaga mašte i koje bi valjalo nekako „zaobići“. bez obzira koliko su vam bliski.

62. materija nije ni „tvrda“ ni „puna“. što je poznata pojava). duhovna snaga poništava zakon gravitacije. pa ljudi u posebnim duhovnim stanjima levitiraju. samim tim što je proistekla iz Duhovne Suštine. jer je njena svrha učenje i produhovljenje (škole se prave da bi se u njima sticalo znanje.nema drugog izbora nego da priznamo metafizičku (duhovnu) suštinu materije. Zakon materije Materija je samo POSEBAN SLUČAJ ispoljavanja Duhovne Suštine. jer prolaznost je način postojanja materijalnih formi i struktura . a sama po sebi nije ni negativna ni pozitivna . proizvod je ljudskih negativnosti i gluposti. materija ima realnost nižeg stepena u odnosu na Duhovnu Suštinu. zakoni koji vladaju materijom samo su posebni slučajevi metafizičkih zakona. i ne mogu zbog toga biti loše . već skroz „šuplja“: razlančavanjem materijalnih formi stižemo u „ništavilo“.ona je jednostavno to što jeste: proizvod duhovnog pada. materija nije obmana. ali. a na metafizičkom planu mogu i da se „ukinu“ (tako. recimo. ona ima određenu realnost. A NAJREALNIJE JE ONO ŠTO JE VEČNO. takođe je neispravno materiji odreći svaku realnost.a Večnost je način postojanja Duhovne Suštine. a kako ni materijalistička nauka ne želi u ništavilo . bez obzira što ne postoji u onom „tvrdom“ smislu . REALNIJE JE ONO ŠTO DUŽE TRAJE. ne može se zbog toga materija smatrati negativnom.dobri ili loši mogu biti đaci koji ih pohađaju). sve što je loše u vezi sa materijom.

Dah Večnosti i Moć Prave Istine. 2) Kroz meditaciju. povezan sa svim što se zbiva u MAKROKOSMOSU. meditacija mora biti lišena svakog grča i ograničenja.sve može predstavljati početak meditacije. pod uslovima da u svojim razmišljanjima ne ostanemo na površnom nivou interesa.kao istinski MIKROKOSMOS.kakav joj se obično pripisuje. sposoban da evoluira zajedno sa evolucijom čitave VASELJENJE I NEPROLAZAN POPUT VEČNE ISTINE. u šta god pogledamo i šta god pomislimo . predrasuda. jer ona ima Metafizičku Svrhu . . može da se oseti i spozna Harmonija Sveta. u dubokoj meditaciji čovek oseća kako njegova svest postaje NADREĐENA svetu materije i SUPERIORNA pred svakom prolaznošću i ovozemaljskom „moći“. kada se u njoj dovoljno odmakne. dogmi i naivno-realističkih shvatanja. Zakon meditacije 1) Meditacija je DUBOKOUMNO RAZMIŠLJANJE i poniranje u sopstvenu suštinu i Suštinu Sveta. 63.a sve stvari i pojave obmane su onoliko koliko su protivne Metafizičkoj Svrsi i Duhovnom Smislu. u meditaciji čovek sebe doživljava baš kao što treba . on počinje da oseća kako se njegova svest bezgranično širi i stapa SA SVESVEŠĆU UNIVERZUMA.

vrstan poznavalac samo jedne oblasti ljudskih bavljenja može biti koristan i sebi i drugima. nego one koji su i bez posebnih razloga voljni da Ga slušaju i da sa Njim razgovaraju. koji je APSOLUTNO SAVRŠENSTVO PO SEBI. nije li takođe nerazumno i bogoprotivno smatrati da Bogu. otud je univerzalnost odlika svakog istinskog genija. kukanje i laskanje. ako su već i među „običnim“ ljudima jednako neomiljeni oni koje za nešto treba moliti i preklinjati. a da nije bio sklon meditaciji. plač. ovo je razlog što naročito umni ljudi istovremeno pokazuju interesovanje za vrlo različite oblasti i što postižu rezultate na raznim poljima. jer se dubokim umovanjem. skrušenost. meditacija predstavlja SLUŠANJE BOGA I RAZGOVOR SA BOGOM. 4) Nema čoveka koji je postigao nešto istinski vredno i trajno. kao i oni koji se trude da laskanjem i preklinjanjem postignu svoje ciljeve (?!). da više ceni one što Mu se obraćaju samo kada im nešto treba. ali ne može biti genije. zar nije bogohulno očekivati od Boga. imponuje preklinjanje. zahvata iz „rezervoara“ univerzalnih spoznaja. ljudska dela su vrednija i trajnija što su oni koji ih stvaraju dubokoumniji. kao i težnja da se različitosti obuhvataju što je moguće celovitijim .3) Dok molitva predstavlja OBRAĆANJE BOGU sa određenim ciljem i molbom. prvi korak ka upražnjavanju meditacije i jeste pokazivanje interesovanja za različite stvari i pojave. koji je APSOLUTNA DOBROTA PO SEBI. odnosno meditacijom.

to se ono lakše postiže. istovremeno. dakle. što čovek više meditira. 7) Meditacija čoveka čini istinskim čovekom. efikasan način istinskog meditiranja jeste baš dubokoumno razmišljanje o metafizičkim zakonima i pronalaženjem sebe. društveni status i ostale preduslove koji u običnim ljudskim poslovima mogu imati značaja.što se više meditira. meditacija je „hod“ ka UNIVERZALNOM. meditacija. a kada se Univerzalno dotakne . 5) Svako može da meditira. svaka istinska meditacija je odličan put do spoznaje i prihvatanja metafizičkih istina. svojih dela. kroz meditaciju svako postaje u svakom pogledu bolji i pozitivniji. ne samo da je izuzetno važna i . ljudi koji ne meditiraju mogu biti samo privremeno i prividno uspešni u nekim ovozemaljskim poslovima.obična ovozemaljska znanja i moći postaju sitnice. misli.duhovno-intelektualnim pogledom. stepen obrazovanja. sve je uspešniji. jer svaka tome i vodi. kao što njegovo telo ima potrebu za hranom. zadovoljniji i srećniji. ali ne mogu biti istinski i trajno zadovoljni i srećni. bez obzira na znanja. osećanja i stavova u odnosu na metafizičke (duhovne) istine. čovek je „snabdeven“ prirodnom potrebom za meditacijom. 6) Duhovno-intelektualno uzdignuće tesno je povezano sa meditacijom .

ali i samu fiziku. nastanjeni u „najzabitijim“ krajevima. već je svakom čoveku i neophodna. 64. niti ima ko da uči tu se ne radi o „ukidanju“ metafizičkih zakona. ipak. metafizika. i oni su posledica duhovnog pada. svejedno kako i gde će se njome baviti i kojim imenom će je zvati. dakle. a u najgoroj situaciji je onaj koji i pored hrane uopšte ne zna da je gladan. ZAKONI METAFIZIKE. obuhvata i materiju i sve što je izvan nje i u njoj . ili naprosto u samog sebe .obuhvata čitav Svet i njegovu Duhovnu Suštinu. ako materija predstavlja „školsku zgradu“ u . na nivou Čistog Duha ni metafizički zakoni nemaju smisao. Zakon Metafizičke Svrhe Metafizika obuhvata sve ono što je iza fizike. jer u Apsolutnom Savršenstvu Svepostojanja i Sveopšte Harmonije nema više šta da se uči. izvor. oblak.korisna. već o prestanku potrebe za njima. travku. zna se dobro da skroz nepismeni seljaci i čobani. planinu. bez obzira na univerzalnu važnost. koja važe BEZ OGRANIČENJA u prostoru i vremenu.iako nisu čuli za reč meditacija. uostalom. predsta-vljaju sveobuhvatna metafizički utemeljena pravila. umeju vrlo duboko da se zamisle zagledani i očima i duhom u neki cvet. gladan jede i hranu kojoj ne zna ime. ili METAFIZIČKE ISTINE. zvezde. metafizički (duhovni) zakoni niti su uvek imali svrhu. a predstavljaju osnovu svakog učenja kojim se postiže duhovno uzdignuće. niti će je uvek imati.

sem zahvalnosti Bogu što smo u mogućnosti da budemo milostivi i uz iskrenu želju da u svetu bude što manje ljudi kojima treba milostinja. taj naplaćuje svoje milosrđe. ali je gradivo utemeljeno na valjanoj nauci osnov svakog školovanja. kada čovek daje milostinju. Zakon milostinje i milosrđa Milostinja ima metafizičku svrhu samo kada je bez ikakvog interesa. treba da se ponaša kao neko ko sa zakašnjenjem vraća dug.kojoj treba da se uči duhovno uzdigniće.nego će se još svojim lažnim milosrđem sukobiti sa metafizičkim istinama.ništa istinski valjano ne može se načiniti protivno ovom pravilu. potrebna je i „zgrada“. 65. pa je najbolje milosrđe učiniti bez ikakvih primisli. pa ne samo da neće dobiti naknadu kroz metafizičke zakone . zbog toga u nama znanom svetu sve ima samo onoliku istinsku vrednost koliko je usklađeno sa metafizičkim istinama i koliko doprinosi čovekovom duhovnom uzdignuću . pa vodi računa da za to vraćanje što manje ljudi sazna. . čak i očekivanje „plate Božje“ za učinjeno milosrđe predstavlja interes. onda metafizičke istine predstavljaju gradivo koje valja savladati. ko je milosrdan javno i „naglas“.

a nemir i nespokoj nemaju nikakve šanse protiv istinskog spokojstva i duhovne smirenosti. ugleda.66.to su šanse za njeno ostvarenje manje. 2) Jedna od najvećih ljudskih zabluda jeste mišljenje da se mir i spokojstvo u ovozemaljskom životu mogu steći postignućem materijalnog blagostanja. nema spokojstva gde ima mržnje. dakle duhovna harmonija u čoveku. s obzirom da su načini takvih postignuća vrlo često suprostavljeni metafizičkim istinama. zlobe i drugih rđavih misli i osećanja. štaviše. . a ne apsolutno mirovanje. zavisti. osećanjima. niko ne može biti smiren ako nije spokojan. i obrnuto. spokojstvo je mir u duši i umu. namerama i delima. ISTINSKA SNAGA LEŽI U SPOKOJSTVU. Zakoni mira i spokojstva 1) Mir je Harmonija. što nas neka želja ili namera čini uznemirenijim. nespokojnijim i grčevitijim . 4) Duhovni mir (harmonija) i spokojstvo imaju svoje osnovno utemeljenje u Ljubavi i pozitivnim mislima. 3) U svakodnevnom životu. mir i spokojstvo pre mogu izgubiti. društvenog položaja. a duhovna smirenost i spokojstvo u stvari predstavljaju uslov za postignuće ciljeva. pakosti. ljudi obično zamenjuju teze: smatraju da će postati spokojni kada postignu neke svoje ciljeve. stavovima.time se. ili kakve druge ovozemaljske moći .

niti ima spokojstva pored rđavih namera i dela. misli i dela ne uskladi sa metafizičkim istinama. neće to moćiti nikad. okruženi istom onom idilom i neprestano smireni. sve dok svoje stavove. kako bi „bezbrižnu i spokojnu“ starost provodili okruženi idilom nekog mirnog i zabitog seoceta. da bi se uopšte moglo steći spokojstvo. neki ljudi ceo život provedu u grču i nemiru. 5) Svaku želju i nameru koja stvara nespokoj bolje je odmah odbaciti.stvo odmah. drugi ljudi u istom tom seocetu provedu čitav život. 6) Ne treba čekati na ispunjenje nekakvih „uslova“ da bi se poradilo na sopstvenom duhovnom miru i spokojstvu. a Ljubav je Božja „supstanca“ od koje je satkana Suština Sveta . boreći se za ovozemaljske „moći“ i bogatstva. jer takvi „uslovi“ ne postoje.zašto bi se onda čekalo da se uzme ono što je već TU. spokojstvo je mir u duši. mogu li se smatrati pametnim oni koji čitav život tragaju za nečim što su mogli imati odmah i neprestano. Vere i Nade. . ko ne ume u svoju dušu da useli spokoj. i može li se pod starost pronaći ono što je odbačeno u mladosti(?). najpre namere i dela moraju biti u skladu sa metafizičkim istinama. Harmonija je Ljubav. a naročito sa Zakonom Ljubavi. mir je Harmonija. spokojni i srećni. ako već nije moguće odbaciti sam taj nespokoj.

naročito istinskoj sreći i zadovoljstvu. . Zakon misli i mišljenja Misao je. spokojstvu osnova ne može biti ni strah.7) Zavist ne može biti temelj spokojstva. čisto metafizičke prorode. a njegova snaga je OGROMNA I NEPOJMLJIVA. a istinski spokojan čovek drugima i nema na čemu da zavidi . POZITIVNO MIŠLJENJE zasnovano je na poštovanju metafizičkih istina. nisu misli proizvod određenih fizioloških procesa.jer spokojstvo više vredi od svih ovozemaljskih „moći“ i bogatstava zajedno. mogućnost postignuća ISTINSKE SREĆE zasniva se na SNAZI POZITIVNOG MIŠLJENJA i srazmerna je pozitivnom mišljenju (!!!). 67. spokojstvo pak odličan je temelj svemu dobrom. a on je redovan pratilac svega što je stečeno protivno metafizičkim (duhovnim) istinama. već su ti procesi proizvod misli. negativno mišljenje je štetno i ono izaziva negativan metafizički odgovor. kao i mišljenje.

a1i ne i na Veri i Nadi . ako moći nedostaje Ljubav. 2) Duhovna moć je kompletna i pozitivna samo ako sadrži sve metafizičke moći . o mračnim silama kojima se služi crna magija i kojima raspolažu demoni i druga kvaziduhovna bića potonula u tamu zla i bezduhovlja.68. Veru i Nadu. jer su joj „vezane ruke“. Zakon mladosti i starosti Starenje je stvar VERE .mladost i starost su proizvod onoga što čovek sam o sebi misli i oseća. METAFIZIČKE MOĆI. Zakoni moći 1) Čoveku nije data nijedna ISTINSKA I TRAJNA MOĆ . ugledu.Ljubav.sem DUHOVNE. pa svako može biti mlad ili star onoliko koliko sam sebe ubedi. 69. 3) Ljudske „moći“ zasnovane na bogatstvu. spram nje. NEMA SILE koja se može suprostaviti DUHOVNOJ MOĆI (!). onda ne može biti govora o istinskoj. pozitivnoj duhovnoj moći.onda ona jeste pozitivna i uvek daleko moćnija od moći kojoj nedostaje Ljubav. ako se pak moć zasniva na Ljubavi. već o kvaziduhovnoj moći zla. SVE ljudske ovozemaljske „moći“ predstavljaju prah i pepeo. društvenom . ali ipak nije kompletna.

5) Čovek koji ovlada metafizičkim zakonima stiče OGROMNU DUHOVNU MOĆ. ali srećnoj i harmoničnoj porodici. pogledajte samo nekog ovozemaljskog „moćnika“ u bolesničkoj postelji. nego ona još ruši i prlja dušu. nesrećne i pored svojih „moći“ i „bogatstava“. pogledajte „silnike“ i „uglednike“ nesređenih ličnih i porodičnih odnosa.položaju. kako onako jadan i nemoćan izaziva sažaljenje najneuglednijeg siromaha. ljude valja ceniti JEDINO prema pozitivnosti i metafizičkoj zasnovanosti njihovih stavova. uz koju još ide i DUHOVNA ZAŠTITA. osećanja i dela. izgledu. čoveka udaljava od Prave Suštine i onemogućuje istinsko zadovoljstvo i sreću. 4) Svaka „moć’ koja nije metafizički zasnovana ne samo što nije prava i trajna. . pogledajte dobro svu tu množinu „moćnih“ a nesrećnih. i ko je tu onda stvarno moćan (?!). VAŽAN KORAK na putu duhovno-intelektualnog uzdignuća jeste NEPRIDAVANJE ZNAČAJA ni svojim ni tuđim ovozemaljskim moćima. talentima i znanjima lišenim duhovnog smisla . misli. kako ipak zavide nekoj skromnoj. takvom čoveku NIKO ne može ništa rđavo učiniti niti pomisliti. već uopšte nisu moći u pravom smislu te reči.ne samo da su vrlo labilne i propadljive. i upitajte se: u čemu se onda sastoji ta njihova „moć“ kada uz pomoć nje ne mogu postići ništa istinski vredno i trajno.

jednako ispada glup onaj ko neku novu modu prihvata bezuslovno odmah na početku. biti pametno u sredini . dokazivanje nekog „statusa“ i navodnih „viših vrednosti“. iako je ružno i besmisleno. nepromišljeno praćenje mode efikasan je način za duhovnointelektualno srozavanje. .nepromišljeno i usiljeno praćenje mode glupo je uvek. 70. Zakon mode U materijalnom svetu sve je podložno stalnim promenama. koliko zbog svoje duhovne neutemeljenosti i zasnovanosti na plitkoumnim ljudskim potrebama kao što su taština. a nikako i ono što. požude i slično. 6) Svako ISTINSKI VREDNO I POZITIVNO DELO zasnovano je na nečijoj ISTINSKOJ DUHOVNOJ MOĆI. izazivanje tuđe telesne strasti. duhovno-intelektualno evoluirana osoba od mode će prihvatiti samo ono što sama proceni kao korisno i smisleno. kao i onaj koji je prihvata tek na kraju.a da SAM ne prođe MNOGO GORE OD TOGA. ne može nešto što je glupo i na početku i na kraju.tako je nastala moda. pa tako i načini ljudskog odevanja i ponašanja . predstavlja „trend“ ili mišljenje većine. ona i nije toliko negativna zbog same promenljivosti.

