P. 1
Turizam i Kultura - Gradja

Turizam i Kultura - Gradja

|Views: 11,728|Likes:
Published by Brankamaj

More info:

Published by: Brankamaj on Oct 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/17/2013

pdf

text

original

Sections

  • UVOD
  • TURISTIČKA KULTURNA POTREBA
  • RAZVOJ KULTURNIH POTREBA
  • KULTURA, UMETNOST
  • POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA
  • VRSTE KULTURNIH DOBARA
  • KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA
  • UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI
  • PALEOLIT
  • MEZOLIT
  • NEOLIT
  • DOBA BRONZE I GVOŽĐA
  • PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI
  • UMETNOST ISTOČNIH CIVILIZACIJA
  • UMETNOST EGIPTA
  • UMETNOST MESOPOTAMIJE
  • SUMERSKA UMETNOST
  • ASIRSKA UMETNOST
  • PERSIJSKA UMETNOST
  • ANTIČKA UMETNOST U EVROPI
  • PREHELENSKA UMETNOST
  • KIKLADSKA UMETNOST
  • KRITSKA UMETNOST
  • MIKENSKA UMETNOST
  • ANTIČKA GRČKA UMETNOST
  • OPŠTE CRTE GRČKE UMETNOSTI
  • KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA
  • RAZVOJ GRČKE UMETNOSTI
  • HELENISTIČKA UMETNOST
  • ETRURSKA UMETNOST
  • RIMSKA UMETNOST
  • STAROHRIŠĆANSKA UMETNOST
  • SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE
  • SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI
  • UMETNOST ISTIČNE EVROPE I BLISKOG ISTOKA
  • VIZANTIJSKA UMETNOST
  • ISLAMSKA UMETNOST
  • ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST
  • KAROLINŠKA RENESANSA
  • ROMANSKA UMETNOST
  • ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU
  • ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU
  • GOTSKA UMETNOST
  • UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI
  • RANOVIZANTIJSKA UMETNOST
  • RAŠKA ŠKOLA
  • SRPSKO-VIZANTIJSKA ŠKOLA
  • MORAVSKA ŠKOLA
  • SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRĐENJA
  • ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI
  • POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI
  • VANEVROPSKA UMETNOST
  • INDIJSKA UMETNOST
  • UMETNOST KINE
  • UMETNOST JAPANA
  • AMERIČKA UMETNOST
  • CIVILIZACIJA MAJA
  • CIVILIZACIJA ASTEKA
  • CIVILIZACIJE JUŽNE AMERIKE
  • CIVILIZACIJA INKA
  • UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE
  • UMETNOST AFRIKE
  • UMETNOST AUSTRALIJE
  • UMETNOST OKEANIJE
  • RENESANSNA UMETNOST
  • KVATROĆENTO U ITALIJI (XV V.)
  • ARHITEKTURA KVATROĆENTA
  • SKULPTURA KVATROĆENTA
  • SLIKARSTVO KVATROĆENTA
  • ĆINKVEĆENTO U ITALIJI (XVI V.)
  • ARHITEKTURA ĆINKVEĆENTA
  • SLIKARSTVO ĆINKVEĆENTA
  • UMETNOST MANIRIZMA
  • BAROK
  • ARHITEKTURA BAROKA
  • SKULPTURA BAROKA
  • SLIKARSTVO BAROKA
  • ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA
  • BAROK U JUGOSLAVIJI
  • UMETNOST XIX VEKA
  • NEOKLASICIZAM
  • ROMANTIZAM
  • REALIZAM
  • IMPRESIONIZAM
  • POSTIMPRESIONIZAM
  • UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI
  • UMETNOST XX VEKA
  • FOVIZAM
  • EKSPRESIONIZAM
  • KUBIZAM
  • RAZLIČITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA
  • FUTURIZAM
  • DADAIZAM
  • SLIKARSTVO FANTAZIJE
  • NADREALIZAM
  • SOCIJALNI REALIZAM
  • BEZPREDMETNA UMETNOST
  • MODERNA ARHITEKTURA
  • ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI
  • UMETNOST TREĆE ĆETVRTINE XX VEKA
  • RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI
  • POZORIŠTE
  • RAZVOJ POZORIŠTA U SVETU
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA
  • MUZIKA
  • RAZVOJ MUZIKE U SVETU
  • MUZIKA U SRBIJI
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA MUZIKE
  • KNJIŽEVNOST
  • RAZVOJ SVETSKE KNJIŽEVNOSTI
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA KNJIŽEVNOSTI
  • FOTOGRAFIJA
  • TEHNIKA FOTOGRAFIJE
  • VRSTE FOTOGRAFIJA
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE
  • FILM KAO UMETNOST
  • RAZVOJ FILMA
  • JUGOSLOVENSKI FILM
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI
  • FOLKLORNO STVARALAŠTVO
  • FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALAŠTVO
  • KUĆA KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALAŠTVA
  • NARODNI UMETNIČKI ZANATI
  • FOLKLORNO DUHOVNO STVARALAŠTVO
  • TURISTIČKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALAŠTVA
  • SPOMEN-OBELEŽJA U JUGOSLAVIJI
  • MUZEJI I GALERIJE
  • MUZEJI
  • RAZVOJ MUZEJA
  • TIPOLOGIJA MUZEJA
  • NAJPOZNATIJI MUZEJI
  • OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA
  • DELATNOST MUZEJA
  • POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA
  • BAZNA LITERATURA

FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM NOVI SAD

Dragica Tomka

TURIZAM I KULTURA
Građa za pripremu ispita

Novi Sad, 05/06

SADRŽAJ
SADRŽAJ ........................................................................................................................................................................ 4 UVOD ................................................................................................................................................................................. 7 TURISTIČKA KULTURNA POTREBA ........................................................................................................................ 8 RAZVOJ KULTURNIH POTREBA ............................................................................................................................... 9 TURISTIČKA KULTURNA POTREBA ...................................................................................................................... 10 KULTURA, UMETNOST .............................................................................................................................................. 12 POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA .............................................................................................. 14 VRSTE KULTURNIH DOBARA ........................................................................................................................................... 15 KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA ............................................................................................................ 16 UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI .................................................................................................................... 22 PALEOLIT .................................................................................................................................................................... 22 MEZOLIT ...................................................................................................................................................................... 23 NEOLIT ......................................................................................................................................................................... 23 DOBA BRONZE I GVOŽĐA ....................................................................................................................................... 24 PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................... 24 UMETNOST ISTOČNIH CIVILIZACIJA .................................................................................................................. 27 UMETNOST EGIPTA .................................................................................................................................................. 27 UMETNOST MESOPOTAMIJE .................................................................................................................................. 28 SUMERSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 28 ASIRSKA UMETNOST .............................................................................................................................................. 29 PERSIJSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 29 ANTIČKA UMETNOST U EVROPI ............................................................................................................................ 30 PREHELENSKA UMETNOST .................................................................................................................................... 30 KIKLADSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 30 KRITSKA UMETNOST ............................................................................................................................................... 30 MIKENSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 31 ANTIČKA GRČKA UMETNOST ................................................................................................................................ 32 OPŠTE CRTE GRČKE UMETNOSTI ....................................................................................................................... 32 KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA ........................................................................................................................... 33 RAZVOJ GRČKE UMETNOSTI ................................................................................................................................ 34 HELENISTIČKA UMETNOST .................................................................................................................................... 35 ETRURSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 36 RIMSKA UMETNOST ................................................................................................................................................... 37 STAROHRIŠĆANSKA UMETNOST .......................................................................................................................... 40 SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE ...................................................................................................... 41 SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI ............................................................................................ 41 UMETNOST ISTIČNE EVROPE I BLISKOG ISTOKA ........................................................................................... 44 VIZANTIJSKA UMETNOST ....................................................................................................................................... 44 ISLAMSKA UMETNOST ............................................................................................................................................ 46 ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST ........................................................................................................................ 48 KAROLINŠKA RENESANSA ..................................................................................................................................... 48 ROMANSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU ............................................................................................................ 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU ........................................................................................................... 50 GOTSKA UMETNOST ................................................................................................................................................ 51

4

UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................54 RANOVIZANTIJSKA UMETNOST............................................................................................................................54 RAŠKA ŠKOLA............................................................................................................................................................55 SRPSKO-VIZANTIJSKA ŠKOLA ...............................................................................................................................57 MORAVSKA ŠKOLA ..................................................................................................................................................59 SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRĐENJA ......................................................................................................60 ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ...............................................................................................................62 POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ................................................................................................64 VANEVROPSKA UMETNOST ....................................................................................................................................67 INDIJSKA UMETNOST ...............................................................................................................................................67 UMETNOST KINE .......................................................................................................................................................69 UMETNOST JAPANA .................................................................................................................................................73 AMERIČKA UMETNOST ...........................................................................................................................................75 CIVILIZACIJA MAJA ..................................................................................................................................................76 CIVILIZACIJA ASTEKA .............................................................................................................................................77 CIVILIZACIJE JUŽNE AMERIKE ..............................................................................................................................77 CIVILIZACIJA INKA ...................................................................................................................................................77 UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE .......................................................................................78 UMETNOST AFRIKE ................................................................................................................................................78 UMETNOST AUSTRALIJE .......................................................................................................................................78 UMETNOST OKEANIJE ...........................................................................................................................................79 RENESANSNA UMETNOST ........................................................................................................................................81 KVATROĆENTO U ITALIJI (XV V.) ..........................................................................................................................82 ARHITEKTURA KVATROĆENTA ............................................................................................................................82 SKULPTURA KVATROĆENTA ................................................................................................................................83 SLIKARSTVO KVATROĆENTA ................................................................................................................................83 ĆINKVEĆENTO U ITALIJI (XVI v.) .........................................................................................................................84 ARHITEKTURA ĆINKVEĆENTA .............................................................................................................................84 SLIKARSTVO ĆINKVEĆENTA .................................................................................................................................84 UMETNOST MANIRIZMA .........................................................................................................................................88 BAROK .........................................................................................................................................................................89 ARHITEKTURA BAROKA ........................................................................................................................................90 SKULPTURA BAROKA .............................................................................................................................................91 SLIKARSTVO BAROKA ............................................................................................................................................91 ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA .........................................................................................................................94 BAROK U JUGOSLAVIJI ............................................................................................................................................96 UMETNOST XIX VEKA ...............................................................................................................................................98 NEOKLASICIZAM ......................................................................................................................................................98 ROMANTIZAM ..........................................................................................................................................................100 REALIZAM .................................................................................................................................................................101 IMPRESIONIZAM .....................................................................................................................................................102 POSTIMPRESIONIZAM ............................................................................................................................................103 UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI ..............................................................................................................103 UMETNOST XX VEKA ...............................................................................................................................................105 FOVIZAM ...................................................................................................................................................................106 EKSPRESIONIZAM ...................................................................................................................................................107 KUBIZAM ...................................................................................................................................................................107 RAZLIČITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA ..........................................................................................................108 FUTURIZAM ...........................................................................................................................................................108 DADAIZAM .............................................................................................................................................................108 SLIKARSTVO FANTAZIJE ......................................................................................................................................109 NADREALIZAM ......................................................................................................................................................109 SOCIJALNI REALIZAM ..........................................................................................................................................109 BEZPREDMETNA UMETNOST .............................................................................................................................109 MODERNA ARHITEKTURA ...................................................................................................................................110 MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE.................................................................................................111

5

SLIKARSTVO I SKULPTURA .................................................................................................................................. 111 ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI ............................................................................................... 113 UMETNOST TREĆE ĆETVRTINE XX VEKA ........................................................................................................ 114 RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI ........................................................................................................................ 115 POZORIŠTE .................................................................................................................................................................. 115 RAZVOJ POZORIŠTA U SVETU ............................................................................................................................ 115 TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA ........................................................................................................ 117 MUZIKA ........................................................................................................................................................................ 119 RAZVOJ MUZIKE U SVETU .................................................................................................................................. 119 MUZIKA U SRBIJI .................................................................................................................................................. 123 TURIstiČka prezentacija MUZIKe ......................................................................................................................... 125 KNJIŽEVNOST ............................................................................................................................................................ 127 RAZVOJ SVETSKE KNJIŽEVNOSTI ...................................................................................................................... 127 TuristiČka prezentacija KNJIŽEVNOSTI ................................................................................................................ 130 FOTOGRAFIJA ............................................................................................................................................................ 132 TEHNIKA FOTOGRAFIJE ..................................................................................................................................... 132 VRSTE FOTOGRAFIJA .......................................................................................................................................... 133 TURISTIČKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE ................................................................................................... 134 FILM KAO UMETNOST ............................................................................................................................................. 135 RAZVOJ FILMA ...................................................................................................................................................... 135 JUGOSLOVENSKI FILM .......................................................................................................................................... 138 TURISTIČKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI ...................................................................................... 139 FOLKLORNO STVARALAŠTVO ............................................................................................................................. 140 FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALAŠTVO................................................................................................ 140 KuĆa KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALAŠTVA .................................................................................. 140 Narodni umetnički zanati ........................................................................................................................................ 143 FOLKLORNO DUHOVNO STVARALAŠTVO ....................................................................................................... 143 TURISTIČKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALAŠTVA ...................................................................... 144 SPOMEN-OBELEŽJA U JUGOSLAVIJI .................................................................................................................. 146 MUZEJI I GALERIJE .................................................................................................................................................. 148 MUZEJI ....................................................................................................................................................................... 148 RAZVOJ MUZEJA ................................................................................................................................................... 148 TIPOLOGIJA MUZEJA ........................................................................................................................................... 149 NAJPOZNATIJI MUZEJI ........................................................................................................................................ 150 OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA........................................................................................................................... 151 DELATNOST MUZEJA ........................................................................................................................................... 151 POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA ....................................................................................................... 153 BAZNA LITERATURA ............................................................................................................................................. 155

6

UVOD

Stotine hiljada posetilaca godišnje se divi Leonardovoj Mona Lizi, stotine hiljada dodirnu kamen egipatske sfinge, atinskog Partenona, desetine hiljada posetilaca divi se snazi i energiji slika u Sikstinskoj kapeli, hiljade gledalaca i slušalaca širom sveta upija zvuke Šopena, Čajkovskog ili Mocarta, stotine posetilaca stane i ostane očaran neobjašnjenim predrenesansnim osmehom “ Belog anđela” iz davnog XIII veka. Ne manje posetilaca oduševljava se ostvarenjima impresionista, filmske umetnosti, umetnosti Pabla Pikasa... Šta sve te ljude spaja i vuče do slika, zvuka, boja i oblika nekih predmeta nastalih tako davno ili tako skoro? Šta je to u čoveku što ga nagoni da izađe iz kruga svakodnevnice i ode na druga mesta da upija neke druge energije, zvuke, boje, slike? Kultura, kulturne vrednosti, kulturna dobra, stvorena su i stvaraju se vekovima u celom svetu i u našoj zemlji. Mnoge kulturne vrednosti su poznati ciljevi putovanja miliona turista. Naša zemlja je imala dugu i burnu istoriju, čije tragove nalazimo u svim krajevima. Čini se da za mnoge od njih ne znaju ni oni koji bi trebali da znaju, a ne znaju ni turisti. Poznati teoretičar umetnosti, engleski pesnik Herbert Rid (Herbert Read, rođen 1893), ističe, uostalom, da je "cela istorija umetnosti istorija načina vizuelnog opažanja različitih načina na koje je čovek video svet". Sa svoje strane, jedan od najzaslužnijih pregalaca na polju zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji posle drugog svetskog rata, književnik Milorad Panić-Surep (1912-1968), duhovito primećuje da "spomenike kulture treba čitati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti, jer je na njima čovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloženje i svoje vreme udarom zidarskog čekića, grnčarskim vitlom, rezbarskim nožem i slikarskom kičicom". Da bi ih čovek čitao, potrebno je da ih vidi, upozna, doživi, da o njima nauči. Jedan od najboljih načina je lično iskustvo, a lično iskustvo se stiče direktnim kontaktom. I tu dolazimo do turizma. Upoznati kulturu, umetnost, dela jednog naroda, jednog prostora, moguće je kroz turistička putovanja. Na ta turistička putovanja nas vode naši unutrašnji nagoni, potrebe.

7

TURISTIČKA KULTURNA POTREBA
Psiholozi kažu da je svako ljudsko delovanje posledica motivacije, odnosno osećanja potrebe usmerene ka otklanjanju ili ublažavanju nedostataka ili poremećaja. Psihologija kao nauka takođe definiše potrebu “kao osećanje nužnosti da se deluje da bi se otklonio neki doživljeni nedostatak” (Šešić, Stojković, 1994.) Ti nedostaci mogu ostati latentni, neiskazani potrebom i rešenošću na akciju. Dokle? Verovatno sve do momenta dok se u prostoru ne pojave, dovoljno jasno definisano i čak nametljivo, ne pojave neki “objekti“ koji svojim suštinskim svojstvima i kvalitetom mogu da zadovolje taj unutrašnji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu. A da li je tu kraj? Sigurno nije. Potreba čoveka nagoni na traženje puteva za razrešenjem te potrebe. Postoje one primarne, egzistencijalne potrebe za koje čovek brže i lakše pronađe put za razrešenje. A šta je sa potrebama koje su prefinjenije, koje su elementi nadgradnje čovekovog bića, porodice i društva? Šta je sa onim potrebama koje ulaze u sferu kulture? Kulturne potrebe se i dalje svrstavaju u krug potreba nadgradnje, iako su upravo te potrebe one kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih bića na našoj planeti. Te, takozvane kulturne potrebe su one pomoću kojih čovek razvija svoju ličnost tako da aktivno deluje, proizvodi, uživa u postojećim ili stvara nove materijalne i duhovne vrednosti, komunicira... Čovek se rađa sa potrebom da nešto stvara i da u to nešto što stvara unese svoje emocije, energiju, razmišljanja. To nam govore slike iz Altamire, crteži u dvorcu Nabukodonosora, freske srednjevekovnih manastira, ali i muzika domorodačkih grupa, Mocarta, ili Šopena, statue Mikelanđela, reči Dostojevskog, impresije Van Goga ili slike Suzane Halupove. Mnogi stvaraoci kulture i kulturnih vrednosti tu svoju potrebu su iskazali još u najranijem detinjstvu. Poneki su živeli u porodicama sa razvijenim kulturnim navikama, neki u običnim porodicama koje nisu razumele njihove potrebe za stvaranjem novih vrednosti kulture. Da li nam to dovoljno govori da se čovek rađa sa potrebom kreacije novih vrednosti, ali i sa potrebom upoznavanja, divljenja ili protivljenja kreacijama drugih ljudi, sredina, perioda? Da li nam slike, muzika i igra dece celog sveta ukazuju da kulturna potreba nije nadgradnja, da je ona isto tako urođena kao i potreba za jelom, govorom ili oblačenjem? Da li možda civilizacija guši kulturnu potrebu nekim svojim kanonima i predubeđenjima o složenosti puteva ka zadovoljenju te potrebe? Dalje se postavlja kao pitanje, koliko u pružanju puteva za razrešenjem kulturne potrebe, porodica, društvena grupa ili društvo u celini, kočI ili ne usmerava čoveka na prave puteve za upoznavanjem ili doživljavanjem kulture svoje ili nekih drugih društvenih sredina. Razlikuje se više vrsta kulturnih potreba: 1. potreba za jezičkim izražavanjem i komunikacijom, kao najčešća i potreba koja se sreće kod većine ljudi, 2. potreba za saznavanjem, širenjem vidokruga iz različitih oblika znanja, 3. estetske (umetničke) potrebe, kao diferencirane potrebe, koje se razvijaju tokom života, pod različitim uticajima. Tu se razlikuje dve vrste: • estetske potrebe u svakodnevnom životu, koje se odnose na potrebe da oko nas bude nešto estetski uređeno, ambijent, prostor življenja i rda, odeća i slično i • potrebe za estetskim doživljajem – kao potrebe da se doživi neka umetnost, sluša muzika, vidi izložba slika, da se pročita lepa knjiga i slično. Te na kraju 4. stvaralačke potrebe, kao potpuno diferencirane, koje se javljaju kod manjeg broja ljudi (ili manji broj ljudi otkrije u sebi te potrebe). Dakle to su potrebe za umetničkim stvaranjem i izražavanjem: slikanje, komponovanje, sviranje, pevanje, igra, dizajniranje, i slično.

8

ali i kao faktor razvoja kulturnih navika. mode u muzici. odlazak u pozorište na izložbe.. Osnovnim preprekama za razvijanje kulturnih interesovanja smatraju se nepostojanje adekvatnih institucija kulture. odabirom i širenjem informacija o kultrunim događajima... prostorna udaljenost takvih institucija. koncerte . ni jedan razvoj nema pravu liniju.). a naročito je izražen tokom puberteta i mladosti. a ispoljava se na različite načine . Ali ipak pored svih objektivnih prepreka daleko su značajnije one psihološke prirode koje dolaze do izražaja ukoliko se tokom razvoja ličnosti ne utiče na razvoj umetničkog estetskog senzibiliteta u porodici. Neke od tih potreba čovek otkrije u sebi tokom svog opšteg i kulturnog razvoja. razviti i doprineti kulturnom razvoju pojedinca i društva u celini zavisi od mnogih faktora.. pa ni razvoj kulturnih potreba i stvaranje navika. Kultura i njene institucije bi takođe trebalo da deluju na razvijanje kulturnih potreba kao i da stvaraju uslove za zadovoljavanje postojećih kulturnih potrebam i interesovanja. Pored ovog uticaja čovek je i pod uticajem vršnjaka kao i sve više masovnih medija. internet.. ličnostima i ostvarenjima iz kulture stvaraju ambijent i sliku modernog u kulturi i umetnosti. pa i upražnnjavanju kulturnih i umetničkih navika – nekada i različitih od porodice. Televizija... One su te koje stvaraju pre svega uslove za odvijanje kulturnih događaja.. • kulturne institucije se pojavlkjuju kao prateći faktori tokom celog života. govora.. One mogu da doprinose stvaranju kultrunih navika organizovanjem odlazaka na kulturne dogadjaje. čitanje knjiga. i 9 . organizovanjem istih u sedištima škole. propagandom. Da li će potrebe ostati latentne. i ne odvija se bez prepreka.. sredine. radio. Sve faktore možemo podeliti u nekoliko grupa: • porodica utiče od rođenja i ima snažan uticaj naročito u ranom detinjstvu. voĐenje razgovora na te teme. ili će se ispoljiti. atmosfera kulturnog života u porodici i drugim okruženjima (na primer razvijanje ljubavi prema muzici u porodici poznatih muzičara). animacijom. sklonosti. • masovni mediji su savremen i sve značajniji faktor razvoja kulturnih navika. Na pomenuti razvoj utiče socijalno nasleđe..RAZVOJ KULTURNIH POTREBA Većina kultrunih potreba se rađa zajedno sa čovekom. već potrebama nadgradnje o sve četiri vrste su ravnopravne i komplementarne. razgovor. Što se direktno odražava i na razvoj i širenbje kulturnih navika. • grupa vršnjaka utiče već od ranog detinjstva. organizovanjem kulturnih dogadjanja. navika. skrivene negde u čoveku. difuzijom kuklture. ne stimulisanje otkrivanja potreba u samim jedinkama. • obrazovne institucije imaju i treba da imaju vrlo snažan pozitivan uticaj na pojedince. neke se razviju više. a neke nikada. Osnovne prepreke koje se javljaju u toku ovih procesa su : • psihološke (individualne) prirode: nepostojanje uticaja. ali se neke ne razviju. političke ili kulturne elite o ne pripadaju grupi egzistencijalnih potreba čoveka. multimedijalne prezentacije imaju vrlo snažan uticaj te s toga i veliku odgovornost za pozitivne uticaje koje treba da ostvare. Naravno. štampa. oblačenju. posebnog stila življenja.uredjenje kuće. Distribucijom kulturnih programa. loša finansijska situacija pojedinaca kao i nedostatak slobodnog vremena. Permanentnim zadovoljavanjem kulturnih potreba nastaju kulturne navike. a neke ne. pozitivnog i negativnog. Vršnjaci jedani na druge utiču na razvoj ukusa. Osnovne karakteristike kultrunih potreba su dakle: o stvaraju se od praistorije do danas o stvaraju se od rodjenja do smrti o nisu privilegija intelektualne.

U tim sredinama turistička kulturna potreba je postala sastavni deo opšte kulturne potrebe. programa… Bilo koje da su prirode prepreke za razvoj kulturnih potreba i navika tr4eba prevazilaziti. slobodno vreme. a koja u osnovi ima i kulturne potrebe kao pokretače turističkih kretanja? Da li nam o odnosu društvene zajednice prema kulturi.. postojanje i udaljenost kulturnih institucija. iskazuje najaktivniji odnos turiste prema turističkim objektima. kraće promene načina življenja..je jače vezano za kulturne vrednosti i vezano je za aktivnije angažovanje turista u opažanju i rasuđivanju. pre svega otkrivanjem uzroka nerazvijenosti ili neispoljenosti. navika. društvenosti doživljavanje . Tokom turističkog putovanja turista upoznaje događaje. kuća. načina ispoljavanja razlikuju su sledeći elementi kulturne turističke potrebe: informisanost . proučavanje. utiče na širenje internacionalizma. a zadovoljava se najčešće kroz ekskurzioni i tranzitni turizam. ali zato turistički doživljaj ostavlja vidni trag u čovekovoj psihi..je najkompleksnije. U prostorima sa tradicijom turizma i razvijenijom opštom kulturom vremenom se stvar i postoji i segmentirani oblik kulture turistička kultura. nekada trajne tragove i uspomene. • na putovanjima TURISTIČKA KULTURNA POTREBA Koliko u elom procesu stvaranja kulturnih potreba i navika ima ulogu i značaj turizam. U zavisnosti od dubine uticaja na čoveka. Osnovni elementi kulturne turističke potrebe su efekti turističkih kretanja koji kulturno obogaćuju čovekovu ličnost. stepena kulture pojedinca i td. uslova sredine u kojoj čovek živi. kao i direktno upoznavanje detalja života i tradicije ljudi nekog drugog prostora. 10 . Traži određenu dužinu boravka. Kontaktiranje ostavlja dublje. upoznavanje . a zatim: • kulturnom animacijom • produkcijom kulturnih vrednosti • razgovorima. odevanje. čak i probu običaja. kao vrlo masovna pojava sa brojnim uticajima na razvoj civilizacije. Kulturna turistička potreba je u suštini potreba za promenom mesta privremenog boravka.iskazuje kulturnu ulogu i značaj dodira i mešanja ljudi različitih kulturnih. ali i značaju turizma u razrešenju kulturnih potreba čoveka govore i podaci o milionskoj poseti i poklonjenju ” Mona Lizi “ i tek nekoliko stotina posetilaca koji imaju priliku da se dive “ Belom anđelu “? Turistička kulturna potreba je diferencirani oblik kulturne potrebe. Pretežno se javlja u mestima boravka turista. Ispoljava se kao skupljanje i delimično pamđenje informacija tokom turističkog putovanja. Iz tih sredina se i emituje najveći broj turista. obrazovnih.. upoznavanja kulturnih vrednosti drugih prostora. upoznaje se sa kultrunim ili umetničkim dostignućima. koji se najpliće urezuje u svest i sećanja. . kontaktiranje . moralnih i drugih ubeđenja. ulica. u klubovima. te ostavlja i dublji trag u sećanju. potreba za upoznavanjem novih i drugačijih prostora. a ražrešava se u turističkim prostorima. Stvara se u čoveku kao rezultat određenog načina življenja. Ona usmerava čoveka i podstiče ga da se uključi u turistička kretanja tokom kojih će razrešiti tu svoju potrebu. tradicije i kulture drugih prostora.najjednostavniji kulturni element. upoznaje izgled gradova. ljude. novih ljudi.• objektivne prirode: životni standard.

Iako potisnute. Većina autora se slaže da turistička kulturna potreba nema tačku saturacije. Kultura i umetnost. pobude. Brojni su motivi. kulturne turističke potrebe su latentne i samo čekaju momenat oslobađanja i ispoljavanja. Ona se može prikriti. želje koje nagone ljude da realizuju. 11 . sigurno su jedan od bitnih pokretača turističkih kretanja i razvoja turističkih kulturnih navika. odnosno kulturna i umetnička ostavrenja. zasićenja. ispoljiti i transformisati u neku formu ispoljavanja u zavisnosti od promena u okruženju pod uticajem spoljnih faktora i unutrašnjih potreba.Turistička kultura je takav oblik kulture koju čini usvojenost navika putovanja i posedovanje sume pozitivnih stavova prema turističkim vrednostima i turizmu uopšte. ispune ili bar potisnu turističke kulturne potrebe.

zadatak kulture je da socijalizuje jedinku.ogleda se u neophodnosti da izolovane jedinke međusobno komuniciraju i time zadovoljavaju potrebe izvan sebe i pomoću drugih. promena i tvorevina) koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije čoveka u prirodi. istoričari. Dakle šta je kultura? Jedna od definicija data u Maloj Prosvetinoj enciklopediji ( II tom. sredstvo čoveka za opstanak. kultura je i društvena sredina koju čovek zatiče rođenjem i određena pravila života kojima se on mora prilagoditi (običaji. saznanja.. Kasnije dobija i sva ona druga značenja. slike. produženje i napredak ljudskog društva. komunikativna funkcija . sve ono što nastaje ljudskim radom kao obrada prirodnih predmeta ili kao proizvodnja novih predmeta (zemljoradnje. film.arhivi. sport. Rezultat ove funkcije je pojava čitavog niza kulturnih institucija (muzeji. njegove navike ponašanja. Prema istom izvoru postoje više značenja kulture: 1. pozdravi.čovek razvija teoriju i praksu označavanja (gestovi... potrebe. gajenje. pozorišta. funkcija sakupljanja. funkcija označavanja i osmišljavanja . 4.). ljubav.. dva pojma koja sigurno spadaju u grupu vrlo teško objašnjivih.(umetnost. najčešće se pod kulturom podrazumeva samo određeni broj kulturnih ustanova. poznato. društvu i mišljenju. . funkcija stvaranja i praćenja realizacije ili primene normi ponašanja. UMETNOST Dve reči. umetnička izražavanja). filozofi. kultura je i deo samog čoveka. a u cilju sprečavanja delovanja negativnih uticaja pojedinaca. zanatstva. mimika. Mnogi teoretičari. Prema istom izvoru osnovni smisao kulture sastoji se u tome da se olakša održanje. 2.. društvene navike. simboli. čuvanja i korišćenja informacija iz istorije u cilju odupiranja entropiji (preprekama). 12 . mnoge enciklopedije. filozofska shvatanja. 5. zakoni. zabava. 3. a svoje mišljenje teško izdvojiti. kultura je rezultat uzajamnog dejstva društva i pojedinca . 4. str. razna verovanja. Ovo je samo pokušaj navođenja onog što je najbliže. 2..najznačajnija funkcija u odnosu na turizam. znaci. Dokaz za ovakav stav su "primitivna" društva koja su se još održala u nekim krajevima zemljine kugle i njihova kultura.. naučna objašnjenja.. Sve ih je nemoguće navesti. i istovremeno da joj omogući razvitak ličnosti kao individue. Osnovne funkcije kulture su: 1.. pokušali su da proniknu u tajne ovih reči. kao jedan sektor društvenog života. a bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko društvo ni u najjednostavnijim oblicima organizacije. svi oni oblici ljudskog izražavanja pomoću kojih saopštava svoje iskustvo. 3. norme. odeća. 6. instituti. 5. ideje i viđenje sveta drugim ljidima (pismo. nauka. manje li više istorijski uslovljen. znanja. 356) je sledeća: kultura skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti (procesa.KULTURA. sistem komunikacija i simbola. dodor sa tekovinama duhovne kulture što ih čovek stiče i prihvata u toku svog života. za savlađivanje prirode. običaji. negovanje. Ona je najviši izraz Čovekovog stvaralaštva koji je uvek. što je izraz čovekove prvobitne vezanosti za teritoriju na kojoj je živeo.. kultura ima i funkciju stvaranja izvesnih oblika kulturnih tvorevina u cilju obezbeđenja uslova za oslobađanje čoveka . primenjenih nauka). Poreklo reči kultura je od latinskog "cultus" što istivremeno znači obrađivanje. bez traženja opštih definicija. 7. verovanja.

A znamo i to da čovek bez umetnosti ne može. definicijama nepodložnog nečeg što nazivamo umetnošću. On odabira delove i spaja ih u jedinstvo. vajartsvo (plastična forma). sintetička ljudska delatnost jer ona pomoću čulnih simbola stvara celovit svet vlastitog bića. U odnosu na medijum izražavanja umetnost se može podeliti na: književnost (reč). poezije. Naši čulni utisci i opažaji dovode do emocionalmnih reakcija. S druge strane sasvim određeno znamo da su od najranijih vremena do današnjih dana ljudska bića širom sveta izražavala svoj doživljaj konkretnim opipljivimformama. 4. Oset. muzike. emocija i razumravnopravno učestvuju u procesu razumevanja. U zabunu nas dovodi suština toga tajanstvenog. Kakav bi nam život bio kada bi smo ga lišili ostvarenja arhitekture. čujemo muziku. a razume je tu da objasni." Dakle u užem smislu umetnost je sposobnost ili veština. umetnost je bitno komunikacijski akt jer uvek podrazumeva odnos između stvaraoca dela i publike. subjektivna -ljudska delatnost jer izvire iz unutrašnjih nagona. pokret. senka.jednom sačinjeno i zaokruženo umetničko delo predstvalja potpuno zaokruženu celinu i estetska vrednost ne bledi vremenom. Slike i igru vidimo. muzika (ton).(originalno značenje iz antičkih vremena). osećamo površine dela ili krčaga i tkanje komada satena ili baršuna. ali kao proizvod čovekove delatnosti uslovljena je društvenom praksom i istorijskim momentom (ona je i vanvremenska i istorijska) 5. boja.linija). keramike slikarstva. da se snađemo? Gotovih formula ne može biti. forma). arhitektura (plastični oblik. neopipljivog. ne podleže pod kategoriju napretka . a u širem smislu umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih simbola izrazi određeno viđenje i shvatanje sveta i istine. Poreklo umetnosti leži u čovekovoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori novi osobeni svet pomoću različitih izražajnih sredstava .reč. Umetničko delo je opredmećenje ljudskog doživljaja. Od unutarnje životne snage tog jedinstva zavisi uspeh umetničkog stvaranja i dela. imanentna.11-12): "Šta je umetnost? Ne znamo. slikarstvo (boja. 13 . Ali to nije sve. postoje i uvek su postojala i bila nužna čoveku. osećanja 3. vidimo i čujemo književnost. Ona su ljudski doživljaj pretočen u forme koje opažamo čulima. Karakteristike umetnosti bi se mogle iskazati ovako: 1. Kako onda.s jedne strane je samosvojna..Iz ovih par teza o kulturi izdvojili bi smo da je umetnost jedan oblik ljudskih kulturnih izražavanja. drame i igre? Umetnička dela. Umetnik je taj koji odabira pojedinosti iz života i ponovo ih sređuje u konkretnu formu. dvostruka priroda . 2. koje nazivamo umetničkim delima. Komunikacija je dvosmerna. dakle. igra (pokret). ton. jedna od funkcija kulture. plastični oblik. a da li samo to? Jedan od zaista divnih odgovora dala je Helen Gardner (3.

Spomenici kulture se koriste i upotrebljavaju prema svojoj nameni i prirodi radi zadovoljavanja kulturnih i drugih potreba ljudi". upoznaje. opuštanje. kao bitne komponente turističke potrebe. Umetnost.. kulturna baština. Umetničko delo.imaju svojstva da su ih stvorili ljudi kao rezultat duhovnog doživljaja stvari i pojava. društveni ili drugi kulturni značaj. definicija i kriterijuma razvrstavanja različitih tvorevina koje je čovek stvorio tokom civilizacijskog razvoja. Ta dela su nastala i nastaju kao izraz materijalne i duhovne kulture jednog čoveka. Kroz kvalitetnu turističku ponudu spomenika obezbeđuje se zadovoljenje kutlurnih potreba turista. čovek tokom svog ličnog i društvenog kulturnog razvoja stvara i druge tvorevine koje možda nemaju svojstva umetničkog dela. boja. a u cilju izbora najadekvatnijeg termina za potrebe analize značajnih kulturnih dobara za 14 . grupe ili naroda i imaju svojstva koja zadovoljavaju neke od ljudskih potreba u sferi kulturnih potreba (estetski doživljaj. Osim umetničkih dela. predmeti. odnosno umetničkog stvaranja. je dakle komunikacioni proces i uvek podrazumeva dvosmerni odnos između stvaraoca dela (umetnika) i publike. Bez pretenzija da se dublje uđe u problematiku definisanja pojava i predmeta kulture. Kulturno-istorijski spomenici su značajan segment turističke ponude jednog područja. Tako se sreću termini: kulturni ili kulturno-istorijski spomenici. zabava. kulturne vrednosti. kulturna dobra. ali istovremeno pruža zadovoljstvo i onome ko ga posmatra. znamenitost. Poreklo umetničkog stvaranja se nalazi u ljudskoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori svoju viziju sveta pomoću različitih izražajnih sredstava i čulnih simbola . pojave i događaji nastali tokom duge istorije razvoja čovečanstva imaju neka zajednička svojstva . moglo utvrditi koji od spomenika kulture ima takva i tolika svojstva da može predstavljati turističku atraktivnost na kojoj se može osloniti razvoj turizma. Ovaj pojam je uži od pojma kulturnog dobra koji podrazumeva i duhovne tvorevine. razonoda. spomenici kulture itd.. informisanje. Ne postoji univerzalna definicija kulturno-istorijskog spomenika. U brojnoj grupi kulturnih turističkih atraktivnosti (motiva). kao srž kulture. U stručnoj i naučnoj literaturi se sreće veliki broj različitih termina. glasnik SRS.reč. kao i grupe stvari koje se zbog svoje istorijske. Oni obogaćuju i turistički ambijent i sadržaj turističkog boravka. linija. i td. ton. Ova definicija u kontekstu turizma bi bila: Kulturno-istorijski spomenici su objekti i prostori materijalne kulture koji imaju neko od svojstava turističke atraktivnosti (estetika. naučne. sluša. kontaktiranje. pokret.. 6/90): "Spomenici kulture su nepokretne i pokretne stvari. pri formiranju turističke ponude nekog kraja. plastični oblik. Iz tih razloga bitno je ustanoviti metodologiju turističke valorizacije kulturno-istorijskih spomenika kako bi se. Nastali su radom umetnika ili drugih stvaralaca kroz istoriju i do danas su u većoj ili manjoj meri sačuvali prvobitna svojstva kojima svedoče o kulturi i umetnosti epohe i kraja u kojoj su nastali. kuriozitet) i koji deluju nadražujuće podsticajno na psihičke funkcije čoveka koji teži da zadovolji svoju kulturnu turističku potrebu. ali se kao osnovna može prihvatiti sledeća data u Zakonu o kulturnim dobrima (Sl. kulturno-istorijski spomenici zapravo predstavljaju grupu umetničkih turističkih atraktivnosti. kao opredmećen ljudski doživljaj je rezultat subjektivnog doživljaja. Kulturno dobro.POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA Mnogi objekti. ali koja imaju istorijski. Kulturno-istorijski spomenik. tehničke ili kulturne vrednosti smatraju za kulturna dobra od posebnog značaja za društvenu zajednicu..) Takve tvorevine se mogu nazvati kulturnim dobrima.

kao najčešće upotrebljavan. kulturna dobra su i neizbežan deo turizma. manastirske celine. kao socio-kulturnog i prostornog fenomena. Ona su od posebnog značaja za umetnost. prostorne kulturno-istorijske celine (stara jezgra gradova. te se najznačajnija stavljaju pod posebnu društvenu zaštitu. • da budu uređeni. ona utiču na kulturaciju. Kao takva. • da imaju svojstvo atraktivnosti. i obogaćenje duhovnosti čoveka. Svojim osnovnim svojstvima kulturna dobra su sastavni deo života čoveka. 7. raritetnosti. estetske vrednosti. Međutim. istoriju jednog društva. istorijskih svojstava. kulturu. umetničkih. folklorno nasleđe zgrade i prostori narodnog neimarstva. Nezamisliva su turistička kretanja. znamenitost. 3.(dela arhitekture. organizovani ili pripremljeni ne samo za kulturološku već i turističku prezentaciju. ali i dodatne karakteristike kulturnih dobara koje ih svrstavaju u red značajnih turističkih vrednosti i sve češće pokretača turističkih kretanja. značajnije seoske ambijentalne celine i etno-parkovi. arheološka nalazišta. dela slikarstva i vajarstva. srednjovekovni gradovi i utvrđenja). 4.umetničke. Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju takva svojstva da zadovoljavaju deo ili ukupnu kulturnu potrebu savremenog čoveka. kako bi se kulturna dobra mogla kvalitetnije i na pravi način prezentovati kroz turizam moraju posedovati i određena dodatna svojstva. dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima. 6. ostvarenja dramske. prepoznatljivosti. Dakle. ostvarenja materijalnog i duhovnog narodnog stvaralaštva. kulturni centri).muzičke ili filmske umetnosti. ali i najobuhvatniji termin. za turistiku prezentaciju su bitne osnovne.turistički razvoj. dela primenjenih umetnosti. ustanove kulture (muzeji i galerije. 2. spektakularnosti. ili druge kulturne karakteristike. kao i u zavisnosti od mogućnosti turističke prezentacije. znamenita mesta ili spomen-obeležja. prihvaćen je termin kulturno dobro. VRSTE KULTURNIH DOBARA U zavisnosti od fizičkih. • da imaju kulturni i/ili istorijski značaj ili značaj za razvoj nauke. 15 . bilo kog tipa bez kontakta sa kuzlturnim dobrima. manifestacione vrednosti. Kulturno dobro je širi pojam od pojma kulturno-istorijski spomenik koji podrazumeva materijala kulturna dobra. kulturnih. 5. sva kulturna dobra mogu se podeliti u više grupa: 1. Te karakteristike bi bile: • da imaju svojstva spomenika kulture .

neopravdano zapostavljeni i neistraženi. nepronađenih odgovarajućih tehnika konzervacije koje bi osiguravale dalji život predmeta i delova zgrada koji su vekovima bili u posebnim mikroklimatskim uslovima ispod površine zemlje. Iz perioda neolita značajna su nalazišta u Vojvodini: Vinča. još uvek. u banjskim mestima koja imaju tradiciju lečilišta i u kojima su bogati ljudi zidali lepa zdanja. Za sada se najčešće pristupa odnošenju pokretnih predmeta u prostorije muzeja. Iz rimskog perioda je očuvano znatno više arheoloških nalazišta i spomenika kulture. dela arhitekture mogu predstavljati privlačan motiv za turističke obilaske ili boravak turista. nedovoljno afirmisani (sem Fantasta kod Bečeja). 2. mada nedovoljno atraktivna za turističku posetu. bez obzira na istorijski period u kojem su nastala. palate. pa Atenica. zatim Predionica kod Prištine. građene u klasičnim evropskim stilovima.KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA Klasifikacija kulturnih dobara izvršena je na bazi njihovih fizičkih. predstavljaju takođe interesantan motiv za obilaske i razgledanje. Ukoliko su rađena kao tipična za određen arhitektonski stil. Dela arhitekture mogu biti : dvorci. Gomolava. vile. pa Gamzigrad i Caričin grad. Sigurno najpoznatija i za turističku posetu bolje opremljena su nalazišta: Sirmium. kao i mogućnosti turističke uređenosti i prezentacije. u Novom Sadu. U Jugoslaviji postoje brojna arheološka nalazišta iz perioda praistorije. a najznačajnija iz neolita. naročito ne revitalizovani. više spomenika u području Đerdapa.Od ostalih praistorijskih nalazišta treba spomenuti pećine Zlotsku. najčešće osnovni motiv dolaska turista u one gradove. Većina njih su nedovoljno atraktivna i nedovoljno opremljena za turističku posetu. baroknae zgrade u Sremskim Karlovcima. Ova grupa kulturnih dobara predstavlja vrlo raznovrsnu i po vrstama mnogobrojnu grupu koja obuhvata sva ona dela koja imaju. • ostvarenja dramske. Risan u Crnoj Gori. kao što su ona u Beogradu (Konak kneginje LJubice.objekti i njihove celine. ili dvorci u Vojvodini van gradova. Singidunum. oživljeni različitim aktivnostima kulture koje bi im dale život i privlačnost za posetioce. a. U zavisnosti od vrste umetnosti čiji su produkt. Svi oni nedovoljno uređeni. Dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima. seoska područja ili izolovane komplekse (dvorci). 1. zatim u Srbiji. sva ova dela se mogu razvrstati u tri podgrupe: • dela arhitekture . vajarstva i primenjenih umetnosti. koje se nalaze u okviru gradova.slikarstva. kao i nalazišta iz antičkog grčkog i rimskog perioda. Sudbina otkrivenih arheoloških nalazišta je najčešće neizvesna zbog. Takvi objekti su u razvijenim turističkim sredinama. ili što je mnogo češće u specifičnim stilovima našeg podneblja. gradske kuće. • dela likovnih umetnosti . kulturnih i istorijskih svojstava. tipična barokna arhitektura manjih gradova u Vojvodini.koji daju značaj 16 . Naisus i Mediana. a vrlo često oslikane ili ukrašene ikonama. ali koji bi mogli biti vrlo atraktivni za posetioce. a i kulkturno-istorijski najznačajnije nalazište. Najznačajnija nalazišta su: Lepenski vir. konzervirani i uređeni ostaci nepokretnih objekata. Iz antičkog grčkog perioda značajnija su nalazišta u Crnoj Gori (Budva). Brojne i raznovrsne crkve. Kapetan Mišino zdanje i druga).tipična arhitektura Cetinja. Arheološka nalazišta su delovi zemljišta na kojima se nalaze otkriveni i potpuno ili delimično iskopani. umetničkih. umetnička svojstva sa izraženim kulturnim i istorijskim značajem. pre svega. Duklja. Risovaču i Crvenu stijenu. Starčevo. muzičke ili filmske umetnosti. pa crnogorski gradovi Risan. do sada najbolje ispitano i uređeno za posetu. Karaburma i druga nalazišta. Ulcinj. kao i pokretni predmeti iz ranijih istorijskih perioda. U tom smuslu u Jugoslaviji se mogu izdvojiti sledeće grupe kulturnih dobara i istaći najkarakterističniji primeri pojeinih grupa. gde se može ostvariti najbolja zaštita.

Vršac). a još manje uređeni i ponuđeni turistima. pa romantičari Đura Jakšić. Prostorne kulturno-istorijske celine možemo podeliti u sledeće grupe: • • • • • • stara jezgra gradova.Prizren. barok. Samim tim što su to prostori. ili dela Ivana Meštrovića. Risan. b.ovim delima. mesta dešavanja trgovine. koji dolaze iz zemalja koje su imale renesansu. Sombor. Valjevo) ili oni sa specifičnim stilom balkanske arhitekture. kao ostvarenja čiju prezentaciju treba povezati sa prezentacijom manastira kao celine. jer su neprenosive u originalnom obliku. mora se i može pronaći put da se ta dela glasnije i interesantnije pokažu znatiželjnim postiocima. izložbene paviljone. veka. Paja Jovanović. Konstantin Danil. koncertne dvorane) ili su ih adaptirali u turističke objekte. Interesantna su i očuvana stara jezgra gradova u Vojvodini. sa karakteristikama provincijalizma pojedinih evropskih pravaca. Ostavljajući srednjevekovne freske. kulture. b) Seoske arhitektonske celine . vajar Toma Rosandić. seoske arhitektonske celine. Naša zemlja nije bila vodeća umetnička sila u istoriji. međutim. Peć. ali njihova dela se još uvek ljubomorno čuvaju od brojnijih pogleda posetilaca. Stari gradovi u Crnoj Gori imaju svoju specifičnost (svetska kulturna baština Kotor . kao i pojedine banje . dostigli scojim radovima evropski nivo. U ovoj grupi kulturnih dobara su i naša do sada najbolje vrednovana. kao što su dela vrhunskih slikara svetskog glasa. 17 . postoje i dela umetnika koja imaju svoju pojedinačnu vrednost. 3. prepoznatljivost za posetioce. ali i brojnim ostvarenjima unutar tih prostora. bijenale.nastale u nekadašnjim selima. tadašnji slikari su. najčešće ekskluzivne ponude. popularizacija preko grafičkih propagandnih sredstava.Niš. Banja Koviljača. Slikarstvo 19. sem u izuzetnim slučajevima.Subotica. Dela slikarstva i vajarstva su još brojnija. (Sremski Karlovci. kao na primer: pokretne povremene tematske izložbe. pa naročito gradovi na Kosovu . takođe imaju svoju fizionomiju. međutim za turizam su ona skoro uvek dopunski motiv turističke posete. Svi oni zajedno nedovoljno su afirmisani. dvorac Fantast. kulturni pejzaži a) Stara jezgra gradova su vrlo omiljeno mesto boravka turista. kompleksi zgrada. veka sa poznatim slikarima: Katarina Ivanović. dakle veće celine. U načoj zemlji dobri primeri su Cetinje.(Novi Pazar). Arsa Teodorović. ali u pojedinim periodima rad pojedinih umetnika dostizao je vrednost međunarodnog značaja i takva dela mogu biti interesantna. slikarske kolonije. danas varošicama ili gradovima. I upravo ta prepoznatljivost je onaj momenat koji im daje i poseban turistički značaj i za strane posetioce. srednjovekovni gradovi i utvrđenja.Aranđelovac. Priština. sa okolnim ambijentom. Slikarstvo teško može biti samostalan motiv turističkih kretanja. Takvi umetnici su iz perioda baroka Teodor Kračun i Jakov Orfelin. učeći u Evropskim centrima umetnosti. zaštićena i prezentovana ostvarenja kulturnog razvoja.danas u tužnom stanju.Zrenjanin. omogućuje bolju uočljivost. pa impresionista Nadežda Petrović. susreta i zabave ljudi. manastirske celine. Prostorne kulturno-istorijske celine. Ulcinj i drugi). ostale ambijentalne celine. i koji su dela arhitekture pretvorili u žive institucije (muzeje. kao rezultat originalnog narodnog neimarstva koji je imao svoj specifičan umetnički izraz tako prepoznatljiv za naše krajeve. gradovi u Srbiji (Beograd. zatim slikarstvo 19. Ova grupa kultrunih dobara je najbrojnija. Ista sudbina prati i ostavrenja umetnika 20. pa Budva. veka je u Vojvodini bilo vrlo razvijeno. ali i najpogodnija za turističku valorizaciju i prezentaciju. Vrnjačka banja i duge. Pozitivan primer takvom pristupu arhitektonskim ostvarenjima je Velika Britanija u kojoj turizam velikim delom počiva upravo na takvim vrednostima. Uroš Predić.

dala je ne samo specifične objekte Ravanicu. ali svaka grupa. Ovčarsko-kablarske i naravno manastire Crne Gore sa veličanstvenom Moračom i Pivom. Po definiciji su veća prostranstva od strogo spomeničkih celina. ili Uspenje Bogorodice u Sopoćanima. gotske i romanske arhitekture. Pojedini kulturni pejzaži su odabrani zbog svoje jedinstvene i spektakularne 18 . d) Manastirske celine . do 18. pogotovu na inostranom tržištu. bazari. pijace. Srpsko. f) kulturni pejzaži . socijalnog razvoja. i stalna borba na zaštiti prirode i kulturne baštine. Osim toga što složenim i stalnim načinom sjedinjuju kulturno i prirodno. nastajali od 9. uvek su nosili pečat ne samo specifične umetnosti tog vremena. te one predstavljaju vrlo privlačne ambijente ne samo za kratku posetu nego i za boravak u njima. c) Ostale ambijentalne celine (čaršije. koji su od starih dvoraca i utvrđenja napravili prave kulturne i turističke centre. bez celovito osmišljene revitalizacije i prezentacije. kuće u kojima su živeli značajni ljudi ili se dogodili značajni događaji). Ram. ali i turističkoj valorizaciji i prezentaciji. sa najviše našim umetničkim izrazima. Petrovaradinskoj tvrđavi. vrlo često i osmišljeno uređena za posetu. trgovačke ulice. nosi neke specifičnosti i značaj: Manastiri raške škole sa veličanstvenom Studenicom i Sopoćanima. Oni su uvek korisna dopuna turističkog boravka. Počitelj. dimenzijama i pre svega tematici. su uvek vrlo privlačno mesto za znatiželjne posetioce. godine oko 20-tak u celom svetu).Neumorna istraživanja UNESCO-a. Ulcinj i drugi i dalje primaju samo pojedinačne posetioce ili sporadične manifestacije. svrstana po dominantnom umetničkom stilu.vizantijska škola je dala jednu Gračanicu. snažne uticaje islama uz autohton umetnički izraz. kao i maštovitosti i duhovne vitalnosti čovečanstva. kulturni pejzaži se višestruko razlikuju od dobara sa Liste svetske baštine. i brojnim freskama u njima od kojim su neke i pojedinačno zaštićene kao ostvarenja međunarodnog zanačaja . u Niškom ili Smederevskom gradu su manje ili više uspešni. obnovljena. kao što su Golubac. Kulturni pejzaži su svedoci kreativne genijalnosti. Danas je većina manastirskih celina rekonstruisana. e) Srednjovekovni gradovi i utvrđenja . Stari Bar. čiju vrednost je priznala i svetska kulturna javnost.još jedna grupa kulturnih dobara na koju se vrlo često zaboravlja i čija ostvarenja do danas nisu našla odgovarajuće mesto u turističkoj valorizaciji i prezentaciji. godine proizvela je i postojanje još jedne liste UNESCO-a. Studeničko Raspeće. od 1992. veka. nego i ukupnog kulturnog stvaralaštva pojedinaca i naroda. poseban tretman u kulturološkoj. Brojni manastiri u Srbiji i Crnoj Gori. a kroz kombinovan rad prirode i čovekovih aktivnosti ističe se dug i prisan odnos izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruženja. nego i specifične freske po svom koloritu. Međutim.grupa kulturnih dobara koja sigurno zaslužuje. ali nisu imali kombinaciju vizantijske. koji u tim prostorima upoznaju život običnog čoveka. Lazaricu. Manasiju. i moramo reći i uživa. oni su vredni i trebali bi biti interesantni i po ukupnom doprinosu koji su dali u kulturnom i istorijskom razvoju naše zemlje.klasicizam. Neki pokušaji na Kalemegdanu.Mileševski Beli anđeo. I ne treba zaboraviti manastire kasnijeg perioda: Fruškogorske. tako specifičan u svakoj regiji ili zemlji. a ni jedan u Jugoslaviji.Liste kulturnih pejzaža. oni su zapravo deo kolektivnog identiteta. Teško bi bilo na ovom mestu nabrojati sve manastire. dalja aktivnost na boljoj prezentaciji i promociji je sigurno korisna. Postoje brojni primeri u Francuskoj. a Moravska škola.Takvih primera ima zaista mnogo i ima ih u gotovo svim sredinama. ali zato ostali gradovi. naročito Engleskoj. Naravno vrednost manastira se ne završava na objektima ili freskama. LJubostinju i druge. Postoji veliki broj različitih pejzaža u različitim regionima sveta. koja trenutno sadrži relativno mali broj kulturnih pejzaža u svetu (po podafcima iz 2001.

tvorevine i pojave folklornog stvaralaštva specifični su za svaku zemlju. 19 . kao što su: Kosidba na Rajcu. voća). “naivno” slikarstvo i vajarstvo. Takođe se mogu organizovati izložbe starih zanata. priredbe i festivali. zemunice. Dužijanca u Subotici. Ona su sastavni deo turističkog boravka posetilaca nekog mesta ili regije. ali i iz Vojvodine. • predstave. Mađarskoj ili Bugarskoj. kujundžije na Kosovu. o ostvarenja materijalne i duhovne kulture stvaralaca iz naroda . igra. ćilimari iz Pirota i planinskih sela. pa ćurčije. dani berbe (grožđa. ova dobra mogu biti: o zgrade i prostori narodnog neimarstva. i predstavljaju velike komplekse lepo osmišljenog i uređenog prostora. Pojedina memorijalna mesta imaju i značaj za evropsku istoriju. Dani ludaje u Kikindi. Znamenita mesta ili spomen-obeležja. ali obuhvata u principu sva ona ostvarenja koja se prikazuju na sceni. u kojem imamo i stvaraoce sa svetskim glasom (Kovačićko slikarstvo). različite setvene. svojevrstan kulturni milje. 5. daju poseban pečat folklornom stvaralaštvu i u zemljama koje mu pridaju odgovarajući značaj. To šarenilo. Poznati su u zemljama Skandinavije. a neke podrgupe obuhvataju savremena ostvarenja i potrebu i izraz našeg vremena. 4. kontaktiranje između stvaraoca. Rumuniji.nošnje. kao oblik prikazivanja ostvarenja drugih umetnosti. viteške igre.brvnare. koja podrazumevaju posmatranje. To su: • ostvarenja savremene scenske i filmske umetnosti . muzika. Pod folklorom se podrazumeva narodna umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne materijalne i duhovne kulture.stari zanati: duboresci. jedinstvene crkve brvnare. Po specifičnosti nastanka i osnovnim karakteristikama. ova ostvarenja su prilagođena za turističku prezentaciju i vrlo su privlačna za posetioce. 6. Takvih kulturnih dobara u našoj zemlji ima dosta. uređenje starih čaršija sa oživljenim zanatima. Folklorno nasleđe. bilo da su nastala u momentima istorijskih događaja ili. prizemljuše od naboja. Manifestacione vrednosti. koji pojedinačno ili u grupama ukazuju na značajne događaje. • sportske manifestacije.prirode. žetvene svečanosti. ponekad velikim kao neki podkontinent. naknadno kao uspomena na određene ličnosti i događaje i većinom su dobro očuvani i uređeni. To su: spomen groblja i pojedinačni spomenici ili spomeničke celine (memorijalna mesta). grnčari sa juga Srbije. odgovarajućeg kulturnog nivoa. Etno-parkovi su celovit i sveobuhvatan način prezentacije ukupnog folklornog stvaralaštva i svojevrsni muzeji pod vedrim nebom. opančari. Neka dela i ostvarenja su umetnička ostvarenja. • poslovne manifestacije i sajmovi. Objekti. predstavljaju vrlo privlačan i turistički motiv. a mnogo njih je trag originalnog ljudskog obeležja koje je vidljivo u čitavim oblastima. istorijske i etničke karakteristike veoma raznolike. a pogotovo za Jugoslaviju čije su geografske. Njihova turistička valorizacija i prezentacija se može obogatiti raznovrsnim odgovarajućim manifestacijama ili scenskim prikazima. priredbe i smotre folklora. pletilje sa Zlatibora. o ostvarenja tehničke kulture naroda . Ova grupa kulturnih dobara obuhvata prostore i objekte od posebnog značaja za istoriju naših naroda i predstavlja tipične spomenike. različiti pomoćni objekti. izvođača i posmatrača. • kulturne i zabavne manifestacije različite sadržine. Ovi drugi su dragocenije vrednosti. pa i za pojedine delove. Mogućnosti turističke prezentacije folklornog stvaralaštva su brojne: različite kulturne manifestacije. bondručare. ali mi ih još uvek imamo malo. ličnosti i mesta. kazandžije i mnogi drugi. Već samim tim što su izraz scenskog prikazivanja ili komunikacije. a vrlo često i osnovni motiv dolaska turista u neko mesto. Ova grupa kulturnih ostvarenja je vrlo raznovrsna.

većina muzeja svoju aktivnost završava na organizovanju stalnih ili eventualno povremenih izložbi. To su: • muzeji • kulturni centri. Međutim. a koje oživljavaju muzeje i time ih čine pristupačnijim za sve one posetioce kojima muzeji odbijajuće deluju svojom strogošću i patinom. Bez obzira da li su opšteg karaktera (kao nacionalni. nastalih tokom razvoja nekog područja. Muzeji su svojevrsne institucije nauke. U našoj zemlji su organizovani brojni muzeji u svim većim i mnogim manjim mestima. kulture i obrazovanja čija je osnovna funkcija sakupljanje. kulturni i geografski presek. mali koncerti. muzeji predstavljaju vrlo omiljeno mesto u turističkoj ponudi nekog mesta. priprema za izlaganje i izlaganje raznovrsnih predmeta istorije.7. kulture i umetnosti. 20 . večeri poezije. To su najčešće mesta na kojima se može sagledati stvaralaštvo različitih umetnosti kroz istorijski. od svih kulturnih dobara. zavičajni ili narodni muzeji) ili specijalizovani muzeji sa tematskim zbirkama i izložbama. muzeji su istovremeno i institucije koje svojim dodatnim aktivnostima stvaraju nove vrednosti: prezentacije kulturnih ostvarenja. sem pojedinih izuzetaka. a. revije različitih ostvarenja i slično. te da su kod nas to još uvek mesta koja pasivno očekuju malobrojne posetioce. Ali čini se da. tematski razgovori. Ustanove kulture nisu same po sebi kulturna dobra. ali svojim aktivnostima oni stvaraju nova dobra koja imaju posebno mesto u prezentaciji kulturnih dobara neke regiije. Ustanove kulture sa svojim aktivnostima. Muzeji su uostalom u svetu mesta sa najvećim brojem evidentiranih posetilaca. proučavanje.

LIKOVNE UMETNOSTI KROZ PROSTOR. VREME I TURIZAM DREVNA UMETNOST OD PRAISTORIJE DO V VEKA 21 .

g. Značajno je istaći da je ovakva umetnost prethodila pojavi istorijskih civilizacija ne samo drevnih kultura Egipta. Sredozemlja Severne Afrike. naziva se paleolit ili doba neglačanog kamena (500 000. ali opet kao preteča pojave organizovanije civilizacije. poslednjoj geološkoj fazi u formiranju Zemljine kore. pećinska umetnost. kamene rukotvorine su grube. Svoje oružje i oruđe pravio je uglavnom od kamena ili kostiju životinja kojima se hranio. oličenje 22 . Mesopotamije.detinjasta.e. Statuete su najčešće ženske figure. okružen surovim uslovima života stvarao? Ova i slična pitanja se i danas postavljaju pred teoretičarima istorije umetnosti. koga zastupa najveći broj teoretičara je da je čovek stvarao iz njegove težnje da stvara ni iz čega. ili je imala karakter umetnosti? Šta je bila osnovna pobuda ili svrha radi koje je praistorijski čovek. naročito slikarskih. najrealniji odgovor.10 000 g.p. u takozvanom kvartaru. kada se vreme niskih temperatura često smenjivalo s toplom i vlažnom klimom. oslikanih. nastanjuje toplije južnije krajeve južne Evrope.mada ove pretpostavke ne proizilaze iz analize mesta i načina nastanka prvih dela. Zajedničko im je da su sva ta dela srodna i u vrlo različitim geografskim prostorima. u kojem se javljaju i prvi oblici umetnosti. preseljava se i traži prostore pogodnije za život. otkriva vatru. način stanovanja i pribavljanja hrane. Verovatno će pravi odgovor ostati tajna koju sa sobom nosi vreme i istorija zemaljske kugle. nego se dešava i u istorijsko doba ( na primer u XIX veku u Okeaniji). Praistorijska umetnost. razdvajanjem. Kao da je to jedan normalni i prirodni sled razvoja ljudskih potreba u kulturi i umetnosti. događa se preokret i nastaje prva praistorijska umetnost. To je bilo razdoblje veoma promenljivih klimatskih uslova. Tek oko 40 000g. iako su mnoga dela pronađena.e. Razdoblje upotrebe kamena.) PALEOLIT Čovek praistorijskog perioda živi u pećinama. neobrađene. kamen za oruđa i oružja. sa uvećanim grudima i bedrima i zanemarenim udovima. strahove. Sve do oko 40 000 g. ili više stotina hiljada godina? Kakva je bila ta prva umetnost . često veličine dlana. kao i mnoge druge tajne. istražena upoređena. Prva umetnička dela idu na mnogo hiljada godina pre najstarijih ljudskih kultura Sumera. ili kako se često opravdano naziva. a prema današnjim kriterijumima se mogu podeliti na vajarska i slikarska dela.p.UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI Kada se umetnost prvi put pojavila? Pre milion. Najstarija umetnička ostvarenja pripadaju vajarstvu. ili je stvarao iz koristi.. udaranjem. najvrednija umetnička ostvarenja tog doba su statuete od gline. Evrope. ili kao mamac za žive životinje . Pretpostavke o suštini i svrsi prvih umetničkih ostvarenja su najčešće sledeće: čovek je stvarao iz potrebe da bude okružen lepim stvarima (mada se smatra da je ta potreba čoveka stvorena tek u ambijentu kulture). nastale cepanjem. Egipta. To je predstava majke-boginje. Asirije ili Vavilona. Osim mnogobrojnih upotrebnih i ukrasnih predmeta obrađenih. Čovek se u Evropi javlja u četvrtoj.n. iz potrebe da kroz stvaranje jasno iskaže svoje misli.e. Ta su klimatska kolebanja bila od odlučujućeg uticaja na život prvobitnog čoveka. iz zadovoljstva stvaranja.n. je izraz čovekovog magijskog poimanja sveta. Njeni pojavni oblici su raznovrsni. mekog kamena i mamutovog zuba. na njegovu društvenu organizaciju.p. male.n.

2) MEZOLIT (10 000-6 000g. glavnih ako ne i jedinih saobraćajnica toga vremena. Na slikama su predstavljeni bizoni u miru.n. do 1800. upotreba domaćih životinja i razvoj keramike.) Neolit ili doba glačanog kamena. U ovim naseljima nađeno je oružje i oruđe od kremena i glačanog kamena. Skoro u isto vreme. a što se umetnosti tiče.) Ovo doba. čovek napušta pećine. svedoče o pokušajima gravire različitih geomertrijskih ili realnih likova. i najznačajnije su slike bikova u jednoj od tri dvorane. Pronađeno ih je desetak. NEOLIT (6000-1800. u poslednjim pećinskim staništima toga razdoblja u Francuskoj i Andaluziji u Španiji. a površine su crvene. u Francuskoj.p. Kuće grade na kolju iznad vode. gradi svoja naselja kraj velikih reka ili jezera. a zatim mnoštvo keramike. koje obuhvata vreme od 10000. Pod uticajem topline i vlažne klime nastaju znatne promene u načinu života nekadašnjih pećinskih ljudi. i koje se u nauci zove mezolit. godine pre naše ere. međutim.p. guske. a poznate su kao paleolitske venere.n.e. Ciklus slika u pećini Lasko datira iz14000-13500.g. Slike na tvanici su rađene crnosmeđim obrubom. odlikuje se. na Britanskim ostrvima. pretvarajući se skoro u geometrijski znak. ljudi se kao što je već rečeno. g. Španiji. Pećina je otkrivena oko 1940. Međutim. od životinjskih i ribljih kostiju. To se isto događa i s predstavama ptica i životinja. ali je zato crtež i dalje negovan. Napuštajući pećine.1).zemlje. prelaz iz paleolita nije bio tako brz. To ime 23 .n. Dug je bio period i put kojim je paleolitski čovek prešao od ovih primitivnih umetničkih iskustava do zapanjujućeg pećinskog slikarstva u pećinama na teritorijama sa obe strane Pirineja. a datiraju iz perioda od 14000-9500. počinje da se bavi ribolovom i obradom zemlje. Pa ipak. od kojih su najznačajniji ciklusi u pećinama Laskoa i Altamiri. počinje s poslednjim velikim klimatskim promenama u Evropi. s prestankom takozvanog ledenog doba. patke i labudovi.n.. oni svoje oružje i oruđe još uvek prave od grubo obrađenog kamena. skulptura i graviranje na kostima ili kamenu sasvim nestaju.g. plodnosti. koji vrlo impresivno pokazuju čovekovu težnju da nadvlada životinje u borbi za opstanak. on doživljava podelu rada i nove društvene odnose.p. raznovrsnošću umetničkih i zanatskih proizvoda. kao kamene pločice na primer.e. počinje civilizacija megalita. drugi predmeti.g. Belgiji. među kojima se ovoga puta javljaju koze. Doduše. naseljavaju kraj jezera i velikih reka. njegova će glavna karakteristika biti razvitak keramike. na primer. jednom delu Italije i na Malti. Glečeri se povlače na sever.e. (Sl. Crteži su rađeni crnom bojom na crvenim poljima. Postoji jedno prelazno razdoblje u kojem se staro susreće i meša s novim. (Sl. a najpoznatije su Vilendorfska venera i Venera iz Vestonica. Za ovo su razdoblje karakteristične tri stvari: početak zemljoradnje. Specifičnu paleolitsku pojavu predstavlja plastično-slikarska forma utiskivanja otvorene šake u mekanu stenu nepoznatog stvaralačke pobude (pećine u Gargasu). Dok su venere proizvod slobodne plastike.e. zgrčeni ili ranjeni i pomešani sa likovima čarobnjaka-životinja. pre svega. može se na mnogobrojnim kompozicijama utvrditi da ljudska figura postaje sve više stilizovana.g. pripitomljava pojedine divlje životinje. u Iranu. Skandinavskim zemljama severnoj Nemačkoj. @iveći u brojnim zajednicama. a zapanjujuće dobro su uhvaćeni pokreti ovih bikova. Slike i pećini Altamira u Španiji su otkrivene 1879. a sa njima i severni jelen. Slična se stilizacija ljudske i životinjske figure može videti na najstarijoj keramici Azije. nakita i fragmenata od bakra ili bronze.p. poznato još i kao doba glačanog kamena.

Starije doba bronze kao i gvožđa u evropu je došlo sa Istoka.nastaje geometrijski stil koji se ogleda na ukrasima upotrebnih predmeta od keramike. od kojih najveličanstveniji utisak ostavlja složena kompozicija jednog spoljnog. U svakom slučaju ostaci graditeljstva megalitske kulture su i u kulturnom i u turističkom pogledu veoma interesantna mesta koja organizovano posećuju brojne turističke grupe iz celog sveta. bronze. DOBA BRONZE I GVOŽĐA Iza velikih era paleolita i neolita koje su trajale hiljadama godina dolazi metalno doba. a zapadnoevropski centar gvožđa je Halštat u Austriji koji je imao značajnog uticaja na razvoj kulture Kelta. U poređenju s paleolitom. Neolitska keramika rađena rukom je jednostavna. U to vreme seobe prvih naroda sa dalekog istoka u sve delove Evrope pre svega se rade i očuvani su pokretni predmeti upotrebnog ili kultnog karaktera. PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Život najstarijih stanovnika Jugoslavije i najraniji oblici njihvoog stvaralaštva tek se u novije vreme otkrivaju i upotpunjuju zahvaljujući sve brojnijim i opsežnijim arheološkim. od kostiju ili pečene zemlje.3) Namena ovih građevina nije naučno utvrđena. gvožđa. Najveću raznovrsnost predstavlja keramika. a predpostavke su da su imale veze sa kultom mrtvih ili sa obožavanjem sunca. U novije vreme su utvrđena značajna paleolitska nalazišta i u Srbiji: Gradac kod Kragujevca. u vreme kada su na Bliskom i Dalekom istoku nastajle prve velike civilizacije i kulture. s jako naglašenim očima i nosom a veoma stilizovanim telom.Dolmeni. Obožavanje boginje majke sve više se potiskuje kultom Sunca koji izražava svest o kružnom toku svega u prirodi. Proces udaljavanja od prirodnih organskih oblika započet u neolitu nastavlja se i kroz ovaj period. Nivo života se podiže. svedena na simbole i znakove . sunčanim diskom ili malim kipovima sada složene kompozicije. grade se ne samo sela iznad vode nego i na kopnu. nedavno uređena Zlotska pećina. Kod nas je iz starijeg paleolita najznačajnija pećina Crvena stijena iznad Trebišnjice u Crnoj Gori. u 24 . ali i otkriće moćnih oružja za napade i osvajanja. oružju. u periodu upotrebe gvožđa. ponekad prijatnog oblika i proporcija ukrašena koncentričnim ili cik-cak linija ili spiralama i tačkama. Menhiri su pretežno ukrašeni dekorativnim ornamentima. u obliku ženskih idola. balkanske zemlje su u dodiru sa prvim velikim evropskim civilizacijama. obradu zemlje. Imala je praktičnu primenu u domaćinstvima. ponekad reljefima oružja ili figurama nekog božanstva. u Bretanji i na ostrvu Malti. na nakitu. oruđem i keramikom. Najpoznatiji dolmeni nalaze se u Krornvalu u Engleskoj. Uglavnom se praktikuju gravire na kamenu koje obično prikazuju životinje. Ovaj period predstavlja veliku prekretnicu u razvoju čovečanstva.potiče od velikih kamenih spomenika. Iako iz mlađeg kamenog doba. Slobodna skulptura je malog formata.4) U poslednjoj fazi metalnog doba. jednog unutrašnjeg kruga i različitih kombinacija parova kamenih blokova u Stounhendžu u Britaniji. Traje u trećem. služili su kao kolektivne grobnice u kojima su mrtvi bili sahranjivani u zgrčenom stavu. Metal je omogućio krčenje šuma. kameni blokovi postavljeni u krug. Umetnost je potpuno apstraktna. (Sl. Takva jedna građevina nije u pravom smislu reči arhitektura. antropogeografskim i drugim istraživanjima pre svega brojnih pećina u kojima je živeo paleolitski čovek. mada ima i drugačijih stavova. delovima odeće. skulptura i slikarstvo neolita predstavljaju osetan pad. Risovača kod Aranđelovca i dr. ali ona joj se najviše približava od svega što u zapadnoj Evropi nalazimo do vremena Rimljana. To svakodnevno kretanje sunca na nebu prikazuje se točkovima. menhira i kromleha. dva uspravna kamena velikih dimenzija i jedan položen preko njih. drugom i prvom hiljadugodištu pre nove ere. dolmena. nakitom. ponekad gruba. prizore iz lova ili domaćeg života. s oružjem.(Sl. poređani u jednoj liniji (Karnak u Bretanji) a kromlesi. Menhiri su ogromni blokovi kamena. kao što su upregnuta kola sa točkovima .

jedno je od najbogatijih arheoloških nalazišta ove vrste u Srbiji. koji ne izražavaju samo umetnost izuzetnih vrednosti već i oblike zavidnih razmera. s brojnim spomenicima iskopanim sa obe strane reke. jer su predmeti za svakodnevnu upotrebu počeli da bivaju umetnički obrađeni. Dekorativna umetnost izražena je u brojnim rezanim. ova kultura u znatnom stepenu menja profil razvoja najstarijih civilizacija. Lepenski Vir je naselje osobitog oblika. izražavaju plodnost. a istovremeno i doba koje je zabeležilo znatan ekonomski i kulturni razvitak. Napredak se uočava i u načinu gradnje kuće od pletera. koje se protezalo kroz stariji. koja je pretežno pravougaone osnove. možda. Iz tih razloga ovaj poslednji period praistorije nazivamo metalnim dobom (bakarno. Već odranije poznata neolitska nalazišta Starčevo i Vinča su primerci kultura koje isto tako potiču s obala Dunava. Hrana se ne samo sakuplja već i spravlja u sudovima. Sva ova oružja i oruđa oblikuju se najčešće od kamena ili kosti. strele i koplja. kako u posudama tako i u plastici. Time je postavljena i osnova primenjenim umetnostima. mlađa od starčevačke. prvenstveno onih koje se razvijaju u jugoistočnoj Evropi. Likalitet Lepenskog vira je na vrlo savremen način kulturno i turistički uređen i prezentovan brojnim turistima. Starčevačka kultura zastupljena je bogatim keramičkim materijalom s dekorativno bojenom ornamentikom geometrijskih šara i primitivnim antropomorfnim statuetama. Glava ili cela statueta predstavlja pre svega ženu . stilizovane s puno simbolike. srednji i mlađi neolit sve do pojave metala u bakarnom dobu (eneolitu). koja su usledila kao posledica džinovskog poduhvata na izgradnji hidroenergetskog sistema “Đerdap". Skulptura je u to vreme data u vidu figurina koje. Vinčanska kultura.e. Na osnovu otiska ženskih prstiju pretpostavlja se da su ih oblikovale žene.(Sl. grebanim i štipanim ornamentima koji su izvedeni često i u dve boje. U vreme neolita čovek počinje da se društveno organizuje i da gradi naselja i van pećina koje mu priroda pruža kao utočište U ovo vreme javlja se i zemljoradnja. 25 . Za ovim kulturama sledi ili se javlja istovremeno potiska u severnoj Vojvodini. oko 2000.području Kučaja. ovo veliko naselje i svetilište zemlja je skrivala preko 7000 godina. udice i harpuni.) To su. koji je sa ekipom stručnjaka otkrio i proučio lokalitet. prvenstveno na grnčarskim sudovima (bojena keramika). najbrojnija su duž naših velikih rečnih tokova i morske obale. do danas nepoznatog u nauci i umetnosti. a pripadalo je ljudima koji su se tek oslobodili surovih uslova klime ledenog kvartarnog doba. Ona nije samo dekorativne prirode već zalazi i u čisto likovna ili skulptorska rešenja.. sa Predionice kod Prištine i iz pločnika kod Prokuplja. Na Lepenskom Viru su dati prvi nagoveštaji urbanizma. Stvaraju se određenije alatke: noževi i sekire. dok se posude različitog oblika peku od zemlje. To vreme. Od sredine trećeg milenijuma pa sve do prve polovine prvog milenijuma pre naše ere nastaje značajan preokret u životu stanovnika koji su naseljavali tle Jugoslavije. arhitekture i skulpture. Posebno su zanimljive antropomorfne figure iz Valača kod Kosovske Mitrovice.5. Prema oceni praistoričara. sa oko 140 kuća trapezoidne osnove. s kamenim skulpturama izuzetne vrednosti. koja su razasuta po celoj zemlji. To je vreme velikih migracionih kretanja i kontakata koji su doveli i do prodora brojnih elemenata stranih kultura. bronzano i gvozdeno). Svestrana istraživanja na Dunavu. još uvek bez grnčarskog vitla. U vitrinama ove pećine su sistematski izloženi predmeti materijalne kulture i ostaci izumrlog pećinskog sveta. godine pre n. Dunav i Sava glavne arterije kojima se kretao čovek mlađeg kamenog doba i stvarao svoja naselja na večitom putu između istočnog Sredozemlja i srednje Evrope. zbog čega je ova kultura u kratkom vremenu živo zainteresovala naučnu javnost celog sveta. Po oceni profesora Srejovića.božanstvo plodnosti. trajalo je više milenijuma. ima savršenije oblike. motike i ostalo. i prvi ljudski likovi koje je umetnik oblikovao u prirodnoj veličini. U vreme neolita razvija se i umetnost. Neolitska nalazišta. U tom razdoblju upotreba metala dolazi do svog punog izražaja. nedaleko do Beograda. Tako su Morava. otkrila su i najranije tragove neolitske civilizacije dotada nepoznatu kulturu.

ili gradova kao što su Medun kod Titograda. i ovi komadi samo krase vitrine praistorijskih zbirki naših muzeja. zanatlije i umetnici. a potom i keltska aristokratija. čiji su osnovni elementi kamen i naknadno preparirana stvrdnuta podloga.zemlju. pre svega.našlo. na celoj teritoriji došle do izražaja tračka.6) i Glasinca. Risan u Boki). oružje. kao i dokumentacijom koju smo prikupili i proučili.. Kao najbolji pimerci služe nam. slučaj sa lokalitetima ove vrste uopšte. (Pavlović. Sa egejskih i jadranskih obala dolaze u unutrašnjost zemlje grčki trgovci. prenoseći helensku kulturu arhajskog doba.U ovakvim uslovima razvijaju se u primorskoj oblasti gradska naselja i prvi vidovi vojnih utvrđenja (Medun kod Podgorice. ilirska. u bronzi se stvaraju najraznovrsniji predmeti u vidu figura (lirski ratnik iz Vača). ali na jedan mnogo inventivniji način (kolica iz Dupljaje (Sl. na žalost. Izgleda da je zasada još uvek najkorisnije ako smo u mogućnosti da ispitane lokalitete ponovo zatrpamo. pruće i ostalu nedovoljno postojanu građu . a još manje prezentovana na licu mesta. jer tehnika konzervacije spomenika ove vrste još nije uspela da pronađe efikasno sredstvo koje bi bilo u stanju da u novim uslovima van zaštite humusa. pre svega jonsku. Utvrđena naselja. ostala otkrivena i ispitana praistorijska nalazišta u našoj zemlji nisu ni mogla biti konerzvirana.Na početku u Podunavlju se još uvek stanuje u zemunicama.srebru i zlatu. preko posavsko-podunavskih oblasti u naše krajeve stižu Kelti i preuzimaju vodeću ulogu. Novi Pazar. a nakit se radi u ćilibaru i plemenitim metalima . počev od IV veka. urna iz Dubovca). Tokom IV i III veka pre n.(mlađe gvozdeno doba). Atenica kod Čačka. s nalazima najdragocenije vrste. bogata umetnost ličnog ukrašavanja . iako u svetu ima pokušaja da se i u tom pogledu nešto preduzme. Kao što je slučaj s pokretnim nalazima iz ranijih epoha. bolje poznavanje tehnologije metala. Sudbina otkrivenih praistorijskih lokaliteta još uvek je neizvesna.Kelti osnivaju u III veku Singidunum . Tom vremenu pripadaju veoma velike nekropole na Karaburmi i Rospi ]upriji (područje Beograda). To je. Tako se domorodačko stanovništvo u unutrašnjosti zemlje . najzad.Tračani i Iliri . uostalom.prema atmosferskim i drugim razornim uticajima. Umetnost u doba upotrebe metala sadrži odlike individualnosti pripadajući određenim plemenima i njihovim starešinama. Ni spomenike kulture metalnog doba nismo.današnji Beograd. lončarsko vitlo koje počinje da se upotrebljava prilikom oblikovanja keramike i. a ujedno i umetnost religije koja u duhovnoj kulturi menja shvatanja i pogrebni ritual. postaju baza u razvoju kulture poznate pod imenom latenska kultura. u mogućnosti da posmatramo na licu mesta (in situ). Pored antropomorfnih figura i posuda koje se i dalje oblikuju od pečene zemlje. To je. Osim Lepenskog Vira. Ostaje da se zadovoljimo onim što smo izvadili i odneli u muzeje. između latenske i helenske kulture. Brojne nekropole s bogatim kneževskim grobovima pokazuju da su od VI veka n.umetnost nakita. primenjujući i spaljivanje pokojnika.) 26 .e. učini otpornim osnovni materijal . trgovina koja se zasniva na kupovnoj vrednosti novca.e.

