FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM NOVI SAD

Dragica Tomka

TURIZAM I KULTURA
Građa za pripremu ispita

Novi Sad, 05/06

SADRŽAJ
SADRŽAJ ........................................................................................................................................................................ 4 UVOD ................................................................................................................................................................................. 7 TURISTIČKA KULTURNA POTREBA ........................................................................................................................ 8 RAZVOJ KULTURNIH POTREBA ............................................................................................................................... 9 TURISTIČKA KULTURNA POTREBA ...................................................................................................................... 10 KULTURA, UMETNOST .............................................................................................................................................. 12 POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA .............................................................................................. 14 VRSTE KULTURNIH DOBARA ........................................................................................................................................... 15 KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA ............................................................................................................ 16 UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI .................................................................................................................... 22 PALEOLIT .................................................................................................................................................................... 22 MEZOLIT ...................................................................................................................................................................... 23 NEOLIT ......................................................................................................................................................................... 23 DOBA BRONZE I GVOŽĐA ....................................................................................................................................... 24 PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................... 24 UMETNOST ISTOČNIH CIVILIZACIJA .................................................................................................................. 27 UMETNOST EGIPTA .................................................................................................................................................. 27 UMETNOST MESOPOTAMIJE .................................................................................................................................. 28 SUMERSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 28 ASIRSKA UMETNOST .............................................................................................................................................. 29 PERSIJSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 29 ANTIČKA UMETNOST U EVROPI ............................................................................................................................ 30 PREHELENSKA UMETNOST .................................................................................................................................... 30 KIKLADSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 30 KRITSKA UMETNOST ............................................................................................................................................... 30 MIKENSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 31 ANTIČKA GRČKA UMETNOST ................................................................................................................................ 32 OPŠTE CRTE GRČKE UMETNOSTI ....................................................................................................................... 32 KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA ........................................................................................................................... 33 RAZVOJ GRČKE UMETNOSTI ................................................................................................................................ 34 HELENISTIČKA UMETNOST .................................................................................................................................... 35 ETRURSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 36 RIMSKA UMETNOST ................................................................................................................................................... 37 STAROHRIŠĆANSKA UMETNOST .......................................................................................................................... 40 SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE ...................................................................................................... 41 SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI ............................................................................................ 41 UMETNOST ISTIČNE EVROPE I BLISKOG ISTOKA ........................................................................................... 44 VIZANTIJSKA UMETNOST ....................................................................................................................................... 44 ISLAMSKA UMETNOST ............................................................................................................................................ 46 ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST ........................................................................................................................ 48 KAROLINŠKA RENESANSA ..................................................................................................................................... 48 ROMANSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU ............................................................................................................ 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU ........................................................................................................... 50 GOTSKA UMETNOST ................................................................................................................................................ 51

4

UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................54 RANOVIZANTIJSKA UMETNOST............................................................................................................................54 RAŠKA ŠKOLA............................................................................................................................................................55 SRPSKO-VIZANTIJSKA ŠKOLA ...............................................................................................................................57 MORAVSKA ŠKOLA ..................................................................................................................................................59 SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRĐENJA ......................................................................................................60 ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ...............................................................................................................62 POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ................................................................................................64 VANEVROPSKA UMETNOST ....................................................................................................................................67 INDIJSKA UMETNOST ...............................................................................................................................................67 UMETNOST KINE .......................................................................................................................................................69 UMETNOST JAPANA .................................................................................................................................................73 AMERIČKA UMETNOST ...........................................................................................................................................75 CIVILIZACIJA MAJA ..................................................................................................................................................76 CIVILIZACIJA ASTEKA .............................................................................................................................................77 CIVILIZACIJE JUŽNE AMERIKE ..............................................................................................................................77 CIVILIZACIJA INKA ...................................................................................................................................................77 UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE .......................................................................................78 UMETNOST AFRIKE ................................................................................................................................................78 UMETNOST AUSTRALIJE .......................................................................................................................................78 UMETNOST OKEANIJE ...........................................................................................................................................79 RENESANSNA UMETNOST ........................................................................................................................................81 KVATROĆENTO U ITALIJI (XV V.) ..........................................................................................................................82 ARHITEKTURA KVATROĆENTA ............................................................................................................................82 SKULPTURA KVATROĆENTA ................................................................................................................................83 SLIKARSTVO KVATROĆENTA ................................................................................................................................83 ĆINKVEĆENTO U ITALIJI (XVI v.) .........................................................................................................................84 ARHITEKTURA ĆINKVEĆENTA .............................................................................................................................84 SLIKARSTVO ĆINKVEĆENTA .................................................................................................................................84 UMETNOST MANIRIZMA .........................................................................................................................................88 BAROK .........................................................................................................................................................................89 ARHITEKTURA BAROKA ........................................................................................................................................90 SKULPTURA BAROKA .............................................................................................................................................91 SLIKARSTVO BAROKA ............................................................................................................................................91 ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA .........................................................................................................................94 BAROK U JUGOSLAVIJI ............................................................................................................................................96 UMETNOST XIX VEKA ...............................................................................................................................................98 NEOKLASICIZAM ......................................................................................................................................................98 ROMANTIZAM ..........................................................................................................................................................100 REALIZAM .................................................................................................................................................................101 IMPRESIONIZAM .....................................................................................................................................................102 POSTIMPRESIONIZAM ............................................................................................................................................103 UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI ..............................................................................................................103 UMETNOST XX VEKA ...............................................................................................................................................105 FOVIZAM ...................................................................................................................................................................106 EKSPRESIONIZAM ...................................................................................................................................................107 KUBIZAM ...................................................................................................................................................................107 RAZLIČITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA ..........................................................................................................108 FUTURIZAM ...........................................................................................................................................................108 DADAIZAM .............................................................................................................................................................108 SLIKARSTVO FANTAZIJE ......................................................................................................................................109 NADREALIZAM ......................................................................................................................................................109 SOCIJALNI REALIZAM ..........................................................................................................................................109 BEZPREDMETNA UMETNOST .............................................................................................................................109 MODERNA ARHITEKTURA ...................................................................................................................................110 MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE.................................................................................................111

5

SLIKARSTVO I SKULPTURA .................................................................................................................................. 111 ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI ............................................................................................... 113 UMETNOST TREĆE ĆETVRTINE XX VEKA ........................................................................................................ 114 RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI ........................................................................................................................ 115 POZORIŠTE .................................................................................................................................................................. 115 RAZVOJ POZORIŠTA U SVETU ............................................................................................................................ 115 TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA ........................................................................................................ 117 MUZIKA ........................................................................................................................................................................ 119 RAZVOJ MUZIKE U SVETU .................................................................................................................................. 119 MUZIKA U SRBIJI .................................................................................................................................................. 123 TURIstiČka prezentacija MUZIKe ......................................................................................................................... 125 KNJIŽEVNOST ............................................................................................................................................................ 127 RAZVOJ SVETSKE KNJIŽEVNOSTI ...................................................................................................................... 127 TuristiČka prezentacija KNJIŽEVNOSTI ................................................................................................................ 130 FOTOGRAFIJA ............................................................................................................................................................ 132 TEHNIKA FOTOGRAFIJE ..................................................................................................................................... 132 VRSTE FOTOGRAFIJA .......................................................................................................................................... 133 TURISTIČKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE ................................................................................................... 134 FILM KAO UMETNOST ............................................................................................................................................. 135 RAZVOJ FILMA ...................................................................................................................................................... 135 JUGOSLOVENSKI FILM .......................................................................................................................................... 138 TURISTIČKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI ...................................................................................... 139 FOLKLORNO STVARALAŠTVO ............................................................................................................................. 140 FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALAŠTVO................................................................................................ 140 KuĆa KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALAŠTVA .................................................................................. 140 Narodni umetnički zanati ........................................................................................................................................ 143 FOLKLORNO DUHOVNO STVARALAŠTVO ....................................................................................................... 143 TURISTIČKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALAŠTVA ...................................................................... 144 SPOMEN-OBELEŽJA U JUGOSLAVIJI .................................................................................................................. 146 MUZEJI I GALERIJE .................................................................................................................................................. 148 MUZEJI ....................................................................................................................................................................... 148 RAZVOJ MUZEJA ................................................................................................................................................... 148 TIPOLOGIJA MUZEJA ........................................................................................................................................... 149 NAJPOZNATIJI MUZEJI ........................................................................................................................................ 150 OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA........................................................................................................................... 151 DELATNOST MUZEJA ........................................................................................................................................... 151 POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA ....................................................................................................... 153 BAZNA LITERATURA ............................................................................................................................................. 155

6

UVOD

Stotine hiljada posetilaca godišnje se divi Leonardovoj Mona Lizi, stotine hiljada dodirnu kamen egipatske sfinge, atinskog Partenona, desetine hiljada posetilaca divi se snazi i energiji slika u Sikstinskoj kapeli, hiljade gledalaca i slušalaca širom sveta upija zvuke Šopena, Čajkovskog ili Mocarta, stotine posetilaca stane i ostane očaran neobjašnjenim predrenesansnim osmehom “ Belog anđela” iz davnog XIII veka. Ne manje posetilaca oduševljava se ostvarenjima impresionista, filmske umetnosti, umetnosti Pabla Pikasa... Šta sve te ljude spaja i vuče do slika, zvuka, boja i oblika nekih predmeta nastalih tako davno ili tako skoro? Šta je to u čoveku što ga nagoni da izađe iz kruga svakodnevnice i ode na druga mesta da upija neke druge energije, zvuke, boje, slike? Kultura, kulturne vrednosti, kulturna dobra, stvorena su i stvaraju se vekovima u celom svetu i u našoj zemlji. Mnoge kulturne vrednosti su poznati ciljevi putovanja miliona turista. Naša zemlja je imala dugu i burnu istoriju, čije tragove nalazimo u svim krajevima. Čini se da za mnoge od njih ne znaju ni oni koji bi trebali da znaju, a ne znaju ni turisti. Poznati teoretičar umetnosti, engleski pesnik Herbert Rid (Herbert Read, rođen 1893), ističe, uostalom, da je "cela istorija umetnosti istorija načina vizuelnog opažanja različitih načina na koje je čovek video svet". Sa svoje strane, jedan od najzaslužnijih pregalaca na polju zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji posle drugog svetskog rata, književnik Milorad Panić-Surep (1912-1968), duhovito primećuje da "spomenike kulture treba čitati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti, jer je na njima čovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloženje i svoje vreme udarom zidarskog čekića, grnčarskim vitlom, rezbarskim nožem i slikarskom kičicom". Da bi ih čovek čitao, potrebno je da ih vidi, upozna, doživi, da o njima nauči. Jedan od najboljih načina je lično iskustvo, a lično iskustvo se stiče direktnim kontaktom. I tu dolazimo do turizma. Upoznati kulturu, umetnost, dela jednog naroda, jednog prostora, moguće je kroz turistička putovanja. Na ta turistička putovanja nas vode naši unutrašnji nagoni, potrebe.

7

TURISTIČKA KULTURNA POTREBA
Psiholozi kažu da je svako ljudsko delovanje posledica motivacije, odnosno osećanja potrebe usmerene ka otklanjanju ili ublažavanju nedostataka ili poremećaja. Psihologija kao nauka takođe definiše potrebu “kao osećanje nužnosti da se deluje da bi se otklonio neki doživljeni nedostatak” (Šešić, Stojković, 1994.) Ti nedostaci mogu ostati latentni, neiskazani potrebom i rešenošću na akciju. Dokle? Verovatno sve do momenta dok se u prostoru ne pojave, dovoljno jasno definisano i čak nametljivo, ne pojave neki “objekti“ koji svojim suštinskim svojstvima i kvalitetom mogu da zadovolje taj unutrašnji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu. A da li je tu kraj? Sigurno nije. Potreba čoveka nagoni na traženje puteva za razrešenjem te potrebe. Postoje one primarne, egzistencijalne potrebe za koje čovek brže i lakše pronađe put za razrešenje. A šta je sa potrebama koje su prefinjenije, koje su elementi nadgradnje čovekovog bića, porodice i društva? Šta je sa onim potrebama koje ulaze u sferu kulture? Kulturne potrebe se i dalje svrstavaju u krug potreba nadgradnje, iako su upravo te potrebe one kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih bića na našoj planeti. Te, takozvane kulturne potrebe su one pomoću kojih čovek razvija svoju ličnost tako da aktivno deluje, proizvodi, uživa u postojećim ili stvara nove materijalne i duhovne vrednosti, komunicira... Čovek se rađa sa potrebom da nešto stvara i da u to nešto što stvara unese svoje emocije, energiju, razmišljanja. To nam govore slike iz Altamire, crteži u dvorcu Nabukodonosora, freske srednjevekovnih manastira, ali i muzika domorodačkih grupa, Mocarta, ili Šopena, statue Mikelanđela, reči Dostojevskog, impresije Van Goga ili slike Suzane Halupove. Mnogi stvaraoci kulture i kulturnih vrednosti tu svoju potrebu su iskazali još u najranijem detinjstvu. Poneki su živeli u porodicama sa razvijenim kulturnim navikama, neki u običnim porodicama koje nisu razumele njihove potrebe za stvaranjem novih vrednosti kulture. Da li nam to dovoljno govori da se čovek rađa sa potrebom kreacije novih vrednosti, ali i sa potrebom upoznavanja, divljenja ili protivljenja kreacijama drugih ljudi, sredina, perioda? Da li nam slike, muzika i igra dece celog sveta ukazuju da kulturna potreba nije nadgradnja, da je ona isto tako urođena kao i potreba za jelom, govorom ili oblačenjem? Da li možda civilizacija guši kulturnu potrebu nekim svojim kanonima i predubeđenjima o složenosti puteva ka zadovoljenju te potrebe? Dalje se postavlja kao pitanje, koliko u pružanju puteva za razrešenjem kulturne potrebe, porodica, društvena grupa ili društvo u celini, kočI ili ne usmerava čoveka na prave puteve za upoznavanjem ili doživljavanjem kulture svoje ili nekih drugih društvenih sredina. Razlikuje se više vrsta kulturnih potreba: 1. potreba za jezičkim izražavanjem i komunikacijom, kao najčešća i potreba koja se sreće kod većine ljudi, 2. potreba za saznavanjem, širenjem vidokruga iz različitih oblika znanja, 3. estetske (umetničke) potrebe, kao diferencirane potrebe, koje se razvijaju tokom života, pod različitim uticajima. Tu se razlikuje dve vrste: • estetske potrebe u svakodnevnom životu, koje se odnose na potrebe da oko nas bude nešto estetski uređeno, ambijent, prostor življenja i rda, odeća i slično i • potrebe za estetskim doživljajem – kao potrebe da se doživi neka umetnost, sluša muzika, vidi izložba slika, da se pročita lepa knjiga i slično. Te na kraju 4. stvaralačke potrebe, kao potpuno diferencirane, koje se javljaju kod manjeg broja ljudi (ili manji broj ljudi otkrije u sebi te potrebe). Dakle to su potrebe za umetničkim stvaranjem i izražavanjem: slikanje, komponovanje, sviranje, pevanje, igra, dizajniranje, i slično.

8

organizovanjem istih u sedištima škole... navika. Osnovne prepreke koje se javljaju u toku ovih procesa su : • psihološke (individualne) prirode: nepostojanje uticaja. odlazak u pozorište na izložbe.. političke ili kulturne elite o ne pripadaju grupi egzistencijalnih potreba čoveka. Što se direktno odražava i na razvoj i širenbje kulturnih navika.uredjenje kuće.. Ali ipak pored svih objektivnih prepreka daleko su značajnije one psihološke prirode koje dolaze do izražaja ukoliko se tokom razvoja ličnosti ne utiče na razvoj umetničkog estetskog senzibiliteta u porodici. razviti i doprineti kulturnom razvoju pojedinca i društva u celini zavisi od mnogih faktora. • grupa vršnjaka utiče već od ranog detinjstva. difuzijom kuklture. a ispoljava se na različite načine . ili će se ispoljiti. a neke nikada. pozitivnog i negativnog. mode u muzici. propagandom. Kultura i njene institucije bi takođe trebalo da deluju na razvijanje kulturnih potreba kao i da stvaraju uslove za zadovoljavanje postojećih kulturnih potrebam i interesovanja.). animacijom. radio.. Pored ovog uticaja čovek je i pod uticajem vršnjaka kao i sve više masovnih medija. Osnovnim preprekama za razvijanje kulturnih interesovanja smatraju se nepostojanje adekvatnih institucija kulture. razgovor. internet. • kulturne institucije se pojavlkjuju kao prateći faktori tokom celog života. neke se razviju više. čitanje knjiga. a neke ne. prostorna udaljenost takvih institucija. organizovanjem kulturnih dogadjanja. sklonosti. ali se neke ne razviju. One mogu da doprinose stvaranju kultrunih navika organizovanjem odlazaka na kulturne dogadjaje.. Televizija. ličnostima i ostvarenjima iz kulture stvaraju ambijent i sliku modernog u kulturi i umetnosti. • masovni mediji su savremen i sve značajniji faktor razvoja kulturnih navika. Sve faktore možemo podeliti u nekoliko grupa: • porodica utiče od rođenja i ima snažan uticaj naročito u ranom detinjstvu. voĐenje razgovora na te teme. odabirom i širenjem informacija o kultrunim događajima. već potrebama nadgradnje o sve četiri vrste su ravnopravne i komplementarne. pa i upražnnjavanju kulturnih i umetničkih navika – nekada i različitih od porodice. koncerte . Osnovne karakteristike kultrunih potreba su dakle: o stvaraju se od praistorije do danas o stvaraju se od rodjenja do smrti o nisu privilegija intelektualne. govora. One su te koje stvaraju pre svega uslove za odvijanje kulturnih događaja. oblačenju. Vršnjaci jedani na druge utiču na razvoj ukusa.. loša finansijska situacija pojedinaca kao i nedostatak slobodnog vremena. ni jedan razvoj nema pravu liniju. i 9 . skrivene negde u čoveku. Naravno.RAZVOJ KULTURNIH POTREBA Većina kultrunih potreba se rađa zajedno sa čovekom. pa ni razvoj kulturnih potreba i stvaranje navika.. a naročito je izražen tokom puberteta i mladosti. • obrazovne institucije imaju i treba da imaju vrlo snažan pozitivan uticaj na pojedince. posebnog stila življenja. i ne odvija se bez prepreka. štampa. ne stimulisanje otkrivanja potreba u samim jedinkama. ali i kao faktor razvoja kulturnih navika. Permanentnim zadovoljavanjem kulturnih potreba nastaju kulturne navike. Neke od tih potreba čovek otkrije u sebi tokom svog opšteg i kulturnog razvoja. Da li će potrebe ostati latentne. Distribucijom kulturnih programa.. atmosfera kulturnog života u porodici i drugim okruženjima (na primer razvijanje ljubavi prema muzici u porodici poznatih muzičara). sredine.. multimedijalne prezentacije imaju vrlo snažan uticaj te s toga i veliku odgovornost za pozitivne uticaje koje treba da ostvare.. Na pomenuti razvoj utiče socijalno nasleđe.

čak i probu običaja. utiče na širenje internacionalizma. stepena kulture pojedinca i td. a koja u osnovi ima i kulturne potrebe kao pokretače turističkih kretanja? Da li nam o odnosu društvene zajednice prema kulturi. Pretežno se javlja u mestima boravka turista. nekada trajne tragove i uspomene. ulica.. Iz tih sredina se i emituje najveći broj turista. kraće promene načina življenja. postojanje i udaljenost kulturnih institucija. kontaktiranje .. kao vrlo masovna pojava sa brojnim uticajima na razvoj civilizacije. obrazovnih. Traži određenu dužinu boravka. moralnih i drugih ubeđenja. upoznaje izgled gradova. 10 . U prostorima sa tradicijom turizma i razvijenijom opštom kulturom vremenom se stvar i postoji i segmentirani oblik kulture turistička kultura. te ostavlja i dublji trag u sećanju. a zatim: • kulturnom animacijom • produkcijom kulturnih vrednosti • razgovorima. Ona usmerava čoveka i podstiče ga da se uključi u turistička kretanja tokom kojih će razrešiti tu svoju potrebu. programa… Bilo koje da su prirode prepreke za razvoj kulturnih potreba i navika tr4eba prevazilaziti. U zavisnosti od dubine uticaja na čoveka. slobodno vreme. uslova sredine u kojoj čovek živi.je jače vezano za kulturne vrednosti i vezano je za aktivnije angažovanje turista u opažanju i rasuđivanju. kao i direktno upoznavanje detalja života i tradicije ljudi nekog drugog prostora. upoznaje se sa kultrunim ili umetničkim dostignućima.. U tim sredinama turistička kulturna potreba je postala sastavni deo opšte kulturne potrebe. Osnovni elementi kulturne turističke potrebe su efekti turističkih kretanja koji kulturno obogaćuju čovekovu ličnost. potreba za upoznavanjem novih i drugačijih prostora. pre svega otkrivanjem uzroka nerazvijenosti ili neispoljenosti. upoznavanje . ali zato turistički doživljaj ostavlja vidni trag u čovekovoj psihi. • na putovanjima TURISTIČKA KULTURNA POTREBA Koliko u elom procesu stvaranja kulturnih potreba i navika ima ulogu i značaj turizam.je najkompleksnije. tradicije i kulture drugih prostora. kuća.iskazuje kulturnu ulogu i značaj dodira i mešanja ljudi različitih kulturnih. iskazuje najaktivniji odnos turiste prema turističkim objektima. u klubovima.. Stvara se u čoveku kao rezultat određenog načina življenja. ljude.najjednostavniji kulturni element. Tokom turističkog putovanja turista upoznaje događaje. upoznavanja kulturnih vrednosti drugih prostora. koji se najpliće urezuje u svest i sećanja. proučavanje. načina ispoljavanja razlikuju su sledeći elementi kulturne turističke potrebe: informisanost . a ražrešava se u turističkim prostorima. Ispoljava se kao skupljanje i delimično pamđenje informacija tokom turističkog putovanja. navika. društvenosti doživljavanje . Kulturna turistička potreba je u suštini potreba za promenom mesta privremenog boravka. . ali i značaju turizma u razrešenju kulturnih potreba čoveka govore i podaci o milionskoj poseti i poklonjenju ” Mona Lizi “ i tek nekoliko stotina posetilaca koji imaju priliku da se dive “ Belom anđelu “? Turistička kulturna potreba je diferencirani oblik kulturne potrebe. a zadovoljava se najčešće kroz ekskurzioni i tranzitni turizam. odevanje. novih ljudi.• objektivne prirode: životni standard. Kontaktiranje ostavlja dublje.

11 . ispoljiti i transformisati u neku formu ispoljavanja u zavisnosti od promena u okruženju pod uticajem spoljnih faktora i unutrašnjih potreba. kulturne turističke potrebe su latentne i samo čekaju momenat oslobađanja i ispoljavanja. Iako potisnute. Ona se može prikriti. pobude. Brojni su motivi. želje koje nagone ljude da realizuju.Turistička kultura je takav oblik kulture koju čini usvojenost navika putovanja i posedovanje sume pozitivnih stavova prema turističkim vrednostima i turizmu uopšte. sigurno su jedan od bitnih pokretača turističkih kretanja i razvoja turističkih kulturnih navika. Kultura i umetnost. ispune ili bar potisnu turističke kulturne potrebe. odnosno kulturna i umetnička ostavrenja. zasićenja. Većina autora se slaže da turistička kulturna potreba nema tačku saturacije.

kultura je i deo samog čoveka. Dakle šta je kultura? Jedna od definicija data u Maloj Prosvetinoj enciklopediji ( II tom. umetnička izražavanja). poznato. instituti.. funkcija označavanja i osmišljavanja . Osnovne funkcije kulture su: 1. 12 .KULTURA. komunikativna funkcija . odeća. sport. funkcija sakupljanja. Rezultat ove funkcije je pojava čitavog niza kulturnih institucija (muzeji. a u cilju sprečavanja delovanja negativnih uticaja pojedinaca. Ovo je samo pokušaj navođenja onog što je najbliže. ljubav.. 6.. a svoje mišljenje teško izdvojiti. pozorišta. 5. UMETNOST Dve reči. simboli. naučna objašnjenja. pozdravi. verovanja. pokušali su da proniknu u tajne ovih reči. produženje i napredak ljudskog društva. čuvanja i korišćenja informacija iz istorije u cilju odupiranja entropiji (preprekama). 356) je sledeća: kultura skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti (procesa. Mnogi teoretičari. znaci. 3. istoričari.(umetnost. nauka. svi oni oblici ljudskog izražavanja pomoću kojih saopštava svoje iskustvo. 4. ideje i viđenje sveta drugim ljidima (pismo. str. saznanja. filozofi. slike. znanja.arhivi. dodor sa tekovinama duhovne kulture što ih čovek stiče i prihvata u toku svog života. njegove navike ponašanja. primenjenih nauka).. Dokaz za ovakav stav su "primitivna" društva koja su se još održala u nekim krajevima zemljine kugle i njihova kultura. 3. gajenje. promena i tvorevina) koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije čoveka u prirodi. Prema istom izvoru osnovni smisao kulture sastoji se u tome da se olakša održanje. kultura je i društvena sredina koju čovek zatiče rođenjem i određena pravila života kojima se on mora prilagoditi (običaji. sredstvo čoveka za opstanak. 5. kultura ima i funkciju stvaranja izvesnih oblika kulturnih tvorevina u cilju obezbeđenja uslova za oslobađanje čoveka . Kasnije dobija i sva ona druga značenja. za savlađivanje prirode. dva pojma koja sigurno spadaju u grupu vrlo teško objašnjivih.. najčešće se pod kulturom podrazumeva samo određeni broj kulturnih ustanova. zanatstva. kao jedan sektor društvenog života. što je izraz čovekove prvobitne vezanosti za teritoriju na kojoj je živeo. društvu i mišljenju. Ona je najviši izraz Čovekovog stvaralaštva koji je uvek. a bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko društvo ni u najjednostavnijim oblicima organizacije.zadatak kulture je da socijalizuje jedinku. Poreklo reči kultura je od latinskog "cultus" što istivremeno znači obrađivanje. mimika. sve ono što nastaje ljudskim radom kao obrada prirodnih predmeta ili kao proizvodnja novih predmeta (zemljoradnje... bez traženja opštih definicija.najznačajnija funkcija u odnosu na turizam. norme..). 7. kultura je rezultat uzajamnog dejstva društva i pojedinca .ogleda se u neophodnosti da izolovane jedinke međusobno komuniciraju i time zadovoljavaju potrebe izvan sebe i pomoću drugih. zakoni. društvene navike. 2. 4. razna verovanja.. filozofska shvatanja. film. potrebe. . zabava.. negovanje. mnoge enciklopedije. Prema istom izvoru postoje više značenja kulture: 1. manje li više istorijski uslovljen. Sve ih je nemoguće navesti. običaji. sistem komunikacija i simbola. 2. funkcija stvaranja i praćenja realizacije ili primene normi ponašanja. i istovremeno da joj omogući razvitak ličnosti kao individue.čovek razvija teoriju i praksu označavanja (gestovi.

ali kao proizvod čovekove delatnosti uslovljena je društvenom praksom i istorijskim momentom (ona je i vanvremenska i istorijska) 5. forma). jedna od funkcija kulture. Umetnik je taj koji odabira pojedinosti iz života i ponovo ih sređuje u konkretnu formu. definicijama nepodložnog nečeg što nazivamo umetnošću. osećamo površine dela ili krčaga i tkanje komada satena ili baršuna. Ali to nije sve. Od unutarnje životne snage tog jedinstva zavisi uspeh umetničkog stvaranja i dela. Karakteristike umetnosti bi se mogle iskazati ovako: 1. poezije. vidimo i čujemo književnost.linija).jednom sačinjeno i zaokruženo umetničko delo predstvalja potpuno zaokruženu celinu i estetska vrednost ne bledi vremenom.s jedne strane je samosvojna..(originalno značenje iz antičkih vremena). Slike i igru vidimo. Naši čulni utisci i opažaji dovode do emocionalmnih reakcija. ton. da se snađemo? Gotovih formula ne može biti. a u širem smislu umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih simbola izrazi određeno viđenje i shvatanje sveta i istine. a razume je tu da objasni. A znamo i to da čovek bez umetnosti ne može. On odabira delove i spaja ih u jedinstvo. 2. boja. arhitektura (plastični oblik. igra (pokret).reč. U odnosu na medijum izražavanja umetnost se može podeliti na: književnost (reč). S druge strane sasvim određeno znamo da su od najranijih vremena do današnjih dana ljudska bića širom sveta izražavala svoj doživljaj konkretnim opipljivimformama. U zabunu nas dovodi suština toga tajanstvenog. sintetička ljudska delatnost jer ona pomoću čulnih simbola stvara celovit svet vlastitog bića. Poreklo umetnosti leži u čovekovoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori novi osobeni svet pomoću različitih izražajnih sredstava . muzike. Ona su ljudski doživljaj pretočen u forme koje opažamo čulima. neopipljivog. plastični oblik. imanentna. 13 . emocija i razumravnopravno učestvuju u procesu razumevanja. umetnost je bitno komunikacijski akt jer uvek podrazumeva odnos između stvaraoca dela i publike. Kako onda.Iz ovih par teza o kulturi izdvojili bi smo da je umetnost jedan oblik ljudskih kulturnih izražavanja. subjektivna -ljudska delatnost jer izvire iz unutrašnjih nagona.11-12): "Šta je umetnost? Ne znamo. koje nazivamo umetničkim delima. Umetničko delo je opredmećenje ljudskog doživljaja. Oset. dvostruka priroda . dakle. senka. slikarstvo (boja. keramike slikarstva. a da li samo to? Jedan od zaista divnih odgovora dala je Helen Gardner (3. osećanja 3. pokret. muzika (ton). vajartsvo (plastična forma). postoje i uvek su postojala i bila nužna čoveku. drame i igre? Umetnička dela. Komunikacija je dvosmerna. čujemo muziku. 4. Kakav bi nam život bio kada bi smo ga lišili ostvarenja arhitekture." Dakle u užem smislu umetnost je sposobnost ili veština. ne podleže pod kategoriju napretka .

) Takve tvorevine se mogu nazvati kulturnim dobrima. kulturne vrednosti. a u cilju izbora najadekvatnijeg termina za potrebe analize značajnih kulturnih dobara za 14 . Osim umetničkih dela. Kroz kvalitetnu turističku ponudu spomenika obezbeđuje se zadovoljenje kutlurnih potreba turista. zabava. grupe ili naroda i imaju svojstva koja zadovoljavaju neke od ljudskih potreba u sferi kulturnih potreba (estetski doživljaj. glasnik SRS. kulturna baština..POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA Mnogi objekti. ali se kao osnovna može prihvatiti sledeća data u Zakonu o kulturnim dobrima (Sl. pokret. razonoda. U brojnoj grupi kulturnih turističkih atraktivnosti (motiva). upoznaje. kao bitne komponente turističke potrebe. moglo utvrditi koji od spomenika kulture ima takva i tolika svojstva da može predstavljati turističku atraktivnost na kojoj se može osloniti razvoj turizma. i td. pojave i događaji nastali tokom duge istorije razvoja čovečanstva imaju neka zajednička svojstva . Oni obogaćuju i turistički ambijent i sadržaj turističkog boravka. Tako se sreću termini: kulturni ili kulturno-istorijski spomenici. kontaktiranje. Spomenici kulture se koriste i upotrebljavaju prema svojoj nameni i prirodi radi zadovoljavanja kulturnih i drugih potreba ljudi". informisanje. ali istovremeno pruža zadovoljstvo i onome ko ga posmatra. znamenitost. Bez pretenzija da se dublje uđe u problematiku definisanja pojava i predmeta kulture. ton. naučne. kulturna dobra. je dakle komunikacioni proces i uvek podrazumeva dvosmerni odnos između stvaraoca dela (umetnika) i publike. kao srž kulture.. definicija i kriterijuma razvrstavanja različitih tvorevina koje je čovek stvorio tokom civilizacijskog razvoja. boja. Nastali su radom umetnika ili drugih stvaralaca kroz istoriju i do danas su u većoj ili manjoj meri sačuvali prvobitna svojstva kojima svedoče o kulturi i umetnosti epohe i kraja u kojoj su nastali. Ova definicija u kontekstu turizma bi bila: Kulturno-istorijski spomenici su objekti i prostori materijalne kulture koji imaju neko od svojstava turističke atraktivnosti (estetika. društveni ili drugi kulturni značaj.. predmeti. kulturno-istorijski spomenici zapravo predstavljaju grupu umetničkih turističkih atraktivnosti. opuštanje. Kulturno dobro. 6/90): "Spomenici kulture su nepokretne i pokretne stvari. odnosno umetničkog stvaranja. spomenici kulture itd. kao opredmećen ljudski doživljaj je rezultat subjektivnog doživljaja.imaju svojstva da su ih stvorili ljudi kao rezultat duhovnog doživljaja stvari i pojava.. Ovaj pojam je uži od pojma kulturnog dobra koji podrazumeva i duhovne tvorevine. pri formiranju turističke ponude nekog kraja. Ne postoji univerzalna definicija kulturno-istorijskog spomenika. sluša. Kulturno-istorijski spomenici su značajan segment turističke ponude jednog područja. Umetnost. plastični oblik. Poreklo umetničkog stvaranja se nalazi u ljudskoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori svoju viziju sveta pomoću različitih izražajnih sredstava i čulnih simbola . ali koja imaju istorijski. linija. tehničke ili kulturne vrednosti smatraju za kulturna dobra od posebnog značaja za društvenu zajednicu. Umetničko delo. U stručnoj i naučnoj literaturi se sreće veliki broj različitih termina. kao i grupe stvari koje se zbog svoje istorijske. kuriozitet) i koji deluju nadražujuće podsticajno na psihičke funkcije čoveka koji teži da zadovolji svoju kulturnu turističku potrebu. Iz tih razloga bitno je ustanoviti metodologiju turističke valorizacije kulturno-istorijskih spomenika kako bi se. Ta dela su nastala i nastaju kao izraz materijalne i duhovne kulture jednog čoveka. čovek tokom svog ličnog i društvenog kulturnog razvoja stvara i druge tvorevine koje možda nemaju svojstva umetničkog dela. Kulturno-istorijski spomenik.reč.

2. folklorno nasleđe zgrade i prostori narodnog neimarstva. ali i najobuhvatniji termin. Svojim osnovnim svojstvima kulturna dobra su sastavni deo života čoveka. ona utiču na kulturaciju. kao najčešće upotrebljavan. znamenita mesta ili spomen-obeležja. dela slikarstva i vajarstva. 7. 15 . • da imaju svojstvo atraktivnosti. kulturni centri). Nezamisliva su turistička kretanja. manifestacione vrednosti.umetničke. sva kulturna dobra mogu se podeliti u više grupa: 1. • da budu uređeni. 4. • da imaju kulturni i/ili istorijski značaj ili značaj za razvoj nauke. Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju takva svojstva da zadovoljavaju deo ili ukupnu kulturnu potrebu savremenog čoveka.turistički razvoj. prihvaćen je termin kulturno dobro. VRSTE KULTURNIH DOBARA U zavisnosti od fizičkih. bilo kog tipa bez kontakta sa kuzlturnim dobrima. Te karakteristike bi bile: • da imaju svojstva spomenika kulture . kao i u zavisnosti od mogućnosti turističke prezentacije. ali i dodatne karakteristike kulturnih dobara koje ih svrstavaju u red značajnih turističkih vrednosti i sve češće pokretača turističkih kretanja. 3. manastirske celine. dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima.(dela arhitekture. istoriju jednog društva. organizovani ili pripremljeni ne samo za kulturološku već i turističku prezentaciju. istorijskih svojstava. ili druge kulturne karakteristike. znamenitost. kulturnih. ustanove kulture (muzeji i galerije. Međutim. prepoznatljivosti.muzičke ili filmske umetnosti. 5. Dakle. ostvarenja dramske. značajnije seoske ambijentalne celine i etno-parkovi. raritetnosti. prostorne kulturno-istorijske celine (stara jezgra gradova. Kao takva. srednjovekovni gradovi i utvrđenja). dela primenjenih umetnosti. Kulturno dobro je širi pojam od pojma kulturno-istorijski spomenik koji podrazumeva materijala kulturna dobra. kulturna dobra su i neizbežan deo turizma. Ona su od posebnog značaja za umetnost. ostvarenja materijalnog i duhovnog narodnog stvaralaštva. kao socio-kulturnog i prostornog fenomena. za turistiku prezentaciju su bitne osnovne. 6. umetničkih. arheološka nalazišta. spektakularnosti. te se najznačajnija stavljaju pod posebnu društvenu zaštitu. estetske vrednosti. kulturu. i obogaćenje duhovnosti čoveka. kako bi se kulturna dobra mogla kvalitetnije i na pravi način prezentovati kroz turizam moraju posedovati i određena dodatna svojstva.

sva ova dela se mogu razvrstati u tri podgrupe: • dela arhitekture . umetničkih. Arheološka nalazišta su delovi zemljišta na kojima se nalaze otkriveni i potpuno ili delimično iskopani. umetnička svojstva sa izraženim kulturnim i istorijskim značajem. Iz rimskog perioda je očuvano znatno više arheoloških nalazišta i spomenika kulture. a najznačajnija iz neolita. palate.slikarstva. a vrlo često oslikane ili ukrašene ikonama. dela arhitekture mogu predstavljati privlačan motiv za turističke obilaske ili boravak turista. Takvi objekti su u razvijenim turističkim sredinama. 1. Dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima. Duklja. kulturnih i istorijskih svojstava. pa crnogorski gradovi Risan. • ostvarenja dramske. mada nedovoljno atraktivna za turističku posetu. vile. U Jugoslaviji postoje brojna arheološka nalazišta iz perioda praistorije. bez obzira na istorijski period u kojem su nastala. kao što su ona u Beogradu (Konak kneginje LJubice. oživljeni različitim aktivnostima kulture koje bi im dale život i privlačnost za posetioce. Ova grupa kulturnih dobara predstavlja vrlo raznovrsnu i po vrstama mnogobrojnu grupu koja obuhvata sva ona dela koja imaju. gde se može ostvariti najbolja zaštita. naročito ne revitalizovani.objekti i njihove celine. baroknae zgrade u Sremskim Karlovcima. a i kulkturno-istorijski najznačajnije nalazište. Sigurno najpoznatija i za turističku posetu bolje opremljena su nalazišta: Sirmium. vajarstva i primenjenih umetnosti. Brojne i raznovrsne crkve. Karaburma i druga nalazišta. nedovoljno afirmisani (sem Fantasta kod Bečeja). kao i nalazišta iz antičkog grčkog i rimskog perioda. u banjskim mestima koja imaju tradiciju lečilišta i u kojima su bogati ljudi zidali lepa zdanja. konzervirani i uređeni ostaci nepokretnih objekata. neopravdano zapostavljeni i neistraženi. Sudbina otkrivenih arheoloških nalazišta je najčešće neizvesna zbog. Ukoliko su rađena kao tipična za određen arhitektonski stil. Najznačajnija nalazišta su: Lepenski vir. Iz perioda neolita značajna su nalazišta u Vojvodini: Vinča. više spomenika u području Đerdapa. predstavljaju takođe interesantan motiv za obilaske i razgledanje. nepronađenih odgovarajućih tehnika konzervacije koje bi osiguravale dalji život predmeta i delova zgrada koji su vekovima bili u posebnim mikroklimatskim uslovima ispod površine zemlje. Svi oni nedovoljno uređeni. Iz antičkog grčkog perioda značajnija su nalazišta u Crnoj Gori (Budva). Većina njih su nedovoljno atraktivna i nedovoljno opremljena za turističku posetu. Kapetan Mišino zdanje i druga). kao i mogućnosti turističke uređenosti i prezentacije. građene u klasičnim evropskim stilovima. gradske kuće. pa Gamzigrad i Caričin grad. najčešće osnovni motiv dolaska turista u one gradove. Risan u Crnoj Gori. do sada najbolje ispitano i uređeno za posetu. pre svega. Za sada se najčešće pristupa odnošenju pokretnih predmeta u prostorije muzeja. zatim u Srbiji. tipična barokna arhitektura manjih gradova u Vojvodini. pa Atenica. 2. U zavisnosti od vrste umetnosti čiji su produkt. a. kao i pokretni predmeti iz ranijih istorijskih perioda. U tom smuslu u Jugoslaviji se mogu izdvojiti sledeće grupe kulturnih dobara i istaći najkarakterističniji primeri pojeinih grupa.tipična arhitektura Cetinja. seoska područja ili izolovane komplekse (dvorci). u Novom Sadu. zatim Predionica kod Prištine. ali koji bi mogli biti vrlo atraktivni za posetioce. Singidunum.KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA Klasifikacija kulturnih dobara izvršena je na bazi njihovih fizičkih. Risovaču i Crvenu stijenu. ili dvorci u Vojvodini van gradova. Gomolava. još uvek. koje se nalaze u okviru gradova. • dela likovnih umetnosti . muzičke ili filmske umetnosti. Dela arhitekture mogu biti : dvorci. Naisus i Mediana. ili što je mnogo češće u specifičnim stilovima našeg podneblja. Ulcinj.Od ostalih praistorijskih nalazišta treba spomenuti pećine Zlotsku. Starčevo.koji daju značaj 16 .

pa Budva. najčešće ekskluzivne ponude. Priština. Dela slikarstva i vajarstva su još brojnija. manastirske celine. i koji su dela arhitekture pretvorili u žive institucije (muzeje. b. Banja Koviljača. omogućuje bolju uočljivost. kulturni pejzaži a) Stara jezgra gradova su vrlo omiljeno mesto boravka turista. Konstantin Danil. Vršac). zaštićena i prezentovana ostvarenja kulturnog razvoja. jer su neprenosive u originalnom obliku. Ostavljajući srednjevekovne freske. 3. Samim tim što su to prostori. kao na primer: pokretne povremene tematske izložbe. Uroš Predić. I upravo ta prepoznatljivost je onaj momenat koji im daje i poseban turistički značaj i za strane posetioce. gradovi u Srbiji (Beograd. tadašnji slikari su. Arsa Teodorović.Zrenjanin. popularizacija preko grafičkih propagandnih sredstava. pa impresionista Nadežda Petrović. U ovoj grupi kulturnih dobara su i naša do sada najbolje vrednovana. kao i pojedine banje . Prostorne kulturno-istorijske celine možemo podeliti u sledeće grupe: • • • • • • stara jezgra gradova. danas varošicama ili gradovima. kao što su dela vrhunskih slikara svetskog glasa. ali u pojedinim periodima rad pojedinih umetnika dostizao je vrednost međunarodnog značaja i takva dela mogu biti interesantna. dvorac Fantast. ali i brojnim ostvarenjima unutar tih prostora. sa okolnim ambijentom. mora se i može pronaći put da se ta dela glasnije i interesantnije pokažu znatiželjnim postiocima.Subotica. pa romantičari Đura Jakšić. veka je u Vojvodini bilo vrlo razvijeno. takođe imaju svoju fizionomiju. ali njihova dela se još uvek ljubomorno čuvaju od brojnijih pogleda posetilaca. Pozitivan primer takvom pristupu arhitektonskim ostvarenjima je Velika Britanija u kojoj turizam velikim delom počiva upravo na takvim vrednostima.danas u tužnom stanju. Slikarstvo 19. b) Seoske arhitektonske celine . Valjevo) ili oni sa specifičnim stilom balkanske arhitekture. Stari gradovi u Crnoj Gori imaju svoju specifičnost (svetska kulturna baština Kotor . Naša zemlja nije bila vodeća umetnička sila u istoriji. veka sa poznatim slikarima: Katarina Ivanović. srednjovekovni gradovi i utvrđenja. seoske arhitektonske celine. koncertne dvorane) ili su ih adaptirali u turističke objekte. susreta i zabave ljudi. Ova grupa kultrunih dobara je najbrojnija. Vrnjačka banja i duge. (Sremski Karlovci. barok. međutim. Takvi umetnici su iz perioda baroka Teodor Kračun i Jakov Orfelin. slikarske kolonije. Prostorne kulturno-istorijske celine. bijenale. veka. kulture.Prizren. zatim slikarstvo 19. koji dolaze iz zemalja koje su imale renesansu. Peć. učeći u Evropskim centrima umetnosti. Slikarstvo teško može biti samostalan motiv turističkih kretanja. Risan. mesta dešavanja trgovine. postoje i dela umetnika koja imaju svoju pojedinačnu vrednost. ostale ambijentalne celine. vajar Toma Rosandić.Aranđelovac. Interesantna su i očuvana stara jezgra gradova u Vojvodini. U načoj zemlji dobri primeri su Cetinje. pa naročito gradovi na Kosovu . Ista sudbina prati i ostavrenja umetnika 20. ali i najpogodnija za turističku valorizaciju i prezentaciju. Sombor. kompleksi zgrada.(Novi Pazar).ovim delima. prepoznatljivost za posetioce. Ulcinj i drugi).nastale u nekadašnjim selima.Niš. a još manje uređeni i ponuđeni turistima. 17 . kao rezultat originalnog narodnog neimarstva koji je imao svoj specifičan umetnički izraz tako prepoznatljiv za naše krajeve. kao ostvarenja čiju prezentaciju treba povezati sa prezentacijom manastira kao celine. dakle veće celine. sem u izuzetnim slučajevima. međutim za turizam su ona skoro uvek dopunski motiv turističke posete. sa karakteristikama provincijalizma pojedinih evropskih pravaca. izložbene paviljone. dostigli scojim radovima evropski nivo. ili dela Ivana Meštrovića. Paja Jovanović. Svi oni zajedno nedovoljno su afirmisani.

koja trenutno sadrži relativno mali broj kulturnih pejzaža u svetu (po podafcima iz 2001. a kroz kombinovan rad prirode i čovekovih aktivnosti ističe se dug i prisan odnos izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruženja. dala je ne samo specifične objekte Ravanicu. čiju vrednost je priznala i svetska kulturna javnost. Kulturni pejzaži su svedoci kreativne genijalnosti. Ulcinj i drugi i dalje primaju samo pojedinačne posetioce ili sporadične manifestacije. poseban tretman u kulturološkoj. oni su zapravo deo kolektivnog identiteta. i moramo reći i uživa. e) Srednjovekovni gradovi i utvrđenja . bazari.Mileševski Beli anđeo.još jedna grupa kulturnih dobara na koju se vrlo često zaboravlja i čija ostvarenja do danas nisu našla odgovarajuće mesto u turističkoj valorizaciji i prezentaciji.Takvih primera ima zaista mnogo i ima ih u gotovo svim sredinama. Studeničko Raspeće. Počitelj. Po definiciji su veća prostranstva od strogo spomeničkih celina. od 1992. c) Ostale ambijentalne celine (čaršije. Brojni manastiri u Srbiji i Crnoj Gori. Ovčarsko-kablarske i naravno manastire Crne Gore sa veličanstvenom Moračom i Pivom. nosi neke specifičnosti i značaj: Manastiri raške škole sa veličanstvenom Studenicom i Sopoćanima. LJubostinju i druge. Petrovaradinskoj tvrđavi. veka. ili Uspenje Bogorodice u Sopoćanima. su uvek vrlo privlačno mesto za znatiželjne posetioce. Danas je većina manastirskih celina rekonstruisana. ali nisu imali kombinaciju vizantijske. dimenzijama i pre svega tematici. f) kulturni pejzaži . obnovljena. kuće u kojima su živeli značajni ljudi ili se dogodili značajni događaji). Postoje brojni primeri u Francuskoj. godine oko 20-tak u celom svetu). nego i specifične freske po svom koloritu. u Niškom ili Smederevskom gradu su manje ili više uspešni. Osim toga što složenim i stalnim načinom sjedinjuju kulturno i prirodno. bez celovito osmišljene revitalizacije i prezentacije. godine proizvela je i postojanje još jedne liste UNESCO-a. gotske i romanske arhitekture. I ne treba zaboraviti manastire kasnijeg perioda: Fruškogorske. nego i ukupnog kulturnog stvaralaštva pojedinaca i naroda. kao što su Golubac. i brojnim freskama u njima od kojim su neke i pojedinačno zaštićene kao ostvarenja međunarodnog zanačaja . trgovačke ulice.vizantijska škola je dala jednu Gračanicu.Liste kulturnih pejzaža. dalja aktivnost na boljoj prezentaciji i promociji je sigurno korisna. svrstana po dominantnom umetničkom stilu. Postoji veliki broj različitih pejzaža u različitim regionima sveta. ali i turističkoj valorizaciji i prezentaciji. koji u tim prostorima upoznaju život običnog čoveka. naročito Engleskoj. tako specifičan u svakoj regiji ili zemlji. pogotovu na inostranom tržištu. koji su od starih dvoraca i utvrđenja napravili prave kulturne i turističke centre. Lazaricu. Neki pokušaji na Kalemegdanu. snažne uticaje islama uz autohton umetnički izraz. a ni jedan u Jugoslaviji. a Moravska škola. pijace. Stari Bar. ali zato ostali gradovi. kulturni pejzaži se višestruko razlikuju od dobara sa Liste svetske baštine. Manasiju. oni su vredni i trebali bi biti interesantni i po ukupnom doprinosu koji su dali u kulturnom i istorijskom razvoju naše zemlje. Srpsko. uvek su nosili pečat ne samo specifične umetnosti tog vremena. ali svaka grupa. Međutim. nastajali od 9. d) Manastirske celine .klasicizam. Oni su uvek korisna dopuna turističkog boravka.Neumorna istraživanja UNESCO-a. sa najviše našim umetničkim izrazima. te one predstavljaju vrlo privlačne ambijente ne samo za kratku posetu nego i za boravak u njima. kao i maštovitosti i duhovne vitalnosti čovečanstva. socijalnog razvoja. Pojedini kulturni pejzaži su odabrani zbog svoje jedinstvene i spektakularne 18 . i stalna borba na zaštiti prirode i kulturne baštine. Ram. Teško bi bilo na ovom mestu nabrojati sve manastire.grupa kulturnih dobara koja sigurno zaslužuje. vrlo često i osmišljeno uređena za posetu. Naravno vrednost manastira se ne završava na objektima ili freskama. do 18.

ova ostvarenja su prilagođena za turističku prezentaciju i vrlo su privlačna za posetioce. Po specifičnosti nastanka i osnovnim karakteristikama. kao što su: Kosidba na Rajcu. igra. Poznati su u zemljama Skandinavije. različite setvene. o ostvarenja materijalne i duhovne kulture stvaralaca iz naroda . Objekti. ova dobra mogu biti: o zgrade i prostori narodnog neimarstva. ali mi ih još uvek imamo malo. prizemljuše od naboja. žetvene svečanosti. Pojedina memorijalna mesta imaju i značaj za evropsku istoriju. kontaktiranje između stvaraoca. ali obuhvata u principu sva ona ostvarenja koja se prikazuju na sceni. Folklorno nasleđe.nošnje. To su: spomen groblja i pojedinačni spomenici ili spomeničke celine (memorijalna mesta). Ova grupa kulturnih dobara obuhvata prostore i objekte od posebnog značaja za istoriju naših naroda i predstavlja tipične spomenike. Dužijanca u Subotici. istorijske i etničke karakteristike veoma raznolike. viteške igre. ličnosti i mesta. a vrlo često i osnovni motiv dolaska turista u neko mesto. naknadno kao uspomena na određene ličnosti i događaje i većinom su dobro očuvani i uređeni. odgovarajućeg kulturnog nivoa. svojevrstan kulturni milje. 19 . opančari. kazandžije i mnogi drugi. ponekad velikim kao neki podkontinent. daju poseban pečat folklornom stvaralaštvu i u zemljama koje mu pridaju odgovarajući značaj.prirode. Manifestacione vrednosti. bilo da su nastala u momentima istorijskih događaja ili. Pod folklorom se podrazumeva narodna umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne materijalne i duhovne kulture. grnčari sa juga Srbije. • sportske manifestacije. Rumuniji. Mađarskoj ili Bugarskoj. pa i za pojedine delove. priredbe i smotre folklora. jedinstvene crkve brvnare. Takvih kulturnih dobara u našoj zemlji ima dosta. u kojem imamo i stvaraoce sa svetskim glasom (Kovačićko slikarstvo). predstavljaju vrlo privlačan i turistički motiv. Dani ludaje u Kikindi. koji pojedinačno ili u grupama ukazuju na značajne događaje. uređenje starih čaršija sa oživljenim zanatima. Mogućnosti turističke prezentacije folklornog stvaralaštva su brojne: različite kulturne manifestacije. • poslovne manifestacije i sajmovi. ćilimari iz Pirota i planinskih sela. dani berbe (grožđa. o ostvarenja tehničke kulture naroda . Znamenita mesta ili spomen-obeležja. priredbe i festivali.brvnare. bondručare. 4. To šarenilo. različiti pomoćni objekti. pa ćurčije. a mnogo njih je trag originalnog ljudskog obeležja koje je vidljivo u čitavim oblastima. Već samim tim što su izraz scenskog prikazivanja ili komunikacije. i predstavljaju velike komplekse lepo osmišljenog i uređenog prostora. • predstave. 6. muzika. a pogotovo za Jugoslaviju čije su geografske. kao oblik prikazivanja ostvarenja drugih umetnosti. Etno-parkovi su celovit i sveobuhvatan način prezentacije ukupnog folklornog stvaralaštva i svojevrsni muzeji pod vedrim nebom. kujundžije na Kosovu. pletilje sa Zlatibora. koja podrazumevaju posmatranje. 5. Takođe se mogu organizovati izložbe starih zanata. voća). Ona su sastavni deo turističkog boravka posetilaca nekog mesta ili regije. • kulturne i zabavne manifestacije različite sadržine. a neke podrgupe obuhvataju savremena ostvarenja i potrebu i izraz našeg vremena. izvođača i posmatrača. Ovi drugi su dragocenije vrednosti. ali i iz Vojvodine. Ova grupa kulturnih ostvarenja je vrlo raznovrsna. zemunice. Njihova turistička valorizacija i prezentacija se može obogatiti raznovrsnim odgovarajućim manifestacijama ili scenskim prikazima. “naivno” slikarstvo i vajarstvo. tvorevine i pojave folklornog stvaralaštva specifični su za svaku zemlju.stari zanati: duboresci. To su: • ostvarenja savremene scenske i filmske umetnosti . Neka dela i ostvarenja su umetnička ostvarenja.

većina muzeja svoju aktivnost završava na organizovanju stalnih ili eventualno povremenih izložbi. revije različitih ostvarenja i slično. 20 . nastalih tokom razvoja nekog područja. muzeji predstavljaju vrlo omiljeno mesto u turističkoj ponudi nekog mesta. Bez obzira da li su opšteg karaktera (kao nacionalni. Muzeji su uostalom u svetu mesta sa najvećim brojem evidentiranih posetilaca. muzeji su istovremeno i institucije koje svojim dodatnim aktivnostima stvaraju nove vrednosti: prezentacije kulturnih ostvarenja. proučavanje. od svih kulturnih dobara. Muzeji su svojevrsne institucije nauke. U našoj zemlji su organizovani brojni muzeji u svim većim i mnogim manjim mestima. kulture i obrazovanja čija je osnovna funkcija sakupljanje. To su najčešće mesta na kojima se može sagledati stvaralaštvo različitih umetnosti kroz istorijski. Ustanove kulture nisu same po sebi kulturna dobra. a. To su: • muzeji • kulturni centri. zavičajni ili narodni muzeji) ili specijalizovani muzeji sa tematskim zbirkama i izložbama.7. Ali čini se da. a koje oživljavaju muzeje i time ih čine pristupačnijim za sve one posetioce kojima muzeji odbijajuće deluju svojom strogošću i patinom. Međutim. kulture i umetnosti. ali svojim aktivnostima oni stvaraju nova dobra koja imaju posebno mesto u prezentaciji kulturnih dobara neke regiije. te da su kod nas to još uvek mesta koja pasivno očekuju malobrojne posetioce. kulturni i geografski presek. tematski razgovori. mali koncerti. priprema za izlaganje i izlaganje raznovrsnih predmeta istorije. Ustanove kulture sa svojim aktivnostima. sem pojedinih izuzetaka. večeri poezije.

VREME I TURIZAM DREVNA UMETNOST OD PRAISTORIJE DO V VEKA 21 .LIKOVNE UMETNOSTI KROZ PROSTOR.

poslednjoj geološkoj fazi u formiranju Zemljine kore. sa uvećanim grudima i bedrima i zanemarenim udovima.10 000 g. Njeni pojavni oblici su raznovrsni. Evrope. Sve do oko 40 000 g. Prva umetnička dela idu na mnogo hiljada godina pre najstarijih ljudskih kultura Sumera. ili je imala karakter umetnosti? Šta je bila osnovna pobuda ili svrha radi koje je praistorijski čovek. Sredozemlja Severne Afrike.. često veličine dlana.e. ili je stvarao iz koristi. iz zadovoljstva stvaranja. To je predstava majke-boginje.UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI Kada se umetnost prvi put pojavila? Pre milion. naziva se paleolit ili doba neglačanog kamena (500 000. koga zastupa najveći broj teoretičara je da je čovek stvarao iz njegove težnje da stvara ni iz čega. To je bilo razdoblje veoma promenljivih klimatskih uslova. pećinska umetnost. Osim mnogobrojnih upotrebnih i ukrasnih predmeta obrađenih. na njegovu društvenu organizaciju. kada se vreme niskih temperatura često smenjivalo s toplom i vlažnom klimom.g. naročito slikarskih. Zajedničko im je da su sva ta dela srodna i u vrlo različitim geografskim prostorima. okružen surovim uslovima života stvarao? Ova i slična pitanja se i danas postavljaju pred teoretičarima istorije umetnosti. preseljava se i traži prostore pogodnije za život. je izraz čovekovog magijskog poimanja sveta. mekog kamena i mamutovog zuba.e. Razdoblje upotrebe kamena. ili više stotina hiljada godina? Kakva je bila ta prva umetnost . Tek oko 40 000g. Ta su klimatska kolebanja bila od odlučujućeg uticaja na život prvobitnog čoveka. u takozvanom kvartaru. ali opet kao preteča pojave organizovanije civilizacije. najrealniji odgovor. u kojem se javljaju i prvi oblici umetnosti. otkriva vatru. nastanjuje toplije južnije krajeve južne Evrope. ili kako se često opravdano naziva. oslikanih. male.detinjasta.) PALEOLIT Čovek praistorijskog perioda živi u pećinama. Mesopotamije. nastale cepanjem. oličenje 22 . udaranjem.n. Egipta. istražena upoređena. nego se dešava i u istorijsko doba ( na primer u XIX veku u Okeaniji). Verovatno će pravi odgovor ostati tajna koju sa sobom nosi vreme i istorija zemaljske kugle. iako su mnoga dela pronađena. ili kao mamac za žive životinje . Asirije ili Vavilona. način stanovanja i pribavljanja hrane. događa se preokret i nastaje prva praistorijska umetnost. Značajno je istaći da je ovakva umetnost prethodila pojavi istorijskih civilizacija ne samo drevnih kultura Egipta. a prema današnjim kriterijumima se mogu podeliti na vajarska i slikarska dela. neobrađene. Svoje oružje i oruđe pravio je uglavnom od kamena ili kostiju životinja kojima se hranio.p. Najstarija umetnička ostvarenja pripadaju vajarstvu.e. iz potrebe da kroz stvaranje jasno iskaže svoje misli. kao i mnoge druge tajne.n. Praistorijska umetnost.p. Pretpostavke o suštini i svrsi prvih umetničkih ostvarenja su najčešće sledeće: čovek je stvarao iz potrebe da bude okružen lepim stvarima (mada se smatra da je ta potreba čoveka stvorena tek u ambijentu kulture).n. kamene rukotvorine su grube. Čovek se u Evropi javlja u četvrtoj. kamen za oruđa i oružja. strahove.p. Kao da je to jedan normalni i prirodni sled razvoja ljudskih potreba u kulturi i umetnosti. Statuete su najčešće ženske figure. najvrednija umetnička ostvarenja tog doba su statuete od gline. razdvajanjem.mada ove pretpostavke ne proizilaze iz analize mesta i načina nastanka prvih dela.

svedoče o pokušajima gravire različitih geomertrijskih ili realnih likova. Slike na tvanici su rađene crnosmeđim obrubom. (Sl. naseljavaju kraj jezera i velikih reka.p. a sa njima i severni jelen. Doduše. Za ovo su razdoblje karakteristične tri stvari: početak zemljoradnje. jednom delu Italije i na Malti. Pećina je otkrivena oko 1940. @iveći u brojnim zajednicama.n. raznovrsnošću umetničkih i zanatskih proizvoda. oni svoje oružje i oruđe još uvek prave od grubo obrađenog kamena. a datiraju iz perioda od 14000-9500. Ciklus slika u pećini Lasko datira iz14000-13500. To se isto događa i s predstavama ptica i životinja. kao kamene pločice na primer. Specifičnu paleolitsku pojavu predstavlja plastično-slikarska forma utiskivanja otvorene šake u mekanu stenu nepoznatog stvaralačke pobude (pećine u Gargasu). i najznačajnije su slike bikova u jednoj od tri dvorane. Glečeri se povlače na sever. Dug je bio period i put kojim je paleolitski čovek prešao od ovih primitivnih umetničkih iskustava do zapanjujućeg pećinskog slikarstva u pećinama na teritorijama sa obe strane Pirineja. odlikuje se.1). NEOLIT (6000-1800.g.p. on doživljava podelu rada i nove društvene odnose.e. čovek napušta pećine. u poslednjim pećinskim staništima toga razdoblja u Francuskoj i Andaluziji u Španiji. pre svega. a poznate su kao paleolitske venere. Postoji jedno prelazno razdoblje u kojem se staro susreće i meša s novim. s prestankom takozvanog ledenog doba.g.e. Skandinavskim zemljama severnoj Nemačkoj. Kuće grade na kolju iznad vode. koji vrlo impresivno pokazuju čovekovu težnju da nadvlada životinje u borbi za opstanak. drugi predmeti. Belgiji. Pod uticajem topline i vlažne klime nastaju znatne promene u načinu života nekadašnjih pećinskih ljudi.. međutim. prelaz iz paleolita nije bio tako brz. Pronađeno ih je desetak. a najpoznatije su Vilendorfska venera i Venera iz Vestonica. 2) MEZOLIT (10 000-6 000g. gradi svoja naselja kraj velikih reka ili jezera. (Sl. Španiji.p. koje obuhvata vreme od 10000. pripitomljava pojedine divlje životinje.zemlje. pretvarajući se skoro u geometrijski znak.e.p. patke i labudovi. među kojima se ovoga puta javljaju koze.n. Napuštajući pećine. Na slikama su predstavljeni bizoni u miru. i koje se u nauci zove mezolit.) Ovo doba. ljudi se kao što je već rečeno. nakita i fragmenata od bakra ili bronze. a zapanjujuće dobro su uhvaćeni pokreti ovih bikova. To ime 23 . Crteži su rađeni crnom bojom na crvenim poljima. Dok su venere proizvod slobodne plastike.n. zgrčeni ili ranjeni i pomešani sa likovima čarobnjaka-životinja. ali je zato crtež i dalje negovan. u Iranu. od životinjskih i ribljih kostiju. na Britanskim ostrvima. može se na mnogobrojnim kompozicijama utvrditi da ljudska figura postaje sve više stilizovana.g. Skoro u isto vreme. a površine su crvene. U ovim naseljima nađeno je oružje i oruđe od kremena i glačanog kamena. na primer. guske. poznato još i kao doba glačanog kamena.e. Pa ipak.) Neolit ili doba glačanog kamena. do 1800. a zatim mnoštvo keramike. od kojih su najznačajniji ciklusi u pećinama Laskoa i Altamiri. počinje civilizacija megalita. godine pre naše ere. a što se umetnosti tiče. počinje da se bavi ribolovom i obradom zemlje. glavnih ako ne i jedinih saobraćajnica toga vremena.g. upotreba domaćih životinja i razvoj keramike. plodnosti. Međutim. u Francuskoj. g. njegova će glavna karakteristika biti razvitak keramike. počinje s poslednjim velikim klimatskim promenama u Evropi. Slike i pećini Altamira u Španiji su otkrivene 1879. Slična se stilizacija ljudske i životinjske figure može videti na najstarijoj keramici Azije. skulptura i graviranje na kostima ili kamenu sasvim nestaju.n.

od kostiju ili pečene zemlje. u periodu upotrebe gvožđa. Metal je omogućio krčenje šuma. svedena na simbole i znakove . Starije doba bronze kao i gvožđa u evropu je došlo sa Istoka. antropogeografskim i drugim istraživanjima pre svega brojnih pećina u kojima je živeo paleolitski čovek. s oružjem. Risovača kod Aranđelovca i dr. Nivo života se podiže. grade se ne samo sela iznad vode nego i na kopnu. Traje u trećem. To svakodnevno kretanje sunca na nebu prikazuje se točkovima. gvožđa. Menhiri su pretežno ukrašeni dekorativnim ornamentima. u vreme kada su na Bliskom i Dalekom istoku nastajle prve velike civilizacije i kulture. prizore iz lova ili domaćeg života.(Sl. kao što su upregnuta kola sa točkovima . Najpoznatiji dolmeni nalaze se u Krornvalu u Engleskoj. skulptura i slikarstvo neolita predstavljaju osetan pad. obradu zemlje. ali i otkriće moćnih oružja za napade i osvajanja. Proces udaljavanja od prirodnih organskih oblika započet u neolitu nastavlja se i kroz ovaj period. mada ima i drugačijih stavova. u Bretanji i na ostrvu Malti. Obožavanje boginje majke sve više se potiskuje kultom Sunca koji izražava svest o kružnom toku svega u prirodi. balkanske zemlje su u dodiru sa prvim velikim evropskim civilizacijama.4) U poslednjoj fazi metalnog doba. a zapadnoevropski centar gvožđa je Halštat u Austriji koji je imao značajnog uticaja na razvoj kulture Kelta.3) Namena ovih građevina nije naučno utvrđena. menhira i kromleha. Iako iz mlađeg kamenog doba. ali ona joj se najviše približava od svega što u zapadnoj Evropi nalazimo do vremena Rimljana. u obliku ženskih idola. U novije vreme su utvrđena značajna paleolitska nalazišta i u Srbiji: Gradac kod Kragujevca. Umetnost je potpuno apstraktna. ponekad gruba. ponekad prijatnog oblika i proporcija ukrašena koncentričnim ili cik-cak linija ili spiralama i tačkama. ponekad reljefima oružja ili figurama nekog božanstva. U to vreme seobe prvih naroda sa dalekog istoka u sve delove Evrope pre svega se rade i očuvani su pokretni predmeti upotrebnog ili kultnog karaktera. s jako naglašenim očima i nosom a veoma stilizovanim telom. služili su kao kolektivne grobnice u kojima su mrtvi bili sahranjivani u zgrčenom stavu. u 24 . oružju. Neolitska keramika rađena rukom je jednostavna. Takva jedna građevina nije u pravom smislu reči arhitektura. Kod nas je iz starijeg paleolita najznačajnija pećina Crvena stijena iznad Trebišnjice u Crnoj Gori. dolmena. U poređenju s paleolitom. U svakom slučaju ostaci graditeljstva megalitske kulture su i u kulturnom i u turističkom pogledu veoma interesantna mesta koja organizovano posećuju brojne turističke grupe iz celog sveta.potiče od velikih kamenih spomenika. (Sl. od kojih najveličanstveniji utisak ostavlja složena kompozicija jednog spoljnog. Uglavnom se praktikuju gravire na kamenu koje obično prikazuju životinje. Menhiri su ogromni blokovi kamena. drugom i prvom hiljadugodištu pre nove ere.Dolmeni. delovima odeće. nakitom. kameni blokovi postavljeni u krug. Imala je praktičnu primenu u domaćinstvima. dva uspravna kamena velikih dimenzija i jedan položen preko njih. Najveću raznovrsnost predstavlja keramika. PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Život najstarijih stanovnika Jugoslavije i najraniji oblici njihvoog stvaralaštva tek se u novije vreme otkrivaju i upotpunjuju zahvaljujući sve brojnijim i opsežnijim arheološkim. Slobodna skulptura je malog formata. sunčanim diskom ili malim kipovima sada složene kompozicije. na nakitu. oruđem i keramikom. DOBA BRONZE I GVOŽĐA Iza velikih era paleolita i neolita koje su trajale hiljadama godina dolazi metalno doba.nastaje geometrijski stil koji se ogleda na ukrasima upotrebnih predmeta od keramike. Ovaj period predstavlja veliku prekretnicu u razvoju čovečanstva. nedavno uređena Zlotska pećina. bronze. poređani u jednoj liniji (Karnak u Bretanji) a kromlesi. jednog unutrašnjeg kruga i različitih kombinacija parova kamenih blokova u Stounhendžu u Britaniji. a predpostavke su da su imale veze sa kultom mrtvih ili sa obožavanjem sunca.

i prvi ljudski likovi koje je umetnik oblikovao u prirodnoj veličini. strele i koplja. prvenstveno na grnčarskim sudovima (bojena keramika).. koja su razasuta po celoj zemlji. grebanim i štipanim ornamentima koji su izvedeni često i u dve boje. oko 2000. motike i ostalo. Ona nije samo dekorativne prirode već zalazi i u čisto likovna ili skulptorska rešenja. Glava ili cela statueta predstavlja pre svega ženu . godine pre n. Za ovim kulturama sledi ili se javlja istovremeno potiska u severnoj Vojvodini.području Kučaja. To vreme. Napredak se uočava i u načinu gradnje kuće od pletera. U vreme neolita čovek počinje da se društveno organizuje i da gradi naselja i van pećina koje mu priroda pruža kao utočište U ovo vreme javlja se i zemljoradnja. bronzano i gvozdeno). Stvaraju se određenije alatke: noževi i sekire. mlađa od starčevačke. koji ne izražavaju samo umetnost izuzetnih vrednosti već i oblike zavidnih razmera. arhitekture i skulpture. trajalo je više milenijuma.5. Od sredine trećeg milenijuma pa sve do prve polovine prvog milenijuma pre naše ere nastaje značajan preokret u životu stanovnika koji su naseljavali tle Jugoslavije. Tako su Morava. Posebno su zanimljive antropomorfne figure iz Valača kod Kosovske Mitrovice. možda. izražavaju plodnost. Već odranije poznata neolitska nalazišta Starčevo i Vinča su primerci kultura koje isto tako potiču s obala Dunava. U tom razdoblju upotreba metala dolazi do svog punog izražaja.) To su. ovo veliko naselje i svetilište zemlja je skrivala preko 7000 godina. s kamenim skulpturama izuzetne vrednosti. Prema oceni praistoričara. Skulptura je u to vreme data u vidu figurina koje. a istovremeno i doba koje je zabeležilo znatan ekonomski i kulturni razvitak. koja je pretežno pravougaone osnove. Vinčanska kultura. Lepenski Vir je naselje osobitog oblika. srednji i mlađi neolit sve do pojave metala u bakarnom dobu (eneolitu). Na Lepenskom Viru su dati prvi nagoveštaji urbanizma. udice i harpuni. Starčevačka kultura zastupljena je bogatim keramičkim materijalom s dekorativno bojenom ornamentikom geometrijskih šara i primitivnim antropomorfnim statuetama. U vreme neolita razvija se i umetnost. otkrila su i najranije tragove neolitske civilizacije dotada nepoznatu kulturu. Likalitet Lepenskog vira je na vrlo savremen način kulturno i turistički uređen i prezentovan brojnim turistima. ova kultura u znatnom stepenu menja profil razvoja najstarijih civilizacija. do danas nepoznatog u nauci i umetnosti. ima savršenije oblike. s brojnim spomenicima iskopanim sa obe strane reke. zbog čega je ova kultura u kratkom vremenu živo zainteresovala naučnu javnost celog sveta. sa oko 140 kuća trapezoidne osnove. stilizovane s puno simbolike. jer su predmeti za svakodnevnu upotrebu počeli da bivaju umetnički obrađeni. Iz tih razloga ovaj poslednji period praistorije nazivamo metalnim dobom (bakarno. Neolitska nalazišta. Na osnovu otiska ženskih prstiju pretpostavlja se da su ih oblikovale žene. sa Predionice kod Prištine i iz pločnika kod Prokuplja. Svestrana istraživanja na Dunavu. To je vreme velikih migracionih kretanja i kontakata koji su doveli i do prodora brojnih elemenata stranih kultura. koja su usledila kao posledica džinovskog poduhvata na izgradnji hidroenergetskog sistema “Đerdap". 25 . nedaleko do Beograda. Hrana se ne samo sakuplja već i spravlja u sudovima. prvenstveno onih koje se razvijaju u jugoistočnoj Evropi. U vitrinama ove pećine su sistematski izloženi predmeti materijalne kulture i ostaci izumrlog pećinskog sveta. jedno je od najbogatijih arheoloških nalazišta ove vrste u Srbiji. Po oceni profesora Srejovića.(Sl. Dunav i Sava glavne arterije kojima se kretao čovek mlađeg kamenog doba i stvarao svoja naselja na večitom putu između istočnog Sredozemlja i srednje Evrope. koji je sa ekipom stručnjaka otkrio i proučio lokalitet. dok se posude različitog oblika peku od zemlje.e. najbrojnija su duž naših velikih rečnih tokova i morske obale. još uvek bez grnčarskog vitla. kako u posudama tako i u plastici. Sva ova oružja i oruđa oblikuju se najčešće od kamena ili kosti. a pripadalo je ljudima koji su se tek oslobodili surovih uslova klime ledenog kvartarnog doba.božanstvo plodnosti. koje se protezalo kroz stariji. Dekorativna umetnost izražena je u brojnim rezanim. Time je postavljena i osnova primenjenim umetnostima.

slučaj sa lokalitetima ove vrste uopšte. a potom i keltska aristokratija.Na početku u Podunavlju se još uvek stanuje u zemunicama. a nakit se radi u ćilibaru i plemenitim metalima .prema atmosferskim i drugim razornim uticajima. najzad. urna iz Dubovca). pre svega jonsku.U ovakvim uslovima razvijaju se u primorskoj oblasti gradska naselja i prvi vidovi vojnih utvrđenja (Medun kod Podgorice. Tom vremenu pripadaju veoma velike nekropole na Karaburmi i Rospi ]upriji (područje Beograda). (Pavlović. Ostaje da se zadovoljimo onim što smo izvadili i odneli u muzeje. između latenske i helenske kulture. počev od IV veka. lončarsko vitlo koje počinje da se upotrebljava prilikom oblikovanja keramike i. prenoseći helensku kulturu arhajskog doba. Brojne nekropole s bogatim kneževskim grobovima pokazuju da su od VI veka n. učini otpornim osnovni materijal .Tračani i Iliri . na celoj teritoriji došle do izražaja tračka.e. Tako se domorodačko stanovništvo u unutrašnjosti zemlje . Kao najbolji pimerci služe nam. uostalom. Izgleda da je zasada još uvek najkorisnije ako smo u mogućnosti da ispitane lokalitete ponovo zatrpamo. Tokom IV i III veka pre n. Atenica kod Čačka. i ovi komadi samo krase vitrine praistorijskih zbirki naših muzeja. Utvrđena naselja. bogata umetnost ličnog ukrašavanja . To je.Kelti osnivaju u III veku Singidunum .zemlju. To je. trgovina koja se zasniva na kupovnoj vrednosti novca. ali na jedan mnogo inventivniji način (kolica iz Dupljaje (Sl. na žalost. a još manje prezentovana na licu mesta. Ni spomenike kulture metalnog doba nismo. jer tehnika konzervacije spomenika ove vrste još nije uspela da pronađe efikasno sredstvo koje bi bilo u stanju da u novim uslovima van zaštite humusa. postaju baza u razvoju kulture poznate pod imenom latenska kultura.srebru i zlatu. a ujedno i umetnost religije koja u duhovnoj kulturi menja shvatanja i pogrebni ritual. preko posavsko-podunavskih oblasti u naše krajeve stižu Kelti i preuzimaju vodeću ulogu. Sudbina otkrivenih praistorijskih lokaliteta još uvek je neizvesna. zanatlije i umetnici.) 26 . ostala otkrivena i ispitana praistorijska nalazišta u našoj zemlji nisu ni mogla biti konerzvirana. Umetnost u doba upotrebe metala sadrži odlike individualnosti pripadajući određenim plemenima i njihovim starešinama. u bronzi se stvaraju najraznovrsniji predmeti u vidu figura (lirski ratnik iz Vača). bolje poznavanje tehnologije metala. Novi Pazar. čiji su osnovni elementi kamen i naknadno preparirana stvrdnuta podloga.. pruće i ostalu nedovoljno postojanu građu . Sa egejskih i jadranskih obala dolaze u unutrašnjost zemlje grčki trgovci. kao i dokumentacijom koju smo prikupili i proučili. Risan u Boki).6) i Glasinca. Osim Lepenskog Vira.umetnost nakita. ilirska. Kao što je slučaj s pokretnim nalazima iz ranijih epoha.današnji Beograd. Pored antropomorfnih figura i posuda koje se i dalje oblikuju od pečene zemlje. ili gradova kao što su Medun kod Titograda. oružje. primenjujući i spaljivanje pokojnika. iako u svetu ima pokušaja da se i u tom pogledu nešto preduzme. u mogućnosti da posmatramo na licu mesta (in situ).e. pre svega.(mlađe gvozdeno doba). s nalazima najdragocenije vrste.našlo.