čak i ako smatra da mu to bezuslovno pripada. 3) Molitva upućena Bogu ima smisla samo ako je iskrena . jer duhovno neuzrastao čovek teško može sam da razluči šta mu stvarno pripada. a ko nekom nešto pomogne ili da uz mnogo moljenja . nego se još i sam zadužio. nije isto moliti i ljubazno zamoliti. molbom se obraćamo drugim ljudima kada od njih nešto tražimo i hoćemo da budemo ljubazni. ali nikada Boga. niti ono što se od njega eventualno dobije može imati neku istinsku svrhu i vrednost. ali nije ni lepo ni potrebno preterano moliti i preklinjati . dužnost je svakog čoveka da drugome i bez moljenja učini ono što može i što treba.taj pred metafizičkim zakonima ne samo kao da ništa nije dao. a opet.jer onaj koji očekuje da se previše moli i preklinje sigurno ne zaslužuje da uopšte bude zamoljen.71. Zakoni molitve i molbe 1) Molitvom se obraćamo BOGU kada od NJEGA nešto tražimo ili očekujemo. srećan može biti onaj čovek koji poštuje obe ove dužnosti i koji uspeva da ih uskladi. 2) Lepo je i potrebno uvek zamoliti. dužnost je svakoga koji nešto traži da ljubazno zamoli onoga od koga traži.u protivnom ona je bogohulna i metafizički štetna. . S BOGOM SE NIČIM NE MOŽE TRGOVATI. ništa nije skuplje od onoga što se moljenjem dobije. lažnom i površnom molitvom čovek može obmanuti sebe i druge.

a meditacija slušanje Boga i razgovor sa Njim. niti sme da bude propraćena bilo kakvom negativnom mišlju ili osećanjem. prava molitva takođe treba da bude utemeljena na iskrenoj zahvalnosti Bogu na onome što se već ima (bez obzira šta se ima!). ne može se očekivati korist od šablonskih i nametnutih molitvi (naravno. prihvaćene bez promišljanja i nepropraćene . molitva zbog toga nikada ne sme da sadrži uslove. ili je tako možda bolje. površnošću i bezduhovljem. česti razlozi za nedelotvornost molitvi jesu i u tome što su one šablonske. takve molitve jesu ispravne ako su iskrene. takva kakva je. ali takođe je dobra i bilo koja iskrena i duhovno utemeljenja molitva koju čovek sam smisli). jer možda je tako nečim drugim zasluženo. jer pitanje je ponajpre da li je ta molitva. naročito se ne treba srditi ako molitva upućena Bogu ne da očekivani rezultat. 4) Nikada se ne treba srditi kada molba upućena nekom čoveku ostane bez rezultata. zatim da li bi ispunjenje po svojim kasnijim posledicama zaista bilo dobro. zbog toga pored molitve obavezno treba upražnjavati i neki vid meditacije.a naročito ne lažima. uopšte i „stigla“ do Boga. nevezano za ishod same te molitve. a posebno je pitanje koliko je ono što je traženo zaista pozitivno i metafizički (duhovno) utemeljeno. 5) Molitva je obraćanje Bogu. takođe je veliko pitanje da li je to što se traži uopšte zaslužno.

svako kršenje metafizičkih zakona predstavlja kršenje morala u najširem smislu. ko očekuje da mu Sam Bog bude „na usluzi“ kad to bude potrebno. kad god čovek prekrši neki od istinskih moralnih principa . a na materijalnom kad-tad. društvene norme kojima se u datoj kulturi definiše moral mogu se razlikovati zavisno od shvatanja. ali istinski moralni principi moraju svuda i uvek da budu isti. oni predstavljaju Božji Izraz sadržan u Istinskoj Suštini Sveta i čoveka.meditacijom. prenet na ljudski duhovno-misaoni plan. Zakoni morala 1) Istinski moralni (etički) principi moraju biti utemeljeni na metafizičkim istinama i predstavljaju direktan izraz sveukupnosti metafizičkih zakona. taj s Njim treba i bez naročitih svojih razloga da „održava kontakt“.prekršio je metafizičke zakone i time prvenstveno sebi naneo štetu. kršenje istinskih moralnih načela predstavlja grubo rušenje čovekove duhovne suštine i izazivanje negativnog metafizičkog odgovora. . iako većina ljudi toga nije svesna upravo zbog nepoznavanja metafizičkih istina. nemoral se nikom i nikad ne isplati. 72. a takođe i u tome što se ljudi mole onda kada im se za to ukaže neka konkretna potreba (mnogi se tada ponašaju kao da je Sam Bog izvršitelj njihovih ličnih naloga. običaja i predrasuda. koja se na duhovnom planu manifestuje odmah. a Duhovna Suština „servis“ za ispunjenje najprizemnijih želja).

jer metafizički zakoni dejstvuju sa „kamatom“ i kad se krše i kad se poštuju. a svako ko ga krši mora da snosi mnogo „skuplje“ posledice od svake eventualne „koristi“ stečene tim kršenjem. štaviše. pred Njim ono što predstavlja većinu u fizičkom i statističkom smislu . to ne mora obavezno da bude i kršenje istinskih moralnih načela. ne znači da je u skladu sa istinskim moralom sve ono što je u datoj kulturi i datim uslovima društveno prihvatljivo. isto tako. jer moralu ljude ne može privesti nikakvo nasilje i pritisak. pristaće da „odglumi“ moral kada za to ima interes.u duhovnom obično predstavlja apsolutnu manjinu.2) Kad se prekrši neka društvena ili običajna norma. neretko je baš izrazito nemoralno prihvatiti neko nametnuto ili samonametnuto mišljenje većine i tako pristati na „zakone krda“ umesto na metafizičke zakone Sveta. glup je onaj koji ovo ne može da shvati. kad bi se mogla izmeriti duhovno-intelektualna „težina“ ljudskog „krda“ zvanog većina. Bog ne vodi „statistiku“ i ne priznaje nikakve „zakone“ većine. 4) Podučiti drugoga istinskom moralu jedan je od najplemenitijih poslova duhovno uzdignutog čoveka. ko je nemoralan. ovo je temeljni princip moralnosti. 3) Istinski pametan čovek drugima ne čini ništa što ne bi voleo da njemu bude učinjeno. . ona bi bila smešno mala u poređenju sa „težinom“ produhovljenja manjine.

zatim zbog toga što bez tih načela stvara negativne misli i čini rđava dela. 5) Mnogi gresi zasnovani su na kršenju morala. pa ga samo treba „probuditi“ tamo gde je „uspavan“. kao i zato što. ali i na pravdanju i podstrekavanju nemorala. međutim. onda zato što i druge ohrabruje da se tako ponašaju. kršenje moralnih načela prikazuje kao svoju naročitu „sposobnost“ i „mudrost“.ali on će u suštini i dalje biti nemoralan. povrh svega. nemoralan čovek višestruko greši: najpre zato što je potisnuo svoja prirodna i od Boga data moralna načela. . iako većina ljudi nije u stanju da prepozna šta se čime namiruje i koji je račun za šta. moral je Božjim „programom“ urađen u svakog. onaj ko je istinski mudar zna da svako od tih sagrešenja podrazumeva namirenje računa.

ali.jeste izbegavanje svake mržnje. nećemo čak ukinuti ni te „objektivne“ razloge koji su je izazvali .pa time. ali je uvek destruktivna i štetna najpre po onoga ko je stvara. ni u kom slučaju ne isplati. samo uvećavamo sopstvenu štetu. sve što se uz mržnju stvori PROPAŠĆE uz patnju (!). dakle. 3) Ne zna se ko čini veći greh: da li onaj koji podgreva i namerno izaziva tuđu mržnju. jer smatraju da za mržnju u svakodnevnom životu postoje i „objektivni“ razlozi. što važi i za druge negativne misli i osećanja.treba se samo prisetiti da mržnjom ništa nećemo promeniti nabolje. ona po svojoj prirodi predstavlja opako i grubo kršenje metafizičkih istina. meditacija je razgovor sa Bogom a mržnja je najbitnija „tačka“ u sklapanju ugovora sa sotonom. . čak i kada mrzimo onoga ko nas je već nečim oštetio . 4) Molitva je obraćanje Bogu. to je velika zabluda . Zakoni mržnje 1) Mržnja može biti i misao i osećanje. mržnja se.73. prema tome. mržnjom sebi svakako pričinjavamo štetu. 2) Jedan od najvažnijih i apsolutno neophodnih koraka na putu duhovnog uzdignuća i postignuća istinske sreće .nego ćemo čak stvoriti nove. ili pak onaj koji pristaje na mržnju „po narudžbini“. većini 1judi ovo izgleda neizvodljivo.

5) Kod mržnje. kao nagradu može dobiti samo zlo. kada dođe do otvorenog neprijateljstva među pojedincima. zato čovek koji odašlje mržnju postaje istovremeno i prijemnik tuđe mržnje.od podne mrzi i samog sebe!“). koji kaže: što se šalje . bez obzira da li za to postoje „realni“ razlozi vremenom će onaj drugi narod (ili država) takođe stvoriti mržnju i neprijateljstvo prema prvom narodu.okrivljavanje samo jedne strane uopšte nema metafizičko utemeljenje. a onda će mu postati neprijatelj. 6) Mržnja je zarazna među duhovno neotpornim ljudima. kao i kod drugih misli i osećanja. raznim interesnim grupama. . deluje Zakon primanja i odašiljanja. makar nikada nikome tu svoju mržnju i ne spominjao . a lako joj odolevanju samo duhovno evoluirane osobe.onaj koji sa sotonom sklopi ugovor. ili narodima .ono se i prima. sve do potpune samodestrukcije onoga koji mrzi (izreka kaže: „ko do podne mrzi ceo svet . zatim će i sam početi da mrzi. i zato. zbog toga mržnja pokazuje tendenciju stalnog povećanja. jer sotona ničim drugim ne raspolaže.vremenom će i onaj drugi prema njemu najpre postati podozriv i nepoverljiv. jer on se sam podesio na njenu „frekvenciju“. potpuno isti princip važi i kada značajan deo jednog naroda počne da mrzi neki drugi narod ili državu. kada jedan čovek uporno mrzi drugog.

univerzalan je za sva bića. kao i ono što mu je rečeno sa ljubavlju. već i druga bića. ma koji jezik govorio. ali istinski mudar čovek ne čini loša dela i ne stvara negativne misli i osećanja. Zakon mudrosti 1) Ko se ne pridržava metafizičkih istina. „jezik“ mržnje. pažnjom i razumevanjen. .7) Mržnju ne razlikuju samo ljudi. kao i „jezik“ ljubavi. jer zna da se to ne isplati. ni znanje ni pamet nisu suprotnost gluposti. biti mudar i pametan nije isto . već je gluposti samo mudrost suprotna. ne može se nazvati MUDRIM. a pas odlično ume da oseti onoga koji mrzi. cveće vene ili slabije napreduje u blizini osobe ispunjene mržnjom. 74.jer čovek može biti pametan i za loše stvari. nema čoveka na Kugli zemaljskoj. koji neće razumeti ono što mu je rečeno sa mržnjom.

odnosno da doprinosi postignuću unutarnjeg. duhovnog zadovoljstva. melodijske i emocionalne komponente da sadrži i duhovnu komponentu. odnosno muziku koja izaziva negativne misli i emocije. Zakon Nade (Videti osnovne metafizičke zakone. istinski vredna muzika neminovno mora pored ritmičke. već isključivo sa mislima. Zakon muzike Da bi muzika bila valjana. osećanjima i postupcima koje ona kod ljudi izaziva. haotičnu i obezduhovljenu muziku.75. kao i zakone mašte) . metafizička vrednost muzike nema nikakve veze sa podelom muzike na određene muzičke pravce i trendove. ne treba slušati plitkoumnu. 76. i koja pokreće u čoveku rušilačko i nagonsko ponašanje. ona mora predstavljati zvučnu „sliku“ Harmonije Sveta.

da bi se uopšte mogao nazvati čovekom. svako zadovoljenje nagona bez takvog objašnjenja pretvoriće se u sopstvenu suprotnost. ali ne smeju ni da im budu suprotstavljeni. ni u zadovoljavanju svojih nagona čovek ne sme biti bezobziran i neumeren. ono što je kod ljudi negativno u vezi sa nagonima. bez obzira kome on pripada. a savest (odnosno moralno načelo) veli „daj onom drugom da jede“. nagoni obojici kažu „jedi“. a u čoveka.77. direktna manifestacija moralnosti i jeste kada se pravi kompromis između sopstvenih nagona i odricanja u korist drugog čoveka. Zakon nagona Nagoni predstavljaju „automatizam“ telesnog održavanja i sami po sebi nisu negativni. u životinja nagoni pokreću instikte. nagoni sami po sebi nisu zasnovani na moralnim načelima. kad su dvojica gladni.svrhovito je i u metafizičkom smislu održavati ga u „ispravnom“ stanju. . pošto i nagoni i moralna načela podjednako važe za obojicu. čovek treba da ima metafizički utemeljeno objašnjenje potrebe zadovoljenja svojih nagona. jeste odsustvo metafizički utemeljenog promišljanja kod njihovog zadovoljavanja. generalno metafizičko objašnjenje potrebe zadovoljavanja nagona je sledeće: nagoni služe čovekovom samoodržanju u ovozemaljskom životu. ali. odnosno mora voditi računa o tome da i drugi ljudi takođe imaju nagone. nagoni moraju da pokreću misao. a pošto je ljudsko telo materijalna manifestacija metafizičke suštine čoveka . sasvim je prirodno da podele obrok.

koje pored ljudi sačinjavaju i svakakvi po-kvarenjaci. ali. Zakon naroda Mikrokosmos nije skupina ljudi. a ne narodu. „svest i savest naroda“ isključivo se zasniva na svesti i savesti pojedinaca. ko zaista može voleti ljudsko „krdo“. kad neko učini dobro delo koje se tiče velikog broja ljudi .78. baš kao što su i „zakoni krda“ prosto zamešateljstvo pojedinačnih obezduhovljenih interesa. narod. u ovome se takođe sastoji skaradnost mržnje . glupaci i „duhovne ruine“ u ljudskom obličju (?). a mrzeti se može i ceo narod. zato skupina ljudi.ne zna šta govori. mnogi stvarno „vole“ narod zbog ličnih interesa. VEĆ ISKLJUČIVO KOLEKTIVNO BESLOVESJE. međutim. treba se kloniti „mišljenja“ naroda. onaj koji kaže „volim narod“ . već pojedinačni čovek. . istini za volju. tim pre što je svako od nas deo naroda. baš kao što pastir voli svoje stado jer od njega ima korist.voleti se može samo svaki čovek pojedinačno. nema izgrađenu „kolektivnu svest“ .njeno ponašanje podleže isključivo „zakonima krda“ (i u religiji narod se neretko naziva „stadom“). voleti sve to istom merom . mržnja jednog naroda predstavlja zbir pojedinačnih mržnji pojedinaca.nije Ljubav. već teška obmana ili samoobmana. jer izreka kaže: teško onom kome narod sudi.učinio ga je ljudima. ali. još je štetnije i besmislenije mrzeti narod (kao i bilo koga). iz toga se nikako ne može stvoriti „kolektivna svest“.

mora kadtad stići do metafizike. obezduhovljena naivnorealistička nauka omogućuje zadovoljenje samonametnutih „potreba“ .ali ona ne omogućuje postignuće prave sreće. i zato.a ne narod. ko želi da se bavi narodom i da stvara za narod .učinjeno dobro mogu da cene samo ljudi . 79. nauka je istinski valjana i korisna samo onoliko koliko može da koristi duhovno-intelektualnom uzdignuću čoveka. . ali ne i na mudrosti bavljenje takvom naukom je štetno. nauka koja čoveka udaljava od metafizičkih istina može biti zasnovana na domšljatosti.neka se bavi ljudima i neka stvara za ljude. Zakon nauke Svako ko se bavi istinskom i dubokoumnom naukom.