Najlepši građevinski kompleks piramida izgrađen je u Starom carstvu. dugačka. Sa gledišta umetnosti. razdeljena ili stepeničasta piramida. narod Egipta je već imao za sobom dugu i do danas još slabo poznatu civilizaciju. hijeroglifskim pismom i razvijenom umetnošću. Iz mastabe se već u periodu Starog carstva razvila piramida kao isključiva faraonska grobnica. Taj umetnički izraz nosi obeležje hijeroglifskog pisma. Eufrata i Nila. donje. To su piramide faraona Keopsa. pa je najstarija piramida faraona Zosera.e. Kad bi složenim procesom balsamovanja telo pokojnika pretvorili u mumiju. Tom tipu pripadaju grobnice iz čuvene Doline kraljeva.. uslovili su sistem gradnje sličan megalitskim građevinama. izgrađen ispred grobnice carice Hatšepsute. u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku.. koja je usečena u steni. Iz te razdeljene piramide razvila se dobro poznata piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu stiču u jednoj tački. a hramovi su građeni primenom takozvanog grednog sistema. Veliki kameni bokovi slagani su jedan na drugi. bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi. Prvobitna egipatska grobnica je mastaba. a samim tim i pokojniku besmrtnost. godina pre n. one su jedinsten rezultat umetničke sinteze. Božanska priroda faraona izražavala se veličinom grobnice.UMETNOST ISTOČNIH CIVILIZACIJA Prelaz od praistorije u istorijsko doba odigravalo se paralelno na prostorima na Bliskom i Dalekom istoku u Južnoj i Srednjoj Americi. UMETNOST EGIPTA U vreme kada se oko 3000. monumentalne i stabilne. ima oblik stepeničastih rampi koje kao da ponavljaju geološku slojevitost stepe ispred koje je hram izgrađen. ali malo je praistorijskih svedočanstava iz tog perioda. 3200. ta je civilizacija već tada započela osnovne crte koje će zadržati do kraja. Na Bliskom istoku tu su doline reka Tigra. s velikm brojem podupirača. godina pre n.p. Kao rezultat matematičkog izračunavanja arhitekata. tako da je staranje o životu posle smrti bilo osnovna briga živih i svrha umetnosti.e. ali relativno niska građevina. koja ima oblik zarubljene piramide. u grobljanskoj četvrti Gize kod Kaira. 27 .organizacija života i ljudskog rada takva sa ciljem što boljeg usavršavanja tehnike kontrole nad vodama i razvoja zemljoradnje. njegova čvrstina i težina koja građevini osigurava trajnost i večnost. u Sakari kod Memfisa. Egipćani su verovali u večni život duše i tela. te piramide čine racionalan sistem neprekinutih površina i linija. g. Sa zemljoradnjom i stočarstvom čovek se preobražava u proizvođača hrane i dobara. 7). tako je nastajala pravolinijska arhitektura: piramidalna kad je reč o grobnicama. i to tako što je svaka gornja manja od prethodne. koja jedina nije bila opljačkana. Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. Umetnost Egipta bila je pretežno namenjena kultu mrtvih. Otpočinje rađanje prvih civilizacija.e. Kefrena i Mikerina (sl. koje su izgrađene jedna na drugoj. Pogrebni hram. zidnim slikama i reljefima. na levoj obali Nila. jedinstvena egipatska država sa centralizovanom vlašću. Kamen kojim Egipat obiluje. nameštajem i zlatnim predmetima. U plodnoj dolini srednjeg i donjeg toka reke Nila stvorena je. stavljali su ga u grobnicu već opremljenu pogrebnim statuama. To je bila velika revolucija koja stvara nove društvene podloge. O načinu na koji je bila opremana faraonska grobnica zna se prema grobnici faraona Tutankamona. Masivne. u blizini Tebe.n. Ona se sastoji iz šest mastaba. Već je za tu civilizaciju bilo značajno ono što će biti temeljna karakteristika životu u Egiptu . U period Srednjeg i Novog carstva grobnice su usecane u prirodnim gromadama stena. prostrano područje nilske doline i delte spremalo da otpočne parabolu svoje trihiljadugodišnje istorije. Na vrhu Kefrenove piramide i danas se vidi deo savršene oplate od kamenih glačanih tesanika kojima su prvobitno cele piramide bile obložene. razvijenim sistemom navodnjavanja.

a telo spreda. Kao građevinski materijal. Piramidalno postolje. jedini su ostaci. Kapija boginje Ištar i procesiona ulica koja je vodila do Mardukovog hrama. Od slikarstva Mesopotamije skoro ništa nije ostalo. u standardnim proporcijama. u Mesopotamiji od približno 4000. Na slikama i reljefima. nema perspektive ni iluzije prostornosti. Te opeke su slagane tako da obrazuju predstavu životinje. navela je građevinare u Mesopotamiji na konstrukciju luka. svoda i kupole. hramovi. građeni su na desnoj obali Nila. Papirusi su služili za slikarske ukrase i pisanje tekstova hijeroglifskim pismom a prema raznovrsnom sadržaju dele se na 300 različitih vrsta. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama. od kojih su najmoćniji bili Ur.e. kubičnih oblika. istorije. papirusa i lotosa. Kako je opeka i siromašan materijal. realne ili fantastične.nauke. jer se smatralo da je svaki deo ljudskog tela uvek u istoj srazmeri sa ostalim delovima. koje je izgradio car Nabukodonosor. tj. danas je ostalo veoma malo. istovremeno. a više odraz večnog i neprolaznog života u onostranom. Figure su bestelesne. Značajna umetnička ostvarenja su i u oblasti egipatske književnosti . a kasnije za klinasto pismo. UMETNOST MESOPOTAMIJE SUMERSKA UMETNOST Umetnost koja se razvijala u međurečju Tigra i Eufrata. Klesane u jednom bloku kamena. posle mnogo vekova. već da izraze božansko poreklo faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj duši. jer su reljefi plitki i bojeni. masivne i stabilne. ali ne kao njihova dekoracija. odlikuje pravim linijama: uspravnim nosačima i vodoravnim gredama. međutim. slonovače i dragog kamena. kedrovine. vladarske palate i gradovi. u arhitekturi je obilato korišćena boja. Upotreba opeke.). usmereno ka visini. Glavna figura je većih razmera. To su sarkofazi. reljefna kamena stela i bojene glazirane opeke za oplaćivanje zidova. Jednostavnim linijama ležaja iz Tutankamonove grobnice inspirisan je. Izvestan raspored u prostoru postiže se preklapanjem oblika. hramovima i visećim vrtovima. emalja. Ostaci zigurata kod Ura su u vidu trostepene piramide koja je postolje za hram. do 539. U odnosu na egipatsku umetnost uočava se nedostatak umetničkih dela. Zato se egipatskoj umetnosti nametnula konvencionalnost. sumerskih vremena korišćena opeka koja je. pa je ljudska figura komponovana po sistemu od 18 podeljaka. unekoliko se razlikuje od egipatske umetnosti. predstava čoveka izvan prostora i vremena. koja su do današnjih dana očuvana na svitcima od papirusa (sl. u Luksoru. mistike. kao staništa bogova. usmerava pažnju na hram do koga se dolazilo spoljnim stepenicama. Od nekada čuvenog grada Vavilona. one su garantovale besmrtnost pokojnika i zato su. Već u trećem hiljadugodištu u Mesopotamiji su građeni hramovi – zigurati. kao i arhitektura. između kojih postoji velika sličnost. zbog koje se čini da se ona u svom trajanju dugom tri hiljade godina skoro i nije razvijala. prestoli i stolice. ležaji. posmrtne maske i primerci nameštaja. glava i noge uvek su prikazani iz profila. Kapiteli na egipatskim stubovima isklesani su u vidu listova palme.U periodu Novoga carstva. Karnaku i Edfu. Uobičajeni prilaz hramu činila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u piramida. poznatog iz Starog zaveta kao Vavilonska kula. U dolini Tigra i Eufrata nema kamena i zato je u arhitekturi od najstarijih. reljefa i slika u grobnice su stavljani i dragoceni predmeti od zlata. 28 . evropski nameštaj ampir stila. one su manje predstava određene ličnosti. opeka je trošnija od kamena tako da je očuvano malo arhitektonskih spomenika. nakit. što je u skladu sa njenim značenjem. najpre bila i materijal za slikovno. sa dvorcima. kako “posmatra" prizore iz lova ili zemljoradnje i tako produžava u večnosti svoju ličnu sreću. godine pre n. 9. Statue su stavljane u grobnice kao zamena za telo. Uruk i Lagaš. Pored statua.(nastanak Persijskog carstva).

Mesopotamija je 539. velikog sjaja u veličini. umetnik je izrazio dostojanstvo.Osim luka. sve do iza Tebe. Za izradu skulptura kamen je uvožen. pa je zato umetnik veću pažnju posvetio obradi glave nego tela. naročito u vladarskim palatama. dižu se ogromne kraljevske palate (palata u Korsabadu zauzima 10 ha i ima više od 200 dvorana koje se smenjuju sa dvorištima). takođe.kojima su prekrivene velike površine zidova u vladarskim palatama. visoki vitki stubovi sa neobičnim kapitelima od po dve konjske ili bikovske glave.e.p. Darijem i Kserksom. srebra i bronze. Persijsko Carstvo je zavladalo ogromnom teritorijom. Po masivnosti i kubičnosti ona podseća na najlepše egipatske statue iz Starog carstva.zigurati se grade do velikih visina. bile od bakra i bronze. naročito iz sumersko-akadskog perioda. Istorija Asiraca je istorija vojno-privrednog razvoja i osvajačkih pohoda. kao što su reljefi iz palate Sargona II u Korsabadu. među kojima se ističe bronzana glava. PERSIJSKA UMETNOST Neprestano izložena napadima i najezdama neprijateljskih plemena. Gradovi doživljavaju nov sjaj .n. To su portreti vladara i sveštenika. Svoj vrhunac Asirska umetnost postiže u ukrašavanju palata plitkim reljefima. od Inda u Aziji do Egipta u severnoj Africi. zmajeve i bikove (sl.) ASIRSKA UMETNOST Oko XIII v. njihove zasluge u zakonodavstvu. a južnije na Tigru i Asur. U realističkom prikazivanju životinja Asirci su do danas neprevaziđeni (sl.e. Zbog toga je umetnost Persije sinteza različitih umetnosti. Oni će kasnije uticati na budističu arhitekturu Indije. od Palestine. ali su statue.Egipat. Pod carevima Kirom. slomljene kičem. Ističu se scene lova sa lavovima. na kapiji se ispoljava i druga osobenost umetnosti Mesopotamije . To su veoma niski reljefi uklesani u mekom kamenu kredi ili alabasteru . Sa minimumom sredstava. od ružičastog peščara. koja možda predstavlja Sargona. a istovremeno poniznost vladara pred bogovima. U prestonicama Persepolisu i Suzi bile su podignute sjajne i prostrane palate na veštačkim jezerima. koji je sebe nazvao “kraljem četiri strane sveta" i proglasio se božanstvom.11. Novi su. Reljefne predstave su rađene na kamenim stelama koje su u arhitekturi služile za prekrivanje zidova. Savršena veština u klesanju kamena. To su portreti vladara. u skoku ili ranjeni. materijalu i boji. konjima i psima prikazanim u različitim stavovima. 10). Od statua klesanih u kamenu ili livenih u bronzi očuvano je nekoliko veoma lepih primeraka. Novina je jače izražena stilizacija i miran ritam figura. prikazi vladarskih uspeha u ratu i lovu. Nimrud. sa originalnim smislom za raskoš i veličinu. Asirci su zavladali celom Mesopotamijom. U Mesopotamiji je sačuvano više ostataka skulptura. osnivača Akadskog Carstva.13) U reljefnim ukrasima tih palata preovlađuje asirski uticaj. Ninivu. Osvojivši prostore od Persijskog zaliva do Sredozemlja. (Sl. To je portret. Umetnost Asiraca je odraz njihove prirode. Živeći od vajkada na ovim prostorima izgradili su gradove Korsabad. pala pod vlast Persijanaca sa Iranske visoravni. godine pre n. koji su nosili tavanice od vodoravnih greda. u nedostatku kamena. osvojili su i svog vekovnog neprijatelja . Asirci su stvorili mnoštvo prizora u reljefu. zbog čega je ova statua najviše domet sumersko-akadske umetnosti. velike dekorativne lepote. Među kamenim statuama iz istog perioda ističe se ona koja predstavlja vladara Lagaša Gudea. iz trećeg hiljadugodišta pre nove ere. 12).dekoracija od glaziranih pločica koja predstavlja lavove. 29 . Iranci su bili vešti i u obradi zlata. Ovo je umetnost carska. Jedna od najstarijih je “Pobednička stela” Naram-Sina.(Sl. Vajarstvo se ogledalo u izradi kipova vladara. kao i realistički prikazi životinja.

Proizvodi te umetnosti kao da nisu bili ograničeni samo na jedno područje: nađeni su kako na Kritu. to jest palata u čijim se bezbrojnim prostorijama teško moglo snaći. nisu sasvim uništili. svega onog što se obično nalazi u većim naseljima.e. nijednoj društvenoj fikciji. naročito sovjetskih naučnika. a kultura je cvetala u Mikeni. koja je u antičkoj mitologiji bila poznata kao labirint. godine pre n. u pomenutim gradovima nađeni su ostaci ogromnih palata. kamen i opeka. Keramika ove epohe je vrlo često bila antropomorfnog oblika. Ta umetnost vremenski je bila istodobna s egipatskom i azijskom. budući da je bila proizvod sasvim različite društvene sredine.e. Dvorane su bile osvetljene pomoću vešto raspoređenih svetlarnika. uživalo svoj život u ravnopravnosti i kolektivnoj obradi zemljišta. kao i na obale Male Azije. u njoj razlikujemo tri epohe: 1) egejsku (Kikladsku) epohu. Jedan deo nosilaca te civilizacije sklonio se na ostrva Hios i Kipar.prehelenska. Tirinsu. KRITSKA UMETNOST Kritska ili minojska umetnost razvijala se uglavnom na ostrvu Kritu. cisterne. tako i na obalama Male Azije. ArhitekturaVeć prilikom iskopavanja. obnovili su njihovu umetnost i ponovo vratili Grčkoj plodonosne klice koje će dati osnove i podstrek za stvaranje klasične helenske umetnosti. Prilikom arheoloških iskopavanja u Knososu. godine pre n. od 3000 do 2000. što je naročito važno.e. Krov je bio 30 . Konstrukcija je težila ka visini. Trajala je od 1500. Faistosu i Hagiji Trijadi nađeni su ostaci prostranih palata. ali su. došlo se najzad do zaključka da te velike građevine nisu bile ništa drugo nego kolektivni stanovi čitavog jednog plemena koje je. Umetnička dela otkrivena u tim palatama samo su potvrdila te zaključke. s ostrvom Kritom kao centrom i 3) mikensku epohu. od 2000. Iako je po karakteru svoje kutlure bila jedinstvena. Rađene su grubo i bez velikog znanja anatomije.e. na sreću. i to svuda podjednako. imitirjaući oblike ljudskog tela iznad kojih se nalaze naglašene forme očiju i nosa. u Trakiji. U tim građevinama bilo je i pozorišta. uspravne i sa prekrštenim rukama.ANTIČKA UMETNOST U EVROPI PREHELENSKA UMETNOST Od 3000. godine pa do IX veka pre n. pa čak i u severnoj Grčkoj. do 1500. Te ženske figure su nage. ali se po svome karakteru i duhu potpuno razlikovala od ovih. Naročito je takav slučaj bio s palatom u Knososu. oratorija. Umetnost Krićana nije bila posvećena nijednoj ličnosti. Njihovi potomci. ali je. Sama arhitektura nije služila kao pozadina i dekor već je bila usredsređena na ugodnost i najšire životne potrebe. Postojali su vodovodi. Pažljivim israživanjem. Toga poslednjeg veka provalili su sa severa Dorani i srušili ovu civlizaciju. negujući još uvek tradicije svojih predaka. uključjući tu i keramiku.čiji se istorijski tragovi nalaze u homerovim pesmama... razvijala se u istočnom delu Sredozemnog mora jedna stara i po umetničkim delima plodna civilizacija . Troji itd. čiji oblik i broj prostorija nije bio sličan nijednom arhitektonskom spomeniku staroga veka. bile izvan svakog uticaja strane umetnosti. magacina hrane. Građevinski materijal je bio drvo. 2) kritsku ili minojsku epohu. svakako neko božanstvo. zaštićeno morem. godine pre n. KIKLADSKA UMETNOST Kikladska epoha ostavila nam je kao zaostavštinu svoje umetnosti samo množinu mermernih idola koji predstavljaju žensku figuru. akvadukti itd. do 1100. prestonici kralja Agamemnona. kao i veliki broj raznih umetničkih predmeta.

Ostale prostorije. bili su po svoj prilici stariji od mikenske civiliazcije i podsećaju na graditeljstvo naroda koji su u zapadnoj Evropi podizali dolmene. Ornamenti su bili geometrijski. ali daleko više slikana dekoracija. Takozvana Atrejeva riznica ima kupolu iznad koje se nalazi tumulus. Upotrebljavani su gipsani reljefi. u blizini Dardanela. “megaron" bila je četvrtastog oblika. Uz megaron je bilo dvorište s oltarom za žrtve. nije nimalo stilizovano i ukočeno kao slikarstvo Egipta. kao i neobičnog smisla za ljupkost i formu. iako su u svom nadiranju srušili tu kutluru. uklesane u stenu. Šliman je nastavio iskopavanja u Mikeni i Tirinsu. ali su zato grobnice. Ulazna utvrđena vrata bila su ukrašavana plastičnim predstavama (u Mikeni reljefima lavica koje se propinju jedna prema drugoj . Ti zidovi. MIKENSKA UMETNOST Oko 1500. nisu je ipak sasvim uništili. gde su pronađeni ostaci utvrđenja i grobnice mikenskih vladara. godine pre n. samo je dokaz da ona nije služila pojedincu ili manjim društvenim grupacijama. izduženog tela i neobičnog kostima s dubokim dekolteom. u neznatno izmenjenom obliku. zlata i srebra. a u samom megaronu kružno ognjište. Njene ostatke prvi je otkrio nemački arheolog Hajnrih Šliman. dugih ponekad od 6 do 7 metara. umetnost u službi praktičnog života. Stubovi su pri vrhu bili zadebljani i imali su kapitel u obliku okruglog jastuka i abakusa (sl. Kiklopima. Ohrabren dragocenim arheološkim rezultatima. (sl. u obliku terasa. Od kolorisanog fajansa rađene su male boginje sa zmijama.ravan. pa sve do životinjske i ljudske figure. posuđa. uglavnom rađeno fresko-tehnikom. 14). i to tamnim bojama na svetlom fondu. pa se zatim proširila po celom južnom delu Balkanskog poluostrva i duž obala Male Azije. Glavna dvorana palate. Arhitektonska dekoracija ovih palata je zadivljujuća. Tu se javlja i primenjena umetnost u pravom smislu reči. veoma zanimljive po svom obliku. koje su Grci. godine ostatke klasične Homerove Troje. 17) i veliki broj zlatnih predmeta pehara.e. Za kritsku keramiku teško je reći da li je lepša po obliku ili po slikanoj dekoraciji. Ukrašavana je obično slikama biljaka i životinja koje žive u moru: algi. i to u svim njenim vidovima. 16). Sve je u službi lepote i zdravog ukusa. od kojih je šesto odozdo bila Prijamova Troja. religioznih i ratnih scena. a ispred nje se nalazio vestibil. već puno realizma. on je na brdu Hisarliku. dvorane i odaje za stanovanje izgrađene su oko megarona. Od religijske arhitekture nije nađeno skoro ništa. tankog struka. te je zbog toga bila puna života i dinamike. To su ili četvrtasta udubljenja s tumulima ili prostorije s dugim hodnicima. Ujednačenost u kvalitetu. imajući za središte grad Mikenu. čiji su zidovi bili ukrašeni aplikacijama od mermera.) i biljaka. razlikujući se umnogome od načina zidanja palata u njima. Imali su i kamenih pečata s figurama u pokretu. počevši od ornamenata geometrijske prirode (stilizovani rogovi bikova. te predstavlja viši stepen od dekorativnosti vladarskih palata. otkopao sedam naselja jedno iznad drugog. 31 . Upravo ove njene odlike i dobro obrađen prostor oko očuvanih spomenika čine ostrvo Krit jednim od najprivlačnijih destinacija za turiste iz celog sveta.Lavlja vrata (sl. 15. polipa itd. nazivali “kiklopski zidovi".. Još je Homer pevao o sjaju i lepoti mikenskih palata.) Od plastike su pronađene mnogobrojne male figure od kosti. a predstavljaju prava remek-dela. ukrštene sekire itd. Tražeći oko 1870. prem središtu kritske kulture prodrli su Ahajci sa severa. Ona je. U sredini utvrđenja dizala se vladarska palata. Međutim. lepote stila i slobode izvođenja. Arhitektonska dekoracija je bogata i raznolika. s geometrijskim ornamentima i slikama raznih morskih životinja. U grobnicama su nađene zlatne maske vladara (tzv. sačuvane u većem broju. već celom narodu. Agamemnonova maska) (sl. prizora iz svakidašnjeg života. nastavila svoj život kao mikenska civilizacija. pripisujući ih mitološkim divovima. Celokupna ova umetnost ima karakter rafiniranog i visoko izgrađenog ukusa. noževa itd. To slikarstvo. Mikenska keramika je bila vrlo slična kritskoj. koja kod ove umetnosti pada u oči. Troja i Mikena bile su opkoljene zidovima od ogromnih blokova kamena. pa čak i pejzaža. bronze i metala.

okružena bezbrojnim ostrvima i neobično prozirne atmosfere. Po raznim delovima grada bile su posejane monumentalne fontane. Neke od tih starih kuća sačuvale su se i do naših dana na Delosu i u Teri. a za glumce je bila određena estrada u zaleđu scene. Religiozna arhitektura. a scenski deo je bio podešen za sve vrste predstava: tragedije i komedije s horovima. Oko središnog dvorišta s vegetacijom dizane su prostorije malih razmera i jedna veća zajednička dvorana (oikos). Pomorstvo je još više razvilo osnovne crte njihovog karaktera: neumornu radoznalost. Kao mesto za veće skupove i gimnastičke igre služili su gimnazioni. kao zemlji žive ekonomske i društvene delatnosti. Za muzičke i lirske priredbe služila su mala. U svetilište se ulazilo kroz monumentalne vratnice. Najpoznatija grčka svetilišta bila su u Eleusisu. OPŠTE CRTE GRČKE UMETNOSTI U Grčkoj. a put kojim je povorka išla do oltara zvao se “sveti put".ANTIČKA GRČKA UMETNOST Klasična Grčka bila je mala zemlja. Akropole su bile opasane zidinama za odbranu. grčka svetilišta su imala i mesta za javne skupove. ljubav za slobodom. Gradile su se i ukrašavale građevine kakve nismo sretali u dotadašnjim civilizacijama. Ali. javni život je bio veoma razvijen. komemorativni spomenici. Od V veka počela su se u nizini podizati naselja s pravilnim urbanističkim rešenjem (Pirej. kao i za igre. u prostranim gajevima. Nalazeći se po svom geografskom položaju istureni na Sredozemnom moru koje je bilo glavna saobraćajnica staroga veka. To se odigravalo u svetilištima posvećenim raznim bogovima. u većini slučajeva. U tim manifestacijama umetnost je igrala krupnu ulogu. ali isto tako i za atletske utakmice. Grčki gradovi su se obično sastojali od kuća zbijenih jedna uz drugu. nekom vrstom pokrivenih galerija za šetnju i sastanke. gimnastičke igre. Ta mesta nisu nimalo ličila na religiozna središta drugih naroda. u čast boginje plodnosti Demetre. portici. kojih je uvek bilo u ogromnom broju. bio je određen polukružni prostor sa stepenasto izgrađenim sedištima. trgove i portike. ogledajući se naročito u nauci i umetnosti. te kult domaće udobnosti uopšte nije bio razvijen. Kuće za stanovanje bile su sasvim jednostavne. koja je kod Grka bila neobično razvijena i omiljena. u Olimpiji). imale više politički nego verski karakter. Taj racionalizam odigrao je presudnu ulogu i u njihovoj religiji i u njihovoj društvenoj organizaciji. Pozorišta. More i geografski položaj odigrali su važnu ulogu u njenoj civilizaciji. prave piste od 185 metra dužine i hipodromi. budući živa duha. Podizani su. a njegove manifestacije mnogobrojne: politički skupovi. živo interesovanje za druge narode i njihovu materijalnu i duhovnu kulturu. Za isključivo atletska takmičenja služili su stadioni. pokrivena pozorišta. Ekonomski život grada odvijao se na trgovima koji su bili opkoljeni porticima. Predstava se odvijala na kružnoj areni u sastavu prostora za publiku. brdovita. “propileje". Javna arahitektura. Za scensku umetnost. s razvijenim smislom za realnost. Osnovna osobina njihovog intelekta bila je racionalizam. u stvari stadioni kružnog oblika.Grci su koristili svoje religiozne svečanosti za razne procesije i obrede. Rodos). No. Za pozorišne građevine obično su se koristila podnožja brežuljaka. igre. duž uskih uličica koje su se sticale oko uzvišice na kojoj se uzdizalo utvrđenje i svetilište: akropola. u čast Apolona (gde je bilo i sedište saveza grčkih 32 . Za gledaoce. kao naročitu osobinu grčke umetnosti treba podvući da nije negovana aristokratska arhitektura: kod Grka nema vladarskih palata ili građevina koje su služile pojedincima. služila su pozorišta. Grci su bili od iskona pomorci. vrlo razuđene obale. suve klime. Grci su dolazili u dodir sa raznim narodima i. gde su bili svi spomenici potrebni za svečanosti takve vrste. takođe. Klima i društvene obaveze prinudili su Grke da veći deo dana provode van svojih domova. građevine sa prilično komplikovanim scenskim zahtevima. u Dalfima. veličanstveni hramovi. Osim hramova i oltara. neplodna. odeoni. primali su sve što je bilo pozitivno i korisno za njihov razvitak. ali okruženi porticima i pokrivenim dvoranama (npr. pozorišne predstave i religiozne svečanosti koje su. veliki četvrtasti prostori pod vedrim nebom. pozorišne predstave i za druge društvene sastanke. oni su sve uticaje primali vrlo kritički. pozorišta i stadione.

ili je bio bez nje. četvrtastog dela. Takav je bio “tolos" u Epidauru. Skulpture metopa imale su plavi fond. (Sl. Po načinu obrade kolumne. Hram se sastojao iz jedne četvrtaste prostorije (naos ili cela) u kojoj se nalazila statua božanstva. iz statičkih razloga. Takvih riznica je bilo u Olimpiji. koji ovde ima formu korpice od akantusovog lišća u dva reda.Za svoju plastiku Grci su upotrebljavali najlepši materijal . ali uvek stilizovano: lovorovo lišće. Arhitektonska dekoracija je imala geometrijske ornamente ili je bila inspirisana prirodom. opstodom i okolo kolonadu. Krov se sastojao od mermernih ili običnih crepova. Riznice su bile zavetne kapele pojedinih gradova zaštitnim božanstvima. Unutra se nalazio i oltar. Zid je bio od fino i precizno tesanih kamenih blokova osrednje veličine. tzv. crveno i žuto. akantus. već oko spoljnih oltara. gde su se svake četvrte godine izvodila čuvena pesnička i atletska takmičenja. Statue su klesali u delovima zbog čega ih je manji broj očuvan u celosti. Zatim je prvo ispred. u čast vrhovnog boga Zeusa. a ponekad od listića bronze raspoređenih po rogu. a potom i oko hrama podignut portik na stubovima (peristil). i u njega je smeo ulaziti jedino sveštenik i odabrni broj lica. što treba naročito podvući. Osnovni princip za kojim je težila grčka arhitektura bio je harmonija. sto za prinošenje žrtve. tj. tj. naročito hramovi. “stereobatu". Arhitrav ima tri pojasa. 33 . Temeljit i elegantan rad se ogledao u najmanjim detaljima.mermer. KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA Veština građenja kod Grka je bila izvanredna. jedan nasuprot drugom. deljen je. dekorativnim motivima ili raznim scenama koje su u vezi duž celog friza. Naos je imao tavanicu. a s vratima okrenutim istoku. u grčkoj arhitekturi razlikujemo tri stila: dorski. nosila kolonadu. Hram je počivao na kamenom masivu. Friz je ili prazan ili ukrašen skupturom. bila obojena. U jonskom stilu-stub počiva na bazi sastavljenoj od dva ispupčena i jednog udubljenog diska. Za velika svetilišta upotrebljavani su zlato i slonova kost sa ukrasima od dragog kamenja. Umesto 20 imamo ovde 24 kanelura tupih ivica. Hram je bio smatran samo kao stan božanstva. friza i korniše. Gore se penjalo preko tri stepenice. mada su voleli i bronzu. Kapitel se sastoji od jednog ehinusa i jedne ploče čiji se krajevi savijaju u volute. Prilikom naročitog naglašavanja oblika upotrebljavalo se i zlato. olimpijade. Pokriven je bio dvoslivnim krovom. Zbog toga su svi plastični ukrasi hrama. pristupačni ostalim vernicima. umesto malterom. Baza je često bogato ukrašena. a nikada pilon (stubac). na kornišu se izmenjivalo plavo. Statue su takođe bile slikane. spojenih međusobno. Ovaj kapitel se javlja pred kraj V veka. U dorskom stilu-stub počiva neposredno na stilobatu i prema vrhu se sužava. u Delfima i na Delosu. U svojoj potpunoj i savršenoj formi grčki hram je imao: naos. arhitrava. nizovima kolumni koje su držale krovnu konstrukciju. Grci nisu nikada vršili verske kultove u samom hramu. izuzev statue božanstva.“stilobat". metalnim kukama. Iza naosa dodata je i prostorija za čuvanje darova i žrtava (opistodom). po kojima su Grci računali vreme. ponekad skulpturu (karijatide). Njihova šema je bio naos s dodatkom pronaosa.18) U IV veku bilo je i kružnih hramova. bili na spoljnim stranama. i to na taj način što je zid naosa produžen ili što su dodati stubovi. bez prozora. Arhitrav je bez plastičnih ukrasa. od kojih je poslednja . Naos se nalazio na platformi oko koje su bile stepenice. Kao podupirač Grci su gotovo uvek upotrebljavali kolumnu (stub). Ako je naos bio suviše širok.gradova) i u Olimpiji. Friz se sastoji iz naizmenično poređanih metopa i triglifa. Grčka arhitektura je. jonski i korintski. palmete itd. onda su bila dva naosa. On je plastično ukrašen sa obično 20 kanelura oštrih ivica. sa zabatima (frontonima) na istočnoj i zapadnoj strani. Korintski stil-se razlikuje od jonskog samo po obliku kapitela. Kapitel se sastoji od ehinusa (sličnog okruglom jastuku) i abakusa. Ako je hram bio posvećen dvama božanstvima. Ovom osnovnom planu dodat je vremenom i vestibil (pronaos). Skulptura . pronaos.

služili šestarom i lenjirom. ornamentika na vazama je obogaćena ljudskim i životinjskim figurama. u kome je izgrađen. pokazuje veću slobodu jonskog stila. tj. EPOHA HELENSKA (V i IV vek p. mladića i statue kora. s naglašenom muskulaturom i u stvaranju unutrašnjeg prostora između pojedinih delova tela.od zlata i slonovače . Drugo remek-delo arhitekture izgrađeno na atinskom Akropolju je Erehtejon. Najveći hram na atinskom Akropolju je Partenon. kasnije se došlo do savršenstva. ukrašavajući vazu.n. (sl. ali je u ono vreme brojana u jedno od sedam svetksih čuda. delo vajara Fidije. Mnoga pokolenja umetnika ponavljala su ta dva osnovna tipa i usavršavala njihove proporcije.koji je bio zastupljen u arhajskom periodu. 22). za persijskog satrapa Mauzola.ustvari nag muškarac sa snažnom muskulaturom i strogim izrazom lica. devojaka. dok se geometrijska ornamentika povlači na periferne delove: nogu. tj. Ta grobnica. kojom su ispunjene vodoravne trake oko suda. Na taj način Grčka skulputra je već na početku postavila dva određena tipa figure: uspravnu boginju sa drapiranom odećom i uspravnog boga s nagim telom.Figurativna slika postepeno počinje da zauzima najveći deo vaze. anatomiju. sa dva naosa i tri portika. U arhajskom periodu u grčkoj skulpturi su stvorena dva osnovna tipa statue: statue kurosa. a slikari su se. ljudske figure su postojale u Grčkoj i na Istoku i ranije.e) . posle uspelih ratova protiv Persijanaca. koja je. To se ispoljava u predstavi akta na statuama kurosa. dostigla i najviši uspon robovlasničke demokratije.e)-U brzom razvoju od nepuna dva stoleća grčka umetnost je dostigla vrhunac. Figure se slikaju crnom bojom na crvenoj podlozi vaze. Sredinom V veka pre n. plus jedna na dužim stranama hrama. tako da i same imaju ornamentalni karakter (sl. Ljudske i životinjske figure na njima su veoma stilizovane i apstraktne.) Posle hramova na atinskom Akropolju jedini značajan građevinski spomenik bio je Mauzolej u Halikarnasu u Maloj Aziji. Ukrašavanje se svodi na geometrijsku ornamentiku.Od početka VIII veka pre n. Kako su tokom ratova Persijanci razorili grad. Međutim. Građevina više ne postoji. VII i VI v. na keramici. te se razlikovalo više vrsta. VI veka razvio se u Grčkoj tip statue nazvane “Apolon" .e. Najlepše takve vaze izrađivane su u Atini i nazvane su dipilonskim po mestu nalaza (Dipylon). Od prvih statičnih i bezličnih figura. 34 .n. radili su atinski vajari.e. Reljefne ukrase. 21). koji su delimično očuvani. To je crnofigurativni stil. Od grčkog slikarstva iz arhajskog perioda očuvano je samo slikarstvo na vazama.p. Dvostruki broj stubova. 20).ostavila je za sobom hramove (sa Sicilije i Pestuma) koji nose sve odlike umetničkog stila još sirove i nerazvijene društvene organizacije. (Sl.statua Atine Partenos. Naime jedan od tri portika. Svojom asimetričnom osnovom. bila je tako ogromna da su po njoj kasnije nazivane sve grobnice velikih dimenzija. dok su linije urezivane u zid suda oštrim oruđem. Ono je pratilo razvoj monumentalnog slikarstva. pod vladom Perikla. vrat i drške. postaje kanon u grčkoj arhitekturi. na njemu su izgrađeni hramovi koji predstavljaju najviše dostignuće grčke umetnosti. Najviše se gradilo na atinskom Akropolju. umesto stubova. pokrete i odeću.RAZVOJ GRČKE UMETNOSTI EPOHA ARHAJSKA (VIII. ima karijatide. Taj vrhunac podudara se sa “zlatnim dobom" Atine. Oba tipa statua su poreklom od egipatskih statua ali već i u tim ranim fazama Grci su pokazali originalnost i samosvojnsot. tj. tokom VII i VI veka pre n.e. podignuta u IV veku pre n. Keramika je bila namenjena svakodnevnoj upotrebi ili za čuvanje životnih namirnica. Partenon ima osam dorskih stubova na kraćim i sedamnaest na dužim stranama. To su velike amfore. čak i u arhajskom periodu skulptura nije bila jednoznačna. Hramovi su masivno robusni.23. Već i u to najstarije doba grčke umetnosti raznovrsni oblici sudova od gline rađeni su na grnčarskom kolu. Slikarstvo na vazama počelo je geometrijskim stilom. ali se tek na Erehtejonu nošenje uravnotežava sa opterećenjem na tako lak način da zapravo i nemamo utisak nošenja. Tako su Grci posle dva veka eksperimentisanja ostvarili delo neponovljive lepote (sl.e. u čijem je naosu čuvana hrizelefantinska . Perikle se prihvatio njegove obnove. Kao deo arhitektonskog rešenja u kome zamenjuju stub. od koga ništa nije očuvano.

izraz patnje i bola. kao i razuđenost prostora tipični su za helenizam. na metopama spoljnjeg. mekšim i savitljivijim. U klasičnom periodu figure na vazama slikaju se crvenom bojom na crnoj pozadini. Osim idealnih proporcija. tj. Draperija sa bogatim kontrastirajućim linijama otkriva oblike i pokret. koja se nalazila u hramu u Olimpiji. još više su se razvile u helenističkoj umetnosti. statua Bacača diska (Diskobola) nije očuvana u originalu. Najčuvenije Mironovo delo. Svoje teorije o idealnim proporcijama. jedva primetnih kontrasta svetlosti i senke. Izvesne osobine grčke umetnosti iz IV veka pre n. Polikleta i Fidije. Mermer. Klesane su u krupnom planu i oblicima i ubedljivo su trodimenzionalne. zbog čega se njegove statue optički stapaju sa okolinom.unutrašnji i spoljašnji . naročito Aleksandrije u Egiptu. on je ostvario u statuama atleta. novca i mermernih kopija. i prirodan i neusiljen položaj.Praksitel je radio statue i manje skulpturalne grupe u mermeru. Realistički anatomski detalji u obradi tela. jeste statua Vozara (Auriga). Obučen u dugu odeću sa naborima. Ona je slavila boginju Atinu. odnosa veličina pojedinih delova ljudskog tela. Pergamom u Maloj Aziji i ostrvo Rodos u Egejskom moru. u poređenju sa egipatskim i grčkim arhajskim statuama. Ona je bila deo jedne veće bronzane grupe izlivene u čast pobede tiranina grada Gele sa Sicilije u trci na dvokolicama u Delfima. Tom statuom Miron je predstavio muški akt u trenutnom pokretu. preko blagih.e. Nijedna od čuvenih statua koje je radio Fidija.postaje veoma razuđen. osetljiv na svetlost. nije očuvana. naročito u statui Kopljonoše.e. nađena u Herakleji kod Bitolja. Jedan od retkih bronzanih originala. 35 . dorskog. već samo u rimskim kopijama. slivajući se mestimično sa njima.U ranoj fazi klasične grčke umetnosti skulpture su rađene u “strogom stilu". Skulpturalna grupa “Laokon i sinovi”. izložene u delu Kanon. O izgledu njegove hrizelefantinske statue Atine Partenos. jesu dela skulptora Mirona. pred odbacivanje diska. uvodi stub sa bogato nabranom draperijom. koji je kao neprekinuta traka bio postavljen oko naosa. Na zabatima i metopama klesani su duboki reljefi. zaštitnicu atinskog polisa. i na jonskom frizu. Od nekoliko helenističkih mermernih kopija Atine Partenos jedna je i Bitoljska Atina. usled čega prostor . ima oblike usmerene u dubinu. Deo dekoracije sa istočnog zabata Partenona je grupa Tri Parke. HELENISTIČKA UMETNOST Umetnost helenizma razvijala se u vreme od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja helenističkih zemalja. koja je bila postavljena u naosu Partenona. pored ljudske figure. Na skoro beloj osnovi lekita tamnom konturom su slikane scene iz života pokojnika. 24) Nijedan grčki hram nije imao takvo jedinstvo arhitekture i skulpture kao Partenon. postupak suprotan od postupka u arhajskom periodu. Poliklet je bio čuveni teoretičar proporcija. koji su stavljani u grobove. omogućio je Praksitelu da stvori dela čiji su oblici meko oblikovani. i nalazila se na oba zabata. (sl. jer su bili računati na posmatranje iz daljine. Ona je mešavina grčke umetnosti i umetnosti Bliskog istoka. Vrhunac grčkog klasičnog perioda. Polikletove statue pokazivale su. dobijamo samo bledu predstavu na osnovu pisanih izvora. kao i o izgledu statue Zevsa takođe hrizelefantinske.e. odiše vajarska dekoracija Partenona.sudovima valjkastog oblika. iako je njihova pozadina bila ravna površina zida. Praksitel.nastala na Rodosu početkom II veka pre n. ali su i one očuvane samo u rimskim kopijama. bez oštrih granica. četo teško razumljive. Arhajska usitnjenost površine zamenjena je sada složenijom vizijom koja se razvija u dubinu bez ornamentalnog obilja. već gradovi Istoka. Duhom Fidijine umetnosti međutim. U grupi “Hermes sa Dionisom”iz Olimpije. dok je jonski friz u plitkom reljefu jer se mogao videti iz uskog portika između spoljašnjeg reda stubova i zida naosa.. u V veku pre n. složene dijagonale povezane krivuljama zmija. Umetnički centri više nisu bili gradovi Grčke. Sedećim i ležećim položajima one su prilagođene kosini zabata. Vozar izražava ozbiljnost svečanog događaja. sa ostacima uzda u desnoj ruci. najveći grčki skulptor.Posebnu vrstu slikarstva predstavljaju ukrasi na lekitima. nastao u samom početku razvoja ovog perioda.

Od tog vremena razvoj postaje veoma brz. Uređeni muzeji. bila je četvrtastog oblika. zlata i srebra. vodiči. svakodnevno brojne turističke grupe iz celog sveta obilaze i dive se jednostavnošću i veličini grčke umetnosti. sa bogatim ornamentom vinove loze izvedenim intarzijom. drvo. Atinski Akropolj. Tragovi grčke umetnosti se nalaze koliko na teritorijama koje su zauzimale grčke države tako možda još više u muzejima.(Sl. štampanih vodiča nudi se turistima na ovim lokalitetima. međutim. Delfi. uticaj etrurske kulture i umetnosti na okolne narode. filmovi. po uzoru na 36 . akustičnost pozorišta je velika. bio je dubok i trajan. ljubitelji lepih umetnosti. kule i kuće. Turisti. nastala početkom II veka pre n. što je dokaz više da su svakako došli sa Istoka. Peruđa.) Etrurski gradovi su bili strogo urbanistički rešavani: pravougaoni oblik koji dve glavne ulice. Međutim. Značajan spomenik arhitekture helenizma je pozorište u Epidaurusu na Peleponezu. upotrebljavali su poluoblični luk. Njihova moćna konfederacija gradova. U spletu nabora draperije prikazana je krilata boginja u trenutku kada sleće na pramac broda. opeku i čerpić. pravi doživljaj grčke umetnosti moguć je na lokalitetima na kojima leže ostaci grčkih hramova. Njihov način zidanja veoma je podsećao na graditelje Mesopotamije.Drugo značajno delo helenističke skulpture je statua Nike sa ostrva Samotrake. koja će poslužiti kao uzor za rimski domus. između Tibra i Arna. keramičke posude zamenjene su metalnim posudama od bronze. a ove su opet paralelnim uličicama podeljene na takozvane insule. specifičnošću. nije im ni kupola bila nepoznata.e. u prvom redu na Rimljane. javlja se na zapadnim obalama Italije. Vraćala se i vraća u umetnost i život ljudi širom sveta kroz različite periode. naroda za čije se poreklo pretpostavlja da je sa Istoka i čiji jezik još nije dešifrovan. sever-jug i istok-zapad. ali već početkom V veka počinje ustanak Rimljana i pad Etrurije. a iza nje ostaci zgrade koja je podupirala scenografiju (sl. s jednim vratima.Antička grčka umetnost je svojom originalnošću. U helenističkoj umetnosti. Voltera sačuvali su zidine. a prisutna je i danas. Glavni elemenat etrurske arhitekture bio je svod. Međutim. Arhitektura. pre svega prirodnošću učinila preokret u umetnosti koji se nije osećao samo u ta drevna vremena.28. Mikena i druga mesta vrlo vešto i moderno su uređena za prijem turista. Tokom cele godine. od sredine VII veka preovladava uticaj Grčke. civilizacija Etruraca. riznica. Olimpija. Malom Azijom i Kiprom. kao što je bronzani sud iz Bošnjana u Srbiji. obeleženi pravci kretanja. dok su dekorativni elementi bili očigledno poreklom iz arhajske Grčke i Jonije. ljubitelji starina brojni su posetioci ovih muzeja. kad nema uzdignute pozornice. Ispod njega je kružna orkestra. scena. Krajem tog istog veka njihov razvoj je dostigao svoj vrhunac. među kojima je najvažniji bio Tarkvinija. proširila je svoju vlast isprva nad Laciumom. izgrađeno u III veku pre n. dele na glavne četvrti. Faleri. Najznačajnija pokretna i delovi nepokrtenih dobara ove velike umetnosti izložena su u vitrinama najpoznatijih muzeja sveta. kapije. ETRURSKA UMETNOST U VIII veku pre n. zatim nad Korzikom i Kampanjom. Za izgradnju mostova. U Grčkoj je umetnost sastavni deo industrije putovanja.e. u suštini dvorskoj umetnosti. Etrurska kuća. Ahritekta ovog najboljeg očuvanog antičkog teatra iskoristio je prirodno udubljenje u padini brda za polukružno stepenasto gledalište. Najranije tragove etrurske umetnosti (prva polovina VIII veka) nalazimo u Tarkviniji: nakit s filigranom. video kaseta. Turistička prezentacija . pod vidnim uticajem Orijenta. Takve posude nađene su i na tlu Jugoslavije. gradskih kapija i vodovoda. ali. slajdova. Mnogobrojne ruševine etrurskih gradova pružaju dradocene podatke o civilnoj arhitekturi. Grčka umetnost je klasična i večita u svakom pogledu. statua.e. tj. I danas. Očuvana kulturna dobra drevne grčke umetnosti na najsavremeniji način su prezentovana turistima. Još su očuvani neznatni tragovi boje stavljene na beli mermer. 27). Upotrebljavali su kamen. A turisti su više nego brojni. bezbroj fotosa.Etrurci su bili vrlo vešti graditelji. a u VI veku dođoše već do grčkih kolonija u južnoj Italji i do doline Poa na severu. zbog živih veza s Egiptom.

s jednim tako strogim realizmom da podsećaju na kritsko slikarstvo. Slikarstvo. godine pre naše ere do dinastije Flavijevaca u I veku naše ere) i. Sa svojim osnovnim arhitektonskim elementima. s ličnostima kao što su Ad. pravljeni u obliku gradskih domova. odnosno sala za primanje. slonovaču i. Ta polihromija. Međutim. karakterističan deo je atrium.seoske kuće. godine osnivanja Rima. drvo. godine naše ere. budući da su mnogi nagrobni spomenici. 476. Stubovi predvorja su bili neka vrsta dorskog stuba. oko atriuma su bile sobe. izdubljene u steni ili sagrađene od kamenih ploča. Krajem VI i početkom V veka razvija se u Vejima značajna skulptorska škola. Pa ipak. pa čak i surovim prizorima. Materijal je: drvo za osnovnu konstrukciju. obično podeljena na tri dela. ukoliko se vremenom tehnika poboljšavala. odvojene jednim periodom slabe produkcije i nejednake vrednosti. Tarkvinija. Među najstarijim je Apolonov hram u Veji iz oko 500. podsećaju na dekorativni stil starih korintskih vaza. Skulptori su upotrebljavali dosta retko bronzu. ribolova i lova vidljiv je uticaj atičkih vaza s crnim figurama ili uticaj atičkih vaza s crvenim figurama. pored običnih grobova u zemlji. godine pre naše ere. i to: tela muškaraca smeđe-crveno. etrurski hram se javlja počev od VI veka i neće se menjati sve do kraja ove civilizacije. žena belo. ova su dela u tolikoj meri uticala na rimsku umetnost da. veoma živa i ekspresivna u arhajskom periodu. u isto vreme. kasnije. Međutim. bio je autor frontona na hramu Apolona u Veji od čega je ostao samo jedan Apolon u hodu. sastavljajući ih pre pečenja od manjih delova. Vajar Vulka. godine). Počev od VIII veka pa nadalje. Na visokom podijumu bila je pravougaona cella.29. u prvom redu. sarkofazi od krečnjaka ili terakote s bokovima u reljefu i poklopcem na kome je lik ili figura pokojnika) više je okrenuta prema brutalnim i demoničnim scenama smrti nego prema estetskim vrednostima. Vulči).Deli se obično na dve faze: arhajsku i helenističku. postajala je od V veka smirenija. najzad III razdoblje uticaja Orijenta (od I veka naše ere do podele Imperije 395. na slikanim terakotama. terakotu. pogrebne svečanosti ili orgije.). najkarakterističniji oblik etrurske i prerimske građevine u Italiji jeste hram. a na delu suprotnom od ulaza glavna odaja. izvedene su živo. Prve zidne slike. s bazom i glatkim površinama. Pogrebna arhitektura igrala je značajnu ulogu u etrurskoj civilizaciji. ili sa scenama pogubljenja zarobljenika. otvoren prema nebu. koje prikazuju igre. s jednim prostranim predvorjem. naći ćemo prostrane grobnice s hodnicima i sobama. Persefona ili Haron. fragmenti Hermesove biste i razni delovi tela. s toplinom. U toku tog vremena rimska umetnost je prošla kroz tri razdoblja: I razdoblje jakog uticaja Etruraca (od osnivanja Rima do bitke kod Kume) II razdoblje uticaja Grčke (od osvajanja Sicilije 241. Dekoracija ovih hramova ostala je kroz vekove nepromenjena: drveni fronton ukrašen figurama od pečene zemlje . Cera. O izgledu tih kuća daje nam podatke i pogrebna arhitektura. dok su zidovi bili od opeke sušene na suncu (čerpića). nađeni u grobnici Kampana kod Veja. terakota za dekoraciju i kamen za stubove. od 753. 37 . RIMSKA UMETNOST Rimska umetnost obuhvata veći broj vekova. ali.Počev od kraja VII veka Etrurcima je slikarstvo služilo isključivo za dekorisanje zidova u grobnicama (Veji. god. utoliko se više javljala sklonost ka sumornim. kose crno. delove odeće ili oružja svetložuto ili smeđe. Najstariji primerci. na kompozicijama lavova. Skulptura. Izuzev nekoliko hramova iz VI veka u Pompeji. Takve su figure obično bojili. i koji predstavljaju mladog plemića s poslugom.(Sl. neka označavaju prelaz iz etrurske u rimsku skulpturu. počev od VI veka. čisto grčkih. ritmično. pokrivene tumulima. zvanog toscan. pa sve do pada zapadnog dela Imperije. svi stari hramovi na Apeninskom poluostrvu bili su građeni po uzoru na etrurske. Bili su izuzetno vešti da prave ljudske figure u prirodnoj veličini. U poslednjim godinama razvitka etrurska pogrebna skulptura (urne s pepelom. bankete. zatim ćilibar.

Scena je bila mnogo šira i dublja od grčke. s polukružnom apsidom na kraju. Poslednja velika bazilika rimskog foruma bila je Konstantinova. godine naše ere. parionicom i vestibilima. Izgradnju je započeo Vespazijan a završio Titus 80. salama za skupove itd. hramom. raskošno ukrašena mermernom dekoracijom i skulpturama. Postojala su dva tipa bazilika: helenski. s najvažnijim zgradama. 524 metra u obimu. obloženim mermerom. s tri broda i s dve apside na bokovima. posvećen pobedama ovog imperatora u Palestini. bazilikom. već i poznavanje luka. Baseni su bili okruženi čekaonicama. Dioklecijanove terme su imale isti raspored. Karakaline terme. imao je četiri sprata. Pokrivene su bile drvenom krovnom konstrukcijom. ostali su živeli u velikim višespratnim zgradama. a saobraćaj se odvijao mnogobrojnim hodnicima i stepenicama. Mogao je da primi oko 100 hiljada gledalaca. Helenski tip rimske bazilike poslužio je kasnije hrišćanima kao uzor za crkve. Trajana i Konstantina. terme. hram posvećen Trajanu i bazilika Ulpija. tri glavne prostorije bile su ukrašene mermerom u raznim bojama i pokrivene ogromnom kupolom. slavoluk Septimija Severa i Konstantinov imaju po tri luka. Bio je ograđen velikim zidom. pa je cela konstrukcija bila lakša i komunikativnija od helenske.Počeci rimske arhitekture bili su pod jakim i neposrednim uticajem Etruraca. u stanovima za izdavanje. Rimljani su tom narodu dugovali ne samo urbanistički raspored gradova. slično lepim Trajanovim slavolucima u Beneventu i Ankoni. amfiteatara i cirkova. pravougaonik. i orijentalni. Završena krajem IV veka. Rimska kuća ili domus pripadala je samo patricijima ili bogatim građanima. Za vreme tog uticaja. U preseku ovih ulica bio je gradski trg. Isprva konstruisan od drveta. gledalište je počivalo na svodovima. s ulazom na užoj strani i apsidom na suprotnoj. najlepši od svih. Prve građevine te vrste bile su malih razmera i skromne. forum. prema potrebi. delovima Cezara i Avgusta pridružili su se forumi Domicijana. Među građevinama namenjenim zabavi najveći je bio amfiteatar poznat pod imenom Koloseum. ali su bile mnogo veće (s površinom od 140 hiljada kvadratnih metara) i mnogo raskošnije. Prva te vrste bila je Domicijanova terma. sadržavale su prostranu biblioteku. komemorativnim stubovima sa spiralnim narativnim plitkim reljefima i trijumfalnim kapijama ili slavolucima. U izgradnji i proširenju foruma u Rimu. Gradovi su bili planirani na etrurski način: pravougaonik u kome se ukrštaju dve glavne ulice. Trajanov forum. a kasnije se grade ogromne i raskošne građevine. biblioteka.Arhitektura. Bazilike su bile sudnice. služile su kao trgovinske berze ili sale za zborove. završena od Trajana. U termama su sistem grejanja i snabdevanje vodom funkcionisali besprekorno. Postavljeno na ravnom tlu. zauzimaju površinu od 120 hiljada kvadratnih metara: pored prostorija za kupanje. s velikim krstastim svodovima i srednjim brodom koji je pojačan zasvođenim prostorijama. garderobom. rimski teatar se razlikovao od grčkog polukružnim (ne potkovičastim) gledalištem i orkestrom za počasne goste. elipsastog oblika. cardo sa severa na jug i decumanus sa istoka na zapad. služila je kao uzoran primer veličine i veštine rimskog građevinarstva. Među najoriginalnije primere rimske arhitekture spadaju. Ovaj slavoluk je imao samo jedan luk. posvećen njegovim pobedama u Dakiji. s raskošnim zidom u pozadini. svakako. sale za razgovore i gimnastiku i čitavo jedno pozorište. zatim kamen peščar i na kraju cement (mešavinu šljunka s peskom i vulkanskim materijalom). kao kod hrama. čitaonice. ali. Ne manja pažnja je bila posvećena izgradnji pozorišta. odnosno kupole. Grdovi su bili ukrašavani porticima. upotrebljavali su za građenje sadru. gradio je Apolodor iz Damaska. Ona danas više ne postoji. najniži je bio uzdignut 4 metra iznad arene. Domicijan je podigao više slavoluka i završio Titusov u Rimu. s ulazom na široj strani i po jednom apsidom na bokovima. Njihov je oblik bio. čije monumentalne ruševine u Rimu još uvek izazivaju divljenje. Od komemorativnih stubova svakako je najlepši Trajanov. Te su zgrade obično imale u prizemlju 38 . na sredini se dizao stub s grobnicom imperatora i scenama iz njegovog života u nizu spiralnih reljefa. ali je poznato da je služila kao uzor termma Karakale i Dioklecijana. Za vreme careva gradski forum je postajao sve veći. oblik kuća i hramova. Bazilika je bila orijentalnog tipa. podeljen nizovima stubova na brodove. naokolo su bile dvorane za skupove. međutim.

izgradio je u Rimu Hadrijan. za razliku od Grka. iznad prirodne veličine. ali. Kasnije su hramovi bili sve raskošniji i prostraniji. kasnije po uzoru na Grke. Aurelijanov). Hadrian je izgrađivao Palatin a Septimije Sever građevine na Via Appia. zatim jonski. Privatna kuća se. Slikarstvo. kopirajući i imitirajući najpoznatije vajare klasike. vila. Mnogobrojne biste ovoga imperatora u mermeru ili bronzi ukazuju na izvesno ublažavanje realizma. na primer. ili na slavolucima sa scenama iz života onih kojima su posvećeni. Čak je i jedno tako slavno delo kao što je Avgustova Ara Pacis ostalo anonimno. Najstariji hramovi Rima. Na zidovima do pola srušenih kuća očuvano je zidno slikarstvo. Zbog toga su rimski umetnici podigli svoje portrete do takve visine s kojima se mogu meriti samo grčki skulptori iz doba helenizma. uticaj helenizma se oseća i na portretima.). i na kraju. sigurno najvrednije u umetnosti Rimske imperije. Skulptura. U početku je praktikovan dorski stil u etrurskoj varijanti. U doba republike portreti su dostizali neverovatno visok stepen realizma. Avgustov hram u Rimu). Mnogobrojne bronze i terakote iz toga vremena pod jasnim su uticajima Etruraca. po uzoru na italo-etrursku građevinu. Ali. 34). tri pozorišta. za vreme imperije. hramova. počev od II veka pre naše ere. (sl. Jedan od najpoznatijih i najuočuvanijih carskih dvoraca je Dioklecijanova palata u Splitu. Panteon je podignut na temeljima starijeg. Kasnije.Rimska skulptura počinje zapravo s dolaskom etrurskog vajara Vulke u Rim (509. i pored ogromne proizvodnje i dela visoke vrednosti.Igralo je vrlo značajnu ulogu u rimskoj umetnosti. ali čvršće i sažetije nego njihovi grčki uzori. Podizani su i okrugli hramovi (hram Veste na Rimskom forumu). u IV i III veku. podizali su ih isprva po uzoru na Etrurce. zadivljuju svojom prirodnošću. ali ne često. Marko Aurelije na konju. umetnička delatnost ove vrste opada i javlja se ponovo tek u II veku. Jupitera. s peristilom oko vrta urađenog na etrurski način. psihologije svojih modela ili isticanjem rasnih i etničkih odlika. pokrivena kupolama koja na sredini ima otvor za svetlost a iznutra i spolja je obložena pločama mermera. opljačkanih iz hramova u južnoj Italiji. Tek pred kraj II veka rimska se skulptura oslobađa stranih uticaja. Biste Cezara i Pompeja. Reljefi su primenjivani uglavnom na oltarima (Avgustova Ara Pacis). obilno 39 . Međutim. Dva najlepša među njima Panteon i hram Venere i Rome.) Vremenom. god. Zidovi bogataških kuća u Rimu i Pompejima. Uzori su dolazili preko skulptura. Saturna i Cerere. Te su se privatne kuće pretvarale za vreme imperije u raskošne vile i palate. (sl. Najbogatija građa za izučavanje arhitekture i slikarstva Rimske imperije su dva grada Pompeji i Herkulanom blizu Napulja. sačuvali urbanističko rešenje trgova i ulica. Bile su to pravougaone građevine.radnje a na krovu terase. a javlja se i tako složena skulptura kao što je. na primer. bazilika. s izrazitom težnjom ka efektima svetlosti i senke. Rimljani nisu pokazivali nikakav interes za nago ljudsko telo. Agripinog Panteona kao ogromna rotonda od opeka. pod jakim uticajem Orijenta. letnjikovaca i vila izvan gradova bili su. antičkom Aspalatosu. sastojala od prostorija poređanih oko središnog atriuma. u isto vreme. s jednom a retko tri cele i jednim prostranim predvorjem. pa se pretpostavlja da su autori koristili posmrtne maske svojih modela. koncepciju kuća. U izgradnji hramova Rimljani su pokazali najmanje originalnosti. rimski portretisti napuštaju svoj neumoljivi realizam u korist ženske lepote. Dvorac Flavijeaca na Palatinu imao je oko sebe ogroman vrt a Vila Hadriana u Tiburu sastojala se od Velike i Male palate ili Akademije. jednog stadiona i bezbroj sporednih prostorija. hram Jupitera u Pompeji. Pa ipak. korintski (kružni hram Veste u Tivoliju. 35. a zatim se doseliše i sami grčki umetnici. ali ovoga puta pod jakim uticajem helenizma. počev od Avgusta. memorijalnim stubovima (Trajanov. bili su građeni i ukrašavani od etrurskih umetnika. uglavnom po uzoru na orijentalne građevine. jedne prostrane terme. Kao novina. Maloj Aziji i Grčkoj. koji su zahvaljujući vekovnoj pokrivenosti lavom (posle erupcije Vezuva). rimska skulptura neguje vrlo mnogo bareljef s istorijskom tematikom i scenama iz savremenog života. Od vremena Antonina portret postaje monumentalniji. nije ostavila ime nijednog velikog umetnika. Za njih je bilo važno samo lice.

s azurnim materijalom na beloj podlozi. najzad. Od kraja II veka Pompeja uvodi u običaj slikanje zidova s krečnom podlogom. u katakombama (sl. čudo s hlebovima ili Vaskrsenje Lazarevo. Mozaik je. sadržavali su i takve scene kao što je berba grožđa. Bilo je čak i crkava u pravom smislu te reči. bile su grobnice imperatorove majke i kćeri. a zatim razvijene u sve bogatijem materijalu i složenijim kompozicijama. podignuta je na Maslinovoj gori kraj Jerusalima oktogonalna crkva Hristovog Vaznesenja. u doba Flavijevaca. marine. Samo su krstionice i grobovi imali kupole. riba. U vreme progona bogosluženje se vršilo po privatnim kućama. podeljen redovima stubova na brodove i s apsidom nasuprot ulaza. baziliku Hristovog rođenja u Vitlejemu i takozvanu Zlatnu katedralu u Damasku. nije bilo čak ni predstava krsta. uglavnom arhitektonskim elementima. scene iz vrtova. Brodovi su bili pokriveni drvenim krovom a apsida zasvođena. nije se spolja nimalo razlikovala od ostalih rimskih kuća: iznutra je bila ukrašena najobičnijim dekorativnim slikarstvom. Spolja vrlo jednostavne. ili se na zidovima javljaju pejzaži. ali bez nekog izrazito kultnog karaktera. i to njena helenska varijanta: pravougaoni prostor. dobri pastir. Psiha kao simbol večne sreće itd. Na srednjem delu je često bio atrium. takođe. okrugle ili osmougaonog oblika. San Martino ali Monti. Sveti Pavle van zidova. a do Konstantina bilo ih je samo u Rimu najmanje dvadeset. Konstantin je podigao veći broj sakralnih građevina i van Rima: bazlike Svete Sofije i Svetih apostola u Konstantinopolju. jedino je Sveti Petar imao manji transept s uglastim završecima ispred oltara. javlja se takozvani fantastični stil u kome se realno meša sa izmišljenim. Prvo se u Pompejima javljaju mozaici s geometrijskom ornamentikom. 40 . isto tako. scene s ljudskim figurama.titulus. a zatim. sagrađena početkom III. Žrtva Avramova ili Jona s kitom. ove bazilike su bile iznutra raskošno ukrašene. i ličnosti iz paganskih mitova. Posle Milanskog edikta 313. Najpoznatije bazilike Konstantinovog vremena u Rimu bile su S. a. na primer. kao i na zidnim slikama. godine. Iz Novog zaveta uzeto je samo nekoliko Hristovih čuda: isceljenje oduzetog.) koje su služile za sahranjivanje i pogrebne obrede. Te su prve crkve nosile skromno ime . rotondu Svetog Groba i jednu baziliku na brdu Golgota kraj Jerusalima. Đovani Laterano. pokrivene kamenom kupolom. katedralna crkva Svetoga Petra na apostolovom grobu. Najstarija od njih. slikarstvo je imalo veoma značajnu ulogu. U razvoju ovoga slikarstva može se razabrati nekoliko stilskih tokova. ostale Konstantinove sakralne građevine. STAROHRIŠĆANSKA UMETNOST Početak hrišćanstva se obično vezuje za katakombe. I jedna i druga tehnika preuzete su od helenističkih umetnika. Mozaici Svete Konstancije. Poslednji blesak ove umetnosti nalazimo u dekoracijama Karakalinih termi iz III veka naše ere. 36. u doba Nerona. Međutim. prvo odstupanje od bazilikalnog tipa crkvenih građevina. uzeti u prenosnom smislu: Orfej kao preteča Hrista. ova se umetnička disciplina razvija pod uticajem Orijenta. godine. Krstionica u Lateranu i Sveta Konstancija. dok je mozaik u katedrali Svetoga Petra imao prvu monumentalnu kompoziciju s čisto kultnom tematikom: Hrista između apostola Petra i Pavla. Kasnije. Kao osnovni tip crkve poslužila je rimska bazilika. međutim. Bilo je čak mozaika od mermera ili emalja. kada je hrišćanstvo postalo slobodno. Tek nešto kasnije javljaju se slikani simboli. zatim slede mitološke scene u kojima je ljudska figura podređena pejzažu ili enterijerima. Počev od Flavijevaca. Najčešće su slikane Nojeva barka. U to vreme nastaje i slikarstvo u hrišćanskim katakombama. Scene iz Biblije bile su vrlo retke. Ili je to imitiranje raznobojnih mermera. palate. počela je širom cele Rimske Imperije izgradnja crkava i drugih obrednih građevina. Nešto kasnije.ukrašavani slikama. Međutim. igrao vrlo značajnu ulogu. i sve to oživljeno raznim mitološkim ličnostima. Sve su to bile bazilikalne građevine klasičnog helenskog tipa. oko 375. zidne slike primaju izvestan religiozni karakter. a bogatiji su imali svoje privatne kapele. katakombe nisu nikada služile za održavanje liturgija i sličnih obreda. naročito zidnim slikama i mozaikom. kao što su. oranti.

Singidunum. kod kojih se iz kvadratne baze prelazi u oktogonalni oblik pomoću četiri male apside i. a naročito ova poslednja. od kojih su najvažnije dve: oblaganje građevina kamenom i razvijanje osnovnog plana u obliku slobodnog ili upisanog krsta. podižu bazilike Urzusa i Svetog Jovana Jevanđeliste.) i Santa Sabina. Italije i Crnog mora. To je -rimska kultura. Istovremeno otpočinje i uspon kulture na toj teritoriji. SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI Teritorija Srbije. Već smo se ranije uverili. Bez obzira na izuzetnu važnost pojedinih spomenika I i II v. 41 . čiji su delovi veličanstvenih mozaika sačuvani do danas. Maksimijan Herkulije. koja dostiže svoj najveći uspon oko 1500. zatim dva baptisterijuma. govoreći o mlađem metalnom dobu. do 1300. Galerije). Međutim. koji su tokom III i IV v. Ulpijana). već nam pružaju o tome određenije dokaze.ilirski klesari ne samo da vešto podražavaju grčke arhajske umetnike već u svoja dela unose i autohtone crte. Tek početkom nove ere. Vojnici regrutovani na Balkanu pominju se od tog vremena kao najbolji branioci Carstva. dok na zapadu Evrope merovinški i vizogotski umetnici nastavljaju građenje na stari način. godine bliže kontakte. Italiji i Balkanu. Sve te građevine. uspostavljena je granica duž desne obale Dunava sa mnogim utvrđenjima i podignuto je nekoliko carskih palata i letnjikovaca. nakita. otvoreni su mnogi rudnici i kamenolomi. nalazila se šest vekova u sklopu Rimske imperije. dopunjeni arheološkim nalazima.. veličanstveni mauzolej Gale Placidije u obliku slobodnog krsta. Preko morske obale i slivovima Vardara i Dunava -grčka kultura-počinje da prodire na naše tle duboko u unutrašnjost zemlje. u vreme kad Italija gubi vodeći položaj i kad se težište rimske politike i kulture pomera na podunavske i istočne provincije.e. osim Bačke i većeg dela Banata. spasli rimsku državu od varvara (Aurelijan. razvija se novi vid antičke kulture. Ona čini osnovu grčke kulture sa kojom domorodačko stanovništvo na tlu Jugoslavije uslovljava ubrzo posle 700. u području Egeja. dok domoroci . 37. Za to vreme nastali su veliki gradovi (Sirmij..U toku sledeća dva veka. Pojavljuju se i veoma uspele imitacije grčkih proizvoda. Ratovanja Aleksandra Velikog proširila su uticaje antičke civilizacije. Nais. bile su raskošno ukrašene mozaicima.e. koja dele doba Konstantina od vladavine Justinijana. starohrišćanske bazilike doživljavaju više promena. Prob. najzad. pre Justinijanovog doba. U Raveni se. oružja i opreme. godine pre n.e.koja je u to vreme zahvatila već ceo civilizovani svet. a nekoliko imperatora. izgrađeni dobri putevi i veličanstveni mostovi. rođeni su na tlu Srbije. invazija Kelta poremetila je tokom IV i III veka pre n. severnoj Africi. U to vreme u Rimu nastaju bazilike Santa Maria Mađore (sl. kultura na teritoriji Srbije prestaje da bude provincijalna tek u III v. pogotovu u vreme između VI i III veka pre n. koja su u VI i V veku vojni upravljači i domaći knezovi rado prihvatali. stvarala se -kritsko-mikenska kultura. SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE Južno do naših krajeva. Grčka arhajska umetnost prodire u naše krajeve preko Grčke. Takav se oblik crkvenih građevina javlja u Maloj Aziji. posle konačne stabilizacije Rimljana na našem tlu. razvojni put antičke kulture na našim teritorijama. Grčki trgovci i kolonisti donose putevima Makedonije i jadranskom obalom raznovrsne predmete grčke arhajske umetnosti. Novom Pazaru i Atenici kod Čačka. Istorijski izvori. kakva su remek-dela grčke antike otkrivena u Trebeništu. Viminacij.

a neke od njih.(Sl. Većina ovih ostataka. prvenstveno prema dunavskoj padini. oružju. uz veće ili manje oseke. pokraj Gamzigrada i Brzog Broda ne zaostaju za carskim palatama i rezidencijama u drugim delovima Imperije. Blagodareći svom osobitom strateškom položaju na stavama dvaju rečnih tokova. nekropole i pojedine kamene spomenike. Singidunum. krajem I i početkom II veka naše ere izgrađuje se u kamenu. hipokrastima i termama. Tokom poslednjih sto godina intenzivna građevinska aktivnost na području celog Beograda. sem u Gornjem i Donjem gradu na Klaemegdanu ustupili su mesto novogradnji. Spomenici prošlosti Sirmiuma naročito su značajni iz antičkog vremena. brojne priloge u novcu. na primer Galerijevu palatu u Gamzigradu. koji je već bio postao neraskidivi deo đerdapskog tesnaca i koji su putnici prolazeći tuda brodom posmatrali s divljenjem. javnog ili stambenog karaktera. iako danas predstavljaju samo ruševine koje se tek odnedavna otkrivaju pod debelom. Tri carske gradnje iz tog razdoblja . na mestu ranijeg zemljanog utvrđenja. Blagodareći ovim radovima slika rimske aktivnosti na granici Mezije i Dakije postala je jasnija.) Otkriveni su znatni delovi širokih zaštitnih bedema s gradskim kapijama. Najveći i najznačajniji rimski most na Dunavu već je odavno srušen. vilama s unutrašnjim dvorištima. oruđu i nakitu. ali je zadržao svoje utvrđene oslonce na obema obalama i masivne stupce u koritu reke. Ovaj most. Za mnoge građevine se već može reći da su bile više ili manje monumentalne. zauzimaju i uništavaju Huni i Avari. prouzrokovane naletima varvara. bazenima.Romuliana (Gamzigrad. kod Lebana) označavaju same vrhove kasnoantičke kulture i tri zvezdana trenutka u kulturnoj istoriji ovog tla. Za Sirmijum su vezane mnoge aktivnosti rimskih imperatora (Aurelijan. naslagom vekovnog šuta. čiju likovnu predstavu vidimo u Rimu isklesanu na Trajanovom stupu mogao bi da se potpunije ispita i na licu mesta. da bi zatim promenio još mnoge gospodare i najzad bio obnovljen kao slovenski grad. nekoliko puta menjao ne samo ime već i fizionomiju. morao je takođe da bude žrtvovan u interesu elektroprivrede. Tokom V i VI stoleća pljačkaju ga. mauzoleji i letnjikovci koji su u ovo vreme sagrađeni u Sirmiju. spasen je bar simbolično ovaj dragoceni spomenik rimskog graditeljstva. kod Zaječara). Dioklecijan.Već u I veku nove ere on biva utvrđen i dobija pravo rimske kolonije. tom značajnom utvrđenom graničnom pojasu za Rimsku Imperiju. Prob. 42 . Gordijan. tokom svoje duge i burne istorije.koji je. Upotpunjeno je naše saznanje o Limesu. kod Niša) i Iustiniana Prima (Caričin grad. keramici. i izdizanjem ovog inače veoma masivnog bloka van domašaja novog nivoa Dunava. Dobro poznati rimski put. što bi i za turizam đerdapskog područja predstavljalo posebnu draž. god. carskom palatom. na ovom potezu Dunava vršena je tokom poslednjih godina jedna od najvećih i najznačajnijih arheoloških akcija u Evropi. najznačjaniji za ovaj deo Evrope.) koji je kod Kladova (Kostol) omogućio Trajanovim legijama trijumfalni pohod na Dačane. kao snažan vojni logor (castrum) većih razmera na prostoru današnjeg Kalemegdana. Stoga je. ostali nalazi pripadaju pre svega rimskoj kulturi. tragove ulica s kanalizacijom i vodovodom. To je delo čuvenog graditelja Apolodora iz Damaska (105. Uostalom. otkrila je mnoge rimske temelje kuća. isklesan u okomitim stenama duž samog rečnog korita.39. pa možda delimično i rekonstruiše. U antičko doba Sremska Mitrovica. Maksimijan. Mediana (Brzi Brod. rimski Sirmijum je bilo naselje skoro deset puta veće . Izuzimajući Lepenski Vir. a naročito u delovima Starog grada. Galerije). zajedno s čuvenom Trajanovom tablom koja obeležava njegovu izgradnju. Carske palate. karakterišu sasvim orginalna prostorna i graditeljska rešenja. jer se nalazi na strateški važnom položaju severnog graničnog područja Rimske Imperije. potrajao sve do sredine VI v. Isecanjem iz stena samo njegovog fragmenta. U IV veku stiče pravo kovanja novca i postaje crkveni centar u kome se održavaju sabori. s hramovima. Ovo naselje naročito u III veku postaje jedna od najnaprednijih i najpoznatijih varoši u celoj Rimskoj Imperiji i smatra se glavnim gradom ne samo Donje Panonije već i celog Ilirika.

S druge strane. strateški značajnog. jer je uništava najezda novih plemena koji prodiru sa severa i istoka.) Sjaj antičke umetnosti naglo se gasi. kraj čijih obala je pronađen i njegov bronzani lik (Sl. Još ubedljivije deluju zamašni ostaci carskog kastruma u Gamzigradu. žitaricama ili divljom vegetacijom.nedaleko od Zaječara. kome mnogi rimski imperatori pridaju posebnu važnost.41. trgovi i ulice kroz koje se provlači kanalizacija itd. Izdvajaju se trgovine. Sem Sremske Mitrovice. najvećeg vojnog logora do sada poznatog na našem tlu. a Konstantin Veliki i naročitu pažnju kao svom rodnom gradu na Nišavi. Oni retki slučajni ili namerni posetioci mogu samo okom. udaljeni od tokova turističkih kretanja u našoj zemlji. sa znatnim površinama veoma bogato obrađenog mozaika velike umetničke vrednosti. u prirodi. Bolje su sudbine bile one aglomeracije koje su i posle njihovog delimičnog uništenja ostale na slobodnom prostoru.40. Niša i Beograda koji ulažu napore u revitalizaciju i unošenje kulturnih sadržaja u prostore nekadašnjih rimskih građevina organizovanjem prigodnih manifestacija. nedaleko od dobro poznatog.) kao deo monumentalnog spomenika (Narodni muzej u Beogradu). Ovi i drugi manje poznati spomenici kulture iz perioda Rimske imperije nisu na adekvatan način i u dovoljnoj meri i turistički valorizovani. Takva je Mediana. tu su i skromni. da uz sopstvenu imaginaciju stvore sliku o nekadašnjem sjaju rimskih građevina. Oni će prihvatiti i dalje razvijati zatečene kulture. 43 . među kojima su i Sloveni. a danas delimično očuvanog rimskog grada Naissusa. počev os srednjeg veka pa sve do danas.(Sl. zaštićene samo humusom. žitnice i druge zgrade. ostali spomenici su samo nemi svedoci prošlosti. bez pratnje i stručnog vođenja ili bez ponetih uspomena u vidu suvenira ili propagandnih materijala. skučeni stanovi za siromašnije slojeve građanstva.