Sa gledišta umetnosti. izgrađen ispred grobnice carice Hatšepsute. Najlepši građevinski kompleks piramida izgrađen je u Starom carstvu.. 3200. Pogrebni hram. te piramide čine racionalan sistem neprekinutih površina i linija. one su jedinsten rezultat umetničke sinteze. To je bila velika revolucija koja stvara nove društvene podloge. jedinstvena egipatska država sa centralizovanom vlašću. Sa zemljoradnjom i stočarstvom čovek se preobražava u proizvođača hrane i dobara. koja ima oblik zarubljene piramide. Egipćani su verovali u večni život duše i tela. ali relativno niska građevina. razdeljena ili stepeničasta piramida. Kamen kojim Egipat obiluje. narod Egipta je već imao za sobom dugu i do danas još slabo poznatu civilizaciju. koje su izgrađene jedna na drugoj. Taj umetnički izraz nosi obeležje hijeroglifskog pisma. Već je za tu civilizaciju bilo značajno ono što će biti temeljna karakteristika životu u Egiptu . koja je usečena u steni. i to tako što je svaka gornja manja od prethodne. O načinu na koji je bila opremana faraonska grobnica zna se prema grobnici faraona Tutankamona. Umetnost Egipta bila je pretežno namenjena kultu mrtvih. hijeroglifskim pismom i razvijenom umetnošću. Eufrata i Nila.p. Kefrena i Mikerina (sl. u grobljanskoj četvrti Gize kod Kaira. ta je civilizacija već tada započela osnovne crte koje će zadržati do kraja. godina pre n. tako je nastajala pravolinijska arhitektura: piramidalna kad je reč o grobnicama. Ona se sastoji iz šest mastaba.e.e. zidnim slikama i reljefima. nameštajem i zlatnim predmetima. na levoj obali Nila. Prvobitna egipatska grobnica je mastaba. Otpočinje rađanje prvih civilizacija. donje. Božanska priroda faraona izražavala se veličinom grobnice. Kao rezultat matematičkog izračunavanja arhitekata. koja jedina nije bila opljačkana. UMETNOST EGIPTA U vreme kada se oko 3000. Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. uslovili su sistem gradnje sličan megalitskim građevinama. Na Bliskom istoku tu su doline reka Tigra. Iz mastabe se već u periodu Starog carstva razvila piramida kao isključiva faraonska grobnica. bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi. Iz te razdeljene piramide razvila se dobro poznata piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu stiču u jednoj tački. a hramovi su građeni primenom takozvanog grednog sistema. 7). u blizini Tebe. Kad bi složenim procesom balsamovanja telo pokojnika pretvorili u mumiju. razvijenim sistemom navodnjavanja. g.organizacija života i ljudskog rada takva sa ciljem što boljeg usavršavanja tehnike kontrole nad vodama i razvoja zemljoradnje. monumentalne i stabilne. njegova čvrstina i težina koja građevini osigurava trajnost i večnost. Veliki kameni bokovi slagani su jedan na drugi.. tako da je staranje o životu posle smrti bilo osnovna briga živih i svrha umetnosti. ima oblik stepeničastih rampi koje kao da ponavljaju geološku slojevitost stepe ispred koje je hram izgrađen. a samim tim i pokojniku besmrtnost. 27 . s velikm brojem podupirača. Tom tipu pripadaju grobnice iz čuvene Doline kraljeva. u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. To su piramide faraona Keopsa. godina pre n. prostrano područje nilske doline i delte spremalo da otpočne parabolu svoje trihiljadugodišnje istorije. U plodnoj dolini srednjeg i donjeg toka reke Nila stvorena je. u Sakari kod Memfisa. dugačka. stavljali su ga u grobnicu već opremljenu pogrebnim statuama. Masivne. ali malo je praistorijskih svedočanstava iz tog perioda.e. Na vrhu Kefrenove piramide i danas se vidi deo savršene oplate od kamenih glačanih tesanika kojima su prvobitno cele piramide bile obložene.UMETNOST ISTOČNIH CIVILIZACIJA Prelaz od praistorije u istorijsko doba odigravalo se paralelno na prostorima na Bliskom i Dalekom istoku u Južnoj i Srednjoj Americi. pa je najstarija piramida faraona Zosera.n. U period Srednjeg i Novog carstva grobnice su usecane u prirodnim gromadama stena.

navela je građevinare u Mesopotamiji na konstrukciju luka. najpre bila i materijal za slikovno. nema perspektive ni iluzije prostornosti. U dolini Tigra i Eufrata nema kamena i zato je u arhitekturi od najstarijih. To su sarkofazi. posmrtne maske i primerci nameštaja. Izvestan raspored u prostoru postiže se preklapanjem oblika. jer se smatralo da je svaki deo ljudskog tela uvek u istoj srazmeri sa ostalim delovima. jer su reljefi plitki i bojeni. Figure su bestelesne. koje je izgradio car Nabukodonosor. Glavna figura je većih razmera. kedrovine. reljefna kamena stela i bojene glazirane opeke za oplaćivanje zidova. Te opeke su slagane tako da obrazuju predstavu životinje. istovremeno. Kao građevinski materijal. Uruk i Lagaš. Jednostavnim linijama ležaja iz Tutankamonove grobnice inspirisan je. kao i arhitektura. Ostaci zigurata kod Ura su u vidu trostepene piramide koja je postolje za hram. usmereno ka visini. nakit. međutim. što je u skladu sa njenim značenjem. Kako je opeka i siromašan materijal. Statue su stavljane u grobnice kao zamena za telo. danas je ostalo veoma malo. Uobičajeni prilaz hramu činila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u piramida. Klesane u jednom bloku kamena. opeka je trošnija od kamena tako da je očuvano malo arhitektonskih spomenika. kako “posmatra" prizore iz lova ili zemljoradnje i tako produžava u večnosti svoju ličnu sreću. građeni su na desnoj obali Nila. masivne i stabilne. papirusa i lotosa. istorije. a telo spreda. Već u trećem hiljadugodištu u Mesopotamiji su građeni hramovi – zigurati. usmerava pažnju na hram do koga se dolazilo spoljnim stepenicama.nauke. kubičnih oblika. Značajna umetnička ostvarenja su i u oblasti egipatske književnosti . Zato se egipatskoj umetnosti nametnula konvencionalnost. vladarske palate i gradovi. ali ne kao njihova dekoracija. jedini su ostaci. realne ili fantastične. između kojih postoji velika sličnost. kao staništa bogova. evropski nameštaj ampir stila. Od slikarstva Mesopotamije skoro ništa nije ostalo. one su garantovale besmrtnost pokojnika i zato su. Piramidalno postolje. tj. Karnaku i Edfu. Papirusi su služili za slikarske ukrase i pisanje tekstova hijeroglifskim pismom a prema raznovrsnom sadržaju dele se na 300 različitih vrsta. prestoli i stolice. 28 . od kojih su najmoćniji bili Ur. sumerskih vremena korišćena opeka koja je. Od nekada čuvenog grada Vavilona. ležaji. sa dvorcima. već da izraze božansko poreklo faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj duši. unekoliko se razlikuje od egipatske umetnosti. u Mesopotamiji od približno 4000. mistike. Upotreba opeke. svoda i kupole. godine pre n.). Kapiteli na egipatskim stubovima isklesani su u vidu listova palme. Kapija boginje Ištar i procesiona ulica koja je vodila do Mardukovog hrama. a kasnije za klinasto pismo. emalja. U odnosu na egipatsku umetnost uočava se nedostatak umetničkih dela. koja su do današnjih dana očuvana na svitcima od papirusa (sl. Na slikama i reljefima. hramovi.e. one su manje predstava određene ličnosti. reljefa i slika u grobnice su stavljani i dragoceni predmeti od zlata. zbog koje se čini da se ona u svom trajanju dugom tri hiljade godina skoro i nije razvijala. UMETNOST MESOPOTAMIJE SUMERSKA UMETNOST Umetnost koja se razvijala u međurečju Tigra i Eufrata. glava i noge uvek su prikazani iz profila. odlikuje pravim linijama: uspravnim nosačima i vodoravnim gredama. do 539. u Luksoru. a više odraz večnog i neprolaznog života u onostranom. slonovače i dragog kamena. poznatog iz Starog zaveta kao Vavilonska kula. Pored statua. u arhitekturi je obilato korišćena boja. predstava čoveka izvan prostora i vremena. 9. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama. posle mnogo vekova. pa je ljudska figura komponovana po sistemu od 18 podeljaka. hramovima i visećim vrtovima. u standardnim proporcijama.(nastanak Persijskog carstva).U periodu Novoga carstva.

pala pod vlast Persijanaca sa Iranske visoravni. naročito u vladarskim palatama. osnivača Akadskog Carstva. od ružičastog peščara. Gradovi doživljavaju nov sjaj . od Palestine. ali su statue. Savršena veština u klesanju kamena.) ASIRSKA UMETNOST Oko XIII v. sa originalnim smislom za raskoš i veličinu.13) U reljefnim ukrasima tih palata preovlađuje asirski uticaj. u skoku ili ranjeni. Istorija Asiraca je istorija vojno-privrednog razvoja i osvajačkih pohoda. Ninivu. njihove zasluge u zakonodavstvu. To su portreti vladara.e. Novina je jače izražena stilizacija i miran ritam figura. zbog čega je ova statua najviše domet sumersko-akadske umetnosti. a istovremeno poniznost vladara pred bogovima. velikog sjaja u veličini. iz trećeg hiljadugodišta pre nove ere. Vajarstvo se ogledalo u izradi kipova vladara.n.Osim luka. U prestonicama Persepolisu i Suzi bile su podignute sjajne i prostrane palate na veštačkim jezerima. a južnije na Tigru i Asur. Od statua klesanih u kamenu ili livenih u bronzi očuvano je nekoliko veoma lepih primeraka.zigurati se grade do velikih visina. godine pre n. velike dekorativne lepote. srebra i bronze.Egipat. Reljefne predstave su rađene na kamenim stelama koje su u arhitekturi služile za prekrivanje zidova. Umetnost Asiraca je odraz njihove prirode. prikazi vladarskih uspeha u ratu i lovu. sve do iza Tebe. konjima i psima prikazanim u različitim stavovima.e. Jedna od najstarijih je “Pobednička stela” Naram-Sina. Među kamenim statuama iz istog perioda ističe se ona koja predstavlja vladara Lagaša Gudea. Za izradu skulptura kamen je uvožen. PERSIJSKA UMETNOST Neprestano izložena napadima i najezdama neprijateljskih plemena. bile od bakra i bronze. zmajeve i bikove (sl. (Sl. 10). To su portreti vladara i sveštenika. U Mesopotamiji je sačuvano više ostataka skulptura. koji su nosili tavanice od vodoravnih greda. među kojima se ističe bronzana glava.p. Oni će kasnije uticati na budističu arhitekturu Indije. Svoj vrhunac Asirska umetnost postiže u ukrašavanju palata plitkim reljefima. Po masivnosti i kubičnosti ona podseća na najlepše egipatske statue iz Starog carstva. na kapiji se ispoljava i druga osobenost umetnosti Mesopotamije . visoki vitki stubovi sa neobičnim kapitelima od po dve konjske ili bikovske glave. u nedostatku kamena. osvojili su i svog vekovnog neprijatelja . dižu se ogromne kraljevske palate (palata u Korsabadu zauzima 10 ha i ima više od 200 dvorana koje se smenjuju sa dvorištima). To je portret. Asirci su zavladali celom Mesopotamijom. Novi su. Nimrud. Pod carevima Kirom. Zbog toga je umetnost Persije sinteza različitih umetnosti.dekoracija od glaziranih pločica koja predstavlja lavove. Persijsko Carstvo je zavladalo ogromnom teritorijom.(Sl. takođe. materijalu i boji. kao i realistički prikazi životinja. 12). Osvojivši prostore od Persijskog zaliva do Sredozemlja. Sa minimumom sredstava. naročito iz sumersko-akadskog perioda. Mesopotamija je 539. slomljene kičem. Živeći od vajkada na ovim prostorima izgradili su gradove Korsabad. U realističkom prikazivanju životinja Asirci su do danas neprevaziđeni (sl.kojima su prekrivene velike površine zidova u vladarskim palatama. umetnik je izrazio dostojanstvo. Asirci su stvorili mnoštvo prizora u reljefu. Darijem i Kserksom. Ističu se scene lova sa lavovima. kao što su reljefi iz palate Sargona II u Korsabadu. od Inda u Aziji do Egipta u severnoj Africi. Iranci su bili vešti i u obradi zlata. koja možda predstavlja Sargona.11. Ovo je umetnost carska. koji je sebe nazvao “kraljem četiri strane sveta" i proglasio se božanstvom. 29 . To su veoma niski reljefi uklesani u mekom kamenu kredi ili alabasteru . pa je zato umetnik veću pažnju posvetio obradi glave nego tela.

Konstrukcija je težila ka visini. svakako neko božanstvo. kamen i opeka. a kultura je cvetala u Mikeni. magacina hrane. godine pa do IX veka pre n. na sreću. Faistosu i Hagiji Trijadi nađeni su ostaci prostranih palata. nijednoj društvenoj fikciji. do 1100. u njoj razlikujemo tri epohe: 1) egejsku (Kikladsku) epohu. oratorija.e. Ta umetnost vremenski je bila istodobna s egipatskom i azijskom. bile izvan svakog uticaja strane umetnosti.e. negujući još uvek tradicije svojih predaka. prestonici kralja Agamemnona. došlo se najzad do zaključka da te velike građevine nisu bile ništa drugo nego kolektivni stanovi čitavog jednog plemena koje je. Toga poslednjeg veka provalili su sa severa Dorani i srušili ovu civlizaciju. budući da je bila proizvod sasvim različite društvene sredine. Iako je po karakteru svoje kutlure bila jedinstvena. imitirjaući oblike ljudskog tela iznad kojih se nalaze naglašene forme očiju i nosa. ali su. kao i veliki broj raznih umetničkih predmeta. Rađene su grubo i bez velikog znanja anatomije. Sama arhitektura nije služila kao pozadina i dekor već je bila usredsređena na ugodnost i najšire životne potrebe. Naročito je takav slučaj bio s palatom u Knososu. Njihovi potomci. godine pre n. godine pre n. Proizvodi te umetnosti kao da nisu bili ograničeni samo na jedno područje: nađeni su kako na Kritu. što je naročito važno. od 3000 do 2000. U tim građevinama bilo je i pozorišta. kao i na obale Male Azije.prehelenska.e. Troji itd. i to svuda podjednako. Keramika ove epohe je vrlo često bila antropomorfnog oblika. obnovili su njihovu umetnost i ponovo vratili Grčkoj plodonosne klice koje će dati osnove i podstrek za stvaranje klasične helenske umetnosti. Trajala je od 1500. Te ženske figure su nage. Dvorane su bile osvetljene pomoću vešto raspoređenih svetlarnika. naročito sovjetskih naučnika. KIKLADSKA UMETNOST Kikladska epoha ostavila nam je kao zaostavštinu svoje umetnosti samo množinu mermernih idola koji predstavljaju žensku figuru..ANTIČKA UMETNOST U EVROPI PREHELENSKA UMETNOST Od 3000. Umetnička dela otkrivena u tim palatama samo su potvrdila te zaključke. godine pre n. nisu sasvim uništili. uživalo svoj život u ravnopravnosti i kolektivnoj obradi zemljišta.. od 2000. 2) kritsku ili minojsku epohu. Prilikom arheoloških iskopavanja u Knososu. ArhitekturaVeć prilikom iskopavanja. pa čak i u severnoj Grčkoj. to jest palata u čijim se bezbrojnim prostorijama teško moglo snaći. Krov je bio 30 . svega onog što se obično nalazi u većim naseljima. uključjući tu i keramiku. uspravne i sa prekrštenim rukama. ali se po svome karakteru i duhu potpuno razlikovala od ovih.čiji se istorijski tragovi nalaze u homerovim pesmama.e. koja je u antičkoj mitologiji bila poznata kao labirint. Pažljivim israživanjem. KRITSKA UMETNOST Kritska ili minojska umetnost razvijala se uglavnom na ostrvu Kritu. ali je. Jedan deo nosilaca te civilizacije sklonio se na ostrva Hios i Kipar. u Trakiji. zaštićeno morem. do 1500. Umetnost Krićana nije bila posvećena nijednoj ličnosti. s ostrvom Kritom kao centrom i 3) mikensku epohu. razvijala se u istočnom delu Sredozemnog mora jedna stara i po umetničkim delima plodna civilizacija . Tirinsu. čiji oblik i broj prostorija nije bio sličan nijednom arhitektonskom spomeniku staroga veka. akvadukti itd. tako i na obalama Male Azije. Postojali su vodovodi. cisterne. u pomenutim gradovima nađeni su ostaci ogromnih palata. Građevinski materijal je bio drvo.

Ostale prostorije. prem središtu kritske kulture prodrli su Ahajci sa severa. već celom narodu. “megaron" bila je četvrtastog oblika. Tu se javlja i primenjena umetnost u pravom smislu reči. 15. Tražeći oko 1870. Šliman je nastavio iskopavanja u Mikeni i Tirinsu. 31 .) i biljaka.Lavlja vrata (sl. Stubovi su pri vrhu bili zadebljani i imali su kapitel u obliku okruglog jastuka i abakusa (sl. iako su u svom nadiranju srušili tu kutluru. od kojih je šesto odozdo bila Prijamova Troja. s geometrijskim ornamentima i slikama raznih morskih životinja. razlikujući se umnogome od načina zidanja palata u njima. religioznih i ratnih scena. čiji su zidovi bili ukrašeni aplikacijama od mermera. polipa itd. počevši od ornamenata geometrijske prirode (stilizovani rogovi bikova. ukrštene sekire itd. ali su zato grobnice. on je na brdu Hisarliku.e. uklesane u stenu. ali daleko više slikana dekoracija. bili su po svoj prilici stariji od mikenske civiliazcije i podsećaju na graditeljstvo naroda koji su u zapadnoj Evropi podizali dolmene. nastavila svoj život kao mikenska civilizacija. u neznatno izmenjenom obliku. posuđa. Ti zidovi. kao i neobičnog smisla za ljupkost i formu. koje su Grci. Troja i Mikena bile su opkoljene zidovima od ogromnih blokova kamena. i to u svim njenim vidovima. samo je dokaz da ona nije služila pojedincu ili manjim društvenim grupacijama. Ujednačenost u kvalitetu. Sve je u službi lepote i zdravog ukusa. Arhitektonska dekoracija ovih palata je zadivljujuća. prizora iz svakidašnjeg života. (sl. te predstavlja viši stepen od dekorativnosti vladarskih palata. Imali su i kamenih pečata s figurama u pokretu. godine pre n. Ulazna utvrđena vrata bila su ukrašavana plastičnim predstavama (u Mikeni reljefima lavica koje se propinju jedna prema drugoj . Od religijske arhitekture nije nađeno skoro ništa. MIKENSKA UMETNOST Oko 1500.. lepote stila i slobode izvođenja. imajući za središte grad Mikenu. 16). Ornamenti su bili geometrijski. Njene ostatke prvi je otkrio nemački arheolog Hajnrih Šliman. Ohrabren dragocenim arheološkim rezultatima. sačuvane u većem broju. Agamemnonova maska) (sl. izduženog tela i neobičnog kostima s dubokim dekolteom. Za kritsku keramiku teško je reći da li je lepša po obliku ili po slikanoj dekoraciji. te je zbog toga bila puna života i dinamike. u blizini Dardanela. Upravo ove njene odlike i dobro obrađen prostor oko očuvanih spomenika čine ostrvo Krit jednim od najprivlačnijih destinacija za turiste iz celog sveta. a ispred nje se nalazio vestibil. u obliku terasa. Upotrebljavani su gipsani reljefi. To su ili četvrtasta udubljenja s tumulima ili prostorije s dugim hodnicima. uglavnom rađeno fresko-tehnikom. Celokupna ova umetnost ima karakter rafiniranog i visoko izgrađenog ukusa. Ukrašavana je obično slikama biljaka i životinja koje žive u moru: algi. dvorane i odaje za stanovanje izgrađene su oko megarona. tankog struka. dugih ponekad od 6 do 7 metara. nazivali “kiklopski zidovi". Takozvana Atrejeva riznica ima kupolu iznad koje se nalazi tumulus. U sredini utvrđenja dizala se vladarska palata. 14). već puno realizma. pa sve do životinjske i ljudske figure. Kiklopima.ravan. bronze i metala. umetnost u službi praktičnog života. noževa itd. godine ostatke klasične Homerove Troje. a predstavljaju prava remek-dela. i to tamnim bojama na svetlom fondu. Arhitektonska dekoracija je bogata i raznolika. Još je Homer pevao o sjaju i lepoti mikenskih palata. a u samom megaronu kružno ognjište. Međutim. Glavna dvorana palate. To slikarstvo. Mikenska keramika je bila vrlo slična kritskoj. Od kolorisanog fajansa rađene su male boginje sa zmijama. U grobnicama su nađene zlatne maske vladara (tzv. pripisujući ih mitološkim divovima. Uz megaron je bilo dvorište s oltarom za žrtve. koja kod ove umetnosti pada u oči. nisu je ipak sasvim uništili. otkopao sedam naselja jedno iznad drugog. zlata i srebra. gde su pronađeni ostaci utvrđenja i grobnice mikenskih vladara. pa se zatim proširila po celom južnom delu Balkanskog poluostrva i duž obala Male Azije. nije nimalo stilizovano i ukočeno kao slikarstvo Egipta. Ona je. 17) i veliki broj zlatnih predmeta pehara. pa čak i pejzaža.) Od plastike su pronađene mnogobrojne male figure od kosti. veoma zanimljive po svom obliku.

pokrivena pozorišta. OPŠTE CRTE GRČKE UMETNOSTI U Grčkoj. No. primali su sve što je bilo pozitivno i korisno za njihov razvitak. služila su pozorišta. “propileje". U svetilište se ulazilo kroz monumentalne vratnice. u prostranim gajevima. Predstava se odvijala na kružnoj areni u sastavu prostora za publiku. ali okruženi porticima i pokrivenim dvoranama (npr. živo interesovanje za druge narode i njihovu materijalnu i duhovnu kulturu. Rodos). prave piste od 185 metra dužine i hipodromi. a njegove manifestacije mnogobrojne: politički skupovi. kao i za igre. Akropole su bile opasane zidinama za odbranu. Kuće za stanovanje bile su sasvim jednostavne. Grci su dolazili u dodir sa raznim narodima i. bio je određen polukružni prostor sa stepenasto izgrađenim sedištima. građevine sa prilično komplikovanim scenskim zahtevima. Neke od tih starih kuća sačuvale su se i do naših dana na Delosu i u Teri. More i geografski položaj odigrali su važnu ulogu u njenoj civilizaciji. u većini slučajeva. To se odigravalo u svetilištima posvećenim raznim bogovima. pozorišne predstave i religiozne svečanosti koje su. Najpoznatija grčka svetilišta bila su u Eleusisu. Grci su bili od iskona pomorci. nekom vrstom pokrivenih galerija za šetnju i sastanke. u Dalfima. portici. Oko središnog dvorišta s vegetacijom dizane su prostorije malih razmera i jedna veća zajednička dvorana (oikos). a scenski deo je bio podešen za sve vrste predstava: tragedije i komedije s horovima. komemorativni spomenici. te kult domaće udobnosti uopšte nije bio razvijen. oni su sve uticaje primali vrlo kritički. Osnovna osobina njihovog intelekta bila je racionalizam. Ta mesta nisu nimalo ličila na religiozna središta drugih naroda. Osim hramova i oltara. Od V veka počela su se u nizini podizati naselja s pravilnim urbanističkim rešenjem (Pirej. trgove i portike. pozorišta i stadione. a za glumce je bila određena estrada u zaleđu scene. gde su bili svi spomenici potrebni za svečanosti takve vrste. Za isključivo atletska takmičenja služili su stadioni. a put kojim je povorka išla do oltara zvao se “sveti put". Javna arahitektura. Za scensku umetnost. koja je kod Grka bila neobično razvijena i omiljena. u čast boginje plodnosti Demetre. suve klime. veliki četvrtasti prostori pod vedrim nebom. ali isto tako i za atletske utakmice. Za muzičke i lirske priredbe služila su mala. U tim manifestacijama umetnost je igrala krupnu ulogu. imale više politički nego verski karakter. pozorišne predstave i za druge društvene sastanke. Pomorstvo je još više razvilo osnovne crte njihovog karaktera: neumornu radoznalost. kao naročitu osobinu grčke umetnosti treba podvući da nije negovana aristokratska arhitektura: kod Grka nema vladarskih palata ili građevina koje su služile pojedincima. neplodna. vrlo razuđene obale. Grčki gradovi su se obično sastojali od kuća zbijenih jedna uz drugu. Za pozorišne građevine obično su se koristila podnožja brežuljaka. u čast Apolona (gde je bilo i sedište saveza grčkih 32 . ljubav za slobodom. odeoni. Kao mesto za veće skupove i gimnastičke igre služili su gimnazioni. ogledajući se naročito u nauci i umetnosti. Klima i društvene obaveze prinudili su Grke da veći deo dana provode van svojih domova. okružena bezbrojnim ostrvima i neobično prozirne atmosfere. kao zemlji žive ekonomske i društvene delatnosti. Religiozna arhitektura. igre. veličanstveni hramovi. Za gledaoce. gimnastičke igre. javni život je bio veoma razvijen.Grci su koristili svoje religiozne svečanosti za razne procesije i obrede. Gradile su se i ukrašavale građevine kakve nismo sretali u dotadašnjim civilizacijama. budući živa duha. takođe. Podizani su. Pozorišta. Po raznim delovima grada bile su posejane monumentalne fontane.ANTIČKA GRČKA UMETNOST Klasična Grčka bila je mala zemlja. Taj racionalizam odigrao je presudnu ulogu i u njihovoj religiji i u njihovoj društvenoj organizaciji. kojih je uvek bilo u ogromnom broju. Ali. brdovita. Nalazeći se po svom geografskom položaju istureni na Sredozemnom moru koje je bilo glavna saobraćajnica staroga veka. u stvari stadioni kružnog oblika. duž uskih uličica koje su se sticale oko uzvišice na kojoj se uzdizalo utvrđenje i svetilište: akropola. u Olimpiji). grčka svetilišta su imala i mesta za javne skupove. Ekonomski život grada odvijao se na trgovima koji su bili opkoljeni porticima. s razvijenim smislom za realnost.

umesto malterom. izuzev statue božanstva. onda su bila dva naosa.gradova) i u Olimpiji. bila obojena. Hram je počivao na kamenom masivu. Unutra se nalazio i oltar. sto za prinošenje žrtve. friza i korniše. sa zabatima (frontonima) na istočnoj i zapadnoj strani. Iza naosa dodata je i prostorija za čuvanje darova i žrtava (opistodom). Temeljit i elegantan rad se ogledao u najmanjim detaljima. Naos je imao tavanicu.“stilobat". i u njega je smeo ulaziti jedino sveštenik i odabrni broj lica. Friz je ili prazan ili ukrašen skupturom. nosila kolonadu. ponekad skulpturu (karijatide). Skulptura . U svojoj potpunoj i savršenoj formi grčki hram je imao: naos. ili je bio bez nje. tzv. Prilikom naročitog naglašavanja oblika upotrebljavalo se i zlato. Po načinu obrade kolumne. Za velika svetilišta upotrebljavani su zlato i slonova kost sa ukrasima od dragog kamenja. jedan nasuprot drugom. a ponekad od listića bronze raspoređenih po rogu. arhitrava. Kapitel se sastoji od jednog ehinusa i jedne ploče čiji se krajevi savijaju u volute. Ovom osnovnom planu dodat je vremenom i vestibil (pronaos). a potom i oko hrama podignut portik na stubovima (peristil). crveno i žuto. što treba naročito podvući. jonski i korintski. Statue su takođe bile slikane. ali uvek stilizovano: lovorovo lišće. akantus. Ako je naos bio suviše širok. Ako je hram bio posvećen dvama božanstvima. iz statičkih razloga. U jonskom stilu-stub počiva na bazi sastavljenoj od dva ispupčena i jednog udubljenog diska. Zatim je prvo ispred. Njihova šema je bio naos s dodatkom pronaosa. U dorskom stilu-stub počiva neposredno na stilobatu i prema vrhu se sužava. i to na taj način što je zid naosa produžen ili što su dodati stubovi. od kojih je poslednja . palmete itd. Grci nisu nikada vršili verske kultove u samom hramu. “stereobatu".Za svoju plastiku Grci su upotrebljavali najlepši materijal . Skulpture metopa imale su plavi fond. Kapitel se sastoji od ehinusa (sličnog okruglom jastuku) i abakusa. u grčkoj arhitekturi razlikujemo tri stila: dorski. Statue su klesali u delovima zbog čega ih je manji broj očuvan u celosti. Osnovni princip za kojim je težila grčka arhitektura bio je harmonija. metalnim kukama. bez prozora. Kao podupirač Grci su gotovo uvek upotrebljavali kolumnu (stub). Riznice su bile zavetne kapele pojedinih gradova zaštitnim božanstvima. Takav je bio “tolos" u Epidauru. Baza je često bogato ukrašena. tj. opstodom i okolo kolonadu. u čast vrhovnog boga Zeusa. (Sl. Arhitrav je bez plastičnih ukrasa. Arhitrav ima tri pojasa. tj.18) U IV veku bilo je i kružnih hramova. 33 . Korintski stil-se razlikuje od jonskog samo po obliku kapitela. naročito hramovi. bili na spoljnim stranama. deljen je. po kojima su Grci računali vreme. Zid je bio od fino i precizno tesanih kamenih blokova osrednje veličine. dekorativnim motivima ili raznim scenama koje su u vezi duž celog friza. Takvih riznica je bilo u Olimpiji. u Delfima i na Delosu. olimpijade. a s vratima okrenutim istoku. Friz se sastoji iz naizmenično poređanih metopa i triglifa. Pokriven je bio dvoslivnim krovom. Umesto 20 imamo ovde 24 kanelura tupih ivica. pristupačni ostalim vernicima. Naos se nalazio na platformi oko koje su bile stepenice. pronaos. Zbog toga su svi plastični ukrasi hrama. Krov se sastojao od mermernih ili običnih crepova. gde su se svake četvrte godine izvodila čuvena pesnička i atletska takmičenja. na kornišu se izmenjivalo plavo. nizovima kolumni koje su držale krovnu konstrukciju. On je plastično ukrašen sa obično 20 kanelura oštrih ivica.mermer. Gore se penjalo preko tri stepenice. Grčka arhitektura je. četvrtastog dela. Arhitektonska dekoracija je imala geometrijske ornamente ili je bila inspirisana prirodom. Ovaj kapitel se javlja pred kraj V veka. spojenih međusobno. KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA Veština građenja kod Grka je bila izvanredna. koji ovde ima formu korpice od akantusovog lišća u dva reda. Hram se sastojao iz jedne četvrtaste prostorije (naos ili cela) u kojoj se nalazila statua božanstva. mada su voleli i bronzu. Hram je bio smatran samo kao stan božanstva. a nikada pilon (stubac). već oko spoljnih oltara.

tj.Figurativna slika postepeno počinje da zauzima najveći deo vaze.Od početka VIII veka pre n.od zlata i slonovače . Od prvih statičnih i bezličnih figura. Slikarstvo na vazama počelo je geometrijskim stilom. a slikari su se. dostigla i najviši uspon robovlasničke demokratije. Sredinom V veka pre n. ornamentika na vazama je obogaćena ljudskim i životinjskim figurama. To je crnofigurativni stil.statua Atine Partenos. Keramika je bila namenjena svakodnevnoj upotrebi ili za čuvanje životnih namirnica. pod vladom Perikla. ukrašavajući vazu. umesto stubova. ima karijatide. tj.) Posle hramova na atinskom Akropolju jedini značajan građevinski spomenik bio je Mauzolej u Halikarnasu u Maloj Aziji.23.ustvari nag muškarac sa snažnom muskulaturom i strogim izrazom lica.e. VI veka razvio se u Grčkoj tip statue nazvane “Apolon" . EPOHA HELENSKA (V i IV vek p. Kako su tokom ratova Persijanci razorili grad.e. devojaka. radili su atinski vajari. bila je tako ogromna da su po njoj kasnije nazivane sve grobnice velikih dimenzija. tako da i same imaju ornamentalni karakter (sl. pokrete i odeću.koji je bio zastupljen u arhajskom periodu. Mnoga pokolenja umetnika ponavljala su ta dva osnovna tipa i usavršavala njihove proporcije. služili šestarom i lenjirom. Hramovi su masivno robusni.e)-U brzom razvoju od nepuna dva stoleća grčka umetnost je dostigla vrhunac. Već i u to najstarije doba grčke umetnosti raznovrsni oblici sudova od gline rađeni su na grnčarskom kolu. u kome je izgrađen. u čijem je naosu čuvana hrizelefantinska . Taj vrhunac podudara se sa “zlatnim dobom" Atine. Ta grobnica. tj. Ono je pratilo razvoj monumentalnog slikarstva. koji su delimično očuvani. plus jedna na dužim stranama hrama. Najveći hram na atinskom Akropolju je Partenon. koja je. kojom su ispunjene vodoravne trake oko suda. delo vajara Fidije. Dvostruki broj stubova. 34 . posle uspelih ratova protiv Persijanaca. Na taj način Grčka skulputra je već na početku postavila dva određena tipa figure: uspravnu boginju sa drapiranom odećom i uspravnog boga s nagim telom. pokazuje veću slobodu jonskog stila.e) . Ljudske i životinjske figure na njima su veoma stilizovane i apstraktne. VII i VI v. Oba tipa statua su poreklom od egipatskih statua ali već i u tim ranim fazama Grci su pokazali originalnost i samosvojnsot. Tako su Grci posle dva veka eksperimentisanja ostvarili delo neponovljive lepote (sl. s naglašenom muskulaturom i u stvaranju unutrašnjeg prostora između pojedinih delova tela. Od grčkog slikarstva iz arhajskog perioda očuvano je samo slikarstvo na vazama. ali je u ono vreme brojana u jedno od sedam svetksih čuda.RAZVOJ GRČKE UMETNOSTI EPOHA ARHAJSKA (VIII. na keramici. Građevina više ne postoji. podignuta u IV veku pre n. Kao deo arhitektonskog rešenja u kome zamenjuju stub. kasnije se došlo do savršenstva. te se razlikovalo više vrsta. (sl. Ukrašavanje se svodi na geometrijsku ornamentiku. ljudske figure su postojale u Grčkoj i na Istoku i ranije. U arhajskom periodu u grčkoj skulpturi su stvorena dva osnovna tipa statue: statue kurosa. Partenon ima osam dorskih stubova na kraćim i sedamnaest na dužim stranama. dok su linije urezivane u zid suda oštrim oruđem. 20). To su velike amfore. čak i u arhajskom periodu skulptura nije bila jednoznačna. Svojom asimetričnom osnovom. postaje kanon u grčkoj arhitekturi.n. od koga ništa nije očuvano. 22).e. To se ispoljava u predstavi akta na statuama kurosa.ostavila je za sobom hramove (sa Sicilije i Pestuma) koji nose sve odlike umetničkog stila još sirove i nerazvijene društvene organizacije. (Sl. vrat i drške. Drugo remek-delo arhitekture izgrađeno na atinskom Akropolju je Erehtejon. ali se tek na Erehtejonu nošenje uravnotežava sa opterećenjem na tako lak način da zapravo i nemamo utisak nošenja.e. dok se geometrijska ornamentika povlači na periferne delove: nogu. anatomiju. tokom VII i VI veka pre n. na njemu su izgrađeni hramovi koji predstavljaju najviše dostignuće grčke umetnosti. Reljefne ukrase. Naime jedan od tri portika.n. 21). Međutim. Perikle se prihvatio njegove obnove.p. Najviše se gradilo na atinskom Akropolju. za persijskog satrapa Mauzola. Najlepše takve vaze izrađivane su u Atini i nazvane su dipilonskim po mestu nalaza (Dipylon). sa dva naosa i tri portika. mladića i statue kora. Figure se slikaju crnom bojom na crvenoj podlozi vaze.

jedva primetnih kontrasta svetlosti i senke. HELENISTIČKA UMETNOST Umetnost helenizma razvijala se u vreme od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja helenističkih zemalja. Na zabatima i metopama klesani su duboki reljefi. Praksitel. Obučen u dugu odeću sa naborima. Deo dekoracije sa istočnog zabata Partenona je grupa Tri Parke. kao i razuđenost prostora tipični su za helenizam. usled čega prostor . Realistički anatomski detalji u obradi tela. još više su se razvile u helenističkoj umetnosti. pred odbacivanje diska.U ranoj fazi klasične grčke umetnosti skulpture su rađene u “strogom stilu". Svoje teorije o idealnim proporcijama. uvodi stub sa bogato nabranom draperijom. slivajući se mestimično sa njima. Osim idealnih proporcija. omogućio je Praksitelu da stvori dela čiji su oblici meko oblikovani. Vrhunac grčkog klasičnog perioda. Ona je slavila boginju Atinu. Sedećim i ležećim položajima one su prilagođene kosini zabata. Nijedna od čuvenih statua koje je radio Fidija. iako je njihova pozadina bila ravna površina zida. Arhajska usitnjenost površine zamenjena je sada složenijom vizijom koja se razvija u dubinu bez ornamentalnog obilja. postupak suprotan od postupka u arhajskom periodu. novca i mermernih kopija. tj. Jedan od retkih bronzanih originala. najveći grčki skulptor. Tom statuom Miron je predstavio muški akt u trenutnom pokretu. bez oštrih granica. 35 . dok je jonski friz u plitkom reljefu jer se mogao videti iz uskog portika između spoljašnjeg reda stubova i zida naosa. ali su i one očuvane samo u rimskim kopijama. složene dijagonale povezane krivuljama zmija. koja je bila postavljena u naosu Partenona. i na jonskom frizu. Najčuvenije Mironovo delo. Polikletove statue pokazivale su. nije očuvana. Vozar izražava ozbiljnost svečanog događaja. nastao u samom početku razvoja ovog perioda. zbog čega se njegove statue optički stapaju sa okolinom. mekšim i savitljivijim. nađena u Herakleji kod Bitolja. (sl.. kao i o izgledu statue Zevsa takođe hrizelefantinske. 24) Nijedan grčki hram nije imao takvo jedinstvo arhitekture i skulpture kao Partenon. već gradovi Istoka. osetljiv na svetlost. Klesane su u krupnom planu i oblicima i ubedljivo su trodimenzionalne. odnosa veličina pojedinih delova ljudskog tela. jesu dela skulptora Mirona. naročito u statui Kopljonoše. dobijamo samo bledu predstavu na osnovu pisanih izvora. jeste statua Vozara (Auriga). Ona je bila deo jedne veće bronzane grupe izlivene u čast pobede tiranina grada Gele sa Sicilije u trci na dvokolicama u Delfima.e. Izvesne osobine grčke umetnosti iz IV veka pre n. Mermer. Na skoro beloj osnovi lekita tamnom konturom su slikane scene iz života pokojnika. odiše vajarska dekoracija Partenona. jer su bili računati na posmatranje iz daljine. i prirodan i neusiljen položaj. pored ljudske figure. sa ostacima uzda u desnoj ruci. Duhom Fidijine umetnosti međutim. ima oblike usmerene u dubinu. statua Bacača diska (Diskobola) nije očuvana u originalu. dorskog.e. koji je kao neprekinuta traka bio postavljen oko naosa. Polikleta i Fidije.postaje veoma razuđen. izložene u delu Kanon. i nalazila se na oba zabata. zaštitnicu atinskog polisa. u V veku pre n. Umetnički centri više nisu bili gradovi Grčke. četo teško razumljive. naročito Aleksandrije u Egiptu.Posebnu vrstu slikarstva predstavljaju ukrasi na lekitima. Od nekoliko helenističkih mermernih kopija Atine Partenos jedna je i Bitoljska Atina. Ona je mešavina grčke umetnosti i umetnosti Bliskog istoka.sudovima valjkastog oblika.nastala na Rodosu početkom II veka pre n. već samo u rimskim kopijama. Poliklet je bio čuveni teoretičar proporcija. U klasičnom periodu figure na vazama slikaju se crvenom bojom na crnoj pozadini. koja se nalazila u hramu u Olimpiji. preko blagih. u poređenju sa egipatskim i grčkim arhajskim statuama. on je ostvario u statuama atleta.e. U grupi “Hermes sa Dionisom”iz Olimpije. koji su stavljani u grobove. Pergamom u Maloj Aziji i ostrvo Rodos u Egejskom moru. Draperija sa bogatim kontrastirajućim linijama otkriva oblike i pokret. na metopama spoljnjeg.unutrašnji i spoljašnji . izraz patnje i bola. Skulpturalna grupa “Laokon i sinovi”. O izgledu njegove hrizelefantinske statue Atine Partenos.Praksitel je radio statue i manje skulpturalne grupe u mermeru.

Arhitektura. Atinski Akropolj. Međutim. drvo. Uređeni muzeji.Etrurci su bili vrlo vešti graditelji. akustičnost pozorišta je velika. Grčka umetnost je klasična i večita u svakom pogledu. zlata i srebra. bila je četvrtastog oblika. u prvom redu na Rimljane. Očuvana kulturna dobra drevne grčke umetnosti na najsavremeniji način su prezentovana turistima. kapije. pod vidnim uticajem Orijenta. sever-jug i istok-zapad. Ahritekta ovog najboljeg očuvanog antičkog teatra iskoristio je prirodno udubljenje u padini brda za polukružno stepenasto gledalište. 27).Drugo značajno delo helenističke skulpture je statua Nike sa ostrva Samotrake. a iza nje ostaci zgrade koja je podupirala scenografiju (sl.) Etrurski gradovi su bili strogo urbanistički rešavani: pravougaoni oblik koji dve glavne ulice. Za izgradnju mostova. Tragovi grčke umetnosti se nalaze koliko na teritorijama koje su zauzimale grčke države tako možda još više u muzejima. Tokom cele godine. zbog živih veza s Egiptom. ljubitelji lepih umetnosti. nije im ni kupola bila nepoznata. Peruđa. I danas. izgrađeno u III veku pre n. Krajem tog istog veka njihov razvoj je dostigao svoj vrhunac. video kaseta. među kojima je najvažniji bio Tarkvinija. kao što je bronzani sud iz Bošnjana u Srbiji. filmovi. ETRURSKA UMETNOST U VIII veku pre n. Turistička prezentacija . tj.e. slajdova. štampanih vodiča nudi se turistima na ovim lokalitetima.e. a ove su opet paralelnim uličicama podeljene na takozvane insule. između Tibra i Arna. civilizacija Etruraca. pravi doživljaj grčke umetnosti moguć je na lokalitetima na kojima leže ostaci grčkih hramova. scena. Od tog vremena razvoj postaje veoma brz. Turisti. Voltera sačuvali su zidine. u suštini dvorskoj umetnosti. kad nema uzdignute pozornice. U Grčkoj je umetnost sastavni deo industrije putovanja. statua. Faleri. riznica. obeleženi pravci kretanja. Olimpija. Ispod njega je kružna orkestra. Etrurska kuća. proširila je svoju vlast isprva nad Laciumom. od sredine VII veka preovladava uticaj Grčke. Delfi. keramičke posude zamenjene su metalnim posudama od bronze. Još su očuvani neznatni tragovi boje stavljene na beli mermer. Malom Azijom i Kiprom. Njihova moćna konfederacija gradova.(Sl. Mikena i druga mesta vrlo vešto i moderno su uređena za prijem turista. Takve posude nađene su i na tlu Jugoslavije. javlja se na zapadnim obalama Italije. a u VI veku dođoše već do grčkih kolonija u južnoj Italji i do doline Poa na severu. bio je dubok i trajan. U helenističkoj umetnosti. dele na glavne četvrti. nastala početkom II veka pre n. specifičnošću. međutim. Međutim.Antička grčka umetnost je svojom originalnošću. opeku i čerpić. Vraćala se i vraća u umetnost i život ljudi širom sveta kroz različite periode. Mnogobrojne ruševine etrurskih gradova pružaju dradocene podatke o civilnoj arhitekturi. pre svega prirodnošću učinila preokret u umetnosti koji se nije osećao samo u ta drevna vremena. Značajan spomenik arhitekture helenizma je pozorište u Epidaurusu na Peleponezu. Najranije tragove etrurske umetnosti (prva polovina VIII veka) nalazimo u Tarkviniji: nakit s filigranom. Upotrebljavali su kamen.e. naroda za čije se poreklo pretpostavlja da je sa Istoka i čiji jezik još nije dešifrovan. po uzoru na 36 . upotrebljavali su poluoblični luk. svakodnevno brojne turističke grupe iz celog sveta obilaze i dive se jednostavnošću i veličini grčke umetnosti. zatim nad Korzikom i Kampanjom. bezbroj fotosa. s jednim vratima. sa bogatim ornamentom vinove loze izvedenim intarzijom. Njihov način zidanja veoma je podsećao na graditelje Mesopotamije.28. dok su dekorativni elementi bili očigledno poreklom iz arhajske Grčke i Jonije. a prisutna je i danas. Najznačajnija pokretna i delovi nepokrtenih dobara ove velike umetnosti izložena su u vitrinama najpoznatijih muzeja sveta. A turisti su više nego brojni. ali. koja će poslužiti kao uzor za rimski domus. U spletu nabora draperije prikazana je krilata boginja u trenutku kada sleće na pramac broda. Glavni elemenat etrurske arhitekture bio je svod. ljubitelji starina brojni su posetioci ovih muzeja. kule i kuće. ali već početkom V veka počinje ustanak Rimljana i pad Etrurije. vodiči. gradskih kapija i vodovoda. uticaj etrurske kulture i umetnosti na okolne narode. što je dokaz više da su svakako došli sa Istoka.

žena belo. godine). izdubljene u steni ili sagrađene od kamenih ploča. naći ćemo prostrane grobnice s hodnicima i sobama. Bili su izuzetno vešti da prave ljudske figure u prirodnoj veličini. zatim ćilibar. odvojene jednim periodom slabe produkcije i nejednake vrednosti. Krajem VI i početkom V veka razvija se u Vejima značajna skulptorska škola. i to: tela muškaraca smeđe-crveno. ribolova i lova vidljiv je uticaj atičkih vaza s crnim figurama ili uticaj atičkih vaza s crvenim figurama. drvo. obično podeljena na tri dela. koje prikazuju igre. godine osnivanja Rima. pa čak i surovim prizorima. sastavljajući ih pre pečenja od manjih delova. odnosno sala za primanje. delove odeće ili oružja svetložuto ili smeđe. postajala je od V veka smirenija. U poslednjim godinama razvitka etrurska pogrebna skulptura (urne s pepelom. Vajar Vulka. Skulptura. Međutim. ili sa scenama pogubljenja zarobljenika. izvedene su živo. utoliko se više javljala sklonost ka sumornim. kasnije. terakotu. Prve zidne slike. na slikanim terakotama. Skulptori su upotrebljavali dosta retko bronzu. s jednim prostranim predvorjem. Izuzev nekoliko hramova iz VI veka u Pompeji. Takve su figure obično bojili. svi stari hramovi na Apeninskom poluostrvu bili su građeni po uzoru na etrurske. pa sve do pada zapadnog dela Imperije. ali.seoske kuće. kose crno. Materijal je: drvo za osnovnu konstrukciju. Međutim.Počev od kraja VII veka Etrurcima je slikarstvo služilo isključivo za dekorisanje zidova u grobnicama (Veji. nađeni u grobnici Kampana kod Veja. neka označavaju prelaz iz etrurske u rimsku skulpturu. Pogrebna arhitektura igrala je značajnu ulogu u etrurskoj civilizaciji. najzad III razdoblje uticaja Orijenta (od I veka naše ere do podele Imperije 395. Cera. čisto grčkih.). slonovaču i. karakterističan deo je atrium. i koji predstavljaju mladog plemića s poslugom. pravljeni u obliku gradskih domova. dok su zidovi bili od opeke sušene na suncu (čerpića). s ličnostima kao što su Ad. Najstariji primerci. Stubovi predvorja su bili neka vrsta dorskog stuba. RIMSKA UMETNOST Rimska umetnost obuhvata veći broj vekova. Vulči). Pa ipak. Tarkvinija. godine pre naše ere. 476. O izgledu tih kuća daje nam podatke i pogrebna arhitektura. otvoren prema nebu. pokrivene tumulima. Na visokom podijumu bila je pravougaona cella. na kompozicijama lavova. Slikarstvo. ova su dela u tolikoj meri uticala na rimsku umetnost da. zvanog toscan. Dekoracija ovih hramova ostala je kroz vekove nepromenjena: drveni fronton ukrašen figurama od pečene zemlje . god. bio je autor frontona na hramu Apolona u Veji od čega je ostao samo jedan Apolon u hodu. s bazom i glatkim površinama. pogrebne svečanosti ili orgije. Među najstarijim je Apolonov hram u Veji iz oko 500. ukoliko se vremenom tehnika poboljšavala. podsećaju na dekorativni stil starih korintskih vaza. s jednim tako strogim realizmom da podsećaju na kritsko slikarstvo. od 753. Ta polihromija. u isto vreme.(Sl. najkarakterističniji oblik etrurske i prerimske građevine u Italiji jeste hram. pored običnih grobova u zemlji. godine naše ere. etrurski hram se javlja počev od VI veka i neće se menjati sve do kraja ove civilizacije. u prvom redu. veoma živa i ekspresivna u arhajskom periodu. 37 .Deli se obično na dve faze: arhajsku i helenističku. počev od VI veka. sarkofazi od krečnjaka ili terakote s bokovima u reljefu i poklopcem na kome je lik ili figura pokojnika) više je okrenuta prema brutalnim i demoničnim scenama smrti nego prema estetskim vrednostima. U toku tog vremena rimska umetnost je prošla kroz tri razdoblja: I razdoblje jakog uticaja Etruraca (od osnivanja Rima do bitke kod Kume) II razdoblje uticaja Grčke (od osvajanja Sicilije 241. fragmenti Hermesove biste i razni delovi tela. terakota za dekoraciju i kamen za stubove. Persefona ili Haron. ritmično. a na delu suprotnom od ulaza glavna odaja. budući da su mnogi nagrobni spomenici. Počev od VIII veka pa nadalje. oko atriuma su bile sobe. bankete.29. s toplinom. Sa svojim osnovnim arhitektonskim elementima. godine pre naše ere do dinastije Flavijevaca u I veku naše ere) i.

upotrebljavali su za građenje sadru. služila je kao uzoran primer veličine i veštine rimskog građevinarstva. biblioteka. ostali su živeli u velikim višespratnim zgradama. s ulazom na široj strani i po jednom apsidom na bokovima. i orijentalni. U termama su sistem grejanja i snabdevanje vodom funkcionisali besprekorno. ali. prema potrebi. Domicijan je podigao više slavoluka i završio Titusov u Rimu. a kasnije se grade ogromne i raskošne građevine. imao je četiri sprata. Rimska kuća ili domus pripadala je samo patricijima ili bogatim građanima. slično lepim Trajanovim slavolucima u Beneventu i Ankoni. U izgradnji i proširenju foruma u Rimu.Počeci rimske arhitekture bili su pod jakim i neposrednim uticajem Etruraca. Od komemorativnih stubova svakako je najlepši Trajanov. s polukružnom apsidom na kraju. Karakaline terme. amfiteatara i cirkova. hram posvećen Trajanu i bazilika Ulpija. čitaonice. s tri broda i s dve apside na bokovima. posvećen njegovim pobedama u Dakiji. završena od Trajana. s raskošnim zidom u pozadini. čije monumentalne ruševine u Rimu još uvek izazivaju divljenje. Među najoriginalnije primere rimske arhitekture spadaju. najniži je bio uzdignut 4 metra iznad arene. ali su bile mnogo veće (s površinom od 140 hiljada kvadratnih metara) i mnogo raskošnije. na sredini se dizao stub s grobnicom imperatora i scenama iz njegovog života u nizu spiralnih reljefa. Prve građevine te vrste bile su malih razmera i skromne.Arhitektura. Ona danas više ne postoji. već i poznavanje luka. Izgradnju je započeo Vespazijan a završio Titus 80. Trajana i Konstantina. Prva te vrste bila je Domicijanova terma. Baseni su bili okruženi čekaonicama. pa je cela konstrukcija bila lakša i komunikativnija od helenske. forum. Mogao je da primi oko 100 hiljada gledalaca. svakako. zatim kamen peščar i na kraju cement (mešavinu šljunka s peskom i vulkanskim materijalom). Pokrivene su bile drvenom krovnom konstrukcijom. ali je poznato da je služila kao uzor termma Karakale i Dioklecijana. međutim. raskošno ukrašena mermernom dekoracijom i skulpturama. Postavljeno na ravnom tlu. sale za razgovore i gimnastiku i čitavo jedno pozorište. Ovaj slavoluk je imao samo jedan luk. obloženim mermerom. Ne manja pažnja je bila posvećena izgradnji pozorišta. terme. Za vreme careva gradski forum je postajao sve veći. Trajanov forum. hramom. Helenski tip rimske bazilike poslužio je kasnije hrišćanima kao uzor za crkve. s velikim krstastim svodovima i srednjim brodom koji je pojačan zasvođenim prostorijama. Bazilike su bile sudnice. delovima Cezara i Avgusta pridružili su se forumi Domicijana. sadržavale su prostranu biblioteku. Dioklecijanove terme su imale isti raspored. Isprva konstruisan od drveta. Bazilika je bila orijentalnog tipa. Među građevinama namenjenim zabavi najveći je bio amfiteatar poznat pod imenom Koloseum. gledalište je počivalo na svodovima. cardo sa severa na jug i decumanus sa istoka na zapad. elipsastog oblika. komemorativnim stubovima sa spiralnim narativnim plitkim reljefima i trijumfalnim kapijama ili slavolucima. Bio je ograđen velikim zidom. garderobom. služile su kao trgovinske berze ili sale za zborove. gradio je Apolodor iz Damaska. Gradovi su bili planirani na etrurski način: pravougaonik u kome se ukrštaju dve glavne ulice. tri glavne prostorije bile su ukrašene mermerom u raznim bojama i pokrivene ogromnom kupolom. kao kod hrama. rimski teatar se razlikovao od grčkog polukružnim (ne potkovičastim) gledalištem i orkestrom za počasne goste. Njihov je oblik bio. oblik kuća i hramova. U preseku ovih ulica bio je gradski trg. parionicom i vestibilima. Postojala su dva tipa bazilika: helenski. pravougaonik. s najvažnijim zgradama. a saobraćaj se odvijao mnogobrojnim hodnicima i stepenicama. s ulazom na užoj strani i apsidom na suprotnoj. Završena krajem IV veka. u stanovima za izdavanje. posvećen pobedama ovog imperatora u Palestini. salama za skupove itd. najlepši od svih. zauzimaju površinu od 120 hiljada kvadratnih metara: pored prostorija za kupanje. bazilikom. Grdovi su bili ukrašavani porticima. odnosno kupole. naokolo su bile dvorane za skupove. podeljen nizovima stubova na brodove. Poslednja velika bazilika rimskog foruma bila je Konstantinova. Scena je bila mnogo šira i dublja od grčke. 524 metra u obimu. Za vreme tog uticaja. Te su zgrade obično imale u prizemlju 38 . Rimljani su tom narodu dugovali ne samo urbanistički raspored gradova. slavoluk Septimija Severa i Konstantinov imaju po tri luka. godine naše ere.

ali ne često. Tek pred kraj II veka rimska se skulptura oslobađa stranih uticaja. U izgradnji hramova Rimljani su pokazali najmanje originalnosti. letnjikovaca i vila izvan gradova bili su. bazilika. podizali su ih isprva po uzoru na Etrurce. počev od Avgusta. pokrivena kupolama koja na sredini ima otvor za svetlost a iznutra i spolja je obložena pločama mermera. u IV i III veku. Za njih je bilo važno samo lice. i pored ogromne proizvodnje i dela visoke vrednosti. a javlja se i tako složena skulptura kao što je. zadivljuju svojom prirodnošću. jednog stadiona i bezbroj sporednih prostorija. uticaj helenizma se oseća i na portretima. s peristilom oko vrta urađenog na etrurski način. kopirajući i imitirajući najpoznatije vajare klasike. Međutim. memorijalnim stubovima (Trajanov. antičkom Aspalatosu. s izrazitom težnjom ka efektima svetlosti i senke. sastojala od prostorija poređanih oko središnog atriuma. na primer. U početku je praktikovan dorski stil u etrurskoj varijanti. obilno 39 . uglavnom po uzoru na orijentalne građevine. Bile su to pravougaone građevine. Čak je i jedno tako slavno delo kao što je Avgustova Ara Pacis ostalo anonimno. Jedan od najpoznatijih i najuočuvanijih carskih dvoraca je Dioklecijanova palata u Splitu. sigurno najvrednije u umetnosti Rimske imperije. psihologije svojih modela ili isticanjem rasnih i etničkih odlika. Avgustov hram u Rimu). Saturna i Cerere. Pa ipak. Agripinog Panteona kao ogromna rotonda od opeka. Slikarstvo. izgradio je u Rimu Hadrijan. za vreme imperije. u isto vreme.). Skulptura. Mnogobrojne bronze i terakote iz toga vremena pod jasnim su uticajima Etruraca. Najstariji hramovi Rima. počev od II veka pre naše ere. s jednom a retko tri cele i jednim prostranim predvorjem. Kasnije su hramovi bili sve raskošniji i prostraniji. Mnogobrojne biste ovoga imperatora u mermeru ili bronzi ukazuju na izvesno ublažavanje realizma. (sl. ali. Panteon je podignut na temeljima starijeg. Uzori su dolazili preko skulptura. koncepciju kuća. a zatim se doseliše i sami grčki umetnici. zatim jonski. Hadrian je izgrađivao Palatin a Septimije Sever građevine na Via Appia. Na zidovima do pola srušenih kuća očuvano je zidno slikarstvo. kasnije po uzoru na Grke. Ali. Kasnije. hramova. pod jakim uticajem Orijenta. Biste Cezara i Pompeja. po uzoru na italo-etrursku građevinu. ali ovoga puta pod jakim uticajem helenizma. (sl. god. Dva najlepša među njima Panteon i hram Venere i Rome. ili na slavolucima sa scenama iz života onih kojima su posvećeni. Kao novina. za razliku od Grka. i na kraju. U doba republike portreti su dostizali neverovatno visok stepen realizma. ali čvršće i sažetije nego njihovi grčki uzori. Privatna kuća se. Marko Aurelije na konju. Zidovi bogataških kuća u Rimu i Pompejima. Reljefi su primenjivani uglavnom na oltarima (Avgustova Ara Pacis). rimski portretisti napuštaju svoj neumoljivi realizam u korist ženske lepote. tri pozorišta. iznad prirodne veličine.) Vremenom. Najbogatija građa za izučavanje arhitekture i slikarstva Rimske imperije su dva grada Pompeji i Herkulanom blizu Napulja. hram Jupitera u Pompeji. korintski (kružni hram Veste u Tivoliju.Igralo je vrlo značajnu ulogu u rimskoj umetnosti. umetnička delatnost ove vrste opada i javlja se ponovo tek u II veku. Aurelijanov). 35. na primer. 34). Od vremena Antonina portret postaje monumentalniji. bili su građeni i ukrašavani od etrurskih umetnika. Te su se privatne kuće pretvarale za vreme imperije u raskošne vile i palate. sačuvali urbanističko rešenje trgova i ulica. pa se pretpostavlja da su autori koristili posmrtne maske svojih modela. vila. Zbog toga su rimski umetnici podigli svoje portrete do takve visine s kojima se mogu meriti samo grčki skulptori iz doba helenizma. Rimljani nisu pokazivali nikakav interes za nago ljudsko telo.Rimska skulptura počinje zapravo s dolaskom etrurskog vajara Vulke u Rim (509.radnje a na krovu terase. opljačkanih iz hramova u južnoj Italiji. jedne prostrane terme. Jupitera. nije ostavila ime nijednog velikog umetnika. rimska skulptura neguje vrlo mnogo bareljef s istorijskom tematikom i scenama iz savremenog života. koji su zahvaljujući vekovnoj pokrivenosti lavom (posle erupcije Vezuva). Podizani su i okrugli hramovi (hram Veste na Rimskom forumu). Maloj Aziji i Grčkoj. Dvorac Flavijeaca na Palatinu imao je oko sebe ogroman vrt a Vila Hadriana u Tiburu sastojala se od Velike i Male palate ili Akademije.

) koje su služile za sahranjivanje i pogrebne obrede. takođe. baziliku Hristovog rođenja u Vitlejemu i takozvanu Zlatnu katedralu u Damasku. čudo s hlebovima ili Vaskrsenje Lazarevo. Đovani Laterano. uglavnom arhitektonskim elementima. Iz Novog zaveta uzeto je samo nekoliko Hristovih čuda: isceljenje oduzetog. Krstionica u Lateranu i Sveta Konstancija. Poslednji blesak ove umetnosti nalazimo u dekoracijama Karakalinih termi iz III veka naše ere. sadržavali su i takve scene kao što je berba grožđa. u doba Nerona. Ili je to imitiranje raznobojnih mermera. igrao vrlo značajnu ulogu. U razvoju ovoga slikarstva može se razabrati nekoliko stilskih tokova.ukrašavani slikama. rotondu Svetog Groba i jednu baziliku na brdu Golgota kraj Jerusalima. I jedna i druga tehnika preuzete su od helenističkih umetnika. oranti. a. Međutim. dok je mozaik u katedrali Svetoga Petra imao prvu monumentalnu kompoziciju s čisto kultnom tematikom: Hrista između apostola Petra i Pavla. Žrtva Avramova ili Jona s kitom. scene s ljudskim figurama. Kao osnovni tip crkve poslužila je rimska bazilika. nije bilo čak ni predstava krsta. Najstarija od njih. U vreme progona bogosluženje se vršilo po privatnim kućama. Samo su krstionice i grobovi imali kupole. riba. 36. Posle Milanskog edikta 313. San Martino ali Monti. Najpoznatije bazilike Konstantinovog vremena u Rimu bile su S. dobri pastir. prvo odstupanje od bazilikalnog tipa crkvenih građevina. godine. zidne slike primaju izvestan religiozni karakter. godine. Počev od Flavijevaca. ove bazilike su bile iznutra raskošno ukrašene. podignuta je na Maslinovoj gori kraj Jerusalima oktogonalna crkva Hristovog Vaznesenja. u doba Flavijevaca. bile su grobnice imperatorove majke i kćeri. Mozaici Svete Konstancije. Prvo se u Pompejima javljaju mozaici s geometrijskom ornamentikom. ostale Konstantinove sakralne građevine. Bilo je čak i crkava u pravom smislu te reči. Sveti Pavle van zidova. počela je širom cele Rimske Imperije izgradnja crkava i drugih obrednih građevina. ili se na zidovima javljaju pejzaži. u katakombama (sl. Konstantin je podigao veći broj sakralnih građevina i van Rima: bazlike Svete Sofije i Svetih apostola u Konstantinopolju. podeljen redovima stubova na brodove i s apsidom nasuprot ulaza. Na srednjem delu je često bio atrium. ali bez nekog izrazito kultnog karaktera. oko 375. a zatim. Brodovi su bili pokriveni drvenim krovom a apsida zasvođena. Nešto kasnije. pokrivene kamenom kupolom. Sve su to bile bazilikalne građevine klasičnog helenskog tipa. zatim slede mitološke scene u kojima je ljudska figura podređena pejzažu ili enterijerima.titulus. javlja se takozvani fantastični stil u kome se realno meša sa izmišljenim. jedino je Sveti Petar imao manji transept s uglastim završecima ispred oltara. naročito zidnim slikama i mozaikom. Najčešće su slikane Nojeva barka. scene iz vrtova. slikarstvo je imalo veoma značajnu ulogu. a zatim razvijene u sve bogatijem materijalu i složenijim kompozicijama. 40 . palate. na primer. Međutim. a bogatiji su imali svoje privatne kapele. katakombe nisu nikada služile za održavanje liturgija i sličnih obreda. a do Konstantina bilo ih je samo u Rimu najmanje dvadeset. nije se spolja nimalo razlikovala od ostalih rimskih kuća: iznutra je bila ukrašena najobičnijim dekorativnim slikarstvom. Psiha kao simbol večne sreće itd. i to njena helenska varijanta: pravougaoni prostor. s azurnim materijalom na beloj podlozi. Bilo je čak mozaika od mermera ili emalja. katedralna crkva Svetoga Petra na apostolovom grobu. Kasnije. Od kraja II veka Pompeja uvodi u običaj slikanje zidova s krečnom podlogom. međutim. i ličnosti iz paganskih mitova. U to vreme nastaje i slikarstvo u hrišćanskim katakombama. kada je hrišćanstvo postalo slobodno. Mozaik je. ova se umetnička disciplina razvija pod uticajem Orijenta. kao što su. Tek nešto kasnije javljaju se slikani simboli. Te su prve crkve nosile skromno ime . isto tako. kao i na zidnim slikama. marine. sagrađena početkom III. Spolja vrlo jednostavne. najzad. i sve to oživljeno raznim mitološkim ličnostima. Scene iz Biblije bile su vrlo retke. STAROHRIŠĆANSKA UMETNOST Početak hrišćanstva se obično vezuje za katakombe. uzeti u prenosnom smislu: Orfej kao preteča Hrista. okrugle ili osmougaonog oblika.

dopunjeni arheološkim nalazima. nalazila se šest vekova u sklopu Rimske imperije.. Istovremeno otpočinje i uspon kulture na toj teritoriji. razvojni put antičke kulture na našim teritorijama. Novom Pazaru i Atenici kod Čačka. uspostavljena je granica duž desne obale Dunava sa mnogim utvrđenjima i podignuto je nekoliko carskih palata i letnjikovaca. To je -rimska kultura. spasli rimsku državu od varvara (Aurelijan. osim Bačke i većeg dela Banata. u području Egeja. dok na zapadu Evrope merovinški i vizogotski umetnici nastavljaju građenje na stari način. najzad. a nekoliko imperatora. starohrišćanske bazilike doživljavaju više promena. godine bliže kontakte. Međutim.koja je u to vreme zahvatila već ceo civilizovani svet. Sve te građevine. Grčka arhajska umetnost prodire u naše krajeve preko Grčke. Vojnici regrutovani na Balkanu pominju se od tog vremena kao najbolji branioci Carstva. razvija se novi vid antičke kulture. godine pre n. Ona čini osnovu grčke kulture sa kojom domorodačko stanovništvo na tlu Jugoslavije uslovljava ubrzo posle 700. severnoj Africi. oružja i opreme. stvarala se -kritsko-mikenska kultura. SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE Južno do naših krajeva. invazija Kelta poremetila je tokom IV i III veka pre n. koji su tokom III i IV v. rođeni su na tlu Srbije. otvoreni su mnogi rudnici i kamenolomi. Već smo se ranije uverili.e. dok domoroci . veličanstveni mauzolej Gale Placidije u obliku slobodnog krsta. Singidunum. Bez obzira na izuzetnu važnost pojedinih spomenika I i II v. Italiji i Balkanu. Prob. koja dele doba Konstantina od vladavine Justinijana. nakita. Takav se oblik crkvenih građevina javlja u Maloj Aziji. 37. podižu bazilike Urzusa i Svetog Jovana Jevanđeliste. do 1300. Grčki trgovci i kolonisti donose putevima Makedonije i jadranskom obalom raznovrsne predmete grčke arhajske umetnosti. kultura na teritoriji Srbije prestaje da bude provincijalna tek u III v. Ratovanja Aleksandra Velikog proširila su uticaje antičke civilizacije. Ulpijana). izgrađeni dobri putevi i veličanstveni mostovi. čiji su delovi veličanstvenih mozaika sačuvani do danas. od kojih su najvažnije dve: oblaganje građevina kamenom i razvijanje osnovnog plana u obliku slobodnog ili upisanog krsta. već nam pružaju o tome određenije dokaze. Preko morske obale i slivovima Vardara i Dunava -grčka kultura-počinje da prodire na naše tle duboko u unutrašnjost zemlje. Italije i Crnog mora. Istorijski izvori. zatim dva baptisterijuma. Viminacij. Tek početkom nove ere. kakva su remek-dela grčke antike otkrivena u Trebeništu.ilirski klesari ne samo da vešto podražavaju grčke arhajske umetnike već u svoja dela unose i autohtone crte. kod kojih se iz kvadratne baze prelazi u oktogonalni oblik pomoću četiri male apside i.. Maksimijan Herkulije. govoreći o mlađem metalnom dobu. U to vreme u Rimu nastaju bazilike Santa Maria Mađore (sl.e. Galerije). bile su raskošno ukrašene mozaicima. Za to vreme nastali su veliki gradovi (Sirmij. u vreme kad Italija gubi vodeći položaj i kad se težište rimske politike i kulture pomera na podunavske i istočne provincije. pre Justinijanovog doba. U Raveni se. Nais.e.U toku sledeća dva veka. posle konačne stabilizacije Rimljana na našem tlu. SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI Teritorija Srbije.) i Santa Sabina. koja dostiže svoj najveći uspon oko 1500. a naročito ova poslednja. pogotovu u vreme između VI i III veka pre n. Pojavljuju se i veoma uspele imitacije grčkih proizvoda. koja su u VI i V veku vojni upravljači i domaći knezovi rado prihvatali. 41 .

Stoga je. brojne priloge u novcu. potrajao sve do sredine VI v. pokraj Gamzigrada i Brzog Broda ne zaostaju za carskim palatama i rezidencijama u drugim delovima Imperije. To je delo čuvenog graditelja Apolodora iz Damaska (105. krajem I i početkom II veka naše ere izgrađuje se u kamenu. što bi i za turizam đerdapskog područja predstavljalo posebnu draž. Maksimijan. bazenima. hipokrastima i termama. Upotpunjeno je naše saznanje o Limesu. ostali nalazi pripadaju pre svega rimskoj kulturi.) koji je kod Kladova (Kostol) omogućio Trajanovim legijama trijumfalni pohod na Dačane. oruđu i nakitu. Mediana (Brzi Brod.(Sl. Tokom poslednjih sto godina intenzivna građevinska aktivnost na području celog Beograda. Najveći i najznačajniji rimski most na Dunavu već je odavno srušen. Galerije). U antičko doba Sremska Mitrovica. Izuzimajući Lepenski Vir. Gordijan. karakterišu sasvim orginalna prostorna i graditeljska rešenja. isklesan u okomitim stenama duž samog rečnog korita. tokom svoje duge i burne istorije. Za mnoge građevine se već može reći da su bile više ili manje monumentalne.Već u I veku nove ere on biva utvrđen i dobija pravo rimske kolonije. Isecanjem iz stena samo njegovog fragmenta. s hramovima. prouzrokovane naletima varvara. 42 . kod Zaječara). iako danas predstavljaju samo ruševine koje se tek odnedavna otkrivaju pod debelom. čiju likovnu predstavu vidimo u Rimu isklesanu na Trajanovom stupu mogao bi da se potpunije ispita i na licu mesta. a naročito u delovima Starog grada. Uostalom. keramici. tragove ulica s kanalizacijom i vodovodom. jer se nalazi na strateški važnom položaju severnog graničnog područja Rimske Imperije. Tokom V i VI stoleća pljačkaju ga. na primer Galerijevu palatu u Gamzigradu. javnog ili stambenog karaktera. na ovom potezu Dunava vršena je tokom poslednjih godina jedna od najvećih i najznačajnijih arheoloških akcija u Evropi. pa možda delimično i rekonstruiše. kod Lebana) označavaju same vrhove kasnoantičke kulture i tri zvezdana trenutka u kulturnoj istoriji ovog tla. na mestu ranijeg zemljanog utvrđenja. Za Sirmijum su vezane mnoge aktivnosti rimskih imperatora (Aurelijan. ali je zadržao svoje utvrđene oslonce na obema obalama i masivne stupce u koritu reke. vilama s unutrašnjim dvorištima. Blagodareći svom osobitom strateškom položaju na stavama dvaju rečnih tokova.Romuliana (Gamzigrad. morao je takođe da bude žrtvovan u interesu elektroprivrede.koji je. najznačjaniji za ovaj deo Evrope. nekoliko puta menjao ne samo ime već i fizionomiju. Prob. Singidunum. Tri carske gradnje iz tog razdoblja . Ovo naselje naročito u III veku postaje jedna od najnaprednijih i najpoznatijih varoši u celoj Rimskoj Imperiji i smatra se glavnim gradom ne samo Donje Panonije već i celog Ilirika. Blagodareći ovim radovima slika rimske aktivnosti na granici Mezije i Dakije postala je jasnija. god. mauzoleji i letnjikovci koji su u ovo vreme sagrađeni u Sirmiju. U IV veku stiče pravo kovanja novca i postaje crkveni centar u kome se održavaju sabori. tom značajnom utvrđenom graničnom pojasu za Rimsku Imperiju. Spomenici prošlosti Sirmiuma naročito su značajni iz antičkog vremena. spasen je bar simbolično ovaj dragoceni spomenik rimskog graditeljstva. oružju. prvenstveno prema dunavskoj padini. rimski Sirmijum je bilo naselje skoro deset puta veće . a neke od njih. Većina ovih ostataka. sem u Gornjem i Donjem gradu na Klaemegdanu ustupili su mesto novogradnji. Ovaj most. kao snažan vojni logor (castrum) većih razmera na prostoru današnjeg Kalemegdana. koji je već bio postao neraskidivi deo đerdapskog tesnaca i koji su putnici prolazeći tuda brodom posmatrali s divljenjem.) Otkriveni su znatni delovi širokih zaštitnih bedema s gradskim kapijama. i izdizanjem ovog inače veoma masivnog bloka van domašaja novog nivoa Dunava. otkrila je mnoge rimske temelje kuća. Carske palate. zauzimaju i uništavaju Huni i Avari. kod Niša) i Iustiniana Prima (Caričin grad. Dioklecijan. carskom palatom. Dobro poznati rimski put. nekropole i pojedine kamene spomenike.39. zajedno s čuvenom Trajanovom tablom koja obeležava njegovu izgradnju. naslagom vekovnog šuta. uz veće ili manje oseke. da bi zatim promenio još mnoge gospodare i najzad bio obnovljen kao slovenski grad.

) kao deo monumentalnog spomenika (Narodni muzej u Beogradu). bez pratnje i stručnog vođenja ili bez ponetih uspomena u vidu suvenira ili propagandnih materijala.S druge strane. da uz sopstvenu imaginaciju stvore sliku o nekadašnjem sjaju rimskih građevina. skučeni stanovi za siromašnije slojeve građanstva. a danas delimično očuvanog rimskog grada Naissusa. žitnice i druge zgrade. jer je uništava najezda novih plemena koji prodiru sa severa i istoka.40.41. strateški značajnog. Ovi i drugi manje poznati spomenici kulture iz perioda Rimske imperije nisu na adekvatan način i u dovoljnoj meri i turistički valorizovani. trgovi i ulice kroz koje se provlači kanalizacija itd. Takva je Mediana. tu su i skromni. nedaleko od dobro poznatog. kome mnogi rimski imperatori pridaju posebnu važnost. Izdvajaju se trgovine. među kojima su i Sloveni.) Sjaj antičke umetnosti naglo se gasi. zaštićene samo humusom. Sem Sremske Mitrovice. najvećeg vojnog logora do sada poznatog na našem tlu. Niša i Beograda koji ulažu napore u revitalizaciju i unošenje kulturnih sadržaja u prostore nekadašnjih rimskih građevina organizovanjem prigodnih manifestacija.(Sl. u prirodi. udaljeni od tokova turističkih kretanja u našoj zemlji. Još ubedljivije deluju zamašni ostaci carskog kastruma u Gamzigradu. Oni retki slučajni ili namerni posetioci mogu samo okom.nedaleko od Zaječara. ostali spomenici su samo nemi svedoci prošlosti. počev os srednjeg veka pa sve do danas. 43 . a Konstantin Veliki i naročitu pažnju kao svom rodnom gradu na Nišavi. žitaricama ili divljom vegetacijom. sa znatnim površinama veoma bogato obrađenog mozaika velike umetničke vrednosti. kraj čijih obala je pronađen i njegov bronzani lik (Sl. Bolje su sudbine bile one aglomeracije koje su i posle njihovog delimičnog uništenja ostale na slobodnom prostoru. Oni će prihvatiti i dalje razvijati zatečene kulture.

okrenute prema horu. i to crkava različitog oblika: (1) oktogonalnih (San Vitale u Raveni). obuhvataju s apsidom jedno trolisto svetište. Sam plan građevine nije bio ni nov ni nepoznat. obe u Konstantinopolju. pak. narteks i samu baziliku. podignuta na mestu stare Konstantinove bazilike posvećene Mudrosti. južnu i zapadnu Evropu. Po završetku građevine 537. Što se. u vreme prodora varvara u srednju. Međutim. U njenom se osmovekovnom postojanju mogu razlikovati tri perioda: (1) doba Justinijana u toku VI veka ili Prvo zlatno doba. Vizantija je. San Apolinare in Klasse u Raveni iz prve polovine VI veka). razvijajući se pod raznolikim istorijskim i društvenim uslovima. imala je svoje uspone i svoje padove. ona će. likovnog stvaranja tiče. 44 .. i sama vizantijska umetnost. godine (sl. ostati jedinstvena i neprevaziđena. 1. (2) renesansa za vreme dinastije Makedonaca i Komnena od X do XII veka ili Drugo zlatno doba i (3) renesansa pod Paleolozima u vremenu od XIII do XV veka. hrišćanska umetnost nastavlja svoj razvitak na istoku Evrope i u Maloj Aziji. bila prosto predodređena da umetnička iskustva i vrednosti ovih regiona preuzme i ujedini. pod imenom Vizantije. na pandantifima s tri masivna stupca. U sakralnoj arhitekturi bazilikalni tip građevina s drvenim krovom nije bio odmah napušten (Sveta Marija Izvorska u Konstantinopolju.Pod ovim sjajnim državnikom i velikim ljubiteljem umetnosti. ima tri broda. Ona je duga 77 a široka 72 metra. počeli su širom cele Imperije da niču bezbrojni umetnički spomenici.) kupola je bila prepravljena u dva maha. pa ipak. kao naslednik istočnog dela Rimske Imperije i nastavljač njenih tradicija. Kupola srednjeg broda.SREDNJOVEKOVNA UMETNOST OD VI DO XIV VEKA UMETNOST ISTIČNE EVROPE I BLISKOG ISTOKA VIZANTIJSKA UMETNOST Počev od VI veka. (sl. po svojoj veličini. one. visoka 65 metara i sa 31 metar u prečniku. dostiže svoju najveću vojnu i ekonomsku moć. Međutim. najznačjanija crkvena građevina ovoga vremena bila je i ostaje bazilika Svete Sofije u Konstantinopolju. zasnovane na tradicijama antičke kulture. bez tambura. počiva neposredno. kupola se javlja kod sve većeg broja crkava. a po poslednjoj. Vizantijsko Carstvo.43) zatim kružnih (Sveti Sergije i Vakh) i (3) kao slobodni krst (Sveti Apostoli). poduprte sa po dve eksedre. prvo civilnog i vojnog karaktera. a odmah zatim i crkvene građevine. od kojih se srednji završava malom apsidom. Arhitekti su bili dvojica Grka iz Male Azije. građena je kasnije bazilika Svetoga Marka u Veneciji. po svome položaju između Istoka i Zapada. Četrdeset prozora na bazi glavne kupole i po pet na svakoj od polukupola osvetljavaju veličanstveni srednji brod. Zahvaljujući tome. Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. Bazilika je podeljena na tri dela: atrium okružen porticima. a još više ogromnom ekonomskom potencijalu zemlje. 44. dati u nekoliko sledećih vekova sjajne primere civilizacije. Međutim. znalačkoj konstrukciji i savršenoj ravnoteži. Justinijanovo doba . koja više ne postoji. Kupola je ojačana spreda i pozadi sa po dve polukupole. i trenutnog zatišja u likovnom stvaranju. 42. u jednoj državnoj tvorevini koja će.

pomoću opeka u raznim položajima. Na kapitelima stubova mogle su se naći stilizovane predstave biljnog ili životinjskog sveta. Ovaj blistavi razvitak vizantijske umetnosti bio je teško pogođen ikonoklazmom. 3. Spolja se. (sl. a glavna pažnja posvećena je enterijeru.U vizantijskoj sakralnoj dekoraciji slikarstvo je imalo apsolutnu prednost nad skulpturom. takozvana renesansa Paleologa. Većina ovih i ovakvih crkava skladnih je ali malih dimenzija. Prve su ikone nastale u Egiptu. arhitektura Drugog zlatnog doba imala je i svoja odstupanja koja. fresko-slikarstva i mozaika. na primer. narteksom. sa tri apside i kupolom na trompama. Kraci krsta se pokrivaju polukužnim svodovima. U to vreme počinje da se razvija ikonopis. Međutim. Treće zlatno doba vizantijske umetnosti. sigurno je da je najveći domet ove umetnosti postignut u mozaicima Svetoga Luke u Fokidi iz X veka i u manastiru Dafne iz XI veka. naročito “Povorka devica i mučenika" na zlatnoj osnovi u San Apolinare Nuovo (Sl. daju sledeći pregled: u Konstantinopolju su preovlađivale građevine u obliku grčkog krsta upisanog u kvadrat sa dva aneksa. u prvom redu rasporedu prostora. ali pretežno u cilju postizanja svetlosnih efekata. mogu naći. godine. kao uvek sveža i trajna. četiri manje kupole pokrivaju uglove kvadrata. Najlepši sačuvani mozaici Justinijanovog doba nalaze se u Raveni. Skulptura se nije bavila ljudskom figurom ili istorijskom kompozicijom. Manastir Dafni kod Soluna. ili Sveti Jovan Krstitelj. Car Leon III Isavrijski. bila je naročito omiljena.)ili dvorska svita s carem i caricom Teodorom u San Vitale. uništeni u požaru 1917. Sačuvano je nekoliko retkih primeraka iz VI i VII veka: jedan lik opata Avrama. ali se javljaju i nova umetnička središta.) Mozaici Svetoga Dimitrija u Solunu iz VI-VII veka. iz XI veka predstavlja tip crkava iznutra četvrtastih. težina centralne kupole počiva na bočnim svodovima. ukrašavanje crkvenih enterijera sastojalo uglavnom od apolikacija u raznobojnom mermeru. s jednim ili tri broda iste visine (Sveta Sofija u Ohridu). fajanse ili kamena u boji. kao. Bilo je izvesnih izuzetaka. najšire grupisana. zabranio je 726. Palermu. Međutim. a veruje se da su to i mozaici u Svetoj Sofiji i Carskoj palati u Konstantinopolju koji se tek sada proučavaju. I pored ove tipičnosti. u razdoblju od XIV do XV veka. pa se. zatim u crkvama u Rimu. bili su iste vrednosti. 2. Pojedini kapiteli su bili tako vešto. Ova poslednja tehnika.) koji svojim slobodnim krstom predstavlja izvestan anahronizam. velika figura Hrista iznad ulaza u Carsku palatu. nije donela nikakve ozbiljnije promene u arhitekturi. Poslednji među najboljim nalaze se u nekadašnjem manastiru Kora (danas Kahrie-džamija u Carigradu) iz 1310-1320 godine. da bi se dobio utisak monumentalnosti i razvijenih dimenzija. jednostavnost spoljnog izgleda. mozaici u bazilici Svetoga Marka u Veneciji iz X-XI veka. možda zbog primitivne tehnike ili materijala koji ne traje dugo.46. na Siciliji. Uticaj ovih mozaika mogao se utvrditi. teži ka svetlosnim i kolorističkim efektima. na primer. naročito na jadranskoj obali i na jugu. Njegovi naslednici. s tim da se svi postojeći unište. poreklom sa Sinaja a sada u Kijevu. u negdašnjim grčkim oblastima crkve su bile uglavnom bazilike pokrivene svodovima. Boja je bila pretpostavljena formi. među najlepšima. i najzad. po jermenskom običaju. Renesansa pod dinastijom Makedonaca ili Drugo zlatno doba donosi nov tip crkvenih građevina: grčki krst upisan u kvadrat. crkve pretežno grčkog tipa. Unutrašnjost zidova je raščlanjena nišama i arkadama i brojnim prozorima. ili različite visine ili sa jednim brodom. (Sl. 45. s tri apside u oltarskom delu. spomenici ovog peruioda su daleko poznatiji po svome zidnom slikarstvu. posle pobede nad Arabljanima pod samim zidinama Konstantinopolja. Mozaik i freske. pa čak i pomoću drugog materijala. 43. u isto vreme ili nešto kasnije. sve kupole počivaju na višestranim tamburima. sledstveno tome. maštovito i municiozno rezani da deluju kao kakva čipka od kamena.Arhitektura Justinijanovog vremena izražavala je izvanredno povezivanje konstrukcije i statike. U Italiji se pored bazilike Svetoga Marka u Veneciji. 45 . Od zidnog slikarstva ostalo je iz ranijeg vremena vrlo malo. s pronaosom ili otvorenim portikom. Konstantinopolj je još uvek uzor. i na spomenicima van uže oblasti vizantijske civilizacije: u Eufrazijevoj bazicili iz VI veka u Poreču. pilastri postaju lakši i pretvaraju se ponekad u stubove. godine obožavanje svetiteljskih likova. zatim u Monrealu i Kefalu.

biljnu i životinjsku izrazito stilizovanu šaru. Makedoniji i Rusiji. severnu Afriku i Španiju . 46 . Turkestan i Indiju . Mnogobrojne crkve na Balkanu. 47). na zidovima likovi svetaca i glavni praznici. kada je ovaj grad obnovljen. mnogi su vizantijski umetnici našli pribežište u Italiji. Monogli.na istoku i Malu Aziju. Od toga vremena bilo je tačno određeno šta će umetnici slikati na zidovima bogomolja: na vrhu centralne kupole Pantokrator. Turci i Indusi. ono što će. Nosioci te umetnosti bili su mnogi narodi: Arapi. klupe. to je postignuto tek na Drugom nikejskom saboru 787. Ikona se razvija naporedo sa zidnim slikarstvom. na kome je načinjena razlika između poštovanja i obožavanja svetiteljskih likova. Iransku visoravan. načinjeni su veliki napori u istraživanju perspektive i proučavanju pokreta. u Santa Mariji Antikvi.džamijanije kuća boga ni mesta na kome se održavaju verski obredi. Islamski religiozni arhitektonski objekt . koja predstavlja rekonstrukciju ranije hrišćanske crkve sa tri broda. skromnosti i jednostavnosti. zavisno od dinastija i središta vojne i političke moći. Ikona je bila i u mozaiku i slikanih temperom.Konstantin Kopronin i Lav Armenijski. figurativnosti koju obično prate duševnost i osećanja. Brontohejonu. ISLAMSKA UMETNOST Ponikao u VII veku islam se brzo proširio na velikom prostranstvu. godine. Uspon ove discipline vidljiv je naročito u slovenskim zemljama. predikaonice i druge. objedinjavajući. i neće mu ustupiti ni brojem ni vrednošću. 48) iz 705. Morfološki najznačajnije nalaze se na teritoriji Grčke. u apsidi pričešće apostola i Bogorodica Zastupnica. a za početak opadanja XVIII vek. Vremenom. pa već od XV veka postaje glavna dekoracija crkvenih enterijera. koji su. na Atosu i na Peloponezu. Izuzev predikaonice – mimbara. na geometrijsku. biti suština slikarstva italijanske protorenesanse.g. Zbog toga prostor u džamiji ostavlja neobičan utisak praznine. Još u razdoblju Omejida (VIII v. Mesopotamiju. Ona je odvojen i jednostavno pokriven prostor u kome se vernici okupljaju na zajedničku molitvu. u toku ikonoklazme. u Damasku. Islamska umetnost je osobena pojava u istoriji umetnosti. U toj ornamentici je kaligrafija. Crkva je uzalud pokušavala da se odupre. Jedan od najznačajnijih ikonografskih škola. ovu su zabrnau još više pooštrili. naročtio onima koji ne poznaju bogatu simboliku te umetnosti.) koja se svojom centralnom gradnjom sa visokom kupolom i osmougaonim tlocrtom približava vizantijskim uzorima (sl. nešto kasnije. neizbežno pretili. U dosta ograničenom izboru motiva. po svoj prilici radovi slikara iz Sirije ili Kapadokije. Umetnički centri su se smenjivali. u Rimu. bile su donedavno sačuvane freske iz VIII veka. kao nova religija. koji u hrišćanskim crkvama čine oltari. Slikana dekoracija džamije svodi se najčešće na ornamentiku. povezana sa slikarstvom Italije. Palestinu. Na freskama mistarskih crkava. iznad carskih dveri Deizis. u Mistri.umetnost pisanja .) središte moći je bilo u Siriji. Posle XII veka zidno slikarastvo dobija nov polet.na zapadu. Drugo svojstvo islamske umetnosti je gotovo potpuno odsustvo figurativnosti u slikanoj i štuko-dekoraciji džamije. u Srbiji. Siriju. levo i desno starozavetni prvosveštenici i crkveni oci. samo ritam linija i odnosi boja dozvoljavali su umetniku da razbije monotoniju i formalizam. nalazila se na Kritu (takozvana Italo-kritska škola). Persijanci. Druga značajna građevina tog perioda je Velika džamija u Damasku (sl.g. u Srbiji i Bugarskoj bivaju pokrivane od krova do temelja freskama od izuzetne umetničke vrednosti. Međutim. u takovm shvatanju. Jedna od najsjajnijih građevina tog perioda je Omarova džamija ili “Kupola na stijeni" (691. u Mitropoliji. Na tim teritorijama islamska umetnost se razvijala hiljadu godina. ispod trijumfalnog (oltarskog) luka Strašni sud. Ona se razlikuje od umetnosti Evrope i Zapada možda više nego ijedna druga umetnost.sastavni deo likovnog izražavanja. ikona će potisnuti zidno slikarstvo.u džamiji nema nameštaja. u pandantifima jevanđelisti. Pantanasi i Bogorodici Perivleptos. ako kao vreme početka njenog razvoja uzmemo VII vek.