80. bez obzira kako se ispoljava i da li je uopšte ispoljena ili je sadržana . čovek sam po sebi nije negativna pojava. iz kojih proističu negativni stavovi i dela. namera i dela potiče od njihove neusklađenosti sa metafizičkim istinama. međutim. osećanja. 81. i Nebo i Nebesko Carstvo mora se najpre u sebi pronaći. i ono što je metafiziči pozitivno može biti proglašeno za negativno na osnovu nekih društvenih normi i običaja. Zakoni negativnosti 1) Negativnost 1judskih misli. stavova. reči. svaki čovek može biti „ambasada“ Nebeskog Carstva i svaki može postojati u Nebu i u sebi nositi Nebo. čovek bi trebao da se odrekne svega što je istinski negativno. bez obzira šta o tome misli okruženje i kakvi su opšteprihvaćeni stavovi. takođe. 2) Svaka negativnost je u manjoj ili većoj meri zlo. iako su u metafizičkom smislu pozitivni. neki ljudski stavovi i postupci mogu pod određenim društvenim i kulturnim uslovima da budu smatrani za negativne. već njegovu negativnost čine njegove negativne misli i osećanja. Zakon Nebeskog Carstva Nebeskim Carstvom nazivamo više svetove sadržane u Duhovnoj Suštini. a pod Nebom podrazumevamo druge dimenzije postojanja.

narušava spokojstvo.on postaje sve negativniji.„samo“ u mislima i osećanjima. tako je teško pronaći i onoga koji je samo u jednoj stvari negativan. čovek koji . neprijateljstvo. 3) Kao što je teško pronaći skroz negativnog čoveka. pakost. ili mu se takođe negativno revanširati.svaka mora kad-tad biti skupo plaćena.ali ne i jedina. onemogućuje postignuće sreće i pokreće negativne metafizičke odgovore. 5) Takođe je negativno mrzeti drugoga zbog njegovih negativnih postupaka.ono se i prima. . odnosno koji je „specijalizovani“ negativac.sve su to samo varijacije i kombinacije mržnje i straha. život zasnovan na negativnim mislima.. negativnosti se uvećavaju bez obzira da 1i su ispoljene. jer ruši dušu. negativnosti uvek idu u manjem ili većem „kompletu“ i teže da se povećaju i umnože.. zavist. a mržnja i strah čine „krunu“ ljudske zlobe. negativnosti u ljudskom mišljenju i ponašanju utemeljene su na mržnji i strahu. 4) Svaka negativnost škodi prvenstveno onome kome pripada. koje obično idu u „paketu“. osećanjima i postupcima sam po sebi velika je kazna . ili su sadržane isključivo u mislima i osećanjima. svaka negativnost traži sebi „društvo“ i podleže Zakonu primanja i davanja: što se stvara . što je čovek duže pod uticajem negativnih misli i osećanja . nijedna negativnost se ne isplati .

Zakon neuspeha Često je neuspeh bolji od uspeha. 6) Negativnosti ne mogu nauditi duhovno izgrađenom i zaštićenom čoveku. čak i kada naizgled nema nikakve pouke. neuspeh može biti osnova za neki budući važniji uspeh. podržava ili opravdava.misli i čini negativno predstavlja duhovno-intelektualnog bolesnika. a uvećanjem zla stvaraju se uslovi da još više duhovno neotpornih ljudi oboli i počne misliti i činiti negativno. 7) Podjednako je negativan onaj koji čini zlo. . koga treba sažaljevati. strah od neuspeha čini pola neuspeha. u sukobu NEGATIVNOG I POZITIVNOG čoveka. odnosno ne stvara mržnju. Duhovna Zaštita „obavlja posao“ u korist POZITIVNOG. samo ako ga čovek pravilno protumači i iz njega izvuče pouku. osećanja i dela. 82. kao i onaj koji ga nagovara. nikog ne mrzeti . negativno ponašanje kao odgovor na tuđu negativnost samo doprinosi uvećanju zla. sem toga.ne znači opravdavati tuđe rđave misli. strah i druge negativne misli i osećanja. duhovno izgrađen čovek zauzima uvek metafizički pozitivan stav prema negativnostima drugih.

84. njegovim posedovanjem.83.stečeni novac mora se puštati u svet iz koga je i došao. niti se tok novca može prekidati bez štete po sebe. Zakon novca l) Novac je u tesnoj vezi sa svim ovozemaljskim „moćima“. 3) Štednja novca ima svoje praktično utemeljenje. zato čovek ne sme da „pregrađuje“ novčani tok . ni razumevanje. jer njime ljudi dokazuju svoje pravo na ovozemaljske vrednosti. ali tvrdičluk je opaka ljudska osobina. zlo je sadržano u mnogim ljudskim mislima. štaviše. novac duhovno neuzraslog čoveka SVE VIŠE UDALJAVA od pravih vrednosti. . Zakon neprijateljstva Jedini način da čovek živi BEZ NEPRIJATELJA jeste da sam nikom ne bude neprijatelj i da neprijateljem nikoga ne smatra što važi i za čitave narode.. tok reke ne može se prekinuti bez izazivanja poplave. 2) Novac ipak nije zlo sam po sebi.. iako predstavlja čistu ovozemaljsku ljudsku izmišljotinu. ni sreća.. namerama i postupcima u vezi sa novcem. ni zdravlje. sticanjem i načinom korišćenja. apsurd novca sastoji se u tome što se njime ne može kupiti ama baš nijedna istinska i trajna vrednost: ni ljubav.

Zakon obećanja Bog je svedok svakom obećanju.Duhovna Zastita štiti one koji to zaslužuju čak i od nestašice novca: zaštičen čovek uvek će doći do novca kada učini nekakav trošak i kada mu stvarno treba.na sasvim pošten način. pre davanja obećanja treba dobro razmisliti o mogućnosti ispunjenja. mnogo je manje grehova nastalih izbegavanjem obećanja. 85. bolje je teško i sporo obećavati. ali i o tome da li je ispunjenje pozitivno. onaj kome je obećano može da zaboravi obećanje. . strah od nemaštine i nedostatka novca predstavlja UVOD u nemaštinu i besparicu. 4) Iako se metafizički računi ne namiruju novcem. naravno . nego izbegavanjem ispunjavanja. nego teško i sporo ispunjavati. ali onaj koji obećava ne treba da zaboravi šta je obećao. SPREMNOST ZA DAVANJE NOVCA predstavlja veoma važan korak za mnoga metafizička namirenja i postignuća.

Zakon odgovornosti Svako je odgovoran za svoje misli. svest mora da bude „temelj zgrade“ čovekovog mišljenja i ponašanja. neodgovornost iz koje može proisteći nevolja po drugog čoveka predstavlja greh čija je „težina“ u istom redu veličine kao i da je takva nevolja stvarno izazvana. neodgovorno ponašanje čovekovo iz koga proističe makar samo mogućnost ugrožavanja drugog predstavlja greh koji na metafizičkom planu zahteva poravnanje. namere i dela. bez obzira što nisu prouzrokovale konkretne posledice. i oni koji čitajući ove metafizičke zakone pomisle kako su ti zakoni bezvredni . Zakon obmane Kad čovek obmane DRUGOG čoveka . niko drugog ne može tako opako obmanuti kao samog sebe.SEBE je obmanuo još više. brojni naizgled „čestiti“ i „pošteni“ ljudi ispaštaju svoje neodgovornosti. prožeto je samoobmanom. savest predstavlja njene „zidove“. nema odgovornosti bez svesti i savesti. sve što čovek čini protivno metafizičkim zakonima. a odgovornost „krov“. kako bi i dalje nastavili da žive SA SVOJIM ZABLUDAMA.takvom svojom pomišlju pokušaće da OBMANU SAMI SEBE. 87.86. . osećanja. u metafizičkom smislu odgovornost postoji i onda kada je u društvenom smislu nema.

iako će vlasnik misliti da on tu nepogodu ne zaslužuje.biće samo olakšanje ukoliko onaj kome je delo učinjeno stvarno izvrši osvetu i odmazdu (odmazda se od osvete razlikuje po tome što osveta može biti i „sitna“. metafizička odmazda ne može da se izbegne.ona je „automatizam“ ispoljavanja metafizičkih sila u skladu sa metafizičkim zakonima.kao što nema krova bez temelja i zidova . . jer on u tome ne može biti ni pravičan ni efikasan kao metafizičke sile. a odmazda je uvek snažna).ali ne valja ni kuća bez krova. 88. Zakon metafizičke odmazde Metafizička odmazda nije osveta . a sve je teža što kasnije stigne. jer će se u nju nepogoda sručiti. čovek nema prava na odmazdu prema drugome. jer njegova odmazda i osveta izazvaće metafizičku odmazdu prema njemu samom. nema čovek ni prava ni potrebe da primenjuje osvetu i odmazdu. za onog ko je osvetu i odmazdu nekim svojim delom zaslužio . osim toga.

POBEDNIK JE onaj koji prvi oprosti. to ne znači da je onaj kome je oprošteno izmirio račun .89. Zakon opraštanja U opraštanju leži OGROMNA SNAGA . imaće tri greha: prvi je to što je učinio. u protivnom. jakim i uzdignutim. svejedno da li će ga on uopšte prepoznati i znati šta je čemu uzrok. a šta posledica. kad čovek čoveku oprosti neki greh. a treći greh je što za oproštaj nije zamolio onoga kome je učinjen greh. niti će ga izmiriti dok ga ne stigne odgovarajuće metafizičko poravnanje.već za oproštaj treba moliti ljude kojima je učinjen greh. koja će sama bezuslovno poravnati račune sa onim kome je oprošteno.On je suviše moćan da bi Mu ljudi mogli ućiniti štetu . zbog toga se onaj koji oprosti oseća nadmoćnim. on stiče naklonost Duhovne Zaštite. . drugi je zato što se nije pokajao. za opraštanje je takođe potrebna i hrabrost i snaga više nego za bilo šta drugo. nije dovoljno Boga moliti za oproštaj . kada čovek drugome iskreno oprosti.niti ga je izmirio. vrlo je bitno da onaj ko je učinio nešto rđavo zamoli za oproštaj onoga kome je to učinio.

Zakon opravdanja Svako opravdanje i samoopravdanje ravno je optuživanju i samooptuživanju. Zakon opreznosti Opreznost ne treba da bude zasnovana na strahu. već na mudrosti. . misli i namere protivne metafizičkim istinama.90. 91. ako se odnosi na dela.

predstavlja znak duhovnog obolevanja. i optimizam i pesimizan su zarazni i prelazni. optimizam je odraz duhovnog zdravlja. bolje je da pozove optimistu samo da prisustvuje. a optimizam vrlo moćno oruđe za postignuće ciljeva. jer će odmah izraziti sumnju u njihovo ostvarenje.92. kad čoveku zatreba kakva pomoć. nego da mu pesimista sam sve obavlja . a pesimizam. čak i ako nije propraćen drugim negativnim mislima i emocijama. . bolje je da ga se kloni ako je i sam duhovno neizgrađen i samim tim nezaštićen. pesimisti ne treba govoriti o svojim planovima.u prvom slučaju mnogo su veći izgledi za uspeh. ko pesimistu ne može nagovoriti da se odrekne pesimizma. pesimizam je po svojoj prirodi prvenstveno gubitak Vere i Nade. prevashodno utemeljeno na Veri i Nadi. Zakon optimizma i pesimizma Nikakve spoljašnje okolnosti i životni uslovi ne mogu od čoveka načiniti ni optimistu ni pesimistu. već isključivo on sam sebe takvim čini u oba slučaja.

bar neko vreme uspevali da žive naizgled mirno i . neka zna da bolje „osvete“ od oproštaja nema. 94. a ne istinski razum. i pored učinjenih zlodela. ko dopusti da ga vode osećanja. a negativna na mržnji. strahu i gluposti. nikada ne može biti ni tako ispravan ni tako strog račun koji čovek čoveku ispostavlja.taj ne stiže daleko (!). jer kad se oprosti .„slučaj“ se prepušta metafizičkom poravnanju i Duhovnoj Zaštiti. kad čovek čoveku sam naplaćuje račun za učinjenu nepravdu. to što su neki ljudi. zatim. on najpre ni sam ne zna koliko je u pravu. pozitivna osećanja dušu čiste i izgrađuju. Zakoni osvete 1) Ko drugome želi da se osveti za učinjenu nepravdu. osvetom se čovek odriče Boga. a opraštanjem Mu pristupa. namere i dela. samostalnim namirivanjem računa čovek sam sebi ukida Duhovnu Zaštitu i time onoga što je učinio nepravdu pošteđuje odmazde. zapušio uši. Zakoni osećanja Sva pozitivna osećanja utemeljena su na ljubavi i mudrosti. čovek se više može smatrati čovekom što su mu osećanja više pod kontrolom RAZUMA. a negativna je prljaju i ruše. u ruke uzeo stenu i tako pošao uz planinu .teško onome kome je neko oprostio rđave misli.93. kao račun koji ispostavljaju metafizički zakoni i Duhovna Zaštita . liči na čoveka koji je sam sebi vezao oči.

one su pružanje šanse. iako se često ostvaruje u vidu odmazde i naplate računa sa „kamatom“. jer TU JE SVE JEDNO I SVE JESTE. pa se to delovanje ne može smatrati kaznom. Zakon pada Čovekova sklonost duhovnom padu i jeste razlog delovanju metafizičkih zakona. „kamata“ je veća (!). izraz Božje Plemenitosti i Apsolutne Dobrote. postoji samo ČISTA LJUBAV. na nivou Čistog Duha i Čiste Svesti nije smisleno govoriti o delovanju metafizičkih zakona (iako su oni po svojoj prirodi duhovno utemeljeni). prividno pošteđeni bilo kakve kazne i poravnanja rezultat je toga što im drugi nisu oprostili na vreme i time ih odmah prepustili metafizičkoj naplati duga. ali čak ni pod takvim uslovima poravnanje neće izostati .što se duže čeka. nema ničeg odeljenog i okrenutog prema nečemu drugom . ali tu nije reč o osveti i revanšizmu.te nema ni potrebe da se bilo kakvi odnosi . kao i o zaštiti duhovno izgrađenih i onih koji žele da se izgrađuju. već o pouci primerenoj duhovnom padu. i nema ničeg što bi nečemu moglo biti uzrok ili posledica. metafizičke istine jesu utemeljene u Duhovnoj Suštini Sveta i pre svega služe da čoveka sačuvaju od duhovnog pada. POTPUNA HARMONIJA. inače. kroz delovanje metafizičkih zakona čoveku se pruža mogućnost učenja. odnosno da omoguće duhovno uzdignuće .bezbrižno. 95.

ali ne i sebi. slično je kao i nositi ga u sebi. ili je na bilo koji način destruktivna.sakuplja „materijal“ za izgradnju duše. oštetiti i potceniti.dakle poznavati metafizičke istine i pridržavati ih se. dugo pamtiti zlo. a kada pamti dobro . 97. pamtiti dobro i na tom pamćenju zasnivati i svoje dobro . nije pametan ni onaj koji je samo drugima pametan i dobar. krajnja svrha metafizičkih zakona jeste DA UKINU SAMI SEBE na nivou maksimalnog duhovnog postignuća. jer se pamćenje zla zasniva na mržnji i želji za osvetom.korisno je i pozitivno.uređuju bilo kakvim zakonima. prema tome. kada čovek pamti rđave stvari. on svoj um „iznajmljuje“ sotoni. on zlo bolje pamti. Zakon pamćenja Što je čovek više zao. Zakon pameti Biti istinski pametan isto je što i biti istinski mudar . „pamet“ nije pamet ako se na bilo koji način zloupotrebi. ako je okrenuta protiv drugog čoveka. nije pametan ni onaj koji je samo u svoju korist „pametan“. . 96. protivno je metafizičkim zakonima i samog sebe unižavati. već onaj od čije pameti i drugi imaju koristi (sebe ionako svako smatra najpametnijim).

98.iz patnje svakako treba izvući pouke. niti je treba prizivati ni sebi ni drugome. ne znači da nema zasluga.već duhovno naprednih. a ukoliko ih čak i nema . Zakon plemenitosti Plemenitost je istovremeno i „proizvod“ čiste duše i „materijal“ kojim se duša izgrađuje. istinska plemenitost ne mora javno da se manifestuje i nije privilegija „moćnih“ i uglednih .već njegove ispravne misli.pouke same dolaze. ali ona uprkos tome ima metafizički utemeljenu svrhu. ako se u tome ne uspe. a takođe može biti način učenja. patnju nikome ne treba stvarati. 99. kada čovek pridošlu patnju prihvati bez žestine i gorčine . kad patnja naiđe. . namere i dela. treba otkriti čime je zaslužena. Zakon patnje Patnju ljudi ne vole. a patnja odlazi. patnja može predstavljati namirenje računa. čoveka ne čine plemenitim ni okolnosti ni poreklo .

jer pobeđeni je izmirio neki račun . pobednik je vrlo često gubitnik.što više bude imao. . Zakon pohlepe Pohlepa je gora od svakog siromaštva. jer mudar već na primeru drugih može da sagleda koliko se ona ne isplati. vrlo je „krhko“ i svaki čas može da bude izgubljeno. duhovno evoluiran čovek iznad je svih ovozemaljskih „pobeda“. Zakon pobede Jedina vredna pobeda jeste pobeda sopstvenih slabosti.100. ali tu pobednika NEMA jer „pobednik“ je onaj koji će izgubiti KASNIJE (!). pohlepa je takođe oblik gluposti. mnogi ljudski ovozemaljski poslovi zasnivaju se na sukobu interesa i težnji da se iz tog sukoba izađe kao pobednik. sve više će biti POHLEPAN I NEZADOVOLJAN. jer podrazumeva SIROMAŠTVO DUŠE.a pobednika izmirenje tek čeka. sve što je uz pohlepu stečeno. pohlepan čovek nikad neće prestati da bude pohlepan sticanjem nekog bogastva . 101.