Vizantijsko Carstvo. bez tambura. u vreme prodora varvara u srednju.SREDNJOVEKOVNA UMETNOST OD VI DO XIV VEKA UMETNOST ISTIČNE EVROPE I BLISKOG ISTOKA VIZANTIJSKA UMETNOST Počev od VI veka. Arhitekti su bili dvojica Grka iz Male Azije. i sama vizantijska umetnost. 44 . visoka 65 metara i sa 31 metar u prečniku.Pod ovim sjajnim državnikom i velikim ljubiteljem umetnosti. a još više ogromnom ekonomskom potencijalu zemlje. dati u nekoliko sledećih vekova sjajne primere civilizacije. prvo civilnog i vojnog karaktera. pa ipak. Četrdeset prozora na bazi glavne kupole i po pet na svakoj od polukupola osvetljavaju veličanstveni srednji brod. Međutim.43) zatim kružnih (Sveti Sergije i Vakh) i (3) kao slobodni krst (Sveti Apostoli). Međutim. u jednoj državnoj tvorevini koja će. Sam plan građevine nije bio ni nov ni nepoznat. od kojih se srednji završava malom apsidom. (2) renesansa za vreme dinastije Makedonaca i Komnena od X do XII veka ili Drugo zlatno doba i (3) renesansa pod Paleolozima u vremenu od XIII do XV veka. Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. najznačjanija crkvena građevina ovoga vremena bila je i ostaje bazilika Svete Sofije u Konstantinopolju. Ona je duga 77 a široka 72 metra. južnu i zapadnu Evropu.. obe u Konstantinopolju. Međutim. na pandantifima s tri masivna stupca. Bazilika je podeljena na tri dela: atrium okružen porticima. poduprte sa po dve eksedre. i to crkava različitog oblika: (1) oktogonalnih (San Vitale u Raveni). dostiže svoju najveću vojnu i ekonomsku moć. a po poslednjoj. obuhvataju s apsidom jedno trolisto svetište. kupola se javlja kod sve većeg broja crkava. San Apolinare in Klasse u Raveni iz prve polovine VI veka). po svojoj veličini. ima tri broda. po svome položaju između Istoka i Zapada. hrišćanska umetnost nastavlja svoj razvitak na istoku Evrope i u Maloj Aziji. Vizantija je. 42. narteks i samu baziliku. podignuta na mestu stare Konstantinove bazilike posvećene Mudrosti.) kupola je bila prepravljena u dva maha. počiva neposredno. zasnovane na tradicijama antičke kulture. Kupola je ojačana spreda i pozadi sa po dve polukupole. godine (sl. 44. Zahvaljujući tome. U sakralnoj arhitekturi bazilikalni tip građevina s drvenim krovom nije bio odmah napušten (Sveta Marija Izvorska u Konstantinopolju. pak. znalačkoj konstrukciji i savršenoj ravnoteži. U njenom se osmovekovnom postojanju mogu razlikovati tri perioda: (1) doba Justinijana u toku VI veka ili Prvo zlatno doba. koja više ne postoji. ostati jedinstvena i neprevaziđena. pod imenom Vizantije. kao naslednik istočnog dela Rimske Imperije i nastavljač njenih tradicija. likovnog stvaranja tiče. (sl. imala je svoje uspone i svoje padove. okrenute prema horu. Justinijanovo doba . Kupola srednjeg broda. Što se. one. ona će. bila prosto predodređena da umetnička iskustva i vrednosti ovih regiona preuzme i ujedini. i trenutnog zatišja u likovnom stvaranju. počeli su širom cele Imperije da niču bezbrojni umetnički spomenici. Po završetku građevine 537. 1. razvijajući se pod raznolikim istorijskim i društvenim uslovima. građena je kasnije bazilika Svetoga Marka u Veneciji. a odmah zatim i crkvene građevine.

a glavna pažnja posvećena je enterijeru. Većina ovih i ovakvih crkava skladnih je ali malih dimenzija.)ili dvorska svita s carem i caricom Teodorom u San Vitale. Kraci krsta se pokrivaju polukužnim svodovima. Ova poslednja tehnika. pa se. ali pretežno u cilju postizanja svetlosnih efekata. među najlepšima. težina centralne kupole počiva na bočnim svodovima. godine obožavanje svetiteljskih likova. na primer. daju sledeći pregled: u Konstantinopolju su preovlađivale građevine u obliku grčkog krsta upisanog u kvadrat sa dva aneksa. a veruje se da su to i mozaici u Svetoj Sofiji i Carskoj palati u Konstantinopolju koji se tek sada proučavaju. s tim da se svi postojeći unište.Arhitektura Justinijanovog vremena izražavala je izvanredno povezivanje konstrukcije i statike. Unutrašnjost zidova je raščlanjena nišama i arkadama i brojnim prozorima. s jednim ili tri broda iste visine (Sveta Sofija u Ohridu). Pojedini kapiteli su bili tako vešto. Uticaj ovih mozaika mogao se utvrditi. narteksom.) koji svojim slobodnim krstom predstavlja izvestan anahronizam. 45 . Njegovi naslednici. 45. fajanse ili kamena u boji. zabranio je 726. 2. Međutim. teži ka svetlosnim i kolorističkim efektima. Prve su ikone nastale u Egiptu. kao uvek sveža i trajna. naročito na jadranskoj obali i na jugu. godine. zatim u crkvama u Rimu. posle pobede nad Arabljanima pod samim zidinama Konstantinopolja. 43. Sačuvano je nekoliko retkih primeraka iz VI i VII veka: jedan lik opata Avrama. četiri manje kupole pokrivaju uglove kvadrata. Treće zlatno doba vizantijske umetnosti. arhitektura Drugog zlatnog doba imala je i svoja odstupanja koja. fresko-slikarstva i mozaika. pilastri postaju lakši i pretvaraju se ponekad u stubove. u prvom redu rasporedu prostora. mogu naći. Od zidnog slikarstva ostalo je iz ranijeg vremena vrlo malo. I pored ove tipičnosti. mozaici u bazilici Svetoga Marka u Veneciji iz X-XI veka. U Italiji se pored bazilike Svetoga Marka u Veneciji. Manastir Dafni kod Soluna. sa tri apside i kupolom na trompama. nije donela nikakve ozbiljnije promene u arhitekturi. poreklom sa Sinaja a sada u Kijevu. iz XI veka predstavlja tip crkava iznutra četvrtastih. bili su iste vrednosti. ili Sveti Jovan Krstitelj. ali se javljaju i nova umetnička središta. Renesansa pod dinastijom Makedonaca ili Drugo zlatno doba donosi nov tip crkvenih građevina: grčki krst upisan u kvadrat. Skulptura se nije bavila ljudskom figurom ili istorijskom kompozicijom. po jermenskom običaju. u negdašnjim grčkim oblastima crkve su bile uglavnom bazilike pokrivene svodovima. i najzad. na Siciliji. takozvana renesansa Paleologa. i na spomenicima van uže oblasti vizantijske civilizacije: u Eufrazijevoj bazicili iz VI veka u Poreču. Poslednji među najboljim nalaze se u nekadašnjem manastiru Kora (danas Kahrie-džamija u Carigradu) iz 1310-1320 godine. Car Leon III Isavrijski. na primer. da bi se dobio utisak monumentalnosti i razvijenih dimenzija. Mozaik i freske. Konstantinopolj je još uvek uzor. sigurno je da je najveći domet ove umetnosti postignut u mozaicima Svetoga Luke u Fokidi iz X veka i u manastiru Dafne iz XI veka. Bilo je izvesnih izuzetaka. naročito “Povorka devica i mučenika" na zlatnoj osnovi u San Apolinare Nuovo (Sl. U to vreme počinje da se razvija ikonopis. bila je naročito omiljena. možda zbog primitivne tehnike ili materijala koji ne traje dugo. pa čak i pomoću drugog materijala. sve kupole počivaju na višestranim tamburima. 3. Najlepši sačuvani mozaici Justinijanovog doba nalaze se u Raveni. ili različite visine ili sa jednim brodom. u isto vreme ili nešto kasnije.) Mozaici Svetoga Dimitrija u Solunu iz VI-VII veka. uništeni u požaru 1917. Spolja se. jednostavnost spoljnog izgleda. sledstveno tome. (sl. maštovito i municiozno rezani da deluju kao kakva čipka od kamena. crkve pretežno grčkog tipa. s tri apside u oltarskom delu. Boja je bila pretpostavljena formi. ukrašavanje crkvenih enterijera sastojalo uglavnom od apolikacija u raznobojnom mermeru. u razdoblju od XIV do XV veka. Na kapitelima stubova mogle su se naći stilizovane predstave biljnog ili životinjskog sveta. Palermu. najšire grupisana. Međutim. velika figura Hrista iznad ulaza u Carsku palatu. kao. (Sl. pomoću opeka u raznim položajima.U vizantijskoj sakralnoj dekoraciji slikarstvo je imalo apsolutnu prednost nad skulpturom.46. s pronaosom ili otvorenim portikom. zatim u Monrealu i Kefalu. spomenici ovog peruioda su daleko poznatiji po svome zidnom slikarstvu. Ovaj blistavi razvitak vizantijske umetnosti bio je teško pogođen ikonoklazmom.

u Damasku.sastavni deo likovnog izražavanja. Mnogobrojne crkve na Balkanu. U dosta ograničenom izboru motiva.na zapadu. Izuzev predikaonice – mimbara. to je postignuto tek na Drugom nikejskom saboru 787. na Atosu i na Peloponezu. Ona je odvojen i jednostavno pokriven prostor u kome se vernici okupljaju na zajedničku molitvu. na zidovima likovi svetaca i glavni praznici. Nosioci te umetnosti bili su mnogi narodi: Arapi. Od toga vremena bilo je tačno određeno šta će umetnici slikati na zidovima bogomolja: na vrhu centralne kupole Pantokrator.Konstantin Kopronin i Lav Armenijski.) središte moći je bilo u Siriji. Vremenom. povezana sa slikarstvom Italije. ovu su zabrnau još više pooštrili. skromnosti i jednostavnosti. koji su. Jedna od najsjajnijih građevina tog perioda je Omarova džamija ili “Kupola na stijeni" (691. ISLAMSKA UMETNOST Ponikao u VII veku islam se brzo proširio na velikom prostranstvu. nalazila se na Kritu (takozvana Italo-kritska škola). i neće mu ustupiti ni brojem ni vrednošću. u Srbiji. Islamska umetnost je osobena pojava u istoriji umetnosti. Međutim. Jedan od najznačajnijih ikonografskih škola. Turci i Indusi. godine. mnogi su vizantijski umetnici našli pribežište u Italiji. Druga značajna građevina tog perioda je Velika džamija u Damasku (sl. Siriju.umetnost pisanja . nešto kasnije. predikaonice i druge.na istoku i Malu Aziju. Ona se razlikuje od umetnosti Evrope i Zapada možda više nego ijedna druga umetnost. a za početak opadanja XVIII vek. kada je ovaj grad obnovljen. ispod trijumfalnog (oltarskog) luka Strašni sud. koja predstavlja rekonstrukciju ranije hrišćanske crkve sa tri broda. 46 . Na tim teritorijama islamska umetnost se razvijala hiljadu godina. 47). Uspon ove discipline vidljiv je naročito u slovenskim zemljama. Palestinu. severnu Afriku i Španiju . Makedoniji i Rusiji. na kome je načinjena razlika između poštovanja i obožavanja svetiteljskih likova. Na freskama mistarskih crkava. Ikona je bila i u mozaiku i slikanih temperom.) koja se svojom centralnom gradnjom sa visokom kupolom i osmougaonim tlocrtom približava vizantijskim uzorima (sl. Ikona se razvija naporedo sa zidnim slikarstvom. na geometrijsku. naročtio onima koji ne poznaju bogatu simboliku te umetnosti. koji u hrišćanskim crkvama čine oltari. Pantanasi i Bogorodici Perivleptos. ono što će. iznad carskih dveri Deizis. biti suština slikarstva italijanske protorenesanse. Posle XII veka zidno slikarastvo dobija nov polet. načinjeni su veliki napori u istraživanju perspektive i proučavanju pokreta. pa već od XV veka postaje glavna dekoracija crkvenih enterijera. Monogli. levo i desno starozavetni prvosveštenici i crkveni oci. figurativnosti koju obično prate duševnost i osećanja. u takovm shvatanju. Turkestan i Indiju . Mesopotamiju. zavisno od dinastija i središta vojne i političke moći. Crkva je uzalud pokušavala da se odupre.g. 48) iz 705. u toku ikonoklazme. Umetnički centri su se smenjivali. bile su donedavno sačuvane freske iz VIII veka. ako kao vreme početka njenog razvoja uzmemo VII vek. Persijanci. Morfološki najznačajnije nalaze se na teritoriji Grčke. u pandantifima jevanđelisti. biljnu i životinjsku izrazito stilizovanu šaru. u Mitropoliji. samo ritam linija i odnosi boja dozvoljavali su umetniku da razbije monotoniju i formalizam. Islamski religiozni arhitektonski objekt . kao nova religija. u Rimu. klupe.džamijanije kuća boga ni mesta na kome se održavaju verski obredi. Zbog toga prostor u džamiji ostavlja neobičan utisak praznine.u džamiji nema nameštaja. u Mistri. po svoj prilici radovi slikara iz Sirije ili Kapadokije. U toj ornamentici je kaligrafija. u Srbiji i Bugarskoj bivaju pokrivane od krova do temelja freskama od izuzetne umetničke vrednosti. Još u razdoblju Omejida (VIII v. neizbežno pretili. Drugo svojstvo islamske umetnosti je gotovo potpuno odsustvo figurativnosti u slikanoj i štuko-dekoraciji džamije. Brontohejonu. ikona će potisnuti zidno slikarstvo. u Santa Mariji Antikvi. objedinjavajući. Slikana dekoracija džamije svodi se najčešće na ornamentiku. u apsidi pričešće apostola i Bogorodica Zastupnica. Iransku visoravan.g.

odnosno do XV veka. povezani raskošno obrađenim lukovima. i čista linija glavni su elementi tog slikarstva. Arhitektonska dekoracija od keramičkkh bojenih pločica imala je značajnu ulogu u osmanlijskoj umetnosti. tako da je džamija u Kordovi treća po veličini u svetu. Zidovi. na čiji vrh vodi spoljna pristupna rampa u vidu zavojnice. Stepenasto raspoređene kupole. tanki i vitki i pri vrhu zašiljeni. koju su držali mnogi podupirači. koji su i sami umetničko delo. upoznali su lepotu i vrednost crkve Sv. Zbog svega toga Alhambra je sinonim čuda iz “Hiljadu i jedne noći”. U unutrašnjosti se prostire čitava šuma dvospratnih. ali se ona nalazi usred vrtova bujne vegetacije. Sofije. Čiste boje. najpre Seldžuci. 50) što na arapskom znači “crvena". gledane spolja. čine se lakim kao nežne stabljike biljaka. Mutavakil. Mavarski stil dostigao je vrhunac razvoja u XIV veku u Granadi. figurativne predstave negovane su u rukopisima. svodovi i kupole deluju kao čipka.i sa svake strane po jedna zasvođena dvorana . jedan nad drugim. (sl. ali sa sklonošću da se i one svedu na linearno-kolorističku dekoraciju. po zidnoj dekoraciji od keramičkih pločica sa biljnim motivima plave i bele boje. Sastojala se od velikog pravougaonog dvorišta i dvadeset pet brodova. stubova koji nose udvojene a višedelne lukove. Od VIII do XI. odslikavaju unutrašnji prostor. sa glavnom kupolom u sredini. persijskim. Unutrašnji zidovi pokriveni su ornamentima u štuku i mozaicima od fajansa. Najznačajnija džamija ovog tipa je džamija Ahmeda I. za vreme vladavine Mongola. izgrađena u Carigradu u XVII veku. nekada pokrivenih ravnom tavanicom. Izvan zidova džamije. minijaturama i predmetima za svakodnevnu upotrebu. To je palata Alhambra. Radove na proširenju džamije nastavili su u još tri maha njegovi naslednici. a kasnije Osmanlije. U uglovima kvadrata je još po jedna manja i niža. Visoki. sa šumom podupirača. U arapskim. bez senčenja i perspektive. stubovi. Lukovi različitog oblika ukrštaju se na najrazličitije načine. u vreme dinastije Abasida. međutim. veliki graditelj Samare. U Carigradu. godine.i vizantijske crkve s kupolom. Na profanim objektima. Zabrana prikazivanja ljudske figure u islamskoj umetnosti važila je isključivo za verska zdanja. Suprotno arapskoj džamiji. Arapi su zavladali Španijom čime je postala prva islamska teritorija na Zapadu. Time je dobijena složena strukturalna mreža lukova i stubova. najveću građevinu islamskog sveta. izuzev u Indiji. podignuto je i danas dobro očuvano spiralno minare.Remek-delo arapske religiozne arhitekture bilo je izgrađeno u Samari u Turkestanu. nalaze se ljudske i životinjske figure. krajem XIII veka. Dvorište u unutrašnjosti palate naziva se Dvorište lavova po fontani koja je postavljean na statue lavova.Džamija Ahmeda I nazvana je Plava džamija. koji su osvojili 1453. 47 . vitki. Ona pripada onom posebnom mavarskom stilu ( islamska umetnost koja se razvijala u Španiji i severnoj Africi) u kome je naglašena dekorativnost. Bogatstvom polihromije i štukature unutrašnjost džamije u Kordovi izražava istočnjačku raskoš. bogatstvo i slikovnost. počeli osvajati delove Vizantije i učvršćivati se u jugoistočnoj Evropi. ona je mogla da primi oko sto hiljada vernika. 49). Osmanlije su iz Anadolije. Idealan motiv dekoracije u Alhamabri je arabeska i kaligrafija. proširenom sa četiri polukupole na svakoj od četiri strane. tačno u pravcu središne ose. u njoj je ostvaren geometrijski jasan kvadratni prostor. bogato ukrašene štukom i slikanom ornamentikom. nazvana tako po crvenoj boji svojih zidova. raskoš. Osmanlijski doprinos islamskoj arhitekturi je novi tip džamije koja je spoj seldžučke medrese . Abdul Rahman I počeo je u Kordovi izgradnju Velike džamije. izgradio je u IX veku Veliku džamiju. turskim i indijsko-islamskim minijaturama iz XIV i XV veka. Palata ima raskošne enterijere i dvorišta. Značajan doprinos islamskoj umetnosti dali su Turci. Novost su i minareti. Po predanju. Spoljašnost palete je jednostavna. a zidovi su obrađeni tako da se umesto mase i čvrstine doživljavaju kao nešto paperjasto i lako. (sl.

imao je preko tri hiljade monaha. Irska je ubrzo bila prosto preplavljena manastirima. pokrivene kupolama. crvenom. godine (Sl. Kelti u Irskoj ostavili su nam i nekoliko najstarijih primeraka srednjovekovne skulpture: krstove u obliku kruga iz kojeg zrače kraci. Međutim. Različita nacionalna pripadnost saradnika Karla Velikog doprinela je plodnom objedinjavanju likovnih nastojanja koja su neposredno prethodila ovom vremenu. podižući pridvornu crkvu u Ahenu (Sl. Ostrogota. pored arhitekture. zlatu i srebru. osnovan 520. Ali. odnosno ranohrišćanska umetnost. na primer. Međutim. ali. Pobude su bile koliko iz kulturnih potreba toliko i političkog karaktera. grčki i astronomija. poznatog pod imenom romanski. 74). pokrivenu kupolom. bilo izvan crkve. i uticajima Vizantije. pokušali da. Ti su njihovi prepleti tako složeni i maštoviti da se linije jedva mogu pratiti okom. karolinška je umetnost dala najznačajnija dela u 48 . Značajna je takođe i unutrašnja dekoracija karolinških crkava i katedrala. kao što su. taj deo Evrope je doživeo jedan značajan pokušaj obnavljanja umetničkih tradicija Rima. a na Zapadu uspostavljanje novoga stila u arhitekturi i skulpturi. zidane od kamena i s drvenom tavanicom. godine. zatim tri paralelne ali odvojene apside. one takozvane varvarske umetnosti koja je. uglavnom mozaici u plavom.ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST KAROLINŠKA RENESANSA Pre nego što će na obalama Bosfora otpočeti preobražaj umetnosti pod dinastijom Makedonaca. Značajni umetnički centri razviše se takođe u Engleskoj i Irskoj. uglavnom preplet. Avara. Građevine su i dalje bile pokrivene drvenim krovom. kružne građevine ili rotonde bile su. ali takođe i po italijanskim. već i sinteza različitih kultura tadašnjeg Zapada. nastave sakralnu arhitekturu ranohrišćanskih graditelja. tek crkve čuvene opatije Sen Gal ukazuju u čemu su arhitektonske novine ovog razdoblja i čime se nagoveštava dolazak romanskog stila: travej u obliku hora između transepta i apside. samo jedan od njih. preko severne Afrike i španskog juga. Međutim. iz stepa i sa iranske visoravni. takođe. u obliku kule. Enterijeri su imali mozaike i kapitele u korintskom stilu ili kompozitne. Karlo Veliki je prihvatio kao uzor San Vitale u Raveni: osmostranu rotondu. Značajno je da su neke od njih bile već u VII veku sasvim pokrivene kamenim svodovima. Zatim freske. bronzana statua Karla Velikog u Luvru ili mala vrata kapele u Ahenu. po tradiciji. po uzoru na Vizantiju. zelenom. Brojne katedrale. jer su franački vladari. nazvan “karolinška renesansa". međutim. od trobrodnih katedrala do crkava i krstionica kružnog plana. slikane pod uticajem Vizantije. takođe. Poznati još iz doba bronze i gvožđa kao neprijatelji ljudskog lika. stubovi su bili doneti iz Rima i Ravene. manastirske i kolegijalne crkve. Međutim. pre svega. Zatim su Vizigoti. ili na preseku transepta. i figuralnih kompozicija. Toledu i Meridi brojne bazilike različitog oblika. zatim de ambulatorijum (kružni hodnik) od bočnih brodova oko apside. Kelti su i u minijaturama obrađivali samo ornamentiku. povrate veličinu i sjaj Zapadnog. Već od VI veka merovinški vladari podigoše čitav niz značajnih crkava i opatija. 75). naročito su negovali prepise i ukrašavanja minijaturama za psaltire i jevanđelja. ustaljeni u Južnoj Galiji i Španiji. visoke zvonike. ova je renesansa bila ne samo pokušaj da se nastavi antička. Tako su nastale u vizigotskim prestonicama Barceloni. hteli da. podležući pri tome ne samo primerima antičkih spomenika već. a kao naslednika Istočnog Rimskog Carstva. sa scenama iz Jevanđelja ili svetiteljskih čuda. osim apsida. Skluptura je bilo mnogo manje i može se reći da ne zaslužuju posebnu pažnju. osvežila tradicije sažetim i dinamičnim formama s Istoka. osim plastike u metalu. saradnici Karla Velikog otpočeli su gradnju sakralnih građevina koje su imale bazilikalnu osnovu. ali. primivši hrišćanstvo. Gradile su se brojne bazilike i rotonde. Bilo je ukrasnih mozaika s vegetalnom ili geometrijskom ornamentikom. Najlepša među njima je knjiga Kels iz 760. Gepida i drugih plemena. donele su. zajedno s dolaskom Vizigota. Oni su osnivali svoje centre i na kontinentu u kojima su se učilli latinski. Poštujući sva ova umetnička nastojanja. i crkve u obliku slobodnog krsta ili sa trolisnom osnovom. bile su bazilike s transeptom i apsidama. u prvom redu Karlo Veliki. kao graditeljsku novost. Klonar u Metu. naročito u konstrukciji kripti.

2) pomoću grupe manjih apsida oko deambulatorija. Takav se način pokrivanja primenjivao u rimskoj i vizantijskoj arhitekturi samo za kružne građevine ili apside. javlja se na zapadu Evrope krajem X ili početkom XI veka. Na svim tim crkvama transept je jasno naglašen. mora biti podređen konstrukciji i mora da je dopunjava. kao izraz feudalnog društvenog poretka. ispred apside je postavljan jedan poprečni prostor koji proširuje brod u pravcu transepta. Osnovne vrednosti ovoga stila ogledaju se u sledećim arhitektonskim elementima: strukturi. Neke su imale dva transepta (Klini). način zvani benediktinski jer je prvi put primenjen u drugoj velikoj crkvi Klinija. planu. Mecu. Pokrivanje se vrši pomoću svodova i kupola. dobijen izbočenim lucima u pravcu preseka dva poluobličasta svoda. s vidnim uticajem Vizantije. Kupole počivaju na trompama ili pandantifima. zatim skriptorije u Turu. u to vreme opšte nepismenosti. dobijen pojačanjem poluobličastog svoda dodatnim lucima. završavali ravnim zidom. Sledstveno tome. a kod svodova razlikujemo nekoliko konstrukcionih oblika: a) dvostruki luk. Sličnu ulogu su 49 . Sen Sernen u Tuluzi) a još ređi jednobrodni (katedrala u Oranžu). a svojom spoljašnošću kao dekor za misterije i druge religijske predstave pod vedrim nebom. i vajan i slikan. monaštvo. U romanici se pokriva cela bazilika. Međutim. pre svega. to je bilo vršeno na dva načina: 1) pomoću više paralelnih apsida duž glavnog broda. dobijeni na bilo koji od navedenih načina. Sen Deniju. Struktura romanske građevine donosi kao novost krovnu konstrukciju od kamena. obično neparne po broju. Sen Sernen u Tuluzi raspolagao je sa devet apsida. inicijalima i dekorativnim prepletima. Plastičnost je zastupljena u tolikoj meri da se čini kao da je romanska građevina koncipirana u duhu skulpture. bilo je velikih crkvenih građevina koje su imale i kapele na transeptu. ROMANSKA UMETNOST Romanska umetnost. Međutim. čime se dobija pravilan potisak pokrivača na bočne strane. po pravilu. Čuvene su škole bile u Ahenu i Remsu.iluminaciji rukopisa. ali je razvitku transepta i hora posvećena znatna pažnja. zamišljena kao skulpturalni i slikani tumač verskih tekstova. plastičnosti i dekoraciji. statički su rešeni međusobnim oslanjanjem. prenosili su preko ostalih benediktinskih centara u Evropi ne samo običaj građenja već i odlike stila. osnovanog 910. te su apside. i njene se stilske odlike mogu videti najpre u arhitekturi a zatim u zidnom slikarstvu i skulpturi. dekor je imao dva osnovna zadatka: a) vraćanje ljudskoj figuri i figuralnim kompozicijama. bile među sobom povezane prozorima. Plan romanske građevine je u principu bazilikalan. s jednim glavnim i dva sporedna broda. godine. Svodovi. sistem zvani zrakast. jer je romanska crkva. ornamenat će još uvek postojati. daleko je veća pažnja bila posvećivana oltarskom delu. ali samo u službi monumentalne skulpture. bez obzira na tip i veličinu. iz kojih su izišli brojni rukopisi. b) krstasti svod. obrazujući horski deo crkve. b) celokupan dekor. Taj će oblik biti veoma primenjivan u gotici. Mnogobrojni monasi manastira Klini. proširi oltarski prostor. crkvama i katedralama XI i XII veka. ređi su primerci petobrodnih bazilika (Klini. Najveće i najznačajnije spomenike dala je u sakralnim građevinama. naročito benediktinci. Pošto je vremenom postajala potreba da se. ukrašeni vanrednim minijaturama. a ti su se transepti. ekspresivni ili stilizovani karakter ovog dekora proizilazi iz njegovog usaglašavanja osnovnim principima arhitekture. ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU Brzom razvoju i rasprostranjenosti romanskog stila doprinelo je. elemenat koji će kasnije biti veoma primenjen u gotskoj arhitekturi. dobijen presekom dva poluobličasta svoda pod pravim uglom. po dve na krajevima transepta i pet zrakastih. Sve velike crkvene građevine ovoga stila uglavnom su trobrodne bazilike. zbog velikog broja monaha i sveštenika. Dekoracija je bila neobično važan faktor arhitekture. c) strelasti svod.

velika crkva manastira Monte Kasino u Italiji. prenosili savremena iskustva u zidanju i građenju. u Normandiji se već javljaju prvi veliki spomenici ranog romanskog stila. nastalih oko 1100. Hrista sa simbolima Jevanđelja ili sa mudracima. Bazilike su se još uvek pokrivale drvenom konstrukcijom.). pored ostaloga. Najznačajniji spomenici ovog perioda su crkva manastira Klini u Francuskoj(Sl. U Burgonji postoje tri karakteristične skupine ovih crkava: skupina Klini s trećom manastirskom crkvom i srodnim građevinama(Sl. i to ne samo u Francuskoj već i u drugim zemljama. Biblijske scene su obično bile iz Starog zaveta. godine. Počelo se isprva s biljnom ornamentikom. Hrista u slavi. 74). Kelnu. održavajući na taj način neku vrstu kontinuiteta u stilu. na severu do Švedske. pohađali su čuvena svetišta u Rimu ili Španiji.Italiji.78. Kao mesto.Početak XI veka bio je sav još u znaku traženja i eksperimentisanja.Grupu romanskih bazilika s tribinama predstavljaju crkve u Pij-de-Domu. ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU Arhitektura. Arhitektura. neke čak i sa strelastim svodovima. Oni koji iz bilo kojih razloga nisu mogli da posete Svetu zemlju. i realizam i prilagođenost arhitekturi. na istoku sve do vizantijske teritorije. Običaj da se ide u hadžiluk bio je u to vreme veoma razvijen. došle su do punog izraza tek u XII veku.Osnovne osobine romanske skulpture. Međutim. Zatim katedrala u Bazelu. Majsenu. Skulptura. ima i u XI veku dela dostojnih poštovanja i pažnje. Tjuksberiju i Glosteru. Španiji. Među najslavnije idu 600 kapitela bazilike Sen Sernen u Tuluzi. Bogorodice s detetom.(Sl.(SL.Tradicija rimskog i ranohrišćanskog fresko-slikarstva nije na zapadu Evrope sasvim iščezla. U tim su crkvama samo apside bile pokrivene svodovima. Na portalima i lunetama obično su bile kompozicije Apokalipse. U Engleskoj su bazilike pripadale različitim tipovima. njih nadmašuje samo 41 kapitel klaustra u Moasaku s kompozicijama iz Biblije i Martirijuma svetaca. do 1130. uklapanju u arhitektonsku celinu i prilagođavanju osnovnoj funkcionalnosti arhitekture. lunete iznad vrata i prozora i kapiteli na stubovima i stupcima. domovini romanskog stila. s figurama svetitelja i mučenika između 50 . grupe apostola.76. Ukrašavani su uglavnom portali. Već tada je postavljeno nekoliko osnovnih principa u skulpturalnoj dekoraciji. Slične su se crkve ikatedrale gradile i u Francuskoj. zatim sa stilizovanim životinjama i pticama. Skulptura. Nekim od navedenih skupina pripadaju mnogobrojne crkve u oblasti Loare i u Provansi. Prvi takav spomenik je skulptura u luneti male crkve Sen Ženis u Fontenu iz 1020. a on je došao s prostranim zidovima romanskih građevina.Engleskoj. Čekao se samo pogodan trenutak. zatim baze i kapiteli stubaca. Sant Ambrođo u Milanu. katedrala i crkva San Mikele u Paviji. Hrist orkužen sa šest apostola. 2) crkve pokrivene poluobličastim ili krstastim svodom sa tribinama na bočnim brodovima. Uspenje ili vizija Strašnog suda. stvarnim ili fantastičnim. Špajeru. katedrale u Vunčesteru i Norviču. prednost je imala glavna fasada s portalom i lunetama iznad vrata. godine.U Francuskoj. da bi se najzad prešlo na ljudsku figuru i monumentalne figuralne kompozicije. Nemačkoj i Švajcarskoj.Mada je romanska skulptura dostigla svoju najveću stilsku i umetničku vrednost u XII veku. skupina Vezele. s crkvom Svete Magdalene u Vezeleu (Sl. crkve XII veka mogu se podeliti u tri grupe: 1) crkve s poluobličastim ili krstastim svodom bez tribina na bočnim brodovima. Španiji.odigrali i hodočasnici. godine. U Španiji crkva velikog benediktinskog manastira Santa Pere de Roda.Slikarstvo. nastalih od 1095.) Najlepši primerci romanske skulpture nalaze se u Francuskoj. katedrala Svetog Stefana u Beču. 79. Teško je nabrojati sva ona remek-dela kojima su romanski vajari prosto zasuli manogobrojne crkve i katedrale u Francuskoj. kapela Londonskog Tauera. katedrale u Vormsu. U Italiji katedrala u Pizi. Najznačajnije među njima su katedrale u Durhamu. u Majncu (Nemačka) i Bernu (Švajcarska). Oni su. Prva grupa je najbrojnija. Nemačkoj.3) crkve zasvođene nizom kupola. naročito u Francuskoj. Burgonji. Stilski karakter se sadržavao u težnji ka irealnosti (adekvatno vizantijskom spiritualizmu). Ratisbonu. 77). na crkvama i katedralama u Langedoku. Provansi. Još je čuveniji portal Moasaka s vizijom Apokalipse u timpanonu portala.).

monumentalna skulptura ustupila mesto dekorativnim radovima u bronzi. gotska arhitektura je delo civilnih graditelja i produkt gradske civilizacije. koji će trajati sve do pojave renesanse. međutim. u cilju zaštite svojih staleških interesa. jezgru buduće francuske države. jer se muralima romanskih crkava i nehotice nametalo upoređenje s vizantijskim freskama nenadmašnog sjaja i osećajnosti. te će nova sredina svoj likovni izraz oslobođenja od feudalne ukočenosti dati isključivo kroz skulpturu. ali prilično stilizovan oblik murala. Ona stremi u visinu kao simbol jedne bogate i bezbedne sredine. niti je uopšte germanskog porekla. a njeni osnovni elementi teže ka estetsko-dekorativnoj reprezentaciji. (Majstor Guljelmo klesao je figure na portalu katedrale u Modeni). pa su. teže ka reprezentaciji koja treba da pokaže njihovo bogatstvo i njihova verska osećanja. Nova arhitektura teži sada za što manje zidova i što više otvora. Tako se pojavljuju katedrale kao središni spomenik grada. Slikarstvo. preneli i upravili celokupan pritisak mase na lukove i pilone. Glavna dela romanske skulpture u Burgonji nalaze se na kapitelima srednjeg broda katedrale u Vezeleu. i to u prezrivom značenju. Izvan Francuske. vitraža. ona priznaje i duhovnu vlast crkve i svetovnu vlast gospodara gradova. U doba pojave gotske umetnosti feudalizam je već bio u raspadanju. ostavila nam je imena nekolicine umetnika. s predstavom Apokalipse u timpanonu. Taj naziv je prvi put upotrebljen u XVI veku od Rafaela i Vazarija. teški svodovi i snažne kolumne gube svoj smisao. dok je romanska arhitektura bila inspirisana monaštvom i bila produkt feudalizma. U bezbednosti dobro branjenih gradova svi osnovni elementi romanske arhitekture: masivnost zidova. S nedostatkom površina slikarstvo poptuno iščezava. GOTSKA UMETNOST U drugoj polovini XII veka romanska umetnost se naglo menja u jedan novi stil. nazvan gotski. moć feudalaca se lagano osipala. u cehovske organizacije. njihovu jačinu i pravac potiska. zlatarskog. po značaju ne manja od ostalih. a veliki otvori daju podstrek za razvitak umetnosti slikanog stakla. na kojima se alegorijske kompozicije mešaju sa scenama iz Biblije i života svetaca.U Nemačkoj su romanske crkve bile manje ukrašavane na fasadama a više u oltarskom delu.Od mase romanske crkve. gotski graditelji su usvojili samo statičke vrednosti.prozora. Zanatlije žive po gradovima i udružuju se. teške i nespretne. pa je. Nova buržoazija nije revolucionarna. Prinicipi arhitekture. Vremenom se obogaćuju i postaju nepresušan izvor prihoda za gospodare gradova u kojima žive. njen umetnički izraz je katedrala.Poput romanske. Svod 51 .Van Francuske nešto vrednije zidne dekoracije mogu se naći samo još u Kataloniji. Proučili su tačke težišta. u kojoj su lokalne tradicije i uticaj Istoka stvorili jedan zanimljiv. sledstveno tome. Te okolnosti su izazvale i korenite promene u odnosu na umetnost. gotska umetnost je u stvari francuska umetnost. Raskošan život i stalni ratovi izazvali su pojavu velikog broja zanata: oružarskog. Osim toga. ali se vremenom značenje izgubilo a izraz ostao. U nedostatku zidova. U međusobnim borbama za vlast i ekonomski prestiž. ukrašavanje preuzima plastika. najbolja se romanska skulptura nalazi na portalima crkava i katedrala u Španiji . kondotijerstvo). a crkva napušta manastire-utvrđenja i sklanja se u bezbednost unutar gradskih zidina.Zidna dekoracija je bila isto tako bogata i razvijena kao i skulptura. ona je nastala u Il de Fransu. Vlastela čuva i brani svoje građane i daje im široke ekonomske povlastice. Gotska umetnost nije potekla od Gota. sa scenama iz detinjstva Hristovog i paklenih muka između stubova. objekat oko kojeg se odvija celokupan javni i kulturni život. kožarskog itd. bogati građani koji učestvuju u podizanju religijskih spomenika.Romanska skulptura u Italiji. i gotska umetnost je u službi crkve. zatim na portalu katedrale u Kliniju. tkačkog. zadržavajući tehniku svodova. Ali. u traženju novih puteva bogaćenja (krstaški ratovi. razlika u vrednosti bila je znatna. mada u osnovi netačan. zadovoljavajući se slobodom trgovine i zanatstva. Zbog toga se plemstvo počinje vezivati za gradove. uzani prozori.

njen plan je isti kao kod Notr-Dam ali s bogatim ukrasima koloneta. zavinuti stubovi. Dok su se u XIII veku svodovi dizali iz svežnja masivnih pilona. 52 . Osnovna novina gotske arhitekture jesu rebrasti svodovi. Smeli zvonici dižu se na fasadi i završavaju kao šiljci (retko kad završeni). Španija stvara neku neobičnu mešavinu gotskih i arapskih motiva. dok su francuske i ostale gotske katedrale bile od kamena. U Engleskoj se stvara “stil vertikala" u kome se kamena mreža vertikala umnožava i u svodu dobija izgled lepeze. jedna od najstarijih. Pošto tako visoki zidovi. raste i smiruje se tek u vrtoglavim visinama lukova. Rebrasti svod je. italijanske su građene od mermera u raznim bojama. Gotski stil je u severnoj Evropi trajao sve do početka XVI veka. koji je potpuno stran duhu i plastičnoj lepoti gotske arhitekture. Izuzetak čini katedrala u Milanu koja je nastala u kasnoj gotici. nazidani su spolja oko građevine debeli stupci. krstasti svod sa rebrima. Katedrale. Karkasonu. Pred kraj srednjega veka bogati feudalci podižu veliki broj zamkova. Isto takav utisak stvara i unutrašnjost gotske crkve. Jorku. kraljevske vlasti. Katedrala u Remsu ima najbogatiju i najraskošniju fasadu od svih gotskih građevina Francuske. Polet gotske konstrukcije bio je zaustavljen. Oštri luci su došli kao posledica težnje za visinom svodova i što većim otvorima u zidovima. Iz Normandije je prešla u Englesku i tu su. te podseća svojom vitkošću. Najvažnije od tih starih katedrala su u Il de Fransu. i po obliku tih lukova gotski stil delimo na tri perioda: kopljasti (najstariji). preobražava se i menja. u stvari. Firenci. U ovoj je arhitekturi najčudesnije to što je ona tako savladala težinu da nam se čini kao da cela građevina nezadrživo stremi u visinu. Zamkovi. Velsu itd. takozvani “stil mudehar". Gotske katedrale južne Francuske su u Rodezu. Gotska arhitektura se iz Francuske širila po celoj Evropi. je neobično bogata dekorativnom plastikom čuvena po lepoti svojih vitraža .Velike katedrale u Francuskoj građene su krajem XII i u prvoj polovini XIII veka. Sijeni. Barceloni. 80). Cela građevina svedena samo na elemente koji su potrebni stabilnosti. vitroe. ali uskoro kameni ukrasi brišu te linije i ostaju samo vertikale. Albi. na primer. naročito najlepše među njima: u Orvijetu. 82) Vestminsteru. kao.sada počiva na ukrštenim lukovima. U dekorativnim detaljima svi oblici postaju šiljati. Bordou. Sevilji. zbog nedovoljne debljine zidova. ali stil još uvek živi.U poznatoj gotskoj arhitekturi. Zatim u oblasti Rajne: katedrale u Kelnu i Strasburgu. Bolonji. U Italiji gotski stil nije mogao tako lako da se odomaći kao u ostalim zemljama zapadne Evrope. a lukovi na uporištima koji su. Francuska stvara “plameni stil" koji sve linije pretvara u oblike plamena. poznato kao doba umetnosti kasnoga srednjeg veka. U Španiji su najlepše u Burgosu. koji su na sebe primali sav potisak mase na građevini. sa mnogo otvora. Augsburgu. nastale katedrale u Daremu. 81). Toledu. U to doba. sada se javljaju kratki. nisu se više podizale onako grandiozne građevine kao pre toga.(Sl. nisu mogli sami nositi težinu svoda i potisak lukova. slični zakržljalim stablima. svoje pilone i kamenu mrežu koja izbija iz zemlje. zabata i šiljaka. u oblastima preko Rajne: katedrale u Frajburgu. Nirnbergu itd. zvani potporni. Svi gornji delovi završavaju se šiljkastim zabatima. kome je vreme dalo lepu patinu. Osim toga. zrakasti i plameni (kasna gotika). tvrđave. Oštri luci su bili naročito primenjeni na prozorima.(Sl. Tendencija fasade je da vertikalama pojača iluziju visine. u isto doba kada i u Francuskoj. Katedrala u Šartru (Sl. Solsberiju. nasuprot religioznim podižu se i svetovne građevine. one u stvari vrlo malo liče na poznati tip gotske građevine. oštri lukovi i potporni stupci. u Francuskoj. dekorativnu fantaziju i težnju prema visini. Pojačava se težnja prema fražilnosti koja se u različitim zemljama različito ispoljava. Katedrala u Buržu je jednobrodna i bez transepta a na fasadi ima šest portala. pojačani spolja podupiračima. Italijanske katedrale su izgubile visoke lukove. lakoćom i elegancijom na čipku ili mrežu od kamena. svod kao da se diže u visinu i nosi sa sobom svoja uporišta. Kod najstarijih gotskih crkava su još pojedini spratovi označeni horizontalnim linijama. U zemljama u kojima je fuedalizam bio savladan od centralističke.obojenih prozora. Notr-Dam u Parizu po proporcijama još uvek pomalo podseća na romanske građevine i možda je upravo zbog toga uzor jednostavnosti i harmoničnosti.

Početna gotska skulptura. Ove čvrste tvrđave sa bedemima. Toledo i Avila u Španiji. Bogati feudalci. ona nije strogo religiozna. To su bile razne religiozne scene i kompozicije. gotska plastika je i stilski brzo izgubila obeležje vizantijske tradicije. na koje jako utiče lokalno shvatanje umetnosti. četvrste građevine sa isto tako četvrtastim dvorištem i visokim zvonikom. s vidljivim konturama od greda i šiljastim zabatima. Ljudi srednjega veka toliko su voleli ove slike na staklu da su možda samo zbog toga ostavljali tako malo zidova na građevini. odbrambenim utvrđenjima i pokretnim mostovima krile su u sebi raskošne palate. taj život je već savladao materiju: figure se kreću. podizali su lepe palate. Pa ipak. Vitraž. (Katedrala u Šartru. Kasnije se čiste boje upotrebljavaju sve manje. ukrašene na način kasnogotskih kapela. Osim slikanja vitraža. 83. izražavaju osećanja. Priroda se opet vratila u umetnost. Teško se koja slika ili freska može uporediti s ovim providnim i sjajnim slikarstvom. ove feudalne palate se oslobađaju utvrđenja i bedema. Gradovi su. Taj proces je sličan procesu svake velike umetničke epohe. gotska skulptura je nastavila ono što je romanska započela. Nasuprot ovoj realističkoj severnjačkoj umetnosti Burgonje i krutom ali izazitom vajarstvu južne Nemačke. i zbog toga što skulptura nasuprot slikarstvu mnogo više naginje naturalizmu. bile masivno građene. naročito zidno. iz XII i XIII veka. 53 . crveno kao plamen.85. Docnije. sjaj ovih građevina može se videti i po njihovim ruševinama.Umetnik iz te škole. ali. koji su živeli u gradovima.). U Nemačkoj se u XIV i XV veku razvila skulptura u drvetu i nešto vrlo malo u kamenu. figure na zapadnom portalu katedrale u Šartru (Sl. idući za efektima zidnog slikarstva. U južnoj Evropi te kuće su.) odlikuju se čistim i jasnim tonovima: azurno. najzad. već više ikonografiju. 87). obraćaju jedna drugoj. te nije bio izrađen jedan poseban tip religiozne plastike. s uzanim ulicama i zbijenim kućama. začudo. kako minijature u knjigama tako i oltarske slike rađene temperom. Skulptura. pružala je vrlo male ili skoro nikakve mogućnosti za slikarstvo. život struji iz njih. Time gotska skulptura dobija još jednu osobenost. Skulptura kamena i drveta u Francuskoj. u Francuskoj je u periodu gotike cvetalo i pokretno slikarstvo. Nemačkoj i Španiji unosi naturalizam u figure religioznog karaktera i stvara skoro pokrajinske tipove ikonografije. trgovci i zanatlije su i u ovom skučenom prostoru podizali sebi lepe i udobne kuće. zlatno. Iz tog razloga. Tu nije bio samo u pitanju vremenski proces već i sama priroda stila: gotska arhitektura je kao bitnu dekoraciju imala plastiku. Najstariji vitraži.Mnogobrojni i ogromni prozori gotskih katedrala bili su ukrašeni oknima u boji. izvedene različito obojenim komadima stakla koji su međusobno spojeni olovom.Gotska arhitektura. obogaćeni građani. Hrišćanstvo nije negovalo skulpturu. Ali kasnije je organizovana vajarska škola u Apuliji koja je kao uzor imala rimsku plastiku iz doba carstva. italijanski vajari gotike. nit antičke tradicije. uprkos nevidljivim sponama tradicije. kao što smo videli. koje stvara Sunčeva svetlost. deluju i danas kao neka blještava vizija. nekada jedan od najvećih gradova. imajući pred sobom bezbroj primera antičke plastike. Hristos svojim vedrim i plemenitim izgledom postaje sličan antičkim skulpturama: Bogorodica se preobraća u nežnu i gracioznu majku s detetom (figure u Amijenu). ne prekidajući. Najlepše od ovih građevina su Otel Klini (danas muzej) u Parizu. u stvari. pokazuje kao i Kore prvog Partenona oštar osmeh i nepomična tela pod krutom draperijom. izradio je u baptisterijum u Pizi jednu predikaonicu sa reljefima religioznog karaktera koji se skoro nisu razlikovali od reljefa sa rimskih sarkofaga (Sl. Čester u Engleskoj. bili opkoljeni zidinama. s centrom u Nirnbergu. Međutim. kao i palate. a na severu od lakšeg materijala. kulama. Ali. iz doba najlepšeg i najčistijeg stila. Zamkovi u Italiji bile su masivne.U smislu oslobođavanja od tradicionalne vizantijske ukočenosti.Pred kraj gotske epohe vajarstvo prelazi u naturalizam i patetiku. ova umetnost gubi svoje najlepše osobine. natopljena bojama dragoga kamenja. Nikola Pizano. kuća Žaka Kera u Buržu itd. Takvih srednjovekovnih građevina sa bedemima danas je malo očuvano: u južnoj Francuskoj Karkason (Sl. koje je sastavni deo arhitekture katedrala. vitraži XIII veka. dok. jer gotska katedrala raspolaže malom zidnom površinom. Na južnom portalu iste katedrale. radili su u mermeru.feudalni zamkovi bili su srušeni. te su se nepravilno razvijali. sl. 84). Slikarstvo.

(Sl. Petra i Pavla (tzv. trodimenzionalnost prostora i figure. koje je u Italiji dobilo naziv “grčki manir” i gotičke umetnosti proizišla je veličanstvena slika “Maesta”.. uključujući i Slovenska plemena koja su u VI veku počela naseljavati Balkan su prihvatili uticaje te po svemu snažne i originalne umetnosti. Sjajnim kao emalj bojama. U kasnom srednjem veku vodeća zemlja u slikarstvu gotičkog stila bila je Italija. sa obiljem detalja u arhitektonski konstruisanom prostoru. pripadaju srednjovekovnoj umetnosti koju malo interesuje prava. Crkve ovog perioda su imale i 54 . 89)) u Starom Rasu kod Novog Pazara. njihovim ruševinama ili pisanim podacima. Teško je sagledati šta se sve zbivalo od IX do XI v. Dvorski i riterski duh. (Sl. Skromnijom tehnikom freske i jednostavnijim likovnim jezikom Đoto postiže monumentalan i dramatičan efekat. To je ogromna oltarska slika iz više delova. sitnom skoro filigranskom ornamentikom i talasastom mekoćom linije. slikana arhitektura u trećem . pejzaž u drugom. karaktersitičan za umetnost poznog srednjeg veka. 88). i njene umetnosti. Osvežili su vizantijski umetnički izraz i istovremeno doprineli njegovom bogatstvu i raznolikosti. čiji je najlepši očuvani primer crkva Sv. čije su ruševine i tragovi skriveni u korpusu novonastalih crkvenih građevina kasnijih vremena (Sv. prestonici burgundijskih kneževa. u gradovima Piza i Sijena. Minijature su ilustracije u crkvenom kalendaru po mesecima. Iz mešavine vizantijskog slikarstva. tog najstarijeg perioda razaznaju se dve grupe hramova: 1) sa centralnom osnovom. svi narodi koji su bili u njenom sastavu. Osim bazilika. crkva u jezgru današnje manastirske crkve u Prohoru Pčinjskom). sa planom sažetog upisanog krsta i kubetom. fizička. u graditeljstvu velike Vizantije kuda su dospeli Srbi kao novi pripadnici hrišćanske zajednice.figure u prvom. bez ubedljive težine.svetle i čiste boje lokalnog tona. jedna velika ikona. nanesenim na velike glatke površine. Đoto je postao veliki preteča renesansnog slikarstva. U graditeljskom nasleđu. Prokopije u Prokuplju. Skoro iste prizore naslikao je i Firentinac Đoto na zidovima Kapele del Arena u Padovi. Kao slikar koji je smelo u stilu raskinuo sa vizantijskom tradicijom. vizantinci. ne sme se izgubiti iz vida uticaj vizantijske umetnosti. kao što je crkva Stara Pavlica kod Brvenika na desnoj obali Ibra.rad sijenskog slikara Duča. bilo bi pogrešno shvatiti da je umetnost naroda Balkanskog poluostrva ostala čista vizantijska. Dok Dučovo slikarstvo obeležava završnicu srednjovekovne umetnosti. su na tlu današnje Srbije podizali i hramove skromnih dimenzija i drugačijih osnova. Petrova crkva. Dučo je na toj slici prikazao događaje iz života Hrista i Bogorodice.Najlepše minijature nastale su u Dižonu. u stvari. u Starom Nagoričanu. dostigao je u tim minijaturama vrhunac. Mnogi spomenici nastali u prvom razdoblju pokrštanja Srba nisu sačuvani do našeg vremena. Sloveni su svojim kasnijim ekonomskim i društveno-političkim uslovima uneli u ovo stvaralaštvo i izvesne svoje osobenosti. UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI U periodu procvata Vizantije kao države. RANOVIZANTIJSKA UMETNOST Do najsigurnijih znanja o crkvenoj arhitekturi Srba može se doći zahvaljujući očuvanim građevinama. Đotove freske su polazna tačka za umetnost koja će tek doći. odbacivši zlatnu pozadinu i simetriju. na kojima su prikazani poljski radovi i svetkovine i gozbe feudalaca. Međutim. oblici tanki i laki. i 2) crkve sa podužnom bazilikalnom osnovom (najčešće trobrodnom). Da bi se razumela dela najstarije srpske umetnosti. Iako se prostor na njima sastoji iz tri plana .

ekonomske i društvene uslove za nesmetan razvoj umetnosti. od koga je najbolje očuvano ono u tamburu i potkupolnom prostoru Petrove crkve. Iz grupe od preko dvadeset očuvanih crkava Raške škole najznačajnije su Bogorodičina crkva u Studenici i Žiča. počevši od Žiče. Raška škola ima umetničke izvore u Vizantiji i na Zapadu. Jedan od najstarijih objekata je zadužbina Stefana Nemanje crkva Sv. U ovom najznačajnijem razdoblju razvoja monumentalne srpske srednjovekovne arhitekture vladari i feudalci podižu mnoge manastire i crkve kao svoje zadužbine. te je kao takav. a uz to dobija.postavivši temelje samostalnosti srpske srednjevekovne države i obezbedivši tako političke. Sopoćani na izvoru Raške. Mileševa i Sopoćani). Originalnost celine. U drugoj polovini tog veka su izgrađeni: Morača u Crnoj Gori.Stefan Nemanja .karakteristično zidno slikarstvo. pevnice. Studenica. arhitektura portala i prozora i arhitektornski ornamenti su romanički. Nemanja je upravo svojim zadužbinama obeležio veliki početak graditeljske delatnosti i freskoslikarstva u Srbiji. Raškom školom. Spasa u Žiči. 90. pod uticajem Atosa. umetnička vrednost pojedinosti i visoka tehnika rada čine ovu crkvu jednim od najznačajnijih spomenika i raške i naše srednjevekovne umetnosti u širem smislu. u kojoj je podignut najveći broj spomenika. dao je začetnik najistaknutije vladarske dinastije . moravske. Arhanđeli kod Prizrena. danas je jedan od najlepše uređenih i za turizam prilagođenih prostora u Srbiji. a način zidanja. raškoj grupi pripadaju i tri značajna spomenika XIV veka . koje je jedna od karakteristika raške arhitekture. Ima tročlan oltarski prostor. Nikole kod Kuršumlije. (Sl.Banjska u blizini Kosovske Mitrovice. a delimično se produžava u arhitekturi i skulpturi do sredine XIV veka. RAŠKA ŠKOLA Raška škola je stilska oznaka za umetnost koja se obrazuje u drugoj polovini XII veka i traje do kraja XIII veka. naos i pripratu. jedinstvena je stilski i do kraja ostaje posebna pojava između vizantijske i zapadne umetnosti. Međutim.) Jedino kupola ima pravi vizantijski oblik. Dalji razvoj raške arhitekture je posredno određen prilikama koje su nastale posle pada Carigrada pod krstaše. Sledeća građevina je crkva Đurđevi stupovi kod Rasa. neprekidno trajati više od dva i po veka. Naredna raška građevina je Bogorodičina crkva u Studenici. privrednog i kulturnog uspona Srbije (stupanjem dinasije Nemanjića na srpski presto). srpsko-vizantijske škole i postvizantijske umetnosti. kroz razvoj raške. Uz nekoliko crkava naknadno se dograđuju spoljne priprate (Žiča. Dečani i Sv. Za važnije graditeljske poduhvate u Raškoj majstoriji se dovode sa područja zapadne 55 . Takođe je karakterističan niski transept u kome su smeštene pevnice. koja nastaje u vreme odlučnog političkog. Naziv je dobila po srednjevokovnoj srpskoj oblasti Raškoj. Davidovica na Limu i Arilje na Moravici. Apostola u Pećkoj patrijaršiji. Raška škola doživljava zrelost u periodu izgradnje crkve Sv. ARHITEKTURA-U Srbiji su bili veoma povoljni uslovi za pojačanu gradnju u vreme Stefana Nemanje. kao što je uobičajeno u vizantijskoj arhitekturi. Svojom konstrukcijom kupola ukazuje na zapadni uticaj. Veze sa vodećim vizantijskim umetničkim centrima ili se prekidaju ili gube raniji značaj. Hronološki izvan ovog perioda. Njen osnovni deo je jednobrodna crkva u raškom stilu. koja se po svom arhitektonskom sklopu i načinu gradnje uklapa u šire sfere vizantijskog uticaja. u blizini Novog Pazara. Zahvaljujući originalnosti graditeljskog stila. manastir Studenica i na spisku svetske kulturne baštine. Vodeći spomenici. Krajem XII i u prvoj polovini XIII veka sagrađeni su Đurđevi Stubovi kod Ivangrada. počinje zreli period srpske umetnosti srednjeg veka. Gradac na Ibru. najsnažnije podsticaje za zasnivanje razvojnih tokova u arhitekturi i slikarstvu Srbije koji će. Mileševa i crkva Sv. Taj razvoj je trajao sve do konačnog oslobođenja Srbije od Turaka u XVIII veku. imaju i bočne paraklise. međutim. stila freskoslikarstva kao i istorijskog u kulturnog značaja manastirski kompleks Studenice. sačuvana u ruševinama. Kupola dobija istaknuto kockasto postolje. sa izvesnim oscilacijama.

od malog formata ka velikom. Arhanđela kod Prizrena još se delimično produžava raška graditeljska tradicija (u tehnici zidanja i dekoraciji). U Raškoj školi svaka kompozicija je jasno ograničena na zidu. Išlo se od intimnog ka grandioznom. Mogu se izdvojiti dva pravca u religioznom slikarstvu. Građevine se zidaju od kamena. SKULPTURA raške škole javlja se isključivo u vezi sa arhitekturom. Manastir Dečane (Sl. dobro osvetljena i savršeno ukomponovana u unutrašnjost hrama.). konzole i kameni crkveni nameštaj. Tako npr. a u Gradcu samo u fragmentima. Plastika sa Banjske očuvala se delimično. sa obojenošću u kojoj preovlađuju koloristički 56 . delimično ostvarena u Arilju. kao jednu od najvećih petobrodnih crkava sa najviše elemenata romanike i gotike. državni sabori i sahrane uglednih dvorskih i crkvenih lica). a gotovo do kraja sprovedena u Banjskoj. Simeona Nemanje i njegovog sina sv. I ovde je studenička plastika uzeta za osnovni obrazac. Pored jasnih uticaja vizantijske umetnosti primećuje se i izraziti uticaj palestinskih svetilišta iz Jerusalima u rasporedu scena (Žiča. ona je po motivima. Centralno mesto ima plastika zapadnog portala. ljudske i životinjske figure i glave ukrašavaju portale i prozore. Dušanovoj zadužbini. bogatstvu i umetničkoj vrednosti bila najbliža studeničkoj. dok figure imaju najbliže analogije u savremenoj vizantijskoj plastici. koje je pozajmljeno iz vizantijske arhitekture u Raškoj se dodaju novi elementi prostora i novi oblici. ali je znatno skromnije vrednosti. međutim. Po umetničkoj vrednosti i zanatskoj tehnici studenička plastika predstavlja najznačajniji spomenik ove vrste kod nas. Arhitektonski ornament.92.. Na taj način se vizantijska obeležja raške arhitekture sve više zamenjuju romaničkim i romaničko-gotičkim. Uz to se u Dečanima pojavljuju elementi gotike zbog čega i pripada prelaznom stilu. Peć i dr. sa figurama lepih likova. Arhitektonskom rešenju. monumentalnosti scena i svetitelja. Ispred dovratnika stajali su lavovi. Oko dvora se neguje slikarstvo inspirisano klasičnom starinom. Spoljna kompozicija građevine u vidu trobrodne crkve nagoveštena je u Sopoćanima. O plastici kasnijih raških spomenika ne postoje potpuni podaci. Save. Plastična dekoracija je delimično bila bojena i rađena je u romaničkom stilu. U Morači se plastika bolje očuvala. Po obimu najveći spomenik plastike predstavljaju Dečani. dekorativni motivi biljnog i životinjskog porekla. sudeći po sačuvanom lavu. Plastika Bogorodične crkve u Studenici je najstariji i najznačajniji spomenik raške skulpture.91) je izgradio fra Vita iz Kotora.) Na donjoj strani nadvratnika je reljef Hrista. raščlanjene plitkim pilastrima i završene arkadnim frizovima. U vreme kada se usvajaju zapadnjački oblici i tehnika rada. kao zadužbinu cara Dušana.umetnosti. Napušta se vizantijski sistem obrade fasade i spoljne površine postaju tipično romaničke. Raška arhitektura ima originalna svojstva od prvih spomenika do kraja. ZIDNO SLIKARSTVO raške školle tematski je ograničeno crkvenim kanonima: pored pojedinačnih figura svetitelja redovno se slika ciklus velikih praznika. Za vek i po postojanja raško slikarstvo je prešlo put od jednostavnosti. Spoljna strana okvira i okvir lunete pokriveni su lozicom u koju su upleteni biljni motivi i stvarne ili fantastične figuralne predstave. umetnička vrednost dečanske plastike zaostaje za studeničkom. sažetosti i površinskog tretmana figura i kompozicija do komplikovanosti i dubine scene. u Mileševi je postojao bogatiji romanički portal. Razvitak raške arhitekture prirodno se zaključuje Banjskom. Starozavetne scene su česta tema raških ličnosti i istorijske kompozicije vezane za srpsku istoriju (ciklus iz života sv. U Sopoćanima je očuvana nepotpuno. osnovne komponente u kompoziciji celine ostaju raške. Studenički plastični ornament je romaničkog porekla. a sa strane stoje arhanđeli. a na svakom dovratniku po šest apostola. kompozicija rađena u visokom reljefu: Bogorodica drži malog Hrista na kolenima. jer su se u ovoj građevini zadržali raški plan. masovnosti figure.(Sl. Takođe i u Dečanima se zadržavaju elementi raške arhitekture. a ostalo su elementi romaničko-gotičke arhitekture. negde su se očuvali samo fragmenti. Kretanje između istočne i zapadne umetnosti je posledica složenih okolnosti u kojima nastaje i razvija se raška arhitektura. a zadržava se jedino funkcionalno-prostorna šema. a u oltarima liturgijske scene. U poslednjem nemanjičkom mauzoleju. plastičnosti obrade. pojedinosti konstrukcije i plastična dekoracija. crkvi Sv.

Žička povelja u Žiči. negde između umetničkih škola raške i vizantijske. Umetnici su ukrašavali početna slova i stranice knjiga. Najlepše i najznačajnije freske raške škole su Raspeće i Rođenje bogorodice iz bogorodičine crkve u Studenici.(Sl. Minijatura raške škole skoro sasvim se odvaja od zidnog slikarstva i ikona. Pantelejmona u Nerezima kod Skoplja (XII). Mileševa. U stvari. Grk Arhiepiskop Leon. U ranom srednjem veku znatan deo Jugoslovenskih zemalja činio je sastavni deo vizantijske imperije koja je u njima stvorila veliki broj spomenika. Samo minijature nastale u središnjim oblastima Raške imaju sličnost sa njima (Vukanovo jevanđelje). pre svega jevanđelja koja su vredno prepisivana u manastirskim školama. a kralj Milutin crkvu manastira Hilandara na Svetoj Gori. a karakteristične su i scene iz svakodnevnog života. renesanse Paleologa koja je značila procvat arhitekture. najveća galerija srpskog srednjovekovnog slikarstva. Srpsko- 57 . gde su zapadnjački uticaji bili snažniji. slikarstva i umetničkih zanata. a mi u njihovim. Dvorski slikari su često oponašali u fresci bogatu mozaičku tehniku vizantijskih carskih zadužbina. Sopoćani. U oblastima Huma i Zete. je po površini pod freskama i broju kompozicija i figura. Stvarana u doba snažnog uspona srpske države. Sofije u Ohridu (XI). Posmatrajući srpske zemlje u XIII i XIV veku možemo uočiti da se u srpskoj umetnosti okok 1300te zbio veliki prelom.) U najdubljoj monaškoj provinciji stvarana je minijatura pod jasnim orijentalnim uticajem (Prizrensko jevanđelje). Gradac). a kompozicija nikada nema onu plemenitu harmoničnost kao u dvorskom slikarstvu (Studenica. Peć. Ubrzo posle stupanja na presto.94. na osnovu kojih je i manastir Sopoćani uvršten u svetsku kulturnu baštinu. Sve ove i druge. Manastir Dečani. Naposredni dodir sa spomenicima vizantijske kulture delovao je na formiranje novog pravca u srpskoj arhitekturi. SRPSKO-VIZANTIJSKA ŠKOLA Uticaj vizantijske umetnosti na umetnost Južnih Slovena je bio veliki kroz ceo srednji vek.sebi svojstven. a iz tih primera se vidi da ikonopis ima identičnosti sa zidnim slikarstvom. Arilje).Beli anđeo sa kompozicije Mironosice na grobu iz manastira Mileševa. Sve što je poznato sada se nalazi u riznici manastira Hilandara na Svetoj Gori. Najveći broj Južnih Slovena je prišao pravoslavnoj crkvi. crkvene i umetničke veze bivale su povremeno tako čvrste da su Vizantinci podizali svoje građevina u našim krajevima. na stvaranje nove škole. Srpska minijatura Raške škole u stvari je živo kolorisani crtež u kome preovlađuju životinjski i biljni motivi.principi (Đurđevi Stubovi.crkvu Sv. čiji je najsvetliji primer Miroslavljevo jevanđelje. koji. a monaški slikari su negovali skromnost u upotrebi bogatog materijala.). Ktitorska kompozicija i Portreti vladara. geneološko stablo Nemanjića. pored ostalog i u umetnosti. Dolazi do tzv. sazidao je crkvu Sv. IKONOPIS nije toliko očuvan kao dela zidnog slikarstva.95.(Sl. a velikih političkih neprilika u Vizantiji. nisu sprečila produbljivanje međusobnih veza. jer ona daleko nadmašuje sve što je na vizantijskom umetničkom području tada stvoreno. Žiča. Političke. međutim. U monaškim redovima uz patronat crkve više se radi u tamnijem koloritu. ovde nenavedene freske čine freskoslikarstvo raške škole vrlo cenjeno u svetskim kulturnim krugovima. Među njima najpoznatije su freske Uspenje Bogorodice. Iliju hrani gavran iz manastira Morača. stvara se minijatura sa jasnim romaničkim stilskim karakteristikama. kralj Milutin je širenje srpske države usmerio prema jugu ka oslabljenoj Vizantiji. Bugarskoj i Rusiji. nijedna ikona iz epohe Raške škole nije ostala u Srbiji.) zatim ne manje interesantna i neobična po tematici Sv. Portreti Nemanjića i možda najčuvenija freska. Od svih manastira raške škole Sopoćani imaju najveći broj fresaka ujednačenog vrlo visokog kvaliteta. koja je prošla ceo svet.93. Morača. Najinteresantnije su ciklus kalendara sa 365 kompozicija. srodnik vizantijskog cara Aleksije Komen . a njen glavni predstavnik je Carigradska crkva. koja je bila presudan faktor srednjovekovne kulture. dok su ljudske figure znatno manje zastupljene. u kome svetlo-tamni efekti imaju pretežnu vrednost.(Sl. Ratovanja. umetnost Raške škole je jedan od retkih nosilaca napretka u vizantijskom umetničkom krugu. MINIJATURA je bila dosta negovana umetnička forma srednjovekovne umetnosti.

a van teritorije Srbije ovoj grupi pripada istorijski i kulturno veoma značajna crkva manastira Hilandar koja se nalazi na grčkom ostrvu Atosu. Ima ga tek ponegde na okvirima ulaza (Bogorodica Ljeviška) na kapitelima (Gračanica. Spolja skoro sve građevine imaju fasade od naizmenično ređanih redova crvene opeke i sivog kamena. oni su naslikali freske u crkvi Sv. zakone i obrede. ili su pak tamburi kupola građeni samo od opeke. a na sredini se izdiže najčešće jedna kupola. sa velikim bibliotekama. pa su nastajale šare nalik na riblju krljušt. kao i na retko očuvanim delovima ikonostasa (crkva Sv. podižući ili još češće obnavljajući veliki broj crkava. Danilo II i dr. Na slikama se 58 . šahovska polja. uzdizali su se zidovi koji su se završavali poluobličastim svodovima. Pored toga mnogi manastiri su postali značajna kulturna i obrazovna žarišta prevodeći ili prepisujući ne samo crkvene već i svetovne knjige. Astrape i Evtihija. Sv. život bogorodice. Njihov broj iznosi oko 40. opeke su postavljene na nekim mestima najviše na tamburima kupola. U nekima su se nalazile i prve štamparije. u promenjenim uslovima. Dimitrija u Peći). Javljaju se i novi oblici: kupole nad pripratama. 96. Veljuse.(Sl. Proporcionalni odnos ljudskog lica i sredine koja ga okružuje postaje mnogo realniji. Mateiča. mala crkva Joakima i Ane i Kraljeva crkva u manastirskom kompleksu Studenice. često veoma reprezentativne.Sve se to može razumeti ako uzmemo u obzir da su mnogi vladari najavljivali versku politiku. poput vladara. SLIKARSTVO-Slikarstvo Milutinovih zadužbina se razvijalo pod jakim uticajem stila Paleologa. Pre nego što su postali dvorski slikari. Dosta raščlanjene zidove u unutrašnjosti crkve prekrivaju mnogi pojedinačni likovi i scene znatno smanjenih dimenzija. koji su povezani debelim slojevima belog maltera. vaseljenski crkveni sabori. postavljene kasatnično između kamena. staro zavetne kompozicije. stil im je ugledniji. Nad tom osnovom. pri čemu se najuglednije ličnosti vladarske dinastije ističu veličinom. na svojim posedima podiže zadužbine. Sv. Njeno teritorijalno područje bila je Makedonija i Kosovo-Metohijska oblast. Fasade su tako dobijale vrlo živopisan izgled koji je često uvećan time što su po spoljašnjim zidovima postavljani ukrasi od opeke specijalnog oblika.vizantijske. Nerezi i Kurbinovo. Ovoj grupi manastirskih crkava pripadaju: Bogorodica Ljeviška. zatim prelepa petokupolna Gračanica. Sofije u Ohridu. Repertoar fresaka je veoma obogaćen: Slikaju se ne samo veliki praznici i Hristova stradanja već i opširni ciklusi o životu i čudima pojedinih svetitelja. podižu hramovi čija je osnova krstastog oblika. Klimenta u Ohridu. poznatom pod imenom upisanog ili grčkog krsta. Neke od najreprezentativnijih crkava imale su uz središnju još četiri manje kupole (Gračanica. a vremenski se proteže do prvih sukoba sa Turcima. srpska arhitektura. Skulpturalni ukras na tipičnim crkvama ove škole je dosta oskudan. Kliment i drugi. Kada su postali dvorski slikari. Vezano je za poznata imena Milutinovih slikara: Mihajla. opširni Strašni sud. obuhvaćena pravougaonikom. Mateiča). Ponegde da bi se razbila monotonija jednoličnog građenja. pa i više. Srodna umetnička škola je makedonska škola koja se bazira na starijoj srednjovekovnoj školi iz VIII do XI veka u Makedoniji i kojoj pripadaju najznačajniji manastiri i crkve sa područja Ohrida i skopske Makedonije: crkva Sv. Umesto jednobrodnih građevina XIII veka u Srbiji se između 1300. od početka XIV veka sve moćnije i imućnije plemstvo. a pri većim manastirima su formirane i bolnice. Manastiri su predstavljali svojevrsne škole.). rešetke. Iz perioda kada se u Srbiji razvijala srpko-vizantijska škola makedonskoj grupi pripadaju manastiri Staro Nagoričane. Pored obaveznih likova ktitora i članova njegove porodice u XIV veku javljaju se i velike kompozicije loze Nemanjića na kojima su prikazani svi članovi vladarske kuće upleteni u mrežu. Nikita. Međutim. 365 scena kalendara. ARHITEKTURA-Posmatrajući sa aspekta umetnosti. Svetitelji i svedoci zbivanja iz njihovih života učestvuju u radnji dok izrazi lica ne pokazuju nikakvu ostrašćenost. oko prozora i portala.Psača).) Bogorodica Ljeviška. meandre. Veliki podsticaj umetnosti na početku XIV veka dao je lično Kralj Milutin. okrugli prozori. još doslednije prihvata umetnička shvatanja svoga velikog suseda. i 1370. Tu je već prisutna narativnost koja će postati glavna osobina slikarstva XIV veka. Ktitori su i srpski arhiepiskopi (Nikodim.

Naročito se koriste odnosi senke i svetlosti za jako isticanje plastičnih oblika figure. Venci su takođe građeni i od kamena i od opeke. promišljeno uspostavljaju odnose među manjim celinama fresaka. Neupara. MORAVSKA ŠKOLA Moravska škola je oznaka za stil srpske umetnosti u oblastima Zapadne i Velike Morave u periodu od osme decenije XIV veka do konačnog pada Despotovine 1459. Na scenama se unosi izvesna doza osećjanosti.). U daljem nizu spomenika pored očuvanih Nemanjićkih: Dečana i Matejče ređali su se zadužbine višeg i nižeg plemstva. građana. koja predstavlja jasno izdvojenu umetničku celinu. Crkve Moravske škole po pravilu imaju pripratu. a među njima se izdvajaju Manasija i Vraćevšnica. okružene nameštajem ili detaljima iz prirode. Hilandar. sa kupolikom ili niskom kalotom.Nova Pavlica. Među ovim ističu se: Bela Crkva Karanska. Lazarica. Rudenica. Po zidovima se slikaju sve više predstave iz svakodnevnog života. U ostvarenjima ove škole u kompoziciji arhitektonskih masa ima mnogo dinamike. činovnika. Snažno se osećaju antički uzori koji su inspirisali vizantijsko ali i srpsko slikarstvo. ARHITEKTURA-Na tradicijama graditeljstva Raške. Manasija-Resava). načinom obrade površina i plastičnim ukrasom. pokreti su im uverljivi. Gračanica. tačno su proporcionalni. Sve ostale su zidane od kamena i opeke. Iako su njeni likovni izvori različiti. Tako razlikujemo dve grupe crkava: (1) Kod jedne grupe crkava spojen je trikonhos sa upisanim grčkim krstom. Samo nekoliko ih je zidano od kamena. Ličnosti su smeštene ispred kakve zgrade ili brdovitog pejzaža. na koji je dodat trikonhos. Staro Nagoričino. Ljuboten. Lesnovo. Primorja. Markov Manastir. Sisojevac. godine. Bogorodice Odigitrije. 59 . Veluće. crkva na groblju u Smederevu i dr. Soluna i Atosa je obrazovana arhitektura Moravske škole. čini izduženi sažeti upisani krst. proporcijama. a obojene površine skladno povezane.pojavljuje drveće opisano dosta verno. Makedonije. Kraljevina crkva u Studenici. Takođe je boja sada nešto tamnija i mekša. kao oslonci kupole služe pilastri na bočnim zidovima građevine (Lazarica. Ljubostinja. Tradicija te arhitekture dosta dugo je trajala na našem području pod turskom vlašću. kao novina za naše područje. istovremeno ili naknadno sagrađenu. Sv. Nikita. Gračanica. (2) Kod druge grupe osnovni element plana. Pod uticajem arhitekture Atosa skoro sve moravske građevine u osnovi imaju oblik trikonhosa (trolista). Fasade su dopunjene moravskom plitkoreljefnom dekoracijom. Sem jednokupolnih crkava podignute su i dve petokupolne (Ravanica i Manasija). Kraljeva crkva u Studenici. Nastaje uporedo sa pomeranjem političkih i kulturnih centara srednjevekovne Srbije sa juga prema severu pod pritiskom Turaka. Za njima hronološki dolaze zadužbine srpskih arhiepiskopa u Peći: Crkva Sv. Javlja se tendencija za što ekspresivnijim efektima. Moravska škola predstavlja jedinstvenu stilsku celinu. Psača. jednu od najoriginalnijih u srpskoj i široj vizantijskoj umetnosti. Portali su arhitektonski dosta uprošćeni. Kalenić. Dimitrija. arhitektura Moravske škole je veoma originalna i čak je u izvesnom broju spomenika (Ravanica.Klasične primene stila renesanse Paleologa u nas pružaju freske nastale u drugoj deceniji XIV stoleća u zadužbinama Kralja Milutina: Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. zasvedenu. Kalenić) dostigla najveće graditeljske vrednosti vizantijskog sveta. Dosta se konstruišu rozete. kombinovanog sa različitim elementima u zavisnosti od dominantnih uticaja. Prozori su najčešće jednostruki ili dvojni (bifore i trifore) i često se završavaju prelomljenim ili kopljastim lukom. Likovi su ovde slikani sa izuzetnom istančanošću. Smišljenom organizacijom prostora i konstrukcije. pripadaju crkve Kralja Milutina:Bogorodica Ljeviška. odvojeni od bočnih zidova (Ravanica. kao i velika Danilova priprata. Među mnoštvom spomenika živopisanih u ovo vreme može se ipak odrediti nekoliko većih grupa. kupolu na sredini nose stupci. dinamičnom tektonikom. Najranijoj.

čuvali župe. svetlog kolorita. Ova plastika u zajednici sa živopisnim fasadama crkava doprinosi slikovitosti građevina i kićenoj lepoti. SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRĐENJA U graditeljskoj baštini srpskog naroda veoma važno mesto zauzimaju objekti vojne fortifikacione arhitekture. a uporedo su slikali i ikone. SLIKARSTVO-Tematski je ograničeno uglavnom na ilustrovanje Velikih praznika. suroviji. zavisila i od konfiguracije zemljišta. trebalo obezbeđivati. pojačavaju se kontrasti svetlosti i senke. Plastika je gotovo redovno bila obojena i rađena u plitkom reljefu. posebnu vrstu utvrđenja činile su one fortifikacije koje su štitile zadužbine srpskih vladara 60 . smelost skraćenja i česta neobičnost položaja figura. osećanje za komponovanje u prostoru.Mogu se razlikovati tri tendencije u slikarstvu: (1) Jedna grupa majstora. Do danas ni jedan srpski grad iz srednjeg veka nije očuvan u prvobitnom obliku. bogatstvo odeće. naročito u nedostatku pisanih izvora. Oni su podizani da bi branili glavne komunikacije (kopnene i vodene). Njihova gustina je. jer je u pogledu motiva svedeno gotovo samo na geometrijski preplet. maštovitost kombinacija i stilska čistota. veoma mnogo stradali u prošlosti. posede oblasnih gospodara. lirska i nežna. Milentiji. Iz Dečana su: “Bogorodica Pelagonitisa" sa “Oplakivanjem Hristovim" na poleđini. Slikari koji su radili freske ukrašavali su i rukopise minijaturama. u lovu ili razonodi. veličina i spoljni izgled utvrđenih gradova zavisili su od toga kakva im je odbrambena funkcija bila. Jedinstvo stila je potpuno ostvareno. živost i životnost gesta. ne umanjuje njihov izuzetni značaj kao istorijskih svedočanstava. Muka i Priča Hristovih. Njihov način slikanja je često nevešt. Lazarici. Najveća koncentracija gradova i tvrđava nalazi se u oblastima koje su bile naseljenije i izloženije neprijateljskim napadima. Najzad. Rasu. uz slikanje pojedinačnih svetitelja i portreta. koji su. Drenči. pored ostalog. florni i geometrijski ornamenti). U trećem razdoblju (koje najlepše predstavlja Kalenić)(Sl. graciozna. rudnika i drugih prirodnih i ekonomskih vrednosti koje je. ljupkost likova. Kruševcu. Smederevu i Beogradu na sasvim nov način osvetlila su njihov doprinos razvoju umetnosti i nedovoljno poznatu kulturu življenja zapovednika i posada koje su ih štitile.VAJARSTVO-Vajarstvo ima isključivo dekorativnu namenu. 99) obogaćuje se plastika ljudskom figurom. (2) Druga grupa prenosi tradiciju makedonskih umetnika slikajući u Ljubostinji i Pavlici. rudarska i trgovačka naselja. i Neupari i priprati Hilandara) karakteriše: bogatstvo motiva (životinjske figure. To su utvrđeni gradovi. a najlepša i najreprezentativnija dela su vezovi pesnikinje monahinje Jefimije (“Pohvala knezu Lazaru"). Lirsku prirodu najviše imaju hilandarski vezovi. To međutim. scenski aranžman. koji slikaju delom u Ravanici. Rudenici i Paležu kao da se oslanja na stvaranje slikara iz južnog Primorja. zatim da bi štitili dvorove vladara i da bi bili njihova sigurna skloništa kada bi se nalazili na odmoru. nastavlja shvatanja solunskih slikarskih radionica kasnog XIV veka. grub i sirov. tamniji u boji. Rano razdoblje razvitka (kome pripadaju skulptura na Ravanici. Drugo razdoblje (skulptura na Ljubostinji i Rudenici) je vrlo siromašno izborom. Užicu. Zajednička im je izrazita dekorativnost. Umetnost ove grupe fresaka je aristokratska. MINIJATURA-Minijatura prati stilske tokove monumentalnog slikarstva ove škole. IKONOPIS-Ikonopis je zastupljen najviše u delima XIV i XV veka iz Hilandara. Čuda. (3) Treća grupa koja stvara u Veluću. nažalost. Veluću. Dragocena arheološka otrkića u gradovima Stalaću. Isti duh preovlađuje i u vezu. pored ljudskih naseobina. koja predstavlja najveću sačuvanu ikonu ovog doba. Unutrašnja struktura.Manasiji i Kaleniću. Njihov način rada je monaški. blizine saobraćajnica.

jer se ulaz nalazio na visini sprata. 61 . Lepo obrađeni dvodelni kameni prozori na zidu sa gotičkim lucima ukazuju na reprezentativnost toga dvora despota Đurđa Brankovića. Oblik i veličina podgrađa zavisili su od terena. obuhvatajući prostor određenog oblika. Županjevac.) Njihov broj bio je različit. i jedini očuvani tvrđavski sakralni objekti građeni u srednjem veku. nijedna od tih građevina nije u dovoljnoj meri očuvana. koje su bile tipične za rimska utvrđenja. Kruševcu. Na njenom vrhu nalazili su se posebni otvori sa konzolama (mašikule. Malo se zna o tome kako je izgledala unutrašnjost utvrđenog grada i kakvog su oblika i veličine bile građevine različite namene. Objekti stambene arhitekture u tvrđavama najmanje su poznati. Masivnije i veće spratne kule imale su drvenu međuspratnu konstrukciju povezanu sa stepeništem. koje je bilo najčešće nastanjeno trgovcima i zanatlijama. Određenu celinu sa utvrđenim gradom činilo je njegovo podgrađe. Najmanjeg obima bila su utvrđenja u vidu kula koje su služile za osmatranje ili kao predstraža. koji je istovremeno bio bedem grada. Gore su se završavale zupcima koji su štitili posadu u strelnicama što su omogućavale odbrambeno dejstvo. dovoljno govori o svom značaju. veličinu i odbrambenu sposobnost utvrđenja. ali i za staništa njihovih porodica.) Maglič. a služila je za njegovu poslednju odbranu. Ova tzv. šetna staza povezivala je sve kule utvrđenja i omogućavala komunikaciju posade celim obimom kompleksa. Bedem su ojačavale kule koje su imale kvadratnu.100. koje je uticalo na oblik osnove i raspored odbrambenih i drugih objekata u tvrđavskoj celini.manastire i crkve. Ravanica. a zavisio je od geografskog položaja grada i njegove funkcije. kao i od ekonomske moći investitora. donžon kula nalazila se u najnepristupačnijem delu grada.. zatvarao je jak zid . Do danas su sačuvane samo izuzetno. ona su podizana na teško pristupačnim i prirodno zaštićenim visovima ili zaravnima stenovitih bregova. Tzv. Ovakva utvrđenja bila su vešto prilagođena zemljištu. Koznik. U svakom većem utvrđenju nalazila se po jedna veća i masivnija kula. a takvih je bilo dosta.(Sl. Veličina ovih tvrđava zavisila je od važnosti objekata koje su štitile. Lazarica i Manasija su arhitektonski izuzetno značajne crkvene građevine koje su građene unutar zaštićenih gradskih kompleksa. pored ostalog. kružnu. Srednjovekovni graditelji ravničarskih tvrđava ili onih koje su postavljane na pitomijim zaravnjenim bregovima. pa i veličina tvrđava razlikujku se po tome da li su nastale u vreme upotrebe hladnog ili vatrenog oružja. gde je sačuvan zid ovog objekta. Oblik. Kule su najčešće unutra bile šuplje i prema unutrašnjosti grada pretežno otvorene. Srednjovekovni pisani izvori pominju u srpskim gradovima palate . diktirali su položaj.bedem. čije su oblike i strukturu Srbi preuzeli od Vizantije. Sama monumentalna građevina u kompleksu resavskog utvrđenja. Radi potpunije bezbednosti bedemi su opkoljavani dubokim rovovima. jer su mahom bili građeni od drveta te su brzo iščezli. Višegrad kod Prizrena i dr. mušarabije i dr. Donžon kula je najsolidnije zidana od svih graskih objekata. odnosno na položajima sa kojih su se mogli najuspešnije kontrolisati i štititi karavanski konvoji ili zaustavljati iznenadni i nepoželjni prolaznici. vrsta naoružanja i ratne tehnike. u kojoj je boravio zapovednik grada. Utvrđenja za zaštitu saobraćajnica imala su osnove koje su se međusobno potpuno razlikovale zbog nejednakog položaja i konfiguracije terena na kojima su podizana. Crkve i kapele bile su sastavni deo unutrašnje strukture tvrđave. a naročito u Smederevu. Svako utvrđenje.). i to uglavnom u ruševinama (Zvečan. a gde god je to bilo mogućno rovovi su punjeni vodom. polukružnu ili višestranu osnovu. Prilikom lociranja i gradnje ovakvih kompleksa korišćena su starija antička i vizantijska utvrđenja.).(Sl. držali su se tradicionalnnih prostornih rešenja u vidu četvorougaone osnove sa kulama.građevine koje su služile za zvanične i svečane potrebe vladara. Funkcija. palate koja je nepovratno propala jer je dobrim delom bila od drveta. One su. ali i od ekonomskih mogućnosti i uslova za bavljenje trgovinom i zanatstvom. Ako su štitila saobraćajnice koje su prolazile kroz klanac ili kanjon. U kulu se moglo ući samo uz pomoć drvenih lestvica. ponekad obezbeđeno slabijim kamenim zidom. koja je bila manastirska trpezarija a potom biblioteka i skriptorijum. a često je upotrebljavan i materijal sa razvalina starijih građevina različite namene. Pažnju skreću građevine ove vrste u Magliču.100. Nažalost.