Od VIII do XI. ona je mogla da primi oko sto hiljada vernika. 50) što na arapskom znači “crvena". nalaze se ljudske i životinjske figure.Džamija Ahmeda I nazvana je Plava džamija. najpre Seldžuci. podignuto je i danas dobro očuvano spiralno minare. a kasnije Osmanlije. 47 . odnosno do XV veka. ali se ona nalazi usred vrtova bujne vegetacije. sa šumom podupirača. izuzev u Indiji. Spoljašnost palete je jednostavna. Unutrašnji zidovi pokriveni su ornamentima u štuku i mozaicima od fajansa. turskim i indijsko-islamskim minijaturama iz XIV i XV veka. Abdul Rahman I počeo je u Kordovi izgradnju Velike džamije. Mutavakil. Suprotno arapskoj džamiji. figurativne predstave negovane su u rukopisima. na čiji vrh vodi spoljna pristupna rampa u vidu zavojnice. minijaturama i predmetima za svakodnevnu upotrebu. Stepenasto raspoređene kupole. po zidnoj dekoraciji od keramičkih pločica sa biljnim motivima plave i bele boje. u vreme dinastije Abasida. veliki graditelj Samare. Arhitektonska dekoracija od keramičkkh bojenih pločica imala je značajnu ulogu u osmanlijskoj umetnosti. svodovi i kupole deluju kao čipka. tanki i vitki i pri vrhu zašiljeni. Arapi su zavladali Španijom čime je postala prva islamska teritorija na Zapadu. za vreme vladavine Mongola. Dvorište u unutrašnjosti palate naziva se Dvorište lavova po fontani koja je postavljean na statue lavova. Zbog svega toga Alhambra je sinonim čuda iz “Hiljadu i jedne noći”. U arapskim. i čista linija glavni su elementi tog slikarstva. Zabrana prikazivanja ljudske figure u islamskoj umetnosti važila je isključivo za verska zdanja. koji su i sami umetničko delo. Izvan zidova džamije. jedan nad drugim. sa glavnom kupolom u sredini. Osmanlije su iz Anadolije. stubova koji nose udvojene a višedelne lukove.i vizantijske crkve s kupolom. To je palata Alhambra.Remek-delo arapske religiozne arhitekture bilo je izgrađeno u Samari u Turkestanu. čine se lakim kao nežne stabljike biljaka. Bogatstvom polihromije i štukature unutrašnjost džamije u Kordovi izražava istočnjačku raskoš. Palata ima raskošne enterijere i dvorišta. Ona pripada onom posebnom mavarskom stilu ( islamska umetnost koja se razvijala u Španiji i severnoj Africi) u kome je naglašena dekorativnost. ali sa sklonošću da se i one svedu na linearno-kolorističku dekoraciju. Po predanju. godine. gledane spolja. Zidovi. (sl. bogatstvo i slikovnost. nekada pokrivenih ravnom tavanicom. izgradio je u IX veku Veliku džamiju. Najznačajnija džamija ovog tipa je džamija Ahmeda I. Lukovi različitog oblika ukrštaju se na najrazličitije načine. Visoki. upoznali su lepotu i vrednost crkve Sv. odslikavaju unutrašnji prostor. Novost su i minareti. Sastojala se od velikog pravougaonog dvorišta i dvadeset pet brodova. (sl. Time je dobijena složena strukturalna mreža lukova i stubova. koji su osvojili 1453. Značajan doprinos islamskoj umetnosti dali su Turci. proširenom sa četiri polukupole na svakoj od četiri strane. međutim. Radove na proširenju džamije nastavili su u još tri maha njegovi naslednici. počeli osvajati delove Vizantije i učvršćivati se u jugoistočnoj Evropi. Mavarski stil dostigao je vrhunac razvoja u XIV veku u Granadi. U Carigradu. najveću građevinu islamskog sveta. raskoš. Osmanlijski doprinos islamskoj arhitekturi je novi tip džamije koja je spoj seldžučke medrese . bogato ukrašene štukom i slikanom ornamentikom. U uglovima kvadrata je još po jedna manja i niža. u njoj je ostvaren geometrijski jasan kvadratni prostor. vitki. izgrađena u Carigradu u XVII veku. a zidovi su obrađeni tako da se umesto mase i čvrstine doživljavaju kao nešto paperjasto i lako. tako da je džamija u Kordovi treća po veličini u svetu. koju su držali mnogi podupirači. Na profanim objektima. Sofije. Čiste boje. U unutrašnjosti se prostire čitava šuma dvospratnih. bez senčenja i perspektive. krajem XIII veka. povezani raskošno obrađenim lukovima. 49). stubovi. persijskim. nazvana tako po crvenoj boji svojih zidova. Idealan motiv dekoracije u Alhamabri je arabeska i kaligrafija.i sa svake strane po jedna zasvođena dvorana . tačno u pravcu središne ose.

i crkve u obliku slobodnog krsta ili sa trolisnom osnovom. već i sinteza različitih kultura tadašnjeg Zapada. primivši hrišćanstvo. zlatu i srebru. zatim tri paralelne ali odvojene apside. Bilo je ukrasnih mozaika s vegetalnom ili geometrijskom ornamentikom. na primer. zelenom. pokrivene kupolama. osnovan 520. karolinška je umetnost dala najznačajnija dela u 48 . Zatim freske. zajedno s dolaskom Vizigota. po tradiciji. saradnici Karla Velikog otpočeli su gradnju sakralnih građevina koje su imale bazilikalnu osnovu. nastave sakralnu arhitekturu ranohrišćanskih graditelja. taj deo Evrope je doživeo jedan značajan pokušaj obnavljanja umetničkih tradicija Rima. pokrivenu kupolom. u prvom redu Karlo Veliki. zatim de ambulatorijum (kružni hodnik) od bočnih brodova oko apside. Kelti u Irskoj ostavili su nam i nekoliko najstarijih primeraka srednjovekovne skulpture: krstove u obliku kruga iz kojeg zrače kraci. visoke zvonike. pored arhitekture. uglavnom mozaici u plavom. manastirske i kolegijalne crkve. jer su franački vladari. ova je renesansa bila ne samo pokušaj da se nastavi antička. godine (Sl. uglavnom preplet. odnosno ranohrišćanska umetnost. u obliku kule. pre svega. i uticajima Vizantije. a kao naslednika Istočnog Rimskog Carstva. kao graditeljsku novost. imao je preko tri hiljade monaha. bronzana statua Karla Velikog u Luvru ili mala vrata kapele u Ahenu. godine. naročito u konstrukciji kripti. pokušali da. po uzoru na Vizantiju. kao što su. od trobrodnih katedrala do crkava i krstionica kružnog plana. crvenom. poznatog pod imenom romanski. ali. Irska je ubrzo bila prosto preplavljena manastirima. preko severne Afrike i španskog juga. Klonar u Metu. nazvan “karolinška renesansa". povrate veličinu i sjaj Zapadnog. Ti su njihovi prepleti tako složeni i maštoviti da se linije jedva mogu pratiti okom. Oni su osnivali svoje centre i na kontinentu u kojima su se učilli latinski. Tako su nastale u vizigotskim prestonicama Barceloni. Značajni umetnički centri razviše se takođe u Engleskoj i Irskoj. naročito su negovali prepise i ukrašavanja minijaturama za psaltire i jevanđelja. bilo izvan crkve. samo jedan od njih. osim apsida. Međutim. Različita nacionalna pripadnost saradnika Karla Velikog doprinela je plodnom objedinjavanju likovnih nastojanja koja su neposredno prethodila ovom vremenu. sa scenama iz Jevanđelja ili svetiteljskih čuda. Brojne katedrale. podležući pri tome ne samo primerima antičkih spomenika već. Ostrogota. Kelti su i u minijaturama obrađivali samo ornamentiku. Zatim su Vizigoti. podižući pridvornu crkvu u Ahenu (Sl. Građevine su i dalje bile pokrivene drvenim krovom. Gradile su se brojne bazilike i rotonde. ali. donele su. Skluptura je bilo mnogo manje i može se reći da ne zaslužuju posebnu pažnju. 75). Značajna je takođe i unutrašnja dekoracija karolinških crkava i katedrala. zidane od kamena i s drvenom tavanicom. one takozvane varvarske umetnosti koja je. osvežila tradicije sažetim i dinamičnim formama s Istoka. a na Zapadu uspostavljanje novoga stila u arhitekturi i skulpturi. Međutim. ali takođe i po italijanskim. Već od VI veka merovinški vladari podigoše čitav niz značajnih crkava i opatija. Najlepša među njima je knjiga Kels iz 760. takođe. Pobude su bile koliko iz kulturnih potreba toliko i političkog karaktera. Međutim. iz stepa i sa iranske visoravni. Enterijeri su imali mozaike i kapitele u korintskom stilu ili kompozitne. hteli da. grčki i astronomija.ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST KAROLINŠKA RENESANSA Pre nego što će na obalama Bosfora otpočeti preobražaj umetnosti pod dinastijom Makedonaca. Avara. tek crkve čuvene opatije Sen Gal ukazuju u čemu su arhitektonske novine ovog razdoblja i čime se nagoveštava dolazak romanskog stila: travej u obliku hora između transepta i apside. Značajno je da su neke od njih bile već u VII veku sasvim pokrivene kamenim svodovima. i figuralnih kompozicija. slikane pod uticajem Vizantije. Toledu i Meridi brojne bazilike različitog oblika. takođe. stubovi su bili doneti iz Rima i Ravene. Gepida i drugih plemena. Međutim. bile su bazilike s transeptom i apsidama. ili na preseku transepta. Poštujući sva ova umetnička nastojanja. Karlo Veliki je prihvatio kao uzor San Vitale u Raveni: osmostranu rotondu. međutim. Poznati još iz doba bronze i gvožđa kao neprijatelji ljudskog lika. 74). Ali. kružne građevine ili rotonde bile su. ustaljeni u Južnoj Galiji i Španiji. osim plastike u metalu.

proširi oltarski prostor. Pošto je vremenom postajala potreba da se. Svodovi. to je bilo vršeno na dva načina: 1) pomoću više paralelnih apsida duž glavnog broda. završavali ravnim zidom. dekor je imao dva osnovna zadatka: a) vraćanje ljudskoj figuri i figuralnim kompozicijama. zatim skriptorije u Turu. U romanici se pokriva cela bazilika. naročito benediktinci. monaštvo. inicijalima i dekorativnim prepletima. Pokrivanje se vrši pomoću svodova i kupola. ali samo u službi monumentalne skulpture. a ti su se transepti. bile među sobom povezane prozorima. bilo je velikih crkvenih građevina koje su imale i kapele na transeptu. i njene se stilske odlike mogu videti najpre u arhitekturi a zatim u zidnom slikarstvu i skulpturi. statički su rešeni međusobnim oslanjanjem. dobijen pojačanjem poluobličastog svoda dodatnim lucima. čime se dobija pravilan potisak pokrivača na bočne strane. Međutim. s vidnim uticajem Vizantije. Sledstveno tome. planu. i vajan i slikan. Kupole počivaju na trompama ili pandantifima. javlja se na zapadu Evrope krajem X ili početkom XI veka. ispred apside je postavljan jedan poprečni prostor koji proširuje brod u pravcu transepta. iz kojih su izišli brojni rukopisi. te su apside. Međutim.iluminaciji rukopisa. ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU Brzom razvoju i rasprostranjenosti romanskog stila doprinelo je. elemenat koji će kasnije biti veoma primenjen u gotskoj arhitekturi. sistem zvani zrakast. pre svega. ukrašeni vanrednim minijaturama. dobijeni na bilo koji od navedenih načina. Mnogobrojni monasi manastira Klini. s jednim glavnim i dva sporedna broda. 2) pomoću grupe manjih apsida oko deambulatorija. u to vreme opšte nepismenosti. b) celokupan dekor. plastičnosti i dekoraciji. ROMANSKA UMETNOST Romanska umetnost. po dve na krajevima transepta i pet zrakastih. ekspresivni ili stilizovani karakter ovog dekora proizilazi iz njegovog usaglašavanja osnovnim principima arhitekture. Sličnu ulogu su 49 . ali je razvitku transepta i hora posvećena znatna pažnja. Najveće i najznačajnije spomenike dala je u sakralnim građevinama. Taj će oblik biti veoma primenjivan u gotici. osnovanog 910. jer je romanska crkva. bez obzira na tip i veličinu. Dekoracija je bila neobično važan faktor arhitekture. Plan romanske građevine je u principu bazilikalan. Čuvene su škole bile u Ahenu i Remsu. a svojom spoljašnošću kao dekor za misterije i druge religijske predstave pod vedrim nebom. Struktura romanske građevine donosi kao novost krovnu konstrukciju od kamena. c) strelasti svod. Na svim tim crkvama transept je jasno naglašen. mora biti podređen konstrukciji i mora da je dopunjava. Takav se način pokrivanja primenjivao u rimskoj i vizantijskoj arhitekturi samo za kružne građevine ili apside. način zvani benediktinski jer je prvi put primenjen u drugoj velikoj crkvi Klinija. ređi su primerci petobrodnih bazilika (Klini. po pravilu. Sen Deniju. Neke su imale dva transepta (Klini). dobijen presekom dva poluobličasta svoda pod pravim uglom. b) krstasti svod. Plastičnost je zastupljena u tolikoj meri da se čini kao da je romanska građevina koncipirana u duhu skulpture. daleko je veća pažnja bila posvećivana oltarskom delu. godine. zbog velikog broja monaha i sveštenika. prenosili su preko ostalih benediktinskih centara u Evropi ne samo običaj građenja već i odlike stila. a kod svodova razlikujemo nekoliko konstrukcionih oblika: a) dvostruki luk. ornamenat će još uvek postojati. Mecu. dobijen izbočenim lucima u pravcu preseka dva poluobličasta svoda. zamišljena kao skulpturalni i slikani tumač verskih tekstova. Sen Sernen u Tuluzi) a još ređi jednobrodni (katedrala u Oranžu). kao izraz feudalnog društvenog poretka. crkvama i katedralama XI i XII veka. Sve velike crkvene građevine ovoga stila uglavnom su trobrodne bazilike. obično neparne po broju. obrazujući horski deo crkve. Sen Sernen u Tuluzi raspolagao je sa devet apsida. Osnovne vrednosti ovoga stila ogledaju se u sledećim arhitektonskim elementima: strukturi.

Zatim katedrala u Bazelu. u Normandiji se već javljaju prvi veliki spomenici ranog romanskog stila. 74).Početak XI veka bio je sav još u znaku traženja i eksperimentisanja. nastalih oko 1100.Osnovne osobine romanske skulpture. uklapanju u arhitektonsku celinu i prilagođavanju osnovnoj funkcionalnosti arhitekture. U Engleskoj su bazilike pripadale različitim tipovima. Ukrašavani su uglavnom portali. Kelnu. Bogorodice s detetom. nastalih od 1095. 79. zatim sa stilizovanim životinjama i pticama. katedrala Svetog Stefana u Beču. pored ostaloga. Najznačajnije među njima su katedrale u Durhamu. grupe apostola.(Sl. Tjuksberiju i Glosteru. 2) crkve pokrivene poluobličastim ili krstastim svodom sa tribinama na bočnim brodovima. 77). Biblijske scene su obično bile iz Starog zaveta. Španiji. Skulptura. zatim baze i kapiteli stubaca. pohađali su čuvena svetišta u Rimu ili Španiji. Arhitektura.U Francuskoj. Hrist orkužen sa šest apostola.) Najlepši primerci romanske skulpture nalaze se u Francuskoj. Slične su se crkve ikatedrale gradile i u Francuskoj. Španiji. katedrala i crkva San Mikele u Paviji. Čekao se samo pogodan trenutak. i to ne samo u Francuskoj već i u drugim zemljama. održavajući na taj način neku vrstu kontinuiteta u stilu. Prva grupa je najbrojnija. neke čak i sa strelastim svodovima. Burgonji. Sant Ambrođo u Milanu. Već tada je postavljeno nekoliko osnovnih principa u skulpturalnoj dekoraciji. domovini romanskog stila. U Španiji crkva velikog benediktinskog manastira Santa Pere de Roda. Nekim od navedenih skupina pripadaju mnogobrojne crkve u oblasti Loare i u Provansi.).Mada je romanska skulptura dostigla svoju najveću stilsku i umetničku vrednost u XII veku. Špajeru. da bi se najzad prešlo na ljudsku figuru i monumentalne figuralne kompozicije. prenosili savremena iskustva u zidanju i građenju.Tradicija rimskog i ranohrišćanskog fresko-slikarstva nije na zapadu Evrope sasvim iščezla. stvarnim ili fantastičnim. u Majncu (Nemačka) i Bernu (Švajcarska).odigrali i hodočasnici. kapela Londonskog Tauera. Prvi takav spomenik je skulptura u luneti male crkve Sen Ženis u Fontenu iz 1020. Počelo se isprva s biljnom ornamentikom. i realizam i prilagođenost arhitekturi. ima i u XI veku dela dostojnih poštovanja i pažnje. Hrista sa simbolima Jevanđelja ili sa mudracima. katedrale u Vunčesteru i Norviču. Oni su.78.(SL. U Burgonji postoje tri karakteristične skupine ovih crkava: skupina Klini s trećom manastirskom crkvom i srodnim građevinama(Sl.76.). Teško je nabrojati sva ona remek-dela kojima su romanski vajari prosto zasuli manogobrojne crkve i katedrale u Francuskoj. ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU Arhitektura.Grupu romanskih bazilika s tribinama predstavljaju crkve u Pij-de-Domu.Slikarstvo. skupina Vezele. godine. na crkvama i katedralama u Langedoku. Bazilike su se još uvek pokrivale drvenom konstrukcijom. Još je čuveniji portal Moasaka s vizijom Apokalipse u timpanonu portala. na severu do Švedske.Italiji. Međutim. Najznačajniji spomenici ovog perioda su crkva manastira Klini u Francuskoj(Sl. Kao mesto. velika crkva manastira Monte Kasino u Italiji.Engleskoj. njih nadmašuje samo 41 kapitel klaustra u Moasaku s kompozicijama iz Biblije i Martirijuma svetaca. godine. katedrale u Vormsu. Provansi. Majsenu. lunete iznad vrata i prozora i kapiteli na stubovima i stupcima. Nemačkoj i Švajcarskoj. crkve XII veka mogu se podeliti u tri grupe: 1) crkve s poluobličastim ili krstastim svodom bez tribina na bočnim brodovima.3) crkve zasvođene nizom kupola. s figurama svetitelja i mučenika između 50 . do 1130. Hrista u slavi. Među najslavnije idu 600 kapitela bazilike Sen Sernen u Tuluzi. U Italiji katedrala u Pizi. naročito u Francuskoj. U tim su crkvama samo apside bile pokrivene svodovima. došle su do punog izraza tek u XII veku. Na portalima i lunetama obično su bile kompozicije Apokalipse. na istoku sve do vizantijske teritorije. Uspenje ili vizija Strašnog suda. s crkvom Svete Magdalene u Vezeleu (Sl. Ratisbonu. Oni koji iz bilo kojih razloga nisu mogli da posete Svetu zemlju. a on je došao s prostranim zidovima romanskih građevina. prednost je imala glavna fasada s portalom i lunetama iznad vrata. Stilski karakter se sadržavao u težnji ka irealnosti (adekvatno vizantijskom spiritualizmu). Običaj da se ide u hadžiluk bio je u to vreme veoma razvijen. godine. Skulptura. Nemačkoj.

(Majstor Guljelmo klesao je figure na portalu katedrale u Modeni). Vremenom se obogaćuju i postaju nepresušan izvor prihoda za gospodare gradova u kojima žive. ali prilično stilizovan oblik murala. ostavila nam je imena nekolicine umetnika. U međusobnim borbama za vlast i ekonomski prestiž. dok je romanska arhitektura bila inspirisana monaštvom i bila produkt feudalizma. pa su. u cilju zaštite svojih staleških interesa. međutim. teške i nespretne. U nedostatku zidova.Poput romanske. u cehovske organizacije. ona je nastala u Il de Fransu. uzani prozori. gotska arhitektura je delo civilnih graditelja i produkt gradske civilizacije.Romanska skulptura u Italiji. po značaju ne manja od ostalih. Ali. jer se muralima romanskih crkava i nehotice nametalo upoređenje s vizantijskim freskama nenadmašnog sjaja i osećajnosti. s predstavom Apokalipse u timpanonu. Osim toga. S nedostatkom površina slikarstvo poptuno iščezava. teže ka reprezentaciji koja treba da pokaže njihovo bogatstvo i njihova verska osećanja.prozora. Svod 51 . Prinicipi arhitekture. sledstveno tome. Nova buržoazija nije revolucionarna. njihovu jačinu i pravac potiska. ukrašavanje preuzima plastika. a crkva napušta manastire-utvrđenja i sklanja se u bezbednost unutar gradskih zidina. objekat oko kojeg se odvija celokupan javni i kulturni život. Zanatlije žive po gradovima i udružuju se. teški svodovi i snažne kolumne gube svoj smisao. u traženju novih puteva bogaćenja (krstaški ratovi. gotski graditelji su usvojili samo statičke vrednosti. Raskošan život i stalni ratovi izazvali su pojavu velikog broja zanata: oružarskog. Slikarstvo. zadovoljavajući se slobodom trgovine i zanatstva. u kojoj su lokalne tradicije i uticaj Istoka stvorili jedan zanimljiv. njen umetnički izraz je katedrala. kožarskog itd. mada u osnovi netačan. a njeni osnovni elementi teže ka estetsko-dekorativnoj reprezentaciji. niti je uopšte germanskog porekla. GOTSKA UMETNOST U drugoj polovini XII veka romanska umetnost se naglo menja u jedan novi stil. Tako se pojavljuju katedrale kao središni spomenik grada.U Nemačkoj su romanske crkve bile manje ukrašavane na fasadama a više u oltarskom delu. nazvan gotski. i gotska umetnost je u službi crkve. Nova arhitektura teži sada za što manje zidova i što više otvora. Proučili su tačke težišta.Zidna dekoracija je bila isto tako bogata i razvijena kao i skulptura. sa scenama iz detinjstva Hristovog i paklenih muka između stubova. najbolja se romanska skulptura nalazi na portalima crkava i katedrala u Španiji . a veliki otvori daju podstrek za razvitak umetnosti slikanog stakla. Ona stremi u visinu kao simbol jedne bogate i bezbedne sredine. Vlastela čuva i brani svoje građane i daje im široke ekonomske povlastice. pa je. jezgru buduće francuske države. Te okolnosti su izazvale i korenite promene u odnosu na umetnost. gotska umetnost je u stvari francuska umetnost. ali se vremenom značenje izgubilo a izraz ostao. moć feudalaca se lagano osipala. U doba pojave gotske umetnosti feudalizam je već bio u raspadanju. Glavna dela romanske skulpture u Burgonji nalaze se na kapitelima srednjeg broda katedrale u Vezeleu. U bezbednosti dobro branjenih gradova svi osnovni elementi romanske arhitekture: masivnost zidova. i to u prezrivom značenju. kondotijerstvo). Izvan Francuske.Van Francuske nešto vrednije zidne dekoracije mogu se naći samo još u Kataloniji. vitraža. koji će trajati sve do pojave renesanse. razlika u vrednosti bila je znatna. zadržavajući tehniku svodova. zlatarskog. tkačkog.Od mase romanske crkve. ona priznaje i duhovnu vlast crkve i svetovnu vlast gospodara gradova. te će nova sredina svoj likovni izraz oslobođenja od feudalne ukočenosti dati isključivo kroz skulpturu. monumentalna skulptura ustupila mesto dekorativnim radovima u bronzi. bogati građani koji učestvuju u podizanju religijskih spomenika. na kojima se alegorijske kompozicije mešaju sa scenama iz Biblije i života svetaca. Taj naziv je prvi put upotrebljen u XVI veku od Rafaela i Vazarija. Gotska umetnost nije potekla od Gota. Zbog toga se plemstvo počinje vezivati za gradove. zatim na portalu katedrale u Kliniju. preneli i upravili celokupan pritisak mase na lukove i pilone.

zvani potporni. lakoćom i elegancijom na čipku ili mrežu od kamena.obojenih prozora.sada počiva na ukrštenim lukovima. svod kao da se diže u visinu i nosi sa sobom svoja uporišta. Firenci. tvrđave. zavinuti stubovi. kome je vreme dalo lepu patinu. sada se javljaju kratki. Gotski stil je u severnoj Evropi trajao sve do početka XVI veka. te podseća svojom vitkošću. Svi gornji delovi završavaju se šiljkastim zabatima. naročito najlepše među njima: u Orvijetu. poznato kao doba umetnosti kasnoga srednjeg veka.U poznatoj gotskoj arhitekturi. Osnovna novina gotske arhitekture jesu rebrasti svodovi. Francuska stvara “plameni stil" koji sve linije pretvara u oblike plamena. Španija stvara neku neobičnu mešavinu gotskih i arapskih motiva. sa mnogo otvora. nasuprot religioznim podižu se i svetovne građevine. U dekorativnim detaljima svi oblici postaju šiljati. koji je potpuno stran duhu i plastičnoj lepoti gotske arhitekture. Katedrala u Šartru (Sl. Albi. njen plan je isti kao kod Notr-Dam ali s bogatim ukrasima koloneta. Najvažnije od tih starih katedrala su u Il de Fransu. koji su na sebe primali sav potisak mase na građevini. u stvari. ali stil još uvek živi. i po obliku tih lukova gotski stil delimo na tri perioda: kopljasti (najstariji). Pojačava se težnja prema fražilnosti koja se u različitim zemljama različito ispoljava. Osim toga. Iz Normandije je prešla u Englesku i tu su. ali uskoro kameni ukrasi brišu te linije i ostaju samo vertikale. Kod najstarijih gotskih crkava su još pojedini spratovi označeni horizontalnim linijama. vitroe. Oštri luci su došli kao posledica težnje za visinom svodova i što većim otvorima u zidovima. Toledu. U ovoj je arhitekturi najčudesnije to što je ona tako savladala težinu da nam se čini kao da cela građevina nezadrživo stremi u visinu. Polet gotske konstrukcije bio je zaustavljen. Gotske katedrale južne Francuske su u Rodezu. Sijeni. Pošto tako visoki zidovi. u Francuskoj. oštri lukovi i potporni stupci. 80). 81). Notr-Dam u Parizu po proporcijama još uvek pomalo podseća na romanske građevine i možda je upravo zbog toga uzor jednostavnosti i harmoničnosti. Bordou.Velike katedrale u Francuskoj građene su krajem XII i u prvoj polovini XIII veka. nazidani su spolja oko građevine debeli stupci. Nirnbergu itd.(Sl. U Italiji gotski stil nije mogao tako lako da se odomaći kao u ostalim zemljama zapadne Evrope. Barceloni. takozvani “stil mudehar". zrakasti i plameni (kasna gotika). nastale katedrale u Daremu. Katedrala u Remsu ima najbogatiju i najraskošniju fasadu od svih gotskih građevina Francuske. nisu se više podizale onako grandiozne građevine kao pre toga. italijanske su građene od mermera u raznim bojama. Velsu itd. Jorku. Izuzetak čini katedrala u Milanu koja je nastala u kasnoj gotici. Katedrala u Buržu je jednobrodna i bez transepta a na fasadi ima šest portala. U Engleskoj se stvara “stil vertikala" u kome se kamena mreža vertikala umnožava i u svodu dobija izgled lepeze. u oblastima preko Rajne: katedrale u Frajburgu. Smeli zvonici dižu se na fasadi i završavaju kao šiljci (retko kad završeni).(Sl. kao. Augsburgu. na primer. dekorativnu fantaziju i težnju prema visini. kraljevske vlasti. Karkasonu. a lukovi na uporištima koji su. U Španiji su najlepše u Burgosu. u isto doba kada i u Francuskoj. Italijanske katedrale su izgubile visoke lukove. Tendencija fasade je da vertikalama pojača iluziju visine. je neobično bogata dekorativnom plastikom čuvena po lepoti svojih vitraža . 82) Vestminsteru. svoje pilone i kamenu mrežu koja izbija iz zemlje. U zemljama u kojima je fuedalizam bio savladan od centralističke. Pred kraj srednjega veka bogati feudalci podižu veliki broj zamkova. Zamkovi. slični zakržljalim stablima. Dok su se u XIII veku svodovi dizali iz svežnja masivnih pilona. Solsberiju. krstasti svod sa rebrima. zbog nedovoljne debljine zidova. Oštri luci su bili naročito primenjeni na prozorima. Gotska arhitektura se iz Francuske širila po celoj Evropi. nisu mogli sami nositi težinu svoda i potisak lukova. Zatim u oblasti Rajne: katedrale u Kelnu i Strasburgu. Katedrale. zabata i šiljaka. Cela građevina svedena samo na elemente koji su potrebni stabilnosti. raste i smiruje se tek u vrtoglavim visinama lukova. U to doba. preobražava se i menja. jedna od najstarijih. Bolonji. one u stvari vrlo malo liče na poznati tip gotske građevine. Sevilji. dok su francuske i ostale gotske katedrale bile od kamena. Isto takav utisak stvara i unutrašnjost gotske crkve. 52 . Rebrasti svod je. pojačani spolja podupiračima.

gotska skulptura je nastavila ono što je romanska započela. kuća Žaka Kera u Buržu itd. iz XII i XIII veka. bili opkoljeni zidinama. kako minijature u knjigama tako i oltarske slike rađene temperom. 53 . najzad. Početna gotska skulptura.) odlikuju se čistim i jasnim tonovima: azurno. Time gotska skulptura dobija još jednu osobenost. Ali kasnije je organizovana vajarska škola u Apuliji koja je kao uzor imala rimsku plastiku iz doba carstva. U Nemačkoj se u XIV i XV veku razvila skulptura u drvetu i nešto vrlo malo u kamenu. Čester u Engleskoj. ova umetnost gubi svoje najlepše osobine. U južnoj Evropi te kuće su. imajući pred sobom bezbroj primera antičke plastike. natopljena bojama dragoga kamenja. 84). Ove čvrste tvrđave sa bedemima.Gotska arhitektura.85. kulama. obogaćeni građani. u stvari. s uzanim ulicama i zbijenim kućama. začudo. Najstariji vitraži.feudalni zamkovi bili su srušeni. Toledo i Avila u Španiji. odbrambenim utvrđenjima i pokretnim mostovima krile su u sebi raskošne palate. četvrste građevine sa isto tako četvrtastim dvorištem i visokim zvonikom. Kasnije se čiste boje upotrebljavaju sve manje. Vitraž. već više ikonografiju. Osim slikanja vitraža. a na severu od lakšeg materijala. figure na zapadnom portalu katedrale u Šartru (Sl. italijanski vajari gotike. crveno kao plamen. izradio je u baptisterijum u Pizi jednu predikaonicu sa reljefima religioznog karaktera koji se skoro nisu razlikovali od reljefa sa rimskih sarkofaga (Sl. Zamkovi u Italiji bile su masivne. sl. Skulptura. izvedene različito obojenim komadima stakla koji su međusobno spojeni olovom. zlatno. Nikola Pizano. te nije bio izrađen jedan poseban tip religiozne plastike. Slikarstvo. ukrašene na način kasnogotskih kapela. pružala je vrlo male ili skoro nikakve mogućnosti za slikarstvo. To su bile razne religiozne scene i kompozicije. na koje jako utiče lokalno shvatanje umetnosti. Priroda se opet vratila u umetnost.Mnogobrojni i ogromni prozori gotskih katedrala bili su ukrašeni oknima u boji. jer gotska katedrala raspolaže malom zidnom površinom. Nasuprot ovoj realističkoj severnjačkoj umetnosti Burgonje i krutom ali izazitom vajarstvu južne Nemačke. bile masivno građene. Tu nije bio samo u pitanju vremenski proces već i sama priroda stila: gotska arhitektura je kao bitnu dekoraciju imala plastiku. ali. koji su živeli u gradovima. podizali su lepe palate. Hrišćanstvo nije negovalo skulpturu. radili su u mermeru. Takvih srednjovekovnih građevina sa bedemima danas je malo očuvano: u južnoj Francuskoj Karkason (Sl. Iz tog razloga. Taj proces je sličan procesu svake velike umetničke epohe. život struji iz njih. uprkos nevidljivim sponama tradicije.Umetnik iz te škole. dok. idući za efektima zidnog slikarstva. i zbog toga što skulptura nasuprot slikarstvu mnogo više naginje naturalizmu. ove feudalne palate se oslobađaju utvrđenja i bedema. Najlepše od ovih građevina su Otel Klini (danas muzej) u Parizu. Hristos svojim vedrim i plemenitim izgledom postaje sličan antičkim skulpturama: Bogorodica se preobraća u nežnu i gracioznu majku s detetom (figure u Amijenu). trgovci i zanatlije su i u ovom skučenom prostoru podizali sebi lepe i udobne kuće. Ljudi srednjega veka toliko su voleli ove slike na staklu da su možda samo zbog toga ostavljali tako malo zidova na građevini. Gradovi su. izražavaju osećanja. Nemačkoj i Španiji unosi naturalizam u figure religioznog karaktera i stvara skoro pokrajinske tipove ikonografije. s vidljivim konturama od greda i šiljastim zabatima. Ali. Teško se koja slika ili freska može uporediti s ovim providnim i sjajnim slikarstvom. 87). taj život je već savladao materiju: figure se kreću. obraćaju jedna drugoj. koje stvara Sunčeva svetlost. pokazuje kao i Kore prvog Partenona oštar osmeh i nepomična tela pod krutom draperijom. vitraži XIII veka. 83. Skulptura kamena i drveta u Francuskoj. nekada jedan od najvećih gradova.U smislu oslobođavanja od tradicionalne vizantijske ukočenosti. koje je sastavni deo arhitekture katedrala. ona nije strogo religiozna. deluju i danas kao neka blještava vizija. kao što smo videli. Na južnom portalu iste katedrale. kao i palate. u Francuskoj je u periodu gotike cvetalo i pokretno slikarstvo. (Katedrala u Šartru. naročito zidno. ne prekidajući.). iz doba najlepšeg i najčistijeg stila. Docnije. Bogati feudalci. te su se nepravilno razvijali. Pa ipak.Pred kraj gotske epohe vajarstvo prelazi u naturalizam i patetiku. sjaj ovih građevina može se videti i po njihovim ruševinama. gotska plastika je i stilski brzo izgubila obeležje vizantijske tradicije. s centrom u Nirnbergu. nit antičke tradicije. Međutim.

sa obiljem detalja u arhitektonski konstruisanom prostoru. na kojima su prikazani poljski radovi i svetkovine i gozbe feudalaca. koje je u Italiji dobilo naziv “grčki manir” i gotičke umetnosti proizišla je veličanstvena slika “Maesta”. odbacivši zlatnu pozadinu i simetriju. kao što je crkva Stara Pavlica kod Brvenika na desnoj obali Ibra.. Dvorski i riterski duh. Đoto je postao veliki preteča renesansnog slikarstva. tog najstarijeg perioda razaznaju se dve grupe hramova: 1) sa centralnom osnovom. slikana arhitektura u trećem . Dok Dučovo slikarstvo obeležava završnicu srednjovekovne umetnosti. njihovim ruševinama ili pisanim podacima.rad sijenskog slikara Duča. svi narodi koji su bili u njenom sastavu. 89)) u Starom Rasu kod Novog Pazara. ne sme se izgubiti iz vida uticaj vizantijske umetnosti. pejzaž u drugom. jedna velika ikona. pripadaju srednjovekovnoj umetnosti koju malo interesuje prava. u stvari. U graditeljskom nasleđu. sa planom sažetog upisanog krsta i kubetom. Kao slikar koji je smelo u stilu raskinuo sa vizantijskom tradicijom. Osvežili su vizantijski umetnički izraz i istovremeno doprineli njegovom bogatstvu i raznolikosti. bez ubedljive težine. Prokopije u Prokuplju. u Starom Nagoričanu. bilo bi pogrešno shvatiti da je umetnost naroda Balkanskog poluostrva ostala čista vizantijska. vizantinci. Iako se prostor na njima sastoji iz tri plana . Sloveni su svojim kasnijim ekonomskim i društveno-političkim uslovima uneli u ovo stvaralaštvo i izvesne svoje osobenosti. u graditeljstvu velike Vizantije kuda su dospeli Srbi kao novi pripadnici hrišćanske zajednice. Crkve ovog perioda su imale i 54 . čiji je najlepši očuvani primer crkva Sv. Sjajnim kao emalj bojama. čije su ruševine i tragovi skriveni u korpusu novonastalih crkvenih građevina kasnijih vremena (Sv. Đotove freske su polazna tačka za umetnost koja će tek doći. u gradovima Piza i Sijena. i 2) crkve sa podužnom bazilikalnom osnovom (najčešće trobrodnom). (Sl. (Sl. U kasnom srednjem veku vodeća zemlja u slikarstvu gotičkog stila bila je Italija. i njene umetnosti. dostigao je u tim minijaturama vrhunac. Skoro iste prizore naslikao je i Firentinac Đoto na zidovima Kapele del Arena u Padovi. fizička. Međutim. crkva u jezgru današnje manastirske crkve u Prohoru Pčinjskom). Minijature su ilustracije u crkvenom kalendaru po mesecima. Iz mešavine vizantijskog slikarstva. RANOVIZANTIJSKA UMETNOST Do najsigurnijih znanja o crkvenoj arhitekturi Srba može se doći zahvaljujući očuvanim građevinama. trodimenzionalnost prostora i figure. Petra i Pavla (tzv.svetle i čiste boje lokalnog tona. Teško je sagledati šta se sve zbivalo od IX do XI v. UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI U periodu procvata Vizantije kao države. uključujući i Slovenska plemena koja su u VI veku počela naseljavati Balkan su prihvatili uticaje te po svemu snažne i originalne umetnosti. Da bi se razumela dela najstarije srpske umetnosti. prestonici burgundijskih kneževa. Osim bazilika.figure u prvom. karaktersitičan za umetnost poznog srednjeg veka. Dučo je na toj slici prikazao događaje iz života Hrista i Bogorodice. oblici tanki i laki. Skromnijom tehnikom freske i jednostavnijim likovnim jezikom Đoto postiže monumentalan i dramatičan efekat. Mnogi spomenici nastali u prvom razdoblju pokrštanja Srba nisu sačuvani do našeg vremena. Petrova crkva. su na tlu današnje Srbije podizali i hramove skromnih dimenzija i drugačijih osnova. sitnom skoro filigranskom ornamentikom i talasastom mekoćom linije. To je ogromna oltarska slika iz više delova. nanesenim na velike glatke površine.Najlepše minijature nastale su u Dižonu. 88).

Jedan od najstarijih objekata je zadužbina Stefana Nemanje crkva Sv. kao što je uobičajeno u vizantijskoj arhitekturi. U ovom najznačajnijem razdoblju razvoja monumentalne srpske srednjovekovne arhitekture vladari i feudalci podižu mnoge manastire i crkve kao svoje zadužbine. Mileševa i crkva Sv.postavivši temelje samostalnosti srpske srednjevekovne države i obezbedivši tako političke. u kojoj je podignut najveći broj spomenika. Arhanđeli kod Prizrena. Dečani i Sv. jedinstvena je stilski i do kraja ostaje posebna pojava između vizantijske i zapadne umetnosti. Dalji razvoj raške arhitekture je posredno određen prilikama koje su nastale posle pada Carigrada pod krstaše. Spasa u Žiči. Sledeća građevina je crkva Đurđevi stupovi kod Rasa. Svojom konstrukcijom kupola ukazuje na zapadni uticaj. imaju i bočne paraklise. Raška škola doživljava zrelost u periodu izgradnje crkve Sv. a način zidanja. sačuvana u ruševinama. Kupola dobija istaknuto kockasto postolje. pevnice. arhitektura portala i prozora i arhitektornski ornamenti su romanički. Uz nekoliko crkava naknadno se dograđuju spoljne priprate (Žiča. koja nastaje u vreme odlučnog političkog. te je kao takav. počevši od Žiče. danas je jedan od najlepše uređenih i za turizam prilagođenih prostora u Srbiji. Naredna raška građevina je Bogorodičina crkva u Studenici. stila freskoslikarstva kao i istorijskog u kulturnog značaja manastirski kompleks Studenice. moravske.karakteristično zidno slikarstvo. srpsko-vizantijske škole i postvizantijske umetnosti. naos i pripratu. Davidovica na Limu i Arilje na Moravici. počinje zreli period srpske umetnosti srednjeg veka. ekonomske i društvene uslove za nesmetan razvoj umetnosti. Studenica. Nemanja je upravo svojim zadužbinama obeležio veliki početak graditeljske delatnosti i freskoslikarstva u Srbiji. 90. Veze sa vodećim vizantijskim umetničkim centrima ili se prekidaju ili gube raniji značaj. kroz razvoj raške. Takođe je karakterističan niski transept u kome su smeštene pevnice. neprekidno trajati više od dva i po veka. Međutim. u blizini Novog Pazara. Raška škola ima umetničke izvore u Vizantiji i na Zapadu. Krajem XII i u prvoj polovini XIII veka sagrađeni su Đurđevi Stubovi kod Ivangrada. (Sl. Vodeći spomenici. umetnička vrednost pojedinosti i visoka tehnika rada čine ovu crkvu jednim od najznačajnijih spomenika i raške i naše srednjevekovne umetnosti u širem smislu. U drugoj polovini tog veka su izgrađeni: Morača u Crnoj Gori. koja se po svom arhitektonskom sklopu i načinu gradnje uklapa u šire sfere vizantijskog uticaja.) Jedino kupola ima pravi vizantijski oblik. Iz grupe od preko dvadeset očuvanih crkava Raške škole najznačajnije su Bogorodičina crkva u Studenici i Žiča. od koga je najbolje očuvano ono u tamburu i potkupolnom prostoru Petrove crkve. Ima tročlan oltarski prostor. Raškom školom. Sopoćani na izvoru Raške. Taj razvoj je trajao sve do konačnog oslobođenja Srbije od Turaka u XVIII veku. Za važnije graditeljske poduhvate u Raškoj majstoriji se dovode sa područja zapadne 55 . Apostola u Pećkoj patrijaršiji. manastir Studenica i na spisku svetske kulturne baštine. Hronološki izvan ovog perioda. Naziv je dobila po srednjevokovnoj srpskoj oblasti Raškoj. dao je začetnik najistaknutije vladarske dinastije . Mileševa i Sopoćani). RAŠKA ŠKOLA Raška škola je stilska oznaka za umetnost koja se obrazuje u drugoj polovini XII veka i traje do kraja XIII veka. ARHITEKTURA-U Srbiji su bili veoma povoljni uslovi za pojačanu gradnju u vreme Stefana Nemanje. Gradac na Ibru.Banjska u blizini Kosovske Mitrovice. međutim. najsnažnije podsticaje za zasnivanje razvojnih tokova u arhitekturi i slikarstvu Srbije koji će. a delimično se produžava u arhitekturi i skulpturi do sredine XIV veka.Stefan Nemanja . a uz to dobija. Zahvaljujući originalnosti graditeljskog stila. sa izvesnim oscilacijama. privrednog i kulturnog uspona Srbije (stupanjem dinasije Nemanjića na srpski presto). raškoj grupi pripadaju i tri značajna spomenika XIV veka . pod uticajem Atosa. koje je jedna od karakteristika raške arhitekture. Originalnost celine. Nikole kod Kuršumlije. Njen osnovni deo je jednobrodna crkva u raškom stilu.

sažetosti i površinskog tretmana figura i kompozicija do komplikovanosti i dubine scene. koje je pozajmljeno iz vizantijske arhitekture u Raškoj se dodaju novi elementi prostora i novi oblici. U Raškoj školi svaka kompozicija je jasno ograničena na zidu. Uz to se u Dečanima pojavljuju elementi gotike zbog čega i pripada prelaznom stilu. kao zadužbinu cara Dušana. a u oltarima liturgijske scene. dekorativni motivi biljnog i životinjskog porekla. dobro osvetljena i savršeno ukomponovana u unutrašnjost hrama.(Sl.92.) Na donjoj strani nadvratnika je reljef Hrista. Studenički plastični ornament je romaničkog porekla. kao jednu od najvećih petobrodnih crkava sa najviše elemenata romanike i gotike. Arhitektonski ornament. Manastir Dečane (Sl. Kretanje između istočne i zapadne umetnosti je posledica složenih okolnosti u kojima nastaje i razvija se raška arhitektura.umetnosti. ZIDNO SLIKARSTVO raške školle tematski je ograničeno crkvenim kanonima: pored pojedinačnih figura svetitelja redovno se slika ciklus velikih praznika. sudeći po sačuvanom lavu. Napušta se vizantijski sistem obrade fasade i spoljne površine postaju tipično romaničke. Oko dvora se neguje slikarstvo inspirisano klasičnom starinom. Dušanovoj zadužbini. Plastična dekoracija je delimično bila bojena i rađena je u romaničkom stilu. Arhitektonskom rešenju. Arhanđela kod Prizrena još se delimično produžava raška graditeljska tradicija (u tehnici zidanja i dekoraciji). međutim. kompozicija rađena u visokom reljefu: Bogorodica drži malog Hrista na kolenima. raščlanjene plitkim pilastrima i završene arkadnim frizovima. monumentalnosti scena i svetitelja. Tako npr. a zadržava se jedino funkcionalno-prostorna šema. Simeona Nemanje i njegovog sina sv. a sa strane stoje arhanđeli. Plastika Bogorodične crkve u Studenici je najstariji i najznačajniji spomenik raške skulpture. jer su se u ovoj građevini zadržali raški plan. delimično ostvarena u Arilju. Spoljna kompozicija građevine u vidu trobrodne crkve nagoveštena je u Sopoćanima. masovnosti figure. u Mileševi je postojao bogatiji romanički portal. Plastika sa Banjske očuvala se delimično. Save. Ispred dovratnika stajali su lavovi. sa obojenošću u kojoj preovlađuju koloristički 56 . a u Gradcu samo u fragmentima. a gotovo do kraja sprovedena u Banjskoj. ali je znatno skromnije vrednosti. Centralno mesto ima plastika zapadnog portala. U vreme kada se usvajaju zapadnjački oblici i tehnika rada. Starozavetne scene su česta tema raških ličnosti i istorijske kompozicije vezane za srpsku istoriju (ciklus iz života sv. U Morači se plastika bolje očuvala. dok figure imaju najbliže analogije u savremenoj vizantijskoj plastici. Razvitak raške arhitekture prirodno se zaključuje Banjskom. SKULPTURA raške škole javlja se isključivo u vezi sa arhitekturom. pojedinosti konstrukcije i plastična dekoracija. Pored jasnih uticaja vizantijske umetnosti primećuje se i izraziti uticaj palestinskih svetilišta iz Jerusalima u rasporedu scena (Žiča. ona je po motivima.). od malog formata ka velikom.. ljudske i životinjske figure i glave ukrašavaju portale i prozore. umetnička vrednost dečanske plastike zaostaje za studeničkom. crkvi Sv. sa figurama lepih likova. Po umetničkoj vrednosti i zanatskoj tehnici studenička plastika predstavlja najznačajniji spomenik ove vrste kod nas. Po obimu najveći spomenik plastike predstavljaju Dečani. konzole i kameni crkveni nameštaj. O plastici kasnijih raških spomenika ne postoje potpuni podaci. Mogu se izdvojiti dva pravca u religioznom slikarstvu. Spoljna strana okvira i okvir lunete pokriveni su lozicom u koju su upleteni biljni motivi i stvarne ili fantastične figuralne predstave. U poslednjem nemanjičkom mauzoleju. I ovde je studenička plastika uzeta za osnovni obrazac. Za vek i po postojanja raško slikarstvo je prešlo put od jednostavnosti. državni sabori i sahrane uglednih dvorskih i crkvenih lica). Raška arhitektura ima originalna svojstva od prvih spomenika do kraja. Išlo se od intimnog ka grandioznom. bogatstvu i umetničkoj vrednosti bila najbliža studeničkoj.91) je izgradio fra Vita iz Kotora. Na taj način se vizantijska obeležja raške arhitekture sve više zamenjuju romaničkim i romaničko-gotičkim. a ostalo su elementi romaničko-gotičke arhitekture. Građevine se zidaju od kamena. a na svakom dovratniku po šest apostola. U Sopoćanima je očuvana nepotpuno. negde su se očuvali samo fragmenti. plastičnosti obrade. Takođe i u Dečanima se zadržavaju elementi raške arhitekture. Peć i dr. osnovne komponente u kompoziciji celine ostaju raške.

IKONOPIS nije toliko očuvan kao dela zidnog slikarstva. U stvari. Peć. Političke. SRPSKO-VIZANTIJSKA ŠKOLA Uticaj vizantijske umetnosti na umetnost Južnih Slovena je bio veliki kroz ceo srednji vek. gde su zapadnjački uticaji bili snažniji. sazidao je crkvu Sv. Minijatura raške škole skoro sasvim se odvaja od zidnog slikarstva i ikona. a iz tih primera se vidi da ikonopis ima identičnosti sa zidnim slikarstvom.crkvu Sv. geneološko stablo Nemanjića. čiji je najsvetliji primer Miroslavljevo jevanđelje. Grk Arhiepiskop Leon. renesanse Paleologa koja je značila procvat arhitekture. na osnovu kojih je i manastir Sopoćani uvršten u svetsku kulturnu baštinu. dok su ljudske figure znatno manje zastupljene. koji. negde između umetničkih škola raške i vizantijske. a velikih političkih neprilika u Vizantiji. Stvarana u doba snažnog uspona srpske države. Samo minijature nastale u središnjim oblastima Raške imaju sličnost sa njima (Vukanovo jevanđelje). najveća galerija srpskog srednjovekovnog slikarstva. Sve što je poznato sada se nalazi u riznici manastira Hilandara na Svetoj Gori. slikarstva i umetničkih zanata. Među njima najpoznatije su freske Uspenje Bogorodice. ovde nenavedene freske čine freskoslikarstvo raške škole vrlo cenjeno u svetskim kulturnim krugovima. srodnik vizantijskog cara Aleksije Komen . nijedna ikona iz epohe Raške škole nije ostala u Srbiji.). stvara se minijatura sa jasnim romaničkim stilskim karakteristikama. Mileševa. Žička povelja u Žiči. Ubrzo posle stupanja na presto. koja je bila presudan faktor srednjovekovne kulture. Umetnici su ukrašavali početna slova i stranice knjiga. u kome svetlo-tamni efekti imaju pretežnu vrednost. Bugarskoj i Rusiji. crkvene i umetničke veze bivale su povremeno tako čvrste da su Vizantinci podizali svoje građevina u našim krajevima. a njen glavni predstavnik je Carigradska crkva. Najveći broj Južnih Slovena je prišao pravoslavnoj crkvi. međutim. Srpsko- 57 . Portreti Nemanjića i možda najčuvenija freska.93. Sve ove i druge.sebi svojstven. je po površini pod freskama i broju kompozicija i figura. jer ona daleko nadmašuje sve što je na vizantijskom umetničkom području tada stvoreno. Žiča. koja je prošla ceo svet.(Sl. a monaški slikari su negovali skromnost u upotrebi bogatog materijala. pored ostalog i u umetnosti. kralj Milutin je širenje srpske države usmerio prema jugu ka oslabljenoj Vizantiji. Dvorski slikari su često oponašali u fresci bogatu mozaičku tehniku vizantijskih carskih zadužbina. Posmatrajući srpske zemlje u XIII i XIV veku možemo uočiti da se u srpskoj umetnosti okok 1300te zbio veliki prelom. U oblastima Huma i Zete.(Sl. Sofije u Ohridu (XI). Srpska minijatura Raške škole u stvari je živo kolorisani crtež u kome preovlađuju životinjski i biljni motivi. nisu sprečila produbljivanje međusobnih veza. Gradac). a mi u njihovim. Sopoćani. U monaškim redovima uz patronat crkve više se radi u tamnijem koloritu.(Sl. Manastir Dečani. a kompozicija nikada nema onu plemenitu harmoničnost kao u dvorskom slikarstvu (Studenica. Najlepše i najznačajnije freske raške škole su Raspeće i Rođenje bogorodice iz bogorodičine crkve u Studenici.) zatim ne manje interesantna i neobična po tematici Sv. Ratovanja. Morača.) U najdubljoj monaškoj provinciji stvarana je minijatura pod jasnim orijentalnim uticajem (Prizrensko jevanđelje). pre svega jevanđelja koja su vredno prepisivana u manastirskim školama. na stvaranje nove škole. Iliju hrani gavran iz manastira Morača.95. Od svih manastira raške škole Sopoćani imaju najveći broj fresaka ujednačenog vrlo visokog kvaliteta. Arilje).Beli anđeo sa kompozicije Mironosice na grobu iz manastira Mileševa. a kralj Milutin crkvu manastira Hilandara na Svetoj Gori. umetnost Raške škole je jedan od retkih nosilaca napretka u vizantijskom umetničkom krugu.principi (Đurđevi Stubovi. Ktitorska kompozicija i Portreti vladara. Pantelejmona u Nerezima kod Skoplja (XII). MINIJATURA je bila dosta negovana umetnička forma srednjovekovne umetnosti. a karakteristične su i scene iz svakodnevnog života. Najinteresantnije su ciklus kalendara sa 365 kompozicija. Naposredni dodir sa spomenicima vizantijske kulture delovao je na formiranje novog pravca u srpskoj arhitekturi.94. Dolazi do tzv. U ranom srednjem veku znatan deo Jugoslovenskih zemalja činio je sastavni deo vizantijske imperije koja je u njima stvorila veliki broj spomenika.

oko prozora i portala. Manastiri su predstavljali svojevrsne škole. Skulpturalni ukras na tipičnim crkvama ove škole je dosta oskudan.). od početka XIV veka sve moćnije i imućnije plemstvo. Nerezi i Kurbinovo. Astrape i Evtihija. postavljene kasatnično između kamena. Klimenta u Ohridu. rešetke. Javljaju se i novi oblici: kupole nad pripratama. staro zavetne kompozicije. Spolja skoro sve građevine imaju fasade od naizmenično ređanih redova crvene opeke i sivog kamena. Nikita. a van teritorije Srbije ovoj grupi pripada istorijski i kulturno veoma značajna crkva manastira Hilandar koja se nalazi na grčkom ostrvu Atosu. a pri većim manastirima su formirane i bolnice. Tu je već prisutna narativnost koja će postati glavna osobina slikarstva XIV veka. pa su nastajale šare nalik na riblju krljušt. Svetitelji i svedoci zbivanja iz njihovih života učestvuju u radnji dok izrazi lica ne pokazuju nikakvu ostrašćenost. Sv. u promenjenim uslovima. Iz perioda kada se u Srbiji razvijala srpko-vizantijska škola makedonskoj grupi pripadaju manastiri Staro Nagoričane. pa i više. Ovoj grupi manastirskih crkava pripadaju: Bogorodica Ljeviška. uzdizali su se zidovi koji su se završavali poluobličastim svodovima. još doslednije prihvata umetnička shvatanja svoga velikog suseda. na svojim posedima podiže zadužbine. meandre. Dosta raščlanjene zidove u unutrašnjosti crkve prekrivaju mnogi pojedinačni likovi i scene znatno smanjenih dimenzija. poznatom pod imenom upisanog ili grčkog krsta. oni su naslikali freske u crkvi Sv. Ktitori su i srpski arhiepiskopi (Nikodim. Dimitrija u Peći). poput vladara. Na slikama se 58 . vaseljenski crkveni sabori. Veliki podsticaj umetnosti na početku XIV veka dao je lično Kralj Milutin. a na sredini se izdiže najčešće jedna kupola. Sofije u Ohridu. opeke su postavljene na nekim mestima najviše na tamburima kupola. Fasade su tako dobijale vrlo živopisan izgled koji je često uvećan time što su po spoljašnjim zidovima postavljani ukrasi od opeke specijalnog oblika. SLIKARSTVO-Slikarstvo Milutinovih zadužbina se razvijalo pod jakim uticajem stila Paleologa. pri čemu se najuglednije ličnosti vladarske dinastije ističu veličinom. stil im je ugledniji. U nekima su se nalazile i prve štamparije. Ima ga tek ponegde na okvirima ulaza (Bogorodica Ljeviška) na kapitelima (Gračanica. Srodna umetnička škola je makedonska škola koja se bazira na starijoj srednjovekovnoj školi iz VIII do XI veka u Makedoniji i kojoj pripadaju najznačajniji manastiri i crkve sa područja Ohrida i skopske Makedonije: crkva Sv. Vezano je za poznata imena Milutinovih slikara: Mihajla. Kada su postali dvorski slikari. ARHITEKTURA-Posmatrajući sa aspekta umetnosti. sa velikim bibliotekama. Nad tom osnovom. Njeno teritorijalno područje bila je Makedonija i Kosovo-Metohijska oblast. ili su pak tamburi kupola građeni samo od opeke. život bogorodice. mala crkva Joakima i Ane i Kraljeva crkva u manastirskom kompleksu Studenice.(Sl. 365 scena kalendara. koji su povezani debelim slojevima belog maltera. Ponegde da bi se razbila monotonija jednoličnog građenja. Mateiča). okrugli prozori. Pored obaveznih likova ktitora i članova njegove porodice u XIV veku javljaju se i velike kompozicije loze Nemanjića na kojima su prikazani svi članovi vladarske kuće upleteni u mrežu. šahovska polja.vizantijske. srpska arhitektura. često veoma reprezentativne. Repertoar fresaka je veoma obogaćen: Slikaju se ne samo veliki praznici i Hristova stradanja već i opširni ciklusi o životu i čudima pojedinih svetitelja.Psača). podižu hramovi čija je osnova krstastog oblika.) Bogorodica Ljeviška. Danilo II i dr. Pre nego što su postali dvorski slikari. a vremenski se proteže do prvih sukoba sa Turcima. 96. Kliment i drugi. Međutim. Pored toga mnogi manastiri su postali značajna kulturna i obrazovna žarišta prevodeći ili prepisujući ne samo crkvene već i svetovne knjige. zatim prelepa petokupolna Gračanica. opširni Strašni sud. Umesto jednobrodnih građevina XIII veka u Srbiji se između 1300. Mateiča. obuhvaćena pravougaonikom. Proporcionalni odnos ljudskog lica i sredine koja ga okružuje postaje mnogo realniji. Neke od najreprezentativnijih crkava imale su uz središnju još četiri manje kupole (Gračanica.Sve se to može razumeti ako uzmemo u obzir da su mnogi vladari najavljivali versku politiku. Veljuse. podižući ili još češće obnavljajući veliki broj crkava. Njihov broj iznosi oko 40. kao i na retko očuvanim delovima ikonostasa (crkva Sv. zakone i obrede. i 1370. Sv.

Snažno se osećaju antički uzori koji su inspirisali vizantijsko ali i srpsko slikarstvo. (2) Kod druge grupe osnovni element plana. a među njima se izdvajaju Manasija i Vraćevšnica. U daljem nizu spomenika pored očuvanih Nemanjićkih: Dečana i Matejče ređali su se zadužbine višeg i nižeg plemstva. Po zidovima se slikaju sve više predstave iz svakodnevnog života. Psača. Pod uticajem arhitekture Atosa skoro sve moravske građevine u osnovi imaju oblik trikonhosa (trolista). Kalenić) dostigla najveće graditeljske vrednosti vizantijskog sveta. Najranijoj. Dosta se konstruišu rozete.Nova Pavlica. Ljuboten. Primorja. Na scenama se unosi izvesna doza osećjanosti. Hilandar. Za njima hronološki dolaze zadužbine srpskih arhiepiskopa u Peći: Crkva Sv. proporcijama. dinamičnom tektonikom. istovremeno ili naknadno sagrađenu. načinom obrade površina i plastičnim ukrasom. Među ovim ističu se: Bela Crkva Karanska. koja predstavlja jasno izdvojenu umetničku celinu. Javlja se tendencija za što ekspresivnijim efektima. promišljeno uspostavljaju odnose među manjim celinama fresaka. Lesnovo. Fasade su dopunjene moravskom plitkoreljefnom dekoracijom. Tako razlikujemo dve grupe crkava: (1) Kod jedne grupe crkava spojen je trikonhos sa upisanim grčkim krstom. Soluna i Atosa je obrazovana arhitektura Moravske škole. Sv. tačno su proporcionalni. Nastaje uporedo sa pomeranjem političkih i kulturnih centara srednjevekovne Srbije sa juga prema severu pod pritiskom Turaka. Kalenić. kombinovanog sa različitim elementima u zavisnosti od dominantnih uticaja. arhitektura Moravske škole je veoma originalna i čak je u izvesnom broju spomenika (Ravanica. Rudenica. Tradicija te arhitekture dosta dugo je trajala na našem području pod turskom vlašću.). Portali su arhitektonski dosta uprošćeni. Naročito se koriste odnosi senke i svetlosti za jako isticanje plastičnih oblika figure. ARHITEKTURA-Na tradicijama graditeljstva Raške. MORAVSKA ŠKOLA Moravska škola je oznaka za stil srpske umetnosti u oblastima Zapadne i Velike Morave u periodu od osme decenije XIV veka do konačnog pada Despotovine 1459. Staro Nagoričino. jednu od najoriginalnijih u srpskoj i široj vizantijskoj umetnosti. Ljubostinja. kao novina za naše područje. zasvedenu. Makedonije. pripadaju crkve Kralja Milutina:Bogorodica Ljeviška. Veluće. Kraljeva crkva u Studenici. 59 . Prozori su najčešće jednostruki ili dvojni (bifore i trifore) i često se završavaju prelomljenim ili kopljastim lukom. sa kupolikom ili niskom kalotom. Gračanica. građana. Markov Manastir. Gračanica. U ostvarenjima ove škole u kompoziciji arhitektonskih masa ima mnogo dinamike. Takođe je boja sada nešto tamnija i mekša. crkva na groblju u Smederevu i dr. Ličnosti su smeštene ispred kakve zgrade ili brdovitog pejzaža. pokreti su im uverljivi. Iako su njeni likovni izvori različiti. kao i velika Danilova priprata. kupolu na sredini nose stupci. čini izduženi sažeti upisani krst. Bogorodice Odigitrije. Među mnoštvom spomenika živopisanih u ovo vreme može se ipak odrediti nekoliko većih grupa. okružene nameštajem ili detaljima iz prirode. Moravska škola predstavlja jedinstvenu stilsku celinu. kao oslonci kupole služe pilastri na bočnim zidovima građevine (Lazarica. Dimitrija. Smišljenom organizacijom prostora i konstrukcije. Likovi su ovde slikani sa izuzetnom istančanošću. Venci su takođe građeni i od kamena i od opeke. Nikita. Kraljevina crkva u Studenici. Samo nekoliko ih je zidano od kamena. Sem jednokupolnih crkava podignute su i dve petokupolne (Ravanica i Manasija). Sisojevac. Neupara. Crkve Moravske škole po pravilu imaju pripratu. Manasija-Resava). odvojeni od bočnih zidova (Ravanica. Lazarica. godine. na koji je dodat trikonhos. činovnika.pojavljuje drveće opisano dosta verno. Sve ostale su zidane od kamena i opeke.Klasične primene stila renesanse Paleologa u nas pružaju freske nastale u drugoj deceniji XIV stoleća u zadužbinama Kralja Milutina: Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. a obojene površine skladno povezane.

Slikari koji su radili freske ukrašavali su i rukopise minijaturama. Lazarici. zatim da bi štitili dvorove vladara i da bi bili njihova sigurna skloništa kada bi se nalazili na odmoru. rudnika i drugih prirodnih i ekonomskih vrednosti koje je. posede oblasnih gospodara. Do danas ni jedan srpski grad iz srednjeg veka nije očuvan u prvobitnom obliku. Unutrašnja struktura. SLIKARSTVO-Tematski je ograničeno uglavnom na ilustrovanje Velikih praznika. Čuda. nastavlja shvatanja solunskih slikarskih radionica kasnog XIV veka. Umetnost ove grupe fresaka je aristokratska. posebnu vrstu utvrđenja činile su one fortifikacije koje su štitile zadužbine srpskih vladara 60 . suroviji.Mogu se razlikovati tri tendencije u slikarstvu: (1) Jedna grupa majstora. Rano razdoblje razvitka (kome pripadaju skulptura na Ravanici. Zajednička im je izrazita dekorativnost. 99) obogaćuje se plastika ljudskom figurom. veoma mnogo stradali u prošlosti. To su utvrđeni gradovi. živost i životnost gesta. čuvali župe. Jedinstvo stila je potpuno ostvareno. svetlog kolorita. uz slikanje pojedinačnih svetitelja i portreta. Najveća koncentracija gradova i tvrđava nalazi se u oblastima koje su bile naseljenije i izloženije neprijateljskim napadima. SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRĐENJA U graditeljskoj baštini srpskog naroda veoma važno mesto zauzimaju objekti vojne fortifikacione arhitekture. Drenči. pojačavaju se kontrasti svetlosti i senke. pored ljudskih naseobina. naročito u nedostatku pisanih izvora. rudarska i trgovačka naselja. Lirsku prirodu najviše imaju hilandarski vezovi. nažalost. koji su. To međutim. smelost skraćenja i česta neobičnost položaja figura. tamniji u boji. (2) Druga grupa prenosi tradiciju makedonskih umetnika slikajući u Ljubostinji i Pavlici. pored ostalog. koja predstavlja najveću sačuvanu ikonu ovog doba. U trećem razdoblju (koje najlepše predstavlja Kalenić)(Sl. Iz Dečana su: “Bogorodica Pelagonitisa" sa “Oplakivanjem Hristovim" na poleđini. Užicu. blizine saobraćajnica. MINIJATURA-Minijatura prati stilske tokove monumentalnog slikarstva ove škole.Manasiji i Kaleniću. u lovu ili razonodi. Oni su podizani da bi branili glavne komunikacije (kopnene i vodene). zavisila i od konfiguracije zemljišta. bogatstvo odeće. veličina i spoljni izgled utvrđenih gradova zavisili su od toga kakva im je odbrambena funkcija bila. Rudenici i Paležu kao da se oslanja na stvaranje slikara iz južnog Primorja. graciozna. Plastika je gotovo redovno bila obojena i rađena u plitkom reljefu. Smederevu i Beogradu na sasvim nov način osvetlila su njihov doprinos razvoju umetnosti i nedovoljno poznatu kulturu življenja zapovednika i posada koje su ih štitile. Muka i Priča Hristovih. koji slikaju delom u Ravanici. Drugo razdoblje (skulptura na Ljubostinji i Rudenici) je vrlo siromašno izborom. maštovitost kombinacija i stilska čistota. florni i geometrijski ornamenti). Kruševcu. Njihova gustina je. Veluću. lirska i nežna. IKONOPIS-Ikonopis je zastupljen najviše u delima XIV i XV veka iz Hilandara. Dragocena arheološka otrkića u gradovima Stalaću. Njihov način slikanja je često nevešt. a uporedo su slikali i ikone. Najzad. scenski aranžman.VAJARSTVO-Vajarstvo ima isključivo dekorativnu namenu. a najlepša i najreprezentativnija dela su vezovi pesnikinje monahinje Jefimije (“Pohvala knezu Lazaru"). osećanje za komponovanje u prostoru. Isti duh preovlađuje i u vezu. grub i sirov. Rasu. Ova plastika u zajednici sa živopisnim fasadama crkava doprinosi slikovitosti građevina i kićenoj lepoti. i Neupari i priprati Hilandara) karakteriše: bogatstvo motiva (životinjske figure. trebalo obezbeđivati. Milentiji. (3) Treća grupa koja stvara u Veluću. Njihov način rada je monaški. ne umanjuje njihov izuzetni značaj kao istorijskih svedočanstava. jer je u pogledu motiva svedeno gotovo samo na geometrijski preplet. ljupkost likova.

Ako su štitila saobraćajnice koje su prolazile kroz klanac ili kanjon. ali i za staništa njihovih porodica. Oblik i veličina podgrađa zavisili su od terena. Masivnije i veće spratne kule imale su drvenu međuspratnu konstrukciju povezanu sa stepeništem.(Sl. Nažalost. One su. Na njenom vrhu nalazili su se posebni otvori sa konzolama (mašikule. obuhvatajući prostor određenog oblika. Županjevac. polukružnu ili višestranu osnovu. Do danas su sačuvane samo izuzetno.). Najmanjeg obima bila su utvrđenja u vidu kula koje su služile za osmatranje ili kao predstraža.) Maglič.(Sl. Ova tzv. pa i veličina tvrđava razlikujku se po tome da li su nastale u vreme upotrebe hladnog ili vatrenog oružja. Svako utvrđenje. Kruševcu. Lepo obrađeni dvodelni kameni prozori na zidu sa gotičkim lucima ukazuju na reprezentativnost toga dvora despota Đurđa Brankovića. držali su se tradicionalnnih prostornih rešenja u vidu četvorougaone osnove sa kulama. kao i od ekonomske moći investitora. pored ostalog. Crkve i kapele bile su sastavni deo unutrašnje strukture tvrđave. veličinu i odbrambenu sposobnost utvrđenja. Bedem su ojačavale kule koje su imale kvadratnu. diktirali su položaj. koje su bile tipične za rimska utvrđenja. odnosno na položajima sa kojih su se mogli najuspešnije kontrolisati i štititi karavanski konvoji ili zaustavljati iznenadni i nepoželjni prolaznici.. koje je bilo najčešće nastanjeno trgovcima i zanatlijama. Malo se zna o tome kako je izgledala unutrašnjost utvrđenog grada i kakvog su oblika i veličine bile građevine različite namene. donžon kula nalazila se u najnepristupačnijem delu grada.bedem. Višegrad kod Prizrena i dr. Ovakva utvrđenja bila su vešto prilagođena zemljištu. Ravanica. jer su mahom bili građeni od drveta te su brzo iščezli.100.manastire i crkve. Prilikom lociranja i gradnje ovakvih kompleksa korišćena su starija antička i vizantijska utvrđenja. Gore su se završavale zupcima koji su štitili posadu u strelnicama što su omogućavale odbrambeno dejstvo. čije su oblike i strukturu Srbi preuzeli od Vizantije. U kulu se moglo ući samo uz pomoć drvenih lestvica. 61 .100. ona su podizana na teško pristupačnim i prirodno zaštićenim visovima ili zaravnima stenovitih bregova. Pažnju skreću građevine ove vrste u Magliču. gde je sačuvan zid ovog objekta. palate koja je nepovratno propala jer je dobrim delom bila od drveta. a gde god je to bilo mogućno rovovi su punjeni vodom.). Donžon kula je najsolidnije zidana od svih graskih objekata.) Njihov broj bio je različit. vrsta naoružanja i ratne tehnike. Sama monumentalna građevina u kompleksu resavskog utvrđenja. Funkcija. zatvarao je jak zid . šetna staza povezivala je sve kule utvrđenja i omogućavala komunikaciju posade celim obimom kompleksa. dovoljno govori o svom značaju. Objekti stambene arhitekture u tvrđavama najmanje su poznati. mušarabije i dr. Koznik. ali i od ekonomskih mogućnosti i uslova za bavljenje trgovinom i zanatstvom. Tzv. Srednjovekovni graditelji ravničarskih tvrđava ili onih koje su postavljane na pitomijim zaravnjenim bregovima. U svakom većem utvrđenju nalazila se po jedna veća i masivnija kula. a takvih je bilo dosta. nijedna od tih građevina nije u dovoljnoj meri očuvana. Srednjovekovni pisani izvori pominju u srpskim gradovima palate . Veličina ovih tvrđava zavisila je od važnosti objekata koje su štitile. koji je istovremeno bio bedem grada. a služila je za njegovu poslednju odbranu. koja je bila manastirska trpezarija a potom biblioteka i skriptorijum. u kojoj je boravio zapovednik grada. i jedini očuvani tvrđavski sakralni objekti građeni u srednjem veku. Radi potpunije bezbednosti bedemi su opkoljavani dubokim rovovima. jer se ulaz nalazio na visini sprata. Oblik. i to uglavnom u ruševinama (Zvečan. Određenu celinu sa utvrđenim gradom činilo je njegovo podgrađe. a zavisio je od geografskog položaja grada i njegove funkcije.građevine koje su služile za zvanične i svečane potrebe vladara. a često je upotrebljavan i materijal sa razvalina starijih građevina različite namene. Utvrđenja za zaštitu saobraćajnica imala su osnove koje su se međusobno potpuno razlikovale zbog nejednakog položaja i konfiguracije terena na kojima su podizana. ponekad obezbeđeno slabijim kamenim zidom. Lazarica i Manasija su arhitektonski izuzetno značajne crkvene građevine koje su građene unutar zaštićenih gradskih kompleksa. kružnu. a naročito u Smederevu. Kule su najčešće unutra bile šuplje i prema unutrašnjosti grada pretežno otvorene. koje je uticalo na oblik osnove i raspored odbrambenih i drugih objekata u tvrđavskoj celini.

Singidunum. Slankamen. Ravanicu. U svojim ratnim pohodima i osvajanjima Turci su rano uveli i intenzivno koristili novootkriveno vatreno oružje. a posebno u poslednjem veku njene nezavisnosti. Stare tvrđave počeli su da obnavljaju i prilagođavaju odbrani od artiljerijskog oružja. kao što su Beograd. od novih gradova u Srbiji spomenućemo Maglič. Ravanica). a drugu. Ras. naglo je počela da se širi islamska kultura i da se utemeljuje umetnost koju su doneli turski osvajači kao pripadnici islamskog sveta. ali dovoljno osposobljene da odole udarima snažne topovske đuladi. . Kotor. između Prištine i Gnjilana. Tek posle pada Novog Brda (1455) i Smedereva (1459) i konačnog gubitka državne nezavisnoti. veoma stradao u prošlosti. ostao je nedovoljno poznat kao izvorište mnogih važnih saznanja o svekolikom životu srpske države. Golubac. istorijski vrlo interesantnog pravca. Bledi i nedovoljno jasni odrazi pronalizili su puteve preko Vizantije i južne Italije. a novim koje su gradili bitno su menjali strukturu. Bač. koje su imale složenu strukturu i urbanizovane delove po uzoru na razvijene gradove Vizantije ili primorskih oblasti. osnivač Novog Pazara. Ako se navedu samo neki primeri utvrđenja prilagođenih za nov način odbrane ili nanovo sagrađenih da bi ostvarivali posebne i veoma značajne odbrambene zadatke. one su podignute u poslednjoj četvrtini XV v. nakon osvajanja. podigao grad Šabac Sultan Bajazid II na 62 . a posebno artiljeriju. ali i za odbranu osvojenih oblasti.Bez obzira na svoje poreklo. Golubac (Sl. jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih gradova.može se shvatiti koliko je “gradozidanije" XIV i XV v. gradovi u Srbiji se u tipološkom pogledu svrstavaju u dve osnovne grupe. utvrđenja skromnijih razmera bez podgrađa. koji postaju najveća opasnost za srpske zemlje. Tako su nastajale nove tvrđavske celine kao prave artiljerijske fortifikacije. Zvečan. Caričin grad. koji su dugo odolevali turskim napadima. budući neuporedivo masivniji i niži. bez koje se ne bi moglo računati na opstanak u tim teškim vremenima.koji je u svoje vreme bio jedna od nabogatijih i najutvrđenijih gradskih naseobina. ali nisu ostavljali dublje tragove na sakralno i profano graditeljstvo moravske Srbije i despotovine. Smederevo i dr. Time se želelo da tvrđave budu neupadljiviji cilj. nastali trudom despota Stefana Lazarevića. vizantijskih i ugarskih gradova. Budvu. treba spomenuti Ram. u starim i novim utvrđenjima građene su topovske kule poligonalnog ili kružnog oblika. a danas nedovoljno arheološki istražen.. Njihovi obimni zidovi i odbrambeni bedemi znatno su se razlikovali od zatečenih. izrasla kraj bogatih rudnika srebra . despota Đurđa Brankovića i dr. Zato su pristupili obnovi i preuređenju starih i podizanju novih tvrđava.. ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Pre dolaska turaka islamska umetnost gotovo nije dopirala do srpskih oblasti. Beograd. oblik i veličinu. i od gradova uz obale Dunava kao. koja je upravo gradio knez Lazar (Novo brdo. Turskom osvajaču i nosiocima vlasti bio je jedan od osnovih zadataka da učvrste strateške tačke za odbranu osvojenih krajeva i osposobe uporišta za osvajanje novih oblasti. kada Srbija ulazi u period teških i neravnopravnih borbi sa Turcima. Prvu čine oni koji su po obimu i ustrojstvu veći i koji su imali podgrađe. Mnoge srpske srednjovekovne tvrđave uključuju se u turski odbrambeni sistem delimično prilagođene odbrani od vatrenog oružja i osigurane mnogobrojnim posadama. iskoristii i uključiti u turski odbrambeni sistem. Manasiju. zatim monumentalni poduhvati. trebalo je. Tako je Isa-beg Ishaković. Kruševac. Da bi se to postiglo. Bar. Najpoznatiji i za istoriju i kulturu najznačajniji srednjovekovni gradovi i utvrđenja su: od starih. Manasija. Najintenzivnije vojno graditeljstvo počinje u vreme kneza Lazara. bilo predominantna graditeljska delatnost u Srbiji. Petrovaradin. Tipičan primer veoma razvijenog srpskog grada . Na Dunavu i Savi podižu se nova utvrđenja na temeljima antičkih. Znatan broj srpski srednjovekovnih odbrambenih gradova i utvrđenja. Najlepši primeri takvih kula nalaze se na Smederevskoj tvrđavi i Golubačkom gradu. kada su ovi kompeksi imali izrazito strateški značaj za dalja turska osvajanja. a u srednjem veku rekonstruisanih gradova treba pomenuti Naisus. Među gradovima sa podgrađem (trgom) biolo je veoma razvijenih fortifikacionih celina sa naseljem.jeste Novo Brdo. Novo brdo.101). Stalać.