103. a bio je još i neiskren).koristiće i pohvaljenom i onome koji pohvaljuje. Zakon pokajanja Kada čovek počini greh. i skovali navodnu „istinu“ (koja je i u religiju donekle ugrađena) da su Bogu miliji oni što greše pa se pokaju. iskreno pohvaliti drugog za neko čestito delo . ne mogu se opraštati gresi kojima se drugima pričinjava patnja. kada se čovek neiskreno pokaje . ko čini dobro zbog pohvale.učinio je još dva greha (jer se nije pokajao. a ne u navodnom opraštanju greha.što je već prema samoj „definiciji“ Boga apsolutno nemoguće. zli i pokvareni „iskrivili“ su čak i Hristovu Nauku. treba se. a neiskrena pohvala i onoga ko je izrekne. a ne pokaje se . s tim što uvreda vređa onog kome je izrečena. pokajati.učinio je još jedan greh.102. Zakon pohvale Neiskrena pohvala ravna je uvredi. jer će se u protivnom greh udvostručiti.jednako će biti spreman da učini i nešto rđavo ako bude postojala mogućnost da i za to bude pohvaljen. a narašće i „kamata“ dok se bude čekalo na odgovor metafizičkih sila . ali. . jer bi tada Bog lično bio „saučesnik“ u zločinima i svakojakim ljudskim glupostima . nego oni što UOPŠTE ne greše. dakle. a ne zbog samog dobra .u ovome je metafizički smisao pokajanja.

pa bi svet vrveo od grehova i „pokajanja“ istovremeno . ako se za nešto mora istrpeti negativan metafizički odgovor . On voli sve ljude i sve što postoji .boguhulno je poverovati u tako nešto: Bog bi time „stimulisao“ ljude na greh. makar i posle iskrenog pokajanja. Bog jeste Apsolutno Savršenstvo i Apsolutna Dobrota.ali ne bi bilo u skladu sa tim kad bi više voleo zle od dobrih ljudi. . jer bez iskrenog pokajanja greh se uvećava i narasta. a duša se sve više ruši. ali. pokajanje je pružanje šanse.bolje je da bude manji.i ovo je apsolutno nemoguće prema metafizičkoj „definiciji“ Boga.

3) Politika je jedino zanimanje na Kugli zemaljskoj za koje niko i nigde nije precizno propisao ni stručnu spremu.a takvo prilagođavanje zahteva upotrebu laži. Duhovna zaštita ne vrši sabiranja i množenja duhovnih vrednosti . kako bi zaštitila jednog-jedinog duhovno uzraslog čoveka. čime je.jedan je od osnovnih razloga PROPASTI svake politike (!). Zakoni politike 1) Duhovno-intelektualni nivo većine ljudi zahteva ili upotrebu sile. pa čak ni uverenje o psihičkom zdravlju. politika je bolja i trajnija što je u njoj manje sile. ili upotrebu politike pri uređivanju ljudskih međusobnih odnosa. ali ne može da postoji bez prilagođavanja duhovnointelektualnom nivou većine .104. kao i o interesima i stavovima duhovno izgrađenih ljudi . u ime demokratije.ona će se jednostavno obrušiti i na apsolutnu većinu duhovno srozanih. nevođenje računa o metafizičkim istinama. otud je svaka politika prolazna. 2) Problem sa politikom nije u tome što ona pokušava da zameni otvorenu silu i prinudu. ni određena znanja. već u tome što gotovo uvek mora da se prilagodi interesima obezduhovljene većine ili neke još obezduhovljenije manjine . politika je napredak u odnosu na silu i zamena za otvorenu prinudu. svakom čoveku stvorena mogućnost da se bavi .a gotovo nikada duhovnointelektualno evoluiranim ljudima.

pa pokušavaju da se ogledaju baš u politici. zbog čega je najbolje za duhovno uzdignutog čoveka da se drži IZNAD nje.političkim poslovima. kad već ni za šta drugo nisu sposobni. odnosno ne stvarati zbog politike nikakve negativne misli i osećanja. jer da jesu prestala bi potreba za politikom. svaka politika je tim gora i tim pre propada što više udovoljava lošim ljudima i ljudskim negativnostima. a opet. političari postoje zahvaljujući ljudskim manama i slabostima.ta politika neminovno propada. kada takve budale u jednoj politici dostignu „kritičnu masu“ . ali zanimanje političara i postoji zato što nisu svi ljudi dobri. . prema tome. i ni zbog kakve politike ne činiti ništa rđavo (!). u ovome svakojake budale vide „svoju“ šansu. 5) Biti iznad politike ipak ne znači uopšte se ne baviti njom. jer ona se bavi i onima koji se njom ne bave. ali to znači biti iznad uobičajenih političkih podela i kloniti se sukoba. jer to je nemoguće zbog toga što nisu svi ljudi dobri. politika je uglavnom obezduhovljena ljudska delatnost. u ovome se sastoji tragika i paradoksalnost politike: bez loših ljudi i ljudskih mana ona ne bi mogla da postoji. zbog svega toga. ali. 4) Biti dobar političar ne znači svima biti dobar. odvlačeći u propast i one koji su se njome bavili čestito i kvalitetno.

kao ni politika koja po svaku cenu srlja u nagle i nepromišljene promene. 7) Politika je. nepromišljena poslušnost je opasan temelj politike. . i sam je krivac za štetne posledice . 9) Što se u nekoj politici više cene poslušni. nasilničku ili nazadnu politiku. onakva kakvu zaslužuje prosek naroda.ali nije kriva slama kada se zapali. po pravilu. jer će jednako biti poslušni i bilo kojoj drugoj politici ako procene da im se to više isplati.pa ga metafizička odmazde kad-tad mora stići. a ne istinski mudri to će ona brže PROPASTI. onaj koji takvu politiku na bilo koji način podržava. makar i potencijalne. baš kao i poslušnost zasnovana na ovozemaljskim ličnim i pojedinačnim interesima. niko se neće duhovno izgraditi ako „slepo“ i nepromišljeno bude podržavao bilo kakvu politiku. jer i slama je takva kakva je (zapaljiva) . ma kako se trudila da opstane.6) Ko hoće duhovno da napreduje. mora znati da ne valja nijedna politika koja se odupire promenama. obe vrste poslušnika predstavljaju istinske izdajnike svake politike. kao i politiku zasnovanu na sejanju mržnje i sukoba među ljudima i narodima. ovo političare ne spašava odgovornosti za rđave postupke i rešenja. ali takve posledice sigurno ne mogu mimoići nikoga ko podržava destruktivnu. 8) Istinski duhovno uzdignuti ljudi zaštićeni su i od posledica rđave politike. već onaj koji je zapalio.

a mudar i čestit politički „protivnik“ nije neprijatelj, on nije čak ni protivnik u pravom smislu, već PRAVI ČOVEK za čiju naklonost treba da se bori svaka MUDRA politika; bolji je onaj koji KRITIKUJE bez ličnog interesa, nego onaj koji HVALI i SLUŠA samo zbog svoje nepromišljenosti i gluposti, ili zbog sopstvene koristi (!).

105. Zakoni pomoći 1) Ljudski je pomoći svakom čoveku u nevolji, ali pomoć se ne zasniva samo na nečijoj nevolji, već i na mnogim drugim okolnostima i situacijama; zato je važno promisliti da li neka vrsta učinjene pomoći neće biti u sukobu sa metafizičkim istinama, odnosno da li iz nje neće proisteći negativne posledice po bilo koga; učinjena pomoć, makar i samo kao ohrabrenje, u nekom nečasnom poslu ravna je saučesništvu i samim tim podložna metafizičkom poravnanju. 2) Najbolja je pomoć ako se nekom pomogne u izgradnji duše; nijedna pomoć nije pozitivna, bez obzira u čemu se ona sastoji, ako će pomoći nečije duhovno srozavanje; pomoći na bilo koji način duhovno uzdignutom čoveku uvek je pozitivno i uvek će biti nagrađeno, jer takav čovek će, uostalom, pomoć usmeriti drugome ako mu nije potrebna i ako je to metafizički svrhovito.

3) Pomoć nije pomoć ako je nekom učinjena na štetu drugoga; kada neko prijatelju pomogne na štetu drugog čoveka, učinilo je prijateljsku uslugu - ali i štetu onom drugom; pošto šteta ima veću „težinu“ od jednake koristi kojom je izazvana, to takva vrsta pomoći izaziva metafizičko poravnanje; kako metafizički zakoni ne razlikuju međusobne ljudske interese i veze, to pri pružanju pomoći i činjenju usluga treba paziti da se time DRUGOME ne učini šteta - jer svako nekom DRUGOM može biti „neko DRUGI“.

106. Zakon ponosa Ponos ima smisla samo dok nije u sukobu sa metafizičkim istinama, odnosno ako nije propraćen mržnjom, zavišću i drugim negativnim mislima i osećanjima; u svakodnevnom životu, ponos je obično zasnovan na duhovnoj neizgrađenosti čoveka i naivnom prihvatanju nametnutih shvatanja i običaja; govoriti o nekakvom „kolektivnom ponosu“ grupe ili celog naroda, čista je besmislica - to je siguran znak nemoći i obesmišljenosti; onaj koji pristaje da učestvuje u nekakvom nametnutom „ponosu“, SVOJ ljudski ponos bacio je „pod noge“; besmislen i nepromišljen ponos može samo drugome da koristi - on je tipična odlika glupog čoveka;

PRAVI PONOS sastoji se u tome da se čovek odrekne nekog „ponosa“ u ime istinskih moralnih načela, jer „ponos“ je često u sukobu sa moralom, kao i sa mudrošću.

107. Zakon poravnanja Čovekove misli, osećanja, namere i dela bezuslovno podležu PORAVNANJU u skladu sa metafizičkim zakonima; poravnanje se može i odgoditi, ali tada raste „kamata“; kada se čoveku desi nešto rđavo, on treba da oseti olakšanje što je upravo izmirio neki dug, bez obzira što ne može da se seti šta je bio dužan; sve i da rđav događaj nije zadužen, on može predstavljati uvod u nešto, a poravnanje u vidu nadoknade sa „kamatom“ takođe neće izostati.

108. Zakon poroka Porok se zasniva na sukobu čoveka sa metafizičkim istinama; sve što ruši dušu - predstavlja neku vrstu poroka; u poroku čovek prvenstveno sebi čini rđavo, pa je zato porok svojevrsno samokažnjavanje; nema zadovoljstva stečenog porokom koje neće biti naplaćeno sa „kamatom“.

pa će zato svako još više pasti i potonuti ako svojim posedovanjem na bilo koji način bude smetao nekom duhovno uzraslom čoveku. već smo pozajmili od Prirode. i zato. ispravan odnos prema posedovanju zasnovan je na spoznaji da mi u stvari ništa nismo stvorili. jer. i sami metafizički zakoni takođe se tiču baš duhovnog pada . ono je njihov izum i njihov proizvod. a u metafizičkom smislu skroz je neosnovana i nelogična. posedovanje postoji zbog duhovno palih ljudi. a samo duhovnost predstavlja „područje“ na kome se Svet može popravljati. usput uglavnom kvareći Prirodu. što god nazovemo „svojim“ MORA nam biti jasno .stekli smo samo na osnovu nekih važećih društvenih normi. onda. .bez njega ne bi imalo potrebe govoriti ni o metafizičkim zakonima.109. Zakon posedovanja Težnja za posedovanjem proizvod je ljudskog duhovnog pada. ali i na poštovanje posedovanja drugih. treba imati na umu da se posedovanje ničim drugim istinski ne može platiti sem duhovnim uzrastanjem i pomaganjem drugima u takvom uzrastanju. u svetu kakav poznajemo prinuđeni smo na izvesno posedništvo. međutim. svako posedovanje skopčano je sa nekakvim kvarenjem Sveta. ali nema tog prirodnog i metafizičkog zakona kojim to svojatanje možemo opravdati. svako posedovanje isključivo je privremeno i obavezno zasnovano na prolaznosti i propadljivosti. zatim.

na čemu se temelji posedovanje ne bi bilo ni reči „otimačina“ i „krađa“. a koristi bi imali svi. jer ne razume da će svaki kvaran račun biti naplaćen sa „kamatom“.da nema reči „moje“ i „tvoje“. ako je čovek poslušan bez svog računa .onda je glup. razume se.u protivnom ono predstavlja narušavanje Harmonije Sveta i povlači metafizičko poravnanje računa i kad je ovozemaljski račun za to posedovanje pošteno plaćen. Zakon poslušnosti Od poslušnosti su „vrlinu“ načinili svakojaki izrabljivači i silnici. međutim. ako je pak poslušan sa računom zasnovanim na lošim namerama .od takve poslušnosti ne bi bilo štete. s tim što su tu „vrlinu“. jer će od njegove poslušnosti isključivo drugi imati koristi. biti poslušnik duhovno palom čoveku dvostruki je greh: . namenili drugima. 110. zbog toga je naročito važno da posedovanje bude propraćeno duhovnim uzrastanjem i poštovanjem duhovno uzraslih . koji svoju ovozemaljsku „moć“ dobrim delom zasnivaju baš na tuđoj gluposti i poslušnosti.onda je loš čovek i svakako gluplji od onog prvog. posluh najčešće zahtevaju duhovno srozani ljudi. poslušnost prema drugom čoveku ne bi bila rđava kada bi ljudi nižeg duhovno-intelektualnog nivoa slušali duhovno uzrasle ljude .

a kad bi ih neko upitao čemu služi potomstvo . iako se često proglašava za vrlinu.onda je bolje da posluša samog sebe. i tako redom. roditelji takođe treba da se staraju ne samo oko egzistencijalnih potreba potomstva. odnosno da svoju decu uče mudrosti i čestitosti. kad god neko razmišlja da li drugog valja u nečemu poslušati.a sve i kad bi pristali da se međusobno tuku. a istina je ova: SVRHA čovekovog ovozemaljskog postojanja JESTE NJEGOVO DUHOVNO UZDIGNUĆE. Zakon potomstva Većina ljudi smatra da je prioritetni zadatak čovekov stvaranje potomstva. jer razne vođe i političari ne bi imali drugog izbora nego da se tuku sami . kako bi potomstvo nasledilo što veću i čistiju dušu. već i da potomstvu omoguće duhovno-intelektualnu izgradnju još u mladosti. 111.kazali bi da potomstvo takođe treba da stvori potomstvo. pa ako proceni da nije . svet bi tako vrlo brzo bio oslobođen izazivača i podstrekača ratnih požara. neka prvo proceni da li je onaj od njega duhovno izgrađeniji. ali i zato što se podupire i podržava duhovno urušavanje onoga koji poslušnost traži. . poslušnost može biti opaka i destruktivna: bez poslušnosti rat ne bi mogao da se izazove i vodi.prvo zato što se time ruši sopstvena duša. čovek treba da vodi računa o čuvanju i razvijanju svoje duše.

a njeno zadovoljenje zahteva metafizičko poravnanje. Zakon potrebe i Prave Potrebe Većina ovozemaljskih ljudskih „potreba“ uopšte nije potrebna. iako su stanari važniji od stana . ali. a to je očuvanje duše i duhovno uzdignuće. pohlepi i neumerenosti čista je glupost i samoobmana. ljudsko telo jeste samo materijalna manifestacija ljudske duše. 112. jer u toku te egzistencije treba da izgradim dušu“. svaka potreba zasnovana na taštini. a duhovno srozani roditelji stvarajući potomstvo samo produžuju vrstu. on sebi treba da kaže: „ovo činim kako bih sebi omogućio ovozemaljsku egzistenciju. kada se čovek hrani. . nije valjano što se Pravoj Potrebi suprotstavlja.baš zbog samih stanara. pojavio potomak koji će duhovno uzrasti. a stan ipak valja održavati.duhovno izgrađeni roditelji stvarajući potomstvo stvaraju nove ljude. ali ono u neku ruku duši služi i kao stan. gradi kuću ili radi bilo kakav drugi posao uz pomoć koga treba da zadovolji neku ovozemaljsku potrebu. zavisti. Prava Potreba čovekova isto je što i njegova Prava Svrha. kako bi se jednog dana. odeva. sujeti. u nekom kolenu.

iako mu to nije bilo na umu. i kada pastir u stado ima poverenja. najbolji način da muž „natera“ svoju ženu na neverstvo jeste da on najpre izgubi poverenje u nju.113. . 114. nepoverenje je manifestacija NEDOSTATKA VERE.on će vas izdati. proglasite li nekog izdajnikom . Zakon poverenja Poverenjem se stiče poverenje. a nepoverenjem nepoverenje. ono ne trči da načini štetu čim ovaj zaspi. Zakon pouke Istinski mudrom čoveku ništa se ne može desiti a da on iz toga ne izvuče pouku i postane još mudriji.

ovaj princip predstavlja suštinu metafizičkog Zakona pravde. . istinska pravda među ljudima nije „na ceni“ onoliko koliko se o njoj govori .duhovni zakoni su najpravedniji i deluju UVEK.ali prilično malo ljudi je spremno da se toga pridržava.115. NIJEDNA nepravda ne može se pravdati nikakvom izmišljenom „pravdom“ . nijedan nametnuti i obezduhovljeni princip ne može obezvrediti metafizički zasnovanu pravdu. Zakon pravde Istinska pravda treba da bude zasnovana na metafizičkim istinama. a ko podržava „pravdu“ koja nije pravda.taj se vara. ako neko misli da će spasiti dušu držeći se samo društvene pravde . jer društvena „pravda“ nekad od ljudi zahteva da ratuju i čine rđava dela. međutim.duhovno srozani ljudi ne vole pravdu koja NJIH pogađa.nepravdu činiti i zaslužuje metafizički odgovor. i naročito ko učestvuje u nepravdi makar se ona nazivala „pravdom“ . osnovu međuljudske pravde čini princip da NIČIJA PRAVA ne smeju drugome ukidati ISTA TAKVA PRAVA . društvena pravda nije pravda u PRAVOM smislu reči.