Njihovi obimni zidovi i odbrambeni bedemi znatno su se razlikovali od zatečenih. ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Pre dolaska turaka islamska umetnost gotovo nije dopirala do srpskih oblasti.može se shvatiti koliko je “gradozidanije" XIV i XV v. Novo brdo. Kotor. despota Đurđa Brankovića i dr. a u srednjem veku rekonstruisanih gradova treba pomenuti Naisus. a danas nedovoljno arheološki istražen. a posebno artiljeriju. Kruševac. one su podignute u poslednjoj četvrtini XV v. Mnoge srpske srednjovekovne tvrđave uključuju se u turski odbrambeni sistem delimično prilagođene odbrani od vatrenog oružja i osigurane mnogobrojnim posadama. jedan od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih gradova. veoma stradao u prošlosti. Petrovaradin.koji je u svoje vreme bio jedna od nabogatijih i najutvrđenijih gradskih naseobina. Tako su nastajale nove tvrđavske celine kao prave artiljerijske fortifikacije. ali i za odbranu osvojenih oblasti. iskoristii i uključiti u turski odbrambeni sistem. Caričin grad. Najintenzivnije vojno graditeljstvo počinje u vreme kneza Lazara. podigao grad Šabac Sultan Bajazid II na 62 .101). gradovi u Srbiji se u tipološkom pogledu svrstavaju u dve osnovne grupe. kao što su Beograd. istorijski vrlo interesantnog pravca. vizantijskih i ugarskih gradova.. Manasiju. budući neuporedivo masivniji i niži. Tek posle pada Novog Brda (1455) i Smedereva (1459) i konačnog gubitka državne nezavisnoti. Prvu čine oni koji su po obimu i ustrojstvu veći i koji su imali podgrađe. Singidunum. Tipičan primer veoma razvijenog srpskog grada . Na Dunavu i Savi podižu se nova utvrđenja na temeljima antičkih. ali nisu ostavljali dublje tragove na sakralno i profano graditeljstvo moravske Srbije i despotovine. Najlepši primeri takvih kula nalaze se na Smederevskoj tvrđavi i Golubačkom gradu. Znatan broj srpski srednjovekovnih odbrambenih gradova i utvrđenja. treba spomenuti Ram. Budvu. izrasla kraj bogatih rudnika srebra . Ravanica). koji su dugo odolevali turskim napadima. Manasija. Ravanicu. Beograd. Stare tvrđave počeli su da obnavljaju i prilagođavaju odbrani od artiljerijskog oružja. nakon osvajanja. između Prištine i Gnjilana. utvrđenja skromnijih razmera bez podgrađa. u starim i novim utvrđenjima građene su topovske kule poligonalnog ili kružnog oblika.jeste Novo Brdo. bez koje se ne bi moglo računati na opstanak u tim teškim vremenima. trebalo je. Zvečan. Bar. Ras. koje su imale složenu strukturu i urbanizovane delove po uzoru na razvijene gradove Vizantije ili primorskih oblasti. osnivač Novog Pazara. a posebno u poslednjem veku njene nezavisnosti. a drugu. Stalać. zatim monumentalni poduhvati. ali dovoljno osposobljene da odole udarima snažne topovske đuladi. ostao je nedovoljno poznat kao izvorište mnogih važnih saznanja o svekolikom životu srpske države. Time se želelo da tvrđave budu neupadljiviji cilj.Bez obzira na svoje poreklo. Golubac. koja je upravo gradio knez Lazar (Novo brdo. a novim koje su gradili bitno su menjali strukturu.. Turskom osvajaču i nosiocima vlasti bio je jedan od osnovih zadataka da učvrste strateške tačke za odbranu osvojenih krajeva i osposobe uporišta za osvajanje novih oblasti. Među gradovima sa podgrađem (trgom) biolo je veoma razvijenih fortifikacionih celina sa naseljem. nastali trudom despota Stefana Lazarevića. od novih gradova u Srbiji spomenućemo Maglič. koji postaju najveća opasnost za srpske zemlje. Tako je Isa-beg Ishaković. Slankamen. Bledi i nedovoljno jasni odrazi pronalizili su puteve preko Vizantije i južne Italije. Golubac (Sl. bilo predominantna graditeljska delatnost u Srbiji. Najpoznatiji i za istoriju i kulturu najznačajniji srednjovekovni gradovi i utvrđenja su: od starih. Da bi se to postiglo. naglo je počela da se širi islamska kultura i da se utemeljuje umetnost koju su doneli turski osvajači kao pripadnici islamskog sveta. Smederevo i dr. kada Srbija ulazi u period teških i neravnopravnih borbi sa Turcima. Zato su pristupili obnovi i preuređenju starih i podizanju novih tvrđava. Bač. . kada su ovi kompeksi imali izrazito strateški značaj za dalja turska osvajanja. i od gradova uz obale Dunava kao. U svojim ratnim pohodima i osvajanjima Turci su rano uveli i intenzivno koristili novootkriveno vatreno oružje. oblik i veličinu. Ako se navedu samo neki primeri utvrđenja prilagođenih za nov način odbrane ili nanovo sagrađenih da bi ostvarivali posebne i veoma značajne odbrambene zadatke.

ranocarigradskom stilu. varoški . Po svom prostornom rešenju i konstrukciji. koje se ističu skladnošću i konstruktivnom čistotom i jednostavnošću. umetnički oblikovano i trajno graditeljsko delo. i lekovito-banjski. Prilikom njene gradnje upotrebljen je materijal sa već porušenog manastira Sv. U islamskoj monumentalnoj arhitekturi. kao i rimski most na Moravici u Kumanici kod Ivanjice. zadužbine cara Dušana. koji se svrstavaju među najlepša graditeljska dela ove vrste na području bivše Jugoslavije. a nastali su u periodu od XVI do XVIII v. postoje tri grupe hamama: tvrđavski.102). u svojim oblicima dosta izmenjena.ruševinama ugarskog utvrđenja podigao tvrđavu Ram na desnoj obali Dunava. imala bar po jedan hamam. sagrađena 1615. Nešto skromnije arhitekture su sledeće džamije nastale sredinom XV v: Mehmed-pašina u Prizrenu.. Bajrakli u Peći i Kodža Sinanpašina u Kačaniku. nastale tvrđave u Novom Pazaru i Nišu. Za razliku od nekih monumentalnih objekata stare mostogradnje kakvi su most na Drini u Višegradu. I oni su podizani kao zadužbine. traga za najskladnijim proporcijama. najznačajnije mesto zauzimaju sakralne građevine. svaka kasaba je još u XVI v. Neobično značajnu grupu spomenika islamskog graditeljstva čine hamami . Turci su gradili tvrđave i u poznijem razdoblju.(Sl. Tako su u XVII i XVIII v. arhanđela kod Prizrena. Najreprezentativnija je tzv. ispod kupole i polukupole sa bočnim prostorima i ulaznim potkupolnim tremom. Svojevrstan tip turbeta predstavljaju ona koja imaju četiri stuba što. To je stil u okviru kojeg se od sredine XVI v. U pitanju je jednoprostorna monumentalna građevina sa tremom.. Bajrakli džamija u Beogradu. koja se ipak ne odlikuje originalnošću. ali i da predstavljaju monumentalno.S obzirom na funkciju. na razvalinama antičkog utvrđenja Balibeg Jahjapašić gradi Fetislam kod Kladova. Po osobensti nekih konstruktivnih rešenja i proporcija ističe se Hadum džamija u Đakovici.zadužbina Bali-bega u Nišu. koji su služili za vojnu posadu i stanovništvo podgrađa. One su najtipičnije i najreprezentativniji predstavnik monumentalnog graditeljstva. tzv. šarmu i arhitektonskom bogatstvu Prizrena i Vranja veoma doprinose mostovi na reci Bistrici i tzv. nad kojim su tri kupole. klasičnom stilu osmanske neimarske umetnosti. redak primer među sakralnim objektima ove vrste na kojem je primenjena koncepcija trema sa dve kupole. posebno na Kosovu. svojim dimenzijama i množinom lučnih otvora izdvajaju se Terzijski i Tabački most kod Đakovice. građena je znamenita Altin-alem džamija u Novom Pazaru. pak. u kojem dominira tip džamija sa izduženim glavnim molitvenim prostorom ispod dveju jednakih kupola ili. malobrojni očuvani mostovi u Srbiji nemaju izrazitije arhitektonske vrednosti. U zavisnosti od odbrambenih ili osvajačkih potreba.javna kupatila građevine koje su nastale na osnovu verskih propisa koji su zahtevali često umivanje i kupanje. poput baldahina. tzv. tačnije . U izvesnoj vezi sa fertifikacijama bili su stari kameni mostovi.1524. Kada su Turci ovladali srpskom državom u graditeljstvu Osmanskog carstva nastajali su objekti u novom. mineralno-lekovitih izvora. Najlepši mostovi na teritoriji Srbije nalaze se na Kosovu i u Metohiji. U njihovom uobličavanju najpotpunije se ispoljila težnja ktitora i graditelja da se ostvari određen stilski obrazac i da se postigne najviši stepen i obuhvat umetničke obrade.za potrebe građanstva. a na temeljima vizantijske fortifikacije sagradio tvrđavu Kulič. turski uglednici 63 . a monumentalnošću Vojinovića most u Vučitrnu i most u selu Budisavcima kod Peći. u Metohiji i Staroj Raškoj.) i turbe sultana Murata I (XV-XIX v. kaplidže. koji su podizani kraj prirodnih. nose kružnu ili poligonalnu kupolu. Sredinom XVI v.) na Kosovu polju (Gazimestan). U XVI v. a u drugu grupu turbe u Novom Pazaru. iako su skladna i solidno građena kamena zdanja. U prvu grupu monumentalnh građevina svrstavaju se Barjaktarevo turbe (XV v. čiji su ciljevi bili da služe praktičnoj i verskoj kultnoj nameni. U Srbiji. i džamija . Ovoj grupi pripada. Gradskoj reci. To su građevine kvadratne ili poligonalne osnove. Poznato je da su krajem XV v. poznat pod imenom turbe. g. jednokupolonoj džamiji je srodan mauzolej. Najveći broj džamija u gradovima Srbije pripada tzv. Najreprezentativnija i najlepša džamija u Srbiji koja je građena po obrascima ovog stila jeste Sinanpašina džamija u Prizrenu. Pitoresknosti.g. poznate pod imenom džamije. Ovom stilu pripada džamija Mehmeda II Fatiha u Prištini. Kasapčićeva ćuprija na Đetinji u Užicu. Stari most u Mostaru.

koji pripadaju tzv. U njima se nalaze po dve ili tri kurne od mermera. u čijoj je sredini smešten šadrvan. takođe. hanovi su najčešće građeni od kamena. Paraćinu i Sremskoj Mitrovici . Nešto manjih dimenzija. Jednostavne arhitekture. On je povezan sa izduženim prostorom pokrivenim bačvastim svodom. i koji su. imao šezdeset prostorija i bio “kao kakva tvrđava". Mehmed-paša Sokolović sagradio veliki karavan-saraj koji je. koj je služio za svlačionicu i odmaranje posle kupanja. kao što su karavan-saraji i hanovi. Najpoznatija kaplidža u Srbiji nalazi se u Novozaparaskoj Banji. 64 . Za razliku od karavan-saraja. sticajem srećnih okolnosti.koje su. Od niza građevina ove vrste koji su postojali u Srbiji. objekti koji su.sagradili hamame u tvrđavama: Niškoj. van gradskih naselja. Istaknutu ulogu imale su građevine sa utilitarnom funkcijom.nije očuvana. Nišu. posebno se izdvaja ulazni prostor. koji je zagrevao zidove i podove prostorija za kupanje i druga odeljenja. u hanu su putnici plaćali spavanje. zasvedene i ognjištima opremljene prostorije za konačenje. drveta i ćerpiča. Smederevskoj i Ramskoj. POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI Propast Vizantijskog Carstva i gubitak nezavisnosti slovenskih država na Balkanskom poluostrvu nisu prekinuli umetničko stvaralaštvo istočnopravoslavne crkve. koji su u tursko doba podizani u većim mestima na važnim karavanskim putevima. Za kupanje služe posebne prostorije kvadratne osnove koje su nadvišene kupolama. dobili savremeniju funkciju pa im je vek produžen. bile sagrađene u Beogradu. služili za smeštaj i konačište putnika. Jedan od najleoših i očuvanih je Gazi Mehmed-pašin amam u Prizrenu. Karavan-saraji su mahom bili spratne građevine zasnovane tako da zaklapaju kaldrmisano dvorište sa šadrvanom u sredini. počeli brzo da propadaju i nestaju. To su objekti koji su po uzdužnoj simetrali zidom bili podeljeni na muški i ženski deo. hranu i ogrev. a na spratu su se nalazile manje. Iz ložišta je naročitim uređajima razvođen topao vazduh. Štale i magaze za robu bile su u prizemlju. po rečima putopisca Evlije Čelebija. Nijedna od značajnijih građevina ove vrste . Po svom arhitekstonskom rešenju. Najlepše građevine ove vrste čine varoški hamami. ovo kupatilo s osnovom u obliku upisanog krsta nad kojim je kupola koja pokriva prostorni osmostrani bazen. arhitektonski najzanimljiviji. a posebno na Carigradskom drumu. sagrađeni su hamami u Baču i beogradskom Donjem gradu. Umetnička aktivnost istočnopravoslavne crkve u ovim uslovima razvijala se i dalje po ugledu na stare vizantijske tradicije. a kod nekih naroda i bilo kakvu graditeljsku aktivnost. Podizani su kako u većim mestima koja su se nalazila na karavanskim putevima. U njih je tekla hladna i topla voda koja se upotrebljavala za kupanje. njihova nastojanja da iz porobljenih zemalja izvuku što veće materijalne dobiti. kao i smeštaj i ishranu konja. predstavlja svojevrsnu atrakciju. dvojnom tipu. Zna se da su građene kamenom i opekom i da su bile pokrivene ćeramidom ili olovnim limom. opusteli. Sa iščezavanjem karavanske trgovine ovi objekti gube svoj značaj da bi. danas je najbolje očuvan Amir-agin han u Novom Pazaru s kraja XVII v. sa delom gde su konačili ljudi i delom za smeštaj stoke. onemogućila su nove i velike gradnje hramova u ovim zemljama. Njeno stvaranje u doba Turaka najčešće se naziva postvizantijskom umetnošću. Služeći i danas prvobitnoj nameni bez naročitih arhitektonskih izmena. osim onih koji su. veoma lepo ukrašene plastičnim ornamentalnim predstavama. Golubačkoj. Turci nisu uništili njenu organizacionu strukturu niti su joj u jačem stepenu sprečavali umetničku delatnost. lekoviti termalni hamami ili banje građeni su sa bazenom za potapanje celog ljudskog tela. g. Međutim. U Beogradu je 1577. tako i na određenim rastojanjima na tim putevima. Karavan-saraji su bili dobrotvorna zdanja u kojima su putnici besplatno konačili. ali zanimljivih oblika i skladnih proporcija bili su hanovi. Lišeni uređaja za zagrevanje vode i vazduha. Ložište i rezervoar za vodu smešteni su u krajnjim prostorijama pokrivenim svodovima. On je pretvoren u turističko-ugostiteljski objekat i jedna je od retnih atrakcija u turističkoj ponudi ovog grada. jer su postavljeni kraj toplih izvora. prema svedočenjima putopisaca. U XVI v. po pravilu.

među kojima su Blagoveštenje. gotovo ceo jedan vek. Druga polovina XVI veka u turskom carstvu označava povoljnije doba za pravoslani svet. Beočin. naš pravoslavni živalj bio na izvestan način objedinjen. grafičke ilustracije pojedinih praznika i svetitelja izvedene su u duhu stare srpske ikonografije. Od brojnih spomenika obnovljene Pećke patrijaršije ističu se: Ovčarsko-kablarski manastiri. Primenjivane su izvesne stilske odlike ove škole u prilično uprošćenom obliku na skulptorskim elementima i keramoplastičnoj spoljnoj dekoraciji. crkva je nastojala da preuzme narod pod svoje okrilje. delujući. fruškogorski manastiri na čelu s Hopovom (Sl. Nekoliko skromnih spomenika u južnim delovima Srbije. Grgeteg.na teritoriji Crne Gore. a u Fruškoj gori. poreklom Srbin. U Srbiji. U vreme Ivana Crnojevića. koji kasnije postaje sedište Crnojevića. 65 . Bešenovo. Poganovo kod Pirota). Bačke i Srema.) Ajdanovac kod Prokuplja. u izvesnom smislu. iako pod gospodarstvom Turaka. ali lepi i dosta dobro očuvani. stilski raznovrsni. Budući da je politička moć svetovnih gospodara nestala. iako ima slučajeva da ona dostiže i zavidnije oblike (manastir Piva). Jazak. posle pada Srbije postaje pribežište mnogim srpskim izbeglicama. svedoči samo o upornoj vitalnosti istočnopravoslavne crkve da odbrani svoje učenje (obnova crkve manastira Prohor Pčinjski kod Vranja.Hopovo krajem XV veka (Sl. Dalmacije i Slavonije. Podižu se brojni manastiri. Trolisna osnova s kubetom koje je natkriljuje i dalje stvara već omiljeni oblik građevine. sveštenih i svetovnih kulturnih poslanika koji su čuvali i razvijali srpsku kulturu tokom turske okupacije. Krušedol.104) Tada su njene granice proširene van okvira stare srpske srednjovekovne države. kako bi uz njegovu pomoć mogla i dalje da dela kao značajan društveni činilac pod Turskom Imperijom. a potom (od 1557) obnovljena Pećka patrijaršija.106). kao što je slučaj i s manastirom Pustinja kod Valjeva .na području uže Srbije.(Sl. Šišatovac. Dok se u dekoraciji ovih knjiga pojavljuju izvesni ornamenti rešeni u duhu renesansnih umetničkih oblika. Ova obnova bila je od presudnog značaja za raznovrsnu i bogatu stvaralačku delatnost. Njen štampar Makarije. Sretenje i Trojica u jačoj meri sačuvali srednjovekovni karakter. U svim ovim oblastima arhitektura pravoslavnih crkava uglavnom je skromnijih razmera i siromašnije obrade u odnosu na ranije građevine iz vremena nezavisnosti.Srbiju. Mala i Velika Remeta. od druge polovine XV pa sve do XVII veka. Bosnu i Hercegovinu i delove Makedonije i Bugarske.(Sl. Like i Krbave. a zatim gradi manastir. Crnu Goru. imale su prvo proširena Ohridska arhiepiskopija. Crna Gora je imala mogćnosti da se duže bori za svoju nezavisnost. odštampao je tokom 1495. Ovi manastiri. Obnovljena Pećka patrijaršija obuhvatila je veliki deo Balkanskog poluostrva . u okviru već poznatih škola. Na Obodu kraj Cetinja osnovana je prva ćirilska štamparija za bogoslužbene knjige. prošao je u težnji da se ne prekine slavna tradicija graditeljstva. Banata. a priličan broj manjih crkava i manastira s velikim trudom se iznova podiže uz obimnu pomoć ne samo imućnijih gradova već i pojedinih sela. Ova se arhitektura mahom oslanja na srednjovekovne tradicije. godine prve ćirilske štampane knjige na Balkanskom poluostrvu.Glavne uloge na tlu Jugoslavije u razvoju ove kulture.Među ovim spomenicima priličan broj ih je za poslednjih četrdesetak godina u jačoj ili slabijoj meri nastradao.Mehmed-paša Sokolović. 105. obuhvatajući ne samo teritorije pod turskom već i one pod mletačkom vlašću. Kovilj i Bođani u podunavlju. Kuveždin. Obnavljaju se moge pravoslavne zadužibne Nemanjića. tako da u stilskom pogledu ova arhitektura teži da sačuva ono graditeljstvo koje je najviše verno tradiciji. Na turskom dvoru se tada nalazi jedan od njegovih najmoćnijih državnika . Tako je. s kraja XV veka. kao “produžena ruka" nekadašnje despotovine.u to vreme su bili centri okupljanja poznatih prosvetitelja.) koje ima izrazito stare tradicije u Vojvodini.106.Tu podiže svoj dvor. Njegov rođak Makarije postaje patrijarhom obnovljene Patrijaršije. Vrdnik. Mađara i Venecijanaca (Mletačke Republike). Vojvodina. do obnove Patrijaršije. Među njima su najstariji: Mesić kod Vršca. Cetinje postaje prestonicom. s kraja XV veka. nadovezujući se neposredno na rašku ili u nizu slučajeva na moravsku stilsku grupu. Piva s najvećom galerijom zidnog slikarstva iz vremena Turaka i Trojica Pljevaljska s jednom od najbogatijih riznica .

Mileševi. Veliki istorijski potresi tokom XIX veka u Evropi konačno su srušili načeto mnogostoletno i razgranato stablo vizantijske umetnosti. Uporedo s drvorezbarstvom razvija se i tehnika intarzije u drvetu i sedefu (ubacivanje drugog materijala). Crkva na Oplencu i Sveti Marko u Beogradu najmonumentalnija su zdanja ove vrste. Velikoj Hoči i Pivi. On je bio neobično plodan. slikari: Dragutin Inkiostri. U naporu neinventivnih graditelja i neukih zografa. i ikone naših zografa predstavljaju najbolja ostvarenja u ovoj specifičnoj grani slikarstva .). koja je na tlu Jugoslavije zabeležila mnoga svoja najoriginalnija i najjača dela ne samo u srednjem veku već i za vreme turske okupacije. sve više izobličava u nedozrelu mešavinu umetničkih težnji. vični umetnici. Najveći među njima. Lomnici. Kao monah je radio na freskama u Pećkoj patrijaršiji. delovi nameštaja. Umesto monumentalne gradnje u kamenu i opeci. vernih njenim tradicijama. okovi na knjigama. U ovo doba posebno se razvija umetnost duboreza. U Srbiji. Živorad Nastasijević. Naročito je slikao ikone.107.Slikarstvo obnovljene Pećke patrijaršije. crkvene posude. Živko Stojsavljević i dr. a takođe se kuje nakit. Postvizantijska umetnost grčevito nastoji da ne usahne ni tokom XVIII veka. Moderna umetnost nezadrživo je osvajala svet. Značajna naučna otrkića započeta krajem XIX stoleća i velika hodočašća ka lepotama vizantijske umetnosti. dubokom i punom reljefu..anahroničnoj u odnosu na Evropu. (Sl. Kosta Jovanović. u duhu starih tradicija. i islamske umestnosti sa Istoka. Mnogi ikonostasi. naročito danas. među kojima su najvrednije i najpoznatije u Dečanima. Mnoge crkve ukrašavaju se pozlaćenim duboreznim ikonostastima. 66 . Ova nastojanja nisu.) Kroz ceo XVI i XVII vek pre svega se dalje neguje slikarstvo ikona i duborez. razvijalo se na domaćim slikarskim tradicijama. braća Petar i Branko Krstić. Vasa Pomorišac. pod uticajem naučnih otkrića o vizantijskoj umetnosti i romantičarski opredeljeni. sarkofazi i drugi predmeti crkvenog enterijera zadivljuju ukrasima visoke likovne vrednosti. kao i arhitektura. raskošno izrezbarenim u orahovini. vrata. međutim. Dragomir Tadić i dr. Pojedina dela izvedena su takvom veštinom i brižljivošću da predstavljaju prava remek-dela primenjenih umetnosti na Balkanskom poluostrvu. blagodareći izobilju drveta i nasleđenoj kulturi obrade. hrastovini i drugom tvrdom drvetu pogodnom za skulptorsko oblikovanje u plitkom. ona se postepeno. izvesni arhitekti i slikari. sve više doprinose da se spozna njena veličina i njen značaj u svetskoj istoriji umetnosti. mogla biti prihvaćena kao uticajniji i trajniji pokret. zograf Longin iz druge polovine XVI veka. prihvatajući i uticaje savremene umetnosti Zapadaosobito baroka. Banji kod Priboja. Pored kritskih i ruskih ikona toga vremena. naročito u prvoj polovini XX veka. Momir Komnović. Aleksandar Deroko. kovčezi. u pseudovizantijskom stilu grade i dekorišu pojedine objekte sakralnog i javnog karaktera (arhitekti: Svetozar Ivačković. Lomnici i više drugih hramova. Bavio se i književnom delatnošću. Mnoge naslikane freske i ikone toga doba potvrđuju visoke likovne vrednosti pećkih slikara. a učestvovao je i u ukrašavanju štampanih knjiga iz XVI veka. u manastirskim radionicama neguju u sve većoj meri umetnost drvorebzarstva. ali još živoj.

Nakon gašenja odjeka grčko-makedonskog pohoda Aleksandra Velikoga sve do doline Inda. prihvata budizam i bitno doprinosi njegovom širenju.). zatim golemi kapiteli kojima dominiraju životinjski likovi. komponovanim u obliku prekrštenih greda izbija vajarstvo. istorijskim zbivanjima. n. i preko indijskih granica. n. potvrđuju mnogobrojni pečati ili pločice-pečati s urezanim likovima životinja. Stvara nacionalno jedinstvo pojačano visokim religioznim duhovnim i kulturnim vrednostima. prožima indijsku misao. ta je dinastija između 322. na severu. Zasićena je stanovništvom. Među malobrojnim ostacima te civilizacije postoje kipići od pečene gline koji prikazuju idole ili božanstva i odaju srodnost sa svetom Mesopotamijaca i Sumerana. a kojem je bilo suđeno da se zbog unutrašnjih potreba proširi na tako velik deo Azije. ostavljajući o njemu iznenađujuća svedočanstva u mestima Bahadža i Karli: to je pećinsko graditeljstvo pećina-svetilišta. odajući rafiniranost jadne dvorske umetnosti. nivoima civiliazcija. bez obzira na strane infiltracije) to je jednostavna i skučena umetnost. ali kontinent pun lomova i nestabilan. još u III milenijumu.pr. Ona je osobito u Sančiju nastavila i usavršila tipičnu kultnu građevinu budista: kamena stupa u obliku polukugle koja se izdiže iz kružnog tambura s ogradom. jedan od najpotpunijih pokušaja političkog ujedinjenja Indije. i 185. Ona će pružiti građu velikoj književnoj epopeji. s društvenim razlikama koje se kreću od nagomilavanja bogatstava nekolicine što vlada pa do izgladnelosti i bede bezbrojnih mnoštava. a u VI v. njihovu umetnost prihvata dinastija Sunga. koja je pružila tako sigurne dokaze o svom visokom stupnju. To je umetnost u kojoj su se pre svega ogledale duhovne. asketkse težnje budizma. razdirana veštačkim ogradama tradicionalne podele na kaste. Ašoka (III st. u prvom redu Vedama. Ovim temeljnim preprekama. tako da jasno odskače od drugih azijskih zemalja. skladne skulpture što krase ogradu Stupe u Bahrutu (Muzej u Kalkuti). Nakon raspada carstva dinastije Maura. koja je već razvijena po sredstvima i korištenju metala. ali raznorodna po rasnim obeležjima. Ali teško je shvatiti zamršena simbolična i mistična značenja te umetnosti u kojoj je tako jako naglašen privid svetovne i ovozemaljske umetnosti. zato što je pretežno sakralna. Ono se spremno gubi u pripovedanju zgoda iz Budinog života. koja stvara sanskrit kao usavršen jezik. n. pr. Njegova je graditeljska delatnost bila snažna o čemu posredno svedoče.e. a ponekad i protivrečna obeležja. ostvarila. treba sići sve do dinastije Maura.VANEVROPSKA UMETNOST INDIJSKA UMETNOST U svojoj umetnosti Indija odražava i svoja složena. Ali na izdvojenim portalima tih stupa. štaviše. kao što to. najveći vladar iz te dinastije. To su građevine koje su u celini 67 . dok se nad njom nadvijaju suncobrani koji simbolizuju nebeske svodove. Da bi se naišlo na umetničko stvaranje koje izražava već utvrđene duhovne i religiozne vrednosti. ugrožen klimom koja kao da nagoni na izgrede.e. živet će onaj mistično-spiritualistički pokret koji je našao svoj izraz u budizmu. Krajem praistorije. Tako se uspostavlja prilično jednorodna podloga indo-arijske civilizacije. sa neravnomernostima u razvitku. pr. koji od VI v. uostalom. Indija je prostrana kao kontinent. Indija doživljava uzduž doline Inda razvitak civilizacije kojoj daju pečat naročito središte Mohendžo-Daro. Satavahane uvode i drugi tipičan proizvod indijske umetnosti. koje proizlaze iz sveta iz kojeg se rađa i kojega je izraz Indijska umetnost je doživela lomove i prekide u svom trajanju. ostavila za sobom samo beznačajne umetničke tragove. Oko 1400 g. ta je civilizacija podlegla vrtlogu provale arijskih naroda iz Srednje Azije. bujno i gusto posejano. Ipak je čudno da je ta više no hiljadugodišnja civilizacija.e. doduše kratkotrajno. Po svojim indijskim obeležjima (tj. pojedinačno ili u skupovima na ulazima u gradove ili hramove.

tipičan je primer ove građevine. na mestu njegovog prosvetljenja. srednjem veku jača politička razmrvljenost i nestalnost dinastija. s čitavim mnoštvom manjih božanstava i mnogostrukih inkarnacija. dovela do snažnog pridizanja hinduističke religije i poštovanja brahmanskog trojstva (Višnu. nastavlja na Dekanu i u južnom delu poluostrva. odlikuje se nemirom i ritmom koji često i izazovno ide za taktovima i pozama plesa.). muslimanskoj Indiji. Ono se između VII i X v. a ne zidane. udarivši temelje novoj. usavršava plemenito i vrlo raznoliko vajarstvo. i koje su usko povezane s gusto posejanom ornamentalno-figurativnom skulpturom koja čitav zid pećine zauzima kao svoj okvir. sad opet statički ponavljajući Budin lik. koje imaju dvostruku namenu: namenu pećine-svetilišta za okupljanje vernika. podignuti klesanjem u steni. ali uz uravnoteženiji i jedriji vajarski osećaj i s više ljupkosti u ritmovima kompozicije.izdubljene. a trajala je od IV do VII v. Kratkotrajna su razdoblja indijskog buđenja i preporoda indijske umetnosti. Drugi smer u Gupta-arhitekturi je izdubljena arhitektura svetih pećina. i pored budizma. ali ona je postala neodoljiva kad je 1196. Graditeljstvo dobija veliki potsticaj. Ova dinastija je. poplavljeni su Gupta-skupturom. kompleksni i veličanstveni hramovi Elore. koje se posvećuje opisivanju raznih Budinih utelovljenja. s podzemnim hodnicima poput šuma usečenih pilastara i kipova. kojoj je namenjeno da kasnije poprimi i gorostasnije dimenzije. a zatim namenu pećine-samostana . god. kao i spoljni delovi tih hramova. kupolasti se krov izdiže u visoku zakrivljenu i stepeničastu nadgradnju.. Vajarski ukras postaje gušći. Vladajućim dinastijama treba zahvaliti nastanak nekih najspektakularnijih indijskih spomenika: pećine Elefante blizu Bombaja. koji se stepeničasto uzdiže poput planine i simbolizuje svemir. klasično razdoblje indijske umetnosti i kulture uopšte javlja se s dinastijom Gupta. sa vrlo visokim piramidalnim ili zvinastim krovom. monolitski hramovi Mamalapurama. 54).) Pad dinastije Gupta znači gašenje razdoblja najveće i klasicistički usmerene ravnoteže. osobito kod elegantnih ženskih likova. 53. 52) (u Hajderabadu) dostižu sa svojih dvadeset devet svetilišta svoj najveći sjaj. koji predstavlja izvrstan primer elegancije. ali svakako ne i brodolom umetničkog stvaranja. Podižu se mnogobrojni hramovi raznih hinduističkih božanstava. Tu se između I i VII v. tambur podnožja postaje viši. 526. Ubrzo će se ono pozabaviti i samom slikom Bude. Upravo u to vreme pećine Adžante (sl. Unutrašnjost. ali uz sugestivnu modernost poteza. Ali sad se već menja politička sudbina Indije. hramovi koji se povode za drugom formulom gradnje: visoka građevina u obliku terase na kojoj počiva hram s celom i tremovima što je okružuju. U tzv. i odajući krajnju svetovnost jedne rafinirane dvorske umetnosti. Ona je uspela nadživeti provalu Huna u V v. koja se takođe odlikuje izobiljem narativnosti i ukrasa. Zlatno doba. Toj su invaziji dugo vremena odolevala nestabilna hinduska kraljevstva. Hram koji je podignut takođe Budi. (ako se računaju i dinastije nakon Gupta). 68 . u Bod Gaji. sve zajedno prekriva vajarski ukras. islamska se umetnost u dodiru s indijskom maštovitošću profinjuje i razrađuje: rezultat takvog uzajamnog prožimanja je mauzolej Tadž-Mahal u Agri (XVIIv.raščlanjene u obliku stanova za monahe.e. u gornjem Gangu se stvara živo umetničko središte. n. Ta se dinastija učvrstila na kontinentalnom delu. U okviru budističke inspiracije nastavlja se s gradnjom stupa.(Sl. koji će težiti da se ustali i da se ponavlja. sultan Aibek prodro do Delhija.Međutim. sad dinamički prikazujući hinduska božanstva. a to znači kraj samonikle indijske umetnosti. (sl. tako da je obuhvatala doline Ganga i Inda. U donekle mutnom razdoblju koje dolazi nakon početka nove ere. Raste impozantnost dimenzija te složenost konstrukcije i ukrasa. ali od VIII v. U pećinama Adžante otkriva nam se zidno Gupta-slikarstvo. Vajarstvo doživljava nečuven razvitak u izradi bronzanih kipova. Muslimanska umjetnost odaje svoj pečat u visoko izvijenom minaretu delhijske džamije i ona silovito prodire u indijski svijet. samo im dimenzije postaju velike. Krišna i Šiva). ali to ne gasi umetnički žar. čije su predstave sve brojnije. nadalje bila je izložena prodoru islama.

) sa svojim tremovima. doživljava umetničku raskoš ekspanzionističke i agresivne dinastije Kmera. najstarija istorijska kineska kultura bila je kultura u vremenu vladavine dinastije Šang. dopire do “svilenog puta".glave i likovi božanstva ili Bude što su ih isklesali bezimeni kmerski majstori predstavljaju momenat izuzetne klasičnosti na velikom polju budističke umetnosti. koji predsatvlja tegobnu vezu između Zapada i daleke Kine. Izvrsna je izrada kipova: po skladu proporcija i po snazi volumena . zvezde. stvaranju neobuzdane i maštovite indonežanske umetnosti. Prema severoistoku prodire na indokinesko poluostrvo. Doduše. koja se širi u suprotnom pravcu. Ti rani počeci su veoma bitni za kasniji razvoj kineske kulture.) (sl. do čega dolazi kad indijski uzori stupaju u dodir s drugim narodima koji imaju jača azijska obeležja: s druge strane prilagođivanje do kojega dolazi u susretu i ukraštanju ovog indo-budističkog stila s kineskom umetnošću. svojim višespratnim terasama i svojim stepeničastim kulama predstavlja možda najveći hram na svetu. u području živih dodira (osobito sa svetom Persije.) UMETNOST KINE Proučavajući kinesku umetnost susrećemo se sa narodom koji je svojim konzervativizmom sačuvao svoje osnovne tradicije. Zamisao hrama-planine ovde dostiže svoj vrhunac. Među mnogobrojnim kmerskim hramovima. u susretu s mesnim dostignućima pomaže. Prikaz Indijske umetnosti bio bi ipak krnj kad ne bismo spomenuli širenje indijske umetnosti izvan teritorijalnog prostora Indije u užem smislu zahvaljujući budizmu kao nosiocu tog širenja. a to su bila obeležja arapske i persijske minijature. 1. u graditeljstvu i vajarstvu. Ovo širenje ima dva obeležja.Ovo širenje indijske umetnosti kreće u tri pravca. Iz Indije ono preuzima sklonost prema opširnosti u opisivanju. Kambodža između V i XIV v. Za njim po impozantnosti. Prema jugoistoku zahvata ostrva koja danas sačinjavaju Indoneziju. Za kulturu Kine pa i Kinu kao narod veliki značaj imaju reke Hoangho ili Žuta reka i Jangcekjang ili Plava reka. otrkiveni su nedaleko od Pekinga. Dosadašnja iskopavanja nisu pružila nikakvog dokaza o postojanju neke prakulture između ovog stadija paleolita i neolita koji obuhvata kraj III i prvu 69 . hram Angkor-Vat (XII v. Običaji predaka važili su kao zakon. a produživanje porodice bila je najvažnija obaveza. 55. Neolit-Fosilni ostaci pekinškog čoveka (Sinantropus pekinensis) najstarijih stanovnika Kine. po svojoj vertikalnoj razvijenosti. Na severu se širi prema Afganistanu. glavni hram kmerske prestonice Angkor-Tom. Iz takvog stava proizašao je drugi osnovni princip koji se sastojao u pobožnom poštovanju umrlih i stalnom gledanju na prošlost a ne na budućnost.(Sl. Međutim. 56. vetar i kiša. Neiscrpni smisao indijske mašte za narativnost tu se združuje s prednostima boje i crteža. s kulama ne zaostaje ni Bajon. Narod koji se u dolinama reka bavio zemljoradnjom bio je najviše inspirisan prirodnim silama kao što su nebo. Pojedinac je bio samo karika u društvenom lancu. Upravo zato je kineska kultura nosila pečat nacije a ne pojedinca. Jedinstvenosti i specifičnosti kineske kulture doprineo je svakako njen položaj. ali veliki niski reljefi koji spominju ratne podvige Kmera odlikuju se istaknutim vrednostima reda i ritma. indijski će uticaji više dominirati u umetnosti Sijama i Kambodže. dok će kineska umetnost dominirati umetnošću današnjeg Vijetnama. Veoma je visoke vrednosti kmersko vajarstvo. s jedne strane naglašavanje ukrasnih elemenata. Upravo u dolinama ovih reka otkrivaju se najraniji počeci kineske kulture. Udaljena od svih ostalih kultura Kina je razvila specifičnu kulturu. strani uticaji su prodirali u Kinu i uzimali maha ali bi ih na kraju kineska misao i kultura nadvladali.Specifičan muslimanski doprinos indijskoj umetnosti je minijatura. zatim se okreće prema Kini i zajedno s njome pridonosi stvaranju umetnosti u sebe zatvorenog Tibeta “krova sveta". a preko njega i s helenizmom). Naime to su bila oruđa iz paleolita slična oružju i oruđu pronađenom u paleolitskoj Evropi.

e. Svila. Hramove i palate dizali su na zaravni. Međutim. versko i administrativno sedište je bio grad Čang Čeu. vojsci.. Kultura ŠANG dostigla je svoj vrhunac između 14. Mnogo je značajnija kineska neolitska keramika kulture Jang-Čao. ali i na grnčarskom točku. koja nam još nije dovoljno poznata. novi motivi i nove tehnike nagoveštavali renesansu zaraćenih kraljeva. Po svom tehničkom majstorstvu bronzane vaze spadaju u najlepša ostvarenja umetnosti metala. kultura crne keramike). gvožđe.(Sl. Plemići i kraljevska porodica imali su svoj hram predaka. a potiču iz 2500 g. Keramika je rađena ručno. veka pre n.sa proširenim ivicama. 58) Kultura Šang. velike jedinstvene inspiracije nije se ugasila invazijom Čeua koji su 1028. Mermer se koristio u dekoraciji skulpture u obliku ptica. Keramika-Pored obične sive keramike pojavljuju se i dve nove tehnike: jedna je izvedena od peščara sa glazurom. podražavalo je bronzu i služilo možda za kultne i pogrebne obrede.) Skulptura. najpre su bili crtani četkicom na kosti. Ipak u ovoj epohi kineske umetnosti. obuhvatala je sliv Žute reke a i do sliva reke Jang Ce. U An-Jangu vaze imaju različite oblike što je zavisilo od uloge u ceremonijama: vaze određene za prinošenje žrtava u mesu (tronožni sudovi). osvojili kraljevinu Šang. lovu. u ovoj epohi počinje da se koristi i za pisanje.Umetnost visoke plastike. a druga je bela keramika. Bronza-Smatra se da je bronza stranog porekla i da je umetnost bronze stigla u Kinu oko XVIII veka p. Na osnovu iskopavanja na neki način premoštena je praznina koja postoji između neolitske kulture i veličanstvenog razvoja umetnosti An-Janga. Tako su na posedima koji su izmicali kraljevskoj vlasti. 59. koja se do tada upotreljavala samo za odelo. Za svečane prilike upotrebljavali su skupocene posude ukrašene magijskim simbolima. druge prestonice dinastije Šang.) Neolitsko vajarstvo je imalo male kipove. 2. sa nalazišta Pan-Po i nekih drugih. zlato.(Sl. 57. U ovom neolitskom nalazištu najinteresantnija je prostorija od 20x12m. Motivi koji se nalaze na paralelnim trakama nisu više tako različiti. pojavile su se nove tehnike i novi materijali. poduhvatima.n. U ukrašavanju ove keramike razlikuju se različiti stilovi (kultura slikane grnčarije. slične i drugim neolitskim kulturama. tirkiz. Bilo je podzemnih jama kružnih ili četvorouglastih sa stepenicama ili rampom kaja je vodila u dubinu kuće.n. Ovo luksuzno posuđe izrađeno na vitlu od fine i čvrste gline. U mermeru su izrađena i skulpturna dela malih dimezija koja pokazuju sigurnost crteža i izuzetno poznavanje volumena. Tad se u Kini pojavila bronza koja je bila redak materijal namenjen kralju. sudovi tipa naših čaša(KU . Oblici i dekor kultnih vaza bili su veoma slični modelima iz epohe Šang..e. vola ili ljudskih figura datih u monumentalnom stilu.Sa dinastijom Šang Kina ulazi u svoju istorijsku civilizaciju. srebro. Arhitektura-Prestonica dinastije. Tragovi najdrevnijeg kineskog umetničkg iskustva pronađeni su u neolitskom nalazištu Pan-Po u Šensiju. uočiće svoje izraze i u drugim materijalima kao što su: mermer i žad. ukrašavanje izvedeno često samo jednom manje ili više širokom trakom oko predmeta. Dekoracija ove keramike najčešće je geometrijska. Žad (naročito nefrit) u Kini je poznat još od neolita. i dostigla vrhunac pod dinastijom Šang. Zmajevi se izdužuju i prepliću kao dugačke trake gubeći svaki izgled životinje i postaje običan elemnat koji se stavlja u istoj nameni kao školjke ili talasi. 70 .polovinu II milenijuma pre nove ere. Epoha Čeu. Karakteristične su obredne vaze i različiti upotrebni predmeti vrlo raznovrsnih oblika sa strogo određenom namenom za svakodnevne porodične obrede. (Sl.Sjajna umetnost dinastije Šang. Pod je bio od nabijene zemlje a krov na drvenim stubovima. Ovaj grad je bio opasan zidom od naboja i sastojao se od nekoliko tipova naselja. Precima su za žrtve prinosili domaće životinje a ponekad i ratne zarobljenike. i 11. sa vidljivim ulazom i ognjištem. koja se javila na pojedinim predmetima od bronze. postepeno postaje siromašno. JEU .e. Izvesni oblici poptuno nestaju ili se preinačuju. nazvana kuća Čou.pehari sa poklopcem ukrašenim životinksom glavom).p. Perle od stakla pronađene su zajedno sa bronzanim ogledalom u prinčevskim grobovima. obogaćena je nekad sa 3 ljudske glave u reljefu. Ilustracije o žrtvovanju.

(sl.) počinje velika carska umetnost u svim svojim manifestacijama. Prve manifestacije budizma se ogledaju u pronađenim kipovima Bude u Sečuanu iz III veka. Kina je tad bila podeljena na nekoliko feudalnih kneževina koje su se borile za prevlast. 62. zidnih slika.Upotreba ogledala došla je iz zapadne Azije. Spoljašnost hrama je interesantna po izvijenim krovovima koji su još atraktivniji kada se nalaze na dva ili više nivoa.e. raskoši. u sredini jedno dugme koje je služilo za vešanje i oko koga se raspoređivao ukras. Kina je tad doživela poremećenje u svim oblastima kulture. prestonice dinastije. zvezdama.p. širok tri do pet metara. Takođe mogu biti plavi ili zeleni ali je to određeno strogim zakonima koji pokazuju društveni položaj vlasnika. Većina je prevučena zelenom olovnom gleđi obogaćen bakarnim oksidom. Takođe je karakteristična i koncepcija bronzanih ogledala. 60) koji je tada imao veliki značaj kao zaštita od mongolskih nomada.n. Tako lakiran pripremljen predmet mogao se vajati. I umetnost žada doživela je svoj vrhunski period. Umetnost laka pojavila se u ovoj epohi. To je doba zaraćenih kraljevina. Kina doživljava drugi uspon klasične umetnosti. Ogledala različitog oblika imala su na poleđini. Svaki kneževski dvor imao je svoje radionice i svoje umetnike. Umetnost u suštini verskog karaktera u vreme Šanga. Najbitnije karakteristike osnovnih umetnosti koje su se tokom hiljadugodišnje civilizacije Kine razvijale na tim prostorima bi bile sledeće. Drveni otvoreni krovovi su pokriveni crepovima. kao i mnogobrojni predmeti za žensku toaletu.Počevši od 6. suncu. Oni su zemlji dali ime pod kojim je i danas znamo. Klasično razdoblje kineske umetnosti pripada dinastijama Han i Tang. Građen je tehnikom nabijene zemlje pojačane uglačanim kamenjem. Na žadu se nalaze svi ukrasni motivi sa bronzanih predmeta. još i sada vidljiva na području Hsiana. Osim grobnih figura Hanova keramika se proslavila i mnogobrojnim vazama od bronze.) je hram u Pekingu gde je car dolazio svakog proleća da prinese žrtve i da se moli za rodnu godinu ne samo nebu već i precima. rezbariti. slikati. da bi oterali zle duhove. prepuni bronzanih stubova. Najznačajnija je bila arhitektura. Hramovi su bili dovoljno veliki da prime hiljadu ljudi. a danas je jedan od najatraktivnijih kulturnih spomenika Kine i sveta te tako ima ogroman turistički značaj. svilenih zidnih ćilima. Kineski zid je dug 6000 km. karavanskim putevima Srednje Azije u Kinu dolazi budizam. I ovde su se geometriski ornamenti spajali sa fantastičnim životinjama rezanim u plitkom reljefu. Obnovljena je i ona grnčarija koja je isčezla na početku vlade dinastije Čeu. Slamenjače su ukrašene feniksima. 4.n. mesecu. a sve umetnosti doživljavaju svoj procvat.Dinastiju Han više interesuje portret no pejzaž. Ovakve pločice nalaze se u muzejima širom sveta.) U vreme dinastije Tang (VII do X veka). Pred kraj dinastije Han. Upravo kada su kulture Persije. Hram 71 .e). sa prilaznim putevima pored kojih stoje veliki vajarski oblici simboličnih značenja. To je crvena ili siva grnčarija sa sjajnim crnim premazom čiji se oblik ugleda na predmete od bronze. Arhitektura.do III v. Kina je proširila svije granice na Mongoliju i prodirući do Srednje Azije sve se više nameću manifestacije bogatstva. Ova dinastija je bila osnovana od CINA jednog tatarskog naroda i njihov kralj je postao prvi kineski car.3. Crepovi su žuti jer je žuta carska boja te se nalaze na dvorovima. teži da postane svetovna time što se razvila naklonost za ukras i ornament. (Sl. smisao za oštro posmatranje i osećanje za pokret. HRAM NEBA (sl. Grčke i Indije bile u procvatu i kineska kultura doživljava svoj prvi vrhunac u vreme dinastije Cin.Kineski hramovi su u svojoj unutrašnjosti raskošni.n. veka moć dinastije Čeu postala je sasvim prividna.III vek p. Sa dinastijom Han (III v. Tu se nalaze ostaci carskih grobnica. Ta ogromna traka ostavlja na posetioca dubok utisak i jedini je objekat stvoren ljudskim radom koji se vidi sa Meseca. Njihov značaj je bitan i po tome što su izgradili Kineski zid. a visok i do 16 metara. Sok jednog naročitog drveta sa Delekog istoka prečišćen mnogobrojnim filtriranjem davao je lak koji se na drvenu podlogu stavljao na nekoliko slojeva. Epoha zaraćenih kraljeva (V . 61. Interesantno je da zidovi samo popunjavaju prostor između stubova koji su nosači građevina.e. U grobnim komorama pronađene su interesantne pločice od pečenog materijala sa različitim motivima. Sedište dinastije je u Čanganu.

Grobne figure su pravljene od živo obojene gline.Rezanje žada je veoma stara umetnost u Kini koja vodi poreklo do obrade dragog kamenja u Vavilonu. 63. Treći karakterističan arhitektonski oblik u Kini jesu vratnice. Jedna takva figura jeste “Maitreja Bodisatva” koji je predodređen da bude sledeći Buda. Druga podela jeste tanki gotovo providni porcelan koji je više služio za uživanje u gledanju i koji se ostavljao kao porodično nasledstvo i deblji porculani koji su se služili kao saksije u vrtovima te je bilo nužno da komad bude jak. Kinezi su ga vadili iz planina na zapadu Kine i iz reka gde se nalazio u vidu sitnoga šljunka. a šareni 72 .U drevnoj Kini pre dolaska budizma po svoj prilici je služilo mrtvima. Kineski pano ili svitak nije stalno bio izložen.ima prelepi trostruki krov sa pozlaćenom loptom na vrhu. one su pravljene na otvorenom prostoru mada u blizini hramova. koji su dali naglasak na boji. (Sl. nasuprot mnogim sistemima pisma koji se zasnivaju na zvucima kao simbolima ideja. kinesko pismo je uzelo sliku kao osnovu svoje ideje. Isto tako slikar je upotrebljavao isti materijal kao i kaligraf . Kaligrafija i slikarastvo. iako je sama obrada zahtevala veliku tehničku veštinu. obično zelenkaste boje. Zahtevi cara su bili rigorozni i po kineskim zapisima možemo videti da su ti zahtevi bili dobro izvršavani. otporan i tvrd kamen. Primer jednobojnog porcelana iz perioda dinastije Sung se čuva u Pariskom muzeju Gime (Žime). Pagode su zaista bile lepo urađene te tako i danas privlače pažnju turista.kineski tuš i naročito pripremljenu svilu ili hartiju. smatra se da je na taj način čovek u vremenima verskog zanosa pokazivao svoje stremljenje ka nebu gradeći upravo ovakve građevine. Ipak najbitnija je podela koju možemo napraviti na jednobojni porcelan i porcelan dinastije Ming. Nalazi se na uzvišenju okružen mermernim terasama i širokim stepeništem. Na žalost ni jedan porcelanski predmet iz tog perioda nije sačuvan. Ono je nastalo od piktografije (naslikanog pisma).) Glavni oblik kineskog slikarstva je freska . svitak “Saveti vaspitačice dvorskim damama" koji se nalazi u Britanskom muzeju.Čuveni kineski porcelan pravio se za carske i velikaške porodice. Žad je polu dragi kamen i zbog njegove nenametljive boje godi oku. a kasnije su se pravila zvona. Upravo su ove osobine žada dovele do toga da je on bio veoma cenjen i imao je raznovrsnu primenjenost. Počeci te umetnosti vide se u kolosalnim figurama Bude i njegovih učenika. vaze. Takvu sudbinu je doživela i freska tj. Njihovo poreklo možemo naći u Indiji. kinezi su ga ipak najčešće obrađivali i to do visokog sjaja. Međutim. Žad je veoam tvrd ali su rad isto tako otežavali i jednostavne kineske alatke koje su se pokretale na nožni pogon za oblikovanje. Za vreme dinastije Sung porcelan je dostigao vrhunac.viseći svitak i vodoravni svitak. Iako se ne zna pouzdano čemu su pagode služile. U početku su se naročito lepi oblici čuvali u hramovima kao dragocene relikvije. Međutim. takođe se njegov zvuk veoma ceni u Kini te je isto tako cenjen kao muzički instrument. Takođe treba napomenuti i budističke pagode. Naime kinesko pismo je veoma karakteristično. Podignute u spomen slavnih ljudi.Kinesko pismo i slikarstvo su usko povezani. Te vratnice su izgrađene od drveta i pokrivene crepom. Bile su to razne figure ljudi i životinja na stubovima ispred grobnica kao i u samim grobnicama. Međutim kinezi su im dali svoju posebnu karakteristiku sa svojim krovovima. Keramika. Mnoge takve freske nestale su iz Kine i nalaze se u Americi i Engleskoj. mrtvih ili živih i mogu se uporediti sa Rimskim slavolucima koji su podignuti u istu svrhu. Žad. već se čuvao kao porodično blago. Vajarstvo. Ona je visine 2 metra i čuva se u Umetničkom muzeju u Bostonu. U Kini ti lukovi nisu bili isključivo ulazi već su često bili nezavisni kao konstrukcije. šolje. Neke od njih imaju čak i po 13 spratova. Žad je relativno redak. nakit. da bi se na kratko vreme postavio na počasnom mestu radi uživanja ili zbog nekog ljubitelja da ga pogleda i utisne svoj pečat. Grobnice kraljeva i prinčeva su se razlikovali po tome što su imale masovne kamene krilate lavove koji su čuvali stražu pred grobnicama. Uticaj koji je budizam napravio u kineskom vajarstvu doneo je nove ideje ali je u srži i dalje ostao kineski karakter. Možda i najveća razlika između istočnjačkog i zapadnjačkog slikarstva je u tome da u kineskom slikarstvu gotovo i neznaju za sliku sa okvirom koja je kod nas toliko poznata. krčazi ali su ga čak cenili u neodređenom obliku samom po sebi.

Japan je u umetničkom pogledu manje starinski i manje izvorno stvaralački od golemog kineskog prostranstva.. Ovo primitivističko razdoblje predstavlja skromna ručna keramika urađena utisnutim vrpčastim spletovima. e. s vodoravno razvijenim krovom s crepovima čiji su krajevi zakrivljeni i zadignuti. cveća. on od Kine. iako pretežno u profilu religiozne umetnosti. Periodična obnova tradicionalnih zgrada upoznaje nas u samostanskom kompleksu u Nari. u svojoj ostrvskoj izdvojenosti.) japanska umetnost izlazi iz praistorije. Umetnost Kine je umetnost jednog upornog konzervativnog naroda koji je svojim postankom i razvojem dao veliku umetničku lepotu i vrednost celokupnoj svetskoj kulturi. smešten u Jamatu. žena. u više navrata prima umetničke i kulturne potsticaje i povode. ptica. Njena šarenolikost ni danas nije izgubila privlačnu snagu za mnoge ljubitelje umetnosti. postavljeni su na valjkasta podnožja i odlikuju se znatnom izražajnom živošću. zatim obredni kipići od pečene gline. To što je budizam postao službena religija. značilo je opšte podizanje duhovnog i kulturnog nivoa i prihvatanje novih umetničkih oblika.Konfučije kao cenjeni filozof i državnik je bio cenjen kao učitelj u kineskom naordu. Budizam naime sa svojim idejama utiče na to da se kineski umetnici tog vremena okreću više prirodi. dolaskom budizma i njihovog pisma Zena kineska kultura dobija nove. pretežno lovaca. 65): hramovi su kvadratne osnovice na samo jedan sprat. možemo slobodno reći učinio veliki zaokret u kineskoj kulturi.. Starije razdoblje. U japanskom arhipelagu ona nalazi svoj drugi veliki oslonac. po kineskom običaju. koji su imali svrhu da razveseljavaju grobni san pokopanoga: to su realistički glineni kipići životinja. Na znatnom je nivou budistička skulptura: najčuveniji primer. sagrađenom 607. 73 .porcelan se vidi na vazama. pogoduje živahnom i izvornom razrađivanju i potstiče afirmaciju vrednosti koje sačinjavaju draž japanske umetnosti. Japan se relativno kasno otvara umetnosti. Možemo slobodno reći da je to sačuvalo kinesku kulturu kroz vekove. običaj predaka itd. U čistom kinesko-korejskom stilu je tamošnji drveni kip Mirokua ili “Bude budućnosti” u delikatnom stavu razmišljanja. U njima je pronađen veliki broj kipića. U tom periodu nastaju najlepše kineske pejzažne slike. tanjirima kao i činijama. Štaviše. Iako je Kina odolevala uticajima drugih kultura. Sam Zen tvrdi da je u svom slovu bezvredan ali je vredan po onome u čemu usmerava. s grotesknim izobličenjima glave. prihvata budizam preko dodira s Korejom i otvara se kinesko-korejskoj umetnosti. UMETNOST JAPANA Umetnost Dalekog istoka počiva na estetici i maštovitom ukusu koji se duboko razlikuje od gledanja i mere Zapada. U tzv. na kojoj se plastična snaga već spaja sa stilizacijom nabora. budizam je. jer se njegovo praistroijsko razdoblje produžuje do VI v. koji se pod uticajem njegovog učenja okretao na prošlost. izbočenih krovova i s oštrim vrškom. n. pljosnati. okretno skiciranih. već i to što je Japan ostajao zatvoren i odvojen. Upravo zato možemo videti pejzaže planina. e. Međutim. Religije. je velika bronzana skupina “Trojstvo Šakjamuni" u Nari. s karakteristikama najstarijeg japanskoga graditeljstva (Sl. te tako privlači turiste kako u samu Kinu tako i u razne metropole sveta gde se čuvaju kineska kulturna bogatstva.)Primer takve posude iz perioda dinastije Ming (saksija) se čuva u Čikagu. površno izrađeni.. Ali. za ukop velikih ličnosti. kako u arhitekturi isto tako i u slikarstvu. dopire do početka naše ere i odražava neolitsku civilizaciju još nomadskih naroda. reka. dok su pagode višespratne s mnogo sličnih. Japanski carski dvor. kao što je to bivalo i s drugim perifernim područjima. 64. razdoblju velikih grobova (III-IV v. ratnika. S razdobljem Asuka (VI i VII v.)grade se megalitske grobnice s tumulusom.Kina je svoju kulturu temeljila i menjala u zavisnosti od religije koja je bila prihvaćena u određenom periodu u Kini. n. god. predivne umetničke vrednosti na svim poljima kulture.(Sl. neposredno ili posredstvom Koreje.

U tom poslednjem slučaju imamo sliku mastilom. Novi vojni gospodari obnavljaju spomenike Nare. s jako zadignutim uglovima. koja uvek oskudevaju 74 . Hramove krase kipovi od bronze. njegova se umetnost učvršćuje i usavršuje.) doživljava smeštaj prestonice u Nari. Prestolnica je premeštena daleko u Kamakuru kod Tokija. koje je ipak više vezano uz kineske uzorke. finih poteza. Prevlast Fuđivara. Porodični klan Fuživara izgleda kao da je hteo raskošju i aristokratskim smislom za umetnost nadoknaditi gubitak izazvan prekidom tradicionalnih veza s Kinom. ona znači trenutak najsnažnijih dodira s Kinom dinastije T'ang. stvara divne parkove. dekorativno slikarstvo počinje obrađivati oslikane paravane.). oštećene u unutrašnjim borbama. dok sakralno slikarstvo iznalazi bezbroj novih ikonografskih doprinosa. Slikarstvo doživljava napredaki zbog potreba da se čisti i vrlo odmereni unutrašnji prostori novih. Nara se obogaćuje spomenicima: u svetom krugu vrti se osmougaona Dvorana snova. ali sa uticajima kineskog vajarstva: oni razvijaju oštar pokret. Pored sve veće važnosti koju dobijaju primenjene umetnosti .osim lakova.vitka pagoda s pet naslaganih krovova na menzolama i pilastrima oslikanima živom crvenom bojom. da bi izbegao nametljivost budističkih monaha. taj se realizam kreće od psihološkog proučavanja kojim odiše kip Patrijarha Muhaku (Nara. Sada već preovladava zanimanje za slikarstvo. Međutim.). današnji Kjoto. koje se sada obraća portretu. ribnjake. u Jakušiju se dižu pagode se mekanim ritmovima krovova položenih jednih iznad drugih. zavrašva u pobunama i građanskim ratovima. omogućuju nam da zamislimo kakav je bio ukus rezidencijalnih boravišta. Time se razjašnjava pitanje zašto u Dvorani Feniks u Uđiju pored svečanog a ipak naturalističkog kipa Bude Amide. Javljaju se prve manifestacije slikarstva. također po kineskoj urbanističkoj šemi.južno od Kjota. Dvorana velikog Bude još uvek ostaje najveća drvena građevina na svetu. Premda slabljenje moći dinastije Tang ponovno izoluje Japan. svetovno se slikarstvo oslanja na procvat pesništva i romana. i s perspektivom odozgo koja slobodno raskriva kuće da bi otkrila prizore u njihovoj unutrašnjosti. Period Muromahi (XIV-XVI v. sa zanimljivom kompozicijom u dijagonali. Po jakoj izražajnoj vrednosti značajne su velike maske za ples i zastrašujući kipovi bogova “čuvara hramova". njihov arhitektonski tradicionalizam odaje skladan hram u Engakiju blizu Kamakure. i tako počinje razdoblje Kamakura (XII-XIV v. a naročito raščlanjene zgrade Dvorane Feniks u Uđiju. da bi se dočarao prostor. ali kasnije se okreće i japanskom pejzažu. paravan “Četiri godišnja doba”. pa i zidno slikarstvo s religioznim temama. u Kjotu. kad je car. U razdoblju kad je budizam na vrhuncu. koja je izazvala zavist i suparništvo kod sitnog pokrajinskog plemstva a nezadovoljstvo kod bednih i ugnjetavanih seljačkih masa. naročito je impozantan Buda Jakuši u Jakušiju u Nari. ono se okreće stereotipnim uzorcima. kao što je to slučaj s “Pričom o kraljeviću Genjiju (Tokio. npr. njegova plastična snaga upućuje na gašenje usiljenih stilizacija vajarstva iz razdoblja Asuka. predstavlja već prototip pagode u čisto japanskom stilu (Sl. kojim dominira uticaj zena. naložio da se sagradi Hejan-kio. emocionalan i izražajan realizam. razvija izvrsnu eleganciju Zlatnog i Srebrnog paviljona u Kjotu.). čitava falanga božanstava besni u jako izražajnim stavovima ili u oštrim pokretima.) To su poslednji trzaji velikog i klasicističkog japanskog vajarstva: s XVI v. Krajem VIII v. da bi elegantnom svežinom ilustrovalo romantične narativne prizore na slikama u obliku svitaka. čudesne vrtove u “japanskom stilu" (čuveni su vrtovi u Kjotu). razbuktali u žestokim i neskladnim pokretima.Razdoblje Nara (VII i VIII v. Muzej Goto). Slikarstvo se naročito obogaćuje i rafinira. počinje razdoblje Hajan (VIII-XIIIv. primenjuje najpre imitirane kineske pejzaže. na kamenom postolju i s jako izbačenim krovom. koja je urbanistički zamišljena po pravouglom uzorku i pravilnim četvrtima kineskih gradova. koja se ogleda u ribnjaku s lotosovim cvećem. 66). Vajarstvo je u znaku vraćanja na tradiciju razdoblja Nara. drveta i laka. Kompleks u Bijodoinu. raskošnih rezidencijalnih boravišta. taj prekid podstiče rađanje novih religioznih sekti i usmeravanje kulta na Budu Amidu. vrlo važan sektor predstavlja će ukrašavanje oružja i opreme nosioci najznačajnijih plastičnih vrednosti biće dramatične i grozne pozorišne maske.

U drugoj polovini XVIII v. To su civilizacije koje još traju ili su nedugo pre toga nestale. na boravišta za visoku buržoaziju. u najboljem slučaju. ukrasnim panoima i paravanima. to su. naglo bude otvorio prihvatanju moderne civilizacije. koje su ukrašene zidnim slikarijama. dodira. zatvorene i nepristupačne. Razdoblje Maomojama priprema pojavu despotske i centralizovane vladavine dinastije Tokugava. (Sl. s kontrastom novih koji nastavljaju kaligrafsko i jedro slikanje tušem u jednoj boji. koji uostalom ne zaboravlja na kulturne doprinose svitaka što ilustruju spevove i romane. središte umetničkog života uglavnom ostaje Kjoto. na domove čaja. naime. u ovom pogledu uporediti s umetnošću necivilizovanih naroda Afrike i Okeanije. civilizacije koje su sasvim samonikle. u stilizovanim istočnjačkim ritmovima slika cveće i ptice. 75 . ali umetnička se raskoš i dalje prosipa golemim dvoranama za primanja. AMERIČKA UMETNOST Umetnost koja se razvila na američkom kontinentu pre nego što su ga Evropljani otkrili. Ako se izuzmu praistorijske pojave ili pojave arhajskog razdoblja.)Slikarstvo pejsaža. u kojem saloni odaju smisao za ukras. Odsad će se arhitektura proširiti na gospodske kuće. proizlazi činjenica da su civilizacije pretkolumbovske Amerike bile organske. u našem kasnom srednjem veku. ili pak tušem na svili slika obrise borova što se gube u raznolikom lelujanju magle. nastaje ono veliko građansko slikarstvo koje će za zapadnu kulturu biti glavni razlog divljenja prema japanskoj umetnosti.Ostavljajući po strani praistorijske. Slikarstvo. razmene: to su dva zasebna sveta. Mogle bi se. kad se daleki Japan u drugoj polovini XIX v. rukotvorine i dragocenih tkanina pridonose da se oblicima. civilizacije koje izražavaju svoj posebni svet verovanja i značenja. kao na jednom čuvenom paravanu u Nacionalnom muzeju u Tokiju. antičke ili novije doprinose drugih. kasnije će se to selo preobraziti u impozantni i moderni Tokio. Nagoja itd. Ako je logično da ovde o njima govorimo. ali u poređenju s prvim velikim civilizacijama koje smo izložili. kasnije. pa čak i u pogledu svog smeštaja. koja se produžila do 1867: to se razdoblje naziva razdoblje Edo jer je prestonica preneta u maleno selo. otkrivaju i razbijaju. manje postojanih ili više raštrkanih naroda američkog kontintenta. U političkom razdoblju nasilja vladari i mesni gospodari grade velike dvorce-utvrđenja(Himeji. Kanoova škola tu otkriva svoju raznolikost. oslanjajući se na grafičke listove i graviru. nezadrživo se širi. civilizacije koje su znatno kasnije od onih kojima smo se dosad ovde bavili. smešteno uglavnom oko Perua.bez ikakvog međusobnog jedinstva dospevaju do svoje zrelosti dosta duboko u našoj eri.nameštajem. drugo u Južnoj Americi. krize klasične umetnosti. kad ih u punom XVI v. onda je to zato što su to civilizacije koje dovršavaju svoju parabolu u izolaciji. koji je stran našoj estetici i našem načinu gledanja. i pored svih razlika. Iako je Tokio središte vlasti. umetnost laka. manifestacije ovih razvijenijih. vrlo prostrana područja: jedno na severu. zatim na feudalnom dvorcu Nijo u Kjotu. Između ta dva pola ima malo srodnosti. ili bolje rečeno osvojili. Kratko razdoblje Momojama (XVI i XVIII v. one dolaze posle uspona i. izvan nastajanja umetničkih i duhovnih vrednosti za koje znaju druge civilizacije.). ritmovima i bojama ulepša jedan život pun raskoši. Umetničke vrednosti najvišeg stupnja se ogledaju na rezidencijalnoj palati carskog princa Tomohita u Kacuri blizu Kjota. iako pri tom ostaju zasenjeni njihovim blagom i zaplašeni njihovim misterijama koje su im morale izgledati skoro đavolski. ukrase bilo samostalnim slikarijama ili paravanima ili pak pomičnim vratima od papira. velike i koherentne civilizacije a ne manifestacije raštrkanih i izolovanih plemena. između južnog Meksika i centralno-američke prevlake.) dobilo je ime po palati koju su u okolini Kjota podigli novi diktatori pošto su preoteli vlast od Ašikaga. 67. S gledišta hronologije. iako raznolikih i promenljivih američkih civilizacija konkretizuju se na dva suprotna. nameće posebne probleme. evropski osvajači. američke civilizacije . kojem pogoduje duh zena. krajolike pod snegom. keramika. kako bi se izbegao pritisak suparnika. na čelu sa Špancima.

zatim gusta krnja kolonada hrama “Los Guerreros”. trijumfalan Put mrtvih.. zabavljen borbom protiv prašume radi uzgajanja svoje tipične žitarice . ako ne najpostojanija. 69). doživljava živahan “klasični period" između 300.) koja je u istoimenom. njome dominira visoko pročelje na kojem se u geometrijskim i fantastičnim motivima slobodno razmahuje ornamentalna mašta Maja. e. ali odatle će ona obilno zračiti sve do Gvatemale i Hondurasa.kukuruza. n. s prelamanjima. dosta prostranom gradu imala vrlo važno političko i religiozno središte. i 300. u tropskom pojasu. Na središnjoj se visoravni. i nešto posle 1000. učvršćuje teotihuakanska civilizacija (300-1000. “Iglesia”. krajnje dinamičnim oblicima sjajnih i maštovitih ukrasa. Oko IX ili X v. najtrajnija. e. osobito u obliku hramova-piramida i hramova sa stupovima-kipovima. Odlikuje se sporim formiranjem između 1000. koji se odlikuju živim osećajem za ornament. iznalazi precizan kalendar. Jedan predstavlja piramida s terasama i stepenicama. n.g. sl. n. Nedavno otkriće jednog ciklusa fresaka u Bonampaku. kako po tehnici tako i po kolorističkom osećaju. verovatno “najklasičnija" među meksičkim civilizacijama. možemo naprosto samo spomenuti. e. iako se oni svi zajedno udružuju sa svojim različitim akcentima da bi stvorili celinu meksičke umetnosti. “pernate zmije". i složena podvrgnuta provalama nomadskih naroda sa Severa. e.pr. Tako oko 1000. Maja su u suštini zemljoradnički narod. 76 . dok ukras postaje još bujniji. barem teničke. veličanstvene po svojim dimenzijama.CIVILIZACIJA MAJA U Meksiku (ali u smislu širem od njegovih sadašnjih granica) sudbina civilizacija je isprekidna. e. g. na prostranom i plodnom poluostrvu Jukatana koji se širi prema Meksičkom zalivu. s jednom ili dve cele. Tek će u južnom delu naći svoj smeštaj civlizacija Maja. Kabah) ili u Čipasu (Palenk. civilizacija Tolteka. Ova zna za hijeroglifsko pismo sa znakovima u liniji ili u stupcima. Graditeljstvo Maja već zna za urbanističke potrebe povezivanja i reda. sve do iza španskog osvajanja.zidne freske. posle razdoblja opadanja stapa se i nastavlja se u obliku maja-toltečke civilizacije koja će za sobom ostaviti tragove. ova je civilizacija. hram Jaguara s trgom za igru. obično samo na jedan sprat. “gradu oslikanih zidova". s baroknom preteranošću. sa Severa kreće nova i ratnička civilizacija. pola vojskovođe pola božanstva. što osigurava prevlast svešteničkoj kasti. Druge gradove koji su se kroz duže ili kraće razdoblje afirmisali na komplikovanoj sceni Meksika.. veličanstvene maske. izvođeno skoro s neobuzdanošću nekog pustolovnog “stripa". kao i figurine izlevene pomoću kalupa. vaze rađene tehnikom fresaka. Graditeljska svedočanstva o njoj jesu: Kukulkanova piramida obložena kamenom (Sl. propraćen gomilanjem egzotičnih likova ili hijeroglifa. Uprkos mnogostrukim obrtima i misterioznim preseljavanjima. n. koja će u gradu ČičenItca na Jucatanu imati svoje sjajno sedište. n. Njime je prolazio širok. Izvođena je u mekom krečnjaku ili u štuku: temeljni je motiv prikazivanje pregiba i lomova zmije a ponavlja se u svim svojim mogućnostima. Ona u Tuli ostavlja zrele tragove. ornamentalna impozantnost tzv. Keramika Maja je dosta rafinirana. e. u maštovitom i preobilnom izrazu. Skulptura je vrlo obilna. ponekad na postolju ili s prilaznim stepeništem. pokazalo nam je redak primer slikarstva Maja s poljima silovitih boja. u kome su se dizale piramide Sunca i Meseca. klesanim zabatom. koja se zasniva na mitskom liku Kvekalkoatla. sa zidanom oplatom i strmim prilaznim stepeništima ali pod različitim uglovima.68. i okreće se dvema tipovima građevina. složenim panteonom dobrih i zlih božanstava koja se međusobno bore. Drugi je tip pravougaona palata. G. Značajan je doprinos ove civilizacije vajarstvu i primenjenim umetnostima. taj je narod razvio naprednu civilizaciju. bilo u Jucatanu (Uksmal. često s visokim vencem. Ona će izgraditi velike i monumentalne gradove. sa strogom religijom. bilo u ukrasima ili u izdvojenim stenama u podnožju hramova ili pak u samostalnim reljefima. na vrhu piramide diže se pravougli hram na jedan sprat. raspolaže astronomskim znanjima. maja-toltečka faza.) ili pak u Hondurasu (Kopan). započinje nova. Ali najzad se stapa s Majama.n.

razvija se na obalama jezera Titikaka.civilizacija Asteka. onaj koji ima prvenstvo i u sebi usredotočuje najznačajnije umetničke oblike. n. Posle godine 1000. Duga je i složena istorija umetničkog razvitka Perua. osniva moćno carstvo koje prelazi granice današnjeg Perua. delove odeće. ona se pre svega posvećuje primenjenoj umetnosti. Ta civilizacija 77 . učvršćuje se zadnja po vremenu . CIVILIZACIJE JUŽNE AMERIKE Kao što je napred rečeno. vredna je. glomazni grubo skicirani kipovi adoranata. s racionalnim urbanističkim uređenjem.. n. s uglastim antropomorfnim ukrasima. koji ipak ne dostiže nivo meksičke umetnosti. i keramika s vazama u obliku ljudske glave ili životinjskog oblika. dok mu je autoritativni temelj u strogom agrarnom komunizmu. između 1324. čuvena po krvavim pokoljima zarobljenika i žrtvama što su se u strahovitim obredima prinosile božanstvima koja su širila stravu. čestih lobanja. pa i Kolumbija predstavlja sekundarno ostrvo. ona za sobom ostavlja malo monumentalnih tragova: monolitska Porta del Sol. Čile. Asteci su doveli do savršenstva umetnost izrade predmeta od perja. može se reći da je Peru. ali u keramiku i tkanine unosi nove ukrasne motive. u kojoj svešteničke i vojničke kaste vrše nemilosrdnu vlast. ona se spominje zbog primenjenih umetnosti kojima je ona dala živahan potsticaj: dosta je značajno zlatarstvo koje velikom zanatskom veštinom izrađuje nakit i ogrlice. (čuvan u Muzeju čoveka u Parizu). Slabe su i raštrkane manifestacije mnogih južnoameričkih zemalja (Ekvador. sklonosti prema slikarskom ukrasu. CIVILIZACIJA INKA Kao poslednja. značajan umetnički razvitak u prvim vekovima naše ere pokazuju tri različita središta najaktivnijeg stvaralaštva. Asteke razvijaju do krajnosti tendencije koje je bila konkretizovala meksička umetnost u raznim svojim komponentama: u slobodnoj se plastici pojačava izraz straha i užasa: kamena dekoracija hramova razasipa motive pernatih zmija. gravitirajući već prema Boliviji. Divan je primer Kvekalkoatl. Argentina). sa isprelamanim i apstraktnim motivima. pod vodstvom vladara. učvršćuje se civilizacija Inka (1438-1538). zbog finoće materijala.CIVILIZACIJA ASTEKA U vreme kad su prethodne civilizacije u stanju opadanja i kad vlada politička kriza. e. došla je sa Severa i nametnula se snagom svog agresivnog militarizma. slike od perja. iako široko shvaćen. vrlo živo bojene. Ostavljajući po strani monumentalne ruševine i arhajske oblike svetoga grada Čavin de Huantar na severnoj visoravni. civilizacija koja dobiva ime po gradu Tiahuanaco (1000-1300). pre iskorenjivačke španske najezde. Znatno je rafiniranija civilizacija Čimu na Severu (1300-1438). e. Više nego zbog piramidalnih građevina od sirovih opeka. zmija i ptica. Uopšteno uzevši. Keramika varira od loptastih vaza s ručkom u obliku stremena i likovima u reljefu do zoomorfnih i antropomorfnih vaza velike maštovitosti i malih skupina likova iz svagdašnjeg života. i 1521. u kojem se impozantni hramovi-piramide udružuju s palatama i bogatim privatnim zgradama. Izrađivali su ukrase za glavu. koja potiskuje mohičku. Uzduž severne obale deluje mohička kultura zemljoradničkih plemena i ribara. Osnivanjem Tenohtitlana na jezeru Teksako (danas Mexico city) apsolutistička imperija Asteka dobiva svoju prestonicu. sintetičnog osećaja za plastično. ona za svoju osnovicu uzima visoko područje Anda. grabežljivih ptica te halucinantne i magijske motive. sa svojim primitivističkim i opsesivnim vajarstvom koje se stvara u golemim monolitskim blokovima na području San Augustina. s već naglašenom organizacijom. zatim vazama s ručkom u obliku stremena. ponekad s likovima pume ili kondora. Iako ima i tragova monumentalnog graditeljstva i obrambenih građevina. figura istovremeno čovek. sasvim drugačiji svet civilizacije i umetnosti predstavlja svet Južne Amerike. Grad je veliki i raskošan.

posebne mistične moći je “čuringa" . početkom ovog stoleća. tvrđava Saksaihuaman sa svojim zidinama i kompleksnim obrambenim sistemima.) Maska izgoni zle sile. Najčešće se ukrašavaju različitom geometrijskom ornamentikom držalja za alatke i drugi upotrebni predmeti. breg ili neku apstraktnu ideju. te da su pokretni predmeti razvučeni na sve strane onemogućavaju pravi sistematičan osvrt na crnačku umetnost Afrike. 71. iako je u svakom plemenu različita. 78 . s obrisima koji su naslikani živim bojama na tamnocrvenoj pozadini). Građevine se odlikuju znatnom impozantnošću. osobito u zlatnim rukotrvorinama. To su uglavnom vrlo stilizovani prizori. Sve do XX veka za crnačku umetnost su znali samo retki pojedinci. crtež određenog oblika predstavlja kuću. vešto klesane od drveta koji je najbolje mogao da izrazi nameru umetnika. ali krajnje jednostavne i funkcionalne. Maska je originalan. koja su zapanjila španske osvajače. skladnih oblika. 72. crvenom i žutom bojom. simboli ili ornamenti sa jasno određenim simbolom. U te su gradove Inke sakupili ogromno blago. Ovo osećanje kod njih je neodvojivo od religiozne i emotivne osnove i meša se sa željom da utiče na snage života. Najznačajniji ritualni predmet velike. ali zato ona na planinskom području Anda razvija impozantnu arhitekturu. Gradi po racionalnoj i jedinstvenoj urbanističkoj koncepciji. belom. UMETNOST AFRIKE Nedostatak pisane tradicije i činjenica da je interesovanje za crnačku umetnost novijeg datuma. AUSTRALIJE I OKEANIJE Postoji izvesno mišljenje da Crnci ne znaju šta je umetnost i da su lepotu postigli nesvesno.(Sl. poznati likovni umetnici Matis.Međutim. tehnici ili umetničkom izrazu. tako da su vrata ili niše trapezoidnog oblika jedini ukrasi. s građevinama od kiklopskih kamenih blokova u planinskom području. Muškarac se bavi skulpturom. od sirovih opeka sušenih na suncu. Sastoji se od oružja. UMETNOST CRNE AFRIKE.Zarobljenik čitavog sistema verovanja. Koliko deluje jednostavna. zlatarstvo nije suviše rafinirano. i ona svakom naslikanom predmetu daje nadprirodnu moć. UMETNOST AUSTRALIJE Materijalna kultura australijskih domorodaca. prepoznatljiv i danas u celom svetu vrlo popularan umetnički predmet crnačke kulture. Pikaso i drugi su se zainteresovali za ovu umetnost i ona je bitno uticala na preokret u savremenoj umetnosti pre svega kroz stil kubizma. nije izuzetno bogata. oruđa i upotrebnih predmeta. U istočnoj Australiji ritualni obred praćen je slikanjem na tlu crnom. Slika. Ali crnački narod nije neosetljiv prema lepoti. odlikuje se krajnjom strogoćom.oskudeva vlastitom umetničkom proizvodnjom (skoro i nema vajarstva. Sem maski crnački umetnik izrađuje i različite fetiše.) svedoči doslednu urbanističku i funkcionalnu primenu takve gole arhitekture. (Sl. ima opšte odlike. na 3000m nadmorske visine. ali ornamentom veoma skromno ukrašenih. zatim nepristupačni grad Makču Pikču na vrhu planine. Otisak čovekove stope ili šake je predstava čoveka. drvene statuete. uglavnom se posvećuje keramici površnih i jednostavnih oblika. poziva i zadržava dobre sile te je ona puna izraza. toliko je isrto i različita bilo po materijalu. Puno je bogatija totemistička umetnost koja je vezana za verske obrede. a žena tkanjem i grnčarijom. a od krhke građe tj. Bitno se razlikuje u zavisnosti od geografske pripadnosti pojedinih naroda. Posebno se u tajnosti odvijala izrada maski poverena samo članovima tajnih grupa. Pol Gijom. I sama prestonica Kusko.to je običan pljosnati predmet od drveta ili kamena ukrašen geometrijskim šarama. apstraktnog ili kubističkog. je za sve primerni likovni izraz. simbola i tradicije verovanja sopstvenog plemena crnački umetnik jedva nalazi načina da bude originalan. u obalnom pojasu.

mamaca od bisera ili sedefa. korpi. Svoj vrhunac ta veština dostiže u maoriskim većnicama. Smatra se da su to ostaci grobova ili platformi za kuće koje su pripadale visokim društvima. najstarije poznate kluture poseduju oruđe koje se sastoji od sekira. sekira sa sečivom od žada ili školjke. ali su obojeni sa osećanjem za sklad. ali su najznačajniji u Severnom Kemberleju. kost za rezbarije. imaju sve odlike primitivnog realističkog crteža. perja tropskih ptica za obrednu odeću. zatim vlakno za tučenu koru i asure (trska i prostirka od nje). Naseljavajući Australiju doseljenici su iz starih krajeva donosili različite uticaje koji su dali obeležje novoj australijskoj umetnosti. Alat je primitivan. UMETNOST OKEANIJE Narodi Okeanije su rasna mešavina sastavljena od starosedelaca ostrva i Azijata koji su se tu naselili. Takođe kultno poreklo imaju i skulpture životinja vajane u vosku. stilizovanim pokretima. buzdovana. čamaca. koje koriste i za građu kuća. 79 . Sa posebnim i izuzetnim šarama su ukrašeni specijalni ceremonijalni predmeti u kojima je duh predaka. noževi od vulkanskog kamena opsidijuna ili držaje sa nizom zuba od morskog psa. To su crteži sa predimenzioniranim delovima. tučene kore za odeću i zidne prostirke. na ostrvu Tonga su imali kružan oblik. posebno zbog rezbarija kojima su ukrašene.Česte su rezbarije na živom drvetu. prikazi životinja. a australijski umetnici su većinom stvarali u duhu realističkih tradicija trudeći se da formiraju nacionalno obojenu umetnost. su bogate građevinskim detaljima. I magija ima važnu ulogu u razrađenim ceremonijama. Zgrade od drveta i trske. posuđa i drugih sprava i nakita kog ima u celoj Okeaniji. Skupine u Melaneziji pokazuju veću različitost u načinu života i ukrašavanju svojih stanova nego što se to može susresti u Mikroneziji ili Polineziji. njima se pokrivaju podovi i zidovi.73. Na visokim ostrvima Ponape pojavljuju se skupovi monumentalnih kamenih struktura. Svaki grob je bio okružen nasipima i kanalčićima. sa nepoznavanjem perspektive. Umetničke forme takvog naroda zavise od materijala koji imaju. vesla. na čijem čelu su poglavice.) Najveći broj šara ima svoje nazive koji ih dovode u jaku vezu sa sredinom gde su nastale. kojima se pripisuje božansko poreklo. U arhelološkom pogledu. razne drvenarije za domaćinstvo kao i ukrašavanje tela tetoviranjem i ožiljcima. koje prate delatnosti njihovog svakodnevnog života. Žene su ih plele od trske i lišća drveta pandanus. Metal i keramiku nemaju. U istočnoj Mikroneziji. ali njihov kulturni smisao nije razjašnjen. najbogatijem području australijske domoradačke umetnosti. sa prizorima iz kulta heroja i raznih legendarnih bića. i oruđe od školjki i kostiju. Dekorativno slikarstvo i rezbarstvo. i od alata koji su dotle usavršili. Religija im se sastoji od kulta duhova i predaka.Kamene i zemljane platforme na ostrvu Fiđi pojavile su se odprilike u XII veku i na ostvru Samoa. burgije sa vršcima od kamena. Brežuljci na ostrvu Tonga iz istog vremena služili su uglavnom kao grobovi. služe kao postelje i jedra. nameštaja. Polinežani . a na ostrvu Samoa izdužen oblik.asura. U arhitekturi i skulpturi dugo je preovladavo engleski uticaj. Melanezije i Mikronezije.Asure su važan deo nameštaja. rasprostranjeno je slikanje na kori drveta. Preplitanjem. Zato te kulture pružaju mnoštvo raznih predmeta od školjki.Slikari obrazovani u Evropi prenose nove uticaje. Osnovni izraz Polinezijske umetnosti sastoji se u izradi i dekorisanju predmeta za svakodnevnu ili obrednu upotrebu .(Sl. kultura je bila onog tipa koji se mogao prilagoditi životu na koralnim atolima. koplji. biljaka i lova. način života i umetničke forme na njima su tako raznovrsne da je tešo donositi zaključke za bilo koju od glavnih grupa: Polinezije. majstorski izvedenim. udica od kornjačinog oklopa ili školjki. Glavni materijal je drvo. sa veoma razvijenim sistemom tabua. a rasni sastav.su organizovani u porodice i klanove. školjki ili zuba morskog psa. Okeansko područje na kom su ostrva rasuta je veoma prostrano. Slika i urezanih crteža na steni ima širom Australije. U Arutemu.