Stari most u Mostaru. zadužbine cara Dušana. umetnički oblikovano i trajno graditeljsko delo. g. kaplidže. mineralno-lekovitih izvora.. tzv. Kasapčićeva ćuprija na Đetinji u Užicu. U njihovom uobličavanju najpotpunije se ispoljila težnja ktitora i graditelja da se ostvari određen stilski obrazac i da se postigne najviši stepen i obuhvat umetničke obrade. nastale tvrđave u Novom Pazaru i Nišu. posebno na Kosovu. U pitanju je jednoprostorna monumentalna građevina sa tremom. Najlepši mostovi na teritoriji Srbije nalaze se na Kosovu i u Metohiji. poznat pod imenom turbe. I oni su podizani kao zadužbine. Ovoj grupi pripada. Tako su u XVII i XVIII v. sagrađena 1615. turski uglednici 63 . koja se ipak ne odlikuje originalnošću. redak primer među sakralnim objektima ove vrste na kojem je primenjena koncepcija trema sa dve kupole.javna kupatila građevine koje su nastale na osnovu verskih propisa koji su zahtevali često umivanje i kupanje. Bajrakli u Peći i Kodža Sinanpašina u Kačaniku. a monumentalnošću Vojinovića most u Vučitrnu i most u selu Budisavcima kod Peći. tačnije . iako su skladna i solidno građena kamena zdanja. Pitoresknosti. varoški . postoje tri grupe hamama: tvrđavski. ranocarigradskom stilu. U prvu grupu monumentalnh građevina svrstavaju se Barjaktarevo turbe (XV v. Ovom stilu pripada džamija Mehmeda II Fatiha u Prištini. traga za najskladnijim proporcijama. Najreprezentativnija i najlepša džamija u Srbiji koja je građena po obrascima ovog stila jeste Sinanpašina džamija u Prizrenu. Najveći broj džamija u gradovima Srbije pripada tzv..S obzirom na funkciju. Za razliku od nekih monumentalnih objekata stare mostogradnje kakvi su most na Drini u Višegradu. nad kojim su tri kupole. One su najtipičnije i najreprezentativniji predstavnik monumentalnog graditeljstva. poput baldahina. koji su služili za vojnu posadu i stanovništvo podgrađa. Po osobensti nekih konstruktivnih rešenja i proporcija ističe se Hadum džamija u Đakovici.) na Kosovu polju (Gazimestan). kao i rimski most na Moravici u Kumanici kod Ivanjice. svojim dimenzijama i množinom lučnih otvora izdvajaju se Terzijski i Tabački most kod Đakovice. To su građevine kvadratne ili poligonalne osnove. Neobično značajnu grupu spomenika islamskog graditeljstva čine hamami . građena je znamenita Altin-alem džamija u Novom Pazaru. Nešto skromnije arhitekture su sledeće džamije nastale sredinom XV v: Mehmed-pašina u Prizrenu.(Sl.102). šarmu i arhitektonskom bogatstvu Prizrena i Vranja veoma doprinose mostovi na reci Bistrici i tzv. koji se svrstavaju među najlepša graditeljska dela ove vrste na području bivše Jugoslavije. svaka kasaba je još u XVI v. U XVI v. klasičnom stilu osmanske neimarske umetnosti. i džamija . U islamskoj monumentalnoj arhitekturi. Najreprezentativnija je tzv.za potrebe građanstva. nose kružnu ili poligonalnu kupolu. Kada su Turci ovladali srpskom državom u graditeljstvu Osmanskog carstva nastajali su objekti u novom. Svojevrstan tip turbeta predstavljaju ona koja imaju četiri stuba što. U izvesnoj vezi sa fertifikacijama bili su stari kameni mostovi. i lekovito-banjski. koji su podizani kraj prirodnih. a na temeljima vizantijske fortifikacije sagradio tvrđavu Kulič. malobrojni očuvani mostovi u Srbiji nemaju izrazitije arhitektonske vrednosti. Po svom prostornom rešenju i konstrukciji. U zavisnosti od odbrambenih ili osvajačkih potreba. Turci su gradili tvrđave i u poznijem razdoblju. Prilikom njene gradnje upotrebljen je materijal sa već porušenog manastira Sv. To je stil u okviru kojeg se od sredine XVI v.1524. najznačajnije mesto zauzimaju sakralne građevine. koje se ističu skladnošću i konstruktivnom čistotom i jednostavnošću. ispod kupole i polukupole sa bočnim prostorima i ulaznim potkupolnim tremom. Sredinom XVI v. Poznato je da su krajem XV v.zadužbina Bali-bega u Nišu. poznate pod imenom džamije. jednokupolonoj džamiji je srodan mauzolej. u svojim oblicima dosta izmenjena. u kojem dominira tip džamija sa izduženim glavnim molitvenim prostorom ispod dveju jednakih kupola ili. Bajrakli džamija u Beogradu.) i turbe sultana Murata I (XV-XIX v. Gradskoj reci. pak. čiji su ciljevi bili da služe praktičnoj i verskoj kultnoj nameni. a u drugu grupu turbe u Novom Pazaru. arhanđela kod Prizrena.ruševinama ugarskog utvrđenja podigao tvrđavu Ram na desnoj obali Dunava. ali i da predstavljaju monumentalno. imala bar po jedan hamam. tzv.g. U Srbiji. na razvalinama antičkog utvrđenja Balibeg Jahjapašić gradi Fetislam kod Kladova. u Metohiji i Staroj Raškoj. a nastali su u periodu od XVI do XVIII v.

posebno se izdvaja ulazni prostor. Turci nisu uništili njenu organizacionu strukturu niti su joj u jačem stepenu sprečavali umetničku delatnost. opusteli. Nišu. Nijedna od značajnijih građevina ove vrste . osim onih koji su. Po svom arhitekstonskom rešenju. Štale i magaze za robu bile su u prizemlju. po rečima putopisca Evlije Čelebija. U njih je tekla hladna i topla voda koja se upotrebljavala za kupanje. prema svedočenjima putopisaca. Njeno stvaranje u doba Turaka najčešće se naziva postvizantijskom umetnošću. hanovi su najčešće građeni od kamena. Jednostavne arhitekture. To su objekti koji su po uzdužnoj simetrali zidom bili podeljeni na muški i ženski deo. van gradskih naselja. onemogućila su nove i velike gradnje hramova u ovim zemljama. arhitektonski najzanimljiviji. Ložište i rezervoar za vodu smešteni su u krajnjim prostorijama pokrivenim svodovima. a kod nekih naroda i bilo kakvu graditeljsku aktivnost. Međutim. U njima se nalaze po dve ili tri kurne od mermera.koje su. koji je zagrevao zidove i podove prostorija za kupanje i druga odeljenja. Od niza građevina ove vrste koji su postojali u Srbiji. dobili savremeniju funkciju pa im je vek produžen. po pravilu. njihova nastojanja da iz porobljenih zemalja izvuku što veće materijalne dobiti. Karavan-saraji su mahom bili spratne građevine zasnovane tako da zaklapaju kaldrmisano dvorište sa šadrvanom u sredini. kao što su karavan-saraji i hanovi. Mehmed-paša Sokolović sagradio veliki karavan-saraj koji je. i koji su. Istaknutu ulogu imale su građevine sa utilitarnom funkcijom. objekti koji su. On je povezan sa izduženim prostorom pokrivenim bačvastim svodom. sa delom gde su konačili ljudi i delom za smeštaj stoke. Zna se da su građene kamenom i opekom i da su bile pokrivene ćeramidom ili olovnim limom. tako i na određenim rastojanjima na tim putevima. jer su postavljeni kraj toplih izvora. hranu i ogrev. zasvedene i ognjištima opremljene prostorije za konačenje. u hanu su putnici plaćali spavanje. Karavan-saraji su bili dobrotvorna zdanja u kojima su putnici besplatno konačili. drveta i ćerpiča. On je pretvoren u turističko-ugostiteljski objekat i jedna je od retnih atrakcija u turističkoj ponudi ovog grada. lekoviti termalni hamami ili banje građeni su sa bazenom za potapanje celog ljudskog tela. danas je najbolje očuvan Amir-agin han u Novom Pazaru s kraja XVII v. Nešto manjih dimenzija. koj je služio za svlačionicu i odmaranje posle kupanja. predstavlja svojevrsnu atrakciju. 64 . u čijoj je sredini smešten šadrvan. Za razliku od karavan-saraja.sagradili hamame u tvrđavama: Niškoj. služili za smeštaj i konačište putnika.nije očuvana. bile sagrađene u Beogradu. POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Propast Vizantijskog Carstva i gubitak nezavisnosti slovenskih država na Balkanskom poluostrvu nisu prekinuli umetničko stvaralaštvo istočnopravoslavne crkve. a posebno na Carigradskom drumu. sticajem srećnih okolnosti. Iz ložišta je naročitim uređajima razvođen topao vazduh. kao i smeštaj i ishranu konja. Umetnička aktivnost istočnopravoslavne crkve u ovim uslovima razvijala se i dalje po ugledu na stare vizantijske tradicije. koji pripadaju tzv. ovo kupatilo s osnovom u obliku upisanog krsta nad kojim je kupola koja pokriva prostorni osmostrani bazen. Smederevskoj i Ramskoj. Golubačkoj. počeli brzo da propadaju i nestaju. U Beogradu je 1577. imao šezdeset prostorija i bio “kao kakva tvrđava". U XVI v. sagrađeni su hamami u Baču i beogradskom Donjem gradu. Paraćinu i Sremskoj Mitrovici . koji su u tursko doba podizani u većim mestima na važnim karavanskim putevima. Jedan od najleoših i očuvanih je Gazi Mehmed-pašin amam u Prizrenu. Lišeni uređaja za zagrevanje vode i vazduha. Podizani su kako u većim mestima koja su se nalazila na karavanskim putevima. veoma lepo ukrašene plastičnim ornamentalnim predstavama. Sa iščezavanjem karavanske trgovine ovi objekti gube svoj značaj da bi. Najpoznatija kaplidža u Srbiji nalazi se u Novozaparaskoj Banji. Najlepše građevine ove vrste čine varoški hamami. a na spratu su se nalazile manje. Služeći i danas prvobitnoj nameni bez naročitih arhitektonskih izmena. g. ali zanimljivih oblika i skladnih proporcija bili su hanovi. Za kupanje služe posebne prostorije kvadratne osnove koje su nadvišene kupolama. dvojnom tipu. takođe.

Obnavljaju se moge pravoslavne zadužibne Nemanjića. među kojima su Blagoveštenje.(Sl. godine prve ćirilske štampane knjige na Balkanskom poluostrvu. Mala i Velika Remeta. stilski raznovrsni. s kraja XV veka. Njegov rođak Makarije postaje patrijarhom obnovljene Patrijaršije. a u Fruškoj gori.Tu podiže svoj dvor. U vreme Ivana Crnojevića. Od brojnih spomenika obnovljene Pećke patrijaršije ističu se: Ovčarsko-kablarski manastiri.Hopovo krajem XV veka (Sl. Bosnu i Hercegovinu i delove Makedonije i Bugarske.Među ovim spomenicima priličan broj ih je za poslednjih četrdesetak godina u jačoj ili slabijoj meri nastradao. a priličan broj manjih crkava i manastira s velikim trudom se iznova podiže uz obimnu pomoć ne samo imućnijih gradova već i pojedinih sela. poreklom Srbin. Ovi manastiri. Kuveždin. Druga polovina XVI veka u turskom carstvu označava povoljnije doba za pravoslani svet.u to vreme su bili centri okupljanja poznatih prosvetitelja. posle pada Srbije postaje pribežište mnogim srpskim izbeglicama. naš pravoslavni živalj bio na izvestan način objedinjen. Dok se u dekoraciji ovih knjiga pojavljuju izvesni ornamenti rešeni u duhu renesansnih umetničkih oblika.106. Poganovo kod Pirota). Crnu Goru. svedoči samo o upornoj vitalnosti istočnopravoslavne crkve da odbrani svoje učenje (obnova crkve manastira Prohor Pčinjski kod Vranja. Šišatovac. Krušedol. Trolisna osnova s kubetom koje je natkriljuje i dalje stvara već omiljeni oblik građevine.na području uže Srbije. Beočin. s kraja XV veka. tako da u stilskom pogledu ova arhitektura teži da sačuva ono graditeljstvo koje je najviše verno tradiciji. Na Obodu kraj Cetinja osnovana je prva ćirilska štamparija za bogoslužbene knjige. imale su prvo proširena Ohridska arhiepiskopija. fruškogorski manastiri na čelu s Hopovom (Sl. Bačke i Srema. Nekoliko skromnih spomenika u južnim delovima Srbije. Grgeteg. Ova se arhitektura mahom oslanja na srednjovekovne tradicije. Cetinje postaje prestonicom.Srbiju. Njen štampar Makarije. od druge polovine XV pa sve do XVII veka. Like i Krbave. odštampao je tokom 1495. Piva s najvećom galerijom zidnog slikarstva iz vremena Turaka i Trojica Pljevaljska s jednom od najbogatijih riznica . a potom (od 1557) obnovljena Pećka patrijaršija. ali lepi i dosta dobro očuvani. Tako je. iako pod gospodarstvom Turaka.106). Bešenovo. nadovezujući se neposredno na rašku ili u nizu slučajeva na moravsku stilsku grupu. Banata. Na turskom dvoru se tada nalazi jedan od njegovih najmoćnijih državnika . Vojvodina. kako bi uz njegovu pomoć mogla i dalje da dela kao značajan društveni činilac pod Turskom Imperijom. Vrdnik. Među njima su najstariji: Mesić kod Vršca. gotovo ceo jedan vek. U svim ovim oblastima arhitektura pravoslavnih crkava uglavnom je skromnijih razmera i siromašnije obrade u odnosu na ranije građevine iz vremena nezavisnosti. delujući. obuhvatajući ne samo teritorije pod turskom već i one pod mletačkom vlašću. sveštenih i svetovnih kulturnih poslanika koji su čuvali i razvijali srpsku kulturu tokom turske okupacije. Dalmacije i Slavonije.na teritoriji Crne Gore. Budući da je politička moć svetovnih gospodara nestala. Sretenje i Trojica u jačoj meri sačuvali srednjovekovni karakter. u izvesnom smislu. Podižu se brojni manastiri.Glavne uloge na tlu Jugoslavije u razvoju ove kulture. prošao je u težnji da se ne prekine slavna tradicija graditeljstva. kao što je slučaj i s manastirom Pustinja kod Valjeva . Obnovljena Pećka patrijaršija obuhvatila je veliki deo Balkanskog poluostrva . grafičke ilustracije pojedinih praznika i svetitelja izvedene su u duhu stare srpske ikonografije. Jazak.Mehmed-paša Sokolović. a zatim gradi manastir.(Sl. 65 . U Srbiji. Ova obnova bila je od presudnog značaja za raznovrsnu i bogatu stvaralačku delatnost.) Ajdanovac kod Prokuplja.104) Tada su njene granice proširene van okvira stare srpske srednjovekovne države. kao “produžena ruka" nekadašnje despotovine. Kovilj i Bođani u podunavlju. do obnove Patrijaršije. crkva je nastojala da preuzme narod pod svoje okrilje. 105. Mađara i Venecijanaca (Mletačke Republike). koji kasnije postaje sedište Crnojevića. Crna Gora je imala mogćnosti da se duže bori za svoju nezavisnost.) koje ima izrazito stare tradicije u Vojvodini. u okviru već poznatih škola. iako ima slučajeva da ona dostiže i zavidnije oblike (manastir Piva). Primenjivane su izvesne stilske odlike ove škole u prilično uprošćenom obliku na skulptorskim elementima i keramoplastičnoj spoljnoj dekoraciji.

Pojedina dela izvedena su takvom veštinom i brižljivošću da predstavljaju prava remek-dela primenjenih umetnosti na Balkanskom poluostrvu. u duhu starih tradicija. ali još živoj. zograf Longin iz druge polovine XVI veka. delovi nameštaja. U ovo doba posebno se razvija umetnost duboreza. među kojima su najvrednije i najpoznatije u Dečanima. Veliki istorijski potresi tokom XIX veka u Evropi konačno su srušili načeto mnogostoletno i razgranato stablo vizantijske umetnosti. slikari: Dragutin Inkiostri. Umesto monumentalne gradnje u kamenu i opeci. pod uticajem naučnih otkrića o vizantijskoj umetnosti i romantičarski opredeljeni. Mileševi. Živko Stojsavljević i dr.) Kroz ceo XVI i XVII vek pre svega se dalje neguje slikarstvo ikona i duborez. dubokom i punom reljefu. blagodareći izobilju drveta i nasleđenoj kulturi obrade. Kosta Jovanović. Kao monah je radio na freskama u Pećkoj patrijaršiji. Postvizantijska umetnost grčevito nastoji da ne usahne ni tokom XVIII veka. naročito danas. a takođe se kuje nakit. Mnoge crkve ukrašavaju se pozlaćenim duboreznim ikonostastima. (Sl.). U Srbiji. Crkva na Oplencu i Sveti Marko u Beogradu najmonumentalnija su zdanja ove vrste. Najveći među njima. U naporu neinventivnih graditelja i neukih zografa. Vasa Pomorišac. Naročito je slikao ikone. raskošno izrezbarenim u orahovini. Značajna naučna otrkića započeta krajem XIX stoleća i velika hodočašća ka lepotama vizantijske umetnosti. Bavio se i književnom delatnošću. kovčezi. izvesni arhitekti i slikari. 66 . i islamske umestnosti sa Istoka. Živorad Nastasijević. razvijalo se na domaćim slikarskim tradicijama.107. koja je na tlu Jugoslavije zabeležila mnoga svoja najoriginalnija i najjača dela ne samo u srednjem veku već i za vreme turske okupacije. prihvatajući i uticaje savremene umetnosti Zapadaosobito baroka. Lomnici i više drugih hramova. vrata. Pored kritskih i ruskih ikona toga vremena. naročito u prvoj polovini XX veka. Moderna umetnost nezadrživo je osvajala svet. hrastovini i drugom tvrdom drvetu pogodnom za skulptorsko oblikovanje u plitkom.anahroničnoj u odnosu na Evropu. Banji kod Priboja.. sarkofazi i drugi predmeti crkvenog enterijera zadivljuju ukrasima visoke likovne vrednosti. sve više doprinose da se spozna njena veličina i njen značaj u svetskoj istoriji umetnosti. u pseudovizantijskom stilu grade i dekorišu pojedine objekte sakralnog i javnog karaktera (arhitekti: Svetozar Ivačković. mogla biti prihvaćena kao uticajniji i trajniji pokret. Mnoge naslikane freske i ikone toga doba potvrđuju visoke likovne vrednosti pećkih slikara. Velikoj Hoči i Pivi. sve više izobličava u nedozrelu mešavinu umetničkih težnji. Lomnici. a učestvovao je i u ukrašavanju štampanih knjiga iz XVI veka. međutim. ona se postepeno. u manastirskim radionicama neguju u sve većoj meri umetnost drvorebzarstva. kao i arhitektura. okovi na knjigama. Uporedo s drvorezbarstvom razvija se i tehnika intarzije u drvetu i sedefu (ubacivanje drugog materijala). vernih njenim tradicijama. i ikone naših zografa predstavljaju najbolja ostvarenja u ovoj specifičnoj grani slikarstva . Dragomir Tadić i dr. braća Petar i Branko Krstić.Slikarstvo obnovljene Pećke patrijaršije. On je bio neobično plodan. vični umetnici. Aleksandar Deroko. Mnogi ikonostasi. crkvene posude. Momir Komnović. Ova nastojanja nisu.

kao što to. i 185.e. Ona je osobito u Sančiju nastavila i usavršila tipičnu kultnu građevinu budista: kamena stupa u obliku polukugle koja se izdiže iz kružnog tambura s ogradom. i preko indijskih granica. Indija je prostrana kao kontinent. ostvarila. dok se nad njom nadvijaju suncobrani koji simbolizuju nebeske svodove. sa neravnomernostima u razvitku. njihovu umetnost prihvata dinastija Sunga. Krajem praistorije. Ali teško je shvatiti zamršena simbolična i mistična značenja te umetnosti u kojoj je tako jako naglašen privid svetovne i ovozemaljske umetnosti. ostavila za sobom samo beznačajne umetničke tragove.e. n. komponovanim u obliku prekrštenih greda izbija vajarstvo. a u VI v. Nakon gašenja odjeka grčko-makedonskog pohoda Aleksandra Velikoga sve do doline Inda. ali raznorodna po rasnim obeležjima. ta je civilizacija podlegla vrtlogu provale arijskih naroda iz Srednje Azije. Zasićena je stanovništvom.e. Tako se uspostavlja prilično jednorodna podloga indo-arijske civilizacije. skladne skulpture što krase ogradu Stupe u Bahrutu (Muzej u Kalkuti). jedan od najpotpunijih pokušaja političkog ujedinjenja Indije. Satavahane uvode i drugi tipičan proizvod indijske umetnosti. asketkse težnje budizma. Da bi se naišlo na umetničko stvaranje koje izražava već utvrđene duhovne i religiozne vrednosti. bez obzira na strane infiltracije) to je jednostavna i skučena umetnost. Po svojim indijskim obeležjima (tj. a kojem je bilo suđeno da se zbog unutrašnjih potreba proširi na tako velik deo Azije. Nakon raspada carstva dinastije Maura. prožima indijsku misao. koji od VI v. Ipak je čudno da je ta više no hiljadugodišnja civilizacija.). štaviše. najveći vladar iz te dinastije. Njegova je graditeljska delatnost bila snažna o čemu posredno svedoče. živet će onaj mistično-spiritualistički pokret koji je našao svoj izraz u budizmu. odajući rafiniranost jadne dvorske umetnosti. To je umetnost u kojoj su se pre svega ogledale duhovne. pr. na severu.VANEVROPSKA UMETNOST INDIJSKA UMETNOST U svojoj umetnosti Indija odražava i svoja složena. koje proizlaze iz sveta iz kojeg se rađa i kojega je izraz Indijska umetnost je doživela lomove i prekide u svom trajanju. razdirana veštačkim ogradama tradicionalne podele na kaste. zato što je pretežno sakralna. Ona će pružiti građu velikoj književnoj epopeji.pr. treba sići sve do dinastije Maura. koja je već razvijena po sredstvima i korištenju metala. ta je dinastija između 322. Ono se spremno gubi u pripovedanju zgoda iz Budinog života. ali kontinent pun lomova i nestabilan. zatim golemi kapiteli kojima dominiraju životinjski likovi. To su građevine koje su u celini 67 . doduše kratkotrajno. koja je pružila tako sigurne dokaze o svom visokom stupnju. potvrđuju mnogobrojni pečati ili pločice-pečati s urezanim likovima životinja. n. Ovim temeljnim preprekama. u prvom redu Vedama. pr. pojedinačno ili u skupovima na ulazima u gradove ili hramove. Stvara nacionalno jedinstvo pojačano visokim religioznim duhovnim i kulturnim vrednostima. tako da jasno odskače od drugih azijskih zemalja. koja stvara sanskrit kao usavršen jezik. ostavljajući o njemu iznenađujuća svedočanstva u mestima Bahadža i Karli: to je pećinsko graditeljstvo pećina-svetilišta. Među malobrojnim ostacima te civilizacije postoje kipići od pečene gline koji prikazuju idole ili božanstva i odaju srodnost sa svetom Mesopotamijaca i Sumerana. još u III milenijumu. s društvenim razlikama koje se kreću od nagomilavanja bogatstava nekolicine što vlada pa do izgladnelosti i bede bezbrojnih mnoštava. n. uostalom. Indija doživljava uzduž doline Inda razvitak civilizacije kojoj daju pečat naročito središte Mohendžo-Daro. ugrožen klimom koja kao da nagoni na izgrede. Ašoka (III st. Oko 1400 g. nivoima civiliazcija. prihvata budizam i bitno doprinosi njegovom širenju. Ali na izdvojenim portalima tih stupa. a ponekad i protivrečna obeležja. bujno i gusto posejano. istorijskim zbivanjima.

nadalje bila je izložena prodoru islama. ali uz uravnoteženiji i jedriji vajarski osećaj i s više ljupkosti u ritmovima kompozicije. Vajarski ukras postaje gušći. a trajala je od IV do VII v. klasično razdoblje indijske umetnosti i kulture uopšte javlja se s dinastijom Gupta. U pećinama Adžante otkriva nam se zidno Gupta-slikarstvo. Hram koji je podignut takođe Budi. monolitski hramovi Mamalapurama. (ako se računaju i dinastije nakon Gupta). i odajući krajnju svetovnost jedne rafinirane dvorske umetnosti. 526. u gornjem Gangu se stvara živo umetničko središte. i pored budizma. Podižu se mnogobrojni hramovi raznih hinduističkih božanstava. 68 . Upravo u to vreme pećine Adžante (sl. odlikuje se nemirom i ritmom koji često i izazovno ide za taktovima i pozama plesa. i koje su usko povezane s gusto posejanom ornamentalno-figurativnom skulpturom koja čitav zid pećine zauzima kao svoj okvir. Ta se dinastija učvrstila na kontinentalnom delu. sa vrlo visokim piramidalnim ili zvinastim krovom.).(Sl. srednjem veku jača politička razmrvljenost i nestalnost dinastija. a zatim namenu pećine-samostana . udarivši temelje novoj. n. 54). usavršava plemenito i vrlo raznoliko vajarstvo. koja se takođe odlikuje izobiljem narativnosti i ukrasa. Kratkotrajna su razdoblja indijskog buđenja i preporoda indijske umetnosti. samo im dimenzije postaju velike. U donekle mutnom razdoblju koje dolazi nakon početka nove ere. tako da je obuhvatala doline Ganga i Inda. podignuti klesanjem u steni. Tu se između I i VII v. Vajarstvo doživljava nečuven razvitak u izradi bronzanih kipova. ali svakako ne i brodolom umetničkog stvaranja. ali uz sugestivnu modernost poteza. ali to ne gasi umetnički žar. Ubrzo će se ono pozabaviti i samom slikom Bude. 53. 52) (u Hajderabadu) dostižu sa svojih dvadeset devet svetilišta svoj najveći sjaj. sultan Aibek prodro do Delhija. kao i spoljni delovi tih hramova. Ona je uspela nadživeti provalu Huna u V v. sad dinamički prikazujući hinduska božanstva. (sl. Graditeljstvo dobija veliki potsticaj. koji predstavlja izvrstan primer elegancije. tambur podnožja postaje viši. čije su predstave sve brojnije. Krišna i Šiva).. koji će težiti da se ustali i da se ponavlja. Toj su invaziji dugo vremena odolevala nestabilna hinduska kraljevstva. a to znači kraj samonikle indijske umetnosti. Zlatno doba. U tzv. Drugi smer u Gupta-arhitekturi je izdubljena arhitektura svetih pećina. kupolasti se krov izdiže u visoku zakrivljenu i stepeničastu nadgradnju. muslimanskoj Indiji. dovela do snažnog pridizanja hinduističke religije i poštovanja brahmanskog trojstva (Višnu.) Pad dinastije Gupta znači gašenje razdoblja najveće i klasicistički usmerene ravnoteže. Ali sad se već menja politička sudbina Indije. Ova dinastija je.Međutim.raščlanjene u obliku stanova za monahe.izdubljene. ali od VIII v. ali ona je postala neodoljiva kad je 1196. kompleksni i veličanstveni hramovi Elore. s čitavim mnoštvom manjih božanstava i mnogostrukih inkarnacija. koje imaju dvostruku namenu: namenu pećine-svetilišta za okupljanje vernika. U okviru budističke inspiracije nastavlja se s gradnjom stupa. u Bod Gaji. Raste impozantnost dimenzija te složenost konstrukcije i ukrasa. koji se stepeničasto uzdiže poput planine i simbolizuje svemir. tipičan je primer ove građevine. a ne zidane. na mestu njegovog prosvetljenja. poplavljeni su Gupta-skupturom. kojoj je namenjeno da kasnije poprimi i gorostasnije dimenzije.e. osobito kod elegantnih ženskih likova. Unutrašnjost. koje se posvećuje opisivanju raznih Budinih utelovljenja. hramovi koji se povode za drugom formulom gradnje: visoka građevina u obliku terase na kojoj počiva hram s celom i tremovima što je okružuju. Ono se između VII i X v. god. sad opet statički ponavljajući Budin lik. Muslimanska umjetnost odaje svoj pečat u visoko izvijenom minaretu delhijske džamije i ona silovito prodire u indijski svijet. islamska se umetnost u dodiru s indijskom maštovitošću profinjuje i razrađuje: rezultat takvog uzajamnog prožimanja je mauzolej Tadž-Mahal u Agri (XVIIv. nastavlja na Dekanu i u južnom delu poluostrva. Vladajućim dinastijama treba zahvaliti nastanak nekih najspektakularnijih indijskih spomenika: pećine Elefante blizu Bombaja. s podzemnim hodnicima poput šuma usečenih pilastara i kipova. sve zajedno prekriva vajarski ukras.

56.) sa svojim tremovima. Dosadašnja iskopavanja nisu pružila nikakvog dokaza o postojanju neke prakulture između ovog stadija paleolita i neolita koji obuhvata kraj III i prvu 69 . zatim se okreće prema Kini i zajedno s njome pridonosi stvaranju umetnosti u sebe zatvorenog Tibeta “krova sveta". Zamisao hrama-planine ovde dostiže svoj vrhunac. Za njim po impozantnosti. dopire do “svilenog puta". otrkiveni su nedaleko od Pekinga. vetar i kiša. Na severu se širi prema Afganistanu. Jedinstvenosti i specifičnosti kineske kulture doprineo je svakako njen položaj. Iz Indije ono preuzima sklonost prema opširnosti u opisivanju.) UMETNOST KINE Proučavajući kinesku umetnost susrećemo se sa narodom koji je svojim konzervativizmom sačuvao svoje osnovne tradicije. koji predsatvlja tegobnu vezu između Zapada i daleke Kine. Izvrsna je izrada kipova: po skladu proporcija i po snazi volumena . stvaranju neobuzdane i maštovite indonežanske umetnosti. Udaljena od svih ostalih kultura Kina je razvila specifičnu kulturu. po svojoj vertikalnoj razvijenosti. Upravo zato je kineska kultura nosila pečat nacije a ne pojedinca. Među mnogobrojnim kmerskim hramovima.Ovo širenje indijske umetnosti kreće u tri pravca. a produživanje porodice bila je najvažnija obaveza. Neolit-Fosilni ostaci pekinškog čoveka (Sinantropus pekinensis) najstarijih stanovnika Kine. koja se širi u suprotnom pravcu. Za kulturu Kine pa i Kinu kao narod veliki značaj imaju reke Hoangho ili Žuta reka i Jangcekjang ili Plava reka. ali veliki niski reljefi koji spominju ratne podvige Kmera odlikuju se istaknutim vrednostima reda i ritma. Međutim. Veoma je visoke vrednosti kmersko vajarstvo. svojim višespratnim terasama i svojim stepeničastim kulama predstavlja možda najveći hram na svetu. Prema severoistoku prodire na indokinesko poluostrvo. s kulama ne zaostaje ni Bajon. hram Angkor-Vat (XII v. zvezde. Doduše. do čega dolazi kad indijski uzori stupaju u dodir s drugim narodima koji imaju jača azijska obeležja: s druge strane prilagođivanje do kojega dolazi u susretu i ukraštanju ovog indo-budističkog stila s kineskom umetnošću. Običaji predaka važili su kao zakon. Prikaz Indijske umetnosti bio bi ipak krnj kad ne bismo spomenuli širenje indijske umetnosti izvan teritorijalnog prostora Indije u užem smislu zahvaljujući budizmu kao nosiocu tog širenja.Specifičan muslimanski doprinos indijskoj umetnosti je minijatura. a to su bila obeležja arapske i persijske minijature. 55. glavni hram kmerske prestonice Angkor-Tom. indijski će uticaji više dominirati u umetnosti Sijama i Kambodže. Neiscrpni smisao indijske mašte za narativnost tu se združuje s prednostima boje i crteža. 1. Pojedinac je bio samo karika u društvenom lancu. Prema jugoistoku zahvata ostrva koja danas sačinjavaju Indoneziju. Ovo širenje ima dva obeležja. strani uticaji su prodirali u Kinu i uzimali maha ali bi ih na kraju kineska misao i kultura nadvladali. dok će kineska umetnost dominirati umetnošću današnjeg Vijetnama. Upravo u dolinama ovih reka otkrivaju se najraniji počeci kineske kulture. doživljava umetničku raskoš ekspanzionističke i agresivne dinastije Kmera. Ti rani počeci su veoma bitni za kasniji razvoj kineske kulture. Iz takvog stava proizašao je drugi osnovni princip koji se sastojao u pobožnom poštovanju umrlih i stalnom gledanju na prošlost a ne na budućnost. Naime to su bila oruđa iz paleolita slična oružju i oruđu pronađenom u paleolitskoj Evropi.) (sl. u području živih dodira (osobito sa svetom Persije. Narod koji se u dolinama reka bavio zemljoradnjom bio je najviše inspirisan prirodnim silama kao što su nebo.(Sl. najstarija istorijska kineska kultura bila je kultura u vremenu vladavine dinastije Šang. s jedne strane naglašavanje ukrasnih elemenata. u graditeljstvu i vajarstvu. a preko njega i s helenizmom).glave i likovi božanstva ili Bude što su ih isklesali bezimeni kmerski majstori predstavljaju momenat izuzetne klasičnosti na velikom polju budističke umetnosti. u susretu s mesnim dostignućima pomaže. Kambodža između V i XIV v.

uočiće svoje izraze i u drugim materijalima kao što su: mermer i žad. Izvesni oblici poptuno nestaju ili se preinačuju. vojsci. Precima su za žrtve prinosili domaće životinje a ponekad i ratne zarobljenike. koja se javila na pojedinim predmetima od bronze. i dostigla vrhunac pod dinastijom Šang.n. obogaćena je nekad sa 3 ljudske glave u reljefu.sa proširenim ivicama. kultura crne keramike).Umetnost visoke plastike. podražavalo je bronzu i služilo možda za kultne i pogrebne obrede.n. Mermer se koristio u dekoraciji skulpture u obliku ptica. versko i administrativno sedište je bio grad Čang Čeu. u ovoj epohi počinje da se koristi i za pisanje.(Sl. Po svom tehničkom majstorstvu bronzane vaze spadaju u najlepša ostvarenja umetnosti metala. Zmajevi se izdužuju i prepliću kao dugačke trake gubeći svaki izgled životinje i postaje običan elemnat koji se stavlja u istoj nameni kao školjke ili talasi. Oblici i dekor kultnih vaza bili su veoma slični modelima iz epohe Šang. osvojili kraljevinu Šang.e. Bronza-Smatra se da je bronza stranog porekla i da je umetnost bronze stigla u Kinu oko XVIII veka p. Motivi koji se nalaze na paralelnim trakama nisu više tako različiti. gvožđe.e. sa vidljivim ulazom i ognjištem. koja nam još nije dovoljno poznata. Tragovi najdrevnijeg kineskog umetničkg iskustva pronađeni su u neolitskom nalazištu Pan-Po u Šensiju. Bilo je podzemnih jama kružnih ili četvorouglastih sa stepenicama ili rampom kaja je vodila u dubinu kuće. obuhvatala je sliv Žute reke a i do sliva reke Jang Ce.) Neolitsko vajarstvo je imalo male kipove. Arhitektura-Prestonica dinastije. Keramika je rađena ručno. velike jedinstvene inspiracije nije se ugasila invazijom Čeua koji su 1028.polovinu II milenijuma pre nove ere. Perle od stakla pronađene su zajedno sa bronzanim ogledalom u prinčevskim grobovima. Ipak u ovoj epohi kineske umetnosti. a potiču iz 2500 g. Svila. poduhvatima.pehari sa poklopcem ukrašenim životinksom glavom). Za svečane prilike upotrebljavali su skupocene posude ukrašene magijskim simbolima. Hramove i palate dizali su na zaravni. postepeno postaje siromašno. 2. zlato. najpre su bili crtani četkicom na kosti. Dekoracija ove keramike najčešće je geometrijska. Karakteristične su obredne vaze i različiti upotrebni predmeti vrlo raznovrsnih oblika sa strogo određenom namenom za svakodnevne porodične obrede. Pod je bio od nabijene zemlje a krov na drvenim stubovima. Međutim. Tad se u Kini pojavila bronza koja je bila redak materijal namenjen kralju. Epoha Čeu.p. 58) Kultura Šang. Žad (naročito nefrit) u Kini je poznat još od neolita. pojavile su se nove tehnike i novi materijali. nazvana kuća Čou. 70 .e. U ovom neolitskom nalazištu najinteresantnija je prostorija od 20x12m. sudovi tipa naših čaša(KU . 57. tirkiz. 59. U mermeru su izrađena i skulpturna dela malih dimezija koja pokazuju sigurnost crteža i izuzetno poznavanje volumena. veka pre n.Sa dinastijom Šang Kina ulazi u svoju istorijsku civilizaciju. Ovaj grad je bio opasan zidom od naboja i sastojao se od nekoliko tipova naselja. U An-Jangu vaze imaju različite oblike što je zavisilo od uloge u ceremonijama: vaze određene za prinošenje žrtava u mesu (tronožni sudovi). druge prestonice dinastije Šang. Plemići i kraljevska porodica imali su svoj hram predaka. i 11. vola ili ljudskih figura datih u monumentalnom stilu. U ukrašavanju ove keramike razlikuju se različiti stilovi (kultura slikane grnčarije. a druga je bela keramika. Tako su na posedima koji su izmicali kraljevskoj vlasti. novi motivi i nove tehnike nagoveštavali renesansu zaraćenih kraljeva. (Sl. Na osnovu iskopavanja na neki način premoštena je praznina koja postoji između neolitske kulture i veličanstvenog razvoja umetnosti An-Janga. Ovo luksuzno posuđe izrađeno na vitlu od fine i čvrste gline. JEU . Ilustracije o žrtvovanju. ukrašavanje izvedeno često samo jednom manje ili više širokom trakom oko predmeta.. slične i drugim neolitskim kulturama. Mnogo je značajnija kineska neolitska keramika kulture Jang-Čao.(Sl.. koja se do tada upotreljavala samo za odelo. lovu. Keramika-Pored obične sive keramike pojavljuju se i dve nove tehnike: jedna je izvedena od peščara sa glazurom. ali i na grnčarskom točku. Kultura ŠANG dostigla je svoj vrhunac između 14. sa nalazišta Pan-Po i nekih drugih.Sjajna umetnost dinastije Šang. srebro.) Skulptura.

Arhitektura. prestonice dinastije. kao i mnogobrojni predmeti za žensku toaletu. Pred kraj dinastije Han. To je crvena ili siva grnčarija sa sjajnim crnim premazom čiji se oblik ugleda na predmete od bronze. Sedište dinastije je u Čanganu. Kina je tad doživela poremećenje u svim oblastima kulture. Drveni otvoreni krovovi su pokriveni crepovima. Klasično razdoblje kineske umetnosti pripada dinastijama Han i Tang. Kina doživljava drugi uspon klasične umetnosti. Upravo kada su kulture Persije. svilenih zidnih ćilima. zvezdama.) je hram u Pekingu gde je car dolazio svakog proleća da prinese žrtve i da se moli za rodnu godinu ne samo nebu već i precima. 60) koji je tada imao veliki značaj kao zaštita od mongolskih nomada. Takođe je karakteristična i koncepcija bronzanih ogledala. 62.e. Najznačajnija je bila arhitektura. Sok jednog naročitog drveta sa Delekog istoka prečišćen mnogobrojnim filtriranjem davao je lak koji se na drvenu podlogu stavljao na nekoliko slojeva. Kineski zid je dug 6000 km. zidnih slika. Sa dinastijom Han (III v. veka moć dinastije Čeu postala je sasvim prividna. Slamenjače su ukrašene feniksima. suncu. Crepovi su žuti jer je žuta carska boja te se nalaze na dvorovima. raskoši.n. Kina je proširila svije granice na Mongoliju i prodirući do Srednje Azije sve se više nameću manifestacije bogatstva. Najbitnije karakteristike osnovnih umetnosti koje su se tokom hiljadugodišnje civilizacije Kine razvijale na tim prostorima bi bile sledeće. a danas je jedan od najatraktivnijih kulturnih spomenika Kine i sveta te tako ima ogroman turistički značaj. Većina je prevučena zelenom olovnom gleđi obogaćen bakarnim oksidom. širok tri do pet metara. Građen je tehnikom nabijene zemlje pojačane uglačanim kamenjem.3. HRAM NEBA (sl.do III v. Kina je tad bila podeljena na nekoliko feudalnih kneževina koje su se borile za prevlast. rezbariti. U grobnim komorama pronađene su interesantne pločice od pečenog materijala sa različitim motivima. smisao za oštro posmatranje i osećanje za pokret. Osim grobnih figura Hanova keramika se proslavila i mnogobrojnim vazama od bronze. Grčke i Indije bile u procvatu i kineska kultura doživljava svoj prvi vrhunac u vreme dinastije Cin. karavanskim putevima Srednje Azije u Kinu dolazi budizam.Kineski hramovi su u svojoj unutrašnjosti raskošni.Dinastiju Han više interesuje portret no pejzaž. Tako lakiran pripremljen predmet mogao se vajati. Oni su zemlji dali ime pod kojim je i danas znamo. Epoha zaraćenih kraljeva (V . mesecu.Upotreba ogledala došla je iz zapadne Azije. a visok i do 16 metara.e). Umetnost laka pojavila se u ovoj epohi. Interesantno je da zidovi samo popunjavaju prostor između stubova koji su nosači građevina. slikati. Ova dinastija je bila osnovana od CINA jednog tatarskog naroda i njihov kralj je postao prvi kineski car. još i sada vidljiva na području Hsiana.) počinje velika carska umetnost u svim svojim manifestacijama. Ovakve pločice nalaze se u muzejima širom sveta. 61.n. Njihov značaj je bitan i po tome što su izgradili Kineski zid. Umetnost u suštini verskog karaktera u vreme Šanga. Hramovi su bili dovoljno veliki da prime hiljadu ljudi. To je doba zaraćenih kraljevina. Hram 71 .Počevši od 6. Takođe mogu biti plavi ili zeleni ali je to određeno strogim zakonima koji pokazuju društveni položaj vlasnika. sa prilaznim putevima pored kojih stoje veliki vajarski oblici simboličnih značenja. a sve umetnosti doživljavaju svoj procvat. Spoljašnost hrama je interesantna po izvijenim krovovima koji su još atraktivniji kada se nalaze na dva ili više nivoa.p. (sl. Tu se nalaze ostaci carskih grobnica. Ogledala različitog oblika imala su na poleđini. prepuni bronzanih stubova. I ovde su se geometriski ornamenti spajali sa fantastičnim životinjama rezanim u plitkom reljefu. Svaki kneževski dvor imao je svoje radionice i svoje umetnike. u sredini jedno dugme koje je služilo za vešanje i oko koga se raspoređivao ukras. (Sl. Ta ogromna traka ostavlja na posetioca dubok utisak i jedini je objekat stvoren ljudskim radom koji se vidi sa Meseca.n. Na žadu se nalaze svi ukrasni motivi sa bronzanih predmeta. I umetnost žada doživela je svoj vrhunski period. Prve manifestacije budizma se ogledaju u pronađenim kipovima Bude u Sečuanu iz III veka. Obnovljena je i ona grnčarija koja je isčezla na početku vlade dinastije Čeu.e. da bi oterali zle duhove.III vek p. 4. teži da postane svetovna time što se razvila naklonost za ukras i ornament.) U vreme dinastije Tang (VII do X veka).

Isto tako slikar je upotrebljavao isti materijal kao i kaligraf . one su pravljene na otvorenom prostoru mada u blizini hramova. Neke od njih imaju čak i po 13 spratova. Žad je polu dragi kamen i zbog njegove nenametljive boje godi oku.viseći svitak i vodoravni svitak. U početku su se naročito lepi oblici čuvali u hramovima kao dragocene relikvije. Pagode su zaista bile lepo urađene te tako i danas privlače pažnju turista.Čuveni kineski porcelan pravio se za carske i velikaške porodice. Vajarstvo. Keramika.ima prelepi trostruki krov sa pozlaćenom loptom na vrhu. (Sl. Takvu sudbinu je doživela i freska tj. Primer jednobojnog porcelana iz perioda dinastije Sung se čuva u Pariskom muzeju Gime (Žime). Treći karakterističan arhitektonski oblik u Kini jesu vratnice. kinesko pismo je uzelo sliku kao osnovu svoje ideje. Bile su to razne figure ljudi i životinja na stubovima ispred grobnica kao i u samim grobnicama. Druga podela jeste tanki gotovo providni porcelan koji je više služio za uživanje u gledanju i koji se ostavljao kao porodično nasledstvo i deblji porculani koji su se služili kao saksije u vrtovima te je bilo nužno da komad bude jak. Kineski pano ili svitak nije stalno bio izložen. Jedna takva figura jeste “Maitreja Bodisatva” koji je predodređen da bude sledeći Buda. Kaligrafija i slikarastvo. Počeci te umetnosti vide se u kolosalnim figurama Bude i njegovih učenika. šolje.) Glavni oblik kineskog slikarstva je freska . nakit. Za vreme dinastije Sung porcelan je dostigao vrhunac. takođe se njegov zvuk veoma ceni u Kini te je isto tako cenjen kao muzički instrument. Iako se ne zna pouzdano čemu su pagode služile. iako je sama obrada zahtevala veliku tehničku veštinu. Žad.kineski tuš i naročito pripremljenu svilu ili hartiju. Grobnice kraljeva i prinčeva su se razlikovali po tome što su imale masovne kamene krilate lavove koji su čuvali stražu pred grobnicama. Međutim. Njihovo poreklo možemo naći u Indiji. Kinezi su ga vadili iz planina na zapadu Kine i iz reka gde se nalazio u vidu sitnoga šljunka. a kasnije su se pravila zvona. Međutim. koji su dali naglasak na boji. Grobne figure su pravljene od živo obojene gline. obično zelenkaste boje. 63. svitak “Saveti vaspitačice dvorskim damama" koji se nalazi u Britanskom muzeju. Ona je visine 2 metra i čuva se u Umetničkom muzeju u Bostonu. Žad je relativno redak.U drevnoj Kini pre dolaska budizma po svoj prilici je služilo mrtvima. Upravo su ove osobine žada dovele do toga da je on bio veoma cenjen i imao je raznovrsnu primenjenost. Podignute u spomen slavnih ljudi. mrtvih ili živih i mogu se uporediti sa Rimskim slavolucima koji su podignuti u istu svrhu.Kinesko pismo i slikarstvo su usko povezani. a šareni 72 . otporan i tvrd kamen. Mnoge takve freske nestale su iz Kine i nalaze se u Americi i Engleskoj. već se čuvao kao porodično blago. Na žalost ni jedan porcelanski predmet iz tog perioda nije sačuvan.Rezanje žada je veoma stara umetnost u Kini koja vodi poreklo do obrade dragog kamenja u Vavilonu. Takođe treba napomenuti i budističke pagode. nasuprot mnogim sistemima pisma koji se zasnivaju na zvucima kao simbolima ideja. vaze. Nalazi se na uzvišenju okružen mermernim terasama i širokim stepeništem. Međutim kinezi su im dali svoju posebnu karakteristiku sa svojim krovovima. da bi se na kratko vreme postavio na počasnom mestu radi uživanja ili zbog nekog ljubitelja da ga pogleda i utisne svoj pečat. Uticaj koji je budizam napravio u kineskom vajarstvu doneo je nove ideje ali je u srži i dalje ostao kineski karakter. Naime kinesko pismo je veoma karakteristično. kinezi su ga ipak najčešće obrađivali i to do visokog sjaja. smatra se da je na taj način čovek u vremenima verskog zanosa pokazivao svoje stremljenje ka nebu gradeći upravo ovakve građevine. Te vratnice su izgrađene od drveta i pokrivene crepom. Ipak najbitnija je podela koju možemo napraviti na jednobojni porcelan i porcelan dinastije Ming. krčazi ali su ga čak cenili u neodređenom obliku samom po sebi. U Kini ti lukovi nisu bili isključivo ulazi već su često bili nezavisni kao konstrukcije. Ono je nastalo od piktografije (naslikanog pisma). Žad je veoam tvrd ali su rad isto tako otežavali i jednostavne kineske alatke koje su se pokretale na nožni pogon za oblikovanje. Možda i najveća razlika između istočnjačkog i zapadnjačkog slikarstva je u tome da u kineskom slikarstvu gotovo i neznaju za sliku sa okvirom koja je kod nas toliko poznata. Zahtevi cara su bili rigorozni i po kineskim zapisima možemo videti da su ti zahtevi bili dobro izvršavani.

Religije.. je velika bronzana skupina “Trojstvo Šakjamuni" u Nari. koji se pod uticajem njegovog učenja okretao na prošlost. n.Konfučije kao cenjeni filozof i državnik je bio cenjen kao učitelj u kineskom naordu.)Primer takve posude iz perioda dinastije Ming (saksija) se čuva u Čikagu. U tzv. dok su pagode višespratne s mnogo sličnih. možemo slobodno reći učinio veliki zaokret u kineskoj kulturi. Njena šarenolikost ni danas nije izgubila privlačnu snagu za mnoge ljubitelje umetnosti. U tom periodu nastaju najlepše kineske pejzažne slike. Japanski carski dvor. god. razdoblju velikih grobova (III-IV v. predivne umetničke vrednosti na svim poljima kulture. pogoduje živahnom i izvornom razrađivanju i potstiče afirmaciju vrednosti koje sačinjavaju draž japanske umetnosti.(Sl. običaj predaka itd. Ovo primitivističko razdoblje predstavlja skromna ručna keramika urađena utisnutim vrpčastim spletovima. pretežno lovaca. okretno skiciranih. 64. ratnika. s karakteristikama najstarijeg japanskoga graditeljstva (Sl. Ali. prihvata budizam preko dodira s Korejom i otvara se kinesko-korejskoj umetnosti. Budizam naime sa svojim idejama utiče na to da se kineski umetnici tog vremena okreću više prirodi. Iako je Kina odolevala uticajima drugih kultura. postavljeni su na valjkasta podnožja i odlikuju se znatnom izražajnom živošću. cveća. reka. 73 . UMETNOST JAPANA Umetnost Dalekog istoka počiva na estetici i maštovitom ukusu koji se duboko razlikuje od gledanja i mere Zapada. kako u arhitekturi isto tako i u slikarstvu. e. pljosnati. Japan se relativno kasno otvara umetnosti. po kineskom običaju. neposredno ili posredstvom Koreje. Štaviše. iako pretežno u profilu religiozne umetnosti. s vodoravno razvijenim krovom s crepovima čiji su krajevi zakrivljeni i zadignuti. U japanskom arhipelagu ona nalazi svoj drugi veliki oslonac. u više navrata prima umetničke i kulturne potsticaje i povode. dolaskom budizma i njihovog pisma Zena kineska kultura dobija nove. Međutim. za ukop velikih ličnosti. Možemo slobodno reći da je to sačuvalo kinesku kulturu kroz vekove. Na znatnom je nivou budistička skulptura: najčuveniji primer.. 65): hramovi su kvadratne osnovice na samo jedan sprat. To što je budizam postao službena religija. Sam Zen tvrdi da je u svom slovu bezvredan ali je vredan po onome u čemu usmerava. zatim obredni kipići od pečene gline. S razdobljem Asuka (VI i VII v. izbočenih krovova i s oštrim vrškom. jer se njegovo praistroijsko razdoblje produžuje do VI v.Kina je svoju kulturu temeljila i menjala u zavisnosti od religije koja je bila prihvaćena u određenom periodu u Kini. Upravo zato možemo videti pejzaže planina. Starije razdoblje. Umetnost Kine je umetnost jednog upornog konzervativnog naroda koji je svojim postankom i razvojem dao veliku umetničku lepotu i vrednost celokupnoj svetskoj kulturi. U njima je pronađen veliki broj kipića. dopire do početka naše ere i odražava neolitsku civilizaciju još nomadskih naroda. Japan je u umetničkom pogledu manje starinski i manje izvorno stvaralački od golemog kineskog prostranstva. žena.)grade se megalitske grobnice s tumulusom. Periodična obnova tradicionalnih zgrada upoznaje nas u samostanskom kompleksu u Nari. ptica. n. kao što je to bivalo i s drugim perifernim područjima. u svojoj ostrvskoj izdvojenosti. e. on od Kine. na kojoj se plastična snaga već spaja sa stilizacijom nabora. koji su imali svrhu da razveseljavaju grobni san pokopanoga: to su realistički glineni kipići životinja. površno izrađeni. te tako privlači turiste kako u samu Kinu tako i u razne metropole sveta gde se čuvaju kineska kulturna bogatstva.) japanska umetnost izlazi iz praistorije. s grotesknim izobličenjima glave.porcelan se vidi na vazama.. značilo je opšte podizanje duhovnog i kulturnog nivoa i prihvatanje novih umetničkih oblika. budizam je. sagrađenom 607. U čistom kinesko-korejskom stilu je tamošnji drveni kip Mirokua ili “Bude budućnosti” u delikatnom stavu razmišljanja. već i to što je Japan ostajao zatvoren i odvojen. tanjirima kao i činijama. smešten u Jamatu.

Kompleks u Bijodoinu. koja je izazvala zavist i suparništvo kod sitnog pokrajinskog plemstva a nezadovoljstvo kod bednih i ugnjetavanih seljačkih masa. današnji Kjoto. Hramove krase kipovi od bronze. ali kasnije se okreće i japanskom pejzažu. stvara divne parkove. Pored sve veće važnosti koju dobijaju primenjene umetnosti . taj se realizam kreće od psihološkog proučavanja kojim odiše kip Patrijarha Muhaku (Nara. čitava falanga božanstava besni u jako izražajnim stavovima ili u oštrim pokretima. a naročito raščlanjene zgrade Dvorane Feniks u Uđiju. Vajarstvo je u znaku vraćanja na tradiciju razdoblja Nara. kad je car. omogućuju nam da zamislimo kakav je bio ukus rezidencijalnih boravišta. njegova plastična snaga upućuje na gašenje usiljenih stilizacija vajarstva iz razdoblja Asuka. njihov arhitektonski tradicionalizam odaje skladan hram u Engakiju blizu Kamakure. sa zanimljivom kompozicijom u dijagonali. Porodični klan Fuživara izgleda kao da je hteo raskošju i aristokratskim smislom za umetnost nadoknaditi gubitak izazvan prekidom tradicionalnih veza s Kinom. Muzej Goto). taj prekid podstiče rađanje novih religioznih sekti i usmeravanje kulta na Budu Amidu. Time se razjašnjava pitanje zašto u Dvorani Feniks u Uđiju pored svečanog a ipak naturalističkog kipa Bude Amide. koja se ogleda u ribnjaku s lotosovim cvećem. da bi se dočarao prostor. zavrašva u pobunama i građanskim ratovima.). naročito je impozantan Buda Jakuši u Jakušiju u Nari. U tom poslednjem slučaju imamo sliku mastilom. vrlo važan sektor predstavlja će ukrašavanje oružja i opreme nosioci najznačajnijih plastičnih vrednosti biće dramatične i grozne pozorišne maske. kojim dominira uticaj zena. primenjuje najpre imitirane kineske pejzaže. npr. u Kjotu. Dvorana velikog Bude još uvek ostaje najveća drvena građevina na svetu. dok sakralno slikarstvo iznalazi bezbroj novih ikonografskih doprinosa. Međutim. ribnjake. U razdoblju kad je budizam na vrhuncu.južno od Kjota. Premda slabljenje moći dinastije Tang ponovno izoluje Japan. Period Muromahi (XIV-XVI v. drveta i laka. ona znači trenutak najsnažnijih dodira s Kinom dinastije T'ang. Prevlast Fuđivara. s jako zadignutim uglovima. da bi izbegao nametljivost budističkih monaha. Novi vojni gospodari obnavljaju spomenike Nare. Nara se obogaćuje spomenicima: u svetom krugu vrti se osmougaona Dvorana snova. razvija izvrsnu eleganciju Zlatnog i Srebrnog paviljona u Kjotu. kao što je to slučaj s “Pričom o kraljeviću Genjiju (Tokio. i s perspektivom odozgo koja slobodno raskriva kuće da bi otkrila prizore u njihovoj unutrašnjosti. također po kineskoj urbanističkoj šemi. naložio da se sagradi Hejan-kio. Javljaju se prve manifestacije slikarstva.).Razdoblje Nara (VII i VIII v. emocionalan i izražajan realizam. i tako počinje razdoblje Kamakura (XII-XIV v. da bi elegantnom svežinom ilustrovalo romantične narativne prizore na slikama u obliku svitaka. dekorativno slikarstvo počinje obrađivati oslikane paravane. Slikarstvo doživljava napredaki zbog potreba da se čisti i vrlo odmereni unutrašnji prostori novih. svetovno se slikarstvo oslanja na procvat pesništva i romana. Po jakoj izražajnoj vrednosti značajne su velike maske za ples i zastrašujući kipovi bogova “čuvara hramova". predstavlja već prototip pagode u čisto japanskom stilu (Sl. Krajem VIII v. Slikarstvo se naročito obogaćuje i rafinira. pa i zidno slikarstvo s religioznim temama. počinje razdoblje Hajan (VIII-XIIIv.). ono se okreće stereotipnim uzorcima. u Jakušiju se dižu pagode se mekanim ritmovima krovova položenih jednih iznad drugih. raskošnih rezidencijalnih boravišta. njegova se umetnost učvršćuje i usavršuje. čudesne vrtove u “japanskom stilu" (čuveni su vrtovi u Kjotu). razbuktali u žestokim i neskladnim pokretima. koje se sada obraća portretu. na kamenom postolju i s jako izbačenim krovom. Prestolnica je premeštena daleko u Kamakuru kod Tokija. Sada već preovladava zanimanje za slikarstvo. ali sa uticajima kineskog vajarstva: oni razvijaju oštar pokret. koja je urbanistički zamišljena po pravouglom uzorku i pravilnim četvrtima kineskih gradova. koja uvek oskudevaju 74 . koje je ipak više vezano uz kineske uzorke. finih poteza.osim lakova.) doživljava smeštaj prestonice u Nari. paravan “Četiri godišnja doba”. 66).) To su poslednji trzaji velikog i klasicističkog japanskog vajarstva: s XVI v. oštećene u unutrašnjim borbama.vitka pagoda s pet naslaganih krovova na menzolama i pilastrima oslikanima živom crvenom bojom.

S gledišta hronologije. koje su ukrašene zidnim slikarijama. nastaje ono veliko građansko slikarstvo koje će za zapadnu kulturu biti glavni razlog divljenja prema japanskoj umetnosti. kad se daleki Japan u drugoj polovini XIX v. u stilizovanim istočnjačkim ritmovima slika cveće i ptice. kasnije će se to selo preobraziti u impozantni i moderni Tokio. naglo bude otvorio prihvatanju moderne civilizacije. krize klasične umetnosti. između južnog Meksika i centralno-američke prevlake. i pored svih razlika. iako pri tom ostaju zasenjeni njihovim blagom i zaplašeni njihovim misterijama koje su im morale izgledati skoro đavolski. koji je stran našoj estetici i našem načinu gledanja. keramika. Odsad će se arhitektura proširiti na gospodske kuće. oslanjajući se na grafičke listove i graviru. središte umetničkog života uglavnom ostaje Kjoto. ili pak tušem na svili slika obrise borova što se gube u raznolikom lelujanju magle. Kanoova škola tu otkriva svoju raznolikost. nameće posebne probleme. u našem kasnom srednjem veku. koja se produžila do 1867: to se razdoblje naziva razdoblje Edo jer je prestonica preneta u maleno selo. antičke ili novije doprinose drugih. kojem pogoduje duh zena. ili bolje rečeno osvojili. kasnije. s kontrastom novih koji nastavljaju kaligrafsko i jedro slikanje tušem u jednoj boji. umetnost laka. onda je to zato što su to civilizacije koje dovršavaju svoju parabolu u izolaciji. manje postojanih ili više raštrkanih naroda američkog kontintenta. civilizacije koje su znatno kasnije od onih kojima smo se dosad ovde bavili. smešteno uglavnom oko Perua.)Slikarstvo pejsaža. Slikarstvo. u kojem saloni odaju smisao za ukras. (Sl. pa čak i u pogledu svog smeštaja. ukrase bilo samostalnim slikarijama ili paravanima ili pak pomičnim vratima od papira. naime. civilizacije koje izražavaju svoj posebni svet verovanja i značenja. Ako je logično da ovde o njima govorimo. američke civilizacije . vrlo prostrana područja: jedno na severu. na čelu sa Špancima. To su civilizacije koje još traju ili su nedugo pre toga nestale. zatvorene i nepristupačne. Mogle bi se. ali umetnička se raskoš i dalje prosipa golemim dvoranama za primanja. U političkom razdoblju nasilja vladari i mesni gospodari grade velike dvorce-utvrđenja(Himeji.bez ikakvog međusobnog jedinstva dospevaju do svoje zrelosti dosta duboko u našoj eri. civilizacije koje su sasvim samonikle. ali u poređenju s prvim velikim civilizacijama koje smo izložili. to su. Između ta dva pola ima malo srodnosti. AMERIČKA UMETNOST Umetnost koja se razvila na američkom kontinentu pre nego što su ga Evropljani otkrili. Nagoja itd. koji uostalom ne zaboravlja na kulturne doprinose svitaka što ilustruju spevove i romane. velike i koherentne civilizacije a ne manifestacije raštrkanih i izolovanih plemena. na domove čaja. ukrasnim panoima i paravanima. drugo u Južnoj Americi. dodira. rukotvorine i dragocenih tkanina pridonose da se oblicima. iako raznolikih i promenljivih američkih civilizacija konkretizuju se na dva suprotna.nameštajem.). kako bi se izbegao pritisak suparnika. Iako je Tokio središte vlasti.) dobilo je ime po palati koju su u okolini Kjota podigli novi diktatori pošto su preoteli vlast od Ašikaga. otkrivaju i razbijaju.Ostavljajući po strani praistorijske. krajolike pod snegom. kao na jednom čuvenom paravanu u Nacionalnom muzeju u Tokiju. evropski osvajači. u ovom pogledu uporediti s umetnošću necivilizovanih naroda Afrike i Okeanije. zatim na feudalnom dvorcu Nijo u Kjotu. u najboljem slučaju. izvan nastajanja umetničkih i duhovnih vrednosti za koje znaju druge civilizacije. proizlazi činjenica da su civilizacije pretkolumbovske Amerike bile organske. razmene: to su dva zasebna sveta. Ako se izuzmu praistorijske pojave ili pojave arhajskog razdoblja. 67. na boravišta za visoku buržoaziju. kad ih u punom XVI v. 75 . U drugoj polovini XVIII v. manifestacije ovih razvijenijih. Kratko razdoblje Momojama (XVI i XVIII v. Razdoblje Maomojama priprema pojavu despotske i centralizovane vladavine dinastije Tokugava. one dolaze posle uspona i. nezadrživo se širi. ritmovima i bojama ulepša jedan život pun raskoši. Umetničke vrednosti najvišeg stupnja se ogledaju na rezidencijalnoj palati carskog princa Tomohita u Kacuri blizu Kjota.

učvršćuje teotihuakanska civilizacija (300-1000. civilizacija Tolteka. e.CIVILIZACIJA MAJA U Meksiku (ali u smislu širem od njegovih sadašnjih granica) sudbina civilizacija je isprekidna. barem teničke. i nešto posle 1000. na prostranom i plodnom poluostrvu Jukatana koji se širi prema Meksičkom zalivu. Skulptura je vrlo obilna. osobito u obliku hramova-piramida i hramova sa stupovima-kipovima. 76 . Keramika Maja je dosta rafinirana. Maja su u suštini zemljoradnički narod. Tako oko 1000. Ona u Tuli ostavlja zrele tragove. taj je narod razvio naprednu civilizaciju. pokazalo nam je redak primer slikarstva Maja s poljima silovitih boja. Jedan predstavlja piramida s terasama i stepenicama. i okreće se dvema tipovima građevina. kako po tehnici tako i po kolorističkom osećaju. dok ukras postaje još bujniji. Njime je prolazio širok. i složena podvrgnuta provalama nomadskih naroda sa Severa. s jednom ili dve cele. sa Severa kreće nova i ratnička civilizacija. bilo u ukrasima ili u izdvojenim stenama u podnožju hramova ili pak u samostalnim reljefima. Tek će u južnom delu naći svoj smeštaj civlizacija Maja. 69). n. njome dominira visoko pročelje na kojem se u geometrijskim i fantastičnim motivima slobodno razmahuje ornamentalna mašta Maja. izvođeno skoro s neobuzdanošću nekog pustolovnog “stripa". u kome su se dizale piramide Sunca i Meseca. ova je civilizacija. sve do iza španskog osvajanja. “gradu oslikanih zidova". ako ne najpostojanija. e. n. veličanstvene po svojim dimenzijama.zidne freske. G. verovatno “najklasičnija" među meksičkim civilizacijama. “pernate zmije". najtrajnija. koja se zasniva na mitskom liku Kvekalkoatla.n.68. e. Kabah) ili u Čipasu (Palenk. raspolaže astronomskim znanjima. Graditeljska svedočanstva o njoj jesu: Kukulkanova piramida obložena kamenom (Sl. Oko IX ili X v.) koja je u istoimenom. sa strogom religijom. krajnje dinamičnim oblicima sjajnih i maštovitih ukrasa. veličanstvene maske. n. vaze rađene tehnikom fresaka. bilo u Jucatanu (Uksmal. n.g. trijumfalan Put mrtvih. iznalazi precizan kalendar. ornamentalna impozantnost tzv. e.. Odlikuje se sporim formiranjem između 1000. koji se odlikuju živim osećajem za ornament. e. ponekad na postolju ili s prilaznim stepeništem. doživljava živahan “klasični period" između 300. Značajan je doprinos ove civilizacije vajarstvu i primenjenim umetnostima. klesanim zabatom. započinje nova. što osigurava prevlast svešteničkoj kasti. Ona će izgraditi velike i monumentalne gradove. e. Drugi je tip pravougaona palata. na vrhu piramide diže se pravougli hram na jedan sprat.kukuruza. n. i 300. Uprkos mnogostrukim obrtima i misterioznim preseljavanjima. kao i figurine izlevene pomoću kalupa. s baroknom preteranošću. iako se oni svi zajedno udružuju sa svojim različitim akcentima da bi stvorili celinu meksičke umetnosti. složenim panteonom dobrih i zlih božanstava koja se međusobno bore. obično samo na jedan sprat. Nedavno otkriće jednog ciklusa fresaka u Bonampaku. zabavljen borbom protiv prašume radi uzgajanja svoje tipične žitarice . g. maja-toltečka faza. Izvođena je u mekom krečnjaku ili u štuku: temeljni je motiv prikazivanje pregiba i lomova zmije a ponavlja se u svim svojim mogućnostima. Ali najzad se stapa s Majama. hram Jaguara s trgom za igru. sl. možemo naprosto samo spomenuti.) ili pak u Hondurasu (Kopan). posle razdoblja opadanja stapa se i nastavlja se u obliku maja-toltečke civilizacije koja će za sobom ostaviti tragove. u tropskom pojasu. Graditeljstvo Maja već zna za urbanističke potrebe povezivanja i reda. ali odatle će ona obilno zračiti sve do Gvatemale i Hondurasa. često s visokim vencem. dosta prostranom gradu imala vrlo važno političko i religiozno središte. sa zidanom oplatom i strmim prilaznim stepeništima ali pod različitim uglovima. Na središnjoj se visoravni. “Iglesia”. zatim gusta krnja kolonada hrama “Los Guerreros”. koja će u gradu ČičenItca na Jucatanu imati svoje sjajno sedište. propraćen gomilanjem egzotičnih likova ili hijeroglifa. Ova zna za hijeroglifsko pismo sa znakovima u liniji ili u stupcima.pr.. s prelamanjima. u maštovitom i preobilnom izrazu. Druge gradove koji su se kroz duže ili kraće razdoblje afirmisali na komplikovanoj sceni Meksika. pola vojskovođe pola božanstva.

ali u keramiku i tkanine unosi nove ukrasne motive. značajan umetnički razvitak u prvim vekovima naše ere pokazuju tri različita središta najaktivnijeg stvaralaštva. došla je sa Severa i nametnula se snagom svog agresivnog militarizma. figura istovremeno čovek. Izrađivali su ukrase za glavu. osniva moćno carstvo koje prelazi granice današnjeg Perua. učvršćuje se zadnja po vremenu . zbog finoće materijala. ona se pre svega posvećuje primenjenoj umetnosti. i keramika s vazama u obliku ljudske glave ili životinjskog oblika. n.. Znatno je rafiniranija civilizacija Čimu na Severu (1300-1438). onaj koji ima prvenstvo i u sebi usredotočuje najznačajnije umetničke oblike. glomazni grubo skicirani kipovi adoranata. zatim vazama s ručkom u obliku stremena. i 1521. Duga je i složena istorija umetničkog razvitka Perua. Keramika varira od loptastih vaza s ručkom u obliku stremena i likovima u reljefu do zoomorfnih i antropomorfnih vaza velike maštovitosti i malih skupina likova iz svagdašnjeg života. ona za svoju osnovicu uzima visoko područje Anda. Čile. čestih lobanja. Ta civilizacija 77 . Divan je primer Kvekalkoatl. dok mu je autoritativni temelj u strogom agrarnom komunizmu. delove odeće. civilizacija koja dobiva ime po gradu Tiahuanaco (1000-1300).CIVILIZACIJA ASTEKA U vreme kad su prethodne civilizacije u stanju opadanja i kad vlada politička kriza. Slabe su i raštrkane manifestacije mnogih južnoameričkih zemalja (Ekvador. Asteke razvijaju do krajnosti tendencije koje je bila konkretizovala meksička umetnost u raznim svojim komponentama: u slobodnoj se plastici pojačava izraz straha i užasa: kamena dekoracija hramova razasipa motive pernatih zmija. Posle godine 1000. iako široko shvaćen. sklonosti prema slikarskom ukrasu. između 1324. sa svojim primitivističkim i opsesivnim vajarstvom koje se stvara u golemim monolitskim blokovima na području San Augustina. ona se spominje zbog primenjenih umetnosti kojima je ona dala živahan potsticaj: dosta je značajno zlatarstvo koje velikom zanatskom veštinom izrađuje nakit i ogrlice. koji ipak ne dostiže nivo meksičke umetnosti. vrlo živo bojene. ona za sobom ostavlja malo monumentalnih tragova: monolitska Porta del Sol. ponekad s likovima pume ili kondora. e. Više nego zbog piramidalnih građevina od sirovih opeka. može se reći da je Peru. čuvena po krvavim pokoljima zarobljenika i žrtvama što su se u strahovitim obredima prinosile božanstvima koja su širila stravu. gravitirajući već prema Boliviji. Grad je veliki i raskošan. CIVILIZACIJA INKA Kao poslednja. zmija i ptica. Uopšteno uzevši. n. s racionalnim urbanističkim uređenjem. vredna je. koja potiskuje mohičku. slike od perja. pre iskorenjivačke španske najezde. Osnivanjem Tenohtitlana na jezeru Teksako (danas Mexico city) apsolutistička imperija Asteka dobiva svoju prestonicu. razvija se na obalama jezera Titikaka. CIVILIZACIJE JUŽNE AMERIKE Kao što je napred rečeno. Ostavljajući po strani monumentalne ruševine i arhajske oblike svetoga grada Čavin de Huantar na severnoj visoravni. pod vodstvom vladara. u kojem se impozantni hramovi-piramide udružuju s palatama i bogatim privatnim zgradama.civilizacija Asteka. sintetičnog osećaja za plastično. učvršćuje se civilizacija Inka (1438-1538). Uzduž severne obale deluje mohička kultura zemljoradničkih plemena i ribara. (čuvan u Muzeju čoveka u Parizu). Asteci su doveli do savršenstva umetnost izrade predmeta od perja. e. grabežljivih ptica te halucinantne i magijske motive. Iako ima i tragova monumentalnog graditeljstva i obrambenih građevina. sasvim drugačiji svet civilizacije i umetnosti predstavlja svet Južne Amerike. s već naglašenom organizacijom. u kojoj svešteničke i vojničke kaste vrše nemilosrdnu vlast. s uglastim antropomorfnim ukrasima. pa i Kolumbija predstavlja sekundarno ostrvo. Argentina). sa isprelamanim i apstraktnim motivima.

ali krajnje jednostavne i funkcionalne. simbola i tradicije verovanja sopstvenog plemena crnački umetnik jedva nalazi načina da bude originalan. od sirovih opeka sušenih na suncu. (Sl. tvrđava Saksaihuaman sa svojim zidinama i kompleksnim obrambenim sistemima. tehnici ili umetničkom izrazu. na 3000m nadmorske visine. ali ornamentom veoma skromno ukrašenih. posebne mistične moći je “čuringa" . simboli ili ornamenti sa jasno određenim simbolom. i ona svakom naslikanom predmetu daje nadprirodnu moć. te da su pokretni predmeti razvučeni na sve strane onemogućavaju pravi sistematičan osvrt na crnačku umetnost Afrike. osobito u zlatnim rukotrvorinama. UMETNOST AFRIKE Nedostatak pisane tradicije i činjenica da je interesovanje za crnačku umetnost novijeg datuma. Sve do XX veka za crnačku umetnost su znali samo retki pojedinci. početkom ovog stoleća. ima opšte odlike. Puno je bogatija totemistička umetnost koja je vezana za verske obrede. Maska je originalan. Sem maski crnački umetnik izrađuje i različite fetiše. U te su gradove Inke sakupili ogromno blago. odlikuje se krajnjom strogoćom. belom. To su uglavnom vrlo stilizovani prizori. UMETNOST CRNE AFRIKE. Građevine se odlikuju znatnom impozantnošću. u obalnom pojasu. Pikaso i drugi su se zainteresovali za ovu umetnost i ona je bitno uticala na preokret u savremenoj umetnosti pre svega kroz stil kubizma. crtež određenog oblika predstavlja kuću.(Sl. Sastoji se od oružja. Koliko deluje jednostavna. U istočnoj Australiji ritualni obred praćen je slikanjem na tlu crnom. Muškarac se bavi skulpturom. Otisak čovekove stope ili šake je predstava čoveka. I sama prestonica Kusko. Najčešće se ukrašavaju različitom geometrijskom ornamentikom držalja za alatke i drugi upotrebni predmeti. poznati likovni umetnici Matis.Zarobljenik čitavog sistema verovanja. breg ili neku apstraktnu ideju. UMETNOST AUSTRALIJE Materijalna kultura australijskih domorodaca. vešto klesane od drveta koji je najbolje mogao da izrazi nameru umetnika.to je običan pljosnati predmet od drveta ili kamena ukrašen geometrijskim šarama. nije izuzetno bogata. koja su zapanjila španske osvajače. zatim nepristupačni grad Makču Pikču na vrhu planine.) svedoči doslednu urbanističku i funkcionalnu primenu takve gole arhitekture. Slika. s građevinama od kiklopskih kamenih blokova u planinskom području. 78 . Ovo osećanje kod njih je neodvojivo od religiozne i emotivne osnove i meša se sa željom da utiče na snage života. Posebno se u tajnosti odvijala izrada maski poverena samo članovima tajnih grupa. oruđa i upotrebnih predmeta. 71. drvene statuete. tako da su vrata ili niše trapezoidnog oblika jedini ukrasi.) Maska izgoni zle sile.Međutim. Gradi po racionalnoj i jedinstvenoj urbanističkoj koncepciji. a od krhke građe tj. prepoznatljiv i danas u celom svetu vrlo popularan umetnički predmet crnačke kulture. Najznačajniji ritualni predmet velike. skladnih oblika. toliko je isrto i različita bilo po materijalu. Ali crnački narod nije neosetljiv prema lepoti.oskudeva vlastitom umetničkom proizvodnjom (skoro i nema vajarstva. crvenom i žutom bojom. a žena tkanjem i grnčarijom. ali zato ona na planinskom području Anda razvija impozantnu arhitekturu. uglavnom se posvećuje keramici površnih i jednostavnih oblika. Pol Gijom. zlatarstvo nije suviše rafinirano. iako je u svakom plemenu različita. Bitno se razlikuje u zavisnosti od geografske pripadnosti pojedinih naroda. 72. poziva i zadržava dobre sile te je ona puna izraza. AUSTRALIJE I OKEANIJE Postoji izvesno mišljenje da Crnci ne znaju šta je umetnost i da su lepotu postigli nesvesno. s obrisima koji su naslikani živim bojama na tamnocrvenoj pozadini). apstraktnog ili kubističkog. je za sve primerni likovni izraz.

ali su obojeni sa osećanjem za sklad. posuđa i drugih sprava i nakita kog ima u celoj Okeaniji. U arhelološkom pogledu. nameštaja. sekira sa sečivom od žada ili školjke. i oruđe od školjki i kostiju. Preplitanjem. ali su najznačajniji u Severnom Kemberleju. a rasni sastav. U arhitekturi i skulpturi dugo je preovladavo engleski uticaj.(Sl. sa prizorima iz kulta heroja i raznih legendarnih bića. buzdovana. Žene su ih plele od trske i lišća drveta pandanus. Zgrade od drveta i trske. imaju sve odlike primitivnog realističkog crteža.Kamene i zemljane platforme na ostrvu Fiđi pojavile su se odprilike u XII veku i na ostvru Samoa. najstarije poznate kluture poseduju oruđe koje se sastoji od sekira. Religija im se sastoji od kulta duhova i predaka. Smatra se da su to ostaci grobova ili platformi za kuće koje su pripadale visokim društvima. perja tropskih ptica za obrednu odeću. kultura je bila onog tipa koji se mogao prilagoditi životu na koralnim atolima. Melanezije i Mikronezije. UMETNOST OKEANIJE Narodi Okeanije su rasna mešavina sastavljena od starosedelaca ostrva i Azijata koji su se tu naselili. Brežuljci na ostrvu Tonga iz istog vremena služili su uglavnom kao grobovi. koje koriste i za građu kuća. kojima se pripisuje božansko poreklo. sa nepoznavanjem perspektive. Polinežani . na ostrvu Tonga su imali kružan oblik. a na ostrvu Samoa izdužen oblik. Dekorativno slikarstvo i rezbarstvo. vesla. njima se pokrivaju podovi i zidovi. prikazi životinja. sa veoma razvijenim sistemom tabua. koje prate delatnosti njihovog svakodnevnog života. Slika i urezanih crteža na steni ima širom Australije. korpi. školjki ili zuba morskog psa. biljaka i lova. služe kao postelje i jedra. U Arutemu. ali njihov kulturni smisao nije razjašnjen. Glavni materijal je drvo. I magija ima važnu ulogu u razrađenim ceremonijama.su organizovani u porodice i klanove. Naseljavajući Australiju doseljenici su iz starih krajeva donosili različite uticaje koji su dali obeležje novoj australijskoj umetnosti.Česte su rezbarije na živom drvetu. koplji. na čijem čelu su poglavice. Okeansko područje na kom su ostrva rasuta je veoma prostrano.) Najveći broj šara ima svoje nazive koji ih dovode u jaku vezu sa sredinom gde su nastale. i od alata koji su dotle usavršili. noževi od vulkanskog kamena opsidijuna ili držaje sa nizom zuba od morskog psa. 79 . Metal i keramiku nemaju. način života i umetničke forme na njima su tako raznovrsne da je tešo donositi zaključke za bilo koju od glavnih grupa: Polinezije. Svaki grob je bio okružen nasipima i kanalčićima. kost za rezbarije. Alat je primitivan. čamaca. burgije sa vršcima od kamena. najbogatijem području australijske domoradačke umetnosti. Umetničke forme takvog naroda zavise od materijala koji imaju. U istočnoj Mikroneziji. stilizovanim pokretima. Takođe kultno poreklo imaju i skulpture životinja vajane u vosku.Asure su važan deo nameštaja.Slikari obrazovani u Evropi prenose nove uticaje. su bogate građevinskim detaljima. razne drvenarije za domaćinstvo kao i ukrašavanje tela tetoviranjem i ožiljcima. Na visokim ostrvima Ponape pojavljuju se skupovi monumentalnih kamenih struktura. udica od kornjačinog oklopa ili školjki. a australijski umetnici su većinom stvarali u duhu realističkih tradicija trudeći se da formiraju nacionalno obojenu umetnost. tučene kore za odeću i zidne prostirke.asura.73. Sa posebnim i izuzetnim šarama su ukrašeni specijalni ceremonijalni predmeti u kojima je duh predaka. Osnovni izraz Polinezijske umetnosti sastoji se u izradi i dekorisanju predmeta za svakodnevnu ili obrednu upotrebu . zatim vlakno za tučenu koru i asure (trska i prostirka od nje). rasprostranjeno je slikanje na kori drveta. Zato te kulture pružaju mnoštvo raznih predmeta od školjki. majstorski izvedenim. posebno zbog rezbarija kojima su ukrašene. Skupine u Melaneziji pokazuju veću različitost u načinu života i ukrašavanju svojih stanova nego što se to može susresti u Mikroneziji ili Polineziji. mamaca od bisera ili sedefa. To su crteži sa predimenzioniranim delovima. Svoj vrhunac ta veština dostiže u maoriskim većnicama.

crne. Na njoj se slika u geometrijske šare. a 4. nekad čisto ornamentalna. koji može biti 9 m dug. posebno je primenjena na drvenim štitovima i spomen-pločama.širinom vlakana i uplitanjem obojenih vlakana. Forme “primitivne umetnosti" mogu izgledati samo stilizovane ili krajnje apstraktne. nekad sa totemskim značenjem. kutijama od bambusa i dr. dobija se mnogo beskrajnih šara. Obično je cela površina predmeta pokrivena šarama. činije za hranu. 80 . predmetima. žute ili crveno smeđe boje. U stvari su to umetnički predmeti sa određnom namenom u svakodnevnom životu.Tučena kora ili tapa služi za odeću i zidne prostirke. obredima i magijama. predmeti su izrezbareni. a šare na njima simbolizuju svet duhova.5 m širok.Kutije. vesla i dr. Melanežanska umetnost je veoma dekorativna. Dobija se tako što se kaiševi unutrašnje kore papirusnog duda udaraju dok se ne slepe u list materije. sa umecima školjki. izrezbarenim posudama od ljuske kokosovog oraha.