mora ga smatrati za prijatelja i verovati u to prijateljstvo. pravo prijateljstvo može biti zasnovano samo na duhovno-intelektualnoj podudarnosti. Zakon prokletstva i kletve Čoveku čiste duše kletve i prokletstva ne mogu nauditi . sa UVEĆANJEM. poštovanjem metafizičkih istina duša se gradi i drži se čistom. pa i od prokletstva i kletvi. što je najbolji način zaštite od svakog zla. onda i nije reč o prijateljstvu . ako je pak navodno „prijateljstvo“ zasnovano među ljudima različitih karaktera. uprljana duša svašta prima. . odnosno na podudarnosti karaktera (bez obzira na društveni status. zanimanje. trebao bi se potruditi da među duhovno uzraslim ljudima pronađe prijatelje. pa tako i kletve i prokletstva čak i ona koja su bačena u prošlosti i namenjena precima. obrazovanje i slično). Zakon prijateljstva Da bi čoveku drugi čovek bio prijatelj . ko želi da očuva i razvija dušu. 117.već o druženju ili nekoj interesnoj povezanosti. zvanje.odbiće se od njegove duše kao svetlosni zrak od čistog ogledala i vratiće se onome ko ih je „bacio“.116.

ne treba da kune niti priželjkuje zlo onome ko mu je to učinio. koje će mnogo bolje i pravednije poravnati račune nego što on može i da pretpostavi. već treba da mu poželi ozdravljenje od duhovne bolesti (da nije duhovno bolestan. ne može se smatrati da čovek ima nevolje bez svoje zasluge zato što ispašta prokletstvo bačeno na njegove pretke. već smanjena.tada se sve vraća sa snažnim uvećanjem. bacati kletve i prokletstva grešno je zato što se time drugom priželjkuje zlo. ali i zato što se time pokušava sa „uvlačenjem“ Boga lično u prljave ljudske želje. . ne bi mislio i činio rđavo) . a količina zla u svetu neće biti uvećana.ipak. jer on sam rđavim mislima. naročito je opasno kleti i proklinjati ljude uzraslih duša. osećanjima i delima prlja sopstvenu dušu i čini je neotpornom na kletve.time će ga „predati“ metafizičkim silama. prokletstva i druge negativne uticaje. kad čoveku neko učini nešto rđavo. koji su pod Duhovnom Zaštitom .

apsolutno ništa .povlači odmazdu metafizičkih zakona. svaka društvena pojava samu sebe najbolje ukida ako se protivi promenama. sve što se protivi promeni .unapred je mrtvo. a i ono što srlja u naglu i nepromišljenu promenu . a ko nepromišljeno zahteva. pokreće i podržava nagle i besmislene promene takođe povlači odmazdu metafizičkih zakona. svako će najbolje menjati Svet MENJAJUĆI SEBE (!). nijedna promena ne može biti valjana ako je vrše duhovno srozani ljudi. ni ljudi . jer i ono je ljudska ovozemaljska tvorevina. Zakon promena Promene su način trajanja u materijalnom svetu.ništa. ko se protiv nužnih promena bori . nikada ne treba misliti kako je nešto toliko dobro da ga promene ne bi mogle učiniti boljim. .118. harmonija materijalnog sveta zasniva se na stalnim i umerenim promenama. ni voda. ni gora. ovo važi i za promene u ljudskom društvu.srlja u haos i propast. niti da je toliko loše da ga nagle i nepromišljene promene ne bi mogle pogoršati.nije isto ni u jednoj sekundi kao što je bilo prethodne sekunde. ni kamen.

civilizacijskim „dostignućima“. vekovima su oni koji imaju neku ovozemaljsku „moć“ smišljali „nove poretke“. ne može biti NI DOBAR NI TRAJAN. Zakon poretka Nijedan poredak koji ljudi zasnuju ne vodeći računa o metafizičkim istinama. nametnutim i samonametnutim nepotrebnim“ potrebama“. koja su. a danas izmišljenim. običajima. „gospodari“ su samo menjali sredstva prinude. onda kamene sekire i koplja. trendovima. predrasudama. i najzad . bez bilo kakve pristrasnosti). modnim stilovima i sličnom. a što se tiče ljudskih sloboda tu se kroz sve promene društvenih poredaka nije menjalo ništa drugo sem načina robovanja i onoga čemu se robuje. svaki poredak zasnovan na nepravdi i nasilju mora propasti i u propast odvesti one koji su ga stvarali i podržavali. nijedan društveni niti bilo kakav drugi međuljudski poredak takođe se ne može ni održavati nasiljem (primerena sila može se upotrebiti samo protiv nasilja. onda puške. topovi. jedino u čemu se vidi određeni napredak u ostvarivanju takvih ciljeva jesu sredstva „ubeđivanja“: prvo su to bile motke. rakete. pošteno govoreći.sotonin je izum i na propast je samo sebe osudilo.119.masovni mediji. zatim gvozdene sablje i buzdovani. . nekada su ljudi robovali raznim „gospodarima“. poredak koji ne vodi računa o potrebi ljudskog duhovnog uzdignuća nema nikakvu perspektivu. jer sve što se zasniva na nasilju i što nasilje podržava ili dopušta . tvrdeći kako će time ljudi steći „bolji život“ i Veću „slobodu“.

makar on sam tog straha i ne bio svestan (ali strah razjeda dušu i onome ko ga nije svestan). a veće je i teže ropstvo kada čovek sam sebe u sopstveni strah i predrasude zarobi. ne bi se „gospodari“ i „moćnici“ odvajkada stalno štitili raznim vrstama obezbeđenja. veliki strah saputnik je svakog ovozemaljskog „gospodara“ i „moćnika“.danas mnogo „mekša“ i prefinjenija nego nekad. nego će se gnušati tolike neslobode. nijedan postojeći društveni poredak ne može sam po sebi očuvati i uvećati ničiju dušu. osim toga. nego kada mu drugi nametnu neku vrstu ropstva. već je svojim mislima. već bi se slobodno kretali među „običnim“ svetom. niti nekoga može nagnati da svoju dušu prlja i ruši. a da bi se o takvoj slobodi moglo govoriti čovek ne sme sputavati i uništavati svoju dušu. nema slobode bez slobode DUHA. da nije takvog straha. osećanjima i delima mora štititi i razvijati. na Zemlji je odvajkada praktično postojao samo jedan-jedini društveni poredak: . a takođe su se menjali i sami „gospodari“. što je čovek veći ovozemaljski „gospodar“ ili „moćnik“ . u tom smislu nikada nije ni bilo razlika među svim navodno „različitim“ društvenim porecima.to je veći zarobljenik sopstvenog STRAHA. niko na Kugli zemaljskoj nikada nije imao manje slobode nego što su je imali (i što je imaju) baš ti svakorazni ovozemaljski „gospodari“ i „moćnici“ njima mudar čovek zaista nikada ni na čemu neće pozavideti.

jedini istinski srećni ljudi na Zemlji jesu samo pripadnici SVETA UZRASLIH DUŠA. Vere i Nade. ako u nekom poslu nedostaje vera i nada. ako u poslu nema ljubavi.to je poredak neslobode. 120.bez obzira što je možda obavljen u skladu sa društvenim zakonima i pravilima. DO TADA. naročito je važno da svaki ljudski posao bude zasnovan na Zakonu Ljubavi. . nikakve društvene „promene“ neće načiniti istinski poredak pravde i slobode dok se ne izvrši VELIKA PROMENA. sve veći što je posao bio uspešniji . odnosno ako je zasnovan na negativnim mislima i namerama. koja nikoga neće „pitati“ za mišljenje i pristanak. Zakon poslova Svi ljudski poslovi treba da budu zasnovani na aktivnostima usklađenim sa metafizičkim istinama. onda će za takav posao morati da se namiruje metafizički dug. slabi su izgledi da se on obavi kako valja. iskorišćavanja i ovozemaljskih nasilnih i obezduhovljenih „uzdignuća“ čoveka nad čovekom. straha. bez obzira na volju i trud.

po služenju sotoni ravni onima koji ljude plaše „gnevom Božjim“ ako neće da se povinuju njihovim „učenjima“. a po rezultatima i štetama koje pričinjavaju duhovno slabim i labilnim ljudima . tuđu i svoju budućnost nastoje da utemelje protivno metafizičkim istinama. bez trunke duhovnosti i duhovnointelektualne smislenosti. ako prljave misli stvara i rđava dela čini.121. već pre svega one koji. niti su lažni oni koji ne mogu da „pogode budućnost“. pravim prorokom možemo nazvati čoveka koji vlada metafizičkim istinama i koji nikome nikakav savet neće dati protivno tim istinama. zar je odvajkada bilo malo onih koji su govorili o „napretku“ i „svetloj“ budućnosti na čistim naivnorealističkim osnovama. lažnim prorocima ne moramo smatrati one koji „proriču“ bez naročitog uspeha. Zakon proroka Nisu pravi „proroci“ oni koji „tačno pogađaju“. niko ne može biti pravi prorok. bez obzira kako im se naziva zanimanje. „vuci u jagnjećim kožama“. sve su to odreda vrlo opasni lažni proroci. .još i gori.

Zakon rada 1) Svaki ljudski obezduhovljeni rad predstavlja neko kvarenje Sveta. 2) Prema društvenim normama. kad već sami Svetu ne vraćaju na duhovnom planu. sa metafizičkim zakonima nema veze . ko više RADI . a suludo je i glupo od kazne praviti vrlinu.122.taj Svet više KVARI. dakle. 3) Rad je čoveku kazna za duhovni pad.mnogo radan i škrt čovek otima i Prirodi i drugim ljudima.ne može se kvarenjem Sveta plaćati ono što je od Sveta i uzeto. SAMO duhovno-intelektualne aktivnosti suprotne su kvarenju Sveta i SAMO ONE mogu biti nadoknada za ono što je od Sveta uzeto. ali se njime ne treba ni hvaliti. zbog toga oni što mnogo rade.tako će barem ublažiti metafizički račun poravnanja za kvarenje Sveta. sam po sebi nije ni vrlina ni porok. već namirenje za duhovnu srozanost. rad zato treba prihvatiti bez gneva. ovo. smatra se da su materijalna dobra pošteno stečena ako su zaslužena nekim radom. međutim. moraju povesti računa i o interesima duhovno izgrađenih. . ni sa radom ne treba preterati. rad. preterivanje u radu ravno je razbojništvu . zbog svega toga. koji i u njihovo ime na duhovnom planu popravljaju Svet .

nerad postaje rđav tek kad se udruži sa nepoštenjem ili nerazumevanjem. Zakon radosti Svaka je radost kratka ako je stečena ispunjenjem nekih određenih okolnosti. 123. 5) Onaj koji pokušava da živi bez rada.4) Ono što može biti predmet pohvale nije rad .ne može se smatrati čestitim čovekom. ali. čovek mora da se oslobodi negativnih misli. da bi se radost uselila u dušu. čestitiji je onaj koji duhovno ulaže u Svet. a da je nerad sam po sebi loš. ne bi se neradom praznovali i najveći praznici. namera i stavova . odnosno sa metafizičkim zakonima.u protivnom će se radovati samo prividno. zbog toga se mora voditi računa da ni rad. a naročito njegovi rezultati. istinska radost je ona koja se stiče na duhovnom planu. privremeno i povremeno. nego onaj koji samo radi bez ikakve duhovne osmišljenosti. osećanja. ali i bez duhovnog ulaganja . a rezultati nekog rada koji se smatra „pozitivnim“ često mogu biti negativni. .već rezultati rada. ne bude u sukobu sa istinskim moralnim načelima. bez obzira što je takav rad u društvu priznat i cenjen.

predstavlja dragocen poklon. 126. . Zakon reči Lepa reč. 125. nikada čovek ne treba da priziva i opravdava rat. jer i napadnuti svojim strahovima i mržnjama mogu da prizovu napadače. ali. kada je iskreno izgovorena. ne sme da mu se nada i da ga priželjkuje. jer će izazvati metafizičku odmazdu. a Duhovna Zaštita ne razlikuje sukobljene strane. kao i onoga čiji su interesi drugačiji od njegovih. niti postoji metafizički utemeljeno opravdanje za rat. Zakon rata Nema pravednog rata.124. lepa reč iza koje ne stoje iskrene želje i časne namere . u ratu su sve sukobljene strane krive.slična je lepo upakovanom otrovu ili đubretu. duhovno izgrađeni ljudi zaštićeni su i u ratu. Zakon razuma Istinski razuman čovek priznaće za razumnog i onoga ko se sa njim ne slaže.

i obratno. a nered je u stvari u njegovom duhovno skučenom umu. a danas i zvanična materijalistička nauka zna da se na određenom stupnju nereda iz njega „spontano“ ređa novi red). nered i otpad u principu stvara i izaziva čovek svojim metafizički neutemeljenim postupcima i mislima . poznaje istorija ovakve primere: dobro uređena država. kada je i zlo nastalo od „izvrnutog“ dobra. ovo se dešava stoga što ekstremi red u državi jednako podrazumeva kršenje metafizičkih istina kao i ekstremni nered. ne bi nigde bilo nikakve evolucije. Smisao i Večnost.sve ima svrhu i smisao. ekstremni nered i ekstremni red jednako su opasni i duhovno izopačeni . na društvenom planu. . Priroda ne teži neredu. U Prirodi nema nikakvog nereda niti „otpada“ . „slepa“ poslušnost vođi (ili vođama). sve „lepo“ i savršeno“ dobro funkcioniše.već teži redu (da to nije tako. kako se to često misli . čovek nered „vidi“ i u savršenoj Harmoniji Prirode.štaviše. nered je takođe oblik „izvrnutog“ reda i u principu je posledica ljudskog nerazumevanja. na Čistom Duhovnom Planu nema ni reda ni nereda .oni su čak vrlo bliski i slični. a ne prirodno svojstvo Sveta. potreba za razlikovanjem reda od nereda stvorena je padom u bezduhovlje. i sve „funkcioniše“ kroz jedinstvo različitosti.127. Zakon reda i nereda Red se sadrži u neredu i nered se sadrži u redu. pa iz ekstremno dobro uređenog društva lako nastane nered.postoji samo Harmonija.

takvim podržavanjem zaslužuje se odgovor metafizičkih sila. na nekom ratištu leži uništena oprema i ona nekad uglađena vojska . kao ni stvaranje nereda.a onaj toliko „ponositi“ narod. sada čini običnu rulju koja u ritama traga za komadom hleba. sve je način za učenje.i to u stanju koje izaziva sažaljenje prosjaka . metafizičke sile deluju ne pitajući ko je šta shvatio. sve uglađeno i „pod konac“. a ko ne misli . demonstracije sile. a zamene ih ovakvi prizori: država razorena. ne prođe dugo otkad takve „idilične“ slike reda i „blagostanja“ postanu stvarnost. nekad oduševljen „mudrošću“ i „moćima“ svojih vođa. svi dišu „kao jedan“ i bespogovorno slušaju vođe. ali. zasnovanog na bezuslovnoj i nepromišljenoj poslušnosti. samo što mnogi to ne žele da shvate. već i svi koji su svojom voljom učestvovali u stvaranju plitkoumnog i obezduhov-ljenog reda. većina „živi dobro“ i „u blagostanju“ (ili bar misli da je tako. organizatore i „moćnike“. i zato.biće eliminisan (!). a nisu krive samo vođe.ne sme da kaže). i onda. a ko ni uz njihovu pomoć ne nauči metafizičke istine . . zahtevajući najstrožije kazne za one svoje nekadašnje vođe.vojne parade. protivno metafizičkim zakonima . niko ne treba da podržava stvaranje nekog reda.

predstavljaju vrhunac bogohulništva i skarađenja. jer sumnja je suprotnost VERI. na organizovan i društveno prihvatljiv način.a On je JEDAN I JEDINSTVEN. 2) Religija je pokušaj povratka ljudi zajedništvu sa Bogom. niti je neka religija izumela Boga . ona je pozitivna. potrebna mu je autoritativna dogma. nego ljudi. i to „u Ime Božje“. kao takva. opravdano je što religije ne žele sumnju.jer On predstavlja Najvišu Realnost. da bi takav čovek mogao biti učvršćen u veri. nema prava da ukida (!!!). 3) Religija koristi duhovno neuzraslom čoveku koji ima želju za duhovnim uzdignućem. rezultat takve organizacije jeste zahtev za bezuslovno prihvatanje dogmi i ukidanje prava na promišljanje. rituali kojima se zadovoljava potreba za svrhovitošću. ali promišljanje nije isto što i sumnja .ono je izraz slobodne volje kao Božjeg dara čoveku. ono što je zajedničko gotovo svim relirgijama u svetu. kao i sa hijerarhijom i organizacijom koju u religijama srećemo. Zakoni religije 1) Nijednu religiju nije izumeo Bog. jeste „svojatanje Boga“ .128. sukobi među religijama i na religioznoj osnovi. . a Božje darove niko. ali problemi se javljaju u vezi sa zloupotrebama religije. i apsolutno NIKO.