žute ili crveno smeđe boje.širinom vlakana i uplitanjem obojenih vlakana. vesla i dr. činije za hranu.Kutije. U stvari su to umetnički predmeti sa određnom namenom u svakodnevnom životu. nekad čisto ornamentalna. dobija se mnogo beskrajnih šara. crne. posebno je primenjena na drvenim štitovima i spomen-pločama. Dobija se tako što se kaiševi unutrašnje kore papirusnog duda udaraju dok se ne slepe u list materije. koji može biti 9 m dug. Na njoj se slika u geometrijske šare. sa umecima školjki.5 m širok. Forme “primitivne umetnosti" mogu izgledati samo stilizovane ili krajnje apstraktne. predmeti su izrezbareni. obredima i magijama. kutijama od bambusa i dr. Obično je cela površina predmeta pokrivena šarama. a šare na njima simbolizuju svet duhova. Melanežanska umetnost je veoma dekorativna. izrezbarenim posudama od ljuske kokosovog oraha.Tučena kora ili tapa služi za odeću i zidne prostirke. nekad sa totemskim značenjem. predmetima. a 4. 80 .

filozofiji. optiku i stvore nauku o perspektivi. godine umetnik prerasta status bezimenog "majstora" i pretvara se u “umetnika". Nosioci te nove kulture bili su humanisti. a zatim u Nemačkoj i Francuskoj. Zato su sakupljali i proučavali antičke rukopise. Proučavanje antičkog nasleđa stvorilo je u renesansi racionalno i naučno shvatanje sveta i ojačalo individualnost italijanskog i evropskog građanina. pa perspektivne linije konverguju iz dubine slike ka posmatraču.PUTEVIMA UMETNOSTI OD RENESANSE DO DANAS RENESANSNA UMETNOST Jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope koji je doveo do preokreta u nauci. prostor i predmeti u njemu viđeni su iz tačke koja se nalazi u slici. renesansa je oslobodila bujicu stvaralačke energije najpre u Italiji i Nizozemskoj. književnosti i likovnim umetnostima. oslobađa se kontrole cehovske organizacije i priprema se za svoj poziv najpre u ateljeu. 81 . U obrnutoj perspektivi. Razvijene trgovačke veze sa Istokom i razvoj manufakturne proizvodnje skupocene robe doprineli su velikom bogatstvu italijanskih gradova. istraživali ostatke antičke arhitekture i skulpture. U periodu između 1300. već sa počecima renesanse. koja je koristila obrnutu perspektivu suprotnu optičkim zakonima. uporedo sa materijalnom kulturom. skulptori. filozofa i književnika već je i sam univerzalno obrazovan i svestran stvaralac. Samim tim. Doba u kome su živeli savremenici su već shvatili kao preporod klasične starine. U ovoj zemlji su. početkom XV veka. njene filozfoije i umetnosti. univerzalno obrazovani humanista. naročito Firence. Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse našla svoj najviši izraz. Oživljavanje antičke estetske teorije o tome da je umetnost oponašanje prirode primoralo je renesansne umetnike da proučavaju geometriju. Leonarda i Direra. ranije nego u ostalim zemljama zapadne Evrope. Svet umetnosti u kome je stvarao renesansni arhitekta. naučnici i pesnici. renesansni umetnici su. Kao posledica neposrednog posmatranja prirode i životnih procesa. on ne samo da postaje prijatelj humanista. a ne optička realnost. Nasuport srednjovekovnoj. slikari. tj. Takva perspektiva je čista umetnička konstrukcija. u naslikanom prostoru. kao i prekid sa srednjim vekom označila je renesansa. nasuport srednjovekovnom verovanju u autoritete. Za italijanske humaniste središte univerzuma više nije bio bog. Humanisti su u antičkoj starini videli vrhunac ljudskih stvaralačkih snaga. konstrukcija koja je sliku shvatala kao subjektivnu. jer su novu kulturu usmerenu prema čoveku suprotstavljali skolastičkoj nauci i teologiji. One postaju glavni predmet teorijskih radova o umetnosti renesansnih umetnika: Albertija. već čovek. Milana. Gibertija. Venecije i Rima. Duhovna kultura se okrenula sve većem interesovanju za antičko nasleđe. Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se služi svojim razumom i da veruje u ispravnost svojih zaključaka. Rano. teorijski i praktično. počeli da se razvijaju gradovi i da se brzo gomila bogatstvo u rukama građanske klase. i 1775. skulptor i slikar bio je mnogo složeniji od sveta njegovih prethodnika iz srednjeg veka. predstavnik intelektualne i novčane elite. naročito vizantijskoj umetnosti. a ne izvan njega. Mnogi umetnici renesanse istovremeno su bili arhitekti. razvijala se eksperimentalna nauka. stvorili linearan sistem monokularne perspektive. simboličnu sliku sveta. Pjera dela Frančeska. a kasnije na umetničkoj akademiji. učili grčki i latinski jezik. Zasnovana na empirijskom doživljaju sveta i kritičnom odnosu prema srednjovekovnom načinu života.

Oslobađa arhitekturu gotičke dekorativnosti i razjedinjenosti i koristi antičke arhitektonske elemente . ARHITEKTURA KVATROĆENTA Arhitektura ranorenesansnog stila nastala je u Firenci. Alberti i Leonardo odbacili su religijska tumačenja porekla umetnosti i zato su se više usredsredili na telesne fenomene ljudskog postojanja. Zato u ovom sistemu sve perspektivne linije idu od posmatrača ka dubini naslikanog prostora i prividno se seku u beskonačnosti.Firencom članovi ugledne bankarske porodice Mediči. jedne vrste atmosferske izmaglice koja slabi jasnoću kontura i jačinu boja predmeta udaljenih u prostoru. Prvo njegovo značajno delo je kupola na firentinskoj katedrali. misleći pri tom na umetničku aktvinost u Atini pod Periklom.Naučna perspektiva je strogo određen sistem koji omogućava da se prosto i predmeti u njemu prikažu u njihovim međusobnim odnosima onako kako ih vidi naše oko iz jedne određene tačke ispred slike. Na fasadi kapele Paci pravilna kolonada korintskih stubova prekinuta je na sredini polukružnim lukom koji ističe ulaz u kapelu. arhitrave. one imaju centralno dvorište. premeravao ih i crtao. KVATROĆENTO U ITALIJI (XV V. Svojim zahtevima da umetnik prikazuje ono što vidi. na prizemlje i dva sprata. red i sklad božanstva. i to najviše zaslugom jednog umetnika arhitekte i skulptora . 82 . zabate i kupole . zakona pokreta. jednostavnost i jedinstvo prostora i mase. a Rimom pape . a delo je drugog velikog umetnika rane renesanse Leona Batista Albertija. tako su otkrivali lepotu. u kojoj je umetnička delatnost bila tako velika da su je savremenici nazivali “novom Atinom". Simetrija i proporcija glavne su odlike njegove arhitekture. od kojih zavisi lepota tela. U Rimu je. Leonardo i Direr stvorili su nove proporcije ljudskog tela u obliku matematičkih razlomaka. Značajan predmet proučavanja ne samo slikara i vajara već i arhitekata bilo je i ljudsko telo. Proučavanje njegove anatomske strukture. obuhvata kraj XV i prve dve decenije XVI veka. Giberti. Rana renesansa ili kvatročento obuhvata XV vek. Umetnici rane renesanse bili su pioniri u stvaranju novog umetničkog jezika i izraza. proučavao ostatke rimske arhitekture. postoji i vertikalna podela pilastrima između prozora.Italija je bila poprište neprestanih borbi među državicama. za razliku od geomterijskih šema koje su preovladavale u srednjem veku. 108). Kako su umetnici rane renesanse otkrili fizičke vrednosti prirodnih oblika. međutim. Glavna zapadna fasada većine firentinskih renesansnih palata je raščlanjena horizontalno. sa središtem u Rimu i Veneciji. Centar rane renesanse bila je Firenca. Visoka renesansa.na jedan nov način kojim ostvaruje jasnoću. Zatim je projektovao firentinske crkve San Lorenco i San Spirito i malu kapelu Paci (sl. On je u antičkim građevinama video najviše uzore. Savremenici su našli da je ta božanstvena lepota veća od lepote prirodnih oblika. koja je projektovana tako da dominira ne samo katedralom već čitavim gradom. Na palati Ručelai. kao i proporcija. građene u rustičnoj tehnici. zajedno sa skulptorom Donatelom. postali su bitan deo umetničkog obrazovanja na Zapadu. Ta “božanstvenost" postaje u visokoj renesansi kriterijum savršenosti. U prvoj polovini XV veka u Firenci su izgrađene mnoge palate za bogate porodice. pored horizontalne podele pomoću snažno istaknutih venaca.) Velikom poletu nove umetnosti doprineli su i politički događaji u Italiji u to vreme. Poznavanje perspektive i analitički duh Bruneleskija omogućili su mu da stvori građevine koje su suštinski nove u odnosu na srednjovekovnu arhitekturu. Takva podela zidne mase podseća na fasadu rimskog Koloseuma. arkade. Rascepkana na mnogobrojne gradske države kojima su vladali moćni pojedinci . Milanom Viskonti i Sforce. sa ulice. Renesansni umetnici stvorili su i sistem vazdušne ili atmosferske perspektive.stubove. a njene tvorce . Rensansa je u Italiji imala dve faze razvoja: ranu i visoku renesansu. i pojedincima oko prevlasti. Masivne i teške spolja.Filipa Bruneleskija. Prostorije su svetlost dobijale više iz tog dvorišta nego spolja. okruženo galerijama na stubovima.Mikelanđela i Rafaela .nazvali su “božanstvenim bićima".

godine napisao Deset knjiga o arhitekturi. takođe. u novom duhu. hladan sjaj svetlosti bez senke. snagom svog volumena.Tačnost i preciznost anatomskih detalja na ovom portretu je bila iznenađujuća već za njegove savremenike. koje. već kao telo određene zapremine i širokim površinama svetlosti i senke još više ojačao \otovu modelaciju. sa srednjovekovnom tradicijom. Prvi je. prvo mesto zauzima Pjetro dela Frančeska. Donatelo je izlio u bronzi konjaničku statuu vojskovođe Gatamelate za trg u Padovi (Sl. pomoću linearne i vazdušne perspektive. Među slikarima koji su sledili Mazača. jer je svojim delima izrazio skoro sve vidove renesansne umetnosti. 83 . pilastri. Njegovo slikarstvo više nego umetnost bilo kog drugog slikara renesanse blisko je modernoj umetnosti.Univerzalan umetnik . on se i kao slikar i kao teoretičar interesovao za matematiku i perspektivu. daju njegovim slikama jasnoću i bezličnost jedne vanvremenske stvarnosti. već i na drugim Albertijevim delima:Malatestinom hramu u Riminiju i crkvi Sv. mnoge firentinske i italijanske skulptore u drugoj polovini XV veka. Inspirisan delom rimskog arhitekte Vitruvija. mogu da stoje same bez arhitektonskog okvira. Donatelo je. iznad svega. On je bio po strani od glavnih tokova firentinskog slikarstva i pretežno je slikao u Arecu. Osim toga. Umetnost Donatelovog savremenika Lorenca Gibertija. simetričnost kompozicije. naturalizam rimskog portreta tipa biste. Na Mazačovim slikama i prostor je ubedljiviji nego na \otovim. Po Albertiju. a pri tom sačuvali osobenost svoje umetnosti. lepota građevine proizlazi. inspirisala je. u kvatročentu nju je u potpunosti realizovao Firentinac Mazačo. koje doživljavamo kao produžetak stvarnog prostora u kome stojimo kao posmatrači. skoro pastelne boje. Namesto plave pozadine na \otovim slikama koja zatvara pozornicu. umetničko samostalno delo. koju će u punoj meri iskoristiti slikari renesanse. izvajavši u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana. Njegov značaj u skulpturi italijanske i evropske renesanse je ogroman. fino su iznijansirani odnosi svetlo-tamnog. zauzimaju prostor. Tokom XV veka ona odbacuje arhitektonski okvir i postaje. To je njegova statua David. Iako nije imao neposredan odnos sa firentinskim slikarstvom. Oživeo je. Najveći skulptor rane renesanse bio je Firentinac Donatelo. Andrije u Mantovi. Glavni napori slikara bili su usredsređeni na perspektivnu projekciju prostora na ravan zida ili drvenog panoa i na prikazivanje predmeta i figura u prostoru prema optičkim zakonima. Na postamentu za statuu Sv. kao i u antici. istočna vrata firentinskog baptisterijuma nazvanim po rečima Mikelanđela Rajska vrata.bio je više teoretičar arhitekture nego projektant. SLIKARSTVO KVATROĆENTA U slikarstvu rane renesanse takođe je prednjačila Firenca. Alberti je 1452. poput statua. slikao prostor i iza figura. svetle. pozlatu. naznačio vazdušnu perspektivu. Tu težnju u slikarstvu već je delimično ostvario \oto u XIV veku. Oko 1435. kao statua. godine on je linearnom perspektivom konstruisao prostor na svojim bronzanim reljefima za treća. odsustvo osećanja i dramatike i. iako skulptor. lake i vitke figure pripadaju gotičkoj umetnosti i suprotne su dramatičnom realizmu Donatelove skulpture. Poput rimskih konjaničkih statua postavljanih na forume rimskih gradova. SKULPTURA KVATROĆENTA Skulptura rane renesanse prekida. Time je prizoru reljefa data iluzija trodimenzionalnosti prostora. Zadnji deo statue umetnici sada obrađuju isto tako pažljivo kao i prednji. više nego Donatelova. Za firentinsku crkvu Or San Mikele izvajao je prve okrugle statue u pravom smislu te reči koje. stvorio muški akt. Ostvarenje tih teorija nalazimo ne samo na fasadi palate Ručelai. Na freskama se pojavljuje pozadina sa naslikanim arhitektonskim delovima (niše. stubovi i svodovi). izlivena u bronzi u prirodnoj veličini. Slikao je ljudsku figuru ne kao skup pojedinih delova. posle antike. iz sklada njenih proporcija. koji je gotovo ravna površina. On je odbacio jake boje. \orđa. 109). Mazačo je. Složeni ritam kosih i ovalnih linija u naborima draperije. valovite linije i sitne pojedinosti i predao se modelovanju krupnih oblika figura određene težine. Krupni geometrijski oblici. na reljefu.humanist. matematičar i pravnik . iako u nišama zidova.

istraživali su njene dekorativne mogućnosti. ali je gradnja nastavljena pod Mikelanđelom i završena tek u XVII veku u baroknom stilu. uglavnom za crkvenu arhitekturu. kontura nije smetala širokim površinama boja. a i u umetničkoj proizvodnji i teoriji umetnosti. shvaćen idealno kao simbol univerzalnog prostora. koji su do krajnosti produbili teorijska saznanja o umetnosti i prenošenju tih znanja na umetnička dela. delima Mikelanđela Buonarotija (1475-1564. Botičeli je zanemario modelaciju oblika i dubinu prostora i svu pažnju usredsredio na prvi plan i bočno kretanje figura. Tri 84 . obojica prevazilaze Bruneleskijevu viziju prostora Д usklađenog i zaustavljenog površinama. a ne oslabađa. Za razliku od svetlo-tamnog nijansiranja boja.ogromnih dimenzija.Skulpturalne mase su raščlanjene i složene u najvećoj mogućnoj meri. pa je rimski arhitekta Donato Bramante početkom XVI veka projektova crkvu Sv. Petra u obliku grčkog krsta upisanog u kvadrat. još više. isklesana 1501. unutar renesanse. deli kvatročento od činkvečenta u istorijskoj koncepciji. ona je savršena u simetriji i harmoničnom odnosu svih delova građevine (Sl. karakterističan za Mikelanđelove statue. Na slici Proleće. Dualizam tela i duše. Od Donatelove istoimene statue ona se razlikuje ne samo po dimenzijama i materijalu već po odnosu prema ljudskoj figuri. kapeli kojoj je obeleženo mesto raspeća sv.koje su klesane za grobnicu pape Julija II i. godine u jednom bloku belog kararskog mermera. u literaturi. Težnja za monumentalnošću. Veoma impresivno deluju i ostala završena. Nasuprot oslobođenoj energiji izraženoj prikazivanjem opuštenog tela kod Donatela. Zbog toga se javlja osećanje duhovne napetosti u jednom telu shvaćenom kao “tamnica duše". SLIKARSTVO ĆINKVEĆENTA Slikarstvo. jer sve tri statue obrazuju veliki trougao i drže čvrsto složenu mrežu vertikala i horizontala. Petra. Iako suprotnim izrazom. apstraktan. Preovladao je. ali neki drugi. ali uprkos tome skulptura čini jasnu vizuelnu celinu koja se iscrpljuje jednim pogledom oka. sa kupolom nad središnjim prostorom. Neki su je slikari iskoristili za utisak trodimenzionalnosti. Bramante je samo započeo izgradnju te crkve.) Duboka duhovna razlika koja. SKULPTURA ĆINKVEĆENTA Skulptura visoke renesanse obeležena je ponajviše delima samo jednog umetnika. imaju jasne oblike. postaje vidljiva i u arhitekturi u delima Bramantea i Mikelanđela Buonarotija (1475-1564).Sredinom XV veka u italijanskom slikarstvu rane renesanse jača značaj konture. na poklopcu sarkofaga. kružnog oblika sa kupolom. kao i mnogobrojna nezavršena skulptorska dela ovog nadasve izuzetnog i neponovljivog umetrnika. Mikelanđelov David odaje utisak da se energija sabija. a prostor je jedinstven. ĆINKVEĆENTO U ITALIJI (XVI V. centralni tip gradnje. filozofiji. istaknutu kupolu. kao Firentinac Sandro Botičeli. Iste osobine nalazimo i u statuama Mojsije i Robovi. u nadgrobnim spomenicima Lorenca i \ulijana Mediči. izražava se i kroz kozmičku suprotnost smiraja dana i buđenja noći.Jednostavna po svojoj zamisli. dalo je svetu niz izuzetnih stvaralaca. Grobnica \ulijana Mediči sastoji se od statue pokojnika u sedećem položaju koja je smeštena u niši zida iznad sarkofaga i od poluležećih statua Dan i Noć. došla je još više do izražaja u drugom Bramanteovom delu. ARHITEKTURA ĆINKVEĆENTA Najveća dela arhitekture vioske renesanse nastala su u Rimu.). Njihovi objekti u svečanoj monumentalnosti velikih masa i impozantnih razmera. činkvečenta više od skulpture i arhitekture. 110). nazvanoj Tempieto. Prva statua visoke renesanse je njegova statua David. uprkos malim dimenzijama.

u pozadini. gde se naglo smiruje.Mnoge zabeleške i crteži koje je Leonardo ostavio potvrda su da je bio naslednik naučne tradicije i racionalizma Firence u XV veku. To je vek u kojem su živeli i stvarali geniji. 85 .koji u prvi plan ističe svetlo-tamno. veći deo života je proveo u Firenci. naslikao ruševine neke građevine. Centralne svetle figure obrazuju trougao. Sfumato su meki i fini. mehanike. na pilastrima. 112. Pokretima i mimikom. Mikelanđelo je tavanicu najpre podelio slikanim arhitektonskim okvirom za pojedinačne figure proroka i proročica. Anom. je izuzetan slikarski izraz. iz koga se razvio barok. Mona Liza. koji obezvređuju konturu. skoro neprimetni prelazi svetlo-tamnog.gestova i mimike . U tom ciklusu freska ističe se Stvaranje Adama. Bogorodica sa Sv. iako danas u lošem stanju. rođen u Vinciju u Toskani. dok druge propadaju zbog tehnoloških eksperimentisanja. prikazao dvanaest apostola.). godine. Leonardo je za dugačkim stolom. Devica i Isus. Konstanta njegovog celokupnog dela. Tajna večera. u grupama po tri. Leonardo da Vinči je jedan od najuniverzalnijih ljudi. figure su naslikane crvenom i plavom bojom. oni izražavaju čitavu skalu osećanja. koji zauzima skoro celu širinu slike. ne samo svog vremena. Tajna večera. jedna je od najznačajnijih slika u evropskom slikarstvu. arhitekta i pesnik. Renesansno. Leonardo da Vinči (1452-1519). ali stvara i atmosferu tajanstvenog. od čuđenja do rezignacije. Vera u čoveka kao nosioca likovnog izraza približila je Mikelanđela antičkom shvatanju umetnosti. Sv. To je Leonardov sfumato. nedokučivog i nematerijalnog. a po sredini devet scena iz prve knjige Svetog Pisma. drveće. Ana. Sfumato je došao do punog izraza u Leonardovim dovršenim slikama: Bogorodica u stenama. Najznačajnije njegovo slikarsko delo jeste freskodekoracija tavanice Sikstinske kapele u Vatikanskoj palati u Rimu. odnosno piramidu. izdaće me". pripreman velikim brojem crtanih studija. Na nedovršenoj slici Poklonjenje mudraca Leonardo je naslikao veliki broj figura oko središne grupe sa Bogorodicom. centralnim položajem. zbog čega je neke slike ostavio nedovršenim. Sa duhom naučnika Leonardo je pristupao i slikarstvu. međutim. a ona stvara dovoljno dubok prostor u kome je. fizike. iza njih. uranjaju figuru u prostor i stvaraju novo jedinstvo figure i prostora.našlo je svoj puni izraz u toj slici. tačkom iznad glave u kojoj se seku perspektivne linije i lukom iznad glave koja je i jedina lučna linija na slici. što izražava prisnost i nežnost. naslikana na zidu trpezarije milanskog manastira Santa Maria dela Gracia. Bio je univerzalan umetnik. Istoj tradiciji firentinske umetnosti zasnovanoj na naučnim ciljevima pripada i delo Mikelanđela Buonarotija. Taj talas osećanja širi se ubraznim ritmom bočno od središnje figure Hrista do dvojice apostola na krajevima stola. ali njegove retke očuvane slike pokazuju da nije samo poštovao tradiciju već i da ju je prevazišao novim osećanjem za formu. i pre svega slikarskog stvaralaštva. ali je svakoj obezbedio značaj i vidljivost. Kako je Mikelanđelo stvarao dugo. U mirnom prostoru trpezarije. Leonardo je ojačao i bojom. Oblici su meki nedovršeni kao da su obavijeni izmaglicom. estetskim i kritičkim mislima i sazreo u neposrednom istaživanju realnog sveta.skulptor. Sve figure oko centralne grupe imaju jake pokrete i izraze lica i obavijene su senkama i polusenkama i utopljene u prostor. teorijski potkrepljen pesničkim. kao na primer. kao i Leonardo . usmeren putevima drukčijim od Leonardovog puta. slikar. Mikelanđelo je i slikarstvo shvatio skulpturalno i prenaglašavao je volumen ljudskih figura. do 1564. Mirnom porstoru trpezarije odgovara jedino mirna figura Hrista. njegova dela stvorena posle treće decenije XVI veka. ali bez oštrih granica. posebno Leonardovo zanimanje za slikanje ljudske “duše" pomoću pokreta . balistike i teorije o umetnosti odraz su ogromnog interesovanja za sve oblasti ljudskog duha. Njegovi radovi iz oblasti matematike. izdvojena od ostalih na više načina: svetlom pozadinom. (Sl. Dramatičnu napetost za stolom. Dok donjom polovinom slike dominira belina stolnjaka. konstruisanom vertikalama stubaca i horizontalnom tavanicom. pripadaju manirizmu. u umetnosti je eksperimentisao na isti način kao i u nauci. Rim i Venecija. konje i ljude.su centra u kojima se razvijalo slikarstvo činkvečenta: Firenca. koju su izazvale Hristove reči: “Zaista vam kažem: jedan od vas koji jede sa mnom. anatomije. Tajna večera. među kojima centralno mesto zauzimaju dva -Leonardo i Mikelanđelo. nage figure mladića. Njegov umetnički razvoj bio je. botanike.

Venecijanci su stvorili slikarstvo koje će kasnije umetnici u svim delovima Evrope vekovima proučavati. Treći “božanstveni" iz kruga velikih slikara visoke renesanse bio je Rafaelo Santi (1483-1520). Rafael je u vatikanskim lođama i stancama . venecijanski slikari. Rafael je pokazao izvanrednu sposobnost razvoja i prilagođavanja. pored Rima. s jedne strane idilične pejzaže i ležeće aktove svog učitelja \orđona. Na tim slikama oblici su čvrsti. Rubensu i Rembrantu. Slike Flora. desnom.115). pripadaju umetnosti visoke renesanse. Živeći skoro 90 godina. Beživotnost Adama izražena je opuštenim telom koje se jedva pridiže.(Sl. kresnuće iskra duhovnog života. U toku svog kratkog ali plodnog života. u njegovom stvaralaštvu jasno se razlikuju dve faze: jedna . pored figura. Linija božijeg ogrtača je. raspoređenih tako da nijedna ne smeta drugoj. Dijagonalno kretanje oblika i svetlosti dozvoljava nam da figure i prostor samo naslutimo. nišama i statuama. opet najviše kod Ticijana. tj. ali je pokazao sposobnost izvanredne sinteze koja je najviši domet renesanse. Ta dva dela spojena su. ali ne i da ih vidimo u njihovoj fizičkoj prisutnosti. osa njegovog tela je udubljena pasivna linija. 113.niz odaja u vatikanskoj palati . delu prikazao je boga sa pratnjom. La Bela (Sl. Iako nije bio akademski obrazovan njegovo slikarstvo ga je načinilo osnivačem akademizma. koja je u Veneciji prenesena iz Flandrije. boja zatvorena unutar određenih površina. godine Ticijan je radikalno izmenio način slikanja. ravnoteža njegovih slika i ideal lepog vekovima podražavani na umentničkim akademijama Evrope. sredstvo izražavanja umetnikove ličnosti. na sredini slike. čvrsti smerovi vertikala i horizontala i naglašena tačka ravnoteže glavnih figura Platona i Aristotela. naročito Velaskezu. snažna i ispupčena. Nebeska i zemaljska ljubav.Slična po koncepciji i kvalitetu je i slika Zaruke Bogorodice. naslikao je figuru Adama. Na slici Krunisanje Hrista trnovim vencem kontrastima svetlo-tamnog povezuju se oblici i prostor i dematerijalizuju se.) 86 . godine. Na slikama nastalim posle 1555. venecijanski slikari su posebno isticali bogatstvo i intenzitet boja i atmosferu pejzaža i prirode. prostor konstruisan arhitekturom sa velikim lukovima. Urbinska venera. naročito Ticijan.posle toga. Na njihovim slikama boja nije dodatak crtežu kao u firentinskom slikarstvu. (Sl. telesno već uobličenog. predstavnika idealističke i materijalističke filozofije.pokazao i sposobnost stvaranja monumentalnih fresko-kompozicija. punog napetosti. RENESANSA U EVROPI (XVI v. Portretista i slikar bogorodica. kao i svog učitelja Peruđina. dramatsku akciju. s druge strane. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti tokom celog srednjeg veka. ona je bitan element u oblikovanju i stvaranju slikarskog jedinstva. Uljanom bojom oni su postigli slobodniji rad četkicom koji je postao. Na njima je Ticijan prikazao čulno doživljenu žensku put i draperiju. Najveći venecijanski slikar je Ticijan. slikali su uljanom bojom a mnogo više stepenu od onog koji su postigli Flamanci. Uravnoteženosti i preglednosti slike doprinose krupni i teški volumeni figura. Iz tog dodira. u gornjem. jer su njegove proporcije.) Umetnički centar visoke renesanse. Ono što sliku čini monumentalnom i vernom je. kao jedro na vetru.)Sliku pravougaonog oblika Mikelanđelo je dijagonalno podelio na dva dela: u levom donjem uglu. a osećanja vedra. Koristeći novu tehniku slikanja uljanim bojama. a. On se oslanjao na tekovine umetnosti Leonarda i Mikelanđela. unosio je. Naime. on je ispunio ceo vek venecijanskog slikarstva. on je u ogromonom prostoru sa dve pozornice . na malom komadu zemlje.do 1555. bila je i Venecija. do 70-tih godina njegovog života i druga . davalačka snaga. Negovao je. dodirom Adamovog i božjeg prsta. u kojima je grupisao veliki broj figura u prostoru. u kojoj se seku perspektivne linije. kontura neprekinuta.jedna ispod stepenica i druga iznad njih -naslikao mnoštvo figura antičkih filozofa. na njima je on slikar materijalnosti sveta. Na jednoj od njih Atinskoj školi. stvorio otvorenu formu kojom je postao uzor evropskim slikarima tokom sledeća tri veka. stupcima. ona je aktivna. a zahvaljujući poznavanju i usavršavanju tehnike uljanih boja. naročito u poznim delima. 114.

osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku. prvoj zemlji crkvene reformacije. kada je počela da prodire renesansa iz Italije. tj. Dela italijanske renesanse Direr je neposredno video i pruočavao u Veneciji. Drugi centar renesansne umetnosti u Evropi bila je početkom XV veka Flandrija (od koje će kasnije postati Belgija i Holandija). kao i o njihovoj nepogrešivoj materijalizaciji. zatim duži period rada i postizanje finih prelaza i polutonova. gotička umetnost je trajala sve do prelaza XV u XVI vek. tj. Slikar koji je sa najviše originalnosti slikao pejsaž i žanr bio je Piter Brojgel Stariji. na kome je i najsitniji detalj prikazan skoro fotografskom tačnošću. Prednosti uljane tehnike su mogućnost bogatog korišćenja fakture. koji su kao sporedni detalji i ranije živeli u holandskom slikarstvu. Briž i Brisel. U odsustvu zidnih površina. To je svet snova i simbola.) Brojgel je prikazao stanovnike holandskih sela. Renesansno slikarstvo Nizozemske je posebna varijanta. međutim. Italijanskoj renesansi mnogo je bliža umetnost Albrehta Direra. Prekid sa gotičkim stilom u Flandrijij nije bio tako radikalan kao u Italiji. Gotički elementi. bez naglašavanja glavnih ličnosti. Novom tehnikom je. Njihovo zajedničko delo je Ganski oltar. do pojave baroka. Takvo mešanje i suprotstavljanje stilova trajalo je u Nemačkoj sve do XVII veka. želje naručilaca slika. U ilustracijama godišnjih doba naslikao je karaktersitičnu atmosferu zime. Uglaste dreperije i arhitektonski detalji su gotički. koji su uglavnom bili građani. (sl. Pejzaž. Seljački ples. arhitektura i postepeno slikarstvo renesanse. Pristalica ideja Martina Lutera i Erazma Roterdamskog. neobičnim raspuklim plodovima i nadrealnim odnosima.) Osećanje za prostor i darovitost za portret Jana van Ajka su osnovne osobine njegove umetničke ličnosti. U njoj su se bogatstvom isticali trgovački gradovi Gan. a u slikarstvu nove vrednosti nisu postignute naučnom metodom i antičkom tradicijom. već čulnim doživljajem realnosti. mrtva priroda i žanr. Ilustracije jevanđelja i narodnih poslovica. Direr je proučavao perspektivu. pre svega. sa mnoštvom figura. Njegove slike su “teške" za razumevanje i gledanje zbog iracionalnosti i fantastičnosti prizora. Dečje igre. Veliki umetnik Brojgel uspeo je da od ilustracije jednog događaja napravi delo univerzalne vrednosti. Na slikama sa motivima seoskog života. nepoznatim predmetima kakvi nikada nisu viđeni. Od svih zemalja u tome prednjači Flandrija.To je slika iz tri dela na rasklapanje kakve su bile uobičajene na severu.slikar je podigao na nivo simbola svoje zemlje i naroda. duboko ukorenjena u srednjovekovnoj tradiciji. zahvaljujući novoj tehnici. ali je upotreba boje jedinstvena i nema sličnosti ni sa jednom slikom naslikanom u ono vreme. kao na slikama Pokolj vitlejemske dece i Slepci. sa tri pozornice slika. Realizam holandskog slikarstva on je tematski i formalno proširio na gotovo sve vidove života svoje zemlje i vremena. kao što su Seljačka svadba. Dok Italija u XV veku razrađuje i završava svoju prvu renesansu. koji su postali i umetnička središta. u drugim zemljama se intenzivno razvija urbanizam. živeli su u njoj i dalje uporedo sa renesansom. On je od Venecijanaca bolje nego ijedan Nemac shvatio mogućnosti boje. leta i jeseni. proleća. a i kao ličnost bio je racionalno i naučno orijentisan. omogućena velika skala nijansi jedne boje. Pronalazak i upotreba tehnike uljanih boja obogatili su gotičku tradiciju Nizozemske i umnogome omogućili osvajanje nove umetničke realnosti. 116.116. U arhitekturi i skulpturi Nizozemske dugo su negovani gotički oblici. proporcije i humanističku 87 . Neposredan vizuelni doživljaj sveta došao je do izraza početkom XV veka na slikama Humerta i Jana van Ajka. Krajem XV i početkom XVI veka holandski slikar Hijeronimus Boš zasniva svoju umetnost na srednjovekovnoj severnjačkoj tradiciji. od lazurne do pastozne. koji su trpeli od inkivzicije i ratova. To je realistički portret.Žetva (Sl. predstavljen čudovišnim spojevima ljudi i životinja. U Nemačkoj. U nemačkoj renesansi u delu Matije Grinevalda žive elementi gotike. ograničile su se na štafelajno slikarstvo. Njegovi Izenhajmski oltar je ogromna slika sa dva para pokretnih krila. Ona svedoči o enciklopedijskom znanju dvojice braće i o iznenađujućem realizmu najsitnijih detalja.U XV i XVI veku celu Evropu je zahvatio proces raspada feudalnih rascepkanih država i postavljaju se čvrste osnove modernih država.

Stubovi u prostoru. Razmena je naročito bila živa između Italije i Nemačke. kao i za ilustrovanje popularnih legendi. U više serija drvoreza . najpre u Italiji.117. Sebastijana i Akademiji u Veneciji. Po svom interesovanju za teoriju i po univerzalnom obrazovanju blizak je Leonardu da Vinčiju. Jeronim u ćeliji. smelim perspektivnim skraćenjima oblika. Direr ispoljava i neke tipično severnjačke i germanske osobine. kao i neki italijanski slikari. drvorezu i bakrorezu. Naslikao ga je na dasci koja zamenjuje ogledalo: ispupčenoj i kružnog oblika. kada je italijanski slikar Parmiđanino seo pred ispupčeno ogledalo da naslika svoj portret. a posle 1460. uski oblici figura. glatki kao od slonovače. Sve je na slici daleko od renesanse onoliko koliko je to i bilo koje delo srednjovekovne umetnosti. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko-političkim ratovima. godinom. postigao nenadmašan i tehnički i likovni nivo.(Sl.118). kao što je Ples mrtvaca. godine do početka XVII veka razvijao se. 88 . životinja i insekata. Više graver i crtač nego slikar. a zatim u Francuskoj i [paniji. Njegov analitički duh najviše se ispoljio u studijama biljaka.) Pronalazak štamparske mašine i potreba za umnožavanjem crteža .izazvali su u Nemačkoj u XV veku snažan polet grafičke umetnosti. Delić prozora je izduženi trougao na kome svetlost i senka stvaraju čudne ornamente. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. pre svega. Direr. izgledaju džinovski pored sitne ljudske figure. Veroneze priča priču o Venecijii. nazvan manirizam. Tanki izduženi oblici. Direr je pokazao da je u obe tehnike. Lepotu oblika i materije Direr sagledava u jasnoj i nepomućenoj konturi. Poreklo tih tehnika je nepoznato. novi stil u umetnosti. prepoznajemo snagu i lepotu njegove umetnosti koja se ogleda pre svega u velikom broju autoportreta. ali je u ranom XV veku drvorez već upotrebljavan za otiskivanje svetih slika i karata za igranje. Tintoreto negira sve klasične vrednosti visoke renesanse. a sigurnost iščekivanjem. pretvarajući venecijanski pejzaž u svilenu dekoraciju. bezličan izraz likova i beskrajno dubok prostor glavne su osobine novog stila. u spletu i tkanju linija. Sa Direrom je grafika postala umetnost ravna ostalim umetnostima.Hristove muke i Život Bogorodice. U tom linearnom stilu. Najznačajnija ostvarenja Veronezea su Dijalektika i drugi ciklusi u Duždovoj palati. Predstavnik manirizma venecijanske slikarske škole je Tintoreto. on je i u slikarstvu pretežno umetnik crtanja. Dramatičnoj mašti i irealnoj i slobodnoj kompoziciji Tintoreta suprotstavlja se klasičnije osećanje vedrine drugog Venecijanskog slikara na prelazu činkvečenta u manirizam . Smrt i đavo i Melanholija. crkvi Sv. koji iz prvog plana dijagonalno prodiru u dubinu prostora. dvosmisleno. koji ništa ne nose. uticaji su prenošeni i u suprotnom smeru. izduženim oblicima figura i. Početak novog stila obeležen je 1523. Uznemirenost jednog sveta u previranju u kome je vera bila potisnuta sumnjom. godine .u barkrorezu.kao i u pojedinačnim gravirama -Sv. podsećaju na oblike sa vizantijskih ikona. Novi umetnički medijum se veoma brzo širio po Italiji i Nemačkoj i postao je najjače sredstvo razmene umetničkih ideja i ikonografskih rešenja između raznih središta. UMETNOST MANIRIZMA Od oko 1520. kroz dosetku i aluziju.Veronezea. u oblicima koji imaju gotovo taktilnu vrednost. pa su Direrove grafike bile cenjene u celoj Evropi. Nije samo Direr inspirisan italijanskim otiscima. Vite. izobličeno. Već u XVI veku za poslednja Mikelanđelova dela upotrebljen je nazim maniera. (Sl. Dugi. stvorio je neka od svojih najznačajnijih dela u drvorezu. U prvi plan istaknuta je ogromna ruka.književnost. Žestokim kontrastima svetlotamnog. ali naročito u Firenci u XVI veku. a iza nje mlado i zagonetno lice slikara. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan. Poučno je uporediti njegovu Tajnu večeru sa Leonardovom slikom na istu temu pa videti koliko je manirizam antiklasična umetnost. da bi se označilo da se ona udaljavaju od klasične harmonije.

Ćelini je taj problem unekoliko rešio bronzanom statuom Persej. Simetrija slike u baroku se zamenjuje asimetrijom. tako da se italijanski barok znatno razlikuje od francuskog. radili u emalju. Radili su štuko-dekoraciju. pesnika i značajnih ljudi iz Toleda u drugoj polovini XVI veka. primoravajući gledaoca da je stalno obilazi. pokreta katoličke crkve koja je bila potrebna papama i crkvi da povrate moć poljuljanu reformacijom. Iako je barok uglavnom zapadnoevropski stil.prizor je prilagođen uzanom visokom panou. zato što moraju uzeti u obzir ne jedan već “četrdeset" uglova gledanja. stvaraju se nova umetnička središta u [paniji. Italija je prestala da bude umetnički centar Evrope. Iz toga se vidi da je u skulpturi problem i dalje bio u povezivanju stautue sa okolnim prostorom i njegovo takvo rešenje da se može posmatrati sa više strana. BAROK Barokni stil i njegova poslednja faza rokoko. tapiserije.Najveći slikar manirizma El Greko prošao je kroz uticaje venecijanskog i rimskog manirizma pre nego što je došao u Toledo u [paniji. izduženih oblika i izvijenih stavova italijanskih manirista. Grk sa Krita. dvor francuskog kralja Fransoa I.) El Greko je slikao portrete plemića. izduženim oblicima figura ispresecanim jakim kontrastima svetlo-tamnog. kod El Greka su sredstva krajnje subjektivno korišćena.). barokna umetnost ih je toliko prenaglasila da se one javljaju kao nove vrednosti. barokna umetnost se razvijala kao strogo klasicistička varijanta. 120. Tada su i mnogi francuski umetnici usvojili italijanski maniristički stil. Otkrićem Amerike i premeštanjem trgovačkih i pomorskih puteva na obale Atlantskog okeana. čisto holandskih i građanskih tema: pejzaž. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu. itd. boja i svetlost. tačnije u Rimu i okolini. Oni su tu našli široko polje rada. a još više grupa od tri figure koje se bore u Otmici Sabinjanki pokazuje ritmičko spiralno kretanje oblika oko zamišljene ose u prostoru. Njegova bronzana statua Merkur (Sl.figuru koja se u spirali uspinje oko središnje ose. tako da je i vizantijsko umetničko nasleđe imalo značajnu ulogu u formiranju njegove umetnosti. koja je u XVII veku pod Lujem XIV postala najizrazitiji primer apsolutne monarhije. s obzirom na to da ni iz jedne tačke u prostoru ne pruža pogled koji bi u potpunosti zadovoljavao. ali ubrzo. Sklupturom manirizma u Italiji nije se bavio onoliki broj umetnika kao slikarstvom. jer skulptori imaju više teškoća nego slikari. koji je u Italiji dobio ime \ambolonja. koji odražava ravnotežu na vrhovima prstiju jedne noge. Italijanski manirizam je s najviše uspeha prenesen u Francusku. umetnost. Nastavljajući da razvija vrednosti visoke renesanse. zajednički karakter koji su imali renesansa i manirizam.119. Naučno konstruisan prostor renesansnog slikarstva ovde je potpuno odbačen. Radovi na uređenju i dekoraciji dvorca bili su povereni italijanskim umetnicima. pored ostalih Ćeliniju i \ambolonji. tako da umesto 89 . Barokna umetnost se razvila u Italiji. on nema više onaj opšti.(Sl. Središte stvaranja u manirističkom stilu bio je Fontenblo. koje su renesansnim slikarima služile da istaknu iluziju viđenog u prirodi. freske. rezali u bakru. inkvizitora. Žan Gužon je za Fontanu nevinih u Parizu u reljefu uradio izvorske nimfe. koji je bio omiljeni oblik njegovih slika. Prostora zapravo i nema. U Italiji i [paniji barok je bio umetnost kontrareformacije. Linija. Svi oblici su usmereni odozdo nagore. je poslednji veliki evropski stil koji se razvijao u XVII i XVIII veku u Evropi. firentinski zlatar i vajar i pisac jedne avanturističke autobiografije. a još više od holandskog baroka.ali je taj ideal najpotpunije ostvario jedan Flamanac. On je stvorio figuru serpentinatu. a najviše slikarstvo u Holandiji izlazila je u susret ukusu buržoazije prikazivanjem malih. građanski enterijer i portret. ali one pokazuju i antičke uzore. cela površina slike ispunjena je visokim. Na slici Silazak svetog duha. Holandiji i Engleskoj. on je prve pouke u slikarstvu primio kod grčkih slikara fresaka i ikona. među kojima se ističe velika oltarska slika Pogreb grofa Orgaza. Flandriji. Francuskoj. Najznačajniji predstavnik tog stila je Benvenuto Ćelini. u Francuskoj. tokom XVII veka. Pored religioznih slika. mrtva priroda. On je tvrdio da je skulptura iznad slikarstva.

rezidenciji francuskih kraljeva. godine počinju navažniji radovi na izgradnji i uređenju Versaja i trajali su sve do sredine XVIII stoleća. Torinu. tako da se ceo unutrašnji prostor. a iznad svega smelim utapanjem arhitektonske mase u “beskrajnost". druga se uzdiže nagore. pa čak i na skulptoralnoj grupi Zanos sv. Unutrašnji prostor ima scensko. sa zidovima poput membrana. prvi korak ka stvaranju arhitekture XVIII veka. I prizemlje i sprat bogato su oživljeni dvojnim stubovima i nišama. dve najglavnije tačke. Zapadno pročelje te crkve podeljeno je na šire prizemlje i uži sprat.) Jednobrodna građevina. Arhitekta Frančesko Boromini gradio je u Rimu građevine preterano složene i dinamične. pravim remek delima. što narušava stabilnost. a nalazi se između renesanse i klasicima. tapetama. kao ranije gotika. ali sa apsolutno novim rešenjem ublažavanja volumena (tipična elipsa umesto bazičnog kruga. ali u nejednakim odnosima. Tako barok.kao što se vidi na Rafaelovoj Atinskoj školi ili na Leonardovoj Tajnoj večeri. od 1660. dostižući dramatičnu kulminaciju duž centralne osovine. koja je u osnovi i kupoli u obliku šestokrake zvezde. Taj kontrast svetlo-tamnog imao je svrhu da neposredno deluje na osećanja vernika. koji su sa strane povezani spiralnim ukrasima. Na Rubensovoj slici Dizanje krsta. prožima istim oblicima i igrom ispupčenog i udubljenog. već deluju zajedno što se ogleda u unutrašnjoj dekoraciji palata.121. Za razliku od toga Borominijeva umetnost je stvorila revolucionarne forme. sa bočnim kapelama umesto brodova i sa velikom kupolom nad ukrsnicom. Još složenija je crkva San Ivo ala sapienca. francuski barok u XVII veku postao je jedna vrsta klasicizma. sa naglašenim kontrastima svetla i senke. dvorana. Prvi kraljevski zamak u Versaju (Sl. Kopleks crkve S. Međutim. Ona je. Njegova arhitektura pripada razvijenom baroku. Veliko pročelje. U Francuskoj u to vreme značajna je izgradnja crkava. u \enovi. izgrađen je još za vladavine Luja XIII. pozorišno rešenje. oživljeno naizmeničnom ispupčenim i udubljenim površinama prvi je primer talasastog zida.Pariz je u XVII veku centar kulture rokokoa. I u drugim Italijanskim gradovima gradilo se u baroknom stilu. ARHITEKTURA BAROKA Arhitekturi više od svake druge umetničke manifestacije pripada naslov “Barok" (“plameni"). koje osećanja vernika usmeravaju u željenom pravcu. Ta napeta i uznemiravajuća slika suprotnosti dobila je svoj završni naglasak na laterni kupole. divnih urbanističkih rešenja. Zahvaljujući racionalizmu francuskog duha i političkom ustrojstvu monarhije. Berninija. oltarskom delu crkve. Tereze. a ne u “krajnost" prostora. tj. od poda do vrha. svetlog i tamnog. Za glavne nosioce pokreta kontrareformacije. skulptura i slikarstvo nemaju više stroge granice. Predstavnici arhitekture baroka u Italiji su Bernini i Boromini. Kako je umetnost Versaja trebalo da slavi i veliča moć 90 . nadirućeg i uzmičućeg.122) kraj Pariza. Osnovnom cilju dinamičnog služe jaki kontrasti kojima se barokna umetnost koristi. a Venecija je bila centar izuzetnih baroknih manifestacija. temin koji oslobođen svake negativne interpretacije ima pozitivnu istorijsko-umetničku sadržinu. jedna polovina i vuče nadole.dve uravnotežene polovine slike . izgrađena je krajem XVI veka u Rimu Crkva Il \ezu. rokokoa. u neku ruku. takođe u Rimu. Arhitektura. posebno zbog dela Baltazara Longene. sa slobodnom primenom formula i rasporeda.dovraca i zamkova. Maria della Salute. koja je već imala dugu tradiciju. Berninijeva arhitektura je stroži kontinuitet klasicizma XVI veka. Dekoracija se zbija oko sredine pročelja. jedna je od najdinamičnijih formi u baroknom smislu. stvoreno dramatičnim odnosom nedovoljno osvetljenog prostora broda i bleštave svetlosti u istočnom. a završeni trouglastim zabatom. koja spiralnim oblikom odvodi u neslućene visine.(Sl. postala je uzor crkvene građevine za sledećih dve stotine pedeset godina. nameštaja. Njegova crkva San Karlo ale kvatro fontane u Rimu je oblik zgnječenog ovala.leve i desne . Petra u Rimu). na baroknoj slici se obično i dalje razlikuju leva i desna polovina. (Kolonade na trgu Sv. mir i postojanost. ističe ulaz u crkvu i apsidalni prostor. Arhitektura baroka oplemenila je prostor Rima i mnogim fontanama. Podstrek za izgradnju dao je Luj XIV. jezuite.

(u kome je danas jedan od najčuvenijih muzeja sveta). čitav niz crkava. Sva ta dela radio je u mermeru. Luvr. kao što su Zanos sv.(sada mauzolej Napoleona I). kojima teži da podražava prirodu. između stvarnih i nestvarnih oblika. Rastinje. Ćitav srednji deo zauzima čuvena Galerija ogledala. Enterijeri bogati staklom. uprokos geometrijske jasnoće i pravilnosti. Apolon i Dafne. Tokom XVII veka barokni stil je zavladao u skulpturi zahvaljujući delatnosit Lorenca Berninija. Za tu svrhu Petar Veliki je pozvao ugledne zapadnoevropske arhitekte.dok se bočno od nje nalaze Saloni rata i mira. stepeništa i nameštaj. prema njegovim crtežima rađene su tapeserije. podsečenim drvećem i alejama cveća čine remek-delo hortikulture. Rastinje i drveće u tom vrtu raste svojvevoljno. i u vajarstvu ulaze patetika i teatralnost. zamkova. skulptora i umetnika gradskih fontana. nameštaj i dekorativna skulptura. slapova i stena. SLIKARSTVO BAROKA ITALIJA. višebojnim mermerom. Konzervativna Engleska ostala je po strani od dekorativnosti barokne umetnosti. u stilu baroka i rokokoa u Francuskoj je izgrađen i iznutra uređen. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti uopšte. fontanama. koji se odlikuje geometrijskom pravilnošću. pa i evropskog baroknog slikarstva. delo barokne umetnosti po težnji da se veliki prostor uredi sintezom svih likovnih umetnosti. pa je i ceo jedan veliki grad. bogato u materijalu i fakturi. Osim Versaja. Versaj je. među kojima prvo mesto zauzima statua David. da bude mesto za deset hiljada ljudi sa njegovog dvora i da zadivi svet. simetrijom i naglašenom centralnom osom. ali mu je tehničko znanje omogućilo da svoje figure oblikuje tako kao da su od voska. sintezom u kojoj se gube stroge granice između likovnih umetnosti. Španiji.zamak Bloa. potoka. pozlaćuje se i boji i. one se tako slobodno prilagođavaju okolnom prostoru da se mogu posmatrati iz najrazličitijih perspektiva. U njemu ima bezbrojnih krivudavih staza. Kao skulptor uradio je portrete kardinala i skulpturalne grupe. bol. Parkovi Versaja sa vodenim ogledalima. On je uradio veći deo slikane dekoracije u prostorijama dvorca. izgrađen tokom XVIII veka u baroknom stilu. Najčešće se radi u štuku. bronzi i raznobojnom mermeru. Versaj je postao uzor arhitekture velikih razmera u celoj Evropi. na njegovom uređenju su radili najveći umetnici Francuske.123. Svim radovima u Versaju rukovodio je Lebren.kralja.crkva Invalidi. Iako su mu mnoga dela u okviru neke arhitektonske celine. zgrada Sorbone i drugi. Tereze. Najveći broj svojih dela Bernini je uradio u Rimu. Austriji. SKULPTURA BAROKA Skulptura baroka odiše istim duhom kao i arhitektura. balkoni. Eneja i stute.materijalnost kose i puti već i duševno stanje uhvaćeno u trenutku. Njom su ukrašeni zidovi. slikarstva i skulpture stvara se jedinstveno umetničko delo. U Nemačkoj. radi živopisnosti i sjaja. Figure jakih pokreta i izvijenih oblika iskazuju u izrazu lica jake strasti: zanos.) sračunata na posmatranje iz jedne tačke. kao što je Petrovgrad. kao grupa Zanos sv.Poslednjih godina XVI i početkom XVII veka u Rimu su stvorena dela dvojice slikara za koja se može reći da su odredila budućnost italijanskog. kratkih vizura. prepliće se sa slikarstvom fresaka i sa arhitektonskim elementima. pozlatom. U međusobnom prožimanju arhitekture. 91 . Dekorativna skulptura baroka ide za istim efektima kao i okrugla statua. ali samo u okviru strogih zakona. Najupečatljiviji dokaz moći Luja XIV bile su dimenzije glavnog dvorca. oltari. Oni su postali pojam za stil francuskog vrta. Tereze. On je uspevao da u mermer prenese ne samo fizičku građu . arhitekte. tkaninama slikarstvom i vajarstvom ističu se sjajem kome nema ravna u celoj Evropi. današnji Petrovgrad. Ćeškoj i Rusiji građene su sjajne palate versajskog tipa. Najoriginalniji doprinos engleske arhitekture je engleski vrt koji je svojim nepravilnostima i slikovitošću sušta suprotnost francuskom vrtu. Fontana četiri reke ili Fontana di Trevi (Sl. dvoraca i palata: Šambor. cveće i voda žive i kreću se. mržnju. nametnutih voljom čoveka.

sredstvo koje izražava atmosferu prostora ubeljivije nego snop svetslosti upravljen u jednu tačku. beskrajno su bogate. direktne i odražene. Fransisko Surbaran. ali i samostalne mrtve prirode. koji ne potpadaju ni pod kakva stilska ograničenja. Velaskez postaje dvorski slikar Filipa IV i dva puta putuje u Italiju. Polazeći od Karavađa.Prešavši iz Sevilje u Madrid. Kockari i pustolovi tumače svetitelje i mučenike na njegovim religioznim slikama. Anibale Karači je na tavnici galerije u palati Farneze naslikao prozračnim. jedan od prvih predstavnika tenebroza u Španiji. Većina protivnika Karavađove umetnosti zamerala je njegovom naturailzmu. stavljanje čiste boje bez prelaza širokim. Još jedno remek-delo je Velaskezova Predaja Brede. Velaskez je dosegnuo vrhove evropskog slikarstva. Slika je grupni portret u enterijeru Velaskezovog ateljea. Na njegovi slikama iz ciklusa sv. Različite vrste svetlosti. razlivena svetlost je glavno sredstvo izraza. Velaskez ublažava kontraste svetlo-tamnog. ali predmeta izdvojenih iz svakodnevne sredine i stavljenih na sto ili na prozorski okvir. Ruševine antičke arhitekture Pusenu su okvir za figurativnu kompozoiciju religijske i mitološke tematike. koje je naslikao u Rimu. slične svetlosti reflektora. barokni slikari fresaka stvaraju iluziju prostora i neba u kome u kovitlacu lete i lebde figure ljudi i životinja. Oba smera uticala su na razvoj slikarstva u FRANCUSKOJ u XVII veku. Njegovi rani radovi pokazuju urođen realizam španskog slikarstva kombinovan sa Karavađovim naturalizmom. gde je uticaj Karavađovog slikarstva bio i najjači. naročito među slikare u Sevilji. nazvan tenebrozo (slikarstvo mraka) uticao je preko sledbenika i nastavljača na slikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama.124) Stil njegove umetnosti. Dok je umetnošću Anibala Karačija započet jedan smer u evropskoj umetnosti. svirače na lautama i vračare. Umetnik je na toj slici portretisao i sebe sa četkicom i paletom u rukama ispred ogromnog platna. odnosima života i smrti. Karavađo polazi od senke. svetlim bojama bogove i boginje iz Ovidijevih Metamorfoza u pejzažima. Karavađov smer može se pratiti u slikarstvu Žorža de la Tura. Perspektivnim skraćenjima arhitekture i figura. Matije i sv. uticao i stil Anibala Karačija. Ćak se i prostor na njegovim slikama ostvaruje ljudskim prisustvom. sa svoje strane. osvetljava izuzetno dramatične detalje naturalistički obrađene. gde na njega najjači utisak ostavlja Ticijanova umetnost. stil tenebrozo došao je u Španiju. dobra i zla. od pune tame i u njoj mlazom usmerene svetlosti.Jedno su slike na tavanici galerije u palati Farneze. uostalom onako kao što je. slikao je figure kaluđera u ekstazi i molitvi. Posle putovanja po Italiji. Petra naslikanim u Rimu. kao izvor svetlosti. Njegov stil je poreklom od Mikelanđelovih i Rafaelovih slika. slobodnim potezom četkice koji se vidi. Drugi. slikao i mrtvu prirodu.(Sl.125) jedina njegova 92 . Mrtva priroda načinjena je od običnih svakodnevnih predmeta. u jakim kontrastima svetlo-tamnog. Na toj slici difuzna. Dok su renesansni slikari rešenje za ljudsku figuru tražili pomoću jedinstvenog osvetljenja. za čvrste konture i boje venecijanskih slikara. Nikola Pusen se u Rimu nadahnuo ljubavlju Anibala Karačija za klasične i visoko renesansne uzore. prikazivanju ljudi iz polusveta u prostorima krčmi i podruma i brutalnostima mučenja. a još više ostacima antičke umetnosti. Njegov zreli stil najpotpunije odaje slika Mlada plemkinja. Na njegovim slikama toplo svetlo se širi iz potpunog mraka na glatke površine oblika tihih i pobožnih ljudi iz naroda. čini ga velikim pretečom impresionizma. meko modeluje oblike mrljama svetlosti i boje. Među velikim brojem italijanskih dekoratera ističe se Andrea Poco. delo Anibala Karačija.(sl. pa bi se slika mogla zvati i Umetnik u ateljeu. slikar i arhitekta. koji je najbolje prezentovao zlatni vek španskog slikarstva. Mikelanđelo Karavađo je bio začetnik drugog smera. Sveća. ali je on. U Sevilji je počeo da slika i Velaskez. ali sjedinjenih tako da su njegove slike postale uzor dekorativnom slikarstvu na tavanicama i kupolama u baroknim palatama i crkvama. ŠPANIJA-Preko južne Italije i Sicilije. sa zapanjujućim realizmom. a drugo delo su uljane slike Mikelanđela Karavađa. njegov je izum i nalazi se na više njegovih slika. Interesovanje za samu svetlost i njene odbleske. odstranjeno je sve što nije ljudsko telo. Barokna slika negira zid kao granicu prostora. To su slike koje prikazuju ljude iz naroda sa mrtvom prirodom. Ljudi na njegovim slikama združeni su dramskim odnosima.

a kad se vratio u Antverpen. Na teritoriji male Holandije radilo je na stotine slikara. To je Antoan van Dajk. Te slike veličaju kraljicu. paradan je zbog kraljeve nadmene poze. ona ga nije i potčinila. jer se dva vojske. Osećanje prostora. Taj efekat čisto geometrijskih oblika. Slika Veseli pijanica deluje neposredno. Slike su uglavno manjeg formata. Frans Hals. Slikajući u Engleskoj. a taj način je uvek deo umetnikove ličnosti. Antoan van Dajk je u toj zemlji stvorio tradiciju aristokratskog portreta. koja je snažno uticala na druge slikare u sledeća dva stoleća. španska i holandska. zajedničke svim baroknim slikarima. a najviše u Londonu na dvoru Karla I. Godine 1622. Slikajući model. Raznoliki su načini na koje je pigment nanosio.). on je slikao u svim većim gradovima Evrope. pretečom impresionizma. Hrist na slami i druge. Rubens je u korišćenju uljanim bojama postigao savrešenstvo. Antoan van Dajk je portret osavremenio baroknim smislom za prostor. Prešavši iz Lajdena u Amsterdam. FLANDRIJA. senka je tu samo da bolje istakne svetlost. Hals nije isticao njegove stalne osobine.istorijska kompozicija. fakturi i materijalu. kojim je nanosio pigment. slikali pejsaž svoje zemlje i ljude svoje društvene sredine. Iako je kao portretista bezličan. engleskog kralja. uz Velaskeza. Kao likovni pedagog. oslobođeni stege crkve i plemstva.Poklonjenje mudraca. Rembrant je davao dublji smisao svetlo-tamnom. svetlosti i boje čini njegovo slikarstvo jedinstvenim Na Rubensovim slikama vladaju svetlije i tople boje. holandski slikari su stvorili umetnost koja je po strani od baroknog stila katoličke Evrope. Rubens radi ciklus od dvadeset i jedne velike slike iz života francuske kraljice Marije Mediči za palatu Luksemburg. Rubens je u svom ateljeu u Antverpenu imao veliki broj učenika i saradnika. koja će nastaviti da živi u engleskoj slikarskoj školi XVIII veka. HOLANDIJA-U protestantskoj i slobodnoj Holandiji XVII veka slikari su. filozofija i geografija. Široki brzi potezi četkicom. Samo jedan od njegovih učenika stekao je svetsku slavu. članova strukovnih udruženja i bratstava. Upućeni na bogate. U njima su se istovremeno razvijale nauka. Već sledeće godine naslikao je za antverpensku katedralu oltarsku sliku Dizanje krsta. reklo bi se susret dva poznanika. daje njegovim slikama utisak svežine. koje je preuzeo od Ticijana i Rubensa. razlikuju po svim tipskim obeležjima. namenjene prisnom i intimnom doživljaju. prilikom boravka u Parizu. Razvoj njegove umetnosti obeležen je sve jače naglašenim 93 . Značajniji radovi su mu i: Otmica Leukipovih kćeri (Sl. Zavisni od ukusa građanske klase slikari su negovali realističku formu u kojoj je svaki i najsitniji naslikani predmet stvaran i gotovo opipljiv u obliku. Ćesta tema holandskih slikara bio je grupni portret osnivača milosrdnih društava. Šuma visoko uzdignutih kopalja jedina govori o španskoj pobedi. i ona je u stvari skupina portreta. međutim nije imao Rubensovu mnogostranost. njen diplomata i jedan od najbaroknijih slikara Evrope. Umetnički se obrazovao u Italiji. rečitost ni lakoću. po kostimu i fizionomijama. Iako istorijska. bio je na vrhuncu zrelosti.126. U rodnom Lajdenu počeo je da slika biblijske prizore na kojima je rešavao probleme osvetljenja. ali su povezane sa mitološko-alegorijskim temama na takav način da stvaraju opšte slavlje u kome bogovi i ljudi uživaju zajedno. Lovački portret Ćarlsa I. ali štedljive građane kao naručioce slika. pokreta i osvetljenja. već realnost trenutnog izraza. Iako je sa Rubensom italijanska umetnost snažno prožela flamansko slikarstvo. Nijedan od njih. boju i svetlost. To je slika bez pobeđenog i pobednika. predstavnik harlemske slikarske škole. u kome je ostao do kraja života.-1669. kao isečak iz života i kao trentan utisak viđenog. iako je u pejzažu. iako sporedan. Spontan potez četkicom. slikao je uglavnom portrete. Nastavljajući tradiciju slikanja portreta koja je u Flandriji počela sa Janom van Ajkom. Rubens je jedan od severnjačkih slikara koji je italijansku umetnost saobrazio nizozemskoj tradiciji i time stvorio originalnu umetnost. Velaskez je ovom slikom izrazio svoj humanistki odnos prema temi. pojedinačne i grupne. toliko je snažan.). da je slika popularno nazvana Koplja. tonski iznijansiran kolorit izdvajaju Halsa kao posebnu umetničku ličnost i čine ga. Najveći holandski slikar u XVII veku bio je Rembrant van Rijn (1606. dvorski slikar Izabele. Portretista evropske aristokratije i dvorova. objektivan slikar. njenu vladu i ratove.Predstavnik umetnosti kontrareformacije bio je Paul Rubens.

bronzom i staklom. kao ovalna Dvorana prinčeva u Otel de Subiz u Parizu. Iz biblijske tematike Rembrant je odabirao motive koji su odgovarali njegovoj etičkoj osećajnosti(Povratak bludnog sina ). izuzetno mesto pripada JanVermeru van Delftu. (sl. maštovitom ornamentikom i ogledalima. Važna dopuna tih enterijera je nameštaj. Osim kineskog porculana. 127. prelazi u Pariz gde podstiče razvoj novog umetničkog ukusa. Za plemstvo i bogato građanstvo grade se intimnije i manje veličanstvene kuće u Parizu i Versaju. Rembrant je slikao mitološke slike i pejzaže. pretrapnih načetim ostacima obroka među sjajnim srebrom. sa površinom slike u suprotnosti su sa dramatikom i dinamikom barokne umetnosti. U enterijerima Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. Svetlost na Rembrantovim slikama ne dopire ni iz jednog određenog izvora. prikazuje tipičan holandski predeo. smišljeno raspoređenih u geometrijskom poretku. kao San Susi u Potsdamu. I palate. sa jednostavnim fasadama. nešto tamnija. pored Halsa i Rembranta. Mnogi holandski slikari iz XVII veka istakli su se kao slikari pejzaža i mrtve prirode. Nemački i austrijski arhitekti primenili su rokoko stil i na sakralnu arhitekturu. sa nebom. gotovo prozirnim slojevima. krivih kontura. Suprotno Rembrantu. Noćna straža. iz harlemske porodice koja je dala nekoliko slikara pejzaža. finih oblika. U Austriji i južnoj Nemačkoj novi stil rokokoa oduševljeno je prihvaćen. sviranja ili stavljanja ogrlice. kao. Među holandskim slikarima.). Pred moćnom elementarnom slikom neba i mora uočava se osećanje čovekove usamljenosti. Sastoje se mahom od napuštenih stolova. stvarajući vizuelno najuzbudljivije građevina na evropskom tlu. Za izradu nameštaja. sipanja mleka. Na prvim radovima nastalim u Amsterdamu. korišćene su skupocene vrste drveta. čuveni Šonbrun kod Beča sa uređenjem 94 . drvećem i vodom. Nebo gospodari nad zemljom zauzimajući dve trećine slike. poznata kao rokoko. tj.Smrću Luja XIV francusko plemstvo. Unutrašnjost palata. kao što je Ćas anatomije doktora Tulpa. koje je do tada bilo vezano za Versaj. kojih je skoro isti broj kao i slika). Motivi mrtve prirode bili su u Holandiji u to vreme preokupacija velikog broja slikara. Oni su često ovalnog oblika. sa intarzijama od slonovače i bronze. ali je njegova omiljena tema bila biblijska. čiji je pigment nanosio čas u debelim. naročito porculanu. u modi je bio i porculan iz Sevra kraj Pariza. obogaćena je bujnom dekoracijom.ona u Vizburgu.ličnim i slobodnim izrazom i podsticajima koji su dolazili iz duhovnog bića umetnika. Ona zrači iz samih boja. posebno salonima. sa ukrasima od zlata i ponekad sa naslikanim pejzažom ili figurama. sve to u hladnom. ali i psihološka usredsređenost portretisanih zajedničkom tačkom interesovanja. sa zidovima ukrašenim svetlom bojom i pozlatom. ali još uvek svetla figura i tamni predmeti u prvom planu konstruišu prostor slike. Pejzaž postoji samostalan na holandskim slikama. značajno po prelazu zidova u svod. ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA ARHITEKTURA-U Francuskoj. gotovo ispupčenim namazima. On je pretežno slikao unutrašnji prostor građanskog doma. ali sa raskošnim enterijerima. 129). koji čine najveći deo njegovog dela. ograničen zidovima sobe. kao prostor prisnog i tihog života sa predmetima koji bude uspomene. koja je u XVIII veku postala vodeća zemlja u umetnosti Evrope. Pored portreta. nazvane oteli. posebo starozavetna (ako uzmemo u obzir sve njegove crteže. čitanja pisma. sa uzanim delom kopna otetim od mora. tako da je linija horizonta niska. uočava se realizam koji je zadovoljio modele i naturalizam osvetljenog leša u prvom planu. Jakob van Rojzdal. slike i bakroreze. Na svetloj pozadini zida. razvijala se poslednja faza baroka. Ljubav prema kineskim stvarima. čas u tankim. Gojena i Rojzdala naslikan je holandski predeo u svim vidovima. obično pokriven tamnoplavom glazurom. više portreta i autoportreta (Sl. Istovremeno usklađivanje glavnih zidnih površina sa obešenim slikama i mapama na njima. Na slikama Hobeme. na crkve. i potražnja tih stvari bila je velika u XVIII veku. gotovo monohronom tonalitetu. Subjektivan tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu na poznim Rembrantovim slikama: Ćovek sa zlatnim šlemom. sa oblacima na nebu i primenama atmosfere i osvetljenja.

sačinjene od običnih predmeta svakodnevice. poznatom izvan granica svog grada. društva zabave i dokolice. crkvama. Izvestan prizvuk sete i melanholije razlikuje ga od Rubensove čiste životne radosti. poput one u Vajsu u Bavarskoj. Jedan od njih je francuski slikar Šarden. Od svih njenih gradova Venecija je najviše dala pečat originalnosti italijanskom slikarstvu XVIII veka. koje zidove svode na prozračne opne. prostor i pokret. počeo je da slika u stilu rokokoa. a više voda.bili su. međutim. svkodnevni život i scene iz pozorišta. igrom i muzikom najčešća su tema slikarstva rokokoa. Njegova slika Ljuljuška jedna je od najgalantnijih slika ne samo po temi ljupke dokolice i zabave već i po formi. bio je i Fragonar. Na Gvardijevim slikama. a da zapravo nije pripadao nijednom stilu ni pravcu. u punom smislu reči.još jedan veliki španski slikar posle Velaskeza. tzv. pokret i atmosferu. zemlja muzeja i velikih arheoloških iskopavanja. obasjan svetlošću sunca. Goja je u mladosti svetlim bojama slikao galantne slike. koja je karakteristična za rokoko. Od svih engleskih slikara iz tog vremena on je “najgalantniji". kakve je Lebern slikao u Versaju već pastoralne zabave. Svetle boje. To više nisu scene bitaka i lova. najbliži Vatou. zidova i tavanica. već portret u pejzažu.-1828. Jedan od njenih predstavnika je Tomas Genzboro. mada ne slika ni ljubavne svetkovine ni pozorišne scene. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim pejzažima koji se udvaraju rečima. po kojima su 95 . ali i ekspresionizam i nadrealizam u XX veku. Dva venecijanska slikara . on uspostavlja onu prisnu vezu između pejzaža i modela. Iako savremnik galantnih slikara Vatoa i Fragonara. Ono odaje ukus visokog pariskog društva za vreme vladavine Luja XV. 131). Pejzaž sa statuama i vazdušna perspektiva stvaraju ljubavnu atmosferu. i ozbiljne mrtve prirode. Na Kanaletovim vedutama prikazani su njeni arhitektonski spomenici sa osećanjem za čvrstinu kamena. U XVIII veku Italija je bila. U Engleskoj je tek u XVIII veku formirana nacionalna slikarska škola. sa ponekom figurom naslikanom po obodu tavanice Rokoko je dao poslednju fazu iluzionističke dekoracije U toj fazi posebno mesto pripada venecijanskom slikaru Tijepolu. Svetle nijanse ružičaste i plave boje definišu oblik. Umetnici štukature i slikari odigrali su u tim enterijerima važnu ulogu. inspirisan Rubensom i venecijanskim slikarstvom. na kojima najtamniji valeri imaju jačinu polusenke. Španski slikar Fransisko Goja. ružičasta i plava.130. osim Vatoa.(Sl. nebom i svetom koji se tiska po trgovima. Inspirisao se temama sa madridskih ulica. svaki na svoj način. koja je zaokupljala vladajuće francusko društvo pod Lujem XV i Lujem XVI. Njihova pozadina je svetloplavo nebo. pak. Radio je na prelazu dva stoleća na prelazu iz XVIII u XIX vek. Snaga njegovih emocija i protivurečnosti njegove ličnosti stovrili su beskrajno raznovrstan lični stil.Najznačajniji slikar tog stila u Francuskoj je Antoan Vato. Svetlim bojama i sa osećanjem za materiju. da bi završio kao slikar romantizma. SLIKARSTVO-Slikarstvo rokokoa koje se razvijalo u Parizu do sredine XVIII veka stvorilo je jedan nov stil. isti grad je prikazan treperav i iskričav. Te mrtve prirode.) i crkve. Zaljubljeni u izgled svog grada. obavijen atmosferom vlage i isparenja ili. polja i sela.Gvardi i Kanaleto . prerušen u pozorišni kostim i dekor (sl. čije je slike iz života Marije Mediči proučavao i pozorištem francuskom i italijnskom komedijom . Vato je na svojim slikama stvorio jedan začaran svet.). Inspirisan Rubensom.koje je voleo. žanr-scene. kojim je podjednako nagovestio romantizam u XIX veku. To su skice u ulju. Na tavanicama su slike. Šarden je slikao scene iz svakodnevnog života građana. tako da predmeti dobijaju dostojanstvo. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice. Na njegovim slikama manje je zastupljena arhitektura grada. bliske žanr-slikama Holanđana iz prethodnog stoleća. Predstavnik galantnog slikarstva Francuske. takav da sve delove spaja u skoro nestvarne celine. sugerišu oblike. slikari prikazuju njene vedute sa kanalima. imaju unutrašnje prostore u kojima je odnos između balkona.unutrašnjeg prostora koji je tipičan stil XVIII veka u Evropi. za prikaz važnijih događaja i praznika. Dva evropska slikara iz XVIII veka stoje po strani od vladajuće umetnosti rokokoa. slikane su u strogoj geometrijskoj kompozociji i strogih oblika. ( 1746. nebo sa oblacima i svetlost. a cela slika monumentalnost. pravi hroničari Venecije.