Venecije i Rima. Doba u kome su živeli savremenici su već shvatili kao preporod klasične starine. Razvijene trgovačke veze sa Istokom i razvoj manufakturne proizvodnje skupocene robe doprineli su velikom bogatstvu italijanskih gradova. nasuport srednjovekovnom verovanju u autoritete. istraživali ostatke antičke arhitekture i skulpture. početkom XV veka. ranije nego u ostalim zemljama zapadne Evrope.PUTEVIMA UMETNOSTI OD RENESANSE DO DANAS RENESANSNA UMETNOST Jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope koji je doveo do preokreta u nauci. Leonarda i Direra. One postaju glavni predmet teorijskih radova o umetnosti renesansnih umetnika: Albertija. filozofa i književnika već je i sam univerzalno obrazovan i svestran stvaralac. Duhovna kultura se okrenula sve većem interesovanju za antičko nasleđe. Svet umetnosti u kome je stvarao renesansni arhitekta. Zato su sakupljali i proučavali antičke rukopise. tj. Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse našla svoj najviši izraz. filozofiji. Samim tim. Oživljavanje antičke estetske teorije o tome da je umetnost oponašanje prirode primoralo je renesansne umetnike da proučavaju geometriju. renesansni umetnici su. u naslikanom prostoru. Proučavanje antičkog nasleđa stvorilo je u renesansi racionalno i naučno shvatanje sveta i ojačalo individualnost italijanskog i evropskog građanina. Nasuport srednjovekovnoj. optiku i stvore nauku o perspektivi. univerzalno obrazovani humanista. skulptor i slikar bio je mnogo složeniji od sveta njegovih prethodnika iz srednjeg veka. Nosioci te nove kulture bili su humanisti. stvorili linearan sistem monokularne perspektive. već sa počecima renesanse. književnosti i likovnim umetnostima. učili grčki i latinski jezik. konstrukcija koja je sliku shvatala kao subjektivnu. godine umetnik prerasta status bezimenog "majstora" i pretvara se u “umetnika". pa perspektivne linije konverguju iz dubine slike ka posmatraču. naročito vizantijskoj umetnosti. Milana. Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se služi svojim razumom i da veruje u ispravnost svojih zaključaka. renesansa je oslobodila bujicu stvaralačke energije najpre u Italiji i Nizozemskoj. Za italijanske humaniste središte univerzuma više nije bio bog. Pjera dela Frančeska. U periodu između 1300. a kasnije na umetničkoj akademiji. simboličnu sliku sveta. predstavnik intelektualne i novčane elite. njene filozfoije i umetnosti. skulptori. Rano. a ne optička realnost. Kao posledica neposrednog posmatranja prirode i životnih procesa. Humanisti su u antičkoj starini videli vrhunac ljudskih stvaralačkih snaga. kao i prekid sa srednjim vekom označila je renesansa. Gibertija. Takva perspektiva je čista umetnička konstrukcija. a ne izvan njega. naročito Firence. teorijski i praktično. a zatim u Nemačkoj i Francuskoj. jer su novu kulturu usmerenu prema čoveku suprotstavljali skolastičkoj nauci i teologiji. oslobađa se kontrole cehovske organizacije i priprema se za svoj poziv najpre u ateljeu. već čovek. Zasnovana na empirijskom doživljaju sveta i kritičnom odnosu prema srednjovekovnom načinu života. on ne samo da postaje prijatelj humanista. koja je koristila obrnutu perspektivu suprotnu optičkim zakonima. U obrnutoj perspektivi. razvijala se eksperimentalna nauka. uporedo sa materijalnom kulturom. počeli da se razvijaju gradovi i da se brzo gomila bogatstvo u rukama građanske klase. i 1775. U ovoj zemlji su. slikari. naučnici i pesnici. 81 . Mnogi umetnici renesanse istovremeno su bili arhitekti. prostor i predmeti u njemu viđeni su iz tačke koja se nalazi u slici.

Na fasadi kapele Paci pravilna kolonada korintskih stubova prekinuta je na sredini polukružnim lukom koji ističe ulaz u kapelu. KVATROĆENTO U ITALIJI (XV V. 108). Alberti i Leonardo odbacili su religijska tumačenja porekla umetnosti i zato su se više usredsredili na telesne fenomene ljudskog postojanja. sa ulice. Umetnici rane renesanse bili su pioniri u stvaranju novog umetničkog jezika i izraza. Svojim zahtevima da umetnik prikazuje ono što vidi. Prvo njegovo značajno delo je kupola na firentinskoj katedrali. Masivne i teške spolja. Proučavanje njegove anatomske strukture. u kojoj je umetnička delatnost bila tako velika da su je savremenici nazivali “novom Atinom". Prostorije su svetlost dobijale više iz tog dvorišta nego spolja. Takva podela zidne mase podseća na fasadu rimskog Koloseuma. a delo je drugog velikog umetnika rane renesanse Leona Batista Albertija. koja je projektovana tako da dominira ne samo katedralom već čitavim gradom. zajedno sa skulptorom Donatelom. U prvoj polovini XV veka u Firenci su izgrađene mnoge palate za bogate porodice. na prizemlje i dva sprata. Na palati Ručelai.) Velikom poletu nove umetnosti doprineli su i politički događaji u Italiji u to vreme. i pojedincima oko prevlasti.Filipa Bruneleskija. Simetrija i proporcija glavne su odlike njegove arhitekture. proučavao ostatke rimske arhitekture. Zatim je projektovao firentinske crkve San Lorenco i San Spirito i malu kapelu Paci (sl. sa središtem u Rimu i Veneciji. jedne vrste atmosferske izmaglice koja slabi jasnoću kontura i jačinu boja predmeta udaljenih u prostoru. za razliku od geomterijskih šema koje su preovladavale u srednjem veku. Leonardo i Direr stvorili su nove proporcije ljudskog tela u obliku matematičkih razlomaka. arhitrave. Centar rane renesanse bila je Firenca. Savremenici su našli da je ta božanstvena lepota veća od lepote prirodnih oblika. kao i proporcija. Ta “božanstvenost" postaje u visokoj renesansi kriterijum savršenosti. 82 .stubove. ARHITEKTURA KVATROĆENTA Arhitektura ranorenesansnog stila nastala je u Firenci. okruženo galerijama na stubovima. arkade.Naučna perspektiva je strogo određen sistem koji omogućava da se prosto i predmeti u njemu prikažu u njihovim međusobnim odnosima onako kako ih vidi naše oko iz jedne određene tačke ispred slike. i to najviše zaslugom jednog umetnika arhitekte i skulptora . obuhvata kraj XV i prve dve decenije XVI veka. Rensansa je u Italiji imala dve faze razvoja: ranu i visoku renesansu. On je u antičkim građevinama video najviše uzore. Giberti. Kako su umetnici rane renesanse otkrili fizičke vrednosti prirodnih oblika. Glavna zapadna fasada većine firentinskih renesansnih palata je raščlanjena horizontalno. red i sklad božanstva. Renesansni umetnici stvorili su i sistem vazdušne ili atmosferske perspektive. Visoka renesansa. Značajan predmet proučavanja ne samo slikara i vajara već i arhitekata bilo je i ljudsko telo. Rana renesansa ili kvatročento obuhvata XV vek.Italija je bila poprište neprestanih borbi među državicama. građene u rustičnoj tehnici. zabate i kupole . međutim. premeravao ih i crtao. Zato u ovom sistemu sve perspektivne linije idu od posmatrača ka dubini naslikanog prostora i prividno se seku u beskonačnosti. postali su bitan deo umetničkog obrazovanja na Zapadu. Rascepkana na mnogobrojne gradske države kojima su vladali moćni pojedinci .Mikelanđela i Rafaela . U Rimu je.Firencom članovi ugledne bankarske porodice Mediči. Oslobađa arhitekturu gotičke dekorativnosti i razjedinjenosti i koristi antičke arhitektonske elemente . one imaju centralno dvorište. misleći pri tom na umetničku aktvinost u Atini pod Periklom.na jedan nov način kojim ostvaruje jasnoću. od kojih zavisi lepota tela. tako su otkrivali lepotu. a njene tvorce . zakona pokreta. pored horizontalne podele pomoću snažno istaknutih venaca. postoji i vertikalna podela pilastrima između prozora. jednostavnost i jedinstvo prostora i mase. a Rimom pape . Poznavanje perspektive i analitički duh Bruneleskija omogućili su mu da stvori građevine koje su suštinski nove u odnosu na srednjovekovnu arhitekturu.nazvali su “božanstvenim bićima". Milanom Viskonti i Sforce.

koju će u punoj meri iskoristiti slikari renesanse. Donatelo je.bio je više teoretičar arhitekture nego projektant. SKULPTURA KVATROĆENTA Skulptura rane renesanse prekida. naturalizam rimskog portreta tipa biste. Oko 1435. posle antike. Donatelo je izlio u bronzi konjaničku statuu vojskovođe Gatamelate za trg u Padovi (Sl. Prvi je. više nego Donatelova. Na Mazačovim slikama i prostor je ubedljiviji nego na \otovim. On je odbacio jake boje. On je bio po strani od glavnih tokova firentinskog slikarstva i pretežno je slikao u Arecu. Na postamentu za statuu Sv.Tačnost i preciznost anatomskih detalja na ovom portretu je bila iznenađujuća već za njegove savremenike. već kao telo određene zapremine i širokim površinama svetlosti i senke još više ojačao \otovu modelaciju. To je njegova statua David. iznad svega. daju njegovim slikama jasnoću i bezličnost jedne vanvremenske stvarnosti. svetle. Iako nije imao neposredan odnos sa firentinskim slikarstvom. inspirisala je. Tokom XV veka ona odbacuje arhitektonski okvir i postaje. zauzimaju prostor. koji je gotovo ravna površina. iako skulptor. snagom svog volumena. a pri tom sačuvali osobenost svoje umetnosti. Najveći skulptor rane renesanse bio je Firentinac Donatelo. jer je svojim delima izrazio skoro sve vidove renesansne umetnosti. umetničko samostalno delo. pozlatu. stvorio muški akt.humanist. Time je prizoru reljefa data iluzija trodimenzionalnosti prostora. hladan sjaj svetlosti bez senke. izvajavši u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana. odsustvo osećanja i dramatike i. fino su iznijansirani odnosi svetlo-tamnog. istočna vrata firentinskog baptisterijuma nazvanim po rečima Mikelanđela Rajska vrata. valovite linije i sitne pojedinosti i predao se modelovanju krupnih oblika figura određene težine. sa srednjovekovnom tradicijom. Inspirisan delom rimskog arhitekte Vitruvija. u kvatročentu nju je u potpunosti realizovao Firentinac Mazačo. slikao prostor i iza figura. Ostvarenje tih teorija nalazimo ne samo na fasadi palate Ručelai. iako u nišama zidova.Univerzalan umetnik . u novom duhu. takođe. Njegovo slikarstvo više nego umetnost bilo kog drugog slikara renesanse blisko je modernoj umetnosti. Po Albertiju. Umetnost Donatelovog savremenika Lorenca Gibertija. na reljefu. Njegov značaj u skulpturi italijanske i evropske renesanse je ogroman. Oživeo je. skoro pastelne boje. Složeni ritam kosih i ovalnih linija u naborima draperije. koje doživljavamo kao produžetak stvarnog prostora u kome stojimo kao posmatrači. godine on je linearnom perspektivom konstruisao prostor na svojim bronzanim reljefima za treća. poput statua. već i na drugim Albertijevim delima:Malatestinom hramu u Riminiju i crkvi Sv. naznačio vazdušnu perspektivu. kao i u antici. Slikao je ljudsku figuru ne kao skup pojedinih delova. Poput rimskih konjaničkih statua postavljanih na forume rimskih gradova. stubovi i svodovi). kao statua. pilastri. 109). mogu da stoje same bez arhitektonskog okvira. Namesto plave pozadine na \otovim slikama koja zatvara pozornicu. Alberti je 1452. prvo mesto zauzima Pjetro dela Frančeska. lake i vitke figure pripadaju gotičkoj umetnosti i suprotne su dramatičnom realizmu Donatelove skulpture. Na freskama se pojavljuje pozadina sa naslikanim arhitektonskim delovima (niše. Andrije u Mantovi. SLIKARSTVO KVATROĆENTA U slikarstvu rane renesanse takođe je prednjačila Firenca. Glavni napori slikara bili su usredsređeni na perspektivnu projekciju prostora na ravan zida ili drvenog panoa i na prikazivanje predmeta i figura u prostoru prema optičkim zakonima. Krupni geometrijski oblici. pomoću linearne i vazdušne perspektive. mnoge firentinske i italijanske skulptore u drugoj polovini XV veka. lepota građevine proizlazi. koje. 83 . Osim toga. \orđa. simetričnost kompozicije. Zadnji deo statue umetnici sada obrađuju isto tako pažljivo kao i prednji. Mazačo je. godine napisao Deset knjiga o arhitekturi. Za firentinsku crkvu Or San Mikele izvajao je prve okrugle statue u pravom smislu te reči koje. Među slikarima koji su sledili Mazača. on se i kao slikar i kao teoretičar interesovao za matematiku i perspektivu. izlivena u bronzi u prirodnoj veličini. matematičar i pravnik . Tu težnju u slikarstvu već je delimično ostvario \oto u XIV veku. iz sklada njenih proporcija.

Petra u obliku grčkog krsta upisanog u kvadrat. uprkos malim dimenzijama. Njihovi objekti u svečanoj monumentalnosti velikih masa i impozantnih razmera. isklesana 1501. Težnja za monumentalnošću. Mikelanđelov David odaje utisak da se energija sabija. činkvečenta više od skulpture i arhitekture. obojica prevazilaze Bruneleskijevu viziju prostora Д usklađenog i zaustavljenog površinama. Neki su je slikari iskoristili za utisak trodimenzionalnosti. a prostor je jedinstven. a i u umetničkoj proizvodnji i teoriji umetnosti. Dualizam tela i duše. pa je rimski arhitekta Donato Bramante početkom XVI veka projektova crkvu Sv. Botičeli je zanemario modelaciju oblika i dubinu prostora i svu pažnju usredsredio na prvi plan i bočno kretanje figura.Jednostavna po svojoj zamisli. dalo je svetu niz izuzetnih stvaralaca. ARHITEKTURA ĆINKVEĆENTA Najveća dela arhitekture vioske renesanse nastala su u Rimu. sa kupolom nad središnjim prostorom. Od Donatelove istoimene statue ona se razlikuje ne samo po dimenzijama i materijalu već po odnosu prema ljudskoj figuri. istaknutu kupolu.Skulpturalne mase su raščlanjene i složene u najvećoj mogućnoj meri. ali uprkos tome skulptura čini jasnu vizuelnu celinu koja se iscrpljuje jednim pogledom oka. shvaćen idealno kao simbol univerzalnog prostora. Iste osobine nalazimo i u statuama Mojsije i Robovi. uglavnom za crkvenu arhitekturu. ĆINKVEĆENTO U ITALIJI (XVI V. karakterističan za Mikelanđelove statue. istraživali su njene dekorativne mogućnosti. ali neki drugi. postaje vidljiva i u arhitekturi u delima Bramantea i Mikelanđela Buonarotija (1475-1564). godine u jednom bloku belog kararskog mermera. u literaturi. ali je gradnja nastavljena pod Mikelanđelom i završena tek u XVII veku u baroknom stilu. kružnog oblika sa kupolom. kao i mnogobrojna nezavršena skulptorska dela ovog nadasve izuzetnog i neponovljivog umetrnika. 110). na poklopcu sarkofaga. delima Mikelanđela Buonarotija (1475-1564. izražava se i kroz kozmičku suprotnost smiraja dana i buđenja noći. Prva statua visoke renesanse je njegova statua David. nazvanoj Tempieto. Tri 84 .Sredinom XV veka u italijanskom slikarstvu rane renesanse jača značaj konture. centralni tip gradnje. Petra. a ne oslabađa. Zbog toga se javlja osećanje duhovne napetosti u jednom telu shvaćenom kao “tamnica duše". filozofiji.ogromnih dimenzija. koji su do krajnosti produbili teorijska saznanja o umetnosti i prenošenju tih znanja na umetnička dela. apstraktan. Za razliku od svetlo-tamnog nijansiranja boja.koje su klesane za grobnicu pape Julija II i. ona je savršena u simetriji i harmoničnom odnosu svih delova građevine (Sl. još više. jer sve tri statue obrazuju veliki trougao i drže čvrsto složenu mrežu vertikala i horizontala. u nadgrobnim spomenicima Lorenca i \ulijana Mediči. deli kvatročento od činkvečenta u istorijskoj koncepciji. unutar renesanse. Na slici Proleće. došla je još više do izražaja u drugom Bramanteovom delu. Grobnica \ulijana Mediči sastoji se od statue pokojnika u sedećem položaju koja je smeštena u niši zida iznad sarkofaga i od poluležećih statua Dan i Noć.) Duboka duhovna razlika koja. SLIKARSTVO ĆINKVEĆENTA Slikarstvo. Iako suprotnim izrazom. SKULPTURA ĆINKVEĆENTA Skulptura visoke renesanse obeležena je ponajviše delima samo jednog umetnika. kapeli kojoj je obeleženo mesto raspeća sv. kao Firentinac Sandro Botičeli. Bramante je samo započeo izgradnju te crkve. Preovladao je.). imaju jasne oblike. Nasuprot oslobođenoj energiji izraženoj prikazivanjem opuštenog tela kod Donatela. Veoma impresivno deluju i ostala završena. kontura nije smetala širokim površinama boja.

Leonardo je za dugačkim stolom. naslikao ruševine neke građevine. Bogorodica sa Sv. usmeren putevima drukčijim od Leonardovog puta. ali stvara i atmosferu tajanstvenog. Leonardo je ojačao i bojom. u umetnosti je eksperimentisao na isti način kao i u nauci. do 1564. Sv. među kojima centralno mesto zauzimaju dva -Leonardo i Mikelanđelo. balistike i teorije o umetnosti odraz su ogromnog interesovanja za sve oblasti ljudskog duha. Na nedovršenoj slici Poklonjenje mudraca Leonardo je naslikao veliki broj figura oko središne grupe sa Bogorodicom. pripreman velikim brojem crtanih studija. međutim. koji zauzima skoro celu širinu slike. uranjaju figuru u prostor i stvaraju novo jedinstvo figure i prostora. ne samo svog vremena. Kako je Mikelanđelo stvarao dugo. (Sl. kao na primer. Konstanta njegovog celokupnog dela. estetskim i kritičkim mislima i sazreo u neposrednom istaživanju realnog sveta. 85 . Mirnom porstoru trpezarije odgovara jedino mirna figura Hrista. Anom. centralnim položajem. Dramatičnu napetost za stolom. iako danas u lošem stanju. ali bez oštrih granica. tačkom iznad glave u kojoj se seku perspektivne linije i lukom iznad glave koja je i jedina lučna linija na slici. Mikelanđelo je tavanicu najpre podelio slikanim arhitektonskim okvirom za pojedinačne figure proroka i proročica. Tajna večera. odnosno piramidu.Mnoge zabeleške i crteži koje je Leonardo ostavio potvrda su da je bio naslednik naučne tradicije i racionalizma Firence u XV veku. Leonardo da Vinči (1452-1519). Taj talas osećanja širi se ubraznim ritmom bočno od središnje figure Hrista do dvojice apostola na krajevima stola. figure su naslikane crvenom i plavom bojom. posebno Leonardovo zanimanje za slikanje ljudske “duše" pomoću pokreta . nage figure mladića. To je vek u kojem su živeli i stvarali geniji. anatomije. U mirnom prostoru trpezarije. Tajna večera. rođen u Vinciju u Toskani. u grupama po tri. koju su izazvale Hristove reči: “Zaista vam kažem: jedan od vas koji jede sa mnom. To je Leonardov sfumato. U tom ciklusu freska ističe se Stvaranje Adama. 112. naslikana na zidu trpezarije milanskog manastira Santa Maria dela Gracia. što izražava prisnost i nežnost. je izuzetan slikarski izraz.našlo je svoj puni izraz u toj slici. izdaće me". zbog čega je neke slike ostavio nedovršenim. Najznačajnije njegovo slikarsko delo jeste freskodekoracija tavanice Sikstinske kapele u Vatikanskoj palati u Rimu. Centralne svetle figure obrazuju trougao. Pokretima i mimikom. fizike. Tajna večera. konstruisanom vertikalama stubaca i horizontalnom tavanicom. Bio je univerzalan umetnik. koji obezvređuju konturu. skoro neprimetni prelazi svetlo-tamnog. na pilastrima. botanike. Dok donjom polovinom slike dominira belina stolnjaka.koji u prvi plan ističe svetlo-tamno. nedokučivog i nematerijalnog. Devica i Isus. Sfumato je došao do punog izraza u Leonardovim dovršenim slikama: Bogorodica u stenama. kao i Leonardo . Ana. dok druge propadaju zbog tehnoloških eksperimentisanja. prikazao dvanaest apostola. gde se naglo smiruje. i pre svega slikarskog stvaralaštva. a po sredini devet scena iz prve knjige Svetog Pisma.gestova i mimike . konje i ljude. Leonardo da Vinči je jedan od najuniverzalnijih ljudi. od čuđenja do rezignacije. arhitekta i pesnik. ali je svakoj obezbedio značaj i vidljivost. oni izražavaju čitavu skalu osećanja. Sfumato su meki i fini. jedna je od najznačajnijih slika u evropskom slikarstvu. slikar.su centra u kojima se razvijalo slikarstvo činkvečenta: Firenca. ali njegove retke očuvane slike pokazuju da nije samo poštovao tradiciju već i da ju je prevazišao novim osećanjem za formu. izdvojena od ostalih na više načina: svetlom pozadinom. njegova dela stvorena posle treće decenije XVI veka. teorijski potkrepljen pesničkim. pripadaju manirizmu. Mona Liza. Rim i Venecija. Istoj tradiciji firentinske umetnosti zasnovanoj na naučnim ciljevima pripada i delo Mikelanđela Buonarotija. Sa duhom naučnika Leonardo je pristupao i slikarstvu. Oblici su meki nedovršeni kao da su obavijeni izmaglicom. godine. Njegov umetnički razvoj bio je. u pozadini. veći deo života je proveo u Firenci. Vera u čoveka kao nosioca likovnog izraza približila je Mikelanđela antičkom shvatanju umetnosti. Sve figure oko centralne grupe imaju jake pokrete i izraze lica i obavijene su senkama i polusenkama i utopljene u prostor. iza njih.). drveće. mehanike. Renesansno.skulptor. a ona stvara dovoljno dubok prostor u kome je. iz koga se razvio barok. Njegovi radovi iz oblasti matematike. Mikelanđelo je i slikarstvo shvatio skulpturalno i prenaglašavao je volumen ljudskih figura.

do 1555. Na njima je Ticijan prikazao čulno doživljenu žensku put i draperiju. u njegovom stvaralaštvu jasno se razlikuju dve faze: jedna . Izloženi uticajima vizantijske umetnosti tokom celog srednjeg veka. unosio je. Iz tog dodira. sredstvo izražavanja umetnikove ličnosti. pored Rima. Na slikama nastalim posle 1555. godine. stupcima. Beživotnost Adama izražena je opuštenim telom koje se jedva pridiže. dodirom Adamovog i božjeg prsta. punog napetosti. kao i svog učitelja Peruđina. davalačka snaga. Najveći venecijanski slikar je Ticijan. ali je pokazao sposobnost izvanredne sinteze koja je najviši domet renesanse. u gornjem.niz odaja u vatikanskoj palati . Na jednoj od njih Atinskoj školi. Rafael je pokazao izvanrednu sposobnost razvoja i prilagođavanja. na malom komadu zemlje. Na slici Krunisanje Hrista trnovim vencem kontrastima svetlo-tamnog povezuju se oblici i prostor i dematerijalizuju se. Uljanom bojom oni su postigli slobodniji rad četkicom koji je postao. La Bela (Sl. Ono što sliku čini monumentalnom i vernom je. Nebeska i zemaljska ljubav. Naime. prostor konstruisan arhitekturom sa velikim lukovima. čvrsti smerovi vertikala i horizontala i naglašena tačka ravnoteže glavnih figura Platona i Aristotela. on je ispunio ceo vek venecijanskog slikarstva. jer su njegove proporcije. Na njihovim slikama boja nije dodatak crtežu kao u firentinskom slikarstvu. Rafael je u vatikanskim lođama i stancama . Treći “božanstveni" iz kruga velikih slikara visoke renesanse bio je Rafaelo Santi (1483-1520). boja zatvorena unutar određenih površina. na sredini slike. Ta dva dela spojena su. nišama i statuama. opet najviše kod Ticijana. venecijanski slikari. Urbinska venera. on je u ogromonom prostoru sa dve pozornice .pokazao i sposobnost stvaranja monumentalnih fresko-kompozicija. venecijanski slikari su posebno isticali bogatstvo i intenzitet boja i atmosferu pejzaža i prirode. dramatsku akciju. Portretista i slikar bogorodica. s druge strane. slikali su uljanom bojom a mnogo više stepenu od onog koji su postigli Flamanci. pripadaju umetnosti visoke renesanse.) 86 .)Sliku pravougaonog oblika Mikelanđelo je dijagonalno podelio na dva dela: u levom donjem uglu. Dijagonalno kretanje oblika i svetlosti dozvoljava nam da figure i prostor samo naslutimo. Iako nije bio akademski obrazovan njegovo slikarstvo ga je načinilo osnivačem akademizma. 113. koja je u Veneciji prenesena iz Flandrije. bila je i Venecija. naročito Velaskezu. Negovao je. naročito Ticijan.posle toga. Slike Flora.Slična po koncepciji i kvalitetu je i slika Zaruke Bogorodice. a osećanja vedra. osa njegovog tela je udubljena pasivna linija. desnom. On se oslanjao na tekovine umetnosti Leonarda i Mikelanđela. a. snažna i ispupčena. tj. delu prikazao je boga sa pratnjom. pored figura. raspoređenih tako da nijedna ne smeta drugoj. Uravnoteženosti i preglednosti slike doprinose krupni i teški volumeni figura. naročito u poznim delima. kontura neprekinuta. Linija božijeg ogrtača je. Rubensu i Rembrantu. Na tim slikama oblici su čvrsti. U toku svog kratkog ali plodnog života.) Umetnički centar visoke renesanse. kao jedro na vetru. Živeći skoro 90 godina. stvorio otvorenu formu kojom je postao uzor evropskim slikarima tokom sledeća tri veka. s jedne strane idilične pejzaže i ležeće aktove svog učitelja \orđona. telesno već uobličenog. Venecijanci su stvorili slikarstvo koje će kasnije umetnici u svim delovima Evrope vekovima proučavati. a zahvaljujući poznavanju i usavršavanju tehnike uljanih boja. Koristeći novu tehniku slikanja uljanim bojama. u kojoj se seku perspektivne linije.115). ona je bitan element u oblikovanju i stvaranju slikarskog jedinstva. 114. u kojima je grupisao veliki broj figura u prostoru. kresnuće iskra duhovnog života. na njima je on slikar materijalnosti sveta. ona je aktivna. RENESANSA U EVROPI (XVI v.(Sl. (Sl. ali ne i da ih vidimo u njihovoj fizičkoj prisutnosti. godine Ticijan je radikalno izmenio način slikanja. ravnoteža njegovih slika i ideal lepog vekovima podražavani na umentničkim akademijama Evrope. predstavnika idealističke i materijalističke filozofije.jedna ispod stepenica i druga iznad njih -naslikao mnoštvo figura antičkih filozofa. do 70-tih godina njegovog života i druga . naslikao je figuru Adama.

To je svet snova i simbola.116. međutim. Seljački ples. tj. zatim duži period rada i postizanje finih prelaza i polutonova. koji su kao sporedni detalji i ranije živeli u holandskom slikarstvu. Slikar koji je sa najviše originalnosti slikao pejsaž i žanr bio je Piter Brojgel Stariji. Njegovi Izenhajmski oltar je ogromna slika sa dva para pokretnih krila. arhitektura i postepeno slikarstvo renesanse. već čulnim doživljajem realnosti. prvoj zemlji crkvene reformacije. omogućena velika skala nijansi jedne boje. leta i jeseni. Prekid sa gotičkim stilom u Flandrijij nije bio tako radikalan kao u Italiji. u drugim zemljama se intenzivno razvija urbanizam. U ilustracijama godišnjih doba naslikao je karaktersitičnu atmosferu zime. Briž i Brisel. Direr je proučavao perspektivu. Od svih zemalja u tome prednjači Flandrija. predstavljen čudovišnim spojevima ljudi i životinja.Žetva (Sl. Drugi centar renesansne umetnosti u Evropi bila je početkom XV veka Flandrija (od koje će kasnije postati Belgija i Holandija). kao na slikama Pokolj vitlejemske dece i Slepci. na kome je i najsitniji detalj prikazan skoro fotografskom tačnošću. kao što su Seljačka svadba.slikar je podigao na nivo simbola svoje zemlje i naroda. Ona svedoči o enciklopedijskom znanju dvojice braće i o iznenađujućem realizmu najsitnijih detalja. Pristalica ideja Martina Lutera i Erazma Roterdamskog. mrtva priroda i žanr. kao i o njihovoj nepogrešivoj materijalizaciji. Takvo mešanje i suprotstavljanje stilova trajalo je u Nemačkoj sve do XVII veka. Italijanskoj renesansi mnogo je bliža umetnost Albrehta Direra. Njihovo zajedničko delo je Ganski oltar. a u slikarstvu nove vrednosti nisu postignute naučnom metodom i antičkom tradicijom.) Osećanje za prostor i darovitost za portret Jana van Ajka su osnovne osobine njegove umetničke ličnosti. sa tri pozornice slika. koji su postali i umetnička središta. koji su uglavnom bili građani. Realizam holandskog slikarstva on je tematski i formalno proširio na gotovo sve vidove života svoje zemlje i vremena. Neposredan vizuelni doživljaj sveta došao je do izraza početkom XV veka na slikama Humerta i Jana van Ajka. duboko ukorenjena u srednjovekovnoj tradiciji. kada je počela da prodire renesansa iz Italije. Na slikama sa motivima seoskog života. Krajem XV i početkom XVI veka holandski slikar Hijeronimus Boš zasniva svoju umetnost na srednjovekovnoj severnjačkoj tradiciji. Njegove slike su “teške" za razumevanje i gledanje zbog iracionalnosti i fantastičnosti prizora. Dečje igre. Gotički elementi. želje naručilaca slika. Ilustracije jevanđelja i narodnih poslovica. U nemačkoj renesansi u delu Matije Grinevalda žive elementi gotike. neobičnim raspuklim plodovima i nadrealnim odnosima. a i kao ličnost bio je racionalno i naučno orijentisan. Renesansno slikarstvo Nizozemske je posebna varijanta. Prednosti uljane tehnike su mogućnost bogatog korišćenja fakture. Dok Italija u XV veku razrađuje i završava svoju prvu renesansu.U XV i XVI veku celu Evropu je zahvatio proces raspada feudalnih rascepkanih država i postavljaju se čvrste osnove modernih država. pre svega. proporcije i humanističku 87 . 116. Veliki umetnik Brojgel uspeo je da od ilustracije jednog događaja napravi delo univerzalne vrednosti. On je od Venecijanaca bolje nego ijedan Nemac shvatio mogućnosti boje. sa mnoštvom figura. tj. Pejzaž. ograničile su se na štafelajno slikarstvo. U njoj su se bogatstvom isticali trgovački gradovi Gan. Novom tehnikom je. bez naglašavanja glavnih ličnosti. To je realistički portret. Dela italijanske renesanse Direr je neposredno video i pruočavao u Veneciji. Pronalazak i upotreba tehnike uljanih boja obogatili su gotičku tradiciju Nizozemske i umnogome omogućili osvajanje nove umetničke realnosti. U arhitekturi i skulpturi Nizozemske dugo su negovani gotički oblici. zahvaljujući novoj tehnici.) Brojgel je prikazao stanovnike holandskih sela. živeli su u njoj i dalje uporedo sa renesansom. ali je upotreba boje jedinstvena i nema sličnosti ni sa jednom slikom naslikanom u ono vreme. U Nemačkoj. nepoznatim predmetima kakvi nikada nisu viđeni. Uglaste dreperije i arhitektonski detalji su gotički. koji su trpeli od inkivzicije i ratova. (sl. osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku. od lazurne do pastozne. proleća.To je slika iz tri dela na rasklapanje kakve su bile uobičajene na severu. gotička umetnost je trajala sve do prelaza XV u XVI vek. U odsustvu zidnih površina. do pojave baroka.

izduženim oblicima figura i.kao i u pojedinačnim gravirama -Sv. Sve je na slici daleko od renesanse onoliko koliko je to i bilo koje delo srednjovekovne umetnosti. Poreklo tih tehnika je nepoznato. da bi se označilo da se ona udaljavaju od klasične harmonije. Novi umetnički medijum se veoma brzo širio po Italiji i Nemačkoj i postao je najjače sredstvo razmene umetničkih ideja i ikonografskih rešenja između raznih središta. pretvarajući venecijanski pejzaž u svilenu dekoraciju. nazvan manirizam. crkvi Sv. izobličeno. ali je u ranom XV veku drvorez već upotrebljavan za otiskivanje svetih slika i karata za igranje. kao i neki italijanski slikari. Stubovi u prostoru. drvorezu i bakrorezu. Delić prozora je izduženi trougao na kome svetlost i senka stvaraju čudne ornamente. glatki kao od slonovače. U tom linearnom stilu. Tintoreto negira sve klasične vrednosti visoke renesanse.118). (Sl. uticaji su prenošeni i u suprotnom smeru.117. a posle 1460.Hristove muke i Život Bogorodice. Dramatičnoj mašti i irealnoj i slobodnoj kompoziciji Tintoreta suprotstavlja se klasičnije osećanje vedrine drugog Venecijanskog slikara na prelazu činkvečenta u manirizam . napregnut i uznemiravajući ili pak hladan. Njegov analitički duh najviše se ispoljio u studijama biljaka. ali naročito u Firenci u XVI veku. kada je italijanski slikar Parmiđanino seo pred ispupčeno ogledalo da naslika svoj portret. pa su Direrove grafike bile cenjene u celoj Evropi. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. Vite. Direr je pokazao da je u obe tehnike. kroz dosetku i aluziju. podsećaju na oblike sa vizantijskih ikona.književnost. Razmena je naročito bila živa između Italije i Nemačke. 88 .Veronezea. dvosmisleno. kao što je Ples mrtvaca. Već u XVI veku za poslednja Mikelanđelova dela upotrebljen je nazim maniera. u oblicima koji imaju gotovo taktilnu vrednost. Direr ispoljava i neke tipično severnjačke i germanske osobine. Lepotu oblika i materije Direr sagledava u jasnoj i nepomućenoj konturi. Poučno je uporediti njegovu Tajnu večeru sa Leonardovom slikom na istu temu pa videti koliko je manirizam antiklasična umetnost.) Pronalazak štamparske mašine i potreba za umnožavanjem crteža . Tanki izduženi oblici. UMETNOST MANIRIZMA Od oko 1520. Sebastijana i Akademiji u Veneciji. Direr. godine . Nije samo Direr inspirisan italijanskim otiscima.(Sl. postigao nenadmašan i tehnički i likovni nivo. U prvi plan istaknuta je ogromna ruka. koji iz prvog plana dijagonalno prodiru u dubinu prostora. najpre u Italiji. u spletu i tkanju linija. novi stil u umetnosti. smelim perspektivnim skraćenjima oblika. Po svom interesovanju za teoriju i po univerzalnom obrazovanju blizak je Leonardu da Vinčiju. Dugi. Smrt i đavo i Melanholija. a sigurnost iščekivanjem. a zatim u Francuskoj i [paniji. Veroneze priča priču o Venecijii. stvorio je neka od svojih najznačajnijih dela u drvorezu. pre svega. godinom. uski oblici figura.izazvali su u Nemačkoj u XV veku snažan polet grafičke umetnosti. kao i za ilustrovanje popularnih legendi. godine do početka XVII veka razvijao se. Više graver i crtač nego slikar. Naslikao ga je na dasci koja zamenjuje ogledalo: ispupčenoj i kružnog oblika. Sa Direrom je grafika postala umetnost ravna ostalim umetnostima. životinja i insekata. Žestokim kontrastima svetlotamnog. koji ništa ne nose. Početak novog stila obeležen je 1523. Najznačajnija ostvarenja Veronezea su Dijalektika i drugi ciklusi u Duždovoj palati. prepoznajemo snagu i lepotu njegove umetnosti koja se ogleda pre svega u velikom broju autoportreta. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko-političkim ratovima. bezličan izraz likova i beskrajno dubok prostor glavne su osobine novog stila. Predstavnik manirizma venecijanske slikarske škole je Tintoreto. U više serija drvoreza . Uznemirenost jednog sveta u previranju u kome je vera bila potisnuta sumnjom.u barkrorezu. izgledaju džinovski pored sitne ljudske figure. on je i u slikarstvu pretežno umetnik crtanja. Jeronim u ćeliji. a iza nje mlado i zagonetno lice slikara.

120. koji je bio omiljeni oblik njegovih slika. koji je u Italiji dobio ime \ambolonja. Francuskoj. umetnost. među kojima se ističe velika oltarska slika Pogreb grofa Orgaza. Nastavljajući da razvija vrednosti visoke renesanse. izduženim oblicima figura ispresecanim jakim kontrastima svetlo-tamnog. Njegova bronzana statua Merkur (Sl. pokreta katoličke crkve koja je bila potrebna papama i crkvi da povrate moć poljuljanu reformacijom. dvor francuskog kralja Fransoa I. tako da umesto 89 . On je stvorio figuru serpentinatu. on nema više onaj opšti. Svi oblici su usmereni odozdo nagore. on je prve pouke u slikarstvu primio kod grčkih slikara fresaka i ikona. tokom XVII veka. radili u emalju. cela površina slike ispunjena je visokim. inkvizitora. Najznačajniji predstavnik tog stila je Benvenuto Ćelini. a još više grupa od tri figure koje se bore u Otmici Sabinjanki pokazuje ritmičko spiralno kretanje oblika oko zamišljene ose u prostoru. je poslednji veliki evropski stil koji se razvijao u XVII i XVIII veku u Evropi. Italijanski manirizam je s najviše uspeha prenesen u Francusku. Središte stvaranja u manirističkom stilu bio je Fontenblo. rezali u bakru. a najviše slikarstvo u Holandiji izlazila je u susret ukusu buržoazije prikazivanjem malih. Linija. Sklupturom manirizma u Italiji nije se bavio onoliki broj umetnika kao slikarstvom. stvaraju se nova umetnička središta u [paniji. mrtva priroda. Tada su i mnogi francuski umetnici usvojili italijanski maniristički stil. pesnika i značajnih ljudi iz Toleda u drugoj polovini XVI veka. zato što moraju uzeti u obzir ne jedan već “četrdeset" uglova gledanja. Simetrija slike u baroku se zamenjuje asimetrijom. pored ostalih Ćeliniju i \ambolonji. Italija je prestala da bude umetnički centar Evrope. Radili su štuko-dekoraciju. čisto holandskih i građanskih tema: pejzaž. boja i svetlost. kod El Greka su sredstva krajnje subjektivno korišćena. tačnije u Rimu i okolini.prizor je prilagođen uzanom visokom panou. ali ubrzo.119. ali one pokazuju i antičke uzore.ali je taj ideal najpotpunije ostvario jedan Flamanac. Holandiji i Engleskoj. barokna umetnost ih je toliko prenaglasila da se one javljaju kao nove vrednosti. Naučno konstruisan prostor renesansnog slikarstva ovde je potpuno odbačen. Oni su tu našli široko polje rada.figuru koja se u spirali uspinje oko središnje ose.).(Sl. koji odražava ravnotežu na vrhovima prstiju jedne noge. Iako je barok uglavnom zapadnoevropski stil. Žan Gužon je za Fontanu nevinih u Parizu u reljefu uradio izvorske nimfe. izduženih oblika i izvijenih stavova italijanskih manirista. koje su renesansnim slikarima služile da istaknu iluziju viđenog u prirodi. u Francuskoj. Pored religioznih slika.) El Greko je slikao portrete plemića. Barokna umetnost se razvila u Italiji. Ćelini je taj problem unekoliko rešio bronzanom statuom Persej. primoravajući gledaoca da je stalno obilazi. zajednički karakter koji su imali renesansa i manirizam. Flandriji.Najveći slikar manirizma El Greko prošao je kroz uticaje venecijanskog i rimskog manirizma pre nego što je došao u Toledo u [paniji. firentinski zlatar i vajar i pisac jedne avanturističke autobiografije. tako da se italijanski barok znatno razlikuje od francuskog. a još više od holandskog baroka. Na slici Silazak svetog duha. Iz toga se vidi da je u skulpturi problem i dalje bio u povezivanju stautue sa okolnim prostorom i njegovo takvo rešenje da se može posmatrati sa više strana. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu. Prostora zapravo i nema. barokna umetnost se razvijala kao strogo klasicistička varijanta. tapiserije. Otkrićem Amerike i premeštanjem trgovačkih i pomorskih puteva na obale Atlantskog okeana. U Italiji i [paniji barok je bio umetnost kontrareformacije. BAROK Barokni stil i njegova poslednja faza rokoko. s obzirom na to da ni iz jedne tačke u prostoru ne pruža pogled koji bi u potpunosti zadovoljavao. freske. Radovi na uređenju i dekoraciji dvorca bili su povereni italijanskim umetnicima. tako da je i vizantijsko umetničko nasleđe imalo značajnu ulogu u formiranju njegove umetnosti. On je tvrdio da je skulptura iznad slikarstva. jer skulptori imaju više teškoća nego slikari. itd. građanski enterijer i portret. Grk sa Krita. koja je u XVII veku pod Lujem XIV postala najizrazitiji primer apsolutne monarhije.

ARHITEKTURA BAROKA Arhitekturi više od svake druge umetničke manifestacije pripada naslov “Barok" (“plameni"). divnih urbanističkih rešenja. u \enovi. Zahvaljujući racionalizmu francuskog duha i političkom ustrojstvu monarhije. Za razliku od toga Borominijeva umetnost je stvorila revolucionarne forme. dve najglavnije tačke. Njegova crkva San Karlo ale kvatro fontane u Rimu je oblik zgnječenog ovala. Ona je. Još složenija je crkva San Ivo ala sapienca.) Jednobrodna građevina. tapetama. sa bočnim kapelama umesto brodova i sa velikom kupolom nad ukrsnicom. stvoreno dramatičnim odnosom nedovoljno osvetljenog prostora broda i bleštave svetlosti u istočnom. Dekoracija se zbija oko sredine pročelja. Kopleks crkve S. koja spiralnim oblikom odvodi u neslućene visine. koja je već imala dugu tradiciju. U Francuskoj u to vreme značajna je izgradnja crkava. temin koji oslobođen svake negativne interpretacije ima pozitivnu istorijsko-umetničku sadržinu.121. Njegova arhitektura pripada razvijenom baroku. posebno zbog dela Baltazara Longene. nameštaja. Tako barok.122) kraj Pariza. dvorana. Predstavnici arhitekture baroka u Italiji su Bernini i Boromini.dve uravnotežene polovine slike . koji su sa strane povezani spiralnim ukrasima. Za glavne nosioce pokreta kontrareformacije. Međutim. Osnovnom cilju dinamičnog služe jaki kontrasti kojima se barokna umetnost koristi. I prizemlje i sprat bogato su oživljeni dvojnim stubovima i nišama. ističe ulaz u crkvu i apsidalni prostor. nadirućeg i uzmičućeg. a iznad svega smelim utapanjem arhitektonske mase u “beskrajnost". pa čak i na skulptoralnoj grupi Zanos sv. Prvi kraljevski zamak u Versaju (Sl. oživljeno naizmeničnom ispupčenim i udubljenim površinama prvi je primer talasastog zida. sa zidovima poput membrana. od poda do vrha. ali sa apsolutno novim rešenjem ublažavanja volumena (tipična elipsa umesto bazičnog kruga.(Sl. Na Rubensovoj slici Dizanje krsta. Taj kontrast svetlo-tamnog imao je svrhu da neposredno deluje na osećanja vernika. Veliko pročelje. prvi korak ka stvaranju arhitekture XVIII veka. a Venecija je bila centar izuzetnih baroknih manifestacija. Berninija. izgrađen je još za vladavine Luja XIII. svetlog i tamnog. Berninijeva arhitektura je stroži kontinuitet klasicizma XVI veka. koje osećanja vernika usmeravaju u željenom pravcu. skulptura i slikarstvo nemaju više stroge granice. rezidenciji francuskih kraljeva. mir i postojanost. jezuite. prožima istim oblicima i igrom ispupčenog i udubljenog. Arhitektura. Podstrek za izgradnju dao je Luj XIV. tako da se ceo unutrašnji prostor. pozorišno rešenje. Tereze. I u drugim Italijanskim gradovima gradilo se u baroknom stilu. rokokoa. što narušava stabilnost. Arhitekta Frančesko Boromini gradio je u Rimu građevine preterano složene i dinamične. a završeni trouglastim zabatom. izgrađena je krajem XVI veka u Rimu Crkva Il \ezu. sa naglašenim kontrastima svetla i senke. Arhitektura baroka oplemenila je prostor Rima i mnogim fontanama. u neku ruku. sa slobodnom primenom formula i rasporeda. koja je u osnovi i kupoli u obliku šestokrake zvezde. tj.Pariz je u XVII veku centar kulture rokokoa.kao što se vidi na Rafaelovoj Atinskoj školi ili na Leonardovoj Tajnoj večeri. (Kolonade na trgu Sv. ali u nejednakim odnosima. Unutrašnji prostor ima scensko. postala je uzor crkvene građevine za sledećih dve stotine pedeset godina. a ne u “krajnost" prostora. Ta napeta i uznemiravajuća slika suprotnosti dobila je svoj završni naglasak na laterni kupole. francuski barok u XVII veku postao je jedna vrsta klasicizma. od 1660. jedna je od najdinamičnijih formi u baroknom smislu. oltarskom delu crkve. pravim remek delima. Kako je umetnost Versaja trebalo da slavi i veliča moć 90 .dovraca i zamkova. već deluju zajedno što se ogleda u unutrašnjoj dekoraciji palata. godine počinju navažniji radovi na izgradnji i uređenju Versaja i trajali su sve do sredine XVIII stoleća. jedna polovina i vuče nadole. dostižući dramatičnu kulminaciju duž centralne osovine. Maria della Salute. druga se uzdiže nagore. a nalazi se između renesanse i klasicima. Petra u Rimu). na baroknoj slici se obično i dalje razlikuju leva i desna polovina. Zapadno pročelje te crkve podeljeno je na šire prizemlje i uži sprat.leve i desne . kao ranije gotika. takođe u Rimu. Torinu.

Versaj je. sintezom u kojoj se gube stroge granice između likovnih umetnosti. kojima teži da podražava prirodu. skulptora i umetnika gradskih fontana. višebojnim mermerom. slikarstva i skulpture stvara se jedinstveno umetničko delo. Sva ta dela radio je u mermeru. Rastinje i drveće u tom vrtu raste svojvevoljno. On je uradio veći deo slikane dekoracije u prostorijama dvorca. Dekorativna skulptura baroka ide za istim efektima kao i okrugla statua. Kao skulptor uradio je portrete kardinala i skulpturalne grupe. Ćitav srednji deo zauzima čuvena Galerija ogledala. prepliće se sa slikarstvom fresaka i sa arhitektonskim elementima. među kojima prvo mesto zauzima statua David. Apolon i Dafne. da bude mesto za deset hiljada ljudi sa njegovog dvora i da zadivi svet. U njemu ima bezbrojnih krivudavih staza. ali mu je tehničko znanje omogućilo da svoje figure oblikuje tako kao da su od voska. kao što je Petrovgrad. i u vajarstvu ulaze patetika i teatralnost.) sračunata na posmatranje iz jedne tačke. Luvr. radi živopisnosti i sjaja. slapova i stena. pa je i ceo jedan veliki grad. U Nemačkoj.123. (u kome je danas jedan od najčuvenijih muzeja sveta). Najupečatljiviji dokaz moći Luja XIV bile su dimenzije glavnog dvorca. Španiji. koji se odlikuje geometrijskom pravilnošću. nametnutih voljom čoveka. podsečenim drvećem i alejama cveća čine remek-delo hortikulture. kratkih vizura. tkaninama slikarstvom i vajarstvom ističu se sjajem kome nema ravna u celoj Evropi. Najveći broj svojih dela Bernini je uradio u Rimu. zamkova. Tokom XVII veka barokni stil je zavladao u skulpturi zahvaljujući delatnosit Lorenca Berninija. Najčešće se radi u štuku. SLIKARSTVO BAROKA ITALIJA. Figure jakih pokreta i izvijenih oblika iskazuju u izrazu lica jake strasti: zanos. čitav niz crkava. Oni su postali pojam za stil francuskog vrta. pozlatom. fontanama. arhitekte. u stilu baroka i rokokoa u Francuskoj je izgrađen i iznutra uređen. one se tako slobodno prilagođavaju okolnom prostoru da se mogu posmatrati iz najrazličitijih perspektiva.crkva Invalidi.(sada mauzolej Napoleona I). Njom su ukrašeni zidovi. Enterijeri bogati staklom. potoka. pozlaćuje se i boji i. zgrada Sorbone i drugi. pa i evropskog baroknog slikarstva. današnji Petrovgrad. Konzervativna Engleska ostala je po strani od dekorativnosti barokne umetnosti. cveće i voda žive i kreću se.dok se bočno od nje nalaze Saloni rata i mira.zamak Bloa. stepeništa i nameštaj. Za tu svrhu Petar Veliki je pozvao ugledne zapadnoevropske arhitekte. Svim radovima u Versaju rukovodio je Lebren. Ćeškoj i Rusiji građene su sjajne palate versajskog tipa. delo barokne umetnosti po težnji da se veliki prostor uredi sintezom svih likovnih umetnosti. Austriji. bogato u materijalu i fakturi. Rastinje. Fontana četiri reke ili Fontana di Trevi (Sl. kao grupa Zanos sv. Parkovi Versaja sa vodenim ogledalima. prema njegovim crtežima rađene su tapeserije.materijalnost kose i puti već i duševno stanje uhvaćeno u trenutku. Versaj je postao uzor arhitekture velikih razmera u celoj Evropi. nameštaj i dekorativna skulptura. U međusobnom prožimanju arhitekture. na njegovom uređenju su radili najveći umetnici Francuske. Najoriginalniji doprinos engleske arhitekture je engleski vrt koji je svojim nepravilnostima i slikovitošću sušta suprotnost francuskom vrtu. simetrijom i naglašenom centralnom osom.Poslednjih godina XVI i početkom XVII veka u Rimu su stvorena dela dvojice slikara za koja se može reći da su odredila budućnost italijanskog. dvoraca i palata: Šambor. Tereze. On je uspevao da u mermer prenese ne samo fizičku građu .kralja. Osim Versaja. Tereze. 91 . mržnju. balkoni. bol. SKULPTURA BAROKA Skulptura baroka odiše istim duhom kao i arhitektura. Iako su mu mnoga dela u okviru neke arhitektonske celine. oltari. izgrađen tokom XVIII veka u baroknom stilu. kao što su Zanos sv. uprokos geometrijske jasnoće i pravilnosti. bronzi i raznobojnom mermeru. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti uopšte. ali samo u okviru strogih zakona. Eneja i stute. između stvarnih i nestvarnih oblika.

naročito među slikare u Sevilji. meko modeluje oblike mrljama svetlosti i boje.Prešavši iz Sevilje u Madrid. Različite vrste svetlosti. Interesovanje za samu svetlost i njene odbleske. uostalom onako kao što je. Anibale Karači je na tavnici galerije u palati Farneze naslikao prozračnim. Mikelanđelo Karavađo je bio začetnik drugog smera. jedan od prvih predstavnika tenebroza u Španiji. stil tenebrozo došao je u Španiju. Petra naslikanim u Rimu. Većina protivnika Karavađove umetnosti zamerala je njegovom naturailzmu. ŠPANIJA-Preko južne Italije i Sicilije. u jakim kontrastima svetlo-tamnog. Ćak se i prostor na njegovim slikama ostvaruje ljudskim prisustvom.(sl. sa svoje strane. svetlim bojama bogove i boginje iz Ovidijevih Metamorfoza u pejzažima. Drugi. Na njegovi slikama iz ciklusa sv. Njegov stil je poreklom od Mikelanđelovih i Rafaelovih slika. delo Anibala Karačija. a drugo delo su uljane slike Mikelanđela Karavađa. To su slike koje prikazuju ljude iz naroda sa mrtvom prirodom. Ljudi na njegovim slikama združeni su dramskim odnosima. dobra i zla. koji je najbolje prezentovao zlatni vek španskog slikarstva. njegov je izum i nalazi se na više njegovih slika. slikao i mrtvu prirodu. Njegovi rani radovi pokazuju urođen realizam španskog slikarstva kombinovan sa Karavađovim naturalizmom. Barokna slika negira zid kao granicu prostora. Na toj slici difuzna. Perspektivnim skraćenjima arhitekture i figura. od pune tame i u njoj mlazom usmerene svetlosti. Dok je umetnošću Anibala Karačija započet jedan smer u evropskoj umetnosti. Ruševine antičke arhitekture Pusenu su okvir za figurativnu kompozoiciju religijske i mitološke tematike. slikar i arhitekta. Fransisko Surbaran. Kockari i pustolovi tumače svetitelje i mučenike na njegovim religioznim slikama. za čvrste konture i boje venecijanskih slikara. kao izvor svetlosti.Jedno su slike na tavanici galerije u palati Farneze. ali i samostalne mrtve prirode. Matije i sv. slikao je figure kaluđera u ekstazi i molitvi. Karavađov smer može se pratiti u slikarstvu Žorža de la Tura. barokni slikari fresaka stvaraju iluziju prostora i neba u kome u kovitlacu lete i lebde figure ljudi i životinja. čini ga velikim pretečom impresionizma.125) jedina njegova 92 .124) Stil njegove umetnosti. Još jedno remek-delo je Velaskezova Predaja Brede. nazvan tenebrozo (slikarstvo mraka) uticao je preko sledbenika i nastavljača na slikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. gde je uticaj Karavađovog slikarstva bio i najjači. Mrtva priroda načinjena je od običnih svakodnevnih predmeta. sa zapanjujućim realizmom. uticao i stil Anibala Karačija.(Sl. Sveća. ali sjedinjenih tako da su njegove slike postale uzor dekorativnom slikarstvu na tavanicama i kupolama u baroknim palatama i crkvama. ali je on. svirače na lautama i vračare. razlivena svetlost je glavno sredstvo izraza. a još više ostacima antičke umetnosti. Velaskez postaje dvorski slikar Filipa IV i dva puta putuje u Italiju. Umetnik je na toj slici portretisao i sebe sa četkicom i paletom u rukama ispred ogromnog platna. Posle putovanja po Italiji. odstranjeno je sve što nije ljudsko telo. Slika je grupni portret u enterijeru Velaskezovog ateljea. U Sevilji je počeo da slika i Velaskez. odnosima života i smrti. Dok su renesansni slikari rešenje za ljudsku figuru tražili pomoću jedinstvenog osvetljenja. gde na njega najjači utisak ostavlja Ticijanova umetnost. Nikola Pusen se u Rimu nadahnuo ljubavlju Anibala Karačija za klasične i visoko renesansne uzore. Oba smera uticala su na razvoj slikarstva u FRANCUSKOJ u XVII veku. Velaskez ublažava kontraste svetlo-tamnog. Među velikim brojem italijanskih dekoratera ističe se Andrea Poco. beskrajno su bogate. slične svetlosti reflektora. direktne i odražene. slobodnim potezom četkice koji se vidi. ali predmeta izdvojenih iz svakodnevne sredine i stavljenih na sto ili na prozorski okvir. Velaskez je dosegnuo vrhove evropskog slikarstva. koji ne potpadaju ni pod kakva stilska ograničenja. Polazeći od Karavađa. osvetljava izuzetno dramatične detalje naturalistički obrađene. Njegov zreli stil najpotpunije odaje slika Mlada plemkinja. Na njegovim slikama toplo svetlo se širi iz potpunog mraka na glatke površine oblika tihih i pobožnih ljudi iz naroda. prikazivanju ljudi iz polusveta u prostorima krčmi i podruma i brutalnostima mučenja. Karavađo polazi od senke. stavljanje čiste boje bez prelaza širokim. koje je naslikao u Rimu. sredstvo koje izražava atmosferu prostora ubeljivije nego snop svetslosti upravljen u jednu tačku. pa bi se slika mogla zvati i Umetnik u ateljeu.

holandski slikari su stvorili umetnost koja je po strani od baroknog stila katoličke Evrope. Značajniji radovi su mu i: Otmica Leukipovih kćeri (Sl. senka je tu samo da bolje istakne svetlost. koja će nastaviti da živi u engleskoj slikarskoj školi XVIII veka. To je slika bez pobeđenog i pobednika. Nijedan od njih. Lovački portret Ćarlsa I. Rembrant je davao dublji smisao svetlo-tamnom. Osećanje prostora. Rubens je u svom ateljeu u Antverpenu imao veliki broj učenika i saradnika. i ona je u stvari skupina portreta. Upućeni na bogate. HOLANDIJA-U protestantskoj i slobodnoj Holandiji XVII veka slikari su.126. međutim nije imao Rubensovu mnogostranost. pojedinačne i grupne. Antoan van Dajk je u toj zemlji stvorio tradiciju aristokratskog portreta. Ćesta tema holandskih slikara bio je grupni portret osnivača milosrdnih društava. Rubens je jedan od severnjačkih slikara koji je italijansku umetnost saobrazio nizozemskoj tradiciji i time stvorio originalnu umetnost. njen diplomata i jedan od najbaroknijih slikara Evrope. Frans Hals. Rubens radi ciklus od dvadeset i jedne velike slike iz života francuske kraljice Marije Mediči za palatu Luksemburg. pretečom impresionizma. oslobođeni stege crkve i plemstva. Najveći holandski slikar u XVII veku bio je Rembrant van Rijn (1606. Samo jedan od njegovih učenika stekao je svetsku slavu. on je slikao u svim većim gradovima Evrope. filozofija i geografija.). iako sporedan. ali štedljive građane kao naručioce slika. prilikom boravka u Parizu. Godine 1622. Te slike veličaju kraljicu.istorijska kompozicija. rečitost ni lakoću. Prešavši iz Lajdena u Amsterdam.a kad se vratio u Antverpen. u kome je ostao do kraja života. po kostimu i fizionomijama. namenjene prisnom i intimnom doživljaju. Kao likovni pedagog. To je Antoan van Dajk. pokreta i osvetljenja. toliko je snažan. članova strukovnih udruženja i bratstava. Na teritoriji male Holandije radilo je na stotine slikara. predstavnik harlemske slikarske škole.Predstavnik umetnosti kontrareformacije bio je Paul Rubens. Velaskez je ovom slikom izrazio svoj humanistki odnos prema temi. Široki brzi potezi četkicom. Već sledeće godine naslikao je za antverpensku katedralu oltarsku sliku Dizanje krsta.-1669. uz Velaskeza. kao isečak iz života i kao trentan utisak viđenog. Nastavljajući tradiciju slikanja portreta koja je u Flandriji počela sa Janom van Ajkom. koje je preuzeo od Ticijana i Rubensa. Slikajući u Engleskoj. iako je u pejzažu. Slike su uglavno manjeg formata. Slikajući model. a najviše u Londonu na dvoru Karla I. Spontan potez četkicom. Taj efekat čisto geometrijskih oblika. svetlosti i boje čini njegovo slikarstvo jedinstvenim Na Rubensovim slikama vladaju svetlije i tople boje. kojim je nanosio pigment. paradan je zbog kraljeve nadmene poze. Umetnički se obrazovao u Italiji. jer se dva vojske. Raznoliki su načini na koje je pigment nanosio. FLANDRIJA. Šuma visoko uzdignutih kopalja jedina govori o španskoj pobedi. slikao je uglavnom portrete. da je slika popularno nazvana Koplja. već realnost trenutnog izraza. Iako je sa Rubensom italijanska umetnost snažno prožela flamansko slikarstvo. bio je na vrhuncu zrelosti. U njima su se istovremeno razvijale nauka. ali su povezane sa mitološko-alegorijskim temama na takav način da stvaraju opšte slavlje u kome bogovi i ljudi uživaju zajedno. boju i svetlost. Razvoj njegove umetnosti obeležen je sve jače naglašenim 93 . daje njegovim slikama utisak svežine. U rodnom Lajdenu počeo je da slika biblijske prizore na kojima je rešavao probleme osvetljenja. objektivan slikar. a taj način je uvek deo umetnikove ličnosti.). Hrist na slami i druge. zajedničke svim baroknim slikarima. engleskog kralja. Iako je kao portretista bezličan. Antoan van Dajk je portret osavremenio baroknim smislom za prostor. razlikuju po svim tipskim obeležjima. španska i holandska. Zavisni od ukusa građanske klase slikari su negovali realističku formu u kojoj je svaki i najsitniji naslikani predmet stvaran i gotovo opipljiv u obliku.Poklonjenje mudraca. Hals nije isticao njegove stalne osobine. njenu vladu i ratove. fakturi i materijalu. slikali pejsaž svoje zemlje i ljude svoje društvene sredine. koja je snažno uticala na druge slikare u sledeća dva stoleća. Portretista evropske aristokratije i dvorova. dvorski slikar Izabele. Slika Veseli pijanica deluje neposredno. ona ga nije i potčinila. tonski iznijansiran kolorit izdvajaju Halsa kao posebnu umetničku ličnost i čine ga. reklo bi se susret dva poznanika. Rubens je u korišćenju uljanim bojama postigao savrešenstvo. Iako istorijska.

razvijala se poslednja faza baroka. sa površinom slike u suprotnosti su sa dramatikom i dinamikom barokne umetnosti. čuveni Šonbrun kod Beča sa uređenjem 94 . Pejzaž postoji samostalan na holandskim slikama. Istovremeno usklađivanje glavnih zidnih površina sa obešenim slikama i mapama na njima. u modi je bio i porculan iz Sevra kraj Pariza. kojih je skoro isti broj kao i slika). drvećem i vodom. kao San Susi u Potsdamu. Među holandskim slikarima. Iz biblijske tematike Rembrant je odabirao motive koji su odgovarali njegovoj etičkoj osećajnosti(Povratak bludnog sina ).Smrću Luja XIV francusko plemstvo. Suprotno Rembrantu. Oni su često ovalnog oblika. nazvane oteli. prelazi u Pariz gde podstiče razvoj novog umetničkog ukusa. bronzom i staklom. On je pretežno slikao unutrašnji prostor građanskog doma. kao prostor prisnog i tihog života sa predmetima koji bude uspomene. pretrapnih načetim ostacima obroka među sjajnim srebrom. sa uzanim delom kopna otetim od mora. više portreta i autoportreta (Sl. čas u tankim. čitanja pisma. posebno salonima. sipanja mleka. Pred moćnom elementarnom slikom neba i mora uočava se osećanje čovekove usamljenosti. tj. I palate. Ona zrači iz samih boja. koja je u XVIII veku postala vodeća zemlja u umetnosti Evrope. sa nebom. naročito porculanu. sa ukrasima od zlata i ponekad sa naslikanim pejzažom ili figurama. ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA ARHITEKTURA-U Francuskoj. Nebo gospodari nad zemljom zauzimajući dve trećine slike. ali je njegova omiljena tema bila biblijska. Subjektivan tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu na poznim Rembrantovim slikama: Ćovek sa zlatnim šlemom. kao. posebo starozavetna (ako uzmemo u obzir sve njegove crteže. čiji je pigment nanosio čas u debelim. i potražnja tih stvari bila je velika u XVIII veku. 127. Svetlost na Rembrantovim slikama ne dopire ni iz jednog određenog izvora. sa intarzijama od slonovače i bronze. koji čine najveći deo njegovog dela.ličnim i slobodnim izrazom i podsticajima koji su dolazili iz duhovnog bića umetnika. kao što je Ćas anatomije doktora Tulpa. Mnogi holandski slikari iz XVII veka istakli su se kao slikari pejzaža i mrtve prirode. 129). Nemački i austrijski arhitekti primenili su rokoko stil i na sakralnu arhitekturu. Gojena i Rojzdala naslikan je holandski predeo u svim vidovima. Važna dopuna tih enterijera je nameštaj.). slike i bakroreze. poznata kao rokoko. gotovo monohronom tonalitetu. ali još uvek svetla figura i tamni predmeti u prvom planu konstruišu prostor slike. stvarajući vizuelno najuzbudljivije građevina na evropskom tlu. pored Halsa i Rembranta. Noćna straža. sve to u hladnom. obogaćena je bujnom dekoracijom. U Austriji i južnoj Nemačkoj novi stil rokokoa oduševljeno je prihvaćen. Motivi mrtve prirode bili su u Holandiji u to vreme preokupacija velikog broja slikara. sa zidovima ukrašenim svetlom bojom i pozlatom. prikazuje tipičan holandski predeo. uočava se realizam koji je zadovoljio modele i naturalizam osvetljenog leša u prvom planu. iz harlemske porodice koja je dala nekoliko slikara pejzaža. Za izradu nameštaja. značajno po prelazu zidova u svod. izuzetno mesto pripada JanVermeru van Delftu. Jakob van Rojzdal. Na prvim radovima nastalim u Amsterdamu. Osim kineskog porculana. Za plemstvo i bogato građanstvo grade se intimnije i manje veličanstvene kuće u Parizu i Versaju. Rembrant je slikao mitološke slike i pejzaže. sa jednostavnim fasadama. nešto tamnija. gotovo ispupčenim namazima. ali i psihološka usredsređenost portretisanih zajedničkom tačkom interesovanja. maštovitom ornamentikom i ogledalima. ograničen zidovima sobe. Na slikama Hobeme. obično pokriven tamnoplavom glazurom. na crkve. gotovo prozirnim slojevima.ona u Vizburgu. (sl. smišljeno raspoređenih u geometrijskom poretku. Unutrašnjost palata. sviranja ili stavljanja ogrlice. Na svetloj pozadini zida. U enterijerima Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. koje je do tada bilo vezano za Versaj. krivih kontura. Ljubav prema kineskim stvarima. Sastoje se mahom od napuštenih stolova. sa oblacima na nebu i primenama atmosfere i osvetljenja. tako da je linija horizonta niska. korišćene su skupocene vrste drveta. Pored portreta. finih oblika. kao ovalna Dvorana prinčeva u Otel de Subiz u Parizu. ali sa raskošnim enterijerima.

sugerišu oblike. koje zidove svode na prozračne opne.unutrašnjeg prostora koji je tipičan stil XVIII veka u Evropi. tzv. ali i ekspresionizam i nadrealizam u XX veku. poznatom izvan granica svog grada. crkvama. U XVIII veku Italija je bila. najbliži Vatou. prerušen u pozorišni kostim i dekor (sl. na kojima najtamniji valeri imaju jačinu polusenke. on uspostavlja onu prisnu vezu između pejzaža i modela. a da zapravo nije pripadao nijednom stilu ni pravcu. da bi završio kao slikar romantizma. Ono odaje ukus visokog pariskog društva za vreme vladavine Luja XV. Iako savremnik galantnih slikara Vatoa i Fragonara. za prikaz važnijih događaja i praznika. Inspirisao se temama sa madridskih ulica. međutim. Svetle boje. Inspirisan Rubensom. Vato je na svojim slikama stvorio jedan začaran svet. i ozbiljne mrtve prirode.još jedan veliki španski slikar posle Velaskeza. Snaga njegovih emocija i protivurečnosti njegove ličnosti stovrili su beskrajno raznovrstan lični stil. 131). Njihova pozadina je svetloplavo nebo. mada ne slika ni ljubavne svetkovine ni pozorišne scene. čije je slike iz života Marije Mediči proučavao i pozorištem francuskom i italijnskom komedijom . igrom i muzikom najčešća su tema slikarstva rokokoa. Izvestan prizvuk sete i melanholije razlikuje ga od Rubensove čiste životne radosti. poput one u Vajsu u Bavarskoj. pravi hroničari Venecije. Od svih njenih gradova Venecija je najviše dala pečat originalnosti italijanskom slikarstvu XVIII veka. Predstavnik galantnog slikarstva Francuske. Na njegovim slikama manje je zastupljena arhitektura grada. Njegova slika Ljuljuška jedna je od najgalantnijih slika ne samo po temi ljupke dokolice i zabave već i po formi. Jedan od njenih predstavnika je Tomas Genzboro. Jedan od njih je francuski slikar Šarden.Gvardi i Kanaleto . slikari prikazuju njene vedute sa kanalima. Goja je u mladosti svetlim bojama slikao galantne slike. koja je karakteristična za rokoko. osim Vatoa. Svetlim bojama i sa osećanjem za materiju.). nebom i svetom koji se tiska po trgovima.130. To više nisu scene bitaka i lova. isti grad je prikazan treperav i iskričav. pokret i atmosferu. sačinjene od običnih predmeta svakodnevice. Dva evropska slikara iz XVIII veka stoje po strani od vladajuće umetnosti rokokoa. Na Kanaletovim vedutama prikazani su njeni arhitektonski spomenici sa osećanjem za čvrstinu kamena. tako da predmeti dobijaju dostojanstvo. zidova i tavanica. bio je i Fragonar. kakve je Lebern slikao u Versaju već pastoralne zabave. Svetle nijanse ružičaste i plave boje definišu oblik. U Engleskoj je tek u XVIII veku formirana nacionalna slikarska škola. Od svih engleskih slikara iz tog vremena on je “najgalantniji".Najznačajniji slikar tog stila u Francuskoj je Antoan Vato. takav da sve delove spaja u skoro nestvarne celine. Dva venecijanska slikara . već portret u pejzažu. svkodnevni život i scene iz pozorišta. imaju unutrašnje prostore u kojima je odnos između balkona.koje je voleo. koja je zaokupljala vladajuće francusko društvo pod Lujem XV i Lujem XVI. nebo sa oblacima i svetlost. Zaljubljeni u izgled svog grada.bili su. Španski slikar Fransisko Goja. Te mrtve prirode. žanr-scene. pak.) i crkve.-1828. Na tavanicama su slike. zemlja muzeja i velikih arheoloških iskopavanja. prostor i pokret. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim pejzažima koji se udvaraju rečima. inspirisan Rubensom i venecijanskim slikarstvom. Pejzaž sa statuama i vazdušna perspektiva stvaraju ljubavnu atmosferu. u punom smislu reči. kojim je podjednako nagovestio romantizam u XIX veku. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice. sa ponekom figurom naslikanom po obodu tavanice Rokoko je dao poslednju fazu iluzionističke dekoracije U toj fazi posebno mesto pripada venecijanskom slikaru Tijepolu. a cela slika monumentalnost. slikane su u strogoj geometrijskoj kompozociji i strogih oblika. društva zabave i dokolice. SLIKARSTVO-Slikarstvo rokokoa koje se razvijalo u Parizu do sredine XVIII veka stvorilo je jedan nov stil. polja i sela. počeo je da slika u stilu rokokoa. obavijen atmosferom vlage i isparenja ili. po kojima su 95 . Radio je na prelazu dva stoleća na prelazu iz XVIII u XIX vek. ružičasta i plava.(Sl. obasjan svetlošću sunca. bliske žanr-slikama Holanđana iz prethodnog stoleća. To su skice u ulju. Na Gvardijevim slikama. a više voda. Umetnici štukature i slikari odigrali su u tim enterijerima važnu ulogu. svaki na svoj način. Šarden je slikao scene iz svakodnevnog života građana. ( 1746.

) Elementi baroka sreću se i u arhitekturi na objektima za stanovanje. ona je bila i najveća prepreka prodiranju novih stremljenja. gde je i umro: Saturn jede svoju decu. Takve su serije grafika: Poslovice i Fantazije (Los kapričos). Kako je u religioznom slikarstvu ikonografija bila strogo propisana i tradicionalna. satira i optužba protiv rata i praznoverica naroda. Austrije i Italije barok i rokoko potpuno su preovladali i u slikarstvu. nisu imali modernu likovnu kulturu ni obrazovanje i borili su se protiv nove evropske umetnosti. posebno iz Kijeva. Gola maja. Slikari fresaka i ikona.izatkane tapiserije za kraljevske dvorce. Barokna skulptura i kod nas tesno je povezana sa arhitekturom. tako da su na tu teritoriju prvi barokni uticaji dolazili iz Rusije. kao što su slike: Seoska korida. kao kompromis tradicionalne postvizantijske i nove barokne umetnosti. belog i sivog. Javlja se na portalima. Prodor baroknih elemenata u slikarstvo južne Ugarske tekao je još sporije nego u arhitekturi. ikonostasima i na nameštaju. posebno u današnjoj Vojvodini. ali i slike koje ja naslikao pre odlaska u Francusku. Na portretima izražava preokupaciju psihološkom analizom modela i blistavim odnosima crnog. Oni se okreću prema ruskoj crkvi i ruskim carevima. svi manastiri karlovačke mitropolije postepeno dobijaju barokne zvonike. Odevena Maja i druge. Velika Remeta i drugi. boje. nagoveštavaju impresionizam i ističu šarolikost narodnog života. koja je u umetnosti čuvala vizantijsku tradiciju. ali i portreti uglednijih građana.u vidu štukature na zidovima. svedenim na crnobele odnose. Ipak. Na tim slikama. kako u gradovima tako i u selima. U tom neobaroknom stilu naslikao je čuvenu kompoziciju Treći maj 1808. godine Goja napušta vedre.(Sl. Posebno mesto u Gojinom stvaralaštvu zauzimaju one slike i grafike na kojima vlada subjektivan odnos prema stvarnosti. i on je jedno vreme bio dvorski slikar i u tom svojstvu naslikao je veliki broj portreta kraljevske porodice i španske aristokratije.) Odavno su istaknute sličnosti između Kračunovog i El 96 . zbog otpora naroda francuskoj okupaciji zemlje. Goja je slikao čudovišta i veštice sa intenzitetom osećanja kakvo su tek pokazali ekspresionisti XX veka.131. Kao i Velaskez. a punu pobedu baroknog stila označava saborna crkva u Sremskim Karlovcima. Kračunovi ikonostasi u sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima jesu remek-dela srpskog baroka. Suncobran (Sl. imala značajnu ulogu u čuvanju nacionalne samosvojnosti. BAROK U JUGOSLAVIJI Arhitektura-Barok se kod Srba javio jedino u južnoj Ugarskoj. Jakov Orfelin i Teodor Ilić Ćešljar koji su stvarali u prvoj polovini XVIII veka. Najveći slikari srpskog baroka bili su Teodor Kračun. kojom je uticao na istorijske romantičarkse slike. 134. Osim prizora iz života naroda i istorijskih kompozicija. Od 1793. Hopovo. zatim na oltarima. Nametljiva. sa ponekim akcentom hromatske boje. Tek sa prvim slikarima školovanim u gradovima Mađarske. Pozlaćena je i polihromna.(Sl. U baroknom stilu izgrađene su četiri crkve u Sent Andreji.133. fantazija. konzolama i kapitelima. Na tim slikama.). od sredine XVIII veka otpora više nema u središnjim oblastima južne Ugarske koje naseljavaju Srbi. nabačene u mrljama. koja je u borbi protiv Turaka. kao Krušedol. Kolos i Skup veštica. Njihova glavna dela su ikonostasi u srpskim crkvama u Vojvodini. ona ne dozvoljava da nijedno mesto ostane prazno. Nova umetnost koja je preovladala u XVIII veku pojavila se kao susret dve kulture. a u enterijerima . Goja ja naslikao i čitavu galeriju ljudi iz gotovo svih staleža. galantne teme igre i dokolice i razvija nov izraz. dublji po sadržaju i inspirisan Velaskezom i Rembratnom. Prepoznatljiv stil baroknog pročelja imaju i danas mnoge kuće širom Vojvodine. U XVIII veku završen je proces barokizacije srpske umetnosti u južnoj Ugarskoj kao i proces odumiranja srednjovekovne umetnosti. Prikazao je grupu talaca koje strelja vod francuske vojske na periferiji Madrida. Na granici između arhitekture i skulpture nastajale su u baroknoj umetnosti gradske fontane kao ona u Sremskim Karlovcima. Jak otpor prodiranju baroknog stila pružala je u početku pravoslavna crkva.