. što čovek duhovno više uzrasta. reč o odbacivanju i omalovažavanju dogmi i religijskih pravila. 4) Niko ne može spasiti dušu niti zaslužiti istinsku sreću uz pomoć religije. jer metafizika ne pravi razlike među religijama. baš kao što onaj koji se dovoljno napojio prestaje da oseća potrebu za vodom . religija propisuje „metodologiju verovanja“. nije. vreme i način posta. niko takođe neće spasiti dušu niti postići sreću time što će preći u neku „novu“ religiju ili sektu . isto kao ni među nacijama.time će samo prihvatiti nove dogme i „pravila igre“. ali. bude li se „slepo“ držao onoga što mu se „servira“ i bude li bio spreman da u ime religije podržava ili čini i ono što je suprotno metafizičkim zakonima. on je sve bliži nivou na kome će prirodno početi da promišlja ono što od njega traži religija. znak istinskog duhovnog uzra-stanja jeste prevazilaženje religijskih dogmi i propisanih proceduralnosti. već o prestanku potrebe za njima. čovek može znati da mu je duša već uzrasla i po tome što će prestati da oseća potrebu za bilo kakvom religioznom pripadnošću.kao i tačno propisani načini upražnjavanja verskih obreda.može li biti čega lošeg u tome što neko više nije žedan (?). koja duhovno neuzraslom čoveku zaista može biti od koristi. isto kao što na nivou Čiste Duhovne Suštine ni sami metafizički zakoni više nemaju svrhu. molitve i slično . naravno.jednom rečju.

a koje takođe predstavljaju određen izraz metafizičkih zakona. religioznih stavova i učenja . međutim. ne podrazumeva nikakvo omalovažavanje. Zakon rodoljublja (ili patriotizma) Ljubav prema otadžbini sama po sebi nije loša (a koja to ljubav uopšte može biti loša. pa čak ni napuštanje religije. jer istinska ljubav ne može „stanovati“ u istom čoveku pored mržnje. a naročito ne podrazumeva odbacivanje istina koje su sadržane u religiji. svaki pokušaj nasilnog nametanja kao i ukidanja neke religije. to samo znači da se u duhovnom uzdizanju može ići dalje. otud je „u praksi“ patriotizam uglavnom „duševna“ hrana za duhovno ruinirane ljude. isto kao što i svaki nacionalizam predstavlja uvod u šovinizam. pa onda ne može biti reči ni o patrioti. ali je loše kada uz nju ide mržnja prema otadžbini NEKIH DRUGIH LJUDI.ovo. tu već ne može biti govora o ljubavi. a svako je slobodan da sam bira put. zahvaljujući negovanju „patriotizma“. 129.predstavlja bogoprotivništvo prvog reda i zastrašujući sukob sa metafizičkim silama (!!!). navodna „ljubav“ prema svojoj otadžbini uglavnom predstavlja barem potencijalnu (latentnu) mržnju prema nekoj tuđoj otadžbini. ili prema nekom drugom narodu. naravno. ako je stvarno ljubav?). .

vlastodršci su uspevali da obezbede jeftino „pogonsko gorivo“ za pokretanje besmislenih ratnih sukoba; zbog svega toga, ko želi duhovno da se izgrađuje i da postigne istinsku sreću - ne može biti „patriota“ u tom iskrivljenom smislu; to ne znači da prema svojoj otadžbini i svom kraju ne treba gajiti ljubav, jer nijedna istinska ljubav ne može škoditi.

130. Zakon savesti Savest je SVEST o dobru i o ISTINSKIM moralnim načelima; putem SAVESTI duša komunicira sa SVEŠĆU i govori joj šta je bolje; nedostatak savesti znak je da je duša obolela i smanjena, pa nema snage da se obrati svesti dovoljno glasno.

131. Zakon saveta Bolji će savet dati onaj koji ima veću i čistiju dušu.

132. Zakon sigurnosti Svaka je sigurnost lažna, ako je utemeljena na nekoj ovozemaljskoj „moći“, odnosno ako je protivna metafizičkim istinama; sigurnost u bilo čemu direktno je srazmerna poštovanju Zakona Ljubavi, Vere i Nade - a čak ni sama Ljubav, bez Vere i Nade, za sigurnost nije dovoljna; postoji nebrojeno mnogo mogućnosti da bude ugrožena sigurnost čoveka i onoga čime on raspolaže, a nema te ovozemaljske sile i „moći“ kojom se sve te mogućnosti mogu staviti pod kontrolu; kada čovek o tome bolje porazmisli, postaje jasno da se ljudima uopšte ne dešava toliko nevolja koliko bi moglo, što znači da Milost Božja većinu njih sprečava; a ono što se ipak dešava, predstavlja posledicu nečega, ili pak ima svoju metafizički utemeljenu svrhu - bez obzira da li je to čoveku jasno ili ne; i zato, ako govorimo o sigurnosti, neizostavno treba da znamo sledeće: baveći se suviše ovozemaljskim stvarima i poslovima, koje po prirodi prati nesigurnost kao normalan saputnik propadljivosti - udaljićemo se od ISTINSKE SIGURNOSTI, koja je srazmerna ČISTOTI I VELIČINI DUŠE (!).

133. Zakoni sile 1) Što je sila veća - PRE ĆE PROPASTI; svaka je sila praćena detrukcijom, ali i samodestrukcijom - ne treba čoveku „bolji“ način da sebe sasvim upropasti, nego da se u postignuću svojih ciljeva služi nasiljem; silom i nasiljem ne može se steći ništa ISTINSKI VREDNO I TRAJNO, ništa što čoveka može ZAISTA USREĆITI - već SAMO ono što će mu obavezno doneti nevolje i patnju; mudar će radije od nečega odustati, nego što će se poslužiti nasiljem DA BI TO DOBIO, jer mudar zna da svako nasilje OBAVEZNO prati metafizička odmazda sa „kamatom“. 2) Postoje ipak razlike između sile i nasilja, a takođe postoje razlike izmeđi sile i grube sile; ako je sila usklađena sa istinskom pravdom - onda ona nije nasilje, jer pravednom i odmerenom silom ponekad mora da bude sprečeno nasilje; nerazumno dete shvatiće kao silu ako mu roditelji ne dozvole ono što je štetno i ružno, ali tu je reč o plemenitoj roditeljskoj nameri; a pod grubom silom podrazumeva se svaka neodmerena i metafizički neutemeljena primena sile, odnosno svaka ovozemaljska sila propraćena negativnim mislima, osećanjima i namerama; ni u primeni nužne i pravične sile ne sme se preterati, jer neodmerenasila prestaje da bude pravična i postiže suprotne efekte.

3) Sila i nasilje nisu dokaz snage, već SLABOSTI; istinski je jak SAMO DUHOVNO JAK ČOVEK - takav svoje namere i ciljeve ostvaruje bez sile (!). 4) Često se desi da pred silom razum „odstupi“ - ali, NEMA te sile koja neće SAMU SEBE UNIŠTITI ako je pred njom nečiji RAZUM ućutao (!). 5) Ljudska sila i nasilje odnose se i na Prirodu: svako nasilje prema Prirodi podleže poravnanju računa, pa i neumeren rad. 6) Silom se čovek može prinuditi da čini ono što drugi hoće, ali ne i da misli i oseća po „narudžbini“; sila može da spreči drugu silu i nasilje, ali ne može da poboljša čoveka; silom potisnuta sila čekaće pogodan trenutak da se opet ispolji; da bi se čovek oslobodio sklonosti ka ispoljavanju sile, on mora u sebe da useli Ljubav, inače će propasti; NIKO ne može primeniti NIJEDAN vid sile prema čoveku koji nikoga ne mrzi, a da ga ne stigne ŽESTOKA metafizička odmazda; ispoljavanje MUDROSTI jeste i kad razum popusti pred silom - to je odličan način da sila uništi SAMU SEBE(!).

134. Zakon siromaštva Materijalno siromaštvo samo po sebi nije ni dobro ni loše; ne znači da siromašan obavezno mora da bude i dobar; ali, materijalno siromaštvo može da ima i svoje dobre strane, ako ga čovek iskoristi za pročišćavanje svoje duše, jer bogatstvo čoveka može da zaseni i zavede u duhovno bespuće; bolje je biti siromah velike i čiste duše, nego bogataš čija je duša uprljana i sitna (!).

135. Zakon skromnosti SKROMNOST U PROHTEVIMA predstavlja temelj zadovoljstva; skromnost PRED DRUGIMA vrlina je ako se tiče ovozemaljskih ljudskih vrednosti; ali, skromnost U DUHOVNO--INTELEKTUALNOM SMISLU nije dobra - niko nema toliko veliku dušu, da bi je trebao rušiti kako bi pred drugima ispao „skroman“; lažna skromnost nije dobra ne samo zato što je lažna, već pre svega zato što se njom pothranjuje tuđe sitno-dušje; nije dobro da mudar pred glupima zbog skromnosti umanjuje svoju mudrost - glupi od toga neće biti pametniji; skromnost pred drugima uglavnom se i smatra „vrlinom“ zato što se od umnog čoveka očekuje da od sebe načini budalu, kako bi „porasla cena“ glupacima;

ne može biti vrlina kada neko nekoga unizi, niti može biti vrlina kada čovek sam sebe unižava, pa zato svaki čovek koji je svestan svoje umnosti ne treba to da krije; ne može u tome niko da pogreši: ko nije uman, a misli da jeste - pred mudrima će ispasti glup, što je tačno (da je pametan, ne bi se pravio „pametnijim“ nego što jeste); a ko je stvarno uman - taj će pred mudrima zaista ispasti uman, u čemu nema ničeg lošeg; što se pak tiče glupih, uman čovek ne mari za njihovo mišljenje, jer njima i glupost može predstavljati „mudrost“.

136. Zakon slabosti Slabost tela nije ništa pred slabošću DUHA; izreka kaže: u zdravom telu zdrav duh; u ovoj izreci, da bi zaista imala univerzalnu važnost, treba promeniti red reči: u zdravom DUHU - zdravo TELO (!).

Zakon slobode Nema ISTINSKE slobode bez MUDROSTI. dvojica više i znaju nego jedan ovo je osnovni razlog za ljudsku slogu.u takvoj „slozi“ ne valja učestvovati niti je podržavati. odbacivanje straha od prolaznosti i nemaštine . ako takva sloga nije metafizički pozitivna. 138. nepriznavanje predrasuda i nametnutih shvatanja. Zakon sloge Dvojica više mogu nego jedan. potpunu kontrolu nad svojim nagonima i strastima. makar bilo reč i o apsolutnoj većini. ali. namera i dela.drugi naziv za TAKVU mudrost jeste SLOBODA. mudar čovek neće se složiti sa drugima.137. . nečinjenje loših dela. istinska mudrost podrazumeva odbacivanje negativnih misli i osećanja. odnosno ako se ona tiče negativnih misli. dobro je kad se mudri slože. ali nikako ne može biti dobro kad se zlonamerni slože .

i samo verovanje u slučajnosti predstavlja ispuštanje „kormila života“ iz sopstvenih ruku. Zakon Slučajnosti Ljudi SLUČAJNOSTIMA nazivaju ono čemu NE ZNAJU UZROKE. već je takođe NEČIM izazvano ili NEČEMU služi.sve je USKLAĐENO sa Zakonom uzroka i posledica. „držati kormilo života“ znači DRŽATI SE METAFIZIČKIH ISTINA .ali kormilar je pustio kormilo.U TOME JE „KLJUČ“ LJUDSKE SUDBINE (!!!). i TO JE UZROK što se lađa nasukala. . na metafizičkom planu slučajnosti NEMA . 140. mnogi će kazati da se nije moglo predvideti gde će se lađa nasukati i da je to bio „čist slučaj“. ali nikada nije dobro i duhovno je vrlo nezdravo ismevati drugog i rugati mu se. Zakon smeha Uvek je dobro i zdravo smejati se. čak ni ono što se smatra očitom slučajnošću nije slučajno. kormilar može pustiti da se lađa bez upravljanja kreće niz reku i da se negde „slučajno“ nasuče.139.

a ne šta taj san najavljuje. 142. pokušavajući da odgonetnu predskazujući smisao sanjanog. kojima se nekad pridaje predskazujući značaj. dakle što mislimo. svi ružni snovi predstavljaju „GNOJ“ DUŠE . snovi mogu sadržati prikrivene poruke i opomene. u tom smislu. i svaka se upotrebom troši i vremenom propada .samo DUHOVNA sve više RASTE što se duh i um VIŠE KORISTE (!). . ali. osećamo. i vrlo je korisno ako se mašta o ispunjenju pozitivnih želja. osećanja i dela u budnom stanju. snovi koje sanjamo dok spavamo uglavnom su proizvod naših misli. Zakon snage Svaka je ovozemaljska snaga NIŠTAVNA SPRAM DUHOVNE SNAGE. Zakon snova Maštanje je sanjanje u budnom stanju. usled toga. u tome nije pravi smisao snova . u tom smislu.preko njih duša pokušava da se očisti i da svest upozori kakve su sve nečistoće u nju „pohranjene“. mnogi ljudi bave se simbolikom sna. snovi mogu biti dobri „putokazi“.oni govore o onome što je u nama. kada nešto sanjamo. treba da se upitamo čime smo zaslužili baš takav san. i činimo.141. a ono što nam se dešava i jeste posledica onoga što nosimo u sebi.

jer među njima može biti osoba sklonih negativnim verovanjima i „zaraženih“ suludom potrebom da govore o lošim događajima. zbog toga se ne treba previše baviti ni sopstvenim snovima. zavisti. ova negativna vera i bolesna mašta uglavnom predstavljaju razlog za ispunjenje ponekog ružnog sna. i da ste već na putu duhovnog uzrastanja. kada počnete uredno da sanjate snove prijatne sadržine i ispunjene raznim bojama.to je odličan znak da ste se već prilično oslobodili zlobe. jer sadržina sna aktivira njihovu bolesnu maštu i skaradnu veru u ispunjenje loših „predskazanja“. pokajte se iskreno zbog rđavih pomisli i dela. nego samo promisliti šta im je uzrok od naših sopstvenih misli. niti ih svakom kazivati. a naročito kada u takvim snovima počnete da „slušate“ i dopadljivu muziku .skrenuli ste sa puta duhovnog uzrastanja. osećanja i dela . duša se nečim prlja (saznajte čime!) i počinje da ispušta „gnoj“.pa taj uzrok odmah otkloniti. strahova i drugih negativnih misli i osećanja. osećanja i namera. sumnji.pročišćavajte svoju dušu od nečistih misli. . takvi ispunjenje lošeg sna „vide“ kao „gotovu stvar“.pa će i vaši snovi početi da se menjaju. mislite pozitivno i činite dobro . mržnje. a kada počnete uredno da sanjate crno-bele snove ispunjene nejasnim ili neprijatnim „dešavanjima“ . drugima ne treba govoriti previše o svojim „ružnim“ snovima.

niko nikada ne treba da potcenjuje drugoga. on mora ODLUČITI da bude srećan i ostati pri toj odluci (!!!). Zakon Spasa SPAS DUŠE JE TEMELJNI ZADATAK ČOVEKOV. mnogi kažu ja sam srećan .čovek može ISTINSKI biti srećan SAMO onoliko kojiko se tih istina pridržava. da bi čovek bio istinski srećan. Zakoni sreće 1) ISTINSKA SREĆA ne može se postići kršenjem metafizičkih istina . Vere i Nade zajedno. ili neko njemu sličan. 144. niko nije ni sposoban ni podoban da „spašava svet“. osećanjima i delima. trajna je i zasnovana na Harmoniji duše.143. ko svoju dušu uruši i uprlja. . ako ne spašava SVOJU dušu. a sagrađena od Ljubavi. ISTINSKI spas čovekov od SVEGA rđavog sadržan je u poštovanju zakona Ljubavi. Vere i Nade (!!!). niko drugome ne može spašavati dušu. ako je onaj sam rešen da je ruši. jer baš taj. može ga u nekoj prilici spasiti kakve nevolje.obično prolazna zadovoljstva i razne samoobmane. 2) Ljudi svašta nazivaju „srećom“ . istinska sreća utemeljena je na POZITIVNIM mislima. NIŠTA mu drugo ne vredi spašavati.

ako je čovek UNAPRED srećan i zadovoljan.ona mora da bude U NAMA. stvaraju se MNOGO BOLJI USLOVI za postignuće ciljeva i ispunjenje želja. sumnja. umesto da to sa zebnjom očekujemo kao njen uzrok. pravu sreću ne sme da pomuti neispunjenje želja i uzmicanje ciljeva . a kad je čovek istinski srećan. 3) U svakodnevnom životu ljudi obično misle da će postati srećni kada postignu neki zacrtani cilj. ili će izostati ako bi je na bilo koji način pomutilo. jer zna da je svakako bolje što je tako bilo. zašto ČEKATI na sreću . i zato. . ako ciljevi i želje nisu u sukobu sa metafizičkim istinama . kad se stekne istinska sreća utemeljena na duhovnom uzdignuću. nema sreće gde se duša ruši. dajmo prvo pristup sreći u naše duše . jer SREĆA JE DRUGI NAZIV ZA PESMU DUŠE (!!!).pa će ono što nam treba doći kao posledica sreće. ali. u ovome nema ničeg rđavog.a to je bitan uslov da želje uopšte i budu ispunjene.srećan treba biti ODMAH (!). ili ispune neke svoje želje.njihovo ispunjenje tada zaista može biti povezano sa srećom. a sve ostalo će doći ako je s njom usklađeno. ta povezanost važi i u OBRNUTOM „smeru“ . SREĆA NIJE STICAJ OKOLNOSTI. zavist. strah. on i u neostvarenim željama vidi sreću. VEĆ STANJE DUŠE I SVESTI KOME SE OKOLNOSTI POTČINJAVAJU (!!!). pakost. nemiri i ko zna šta sve još.a dok to izgovaraju dušu im „jede“ mržnja. onda nema više grča i straha od neispunjenja želja .

međutim. jer. Bog je načinio najbolji mogući Svet i sve što u ljudskom svetu ne valja načinili su sami ljudi protivno Volji Božjoj. a naručito ne celom svetu.greh čini.145. .za njih važi izreka da svako umire sam. nema čovek prava rđavo misliti ni drugome ni sebi. a koliko je tek grešan onaj koji priželjkuje smak sveta zarad toga što on sam nije svojim životom zadovoljan (?). ma kakav da je taj svet. za takve ljude (a nažalost reč je o većini) sasvim je svejedno da li umiru oni ili umire svet . prirodne nepogode).svima je zajedničko jedno: nije se dogodio nijedan (!) . ratovi.to je trenutak njihove fizičke smrti (u tom trenutku ruše se definitivno sve njihove iluzije. jedno je izvesno: ljudima urušene duše „smak sveta“ se neprestano dešava . a sva ovozemaljska dobra i „moći“ postaju prah i pepeo). Zakon smaka sveta Evidentirano je više od hiljadu „proročanstava“ (i to samo onih „pouzdanih“) u kojima su „prorečeni“ smakovi sveta što su već „trebali“ da se dogode . ali. zloupotrebljavajući Bogomdanu slobodu svoje volje. bolesti. istina je i ovo: ko jednom-jedinom čoveku zlo poželi . mnogi „fragmenti“ iz nekih kataklizmičkih proročanstava događali su se već mnogo puta (gladi. zato nema ni razloga da propadne svet već samo ono što u njemu ne valja i što ga kvari. ali. pa se može reći da proroci (i “proroci“) nisu baš uvek i baš sve „promašili“.

sve više. DOBRA I MUDROSTI sa silama tame.biće SVET SVETLOSTI. KONAČNI OBRAČUN SILA SVETLA. ali. namerama i delima. završni „ispit“ najvećeg i najdužeg ljudskog „školovanja“. metafizika ZNA ishod. osećanjima. i kada se počnu preklapati TAMA I SVETLO . pod kojim uglom i kolikom silom je bačen: zlo. .nije dato čoveku da odlučuje kada će to biti.odnosno o svojim mislima. već vode računa o sopstvenoj duši . baš kao što i fizika zna gde će pasti kamen kada se tačno zna kolika mu je masa. ali to nipošto neće biti smak sveta. HARMONIJE I NEPROLAZNE SREĆE (!!!). kad se godišnja doba počnu sustizati i mešati. a to u stvari biva stalno . sve snažnije i sve uočljivije što vreme više odmiče. kada se vremenski tok ubrza toliko da uzroci „stignu“ posledice.desiće se VELIKA PROMENA. kada se vreme za učenje primakne kraju. jer čitav ljudski svet posle VELIKE PROMENE biće SVET UZRASLIH DUŠA . tama i glupost bezduhovlja DEFINITIVNO ĆE PROPASTI i sa sobom odvući u POTPUNU PROPAST sve ono što je sa zlom i bezduhovljem povezano ili na njima zasnovano. smaka sveta neće biti za one koji ga nikom ne priželjkuju. zla i gluposti.

načiniće OD TOGA sebi neprijatelja.146. ništa ne može valjati ako za temelj ima strah. jer sa strahom je skopčan i nedostatak Vere. čak i pas razlikuje čoveka koji ga se boji. kao i druga negativna osećanja i misli.pa makar nikada i nikome ne kazao za taj strah. ko se NEKOGA ili NEČEGA uporno boji. nije strah kada čovek razložno ne želi da čini ono što njemu ili drugome može pričiniti štetu . jer se instiktivno plaši tuđeg straha zato što je strah zarazan. . vrlo sličan mržnji i povezan sa mržnjom (kad se čovek nečeg plaši. jedini strah koji ima duhovni značaj jeste strah od prljanja i rušenja duše .ko se toga uplaši. strah je TOLIKO štetan za čoveka da bi se njega i drugih negativnih misli i osećanja NAJVIŠE trebalo bojati. isto kao i kada mrzi . ima izgleda da krene putem duhovnog uzdignuća. strah da neka želja neće biti ispunjena mnogo će učiniti da se zaista i ne ispuni.to je RAZUM. pa njega i napada. Zakon straha Strah je otrov duši. on obično to i mrzi).

a ne gospodari. .. 2) SLOBODOM se može nazvati i duhovno-intelektualno stanje čoveka koji je svoje strasti stavio pod kontrolu SVESTI. treći put na preterivanje u nečemu. zato uman i produhovljen čovek svojim strastima SAM zapoveda. POBEDOM se može smatrati kada čovek protiv sopstvenih strasti dobije „bitku“. jer tamo gde strasti vladaju duša se kalja i rastače. proizvod nedostataka istinske mudrosti. četvrti put toj reči čak pridaju i nekakav nejasan „duhovni“ smisao.. s tim što je jedno izvesno: strasti još mogu komandovati i razumnom čoveku. peti put i ne znaju šta pod tim podrazumevaju.. a pod strastima može se podrazumevati sve to i još mnogo toga.147. drugi put na nagone.što znači da je svaka strasti. a one koje ne odbaci učini slugama svog RAZUMA. i mudar ima strasti. Zakoni strasti 1) Ljudi pre svega i ne znaju šta tačno podrazumevaju pod strastima: jednom misle na neki porok. a tamo gde gospodara zamenjuje malouman sluga .ne zna se ko je maloumniji. ali u njegovom slučaju one su sluge. ali istinski mudrom sigurno ne mogu .

Zakon sudbine Čovekova SUDBINA je u NJEGOVIM rukama.148. odnosno onih koji nisu voljni da spoznaju METAFIZIČKE ISTINE i da ih se pridržavaju (!!!). isto kao i nestrpljenje. barem što se tiče onoga što ljude uglavnom zanima i na šta mogu uticati. od nestrpljivog beže njegove sopstvene želje i ciljevi. sudbina kao nepromenljiv sled događaja izmišljotina je duhovno lenjih i neodgovornih. Zakon strpljenja Strpljenje je dokaz čvrstine vere i postojanosti nade. dok je nestrpljivost oblik nemira.ono je naprosto STANJE DUŠE. . 149. strpljenje ne mora biti povezano sa nekim čekanjem (nekada nije ni dobro čekati) . strpljivost je zasnovana na Harmoniji i ona je za dušu dobra.

ona je direktna suprotnost Veri. na dobitku je onaj koji neće da se svađa. . sumnja je jedno od duhovno najotrovnijih osećanja. Zakon suprotnosti Harmonija se zasniva i na suprotnostima.ona je neprijatelj ispunjenju želja (!). 152. sumnja je ravna negativnoj veri . od kojih takođe najmanje dve nisu u pravu već zbog samog pristanka na svađu. Zakon svađe Za svađu je potrebno najmanje dve osobe. ali tu nije reč o suprostavljanjima . 151.150. ako želi da krene putem postignuća istinske sreće.već o suprotnostima koje se međusobno DOPUNJUJU. iako to ne mora odmah da izađe na videlo. kao i mržnja Ljubavi. Zakon sumnje Svaki čovek morao bi najpre da posumnja U SVOJE SUMNJE.

153. Zakon Svesti Iako većina ljudi NIJE SVESNA svojih iSTINSKIH potencijala, za to nije kriva SVEST, već ljudska plitkoumnost i obezduhovljenost; čak i ono što čovek ne može da pojmi u svesti takođe je predmet svesti, jer u njoj postoji saznanje da se to ne može svesno pojmiti; ono što ni na koji način ne može biti predmet svesti, ne može za čoveka imati pravu svrhu; da nije svesti, ne bi bilo ni snova, jer i oni su barem naknadno, predmet svesnog prosuđivanja; ČOVEK - to je njegova SVEST O SEBI SAMOM (!!!).

154. Zakon sveta uzraslih duša Ukupan ljudski svet čini mnoštvo podsvetova, koje takođe nazivamo svetovima (kaže se da svako živi u svom svetu); pojedinačne svetove čine ljudi sličnih sklonosti, interesovanja, karaktera i, naravno, duhovno-intelektalnog nivoa; ljudski svetovi međusobno se prepliću i „dodiruju“, neki se dopunjuju i sarađuju, a teritorijalno i fizički najčešće nisu razgraničeni; tako i ljudi NAROČITO izgrađenog duhovno-intelektualnog nivoa čine SVET UZRASLIH DUŠA; njih ima u svim rasama, nacijama, religijama, društvenim klasama i obrazovnim slojevima,

a međusobno se lako prepoznaju (iako ih drugi najčešće ne razlikuju); ono što čoveka snalazi zavisi i od toga kom svetu pripada, a svrstavanje se ne vrši nikakvim činom izjašnjavanja, već isključivo prema onome što čovek misli, oseća i čini; najbolje je pripadati Svetu uzraslih duša, jer iako taj svet „običnim“ ljudima nije prepoznatljiv, on je Svet istinske sreće, harmonije i pozitivnih MOĆI; ljudi iz Sveta uzraslih duša ubedljivo su najsrećniji ljudi na Zemlji, a njihov kompletan Svet nalazi se pod Duhovnom Zaštitom; veliki broj nevolja „običnih“ 1judi zasniva se na grešnim mislima i delima uperenim protiv pripadnika Sveta uzraslih duša, a Duhovna Zaštita nema popusta ni za neprepoznavanje, ni za nerazumevanje, ni za glupost; u bilo kakvom sukobu sa bilo kojim pripadnikom Sveta uzraslih duša, SVAKA ovozemaljska „sila“ i „moć“ MORA biti poražena, a neretko i sasvim uništena; činjenica da Svet uzraslih duša barem zasad čine malobrojni, NIJE NI OD KAKVOG ZNAČAJA - obezduhovljena većina vredi samo onoliko koliko je spremna da služi SVETU UZRASLIH DUŠA, jer ZBOG NJEGA I POSTOJI ČITAV SVET (!); zbog ovoga niko ne treba da se oseća uniženim i diskriminisanim, jer Svet uzrasluh duša nema baš NIKAKVIH ograničenja što se tiče pristupa (što nije slučaj ni sa jednim drugim ljudskim svetom) - JEDINO merilo jeste nivo duhovne uzraslosti (!!!).

155. Zakon svrhe i Prave Svrhe Svrha ljudskog ovozemaljskog bitisanja jeste očuvanje i izgradnja duše - to se zove Prava Svrha; sve je nazadno i štetno po čoveka onoliko koliko je suprotstavljeno Pravoj Svrsi; svaka druga svrha svrhovita je SAMO onoliko koliko, posredno ili neposredno, može biti uključena u Pravu Svrhu, ili sa njom usaglašena.

156. Zakon suštine sveta i Čoveka PRAVA Suština Sveta i čoveka jeste Duhovna Suština; duša, kao duhovna suština čoveka, rđavim mislima, delima i osećanjima biva prljana i rušena, pri čemu se pod rušenjem duše podrazumeva čovekovo duhovno ruiniranje i urušavanje, odnosno gubitak duhovne individualnosti; duša je kao i Duhovna Suština neuništiva, ali rušeći dušu čovek se u stvari ODRIČE sopstvene duhovne suštine, čime gubi duhovni identitet - to se u religiji smatra smrću jedne konkretne duše; kada izgradi dušu i spoji je sa Duhovnom Suštinom Sveta, pri tom ne gubeći SOPSTVENU DUHOVNU INDIVIDUALNOST - čovek postaje BESMRTAN; vidimo, dakle, da i u slučaju smrti duše, kao i u slučaju njenog SPASENJA (pod kojim se podrazumeva sticanje BESMRTNOSTI),

čim se u materijalnom svetu kroz VELIKU PROMENU izvrši čišćenje i steknu uslovi ZA USKRSNUĆE I BESMRTNOST (!!!). ne zna ni za zbilju (!). a SVEST povezana sa SVESVEŠĆU. . 157. s tim što se u prvom slučaju GUBI identitet čoveka i njegova svest (njegovo JAstvo).imamo ponovno STAPANJE pojedinačne duše sa duhovnom Suštinom Sveta. ljudska duša tako stiče potpunu Harmoniju. dok u drugom slučaju njegov identitet biva ZADRŽAN. odnosno moć BESMRTNOSTI i u svom ovozemaljskom telu (obnovljenom i ozdravljenom) . Blaženstvo i sposobnost telesnog USKRSNUĆA u materijalnom svetu (ako je reč o čoveku koji je doživeo telesnu smrt). JAstvo u celosti OČUVANO. Zakon šale Ko ne zna za šalu.

ko svoje reči i dela prilagođava samo ugledu. a ne čestitosti nije pozitivan čovek (!). Zakon taštine Kada nešto čovek treba da kaže. pošto ga neće usrećiti ono što se na taštini zasniva. učini. 160.neka najpre razmisli nema li u toj nameri taštine. Zakon ugleda Ono što čovek čini zbog ugleda.158. 159.neka od namere odustane. a ukoliko ima . . često predstavlja oblik taštine. treba da štedi za srećne i radosne dane. Zakon štednje Štednjom za „crne dane“ prizivaju se „crni dani“. ili nabavi . ako čovek već štedi. tvrdičluk je rđav i „skup“ način štednje. jer metafizički račun je VEĆI od onoga što se tvrdičlukom stekne.

kada treba izabrati između sukoba sa metafizičkim istinama i poštovanja tih istina . treba ODBACITI svaku „umetnost“ koja je utemeljena na nekoj negativnoj misli ili emociji. kada čovek ima podjednake šanse da pogreši ili ne pogreši birajući između dve mogućnosti.161. odnosno koja takve misli i emocije izaziva. pravo rešenje sastoji se u iznalaženju srednje mogućnosti (ukoliko je to moguće). . u ljudskim poslovima mera i vera jedna drugu učvršćuju i zajednički doprinose istinskom uspehu. koja će predstavljati umerenost između one dve. Zakon umetnosti Vredi samo ona umetnost koja HRANI DUŠU. 162. Zakon umerenosti (mere) Jedino se u duhovnom izdignuću ne mora imati mere.mera se sastoji u tome da prva mogućnost bude sasvim odbačena. a umerenost način ispoljavanja Harmonije. poštovanje mere je način vežbanja duhovne snage.

zamah leptirovih krila na jednom kraju sveta može za posledicu imati oluju na sasvim drugom kraju i slično. neoprezno bačeno maleno palidrvce može izazvati požar ogromnih razmera. znate li zašto uspevate da podignete ruku kad god poželite (?) . na metafizičkom planu uvećanje („lavinski efekat“) je pravilo. a izraženo je tim više što je duže vreme između uzroka i posledica. Zakon uvećanja (ili „lavinskog efekta“) Uvećanje efekata uočljivo je i na materijalnom planu: grudva bačena niz planinu može da izazive lavinu. 164. kako uspeh ne bi rušio dušu.zato što UOPŠTE ne sumnjate da ćete je podići (!). . Zakon uspeha Bolje je NE USPETI u onome što je protivno istinskoj mudrosti.163. odnosno što je u sukobu sa metafizičkim istinama. pa ste već prešli više od pola puta ka uspehu (!). kad god želite USPEH oslobodite se GRČA I STRAHA OD NEUSPEHA. želja za uspehom mora biti utemeljena na Ljubavi. a takođe mora biti utemeljena i na Veri i Nadi kako bi uspeh uopšte bio MOGUĆ. veliki gubitak postiže se kada se ima uspeha u nekom poslu koji ruši dušu. jedan ekonomski ili socijalni poremećaj u ljudskom društvu može proizvesti mnoštvo neželjenih efekata.

poravnanje se vrši i prema POSLEDICAMA ljudskih misli. već što je zapalio seno. a vređanje je rezultat sitnodušja i gluposti. . osećanja. vođe. osim toga. političari i njihovi sledbenici nisu krivi kad se MEĐUSOBNO lažu i glože (to im je nažalost posao). već što nije vodio računa da grudva može proizvesti lavinu.pa je tek ujutru pitati „kako se oseća“. isto kao i pijanog čoveka . ali nikada čoveka drugi ne može prinuditi da se vređa. ali takođe se uvećavaju i odgovori na pozitivne zasluge (!). niko nije kriv što je palio šibicu. svaku uvredu treba prvo „poslati na spavanje“. i sam metafizički odgovor podložan je uvećanju: metafizički dugovi vraćaju se sa „kamatom“. niko nije kriv što je bacio grudvu.kada metafizičke sile poravnavaju račune. već kad svojim lažima i stavovima izazivaju ratove i društvene krize. 165. ko vređa . odnosno prema REZULTATIMA izazvanog „lavinskog efekta“.povređuje i rastura SOPSTVENU DUŠU.niko ga NE MOŽE uvrediti. Zakon uvrede Ako čovek ODLUČI da se ne uvredi . uvredu drugi može da kaže. uvredljivost je rezultat duhovne slabosti. namera i naročito dela.

VEČNOST JE KRAJNjA SVRHA POSTOJANjA (!!!). . kao što se čovek slabih nogu boji puta kome ne vidi kraja.166. Zakon uživanja Svako uživanje mora biti „pokriveno“ odgovarajućom DUHOVNOM kompenzacijom. nego će hoditi stazom duhovnog uzdignuća. prolaznost je način trajanja u materijalnom svetu. odnosno mora biti srazmerno čovekovom duhovnom uzdignuću . Zakon Večnosti Večnost je JEDNA .a prolaznosti su mnoge.u protivnom se obavezno plaća nekom patnjom i mukom. vodeći za sobom ona uživanja koja će ga disciplinovano slediti i neće ga „saplitati“. mudar čovek neće se prepustiti uživanju dozvolivši da ga ono nosi. 167. ali duhovno nejaki ljudi Večnosti se boje. Večnost je PRAVO SVOJSTVO i Sveta i čoveka. i predstavlja manifestaciju duhovnog pada.

videti osnovne metafizičke zakone) 169. a MAŠTa je jača od ŽELJE. strepnje i nemira . mašte i želje VERA je jača od VOLJE. Zakon odnosa vere i volje. želja i volja su potrebne. . i kada je sve to propraćeno odsustvom grčevitosti i smirenošću duha ispunjenje želje može se očekivati kao što se svakog jutra očekuje rađanje sunca. kada čovek bezuslovno veruje u ispunjenje neke želje. ali od njih nema naročite koristi bez vere i mašte.odnosimo se tako i prema svojim pozitivnim željama. Zakon Vere (Obuhvaćen Zakonom Ljubavi. pa će se one ispunjavati poput svitanja novog dana. niko zbog novog rađanja sunca nema grča. kada to ispunjenje uporno i jasno vizuelizuje.168. Vere i Nade .

170. svaka je vlast za vreme. 4) Mudra vlast više se zasniva NA SUPROTSTAVLJANJU MUDRIH.potrebno je i poverenje. u braku i drugim međuljudskim odnosima neverstvo se češće izaziva sumnjom nego neverstvom. 2) Vlast čoveka nad čovekom sotonina je izmišljotina. a pre će propasti ona koja to neće da prihvati (!). Zakon vlasti 1) Loša je vlast koja smatra da narod postoji zbog nje. Zakon vernosti Vernost se ne zaslužuje samo vernošću . SUMNJIVA je vernost onoga koji nikada ne protivureči . a ne valja ni ona koja tvrdi da radi u interesu naroda .valja samo ona koja radi U INTERESU LJUDI. nego na podržavanju glupih poslušnih. a vlast LJUDI NAD NARODOM opravdana je koliko i vlast pastira nad stadom. . 171.taj već sutra NA ISTI NAČIN nekom drugom može biti veran (!). 3) Vlast je ljudska ovozemaljska rabota. i kao takva obavezno je PROLAZNA.

a različiti su bili i nazivi položaja i titula onih koji su upravljali ponašanjem drugih ljudi. Zakon vođa i organizatora Vođe i organizatori svih vrsta i nivoa odvajkada su među ljudima imali naročite privilegije i poseban „značaj“.našao se drugi čovek koji mu se nametnuo kao vođa i „organizator“.stvorila je vođe i organizatore. čim je u prvobitnoj zajednici čovek obrao višak nekih plodova .bolje je za vlast da sluša mudre i onda kada joj predlažu da se povuče. u raznim dobima i kulturama različito se sticalo pravo na vođstvo. 5) Vlast. vlast koja se služi nasiljem . niti narod njih želi na vlasti. 172. sa budalama stvar stoji mnogo drugačije: oni žele vlast.SAMU SEBE RUŠI (!). . nego da sluša poslušnike sumnjivog karaktera koji tvrde da od nje bolje vlasti nema. to je bio izvrstan način da oni koji vode i organizuju prisvoje najviše tih viškova (i ne samo viškova) za sebe.a i narod VOLI da ih vidi na vlasti. niti žele vlast drugih nad sobom.u duši gotova propast (!). jedno je međutim izvesno: ljudska „potreba“ da imaju i ono što nije potrebno . 6) Najmudriji i najgluplji u nečemu se slažu: niti oni traže vlast. lako se potčinjavaju vlasti . čast i strast .

otud su vođe i organizatori upravo i najveći krivci za „kvarenje“ sveta . rukovođenje i organizacija predstavljaju sotonino savezništvo ako se njima ne sprečava „kvarenje“ sveta i ako su na bilo koji način u sukobu sa metafizičkim istnama. svako ko želi da se bavi obezduhovljenim vođstvom i organizacijom. međutim. vođstvo i organizacija istinski ima smisa samo onoliko koliko se time sprečava narušavanje prirodne harmonije i stvaranje haosa pri obavljanju ovozemaljskih ljudskih poslova. uz izvesne modifikacije koje se smtraju „napretkom“. i uz stvarni napredak koji se tiče izbegavanja primene grube sile u poslovima upravljanja i organizovanja . . većina ljudskih poslova zasniva se na „kvarenju“ sveta i narušavanju prirodne harmonije. neke vođe i organizatori još uvek sami sebe smatraju onima zbog kojih postoji svet i drugi ljudi.ali i da svoje potčinjene povedu u sukob sa drugim ljudima kako bi oteli još više viškova. bez obzira kojim se sve savremenim imenima nazivaju oni koji se bave nekom vrstom vođstva i organizacije (u politici. što jedino ima za cilj sticanje ovozemaljskih bogatstava i „moći“ .„potpisuje“ pakt sa sotonom lično. prema tome. ovakva shvatanja vođstva i organizacije predstavljaju ugovor sa sotonom. svako vođstvo.ništa drugo nije se bitnije promenilo ni do danas. privredi i drugde).bez čvrstog vođstva i organizacije ljudi u tome ne bi mogli da budu dovoljno efikasni.

nisu sotoninim „vojnicima“. a godišnja doba se mešaju (!!!). jer vera je uvek JAČA od volje.a svako ko takvo vođstvo i organizaciju podržava. 174. bolje je u ispunjenje neke želje bezuslovno verovati. s tim što vera treba da vlada voljom. uglednicima i drugim naročito „važnim“. Zakon vremena Vreme se UBRZAVA pred VELIKU PROMENU: metafizički zakoni ispoljavaju se sve brže i očiglednije. najbolje je kad ima i volje i vere. u njoj učestvuje ili na nju dobrovoljno pristaje . đavoli i zlodusi za svoj „stan“ biraju tela ljudi urušenih duša. . Zakon volje Volja bez VERE malo vredi. a najradije „stanuju“ u ovozemaljskim uglađenim i nadmenim vođama. godine se sustižu. cenjenim i poznatim ličnostima uprljanih i urušenih duša (!). 173. đavolima i zlodusima. nego imati čvrstu volju bez vere. zanimljivi neugledni i „nemoćni“ .oni takve nerado zaposedaju.i sam postaje sotonin poslušnik.

za zadovoljstvo (kao i za sreću) važi reverzibilnost: . 177. niti se za nešto može menjati. Zakon zadovoljstva Svako ljudsko zadovoljstvo jeste „produžena ruka“ sreće. Zakon Velike Promene VELIKA PROMENA će se desiti i u njoj će PROPASTI ZLO (!!!).ni zbog čega ne može ni biti zadovoljan.175. propadljiva ovozemaljska zadovoljstva mogu samo dati jednako propadljivu sreću.ono se NIČIM ne može kupiti. Zakon vrline Vrlina je suprotnost svakom zlu. a čovek koji u svoju dušu useli nezadovoljstvo i postane nezadovoljnik . za postignuće pravog zadovoljstva (kao i prave sreće) nisu ni dovoljni ni potrebni nikakvi „spoljašnji“ uslovi .onda nije VRLINA. dok ga U SVOJOJ DUŠI ne postigne. niko ne može postići istinsko zadovoljstvo (kao ni istinsku sreću). koja se obavezno plaćaju još većim nezadovoljstvom. 176. jer ako nije utemeljena NA DOBRU . već može samo doživeti iluziju privremenih i kratkotrajnih zadovoljstava.

ili je pružena prilika za učenje (što je takođe dobro). pa ono jednako kao i zavist sprečava ostvarenje ljudskih želja. a šta nezadovoljnim. ili iz toga što se desilo (ili se nije desilo) treba tek da proistekne NEŠTO ISTINSKI VALJANO (što je još bolje).ne treba čekati da se ispune neki uslovi i postignu neki ciljevi da bismo bili zadovoljni. ni njih se ne moramo odricati. već sebe treba učiniti bezuslovno zadovoljnim „odmah i sad“ . nezadovoljstvo je u stalnom sukobu sa Zakonom Ljubavi. Vere i Nade. onda treba da rasporedimo svoja zadovoljstva i nezadoljstva koliko je god to moguće: najpre ćemo obaviti ono što nas ne čini zadovoljnim. ali valja naučiti kako ih treba metafizički usklađivati. pa takve momente očekivanja treba maksimalno iskoristiti za vežbanje i sticanje trajnog unutrašnjeg zadovoljstva. takođe ne treba biti nezadovoljan ni onda kada se želje ne ispune.pa će se želje i ciljevi mnogo lakše ispunjavati. pa onda ono što izaziva naše zadovoljstvo.ili su sravnjeni neki računi (što je dobro). rđav je dan u kome svo zadovoljstvo ujutru potrošimo. kod njih čovek najveće zadovoljstvo oseća dok ih očekuje. u te svrhe treba se koristiti odlaganjem zadovoljstava. u svakom danu i u svakom poslu treba najpre da razlučimo šta nas čini zadovoljnim. težak je posao u kome se najteže za kraj ostavlja. a što se tiče „običnih“ ovozemaljskih zadovoljstava. niti kada se dese neki neželjeni događaji: iz nekih metafizičkih razloga sve to treba baš tako da bude . .

. ružna će nam biti hrana iz koje najpre odvojimo ono što nam se najviše sviđa. kada čovek nauči da odlaže i raspoređuje svoja „obična“ ovozemaljska zadovoljstva. Zakon zahvalnosti Dužnost je onoga kome je učinjeno dobro da se zahvali. Zakon zakona (društvenih) Nije loš onaj zakon koji ima izuzetke. 178. a dužnost onoga koji je učinio dobro nije da traži zahvalnost i pohvalu. 179. stekao je dobre uslove za postignuće istinskog unutarnjeg zadovoljstva i trajne sreće.loš je ručak kada prvo pojedemo ono što najviše volimo. već onaj čiji izuzeci nisu ozakonjeni. već da i sam bude Bogu zahvalan što ima mogućnosti i mudrosti da drugima dobro čini.

i onda kada čovek ispašta neke zasluge drugih. ali. osećanjima i delima. ovozemaljske zasluge metafizika ne priznaje ni „grama“ preko merila usklađenosti sa metafizičkim istinama. posledice tih poravnjanja uvek su onakve kakve su i zasluge. čovek čiste i velike duše steći će ZASLUGU POTPUNE ZAŠTITE (!). osećanjima. ovozemaljske pozitivne zasluge jako su „krhke“ i „lake“ . već prema tome koliko se na poravnanje čekalo.začas ih „poruši“ i „pretegne“ jedan-jedini greh zbog nekog rđavog dela ili gesta. namerama i delima nije zaštitio od negativnih uticaja.180. odnosno o svojim mislima.one su „dug“ koji se i potomstvu predaje u nasleđe. prema tome. samo što su uvećane za „kamatu“. potomstvo koje nije ništa krivo biće pošteđeno odgovora na te zasluge predaka ako bude vodilo računa o sopstvenoj duši. otud se ovozemaljski „zaslužnici“ čude zašto ih ipak snalaze nevolje i zašto nisu istinski srećni. Zakon zasluga Zasluge su uzroci prema kojima metafizičke sile vrše poravnjanje računa u skladu sa metafizičkim zakonima. sam je za to kriv jer se pozitivnim mislima. naročito rđave ljudske zasluge ostaju na ovozemaljskom planu i posle smrti onoga ko ih je počinio . .

duhovna prljavština kad-tad će se manifestovati i na telesnom planu. Zakon zavisti Zavist je opako negativno osećanje i jedan od najgorih otrova duše. onaj koji zavidi imaće SVE MANJE. duhovno zdravlje tiče se očuvanja duše. 182.181. jeste da ZAVIDI drugome koji to već ima. a onaj kome zavide imaće SVE VIŠE (!). ali uprljana i urušena duša veći je problem od obolelog tela . on mnogo lakše može da povrati zdravlje nego čovek slabe i prljave duše. velika istina o zavisti je ova: teško je steći ono na čemu se DRUGOME ZAVIDI. . sem toga. Zakon zdravlja Nikakav ovozemaljski ugled niti „moć“ ne može biti NI CENA NI ZAMENA za ljudsko zdravlje. kada duhovno zdrav čovek i oboli. i mudar čovek o njemu vodi računa. duhovno nezdrav čovek može izvesno vreme u fizičkom smislu biti dobrog zdravlja. najbolji način da čovek i pored truda nešto ne stekne.

Zakon zločina Zločin ponekad može izmaći ovozemaljskim zakonima. inače će se I SAM svrstati među zločince.183. jer može samo stvoriti probleme.ali NIKO I NIKADA nema prava da zločin opravdava. čime se zločinac predaje metafizičkoj odmazdi . zločin se može oprostiti. . a to znači da je ravno neznanju i gluposti.svako znanje koje ovo ne ispunjava obična je domišljatost i lukavština. odnosno ako ne podupire i ne podržava čovekovo duhovno uzdignuće . ali NIKADA i metafizičkim. Zakon znanja Nijedno znanje nema vrednosti ako nije metafizički zasnovano. 184.

dakle bezuslovnim verovanjem .ona ne može biti negativna. i čovek koji ne sumnja poleteće. i zbog toga. ni onaj koji posmatra. ako je želja praćena Verom. ako u želji ima Ljubavi . bo1je je da svoju želju saopštite onome koji NE ŽELI da se ona ispuni. Zakon želje Želje moraju biti usklađene sa Zakonom Ljubavi. ako želju prati Nada. ali SUMNJA u takvu mogućnost (!).onda raspolažemo najboljim SREDSTVOM za ispunjenje (vera je jača od volje). ali. ako za vaše želje i namere znaju i oni sumnjičavi. ali I NE SUMNJA u mogućnost njenog ispunjenja . svejedno koliko su vam dragi i bliski. .nego onome ko vam ŽELI ispunjenje. Vere i Nade. znate li zašto ptica leti (?): zato što ne sumnja u to ni sama ptica. naročito ne onima koji bi mogli izraziti sumnju u njihovo ispunjenje (a izraziće mnogi. ni oni koji ga gledaju. vaša će vera morati i njihovu sumnju da savlada. ako svojom verom nadjača sumnju onih koji ga posmatraju. bez obzira o čemu je reč). ili ako ni oni ne sumnjaju.onda imamo najbolji NAČIN za njeno ispunjenje (mašta je jača od želje). znate li zašto čovek ne leti kao ptica (?): zato što u to ne veruje ni onaj što bi poleteo. jer. ne treba svoje želje kazivati svakom.185. dakle iskreno nadanje utemeljeno na jasnom maštanju o ispunjenju .

sticanje večnog života različito se shvata i predstavlja u raznm religijama i kulturama ali. SVET NAJBOLJE MENJAMO MENJAJUĆI SEBE.i zato je osnovna odlika PRAVE MUDROSTI traganje za mogućnošću sticanja VEČNOSTI. svugde se ono tiče OČUVANJA I IZGRADNJE DUŠE. odnosno UVAŽAVANJA METAFIZIČKIH ISTINA. Zakon Života Svakom istinski mudrom čoveku život je besmislica ako jednom mora da se završi . ODNOSNO STEPEN PRIHVATANjA METAFIZIČKIH ISTINA. bogatstva i ugledi . bez obzira na terminologiju. OBEZVREĐUJE SOPSTVENI ŽIVOT U TOME APSOLUTNO NIKO NEMA PRIVILEGIJE NITI POPUSTE. a takva mogućnost ne samo da postoji.ovo je prosta suština ISTINSKI SREĆNOG ŽIVOTA. LjUDSKI ŽIVOT JE SVETINjA I APSOLUTNO NIKO I NI ZBOG ČEGA NE SME UGROZITI ILI OMALOVAŽITI NI SVOJ NI TUĐI ŽIVOT . . već je apsolutno PRIRODNA i čoveku PRIMERENA.VEĆ ISKLJUČIVO NIVO ISTINSKE DUHOVNE IZGRAĐENOSTI. merilo istinske vrednosti čovekovog života nisu nikakve ovozemaljske „moći“.OVO JE JEDAN OD NAJTEMELjNIJIH METAFIZIČKIH ZAKONA (!!!). A OD SVETA SE NAJBOLJE ČUVAMO ČUVAJUĆI SVET OD SEBE .186. SVAKO KO KRŠI OVAJ TEMELjNI ZAKON. običaje i način poimanja.