134. Jak otpor prodiranju baroknog stila pružala je u početku pravoslavna crkva.(Sl. ona je bila i najveća prepreka prodiranju novih stremljenja. Kolos i Skup veštica. ali i portreti uglednijih građana. a u enterijerima . Nova umetnost koja je preovladala u XVIII veku pojavila se kao susret dve kulture. Na portretima izražava preokupaciju psihološkom analizom modela i blistavim odnosima crnog. U baroknom stilu izgrađene su četiri crkve u Sent Andreji. Prodor baroknih elemenata u slikarstvo južne Ugarske tekao je još sporije nego u arhitekturi. svi manastiri karlovačke mitropolije postepeno dobijaju barokne zvonike.131. od sredine XVIII veka otpora više nema u središnjim oblastima južne Ugarske koje naseljavaju Srbi. Na tim slikama. Takve su serije grafika: Poslovice i Fantazije (Los kapričos). Hopovo. tako da su na tu teritoriju prvi barokni uticaji dolazili iz Rusije. U tom neobaroknom stilu naslikao je čuvenu kompoziciju Treći maj 1808. konzolama i kapitelima. Pozlaćena je i polihromna. Oni se okreću prema ruskoj crkvi i ruskim carevima. sa ponekim akcentom hromatske boje. Od 1793. Njihova glavna dela su ikonostasi u srpskim crkvama u Vojvodini. imala značajnu ulogu u čuvanju nacionalne samosvojnosti. Kračunovi ikonostasi u sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima jesu remek-dela srpskog baroka.) Elementi baroka sreću se i u arhitekturi na objektima za stanovanje. Kako je u religioznom slikarstvu ikonografija bila strogo propisana i tradicionalna. kao kompromis tradicionalne postvizantijske i nove barokne umetnosti. Barokna skulptura i kod nas tesno je povezana sa arhitekturom. Goja ja naslikao i čitavu galeriju ljudi iz gotovo svih staleža. Na tim slikama. Gola maja. ikonostasima i na nameštaju. BAROK U JUGOSLAVIJI Arhitektura-Barok se kod Srba javio jedino u južnoj Ugarskoj. Na granici između arhitekture i skulpture nastajale su u baroknoj umetnosti gradske fontane kao ona u Sremskim Karlovcima. nagoveštavaju impresionizam i ističu šarolikost narodnog života. Kao i Velaskez. Suncobran (Sl. Odevena Maja i druge. kako u gradovima tako i u selima. i on je jedno vreme bio dvorski slikar i u tom svojstvu naslikao je veliki broj portreta kraljevske porodice i španske aristokratije. boje. Austrije i Italije barok i rokoko potpuno su preovladali i u slikarstvu. Najveći slikari srpskog baroka bili su Teodor Kračun. koja je u umetnosti čuvala vizantijsku tradiciju. a punu pobedu baroknog stila označava saborna crkva u Sremskim Karlovcima. zbog otpora naroda francuskoj okupaciji zemlje. U XVIII veku završen je proces barokizacije srpske umetnosti u južnoj Ugarskoj kao i proces odumiranja srednjovekovne umetnosti. svedenim na crnobele odnose. Jakov Orfelin i Teodor Ilić Ćešljar koji su stvarali u prvoj polovini XVIII veka. posebno u današnjoj Vojvodini.(Sl. nabačene u mrljama. belog i sivog. posebno iz Kijeva. Velika Remeta i drugi. Prikazao je grupu talaca koje strelja vod francuske vojske na periferiji Madrida. Nametljiva. godine Goja napušta vedre.) Odavno su istaknute sličnosti između Kračunovog i El 96 . Prepoznatljiv stil baroknog pročelja imaju i danas mnoge kuće širom Vojvodine.133. nisu imali modernu likovnu kulturu ni obrazovanje i borili su se protiv nove evropske umetnosti. ona ne dozvoljava da nijedno mesto ostane prazno. Ipak. kao Krušedol. kojom je uticao na istorijske romantičarkse slike. Tek sa prvim slikarima školovanim u gradovima Mađarske. gde je i umro: Saturn jede svoju decu.). Javlja se na portalima. zatim na oltarima. Slikari fresaka i ikona. koja je u borbi protiv Turaka.izatkane tapiserije za kraljevske dvorce. Goja je slikao čudovišta i veštice sa intenzitetom osećanja kakvo su tek pokazali ekspresionisti XX veka. dublji po sadržaju i inspirisan Velaskezom i Rembratnom. fantazija. galantne teme igre i dokolice i razvija nov izraz. Posebno mesto u Gojinom stvaralaštvu zauzimaju one slike i grafike na kojima vlada subjektivan odnos prema stvarnosti. ali i slike koje ja naslikao pre odlaska u Francusku. Osim prizora iz života naroda i istorijskih kompozicija. kao što su slike: Seoska korida.u vidu štukature na zidovima. satira i optužba protiv rata i praznoverica naroda.

među kojima i portretom patrijarha Arsenija IV Šakabente. Sigurno je da Kračun nije poznavao El Grekove slike. On je rezao i izdavao grafike koje. urbanizovan je najveći broj naselja.Grekovog slikarstva. kao gradovi sa baroknim crkvama. parkovima i šetalištima. Tvrđave su ukrašene baroknim kapijama. sa izvanrednim položajem. Njegov naslednik je i najbolji srpski grafičar Zaharije Orfelin. geografske karte. pokatkad u Mađarskoj ili Italiji. nezavisno jedan od drugog. Sombor. ali su to svakako danas vrlo atraktivni prostori sa uređenim sadržajima u kulama. Srpska grafika je imala značajnu ulogu u prenošenju baroknih elemenata sa Zapada u Vojvodinu. Sve tri su prostrane. Sremska Mitrovica. a njihova dela krase zidove javnih i privatnih građevina širom većih naselja u Vojvodini. početkom XVIII veka značajnu ulogu u kulturnom životu Srba imali su i Novi Sad. Slikari Baroka u Jugoslaviji ne obrađuju samo crkvene teme. koje podižu Austrijanci i Niška koju grade Turci. Većina ovih slikara školovana je u Beču. monumentalnim zgradama i porodičnih kućama. na temeljima nekadašnjih srednjevekovnih gradova koji leže na rekama: Petrovaradinska. u tehničkom i umetničkom pogledu. došli do sličnog rezultata. dosežu vrh evropske grafike. Prvi grafičar koji je rezao u bakru za srpske naručioce bio je Hristofor Žefarović. Tokom XVIII veka napušta se u grafici tehnika drvoreza i koristi se bakrorez. Beogradska. Krajem XVII i početkom XVIII veka grade se i tri velike i moćne tvrđave. koncipirane po tada najsavremenijim sistemima strategije o odbrani gradova. Pančevo i Vršac. Pored Sremskih Karlovaca. Njegovo najznačajnije delo je Stematografija. Od tada do danas nisu sačuvane u potpunosti. a u njima su posebno interesantni barokni zabati kuća okrenuti ulici. sa snažnim bastionima. koji je posledica stapanja vizantijske tradicije i zapadnoevropskog manirizma. Za imućnije građane slikaju portrete i mrtvu prirodu. Ona je heraldički zbornik. koju je usavršio francuski inženjer i maršal Voban. U doba vladavine Marije Terezije. koje su tada doživljavali svoj procvat. najtraženija knjiga među Srbima u Austriji. Zemun. već je ta sličnost posledica umetničkog procesa u kome su oba slikara. bedemima i rovovima. U knjizi Istorija Petra Velikog izradio je u barkorezu carev portret. dopunjen likovima vladara i svetitelja. itd. 97 . prikaze nekih istorijskih događaja. već i istorijske kompozicije.

a to je lepota mere. taj pravac je u Francuskoj imao najviše uslova za razvoj. Arhitektura -već od polovine XVIII veka podražava Rimsku umetnost. naučnom i umetničkom. U sukobu između različitih umetničkih ideja i zvanične i nezvanične umetnosti vode se žestoke borbe koje ne prestaju do danas. Ideal uzvišenosti i skladne lepote on suprotstavlja nemiru barokne i rokoko umetnosti. a počinju “izmi". ampir stil. prema Zevsovom hramu u Atini.kao i na Isakijevskom saboru u Petrovgradu. uticali su na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. tačnije od velike francuske revolucije. zajednička za Evropu i Ameriku. Posle Napoleonovog pada. U burnom stoleću kao što je devetnaesto i umetnost se. U Parizu je izgrađen Panteon. Nestaju stilovi. zatim crkva Madlen. NEOKLASICIZAM Interesovanje za Homerove epove. reda i jasnoće. u početku nazivan “klasicizam" za vreme Napoleonovog crstva. naročito slikarstvo. novi ukus je učinio da neoklasicizam postane internacionalna umetnost. postoji samo jedna umetnička lepota ostvarena u antičkoj umetnosti. zatim. kada je u punom razvoju.društvenom. koje je izložio u svojoj knjizi Istorija umetnosti klasičnog doba. Iz starog Egipta se preuzimaju dekorativni ornamenti sfinge. tada već klasičnih umetnosti. na zgradama se pojavljuju i uticaji mnogih drugih starih. romantizam. industrijska revolucija u Engleskoj prouzrokovale su krupne ekonomsko-društvene promene. U njega se dolazilo na hodočašće izvorima umetnosti koja je postala zajedničko dobro svih Evropljana. Uticaj ove nove umetnosti osećali su se u arhitekturi. I više od toga. i 1871. Sa francuskom revolucijom antički ukus u umetnosti potpuno je preovladao. Jačanje socijalne svesti. skulpturi. godine i estetske teorije pruskog arheologa Johana Vinkelmana. Ovaj stil u umetnosti. palmete. sada prilagođen praktičnoj upotrebi odražava se kao stil imućne 98 . da bi nastavio da živi i za vreme Napoleonovog carstva. po uzoru na istoimeni antički hram u Rimu. pa sve do sredine XIX veka. dobija ime “ampir" i to je ujedno poslednji veliki stil u Evropi. Oko 1870. pa čak i u nošnji. Njome je obeležen početak revolucija u svim vidovima života . Iako je kolevka neoklasicizma bio Rim.UMETNOST XIX VEKA Brze promene u umetnosti naših dana počele su pre dve stotine godina. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. nameštaju i dekoru podjednako kao i u slikarstvu. a grade se i trijumfalni luci nalik na rimske slavoluke. potisnule su umetnost rokokoa još pre početka buržoaske revolucije u Francuskoj. godine postaju značajan društveni i poličitički činilac. (Sl.). pa taj grad u to vreme postaje prestonica jedne zaista evropske kulture. i carskom sjaju i ograničenoj raskoši restauracije. godine dolaze u Rim umetnici sa svih strana. Tako su jedan ukus i jedna doktrina bili sposobni da služe revolucionarnim svečanostima. brže razvija. arheološka istraživanja Pompeje i Herkulanuma. antičkih gradova na jugu Italije. Velika francuska buržoaska revolucija i. Po estetičkim teorijama Vinkelmana. U Engleskoj se vraća gotski stil (Parlament u Londonu). industrijskom. grifoni. koje u revolucijama 1848. koja su počela 1748. realizam i impresionizam. koji je hvalio plemenitu jednostavnost antičke umetnosti. 135. pa čak i u periodu restauracije. lira. Pored Rimskih orlova i venaca. uspon buržoazije i nižih klasa. Internacionalizacija neoklasicizma ogleda se na zgradi Kapitola u Vašingtonu. simetrije. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: neoklasicizam. zahvaljujući racionalizmu i prosvećenosti enciklopedista i novim društveno-političkim odnosima.

strogost komponovanja.136. Njegove statue imaju sve stilske odlike neoklasicizma: jasnoću i plemenitost konture. zatim čelik. upravnih i administrativnih građevina. boja se svodi uglavnom na ahromatske. koja ga je spasla od hladnog akademizma u koji su zapadali prosečni slikari. izvršili su u njoj stvarnu revoluciju.) Ubijeni Mara. često odmah iza figura u prvom planu zatvoren zidom ili draperijom. Prozračnih staklenih zidova. a utiskom lakoće i lebdenja. Najveća vrednost njegovih neoklasicističkih slika je linija. sva u staklu i čeliku. Neokasicizma se uporno držao i Dominik Engr. Skulptura. Posle ovoga tek sa pojavom betona i celičnih konstrukcija nastaje novi savremeni stil u arhitekturi podjednako rasprostranjen na svim kontinetnima. Veoma su značajni i Davidovi portreti.(Sl. i stvorili uslove za izgradnju oblakodera. Kao što je David bio najveći slikar te epohe. Gvožđe.građanske klase. metroa i mostova. železničkih stanica.) posle velikog požara. U svojim statuama veličao je 99 . Namesto iluzije dubokog prostora postignutog primenom linearne i vazdušne perspektive. Ove kompozicije izuzev poslednje. Pod uticajem Vinkelmanovih ideja. naturalističko prikazivanje detalja. difuznom razlivenom osvetljenju. po oštrini i jasnoći prostora. podignuta za Svetsku izložbu iz 1889. izuzev u predstavi prostora. jer pokušava formiranje nekog novog stila koji se ne ugleda na prethodne. čelik i beton omogućili su brzu obnovu Ćikaga. i to u vreme kad je francuskim i evropskim slikarstvom već zavladao romantizam. Ona je simbol pobede gvožđa kao građevinskog materijala. Ne treba zaboraviti da je u XIX veku izgrađen svet u kome danas živimo i dalje ga preobražavamo. s mirnim linijama i težnji ka udobnosti i razvio se u Francuskoj kao stil Luj-Filip. u slikarstvu neoklasicizma crtež ističe vrednost jasne i čiste konture. nema ničega što bi narušilo uzvišeni mir i izražavalo osećanja. S obzirom na to da se slikarstvo uglavnom ugledalo na antičku skulpturu. U slikarstvu neoklasicizma nema ni kontrasta svetlo-tamnog. U skladu sa duhom vremena u kome je stvarao. koje drže čelični nosači. iluzije. Dvadeset godina kasnije. godne. David je slikao i najviše cenio antičke i savremene istorijske kompozicije: Zakletva Horacija. stanova. naslikane uoči i u toku revolucije. finoći konture. zvanični slikar revolucije i kasnije Napoleonovog carstva. godine. nezasićene tonove i u podjednako tankom sloju stavlja se na podlogu. trebalo je da budu moralna pouka revolucionarima kako se za ideje bori i umire. ona granicu između unutrašnje i spoljašnjeg prostora svodi na minimum. Tako je Kristalna palata u Londonu. Najtalentovaniji slikar neoklasicizma bio je Žak Luj David. Po uverenju je bio tako doktrinaran klasicista da je prednost davao crtežu nad bojom i smatrao je da ako je jedna slika dobro nacrtana samim tim je i dobro obojena. Arhitektura XIX veka savremena je samo onoliko koliko je zasnovana na načelima proizašlim iz upotrebe novih materijala i novih postupaka. gvožđe. sagrađena za svetsku izložbu 1851. rešetkastom strukturom i visinom od trista metara. prostor neoklasicističke slike je skučen i ograničen. sa naglaskom na prvom planu. Svetlost iste jačine podjednako osvetljava sve što se slika. Neoklasicizam nastavlja renesansnu estetiku u svemu. kompozicija je u obliku friza. U XIX veku je došlo od stvarnog razvoja većine gradova koje danas poznajemo.137. Posle toga. Venecijanc Antonio Kanova bio je njen najveći skulptor. (Sl. tako i u pogledu forme. Moderna arhitektura koja je odgovarala zahtevima vremena počela je od sredine XIX veka da se razvija izgradnjom robnih kuća. U tom stilu su građeni delovi mnogih gradskih naselja na teritoriji Austrougarske. Portret Gospođe Rekamije najviši je domet njegove umetniček zrelosti. Nove tekovine u arhitekturi XIX veka našle su svoj izraz u paviljonima za velike svetske izložbe. čista i duga kontura. dobijen brzim i ekonomičnim postupkom i drugi materijali koji i danas imaju odlučujuću ulogu u arhitekturi. Još prozračniju i elastičniju arhitekturu prestavlja Ajfelova kula u Parizu. s druge strane njegove slike pokazuju koliko su ga privlačili neki aspekti romantizma kako u pogledu sižea. postala je spomenik za sledeću epohu. Bečka arhitektonska škola je nazvana secesionistička. Sokrat ispija otrov i Krunisanje Napoleonovo. koja je u baroku dovedena do krajnih mogućnosti. a u južnoj Nemačkoj i Austriji kao Bidarmajer. Slikarstvo. Otmica Sabinjanki. ili ona koja se izdvaja od svih stilova.

a naročito engleski pejzažisti čine veliki doprinos romantičarskom pokretu. pre impresionista. obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. ističu u prvi plan spontanost. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. koju su smatrali besciljnom i ružnom. francuski. on se borio protiv sivila u slikarstvu neoklasicilma. a manje nosilac ideje koja bi se mogla ozakoniti. oblaci na nebu.) Prizor sa pariskih barikada je alegorija figura Slobode sa puškom i trobojkom u ruci . i nezadovoljstvo zvaničnom. Najveći predstavnik francuskog i evropskog romantizma je Ežen Delakroa. itd.138. mada će neoklasicizam postojati i dalje. ROMANTIZAM Nije lako odrediti vreme nastanka romantizma u Evropi. Statua Pauline Borgeze. romantičari suprotstavljaju individualnost umetičkog izraza promenjivost prirode i osećanja i slučajnost događaja. koju je prikazao kao antičku Veneru. Slika buntovnog karaktera. posebno Rubensovo slikarstvo. bio je Kamij Koro. gde je antiku našao u tipovima i običajima naroda tih zemalja. karakteristična za skicu. akademskom umetnošću. Romantičari izražavaju duševne. Pejzaž najčešće ispunjava siluetama figura. velikih dimenzija. Naslikana posle Žerikovog puta u Italiju. Grčka umire na ruševinama Misolungija. najčuvenije je njegovo delo. U arhitekturi. ali je siguro da je 1830. Pored Delakroa. koje govore samo njemu i o njemu. izložio Meduzin splav. kada je Teodor Žeriko. Džon Konstebl je vezan za stvarni izgled predela. Apstraktnoj. Svoju ljubav prema Grčkoj. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova.dijagonalnu usmerenost oblika. I romantičari. ali u njemu naglašava svetlost i atmosferu. Takođe nije lako odreditii bitne osobine romantizma. ali je i na slikama koje je radio na temelju primetan slobodan i ličan potez četkice. (Sl. romantičari obnavljaju i gotiku.i realistički prikazanih figura karakterističnih za julske događaje. već uvek odgovaraju nekom stanju njegove duše izraženom harmonijom masa i finim skladom tonova boje. dramatične i dinamične tokove ljudskog bića i zato koriste likovna sredstva baroka . On je slikao pejzaže Rima i okoline Pariza. kao i neoklasicisti. nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista. ali je razlika bila u izboru prošlosti i u motivima vraćanja na nju. vetar i atmosferske prilike nagoveštavaju na njegovim slikama impresionizam. Najznačajniji predstavnik francuskog pejzaža XIX veka. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. Značajna ostvarenja umetnosti u prvoj polovin XIX veka dala su dva engleska slikara pejzaža: Konstabl i Terner. boju i kontraste svetlo-tamnog. francuski slikar. Pejzaž okupan svetlošću. on je pravio i mnoge skice izvan ateljea. izraz je plastične snage koja vodi poreklo od Mikelanđela. ali nijedan od njegovih pejzaža nije prenošenje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. Kao slikar. uzvišenoj lepoti neoklasicista. u egzotiku i san. 100 . izrazio je prikazujući borbu Grka protiv Turaka ili putujući u Alžir i Maroko. nećemo pogrešiti ako kažemo da romantizam. godine on već oformljen kao pravac koji se suprotstavlja neoklasicizmu. pokazuju težnju ka vraćanju u prošlost i obnavljanju starih stilova. Borba između umetničkih shvatanja neoklasicista i romantičara prevagnula je u korist romantičara 1819. imaginaciju i fantaziju kao osnovnu sadržinu umetičkog stvaralaštva. Delakroovo slikarstvo oslanja se na barokno. ta slika. pored baroka. I u jednom i u drugom slučaju uočava se orijentalizam na takvim njegovim slikama. o njegovoj uspomeni na neki boravak koji ga je ispunio vedrinom trenutka.Državni brod “Meduza" pretrpeo je brodolom na obali zapadne Afrike i pri tom se na jednom splavu spasao mali broj ljudi. godine. Alžirske žene u haremu. jedina slika Delakroa koja je bila podstaknuta dnevnim političkim događajima je slika Sloboda predvodi narod. U težnji da zabeleži trenutne utiske o prirodi. u kojoj je video kolevku evropske kulture. Ipak. kao što su: Pokolj na Hiosu.Napoleona i njegovu porodicu. bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u srednjovekovnu prošlost.

Svetlošću i bojom još više je bio opčinjen Viljem Terner. On je počeo da radi u tehnici akvarela, razređenom i prozirnom bojom na beloj hartiji, tehnici kojom se, možda, može objasnisti njegovo slikarstvo “obojene svetlosti". On je slikao borbu prirodnih sila - vode, vazduha i vatre, kao trenutak prirode u borbi kozmičkih sila. Motivi njegovih slika su morske oluje, snežne vejavice, efekti magle sa izvanrednom kolorističkom interpretacijom atmosfere.(Sl.139.) Skulptura romantizma došla je do izraza u delu francuskog umetnika Fransoa Rida. Na Trijumfalnom luku, na trgu Etoal u Parizu, Rid je u dubokom reljefu, sračunatom na posmatranje iz daljine, izvajao grupu poznatu kao Marseljeza. Pod uticajem neoklasicizma, Rid pokazuje interesovanje da izvesne detalje u opremi i odeći dobrovoljaca preuzme iz antike, ali rečitost i zamah gesta i izraza, pokret skulptoralnih masa unapred i međusobna povezanost tih masa su romantičarski. Delo je tako rečito da znamo koje delove pesme inkarnacija Marseljeze izgovara.

REALIZAM
Težnje za stvaranjem savremene umetnosti odgovarale su i namerama realista, koji su se javili sredinom XIX veka. Sa krupnim ekonomskim i društvenim promenama sredinom stoleća postavilo se pitanje o ulozi i mestu umetnosti. Sa gledišta pozitivizma Ogista Konta i socijalista-utopista, umetnost je činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike. Kao što naučna i tehnička dostignuća zavise, po njima, od društvenog stanja, tako i umetnost mora odražavati društvo i, istovremeno, biti sredstvo za njegovo menjanje. Prevedeno u oblast umetnosti, takvo gledanje na njenu ulogu značilo je da slikari moraju prikazivati savremen svet i život i odbaciti religijske, mitološke i alegorijske teme. Najveći predstavnik realističkog slikarstva Gistav Kurbe izrazio je te težnje rečima: -Ja ne slikam anđele, jer ih ne vidim". Rezultat takvih teorija je negiranje mašte i intuicije u interesu stvarnosti. S obzirom na to da realistička umetnost mora biti i sredstvo za stvaranje novog društva, svrha realizma je da ukaže na socijalne nepravde koje trpe radnici i seljaci. Realistička “revolucija" u umetnosti donela je novine samo u izboru predmeta i motiva, jer je realistička obrada i ranije bila poznata u renesansnom, španskom i holandskom slikarstvu i u slikarstvu Karavađa. Pozitivističke teorije o umetnosti kao odrazu društvene zbilje stvorile su mnoge beznačajne umetnike, ali je u nekolicini imao prave predstavnike.Francuski slikar Gistav Kurbe bio je socijalista, učesnik u pariskoj komuni, buntovnik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva, ali i jedan od velikih slikara evropskog XIX veka. Kurbe je slikar koji je realizam izrazio ne samo u prizorima savremenog života već i u materijalizaciji same boje, kroz njen gust, gotovo reljefni namaz, služeći se, uz četkicu, i slikarskim nožem. Za realistički program značajne su Kurbeove slike Sahrana u Ornanu, Tucači kamena, Gospođice na obali Sene, ali isto tako i pejzaži,(Sl.140.) marine, aktovi i mrtve prirode. Drugi francuski realista, Onore Domije, postavio je, uz Goju, temelje estetici hronike i aktuelnosti. U svojim traženjima obojica su došli do granice između romantizma i realizma, do satire i karikature. Odličan crtač i graver, on se i u slikarstvu izražavao kroz odnos svetlo-tamnog i linijom koja hitro, u krivuljama, ekspresionistički deformiše oblik. Dok se Domije inspiriše građanskom klasom i gradskim ambijentom Fransoa Mile beži iz Pariza, povezuje se sa slikarima “Barbizonske škole" gde svečano veliča seljaka i njegov trud. Značjanije slike su mu Sakupljanje sena (Luvr), (Sl.141.),Žena koja pere rublje, Sejači. Talas realizma širio se u gotovo svim zemljama: Nemačkoj, (Libl, Mencel), Belgiji, Holandiji. Kurbeovu ideju o “živoj" umetnosti prihvatili su u Rusiji slikari okupljeni u grupi “peredvižniki". Najpoznatiji iz te grupe Ilja Rjepin slikao je portrete, žanr-scene i istorijske scene. Njegove najpoznatije slike su Zaporošci i Burlaci na Volgi. U Sjedinjenim Američkim Državama, realizam se javlja posle naivnog pejzažnog primitivizma. Sjedinjene Države dugo su vremena nakon ostvarenja nezavisnosti bile zaokupljene sređivanjem i učvršenjem svoje civilizacije da bi se mogle posvetiti umetnosti koja će dugo podražavati tendencije daleke Evrope. Tek za vreme realizma afirmišu se autentičnije i skladnije vrednsosi, u delima pejzažista Džoržda Inea i Vinslava Homera.

101

Ali će Amerika brzo shvatiti preokret koji su izvršili impresionisti i u novom veku će se pripremiti za avangardne pokrete.

IMPRESIONIZAM
Osamdesete godine XIX veka obeležene su pojavom impresionizma. Iako je u predmetnom pogledu nastavak realizma, impresionizam uspostavlja nov odnos prema svetu. Spontani odnos prema svetu omogućio je impresionistima da koriste likovna iskustva svih, a ne samo evropskih stilova. Nije slučajno da su se impresionisti divili japanskim drvorezima –estampama- i japanskoj umetnosti uopšte. Susret umetnosti Dalekog istoka i impresionizma odlučna je prekretnica u svetskoj istoriji umetnosti, koja je počela da ostvaruje ideju o tome da je umetnost sredstvo komunikacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu umetnost i tradiciju.U suštini, pojava impresionizma se podudara sa trenutkom kad je izvan naučnih krugova prihvaćeno Njutnovo otkriće spektra i njegov zaključak da je belo svetlo sastavljeno od boja. Bilo je potrebno sto pedeset godina da to naučno saznanje postane deo opšteg iskustva. Impresionistička slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka. Odblesci Sunčeve svetlosti na vodi, sneg, nebo prekriveno oblacima, plast sena ili lokvanji na vodi bili su povod za nastajanje impresionističke slike. Slikajući bojama Sunčevog spektra, impresionisti stvaraju svetlo i radosno slikarstvo sposobno da izrazi treperenje vazduha i drhtaj Sunčevog odbleska. Najdosledniji impresionista bio je francuski slikar Klod Mone. Po njegovoj slici Impresija, rađanje Sunca, pravac je dobio naziv 1874. godine, kada su slikari impresionisti prvi put izložili svoje slike u ateljeu fotografa Nadara. Svetlost je za Monea bila jedina realnost sveta. Slikao je jedan isti motiv više puta u različito doba dana i godine, stvarajući nove i drukčije slike. Perdmet na Moneovim slikama postaje nevažan, a atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi četkice izbijaju u prvi plan. Eduard Mane, najstariji u grupi novih slikara, slikao je do 1874. godine realistički, pod uticajem Goje i Kurbea. U realističkom stilu naslikao je Doručak na travi (Sl.142.) i Olimpiju, slike koje su kod publike izazvale još veće negodovanje nego Kurbeova dela. Od 1874. godine i Mane slika impresionistički:Bar u Foli Beržeru, Vožnja čamcem u Aržanteju i dr. Njegov Portret Emila Zole, iako naslikan tamnim bojama i realističkim postupkom, pokazuje njegovu ljubav prema japanskim drvorezima koje je naslikao na zidu.Francuski slikar Ogist Renoar takođe se vezuje za impresioniste, mada veliki broj njegovih slika ne pripada impresionizmu. On je pretežno figurativni slikar savremenog pariskog života, ženskih aktova i dečjih likova. (Sl. 143.) Impresionistička je njegova slika Akt na suncu, išarana mrljama svetlosti. I figura i pozadina sjedinjeni su istim bojama i svetlošću, ali je pejzaž, za razliku od figure, naslikan slobodnijim i oštrijim potezima četkice. Više prijateljstvom nego načinom slikanja, za impresioniste se vezuje i Edgar Dega. On je manje slikao svetlost, a više trenutan pokret. Zato se njegovo slikarstvo zasniva više na crtežu, a manje na boji. Teme njegovih slika su džokeji i konji, balerine prilikom vežbi, peglerke i žene za toaletom prilikom kupanja i češljanja. Japanska umetnost bojenog drvoreza najviše se oseća na slikama Dega u neobičnom i smelom komponovanju kakvo ranije nije viđeno. Sem ovih slikara grupi francuskih impresionista pripadaju i izvanredno izražajni slikari Alfred Sisle i Kamij Pisaro. Skulptura u XIX veku nije imala značajnu ulogu, ni izdaleka onako značajnu kakvu su imali slikarstvo i arhitektura, tim pre što su skulptori XIX veka bili privrženi tradicionalnom izrazu. Skulptura je bila jedina umetnost u kojoj su neoklasicizam i akademizam dobili prava dela. Zato ne iznenađuje činjenica da su u delu najvećeg skulptora XIX veka Ogista Rodena ovaploćene tri faze kroz koje je prošla umetnost ovog stoleća: realizam impresionizam i ekspresionizam. Iako su mu uzori bili Fidija i Mikelanđelo, Roden je manje obrađivao kamen, a više je radio u bronzi i gipsu.

102

POSTIMPRESIONIZAM
Udaljavanje od impresionizma i davanje podstreka razvoju umetnosti XX veka ostvarili su u poslednjoj deceniji XIX veka Van Gog, Pol Sezan, Pol Gogen i Žorž Sera. U početku i sami impresionisti, udaljili su se od njega i stvorili umetnost koja predstavlja izvorište likovne problematike XX veka. Reagovali su na impresionizam u dva glavna smera: u jednom dominira težnja za subjektivnijim izrazom; u drugom - težnja za konstruktivnijim i racionalnijim slikarstvom. Prvu težnju ostvarili su Van Gog i Gogen, a drugu Sezan i Sera. Holandski slikar Vensan van Gog (1853.-1890.)slikao je, u početku, u Holandiji, slike iz života seljaka i rudara tamnim mrkozelenim koloritom. Po tamnim bojama te slike pripadaju holandskoj tradiciji, ali je novo sasoećanje sa bedom ljudi koje je slikao. Posle kratke impresionističke faze u Parizu, u kojoj rasvtljava paletu i napušta socijalne teme, Van Gog odlazi na jug Francuske u Arl. Tu je najviše izražavao u varijacijama plavih i žutih boja koje, mestimično, prelaze u narandžastu. Žuto i plavo, dovedeni do krajnosti, imaju ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imali plavo i zlato. Ali, dok su te boje u vizantijskoj umetnosti imale nepromenjivu, apstrakntu vrednost, u Van Gogovim slikama one su konkretni simboli Zemlje, neba i Sunca, a još više simboli unutrašnjih ritmova. U tom razdraženom simbolizmu učestvuju i demonske boje - crvena i zelena, "nosioci strašnih strasti ljudske duše", kako je za njih rekao sam slikar. U tom smislu on se može smatrati začetnikom kolorističkog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, već nužnost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svog bića. Van Gog prelazi iz Arla u Sen Remi. Teme slika su masline, čempresi, planine. Svojom postimpresionističkom umetnošću Van Gog otkriva slikarima ogromne prostore ekspresionizma.Najznačajnije njegove slike su: Žitno polje, Put sa čempresima, (Sl.144.) Suncokreti, Umetnikova soba, Autoportret i druge. Francuski slikar Pol Gogen reagovao je na impresionizam zamerajući mu odsustvo misli i mašte i naučnoj analizi svetlosti suprostavio je oslobađanje od podražavanja prirode. Umetnost XX veka njemu duguje pouke o organizaciji slike prema njenim vlastitim zakonima, kao i udaljavanje od klasičnih tradicija evropske umetnosti i približavanje različitim izrazima, najviše orijetnalnim i drevnim. Taj likovni izraz sam Gogen je nazvao sintetizam.U njemu više nema ni traga od impresionističkog rastvaranja oblika u korist atmosfere. Kao i slikarstvo Van Goga, i njegovo slikarstvo će biti uzor fovistima i ekspesionistima u XX veku. Sasvim drukčija bila je reakcija na impresionizam francuskog slikara Pol Sezana. Suprotno impresionistima koji su uništili i predmet i prostor izjednačavajući ih istim mrljama svetlosti i boje, Sezan je, posle dugog i mukotrpnog rada, stvorio slikarstvo ravnoteže, čvrstine i geometrijske stvarnosti. Po Sezanu, slika pokazuje režisersku sposobnost duha samog umetnika. Oblik i boja su za Sezana međusobno zavisni i tek -kad boja dobije svoj puni zvuk i oblik će dobiti svoju punoću. Da bi zadovoljio svoju potrebu za konstrukcijom, Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geometrijske oblike, zbog čega površine Sezanovih slika ostvaruju mozaičku strukturu bojenih pločica. Poslednji od četvorice velikih slikara s kraja XIX veka, francuski slikar Žorž Sera, razvio je dalje i više od impresionista optičke teorije boja. On je izgradio sistem postavljanja pigmenata u malim tačkama, sa naučnom tačnošću u pogledu odnosa tačaka, takozvani poentilizam.(Sl. 145.)On je pokazao sposobnost da klasično slikarstvo renesanse, linearnu perspektivu na primer, poveže sa naučnim teorijama u boji svetlosti u novu i originalnu celinu.

UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI
Devetnaesti vek je bio vreme nacionalnog i ekonomskog oslobođenja Srba od turske vlasti i vreme kulturnog preporoda. Srpski umetnici više nisu bili u vekovnom zakašnjenju u odnosu na razvoj umetnosti u Evropi. Upućeni najpre na Beč, a kasnije na Minhen kao mesta školovanja, oni

103

Slikali su ikonostase. koji se razvijao u srednjoevropskim zemljama. plamen revolvera. Glavni predstavnici akademskog realizma kod Srba su Uroš Predić i Paja Jovanović.(Sl. Slike nemaju jasnoću i strogost oblika kojima se odlikuje neoklasicizam. Zasluga za stvaranje pejzaža kao samostalne slikarske vrste pripala je. žanr-scena. Hrvatske. Knez Miloš. natopljeni svetlošću sunca. Joakim Vujić i mnogi drugi ovekovečeni su na platnima slikara klasicista. slobodnji namaz boje i potezi četkicom. sentimentalni svet građanskih enterijera. u kojoj su se na studijama našli mnogi slikari iz Srbije. 148. Bakljada kroz Stambol kapiju. poznatu kao bidermajer. ni uzvišene herojske teme Davida i Engra. Borba petlova i drugih. kod izvesnog broja slikara ispoljava se težnja ka akademskom realizmu. počeci plenerizma. sveća. Romantičarske težnje. To je umetnost koja se najviše izrazila u nameštaju. a prvi srpski litograf i fotograf Anastas Jovanović. kao što je Kićenje neveste. Romantizam-Romantizam je kod jugoslovenskih naroda imao mnoge predstavnike. Uključeni u tokove prosvetiteljskog doba.prihvataju i neguju umetnost pravaca i glavnih tokova skoro istovremeno sa razvojem tih pravaca na Zapadu. Snažno osvetljenje je glavna tema tih slika.sveštenika. kontrasti svetlo-tamnog. tačnije njegovu bečku varijantu. Slikar portreta evropske aristokratije. Glavne teme naših slikara realista i dalje je portret. U prvoj polovini XIX veka nosioci umetnosti bili su Srbi u krajevima preko Save i Dunava. Sa tog izvora svetlost se reflektuje na bliže i dalje oblike. Jovan Popović. Georgije Bakalović. 146.dati kroz glatku. po povratku iz Minhena. Knez Mihailo na odru i Karaula. poneki detalj iz privrede. U Minhenu je Slovenac Anton Ažbe osnovao privatnu slikarsku školu. poneku mrtvu prirodu i. čiji idejni vhunac predstavlja delo Dositeja Obradovića. Klasicizam-Mentalitet i stremljenja građanskog društva određuju i teme slika naših klasicista. Kod jedne grupe naših slikara relaista osećaju se. putuje po Srbiji i kao rezultat tih putovanja nastali su mnogi pejzaži. građansku varijantu neoklasicizma.(Sl. Na njihovim slikama živi jedan tihi.) Sve četiri su slike našeg najvećeg romantirača. u punoj sunčevoj svetlosti . ali veoma mnogo i u slikarstvu. srpski slikari postepeno napuštaju vizantijsko-baroknu tradiciju i prihvataju klasicizam. najviše su došle do izraza u dramatičnim scenama i tragičnim likovima istorijske prošlosti: Ubistvo Karađorđa. Romantičarsko oduševljenje za prirodu urodilo je promenama u shvatanju i slikanju pejzaža. pejzaže Beograda u tehnici akvarela. Istorijske teme iz nacionalne prošlosti i poezije imale su značajnu i pozitivnu ulogu u buđenju nacionalne svesti. kakvi su bili Rim i Pariz. veza i nakita . pejzaž. Pavel \urković.147. negovao je sentimentalniju. U takovj dramatičnoj svetlosti i figure i prostor gube svoje granice s obzirom na to da su utopljeni u senku i polusenku. Pored psihološke obrade modela. Katarina Ivanović (Sl. ističe se na tim portretima dekorativna vrednost blistavih materijala čipke. najviše.srpski slikari unose u svoja dela dekorativne elemente. tek generaciji realista. Povinujući se željama naručilaca .kao kod srpskog slikara \orđa Krstića. kao i druge slike kojima su postavljeni temelji za razvoj srpske moderne umetnosti.) S druge strane. Bidermajer.)i Dimitrije Avramović. znači po strani od velikih umetničkih centara. Bosne i Slovenije. kao što su draperija i nakit.vatra. episkop Kiril Živković. osvetljenje kome je određen izvor . pesnika i \ure Jakšića.slikanja van ateljea. istorijskih kompozicija i žanr-slika sa elementima folklora. \orđe Krstić. Stevan Todorović manastir Manasiju. Vuk i Mina Karadžić. međutim. Realizam-U periodu realizma umetnici iz jugoslovenksih zemalja sve više se usmeravaju ka Minhenu kao mestu svog školovanja u kome su Kurbeove ideje uhvatile jak koren. sjajnu lazurnu fakturu. Tako je Novak Radonjić naslikao manastir Hopovo. naročito u slikanju pejzaža. Slikama. portrete. a najviše portreti uglednih građana. obeležje su nove estetike romantizma i naših slikara. trgovaca i oficira . dvorova i bogatih ljudi. Najistaknutiji predstavnici srpskog klasicizma su Arsen Teodorović. mrtva priroda. Zvučniji kolorit. Konstantin Danil. on je zadovoljavao interesovanje Evropljana za malo 104 . religiozna i istorijska kompozicija. Paja Jovanović je bio prvi srpski slikar koji je stekao svetsku slavu. idealizuju likove i otvaraju pozadinu fantastičnim predelima i arhitekturom.

otišla je u Pariz. užasima dva svetska rata. naročito u skulpturi i arhitekturi. a oni do krupnih promena u likovnim umetnostima. dovela je ne samo do niza eksperimenat u svim umetnostima već i do formiranja međunarodnog stila u arhitekturi. skoro brutalno. Druga struja. i publike i kritike. Umetnost XX veka otvorena je ka mnogim. iracionalna. Iako je Frojd racionalnom metodom proučavao iracionalno ponašanje čoveka. kneza Mihaila i kraljice Natalije. u XX veku. gde radi svoje najbolje impresionističke slike: Notr Dam i Bulonjska šuma. kao što je Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu. UMETNOST XX VEKA Brze promene u umetnosti i sukob umetnika. industrija i tehnologija. slučajnog i automatskog. Širenje psihoanalize Sigmunda Frojda i dubinske psihologije Karla Gustava Junga postali su deo intelektualne i umetničke klime dvadestih godina ovog veka.) Dok je na tim slikama još pokazivala uticaje minhenske secesije. 149. značaj u sticanju nacionalne samosvojnosti. tj. sa vidljivim kratkim potezom u gustoj pasti stavljenoj na podlogu u debelim slojevima. plastičnih masa i svih gipkih i elastičnih materijala. Simeon Roksandić sa skulpturama dece. umetnici su tragali za novim oblicima.(Sl. a posle drugog svetskog rata i pretnjom nuklearnog doba. Upotreba armiranog betona. kao i brz razvoj nauke u svim oblastima. u sazvučjima crvene i zelene boje. počinje konstruisati kao mašina ili građevina. dominirala su dva suprotna shvatanja. s jedne strane. pisali proglase i manifeste i stvarali svoja dela u burnoj razmeni misli i ideja. Prva racionalna svest u umetnodti bila je podstaknuta industrijskim i tehnološkim razvojem. U konzervativnoj sredini Srbije s početka XX veka Nadežda Petrović se i slikarstvom i pisanom rečju uporno borila za novi izraz u umetnosti.poznate krajeve i običaje naroda tih krajeva Srbije. 105 . a treći su nastavljali liniju realista XIX veka i napadali građanske vrednosti i ustanove. kao Dečak koji vadi trn i \orđe Jovanović koji je radio portrete i spomeničku skulpturu. pojavom totalitarnih društava. On je doveo do proizvodnje i upotrebe novih materijala. Impresionizam-Među srpskim slikarima impresionistima ističu se Nadežda Petrović. Ona je putovala po Srbiji i slikala raskaljane puteve. U potrazi za novim oblicima koji će izraziti nove nivoe realnosti. slučajnom ili bespoštednoj kritici društva. Dok su jedni veličali mogućnosti koje pruža novo doba. bile su samo početak promena u nesaglasnosti. seoska dvorišta i plotove. s druge strane. kao što je bilo u ranijim epohama. Crne Gore. Hercegovine i Makedonije. Među srpskim skulptorima ističe se u poslednjim decenijama stoleća Petar Ubavkić sa portretima Vuka Karadžića. Sa tim sukobima i promenama pojavila se kriza vrednosti. umetnici su grčevito tražili smisao života u iracionalnom. stakla. drugi su osećali da im je stvaralačka mašta ugrožena. osnivali su društva. Kosta Milićević i Milan Milovanović. racionalno i iracionalno. u vreme kad su se pojavile. Velike slike Seoba Srba i Proglašavanje Dušanovog zakonika imale su. snažno. Kod jugoslovenskih naroda skulptura je u XIX veku zaostajala u odnosu na slikarstvo. odbacivala je naučni metod i način života koji su stvorile nauka. koje traju do danas. Novi materijali i mašina kao simbol modernog doba. a ne samo ka jednoj vrednosti. Suočeni sa nesigurnošću izazvanom krizom kapitalističke privrede. Suprotnosti između ta dva shvatanja postajala su vremenom. doveli su do eskeprimenta u skulpturi koja se. čelika. Svesni raznih nivoa stvarnosti. čobane i sahrane. većina umetnika koristila je njegove ideje u potrazi za realnošću nesvesnog. ali i do niza istraživanja u slikarstvu kroz kolaž i enformel. sve oštrije. do kojih je došlo u poslednjih nekoliko decenija XIX veka. dobrim delom. zbog surovosti dva svetska rata i organizovanog nasilja.Na tim slikama sve je podređeno svetlosti i boji.

a najviše u Parizu.U traganju za novim nivoima stvarnosti i u potrazi za zajedničkim. izazvalo je izostavljanje predmeta iz umetničkog dela i razvoj “apstrakne" umetnosti. Široke površine boja. kao i narodne. Veliki oslobodilački pokreti naroda Azije. Ornamentika zasnovana na linearnim stilovima srednjovekovne i istočnjačke umetnosti. Njoj pripada zasluga za razvoj industrijske umetnosti. osećanje vere u prirodu i život i vrednosti spontanog i izvornog. Ta struja u umetnosti XX veka ima svoje korene još u XIX veku i počivala je na jedinstvu umetnosti i zanata. pretkolumbovska američka umetnost. Od tada on je. Žorž Ruo. zatim narodna. Iz tog iskustva kod nekih se umetnika rodila slika o čoveku kao bespomoćnom biću koje zavisi od slučaja i slepe sudbine. naročito razvijene u XX veku. dadaizam. tako da je slika. U njima su. Svrha fovista bilo je uspostavljanje ravnoteže između boja. kao što je Zlatna grana Džemsa Frejzera. Početkom XX veka jak i trajan uticaj na evropsku ostvaruju afrička. a oslanjajući se na iskustva iz oblasti boje Van Goga i Gogena. ostvarila je najveći domet u predmetima umetničkih zanata . kubizam. kad je kubizam usmerio umetnost u suprotnom pravcu. Pariz je dobio naziv “grad svetlosti". futurizam. Osnovni stilski pravci koji su se razvijali u XX veku. je bio vodeći fovista u periodu do 1907. međutim. negovao neakademsku umetnost brojnih površina i 106 . godine organizovali izložbu koju su kritičari nazvali “divlje zveri” (les fauves).u nameštaju. jedan likovni kritičar je uzviknuo: “Gle. Matis se nije priključio kubistima niti bilo kom drugom pravcu. postepeno zamenjivali jedan drugi. slikajući često bojama direktno ceđenim iz tube. Andre Deren i Moris Vlamenk. našli vitalnost. naivna i praistorijska umetnost. i osnivanje etnografskih muzeja u kojima su se mogle proučavati nacionalne narodne kulture i umetnička dela afričkih i drugih “primitivnih" naroda. godine. odnosno boja na slici postala cilj. Iako je fovističko slikarstvo figurativno i predmetno. dok su drugi tražili da ostvare jedinstvo sa svemirom. izraženi pre svega u slikarstvu su: fovizam. oivičavali debelim crnim linijama. Pobunjenici protiv kulture i umetnosti prošlosti. crnačka. Anri Matis (1869-1936). predmetima od stakla i keramike. Saznanje da Evropa nije središte sveta. ali i mešajući se. Tom procesu doprinele su antropološke studije. fovisti su svoje napore usredsredili na intenzitet boje. sa središtem u Beču. dečja. ocepljenje) u srednjoj Evropi. boja na njihovim slikama deformiše predmet. Najveće nesporazume. iako školovan u akademskoj tradiciji. socijalni realizam i bezpredmetna umetnost FOVIZAM Priliv novih iskustava na prelazu dva stoleća usredotočio se u glavnim gradovima Evrope. Videvši je kako stilom odudara od slika. ali i vlastitim korenom. da njena umetnost nije jedina ni najstarija. ekspresionizam. Ova izložba označava početak slikarstva XX veka. polinežanska. Bila je izložena i jedna skulptura rađena u duhu firentinske rane renesanse. kao jugendstil (po časopisu Jugend) u Nemačkoj i kao secesija (odvajanje. nasuprot licu svog sveta. plakatu. Donatelo među divljim zverima". Afrike i Latinske Amerike i velike socijalističke revolucije u našem veku doneli su oslobođenje mnogih naroda ne samo od kolonijalnog ropstva već i od klasne eksploatacije. ali i na prirodnim biljnim i biološkim oblicima. Naučna istraživanja svemira još više su podstakla ova iskustva. kao u srednjovekovnom vitražu. slikarstvo fantazije. Sredinom prošlog stoleća zamisao o industrijskoj umetnosti rodila se kao protest protiv mehanizacije rada i života. prouzrokovalo je definitivno napuštanje antičke tradicije na kojoj se sve do Van Goga i Gogena zasnivala evropska umetnost. Glavni predstavnici tog pravca su Anri Matis. prelivajući se ili zajedno bivajući.Tražeći čovekovo mesto u svetu. U njemu su slikari 1905. koje na slici postoje dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo. od početka XX veka jak uticaj na evropsku umetnost ostvaruju sve vanevropske i drevne umetnosti. ponekad su. osetili su ono što su ljudi znali samo intelektualno. naime da planeta Zemlja nije središte svemira. Pokret je poznat kao nova umetnost (Art nouveau) u Francuskoj. nadrealizam.

opsednut strahom i smrću. Njegova grafika Krik (Sl. koje se 107 . EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam. Kubizam je ostvario intelektualnu umetnost i vizuelno izrazio racionalnu svest. Povezani više shvatanjem života nego stilom. Posle susreta sa Van Gogovim i Gogenovim slikama oko 1904 godine. Norvežanina Munka i belgijskog slikara Džemsa Ensora.(Sl. Kandinski je došao do uverenja da oblik. umetnici. Kroz predmet koji slikaju oni izražavaju bolna stanja modernog čoveka.150. Posle takozvane ružičaste faze. Matis se bavio i grafikom. samo u nešto vedrijim ružičastim tonovima. krajem XIX veka. 151.(Sl. Shvatajući umetničko delo kao izraz unutrašnjeg duhovnog sadržaja. u periodu do prvog svetskog rata.-1973.) On je tragao za čistom umetnošću u kojoj “objektivan" element. njegovu uznemirenost. Slike nastale u toj fazi imaju manirističke deformacije. Emil Nolde koncentrisao se na boju kao glavno izražajno sredstvo. scenografijom. Pikaso upoznaje ibersku skulpturu i. slično zvuku i reči. izraze i izazovu unutrašnje vibracije duše. 152. u umetnosti Van Goga.)i slika Strah. koja me usrećuje. Teskoba prostora uočava se i na Noldeovim slikama kao i fovistička upotreba boje. kojima slikar ekspresionistički izražava bedu i glad siromašnih beskućnika. i sivoplavi hladan tonalitet. uz to inspirisan istraživanjima u muzici i poeziji. posle prvog svetskog rata osnovana.)da bi sliku dovršio tek kada je upoznao i crnačku skulpturu. kroz iskrivljene linije.153. koju su ekspresionisti koristili da svoja osećanja projektuju na predmetni svet. godine Gospođice iz Avinjona (Sl. imao je svoje korene ranije.linearnih arabeski. predmet neće smetati ispoljavanju i izazivanju osećanja.) Osim slikarstvom. Počeo je svoje umetničko stvaranje slikarstvom koje je poznato kao plava epoha. Glavna središta nemačkog ekspresionizma bile su grupe Most u Drezdenu. Tvorci kubizma i njegovi glavni predstavnici su španski umetnik Pablo Pikaso i francuski slikar Žorž Brak. ekspresionisti su manje zaokupljeni formalnim problemima. Nosioci novog talasa ekspresionizma u XX veku bili su uglavnom nemački slikari. a zatim u Nemakoj ideje jugendstila. Početkom XX veka. boja i linija sadrže elemente jezika koji su u stanju da. zbog čega je njihova slika stvarnosti deformisana i iskrivljena. odbija ili podstiče". tj. godine postao programska umetnost.)radio je u skoro svim likovnim pravsima. Okupljeni oko almanaha “Plavi jahač". Za nju Nolde kaže: “Svaka boja skriva u sebi dušu. težnja da se pronikne u svet duhovnog i univerzalnog. KUBIZAM Reakciju na osećajnost i spontanost fovista i ekspresionista izrazio je kubizam. grupa Nova stvarnost ili Nova objektivnost. Plavi jahač u Minhenu i kasnije. kao i prethodna dva. otuđenost i paniku. Pablo Pikaso (1881. Novim odnosom između figure i prostora ova slika predstavlja direktan uvod u kubizam. Edvarda Munk je u Parizu upoznao slikarstvo Van Goga i Gogena. kojom nastavlja eksprrsionizam prethodnog slikarstva. tapiserijom i skulpturom i u svim tim umetnostima iskazao je linearne i dekorativne osobine svog slikarstva. koji je u Nemačkoj oko 1910. keramikom.Grupu Plavi jahač najubedljije predstavljaju nemački slikar Franc Mark i ruski slikar Vasilij Kandinski. odražavaju subjektivni doživljaj straha. a više subjektivnim raspoloženjem i osećanjima. Prirodu i sredinu oko sebe umetnici su doživljavali kao neprijateljsku i nečovečnu. isto tako značajan pokret. pod njenim uticajem počeo je da slika 1907. teskobu. značajnu za evropsku kulturu u prvim decenijama XX veka. podstaknute možda slikarstovm El Greka. psiholozi i naučnici bavili su se umetničkom teorijom Suština umetnosti te grupe bila je spontanost u izrazu emocija. Odsečne linije presecaju površine tela i prostora na manje geometrijske jedinice. Polazne tačke kubizma bile su Sezanovo slikarstvo i afrička crnačka skulptura. Bio je nesrećan čovek. Glavni predstavnici grupe Most bili su Ludvig Kirhner i Emil Nolde.

Od 1909. Značajne njegove slike su i: Gernika. ali ne u predstavljanju stvarnosti. Time se ostvaruje gust i tesan odnos između figura i prostora i analiza volumena. i to ne samo na razvoj slikarstva već i svih drugih likovnih umetnosti. osnovali pokret “Dada”. Zalepljenje elemente realnosti umetnici povezuju bojom ili ugljem sa naslikanim predmetima. fotografije. Najjači odjek do prvog svetskog rata imao je na pojavu futurizma. već korišćenjem elemenata konkretnih predmeta i materijala. Tako je Marsel Dišan izložio metalni stalak za boce kao umetnički predmet.(Sl. Prvi svetski rat uzdrmao je evropsko društvo u samim temeljima i izvrgao ruglu sve što je ostalo od tradicionalnih vrednosti. drveta i tekstila. U želji da iskažu dinamiku modernog života i da izraze brzinu i efikasnost mašine. Iako je futurizam uglavnom literarni pokret. futuristi su usmerili pažnju na pokret i na optičke iluzije svetlosti. Na toj slici Pikaso je napustio jednu tačku posmatranja u korist više istovremenih. kao što je \ino Severini. Oni su 1916. muzike. godine Dada je prestala da postoji. komade tapeta. Italiji i Španiji podstakli su pojave nacionalnih umetnosti. skulpturu i običan predmet. Potres izazvan ratom.međusobno potiskuju. kubisti ne slikaju ono što vide. znače nepristojnu igru reči. kad se izgovore na francuskom. protiv racionalizma i zalagali su se za potpunu slobodu imaginacije i fantazije. Razočarenje u te vrednosti dovelo je kod pojedinih umetnika do nihilizma. do potpunog odbacivanja prošlosti i preziranja savremenosti. koji dobija značaj time što se unosi u novu.) Od 1912. U nameri da unište tradicionalnu podelu na slikarstvo. za njega neuobičajenu sredinu ili mu se menja uobičajen položaj. oktobarska revolucija i pojava fašizma u Nemačkoj. godine do prvog svetskog rata Pikaso i Brak zajedno su rešavali niz problema sve složenijeg likovnog jezika kubizma. Bili su protiv mehanizacije rada i života. slike i običnog. izražavali su se spontano povezivanjem raznih umetničkih medija: poezije. što naročito dolazi do izraza na desnom aktu.154. Muzičari i mnoge druge. Portret Ambroza Volara. Slika Žorža Braka pokazuju sve osobine ranog. Skoro istovremeno. koje su do pedesetih godina stekle različite osobine. RAZLIČITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA FUTURIZAM Dejstvo kubizma bilo je ogromno i oseća se sve do naših dana. \akomo Bala i Umberto Boćoni. 108 . Autoportret. godine u neutralnom Cirihu. kriza kapitalističke privrede. Već 1922. ali je oslobodila umetnički izraz svih organičenja stvorenih tradicijom i omogućila pojavu nadrealizma. Unoseći u sliku novinsku hartiju. DADAIZAM Masovna ubijanja tokom prvog svetskog rata pokazala su slom svih vrednosti na kojima je evropska civilizacija počivala u prvim decenijama ovog veka. istražuje Sezanovo slikarstvo i sve više se i sam približava interesovanju koja je Pikaso pokazao na slici Gospođice iz Avinjona. već ono što znaju o predmetu. analitičkog kubizma. francuski slikar Žorž Brak (1882-1936) napušta fovizam. Pokret je najviše vezan za italijanske umetnike. Pikaso i Brak stvaraju kolaž koji je ubrzo doprineo nizu umetničkih otkrića. često odbačenog predmeta. on se ispoljio i u likovnim umetnostima i dao je nekoliko značajnih imena. godine došlo je u razvoju kubizma do jačeg oslanjanja na realnost. a Leonardovoj reprodukciji Mona Lize dodao brkove i pet slova koja. Napuštajući klasičnu perspektivu. u Švajcarskoj.

naročito fotografiju i film. SOCIJALNI REALIZAM Opšta društvena uznemirenost koju je izazvao prvi svetski rat prouzrokovalo je kod nekih drugih umetnika drukčiju reakciju. kao i neodređenim crnim oblicima. zdepastim geometrijskim oblicima stvorio od figure ruskog seljaka jednog naizgled metalnog robota. crtež.da direktno kritikuju svet u kome žive. nadrealisti su realnost smatrali uskom i organičenom. on je kratkim. U oblasti likovnih umetnosti koristili su. kolaž . Kazimir Maljevič je počeo svoje stvaranje formom mašinskog kubizma. a stvarno 109 . Posle višegodišnjeg boravka u Parizu u krugu kubistva. Oto Diks i Maks Bekman. Njeni glavni predstavnici. polazeći od kubizma. Obojica su. kao što je muralima učinio Diego Rivera na Univerzitetu u Gvadalahari. a uticaji kubizma vide se u prozirnim geometrijskim planovima na koje je razložio oblike.SLIKARSTVO FANTAZIJE Osim Dade. Miroova su reakcija na događaje u njegovoj domovini. Posle oktobarske revolucije radio je kao komesar za likovne umetnosti i za jevrejsko pozoriše. slično Kandinskom. naslikao je sliku Ja i selo. osnovana je grupa Nova objektivnost. U velikim muralima . uz navedene simbole. kao i dadaisti. tragali za čistom umetnošću u kojoj su geometrijske forme postale nezavisne od sveta pojavnih predmeta. slika erotske i svirepe motive na namerno akademski način. Na slici Drvoseča.slikarstvo. kao i svojim ponašanjem.stara cipela. Šagal se vratio u Rusiju.fresko-slikama . U vreme krize. Društvena i ekonomska kriza. koji na svojim slikama. . 156. Paul Kle i Henri Ruso. za koje je davao nacrte za scenografiju i kostime. \orđo de Kiriko. u kojoj ga je zatekao rat. BEZPREDMETNA UMETNOST Protivteža nadrealizmu i socijalnom realizmu bila je “geometrijska apstrakcija”. Sećanje na detinjstvo provedeno u Vitebeku u Rusiji inspirisalo je Marka Šagala za slike koje po svojoj fantastičnosti liče na predstave iz sna. viljuška zlokobno zabodena u jabuku i načeta vekna hleba u obliku lobanje. nova tehnička sredstva i nove medijume izražavanja. Žirafe u plamenu.)i drugim. grafiku. Koristili su sva raspoloživa sredstva . flaša pića. Antuna. NADREALIZAM Nadrealizam se javio 1924. Godine 1924. Godine 1911. Nadrealističku reakciju protiv fašista u Španskom građanskom ratu izrazio je Huan Miro u slici Mrtva priroda sa starom cipelom. pojava nacizma. Na sličan način radio je i svoje druge radove. sa umetnicima koji su se izražavali kroz socijalni realizam. Simboli Miroove mrtve prirode su jasni . Najpoznatiji predstavnik nadrealista je Salvator Dali. na pojavu nadrealizma uticali su i slikari fantazije: Mark Šagal. Odobravali su i koristili svaki postupak i materijal ako se iz njega mogu izvući podsvesne slike i isplivati na površinu.izrazili su socijalni duh meksičke revolucije i narodnog života. Iskušenja Sv. Napadne. jednu od mnogih svojih uzbudljivih slika. Upoznati sa psihoanalizom Sigmunda Frojda i njegovim sistemom asocijacija. San (Sl. Najistaknutiji umetnici te grupe su Georg Gros. porast militarizma i korupcija buržoazije u Nemačkoj izazvali su kod velikog broja umetnika revolt i cinizam. Verovali su da u oblasti nesvesng postoji ogromna. ruski slikar Kazimir Maljevič i holandski slikar Pit Modrian. Upotreba boje je fovistička. godine. neotkrivena riznica lepote.Upornost sećanja. koji je trebalo da sugeriše dehumanizovani svet industrijskog društva. došli su do nje logičkim putem. socijalni revolt izrazili su i meksički slikari. oslanjajući se pri tom na staru pretkolumbovsku tradiciju. drečave boje usred crnih površina.

izgleda kao da je načinjena u nekom savitljivom materijalu. (Sl. ili od metala i opeke. Veze između arhitekata svih zemalja i naroda. španski rokoko. uticao je na mlađu generaciju umetnika i na celokupan rad ove škole.izražava seljačko društvo carske Rusije.). Malo iskošen beli kvadrat na kvadratnom platnu nešto malo drukčije bele boje možda izražava osećanje nestajanaja u praznom. doprinele eksperimentu organske arhitekture. Arhitektura XX veka izrazila je više nego ijedna druga umetnost industrijski i tehnički napredak i svoj međunarodni karakter. uz to. izjavivši da se stvarnost neke građevine ne sastoji od krova i zidova. Stvorio je novi tip izolovane stambene kuće. MODERNA ARHITEKTURA Najmanje primenjive u arhitekturi. Modrijanov prelaz od kubizma do čiste geometrijske apstrakcije tekao je sporo i dosledno. Osobenosti međunarodnog stila u arhitekturi su: funkcionalnost građevine. Ubrzo Maljevič je uništio svaki trag realizma i slike sveo na krugove i kvadrate. španskog umetnika. sa prostorima koji nisu izolovani već otvoreni prema prirodi i saobraženi njoj (Kuća Robi u Ćikagu i kuća Kaufman u Pensilvaniji. koji postaju apsolutni jezik koji je nazvao suprematizam. izgrađena u kamenu. Njegovi spomenici su. nove ideje su. Najličniji pečat modernoj arhitekturi dali su Frenk Lojd Rajt. Bauhaus ili Kuća konstrukcije imala je praktične i pedagoške ciljeve. Taj univerzalni vid života Mondrian je našao u geometriji. postoje razlike u ostvarenjima i doprinosima velikih arhitekata. 110 . skulpture i slikarstva. Vertikalni nosači građevine uslovljavaju njenu pravougaonu ili kvadratnu pravilnost. čak i na uglovima građevine gde obično stoje nosači.158. organske oblike rastinja i egzotičnih oblika sa iskustvima iz rada u kovanom gvožđu i stvara fantastične celine.Uprkos zajedničkim osobinama. Estetska vrednost nove arhitekture ne zasniva se više na dodatnoj dekoraciji. prozirnih i neprozirnih. jer koristi standardne i jeftine elemente. početkom XX veka. Lao-ce je izrazio istu tu istinu. sinteza arhitekture. Na spomenicima kao što su Sagrada Familia i Kasa Mila. i tri primarne linije: crvene. Spoljašnji zid postaje od stakla. koji diktiraju i nove geometrijske oblike i društveni karakter arhitekture.Američki arhitekta Frenk Lojd Rajt utvrdio je načela organske arhitekture dugim nizom građevina.)). ističe se njena jednostavnost i funkcionalnost. lišen subjektivnog izraza. takav je oblik. Za razliku od Maljeviča. takozvane “prerijske kuće". on kombinuje neogotiku. Gugenhajmov muzej u Njujorku (Sl. Valter Gropijus i Le Korbizije. već na rasporedu površina . asimetričnog plana. velika stambena građevina. Radikalnu novinu činila je fasada sa velikom staklenom površinom.157. Kao direktor Bauhausa. Njegova umetnost snažno je uticala na razvoj arhitekture. Kakav je život. Drugi vodeći arhitekta međunarodnog stila je Valter Gropijus. plave i žute. sjajnih i mat. U socijalnom smislu nova arhitektura se pokazala sposobnom za masovnu i brzu stambenu izgradnju u velikim gradovima. neprozirna obloga. bez naglašavanja centralne ose koja je postojala u arhitekturi istorijskih stilova.punih i praznih. a ne individualne svesti. najpre u Vajmaru. na kojoj se. s obzirom na to da ništa ne nosi. koje su uspostavljene preko eksperimentalnih centara. proziran. Umetnost koju je nazvao neoplasticizam zasniva se na kontrastu vertikalnih i horizontalni linija. bile su čvršće nego u bilo kojoj oblasti umetnosti i života. Antonia Gaudija. Jedan od osnovnih principa međunarodnog stila je odstranjivanje nosećih zidova. sada postignutu u arhitekturi. dizajna i svih vidova urbanog i tehničkog sveta našeg veka. naročito čelika i armiranog betona. Gropijusovo prvo arhitektonsko delo kojim je uticao na razvoj međunarodnog stila je Fabrika cipela Fagus u Alfeldu na Lajni. oba u Barceloni. izložbi i publikacija. bele i crne boje. Njegov umetnički postupak. upotreba novih građevinskih materijala. planova za naselja i teorijom. zatim u Desau u Nemačkoj. nego od unutrašnjeg prostora u kome se živi. Kasa Mila. U poređenju sa pompeznim građevinama istorijskih stilova XIX veka. Zalagao se za sintezu svih likovnih umetnosti. otvori za vrata i prozore mogu umnožavati i proširivat u funcionalnom i estetskom smislu. teži za lepotom koja bi bila izraz kolektivne.

nisu sazrevala u dodiru sa kubizmom Pikasa i Braka. raznovrsnošću izraza i pravaca. koji u arhitekturi tropskih i mediteranskih zemalja imaju prvorazredan značaj. pokazuje tragove analitičkog kubizma. Od 1931. slikar i pedagog. Taj period obeležen je previranjima. kao odjek Sezanovog slikarstva i kubizma. U oblasti stambene izgradnje stvorio je jedinstvo stanovanja zamislivši da stambena građevina mora imati sve što će porodici omogućiti život dostojan čoveka. prilagođeni domaćim uslovima. Sezanovom slikarstvu najbliža su neka dela Mila Milunovića. kao skulptoralnim elementima. koji obeležava impresionističko slikarstvo boje i svetlosti. dok druge projektuju njegovi učenici. izlivena u betonu. Ivan Radović.) Izgrađena na vrhu brda. za tu drugu generaciju slikara između dva rata Pariz je postao izvorište iskustva i saznanja. Marino Tartalja. naporom da se otklone konzervativna shvatanja i uhvati korak sa opštim kretanjima u savremenoj evropskoj umetnosti. Beč. Ćista i užarena. godine. godine. unutrašnji prostor je. Petar Lubarda i Sava Šumanović.bristolej. Nova shvatanja. Bio je arhitekta i teoretičar. To je kubizam u kome predmet nije razgrađen do apstrakcije. gde je. kroz čiji je pariski atelje prolazio veći broj slikara iz Jugoslavije. čiste prave linije u arhitekturi Le Kobizije obogaćuje grubim. nazvan Le Korbizije.Jedan od najplodnijih arhitekata XX veka za čije se ime obično vezuje nastanak međunarodnog stila bio je Eduard Žanere. Kako su većinom studirali na srednjoevropskim akademija . Dok je generacija slikara s početka XX veka prihvatila impresionizam preko Minhena i secesije. Njegovo ime vezano je za Indiju. Ronšam Le Korbizije je stvorio mnoge značajne tekovine moderne arhitekture. Jovan Bijelić. Najviše i najduže kubističku orijentaciju izrazio je Sava Šumanović u slikama Skulptor u ateljeu i Žena u pejzažu (sl. Godine 1930. neobrađenim betonskim površinama. muzeje i urbanistička rešenja za čitave gradove. pored ostalog. kubizam. Svoju humanističku orijentaciju Le Korbizije je pokazao stvorivši proporcije na osnovu ljudske figure – modulor. Skulptoralni stil Le Korbizijeove arhitekture dostiže vrhunac u hodočasničkoj crkvi Notr Dam u Ronšamu. Marko Ćelebonović. do 1941. čitav niz pejzaža i drugih slika. već sa umerenim kubizmom Andre Lota. mnogo je složeniji od prvog perioda. i za Brazil. do 1930.159. Unapredio je arhitektonsku tehniku upotrebom prefabrikovanih i standardnih elemenata i rešio problem zaštite prozorskih okana od Sunčevih zrakova . oživljen raznobojnom i u određene tačke usmerenom svetlošću. Pijana lađa. preko krupnih geometrijskih volumena. i to u svim delovima sveta. međutim. konačno. već je prepoznatljiv. Petar Dobrović. Fontana Ćetiri strane sveta.Prag. Sezanizam. 160.bio im je dobro poznat nemački ekspresionizam. naslikao je Mrtvu prirodu sa violinom. pa i ekspresionizam prihvaćeni su različito. koja stvara tajanstvenu duhovnu atmosferu.(Sl. Milan Konjović. između dva svetska rata. Krakov. Dok je spoljašnost oživljena svetlo-tamnim kontrastom. godine najveći broj slikara koji su počeli kao konstruktivisti oslanja se na iskustva o boji Nadežde Petrović i Riharda Jakopiča i okreću se ka kolorističkom ekspresionizmu. zahvaljujući vitražima i naročitom obliku prozora. Zajednički im je racionalizam u izgradnji slike i geometrijska forma kao zajednički predmet istraživanja. Budimpešta . mogla bi se zajedničkim nazivom označiti kao konstruktivizam. dao urbanističko rešenje za grad Ćandigar. u kojoj je neke građevine projektovao sam. MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE SLIKARSTVO I SKULPTURA SLIKARSTVO-Drugi period moderne umetnosti u Jugoslaviji koji je trajao od 1918. jednu od slika njegove najviše zrelosti. ona ima krov u obliku čamaca i valjkaste tornjeve. Le Korbizije je projektovao mnoge stambene zgrade. U Beogradu tu tendenciju predstavljaju Milo Milunović. Druga njegova značajnija dela su: Doručak na travi. Jedna od prvih tendencija koja je dominirala od 1920. boja postaje sredstvo tragičnog i afektivnog 111 .). gde je radio na izgradnji nove prestonice Brazilije. I. stadione. Le Korbizje: Kapela Notr Dam.

ona je sušta suprotnost svim tendencijama koje su potresale ukus i raspoloženje i publike i kritike. globusi. svet iz kruga prijatelja i najbližih.odnosa prema prirodi i čoveku. oni slikaju enterijer sa figurom. Ivan Tabaković. tako da se dobija utisak da su slikane u zamagljenoj atmosferi jedne bojeMotivi enterijera Marka Ćelebonovića su stari nameštaj. Nanesena u gustoj i neravnomernoj pasti. U Beogradu su te težnje našle izraza u nadrealizmu Marka Ristića. Iako uvek polazi od predmeta. koja uokviruje bojene površine vodi. predmeti koji su povod za organizaciju prostora. Jovan Bijelić svoje ekspresionističke pejzaže lokalizuje na Bosnu i Beograd. godine grupu Život. godine.(Sl. stvarala je fantastično slikarstvo. snažnim potezom. boja postaje skoro jedino sredstvo izraza. Zainteresovani za predmet i prostor u tri dimenzije koje modeluju bogatim i finim valerskim odnosima. šah. slike. kao i Sava Šumanović. najzad. Milan Konjović je. a motivi Ivana Tabakovića su gradski ambijent ulica i trgova Novog Sada. I. Peđa Milosavljević je slikar pariskih krovova i starih fasada svetlih boja. bio učenik Andre Lota i. debela i iskrivljena.. boje dobijaju dubinu i potmuli zvuk. članovi grupe Život najviše su postigli u umetnosti grafike. Već u tom delu on je uspostavio prisan odnos između skulpture i arhitekture i taj spoj nastavio je da razvija i kasnije u Zdencu života u Zagrebu.161.) Istih godina. kretao se između dve suprotne krajnosti: između naturalizma i stilizacije. I jednom i drugom krajnošću Meštrovićevo delo se vezuje za secesiju. Kao skulptor. Bijelićevi pejzaži iz Bosne slikani su u njegovom beogradskom ateljeu po sećanju. poreklo od fovizma. drveće i teški oblaci. takođe. Socijalno orijentisani umetnici u Beogradu osnovali su 1934. Već njegovo prvo značajno delo na početku veka . ekonomske i socijalne krize izazvale su kod izvesnog broja umetnika potrebu da kritikuju društvo. Milena Pavlović-Barili je u svom sazrevanju najviše crpla iz zemlje svog oca. Nedeljko Gvozdenović i drugi.projekat i makete za Kosovski hram -ostavile su snažan utisak u zemlji i inostranstvu. ljudi i pejzaža. lično doživljeni prostori. čiji rad ispunjava celu prvu polovinu stoleća. duvana. Spomeniku Neznanom junaku na Avali. međutim. Grafika je zbog manjeg formata. Konjović bojom stvara oblike koji su skoro na granici apstrakcije. naslikao je nekoliko slika sa kubističkim obeležjima. rafinirani odnosi boja i valera. ističući pri tom vrednost naslikane materije ali i plemenitost boje kao materije. Poetska vizija renesansne Italije ima metafizički prizvuk na slici Kompozicija. slika sija kao emalj. Daleko od Beograda. fovistički čista i intenzivna. male kućice kosih krovova i crnih prozora deluju avetinjski. SKULPTURA-Iako moderna skulptura kod nas nije imala većih tradicija. bez naglih prelaza. mogućnosti umnožavanja i pristupačnije cene bila pravo sredstvo u ostvarivnju ciljeva socijalne umetnosti. boje. 112 . Kao da dolaze iz neke noćne more sve je u njima uskovitlano. U tom olujnom metežu. izuzetno retkih i probranih: sedefa. desilo se da je u XX veku dala skulptora čija su dela u samom vrhu svetske skulpture i umetnosti. ostali su bili pesnici i književnici. U toj grupi samo je Radojica Živanović bio slikar. suve trave. biste. iz Italije. blisko nadrelaizmu. Predstavnici poetskog realizma su Marko Ćelebonović. koje uranjaju i slivaju se jedna u drugu. U sudaru sa crnim. tu postoji i etička komponenta. Milan Konjović na ljude i pejzaž Vojvodine.162. Crna linija. \orđe Andrejević-Kun i Stevan Bodnarov. Mauzoleju Račića u Cavtatu. Do početka drugog svetskog rata 1941.) Površine su glatke i sjajne. Osim unutrašnje vizije koja naše slikare povezuje sa ostalim impresionističkim umetnicima. četvrtu tendenciju umetnosti između dva rata predstavljaju kod nas slikari poetskog realizma ili intimizma. neposredno posle prvog svetskog rata. To je obimno delo Ivana Meštrovića. Peđa Milosavljević. Jezgro grupe činili su Mirko Kujačić. Osamljenost. Dušana Matića. Vrlo brzo u njegovom stvaralaštvu preovlađuje boja. svetlozelene. putevi. sa krovovima i fasadama kuća. između brutalnosti bujnih oblika i odricanja od modelacije i svođenjem na linearne i površinske reljefe. udaljava ih od određenog predmeta i teme i nastoji da izrazi iracionalne pobude stvaraoca. (Sl. mrtvu prirodu i gradski pejzaž. Aleksandra Vuča i Radojice Živanovića-Noa. Svetski putnik. i u dvema konjaničkim statuama indijanaca na ulazu u Mičigensku aveniju u Ćikagu.

što znači da su u njoj vidljivi uticaji starih umetnosti Egipta. kako u okrugloj skulpturi tako i u reljefu. Bugarski. asirskoj i indijskoj umetnosti.orah.164. Delo Sretena Stojanovića je obimno i raznovrsno.) U Beogradu. sa Sretenom Stojanovićem i Ristom Stijovićem. Patetika. U Srbiji se arhitektura svodila na obnovu u ustanku porušenih zgrada u stilu tradicionalnog balkanskog i orijentalnog neimarstva. iako spadaju među najmonumentalnije skulpture u modernoj srpskoj umetnosti. arhitektura je. monumentalne statue i spomenike velikih dimenzija. enterijerskog karaktera.). Staro zdanje u Aranđelovcu i drugim). Lang). Meštrovićev đak. vojnih i civilnih objekata u stilu austrijskog i mađarskog arhitektinskog nasleđa. od završetka prvog svetskog rata u Beogradu. Molnar i drugi. Branko Žeželj. Mnoge zgrade različite namene. 113 . (SL. koje je sam autor nazvao Igrali se konji vrani. Arhitektura u Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka karakteriše napuštanje istorijskih stilova i preovladavanje secesije. Upotreba novih materijala. Kikinde. uz slikarstvo. stvarali su u provj polovini XX veka Toma Rosandić. Spontan i normalan razvoj gradova prekinut je prvim i drugim svetskim ratom. Skulptura Riste Stijovića je intimističkog. Vizantije i Mikelanđela. Sreten Stojanović.165. crkve u Smederevu i Vršcu. \. izgrađene su u ovom stilu koji je naročito dominirao u gradovima Vojvodine. pored Meštrovića. S. odredila je smelošću konstruktivnih rešenja i sudbinu savremene arhitekture u Srbiji. iz 1937. živeo je. Radio je sitnu plastiku. bez težnje za osvajanjem prostora. Milan Zloković i Nikola Dobrović .(Sl. Subotice. bila najrazvijenija grana umetnosti u Srbiji u XIX veku.naročito u skulpturama koje su rađene zajedno sa arhitekturom.novi prodori u arhitekturi Srbije tekli su sporije nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Asirije.) Sombora. kruška . Petar Palavičini i Rista Stijović. Meštrovićeva istinska snaga i herojska patetika. godine prodiru uticaji neoklasicizma u delima već pominjanih autora u Vojvodini. Zato njen razvoj nosi sva obeležja tipična i za slikarstvo tog razdoblja. To su uglavnom figure žena i životinja. Bogdan Bogdanović. Okrenut od zbivanja u modernoj evropskoj skulpturi ka egipatskoj. Potpuna politička i kulturna otvorenost Jugoslavije omogućila je i domaćim neimarima da se bez ostatka uklope u sve tokove savremene arhitekture u svetu. sa uvek prisutnom svešću o vrednosti materijala. Projekti su nabavljani u inostranstvu ili su naručivani od tzv. Najviše je radio u drvetu . odomaćenih stranaca. Posle 1930. s tim što je značaj stranih arhitekata bio veći od domaćih. Najznačajnije arhitekture su: Ivan Antić. Toma Rosandić.163. velike teme i idealizam pre označava kraj jednog perioda nego što otvara drugi. Spasoje Krunić i dr. (Sl. Dve grupe pred Narodnom skupštinom.Ivačković.Dragiša Brašovan. Vršca i drugih gradova.ali i u drvetu egzotičnih vrsta. ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI Po prirodi najtešnje vezana za život. kao što su eukaliptus i abonos. iz koga je Srbija izašla desetkovana u ljudima i porušenih gradova. Pored arhitekture sa elementima istoricizma pred sam kraj XIX veka pojvljuju se i secesija i sa njom uslovi za razvoj moderne arhitekture. I pored nekoliko darovitih arhitekata . još uvek su okrenute prema tradiciji više nego prema novom. portrete.Poletan uspon ahritekture u Srbiji počeo je krajem 50-tih godina. a izvođači su bili domaći majstori. Oni su jedni od tvoraca čitavog niza crkvenih. Krajem XIX veka u Srbiju i južnu Ugarsku prodiru nove ideje i pojavljuju se domaće arhitekteA. Prvi znaci romantizma osećaju se na mnogim zgradama u gradovima Srbije (Kapetan Mišino zdanje u Beogradu. Na području Vojvodine su to bili pretežno nemci (Felber. Moderna srpska skulptura počeće sa generacijom posle prvog svetskog rata. Mnoge od njih su i danas vrlo privlačna i atraktivna zdanja koja ulepšavaju ambijentalne celine Novog Sada. umnogome i različit i sličan sa učiteljem. ruža. godine. i domaći inženjeri Laušević i Šuvaković. njihovim stilizacijama i prenaglašenim uvijenim pokretima. snaga volumena koja uspostavlja pravi odnos sa prostorom dolaze do punog izražaja u pojedinačnim skulpturama. uz nove duhovne sadržine. stvarao je dela zatvorene forme.

U delu nekih slikara beogradskog kruga enformela pojavili su se znaci. Ta dva crteža mogu da se sinhronizuju. 114 . izazivajući ponekad neprijatnost i bol. Kod umetnika enformela naglasak je na samom procesu stvaranja. pesak. kao što je sam govorio. optička umetnost ima čvrst geometrijski poredak. koji imaju istu šaru kao i crtež. elite. kao kod Turinskog.UMETNOST TREĆE ĆETVRTINE XX VEKA Drugi svetski rat još jednom je. ali vodi poreklo od Mondrijana. metal. posle nepunih dvadeset godina. kao Mića Popović i mešali sa bojom šljunak. zemlja. Veliki broj Vazarelijevih dela sveden je na crno-belo. dve ne-boje. iskustvo i zamisao.)U enformel-slikarstvu nema boje u tradicionalnom smislu reči. ponekad razorene sagorevanjem. Slikarstvo postaje gest i akcija koja kontroliše rasprostiranja materije i mlazeve boje. prema unapred smišljenom ritmu. Ona je takođe apstraktna. ali u obrnutom odnosu kao negativpozitiv. On je tvorac skoro svih vrsta optičkih pronalazaka. kome je bio cilj. tako da u mrežnjači oka stvaraju utisak pokreta i vibriranja. Najznačajniji predstavnik op-arta je Viktor Vazareli. ali i u nesvesnom i automatskom stvaralaštvu nadrealista. već uvodi u sliku deo stvarne prirode. Nesvesno u enformelu izražava sama materija i to ne samo slikarska već svaka. Slikarstvo i skulptura u klasičnom smislu reči bili su za njega prevaziđeni i tragao je za stvaranjem dela koje se može načiniti od standardnih elemenata geometrije. odnosno povećavaju i smanjuju. bilo koja materija: pesak. Koreni enformela ( ne-forme) nalaze se u nefigurativnoj umetnosti Kandinskog. a od šezdesetih godina. De Stijla i istraživanja vođenih u Bauhausu. zbog čega se isključuje svaka priprema. Još pre početka rata. zatim plastika može da se povlači gore-dole ili levo-desno. 166. Vazareli se svojim optičkim istraživanjima zalagao za univerzalnu umetnost. Svoja dela rasporedio je u grupe.apstraktni ekspresionizam i geometrijska apstrakcija. kao i Mondrian i umetnici Bauhausa. izlomljene.žice. veliki broj evropskih. za iste optičke iluzije. koje proizilazi iz istovremene primene različitih materijala. prvenstveno nemačkih umetnika prešao je u Sedinjene Američke Države i doprineo da se u američkoj umetnosti razviju dva usmerenja .(Sl. koja neće biti privilegija. stvara ritam i kontrast. i tada se šara menja pred našim očima. Nasuprot uništenoj formi enformela. smolu. pleha. Bogatstvo fakture.). dolaskom i širenjem nacizma. staklo. Linije ili geometrijske jedinice se u stilizovanoj perspektivi zgušnjavaju ili rasplinjavaju. koristi bogatstvo i sjaj boja.op-art. ili su komadi materijala . već sredstvo komunikacije svih ljudi tehnološke civilizacije. Neki. Beogradski enformel se pojavio krajem pedesetih godina. (sl. od kojih svaka ispituje različite vidove optičkih iluzija. 167. na slučajnosti. To se slikarstvo vezuje za Amerikanca Džeksona Poloka. Za razliku od naglašene individualnosti umetnika enformela. Op-art u tome uspeva sistemom linija i osnovnih geometrijskih oblika: kvadrata. u bojama Noldeovih i Ruoovih slika i u istočnjačkoj kaligrafiji. drugi su ispitivali prirodu materije. čije umnožavanje i pokretanje izaziva čitav niz preobražaja. Odmah po završetku rata ta dva usmerenja dominiraće kao enformel i kao optička umetnost. Paralelno sa enformelom i nasuprot njemu razvijala se optička umetnost ili umetnost novih vizuelnih istraživanja . Slika više ne stvara iluziju materijala. pravljeni za umnožavanje. Smatrao je sliku bićem koje ima sopsteni život i kojoj slikar jednim nesvesnim postupkom treba da omogući da dođe do izražaja. da uđe u sliku i postane deo nje. gurnuo čovečanstvo u novo krvoproliće koje je poprimilo oblik i karakter totalne kataklizme. zgužvane. krugova i trouglova. pokriveni su providnim plastičnim listovima. To je umetnost u čijoj organizaciji vladaju opšti geometrijski i matematički zakoni da bi snagom optičkog dejstva izazvali senzaciju pokreta i vibracija. Preovlađuje crna i nešto malo bele. drveta ugazili u sliku. Enformel ili apstraktni ekspresionizam je širok pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu.

. Kasnije se hor raspada u poluhor. p. pokušavali da shvate pojave kao što su zemljotresi. Bili su: Eshil ("Okovani Prometej). stvoreni uslovi za razvoj ove umetnosti."Kralj Edip") i Euripid ("Bahantkinje". glumce koji su bogato maskirani izvodili predstavu. uređeno mesto za izvođenje.karnevalski tip.n. Najvažniju ulogu imao je hor i njegov vođa korifej. slavili dobar ulov. Svaki pisac je tada podnosio pozorištu jednu teatralogiju (skupinu od 4 pozorišna komada . onda je pozorište staro koliko i ljudski rod. pokušavali da umilostive sile prirode. Atini. grmljavine. RAZVOJ POZORIŠTA U SVETU 1.) Koliko je duga tradicija azijskog pozorišta govori i podatak da su već 2500. Međutim.g. Olimpiji. predstavljanjem i igrom. U užem smislu pozorište predstavlja mesto gde se prikazuju pozorišni komadi. Glumci su u Grčkoj prvilegovana klasa.e. Od 115 . a hor se sastojao od satira (divlji ljudi).n. U osnovi postoje dva tipa pozorišta: azijsko i evropsko. Egiptu. u vreme Velikih dionizijskih igara koje su se održavale svake godine u martu. Tragedije su se prikazilvale u toku svetkovina u čast Boga Dionisa. Bitne komponente ovog tipa pozorišta su maska. Uspostavlja se pevajući odnos između hora i korifeja.e.j..168. Preko religije i pozorišta čovek primitivne zajednice pokušavao je da reši svoje postojanje i poreklo.p.. u širem smislu pozorište je umetnost glume. gradila su se velika kamena pozorišta (Pompejev teatar u Rimu). Pozorište u Grčkoj .n. Poreklo pozorišta je ritualno. prikazivanja pozorišnih komada.RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI POZORIŠTE Ako se kao istina uzme ona stara da je "život jedno veliko pozorište u kojem svako odigra svoju ulogu". rimsko pozorište je do sredine I v.).3 tragedije i 1 groteska). bogove.p.. Glumci su bili samo muškarci. t. Delfima. Indiji.p. do pojave Tespisa. prizivali kišu. Predstave su se izvodile u posebno građenim pozorištima u Epidaurusu. 2. Javlja se još u prvobitnoj zajednici kada su ljudi. g. Azijsko pozorište je starije i razvijalo se u Kini. Sofokle ("Antigona".e. U drugoj polovini I v. Na tim svečanostima pojavljivali su se razni muzičari i svirali na različitim instrumentima.p. (Sl.Najpre se javlja tragedija koja se razvila iz ditiramba (lirsko-horskog pevanja koje se izvodilo uz igru). Slušaoci su tada padali u trans i tako dolazili u dodir sa božanstvom. građeno od drveta i ti teatri su rušeni odmah posle izvođenja predstave.e.e. ditirambi trpe razne promene. pokretna bina (scena) i zavesa koja odvaja izvođače od gledalaca.. Grčka komedija se razvila iz dionizijskog kulta . Najznačajniji pisci grčkih tragedija koji su teme svojih tragedija uzimali iz priča i mitova. Za razliku od grčkog. Tespis uvodi prvog glumca (Hipokrit) koji sada odnos sa korifejom uspostavlja govoreći.n. Sa pojavom većih pozorišta glumci počinju da nose maske. a postojali su i brojni gledaoci i ljubitelji ove vrlo atraktivne scenske umetnosti. Tada je već pozorišni komad koji se izvodi imao napisan tekst. Japanu. a najstariji oblici su "pozorište senki" i "pozorište lutaka".n. Istorijski osnov pozorišne tradicije u Evropi predstavljaju tragičke i komičke predstave koje se javljaju u Grčkoj u V v. Azijsko pozorište je podeljeno na činove. šminka. Hor satira zamenjuje hor običnih ljudi koji izvode horske priče. Dva najznačajnija grčka komediografa su Aristofan i Menandar . Do 534.

žongleri. Postojale su cirkuske akrobate. i u Francuskoj počinju da se okupljaj prve profesionalne družine glumaca. Najznačajniji pisci bili su: Plaut i Seneka ("Medeja". Jedna od takvih družina bila je "Bratstvo Hristovog stradanja" koje je prikazivalo misterije. Pravilo doličnosti .na sceni se nije smelo prikazivati ništa nepristojno.a prostor za izvođenje premešta iz crkve koja je postala preuska za liturgijske obrede i izmešta ga u manastirska dvorišta. Pozorište u srednnjem veku.radnja se zasnivala na jednom sukobu. U XVIII v. te crkva menja latinski jezik u jezik naroda. Pozorište renesanse. histrioni. komedija erudita 2. Jedinstvo vremena . Komedija erudita otkriva negativno u društvu i njegove nosioce izvrgava ruglu. Postoje tri vrste komedije: 1.170.(Sl. a kasnije na gradske trgove. 116 .Borbu protiv paganskog pozorišta crkva vodi stvaranjem pozorišta obreda.Srednji vek zaustavlja razvoj pozorišta za šta je postojalo više razloga : monoteizam i poziv crkve na asketizam.sve je moralo izgledati kao pravo. nekulturnog. (Sl. pozorište se okreće čoveku u velikom humanističkom pokretu u kojem dolazi do ponovnog oživljavanja antičkog pozorišta.) Najznačajniji glumci tog perioda su Luj Leken i Kler Kleron koji uvode novine i kostime . početkom XII v. Najznačajniji deo renesansnog pozorišta je commedia dell' arte. Čester).169.. 3. Najveći glumac tog vremena bio je Roscije. Svoje predstave su izvodili u Burgunjskoj palati. optičke efekte. Osnovni pozorišni oblik je komedija iz koje će se kasnije javiti tragedija i drugi dramski oblici. špileri koje je crkva proganjala i zbog čega. U Rimu su glumci retko bili slobodni ljudi. postojao je jedan glavni događaj bez sporednih radnji. Pravilo istinitosti i uverljivosti . pučka komedija i 3. Od početka XVI v. Pozorište je u XIV i XV v. Glumci su oči pokrivali maskama. Bila je pučkog karaktera i izvodila se na vašarima i drugim narodnim skupovima.prve profesionalne glumačke družine (Pariz. Karakteristike francuskog pozorišta XVII v.kostima nosi se kratka tunika preko koje je bio dug ogrtač.) 4. Obeležja ove komedije su: profesionalizam. Jedinstvo mesta . 4. drugorazredno pozorište u smislu kvaliteta. Najznačajniji autor je Volter ("Kandida"). mirakuli i moraliteti (religijskog sadržaja sa temama iz Biblije i žitija svetaca) i farse i sotije (komičnog sadržaja). Posle Molijerove smrti nastaje comedie Francaise. U to vreme po prvi put i žene izlaze na scenu. Obilovala je lascivnostima i psovkama. "Fedra".ne promenjena scena kroz sve činove predstave. Zato je pozorište tog vremena religiozno i komično. 5. očišćenja . bili su nedostojni da nose oružje.kombinacija dvorske toalete i elemenata istočnjačkih egzotičnih kostima najčešće kineskih i turskih. mirakule i farse. Bratstvo je imalo monopol na izvođenje predstava u Parizu. Međutim. Ovi obredi imaju teatarsko obeležje izvođeno u obliku dijaloga.liturgijskih drama. dok su im usta i nos ostajali slobodni. oni osnivaju bratstva . Pučka komedija pisana je na narodnom jeziku. nastaje bulevarsko pozorište..vreme od jednog dana i jedne noći. 3. 2. ogledaju se u klasicizmu čiji je najznačajniji predstavnik Molijer ("Uobraženi bolesnik"). London. maske i improvizacija. 5. pozorište delimično ipak postoji. commedia dell' arte. U skladu sa opštim procvatom i preporodom. Pozorište XVII i XVIII veka. Jedinstvo radnje . a pre svega verovanje da je pozorište ostatak paganskog. imalo zadatak da zadovolji potrebe za duhovnim i moralnim okrepljenjem i potrebu za zabavom i smehom.Najznačajniji srednjovekovni pozorišni oblici su: misterije.Održavani su na latinskom jeziku koji narod nije razumeo. Pravila svake dobre drame u to vreme u Francuskoj su bila: 1. Koristilo je tehničke novine. "Edip")Posle propasti rimskog carstva i najezde varvara nastaje u istoriji pozorišta prazan prostor.

nego su i jedna od najomiljenijih pozorišnih dela kako za umetnike. Veštice iz Salema. uređene scene pozorišta doživljavaju različite postavke. Mnoge gradove i danas krasi arhitektura velelepnih arhitektonskih zgrada. tako i za publiku. Dve najveće glumice polovine XIX i početka XX v. Njegova dela su: komedije -Ukroćena goropad. Posle njih dolazi mali predah u vidu neoromantizma i autora kao što su Edumnd Rostan ("Sirano de Beržerak"). Džordž Bernard Šo.Romeo i Đulijeta. happening. Najznačajniji autori američkog pozorišta XX veka bili su: Judžin O'Nil (Dugo putovanje u noć). i druge. kako bi u njega udahnuo život". August Strinberg. reditelj Bertolt Breht (Bal. vrlo značajna ličnost u istoriji pozorišta. i . (Sl. glumac i dramski pisac bio Viljem Šekspir. pisac. Oskar Vajld. Soneti i mnoga druga dela koja se i danas vrlo uspešno izvode na scenama pozorišta celog sveta. bar nekada. Prosjačka opera. od Grčke do danas. interpretacije i uspehe. Lope de Vega i drugi. Stanislavski je želeo da u praksi dokaže svoje teorije o umetnosti glume i u Čehovoljevoj drami Galeb našao je idealno sredstvo. festival. Magbet.. Ostrovski. Od 1880. Pozorište XX veka.. kao i ostale umetnosti širi i na druge kontinente. još uvek se izvode u sadašnjim pozorištima. istorijske drame Ričard II i III. Novine u pozorište XX v. ono jeste nešto: nema izmišljotine. u vreme romantizma pozorište se razvija na delima značajnih pisaca kao što su Puškin.To je dovelo do izgradnje pozorišta trupe Lorda Komornika i drugih pozorišta. najveći dramski pisac Engleske i čitavog sveta. Tetovirana ruža.. glumačko izvođenje? Sigurno da imaju.) Da li pozorište kao scena. Artur Miler (Smrt trgovačkog putnika.. dalje je govorio: "Nema velikih i malih uloga.Ja ne volim sebe u pozorištu. uvek impozantne.Šekspir. Tramvaj zvani želja. i danas gradile specijalne zgrade i scene. kao happening može biti turistički interesantno? Da li turisti koji obilaze gradove i prostore sveta imaju. pozorišna umetnost se.).Tenesi Vilijams (Staklena menažerija.U to vreme pozorišna umetnost se razvija i u Španiji i Nemačkoj. i u Rusiji se razvija pozorišna umetnost. Majka hrabrost i njena deca). elegantno. San letnje noći. Razvija se i ruski realizam čiji je predstavnik Stanislavski. A pozorište? Pozorište ne predstavlja ništa. Mačka na usijanom limenom krovu.. ima samo velikih i malih glumaca. Mnoga od ovih dela se danas ne samo izvode na najčuvenijim scenama.. u Londonu gde su se izdvojile dve pozorišne družine čiji je član.Najveće ime bio je dramaturg. događaj.. Za te predstave su se oduvek.172. postoji samo stvarnost. ili moderno jednostavno.. Edvard Gordon Kreg. preživi iste strasti kao i lik koji tumači. koji je o čoveku uopšte i njegovoj prirodi u svojim delima rekao više nego svi ostali pisci.) Tradicionalno bogato. Razrađivao je pitanje kako da glumac svojevoljno. Autori u Španiji su: Migel Servantes. koja je do XX veka dominirala u kulturnom razvoju. Hamlet. TURISTIČKA PREZENTACIJA POZORIŠTA Mnoga pozorišna dela. i tragedije. motiv da posete neku pozorišnu predstavu. Za 117 . kao osnovni ili jedan od motiva. Turgenjev.). (Sl. Maks Rajnhart. ostao je enigmatska ličnost. u Rusiji je sve veći interes za događanja u teatrima Evrope. poeme -Venera i Adonis. uvodi Nemačka.171. Ljermontov.(" Glumac mora da doživi. kao umetnost. a pre svega u Ameriku. 6. već pozorište u sebi". kroz političko pozorište. Otelo. a ne slučajno uđe u ulogu. Van Evrope. Međutim. Gogolj. Govorio je o preživljavanju kao osnovnom sredstvu realističke glume. Razvija se ruska opera.. Putem pozorišnih predstava vršena je propaganda klasne borbe proleterijata. U to vreme značajna imena za svet pozorišta bili su Henrih Ibzen. U XVI v.sve dok londonske vlasti nisu to zabranile.. U Engleskoj se pozorišna umetnost razvila u XVI veku. lepe. bile su Sara Bernar (francuskinja) i Eleonora Duze (italijanka). Glumci su za izvođenje svojih predstava koristili dvorišta gostionica.

Večeri poezije. • večeri poezije. gostovanja pozorišnih umetnika. i mnogih drugih manje ili više poznatih . gostovanjima poznatih pozorišnih umetnika. • mala scenska izvođenja. nekada kao deo razgledanja pozorišta kao građevine. ali i atraktivnosti tog grada za turističke posete.. letnje pozorišne igre i druge oblike prezentacije pozorišne umetnosti u cilju povećanja pre svega kulturnih vrednosti grada. njihova očekivanja i po mogućnosti truditi se da se zadovolje sva ona očekivanja posetilaca koja ne remete osnovne vrednosti pozorišnih ostvarenja i njihov kulturni značaj.. Za uspešnu kulturološku i turističku prezentaciju pozorišta i svih ostvarenja scenske umetnosti neophodno je da ta ostvarenja. Ali se sa sigurnošću može tvrditi da je turistička prezentacija pozorišta prisutna u mnogim turističkim putovanjima . Tu su pozorište i turizam na istom zadatku. objekte. Na kraju da se podsetimo: turistička prezentacija pozorišta može biti • sastavni deo redovnih ili fakultativnih poseta u toku turističkog putovanja.. ali i prostori u kojima se odvijaju budu za to adekvatno opremljeni. monodrame. uređeni i za posetioce osposobljeni. aktivna pozorišta na različitim mestima i prostorima. • mogu da budu i kružna turistička putovanja koja za motiv putopvanja imaju pozorište (umetnike.čest su motiv posete turista. 118 . kazivanja.. u turističkom mestu • gostovanja pozorišnih umetnika. Sterijinog pozorja. ostvarenja).precizne tvrdnje u ovom momentu ne postoje i odgovarajući podaci. ali vrlo često i kao osnovni motiv putovanja u neke druge prostore. dužeg trajanja sa više učesnika i sotvarenja čime se dobija na atraktivnosti za širu publiku. • premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorišnih komada. Mnogi veliki gradovi Evrope i Amerike u danima slabije posećenosti turista osmišljavaju pozorišne predstave. festivalima. a • može da bude i osnovni motiv putovanja ukoliko se radi o posebnim segmentima posetilaca i ukoliko se radi o prisustvovanju premijerama. premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorišnih komada. Dana Bertolda Brehta. festivale. spomenika kulture. • deo turističkih razgledanja gradova u smislu razgledanja spoljneg izgleda i unutrašnjosti pozorišta kao građevine. pozorišni festivali tipa BITEF-a. Oblici turističke prezentacije pozorišta mogu biti: • redovne predstave (sa i bez gostovanja poznatih umetnika). Za to je neophodno stalno pratiti uspešnost prezentacije. kazivanja.nekada samo kao sastavni deo fakultativnih poseta. spomenika kulture. • pozorišni festivali kao najkompleksniji. zadovoljstvo publike.

MUZIKA
Vrlo je teško jednostavno reći ono što je opšte, večito, izvorno. Osnovna tri filozofska pitanja na koja se još uvek traže odgovori su: šta je to kosmos, šta je to život i šta je to muzika? Jednostavnim enciklopedijskim rečnikom rečeno muzika je tonska umetnost čija su izražajna sredstva ritam, melodija, harmonija, jačina i boja tona. Muzika je dakle umetnost u kojoj muzički stvaraoci, umetnici svoje doživljaje, svoje viđenje sveta i istine izražavaju pomoću tonova. Nekada je muzika bila vrlo značajna stvar, čijim su se poreklom i suštinom bavili najznačajniji filozofi, naučnici, umetnici. Samo poreklo reči (od grčke reči musa- zaštitnica, boginja), kao i činjenica da je od devet grčkih muza, sedam štitilo umetničke discipline vezane za muziku, govori nam o značaju koji je muzika imala. Taj značaj potvrđuje i veliki filozof Platon, koji je govorio: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država". U modernom svetu muzika je najmanje filozofsko pitanje. Ona je vid zabave, predmet biznisa, simbol društvenog statusa, stila života. Muzikoligoja je nauka koja se bavi proučavanjem muzike u najširem smislu. Sigurno je da je muziku lepše doživljavati nego o njoj misliti. Međutim, na ovom mestu treba izneti kako je nastala muzika, kakva je ona i kakav značaj ima. Šta je muzika i kakvo joj je poreklo? Muzika je nematerijalna, duhovna, emotivna. Njen osnovni elemenat je zvuk-ton. Postoje različite teorije o postanku muzike. Herbert Spenser, engleski filozof i sociolog, evolucionista, je smatrao da je ljudski poj plod viška energije i da se javlja u trenutku afekta, kada intenzivnost emocija izaziva spuštanje i dizanje glasa. Posle njega, Čarls Darvin, je pokušao protumačiti biološkim putem, te je smatrao da je muzika sredstvo da se živa bića, suprotnih polova, međusobno privlače, kao kod životinja. Ekonomist Karl Biher je ukazivao na vezu muzike i proizvodnje, odnosno da je muzika povezana sa razvojem ljudskog društva, odnosno da muzika prati čoveka u radu u odnosu na nepooznate sile i u drugim prilikama. Prvobitnu muziku ne poznajemo, ali su kasnija proučavanja odbacila ova jednostrana tumačenja. Savremena istraživanja muzike primitivnih plemena koja i danas žive u Africi, na Novom Zelandu, Južnoj Americi, dovode u vezu muziku tih plemena sa prvobitnom muzikom, te otuda stav da je muzika pratila čoveka u svakodnevnim zbivanjima, od njegovog postanka.

RAZVOJ MUZIKE U SVETU
Koji su zapravo činioci nastanka muzike teško da će se ikada moći dokazati. Možda to i nije bitno. Činjenica je da je muzika bila, jeste i biće nerazdvojni deo života čoveka. Osnovni izvori za proučavanje razvoja muzike su: zapisi na istorijskim dokumentima (slikama od praistorije pa nadalje, u tekstovIma); ostaci različitih prvobitnih instrumenata-udaraljki, zvečki i sl.; proučavanje i praćenje razvoja muzike sadašnjih plemena. 1. Muzika prvobitnog društva. Muzika se u početku nalazila u Sinkretičkom stanju odnosno u sklopu sa drugim umetničkim manifestacijama (poezija, ples, mimika). Muzika tog doba predstavlja melodijski i ritmički organizovan govor koji je pre svega spontani izraz povišenih emocionalnih stanja. Muzika je takođe i deo magijskih obreda, ali i radnog procesa. Razvoj muzike je započeo pevanjem u kojem se oseća bogatstvo i sloboda ritma tih drevnih melodija. U početku se manje osećala usaglašenost između pevanja i telesnog ritma. Kasnije, otkrićem ritmičkog ponavljanja sve više se teži jedinstvu pevanja i lupkanja na različitim instrumentima. Prvobitni
119

instrumenti su bili različite zvečke, čegrtaljke, tučkovi, bubnjevi. Pevanje je bilo u heterofoniji, odnosno više pevača u različito vreme su izvodili istu melodiju. U daljem razvoju ton i reč se odvajaju od plesnog pokreta, muzika prestaje da bude sinkretička.. Opseg melodija se širi i tada se javlja prvo pentatonička lestvica (sa pet tonova). Za jedno sa lestvicom pojavljuje se i višeglasje, a takođe se pronalaze i novi instrumenti, prvo duvački, a zatim i gudački. 2. Muzika drevnih kultura. U zemljama starih istočnih civilizacija postojali su razvijeniji uslovi razvoja muzike, kao i ostalih umetnosti Takođe iz tih civilizacija su ostali pouzdaniji izvori na osnovu kojih se može proučavati muzika. To su slike, crteži, skulpture, reljefi, pisani tekstovi (stare drevne knjige Mesopotamije, Kine, Indije, Egipta). Najznačajnije za sve ove kulture je da dolazi do cepanja muzičkog života na muziku vladajuće klase, a često takva muzika postaje postaje službena muzika države izvođena na dvorovima, religijskim muzičkim manifestacijama. S druge strane u narodu živi vlastita muzika, koja je kolektivna i takva ostaje sve do današnjih dana. U Egiptu su postojali profesionalni muzičari, cenjeni na faraonovom dvoru. Egipćani su imali različite instrumente, pored uobičajenih još i harfa i hidraulične orgulje. Osnova muzičke teorije je bila pentatonička polustepena lestvica, koja se i danas primenjuje u muzici iz tih drevnih vremena. Kina, kao tada vrlo razvijena civilizacija, nije imala psebno izražen muzički razvoj. Muziku su upražnjavali svi slojevi, koristeći pentatonsku lestvicu, koja daje jednoličnu muziku koja se i danas koristi. Najznačajnije je što su imali razvijene udaraljke, kao što je poznati kineski gong - tam-tam, veoma prodornog i plemenitog zvuka. Indija, zemlja velikih klasnih razlika imala je i raznoliku razvijenu muziku, karakterističnu za pojedine klase, a razlikovala se i duhovna od svetovne muzike. Pradavno je poznavanje lestvice od sedam tonova i karakteristično korišćenje žičanih instrumenata. U Palestini (Izraelu), muzika je bila sastavni deo državnog i verskog rituala. Posebno je negovano vokalno jednoglasje iz kojeg je kasnije nastala i danas specifična hrišćanska duhovna muzika. U staroj Grčkoj je muzika, kao uostalom i sve umetnosti i aktivnosti čoveka imala izuzetan značaj. Muzika se razvijala kao teorija, filozofija i kao umetnički pravac. Koliki je značaj muzika imala vidi se i iz reči velikog filozofa Platona: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država". Omiljeni instrumenti su bili lira i kitara, kao žičani i aulos kao duvački instrument. Najomiljenije je bilo pevanje uz kitaru, a u instrumentalnoj muzici se više poštovalo sviranje na aulosu. U staroj Sparti je bilo popularno i horsko pevanje. Sintetički karakter grčke tragedije uticao je više puta u istoriji razvoja muzike na pojavu različitih muzičkih oblika, pre svega opere. U Grčkoj su orgnizovana takmičenja u muziciranju, pevanju, govorništvu sa muzičkom pratnjom, a postepeni pad u razvoju muzike oseća se posle 450. godine, koji je trajao za sve vreme Rimske imperije. Stari rimljani su preuzeli sve osnoivne elemente u muzici od Grka i gotovo ništa dalje nisu razvijali. 3. Muzika srednjeg veka i renesanse. U muzici srednjeg veka nisu se događale bitne promene. Najveći uticaj na razvoj muzike imala je država, narod i crkva. Crkva je imala najvećeg uticaja na razvoj, te muzika, koja još uvek nije estetska potreba, više je religiozni kult i društveno ophođenje. Tako je Papa Grgur I (VI v.) sakupio i objavio napeve koje treba pevati na crkvenim svečanostima, a koja su izvođena u jednoglasj. Od tada crkveno pevanje - gregorijansko se uvek izvodi u jednoglasju. Početkom XI veka pojavljuju se i prvi notni znaci sa jednom uspravnom crtom koja je pokazivala visinu tona i jednom horuzontalnom crtom koja je fiksirala ton. Do tada su se koristile neume koje su označavale dizanje i spuštanje melodije, a bile su slične stenografskim znacima. Sem crkvene, razvijala se i narodna muzika koju su izvodili ulični pevači. U XI veku dolazi i do pojave višeglasja, prvo jednostavnog, a zatim od XII i XIII veka u Francuskoj razvijeno višeglasje ili "ars antiqua". Od XV do XVII veka domunaciju u muzičkom razvoju imala je Holandija, zemlja u kojoj je građanska klasa dominirala i koja je uticala na građanski razvoj ne samo muzike nego i ostalih umetnosti.

120

Muzička renesansa se javila nešto kasnije nego u likovnim umetnostima i trajala je od XVI do XVIII veka. Osnovne karakteristike su humanizacija i preporod narodne muzike, pojava brojnih instrumenata koji su neki domaći, evropski, a neki prodiru iz azijskih zemalja (gudački). U renesansi instrumenti nemaju više podređenu ulogu, a muzika u celini otkriva čoveka, prirodu, ljudske običaje. Postepeno iz muzike izbija subjektivnost doživljaja i progovara ličnost umetnika. Crkvena muzika je više razvijala u Italiji gde je stvarao najveći majstor vokalne duhovne muzike Đovani Pjerluiđi da Palestrina. U svetovnoj muzici se razvija madrigal, kao vokalna renesansna forma. Krajem XVI veka iz monodije se razvija opera, kao veza dramske umetnosti i muzike. 3. Muzički barok. U periodu muzičkog baroka (XVII i početak XVIII veka) ne dominira više duhovna, već svetovna muzika, a takođe se povećava i značaj pojedinca kao umetničkog pojedinca. U teoriji se razvila harmonija kao nauka o akordima i zakonima njihovog međusobnog povezivanja. Barokna melodija je asimetrična, ona je i monodija i polifonija. Osnovni muzički oblici su: fuga polifona crkvena forma; instrumentalna muzika - svite, sonate, koncerti, a najpoznatiji autori su Koreli, Vivaldi, Skarlati; zatim opera kao muzičko-scenska vrsta (Monteverdi - "Orfej"); zatim balet koji se razvio iz plesnih dvorskih svečanosti i oratorijum koji je bio vokalna forma (pevači solisti i hor) sa pratnjom orkestra, ali bez dramske razrade i scene kao kod opere. Najznačajniji stvaraoci muzičkog baroka su Bah i Hendl. Johan Sebastijan Bah (1685.-1750.) ujedinio je muzička iskustva više naroda (Francuske Italije), stvorivši muziku koja bazira na melodijama narodnog izraza, a koja se pretežno izvodi na orguljama. Pisao je fuge, koncerte i dve pasije. Bah je i danas jedan od vrlo slušanih i izvođenih majstora, a najomiljenije su njegove fuge koje se izvode u muzičkim dvorana i crkvama u celom svetu, svuda gde ima orgulja. Georg Fridrih Hendl pisao je muziku laganiju, pristupačniju masama. Značajniji su mu oratorijumi i opera Julije Cezar. 5. Muzička klasika. Razdoblje klasične muzike je XVIII vek, vek u kojem su stvarali nemački kompozitori Hajdn, Mocart, Betoven i Gluk. Od muzičkih formi dominira opera kod koje se razlikuje: opera seria (ozbiljna opera) i opera buffa (komična opera). Razvija se takođe i instrumentalna muzika koja je jenostavna i pregledna. Od muzičkih formi komponuju se i izvode koncerti, sonate, simfonije, kamerna muzika (kvarteti i tria). Najstariji od muzičara ovog perioda je Jozef Hajdn koji je pre svega radio instrumentalnu muziku. Njegov opus je više od sto simfonija, a poznati su mu i koncerti. Stariji od dva velikana muzičke klasike je Volfgang Amadeus Mocart, rođen u Salcburgu 1756.g., a umro 1791. Neobičan, buran i haotičan život Mocarta je poznat i širokoj publici, zahvaljujući filmu "Amadeus". Njegov opus je iznad tog filma, iznad vremena u kojem je živeo. Registrovano je više od 600 opusa: 40-tak simfonija, (Praška, Hafner), na desetine koncerata (samo 25 za klavir), 22 klavirske sonate, 45 violiniskih sonata, mise, velika misa "Rekvijem", 19 muzičko-scenskih dela, i jedna opera "Čarobna frula". Muzika Mocarta je voljena uvek i svuda izvođena, lagana za slušanje, čak i za muzički neobrazovane. Drugi velikan muzičke klasike je Ludvig van Betoven (1770.-Bon, 1827.-Beč). Nijedan kompozitor nije, svojim stvaralštvom tako jasno obeležio granicu između dva razdoblja u razvoju muzike. S jedne strane sintetizovo je iskustva i domete svojih prethodnika, a istovremeno je razvio nove umetničke ideje i ukazao na puteve muzičke umetnosti za XIX vek ili za budućnost. Svojim delima dokazivao je u muzičkoj umetnosti potrebna primarnost sadržaja, misli, odraz ljudske stvarnosti. On je čak i prirodu u muzici ocrtavao kroz prizmu ljudskog doživljaja. Betoven je pravi klasik muzike. Stvorio je opus najrazličitijih formi, među kojima dominira instrumentalna muzika. Verovatno nema čoveka koji nije čuo za Petu ili Devetu simfoniju. Ali sem njih Betoven je stvorio i sledeća najznačajnija dela: ukupno devet simfonija (a stvaranje desete je prkunila smrt), 5 klavirskih i jedan violinski koncert (Klavirski koncert u B molu); 32 klavirske sonate; 1 gudačkih

121

Frederik Šopen . koja je najbolje oslikavala kulturnoistorijske prilike tog perioda. Italijansku romantičnu operu predstavljaju Goačino Rosini (Seviljski berberin). Njegov opus je: 6 simfonija (Patetična).-1893. koji se smatra reformatorom opere XIX veka. Lisinskog. Aida.kvarteta. zatim Nikolaj Rimski Korsakov.) Njegova muzika iskazuje dubinu i bogatstvo ruskog folklora. slikarstva i arhitekture.-1856. preludije.stvarao laku muziku za pevanje i klavir.) misaono dubok. popevke. i Đuzepe Verdi . 4 simfonija. Velika opera . Muzika XIX veka . koncerte. koncerti za violinu ili klavir i orkestar. jedina opera "Fidelio" i "MIssa solemnis". Među romantičarima instrumentalne muzike treba spomenuti i italijanskog kompozitora Nikolu Paganinija. opera i opereta. Za potpunu interpretaciju opere tražio je potpunu sintezu svih umetnosti: muzike.valcere. Prve polovine XIX veka ceo umetnički svet je uhvatio jedan građanski kulturni pokret. sonate. je bila središte pojave muzičara koji su rasčlanili operu na vrste u odnosu na tematiku. zatim opere (Pikova dama. etide.(1809. Stvarao je verovatno najpoetičniju muziku. U Italiji su stvarali još Doniceti i Belini. njegovim intimnim doživljavanjima i upotrebi. Natnačajniji su mu klavisrki koncerti. Pravac romantike je razvio građanski stalež. složeniji umetnički doživljaji..pisao 4 simfonije. Romantični XVIII vek.jedan od najvećih operskih stvaraoca. kao i 8 simfonija. Stvarao je isključivo klavirsku muziku: balade. glume. Osim njih. mađarske rapsodije. U Nemačkoj su stvarali Karl Maria Veber. 6.romantika. Bitni su i izvođači i delo.P. koncerte sa lirskim raspoloženjem. prvi u plejadi umetnika malih naroda. savršenu romantičnost i širinu ruske duše. Od ostalih kompozitora treba spomenuti: Feliksa Mendelsona . Najznačajniji muzičari romantike: 1. Zatim. Dugo je zadržana crkvena muzika. je i period povećanja značaja opere. Značajno je što se razvija muzika ne samo u "velikim" kulturnim sredinama. Evgenij Onjegin). 3. zatim čehe Bedžika Smetanu (ciklus Moja domovina) i Antonina Dvoržaka (opera Rusalka). poloneze. treba spomenuti i rusa M. koje svaka na svoj način oslikava burne. a verovatno najistaknutije mesto. ono sigurno kod ljubitelja lagane romatične muzike Petar Ilič Čajkovski (1840. koji je u muzici doneo sigurno najbogatije i najkvalitetnije stvaralaštvo brojnih muzičara. Prvi je tom putem pošao Mihail Ivanovič Glinka. Musorgskog . nego i u "malim narodima". po kojima je čuven. tek sredinom XIX veka. psihološke drame.)..(ciklus Pesnikova ljubav). Razvila se orkestralna i operska muzika. kao i druge muzičk eforme za čije je izvođenje organizovan čitav niz priredbi dostupnih svakom građaninu.Opera comique. i Rihard Vagner.-1828.koncerte).zagrebčanina V. etide. pogotovu na području orkestralne i operske muzike. 122 .) najznačajniji poljski kompozitor. uvertire. trajno živu sa puno muzičke fantazije. Najznačajniji stvaraoci su: Hektor Berlioz. Otelo. romantične ili druge prilika francuskog društva. ako ne i u teoriji. zemlja velike Revolucije. romantika je nesumnjivo napopularnije muzičko razdoblje. Robert Šuman . ali narodna pesma je bila ta koja je postala oslonac slovenske umetničke muzike. Trubadur. kao stvoritelj nemačke romantične opere. 2. Šarl Guno (romantična opera Faust) i Žak Ofenbah (romantična opera Hofmanove priče). 4. (Karneval). Tako se razlikuju .). komične. Traviata. instrumentalnu muziku na klaviru. Napisao je 7 opera (Rigoleto. Slovenske zemlje stupaju na muzičku scenu relativno kasno.. Među današnjom publikom.Njegovo stvaralaštvo je u pravom smislu bilo na pragu romantike. Franc Šubert -(1797. stvorio 250 popevki. nazvan romatika. Franc List mađarski pijanista i kompozitor (sonate. Francuska. veoma omiljeni i rado slušani i danas.-1949.(1810. kamernu i orkestralnu muziku. približivši muzičko stvaranje narodu. pa verovatno najčuveniji balet Labudovo jezero.

Stevan Mokranjac. izvođači. čak ni deo.Turandot). Oni.7. muzika kao i ostale umetnosti. film. Jan Sibelius (Poljska. Finska). jeste i biće sastavni deo svakodnevnog života svakog čoveka. pop i sadašnje moderne forme. Josip Slavenski. Leonkavalo. a i načini interpretacije i izvođenja bezbrojnih muzičkih dela današnjice. koji ne teži da zadovolji slušaoce. Javlja se zabavna muzika ili muzika za razonodu.Kornelije Stanković.). Međutim. Jakov Gotovac. dalje su se javljali bluz. pa i kompjuter). Muzika s kraja XIX i u XX veku. koji se smenjuju sve do danas. Muzika je sklop disonantnih sazvučja. individualni doživljaj umetnika. sa sobom doneli svoje ritualne i obredne igre praćene jedinstvenim muzičkim oblicima. Aram Hačaturjan (Rusija).). kao prenosioci zvuka. i klasične i dalje živi i narodna muzika specifična za svaki narod i omiljena u njemu. srce. Stvaraoci. u muzičkom pogledu srpski srednjovekovni crkveni oblici nose i izrazito svoje karakteristike.. Umetnici traže svoj individualni izraz. pozorišne sale. Muzika je sigurno bila. Umetnička muzika. u životom nabijenoj operi Karmen i Kamij Sen-San (opera Samson i Dalila) svojim delima su prvi realizatori novih tendencija koje su polako uvele u muzički impresionizam sa Klodom Debisijom. a zatim ŽorŽ Bize. ali i ceo život ima vrlo burne. sada nazvane "klasične" muzike su brojni. rok. Neka od ostvarenja polako postaju savremena klasika (Bitlsi. sa više pravaca. dinamične brze promene. ali sigurno odvaja od publike. nisu opterećeni muzičkim ili drugim kanonima. radio. koji je. a sada i kasetofoni. Magbet. Moris Ravel (Francuska). mozak. Bitno je da oni obeležavaju epohu u kojoj živimo. prvi pravi oblici izražavanja povezani su sa pojavom hrišćanstva. MUZIKA U SRBIJI Vodi poreklo iz postojbine starih Slovena. kao jedinim predstavnikom (Popodne jednog fauna). koja je nastavak muzike ranijih perioda se polako. Anton Veber (Nemačka). a time i muzike dovode muziku do kuće. Značajno je da se. Međutim. na svim kontinentima. koji su. U razvoju muzike su značajnu ulogu odigrali i putujući svirači i pevači 123 . Počelo je sa plesnom muzikom Štrausa. Pred kraj XIX veka naslućuju se nova muzička vreme. američki džez i bluz izvođači. Brojni su kompozitori. Igor Strvinski (Poljska). Modest Musorgski. Otorino Respigi (Italija). gramofon. Don Kihot.u Evropi. Isidor Bajić.Manon Lesko. U Nemačkoj stvaraju sa jasnim prizvukom modernih stremljenja u muzici Gustav Maler. Madam Baterflaj. u kome su se crkvenim melodijama davala nacionalna obeležja. ispunjava koncertne. i veliki majstor opere iz koje struji finoća romanskih naroda Đakomo Pučini (opere. ali i stadione i čitava polja. Krajem XIX i na prelazu u novi vek stvarali su u Italiji Pjetro Maskani. Maks Veber i Rihard Štraus. La boeme. a neka se prepuštaju zaboravu. među kojima se po originalnosti pojanja izdvaja Hilandar na Svetoj Gori. Žarište razvoja prvih oblika srpske muzike bili su manastiri. Promene se prvo javljaju u Francuskoj koja je tada preuzela dominaciju u kulturnim zbivanjima. oblika. koji više ne mora da doživi društveni doživljaj (scensko živo izvođenje) da bi uživao u muzici. Možda su najznačajniji muzičari sledeći: Bela Bartok (Mađarska). Manuel de Falja (Španija). čija se dominacija prostirala van granica njene teritorije. na primer). do sobe. realistična i kasnije impresionistička. Ova prva svedočanstva srpske muzike zapisana su neovizantijskom notacijom Stefana srbina pod nazivom Psaltikija (XV v. u njima se oseća snažan uticaj Vizantije. Pored ove zabavne. Bendžamin Britn (Engleska). džezom u Americi. P. da stvaraju muziku koja ispunjava dušu. Udaljavanju ove muzike od publike doprineli su i tehnički pronalasci (radio. pored ove "klasične" muzike u XX veku stvaraju mnogi muzički oblici koji su zauzimali mesto kod publike umesto dotadašnje klasične muzike. u svim zemljama.. Tokom XX veka. dolaskom u krajeve koje danas naseljavaju Srbi. CD-diskovi. U ovom kratkom pregledu ih je nemoguće sve navesti. a iz sadašnje i bivše Jugoslavije . Toska. do slušaoca. Aleksandar Glazunov (Rusija). (simfonije Don Žuan. svojim ekspresionizmom najviše ušao u XX vek.

koji osniva knjaževsko-srpsku bandu.velim. bili su progonjeni i stajali su na dnu tadašnje društvene lestvice. Vekovno ropstvo srpskog naroda pod Turcima ostavilo je traga i u muzici. pa se smatra osnivačem nacionalnog pravca u srpskoj muzici. 124 . koji nastavljajući tradiciju K.) za koje se pišu i prve kompozicije rodoljubivog karaktera. Brži razvoj nastaje 60-ih god. koji je uglavnom radio na prikupljanju i harmonizovanju svetovnih i duhovnih narodnih melodija. Stefan Prvovenčani. Ovo saznajemo i od Joakima Vujića koji u delu "Putešestvija po Srbiji". koji su lutali razveseljavajući narod ili članove dvora na prigodnim svečanostima. Značajan je susret Šlezingera i Vujića koji osniva knjaževsko-srpski teatar. Na već bogatoj tradiciji horskog pevanja svoje delovanje započinje Josif Marinković. Isidor Bajić (opera . . ali zasnovanim na bogatstvu nacionalnih ideja. reši da osnuje orkestar sa evropskim intrumentima i zbog toga poziva Josipa Šlezingera. jedan protak (daire) i jedan triangl iliti prosto reći sadžak u koga je jedna zrikava ciganka s jednom gvozdenom šipkom udarala. Miloje Milojević manifestuje raznorodne naklonosti. na čijim osnovama započinje svoje stvaranje jedna snažna grupa. Značajnu ulogu u srpskoj muzici odigrali su i guslari. na čijim je predstavama učestvovao Šlezingerov orkestar.kao i Stevan Mokranjac. postromantizmu i impresionizmu. kada je pod uticajem ujedinjene omladine srpske širom zemlje osnivaju pevačka društva (Pančevo 1838. Time se prvi put u sprskoj muzici javlja komad s pevanjem (singspil) koji se znatno razvio u delima srpskih kompozitora XIX veka. ali unosi romantičarski duh. što je u intervalu od 4 veka. piše: "Koncert ove muzike nije mi se dopadao jerbo dve legede (violine)..Stevan Hristić oscilira između impresionizma i verizma. Značajan doprinos razvitku srpske muzike dao je i slovenački kompozitor Davorin Jenko. jedna cimbula (cimbal)." I sam Knez Miloš znajući to. u srpske krajeve dolaze češki muzičari. koji svojim delovanjem daje doprinos srpskom romantizmu i prvim pokušajima umetničkih obrada folklora najavljuje neoromatizam. Petar Krstić i dr. kome je često dodavan hor. ne zapostavlja folklor. (XV-XIX) stvorilo bogatu epsku poeziju i interesantne guslarske melodije. duhovna muzika. U nedostatku domaćih horovođa.: ovakva inštrumenta ne mogu koncert muzikalni činiti kako kod nas evropejaca što naša inštrumenta muzikalna čine. S. predstavnici su: Stanislav Binički (opera . od romantizma i impresionizma do krajnje modrne. Car Dušan i Despot Stefan Lazarević na svojim dvorovima imali su stalne muzičke kapele. dodajući im po nešto novo. koje se okreće tada savremenim muzičkom izrazu.Na uranku). jedan sahan (čineli). Stankovića. Prema crkvenim zakonima. U početku razvoja srpske muzike značajno mesto zauzima Kornelije Stanković. Već postojeće narodne napeve oni su prerađivali i ukrašavali.(skomroh. što ukazuje na činjenicu da svetovna muzika toga doba više nije u početnom stadijumu razvitka. Sputana nacionalna sloboda često je nalazila izliva u pesmi. sviralnik). za koje je Šlezinger sam pisao muziku. XIX v. Marinković. da bi najbolje rezultate dao u osloncu na folklor. jer se horsko pevanje naglo razvijalo. u nameri da dvorski život izjednači sa životom ostalih evropskih dvorova. U vreme ustanka turske dominacije (1804-1815) Srbija je agrarna zemlja u kojoj je zemljoradnja osnovni vid privređivanja..Knez Ivo od Semberije). Najpoznatiji skomposi toga doba bili su Preda svirač i Dragan iz Prizrena. i sa njom uporedo razvija se srpska muzika koja je u to vreme imala orjentalno obeležje i daleko je zaostajala za muzikom ostalih evropskih zemalja. građanska klasa je u prvim počecima svog formiranja. gradi osnovu na kojoj se razvija ne samo srpski već opšte jugoslovenski muzički stil (rukoveti. Petar Konjović usvaja realistične principe Musorgskog i Janačekov način uobličavanja narodnih napeva i na ovim principima komponavana je njegova najbolja opera "Koštana". Morkanjac) u srpsku muziku prodire realizam neoromantičarskih boja u kojem nastaju prve opere i veće orkestarske kompozicije. Beograd 1853. jedan veliki bubanj. Posle romantizma (J. koji su se brzo uklopili u tokove srpske muzike i ubrzali dalji razvitak. gudeč. ostale horske kompozicije). horovođa Beogradskog pevačkog društva i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ali. organizuju se muzički festivali svih žanrova muzike. specifična i do sada neprotumačena ljudska tvorevina. Tome doprinose i pojava radija i televizije. Festivali 125 . • Gostovanja čuvenih umetnika. Mokranjčevi dani • Takmičenja u sviranju mladih ili iskusnih muzičara: Nagrada Šopena za klavirska izvođenja. muzika je fenomen koji prodire u sve pore ljudskog življenja. kao što su popularni rok-koncerti. Klasična muzika i turizam • Koncerti. Marić. vraćajući se kasnije sve više muzičkoj tradiciji i izrazu koji proizilazi iz nacionalnih okvira (Lj. muzičke svečanosti. Rajičić) i druga umerenija grupa orjentisana ka folkloru (J. Bečka opera. kao samostalni događaji ili u okviru drugih zbivanja. kasetofon. U zavisnosti od tri oblasti muzike. Praške muzičke svečanosti. rata klasična muzika u Srbiji ima svoj dalji razvoj u stalnom kontaktu sa međunarodfnim tendencijama. • Muzičke svečanosti i festivali: Dani Mozarta u Salcburgu. džez. NOMUS. magnetofon. M. koje su mnogi od njih sledili. koji će muzički život uklopiti u tokove savremenih pa i najsavremenijih muzičkih traženja. Omiljena je popularna i sastavni deo života. a zatim gramofon. često je zabavna muzika i motiv turističkih putovanja ili samo dopuna i obogaćenje programa turističkog boravka. kao i mnoga već afirmisana dela evropskih kompozitora. rok-opera.rata kada su mnogi kompozitori visoko obrazovanje stekli u Pragu. naročito u prvom periodu svog stvaralaštva. koje zavise od vrste muzike. Najznačajniji su: 1. S.I ova grupa kompozitora svojim delima su srpsku muziku poveli u korak sa razvijenim tokovima evropske muzike i stvorili osnovu za delovanje nove grupe kompozitora rođenih na početku ovog veka. Milanska Skala. S. Praška opera. pa i čitava muzičko-scenska događanja. Ova generacija je pokrenula muzički život organizujući koncerte na kojima su se izvodila dela srpske muzičke literature... za koju se i stvara. Čolić. Istovremeno razvija se i područje zabavnih muzičkih oblika: mjuzikl. U periodu posle II sv. TURISTIČKA PREZENTACIJA MUZIKE Kao značajna. među kojima i muzička akademija (1937. a najviše šansona koja tih godina preuzima primat kod slušalaca. Kao takva ona je i sastavni deo kulturne potrebe. • Operska zdanja. Bandur. često samo deo kulture ili čak i antikulture..).("Novogodišnji koncert") BEMUS. odnosno turizma. sada više ne samo na koncertima u koncertnim dvoranama. koji svi značajno približavaju muziku običnom čoveku. doživljaja.koncerti. Nastasijević). Logar. koja je odigrala značajnu ulogu u vaspitanju mladog kadra. kakvu je danas imamo pojavljuju se sledeći oblici turističke prezentacije muzike. ona je sastavni deo publike. gde su imali prilike da se upoznaju sa najsavremenijim muzičkim strujanjima. Lj. Osnivaju se muzičke škole i ustanove. a danas i savremena audio-vizuelna sredstva. do tada neizvedena u srpskim krajevima. već i na različitim većim i manjim scenama. umetnosti i svakodnevnog života. kao i domišljatosti organizatora turizma. smotre. I izvesna rensansa nastaje posle I s. Različite su forme spoja muzike i turizma. Tajčević. koja privlače uvek brojne posetioce ili su motiv putovanja. putovanja. D. vremena i prostora u kojem se odvijaju. kao zgrade i kulturni prostori: Metropoliten.. Štrausova muzika u Beču . negde između suštine ljudskog bića. Brojni su načini kojima muzika postaje deo turizma. Međutim i dalje se muzika sluša i uživo. • promenadna muzika Zabavna muzika Zabavna muzika jeste umetnost.

neobičnim. kao deo folklora.u Evropi: tradicionalni San Remo. . 126 . ova izvorna narodna muzikaje redovni sastavni deo turističkih aranžmana i programa..) Narodna muzika. turističkog putovanja i doprinosi dubljem doživljaju turista. koja podrazumeva izvođenje muzičkih ostvarenja svih žanrova na posebno izgrađenim u uređenim mestima za promenadne koncerte.Ulične svečanosti: su nastavak tradicije srednjeg veka i pokušaj su približavanja muzike stanovnicima i posetiocima nekog grada ili turističkog mesta. i 2. kao smotre i takmičenja izvođača rok muzike. jer su deo tradicije. Posebni oblici izvođenja muzičkih ostvarenja su : . 2.. Praško leto.. Folklornih priredbi Smotri folklora. bluz muzičara. kada muzički ansambli šetajući se i zadržavajući se na nekim mestima sviraju muziku i time zabavljaju posetioce. izbor za Pesmu Evrovizije. tradicije življenja može biti autentična-izvorna i novokomponovana na tradiciji ove izvorne. tioplini ambijenta. izvođača (Luj Armstrong. nekada raritetnim. Kombinovana sa izvođačima obučenim u narodnim nošnjama. Gostovanja džez. Ukoliko je izvorna narodna muzika ima posebne vrednosti jer iskazuje dubinu i širinu muzičke kulture nekog naroda ili prostora. Najmasovnija takva događanja su u toku karnevalskih svečanosti. Festivala: Muzika podunavskih zemalja Vojvođanska tamburica. po ugledu na promenadne bine iz XIX i prve polovine XX veka: (Škotska.SAD: Vudstok .Promenadna muzika. Kao izvorna ona se izvodi na klasičnim instrumentima. izbivanja u mnogim drugim gradovima) . uz neobične zvuke. naročito u katoličkom svetu. Gostovanja pop i rok grupa u obliku koncerata. u obliku: 1. Štraus u Beču. festival evropksog folklora u Egeru i mnogim drugim mestima. 3. U svakom slučaju ova izvorna narodna muzika je sastavni deo turističkog boravka. Gitarijade. Opatija. Rej Čarls. koji su možda i najpopularniji oblik 4. kao tradicionalnih maškarada i održavaju se širom sveta. U toku turističke sezone u mnogim mestima se prave ulične muzičke svečanosti. Primeri u Jugosalviji su Zlatna truba u Guči ili Dani mimoze u Herceg Novom. sa tradicionalnim plesom i igrama.u Jugoslaviji: MESAM i ranije: Beogradsko proleće.

U drevnoj Kini prve knjige su Ši king -knjiga pesama . Dakle. Bila je to narodna i umetnička književnost.). U najdrevnije knjige se ubraja i hebrejska Tora. Posle dva velika epska dela. a najveći pisci komedija Aristofan. kojima je obogaćena svetska književnost Ilijada i Odiseja (8 v. RAZVOJ SVETSKE KNJIŽEVNOSTI 1. koji može uticati i na sam produkt književnosti. Najstariji i najdugotrajniji oblik umetnosti reči jeste usmena (narodna) književnost. očuvan na 12 pronađenih glinenih ploča. a u vezi da dramom razvila se dramska umetnost. Najznačajniji pisac basni toga doba bio je Ezop.KNJIŽEVNOST Nekada se smatralo da je književnost samo skup svih zabeleženih ljudskih duhovnih tvorevina i iskustava zabeleženih jezikom. Najveći pisci tragedija bili su: Eshil. Grčke drame se i danas prikazuju pozorištima i oduševljavaju dubinom misli. kakav veliki Vavilonskosumerski ep Gilgameš (17 v. Bile su zastupljene dve glavne dramske vrste:tragedija i komedija.pozorište. nauke. razvilo se u klasičnom periodu dramsko i lirsko pesništvo.e. Nešto kasnije razvija se i rimska književnost. p.e. Kod starih Grka je književnost. osobito se kod njih razvilo pesništvo. kao i ostale umetnosti. Književnost je jedna od umetnosti u kojoj književnik-umetnik svoj doživljaj stvarnosti i svoje viđenje sveta. Ovaj uslov je ostvaren dosta davno u prošlost. kao uslov da se očuva proizvod umetnosti reči. skaski. koja je tada imala 20000 knjiga. a drugi deo umetničke književnosti predstavlja poezija. Za nju se može reći da je stara koliko i čovek.Tada su nastala pesnička dela velike umetničke vrednosti. p. kako u stihu tako i u prozi. mitova i pesama zasnovanih na istorijskom iskustvu i sećanjima naroda. U Grčkoj knjževnosti bila je razvijena i lirska poezija (penikinja Safo). koliko i njegova potreba da svoje emocije i saznanja iskaže rečima.. oko 4500 godina pre n. na području Egipta pojavljuju se prvi posani zapisi (danas pronađeni) i počinje da se razvija i pisana književnost. Sofokle i Euripid. Ova književnost je uvek i izraz epohe u kojoj nastaje. filozofije. osećanja. veličinom duha i uzvišenošću osećanja.Tada. tada kada se pismo razvilo do te mere da su se njime mogle iskazati najsloženije porukemisli. Književni proizvodi staroga istoka bili su prožeti verskim duhom. 2. U narodnu književnost ubrajamo skup legendi. Za razliku od mitologije. sa kojima ima dosta sličnosti. koje su čuvane u biblioteci Ašurbanipala. Deli se na narodnu (usmenu) i umetničku (pisana) književnost. književnost ima umetnički karakter. u doba robovlasničkog sistema na prostorima starih civilizacija u državama Dalekog i Bliskog istoka. bila vrlo cenjena.e. Uslov je bio i da čovek praistorije postane svestan vrednosti tekstova i potrebe da budu sačuvani. Prenošenje usmene književnosti podrazumeva aktivan odnos prenosioca. a razvile su se i proza i poezija. događaja. Osnovni preduslovi za pojavu pisane književnosti su: postojanje pisma. svojim razvojem književnost stiče status umetnosti. Pisana ili umetnička književnost je tvorevina pojedinaca. Najstarija književnost se javlja još u vreme starog veka. U drevnoj Indiji književnost počinje skupinom dela Vede (oblik sakralne knjige) i sa dva velika epska dela -Mahabharata i Ramajana. U umetničku književnost ubrajamo: romane..ličnosti i pojava iskazuje pomoču reči.n. tragedije. kao i filozofska dela Lao Cea (Tao te king).). komedije. Međutim. književnost je umetnost reči. Književnost stare Grčke i Rima. politike.. satire. Rimljani su znatno ravzili sve vrste književnih rodova. Za vlade Oktavijana Avgusta živela su i radila tri 127 . kritike i druga dela koji spadaju u prozu.pisana piktografskim pismom.n. zapažanja.

Ljubavna poezija idealizovala je platonsku ljubav koja je negovana u pustinji među beduinima. a drugi. Od V do VI v. Najstarija knjževina dela kod južnih Slovena nastala su pod uticajem verskih i prosvetiteljskih delatnosti ]irila i Metodija . Književnost novog veka (XV-XIX v. Dubrovnik. pohvale i molitve. Jezik najstarijih književnih dela bio je staroslovenski. Rim. Englesku. negovali su i riterski roman.Pakao.) bile omiljeno književno štivo uporedo sa poezijom namenjenom isključivo crkvenoj upotrebi kao što su bile crkvene himne. Austriju. Vizantiji i Arabiji. intenzivno se razvijala u Zapadnoj Evropi.najveća rimska pesnika: Vergilije.Biblija. ali se razvijala i među južnim Slovenima i njihovim susedima. Horacije pisac pohvalnih pesmaoda i Ovidije pisac setnih tužnih pesama-elegija. sa kulturom jevreja i pojavom hrišćanstva. dok su propovedi (Jovana Zlautoustog (IV v. mlađi deo je Novi zavet. Ta nova kulturna delatnosti dostiže vrhunac u XVI v. srpski pravni spisi (Dušanov zakonik) i jevanđelja (Miroslavljevo jevanđelje pisan ćirilicom u Zeti XII veka) 4. Srednjovekovna crkvena kultura nije mogla da zadovolji potrebe građanskog sloja. koji je pisao po ugledu na Vergilijevu Eneidu. Urbino. Narodu su bila potrebna stvarna naučna saznanja. Zatim su pisane i biografije. Zatim su još pisani rodoslovi. Čovekova sreća i blagostanje postali su glavni motivi stvaralaštva u novoj književnosti i kulturi koja se naziva humanizam. Jedinstveno delo arapske književnosti je Kuran. Duklji.Stari zavet je jevrejski. Dante Aligijeri je bio osnivač renesanse i njegov savremenik Đovani Bokačo (Dekameron . Bugarskoj i primorskoj Hrvatskoj. koje su protkane bujnom maštom. Nova kultura dobila je naziv humanizam i renesansa. Češku. No književnost se razvijala dalje i u srednjem veku. kada zahvata celu zapadnu Evropu. Otuda se ta nova kultura naziva renesansa ili preporod. Napulj. poučna i ljubavna poezija sa izrazitim svetovnim obeležjima. Poznati naši biografi bili su Sava Nemanjić i njegov brat Stefan Prvovenčani koji su napisali Biografiju svog oca Stevana Nemanje. Krajem stare ere. Nemačku i dr.u Makedoniji. Prvi deo. sakralnih knjiga. Humanizam i renesansa su najpre zahvatili italijanske gradove: Firencu. krunisan je lovorovim vencem. srednjovekovni romani.) Već krajem srednjeg veka javlja se nova svetovna kultura. Omiljeni književni rod bili su apokrifi-verski spisi koji zvanična crkva nije priznavala. Nizozemsku. pisac znamenitog epa Eneida. Veoma su popularna i dela istorijskog sadržaja letopisi i memoari. ali se javljaju i svetovni pustolovni romani. Verski uticaj postojao je sve izraženiji.zbirka od 100 kratkih 128 . Ugarsku. U Vizantiji je bilo rasprostranjeno pisanje biografija značajnih ličnosti (roman o A. Španiju. Humanisti su sa strašću izučavali grčku i rimsku kultru tako da se savremenicima činilo kako se antička kultura prosto obnavlja. Njeni stvaraoci su često prepisivali antička literarna dela i tako ih spasili od propadanja i zaborava. Prva dela bila su obredne knjige i prevođeni su sa grčkog i latinskog jezika. Feraru. Makedonskom). zemlje. Začetnikom humanizma u književnosti smatra se slavni italijanski pesnik Frančesko Petrarka. Poznati predstavnik je Dante Aligijeri (italijanski firenćanin) sa svojom Božanstvenom komedijom . hrišćanski. Veneciju i dr. javlja se i zbornik religioznih spisa. Arabljani su negovali književnost i to podjednako poeziju i prozu. Za svoj spev na latinskom jeziku Afrika. Zapadno Evropska srednjovekovna književnost bila je pretežno verskog karaktera. Najomiljeniji rad bila su žitija svetaca. 3. Vizantijska književnost je stvorila više podražavajućih nego originalnih dela. Raškoj. Milano. Postojala je i junačka. ali su se ubrzo proširili i na ostale Evropske zemlje: Francusku. koja po umetničkoj i naučnoj vrednosti daleko zaostaju za antičkim istorijskim spisima. Najznačajnija zbirka priča Hiljadu i jedna noć. suprotna srednjovekovnoj crkvenoj kulturi. Osim toga bilo je razvijeno pisanje hronika i letopisa (dela istorijskog karaktera).. U najstarija dela južno-slovenske književnosti mogu se ubrojiti i istorijski spisi (Letopis popa Dukljanina pisan na latinskom jeziku). Vizantijska književnost bila je pod uticajem grčke i rimske književnosti.

Taj novi pokret od prvih godina 20 veka pa do rata jeste epoha moderne.priča). Književnici u svoja dela prenose razočarenje u duhovnu stvarnost. i početkom 19. Poznati francuski humanista bio je Fransoa Rable u delu Gargantua i Pantagruel dao je oštru satiru na feudalno društvo svoga vremena. Slikaju ljude iz svih društvenih slojeva. slikarstvu i književnosti. Novi stil je sve više odgovarao idejama kontrareformatora i apsolutne monarhije koja se sve više učvršćivala. koja je naročito došla do izražaja u arhitekturi. lirsku pesmu. Gogolj. J. jer je oduvek bilo umetnika koji su želeli život i ljude naslikati onakvim kakvi jesu. impresiju. javlja se novi pravac u knuiževnosti romantizam. a ne na željama i iluzijama. Zamerili su joj. U periodu kraja 18. Doživljaji se ne slikaju nikada direktno nego pomoću simbola.Igo. Hajne i Gete u Nemačkoj. Epoha moderne dala je više pesničkih struja među kojima su najznačajnije: larpurlartizam. Impresionisti se oslanjaju na prvi utisak. Dobar deo njih poticao je iz redova građanskog staleža. sa brojnim romanima koja spadaju u klasiku svetske književnosti. Njegov osnivač je Šarl Bodler francuski pesnik. Bili su protivnici feudalnog društva i moći katoličke crkve. sa romanima koji se i danas izvode na mnogim scenama i sastavni su deo čitalačke kulture. U Francuskoj V. Osnovne emocije su prolaznost života i promenljivost sreće. ali realista je bilo još u antičko doba u klasicizmu. realisti svoja dela zasnivaju na naučnim istinama. Laza Kostić i dr. Dostojevski.U prvim godinama 20 veka pojavljuju se novi pesnici. impresionizam. renesansi. Romantizam neguje: poemu. a kod nas Branko Radičević. bila centar Evropske kulture. Pa su predlagali književnost koja će biti okrenuta čoveku i njegovom unutrašnjem svetu. zahtevajući korenite promene u odnosu na književnost kao umetnost. Otuda najčešće uzimaju motive ali ih oblikuju savremenim jezičkim sredstvima i prilagođavaju zahtevu književne epohe. i to tipične ljude i tipične događaje. predstavnik je Čehov. Đura Jakšić. odbojna. v. Književno stvaralaštvo bilo je veoma raznoliko. god. simbolizam. Pokušavaju da ostvare svoj intimni svet putem mašte i fantazije. Pesnici simbolizma kao i svi modernisti beže od objektivne stvarnosti u svoj intimni svet i tu u svojoj intimi slikaju najrazličitija stanja kroz koja čovek prolazi zbog društvene stvarnosti. buntovništvo. Mickijevič u Poljskoj. Ovi mladi pisci nezadovoljni su svetom oko sebe. Realizam je pesnički pravac. Realizam je dao veliki broj značajnih imena u svetu među kojima su: Balzak. a ne onakvim kakvi žele da budu. U romantizmu je dominantan kult mašte i kult žene te se neguje poezija koja je projekcija unutrašnjeg "ja". Podpomognuta od feudalne države crkva postaje nosilac nove barokne kulture. da je hladna. a cilj književnog dela bi je da začudi. A od Engleza značajan je bio Vilijem Šekspir. roman. načinom na koji je književnost realizma predstavila društvenu stvarnost. Tolstoj. Lazarević. Najslavniji među njima bio je Erazmo Roterdamski (Pohvala ludosti). Realizam je i u našim krajevima imao veliki broj pristalica među kojima su: Matavulj. Javljaju se nove književne vrste među kojima je društveni roman. Književnost XX veka. Da bi sve bilo što objektivnije i istinitije. Simbolizam je imao najviše pristalica ne samo u Evropi nego i kod nas. istorijsku dramu. Prisutna je i komedija i to komedija karaktera čiji je predstavnik Molijer. Turgenjev. već se pojavila reakcija na modernu 129 . koga vremenski možemo omeđiti na vreme između 1830-1870 godine. otpor. Puškin i Ljermontov u Rusiji. čamotinju. Ranković. epika. Veselinović. iznenadi. kojom dopunjavaju svoje misli i tako pronalaze utehu u svoje osnovne potrebe. Svetsku slavu postigli su romantičari Bajron i Šeli u Engleskoj. pripovetka i druge. Dikens... Glišić. reformacije.S. Predstavnici parnasizma svoje uzore traže u antičkoj književnosti. U njoj su živeli i radili brojni književnici. Književnost barokne epohe bila je dvorskog karatkera i u službi katoličke crkve. Nemački humanisti poveli su borbu protiv mračnosti srednjeg veka i bili su preteče velikog verskog pokreta XVI v. Lamartin. Oko 1910. dosadu. humanizmu. Francuska je u XVIII v. izazove snažna osećanja.. da pisci realisti slikaju život kao fotografiju u crno-beloj tehnici. Od svih književnih rodova naročito je negovana tragedija u čijem su centru pažnje moralni i duhovni konflikti. 5. Najčešće slikaju čovekovo nezadovoljstvo. umetničku bajku. Larpurlartisti su zahtevali od književnosti da visoko neguje formu a da sadržina bude zanemarena.

Ivan Goran Kovačić. M. Nadrealizam je avangardna književnost sa početka XX v. M. Oživele su tradicionalne usmene vrste. Njegovi glavni prestavnici su: Gorki. Ekspresionizam izražava namere i teskobe mladih ljudi koji sluteći kataklizmu I svetskog rata u svojim delima naslućuju propast modernog sveta. Značajni predstavnici su Bertolt Breht. književni kritičari pomažu u ocenjivanju dela. D. socijalističkog realizma. štampana književna dela čitaoci doživljavaju sami. U savremenoj književnosti zapažena je pojava egzistencijalizma. renesansu a slave se fizička snaga bezobzirnost. anegdote a stvorene su i nove forme. poslovice. pustolovni duh. Poznati savremeni književnici su: Albert Kami (francuz). mnogi drugi. Skender Kulenović. U našoj zemlji savremeni pisci su:I. razaranje fabula. Nadrealizam znači pobunu protiv buržoazijske civilizacije. Njegov tvorac je Marineti. u Austriji i Nemačkojekspresionizam. problem opstanka književnosti i umetnosti u veku tehnike. I kao obično nisu se slagali ni sa načinom pevanja niti programom moderne književnosti. savremenom životu. sličnost prema fragmentu. u Francuskoj imažinizam.a kod nas i u drugim Evropskim zemljama nadrealizam.Maksimović.književnost. V. izgubljenost pojedinca začuđenom svetu. Toler i dr. a širila se uporedo sa teritorijalnim širenjem borbe. koji su u jednoj ruci držali pero a u drugoj pušku. Najčešće. Andrić. Futurizam je ponikao u Rusiji. lirske i epske pesme. antiratni motivi u kojima slikaju društvo. rata književnost je rasla uporedo sa rastom same borbe. Bertold Breht (nemac). D. Borhes (argentinac) i mnogi drugi. problemi opšte istorijske perspektive i probleme prilagođavanja ubrzanim promenama prisutni su često u najboljim savremenim delima i odgovarajau. a moglo bi se reći i u pogledu razvoja turizma. ali i ekspresionizma i nadrealizma koji su nastali ranije. Poznati predstavnici toga vremena su: Branko ]opić. nemoralu i sili. Danojlić. po nekim aspektima. u Italiji i Rusiji futurizam. Ekspresionizam svoj vrhunac dostiže posle 20 godina. Za vreme II sv. Mihail Šolohov (rus). Nastasijević. Raznolikost tematike. Odbacuju venac razuma i klasične lepote i oslanjaju se na Frojdovu psihoanalizu. Rat je došao kao posledica u društvu koje se zasniva na nemoralu i laži. interpretacijom pre svega glumaca. a karakterišu je:pojava novih književnih tehnika. Pavić. zasnovanog na laži. Futuristi slave novu mladu poeziju u kojoj dominira psihološka crta i filozofska misao. Došla je posle dadaizma 1916. Breht. Lorka. A izvorište savremene poezije i romana predstavlja avangarda. Vrhunac futurizma pada pred početak II sv. Književnost je bila tesno povezana sa oružanom borbom i njenim revolucionarnim ciljevima. 130 . Čitava književnost posle II sv. nepouzdanost i iščezavanje pripovedača. i drugi. Omalovažavaju humanizam. Njihove teme su najčešće: život gradske sredine. ]osić. godine a osnivač je rumunski pesnik Tristandara. Crnjanski. Pošto nisu bili jedinstveni pogledi pojavljuje se više pesničkih škola pod različitim imenima. Književnost druge polovine veka je znatno raznovrsnija od one iz prve polovine. ali pravi izlazak u javnost umetnost književnosti doživljava posredno. antiku. nihilistički odnos prema tradiciji. Njeni stvaraoci su bili borci revolucije. Kiš. a kod nas Miljković. D. život ljudi u siromašnim gradskim četvrtima. Lorka. Književni istoričari ovu epohu nazivaju modernizam. uvođenje naučne građe i naučnih postupaka u organizaciju teksta. i donose sopstveni sud o vrednostima knjige. TURISTIČKA PREZENTACIJA KNJIŽEVNOSTI Književnost je delatnost koja ima značajnog udela u razvoju kulture savremenog čovečanstva. zabrinutost zbog vlastite sudbine i sudbine čovečanstva. mnogi među njima su pali u borbi. rata. Popa i mnogi. Razdoblje u kome živimo najčešće se označava kao razdoblje posle II sv. industrijalizaciju i urbanizaciju gradskih sredina. rata naziva se savremena svetska književnost. rata. Polazište za savremenu književnost treba tražiti u epohi modernizma. čitajući knjige. Pisci slikaju proteste. sklonost prema menjanju pripovedačevih perspektiva.

koji su poželeli da pisanom reči-putopisom ovekoveče značajne podatke. • kazivanja. ali je sigurno da su dela književnosti sastavni deo života svakog kulturnog savremenog čoveka. • turističke ture sa motivom obilaska mesta rođenja. "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima. a i samih književnika. Po ugledu na mnoga književna dela i romane nastali su filmovi. življenja ili smrti književnika. Brojni su pisci. sigurno je i omiljeno štivo mnogih turista koji. Putopis. čitajući ih pre ili nakon putovanja. Taj mali trg u Starom gradu u Budvi svako veče primi po jednog pesnika. Divan primer turističke prezentacije književnosti su i Večeri pesnika na Trgu pesnika u Budvi u okviru letnjie manifestacije Budva-grad teatar. mesta iz romana. zatim čitave priredbe koje traju i po nekoliko dana. Najstarije drame drevnih grčkih i rimskih pisaca se i dan danas prikazuju u pozorištima i tako čuvaju od zaborava. večeri poezije. književnika da govori svoje stihove u prisustvu brojnih posetilaca. Zar rezultat povezanosti književnosti i putovanja nije i poseban književni rod .. a i samih književnika. doživljaje ili utiske o nekom prostoru u koji su putovali ili boravili. pa i turiste. • Putopis. Turizam još uvek nije dovoljno uradio na atraktivnijoj prezentaciji književnosti. I sam trg je upravo i dobio naziv po ovim večerima. "Desanki u pohode" u Brankovini. kazivanja. U čast književnosti. • večeri poezije. • manifestacije u čast književnosti.Oblici turističke prezentacije književnosti su kroz • pozorište. kao posebna književna forma. • film. produžavaju doživljaj i kontakt sa nekim turističkim prostorom. 131 . kao što su "Dositejevi dani" i "Zmajeve dečje igre" u Novom Sadu. kao književna forma. bilo školovani književnici bilo novinari.. pustolovi ili prosto putnici.putopisi. istraživači. omiljeno je štivo mnogih turista i primer je divnog spoja književnosti i turizma Uobičajeni oblici prezentacije književnosti su pozorište i film. priređuju se festivali.

Da bi se došlo do fotografije bilo je potrebno pronaći način da se ona registruje i zadrži čemu su u mnogome doprinela istraživanja osobina halogenih soli. Svoj postupak Nips je nazvao heliogravurom. (Slikari i grafičari su u želji da u svom radu što bolje i vernije prikažu prirodu koristili ovu napravu). Fotograf izražava svoju kreativnost dajući fotografiji dušu. kakvu je davala kamera obskura. snagom umetničke vizije prenose u slike estetskog doživljaja. Ali stvarno prvenstvo u pronalasku fotografije pripada Nipseu. te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu. Naziv fotografija prvi 132 . otvorena prva izložba dagerotipije. Dagerov postupak na metalnoj ploči bio je predstavljen na svečanoj sednici Francuske Akademije. Njen opis pojavljuje se i u rukopisima koje je ostavio Leonardo da Vinči. Osnovni element fotografske tehnike je zamračen prostor sa malim otvorom na jednom zidu. Kreativna fotografija je rezultat subjektivnog viđenja pojave. Dagerotipije su bili unikati koji se nisu mogli umnožavati ni kopirati. U ime izražavanja specifičnog stava prema svetu stekla je kvalitet neslućene sposobnosti komunikacije. Takva kamera je imala i mat stakla i ugrađeno ogledalo koje je obrnutu sliku. događaja. Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. Još Aristotel u svojim spisima spominje posmatranje sunčeve ekliptike pomoću kamere obskure. preobraćala u pravu. Kada se u kameru obskuru umesto prostog otvora stavi sabirno sočivo dobije se mnogo oštrija i svetlija slika. Njegov postupak zasnivao se na osjetljivosti bitumena na svetlost. A sam postupak kojim se dobija fotografija nije rezultat jednog čoveka niti jednog trenutka. izgrađenoj po njegovim nacrtima. 1826. Ali u tehnološkom smislu ona je bila ulica bez izlaza. To je "camera obscura" čije poreklo datira mnogo vekova unazad. Dager stupa u kontakt s Nipsom. TEHNIKA FOTOGRAFIJE Tehnika fotogorafije izgrađena je na dvema osnovama:1. lica. Bio je poznat po svojoj Diorami. Svetlost koja dolazi od osvetljenih spoljnih predmeta prolazi kroz taj otvor i na suprotnom zidu stvara sliku. Nov oblik komunikacije prouzrokovao je da fotografija ne liči ni na sliku ni na dokument. planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri služi fotografija. koja je pripadala redu velikih atrakcija Pariza. na optici kojoj je cilj da stvori svetlu sliku i 2. Građanska klasa u usponu želela je sliku o sebi. Time se slike stvarnosti. U Londonu je 1851. analogno današnjim refleksnim kamerama. Mogućnost fotografije da uverljivo oslika motiv i svetlo daje fotografu moć da u trenutku pretvara stvarnost u svoju sopstvenu metaforu.Dolaskom epohe prelaska s manufakturne na industrijsku proizvodnju čini se da je sazrelo vreme za dalji napredak fotografije. Ona je samostalna umetnička disciplina. bio joj je potreban demokratskiji način portretisanja od feudalnog i koji nije tako skup.FOTOGRAFIJA Fotografija pripada umetnosti našeg vremena.. u začetku industrijske revolucije u Evropi pojavljuje se pronalazak koji se za kratko vreme razvio u široku granu vizuelnih delatnosti. a kompozicija. Bila je to fotografija koja je počela sa dagerotipijom. Ona se javlja s dagerotipijom. Početkom 19 v. na hemiji čiji je zadatak da tu sliku registruje i zadrži. Sve to uslovljava pojavu fotografije. Medij fogorafije razvija takva svojstva koja mu daju poseban vizuelni jezik. Po svoj prilici on je pronašao irisnu dijafragmu kakvu danas ima svaki objektiv. te je proces postao vrlo popularan. Dagerov postupak je prvi potpuno oformljen postupak.

ali je isto tako podložna umetničkoj fantaziji. Njegoša. ili doživeli fotografisani motiv.). Informativna fotogrtafija . 133 . poduči. lica. Osnovni izvor informacije je motiv (objekti. prilaz i namenu. dalekih zemalja. rođeni umetnici. Fotograf u svojoj fotografiji donosi vremenski i prostorni otisak istinskog događaja. Man. Oduševljeni njome oni su. S. i neizbežni deo javnosti.je najpreciznija svetlosna registracija nekoga ili nečega. Cilj joj je da obavesti. W. F. jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih uređaja pomoću kojih beleže uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. i umetnost sa svim karakteristikama umetnosti.. 2. Karadžća. Prva fotografija kod Srba snimljena je maja 1840. U odnosu na karakteristike. To je postao jedan psihološki. U međuvremenu fotografija je postala unosan posao. veći kvalitet ali i dodvoravanje publici preteranim retuširanjem.) Herše šalje Talbotu. VRSTE FOTOGRAFIJA Pronalazak autotipije. dijalog između dve ličnosti. koja utiče na niže cene. Fotografija je prikazivanje prostora. Pojavljuje se konkurencija . Le Graj nisu razmišljali o tome da li je fotografija umetnost ili ne. uputi. Anastasijevića. Ova namena fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom. za neke buduće uspomene i značajne trenutke. za razliku od portreta rađenih talbotipijom koji izgledaju privlačno. Sa erom umetničkih fotografa.. samostalni kreator. do pronalaska filma za fotografiju u boji prošlo je blizu 100 godina istraživanja i eksperimentisanja. događaj. Prvi fotografi Nadar. Sa pojavom kalotipije počela je era velikih portretista koja traje do danas. O'Suliva.. Zahvaljujući njemu mi danas imamo portrete V. Sa današnje tačke gledišta oštrina i reprodukcija detalja su nešto što prirodno pripada fotografiji i čak pre predstavlja smetnju nego što izaziva divljenje. tela ljudi.ima najrasprostanjeniju upotrebu u svakodnevnom životu.put se spominje u pismu koje (1839. sociološki i umetnički doživljaj. nameštanja i poziranja oduvek je bila san fotografa.. umetničkih slika. prostora i oblika. Amatere vodi osećanje da se rekreiraju prihvatajući i primjenjujući fotografiju kao igru koja zabavlja. litograf i fotograf Anastas Jovanović. Salomon. sve ono što želimo da zebeležimo i o tome informišemo one koji nisu lično videli. Weber. tj. trenutno stanje. događaja. Vest o tome donele su Serbske narodne novine. Značajan uticaj na razvoj fotografske umetnosti tog vremena imala je fotožurnalistika. postupka kojim se foto-slika razbija na niz sitnih tačkica koje formiraju polutonove. U zavisnosti od medija kojim se prenosi i ciljeva razlikuje se više vrsta informativnih fotografija: • novinska i reportažna fotografija. do danas nastali su i radili mnogi čuveni fotografi. Fotografija se nije probijala bez teškoća. uobičajena je sledeća podela fotografije: 1. Evokativna fotografija (rekreativna) . Rodonačelnici fotožurnalizma su E. Salomon. Njegovi su nazivi pozitiv i negativ. Fotografija je postala sastavni deo i svakodnevnog života običnih ljudi. bogat kontrast i bogate tonske vrednosti. koja je trajala od 1905-1914. Među prvima u svetu koji su prihvatili fotografiju bio je i srpski slikar. Želja da se na kameri pojavi čovjek bez priprema. Od tog vremena. novinar. pejzaži. Fotograf postaje umetnik. lica.Od prve fotografije do danas portret je ostao dominantan motiv fotografa.Fotografska slika je posebno zahvalna za portretisanje jer je ujedno dokument. Autentičnost. Slike rađene kolodijumskim postupkom (Gustav le Graj) imale su oštrinu. kao osnovno obeležje fotografije odvojilo je fotografsku sliku od drugih. fotografija je stekla status umetnosti. pruža mogućnosti beleženja trenutka. stvarali umetnost. prostora.H.Od pronalaska fotografije do danas.1930. postalo je moguće reprodukovati foto-sliku u štampi. dok se nije pojavila kamera malog formata "LAJKA".

reči. TURISTIČKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE Sa turističkog aspekta posmatranja. Socijalna fotografija . Ona je samostalna umetnička disciplina. Tako je ustanovljena izložbena fotografija različita od obične zanatske fotografije. Nakon ovog perioda. Informativnom fotografijom se vrši uticaj na javno mnenje te je osnovna namena te fotografije više vezana za plasman i distribuciju. kao i • fotografija za obrazovnu i naučnu primenu. muzeje i sve više privlače posetioce. pejzaža i aktova. zvuku. Za istoriju socijalne fotografije bitne su akcije u Americi i izložba "Porodica čoveka" koja je bila postavljena u Muzeju Modernih umetnosti u Nju Jorku. Činjenica je da su muzeji i galerije širom sveta otvorili vrata fotografiji. Takvo značenje imale su i izložbe Karel Paveka ("Šta je čovjek". Duhovno zadovoljstvo izazvano slobodom eksperimenta koje pruža tehnologija fotografije. fotografija ima izuzetan značaj bez koje bi komunikacija između tutističkih mesta i turista bila veoma otežana.'57). U grupu kreativne fotografije se ubrajaju fotografije predmeta mrtve prirode. Tako se vremenom pojavila kreativna fotografija kao rezultat subjektivnog viđenja pojave. Cilj izložbe bio je da se fotografijom ispriča priča o životu običnog čoveka. Kreativna fotografija . različiti odnos fotogtafa-lica koje fotografiše u odnosu na motiv koji je predmet interesovanja. jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih uređaja pomoću kojih beleže uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. U tom smislu značajani su svi vidovi fotografija. 4. kao mestu njenog rađanja nađeno pravo mesto za njeno čuvanje i proučavanje u vidu Nacionalnog Instituta za fotografiju. fakulteta i drugih institucija obrazovanja. Ona sve više postaje predmet vredan čuvanja. te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu. Fotograf izražava svoju kreativnost dajući fotografiji dušu. postere. pokretu.• reklamna . 134 . svetlosti i prostoru. • Evokativna fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom. Fotografija je svetu predočila nove uglove tumačenja i posmatranja. Posle perioda imitacije stvarnosti fotografija se približava ekspresionizmu da bi nagovestila neslućene prostore. već po osnovnim fenomenima koji služe kao izražajna sredstva: boji.prospektna. Ali čini se da je u Parizu. portreta.koreni su ponikli u Nemačkoj između dva rata. izložbena. lica. događaja. ili umetnička fotografija je daljim svojim razvojem zauzela mesto među modernim umetnostima koje pune galerije. Fotografija je našla mesto i na katedrama akademija. najmnogobrojniji auditorij stvaralačkih činioca i time učinila značajan doprinos demokratizaciji kulture. • fotografija za razglednice. "Put u raj". Imati svojom rukom ili rikom fotografa zabeležen momenat turističkog doživljaja posato je imperativ u turističkim kretanjima. planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri služi fotografija. kao poseban predmet istraživanja. • modna. Kao medij masovnog komuniciranja okupila je najveći. "Žena". fotografija kao aktivna disciplina je poprimala različite forme i. ljubitelje ovakvog načina tumačenja i viđenja sveta. omote knjiga. 3. "Deca ovog sveta") što su sve bili pokušaji optičkog komentara sveta. što je značajnije. Ideja o umetnosti kao igri osnova je moderne estetske misli. Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. pravo su svojstvo kreativnog čina. Svojim razvojem. plakatna. a zatim obišla ceo svet (u Beogradu. Kompozicija.Umetnosti se međusobno ne razlikuju po tome kojom se tehnikom izražavaju. kada su "Radničke novine" pozvale radnike fotoamatere da prave snimke u sredinama u kojima žive i šalju ih redakciji.

telefon. Danas nam ovo zvuči sasvim jednostavno i više kao praktičan nego teoretski problem. a zatim na čikaškoj Svetskoj izložbi iste godine. vodiči. neprekidno kretanje. Film je sa druge strane umetnost koja se zasniva na visoko razvijenim tehničkim dostignućima savremenog doba. Sva propagandna sredstva u turizmu kao dominantni sadržaj imaju fotografiju koja ima zadatak da aktivira emocije i podstakne odluke turista prema atraktivnostima i ponudi određenog turističkog prostora .kinetoskop i prikazao ga na Bruklinskom Institutu 9. Bitno je da se slika pokrenula.turističke razglednice. u Londonu i Parizu. Mogućnost stvaranja neograničenog broja kopija i prikazivanja na više različitih mesta uticala je da film postane najmasovnija umetnost. odnosno kao zasebna umetnost sa vlastitim izražajnim sredstivma on koristi izražajna dostignuća drugih umetnosti: literature. Kamera je takođe jedan od elemenata naracije filma. Treći oblik turističke prezentacije su izložbe. U tom smislu značaj informativne fotografije za turizam je neprocenjiv. a koje mogu biti interesantni dopunski motiv turitičkih putovanja i razgledanja. sada sa aspekta ponuđača turističkih usluga. Po njegovoj tvrdnji koju većina istoričara filma zapostavlja. g. Prvi filmovi trajali su 20 sekundi i prikazivali su scene iz života. Iako je bio potreban samo jedan korak do kinematografa prvi značajniji događaj dogodio se tek 1877. Specifično izražajno sredstvo filma zasniva se na mogućnosti izbora planova i njihovo povezivanje odnosno montaža.V 1893. galerije. kada je fotograf Mejbridž sa nizom foto aparata postavljenih jedan pored drugog dobio niz pojedinačnih fotografija konjanika u pokretu i tako pokazao svoje viđenje ideje o pokretanju slike. fotomonografije. g. slikarstva i muzike. automobil i druga tehnička dostignuća pa i film koji je postao glavni deo kulturne baštine XX-og veka. Edison je konstruisao aparat za samo jednog čoveka i jedno oko . Do aparata koji je podario film ostalo je sasvim malo. FILM KAO UMETNOST Ono što film čini umetnošću jeste zaseban jezik i stil koji se ogleda u estetski organizovanim i ritmički usklađenim pokretnim slikama koje stvaraju iluziju doživljaja realnosti. prospekti. Sledeće godine počela je komercijalna prezentacija kinetoskopa na Brodveju. ali svakako ne i završen. u vek koji je dao primenu elektriciteta. Međutim nedostatak tehničkih mogućnosti nije dozvolio da se ova želja i realizuje. Rezultat istraživanja starog 2000 godina je ostvaren. gramofon. Još 1830. Elementi ovih umetnosti na izvestan način u filmu gube vlastiti integritet i transformišu se u jednu celinu . sposobna da uđe u prostor. Po njegovim teorijama crteži životinja u pokretu kao i prikaza lovaca na zidovima Altamirske pećine pradavna su težnja čoveka da se ovekoveči pokret odnosno kretanje. u krupnom planu prikaže mimiku lica i slično. No. a ne u funkciji suvenira. engleski fizičar Majkl Faradej će primetiti da se zbog nesavršenosti ljudskog oka sve što je jednolično i brzo kreće povezuje u jedno brzo i kontinuirano. RAZVOJ FILMA Na pitanje koliko je film star odgovor nam je dao dr Jozef Gregor. muzeji koji izlažu fotografiju kao oblik umetničkog stvaralaštva. 135 . vratimo se u XX vek. Ona je lako pokretljiva. Aparat odnosno "kućni kinetoskop" mogao se kupiti zajedno sa filmovima. film je star koliko i čovečanstvo. Film je ujedno i spoj više različitih umetnosti.• • Ova vrsta fotografije je direktno vezana i za turizam. pozorišta. Kroz jedan mali okular ljudi su gledali prve filmove na cilindričnoj traci širine 35 mm.filmsku umetnost. plakati.

Štrajk. Iz impozantnog opusa Grifitovih filmova izdvajaju se prvenstveno dva antologijska filma: Rađanje jedne nacije i Netrpeljivost. Oklopnjača Potemkin. Sovjetska škola nemog filma otkrila je niz estetskih postulata u filmu. g. Navigator. Hronika filmske umetnosti. Time je film definitivno napustio pozorišnu strukturu u načinu interpretacije. iako ovaj predstavlja temelj filmske komedije. Zanimljivo je da Luj iako je snimio film "Poliveni polivač" nije ga i uvrstio u svoj opus filmova. Parižanka. Te večeri rođena je jedna vrsta kinematografije i kinematografa zapravo jedan nov fenomen zasnovan na odnosu film-gledalac. mada najveći doprinos za ovaj pronalazak nosi Luj Limijer. Naše gostoprimstvo. Potera za zlatom. montaža takođe. u principu statične. To je bio njegov prvi uspeh i početak svega što će Grifit uraditi za film. dan kada su braća Limijer izvela prvu javnu bioskopsku predstavu. Najznačajniji stvaroci tog vremena u SAD-u su pomenuti Dejvid Vork Grifit i Čarls Spenser Čaplin. u jednoj manjoj drvenoj kutiji. god. Grifit režira i svoj prvi film Lutkini doživljaji. na žalost bila su neuspela. Šarlo vojnik. U Evropi u to vreme najjače kinematografije imaju Nemačka i SSSR. lako pokretljivoj. U Parizu u Gran Kafeu 28. projektovanje i razvijanje filmova i to sve u jednom komadu. Oktobar. do 1927. tačnije od 1914. te njenog razdvajanja od pozorišta. na samu akciju koju je objašnjavala sama slika tako da je nepotrebno mlataranje rukama da bi se zamenio govor najzad odbačeno. Grifit je sažeo radnju.XII 1895. Ulazak voza u stanicu Siotat i drugi. genijalni komičar. Grifit je prvi reditelj do tada koji ne postavlja samo pitanje šta snimiti nego i kako snimiti. Filmski jezik se ubrazno razvija. Dejvid Vork Grifit je čovek koji je filmu dao novu formu i oblik i načinio ga u velikoj meri onakvim kakvim ga danas poznajemo. predstavnik koji je obeležio ovu fazu. Cvetaju nacionalne škole i raznoliki stilovi. Baston Kiton je originalni komičar čija je osnova komike ozbiljnost u najsmešnijim situacijama. Luj je jednostavno zastupao stav da to nije domen kome je namenjen njegov izum. Kamera je izuzetno pokretna. Daljnja istraživanja odnosila su se na film u boji. Zaspočevši svoju karijeru kao glumac i pisac. Prepirka beba. ono što do sada sigurno nije bila. Tri najznačajnija stvaraoca iz tog vremena su: Sergej Mihailovič Ajzenštajn. Taj prvi opus činili su sledeći filmovi: Izlazak iz fabrike Limijer u Lionu. Prvi njegovi filmovi prikazivali su scene iz svakodnevnog života. Slika se nije te noći prvi put pokrenula. Stvarajući i smanjujući duže i kraće kadrove on je stvorio filmsko vreme i filmsku montažu. 136 . 2. decembra 1895. Luj Limijer je konstruisao genijalan ali u suštini jednostavan aparat za snimanje.Koristeći dostignuća Edisona. Datumom rođenja filma danas smatramo 28. U periodu posle velikih otkrića i uobličavanja filmske umetnosti. priče zasnovane na dva ili tri uporedna zbivanja zavisna jedan od drugog. Cirkus (njegov poslednji nemi film). Kamera u Grifitovim filmovima postaje elemenat kreativnosti. godine 1908. Nemačkoj i SSSR-u. Pronalazak kinematografije vezuje se za oba brata Limijer. Glumci se oslobađaju pozorišnih normi tumačenja likova. g. U Nemačkoj postoje tri značajne struje od 1919. stvaraju se prve kinematografije u SAD-u. fenomen koji je dao nove vrednosti koje se stvaraju kada više ljudi pa čak i hiljade doživljava istovremeno jedan spektakl stvarajući kolektivnu senzibilnost. jedna od najoriginalnijih pojava u oblasti komike. odbacujući sve suvišno. Prvi je ekspresionizam nastao pod uticajem iste struje u slikarstvu a unosi maštu i fantastiku. 1. Grifit dolazi do nove dramske konstrukcije. Filmovi: General. Kada je video u kom se pravcu kreće ono što je oblikovao i stvorio Luj je definitivno napustio svaku kinematgrafsku delatnost i vratio se istraživanjima. Tako radnja na filmu sad traje duže od realnog planova koji će doći do izražaja u nekim kasnijim delima. Luj Limijer je ovim filmovima stvorio dva filmska žanra: direktni dokumentarni film i filmsku reportažu. produživao je one dinamične. desio se fenomen. Njegovi i najistaknutiji filmovi su: Pseći život. Skraćujući neke delove u paralelnoj radnji.

U SAD-u u to vreme razvijaju se žanrovi kriminalnog filma i komedije. Džon Ford Poštanska kočija. Ovo delo je izvršilo veliki uticaj na filmske stvaraoce. Sledeći period koji se u razvoju filma izdvaja je od 1930. U Francuskoj su radili . 137 . Najznačajnije škole. rata samo tri zemlje imaju razvijene kinematografije: Kina. do 1945. 2001: Odiseja u svemiru. Istočno od raja). Čovek koji je želeo da bude kralj. Tačno u podne. Osam i po). Federiko (Sladak život. ipak neke od tih zemalja uspevaju ubaciti u filmove prepoznatljive domaće elemente. Kerol Rid (Begunac. Oliver Tvist. Amerika je uveliko imala razvijenu industriju crtanog filma dok je Evropa eksperimentisala. Divlja jagoda). A.Rene Kler (]utanje je zlato). Lorens Olivije (Hamlet. Kako je bila zelena moja dolina) Orson Vels (Dama iz Šangaja. DŽ. Kubrik (Putevi slave. Doktor Živago.Džon Ford (Moja draga Klementina. obnova engleskog filma kao i švedskog. Upotreba zvuka je osiromašila bogate vizuelne mogućnosti u nemom filmu. pojava italijanskog neorealizma. U posleratnom periodu u SSSR-u ponovo se ističe S. Pre II sv. Hjuston (Džungla na asfaltu. mešavina fantastike i realizma. Sedam samuraja). (Džez pevač). a značajniji autori su . kada se zvuk uvodi u većinu filmskih studija. R. Japan je dao dva reditelja koji spadaju među najveće u istoriji filma: Akiro Kurosava (Rašmon. Rajanova kći. Najznačajnije delo ovog vremena stvorio je Orson Vels. Švedska takođe doživljava preporod a najdominatniji reditelj je Ingmar Bergman (Osmesi letnje noći.Svetlosti velegrada. govora i zvuka stvara novi vid filmske umetnosti. Formira se struja crnog realizma sa psihološkim filmovima. Dambo. g. Breson. U Engleskoj uspeh postiže Hičkok sa filmom 39 stepenica.3. R. Niz afričkih. rata. Henrik V. g. Kler sa filmom Pod krovom Pariza. F.Ž. Kluzo (Nadnica za strah) i drugi. Film postiže poetičnost i suptilnost izražavanja. Elija Kazan (Tramvaj zvan čežnja.R. Veliki diktator.1940. Period posle drugog svetskog rata karakteriše opšti polet kinematografije u svetu. Ostali stvaraoci su Čarli Čaplin. filmom Građanin Kejn u kome je uopštio do tadašnja zvučna i vizuelna dostignuća stvorivši maksimalni audio vizuelni utisak. Moderna vremena. U zemljama Azije postoje kinematografije različitih veličina i kvaliteta. U većini filmova azijskih kinematografija može se u većoj ili manjoj meri primetiti uticaj evropskih i američkih filmova. Ipak kao stvarni početak zvučne epohe može se smatrati 1930. poetičnost i izražavanje najdubljih osećanja. Roselini (Rim otvoren grad). reditelji i filmovi su: u Italiji . japanske škole.a pod uticajem ekonomske krize javlja se i struja socijalnog realizma. Afrička kraljica. Zrno zla). Lang. Najznačajniji u ovoj oblasti je Volt Dizni sa filmovima Snežana i sedam patuljaka. g. Alfred Hičkok (Psiho. Proširila se upotreba filma u boji. U periodu 1935. g. Vitorio de Sika (Kradljivci bicikla. Pinokio. dolazi do pravog procvata sovjetske kinematgorafije.Kratak susret. U Evropi se u to vreme ističu F. i Kendži Mizoguči (Legenda o Ugetsu). Noći Iguane. Ričard III). Japansku kinematografiju zapadni svet otkriva tek 50-ih godina iako je ona delovala i pre I sv. S.U isto vreme intenzivno se razvija i crtani film. Indija i Japan. najstarijih oblika umetnosti. Treći čovek). SAD je prostor najrazvijenijeg filma. 4. Lorens od Arabije. Čudo u Milanu). Unošenje zvuka izazvalo je nesnalaženje i dezorjentaciju velikih reditelja. Cineman (Odavde do večnosti. Od 1954. Veliko isčekivanje. nastupa renesansa. Stvorena je i kinematografija u Jugoslaviji. Bili Vajdler (Neki to vole vruće. Ajzenštajn sa filmom Ivan Grozni. U drugoj polovini ovog veka usavrašva se i obogaćuje filmska tehnika. Apartman). Put u Indiju. a najviše Japan. U Engleskoj se posebno izdvaja Dejvid Lin sa filmovima. Postepeno se od tehničkog beleženja šumova. Ptice). Sedmi pečat. Paklena pomorandža). Karakteristike japanskog filma su vizuelno savršenstvo. Bambi i dr. kao što je književnost. azijskih i evropskih zemalja prvi put izgrađuju svoju nacionalnu kinematograiju. Prva predstava zvučnog filma bila je u SAD-u 1929.

Kroz granje nebo (Stole Janković). formiranjem državnog filmskog preduzeća započinje jugoslovenska produkcija filmova. Nešto ambiciozniji projekti pojavljuju se u prvoj dekadi ovog veka u Engleskoj i SAD-u gde nastaju filmovi duži od jednog sata. Do 1941. Tri (Ace Petrovića).Dokumentarni film . Posle II sv. a stvaraoci filmova su objektivni svedoci ratnih zbivanja. Svi ti poduhvati uglavnom su delo entuzijasta. Dramatični i značajni istorijski događaji privukli su mnogobrojne filmske snimatelje i od 1912. a od 1906. Utemeljuje se antropološki smer u okviru dokumentarnog filma. a u formu strukture ulazi i politika. rata javlja se propagandni film a potom • reklamni i • porodični. rata. Povratak pobednika. počinju da se otvaraju i stalni bioskopi. Vreme posleratne obnove zemlje posebno je izraženo u Bulajićevom filmu Voz bez voznog reda. Razvoj dokumentarnog filma u nemom periodu filmske umetnosti moguće je podeliti u dve faze. Naš prvi igrani dugometražni film (1947) je Slavica sa Irenom Kolesar i u režiji Vjekoslava Afrića. Sve ovo može se objasniti političkim previranjima koje nastaju u tom dobu kao i širenjem televizije koja je sa svojim dokumentarnim programima direktan konkurent dokumentarnom filmu. sa nekim izuzecima. godine (5 meseci posle prve pariske). a tržište veoma ograničeno. Unutar žanra dokumentarnog filma najrasprostranjenija grupa su tzv. egzotični krajevi. Filmska realizacija tema iz rata kretala se u sledećih dvadeset godina. godine snimljeno je u našim krajevima dosta filmskog materijala od čega je znatan deo sačuvan do danas. dela u kojima se najčešće prikazuju neki nepoznati. do 1918. snimljeno je oko 50 igranih i preko 1500 ostalih filmova i žurnala. Kozara (Veljka Bulajića). Od tada strani putujući bioskopi povremeno kruže našim krajevima. juna 1896. ispod evropskog proseka (naročito igrani). • Za vreme I sv. ali dosad nije dovoljno proučavan i korišćen. Između značajnih dela sa ratnom tematikom da spomenemo filmove: Ne okreći se sine (Branka Bauera). Nakon rata nastupa treće razdoblje sa porastom proizvodnje dok se u daljem periodu difuzija ovog filma smanjuje. Karađorđe. dakle oni koji imaju izvesnu namenu. Svečanost na Cetinju itd.je takođe oblik filmske umetnosti koji se odlikuje umetničkim pristupom. filmovi su im. 138 . Flaertija i sovjetskog reditelja Vertova. bez dovoljnog stručnog znanja i novca. Razdoblje II sv. • Početak dokumentarnog filma nazire se još u prvim filmovima Luja Limijera koji se smatra tvorcem direktnog dokumentarnog žanra. Snimali su se filmovi pretežno sa ratnom tematikom. Sutjeska (Stipe Delić) i mnogi drugi. Sredinom prve dekade ovog veka javljaju se namenski filmovi. uopšte društvenih tokova. unošenjem dramatičnosti u prikazu životnih činjenica. putopisni filmovi. Odbrana Beograda. rata angažuje propagandni film. Teži se stvaranju što realističnijeg filma. • nastavni i • naučno-popularni film. U najširem smislu podrazumeva dela u kojima se prikazuju stvarni događaji i osobe prikazani u stvarnosti prirodnih. U prvoj fazi preovladava činjenični žanr odnosno film. god. Druga faza u razvoju dokumentarnog filma u okviru nemog razdoblja započinje delima američkog reditelja R. JUGOSLOVENSKI FILM Prvu filmsku predstavu održao je u Beogradu predstavnik braće Limier 6.J. daleki. a najuticajnije su filmske novosti. U okviru ovog filma razlikujemo • obrazovni film. Iz tog perioda sačuvani su filmovi: Krunisanje kralja Petra.

Grupni portret s damom. kao popularna "sedma umetnost" danas je industrija filma. The Coca-Cola kid itd. kolektivni senzibilitet. Oblici prezentacije filmske umetnosti su slične prezentaciji pozorišne umetnosti i drugih oblika scenske umetnosti. posebno što ga čini umetnošću. Film je danas spektakl. Đorđević. budu pokrovitelji i gosti nekog turističkog mesta i na taj način privlače veći broj posetilaca.U Beogradu se od 1971. Distribucija ovakvih filmova je ili preko videokaseta. događaja. Zatim su tu još i Dom za vešanje i Arizona Drim. Najveći filmski studijski centri su jedna od najbogatijih preduzeća u svetu. ili preko TV mreže. nego i događaji. pristupu filmskoj umetnosti. gostovanja poznatih umetnika filma. a film je kandidovan i za Oskara. kao komunikacije. P. Pogačić. prvobitno u Beogradu. odn. Značajniji filmski stvaraoci su učenici Praške škole sa Srđanom Karanovićem na čelu. Značajni stvaraoci su i V. Ž. • Nije redak slučaj da filmski stvaraoci. Novom Sadu. nego i brojne ljubitelje "sedme umetnosti". Filmografija: Čovek nije tica. Međutim. investicija. kućni bioskop kojim se gubi kontakt. koji je zauzeo svoje mesto u filmskoj produkciji. smotre u susreti u Nišu. • zatim film ili filmski susreti obogaćuju sadržaj boravka u turističkim mestima. festivali turističkog filma. Nevinost bez zaštite.) i festival kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. kao dopunski. elemenat obogaćenja sadržaja boravka turista Zahvaljujući bitnim karakteristikama filma kao umetnosti. Njegov prvi film Sećaš li se Dolly Bell nagrađen je na Festivalu u Veneciji. 139 . TURISTIČKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI Film. Brojne su TV stanice (kanali) koje emituju. Jedan od velikana jugoslovenskog filma je svakako i Aleksandar Đorđević. ne samo u tehnici. Jedan takav se organizuje i u našoj zemlji. U savremenoj turističkoj propagandi film je sredstvo kojim se propagiraju ne samo lepote i atraktivnosti turističkog mesta. kao mogućnosti beleženja prostora. ali uvek će zadržati ono nešto suptilno. dok Emira Kusturicu možemo svakako da svrstamo u red naših najvećih reditelja svih vrmena. poslovanje. čitavi svetovi okrenuti sebi. ljudi. Sweet movie. a danas svake godine na Divčibarama. Za svoja ostvarenja dobio je oko pedesetak nagrada i priznanja. nego i distribuciji. Dokaz za to je i formiranje posebne vrste filma . za film Otac na službenom putu dobio je Zlatnu palmu u Kanu. "Srebrni Augo" u Čikagu i nagradu Belgijske kraljevske kinoteke. Mister Montenegro. postao nezaobilazno sredstvo turističke propagande. Njegovi najpoznatiji filmovi su: Tri. mogu da budu i jesu dopunski motiv dolaska turista u neko mesto. a pre svega za popularnost filma zmačajne su različite smotre i festivali filmskog umetničkog stvralaštva koji okupljaju ne samo stvaraoce iz celog sveta. te se organizuju i smotre. dokumentarni i propagandni. održava međunarodni filmski festival FEST. milionsko gledalište dodele nagrade Oskar za filmske stvaraoce ipak ukazuju da vreme filmu nije i neće proći. za koji je i dobio Grand prix specijal na Kanskom festivalu. Majstor i Margarita i Skupljači perja. film i turizam su povezani na više načina: • Filmske predstave i filmski festivali su pre svega vrlo čest motiv turističkih putovanja. D. Pavlović. Najomiljeniji mediji prenosa filmske umetnosti na stvaraoce je danas televizija. zatim su tu filmski festivali. Herceg Novom. Vukotić (naš najuspešniji stvaralac u domenu crtanog filma za šta je dobio i značajna međunarodna priznanja). Za film Misterija organizma dobio je nagradu ÀLuis Bunjuel" na Kanskom festivalu. U savremenom dobu film trpi promene. Dakle. Za razvoj filmske umetnosti. filmske premijere. filmski festivali i posebno festivali turističkog filma kojih ima sve više u raznim krajevima sveta.turističkog filma. naročito glumci. • Najznačajnija veza je što je film. zatim tu je i Dušan Makavejev koji se odlikuje neklasičnim i vrlo slobodnim stilom. Vrnjačkoj banji.Veliki značaj za razvoj jugoslovenskog filma imao je Festival u Puli (osnovan 1954. gradovi.g. ali i kao jedini sadržaj turistički film.

snimljeni. Iz tih razloga je upravo kuća ta u čiju izradu je čovek od vajkada unosio najviše znanja. počev od materijalnih ostataka arhitekture. kao stvaralaštva. običajnim i drugim skupovima. Gradio ju je od materijala koje je imao u okolini. te imaju osnovne odlike filma. za šta nam daju dokaza mnogi tragovi paleolitskog života. utoliko pre što su specifične za svaku zemlju. toliko brojnih. kojima je čovek stvarao pre svega predmete za svakodnevnu upotrebu. truda. na mestima na kojima je bila najbezbednija i sa najviše uslova za život i na osnovu principa tradicije kraja u kojem je građena. Možda je baš narodna arhitektura najirazitije uslovljena geografskim odlikama podneblja. Uostalom. ali tu spadaju i proizvodi raznovrsnih zanata. sa nekog turistikog putovanja ne ponesu video-kasetu sa prikazom turističkih atraktivnosti tog prostora. Pre svega se misli na kuću. ovakvi filmovi nisu uvek i umetnički. viteškim takmičenjima. Jovan Cvijić kaže da je kuća “kulturni predmet izložen evoluciji.kako je to postalo uobičajeno da se kaže. možemo posmatrati u različitim njenim vidovima. ali i za ukrase. topline. FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALAŠTVO Folklorno materijalno stvaralaštvo obuhvata sve one prozvode koji su rezultat rada ljudi (naroda) koji se odvija u cilju obezbeđenja materijalnih pogodnosti za život. KUĆA KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALAŠTVA Kuća je osnovna čovekova potreba u kojoj on stanuje. montirani. pa i za svaki njen kraj. Retki su turisti koji sa sobom. Naravno. ali su režirani. Njegove građevinske sposobnosti počele su određenije da se ogledaju tek kada je sam počeo da stvara prve zaklone iz kojih su se razvili i prvi oblici kuće. Kao što je poznato. raspored njenih unutrašnjih delova i pokućstvo". zasniva porodicu. u odnosu na turizam. priroda tla 140 . klime koja u određenom kraju vlada i potreba vezanih za način života. tvorac mu je narod koji to svoje iskustvo stiče uglavnom nasleđem.Znamo da su ti oblici bili veoma jednostavni i da su se uvek odlikovali specifičnostima koje su bile izraz prirode tla na kome se gradi.• Na kraju. ili se u određenim uslovima stvara samo od sebe i razvija na sopstveni način – “naivno" . onoj istoj koja i čoveka preobražava. onda tu umetnost. FOLKLORNO STVARALAŠTVO Ako pod folklorom podrazumevamo onu narodnu umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne duhovne kulture. Ono se prenosi s kolena na koleno tradicijom. pogotovu za Jugoslaviju čije su geografsko-ekonomske i istorijskoetničke odlike veoma raznolike. film je postao i turistički suvenir. takve odlike uglavnom i daju pečat bilo kom folklornom stvaralaštvu. pa preko duhovnih umetničko-zanatskih proizvoda i likovnog stvaralaštva. Na primer. Ovakve i njima slične pojave predmet su posebnih proučavanja koja mogu da budu od interesa i za turizam. sve do ostalih vidova izražavanja koji su ispoljeni u raznovrsnim zvučno-igranim priredbama. Njih je pračovek odabrao u pećinama prigodna oblika i veličine. Prvi oblici kuće nisu veštačke tvorevine. Za takvo stvaralaštvo ne postoje nikakve profesionalne škole. razvija toplinu i udobnost življenja. preobražavajući se čovek menja oblik i građu kuće. Izgleda da je ovaj naš prastanovnik imao u graditeljskom pogledu samo osećaj za prostorom.

uticala je na izbor građevinskog materijala (zemlja, drvo i kamen). Zemljište je uslovljavalo da se zgrada ukopa (zemunica, lednica) ili da se slobodno gradi nad zemljom - na kružnoj (sibara, savardak, lubara, bunja) ili na četvorougaonoj osnovi (zaklon, korka, koliba, brvnara). Ovakvi, najprimitivniji oblici stana najmanjih razmera sačuvali su se negde i do danas kod najsiromašnijeg dela stanovništva Jugoslavije, u zabačenim planinskim predelima i drugim zaostalim krajevima, ili kao privremena skloništa pastira. Stari Vlah s Pešterskom visoravni, Durmitor i drugi masivi otkrivaju planinarima i strastvenijim turističkim namernicima najređe primerke prastare graditeljske vrste. Ukoliko je tle podvodno i močvarno, brvnare se izdižu iznad tla, te se javljaju sojenice kojih i danas ima u posavskim predelima i dolinama pojedinih reka. Uz mobu počinje da se razvija graditeljstvo u pravom smislu reči, kao društvena pojava koja stvara poseban stalež. Novostvoreno zanimanje graditelja nije više uzgredan posao. Ono postaje profesija sa svim osobenostima koje sobom nosi ovaj poziv, usmeravajući ga da kao gređevinar bude pretežno zidar, tesar, kamenorezac, dunđerin ili proizvođač građevinskog materijala (ciglar, ćeramidžija, crepar, gvožđar, kovač i sl). Činioci koji su nekada igrali bitnu ulogu, a koji su zavisili uglavnom od prirode (tla i klime), ne dolaze više do izražaja. Danas se ti problemi ne rešavaju više rudimentalnim građevinskim materijalima, određenim oblikom i načinom konstrukcije. Ti isti uslovi sada se postižu savremenijim sredstvima koja pruža moderna građevinska proizvodnja. Za razliku od folklorne arhitekture i nekadašnjih naselja kojima je takvo neimarstvo pripadalo, nova arhitektura i novi urbanizam ne predstavljaju više spontani izraz graditeljske spretnosti jednog plemena, već plod nauke i tehnike, funkcionalnosti i umetnosti. Arhitektura i urbanizam postaju sve više izraz organizovanog društva. Prema tome, današnje neimarstvo i gradograditeljstvo izgubili su svoja lokalna - folklorna obeležja i postali univerzalni. Uz to, sve se manje ispoljava i razlika između kuće na selu i kuće u gradu, iako se selo po svom načinu života i strukturi naselja još uvek izdvaja od grada. Brvnara i bondručara najrasprostranjenije su konstrukcije starih seoskih kuća u unutrašnjosti celog Balkanskog poluostrva. Dok je brvnara sazdana isključivo od drveta, sa strmim krovom pod šindrom, a vezana je za šumske predele (Sl. 178.)dotle je kod bondručare drvena građa svedena na kostur koji čini konstrukciju zgrade, sa ispunom od ćerpiča, pletera ili drugog trošnog materijala, s niskim krovom pod ćeramidom, a proteže se na područja duž rečnih dolina i njihovih padina oskudnijih drvetom. Prema severu zemlja sve više zamenjuje drvo, pa je u plodnom panonskom području odomaćena prizemljuša od naboja - kolonizatorskog tipa,(Sl.175.) dok je, prema jugu, kamen u sve jačoj primeni, da bi u jadranskom priobalju i u karstu Crne Gore došla do izražaja prava kamena kuća, prekrivena pločama, koja zbog skučenog zemljišta na kome se gradi ide više u visinu - na mediteranski način.(Sl.176.) Mogli bismo pomenuti i kamenu kulu sa čardakom, najčešće u Metohiji i Sandžaku, građena kao porodičnu tvrđavu, kakvih je, svakako, u srednjem veku bilo više.(Sl. 179.) Kakva je, pak, budućnost objekata folklorne arhitekture? Iako mnogobrojni, oni ne samo da su prepušteni sami sebi, već su izloženi i neminovnom uništenju koje izaziva svakidašnjica. A ta uništenja su znatno surovija od onih koja preživljavaju ostale vrste spomenika. Teška pristupačnost i udaljenost od glavnih saobraćajnica, a i nemogućnost da se svaki objekat na licu mesta zaštiti u punom smislu te reči, opravdava akciju (koja u poslednje vreme uzima sve više maha) kojom se vrši uži izbor najkarakterističnijih i najlepših primeraka spomenika narodnog neimarstva radi njihovog prenošenja i okupljanja u etnoparkove - muzeje “pod vedrim nebom". Ovakve ustanove predstavljaju i prvorazredne turističke privlačnosti. Izmenjeni život na selu i njegovo prilagođavanje građanskom načinu stanovanja dovodi skoro do nemogućnosti da se stara kuća prikaže u svom potpuno originalnom enterijeru. Zbog toga se, prilikom opreme pojedinih građevina u etnoparku, odabiraju sa raznih strana odgovarajući predmeti

141

koji bi mogli pripadati prvobitnom pokućstvu, u nameri da se upotpuni oprema pojedinih domova i ostalih zgrada koje pripadaju okućnici. Etnoparkova ima u svim krajevima sveta. Svaki je na svoj način i privlačan s različitih stanovišta.Najviše i najlepših parkova ima u Bugarskoj, Rumuniji, Skandinavskim zemljama i Mađarskoj, koja izuzetnu pažnju poklanja turističkoj prezentaciji narodnog stvaralaštva. Izuzetan je primer etno park kod Sentandreje u Mađarskoj koji je postao ne samo nema izložba već aktivna kulturna institucija koja organizuje brojne manifestacije etno sadržaja u okviru prostora etno-parka. (Sl. 177. )U Jugoslaviji se u ovom smislu počelo raditi tek nedavno, u pojedinim slučajevima i s velikim zakašnjenjem. U Srbiji je oformljen na Zlatiboru etnopark Sirogojno namenjen brvnarama, koji obuhvata sve osnovne tipove kuća i ostalih karakterističnih objekata koji pripadaju planinskom selu. Jedan deo parka ima isključivo muzejski karakter, u drugom su specijalizovane trgovine s priručnim radionicama, a treći je prilagođen ugostiteljstvu odgovarajuće vrste.(Sl. 178.). Mnoge odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom imaju i pojedini odeljci područnih muzeja koji, u vidu posebnih autentičnih okućnica ili celina, prikazuju tradicoinalnu kulturu određene epohe obuhvatajući arhitekturu, celokupno pokućstvo i sav ostali etnografski inventar. Kao tipične primere ovakve vrste muzeja navodimo kompleks starih turskih kuća u Prištini, zatim kompleks seoskih kuća u Kulpinu kod Obedske bare. Mnogi memorijalni muzeji u Jugoslaviji imaju jednovremeno i odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom. To su prvenstveno rodne kuće pojedinih istaknutih ličnosti koje su sa sela. Ovakve kuće, s pokućstvom i okućnicom, najčešće su tipični predstavnici narodne arhitekture pojedinih naših oblasti. Takva je kuća velikana srpske pismenosti i etnologije Vuka Karadžića u Tršiću kod Loznice i kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući pod Rudnikom, ili rodna kuća naučnika Mihajla Pupina u Idvoru u Banatu. Ovoj skupini priključujemo “Hristićevu kuću" u Pirotu (danas Narodni muzej), jednu od najlepših u Srbiji. Pored toga, preostale su izvesne urbane i ruralne celine, kao spomenički kompleksi od etnografskog značaja. I njih bismo mogli, u izvesnom stepenu, smatrati muzejima pod vedrim nebom. Takvih celina ima više. One se javljaju u gotovo svim krajevima zemlje. I ovi su ambijenti od značaja za turizam ne samo zbog svojih arhitektonskih vrednosti već i zbog arhaičnog načina života, koji se u ovakvim skupinama održao. Takav je, na primer Sveti Stefan na Crnogorskom primorju. To je minijaturno poluostrvo izvanrednih ambijentalnih vrednosti. Njegovo je stanovništvo potpuno raseljeno, a naselje u celini pretvoreno u luksuzni turističko-ugostiteljski gradić, kome je danas samo spoljna arhitektura kamena sačuvala negdašnje etnografske vrednosti.(Sl. 176.) Da je koji ribar i dalje tu ostao da živi, sa svojim barkama i razapetim mrežama, ova jedinstvena naseobina bila bi, čini nam se, još privlačnija. U drugim krajevima, gde je narodno neimarstvo imalo na raspolaganju mnogo trošniji osnovni građevinski materijal - drvo i zemlju, održala su se pojedina još uvek živa naselja, pružajući elemente koji su od interesa za zaštitu, pretežno sa etnografskog gledišta, pa prema tome i sa gledišta turizma. To su Prizren na Kosovu, Novi Pazar u Sandžaku, Bački Monoštor u Bačkoj, Skadarlija, deo starog Beograda, Gusinje i Žabljak u Crnoj Gori. U Valjevu, na desnoj obali Kolubare, još uvek postoji jedan deo varoši koji ima spomeničke vrednosti urbane vrste, uglavnom iz prve polovine prošloga stoleća. To je stara čaršija zvana “Tešnjar". Ona i danas vodi svoj način života, sa zanatskim radionicama, trgovačkim i ugostiteljskim radnjama, magazama i stanovima. Najlepši primer je sigurno grad Ohrid u Republici Makedoniji, sa izuzetnim ambijentalnim vrednostima u kojima dominira stara tradicionalna arhitektura crkava, ali i stara čaršija sa dobro očuvanim zgradama balkanske arhitekture. (Sl.179.) Grad Ohrid je i zaštićen kao svetska kulturna baština. Najzad, i seoske crkve brvnare, svojom arhitekturom, obradom i istorijskim značajem, predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva, za koje je turizam sve više zainteresovan.

142

U Srbiji crkva brvnara je građena slično kući brvnari od koje se razlikuje višeugaonim ili potpuno zaobljenim završetkom oltarskog prostora.(Takovo) Iznutra je podeljena na tri ustaljena dela pripratu ili “žensku crkvu", glavni prostor ili naos i oltar, a tavanica je zasvedena profilisanim i žljebovnim daskama. Tokom prve polovine XIX veka, uglavnom po oslobođenju od Turaka, mnogi preostali hramovi ove vrste stiču trem sa zapadne strane, s harmonično raspoređenim stubovima, na način koji je uobičajen u Šumadiji (Miličinica, Dub) i Pomoravlju (Pokajnica, (Sl.180.) Rača Kragujevačka), Zlatiborskom kraju.

NARODNI UMETNIČKI ZANATI
Folklorno stvaralaštvo izaziva interesovanje turista i drugim svojim vidovima. Ono se u izvesnom stepenu i dalje neguje u narodu. Njegovi oblici su, kao i kod neimarstva, specifični za određene krajeve, čak i za pojedina naselja. Zanatlije su nekada izrađivale sve predmete potrebne za kuću, ukućane i svakodnevni život. Tako su postojali suknari, krznari, pletilje i opančari koji su izrađivali odevne predmete, grnčari i kujundžije posuđe, kovači, tesari, kolari, stolari, klesari,užari, lončari su izrađivali svakodnevne ili ukrasne predmete potrebne seoskom domaćinstvu, vredne domaćice pletilje, tkalje, vezilje, ili filigrani irađivali su ukrasne predmete za domaćinstvo ili ljude. Svi ovi zanati dugo su živeli u narodu,a bili su i neophodni. Činili su sastavni deo specifičnosti jednog mesta, kraja, regije. Ponegde su očuvani i danas. Međutim, umetničke zanatlije sa sebi svojstvenim zanosom, sve manje rade. Male radionice, u samom dućanu, sretamo danas u nekim turističkim mestima, gde se ova privredna grana pokazala veoma unosnom pa, na žalost, komercijalni momenat najčešće nosi prevagu nad umetničkom stranom proizvoda. U Pirotu tkaju čuvene “pirotske ćilime", tkalje u Sirogojnu, na Zlatiboru, razvijaju domaću radinost na veoma savremnoj osnovi. Grnčari širom cele Srbije većinom dolaze iz pirotskog i niškog kraja. Nekadašnji opančari, suknari ili kujundžije, filigrani ustupaju mesto industriji. Njihove rukotvorine sigurno mogu biti najlepši, tradicionalan i pravi suvenir nekog turističkog mesta.

FOLKLORNO DUHOVNO STVARALAŠTVO
Za razliku od materijalnog narodnog stvaralaštva koje se odnosi na izradu i obradu različitih materijalnih predmeta, narodno stvaralaštvo je znatno obogaćeno i duhovnim vrednostima. Sve one aktivnosti ljudi iz naroda koje se odnose na pesmu, igru, nošnju, običaje ili praktikovanje neke umetnosti i na taj način pripadaju duhovnom životu naroda spadaju u duhovno folklorno stvaralaštvo. Ne manje vredno, specifično, autentično od materijalnog stvaralaštva, ovo duhovno je održavalo, ponegde i sada održava tradiciju i duh jednog kraja. O ustaljenim pazarnim danima i vašarima u pojedinim mestima, na saborima i slavama kraj manastira i crkava, o pojedinim praznicima i proslavama, narod se okuplja u velikom broju i veseli na svoj način. To su gotovo jedina stecišta gde se još mogu sresti prava narodna nošnja i igra - oro, kolo ili ples, uz zvuke i ritam gusala, dragačevskih ili drugih trubača, vojvođanskih ili slavonskih tamburaša, ili arbanaških, turskih i ciganskih zurli, gočeva i daira, nemuštog kola sa Glamoča. Tu su i viteške igre Ljubičevske konjičke igre, ali i mnoge druge priredbe vezane za pojedine dane u godini, godišnja doba i određene poljske radove: Kosidba na Rajcu, Dužijanca u Subotici, Dragačevska truba, i mnoge druge lokalnog karaktera. Jedva se mogu nabrojati krajevi u kojima se i dalje zadržala živopisna narodna nošnja. To su, pre svega, ženska nošnja Slovakinja iz pojedinih vojvođanskih sela, muška šumadijska nošnja, ili arbanaška iz Rugova i sela Hasa u Metohiji. U pojedinim zabačenijim planinskim predelima varoško odelo nije još uspelo da u potpunosti potisne seosku nošnju. Takva nošnja upotpunjava priredbe folklornog karaktera, pogotovu nedeljom i o praznicima, svadbama i drugim prigodama. U ostalim krajevima zadržala se samo delimično: srbijanska šajkača, crnogorska kapa, vlaška šubara, arnautsko keče, vezene ženske kapice, šamije i marame, čakšire i šalvare, gunjevi i jeleci, opanci i sl.
143

pa zemlje Azije . ali vrlo često dostiže prave umetničke vrednosti. načinu glasovnog izvođenja. zabave i opuštanja. Oni slikaju ili se bave skulpturom. tradicije.) Ovaj produženi život folklora. posle napornih poljskih i domaćih radova. zatim narodna književnost. Husarik. U Evropi mnoge kontinentalne zemlje. Naivno slikarstvo je možda imalo specifičan razvoj. Bapka. ukus i meru u kojima istinski folklor crpi svoje snage. zatim Afrika. U našoj zemlji naivno slikarstvo je uhvatilo korena među Slovacima iz Kovačice. prihvatali kičice ili dleta. Obrazovale su se čitave škole. življenja. omiljeno je mesto za posete đaka i odraslih. Takozvano “naivno" slikarstvo i vajarstvo. To su sve češće veštačke konstrukcije u kojima foklorna umetnost pokatkada ustupa mesto planiranom profitu koji je u mnogo čemu stekao i suviše trgovačko obeležje jeftine robe. Druga polovina XX veka. Ono se razlikuje po spontanosti nastanka. Naivna umetnost. ali i veštačka tvorevina današnje civilizacije. Folklorno stvaralaštvo je upravo ono stvaralaštvo koje nosi specifičnoti nekog prostora.(Sl. Mokranjčevi dani u Negotinu. Upravo zbog tih karaktersitika koje nose pečat specifičnosti. Smotra folklora u Leskovcu. koje se iz dana u dan sve brže gase. otvorila je vrata i svim onim slikarskim školama negovanim u narodu koje su dostigle određene umetničke kvalitete. prenoseći na platno. scene. Kuća čuvene Suzane Halupove. Mnoge turističke destinacije na svetu su stekle međunarodnu reputaciju upravo plasmanom turističkih proizvioda koji počivaju na folkloru. ali i rada jednog izuzetnog slikara. To je i nasušna potreba savremenog turizma. Šumadincima iz Oparića i Leskovca.182.Radi negovanja ovih i drugih narodnih tradicija. Sokol.) TURISTIČKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALAŠTVA Turistička prezentacija folklornog stvralaštva može bit vrlo raznovrsna. a đaci su im daroviti odrasli seljaci i seljanke.Kina. muzika. Ozbiljno pripremljene smotre i festivali trude se da donekle isprave taj nedostatak. ili mađarska na primer. običaja.181. i mnogi drugi koji se poslednjih godina obnavljaju ili formiraju kao novi. ne predstavlja više onu izvornu vrednost koja se svojevremeno sama od sebe razvijala. odnosno na drvo. Poneki od slikara naivaca dostigli su i međunarodna priznanja od kojih ih je najviše iz Kovačice. koji su se u svojim slobodnim časovima. topline i različitosti vezane za svaki prostor čine da je folklor sastavni deo skoro svih oblika turizma. predstavljaju duhovno stvaralaštvo pojedinaca ili grupe iz naroda koje je veoma blisko ili isto umetničkom stvaranju školovanih umetnika. 144 . Narodno muzičko stvaralaštvo je veoma raznovrsno i čini osnovno obeležje nekog naroda ili kraja. vrlo bogata i vrlo atraktivna. Prava izvorna narodna muzika se čuva i neguje. ali one ne može više biti narodna i spontana u njenom prvobitnom smislu. u izmenjenim ekonomskim i drugim uslovima. Subotička dužijanca. oblačenja. J. Takav restaurirani folklor silom prilika postaje nužna. Svrljiški sabor. bar kao sadržaj za trenutke odmora. sve je više smotri i festivala u raznim krajevima zemlje. Takva umetnost stekla je u poslednje vreme brojna međunarodna priznanja. likove i misli koje ih svakodnevno obuzimaju. Narodna muzika se razlikuje po instrumentima na kojima se izvodi. po tehnikama ili tematici. nostalgije. koja ujedno preti da izvitoperi čistotu i iskrenost. po tonalitetu. kao što su: Vukov sabor u Tršiću. Primer su zemlje Latinske Amerike. Pored toga folklorno stvaralaštvo je i jedno od veoma atraktivnih i uvek modernih privlačnosti koje pokreću na turistička ptovanja hiljade i milione turista širom sveta. nekog naroda. ona je prepoznatljiva i na taj način čini neki prostor ineresantnim. Japan. Smotra folklora u Vršcu. Martin Jonaš.Suzana Halupova. J. raritetnosti. kao i zemlje Okeanije. koju karakteriše sloboda umetničkog stvaralaštva i pojava različitih umetničkih pravaca u slikarstvu. gde se posetioci mogu upoznati sa tradicionalnim načinom stanovanja.(Sl. i Rumunkama iz Uzdina (Vojvodina). u nedostatku drugih prirodnih atraktivnosti (mora ili visokih planina) takođe su razvile mnoge oblike turističkog plasmana folklornih vrednosti. ne samo u našoj zemlji. ako što su Norveška. Oni čak i vaskrsavaju odumrlu umetnost.

jahački (konjički). ukoliko prezentuje očuvane prirodne i kulturne vrednosti sela 145 .muzeje “pod vedrim nebom. turizam. svojom arhitekturom. Zlatiborske. Skansen. Seoski-eko-turizam može biti i seoski turizam. ali i drugih turističkih ponuda • • • • Složeniji oblici prezentacije podrazumevaju samostalne oblike turizma i to: • • • • seoski turizam agro-turizam etno-turizam Seoski eko-turizam Pod Seoskim turizmom se smatra oblik turizma u kome je glavna komponenta ponude . pivski. vinski. seoske crkve brvnare.Postoji veliki broj mogućnosti da se turistički prezentuju folklorne vrednosti. koriste se sledeći pojmovi: agroturizam. Skadarlija. Sirogojno smotre i festivali običajne svečanosti folklor kao sastavni deo turističke prezentacije u seoskom turizmu uopšte. gastronomski. Oblici turističke prezentacije folklornog stvaralaštva su: • • • • kuće uređene kao etnografski muzeji pod vedrim nebom rodne kuće pojedinih istaknutih ličnosti koje su sa sela. istorijski-kulturni. Agro-turizam je takav podoblik seoskog turzma u kome se plasiraju seoski proizvodi i korist ima samo farmer Etno turizam . SentAndreja.seoska kultura.. Seča reka. kao spomenički kompleksi od etnografskog značaja. urbane i ruralne celine. predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva – Pokajnica. lovački.. morski.je onaj oblik turizma koji turistima prezentuje etnografske karakteristike nekog prostora (etnosocijalne karaktersitike stanovništva uobličene u proizvod) i ne motra biti vezan za selo. obradom i istorijskim značajem. etnoparkovi . Sveti Stefan. Kupinovo. itd. U zavisnosti od osnovne delatnosti. zeleni turizam. Bački MonoŠtor.Tešnjar.

a koja su najčešće uradili umetnici po posebnom projektu i nameni. ozidana od 952 lobanje srspkih boraca posle poraza ustanika na Čegru. romantičarski nastrojeni XIX vek i naši savremenici XX veka podižu spomenike u slavu pojedinih istorijskih događaja i zaslužnih ličnosti i takve spomenike ima skoro svako mesto. U pitanju su svedočanstva od prevashodno istorijskog značaja. Umetnička spomen-obeležja. dok je kod Kruševca u prirodi izvajano Slobodište po ideji arhitekte Bogdana Bogdanovića. Primeri: Žička i Gračanička povelja. Tu su i brojni miljokazi duž puteva na kojima su označeni i mnogi geografski pojmovi (imena mesta. ostavio je u Beogradu svoju viziju kosovskog boja. kao dokumenti o određenim događajima i ličnostima.) i zidna kompozicija “Obretenije Lazarevo" od Milića Stankovića od Mačve . Jedan od najboljih slikara našeg vremena Petar Lubarda. U okvirima srpskih srednjovekovnih spomenika zabeležni su i naslikani na zidovima hramova i tvrđava brojni istorijski podaci. Iz najranijih antičkih vremena ovu vrstu spomenika nalazimo najpre u zapisima uklesanim u kamenu. Proučavajući. označena su spomen-obeležjima.SPOMEN-OBELEŽJA U JUGOSLAVIJI Značajnija zbivanja tokom duge istorije naroda koji su tokom vekova naseljavali tle Jugoslavije. ili posebno klesani natpisi koji beleže izgradnju mnogih značajanih saboraćajnica. već su to spomen obeležja koja imaju kulturne.Autentična spomen-obeležja predstavljaju verodostojne izvore koji su najdragoceniji sa stanovišta proučavanja istorije.Niš). Možda je najsurovije i najupečatljivije svedočanstvo kojim su Turci obeležili svoja nedela . ili su nastajala kasnije . U Srbiji je konačno oslobođenje gradova od Turaka. (Đerdap). odlivenim u glini i bronzi ili napisanim na pergamentu. Muratovo i Barjaktarevo turbe -Kosovo i drugi. Na samom Kosovu polju.kao njihovi spomenici. Ovakvih spomenika ima svih vrsta i oblika. pripadajući mahom našem stoleću. (novac). b. u raznim vidovima. a. Primeri: Glava cara Konstantina (IV vek. veoma raznoliki po obliku i sadržini. rad florentinskog vajara Enrika Pacia .Svi spomenici koji se podižu nakon završetka nekog događaja.]ele-kula u Nišu. Međutim. ili u spomen na neki događaj. bilo veliko ili malo. odstojanja). Geneološko stablo Nemanjića-Dečani. ne predstavljaju autentična spomen-obeležja. podignut je Kosovski spomenik po ideji arhitekte Aleksandra Deroka i pesnika Milorada Panića Surepa. iskovanim u metalu. na Gazimestanu. Među njima se naročito ističe spomenik knezu Mihailu u Beogradu.Takvih spomen-obeležja ima veoma različitih u zavisnosti iz kog su vremena. godine. c. Trajanova tabla. Među njima su lirksi shvaćena bronzana figura kneza Lazara od Nebojše Mitrića (Sl.183).Ta obeležja mogu biti autentična . reka. ličnost. obeleženo mnogim spomenicima. pružajući uz to i dragocene istorijske podatke. ili pozniji belezi u vidu zapisa. Đorđe Jovanović izradio je spomenik kosovskim junacima podignut u Kruševcu. rimski novac i sl. Ona su izražena na najrazličitije načine. kao i spomenici koji mogu dostići najviši umetnički domet. Stalno prisutna tema Kosova kod Srba inspirisala je mnoge umetnike.(Sl. a. 1. obrađujući i zaštićujući ove građevine. 184. sa razvijenom kulturom ili turizmom ili bez njega. gde je u najnovije vreme postavljeno još nekoliko umetničkih dela.dvojice poznatih mlađih savremenih beogradskih umetnika. 1809. 2. godine. 1867. još uvek nailazimo na nove istorijske izvore ili uspevamo da bolje protumačimo ono što nam je samo donekle bilo poznato. istorijske ili umetničke vrednosti.iz vremena njihovog bitisanja. 146 .

zadužbina i mauzolej Karađorđevića na Oplencu. Ovakva spomen-obeležja dostigla su u nas izuzetne umetničke vrednosti. umetnički oblikovanih ili samo kao rezultat pažnje. Rešavaju se slobodnije na. Spomen-obeležja novijeg doba na zgradama . Iz perioda najnovije istorije. Sremskoj Mitrovici. 147 . kao i rodne kuće gotovo svih znamenitijih ljudi iz sveta kulture. a naročito kao uspomena i u čast značajnih događaja i ličnosti iz II svetskog rata podignuto je širom naše zemlje veliki broj manjih ili većih. spomen-obeležja. spomen kosturnica na Kajmakčalanu i Zejtinliku kod Soluna vezane za I sv. čini nam se. To su pre svega umetnički oblikovani spomenici revoluciji. u neiscrpnim varijacijama sa kojima su data na veoma originalan i specifičan način. nauke. stalno privlače turiste koji žele da ožive uspomene.u kojima su se ti događaji odvijali. rat. spomen kapele. Ova i ranija spomen-obeležja.spomen-obeležja značajnih događaja predstavljaju i građevinski objekti. u vidu spomen-parkova u kojima dominiraju određena filozofsko-umetnička shvatanja i simboli. Slobodište kod Kruševca. kojih ima u svim krajevima. a ovde navodimo sledeće: Vukov i Dositejev muzej u Beogradu. a koja su odgovarajućim tablama. Najznačajnija prirodno-memorijalna mesta uglavnom su već obeležena. kao oni u Beogradu. Oni na taj način još ubedljivije evociraju pojedine uspomene. da saznaju nešto više o onom što se u određenom istorijskom trenutku zbivalo. rodne kuće znamenitih ljudi. istorije. produhovljeniji način.).. (spomen domovi. ili kompletnom namenom i uređenjem objekta obeleženi. spomenik Neznanom junaku na Avali. spomen groblja. Šumarice kod Kragujevca (Sl.. Za razliku od spomenika klasičnog tipa. rodna kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući. c. spomen česme. da žrtvama odaju dužnu poštu ili naprosto da se dive umetnosti koja je izražena u pojedinim memorijalima.185. savremeno obeležavanje spomen-mesta vezanih za narodno-oslobodilačku borbu obuhvata veće prostore u prirodi. zatim to su i sabirna groblja i spomen kosturnice. Kompleks Karađorđevog stana u Topoli.b. Njegošev mauzolej na Lovćenu.) i drugi. najčešće stambene kuće. Često se koriste originalni ili se obnavljaju i oplemenjuju materijalni ostaci koji su karakteristični za pojedina istorijska zbivanja. iz prošlih ratova. koji se uglavnom svode na vrstu obeliska-piramide ili figure ratnika. kao i spomen parkovi. Primera ovakvih spomen obeležja ima zaista mnogo.

ostavio je Pauzanije. krstaški ratovi uništavali su čuvane i sakupljane dragocene predmete. a koje se nazivaju muzejima. Svedočanstvo o toj prvoj pinakoteci (zbirci slika) iz V veka pre n.n. Reč muzej ima svoj izvor u grčkoj reči "museion". čuvaju. Inače galerije (od neolat.e.Galerija impresionista u Parizu. reči) su bile dugačke dvorane u nekadašnjim plemićkim dvorcima namenjene za svečanosti i velike prijeme. Država najbogatija muzejima i galerijama je Italija. tehničkog ili drugog kulturnog značaja. ili Galerija Matice Srpske u Novom Sadu). Većina savremenih turista uz rekreaciju u toku turističkih putovanja želi da upozna kulturne vrednosti kraja u kome boravi. Petrovgrad da bi upoznali kulturne ustanove tih najvećih kulturnih centara na svetu. stiču popularnost i ispunjavaju svoju kulturno obrazovnu funkciju. u Rimu za publiku je bila otvorena i prva privatna zbirka. I vek p. ređe na mestima pored nalazišta. upravo zbog umetničkih škola koje su u prošlosti tamo radile. U I veku p. Pad antičkog carstva. galerije su zbirke umetničkih slika privatnog ili javnog karaktera. te iz toga proističe njihovo današnje tumačenje kao zbirki umetničkih predmeta. prerastajući u zbirke javnog karaktera. koje se većinom nalaze u velikim gradskim centrima. a mnogi preduzimaju putovanja u Pariz. Pesnik. Cilj sakupljanja je imao povod u ljubavi i strasti prema određenoj vrsti predmeta. U XVI. ali i u težnji da se iskaže društveni prestiž. Privatne kolekcije dobijaju sve češće i posebno namenjene 148 . sve više u XVII i XVIII veku privatne zbirke počinju da se otvaraju za uži ili širi krug posetilaca. Kriterijumi sakupljanja bili su. Rim. institucije kulture. proučavaju. Kulturne institucije doprinose turističkoj vrednosti pojedinih mesta. U srednjem veku istaknuto mesto u sabiranju dragocenosti imali su vladari i hrišćanska crkva.n. MUZEJI Muzeji su naučno-prosvetne ustanove koje prikupljaju. bila je galerija Poliglotovih radova na ulazu u Propileje na atinskom Akropolju. a koji su od istorijskog. pre svega iz arheologije i umetnosti.e. koje ponekad mogu da po značaju i veličini dostignu muzeje (Tretjakovska galerija u Moskvi. a zahvaljujući turizmu povećavaju broj svojih posetilaca. Za razliku od muzeja kao kompleksnih institucija. Takve galerije su bile ukrašavane umetničkim predmetima.MUZEJI I GALERIJE U toku praćenja razvoja likovnih umetnosti kroz prostor i vreme uočili smo da se brojni pokretni predmeti spomenika kulture ne nalaze više na mestima na kojima su nastali. ikonoborstvo. Kolekcionarstvo je bilo zastupljeno tokom cele istorije. etnografskog.e. Među najpoznatije zaštitnike umetnika spada Rimljanin Mecena (vreme cara Avgusta.) po kome se dobrotvori i pokrovitelji umetnika i književnika još i danas nazivaju tim imenom. Brojni pronađeni predmeti su izučeni. umetničkog. RAZVOJ MUZEJA Najstarija zabeležena pojava prostorije u kojoj su bile izložene slike u Evropi. obezbeđuju i izlažu. pa čak i putem osvajačkih ratova. dakle valorizuju predmete i pisane izvore. kako je nazvan hram u Atini posvećen muzamazaštitnicama nauke i umetnosti. kao što je Dvorana ogledala u Versaju. prirodnjačkog. seoba naroda. sortirani i smešteni u posebne zgrade. London. istoričar i govornik Asinijus Polio otvorio je prvu javnu kolekciju umetničkih predmeta. pre svega lični ukus i iskustvo. To su bile velike privatne kolekcije.

gradova. park. 3. njihove uređenosti i opremljenosti. njihovog sortiranja i adekvatne prezentacije posetiocima. geologiji. Različiti po vremenu i načinu postanka.. U svemu tome se već naslućuju oblici pravih muzeja do kojih se stizalo zaslugom velikih i značajnih pojedinaca. prirodnjački.u Americi u kojima je orijentacija da se odlazak u muzej ne svede isključivo na kontakt sa njegovim izložbama. popularne ustanove u koje uđe svaki čovek sa osnovnim kulturnim navikama. Sledeće grupisanje muzeja je na osnovu područja koje pokrivaju: 5. istorijski. Tokom XIX veka i muzeji u drugim zemljama su postajali ustanove za koje se brinu društvo i država. a na osnovu primene različitih kriterijuma. paleontologiji. Luvr je. 149 . Dok je zadatak narodnog muzeja da prikuplja materijal i podatke o materijalnoj i duhovnoj kulturi jednog naroda. arheološki. zoologiji. Istovremeno. 1. sadržaju i nameni muzeji sveta čine veoma interesantno. regionalni ili zavičajni i 7. uređenja starih muzeja i savremenog uređenja i prezentacije bogatih muzejskih zbirki. tj. (Musee de la Republique) otvoren za posetioce.. 4.u Rusiji koji imaju za cilj da služe ogromnom broju posetilaca u prosvetno-obrazovnom smislu. Muzeologija kao nauka o muzejima se bavi pitanjima lokacije i arhitekture građevina muzeja. TIPOLOGIJA MUZEJA Muzeje je moguće razlikovati i deliti na osnovu više kriterijuma. muzeji koji su opremljeni salonskim izložbama. 6.se odnosi na veći broj različitih muzeja u kojima je izvršena specijalizacija muzejskog sadržaja.sakupljaju objekte iz prirode u onakvom stanju i obliku kakvi su u prirodi nađeni.u zapadnoj Evropi u kojimma vlada salonska atmosfera namenjena eliti. predmeti iz naučnih i umetničkih zbirki.građevine za njihovo čuvanje i razgledanje. o Specijalizovani tip muzeja .regije. U ovu grupu muzeja spadaju: umetnički muzeji.. filmske projekcije. često su kompleksni. jedne države. odlučio da se u Luvru centralizuju. Muzeji su danas postali vrlo značajne. Revolucionarni datum u istoriji muzeja bila je Francuska revolucija.. Podela muzeja na osnovu specijalizacije muzejskog sadržaja razlikuje: o Kompleksni tip muzeja . sakupe i smeste. Nacionalni Konvent je 1791. već da se u njemu provede izvesno vreme uz niz drugih ugodnosti kao što su restoran. XX vek je vreme intenzivnog otvaranja novih. načinu izlaganja i čuvanja predmeta. tehnički i mnogi drugi. Dve godine kasnije donet je dekret o proglašenju carskih zbirki narodnom svojinom. ovi drugi se odnose na manje administrativne teritorije. različiti po veličini. 2. jedne etničke celine. Takođe je muzeologija izvršila i klasifikaciju muzeja na više tipova. g. U odnosu na poreklo predmeta koje sakupljaju i čuvaju.koji se odnosi na sve one muzeje sa zbirkama i odelenjima bez užeg usmerenja. ili nacionalni. ali i obimno polje za proučavanje i ispitivanje. kao Muzej Republike. mogu se izdvojiti dve velike grupe muzeja: o Prirodnjački . o muzeji klubovi . etnografski. dražavni. gradski muzeji. a gradski na šire i uže područje većih naselja. o muzeji škole . ali ima i izdvojenih posvećenih pojedinim granama prirodnih nauka: botanici. Prema načinu iskorištavanja onog što rade i pružaju društvu postoje tri grupe muzeja: o muzeji saloni .

RIM . BOSTON . Valjevo i drugi. a sadrži i tematske zbirke domaće i strane likovne umetnosti.Državni muzej. NOVI SAD .g. memorijalni i tehnički muzeji. predmeta).Kandijski muzej. Muzej Srpske pravoslavne crkve. ili etno-park kod Sentandreje u Mađarskoj.Luvr.sabiraju i čuvaju objekte. AMSTERDAM . 3 mil. političko delo itd. Vršac. Muzej impresionista.Nacionalni. selo Skanzen u Švedskoj sa seoskim drvenim kućama i ljudima koji u starim nošnjama žive. Muzej voštanih figura Madam Tiso.jedan od najvećih van Evrope.Muzej moderne umetnosti.Arheološki egiptološki i mnogi drugi. osnovan 1844. Galerija Ufici (pinakoteka).Galerija slika. muzejskih postavki i galerija nego što se može obići ili videti u toku jedne nedelje. Etnografski. Muzej Nikole tesle. a posebno su interesantni oni koji se formiraju na otvorenom prostoru: istorijski i vojni. Muzej grada Beograda. Zrenjanin. i Muzej srpske pravoslavne crkve). I u ovoj grupi izdvajamo različite. ATINA .Prado. pre svega iz istorije i kulture Vojvodine. MADRID . Srazmerno veličini. Pored Narodnog u Beogradu su još: Vojni na Kalemegdanu..g. Niš. Veoma ineresantni i specifični etnografski muzeji pod vedrim nebom su etnoparkovi. sada sa arheološkom. MOSKVA. osnovan još 1847. naravno ne mogu navesti svi značajni muzeji sveta. Arheološki. Muzej Novog Sada. PETROVGRAD .mnoge galerije. Zmajev muzej. Jevrejski istorijski muzej i drugi. i mnogi drugi muzeji i galerije. kompleksnog karaktera i prikazuje razvoj kulture i umetnosti Srbije od praistorije do danas. Muzej strane umetnosti. književno.Tehnički muzeji isto spadju u specijalizovani tip muzeja koji predstavljaju razvoj pojedinih oblasti ljudskog znanja. usko usmereno usavršavanje i poznavanje pojedinih oblasti naročito nauke. kao primer koliko je velika kulturna baština sačuvana u muzejima sveta.Muzej Vojvodine.(jedan od najbogatijih u Srbiji. prvobitno Muzej Matice Srpske. Nacionalna galerija. 150 .(jedan od najbogatijih).Umetnički muzej.Ermitaž (jedan od najvećih. Subotica. Spomen zbirka Pavla Beljanskog. LONDON .Prirodnjački.Britanski muzej i biblioteka. DREZDEN . kulturno-istorijskom i etnografskom zbirkom.Arheološki.(najstariji imjedan od najvećih). PARIZ . KAIRO .S obzirom na brojnost i značenje koje imaju izdvajamo tip memorijalnih muzeja. kulturnom i umetničkom značaju i u našoj zemlji je osnovano mnogo različitih muzeja u kojima se čuvaju vredni predmeti. Muzej primenjene umetnosti. jedan od najbogatijih skupocenim slikama.Muzej tehničkih dostignuća. To su muzeji posvećeni ličnostima koje su za sobom ostavile dragoceno i zaslužno umetničko.Vatikanski (jedan od najbogatijih).Nacionalna umetnička galerija. FIRENCA . NJUJORK .o Humanistički muzeji ili muzeji kulture . Viktorijin i Albertov. Sombor. Istorijski.Kragujevac. KRIT . Eskorijal. Muzeji u Jugoslaviji. istorijskom. 400 sala. Kruševac. bave se delatnostima u polju i u radionicama kućne i zanatske radinosti. kao npr.Vojni muzeji su u stvari istorijski muzeji. Vukov i Dositejev muzej. Versaj. Umetnički muzej. VAŠINGTON.najstariji u Srbiji. možda najbogatiji i najpoznatiji muzeji. palate u dužini od 1 km. etno-parkovi. Zbog toga će ovde biti navedeni samo pojedini. Zaječar. ČIKAGO. Među najznačajnijim su sledeći: BEOGRAD: Narodni . TOKIO .Metropoliten. Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici. BERLIN . Samo Pariz ili Rim imaju više muzeja. Galerija Matice Srpske.Državni.Nacionalni. Gugenhajmov. Nema većeg grada u svetu koji nema najmanje jedan kompleksni muzej. predmete koji su nastali kao rezultat ljudskog rada. BEČ Istorijski (pinakoteka).Tretjakovska galerija. ČaČak. NAJPOZNATIJI MUZEJI Na ovom mestu se. Narodni ili zavičajni muzeji u većim gradovima . pre svega iz istorije naših naroda.

konzervatorske i restauratorske intervencije. dijapozitiva i publikacija. (Sl. promena temperature. garderoba za odlaganje suvišnih i nedozvoljenih predmeta. Oni imaju i odvojene prostore za držanje predavanja. što obezbeđuje veću sigurnost od prenošenja požara sa okolnih zgrada i lakšu kontrolu od pokušaja krađe. obično raskošnih arhitektonskih oblika. To su ili istorijske zgrade. depoi za čuvanje neizloženih muzejskih građa.OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA Postoje dve osnovne vrste zgrada u kojima se muzejske zbirke čuvaju i izlažu. kutije.184. Na ulazu u izložbene prostorije postoji niz pratećih prostora: mesto za prodaju ulaznica. požari i poplave. tj. Muzejsku vrednost može imati i niz objekata koji nisu i ne moraju biti u muzejima i obrnuto može se dogoditi da se u muzeju nađu objekti koji ne zadovoljavaju kriterijume muzejske vrednosti.)Veći muzeji pored izložbenih dvorana sa stalnim postavkama imaju izdvojenu prostoriju za povremene izložbe. međusobno povezane. iz muzeja u Vukovaru predmeti su preneseni u Novi Sad). Svi predmeti sakupljeni u muzeju čuvaju se ili u izložbenim prostorijama. izvor autentičnih informacija. Pakuju se u specijalne kese. Muzejski predmet bi morao biti dokument prvog reda. u kojima se održavaju odgovarajući mikroklimatski uslovi Razlikuju se tri oblika proučavanja (tretmana) muzejskih predmeta: 1. Ponekad predmetima u muzeju prete i katastrofalne promene kao što su ratna razaranja. opremljene i uređene tako da posetioci na najbolji način mogu da se upoznaju sa muzejskim postavkama.) Na primer. fizički i hemijski procesi u samim predmetima stalna su opasnost za muzejsku građu. Mora da bude ostvarena dobra komunikacija sa muzejom pod čime se podrazumeva lak pristup za vlasnike automobila i turističke autobuse. i 3. naučnih skupova i biblioteku sa čitaonicom. direkcija. Tamo gde posetioci ne ulaze nalaze se prostorije za administraciju i stručne službe. a sve u cilju zaštite i čuvanja ovih dragocenosti za budućnost. kao stalne postavke ili u depoima. Likacija zgrade je veoma bitna za rad muzeja. Depoi su prostorije u muzejima gde se čuvaju neizloženi predmeti te one treba da budu prostrane. Moderne muzejske zagrade često se grade na izolovanim prostorima obično u ambijentu parkovskog prostora. Svakodnevno dejstvo raznih agenasa. 151 . mesto dobijanja informacija. promajne. Osnovni sadržaj svakog muzeja su izložbene prostorije. uprava muzeja. dobro osvetljene prirodnom ili veštačkom svetlošću. objektivno ispitivanje stanja i osobina materijala muzejskih predmeta. DELATNOST MUZEJA Muzeji sakupljaju predmete "in fondo". koje se sticanjem okolnostim namenjuju muzejima ili su to građevine još u projektu namenjene. 2. znači pokretne objekte koji iz različitih razloga treba da promene ambijent života. vlažnosti. specijalno građene za muzeje. kabineti stručnjaka-kustosa. štand za prodaju razglednica. 183. suve. a Istorijsko-umetnički muzej je građen u duhu neorenesansne i neobarokne arhitekture Italije. radionice i laboratorije. Ali i ako dođe do rata predmeti iz muzeja sklanjaju se na sigurno mesto (npr. Narodni muzej u Beogradu smešten je u zgradi bivše banke. relativno svetle. (Sl. održavanje uslova čuvanja predmeta u depoima ili u izložbenim prostorima. mikroklima sa uticajem svetlosti. a za druge posetioce dostupne linije javnog gradskog saobraćaja. Zgrada treba da je daleko od vojnih i značajnih privrednih objekata. sanitarni uređaji i mogućnost osveženja u bifeu ili restoranu.

radija i televizije. pregrade. Povremene izložbe. dragocenosti. informatora. brojevi. to je bila forma informacija o muzealijama. fotografija. kao i katalozi-vodiči samih muzeja vrlo detaljno upućuju posetioce šta i kojim redom da obilaze. Mogu biti monografske izložbe koje prikazuju opuse velikih ili manje poznatih autora. okrugli stolovi itd. Taj direktni kontakt između umetničkog blaga u muzejima i posetilaca se ostvaruje kroz posete. Muzej je trezor. one su često sinonim za muzej. gde su uputstva i objašnjenja vodiča ili kustosa snimljena na traku. U ukupnom marketingu muzeji su najviše uradili na propagandi. po muzejima sveta već kreću kolone muzejske publike. Ali ipak publici treba ostaviti da bira između dirigovanog kretanja i tempa prema ličnim željama i potrebama. uslovi prezentacije u drugim zgradama i u izmenjenom podneblju. prodaja) muzeja je svakako značajan. nepoverenja nastalog usled nepoznavanja uloge i korisnosti takvih institucija. Dobri turistički vodiči. ne samo pred remek delima. probu. novac). a ambalaža za ovakva putovanja muzejskih predmeta je veoma skupa. odnosno kroz turizam. čime je problem cirkulacije potpuno nestao. a tematskim izložbama mogu se prikazati neke tehnike (kovnice. prostorije treba da budu svetle. kao i ostvarivanja poseta školske omladine. posebno pitanje transporta. štampa. propaganda. osmišljavanje interesantnih programa. zbog čega. predstavljaju jedno od najmoćnijih sredstava za upoznavanje široke publike sa sadržinom istorije. Savremeni život otvorio je neslućenu primenu različitih vidova informisanja i komuniciranja: radio. i tako postaje sve jasnije da se u muzej ovakav kakva je i ne mora otići.. odmor. Publikacije posvećene muzejima. u tempu okretanja trake. Slanje materijala van matične muzejske kuće vezano je za ozbiljne probleme: promena mikroklime objekta.. Marketing (istraživanje tržišta. Posetioci treba da budu vođeni utvrđenim redosledom kazivanja (strelice. ali šalju i svoje zbirke. Čitalac upoznaje umetničko delo gledajući reprodukcije. natpisi. koje se organizuju u muzejima predstavljaju značajno osveženje za ljubitelje muzeja i podsticaj za ponovni dolazak. film. pa se sa iznajmljenim magnetofonima. u katalozima i časopisima. mada za uvek ostaje da direktan kontakt mnogo više znači. Saznanja o muzejskim objektima sticala su se preko publikovanja materijala. oblici komunikacija.Predmeti se postavljaju po logičnom redu. Kroz lokalnu. prospekata. vodiča. S druge strane muzeji u Americi omogučavaju posetiocima različit direktan kontakt sa predmetima. nezamisliv bez muzeja. televizija. 152 . Ta premeštanja materijala skrivaju mnoge opasnosti. žanrovi (portret. radnih kolektiva. One su istovremeno. igru. društvo. Pri tome treba misliti i na zamor. pokretanja štampe. provetrene. u vezi date teme. Tako je odmah uočljivo da je turizam danas. mrtva priroda). Kada se izložbe organizuju u drugim zemljama obično se sklopi ugovor da ta država garantuje sigurnost ili se osiguraju predmeti. istoriji njegovog stvaranja. čuvaonica predmeta značajnih za nauku. proizvoda ljudskog duha i umetničkog nadahnuća. putovanja. ukoliko su visokog kvaliteta. muzeji prihvataju izložbe drugih muzeja. cvetne oaze). prijatne. umetnost. moćno sredstvo za savlađivanje nepoverenja javnosti prema muzejima. kataloga. a čitajući tekst saznaje najbitnije podatke o delu.Izložbene prostorije su one sa kojima posetioci dolaze u kontakt. Zasniva se na korišćenju rezultata sopstvenih ili istraživanja drugih. Za vreme povremene izložbe praktikuje se da se organizuju predavanja. nacionalnu i međunarodnu razmenu. estetskoj vrednosti i sadržini i na taj način se stimuliše za direktni kontakt. Zbog toga se uređenju ovih prostorja mora posvetiti posebna pažnja. kao i da su posete muzeju nezamislive bez turizma. ugodna sedišta treba da pruže kratak predah ili dugo posmatranje dela izložbe. upotrebom pre svega klasičnih sredstava propagiranja i publikovanja putem plakata. Usavršenost tranzitorske tehnike omogućila je proizvodnja malih ručnih magnetofona. opuštanje. Muzej u Nantu u Francuskoj je predvideo da se zbirke pregledaju iz fotelje pokretnih liftova.

sa velikim brojem mawih i većih prostorija za tu namenu. grafike i skulpture. S obzirom na takvu paradnu namenu. Ova galerija je dugačka 73.pokriveni staklom (u Rimu. nešto kasnije bile prezentovane geografske karte i antičke skulpture (M. Najstarijom galeriuom smatra se zbirka slika koja je bila izložena u Propilejima atinskog Akropoqa. i danas predstavqa jednu od najbogatijih privatnih rimskih galeriua. po kojima je i dobila ime. Galerija ogledala u Versaju. Bolowi. galerija najčešće i najčistije znači izduženi prostor u vidu hodnika. a označava i muzeje slika i skulptura u širem smislu. Milanu). koju je završio Mikelanđelo za vlasnika. bez obzira na arhitektoniku prostora. Tokom XVII veka nastale su i druge galerije u Francuskoj. pogodno služeći za svečanosti i prijeme. sažete su osnove budućeg razvoja galerija kao izložbenih prostorija.Jovanović. Nemačkoj. U ta dva elementa – galeriji kao izduženom prostoru i wenim ukrasima (slike. takođe se nazivaju galerijama. U Palati Farneze. U Francuskoj je tokom ovog veka nastalo nekoliko galerija. to jest umetnička dela. ili se misli na muzeje koji imaju taj naziv. široka 10. Postoji višeznačnost u našem shvatawu pojma galerije. Zasvođeni ulični prolazi “pasaži”. jednoj od najlepših iz epohe renesanse u Rimu. papu Pavla III. i raznovrsnim umetničkim delima. Druga. kako je poznato. U Italiji su se isticale dve galerije kojima se sve više poklawala pažwa u istorijatu galerija. Značajno mesto u istoriji arhitekture galerije su dobile u epohi renesanse. a takođe i ono što u crkvenoj arhitekturi predstavqaju empore. tapiserije). koje je Luj XIV ustvari samo oponašao i pompeznije realizovao. RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA Kada se kaže galerija. Galerijama se naziva nadvišeni prostor u pozorišnim i koncertnim salama. Uz wu se ističe i ona sa izloženim slikama u odajama carske palate u Rimu.1994). Ipak. Galerija kao termin kojim se nazivaju prostori u građevinama raznih tipova ima više značewa. U užem arhitektonskom smislu galerijama se označavaju dugački balkoni na fasadama gramevina. 153 . kada ih istovremeno postavqawe slika i skulptura u wima karakteriše i kao izložbene prostore. visoka 12m. u Palati Kolona. svetlost dobija preko 17 velikih prozora naspram kojih se nalazi 17 velikih ogledala. galerije su bile ukrašene. Engleskoj.POJAM. ali je postavqawe umetničkih dela u wima još uvek imalo karakter ukrašavawa i popuwavawa raskošnog ambijenta. dva kompleksa prostorija. Galeriju je izgradio kardinal Kolona za smeštaj svoje zbirke slika. pored ostalog. koji je u zamkovima i palatama spajao dva dela zgrade. To je već bilo vreme prave ekspanzije prostorija u obliku galerija. i to pre svega. Početkom XVI veka Bramante je u Vatikanu specijalno sagradio dve 400m dugačke galerije. Danas ona označava izložbenu dvoranu. misli se na prostor gde se izlažu slike. u kojima su. skulpture. Galerija jeste prvobitna oznaka za arhitektonski prostor. Italiji. Po uzoru na ove dve Bramanteove vatikanske galerije nastala je Velika galerija u Luvru. nalazi se velika galerija na spratu ukrašena freskama Anibala Karačija. Posebno mesto u razvoju galerije kao prostora za izlagawe imaju galerije u epohi baroka.

Jovanović. pozorišta i umetničke zbirke. Galerija je završena 1581. one se otvaraju za javnost i pročišćavaju se od šarenila koje je u wima vladalo.(M. pa i u današnjoj mreži muzejskih ustanova u svetu. što predstavqa izuzetno važan datum u istoriji muzejstva uopšte.) Tokom XVIII veka može se reći da razvoj galerija ima dve karakteristike. Veliki je broj takvih galerijskih kuća danas. Neke od čuvenih svetskih galerija i imaju u svom nazivu reč pinakoteka.godine. Ubrzo je namena promewena i objekat je prilagođen. bila je namewena državnim kancelarijama. Sve više se usmeravaju isključivo na slike. čuvanje i proučavanje. sa sopstvenim fondovima i pravcima razvoja. isključivo slikarskih dela. čiji se ciq sakupljanja i izlaganja slikarskih dela vidi iz samog naziva. što je na neki način bilo vraćawe prvim oblicima galerijskog sabirawa uvreme kada je u atinskim Propilejima osnovana pinakoteka. Taj razvoj odražava opšti pravac razvoja muzeja. 154 . onda bi se na njoj našle: ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Galerija Akademija u Veneciji Brera u Milanu Galerija Ufici i Piti u Firenci Vatikanske zbirke slika Galerija u Vili Borgeze i Muzej moderne umetnosti u Rimu Prado u Madridu Narodna Galeriua i Državni muzej u Budimpešti Stara Pinakoteka u Minhenu Nacionalna i Tejt-galerija u Londonu Zbirke Luvra Zbirke Ermitaža u Sankt Peterburgu Tretjakovskaja galerija u Moskvi Nacionalna galerija u Vašingtonu. između ostalog. kao autonomne zbirke. Ako bi se pokušalo sastavljanje jedne sasvim skraćene liste najvećih i najznačajnijih galerija u svetu.koje su se potpuno ograničile na sabiranje. Zgrada.Jedna od najpoznatijih galerija je Ufici u Firenci. galerije postoje kao posebne institucije. Umetnički i nacionalni muzeji u svom sastavu često sadrže galerije slika. započeta po nalogu Medičijevih. i potrebama smeštaja umetničke radionice.1994. što znači da su to muzeji u kojima se čuvaju i izlažujedino slike Od XIX veka.

Molinari. Milovanović: Fotografija: tehnika i umetnost..1994.1986. 1996. 1985. Vuk Karadžić.1977. Naučni skup “Turistički potencijali Jugoslavije". Matica srpska. 29. Blago na putevima Jugoslavije. 18. Ahmetović-Tomka D. 1-3. Beograd. 1971.S. Beograd. Beograd. Đ. Mladost. 1969 32. Beograd.Beograd. Institut za geografiju.B. Beograd. Damnjanović.g.: Sociologija sa sociologijom turizma. Pavlović.: Turistička valorizacija kulturno-istorijskih spomenika (159-171). Jugoslavijapublik. Pavlović. ZAK. III toma 27.: Uobličavanje spomenika i spomeničkih prostora. Beograd. 3. Fakultet za turizam i ugostiteljstvo. A. Piskel. Grupa autora: Muzeologija (skripta). Turkalj. Sociološki leksikon. Centar za geopoetiku.Jugoslovenski leksikografski zavod. Grupa autora: Kulturna riznica Srbije. Turistička štampa. 5. Zagreb.V. animacija. Zbornik radova. Đorđević. 20. Novi Sad. Mojsilović. B. Tanović. 1990.: Teorije turizma i kulturno-umetničke vrednosti. 1970. H. Gardner.1984. Stojanović. 11.: Fenomen filma. Zagred.Z. 22. Beograd. Janson. Beograd.: Kad je sunce bilo bog.: Mala historija muzike. Naučna knjiga. I tom. 30.J. Vuk Karadžić .: Kultura .A.: Turistička promocija kutlurnih dobara. Zbornik zaštite spomenika kulture XXV.: Istorija umetnosti i spomenici u Jugoslaviji. Opšta enciklopedija Larousse. Srpska književna zadruga. G. Maka enciklopedija .Matica Hrvatska.NJ.: Indijanci obiju Amerika. Čomić..1983. N. D.: Svitanja i sutoni.: Umetnost kroz vekove.: Istorija umetnosti. g. 2. Beograd 25. M. Beograd 12. 33. Centar za geopoetiku. 1982. Savremena administracija. 1996. IDEA. Bukilica. ZIU. 17. 24. Pavlović.menadžment. Prosveta. Zagreb. Zbornik radova Instituta za geografija. Sad. H. Hamvaš. Nešović. 1994. Novi Sad Kolarić. 24. Kulturata i turističkata ponuda. enciklopedijkso turistički vodič. 7.BAZNA LITERATURA 1.: Fenomenologija turizma. Popularna enciklopedija.: Spomeničko nasleđe Jugoslavije.St.:Vrijednost i vrednovanje. Filmska enciklopedija.: Opća povijest umjetnosti. Beogead. 13.1972. Beograd. Stojkov.D. 31. Beograd. 117-122 16. Beograd.M.: Fotografija od ideje do realizacije. Todorović. Jovičić. Zagreb. PMF.: Balkanska civilizacija. 1962. 1975. D. Kosidovski.: Istorija pozorišta.Krleža". Beograd. Prosveta. Ahmetović-Tomka. 23.1982. 1996. CLIO. ]. 4.Prosveta. Beograd 1986. 10. 6. Naprijed. Stvarnost. Beograd. N. Naučna knjiga. 19. Beograd.: Psihologija turizma. 1996. 1995. Ž. 8. Čomić. Kolier. Dragičević-Šešić. Turistička štampa..1968.M.1976. 9. 21. marketing.Beograd. “Jugoslavija". D. Beograd. 26.: Scientia sacra. X izdanje.1990. 1978. Institut za film. br. BIGZ. M.Interexport.Sarajevo.19 28. Novi Sad 155 . Turistička štampa. (23-32). Ohrid. 1991. Zagreb. "M. Bgd. str. 14. Zbornik radova.Đ. Vojvođanski muzej. 624-895. Grupa autora: Umetničko blago Jugoslavije. Beograd.T. 15.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->