On je rezao i izdavao grafike koje. Sigurno je da Kračun nije poznavao El Grekove slike. Beogradska. parkovima i šetalištima. već i istorijske kompozicije. Ona je heraldički zbornik. sa izvanrednim položajem. koje podižu Austrijanci i Niška koju grade Turci. kao gradovi sa baroknim crkvama. među kojima i portretom patrijarha Arsenija IV Šakabente. sa snažnim bastionima. Krajem XVII i početkom XVIII veka grade se i tri velike i moćne tvrđave. nezavisno jedan od drugog. Njegovo najznačajnije delo je Stematografija. Sve tri su prostrane. već je ta sličnost posledica umetničkog procesa u kome su oba slikara. Tvrđave su ukrašene baroknim kapijama. Sremska Mitrovica. Srpska grafika je imala značajnu ulogu u prenošenju baroknih elemenata sa Zapada u Vojvodinu.Grekovog slikarstva. a njihova dela krase zidove javnih i privatnih građevina širom većih naselja u Vojvodini. 97 . Sombor. pokatkad u Mađarskoj ili Italiji. koji je posledica stapanja vizantijske tradicije i zapadnoevropskog manirizma. Za imućnije građane slikaju portrete i mrtvu prirodu. Tokom XVIII veka napušta se u grafici tehnika drvoreza i koristi se bakrorez. početkom XVIII veka značajnu ulogu u kulturnom životu Srba imali su i Novi Sad. u tehničkom i umetničkom pogledu. na temeljima nekadašnjih srednjevekovnih gradova koji leže na rekama: Petrovaradinska. došli do sličnog rezultata. geografske karte. koje su tada doživljavali svoj procvat. najtraženija knjiga među Srbima u Austriji. koju je usavršio francuski inženjer i maršal Voban. Pored Sremskih Karlovaca. U doba vladavine Marije Terezije. Njegov naslednik je i najbolji srpski grafičar Zaharije Orfelin. Pančevo i Vršac. itd. Prvi grafičar koji je rezao u bakru za srpske naručioce bio je Hristofor Žefarović. dopunjen likovima vladara i svetitelja. Od tada do danas nisu sačuvane u potpunosti. dosežu vrh evropske grafike. bedemima i rovovima. Zemun. U knjizi Istorija Petra Velikog izradio je u barkorezu carev portret. Slikari Baroka u Jugoslaviji ne obrađuju samo crkvene teme. prikaze nekih istorijskih događaja. urbanizovan je najveći broj naselja. a u njima su posebno interesantni barokni zabati kuća okrenuti ulici. monumentalnim zgradama i porodičnih kućama. Većina ovih slikara školovana je u Beču. ali su to svakako danas vrlo atraktivni prostori sa uređenim sadržajima u kulama. koncipirane po tada najsavremenijim sistemima strategije o odbrani gradova.

društvenom. U burnom stoleću kao što je devetnaesto i umetnost se. a to je lepota mere. da bi nastavio da živi i za vreme Napoleonovog carstva. pa čak i u periodu restauracije. zatim. koje u revolucijama 1848. tačnije od velike francuske revolucije. U Engleskoj se vraća gotski stil (Parlament u Londonu). Iako je kolevka neoklasicizma bio Rim. Ideal uzvišenosti i skladne lepote on suprotstavlja nemiru barokne i rokoko umetnosti.UMETNOST XIX VEKA Brze promene u umetnosti naših dana počele su pre dve stotine godina.kao i na Isakijevskom saboru u Petrovgradu. a grade se i trijumfalni luci nalik na rimske slavoluke. pa taj grad u to vreme postaje prestonica jedne zaista evropske kulture. (Sl. Nestaju stilovi. Velika francuska buržoaska revolucija i. Iz starog Egipta se preuzimaju dekorativni ornamenti sfinge. koji je hvalio plemenitu jednostavnost antičke umetnosti. u početku nazivan “klasicizam" za vreme Napoleonovog crstva. Sa francuskom revolucijom antički ukus u umetnosti potpuno je preovladao. zajednička za Evropu i Ameriku. zahvaljujući racionalizmu i prosvećenosti enciklopedista i novim društveno-političkim odnosima. naročito slikarstvo. skulpturi. sada prilagođen praktičnoj upotrebi odražava se kao stil imućne 98 . romantizam. lira. grifoni. Po estetičkim teorijama Vinkelmana. industrijskom. realizam i impresionizam. U sukobu između različitih umetničkih ideja i zvanične i nezvanične umetnosti vode se žestoke borbe koje ne prestaju do danas. uspon buržoazije i nižih klasa. kada je u punom razvoju. U njega se dolazilo na hodočašće izvorima umetnosti koja je postala zajedničko dobro svih Evropljana. po uzoru na istoimeni antički hram u Rimu. Uticaj ove nove umetnosti osećali su se u arhitekturi. naučnom i umetničkom. godine postaju značajan društveni i poličitički činilac. simetrije. Pored Rimskih orlova i venaca. i carskom sjaju i ograničenoj raskoši restauracije. Arhitektura -već od polovine XVIII veka podražava Rimsku umetnost. ampir stil. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. Ovaj stil u umetnosti. palmete. Jačanje socijalne svesti. dobija ime “ampir" i to je ujedno poslednji veliki stil u Evropi. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: neoklasicizam. taj pravac je u Francuskoj imao najviše uslova za razvoj. novi ukus je učinio da neoklasicizam postane internacionalna umetnost. godine dolaze u Rim umetnici sa svih strana. pa sve do sredine XIX veka. koje je izložio u svojoj knjizi Istorija umetnosti klasičnog doba. industrijska revolucija u Engleskoj prouzrokovale su krupne ekonomsko-društvene promene. 135. tada već klasičnih umetnosti. nameštaju i dekoru podjednako kao i u slikarstvu. koja su počela 1748. prema Zevsovom hramu u Atini. U Parizu je izgrađen Panteon. NEOKLASICIZAM Interesovanje za Homerove epove. pa čak i u nošnji. a počinju “izmi". zatim crkva Madlen. na zgradama se pojavljuju i uticaji mnogih drugih starih. godine i estetske teorije pruskog arheologa Johana Vinkelmana. uticali su na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. Njome je obeležen početak revolucija u svim vidovima života . Internacionalizacija neoklasicizma ogleda se na zgradi Kapitola u Vašingtonu. antičkih gradova na jugu Italije. Oko 1870. reda i jasnoće.). i 1871. Tako su jedan ukus i jedna doktrina bili sposobni da služe revolucionarnim svečanostima. I više od toga. brže razvija. potisnule su umetnost rokokoa još pre početka buržoaske revolucije u Francuskoj. postoji samo jedna umetnička lepota ostvarena u antičkoj umetnosti. Posle Napoleonovog pada. arheološka istraživanja Pompeje i Herkulanuma.

Kao što je David bio najveći slikar te epohe. iluzije. godne. S obzirom na to da se slikarstvo uglavnom ugledalo na antičku skulpturu. difuznom razlivenom osvetljenju.građanske klase. Ove kompozicije izuzev poslednje. Veoma su značajni i Davidovi portreti. Prozračnih staklenih zidova. Ne treba zaboraviti da je u XIX veku izgrađen svet u kome danas živimo i dalje ga preobražavamo. ili ona koja se izdvaja od svih stilova. izvršili su u njoj stvarnu revoluciju. upravnih i administrativnih građevina. finoći konture. Posle ovoga tek sa pojavom betona i celičnih konstrukcija nastaje novi savremeni stil u arhitekturi podjednako rasprostranjen na svim kontinetnima.) Ubijeni Mara. Gvožđe. godine. Portret Gospođe Rekamije najviši je domet njegove umetniček zrelosti. Najveća vrednost njegovih neoklasicističkih slika je linija. izuzev u predstavi prostora. jer pokušava formiranje nekog novog stila koji se ne ugleda na prethodne. naslikane uoči i u toku revolucije. postala je spomenik za sledeću epohu. Pod uticajem Vinkelmanovih ideja. nema ničega što bi narušilo uzvišeni mir i izražavalo osećanja. U tom stilu su građeni delovi mnogih gradskih naselja na teritoriji Austrougarske. a u južnoj Nemačkoj i Austriji kao Bidarmajer. nezasićene tonove i u podjednako tankom sloju stavlja se na podlogu. David je slikao i najviše cenio antičke i savremene istorijske kompozicije: Zakletva Horacija. Njegove statue imaju sve stilske odlike neoklasicizma: jasnoću i plemenitost konture. U skladu sa duhom vremena u kome je stvarao. Namesto iluzije dubokog prostora postignutog primenom linearne i vazdušne perspektive. Posle toga. U slikarstvu neoklasicizma nema ni kontrasta svetlo-tamnog. često odmah iza figura u prvom planu zatvoren zidom ili draperijom. čista i duga kontura. s druge strane njegove slike pokazuju koliko su ga privlačili neki aspekti romantizma kako u pogledu sižea. boja se svodi uglavnom na ahromatske. podignuta za Svetsku izložbu iz 1889. Moderna arhitektura koja je odgovarala zahtevima vremena počela je od sredine XIX veka da se razvija izgradnjom robnih kuća. (Sl. U XIX veku je došlo od stvarnog razvoja većine gradova koje danas poznajemo. Otmica Sabinjanki.(Sl. tako i u pogledu forme. strogost komponovanja. Najtalentovaniji slikar neoklasicizma bio je Žak Luj David. zvanični slikar revolucije i kasnije Napoleonovog carstva. ona granicu između unutrašnje i spoljašnjeg prostora svodi na minimum. Još prozračniju i elastičniju arhitekturu prestavlja Ajfelova kula u Parizu.136. a utiskom lakoće i lebdenja. Dvadeset godina kasnije. Sokrat ispija otrov i Krunisanje Napoleonovo. sa naglaskom na prvom planu.137. Venecijanc Antonio Kanova bio je njen najveći skulptor. koje drže čelični nosači. Po uverenju je bio tako doktrinaran klasicista da je prednost davao crtežu nad bojom i smatrao je da ako je jedna slika dobro nacrtana samim tim je i dobro obojena. i to u vreme kad je francuskim i evropskim slikarstvom već zavladao romantizam. Tako je Kristalna palata u Londonu. zatim čelik. železničkih stanica. Bečka arhitektonska škola je nazvana secesionistička. sva u staklu i čeliku. trebalo je da budu moralna pouka revolucionarima kako se za ideje bori i umire. Neoklasicizam nastavlja renesansnu estetiku u svemu. Ona je simbol pobede gvožđa kao građevinskog materijala. Slikarstvo. i stvorili uslove za izgradnju oblakodera. naturalističko prikazivanje detalja. U svojim statuama veličao je 99 . čelik i beton omogućili su brzu obnovu Ćikaga.) posle velikog požara. Skulptura. stanova. koja ga je spasla od hladnog akademizma u koji su zapadali prosečni slikari. dobijen brzim i ekonomičnim postupkom i drugi materijali koji i danas imaju odlučujuću ulogu u arhitekturi. Arhitektura XIX veka savremena je samo onoliko koliko je zasnovana na načelima proizašlim iz upotrebe novih materijala i novih postupaka. sagrađena za svetsku izložbu 1851. prostor neoklasicističke slike je skučen i ograničen. kompozicija je u obliku friza. koja je u baroku dovedena do krajnih mogućnosti. Svetlost iste jačine podjednako osvetljava sve što se slika. metroa i mostova. Nove tekovine u arhitekturi XIX veka našle su svoj izraz u paviljonima za velike svetske izložbe. po oštrini i jasnoći prostora. u slikarstvu neoklasicizma crtež ističe vrednost jasne i čiste konture. gvožđe. rešetkastom strukturom i visinom od trista metara. Neokasicizma se uporno držao i Dominik Engr. s mirnim linijama i težnji ka udobnosti i razvio se u Francuskoj kao stil Luj-Filip.

Ipak. On je slikao pejzaže Rima i okoline Pariza. U težnji da zabeleži trenutne utiske o prirodi. u kojoj je video kolevku evropske kulture. Pored Delakroa. ta slika. godine. a manje nosilac ideje koja bi se mogla ozakoniti. on se borio protiv sivila u slikarstvu neoklasicilma. romantičari suprotstavljaju individualnost umetičkog izraza promenjivost prirode i osećanja i slučajnost događaja. u egzotiku i san. boju i kontraste svetlo-tamnog.Napoleona i njegovu porodicu. I romantičari.Državni brod “Meduza" pretrpeo je brodolom na obali zapadne Afrike i pri tom se na jednom splavu spasao mali broj ljudi.dijagonalnu usmerenost oblika. nećemo pogrešiti ako kažemo da romantizam. ali je siguro da je 1830. on je pravio i mnoge skice izvan ateljea. Borba između umetničkih shvatanja neoklasicista i romantičara prevagnula je u korist romantičara 1819. posebno Rubensovo slikarstvo. mada će neoklasicizam postojati i dalje. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. koje govore samo njemu i o njemu. romantičari obnavljaju i gotiku. pre impresionista. uzvišenoj lepoti neoklasicista. obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista. francuski.138. ROMANTIZAM Nije lako odrediti vreme nastanka romantizma u Evropi. I u jednom i u drugom slučaju uočava se orijentalizam na takvim njegovim slikama. Kao slikar. Značajna ostvarenja umetnosti u prvoj polovin XIX veka dala su dva engleska slikara pejzaža: Konstabl i Terner. Takođe nije lako odreditii bitne osobine romantizma. Delakroovo slikarstvo oslanja se na barokno. pokazuju težnju ka vraćanju u prošlost i obnavljanju starih stilova. itd. već uvek odgovaraju nekom stanju njegove duše izraženom harmonijom masa i finim skladom tonova boje. Slika buntovnog karaktera. kada je Teodor Žeriko. akademskom umetnošću. Naslikana posle Žerikovog puta u Italiju. Pejzaž okupan svetlošću. dramatične i dinamične tokove ljudskog bića i zato koriste likovna sredstva baroka . (Sl. velikih dimenzija. i nezadovoljstvo zvaničnom. Pejzaž najčešće ispunjava siluetama figura. Alžirske žene u haremu. Grčka umire na ruševinama Misolungija. Najznačajniji predstavnik francuskog pejzaža XIX veka. izraz je plastične snage koja vodi poreklo od Mikelanđela. koju su smatrali besciljnom i ružnom. gde je antiku našao u tipovima i običajima naroda tih zemalja. ali nijedan od njegovih pejzaža nije prenošenje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. Džon Konstebl je vezan za stvarni izgled predela. izrazio je prikazujući borbu Grka protiv Turaka ili putujući u Alžir i Maroko. bio je Kamij Koro. Romantičari izražavaju duševne.i realistički prikazanih figura karakterističnih za julske događaje. o njegovoj uspomeni na neki boravak koji ga je ispunio vedrinom trenutka. izložio Meduzin splav. Najveći predstavnik francuskog i evropskog romantizma je Ežen Delakroa. jedina slika Delakroa koja je bila podstaknuta dnevnim političkim događajima je slika Sloboda predvodi narod. kao i neoklasicisti. pored baroka. karakteristična za skicu. oblaci na nebu. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. najčuvenije je njegovo delo.) Prizor sa pariskih barikada je alegorija figura Slobode sa puškom i trobojkom u ruci . ali u njemu naglašava svetlost i atmosferu. ali je i na slikama koje je radio na temelju primetan slobodan i ličan potez četkice. Svoju ljubav prema Grčkoj. francuski slikar. kao što su: Pokolj na Hiosu. ističu u prvi plan spontanost. a naročito engleski pejzažisti čine veliki doprinos romantičarskom pokretu. ali je razlika bila u izboru prošlosti i u motivima vraćanja na nju. imaginaciju i fantaziju kao osnovnu sadržinu umetičkog stvaralaštva. 100 . koju je prikazao kao antičku Veneru. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u srednjovekovnu prošlost. godine on već oformljen kao pravac koji se suprotstavlja neoklasicizmu. Statua Pauline Borgeze. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova. U arhitekturi. vetar i atmosferske prilike nagoveštavaju na njegovim slikama impresionizam. Apstraktnoj.

Svetlošću i bojom još više je bio opčinjen Viljem Terner. On je počeo da radi u tehnici akvarela, razređenom i prozirnom bojom na beloj hartiji, tehnici kojom se, možda, može objasnisti njegovo slikarstvo “obojene svetlosti". On je slikao borbu prirodnih sila - vode, vazduha i vatre, kao trenutak prirode u borbi kozmičkih sila. Motivi njegovih slika su morske oluje, snežne vejavice, efekti magle sa izvanrednom kolorističkom interpretacijom atmosfere.(Sl.139.) Skulptura romantizma došla je do izraza u delu francuskog umetnika Fransoa Rida. Na Trijumfalnom luku, na trgu Etoal u Parizu, Rid je u dubokom reljefu, sračunatom na posmatranje iz daljine, izvajao grupu poznatu kao Marseljeza. Pod uticajem neoklasicizma, Rid pokazuje interesovanje da izvesne detalje u opremi i odeći dobrovoljaca preuzme iz antike, ali rečitost i zamah gesta i izraza, pokret skulptoralnih masa unapred i međusobna povezanost tih masa su romantičarski. Delo je tako rečito da znamo koje delove pesme inkarnacija Marseljeze izgovara.

REALIZAM
Težnje za stvaranjem savremene umetnosti odgovarale su i namerama realista, koji su se javili sredinom XIX veka. Sa krupnim ekonomskim i društvenim promenama sredinom stoleća postavilo se pitanje o ulozi i mestu umetnosti. Sa gledišta pozitivizma Ogista Konta i socijalista-utopista, umetnost je činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike. Kao što naučna i tehnička dostignuća zavise, po njima, od društvenog stanja, tako i umetnost mora odražavati društvo i, istovremeno, biti sredstvo za njegovo menjanje. Prevedeno u oblast umetnosti, takvo gledanje na njenu ulogu značilo je da slikari moraju prikazivati savremen svet i život i odbaciti religijske, mitološke i alegorijske teme. Najveći predstavnik realističkog slikarstva Gistav Kurbe izrazio je te težnje rečima: -Ja ne slikam anđele, jer ih ne vidim". Rezultat takvih teorija je negiranje mašte i intuicije u interesu stvarnosti. S obzirom na to da realistička umetnost mora biti i sredstvo za stvaranje novog društva, svrha realizma je da ukaže na socijalne nepravde koje trpe radnici i seljaci. Realistička “revolucija" u umetnosti donela je novine samo u izboru predmeta i motiva, jer je realistička obrada i ranije bila poznata u renesansnom, španskom i holandskom slikarstvu i u slikarstvu Karavađa. Pozitivističke teorije o umetnosti kao odrazu društvene zbilje stvorile su mnoge beznačajne umetnike, ali je u nekolicini imao prave predstavnike.Francuski slikar Gistav Kurbe bio je socijalista, učesnik u pariskoj komuni, buntovnik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva, ali i jedan od velikih slikara evropskog XIX veka. Kurbe je slikar koji je realizam izrazio ne samo u prizorima savremenog života već i u materijalizaciji same boje, kroz njen gust, gotovo reljefni namaz, služeći se, uz četkicu, i slikarskim nožem. Za realistički program značajne su Kurbeove slike Sahrana u Ornanu, Tucači kamena, Gospođice na obali Sene, ali isto tako i pejzaži,(Sl.140.) marine, aktovi i mrtve prirode. Drugi francuski realista, Onore Domije, postavio je, uz Goju, temelje estetici hronike i aktuelnosti. U svojim traženjima obojica su došli do granice između romantizma i realizma, do satire i karikature. Odličan crtač i graver, on se i u slikarstvu izražavao kroz odnos svetlo-tamnog i linijom koja hitro, u krivuljama, ekspresionistički deformiše oblik. Dok se Domije inspiriše građanskom klasom i gradskim ambijentom Fransoa Mile beži iz Pariza, povezuje se sa slikarima “Barbizonske škole" gde svečano veliča seljaka i njegov trud. Značjanije slike su mu Sakupljanje sena (Luvr), (Sl.141.),Žena koja pere rublje, Sejači. Talas realizma širio se u gotovo svim zemljama: Nemačkoj, (Libl, Mencel), Belgiji, Holandiji. Kurbeovu ideju o “živoj" umetnosti prihvatili su u Rusiji slikari okupljeni u grupi “peredvižniki". Najpoznatiji iz te grupe Ilja Rjepin slikao je portrete, žanr-scene i istorijske scene. Njegove najpoznatije slike su Zaporošci i Burlaci na Volgi. U Sjedinjenim Američkim Državama, realizam se javlja posle naivnog pejzažnog primitivizma. Sjedinjene Države dugo su vremena nakon ostvarenja nezavisnosti bile zaokupljene sređivanjem i učvršenjem svoje civilizacije da bi se mogle posvetiti umetnosti koja će dugo podražavati tendencije daleke Evrope. Tek za vreme realizma afirmišu se autentičnije i skladnije vrednsosi, u delima pejzažista Džoržda Inea i Vinslava Homera.

101

Ali će Amerika brzo shvatiti preokret koji su izvršili impresionisti i u novom veku će se pripremiti za avangardne pokrete.

IMPRESIONIZAM
Osamdesete godine XIX veka obeležene su pojavom impresionizma. Iako je u predmetnom pogledu nastavak realizma, impresionizam uspostavlja nov odnos prema svetu. Spontani odnos prema svetu omogućio je impresionistima da koriste likovna iskustva svih, a ne samo evropskih stilova. Nije slučajno da su se impresionisti divili japanskim drvorezima –estampama- i japanskoj umetnosti uopšte. Susret umetnosti Dalekog istoka i impresionizma odlučna je prekretnica u svetskoj istoriji umetnosti, koja je počela da ostvaruje ideju o tome da je umetnost sredstvo komunikacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu umetnost i tradiciju.U suštini, pojava impresionizma se podudara sa trenutkom kad je izvan naučnih krugova prihvaćeno Njutnovo otkriće spektra i njegov zaključak da je belo svetlo sastavljeno od boja. Bilo je potrebno sto pedeset godina da to naučno saznanje postane deo opšteg iskustva. Impresionistička slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka. Odblesci Sunčeve svetlosti na vodi, sneg, nebo prekriveno oblacima, plast sena ili lokvanji na vodi bili su povod za nastajanje impresionističke slike. Slikajući bojama Sunčevog spektra, impresionisti stvaraju svetlo i radosno slikarstvo sposobno da izrazi treperenje vazduha i drhtaj Sunčevog odbleska. Najdosledniji impresionista bio je francuski slikar Klod Mone. Po njegovoj slici Impresija, rađanje Sunca, pravac je dobio naziv 1874. godine, kada su slikari impresionisti prvi put izložili svoje slike u ateljeu fotografa Nadara. Svetlost je za Monea bila jedina realnost sveta. Slikao je jedan isti motiv više puta u različito doba dana i godine, stvarajući nove i drukčije slike. Perdmet na Moneovim slikama postaje nevažan, a atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi četkice izbijaju u prvi plan. Eduard Mane, najstariji u grupi novih slikara, slikao je do 1874. godine realistički, pod uticajem Goje i Kurbea. U realističkom stilu naslikao je Doručak na travi (Sl.142.) i Olimpiju, slike koje su kod publike izazvale još veće negodovanje nego Kurbeova dela. Od 1874. godine i Mane slika impresionistički:Bar u Foli Beržeru, Vožnja čamcem u Aržanteju i dr. Njegov Portret Emila Zole, iako naslikan tamnim bojama i realističkim postupkom, pokazuje njegovu ljubav prema japanskim drvorezima koje je naslikao na zidu.Francuski slikar Ogist Renoar takođe se vezuje za impresioniste, mada veliki broj njegovih slika ne pripada impresionizmu. On je pretežno figurativni slikar savremenog pariskog života, ženskih aktova i dečjih likova. (Sl. 143.) Impresionistička je njegova slika Akt na suncu, išarana mrljama svetlosti. I figura i pozadina sjedinjeni su istim bojama i svetlošću, ali je pejzaž, za razliku od figure, naslikan slobodnijim i oštrijim potezima četkice. Više prijateljstvom nego načinom slikanja, za impresioniste se vezuje i Edgar Dega. On je manje slikao svetlost, a više trenutan pokret. Zato se njegovo slikarstvo zasniva više na crtežu, a manje na boji. Teme njegovih slika su džokeji i konji, balerine prilikom vežbi, peglerke i žene za toaletom prilikom kupanja i češljanja. Japanska umetnost bojenog drvoreza najviše se oseća na slikama Dega u neobičnom i smelom komponovanju kakvo ranije nije viđeno. Sem ovih slikara grupi francuskih impresionista pripadaju i izvanredno izražajni slikari Alfred Sisle i Kamij Pisaro. Skulptura u XIX veku nije imala značajnu ulogu, ni izdaleka onako značajnu kakvu su imali slikarstvo i arhitektura, tim pre što su skulptori XIX veka bili privrženi tradicionalnom izrazu. Skulptura je bila jedina umetnost u kojoj su neoklasicizam i akademizam dobili prava dela. Zato ne iznenađuje činjenica da su u delu najvećeg skulptora XIX veka Ogista Rodena ovaploćene tri faze kroz koje je prošla umetnost ovog stoleća: realizam impresionizam i ekspresionizam. Iako su mu uzori bili Fidija i Mikelanđelo, Roden je manje obrađivao kamen, a više je radio u bronzi i gipsu.

102

POSTIMPRESIONIZAM
Udaljavanje od impresionizma i davanje podstreka razvoju umetnosti XX veka ostvarili su u poslednjoj deceniji XIX veka Van Gog, Pol Sezan, Pol Gogen i Žorž Sera. U početku i sami impresionisti, udaljili su se od njega i stvorili umetnost koja predstavlja izvorište likovne problematike XX veka. Reagovali su na impresionizam u dva glavna smera: u jednom dominira težnja za subjektivnijim izrazom; u drugom - težnja za konstruktivnijim i racionalnijim slikarstvom. Prvu težnju ostvarili su Van Gog i Gogen, a drugu Sezan i Sera. Holandski slikar Vensan van Gog (1853.-1890.)slikao je, u početku, u Holandiji, slike iz života seljaka i rudara tamnim mrkozelenim koloritom. Po tamnim bojama te slike pripadaju holandskoj tradiciji, ali je novo sasoećanje sa bedom ljudi koje je slikao. Posle kratke impresionističke faze u Parizu, u kojoj rasvtljava paletu i napušta socijalne teme, Van Gog odlazi na jug Francuske u Arl. Tu je najviše izražavao u varijacijama plavih i žutih boja koje, mestimično, prelaze u narandžastu. Žuto i plavo, dovedeni do krajnosti, imaju ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imali plavo i zlato. Ali, dok su te boje u vizantijskoj umetnosti imale nepromenjivu, apstrakntu vrednost, u Van Gogovim slikama one su konkretni simboli Zemlje, neba i Sunca, a još više simboli unutrašnjih ritmova. U tom razdraženom simbolizmu učestvuju i demonske boje - crvena i zelena, "nosioci strašnih strasti ljudske duše", kako je za njih rekao sam slikar. U tom smislu on se može smatrati začetnikom kolorističkog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, već nužnost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svog bića. Van Gog prelazi iz Arla u Sen Remi. Teme slika su masline, čempresi, planine. Svojom postimpresionističkom umetnošću Van Gog otkriva slikarima ogromne prostore ekspresionizma.Najznačajnije njegove slike su: Žitno polje, Put sa čempresima, (Sl.144.) Suncokreti, Umetnikova soba, Autoportret i druge. Francuski slikar Pol Gogen reagovao je na impresionizam zamerajući mu odsustvo misli i mašte i naučnoj analizi svetlosti suprostavio je oslobađanje od podražavanja prirode. Umetnost XX veka njemu duguje pouke o organizaciji slike prema njenim vlastitim zakonima, kao i udaljavanje od klasičnih tradicija evropske umetnosti i približavanje različitim izrazima, najviše orijetnalnim i drevnim. Taj likovni izraz sam Gogen je nazvao sintetizam.U njemu više nema ni traga od impresionističkog rastvaranja oblika u korist atmosfere. Kao i slikarstvo Van Goga, i njegovo slikarstvo će biti uzor fovistima i ekspesionistima u XX veku. Sasvim drukčija bila je reakcija na impresionizam francuskog slikara Pol Sezana. Suprotno impresionistima koji su uništili i predmet i prostor izjednačavajući ih istim mrljama svetlosti i boje, Sezan je, posle dugog i mukotrpnog rada, stvorio slikarstvo ravnoteže, čvrstine i geometrijske stvarnosti. Po Sezanu, slika pokazuje režisersku sposobnost duha samog umetnika. Oblik i boja su za Sezana međusobno zavisni i tek -kad boja dobije svoj puni zvuk i oblik će dobiti svoju punoću. Da bi zadovoljio svoju potrebu za konstrukcijom, Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geometrijske oblike, zbog čega površine Sezanovih slika ostvaruju mozaičku strukturu bojenih pločica. Poslednji od četvorice velikih slikara s kraja XIX veka, francuski slikar Žorž Sera, razvio je dalje i više od impresionista optičke teorije boja. On je izgradio sistem postavljanja pigmenata u malim tačkama, sa naučnom tačnošću u pogledu odnosa tačaka, takozvani poentilizam.(Sl. 145.)On je pokazao sposobnost da klasično slikarstvo renesanse, linearnu perspektivu na primer, poveže sa naučnim teorijama u boji svetlosti u novu i originalnu celinu.

UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI
Devetnaesti vek je bio vreme nacionalnog i ekonomskog oslobođenja Srba od turske vlasti i vreme kulturnog preporoda. Srpski umetnici više nisu bili u vekovnom zakašnjenju u odnosu na razvoj umetnosti u Evropi. Upućeni najpre na Beč, a kasnije na Minhen kao mesta školovanja, oni

103

portrete. U Minhenu je Slovenac Anton Ažbe osnovao privatnu slikarsku školu.) S druge strane.slikanja van ateljea.vatra. Zasluga za stvaranje pejzaža kao samostalne slikarske vrste pripala je. čiji idejni vhunac predstavlja delo Dositeja Obradovića. Klasicizam-Mentalitet i stremljenja građanskog društva određuju i teme slika naših klasicista. Paja Jovanović je bio prvi srpski slikar koji je stekao svetsku slavu. negovao je sentimentalniju. Jovan Popović. u kojoj su se na studijama našli mnogi slikari iz Srbije. međutim. veza i nakita . Glavne teme naših slikara realista i dalje je portret. Povinujući se željama naručilaca . Slikama. žanr-scena. Knez Mihailo na odru i Karaula. poneku mrtvu prirodu i. religiozna i istorijska kompozicija. Snažno osvetljenje je glavna tema tih slika. Borba petlova i drugih. slobodnji namaz boje i potezi četkicom. pesnika i \ure Jakšića. Konstantin Danil. koji se razvijao u srednjoevropskim zemljama. znači po strani od velikih umetničkih centara. a prvi srpski litograf i fotograf Anastas Jovanović. istorijskih kompozicija i žanr-slika sa elementima folklora. Glavni predstavnici akademskog realizma kod Srba su Uroš Predić i Paja Jovanović. kao što su draperija i nakit. kontrasti svetlo-tamnog. pejzaže Beograda u tehnici akvarela. Bosne i Slovenije.) Sve četiri su slike našeg najvećeg romantirača. ističe se na tim portretima dekorativna vrednost blistavih materijala čipke. kao što je Kićenje neveste. Hrvatske. pejzaž. najviše. kakvi su bili Rim i Pariz. plamen revolvera. Romantičarske težnje. natopljeni svetlošću sunca. trgovaca i oficira . Romantičarsko oduševljenje za prirodu urodilo je promenama u shvatanju i slikanju pejzaža. U takovj dramatičnoj svetlosti i figure i prostor gube svoje granice s obzirom na to da su utopljeni u senku i polusenku. u punoj sunčevoj svetlosti . sveća. idealizuju likove i otvaraju pozadinu fantastičnim predelima i arhitekturom. najviše su došle do izraza u dramatičnim scenama i tragičnim likovima istorijske prošlosti: Ubistvo Karađorđa. tačnije njegovu bečku varijantu. poneki detalj iz privrede. Kod jedne grupe naših slikara relaista osećaju se. po povratku iz Minhena. putuje po Srbiji i kao rezultat tih putovanja nastali su mnogi pejzaži.(Sl. Knez Miloš. To je umetnost koja se najviše izrazila u nameštaju. Vuk i Mina Karadžić. obeležje su nove estetike romantizma i naših slikara. kao i druge slike kojima su postavljeni temelji za razvoj srpske moderne umetnosti. a najviše portreti uglednih građana. Zvučniji kolorit. U prvoj polovini XIX veka nosioci umetnosti bili su Srbi u krajevima preko Save i Dunava. dvorova i bogatih ljudi. mrtva priroda. Pored psihološke obrade modela. \orđe Krstić. Slikar portreta evropske aristokratije. kod izvesnog broja slikara ispoljava se težnja ka akademskom realizmu. sentimentalni svet građanskih enterijera. ali veoma mnogo i u slikarstvu. on je zadovoljavao interesovanje Evropljana za malo 104 . građansku varijantu neoklasicizma. ni uzvišene herojske teme Davida i Engra. Georgije Bakalović.dati kroz glatku. Stevan Todorović manastir Manasiju.sveštenika.(Sl. Pavel \urković. Romantizam-Romantizam je kod jugoslovenskih naroda imao mnoge predstavnike. tek generaciji realista. Joakim Vujić i mnogi drugi ovekovečeni su na platnima slikara klasicista. Slike nemaju jasnoću i strogost oblika kojima se odlikuje neoklasicizam.kao kod srpskog slikara \orđa Krstića. Bakljada kroz Stambol kapiju. Slikali su ikonostase.)i Dimitrije Avramović. Realizam-U periodu realizma umetnici iz jugoslovenksih zemalja sve više se usmeravaju ka Minhenu kao mestu svog školovanja u kome su Kurbeove ideje uhvatile jak koren. Na njihovim slikama živi jedan tihi. Najistaknutiji predstavnici srpskog klasicizma su Arsen Teodorović.147. Tako je Novak Radonjić naslikao manastir Hopovo.srpski slikari unose u svoja dela dekorativne elemente. Sa tog izvora svetlost se reflektuje na bliže i dalje oblike. 146. sjajnu lazurnu fakturu. naročito u slikanju pejzaža. Bidermajer. osvetljenje kome je određen izvor . poznatu kao bidermajer. počeci plenerizma. srpski slikari postepeno napuštaju vizantijsko-baroknu tradiciju i prihvataju klasicizam. 148. Istorijske teme iz nacionalne prošlosti i poezije imale su značajnu i pozitivnu ulogu u buđenju nacionalne svesti.prihvataju i neguju umetnost pravaca i glavnih tokova skoro istovremeno sa razvojem tih pravaca na Zapadu. Uključeni u tokove prosvetiteljskog doba. episkop Kiril Živković. Katarina Ivanović (Sl.

Druga struja. Novi materijali i mašina kao simbol modernog doba. u sazvučjima crvene i zelene boje. Upotreba armiranog betona. Velike slike Seoba Srba i Proglašavanje Dušanovog zakonika imale su. kao što je bilo u ranijim epohama. kao Dečak koji vadi trn i \orđe Jovanović koji je radio portrete i spomeničku skulpturu. Impresionizam-Među srpskim slikarima impresionistima ističu se Nadežda Petrović.poznate krajeve i običaje naroda tih krajeva Srbije. UMETNOST XX VEKA Brze promene u umetnosti i sukob umetnika. sa vidljivim kratkim potezom u gustoj pasti stavljenoj na podlogu u debelim slojevima. seoska dvorišta i plotove.Na tim slikama sve je podređeno svetlosti i boji. čelika. Dok su jedni veličali mogućnosti koje pruža novo doba. slučajnom ili bespoštednoj kritici društva. s druge strane. Suprotnosti između ta dva shvatanja postajala su vremenom. Svesni raznih nivoa stvarnosti.(Sl. stakla. drugi su osećali da im je stvaralačka mašta ugrožena. 105 . kneza Mihaila i kraljice Natalije. odbacivala je naučni metod i način života koji su stvorile nauka. a oni do krupnih promena u likovnim umetnostima. a posle drugog svetskog rata i pretnjom nuklearnog doba. On je doveo do proizvodnje i upotrebe novih materijala. racionalno i iracionalno. dovela je ne samo do niza eksperimenat u svim umetnostima već i do formiranja međunarodnog stila u arhitekturi. ali i do niza istraživanja u slikarstvu kroz kolaž i enformel. i publike i kritike. 149. industrija i tehnologija. dobrim delom. iracionalna. užasima dva svetska rata. Hercegovine i Makedonije. U konzervativnoj sredini Srbije s početka XX veka Nadežda Petrović se i slikarstvom i pisanom rečju uporno borila za novi izraz u umetnosti. Sa tim sukobima i promenama pojavila se kriza vrednosti. U potrazi za novim oblicima koji će izraziti nove nivoe realnosti. Iako je Frojd racionalnom metodom proučavao iracionalno ponašanje čoveka. značaj u sticanju nacionalne samosvojnosti. većina umetnika koristila je njegove ideje u potrazi za realnošću nesvesnog. osnivali su društva. kao što je Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu. čobane i sahrane.) Dok je na tim slikama još pokazivala uticaje minhenske secesije. gde radi svoje najbolje impresionističke slike: Notr Dam i Bulonjska šuma. Suočeni sa nesigurnošću izazvanom krizom kapitalističke privrede. doveli su do eskeprimenta u skulpturi koja se. Crne Gore. Među srpskim skulptorima ističe se u poslednjim decenijama stoleća Petar Ubavkić sa portretima Vuka Karadžića. a treći su nastavljali liniju realista XIX veka i napadali građanske vrednosti i ustanove. koje traju do danas. tj. Kod jugoslovenskih naroda skulptura je u XIX veku zaostajala u odnosu na slikarstvo. naročito u skulpturi i arhitekturi. umetnici su grčevito tražili smisao života u iracionalnom. snažno. umetnici su tragali za novim oblicima. Umetnost XX veka otvorena je ka mnogim. a ne samo ka jednoj vrednosti. u vreme kad su se pojavile. zbog surovosti dva svetska rata i organizovanog nasilja. pojavom totalitarnih društava. skoro brutalno. Prva racionalna svest u umetnodti bila je podstaknuta industrijskim i tehnološkim razvojem. pisali proglase i manifeste i stvarali svoja dela u burnoj razmeni misli i ideja. Ona je putovala po Srbiji i slikala raskaljane puteve. s jedne strane. Simeon Roksandić sa skulpturama dece. bile su samo početak promena u nesaglasnosti. do kojih je došlo u poslednjih nekoliko decenija XIX veka. sve oštrije. Širenje psihoanalize Sigmunda Frojda i dubinske psihologije Karla Gustava Junga postali su deo intelektualne i umetničke klime dvadestih godina ovog veka. dominirala su dva suprotna shvatanja. počinje konstruisati kao mašina ili građevina. otišla je u Pariz. kao i brz razvoj nauke u svim oblastima. slučajnog i automatskog. Kosta Milićević i Milan Milovanović. plastičnih masa i svih gipkih i elastičnih materijala. u XX veku.

jedan likovni kritičar je uzviknuo: “Gle. Iz tog iskustva kod nekih se umetnika rodila slika o čoveku kao bespomoćnom biću koje zavisi od slučaja i slepe sudbine. Ornamentika zasnovana na linearnim stilovima srednjovekovne i istočnjačke umetnosti. socijalni realizam i bezpredmetna umetnost FOVIZAM Priliv novih iskustava na prelazu dva stoleća usredotočio se u glavnim gradovima Evrope. kubizam. plakatu. Najveće nesporazume. slikajući često bojama direktno ceđenim iz tube. ali i mešajući se. polinežanska. Donatelo među divljim zverima".Tražeći čovekovo mesto u svetu. kao što je Zlatna grana Džemsa Frejzera. pretkolumbovska američka umetnost. osećanje vere u prirodu i život i vrednosti spontanog i izvornog. Njoj pripada zasluga za razvoj industrijske umetnosti. boja na njihovim slikama deformiše predmet. međutim. Tom procesu doprinele su antropološke studije. iako školovan u akademskoj tradiciji. Pobunjenici protiv kulture i umetnosti prošlosti. Pokret je poznat kao nova umetnost (Art nouveau) u Francuskoj. da njena umetnost nije jedina ni najstarija. koje na slici postoje dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo. Ta struja u umetnosti XX veka ima svoje korene još u XIX veku i počivala je na jedinstvu umetnosti i zanata. zatim narodna. ekspresionizam. godine organizovali izložbu koju su kritičari nazvali “divlje zveri” (les fauves). ali i vlastitim korenom. dok su drugi tražili da ostvare jedinstvo sa svemirom. Bila je izložena i jedna skulptura rađena u duhu firentinske rane renesanse. ocepljenje) u srednjoj Evropi. Početkom XX veka jak i trajan uticaj na evropsku ostvaruju afrička. Matis se nije priključio kubistima niti bilo kom drugom pravcu. Pariz je dobio naziv “grad svetlosti". našli vitalnost. ostvarila je najveći domet u predmetima umetničkih zanata .U traganju za novim nivoima stvarnosti i u potrazi za zajedničkim. predmetima od stakla i keramike. U njima su. oivičavali debelim crnim linijama. slikarstvo fantazije. Glavni predstavnici tog pravca su Anri Matis. izraženi pre svega u slikarstvu su: fovizam. sa središtem u Beču.u nameštaju. a najviše u Parizu. Veliki oslobodilački pokreti naroda Azije. kad je kubizam usmerio umetnost u suprotnom pravcu. Sredinom prošlog stoleća zamisao o industrijskoj umetnosti rodila se kao protest protiv mehanizacije rada i života. nasuprot licu svog sveta. negovao neakademsku umetnost brojnih površina i 106 . naime da planeta Zemlja nije središte svemira. naročito razvijene u XX veku. kao i narodne. dečja. izazvalo je izostavljanje predmeta iz umetničkog dela i razvoj “apstrakne" umetnosti. Od tada on je. nadrealizam. Ova izložba označava početak slikarstva XX veka. kao jugendstil (po časopisu Jugend) u Nemačkoj i kao secesija (odvajanje. odnosno boja na slici postala cilj. fovisti su svoje napore usredsredili na intenzitet boje. Iako je fovističko slikarstvo figurativno i predmetno. tako da je slika. U njemu su slikari 1905. Osnovni stilski pravci koji su se razvijali u XX veku. Žorž Ruo. kao u srednjovekovnom vitražu. crnačka. Svrha fovista bilo je uspostavljanje ravnoteže između boja. dadaizam. prouzrokovalo je definitivno napuštanje antičke tradicije na kojoj se sve do Van Goga i Gogena zasnivala evropska umetnost. godine. prelivajući se ili zajedno bivajući. futurizam. a oslanjajući se na iskustva iz oblasti boje Van Goga i Gogena. Afrike i Latinske Amerike i velike socijalističke revolucije u našem veku doneli su oslobođenje mnogih naroda ne samo od kolonijalnog ropstva već i od klasne eksploatacije. osetili su ono što su ljudi znali samo intelektualno. postepeno zamenjivali jedan drugi. Videvši je kako stilom odudara od slika. je bio vodeći fovista u periodu do 1907. ponekad su. Andre Deren i Moris Vlamenk. i osnivanje etnografskih muzeja u kojima su se mogle proučavati nacionalne narodne kulture i umetnička dela afričkih i drugih “primitivnih" naroda. naivna i praistorijska umetnost. ali i na prirodnim biljnim i biološkim oblicima. Naučna istraživanja svemira još više su podstakla ova iskustva. od početka XX veka jak uticaj na evropsku umetnost ostvaruju sve vanevropske i drevne umetnosti. Saznanje da Evropa nije središte sveta. Široke površine boja. Anri Matis (1869-1936).

Tvorci kubizma i njegovi glavni predstavnici su španski umetnik Pablo Pikaso i francuski slikar Žorž Brak. kao i prethodna dva.(Sl. u umetnosti Van Goga. KUBIZAM Reakciju na osećajnost i spontanost fovista i ekspresionista izrazio je kubizam. Okupljeni oko almanaha “Plavi jahač". otuđenost i paniku. pod njenim uticajem počeo je da slika 1907. kojima slikar ekspresionistički izražava bedu i glad siromašnih beskućnika. Novim odnosom između figure i prostora ova slika predstavlja direktan uvod u kubizam. Glavni predstavnici grupe Most bili su Ludvig Kirhner i Emil Nolde. 152. Pablo Pikaso (1881. Shvatajući umetničko delo kao izraz unutrašnjeg duhovnog sadržaja. Teskoba prostora uočava se i na Noldeovim slikama kao i fovistička upotreba boje. Posle susreta sa Van Gogovim i Gogenovim slikama oko 1904 godine. a zatim u Nemakoj ideje jugendstila. kroz iskrivljene linije. scenografijom. grupa Nova stvarnost ili Nova objektivnost. u periodu do prvog svetskog rata. isto tako značajan pokret. samo u nešto vedrijim ružičastim tonovima. kojom nastavlja eksprrsionizam prethodnog slikarstva. koju su ekspresionisti koristili da svoja osećanja projektuju na predmetni svet. Za nju Nolde kaže: “Svaka boja skriva u sebi dušu. imao je svoje korene ranije.153. opsednut strahom i smrću. predmet neće smetati ispoljavanju i izazivanju osećanja. odbija ili podstiče". njegovu uznemirenost.)da bi sliku dovršio tek kada je upoznao i crnačku skulpturu. Glavna središta nemačkog ekspresionizma bile su grupe Most u Drezdenu. Prirodu i sredinu oko sebe umetnici su doživljavali kao neprijateljsku i nečovečnu. psiholozi i naučnici bavili su se umetničkom teorijom Suština umetnosti te grupe bila je spontanost u izrazu emocija. ekspresionisti su manje zaokupljeni formalnim problemima. godine Gospođice iz Avinjona (Sl.linearnih arabeski. EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam. Plavi jahač u Minhenu i kasnije. boja i linija sadrže elemente jezika koji su u stanju da. podstaknute možda slikarstovm El Greka. Nosioci novog talasa ekspresionizma u XX veku bili su uglavnom nemački slikari.)i slika Strah. zbog čega je njihova slika stvarnosti deformisana i iskrivljena. Slike nastale u toj fazi imaju manirističke deformacije. značajnu za evropsku kulturu u prvim decenijama XX veka. posle prvog svetskog rata osnovana. Odsečne linije presecaju površine tela i prostora na manje geometrijske jedinice.(Sl. Kubizam je ostvario intelektualnu umetnost i vizuelno izrazio racionalnu svest. godine postao programska umetnost. krajem XIX veka. odražavaju subjektivni doživljaj straha. Norvežanina Munka i belgijskog slikara Džemsa Ensora. uz to inspirisan istraživanjima u muzici i poeziji. Kroz predmet koji slikaju oni izražavaju bolna stanja modernog čoveka. Njegova grafika Krik (Sl. slično zvuku i reči.) Osim slikarstvom. Kandinski je došao do uverenja da oblik. koji je u Nemačkoj oko 1910. Povezani više shvatanjem života nego stilom. a više subjektivnim raspoloženjem i osećanjima. Polazne tačke kubizma bile su Sezanovo slikarstvo i afrička crnačka skulptura. Pikaso upoznaje ibersku skulpturu i.) On je tragao za čistom umetnošću u kojoj “objektivan" element. težnja da se pronikne u svet duhovnog i univerzalnog. koja me usrećuje. teskobu. Bio je nesrećan čovek. Edvarda Munk je u Parizu upoznao slikarstvo Van Goga i Gogena. tapiserijom i skulpturom i u svim tim umetnostima iskazao je linearne i dekorativne osobine svog slikarstva. Emil Nolde koncentrisao se na boju kao glavno izražajno sredstvo.150.)radio je u skoro svim likovnim pravsima. Matis se bavio i grafikom.-1973. i sivoplavi hladan tonalitet. koje se 107 . keramikom. Početkom XX veka. umetnici. 151. izraze i izazovu unutrašnje vibracije duše. tj. Počeo je svoje umetničko stvaranje slikarstvom koje je poznato kao plava epoha.Grupu Plavi jahač najubedljije predstavljaju nemački slikar Franc Mark i ruski slikar Vasilij Kandinski. Posle takozvane ružičaste faze.

Skoro istovremeno. kubisti ne slikaju ono što vide. godine do prvog svetskog rata Pikaso i Brak zajedno su rešavali niz problema sve složenijeg likovnog jezika kubizma. za njega neuobičajenu sredinu ili mu se menja uobičajen položaj. ali ne u predstavljanju stvarnosti. U nameri da unište tradicionalnu podelu na slikarstvo. što naročito dolazi do izraza na desnom aktu. protiv racionalizma i zalagali su se za potpunu slobodu imaginacije i fantazije. Pikaso i Brak stvaraju kolaž koji je ubrzo doprineo nizu umetničkih otkrića.(Sl.) Od 1912. Na toj slici Pikaso je napustio jednu tačku posmatranja u korist više istovremenih. godine došlo je u razvoju kubizma do jačeg oslanjanja na realnost. muzike. Tako je Marsel Dišan izložio metalni stalak za boce kao umetnički predmet. Autoportret. u Švajcarskoj. Potres izazvan ratom. 108 . RAZLIČITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA FUTURIZAM Dejstvo kubizma bilo je ogromno i oseća se sve do naših dana. osnovali pokret “Dada”. Prvi svetski rat uzdrmao je evropsko društvo u samim temeljima i izvrgao ruglu sve što je ostalo od tradicionalnih vrednosti.Od 1909. godine Dada je prestala da postoji. kad se izgovore na francuskom. kriza kapitalističke privrede. Pokret je najviše vezan za italijanske umetnike. Portret Ambroza Volara. slike i običnog. Iako je futurizam uglavnom literarni pokret. kao što je \ino Severini. ali je oslobodila umetnički izraz svih organičenja stvorenih tradicijom i omogućila pojavu nadrealizma. komade tapeta. Italiji i Španiji podstakli su pojave nacionalnih umetnosti. Unoseći u sliku novinsku hartiju. Bili su protiv mehanizacije rada i života. izražavali su se spontano povezivanjem raznih umetničkih medija: poezije. francuski slikar Žorž Brak (1882-1936) napušta fovizam. Već 1922. Značajne njegove slike su i: Gernika. Oni su 1916. istražuje Sezanovo slikarstvo i sve više se i sam približava interesovanju koja je Pikaso pokazao na slici Gospođice iz Avinjona. znače nepristojnu igru reči. drveta i tekstila. futuristi su usmerili pažnju na pokret i na optičke iluzije svetlosti. Muzičari i mnoge druge. oktobarska revolucija i pojava fašizma u Nemačkoj. već ono što znaju o predmetu. Napuštajući klasičnu perspektivu. već korišćenjem elemenata konkretnih predmeta i materijala. fotografije. Zalepljenje elemente realnosti umetnici povezuju bojom ili ugljem sa naslikanim predmetima. analitičkog kubizma. skulpturu i običan predmet.154. on se ispoljio i u likovnim umetnostima i dao je nekoliko značajnih imena. DADAIZAM Masovna ubijanja tokom prvog svetskog rata pokazala su slom svih vrednosti na kojima je evropska civilizacija počivala u prvim decenijama ovog veka. a Leonardovoj reprodukciji Mona Lize dodao brkove i pet slova koja. \akomo Bala i Umberto Boćoni.međusobno potiskuju. U želji da iskažu dinamiku modernog života i da izraze brzinu i efikasnost mašine. Razočarenje u te vrednosti dovelo je kod pojedinih umetnika do nihilizma. koje su do pedesetih godina stekle različite osobine. često odbačenog predmeta. godine u neutralnom Cirihu. Time se ostvaruje gust i tesan odnos između figura i prostora i analiza volumena. Najjači odjek do prvog svetskog rata imao je na pojavu futurizma. do potpunog odbacivanja prošlosti i preziranja savremenosti. i to ne samo na razvoj slikarstva već i svih drugih likovnih umetnosti. koji dobija značaj time što se unosi u novu. Slika Žorža Braka pokazuju sve osobine ranog.

on je kratkim. Obojica su. pojava nacizma. Odobravali su i koristili svaki postupak i materijal ako se iz njega mogu izvući podsvesne slike i isplivati na površinu. Koristili su sva raspoloživa sredstva .da direktno kritikuju svet u kome žive. Antuna.stara cipela.fresko-slikama . polazeći od kubizma. Godine 1911. Društvena i ekonomska kriza. 156. nova tehnička sredstva i nove medijume izražavanja. slika erotske i svirepe motive na namerno akademski način. grafiku.)i drugim. Oto Diks i Maks Bekman.Upornost sećanja.izrazili su socijalni duh meksičke revolucije i narodnog života. SOCIJALNI REALIZAM Opšta društvena uznemirenost koju je izazvao prvi svetski rat prouzrokovalo je kod nekih drugih umetnika drukčiju reakciju. . U velikim muralima . a uticaji kubizma vide se u prozirnim geometrijskim planovima na koje je razložio oblike. Paul Kle i Henri Ruso. Njeni glavni predstavnici. Žirafe u plamenu. Napadne. kao i neodređenim crnim oblicima. neotkrivena riznica lepote. koji je trebalo da sugeriše dehumanizovani svet industrijskog društva. Sećanje na detinjstvo provedeno u Vitebeku u Rusiji inspirisalo je Marka Šagala za slike koje po svojoj fantastičnosti liče na predstave iz sna. Najistaknutiji umetnici te grupe su Georg Gros. San (Sl. viljuška zlokobno zabodena u jabuku i načeta vekna hleba u obliku lobanje. naslikao je sliku Ja i selo. kolaž . slično Kandinskom. došli su do nje logičkim putem. sa umetnicima koji su se izražavali kroz socijalni realizam. U vreme krize. socijalni revolt izrazili su i meksički slikari. uz navedene simbole. Godine 1924. kao i dadaisti. ruski slikar Kazimir Maljevič i holandski slikar Pit Modrian. Simboli Miroove mrtve prirode su jasni . koji na svojim slikama. a stvarno 109 . Nadrealističku reakciju protiv fašista u Španskom građanskom ratu izrazio je Huan Miro u slici Mrtva priroda sa starom cipelom. kao što je muralima učinio Diego Rivera na Univerzitetu u Gvadalahari. u kojoj ga je zatekao rat. Posle višegodišnjeg boravka u Parizu u krugu kubistva. zdepastim geometrijskim oblicima stvorio od figure ruskog seljaka jednog naizgled metalnog robota. BEZPREDMETNA UMETNOST Protivteža nadrealizmu i socijalnom realizmu bila je “geometrijska apstrakcija”. na pojavu nadrealizma uticali su i slikari fantazije: Mark Šagal.slikarstvo. Kazimir Maljevič je počeo svoje stvaranje formom mašinskog kubizma. Upoznati sa psihoanalizom Sigmunda Frojda i njegovim sistemom asocijacija. kao i svojim ponašanjem. porast militarizma i korupcija buržoazije u Nemačkoj izazvali su kod velikog broja umetnika revolt i cinizam. drečave boje usred crnih površina.SLIKARSTVO FANTAZIJE Osim Dade. crtež. Posle oktobarske revolucije radio je kao komesar za likovne umetnosti i za jevrejsko pozoriše. flaša pića. U oblasti likovnih umetnosti koristili su. Najpoznatiji predstavnik nadrealista je Salvator Dali. Šagal se vratio u Rusiju. naročito fotografiju i film. Iskušenja Sv. Na sličan način radio je i svoje druge radove. Upotreba boje je fovistička. nadrealisti su realnost smatrali uskom i organičenom. za koje je davao nacrte za scenografiju i kostime. Miroova su reakcija na događaje u njegovoj domovini. NADREALIZAM Nadrealizam se javio 1924. Verovali su da u oblasti nesvesng postoji ogromna. oslanjajući se pri tom na staru pretkolumbovsku tradiciju. \orđo de Kiriko. jednu od mnogih svojih uzbudljivih slika. Na slici Drvoseča. godine. osnovana je grupa Nova objektivnost. tragali za čistom umetnošću u kojoj su geometrijske forme postale nezavisne od sveta pojavnih predmeta.

ističe se njena jednostavnost i funkcionalnost. izložbi i publikacija. U socijalnom smislu nova arhitektura se pokazala sposobnom za masovnu i brzu stambenu izgradnju u velikim gradovima. početkom XX veka. nego od unutrašnjeg prostora u kome se živi. doprinele eksperimentu organske arhitekture. Zalagao se za sintezu svih likovnih umetnosti. Gropijusovo prvo arhitektonsko delo kojim je uticao na razvoj međunarodnog stila je Fabrika cipela Fagus u Alfeldu na Lajni.158. Stvorio je novi tip izolovane stambene kuće.157. ili od metala i opeke. organske oblike rastinja i egzotičnih oblika sa iskustvima iz rada u kovanom gvožđu i stvara fantastične celine. Bauhaus ili Kuća konstrukcije imala je praktične i pedagoške ciljeve. upotreba novih građevinskih materijala. (Sl. Drugi vodeći arhitekta međunarodnog stila je Valter Gropijus. Kakav je život. dizajna i svih vidova urbanog i tehničkog sveta našeg veka. Ubrzo Maljevič je uništio svaki trag realizma i slike sveo na krugove i kvadrate. najpre u Vajmaru. sa prostorima koji nisu izolovani već otvoreni prema prirodi i saobraženi njoj (Kuća Robi u Ćikagu i kuća Kaufman u Pensilvaniji. neprozirna obloga. planova za naselja i teorijom. s obzirom na to da ništa ne nosi. Gugenhajmov muzej u Njujorku (Sl. Jedan od osnovnih principa međunarodnog stila je odstranjivanje nosećih zidova. koji postaju apsolutni jezik koji je nazvao suprematizam. Taj univerzalni vid života Mondrian je našao u geometriji. izjavivši da se stvarnost neke građevine ne sastoji od krova i zidova. jer koristi standardne i jeftine elemente.Američki arhitekta Frenk Lojd Rajt utvrdio je načela organske arhitekture dugim nizom građevina. bez naglašavanja centralne ose koja je postojala u arhitekturi istorijskih stilova. sada postignutu u arhitekturi. Spoljašnji zid postaje od stakla. teži za lepotom koja bi bila izraz kolektivne. sjajnih i mat. naročito čelika i armiranog betona. Njegov umetnički postupak. otvori za vrata i prozore mogu umnožavati i proširivat u funcionalnom i estetskom smislu. a ne individualne svesti. Arhitektura XX veka izrazila je više nego ijedna druga umetnost industrijski i tehnički napredak i svoj međunarodni karakter. takozvane “prerijske kuće". španskog umetnika. oba u Barceloni. Umetnost koju je nazvao neoplasticizam zasniva se na kontrastu vertikalnih i horizontalni linija. asimetričnog plana. takav je oblik. Vertikalni nosači građevine uslovljavaju njenu pravougaonu ili kvadratnu pravilnost. Veze između arhitekata svih zemalja i naroda. skulpture i slikarstva. Lao-ce je izrazio istu tu istinu. prozirnih i neprozirnih. nove ideje su. izgrađena u kamenu.)). Kao direktor Bauhausa. Osobenosti međunarodnog stila u arhitekturi su: funkcionalnost građevine.punih i praznih. Kasa Mila. Radikalnu novinu činila je fasada sa velikom staklenom površinom.izražava seljačko društvo carske Rusije. proziran. uz to. Najličniji pečat modernoj arhitekturi dali su Frenk Lojd Rajt. Modrijanov prelaz od kubizma do čiste geometrijske apstrakcije tekao je sporo i dosledno. plave i žute. već na rasporedu površina . lišen subjektivnog izraza. sinteza arhitekture. Malo iskošen beli kvadrat na kvadratnom platnu nešto malo drukčije bele boje možda izražava osećanje nestajanaja u praznom. U poređenju sa pompeznim građevinama istorijskih stilova XIX veka. španski rokoko. Estetska vrednost nove arhitekture ne zasniva se više na dodatnoj dekoraciji.Uprkos zajedničkim osobinama. Za razliku od Maljeviča.). Na spomenicima kao što su Sagrada Familia i Kasa Mila. Antonia Gaudija. Valter Gropijus i Le Korbizije. uticao je na mlađu generaciju umetnika i na celokupan rad ove škole. Njegova umetnost snažno je uticala na razvoj arhitekture. 110 . MODERNA ARHITEKTURA Najmanje primenjive u arhitekturi. koje su uspostavljene preko eksperimentalnih centara. bile su čvršće nego u bilo kojoj oblasti umetnosti i života. postoje razlike u ostvarenjima i doprinosima velikih arhitekata. čak i na uglovima građevine gde obično stoje nosači. Njegovi spomenici su. izgleda kao da je načinjena u nekom savitljivom materijalu. bele i crne boje. velika stambena građevina. zatim u Desau u Nemačkoj. koji diktiraju i nove geometrijske oblike i društveni karakter arhitekture. na kojoj se. i tri primarne linije: crvene. on kombinuje neogotiku.

Bio je arhitekta i teoretičar. prilagođeni domaćim uslovima. dao urbanističko rešenje za grad Ćandigar. Petar Dobrović. godine najveći broj slikara koji su počeli kao konstruktivisti oslanja se na iskustva o boji Nadežde Petrović i Riharda Jakopiča i okreću se ka kolorističkom ekspresionizmu. pored ostalog. koji u arhitekturi tropskih i mediteranskih zemalja imaju prvorazredan značaj. Marko Ćelebonović. zahvaljujući vitražima i naročitom obliku prozora. Beč. gde je. Jovan Bijelić. Druga njegova značajnija dela su: Doručak na travi. Krakov. U oblasti stambene izgradnje stvorio je jedinstvo stanovanja zamislivši da stambena građevina mora imati sve što će porodici omogućiti život dostojan čoveka. Svoju humanističku orijentaciju Le Korbizije je pokazao stvorivši proporcije na osnovu ljudske figure – modulor. izlivena u betonu. Kako su većinom studirali na srednjoevropskim akademija . ona ima krov u obliku čamaca i valjkaste tornjeve. gde je radio na izgradnji nove prestonice Brazilije. međutim. Ivan Radović. za tu drugu generaciju slikara između dva rata Pariz je postao izvorište iskustva i saznanja. Dok je generacija slikara s početka XX veka prihvatila impresionizam preko Minhena i secesije. nazvan Le Korbizije. već je prepoznatljiv. naslikao je Mrtvu prirodu sa violinom. To je kubizam u kome predmet nije razgrađen do apstrakcije. Taj period obeležen je previranjima. Nova shvatanja.) Izgrađena na vrhu brda. Sezanizam. čiste prave linije u arhitekturi Le Kobizije obogaćuje grubim. između dva svetska rata. Jedna od prvih tendencija koja je dominirala od 1920. Fontana Ćetiri strane sveta. mogla bi se zajedničkim nazivom označiti kao konstruktivizam. već sa umerenim kubizmom Andre Lota. do 1941.). unutrašnji prostor je. oživljen raznobojnom i u određene tačke usmerenom svetlošću. I.bristolej. kubizam. Marino Tartalja. mnogo je složeniji od prvog perioda. Ronšam Le Korbizije je stvorio mnoge značajne tekovine moderne arhitekture. i za Brazil. U Beogradu tu tendenciju predstavljaju Milo Milunović. Zajednički im je racionalizam u izgradnji slike i geometrijska forma kao zajednički predmet istraživanja. jednu od slika njegove najviše zrelosti. Milan Konjović.bio im je dobro poznat nemački ekspresionizam. Njegovo ime vezano je za Indiju. raznovrsnošću izraza i pravaca. koji obeležava impresionističko slikarstvo boje i svetlosti. Petar Lubarda i Sava Šumanović. konačno. 160. u kojoj je neke građevine projektovao sam. pa i ekspresionizam prihvaćeni su različito. Unapredio je arhitektonsku tehniku upotrebom prefabrikovanih i standardnih elemenata i rešio problem zaštite prozorskih okana od Sunčevih zrakova . Godine 1930. stadione.Prag. do 1930. Le Korbizije je projektovao mnoge stambene zgrade. dok druge projektuju njegovi učenici. koja stvara tajanstvenu duhovnu atmosferu. i to u svim delovima sveta. boja postaje sredstvo tragičnog i afektivnog 111 .Jedan od najplodnijih arhitekata XX veka za čije se ime obično vezuje nastanak međunarodnog stila bio je Eduard Žanere. preko krupnih geometrijskih volumena. Skulptoralni stil Le Korbizijeove arhitekture dostiže vrhunac u hodočasničkoj crkvi Notr Dam u Ronšamu. kroz čiji je pariski atelje prolazio veći broj slikara iz Jugoslavije. Najviše i najduže kubističku orijentaciju izrazio je Sava Šumanović u slikama Skulptor u ateljeu i Žena u pejzažu (sl. Pijana lađa. Le Korbizje: Kapela Notr Dam. godine. godine. neobrađenim betonskim površinama. čitav niz pejzaža i drugih slika. nisu sazrevala u dodiru sa kubizmom Pikasa i Braka.159. muzeje i urbanistička rešenja za čitave gradove. Dok je spoljašnost oživljena svetlo-tamnim kontrastom. kao odjek Sezanovog slikarstva i kubizma. Budimpešta . pokazuje tragove analitičkog kubizma. Ćista i užarena. Sezanovom slikarstvu najbliža su neka dela Mila Milunovića. kao skulptoralnim elementima.(Sl. Od 1931. slikar i pedagog. naporom da se otklone konzervativna shvatanja i uhvati korak sa opštim kretanjima u savremenoj evropskoj umetnosti. MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE SLIKARSTVO I SKULPTURA SLIKARSTVO-Drugi period moderne umetnosti u Jugoslaviji koji je trajao od 1918.

To je obimno delo Ivana Meštrovića. rafinirani odnosi boja i valera. Kao skulptor. Konjović bojom stvara oblike koji su skoro na granici apstrakcije. boje dobijaju dubinu i potmuli zvuk. i u dvema konjaničkim statuama indijanaca na ulazu u Mičigensku aveniju u Ćikagu. tako da se dobija utisak da su slikane u zamagljenoj atmosferi jedne bojeMotivi enterijera Marka Ćelebonovića su stari nameštaj. Poetska vizija renesansne Italije ima metafizički prizvuk na slici Kompozicija. Vrlo brzo u njegovom stvaralaštvu preovlađuje boja. Nanesena u gustoj i neravnomernoj pasti. Jovan Bijelić svoje ekspresionističke pejzaže lokalizuje na Bosnu i Beograd. godine. svetlozelene. čiji rad ispunjava celu prvu polovinu stoleća. naslikao je nekoliko slika sa kubističkim obeležjima. lično doživljeni prostori. U toj grupi samo je Radojica Živanović bio slikar. ostali su bili pesnici i književnici. Osamljenost. I jednom i drugom krajnošću Meštrovićevo delo se vezuje za secesiju. bez naglih prelaza. Milan Konjović je. Mauzoleju Račića u Cavtatu. tu postoji i etička komponenta. Grafika je zbog manjeg formata. U Beogradu su te težnje našle izraza u nadrealizmu Marka Ristića. između brutalnosti bujnih oblika i odricanja od modelacije i svođenjem na linearne i površinske reljefe. drveće i teški oblaci. Osim unutrašnje vizije koja naše slikare povezuje sa ostalim impresionističkim umetnicima. svet iz kruga prijatelja i najbližih. ekonomske i socijalne krize izazvale su kod izvesnog broja umetnika potrebu da kritikuju društvo. udaljava ih od određenog predmeta i teme i nastoji da izrazi iracionalne pobude stvaraoca. 112 .161. Aleksandra Vuča i Radojice Živanovića-Noa. Dušana Matića. Daleko od Beograda. Spomeniku Neznanom junaku na Avali. Nedeljko Gvozdenović i drugi. globusi. članovi grupe Život najviše su postigli u umetnosti grafike.projekat i makete za Kosovski hram -ostavile su snažan utisak u zemlji i inostranstvu. SKULPTURA-Iako moderna skulptura kod nas nije imala većih tradicija. četvrtu tendenciju umetnosti između dva rata predstavljaju kod nas slikari poetskog realizma ili intimizma. boja postaje skoro jedino sredstvo izraza. predmeti koji su povod za organizaciju prostora.) Istih godina. slike. Već njegovo prvo značajno delo na početku veka . Milan Konjović na ljude i pejzaž Vojvodine.162. takođe.odnosa prema prirodi i čoveku. boje. kao i Sava Šumanović. U sudaru sa crnim. suve trave. slika sija kao emalj. godine grupu Život. Ivan Tabaković. bio učenik Andre Lota i. mrtvu prirodu i gradski pejzaž. duvana. sa krovovima i fasadama kuća. a motivi Ivana Tabakovića su gradski ambijent ulica i trgova Novog Sada. male kućice kosih krovova i crnih prozora deluju avetinjski.) Površine su glatke i sjajne. najzad. Već u tom delu on je uspostavio prisan odnos između skulpture i arhitekture i taj spoj nastavio je da razvija i kasnije u Zdencu života u Zagrebu. biste. oni slikaju enterijer sa figurom. putevi. Kao da dolaze iz neke noćne more sve je u njima uskovitlano. Bijelićevi pejzaži iz Bosne slikani su u njegovom beogradskom ateljeu po sećanju. mogućnosti umnožavanja i pristupačnije cene bila pravo sredstvo u ostvarivnju ciljeva socijalne umetnosti. (Sl.(Sl. koja uokviruje bojene površine vodi. šah. Peđa Milosavljević je slikar pariskih krovova i starih fasada svetlih boja. I. ona je sušta suprotnost svim tendencijama koje su potresale ukus i raspoloženje i publike i kritike. Predstavnici poetskog realizma su Marko Ćelebonović. ljudi i pejzaža. izuzetno retkih i probranih: sedefa. Jezgro grupe činili su Mirko Kujačić. poreklo od fovizma. neposredno posle prvog svetskog rata. Do početka drugog svetskog rata 1941. stvarala je fantastično slikarstvo. \orđe Andrejević-Kun i Stevan Bodnarov. desilo se da je u XX veku dala skulptora čija su dela u samom vrhu svetske skulpture i umetnosti.. fovistički čista i intenzivna. snažnim potezom. koje uranjaju i slivaju se jedna u drugu. U tom olujnom metežu. međutim. Socijalno orijentisani umetnici u Beogradu osnovali su 1934. debela i iskrivljena. Zainteresovani za predmet i prostor u tri dimenzije koje modeluju bogatim i finim valerskim odnosima. blisko nadrelaizmu. iz Italije. Crna linija. Iako uvek polazi od predmeta. Svetski putnik. kretao se između dve suprotne krajnosti: između naturalizma i stilizacije. Peđa Milosavljević. Milena Pavlović-Barili je u svom sazrevanju najviše crpla iz zemlje svog oca. ističući pri tom vrednost naslikane materije ali i plemenitost boje kao materije.

pored Meštrovića.(Sl. Potpuna politička i kulturna otvorenost Jugoslavije omogućila je i domaćim neimarima da se bez ostatka uklope u sve tokove savremene arhitekture u svetu. još uvek su okrenute prema tradiciji više nego prema novom. Bogdan Bogdanović. ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI Po prirodi najtešnje vezana za život.). Bugarski. s tim što je značaj stranih arhitekata bio veći od domaćih.) U Beogradu.163.Poletan uspon ahritekture u Srbiji počeo je krajem 50-tih godina. Delo Sretena Stojanovića je obimno i raznovrsno. Oni su jedni od tvoraca čitavog niza crkvenih.novi prodori u arhitekturi Srbije tekli su sporije nego u Hrvatskoj i Sloveniji.ali i u drvetu egzotičnih vrsta.Dragiša Brašovan. To su uglavnom figure žena i životinja. Okrenut od zbivanja u modernoj evropskoj skulpturi ka egipatskoj. Projekti su nabavljani u inostranstvu ili su naručivani od tzv. Zato njen razvoj nosi sva obeležja tipična i za slikarstvo tog razdoblja. velike teme i idealizam pre označava kraj jednog perioda nego što otvara drugi.orah. Spontan i normalan razvoj gradova prekinut je prvim i drugim svetskim ratom. Milan Zloković i Nikola Dobrović . iz 1937. sa Sretenom Stojanovićem i Ristom Stijovićem. koje je sam autor nazvao Igrali se konji vrani. od završetka prvog svetskog rata u Beogradu. Najznačajnije arhitekture su: Ivan Antić. snaga volumena koja uspostavlja pravi odnos sa prostorom dolaze do punog izražaja u pojedinačnim skulpturama. Moderna srpska skulptura počeće sa generacijom posle prvog svetskog rata. Lang). Vizantije i Mikelanđela. 113 . Mnoge od njih su i danas vrlo privlačna i atraktivna zdanja koja ulepšavaju ambijentalne celine Novog Sada. crkve u Smederevu i Vršcu. Vršca i drugih gradova. sa uvek prisutnom svešću o vrednosti materijala.Ivačković. Pored arhitekture sa elementima istoricizma pred sam kraj XIX veka pojvljuju se i secesija i sa njom uslovi za razvoj moderne arhitekture. živeo je. iz koga je Srbija izašla desetkovana u ljudima i porušenih gradova.) Sombora. godine prodiru uticaji neoklasicizma u delima već pominjanih autora u Vojvodini. Prvi znaci romantizma osećaju se na mnogim zgradama u gradovima Srbije (Kapetan Mišino zdanje u Beogradu. Skulptura Riste Stijovića je intimističkog. Petar Palavičini i Rista Stijović. portrete. uz nove duhovne sadržine. kako u okrugloj skulpturi tako i u reljefu. Dve grupe pred Narodnom skupštinom. i domaći inženjeri Laušević i Šuvaković.164. Sreten Stojanović. bez težnje za osvajanjem prostora. Arhitektura u Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka karakteriše napuštanje istorijskih stilova i preovladavanje secesije.naročito u skulpturama koje su rađene zajedno sa arhitekturom. (Sl. (SL. bila najrazvijenija grana umetnosti u Srbiji u XIX veku. kruška . stvarali su u provj polovini XX veka Toma Rosandić. Meštrovićev đak. arhitektura je. enterijerskog karaktera. odredila je smelošću konstruktivnih rešenja i sudbinu savremene arhitekture u Srbiji. stvarao je dela zatvorene forme. Spasoje Krunić i dr. a izvođači su bili domaći majstori. Radio je sitnu plastiku. S. I pored nekoliko darovitih arhitekata . Asirije. Najviše je radio u drvetu . što znači da su u njoj vidljivi uticaji starih umetnosti Egipta. vojnih i civilnih objekata u stilu austrijskog i mađarskog arhitektinskog nasleđa. Na području Vojvodine su to bili pretežno nemci (Felber. kao što su eukaliptus i abonos. iako spadaju među najmonumentalnije skulpture u modernoj srpskoj umetnosti. Staro zdanje u Aranđelovcu i drugim). Subotice. godine. Patetika. njihovim stilizacijama i prenaglašenim uvijenim pokretima. izgrađene su u ovom stilu koji je naročito dominirao u gradovima Vojvodine. asirskoj i indijskoj umetnosti. Kikinde. Mnoge zgrade različite namene. Branko Žeželj. monumentalne statue i spomenike velikih dimenzija. Upotreba novih materijala. Meštrovićeva istinska snaga i herojska patetika. U Srbiji se arhitektura svodila na obnovu u ustanku porušenih zgrada u stilu tradicionalnog balkanskog i orijentalnog neimarstva. umnogome i različit i sličan sa učiteljem. \. odomaćenih stranaca. ruža. Toma Rosandić. Krajem XIX veka u Srbiju i južnu Ugarsku prodiru nove ideje i pojavljuju se domaće arhitekteA. Posle 1930. uz slikarstvo. Molnar i drugi.165.

(sl. kao i Mondrian i umetnici Bauhausa.UMETNOST TREĆE ĆETVRTINE XX VEKA Drugi svetski rat još jednom je. Bogatstvo fakture. pokriveni su providnim plastičnim listovima. Preovlađuje crna i nešto malo bele. Ta dva crteža mogu da se sinhronizuju. Op-art u tome uspeva sistemom linija i osnovnih geometrijskih oblika: kvadrata. Za razliku od naglašene individualnosti umetnika enformela.op-art. krugova i trouglova. posle nepunih dvadeset godina. zgužvane. pleha. koristi bogatstvo i sjaj boja. odnosno povećavaju i smanjuju. On je tvorac skoro svih vrsta optičkih pronalazaka. kao Mića Popović i mešali sa bojom šljunak. Najznačajniji predstavnik op-arta je Viktor Vazareli. zatim plastika može da se povlači gore-dole ili levo-desno. prvenstveno nemačkih umetnika prešao je u Sedinjene Američke Države i doprineo da se u američkoj umetnosti razviju dva usmerenja . zemlja. drveta ugazili u sliku.)U enformel-slikarstvu nema boje u tradicionalnom smislu reči. već sredstvo komunikacije svih ljudi tehnološke civilizacije. Linije ili geometrijske jedinice se u stilizovanoj perspektivi zgušnjavaju ili rasplinjavaju. izazivajući ponekad neprijatnost i bol. iskustvo i zamisao. elite. Slikarstvo i skulptura u klasičnom smislu reči bili su za njega prevaziđeni i tragao je za stvaranjem dela koje se može načiniti od standardnih elemenata geometrije. drugi su ispitivali prirodu materije. ponekad razorene sagorevanjem. kome je bio cilj. metal. Enformel ili apstraktni ekspresionizam je širok pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu. 167. tako da u mrežnjači oka stvaraju utisak pokreta i vibriranja. na slučajnosti. koja neće biti privilegija. za iste optičke iluzije. Paralelno sa enformelom i nasuprot njemu razvijala se optička umetnost ili umetnost novih vizuelnih istraživanja . To se slikarstvo vezuje za Amerikanca Džeksona Poloka. Smatrao je sliku bićem koje ima sopsteni život i kojoj slikar jednim nesvesnim postupkom treba da omogući da dođe do izražaja. Veliki broj Vazarelijevih dela sveden je na crno-belo. od kojih svaka ispituje različite vidove optičkih iluzija. 166. De Stijla i istraživanja vođenih u Bauhausu. izlomljene. Ona je takođe apstraktna. pravljeni za umnožavanje. ili su komadi materijala . dolaskom i širenjem nacizma. u bojama Noldeovih i Ruoovih slika i u istočnjačkoj kaligrafiji. To je umetnost u čijoj organizaciji vladaju opšti geometrijski i matematički zakoni da bi snagom optičkog dejstva izazvali senzaciju pokreta i vibracija. dve ne-boje. pesak. ali i u nesvesnom i automatskom stvaralaštvu nadrealista. gurnuo čovečanstvo u novo krvoproliće koje je poprimilo oblik i karakter totalne kataklizme. Neki.žice. optička umetnost ima čvrst geometrijski poredak. zbog čega se isključuje svaka priprema. kao što je sam govorio. bilo koja materija: pesak. U delu nekih slikara beogradskog kruga enformela pojavili su se znaci. Slika više ne stvara iluziju materijala. Vazareli se svojim optičkim istraživanjima zalagao za univerzalnu umetnost. i tada se šara menja pred našim očima. Nesvesno u enformelu izražava sama materija i to ne samo slikarska već svaka.(Sl. prema unapred smišljenom ritmu. kao kod Turinskog. Nasuprot uništenoj formi enformela. čije umnožavanje i pokretanje izaziva čitav niz preobražaja. koje proizilazi iz istovremene primene različitih materijala.apstraktni ekspresionizam i geometrijska apstrakcija.). staklo. Slikarstvo postaje gest i akcija koja kontroliše rasprostiranja materije i mlazeve boje. koji imaju istu šaru kao i crtež. Odmah po završetku rata ta dva usmerenja dominiraće kao enformel i kao optička umetnost. 114 . a od šezdesetih godina. ali vodi poreklo od Mondrijana. Beogradski enformel se pojavio krajem pedesetih godina. veliki broj evropskih. Još pre početka rata. Koreni enformela ( ne-forme) nalaze se u nefigurativnoj umetnosti Kandinskog. Kod umetnika enformela naglasak je na samom procesu stvaranja. stvara ritam i kontrast. Svoja dela rasporedio je u grupe. već uvodi u sliku deo stvarne prirode. ali u obrnutom odnosu kao negativpozitiv. smolu. da uđe u sliku i postane deo nje.

Delfima. Uspostavlja se pevajući odnos između hora i korifeja. RAZVOJ POZORIŠTA U SVETU 1. slavili dobar ulov.p.g. rimsko pozorište je do sredine I v. pokretna bina (scena) i zavesa koja odvaja izvođače od gledalaca. Najvažniju ulogu imao je hor i njegov vođa korifej. stvoreni uslovi za razvoj ove umetnosti. (Sl. Preko religije i pozorišta čovek primitivne zajednice pokušavao je da reši svoje postojanje i poreklo. Indiji. Atini. prizivali kišu. pokušavali da umilostive sile prirode. gradila su se velika kamena pozorišta (Pompejev teatar u Rimu). t. u širem smislu pozorište je umetnost glume. a hor se sastojao od satira (divlji ljudi). Tragedije su se prikazilvale u toku svetkovina u čast Boga Dionisa. Azijsko pozorište je starije i razvijalo se u Kini."Kralj Edip") i Euripid ("Bahantkinje". Istorijski osnov pozorišne tradicije u Evropi predstavljaju tragičke i komičke predstave koje se javljaju u Grčkoj u V v.. do pojave Tespisa.p.3 tragedije i 1 groteska). šminka. Javlja se još u prvobitnoj zajednici kada su ljudi. Pozorište u Grčkoj .n. U osnovi postoje dva tipa pozorišta: azijsko i evropsko.Najpre se javlja tragedija koja se razvila iz ditiramba (lirsko-horskog pevanja koje se izvodilo uz igru).p. p. bogove. Japanu. 2. Kasnije se hor raspada u poluhor. Olimpiji.). a postojali su i brojni gledaoci i ljubitelji ove vrlo atraktivne scenske umetnosti. Glumci su bili samo muškarci. Najznačajniji pisci grčkih tragedija koji su teme svojih tragedija uzimali iz priča i mitova. prikazivanja pozorišnih komada.e. Hor satira zamenjuje hor običnih ljudi koji izvode horske priče. Za razliku od grčkog.e. Grčka komedija se razvila iz dionizijskog kulta . uređeno mesto za izvođenje.karnevalski tip. Dva najznačajnija grčka komediografa su Aristofan i Menandar .RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI POZORIŠTE Ako se kao istina uzme ona stara da je "život jedno veliko pozorište u kojem svako odigra svoju ulogu". grmljavine. Slušaoci su tada padali u trans i tako dolazili u dodir sa božanstvom. g. a najstariji oblici su "pozorište senki" i "pozorište lutaka". Svaki pisac je tada podnosio pozorištu jednu teatralogiju (skupinu od 4 pozorišna komada . Glumci su u Grčkoj prvilegovana klasa. pokušavali da shvate pojave kao što su zemljotresi. U užem smislu pozorište predstavlja mesto gde se prikazuju pozorišni komadi.n. Bili su: Eshil ("Okovani Prometej). predstavljanjem i igrom. Bitne komponente ovog tipa pozorišta su maska.. Tespis uvodi prvog glumca (Hipokrit) koji sada odnos sa korifejom uspostavlja govoreći. Međutim. Od 115 .n.) Koliko je duga tradicija azijskog pozorišta govori i podatak da su već 2500. Sofokle ("Antigona".n. Sa pojavom većih pozorišta glumci počinju da nose maske.j. Na tim svečanostima pojavljivali su se razni muzičari i svirali na različitim instrumentima.e. Azijsko pozorište je podeljeno na činove..e.e. onda je pozorište staro koliko i ljudski rod. Egiptu. Tada je već pozorišni komad koji se izvodi imao napisan tekst. Poreklo pozorišta je ritualno. ditirambi trpe razne promene. građeno od drveta i ti teatri su rušeni odmah posle izvođenja predstave. U drugoj polovini I v.p. Do 534.n.168.. glumce koji su bogato maskirani izvodili predstavu. Predstave su se izvodile u posebno građenim pozorištima u Epidaurusu.. u vreme Velikih dionizijskih igara koje su se održavale svake godine u martu.

3..a prostor za izvođenje premešta iz crkve koja je postala preuska za liturgijske obrede i izmešta ga u manastirska dvorišta. Pozorište u srednnjem veku. Jedinstvo vremena . špileri koje je crkva proganjala i zbog čega. maske i improvizacija. U to vreme po prvi put i žene izlaze na scenu. Jedinstvo mesta . pozorište se okreće čoveku u velikom humanističkom pokretu u kojem dolazi do ponovnog oživljavanja antičkog pozorišta. početkom XII v.sve je moralo izgledati kao pravo. Čester). Pučka komedija pisana je na narodnom jeziku.Srednji vek zaustavlja razvoj pozorišta za šta je postojalo više razloga : monoteizam i poziv crkve na asketizam. U skladu sa opštim procvatom i preporodom. 116 . Ovi obredi imaju teatarsko obeležje izvođeno u obliku dijaloga.Najznačajniji srednjovekovni pozorišni oblici su: misterije. Pozorište je u XIV i XV v. Obilovala je lascivnostima i psovkama. nekulturnog. Obeležja ove komedije su: profesionalizam. a kasnije na gradske trgove. Od početka XVI v. Bila je pučkog karaktera i izvodila se na vašarima i drugim narodnim skupovima.Održavani su na latinskom jeziku koji narod nije razumeo. histrioni.) 4. Osnovni pozorišni oblik je komedija iz koje će se kasnije javiti tragedija i drugi dramski oblici. Najveći glumac tog vremena bio je Roscije. drugorazredno pozorište u smislu kvaliteta. 5. optičke efekte. komedija erudita 2. Zato je pozorište tog vremena religiozno i komično. Najznačajniji autor je Volter ("Kandida").169. London.) Najznačajniji glumci tog perioda su Luj Leken i Kler Kleron koji uvode novine i kostime . "Edip")Posle propasti rimskog carstva i najezde varvara nastaje u istoriji pozorišta prazan prostor. oni osnivaju bratstva . commedia dell' arte. Najznačajniji pisci bili su: Plaut i Seneka ("Medeja".(Sl. Najznačajniji deo renesansnog pozorišta je commedia dell' arte.prve profesionalne glumačke družine (Pariz. Posle Molijerove smrti nastaje comedie Francaise. te crkva menja latinski jezik u jezik naroda. Glumci su oči pokrivali maskama.radnja se zasnivala na jednom sukobu. "Fedra". postojao je jedan glavni događaj bez sporednih radnji. pučka komedija i 3. Međutim. 2. i u Francuskoj počinju da se okupljaj prve profesionalne družine glumaca. dok su im usta i nos ostajali slobodni.vreme od jednog dana i jedne noći. Jedinstvo radnje . Karakteristike francuskog pozorišta XVII v. žongleri.kombinacija dvorske toalete i elemenata istočnjačkih egzotičnih kostima najčešće kineskih i turskih. Postoje tri vrste komedije: 1. Pravila svake dobre drame u to vreme u Francuskoj su bila: 1. Jedna od takvih družina bila je "Bratstvo Hristovog stradanja" koje je prikazivalo misterije. Svoje predstave su izvodili u Burgunjskoj palati. Koristilo je tehničke novine. ogledaju se u klasicizmu čiji je najznačajniji predstavnik Molijer ("Uobraženi bolesnik"). U XVIII v.ne promenjena scena kroz sve činove predstave.170. (Sl. 3. U Rimu su glumci retko bili slobodni ljudi.liturgijskih drama. Pozorište XVII i XVIII veka.na sceni se nije smelo prikazivati ništa nepristojno. Pozorište renesanse. a pre svega verovanje da je pozorište ostatak paganskog. 5. bili su nedostojni da nose oružje. pozorište delimično ipak postoji. Postojale su cirkuske akrobate. Pravilo doličnosti . mirakuli i moraliteti (religijskog sadržaja sa temama iz Biblije i žitija svetaca) i farse i sotije (komičnog sadržaja).kostima nosi se kratka tunika preko koje je bio dug ogrtač. Komedija erudita otkriva negativno u društvu i njegove nosioce izvrgava ruglu. nastaje bulevarsko pozorište.. imalo zadatak da zadovolji potrebe za duhovnim i moralnim okrepljenjem i potrebu za zabavom i smehom. Bratstvo je imalo monopol na izvođenje predstava u Parizu. 4. očišćenja .Borbu protiv paganskog pozorišta crkva vodi stvaranjem pozorišta obreda. Pravilo istinitosti i uverljivosti . mirakule i farse.

Mnoga od ovih dela se danas ne samo izvode na najčuvenijim scenama. happening. Novine u pozorište XX v. kao osnovni ili jedan od motiva... Pozorište XX veka.To je dovelo do izgradnje pozorišta trupe Lorda Komornika i drugih pozorišta. već pozorište u sebi". uvek impozantne. U XVI v. (Sl. Ostrovski. pozorišna umetnost se. istorijske drame Ričard II i III. i danas gradile specijalne zgrade i scene. kao happening može biti turistički interesantno? Da li turisti koji obilaze gradove i prostore sveta imaju.. Glumci su za izvođenje svojih predstava koristili dvorišta gostionica.. Maks Rajnhart.sve dok londonske vlasti nisu to zabranile. i druge. Razvija se i ruski realizam čiji je predstavnik Stanislavski. Najznačajniji autori američkog pozorišta XX veka bili su: Judžin O'Nil (Dugo putovanje u noć). Lope de Vega i drugi. Turgenjev. ostao je enigmatska ličnost.(" Glumac mora da doživi.. Od 1880. još uvek se izvode u sadašnjim pozorištima. Majka hrabrost i njena deca).Ja ne volim sebe u pozorištu.). San letnje noći. lepe. Artur Miler (Smrt trgovačkog putnika. Soneti i mnoga druga dela koja se i danas vrlo uspešno izvode na scenama pozorišta celog sveta. nego su i jedna od najomiljenijih pozorišnih dela kako za umetnike. preživi iste strasti kao i lik koji tumači. motiv da posete neku pozorišnu predstavu. vrlo značajna ličnost u istoriji pozorišta. kroz političko pozorište. u vreme romantizma pozorište se razvija na delima značajnih pisaca kao što su Puškin. tako i za publiku.Romeo i Đulijeta. a pre svega u Ameriku. Autori u Španiji su: Migel Servantes. Tetovirana ruža. Za 117 . uvodi Nemačka.172. a ne slučajno uđe u ulogu. Veštice iz Salema. glumac i dramski pisac bio Viljem Šekspir. A pozorište? Pozorište ne predstavlja ništa. i u Rusiji se razvija pozorišna umetnost. koji je o čoveku uopšte i njegovoj prirodi u svojim delima rekao više nego svi ostali pisci. Magbet.. U Engleskoj se pozorišna umetnost razvila u XVI veku. koja je do XX veka dominirala u kulturnom razvoju.) Da li pozorište kao scena. poeme -Venera i Adonis. od Grčke do danas. Međutim. Tramvaj zvani želja. ima samo velikih i malih glumaca. Prosjačka opera. Gogolj.. kao i ostale umetnosti širi i na druge kontinente.).171. Govorio je o preživljavanju kao osnovnom sredstvu realističke glume. pisac. reditelj Bertolt Breht (Bal. 6.U to vreme pozorišna umetnost se razvija i u Španiji i Nemačkoj. Oskar Vajld. u Rusiji je sve veći interes za događanja u teatrima Evrope. festival. Mačka na usijanom limenom krovu.Šekspir. u Londonu gde su se izdvojile dve pozorišne družine čiji je član. interpretacije i uspehe. kao umetnost. TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA Mnoga pozorišna dela. Otelo. postoji samo stvarnost. najveći dramski pisac Engleske i čitavog sveta.. Njegova dela su: komedije -Ukroćena goropad.) Tradicionalno bogato. Za te predstave su se oduvek.Tenesi Vilijams (Staklena menažerija. Dve najveće glumice polovine XIX i početka XX v. kako bi u njega udahnuo život".. uređene scene pozorišta doživljavaju različite postavke. Hamlet. dalje je govorio: "Nema velikih i malih uloga. bile su Sara Bernar (francuskinja) i Eleonora Duze (italijanka). i tragedije. Džordž Bernard Šo. (Sl. ono jeste nešto: nema izmišljotine. Posle njih dolazi mali predah u vidu neoromantizma i autora kao što su Edumnd Rostan ("Sirano de Beržerak"). Ljermontov. događaj. Mnoge gradove i danas krasi arhitektura velelepnih arhitektonskih zgrada. ili moderno jednostavno. August Strinberg. U to vreme značajna imena za svet pozorišta bili su Henrih Ibzen. Razrađivao je pitanje kako da glumac svojevoljno. Stanislavski je želeo da u praksi dokaže svoje teorije o umetnosti glume i u Čehovoljevoj drami Galeb našao je idealno sredstvo. Razvija se ruska opera. Van Evrope. glumačko izvođenje? Sigurno da imaju. Putem pozorišnih predstava vršena je propaganda klasne borbe proleterijata. i . elegantno.Najveće ime bio je dramaturg. Edvard Gordon Kreg.. bar nekada.

ali vrlo često i kao osnovni motiv putovanja u neke druge prostore.nekada samo kao sastavni deo fakultativnih poseta. ali i prostori u kojima se odvijaju budu za to adekvatno opremljeni. aktivna pozorišta na različitim mestima i prostorima. Ali se sa sigurnošću može tvrditi da je turistička prezentacija pozorišta prisutna u mnogim turističkim putovanjima . kazivanja. premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorišnih komada. u turističkom mestu • gostovanja pozorišnih umetnika. • premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorišnih komada.čest su motiv posete turista. zadovoljstvo publike. gostovanjima poznatih pozorišnih umetnika. ostvarenja).. njihova očekivanja i po mogućnosti truditi se da se zadovolje sva ona očekivanja posetilaca koja ne remete osnovne vrednosti pozorišnih ostvarenja i njihov kulturni značaj. dužeg trajanja sa više učesnika i sotvarenja čime se dobija na atraktivnosti za širu publiku. i mnogih drugih manje ili više poznatih . Oblici turističke prezentacije pozorišta mogu biti: • redovne predstave (sa i bez gostovanja poznatih umetnika). objekte. uređeni i za posetioce osposobljeni. letnje pozorišne igre i druge oblike prezentacije pozorišne umetnosti u cilju povećanja pre svega kulturnih vrednosti grada. a • može da bude i osnovni motiv putovanja ukoliko se radi o posebnim segmentima posetilaca i ukoliko se radi o prisustvovanju premijerama. • večeri poezije. festivalima. Za to je neophodno stalno pratiti uspešnost prezentacije. Dana Bertolda Brehta. Na kraju da se podsetimo: turistička prezentacija pozorišta može biti • sastavni deo redovnih ili fakultativnih poseta u toku turističkog putovanja. Večeri poezije. monodrame.. festivale. Sterijinog pozorja. kazivanja. • mogu da budu i kružna turistička putovanja koja za motiv putopvanja imaju pozorište (umetnike. • mala scenska izvođenja. spomenika kulture. • deo turističkih razgledanja gradova u smislu razgledanja spoljneg izgleda i unutrašnjosti pozorišta kao građevine. 118 . Za uspešnu kulturološku i turističku prezentaciju pozorišta i svih ostvarenja scenske umetnosti neophodno je da ta ostvarenja... nekada kao deo razgledanja pozorišta kao građevine. Mnogi veliki gradovi Evrope i Amerike u danima slabije posećenosti turista osmišljavaju pozorišne predstave. pozorišni festivali tipa BITEF-a. gostovanja pozorišnih umetnika. spomenika kulture.precizne tvrdnje u ovom momentu ne postoje i odgovarajući podaci. Tu su pozorište i turizam na istom zadatku. ali i atraktivnosti tog grada za turističke posete. • pozorišni festivali kao najkompleksniji.

MUZIKA
Vrlo je teško jednostavno reći ono što je opšte, večito, izvorno. Osnovna tri filozofska pitanja na koja se još uvek traže odgovori su: šta je to kosmos, šta je to život i šta je to muzika? Jednostavnim enciklopedijskim rečnikom rečeno muzika je tonska umetnost čija su izražajna sredstva ritam, melodija, harmonija, jačina i boja tona. Muzika je dakle umetnost u kojoj muzički stvaraoci, umetnici svoje doživljaje, svoje viđenje sveta i istine izražavaju pomoću tonova. Nekada je muzika bila vrlo značajna stvar, čijim su se poreklom i suštinom bavili najznačajniji filozofi, naučnici, umetnici. Samo poreklo reči (od grčke reči musa- zaštitnica, boginja), kao i činjenica da je od devet grčkih muza, sedam štitilo umetničke discipline vezane za muziku, govori nam o značaju koji je muzika imala. Taj značaj potvrđuje i veliki filozof Platon, koji je govorio: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država". U modernom svetu muzika je najmanje filozofsko pitanje. Ona je vid zabave, predmet biznisa, simbol društvenog statusa, stila života. Muzikoligoja je nauka koja se bavi proučavanjem muzike u najširem smislu. Sigurno je da je muziku lepše doživljavati nego o njoj misliti. Međutim, na ovom mestu treba izneti kako je nastala muzika, kakva je ona i kakav značaj ima. Šta je muzika i kakvo joj je poreklo? Muzika je nematerijalna, duhovna, emotivna. Njen osnovni elemenat je zvuk-ton. Postoje različite teorije o postanku muzike. Herbert Spenser, engleski filozof i sociolog, evolucionista, je smatrao da je ljudski poj plod viška energije i da se javlja u trenutku afekta, kada intenzivnost emocija izaziva spuštanje i dizanje glasa. Posle njega, Čarls Darvin, je pokušao protumačiti biološkim putem, te je smatrao da je muzika sredstvo da se živa bića, suprotnih polova, međusobno privlače, kao kod životinja. Ekonomist Karl Biher je ukazivao na vezu muzike i proizvodnje, odnosno da je muzika povezana sa razvojem ljudskog društva, odnosno da muzika prati čoveka u radu u odnosu na nepooznate sile i u drugim prilikama. Prvobitnu muziku ne poznajemo, ali su kasnija proučavanja odbacila ova jednostrana tumačenja. Savremena istraživanja muzike primitivnih plemena koja i danas žive u Africi, na Novom Zelandu, Južnoj Americi, dovode u vezu muziku tih plemena sa prvobitnom muzikom, te otuda stav da je muzika pratila čoveka u svakodnevnim zbivanjima, od njegovog postanka.

RAZVOJ MUZIKE U SVETU
Koji su zapravo činioci nastanka muzike teško da će se ikada moći dokazati. Možda to i nije bitno. Činjenica je da je muzika bila, jeste i biće nerazdvojni deo života čoveka. Osnovni izvori za proučavanje razvoja muzike su: zapisi na istorijskim dokumentima (slikama od praistorije pa nadalje, u tekstovIma); ostaci različitih prvobitnih instrumenata-udaraljki, zvečki i sl.; proučavanje i praćenje razvoja muzike sadašnjih plemena. 1. Muzika prvobitnog društva. Muzika se u početku nalazila u Sinkretičkom stanju odnosno u sklopu sa drugim umetničkim manifestacijama (poezija, ples, mimika). Muzika tog doba predstavlja melodijski i ritmički organizovan govor koji je pre svega spontani izraz povišenih emocionalnih stanja. Muzika je takođe i deo magijskih obreda, ali i radnog procesa. Razvoj muzike je započeo pevanjem u kojem se oseća bogatstvo i sloboda ritma tih drevnih melodija. U početku se manje osećala usaglašenost između pevanja i telesnog ritma. Kasnije, otkrićem ritmičkog ponavljanja sve više se teži jedinstvu pevanja i lupkanja na različitim instrumentima. Prvobitni
119

instrumenti su bili različite zvečke, čegrtaljke, tučkovi, bubnjevi. Pevanje je bilo u heterofoniji, odnosno više pevača u različito vreme su izvodili istu melodiju. U daljem razvoju ton i reč se odvajaju od plesnog pokreta, muzika prestaje da bude sinkretička.. Opseg melodija se širi i tada se javlja prvo pentatonička lestvica (sa pet tonova). Za jedno sa lestvicom pojavljuje se i višeglasje, a takođe se pronalaze i novi instrumenti, prvo duvački, a zatim i gudački. 2. Muzika drevnih kultura. U zemljama starih istočnih civilizacija postojali su razvijeniji uslovi razvoja muzike, kao i ostalih umetnosti Takođe iz tih civilizacija su ostali pouzdaniji izvori na osnovu kojih se može proučavati muzika. To su slike, crteži, skulpture, reljefi, pisani tekstovi (stare drevne knjige Mesopotamije, Kine, Indije, Egipta). Najznačajnije za sve ove kulture je da dolazi do cepanja muzičkog života na muziku vladajuće klase, a često takva muzika postaje postaje službena muzika države izvođena na dvorovima, religijskim muzičkim manifestacijama. S druge strane u narodu živi vlastita muzika, koja je kolektivna i takva ostaje sve do današnjih dana. U Egiptu su postojali profesionalni muzičari, cenjeni na faraonovom dvoru. Egipćani su imali različite instrumente, pored uobičajenih još i harfa i hidraulične orgulje. Osnova muzičke teorije je bila pentatonička polustepena lestvica, koja se i danas primenjuje u muzici iz tih drevnih vremena. Kina, kao tada vrlo razvijena civilizacija, nije imala psebno izražen muzički razvoj. Muziku su upražnjavali svi slojevi, koristeći pentatonsku lestvicu, koja daje jednoličnu muziku koja se i danas koristi. Najznačajnije je što su imali razvijene udaraljke, kao što je poznati kineski gong - tam-tam, veoma prodornog i plemenitog zvuka. Indija, zemlja velikih klasnih razlika imala je i raznoliku razvijenu muziku, karakterističnu za pojedine klase, a razlikovala se i duhovna od svetovne muzike. Pradavno je poznavanje lestvice od sedam tonova i karakteristično korišćenje žičanih instrumenata. U Palestini (Izraelu), muzika je bila sastavni deo državnog i verskog rituala. Posebno je negovano vokalno jednoglasje iz kojeg je kasnije nastala i danas specifična hrišćanska duhovna muzika. U staroj Grčkoj je muzika, kao uostalom i sve umetnosti i aktivnosti čoveka imala izuzetan značaj. Muzika se razvijala kao teorija, filozofija i kao umetnički pravac. Koliki je značaj muzika imala vidi se i iz reči velikog filozofa Platona: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država". Omiljeni instrumenti su bili lira i kitara, kao žičani i aulos kao duvački instrument. Najomiljenije je bilo pevanje uz kitaru, a u instrumentalnoj muzici se više poštovalo sviranje na aulosu. U staroj Sparti je bilo popularno i horsko pevanje. Sintetički karakter grčke tragedije uticao je više puta u istoriji razvoja muzike na pojavu različitih muzičkih oblika, pre svega opere. U Grčkoj su orgnizovana takmičenja u muziciranju, pevanju, govorništvu sa muzičkom pratnjom, a postepeni pad u razvoju muzike oseća se posle 450. godine, koji je trajao za sve vreme Rimske imperije. Stari rimljani su preuzeli sve osnoivne elemente u muzici od Grka i gotovo ništa dalje nisu razvijali. 3. Muzika srednjeg veka i renesanse. U muzici srednjeg veka nisu se događale bitne promene. Najveći uticaj na razvoj muzike imala je država, narod i crkva. Crkva je imala najvećeg uticaja na razvoj, te muzika, koja još uvek nije estetska potreba, više je religiozni kult i društveno ophođenje. Tako je Papa Grgur I (VI v.) sakupio i objavio napeve koje treba pevati na crkvenim svečanostima, a koja su izvođena u jednoglasj. Od tada crkveno pevanje - gregorijansko se uvek izvodi u jednoglasju. Početkom XI veka pojavljuju se i prvi notni znaci sa jednom uspravnom crtom koja je pokazivala visinu tona i jednom horuzontalnom crtom koja je fiksirala ton. Do tada su se koristile neume koje su označavale dizanje i spuštanje melodije, a bile su slične stenografskim znacima. Sem crkvene, razvijala se i narodna muzika koju su izvodili ulični pevači. U XI veku dolazi i do pojave višeglasja, prvo jednostavnog, a zatim od XII i XIII veka u Francuskoj razvijeno višeglasje ili "ars antiqua". Od XV do XVII veka domunaciju u muzičkom razvoju imala je Holandija, zemlja u kojoj je građanska klasa dominirala i koja je uticala na građanski razvoj ne samo muzike nego i ostalih umetnosti.

120

Muzička renesansa se javila nešto kasnije nego u likovnim umetnostima i trajala je od XVI do XVIII veka. Osnovne karakteristike su humanizacija i preporod narodne muzike, pojava brojnih instrumenata koji su neki domaći, evropski, a neki prodiru iz azijskih zemalja (gudački). U renesansi instrumenti nemaju više podređenu ulogu, a muzika u celini otkriva čoveka, prirodu, ljudske običaje. Postepeno iz muzike izbija subjektivnost doživljaja i progovara ličnost umetnika. Crkvena muzika je više razvijala u Italiji gde je stvarao najveći majstor vokalne duhovne muzike Đovani Pjerluiđi da Palestrina. U svetovnoj muzici se razvija madrigal, kao vokalna renesansna forma. Krajem XVI veka iz monodije se razvija opera, kao veza dramske umetnosti i muzike. 3. Muzički barok. U periodu muzičkog baroka (XVII i početak XVIII veka) ne dominira više duhovna, već svetovna muzika, a takođe se povećava i značaj pojedinca kao umetničkog pojedinca. U teoriji se razvila harmonija kao nauka o akordima i zakonima njihovog međusobnog povezivanja. Barokna melodija je asimetrična, ona je i monodija i polifonija. Osnovni muzički oblici su: fuga polifona crkvena forma; instrumentalna muzika - svite, sonate, koncerti, a najpoznatiji autori su Koreli, Vivaldi, Skarlati; zatim opera kao muzičko-scenska vrsta (Monteverdi - "Orfej"); zatim balet koji se razvio iz plesnih dvorskih svečanosti i oratorijum koji je bio vokalna forma (pevači solisti i hor) sa pratnjom orkestra, ali bez dramske razrade i scene kao kod opere. Najznačajniji stvaraoci muzičkog baroka su Bah i Hendl. Johan Sebastijan Bah (1685.-1750.) ujedinio je muzička iskustva više naroda (Francuske Italije), stvorivši muziku koja bazira na melodijama narodnog izraza, a koja se pretežno izvodi na orguljama. Pisao je fuge, koncerte i dve pasije. Bah je i danas jedan od vrlo slušanih i izvođenih majstora, a najomiljenije su njegove fuge koje se izvode u muzičkim dvorana i crkvama u celom svetu, svuda gde ima orgulja. Georg Fridrih Hendl pisao je muziku laganiju, pristupačniju masama. Značajniji su mu oratorijumi i opera Julije Cezar. 5. Muzička klasika. Razdoblje klasične muzike je XVIII vek, vek u kojem su stvarali nemački kompozitori Hajdn, Mocart, Betoven i Gluk. Od muzičkih formi dominira opera kod koje se razlikuje: opera seria (ozbiljna opera) i opera buffa (komična opera). Razvija se takođe i instrumentalna muzika koja je jenostavna i pregledna. Od muzičkih formi komponuju se i izvode koncerti, sonate, simfonije, kamerna muzika (kvarteti i tria). Najstariji od muzičara ovog perioda je Jozef Hajdn koji je pre svega radio instrumentalnu muziku. Njegov opus je više od sto simfonija, a poznati su mu i koncerti. Stariji od dva velikana muzičke klasike je Volfgang Amadeus Mocart, rođen u Salcburgu 1756.g., a umro 1791. Neobičan, buran i haotičan život Mocarta je poznat i širokoj publici, zahvaljujući filmu "Amadeus". Njegov opus je iznad tog filma, iznad vremena u kojem je živeo. Registrovano je više od 600 opusa: 40-tak simfonija, (Praška, Hafner), na desetine koncerata (samo 25 za klavir), 22 klavirske sonate, 45 violiniskih sonata, mise, velika misa "Rekvijem", 19 muzičko-scenskih dela, i jedna opera "Čarobna frula". Muzika Mocarta je voljena uvek i svuda izvođena, lagana za slušanje, čak i za muzički neobrazovane. Drugi velikan muzičke klasike je Ludvig van Betoven (1770.-Bon, 1827.-Beč). Nijedan kompozitor nije, svojim stvaralštvom tako jasno obeležio granicu između dva razdoblja u razvoju muzike. S jedne strane sintetizovo je iskustva i domete svojih prethodnika, a istovremeno je razvio nove umetničke ideje i ukazao na puteve muzičke umetnosti za XIX vek ili za budućnost. Svojim delima dokazivao je u muzičkoj umetnosti potrebna primarnost sadržaja, misli, odraz ljudske stvarnosti. On je čak i prirodu u muzici ocrtavao kroz prizmu ljudskog doživljaja. Betoven je pravi klasik muzike. Stvorio je opus najrazličitijih formi, među kojima dominira instrumentalna muzika. Verovatno nema čoveka koji nije čuo za Petu ili Devetu simfoniju. Ali sem njih Betoven je stvorio i sledeća najznačajnija dela: ukupno devet simfonija (a stvaranje desete je prkunila smrt), 5 klavirskih i jedan violinski koncert (Klavirski koncert u B molu); 32 klavirske sonate; 1 gudačkih

121

valcere. Razvila se orkestralna i operska muzika. 3. Natnačajniji su mu klavisrki koncerti. Musorgskog .-1828. pa verovatno najčuveniji balet Labudovo jezero. nazvan romatika. i Rihard Vagner. Od ostalih kompozitora treba spomenuti: Feliksa Mendelsona . zatim opere (Pikova dama. približivši muzičko stvaranje narodu. Pravac romantike je razvio građanski stalež. etide. Romantični XVIII vek. prvi u plejadi umetnika malih naroda. 4. koncerte sa lirskim raspoloženjem. sonate. U Italiji su stvarali još Doniceti i Belini. koje svaka na svoj način oslikava burne. stvorio 250 popevki. je bila središte pojave muzičara koji su rasčlanili operu na vrste u odnosu na tematiku. zatim čehe Bedžika Smetanu (ciklus Moja domovina) i Antonina Dvoržaka (opera Rusalka). Dugo je zadržana crkvena muzika. Prve polovine XIX veka ceo umetnički svet je uhvatio jedan građanski kulturni pokret. kao stvoritelj nemačke romantične opere. mađarske rapsodije. tek sredinom XIX veka. uvertire. Italijansku romantičnu operu predstavljaju Goačino Rosini (Seviljski berberin). Zatim. veoma omiljeni i rado slušani i danas. romantika je nesumnjivo napopularnije muzičko razdoblje. 4 simfonija.(ciklus Pesnikova ljubav). glume. njegovim intimnim doživljavanjima i upotrebi. Robert Šuman . Francuska.Njegovo stvaralaštvo je u pravom smislu bilo na pragu romantike. Njegov opus je: 6 simfonija (Patetična). jedina opera "Fidelio" i "MIssa solemnis". zatim Nikolaj Rimski Korsakov.stvarao laku muziku za pevanje i klavir. Stvarao je verovatno najpoetičniju muziku.-1893.. koja je najbolje oslikavala kulturnoistorijske prilike tog perioda. Napisao je 7 opera (Rigoleto.-1949.kvarteta. Franc Šubert -(1797. savršenu romantičnost i širinu ruske duše. 6. Bitni su i izvođači i delo. poloneze. romantične ili druge prilika francuskog društva.) Njegova muzika iskazuje dubinu i bogatstvo ruskog folklora. Najznačajniji muzičari romantike: 1. je i period povećanja značaja opere. Trubadur. Osim njih. a verovatno najistaknutije mesto.pisao 4 simfonije. Prvi je tom putem pošao Mihail Ivanovič Glinka. ono sigurno kod ljubitelja lagane romatične muzike Petar Ilič Čajkovski (1840.(1809. i Đuzepe Verdi . pogotovu na području orkestralne i operske muzike. koji je u muzici doneo sigurno najbogatije i najkvalitetnije stvaralaštvo brojnih muzičara. Slovenske zemlje stupaju na muzičku scenu relativno kasno. ako ne i u teoriji. složeniji umetnički doživljaji.). Traviata. U Nemačkoj su stvarali Karl Maria Veber. Franc List mađarski pijanista i kompozitor (sonate. Evgenij Onjegin).(1810. psihološke drame.Opera comique. treba spomenuti i rusa M. opera i opereta. Šarl Guno (romantična opera Faust) i Žak Ofenbah (romantična opera Hofmanove priče).. popevke. kao i druge muzičk eforme za čije je izvođenje organizovan čitav niz priredbi dostupnih svakom građaninu. Frederik Šopen . koji se smatra reformatorom opere XIX veka.P. Među današnjom publikom. Otelo. ali narodna pesma je bila ta koja je postala oslonac slovenske umetničke muzike. Najznačajniji stvaraoci su: Hektor Berlioz. (Karneval). kamernu i orkestralnu muziku. Tako se razlikuju . kao i 8 simfonija.jedan od najvećih operskih stvaraoca. instrumentalnu muziku na klaviru.koncerte). po kojima je čuven. koncerte. zemlja velike Revolucije. Muzika XIX veka .) misaono dubok. 122 . Značajno je što se razvija muzika ne samo u "velikim" kulturnim sredinama. Za potpunu interpretaciju opere tražio je potpunu sintezu svih umetnosti: muzike. trajno živu sa puno muzičke fantazije. 2. komične. Velika opera .. koncerti za violinu ili klavir i orkestar.-1856.). Aida. Lisinskog.romantika. nego i u "malim narodima". Među romantičarima instrumentalne muzike treba spomenuti i italijanskog kompozitora Nikolu Paganinija.) najznačajniji poljski kompozitor. preludije.zagrebčanina V. etide. Stvarao je isključivo klavirsku muziku: balade. slikarstva i arhitekture.

na primer). Tokom XX veka.. dolaskom u krajeve koje danas naseljavaju Srbi. Muzika je sigurno bila. Javlja se zabavna muzika ili muzika za razonodu. nisu opterećeni muzičkim ili drugim kanonima.Turandot).Kornelije Stanković. koji ne teži da zadovolji slušaoce. Isidor Bajić.7. izvođači. Muzika s kraja XIX i u XX veku. u muzičkom pogledu srpski srednjovekovni crkveni oblici nose i izrazito svoje karakteristike. Toska. Magbet. u svim zemljama. Manuel de Falja (Španija). ali i ceo život ima vrlo burne. Međutim. (simfonije Don Žuan. Promene se prvo javljaju u Francuskoj koja je tada preuzela dominaciju u kulturnim zbivanjima. Značajno je da se. radio. Aleksandar Glazunov (Rusija). rok. Međutim. U Nemačkoj stvaraju sa jasnim prizvukom modernih stremljenja u muzici Gustav Maler. u njima se oseća snažan uticaj Vizantije. svojim ekspresionizmom najviše ušao u XX vek. Stevan Mokranjac. U razvoju muzike su značajnu ulogu odigrali i putujući svirači i pevači 123 . koji više ne mora da doživi društveni doživljaj (scensko živo izvođenje) da bi uživao u muzici. La boeme. i veliki majstor opere iz koje struji finoća romanskih naroda Đakomo Pučini (opere. koji su. kao jedinim predstavnikom (Popodne jednog fauna). sa sobom doneli svoje ritualne i obredne igre praćene jedinstvenim muzičkim oblicima. Josip Slavenski.u Evropi. a neka se prepuštaju zaboravu. Jakov Gotovac.Manon Lesko. jeste i biće sastavni deo svakodnevnog života svakog čoveka. koji se smenjuju sve do danas. da stvaraju muziku koja ispunjava dušu. mozak. Pred kraj XIX veka naslućuju se nova muzička vreme. Don Kihot. a iz sadašnje i bivše Jugoslavije . a zatim ŽorŽ Bize. Jan Sibelius (Poljska. a time i muzike dovode muziku do kuće. sada nazvane "klasične" muzike su brojni. Bitno je da oni obeležavaju epohu u kojoj živimo. muzika kao i ostale umetnosti. a sada i kasetofoni. među kojima se po originalnosti pojanja izdvaja Hilandar na Svetoj Gori. Umetnici traže svoj individualni izraz. a i načini interpretacije i izvođenja bezbrojnih muzičkih dela današnjice. oblika. Žarište razvoja prvih oblika srpske muzike bili su manastiri. Neka od ostvarenja polako postaju savremena klasika (Bitlsi. individualni doživljaj umetnika. Umetnička muzika. Aram Hačaturjan (Rusija). Madam Baterflaj. CD-diskovi. Oni. koji je. u životom nabijenoj operi Karmen i Kamij Sen-San (opera Samson i Dalila) svojim delima su prvi realizatori novih tendencija koje su polako uvele u muzički impresionizam sa Klodom Debisijom.. pop i sadašnje moderne forme. srce. u kome su se crkvenim melodijama davala nacionalna obeležja. Počelo je sa plesnom muzikom Štrausa. Udaljavanju ove muzike od publike doprineli su i tehnički pronalasci (radio. Pored ove zabavne. Bendžamin Britn (Engleska).). realistična i kasnije impresionistička. do slušaoca. kao prenosioci zvuka. do sobe. Brojni su kompozitori. na svim kontinentima. Stvaraoci. ispunjava koncertne. prvi pravi oblici izražavanja povezani su sa pojavom hrišćanstva. Modest Musorgski. sa više pravaca. pozorišne sale.). ali sigurno odvaja od publike. dinamične brze promene. čija se dominacija prostirala van granica njene teritorije. pored ove "klasične" muzike u XX veku stvaraju mnogi muzički oblici koji su zauzimali mesto kod publike umesto dotadašnje klasične muzike. ali i stadione i čitava polja. koja je nastavak muzike ranijih perioda se polako. gramofon. Anton Veber (Nemačka). Ova prva svedočanstva srpske muzike zapisana su neovizantijskom notacijom Stefana srbina pod nazivom Psaltikija (XV v. P. U ovom kratkom pregledu ih je nemoguće sve navesti. pa i kompjuter). film. Moris Ravel (Francuska). čak ni deo. Igor Strvinski (Poljska). MUZIKA U SRBIJI Vodi poreklo iz postojbine starih Slovena. Muzika je sklop disonantnih sazvučja. Možda su najznačajniji muzičari sledeći: Bela Bartok (Mađarska). džezom u Americi. američki džez i bluz izvođači. Krajem XIX i na prelazu u novi vek stvarali su u Italiji Pjetro Maskani. Otorino Respigi (Italija). i klasične i dalje živi i narodna muzika specifična za svaki narod i omiljena u njemu. Finska). dalje su se javljali bluz. Maks Veber i Rihard Štraus. Leonkavalo.

ali unosi romantičarski duh. koji je uglavnom radio na prikupljanju i harmonizovanju svetovnih i duhovnih narodnih melodija. Morkanjac) u srpsku muziku prodire realizam neoromantičarskih boja u kojem nastaju prve opere i veće orkestarske kompozicije. gudeč. u nameri da dvorski život izjednači sa životom ostalih evropskih dvorova.: ovakva inštrumenta ne mogu koncert muzikalni činiti kako kod nas evropejaca što naša inštrumenta muzikalna čine. kada je pod uticajem ujedinjene omladine srpske širom zemlje osnivaju pevačka društva (Pančevo 1838. koji su lutali razveseljavajući narod ili članove dvora na prigodnim svečanostima. U vreme ustanka turske dominacije (1804-1815) Srbija je agrarna zemlja u kojoj je zemljoradnja osnovni vid privređivanja.Knez Ivo od Semberije). koji osniva knjaževsko-srpsku bandu. Car Dušan i Despot Stefan Lazarević na svojim dvorovima imali su stalne muzičke kapele.Na uranku). Na već bogatoj tradiciji horskog pevanja svoje delovanje započinje Josif Marinković. Najpoznatiji skomposi toga doba bili su Preda svirač i Dragan iz Prizrena. kome je često dodavan hor. bili su progonjeni i stajali su na dnu tadašnje društvene lestvice. na čijim osnovama započinje svoje stvaranje jedna snažna grupa. Ovo saznajemo i od Joakima Vujića koji u delu "Putešestvija po Srbiji". Posle romantizma (J. XIX v. Petar Konjović usvaja realistične principe Musorgskog i Janačekov način uobličavanja narodnih napeva i na ovim principima komponavana je njegova najbolja opera "Koštana". postromantizmu i impresionizmu.Stevan Hristić oscilira između impresionizma i verizma. i sa njom uporedo razvija se srpska muzika koja je u to vreme imala orjentalno obeležje i daleko je zaostajala za muzikom ostalih evropskih zemalja. jedan sahan (čineli). Značajnu ulogu u srpskoj muzici odigrali su i guslari. piše: "Koncert ove muzike nije mi se dopadao jerbo dve legede (violine). što je u intervalu od 4 veka. jer se horsko pevanje naglo razvijalo. horovođa Beogradskog pevačkog društva i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. jedna cimbula (cimbal).. Stefan Prvovenčani. Stankovića. u srpske krajeve dolaze češki muzičari. predstavnici su: Stanislav Binički (opera . za koje je Šlezinger sam pisao muziku. ostale horske kompozicije).velim. Isidor Bajić (opera . Beograd 1853. Miloje Milojević manifestuje raznorodne naklonosti. Značajan doprinos razvitku srpske muzike dao je i slovenački kompozitor Davorin Jenko. duhovna muzika.(skomroh. U početku razvoja srpske muzike značajno mesto zauzima Kornelije Stanković. Prema crkvenim zakonima. što ukazuje na činjenicu da svetovna muzika toga doba više nije u početnom stadijumu razvitka. građanska klasa je u prvim počecima svog formiranja. da bi najbolje rezultate dao u osloncu na folklor. reši da osnuje orkestar sa evropskim intrumentima i zbog toga poziva Josipa Šlezingera. koji svojim delovanjem daje doprinos srpskom romantizmu i prvim pokušajima umetničkih obrada folklora najavljuje neoromatizam. dodajući im po nešto novo. Time se prvi put u sprskoj muzici javlja komad s pevanjem (singspil) koji se znatno razvio u delima srpskih kompozitora XIX veka. Brži razvoj nastaje 60-ih god. S. 124 . ali zasnovanim na bogatstvu nacionalnih ideja. koji su se brzo uklopili u tokove srpske muzike i ubrzali dalji razvitak. jedan veliki bubanj. Značajan je susret Šlezingera i Vujića koji osniva knjaževsko-srpski teatar. Već postojeće narodne napeve oni su prerađivali i ukrašavali. koje se okreće tada savremenim muzičkom izrazu. Vekovno ropstvo srpskog naroda pod Turcima ostavilo je traga i u muzici.kao i Stevan Mokranjac. Petar Krstić i dr. Marinković. sviralnik). na čijim je predstavama učestvovao Šlezingerov orkestar. pa se smatra osnivačem nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Sputana nacionalna sloboda često je nalazila izliva u pesmi. U nedostatku domaćih horovođa. (XV-XIX) stvorilo bogatu epsku poeziju i interesantne guslarske melodije. ne zapostavlja folklor. . od romantizma i impresionizma do krajnje modrne.) za koje se pišu i prve kompozicije rodoljubivog karaktera. koji nastavljajući tradiciju K." I sam Knez Miloš znajući to. jedan protak (daire) i jedan triangl iliti prosto reći sadžak u koga je jedna zrikava ciganka s jednom gvozdenom šipkom udarala.. gradi osnovu na kojoj se razvija ne samo srpski već opšte jugoslovenski muzički stil (rukoveti.

Lj. Mokranjčevi dani • Takmičenja u sviranju mladih ili iskusnih muzičara: Nagrada Šopena za klavirska izvođenja. Logar. koja je odigrala značajnu ulogu u vaspitanju mladog kadra. Bandur. Festivali 125 .. U zavisnosti od tri oblasti muzike. I izvesna rensansa nastaje posle I s. Najznačajniji su: 1. za koju se i stvara. često je zabavna muzika i motiv turističkih putovanja ili samo dopuna i obogaćenje programa turističkog boravka. a najviše šansona koja tih godina preuzima primat kod slušalaca. koja privlače uvek brojne posetioce ili su motiv putovanja. kao zgrade i kulturni prostori: Metropoliten. doživljaja. putovanja.rata kada su mnogi kompozitori visoko obrazovanje stekli u Pragu. muzičke svečanosti.. već i na različitim većim i manjim scenama. NOMUS. Klasična muzika i turizam • Koncerti. kao i domišljatosti organizatora turizma.. Bečka opera. specifična i do sada neprotumačena ljudska tvorevina. Štrausova muzika u Beču . • Gostovanja čuvenih umetnika. koji će muzički život uklopiti u tokove savremenih pa i najsavremenijih muzičkih traženja. Praške muzičke svečanosti. kao i mnoga već afirmisana dela evropskih kompozitora. Rajičić) i druga umerenija grupa orjentisana ka folkloru (J. Milanska Skala. ona je sastavni deo publike. Međutim i dalje se muzika sluša i uživo. umetnosti i svakodnevnog života. muzika je fenomen koji prodire u sve pore ljudskog življenja. rok-opera. D. • Muzičke svečanosti i festivali: Dani Mozarta u Salcburgu. Osnivaju se muzičke škole i ustanove. Ova generacija je pokrenula muzički život organizujući koncerte na kojima su se izvodila dela srpske muzičke literature. među kojima i muzička akademija (1937. naročito u prvom periodu svog stvaralaštva. Marić. kao samostalni događaji ili u okviru drugih zbivanja. smotre. Brojni su načini kojima muzika postaje deo turizma. Omiljena je popularna i sastavni deo života. koje su mnogi od njih sledili. do tada neizvedena u srpskim krajevima. Praška opera. kao što su popularni rok-koncerti. pa i čitava muzičko-scenska događanja.. a zatim gramofon. TURISTIČKA PREZENTACIJA MUZIKE Kao značajna. Istovremeno razvija se i područje zabavnih muzičkih oblika: mjuzikl. S.). magnetofon. Tome doprinose i pojava radija i televizije. Čolić. Kao takva ona je i sastavni deo kulturne potrebe. M. • Operska zdanja.koncerti. Različite su forme spoja muzike i turizma. rata klasična muzika u Srbiji ima svoj dalji razvoj u stalnom kontaktu sa međunarodfnim tendencijama. gde su imali prilike da se upoznaju sa najsavremenijim muzičkim strujanjima. kakvu je danas imamo pojavljuju se sledeći oblici turističke prezentacije muzike. Ali. • promenadna muzika Zabavna muzika Zabavna muzika jeste umetnost. negde između suštine ljudskog bića. koje zavise od vrste muzike. često samo deo kulture ili čak i antikulture. a danas i savremena audio-vizuelna sredstva. kasetofon. odnosno turizma. koji svi značajno približavaju muziku običnom čoveku. džez. vremena i prostora u kojem se odvijaju. U periodu posle II sv. Tajčević. organizuju se muzički festivali svih žanrova muzike.("Novogodišnji koncert") BEMUS. vraćajući se kasnije sve više muzičkoj tradiciji i izrazu koji proizilazi iz nacionalnih okvira (Lj. sada više ne samo na koncertima u koncertnim dvoranama. S. Nastasijević).I ova grupa kompozitora svojim delima su srpsku muziku poveli u korak sa razvijenim tokovima evropske muzike i stvorili osnovu za delovanje nove grupe kompozitora rođenih na početku ovog veka.

Festivala: Muzika podunavskih zemalja Vojvođanska tamburica. nekada raritetnim. U svakom slučaju ova izvorna narodna muzika je sastavni deo turističkog boravka.u Evropi: tradicionalni San Remo. Gostovanja pop i rok grupa u obliku koncerata. kao deo folklora. koji su možda i najpopularniji oblik 4. Kombinovana sa izvođačima obučenim u narodnim nošnjama. jer su deo tradicije. Štraus u Beču. u obliku: 1. neobičnim.. Primeri u Jugosalviji su Zlatna truba u Guči ili Dani mimoze u Herceg Novom.Promenadna muzika. uz neobične zvuke. izbor za Pesmu Evrovizije. koja podrazumeva izvođenje muzičkih ostvarenja svih žanrova na posebno izgrađenim u uređenim mestima za promenadne koncerte. ova izvorna narodna muzikaje redovni sastavni deo turističkih aranžmana i programa. naročito u katoličkom svetu. tradicije življenja može biti autentična-izvorna i novokomponovana na tradiciji ove izvorne. izbivanja u mnogim drugim gradovima) . Gitarijade. turističkog putovanja i doprinosi dubljem doživljaju turista. Praško leto. sa tradicionalnim plesom i igrama. bluz muzičara.u Jugoslaviji: MESAM i ranije: Beogradsko proleće. Kao izvorna ona se izvodi na klasičnim instrumentima.) Narodna muzika. kada muzički ansambli šetajući se i zadržavajući se na nekim mestima sviraju muziku i time zabavljaju posetioce. tioplini ambijenta. kao tradicionalnih maškarada i održavaju se širom sveta. po ugledu na promenadne bine iz XIX i prve polovine XX veka: (Škotska.. Ukoliko je izvorna narodna muzika ima posebne vrednosti jer iskazuje dubinu i širinu muzičke kulture nekog naroda ili prostora. 3. Rej Čarls.SAD: Vudstok . 2. U toku turističke sezone u mnogim mestima se prave ulične muzičke svečanosti. . Folklornih priredbi Smotri folklora. Opatija. festival evropksog folklora u Egeru i mnogim drugim mestima. Gostovanja džez. izvođača (Luj Armstrong. kao smotre i takmičenja izvođača rok muzike. Najmasovnija takva događanja su u toku karnevalskih svečanosti. i 2.Ulične svečanosti: su nastavak tradicije srednjeg veka i pokušaj su približavanja muzike stanovnicima i posetiocima nekog grada ili turističkog mesta. Posebni oblici izvođenja muzičkih ostvarenja su : . 126 ..

U umetničku književnost ubrajamo: romane. svojim razvojem književnost stiče status umetnosti. U najdrevnije knjige se ubraja i hebrejska Tora. kao uslov da se očuva proizvod umetnosti reči. Uslov je bio i da čovek praistorije postane svestan vrednosti tekstova i potrebe da budu sačuvani.. koje su čuvane u biblioteci Ašurbanipala. komedije. Najstarija književnost se javlja još u vreme starog veka. koji može uticati i na sam produkt književnosti. a razvile su se i proza i poezija. koliko i njegova potreba da svoje emocije i saznanja iskaže rečima. Prenošenje usmene književnosti podrazumeva aktivan odnos prenosioca. razvilo se u klasičnom periodu dramsko i lirsko pesništvo. Dakle. Sofokle i Euripid. osobito se kod njih razvilo pesništvo. RAZVOJ SVETSKE KNJIŽEVNOSTI 1. tada kada se pismo razvilo do te mere da su se njime mogle iskazati najsloženije porukemisli. događaja. U drevnoj Indiji književnost počinje skupinom dela Vede (oblik sakralne knjige) i sa dva velika epska dela -Mahabharata i Ramajana. veličinom duha i uzvišenošću osećanja. U narodnu književnost ubrajamo skup legendi. na području Egipta pojavljuju se prvi posani zapisi (danas pronađeni) i počinje da se razvija i pisana književnost.ličnosti i pojava iskazuje pomoču reči. bila vrlo cenjena. nauke. a najveći pisci komedija Aristofan. Međutim. oko 4500 godina pre n. Posle dva velika epska dela. kakav veliki Vavilonskosumerski ep Gilgameš (17 v. Kod starih Grka je književnost. Književni proizvodi staroga istoka bili su prožeti verskim duhom.e. p.e. Grčke drame se i danas prikazuju pozorištima i oduševljavaju dubinom misli. tragedije. Književnost stare Grčke i Rima. kojima je obogaćena svetska književnost Ilijada i Odiseja (8 v. mitova i pesama zasnovanih na istorijskom iskustvu i sećanjima naroda.pozorište.n. kako u stihu tako i u prozi. filozofije. U Grčkoj knjževnosti bila je razvijena i lirska poezija (penikinja Safo). a drugi deo umetničke književnosti predstavlja poezija. Osnovni preduslovi za pojavu pisane književnosti su: postojanje pisma. Nešto kasnije razvija se i rimska književnost. Bile su zastupljene dve glavne dramske vrste:tragedija i komedija.KNJIŽEVNOST Nekada se smatralo da je književnost samo skup svih zabeleženih ljudskih duhovnih tvorevina i iskustava zabeleženih jezikom. Deli se na narodnu (usmenu) i umetničku (pisana) književnost. Najstariji i najdugotrajniji oblik umetnosti reči jeste usmena (narodna) književnost. Ovaj uslov je ostvaren dosta davno u prošlost. Ova književnost je uvek i izraz epohe u kojoj nastaje. sa kojima ima dosta sličnosti. Najznačajniji pisac basni toga doba bio je Ezop. književnost ima umetnički karakter.pisana piktografskim pismom. Bila je to narodna i umetnička književnost. politike. skaski. a u vezi da dramom razvila se dramska umetnost. zapažanja. u doba robovlasničkog sistema na prostorima starih civilizacija u državama Dalekog i Bliskog istoka.). kao i filozofska dela Lao Cea (Tao te king).). U drevnoj Kini prve knjige su Ši king -knjiga pesama .n. očuvan na 12 pronađenih glinenih ploča. p.e. kritike i druga dela koji spadaju u prozu. Za nju se može reći da je stara koliko i čovek. satire. Rimljani su znatno ravzili sve vrste književnih rodova. osećanja. koja je tada imala 20000 knjiga. kao i ostale umetnosti.. 2. Za razliku od mitologije. Za vlade Oktavijana Avgusta živela su i radila tri 127 . Književnost je jedna od umetnosti u kojoj književnik-umetnik svoj doživljaj stvarnosti i svoje viđenje sveta.Tada su nastala pesnička dela velike umetničke vrednosti.Tada. Najveći pisci tragedija bili su: Eshil.. Pisana ili umetnička književnost je tvorevina pojedinaca. književnost je umetnost reči.

U najstarija dela južno-slovenske književnosti mogu se ubrojiti i istorijski spisi (Letopis popa Dukljanina pisan na latinskom jeziku). Španiju. Za svoj spev na latinskom jeziku Afrika. Najznačajnija zbirka priča Hiljadu i jedna noć. kada zahvata celu zapadnu Evropu. Ljubavna poezija idealizovala je platonsku ljubav koja je negovana u pustinji među beduinima. Vizantijska književnost bila je pod uticajem grčke i rimske književnosti. srednjovekovni romani.Stari zavet je jevrejski.u Makedoniji. sa kulturom jevreja i pojavom hrišćanstva. Nemačku i dr.najveća rimska pesnika: Vergilije. Najomiljeniji rad bila su žitija svetaca. pohvale i molitve. Prvi deo. Dubrovnik. Urbino. Austriju. Milano. Začetnikom humanizma u književnosti smatra se slavni italijanski pesnik Frančesko Petrarka. Srednjovekovna crkvena kultura nije mogla da zadovolji potrebe građanskog sloja. Raškoj. Krajem stare ere.zbirka od 100 kratkih 128 . Zapadno Evropska srednjovekovna književnost bila je pretežno verskog karaktera. ali su se ubrzo proširili i na ostale Evropske zemlje: Francusku. Duklji. koji je pisao po ugledu na Vergilijevu Eneidu. Nizozemsku. Zatim su još pisani rodoslovi. Od V do VI v. Veneciju i dr. Ugarsku. srpski pravni spisi (Dušanov zakonik) i jevanđelja (Miroslavljevo jevanđelje pisan ćirilicom u Zeti XII veka) 4. javlja se i zbornik religioznih spisa. pisac znamenitog epa Eneida.. Arabljani su negovali književnost i to podjednako poeziju i prozu. Feraru. Napulj. Otuda se ta nova kultura naziva renesansa ili preporod. Najstarija knjževina dela kod južnih Slovena nastala su pod uticajem verskih i prosvetiteljskih delatnosti ]irila i Metodija . Češku. Osim toga bilo je razvijeno pisanje hronika i letopisa (dela istorijskog karaktera). intenzivno se razvijala u Zapadnoj Evropi. Rim. Jezik najstarijih književnih dela bio je staroslovenski. Poznati predstavnik je Dante Aligijeri (italijanski firenćanin) sa svojom Božanstvenom komedijom . Književnost novog veka (XV-XIX v. Poznati naši biografi bili su Sava Nemanjić i njegov brat Stefan Prvovenčani koji su napisali Biografiju svog oca Stevana Nemanje. Horacije pisac pohvalnih pesmaoda i Ovidije pisac setnih tužnih pesama-elegija. a drugi. Čovekova sreća i blagostanje postali su glavni motivi stvaralaštva u novoj književnosti i kulturi koja se naziva humanizam. No književnost se razvijala dalje i u srednjem veku. Veoma su popularna i dela istorijskog sadržaja letopisi i memoari. Prva dela bila su obredne knjige i prevođeni su sa grčkog i latinskog jezika. koja po umetničkoj i naučnoj vrednosti daleko zaostaju za antičkim istorijskim spisima. dok su propovedi (Jovana Zlautoustog (IV v.Biblija. Narodu su bila potrebna stvarna naučna saznanja. Vizantiji i Arabiji. Jedinstveno delo arapske književnosti je Kuran. Vizantijska književnost je stvorila više podražavajućih nego originalnih dela. mlađi deo je Novi zavet.Pakao. Postojala je i junačka. Zatim su pisane i biografije. U Vizantiji je bilo rasprostranjeno pisanje biografija značajnih ličnosti (roman o A.) bile omiljeno književno štivo uporedo sa poezijom namenjenom isključivo crkvenoj upotrebi kao što su bile crkvene himne. Njeni stvaraoci su često prepisivali antička literarna dela i tako ih spasili od propadanja i zaborava. Nova kultura dobila je naziv humanizam i renesansa. Humanizam i renesansa su najpre zahvatili italijanske gradove: Firencu. Humanisti su sa strašću izučavali grčku i rimsku kultru tako da se savremenicima činilo kako se antička kultura prosto obnavlja. suprotna srednjovekovnoj crkvenoj kulturi. ali se javljaju i svetovni pustolovni romani. ali se razvijala i među južnim Slovenima i njihovim susedima. Ta nova kulturna delatnosti dostiže vrhunac u XVI v. krunisan je lovorovim vencem. zemlje. hrišćanski. negovali su i riterski roman. poučna i ljubavna poezija sa izrazitim svetovnim obeležjima. Dante Aligijeri je bio osnivač renesanse i njegov savremenik Đovani Bokačo (Dekameron .) Već krajem srednjeg veka javlja se nova svetovna kultura. Englesku. sakralnih knjiga. koje su protkane bujnom maštom. Verski uticaj postojao je sve izraženiji. Makedonskom). Bugarskoj i primorskoj Hrvatskoj. 3. Omiljeni književni rod bili su apokrifi-verski spisi koji zvanična crkva nije priznavala.

reformacije. Podpomognuta od feudalne države crkva postaje nosilac nove barokne kulture. istorijsku dramu. Larpurlartisti su zahtevali od književnosti da visoko neguje formu a da sadržina bude zanemarena. slikarstvu i književnosti. Epoha moderne dala je više pesničkih struja među kojima su najznačajnije: larpurlartizam. Poznati francuski humanista bio je Fransoa Rable u delu Gargantua i Pantagruel dao je oštru satiru na feudalno društvo svoga vremena. a ne na željama i iluzijama. Realizam je dao veliki broj značajnih imena u svetu među kojima su: Balzak. sa brojnim romanima koja spadaju u klasiku svetske književnosti... humanizmu. Slikaju ljude iz svih društvenih slojeva. roman. Prisutna je i komedija i to komedija karaktera čiji je predstavnik Molijer. načinom na koji je književnost realizma predstavila društvenu stvarnost. da je hladna.Igo. Otuda najčešće uzimaju motive ali ih oblikuju savremenim jezičkim sredstvima i prilagođavaju zahtevu književne epohe. Ovi mladi pisci nezadovoljni su svetom oko sebe. Ranković. ali realista je bilo još u antičko doba u klasicizmu. Hajne i Gete u Nemačkoj. Lamartin. izazove snažna osećanja. Laza Kostić i dr. Novi stil je sve više odgovarao idejama kontrareformatora i apsolutne monarhije koja se sve više učvršćivala. Zamerili su joj. Đura Jakšić. a kod nas Branko Radičević. sa romanima koji se i danas izvode na mnogim scenama i sastavni su deo čitalačke kulture. renesansi. Od svih književnih rodova naročito je negovana tragedija u čijem su centru pažnje moralni i duhovni konflikti. Književnici u svoja dela prenose razočarenje u duhovnu stvarnost. Dostojevski. A od Engleza značajan je bio Vilijem Šekspir. Francuska je u XVIII v. Pesnici simbolizma kao i svi modernisti beže od objektivne stvarnosti u svoj intimni svet i tu u svojoj intimi slikaju najrazličitija stanja kroz koja čovek prolazi zbog društvene stvarnosti. Književno stvaralaštvo bilo je veoma raznoliko. impresionizam. otpor. Dikens. v. Mickijevič u Poljskoj. Romantizam neguje: poemu. Javljaju se nove književne vrste među kojima je društveni roman. javlja se novi pravac u knuiževnosti romantizam.Taj novi pokret od prvih godina 20 veka pa do rata jeste epoha moderne. pripovetka i druge. Pokušavaju da ostvare svoj intimni svet putem mašte i fantazije. J. Glišić. U romantizmu je dominantan kult mašte i kult žene te se neguje poezija koja je projekcija unutrašnjeg "ja". Književnost XX veka. Osnovne emocije su prolaznost života i promenljivost sreće. realisti svoja dela zasnivaju na naučnim istinama. Pa su predlagali književnost koja će biti okrenuta čoveku i njegovom unutrašnjem svetu. Realizam je pesnički pravac. U periodu kraja 18.U prvim godinama 20 veka pojavljuju se novi pesnici.. 5. epika. Lazarević. buntovništvo. Dobar deo njih poticao je iz redova građanskog staleža. da pisci realisti slikaju život kao fotografiju u crno-beloj tehnici. Oko 1910. Simbolizam je imao najviše pristalica ne samo u Evropi nego i kod nas. Najslavniji među njima bio je Erazmo Roterdamski (Pohvala ludosti). Svetsku slavu postigli su romantičari Bajron i Šeli u Engleskoj. simbolizam. jer je oduvek bilo umetnika koji su želeli život i ljude naslikati onakvim kakvi jesu. Doživljaji se ne slikaju nikada direktno nego pomoću simbola. Književnost barokne epohe bila je dvorskog karatkera i u službi katoličke crkve. već se pojavila reakcija na modernu 129 . predstavnik je Čehov. dosadu. a ne onakvim kakvi žele da budu. a cilj književnog dela bi je da začudi. lirsku pesmu. Najčešće slikaju čovekovo nezadovoljstvo. Da bi sve bilo što objektivnije i istinitije. Impresionisti se oslanjaju na prvi utisak. god. bila centar Evropske kulture. Gogolj. kojom dopunjavaju svoje misli i tako pronalaze utehu u svoje osnovne potrebe. zahtevajući korenite promene u odnosu na književnost kao umetnost. Nemački humanisti poveli su borbu protiv mračnosti srednjeg veka i bili su preteče velikog verskog pokreta XVI v. umetničku bajku. odbojna. iznenadi. Veselinović. impresiju. Turgenjev. Tolstoj. koja je naročito došla do izražaja u arhitekturi. Njegov osnivač je Šarl Bodler francuski pesnik.priča). U njoj su živeli i radili brojni književnici.S. Bili su protivnici feudalnog društva i moći katoličke crkve. i početkom 19. Realizam je i u našim krajevima imao veliki broj pristalica među kojima su: Matavulj. Predstavnici parnasizma svoje uzore traže u antičkoj književnosti. i to tipične ljude i tipične događaje. Puškin i Ljermontov u Rusiji. čamotinju. koga vremenski možemo omeđiti na vreme između 1830-1870 godine. U Francuskoj V.

M. književni kritičari pomažu u ocenjivanju dela. nihilistički odnos prema tradiciji. čitajući knjige. Skender Kulenović. problem opstanka književnosti i umetnosti u veku tehnike. zasnovanog na laži. Pošto nisu bili jedinstveni pogledi pojavljuje se više pesničkih škola pod različitim imenima. Književni istoričari ovu epohu nazivaju modernizam. Danojlić. Najčešće. Značajni predstavnici su Bertolt Breht. D. Za vreme II sv. ali i ekspresionizma i nadrealizma koji su nastali ranije. Oživele su tradicionalne usmene vrste. Književnost je bila tesno povezana sa oružanom borbom i njenim revolucionarnim ciljevima. štampana književna dela čitaoci doživljavaju sami. Toler i dr. poslovice.Maksimović. Raznolikost tematike. Crnjanski. a širila se uporedo sa teritorijalnim širenjem borbe. Nadrealizam je avangardna književnost sa početka XX v. u Francuskoj imažinizam. Njegovi glavni prestavnici su: Gorki. a kod nas Miljković. Lorka. savremenom životu. sklonost prema menjanju pripovedačevih perspektiva. Polazište za savremenu književnost treba tražiti u epohi modernizma. Ekspresionizam svoj vrhunac dostiže posle 20 godina.književnost. Ivan Goran Kovačić. lirske i epske pesme. pustolovni duh. Njegov tvorac je Marineti. Razdoblje u kome živimo najčešće se označava kao razdoblje posle II sv. Odbacuju venac razuma i klasične lepote i oslanjaju se na Frojdovu psihoanalizu. TURISTIČKA PREZENTACIJA KNJIŽEVNOSTI Književnost je delatnost koja ima značajnog udela u razvoju kulture savremenog čovečanstva. Mihail Šolohov (rus). i donose sopstveni sud o vrednostima knjige. industrijalizaciju i urbanizaciju gradskih sredina. nemoralu i sili. 130 . Popa i mnogi. život ljudi u siromašnim gradskim četvrtima. ali pravi izlazak u javnost umetnost književnosti doživljava posredno. antiratni motivi u kojima slikaju društvo. Pisci slikaju proteste. i drugi. Njihove teme su najčešće: život gradske sredine. Poznati savremeni književnici su: Albert Kami (francuz). I kao obično nisu se slagali ni sa načinom pevanja niti programom moderne književnosti. Čitava književnost posle II sv. razaranje fabula. Futuristi slave novu mladu poeziju u kojoj dominira psihološka crta i filozofska misao. Njeni stvaraoci su bili borci revolucije. Vrhunac futurizma pada pred početak II sv. po nekim aspektima. interpretacijom pre svega glumaca. nepouzdanost i iščezavanje pripovedača. Borhes (argentinac) i mnogi drugi. Bertold Breht (nemac). sličnost prema fragmentu. Pavić. rata. rata naziva se savremena svetska književnost. u Italiji i Rusiji futurizam. koji su u jednoj ruci držali pero a u drugoj pušku. a moglo bi se reći i u pogledu razvoja turizma.a kod nas i u drugim Evropskim zemljama nadrealizam. rata. problemi opšte istorijske perspektive i probleme prilagođavanja ubrzanim promenama prisutni su često u najboljim savremenim delima i odgovarajau. mnogi drugi. Došla je posle dadaizma 1916. Omalovažavaju humanizam. Futurizam je ponikao u Rusiji. Nadrealizam znači pobunu protiv buržoazijske civilizacije. U našoj zemlji savremeni pisci su:I. Književnost druge polovine veka je znatno raznovrsnija od one iz prve polovine. u Austriji i Nemačkojekspresionizam. a karakterišu je:pojava novih književnih tehnika. socijalističkog realizma. godine a osnivač je rumunski pesnik Tristandara. Ekspresionizam izražava namere i teskobe mladih ljudi koji sluteći kataklizmu I svetskog rata u svojim delima naslućuju propast modernog sveta. U savremenoj književnosti zapažena je pojava egzistencijalizma. Rat je došao kao posledica u društvu koje se zasniva na nemoralu i laži. Kiš. Nastasijević. izgubljenost pojedinca začuđenom svetu. Lorka. rata književnost je rasla uporedo sa rastom same borbe. Poznati predstavnici toga vremena su: Branko ]opić. D. D. A izvorište savremene poezije i romana predstavlja avangarda. renesansu a slave se fizička snaga bezobzirnost. antiku. M. anegdote a stvorene su i nove forme. mnogi među njima su pali u borbi. zabrinutost zbog vlastite sudbine i sudbine čovečanstva. Andrić. Breht. ]osić. V. uvođenje naučne građe i naučnih postupaka u organizaciju teksta.

istraživači.putopisi. 131 . Po ugledu na mnoga književna dela i romane nastali su filmovi.Oblici turističke prezentacije književnosti su kroz • pozorište. produžavaju doživljaj i kontakt sa nekim turističkim prostorom. • kazivanja. kazivanja. doživljaje ili utiske o nekom prostoru u koji su putovali ili boravili. Turizam još uvek nije dovoljno uradio na atraktivnijoj prezentaciji književnosti. Najstarije drame drevnih grčkih i rimskih pisaca se i dan danas prikazuju u pozorištima i tako čuvaju od zaborava. življenja ili smrti književnika. zatim čitave priredbe koje traju i po nekoliko dana.. književnika da govori svoje stihove u prisustvu brojnih posetilaca. mesta iz romana.. • turističke ture sa motivom obilaska mesta rođenja. U čast književnosti. ali je sigurno da su dela književnosti sastavni deo života svakog kulturnog savremenog čoveka. koji su poželeli da pisanom reči-putopisom ovekoveče značajne podatke. pustolovi ili prosto putnici. "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima. Brojni su pisci. bilo školovani književnici bilo novinari. • večeri poezije. večeri poezije. • film. sigurno je i omiljeno štivo mnogih turista koji. a i samih književnika. priređuju se festivali. Putopis. "Desanki u pohode" u Brankovini. kao što su "Dositejevi dani" i "Zmajeve dečje igre" u Novom Sadu. Taj mali trg u Starom gradu u Budvi svako veče primi po jednog pesnika. kao posebna književna forma. pa i turiste. čitajući ih pre ili nakon putovanja. Zar rezultat povezanosti književnosti i putovanja nije i poseban književni rod . a i samih književnika. kao književna forma. • Putopis. • manifestacije u čast književnosti. Divan primer turističke prezentacije književnosti su i Večeri pesnika na Trgu pesnika u Budvi u okviru letnjie manifestacije Budva-grad teatar. I sam trg je upravo i dobio naziv po ovim večerima. omiljeno je štivo mnogih turista i primer je divnog spoja književnosti i turizma Uobičajeni oblici prezentacije književnosti su pozorište i film.

Mogućnost fotografije da uverljivo oslika motiv i svetlo daje fotografu moć da u trenutku pretvara stvarnost u svoju sopstvenu metaforu. Takva kamera je imala i mat stakla i ugrađeno ogledalo koje je obrnutu sliku. analogno današnjim refleksnim kamerama. Po svoj prilici on je pronašao irisnu dijafragmu kakvu danas ima svaki objektiv. Sve to uslovljava pojavu fotografije. Dager stupa u kontakt s Nipsom. Njen opis pojavljuje se i u rukopisima koje je ostavio Leonardo da Vinči.Dolaskom epohe prelaska s manufakturne na industrijsku proizvodnju čini se da je sazrelo vreme za dalji napredak fotografije. Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. na optici kojoj je cilj da stvori svetlu sliku i 2. Dagerotipije su bili unikati koji se nisu mogli umnožavati ni kopirati. Kreativna fotografija je rezultat subjektivnog viđenja pojave. kakvu je davala kamera obskura. događaja. bio joj je potreban demokratskiji način portretisanja od feudalnog i koji nije tako skup. Još Aristotel u svojim spisima spominje posmatranje sunčeve ekliptike pomoću kamere obskure. Ona se javlja s dagerotipijom. snagom umetničke vizije prenose u slike estetskog doživljaja. 1826. koja je pripadala redu velikih atrakcija Pariza. te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu. Bio je poznat po svojoj Diorami. te je proces postao vrlo popularan.FOTOGRAFIJA Fotografija pripada umetnosti našeg vremena. To je "camera obscura" čije poreklo datira mnogo vekova unazad. Medij fogorafije razvija takva svojstva koja mu daju poseban vizuelni jezik. Kada se u kameru obskuru umesto prostog otvora stavi sabirno sočivo dobije se mnogo oštrija i svetlija slika. Bila je to fotografija koja je počela sa dagerotipijom.. A sam postupak kojim se dobija fotografija nije rezultat jednog čoveka niti jednog trenutka. Početkom 19 v. a kompozicija. Naziv fotografija prvi 132 . Svetlost koja dolazi od osvetljenih spoljnih predmeta prolazi kroz taj otvor i na suprotnom zidu stvara sliku. (Slikari i grafičari su u želji da u svom radu što bolje i vernije prikažu prirodu koristili ovu napravu). Ali stvarno prvenstvo u pronalasku fotografije pripada Nipseu. Nov oblik komunikacije prouzrokovao je da fotografija ne liči ni na sliku ni na dokument. Njegov postupak zasnivao se na osjetljivosti bitumena na svetlost. Osnovni element fotografske tehnike je zamračen prostor sa malim otvorom na jednom zidu. izgrađenoj po njegovim nacrtima. U Londonu je 1851. na hemiji čiji je zadatak da tu sliku registruje i zadrži. Fotograf izražava svoju kreativnost dajući fotografiji dušu. planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri služi fotografija. TEHNIKA FOTOGRAFIJE Tehnika fotogorafije izgrađena je na dvema osnovama:1. Svoj postupak Nips je nazvao heliogravurom. Dagerov postupak je prvi potpuno oformljen postupak. otvorena prva izložba dagerotipije. preobraćala u pravu. Dagerov postupak na metalnoj ploči bio je predstavljen na svečanoj sednici Francuske Akademije. lica. u začetku industrijske revolucije u Evropi pojavljuje se pronalazak koji se za kratko vreme razvio u široku granu vizuelnih delatnosti. Ali u tehnološkom smislu ona je bila ulica bez izlaza. U ime izražavanja specifičnog stava prema svetu stekla je kvalitet neslućene sposobnosti komunikacije. Da bi se došlo do fotografije bilo je potrebno pronaći način da se ona registruje i zadrži čemu su u mnogome doprinela istraživanja osobina halogenih soli. Ona je samostalna umetnička disciplina. Građanska klasa u usponu želela je sliku o sebi. Time se slike stvarnosti.

do danas nastali su i radili mnogi čuveni fotografi. Sa erom umetničkih fotografa. Njegovi su nazivi pozitiv i negativ. Značajan uticaj na razvoj fotografske umetnosti tog vremena imala je fotožurnalistika. Fotografija je postala sastavni deo i svakodnevnog života običnih ljudi.H. Fotograf u svojoj fotografiji donosi vremenski i prostorni otisak istinskog događaja. rođeni umetnici. do pronalaska filma za fotografiju u boji prošlo je blizu 100 godina istraživanja i eksperimentisanja. Želja da se na kameri pojavi čovjek bez priprema. ili doživeli fotografisani motiv. tela ljudi.Fotografska slika je posebno zahvalna za portretisanje jer je ujedno dokument. sociološki i umetnički doživljaj. Od tog vremena. ali je isto tako podložna umetničkoj fantaziji.put se spominje u pismu koje (1839. Sa današnje tačke gledišta oštrina i reprodukcija detalja su nešto što prirodno pripada fotografiji i čak pre predstavlja smetnju nego što izaziva divljenje. veći kvalitet ali i dodvoravanje publici preteranim retuširanjem. U međuvremenu fotografija je postala unosan posao. Autentičnost. Karadžća. tj. F. Osnovni izvor informacije je motiv (objekti...1930. 133 . poduči.). za neke buduće uspomene i značajne trenutke. Slike rađene kolodijumskim postupkom (Gustav le Graj) imale su oštrinu. Informativna fotogrtafija . Le Graj nisu razmišljali o tome da li je fotografija umetnost ili ne. Zahvaljujući njemu mi danas imamo portrete V. To je postao jedan psihološki. 2.Od pronalaska fotografije do danas. stvarali umetnost.je najpreciznija svetlosna registracija nekoga ili nečega. Sa pojavom kalotipije počela je era velikih portretista koja traje do danas. Njegoša. VRSTE FOTOGRAFIJA Pronalazak autotipije. Fotograf postaje umetnik. događaj. postalo je moguće reprodukovati foto-sliku u štampi. Prvi fotografi Nadar. koja je trajala od 1905-1914. Anastasijevića. pejzaži. trenutno stanje. dok se nije pojavila kamera malog formata "LAJKA". Amatere vodi osećanje da se rekreiraju prihvatajući i primjenjujući fotografiju kao igru koja zabavlja. prostora. Ova namena fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom. U zavisnosti od medija kojim se prenosi i ciljeva razlikuje se više vrsta informativnih fotografija: • novinska i reportažna fotografija. Rodonačelnici fotožurnalizma su E. novinar. Fotografija je prikazivanje prostora.. U odnosu na karakteristike. Prva fotografija kod Srba snimljena je maja 1840. Weber. Cilj joj je da obavesti.) Herše šalje Talbotu. S. uobičajena je sledeća podela fotografije: 1. postupka kojim se foto-slika razbija na niz sitnih tačkica koje formiraju polutonove.Od prve fotografije do danas portret je ostao dominantan motiv fotografa. lica. koja utiče na niže cene. Pojavljuje se konkurencija . Evokativna fotografija (rekreativna) . prostora i oblika. i neizbežni deo javnosti. Fotografija se nije probijala bez teškoća. kao osnovno obeležje fotografije odvojilo je fotografsku sliku od drugih. litograf i fotograf Anastas Jovanović. W. dalekih zemalja. Man. lica.ima najrasprostanjeniju upotrebu u svakodnevnom životu. O'Suliva. Među prvima u svetu koji su prihvatili fotografiju bio je i srpski slikar. uputi. samostalni kreator. nameštanja i poziranja oduvek je bila san fotografa. bogat kontrast i bogate tonske vrednosti. Salomon.. pruža mogućnosti beleženja trenutka. Vest o tome donele su Serbske narodne novine. Oduševljeni njome oni su. sve ono što želimo da zebeležimo i o tome informišemo one koji nisu lično videli. Salomon. prilaz i namenu. za razliku od portreta rađenih talbotipijom koji izgledaju privlačno. i umetnost sa svim karakteristikama umetnosti. fotografija je stekla status umetnosti. događaja. umetničkih slika. jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih uređaja pomoću kojih beleže uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. dijalog između dve ličnosti.

muzeje i sve više privlače posetioce. • modna. omote knjiga. fotografija kao aktivna disciplina je poprimala različite forme i. Fotograf izražava svoju kreativnost dajući fotografiji dušu. te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu. zvuku. najmnogobrojniji auditorij stvaralačkih činioca i time učinila značajan doprinos demokratizaciji kulture. Kreativna fotografija .'57). Ona sve više postaje predmet vredan čuvanja. Tako je ustanovljena izložbena fotografija različita od obične zanatske fotografije. Tako se vremenom pojavila kreativna fotografija kao rezultat subjektivnog viđenja pojave. portreta. već po osnovnim fenomenima koji služe kao izražajna sredstva: boji. kao i • fotografija za obrazovnu i naučnu primenu. Ona je samostalna umetnička disciplina. izložbena. što je značajnije. • Evokativna fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom. Ideja o umetnosti kao igri osnova je moderne estetske misli. Fotografija je našla mesto i na katedrama akademija. planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri služi fotografija. ljubitelje ovakvog načina tumačenja i viđenja sveta. Posle perioda imitacije stvarnosti fotografija se približava ekspresionizmu da bi nagovestila neslućene prostore. U grupu kreativne fotografije se ubrajaju fotografije predmeta mrtve prirode. TURISTIČKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE Sa turističkog aspekta posmatranja. Duhovno zadovoljstvo izazvano slobodom eksperimenta koje pruža tehnologija fotografije. Kompozicija. "Deca ovog sveta") što su sve bili pokušaji optičkog komentara sveta.koreni su ponikli u Nemačkoj između dva rata. 134 . fakulteta i drugih institucija obrazovanja. Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. "Put u raj". fotografija ima izuzetan značaj bez koje bi komunikacija između tutističkih mesta i turista bila veoma otežana. a zatim obišla ceo svet (u Beogradu. kao mestu njenog rađanja nađeno pravo mesto za njeno čuvanje i proučavanje u vidu Nacionalnog Instituta za fotografiju. plakatna. jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih uređaja pomoću kojih beleže uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. Socijalna fotografija . Nakon ovog perioda. • fotografija za razglednice. Svojim razvojem. "Žena".• reklamna . Za istoriju socijalne fotografije bitne su akcije u Americi i izložba "Porodica čoveka" koja je bila postavljena u Muzeju Modernih umetnosti u Nju Jorku. Kao medij masovnog komuniciranja okupila je najveći. 4. svetlosti i prostoru. Ali čini se da je u Parizu. Činjenica je da su muzeji i galerije širom sveta otvorili vrata fotografiji.prospektna.Umetnosti se međusobno ne razlikuju po tome kojom se tehnikom izražavaju. lica. Cilj izložbe bio je da se fotografijom ispriča priča o životu običnog čoveka. reči. 3. događaja. ili umetnička fotografija je daljim svojim razvojem zauzela mesto među modernim umetnostima koje pune galerije. Fotografija je svetu predočila nove uglove tumačenja i posmatranja. različiti odnos fotogtafa-lica koje fotografiše u odnosu na motiv koji je predmet interesovanja. U tom smislu značajani su svi vidovi fotografija. kao poseban predmet istraživanja. Informativnom fotografijom se vrši uticaj na javno mnenje te je osnovna namena te fotografije više vezana za plasman i distribuciju. postere. pejzaža i aktova. pravo su svojstvo kreativnog čina. pokretu. Takvo značenje imale su i izložbe Karel Paveka ("Šta je čovjek". Imati svojom rukom ili rikom fotografa zabeležen momenat turističkog doživljaja posato je imperativ u turističkim kretanjima. kada su "Radničke novine" pozvale radnike fotoamatere da prave snimke u sredinama u kojima žive i šalju ih redakciji.

a koje mogu biti interesantni dopunski motiv turitičkih putovanja i razgledanja. Danas nam ovo zvuči sasvim jednostavno i više kao praktičan nego teoretski problem. Po njegovim teorijama crteži životinja u pokretu kao i prikaza lovaca na zidovima Altamirske pećine pradavna su težnja čoveka da se ovekoveči pokret odnosno kretanje. kada je fotograf Mejbridž sa nizom foto aparata postavljenih jedan pored drugog dobio niz pojedinačnih fotografija konjanika u pokretu i tako pokazao svoje viđenje ideje o pokretanju slike. fotomonografije. gramofon. FILM KAO UMETNOST Ono što film čini umetnošću jeste zaseban jezik i stil koji se ogleda u estetski organizovanim i ritmički usklađenim pokretnim slikama koje stvaraju iluziju doživljaja realnosti. a zatim na čikaškoj Svetskoj izložbi iste godine. Međutim nedostatak tehničkih mogućnosti nije dozvolio da se ova želja i realizuje. sposobna da uđe u prostor. Mogućnost stvaranja neograničenog broja kopija i prikazivanja na više različitih mesta uticala je da film postane najmasovnija umetnost. 135 . u krupnom planu prikaže mimiku lica i slično. plakati. vratimo se u XX vek. Specifično izražajno sredstvo filma zasniva se na mogućnosti izbora planova i njihovo povezivanje odnosno montaža. Kamera je takođe jedan od elemenata naracije filma. vodiči.turističke razglednice.kinetoskop i prikazao ga na Bruklinskom Institutu 9. a ne u funkciji suvenira. g. sada sa aspekta ponuđača turističkih usluga. neprekidno kretanje.• • Ova vrsta fotografije je direktno vezana i za turizam. Do aparata koji je podario film ostalo je sasvim malo. Elementi ovih umetnosti na izvestan način u filmu gube vlastiti integritet i transformišu se u jednu celinu . muzeji koji izlažu fotografiju kao oblik umetničkog stvaralaštva. No. automobil i druga tehnička dostignuća pa i film koji je postao glavni deo kulturne baštine XX-og veka.V 1893. u vek koji je dao primenu elektriciteta. Film je sa druge strane umetnost koja se zasniva na visoko razvijenim tehničkim dostignućima savremenog doba. Treći oblik turističke prezentacije su izložbe. Iako je bio potreban samo jedan korak do kinematografa prvi značajniji događaj dogodio se tek 1877. prospekti. Edison je konstruisao aparat za samo jednog čoveka i jedno oko . Još 1830. g. u Londonu i Parizu. odnosno kao zasebna umetnost sa vlastitim izražajnim sredstivma on koristi izražajna dostignuća drugih umetnosti: literature.filmsku umetnost. ali svakako ne i završen. telefon. engleski fizičar Majkl Faradej će primetiti da se zbog nesavršenosti ljudskog oka sve što je jednolično i brzo kreće povezuje u jedno brzo i kontinuirano. slikarstva i muzike. Po njegovoj tvrdnji koju većina istoričara filma zapostavlja. Kroz jedan mali okular ljudi su gledali prve filmove na cilindričnoj traci širine 35 mm. Film je ujedno i spoj više različitih umetnosti. Sva propagandna sredstva u turizmu kao dominantni sadržaj imaju fotografiju koja ima zadatak da aktivira emocije i podstakne odluke turista prema atraktivnostima i ponudi određenog turističkog prostora . Rezultat istraživanja starog 2000 godina je ostvaren. Prvi filmovi trajali su 20 sekundi i prikazivali su scene iz života. Bitno je da se slika pokrenula. RAZVOJ FILMA Na pitanje koliko je film star odgovor nam je dao dr Jozef Gregor. Ona je lako pokretljiva. U tom smislu značaj informativne fotografije za turizam je neprocenjiv. galerije. Aparat odnosno "kućni kinetoskop" mogao se kupiti zajedno sa filmovima. pozorišta. Sledeće godine počela je komercijalna prezentacija kinetoskopa na Brodveju. film je star koliko i čovečanstvo.

Luj Limijer je konstruisao genijalan ali u suštini jednostavan aparat za snimanje. Kamera je izuzetno pokretna. Time je film definitivno napustio pozorišnu strukturu u načinu interpretacije. Baston Kiton je originalni komičar čija je osnova komike ozbiljnost u najsmešnijim situacijama. Njegovi i najistaknutiji filmovi su: Pseći život. Taj prvi opus činili su sledeći filmovi: Izlazak iz fabrike Limijer u Lionu. Glumci se oslobađaju pozorišnih normi tumačenja likova. dan kada su braća Limijer izvela prvu javnu bioskopsku predstavu.Koristeći dostignuća Edisona. na žalost bila su neuspela. tačnije od 1914. jedna od najoriginalnijih pojava u oblasti komike.Štrajk. produživao je one dinamične. Naše gostoprimstvo. lako pokretljivoj. Prvi je ekspresionizam nastao pod uticajem iste struje u slikarstvu a unosi maštu i fantastiku. Šarlo vojnik. Grifit dolazi do nove dramske konstrukcije. Grifit je prvi reditelj do tada koji ne postavlja samo pitanje šta snimiti nego i kako snimiti. priče zasnovane na dva ili tri uporedna zbivanja zavisna jedan od drugog. decembra 1895. Slika se nije te noći prvi put pokrenula. u principu statične. U periodu posle velikih otkrića i uobličavanja filmske umetnosti. Ulazak voza u stanicu Siotat i drugi. mada najveći doprinos za ovaj pronalazak nosi Luj Limijer. Pronalazak kinematografije vezuje se za oba brata Limijer. 136 . iako ovaj predstavlja temelj filmske komedije. u jednoj manjoj drvenoj kutiji. To je bio njegov prvi uspeh i početak svega što će Grifit uraditi za film. Stvarajući i smanjujući duže i kraće kadrove on je stvorio filmsko vreme i filmsku montažu. Tri najznačajnija stvaraoca iz tog vremena su: Sergej Mihailovič Ajzenštajn. U Nemačkoj postoje tri značajne struje od 1919. g. ono što do sada sigurno nije bila. Dejvid Vork Grifit je čovek koji je filmu dao novu formu i oblik i načinio ga u velikoj meri onakvim kakvim ga danas poznajemo. 1. Filmovi: General. Najznačajniji stvaroci tog vremena u SAD-u su pomenuti Dejvid Vork Grifit i Čarls Spenser Čaplin. Kada je video u kom se pravcu kreće ono što je oblikovao i stvorio Luj je definitivno napustio svaku kinematgrafsku delatnost i vratio se istraživanjima. Oktobar. Zaspočevši svoju karijeru kao glumac i pisac. Filmski jezik se ubrazno razvija. Hronika filmske umetnosti. Parižanka. Tako radnja na filmu sad traje duže od realnog planova koji će doći do izražaja u nekim kasnijim delima. Luj je jednostavno zastupao stav da to nije domen kome je namenjen njegov izum. 2. na samu akciju koju je objašnjavala sama slika tako da je nepotrebno mlataranje rukama da bi se zamenio govor najzad odbačeno. godine 1908. Datumom rođenja filma danas smatramo 28. genijalni komičar. desio se fenomen. god. Te večeri rođena je jedna vrsta kinematografije i kinematografa zapravo jedan nov fenomen zasnovan na odnosu film-gledalac. Daljnja istraživanja odnosila su se na film u boji. Prepirka beba. g. Grifit je sažeo radnju. Potera za zlatom. Navigator. Kamera u Grifitovim filmovima postaje elemenat kreativnosti. Prvi njegovi filmovi prikazivali su scene iz svakodnevnog života. te njenog razdvajanja od pozorišta. Oklopnjača Potemkin. stvaraju se prve kinematografije u SAD-u. Cirkus (njegov poslednji nemi film).XII 1895. odbacujući sve suvišno. Nemačkoj i SSSR-u. Luj Limijer je ovim filmovima stvorio dva filmska žanra: direktni dokumentarni film i filmsku reportažu. do 1927. U Evropi u to vreme najjače kinematografije imaju Nemačka i SSSR. fenomen koji je dao nove vrednosti koje se stvaraju kada više ljudi pa čak i hiljade doživljava istovremeno jedan spektakl stvarajući kolektivnu senzibilnost. Grifit režira i svoj prvi film Lutkini doživljaji. U Parizu u Gran Kafeu 28. montaža takođe. Zanimljivo je da Luj iako je snimio film "Poliveni polivač" nije ga i uvrstio u svoj opus filmova. Sovjetska škola nemog filma otkrila je niz estetskih postulata u filmu. Skraćujući neke delove u paralelnoj radnji. Cvetaju nacionalne škole i raznoliki stilovi. predstavnik koji je obeležio ovu fazu. projektovanje i razvijanje filmova i to sve u jednom komadu. Iz impozantnog opusa Grifitovih filmova izdvajaju se prvenstveno dva antologijska filma: Rađanje jedne nacije i Netrpeljivost.

pojava italijanskog neorealizma. U posleratnom periodu u SSSR-u ponovo se ističe S. Put u Indiju. A. rata. Postepeno se od tehničkog beleženja šumova. Henrik V. 2001: Odiseja u svemiru. govora i zvuka stvara novi vid filmske umetnosti.Džon Ford (Moja draga Klementina. U Engleskoj uspeh postiže Hičkok sa filmom 39 stepenica. Paklena pomorandža). Džon Ford Poštanska kočija. Karakteristike japanskog filma su vizuelno savršenstvo. SAD je prostor najrazvijenijeg filma. Sedam samuraja). Prva predstava zvučnog filma bila je u SAD-u 1929. Dambo. Ajzenštajn sa filmom Ivan Grozni. najstarijih oblika umetnosti. Kubrik (Putevi slave. nastupa renesansa.R. U periodu 1935. Kako je bila zelena moja dolina) Orson Vels (Dama iz Šangaja. Divlja jagoda). do 1945. Najznačajniji u ovoj oblasti je Volt Dizni sa filmovima Snežana i sedam patuljaka. (Džez pevač). Treći čovek). ipak neke od tih zemalja uspevaju ubaciti u filmove prepoznatljive domaće elemente. azijskih i evropskih zemalja prvi put izgrađuju svoju nacionalnu kinematograiju. Najznačajnije delo ovog vremena stvorio je Orson Vels. a značajniji autori su .Ž. Japansku kinematografiju zapadni svet otkriva tek 50-ih godina iako je ona delovala i pre I sv. a najviše Japan. Čovek koji je želeo da bude kralj. Breson. U Engleskoj se posebno izdvaja Dejvid Lin sa filmovima. Federiko (Sladak život. g. reditelji i filmovi su: u Italiji . Vitorio de Sika (Kradljivci bicikla. Kerol Rid (Begunac. S. 137 . Period posle drugog svetskog rata karakteriše opšti polet kinematografije u svetu. Zrno zla).Rene Kler (]utanje je zlato). R. Formira se struja crnog realizma sa psihološkim filmovima. U drugoj polovini ovog veka usavrašva se i obogaćuje filmska tehnika. Ostali stvaraoci su Čarli Čaplin. Sedmi pečat. dolazi do pravog procvata sovjetske kinematgorafije. Od 1954. Kler sa filmom Pod krovom Pariza. Afrička kraljica. Cineman (Odavde do večnosti.3. Alfred Hičkok (Psiho. U SAD-u u to vreme razvijaju se žanrovi kriminalnog filma i komedije. Apartman). Osam i po). F. obnova engleskog filma kao i švedskog. Upotreba zvuka je osiromašila bogate vizuelne mogućnosti u nemom filmu. Ričard III). U Evropi se u to vreme ističu F. Noći Iguane. Film postiže poetičnost i suptilnost izražavanja. i Kendži Mizoguči (Legenda o Ugetsu). DŽ.Kratak susret. U većini filmova azijskih kinematografija može se u većoj ili manjoj meri primetiti uticaj evropskih i američkih filmova. Pre II sv. Čudo u Milanu). mešavina fantastike i realizma. kao što je književnost. Veliki diktator. Oliver Tvist. Švedska takođe doživljava preporod a najdominatniji reditelj je Ingmar Bergman (Osmesi letnje noći. R. Veliko isčekivanje. Stvorena je i kinematografija u Jugoslaviji. Bili Vajdler (Neki to vole vruće. Sledeći period koji se u razvoju filma izdvaja je od 1930. g. U zemljama Azije postoje kinematografije različitih veličina i kvaliteta. poetičnost i izražavanje najdubljih osećanja. g. Ptice).1940. Hjuston (Džungla na asfaltu. Najznačajnije škole. Lorens od Arabije. U Francuskoj su radili . japanske škole. kada se zvuk uvodi u većinu filmskih studija. Lang. Proširila se upotreba filma u boji. filmom Građanin Kejn u kome je uopštio do tadašnja zvučna i vizuelna dostignuća stvorivši maksimalni audio vizuelni utisak. Indija i Japan. Doktor Živago. Ipak kao stvarni početak zvučne epohe može se smatrati 1930. Pinokio. Elija Kazan (Tramvaj zvan čežnja. Rajanova kći. Tačno u podne. Amerika je uveliko imala razvijenu industriju crtanog filma dok je Evropa eksperimentisala.Svetlosti velegrada. Lorens Olivije (Hamlet. Unošenje zvuka izazvalo je nesnalaženje i dezorjentaciju velikih reditelja. Bambi i dr. Japan je dao dva reditelja koji spadaju među najveće u istoriji filma: Akiro Kurosava (Rašmon. Moderna vremena. Kluzo (Nadnica za strah) i drugi. Istočno od raja). Niz afričkih. Ovo delo je izvršilo veliki uticaj na filmske stvaraoce. Roselini (Rim otvoren grad). g. rata samo tri zemlje imaju razvijene kinematografije: Kina.a pod uticajem ekonomske krize javlja se i struja socijalnog realizma. 4.U isto vreme intenzivno se razvija i crtani film.

Sredinom prve dekade ovog veka javljaju se namenski filmovi. Između značajnih dela sa ratnom tematikom da spomenemo filmove: Ne okreći se sine (Branka Bauera). ispod evropskog proseka (naročito igrani). Utemeljuje se antropološki smer u okviru dokumentarnog filma. a od 1906. 138 . a u formu strukture ulazi i politika. a stvaraoci filmova su objektivni svedoci ratnih zbivanja. rata. Iz tog perioda sačuvani su filmovi: Krunisanje kralja Petra. Teži se stvaranju što realističnijeg filma. dakle oni koji imaju izvesnu namenu. Sutjeska (Stipe Delić) i mnogi drugi. god. • Početak dokumentarnog filma nazire se još u prvim filmovima Luja Limijera koji se smatra tvorcem direktnog dokumentarnog žanra. Kroz granje nebo (Stole Janković). Snimali su se filmovi pretežno sa ratnom tematikom. Povratak pobednika. JUGOSLOVENSKI FILM Prvu filmsku predstavu održao je u Beogradu predstavnik braće Limier 6. a tržište veoma ograničeno. Dramatični i značajni istorijski događaji privukli su mnogobrojne filmske snimatelje i od 1912. bez dovoljnog stručnog znanja i novca. Filmska realizacija tema iz rata kretala se u sledećih dvadeset godina. Svečanost na Cetinju itd. rata angažuje propagandni film. Unutar žanra dokumentarnog filma najrasprostranjenija grupa su tzv. sa nekim izuzecima. formiranjem državnog filmskog preduzeća započinje jugoslovenska produkcija filmova. juna 1896. putopisni filmovi. uopšte društvenih tokova. Karađorđe. unošenjem dramatičnosti u prikazu životnih činjenica. Vreme posleratne obnove zemlje posebno je izraženo u Bulajićevom filmu Voz bez voznog reda.Dokumentarni film . Odbrana Beograda.je takođe oblik filmske umetnosti koji se odlikuje umetničkim pristupom. U okviru ovog filma razlikujemo • obrazovni film. • Za vreme I sv. rata javlja se propagandni film a potom • reklamni i • porodični.J. godine snimljeno je u našim krajevima dosta filmskog materijala od čega je znatan deo sačuvan do danas. Naš prvi igrani dugometražni film (1947) je Slavica sa Irenom Kolesar i u režiji Vjekoslava Afrića. godine (5 meseci posle prve pariske). Kozara (Veljka Bulajića). U najširem smislu podrazumeva dela u kojima se prikazuju stvarni događaji i osobe prikazani u stvarnosti prirodnih. Flaertija i sovjetskog reditelja Vertova. egzotični krajevi. dela u kojima se najčešće prikazuju neki nepoznati. snimljeno je oko 50 igranih i preko 1500 ostalih filmova i žurnala. • nastavni i • naučno-popularni film. Od tada strani putujući bioskopi povremeno kruže našim krajevima. počinju da se otvaraju i stalni bioskopi. Nakon rata nastupa treće razdoblje sa porastom proizvodnje dok se u daljem periodu difuzija ovog filma smanjuje. Svi ti poduhvati uglavnom su delo entuzijasta. do 1918. Tri (Ace Petrovića). filmovi su im. Sve ovo može se objasniti političkim previranjima koje nastaju u tom dobu kao i širenjem televizije koja je sa svojim dokumentarnim programima direktan konkurent dokumentarnom filmu. Do 1941. U prvoj fazi preovladava činjenični žanr odnosno film. Druga faza u razvoju dokumentarnog filma u okviru nemog razdoblja započinje delima američkog reditelja R. Razdoblje II sv. Nešto ambiciozniji projekti pojavljuju se u prvoj dekadi ovog veka u Engleskoj i SAD-u gde nastaju filmovi duži od jednog sata. Posle II sv. a najuticajnije su filmske novosti. Razvoj dokumentarnog filma u nemom periodu filmske umetnosti moguće je podeliti u dve faze. daleki. ali dosad nije dovoljno proučavan i korišćen.

film i turizam su povezani na više načina: • Filmske predstave i filmski festivali su pre svega vrlo čest motiv turističkih putovanja. Novom Sadu. U savremenoj turističkoj propagandi film je sredstvo kojim se propagiraju ne samo lepote i atraktivnosti turističkog mesta. Pavlović. kao popularna "sedma umetnost" danas je industrija filma. nego i distribuciji. elemenat obogaćenja sadržaja boravka turista Zahvaljujući bitnim karakteristikama filma kao umetnosti. Filmografija: Čovek nije tica. ali i kao jedini sadržaj turistički film. koji je zauzeo svoje mesto u filmskoj produkciji. mogu da budu i jesu dopunski motiv dolaska turista u neko mesto. a film je kandidovan i za Oskara. Za svoja ostvarenja dobio je oko pedesetak nagrada i priznanja. kao dopunski. Pogačić. održava međunarodni filmski festival FEST. ali uvek će zadržati ono nešto suptilno. Distribucija ovakvih filmova je ili preko videokaseta. Jedan od velikana jugoslovenskog filma je svakako i Aleksandar Đorđević.Veliki značaj za razvoj jugoslovenskog filma imao je Festival u Puli (osnovan 1954. zatim tu je i Dušan Makavejev koji se odlikuje neklasičnim i vrlo slobodnim stilom. Vukotić (naš najuspešniji stvaralac u domenu crtanog filma za šta je dobio i značajna međunarodna priznanja). • zatim film ili filmski susreti obogaćuju sadržaj boravka u turističkim mestima. Njegovi najpoznatiji filmovi su: Tri. gostovanja poznatih umetnika filma. U savremenom dobu film trpi promene. kao mogućnosti beleženja prostora. za koji je i dobio Grand prix specijal na Kanskom festivalu.turističkog filma. kućni bioskop kojim se gubi kontakt. te se organizuju i smotre. Majstor i Margarita i Skupljači perja. Oblici prezentacije filmske umetnosti su slične prezentaciji pozorišne umetnosti i drugih oblika scenske umetnosti. Vrnjačkoj banji. ili preko TV mreže. posebno što ga čini umetnošću. prvobitno u Beogradu. Dokaz za to je i formiranje posebne vrste filma . zatim su tu filmski festivali. nego i događaji. čitavi svetovi okrenuti sebi. dokumentarni i propagandni. investicija. postao nezaobilazno sredstvo turističke propagande. The Coca-Cola kid itd. "Srebrni Augo" u Čikagu i nagradu Belgijske kraljevske kinoteke. budu pokrovitelji i gosti nekog turističkog mesta i na taj način privlače veći broj posetilaca. ljudi. Nevinost bez zaštite. Dakle. Herceg Novom. filmske premijere. za film Otac na službenom putu dobio je Zlatnu palmu u Kanu. ne samo u tehnici. nego i brojne ljubitelje "sedme umetnosti". Najveći filmski studijski centri su jedna od najbogatijih preduzeća u svetu. TURISTIČKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI Film. poslovanje. kao komunikacije. 139 . kolektivni senzibilitet. Za razvoj filmske umetnosti. Film je danas spektakl. Značajni stvaraoci su i V. odn. filmski festivali i posebno festivali turističkog filma kojih ima sve više u raznim krajevima sveta. Sweet movie. a danas svake godine na Divčibarama.) i festival kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. Najomiljeniji mediji prenosa filmske umetnosti na stvaraoce je danas televizija. dok Emira Kusturicu možemo svakako da svrstamo u red naših najvećih reditelja svih vrmena. Grupni portret s damom. pristupu filmskoj umetnosti. događaja. a pre svega za popularnost filma zmačajne su različite smotre i festivali filmskog umetničkog stvralaštva koji okupljaju ne samo stvaraoce iz celog sveta. smotre u susreti u Nišu. • Najznačajnija veza je što je film. milionsko gledalište dodele nagrade Oskar za filmske stvaraoce ipak ukazuju da vreme filmu nije i neće proći. • Nije redak slučaj da filmski stvaraoci. gradovi. Đorđević.g. Ž. D. Mister Montenegro. naročito glumci. Međutim. Brojne su TV stanice (kanali) koje emituju. festivali turističkog filma. Značajniji filmski stvaraoci su učenici Praške škole sa Srđanom Karanovićem na čelu. Zatim su tu još i Dom za vešanje i Arizona Drim. P. Za film Misterija organizma dobio je nagradu ÀLuis Bunjuel" na Kanskom festivalu. Jedan takav se organizuje i u našoj zemlji.U Beogradu se od 1971. Njegov prvi film Sećaš li se Dolly Bell nagrađen je na Festivalu u Veneciji.

viteškim takmičenjima. truda. topline. Iz tih razloga je upravo kuća ta u čiju izradu je čovek od vajkada unosio najviše znanja. zasniva porodicu. možemo posmatrati u različitim njenim vidovima. raspored njenih unutrašnjih delova i pokućstvo". toliko brojnih. Izgleda da je ovaj naš prastanovnik imao u graditeljskom pogledu samo osećaj za prostorom. Jovan Cvijić kaže da je kuća “kulturni predmet izložen evoluciji. onoj istoj koja i čoveka preobražava. sve do ostalih vidova izražavanja koji su ispoljeni u raznovrsnim zvučno-igranim priredbama. pa preko duhovnih umetničko-zanatskih proizvoda i likovnog stvaralaštva. snimljeni. u odnosu na turizam. Prvi oblici kuće nisu veštačke tvorevine. Na primer. kao stvaralaštva. Ovakve i njima slične pojave predmet su posebnih proučavanja koja mogu da budu od interesa i za turizam. Kao što je poznato. priroda tla 140 . klime koja u određenom kraju vlada i potreba vezanih za način života. Retki su turisti koji sa sobom. Ono se prenosi s kolena na koleno tradicijom. Za takvo stvaralaštvo ne postoje nikakve profesionalne škole. ali i za ukrase. pogotovu za Jugoslaviju čije su geografsko-ekonomske i istorijskoetničke odlike veoma raznolike. ovakvi filmovi nisu uvek i umetnički. onda tu umetnost. preobražavajući se čovek menja oblik i građu kuće. Gradio ju je od materijala koje je imao u okolini. Možda je baš narodna arhitektura najirazitije uslovljena geografskim odlikama podneblja. kojima je čovek stvarao pre svega predmete za svakodnevnu upotrebu. ili se u određenim uslovima stvara samo od sebe i razvija na sopstveni način – “naivno" . Pre svega se misli na kuću. takve odlike uglavnom i daju pečat bilo kom folklornom stvaralaštvu. sa nekog turistikog putovanja ne ponesu video-kasetu sa prikazom turističkih atraktivnosti tog prostora. za šta nam daju dokaza mnogi tragovi paleolitskog života. te imaju osnovne odlike filma. ali su režirani. montirani. KUĆA KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALAŠTVA Kuća je osnovna čovekova potreba u kojoj on stanuje. Naravno. tvorac mu je narod koji to svoje iskustvo stiče uglavnom nasleđem.Znamo da su ti oblici bili veoma jednostavni i da su se uvek odlikovali specifičnostima koje su bile izraz prirode tla na kome se gradi. film je postao i turistički suvenir. FOLKLORNO STVARALAŠTVO Ako pod folklorom podrazumevamo onu narodnu umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne duhovne kulture. FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALAŠTVO Folklorno materijalno stvaralaštvo obuhvata sve one prozvode koji su rezultat rada ljudi (naroda) koji se odvija u cilju obezbeđenja materijalnih pogodnosti za život. Uostalom. razvija toplinu i udobnost življenja. pa i za svaki njen kraj. utoliko pre što su specifične za svaku zemlju.• Na kraju. počev od materijalnih ostataka arhitekture. Njegove građevinske sposobnosti počele su određenije da se ogledaju tek kada je sam počeo da stvara prve zaklone iz kojih su se razvili i prvi oblici kuće. običajnim i drugim skupovima.kako je to postalo uobičajeno da se kaže. na mestima na kojima je bila najbezbednija i sa najviše uslova za život i na osnovu principa tradicije kraja u kojem je građena. Njih je pračovek odabrao u pećinama prigodna oblika i veličine. ali tu spadaju i proizvodi raznovrsnih zanata.

uticala je na izbor građevinskog materijala (zemlja, drvo i kamen). Zemljište je uslovljavalo da se zgrada ukopa (zemunica, lednica) ili da se slobodno gradi nad zemljom - na kružnoj (sibara, savardak, lubara, bunja) ili na četvorougaonoj osnovi (zaklon, korka, koliba, brvnara). Ovakvi, najprimitivniji oblici stana najmanjih razmera sačuvali su se negde i do danas kod najsiromašnijeg dela stanovništva Jugoslavije, u zabačenim planinskim predelima i drugim zaostalim krajevima, ili kao privremena skloništa pastira. Stari Vlah s Pešterskom visoravni, Durmitor i drugi masivi otkrivaju planinarima i strastvenijim turističkim namernicima najređe primerke prastare graditeljske vrste. Ukoliko je tle podvodno i močvarno, brvnare se izdižu iznad tla, te se javljaju sojenice kojih i danas ima u posavskim predelima i dolinama pojedinih reka. Uz mobu počinje da se razvija graditeljstvo u pravom smislu reči, kao društvena pojava koja stvara poseban stalež. Novostvoreno zanimanje graditelja nije više uzgredan posao. Ono postaje profesija sa svim osobenostima koje sobom nosi ovaj poziv, usmeravajući ga da kao gređevinar bude pretežno zidar, tesar, kamenorezac, dunđerin ili proizvođač građevinskog materijala (ciglar, ćeramidžija, crepar, gvožđar, kovač i sl). Činioci koji su nekada igrali bitnu ulogu, a koji su zavisili uglavnom od prirode (tla i klime), ne dolaze više do izražaja. Danas se ti problemi ne rešavaju više rudimentalnim građevinskim materijalima, određenim oblikom i načinom konstrukcije. Ti isti uslovi sada se postižu savremenijim sredstvima koja pruža moderna građevinska proizvodnja. Za razliku od folklorne arhitekture i nekadašnjih naselja kojima je takvo neimarstvo pripadalo, nova arhitektura i novi urbanizam ne predstavljaju više spontani izraz graditeljske spretnosti jednog plemena, već plod nauke i tehnike, funkcionalnosti i umetnosti. Arhitektura i urbanizam postaju sve više izraz organizovanog društva. Prema tome, današnje neimarstvo i gradograditeljstvo izgubili su svoja lokalna - folklorna obeležja i postali univerzalni. Uz to, sve se manje ispoljava i razlika između kuće na selu i kuće u gradu, iako se selo po svom načinu života i strukturi naselja još uvek izdvaja od grada. Brvnara i bondručara najrasprostranjenije su konstrukcije starih seoskih kuća u unutrašnjosti celog Balkanskog poluostrva. Dok je brvnara sazdana isključivo od drveta, sa strmim krovom pod šindrom, a vezana je za šumske predele (Sl. 178.)dotle je kod bondručare drvena građa svedena na kostur koji čini konstrukciju zgrade, sa ispunom od ćerpiča, pletera ili drugog trošnog materijala, s niskim krovom pod ćeramidom, a proteže se na područja duž rečnih dolina i njihovih padina oskudnijih drvetom. Prema severu zemlja sve više zamenjuje drvo, pa je u plodnom panonskom području odomaćena prizemljuša od naboja - kolonizatorskog tipa,(Sl.175.) dok je, prema jugu, kamen u sve jačoj primeni, da bi u jadranskom priobalju i u karstu Crne Gore došla do izražaja prava kamena kuća, prekrivena pločama, koja zbog skučenog zemljišta na kome se gradi ide više u visinu - na mediteranski način.(Sl.176.) Mogli bismo pomenuti i kamenu kulu sa čardakom, najčešće u Metohiji i Sandžaku, građena kao porodičnu tvrđavu, kakvih je, svakako, u srednjem veku bilo više.(Sl. 179.) Kakva je, pak, budućnost objekata folklorne arhitekture? Iako mnogobrojni, oni ne samo da su prepušteni sami sebi, već su izloženi i neminovnom uništenju koje izaziva svakidašnjica. A ta uništenja su znatno surovija od onih koja preživljavaju ostale vrste spomenika. Teška pristupačnost i udaljenost od glavnih saobraćajnica, a i nemogućnost da se svaki objekat na licu mesta zaštiti u punom smislu te reči, opravdava akciju (koja u poslednje vreme uzima sve više maha) kojom se vrši uži izbor najkarakterističnijih i najlepših primeraka spomenika narodnog neimarstva radi njihovog prenošenja i okupljanja u etnoparkove - muzeje “pod vedrim nebom". Ovakve ustanove predstavljaju i prvorazredne turističke privlačnosti. Izmenjeni život na selu i njegovo prilagođavanje građanskom načinu stanovanja dovodi skoro do nemogućnosti da se stara kuća prikaže u svom potpuno originalnom enterijeru. Zbog toga se, prilikom opreme pojedinih građevina u etnoparku, odabiraju sa raznih strana odgovarajući predmeti

141

koji bi mogli pripadati prvobitnom pokućstvu, u nameri da se upotpuni oprema pojedinih domova i ostalih zgrada koje pripadaju okućnici. Etnoparkova ima u svim krajevima sveta. Svaki je na svoj način i privlačan s različitih stanovišta.Najviše i najlepših parkova ima u Bugarskoj, Rumuniji, Skandinavskim zemljama i Mađarskoj, koja izuzetnu pažnju poklanja turističkoj prezentaciji narodnog stvaralaštva. Izuzetan je primer etno park kod Sentandreje u Mađarskoj koji je postao ne samo nema izložba već aktivna kulturna institucija koja organizuje brojne manifestacije etno sadržaja u okviru prostora etno-parka. (Sl. 177. )U Jugoslaviji se u ovom smislu počelo raditi tek nedavno, u pojedinim slučajevima i s velikim zakašnjenjem. U Srbiji je oformljen na Zlatiboru etnopark Sirogojno namenjen brvnarama, koji obuhvata sve osnovne tipove kuća i ostalih karakterističnih objekata koji pripadaju planinskom selu. Jedan deo parka ima isključivo muzejski karakter, u drugom su specijalizovane trgovine s priručnim radionicama, a treći je prilagođen ugostiteljstvu odgovarajuće vrste.(Sl. 178.). Mnoge odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom imaju i pojedini odeljci područnih muzeja koji, u vidu posebnih autentičnih okućnica ili celina, prikazuju tradicoinalnu kulturu određene epohe obuhvatajući arhitekturu, celokupno pokućstvo i sav ostali etnografski inventar. Kao tipične primere ovakve vrste muzeja navodimo kompleks starih turskih kuća u Prištini, zatim kompleks seoskih kuća u Kulpinu kod Obedske bare. Mnogi memorijalni muzeji u Jugoslaviji imaju jednovremeno i odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom. To su prvenstveno rodne kuće pojedinih istaknutih ličnosti koje su sa sela. Ovakve kuće, s pokućstvom i okućnicom, najčešće su tipični predstavnici narodne arhitekture pojedinih naših oblasti. Takva je kuća velikana srpske pismenosti i etnologije Vuka Karadžića u Tršiću kod Loznice i kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući pod Rudnikom, ili rodna kuća naučnika Mihajla Pupina u Idvoru u Banatu. Ovoj skupini priključujemo “Hristićevu kuću" u Pirotu (danas Narodni muzej), jednu od najlepših u Srbiji. Pored toga, preostale su izvesne urbane i ruralne celine, kao spomenički kompleksi od etnografskog značaja. I njih bismo mogli, u izvesnom stepenu, smatrati muzejima pod vedrim nebom. Takvih celina ima više. One se javljaju u gotovo svim krajevima zemlje. I ovi su ambijenti od značaja za turizam ne samo zbog svojih arhitektonskih vrednosti već i zbog arhaičnog načina života, koji se u ovakvim skupinama održao. Takav je, na primer Sveti Stefan na Crnogorskom primorju. To je minijaturno poluostrvo izvanrednih ambijentalnih vrednosti. Njegovo je stanovništvo potpuno raseljeno, a naselje u celini pretvoreno u luksuzni turističko-ugostiteljski gradić, kome je danas samo spoljna arhitektura kamena sačuvala negdašnje etnografske vrednosti.(Sl. 176.) Da je koji ribar i dalje tu ostao da živi, sa svojim barkama i razapetim mrežama, ova jedinstvena naseobina bila bi, čini nam se, još privlačnija. U drugim krajevima, gde je narodno neimarstvo imalo na raspolaganju mnogo trošniji osnovni građevinski materijal - drvo i zemlju, održala su se pojedina još uvek živa naselja, pružajući elemente koji su od interesa za zaštitu, pretežno sa etnografskog gledišta, pa prema tome i sa gledišta turizma. To su Prizren na Kosovu, Novi Pazar u Sandžaku, Bački Monoštor u Bačkoj, Skadarlija, deo starog Beograda, Gusinje i Žabljak u Crnoj Gori. U Valjevu, na desnoj obali Kolubare, još uvek postoji jedan deo varoši koji ima spomeničke vrednosti urbane vrste, uglavnom iz prve polovine prošloga stoleća. To je stara čaršija zvana “Tešnjar". Ona i danas vodi svoj način života, sa zanatskim radionicama, trgovačkim i ugostiteljskim radnjama, magazama i stanovima. Najlepši primer je sigurno grad Ohrid u Republici Makedoniji, sa izuzetnim ambijentalnim vrednostima u kojima dominira stara tradicionalna arhitektura crkava, ali i stara čaršija sa dobro očuvanim zgradama balkanske arhitekture. (Sl.179.) Grad Ohrid je i zaštićen kao svetska kulturna baština. Najzad, i seoske crkve brvnare, svojom arhitekturom, obradom i istorijskim značajem, predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva, za koje je turizam sve više zainteresovan.

142

U Srbiji crkva brvnara je građena slično kući brvnari od koje se razlikuje višeugaonim ili potpuno zaobljenim završetkom oltarskog prostora.(Takovo) Iznutra je podeljena na tri ustaljena dela pripratu ili “žensku crkvu", glavni prostor ili naos i oltar, a tavanica je zasvedena profilisanim i žljebovnim daskama. Tokom prve polovine XIX veka, uglavnom po oslobođenju od Turaka, mnogi preostali hramovi ove vrste stiču trem sa zapadne strane, s harmonično raspoređenim stubovima, na način koji je uobičajen u Šumadiji (Miličinica, Dub) i Pomoravlju (Pokajnica, (Sl.180.) Rača Kragujevačka), Zlatiborskom kraju.

NARODNI UMETNIČKI ZANATI
Folklorno stvaralaštvo izaziva interesovanje turista i drugim svojim vidovima. Ono se u izvesnom stepenu i dalje neguje u narodu. Njegovi oblici su, kao i kod neimarstva, specifični za određene krajeve, čak i za pojedina naselja. Zanatlije su nekada izrađivale sve predmete potrebne za kuću, ukućane i svakodnevni život. Tako su postojali suknari, krznari, pletilje i opančari koji su izrađivali odevne predmete, grnčari i kujundžije posuđe, kovači, tesari, kolari, stolari, klesari,užari, lončari su izrađivali svakodnevne ili ukrasne predmete potrebne seoskom domaćinstvu, vredne domaćice pletilje, tkalje, vezilje, ili filigrani irađivali su ukrasne predmete za domaćinstvo ili ljude. Svi ovi zanati dugo su živeli u narodu,a bili su i neophodni. Činili su sastavni deo specifičnosti jednog mesta, kraja, regije. Ponegde su očuvani i danas. Međutim, umetničke zanatlije sa sebi svojstvenim zanosom, sve manje rade. Male radionice, u samom dućanu, sretamo danas u nekim turističkim mestima, gde se ova privredna grana pokazala veoma unosnom pa, na žalost, komercijalni momenat najčešće nosi prevagu nad umetničkom stranom proizvoda. U Pirotu tkaju čuvene “pirotske ćilime", tkalje u Sirogojnu, na Zlatiboru, razvijaju domaću radinost na veoma savremnoj osnovi. Grnčari širom cele Srbije većinom dolaze iz pirotskog i niškog kraja. Nekadašnji opančari, suknari ili kujundžije, filigrani ustupaju mesto industriji. Njihove rukotvorine sigurno mogu biti najlepši, tradicionalan i pravi suvenir nekog turističkog mesta.

FOLKLORNO DUHOVNO STVARALAŠTVO
Za razliku od materijalnog narodnog stvaralaštva koje se odnosi na izradu i obradu različitih materijalnih predmeta, narodno stvaralaštvo je znatno obogaćeno i duhovnim vrednostima. Sve one aktivnosti ljudi iz naroda koje se odnose na pesmu, igru, nošnju, običaje ili praktikovanje neke umetnosti i na taj način pripadaju duhovnom životu naroda spadaju u duhovno folklorno stvaralaštvo. Ne manje vredno, specifično, autentično od materijalnog stvaralaštva, ovo duhovno je održavalo, ponegde i sada održava tradiciju i duh jednog kraja. O ustaljenim pazarnim danima i vašarima u pojedinim mestima, na saborima i slavama kraj manastira i crkava, o pojedinim praznicima i proslavama, narod se okuplja u velikom broju i veseli na svoj način. To su gotovo jedina stecišta gde se još mogu sresti prava narodna nošnja i igra - oro, kolo ili ples, uz zvuke i ritam gusala, dragačevskih ili drugih trubača, vojvođanskih ili slavonskih tamburaša, ili arbanaških, turskih i ciganskih zurli, gočeva i daira, nemuštog kola sa Glamoča. Tu su i viteške igre Ljubičevske konjičke igre, ali i mnoge druge priredbe vezane za pojedine dane u godini, godišnja doba i određene poljske radove: Kosidba na Rajcu, Dužijanca u Subotici, Dragačevska truba, i mnoge druge lokalnog karaktera. Jedva se mogu nabrojati krajevi u kojima se i dalje zadržala živopisna narodna nošnja. To su, pre svega, ženska nošnja Slovakinja iz pojedinih vojvođanskih sela, muška šumadijska nošnja, ili arbanaška iz Rugova i sela Hasa u Metohiji. U pojedinim zabačenijim planinskim predelima varoško odelo nije još uspelo da u potpunosti potisne seosku nošnju. Takva nošnja upotpunjava priredbe folklornog karaktera, pogotovu nedeljom i o praznicima, svadbama i drugim prigodama. U ostalim krajevima zadržala se samo delimično: srbijanska šajkača, crnogorska kapa, vlaška šubara, arnautsko keče, vezene ženske kapice, šamije i marame, čakšire i šalvare, gunjevi i jeleci, opanci i sl.
143

po tehnikama ili tematici. nostalgije. gde se posetioci mogu upoznati sa tradicionalnim načinom stanovanja. U Evropi mnoge kontinentalne zemlje. Subotička dužijanca. življenja. Pored toga folklorno stvaralaštvo je i jedno od veoma atraktivnih i uvek modernih privlačnosti koje pokreću na turistička ptovanja hiljade i milione turista širom sveta. Obrazovale su se čitave škole. Narodna muzika se razlikuje po instrumentima na kojima se izvodi. raritetnosti. i Rumunkama iz Uzdina (Vojvodina). kao što su: Vukov sabor u Tršiću. ako što su Norveška.182. predstavljaju duhovno stvaralaštvo pojedinaca ili grupe iz naroda koje je veoma blisko ili isto umetničkom stvaranju školovanih umetnika. Naivno slikarstvo je možda imalo specifičan razvoj. zabave i opuštanja. Kuća čuvene Suzane Halupove. Druga polovina XX veka. ali one ne može više biti narodna i spontana u njenom prvobitnom smislu. Svrljiški sabor. u izmenjenim ekonomskim i drugim uslovima. Bapka. Martin Jonaš.Radi negovanja ovih i drugih narodnih tradicija. koji su se u svojim slobodnim časovima. Šumadincima iz Oparića i Leskovca. prenoseći na platno. kao i zemlje Okeanije. ali i veštačka tvorevina današnje civilizacije.(Sl. To je i nasušna potreba savremenog turizma. Husarik.Suzana Halupova. To su sve češće veštačke konstrukcije u kojima foklorna umetnost pokatkada ustupa mesto planiranom profitu koji je u mnogo čemu stekao i suviše trgovačko obeležje jeftine robe. Japan.Kina.) TURISTIČKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALAŠTVA Turistička prezentacija folklornog stvralaštva može bit vrlo raznovrsna. nekog naroda. Upravo zbog tih karaktersitika koje nose pečat specifičnosti. scene. Takozvano “naivno" slikarstvo i vajarstvo. Naivna umetnost. ukus i meru u kojima istinski folklor crpi svoje snage. likove i misli koje ih svakodnevno obuzimaju. koju karakteriše sloboda umetničkog stvaralaštva i pojava različitih umetničkih pravaca u slikarstvu. u nedostatku drugih prirodnih atraktivnosti (mora ili visokih planina) takođe su razvile mnoge oblike turističkog plasmana folklornih vrednosti. Sokol. oblačenja. vrlo bogata i vrlo atraktivna. sve je više smotri i festivala u raznim krajevima zemlje. Takva umetnost stekla je u poslednje vreme brojna međunarodna priznanja. J. ali i rada jednog izuzetnog slikara. zatim Afrika. pa zemlje Azije . zatim narodna književnost. i mnogi drugi koji se poslednjih godina obnavljaju ili formiraju kao novi. ne samo u našoj zemlji. Prava izvorna narodna muzika se čuva i neguje. tradicije. po tonalitetu.) Ovaj produženi život folklora. Mokranjčevi dani u Negotinu.(Sl. Folklorno stvaralaštvo je upravo ono stvaralaštvo koje nosi specifičnoti nekog prostora. ne predstavlja više onu izvornu vrednost koja se svojevremeno sama od sebe razvijala. Smotra folklora u Leskovcu. posle napornih poljskih i domaćih radova. ona je prepoznatljiva i na taj način čini neki prostor ineresantnim. J. koje se iz dana u dan sve brže gase. otvorila je vrata i svim onim slikarskim školama negovanim u narodu koje su dostigle određene umetničke kvalitete. ali vrlo često dostiže prave umetničke vrednosti. koja ujedno preti da izvitoperi čistotu i iskrenost. Smotra folklora u Vršcu. načinu glasovnog izvođenja. običaja. Narodno muzičko stvaralaštvo je veoma raznovrsno i čini osnovno obeležje nekog naroda ili kraja. prihvatali kičice ili dleta. Oni čak i vaskrsavaju odumrlu umetnost. Primer su zemlje Latinske Amerike. Oni slikaju ili se bave skulpturom. Poneki od slikara naivaca dostigli su i međunarodna priznanja od kojih ih je najviše iz Kovačice. ili mađarska na primer. Mnoge turističke destinacije na svetu su stekle međunarodnu reputaciju upravo plasmanom turističkih proizvioda koji počivaju na folkloru. U našoj zemlji naivno slikarstvo je uhvatilo korena među Slovacima iz Kovačice. odnosno na drvo.181. Ono se razlikuje po spontanosti nastanka. 144 . a đaci su im daroviti odrasli seljaci i seljanke. muzika. omiljeno je mesto za posete đaka i odraslih. bar kao sadržaj za trenutke odmora. Ozbiljno pripremljene smotre i festivali trude se da donekle isprave taj nedostatak. topline i različitosti vezane za svaki prostor čine da je folklor sastavni deo skoro svih oblika turizma. Takav restaurirani folklor silom prilika postaje nužna.

gastronomski. urbane i ruralne celine. morski. ali i drugih turističkih ponuda • • • • Složeniji oblici prezentacije podrazumevaju samostalne oblike turizma i to: • • • • seoski turizam agro-turizam etno-turizam Seoski eko-turizam Pod Seoskim turizmom se smatra oblik turizma u kome je glavna komponenta ponude .seoska kultura. Agro-turizam je takav podoblik seoskog turzma u kome se plasiraju seoski proizvodi i korist ima samo farmer Etno turizam .je onaj oblik turizma koji turistima prezentuje etnografske karakteristike nekog prostora (etnosocijalne karaktersitike stanovništva uobličene u proizvod) i ne motra biti vezan za selo. U zavisnosti od osnovne delatnosti. seoske crkve brvnare. SentAndreja. zeleni turizam. Bački MonoŠtor.. itd. Sveti Stefan. Seča reka. kao spomenički kompleksi od etnografskog značaja. Skansen. koriste se sledeći pojmovi: agroturizam. Sirogojno smotre i festivali običajne svečanosti folklor kao sastavni deo turističke prezentacije u seoskom turizmu uopšte.Postoji veliki broj mogućnosti da se turistički prezentuju folklorne vrednosti. Seoski-eko-turizam može biti i seoski turizam. ukoliko prezentuje očuvane prirodne i kulturne vrednosti sela 145 . Zlatiborske. predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva – Pokajnica. jahački (konjički). Oblici turističke prezentacije folklornog stvaralaštva su: • • • • kuće uređene kao etnografski muzeji pod vedrim nebom rodne kuće pojedinih istaknutih ličnosti koje su sa sela.. svojom arhitekturom.muzeje “pod vedrim nebom. etnoparkovi . pivski. turizam. Kupinovo. vinski.Tešnjar. istorijski-kulturni. obradom i istorijskim značajem. Skadarlija. lovački.

Niš). kao i spomenici koji mogu dostići najviši umetnički domet. Jedan od najboljih slikara našeg vremena Petar Lubarda.dvojice poznatih mlađih savremenih beogradskih umetnika. ili posebno klesani natpisi koji beleže izgradnju mnogih značajanih saboraćajnica. gde je u najnovije vreme postavljeno još nekoliko umetničkih dela. 1809. Trajanova tabla.183). godine. odlivenim u glini i bronzi ili napisanim na pergamentu. ne predstavljaju autentična spomen-obeležja. (Đerdap).]ele-kula u Nišu.) i zidna kompozicija “Obretenije Lazarevo" od Milića Stankovića od Mačve . pripadajući mahom našem stoleću. veoma raznoliki po obliku i sadržini. Proučavajući.Takvih spomen-obeležja ima veoma različitih u zavisnosti iz kog su vremena.kao njihovi spomenici. reka. dok je kod Kruševca u prirodi izvajano Slobodište po ideji arhitekte Bogdana Bogdanovića. U okvirima srpskih srednjovekovnih spomenika zabeležni su i naslikani na zidovima hramova i tvrđava brojni istorijski podaci. rimski novac i sl. pružajući uz to i dragocene istorijske podatke. 1867. odstojanja). ili u spomen na neki događaj. sa razvijenom kulturom ili turizmom ili bez njega. bilo veliko ili malo. Možda je najsurovije i najupečatljivije svedočanstvo kojim su Turci obeležili svoja nedela . istorijske ili umetničke vrednosti.SPOMEN-OBELEŽJA U JUGOSLAVIJI Značajnija zbivanja tokom duge istorije naroda koji su tokom vekova naseljavali tle Jugoslavije. Među njima se naročito ističe spomenik knezu Mihailu u Beogradu. ozidana od 952 lobanje srspkih boraca posle poraza ustanika na Čegru. označena su spomen-obeležjima. U pitanju su svedočanstva od prevashodno istorijskog značaja. već su to spomen obeležja koja imaju kulturne. Stalno prisutna tema Kosova kod Srba inspirisala je mnoge umetnike.Ta obeležja mogu biti autentična .iz vremena njihovog bitisanja.Autentična spomen-obeležja predstavljaju verodostojne izvore koji su najdragoceniji sa stanovišta proučavanja istorije. obrađujući i zaštićujući ove građevine. Đorđe Jovanović izradio je spomenik kosovskim junacima podignut u Kruševcu. Među njima su lirksi shvaćena bronzana figura kneza Lazara od Nebojše Mitrića (Sl. ostavio je u Beogradu svoju viziju kosovskog boja. ili pozniji belezi u vidu zapisa. Primeri: Žička i Gračanička povelja. Međutim. a koja su najčešće uradili umetnici po posebnom projektu i nameni. romantičarski nastrojeni XIX vek i naši savremenici XX veka podižu spomenike u slavu pojedinih istorijskih događaja i zaslužnih ličnosti i takve spomenike ima skoro svako mesto. 1. obeleženo mnogim spomenicima. godine. iskovanim u metalu. ličnost. (novac). Umetnička spomen-obeležja. kao dokumenti o određenim događajima i ličnostima. na Gazimestanu. 184.Svi spomenici koji se podižu nakon završetka nekog događaja. Ovakvih spomenika ima svih vrsta i oblika. 2. Ona su izražena na najrazličitije načine. Na samom Kosovu polju. u raznim vidovima. a. ili su nastajala kasnije . Geneološko stablo Nemanjića-Dečani.(Sl. još uvek nailazimo na nove istorijske izvore ili uspevamo da bolje protumačimo ono što nam je samo donekle bilo poznato. Muratovo i Barjaktarevo turbe -Kosovo i drugi. podignut je Kosovski spomenik po ideji arhitekte Aleksandra Deroka i pesnika Milorada Panića Surepa. Primeri: Glava cara Konstantina (IV vek. c. a. U Srbiji je konačno oslobođenje gradova od Turaka. b. Tu su i brojni miljokazi duž puteva na kojima su označeni i mnogi geografski pojmovi (imena mesta. 146 . rad florentinskog vajara Enrika Pacia . Iz najranijih antičkih vremena ovu vrstu spomenika nalazimo najpre u zapisima uklesanim u kamenu.

Iz perioda najnovije istorije.. To su pre svega umetnički oblikovani spomenici revoluciji. a ovde navodimo sledeće: Vukov i Dositejev muzej u Beogradu. kao i rodne kuće gotovo svih znamenitijih ljudi iz sveta kulture. Često se koriste originalni ili se obnavljaju i oplemenjuju materijalni ostaci koji su karakteristični za pojedina istorijska zbivanja. Najznačajnija prirodno-memorijalna mesta uglavnom su već obeležena. u neiscrpnim varijacijama sa kojima su data na veoma originalan i specifičan način. kao oni u Beogradu. spomen česme. kojih ima u svim krajevima. kao i spomen parkovi. (spomen domovi. Oni na taj način još ubedljivije evociraju pojedine uspomene. Spomen-obeležja novijeg doba na zgradama . savremeno obeležavanje spomen-mesta vezanih za narodno-oslobodilačku borbu obuhvata veće prostore u prirodi. spomen kosturnica na Kajmakčalanu i Zejtinliku kod Soluna vezane za I sv. rodna kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući. Šumarice kod Kragujevca (Sl. Sremskoj Mitrovici. Za razliku od spomenika klasičnog tipa. spomenik Neznanom junaku na Avali. a naročito kao uspomena i u čast značajnih događaja i ličnosti iz II svetskog rata podignuto je širom naše zemlje veliki broj manjih ili većih. zadužbina i mauzolej Karađorđevića na Oplencu. Ovakva spomen-obeležja dostigla su u nas izuzetne umetničke vrednosti. 147 . Ova i ranija spomen-obeležja. koji se uglavnom svode na vrstu obeliska-piramide ili figure ratnika. Kompleks Karađorđevog stana u Topoli. zatim to su i sabirna groblja i spomen kosturnice. da žrtvama odaju dužnu poštu ili naprosto da se dive umetnosti koja je izražena u pojedinim memorijalima. Rešavaju se slobodnije na.185.).b. produhovljeniji način. spomen groblja. umetnički oblikovanih ili samo kao rezultat pažnje. čini nam se. Primera ovakvih spomen obeležja ima zaista mnogo. istorije. c.u kojima su se ti događaji odvijali.spomen-obeležja značajnih događaja predstavljaju i građevinski objekti. nauke.. iz prošlih ratova. Slobodište kod Kruševca. ili kompletnom namenom i uređenjem objekta obeleženi.) i drugi. u vidu spomen-parkova u kojima dominiraju određena filozofsko-umetnička shvatanja i simboli. spomen kapele. a koja su odgovarajućim tablama. stalno privlače turiste koji žele da ožive uspomene. Njegošev mauzolej na Lovćenu. da saznaju nešto više o onom što se u određenom istorijskom trenutku zbivalo. najčešće stambene kuće. rodne kuće znamenitih ljudi. rat. spomen-obeležja.

stiču popularnost i ispunjavaju svoju kulturno obrazovnu funkciju. ili Galerija Matice Srpske u Novom Sadu). kao što je Dvorana ogledala u Versaju. U I veku p.e. reči) su bile dugačke dvorane u nekadašnjim plemićkim dvorcima namenjene za svečanosti i velike prijeme. Reč muzej ima svoj izvor u grčkoj reči "museion". Država najbogatija muzejima i galerijama je Italija. bila je galerija Poliglotovih radova na ulazu u Propileje na atinskom Akropolju. Za razliku od muzeja kao kompleksnih institucija. Petrovgrad da bi upoznali kulturne ustanove tih najvećih kulturnih centara na svetu. Kolekcionarstvo je bilo zastupljeno tokom cele istorije. London. pre svega iz arheologije i umetnosti. proučavaju. a zahvaljujući turizmu povećavaju broj svojih posetilaca.n. institucije kulture. ređe na mestima pored nalazišta. koje se većinom nalaze u velikim gradskim centrima. kako je nazvan hram u Atini posvećen muzamazaštitnicama nauke i umetnosti. Svedočanstvo o toj prvoj pinakoteci (zbirci slika) iz V veka pre n.) po kome se dobrotvori i pokrovitelji umetnika i književnika još i danas nazivaju tim imenom. tehničkog ili drugog kulturnog značaja. Privatne kolekcije dobijaju sve češće i posebno namenjene 148 . U srednjem veku istaknuto mesto u sabiranju dragocenosti imali su vladari i hrišćanska crkva. ikonoborstvo. Kriterijumi sakupljanja bili su. te iz toga proističe njihovo današnje tumačenje kao zbirki umetničkih predmeta. Cilj sakupljanja je imao povod u ljubavi i strasti prema određenoj vrsti predmeta. Inače galerije (od neolat. obezbeđuju i izlažu.n. sortirani i smešteni u posebne zgrade. RAZVOJ MUZEJA Najstarija zabeležena pojava prostorije u kojoj su bile izložene slike u Evropi. upravo zbog umetničkih škola koje su u prošlosti tamo radile. I vek p. Kulturne institucije doprinose turističkoj vrednosti pojedinih mesta. galerije su zbirke umetničkih slika privatnog ili javnog karaktera. umetničkog.MUZEJI I GALERIJE U toku praćenja razvoja likovnih umetnosti kroz prostor i vreme uočili smo da se brojni pokretni predmeti spomenika kulture ne nalaze više na mestima na kojima su nastali. etnografskog. U XVI. čuvaju. Brojni pronađeni predmeti su izučeni. ostavio je Pauzanije. Takve galerije su bile ukrašavane umetničkim predmetima. MUZEJI Muzeji su naučno-prosvetne ustanove koje prikupljaju.Galerija impresionista u Parizu. Među najpoznatije zaštitnike umetnika spada Rimljanin Mecena (vreme cara Avgusta. Većina savremenih turista uz rekreaciju u toku turističkih putovanja želi da upozna kulturne vrednosti kraja u kome boravi. a koje se nazivaju muzejima.e. a mnogi preduzimaju putovanja u Pariz. sve više u XVII i XVIII veku privatne zbirke počinju da se otvaraju za uži ili širi krug posetilaca. istoričar i govornik Asinijus Polio otvorio je prvu javnu kolekciju umetničkih predmeta.e. seoba naroda. a koji su od istorijskog. prerastajući u zbirke javnog karaktera. dakle valorizuju predmete i pisane izvore. prirodnjačkog. Pesnik. ali i u težnji da se iskaže društveni prestiž. Pad antičkog carstva. Rim. pre svega lični ukus i iskustvo. u Rimu za publiku je bila otvorena i prva privatna zbirka. koje ponekad mogu da po značaju i veličini dostignu muzeje (Tretjakovska galerija u Moskvi. pa čak i putem osvajačkih ratova. krstaški ratovi uništavali su čuvane i sakupljane dragocene predmete. To su bile velike privatne kolekcije.

odlučio da se u Luvru centralizuju. njihovog sortiranja i adekvatne prezentacije posetiocima.u Americi u kojima je orijentacija da se odlazak u muzej ne svede isključivo na kontakt sa njegovim izložbama. Dve godine kasnije donet je dekret o proglašenju carskih zbirki narodnom svojinom. jedne države. prirodnjački. park. ili nacionalni. paleontologiji.regije. gradova. g. jedne etničke celine. tehnički i mnogi drugi. tj. ovi drugi se odnose na manje administrativne teritorije. uređenja starih muzeja i savremenog uređenja i prezentacije bogatih muzejskih zbirki. regionalni ili zavičajni i 7.se odnosi na veći broj različitih muzeja u kojima je izvršena specijalizacija muzejskog sadržaja. a gradski na šire i uže područje većih naselja. muzeji koji su opremljeni salonskim izložbama. dražavni. sakupe i smeste.. sadržaju i nameni muzeji sveta čine veoma interesantno. Istovremeno. načinu izlaganja i čuvanja predmeta. o muzeji klubovi . kao Muzej Republike. Podela muzeja na osnovu specijalizacije muzejskog sadržaja razlikuje: o Kompleksni tip muzeja . Dok je zadatak narodnog muzeja da prikuplja materijal i podatke o materijalnoj i duhovnoj kulturi jednog naroda. njihove uređenosti i opremljenosti.sakupljaju objekte iz prirode u onakvom stanju i obliku kakvi su u prirodi nađeni. geologiji. 6. popularne ustanove u koje uđe svaki čovek sa osnovnim kulturnim navikama. Različiti po vremenu i načinu postanka. U ovu grupu muzeja spadaju: umetnički muzeji. Nacionalni Konvent je 1791. Muzeologija kao nauka o muzejima se bavi pitanjima lokacije i arhitekture građevina muzeja. predmeti iz naučnih i umetničkih zbirki. Revolucionarni datum u istoriji muzeja bila je Francuska revolucija. U odnosu na poreklo predmeta koje sakupljaju i čuvaju. Tokom XIX veka i muzeji u drugim zemljama su postajali ustanove za koje se brinu društvo i država. arheološki. o muzeji škole . mogu se izdvojiti dve velike grupe muzeja: o Prirodnjački .u Rusiji koji imaju za cilj da služe ogromnom broju posetilaca u prosvetno-obrazovnom smislu. 3.. 2. filmske projekcije.u zapadnoj Evropi u kojimma vlada salonska atmosfera namenjena eliti. ali ima i izdvojenih posvećenih pojedinim granama prirodnih nauka: botanici. ali i obimno polje za proučavanje i ispitivanje.. često su kompleksni. 1. etnografski. Luvr je. (Musee de la Republique) otvoren za posetioce. već da se u njemu provede izvesno vreme uz niz drugih ugodnosti kao što su restoran.koji se odnosi na sve one muzeje sa zbirkama i odelenjima bez užeg usmerenja. gradski muzeji. Prema načinu iskorištavanja onog što rade i pružaju društvu postoje tri grupe muzeja: o muzeji saloni . Sledeće grupisanje muzeja je na osnovu područja koje pokrivaju: 5. U svemu tome se već naslućuju oblici pravih muzeja do kojih se stizalo zaslugom velikih i značajnih pojedinaca. Muzeji su danas postali vrlo značajne. o Specijalizovani tip muzeja . različiti po veličini. TIPOLOGIJA MUZEJA Muzeje je moguće razlikovati i deliti na osnovu više kriterijuma. a na osnovu primene različitih kriterijuma. zoologiji.. 4.građevine za njihovo čuvanje i razgledanje. Takođe je muzeologija izvršila i klasifikaciju muzeja na više tipova. XX vek je vreme intenzivnog otvaranja novih. istorijski. 149 .

Etnografski. Vukov i Dositejev muzej. NJUJORK . Muzej Nikole tesle. selo Skanzen u Švedskoj sa seoskim drvenim kućama i ljudima koji u starim nošnjama žive. kao primer koliko je velika kulturna baština sačuvana u muzejima sveta. Muzej grada Beograda. Samo Pariz ili Rim imaju više muzeja.Britanski muzej i biblioteka.(najstariji imjedan od najvećih).Državni muzej. palate u dužini od 1 km.Muzej moderne umetnosti. Među najznačajnijim su sledeći: BEOGRAD: Narodni .jedan od najvećih van Evrope.Luvr. Kruševac. NAJPOZNATIJI MUZEJI Na ovom mestu se. etno-parkovi. Muzej voštanih figura Madam Tiso. pre svega iz istorije naših naroda. pre svega iz istorije i kulture Vojvodine. bave se delatnostima u polju i u radionicama kućne i zanatske radinosti.g.Državni. naravno ne mogu navesti svi značajni muzeji sveta. Zmajev muzej. Umetnički muzej. usko usmereno usavršavanje i poznavanje pojedinih oblasti naročito nauke.Arheološki egiptološki i mnogi drugi. 400 sala. i mnogi drugi muzeji i galerije. predmeta). FIRENCA .sabiraju i čuvaju objekte. kulturnom i umetničkom značaju i u našoj zemlji je osnovano mnogo različitih muzeja u kojima se čuvaju vredni predmeti.. kulturno-istorijskom i etnografskom zbirkom. Narodni ili zavičajni muzeji u većim gradovima . KRIT .Vatikanski (jedan od najbogatijih). Galerija Ufici (pinakoteka). NOVI SAD . Nacionalna galerija. To su muzeji posvećeni ličnostima koje su za sobom ostavile dragoceno i zaslužno umetničko. Jevrejski istorijski muzej i drugi. TOKIO . ČaČak.Tehnički muzeji isto spadju u specijalizovani tip muzeja koji predstavljaju razvoj pojedinih oblasti ljudskog znanja. Galerija Matice Srpske. Sombor. memorijalni i tehnički muzeji.(jedan od najbogatijih). Gugenhajmov. PARIZ . 3 mil. Zrenjanin. LONDON . RIM . kompleksnog karaktera i prikazuje razvoj kulture i umetnosti Srbije od praistorije do danas. a posebno su interesantni oni koji se formiraju na otvorenom prostoru: istorijski i vojni. osnovan još 1847. Zaječar.Umetnički muzej. PETROVGRAD . ATINA .Nacionalni. KAIRO . književno. Niš. Muzej impresionista. I u ovoj grupi izdvajamo različite.Prado.Metropoliten. Nema većeg grada u svetu koji nema najmanje jedan kompleksni muzej. AMSTERDAM . jedan od najbogatijih skupocenim slikama.Prirodnjački.(jedan od najbogatijih u Srbiji.Kragujevac. Versaj. BOSTON . DREZDEN . MOSKVA. muzejskih postavki i galerija nego što se može obići ili videti u toku jedne nedelje.Muzej tehničkih dostignuća. Istorijski.Tretjakovska galerija. Valjevo i drugi.Arheološki. Viktorijin i Albertov.S obzirom na brojnost i značenje koje imaju izdvajamo tip memorijalnih muzeja. kao npr. ČIKAGO.Nacionalna umetnička galerija. ili etno-park kod Sentandreje u Mađarskoj. prvobitno Muzej Matice Srpske.Kandijski muzej. Arheološki. Muzeji u Jugoslaviji. a sadrži i tematske zbirke domaće i strane likovne umetnosti. MADRID . Muzej strane umetnosti. Muzej Srpske pravoslavne crkve. 150 . Muzej Novog Sada. političko delo itd.Ermitaž (jedan od najvećih. Pored Narodnog u Beogradu su još: Vojni na Kalemegdanu. možda najbogatiji i najpoznatiji muzeji. Spomen zbirka Pavla Beljanskog. sada sa arheološkom. Srazmerno veličini. Eskorijal. Subotica.mnoge galerije. Vršac.Galerija slika. i Muzej srpske pravoslavne crkve). Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici.g.Nacionalni. Zbog toga će ovde biti navedeni samo pojedini. predmete koji su nastali kao rezultat ljudskog rada. Veoma ineresantni i specifični etnografski muzeji pod vedrim nebom su etnoparkovi. BEČ Istorijski (pinakoteka). Muzej primenjene umetnosti. VAŠINGTON.Vojni muzeji su u stvari istorijski muzeji. BERLIN . osnovan 1844. istorijskom.o Humanistički muzeji ili muzeji kulture .najstariji u Srbiji.Muzej Vojvodine.

Osnovni sadržaj svakog muzeja su izložbene prostorije. Na ulazu u izložbene prostorije postoji niz pratećih prostora: mesto za prodaju ulaznica. požari i poplave. Tamo gde posetioci ne ulaze nalaze se prostorije za administraciju i stručne službe. dijapozitiva i publikacija. fizički i hemijski procesi u samim predmetima stalna su opasnost za muzejsku građu. specijalno građene za muzeje. štand za prodaju razglednica. Ponekad predmetima u muzeju prete i katastrofalne promene kao što su ratna razaranja. znači pokretne objekte koji iz različitih razloga treba da promene ambijent života. Svi predmeti sakupljeni u muzeju čuvaju se ili u izložbenim prostorijama. tj. naučnih skupova i biblioteku sa čitaonicom. u kojima se održavaju odgovarajući mikroklimatski uslovi Razlikuju se tri oblika proučavanja (tretmana) muzejskih predmeta: 1. radionice i laboratorije. kutije. obično raskošnih arhitektonskih oblika. mesto dobijanja informacija. a Istorijsko-umetnički muzej je građen u duhu neorenesansne i neobarokne arhitekture Italije. Moderne muzejske zagrade često se grade na izolovanim prostorima obično u ambijentu parkovskog prostora. koje se sticanjem okolnostim namenjuju muzejima ili su to građevine još u projektu namenjene. (Sl.)Veći muzeji pored izložbenih dvorana sa stalnim postavkama imaju izdvojenu prostoriju za povremene izložbe. vlažnosti. sanitarni uređaji i mogućnost osveženja u bifeu ili restoranu. promena temperature. 2. depoi za čuvanje neizloženih muzejskih građa. a sve u cilju zaštite i čuvanja ovih dragocenosti za budućnost. kao stalne postavke ili u depoima. Oni imaju i odvojene prostore za držanje predavanja. promajne. mikroklima sa uticajem svetlosti. kabineti stručnjaka-kustosa.) Na primer. konzervatorske i restauratorske intervencije. međusobno povezane. Mora da bude ostvarena dobra komunikacija sa muzejom pod čime se podrazumeva lak pristup za vlasnike automobila i turističke autobuse. To su ili istorijske zgrade. održavanje uslova čuvanja predmeta u depoima ili u izložbenim prostorima. (Sl. garderoba za odlaganje suvišnih i nedozvoljenih predmeta. uprava muzeja. direkcija. Ali i ako dođe do rata predmeti iz muzeja sklanjaju se na sigurno mesto (npr. 151 . a za druge posetioce dostupne linije javnog gradskog saobraćaja. opremljene i uređene tako da posetioci na najbolji način mogu da se upoznaju sa muzejskim postavkama. Narodni muzej u Beogradu smešten je u zgradi bivše banke.184. 183. suve. relativno svetle. Muzejsku vrednost može imati i niz objekata koji nisu i ne moraju biti u muzejima i obrnuto može se dogoditi da se u muzeju nađu objekti koji ne zadovoljavaju kriterijume muzejske vrednosti. Zgrada treba da je daleko od vojnih i značajnih privrednih objekata. što obezbeđuje veću sigurnost od prenošenja požara sa okolnih zgrada i lakšu kontrolu od pokušaja krađe.OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA Postoje dve osnovne vrste zgrada u kojima se muzejske zbirke čuvaju i izlažu. i 3. DELATNOST MUZEJA Muzeji sakupljaju predmete "in fondo". iz muzeja u Vukovaru predmeti su preneseni u Novi Sad). izvor autentičnih informacija. dobro osvetljene prirodnom ili veštačkom svetlošću. Pakuju se u specijalne kese. objektivno ispitivanje stanja i osobina materijala muzejskih predmeta. Muzejski predmet bi morao biti dokument prvog reda. Likacija zgrade je veoma bitna za rad muzeja. Depoi su prostorije u muzejima gde se čuvaju neizloženi predmeti te one treba da budu prostrane. Svakodnevno dejstvo raznih agenasa.

odnosno kroz turizam. nacionalnu i međunarodnu razmenu. umetnost. Ta premeštanja materijala skrivaju mnoge opasnosti.Predmeti se postavljaju po logičnom redu. kao i da su posete muzeju nezamislive bez turizma. vodiča. Čitalac upoznaje umetničko delo gledajući reprodukcije. Saznanja o muzejskim objektima sticala su se preko publikovanja materijala. uslovi prezentacije u drugim zgradama i u izmenjenom podneblju. cvetne oaze). društvo. Ali ipak publici treba ostaviti da bira između dirigovanog kretanja i tempa prema ličnim željama i potrebama. novac). proizvoda ljudskog duha i umetničkog nadahnuća. Mogu biti monografske izložbe koje prikazuju opuse velikih ili manje poznatih autora. zbog čega. nezamisliv bez muzeja. radija i televizije. informatora. nepoverenja nastalog usled nepoznavanja uloge i korisnosti takvih institucija. moćno sredstvo za savlađivanje nepoverenja javnosti prema muzejima. mrtva priroda). predstavljaju jedno od najmoćnijih sredstava za upoznavanje široke publike sa sadržinom istorije. natpisi. Slanje materijala van matične muzejske kuće vezano je za ozbiljne probleme: promena mikroklime objekta. ne samo pred remek delima. estetskoj vrednosti i sadržini i na taj način se stimuliše za direktni kontakt. Muzej je trezor. Zasniva se na korišćenju rezultata sopstvenih ili istraživanja drugih. Marketing (istraživanje tržišta. dragocenosti. Publikacije posvećene muzejima. S druge strane muzeji u Americi omogučavaju posetiocima različit direktan kontakt sa predmetima. Kroz lokalnu. upotrebom pre svega klasičnih sredstava propagiranja i publikovanja putem plakata. gde su uputstva i objašnjenja vodiča ili kustosa snimljena na traku. a tematskim izložbama mogu se prikazati neke tehnike (kovnice. provetrene. štampa. prijatne. pokretanja štampe. okrugli stolovi itd. žanrovi (portret. brojevi. ugodna sedišta treba da pruže kratak predah ili dugo posmatranje dela izložbe. pa se sa iznajmljenim magnetofonima. putovanja. probu. odmor. Taj direktni kontakt između umetničkog blaga u muzejima i posetilaca se ostvaruje kroz posete. prospekata. Muzej u Nantu u Francuskoj je predvideo da se zbirke pregledaju iz fotelje pokretnih liftova. Tako je odmah uočljivo da je turizam danas. prostorije treba da budu svetle. ukoliko su visokog kvaliteta. Savremeni život otvorio je neslućenu primenu različitih vidova informisanja i komuniciranja: radio. Kada se izložbe organizuju u drugim zemljama obično se sklopi ugovor da ta država garantuje sigurnost ili se osiguraju predmeti..Izložbene prostorije su one sa kojima posetioci dolaze u kontakt. u tempu okretanja trake. U ukupnom marketingu muzeji su najviše uradili na propagandi. opuštanje. televizija. po muzejima sveta već kreću kolone muzejske publike. osmišljavanje interesantnih programa.. čuvaonica predmeta značajnih za nauku. u vezi date teme. kao i katalozi-vodiči samih muzeja vrlo detaljno upućuju posetioce šta i kojim redom da obilaze. oblici komunikacija. Povremene izložbe. Zbog toga se uređenju ovih prostorja mora posvetiti posebna pažnja. a ambalaža za ovakva putovanja muzejskih predmeta je veoma skupa. Posetioci treba da budu vođeni utvrđenim redosledom kazivanja (strelice. kataloga. Usavršenost tranzitorske tehnike omogućila je proizvodnja malih ručnih magnetofona. i tako postaje sve jasnije da se u muzej ovakav kakva je i ne mora otići. muzeji prihvataju izložbe drugih muzeja. prodaja) muzeja je svakako značajan. posebno pitanje transporta. propaganda. radnih kolektiva. one su često sinonim za muzej. Dobri turistički vodiči. koje se organizuju u muzejima predstavljaju značajno osveženje za ljubitelje muzeja i podsticaj za ponovni dolazak. pregrade. čime je problem cirkulacije potpuno nestao. film. Pri tome treba misliti i na zamor. fotografija. to je bila forma informacija o muzealijama. istoriji njegovog stvaranja. igru. ali šalju i svoje zbirke. 152 . Za vreme povremene izložbe praktikuje se da se organizuju predavanja. mada za uvek ostaje da direktan kontakt mnogo više znači. One su istovremeno. a čitajući tekst saznaje najbitnije podatke o delu. u katalozima i časopisima. kao i ostvarivanja poseta školske omladine.

Milanu).1994). U ta dva elementa – galeriji kao izduženom prostoru i wenim ukrasima (slike. kada ih istovremeno postavqawe slika i skulptura u wima karakteriše i kao izložbene prostore. široka 10. U Francuskoj je tokom ovog veka nastalo nekoliko galerija. To je već bilo vreme prave ekspanzije prostorija u obliku galerija. pored ostalog. Najstarijom galeriuom smatra se zbirka slika koja je bila izložena u Propilejima atinskog Akropoqa. Italiji. dva kompleksa prostorija. svetlost dobija preko 17 velikih prozora naspram kojih se nalazi 17 velikih ogledala. koje je Luj XIV ustvari samo oponašao i pompeznije realizovao. Početkom XVI veka Bramante je u Vatikanu specijalno sagradio dve 400m dugačke galerije. U užem arhitektonskom smislu galerijama se označavaju dugački balkoni na fasadama gramevina. Galerijama se naziva nadvišeni prostor u pozorišnim i koncertnim salama. nešto kasnije bile prezentovane geografske karte i antičke skulpture (M. Uz wu se ističe i ona sa izloženim slikama u odajama carske palate u Rimu. Tokom XVII veka nastale su i druge galerije u Francuskoj. tapiserije). jednoj od najlepših iz epohe renesanse u Rimu. Ova galerija je dugačka 73. RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA Kada se kaže galerija. i to pre svega. po kojima je i dobila ime. grafike i skulpture. Engleskoj. Po uzoru na ove dve Bramanteove vatikanske galerije nastala je Velika galerija u Luvru. papu Pavla III. galerija najčešće i najčistije znači izduženi prostor u vidu hodnika. Galeriju je izgradio kardinal Kolona za smeštaj svoje zbirke slika. i raznovrsnim umetničkim delima. S obzirom na takvu paradnu namenu. u Palati Kolona.POJAM. a takođe i ono što u crkvenoj arhitekturi predstavqaju empore. koju je završio Mikelanđelo za vlasnika. i danas predstavqa jednu od najbogatijih privatnih rimskih galeriua. kako je poznato. bez obzira na arhitektoniku prostora. sa velikim brojem mawih i većih prostorija za tu namenu. koji je u zamkovima i palatama spajao dva dela zgrade. nalazi se velika galerija na spratu ukrašena freskama Anibala Karačija. Nemačkoj. Druga. Zasvođeni ulični prolazi “pasaži”. u kojima su. Bolowi. Ipak. sažete su osnove budućeg razvoja galerija kao izložbenih prostorija. U Italiji su se isticale dve galerije kojima se sve više poklawala pažwa u istorijatu galerija. ili se misli na muzeje koji imaju taj naziv. to jest umetnička dela. a označava i muzeje slika i skulptura u širem smislu. skulpture. misli se na prostor gde se izlažu slike. Postoji višeznačnost u našem shvatawu pojma galerije. pogodno služeći za svečanosti i prijeme. ali je postavqawe umetničkih dela u wima još uvek imalo karakter ukrašavawa i popuwavawa raskošnog ambijenta. U Palati Farneze.pokriveni staklom (u Rimu. Galerija ogledala u Versaju.Jovanović. Galerija kao termin kojim se nazivaju prostori u građevinama raznih tipova ima više značewa. Posebno mesto u razvoju galerije kao prostora za izlagawe imaju galerije u epohi baroka. galerije su bile ukrašene. Značajno mesto u istoriji arhitekture galerije su dobile u epohi renesanse. Danas ona označava izložbenu dvoranu. Galerija jeste prvobitna oznaka za arhitektonski prostor. takođe se nazivaju galerijama. 153 . visoka 12m.

Sve više se usmeravaju isključivo na slike. započeta po nalogu Medičijevih. Veliki je broj takvih galerijskih kuća danas.koje su se potpuno ograničile na sabiranje. Taj razvoj odražava opšti pravac razvoja muzeja. što je na neki način bilo vraćawe prvim oblicima galerijskog sabirawa uvreme kada je u atinskim Propilejima osnovana pinakoteka. kao autonomne zbirke. bila je namewena državnim kancelarijama. pozorišta i umetničke zbirke. i potrebama smeštaja umetničke radionice. 154 . između ostalog. one se otvaraju za javnost i pročišćavaju se od šarenila koje je u wima vladalo.1994. isključivo slikarskih dela. Ako bi se pokušalo sastavljanje jedne sasvim skraćene liste najvećih i najznačajnijih galerija u svetu. Neke od čuvenih svetskih galerija i imaju u svom nazivu reč pinakoteka.) Tokom XVIII veka može se reći da razvoj galerija ima dve karakteristike. Zgrada. Ubrzo je namena promewena i objekat je prilagođen. čuvanje i proučavanje. čiji se ciq sakupljanja i izlaganja slikarskih dela vidi iz samog naziva.godine. što znači da su to muzeji u kojima se čuvaju i izlažujedino slike Od XIX veka. što predstavqa izuzetno važan datum u istoriji muzejstva uopšte.(M. Galerija je završena 1581. onda bi se na njoj našle: ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Galerija Akademija u Veneciji Brera u Milanu Galerija Ufici i Piti u Firenci Vatikanske zbirke slika Galerija u Vili Borgeze i Muzej moderne umetnosti u Rimu Prado u Madridu Narodna Galeriua i Državni muzej u Budimpešti Stara Pinakoteka u Minhenu Nacionalna i Tejt-galerija u Londonu Zbirke Luvra Zbirke Ermitaža u Sankt Peterburgu Tretjakovskaja galerija u Moskvi Nacionalna galerija u Vašingtonu.Jedna od najpoznatijih galerija je Ufici u Firenci. galerije postoje kao posebne institucije. pa i u današnjoj mreži muzejskih ustanova u svetu. Umetnički i nacionalni muzeji u svom sastavu često sadrže galerije slika. sa sopstvenim fondovima i pravcima razvoja. Jovanović.

Matica srpska. Pavlović. 1994.1976. Institut za geografiju.: Turistička valorizacija kulturno-istorijskih spomenika (159-171).: Turistička promocija kutlurnih dobara. ZAK.1994.St. B. Stojanović. 4. Beograd 1986. 24.1986. Ahmetović-Tomka.: Balkanska civilizacija. Beograd. 7.D. Filmska enciklopedija. 1969 32. “Jugoslavija". 24.: Mala historija muzike. Beogead.: Svitanja i sutoni. Savremena administracija.: Fotografija od ideje do realizacije.Jugoslovenski leksikografski zavod. Opšta enciklopedija Larousse.NJ. 1978.: Teorije turizma i kulturno-umetničke vrednosti. Prosveta. 1990. Turkalj. H.1983. Popularna enciklopedija. "M.: Istorija umetnosti i spomenici u Jugoslaviji. Zagred.: Uobličavanje spomenika i spomeničkih prostora. Piskel. 6. Beograd. 1996. BIGZ. Beograd. Novi Sad. Zagreb. M..B. 9. 10. Tanović. Beograd.BAZNA LITERATURA 1. Centar za geopoetiku. 23. Kosidovski.M. animacija. Beograd. Zagreb. Ohrid. D.Z.Sarajevo. Hamvaš. Kolier. 33. 1971.: Opća povijest umjetnosti. 1982. Grupa autora: Umetničko blago Jugoslavije. 5. Turistička štampa. Beograd 25.: Scientia sacra. ]. Zbornik radova Instituta za geografija.g. Zbornik radova. Beograd. 31. 13. M.J.19 28.: Istorija pozorišta. N. Zagreb. Sociološki leksikon. H. Maka enciklopedija . 17.Beograd.: Psihologija turizma.Matica Hrvatska. Jugoslavijapublik. 1996.Krleža". Beograd. Turistička štampa. Vuk Karadžić. CLIO. 1985. I tom. Vuk Karadžić . Ž. 1995. Sad. Gardner. (23-32).1972.Đ.S.1984. Beograd..: Istorija umetnosti. Ahmetović-Tomka D. Beograd. Zagreb. Đorđević. Grupa autora: Muzeologija (skripta). G. Zbornik zaštite spomenika kulture XXV. Čomić. Stojkov. 1975. 26.1968. Centar za geopoetiku. 18.Beograd. X izdanje. Kulturata i turističkata ponuda. 20. Beograd. Molinari. Beograd.. Stvarnost. 19. 624-895.: Kultura . 1962. Beograd. A. Pavlović. PMF. Dragičević-Šešić.: Fenomen filma.V. Beograd 12.A. 22.: Umetnost kroz vekove. 14. Bgd. Milovanović: Fotografija: tehnika i umetnost. Beograd. 117-122 16. III toma 27. br. Beograd. Beograd. str.menadžment. marketing. Novi Sad 155 .: Indijanci obiju Amerika. 8. g.: Sociologija sa sociologijom turizma. Todorović. 15.Prosveta. 2.1977.1982. Damnjanović. 1991. Naprijed. Prosveta. Janson. Institut za film. Grupa autora: Kulturna riznica Srbije.:Vrijednost i vrednovanje. Zbornik radova. Naučna knjiga. IDEA. Bukilica. enciklopedijkso turistički vodič. Novi Sad Kolarić. Naučni skup “Turistički potencijali Jugoslavije".: Spomeničko nasleđe Jugoslavije. Blago na putevima Jugoslavije. Fakultet za turizam i ugostiteljstvo. Beograd. 3. 1-3. Čomić. D. Nešović. D. Mladost.Interexport. N. Đ.1990.M. 11. Turistička štampa. 30. 1996. 1996. Naučna knjiga. Vojvođanski muzej.: Fenomenologija turizma.T. Pavlović. 21. 1970. Srpska književna zadruga. ZIU. 29.: Kad je sunce bilo bog. Jovičić. Mojsilović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful