FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM NOVI SAD

Dragica Tomka

TURIZAM I KULTURA
Graa za pripremu ispita

Novi Sad, 05/06

SADRAJ
SADRAJ ........................................................................................................................................................................ 4 UVOD ................................................................................................................................................................................. 7 TURISTIKA KULTURNA POTREBA ........................................................................................................................ 8 RAZVOJ KULTURNIH POTREBA ............................................................................................................................... 9 TURISTIKA KULTURNA POTREBA ...................................................................................................................... 10 KULTURA, UMETNOST .............................................................................................................................................. 12 POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA .............................................................................................. 14 VRSTE KULTURNIH DOBARA ........................................................................................................................................... 15 KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA ............................................................................................................ 16 UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI .................................................................................................................... 22 PALEOLIT .................................................................................................................................................................... 22 MEZOLIT ...................................................................................................................................................................... 23 NEOLIT ......................................................................................................................................................................... 23 DOBA BRONZE I GVOA ....................................................................................................................................... 24 PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................... 24 UMETNOST ISTONIH CIVILIZACIJA .................................................................................................................. 27 UMETNOST EGIPTA .................................................................................................................................................. 27 UMETNOST MESOPOTAMIJE .................................................................................................................................. 28 SUMERSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 28 ASIRSKA UMETNOST .............................................................................................................................................. 29 PERSIJSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 29 ANTIKA UMETNOST U EVROPI ............................................................................................................................ 30 PREHELENSKA UMETNOST .................................................................................................................................... 30 KIKLADSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 30 KRITSKA UMETNOST ............................................................................................................................................... 30 MIKENSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 31 ANTIKA GRKA UMETNOST ................................................................................................................................ 32 OPTE CRTE GRKE UMETNOSTI ....................................................................................................................... 32 KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA ........................................................................................................................... 33 RAZVOJ GRKE UMETNOSTI ................................................................................................................................ 34 HELENISTIKA UMETNOST .................................................................................................................................... 35 ETRURSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 36 RIMSKA UMETNOST ................................................................................................................................................... 37 STAROHRIANSKA UMETNOST .......................................................................................................................... 40 SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE ...................................................................................................... 41 SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI ............................................................................................ 41 UMETNOST ISTINE EVROPE I BLISKOG ISTOKA ........................................................................................... 44 VIZANTIJSKA UMETNOST ....................................................................................................................................... 44 ISLAMSKA UMETNOST ............................................................................................................................................ 46 ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST ........................................................................................................................ 48 KAROLINKA RENESANSA ..................................................................................................................................... 48 ROMANSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU ............................................................................................................ 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU ........................................................................................................... 50 GOTSKA UMETNOST ................................................................................................................................................ 51

UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................54 RANOVIZANTIJSKA UMETNOST............................................................................................................................54 RAKA KOLA............................................................................................................................................................55 SRPSKO-VIZANTIJSKA KOLA ...............................................................................................................................57 MORAVSKA KOLA ..................................................................................................................................................59 SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRENJA ......................................................................................................60 ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ...............................................................................................................62 POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ................................................................................................64 VANEVROPSKA UMETNOST ....................................................................................................................................67 INDIJSKA UMETNOST ...............................................................................................................................................67 UMETNOST KINE .......................................................................................................................................................69 UMETNOST JAPANA .................................................................................................................................................73 AMERIKA UMETNOST ...........................................................................................................................................75 CIVILIZACIJA MAJA ..................................................................................................................................................76 CIVILIZACIJA ASTEKA .............................................................................................................................................77 CIVILIZACIJE JUNE AMERIKE ..............................................................................................................................77 CIVILIZACIJA INKA ...................................................................................................................................................77 UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE .......................................................................................78 UMETNOST AFRIKE ................................................................................................................................................78 UMETNOST AUSTRALIJE .......................................................................................................................................78 UMETNOST OKEANIJE ...........................................................................................................................................79 RENESANSNA UMETNOST ........................................................................................................................................81 KVATROENTO U ITALIJI (XV V.) ..........................................................................................................................82 ARHITEKTURA KVATROENTA ............................................................................................................................82 SKULPTURA KVATROENTA ................................................................................................................................83 SLIKARSTVO KVATROENTA ................................................................................................................................83 INKVEENTO U ITALIJI (XVI v.) .........................................................................................................................84 ARHITEKTURA INKVEENTA .............................................................................................................................84 SLIKARSTVO INKVEENTA .................................................................................................................................84 UMETNOST MANIRIZMA .........................................................................................................................................88 BAROK .........................................................................................................................................................................89 ARHITEKTURA BAROKA ........................................................................................................................................90 SKULPTURA BAROKA .............................................................................................................................................91 SLIKARSTVO BAROKA ............................................................................................................................................91 ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA .........................................................................................................................94 BAROK U JUGOSLAVIJI ............................................................................................................................................96 UMETNOST XIX VEKA ...............................................................................................................................................98 NEOKLASICIZAM ......................................................................................................................................................98 ROMANTIZAM ..........................................................................................................................................................100 REALIZAM .................................................................................................................................................................101 IMPRESIONIZAM .....................................................................................................................................................102 POSTIMPRESIONIZAM ............................................................................................................................................103 UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI ..............................................................................................................103 UMETNOST XX VEKA ...............................................................................................................................................105 FOVIZAM ...................................................................................................................................................................106 EKSPRESIONIZAM ...................................................................................................................................................107 KUBIZAM ...................................................................................................................................................................107 RAZLIITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA ..........................................................................................................108 FUTURIZAM ...........................................................................................................................................................108 DADAIZAM .............................................................................................................................................................108 SLIKARSTVO FANTAZIJE ......................................................................................................................................109 NADREALIZAM ......................................................................................................................................................109 SOCIJALNI REALIZAM ..........................................................................................................................................109 BEZPREDMETNA UMETNOST .............................................................................................................................109 MODERNA ARHITEKTURA ...................................................................................................................................110 MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE.................................................................................................111

SLIKARSTVO I SKULPTURA .................................................................................................................................. 111 ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI ............................................................................................... 113 UMETNOST TREE ETVRTINE XX VEKA ........................................................................................................ 114 RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI ........................................................................................................................ 115 POZORITE .................................................................................................................................................................. 115 RAZVOJ POZORITA U SVETU ............................................................................................................................ 115 TURISTIKA PREZENTACIJA POZORITA ........................................................................................................ 117 MUZIKA ........................................................................................................................................................................ 119 RAZVOJ MUZIKE U SVETU .................................................................................................................................. 119 MUZIKA U SRBIJI .................................................................................................................................................. 123 TURIstika prezentacija MUZIKe ......................................................................................................................... 125 KNJIEVNOST ............................................................................................................................................................ 127 RAZVOJ SVETSKE KNJIEVNOSTI ...................................................................................................................... 127 Turistika prezentacija KNJIEVNOSTI ................................................................................................................ 130 FOTOGRAFIJA ............................................................................................................................................................ 132 TEHNIKA FOTOGRAFIJE ..................................................................................................................................... 132 VRSTE FOTOGRAFIJA .......................................................................................................................................... 133 TURISTIKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE ................................................................................................... 134 FILM KAO UMETNOST ............................................................................................................................................. 135 RAZVOJ FILMA ...................................................................................................................................................... 135 JUGOSLOVENSKI FILM .......................................................................................................................................... 138 TURISTIKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI ...................................................................................... 139 FOLKLORNO STVARALATVO ............................................................................................................................. 140 FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALATVO................................................................................................ 140 Kua KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALATVA .................................................................................. 140 Narodni umetniki zanati ........................................................................................................................................ 143 FOLKLORNO DUHOVNO STVARALATVO ....................................................................................................... 143 TURISTIKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALATVA ...................................................................... 144 SPOMEN-OBELEJA U JUGOSLAVIJI .................................................................................................................. 146 MUZEJI I GALERIJE .................................................................................................................................................. 148 MUZEJI ....................................................................................................................................................................... 148 RAZVOJ MUZEJA ................................................................................................................................................... 148 TIPOLOGIJA MUZEJA ........................................................................................................................................... 149 NAJPOZNATIJI MUZEJI ........................................................................................................................................ 150 OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA........................................................................................................................... 151 DELATNOST MUZEJA ........................................................................................................................................... 151 POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA ....................................................................................................... 153 BAZNA LITERATURA ............................................................................................................................................. 155

UVOD

Stotine hiljada posetilaca godinje se divi Leonardovoj Mona Lizi, stotine hiljada dodirnu kamen egipatske sfinge, atinskog Partenona, desetine hiljada posetilaca divi se snazi i energiji slika u Sikstinskoj kapeli, hiljade gledalaca i slualaca irom sveta upija zvuke opena, ajkovskog ili Mocarta, stotine posetilaca stane i ostane oaran neobjanjenim predrenesansnim osmehom Belog anela iz davnog XIII veka. Ne manje posetilaca oduevljava se ostvarenjima impresionista, filmske umetnosti, umetnosti Pabla Pikasa... ta sve te ljude spaja i vue do slika, zvuka, boja i oblika nekih predmeta nastalih tako davno ili tako skoro? ta je to u oveku to ga nagoni da izae iz kruga svakodnevnice i ode na druga mesta da upija neke druge energije, zvuke, boje, slike? Kultura, kulturne vrednosti, kulturna dobra, stvorena su i stvaraju se vekovima u celom svetu i u naoj zemlji. Mnoge kulturne vrednosti su poznati ciljevi putovanja miliona turista. Naa zemlja je imala dugu i burnu istoriju, ije tragove nalazimo u svim krajevima. ini se da za mnoge od njih ne znaju ni oni koji bi trebali da znaju, a ne znaju ni turisti. Poznati teoretiar umetnosti, engleski pesnik Herbert Rid (Herbert Read, roen 1893), istie, uostalom, da je "cela istorija umetnosti istorija naina vizuelnog opaanja razliitih naina na koje je ovek video svet". Sa svoje strane, jedan od najzaslunijih pregalaca na polju zatite kulturnog naslea u Srbiji posle drugog svetskog rata, knjievnik Milorad Pani-Surep (1912-1968), duhovito primeuje da "spomenike kulture treba itati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti, jer je na njima ovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloenje i svoje vreme udarom zidarskog ekia, grnarskim vitlom, rezbarskim noem i slikarskom kiicom". Da bi ih ovek itao, potrebno je da ih vidi, upozna, doivi, da o njima naui. Jedan od najboljih naina je lino iskustvo, a lino iskustvo se stie direktnim kontaktom. I tu dolazimo do turizma. Upoznati kulturu, umetnost, dela jednog naroda, jednog prostora, mogue je kroz turistika putovanja. Na ta turistika putovanja nas vode nai unutranji nagoni, potrebe.

TURISTIKA KULTURNA POTREBA

Psiholozi kau da je svako ljudsko delovanje posledica motivacije, odnosno oseanja potrebe usmerene ka otklanjanju ili ublaavanju nedostataka ili poremeaja. Psihologija kao nauka takoe definie potrebu kao oseanje nunosti da se deluje da bi se otklonio neki doivljeni nedostatak (ei, Stojkovi, 1994.) Ti nedostaci mogu ostati latentni, neiskazani potrebom i reenou na akciju. Dokle? Verovatno sve do momenta dok se u prostoru ne pojave, dovoljno jasno definisano i ak nametljivo, ne pojave neki objekti koji svojim sutinskim svojstvima i kvalitetom mogu da zadovolje taj unutranji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu. A da li je tu kraj? Sigurno nije. Potreba oveka nagoni na traenje puteva za razreenjem te potrebe. Postoje one primarne, egzistencijalne potrebe za koje ovek bre i lake pronae put za razreenje. A ta je sa potrebama koje su prefinjenije, koje su elementi nadgradnje ovekovog bia, porodice i drutva? ta je sa onim potrebama koje ulaze u sferu kulture? Kulturne potrebe se i dalje svrstavaju u krug potreba nadgradnje, iako su upravo te potrebe one kojima se ovek ostvaruje kao bie razliito od svih ostalih bia na naoj planeti. Te, takozvane kulturne potrebe su one pomou kojih ovek razvija svoju linost tako da aktivno deluje, proizvodi, uiva u postojeim ili stvara nove materijalne i duhovne vrednosti, komunicira... ovek se raa sa potrebom da neto stvara i da u to neto to stvara unese svoje emocije, energiju, razmiljanja. To nam govore slike iz Altamire, crtei u dvorcu Nabukodonosora, freske srednjevekovnih manastira, ali i muzika domorodakih grupa, Mocarta, ili opena, statue Mikelanela, rei Dostojevskog, impresije Van Goga ili slike Suzane Halupove. Mnogi stvaraoci kulture i kulturnih vrednosti tu svoju potrebu su iskazali jo u najranijem detinjstvu. Poneki su iveli u porodicama sa razvijenim kulturnim navikama, neki u obinim porodicama koje nisu razumele njihove potrebe za stvaranjem novih vrednosti kulture. Da li nam to dovoljno govori da se ovek raa sa potrebom kreacije novih vrednosti, ali i sa potrebom upoznavanja, divljenja ili protivljenja kreacijama drugih ljudi, sredina, perioda? Da li nam slike, muzika i igra dece celog sveta ukazuju da kulturna potreba nije nadgradnja, da je ona isto tako uroena kao i potreba za jelom, govorom ili oblaenjem? Da li moda civilizacija gui kulturnu potrebu nekim svojim kanonima i predubeenjima o sloenosti puteva ka zadovoljenju te potrebe? Dalje se postavlja kao pitanje, koliko u pruanju puteva za razreenjem kulturne potrebe, porodica, drutvena grupa ili drutvo u celini, koI ili ne usmerava oveka na prave puteve za upoznavanjem ili doivljavanjem kulture svoje ili nekih drugih drutvenih sredina. Razlikuje se vie vrsta kulturnih potreba: 1. potreba za jezikim izraavanjem i komunikacijom, kao najea i potreba koja se sree kod veine ljudi, 2. potreba za saznavanjem, irenjem vidokruga iz razliitih oblika znanja, 3. estetske (umetnike) potrebe, kao diferencirane potrebe, koje se razvijaju tokom ivota, pod razliitim uticajima. Tu se razlikuje dve vrste: estetske potrebe u svakodnevnom ivotu, koje se odnose na potrebe da oko nas bude neto estetski ureeno, ambijent, prostor ivljenja i rda, odea i slino i potrebe za estetskim doivljajem kao potrebe da se doivi neka umetnost, slua muzika, vidi izloba slika, da se proita lepa knjiga i slino. Te na kraju 4. stvaralake potrebe, kao potpuno diferencirane, koje se javljaju kod manjeg broja ljudi (ili manji broj ljudi otkrije u sebi te potrebe). Dakle to su potrebe za umetnikim stvaranjem i izraavanjem: slikanje, komponovanje, sviranje, pevanje, igra, dizajniranje, i slino.

RAZVOJ KULTURNIH POTREBA

Veina kultrunih potreba se raa zajedno sa ovekom. Neke od tih potreba ovek otkrije u sebi tokom svog opteg i kulturnog razvoja, neke se razviju vie, a neke nikada. Na pomenuti razvoj utie socijalno naslee, atmosfera kulturnog ivota u porodici i drugim okruenjima (na primer razvijanje ljubavi prema muzici u porodici poznatih muziara). Pored ovog uticaja ovek je i pod uticajem vrnjaka kao i sve vie masovnih medija. Kultura i njene institucije bi takoe trebalo da deluju na razvijanje kulturnih potreba kao i da stvaraju uslove za zadovoljavanje postojeih kulturnih potrebam i interesovanja. Osnovnim preprekama za razvijanje kulturnih interesovanja smatraju se nepostojanje adekvatnih institucija kulture, prostorna udaljenost takvih institucija, loa finansijska situacija pojedinaca kao i nedostatak slobodnog vremena. Ali ipak pored svih objektivnih prepreka daleko su znaajnije one psiholoke prirode koje dolaze do izraaja ukoliko se tokom razvoja linosti ne utie na razvoj umetnikog estetskog senzibiliteta u porodici. Osnovne karakteristike kultrunih potreba su dakle: o stvaraju se od praistorije do danas o stvaraju se od rodjenja do smrti o nisu privilegija intelektualne, politike ili kulturne elite o ne pripadaju grupi egzistencijalnih potreba oveka, ve potrebama nadgradnje o sve etiri vrste su ravnopravne i komplementarne, ali se neke ne razviju, a neke ne. Permanentnim zadovoljavanjem kulturnih potreba nastaju kulturne navike. Da li e potrebe ostati latentne, skrivene negde u oveku, ili e se ispoljiti, razviti i doprineti kulturnom razvoju pojedinca i drutva u celini zavisi od mnogih faktora. Sve faktore moemo podeliti u nekoliko grupa: porodica utie od roenja i ima snaan uticaj naroito u ranom detinjstvu, a ispoljava se na razliite naine - uredjenje kue, razgovor, itanje knjiga, odlazak u pozorite na izlobe, koncerte ......), grupa vrnjaka utie ve od ranog detinjstva, a naroito je izraen tokom puberteta i mladosti. Vrnjaci jedani na druge utiu na razvoj ukusa, sklonosti, posebnog stila ivljenja, govora, mode u muzici, oblaenju, pa i uprannjavanju kulturnih i umetnikih navika nekada i razliitih od porodice, obrazovne institucije imaju i treba da imaju vrlo snaan pozitivan uticaj na pojedince. One mogu da doprinose stvaranju kultrunih navika organizovanjem odlazaka na kulturne dogadjaje, organizovanjem istih u seditima kole, voenje razgovora na te teme..., kulturne institucije se pojavlkjuju kao pratei faktori tokom celog ivota. One su te koje stvaraju pre svega uslove za odvijanje kulturnih dogaaja, ali i kao faktor razvoja kulturnih navika, difuzijom kuklture, animacijom, organizovanjem kulturnih dogadjanja..., masovni mediji su savremen i sve znaajniji faktor razvoja kulturnih navika. Televizija, radio, tampa, internet, multimedijalne prezentacije imaju vrlo snaan uticaj te s toga i veliku odgovornost za pozitivne uticaje koje treba da ostvare. Distribucijom kulturnih programa, propagandom, odabirom i irenjem informacija o kultrunim dogaajima, linostima i ostvarenjima iz kulture stvaraju ambijent i sliku modernog u kulturi i umetnosti, pozitivnog i negativnog, to se direktno odraava i na razvoj i irenbje kulturnih navika. Naravno, ni jedan razvoj nema pravu liniju, i ne odvija se bez prepreka, pa ni razvoj kulturnih potreba i stvaranje navika. Osnovne prepreke koje se javljaju u toku ovih procesa su : psiholoke (individualne) prirode: nepostojanje uticaja, sredine, navika, ne stimulisanje otkrivanja potreba u samim jedinkama, i
9

objektivne prirode: ivotni standard, slobodno vreme, postojanje i udaljenost kulturnih institucija, programa

Bilo koje da su prirode prepreke za razvoj kulturnih potreba i navika tr4eba prevazilaziti, pre svega otkrivanjem uzroka nerazvijenosti ili neispoljenosti, a zatim: kulturnom animacijom produkcijom kulturnih vrednosti razgovorima, u klubovima, na putovanjima

TURISTIKA KULTURNA POTREBA

Koliko u elom procesu stvaranja kulturnih potreba i navika ima ulogu i znaaj turizam, kao vrlo masovna pojava sa brojnim uticajima na razvoj civilizacije, a koja u osnovi ima i kulturne potrebe kao pokretae turistikih kretanja? Da li nam o odnosu drutvene zajednice prema kulturi, ali i znaaju turizma u razreenju kulturnih potreba oveka govore i podaci o milionskoj poseti i poklonjenju Mona Lizi i tek nekoliko stotina posetilaca koji imaju priliku da se dive Belom anelu ? Turistika kulturna potreba je diferencirani oblik kulturne potrebe. Stvara se u oveku kao rezultat odreenog naina ivljenja, uslova sredine u kojoj ovek ivi, stepena kulture pojedinca i td. Ona usmerava oveka i podstie ga da se ukljui u turistika kretanja tokom kojih e razreiti tu svoju potrebu. Preteno se javlja u mestima boravka turista, a rareava se u turistikim prostorima. Kulturna turistika potreba je u sutini potreba za promenom mesta privremenog boravka, krae promene naina ivljenja, potreba za upoznavanjem novih i drugaijih prostora, novih ljudi, tradicije i kulture drugih prostora, upoznavanja kulturnih vrednosti drugih prostora... Osnovni elementi kulturne turistike potrebe su efekti turistikih kretanja koji kulturno obogauju ovekovu linost. U zavisnosti od dubine uticaja na oveka, naina ispoljavanja razlikuju su sledei elementi kulturne turistike potrebe: informisanost - najjednostavniji kulturni element, koji se najplie urezuje u svest i seanja, a zadovoljava se najee kroz ekskurzioni i tranzitni turizam. Ispoljava se kao skupljanje i delimino pamenje informacija tokom turistikog putovanja. upoznavanje - je jae vezano za kulturne vrednosti i vezano je za aktivnije angaovanje turista u opaanju i rasuivanju, te ostavlja i dublji trag u seanju. Tokom turistikog putovanja turista upoznaje dogaaje, ljude, upoznaje se sa kultrunim ili umetnikim dostignuima, upoznaje izgled gradova, ulica, kua, odevanje, ... kontaktiranje - iskazuje kulturnu ulogu i znaaj dodira i meanja ljudi razliitih kulturnih, obrazovnih, moralnih i drugih ubeenja, kao i direktno upoznavanje detalja ivota i tradicije ljudi nekog drugog prostora. Kontaktiranje ostavlja dublje, nekada trajne tragove i uspomene, utie na irenje internacionalizma, drutvenosti doivljavanje - je najkompleksnije, iskazuje najaktivniji odnos turiste prema turistikim objektima. Trai odreenu duinu boravka, prouavanje, ak i probu obiaja, navika, ali zato turistiki doivljaj ostavlja vidni trag u ovekovoj psihi. U prostorima sa tradicijom turizma i razvijenijom optom kulturom vremenom se stvar i postoji i segmentirani oblik kulture turistika kultura. U tim sredinama turistika kulturna potreba je postala sastavni deo opte kulturne potrebe. Iz tih sredina se i emituje najvei broj turista.

10

Turistika kultura je takav oblik kulture koju ini usvojenost navika putovanja i posedovanje sume pozitivnih stavova prema turistikim vrednostima i turizmu uopte. Brojni su motivi, pobude, elje koje nagone ljude da realizuju, ispune ili bar potisnu turistike kulturne potrebe. Iako potisnute, kulturne turistike potrebe su latentne i samo ekaju momenat oslobaanja i ispoljavanja. Veina autora se slae da turistika kulturna potreba nema taku saturacije, zasienja. Ona se moe prikriti, ispoljiti i transformisati u neku formu ispoljavanja u zavisnosti od promena u okruenju pod uticajem spoljnih faktora i unutranjih potreba. Kultura i umetnost, odnosno kulturna i umetnika ostavrenja, sigurno su jedan od bitnih pokretaa turistikih kretanja i razvoja turistikih kulturnih navika.

11

KULTURA, UMETNOST
Dve rei, dva pojma koja sigurno spadaju u grupu vrlo teko objanjivih. Mnogi teoretiari, mnoge enciklopedije, istoriari, filozofi, pokuali su da proniknu u tajne ovih rei. Sve ih je nemogue navesti, a svoje miljenje teko izdvojiti. Ovo je samo pokuaj navoenja onog to je najblie, poznato, bez traenja optih definicija. Dakle ta je kultura? Jedna od definicija data u Maloj Prosvetinoj enciklopediji ( II tom, str. 356) je sledea: kultura skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti (procesa, promena i tvorevina) koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije oveka u prirodi, drutvu i miljenju, a bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drutvo ni u najjednostavnijim oblicima organizacije. Dokaz za ovakav stav su "primitivna" drutva koja su se jo odrala u nekim krajevima zemljine kugle i njihova kultura. Prema istom izvoru osnovni smisao kulture sastoji se u tome da se olaka odranje, produenje i napredak ljudskog drutva. Ona je najvii izraz ovekovog stvaralatva koji je uvek, manje li vie istorijski uslovljen. Prema istom izvoru postoje vie znaenja kulture: 1. sve ono to nastaje ljudskim radom kao obrada prirodnih predmeta ili kao proizvodnja novih predmeta (zemljoradnje, zanatstva, primenjenih nauka); 2. svi oni oblici ljudskog izraavanja pomou kojih saoptava svoje iskustvo, saznanja, ideje i vienje sveta drugim ljidima (pismo, razna verovanja, filozofska shvatanja, nauna objanjenja, umetnika izraavanja); 3. kultura je i drutvena sredina koju ovek zatie roenjem i odreena pravila ivota kojima se on mora prilagoditi (obiaji, drutvene navike, norme, zakoni, sistem komunikacija i simbola, verovanja...); 4. kultura je i deo samog oveka, njegove navike ponaanja, potrebe, znanja, dodor sa tekovinama duhovne kulture to ih ovek stie i prihvata u toku svog ivota; 5. najee se pod kulturom podrazumeva samo odreeni broj kulturnih ustanova, kao jedan sektor drutvenog ivota. Poreklo rei kultura je od latinskog "cultus" to istivremeno znai obraivanje, gajenje, negovanje, to je izraz ovekove prvobitne vezanosti za teritoriju na kojoj je iveo. Kasnije dobija i sva ona druga znaenja. Osnovne funkcije kulture su: 1. sredstvo oveka za opstanak, za savlaivanje prirode; 2. komunikativna funkcija - ogleda se u neophodnosti da izolovane jedinke meusobno komuniciraju i time zadovoljavaju potrebe izvan sebe i pomou drugih; - najznaajnija funkcija u odnosu na turizam; 3. funkcija oznaavanja i osmiljavanja - ovek razvija teoriju i praksu oznaavanja (gestovi, znaci, simboli, slike, mimika, odea, pozdravi, obiaji...; 4. funkcija sakupljanja, uvanja i korienja informacija iz istorije u cilju odupiranja entropiji (preprekama). Rezultat ove funkcije je pojava itavog niza kulturnih institucija (muzeji,arhivi, pozorita, instituti, film...; 5. funkcija stvaranja i praenja realizacije ili primene normi ponaanja, a u cilju spreavanja delovanja negativnih uticaja pojedinaca; 6. kultura je rezultat uzajamnog dejstva drutva i pojedinca - zadatak kulture je da socijalizuje jedinku, i istovremeno da joj omogui razvitak linosti kao individue; 7. kultura ima i funkciju stvaranja izvesnih oblika kulturnih tvorevina u cilju obezbeenja uslova za oslobaanje oveka - (umetnost; nauka, ljubav, sport, zabava...
12

Iz ovih par teza o kulturi izdvojili bi smo da je umetnost jedan oblik ljudskih kulturnih izraavanja, jedna od funkcija kulture, a da li samo to? Jedan od zaista divnih odgovora dala je Helen Gardner (3,11-12): "ta je umetnost? Ne znamo. U zabunu nas dovodi sutina toga tajanstvenog, neopipljivog, definicijama nepodlonog neeg to nazivamo umetnou. S druge strane sasvim odreeno znamo da su od najranijih vremena do dananjih dana ljudska bia irom sveta izraavala svoj doivljaj konkretnim opipljivimformama, koje nazivamo umetnikim delima. A znamo i to da ovek bez umetnosti ne moe. Kakav bi nam ivot bio kada bi smo ga liili ostvarenja arhitekture, keramike slikarstva, muzike, poezije, drame i igre? Umetnika dela, dakle, postoje i uvek su postojala i bila nuna oveku. Ona su ljudski doivljaj pretoen u forme koje opaamo ulima. Slike i igru vidimo, vidimo i ujemo knjievnost, ujemo muziku, oseamo povrine dela ili kraga i tkanje komada satena ili baruna. Ali to nije sve. Nai ulni utisci i opaaji dovode do emocionalmnih reakcija, a razume je tu da objasni. Oset, emocija i razumravnopravno uestvuju u procesu razumevanja. Kako onda, da se snaemo? Gotovih formula ne moe biti." Dakle u uem smislu umetnost je sposobnost ili vetina- (originalno znaenje iz antikih vremena), a u irem smislu umetnost je sposobnost da se pomou ulnih simbola izrazi odreeno vienje i shvatanje sveta i istine. Poreklo umetnosti lei u ovekovoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori novi osobeni svet pomou razliitih izraajnih sredstava - re, boja, pokret, ton, plastini oblik.. Karakteristike umetnosti bi se mogle iskazati ovako: 1. sintetika ljudska delatnost jer ona pomou ulnih simbola stvara celovit svet vlastitog bia. 2. subjektivna -ljudska delatnost jer izvire iz unutranjih nagona, oseanja 3. ne podlee pod kategoriju napretka - jednom sainjeno i zaokrueno umetniko delo predstvalja potpuno zaokruenu celinu i estetska vrednost ne bledi vremenom. 4. dvostruka priroda - s jedne strane je samosvojna, imanentna, ali kao proizvod ovekove delatnosti uslovljena je drutvenom praksom i istorijskim momentom (ona je i vanvremenska i istorijska) 5. umetnost je bitno komunikacijski akt jer uvek podrazumeva odnos izmeu stvaraoca dela i publike. Komunikacija je dvosmerna. U odnosu na medijum izraavanja umetnost se moe podeliti na: knjievnost (re), slikarstvo (boja, senka,linija), vajartsvo (plastina forma), arhitektura (plastini oblik, forma), muzika (ton), igra (pokret). Umetniko delo je opredmeenje ljudskog doivljaja. Umetnik je taj koji odabira pojedinosti iz ivota i ponovo ih sreuje u konkretnu formu. On odabira delove i spaja ih u jedinstvo. Od unutarnje ivotne snage tog jedinstva zavisi uspeh umetnikog stvaranja i dela.

13

POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA

Mnogi objekti, predmeti, pojave i dogaaji nastali tokom duge istorije razvoja oveanstva imaju neka zajednika svojstva - imaju svojstva da su ih stvorili ljudi kao rezultat duhovnog doivljaja stvari i pojava, odnosno umetnikog stvaranja. Poreklo umetnikog stvaranja se nalazi u ljudskoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori svoju viziju sveta pomou razliitih izraajnih sredstava i ulnih simbola - re, boja, pokret, ton, linija, plastini oblik. Umetniko delo, kao opredmeen ljudski doivljaj je rezultat subjektivnog doivljaja, ali istovremeno prua zadovoljstvo i onome ko ga posmatra, slua, upoznaje. Umetnost, kao sr kulture, je dakle komunikacioni proces i uvek podrazumeva dvosmerni odnos izmeu stvaraoca dela (umetnika) i publike. Osim umetnikih dela, ovek tokom svog linog i drutvenog kulturnog razvoja stvara i druge tvorevine koje moda nemaju svojstva umetnikog dela, ali koja imaju istorijski, drutveni ili drugi kulturni znaaj. Ta dela su nastala i nastaju kao izraz materijalne i duhovne kulture jednog oveka, grupe ili naroda i imaju svojstva koja zadovoljavaju neke od ljudskih potreba u sferi kulturnih potreba (estetski doivljaj, oputanje, zabava, razonoda, informisanje, kontaktiranje...) Takve tvorevine se mogu nazvati kulturnim dobrima. U strunoj i naunoj literaturi se sree veliki broj razliitih termina, definicija i kriterijuma razvrstavanja razliitih tvorevina koje je ovek stvorio tokom civilizacijskog razvoja. Tako se sreu termini: kulturni ili kulturno-istorijski spomenici, kulturna dobra, kulturne vrednosti, kulturna batina, spomenici kulture itd. i td. Kulturno-istorijski spomenik. Ne postoji univerzalna definicija kulturno-istorijskog spomenika, ali se kao osnovna moe prihvatiti sledea data u Zakonu o kulturnim dobrima (Sl. glasnik SRS, 6/90): "Spomenici kulture su nepokretne i pokretne stvari, kao i grupe stvari koje se zbog svoje istorijske, naune, tehnike ili kulturne vrednosti smatraju za kulturna dobra od posebnog znaaja za drutvenu zajednicu... Spomenici kulture se koriste i upotrebljavaju prema svojoj nameni i prirodi radi zadovoljavanja kulturnih i drugih potreba ljudi". Ova definicija u kontekstu turizma bi bila: Kulturno-istorijski spomenici su objekti i prostori materijalne kulture koji imaju neko od svojstava turistike atraktivnosti (estetika, znamenitost, kuriozitet) i koji deluju nadraujue podsticajno na psihike funkcije oveka koji tei da zadovolji svoju kulturnu turistiku potrebu. Ovaj pojam je ui od pojma kulturnog dobra koji podrazumeva i duhovne tvorevine. U brojnoj grupi kulturnih turistikih atraktivnosti (motiva), kulturno-istorijski spomenici zapravo predstavljaju grupu umetnikih turistikih atraktivnosti. Nastali su radom umetnika ili drugih stvaralaca kroz istoriju i do danas su u veoj ili manjoj meri sauvali prvobitna svojstva kojima svedoe o kulturi i umetnosti epohe i kraja u kojoj su nastali. Kulturno-istorijski spomenici su znaajan segment turistike ponude jednog podruja. Oni obogauju i turistiki ambijent i sadraj turistikog boravka. Kroz kvalitetnu turistiku ponudu spomenika obezbeuje se zadovoljenje kutlurnih potreba turista, kao bitne komponente turistike potrebe. Iz tih razloga bitno je ustanoviti metodologiju turistike valorizacije kulturno-istorijskih spomenika kako bi se, pri formiranju turistike ponude nekog kraja, moglo utvrditi koji od spomenika kulture ima takva i tolika svojstva da moe predstavljati turistiku atraktivnost na kojoj se moe osloniti razvoj turizma. Kulturno dobro. Bez pretenzija da se dublje ue u problematiku definisanja pojava i predmeta kulture, a u cilju izbora najadekvatnijeg termina za potrebe analize znaajnih kulturnih dobara za

14

turistiki razvoj, prihvaen je termin kulturno dobro, kao najee upotrebljavan, ali i najobuhvatniji termin. Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju takva svojstva da zadovoljavaju deo ili ukupnu kulturnu potrebu savremenog oveka. Ona su od posebnog znaaja za umetnost, kulturu, istoriju jednog drutva, te se najznaajnija stavljaju pod posebnu drutvenu zatitu. Kulturno dobro je iri pojam od pojma kulturno-istorijski spomenik koji podrazumeva materijala kulturna dobra. Svojim osnovnim svojstvima kulturna dobra su sastavni deo ivota oveka, ona utiu na kulturaciju, i obogaenje duhovnosti oveka. Kao takva, kulturna dobra su i neizbean deo turizma, kao socio-kulturnog i prostornog fenomena. Nezamisliva su turistika kretanja, bilo kog tipa bez kontakta sa kuzlturnim dobrima. Meutim, kako bi se kulturna dobra mogla kvalitetnije i na pravi nain prezentovati kroz turizam moraju posedovati i odreena dodatna svojstva. Dakle, za turistiku prezentaciju su bitne osnovne, ali i dodatne karakteristike kulturnih dobara koje ih svrstavaju u red znaajnih turistikih vrednosti i sve ee pokretaa turistikih kretanja. Te karakteristike bi bile: da imaju svojstva spomenika kulture - umetnike, estetske vrednosti, znamenitost, da imaju kulturni i/ili istorijski znaaj ili znaaj za razvoj nauke, da imaju svojstvo atraktivnosti, prepoznatljivosti, raritetnosti, spektakularnosti, ili druge kulturne karakteristike, da budu ureeni, organizovani ili pripremljeni ne samo za kulturoloku ve i turistiku prezentaciju.

VRSTE KULTURNIH DOBARA

U zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih, istorijskih svojstava, kao i u zavisnosti od mogunosti turistike prezentacije, sva kulturna dobra mogu se podeliti u vie grupa: 1. arheoloka nalazita; 2. dela sa spomenikim i umetnikim svojstvima,(dela arhitekture, dela slikarstva i vajarstva, dela primenjenih umetnosti, ostvarenja dramske,muzike ili filmske umetnosti; 3. prostorne kulturno-istorijske celine (stara jezgra gradova, znaajnije seoske ambijentalne celine i etno-parkovi, manastirske celine, srednjovekovni gradovi i utvrenja); 4. znamenita mesta ili spomen-obeleja; 5. folklorno naslee zgrade i prostori narodnog neimarstva, ostvarenja materijalnog i duhovnog narodnog stvaralatva; 6. manifestacione vrednosti; 7. ustanove kulture (muzeji i galerije, kulturni centri).

15

KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA

Klasifikacija kulturnih dobara izvrena je na bazi njihovih fizikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih svojstava, kao i mogunosti turistike ureenosti i prezentacije. U tom smuslu u Jugoslaviji se mogu izdvojiti sledee grupe kulturnih dobara i istai najkarakteristiniji primeri pojeinih grupa. 1. Arheoloka nalazita su delovi zemljita na kojima se nalaze otkriveni i potpuno ili delimino iskopani, konzervirani i ureeni ostaci nepokretnih objekata, kao i pokretni predmeti iz ranijih istorijskih perioda. Sudbina otkrivenih arheolokih nalazita je najee neizvesna zbog, jo uvek, nepronaenih odgovarajuih tehnika konzervacije koje bi osiguravale dalji ivot predmeta i delova zgrada koji su vekovima bili u posebnim mikroklimatskim uslovima ispod povrine zemlje. Za sada se najee pristupa odnoenju pokretnih predmeta u prostorije muzeja, gde se moe ostvariti najbolja zatita. U Jugoslaviji postoje brojna arheoloka nalazita iz perioda praistorije, a najznaajnija iz neolita, kao i nalazita iz antikog grkog i rimskog perioda. Najznaajnija nalazita su: Lepenski vir, do sada najbolje ispitano i ureeno za posetu, a i kulkturno-istorijski najznaajnije nalazite.Od ostalih praistorijskih nalazita treba spomenuti peine Zlotsku, Risovau i Crvenu stijenu. Iz perioda neolita znaajna su nalazita u Vojvodini: Vina, Starevo, Gomolava, zatim Predionica kod Pritine, Risan u Crnoj Gori, pa Atenica, Karaburma i druga nalazita. Veina njih su nedovoljno atraktivna i nedovoljno opremljena za turistiku posetu. Iz antikog grkog perioda znaajnija su nalazita u Crnoj Gori (Budva), mada nedovoljno atraktivna za turistiku posetu. Iz rimskog perioda je ouvano znatno vie arheolokih nalazita i spomenika kulture. Sigurno najpoznatija i za turistiku posetu bolje opremljena su nalazita: Sirmium, Singidunum, Naisus i Mediana, pa Gamzigrad i Cariin grad, neopravdano zapostavljeni i neistraeni, vie spomenika u podruju erdapa, pa crnogorski gradovi Risan, Ulcinj, Duklja. Svi oni nedovoljno ureeni, naroito ne revitalizovani, oivljeni razliitim aktivnostima kulture koje bi im dale ivot i privlanost za posetioce. 2. Dela sa spomenikim i umetnikim svojstvima. Ova grupa kulturnih dobara predstavlja vrlo raznovrsnu i po vrstama mnogobrojnu grupu koja obuhvata sva ona dela koja imaju, pre svega, umetnika svojstva sa izraenim kulturnim i istorijskim znaajem, bez obzira na istorijski period u kojem su nastala. U zavisnosti od vrste umetnosti iji su produkt, sva ova dela se mogu razvrstati u tri podgrupe: dela arhitekture - objekti i njihove celine, dela likovnih umetnosti - slikarstva, vajarstva i primenjenih umetnosti, ostvarenja dramske, muzike ili filmske umetnosti. a. Dela arhitekture mogu biti : dvorci, palate, gradske kue, vile, koje se nalaze u okviru gradova, kao to su ona u Beogradu (Konak kneginje LJubice, Kapetan Miino zdanje i druga), u Novom Sadu, baroknae zgrade u Sremskim Karlovcima,tipina arhitektura Cetinja, tipina barokna arhitektura manjih gradova u Vojvodini, zatim u Srbiji, u banjskim mestima koja imaju tradiciju leilita i u kojima su bogati ljudi zidali lepa zdanja, ili dvorci u Vojvodini van gradova, nedovoljno afirmisani (sem Fantasta kod Beeja), ali koji bi mogli biti vrlo atraktivni za posetioce. Brojne i raznovrsne crkve, graene u klasinim evropskim stilovima, ili to je mnogo ee u specifinim stilovima naeg podneblja, a vrlo esto oslikane ili ukraene ikonama, predstavljaju takoe interesantan motiv za obilaske i razgledanje. Ukoliko su raena kao tipina za odreen arhitektonski stil, dela arhitekture mogu predstavljati privlaan motiv za turistike obilaske ili boravak turista. Takvi objekti su u razvijenim turistikim sredinama, najee osnovni motiv dolaska turista u one gradove, seoska podruja ili izolovane komplekse (dvorci),koji daju znaaj

16

ovim delima, i koji su dela arhitekture pretvorili u ive institucije (muzeje, izlobene paviljone, koncertne dvorane) ili su ih adaptirali u turistike objekte, najee ekskluzivne ponude. Pozitivan primer takvom pristupu arhitektonskim ostvarenjima je Velika Britanija u kojoj turizam velikim delom poiva upravo na takvim vrednostima. U naoj zemlji dobri primeri su Cetinje, dvorac Fantast, kao i pojedine banje - Aranelovac, Banja Koviljaa, Vrnjaka banja i duge. b. Dela slikarstva i vajarstva su jo brojnija, meutim za turizam su ona skoro uvek dopunski motiv turistike posete, sem u izuzetnim sluajevima, kao to su dela vrhunskih slikara svetskog glasa. Naa zemlja nije bila vodea umetnika sila u istoriji, ali u pojedinim periodima rad pojedinih umetnika dostizao je vrednost meunarodnog znaaja i takva dela mogu biti interesantna. Ostavljajui srednjevekovne freske, kao ostvarenja iju prezentaciju treba povezati sa prezentacijom manastira kao celine, jer su neprenosive u originalnom obliku, postoje i dela umetnika koja imaju svoju pojedinanu vrednost. Takvi umetnici su iz perioda baroka Teodor Kraun i Jakov Orfelin, zatim slikarstvo 19. veka sa poznatim slikarima: Katarina Ivanovi, Arsa Teodorovi, Konstantin Danil, pa romantiari ura Jaki, Uro Predi, Paja Jovanovi, vajar Toma Rosandi, ili dela Ivana Metrovia, pa impresionista Nadeda Petrovi. Slikarstvo 19. veka je u Vojvodini bilo vrlo razvijeno, tadanji slikari su, uei u Evropskim centrima umetnosti, dostigli scojim radovima evropski nivo, ali njihova dela se jo uvek ljubomorno uvaju od brojnijih pogleda posetilaca. Ista sudbina prati i ostavrenja umetnika 20. veka. Slikarstvo teko moe biti samostalan motiv turistikih kretanja, meutim, mora se i moe pronai put da se ta dela glasnije i interesantnije pokau znatieljnim postiocima, kao na primer: pokretne povremene tematske izlobe, bijenale, popularizacija preko grafikih propagandnih sredstava, slikarske kolonije. 3. Prostorne kulturno-istorijske celine. Ova grupa kultrunih dobara je najbrojnija, ali i najpogodnija za turistiku valorizaciju i prezentaciju. Samim tim to su to prostori, dakle vee celine, kompleksi zgrada, sa okolnim ambijentom, ali i brojnim ostvarenjima unutar tih prostora, omoguuje bolju uoljivost, prepoznatljivost za posetioce. U ovoj grupi kulturnih dobara su i naa do sada najbolje vrednovana, zatiena i prezentovana ostvarenja kulturnog razvoja. Prostorne kulturno-istorijske celine moemo podeliti u sledee grupe: stara jezgra gradova, seoske arhitektonske celine, ostale ambijentalne celine, manastirske celine, srednjovekovni gradovi i utvrenja. kulturni pejzai

a) Stara jezgra gradova su vrlo omiljeno mesto boravka turista, mesta deavanja trgovine, kulture, susreta i zabave ljudi. Interesantna su i ouvana stara jezgra gradova u Vojvodini, (Sremski Karlovci,Subotica,Zrenjanin, Sombor, Vrac), sa karakteristikama provincijalizma pojedinih evropskih pravaca. Stari gradovi u Crnoj Gori imaju svoju specifinost (svetska kulturna batina Kotor - danas u tunom stanju, pa Budva, Risan, Ulcinj i drugi), gradovi u Srbiji (Beograd,Ni, Valjevo) ili oni sa specifinim stilom balkanske arhitekture,(Novi Pazar), pa naroito gradovi na Kosovu - Prizren, Pe, Pritina, takoe imaju svoju fizionomiju. Svi oni zajedno nedovoljno su afirmisani, a jo manje ureeni i ponueni turistima. b) Seoske arhitektonske celine - nastale u nekadanjim selima, danas varoicama ili gradovima, kao rezultat originalnog narodnog neimarstva koji je imao svoj specifian umetniki izraz tako prepoznatljiv za nae krajeve. I upravo ta prepoznatljivost je onaj momenat koji im daje i poseban turistiki znaaj i za strane posetioce, koji dolaze iz zemalja koje su imale renesansu, barok,

17

klasicizam, ali nisu imali kombinaciju vizantijske, gotske i romanske arhitekture, snane uticaje islama uz autohton umetniki izraz. c) Ostale ambijentalne celine (arije, trgovake ulice, bazari, pijace, kue u kojima su iveli znaajni ljudi ili se dogodili znaajni dogaaji), su uvek vrlo privlano mesto za znatieljne posetioce, koji u tim prostorima upoznaju ivot obinog oveka, tako specifian u svakoj regiji ili zemlji. Oni su uvek korisna dopuna turistikog boravka.Takvih primera ima zaista mnogo i ima ih u gotovo svim sredinama. d) Manastirske celine - grupa kulturnih dobara koja sigurno zasluuje, i moramo rei i uiva, poseban tretman u kulturolokoj, ali i turistikoj valorizaciji i prezentaciji. Brojni manastiri u Srbiji i Crnoj Gori, nastajali od 9. do 18. veka, uvek su nosili peat ne samo specifine umetnosti tog vremena, nego i ukupnog kulturnog stvaralatva pojedinaca i naroda. Teko bi bilo na ovom mestu nabrojati sve manastire, ali svaka grupa, svrstana po dominantnom umetnikom stilu, nosi neke specifinosti i znaaj: Manastiri rake kole sa velianstvenom Studenicom i Sopoanima, iju vrednost je priznala i svetska kulturna javnost, i brojnim freskama u njima od kojim su neke i pojedinano zatiene kao ostvarenja meunarodnog zanaaja - Mileevski Beli aneo, Studeniko Raspee, ili Uspenje Bogorodice u Sopoanima. Srpsko- vizantijska kola je dala jednu Graanicu, a Moravska kola, sa najvie naim umetnikim izrazima, dala je ne samo specifine objekte Ravanicu, Lazaricu, Manasiju, LJubostinju i druge, nego i specifine freske po svom koloritu, dimenzijama i pre svega tematici. I ne treba zaboraviti manastire kasnijeg perioda: Frukogorske, Ovarsko-kablarske i naravno manastire Crne Gore sa velianstvenom Moraom i Pivom. Naravno vrednost manastira se ne zavrava na objektima ili freskama, oni su vredni i trebali bi biti interesantni i po ukupnom doprinosu koji su dali u kulturnom i istorijskom razvoju nae zemlje. Danas je veina manastirskih celina rekonstruisana, obnovljena, vrlo esto i osmiljeno ureena za posetu, te one predstavljaju vrlo privlane ambijente ne samo za kratku posetu nego i za boravak u njima. Meutim, dalja aktivnost na boljoj prezentaciji i promociji je sigurno korisna, pogotovu na inostranom tritu. e) Srednjovekovni gradovi i utvrenja - jo jedna grupa kulturnih dobara na koju se vrlo esto zaboravlja i ija ostvarenja do danas nisu nala odgovarajue mesto u turistikoj valorizaciji i prezentaciji. Neki pokuaji na Kalemegdanu, Petrovaradinskoj tvravi, u Nikom ili Smederevskom gradu su manje ili vie uspeni, ali zato ostali gradovi, kao to su Golubac, Ram, Poitelj, Stari Bar, Ulcinj i drugi i dalje primaju samo pojedinane posetioce ili sporadine manifestacije, bez celovito osmiljene revitalizacije i prezentacije. Postoje brojni primeri u Francuskoj, naroito Engleskoj, koji su od starih dvoraca i utvrenja napravili prave kulturne i turistike centre. f) kulturni pejzai - Neumorna istraivanja UNESCO-a, i stalna borba na zatiti prirode i kulturne batine, od 1992. godine proizvela je i postojanje jo jedne liste UNESCO-a- Liste kulturnih pejzaa, koja trenutno sadri relativno mali broj kulturnih pejzaa u svetu (po podafcima iz 2001. godine oko 20-tak u celom svetu), a ni jedan u Jugoslaviji. Kulturni pejzai su svedoci kreativne genijalnosti, socijalnog razvoja, kao i matovitosti i duhovne vitalnosti oveanstva, oni su zapravo deo kolektivnog identiteta. Postoji veliki broj razliitih pejzaa u razliitim regionima sveta, a kroz kombinovan rad prirode i ovekovih aktivnosti istie se dug i prisan odnos izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruenja. Osim toga to sloenim i stalnim nainom sjedinjuju kulturno i prirodno, kulturni pejzai se viestruko razlikuju od dobara sa Liste svetske batine. Po definiciji su vea prostranstva od strogo spomenikih celina. Pojedini kulturni pejzai su odabrani zbog svoje jedinstvene i spektakularne

18

prirode, a mnogo njih je trag originalnog ljudskog obeleja koje je vidljivo u itavim oblastima, ponekad velikim kao neki podkontinent. Ovi drugi su dragocenije vrednosti. 4. Znamenita mesta ili spomen-obeleja. Ova grupa kulturnih dobara obuhvata prostore i objekte od posebnog znaaja za istoriju naih naroda i predstavlja tipine spomenike, koji pojedinano ili u grupama ukazuju na znaajne dogaaje, linosti i mesta. To su: spomen groblja i pojedinani spomenici ili spomenike celine (memorijalna mesta). Takvih kulturnih dobara u naoj zemlji ima dosta, bilo da su nastala u momentima istorijskih dogaaja ili, naknadno kao uspomena na odreene linosti i dogaaje i veinom su dobro ouvani i ureeni. Pojedina memorijalna mesta imaju i znaaj za evropsku istoriju, i predstavljaju velike komplekse lepo osmiljenog i ureenog prostora. Njihova turistika valorizacija i prezentacija se moe obogatiti raznovrsnim odgovarajuim manifestacijama ili scenskim prikazima. 5. Folklorno naslee. Pod folklorom se podrazumeva narodna umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne materijalne i duhovne kulture. Objekti, tvorevine i pojave folklornog stvaralatva specifini su za svaku zemlju, pa i za pojedine delove, a pogotovo za Jugoslaviju ije su geografske, istorijske i etnike karakteristike veoma raznolike. To arenilo, svojevrstan kulturni milje, daju poseban peat folklornom stvaralatvu i u zemljama koje mu pridaju odgovarajui znaaj, predstavljaju vrlo privlaan i turistiki motiv. Po specifinosti nastanka i osnovnim karakteristikama, ova dobra mogu biti: o zgrade i prostori narodnog neimarstva- brvnare, bondruare, prizemljue od naboja, zemunice, razliiti pomoni objekti, jedinstvene crkve brvnare. o ostvarenja materijalne i duhovne kulture stvaralaca iz naroda - nonje, muzika, igra, naivno slikarstvo i vajarstvo, u kojem imamo i stvaraoce sa svetskim glasom (Kovaiko slikarstvo). o ostvarenja tehnike kulture naroda - stari zanati: duboresci, kujundije na Kosovu, ilimari iz Pirota i planinskih sela, grnari sa juga Srbije, ali i iz Vojvodine, pletilje sa Zlatibora, pa urije, opanari, kazandije i mnogi drugi. Mogunosti turistike prezentacije folklornog stvaralatva su brojne: razliite kulturne manifestacije, priredbe i smotre folklora, kao to su: Kosidba na Rajcu, Duijanca u Subotici, Dani ludaje u Kikindi, razliite setvene, etvene sveanosti, dani berbe (groa, voa), viteke igre. Takoe se mogu organizovati izlobe starih zanata, ureenje starih arija sa oivljenim zanatima. Etno-parkovi su celovit i sveobuhvatan nain prezentacije ukupnog folklornog stvaralatva i svojevrsni muzeji pod vedrim nebom. Poznati su u zemljama Skandinavije, Rumuniji, Maarskoj ili Bugarskoj, ali mi ih jo uvek imamo malo. 6. Manifestacione vrednosti. Ova grupa kulturnih ostvarenja je vrlo raznovrsna, ali obuhvata u principu sva ona ostvarenja koja se prikazuju na sceni, koja podrazumevaju posmatranje, kontaktiranje izmeu stvaraoca, izvoaa i posmatraa. Neka dela i ostvarenja su umetnika ostvarenja, a neke podrgupe obuhvataju savremena ostvarenja i potrebu i izraz naeg vremena. To su: ostvarenja savremene scenske i filmske umetnosti , predstave, priredbe i festivali, kao oblik prikazivanja ostvarenja drugih umetnosti, kulturne i zabavne manifestacije razliite sadrine, odgovarajueg kulturnog nivoa, poslovne manifestacije i sajmovi, sportske manifestacije. Ve samim tim to su izraz scenskog prikazivanja ili komunikacije, ova ostvarenja su prilagoena za turistiku prezentaciju i vrlo su privlana za posetioce. Ona su sastavni deo turistikog boravka posetilaca nekog mesta ili regije, a vrlo esto i osnovni motiv dolaska turista u neko mesto.

19

7. Ustanove kulture sa svojim aktivnostima. Ustanove kulture nisu same po sebi kulturna dobra, ali svojim aktivnostima oni stvaraju nova dobra koja imaju posebno mesto u prezentaciji kulturnih dobara neke regiije. To su: muzeji kulturni centri. a. Muzeji su svojevrsne institucije nauke, kulture i obrazovanja ija je osnovna funkcija sakupljanje, prouavanje, priprema za izlaganje i izlaganje raznovrsnih predmeta istorije, kulture i umetnosti, nastalih tokom razvoja nekog podruja. Bez obzira da li su opteg karaktera (kao nacionalni, zaviajni ili narodni muzeji) ili specijalizovani muzeji sa tematskim zbirkama i izlobama, muzeji predstavljaju vrlo omiljeno mesto u turistikoj ponudi nekog mesta. To su najee mesta na kojima se moe sagledati stvaralatvo razliitih umetnosti kroz istorijski, kulturni i geografski presek. Meutim, muzeji su istovremeno i institucije koje svojim dodatnim aktivnostima stvaraju nove vrednosti: prezentacije kulturnih ostvarenja, tematski razgovori, mali koncerti, veeri poezije, revije razliitih ostvarenja i slino, a koje oivljavaju muzeje i time ih ine pristupanijim za sve one posetioce kojima muzeji odbijajue deluju svojom strogou i patinom. Muzeji su uostalom u svetu mesta sa najveim brojem evidentiranih posetilaca, od svih kulturnih dobara. U naoj zemlji su organizovani brojni muzeji u svim veim i mnogim manjim mestima. Ali ini se da, sem pojedinih izuzetaka, veina muzeja svoju aktivnost zavrava na organizovanju stalnih ili eventualno povremenih izlobi, te da su kod nas to jo uvek mesta koja pasivno oekuju malobrojne posetioce.

20

LIKOVNE UMETNOSTI KROZ PROSTOR, VREME I TURIZAM

DREVNA UMETNOST OD PRAISTORIJE DO V VEKA

21

UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI

Kada se umetnost prvi put pojavila? Pre milion, ili vie stotina hiljada godina? Kakva je bila ta prva umetnost - detinjasta, ili je imala karakter umetnosti? ta je bila osnovna pobuda ili svrha radi koje je praistorijski ovek, okruen surovim uslovima ivota stvarao? Ova i slina pitanja se i danas postavljaju pred teoretiarima istorije umetnosti, iako su mnoga dela pronaena, istraena uporeena. Verovatno e pravi odgovor ostati tajna koju sa sobom nosi vreme i istorija zemaljske kugle, kao i mnoge druge tajne. Pretpostavke o sutini i svrsi prvih umetnikih ostvarenja su najee sledee: ovek je stvarao iz potrebe da bude okruen lepim stvarima (mada se smatra da je ta potreba oveka stvorena tek u ambijentu kulture); ili je stvarao iz koristi, ili kao mamac za ive ivotinje - mada ove pretpostavke ne proizilaze iz analize mesta i naina nastanka prvih dela, naroito slikarskih; najrealniji odgovor, koga zastupa najvei broj teoretiara je da je ovek stvarao iz njegove tenje da stvara ni iz ega, iz zadovoljstva stvaranja, iz potrebe da kroz stvaranje jasno iskae svoje misli, strahove. Praistorijska umetnost, ili kako se esto opravdano naziva, peinska umetnost, je izraz ovekovog magijskog poimanja sveta. Prva umetnika dela idu na mnogo hiljada godina pre najstarijih ljudskih kultura Sumera, Egipta, Asirije ili Vavilona. ovek se u Evropi javlja u etvrtoj, poslednjoj geolokoj fazi u formiranju Zemljine kore, u takozvanom kvartaru. To je bilo razdoblje veoma promenljivih klimatskih uslova, kada se vreme niskih temperatura esto smenjivalo s toplom i vlanom klimom. Ta su klimatska kolebanja bila od odluujueg uticaja na ivot prvobitnog oveka, na njegovu drutvenu organizaciju, nain stanovanja i pribavljanja hrane. Svoje oruje i orue pravio je uglavnom od kamena ili kostiju ivotinja kojima se hranio. Razdoblje upotrebe kamena, u kojem se javljaju i prvi oblici umetnosti, naziva se paleolit ili doba neglaanog kamena (500 000.g.- 10 000 g.p.n.e.)

PALEOLIT
ovek praistorijskog perioda ivi u peinama, otkriva vatru, kamen za orua i oruja; preseljava se i trai prostore pogodnije za ivot; nastanjuje toplije junije krajeve june Evrope, Sredozemlja Severne Afrike. Sve do oko 40 000 g.p.n.e. kamene rukotvorine su grube, neobraene, nastale cepanjem, udaranjem, razdvajanjem. Tek oko 40 000g.p.n.e. dogaa se preokret i nastaje prva praistorijska umetnost. Njeni pojavni oblici su raznovrsni, a prema dananjim kriterijumima se mogu podeliti na vajarska i slikarska dela. Zajedniko im je da su sva ta dela srodna i u vrlo razliitim geografskim prostorima. Znaajno je istai da je ovakva umetnost prethodila pojavi istorijskih civilizacija ne samo drevnih kultura Egipta, Mesopotamije, Evrope, nego se deava i u istorijsko doba ( na primer u XIX veku u Okeaniji), ali opet kao pretea pojave organizovanije civilizacije. Kao da je to jedan normalni i prirodni sled razvoja ljudskih potreba u kulturi i umetnosti. Najstarija umetnika ostvarenja pripadaju vajarstvu. Osim mnogobrojnih upotrebnih i ukrasnih predmeta obraenih, oslikanih, najvrednija umetnika ostvarenja tog doba su statuete od gline, mekog kamena i mamutovog zuba. Statuete su najee enske figure, male, esto veliine dlana, sa uveanim grudima i bedrima i zanemarenim udovima. To je predstava majke-boginje, olienje

22

zemlje, plodnosti, a poznate su kao paleolitske venere. Pronaeno ih je desetak, a najpoznatije su Vilendorfska venera i Venera iz Vestonica. (Sl.1). Dok su venere proizvod slobodne plastike, drugi predmeti, kao kamene ploice na primer, svedoe o pokuajima gravire razliitih geomertrijskih ili realnih likova. Specifinu paleolitsku pojavu predstavlja plastino-slikarska forma utiskivanja otvorene ake u mekanu stenu nepoznatog stvaralake pobude (peine u Gargasu). Dug je bio period i put kojim je paleolitski ovek preao od ovih primitivnih umetnikih iskustava do zapanjujueg peinskog slikarstva u peinama na teritorijama sa obe strane Pirineja, od kojih su najznaajniji ciklusi u peinama Laskoa i Altamiri, koji vrlo impresivno pokazuju ovekovu tenju da nadvlada ivotinje u borbi za opstanak. Ciklus slika u peini Lasko datira iz14000-13500.g.p.n.e. Peina je otkrivena oko 1940.g. i najznaajnije su slike bikova u jednoj od tri dvorane. Crtei su raeni crnom bojom na crvenim poljima, a zapanjujue dobro su uhvaeni pokreti ovih bikova. Slike i peini Altamira u paniji su otkrivene 1879.g., a datiraju iz perioda od 14000-9500.g.p.n.e. Slike na tvanici su raene crnosmeim obrubom, a povrine su crvene. Na slikama su predstavljeni bizoni u miru, zgreni ili ranjeni i pomeani sa likovima arobnjaka-ivotinja. (Sl. 2)

MEZOLIT
(10 000-6 000g.p.n.e.) Neolit ili doba glaanog kamena, koje obuhvata vreme od 10000. do 1800. godine pre nae ere, poinje s poslednjim velikim klimatskim promenama u Evropi, s prestankom takozvanog ledenog doba. Gleeri se povlae na sever, a sa njima i severni jelen; ovek naputa peine, gradi svoja naselja kraj velikih reka ili jezera, pripitomljava pojedine divlje ivotinje, poinje da se bavi ribolovom i obradom zemlje. @ivei u brojnim zajednicama, on doivljava podelu rada i nove drutvene odnose. Za ovo su razdoblje karakteristine tri stvari: poetak zemljoradnje, upotreba domaih ivotinja i razvoj keramike. Meutim, prelaz iz paleolita nije bio tako brz. Postoji jedno prelazno razdoblje u kojem se staro susree i mea s novim, i koje se u nauci zove mezolit. Pod uticajem topline i vlane klime nastaju znatne promene u nainu ivota nekadanjih peinskih ljudi. Dodue, oni svoje oruje i orue jo uvek prave od grubo obraenog kamena, a to se umetnosti tie, skulptura i graviranje na kostima ili kamenu sasvim nestaju, ali je zato crte i dalje negovan. Pa ipak, u poslednjim peinskim stanitima toga razdoblja u Francuskoj i Andaluziji u paniji, moe se na mnogobrojnim kompozicijama utvrditi da ljudska figura postaje sve vie stilizovana, pretvarajui se skoro u geometrijski znak. To se isto dogaa i s predstavama ptica i ivotinja, meu kojima se ovoga puta javljaju koze, guske, patke i labudovi. Slina se stilizacija ljudske i ivotinjske figure moe videti na najstarijoj keramici Azije, u Iranu, na primer.

NEOLIT
(6000-1800. g.p.n.e.) Ovo doba, poznato jo i kao doba glaanog kamena, odlikuje se, pre svega, raznovrsnou umetnikih i zanatskih proizvoda; meutim, njegova e glavna karakteristika biti razvitak keramike. Naputajui peine, ljudi se kao to je ve reeno, naseljavaju kraj jezera i velikih reka, glavnih ako ne i jedinih saobraajnica toga vremena. Kue grade na kolju iznad vode. U ovim naseljima naeno je oruje i orue od kremena i glaanog kamena, od ivotinjskih i ribljih kostiju, a zatim mnotvo keramike, nakita i fragmenata od bakra ili bronze. Skoro u isto vreme, na Britanskim ostrvima, u Francuskoj, paniji, Belgiji, Skandinavskim zemljama severnoj Nemakoj, jednom delu Italije i na Malti, poinje civilizacija megalita. To ime
23

potie od velikih kamenih spomenika, dolmena, menhira i kromleha.Dolmeni, dva uspravna kamena velikih dimenzija i jedan poloen preko njih, sluili su kao kolektivne grobnice u kojima su mrtvi bili sahranjivani u zgrenom stavu, s orujem, nakitom, oruem i keramikom. Najpoznatiji dolmeni nalaze se u Krornvalu u Engleskoj, u Bretanji i na ostrvu Malti. Menhiri su ogromni blokovi kamena, poreani u jednoj liniji (Karnak u Bretanji) a kromlesi, kameni blokovi postavljeni u krug, od kojih najvelianstveniji utisak ostavlja sloena kompozicija jednog spoljnog, jednog unutranjeg kruga i razliitih kombinacija parova kamenih blokova u Stounhendu u Britaniji. (Sl.3) Namena ovih graevina nije nauno utvrena, a predpostavke su da su imale veze sa kultom mrtvih ili sa oboavanjem sunca, mada ima i drugaijih stavova. Takva jedna graevina nije u pravom smislu rei arhitektura, ali ona joj se najvie pribliava od svega to u zapadnoj Evropi nalazimo do vremena Rimljana. U svakom sluaju ostaci graditeljstva megalitske kulture su i u kulturnom i u turistikom pogledu veoma interesantna mesta koja organizovano poseuju brojne turistike grupe iz celog sveta. U poreenju s paleolitom, skulptura i slikarstvo neolita predstavljaju osetan pad. Uglavnom se praktikuju gravire na kamenu koje obino prikazuju ivotinje, prizore iz lova ili domaeg ivota. Menhiri su preteno ukraeni dekorativnim ornamentima, ponekad reljefima oruja ili figurama nekog boanstva. Slobodna skulptura je malog formata, od kostiju ili peene zemlje, u obliku enskih idola, s jako naglaenim oima i nosom a veoma stilizovanim telom. Najveu raznovrsnost predstavlja keramika. Neolitska keramika raena rukom je jednostavna, ponekad gruba, ponekad prijatnog oblika i proporcija ukraena koncentrinim ili cik-cak linija ili spiralama i takama. Imala je praktinu primenu u domainstvima.

DOBA BRONZE I GVOA

Iza velikih era paleolita i neolita koje su trajale hiljadama godina dolazi metalno doba. Traje u treem, drugom i prvom hiljadugoditu pre nove ere, u vreme kada su na Bliskom i Dalekom istoku nastajle prve velike civilizacije i kulture. Starije doba bronze kao i gvoa u evropu je dolo sa Istoka. Ovaj period predstavlja veliku prekretnicu u razvoju oveanstva. Metal je omoguio krenje uma, obradu zemlje, ali i otkrie monih oruja za napade i osvajanja. Proces udaljavanja od prirodnih organskih oblika zapoet u neolitu nastavlja se i kroz ovaj period. Umetnost je potpuno apstraktna, svedena na simbole i znakove - nastaje geometrijski stil koji se ogleda na ukrasima upotrebnih predmeta od keramike, bronze, gvoa, na nakitu, oruju, delovima odee. Nivo ivota se podie, grade se ne samo sela iznad vode nego i na kopnu. U to vreme seobe prvih naroda sa dalekog istoka u sve delove Evrope pre svega se rade i ouvani su pokretni predmeti upotrebnog ili kultnog karaktera. Oboavanje boginje majke sve vie se potiskuje kultom Sunca koji izraava svest o krunom toku svega u prirodi. To svakodnevno kretanje sunca na nebu prikazuje se tokovima, sunanim diskom ili malim kipovima sada sloene kompozicije, kao to su upregnuta kola sa tokovima .(Sl.4) U poslednjoj fazi metalnog doba, u periodu upotrebe gvoa, balkanske zemlje su u dodiru sa prvim velikim evropskim civilizacijama, a zapadnoevropski centar gvoa je Haltat u Austriji koji je imao znaajnog uticaja na razvoj kulture Kelta.

PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI

ivot najstarijih stanovnika Jugoslavije i najraniji oblici njihvoog stvaralatva tek se u novije vreme otkrivaju i upotpunjuju zahvaljujui sve brojnijim i opsenijim arheolokim, antropogeografskim i drugim istraivanjima pre svega brojnih peina u kojima je iveo paleolitski ovek. Kod nas je iz starijeg paleolita najznaajnija peina Crvena stijena iznad Trebinjice u Crnoj Gori. U novije vreme su utvrena znaajna paleolitska nalazita i u Srbiji: Gradac kod Kragujevca, Risovaa kod Aranelovca i dr. Iako iz mlaeg kamenog doba, nedavno ureena Zlotska peina, u
24

podruju Kuaja, jedno je od najbogatijih arheolokih nalazita ove vrste u Srbiji. U vitrinama ove peine su sistematski izloeni predmeti materijalne kulture i ostaci izumrlog peinskog sveta. U vreme neolita ovek poinje da se drutveno organizuje i da gradi naselja i van peina koje mu priroda prua kao utoite U ovo vreme javlja se i zemljoradnja. Stvaraju se odreenije alatke: noevi i sekire, udice i harpuni, strele i koplja, motike i ostalo. Hrana se ne samo sakuplja ve i spravlja u sudovima. Sva ova oruja i orua oblikuju se najee od kamena ili kosti, dok se posude razliitog oblika peku od zemlje, jo uvek bez grnarskog vitla. Na osnovu otiska enskih prstiju pretpostavlja se da su ih oblikovale ene. U vreme neolita razvija se i umetnost. Ona nije samo dekorativne prirode ve zalazi i u isto likovna ili skulptorska reenja. Dekorativna umetnost izraena je u brojnim rezanim, grebanim i tipanim ornamentima koji su izvedeni esto i u dve boje, prvenstveno na grnarskim sudovima (bojena keramika). Time je postavljena i osnova primenjenim umetnostima, jer su predmeti za svakodnevnu upotrebu poeli da bivaju umetniki obraeni. Skulptura je u to vreme data u vidu figurina koje, stilizovane s puno simbolike, izraavaju plodnost. Glava ili cela statueta predstavlja pre svega enu - boanstvo plodnosti. Neolitska nalazita, koja su razasuta po celoj zemlji, najbrojnija su du naih velikih renih tokova i morske obale. Tako su Morava, Dunav i Sava glavne arterije kojima se kretao ovek mlaeg kamenog doba i stvarao svoja naselja na veitom putu izmeu istonog Sredozemlja i srednje Evrope. To vreme, koje se protezalo kroz stariji, srednji i mlai neolit sve do pojave metala u bakarnom dobu (eneolitu), oko 2000. godine pre n.e., trajalo je vie milenijuma. Svestrana istraivanja na Dunavu, koja su usledila kao posledica dinovskog poduhvata na izgradnji hidroenergetskog sistema erdap", otkrila su i najranije tragove neolitske civilizacije dotada nepoznatu kulturu. Prema oceni praistoriara, ova kultura u znatnom stepenu menja profil razvoja najstarijih civilizacija, prvenstveno onih koje se razvijaju u jugoistonoj Evropi. Lepenski Vir je naselje osobitog oblika, sa oko 140 kua trapezoidne osnove, s kamenim skulpturama izuzetne vrednosti.(Sl.5.) To su, moda, i prvi ljudski likovi koje je umetnik oblikovao u prirodnoj veliini, zbog ega je ova kultura u kratkom vremenu ivo zainteresovala naunu javnost celog sveta. Na Lepenskom Viru su dati prvi nagovetaji urbanizma, arhitekture i skulpture, koji ne izraavaju samo umetnost izuzetnih vrednosti ve i oblike zavidnih razmera. Po oceni profesora Srejovia, koji je sa ekipom strunjaka otkrio i prouio lokalitet, ovo veliko naselje i svetilite zemlja je skrivala preko 7000 godina, a pripadalo je ljudima koji su se tek oslobodili surovih uslova klime ledenog kvartarnog doba, do danas nepoznatog u nauci i umetnosti. Likalitet Lepenskog vira je na vrlo savremen nain kulturno i turistiki ureen i prezentovan brojnim turistima. Ve odranije poznata neolitska nalazita Starevo i Vina su primerci kultura koje isto tako potiu s obala Dunava, nedaleko do Beograda, s brojnim spomenicima iskopanim sa obe strane reke. Starevaka kultura zastupljena je bogatim keramikim materijalom s dekorativno bojenom ornamentikom geometrijskih ara i primitivnim antropomorfnim statuetama. Vinanska kultura, mlaa od starevake, ima savrenije oblike, kako u posudama tako i u plastici. Posebno su zanimljive antropomorfne figure iz Valaa kod Kosovske Mitrovice, sa Predionice kod Pritine i iz plonika kod Prokuplja. Napredak se uoava i u nainu gradnje kue od pletera, koja je preteno pravougaone osnove. Za ovim kulturama sledi ili se javlja istovremeno potiska u severnoj Vojvodini. Od sredine treeg milenijuma pa sve do prve polovine prvog milenijuma pre nae ere nastaje znaajan preokret u ivotu stanovnika koji su naseljavali tle Jugoslavije. To je vreme velikih migracionih kretanja i kontakata koji su doveli i do prodora brojnih elemenata stranih kultura, a istovremeno i doba koje je zabeleilo znatan ekonomski i kulturni razvitak. U tom razdoblju upotreba metala dolazi do svog punog izraaja. Iz tih razloga ovaj poslednji period praistorije nazivamo metalnim dobom (bakarno, bronzano i gvozdeno).

25

Na poetku u Podunavlju se jo uvek stanuje u zemunicama. Tokom IV i III veka pre n.e., preko posavsko-podunavskih oblasti u nae krajeve stiu Kelti i preuzimaju vodeu ulogu. Utvrena naselja, trgovina koja se zasniva na kupovnoj vrednosti novca, lonarsko vitlo koje poinje da se upotrebljava prilikom oblikovanja keramike i, najzad, bolje poznavanje tehnologije metala, postaju baza u razvoju kulture poznate pod imenom latenska kultura- (mlae gvozdeno doba). Sa egejskih i jadranskih obala dolaze u unutranjost zemlje grki trgovci, zanatlije i umetnici, prenosei helensku kulturu arhajskog doba, pre svega jonsku. Tako se domorodako stanovnitvo u unutranjosti zemlje - Traani i Iliri - nalo, poev od IV veka, izmeu latenske i helenske kulture.U ovakvim uslovima razvijaju se u primorskoj oblasti gradska naselja i prvi vidovi vojnih utvrenja (Medun kod Podgorice, Risan u Boki). Tom vremenu pripadaju veoma velike nekropole na Karaburmi i Rospi ]upriji (podruje Beograda). Brojne nekropole s bogatim kneevskim grobovima pokazuju da su od VI veka n.e. na celoj teritoriji dole do izraaja traka, ilirska, a potom i keltska aristokratija. Kao najbolji pimerci slue nam, Novi Pazar, Atenica kod aka, s nalazima najdragocenije vrste.Kelti osnivaju u III veku Singidunum - dananji Beograd. Umetnost u doba upotrebe metala sadri odlike individualnosti pripadajui odreenim plemenima i njihovim stareinama. To je, pre svega, bogata umetnost linog ukraavanja - umetnost nakita, a ujedno i umetnost religije koja u duhovnoj kulturi menja shvatanja i pogrebni ritual, primenjujui i spaljivanje pokojnika. Pored antropomorfnih figura i posuda koje se i dalje oblikuju od peene zemlje, ali na jedan mnogo inventivniji nain (kolica iz Dupljaje (Sl.6) i Glasinca, urna iz Dubovca), u bronzi se stvaraju najraznovrsniji predmeti u vidu figura (lirski ratnik iz Vaa), oruje, a nakit se radi u ilibaru i plemenitim metalima - srebru i zlatu. Ni spomenike kulture metalnog doba nismo, na alost, u mogunosti da posmatramo na licu mesta (in situ). Kao to je sluaj s pokretnim nalazima iz ranijih epoha, i ovi komadi samo krase vitrine praistorijskih zbirki naih muzeja. Sudbina otkrivenih praistorijskih lokaliteta jo uvek je neizvesna, jer tehnika konzervacije spomenika ove vrste jo nije uspela da pronae efikasno sredstvo koje bi bilo u stanju da u novim uslovima van zatite humusa, uini otpornim osnovni materijal - zemlju, prue i ostalu nedovoljno postojanu grau - prema atmosferskim i drugim razornim uticajima. Osim Lepenskog Vira, iji su osnovni elementi kamen i naknadno preparirana stvrdnuta podloga, ili gradova kao to su Medun kod Titograda, ostala otkrivena i ispitana praistorijska nalazita u naoj zemlji nisu ni mogla biti konerzvirana, a jo manje prezentovana na licu mesta. To je, uostalom, sluaj sa lokalitetima ove vrste uopte, iako u svetu ima pokuaja da se i u tom pogledu neto preduzme. Izgleda da je zasada jo uvek najkorisnije ako smo u mogunosti da ispitane lokalitete ponovo zatrpamo. Ostaje da se zadovoljimo onim to smo izvadili i odneli u muzeje, kao i dokumentacijom koju smo prikupili i prouili. (Pavlovi,)

26

UMETNOST ISTONIH CIVILIZACIJA

Prelaz od praistorije u istorijsko doba odigravalo se paralelno na prostorima na Bliskom i Dalekom istoku u Junoj i Srednjoj Americi. Sa zemljoradnjom i stoarstvom ovek se preobraava u proizvoaa hrane i dobara. To je bila velika revolucija koja stvara nove drutvene podloge. Otpoinje raanje prvih civilizacija. Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. godina pre n.e., u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. Na Bliskom istoku tu su doline reka Tigra, Eufrata i Nila.

UMETNOST EGIPTA
U vreme kada se oko 3000. g.p.n.e. prostrano podruje nilske doline i delte spremalo da otpone parabolu svoje trihiljadugodinje istorije, narod Egipta je ve imao za sobom dugu i do danas jo slabo poznatu civilizaciju. Ve je za tu civilizaciju bilo znaajno ono to e biti temeljna karakteristika ivotu u Egiptu - organizacija ivota i ljudskog rada takva sa ciljem to boljeg usavravanja tehnike kontrole nad vodama i razvoja zemljoradnje. Sa gledita umetnosti, ta je civilizacija ve tada zapoela osnovne crte koje e zadrati do kraja. Taj umetniki izraz nosi obeleje hijeroglifskog pisma, ali malo je praistorijskih svedoanstava iz tog perioda. U plodnoj dolini srednjeg i donjeg toka reke Nila stvorena je, 3200. godina pre n.e., jedinstvena egipatska drava sa centralizovanom vlau, razvijenim sistemom navodnjavanja, hijeroglifskim pismom i razvijenom umetnou. Umetnost Egipta bila je preteno namenjena kultu mrtvih. Egipani su verovali u veni ivot due i tela, tako da je staranje o ivotu posle smrti bilo osnovna briga ivih i svrha umetnosti. Kad bi sloenim procesom balsamovanja telo pokojnika pretvorili u mumiju, stavljali su ga u grobnicu ve opremljenu pogrebnim statuama, zidnim slikama i reljefima, nametajem i zlatnim predmetima. O nainu na koji je bila opremana faraonska grobnica zna se prema grobnici faraona Tutankamona, koja jedina nije bila opljakana. Kamen kojim Egipat obiluje, njegova vrstina i teina koja graevini osigurava trajnost i venost, a samim tim i pokojniku besmrtnost, uslovili su sistem gradnje slian megalitskim graevinama, bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi. Veliki kameni bokovi slagani su jedan na drugi; tako je nastajala pravolinijska arhitektura: piramidalna kad je re o grobnicama, a hramovi su graeni primenom takozvanog grednog sistema, s velikm brojem podupiraa. Prvobitna egipatska grobnica je mastaba, dugaka, ali relativno niska graevina, koja ima oblik zarubljene piramide. Iz mastabe se ve u periodu Starog carstva razvila piramida kao iskljuiva faraonska grobnica. Boanska priroda faraona izraavala se veliinom grobnice, pa je najstarija piramida faraona Zosera, u Sakari kod Memfisa, razdeljena ili stepeniasta piramida. Ona se sastoji iz est mastaba, koje su izgraene jedna na drugoj, i to tako to je svaka gornja manja od prethodne, donje. Iz te razdeljene piramide razvila se dobro poznata piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu stiu u jednoj taki. Najlepi graevinski kompleks piramida izgraen je u Starom carstvu, u grobljanskoj etvrti Gize kod Kaira. To su piramide faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina (sl. 7). Kao rezultat matematikog izraunavanja arhitekata, te piramide ine racionalan sistem neprekinutih povrina i linija. Masivne, monumentalne i stabilne, one su jedinsten rezultat umetnike sinteze. Na vrhu Kefrenove piramide i danas se vidi deo savrene oplate od kamenih glaanih tesanika kojima su prvobitno cele piramide bile obloene. U period Srednjeg i Novog carstva grobnice su usecane u prirodnim gromadama stena. Tom tipu pripadaju grobnice iz uvene Doline kraljeva, u blizini Tebe, na levoj obali Nila. Pogrebni hram, izgraen ispred grobnice carice Hatepsute, koja je useena u steni, ima oblik stepeniastih rampi koje kao da ponavljaju geoloku slojevitost stepe ispred koje je hram izgraen.
27

U periodu Novoga carstva, hramovi, kao stanita bogova, graeni su na desnoj obali Nila, u Luksoru, Karnaku i Edfu. Uobiajeni prilaz hramu inila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u piramida, odlikuje pravim linijama: uspravnim nosaima i vodoravnim gredama. Kapiteli na egipatskim stubovima isklesani su u vidu listova palme, papirusa i lotosa. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama, ali ne kao njihova dekoracija, ve da izraze boansko poreklo faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj dui. Zato se egipatskoj umetnosti nametnula konvencionalnost, zbog koje se ini da se ona u svom trajanju dugom tri hiljade godina skoro i nije razvijala. Statue su stavljane u grobnice kao zamena za telo; one su garantovale besmrtnost pokojnika i zato su, kao i arhitektura, kubinih oblika, masivne i stabilne. Klesane u jednom bloku kamena, one su manje predstava odreene linosti, a vie odraz venog i neprolaznog ivota u onostranom, predstava oveka izvan prostora i vremena. Na slikama i reljefima, izmeu kojih postoji velika slinost, jer su reljefi plitki i bojeni, nema perspektive ni iluzije prostornosti. Izvestan raspored u prostoru postie se preklapanjem oblika. Glavna figura je veih razmera, to je u skladu sa njenim znaenjem; glava i noge uvek su prikazani iz profila, a telo spreda, kako posmatra" prizore iz lova ili zemljoradnje i tako produava u venosti svoju linu sreu. Figure su bestelesne, u standardnim proporcijama, jer se smatralo da je svaki deo ljudskog tela uvek u istoj srazmeri sa ostalim delovima, pa je ljudska figura komponovana po sistemu od 18 podeljaka. Pored statua, reljefa i slika u grobnice su stavljani i dragoceni predmeti od zlata, emalja, kedrovine, slonovae i dragog kamena. To su sarkofazi, nakit, posmrtne maske i primerci nametaja, leaji, prestoli i stolice. Jednostavnim linijama leaja iz Tutankamonove grobnice inspirisan je, posle mnogo vekova, evropski nametaj ampir stila. Znaajna umetnika ostvarenja su i u oblasti egipatske knjievnosti - nauke, mistike, istorije, koja su do dananjih dana ouvana na svitcima od papirusa (sl. 9.). Papirusi su sluili za slikarske ukrase i pisanje tekstova hijeroglifskim pismom a prema raznovrsnom sadraju dele se na 300 razliitih vrsta.

UMETNOST MESOPOTAMIJE SUMERSKA UMETNOST

Umetnost koja se razvijala u meureju Tigra i Eufrata, tj. u Mesopotamiji od priblino 4000. do 539. godine pre n.e.(nastanak Persijskog carstva), unekoliko se razlikuje od egipatske umetnosti. U odnosu na egipatsku umetnost uoava se nedostatak umetnikih dela. Od slikarstva Mesopotamije skoro nita nije ostalo. U dolini Tigra i Eufrata nema kamena i zato je u arhitekturi od najstarijih, sumerskih vremena koriena opeka koja je, istovremeno, najpre bila i materijal za slikovno, a kasnije za klinasto pismo. Kao graevinski materijal, opeka je tronija od kamena tako da je ouvano malo arhitektonskih spomenika. Upotreba opeke, meutim, navela je graevinare u Mesopotamiji na konstrukciju luka, svoda i kupole. Kako je opeka i siromaan materijal, u arhitekturi je obilato koriena boja, reljefna kamena stela i bojene glazirane opeke za oplaivanje zidova. Te opeke su slagane tako da obrazuju predstavu ivotinje, realne ili fantastine. Ve u treem hiljadugoditu u Mesopotamiji su graeni hramovi zigurati, vladarske palate i gradovi, od kojih su najmoniji bili Ur, Uruk i Laga. Ostaci zigurata kod Ura su u vidu trostepene piramide koja je postolje za hram. Piramidalno postolje, usmereno ka visini, usmerava panju na hram do koga se dolazilo spoljnim stepenicama. Od nekada uvenog grada Vavilona, sa dvorcima, hramovima i viseim vrtovima, koje je izgradio car Nabukodonosor, danas je ostalo veoma malo. Kapija boginje Itar i procesiona ulica koja je vodila do Mardukovog hrama, poznatog iz Starog zaveta kao Vavilonska kula, jedini su ostaci.

28

Osim luka, na kapiji se ispoljava i druga osobenost umetnosti Mesopotamije - dekoracija od glaziranih ploica koja predstavlja lavove, zmajeve i bikove (sl. 10). U Mesopotamiji je sauvano vie ostataka skulptura. To su portreti vladara i svetenika, prikazi vladarskih uspeha u ratu i lovu, njihove zasluge u zakonodavstvu, kao i realistiki prikazi ivotinja. Za izradu skulptura kamen je uvoen, ali su statue, u nedostatku kamena, bile od bakra i bronze. Reljefne predstave su raene na kamenim stelama koje su u arhitekturi sluile za prekrivanje zidova, naroito u vladarskim palatama. Jedna od najstarijih je Pobednika stela Naram-Sina, od ruiastog peara.(Sl.11.)

ASIRSKA UMETNOST
Oko XIII v.p.n.e. Asirci su zavladali celom Mesopotamijom. ivei od vajkada na ovim prostorima izgradili su gradove Korsabad, Ninivu, Nimrud, a junije na Tigru i Asur. Istorija Asiraca je istorija vojno-privrednog razvoja i osvajakih pohoda. Osvojivi prostore od Persijskog zaliva do Sredozemlja, od Palestine, sve do iza Tebe, osvojili su i svog vekovnog neprijatelja - Egipat. Umetnost Asiraca je odraz njihove prirode. Gradovi doivljavaju nov sjaj - zigurati se grade do velikih visina, diu se ogromne kraljevske palate (palata u Korsabadu zauzima 10 ha i ima vie od 200 dvorana koje se smenjuju sa dvoritima). Vajarstvo se ogledalo u izradi kipova vladara. Svoj vrhunac Asirska umetnost postie u ukraavanju palata plitkim reljefima. Asirci su stvorili mnotvo prizora u reljefu. To su veoma niski reljefi uklesani u mekom kamenu kredi ili alabasteru - kojima su prekrivene velike povrine zidova u vladarskim palatama, kao to su reljefi iz palate Sargona II u Korsabadu. Istiu se scene lova sa lavovima, konjima i psima prikazanim u razliitim stavovima, u skoku ili ranjeni, slomljene kiem. U realistikom prikazivanju ivotinja Asirci su do danas neprevazieni (sl. 12). Od statua klesanih u kamenu ili livenih u bronzi ouvano je nekoliko veoma lepih primeraka, naroito iz sumersko-akadskog perioda, iz treeg hiljadugodita pre nove ere. To su portreti vladara, meu kojima se istie bronzana glava, koja moda predstavlja Sargona, osnivaa Akadskog Carstva, koji je sebe nazvao kraljem etiri strane sveta" i proglasio se boanstvom. Meu kamenim statuama iz istog perioda istie se ona koja predstavlja vladara Lagaa Gudea. To je portret, pa je zato umetnik veu panju posvetio obradi glave nego tela. Po masivnosti i kubinosti ona podsea na najlepe egipatske statue iz Starog carstva. Sa minimumom sredstava, umetnik je izrazio dostojanstvo, a istovremeno poniznost vladara pred bogovima, zbog ega je ova statua najvie domet sumersko-akadske umetnosti.

PERSIJSKA UMETNOST
Neprestano izloena napadima i najezdama neprijateljskih plemena, Mesopotamija je 539. godine pre n.e. pala pod vlast Persijanaca sa Iranske visoravni. Pod carevima Kirom, Darijem i Kserksom, Persijsko Carstvo je zavladalo ogromnom teritorijom, od Inda u Aziji do Egipta u severnoj Africi. Zbog toga je umetnost Persije sinteza razliitih umetnosti, sa originalnim smislom za rasko i veliinu. U prestonicama Persepolisu i Suzi bile su podignute sjajne i prostrane palate na vetakim jezerima. (Sl.13) U reljefnim ukrasima tih palata preovlauje asirski uticaj. Novina je jae izraena stilizacija i miran ritam figura. Novi su, takoe, visoki vitki stubovi sa neobinim kapitelima od po dve konjske ili bikovske glave, koji su nosili tavanice od vodoravnih greda. Ovo je umetnost carska, velikog sjaja u veliini, materijalu i boji. Savrena vetina u klesanju kamena, velike dekorativne lepote. Iranci su bili veti i u obradi zlata, srebra i bronze. Oni e kasnije uticati na budistiu arhitekturu Indije.

29

ANTIKA UMETNOST U EVROPI

PREHELENSKA UMETNOST
Od 3000. godine pa do IX veka pre n.e. razvijala se u istonom delu Sredozemnog mora jedna stara i po umetnikim delima plodna civilizacija - prehelenska. Iako je po karakteru svoje kutlure bila jedinstvena, u njoj razlikujemo tri epohe: 1) egejsku (Kikladsku) epohu, od 3000 do 2000. godine pre n.e., 2) kritsku ili minojsku epohu, od 2000. do 1500. godine pre n.e., s ostrvom Kritom kao centrom i 3) mikensku epohu,iji se istorijski tragovi nalaze u homerovim pesmama, a kultura je cvetala u Mikeni, prestonici kralja Agamemnona, Tirinsu, Troji itd. Trajala je od 1500. do 1100. godine pre n.e. Toga poslednjeg veka provalili su sa severa Dorani i sruili ovu civlizaciju, ali je, na sreu, nisu sasvim unitili. Jedan deo nosilaca te civilizacije sklonio se na ostrva Hios i Kipar, kao i na obale Male Azije. Njihovi potomci, negujui jo uvek tradicije svojih predaka, obnovili su njihovu umetnost i ponovo vratili Grkoj plodonosne klice koje e dati osnove i podstrek za stvaranje klasine helenske umetnosti.

KIKLADSKA UMETNOST
Kikladska epoha ostavila nam je kao zaostavtinu svoje umetnosti samo mnoinu mermernih idola koji predstavljaju ensku figuru, svakako neko boanstvo. Te enske figure su nage, uspravne i sa prekrtenim rukama. Raene su grubo i bez velikog znanja anatomije, ali su, to je naroito vano, bile izvan svakog uticaja strane umetnosti. Keramika ove epohe je vrlo esto bila antropomorfnog oblika, imitirjaui oblike ljudskog tela iznad kojih se nalaze naglaene forme oiju i nosa. Proizvodi te umetnosti kao da nisu bili ogranieni samo na jedno podruje: naeni su kako na Kritu, tako i na obalama Male Azije, pa ak i u severnoj Grkoj, u Trakiji.

KRITSKA UMETNOST
Kritska ili minojska umetnost razvijala se uglavnom na ostrvu Kritu. Prilikom arheolokih iskopavanja u Knososu, Faistosu i Hagiji Trijadi naeni su ostaci prostranih palata, kao i veliki broj raznih umetnikih predmeta, ukljujui tu i keramiku. Ta umetnost vremenski je bila istodobna s egipatskom i azijskom, ali se po svome karakteru i duhu potpuno razlikovala od ovih, budui da je bila proizvod sasvim razliite drutvene sredine. ArhitekturaVe prilikom iskopavanja, u pomenutim gradovima naeni su ostaci ogromnih palata, iji oblik i broj prostorija nije bio slian nijednom arhitektonskom spomeniku staroga veka. Naroito je takav sluaj bio s palatom u Knososu, koja je u antikoj mitologiji bila poznata kao labirint, to jest palata u ijim se bezbrojnim prostorijama teko moglo snai. U tim graevinama bilo je i pozorita, magacina hrane, oratorija, svega onog to se obino nalazi u veim naseljima. Paljivim israivanjem, naroito sovjetskih naunika, dolo se najzad do zakljuka da te velike graevine nisu bile nita drugo nego kolektivni stanovi itavog jednog plemena koje je, zatieno morem, uivalo svoj ivot u ravnopravnosti i kolektivnoj obradi zemljita. Umetnika dela otkrivena u tim palatama samo su potvrdila te zakljuke. Umetnost Kriana nije bila posveena nijednoj linosti, nijednoj drutvenoj fikciji. Sama arhitektura nije sluila kao pozadina i dekor ve je bila usredsreena na ugodnost i najire ivotne potrebe, i to svuda podjednako. Konstrukcija je teila ka visini. Dvorane su bile osvetljene pomou veto rasporeenih svetlarnika. Postojali su vodovodi, cisterne, akvadukti itd. Graevinski materijal je bio drvo, kamen i opeka. Krov je bio

30

ravan, u obliku terasa. Stubovi su pri vrhu bili zadebljani i imali su kapitel u obliku okruglog jastuka i abakusa (sl. 14). Arhitektonska dekoracija je bogata i raznolika. Sve je u slubi lepote i zdravog ukusa, te predstavlja vii stepen od dekorativnosti vladarskih palata. Tu se javlja i primenjena umetnost u pravom smislu rei, umetnost u slubi praktinog ivota. Upotrebljavani su gipsani reljefi, ali daleko vie slikana dekoracija, i to u svim njenim vidovima, poevi od ornamenata geometrijske prirode (stilizovani rogovi bikova, ukrtene sekire itd.) i biljaka, pa sve do ivotinjske i ljudske figure, religioznih i ratnih scena, prizora iz svakidanjeg ivota, pa ak i pejzaa. To slikarstvo, uglavnom raeno fresko-tehnikom, nije nimalo stilizovano i ukoeno kao slikarstvo Egipta, ve puno realizma, lepote stila i slobode izvoenja. (sl. 15.) Od plastike su pronaene mnogobrojne male figure od kosti, bronze i metala. Od kolorisanog fajansa raene su male boginje sa zmijama, tankog struka, izduenog tela i neobinog kostima s dubokim dekolteom, a predstavljaju prava remek-dela. Za kritsku keramiku teko je rei da li je lepa po obliku ili po slikanoj dekoraciji. Ukraavana je obino slikama biljaka i ivotinja koje ive u moru: algi, polipa itd., i to tamnim bojama na svetlom fondu. Imali su i kamenih peata s figurama u pokretu. Celokupna ova umetnost ima karakter rafiniranog i visoko izgraenog ukusa, kao i neobinog smisla za ljupkost i formu. Ujednaenost u kvalitetu, koja kod ove umetnosti pada u oi, samo je dokaz da ona nije sluila pojedincu ili manjim drutvenim grupacijama, ve celom narodu, te je zbog toga bila puna ivota i dinamike. Upravo ove njene odlike i dobro obraen prostor oko ouvanih spomenika ine ostrvo Krit jednim od najprivlanijih destinacija za turiste iz celog sveta.

MIKENSKA UMETNOST
Oko 1500. godine pre n.e. prem sreditu kritske kulture prodrli su Ahajci sa severa. Meutim, iako su u svom nadiranju sruili tu kutluru, nisu je ipak sasvim unitili. Ona je, u neznatno izmenjenom obliku, nastavila svoj ivot kao mikenska civilizacija, imajui za sredite grad Mikenu, pa se zatim proirila po celom junom delu Balkanskog poluostrva i du obala Male Azije. Njene ostatke prvi je otkrio nemaki arheolog Hajnrih liman. Traei oko 1870. godine ostatke klasine Homerove Troje, on je na brdu Hisarliku, u blizini Dardanela, otkopao sedam naselja jedno iznad drugog, od kojih je esto odozdo bila Prijamova Troja. Ohrabren dragocenim arheolokim rezultatima, liman je nastavio iskopavanja u Mikeni i Tirinsu, gde su pronaeni ostaci utvrenja i grobnice mikenskih vladara. Troja i Mikena bile su opkoljene zidovima od ogromnih blokova kamena, dugih ponekad od 6 do 7 metara, koje su Grci, pripisujui ih mitolokim divovima, Kiklopima, nazivali kiklopski zidovi". Ti zidovi, razlikujui se umnogome od naina zidanja palata u njima, bili su po svoj prilici stariji od mikenske civiliazcije i podseaju na graditeljstvo naroda koji su u zapadnoj Evropi podizali dolmene. Ulazna utvrena vrata bila su ukraavana plastinim predstavama (u Mikeni reljefima lavica koje se propinju jedna prema drugoj - Lavlja vrata (sl. 16). U sredini utvrenja dizala se vladarska palata. Glavna dvorana palate, megaron" bila je etvrtastog oblika, a ispred nje se nalazio vestibil. Uz megaron je bilo dvorite s oltarom za rtve, a u samom megaronu kruno ognjite. Ostale prostorije, dvorane i odaje za stanovanje izgraene su oko megarona. Arhitektonska dekoracija ovih palata je zadivljujua. Jo je Homer pevao o sjaju i lepoti mikenskih palata, iji su zidovi bili ukraeni aplikacijama od mermera, zlata i srebra. Ornamenti su bili geometrijski. Od religijske arhitekture nije naeno skoro nita, ali su zato grobnice, sauvane u veem broju, veoma zanimljive po svom obliku. To su ili etvrtasta udubljenja s tumulima ili prostorije s dugim hodnicima, uklesane u stenu. Takozvana Atrejeva riznica ima kupolu iznad koje se nalazi tumulus. U grobnicama su naene zlatne maske vladara (tzv. Agamemnonova maska) (sl. 17) i veliki broj zlatnih predmeta pehara, posua, noeva itd. Mikenska keramika je bila vrlo slina kritskoj, s geometrijskim ornamentima i slikama raznih morskih ivotinja.

31

ANTIKA GRKA UMETNOST

Klasina Grka bila je mala zemlja, brdovita, neplodna, vrlo razuene obale, suve klime, okruena bezbrojnim ostrvima i neobino prozirne atmosfere. More i geografski poloaj odigrali su vanu ulogu u njenoj civilizaciji. Grci su bili od iskona pomorci. Pomorstvo je jo vie razvilo osnovne crte njihovog karaktera: neumornu radoznalost, ljubav za slobodom, ivo interesovanje za druge narode i njihovu materijalnu i duhovnu kulturu. Nalazei se po svom geografskom poloaju istureni na Sredozemnom moru koje je bilo glavna saobraajnica staroga veka, Grci su dolazili u dodir sa raznim narodima i, budui iva duha, primali su sve to je bilo pozitivno i korisno za njihov razvitak. No, oni su sve uticaje primali vrlo kritiki, s razvijenim smislom za realnost. Osnovna osobina njihovog intelekta bila je racionalizam. Taj racionalizam odigrao je presudnu ulogu i u njihovoj religiji i u njihovoj drutvenoj organizaciji, ogledajui se naroito u nauci i umetnosti.

OPTE CRTE GRKE UMETNOSTI

U Grkoj, kao zemlji ive ekonomske i drutvene delatnosti, javni ivot je bio veoma razvijen, a njegove manifestacije mnogobrojne: politiki skupovi, gimnastike igre, pozorine predstave i religiozne sveanosti koje su, u veini sluajeva, imale vie politiki nego verski karakter. U tim manifestacijama umetnost je igrala krupnu ulogu. Gradile su se i ukraavale graevine kakve nismo sretali u dotadanjim civilizacijama. Pozorita, komemorativni spomenici, portici. Podizani su, takoe, velianstveni hramovi. Ali, kao naroitu osobinu grke umetnosti treba podvui da nije negovana aristokratska arhitektura: kod Grka nema vladarskih palata ili graevina koje su sluile pojedincima. Javna arahitektura. Grki gradovi su se obino sastojali od kua zbijenih jedna uz drugu, du uskih uliica koje su se sticale oko uzviice na kojoj se uzdizalo utvrenje i svetilite: akropola. Akropole su bile opasane zidinama za odbranu. Od V veka poela su se u nizini podizati naselja s pravilnim urbanistikim reenjem (Pirej, Rodos). Ekonomski ivot grada odvijao se na trgovima koji su bili opkoljeni porticima, nekom vrstom pokrivenih galerija za etnju i sastanke. Po raznim delovima grada bile su posejane monumentalne fontane. Kao mesto za vee skupove i gimnastike igre sluili su gimnazioni, veliki etvrtasti prostori pod vedrim nebom, ali okrueni porticima i pokrivenim dvoranama (npr. u Olimpiji). Za iskljuivo atletska takmienja sluili su stadioni, prave piste od 185 metra duine i hipodromi, u stvari stadioni krunog oblika. Za scensku umetnost, koja je kod Grka bila neobino razvijena i omiljena, sluila su pozorita, graevine sa prilino komplikovanim scenskim zahtevima. Za gledaoce, kojih je uvek bilo u ogromnom broju, bio je odreen polukruni prostor sa stepenasto izgraenim seditima. Predstava se odvijala na krunoj areni u sastavu prostora za publiku, a za glumce je bila odreena estrada u zaleu scene. Za pozorine graevine obino su se koristila podnoja breuljaka, a scenski deo je bio podeen za sve vrste predstava: tragedije i komedije s horovima, kao i za igre. Za muzike i lirske priredbe sluila su mala, pokrivena pozorita, odeoni. Kue za stanovanje bile su sasvim jednostavne. Klima i drutvene obaveze prinudili su Grke da vei deo dana provode van svojih domova, te kult domae udobnosti uopte nije bio razvijen. Oko sredinog dvorita s vegetacijom dizane su prostorije malih razmera i jedna vea zajednika dvorana (oikos). Neke od tih starih kua sauvale su se i do naih dana na Delosu i u Teri. Religiozna arhitektura- Grci su koristili svoje religiozne sveanosti za razne procesije i obrede, ali isto tako i za atletske utakmice, igre, pozorine predstave i za druge drutvene sastanke. To se odigravalo u svetilitima posveenim raznim bogovima, u prostranim gajevima, gde su bili svi spomenici potrebni za sveanosti takve vrste. Ta mesta nisu nimalo liila na religiozna sredita drugih naroda. Osim hramova i oltara, grka svetilita su imala i mesta za javne skupove, trgove i portike, pozorita i stadione. U svetilite se ulazilo kroz monumentalne vratnice, propileje", a put kojim je povorka ila do oltara zvao se sveti put". Najpoznatija grka svetilita bila su u Eleusisu, u ast boginje plodnosti Demetre, u Dalfima, u ast Apolona (gde je bilo i sedite saveza grkih
32

gradova) i u Olimpiji, u ast vrhovnog boga Zeusa, gde su se svake etvrte godine izvodila uvena pesnika i atletska takmienja, olimpijade, po kojima su Grci raunali vreme. Hram se sastojao iz jedne etvrtaste prostorije (naos ili cela) u kojoj se nalazila statua boanstva, bez prozora, a s vratima okrenutim istoku. Naos se nalazio na platformi oko koje su bile stepenice. Pokriven je bio dvoslivnim krovom, sa zabatima (frontonima) na istonoj i zapadnoj strani. Unutra se nalazio i oltar, tj. sto za prinoenje rtve. Ako je hram bio posveen dvama boanstvima, onda su bila dva naosa, jedan nasuprot drugom. Ovom osnovnom planu dodat je vremenom i vestibil (pronaos), i to na taj nain to je zid naosa produen ili to su dodati stubovi. Iza naosa dodata je i prostorija za uvanje darova i rtava (opistodom). Zatim je prvo ispred, a potom i oko hrama podignut portik na stubovima (peristil). U svojoj potpunoj i savrenoj formi grki hram je imao: naos, pronaos, opstodom i okolo kolonadu. (Sl.18) U IV veku bilo je i krunih hramova. Takav je bio tolos" u Epidauru. Hram je poivao na kamenom masivu, tzv. stereobatu". Gore se penjalo preko tri stepenice, od kojih je poslednja - stilobat", nosila kolonadu. Naos je imao tavanicu, ili je bio bez nje. Krov se sastojao od mermernih ili obinih crepova, a ponekad od listia bronze rasporeenih po rogu. Ako je naos bio suvie irok, deljen je, iz statikih razloga, nizovima kolumni koje su drale krovnu konstrukciju. Grci nisu nikada vrili verske kultove u samom hramu, ve oko spoljnih oltara. Hram je bio smatran samo kao stan boanstva, i u njega je smeo ulaziti jedino svetenik i odabrni broj lica. Zbog toga su svi plastini ukrasi hrama, izuzev statue boanstva, bili na spoljnim stranama, pristupani ostalim vernicima. Riznice su bile zavetne kapele pojedinih gradova zatitnim boanstvima. Takvih riznica je bilo u Olimpiji, u Delfima i na Delosu. Njihova ema je bio naos s dodatkom pronaosa.

KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA
Vetina graenja kod Grka je bila izvanredna. Temeljit i elegantan rad se ogledao u najmanjim detaljima. Zid je bio od fino i precizno tesanih kamenih blokova osrednje veliine, spojenih meusobno, umesto malterom, metalnim kukama. Kao podupira Grci su gotovo uvek upotrebljavali kolumnu (stub), ponekad skulpturu (karijatide), a nikada pilon (stubac). Po nainu obrade kolumne, arhitrava, friza i kornie, u grkoj arhitekturi razlikujemo tri stila: dorski, jonski i korintski. U dorskom stilu-stub poiva neposredno na stilobatu i prema vrhu se suava. On je plastino ukraen sa obino 20 kanelura otrih ivica. Kapitel se sastoji od ehinusa (slinog okruglom jastuku) i abakusa, tj. etvrtastog dela. Arhitrav je bez plastinih ukrasa. Friz se sastoji iz naizmenino poreanih metopa i triglifa. U jonskom stilu-stub poiva na bazi sastavljenoj od dva ispupena i jednog udubljenog diska. Baza je esto bogato ukraena. Umesto 20 imamo ovde 24 kanelura tupih ivica. Kapitel se sastoji od jednog ehinusa i jedne ploe iji se krajevi savijaju u volute. Arhitrav ima tri pojasa. Friz je ili prazan ili ukraen skupturom, dekorativnim motivima ili raznim scenama koje su u vezi du celog friza. Korintski stil-se razlikuje od jonskog samo po obliku kapitela, koji ovde ima formu korpice od akantusovog lia u dva reda. Ovaj kapitel se javlja pred kraj V veka. Arhitektonska dekoracija je imala geometrijske ornamente ili je bila inspirisana prirodom, ali uvek stilizovano: lovorovo lie, akantus, palmete itd. Grka arhitektura je, to treba naroito podvui, bila obojena, naroito hramovi. Skulpture metopa imale su plavi fond; na korniu se izmenjivalo plavo, crveno i uto. Prilikom naroitog naglaavanja oblika upotrebljavalo se i zlato. Osnovni princip za kojim je teila grka arhitektura bio je harmonija. Skulptura - Za svoju plastiku Grci su upotrebljavali najlepi materijal - mermer, mada su voleli i bronzu. Statue su klesali u delovima zbog ega ih je manji broj ouvan u celosti. Statue su takoe bile slikane. Za velika svetilita upotrebljavani su zlato i slonova kost sa ukrasima od dragog kamenja.

33

RAZVOJ GRKE UMETNOSTI

EPOHA ARHAJSKA (VIII, VII i VI v.p.n.e) - ostavila je za sobom hramove (sa Sicilije i Pestuma) koji nose sve odlike umetnikog stila jo sirove i nerazvijene drutvene organizacije. Hramovi su masivno robusni. U arhajskom periodu u grkoj skulpturi su stvorena dva osnovna tipa statue: statue kurosa, tj. mladia i statue kora, devojaka. Oba tipa statua su poreklom od egipatskih statua ali ve i u tim ranim fazama Grci su pokazali originalnost i samosvojnsot. To se ispoljava u predstavi akta na statuama kurosa, s naglaenom muskulaturom i u stvaranju unutranjeg prostora izmeu pojedinih delova tela. Mnoga pokolenja umetnika ponavljala su ta dva osnovna tipa i usavravala njihove proporcije, anatomiju, pokrete i odeu. Od prvih statinih i bezlinih figura, kasnije se dolo do savrenstva. Meutim, ak i u arhajskom periodu skulptura nije bila jednoznana. (sl. 20). VI veka razvio se u Grkoj tip statue nazvane Apolon" - ustvari nag mukarac sa snanom muskulaturom i strogim izrazom lica. Na taj nain Grka skulputra je ve na poetku postavila dva odreena tipa figure: uspravnu boginju sa drapiranom odeom i uspravnog boga s nagim telom. Od grkog slikarstva iz arhajskog perioda ouvano je samo slikarstvo na vazama, tj. na keramici. Ono je pratilo razvoj monumentalnog slikarstva, od koga nita nije ouvano. Slikarstvo na vazama poelo je geometrijskim stilom. Ukraavanje se svodi na geometrijsku ornamentiku, kojom su ispunjene vodoravne trake oko suda. Ve i u to najstarije doba grke umetnosti raznovrsni oblici sudova od gline raeni su na grnarskom kolu, a slikari su se, ukraavajui vazu, sluili estarom i lenjirom.Od poetka VIII veka pre n.e. ornamentika na vazama je obogaena ljudskim i ivotinjskim figurama. Najlepe takve vaze izraivane su u Atini i nazvane su dipilonskim po mestu nalaza (Dipylon). To su velike amfore. Ljudske i ivotinjske figure na njima su veoma stilizovane i apstraktne, tako da i same imaju ornamentalni karakter (sl. 21).Figurativna slika postepeno poinje da zauzima najvei deo vaze, dok se geometrijska ornamentika povlai na periferne delove: nogu, vrat i drke. Figure se slikaju crnom bojom na crvenoj podlozi vaze, dok su linije urezivane u zid suda otrim oruem. To je crnofigurativni stil,koji je bio zastupljen u arhajskom periodu, tj. tokom VII i VI veka pre n.e. Keramika je bila namenjena svakodnevnoj upotrebi ili za uvanje ivotnih namirnica, te se razlikovalo vie vrsta. EPOHA HELENSKA (V i IV vek p.n.e)-U brzom razvoju od nepuna dva stolea grka umetnost je dostigla vrhunac. Taj vrhunac podudara se sa zlatnim dobom" Atine, koja je, posle uspelih ratova protiv Persijanaca, pod vladom Perikla, dostigla i najvii uspon robovlasnike demokratije. Kako su tokom ratova Persijanci razorili grad, Perikle se prihvatio njegove obnove. Najvie se gradilo na atinskom Akropolju. Sredinom V veka pre n.e. na njemu su izgraeni hramovi koji predstavljaju najvie dostignue grke umetnosti. Najvei hram na atinskom Akropolju je Partenon, u ijem je naosu uvana hrizelefantinska - od zlata i slonovae - statua Atine Partenos, delo vajara Fidije. Partenon ima osam dorskih stubova na kraim i sedamnaest na duim stranama. Dvostruki broj stubova, plus jedna na duim stranama hrama, postaje kanon u grkoj arhitekturi. Tako su Grci posle dva veka eksperimentisanja ostvarili delo neponovljive lepote (sl. 22). Drugo remek-delo arhitekture izgraeno na atinskom Akropolju je Erehtejon. Svojom asimetrinom osnovom, sa dva naosa i tri portika, pokazuje veu slobodu jonskog stila, u kome je izgraen. Naime jedan od tri portika, umesto stubova, ima karijatide. Kao deo arhitektonskog reenja u kome zamenjuju stub, ljudske figure su postojale u Grkoj i na Istoku i ranije, ali se tek na Erehtejonu noenje uravnoteava sa optereenjem na tako lak nain da zapravo i nemamo utisak noenja. (Sl.23.) Posle hramova na atinskom Akropolju jedini znaajan graevinski spomenik bio je Mauzolej u Halikarnasu u Maloj Aziji. Ta grobnica, podignuta u IV veku pre n.e. za persijskog satrapa Mauzola, bila je tako ogromna da su po njoj kasnije nazivane sve grobnice velikih dimenzija. Graevina vie ne postoji, ali je u ono vreme brojana u jedno od sedam svetksih uda. Reljefne ukrase, koji su delimino ouvani, radili su atinski vajari.

34

U ranoj fazi klasine grke umetnosti skulpture su raene u strogom stilu". Jedan od retkih bronzanih originala, nastao u samom poetku razvoja ovog perioda, jeste statua Vozara (Auriga). Ona je bila deo jedne vee bronzane grupe izlivene u ast pobede tiranina grada Gele sa Sicilije u trci na dvokolicama u Delfima. Obuen u dugu odeu sa naborima, mekim i savitljivijim, sa ostacima uzda u desnoj ruci, Vozar izraava ozbiljnost sveanog dogaaja. Vrhunac grkog klasinog perioda, u V veku pre n.e. jesu dela skulptora Mirona, Polikleta i Fidije. Najuvenije Mironovo delo, statua Bacaa diska (Diskobola) nije ouvana u originalu, ve samo u rimskim kopijama. Tom statuom Miron je predstavio muki akt u trenutnom pokretu, pred odbacivanje diska. Poliklet je bio uveni teoretiar proporcija, tj. odnosa veliina pojedinih delova ljudskog tela. Svoje teorije o idealnim proporcijama, izloene u delu Kanon, on je ostvario u statuama atleta, naroito u statui Kopljonoe, ali su i one ouvane samo u rimskim kopijama. Osim idealnih proporcija, Polikletove statue pokazivale su, u poreenju sa egipatskim i grkim arhajskim statuama, i prirodan i neusiljen poloaj. Nijedna od uvenih statua koje je radio Fidija, najvei grki skulptor, nije ouvana. O izgledu njegove hrizelefantinske statue Atine Partenos, koja je bila postavljena u naosu Partenona, kao i o izgledu statue Zevsa takoe hrizelefantinske, koja se nalazila u hramu u Olimpiji, dobijamo samo bledu predstavu na osnovu pisanih izvora, novca i mermernih kopija. Od nekoliko helenistikih mermernih kopija Atine Partenos jedna je i Bitoljska Atina, naena u Herakleji kod Bitolja. Duhom Fidijine umetnosti meutim, odie vajarska dekoracija Partenona. Ona je slavila boginju Atinu, zatitnicu atinskog polisa, i nalazila se na oba zabata, na metopama spoljnjeg, dorskog, i na jonskom frizu, koji je kao neprekinuta traka bio postavljen oko naosa. (sl. 24) Nijedan grki hram nije imao takvo jedinstvo arhitekture i skulpture kao Partenon. Na zabatima i metopama klesani su duboki reljefi, jer su bili raunati na posmatranje iz daljine, dok je jonski friz u plitkom reljefu jer se mogao videti iz uskog portika izmeu spoljanjeg reda stubova i zida naosa. Deo dekoracije sa istonog zabata Partenona je grupa Tri Parke. Sedeim i leeim poloajima one su prilagoene kosini zabata. Klesane su u krupnom planu i oblicima i ubedljivo su trodimenzionalne, iako je njihova pozadina bila ravna povrina zida. Draperija sa bogatim kontrastirajuim linijama otkriva oblike i pokret, slivajui se mestimino sa njima.Praksitel je radio statue i manje skulpturalne grupe u mermeru. Mermer, osetljiv na svetlost, omoguio je Praksitelu da stvori dela iji su oblici meko oblikovani, preko blagih, jedva primetnih kontrasta svetlosti i senke, zbog ega se njegove statue optiki stapaju sa okolinom, bez otrih granica. U grupi Hermes sa Dionisomiz Olimpije, Praksitel, pored ljudske figure, uvodi stub sa bogato nabranom draperijom, usled ega prostor - unutranji i spoljanji - postaje veoma razuen. U klasinom periodu figure na vazama slikaju se crvenom bojom na crnoj pozadini, postupak suprotan od postupka u arhajskom periodu. Arhajska usitnjenost povrine zamenjena je sada sloenijom vizijom koja se razvija u dubinu bez ornamentalnog obilja.Posebnu vrstu slikarstva predstavljaju ukrasi na lekitima- sudovima valjkastog oblika, koji su stavljani u grobove. Na skoro beloj osnovi lekita tamnom konturom su slikane scene iz ivota pokojnika, eto teko razumljive.

HELENISTIKA UMETNOST
Umetnost helenizma razvijala se u vreme od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja helenistikih zemalja. Ona je meavina grke umetnosti i umetnosti Bliskog istoka. Umetniki centri vie nisu bili gradovi Grke, ve gradovi Istoka, naroito Aleksandrije u Egiptu, Pergamom u Maloj Aziji i ostrvo Rodos u Egejskom moru. Izvesne osobine grke umetnosti iz IV veka pre n.e. jo vie su se razvile u helenistikoj umetnosti. Skulpturalna grupa Laokon i sinovi,nastala na Rodosu poetkom II veka pre n.e., ima oblike usmerene u dubinu, sloene dijagonale povezane krivuljama zmija. Realistiki anatomski detalji u obradi tela, izraz patnje i bola, kao i razuenost prostora tipini su za helenizam.

35

Drugo znaajno delo helenistike skulpture je statua Nike sa ostrva Samotrake, nastala poetkom II veka pre n.e. U spletu nabora draperije prikazana je krilata boginja u trenutku kada slee na pramac broda. Jo su ouvani neznatni tragovi boje stavljene na beli mermer. Znaajan spomenik arhitekture helenizma je pozorite u Epidaurusu na Peleponezu, izgraeno u III veku pre n.e. Ahritekta ovog najboljeg ouvanog antikog teatra iskoristio je prirodno udubljenje u padini brda za polukruno stepenasto gledalite. Ispod njega je kruna orkestra, tj. scena, a iza nje ostaci zgrade koja je podupirala scenografiju (sl. 27). I danas, kad nema uzdignute pozornice, akustinost pozorita je velika. U helenistikoj umetnosti, u sutini dvorskoj umetnosti, keramike posude zamenjene su metalnim posudama od bronze, zlata i srebra. Takve posude naene su i na tlu Jugoslavije, kao to je bronzani sud iz Bonjana u Srbiji, sa bogatim ornamentom vinove loze izvedenim intarzijom. Turistika prezentacija - Antika grka umetnost je svojom originalnou, specifinou, pre svega prirodnou uinila preokret u umetnosti koji se nije oseao samo u ta drevna vremena. Grka umetnost je klasina i veita u svakom pogledu. Vraala se i vraa u umetnost i ivot ljudi irom sveta kroz razliite periode, a prisutna je i danas. Tragovi grke umetnosti se nalaze koliko na teritorijama koje su zauzimale grke drave tako moda jo vie u muzejima. Najznaajnija pokretna i delovi nepokrtenih dobara ove velike umetnosti izloena su u vitrinama najpoznatijih muzeja sveta. Turisti, ljubitelji lepih umetnosti, ljubitelji starina brojni su posetioci ovih muzeja. Meutim, pravi doivljaj grke umetnosti mogu je na lokalitetima na kojima lee ostaci grkih hramova, riznica, statua. Atinski Akropolj, Olimpija, Delfi, Mikena i druga mesta vrlo veto i moderno su ureena za prijem turista. Ureeni muzeji, vodii, filmovi, obeleeni pravci kretanja, bezbroj fotosa, slajdova, video kaseta, tampanih vodia nudi se turistima na ovim lokalitetima. A turisti su vie nego brojni. Tokom cele godine, svakodnevno brojne turistike grupe iz celog sveta obilaze i dive se jednostavnou i veliini grke umetnosti. Ouvana kulturna dobra drevne grke umetnosti na najsavremeniji nain su prezentovana turistima. U Grkoj je umetnost sastavni deo industrije putovanja.

ETRURSKA UMETNOST
U VIII veku pre n.e. javlja se na zapadnim obalama Italije, izmeu Tibra i Arna, civilizacija Etruraca, naroda za ije se poreklo pretpostavlja da je sa Istoka i iji jezik jo nije deifrovan. Njihova mona konfederacija gradova, meu kojima je najvaniji bio Tarkvinija, proirila je svoju vlast isprva nad Laciumom, zatim nad Korzikom i Kampanjom, a u VI veku dooe ve do grkih kolonija u junoj Italji i do doline Poa na severu. Krajem tog istog veka njihov razvoj je dostigao svoj vrhunac, ali ve poetkom V veka poinje ustanak Rimljana i pad Etrurije. Meutim, uticaj etrurske kulture i umetnosti na okolne narode, u prvom redu na Rimljane, bio je dubok i trajan. Najranije tragove etrurske umetnosti (prva polovina VIII veka) nalazimo u Tarkviniji: nakit s filigranom. Od tog vremena razvoj postaje veoma brz, ali, zbog ivih veza s Egiptom, Malom Azijom i Kiprom, pod vidnim uticajem Orijenta; od sredine VII veka preovladava uticaj Grke. Arhitektura- Etrurci su bili vrlo veti graditelji. Upotrebljavali su kamen, drvo, opeku i erpi. Njihov nain zidanja veoma je podseao na graditelje Mesopotamije, dok su dekorativni elementi bili oigledno poreklom iz arhajske Grke i Jonije. Glavni elemenat etrurske arhitekture bio je svod, to je dokaz vie da su svakako doli sa Istoka. Za izgradnju mostova, gradskih kapija i vodovoda, upotrebljavali su poluoblini luk; meutim, nije im ni kupola bila nepoznata. Mnogobrojne ruevine etrurskih gradova pruaju dradocene podatke o civilnoj arhitekturi; Faleri, Perua, Voltera sauvali su zidine, kapije, kule i kue.(Sl.28.) Etrurski gradovi su bili strogo urbanistiki reavani: pravougaoni oblik koji dve glavne ulice, sever-jug i istok-zapad, dele na glavne etvrti, a ove su opet paralelnim uliicama podeljene na takozvane insule. Etrurska kua, koja e posluiti kao uzor za rimski domus, bila je etvrtastog oblika, s jednim vratima, po uzoru na

36

seoske kue; karakteristian deo je atrium, otvoren prema nebu; oko atriuma su bile sobe, a na delu suprotnom od ulaza glavna odaja, odnosno sala za primanje. O izgledu tih kua daje nam podatke i pogrebna arhitektura, budui da su mnogi nagrobni spomenici, poev od VI veka, pravljeni u obliku gradskih domova. Pogrebna arhitektura igrala je znaajnu ulogu u etrurskoj civilizaciji. Poev od VIII veka pa nadalje, pored obinih grobova u zemlji, nai emo prostrane grobnice s hodnicima i sobama, izdubljene u steni ili sagraene od kamenih ploa, pokrivene tumulima. Meutim, najkarakteristiniji oblik etrurske i prerimske graevine u Italiji jeste hram. Izuzev nekoliko hramova iz VI veka u Pompeji, isto grkih, svi stari hramovi na Apeninskom poluostrvu bili su graeni po uzoru na etrurske. Sa svojim osnovnim arhitektonskim elementima, etrurski hram se javlja poev od VI veka i nee se menjati sve do kraja ove civilizacije. Meu najstarijim je Apolonov hram u Veji iz oko 500. god. Materijal je: drvo za osnovnu konstrukciju, terakota za dekoraciju i kamen za stubove, dok su zidovi bili od opeke suene na suncu (erpia). Na visokom podijumu bila je pravougaona cella, obino podeljena na tri dela, s jednim prostranim predvorjem. Stubovi predvorja su bili neka vrsta dorskog stuba, zvanog toscan, s bazom i glatkim povrinama. Dekoracija ovih hramova ostala je kroz vekove nepromenjena: drveni fronton ukraen figurama od peene zemlje . Skulptura- Deli se obino na dve faze: arhajsku i helenistiku, odvojene jednim periodom slabe produkcije i nejednake vrednosti. Skulptori su upotrebljavali dosta retko bronzu, zatim ilibar, drvo, slonovau i, u prvom redu, terakotu. Bili su izuzetno veti da prave ljudske figure u prirodnoj veliini, sastavljajui ih pre peenja od manjih delova. Takve su figure obino bojili, i to: tela mukaraca smee-crveno, ena belo, kose crno, delove odee ili oruja svetlouto ili smee. Ta polihromija, veoma iva i ekspresivna u arhajskom periodu, postajala je od V veka smirenija. Krajem VI i poetkom V veka razvija se u Vejima znaajna skulptorska kola. Vajar Vulka, bio je autor frontona na hramu Apolona u Veji od ega je ostao samo jedan Apolon u hodu,(Sl.29.), fragmenti Hermesove biste i razni delovi tela. U poslednjim godinama razvitka etrurska pogrebna skulptura (urne s pepelom, sarkofazi od krenjaka ili terakote s bokovima u reljefu i poklopcem na kome je lik ili figura pokojnika) vie je okrenuta prema brutalnim i demoninim scenama smrti nego prema estetskim vrednostima. Pa ipak, ova su dela u tolikoj meri uticala na rimsku umetnost da, neka oznaavaju prelaz iz etrurske u rimsku skulpturu. Slikarstvo- Poev od kraja VII veka Etrurcima je slikarstvo sluilo iskljuivo za dekorisanje zidova u grobnicama (Veji, Tarkvinija, Cera, Vuli). Najstariji primerci, naeni u grobnici Kampana kod Veja, i koji predstavljaju mladog plemia s poslugom, podseaju na dekorativni stil starih korintskih vaza; kasnije, na slikanim terakotama, na kompozicijama lavova, ribolova i lova vidljiv je uticaj atikih vaza s crnim figurama ili uticaj atikih vaza s crvenim figurama. Prve zidne slike, koje prikazuju igre, bankete, pogrebne sveanosti ili orgije, izvedene su ivo, ritmino, s toplinom, ali, u isto vreme, s jednim tako strogim realizmom da podseaju na kritsko slikarstvo. Meutim, ukoliko se vremenom tehnika poboljavala, utoliko se vie javljala sklonost ka sumornim, pa ak i surovim prizorima, s linostima kao to su Ad, Persefona ili Haron, ili sa scenama pogubljenja zarobljenika.

RIMSKA UMETNOST
Rimska umetnost obuhvata vei broj vekova, od 753. godine pre nae ere, godine osnivanja Rima, pa sve do pada zapadnog dela Imperije, 476. godine nae ere. U toku tog vremena rimska umetnost je prola kroz tri razdoblja: I razdoblje jakog uticaja Etruraca (od osnivanja Rima do bitke kod Kume) II razdoblje uticaja Grke (od osvajanja Sicilije 241. godine pre nae ere do dinastije Flavijevaca u I veku nae ere) i, najzad III razdoblje uticaja Orijenta (od I veka nae ere do podele Imperije 395. godine).

37

Arhitektura- Poeci rimske arhitekture bili su pod jakim i neposrednim uticajem Etruraca. Rimljani su tom narodu dugovali ne samo urbanistiki raspored gradova, oblik kua i hramova, ve i poznavanje luka, odnosno kupole. Za vreme tog uticaja, upotrebljavali su za graenje sadru, zatim kamen pear i na kraju cement (meavinu ljunka s peskom i vulkanskim materijalom). Gradovi su bili planirani na etrurski nain: pravougaonik u kome se ukrtaju dve glavne ulice, cardo sa severa na jug i decumanus sa istoka na zapad. U preseku ovih ulica bio je gradski trg, forum, s najvanijim zgradama, hramom, bazilikom, salama za skupove itd. Bazilike su bile sudnice, ali, prema potrebi, sluile su kao trgovinske berze ili sale za zborove. Njihov je oblik bio, kao kod hrama, pravougaonik, podeljen nizovima stubova na brodove, s polukrunom apsidom na kraju. Postojala su dva tipa bazilika: helenski, s ulazom na uoj strani i apsidom na suprotnoj, i orijentalni, s ulazom na iroj strani i po jednom apsidom na bokovima. Pokrivene su bile drvenom krovnom konstrukcijom. Za vreme careva gradski forum je postajao sve vei. U izgradnji i proirenju foruma u Rimu, delovima Cezara i Avgusta pridruili su se forumi Domicijana, Trajana i Konstantina. Trajanov forum, najlepi od svih, gradio je Apolodor iz Damaska. Bio je ograen velikim zidom, obloenim mermerom; na sredini se dizao stub s grobnicom imperatora i scenama iz njegovog ivota u nizu spiralnih reljefa; naokolo su bile dvorane za skupove, biblioteka, hram posveen Trajanu i bazilika Ulpija. Bazilika je bila orijentalnog tipa, s tri broda i s dve apside na bokovima, raskono ukraena mermernom dekoracijom i skulpturama. Poslednja velika bazilika rimskog foruma bila je Konstantinova. Zavrena krajem IV veka, s velikim krstastim svodovima i srednjim brodom koji je pojaan zasvoenim prostorijama, sluila je kao uzoran primer veliine i vetine rimskog graevinarstva. Helenski tip rimske bazilike posluio je kasnije hrianima kao uzor za crkve. Meu najoriginalnije primere rimske arhitekture spadaju, svakako, terme. Prve graevine te vrste bile su malih razmera i skromne, a kasnije se grade ogromne i raskone graevine. Prva te vrste bila je Domicijanova terma, zavrena od Trajana. Ona danas vie ne postoji, ali je poznato da je sluila kao uzor termma Karakale i Dioklecijana, ije monumentalne ruevine u Rimu jo uvek izazivaju divljenje. Karakaline terme, zauzimaju povrinu od 120 hiljada kvadratnih metara: pored prostorija za kupanje, sadravale su prostranu biblioteku, itaonice, sale za razgovore i gimnastiku i itavo jedno pozorite. Baseni su bili okrueni ekaonicama, garderobom, parionicom i vestibilima; tri glavne prostorije bile su ukraene mermerom u raznim bojama i pokrivene ogromnom kupolom. Dioklecijanove terme su imale isti raspored, ali su bile mnogo vee (s povrinom od 140 hiljada kvadratnih metara) i mnogo raskonije. U termama su sistem grejanja i snabdevanje vodom funkcionisali besprekorno. Ne manja panja je bila posveena izgradnji pozorita, amfiteatara i cirkova. Isprva konstruisan od drveta, rimski teatar se razlikovao od grkog polukrunim (ne potkoviastim) gledalitem i orkestrom za poasne goste. Scena je bila mnogo ira i dublja od grke, s raskonim zidom u pozadini. Postavljeno na ravnom tlu, gledalite je poivalo na svodovima, pa je cela konstrukcija bila laka i komunikativnija od helenske. Meu graevinama namenjenim zabavi najvei je bio amfiteatar poznat pod imenom Koloseum. Izgradnju je zapoeo Vespazijan a zavrio Titus 80. godine nae ere. Mogao je da primi oko 100 hiljada gledalaca; elipsastog oblika, 524 metra u obimu, imao je etiri sprata; najnii je bio uzdignut 4 metra iznad arene, a saobraaj se odvijao mnogobrojnim hodnicima i stepenicama. Grdovi su bili ukraavani porticima, komemorativnim stubovima sa spiralnim narativnim plitkim reljefima i trijumfalnim kapijama ili slavolucima. Domicijan je podigao vie slavoluka i zavrio Titusov u Rimu, posveen pobedama ovog imperatora u Palestini. Ovaj slavoluk je imao samo jedan luk, slino lepim Trajanovim slavolucima u Beneventu i Ankoni; meutim, slavoluk Septimija Severa i Konstantinov imaju po tri luka. Od komemorativnih stubova svakako je najlepi Trajanov, posveen njegovim pobedama u Dakiji. Rimska kua ili domus pripadala je samo patricijima ili bogatim graanima; ostali su iveli u velikim viespratnim zgradama, u stanovima za izdavanje. Te su zgrade obino imale u prizemlju

38

radnje a na krovu terase. Privatna kua se, po uzoru na italo-etrursku graevinu, sastojala od prostorija poreanih oko sredinog atriuma, s peristilom oko vrta uraenog na etrurski nain. Te su se privatne kue pretvarale za vreme imperije u raskone vile i palate. Dvorac Flavijeaca na Palatinu imao je oko sebe ogroman vrt a Vila Hadriana u Tiburu sastojala se od Velike i Male palate ili Akademije, jedne prostrane terme, tri pozorita, jednog stadiona i bezbroj sporednih prostorija. Hadrian je izgraivao Palatin a Septimije Sever graevine na Via Appia. Jedan od najpoznatijih i najuouvanijih carskih dvoraca je Dioklecijanova palata u Splitu, antikom Aspalatosu. Najbogatija graa za izuavanje arhitekture i slikarstva Rimske imperije su dva grada Pompeji i Herkulanom blizu Napulja, koji su zahvaljujui vekovnoj pokrivenosti lavom (posle erupcije Vezuva), sauvali urbanistiko reenje trgova i ulica, koncepciju kua, vila, bazilika, hramova. Na zidovima do pola sruenih kua ouvano je zidno slikarstvo, sigurno najvrednije u umetnosti Rimske imperije. U izgradnji hramova Rimljani su pokazali najmanje originalnosti; podizali su ih isprva po uzoru na Etrurce, kasnije po uzoru na Grke, ali, u isto vreme, pod jakim uticajem Orijenta. Najstariji hramovi Rima, Jupitera, Saturna i Cerere, bili su graeni i ukraavani od etrurskih umetnika. Bile su to pravougaone graevine, s jednom a retko tri cele i jednim prostranim predvorjem. Podizani su i okrugli hramovi (hram Veste na Rimskom forumu). U poetku je praktikovan dorski stil u etrurskoj varijanti, zatim jonski, ali ne esto, i na kraju, za vreme imperije, korintski (kruni hram Veste u Tivoliju, hram Jupitera u Pompeji, Avgustov hram u Rimu). Kasnije su hramovi bili sve raskoniji i prostraniji, uglavnom po uzoru na orijentalne graevine. Dva najlepa meu njima Panteon i hram Venere i Rome, izgradio je u Rimu Hadrijan. Panteon je podignut na temeljima starijeg, Agripinog Panteona kao ogromna rotonda od opeka, pokrivena kupolama koja na sredini ima otvor za svetlost a iznutra i spolja je obloena ploama mermera. Skulptura- Rimska skulptura poinje zapravo s dolaskom etrurskog vajara Vulke u Rim (509. god.). Mnogobrojne bronze i terakote iz toga vremena pod jasnim su uticajima Etruraca. Kasnije, u IV i III veku, umetnika delatnost ove vrste opada i javlja se ponovo tek u II veku, ali ovoga puta pod jakim uticajem helenizma. Uzori su dolazili preko skulptura, opljakanih iz hramova u junoj Italiji, Maloj Aziji i Grkoj, a zatim se doselie i sami grki umetnici, kopirajui i imitirajui najpoznatije vajare klasike. Tek pred kraj II veka rimska se skulptura oslobaa stranih uticaja. Pa ipak, i pored ogromne proizvodnje i dela visoke vrednosti, nije ostavila ime nijednog velikog umetnika. ak je i jedno tako slavno delo kao to je Avgustova Ara Pacis ostalo anonimno. Meutim, za razliku od Grka, Rimljani nisu pokazivali nikakav interes za nago ljudsko telo. Za njih je bilo vano samo lice. Zbog toga su rimski umetnici podigli svoje portrete do takve visine s kojima se mogu meriti samo grki skulptori iz doba helenizma. Kao novina, rimska skulptura neguje vrlo mnogo bareljef s istorijskom tematikom i scenama iz savremenog ivota, ali vre i saetije nego njihovi grki uzori, s izrazitom tenjom ka efektima svetlosti i senke. U doba republike portreti su dostizali neverovatno visok stepen realizma. Biste Cezara i Pompeja, na primer, zadivljuju svojom prirodnou, pa se pretpostavlja da su autori koristili posmrtne maske svojih modela. Ali, poev od Avgusta, uticaj helenizma se osea i na portretima. Mnogobrojne biste ovoga imperatora u mermeru ili bronzi ukazuju na izvesno ublaavanje realizma. (sl. 34). Od vremena Antonina portret postaje monumentalniji, iznad prirodne veliine, a javlja se i tako sloena skulptura kao to je, na primer, Marko Aurelije na konju. (sl. 35.) Vremenom, rimski portretisti naputaju svoj neumoljivi realizam u korist enske lepote, psihologije svojih modela ili isticanjem rasnih i etnikih odlika. Reljefi su primenjivani uglavnom na oltarima (Avgustova Ara Pacis), memorijalnim stubovima (Trajanov, Aurelijanov), ili na slavolucima sa scenama iz ivota onih kojima su posveeni. Slikarstvo- Igralo je vrlo znaajnu ulogu u rimskoj umetnosti. Zidovi bogatakih kua u Rimu i Pompejima, letnjikovaca i vila izvan gradova bili su, poev od II veka pre nae ere, obilno

39

ukraavani slikama. Od kraja II veka Pompeja uvodi u obiaj slikanje zidova s krenom podlogom. U razvoju ovoga slikarstva moe se razabrati nekoliko stilskih tokova. Ili je to imitiranje raznobojnih mermera, ili se na zidovima javljaju pejzai, scene iz vrtova, marine, palate, i sve to oivljeno raznim mitolokim linostima; zatim slede mitoloke scene u kojima je ljudska figura podreena pejzau ili enterijerima; najzad, u doba Nerona, javlja se takozvani fantastini stil u kome se realno mea sa izmiljenim. Kasnije, u doba Flavijevaca, zidne slike primaju izvestan religiozni karakter. U to vreme nastaje i slikarstvo u hrianskim katakombama. Mozaik je, takoe, igrao vrlo znaajnu ulogu. Prvo se u Pompejima javljaju mozaici s geometrijskom ornamentikom, a zatim, kao i na zidnim slikama, scene s ljudskim figurama. Poev od Flavijevaca, ova se umetnika disciplina razvija pod uticajem Orijenta. Poslednji blesak ove umetnosti nalazimo u dekoracijama Karakalinih termi iz III veka nae ere.

STAROHRIANSKA UMETNOST
Poetak hrianstva se obino vezuje za katakombe; meutim, katakombe nisu nikada sluile za odravanje liturgija i slinih obreda. U vreme progona bogosluenje se vrilo po privatnim kuama, a bogatiji su imali svoje privatne kapele. Bilo je ak i crkava u pravom smislu te rei. Te su prve crkve nosile skromno ime - titulus, a do Konstantina bilo ih je samo u Rimu najmanje dvadeset. Najstarija od njih, San Martino ali Monti, sagraena poetkom III, nije se spolja nimalo razlikovala od ostalih rimskih kua: iznutra je bila ukraena najobinijim dekorativnim slikarstvom, uglavnom arhitektonskim elementima. Meutim, u katakombama (sl. 36.) koje su sluile za sahranjivanje i pogrebne obrede, slikarstvo je imalo veoma znaajnu ulogu, ali bez nekog izrazito kultnog karaktera; nije bilo ak ni predstava krsta. Tek neto kasnije javljaju se slikani simboli, kao to su, na primer, riba, oranti, dobri pastir, a, isto tako, i linosti iz paganskih mitova, uzeti u prenosnom smislu: Orfej kao pretea Hrista, Psiha kao simbol vene sree itd. Scene iz Biblije bile su vrlo retke. Najee su slikane Nojeva barka, rtva Avramova ili Jona s kitom. Iz Novog zaveta uzeto je samo nekoliko Hristovih uda: isceljenje oduzetog, udo s hlebovima ili Vaskrsenje Lazarevo. Posle Milanskog edikta 313. godine, kada je hrianstvo postalo slobodno, poela je irom cele Rimske Imperije izgradnja crkava i drugih obrednih graevina. Kao osnovni tip crkve posluila je rimska bazilika, i to njena helenska varijanta: pravougaoni prostor, podeljen redovima stubova na brodove i s apsidom nasuprot ulaza. Na srednjem delu je esto bio atrium. Brodovi su bili pokriveni drvenim krovom a apsida zasvoena. Samo su krstionice i grobovi imali kupole. Najpoznatije bazilike Konstantinovog vremena u Rimu bile su S. ovani Laterano, katedralna crkva Svetoga Petra na apostolovom grobu, Sveti Pavle van zidova. Sve su to bile bazilikalne graevine klasinog helenskog tipa, jedino je Sveti Petar imao manji transept s uglastim zavrecima ispred oltara. Meutim, ostale Konstantinove sakralne graevine, Krstionica u Lateranu i Sveta Konstancija, bile su grobnice imperatorove majke i keri, okrugle ili osmougaonog oblika, pokrivene kamenom kupolom. Spolja vrlo jednostavne, ove bazilike su bile iznutra raskono ukraene, naroito zidnim slikama i mozaikom. I jedna i druga tehnika preuzete su od helenistikih umetnika, a zatim razvijene u sve bogatijem materijalu i sloenijim kompozicijama. Bilo je ak mozaika od mermera ili emalja. Mozaici Svete Konstancije, s azurnim materijalom na beloj podlozi, sadravali su i takve scene kao to je berba groa, dok je mozaik u katedrali Svetoga Petra imao prvu monumentalnu kompoziciju s isto kultnom tematikom: Hrista izmeu apostola Petra i Pavla. Konstantin je podigao vei broj sakralnih graevina i van Rima: bazlike Svete Sofije i Svetih apostola u Konstantinopolju, rotondu Svetog Groba i jednu baziliku na brdu Golgota kraj Jerusalima, baziliku Hristovog roenja u Vitlejemu i takozvanu Zlatnu katedralu u Damasku. Neto kasnije, oko 375. godine, podignuta je na Maslinovoj gori kraj Jerusalima oktogonalna crkva Hristovog Vaznesenja, prvo odstupanje od bazilikalnog tipa crkvenih graevina.

40

U toku sledea dva veka, koja dele doba Konstantina od vladavine Justinijana, starohrianske bazilike doivljavaju vie promena, od kojih su najvanije dve: oblaganje graevina kamenom i razvijanje osnovnog plana u obliku slobodnog ili upisanog krsta. Takav se oblik crkvenih graevina javlja u Maloj Aziji, severnoj Africi, Italiji i Balkanu, dok na zapadu Evrope merovinki i vizogotski umetnici nastavljaju graenje na stari nain. U to vreme u Rimu nastaju bazilike Santa Maria Maore (sl. 37.) i Santa Sabina, iji su delovi velianstvenih mozaika sauvani do danas; U Raveni se, pre Justinijanovog doba, podiu bazilike Urzusa i Svetog Jovana Jevaneliste, zatim dva baptisterijuma, kod kojih se iz kvadratne baze prelazi u oktogonalni oblik pomou etiri male apside i, najzad, velianstveni mauzolej Gale Placidije u obliku slobodnog krsta. Sve te graevine, a naroito ova poslednja, bile su raskono ukraene mozaicima.

SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE

Juno do naih krajeva, u podruju Egeja, stvarala se -kritsko-mikenska kultura, koja dostie svoj najvei uspon oko 1500. do 1300. godine pre n.e. Ona ini osnovu grke kulture sa kojom domorodako stanovnitvo na tlu Jugoslavije uslovljava ubrzo posle 700. godine blie kontakte. Preko morske obale i slivovima Vardara i Dunava -grka kultura-poinje da prodire na nae tle duboko u unutranjost zemlje, pogotovu u vreme izmeu VI i III veka pre n.e. Istorijski izvori, dopunjeni arheolokim nalazima, ve nam pruaju o tome odreenije dokaze. Ratovanja Aleksandra Velikog proirila su uticaje antike civilizacije. Meutim, invazija Kelta poremetila je tokom IV i III veka pre n.e. razvojni put antike kulture na naim teritorijama. Tek poetkom nove ere, posle konane stabilizacije Rimljana na naem tlu, razvija se novi vid antike kulture. To je -rimska kultura- koja je u to vreme zahvatila ve ceo civilizovani svet. Grka arhajska umetnost prodire u nae krajeve preko Grke, Italije i Crnog mora. Grki trgovci i kolonisti donose putevima Makedonije i jadranskom obalom raznovrsne predmete grke arhajske umetnosti. Ve smo se ranije uverili, govorei o mlaem metalnom dobu, kakva su remek-dela grke antike otkrivena u Trebenitu, Novom Pazaru i Atenici kod aka, koja su u VI i V veku vojni upravljai i domai knezovi rado prihvatali. Pojavljuju se i veoma uspele imitacije grkih proizvoda, nakita, oruja i opreme, dok domoroci - ilirski klesari ne samo da veto podraavaju grke arhajske umetnike ve u svoja dela unose i autohtone crte.

SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI

Teritorija Srbije, osim Bake i veeg dela Banata, nalazila se est vekova u sklopu Rimske imperije. Za to vreme nastali su veliki gradovi (Sirmij, Singidunum, Viminacij, Nais, Ulpijana), otvoreni su mnogi rudnici i kamenolomi, izgraeni dobri putevi i velianstveni mostovi, uspostavljena je granica du desne obale Dunava sa mnogim utvrenjima i podignuto je nekoliko carskih palata i letnjikovaca. Bez obzira na izuzetnu vanost pojedinih spomenika I i II v., kultura na teritoriji Srbije prestaje da bude provincijalna tek u III v., u vreme kad Italija gubi vodei poloaj i kad se teite rimske politike i kulture pomera na podunavske i istone provincije. Vojnici regrutovani na Balkanu pominju se od tog vremena kao najbolji branioci Carstva, a nekoliko imperatora, koji su tokom III i IV v. spasli rimsku dravu od varvara (Aurelijan, Prob, Maksimijan Herkulije, Galerije), roeni su na tlu Srbije. Istovremeno otpoinje i uspon kulture na toj teritoriji,
41

koji je, uz vee ili manje oseke, prouzrokovane naletima varvara, potrajao sve do sredine VI v. Tri carske gradnje iz tog razdoblja - Romuliana (Gamzigrad, kod Zajeara), Mediana (Brzi Brod, kod Nia) i Iustiniana Prima (Cariin grad, kod Lebana) oznaavaju same vrhove kasnoantike kulture i tri zvezdana trenutka u kulturnoj istoriji ovog tla. Carske palate, mauzoleji i letnjikovci koji su u ovo vreme sagraeni u Sirmiju, pokraj Gamzigrada i Brzog Broda ne zaostaju za carskim palatama i rezidencijama u drugim delovima Imperije, a neke od njih, na primer Galerijevu palatu u Gamzigradu, karakteriu sasvim orginalna prostorna i graditeljska reenja. Blagodarei svom osobitom stratekom poloaju na stavama dvaju renih tokova, Singidunum, najznajaniji za ovaj deo Evrope, krajem I i poetkom II veka nae ere izgrauje se u kamenu, na mestu ranijeg zemljanog utvrenja, kao snaan vojni logor (castrum) veih razmera na prostoru dananjeg Kalemegdana. Tokom poslednjih sto godina intenzivna graevinska aktivnost na podruju celog Beograda, a naroito u delovima Starog grada, prvenstveno prema dunavskoj padini, otkrila je mnoge rimske temelje kua, tragove ulica s kanalizacijom i vodovodom, nekropole i pojedine kamene spomenike, brojne priloge u novcu, keramici, oruju, oruu i nakitu. Veina ovih ostataka, sem u Gornjem i Donjem gradu na Klaemegdanu ustupili su mesto novogradnji. Najvei i najznaajniji rimski most na Dunavu ve je odavno sruen, ali je zadrao svoje utvrene oslonce na obema obalama i masivne stupce u koritu reke. To je delo uvenog graditelja Apolodora iz Damaska (105. god.) koji je kod Kladova (Kostol) omoguio Trajanovim legijama trijumfalni pohod na Daane. Ovaj most, iju likovnu predstavu vidimo u Rimu isklesanu na Trajanovom stupu mogao bi da se potpunije ispita i na licu mesta, pa moda delimino i rekonstruie, to bi i za turizam erdapskog podruja predstavljalo posebnu dra. Uostalom, na ovom potezu Dunava vrena je tokom poslednjih godina jedna od najveih i najznaajnijih arheolokih akcija u Evropi. Izuzimajui Lepenski Vir, ostali nalazi pripadaju pre svega rimskoj kulturi. Blagodarei ovim radovima slika rimske aktivnosti na granici Mezije i Dakije postala je jasnija. Upotpunjeno je nae saznanje o Limesu, tom znaajnom utvrenom graninom pojasu za Rimsku Imperiju. Dobro poznati rimski put, isklesan u okomitim stenama du samog renog korita, koji je ve bio postao neraskidivi deo erdapskog tesnaca i koji su putnici prolazei tuda brodom posmatrali s divljenjem, morao je takoe da bude rtvovan u interesu elektroprivrede. Isecanjem iz stena samo njegovog fragmenta, zajedno s uvenom Trajanovom tablom koja obeleava njegovu izgradnju, i izdizanjem ovog inae veoma masivnog bloka van domaaja novog nivoa Dunava, spasen je bar simbolino ovaj dragoceni spomenik rimskog graditeljstva. U antiko doba Sremska Mitrovica, rimski Sirmijum je bilo naselje skoro deset puta vee .Ve u I veku nove ere on biva utvren i dobija pravo rimske kolonije, jer se nalazi na strateki vanom poloaju severnog graninog podruja Rimske Imperije. Ovo naselje naroito u III veku postaje jedna od najnaprednijih i najpoznatijih varoi u celoj Rimskoj Imperiji i smatra se glavnim gradom ne samo Donje Panonije ve i celog Ilirika. U IV veku stie pravo kovanja novca i postaje crkveni centar u kome se odravaju sabori. Za Sirmijum su vezane mnoge aktivnosti rimskih imperatora (Aurelijan, Prob, Gordijan, Maksimijan, Dioklecijan, Galerije). Tokom V i VI stolea pljakaju ga, zauzimaju i unitavaju Huni i Avari, da bi zatim promenio jo mnoge gospodare i najzad bio obnovljen kao slovenski grad. Stoga je, tokom svoje duge i burne istorije, nekoliko puta menjao ne samo ime ve i fizionomiju. Spomenici prolosti Sirmiuma naroito su znaajni iz antikog vremena, iako danas predstavljaju samo ruevine koje se tek odnedavna otkrivaju pod debelom, naslagom vekovnog uta.(Sl.39.) Otkriveni su znatni delovi irokih zatitnih bedema s gradskim kapijama. Za mnoge graevine se ve moe rei da su bile vie ili manje monumentalne, javnog ili stambenog karaktera, s hramovima, carskom palatom, vilama s unutranjim dvoritima, bazenima, hipokrastima i termama.

42

S druge strane, tu su i skromni, skueni stanovi za siromanije slojeve graanstva. Izdvajaju se trgovine, itnice i druge zgrade, trgovi i ulice kroz koje se provlai kanalizacija itd. Bolje su sudbine bile one aglomeracije koje su i posle njihovog deliminog unitenja ostale na slobodnom prostoru, u prirodi, zatiene samo humusom, itaricama ili divljom vegetacijom. Takva je Mediana, nedaleko od dobro poznatog, strateki znaajnog, a danas delimino ouvanog rimskog grada Naissusa, kome mnogi rimski imperatori pridaju posebnu vanost, a Konstantin Veliki i naroitu panju kao svom rodnom gradu na Niavi, kraj ijih obala je pronaen i njegov bronzani lik (Sl.40.) kao deo monumentalnog spomenika (Narodni muzej u Beogradu). Jo ubedljivije deluju zamani ostaci carskog kastruma u Gamzigradu,nedaleko od Zajeara, najveeg vojnog logora do sada poznatog na naem tlu, sa znatnim povrinama veoma bogato obraenog mozaika velike umetnike vrednosti.(Sl.41.) Sjaj antike umetnosti naglo se gasi, jer je unitava najezda novih plemena koji prodiru sa severa i istoka, meu kojima su i Sloveni. Oni e prihvatiti i dalje razvijati zateene kulture, poev os srednjeg veka pa sve do danas. Ovi i drugi manje poznati spomenici kulture iz perioda Rimske imperije nisu na adekvatan nain i u dovoljnoj meri i turistiki valorizovani. Sem Sremske Mitrovice, Nia i Beograda koji ulau napore u revitalizaciju i unoenje kulturnih sadraja u prostore nekadanjih rimskih graevina organizovanjem prigodnih manifestacija, ostali spomenici su samo nemi svedoci prolosti, udaljeni od tokova turistikih kretanja u naoj zemlji. Oni retki sluajni ili namerni posetioci mogu samo okom, bez pratnje i strunog voenja ili bez ponetih uspomena u vidu suvenira ili propagandnih materijala, da uz sopstvenu imaginaciju stvore sliku o nekadanjem sjaju rimskih graevina.

43

SREDNJOVEKOVNA UMETNOST OD VI DO XIV VEKA

UMETNOST ISTINE EVROPE I BLISKOG ISTOKA

VIZANTIJSKA UMETNOST
Poev od VI veka, u vreme prodora varvara u srednju, junu i zapadnu Evropu, i trenutnog zatija u likovnom stvaranju, hrianska umetnost nastavlja svoj razvitak na istoku Evrope i u Maloj Aziji, u jednoj dravnoj tvorevini koja e, pod imenom Vizantije, dati u nekoliko sledeih vekova sjajne primere civilizacije, zasnovane na tradicijama antike kulture. Meutim, i sama vizantijska umetnost, razvijajui se pod raznolikim istorijskim i drutvenim uslovima, imala je svoje uspone i svoje padove. U njenom se osmovekovnom postojanju mogu razlikovati tri perioda: (1) doba Justinijana u toku VI veka ili Prvo zlatno doba; (2) renesansa za vreme dinastije Makedonaca i Komnena od X do XII veka ili Drugo zlatno doba i (3) renesansa pod Paleolozima u vremenu od XIII do XV veka. 1. Justinijanovo doba - Pod ovim sjajnim dravnikom i velikim ljubiteljem umetnosti, Vizantijsko Carstvo, kao naslednik istonog dela Rimske Imperije i nastavlja njenih tradicija, dostie svoju najveu vojnu i ekonomsku mo. to se, pak, likovnog stvaranja tie, Vizantija je, po svome poloaju izmeu Istoka i Zapada, bila prosto predodreena da umetnika iskustva i vrednosti ovih regiona preuzme i ujedini. Zahvaljujui tome, a jo vie ogromnom ekonomskom potencijalu zemlje, poeli su irom cele Imperije da niu bezbrojni umetniki spomenici, prvo civilnog i vojnog karaktera, a odmah zatim i crkvene graevine.. U sakralnoj arhitekturi bazilikalni tip graevina s drvenim krovom nije bio odmah naputen (Sveta Marija Izvorska u Konstantinopolju, San Apolinare in Klasse u Raveni iz prve polovine VI veka). Meutim, kupola se javlja kod sve veeg broja crkava, i to crkava razliitog oblika: (1) oktogonalnih (San Vitale u Raveni), (sl. 42,43) zatim krunih (Sveti Sergije i Vakh) i (3) kao slobodni krst (Sveti Apostoli), obe u Konstantinopolju, a po poslednjoj, koja vie ne postoji, graena je kasnije bazilika Svetoga Marka u Veneciji. Meutim, najznajanija crkvena graevina ovoga vremena bila je i ostaje bazilika Svete Sofije u Konstantinopolju, podignuta na mestu stare Konstantinove bazilike posveene Mudrosti. Arhitekti su bili dvojica Grka iz Male Azije, Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. Po zavretku graevine 537. godine (sl. 44.) kupola je bila prepravljena u dva maha. Bazilika je podeljena na tri dela: atrium okruen porticima, narteks i samu baziliku. Ona je duga 77 a iroka 72 metra, ima tri broda, od kojih se srednji zavrava malom apsidom. Kupola srednjeg broda, visoka 65 metara i sa 31 metar u preniku, poiva neposredno, bez tambura, na pandantifima s tri masivna stupca. Kupola je ojaana spreda i pozadi sa po dve polukupole, poduprte sa po dve eksedre; one, okrenute prema horu, obuhvataju s apsidom jedno trolisto svetite. etrdeset prozora na bazi glavne kupole i po pet na svakoj od polukupola osvetljavaju velianstveni srednji brod. Sam plan graevine nije bio ni nov ni nepoznat; pa ipak, ona e, po svojoj veliini, znalakoj konstrukciji i savrenoj ravnotei, ostati jedinstvena i neprevaziena.

44

Arhitektura Justinijanovog vremena izraavala je izvanredno povezivanje konstrukcije i statike, jednostavnost spoljnog izgleda, a glavna panja posveena je enterijeru, u prvom redu rasporedu prostora, da bi se dobio utisak monumentalnosti i razvijenih dimenzija. 2. Renesansa pod dinastijom Makedonaca ili Drugo zlatno doba donosi nov tip crkvenih graevina: grki krst upisan u kvadrat. Kraci krsta se pokrivaju polukunim svodovima, teina centralne kupole poiva na bonim svodovima, pilastri postaju laki i pretvaraju se ponekad u stubove; etiri manje kupole pokrivaju uglove kvadrata; po jermenskom obiaju, sve kupole poivaju na viestranim tamburima. Spolja se, pomou opeka u raznim poloajima, pa ak i pomou drugog materijala, fajanse ili kamena u boji, tei ka svetlosnim i koloristikim efektima. Unutranjost zidova je ralanjena niama i arkadama i brojnim prozorima. Veina ovih i ovakvih crkava skladnih je ali malih dimenzija. I pored ove tipinosti, arhitektura Drugog zlatnog doba imala je i svoja odstupanja koja, najire grupisana, daju sledei pregled: u Konstantinopolju su preovlaivale graevine u obliku grkog krsta upisanog u kvadrat sa dva aneksa, s tri apside u oltarskom delu, narteksom, s pronaosom ili otvorenim portikom; u negdanjim grkim oblastima crkve su bile uglavnom bazilike pokrivene svodovima, s jednim ili tri broda iste visine (Sveta Sofija u Ohridu), ili razliite visine ili sa jednim brodom. Manastir Dafni kod Soluna, iz XI veka predstavlja tip crkava iznutra etvrtastih, sa tri apside i kupolom na trompama. U Italiji se pored bazilike Svetoga Marka u Veneciji, (sl. 45.) koji svojim slobodnim krstom predstavlja izvestan anahronizam, mogu nai, naroito na jadranskoj obali i na jugu, crkve preteno grkog tipa. 3. Tree zlatno doba vizantijske umetnosti, takozvana renesansa Paleologa, u razdoblju od XIV do XV veka, nije donela nikakve ozbiljnije promene u arhitekturi. Konstantinopolj je jo uvek uzor, ali se javljaju i nova umetnika sredita. Meutim, spomenici ovog peruioda su daleko poznatiji po svome zidnom slikarstvu. Mozaik i freske- U vizantijskoj sakralnoj dekoraciji slikarstvo je imalo apsolutnu prednost nad skulpturom. Boja je bila pretpostavljena formi, pa se, sledstveno tome, ukraavanje crkvenih enterijera sastojalo uglavnom od apolikacija u raznobojnom mermeru, fresko-slikarstva i mozaika. Ova poslednja tehnika, kao uvek svea i trajna, bila je naroito omiljena. Najlepi sauvani mozaici Justinijanovog doba nalaze se u Raveni, naroito Povorka devica i muenika" na zlatnoj osnovi u San Apolinare Nuovo (Sl.46.)ili dvorska svita s carem i caricom Teodorom u San Vitale. (Sl. 43.) Mozaici Svetoga Dimitrija u Solunu iz VI-VII veka, uniteni u poaru 1917. godine, bili su iste vrednosti, a veruje se da su to i mozaici u Svetoj Sofiji i Carskoj palati u Konstantinopolju koji se tek sada prouavaju. Meutim, sigurno je da je najvei domet ove umetnosti postignut u mozaicima Svetoga Luke u Fokidi iz X veka i u manastiru Dafne iz XI veka. Poslednji meu najboljim nalaze se u nekadanjem manastiru Kora (danas Kahrie-damija u Carigradu) iz 1310-1320 godine. Uticaj ovih mozaika mogao se utvrditi, u isto vreme ili neto kasnije, i na spomenicima van ue oblasti vizantijske civilizacije: u Eufrazijevoj bazicili iz VI veka u Poreu; zatim u crkvama u Rimu, Palermu; zatim u Monrealu i Kefalu, na Siciliji; i najzad, meu najlepima, mozaici u bazilici Svetoga Marka u Veneciji iz X-XI veka. Od zidnog slikarstva ostalo je iz ranijeg vremena vrlo malo, moda zbog primitivne tehnike ili materijala koji ne traje dugo. U to vreme poinje da se razvija ikonopis. Prve su ikone nastale u Egiptu. Sauvano je nekoliko retkih primeraka iz VI i VII veka: jedan lik opata Avrama, na primer, ili Sveti Jovan Krstitelj, poreklom sa Sinaja a sada u Kijevu. Skulptura se nije bavila ljudskom figurom ili istorijskom kompozicijom. Bilo je izvesnih izuzetaka, kao, na primer, velika figura Hrista iznad ulaza u Carsku palatu. Na kapitelima stubova mogle su se nai stilizovane predstave biljnog ili ivotinjskog sveta, ali preteno u cilju postizanja svetlosnih efekata. Pojedini kapiteli su bili tako veto, matovito i municiozno rezani da deluju kao kakva ipka od kamena. Ovaj blistavi razvitak vizantijske umetnosti bio je teko pogoen ikonoklazmom. Car Leon III Isavrijski, posle pobede nad Arabljanima pod samim zidinama Konstantinopolja, zabranio je 726. godine oboavanje svetiteljskih likova, s tim da se svi postojei unite. Njegovi naslednici,

45

Konstantin Kopronin i Lav Armenijski, ovu su zabrnau jo vie pootrili. Crkva je uzalud pokuavala da se odupre; to je postignuto tek na Drugom nikejskom saboru 787. godine, na kome je nainjena razlika izmeu potovanja i oboavanja svetiteljskih likova. Od toga vremena bilo je tano odreeno ta e umetnici slikati na zidovima bogomolja: na vrhu centralne kupole Pantokrator, u pandantifima jevanelisti, ispod trijumfalnog (oltarskog) luka Strani sud, u apsidi priee apostola i Bogorodica Zastupnica, levo i desno starozavetni prvosvetenici i crkveni oci, na zidovima likovi svetaca i glavni praznici, iznad carskih dveri Deizis. Meutim, u toku ikonoklazme, mnogi su vizantijski umetnici nali pribeite u Italiji; u Santa Mariji Antikvi, u Rimu, bile su donedavno sauvane freske iz VIII veka, po svoj prilici radovi slikara iz Sirije ili Kapadokije. Posle XII veka zidno slikarastvo dobija nov polet. Mnogobrojne crkve na Balkanu, u Srbiji i Bugarskoj bivaju pokrivane od krova do temelja freskama od izuzetne umetnike vrednosti. Morfoloki najznaajnije nalaze se na teritoriji Grke, na Atosu i na Peloponezu, u Mistri. Na freskama mistarskih crkava, u Mitropoliji, Brontohejonu, Pantanasi i Bogorodici Perivleptos, nainjeni su veliki napori u istraivanju perspektive i prouavanju pokreta; ono to e, neto kasnije, biti sutina slikarstva italijanske protorenesanse. Ikona se razvija naporedo sa zidnim slikarstvom, i nee mu ustupiti ni brojem ni vrednou. Ikona je bila i u mozaiku i slikanih temperom. Uspon ove discipline vidljiv je naroito u slovenskim zemljama, u Srbiji, Makedoniji i Rusiji. Vremenom, ikona e potisnuti zidno slikarstvo, pa ve od XV veka postaje glavna dekoracija crkvenih enterijera. Jedan od najznaajnijih ikonografskih kola, povezana sa slikarstvom Italije, nalazila se na Kritu (takozvana Italo-kritska kola).

ISLAMSKA UMETNOST
Ponikao u VII veku islam se brzo proirio na velikom prostranstvu, objedinjavajui, kao nova religija, Palestinu, Siriju, Mesopotamiju, Iransku visoravan, Turkestan i Indiju - na istoku i Malu Aziju, severnu Afriku i paniju - na zapadu. Na tim teritorijama islamska umetnost se razvijala hiljadu godina, ako kao vreme poetka njenog razvoja uzmemo VII vek, a za poetak opadanja XVIII vek. Nosioci te umetnosti bili su mnogi narodi: Arapi, Persijanci, Monogli, Turci i Indusi. Umetniki centri su se smenjivali, zavisno od dinastija i sredita vojne i politike moi. Islamska umetnost je osobena pojava u istoriji umetnosti. Ona se razlikuje od umetnosti Evrope i Zapada moda vie nego ijedna druga umetnost. Islamski religiozni arhitektonski objekt - damijanije kua boga ni mesta na kome se odravaju verski obredi. Ona je odvojen i jednostavno pokriven prostor u kome se vernici okupljaju na zajedniku molitvu. Izuzev predikaonice mimbara- u damiji nema nametaja, koji u hrianskim crkvama ine oltari, klupe, predikaonice i druge. Zbog toga prostor u damiji ostavlja neobian utisak praznine, skromnosti i jednostavnosti. Drugo svojstvo islamske umetnosti je gotovo potpuno odsustvo figurativnosti u slikanoj i tuko-dekoraciji damije, figurativnosti koju obino prate duevnost i oseanja. Slikana dekoracija damije svodi se najee na ornamentiku, na geometrijsku, biljnu i ivotinjsku izrazito stilizovanu aru. U toj ornamentici je kaligrafija- umetnost pisanja - sastavni deo likovnog izraavanja. U dosta ogranienom izboru motiva, samo ritam linija i odnosi boja dozvoljavali su umetniku da razbije monotoniju i formalizam, koji su, u takovm shvatanju, neizbeno pretili, narotio onima koji ne poznaju bogatu simboliku te umetnosti. Jo u razdoblju Omejida (VIII v.) sredite moi je bilo u Siriji, u Damasku, kada je ovaj grad obnovljen. Jedna od najsjajnijih graevina tog perioda je Omarova damija ili Kupola na stijeni" (691.g.) koja se svojom centralnom gradnjom sa visokom kupolom i osmougaonim tlocrtom pribliava vizantijskim uzorima (sl. 47). Druga znaajna graevina tog perioda je Velika damija u Damasku (sl. 48) iz 705.g. koja predstavlja rekonstrukciju ranije hrianske crkve sa tri broda.

46

Remek-delo arapske religiozne arhitekture bilo je izgraeno u Samari u Turkestanu, u vreme dinastije Abasida. Mutavakil, veliki graditelj Samare, izgradio je u IX veku Veliku damiju, najveu graevinu islamskog sveta. Po predanju, ona je mogla da primi oko sto hiljada vernika. Sastojala se od velikog pravougaonog dvorita i dvadeset pet brodova, nekada pokrivenih ravnom tavanicom, koju su drali mnogi podupirai. Izvan zidova damije, tano u pravcu sredine ose, podignuto je i danas dobro ouvano spiralno minare, na iji vrh vodi spoljna pristupna rampa u vidu zavojnice. Od VIII do XI, odnosno do XV veka, Arapi su zavladali panijom ime je postala prva islamska teritorija na Zapadu. Abdul Rahman I poeo je u Kordovi izgradnju Velike damije. Radove na proirenju damije nastavili su u jo tri maha njegovi naslednici, tako da je damija u Kordovi trea po veliini u svetu. (sl. 49). Ona pripada onom posebnom mavarskom stilu ( islamska umetnost koja se razvijala u paniji i severnoj Africi) u kome je naglaena dekorativnost, rasko, bogatstvo i slikovnost. U unutranjosti se prostire itava uma dvospratnih, jedan nad drugim, stubova koji nose udvojene a viedelne lukove, bogato ukraene tukom i slikanom ornamentikom. Time je dobijena sloena strukturalna mrea lukova i stubova. Lukovi razliitog oblika ukrtaju se na najrazliitije naine. Bogatstvom polihromije i tukature unutranjost damije u Kordovi izraava istonjaku rasko. Mavarski stil dostigao je vrhunac razvoja u XIV veku u Granadi. To je palata Alhambra, (sl. 50) to na arapskom znai crvena", nazvana tako po crvenoj boji svojih zidova. Palata ima raskone enterijere i dvorita. Unutranji zidovi pokriveni su ornamentima u tuku i mozaicima od fajansa. Zidovi, svodovi i kupole deluju kao ipka. Idealan motiv dekoracije u Alhamabri je arabeska i kaligrafija. Dvorite u unutranjosti palate naziva se Dvorite lavova po fontani koja je postavljean na statue lavova. Visoki, vitki, stubovi, povezani raskono obraenim lukovima, ine se lakim kao nene stabljike biljaka, a zidovi su obraeni tako da se umesto mase i vrstine doivljavaju kao neto paperjasto i lako. Spoljanost palete je jednostavna, ali se ona nalazi usred vrtova bujne vegetacije, koji su i sami umetniko delo. Zbog svega toga Alhambra je sinonim uda iz Hiljadu i jedne noi. Znaajan doprinos islamskoj umetnosti dali su Turci, najpre Selduci, a kasnije Osmanlije. Osmanlije su iz Anadolije, krajem XIII veka, poeli osvajati delove Vizantije i uvrivati se u jugoistonoj Evropi. U Carigradu, koji su osvojili 1453. godine, upoznali su lepotu i vrednost crkve Sv. Sofije. Osmanlijski doprinos islamskoj arhitekturi je novi tip damije koja je spoj selduke medrese - i sa svake strane po jedna zasvoena dvorana - i vizantijske crkve s kupolom. Najznaajnija damija ovog tipa je damija Ahmeda I, izgraena u Carigradu u XVII veku. Suprotno arapskoj damiji, sa umom podupiraa, u njoj je ostvaren geometrijski jasan kvadratni prostor, sa glavnom kupolom u sredini, proirenom sa etiri polukupole na svakoj od etiri strane. U uglovima kvadrata je jo po jedna manja i nia. Stepenasto rasporeene kupole, gledane spolja, odslikavaju unutranji prostor. Novost su i minareti, tanki i vitki i pri vrhu zailjeni.Damija Ahmeda I nazvana je Plava damija, po zidnoj dekoraciji od keramikih ploica sa biljnim motivima plave i bele boje. Arhitektonska dekoracija od keramikkh bojenih ploica imala je znaajnu ulogu u osmanlijskoj umetnosti. Zabrana prikazivanja ljudske figure u islamskoj umetnosti vaila je iskljuivo za verska zdanja. Na profanim objektima, minijaturama i predmetima za svakodnevnu upotrebu, meutim, nalaze se ljudske i ivotinjske figure, ali sa sklonou da se i one svedu na linearno-koloristiku dekoraciju. U arapskim, persijskim, turskim i indijsko-islamskim minijaturama iz XIV i XV veka, za vreme vladavine Mongola, figurativne predstave negovane su u rukopisima. iste boje, bez senenja i perspektive, izuzev u Indiji, i ista linija glavni su elementi tog slikarstva.

47

ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST KAROLINKA RENESANSA

Pre nego to e na obalama Bosfora otpoeti preobraaj umetnosti pod dinastijom Makedonaca, a na Zapadu uspostavljanje novoga stila u arhitekturi i skulpturi, poznatog pod imenom romanski, taj deo Evrope je doiveo jedan znaajan pokuaj obnavljanja umetnikih tradicija Rima, nazvan karolinka renesansa". Pobude su bile koliko iz kulturnih potreba toliko i politikog karaktera, jer su franaki vladari, u prvom redu Karlo Veliki, hteli da, po uzoru na Vizantiju, a kao naslednika Istonog Rimskog Carstva, povrate veliinu i sjaj Zapadnog. Meutim, ova je renesansa bila ne samo pokuaj da se nastavi antika, odnosno ranohrianska umetnost, ve i sinteza razliitih kultura tadanjeg Zapada. Razliita nacionalna pripadnost saradnika Karla Velikog doprinela je plodnom objedinjavanju likovnih nastojanja koja su neposredno prethodila ovom vremenu, pre svega, one takozvane varvarske umetnosti koja je, zajedno s dolaskom Vizigota, Ostrogota, Avara, Gepida i drugih plemena, osveila tradicije saetim i dinaminim formama s Istoka, iz stepa i sa iranske visoravni. Zatim su Vizigoti, ustaljeni u Junoj Galiji i paniji, pokuali da, primivi hrianstvo, nastave sakralnu arhitekturu ranohrianskih graditelja, podleui pri tome ne samo primerima antikih spomenika ve, preko severne Afrike i panskog juga, i uticajima Vizantije. Tako su nastale u vizigotskim prestonicama Barceloni, Toledu i Meridi brojne bazilike razliitog oblika, od trobrodnih katedrala do crkava i krstionica krunog plana. Znaajno je da su neke od njih bile ve u VII veku sasvim pokrivene kamenim svodovima. Enterijeri su imali mozaike i kapitele u korintskom stilu ili kompozitne. Gradile su se brojne bazilike i rotonde, ali, takoe, i crkve u obliku slobodnog krsta ili sa trolisnom osnovom; zidane od kamena i s drvenom tavanicom, donele su, kao graditeljsku novost, visoke zvonike, bilo izvan crkve, u obliku kule, ili na preseku transepta. Meutim, krune graevine ili rotonde bile su, po tradiciji, pokrivene kupolama. Bilo je ukrasnih mozaika s vegetalnom ili geometrijskom ornamentikom, ali, takoe, i figuralnih kompozicija, sa scenama iz Jevanelja ili svetiteljskih uda. Ve od VI veka merovinki vladari podigoe itav niz znaajnih crkava i opatija. Znaajni umetniki centri razvie se takoe u Engleskoj i Irskoj. Irska je ubrzo bila prosto preplavljena manastirima; samo jedan od njih, Klonar u Metu, osnovan 520. godine, imao je preko tri hiljade monaha. Oni su osnivali svoje centre i na kontinentu u kojima su se uilli latinski, grki i astronomija; meutim, naroito su negovali prepise i ukraavanja minijaturama za psaltire i jevanelja. Poznati jo iz doba bronze i gvoa kao neprijatelji ljudskog lika, Kelti su i u minijaturama obraivali samo ornamentiku, uglavnom preplet. Ti su njihovi prepleti tako sloeni i matoviti da se linije jedva mogu pratiti okom. Najlepa meu njima je knjiga Kels iz 760. godine (Sl. 75). Kelti u Irskoj ostavili su nam i nekoliko najstarijih primeraka srednjovekovne skulpture: krstove u obliku kruga iz kojeg zrae kraci. Potujui sva ova umetnika nastojanja, saradnici Karla Velikog otpoeli su gradnju sakralnih graevina koje su imale bazilikalnu osnovu. Meutim, podiui pridvornu crkvu u Ahenu (Sl. 74), Karlo Veliki je prihvatio kao uzor San Vitale u Raveni: osmostranu rotondu, pokrivenu kupolom; stubovi su bili doneti iz Rima i Ravene. Brojne katedrale, manastirske i kolegijalne crkve, bile su bazilike s transeptom i apsidama. Ali, tek crkve uvene opatije Sen Gal ukazuju u emu su arhitektonske novine ovog razdoblja i ime se nagovetava dolazak romanskog stila: travej u obliku hora izmeu transepta i apside; zatim tri paralelne ali odvojene apside, naroito u konstrukciji kripti; zatim de ambulatorijum (kruni hodnik) od bonih brodova oko apside. Graevine su i dalje bile pokrivene drvenim krovom, osim apsida. Znaajna je takoe i unutranja dekoracija karolinkih crkava i katedrala, uglavnom mozaici u plavom, crvenom, zelenom, zlatu i srebru. Zatim freske, slikane pod uticajem Vizantije, ali takoe i po italijanskim. Skluptura je bilo mnogo manje i moe se rei da ne zasluuju posebnu panju, osim plastike u metalu, kao to su, na primer, bronzana statua Karla Velikog u Luvru ili mala vrata kapele u Ahenu. Meutim, pored arhitekture, karolinka je umetnost dala najznaajnija dela u
48

iluminaciji rukopisa. uvene su kole bile u Ahenu i Remsu, s vidnim uticajem Vizantije; zatim skriptorije u Turu, Mecu, Sen Deniju, iz kojih su izili brojni rukopisi, ukraeni vanrednim minijaturama, inicijalima i dekorativnim prepletima.

ROMANSKA UMETNOST
Romanska umetnost, kao izraz feudalnog drutvenog poretka, javlja se na zapadu Evrope krajem X ili poetkom XI veka, i njene se stilske odlike mogu videti najpre u arhitekturi a zatim u zidnom slikarstvu i skulpturi. Najvee i najznaajnije spomenike dala je u sakralnim graevinama, crkvama i katedralama XI i XII veka. Osnovne vrednosti ovoga stila ogledaju se u sledeim arhitektonskim elementima: strukturi, planu, plastinosti i dekoraciji. Struktura romanske graevine donosi kao novost krovnu konstrukciju od kamena. Takav se nain pokrivanja primenjivao u rimskoj i vizantijskoj arhitekturi samo za krune graevine ili apside. U romanici se pokriva cela bazilika, bez obzira na tip i veliinu. Pokrivanje se vri pomou svodova i kupola. Kupole poivaju na trompama ili pandantifima, a kod svodova razlikujemo nekoliko konstrukcionih oblika: a) dvostruki luk, dobijen pojaanjem poluobliastog svoda dodatnim lucima; b) krstasti svod, dobijen presekom dva poluobliasta svoda pod pravim uglom; ime se dobija pravilan potisak pokrivaa na bone strane; c) strelasti svod, dobijen izboenim lucima u pravcu preseka dva poluobliasta svoda, elemenat koji e kasnije biti veoma primenjen u gotskoj arhitekturi. Svodovi, dobijeni na bilo koji od navedenih naina, statiki su reeni meusobnim oslanjanjem. Plan romanske graevine je u principu bazilikalan, ali je razvitku transepta i hora posveena znatna panja. Sve velike crkvene graevine ovoga stila uglavnom su trobrodne bazilike, s jednim glavnim i dva sporedna broda; rei su primerci petobrodnih bazilika (Klini, Sen Sernen u Tuluzi) a jo rei jednobrodni (katedrala u Oranu). Na svim tim crkvama transept je jasno naglaen. Neke su imale dva transepta (Klini), a ti su se transepti, po pravilu, zavravali ravnim zidom. Meutim, daleko je vea panja bila posveivana oltarskom delu; ispred apside je postavljan jedan popreni prostor koji proiruje brod u pravcu transepta, obrazujui horski deo crkve. Poto je vremenom postajala potreba da se, zbog velikog broja monaha i svetenika, proiri oltarski prostor, to je bilo vreno na dva naina: 1) pomou vie paralelnih apsida du glavnog broda, nain zvani benediktinski jer je prvi put primenjen u drugoj velikoj crkvi Klinija; 2) pomou grupe manjih apsida oko deambulatorija, sistem zvani zrakast; te su apside, obino neparne po broju, bile meu sobom povezane prozorima. Meutim, bilo je velikih crkvenih graevina koje su imale i kapele na transeptu. Sen Sernen u Tuluzi raspolagao je sa devet apsida, po dve na krajevima transepta i pet zrakastih. Taj e oblik biti veoma primenjivan u gotici. Plastinost je zastupljena u tolikoj meri da se ini kao da je romanska graevina koncipirana u duhu skulpture. Dekoracija je bila neobino vaan faktor arhitekture, jer je romanska crkva, u to vreme opte nepismenosti, zamiljena kao skulpturalni i slikani tuma verskih tekstova, a svojom spoljanou kao dekor za misterije i druge religijske predstave pod vedrim nebom. Sledstveno tome, dekor je imao dva osnovna zadatka: a) vraanje ljudskoj figuri i figuralnim kompozicijama; ornamenat e jo uvek postojati, ali samo u slubi monumentalne skulpture; b) celokupan dekor, i vajan i slikan, mora biti podreen konstrukciji i mora da je dopunjava; ekspresivni ili stilizovani karakter ovog dekora proizilazi iz njegovog usaglaavanja osnovnim principima arhitekture.

ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU

Brzom razvoju i rasprostranjenosti romanskog stila doprinelo je, pre svega, monatvo, naroito benediktinci. Mnogobrojni monasi manastira Klini, osnovanog 910. godine, prenosili su preko ostalih benediktinskih centara u Evropi ne samo obiaj graenja ve i odlike stila. Slinu ulogu su
49

odigrali i hodoasnici. Obiaj da se ide u hadiluk bio je u to vreme veoma razvijen. Oni koji iz bilo kojih razloga nisu mogli da posete Svetu zemlju, pohaali su uvena svetita u Rimu ili paniji. Oni su, pored ostaloga, prenosili savremena iskustva u zidanju i graenju, odravajui na taj nain neku vrstu kontinuiteta u stilu. Arhitektura- Poetak XI veka bio je sav jo u znaku traenja i eksperimentisanja. Bazilike su se jo uvek pokrivale drvenom konstrukcijom, i to ne samo u Francuskoj ve i u drugim zemljama. U tim su crkvama samo apside bile pokrivene svodovima. Meutim, u Normandiji se ve javljaju prvi veliki spomenici ranog romanskog stila, Sline su se crkve ikatedrale gradile i u Francuskoj,Italiji, paniji,Engleskoj, Nemakoj i vajcarskoj. Najznaajniji spomenici ovog perioda su crkva manastira Klini u Francuskoj(Sl. 74), velika crkva manastira Monte Kasino u Italiji, kapela Londonskog Tauera, katedrale u Vunesteru i Norviu, u Majncu (Nemaka) i Bernu (vajcarska). Skulptura- Mada je romanska skulptura dostigla svoju najveu stilsku i umetniku vrednost u XII veku, ima i u XI veku dela dostojnih potovanja i panje. Prvi takav spomenik je skulptura u luneti male crkve Sen enis u Fontenu iz 1020. godine; Hrist orkuen sa est apostola. Ve tada je postavljeno nekoliko osnovnih principa u skulpturalnoj dekoraciji. Kao mesto, prednost je imala glavna fasada s portalom i lunetama iznad vrata, zatim baze i kapiteli stubaca. Stilski karakter se sadravao u tenji ka irealnosti (adekvatno vizantijskom spiritualizmu), uklapanju u arhitektonsku celinu i prilagoavanju osnovnoj funkcionalnosti arhitekture.Slikarstvo- Tradicija rimskog i ranohrianskog fresko-slikarstva nije na zapadu Evrope sasvim iezla. ekao se samo pogodan trenutak, a on je doao s prostranim zidovima romanskih graevina.

ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU

Arhitektura- U Francuskoj, domovini romanskog stila, crkve XII veka mogu se podeliti u tri grupe: 1) crkve s poluobliastim ili krstastim svodom bez tribina na bonim brodovima; 2) crkve pokrivene poluobliastim ili krstastim svodom sa tribinama na bonim brodovima;3) crkve zasvoene nizom kupola. Prva grupa je najbrojnija, naroito u Francuskoj. U Burgonji postoje tri karakteristine skupine ovih crkava: skupina Klini s treom manastirskom crkvom i srodnim graevinama(Sl.76.); skupina Vezele, s crkvom Svete Magdalene u Vezeleu (Sl. 77); Nekim od navedenih skupina pripadaju mnogobrojne crkve u oblasti Loare i u Provansi.Grupu romanskih bazilika s tribinama predstavljaju crkve u Pij-de-Domu. U Engleskoj su bazilike pripadale razliitim tipovima, neke ak i sa strelastim svodovima. Najznaajnije meu njima su katedrale u Durhamu, Tjuksberiju i Glosteru. U paniji crkva velikog benediktinskog manastira Santa Pere de Roda, U Italiji katedrala u Pizi,(Sl. 79.), katedrala i crkva San Mikele u Paviji, Sant Ambroo u Milanu. Zatim katedrala u Bazelu, katedrala Svetog Stefana u Beu, katedrale u Vormsu, pajeru, Majsenu, Kelnu, Ratisbonu. Skulptura- Osnovne osobine romanske skulpture, i realizam i prilagoenost arhitekturi, dole su do punog izraza tek u XII veku. Teko je nabrojati sva ona remek-dela kojima su romanski vajari prosto zasuli manogobrojne crkve i katedrale u Francuskoj, paniji, Nemakoj; na istoku sve do vizantijske teritorije, na severu do vedske. Ukraavani su uglavnom portali, lunete iznad vrata i prozora i kapiteli na stubovima i stupcima. Poelo se isprva s biljnom ornamentikom, zatim sa stilizovanim ivotinjama i pticama, stvarnim ili fantastinim, da bi se najzad prelo na ljudsku figuru i monumentalne figuralne kompozicije. Na portalima i lunetama obino su bile kompozicije Apokalipse, grupe apostola, Hrista sa simbolima Jevanelja ili sa mudracima, Hrista u slavi, Bogorodice s detetom, Uspenje ili vizija Stranog suda. Biblijske scene su obino bile iz Starog zaveta.(SL.78.) Najlepi primerci romanske skulpture nalaze se u Francuskoj, na crkvama i katedralama u Langedoku, Burgonji, Provansi. Meu najslavnije idu 600 kapitela bazilike Sen Sernen u Tuluzi, nastalih od 1095. do 1130. godine; njih nadmauje samo 41 kapitel klaustra u Moasaku s kompozicijama iz Biblije i Martirijuma svetaca, nastalih oko 1100. godine. Jo je uveniji portal Moasaka s vizijom Apokalipse u timpanonu portala, s figurama svetitelja i muenika izmeu

50

prozora, sa scenama iz detinjstva Hristovog i paklenih muka izmeu stubova. Glavna dela romanske skulpture u Burgonji nalaze se na kapitelima srednjeg broda katedrale u Vezeleu, na kojima se alegorijske kompozicije meaju sa scenama iz Biblije i ivota svetaca; zatim na portalu katedrale u Kliniju, s predstavom Apokalipse u timpanonu. Izvan Francuske, najbolja se romanska skulptura nalazi na portalima crkava i katedrala u paniji .Romanska skulptura u Italiji, po znaaju ne manja od ostalih, ostavila nam je imena nekolicine umetnika. (Majstor Guljelmo klesao je figure na portalu katedrale u Modeni).U Nemakoj su romanske crkve bile manje ukraavane na fasadama a vie u oltarskom delu, pa je, sledstveno tome, monumentalna skulptura ustupila mesto dekorativnim radovima u bronzi. Slikarstvo- Zidna dekoracija je bila isto tako bogata i razvijena kao i skulptura; meutim, razlika u vrednosti bila je znatna, jer se muralima romanskih crkava i nehotice nametalo uporeenje s vizantijskim freskama nenadmanog sjaja i oseajnosti.Van Francuske neto vrednije zidne dekoracije mogu se nai samo jo u Kataloniji, u kojoj su lokalne tradicije i uticaj Istoka stvorili jedan zanimljiv, ali prilino stilizovan oblik murala.

GOTSKA UMETNOST
U drugoj polovini XII veka romanska umetnost se naglo menja u jedan novi stil, nazvan gotski, koji e trajati sve do pojave renesanse. Taj naziv je prvi put upotrebljen u XVI veku od Rafaela i Vazarija, i to u prezrivom znaenju, ali se vremenom znaenje izgubilo a izraz ostao, mada u osnovi netaan. Gotska umetnost nije potekla od Gota, niti je uopte germanskog porekla; ona je nastala u Il de Fransu, jezgru budue francuske drave; gotska umetnost je u stvari francuska umetnost.Poput romanske, i gotska umetnost je u slubi crkve; njen umetniki izraz je katedrala. Ali, dok je romanska arhitektura bila inspirisana monatvom i bila produkt feudalizma, gotska arhitektura je delo civilnih graditelja i produkt gradske civilizacije. U doba pojave gotske umetnosti feudalizam je ve bio u raspadanju. U meusobnim borbama za vlast i ekonomski presti, u traenju novih puteva bogaenja (krstaki ratovi, kondotijerstvo), mo feudalaca se lagano osipala. Raskoan ivot i stalni ratovi izazvali su pojavu velikog broja zanata: oruarskog, tkakog, zlatarskog, koarskog itd. Zanatlije ive po gradovima i udruuju se, u cilju zatite svojih stalekih interesa, u cehovske organizacije. Vremenom se obogauju i postaju nepresuan izvor prihoda za gospodare gradova u kojima ive. Vlastela uva i brani svoje graane i daje im iroke ekonomske povlastice. Nova buroazija nije revolucionarna; ona priznaje i duhovnu vlast crkve i svetovnu vlast gospodara gradova, zadovoljavajui se slobodom trgovine i zanatstva. Zbog toga se plemstvo poinje vezivati za gradove, a crkva naputa manastire-utvrenja i sklanja se u bezbednost unutar gradskih zidina. Te okolnosti su izazvale i korenite promene u odnosu na umetnost. U bezbednosti dobro branjenih gradova svi osnovni elementi romanske arhitekture: masivnost zidova, uzani prozori, teki svodovi i snane kolumne gube svoj smisao. Osim toga, bogati graani koji uestvuju u podizanju religijskih spomenika, tee ka reprezentaciji koja treba da pokae njihovo bogatstvo i njihova verska oseanja. Tako se pojavljuju katedrale kao sredini spomenik grada, objekat oko kojeg se odvija celokupan javni i kulturni ivot. Nova arhitektura tei sada za to manje zidova i to vie otvora. Ona stremi u visinu kao simbol jedne bogate i bezbedne sredine, a njeni osnovni elementi tee ka estetsko-dekorativnoj reprezentaciji. U nedostatku zidova, ukraavanje preuzima plastika, a veliki otvori daju podstrek za razvitak umetnosti slikanog stakla, vitraa. S nedostatkom povrina slikarstvo poptuno iezava, te e nova sredina svoj likovni izraz osloboenja od feudalne ukoenosti dati iskljuivo kroz skulpturu. Prinicipi arhitekture- Od mase romanske crkve, teke i nespretne, gotski graditelji su usvojili samo statike vrednosti. Prouili su take teita, njihovu jainu i pravac potiska, pa su, zadravajui tehniku svodova, preneli i upravili celokupan pritisak mase na lukove i pilone. Svod

51

sada poiva na ukrtenim lukovima, a lukovi na uporitima koji su, zbog nedovoljne debljine zidova, pojaani spolja podupiraima. Cela graevina svedena samo na elemente koji su potrebni stabilnosti, te podsea svojom vitkou, lakoom i elegancijom na ipku ili mreu od kamena. U ovoj je arhitekturi najudesnije to to je ona tako savladala teinu da nam se ini kao da cela graevina nezadrivo stremi u visinu. Smeli zvonici diu se na fasadi i zavravaju kao iljci (retko kad zavreni). Svi gornji delovi zavravaju se iljkastim zabatima. Tendencija fasade je da vertikalama pojaa iluziju visine. Kod najstarijih gotskih crkava su jo pojedini spratovi oznaeni horizontalnim linijama, ali uskoro kameni ukrasi briu te linije i ostaju samo vertikale. Isto takav utisak stvara i unutranjost gotske crkve; svod kao da se die u visinu i nosi sa sobom svoja uporita, svoje pilone i kamenu mreu koja izbija iz zemlje, raste i smiruje se tek u vrtoglavim visinama lukova. Osnovna novina gotske arhitekture jesu rebrasti svodovi, otri lukovi i potporni stupci.(Sl. 81). Rebrasti svod je, u stvari, krstasti svod sa rebrima. Otri luci su doli kao posledica tenje za visinom svodova i to veim otvorima u zidovima. Poto tako visoki zidovi, sa mnogo otvora, nisu mogli sami nositi teinu svoda i potisak lukova, nazidani su spolja oko graevine debeli stupci, zvani potporni, koji su na sebe primali sav potisak mase na graevini. Otri luci su bili naroito primenjeni na prozorima, i po obliku tih lukova gotski stil delimo na tri perioda: kopljasti (najstariji), zrakasti i plameni (kasna gotika). Katedrale- Velike katedrale u Francuskoj graene su krajem XII i u prvoj polovini XIII veka. Najvanije od tih starih katedrala su u Il de Fransu; jedna od najstarijih, Notr-Dam u Parizu po proporcijama jo uvek pomalo podsea na romanske graevine i moda je upravo zbog toga uzor jednostavnosti i harmoninosti. Katedrala u Remsu ima najbogatiju i najraskoniju fasadu od svih gotskih graevina Francuske; njen plan je isti kao kod Notr-Dam ali s bogatim ukrasima koloneta, zabata i iljaka. Katedrala u Buru je jednobrodna i bez transepta a na fasadi ima est portala. Katedrala u artru (Sl. 80). je neobino bogata dekorativnom plastikom uvena po lepoti svojih vitraa - obojenih prozora. Gotska arhitektura se iz Francuske irila po celoj Evropi. Iz Normandije je prela u Englesku i tu su, u isto doba kada i u Francuskoj, nastale katedrale u Daremu, Solsberiju,(Sl. 82) Vestminsteru, Jorku, Velsu itd. Zatim u oblasti Rajne: katedrale u Kelnu i Strasburgu; u oblastima preko Rajne: katedrale u Frajburgu, Augsburgu, Nirnbergu itd. Gotske katedrale june Francuske su u Rodezu, Albi, Karkasonu, Bordou. U paniji su najlepe u Burgosu, Barceloni, Toledu, Sevilji. U Italiji gotski stil nije mogao tako lako da se odomai kao u ostalim zemljama zapadne Evrope. Italijanske katedrale su izgubile visoke lukove, vitroe, dekorativnu fantaziju i tenju prema visini; one u stvari vrlo malo lie na poznati tip gotske graevine, naroito najlepe meu njima: u Orvijetu, Sijeni, Firenci, Bolonji. Izuzetak ini katedrala u Milanu koja je nastala u kasnoj gotici. Osim toga, dok su francuske i ostale gotske katedrale bile od kamena, kome je vreme dalo lepu patinu, italijanske su graene od mermera u raznim bojama, koji je potpuno stran duhu i plastinoj lepoti gotske arhitekture. Gotski stil je u severnoj Evropi trajao sve do poetka XVI veka. U to doba, poznato kao doba umetnosti kasnoga srednjeg veka, nisu se vie podizale onako grandiozne graevine kao pre toga, ali stil jo uvek ivi, preobraava se i menja. Pojaava se tenja prema frailnosti koja se u razliitim zemljama razliito ispoljava. U Engleskoj se stvara stil vertikala" u kome se kamena mrea vertikala umnoava i u svodu dobija izgled lepeze. panija stvara neku neobinu meavinu gotskih i arapskih motiva, takozvani stil mudehar". Francuska stvara plameni stil" koji sve linije pretvara u oblike plamena. U dekorativnim detaljima svi oblici postaju iljati. Dok su se u XIII veku svodovi dizali iz svenja masivnih pilona, sada se javljaju kratki, zavinuti stubovi, slini zakrljalim stablima. Polet gotske konstrukcije bio je zaustavljen. Zamkovi, tvrave- U poznatoj gotskoj arhitekturi, nasuprot religioznim podiu se i svetovne graevine. Pred kraj srednjega veka bogati feudalci podiu veliki broj zamkova. U zemljama u kojima je fuedalizam bio savladan od centralistike, kraljevske vlasti, kao, na primer, u Francuskoj,

52

feudalni zamkovi bili su srueni. Ali, sjaj ovih graevina moe se videti i po njihovim ruevinama. Ove vrste tvrave sa bedemima, kulama, odbrambenim utvrenjima i pokretnim mostovima krile su u sebi raskone palate. Zamkovi u Italiji bile su masivne, etvrste graevine sa isto tako etvrtastim dvoritem i visokim zvonikom. Docnije, ove feudalne palate se oslobaaju utvrenja i bedema. Gradovi su, kao i palate, bili opkoljeni zidinama, te su se nepravilno razvijali, s uzanim ulicama i zbijenim kuama. Pa ipak, obogaeni graani, trgovci i zanatlije su i u ovom skuenom prostoru podizali sebi lepe i udobne kue. U junoj Evropi te kue su, zaudo, bile masivno graene, a na severu od lakeg materijala, s vidljivim konturama od greda i iljastim zabatima. Bogati feudalci, koji su iveli u gradovima, podizali su lepe palate, ukraene na nain kasnogotskih kapela. Najlepe od ovih graevina su Otel Klini (danas muzej) u Parizu, kua aka Kera u Buru itd. Takvih srednjovekovnih graevina sa bedemima danas je malo ouvano: u junoj Francuskoj Karkason (Sl. 83.), nekada jedan od najveih gradova; ester u Engleskoj; Toledo i Avila u paniji. Vitra- Mnogobrojni i ogromni prozori gotskih katedrala bili su ukraeni oknima u boji. To su bile razne religiozne scene i kompozicije, izvedene razliito obojenim komadima stakla koji su meusobno spojeni olovom. Teko se koja slika ili freska moe uporediti s ovim providnim i sjajnim slikarstvom, koje stvara Suneva svetlost, natopljena bojama dragoga kamenja. Ljudi srednjega veka toliko su voleli ove slike na staklu da su moda samo zbog toga ostavljali tako malo zidova na graevini. Najstariji vitrai, iz XII i XIII veka, (Katedrala u artru, sl.85.) odlikuju se istim i jasnim tonovima: azurno, zlatno, crveno kao plamen. Kasnije se iste boje upotrebljavaju sve manje, dok, najzad, idui za efektima zidnog slikarstva, ova umetnost gubi svoje najlepe osobine. Meutim, vitrai XIII veka, iz doba najlepeg i najistijeg stila, deluju i danas kao neka bljetava vizija. Skulptura- U smislu osloboavanja od tradicionalne vizantijske ukoenosti, gotska skulptura je nastavila ono to je romanska zapoela. Tu nije bio samo u pitanju vremenski proces ve i sama priroda stila: gotska arhitektura je kao bitnu dekoraciju imala plastiku. Poetna gotska skulptura, figure na zapadnom portalu katedrale u artru (Sl. 84), pokazuje kao i Kore prvog Partenona otar osmeh i nepomina tela pod krutom draperijom, ali, uprkos nevidljivim sponama tradicije, ivot struji iz njih. Na junom portalu iste katedrale, taj ivot je ve savladao materiju: figure se kreu, obraaju jedna drugoj, izraavaju oseanja. Priroda se opet vratila u umetnost. Time gotska skulptura dobija jo jednu osobenost; ona nije strogo religiozna. Hrianstvo nije negovalo skulpturu, ve vie ikonografiju, te nije bio izraen jedan poseban tip religiozne plastike. Iz tog razloga, i zbog toga to skulptura nasuprot slikarstvu mnogo vie naginje naturalizmu, gotska plastika je i stilski brzo izgubila obeleje vizantijske tradicije. Hristos svojim vedrim i plemenitim izgledom postaje slian antikim skulpturama: Bogorodica se preobraa u nenu i gracioznu majku s detetom (figure u Amijenu).Pred kraj gotske epohe vajarstvo prelazi u naturalizam i patetiku. Taj proces je slian procesu svake velike umetnike epohe. Skulptura kamena i drveta u Francuskoj, Nemakoj i paniji unosi naturalizam u figure religioznog karaktera i stvara skoro pokrajinske tipove ikonografije, na koje jako utie lokalno shvatanje umetnosti. U Nemakoj se u XIV i XV veku razvila skulptura u drvetu i neto vrlo malo u kamenu, s centrom u Nirnbergu. Nasuprot ovoj realistikoj severnjakoj umetnosti Burgonje i krutom ali izazitom vajarstvu june Nemake, italijanski vajari gotike, imajui pred sobom bezbroj primera antike plastike, radili su u mermeru, ne prekidajui, u stvari, nit antike tradicije. Ali kasnije je organizovana vajarska kola u Apuliji koja je kao uzor imala rimsku plastiku iz doba carstva.Umetnik iz te kole, Nikola Pizano, izradio je u baptisterijum u Pizi jednu predikaonicu sa reljefima religioznog karaktera koji se skoro nisu razlikovali od reljefa sa rimskih sarkofaga (Sl. 87). Slikarstvo- Gotska arhitektura, kao to smo videli, pruala je vrlo male ili skoro nikakve mogunosti za slikarstvo, naroito zidno, jer gotska katedrala raspolae malom zidnom povrinom. Osim slikanja vitraa, koje je sastavni deo arhitekture katedrala, u Francuskoj je u periodu gotike cvetalo i pokretno slikarstvo, kako minijature u knjigama tako i oltarske slike raene temperom.

53

Najlepe minijature nastale su u Dionu, prestonici burgundijskih kneeva. Minijature su ilustracije u crkvenom kalendaru po mesecima, na kojima su prikazani poljski radovi i svetkovine i gozbe feudalaca. Dvorski i riterski duh, karaktersitian za umetnost poznog srednjeg veka, dostigao je u tim minijaturama vrhunac. Iako se prostor na njima sastoji iz tri plana - figure u prvom, pejza u drugom, slikana arhitektura u treem - svetle i iste boje lokalnog tona, oblici tanki i laki, bez ubedljive teine, pripadaju srednjovekovnoj umetnosti koju malo interesuje prava, fizika, trodimenzionalnost prostora i figure. U kasnom srednjem veku vodea zemlja u slikarstvu gotikog stila bila je Italija, u gradovima Piza i Sijena.. Iz meavine vizantijskog slikarstva, koje je u Italiji dobilo naziv grki manir i gotike umetnosti proizila je velianstvena slika Maesta,rad sijenskog slikara Dua. To je ogromna oltarska slika iz vie delova, u stvari, jedna velika ikona. Sjajnim kao emalj bojama, nanesenim na velike glatke povrine, sitnom skoro filigranskom ornamentikom i talasastom mekoom linije, Duo je na toj slici prikazao dogaaje iz ivota Hrista i Bogorodice, sa obiljem detalja u arhitektonski konstruisanom prostoru. Skoro iste prizore naslikao je i Firentinac oto na zidovima Kapele del Arena u Padovi. Skromnijom tehnikom freske i jednostavnijim likovnim jezikom oto postie monumentalan i dramatian efekat. (Sl. 88). Dok Duovo slikarstvo obeleava zavrnicu srednjovekovne umetnosti, otove freske su polazna taka za umetnost koja e tek doi. Kao slikar koji je smelo u stilu raskinuo sa vizantijskom tradicijom, odbacivi zlatnu pozadinu i simetriju, oto je postao veliki pretea renesansnog slikarstva.

UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI

U periodu procvata Vizantije kao drave, i njene umetnosti, svi narodi koji su bili u njenom sastavu, ukljuujui i Slovenska plemena koja su u VI veku poela naseljavati Balkan su prihvatili uticaje te po svemu snane i originalne umetnosti. Meutim, bilo bi pogreno shvatiti da je umetnost naroda Balkanskog poluostrva ostala ista vizantijska. Sloveni su svojim kasnijim ekonomskim i drutveno-politikim uslovima uneli u ovo stvaralatvo i izvesne svoje osobenosti. Osveili su vizantijski umetniki izraz i istovremeno doprineli njegovom bogatstvu i raznolikosti.

RANOVIZANTIJSKA UMETNOST
Do najsigurnijih znanja o crkvenoj arhitekturi Srba moe se doi zahvaljujui ouvanim graevinama, njihovim ruevinama ili pisanim podacima. Mnogi spomenici nastali u prvom razdoblju pokrtanja Srba nisu sauvani do naeg vremena. Da bi se razumela dela najstarije srpske umetnosti, ne sme se izgubiti iz vida uticaj vizantijske umetnosti. Teko je sagledati ta se sve zbivalo od IX do XI v. u graditeljstvu velike Vizantije kuda su dospeli Srbi kao novi pripadnici hrianske zajednice. U graditeljskom nasleu, tog najstarijeg perioda razaznaju se dve grupe hramova: 1) sa centralnom osnovom, iji je najlepi ouvani primer crkva Sv. Petra i Pavla (tzv. Petrova crkva, (Sl. 89)) u Starom Rasu kod Novog Pazara, i 2) crkve sa podunom bazilikalnom osnovom (najee trobrodnom), ije su ruevine i tragovi skriveni u korpusu novonastalih crkvenih graevina kasnijih vremena (Sv. Prokopije u Prokuplju, u Starom Nagorianu, crkva u jezgru dananje manastirske crkve u Prohoru Pinjskom). Osim bazilika, vizantinci, su na tlu dananje Srbije podizali i hramove skromnih dimenzija i drugaijih osnova, kao to je crkva Stara Pavlica kod Brvenika na desnoj obali Ibra, sa planom saetog upisanog krsta i kubetom. Crkve ovog perioda su imale i
54

karakteristino zidno slikarstvo, od koga je najbolje ouvano ono u tamburu i potkupolnom prostoru Petrove crkve. Meutim, najsnanije podsticaje za zasnivanje razvojnih tokova u arhitekturi i slikarstvu Srbije koji e, sa izvesnim oscilacijama, neprekidno trajati vie od dva i po veka, dao je zaetnik najistaknutije vladarske dinastije - Stefan Nemanja - postavivi temelje samostalnosti srpske srednjevekovne drave i obezbedivi tako politike, ekonomske i drutvene uslove za nesmetan razvoj umetnosti. Nemanja je upravo svojim zadubinama obeleio veliki poetak graditeljske delatnosti i freskoslikarstva u Srbiji. Taj razvoj je trajao sve do konanog osloboenja Srbije od Turaka u XVIII veku, kroz razvoj rake, moravske, srpsko-vizantijske kole i postvizantijske umetnosti.

RAKA KOLA
Raka kola je stilska oznaka za umetnost koja se obrazuje u drugoj polovini XII veka i traje do kraja XIII veka, a delimino se produava u arhitekturi i skulpturi do sredine XIV veka. Rakom kolom, koja nastaje u vreme odlunog politikog, privrednog i kulturnog uspona Srbije (stupanjem dinasije Nemanjia na srpski presto), poinje zreli period srpske umetnosti srednjeg veka. Raka kola ima umetnike izvore u Vizantiji i na Zapadu; meutim, jedinstvena je stilski i do kraja ostaje posebna pojava izmeu vizantijske i zapadne umetnosti. Naziv je dobila po srednjevokovnoj srpskoj oblasti Rakoj, u kojoj je podignut najvei broj spomenika. Iz grupe od preko dvadeset ouvanih crkava Rake kole najznaajnije su Bogorodiina crkva u Studenici i ia. Krajem XII i u prvoj polovini XIII veka sagraeni su urevi Stubovi kod Ivangrada, Mileeva i crkva Sv. Apostola u Pekoj patrijariji. U drugoj polovini tog veka su izgraeni: Moraa u Crnoj Gori, Sopoani na izvoru Rake, Gradac na Ibru, Davidovica na Limu i Arilje na Moravici. Hronoloki izvan ovog perioda, rakoj grupi pripadaju i tri znaajna spomenika XIV veka - Banjska u blizini Kosovske Mitrovice, Deani i Sv. Arhaneli kod Prizrena. ARHITEKTURA-U Srbiji su bili veoma povoljni uslovi za pojaanu gradnju u vreme Stefana Nemanje. U ovom najznaajnijem razdoblju razvoja monumentalne srpske srednjovekovne arhitekture vladari i feudalci podiu mnoge manastire i crkve kao svoje zadubine. Jedan od najstarijih objekata je zadubina Stefana Nemanje crkva Sv. Nikole kod Kurumlije, koja se po svom arhitektonskom sklopu i nainu gradnje uklapa u ire sfere vizantijskog uticaja. Sledea graevina je crkva urevi stupovi kod Rasa, u blizini Novog Pazara, sauvana u ruevinama. Svojom konstrukcijom kupola ukazuje na zapadni uticaj. Naredna raka graevina je Bogorodiina crkva u Studenici. (Sl. 90.) Jedino kupola ima pravi vizantijski oblik, a nain zidanja, arhitektura portala i prozora i arhitektornski ornamenti su romaniki. Originalnost celine, umetnika vrednost pojedinosti i visoka tehnika rada ine ovu crkvu jednim od najznaajnijih spomenika i rake i nae srednjevekovne umetnosti u irem smislu, te je kao takav, manastir Studenica i na spisku svetske kulturne batine. Zahvaljujui originalnosti graditeljskog stila, stila freskoslikarstva kao i istorijskog u kulturnog znaaja manastirski kompleks Studenice, danas je jedan od najlepe ureenih i za turizam prilagoenih prostora u Srbiji. Raka kola doivljava zrelost u periodu izgradnje crkve Sv. Spasa u ii. Njen osnovni deo je jednobrodna crkva u rakom stilu. Ima trolan oltarski prostor, naos i pripratu, kao to je uobiajeno u vizantijskoj arhitekturi, a uz to dobija, pod uticajem Atosa, pevnice. Vodei spomenici, poevi od ie, imaju i bone paraklise. Uz nekoliko crkava naknadno se dograuju spoljne priprate (ia, Studenica, Mileeva i Sopoani). Kupola dobija istaknuto kockasto postolje, koje je jedna od karakteristika rake arhitekture. Takoe je karakteristian niski transept u kome su smetene pevnice. Dalji razvoj rake arhitekture je posredno odreen prilikama koje su nastale posle pada Carigrada pod krstae. Veze sa vodeim vizantijskim umetnikim centrima ili se prekidaju ili gube raniji znaaj. Za vanije graditeljske poduhvate u Rakoj majstoriji se dovode sa podruja zapadne

55

umetnosti. Na taj nain se vizantijska obeleja rake arhitekture sve vie zamenjuju romanikim i romaniko-gotikim, a zadrava se jedino funkcionalno-prostorna ema. Graevine se zidaju od kamena. Naputa se vizantijski sistem obrade fasade i spoljne povrine postaju tipino romanike, ralanjene plitkim pilastrima i zavrene arkadnim frizovima. Spoljna kompozicija graevine u vidu trobrodne crkve nagovetena je u Sopoanima, delimino ostvarena u Arilju, a gotovo do kraja sprovedena u Banjskoj. Razvitak rake arhitekture prirodno se zakljuuje Banjskom, jer su se u ovoj graevini zadrali raki plan, pojedinosti konstrukcije i plastina dekoracija, a ostalo su elementi romaniko-gotike arhitekture. Takoe i u Deanima se zadravaju elementi rake arhitekture. Manastir Deane (Sl.91) je izgradio fra Vita iz Kotora, kao zadubinu cara Duana, kao jednu od najveih petobrodnih crkava sa najvie elemenata romanike i gotike. U poslednjem nemanjikom mauzoleju, Duanovoj zadubini, crkvi Sv. Arhanela kod Prizrena jo se delimino produava raka graditeljska tradicija (u tehnici zidanja i dekoraciji). Raka arhitektura ima originalna svojstva od prvih spomenika do kraja. Arhitektonskom reenju, koje je pozajmljeno iz vizantijske arhitekture u Rakoj se dodaju novi elementi prostora i novi oblici. U vreme kada se usvajaju zapadnjaki oblici i tehnika rada, osnovne komponente u kompoziciji celine ostaju rake. Kretanje izmeu istone i zapadne umetnosti je posledica sloenih okolnosti u kojima nastaje i razvija se raka arhitektura. SKULPTURA rake kole javlja se iskljuivo u vezi sa arhitekturom. Arhitektonski ornament, dekorativni motivi biljnog i ivotinjskog porekla, ljudske i ivotinjske figure i glave ukraavaju portale i prozore, konzole i kameni crkveni nametaj. Plastina dekoracija je delimino bila bojena i raena je u romanikom stilu. Plastika Bogorodine crkve u Studenici je najstariji i najznaajniji spomenik rake skulpture. Centralno mesto ima plastika zapadnog portala, kompozicija raena u visokom reljefu: Bogorodica dri malog Hrista na kolenima, a sa strane stoje arhaneli.(Sl.92.) Na donjoj strani nadvratnika je reljef Hrista, a na svakom dovratniku po est apostola. Spoljna strana okvira i okvir lunete pokriveni su lozicom u koju su upleteni biljni motivi i stvarne ili fantastine figuralne predstave. Ispred dovratnika stajali su lavovi. Studeniki plastini ornament je romanikog porekla, dok figure imaju najblie analogije u savremenoj vizantijskoj plastici. Po umetnikoj vrednosti i zanatskoj tehnici studenika plastika predstavlja najznaajniji spomenik ove vrste kod nas. O plastici kasnijih rakih spomenika ne postoje potpuni podaci; negde su se ouvali samo fragmenti. Tako npr., sudei po sauvanom lavu, u Mileevi je postojao bogatiji romaniki portal. U Morai se plastika bolje ouvala, ali je znatno skromnije vrednosti. U Sopoanima je ouvana nepotpuno, a u Gradcu samo u fragmentima. Plastika sa Banjske ouvala se delimino; ona je po motivima, bogatstvu i umetnikoj vrednosti bila najblia studenikoj. Po obimu najvei spomenik plastike predstavljaju Deani. I ovde je studenika plastika uzeta za osnovni obrazac, meutim, umetnika vrednost deanske plastike zaostaje za studenikom. Uz to se u Deanima pojavljuju elementi gotike zbog ega i pripada prelaznom stilu. ZIDNO SLIKARSTVO rake kolle tematski je ogranieno crkvenim kanonima: pored pojedinanih figura svetitelja redovno se slika ciklus velikih praznika, a u oltarima liturgijske scene. Starozavetne scene su esta tema rakih linosti i istorijske kompozicije vezane za srpsku istoriju (ciklus iz ivota sv. Simeona Nemanje i njegovog sina sv. Save, dravni sabori i sahrane uglednih dvorskih i crkvenih lica). Pored jasnih uticaja vizantijske umetnosti primeuje se i izraziti uticaj palestinskih svetilita iz Jerusalima u rasporedu scena (ia, Pe i dr.). Za vek i po postojanja rako slikarstvo je prelo put od jednostavnosti, saetosti i povrinskog tretmana figura i kompozicija do komplikovanosti i dubine scene, masovnosti figure, monumentalnosti scena i svetitelja, plastinosti obrade. Ilo se od intimnog ka grandioznom, od malog formata ka velikom. U Rakoj koli svaka kompozicija je jasno ograniena na zidu, dobro osvetljena i savreno ukomponovana u unutranjost hrama. Mogu se izdvojiti dva pravca u religioznom slikarstvu. Oko dvora se neguje slikarstvo inspirisano klasinom starinom, sa figurama lepih likova, sa obojenou u kojoj preovlauju koloristiki

56

principi (urevi Stubovi, Mileeva, Moraa, Sopoani, Gradac). U monakim redovima uz patronat crkve vie se radi u tamnijem koloritu, u kome svetlo-tamni efekti imaju pretenu vrednost, a kompozicija nikada nema onu plemenitu harmoninost kao u dvorskom slikarstvu (Studenica, ia, Pe, Arilje). Dvorski slikari su esto oponaali u fresci bogatu mozaiku tehniku vizantijskih carskih zadubina, a monaki slikari su negovali skromnost u upotrebi bogatog materijala. Najlepe i najznaajnije freske rake kole su Raspee i Roenje bogorodice iz bogorodiine crkve u Studenici, ika povelja u ii, Portreti Nemanjia i moda najuvenija freska, koja je prola ceo svet- Beli aneo sa kompozicije Mironosice na grobu iz manastira Mileeva,(Sl.95.) zatim ne manje interesantna i neobina po tematici Sv. Iliju hrani gavran iz manastira Moraa. Od svih manastira rake kole Sopoani imaju najvei broj fresaka ujednaenog vrlo visokog kvaliteta, na osnovu kojih je i manastir Sopoani uvrten u svetsku kulturnu batinu. Meu njima najpoznatije su freske Uspenje Bogorodice,(Sl.94.), Ktitorska kompozicija i Portreti vladara. Manastir Deani, koji,sebi svojstven, negde izmeu umetnikih kola rake i vizantijske, je po povrini pod freskama i broju kompozicija i figura, najvea galerija srpskog srednjovekovnog slikarstva. Najinteresantnije su ciklus kalendara sa 365 kompozicija, geneoloko stablo Nemanjia, a karakteristine su i scene iz svakodnevnog ivota. Sve ove i druge, ovde nenavedene freske ine freskoslikarstvo rake kole vrlo cenjeno u svetskim kulturnim krugovima. IKONOPIS nije toliko ouvan kao dela zidnog slikarstva. U stvari, nijedna ikona iz epohe Rake kole nije ostala u Srbiji. Sve to je poznato sada se nalazi u riznici manastira Hilandara na Svetoj Gori, a iz tih primera se vidi da ikonopis ima identinosti sa zidnim slikarstvom. MINIJATURA je bila dosta negovana umetnika forma srednjovekovne umetnosti. Umetnici su ukraavali poetna slova i stranice knjiga, pre svega jevanelja koja su vredno prepisivana u manastirskim kolama. Minijatura rake kole skoro sasvim se odvaja od zidnog slikarstva i ikona. Samo minijature nastale u sredinjim oblastima Rake imaju slinost sa njima (Vukanovo jevanelje). U oblastima Huma i Zete, gde su zapadnjaki uticaji bili snaniji, stvara se minijatura sa jasnim romanikim stilskim karakteristikama, iji je najsvetliji primer Miroslavljevo jevanelje.(Sl.93.) U najdubljoj monakoj provinciji stvarana je minijatura pod jasnim orijentalnim uticajem (Prizrensko jevanelje). Srpska minijatura Rake kole u stvari je ivo kolorisani crte u kome preovlauju ivotinjski i biljni motivi, dok su ljudske figure znatno manje zastupljene. Stvarana u doba snanog uspona srpske drave, a velikih politikih neprilika u Vizantiji, Bugarskoj i Rusiji, umetnost Rake kole je jedan od retkih nosilaca napretka u vizantijskom umetnikom krugu, jer ona daleko nadmauje sve to je na vizantijskom umetnikom podruju tada stvoreno.

SRPSKO-VIZANTIJSKA KOLA
Uticaj vizantijske umetnosti na umetnost Junih Slovena je bio veliki kroz ceo srednji vek. U ranom srednjem veku znatan deo Jugoslovenskih zemalja inio je sastavni deo vizantijske imperije koja je u njima stvorila veliki broj spomenika. Najvei broj Junih Slovena je priao pravoslavnoj crkvi, koja je bila presudan faktor srednjovekovne kulture, a njen glavni predstavnik je Carigradska crkva. Politike, crkvene i umetnike veze bivale su povremeno tako vrste da su Vizantinci podizali svoje graevina u naim krajevima, a mi u njihovim. Grk Arhiepiskop Leon, sazidao je crkvu Sv. Sofije u Ohridu (XI), srodnik vizantijskog cara Aleksije Komen - crkvu Sv. Pantelejmona u Nerezima kod Skoplja (XII), a kralj Milutin crkvu manastira Hilandara na Svetoj Gori. Posmatrajui srpske zemlje u XIII i XIV veku moemo uoiti da se u srpskoj umetnosti okok 1300te zbio veliki prelom. Ubrzo posle stupanja na presto, kralj Milutin je irenje srpske drave usmerio prema jugu ka oslabljenoj Vizantiji. Ratovanja, meutim, nisu spreila produbljivanje meusobnih veza, pored ostalog i u umetnosti. Dolazi do tzv. renesanse Paleologa koja je znaila procvat arhitekture, slikarstva i umetnikih zanata. Naposredni dodir sa spomenicima vizantijske kulture delovao je na formiranje novog pravca u srpskoj arhitekturi, na stvaranje nove kole, Srpsko-

57

vizantijske. Njeno teritorijalno podruje bila je Makedonija i Kosovo-Metohijska oblast, a vremenski se protee do prvih sukoba sa Turcima. Veliki podsticaj umetnosti na poetku XIV veka dao je lino Kralj Milutin, podiui ili jo ee obnavljajui veliki broj crkava. Njihov broj iznosi oko 40, pa i vie. Ktitori su i srpski arhiepiskopi (Nikodim, Danilo II i dr.). Meutim, od poetka XIV veka sve monije i imunije plemstvo, poput vladara, na svojim posedima podie zadubine, esto veoma reprezentativne.Sve se to moe razumeti ako uzmemo u obzir da su mnogi vladari najavljivali versku politiku. Pored toga mnogi manastiri su postali znaajna kulturna i obrazovna arita prevodei ili prepisujui ne samo crkvene ve i svetovne knjige, zakone i obrede. U nekima su se nalazile i prve tamparije. Manastiri su predstavljali svojevrsne kole, sa velikim bibliotekama, a pri veim manastirima su formirane i bolnice. ARHITEKTURA-Posmatrajui sa aspekta umetnosti, u promenjenim uslovima, srpska arhitektura, jo doslednije prihvata umetnika shvatanja svoga velikog suseda. Umesto jednobrodnih graevina XIII veka u Srbiji se izmeu 1300. i 1370. podiu hramovi ija je osnova krstastog oblika, obuhvaena pravougaonikom. Nad tom osnovom, poznatom pod imenom upisanog ili grkog krsta, uzdizali su se zidovi koji su se zavravali poluobliastim svodovima, a na sredini se izdie najee jedna kupola. Neke od najreprezentativnijih crkava imale su uz sredinju jo etiri manje kupole (Graanica,(Sl. 96.) Bogorodica Ljevika, Mateia). Spolja skoro sve graevine imaju fasade od naizmenino reanih redova crvene opeke i sivog kamena, koji su povezani debelim slojevima belog maltera. Fasade su tako dobijale vrlo ivopisan izgled koji je esto uvean time to su po spoljanjim zidovima postavljani ukrasi od opeke specijalnog oblika, pa su nastajale are nalik na riblju krljut, meandre, ahovska polja, reetke. Ponegde da bi se razbila monotonija jednolinog graenja, opeke su postavljene na nekim mestima najvie na tamburima kupola, oko prozora i portala, postavljene kasatnino izmeu kamena, ili su pak tamburi kupola graeni samo od opeke. Javljaju se i novi oblici: kupole nad pripratama, okrugli prozori. Ovoj grupi manastirskih crkava pripadaju: Bogorodica Ljevika, Mateia, mala crkva Joakima i Ane i Kraljeva crkva u manastirskom kompleksu Studenice, zatim prelepa petokupolna Graanica, a van teritorije Srbije ovoj grupi pripada istorijski i kulturno veoma znaajna crkva manastira Hilandar koja se nalazi na grkom ostrvu Atosu. Srodna umetnika kola je makedonska kola koja se bazira na starijoj srednjovekovnoj koli iz VIII do XI veka u Makedoniji i kojoj pripadaju najznaajniji manastiri i crkve sa podruja Ohrida i skopske Makedonije: crkva Sv. Sofije u Ohridu, Veljuse, Nerezi i Kurbinovo. Iz perioda kada se u Srbiji razvijala srpko-vizantijska kola makedonskoj grupi pripadaju manastiri Staro Nagoriane, Sv. Nikita, Sv. Kliment i drugi. Skulpturalni ukras na tipinim crkvama ove kole je dosta oskudan. Ima ga tek ponegde na okvirima ulaza (Bogorodica Ljevika) na kapitelima (Graanica,Psaa), kao i na retko ouvanim delovima ikonostasa (crkva Sv. Dimitrija u Pei). SLIKARSTVO-Slikarstvo Milutinovih zadubina se razvijalo pod jakim uticajem stila Paleologa. Vezano je za poznata imena Milutinovih slikara: Mihajla, Astrape i Evtihija. Pre nego to su postali dvorski slikari, oni su naslikali freske u crkvi Sv. Klimenta u Ohridu. Tu je ve prisutna narativnost koja e postati glavna osobina slikarstva XIV veka. Kada su postali dvorski slikari, stil im je ugledniji. Dosta ralanjene zidove u unutranjosti crkve prekrivaju mnogi pojedinani likovi i scene znatno smanjenih dimenzija. Repertoar fresaka je veoma obogaen: Slikaju se ne samo veliki praznici i Hristova stradanja ve i opirni ciklusi o ivotu i udima pojedinih svetitelja, ivot bogorodice, opirni Strani sud, vaseljenski crkveni sabori, 365 scena kalendara, staro zavetne kompozicije. Pored obaveznih likova ktitora i lanova njegove porodice u XIV veku javljaju se i velike kompozicije loze Nemanjia na kojima su prikazani svi lanovi vladarske kue upleteni u mreu, pri emu se najuglednije linosti vladarske dinastije istiu veliinom. Svetitelji i svedoci zbivanja iz njihovih ivota uestvuju u radnji dok izrazi lica ne pokazuju nikakvu ostraenost. Proporcionalni odnos ljudskog lica i sredine koja ga okruuje postaje mnogo realniji. Na slikama se

58

pojavljuje drvee opisano dosta verno. Linosti su smetene ispred kakve zgrade ili brdovitog pejzaa, okruene nametajem ili detaljima iz prirode. Po zidovima se slikaju sve vie predstave iz svakodnevnog ivota. Snano se oseaju antiki uzori koji su inspirisali vizantijsko ali i srpsko slikarstvo. Javlja se tendencija za to ekspresivnijim efektima. Naroito se koriste odnosi senke i svetlosti za jako isticanje plastinih oblika figure. Takoe je boja sada neto tamnija i meka.Klasine primene stila renesanse Paleologa u nas pruaju freske nastale u drugoj deceniji XIV stolea u zadubinama Kralja Milutina: Bogorodica Ljevika u Prizrenu, Kraljevina crkva u Studenici, Graanica, Hilandar. Likovi su ovde slikani sa izuzetnom istananou, tano su proporcionalni, pokreti su im uverljivi, a obojene povrine skladno povezane. Na scenama se unosi izvesna doza osejanosti, promiljeno uspostavljaju odnose meu manjim celinama fresaka. Meu mnotvom spomenika ivopisanih u ovo vreme moe se ipak odrediti nekoliko veih grupa. Najranijoj, koja predstavlja jasno izdvojenu umetniku celinu, pripadaju crkve Kralja Milutina:Bogorodica Ljevika, Sv. Nikita, Kraljeva crkva u Studenici, Staro Nagoriino, Graanica. Za njima hronoloki dolaze zadubine srpskih arhiepiskopa u Pei: Crkva Sv. Dimitrija, Bogorodice Odigitrije, kao i velika Danilova priprata. U daljem nizu spomenika pored ouvanih Nemanjikih: Deana i Mateje reali su se zadubine vieg i nieg plemstva, inovnika, graana. Meu ovim istiu se: Bela Crkva Karanska, Ljuboten, Lesnovo, Markov Manastir, Psaa.

MORAVSKA KOLA
Moravska kola je oznaka za stil srpske umetnosti u oblastima Zapadne i Velike Morave u periodu od osme decenije XIV veka do konanog pada Despotovine 1459. godine. Nastaje uporedo sa pomeranjem politikih i kulturnih centara srednjevekovne Srbije sa juga prema severu pod pritiskom Turaka. Iako su njeni likovni izvori razliiti, Moravska kola predstavlja jedinstvenu stilsku celinu, jednu od najoriginalnijih u srpskoj i iroj vizantijskoj umetnosti. ARHITEKTURA-Na tradicijama graditeljstva Rake, Primorja, Makedonije, Soluna i Atosa je obrazovana arhitektura Moravske kole. Pod uticajem arhitekture Atosa skoro sve moravske graevine u osnovi imaju oblik trikonhosa (trolista), kombinovanog sa razliitim elementima u zavisnosti od dominantnih uticaja. Tako razlikujemo dve grupe crkava: (1) Kod jedne grupe crkava spojen je trikonhos sa upisanim grkim krstom; kupolu na sredini nose stupci, odvojeni od bonih zidova (Ravanica,Nova Pavlica, Ljubostinja, Manasija-Resava). (2) Kod druge grupe osnovni element plana, na koji je dodat trikonhos, ini izdueni saeti upisani krst; kao oslonci kupole slue pilastri na bonim zidovima graevine (Lazarica, Neupara, Velue, Sisojevac, Rudenica, Kaleni, crkva na groblju u Smederevu i dr.). Sem jednokupolnih crkava podignute su i dve petokupolne (Ravanica i Manasija). Crkve Moravske kole po pravilu imaju pripratu, istovremeno ili naknadno sagraenu, zasvedenu, sa kupolikom ili niskom kalotom. U ostvarenjima ove kole u kompoziciji arhitektonskih masa ima mnogo dinamike. Samo nekoliko ih je zidano od kamena, a meu njima se izdvajaju Manasija i Vraevnica. Sve ostale su zidane od kamena i opeke. Venci su takoe graeni i od kamena i od opeke. Portali su arhitektonski dosta uproeni. Prozori su najee jednostruki ili dvojni (bifore i trifore) i esto se zavravaju prelomljenim ili kopljastim lukom. Dosta se konstruiu rozete, kao novina za nae podruje. Fasade su dopunjene moravskom plitkoreljefnom dekoracijom. Smiljenom organizacijom prostora i konstrukcije, dinaminom tektonikom, proporcijama, nainom obrade povrina i plastinim ukrasom, arhitektura Moravske kole je veoma originalna i ak je u izvesnom broju spomenika (Ravanica, Lazarica, Kaleni) dostigla najvee graditeljske vrednosti vizantijskog sveta. Tradicija te arhitekture dosta dugo je trajala na naem podruju pod turskom vlau.

59

VAJARSTVO-Vajarstvo ima iskljuivo dekorativnu namenu. Plastika je gotovo redovno bila obojena i raena u plitkom reljefu. Rano razdoblje razvitka (kome pripadaju skulptura na Ravanici, Lazarici, Veluu, Dreni, Milentiji, i Neupari i priprati Hilandara) karakterie: bogatstvo motiva (ivotinjske figure, florni i geometrijski ornamenti), matovitost kombinacija i stilska istota. Drugo razdoblje (skulptura na Ljubostinji i Rudenici) je vrlo siromano izborom, jer je u pogledu motiva svedeno gotovo samo na geometrijski preplet. U treem razdoblju (koje najlepe predstavlja Kaleni)(Sl. 99) obogauje se plastika ljudskom figurom, pojaavaju se kontrasti svetlosti i senke. Ova plastika u zajednici sa ivopisnim fasadama crkava doprinosi slikovitosti graevina i kienoj lepoti. SLIKARSTVO-Tematski je ogranieno uglavnom na ilustrovanje Velikih praznika, uda, Muka i Pria Hristovih, uz slikanje pojedinanih svetitelja i portreta.Mogu se razlikovati tri tendencije u slikarstvu: (1) Jedna grupa majstora, koji slikaju delom u Ravanici,Manasiji i Kaleniu, nastavlja shvatanja solunskih slikarskih radionica kasnog XIV veka. Umetnost ove grupe fresaka je aristokratska, graciozna, svetlog kolorita, lirska i nena. (2) Druga grupa prenosi tradiciju makedonskih umetnika slikajui u Ljubostinji i Pavlici. Njihov nain rada je monaki, tamniji u boji, suroviji. (3) Trea grupa koja stvara u Veluu, Rudenici i Paleu kao da se oslanja na stvaranje slikara iz junog Primorja. Njihov nain slikanja je esto nevet, grub i sirov. Zajednika im je izrazita dekorativnost, oseanje za komponovanje u prostoru, scenski aranman, smelost skraenja i esta neobinost poloaja figura, ivost i ivotnost gesta, bogatstvo odee, ljupkost likova. MINIJATURA-Minijatura prati stilske tokove monumentalnog slikarstva ove kole. Slikari koji su radili freske ukraavali su i rukopise minijaturama, a uporedo su slikali i ikone. Jedinstvo stila je potpuno ostvareno. IKONOPIS-Ikonopis je zastupljen najvie u delima XIV i XV veka iz Hilandara. Iz Deana su: Bogorodica Pelagonitisa" sa Oplakivanjem Hristovim" na poleini, koja predstavlja najveu sauvanu ikonu ovog doba. Isti duh preovlauje i u vezu. Lirsku prirodu najvie imaju hilandarski vezovi, a najlepa i najreprezentativnija dela su vezovi pesnikinje monahinje Jefimije (Pohvala knezu Lazaru").

SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRENJA

U graditeljskoj batini srpskog naroda veoma vano mesto zauzimaju objekti vojne fortifikacione arhitekture. To su utvreni gradovi, koji su, naalost, veoma mnogo stradali u prolosti. Do danas ni jedan srpski grad iz srednjeg veka nije ouvan u prvobitnom obliku. To meutim, ne umanjuje njihov izuzetni znaaj kao istorijskih svedoanstava, naroito u nedostatku pisanih izvora. Najvea koncentracija gradova i tvrava nalazi se u oblastima koje su bile naseljenije i izloenije neprijateljskim napadima. Njihova gustina je, pored ostalog, zavisila i od konfiguracije zemljita, blizine saobraajnica, rudnika i drugih prirodnih i ekonomskih vrednosti koje je, pored ljudskih naseobina, trebalo obezbeivati. Dragocena arheoloka otrkia u gradovima Stalau, Kruevcu, Uicu, Rasu, Smederevu i Beogradu na sasvim nov nain osvetlila su njihov doprinos razvoju umetnosti i nedovoljno poznatu kulturu ivljenja zapovednika i posada koje su ih titile. Unutranja struktura, veliina i spoljni izgled utvrenih gradova zavisili su od toga kakva im je odbrambena funkcija bila. Oni su podizani da bi branili glavne komunikacije (kopnene i vodene), uvali upe, posede oblasnih gospodara, rudarska i trgovaka naselja, zatim da bi titili dvorove vladara i da bi bili njihova sigurna sklonita kada bi se nalazili na odmoru, u lovu ili razonodi. Najzad, posebnu vrstu utvrenja inile su one fortifikacije koje su titile zadubine srpskih vladara

60

- manastire i crkve. Najmanjeg obima bila su utvrenja u vidu kula koje su sluile za osmatranje ili kao predstraa. Funkcija, vrsta naoruanja i ratne tehnike, diktirali su poloaj, veliinu i odbrambenu sposobnost utvrenja. Ako su titila saobraajnice koje su prolazile kroz klanac ili kanjon, a takvih je bilo dosta, ona su podizana na teko pristupanim i prirodno zatienim visovima ili zaravnima stenovitih bregova, odnosno na poloajima sa kojih su se mogli najuspenije kontrolisati i tititi karavanski konvoji ili zaustavljati iznenadni i nepoeljni prolaznici. Ovakva utvrenja bila su veto prilagoena zemljitu, koje je uticalo na oblik osnove i raspored odbrambenih i drugih objekata u tvravskoj celini. Veliina ovih tvrava zavisila je od vanosti objekata koje su titile, kao i od ekonomske moi investitora. Oblik, pa i veliina tvrava razlikujku se po tome da li su nastale u vreme upotrebe hladnog ili vatrenog oruja. Prilikom lociranja i gradnje ovakvih kompleksa koriena su starija antika i vizantijska utvrenja, a esto je upotrebljavan i materijal sa razvalina starijih graevina razliite namene. Utvrenja za zatitu saobraajnica imala su osnove koje su se meusobno potpuno razlikovale zbog nejednakog poloaja i konfiguracije terena na kojima su podizana. Srednjovekovni graditelji ravniarskih tvrava ili onih koje su postavljane na pitomijim zaravnjenim bregovima, drali su se tradicionalnnih prostornih reenja u vidu etvorougaone osnove sa kulama, koje su bile tipine za rimska utvrenja. Svako utvrenje, ije su oblike i strukturu Srbi preuzeli od Vizantije, zatvarao je jak zid - bedem, obuhvatajui prostor odreenog oblika. Radi potpunije bezbednosti bedemi su opkoljavani dubokim rovovima, a gde god je to bilo moguno rovovi su punjeni vodom. Bedem su ojaavale kule koje su imale kvadratnu, krunu, polukrunu ili viestranu osnovu.(Sl.100.) Njihov broj bio je razliit, a zavisio je od geografskog poloaja grada i njegove funkcije. Kule su najee unutra bile uplje i prema unutranjosti grada preteno otvorene. Masivnije i vee spratne kule imale su drvenu meuspratnu konstrukciju povezanu sa stepenitem. Gore su se zavravale zupcima koji su titili posadu u strelnicama to su omoguavale odbrambeno dejstvo. Tzv. etna staza povezivala je sve kule utvrenja i omoguavala komunikaciju posade celim obimom kompleksa. U svakom veem utvrenju nalazila se po jedna vea i masivnija kula, u kojoj je boravio zapovednik grada. Ova tzv. donon kula nalazila se u najnepristupanijem delu grada, a sluila je za njegovu poslednju odbranu. U kulu se moglo ui samo uz pomo drvenih lestvica, jer se ulaz nalazio na visini sprata. Donon kula je najsolidnije zidana od svih graskih objekata. Na njenom vrhu nalazili su se posebni otvori sa konzolama (maikule, muarabije i dr.). Odreenu celinu sa utvrenim gradom inilo je njegovo podgrae, ponekad obezbeeno slabijim kamenim zidom, koje je bilo najee nastanjeno trgovcima i zanatlijama. Oblik i veliina podgraa zavisili su od terena, ali i od ekonomskih mogunosti i uslova za bavljenje trgovinom i zanatstvom. Malo se zna o tome kako je izgledala unutranjost utvrenog grada i kakvog su oblika i veliine bile graevine razliite namene. Objekti stambene arhitekture u tvravama najmanje su poznati, jer su mahom bili graeni od drveta te su brzo iezli. Crkve i kapele bile su sastavni deo unutranje strukture tvrave. Do danas su sauvane samo izuzetno, i to uglavnom u ruevinama (Zvean,(Sl.100.) Magli, upanjevac, Koznik, Viegrad kod Prizrena i dr.). Ravanica, Lazarica i Manasija su arhitektonski izuzetno znaajne crkvene graevine koje su graene unutar zatienih gradskih kompleksa. One su, pored ostalog, i jedini ouvani tvravski sakralni objekti graeni u srednjem veku. Srednjovekovni pisani izvori pominju u srpskim gradovima palate - graevine koje su sluile za zvanine i sveane potrebe vladara, ali i za stanita njihovih porodica. Naalost, nijedna od tih graevina nije u dovoljnoj meri ouvana. Panju skreu graevine ove vrste u Magliu, Kruevcu, a naroito u Smederevu, gde je sauvan zid ovog objekta, koji je istovremeno bio bedem grada. Lepo obraeni dvodelni kameni prozori na zidu sa gotikim lucima ukazuju na reprezentativnost toga dvora despota ura Brankovia, palate koja je nepovratno propala jer je dobrim delom bila od drveta. Sama monumentalna graevina u kompleksu resavskog utvrenja, koja je bila manastirska trpezarija a potom biblioteka i skriptorijum, dovoljno govori o svom znaaju.

61

Bez obzira na svoje poreklo, gradovi u Srbiji se u tipolokom pogledu svrstavaju u dve osnovne grupe. Prvu ine oni koji su po obimu i ustrojstvu vei i koji su imali podgrae, a drugu, utvrenja skromnijih razmera bez podgraa. Meu gradovima sa podgraem (trgom) biolo je veoma razvijenih fortifikacionih celina sa naseljem, koje su imale sloenu strukturu i urbanizovane delove po uzoru na razvijene gradove Vizantije ili primorskih oblasti. Tipian primer veoma razvijenog srpskog grada - koji je u svoje vreme bio jedna od nabogatijih i najutvrenijih gradskih naseobina, izrasla kraj bogatih rudnika srebra - jeste Novo Brdo, izmeu Pritine i Gnjilana; veoma stradao u prolosti, a danas nedovoljno arheoloki istraen, jedan od najznaajnijih srpskih srednjovekovnih gradova, ostao je nedovoljno poznat kao izvorite mnogih vanih saznanja o svekolikom ivotu srpske drave, a posebno u poslednjem veku njene nezavisnosti. Najintenzivnije vojno graditeljstvo poinje u vreme kneza Lazara, kada Srbija ulazi u period tekih i neravnopravnih borbi sa Turcima, koji postaju najvea opasnost za srpske zemlje. Ako se navedu samo neki primeri utvrenja prilagoenih za nov nain odbrane ili nanovo sagraenih da bi ostvarivali posebne i veoma znaajne odbrambene zadatke, koja je upravo gradio knez Lazar (Novo brdo, Kruevac, Stala, Ravanica), zatim monumentalni poduhvati, kao to su Beograd, Golubac (Sl.101), Manasija, Smederevo i dr., nastali trudom despota Stefana Lazarevia, despota ura Brankovia i dr. - moe se shvatiti koliko je gradozidanije" XIV i XV v. bilo predominantna graditeljska delatnost u Srbiji, bez koje se ne bi moglo raunati na opstanak u tim tekim vremenima. Najpoznatiji i za istoriju i kulturu najznaajniji srednjovekovni gradovi i utvrenja su: od starih, a u srednjem veku rekonstruisanih gradova treba pomenuti Naisus, Cariin grad, Singidunum, Kotor, Bar, Budvu; od novih gradova u Srbiji spomenuemo Magli, Zvean, Ras, Novo brdo, Manasiju, Ravanicu, i od gradova uz obale Dunava kao, istorijski vrlo interesantnog pravca, treba spomenuti Ram, Ba, Slankamen, Beograd, Petrovaradin, Golubac.

ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI

Pre dolaska turaka islamska umetnost gotovo nije dopirala do srpskih oblasti. Bledi i nedovoljno jasni odrazi pronalizili su puteve preko Vizantije i june Italije, ali nisu ostavljali dublje tragove na sakralno i profano graditeljstvo moravske Srbije i despotovine. Tek posle pada Novog Brda (1455) i Smedereva (1459) i konanog gubitka dravne nezavisnoti, naglo je poela da se iri islamska kultura i da se utemeljuje umetnost koju su doneli turski osvajai kao pripadnici islamskog sveta. Turskom osvajau i nosiocima vlasti bio je jedan od osnovih zadataka da uvrste strateke take za odbranu osvojenih krajeva i osposobe uporita za osvajanje novih oblasti. Zato su pristupili obnovi i preureenju starih i podizanju novih tvrava. Znatan broj srpski srednjovekovnih odbrambenih gradova i utvrenja, koji su dugo odolevali turskim napadima, trebalo je, nakon osvajanja, iskoristii i ukljuiti u turski odbrambeni sistem. U svojim ratnim pohodima i osvajanjima Turci su rano uveli i intenzivno koristili novootkriveno vatreno oruje, a posebno artiljeriju. Stare tvrave poeli su da obnavljaju i prilagoavaju odbrani od artiljerijskog oruja, a novim koje su gradili bitno su menjali strukturu, oblik i veliinu. Tako su nastajale nove tvravske celine kao prave artiljerijske fortifikacije. Njihovi obimni zidovi i odbrambeni bedemi znatno su se razlikovali od zateenih, budui neuporedivo masivniji i nii. Time se elelo da tvrave budu neupadljiviji cilj, ali dovoljno osposobljene da odole udarima snane topovske uladi. Da bi se to postiglo, u starim i novim utvrenjima graene su topovske kule poligonalnog ili krunog oblika. Najlepi primeri takvih kula nalaze se na Smederevskoj tvravi i Golubakom gradu; one su podignute u poslednjoj etvrtini XV v., kada su ovi kompeksi imali izrazito strateki znaaj za dalja turska osvajanja, ali i za odbranu osvojenih oblasti. Mnoge srpske srednjovekovne tvrave ukljuuju se u turski odbrambeni sistem delimino prilagoene odbrani od vatrenog oruja i osigurane mnogobrojnim posadama. Na Dunavu i Savi podiu se nova utvrenja na temeljima antikih, vizantijskih i ugarskih gradova. Tako je Isa-beg Ishakovi, osniva Novog Pazara, podigao grad abac Sultan Bajazid II na

62

ruevinama ugarskog utvrenja podigao tvravu Ram na desnoj obali Dunava, a na temeljima vizantijske fortifikacije sagradio tvravu Kuli. U XVI v., tanije - 1524.g., na razvalinama antikog utvrenja Balibeg Jahjapai gradi Fetislam kod Kladova. U zavisnosti od odbrambenih ili osvajakih potreba, Turci su gradili tvrave i u poznijem razdoblju. Tako su u XVII i XVIII v. nastale tvrave u Novom Pazaru i Niu. U izvesnoj vezi sa fertifikacijama bili su stari kameni mostovi. Za razliku od nekih monumentalnih objekata stare mostogradnje kakvi su most na Drini u Viegradu, Stari most u Mostaru, koji se svrstavaju meu najlepa graditeljska dela ove vrste na podruju bive Jugoslavije, malobrojni ouvani mostovi u Srbiji nemaju izrazitije arhitektonske vrednosti, iako su skladna i solidno graena kamena zdanja. Najreprezentativnija je tzv. Kasapieva uprija na etinji u Uicu, kao i rimski most na Moravici u Kumanici kod Ivanjice. Najlepi mostovi na teritoriji Srbije nalaze se na Kosovu i u Metohiji, a nastali su u periodu od XVI do XVIII v. svojim dimenzijama i mnoinom lunih otvora izdvajaju se Terzijski i Tabaki most kod akovice, a monumentalnou Vojinovia most u Vuitrnu i most u selu Budisavcima kod Pei. Pitoresknosti, armu i arhitektonskom bogatstvu Prizrena i Vranja veoma doprinose mostovi na reci Bistrici i tzv. Gradskoj reci. U islamskoj monumentalnoj arhitekturi, koja se ipak ne odlikuje originalnou, najznaajnije mesto zauzimaju sakralne graevine, poznate pod imenom damije. One su najtipinije i najreprezentativniji predstavnik monumentalnog graditeljstva. U njihovom uobliavanju najpotpunije se ispoljila tenja ktitora i graditelja da se ostvari odreen stilski obrazac i da se postigne najvii stepen i obuhvat umetnike obrade. Kada su Turci ovladali srpskom dravom u graditeljstvu Osmanskog carstva nastajali su objekti u novom, tzv. ranocarigradskom stilu, u kojem dominira tip damija sa izduenim glavnim molitvenim prostorom ispod dveju jednakih kupola ili, pak, ispod kupole i polukupole sa bonim prostorima i ulaznim potkupolnim tremom. Ovom stilu pripada damija Mehmeda II Fatiha u Pritini, i damija - zadubina Bali-bega u Niu. Sredinom XVI v. graena je znamenita Altin-alem damija u Novom Pazaru,(Sl.102), redak primer meu sakralnim objektima ove vrste na kojem je primenjena koncepcija trema sa dve kupole. Najvei broj damija u gradovima Srbije pripada tzv. klasinom stilu osmanske neimarske umetnosti. To je stil u okviru kojeg se od sredine XVI v. traga za najskladnijim proporcijama. Najreprezentativnija i najlepa damija u Srbiji koja je graena po obrascima ovog stila jeste Sinanpaina damija u Prizrenu, sagraena 1615. g. Prilikom njene gradnje upotrebljen je materijal sa ve poruenog manastira Sv. arhanela kod Prizrena, zadubine cara Duana. Po osobensti nekih konstruktivnih reenja i proporcija istie se Hadum damija u akovici. U pitanju je jednoprostorna monumentalna graevina sa tremom, nad kojim su tri kupole. Neto skromnije arhitekture su sledee damije nastale sredinom XV v: Mehmed-paina u Prizrenu, Bajrakli u Pei i Koda Sinanpaina u Kaaniku. Ovoj grupi pripada, u svojim oblicima dosta izmenjena, Bajrakli damija u Beogradu. Po svom prostornom reenju i konstrukciji, jednokupolonoj damiji je srodan mauzolej, poznat pod imenom turbe. To su graevine kvadratne ili poligonalne osnove, koje se istiu skladnou i konstruktivnom istotom i jednostavnou. Svojevrstan tip turbeta predstavljaju ona koja imaju etiri stuba to, poput baldahina, nose krunu ili poligonalnu kupolu. U prvu grupu monumentalnh graevina svrstavaju se Barjaktarevo turbe (XV v.) i turbe sultana Murata I (XV-XIX v.) na Kosovu polju (Gazimestan), a u drugu grupu turbe u Novom Pazaru. Neobino znaajnu grupu spomenika islamskog graditeljstva ine hamami - javna kupatila graevine koje su nastale na osnovu verskih propisa koji su zahtevali esto umivanje i kupanje. U Srbiji, posebno na Kosovu, u Metohiji i Staroj Rakoj, svaka kasaba je jo u XVI v. imala bar po jedan hamam. I oni su podizani kao zadubine, iji su ciljevi bili da slue praktinoj i verskoj kultnoj nameni, ali i da predstavljaju monumentalno, umetniki oblikovano i trajno graditeljsko delo.S obzirom na funkciju, postoje tri grupe hamama: tvravski, koji su sluili za vojnu posadu i stanovnitvo podgraa, varoki - za potrebe graanstva, i lekovito-banjski, tzv. kaplide, koji su podizani kraj prirodnih, mineralno-lekovitih izvora. Poznato je da su krajem XV v. turski uglednici

63

sagradili hamame u tvravama: Nikoj, Golubakoj, Smederevskoj i Ramskoj. U XVI v. sagraeni su hamami u Bau i beogradskom Donjem gradu. Najlepe graevine ove vrste ine varoki hamami, koji pripadaju tzv. dvojnom tipu. To su objekti koji su po uzdunoj simetrali zidom bili podeljeni na muki i enski deo, i koji su, po pravilu, arhitektonski najzanimljiviji. Po svom arhitekstonskom reenju, posebno se izdvaja ulazni prostor, u ijoj je sredini smeten adrvan. On je povezan sa izduenim prostorom pokrivenim bavastim svodom, koj je sluio za svlaionicu i odmaranje posle kupanja. Za kupanje slue posebne prostorije kvadratne osnove koje su nadviene kupolama. U njima se nalaze po dve ili tri kurne od mermera, veoma lepo ukraene plastinim ornamentalnim predstavama. U njih je tekla hladna i topla voda koja se upotrebljavala za kupanje. Loite i rezervoar za vodu smeteni su u krajnjim prostorijama pokrivenim svodovima. Iz loita je naroitim ureajima razvoen topao vazduh, koji je zagrevao zidove i podove prostorija za kupanje i druga odeljenja. Jedan od najleoih i ouvanih je Gazi Mehmed-pain amam u Prizrenu. Lieni ureaja za zagrevanje vode i vazduha, jer su postavljeni kraj toplih izvora, lekoviti termalni hamami ili banje graeni su sa bazenom za potapanje celog ljudskog tela. Najpoznatija kaplida u Srbiji nalazi se u Novozaparaskoj Banji. Sluei i danas prvobitnoj nameni bez naroitih arhitektonskih izmena, ovo kupatilo s osnovom u obliku upisanog krsta nad kojim je kupola koja pokriva prostorni osmostrani bazen, predstavlja svojevrsnu atrakciju. Istaknutu ulogu imale su graevine sa utilitarnom funkcijom, kao to su karavan-saraji i hanovi, koji su u tursko doba podizani u veim mestima na vanim karavanskim putevima, a posebno na Carigradskom drumu. Sa iezavanjem karavanske trgovine ovi objekti gube svoj znaaj da bi, opusteli, poeli brzo da propadaju i nestaju, osim onih koji su, sticajem srenih okolnosti, dobili savremeniju funkciju pa im je vek produen. Karavan-saraji su bili dobrotvorna zdanja u kojima su putnici besplatno konaili. Nijedna od znaajnijih graevina ove vrste - koje su, prema svedoenjima putopisaca, bile sagraene u Beogradu, Niu, Parainu i Sremskoj Mitrovici - nije ouvana. Zna se da su graene kamenom i opekom i da su bile pokrivene eramidom ili olovnim limom. Karavan-saraji su mahom bili spratne graevine zasnovane tako da zaklapaju kaldrmisano dvorite sa adrvanom u sredini. tale i magaze za robu bile su u prizemlju, a na spratu su se nalazile manje, zasvedene i ognjitima opremljene prostorije za konaenje. U Beogradu je 1577. g. Mehmed-paa Sokolovi sagradio veliki karavan-saraj koji je, po reima putopisca Evlije elebija, imao ezdeset prostorija i bio kao kakva tvrava". Neto manjih dimenzija, ali zanimljivih oblika i skladnih proporcija bili su hanovi, objekti koji su, takoe, sluili za smetaj i konaite putnika. Za razliku od karavan-saraja, u hanu su putnici plaali spavanje, hranu i ogrev, kao i smetaj i ishranu konja. Jednostavne arhitekture, sa delom gde su konaili ljudi i delom za smetaj stoke, hanovi su najee graeni od kamena, drveta i erpia. Podizani su kako u veim mestima koja su se nalazila na karavanskim putevima, tako i na odreenim rastojanjima na tim putevima, van gradskih naselja. Od niza graevina ove vrste koji su postojali u Srbiji, danas je najbolje ouvan Amir-agin han u Novom Pazaru s kraja XVII v. On je pretvoren u turistiko-ugostiteljski objekat i jedna je od retnih atrakcija u turistikoj ponudi ovog grada.

POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI

Propast Vizantijskog Carstva i gubitak nezavisnosti slovenskih drava na Balkanskom poluostrvu nisu prekinuli umetniko stvaralatvo istonopravoslavne crkve. Turci nisu unitili njenu organizacionu strukturu niti su joj u jaem stepenu spreavali umetniku delatnost. Meutim, njihova nastojanja da iz porobljenih zemalja izvuku to vee materijalne dobiti, onemoguila su nove i velike gradnje hramova u ovim zemljama, a kod nekih naroda i bilo kakvu graditeljsku aktivnost. Umetnika aktivnost istonopravoslavne crkve u ovim uslovima razvijala se i dalje po ugledu na stare vizantijske tradicije. Njeno stvaranje u doba Turaka najee se naziva postvizantijskom umetnou.

64

Glavne uloge na tlu Jugoslavije u razvoju ove kulture, od druge polovine XV pa sve do XVII veka, imale su prvo proirena Ohridska arhiepiskopija, a potom (od 1557) obnovljena Peka patrijarija.(Sl.104) Tada su njene granice proirene van okvira stare srpske srednjovekovne drave, obuhvatajui ne samo teritorije pod turskom ve i one pod mletakom vlau, delujui, u izvesnom smislu, kao produena ruka" nekadanje despotovine. U Srbiji, gotovo ceo jedan vek, do obnove Patrijarije, proao je u tenji da se ne prekine slavna tradicija graditeljstva. Nekoliko skromnih spomenika u junim delovima Srbije, s kraja XV veka, svedoi samo o upornoj vitalnosti istonopravoslavne crkve da odbrani svoje uenje (obnova crkve manastira Prohor Pinjski kod Vranja,(Sl. 105.) Ajdanovac kod Prokuplja, Poganovo kod Pirota). Budui da je politika mo svetovnih gospodara nestala, crkva je nastojala da preuzme narod pod svoje okrilje, kako bi uz njegovu pomo mogla i dalje da dela kao znaajan drutveni inilac pod Turskom Imperijom. Vojvodina, posle pada Srbije postaje pribeite mnogim srpskim izbeglicama. Podiu se brojni manastiri. Meu njima su najstariji: Mesi kod Vrca, s kraja XV veka, Kovilj i Boani u podunavlju, a u Frukoj gori- Hopovo krajem XV veka (Sl.106), Kruedol, iatovac, Vrdnik, Jazak, Grgeteg, Beoin, Beenovo, Mala i Velika Remeta, Kuvedin. Ovi manastiri, stilski raznovrsni, ali lepi i dosta dobro ouvani,u to vreme su bili centri okupljanja poznatih prosvetitelja, svetenih i svetovnih kulturnih poslanika koji su uvali i razvijali srpsku kulturu tokom turske okupacije. Crna Gora je imala mognosti da se due bori za svoju nezavisnost. U vreme Ivana Crnojevia, Cetinje postaje prestonicom.Tu podie svoj dvor, a zatim gradi manastir, koji kasnije postaje sedite Crnojevia. Na Obodu kraj Cetinja osnovana je prva irilska tamparija za bogoslubene knjige. Njen tampar Makarije, odtampao je tokom 1495. godine prve irilske tampane knjige na Balkanskom poluostrvu. Dok se u dekoraciji ovih knjiga pojavljuju izvesni ornamenti reeni u duhu renesansnih umetnikih oblika, grafike ilustracije pojedinih praznika i svetitelja izvedene su u duhu stare srpske ikonografije. Druga polovina XVI veka u turskom carstvu oznaava povoljnije doba za pravoslani svet. Na turskom dvoru se tada nalazi jedan od njegovih najmonijih dravnika - Mehmed-paa Sokolovi, poreklom Srbin. Njegov roak Makarije postaje patrijarhom obnovljene Patrijarije. Ova obnova bila je od presudnog znaaja za raznovrsnu i bogatu stvaralaku delatnost. Obnavljaju se moge pravoslavne zaduibne Nemanjia, a prilian broj manjih crkava i manastira s velikim trudom se iznova podie uz obimnu pomo ne samo imunijih gradova ve i pojedinih sela. Obnovljena Peka patrijarija obuhvatila je veliki deo Balkanskog poluostrva - Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i delove Makedonije i Bugarske, Banata, Bake i Srema, Like i Krbave, Dalmacije i Slavonije. Tako je, iako pod gospodarstvom Turaka, Maara i Venecijanaca (Mletake Republike), na pravoslavni ivalj bio na izvestan nain objedinjen. U svim ovim oblastima arhitektura pravoslavnih crkava uglavnom je skromnijih razmera i siromanije obrade u odnosu na ranije graevine iz vremena nezavisnosti, iako ima sluajeva da ona dostie i zavidnije oblike (manastir Piva). Ova se arhitektura mahom oslanja na srednjovekovne tradicije, u okviru ve poznatih kola, nadovezujui se neposredno na raku ili u nizu sluajeva na moravsku stilsku grupu. Primenjivane su izvesne stilske odlike ove kole u prilino uproenom obliku na skulptorskim elementima i keramoplastinoj spoljnoj dekoraciji. Trolisna osnova s kubetom koje je natkriljuje i dalje stvara ve omiljeni oblik graevine, tako da u stilskom pogledu ova arhitektura tei da sauva ono graditeljstvo koje je najvie verno tradiciji. Od brojnih spomenika obnovljene Peke patrijarije istiu se: Ovarsko-kablarski manastiri, meu kojima su Blagovetenje, Sretenje i Trojica u jaoj meri sauvali srednjovekovni karakter, kao to je sluaj i s manastirom Pustinja kod Valjeva - na podruju ue Srbije; frukogorski manastiri na elu s Hopovom (Sl.106.) koje ima izrazito stare tradicije u Vojvodini; Piva s najveom galerijom zidnog slikarstva iz vremena Turaka i Trojica Pljevaljska s jednom od najbogatijih riznica - na teritoriji Crne Gore.Meu ovim spomenicima prilian broj ih je za poslednjih etrdesetak godina u jaoj ili slabijoj meri nastradao.

65

Slikarstvo obnovljene Peke patrijarije, kao i arhitektura, razvijalo se na domaim slikarskim tradicijama. Mnoge naslikane freske i ikone toga doba potvruju visoke likovne vrednosti pekih slikara. Najvei meu njima, zograf Longin iz druge polovine XVI veka. On je bio neobino plodan. Kao monah je radio na freskama u Pekoj patrijariji, Banji kod Priboja, Mileevi, Lomnici i vie drugih hramova. Naroito je slikao ikone, meu kojima su najvrednije i najpoznatije u Deanima, Lomnici, Velikoj Hoi i Pivi. Bavio se i knjievnom delatnou, a uestvovao je i u ukraavanju tampanih knjiga iz XVI veka. U ovo doba posebno se razvija umetnost duboreza. Mnoge crkve ukraavaju se pozlaenim duboreznim ikonostastima, raskono izrezbarenim u orahovini, hrastovini i drugom tvrdom drvetu pogodnom za skulptorsko oblikovanje u plitkom, dubokom i punom reljefu. Umesto monumentalne gradnje u kamenu i opeci, vini umetnici, blagodarei izobilju drveta i nasleenoj kulturi obrade, u manastirskim radionicama neguju u sve veoj meri umetnost drvorebzarstva. Mnogi ikonostasi, delovi nametaja, vrata, kovezi, sarkofazi i drugi predmeti crkvenog enterijera zadivljuju ukrasima visoke likovne vrednosti. Uporedo s drvorezbarstvom razvija se i tehnika intarzije u drvetu i sedefu (ubacivanje drugog materijala). Pojedina dela izvedena su takvom vetinom i briljivou da predstavljaju prava remek-dela primenjenih umetnosti na Balkanskom poluostrvu. (Sl.107.) Kroz ceo XVI i XVII vek pre svega se dalje neguje slikarstvo ikona i duborez, a takoe se kuje nakit, crkvene posude, okovi na knjigama, u duhu starih tradicija. Postvizantijska umetnost grevito nastoji da ne usahne ni tokom XVIII veka. U naporu neinventivnih graditelja i neukih zografa, vernih njenim tradicijama, ona se postepeno, prihvatajui i uticaje savremene umetnosti Zapadaosobito baroka, i islamske umestnosti sa Istoka, sve vie izobliava u nedozrelu meavinu umetnikih tenji. Veliki istorijski potresi tokom XIX veka u Evropi konano su sruili naeto mnogostoletno i razgranato stablo vizantijske umetnosti, koja je na tlu Jugoslavije zabeleila mnoga svoja najoriginalnija i najjaa dela ne samo u srednjem veku ve i za vreme turske okupacije. Pored kritskih i ruskih ikona toga vremena, i ikone naih zografa predstavljaju najbolja ostvarenja u ovoj specifinoj grani slikarstva - anahroninoj u odnosu na Evropu, ali jo ivoj. Znaajna nauna otrkia zapoeta krajem XIX stolea i velika hodoaa ka lepotama vizantijske umetnosti, naroito danas, sve vie doprinose da se spozna njena veliina i njen znaaj u svetskoj istoriji umetnosti. U Srbiji, naroito u prvoj polovini XX veka, izvesni arhitekti i slikari, pod uticajem naunih otkria o vizantijskoj umetnosti i romantiarski opredeljeni, u pseudovizantijskom stilu grade i dekoriu pojedine objekte sakralnog i javnog karaktera (arhitekti: Svetozar Ivakovi, Kosta Jovanovi, Momir Komnovi, Aleksandar Deroko, braa Petar i Branko Krsti, Dragomir Tadi i dr.; slikari: Dragutin Inkiostri, ivorad Nastasijevi, Vasa Pomoriac, ivko Stojsavljevi i dr.). Crkva na Oplencu i Sveti Marko u Beogradu najmonumentalnija su zdanja ove vrste. Ova nastojanja nisu, meutim, mogla biti prihvaena kao uticajniji i trajniji pokret. Moderna umetnost nezadrivo je osvajala svet.

66

VANEVROPSKA UMETNOST
INDIJSKA UMETNOST
U svojoj umetnosti Indija odraava i svoja sloena, a ponekad i protivrena obeleja. Indija je prostrana kao kontinent, ali kontinent pun lomova i nestabilan, sa neravnomernostima u razvitku, ugroen klimom koja kao da nagoni na izgrede. Zasiena je stanovnitvom, ali raznorodna po rasnim obelejima, nivoima civiliazcija, istorijskim zbivanjima, razdirana vetakim ogradama tradicionalne podele na kaste, s drutvenim razlikama koje se kreu od nagomilavanja bogatstava nekolicine to vlada pa do izgladnelosti i bede bezbrojnih mnotava. Stvara nacionalno jedinstvo pojaano visokim religioznim duhovnim i kulturnim vrednostima, tako da jasno odskae od drugih azijskih zemalja. Ovim temeljnim preprekama, koje proizlaze iz sveta iz kojeg se raa i kojega je izraz Indijska umetnost je doivela lomove i prekide u svom trajanju. Po svojim indijskim obelejima (tj. bez obzira na strane infiltracije) to je jednostavna i skuena umetnost, zato to je preteno sakralna. Ali teko je shvatiti zamrena simbolina i mistina znaenja te umetnosti u kojoj je tako jako naglaen privid svetovne i ovozemaljske umetnosti. To je umetnost u kojoj su se pre svega ogledale duhovne, tavie, asketkse tenje budizma, koji od VI v. pr. n.e. proima indijsku misao. Krajem praistorije, jo u III milenijumu, Indija doivljava uzdu doline Inda razvitak civilizacije kojoj daju peat naroito sredite Mohendo-Daro. Meu malobrojnim ostacima te civilizacije postoje kipii od peene gline koji prikazuju idole ili boanstva i odaju srodnost sa svetom Mesopotamijaca i Sumerana, kao to to, uostalom, potvruju mnogobrojni peati ili ploice-peati s urezanim likovima ivotinja. Oko 1400 g.pr. n.e. ta je civilizacija podlegla vrtlogu provale arijskih naroda iz Srednje Azije. Tako se uspostavlja prilino jednorodna podloga indo-arijske civilizacije, koja je ve razvijena po sredstvima i koritenju metala, koja stvara sanskrit kao usavren jezik. Ona e pruiti grau velikoj knjievnoj epopeji, u prvom redu Vedama, a u VI v. ivet e onaj mistino-spiritualistiki pokret koji je naao svoj izraz u budizmu, a kojem je bilo sueno da se zbog unutranjih potreba proiri na tako velik deo Azije. Ipak je udno da je ta vie no hiljadugodinja civilizacija, koja je pruila tako sigurne dokaze o svom visokom stupnju, ostavila za sobom samo beznaajne umetnike tragove. Da bi se nailo na umetniko stvaranje koje izraava ve utvrene duhovne i religiozne vrednosti, treba sii sve do dinastije Maura. Nakon gaenja odjeka grko-makedonskog pohoda Aleksandra Velikoga sve do doline Inda, ta je dinastija izmeu 322. i 185. pr. n.e. ostvarila, dodue kratkotrajno, jedan od najpotpunijih pokuaja politikog ujedinjenja Indije. Aoka (III st.), najvei vladar iz te dinastije, prihvata budizam i bitno doprinosi njegovom irenju, i preko indijskih granica. Njegova je graditeljska delatnost bila snana o emu posredno svedoe, odajui rafiniranost jadne dvorske umetnosti, skladne skulpture to krase ogradu Stupe u Bahrutu (Muzej u Kalkuti), zatim golemi kapiteli kojima dominiraju ivotinjski likovi, pojedinano ili u skupovima na ulazima u gradove ili hramove. Nakon raspada carstva dinastije Maura, njihovu umetnost prihvata dinastija Sunga, na severu. Ona je osobito u Saniju nastavila i usavrila tipinu kultnu graevinu budista: kamena stupa u obliku polukugle koja se izdie iz krunog tambura s ogradom, dok se nad njom nadvijaju suncobrani koji simbolizuju nebeske svodove. Ali na izdvojenim portalima tih stupa, komponovanim u obliku prekrtenih greda izbija vajarstvo, bujno i gusto posejano. Ono se spremno gubi u pripovedanju zgoda iz Budinog ivota. Satavahane uvode i drugi tipian proizvod indijske umetnosti, ostavljajui o njemu iznenaujua svedoanstva u mestima Bahada i Karli: to je peinsko graditeljstvo peina-svetilita. To su graevine koje su u celini

67

izdubljene, a ne zidane, i koje su usko povezane s gusto posejanom ornamentalno-figurativnom skulpturom koja itav zid peine zauzima kao svoj okvir. U donekle mutnom razdoblju koje dolazi nakon poetka nove ere, u gornjem Gangu se stvara ivo umetniko sredite. Tu se izmeu I i VII v. usavrava plemenito i vrlo raznoliko vajarstvo. Ubrzo e se ono pozabaviti i samom slikom Bude, koji e teiti da se ustali i da se ponavlja. Zlatno doba, klasino razdoblje indijske umetnosti i kulture uopte javlja se s dinastijom Gupta. Ta se dinastija uvrstila na kontinentalnom delu, tako da je obuhvatala doline Ganga i Inda, a trajala je od IV do VII v. n.e. (ako se raunaju i dinastije nakon Gupta). Ova dinastija je, i pored budizma, dovela do snanog pridizanja hinduistike religije i potovanja brahmanskog trojstva (Vinu, Krina i iva), s itavim mnotvom manjih boanstava i mnogostrukih inkarnacija, ije su predstave sve brojnije. Graditeljstvo dobija veliki potsticaj. U okviru budistike inspiracije nastavlja se s gradnjom stupa, samo im dimenzije postaju velike; tambur podnoja postaje vii; kupolasti se krov izdie u visoku zakrivljenu i stepeniastu nadgradnju; sve zajedno prekriva vajarski ukras. Podiu se mnogobrojni hramovi raznih hinduistikih boanstava, hramovi koji se povode za drugom formulom gradnje: visoka graevina u obliku terase na kojoj poiva hram s celom i tremovima to je okruuju, sa vrlo visokim piramidalnim ili zvinastim krovom, koji se stepeniasto uzdie poput planine i simbolizuje svemir. Hram koji je podignut takoe Budi, 526. god. u Bod Gaji, na mestu njegovog prosvetljenja, tipian je primer ove graevine, kojoj je namenjeno da kasnije poprimi i gorostasnije dimenzije. Drugi smer u Gupta-arhitekturi je izdubljena arhitektura svetih peina, koje imaju dvostruku namenu: namenu peine-svetilita za okupljanje vernika, s podzemnim hodnicima poput uma useenih pilastara i kipova; a zatim namenu peine-samostana - ralanjene u obliku stanova za monahe. Upravo u to vreme peine Adante (sl. 52) (u Hajderabadu) dostiu sa svojih dvadeset devet svetilita svoj najvei sjaj. Unutranjost, kao i spoljni delovi tih hramova, poplavljeni su Gupta-skupturom, koja se takoe odlikuje izobiljem narativnosti i ukrasa, ali uz uravnoteeniji i jedriji vajarski oseaj i s vie ljupkosti u ritmovima kompozicije. U peinama Adante otkriva nam se zidno Gupta-slikarstvo, koje se posveuje opisivanju raznih Budinih utelovljenja, ali uz sugestivnu modernost poteza, osobito kod elegantnih enskih likova, i odajui krajnju svetovnost jedne rafinirane dvorske umetnosti.(Sl. 53.) Pad dinastije Gupta znai gaenje razdoblja najvee i klasicistiki usmerene ravnotee, ali svakako ne i brodolom umetnikog stvaranja. Ono se izmeu VII i X v. nastavlja na Dekanu i u junom delu poluostrva. Vladajuim dinastijama treba zahvaliti nastanak nekih najspektakularnijih indijskih spomenika: peine Elefante blizu Bombaja; monolitski hramovi Mamalapurama; kompleksni i velianstveni hramovi Elore, podignuti klesanjem u steni. Vajarski ukras postaje gui, odlikuje se nemirom i ritmom koji esto i izazovno ide za taktovima i pozama plesa. U tzv. srednjem veku jaa politika razmrvljenost i nestalnost dinastija, ali to ne gasi umetniki ar. Raste impozantnost dimenzija te sloenost konstrukcije i ukrasa. Vajarstvo doivljava neuven razvitak u izradi bronzanih kipova, sad dinamiki prikazujui hinduska boanstva, sad opet statiki ponavljajui Budin lik. Ali sad se ve menja politika sudbina Indije, a to znai kraj samonikle indijske umetnosti. Ona je uspela nadiveti provalu Huna u V v., ali od VIII v. nadalje bila je izloena prodoru islama. Toj su invaziji dugo vremena odolevala nestabilna hinduska kraljevstva, ali ona je postala neodoljiva kad je 1196. sultan Aibek prodro do Delhija, udarivi temelje novoj, muslimanskoj Indiji. Muslimanska umjetnost odaje svoj peat u visoko izvijenom minaretu delhijske damije i ona silovito prodire u indijski svijet. Kratkotrajna su razdoblja indijskog buenja i preporoda indijske umetnosti.Meutim, islamska se umetnost u dodiru s indijskom matovitou profinjuje i razrauje: rezultat takvog uzajamnog proimanja je mauzolej Tad-Mahal u Agri (XVIIv.), koji predstavlja izvrstan primer elegancije. (sl. 54).

68

Specifian muslimanski doprinos indijskoj umetnosti je minijatura. Neiscrpni smisao indijske mate za narativnost tu se zdruuje s prednostima boje i crtea, a to su bila obeleja arapske i persijske minijature. Prikaz Indijske umetnosti bio bi ipak krnj kad ne bismo spomenuli irenje indijske umetnosti izvan teritorijalnog prostora Indije u uem smislu zahvaljujui budizmu kao nosiocu tog irenja. Ovo irenje ima dva obeleja. s jedne strane naglaavanje ukrasnih elemenata, do ega dolazi kad indijski uzori stupaju u dodir s drugim narodima koji imaju jaa azijska obeleja: s druge strane prilagoivanje do kojega dolazi u susretu i ukratanju ovog indo-budistikog stila s kineskom umetnou, koja se iri u suprotnom pravcu.Ovo irenje indijske umetnosti kree u tri pravca. Na severu se iri prema Afganistanu, u podruju ivih dodira (osobito sa svetom Persije, a preko njega i s helenizmom); dopire do svilenog puta", koji predsatvlja tegobnu vezu izmeu Zapada i daleke Kine; zatim se okree prema Kini i zajedno s njome pridonosi stvaranju umetnosti u sebe zatvorenog Tibeta krova sveta". Prema jugoistoku zahvata ostrva koja danas sainjavaju Indoneziju; u susretu s mesnim dostignuima pomae, u graditeljstvu i vajarstvu, stvaranju neobuzdane i matovite indoneanske umetnosti. Prema severoistoku prodire na indokinesko poluostrvo; dok e kineska umetnost dominirati umetnou dananjeg Vijetnama, indijski e uticaji vie dominirati u umetnosti Sijama i Kambode. Kamboda izmeu V i XIV v. doivljava umetniku rasko ekspanzionistike i agresivne dinastije Kmera. Meu mnogobrojnim kmerskim hramovima, hram Angkor-Vat (XII v.) (sl. 55.) sa svojim tremovima, svojim viespratnim terasama i svojim stepeniastim kulama predstavlja moda najvei hram na svetu. Za njim po impozantnosti, po svojoj vertikalnoj razvijenosti, s kulama ne zaostaje ni Bajon, glavni hram kmerske prestonice Angkor-Tom. Zamisao hrama-planine ovde dostie svoj vrhunac. Veoma je visoke vrednosti kmersko vajarstvo. Iz Indije ono preuzima sklonost prema opirnosti u opisivanju, ali veliki niski reljefi koji spominju ratne podvige Kmera odlikuju se istaknutim vrednostima reda i ritma. Izvrsna je izrada kipova: po skladu proporcija i po snazi volumena - glave i likovi boanstva ili Bude to su ih isklesali bezimeni kmerski majstori predstavljaju momenat izuzetne klasinosti na velikom polju budistike umetnosti.(Sl. 56.)

UMETNOST KINE
Prouavajui kinesku umetnost susreemo se sa narodom koji je svojim konzervativizmom sauvao svoje osnovne tradicije. Jedinstvenosti i specifinosti kineske kulture doprineo je svakako njen poloaj. Udaljena od svih ostalih kultura Kina je razvila specifinu kulturu. Dodue, strani uticaji su prodirali u Kinu i uzimali maha ali bi ih na kraju kineska misao i kultura nadvladali. Za kulturu Kine pa i Kinu kao narod veliki znaaj imaju reke Hoangho ili uta reka i Jangcekjang ili Plava reka. Upravo u dolinama ovih reka otkrivaju se najraniji poeci kineske kulture. Naime to su bila orua iz paleolita slina oruju i oruu pronaenom u paleolitskoj Evropi. Meutim, najstarija istorijska kineska kultura bila je kultura u vremenu vladavine dinastije ang. Narod koji se u dolinama reka bavio zemljoradnjom bio je najvie inspirisan prirodnim silama kao to su nebo, zvezde, vetar i kia. Ti rani poeci su veoma bitni za kasniji razvoj kineske kulture. Obiaji predaka vaili su kao zakon, a produivanje porodice bila je najvanija obaveza. Pojedinac je bio samo karika u drutvenom lancu. Iz takvog stava proizaao je drugi osnovni princip koji se sastojao u pobonom potovanju umrlih i stalnom gledanju na prolost a ne na budunost. Upravo zato je kineska kultura nosila peat nacije a ne pojedinca. 1. Neolit-Fosilni ostaci pekinkog oveka (Sinantropus pekinensis) najstarijih stanovnika Kine, otrkiveni su nedaleko od Pekinga. Dosadanja iskopavanja nisu pruila nikakvog dokaza o postojanju neke prakulture izmeu ovog stadija paleolita i neolita koji obuhvata kraj III i prvu

69

polovinu II milenijuma pre nove ere. Tragovi najdrevnijeg kineskog umetnikg iskustva pronaeni su u neolitskom nalazitu Pan-Po u ensiju, a potiu iz 2500 g.p.n.e. U ovom neolitskom nalazitu najinteresantnija je prostorija od 20x12m, nazvana kua ou, sa vidljivim ulazom i ognjitem. (Sl. 57.) Neolitsko vajarstvo je imalo male kipove, sline i drugim neolitskim kulturama. Mnogo je znaajnija kineska neolitska keramika kulture Jang-ao, sa nalazita Pan-Po i nekih drugih. Karakteristine su obredne vaze i razliiti upotrebni predmeti vrlo raznovrsnih oblika sa strogo odreenom namenom za svakodnevne porodine obrede. Keramika je raena runo, ali i na grnarskom toku. U ukraavanju ove keramike razlikuju se razliiti stilovi (kultura slikane grnarije, kultura crne keramike).(Sl. 58) Kultura ang.- Sa dinastijom ang Kina ulazi u svoju istorijsku civilizaciju. Kultura ANG dostigla je svoj vrhunac izmeu 14. i 11. veka pre n.e., obuhvatala je sliv ute reke a i do sliva reke Jang Ce. Plemii i kraljevska porodica imali su svoj hram predaka. Precima su za rtve prinosili domae ivotinje a ponekad i ratne zarobljenike. Za sveane prilike upotrebljavali su skupocene posude ukraene magijskim simbolima. Tad se u Kini pojavila bronza koja je bila redak materijal namenjen kralju. Ilustracije o rtvovanju, lovu, vojsci, poduhvatima, najpre su bili crtani etkicom na kosti. Arhitektura-Prestonica dinastije, versko i administrativno sedite je bio grad ang eu. Ovaj grad je bio opasan zidom od naboja i sastojao se od nekoliko tipova naselja. Bilo je podzemnih jama krunih ili etvorouglastih sa stepenicama ili rampom kaja je vodila u dubinu kue. Pod je bio od nabijene zemlje a krov na drvenim stubovima. Hramove i palate dizali su na zaravni. Bronza-Smatra se da je bronza stranog porekla i da je umetnost bronze stigla u Kinu oko XVIII veka p.n.e. i dostigla vrhunac pod dinastijom ang. Po svom tehnikom majstorstvu bronzane vaze spadaju u najlepa ostvarenja umetnosti metala. Na osnovu iskopavanja na neki nain premotena je praznina koja postoji izmeu neolitske kulture i velianstvenog razvoja umetnosti An-Janga, druge prestonice dinastije ang. U An-Jangu vaze imaju razliite oblike to je zavisilo od uloge u ceremonijama: vaze odreene za prinoenje rtava u mesu (trononi sudovi); sudovi tipa naih aa(KU - sa proirenim ivicama, JEU - pehari sa poklopcem ukraenim ivotinksom glavom).(Sl. 59.) Skulptura- Umetnost visoke plastike, koja se javila na pojedinim predmetima od bronze, uoie svoje izraze i u drugim materijalima kao to su: mermer i ad. Mermer se koristio u dekoraciji skulpture u obliku ptica, vola ili ljudskih figura datih u monumentalnom stilu. U mermeru su izraena i skulpturna dela malih dimezija koja pokazuju sigurnost crtea i izuzetno poznavanje volumena. ad (naroito nefrit) u Kini je poznat jo od neolita. Keramika-Pored obine sive keramike pojavljuju se i dve nove tehnike: jedna je izvedena od peara sa glazurom, a druga je bela keramika. Ovo luksuzno posue izraeno na vitlu od fine i vrste gline, podraavalo je bronzu i sluilo moda za kultne i pogrebne obrede. Dekoracija ove keramike najee je geometrijska, obogaena je nekad sa 3 ljudske glave u reljefu. 2. Epoha eu- Sjajna umetnost dinastije ang, velike jedinstvene inspiracije nije se ugasila invazijom eua koji su 1028. osvojili kraljevinu ang. Oblici i dekor kultnih vaza bili su veoma slini modelima iz epohe ang. Meutim, ukraavanje izvedeno esto samo jednom manje ili vie irokom trakom oko predmeta, postepeno postaje siromano. Izvesni oblici poptuno nestaju ili se preinauju. Motivi koji se nalaze na paralelnim trakama nisu vie tako razliiti. Zmajevi se izduuju i prepliu kao dugake trake gubei svaki izgled ivotinje i postaje obian elemnat koji se stavlja u istoj nameni kao koljke ili talasi. Ipak u ovoj epohi kineske umetnosti, koja nam jo nije dovoljno poznata, pojavile su se nove tehnike i novi materijali, gvoe, zlato, srebro, tirkiz. Perle od stakla pronaene su zajedno sa bronzanim ogledalom u prinevskim grobovima. Svila, koja se do tada upotreljavala samo za odelo, u ovoj epohi poinje da se koristi i za pisanje. Tako su na posedima koji su izmicali kraljevskoj vlasti, novi motivi i nove tehnike nagovetavali renesansu zaraenih kraljeva.

70

3. Epoha zaraenih kraljeva (V - III vek p.n.e)- Poevi od 6. veka mo dinastije eu postala je sasvim prividna. Kina je tad bila podeljena na nekoliko feudalnih kneevina koje su se borile za prevlast. To je doba zaraenih kraljevina. Kina je tad doivela poremeenje u svim oblastima kulture. Svaki kneevski dvor imao je svoje radionice i svoje umetnike. Umetnost u sutini verskog karaktera u vreme anga, tei da postane svetovna time to se razvila naklonost za ukras i ornament, smisao za otro posmatranje i oseanje za pokret. Umetnost laka pojavila se u ovoj epohi. Sok jednog naroitog drveta sa Delekog istoka preien mnogobrojnim filtriranjem davao je lak koji se na drvenu podlogu stavljao na nekoliko slojeva. Tako lakiran pripremljen predmet mogao se vajati, slikati, rezbariti.Upotreba ogledala dola je iz zapadne Azije. Ogledala razliitog oblika imala su na poleini, u sredini jedno dugme koje je sluilo za veanje i oko koga se rasporeivao ukras. I ovde su se geometriski ornamenti spajali sa fantastinim ivotinjama rezanim u plitkom reljefu. I umetnost ada doivela je svoj vrhunski period. Na adu se nalaze svi ukrasni motivi sa bronzanih predmeta. Obnovljena je i ona grnarija koja je isezla na poetku vlade dinastije eu. To je crvena ili siva grnarija sa sjajnim crnim premazom iji se oblik ugleda na predmete od bronze. Upravo kada su kulture Persije, Grke i Indije bile u procvatu i kineska kultura doivljava svoj prvi vrhunac u vreme dinastije Cin. Ova dinastija je bila osnovana od CINA jednog tatarskog naroda i njihov kralj je postao prvi kineski car. Oni su zemlji dali ime pod kojim je i danas znamo. Njihov znaaj je bitan i po tome to su izgradili Kineski zid. (sl. 60) koji je tada imao veliki znaaj kao zatita od mongolskih nomada, a danas je jedan od najatraktivnijih kulturnih spomenika Kine i sveta te tako ima ogroman turistiki znaaj. Kineski zid je dug 6000 km, irok tri do pet metara, a visok i do 16 metara. Graen je tehnikom nabijene zemlje pojaane uglaanim kamenjem. Ta ogromna traka ostavlja na posetioca dubok utisak i jedini je objekat stvoren ljudskim radom koji se vidi sa Meseca. 4. Klasino razdoblje kineske umetnosti pripada dinastijama Han i Tang. Sa dinastijom Han (III v.p.n.e.do III v.n.e.) poinje velika carska umetnost u svim svojim manifestacijama. Najznaajnija je bila arhitektura, jo i sada vidljiva na podruju Hsiana, prestonice dinastije. Tu se nalaze ostaci carskih grobnica, sa prilaznim putevima pored kojih stoje veliki vajarski oblici simbolinih znaenja. U grobnim komorama pronaene su interesantne ploice od peenog materijala sa razliitim motivima. Ovakve ploice nalaze se u muzejima irom sveta.Dinastiju Han vie interesuje portret no pejza. Osim grobnih figura Hanova keramika se proslavila i mnogobrojnim vazama od bronze. Veina je prevuena zelenom olovnom glei obogaen bakarnim oksidom. Takoe je karakteristina i koncepcija bronzanih ogledala, kao i mnogobrojni predmeti za ensku toaletu. Pred kraj dinastije Han, karavanskim putevima Srednje Azije u Kinu dolazi budizam. Prve manifestacije budizma se ogledaju u pronaenim kipovima Bude u Seuanu iz III veka. (Sl. 61.) U vreme dinastije Tang (VII do X veka), Kina doivljava drugi uspon klasine umetnosti. Kina je proirila svije granice na Mongoliju i prodirui do Srednje Azije sve se vie nameu manifestacije bogatstva, raskoi. Sedite dinastije je u anganu, a sve umetnosti doivljavaju svoj procvat. Najbitnije karakteristike osnovnih umetnosti koje su se tokom hiljadugodinje civilizacije Kine razvijale na tim prostorima bi bile sledee. Arhitektura- Kineski hramovi su u svojoj unutranjosti raskoni, prepuni bronzanih stubova, zidnih slika, svilenih zidnih ilima. Hramovi su bili dovoljno veliki da prime hiljadu ljudi. Spoljanost hrama je interesantna po izvijenim krovovima koji su jo atraktivniji kada se nalaze na dva ili vie nivoa. Drveni otvoreni krovovi su pokriveni crepovima. Interesantno je da zidovi samo popunjavaju prostor izmeu stubova koji su nosai graevina. Crepovi su uti jer je uta carska boja te se nalaze na dvorovima. Takoe mogu biti plavi ili zeleni ali je to odreeno strogim zakonima koji pokazuju drutveni poloaj vlasnika. Slamenjae su ukraene feniksima, da bi oterali zle duhove. HRAM NEBA (sl. 62.) je hram u Pekingu gde je car dolazio svakog prolea da prinese rtve i da se moli za rodnu godinu ne samo nebu ve i precima, suncu, mesecu, zvezdama. Hram

71

ima prelepi trostruki krov sa pozlaenom loptom na vrhu. Nalazi se na uzvienju okruen mermernim terasama i irokim stepenitem. Takoe treba napomenuti i budistike pagode. Neke od njih imaju ak i po 13 spratova. Pagode su zaista bile lepo uraene te tako i danas privlae panju turista. Iako se ne zna pouzdano emu su pagode sluile, one su pravljene na otvorenom prostoru mada u blizini hramova. Meutim, smatra se da je na taj nain ovek u vremenima verskog zanosa pokazivao svoje stremljenje ka nebu gradei upravo ovakve graevine. Trei karakteristian arhitektonski oblik u Kini jesu vratnice. Te vratnice su izgraene od drveta i pokrivene crepom. Njihovo poreklo moemo nai u Indiji. Meutim kinezi su im dali svoju posebnu karakteristiku sa svojim krovovima. U Kini ti lukovi nisu bili iskljuivo ulazi ve su esto bili nezavisni kao konstrukcije. Podignute u spomen slavnih ljudi, mrtvih ili ivih i mogu se uporediti sa Rimskim slavolucima koji su podignuti u istu svrhu. Vajarstvo- U drevnoj Kini pre dolaska budizma po svoj prilici je sluilo mrtvima. Grobne figure su pravljene od ivo obojene gline. Bile su to razne figure ljudi i ivotinja na stubovima ispred grobnica kao i u samim grobnicama. Grobnice kraljeva i prineva su se razlikovali po tome to su imale masovne kamene krilate lavove koji su uvali strau pred grobnicama. Uticaj koji je budizam napravio u kineskom vajarstvu doneo je nove ideje ali je u sri i dalje ostao kineski karakter. Poeci te umetnosti vide se u kolosalnim figurama Bude i njegovih uenika. Jedna takva figura jeste Maitreja Bodisatva koji je predodreen da bude sledei Buda. Ona je visine 2 metra i uva se u Umetnikom muzeju u Bostonu. Kaligrafija i slikarastvo- Kinesko pismo i slikarstvo su usko povezani. Naime kinesko pismo je veoma karakteristino. Ono je nastalo od piktografije (naslikanog pisma), nasuprot mnogim sistemima pisma koji se zasnivaju na zvucima kao simbolima ideja, kinesko pismo je uzelo sliku kao osnovu svoje ideje. Isto tako slikar je upotrebljavao isti materijal kao i kaligraf - kineski tu i naroito pripremljenu svilu ili hartiju. (Sl. 63.) Glavni oblik kineskog slikarstva je freska - visei svitak i vodoravni svitak. Mnoge takve freske nestale su iz Kine i nalaze se u Americi i Engleskoj. Takvu sudbinu je doivela i freska tj. svitak Saveti vaspitaice dvorskim damama" koji se nalazi u Britanskom muzeju. Moda i najvea razlika izmeu istonjakog i zapadnjakog slikarstva je u tome da u kineskom slikarstvu gotovo i neznaju za sliku sa okvirom koja je kod nas toliko poznata. Kineski pano ili svitak nije stalno bio izloen, ve se uvao kao porodino blago, da bi se na kratko vreme postavio na poasnom mestu radi uivanja ili zbog nekog ljubitelja da ga pogleda i utisne svoj peat. ad- Rezanje ada je veoma stara umetnost u Kini koja vodi poreklo do obrade dragog kamenja u Vavilonu. ad je relativno redak, otporan i tvrd kamen, obino zelenkaste boje. Kinezi su ga vadili iz planina na zapadu Kine i iz reka gde se nalazio u vidu sitnoga ljunka. ad je polu dragi kamen i zbog njegove nenametljive boje godi oku, takoe se njegov zvuk veoma ceni u Kini te je isto tako cenjen kao muziki instrument. Upravo su ove osobine ada dovele do toga da je on bio veoma cenjen i imao je raznovrsnu primenjenost. U poetku su se naroito lepi oblici uvali u hramovima kao dragocene relikvije, a kasnije su se pravila zvona, vaze, nakit, olje, krazi ali su ga ak cenili u neodreenom obliku samom po sebi. Meutim, kinezi su ga ipak najee obraivali i to do visokog sjaja, iako je sama obrada zahtevala veliku tehniku vetinu. ad je veoam tvrd ali su rad isto tako oteavali i jednostavne kineske alatke koje su se pokretale na noni pogon za oblikovanje. Keramika- uveni kineski porcelan pravio se za carske i velikake porodice. Zahtevi cara su bili rigorozni i po kineskim zapisima moemo videti da su ti zahtevi bili dobro izvravani. Na alost ni jedan porcelanski predmet iz tog perioda nije sauvan. Za vreme dinastije Sung porcelan je dostigao vrhunac. Ipak najbitnija je podela koju moemo napraviti na jednobojni porcelan i porcelan dinastije Ming, koji su dali naglasak na boji. Druga podela jeste tanki gotovo providni porcelan koji je vie sluio za uivanje u gledanju i koji se ostavljao kao porodino nasledstvo i deblji porculani koji su se sluili kao saksije u vrtovima te je bilo nuno da komad bude jak. Primer jednobojnog porcelana iz perioda dinastije Sung se uva u Pariskom muzeju Gime (ime), a areni

72

porcelan se vidi na vazama, tanjirima kao i inijama.(Sl. 64.)Primer takve posude iz perioda dinastije Ming (saksija) se uva u ikagu. Religije- Kina je svoju kulturu temeljila i menjala u zavisnosti od religije koja je bila prihvaena u odreenom periodu u Kini. Iako je Kina odolevala uticajima drugih kultura, budizam je, moemo slobodno rei uinio veliki zaokret u kineskoj kulturi.Konfuije kao cenjeni filozof i dravnik je bio cenjen kao uitelj u kineskom naordu, koji se pod uticajem njegovog uenja okretao na prolost, obiaj predaka itd. Moemo slobodno rei da je to sauvalo kinesku kulturu kroz vekove. Meutim, dolaskom budizma i njihovog pisma Zena kineska kultura dobija nove, predivne umetnike vrednosti na svim poljima kulture, kako u arhitekturi isto tako i u slikarstvu. U tom periodu nastaju najlepe kineske pejzane slike. Budizam naime sa svojim idejama utie na to da se kineski umetnici tog vremena okreu vie prirodi. Sam Zen tvrdi da je u svom slovu bezvredan ali je vredan po onome u emu usmerava. Upravo zato moemo videti pejzae planina, reka, cvea, ptica... Umetnost Kine je umetnost jednog upornog konzervativnog naroda koji je svojim postankom i razvojem dao veliku umetniku lepotu i vrednost celokupnoj svetskoj kulturi. Njena arenolikost ni danas nije izgubila privlanu snagu za mnoge ljubitelje umetnosti, te tako privlai turiste kako u samu Kinu tako i u razne metropole sveta gde se uvaju kineska kulturna bogatstva.

UMETNOST JAPANA
Umetnost Dalekog istoka poiva na estetici i matovitom ukusu koji se duboko razlikuje od gledanja i mere Zapada. U japanskom arhipelagu ona nalazi svoj drugi veliki oslonac, u svojoj ostrvskoj izdvojenosti. Japan je u umetnikom pogledu manje starinski i manje izvorno stvaralaki od golemog kineskog prostranstva. tavie, on od Kine, neposredno ili posredstvom Koreje, u vie navrata prima umetnike i kulturne potsticaje i povode, kao to je to bivalo i s drugim perifernim podrujima. Ali, ve i to to je Japan ostajao zatvoren i odvojen, pogoduje ivahnom i izvornom razraivanju i potstie afirmaciju vrednosti koje sainjavaju dra japanske umetnosti. Japan se relativno kasno otvara umetnosti, jer se njegovo praistroijsko razdoblje produuje do VI v. n. e. Starije razdoblje, dopire do poetka nae ere i odraava neolitsku civilizaciju jo nomadskih naroda, preteno lovaca. Ovo primitivistiko razdoblje predstavlja skromna runa keramika uraena utisnutim vrpastim spletovima, zatim obredni kipii od peene gline, povrno izraeni, pljosnati, s grotesknim izoblienjima glave. U tzv. razdoblju velikih grobova (III-IV v. n. e.)grade se megalitske grobnice s tumulusom, za ukop velikih linosti, po kineskom obiaju. U njima je pronaen veliki broj kipia, koji su imali svrhu da razveseljavaju grobni san pokopanoga: to su realistiki glineni kipii ivotinja, ratnika, ena, okretno skiciranih; postavljeni su na valjkasta podnoja i odlikuju se znatnom izraajnom ivou. S razdobljem Asuka (VI i VII v.) japanska umetnost izlazi iz praistorije. Japanski carski dvor, smeten u Jamatu, prihvata budizam preko dodira s Korejom i otvara se kinesko-korejskoj umetnosti. To to je budizam postao slubena religija, znailo je opte podizanje duhovnog i kulturnog nivoa i prihvatanje novih umetnikih oblika, iako preteno u profilu religiozne umetnosti. Periodina obnova tradicionalnih zgrada upoznaje nas u samostanskom kompleksu u Nari, sagraenom 607. god. s karakteristikama najstarijeg japanskoga graditeljstva (Sl. 65): hramovi su kvadratne osnovice na samo jedan sprat., s vodoravno razvijenim krovom s crepovima iji su krajevi zakrivljeni i zadignuti; dok su pagode viespratne s mnogo slinih, izboenih krovova i s otrim vrkom. Na znatnom je nivou budistika skulptura: najuveniji primer, je velika bronzana skupina Trojstvo akjamuni" u Nari, na kojoj se plastina snaga ve spaja sa stilizacijom nabora. U istom kinesko-korejskom stilu je tamonji drveni kip Mirokua ili Bude budunosti u delikatnom stavu razmiljanja.

73

Razdoblje Nara (VII i VIII v.) doivljava smetaj prestonice u Nari, koja je urbanistiki zamiljena po pravouglom uzorku i pravilnim etvrtima kineskih gradova. U razdoblju kad je budizam na vrhuncu, ona znai trenutak najsnanijih dodira s Kinom dinastije T'ang. Nara se obogauje spomenicima: u svetom krugu vrti se osmougaona Dvorana snova, na kamenom postolju i s jako izbaenim krovom; u Jakuiju se diu pagode se mekanim ritmovima krovova poloenih jednih iznad drugih, s jako zadignutim uglovima; Dvorana velikog Bude jo uvek ostaje najvea drvena graevina na svetu. Hramove krase kipovi od bronze, drveta i laka; naroito je impozantan Buda Jakui u Jakuiju u Nari; njegova plastina snaga upuuje na gaenje usiljenih stilizacija vajarstva iz razdoblja Asuka. Po jakoj izraajnoj vrednosti znaajne su velike maske za ples i zastraujui kipovi bogova uvara hramova", razbuktali u estokim i neskladnim pokretima. Javljaju se prve manifestacije slikarstva, koje je ipak vie vezano uz kineske uzorke, pa i zidno slikarstvo s religioznim temama. Krajem VIII v. poinje razdoblje Hajan (VIII-XIIIv.), kad je car, da bi izbegao nametljivost budistikih monaha, naloio da se sagradi Hejan-kio, dananji Kjoto, takoer po kineskoj urbanistikoj emi. Premda slabljenje moi dinastije Tang ponovno izoluje Japan, njegova se umetnost uvruje i usavruje. Kompleks u Bijodoinu, a naroito ralanjene zgrade Dvorane Feniks u Uiju,juno od Kjota, koja se ogleda u ribnjaku s lotosovim cveem, omoguuju nam da zamislimo kakav je bio ukus rezidencijalnih boravita. Meutim,vitka pagoda s pet naslaganih krovova na menzolama i pilastrima oslikanima ivom crvenom bojom, u Kjotu, predstavlja ve prototip pagode u isto japanskom stilu (Sl. 66). Porodini klan Fuivara izgleda kao da je hteo raskoju i aristokratskim smislom za umetnost nadoknaditi gubitak izazvan prekidom tradicionalnih veza s Kinom; taj prekid podstie raanje novih religioznih sekti i usmeravanje kulta na Budu Amidu. Time se razjanjava pitanje zato u Dvorani Feniks u Uiju pored sveanog a ipak naturalistikog kipa Bude Amide, itava falanga boanstava besni u jako izraajnim stavovima ili u otrim pokretima. Slikarstvo se naroito obogauje i rafinira; dok sakralno slikarstvo iznalazi bezbroj novih ikonografskih doprinosa, dekorativno slikarstvo poinje obraivati oslikane paravane; primenjuje najpre imitirane kineske pejzae, ali kasnije se okree i japanskom pejzau, npr. paravan etiri godinja doba; svetovno se slikarstvo oslanja na procvat pesnitva i romana, da bi elegantnom sveinom ilustrovalo romantine narativne prizore na slikama u obliku svitaka, kao to je to sluaj s Priom o kraljeviu Genjiju (Tokio, Muzej Goto). U tom poslednjem sluaju imamo sliku mastilom, finih poteza, sa zanimljivom kompozicijom u dijagonali, da bi se doarao prostor, i s perspektivom odozgo koja slobodno raskriva kue da bi otkrila prizore u njihovoj unutranjosti. Prevlast Fuivara, koja je izazvala zavist i suparnitvo kod sitnog pokrajinskog plemstva a nezadovoljstvo kod bednih i ugnjetavanih seljakih masa, zavrava u pobunama i graanskim ratovima. Prestolnica je premetena daleko u Kamakuru kod Tokija, i tako poinje razdoblje Kamakura (XII-XIV v.). Novi vojni gospodari obnavljaju spomenike Nare, oteene u unutranjim borbama; njihov arhitektonski tradicionalizam odaje skladan hram u Engakiju blizu Kamakure. Vajarstvo je u znaku vraanja na tradiciju razdoblja Nara, ali sa uticajima kineskog vajarstva: oni razvijaju otar pokret, emocionalan i izraajan realizam; taj se realizam kree od psiholokog prouavanja kojim odie kip Patrijarha Muhaku (Nara,) To su poslednji trzaji velikog i klasicistikog japanskog vajarstva: s XVI v. ono se okree stereotipnim uzorcima. Pored sve vee vanosti koju dobijaju primenjene umetnosti - osim lakova, vrlo vaan sektor predstavlja e ukraavanje oruja i opreme nosioci najznaajnijih plastinih vrednosti bie dramatine i grozne pozorine maske. Sada ve preovladava zanimanje za slikarstvo, koje se sada obraa portretu. Period Muromahi (XIV-XVI v.), kojim dominira uticaj zena, stvara divne parkove, ribnjake, udesne vrtove u japanskom stilu" (uveni su vrtovi u Kjotu), razvija izvrsnu eleganciju Zlatnog i Srebrnog paviljona u Kjotu. Slikarstvo doivljava napredaki zbog potreba da se isti i vrlo odmereni unutranji prostori novih, raskonih rezidencijalnih boravita, koja uvek oskudevaju

74

nametajem, ukrase bilo samostalnim slikarijama ili paravanima ili pak pominim vratima od papira. (Sl. 67.)Slikarstvo pejsaa, kojem pogoduje duh zena, nezadrivo se iri, s kontrastom novih koji nastavljaju kaligrafsko i jedro slikanje tuem u jednoj boji. Kratko razdoblje Momojama (XVI i XVIII v.) dobilo je ime po palati koju su u okolini Kjota podigli novi diktatori poto su preoteli vlast od Aikaga. U politikom razdoblju nasilja vladari i mesni gospodari grade velike dvorce-utvrenja(Himeji, Nagoja itd.), ali umetnika se rasko i dalje prosipa golemim dvoranama za primanja, koje su ukraene zidnim slikarijama, ukrasnim panoima i paravanima. Kanoova kola tu otkriva svoju raznolikost; u stilizovanim istonjakim ritmovima slika cvee i ptice, krajolike pod snegom, kao na jednom uvenom paravanu u Nacionalnom muzeju u Tokiju, ili pak tuem na svili slika obrise borova to se gube u raznolikom lelujanju magle. Razdoblje Maomojama priprema pojavu despotske i centralizovane vladavine dinastije Tokugava, koja se produila do 1867: to se razdoblje naziva razdoblje Edo jer je prestonica preneta u maleno selo, kako bi se izbegao pritisak suparnika; kasnije e se to selo preobraziti u impozantni i moderni Tokio. Iako je Tokio sredite vlasti, sredite umetnikog ivota uglavnom ostaje Kjoto. Umetnike vrednosti najvieg stupnja se ogledaju na rezidencijalnoj palati carskog princa Tomohita u Kacuri blizu Kjota, zatim na feudalnom dvorcu Nijo u Kjotu, u kojem saloni odaju smisao za ukras. Odsad e se arhitektura proiriti na gospodske kue, na boravita za visoku buroaziju, na domove aja. Slikarstvo, keramika, umetnost laka, rukotvorine i dragocenih tkanina pridonose da se oblicima, ritmovima i bojama ulepa jedan ivot pun raskoi, koji uostalom ne zaboravlja na kulturne doprinose svitaka to ilustruju spevove i romane. U drugoj polovini XVIII v. oslanjajui se na grafike listove i graviru, nastaje ono veliko graansko slikarstvo koje e za zapadnu kulturu biti glavni razlog divljenja prema japanskoj umetnosti, kad se daleki Japan u drugoj polovini XIX v. naglo bude otvorio prihvatanju moderne civilizacije.

AMERIKA UMETNOST
Umetnost koja se razvila na amerikom kontinentu pre nego to su ga Evropljani otkrili, ili bolje reeno osvojili, namee posebne probleme, pa ak i u pogledu svog smetaja. S gledita hronologije, to su, naime, civilizacije koje su znatno kasnije od onih kojima smo se dosad ovde bavili; one dolaze posle uspona i, kasnije, krize klasine umetnosti. Ako se izuzmu praistorijske pojave ili pojave arhajskog razdoblja, amerike civilizacije - bez ikakvog meusobnog jedinstva dospevaju do svoje zrelosti dosta duboko u naoj eri, u naem kasnom srednjem veku. To su civilizacije koje jo traju ili su nedugo pre toga nestale, kad ih u punom XVI v. evropski osvajai, na elu sa pancima, otkrivaju i razbijaju, iako pri tom ostaju zasenjeni njihovim blagom i zaplaeni njihovim misterijama koje su im morale izgledati skoro avolski. Ako je logino da ovde o njima govorimo, onda je to zato to su to civilizacije koje dovravaju svoju parabolu u izolaciji; civilizacije koje su sasvim samonikle, zatvorene i nepristupane, izvan nastajanja umetnikih i duhovnih vrednosti za koje znaju druge civilizacije; civilizacije koje izraavaju svoj posebni svet verovanja i znaenja, koji je stran naoj estetici i naem nainu gledanja. Mogle bi se, u najboljem sluaju, u ovom pogledu uporediti s umetnou necivilizovanih naroda Afrike i Okeanije, ali u poreenju s prvim velikim civilizacijama koje smo izloili, i pored svih razlika, proizlazi injenica da su civilizacije pretkolumbovske Amerike bile organske, velike i koherentne civilizacije a ne manifestacije ratrkanih i izolovanih plemena.Ostavljajui po strani praistorijske, antike ili novije doprinose drugih, manje postojanih ili vie ratrkanih naroda amerikog kontintenta, manifestacije ovih razvijenijih, iako raznolikih i promenljivih amerikih civilizacija konkretizuju se na dva suprotna, vrlo prostrana podruja: jedno na severu, izmeu junog Meksika i centralno-amerike prevlake; drugo u Junoj Americi, smeteno uglavnom oko Perua. Izmeu ta dva pola ima malo srodnosti, dodira, razmene: to su dva zasebna sveta.

75

CIVILIZACIJA MAJA
U Meksiku (ali u smislu irem od njegovih sadanjih granica) sudbina civilizacija je isprekidna, i sloena podvrgnuta provalama nomadskih naroda sa Severa. Tek e u junom delu nai svoj smetaj civlizacija Maja, na prostranom i plodnom poluostrvu Jukatana koji se iri prema Meksikom zalivu, u tropskom pojasu; ali odatle e ona obilno zraiti sve do Gvatemale i Hondurasa. Uprkos mnogostrukim obrtima i misterioznim preseljavanjima, ova je civilizacija, ako ne najpostojanija, najtrajnija, verovatno najklasinija" meu meksikim civilizacijama. Odlikuje se sporim formiranjem izmeu 1000. g.pr. n. e. i 300.g. n. e.; doivljava ivahan klasini period" izmeu 300. n. e. i neto posle 1000. n. e.; posle razdoblja opadanja stapa se i nastavlja se u obliku maja-tolteke civilizacije koja e za sobom ostaviti tragove, barem tenike, sve do iza panskog osvajanja. Maja su u sutini zemljoradniki narod, zabavljen borbom protiv praume radi uzgajanja svoje tipine itarice - kukuruza; sa strogom religijom, sloenim panteonom dobrih i zlih boanstava koja se meusobno bore, to osigurava prevlast svetenikoj kasti; taj je narod razvio naprednu civilizaciju. Ova zna za hijeroglifsko pismo sa znakovima u liniji ili u stupcima, koji se odlikuju ivim oseajem za ornament; raspolae astronomskim znanjima; iznalazi precizan kalendar. Ona e izgraditi velike i monumentalne gradove, bilo u Jucatanu (Uksmal, Kabah) ili u ipasu (Palenk, sl.68.) ili pak u Hondurasu (Kopan). Graditeljstvo Maja ve zna za urbanistike potrebe povezivanja i reda, i okree se dvema tipovima graevina. Jedan predstavlja piramida s terasama i stepenicama, sa zidanom oplatom i strmim prilaznim stepenitima ali pod razliitim uglovima; na vrhu piramide die se pravougli hram na jedan sprat, s jednom ili dve cele, klesanim zabatom, esto s visokim vencem. Drugi je tip pravougaona palata, obino samo na jedan sprat, ponekad na postolju ili s prilaznim stepenitem; njome dominira visoko proelje na kojem se u geometrijskim i fantastinim motivima slobodno razmahuje ornamentalna mata Maja. Skulptura je vrlo obilna, bilo u ukrasima ili u izdvojenim stenama u podnoju hramova ili pak u samostalnim reljefima. Izvoena je u mekom krenjaku ili u tuku: temeljni je motiv prikazivanje pregiba i lomova zmije a ponavlja se u svim svojim mogunostima, s baroknom preteranou, propraen gomilanjem egzotinih likova ili hijeroglifa, u matovitom i preobilnom izrazu. Keramika Maja je dosta rafinirana, kako po tehnici tako i po koloristikom oseaju. Nedavno otkrie jednog ciklusa fresaka u Bonampaku, gradu oslikanih zidova", pokazalo nam je redak primer slikarstva Maja s poljima silovitih boja, krajnje dinaminim oblicima sjajnih i matovitih ukrasa, izvoeno skoro s neobuzdanou nekog pustolovnog stripa". Oko IX ili X v. sa Severa kree nova i ratnika civilizacija, civilizacija Tolteka, koja se zasniva na mitskom liku Kvekalkoatla, pernate zmije", pola vojskovoe pola boanstva. Ona u Tuli ostavlja zrele tragove, osobito u obliku hramova-piramida i hramova sa stupovima-kipovima. Ali najzad se stapa s Majama. Tako oko 1000. G.n. e. zapoinje nova, maja-tolteka faza, koja e u gradu ienItca na Jucatanu imati svoje sjajno sedite. Graditeljska svedoanstva o njoj jesu: Kukulkanova piramida obloena kamenom (Sl. 69), hram Jaguara s trgom za igru, zatim gusta krnja kolonada hrama Los Guerreros, ornamentalna impozantnost tzv. Iglesia, dok ukras postaje jo bujniji, s prelamanjima. Druge gradove koji su se kroz due ili krae razdoblje afirmisali na komplikovanoj sceni Meksika, moemo naprosto samo spomenuti, iako se oni svi zajedno udruuju sa svojim razliitim akcentima da bi stvorili celinu meksike umetnosti. Na sredinjoj se visoravni, uvruje teotihuakanska civilizacija (300-1000. n. e.) koja je u istoimenom, dosta prostranom gradu imala vrlo vano politiko i religiozno sredite. Njime je prolazio irok, trijumfalan Put mrtvih, u kome su se dizale piramide Sunca i Meseca, velianstvene po svojim dimenzijama. Znaajan je doprinos ove civilizacije vajarstvu i primenjenim umetnostima- zidne freske, vaze raene tehnikom fresaka, velianstvene maske, kao i figurine izlevene pomou kalupa.

76

CIVILIZACIJA ASTEKA
U vreme kad su prethodne civilizacije u stanju opadanja i kad vlada politika kriza, uvruje se zadnja po vremenu - civilizacija Asteka, izmeu 1324. i 1521. n. e.; dola je sa Severa i nametnula se snagom svog agresivnog militarizma, uvena po krvavim pokoljima zarobljenika i rtvama to su se u strahovitim obredima prinosile boanstvima koja su irila stravu. Osnivanjem Tenohtitlana na jezeru Teksako (danas Mexico city) apsolutistika imperija Asteka dobiva svoju prestonicu, s ve naglaenom organizacijom, u kojoj svetenike i vojnike kaste vre nemilosrdnu vlast, pod vodstvom vladara. Grad je veliki i raskoan, s racionalnim urbanistikim ureenjem, u kojem se impozantni hramovi-piramide udruuju s palatama i bogatim privatnim zgradama. Asteke razvijaju do krajnosti tendencije koje je bila konkretizovala meksika umetnost u raznim svojim komponentama: u slobodnoj se plastici pojaava izraz straha i uasa: kamena dekoracija hramova razasipa motive pernatih zmija, estih lobanja, grabeljivih ptica te halucinantne i magijske motive. Asteci su doveli do savrenstva umetnost izrade predmeta od perja. Izraivali su ukrase za glavu, delove odee, slike od perja. Divan je primer Kvekalkoatl, (uvan u Muzeju oveka u Parizu), figura istovremeno ovek, zmija i ptica.

CIVILIZACIJE JUNE AMERIKE

Kao to je napred reeno, sasvim drugaiji svet civilizacije i umetnosti predstavlja svet June Amerike, koji ipak ne dostie nivo meksike umetnosti. Slabe su i ratrkane manifestacije mnogih junoamerikih zemalja (Ekvador, ile, Argentina); pa i Kolumbija predstavlja sekundarno ostrvo, sa svojim primitivistikim i opsesivnim vajarstvom koje se stvara u golemim monolitskim blokovima na podruju San Augustina. Uopteno uzevi, moe se rei da je Peru, iako iroko shvaen, onaj koji ima prvenstvo i u sebi usredotouje najznaajnije umetnike oblike. Duga je i sloena istorija umetnikog razvitka Perua. Ostavljajui po strani monumentalne ruevine i arhajske oblike svetoga grada avin de Huantar na severnoj visoravni, znaajan umetniki razvitak u prvim vekovima nae ere pokazuju tri razliita sredita najaktivnijeg stvaralatva. Uzdu severne obale deluje mohika kultura zemljoradnikih plemena i ribara. Vie nego zbog piramidalnih graevina od sirovih opeka, ona se spominje zbog primenjenih umetnosti kojima je ona dala ivahan potsticaj: dosta je znaajno zlatarstvo koje velikom zanatskom vetinom izrauje nakit i ogrlice; vredna je, zbog finoe materijala, sintetinog oseaja za plastino, sklonosti prema slikarskom ukrasu, i keramika s vazama u obliku ljudske glave ili ivotinjskog oblika, zatim vazama s rukom u obliku stremena. Posle godine 1000. n. e. razvija se na obalama jezera Titikaka, gravitirajui ve prema Boliviji, civilizacija koja dobiva ime po gradu Tiahuanaco (1000-1300); ona za sobom ostavlja malo monumentalnih tragova: monolitska Porta del Sol, s uglastim antropomorfnim ukrasima; glomazni grubo skicirani kipovi adoranata; ali u keramiku i tkanine unosi nove ukrasne motive, vrlo ivo bojene, sa isprelamanim i apstraktnim motivima, ponekad s likovima pume ili kondora. Znatno je rafiniranija civilizacija imu na Severu (1300-1438), koja potiskuje mohiku. Iako ima i tragova monumentalnog graditeljstva i obrambenih graevina, ona se pre svega posveuje primenjenoj umetnosti. Keramika varira od loptastih vaza s rukom u obliku stremena i likovima u reljefu do zoomorfnih i antropomorfnih vaza velike matovitosti i malih skupina likova iz svagdanjeg ivota.

CIVILIZACIJA INKA
Kao poslednja, pre iskorenjivake panske najezde, uvruje se civilizacija Inka (1438-1538); ona za svoju osnovicu uzima visoko podruje Anda, osniva mono carstvo koje prelazi granice dananjeg Perua, dok mu je autoritativni temelj u strogom agrarnom komunizmu. Ta civilizacija
77

oskudeva vlastitom umetnikom proizvodnjom (skoro i nema vajarstva, zlatarstvo nije suvie rafinirano; uglavnom se posveuje keramici povrnih i jednostavnih oblika, s obrisima koji su naslikani ivim bojama na tamnocrvenoj pozadini); ali zato ona na planinskom podruju Anda razvija impozantnu arhitekturu. Gradi po racionalnoj i jedinstvenoj urbanistikoj koncepciji, odlikuje se krajnjom strogoom, s graevinama od kiklopskih kamenih blokova u planinskom podruju, a od krhke grae tj. od sirovih opeka suenih na suncu, u obalnom pojasu. Graevine se odlikuju znatnom impozantnou, ali krajnje jednostavne i funkcionalne, tako da su vrata ili nie trapezoidnog oblika jedini ukrasi. I sama prestonica Kusko, na 3000m nadmorske visine, tvrava Saksaihuaman sa svojim zidinama i kompleksnim obrambenim sistemima, zatim nepristupani grad Maku Piku na vrhu planine, (Sl. 71.) svedoi doslednu urbanistiku i funkcionalnu primenu takve gole arhitekture. U te su gradove Inke sakupili ogromno blago, osobito u zlatnim rukotrvorinama, koja su zapanjila panske osvajae.

UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE

Postoji izvesno miljenje da Crnci ne znaju ta je umetnost i da su lepotu postigli nesvesno. Ali crnaki narod nije neosetljiv prema lepoti. Ovo oseanje kod njih je neodvojivo od religiozne i emotivne osnove i mea se sa eljom da utie na snage ivota. Koliko deluje jednostavna, toliko je isrto i razliita bilo po materijalu, tehnici ili umetnikom izrazu. Bitno se razlikuje u zavisnosti od geografske pripadnosti pojedinih naroda.

UMETNOST AFRIKE
Nedostatak pisane tradicije i injenica da je interesovanje za crnaku umetnost novijeg datuma, te da su pokretni predmeti razvueni na sve strane onemoguavaju pravi sistematian osvrt na crnaku umetnost Afrike.Zarobljenik itavog sistema verovanja, simbola i tradicije verovanja sopstvenog plemena crnaki umetnik jedva nalazi naina da bude originalan. Mukarac se bavi skulpturom, a ena tkanjem i grnarijom. Najee se ukraavaju razliitom geometrijskom ornamentikom dralja za alatke i drugi upotrebni predmeti. Posebno se u tajnosti odvijala izrada maski poverena samo lanovima tajnih grupa. Maska je originalan, prepoznatljiv i danas u celom svetu vrlo popularan umetniki predmet crnake kulture.(Sl. 72.) Maska izgoni zle sile, poziva i zadrava dobre sile te je ona puna izraza, apstraktnog ili kubistikog. Sem maski crnaki umetnik izrauje i razliite fetie, drvene statuete, veto klesane od drveta koji je najbolje mogao da izrazi nameru umetnika. Sve do XX veka za crnaku umetnost su znali samo retki pojedinci.Meutim, poetkom ovog stolea, poznati likovni umetnici Matis, Pol Gijom, Pikaso i drugi su se zainteresovali za ovu umetnost i ona je bitno uticala na preokret u savremenoj umetnosti pre svega kroz stil kubizma.

UMETNOST AUSTRALIJE
Materijalna kultura australijskih domorodaca, nije izuzetno bogata. Sastoji se od oruja, orua i upotrebnih predmeta, skladnih oblika, ali ornamentom veoma skromno ukraenih. Puno je bogatija totemistika umetnost koja je vezana za verske obrede, iako je u svakom plemenu razliita, ima opte odlike. Slika, je za sve primerni likovni izraz, i ona svakom naslikanom predmetu daje nadprirodnu mo. To su uglavnom vrlo stilizovani prizori, simboli ili ornamenti sa jasno odreenim simbolom. Otisak ovekove stope ili ake je predstava oveka, crte odreenog oblika predstavlja kuu, breg ili neku apstraktnu ideju. Najznaajniji ritualni predmet velike, posebne mistine moi je uringa" - to je obian pljosnati predmet od drveta ili kamena ukraen geometrijskim arama. U istonoj Australiji ritualni obred praen je slikanjem na tlu crnom, belom, crvenom i utom bojom.

78

este su rezbarije na ivom drvetu, ali njihov kulturni smisao nije razjanjen. U Arutemu, najbogatijem podruju australijske domoradake umetnosti, rasprostranjeno je slikanje na kori drveta, prikazi ivotinja, biljaka i lova, imaju sve odlike primitivnog realistikog crtea. To su crtei sa predimenzioniranim delovima, sa nepoznavanjem perspektive, stilizovanim pokretima, ali su obojeni sa oseanjem za sklad. Slika i urezanih crtea na steni ima irom Australije, ali su najznaajniji u Severnom Kemberleju, sa prizorima iz kulta heroja i raznih legendarnih bia. Sa posebnim i izuzetnim arama su ukraeni specijalni ceremonijalni predmeti u kojima je duh predaka. Takoe kultno poreklo imaju i skulpture ivotinja vajane u vosku. Naseljavajui Australiju doseljenici su iz starih krajeva donosili razliite uticaje koji su dali obeleje novoj australijskoj umetnosti. U arhitekturi i skulpturi dugo je preovladavo engleski uticaj, a australijski umetnici su veinom stvarali u duhu realistikih tradicija trudei se da formiraju nacionalno obojenu umetnost.Slikari obrazovani u Evropi prenose nove uticaje.

UMETNOST OKEANIJE
Narodi Okeanije su rasna meavina sastavljena od starosedelaca ostrva i Azijata koji su se tu naselili. Okeansko podruje na kom su ostrva rasuta je veoma prostrano, a rasni sastav, nain ivota i umetnike forme na njima su tako raznovrsne da je teo donositi zakljuke za bilo koju od glavnih grupa: Polinezije, Melanezije i Mikronezije. Polineani - su organizovani u porodice i klanove, na ijem elu su poglavice, kojima se pripisuje boansko poreklo. Religija im se sastoji od kulta duhova i predaka, sa veoma razvijenim sistemom tabua. I magija ima vanu ulogu u razraenim ceremonijama, koje prate delatnosti njihovog svakodnevnog ivota. U arhelolokom pogledu, najstarije poznate kluture poseduju orue koje se sastoji od sekira, posua i drugih sprava i nakita kog ima u celoj Okeaniji. Umetnike forme takvog naroda zavise od materijala koji imaju, i od alata koji su dotle usavrili. Glavni materijal je drvo, koje koriste i za grau kua, amaca, nametaja, zatim vlakno za tuenu koru i asure (trska i prostirka od nje), perja tropskih ptica za obrednu odeu, kost za rezbarije. Metal i keramiku nemaju. Alat je primitivan, sekira sa seivom od ada ili koljke, noevi od vulkanskog kamena opsidijuna ili draje sa nizom zuba od morskog psa, burgije sa vrcima od kamena, koljki ili zuba morskog psa. Zgrade od drveta i trske, su bogate graevinskim detaljima, majstorski izvedenim. Svoj vrhunac ta vetina dostie u maoriskim venicama, posebno zbog rezbarija kojima su ukraene. Osnovni izraz Polinezijske umetnosti sastoji se u izradi i dekorisanju predmeta za svakodnevnu ili obrednu upotrebu - asura, korpi, tuene kore za odeu i zidne prostirke, vesla, buzdovana, koplji, razne drvenarije za domainstvo kao i ukraavanje tela tetoviranjem i oiljcima.(Sl.73.) Najvei broj ara ima svoje nazive koji ih dovode u jaku vezu sa sredinom gde su nastale. Skupine u Melaneziji pokazuju veu razliitost u nainu ivota i ukraavanju svojih stanova nego to se to moe susresti u Mikroneziji ili Polineziji. U istonoj Mikroneziji, kultura je bila onog tipa koji se mogao prilagoditi ivotu na koralnim atolima. Zato te kulture pruaju mnotvo raznih predmeta od koljki, udica od kornjainog oklopa ili koljki, mamaca od bisera ili sedefa, i orue od koljki i kostiju. Na visokim ostrvima Ponape pojavljuju se skupovi monumentalnih kamenih struktura. Smatra se da su to ostaci grobova ili platformi za kue koje su pripadale visokim drutvima.Kamene i zemljane platforme na ostrvu Fii pojavile su se odprilike u XII veku i na ostvru Samoa. Breuljci na ostrvu Tonga iz istog vremena sluili su uglavnom kao grobovi. Svaki grob je bio okruen nasipima i kanaliima, na ostrvu Tonga su imali kruan oblik, a na ostrvu Samoa izduen oblik. Dekorativno slikarstvo i rezbarstvo.Asure su vaan deo nametaja, njima se pokrivaju podovi i zidovi, slue kao postelje i jedra. ene su ih plele od trske i lia drveta pandanus. Preplitanjem,

79

irinom vlakana i uplitanjem obojenih vlakana, dobija se mnogo beskrajnih ara.Tuena kora ili tapa slui za odeu i zidne prostirke. Dobija se tako to se kaievi unutranje kore papirusnog duda udaraju dok se ne slepe u list materije, koji moe biti 9 m dug, a 4,5 m irok. Na njoj se slika u geometrijske are, crne, ute ili crveno smee boje.Kutije, inije za hranu, vesla i dr. predmeti su izrezbareni. Obino je cela povrina predmeta pokrivena arama, sa umecima koljki. Melaneanska umetnost je veoma dekorativna, nekad isto ornamentalna, nekad sa totemskim znaenjem, posebno je primenjena na drvenim titovima i spomen-ploama, izrezbarenim posudama od ljuske kokosovog oraha, kutijama od bambusa i dr. predmetima. Forme primitivne umetnosti" mogu izgledati samo stilizovane ili krajnje apstraktne. U stvari su to umetniki predmeti sa odrenom namenom u svakodnevnom ivotu, obredima i magijama, a are na njima simbolizuju svet duhova.

80

PUTEVIMA UMETNOSTI OD RENESANSE DO DANAS

RENESANSNA UMETNOST
Jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, knjievnosti i likovnim umetnostima, kao i prekid sa srednjim vekom oznaila je renesansa. Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse nala svoj najvii izraz. U ovoj zemlji su, ranije nego u ostalim zemljama zapadne Evrope, poeli da se razvijaju gradovi i da se brzo gomila bogatstvo u rukama graanske klase. Razvijene trgovake veze sa Istokom i razvoj manufakturne proizvodnje skupocene robe doprineli su velikom bogatstvu italijanskih gradova, naroito Firence, Milana, Venecije i Rima. Duhovna kultura se okrenula sve veem interesovanju za antiko naslee, uporedo sa materijalnom kulturom. Nosioci te nove kulture bili su humanisti, jer su novu kulturu usmerenu prema oveku suprotstavljali skolastikoj nauci i teologiji. Za italijanske humaniste sredite univerzuma vie nije bio bog, ve ovek, univerzalno obrazovani humanista, predstavnik intelektualne i novane elite. Humanisti su u antikoj starini videli vrhunac ljudskih stvaralakih snaga. Zato su sakupljali i prouavali antike rukopise, uili grki i latinski jezik, istraivali ostatke antike arhitekture i skulpture. Doba u kome su iveli savremenici su ve shvatili kao preporod klasine starine, njene filozfoije i umetnosti. Prouavanje antikog naslea stvorilo je u renesansi racionalno i nauno shvatanje sveta i ojaalo individualnost italijanskog i evropskog graanina. Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se slui svojim razumom i da veruje u ispravnost svojih zakljuaka, nasuport srednjovekovnom verovanju u autoritete. Kao posledica neposrednog posmatranja prirode i ivotnih procesa, razvijala se eksperimentalna nauka. Zasnovana na empirijskom doivljaju sveta i kritinom odnosu prema srednjovekovnom nainu ivota, renesansa je oslobodila bujicu stvaralake energije najpre u Italiji i Nizozemskoj, a zatim u Nemakoj i Francuskoj. Svet umetnosti u kome je stvarao renesansni arhitekta, skulptor i slikar bio je mnogo sloeniji od sveta njegovih prethodnika iz srednjeg veka. U periodu izmeu 1300. i 1775. godine umetnik prerasta status bezimenog "majstora" i pretvara se u umetnika". Samim tim, oslobaa se kontrole cehovske organizacije i priprema se za svoj poziv najpre u ateljeu, a kasnije na umetnikoj akademiji. Rano, ve sa poecima renesanse, poetkom XV veka, on ne samo da postaje prijatelj humanista, filozofa i knjievnika ve je i sam univerzalno obrazovan i svestran stvaralac. Mnogi umetnici renesanse istovremeno su bili arhitekti, skulptori, slikari, naunici i pesnici. Oivljavanje antike estetske teorije o tome da je umetnost oponaanje prirode primoralo je renesansne umetnike da prouavaju geometriju, optiku i stvore nauku o perspektivi. One postaju glavni predmet teorijskih radova o umetnosti renesansnih umetnika: Albertija, Gibertija, Pjera dela Franeska, Leonarda i Direra. Nasuport srednjovekovnoj, naroito vizantijskoj umetnosti, koja je koristila obrnutu perspektivu suprotnu optikim zakonima, renesansni umetnici su, teorijski i praktino, stvorili linearan sistem monokularne perspektive. U obrnutoj perspektivi, prostor i predmeti u njemu vieni su iz take koja se nalazi u slici, tj. u naslikanom prostoru, a ne izvan njega, pa perspektivne linije konverguju iz dubine slike ka posmatrau. Takva perspektiva je ista umetnika konstrukcija, a ne optika realnost, konstrukcija koja je sliku shvatala kao subjektivnu, simbolinu sliku sveta.

81

Nauna perspektiva je strogo odreen sistem koji omoguava da se prosto i predmeti u njemu prikau u njihovim meusobnim odnosima onako kako ih vidi nae oko iz jedne odreene take ispred slike. Zato u ovom sistemu sve perspektivne linije idu od posmatraa ka dubini naslikanog prostora i prividno se seku u beskonanosti. Renesansni umetnici stvorili su i sistem vazdune ili atmosferske perspektive, jedne vrste atmosferske izmaglice koja slabi jasnou kontura i jainu boja predmeta udaljenih u prostoru. Znaajan predmet prouavanja ne samo slikara i vajara ve i arhitekata bilo je i ljudsko telo. Prouavanje njegove anatomske strukture, zakona pokreta, kao i proporcija, od kojih zavisi lepota tela, postali su bitan deo umetnikog obrazovanja na Zapadu. Leonardo i Direr stvorili su nove proporcije ljudskog tela u obliku matematikih razlomaka, za razliku od geomterijskih ema koje su preovladavale u srednjem veku. Svojim zahtevima da umetnik prikazuje ono to vidi, Giberti, Alberti i Leonardo odbacili su religijska tumaenja porekla umetnosti i zato su se vie usredsredili na telesne fenomene ljudskog postojanja.

KVATROENTO U ITALIJI (XV V.)

Velikom poletu nove umetnosti doprineli su i politiki dogaaji u Italiji u to vreme. Rascepkana na mnogobrojne gradske drave kojima su vladali moni pojedinci - Firencom lanovi ugledne bankarske porodice Medii, Milanom Viskonti i Sforce, a Rimom pape - Italija je bila poprite neprestanih borbi meu dravicama, i pojedincima oko prevlasti. Rensansa je u Italiji imala dve faze razvoja: ranu i visoku renesansu. Rana renesansa ili kvatroento obuhvata XV vek. Centar rane renesanse bila je Firenca, u kojoj je umetnika delatnost bila tako velika da su je savremenici nazivali novom Atinom", mislei pri tom na umetniku aktvinost u Atini pod Periklom. Umetnici rane renesanse bili su pioniri u stvaranju novog umetnikog jezika i izraza. Visoka renesansa, sa sreditem u Rimu i Veneciji, obuhvata kraj XV i prve dve decenije XVI veka. Kako su umetnici rane renesanse otkrili fizike vrednosti prirodnih oblika, tako su otkrivali lepotu, red i sklad boanstva. Ta boanstvenost" postaje u visokoj renesansi kriterijum savrenosti. Savremenici su nali da je ta boanstvena lepota vea od lepote prirodnih oblika, a njene tvorce - Mikelanela i Rafaela - nazvali su boanstvenim biima".

ARHITEKTURA KVATROENTA
Arhitektura ranorenesansnog stila nastala je u Firenci, i to najvie zaslugom jednog umetnika arhitekte i skulptora - Filipa Bruneleskija. On je u antikim graevinama video najvie uzore. U Rimu je, zajedno sa skulptorom Donatelom, prouavao ostatke rimske arhitekture, premeravao ih i crtao. Prvo njegovo znaajno delo je kupola na firentinskoj katedrali, koja je projektovana tako da dominira ne samo katedralom ve itavim gradom. Zatim je projektovao firentinske crkve San Lorenco i San Spirito i malu kapelu Paci (sl. 108). Simetrija i proporcija glavne su odlike njegove arhitekture. Poznavanje perspektive i analitiki duh Bruneleskija omoguili su mu da stvori graevine koje su sutinski nove u odnosu na srednjovekovnu arhitekturu. Oslobaa arhitekturu gotike dekorativnosti i razjedinjenosti i koristi antike arhitektonske elemente - stubove, arkade, arhitrave, zabate i kupole - na jedan nov nain kojim ostvaruje jasnou, jednostavnost i jedinstvo prostora i mase. Na fasadi kapele Paci pravilna kolonada korintskih stubova prekinuta je na sredini polukrunim lukom koji istie ulaz u kapelu. U prvoj polovini XV veka u Firenci su izgraene mnoge palate za bogate porodice. Masivne i teke spolja, graene u rustinoj tehnici, one imaju centralno dvorite, okrueno galerijama na stubovima. Prostorije su svetlost dobijale vie iz tog dvorita nego spolja, sa ulice. Glavna zapadna fasada veine firentinskih renesansnih palata je ralanjena horizontalno, na prizemlje i dva sprata. Na palati Ruelai, meutim, pored horizontalne podele pomou snano istaknutih venaca, postoji i vertikalna podela pilastrima izmeu prozora. Takva podela zidne mase podsea na fasadu rimskog Koloseuma, a delo je drugog velikog umetnika rane renesanse Leona Batista Albertija.
82

Univerzalan umetnik - humanist, matematiar i pravnik - bio je vie teoretiar arhitekture nego projektant. Inspirisan delom rimskog arhitekte Vitruvija, Alberti je 1452. godine napisao Deset knjiga o arhitekturi. Po Albertiju, lepota graevine proizlazi, kao i u antici, iz sklada njenih proporcija. Ostvarenje tih teorija nalazimo ne samo na fasadi palate Ruelai, ve i na drugim Albertijevim delima:Malatestinom hramu u Riminiju i crkvi Sv. Andrije u Mantovi.

SKULPTURA KVATROENTA
Skulptura rane renesanse prekida, takoe, sa srednjovekovnom tradicijom. Tokom XV veka ona odbacuje arhitektonski okvir i postaje, kao statua, umetniko samostalno delo. Zadnji deo statue umetnici sada obrauju isto tako paljivo kao i prednji. Najvei skulptor rane renesanse bio je Firentinac Donatelo. Njegov znaaj u skulpturi italijanske i evropske renesanse je ogroman, jer je svojim delima izrazio skoro sve vidove renesansne umetnosti. Za firentinsku crkvu Or San Mikele izvajao je prve okrugle statue u pravom smislu te rei koje, iako u niama zidova, mogu da stoje same bez arhitektonskog okvira. Prvi je, posle antike, stvorio muki akt. To je njegova statua David, izlivena u bronzi u prirodnoj veliini. Oiveo je, u novom duhu, naturalizam rimskog portreta tipa biste, izvajavi u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana.Tanost i preciznost anatomskih detalja na ovom portretu je bila iznenaujua ve za njegove savremenike. Poput rimskih konjanikih statua postavljanih na forume rimskih gradova, Donatelo je izlio u bronzi konjaniku statuu vojskovoe Gatamelate za trg u Padovi (Sl. 109). Osim toga, Donatelo je, iako skulptor, naznaio vazdunu perspektivu, koju e u punoj meri iskoristiti slikari renesanse. Na postamentu za statuu Sv. \ora, na reljefu, koji je gotovo ravna povrina, fino su iznijansirani odnosi svetlo-tamnog. Time je prizoru reljefa data iluzija trodimenzionalnosti prostora. Umetnost Donatelovog savremenika Lorenca Gibertija, inspirisala je, vie nego Donatelova, mnoge firentinske i italijanske skulptore u drugoj polovini XV veka. Oko 1435. godine on je linearnom perspektivom konstruisao prostor na svojim bronzanim reljefima za trea, istona vrata firentinskog baptisterijuma nazvanim po reima Mikelanela Rajska vrata. Sloeni ritam kosih i ovalnih linija u naborima draperije, lake i vitke figure pripadaju gotikoj umetnosti i suprotne su dramatinom realizmu Donatelove skulpture.

SLIKARSTVO KVATROENTA
U slikarstvu rane renesanse takoe je prednjaila Firenca. Glavni napori slikara bili su usredsreeni na perspektivnu projekciju prostora na ravan zida ili drvenog panoa i na prikazivanje predmeta i figura u prostoru prema optikim zakonima. Tu tenju u slikarstvu ve je delimino ostvario \oto u XIV veku; u kvatroentu nju je u potpunosti realizovao Firentinac Mazao. On je odbacio jake boje, pozlatu, valovite linije i sitne pojedinosti i predao se modelovanju krupnih oblika figura odreene teine, koje, snagom svog volumena, poput statua, zauzimaju prostor. Slikao je ljudsku figuru ne kao skup pojedinih delova, ve kao telo odreene zapremine i irokim povrinama svetlosti i senke jo vie ojaao \otovu modelaciju. Na Mazaovim slikama i prostor je ubedljiviji nego na \otovim. Namesto plave pozadine na \otovim slikama koja zatvara pozornicu, Mazao je, pomou linearne i vazdune perspektive, slikao prostor i iza figura. Na freskama se pojavljuje pozadina sa naslikanim arhitektonskim delovima (nie, pilastri, stubovi i svodovi), koje doivljavamo kao produetak stvarnog prostora u kome stojimo kao posmatrai. Meu slikarima koji su sledili Mazaa, a pri tom sauvali osobenost svoje umetnosti, prvo mesto zauzima Pjetro dela Franeska. On je bio po strani od glavnih tokova firentinskog slikarstva i preteno je slikao u Arecu. Iako nije imao neposredan odnos sa firentinskim slikarstvom, on se i kao slikar i kao teoretiar interesovao za matematiku i perspektivu. Njegovo slikarstvo vie nego umetnost bilo kog drugog slikara renesanse blisko je modernoj umetnosti. Krupni geometrijski oblici, svetle, skoro pastelne boje, simetrinost kompozicije, odsustvo oseanja i dramatike i, iznad svega, hladan sjaj svetlosti bez senke, daju njegovim slikama jasnou i bezlinost jedne vanvremenske stvarnosti.
83

Sredinom XV veka u italijanskom slikarstvu rane renesanse jaa znaaj konture. Neki su je slikari iskoristili za utisak trodimenzionalnosti, ali neki drugi, kao Firentinac Sandro Botieli, istraivali su njene dekorativne mogunosti. Za razliku od svetlo-tamnog nijansiranja boja, kontura nije smetala irokim povrinama boja. Na slici Prolee, Botieli je zanemario modelaciju oblika i dubinu prostora i svu panju usredsredio na prvi plan i bono kretanje figura.

INKVEENTO U ITALIJI (XVI V.)

Duboka duhovna razlika koja, unutar renesanse, deli kvatroento od inkveenta u istorijskoj koncepciji, u literaturi, filozofiji, a i u umetnikoj proizvodnji i teoriji umetnosti, postaje vidljiva i u arhitekturi u delima Bramantea i Mikelanela Buonarotija (1475-1564). Iako suprotnim izrazom, obojica prevazilaze Bruneleskijevu viziju prostora usklaenog i zaustavljenog povrinama. Njihovi objekti u sveanoj monumentalnosti velikih masa i impozantnih razmera, imaju jasne oblike, istaknutu kupolu, a prostor je jedinstven, apstraktan, shvaen idealno kao simbol univerzalnog prostora.

ARHITEKTURA INKVEENTA
Najvea dela arhitekture vioske renesanse nastala su u Rimu. Preovladao je, uglavnom za crkvenu arhitekturu, centralni tip gradnje, pa je rimski arhitekta Donato Bramante poetkom XVI veka projektova crkvu Sv. Petra u obliku grkog krsta upisanog u kvadrat, sa kupolom nad sredinjim prostorom. Bramante je samo zapoeo izgradnju te crkve, ali je gradnja nastavljena pod Mikelanelom i zavrena tek u XVII veku u baroknom stilu. Tenja za monumentalnou, uprkos malim dimenzijama, dola je jo vie do izraaja u drugom Bramanteovom delu, kapeli kojoj je obeleeno mesto raspea sv. Petra, nazvanoj Tempieto.Jednostavna po svojoj zamisli, krunog oblika sa kupolom, ona je savrena u simetriji i harmoninom odnosu svih delova graevine (Sl. 110). SKULPTURA INKVEENTA Skulptura visoke renesanse obeleena je ponajvie delima samo jednog umetnika, delima Mikelanela Buonarotija (1475-1564.). Prva statua visoke renesanse je njegova statua David,ogromnih dimenzija, isklesana 1501. godine u jednom bloku belog kararskog mermera. Od Donatelove istoimene statue ona se razlikuje ne samo po dimenzijama i materijalu ve po odnosu prema ljudskoj figuri. Nasuprot osloboenoj energiji izraenoj prikazivanjem oputenog tela kod Donatela, Mikelanelov David odaje utisak da se energija sabija, a ne oslabaa. Zbog toga se javlja oseanje duhovne napetosti u jednom telu shvaenom kao tamnica due". Iste osobine nalazimo i u statuama Mojsije i Robovi,koje su klesane za grobnicu pape Julija II i, jo vie, u nadgrobnim spomenicima Lorenca i \ulijana Medii. Grobnica \ulijana Medii sastoji se od statue pokojnika u sedeem poloaju koja je smetena u nii zida iznad sarkofaga i od poluleeih statua Dan i No, na poklopcu sarkofaga.Skulpturalne mase su ralanjene i sloene u najveoj mogunoj meri, ali uprkos tome skulptura ini jasnu vizuelnu celinu koja se iscrpljuje jednim pogledom oka, jer sve tri statue obrazuju veliki trougao i dre vrsto sloenu mreu vertikala i horizontala. Dualizam tela i due, karakteristian za Mikelanelove statue, izraava se i kroz kozmiku suprotnost smiraja dana i buenja noi. Veoma impresivno deluju i ostala zavrena, kao i mnogobrojna nezavrena skulptorska dela ovog nadasve izuzetnog i neponovljivog umetrnika.

SLIKARSTVO INKVEENTA
Slikarstvo, inkveenta vie od skulpture i arhitekture, dalo je svetu niz izuzetnih stvaralaca, koji su do krajnosti produbili teorijska saznanja o umetnosti i prenoenju tih znanja na umetnika dela. Tri

84

su centra u kojima se razvijalo slikarstvo inkveenta: Firenca, Rim i Venecija. To je vek u kojem su iveli i stvarali geniji, meu kojima centralno mesto zauzimaju dva -Leonardo i Mikelanelo. Leonardo da Vini (1452-1519), roen u Vinciju u Toskani, vei deo ivota je proveo u Firenci. Konstanta njegovog celokupnog dela, i pre svega slikarskog stvaralatva, je izuzetan slikarski izraz, pripreman velikim brojem crtanih studija, teorijski potkrepljen pesnikim, estetskim i kritikim mislima i sazreo u neposrednom istaivanju realnog sveta. Leonardo da Vini je jedan od najuniverzalnijih ljudi, ne samo svog vremena. Njegovi radovi iz oblasti matematike, anatomije, fizike, mehanike, botanike, balistike i teorije o umetnosti odraz su ogromnog interesovanja za sve oblasti ljudskog duha. Sa duhom naunika Leonardo je pristupao i slikarstvu; u umetnosti je eksperimentisao na isti nain kao i u nauci, zbog ega je neke slike ostavio nedovrenim, dok druge propadaju zbog tehnolokih eksperimentisanja, kao na primer, Tajna veera.Mnoge zabeleke i crtei koje je Leonardo ostavio potvrda su da je bio naslednik naune tradicije i racionalizma Firence u XV veku, ali njegove retke ouvane slike pokazuju da nije samo potovao tradiciju ve i da ju je prevaziao novim oseanjem za formu. Na nedovrenoj slici Poklonjenje mudraca Leonardo je naslikao veliki broj figura oko sredine grupe sa Bogorodicom, ali je svakoj obezbedio znaaj i vidljivost. Centralne svetle figure obrazuju trougao, odnosno piramidu, a ona stvara dovoljno dubok prostor u kome je, u pozadini, naslikao ruevine neke graevine, drvee, konje i ljude. Sve figure oko centralne grupe imaju jake pokrete i izraze lica i obavijene su senkama i polusenkama i utopljene u prostor. To je Leonardov sfumato,koji u prvi plan istie svetlo-tamno, ali bez otrih granica. Sfumato su meki i fini, skoro neprimetni prelazi svetlo-tamnog, koji obezvreuju konturu, uranjaju figuru u prostor i stvaraju novo jedinstvo figure i prostora. Oblici su meki nedovreni kao da su obavijeni izmaglicom, to izraava prisnost i nenost, ali stvara i atmosferu tajanstvenog, nedokuivog i nematerijalnog. Sfumato je doao do punog izraza u Leonardovim dovrenim slikama: Bogorodica u stenama, Bogorodica sa Sv. Anom, Sv. Ana, Devica i Isus, (Sl. 112.), Mona Liza, Tajna veera. Tajna veera, naslikana na zidu trpezarije milanskog manastira Santa Maria dela Gracia, iako danas u loem stanju, jedna je od najznaajnijih slika u evropskom slikarstvu. Renesansno, posebno Leonardovo zanimanje za slikanje ljudske due" pomou pokreta - gestova i mimike - nalo je svoj puni izraz u toj slici. U mirnom prostoru trpezarije, konstruisanom vertikalama stubaca i horizontalnom tavanicom, Leonardo je za dugakim stolom, koji zauzima skoro celu irinu slike, prikazao dvanaest apostola, u grupama po tri. Pokretima i mimikom, oni izraavaju itavu skalu oseanja, od uenja do rezignacije. Taj talas oseanja iri se ubraznim ritmom bono od sredinje figure Hrista do dvojice apostola na krajevima stola, gde se naglo smiruje. Mirnom porstoru trpezarije odgovara jedino mirna figura Hrista, izdvojena od ostalih na vie naina: svetlom pozadinom, centralnim poloajem, takom iznad glave u kojoj se seku perspektivne linije i lukom iznad glave koja je i jedina luna linija na slici. Dramatinu napetost za stolom, koju su izazvale Hristove rei: Zaista vam kaem: jedan od vas koji jede sa mnom, izdae me", Leonardo je ojaao i bojom. Dok donjom polovinom slike dominira belina stolnjaka, figure su naslikane crvenom i plavom bojom. Istoj tradiciji firentinske umetnosti zasnovanoj na naunim ciljevima pripada i delo Mikelanela Buonarotija. Njegov umetniki razvoj bio je, meutim, usmeren putevima drukijim od Leonardovog puta. Kako je Mikelanelo stvarao dugo, do 1564. godine, njegova dela stvorena posle tree decenije XVI veka, pripadaju manirizmu, iz koga se razvio barok. Bio je univerzalan umetnik, kao i Leonardo - skulptor, slikar, arhitekta i pesnik. Vera u oveka kao nosioca likovnog izraza pribliila je Mikelanela antikom shvatanju umetnosti. Mikelanelo je i slikarstvo shvatio skulpturalno i prenaglaavao je volumen ljudskih figura. Najznaajnije njegovo slikarsko delo jeste freskodekoracija tavanice Sikstinske kapele u Vatikanskoj palati u Rimu. Mikelanelo je tavanicu najpre podelio slikanim arhitektonskim okvirom za pojedinane figure proroka i proroica, iza njih, na pilastrima, nage figure mladia, a po sredini devet scena iz prve knjige Svetog Pisma. U tom ciklusu freska istie se Stvaranje Adama.

85

(Sl. 113.)Sliku pravougaonog oblika Mikelanelo je dijagonalno podelio na dva dela: u levom donjem uglu, na malom komadu zemlje, naslikao je figuru Adama, telesno ve uoblienog; u gornjem, desnom, delu prikazao je boga sa pratnjom. Ta dva dela spojena su, na sredini slike, dodirom Adamovog i bojeg prsta. Iz tog dodira, punog napetosti, kresnue iskra duhovnog ivota. Beivotnost Adama izraena je oputenim telom koje se jedva pridie; osa njegovog tela je udubljena pasivna linija. Linija boijeg ogrtaa je, kao jedro na vetru, snana i ispupena; ona je aktivna, davalaka snaga. Trei boanstveni" iz kruga velikih slikara visoke renesanse bio je Rafaelo Santi (1483-1520). Iako nije bio akademski obrazovan njegovo slikarstvo ga je nainilo osnivaem akademizma, jer su njegove proporcije, ravnotea njegovih slika i ideal lepog vekovima podraavani na umentnikim akademijama Evrope. U toku svog kratkog ali plodnog ivota, Rafael je pokazao izvanrednu sposobnost razvoja i prilagoavanja. On se oslanjao na tekovine umetnosti Leonarda i Mikelanela, kao i svog uitelja Peruina, ali je pokazao sposobnost izvanredne sinteze koja je najvii domet renesanse. Portretista i slikar bogorodica, Rafael je u vatikanskim loama i stancama - niz odaja u vatikanskoj palati - pokazao i sposobnost stvaranja monumentalnih fresko-kompozicija, u kojima je grupisao veliki broj figura u prostoru. Na jednoj od njih Atinskoj koli, on je u ogromonom prostoru sa dve pozornice - jedna ispod stepenica i druga iznad njih -naslikao mnotvo figura antikih filozofa, rasporeenih tako da nijedna ne smeta drugoj. Uravnoteenosti i preglednosti slike doprinose krupni i teki volumeni figura, vrsti smerovi vertikala i horizontala i naglaena taka ravnotee glavnih figura Platona i Aristotela, predstavnika idealistike i materijalistike filozofije, u kojoj se seku perspektivne linije. Ono to sliku ini monumentalnom i vernom je, pored figura, prostor konstruisan arhitekturom sa velikim lukovima, stupcima, niama i statuama.Slina po koncepciji i kvalitetu je i slika Zaruke Bogorodice. (Sl. 114.) Umetniki centar visoke renesanse, pored Rima, bila je i Venecija. Izloeni uticajima vizantijske umetnosti tokom celog srednjeg veka, a zahvaljujui poznavanju i usavravanju tehnike uljanih boja, venecijanski slikari su posebno isticali bogatstvo i intenzitet boja i atmosferu pejzaa i prirode. Venecijanci su stvorili slikarstvo koje e kasnije umetnici u svim delovima Evrope vekovima prouavati. Na njihovim slikama boja nije dodatak crteu kao u firentinskom slikarstvu; ona je bitan element u oblikovanju i stvaranju slikarskog jedinstva. Koristei novu tehniku slikanja uljanim bojama, koja je u Veneciji prenesena iz Flandrije, venecijanski slikari, naroito Ticijan, slikali su uljanom bojom a mnogo vie stepenu od onog koji su postigli Flamanci. Uljanom bojom oni su postigli slobodniji rad etkicom koji je postao, opet najvie kod Ticijana, sredstvo izraavanja umetnikove linosti. Najvei venecijanski slikar je Ticijan. ivei skoro 90 godina, on je ispunio ceo vek venecijanskog slikarstva. Negovao je, s jedne strane idiline pejzae i leee aktove svog uitelja \orona, a, s druge strane, unosio je, naroito u poznim delima, dramatsku akciju. Naime, u njegovom stvaralatvu jasno se razlikuju dve faze: jedna - do 1555. godine, tj. do 70-tih godina njegovog ivota i druga - posle toga. Slike Flora, Nebeska i zemaljska ljubav, Urbinska venera, La Bela (Sl.115), pripadaju umetnosti visoke renesanse. Na tim slikama oblici su vrsti, boja zatvorena unutar odreenih povrina, kontura neprekinuta, a oseanja vedra. Na njima je Ticijan prikazao ulno doivljenu ensku put i draperiju, na njima je on slikar materijalnosti sveta. Na slikama nastalim posle 1555. godine Ticijan je radikalno izmenio nain slikanja, stvorio otvorenu formu kojom je postao uzor evropskim slikarima tokom sledea tri veka, naroito Velaskezu, Rubensu i Rembrantu. Na slici Krunisanje Hrista trnovim vencem kontrastima svetlo-tamnog povezuju se oblici i prostor i dematerijalizuju se. Dijagonalno kretanje oblika i svetlosti dozvoljava nam da figure i prostor samo naslutimo, ali ne i da ih vidimo u njihovoj fizikoj prisutnosti. RENESANSA U EVROPI (XVI v.)

86

U XV i XVI veku celu Evropu je zahvatio proces raspada feudalnih rascepkanih drava i postavljaju se vrste osnove modernih drava. Dok Italija u XV veku razrauje i zavrava svoju prvu renesansu, u drugim zemljama se intenzivno razvija urbanizam, arhitektura i postepeno slikarstvo renesanse. Od svih zemalja u tome prednjai Flandrija. Drugi centar renesansne umetnosti u Evropi bila je poetkom XV veka Flandrija (od koje e kasnije postati Belgija i Holandija). U njoj su se bogatstvom isticali trgovaki gradovi Gan, Bri i Brisel, koji su postali i umetnika sredita. Prekid sa gotikim stilom u Flandrijij nije bio tako radikalan kao u Italiji. U arhitekturi i skulpturi Nizozemske dugo su negovani gotiki oblici, a u slikarstvu nove vrednosti nisu postignute naunom metodom i antikom tradicijom, ve ulnim doivljajem realnosti. Renesansno slikarstvo Nizozemske je posebna varijanta, duboko ukorenjena u srednjovekovnoj tradiciji. Pronalazak i upotreba tehnike uljanih boja obogatili su gotiku tradiciju Nizozemske i umnogome omoguili osvajanje nove umetnike realnosti. Prednosti uljane tehnike su mogunost bogatog korienja fakture, od lazurne do pastozne, zatim dui period rada i postizanje finih prelaza i polutonova. Novom tehnikom je, pre svega, omoguena velika skala nijansi jedne boje. U odsustvu zidnih povrina, zahvaljujui novoj tehnici, elje naruilaca slika, koji su uglavnom bili graani, ograniile su se na tafelajno slikarstvo. Neposredan vizuelni doivljaj sveta doao je do izraza poetkom XV veka na slikama Humerta i Jana van Ajka. Njihovo zajedniko delo je Ganski oltar.To je slika iz tri dela na rasklapanje kakve su bile uobiajene na severu. Ona svedoi o enciklopedijskom znanju dvojice brae i o iznenaujuem realizmu najsitnijih detalja, kao i o njihovoj nepogreivoj materijalizaciji. (sl. 116.) Oseanje za prostor i darovitost za portret Jana van Ajka su osnovne osobine njegove umetnike linosti. To je realistiki portret, na kome je i najsitniji detalj prikazan skoro fotografskom tanou. Krajem XV i poetkom XVI veka holandski slikar Hijeronimus Bo zasniva svoju umetnost na srednjovekovnoj severnjakoj tradiciji. Njegove slike su teke" za razumevanje i gledanje zbog iracionalnosti i fantastinosti prizora. To je svet snova i simbola, predstavljen udovinim spojevima ljudi i ivotinja, nepoznatim predmetima kakvi nikada nisu vieni, neobinim raspuklim plodovima i nadrealnim odnosima. Pejza, mrtva priroda i anr, koji su kao sporedni detalji i ranije iveli u holandskom slikarstvu, osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku. Slikar koji je sa najvie originalnosti slikao pejsa i anr bio je Piter Brojgel Stariji. Realizam holandskog slikarstva on je tematski i formalno proirio na gotovo sve vidove ivota svoje zemlje i vremena. U ilustracijama godinjih doba naslikao je karaktersitinu atmosferu zime, prolea, leta i jeseni. Na slikama sa motivima seoskog ivota, kao to su Seljaka svadba, Deje igre, Seljaki ples,etva (Sl.116.) Brojgel je prikazao stanovnike holandskih sela, sa mnotvom figura, bez naglaavanja glavnih linosti. Ilustracije jevanelja i narodnih poslovica, kao na slikama Pokolj vitlejemske dece i Slepci,slikar je podigao na nivo simbola svoje zemlje i naroda, koji su trpeli od inkivzicije i ratova. Veliki umetnik Brojgel uspeo je da od ilustracije jednog dogaaja napravi delo univerzalne vrednosti. U Nemakoj, prvoj zemlji crkvene reformacije, gotika umetnost je trajala sve do prelaza XV u XVI vek, kada je poela da prodire renesansa iz Italije. Gotiki elementi, meutim, iveli su u njoj i dalje uporedo sa renesansom. Takvo meanje i suprotstavljanje stilova trajalo je u Nemakoj sve do XVII veka, tj. do pojave baroka. U nemakoj renesansi u delu Matije Grinevalda ive elementi gotike. Njegovi Izenhajmski oltar je ogromna slika sa dva para pokretnih krila, tj. sa tri pozornice slika. Uglaste dreperije i arhitektonski detalji su gotiki, ali je upotreba boje jedinstvena i nema slinosti ni sa jednom slikom naslikanom u ono vreme. Italijanskoj renesansi mnogo je blia umetnost Albrehta Direra. On je od Venecijanaca bolje nego ijedan Nemac shvatio mogunosti boje. Dela italijanske renesanse Direr je neposredno video i pruoavao u Veneciji, a i kao linost bio je racionalno i nauno orijentisan. Pristalica ideja Martina Lutera i Erazma Roterdamskog, Direr je prouavao perspektivu, proporcije i humanistiku

87

knjievnost. Po svom interesovanju za teoriju i po univerzalnom obrazovanju blizak je Leonardu da Viniju. Njegov analitiki duh najvie se ispoljio u studijama biljaka, ivotinja i insekata. Direr ispoljava i neke tipino severnjake i germanske osobine. Vie graver i crta nego slikar, on je i u slikarstvu preteno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr sagledava u jasnoj i nepomuenoj konturi, u spletu i tkanju linija. U tom linearnom stilu, u oblicima koji imaju gotovo taktilnu vrednost, prepoznajemo snagu i lepotu njegove umetnosti koja se ogleda pre svega u velikom broju autoportreta.(Sl.117.) Pronalazak tamparske maine i potreba za umnoavanjem crtea - izazvali su u Nemakoj u XV veku snaan polet grafike umetnosti. Direr, kao i neki italijanski slikari, stvorio je neka od svojih najznaajnijih dela u drvorezu, a posle 1460. godine - u barkrorezu. Poreklo tih tehnika je nepoznato, ali je u ranom XV veku drvorez ve upotrebljavan za otiskivanje svetih slika i karata za igranje, kao i za ilustrovanje popularnih legendi, kao to je Ples mrtvaca. Novi umetniki medijum se veoma brzo irio po Italiji i Nemakoj i postao je najjae sredstvo razmene umetnikih ideja i ikonografskih reenja izmeu raznih sredita. Razmena je naroito bila iva izmeu Italije i Nemake. Sa Direrom je grafika postala umetnost ravna ostalim umetnostima. U vie serija drvoreza - Hristove muke i ivot Bogorodice- kao i u pojedinanim gravirama -Sv. Jeronim u eliji, Vite, Smrt i avo i Melanholija, Direr je pokazao da je u obe tehnike, drvorezu i bakrorezu, postigao nenadmaan i tehniki i likovni nivo. Nije samo Direr inspirisan italijanskim otiscima; uticaji su prenoeni i u suprotnom smeru, pa su Direrove grafike bile cenjene u celoj Evropi, ali naroito u Firenci u XVI veku.

UMETNOST MANIRIZMA
Od oko 1520. godine do poetka XVII veka razvijao se, najpre u Italiji, a zatim u Francuskoj i [paniji, novi stil u umetnosti, nazvan manirizam. Nova umetnost je izraz krize evropskog drutva izazvane reformacijom crkve i versko-politikim ratovima. Uznemirenost jednog sveta u previranju u kome je vera bila potisnuta sumnjom, a sigurnost iekivanjem, odrazila se u novoj umetnosti kroz udesno, dvosmisleno, izoblieno, kroz dosetku i aluziju. Tanki izdueni oblici, napregnut i uznemiravajui ili pak hladan, bezlian izraz likova i beskrajno dubok prostor glavne su osobine novog stila. Ve u XVI veku za poslednja Mikelanelova dela upotrebljen je nazim maniera, da bi se oznailo da se ona udaljavaju od klasine harmonije. Poetak novog stila obeleen je 1523. godinom, kada je italijanski slikar Parmianino seo pred ispupeno ogledalo da naslika svoj portret. Naslikao ga je na dasci koja zamenjuje ogledalo: ispupenoj i krunog oblika. U prvi plan istaknuta je ogromna ruka, a iza nje mlado i zagonetno lice slikara. Deli prozora je izdueni trougao na kome svetlost i senka stvaraju udne ornamente. Dugi, uski oblici figura, glatki kao od slonovae, podseaju na oblike sa vizantijskih ikona. Stubovi u prostoru, koji nita ne nose, izgledaju dinovski pored sitne ljudske figure. Sve je na slici daleko od renesanse onoliko koliko je to i bilo koje delo srednjovekovne umetnosti. Predstavnik manirizma venecijanske slikarske kole je Tintoreto. estokim kontrastima svetlotamnog, izduenim oblicima figura i, pre svega, smelim perspektivnim skraenjima oblika, koji iz prvog plana dijagonalno prodiru u dubinu prostora, Tintoreto negira sve klasine vrednosti visoke renesanse. Pouno je uporediti njegovu Tajnu veeru sa Leonardovom slikom na istu temu pa videti koliko je manirizam antiklasina umetnost. Dramatinoj mati i irealnoj i slobodnoj kompoziciji Tintoreta suprotstavlja se klasinije oseanje vedrine drugog Venecijanskog slikara na prelazu inkveenta u manirizam - Veronezea. Veroneze pria priu o Venecijii, pretvarajui venecijanski pejza u svilenu dekoraciju. Najznaajnija ostvarenja Veronezea su Dijalektika i drugi ciklusi u Dudovoj palati, (Sl.118), crkvi Sv. Sebastijana i Akademiji u Veneciji.

88

Najvei slikar manirizma El Greko proao je kroz uticaje venecijanskog i rimskog manirizma pre nego to je doao u Toledo u [paniji. Grk sa Krita, on je prve pouke u slikarstvu primio kod grkih slikara fresaka i ikona, tako da je i vizantijsko umetniko naslee imalo znaajnu ulogu u formiranju njegove umetnosti. Na slici Silazak svetog duha- prizor je prilagoen uzanom visokom panou, koji je bio omiljeni oblik njegovih slika. Nauno konstruisan prostor renesansnog slikarstva ovde je potpuno odbaen. Prostora zapravo i nema; cela povrina slike ispunjena je visokim, izduenim oblicima figura ispresecanim jakim kontrastima svetlo-tamnog. Svi oblici su usmereni odozdo nagore. Linija, boja i svetlost, koje su renesansnim slikarima sluile da istaknu iluziju vienog u prirodi, kod El Greka su sredstva krajnje subjektivno koriena. Pored religioznih slika, meu kojima se istie velika oltarska slika Pogreb grofa Orgaza,(Sl.119.) El Greko je slikao portrete plemia, inkvizitora, pesnika i znaajnih ljudi iz Toleda u drugoj polovini XVI veka. Sklupturom manirizma u Italiji nije se bavio onoliki broj umetnika kao slikarstvom. Najznaajniji predstavnik tog stila je Benvenuto elini, firentinski zlatar i vajar i pisac jedne avanturistike autobiografije. On je tvrdio da je skulptura iznad slikarstva, jer skulptori imaju vie tekoa nego slikari, zato to moraju uzeti u obzir ne jedan ve etrdeset" uglova gledanja. Iz toga se vidi da je u skulpturi problem i dalje bio u povezivanju stautue sa okolnim prostorom i njegovo takvo reenje da se moe posmatrati sa vie strana. elini je taj problem unekoliko reio bronzanom statuom Persej,ali je taj ideal najpotpunije ostvario jedan Flamanac, koji je u Italiji dobio ime \ambolonja. On je stvorio figuru serpentinatu,figuru koja se u spirali uspinje oko sredinje ose, primoravajui gledaoca da je stalno obilazi, s obzirom na to da ni iz jedne take u prostoru ne prua pogled koji bi u potpunosti zadovoljavao. Njegova bronzana statua Merkur (Sl. 120.), koji odraava ravnoteu na vrhovima prstiju jedne noge, a jo vie grupa od tri figure koje se bore u Otmici Sabinjanki pokazuje ritmiko spiralno kretanje oblika oko zamiljene ose u prostoru. Italijanski manirizam je s najvie uspeha prenesen u Francusku. Sredite stvaranja u maniristikom stilu bio je Fontenblo, dvor francuskog kralja Fransoa I. Radovi na ureenju i dekoraciji dvorca bili su povereni italijanskim umetnicima, pored ostalih eliniju i \ambolonji. Oni su tu nali iroko polje rada. Radili su tuko-dekoraciju, tapiserije, freske, rezali u bakru, radili u emalju, itd. Tada su i mnogi francuski umetnici usvojili italijanski maniristiki stil. an Guon je za Fontanu nevinih u Parizu u reljefu uradio izvorske nimfe, izduenih oblika i izvijenih stavova italijanskih manirista, ali one pokazuju i antike uzore.

BAROK
Barokni stil i njegova poslednja faza rokoko, je poslednji veliki evropski stil koji se razvijao u XVII i XVIII veku u Evropi. Iako je barok uglavnom zapadnoevropski stil, on nema vie onaj opti, zajedniki karakter koji su imali renesansa i manirizam. U baroku se nacionalne osobenosti jae istiu, tako da se italijanski barok znatno razlikuje od francuskog, a jo vie od holandskog baroka. U Italiji i [paniji barok je bio umetnost kontrareformacije, pokreta katolike crkve koja je bila potrebna papama i crkvi da povrate mo poljuljanu reformacijom; u Francuskoj, koja je u XVII veku pod Lujem XIV postala najizrazitiji primer apsolutne monarhije, barokna umetnost se razvijala kao strogo klasicistika varijanta; umetnost, a najvie slikarstvo u Holandiji izlazila je u susret ukusu buroazije prikazivanjem malih, isto holandskih i graanskih tema: pejza, mrtva priroda, graanski enterijer i portret. Barokna umetnost se razvila u Italiji, tanije u Rimu i okolini, ali ubrzo, tokom XVII veka, Italija je prestala da bude umetniki centar Evrope. Otkriem Amerike i premetanjem trgovakih i pomorskih puteva na obale Atlantskog okeana, stvaraju se nova umetnika sredita u [paniji, Francuskoj, Flandriji, Holandiji i Engleskoj. Nastavljajui da razvija vrednosti visoke renesanse, barokna umetnost ih je toliko prenaglasila da se one javljaju kao nove vrednosti. Simetrija slike u baroku se zamenjuje asimetrijom, tako da umesto

89

dve uravnoteene polovine slike - leve i desne - kao to se vidi na Rafaelovoj Atinskoj koli ili na Leonardovoj Tajnoj veeri, na baroknoj slici se obino i dalje razlikuju leva i desna polovina, ali u nejednakim odnosima. Na Rubensovoj slici Dizanje krsta, pa ak i na skulptoralnoj grupi Zanos sv. Tereze, Berninija, jedna polovina i vue nadole, druga se uzdie nagore, to naruava stabilnost, mir i postojanost. Osnovnom cilju dinaminog slue jaki kontrasti kojima se barokna umetnost koristi.

ARHITEKTURA BAROKA
Arhitekturi vie od svake druge umetnike manifestacije pripada naslov Barok" (plameni"), temin koji osloboen svake negativne interpretacije ima pozitivnu istorijsko-umetniku sadrinu, a nalazi se izmeu renesanse i klasicima. Arhitektura, skulptura i slikarstvo nemaju vie stroge granice, ve deluju zajedno to se ogleda u unutranjoj dekoraciji palata, dvorana, nametaja, tapetama. Predstavnici arhitekture baroka u Italiji su Bernini i Boromini. Za glavne nosioce pokreta kontrareformacije, jezuite, izgraena je krajem XVI veka u Rimu Crkva Il \ezu.(Sl.121.) Jednobrodna graevina, sa bonim kapelama umesto brodova i sa velikom kupolom nad ukrsnicom, postala je uzor crkvene graevine za sledeih dve stotine pedeset godina. Unutranji prostor ima scensko, pozorino reenje, stvoreno dramatinim odnosom nedovoljno osvetljenog prostora broda i bletave svetlosti u istonom, oltarskom delu crkve. Taj kontrast svetlo-tamnog imao je svrhu da neposredno deluje na oseanja vernika. Zapadno proelje te crkve podeljeno je na ire prizemlje i ui sprat, koji su sa strane povezani spiralnim ukrasima, a zavreni trouglastim zabatom. I prizemlje i sprat bogato su oivljeni dvojnim stubovima i niama. Dekoracija se zbija oko sredine proelja, dostiui dramatinu kulminaciju du centralne osovine. Tako barok, kao ranije gotika, istie ulaz u crkvu i apsidalni prostor, dve najglavnije take, koje oseanja vernika usmeravaju u eljenom pravcu. Berninijeva arhitektura je stroi kontinuitet klasicizma XVI veka, ali sa apsolutno novim reenjem ublaavanja volumena (tipina elipsa umesto bazinog kruga, sa slobodnom primenom formula i rasporeda, sa naglaenim kontrastima svetla i senke, a iznad svega smelim utapanjem arhitektonske mase u beskrajnost", a ne u krajnost" prostora. (Kolonade na trgu Sv. Petra u Rimu). Za razliku od toga Borominijeva umetnost je stvorila revolucionarne forme. Arhitekta Franesko Boromini gradio je u Rimu graevine preterano sloene i dinamine. Njegova arhitektura pripada razvijenom baroku. Ona je, u neku ruku, prvi korak ka stvaranju arhitekture XVIII veka, tj. rokokoa. Njegova crkva San Karlo ale kvatro fontane u Rimu je oblik zgnjeenog ovala, sa zidovima poput membrana. Veliko proelje, oivljeno naizmeninom ispupenim i udubljenim povrinama prvi je primer talasastog zida. Jo sloenija je crkva San Ivo ala sapienca, takoe u Rimu, koja je u osnovi i kupoli u obliku estokrake zvezde, tako da se ceo unutranji prostor, od poda do vrha, proima istim oblicima i igrom ispupenog i udubljenog, nadirueg i uzmiueg, svetlog i tamnog. Ta napeta i uznemiravajua slika suprotnosti dobila je svoj zavrni naglasak na laterni kupole, koja spiralnim oblikom odvodi u nesluene visine. Arhitektura baroka oplemenila je prostor Rima i mnogim fontanama, pravim remek delima. I u drugim Italijanskim gradovima gradilo se u baroknom stilu, u \enovi, Torinu, a Venecija je bila centar izuzetnih baroknih manifestacija, posebno zbog dela Baltazara Longene. Kopleks crkve S. Maria della Salute, jedna je od najdinaminijih formi u baroknom smislu. Zahvaljujui racionalizmu francuskog duha i politikom ustrojstvu monarhije, francuski barok u XVII veku postao je jedna vrsta klasicizma. U Francuskoj u to vreme znaajna je izgradnja crkava,dovraca i zamkova, koja je ve imala dugu tradiciju.Pariz je u XVII veku centar kulture rokokoa, divnih urbanistikih reenja. Prvi kraljevski zamak u Versaju (Sl.122) kraj Pariza, rezidenciji francuskih kraljeva, izgraen je jo za vladavine Luja XIII. Meutim, od 1660. godine poinju navaniji radovi na izgradnji i ureenju Versaja i trajali su sve do sredine XVIII stolea. Podstrek za izgradnju dao je Luj XIV. Kako je umetnost Versaja trebalo da slavi i velia mo

90

kralja, da bude mesto za deset hiljada ljudi sa njegovog dvora i da zadivi svet, na njegovom ureenju su radili najvei umetnici Francuske. Najupeatljiviji dokaz moi Luja XIV bile su dimenzije glavnog dvorca. itav srednji deo zauzima uvena Galerija ogledala,dok se bono od nje nalaze Saloni rata i mira. Enterijeri bogati staklom, viebojnim mermerom, pozlatom, tkaninama slikarstvom i vajarstvom istiu se sjajem kome nema ravna u celoj Evropi. Parkovi Versaja sa vodenim ogledalima, fontanama, podseenim drveem i alejama cvea ine remek-delo hortikulture. Oni su postali pojam za stil francuskog vrta, koji se odlikuje geometrijskom pravilnou, simetrijom i naglaenom centralnom osom. Rastinje, cvee i voda ive i kreu se, ali samo u okviru strogih zakona, nametnutih voljom oveka. Svim radovima u Versaju rukovodio je Lebren. On je uradio vei deo slikane dekoracije u prostorijama dvorca; prema njegovim crteima raene su tapeserije, nametaj i dekorativna skulptura. Versaj je, uprokos geometrijske jasnoe i pravilnosti, delo barokne umetnosti po tenji da se veliki prostor uredi sintezom svih likovnih umetnosti, sintezom u kojoj se gube stroge granice izmeu likovnih umetnosti, izmeu stvarnih i nestvarnih oblika. Osim Versaja, u stilu baroka i rokokoa u Francuskoj je izgraen i iznutra ureen, itav niz crkava, zamkova, dvoraca i palata: ambor, Luvr, (u kome je danas jedan od najuvenijih muzeja sveta),zamak Bloa,crkva Invalidi,(sada mauzolej Napoleona I), zgrada Sorbone i drugi. Versaj je postao uzor arhitekture velikih razmera u celoj Evropi. U Nemakoj, Austriji, paniji, ekoj i Rusiji graene su sjajne palate versajskog tipa, pa je i ceo jedan veliki grad, kao to je Petrovgrad, dananji Petrovgrad, izgraen tokom XVIII veka u baroknom stilu. Za tu svrhu Petar Veliki je pozvao ugledne zapadnoevropske arhitekte. Konzervativna Engleska ostala je po strani od dekorativnosti barokne umetnosti. Najoriginalniji doprinos engleske arhitekture je engleski vrt koji je svojim nepravilnostima i slikovitou suta suprotnost francuskom vrtu. U njemu ima bezbrojnih krivudavih staza, kratkih vizura, potoka, slapova i stena, kojima tei da podraava prirodu. Rastinje i drvee u tom vrtu raste svojvevoljno.

SKULPTURA BAROKA
Skulptura baroka odie istim duhom kao i arhitektura. Figure jakih pokreta i izvijenih oblika iskazuju u izrazu lica jake strasti: zanos, bol, mrnju. Pod uticajem pozorine i scenske umetnosti uopte, i u vajarstvu ulaze patetika i teatralnost. Tokom XVII veka barokni stil je zavladao u skulpturi zahvaljujui delatnosit Lorenca Berninija, arhitekte, skulptora i umetnika gradskih fontana. Najvei broj svojih dela Bernini je uradio u Rimu. Kao skulptor uradio je portrete kardinala i skulpturalne grupe, kao to su Zanos sv. Tereze, Apolon i Dafne, Eneja i stute, meu kojima prvo mesto zauzima statua David. Sva ta dela radio je u mermeru, ali mu je tehniko znanje omoguilo da svoje figure oblikuje tako kao da su od voska. On je uspevao da u mermer prenese ne samo fiziku grau - materijalnost kose i puti ve i duevno stanje uhvaeno u trenutku. Iako su mu mnoga dela u okviru neke arhitektonske celine, kao grupa Zanos sv. Tereze, Fontana etiri reke ili Fontana di Trevi (Sl.123.) sraunata na posmatranje iz jedne take, one se tako slobodno prilagoavaju okolnom prostoru da se mogu posmatrati iz najrazliitijih perspektiva. Dekorativna skulptura baroka ide za istim efektima kao i okrugla statua. Njom su ukraeni zidovi, oltari, balkoni, stepenita i nametaj. Najee se radi u tuku, bronzi i raznobojnom mermeru, pozlauje se i boji i, radi ivopisnosti i sjaja, preplie se sa slikarstvom fresaka i sa arhitektonskim elementima. U meusobnom proimanju arhitekture, slikarstva i skulpture stvara se jedinstveno umetniko delo, bogato u materijalu i fakturi.

SLIKARSTVO BAROKA
ITALIJA- Poslednjih godina XVI i poetkom XVII veka u Rimu su stvorena dela dvojice slikara za koja se moe rei da su odredila budunost italijanskog, pa i evropskog baroknog slikarstva.

91

Jedno su slike na tavanici galerije u palati Farneze, delo Anibala Karaija, a drugo delo su uljane slike Mikelanela Karavaa, koje je naslikao u Rimu. Anibale Karai je na tavnici galerije u palati Farneze naslikao prozranim, svetlim bojama bogove i boginje iz Ovidijevih Metamorfoza u pejzaima. Njegov stil je poreklom od Mikelanelovih i Rafaelovih slika, ali sjedinjenih tako da su njegove slike postale uzor dekorativnom slikarstvu na tavanicama i kupolama u baroknim palatama i crkvama. Barokna slika negira zid kao granicu prostora. Perspektivnim skraenjima arhitekture i figura, barokni slikari fresaka stvaraju iluziju prostora i neba u kome u kovitlacu lete i lebde figure ljudi i ivotinja. Meu velikim brojem italijanskih dekoratera istie se Andrea Poco, slikar i arhitekta. Dok je umetnou Anibala Karaija zapoet jedan smer u evropskoj umetnosti, Mikelanelo Karavao je bio zaetnik drugog smera. Na njegovi slikama iz ciklusa sv. Matije i sv. Petra naslikanim u Rimu, odstranjeno je sve to nije ljudsko telo. ak se i prostor na njegovim slikama ostvaruje ljudskim prisustvom. Dok su renesansni slikari reenje za ljudsku figuru traili pomou jedinstvenog osvetljenja, Karavao polazi od senke, od pune tame i u njoj mlazom usmerene svetlosti, sline svetlosti reflektora, osvetljava izuzetno dramatine detalje naturalistiki obraene. Ljudi na njegovim slikama zdrueni su dramskim odnosima, odnosima ivota i smrti, dobra i zla. Veina protivnika Karavaove umetnosti zamerala je njegovom naturailzmu, prikazivanju ljudi iz polusveta u prostorima krmi i podruma i brutalnostima muenja. Kockari i pustolovi tumae svetitelje i muenike na njegovim religioznim slikama, ali je on, sa zapanjujuim realizmom, slikao i mrtvu prirodu, svirae na lautama i vraare.(sl.124) Stil njegove umetnosti, nazvan tenebrozo (slikarstvo mraka) uticao je preko sledbenika i nastavljaa na slikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama, uostalom onako kao to je, sa svoje strane, uticao i stil Anibala Karaija. Oba smera uticala su na razvoj slikarstva u FRANCUSKOJ u XVII veku. Nikola Pusen se u Rimu nadahnuo ljubavlju Anibala Karaija za klasine i visoko renesansne uzore, za vrste konture i boje venecijanskih slikara, a jo vie ostacima antike umetnosti. Ruevine antike arhitekture Pusenu su okvir za figurativnu kompozoiciju religijske i mitoloke tematike. Drugi, Karavaov smer moe se pratiti u slikarstvu ora de la Tura. Na njegovim slikama toplo svetlo se iri iz potpunog mraka na glatke povrine oblika tihih i pobonih ljudi iz naroda. Svea, kao izvor svetlosti, njegov je izum i nalazi se na vie njegovih slika. PANIJA-Preko june Italije i Sicilije, gde je uticaj Karavaovog slikarstva bio i najjai, stil tenebrozo doao je u paniju, naroito meu slikare u Sevilji. Fransisko Surbaran, jedan od prvih predstavnika tenebroza u paniji, slikao je figure kaluera u ekstazi i molitvi, ali i samostalne mrtve prirode. Mrtva priroda nainjena je od obinih svakodnevnih predmeta, ali predmeta izdvojenih iz svakodnevne sredine i stavljenih na sto ili na prozorski okvir. U Sevilji je poeo da slika i Velaskez, koji je najbolje prezentovao zlatni vek panskog slikarstva. Njegovi rani radovi pokazuju uroen realizam panskog slikarstva kombinovan sa Karavaovim naturalizmom. To su slike koje prikazuju ljude iz naroda sa mrtvom prirodom, u jakim kontrastima svetlo-tamnog.Preavi iz Sevilje u Madrid, Velaskez postaje dvorski slikar Filipa IV i dva puta putuje u Italiju, gde na njega najjai utisak ostavlja Ticijanova umetnost. Posle putovanja po Italiji, Velaskez ublaava kontraste svetlo-tamnog, meko modeluje oblike mrljama svetlosti i boje. Interesovanje za samu svetlost i njene odbleske, stavljanje iste boje bez prelaza irokim, slobodnim potezom etkice koji se vidi, ini ga velikim preteom impresionizma. Njegov zreli stil najpotpunije odaje slika Mlada plemkinja. Slika je grupni portret u enterijeru Velaskezovog ateljea. Umetnik je na toj slici portretisao i sebe sa etkicom i paletom u rukama ispred ogromnog platna, pa bi se slika mogla zvati i Umetnik u ateljeu. Razliite vrste svetlosti, direktne i odraene, beskrajno su bogate. Na toj slici difuzna, razlivena svetlost je glavno sredstvo izraza, sredstvo koje izraava atmosferu prostora ubeljivije nego snop svetslosti upravljen u jednu taku. Polazei od Karavaa, Velaskez je dosegnuo vrhove evropskog slikarstva, koji ne potpadaju ni pod kakva stilska ogranienja. Jo jedno remek-delo je Velaskezova Predaja Brede,(Sl.125) jedina njegova

92

istorijska kompozicija. Iako istorijska, i ona je u stvari skupina portreta, jer se dva vojske, panska i holandska, razlikuju po svim tipskim obelejima, po kostimu i fizionomijama. Iako je kao portretista bezlian, objektivan slikar, Velaskez je ovom slikom izrazio svoj humanistki odnos prema temi. To je slika bez pobeenog i pobednika, reklo bi se susret dva poznanika. uma visoko uzdignutih kopalja jedina govori o panskoj pobedi. Taj efekat isto geometrijskih oblika, iako sporedan, toliko je snaan, da je slika popularno nazvana Koplja. FLANDRIJA- Predstavnik umetnosti kontrareformacije bio je Paul Rubens, dvorski slikar Izabele, njen diplomata i jedan od najbaroknijih slikara Evrope. Umetniki se obrazovao u Italiji,a kad se vratio u Antverpen, bio je na vrhuncu zrelosti. Ve sledee godine naslikao je za antverpensku katedralu oltarsku sliku Dizanje krsta. Iako je sa Rubensom italijanska umetnost snano proela flamansko slikarstvo, ona ga nije i potinila. Rubens je jedan od severnjakih slikara koji je italijansku umetnost saobrazio nizozemskoj tradiciji i time stvorio originalnu umetnost, koja je snano uticala na druge slikare u sledea dva stolea. Znaajniji radovi su mu i: Otmica Leukipovih keri (Sl.126.),Poklonjenje mudraca, Hrist na slami i druge. Godine 1622, prilikom boravka u Parizu, Rubens radi ciklus od dvadeset i jedne velike slike iz ivota francuske kraljice Marije Medii za palatu Luksemburg. Te slike veliaju kraljicu, njenu vladu i ratove, ali su povezane sa mitoloko-alegorijskim temama na takav nain da stvaraju opte slavlje u kome bogovi i ljudi uivaju zajedno. Oseanje prostora, svetlosti i boje ini njegovo slikarstvo jedinstvenim Na Rubensovim slikama vladaju svetlije i tople boje, senka je tu samo da bolje istakne svetlost. Rubens je u korienju uljanim bojama postigao savreenstvo. Raznoliki su naini na koje je pigment nanosio, a taj nain je uvek deo umetnikove linosti. Kao likovni pedagog, Rubens je u svom ateljeu u Antverpenu imao veliki broj uenika i saradnika. Nijedan od njih, meutim nije imao Rubensovu mnogostranost, reitost ni lakou. Samo jedan od njegovih uenika stekao je svetsku slavu. To je Antoan van Dajk. Portretista evropske aristokratije i dvorova, on je slikao u svim veim gradovima Evrope, a najvie u Londonu na dvoru Karla I. Nastavljajui tradiciju slikanja portreta koja je u Flandriji poela sa Janom van Ajkom, Antoan van Dajk je portret osavremenio baroknim smislom za prostor, boju i svetlost, koje je preuzeo od Ticijana i Rubensa. Lovaki portret arlsa I, engleskog kralja, iako je u pejzau, paradan je zbog kraljeve nadmene poze. Slikajui u Engleskoj, Antoan van Dajk je u toj zemlji stvorio tradiciju aristokratskog portreta, koja e nastaviti da ivi u engleskoj slikarskoj koli XVIII veka. HOLANDIJA-U protestantskoj i slobodnoj Holandiji XVII veka slikari su, osloboeni stege crkve i plemstva, slikali pejsa svoje zemlje i ljude svoje drutvene sredine. Upueni na bogate, ali tedljive graane kao naruioce slika, holandski slikari su stvorili umetnost koja je po strani od baroknog stila katolike Evrope. Na teritoriji male Holandije radilo je na stotine slikara. U njima su se istovremeno razvijale nauka, filozofija i geografija. Zavisni od ukusa graanske klase slikari su negovali realistiku formu u kojoj je svaki i najsitniji naslikani predmet stvaran i gotovo opipljiv u obliku, fakturi i materijalu. Slike su uglavno manjeg formata, namenjene prisnom i intimnom doivljaju. esta tema holandskih slikara bio je grupni portret osnivaa milosrdnih drutava, lanova strukovnih udruenja i bratstava. Frans Hals, predstavnik harlemske slikarske kole, slikao je uglavnom portrete, pojedinane i grupne. Slikajui model, Hals nije isticao njegove stalne osobine, ve realnost trenutnog izraza, pokreta i osvetljenja. Spontan potez etkicom, kojim je nanosio pigment, daje njegovim slikama utisak sveine. iroki brzi potezi etkicom, tonski iznijansiran kolorit izdvajaju Halsa kao posebnu umetniku linost i ine ga, uz Velaskeza, preteom impresionizma. Slika Veseli pijanica deluje neposredno, kao iseak iz ivota i kao trentan utisak vienog. Najvei holandski slikar u XVII veku bio je Rembrant van Rijn (1606.-1669.). U rodnom Lajdenu poeo je da slika biblijske prizore na kojima je reavao probleme osvetljenja, zajednike svim baroknim slikarima. Preavi iz Lajdena u Amsterdam, u kome je ostao do kraja ivota, Rembrant je davao dublji smisao svetlo-tamnom. Razvoj njegove umetnosti obeleen je sve jae naglaenim

93

linim i slobodnim izrazom i podsticajima koji su dolazili iz duhovnog bia umetnika. Na prvim radovima nastalim u Amsterdamu, kao to je as anatomije doktora Tulpa, uoava se realizam koji je zadovoljio modele i naturalizam osvetljenog lea u prvom planu, ali i psiholoka usredsreenost portretisanih zajednikom takom interesovanja. Svetlost na Rembrantovim slikama ne dopire ni iz jednog odreenog izvora. Ona zrai iz samih boja, iji je pigment nanosio as u debelim, gotovo ispupenim namazima, as u tankim, gotovo prozirnim slojevima. Subjektivan tretman svetlosti dostie krajnju slobodu na poznim Rembrantovim slikama: ovek sa zlatnim lemom, Nona straa, vie portreta i autoportreta (Sl. 127.). Pored portreta, koji ine najvei deo njegovog dela, Rembrant je slikao mitoloke slike i pejzae, ali je njegova omiljena tema bila biblijska, posebo starozavetna (ako uzmemo u obzir sve njegove crtee, slike i bakroreze, kojih je skoro isti broj kao i slika). Iz biblijske tematike Rembrant je odabirao motive koji su odgovarali njegovoj etikoj oseajnosti(Povratak bludnog sina ). Meu holandskim slikarima, pored Halsa i Rembranta, izuzetno mesto pripada JanVermeru van Delftu. On je preteno slikao unutranji prostor graanskog doma, ogranien zidovima sobe, kao prostor prisnog i tihog ivota sa predmetima koji bude uspomene. Istovremeno usklaivanje glavnih zidnih povrina sa obeenim slikama i mapama na njima, sa povrinom slike u suprotnosti su sa dramatikom i dinamikom barokne umetnosti. U enterijerima Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja, itanja pisma, sipanja mleka, sviranja ili stavljanja ogrlice. Na svetloj pozadini zida, neto tamnija, ali jo uvek svetla figura i tamni predmeti u prvom planu konstruiu prostor slike. Suprotno Rembrantu, Mnogi holandski slikari iz XVII veka istakli su se kao slikari pejzaa i mrtve prirode. Pejza postoji samostalan na holandskim slikama, sa nebom, drveem i vodom. Na slikama Hobeme, Gojena i Rojzdala naslikan je holandski predeo u svim vidovima. Jakob van Rojzdal, iz harlemske porodice koja je dala nekoliko slikara pejzaa, prikazuje tipian holandski predeo, sa uzanim delom kopna otetim od mora, sa oblacima na nebu i primenama atmosfere i osvetljenja. Nebo gospodari nad zemljom zauzimajui dve treine slike, tako da je linija horizonta niska. Pred monom elementarnom slikom neba i mora uoava se oseanje ovekove usamljenosti. Motivi mrtve prirode bili su u Holandiji u to vreme preokupacija velikog broja slikara. Sastoje se mahom od naputenih stolova, pretrapnih naetim ostacima obroka meu sjajnim srebrom, bronzom i staklom, sve to u hladnom, gotovo monohronom tonalitetu, smiljeno rasporeenih u geometrijskom poretku.

ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA

ARHITEKTURA-U Francuskoj, koja je u XVIII veku postala vodea zemlja u umetnosti Evrope, razvijala se poslednja faza baroka, poznata kao rokoko.Smru Luja XIV francusko plemstvo, koje je do tada bilo vezano za Versaj, prelazi u Pariz gde podstie razvoj novog umetnikog ukusa. Za plemstvo i bogato graanstvo grade se intimnije i manje velianstvene kue u Parizu i Versaju, nazvane oteli, sa jednostavnim fasadama, ali sa raskonim enterijerima, posebno salonima. Oni su esto ovalnog oblika, kao ovalna Dvorana prineva u Otel de Subiz u Parizu, znaajno po prelazu zidova u svod, sa zidovima ukraenim svetlom bojom i pozlatom, matovitom ornamentikom i ogledalima. Vana dopuna tih enterijera je nametaj, sa intarzijama od slonovae i bronze. Za izradu nametaja, krivih kontura, koriene su skupocene vrste drveta. Ljubav prema kineskim stvarima, naroito porculanu, i potranja tih stvari bila je velika u XVIII veku. Osim kineskog porculana, u modi je bio i porculan iz Sevra kraj Pariza, finih oblika, obino pokriven tamnoplavom glazurom, sa ukrasima od zlata i ponekad sa naslikanim pejzaom ili figurama. U Austriji i junoj Nemakoj novi stil rokokoa oduevljeno je prihvaen. Unutranjost palata, kao San Susi u Potsdamu, obogaena je bujnom dekoracijom. Nemaki i austrijski arhitekti primenili su rokoko stil i na sakralnu arhitekturu, tj. na crkve, stvarajui vizuelno najuzbudljivije graevina na evropskom tlu. I palate, kao,ona u Vizburgu, (sl. 129), uveni onbrun kod Bea sa ureenjem

94

unutranjeg prostora koji je tipian stil XVIII veka u Evropi,(Sl.130.) i crkve, poput one u Vajsu u Bavarskoj, imaju unutranje prostore u kojima je odnos izmeu balkona, zidova i tavanica, takav da sve delove spaja u skoro nestvarne celine. Umetnici tukature i slikari odigrali su u tim enterijerima vanu ulogu. Na tavanicama su slike, koje zidove svode na prozrane opne. Njihova pozadina je svetloplavo nebo, sa ponekom figurom naslikanom po obodu tavanice Rokoko je dao poslednju fazu iluzionistike dekoracije U toj fazi posebno mesto pripada venecijanskom slikaru Tijepolu, poznatom izvan granica svog grada. SLIKARSTVO-Slikarstvo rokokoa koje se razvijalo u Parizu do sredine XVIII veka stvorilo je jedan nov stil, inspirisan Rubensom i venecijanskim slikarstvom. To vie nisu scene bitaka i lova, kakve je Lebern slikao u Versaju ve pastoralne zabave, svkodnevni ivot i scene iz pozorita. Grupe mukaraca i ena u nestvarnim pejzaima koji se udvaraju reima, igrom i muzikom najea su tema slikarstva rokokoa. Ono odaje ukus visokog pariskog drutva za vreme vladavine Luja XV, drutva zabave i dokolice. Svetle boje, ruiasta i plava, nanete u sitnim mrljama lakim dodirom etkice, sugeriu oblike, pokret i atmosferu.Najznaajniji slikar tog stila u Francuskoj je Antoan Vato. Inspirisan Rubensom, ije je slike iz ivota Marije Medii prouavao i pozoritem francuskom i italijnskom komedijom - koje je voleo, Vato je na svojim slikama stvorio jedan zaaran svet, preruen u pozorini kostim i dekor (sl. 131). Izvestan prizvuk sete i melanholije razlikuje ga od Rubensove iste ivotne radosti. Predstavnik galantnog slikarstva Francuske, osim Vatoa, bio je i Fragonar. Njegova slika Ljuljuka jedna je od najgalantnijih slika ne samo po temi ljupke dokolice i zabave ve i po formi. Svetle nijanse ruiaste i plave boje definiu oblik, prostor i pokret. Pejza sa statuama i vazduna perspektiva stvaraju ljubavnu atmosferu, koja je zaokupljala vladajue francusko drutvo pod Lujem XV i Lujem XVI. U XVIII veku Italija je bila, u punom smislu rei, zemlja muzeja i velikih arheolokih iskopavanja. Od svih njenih gradova Venecija je najvie dala peat originalnosti italijanskom slikarstvu XVIII veka. Zaljubljeni u izgled svog grada, slikari prikazuju njene vedute sa kanalima, crkvama, nebom i svetom koji se tiska po trgovima. Dva venecijanska slikara - Gvardi i Kanaleto - bili su, svaki na svoj nain, pravi hroniari Venecije. Na Kanaletovim vedutama prikazani su njeni arhitektonski spomenici sa oseanjem za vrstinu kamena, za prikaz vanijih dogaaja i praznika. Na Gvardijevim slikama, meutim, isti grad je prikazan treperav i iskriav, obavijen atmosferom vlage i isparenja ili, pak, obasjan svetlou sunca. Na njegovim slikama manje je zastupljena arhitektura grada, a vie voda, nebo sa oblacima i svetlost. U Engleskoj je tek u XVIII veku formirana nacionalna slikarska kola. Jedan od njenih predstavnika je Tomas Genzboro. Od svih engleskih slikara iz tog vremena on je najgalantniji", najblii Vatou, mada ne slika ni ljubavne svetkovine ni pozorine scene, ve portret u pejzau. Svetlim bojama i sa oseanjem za materiju, on uspostavlja onu prisnu vezu izmeu pejzaa i modela, koja je karakteristina za rokoko. Dva evropska slikara iz XVIII veka stoje po strani od vladajue umetnosti rokokoa. Jedan od njih je francuski slikar arden. Iako savremnik galantnih slikara Vatoa i Fragonara, arden je slikao scene iz svakodnevnog ivota graana, tzv. anr-scene, bliske anr-slikama Holanana iz prethodnog stolea, i ozbiljne mrtve prirode. Te mrtve prirode, sainjene od obinih predmeta svakodnevice, slikane su u strogoj geometrijskoj kompozociji i strogih oblika, tako da predmeti dobijaju dostojanstvo, a cela slika monumentalnost. panski slikar Fransisko Goja, ( 1746.-1828.),jo jedan veliki panski slikar posle Velaskeza, poeo je da slika u stilu rokokoa, da bi zavrio kao slikar romantizma. Radio je na prelazu dva stolea na prelazu iz XVIII u XIX vek, a da zapravo nije pripadao nijednom stilu ni pravcu. Snaga njegovih emocija i protivurenosti njegove linosti stovrili su beskrajno raznovrstan lini stil, kojim je podjednako nagovestio romantizam u XIX veku, ali i ekspresionizam i nadrealizam u XX veku. Goja je u mladosti svetlim bojama slikao galantne slike, na kojima najtamniji valeri imaju jainu polusenke. Inspirisao se temama sa madridskih ulica, polja i sela. To su skice u ulju, po kojima su

95

izatkane tapiserije za kraljevske dvorce. Na tim slikama, boje, nabaene u mrljama, nagovetavaju impresionizam i istiu arolikost narodnog ivota, kao to su slike: Seoska korida, Suncobran (Sl.131.), Gola maja, Odevena Maja i druge. Od 1793. godine Goja naputa vedre, galantne teme igre i dokolice i razvija nov izraz, dublji po sadraju i inspirisan Velaskezom i Rembratnom. U tom neobaroknom stilu naslikao je uvenu kompoziciju Trei maj 1808, kojom je uticao na istorijske romantiarkse slike. Prikazao je grupu talaca koje strelja vod francuske vojske na periferiji Madrida, zbog otpora naroda francuskoj okupaciji zemlje. Osim prizora iz ivota naroda i istorijskih kompozicija, Goja ja naslikao i itavu galeriju ljudi iz gotovo svih stalea. Kao i Velaskez, i on je jedno vreme bio dvorski slikar i u tom svojstvu naslikao je veliki broj portreta kraljevske porodice i panske aristokratije. Na portretima izraava preokupaciju psiholokom analizom modela i blistavim odnosima crnog, belog i sivog, sa ponekim akcentom hromatske boje. Posebno mesto u Gojinom stvaralatvu zauzimaju one slike i grafike na kojima vlada subjektivan odnos prema stvarnosti, fantazija, satira i optuba protiv rata i praznoverica naroda. Takve su serije grafika: Poslovice i Fantazije (Los kaprios), ali i slike koje ja naslikao pre odlaska u Francusku, gde je i umro: Saturn jede svoju decu, Kolos i Skup vetica. Na tim slikama, svedenim na crnobele odnose, Goja je slikao udovita i vetice sa intenzitetom oseanja kakvo su tek pokazali ekspresionisti XX veka.

BAROK U JUGOSLAVIJI
Arhitektura-Barok se kod Srba javio jedino u junoj Ugarskoj, posebno u dananjoj Vojvodini. Jak otpor prodiranju baroknog stila pruala je u poetku pravoslavna crkva, koja je u umetnosti uvala vizantijsku tradiciju. Ipak, od sredine XVIII veka otpora vie nema u sredinjim oblastima june Ugarske koje naseljavaju Srbi. Oni se okreu prema ruskoj crkvi i ruskim carevima, tako da su na tu teritoriju prvi barokni uticaji dolazili iz Rusije, posebno iz Kijeva. U XVIII veku zavren je proces barokizacije srpske umetnosti u junoj Ugarskoj kao i proces odumiranja srednjovekovne umetnosti, koja je u borbi protiv Turaka, imala znaajnu ulogu u uvanju nacionalne samosvojnosti. Nova umetnost koja je preovladala u XVIII veku pojavila se kao susret dve kulture, kao kompromis tradicionalne postvizantijske i nove barokne umetnosti. U baroknom stilu izgraene su etiri crkve u Sent Andreji, svi manastiri karlovake mitropolije postepeno dobijaju barokne zvonike, kao Kruedol, Hopovo, Velika Remeta i drugi, a punu pobedu baroknog stila oznaava saborna crkva u Sremskim Karlovcima.(Sl.133.) Elementi baroka sreu se i u arhitekturi na objektima za stanovanje, kako u gradovima tako i u selima. Prepoznatljiv stil baroknog proelja imaju i danas mnoge kue irom Vojvodine. Barokna skulptura i kod nas tesno je povezana sa arhitekturom. Nametljiva, ona ne dozvoljava da nijedno mesto ostane prazno. Javlja se na portalima, konzolama i kapitelima, a u enterijerima - u vidu tukature na zidovima, zatim na oltarima, ikonostasima i na nametaju. Pozlaena je i polihromna. Na granici izmeu arhitekture i skulpture nastajale su u baroknoj umetnosti gradske fontane kao ona u Sremskim Karlovcima. Prodor baroknih elemenata u slikarstvo june Ugarske tekao je jo sporije nego u arhitekturi. Kako je u religioznom slikarstvu ikonografija bila strogo propisana i tradicionalna, ona je bila i najvea prepreka prodiranju novih stremljenja. Slikari fresaka i ikona, nisu imali modernu likovnu kulturu ni obrazovanje i borili su se protiv nove evropske umetnosti. Tek sa prvim slikarima kolovanim u gradovima Maarske, Austrije i Italije barok i rokoko potpuno su preovladali i u slikarstvu. Najvei slikari srpskog baroka bili su Teodor Kraun, Jakov Orfelin i Teodor Ili eljar koji su stvarali u prvoj polovini XVIII veka. Njihova glavna dela su ikonostasi u srpskim crkvama u Vojvodini, ali i portreti uglednijih graana. Kraunovi ikonostasi u sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima jesu remek-dela srpskog baroka.(Sl. 134.) Odavno su istaknute slinosti izmeu Kraunovog i El

96

Grekovog slikarstva. Sigurno je da Kraun nije poznavao El Grekove slike, ve je ta slinost posledica umetnikog procesa u kome su oba slikara, nezavisno jedan od drugog, doli do slinog rezultata, koji je posledica stapanja vizantijske tradicije i zapadnoevropskog manirizma. Srpska grafika je imala znaajnu ulogu u prenoenju baroknih elemenata sa Zapada u Vojvodinu. Tokom XVIII veka naputa se u grafici tehnika drvoreza i koristi se bakrorez. Prvi grafiar koji je rezao u bakru za srpske naruioce bio je Hristofor efarovi. Njegovo najznaajnije delo je Stematografija, najtraenija knjiga meu Srbima u Austriji. Ona je heraldiki zbornik, dopunjen likovima vladara i svetitelja, meu kojima i portretom patrijarha Arsenija IV akabente. Njegov naslednik je i najbolji srpski grafiar Zaharije Orfelin. On je rezao i izdavao grafike koje, u tehnikom i umetnikom pogledu, doseu vrh evropske grafike. U knjizi Istorija Petra Velikog izradio je u barkorezu carev portret, prikaze nekih istorijskih dogaaja, geografske karte, itd. Slikari Baroka u Jugoslaviji ne obrauju samo crkvene teme, ve i istorijske kompozicije. Za imunije graane slikaju portrete i mrtvu prirodu. Veina ovih slikara kolovana je u Beu, pokatkad u Maarskoj ili Italiji, a njihova dela krase zidove javnih i privatnih graevina irom veih naselja u Vojvodini, koje su tada doivljavali svoj procvat. Pored Sremskih Karlovaca, poetkom XVIII veka znaajnu ulogu u kulturnom ivotu Srba imali su i Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica, Zemun, Panevo i Vrac, kao gradovi sa baroknim crkvama, monumentalnim zgradama i porodinih kuama. U doba vladavine Marije Terezije, urbanizovan je najvei broj naselja, a u njima su posebno interesantni barokni zabati kua okrenuti ulici. Krajem XVII i poetkom XVIII veka grade se i tri velike i mone tvrave, na temeljima nekadanjih srednjevekovnih gradova koji lee na rekama: Petrovaradinska, Beogradska, koje podiu Austrijanci i Nika koju grade Turci. Sve tri su prostrane, sa izvanrednim poloajem, sa snanim bastionima, bedemima i rovovima, koncipirane po tada najsavremenijim sistemima strategije o odbrani gradova, koju je usavrio francuski inenjer i maral Voban. Tvrave su ukraene baroknim kapijama. Od tada do danas nisu sauvane u potpunosti, ali su to svakako danas vrlo atraktivni prostori sa ureenim sadrajima u kulama, parkovima i etalitima.

97

UMETNOST XIX VEKA

Brze promene u umetnosti naih dana poele su pre dve stotine godina, tanije od velike francuske revolucije. Njome je obeleen poetak revolucija u svim vidovima ivota - drutvenom, industrijskom, naunom i umetnikom. Velika francuska buroaska revolucija i, zatim, industrijska revolucija u Engleskoj prouzrokovale su krupne ekonomsko-drutvene promene. Jaanje socijalne svesti, uspon buroazije i niih klasa, koje u revolucijama 1848. i 1871. godine postaju znaajan drutveni i poliitiki inilac, uticali su na ruenje tradicionalne kulture i umetnosti. U burnom stoleu kao to je devetnaesto i umetnost se, naroito slikarstvo, bre razvija. Nestaju stilovi, a poinju izmi", pokreti i pravci koji se brzo smenjuju, bez otrih vremenskih i stilskih razlika i granica: neoklasicizam, romantizam, realizam i impresionizam. U sukobu izmeu razliitih umetnikih ideja i zvanine i nezvanine umetnosti vode se estoke borbe koje ne prestaju do danas.

NEOKLASICIZAM
Interesovanje za Homerove epove, arheoloka istraivanja Pompeje i Herkulanuma, antikih gradova na jugu Italije, koja su poela 1748. godine i estetske teorije pruskog arheologa Johana Vinkelmana, koji je hvalio plemenitu jednostavnost antike umetnosti, potisnule su umetnost rokokoa jo pre poetka buroaske revolucije u Francuskoj. Oko 1870. godine dolaze u Rim umetnici sa svih strana, pa taj grad u to vreme postaje prestonica jedne zaista evropske kulture. U njega se dolazilo na hodoae izvorima umetnosti koja je postala zajedniko dobro svih Evropljana. I vie od toga, novi ukus je uinio da neoklasicizam postane internacionalna umetnost, zajednika za Evropu i Ameriku. Sa francuskom revolucijom antiki ukus u umetnosti potpuno je preovladao, da bi nastavio da ivi i za vreme Napoleonovog carstva, pa ak i u periodu restauracije. Tako su jedan ukus i jedna doktrina bili sposobni da slue revolucionarnim sveanostima, i carskom sjaju i ogranienoj raskoi restauracije. Iako je kolevka neoklasicizma bio Rim, taj pravac je u Francuskoj imao najvie uslova za razvoj, zahvaljujui racionalizmu i prosveenosti enciklopedista i novim drutveno-politikim odnosima. Po estetikim teorijama Vinkelmana, koje je izloio u svojoj knjizi Istorija umetnosti klasinog doba, postoji samo jedna umetnika lepota ostvarena u antikoj umetnosti, a to je lepota mere, simetrije, reda i jasnoe. Ideal uzvienosti i skladne lepote on suprotstavlja nemiru barokne i rokoko umetnosti. Uticaj ove nove umetnosti oseali su se u arhitekturi, skulpturi, nametaju i dekoru podjednako kao i u slikarstvu, pa ak i u nonji. Ovaj stil u umetnosti, u poetku nazivan klasicizam" za vreme Napoleonovog crstva, kada je u punom razvoju, dobija ime ampir" i to je ujedno poslednji veliki stil u Evropi. Arhitektura -ve od polovine XVIII veka podraava Rimsku umetnost. U Parizu je izgraen Panteon, po uzoru na istoimeni antiki hram u Rimu, zatim crkva Madlen, prema Zevsovom hramu u Atini, a grade se i trijumfalni luci nalik na rimske slavoluke. Internacionalizacija neoklasicizma ogleda se na zgradi Kapitola u Vaingtonu, (Sl. 135.),kao i na Isakijevskom saboru u Petrovgradu. Pored Rimskih orlova i venaca, na zgradama se pojavljuju i uticaji mnogih drugih starih, tada ve klasinih umetnosti. Iz starog Egipta se preuzimaju dekorativni ornamenti sfinge, palmete, lira, grifoni. U Engleskoj se vraa gotski stil (Parlament u Londonu). Posle Napoleonovog pada, pa sve do sredine XIX veka, ampir stil, sada prilagoen praktinoj upotrebi odraava se kao stil imune
98

graanske klase, s mirnim linijama i tenji ka udobnosti i razvio se u Francuskoj kao stil Luj-Filip, a u junoj Nemakoj i Austriji kao Bidarmajer. Posle toga, Beka arhitektonska kola je nazvana secesionistika, ili ona koja se izdvaja od svih stilova, jer pokuava formiranje nekog novog stila koji se ne ugleda na prethodne. U tom stilu su graeni delovi mnogih gradskih naselja na teritoriji Austrougarske. Posle ovoga tek sa pojavom betona i celinih konstrukcija nastaje novi savremeni stil u arhitekturi podjednako rasprostranjen na svim kontinetnima. Moderna arhitektura koja je odgovarala zahtevima vremena poela je od sredine XIX veka da se razvija izgradnjom robnih kua, upravnih i administrativnih graevina, stanova, eleznikih stanica, metroa i mostova. Arhitektura XIX veka savremena je samo onoliko koliko je zasnovana na naelima proizalim iz upotrebe novih materijala i novih postupaka. Gvoe, zatim elik, dobijen brzim i ekonominim postupkom i drugi materijali koji i danas imaju odluujuu ulogu u arhitekturi, izvrili su u njoj stvarnu revoluciju. Ne treba zaboraviti da je u XIX veku izgraen svet u kome danas ivimo i dalje ga preobraavamo. U XIX veku je dolo od stvarnog razvoja veine gradova koje danas poznajemo. Nove tekovine u arhitekturi XIX veka nale su svoj izraz u paviljonima za velike svetske izlobe. Tako je Kristalna palata u Londonu, sagraena za svetsku izlobu 1851. godine, sva u staklu i eliku. Prozranih staklenih zidova, koje dre elini nosai, ona granicu izmeu unutranje i spoljanjeg prostora svodi na minimum. Dvadeset godina kasnije, gvoe, elik i beton omoguili su brzu obnovu ikaga, (Sl.136.) posle velikog poara, i stvorili uslove za izgradnju oblakodera. Jo prozraniju i elastiniju arhitekturu prestavlja Ajfelova kula u Parizu, podignuta za Svetsku izlobu iz 1889. godne. Ona je simbol pobede gvoa kao graevinskog materijala, a utiskom lakoe i lebdenja, reetkastom strukturom i visinom od trista metara, postala je spomenik za sledeu epohu. Slikarstvo. Pod uticajem Vinkelmanovih ideja, u slikarstvu neoklasicizma crte istie vrednost jasne i iste konture, boja se svodi uglavnom na ahromatske, nezasiene tonove i u podjednako tankom sloju stavlja se na podlogu. U slikarstvu neoklasicizma nema ni kontrasta svetlo-tamnog; nema niega to bi naruilo uzvieni mir i izraavalo oseanja. Svetlost iste jaine podjednako osvetljava sve to se slika. S obzirom na to da se slikarstvo uglavnom ugledalo na antiku skulpturu, kompozicija je u obliku friza, sa naglaskom na prvom planu. Neoklasicizam nastavlja renesansnu estetiku u svemu, izuzev u predstavi prostora. Namesto iluzije dubokog prostora postignutog primenom linearne i vazdune perspektive, iluzije, koja je u baroku dovedena do krajnih mogunosti, prostor neoklasicistike slike je skuen i ogranien, esto odmah iza figura u prvom planu zatvoren zidom ili draperijom. Najtalentovaniji slikar neoklasicizma bio je ak Luj David, zvanini slikar revolucije i kasnije Napoleonovog carstva. U skladu sa duhom vremena u kome je stvarao, David je slikao i najvie cenio antike i savremene istorijske kompozicije: Zakletva Horacija, Otmica Sabinjanki,(Sl.137.) Ubijeni Mara, Sokrat ispija otrov i Krunisanje Napoleonovo. Ove kompozicije izuzev poslednje, naslikane uoi i u toku revolucije, trebalo je da budu moralna pouka revolucionarima kako se za ideje bori i umire. Veoma su znaajni i Davidovi portreti. Portret Gospoe Rekamije najvii je domet njegove umetniek zrelosti, po otrini i jasnoi prostora, difuznom razlivenom osvetljenju, finoi konture. Neokasicizma se uporno drao i Dominik Engr, i to u vreme kad je francuskim i evropskim slikarstvom ve zavladao romantizam. Po uverenju je bio tako doktrinaran klasicista da je prednost davao crteu nad bojom i smatrao je da ako je jedna slika dobro nacrtana samim tim je i dobro obojena; s druge strane njegove slike pokazuju koliko su ga privlaili neki aspekti romantizma kako u pogledu siea, tako i u pogledu forme. Najvea vrednost njegovih neoklasicistikih slika je linija, ista i duga kontura, koja ga je spasla od hladnog akademizma u koji su zapadali proseni slikari. Skulptura. Kao to je David bio najvei slikar te epohe, Venecijanc Antonio Kanova bio je njen najvei skulptor. Njegove statue imaju sve stilske odlike neoklasicizma: jasnou i plemenitost konture, strogost komponovanja, naturalistiko prikazivanje detalja. U svojim statuama veliao je

99

Napoleona i njegovu porodicu. Statua Pauline Borgeze, koju je prikazao kao antiku Veneru, najuvenije je njegovo delo.

ROMANTIZAM
Nije lako odrediti vreme nastanka romantizma u Evropi, ali je siguro da je 1830. godine on ve oformljen kao pravac koji se suprotstavlja neoklasicizmu, mada e neoklasicizam postojati i dalje. Takoe nije lako odreditii bitne osobine romantizma, jer je on vie stanje duha i senzibiliteta umetnika, a manje nosilac ideje koja bi se mogla ozakoniti. Ipak, neemo pogreiti ako kaemo da romantizam, nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista, istiu u prvi plan spontanost, imaginaciju i fantaziju kao osnovnu sadrinu umetikog stvaralatva. Apstraktnoj, uzvienoj lepoti neoklasicista, romantiari suprotstavljaju individualnost umetikog izraza promenjivost prirode i oseanja i sluajnost dogaaja. Nezadovoljstvo civilizacijom buroazije, koju su smatrali besciljnom i runom, i nezadovoljstvo zvaninom, akademskom umetnou, bili su izvor romantiarskog nemira i bekstva u srednjovekovnu prolost, u egzotiku i san. I romantiari, kao i neoklasicisti, pokazuju tenju ka vraanju u prolost i obnavljanju starih stilova, ali je razlika bila u izboru prolosti i u motivima vraanja na nju. Romantiari izraavaju duevne, dramatine i dinamine tokove ljudskog bia i zato koriste likovna sredstva baroka - dijagonalnu usmerenost oblika, boju i kontraste svetlo-tamnog. U arhitekturi, pored baroka, romantiari obnavljaju i gotiku. Borba izmeu umetnikih shvatanja neoklasicista i romantiara prevagnula je u korist romantiara 1819. godine, kada je Teodor eriko, francuski slikar, izloio Meduzin splav.Dravni brod Meduza" pretrpeo je brodolom na obali zapadne Afrike i pri tom se na jednom splavu spasao mali broj ljudi. Naslikana posle erikovog puta u Italiju, ta slika, velikih dimenzija, izraz je plastine snage koja vodi poreklo od Mikelanela. Najvei predstavnik francuskog i evropskog romantizma je Een Delakroa. Kao slikar, on se borio protiv sivila u slikarstvu neoklasicilma. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova, obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. Delakroovo slikarstvo oslanja se na barokno, posebno Rubensovo slikarstvo. Svoju ljubav prema Grkoj, u kojoj je video kolevku evropske kulture, izrazio je prikazujui borbu Grka protiv Turaka ili putujui u Alir i Maroko, gde je antiku naao u tipovima i obiajima naroda tih zemalja. I u jednom i u drugom sluaju uoava se orijentalizam na takvim njegovim slikama, kao to su: Pokolj na Hiosu, Grka umire na ruevinama Misolungija, Alirske ene u haremu, itd. Slika buntovnog karaktera, jedina slika Delakroa koja je bila podstaknuta dnevnim politikim dogaajima je slika Sloboda predvodi narod. (Sl.138.) Prizor sa pariskih barikada je alegorija figura Slobode sa pukom i trobojkom u ruci - i realistiki prikazanih figura karakteristinih za julske dogaaje. Pored Delakroa, francuski, a naroito engleski pejzaisti ine veliki doprinos romantiarskom pokretu. Najznaajniji predstavnik francuskog pejzaa XIX veka, pre impresionista, bio je Kamij Koro. On je slikao pejzae Rima i okoline Pariza, ali nijedan od njegovih pejzaa nije prenoenje prirode u smislu oponaanja stvarnosti, ve uvek odgovaraju nekom stanju njegove due izraenom harmonijom masa i finim skladom tonova boje. Pejza najee ispunjava siluetama figura, koje govore samo njemu i o njemu, o njegovoj uspomeni na neki boravak koji ga je ispunio vedrinom trenutka. Znaajna ostvarenja umetnosti u prvoj polovin XIX veka dala su dva engleska slikara pejzaa: Konstabl i Terner. Don Konstebl je vezan za stvarni izgled predela, ali u njemu naglaava svetlost i atmosferu. Pejza okupan svetlou, oblaci na nebu, vetar i atmosferske prilike nagovetavaju na njegovim slikama impresionizam. U tenji da zabelei trenutne utiske o prirodi, on je pravio i mnoge skice izvan ateljea, ali je i na slikama koje je radio na temelju primetan slobodan i lian potez etkice, karakteristina za skicu.

100

Svetlou i bojom jo vie je bio opinjen Viljem Terner. On je poeo da radi u tehnici akvarela, razreenom i prozirnom bojom na beloj hartiji, tehnici kojom se, moda, moe objasnisti njegovo slikarstvo obojene svetlosti". On je slikao borbu prirodnih sila - vode, vazduha i vatre, kao trenutak prirode u borbi kozmikih sila. Motivi njegovih slika su morske oluje, snene vejavice, efekti magle sa izvanrednom koloristikom interpretacijom atmosfere.(Sl.139.) Skulptura romantizma dola je do izraza u delu francuskog umetnika Fransoa Rida. Na Trijumfalnom luku, na trgu Etoal u Parizu, Rid je u dubokom reljefu, sraunatom na posmatranje iz daljine, izvajao grupu poznatu kao Marseljeza. Pod uticajem neoklasicizma, Rid pokazuje interesovanje da izvesne detalje u opremi i odei dobrovoljaca preuzme iz antike, ali reitost i zamah gesta i izraza, pokret skulptoralnih masa unapred i meusobna povezanost tih masa su romantiarski. Delo je tako reito da znamo koje delove pesme inkarnacija Marseljeze izgovara.

REALIZAM
Tenje za stvaranjem savremene umetnosti odgovarale su i namerama realista, koji su se javili sredinom XIX veka. Sa krupnim ekonomskim i drutvenim promenama sredinom stolea postavilo se pitanje o ulozi i mestu umetnosti. Sa gledita pozitivizma Ogista Konta i socijalista-utopista, umetnost je injenica jednaka dostignuima nauke i tehnike. Kao to nauna i tehnika dostignua zavise, po njima, od drutvenog stanja, tako i umetnost mora odraavati drutvo i, istovremeno, biti sredstvo za njegovo menjanje. Prevedeno u oblast umetnosti, takvo gledanje na njenu ulogu znailo je da slikari moraju prikazivati savremen svet i ivot i odbaciti religijske, mitoloke i alegorijske teme. Najvei predstavnik realistikog slikarstva Gistav Kurbe izrazio je te tenje reima: -Ja ne slikam anele, jer ih ne vidim". Rezultat takvih teorija je negiranje mate i intuicije u interesu stvarnosti. S obzirom na to da realistika umetnost mora biti i sredstvo za stvaranje novog drutva, svrha realizma je da ukae na socijalne nepravde koje trpe radnici i seljaci. Realistika revolucija" u umetnosti donela je novine samo u izboru predmeta i motiva, jer je realistika obrada i ranije bila poznata u renesansnom, panskom i holandskom slikarstvu i u slikarstvu Karavaa. Pozitivistike teorije o umetnosti kao odrazu drutvene zbilje stvorile su mnoge beznaajne umetnike, ali je u nekolicini imao prave predstavnike.Francuski slikar Gistav Kurbe bio je socijalista, uesnik u pariskoj komuni, buntovnik protiv izvetaenosti akademskog slikarstva, ali i jedan od velikih slikara evropskog XIX veka. Kurbe je slikar koji je realizam izrazio ne samo u prizorima savremenog ivota ve i u materijalizaciji same boje, kroz njen gust, gotovo reljefni namaz, sluei se, uz etkicu, i slikarskim noem. Za realistiki program znaajne su Kurbeove slike Sahrana u Ornanu, Tucai kamena, Gospoice na obali Sene, ali isto tako i pejzai,(Sl.140.) marine, aktovi i mrtve prirode. Drugi francuski realista, Onore Domije, postavio je, uz Goju, temelje estetici hronike i aktuelnosti. U svojim traenjima obojica su doli do granice izmeu romantizma i realizma, do satire i karikature. Odlian crta i graver, on se i u slikarstvu izraavao kroz odnos svetlo-tamnog i linijom koja hitro, u krivuljama, ekspresionistiki deformie oblik. Dok se Domije inspirie graanskom klasom i gradskim ambijentom Fransoa Mile bei iz Pariza, povezuje se sa slikarima Barbizonske kole" gde sveano velia seljaka i njegov trud. Znajanije slike su mu Sakupljanje sena (Luvr), (Sl.141.),ena koja pere rublje, Sejai. Talas realizma irio se u gotovo svim zemljama: Nemakoj, (Libl, Mencel), Belgiji, Holandiji. Kurbeovu ideju o ivoj" umetnosti prihvatili su u Rusiji slikari okupljeni u grupi peredviniki". Najpoznatiji iz te grupe Ilja Rjepin slikao je portrete, anr-scene i istorijske scene. Njegove najpoznatije slike su Zaporoci i Burlaci na Volgi. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, realizam se javlja posle naivnog pejzanog primitivizma. Sjedinjene Drave dugo su vremena nakon ostvarenja nezavisnosti bile zaokupljene sreivanjem i uvrenjem svoje civilizacije da bi se mogle posvetiti umetnosti koja e dugo podraavati tendencije daleke Evrope. Tek za vreme realizma afirmiu se autentinije i skladnije vrednsosi, u delima pejzaista Dorda Inea i Vinslava Homera.

101

Ali e Amerika brzo shvatiti preokret koji su izvrili impresionisti i u novom veku e se pripremiti za avangardne pokrete.

IMPRESIONIZAM
Osamdesete godine XIX veka obeleene su pojavom impresionizma. Iako je u predmetnom pogledu nastavak realizma, impresionizam uspostavlja nov odnos prema svetu. Spontani odnos prema svetu omoguio je impresionistima da koriste likovna iskustva svih, a ne samo evropskih stilova. Nije sluajno da su se impresionisti divili japanskim drvorezima estampama- i japanskoj umetnosti uopte. Susret umetnosti Dalekog istoka i impresionizma odluna je prekretnica u svetskoj istoriji umetnosti, koja je poela da ostvaruje ideju o tome da je umetnost sredstvo komunikacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu umetnost i tradiciju.U sutini, pojava impresionizma se podudara sa trenutkom kad je izvan naunih krugova prihvaeno Njutnovo otkrie spektra i njegov zakljuak da je belo svetlo sastavljeno od boja. Bilo je potrebno sto pedeset godina da to nauno saznanje postane deo opteg iskustva. Impresionistika slika je impresija rezultat neposrednih vizuelnih utisaka. Odblesci Suneve svetlosti na vodi, sneg, nebo prekriveno oblacima, plast sena ili lokvanji na vodi bili su povod za nastajanje impresionistike slike. Slikajui bojama Sunevog spektra, impresionisti stvaraju svetlo i radosno slikarstvo sposobno da izrazi treperenje vazduha i drhtaj Sunevog odbleska. Najdosledniji impresionista bio je francuski slikar Klod Mone. Po njegovoj slici Impresija, raanje Sunca, pravac je dobio naziv 1874. godine, kada su slikari impresionisti prvi put izloili svoje slike u ateljeu fotografa Nadara. Svetlost je za Monea bila jedina realnost sveta. Slikao je jedan isti motiv vie puta u razliito doba dana i godine, stvarajui nove i drukije slike. Perdmet na Moneovim slikama postaje nevaan, a atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi etkice izbijaju u prvi plan. Eduard Mane, najstariji u grupi novih slikara, slikao je do 1874. godine realistiki, pod uticajem Goje i Kurbea. U realistikom stilu naslikao je Doruak na travi (Sl.142.) i Olimpiju, slike koje su kod publike izazvale jo vee negodovanje nego Kurbeova dela. Od 1874. godine i Mane slika impresionistiki:Bar u Foli Bereru, Vonja amcem u Aranteju i dr. Njegov Portret Emila Zole, iako naslikan tamnim bojama i realistikim postupkom, pokazuje njegovu ljubav prema japanskim drvorezima koje je naslikao na zidu.Francuski slikar Ogist Renoar takoe se vezuje za impresioniste, mada veliki broj njegovih slika ne pripada impresionizmu. On je preteno figurativni slikar savremenog pariskog ivota, enskih aktova i dejih likova. (Sl. 143.) Impresionistika je njegova slika Akt na suncu, iarana mrljama svetlosti. I figura i pozadina sjedinjeni su istim bojama i svetlou, ali je pejza, za razliku od figure, naslikan slobodnijim i otrijim potezima etkice. Vie prijateljstvom nego nainom slikanja, za impresioniste se vezuje i Edgar Dega. On je manje slikao svetlost, a vie trenutan pokret. Zato se njegovo slikarstvo zasniva vie na crteu, a manje na boji. Teme njegovih slika su dokeji i konji, balerine prilikom vebi, peglerke i ene za toaletom prilikom kupanja i eljanja. Japanska umetnost bojenog drvoreza najvie se osea na slikama Dega u neobinom i smelom komponovanju kakvo ranije nije vieno. Sem ovih slikara grupi francuskih impresionista pripadaju i izvanredno izraajni slikari Alfred Sisle i Kamij Pisaro. Skulptura u XIX veku nije imala znaajnu ulogu, ni izdaleka onako znaajnu kakvu su imali slikarstvo i arhitektura, tim pre to su skulptori XIX veka bili privreni tradicionalnom izrazu. Skulptura je bila jedina umetnost u kojoj su neoklasicizam i akademizam dobili prava dela. Zato ne iznenauje injenica da su u delu najveeg skulptora XIX veka Ogista Rodena ovaploene tri faze kroz koje je prola umetnost ovog stolea: realizam impresionizam i ekspresionizam. Iako su mu uzori bili Fidija i Mikelanelo, Roden je manje obraivao kamen, a vie je radio u bronzi i gipsu.

102

POSTIMPRESIONIZAM
Udaljavanje od impresionizma i davanje podstreka razvoju umetnosti XX veka ostvarili su u poslednjoj deceniji XIX veka Van Gog, Pol Sezan, Pol Gogen i or Sera. U poetku i sami impresionisti, udaljili su se od njega i stvorili umetnost koja predstavlja izvorite likovne problematike XX veka. Reagovali su na impresionizam u dva glavna smera: u jednom dominira tenja za subjektivnijim izrazom; u drugom - tenja za konstruktivnijim i racionalnijim slikarstvom. Prvu tenju ostvarili su Van Gog i Gogen, a drugu Sezan i Sera. Holandski slikar Vensan van Gog (1853.-1890.)slikao je, u poetku, u Holandiji, slike iz ivota seljaka i rudara tamnim mrkozelenim koloritom. Po tamnim bojama te slike pripadaju holandskoj tradiciji, ali je novo sasoeanje sa bedom ljudi koje je slikao. Posle kratke impresionistike faze u Parizu, u kojoj rasvtljava paletu i naputa socijalne teme, Van Gog odlazi na jug Francuske u Arl. Tu je najvie izraavao u varijacijama plavih i utih boja koje, mestimino, prelaze u narandastu. uto i plavo, dovedeni do krajnosti, imaju ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imali plavo i zlato. Ali, dok su te boje u vizantijskoj umetnosti imale nepromenjivu, apstrakntu vrednost, u Van Gogovim slikama one su konkretni simboli Zemlje, neba i Sunca, a jo vie simboli unutranjih ritmova. U tom razdraenom simbolizmu uestvuju i demonske boje - crvena i zelena, "nosioci stranih strasti ljudske due", kako je za njih rekao sam slikar. U tom smislu on se moe smatrati zaetnikom koloristikog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, ve nunost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svog bia. Van Gog prelazi iz Arla u Sen Remi. Teme slika su masline, empresi, planine. Svojom postimpresionistikom umetnou Van Gog otkriva slikarima ogromne prostore ekspresionizma.Najznaajnije njegove slike su: itno polje, Put sa empresima, (Sl.144.) Suncokreti, Umetnikova soba, Autoportret i druge. Francuski slikar Pol Gogen reagovao je na impresionizam zamerajui mu odsustvo misli i mate i naunoj analizi svetlosti suprostavio je oslobaanje od podraavanja prirode. Umetnost XX veka njemu duguje pouke o organizaciji slike prema njenim vlastitim zakonima, kao i udaljavanje od klasinih tradicija evropske umetnosti i pribliavanje razliitim izrazima, najvie orijetnalnim i drevnim. Taj likovni izraz sam Gogen je nazvao sintetizam.U njemu vie nema ni traga od impresionistikog rastvaranja oblika u korist atmosfere. Kao i slikarstvo Van Goga, i njegovo slikarstvo e biti uzor fovistima i ekspesionistima u XX veku. Sasvim drukija bila je reakcija na impresionizam francuskog slikara Pol Sezana. Suprotno impresionistima koji su unitili i predmet i prostor izjednaavajui ih istim mrljama svetlosti i boje, Sezan je, posle dugog i mukotrpnog rada, stvorio slikarstvo ravnotee, vrstine i geometrijske stvarnosti. Po Sezanu, slika pokazuje reisersku sposobnost duha samog umetnika. Oblik i boja su za Sezana meusobno zavisni i tek -kad boja dobije svoj puni zvuk i oblik e dobiti svoju punou. Da bi zadovoljio svoju potrebu za konstrukcijom, Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geometrijske oblike, zbog ega povrine Sezanovih slika ostvaruju mozaiku strukturu bojenih ploica. Poslednji od etvorice velikih slikara s kraja XIX veka, francuski slikar or Sera, razvio je dalje i vie od impresionista optike teorije boja. On je izgradio sistem postavljanja pigmenata u malim takama, sa naunom tanou u pogledu odnosa taaka, takozvani poentilizam.(Sl. 145.)On je pokazao sposobnost da klasino slikarstvo renesanse, linearnu perspektivu na primer, povee sa naunim teorijama u boji svetlosti u novu i originalnu celinu.

UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI

Devetnaesti vek je bio vreme nacionalnog i ekonomskog osloboenja Srba od turske vlasti i vreme kulturnog preporoda. Srpski umetnici vie nisu bili u vekovnom zakanjenju u odnosu na razvoj umetnosti u Evropi. Upueni najpre na Be, a kasnije na Minhen kao mesta kolovanja, oni

103

prihvataju i neguju umetnost pravaca i glavnih tokova skoro istovremeno sa razvojem tih pravaca na Zapadu. U prvoj polovini XIX veka nosioci umetnosti bili su Srbi u krajevima preko Save i Dunava. Ukljueni u tokove prosvetiteljskog doba, iji idejni vhunac predstavlja delo Dositeja Obradovia, srpski slikari postepeno naputaju vizantijsko-baroknu tradiciju i prihvataju klasicizam, tanije njegovu beku varijantu, poznatu kao bidermajer. Bidermajer, koji se razvijao u srednjoevropskim zemljama, znai po strani od velikih umetnikih centara, kakvi su bili Rim i Pariz, negovao je sentimentalniju, graansku varijantu neoklasicizma. To je umetnost koja se najvie izrazila u nametaju, ali veoma mnogo i u slikarstvu. Slike nemaju jasnou i strogost oblika kojima se odlikuje neoklasicizam, ni uzviene herojske teme Davida i Engra. Povinujui se eljama naruilaca - svetenika, trgovaca i oficira - srpski slikari unose u svoja dela dekorativne elemente, kao to su draperija i nakit, idealizuju likove i otvaraju pozadinu fantastinim predelima i arhitekturom. Klasicizam-Mentalitet i stremljenja graanskog drutva odreuju i teme slika naih klasicista. Na njihovim slikama ivi jedan tihi, sentimentalni svet graanskih enterijera, poneki detalj iz privrede, a najvie portreti uglednih graana. Najistaknutiji predstavnici srpskog klasicizma su Arsen Teodorovi, Pavel \urkovi, Georgije Bakalovi, Konstantin Danil, Jovan Popovi, Katarina Ivanovi (Sl. 146.)i Dimitrije Avramovi. Slikali su ikonostase, poneku mrtvu prirodu i, najvie, portrete. Knez Milo, Vuk i Mina Karadi, episkop Kiril ivkovi, Joakim Vuji i mnogi drugi ovekoveeni su na platnima slikara klasicista. Pored psiholoke obrade modela, istie se na tim portretima dekorativna vrednost blistavih materijala ipke, veza i nakita - dati kroz glatku, sjajnu lazurnu fakturu. Romantizam-Romantizam je kod jugoslovenskih naroda imao mnoge predstavnike. Zvuniji kolorit, kontrasti svetlo-tamnog, slobodnji namaz boje i potezi etkicom, obeleje su nove estetike romantizma i naih slikara. Istorijske teme iz nacionalne prolosti i poezije imale su znaajnu i pozitivnu ulogu u buenju nacionalne svesti. Romantiarske tenje, najvie su dole do izraza u dramatinim scenama i traginim likovima istorijske prolosti: Ubistvo Karaora, Bakljada kroz Stambol kapiju, Knez Mihailo na odru i Karaula.(Sl.147.) Sve etiri su slike naeg najveeg romantiraa, pesnika i \ure Jakia. Snano osvetljenje je glavna tema tih slika, osvetljenje kome je odreen izvor - vatra, svea, plamen revolvera. Sa tog izvora svetlost se reflektuje na blie i dalje oblike. U takovj dramatinoj svetlosti i figure i prostor gube svoje granice s obzirom na to da su utopljeni u senku i polusenku. Romantiarsko oduevljenje za prirodu urodilo je promenama u shvatanju i slikanju pejzaa. Tako je Novak Radonji naslikao manastir Hopovo, Stevan Todorovi manastir Manasiju, a prvi srpski litograf i fotograf Anastas Jovanovi, pejzae Beograda u tehnici akvarela. Zasluga za stvaranje pejzaa kao samostalne slikarske vrste pripala je, meutim, tek generaciji realista. Realizam-U periodu realizma umetnici iz jugoslovenksih zemalja sve vie se usmeravaju ka Minhenu kao mestu svog kolovanja u kome su Kurbeove ideje uhvatile jak koren. U Minhenu je Slovenac Anton Abe osnovao privatnu slikarsku kolu, u kojoj su se na studijama nali mnogi slikari iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Slovenije. Glavne teme naih slikara realista i dalje je portret, mrtva priroda, pejza, anr-scena, religiozna i istorijska kompozicija. Kod jedne grupe naih slikara relaista oseaju se, naroito u slikanju pejzaa, poeci plenerizma- slikanja van ateljea, u punoj sunevoj svetlosti - kao kod srpskog slikara \ora Krstia. \ore Krsti, po povratku iz Minhena, putuje po Srbiji i kao rezultat tih putovanja nastali su mnogi pejzai, natopljeni svetlou sunca, kao i druge slike kojima su postavljeni temelji za razvoj srpske moderne umetnosti.(Sl. 148.) S druge strane, kod izvesnog broja slikara ispoljava se tenja ka akademskom realizmu. Glavni predstavnici akademskog realizma kod Srba su Uro Predi i Paja Jovanovi. Slikar portreta evropske aristokratije, dvorova i bogatih ljudi, istorijskih kompozicija i anr-slika sa elementima folklora, Paja Jovanovi je bio prvi srpski slikar koji je stekao svetsku slavu. Slikama, kao to je Kienje neveste, Borba petlova i drugih, on je zadovoljavao interesovanje Evropljana za malo

104

poznate krajeve i obiaje naroda tih krajeva Srbije, Crne Gore, Hercegovine i Makedonije. Velike slike Seoba Srba i Proglaavanje Duanovog zakonika imale su, u vreme kad su se pojavile, tj. u XX veku, znaaj u sticanju nacionalne samosvojnosti. Impresionizam-Meu srpskim slikarima impresionistima istiu se Nadeda Petrovi, Kosta Milievi i Milan Milovanovi. U konzervativnoj sredini Srbije s poetka XX veka Nadeda Petrovi se i slikarstvom i pisanom reju uporno borila za novi izraz u umetnosti. Ona je putovala po Srbiji i slikala raskaljane puteve, seoska dvorita i plotove, obane i sahrane, snano, skoro brutalno, u sazvujima crvene i zelene boje.(Sl. 149.) Dok je na tim slikama jo pokazivala uticaje minhenske secesije, otila je u Pariz, gde radi svoje najbolje impresionistike slike: Notr Dam i Bulonjska uma.Na tim slikama sve je podreeno svetlosti i boji, sa vidljivim kratkim potezom u gustoj pasti stavljenoj na podlogu u debelim slojevima. Kod jugoslovenskih naroda skulptura je u XIX veku zaostajala u odnosu na slikarstvo. Meu srpskim skulptorima istie se u poslednjim decenijama stolea Petar Ubavki sa portretima Vuka Karadia, kneza Mihaila i kraljice Natalije; Simeon Roksandi sa skulpturama dece, kao Deak koji vadi trn i \ore Jovanovi koji je radio portrete i spomeniku skulpturu, kao to je Spomenik kosovskim junacima u Kruevcu.

UMETNOST XX VEKA
Brze promene u umetnosti i sukob umetnika, s jedne strane, i publike i kritike, s druge strane, do kojih je dolo u poslednjih nekoliko decenija XIX veka, kao i brz razvoj nauke u svim oblastima, bile su samo poetak promena u nesaglasnosti, koje traju do danas. Sa tim sukobima i promenama pojavila se kriza vrednosti. Umetnost XX veka otvorena je ka mnogim, a ne samo ka jednoj vrednosti, kao to je bilo u ranijim epohama. Svesni raznih nivoa stvarnosti, umetnici su tragali za novim oblicima, osnivali su drutva, pisali proglase i manifeste i stvarali svoja dela u burnoj razmeni misli i ideja. Dok su jedni veliali mogunosti koje prua novo doba, drugi su oseali da im je stvaralaka mata ugroena, a trei su nastavljali liniju realista XIX veka i napadali graanske vrednosti i ustanove. U potrazi za novim oblicima koji e izraziti nove nivoe realnosti, dominirala su dva suprotna shvatanja, racionalno i iracionalno. Suprotnosti izmeu ta dva shvatanja postajala su vremenom, zbog surovosti dva svetska rata i organizovanog nasilja, sve otrije. Prva racionalna svest u umetnodti bila je podstaknuta industrijskim i tehnolokim razvojem. On je doveo do proizvodnje i upotrebe novih materijala, a oni do krupnih promena u likovnim umetnostima, naroito u skulpturi i arhitekturi. Upotreba armiranog betona, elika, stakla, plastinih masa i svih gipkih i elastinih materijala, dovela je ne samo do niza eksperimenat u svim umetnostima ve i do formiranja meunarodnog stila u arhitekturi. Novi materijali i maina kao simbol modernog doba, doveli su do eskeprimenta u skulpturi koja se, dobrim delom, poinje konstruisati kao maina ili graevina, ali i do niza istraivanja u slikarstvu kroz kola i enformel. Druga struja, iracionalna, odbacivala je nauni metod i nain ivota koji su stvorile nauka, industrija i tehnologija. Suoeni sa nesigurnou izazvanom krizom kapitalistike privrede, pojavom totalitarnih drutava, uasima dva svetska rata, a posle drugog svetskog rata i pretnjom nuklearnog doba, umetnici su grevito traili smisao ivota u iracionalnom, sluajnom ili bespotednoj kritici drutva. irenje psihoanalize Sigmunda Frojda i dubinske psihologije Karla Gustava Junga postali su deo intelektualne i umetnike klime dvadestih godina ovog veka. Iako je Frojd racionalnom metodom prouavao iracionalno ponaanje oveka, veina umetnika koristila je njegove ideje u potrazi za realnou nesvesnog, sluajnog i automatskog.

105

U traganju za novim nivoima stvarnosti i u potrazi za zajednikim, ali i vlastitim korenom, od poetka XX veka jak uticaj na evropsku umetnost ostvaruju sve vanevropske i drevne umetnosti, kao i narodne. Veliki oslobodilaki pokreti naroda Azije, Afrike i Latinske Amerike i velike socijalistike revolucije u naem veku doneli su osloboenje mnogih naroda ne samo od kolonijalnog ropstva ve i od klasne eksploatacije. Saznanje da Evropa nije sredite sveta, da njena umetnost nije jedina ni najstarija, prouzrokovalo je definitivno naputanje antike tradicije na kojoj se sve do Van Goga i Gogena zasnivala evropska umetnost. Tom procesu doprinele su antropoloke studije, kao to je Zlatna grana Demsa Frejzera, i osnivanje etnografskih muzeja u kojima su se mogle prouavati nacionalne narodne kulture i umetnika dela afrikih i drugih primitivnih" naroda. Poetkom XX veka jak i trajan uticaj na evropsku ostvaruju afrika, crnaka, polineanska, pretkolumbovska amerika umetnost, zatim narodna, deja, naivna i praistorijska umetnost. U njima su, nasuprot licu svog sveta, nali vitalnost, oseanje vere u prirodu i ivot i vrednosti spontanog i izvornog.Traei ovekovo mesto u svetu, osetili su ono to su ljudi znali samo intelektualno, naime da planeta Zemlja nije sredite svemira. Iz tog iskustva kod nekih se umetnika rodila slika o oveku kao bespomonom biu koje zavisi od sluaja i slepe sudbine, dok su drugi traili da ostvare jedinstvo sa svemirom. Nauna istraivanja svemira jo vie su podstakla ova iskustva. Najvee nesporazume, meutim, izazvalo je izostavljanje predmeta iz umetnikog dela i razvoj apstrakne" umetnosti. Ta struja u umetnosti XX veka ima svoje korene jo u XIX veku i poivala je na jedinstvu umetnosti i zanata. Njoj pripada zasluga za razvoj industrijske umetnosti, naroito razvijene u XX veku. Sredinom prolog stolea zamisao o industrijskoj umetnosti rodila se kao protest protiv mehanizacije rada i ivota. Pokret je poznat kao nova umetnost (Art nouveau) u Francuskoj, kao jugendstil (po asopisu Jugend) u Nemakoj i kao secesija (odvajanje, ocepljenje) u srednjoj Evropi, sa sreditem u Beu. Ornamentika zasnovana na linearnim stilovima srednjovekovne i istonjake umetnosti, ali i na prirodnim biljnim i biolokim oblicima, ostvarila je najvei domet u predmetima umetnikih zanata - u nametaju, plakatu, predmetima od stakla i keramike. Osnovni stilski pravci koji su se razvijali u XX veku, postepeno zamenjivali jedan drugi, ali i meajui se, prelivajui se ili zajedno bivajui, izraeni pre svega u slikarstvu su: fovizam, ekspresionizam, kubizam, futurizam, dadaizam, slikarstvo fantazije, nadrealizam, socijalni realizam i bezpredmetna umetnost

FOVIZAM
Priliv novih iskustava na prelazu dva stolea usredotoio se u glavnim gradovima Evrope, a najvie u Parizu. Pariz je dobio naziv grad svetlosti". U njemu su slikari 1905. godine organizovali izlobu koju su kritiari nazvali divlje zveri (les fauves). Bila je izloena i jedna skulptura raena u duhu firentinske rane renesanse. Videvi je kako stilom odudara od slika, jedan likovni kritiar je uzviknuo: Gle, Donatelo meu divljim zverima". Ova izloba oznaava poetak slikarstva XX veka. Glavni predstavnici tog pravca su Anri Matis, or Ruo, Andre Deren i Moris Vlamenk. Pobunjenici protiv kulture i umetnosti prolosti, a oslanjajui se na iskustva iz oblasti boje Van Goga i Gogena, fovisti su svoje napore usredsredili na intenzitet boje, slikajui esto bojama direktno ceenim iz tube. Svrha fovista bilo je uspostavljanje ravnotee izmeu boja, koje na slici postoje dovoljne same sebi i nezavisne od boje predmeta kako ga mi vidimo. Iako je fovistiko slikarstvo figurativno i predmetno, boja na njihovim slikama deformie predmet, tako da je slika, odnosno boja na slici postala cilj. iroke povrine boja, ponekad su, kao u srednjovekovnom vitrau, oiviavali debelim crnim linijama. Anri Matis (1869-1936). je bio vodei fovista u periodu do 1907. godine, kad je kubizam usmerio umetnost u suprotnom pravcu. Matis se nije prikljuio kubistima niti bilo kom drugom pravcu. Od tada on je, iako kolovan u akademskoj tradiciji, negovao neakademsku umetnost brojnih povrina i

106

linearnih arabeski.(Sl.150.) Osim slikarstvom, Matis se bavio i grafikom, keramikom, scenografijom, tapiserijom i skulpturom i u svim tim umetnostima iskazao je linearne i dekorativne osobine svog slikarstva.

EKSPRESIONIZAM
Ekspresionizam, koji je u Nemakoj oko 1910. godine postao programska umetnost, imao je svoje korene ranije, krajem XIX veka, u umetnosti Van Goga, Norveanina Munka i belgijskog slikara Demsa Ensora. Edvarda Munk je u Parizu upoznao slikarstvo Van Goga i Gogena, a zatim u Nemakoj ideje jugendstila. Bio je nesrean ovek, opsednut strahom i smru. Njegova grafika Krik (Sl. 151.)i slika Strah, odraavaju subjektivni doivljaj straha, kroz iskrivljene linije. Nosioci novog talasa ekspresionizma u XX veku bili su uglavnom nemaki slikari. Povezani vie shvatanjem ivota nego stilom, ekspresionisti su manje zaokupljeni formalnim problemima, a vie subjektivnim raspoloenjem i oseanjima. Kroz predmet koji slikaju oni izraavaju bolna stanja modernog oveka, njegovu uznemirenost, teskobu, otuenost i paniku. Prirodu i sredinu oko sebe umetnici su doivljavali kao neprijateljsku i neovenu, zbog ega je njihova slika stvarnosti deformisana i iskrivljena. Glavna sredita nemakog ekspresionizma bile su grupe Most u Drezdenu, Plavi jaha u Minhenu i kasnije, posle prvog svetskog rata osnovana, grupa Nova stvarnost ili Nova objektivnost. Glavni predstavnici grupe Most bili su Ludvig Kirhner i Emil Nolde. Posle susreta sa Van Gogovim i Gogenovim slikama oko 1904 godine, Emil Nolde koncentrisao se na boju kao glavno izraajno sredstvo. Za nju Nolde kae: Svaka boja skriva u sebi duu, koja me usreuje, odbija ili podstie". Teskoba prostora uoava se i na Noldeovim slikama kao i fovistika upotreba boje, koju su ekspresionisti koristili da svoja oseanja projektuju na predmetni svet.Grupu Plavi jaha najubedljije predstavljaju nemaki slikar Franc Mark i ruski slikar Vasilij Kandinski. Okupljeni oko almanaha Plavi jaha", umetnici, psiholozi i naunici bavili su se umetnikom teorijom Sutina umetnosti te grupe bila je spontanost u izrazu emocija, tenja da se pronikne u svet duhovnog i univerzalnog. Shvatajui umetniko delo kao izraz unutranjeg duhovnog sadraja, uz to inspirisan istraivanjima u muzici i poeziji, Kandinski je doao do uverenja da oblik, boja i linija sadre elemente jezika koji su u stanju da, slino zvuku i rei, izraze i izazovu unutranje vibracije due.(Sl. 152.) On je tragao za istom umetnou u kojoj objektivan" element, tj. predmet nee smetati ispoljavanju i izazivanju oseanja.

KUBIZAM
Reakciju na oseajnost i spontanost fovista i ekspresionista izrazio je kubizam, isto tako znaajan pokret, kao i prethodna dva, u periodu do prvog svetskog rata. Kubizam je ostvario intelektualnu umetnost i vizuelno izrazio racionalnu svest, znaajnu za evropsku kulturu u prvim decenijama XX veka. Polazne take kubizma bile su Sezanovo slikarstvo i afrika crnaka skulptura. Tvorci kubizma i njegovi glavni predstavnici su panski umetnik Pablo Pikaso i francuski slikar or Brak. Poetkom XX veka, Pablo Pikaso (1881.-1973.)radio je u skoro svim likovnim pravsima. Poeo je svoje umetniko stvaranje slikarstvom koje je poznato kao plava epoha. Slike nastale u toj fazi imaju maniristike deformacije, podstaknute moda slikarstovm El Greka, i sivoplavi hladan tonalitet, kojima slikar ekspresionistiki izraava bedu i glad siromanih beskunika. Posle takozvane ruiaste faze, kojom nastavlja eksprrsionizam prethodnog slikarstva, samo u neto vedrijim ruiastim tonovima, Pikaso upoznaje ibersku skulpturu i, pod njenim uticajem poeo je da slika 1907. godine Gospoice iz Avinjona (Sl.153.)da bi sliku dovrio tek kada je upoznao i crnaku skulpturu. Novim odnosom izmeu figure i prostora ova slika predstavlja direktan uvod u kubizam. Odsene linije presecaju povrine tela i prostora na manje geometrijske jedinice, koje se
107

meusobno potiskuju. Time se ostvaruje gust i tesan odnos izmeu figura i prostora i analiza volumena. Na toj slici Pikaso je napustio jednu taku posmatranja u korist vie istovremenih, to naroito dolazi do izraza na desnom aktu. Naputajui klasinu perspektivu, kubisti ne slikaju ono to vide, ve ono to znaju o predmetu. Znaajne njegove slike su i: Gernika, Portret Ambroza Volara, Autoportret, Muziari i mnoge druge. Skoro istovremeno, francuski slikar or Brak (1882-1936) naputa fovizam, istrauje Sezanovo slikarstvo i sve vie se i sam pribliava interesovanju koja je Pikaso pokazao na slici Gospoice iz Avinjona.Od 1909. godine do prvog svetskog rata Pikaso i Brak zajedno su reavali niz problema sve sloenijeg likovnog jezika kubizma. Slika ora Braka pokazuju sve osobine ranog, analitikog kubizma.(Sl.154.) Od 1912. godine dolo je u razvoju kubizma do jaeg oslanjanja na realnost, ali ne u predstavljanju stvarnosti, ve korienjem elemenata konkretnih predmeta i materijala. Unosei u sliku novinsku hartiju, komade tapeta, drveta i tekstila, Pikaso i Brak stvaraju kola koji je ubrzo doprineo nizu umetnikih otkria. Zalepljenje elemente realnosti umetnici povezuju bojom ili ugljem sa naslikanim predmetima.

RAZLIITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA FUTURIZAM

Dejstvo kubizma bilo je ogromno i osea se sve do naih dana, i to ne samo na razvoj slikarstva ve i svih drugih likovnih umetnosti. Najjai odjek do prvog svetskog rata imao je na pojavu futurizma. Pokret je najvie vezan za italijanske umetnike. U elji da iskau dinamiku modernog ivota i da izraze brzinu i efikasnost maine, futuristi su usmerili panju na pokret i na optike iluzije svetlosti. Iako je futurizam uglavnom literarni pokret, on se ispoljio i u likovnim umetnostima i dao je nekoliko znaajnih imena, kao to je \ino Severini, \akomo Bala i Umberto Booni. Prvi svetski rat uzdrmao je evropsko drutvo u samim temeljima i izvrgao ruglu sve to je ostalo od tradicionalnih vrednosti. Potres izazvan ratom, kriza kapitalistike privrede, oktobarska revolucija i pojava faizma u Nemakoj, Italiji i paniji podstakli su pojave nacionalnih umetnosti, koje su do pedesetih godina stekle razliite osobine.

DADAIZAM
Masovna ubijanja tokom prvog svetskog rata pokazala su slom svih vrednosti na kojima je evropska civilizacija poivala u prvim decenijama ovog veka. Razoarenje u te vrednosti dovelo je kod pojedinih umetnika do nihilizma, do potpunog odbacivanja prolosti i preziranja savremenosti. Oni su 1916. godine u neutralnom Cirihu, u vajcarskoj, osnovali pokret Dada. Bili su protiv mehanizacije rada i ivota, protiv racionalizma i zalagali su se za potpunu slobodu imaginacije i fantazije. U nameri da unite tradicionalnu podelu na slikarstvo, skulpturu i obian predmet, izraavali su se spontano povezivanjem raznih umetnikih medija: poezije, muzike, fotografije, slike i obinog, esto odbaenog predmeta, koji dobija znaaj time to se unosi u novu, za njega neuobiajenu sredinu ili mu se menja uobiajen poloaj. Tako je Marsel Dian izloio metalni stalak za boce kao umetniki predmet, a Leonardovoj reprodukciji Mona Lize dodao brkove i pet slova koja, kad se izgovore na francuskom, znae nepristojnu igru rei. Ve 1922. godine Dada je prestala da postoji, ali je oslobodila umetniki izraz svih organienja stvorenih tradicijom i omoguila pojavu nadrealizma.

108

SLIKARSTVO FANTAZIJE
Osim Dade, na pojavu nadrealizma uticali su i slikari fantazije: Mark agal, \oro de Kiriko, Paul Kle i Henri Ruso. Seanje na detinjstvo provedeno u Vitebeku u Rusiji inspirisalo je Marka agala za slike koje po svojoj fantastinosti lie na predstave iz sna. Posle viegodinjeg boravka u Parizu u krugu kubistva, agal se vratio u Rusiju, u kojoj ga je zatekao rat. Posle oktobarske revolucije radio je kao komesar za likovne umetnosti i za jevrejsko pozorie, za koje je davao nacrte za scenografiju i kostime. Godine 1911. naslikao je sliku Ja i selo, jednu od mnogih svojih uzbudljivih slika. Upotreba boje je fovistika, a uticaji kubizma vide se u prozirnim geometrijskim planovima na koje je razloio oblike.

NADREALIZAM
Nadrealizam se javio 1924. godine. Upoznati sa psihoanalizom Sigmunda Frojda i njegovim sistemom asocijacija, nadrealisti su realnost smatrali uskom i organienom. Verovali su da u oblasti nesvesng postoji ogromna, neotkrivena riznica lepote. U oblasti likovnih umetnosti koristili su, kao i dadaisti, nova tehnika sredstva i nove medijume izraavanja, naroito fotografiju i film. Odobravali su i koristili svaki postupak i materijal ako se iz njega mogu izvui podsvesne slike i isplivati na povrinu. Najpoznatiji predstavnik nadrealista je Salvator Dali, koji na svojim slikama, - Upornost seanja, Iskuenja Sv. Antuna, irafe u plamenu, San (Sl. 156.)i drugim, kao i svojim ponaanjem, slika erotske i svirepe motive na namerno akademski nain. Nadrealistiku reakciju protiv faista u panskom graanskom ratu izrazio je Huan Miro u slici Mrtva priroda sa starom cipelom. Simboli Miroove mrtve prirode su jasni - stara cipela, flaa pia, viljuka zlokobno zabodena u jabuku i naeta vekna hleba u obliku lobanje, kao i neodreenim crnim oblicima. Napadne, dreave boje usred crnih povrina, uz navedene simbole, Miroova su reakcija na dogaaje u njegovoj domovini. Na slian nain radio je i svoje druge radove.

SOCIJALNI REALIZAM
Opta drutvena uznemirenost koju je izazvao prvi svetski rat prouzrokovalo je kod nekih drugih umetnika drukiju reakciju. Drutvena i ekonomska kriza, pojava nacizma, porast militarizma i korupcija buroazije u Nemakoj izazvali su kod velikog broja umetnika revolt i cinizam. Godine 1924. osnovana je grupa Nova objektivnost, sa umetnicima koji su se izraavali kroz socijalni realizam. Najistaknutiji umetnici te grupe su Georg Gros, Oto Diks i Maks Bekman. Koristili su sva raspoloiva sredstva - slikarstvo, crte, grafiku, kola - da direktno kritikuju svet u kome ive. U vreme krize, socijalni revolt izrazili su i meksiki slikari, oslanjajui se pri tom na staru pretkolumbovsku tradiciju. U velikim muralima - fresko-slikama - izrazili su socijalni duh meksike revolucije i narodnog ivota, kao to je muralima uinio Diego Rivera na Univerzitetu u Gvadalahari.

BEZPREDMETNA UMETNOST
Protivtea nadrealizmu i socijalnom realizmu bila je geometrijska apstrakcija. Njeni glavni predstavnici, ruski slikar Kazimir Maljevi i holandski slikar Pit Modrian, doli su do nje logikim putem, polazei od kubizma. Obojica su, slino Kandinskom, tragali za istom umetnou u kojoj su geometrijske forme postale nezavisne od sveta pojavnih predmeta. Kazimir Maljevi je poeo svoje stvaranje formom mainskog kubizma. Na slici Drvosea, on je kratkim, zdepastim geometrijskim oblicima stvorio od figure ruskog seljaka jednog naizgled metalnog robota, koji je trebalo da sugerie dehumanizovani svet industrijskog drutva, a stvarno

109

izraava seljako drutvo carske Rusije. Ubrzo Maljevi je unitio svaki trag realizma i slike sveo na krugove i kvadrate, koji postaju apsolutni jezik koji je nazvao suprematizam. Malo iskoen beli kvadrat na kvadratnom platnu neto malo drukije bele boje moda izraava oseanje nestajanaja u praznom. Za razliku od Maljevia, Modrijanov prelaz od kubizma do iste geometrijske apstrakcije tekao je sporo i dosledno. Umetnost koju je nazvao neoplasticizam zasniva se na kontrastu vertikalnih i horizontalni linija, bele i crne boje, i tri primarne linije: crvene, plave i ute. Njegov umetniki postupak, lien subjektivnog izraza, tei za lepotom koja bi bila izraz kolektivne, a ne individualne svesti. Taj univerzalni vid ivota Mondrian je naao u geometriji. Njegova umetnost snano je uticala na razvoj arhitekture, dizajna i svih vidova urbanog i tehnikog sveta naeg veka.

MODERNA ARHITEKTURA
Najmanje primenjive u arhitekturi, nove ideje su, poetkom XX veka, doprinele eksperimentu organske arhitekture, panskog umetnika, Antonia Gaudija. Na spomenicima kao to su Sagrada Familia i Kasa Mila, (Sl.157.), oba u Barceloni, on kombinuje neogotiku, panski rokoko, organske oblike rastinja i egzotinih oblika sa iskustvima iz rada u kovanom gvou i stvara fantastine celine. Njegovi spomenici su, uz to, sinteza arhitekture, skulpture i slikarstva. Kasa Mila, velika stambena graevina, izgraena u kamenu, izgleda kao da je nainjena u nekom savitljivom materijalu. Arhitektura XX veka izrazila je vie nego ijedna druga umetnost industrijski i tehniki napredak i svoj meunarodni karakter. Veze izmeu arhitekata svih zemalja i naroda, koje su uspostavljene preko eksperimentalnih centara, izlobi i publikacija, bile su vre nego u bilo kojoj oblasti umetnosti i ivota. Osobenosti meunarodnog stila u arhitekturi su: funkcionalnost graevine, upotreba novih graevinskih materijala, naroito elika i armiranog betona, koji diktiraju i nove geometrijske oblike i drutveni karakter arhitekture. Jedan od osnovnih principa meunarodnog stila je odstranjivanje noseih zidova. Spoljanji zid postaje od stakla, proziran, ili od metala i opeke, neprozirna obloga, na kojoj se, s obzirom na to da nita ne nosi, otvori za vrata i prozore mogu umnoavati i proirivat u funcionalnom i estetskom smislu. Vertikalni nosai graevine uslovljavaju njenu pravougaonu ili kvadratnu pravilnost, bez naglaavanja centralne ose koja je postojala u arhitekturi istorijskih stilova. Estetska vrednost nove arhitekture ne zasniva se vie na dodatnoj dekoraciji, ve na rasporedu povrina - punih i praznih, prozirnih i neprozirnih, sjajnih i mat. U socijalnom smislu nova arhitektura se pokazala sposobnom za masovnu i brzu stambenu izgradnju u velikim gradovima, jer koristi standardne i jeftine elemente.Uprkos zajednikim osobinama, postoje razlike u ostvarenjima i doprinosima velikih arhitekata. Najliniji peat modernoj arhitekturi dali su Frenk Lojd Rajt, Valter Gropijus i Le Korbizije.Ameriki arhitekta Frenk Lojd Rajt utvrdio je naela organske arhitekture dugim nizom graevina, planova za naselja i teorijom. Stvorio je novi tip izolovane stambene kue, takozvane prerijske kue", asimetrinog plana, sa prostorima koji nisu izolovani ve otvoreni prema prirodi i saobraeni njoj (Kua Robi u ikagu i kua Kaufman u Pensilvaniji, Gugenhajmov muzej u Njujorku (Sl.158.)). Kakav je ivot, takav je oblik. Lao-ce je izrazio istu tu istinu, sada postignutu u arhitekturi, izjavivi da se stvarnost neke graevine ne sastoji od krova i zidova, nego od unutranjeg prostora u kome se ivi. Drugi vodei arhitekta meunarodnog stila je Valter Gropijus. Kao direktor Bauhausa, najpre u Vajmaru, zatim u Desau u Nemakoj, uticao je na mlau generaciju umetnika i na celokupan rad ove kole. Bauhaus ili Kua konstrukcije imala je praktine i pedagoke ciljeve. Zalagao se za sintezu svih likovnih umetnosti. Gropijusovo prvo arhitektonsko delo kojim je uticao na razvoj meunarodnog stila je Fabrika cipela Fagus u Alfeldu na Lajni. Radikalnu novinu inila je fasada sa velikom staklenom povrinom, ak i na uglovima graevine gde obino stoje nosai. U poreenju sa pompeznim graevinama istorijskih stilova XIX veka, istie se njena jednostavnost i funkcionalnost.

110

Jedan od najplodnijih arhitekata XX veka za ije se ime obino vezuje nastanak meunarodnog stila bio je Eduard anere, nazvan Le Korbizije. Bio je arhitekta i teoretiar, slikar i pedagog. Le Korbizije je projektovao mnoge stambene zgrade, stadione, muzeje i urbanistika reenja za itave gradove, i to u svim delovima sveta. Njegovo ime vezano je za Indiju, gde je, pored ostalog, dao urbanistiko reenje za grad andigar, i za Brazil, gde je radio na izgradnji nove prestonice Brazilije, u kojoj je neke graevine projektovao sam, dok druge projektuju njegovi uenici. Le Korbizje: Kapela Notr Dam. Ronam Le Korbizije je stvorio mnoge znaajne tekovine moderne arhitekture. Unapredio je arhitektonsku tehniku upotrebom prefabrikovanih i standardnih elemenata i reio problem zatite prozorskih okana od Sunevih zrakova - bristolej, koji u arhitekturi tropskih i mediteranskih zemalja imaju prvorazredan znaaj. U oblasti stambene izgradnje stvorio je jedinstvo stanovanja zamislivi da stambena graevina mora imati sve to e porodici omoguiti ivot dostojan oveka. Svoju humanistiku orijentaciju Le Korbizije je pokazao stvorivi proporcije na osnovu ljudske figure modulor. I, konano, iste prave linije u arhitekturi Le Kobizije obogauje grubim, neobraenim betonskim povrinama, kao skulptoralnim elementima. Skulptoralni stil Le Korbizijeove arhitekture dostie vrhunac u hodoasnikoj crkvi Notr Dam u Ronamu.(Sl.159.) Izgraena na vrhu brda, izlivena u betonu, ona ima krov u obliku amaca i valjkaste tornjeve. Dok je spoljanost oivljena svetlo-tamnim kontrastom, unutranji prostor je, zahvaljujui vitraima i naroitom obliku prozora, oivljen raznobojnom i u odreene take usmerenom svetlou, koja stvara tajanstvenu duhovnu atmosferu.

MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE SLIKARSTVO I SKULPTURA

SLIKARSTVO-Drugi period moderne umetnosti u Jugoslaviji koji je trajao od 1918. do 1941. godine, izmeu dva svetska rata, mnogo je sloeniji od prvog perioda, koji obeleava impresionistiko slikarstvo boje i svetlosti. Taj period obeleen je previranjima, raznovrsnou izraza i pravaca, naporom da se otklone konzervativna shvatanja i uhvati korak sa optim kretanjima u savremenoj evropskoj umetnosti. Jedna od prvih tendencija koja je dominirala od 1920. do 1930. godine, kao odjek Sezanovog slikarstva i kubizma, mogla bi se zajednikim nazivom oznaiti kao konstruktivizam. Dok je generacija slikara s poetka XX veka prihvatila impresionizam preko Minhena i secesije, za tu drugu generaciju slikara izmeu dva rata Pariz je postao izvorite iskustva i saznanja. Nova shvatanja, meutim, nisu sazrevala u dodiru sa kubizmom Pikasa i Braka, ve sa umerenim kubizmom Andre Lota, kroz iji je pariski atelje prolazio vei broj slikara iz Jugoslavije. To je kubizam u kome predmet nije razgraen do apstrakcije, ve je prepoznatljiv, preko krupnih geometrijskih volumena. Sezanizam, kubizam, pa i ekspresionizam prihvaeni su razliito, prilagoeni domaim uslovima. Zajedniki im je racionalizam u izgradnji slike i geometrijska forma kao zajedniki predmet istraivanja. U Beogradu tu tendenciju predstavljaju Milo Milunovi, Jovan Bijeli, Milan Konjovi, Petar Dobrovi, Marino Tartalja, Ivan Radovi, Marko elebonovi, Petar Lubarda i Sava umanovi. Najvie i najdue kubistiku orijentaciju izrazio je Sava umanovi u slikama Skulptor u ateljeu i ena u pejzau (sl. 160.). pokazuje tragove analitikog kubizma. Druga njegova znaajnija dela su: Doruak na travi, Pijana laa, Fontana etiri strane sveta, itav niz pejzaa i drugih slika. Sezanovom slikarstvu najblia su neka dela Mila Milunovia. Godine 1930. naslikao je Mrtvu prirodu sa violinom, jednu od slika njegove najvie zrelosti. Od 1931. godine najvei broj slikara koji su poeli kao konstruktivisti oslanja se na iskustva o boji Nadede Petrovi i Riharda Jakopia i okreu se ka koloristikom ekspresionizmu. Kako su veinom studirali na srednjoevropskim akademija - Prag, Krakov, Be, Budimpeta - bio im je dobro poznat nemaki ekspresionizam. ista i uarena, boja postaje sredstvo traginog i afektivnog
111

odnosa prema prirodi i oveku, udaljava ih od odreenog predmeta i teme i nastoji da izrazi iracionalne pobude stvaraoca. Osim unutranje vizije koja nae slikare povezuje sa ostalim impresionistikim umetnicima, tu postoji i etika komponenta. Jovan Bijeli svoje ekspresionistike pejzae lokalizuje na Bosnu i Beograd, Milan Konjovi na ljude i pejza Vojvodine. Bijelievi pejzai iz Bosne slikani su u njegovom beogradskom ateljeu po seanju. Kao da dolaze iz neke none more sve je u njima uskovitlano, putevi, drvee i teki oblaci. U tom olujnom meteu, male kuice kosih krovova i crnih prozora deluju avetinjski. U sudaru sa crnim, boje dobijaju dubinu i potmuli zvuk. Milan Konjovi je, kao i Sava umanovi, bio uenik Andre Lota i, neposredno posle prvog svetskog rata, naslikao je nekoliko slika sa kubistikim obelejima. Vrlo brzo u njegovom stvaralatvu preovlauje boja, fovistiki ista i intenzivna. Nanesena u gustoj i neravnomernoj pasti, snanim potezom, boja postaje skoro jedino sredstvo izraza. Crna linija, debela i iskrivljena, koja uokviruje bojene povrine vodi, takoe, poreklo od fovizma. Iako uvek polazi od predmeta, ljudi i pejzaa, Konjovi bojom stvara oblike koji su skoro na granici apstrakcije. (Sl.161.) Istih godina, ekonomske i socijalne krize izazvale su kod izvesnog broja umetnika potrebu da kritikuju drutvo. U Beogradu su te tenje nale izraza u nadrealizmu Marka Ristia, Duana Matia, Aleksandra Vua i Radojice ivanovia-Noa. U toj grupi samo je Radojica ivanovi bio slikar, ostali su bili pesnici i knjievnici. Daleko od Beograda, meutim, stvarala je fantastino slikarstvo, blisko nadrelaizmu,. Svetski putnik, Milena Pavlovi-Barili je u svom sazrevanju najvie crpla iz zemlje svog oca, iz Italije. Poetska vizija renesansne Italije ima metafiziki prizvuk na slici Kompozicija.(Sl.162.) Povrine su glatke i sjajne, slika sija kao emalj. Socijalno orijentisani umetnici u Beogradu osnovali su 1934. godine grupu ivot. Jezgro grupe inili su Mirko Kujai, \ore Andrejevi-Kun i Stevan Bodnarov. Do poetka drugog svetskog rata 1941. godine, lanovi grupe ivot najvie su postigli u umetnosti grafike. Grafika je zbog manjeg formata, mogunosti umnoavanja i pristupanije cene bila pravo sredstvo u ostvarivnju ciljeva socijalne umetnosti. I, najzad, etvrtu tendenciju umetnosti izmeu dva rata predstavljaju kod nas slikari poetskog realizma ili intimizma. Zainteresovani za predmet i prostor u tri dimenzije koje modeluju bogatim i finim valerskim odnosima, istiui pri tom vrednost naslikane materije ali i plemenitost boje kao materije, oni slikaju enterijer sa figurom, mrtvu prirodu i gradski pejza, sa krovovima i fasadama kua. Osamljenost, lino doivljeni prostori, svet iz kruga prijatelja i najbliih, rafinirani odnosi boja i valera, ona je suta suprotnost svim tendencijama koje su potresale ukus i raspoloenje i publike i kritike. Predstavnici poetskog realizma su Marko elebonovi, Ivan Tabakovi, Pea Milosavljevi, Nedeljko Gvozdenovi i drugi. Pea Milosavljevi je slikar pariskih krovova i starih fasada svetlih boja, izuzetno retkih i probranih: sedefa, duvana, suve trave, svetlozelene, bez naglih prelaza, boje, koje uranjaju i slivaju se jedna u drugu, tako da se dobija utisak da su slikane u zamagljenoj atmosferi jedne bojeMotivi enterijera Marka elebonovia su stari nametaj, biste, slike, globusi, ah, predmeti koji su povod za organizaciju prostora, a motivi Ivana Tabakovia su gradski ambijent ulica i trgova Novog Sada. SKULPTURA-Iako moderna skulptura kod nas nije imala veih tradicija, desilo se da je u XX veku dala skulptora ija su dela u samom vrhu svetske skulpture i umetnosti. To je obimno delo Ivana Metrovia, iji rad ispunjava celu prvu polovinu stolea. Ve njegovo prvo znaajno delo na poetku veka - projekat i makete za Kosovski hram -ostavile su snaan utisak u zemlji i inostranstvu. Ve u tom delu on je uspostavio prisan odnos izmeu skulpture i arhitekture i taj spoj nastavio je da razvija i kasnije u Zdencu ivota u Zagrebu, Mauzoleju Raia u Cavtatu, Spomeniku Neznanom junaku na Avali, i u dvema konjanikim statuama indijanaca na ulazu u Miigensku aveniju u ikagu. Kao skulptor, kretao se izmeu dve suprotne krajnosti: izmeu naturalizma i stilizacije, izmeu brutalnosti bujnih oblika i odricanja od modelacije i svoenjem na linearne i povrinske reljefe. I jednom i drugom krajnou Metrovievo delo se vezuje za secesiju,

112

naroito u skulpturama koje su raene zajedno sa arhitekturom, to znai da su u njoj vidljivi uticaji starih umetnosti Egipta, Asirije, Vizantije i Mikelanela. Metrovieva istinska snaga i herojska patetika, snaga volumena koja uspostavlja pravi odnos sa prostorom dolaze do punog izraaja u pojedinanim skulpturama.(Sl.163.) U Beogradu, pored Metrovia, stvarali su u provj polovini XX veka Toma Rosandi, Sreten Stojanovi, Petar Palaviini i Rista Stijovi. Toma Rosandi, Metroviev ak, umnogome i razliit i slian sa uiteljem, iveo je, od zavretka prvog svetskog rata u Beogradu. Patetika, velike teme i idealizam pre oznaava kraj jednog perioda nego to otvara drugi. Dve grupe pred Narodnom skuptinom, koje je sam autor nazvao Igrali se konji vrani, iz 1937. godine, iako spadaju meu najmonumentalnije skulpture u modernoj srpskoj umetnosti, jo uvek su okrenute prema tradiciji vie nego prema novom. Moderna srpska skulptura poee sa generacijom posle prvog svetskog rata, sa Sretenom Stojanoviem i Ristom Stijoviem. Delo Sretena Stojanovia je obimno i raznovrsno. Radio je sitnu plastiku, portrete, monumentalne statue i spomenike velikih dimenzija, kako u okrugloj skulpturi tako i u reljefu. Skulptura Riste Stijovia je intimistikog, enterijerskog karaktera. Okrenut od zbivanja u modernoj evropskoj skulpturi ka egipatskoj, asirskoj i indijskoj umetnosti, njihovim stilizacijama i prenaglaenim uvijenim pokretima, stvarao je dela zatvorene forme, bez tenje za osvajanjem prostora. To su uglavnom figure ena i ivotinja. Najvie je radio u drvetu - orah, rua, kruka - ali i u drvetu egzotinih vrsta, kao to su eukaliptus i abonos, sa uvek prisutnom sveu o vrednosti materijala.

ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI

Po prirodi najtenje vezana za ivot, arhitektura je, uz slikarstvo, bila najrazvijenija grana umetnosti u Srbiji u XIX veku. Zato njen razvoj nosi sva obeleja tipina i za slikarstvo tog razdoblja, s tim to je znaaj stranih arhitekata bio vei od domaih. Projekti su nabavljani u inostranstvu ili su naruivani od tzv. odomaenih stranaca, a izvoai su bili domai majstori. Na podruju Vojvodine su to bili preteno nemci (Felber, Lang), i domai inenjeri Lauevi i uvakovi. Oni su jedni od tvoraca itavog niza crkvenih, vojnih i civilnih objekata u stilu austrijskog i maarskog arhitektinskog naslea. U Srbiji se arhitektura svodila na obnovu u ustanku poruenih zgrada u stilu tradicionalnog balkanskog i orijentalnog neimarstva. Posle 1930. godine prodiru uticaji neoklasicizma u delima ve pominjanih autora u Vojvodini. Prvi znaci romantizma oseaju se na mnogim zgradama u gradovima Srbije (Kapetan Miino zdanje u Beogradu, (Sl.164.), crkve u Smederevu i Vrcu, Staro zdanje u Aranelovcu i drugim). Krajem XIX veka u Srbiju i junu Ugarsku prodiru nove ideje i pojavljuju se domae arhitekteA. Bugarski, S.Ivakovi, \. Molnar i drugi. Pored arhitekture sa elementima istoricizma pred sam kraj XIX veka pojvljuju se i secesija i sa njom uslovi za razvoj moderne arhitekture. Arhitektura u Jugoslaviji u prvoj polovini XX veka karakterie naputanje istorijskih stilova i preovladavanje secesije. Mnoge zgrade razliite namene, izgraene su u ovom stilu koji je naroito dominirao u gradovima Vojvodine. Mnoge od njih su i danas vrlo privlana i atraktivna zdanja koja ulepavaju ambijentalne celine Novog Sada, Subotice, (SL.165.) Sombora, Kikinde, Vrca i drugih gradova. Spontan i normalan razvoj gradova prekinut je prvim i drugim svetskim ratom, iz koga je Srbija izala desetkovana u ljudima i poruenih gradova. I pored nekoliko darovitih arhitekata - Dragia Braovan, Milan Zlokovi i Nikola Dobrovi - novi prodori u arhitekturi Srbije tekli su sporije nego u Hrvatskoj i Sloveniji.Poletan uspon ahritekture u Srbiji poeo je krajem 50-tih godina. Potpuna politika i kulturna otvorenost Jugoslavije omoguila je i domaim neimarima da se bez ostatka uklope u sve tokove savremene arhitekture u svetu. Upotreba novih materijala, uz nove duhovne sadrine, odredila je smelou konstruktivnih reenja i sudbinu savremene arhitekture u Srbiji. Najznaajnije arhitekture su: Ivan Anti, Branko eelj, Bogdan Bogdanovi, Spasoje Kruni i dr.

113

UMETNOST TREE ETVRTINE XX VEKA

Drugi svetski rat jo jednom je, posle nepunih dvadeset godina, gurnuo oveanstvo u novo krvoprolie koje je poprimilo oblik i karakter totalne kataklizme. Jo pre poetka rata, dolaskom i irenjem nacizma, veliki broj evropskih, prvenstveno nemakih umetnika preao je u Sedinjene Amerike Drave i doprineo da se u amerikoj umetnosti razviju dva usmerenja - apstraktni ekspresionizam i geometrijska apstrakcija. Odmah po zavretku rata ta dva usmerenja dominirae kao enformel i kao optika umetnost. Enformel ili apstraktni ekspresionizam je irok pokret koji obuhvata razliitu stvaralaku praksu. Koreni enformela ( ne-forme) nalaze se u nefigurativnoj umetnosti Kandinskog, u bojama Noldeovih i Ruoovih slika i u istonjakoj kaligrafiji, ali i u nesvesnom i automatskom stvaralatvu nadrealista. Kod umetnika enformela naglasak je na samom procesu stvaranja, na sluajnosti, zbog ega se iskljuuje svaka priprema, iskustvo i zamisao. Nesvesno u enformelu izraava sama materija i to ne samo slikarska ve svaka, bilo koja materija: pesak, metal, zemlja, staklo. Bogatstvo fakture, koje proizilazi iz istovremene primene razliitih materijala, stvara ritam i kontrast. Slikarstvo postaje gest i akcija koja kontrolie rasprostiranja materije i mlazeve boje. To se slikarstvo vezuje za Amerikanca Deksona Poloka, kome je bio cilj, kao to je sam govorio, da ue u sliku i postane deo nje. Smatrao je sliku biem koje ima sopsteni ivot i kojoj slikar jednim nesvesnim postupkom treba da omogui da doe do izraaja. Beogradski enformel se pojavio krajem pedesetih godina. U delu nekih slikara beogradskog kruga enformela pojavili su se znaci, kao kod Turinskog, drugi su ispitivali prirodu materije, kao Mia Popovi i meali sa bojom ljunak, pesak, smolu, ili su komadi materijala - ice, pleha, drveta ugazili u sliku. Slika vie ne stvara iluziju materijala, ve uvodi u sliku deo stvarne prirode, ponekad razorene sagorevanjem, izlomljene, zguvane. (sl. 166.)U enformel-slikarstvu nema boje u tradicionalnom smislu rei. Preovlauje crna i neto malo bele, dve ne-boje. Paralelno sa enformelom i nasuprot njemu razvijala se optika umetnost ili umetnost novih vizuelnih istraivanja - op-art. Nasuprot unitenoj formi enformela, optika umetnost ima vrst geometrijski poredak. Ona je takoe apstraktna, ali vodi poreklo od Mondrijana, De Stijla i istraivanja voenih u Bauhausu. To je umetnost u ijoj organizaciji vladaju opti geometrijski i matematiki zakoni da bi snagom optikog dejstva izazvali senzaciju pokreta i vibracija. Op-art u tome uspeva sistemom linija i osnovnih geometrijskih oblika: kvadrata, krugova i trouglova, prema unapred smiljenom ritmu. Linije ili geometrijske jedinice se u stilizovanoj perspektivi zgunjavaju ili rasplinjavaju, odnosno poveavaju i smanjuju, tako da u mrenjai oka stvaraju utisak pokreta i vibriranja, izazivajui ponekad neprijatnost i bol. Najznaajniji predstavnik op-arta je Viktor Vazareli. On je tvorac skoro svih vrsta optikih pronalazaka. Svoja dela rasporedio je u grupe, od kojih svaka ispituje razliite vidove optikih iluzija. Neki, pravljeni za umnoavanje, pokriveni su providnim plastinim listovima, koji imaju istu aru kao i crte, ali u obrnutom odnosu kao negativpozitiv. Ta dva crtea mogu da se sinhronizuju, zatim plastika moe da se povlai gore-dole ili levo-desno, i tada se ara menja pred naim oima. Veliki broj Vazarelijevih dela sveden je na crno-belo,(Sl. 167.), a od ezdesetih godina, za iste optike iluzije, koristi bogatstvo i sjaj boja. Za razliku od naglaene individualnosti umetnika enformela, Vazareli se svojim optikim istraivanjima zalagao za univerzalnu umetnost, kao i Mondrian i umetnici Bauhausa, koja nee biti privilegija, elite, ve sredstvo komunikacije svih ljudi tehnoloke civilizacije. Slikarstvo i skulptura u klasinom smislu rei bili su za njega prevazieni i tragao je za stvaranjem dela koje se moe nainiti od standardnih elemenata geometrije, ije umnoavanje i pokretanje izaziva itav niz preobraaja.

114

RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI

POZORITE
Ako se kao istina uzme ona stara da je "ivot jedno veliko pozorite u kojem svako odigra svoju ulogu", onda je pozorite staro koliko i ljudski rod. U uem smislu pozorite predstavlja mesto gde se prikazuju pozorini komadi. Meutim, u irem smislu pozorite je umetnost glume, prikazivanja pozorinih komada. Poreklo pozorita je ritualno. Javlja se jo u prvobitnoj zajednici kada su ljudi, predstavljanjem i igrom, pokuavali da umilostive sile prirode, bogove, slavili dobar ulov, prizivali kiu, pokuavali da shvate pojave kao to su zemljotresi, grmljavine... Preko religije i pozorita ovek primitivne zajednice pokuavao je da rei svoje postojanje i poreklo. U osnovi postoje dva tipa pozorita: azijsko i evropsko. Azijsko pozorite je starije i razvijalo se u Kini, Japanu, Indiji, Egiptu. Bitne komponente ovog tipa pozorita su maska, minka, pokretna bina (scena) i zavesa koja odvaja izvoae od gledalaca. Azijsko pozorite je podeljeno na inove, a najstariji oblici su "pozorite senki" i "pozorite lutaka". (Sl.168.) Koliko je duga tradicija azijskog pozorita govori i podatak da su ve 2500.g. p.n.e. stvoreni uslovi za razvoj ove umetnosti. Tada je ve pozorini komad koji se izvodi imao napisan tekst, ureeno mesto za izvoenje, glumce koji su bogato maskirani izvodili predstavu, a postojali su i brojni gledaoci i ljubitelji ove vrlo atraktivne scenske umetnosti. Istorijski osnov pozorine tradicije u Evropi predstavljaju tragike i komike predstave koje se javljaju u Grkoj u V v.p.n.e.

RAZVOJ POZORITA U SVETU

1. Pozorite u Grkoj - Najpre se javlja tragedija koja se razvila iz ditiramba (lirsko-horskog pevanja koje se izvodilo uz igru). Tragedije su se prikazilvale u toku svetkovina u ast Boga Dionisa, t.j. u vreme Velikih dionizijskih igara koje su se odravale svake godine u martu. Svaki pisac je tada podnosio pozoritu jednu teatralogiju (skupinu od 4 pozorina komada - 3 tragedije i 1 groteska), a hor se sastojao od satira (divlji ljudi). Na tim sveanostima pojavljivali su se razni muziari i svirali na razliitim instrumentima. Sluaoci su tada padali u trans i tako dolazili u dodir sa boanstvom. Do 534. g.p.n.e., do pojave Tespisa, ditirambi trpe razne promene. Hor satira zamenjuje hor obinih ljudi koji izvode horske prie. Najvaniju ulogu imao je hor i njegov voa korifej. Uspostavlja se pevajui odnos izmeu hora i korifeja. Kasnije se hor raspada u poluhor. Tespis uvodi prvog glumca (Hipokrit) koji sada odnos sa korifejom uspostavlja govorei. Glumci su bili samo mukarci. Najznaajniji pisci grkih tragedija koji su teme svojih tragedija uzimali iz pria i mitova. Bili su: Eshil ("Okovani Prometej), Sofokle ("Antigona","Kralj Edip") i Euripid ("Bahantkinje"...). Predstave su se izvodile u posebno graenim pozoritima u Epidaurusu, Delfima, Atini, Olimpiji. Grka komedija se razvila iz dionizijskog kulta - karnevalski tip. Dva najznaajnija grka komediografa su Aristofan i Menandar . Glumci su u Grkoj prvilegovana klasa. 2. Za razliku od grkog, rimsko pozorite je do sredine I v.p.n.e. graeno od drveta i ti teatri su rueni odmah posle izvoenja predstave. U drugoj polovini I v.p.n.e. gradila su se velika kamena pozorita (Pompejev teatar u Rimu). Sa pojavom veih pozorita glumci poinju da nose maske. Od

115

kostima nosi se kratka tunika preko koje je bio dug ogrta. U Rimu su glumci retko bili slobodni ljudi, bili su nedostojni da nose oruje. Najvei glumac tog vremena bio je Roscije. Najznaajniji pisci bili su: Plaut i Seneka ("Medeja", "Fedra", "Edip")Posle propasti rimskog carstva i najezde varvara nastaje u istoriji pozorita prazan prostor. 3. Pozorite u srednnjem veku.Srednji vek zaustavlja razvoj pozorita za ta je postojalo vie razloga : monoteizam i poziv crkve na asketizam, a pre svega verovanje da je pozorite ostatak paganskog, nekulturnog. Meutim, pozorite delimino ipak postoji. Postojale su cirkuske akrobate, ongleri, histrioni, pileri koje je crkva proganjala i zbog ega, poetkom XII v. oni osnivaju bratstva - prve profesionalne glumake druine (Pariz, London, ester).Borbu protiv paganskog pozorita crkva vodi stvaranjem pozorita obreda, oienja - liturgijskih drama. Ovi obredi imaju teatarsko obeleje izvoeno u obliku dijaloga.Odravani su na latinskom jeziku koji narod nije razumeo, te crkva menja latinski jezik u jezik naroda,a prostor za izvoenje premeta iz crkve koja je postala preuska za liturgijske obrede i izmeta ga u manastirska dvorita, a kasnije na gradske trgove. Pozorite je u XIV i XV v. imalo zadatak da zadovolji potrebe za duhovnim i moralnim okrepljenjem i potrebu za zabavom i smehom. Zato je pozorite tog vremena religiozno i komino.Najznaajniji srednjovekovni pozorini oblici su: misterije, mirakuli i moraliteti (religijskog sadraja sa temama iz Biblije i itija svetaca) i farse i sotije (kominog sadraja).(Sl.169.) 4. Pozorite renesanse. U skladu sa optim procvatom i preporodom, pozorite se okree oveku u velikom humanistikom pokretu u kojem dolazi do ponovnog oivljavanja antikog pozorita. Osnovni pozorini oblik je komedija iz koje e se kasnije javiti tragedija i drugi dramski oblici. Postoje tri vrste komedije: 1. komedija erudita 2. puka komedija i 3. commedia dell' arte. Komedija erudita otkriva negativno u drutvu i njegove nosioce izvrgava ruglu. Puka komedija pisana je na narodnom jeziku. Obilovala je lascivnostima i psovkama. Najznaajniji deo renesansnog pozorita je commedia dell' arte. Bila je pukog karaktera i izvodila se na vaarima i drugim narodnim skupovima. Obeleja ove komedije su: profesionalizam, maske i improvizacija. Glumci su oi pokrivali maskama, dok su im usta i nos ostajali slobodni. Od poetka XVI v. i u Francuskoj poinju da se okupljaj prve profesionalne druine glumaca. Jedna od takvih druina bila je "Bratstvo Hristovog stradanja" koje je prikazivalo misterije, mirakule i farse. Svoje predstave su izvodili u Burgunjskoj palati. Bratstvo je imalo monopol na izvoenje predstava u Parizu. 5. Pozorite XVII i XVIII veka. Karakteristike francuskog pozorita XVII v. ogledaju se u klasicizmu iji je najznaajniji predstavnik Molijer ("Uobraeni bolesnik"). U to vreme po prvi put i ene izlaze na scenu. Pravila svake dobre drame u to vreme u Francuskoj su bila: 1. Jedinstvo mesta - ne promenjena scena kroz sve inove predstave; 2. Jedinstvo radnje - radnja se zasnivala na jednom sukobu, postojao je jedan glavni dogaaj bez sporednih radnji; 3. Jedinstvo vremena - vreme od jednog dana i jedne noi; 4. Pravilo istinitosti i uverljivosti - sve je moralo izgledati kao pravo; 5. Pravilo dolinosti - na sceni se nije smelo prikazivati nita nepristojno. Posle Molijerove smrti nastaje comedie Francaise. (Sl.170.) Najznaajniji glumci tog perioda su Luj Leken i Kler Kleron koji uvode novine i kostime - kombinacija dvorske toalete i elemenata istonjakih egzotinih kostima najee kineskih i turskih. U XVIII v. nastaje bulevarsko pozorite, drugorazredno pozorite u smislu kvaliteta. Koristilo je tehnike novine, optike efekte... Najznaajniji autor je Volter ("Kandida").

116

U to vreme pozorina umetnost se razvija i u paniji i Nemakoj. Autori u paniji su: Migel Servantes, Lope de Vega i drugi. U Engleskoj se pozorina umetnost razvila u XVI veku, u Londonu gde su se izdvojile dve pozorine druine iji je lan, glumac i dramski pisac bio Viljem ekspir, najvei dramski pisac Engleske i itavog sveta. Glumci su za izvoenje svojih predstava koristili dvorita gostionica,sve dok londonske vlasti nisu to zabranile.To je dovelo do izgradnje pozorita trupe Lorda Komornika i drugih pozorita.ekspir, koji je o oveku uopte i njegovoj prirodi u svojim delima rekao vie nego svi ostali pisci, ostao je enigmatska linost. Njegova dela su: komedije -Ukroena goropad, San letnje noi, i druge; i tragedije- Romeo i ulijeta, Otelo, Hamlet, Magbet...; istorijske drame Riard II i III; poeme -Venera i Adonis, Soneti i mnoga druga dela koja se i danas vrlo uspeno izvode na scenama pozorita celog sveta. U XVI v. i u Rusiji se razvija pozorina umetnost. Meutim, u vreme romantizma pozorite se razvija na delima znaajnih pisaca kao to su Pukin, Ljermontov, Gogolj, Ostrovski, Turgenjev. Od 1880. u Rusiji je sve vei interes za dogaanja u teatrima Evrope. Razvija se ruska opera. Razvija se i ruski realizam iji je predstavnik Stanislavski, vrlo znaajna linost u istoriji pozorita. Razraivao je pitanje kako da glumac svojevoljno, a ne sluajno ue u ulogu. Govorio je o preivljavanju kao osnovnom sredstvu realistike glume.(" Glumac mora da doivi, preivi iste strasti kao i lik koji tumai, kako bi u njega udahnuo ivot"., dalje je govorio: "Nema velikih i malih uloga, ima samo velikih i malih glumaca, i - Ja ne volim sebe u pozoritu, ve pozorite u sebi". Stanislavski je eleo da u praksi dokae svoje teorije o umetnosti glume i u ehovoljevoj drami Galeb naao je idealno sredstvo. U to vreme znaajna imena za svet pozorita bili su Henrih Ibzen, August Strinberg, Dord Bernard o. Posle njih dolazi mali predah u vidu neoromantizma i autora kao to su Edumnd Rostan ("Sirano de Bererak"), Oskar Vajld, Edvard Gordon Kreg, Maks Rajnhart. Dve najvee glumice polovine XIX i poetka XX v. bile su Sara Bernar (francuskinja) i Eleonora Duze (italijanka). 6. Pozorite XX veka. Novine u pozorite XX v. uvodi Nemaka, kroz politiko pozorite. Putem pozorinih predstava vrena je propaganda klasne borbe proleterijata...Najvee ime bio je dramaturg, pisac, reditelj Bertolt Breht (Bal, Prosjaka opera, Majka hrabrost i njena deca). Van Evrope, koja je do XX veka dominirala u kulturnom razvoju, pozorina umetnost se, kao i ostale umetnosti iri i na druge kontinente, a pre svega u Ameriku. Najznaajniji autori amerikog pozorita XX veka bili su: Judin O'Nil (Dugo putovanje u no), Artur Miler (Smrt trgovakog putnika, Vetice iz Salema...),Tenesi Vilijams (Staklena menaerija, Maka na usijanom limenom krovu, Tramvaj zvani elja, Tetovirana rua...). Mnoga od ovih dela se danas ne samo izvode na najuvenijim scenama, nego su i jedna od najomiljenijih pozorinih dela kako za umetnike, tako i za publiku.

TURISTIKA PREZENTACIJA POZORITA

Mnoga pozorina dela, od Grke do danas, jo uvek se izvode u sadanjim pozoritima. Za te predstave su se oduvek, i danas gradile specijalne zgrade i scene, uvek impozantne, lepe. Mnoge gradove i danas krasi arhitektura velelepnih arhitektonskih zgrada. (Sl.171.) Tradicionalno bogato, ili moderno jednostavno, elegantno, ureene scene pozorita doivljavaju razliite postavke, interpretacije i uspehe. A pozorite? Pozorite ne predstavlja nita, ono jeste neto: nema izmiljotine, postoji samo stvarnost, dogaaj, happening. (Sl.172.) Da li pozorite kao scena, kao umetnost, kao happening moe biti turistiki interesantno? Da li turisti koji obilaze gradove i prostore sveta imaju, bar nekada, kao osnovni ili jedan od motiva, motiv da posete neku pozorinu predstavu, festival, glumako izvoenje? Sigurno da imaju. Za

117

precizne tvrdnje u ovom momentu ne postoje i odgovarajui podaci. Ali se sa sigurnou moe tvrditi da je turistika prezentacija pozorita prisutna u mnogim turistikim putovanjima - nekada samo kao sastavni deo fakultativnih poseta, nekada kao deo razgledanja pozorita kao graevine, spomenika kulture, ali vrlo esto i kao osnovni motiv putovanja u neke druge prostore. Veeri poezije, kazivanja, gostovanja pozorinih umetnika, premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorinih komada, pozorini festivali tipa BITEF-a, Dana Bertolda Brehta, Sterijinog pozorja, i mnogih drugih manje ili vie poznatih - est su motiv posete turista. Mnogi veliki gradovi Evrope i Amerike u danima slabije poseenosti turista osmiljavaju pozorine predstave, festivale, letnje pozorine igre i druge oblike prezentacije pozorine umetnosti u cilju poveanja pre svega kulturnih vrednosti grada, ali i atraktivnosti tog grada za turistike posete. Tu su pozorite i turizam na istom zadatku. Za uspenu kulturoloku i turistiku prezentaciju pozorita i svih ostvarenja scenske umetnosti neophodno je da ta ostvarenja, ali i prostori u kojima se odvijaju budu za to adekvatno opremljeni, ureeni i za posetioce osposobljeni. Za to je neophodno stalno pratiti uspenost prezentacije, zadovoljstvo publike, njihova oekivanja i po mogunosti truditi se da se zadovolje sva ona oekivanja posetilaca koja ne remete osnovne vrednosti pozorinih ostvarenja i njihov kulturni znaaj. Na kraju da se podsetimo: turistika prezentacija pozorita moe biti sastavni deo redovnih ili fakultativnih poseta u toku turistikog putovanja, deo turistikih razgledanja gradova u smislu razgledanja spoljneg izgleda i unutranjosti pozorita kao graevine, spomenika kulture, a moe da bude i osnovni motiv putovanja ukoliko se radi o posebnim segmentima posetilaca i ukoliko se radi o prisustvovanju premijerama, festivalima, gostovanjima poznatih pozorinih umetnika... mogu da budu i kruna turistika putovanja koja za motiv putopvanja imaju pozorite (umetnike, objekte, ostvarenja)... Oblici turistike prezentacije pozorita mogu biti: redovne predstave (sa i bez gostovanja poznatih umetnika), mala scenska izvoenja, monodrame, aktivna pozorita na razliitim mestima i prostorima, veeri poezije, kazivanja, u turistikom mestu gostovanja pozorinih umetnika, premijere ili obnovljene premijere poznatih pozorinih komada, pozorini festivali kao najkompleksniji, dueg trajanja sa vie uesnika i sotvarenja ime se dobija na atraktivnosti za iru publiku.

118

MUZIKA
Vrlo je teko jednostavno rei ono to je opte, veito, izvorno. Osnovna tri filozofska pitanja na koja se jo uvek trae odgovori su: ta je to kosmos, ta je to ivot i ta je to muzika? Jednostavnim enciklopedijskim renikom reeno muzika je tonska umetnost ija su izraajna sredstva ritam, melodija, harmonija, jaina i boja tona. Muzika je dakle umetnost u kojoj muziki stvaraoci, umetnici svoje doivljaje, svoje vienje sveta i istine izraavaju pomou tonova. Nekada je muzika bila vrlo znaajna stvar, ijim su se poreklom i sutinom bavili najznaajniji filozofi, naunici, umetnici. Samo poreklo rei (od grke rei musa- zatitnica, boginja), kao i injenica da je od devet grkih muza, sedam titilo umetnike discipline vezane za muziku, govori nam o znaaju koji je muzika imala. Taj znaaj potvruje i veliki filozof Platon, koji je govorio: "to je u dravi bolja muzika, bolja e biti i drava". U modernom svetu muzika je najmanje filozofsko pitanje. Ona je vid zabave, predmet biznisa, simbol drutvenog statusa, stila ivota. Muzikoligoja je nauka koja se bavi prouavanjem muzike u najirem smislu. Sigurno je da je muziku lepe doivljavati nego o njoj misliti. Meutim, na ovom mestu treba izneti kako je nastala muzika, kakva je ona i kakav znaaj ima. ta je muzika i kakvo joj je poreklo? Muzika je nematerijalna, duhovna, emotivna. Njen osnovni elemenat je zvuk-ton. Postoje razliite teorije o postanku muzike. Herbert Spenser, engleski filozof i sociolog, evolucionista, je smatrao da je ljudski poj plod vika energije i da se javlja u trenutku afekta, kada intenzivnost emocija izaziva sputanje i dizanje glasa. Posle njega, arls Darvin, je pokuao protumaiti biolokim putem, te je smatrao da je muzika sredstvo da se iva bia, suprotnih polova, meusobno privlae, kao kod ivotinja. Ekonomist Karl Biher je ukazivao na vezu muzike i proizvodnje, odnosno da je muzika povezana sa razvojem ljudskog drutva, odnosno da muzika prati oveka u radu u odnosu na nepooznate sile i u drugim prilikama. Prvobitnu muziku ne poznajemo, ali su kasnija prouavanja odbacila ova jednostrana tumaenja. Savremena istraivanja muzike primitivnih plemena koja i danas ive u Africi, na Novom Zelandu, Junoj Americi, dovode u vezu muziku tih plemena sa prvobitnom muzikom, te otuda stav da je muzika pratila oveka u svakodnevnim zbivanjima, od njegovog postanka.

RAZVOJ MUZIKE U SVETU

Koji su zapravo inioci nastanka muzike teko da e se ikada moi dokazati. Moda to i nije bitno. injenica je da je muzika bila, jeste i bie nerazdvojni deo ivota oveka. Osnovni izvori za prouavanje razvoja muzike su: zapisi na istorijskim dokumentima (slikama od praistorije pa nadalje, u tekstovIma); ostaci razliitih prvobitnih instrumenata-udaraljki, zveki i sl.; prouavanje i praenje razvoja muzike sadanjih plemena. 1. Muzika prvobitnog drutva. Muzika se u poetku nalazila u Sinkretikom stanju odnosno u sklopu sa drugim umetnikim manifestacijama (poezija, ples, mimika). Muzika tog doba predstavlja melodijski i ritmiki organizovan govor koji je pre svega spontani izraz povienih emocionalnih stanja. Muzika je takoe i deo magijskih obreda, ali i radnog procesa. Razvoj muzike je zapoeo pevanjem u kojem se osea bogatstvo i sloboda ritma tih drevnih melodija. U poetku se manje oseala usaglaenost izmeu pevanja i telesnog ritma. Kasnije, otkriem ritmikog ponavljanja sve vie se tei jedinstvu pevanja i lupkanja na razliitim instrumentima. Prvobitni
119

instrumenti su bili razliite zveke, egrtaljke, tukovi, bubnjevi. Pevanje je bilo u heterofoniji, odnosno vie pevaa u razliito vreme su izvodili istu melodiju. U daljem razvoju ton i re se odvajaju od plesnog pokreta, muzika prestaje da bude sinkretika.. Opseg melodija se iri i tada se javlja prvo pentatonika lestvica (sa pet tonova). Za jedno sa lestvicom pojavljuje se i vieglasje, a takoe se pronalaze i novi instrumenti, prvo duvaki, a zatim i gudaki. 2. Muzika drevnih kultura. U zemljama starih istonih civilizacija postojali su razvijeniji uslovi razvoja muzike, kao i ostalih umetnosti Takoe iz tih civilizacija su ostali pouzdaniji izvori na osnovu kojih se moe prouavati muzika. To su slike, crtei, skulpture, reljefi, pisani tekstovi (stare drevne knjige Mesopotamije, Kine, Indije, Egipta). Najznaajnije za sve ove kulture je da dolazi do cepanja muzikog ivota na muziku vladajue klase, a esto takva muzika postaje postaje slubena muzika drave izvoena na dvorovima, religijskim muzikim manifestacijama. S druge strane u narodu ivi vlastita muzika, koja je kolektivna i takva ostaje sve do dananjih dana. U Egiptu su postojali profesionalni muziari, cenjeni na faraonovom dvoru. Egipani su imali razliite instrumente, pored uobiajenih jo i harfa i hidrauline orgulje. Osnova muzike teorije je bila pentatonika polustepena lestvica, koja se i danas primenjuje u muzici iz tih drevnih vremena. Kina, kao tada vrlo razvijena civilizacija, nije imala psebno izraen muziki razvoj. Muziku su upranjavali svi slojevi, koristei pentatonsku lestvicu, koja daje jednolinu muziku koja se i danas koristi. Najznaajnije je to su imali razvijene udaraljke, kao to je poznati kineski gong - tam-tam, veoma prodornog i plemenitog zvuka. Indija, zemlja velikih klasnih razlika imala je i raznoliku razvijenu muziku, karakteristinu za pojedine klase, a razlikovala se i duhovna od svetovne muzike. Pradavno je poznavanje lestvice od sedam tonova i karakteristino korienje ianih instrumenata. U Palestini (Izraelu), muzika je bila sastavni deo dravnog i verskog rituala. Posebno je negovano vokalno jednoglasje iz kojeg je kasnije nastala i danas specifina hrianska duhovna muzika. U staroj Grkoj je muzika, kao uostalom i sve umetnosti i aktivnosti oveka imala izuzetan znaaj. Muzika se razvijala kao teorija, filozofija i kao umetniki pravac. Koliki je znaaj muzika imala vidi se i iz rei velikog filozofa Platona: "to je u dravi bolja muzika, bolja e biti i drava". Omiljeni instrumenti su bili lira i kitara, kao iani i aulos kao duvaki instrument. Najomiljenije je bilo pevanje uz kitaru, a u instrumentalnoj muzici se vie potovalo sviranje na aulosu. U staroj Sparti je bilo popularno i horsko pevanje. Sintetiki karakter grke tragedije uticao je vie puta u istoriji razvoja muzike na pojavu razliitih muzikih oblika, pre svega opere. U Grkoj su orgnizovana takmienja u muziciranju, pevanju, govornitvu sa muzikom pratnjom, a postepeni pad u razvoju muzike osea se posle 450. godine, koji je trajao za sve vreme Rimske imperije. Stari rimljani su preuzeli sve osnoivne elemente u muzici od Grka i gotovo nita dalje nisu razvijali. 3. Muzika srednjeg veka i renesanse. U muzici srednjeg veka nisu se dogaale bitne promene. Najvei uticaj na razvoj muzike imala je drava, narod i crkva. Crkva je imala najveeg uticaja na razvoj, te muzika, koja jo uvek nije estetska potreba, vie je religiozni kult i drutveno ophoenje. Tako je Papa Grgur I (VI v.) sakupio i objavio napeve koje treba pevati na crkvenim sveanostima, a koja su izvoena u jednoglasj. Od tada crkveno pevanje - gregorijansko se uvek izvodi u jednoglasju. Poetkom XI veka pojavljuju se i prvi notni znaci sa jednom uspravnom crtom koja je pokazivala visinu tona i jednom horuzontalnom crtom koja je fiksirala ton. Do tada su se koristile neume koje su oznaavale dizanje i sputanje melodije, a bile su sline stenografskim znacima. Sem crkvene, razvijala se i narodna muzika koju su izvodili ulini pevai. U XI veku dolazi i do pojave vieglasja, prvo jednostavnog, a zatim od XII i XIII veka u Francuskoj razvijeno vieglasje ili "ars antiqua". Od XV do XVII veka domunaciju u muzikom razvoju imala je Holandija, zemlja u kojoj je graanska klasa dominirala i koja je uticala na graanski razvoj ne samo muzike nego i ostalih umetnosti.

120

Muzika renesansa se javila neto kasnije nego u likovnim umetnostima i trajala je od XVI do XVIII veka. Osnovne karakteristike su humanizacija i preporod narodne muzike, pojava brojnih instrumenata koji su neki domai, evropski, a neki prodiru iz azijskih zemalja (gudaki). U renesansi instrumenti nemaju vie podreenu ulogu, a muzika u celini otkriva oveka, prirodu, ljudske obiaje. Postepeno iz muzike izbija subjektivnost doivljaja i progovara linost umetnika. Crkvena muzika je vie razvijala u Italiji gde je stvarao najvei majstor vokalne duhovne muzike ovani Pjerluii da Palestrina. U svetovnoj muzici se razvija madrigal, kao vokalna renesansna forma. Krajem XVI veka iz monodije se razvija opera, kao veza dramske umetnosti i muzike. 3. Muziki barok. U periodu muzikog baroka (XVII i poetak XVIII veka) ne dominira vie duhovna, ve svetovna muzika, a takoe se poveava i znaaj pojedinca kao umetnikog pojedinca. U teoriji se razvila harmonija kao nauka o akordima i zakonima njihovog meusobnog povezivanja. Barokna melodija je asimetrina, ona je i monodija i polifonija. Osnovni muziki oblici su: fuga polifona crkvena forma; instrumentalna muzika - svite, sonate, koncerti, a najpoznatiji autori su Koreli, Vivaldi, Skarlati; zatim opera kao muziko-scenska vrsta (Monteverdi - "Orfej"); zatim balet koji se razvio iz plesnih dvorskih sveanosti i oratorijum koji je bio vokalna forma (pevai solisti i hor) sa pratnjom orkestra, ali bez dramske razrade i scene kao kod opere. Najznaajniji stvaraoci muzikog baroka su Bah i Hendl. Johan Sebastijan Bah (1685.-1750.) ujedinio je muzika iskustva vie naroda (Francuske Italije), stvorivi muziku koja bazira na melodijama narodnog izraza, a koja se preteno izvodi na orguljama. Pisao je fuge, koncerte i dve pasije. Bah je i danas jedan od vrlo sluanih i izvoenih majstora, a najomiljenije su njegove fuge koje se izvode u muzikim dvorana i crkvama u celom svetu, svuda gde ima orgulja. Georg Fridrih Hendl pisao je muziku laganiju, pristupaniju masama. Znaajniji su mu oratorijumi i opera Julije Cezar. 5. Muzika klasika. Razdoblje klasine muzike je XVIII vek, vek u kojem su stvarali nemaki kompozitori Hajdn, Mocart, Betoven i Gluk. Od muzikih formi dominira opera kod koje se razlikuje: opera seria (ozbiljna opera) i opera buffa (komina opera). Razvija se takoe i instrumentalna muzika koja je jenostavna i pregledna. Od muzikih formi komponuju se i izvode koncerti, sonate, simfonije, kamerna muzika (kvarteti i tria). Najstariji od muziara ovog perioda je Jozef Hajdn koji je pre svega radio instrumentalnu muziku. Njegov opus je vie od sto simfonija, a poznati su mu i koncerti. Stariji od dva velikana muzike klasike je Volfgang Amadeus Mocart, roen u Salcburgu 1756.g., a umro 1791. Neobian, buran i haotian ivot Mocarta je poznat i irokoj publici, zahvaljujui filmu "Amadeus". Njegov opus je iznad tog filma, iznad vremena u kojem je iveo. Registrovano je vie od 600 opusa: 40-tak simfonija, (Praka, Hafner), na desetine koncerata (samo 25 za klavir), 22 klavirske sonate, 45 violiniskih sonata, mise, velika misa "Rekvijem", 19 muziko-scenskih dela, i jedna opera "arobna frula". Muzika Mocarta je voljena uvek i svuda izvoena, lagana za sluanje, ak i za muziki neobrazovane. Drugi velikan muzike klasike je Ludvig van Betoven (1770.-Bon, 1827.-Be). Nijedan kompozitor nije, svojim stvaraltvom tako jasno obeleio granicu izmeu dva razdoblja u razvoju muzike. S jedne strane sintetizovo je iskustva i domete svojih prethodnika, a istovremeno je razvio nove umetnike ideje i ukazao na puteve muzike umetnosti za XIX vek ili za budunost. Svojim delima dokazivao je u muzikoj umetnosti potrebna primarnost sadraja, misli, odraz ljudske stvarnosti. On je ak i prirodu u muzici ocrtavao kroz prizmu ljudskog doivljaja. Betoven je pravi klasik muzike. Stvorio je opus najrazliitijih formi, meu kojima dominira instrumentalna muzika. Verovatno nema oveka koji nije uo za Petu ili Devetu simfoniju. Ali sem njih Betoven je stvorio i sledea najznaajnija dela: ukupno devet simfonija (a stvaranje desete je prkunila smrt), 5 klavirskih i jedan violinski koncert (Klavirski koncert u B molu); 32 klavirske sonate; 1 gudakih

121

kvarteta; jedina opera "Fidelio" i "MIssa solemnis".Njegovo stvaralatvo je u pravom smislu bilo na pragu romantike. 6. Muzika XIX veka - romantika. Prve polovine XIX veka ceo umetniki svet je uhvatio jedan graanski kulturni pokret, nazvan romatika, koji je u muzici doneo sigurno najbogatije i najkvalitetnije stvaralatvo brojnih muziara. Meu dananjom publikom, romantika je nesumnjivo napopularnije muziko razdoblje, pogotovu na podruju orkestralne i operske muzike. Pravac romantike je razvio graanski stale, pribliivi muziko stvaranje narodu, njegovim intimnim doivljavanjima i upotrebi.. Razvila se orkestralna i operska muzika, kao i druge muzik eforme za ije je izvoenje organizovan itav niz priredbi dostupnih svakom graaninu. Bitni su i izvoai i delo. Znaajno je to se razvija muzika ne samo u "velikim" kulturnim sredinama, nego i u "malim narodima". Najznaajniji muziari romantike: 1. Franc ubert -(1797.-1828.),stvarao laku muziku za pevanje i klavir, popevke, kao i 8 simfonija; 2. Robert uman - (1810.-1856.) misaono dubok, sloeniji umetniki doivljaji, psiholoke drame; stvorio 250 popevki,(ciklus Pesnikova ljubav), instrumentalnu muziku na klaviru, (Karneval), kamernu i orkestralnu muziku, 4 simfonija, koncerte. 3. Frederik open - (1809.-1949.) najznaajniji poljski kompozitor, prvi u plejadi umetnika malih naroda. Stvarao je verovatno najpoetiniju muziku, trajno ivu sa puno muzike fantazije. Stvarao je iskljuivo klavirsku muziku: balade, poloneze,valcere, etide, sonate, preludije. Natnaajniji su mu klavisrki koncerti. 4. Od ostalih kompozitora treba spomenuti: Feliksa Mendelsona - pisao 4 simfonije, uvertire, koncerte sa lirskim raspoloenjem. Zatim, Franc List maarski pijanista i kompozitor (sonate, etide, maarske rapsodije, po kojima je uven,koncerte). Meu romantiarima instrumentalne muzike treba spomenuti i italijanskog kompozitora Nikolu Paganinija. Romantini XVIII vek, je i period poveanja znaaja opere, koja je najbolje oslikavala kulturnoistorijske prilike tog perioda. U Nemakoj su stvarali Karl Maria Veber, kao stvoritelj nemake romantine opere, i Rihard Vagner, koji se smatra reformatorom opere XIX veka. Za potpunu interpretaciju opere traio je potpunu sintezu svih umetnosti: muzike, glume, slikarstva i arhitekture. Italijansku romantinu operu predstavljaju Goaino Rosini (Seviljski berberin), i uzepe Verdi - jedan od najveih operskih stvaraoca. Napisao je 7 opera (Rigoleto, Trubadur, Traviata, Aida, Otelo...). U Italiji su stvarali jo Doniceti i Belini. Francuska, zemlja velike Revolucije, je bila sredite pojave muziara koji su raslanili operu na vrste u odnosu na tematiku. Tako se razlikuju - Opera comique, Velika opera , opera i opereta, koje svaka na svoj nain oslikava burne, komine, romantine ili druge prilika francuskog drutva. Najznaajniji stvaraoci su: Hektor Berlioz, arl Guno (romantina opera Faust) i ak Ofenbah (romantina opera Hofmanove prie). Slovenske zemlje stupaju na muziku scenu relativno kasno, tek sredinom XIX veka. Dugo je zadrana crkvena muzika, ali narodna pesma je bila ta koja je postala oslonac slovenske umetnike muzike. Prvi je tom putem poao Mihail Ivanovi Glinka, zatim Nikolaj Rimski Korsakov, a verovatno najistaknutije mesto, ako ne i u teoriji, ono sigurno kod ljubitelja lagane romatine muzike Petar Ili ajkovski (1840.-1893.) Njegova muzika iskazuje dubinu i bogatstvo ruskog folklora, savrenu romantinost i irinu ruske due. Njegov opus je: 6 simfonija (Patetina), koncerti za violinu ili klavir i orkestar, veoma omiljeni i rado sluani i danas, zatim opere (Pikova dama, Evgenij Onjegin), pa verovatno najuveniji balet Labudovo jezero. Osim njih, treba spomenuti i rusa M.P. Musorgskog ,zagrebanina V. Lisinskog, zatim ehe Bedika Smetanu (ciklus Moja domovina) i Antonina Dvoraka (opera Rusalka).

122

7. Muzika s kraja XIX i u XX veku. Pred kraj XIX veka nasluuju se nova muzika vreme, realistina i kasnije impresionistika. Promene se prvo javljaju u Francuskoj koja je tada preuzela dominaciju u kulturnim zbivanjima. Modest Musorgski, a zatim or Bize, u ivotom nabijenoj operi Karmen i Kamij Sen-San (opera Samson i Dalila) svojim delima su prvi realizatori novih tendencija koje su polako uvele u muziki impresionizam sa Klodom Debisijom, kao jedinim predstavnikom (Popodne jednog fauna). Krajem XIX i na prelazu u novi vek stvarali su u Italiji Pjetro Maskani, P. Leonkavalo, i veliki majstor opere iz koje struji finoa romanskih naroda akomo Puini (opere- Manon Lesko, La boeme, Toska, Madam Baterflaj,Turandot). U Nemakoj stvaraju sa jasnim prizvukom modernih stremljenja u muzici Gustav Maler, Maks Veber i Rihard traus, koji je, svojim ekspresionizmom najvie uao u XX vek, (simfonije Don uan, Magbet, Don Kihot...). Tokom XX veka, muzika kao i ostale umetnosti, ali i ceo ivot ima vrlo burne, dinamine brze promene. Umetnici trae svoj individualni izraz, nisu optereeni muzikim ili drugim kanonima. Umetnika muzika, koja je nastavak muzike ranijih perioda se polako, ali sigurno odvaja od publike. Muzika je sklop disonantnih sazvuja, individualni doivljaj umetnika, koji ne tei da zadovolji sluaoce. Udaljavanju ove muzike od publike doprineli su i tehniki pronalasci (radio, gramofon, radio, film, a sada i kasetofoni, CD-diskovi, pa i kompjuter). Oni, kao prenosioci zvuka, a time i muzike dovode muziku do kue, do sobe, do sluaoca, koji vie ne mora da doivi drutveni doivljaj (scensko ivo izvoenje) da bi uivao u muzici. Stvaraoci, sada nazvane "klasine" muzike su brojni, u svim zemljama, na svim kontinentima. Moda su najznaajniji muziari sledei: Bela Bartok (Maarska), Manuel de Falja (panija), Igor Strvinski (Poljska), Anton Veber (Nemaka), Moris Ravel (Francuska), Otorino Respigi (Italija), Aleksandar Glazunov (Rusija), Aram Haaturjan (Rusija), Bendamin Britn (Engleska), Jan Sibelius (Poljska, Finska), a iz sadanje i bive Jugoslavije - Kornelije Stankovi, Stevan Mokranjac, Isidor Baji, Jakov Gotovac, Josip Slavenski. Znaajno je da se, pored ove "klasine" muzike u XX veku stvaraju mnogi muziki oblici koji su zauzimali mesto kod publike umesto dotadanje klasine muzike. Javlja se zabavna muzika ili muzika za razonodu, sa vie pravaca, oblika, koji se smenjuju sve do danas. Poelo je sa plesnom muzikom trausa,u Evropi, dezom u Americi, dalje su se javljali bluz, rok, pop i sadanje moderne forme. Pored ove zabavne, i klasine i dalje ivi i narodna muzika specifina za svaki narod i omiljena u njemu. Brojni su kompozitori, izvoai, a i naini interpretacije i izvoenja bezbrojnih muzikih dela dananjice. U ovom kratkom pregledu ih je nemogue sve navesti, ak ni deo. Bitno je da oni obeleavaju epohu u kojoj ivimo, da stvaraju muziku koja ispunjava duu, srce, mozak, ispunjava koncertne, pozorine sale, ali i stadione i itava polja. Neka od ostvarenja polako postaju savremena klasika (Bitlsi, ameriki dez i bluz izvoai, na primer), a neka se preputaju zaboravu. Muzika je sigurno bila, jeste i bie sastavni deo svakodnevnog ivota svakog oveka.

MUZIKA U SRBIJI
Vodi poreklo iz postojbine starih Slovena, koji su, dolaskom u krajeve koje danas naseljavaju Srbi, sa sobom doneli svoje ritualne i obredne igre praene jedinstvenim muzikim oblicima. Meutim, prvi pravi oblici izraavanja povezani su sa pojavom hrianstva; u njima se osea snaan uticaj Vizantije, ija se dominacija prostirala van granica njene teritorije. Meutim, u muzikom pogledu srpski srednjovekovni crkveni oblici nose i izrazito svoje karakteristike. arite razvoja prvih oblika srpske muzike bili su manastiri, meu kojima se po originalnosti pojanja izdvaja Hilandar na Svetoj Gori, u kome su se crkvenim melodijama davala nacionalna obeleja. Ova prva svedoanstva srpske muzike zapisana su neovizantijskom notacijom Stefana srbina pod nazivom Psaltikija (XV v.). U razvoju muzike su znaajnu ulogu odigrali i putujui svirai i pevai

123

(skomroh, gude, sviralnik), koji su lutali razveseljavajui narod ili lanove dvora na prigodnim sveanostima. Prema crkvenim zakonima, bili su progonjeni i stajali su na dnu tadanje drutvene lestvice. Najpoznatiji skomposi toga doba bili su Preda svira i Dragan iz Prizrena. Stefan Prvovenani, Car Duan i Despot Stefan Lazarevi na svojim dvorovima imali su stalne muzike kapele, to ukazuje na injenicu da svetovna muzika toga doba vie nije u poetnom stadijumu razvitka. Znaajnu ulogu u srpskoj muzici odigrali su i guslari. Ve postojee narodne napeve oni su preraivali i ukraavali, dodajui im po neto novo, to je u intervalu od 4 veka, (XV-XIX) stvorilo bogatu epsku poeziju i interesantne guslarske melodije. Vekovno ropstvo srpskog naroda pod Turcima ostavilo je traga i u muzici. Sputana nacionalna sloboda esto je nalazila izliva u pesmi. U vreme ustanka turske dominacije (1804-1815) Srbija je agrarna zemlja u kojoj je zemljoradnja osnovni vid privreivanja, graanska klasa je u prvim poecima svog formiranja, i sa njom uporedo razvija se srpska muzika koja je u to vreme imala orjentalno obeleje i daleko je zaostajala za muzikom ostalih evropskih zemalja. Ovo saznajemo i od Joakima Vujia koji u delu "Puteestvija po Srbiji", pie: "Koncert ove muzike nije mi se dopadao jerbo dve legede (violine), jedan sahan (ineli), jedan veliki bubanj, jedna cimbula (cimbal), jedan protak (daire) i jedan triangl iliti prosto rei sadak u koga je jedna zrikava ciganka s jednom gvozdenom ipkom udarala, - velim,: ovakva intrumenta ne mogu koncert muzikalni initi kako kod nas evropejaca to naa intrumenta muzikalna ine." I sam Knez Milo znajui to, u nameri da dvorski ivot izjednai sa ivotom ostalih evropskih dvorova, rei da osnuje orkestar sa evropskim intrumentima i zbog toga poziva Josipa lezingera, koji osniva knjaevsko-srpsku bandu. Znaajan je susret lezingera i Vujia koji osniva knjaevsko-srpski teatar, na ijim je predstavama uestvovao lezingerov orkestar, kome je esto dodavan hor, za koje je lezinger sam pisao muziku. Time se prvi put u sprskoj muzici javlja komad s pevanjem (singspil) koji se znatno razvio u delima srpskih kompozitora XIX veka. U poetku razvoja srpske muzike znaajno mesto zauzima Kornelije Stankovi, koji je uglavnom radio na prikupljanju i harmonizovanju svetovnih i duhovnih narodnih melodija, pa se smatra osnivaem nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Bri razvoj nastaje 60-ih god. XIX v. kada je pod uticajem ujedinjene omladine srpske irom zemlje osnivaju pevaka drutva (Panevo 1838., Beograd 1853.) za koje se piu i prve kompozicije rodoljubivog karaktera. U nedostatku domaih horovoa, jer se horsko pevanje naglo razvijalo, u srpske krajeve dolaze eki muziari, koji su se brzo uklopili u tokove srpske muzike i ubrzali dalji razvitak. Znaajan doprinos razvitku srpske muzike dao je i slovenaki kompozitor Davorin Jenko, horovoa Beogradskog pevakog drutva i kapelnik Narodnog pozorita u Beogradu, ne zapostavlja folklor, ali unosi romantiarski duh. Na ve bogatoj tradiciji horskog pevanja svoje delovanje zapoinje Josif Marinkovi, koji svojim delovanjem daje doprinos srpskom romantizmu i prvim pokuajima umetnikih obrada folklora najavljuje neoromatizam,kao i Stevan Mokranjac, koji nastavljajui tradiciju K. Stankovia, gradi osnovu na kojoj se razvija ne samo srpski ve opte jugoslovenski muziki stil (rukoveti, duhovna muzika, ostale horske kompozicije). Posle romantizma (J. Marinkovi, S. Morkanjac) u srpsku muziku prodire realizam neoromantiarskih boja u kojem nastaju prve opere i vee orkestarske kompozicije, predstavnici su: Stanislav Biniki (opera - Na uranku), Isidor Baji (opera - Knez Ivo od Semberije), Petar Krsti i dr., na ijim osnovama zapoinje svoje stvaranje jedna snana grupa, koje se okree tada savremenim muzikom izrazu, postromantizmu i impresionizmu, ali zasnovanim na bogatstvu nacionalnih ideja; Petar Konjovi usvaja realistine principe Musorgskog i Janaekov nain uobliavanja narodnih napeva i na ovim principima komponavana je njegova najbolja opera "Kotana"; Miloje Milojevi manifestuje raznorodne naklonosti, od romantizma i impresionizma do krajnje modrne;Stevan Hristi oscilira izmeu impresionizma i verizma, da bi najbolje rezultate dao u osloncu na folklor.

124

I ova grupa kompozitora svojim delima su srpsku muziku poveli u korak sa razvijenim tokovima evropske muzike i stvorili osnovu za delovanje nove grupe kompozitora roenih na poetku ovog veka. I izvesna rensansa nastaje posle I s.rata kada su mnogi kompozitori visoko obrazovanje stekli u Pragu, gde su imali prilike da se upoznaju sa najsavremenijim muzikim strujanjima, koje su mnogi od njih sledili, naroito u prvom periodu svog stvaralatva, vraajui se kasnije sve vie muzikoj tradiciji i izrazu koji proizilazi iz nacionalnih okvira (Lj. Logar, D. oli, Lj. Mari, S. Rajii) i druga umerenija grupa orjentisana ka folkloru (J. Bandur, M. Tajevi, S. Nastasijevi). Ova generacija je pokrenula muziki ivot organizujui koncerte na kojima su se izvodila dela srpske muzike literature, kao i mnoga ve afirmisana dela evropskih kompozitora, do tada neizvedena u srpskim krajevima. Osnivaju se muzike kole i ustanove, meu kojima i muzika akademija (1937.), koja je odigrala znaajnu ulogu u vaspitanju mladog kadra, koji e muziki ivot uklopiti u tokove savremenih pa i najsavremenijih muzikih traenja. U periodu posle II sv. rata klasina muzika u Srbiji ima svoj dalji razvoj u stalnom kontaktu sa meunarodfnim tendencijama. Istovremeno razvija se i podruje zabavnih muzikih oblika: mjuzikl, dez, rok-opera, a najvie ansona koja tih godina preuzima primat kod slualaca. Tome doprinose i pojava radija i televizije, a zatim gramofon, magnetofon, kasetofon, a danas i savremena audio-vizuelna sredstva, koji svi znaajno pribliavaju muziku obinom oveku. Meutim i dalje se muzika slua i uivo, sada vie ne samo na koncertima u koncertnim dvoranama, ve i na razliitim veim i manjim scenama, organizuju se muziki festivali svih anrova muzike, muzike sveanosti, smotre,koncerti, pa i itava muziko-scenska dogaanja, kao to su popularni rok-koncerti.

TURISTIKA PREZENTACIJA MUZIKE

Kao znaajna, specifina i do sada neprotumaena ljudska tvorevina, negde izmeu sutine ljudskog bia, umetnosti i svakodnevnog ivota, muzika je fenomen koji prodire u sve pore ljudskog ivljenja. Kao takva ona je i sastavni deo kulturne potrebe, putovanja, doivljaja, odnosno turizma. Razliite su forme spoja muzike i turizma, koje zavise od vrste muzike, vremena i prostora u kojem se odvijaju, kao i domiljatosti organizatora turizma. U zavisnosti od tri oblasti muzike, kakvu je danas imamo pojavljuju se sledei oblici turistike prezentacije muzike. Klasina muzika i turizam Koncerti, kao samostalni dogaaji ili u okviru drugih zbivanja; Operska zdanja, kao zgrade i kulturni prostori: Metropoliten, Beka opera, Milanska Skala, Praka opera... Gostovanja uvenih umetnika, koja privlae uvek brojne posetioce ili su motiv putovanja, Muzike sveanosti i festivali: Dani Mozarta u Salcburgu, Prake muzike sveanosti, trausova muzika u Beu - ("Novogodinji koncert") BEMUS, NOMUS, Mokranjevi dani Takmienja u sviranju mladih ili iskusnih muziara: Nagrada opena za klavirska izvoenja... promenadna muzika Zabavna muzika Zabavna muzika jeste umetnost, esto samo deo kulture ili ak i antikulture, ona je sastavni deo publike, za koju se i stvara. Omiljena je popularna i sastavni deo ivota. Ali, esto je zabavna muzika i motiv turistikih putovanja ili samo dopuna i obogaenje programa turistikog boravka. Brojni su naini kojima muzika postaje deo turizma. Najznaajniji su: 1. Festivali
125

- u Evropi: tradicionalni San Remo, izbor za Pesmu Evrovizije, - SAD: Vudstok - u Jugoslaviji: MESAM i ranije: Beogradsko prolee, Opatija. 2. Gitarijade, kao smotre i takmienja izvoaa rok muzike, 3. Gostovanja pop i rok grupa u obliku koncerata, koji su moda i najpopularniji oblik 4. Gostovanja dez, bluz muziara, izvoaa (Luj Armstrong, Rej arls...) Narodna muzika, kao deo folklora, tradicije ivljenja moe biti autentina-izvorna i novokomponovana na tradiciji ove izvorne. Ukoliko je izvorna narodna muzika ima posebne vrednosti jer iskazuje dubinu i irinu muzike kulture nekog naroda ili prostora. Kao izvorna ona se izvodi na klasinim instrumentima, nekada raritetnim, neobinim, uz neobine zvuke. U svakom sluaju ova izvorna narodna muzika je sastavni deo turistikog boravka, turistikog putovanja i doprinosi dubljem doivljaju turista, tioplini ambijenta. Kombinovana sa izvoaima obuenim u narodnim nonjama, sa tradicionalnim plesom i igrama, ova izvorna narodna muzikaje redovni sastavni deo turistikih aranmana i programa, u obliku: 1. Festivala: Muzika podunavskih zemalja Vojvoanska tamburica, festival evropksog folklora u Egeru i mnogim drugim mestima, i 2. Folklornih priredbi Smotri folklora. Posebni oblici izvoenja muzikih ostvarenja su : - Promenadna muzika, koja podrazumeva izvoenje muzikih ostvarenja svih anrova na posebno izgraenim u ureenim mestima za promenadne koncerte, po ugledu na promenadne bine iz XIX i prve polovine XX veka: (kotska, traus u Beu, Prako leto, izbivanja u mnogim drugim gradovima) - Uline sveanosti: su nastavak tradicije srednjeg veka i pokuaj su pribliavanja muzike stanovnicima i posetiocima nekog grada ili turistikog mesta. U toku turistike sezone u mnogim mestima se prave uline muzike sveanosti, kada muziki ansambli etajui se i zadravajui se na nekim mestima sviraju muziku i time zabavljaju posetioce. Najmasovnija takva dogaanja su u toku karnevalskih sveanosti, kao tradicionalnih makarada i odravaju se irom sveta, naroito u katolikom svetu, jer su deo tradicije. Primeri u Jugosalviji su Zlatna truba u Gui ili Dani mimoze u Herceg Novom.

126

KNJIEVNOST
Nekada se smatralo da je knjievnost samo skup svih zabeleenih ljudskih duhovnih tvorevina i iskustava zabeleenih jezikom. Meutim, svojim razvojem knjievnost stie status umetnosti. Za razliku od mitologije, nauke, filozofije, politike, sa kojima ima dosta slinosti, knjievnost ima umetniki karakter. Knjievnost je jedna od umetnosti u kojoj knjievnik-umetnik svoj doivljaj stvarnosti i svoje vienje sveta, dogaaja,linosti i pojava iskazuje pomou rei. Dakle, knjievnost je umetnost rei. Deli se na narodnu (usmenu) i umetniku (pisana) knjievnost. Najstariji i najdugotrajniji oblik umetnosti rei jeste usmena (narodna) knjievnost. Za nju se moe rei da je stara koliko i ovek, koliko i njegova potreba da svoje emocije i saznanja iskae reima. Prenoenje usmene knjievnosti podrazumeva aktivan odnos prenosioca, koji moe uticati i na sam produkt knjievnosti. U narodnu knjievnost ubrajamo skup legendi, skaski, mitova i pesama zasnovanih na istorijskom iskustvu i seanjima naroda. Ova knjievnost je uvek i izraz epohe u kojoj nastaje. Pisana ili umetnika knjievnost je tvorevina pojedinaca. Osnovni preduslovi za pojavu pisane knjievnosti su: postojanje pisma, kao uslov da se ouva proizvod umetnosti rei. Uslov je bio i da ovek praistorije postane svestan vrednosti tekstova i potrebe da budu sauvani. Ovaj uslov je ostvaren dosta davno u prolost, tada kada se pismo razvilo do te mere da su se njime mogle iskazati najsloenije porukemisli, oseanja, zapaanja...Tada, oko 4500 godina pre n.e., na podruju Egipta pojavljuju se prvi posani zapisi (danas pronaeni) i poinje da se razvija i pisana knjievnost. U umetniku knjievnost ubrajamo: romane, tragedije, komedije, satire, kritike i druga dela koji spadaju u prozu, a drugi deo umetnike knjievnosti predstavlja poezija.

RAZVOJ SVETSKE KNJIEVNOSTI

1. Najstarija knjievnost se javlja jo u vreme starog veka, u doba robovlasnikog sistema na prostorima starih civilizacija u dravama Dalekog i Bliskog istoka. Bila je to narodna i umetnika knjievnost, kako u stihu tako i u prozi. Knjievni proizvodi staroga istoka bili su proeti verskim duhom.Tada su nastala pesnika dela velike umetnike vrednosti, kakav veliki Vavilonskosumerski ep Gilgame (17 v. p.n.e.), ouvan na 12 pronaenih glinenih ploa, koje su uvane u biblioteci Aurbanipala, koja je tada imala 20000 knjiga. U drevnoj Indiji knjievnost poinje skupinom dela Vede (oblik sakralne knjige) i sa dva velika epska dela -Mahabharata i Ramajana. U drevnoj Kini prve knjige su i king -knjiga pesama - pisana piktografskim pismom, kao i filozofska dela Lao Cea (Tao te king). U najdrevnije knjige se ubraja i hebrejska Tora. 2. Knjievnost stare Grke i Rima. Kod starih Grka je knjievnost, kao i ostale umetnosti, bila vrlo cenjena, a razvile su se i proza i poezija. Posle dva velika epska dela, kojima je obogaena svetska knjievnost Ilijada i Odiseja (8 v. p.n.e.), razvilo se u klasinom periodu dramsko i lirsko pesnitvo, a u vezi da dramom razvila se dramska umetnost- pozorite. Bile su zastupljene dve glavne dramske vrste:tragedija i komedija. Najvei pisci tragedija bili su: Eshil, Sofokle i Euripid, a najvei pisci komedija Aristofan. Grke drame se i danas prikazuju pozoritima i oduevljavaju dubinom misli, veliinom duha i uzvienou oseanja. Najznaajniji pisac basni toga doba bio je Ezop. U Grkoj knjevnosti bila je razvijena i lirska poezija (penikinja Safo). Neto kasnije razvija se i rimska knjievnost. Rimljani su znatno ravzili sve vrste knjievnih rodova, osobito se kod njih razvilo pesnitvo. Za vlade Oktavijana Avgusta ivela su i radila tri

127

najvea rimska pesnika: Vergilije, pisac znamenitog epa Eneida, Horacije pisac pohvalnih pesmaoda i Ovidije pisac setnih tunih pesama-elegija. Krajem stare ere, sa kulturom jevreja i pojavom hrianstva, javlja se i zbornik religioznih spisa, sakralnih knjiga- Biblija. Prvi deo- Stari zavet je jevrejski, a drugi, mlai deo je Novi zavet, hrianski. 3. No knjievnost se razvijala dalje i u srednjem veku. Od V do VI v. intenzivno se razvijala u Zapadnoj Evropi, Vizantiji i Arabiji, ali se razvijala i meu junim Slovenima i njihovim susedima. Zapadno Evropska srednjovekovna knjievnost bila je preteno verskog karaktera. Najomiljeniji rad bila su itija svetaca, ali se javljaju i svetovni pustolovni romani. Osim toga bilo je razvijeno pisanje hronika i letopisa (dela istorijskog karaktera), koja po umetnikoj i naunoj vrednosti daleko zaostaju za antikim istorijskim spisima. Poznati predstavnik je Dante Aligijeri (italijanski firenanin) sa svojom Boanstvenom komedijom - Pakao. Vizantijska knjievnost bila je pod uticajem grke i rimske knjievnosti. Verski uticaj postojao je sve izraeniji. Vizantijska knjievnost je stvorila vie podraavajuih nego originalnih dela. Njeni stvaraoci su esto prepisivali antika literarna dela i tako ih spasili od propadanja i zaborava. U Vizantiji je bilo rasprostranjeno pisanje biografija znaajnih linosti (roman o A. Makedonskom), dok su propovedi (Jovana Zlautoustog (IV v.) bile omiljeno knjievno tivo uporedo sa poezijom namenjenom iskljuivo crkvenoj upotrebi kao to su bile crkvene himne. Postojala je i junaka, pouna i ljubavna poezija sa izrazitim svetovnim obelejima. Arabljani su negovali knjievnost i to podjednako poeziju i prozu, koje su protkane bujnom matom. Najznaajnija zbirka pria Hiljadu i jedna no, negovali su i riterski roman. Jedinstveno delo arapske knjievnosti je Kuran. Ljubavna poezija idealizovala je platonsku ljubav koja je negovana u pustinji meu beduinima. Veoma su popularna i dela istorijskog sadraja letopisi i memoari. Najstarija knjevina dela kod junih Slovena nastala su pod uticajem verskih i prosvetiteljskih delatnosti ]irila i Metodija - u Makedoniji, Rakoj, Duklji, Bugarskoj i primorskoj Hrvatskoj. Jezik najstarijih knjievnih dela bio je staroslovenski. Prva dela bila su obredne knjige i prevoeni su sa grkog i latinskog jezika. Omiljeni knjievni rod bili su apokrifi-verski spisi koji zvanina crkva nije priznavala. U najstarija dela juno-slovenske knjievnosti mogu se ubrojiti i istorijski spisi (Letopis popa Dukljanina pisan na latinskom jeziku). Zatim su pisane i biografije. Poznati nai biografi bili su Sava Nemanji i njegov brat Stefan Prvovenani koji su napisali Biografiju svog oca Stevana Nemanje. Zatim su jo pisani rodoslovi, pohvale i molitve, srednjovekovni romani, srpski pravni spisi (Duanov zakonik) i jevanelja (Miroslavljevo jevanelje pisan irilicom u Zeti XII veka) 4. Knjievnost novog veka (XV-XIX v.) Ve krajem srednjeg veka javlja se nova svetovna kultura, suprotna srednjovekovnoj crkvenoj kulturi. Ta nova kulturna delatnosti dostie vrhunac u XVI v., kada zahvata celu zapadnu Evropu. Nova kultura dobila je naziv humanizam i renesansa. Srednjovekovna crkvena kultura nije mogla da zadovolji potrebe graanskog sloja. Narodu su bila potrebna stvarna nauna saznanja. ovekova srea i blagostanje postali su glavni motivi stvaralatva u novoj knjievnosti i kulturi koja se naziva humanizam. Humanisti su sa strau izuavali grku i rimsku kultru tako da se savremenicima inilo kako se antika kultura prosto obnavlja. Otuda se ta nova kultura naziva renesansa ili preporod. Humanizam i renesansa su najpre zahvatili italijanske gradove: Firencu, Rim, Napulj, Milano, Feraru, Urbino, Veneciju i dr. ali su se ubrzo proirili i na ostale Evropske zemlje: Francusku, Englesku, eku, Ugarsku, Austriju, Dubrovnik, Nizozemsku, paniju, Nemaku i dr. zemlje. Zaetnikom humanizma u knjievnosti smatra se slavni italijanski pesnik Franesko Petrarka. Za svoj spev na latinskom jeziku Afrika, koji je pisao po ugledu na Vergilijevu Eneidu, krunisan je lovorovim vencem. Dante Aligijeri je bio osniva renesanse i njegov savremenik ovani Bokao (Dekameron - zbirka od 100 kratkih

128

pria). Nemaki humanisti poveli su borbu protiv mranosti srednjeg veka i bili su pretee velikog verskog pokreta XVI v. reformacije. Najslavniji meu njima bio je Erazmo Roterdamski (Pohvala ludosti). Poznati francuski humanista bio je Fransoa Rable u delu Gargantua i Pantagruel dao je otru satiru na feudalno drutvo svoga vremena. A od Engleza znaajan je bio Vilijem ekspir, sa romanima koji se i danas izvode na mnogim scenama i sastavni su deo italake kulture. Francuska je u XVIII v. bila centar Evropske kulture. U njoj su iveli i radili brojni knjievnici. Dobar deo njih poticao je iz redova graanskog stalea. Bili su protivnici feudalnog drutva i moi katolike crkve. Novi stil je sve vie odgovarao idejama kontrareformatora i apsolutne monarhije koja se sve vie uvrivala. Podpomognuta od feudalne drave crkva postaje nosilac nove barokne kulture, koja je naroito dola do izraaja u arhitekturi, slikarstvu i knjievnosti. Knjievnost barokne epohe bila je dvorskog karatkera i u slubi katolike crkve. Knjievno stvaralatvo bilo je veoma raznoliko, a cilj knjievnog dela bi je da zaudi, iznenadi, izazove snana oseanja. Osnovne emocije su prolaznost ivota i promenljivost sree. Od svih knjievnih rodova naroito je negovana tragedija u ijem su centru panje moralni i duhovni konflikti. Prisutna je i komedija i to komedija karaktera iji je predstavnik Molijer. U periodu kraja 18. i poetkom 19. v. javlja se novi pravac u knuievnosti romantizam. Knjievnici u svoja dela prenose razoarenje u duhovnu stvarnost. Pokuavaju da ostvare svoj intimni svet putem mate i fantazije, kojom dopunjavaju svoje misli i tako pronalaze utehu u svoje osnovne potrebe. U romantizmu je dominantan kult mate i kult ene te se neguje poezija koja je projekcija unutranjeg "ja". Romantizam neguje: poemu, lirsku pesmu, umetniku bajku, istorijsku dramu. Svetsku slavu postigli su romantiari Bajron i eli u Engleskoj, Pukin i Ljermontov u Rusiji, Mickijevi u Poljskoj, Hajne i Gete u Nemakoj. U Francuskoj V.Igo, Lamartin, a kod nas Branko Radievi, ura Jaki, Laza Kosti i dr. Realizam je pesniki pravac, koga vremenski moemo omeiti na vreme izmeu 1830-1870 godine, ali realista je bilo jo u antiko doba u klasicizmu, humanizmu, renesansi, jer je oduvek bilo umetnika koji su eleli ivot i ljude naslikati onakvim kakvi jesu, a ne onakvim kakvi ele da budu. Da bi sve bilo to objektivnije i istinitije, realisti svoja dela zasnivaju na naunim istinama, a ne na eljama i iluzijama. Slikaju ljude iz svih drutvenih slojeva, i to tipine ljude i tipine dogaaje. Javljaju se nove knjievne vrste meu kojima je drutveni roman, epika, roman, pripovetka i druge. Realizam je dao veliki broj znaajnih imena u svetu meu kojima su: Balzak, Tolstoj, Gogolj, Turgenjev, Dikens, Dostojevski, sa brojnim romanima koja spadaju u klasiku svetske knjievnosti. Realizam je i u naim krajevima imao veliki broj pristalica meu kojima su: Matavulj, Lazarevi, Glii,S. Rankovi, J. Veselinovi. 5. Knjievnost XX veka.U prvim godinama 20 veka pojavljuju se novi pesnici, zahtevajui korenite promene u odnosu na knjievnost kao umetnost.Taj novi pokret od prvih godina 20 veka pa do rata jeste epoha moderne. Ovi mladi pisci nezadovoljni su svetom oko sebe, nainom na koji je knjievnost realizma predstavila drutvenu stvarnost. Zamerili su joj, da je hladna, odbojna, da pisci realisti slikaju ivot kao fotografiju u crno-beloj tehnici. Pa su predlagali knjievnost koja e biti okrenuta oveku i njegovom unutranjem svetu. Najee slikaju ovekovo nezadovoljstvo, buntovnitvo, otpor, amotinju, dosadu... Epoha moderne dala je vie pesnikih struja meu kojima su najznaajnije: larpurlartizam, impresionizam, simbolizam.. Larpurlartisti su zahtevali od knjievnosti da visoko neguje formu a da sadrina bude zanemarena. Impresionisti se oslanjaju na prvi utisak, impresiju, predstavnik je ehov. Simbolizam je imao najvie pristalica ne samo u Evropi nego i kod nas. Njegov osniva je arl Bodler francuski pesnik. Pesnici simbolizma kao i svi modernisti bee od objektivne stvarnosti u svoj intimni svet i tu u svojoj intimi slikaju najrazliitija stanja kroz koja ovek prolazi zbog drutvene stvarnosti. Doivljaji se ne slikaju nikada direktno nego pomou simbola. Predstavnici parnasizma svoje uzore trae u antikoj knjievnosti. Otuda najee uzimaju motive ali ih oblikuju savremenim jezikim sredstvima i prilagoavaju zahtevu knjievne epohe. Oko 1910. god. ve se pojavila reakcija na modernu

129

knjievnost. I kao obino nisu se slagali ni sa nainom pevanja niti programom moderne knjievnosti. Poto nisu bili jedinstveni pogledi pojavljuje se vie pesnikih kola pod razliitim imenima; u Italiji i Rusiji futurizam, u Austriji i Nemakojekspresionizam, u Francuskoj imainizam,a kod nas i u drugim Evropskim zemljama nadrealizam. Ekspresionizam svoj vrhunac dostie posle 20 godina. Njegovi glavni prestavnici su: Gorki, Breht, Lorka, Toler i dr. Ekspresionizam izraava namere i teskobe mladih ljudi koji slutei kataklizmu I svetskog rata u svojim delima nasluuju propast modernog sveta, zasnovanog na lai, nemoralu i sili. Pisci slikaju proteste, industrijalizaciju i urbanizaciju gradskih sredina. Njihove teme su najee: ivot gradske sredine, ivot ljudi u siromanim gradskim etvrtima, antiratni motivi u kojima slikaju drutvo. Rat je doao kao posledica u drutvu koje se zasniva na nemoralu i lai. Futurizam je ponikao u Rusiji. Njegov tvorac je Marineti. Futuristi slave novu mladu poeziju u kojoj dominira psiholoka crta i filozofska misao. Omalovaavaju humanizam, antiku, renesansu a slave se fizika snaga bezobzirnost, pustolovni duh. Vrhunac futurizma pada pred poetak II sv. rata. Nadrealizam je avangardna knjievnost sa poetka XX v. Dola je posle dadaizma 1916. godine a osniva je rumunski pesnik Tristandara. Nadrealizam znai pobunu protiv buroazijske civilizacije. Odbacuju venac razuma i klasine lepote i oslanjaju se na Frojdovu psihoanalizu. Znaajni predstavnici su Bertolt Breht, Lorka, a kod nas Miljkovi, Crnjanski, Nastasijevi. Za vreme II sv. rata knjievnost je rasla uporedo sa rastom same borbe, a irila se uporedo sa teritorijalnim irenjem borbe. Knjievnost je bila tesno povezana sa oruanom borbom i njenim revolucionarnim ciljevima. Njeni stvaraoci su bili borci revolucije, koji su u jednoj ruci drali pero a u drugoj puku; mnogi meu njima su pali u borbi. Oivele su tradicionalne usmene vrste, lirske i epske pesme, poslovice, anegdote a stvorene su i nove forme. Poznati predstavnici toga vremena su: Branko ]opi, Ivan Goran Kovai, Skender Kulenovi, i drugi. Razdoblje u kome ivimo najee se oznaava kao razdoblje posle II sv. rata. itava knjievnost posle II sv. rata naziva se savremena svetska knjievnost. Polazite za savremenu knjievnost treba traiti u epohi modernizma. Knjievni istoriari ovu epohu nazivaju modernizam, a karakteriu je:pojava novih knjievnih tehnika, razaranje fabula, nepouzdanost i iezavanje pripovedaa, sklonost prema menjanju pripovedaevih perspektiva, uvoenje naune grae i naunih postupaka u organizaciju teksta, slinost prema fragmentu, nihilistiki odnos prema tradiciji. Raznolikost tematike, izgubljenost pojedinca zauenom svetu, zabrinutost zbog vlastite sudbine i sudbine oveanstva, problem opstanka knjievnosti i umetnosti u veku tehnike, problemi opte istorijske perspektive i probleme prilagoavanja ubrzanim promenama prisutni su esto u najboljim savremenim delima i odgovarajau, po nekim aspektima, savremenom ivotu. Knjievnost druge polovine veka je znatno raznovrsnija od one iz prve polovine. U savremenoj knjievnosti zapaena je pojava egzistencijalizma, socijalistikog realizma, ali i ekspresionizma i nadrealizma koji su nastali ranije. A izvorite savremene poezije i romana predstavlja avangarda. Poznati savremeni knjievnici su: Albert Kami (francuz), Mihail olohov (rus), Bertold Breht (nemac), Borhes (argentinac) i mnogi drugi. U naoj zemlji savremeni pisci su:I. Andri, D. ]osi, D.Maksimovi, D. Ki, M. Pavi, M. Danojli, V. Popa i mnogi, mnogi drugi.

TURISTIKA PREZENTACIJA KNJIEVNOSTI

Knjievnost je delatnost koja ima znaajnog udela u razvoju kulture savremenog oveanstva, a moglo bi se rei i u pogledu razvoja turizma. Najee, tampana knjievna dela itaoci doivljavaju sami, itajui knjige, i donose sopstveni sud o vrednostima knjige; knjievni kritiari pomau u ocenjivanju dela, ali pravi izlazak u javnost umetnost knjievnosti doivljava posredno, interpretacijom pre svega glumaca.

130

Oblici turistike prezentacije knjievnosti su kroz pozorite, film, kazivanja, veeri poezije, manifestacije u ast knjievnosti, a i samih knjievnika, turistike ture sa motivom obilaska mesta roenja, ivljenja ili smrti knjievnika, mesta iz romana... Putopis, kao posebna knjievna forma, omiljeno je tivo mnogih turista i primer je divnog spoja knjievnosti i turizma Uobiajeni oblici prezentacije knjievnosti su pozorite i film. Po ugledu na mnoga knjievna dela i romane nastali su filmovi. Najstarije drame drevnih grkih i rimskih pisaca se i dan danas prikazuju u pozoritima i tako uvaju od zaborava. U ast knjievnosti, a i samih knjievnika, prireuju se festivali, veeri poezije, kazivanja, zatim itave priredbe koje traju i po nekoliko dana, kao to su "Dositejevi dani" i "Zmajeve deje igre" u Novom Sadu, "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima, "Desanki u pohode" u Brankovini. Turizam jo uvek nije dovoljno uradio na atraktivnijoj prezentaciji knjievnosti, ali je sigurno da su dela knjievnosti sastavni deo ivota svakog kulturnog savremenog oveka, pa i turiste. Zar rezultat povezanosti knjievnosti i putovanja nije i poseban knjievni rod - putopisi. Brojni su pisci, bilo kolovani knjievnici bilo novinari, istraivai, pustolovi ili prosto putnici, koji su poeleli da pisanom rei-putopisom ovekovee znaajne podatke, doivljaje ili utiske o nekom prostoru u koji su putovali ili boravili. Putopis, kao knjievna forma, sigurno je i omiljeno tivo mnogih turista koji, itajui ih pre ili nakon putovanja, produavaju doivljaj i kontakt sa nekim turistikim prostorom. Divan primer turistike prezentacije knjievnosti su i Veeri pesnika na Trgu pesnika u Budvi u okviru letnjie manifestacije Budva-grad teatar. Taj mali trg u Starom gradu u Budvi svako vee primi po jednog pesnika, knjievnika da govori svoje stihove u prisustvu brojnih posetilaca. I sam trg je upravo i dobio naziv po ovim veerima.

131

FOTOGRAFIJA
Fotografija pripada umetnosti naeg vremena. U ime izraavanja specifinog stava prema svetu stekla je kvalitet nesluene sposobnosti komunikacije. Nov oblik komunikacije prouzrokovao je da fotografija ne lii ni na sliku ni na dokument. Medij fogorafije razvija takva svojstva koja mu daju poseban vizuelni jezik. Mogunost fotografije da uverljivo oslika motiv i svetlo daje fotografu mo da u trenutku pretvara stvarnost u svoju sopstvenu metaforu. Time se slike stvarnosti, snagom umetnike vizije prenose u slike estetskog doivljaja. Poetkom 19 v. u zaetku industrijske revolucije u Evropi pojavljuje se pronalazak koji se za kratko vreme razvio u iroku granu vizuelnih delatnosti. Bila je to fotografija koja je poela sa dagerotipijom. A sam postupak kojim se dobija fotografija nije rezultat jednog oveka niti jednog trenutka.

Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. Ona je samostalna umetnika disciplina, a kompozicija, planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri slui fotografija. Kreativna fotografija je rezultat subjektivnog vienja pojave, dogaaja, lica. Fotograf izraava svoju kreativnost dajui fotografiji duu, te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu.

TEHNIKA FOTOGRAFIJE
Tehnika fotogorafije izgraena je na dvema osnovama:1. na optici kojoj je cilj da stvori svetlu sliku i 2. na hemiji iji je zadatak da tu sliku registruje i zadri. Osnovni element fotografske tehnike je zamraen prostor sa malim otvorom na jednom zidu. Svetlost koja dolazi od osvetljenih spoljnih predmeta prolazi kroz taj otvor i na suprotnom zidu stvara sliku. To je "camera obscura" ije poreklo datira mnogo vekova unazad. Jo Aristotel u svojim spisima spominje posmatranje suneve ekliptike pomou kamere obskure. Njen opis pojavljuje se i u rukopisima koje je ostavio Leonardo da Vini. (Slikari i grafiari su u elji da u svom radu to bolje i vernije prikau prirodu koristili ovu napravu). Kada se u kameru obskuru umesto prostog otvora stavi sabirno soivo dobije se mnogo otrija i svetlija slika. Takva kamera je imala i mat stakla i ugraeno ogledalo koje je obrnutu sliku, kakvu je davala kamera obskura, preobraala u pravu, analogno dananjim refleksnim kamerama. Da bi se dolo do fotografije bilo je potrebno pronai nain da se ona registruje i zadri emu su u mnogome doprinela istraivanja osobina halogenih soli.Dolaskom epohe prelaska s manufakturne na industrijsku proizvodnju ini se da je sazrelo vreme za dalji napredak fotografije. Graanska klasa u usponu elela je sliku o sebi, bio joj je potreban demokratskiji nain portretisanja od feudalnog i koji nije tako skup. Sve to uslovljava pojavu fotografije. Ona se javlja s dagerotipijom. Dagerov postupak je prvi potpuno oformljen postupak. Ali stvarno prvenstvo u pronalasku fotografije pripada Nipseu. Po svoj prilici on je pronaao irisnu dijafragmu kakvu danas ima svaki objektiv. Njegov postupak zasnivao se na osjetljivosti bitumena na svetlost. Svoj postupak Nips je nazvao heliogravurom.. 1826. Dager stupa u kontakt s Nipsom. Bio je poznat po svojoj Diorami, izgraenoj po njegovim nacrtima, koja je pripadala redu velikih atrakcija Pariza. Dagerov postupak na metalnoj ploi bio je predstavljen na sveanoj sednici Francuske Akademije. Dagerotipije su bili unikati koji se nisu mogli umnoavati ni kopirati, te je proces postao vrlo popularan. U Londonu je 1851. otvorena prva izloba dagerotipije. Ali u tehnolokom smislu ona je bila ulica bez izlaza. Naziv fotografija prvi
132

put se spominje u pismu koje (1839.) Here alje Talbotu. Njegovi su nazivi pozitiv i negativ. Meu prvima u svetu koji su prihvatili fotografiju bio je i srpski slikar, litograf i fotograf Anastas Jovanovi. Zahvaljujui njemu mi danas imamo portrete V. S. Karada, Anastasijevia, Njegoa. Prva fotografija kod Srba snimljena je maja 1840. Vest o tome donele su Serbske narodne novine. Autentinost, kao osnovno obeleje fotografije odvojilo je fotografsku sliku od drugih, umetnikih slika. Fotograf u svojoj fotografiji donosi vremenski i prostorni otisak istinskog dogaaja, prostora i oblika. Fotografija je prikazivanje prostora, dalekih zemalja, dogaaja. To je postao jedan psiholoki, socioloki i umetniki doivljaj. Fotografija se nije probijala bez tekoa.Fotografska slika je posebno zahvalna za portretisanje jer je ujedno dokument, dijalog izmeu dve linosti, ali je isto tako podlona umetnikoj fantaziji.Od prve fotografije do danas portret je ostao dominantan motiv fotografa. Sa dananje take gledita otrina i reprodukcija detalja su neto to prirodno pripada fotografiji i ak pre predstavlja smetnju nego to izaziva divljenje, za razliku od portreta raenih talbotipijom koji izgledaju privlano. Slike raene kolodijumskim postupkom (Gustav le Graj) imale su otrinu, bogat kontrast i bogate tonske vrednosti. Sa pojavom kalotipije poela je era velikih portretista koja traje do danas. elja da se na kameri pojavi ovjek bez priprema, nametanja i poziranja oduvek je bila san fotografa, dok se nije pojavila kamera malog formata "LAJKA",1930.Od pronalaska fotografije do danas, do pronalaska filma za fotografiju u boji prolo je blizu 100 godina istraivanja i eksperimentisanja. Prvi fotografi Nadar, Salomon, O'Suliva, Le Graj nisu razmiljali o tome da li je fotografija umetnost ili ne. Oduevljeni njome oni su, roeni umetnici, stvarali umetnost. U meuvremenu fotografija je postala unosan posao. Pojavljuje se konkurencija , koja utie na nie cene, vei kvalitet ali i dodvoravanje publici preteranim retuiranjem. Znaajan uticaj na razvoj fotografske umetnosti tog vremena imala je fotournalistika. Rodonaelnici fotournalizma su E. Salomon, F.H. Man, W. Weber. Sa erom umetnikih fotografa, koja je trajala od 1905-1914. fotografija je stekla status umetnosti.

VRSTE FOTOGRAFIJA
Pronalazak autotipije, postupka kojim se foto-slika razbija na niz sitnih takica koje formiraju polutonove, postalo je mogue reprodukovati foto-sliku u tampi. Fotograf postaje umetnik, novinar, samostalni kreator. Od tog vremena, do danas nastali su i radili mnogi uveni fotografi. Fotografija je postala sastavni deo i svakodnevnog ivota obinih ljudi, i neizbeni deo javnosti, i umetnost sa svim karakteristikama umetnosti. U odnosu na karakteristike, prilaz i namenu, uobiajena je sledea podela fotografije: 1. Evokativna fotografija (rekreativna) - ima najrasprostanjeniju upotrebu u svakodnevnom ivotu. Amatere vodi oseanje da se rekreiraju prihvatajui i primjenjujui fotografiju kao igru koja zabavlja, prua mogunosti beleenja trenutka, prostora, lica, za neke budue uspomene i znaajne trenutke. Ova namena fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom, jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih ureaja pomou kojih belee uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. 2. Informativna fotogrtafija - je najpreciznija svetlosna registracija nekoga ili neega. Cilj joj je da obavesti, uputi, podui... Osnovni izvor informacije je motiv (objekti, lica, tela ljudi, pejzai, dogaaj, trenutno stanje...), tj. sve ono to elimo da zebeleimo i o tome informiemo one koji nisu lino videli, ili doiveli fotografisani motiv. U zavisnosti od medija kojim se prenosi i ciljeva razlikuje se vie vrsta informativnih fotografija: novinska i reportana fotografija,
133

 reklamna - prospektna, plakatna, modna, fotografija za razglednice, postere, omote knjiga, kao i fotografija za obrazovnu i naunu primenu. Informativnom fotografijom se vri uticaj na javno mnenje te je osnovna namena te fotografije vie vezana za plasman i distribuciju. 3. Kreativna fotografija - Umetnosti se meusobno ne razlikuju po tome kojom se tehnikom izraavaju, ve po osnovnim fenomenima koji slue kao izraajna sredstva: boji, zvuku, rei, pokretu, svetlosti i prostoru. Fotografija se zasniva na fenomenu svetlosti. Ona je samostalna umetnika disciplina. Kompozicija, planovi i linije su likovni elementi kojima se u velikoj meri slui fotografija. U grupu kreativne fotografije se ubrajaju fotografije predmeta mrtve prirode, portreta, pejzaa i aktova. Svojim razvojem, fotografija kao aktivna disciplina je poprimala razliite forme i, to je znaajnije, razliiti odnos fotogtafa-lica koje fotografie u odnosu na motiv koji je predmet interesovanja. Tako se vremenom pojavila kreativna fotografija kao rezultat subjektivnog vienja pojave, dogaaja, lica. Fotograf izraava svoju kreativnost dajui fotografiji duu, te je takva fotografija proizvod subjektivnog stava umetnika prema predmetu. Tako je ustanovljena izlobena fotografija razliita od obine zanatske fotografije. 4. Socijalna fotografija - koreni su ponikli u Nemakoj izmeu dva rata, kada su "Radnike novine" pozvale radnike fotoamatere da prave snimke u sredinama u kojima ive i alju ih redakciji. Za istoriju socijalne fotografije bitne su akcije u Americi i izloba "Porodica oveka" koja je bila postavljena u Muzeju Modernih umetnosti u Nju Jorku, a zatim obila ceo svet (u Beogradu- '57). Cilj izlobe bio je da se fotografijom ispria pria o ivotu obinog oveka. Takvo znaenje imale su i izlobe Karel Paveka ("ta je ovjek", "ena", "Put u raj", "Deca ovog sveta") to su sve bili pokuaji optikog komentara sveta. Nakon ovog perioda, izlobena, ili umetnika fotografija je daljim svojim razvojem zauzela mesto meu modernim umetnostima koje pune galerije, muzeje i sve vie privlae posetioce, ljubitelje ovakvog naina tumaenja i vienja sveta. Ideja o umetnosti kao igri osnova je moderne estetske misli. Duhovno zadovoljstvo izazvano slobodom eksperimenta koje prua tehnologija fotografije, pravo su svojstvo kreativnog ina. Posle perioda imitacije stvarnosti fotografija se pribliava ekspresionizmu da bi nagovestila nesluene prostore. injenica je da su muzeji i galerije irom sveta otvorili vrata fotografiji. Ona sve vie postaje predmet vredan uvanja. Fotografija je nala mesto i na katedrama akademija, fakulteta i drugih institucija obrazovanja, kao poseban predmet istraivanja. Ali ini se da je u Parizu, kao mestu njenog raanja naeno pravo mesto za njeno uvanje i prouavanje u vidu Nacionalnog Instituta za fotografiju. Fotografija je svetu predoila nove uglove tumaenja i posmatranja. Kao medij masovnog komuniciranja okupila je najvei, najmnogobrojniji auditorij stvaralakih inioca i time uinila znaajan doprinos demokratizaciji kulture.

TURISTIKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE

Sa turistikog aspekta posmatranja, fotografija ima izuzetan znaaj bez koje bi komunikacija izmeu tutistikih mesta i turista bila veoma oteana. U tom smislu znaajani su svi vidovi fotografija. Evokativna fotografije je u direktnoj vezi i sa turizmom, jer su upravo turisti najbrojniji korisnici savremenih fotografskih ureaja pomou kojih belee uspomene i tako fotografije pretvaraju u drage suvenire. Imati svojom rukom ili rikom fotografa zabeleen momenat turistikog doivljaja posato je imperativ u turistikim kretanjima.

134

Ova vrsta fotografije je direktno vezana i za turizam, sada sa aspekta ponuaa turistikih usluga, a ne u funkciji suvenira. Sva propagandna sredstva u turizmu kao dominantni sadraj imaju fotografiju koja ima zadatak da aktivira emocije i podstakne odluke turista prema atraktivnostima i ponudi odreenog turistikog prostora - turistike razglednice, plakati, prospekti, vodii, fotomonografije. U tom smislu znaaj informativne fotografije za turizam je neprocenjiv. Trei oblik turistike prezentacije su izlobe, galerije, muzeji koji izlau fotografiju kao oblik umetnikog stvaralatva, a koje mogu biti interesantni dopunski motiv turitikih putovanja i razgledanja.

FILM KAO UMETNOST

Ono to film ini umetnou jeste zaseban jezik i stil koji se ogleda u estetski organizovanim i ritmiki usklaenim pokretnim slikama koje stvaraju iluziju doivljaja realnosti. Film je ujedno i spoj vie razliitih umetnosti, odnosno kao zasebna umetnost sa vlastitim izraajnim sredstivma on koristi izraajna dostignua drugih umetnosti: literature, pozorita, slikarstva i muzike. Elementi ovih umetnosti na izvestan nain u filmu gube vlastiti integritet i transformiu se u jednu celinu - filmsku umetnost. Specifino izraajno sredstvo filma zasniva se na mogunosti izbora planova i njihovo povezivanje odnosno montaa. Kamera je takoe jedan od elemenata naracije filma. Ona je lako pokretljiva, sposobna da ue u prostor, u krupnom planu prikae mimiku lica i slino. Film je sa druge strane umetnost koja se zasniva na visoko razvijenim tehnikim dostignuima savremenog doba. Mogunost stvaranja neogranienog broja kopija i prikazivanja na vie razliitih mesta uticala je da film postane najmasovnija umetnost.

RAZVOJ FILMA
Na pitanje koliko je film star odgovor nam je dao dr Jozef Gregor. Po njegovoj tvrdnji koju veina istoriara filma zapostavlja, film je star koliko i oveanstvo. Po njegovim teorijama crtei ivotinja u pokretu kao i prikaza lovaca na zidovima Altamirske peine pradavna su tenja oveka da se ovekovei pokret odnosno kretanje. Meutim nedostatak tehnikih mogunosti nije dozvolio da se ova elja i realizuje. No, vratimo se u XX vek, u vek koji je dao primenu elektriciteta, gramofon, telefon, automobil i druga tehnika dostignua pa i film koji je postao glavni deo kulturne batine XX-og veka. Jo 1830. g. engleski fiziar Majkl Faradej e primetiti da se zbog nesavrenosti ljudskog oka sve to je jednolino i brzo kree povezuje u jedno brzo i kontinuirano, neprekidno kretanje. Danas nam ovo zvui sasvim jednostavno i vie kao praktian nego teoretski problem. Bitno je da se slika pokrenula. Iako je bio potreban samo jedan korak do kinematografa prvi znaajniji dogaaj dogodio se tek 1877. g. kada je fotograf Mejbrid sa nizom foto aparata postavljenih jedan pored drugog dobio niz pojedinanih fotografija konjanika u pokretu i tako pokazao svoje vienje ideje o pokretanju slike. Do aparata koji je podario film ostalo je sasvim malo. Edison je konstruisao aparat za samo jednog oveka i jedno oko - kinetoskop i prikazao ga na Bruklinskom Institutu 9.V 1893. a zatim na ikakoj Svetskoj izlobi iste godine. Sledee godine poela je komercijalna prezentacija kinetoskopa na Brodveju, u Londonu i Parizu. Kroz jedan mali okular ljudi su gledali prve filmove na cilindrinoj traci irine 35 mm. Aparat odnosno "kuni kinetoskop" mogao se kupiti zajedno sa filmovima. Prvi filmovi trajali su 20 sekundi i prikazivali su scene iz ivota. Rezultat istraivanja starog 2000 godina je ostvaren, ali svakako ne i zavren.
135

Koristei dostignua Edisona, Luj Limijer je konstruisao genijalan ali u sutini jednostavan aparat za snimanje, projektovanje i razvijanje filmova i to sve u jednom komadu, u jednoj manjoj drvenoj kutiji, lako pokretljivoj. U Parizu u Gran Kafeu 28. decembra 1895. god. desio se fenomen. Slika se nije te noi prvi put pokrenula. Te veeri roena je jedna vrsta kinematografije i kinematografa zapravo jedan nov fenomen zasnovan na odnosu film-gledalac, fenomen koji je dao nove vrednosti koje se stvaraju kada vie ljudi pa ak i hiljade doivljava istovremeno jedan spektakl stvarajui kolektivnu senzibilnost. Pronalazak kinematografije vezuje se za oba brata Limijer, mada najvei doprinos za ovaj pronalazak nosi Luj Limijer. Prvi njegovi filmovi prikazivali su scene iz svakodnevnog ivota. Taj prvi opus inili su sledei filmovi: Izlazak iz fabrike Limijer u Lionu, Prepirka beba, Ulazak voza u stanicu Siotat i drugi. Luj Limijer je ovim filmovima stvorio dva filmska anra: direktni dokumentarni film i filmsku reportau. Zanimljivo je da Luj iako je snimio film "Poliveni poliva" nije ga i uvrstio u svoj opus filmova, iako ovaj predstavlja temelj filmske komedije. Luj je jednostavno zastupao stav da to nije domen kome je namenjen njegov izum. Kada je video u kom se pravcu kree ono to je oblikovao i stvorio Luj je definitivno napustio svaku kinematgrafsku delatnost i vratio se istraivanjima. Daljnja istraivanja odnosila su se na film u boji, na alost bila su neuspela. Dejvid Vork Grifit je ovek koji je filmu dao novu formu i oblik i nainio ga u velikoj meri onakvim kakvim ga danas poznajemo. Zaspoevi svoju karijeru kao glumac i pisac, godine 1908. Grifit reira i svoj prvi film Lutkini doivljaji. To je bio njegov prvi uspeh i poetak svega to e Grifit uraditi za film. Grifit dolazi do nove dramske konstrukcije, prie zasnovane na dva ili tri uporedna zbivanja zavisna jedan od drugog. Grifit je saeo radnju, odbacujui sve suvino, na samu akciju koju je objanjavala sama slika tako da je nepotrebno mlataranje rukama da bi se zamenio govor najzad odbaeno. Grifit je prvi reditelj do tada koji ne postavlja samo pitanje ta snimiti nego i kako snimiti. Skraujui neke delove u paralelnoj radnji, u principu statine, produivao je one dinamine. Stvarajui i smanjujui due i krae kadrove on je stvorio filmsko vreme i filmsku montau. Tako radnja na filmu sad traje due od realnog planova koji e doi do izraaja u nekim kasnijim delima. Kamera u Grifitovim filmovima postaje elemenat kreativnosti, ono to do sada sigurno nije bila. Time je film definitivno napustio pozorinu strukturu u nainu interpretacije. Iz impozantnog opusa Grifitovih filmova izdvajaju se prvenstveno dva antologijska filma: Raanje jedne nacije i Netrpeljivost. Hronika filmske umetnosti. 1. Datumom roenja filma danas smatramo 28.XII 1895. dan kada su braa Limijer izvela prvu javnu bioskopsku predstavu. 2. U periodu posle velikih otkria i uobliavanja filmske umetnosti, te njenog razdvajanja od pozorita, tanije od 1914. g. stvaraju se prve kinematografije u SAD-u, Nemakoj i SSSR-u. Filmski jezik se ubrazno razvija, montaa takoe. Kamera je izuzetno pokretna. Glumci se oslobaaju pozorinih normi tumaenja likova. Cvetaju nacionalne kole i raznoliki stilovi. Najznaajniji stvaroci tog vremena u SAD-u su pomenuti Dejvid Vork Grifit i arls Spenser aplin, predstavnik koji je obeleio ovu fazu, genijalni komiar, jedna od najoriginalnijih pojava u oblasti komike. Njegovi i najistaknutiji filmovi su: Psei ivot, arlo vojnik, Parianka, Potera za zlatom, Cirkus (njegov poslednji nemi film). Baston Kiton je originalni komiar ija je osnova komike ozbiljnost u najsmenijim situacijama. Filmovi: General, Nae gostoprimstvo, Navigator. U Evropi u to vreme najjae kinematografije imaju Nemaka i SSSR. U Nemakoj postoje tri znaajne struje od 1919. do 1927. g. Prvi je ekspresionizam nastao pod uticajem iste struje u slikarstvu a unosi matu i fantastiku. Sovjetska kola nemog filma otkrila je niz estetskih postulata u filmu. Tri najznaajnija stvaraoca iz tog vremena su: Sergej Mihailovi Ajzentajn- trajk, Oklopnjaa Potemkin, Oktobar.

136

3. Sledei period koji se u razvoju filma izdvaja je od 1930. do 1945. Prva predstava zvunog filma bila je u SAD-u 1929. g. (Dez peva). Ipak kao stvarni poetak zvune epohe moe se smatrati 1930. g. kada se zvuk uvodi u veinu filmskih studija. Unoenje zvuka izazvalo je nesnalaenje i dezorjentaciju velikih reditelja. Upotreba zvuka je osiromaila bogate vizuelne mogunosti u nemom filmu. Postepeno se od tehnikog beleenja umova, govora i zvuka stvara novi vid filmske umetnosti. U SAD-u u to vreme razvijaju se anrovi kriminalnog filma i komedije,a pod uticajem ekonomske krize javlja se i struja socijalnog realizma. Najznaajnije delo ovog vremena stvorio je Orson Vels, filmom Graanin Kejn u kome je uoptio do tadanja zvuna i vizuelna dostignua stvorivi maksimalni audio vizuelni utisak. Ovo delo je izvrilo veliki uticaj na filmske stvaraoce. Ostali stvaraoci su arli aplin- Svetlosti velegrada, Moderna vremena, Veliki diktator; Don Ford Potanska koija. U Evropi se u to vreme istiu F. Lang, R. Kler sa filmom Pod krovom Pariza. U periodu 1935.1940. g. nastupa renesansa. Formira se struja crnog realizma sa psiholokim filmovima. U Engleskoj uspeh postie Hikok sa filmom 39 stepenica.U isto vreme intenzivno se razvija i crtani film. Najznaajniji u ovoj oblasti je Volt Dizni sa filmovima Sneana i sedam patuljaka, Pinokio, Dambo, Bambi i dr. Amerika je uveliko imala razvijenu industriju crtanog filma dok je Evropa eksperimentisala. 4. Period posle drugog svetskog rata karakterie opti polet kinematografije u svetu, pojava italijanskog neorealizma, japanske kole, obnova engleskog filma kao i vedskog. Niz afrikih, azijskih i evropskih zemalja prvi put izgrauju svoju nacionalnu kinematograiju. Stvorena je i kinematografija u Jugoslaviji. Film postie poetinost i suptilnost izraavanja, najstarijih oblika umetnosti, kao to je knjievnost. Proirila se upotreba filma u boji. U drugoj polovini ovog veka usavrava se i obogauje filmska tehnika. Najznaajnije kole, reditelji i filmovi su: u Italiji - R. Roselini (Rim otvoren grad), Vitorio de Sika (Kradljivci bicikla, udo u Milanu), Federiko (Sladak ivot, Osam i po). U Engleskoj se posebno izdvaja Dejvid Lin sa filmovima- Kratak susret, Veliko isekivanje, Oliver Tvist, Doktor ivago, Lorens od Arabije, Rajanova ki, Put u Indiju; Kerol Rid (Begunac, Trei ovek); Lorens Olivije (Hamlet, Henrik V, Riard III). U Francuskoj su radili - Rene Kler (]utanje je zlato), R. Breson, A.. Kluzo (Nadnica za strah) i drugi. vedska takoe doivljava preporod a najdominatniji reditelj je Ingmar Bergman (Osmesi letnje noi, Sedmi peat, Divlja jagoda). U posleratnom periodu u SSSR-u ponovo se istie S. Ajzentajn sa filmom Ivan Grozni. Od 1954. g. dolazi do pravog procvata sovjetske kinematgorafije. SAD je prostor najrazvijenijeg filma, a znaajniji autori su - Don Ford (Moja draga Klementina, Kako je bila zelena moja dolina) Orson Vels (Dama iz angaja, Zrno zla), D. Hjuston (Dungla na asfaltu, Afrika kraljica, Noi Iguane, ovek koji je eleo da bude kralj; Elija Kazan (Tramvaj zvan enja, Istono od raja); Alfred Hikok (Psiho, Ptice); F. Cineman (Odavde do venosti, Tano u podne; Bili Vajdler (Neki to vole vrue, Apartman), S. Kubrik (Putevi slave, 2001: Odiseja u svemiru, Paklena pomoranda). U zemljama Azije postoje kinematografije razliitih veliina i kvaliteta. Pre II sv. rata samo tri zemlje imaju razvijene kinematografije: Kina, Indija i Japan. U veini filmova azijskih kinematografija moe se u veoj ili manjoj meri primetiti uticaj evropskih i amerikih filmova, ipak neke od tih zemalja uspevaju ubaciti u filmove prepoznatljive domae elemente, a najvie Japan. Japansku kinematografiju zapadni svet otkriva tek 50-ih godina iako je ona delovala i pre I sv. rata. Karakteristike japanskog filma su vizuelno savrenstvo, meavina fantastike i realizma, poetinost i izraavanje najdubljih oseanja. Japan je dao dva reditelja koji spadaju meu najvee u istoriji filma: Akiro Kurosava (Ramon, Sedam samuraja), i Kendi Mizogui (Legenda o Ugetsu).

137

Dokumentarni film - je takoe oblik filmske umetnosti koji se odlikuje umetnikim pristupom. U najirem smislu podrazumeva dela u kojima se prikazuju stvarni dogaaji i osobe prikazani u stvarnosti prirodnih, uopte drutvenih tokova. Unutar anra dokumentarnog filma najrasprostranjenija grupa su tzv. putopisni filmovi, dela u kojima se najee prikazuju neki nepoznati, daleki, egzotini krajevi. Sredinom prve dekade ovog veka javljaju se namenski filmovi, dakle oni koji imaju izvesnu namenu. U okviru ovog filma razlikujemo obrazovni film, nastavni i nauno-popularni film. Za vreme I sv. rata javlja se propagandni film a potom reklamni i porodini. Poetak dokumentarnog filma nazire se jo u prvim filmovima Luja Limijera koji se smatra tvorcem direktnog dokumentarnog anra. Razvoj dokumentarnog filma u nemom periodu filmske umetnosti mogue je podeliti u dve faze. U prvoj fazi preovladava injenini anr odnosno film, a najuticajnije su filmske novosti. Neto ambiciozniji projekti pojavljuju se u prvoj dekadi ovog veka u Engleskoj i SAD-u gde nastaju filmovi dui od jednog sata. Druga faza u razvoju dokumentarnog filma u okviru nemog razdoblja zapoinje delima amerikog reditelja R.J. Flaertija i sovjetskog reditelja Vertova. Utemeljuje se antropoloki smer u okviru dokumentarnog filma, unoenjem dramatinosti u prikazu ivotnih injenica. Razdoblje II sv. rata angauje propagandni film, a stvaraoci filmova su objektivni svedoci ratnih zbivanja. Nakon rata nastupa tree razdoblje sa porastom proizvodnje dok se u daljem periodu difuzija ovog filma smanjuje. Tei se stvaranju to realistinijeg filma, a u formu strukture ulazi i politika. Sve ovo moe se objasniti politikim previranjima koje nastaju u tom dobu kao i irenjem televizije koja je sa svojim dokumentarnim programima direktan konkurent dokumentarnom filmu.

JUGOSLOVENSKI FILM
Prvu filmsku predstavu odrao je u Beogradu predstavnik brae Limier 6. juna 1896. godine (5 meseci posle prve pariske). Od tada strani putujui bioskopi povremeno krue naim krajevima, a od 1906. god. poinju da se otvaraju i stalni bioskopi. Dramatini i znaajni istorijski dogaaji privukli su mnogobrojne filmske snimatelje i od 1912. do 1918. godine snimljeno je u naim krajevima dosta filmskog materijala od ega je znatan deo sauvan do danas, ali dosad nije dovoljno prouavan i korien. Iz tog perioda sauvani su filmovi: Krunisanje kralja Petra, Povratak pobednika, Odbrana Beograda, Karaore, Sveanost na Cetinju itd. Do 1941. snimljeno je oko 50 igranih i preko 1500 ostalih filmova i urnala. Svi ti poduhvati uglavnom su delo entuzijasta, bez dovoljnog strunog znanja i novca, filmovi su im, sa nekim izuzecima, ispod evropskog proseka (naroito igrani), a trite veoma ogranieno. Posle II sv. rata, formiranjem dravnog filmskog preduzea zapoinje jugoslovenska produkcija filmova. Snimali su se filmovi preteno sa ratnom tematikom. Na prvi igrani dugometrani film (1947) je Slavica sa Irenom Kolesar i u reiji Vjekoslava Afria. Filmska realizacija tema iz rata kretala se u sledeih dvadeset godina. Izmeu znaajnih dela sa ratnom tematikom da spomenemo filmove: Ne okrei se sine (Branka Bauera), Kroz granje nebo (Stole Jankovi), Kozara (Veljka Bulajia), Tri (Ace Petrovia), Sutjeska (Stipe Deli) i mnogi drugi. Vreme posleratne obnove zemlje posebno je izraeno u Bulajievom filmu Voz bez voznog reda.

138

Veliki znaaj za razvoj jugoslovenskog filma imao je Festival u Puli (osnovan 1954.g.) i festival kratkometranog i dokumentarnog filma u Beogradu. Znaajni stvaraoci su i V. Pogai, P. orevi, . Pavlovi, D. Vukoti (na najuspeniji stvaralac u domenu crtanog filma za ta je dobio i znaajna meunarodna priznanja). Jedan od velikana jugoslovenskog filma je svakako i Aleksandar orevi. Njegovi najpoznatiji filmovi su: Tri, Grupni portret s damom, Majstor i Margarita i Skupljai perja, za koji je i dobio Grand prix specijal na Kanskom festivalu; zatim tu je i Duan Makavejev koji se odlikuje neklasinim i vrlo slobodnim stilom. Za svoja ostvarenja dobio je oko pedesetak nagrada i priznanja. Za film Misterija organizma dobio je nagradu Luis Bunjuel" na Kanskom festivalu, "Srebrni Augo" u ikagu i nagradu Belgijske kraljevske kinoteke. Filmografija: ovek nije tica, Nevinost bez zatite, Sweet movie, Mister Montenegro, The Coca-Cola kid itd. Znaajniji filmski stvaraoci su uenici Prake kole sa Sranom Karanoviem na elu, dok Emira Kusturicu moemo svakako da svrstamo u red naih najveih reditelja svih vrmena. Njegov prvi film Sea li se Dolly Bell nagraen je na Festivalu u Veneciji, za film Otac na slubenom putu dobio je Zlatnu palmu u Kanu, a film je kandidovan i za Oskara. Zatim su tu jo i Dom za veanje i Arizona Drim. Za razvoj filmske umetnosti, a pre svega za popularnost filma zmaajne su razliite smotre i festivali filmskog umetnikog stvralatva koji okupljaju ne samo stvaraoce iz celog sveta, nego i brojne ljubitelje "sedme umetnosti".U Beogradu se od 1971. odrava meunarodni filmski festival FEST, zatim su tu filmski festivali, smotre u susreti u Niu, Vrnjakoj banji, Herceg Novom, Novom Sadu.

TURISTIKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI

Film, kao popularna "sedma umetnost" danas je industrija filma. Najvei filmski studijski centri su jedna od najbogatijih preduzea u svetu, gradovi, itavi svetovi okrenuti sebi. Film je danas spektakl, investicija, ali uvek e zadrati ono neto suptilno, posebno to ga ini umetnou. U savremenom dobu film trpi promene, ne samo u tehnici, pristupu filmskoj umetnosti, nego i distribuciji. Najomiljeniji mediji prenosa filmske umetnosti na stvaraoce je danas televizija, kuni bioskop kojim se gubi kontakt, kolektivni senzibilitet. Meutim, milionsko gledalite dodele nagrade Oskar za filmske stvaraoce ipak ukazuju da vreme filmu nije i nee proi. Oblici prezentacije filmske umetnosti su sline prezentaciji pozorine umetnosti i drugih oblika scenske umetnosti. Dakle, filmske premijere, gostovanja poznatih umetnika filma, filmski festivali i posebno festivali turistikog filma kojih ima sve vie u raznim krajevima sveta, mogu da budu i jesu dopunski motiv dolaska turista u neko mesto, elemenat obogaenja sadraja boravka turista Zahvaljujui bitnim karakteristikama filma kao umetnosti, kao komunikacije, kao mogunosti beleenja prostora, dogaaja, film i turizam su povezani na vie naina: Filmske predstave i filmski festivali su pre svega vrlo est motiv turistikih putovanja, zatim film ili filmski susreti obogauju sadraj boravka u turistikim mestima. Nije redak sluaj da filmski stvaraoci, naroito glumci, budu pokrovitelji i gosti nekog turistikog mesta i na taj nain privlae vei broj posetilaca. Najznaajnija veza je to je film, dokumentarni i propagandni, postao nezaobilazno sredstvo turistike propagande. U savremenoj turistikoj propagandi film je sredstvo kojim se propagiraju ne samo lepote i atraktivnosti turistikog mesta, nego i dogaaji, ljudi, poslovanje. Dokaz za to je i formiranje posebne vrste filma - turistikog filma, koji je zauzeo svoje mesto u filmskoj produkciji, te se organizuju i smotre, odn. festivali turistikog filma. Jedan takav se organizuje i u naoj zemlji, prvobitno u Beogradu, a danas svake godine na Divibarama. Distribucija ovakvih filmova je ili preko videokaseta, ili preko TV mree. Brojne su TV stanice (kanali) koje emituju, kao dopunski, ali i kao jedini sadraj turistiki film.

139

Na kraju, film je postao i turistiki suvenir. Retki su turisti koji sa sobom, sa nekog turistikog putovanja ne ponesu video-kasetu sa prikazom turistikih atraktivnosti tog prostora. Naravno, ovakvi filmovi nisu uvek i umetniki, ali su reirani, snimljeni, montirani, te imaju osnovne odlike filma, kao stvaralatva.

FOLKLORNO STVARALATVO
Ako pod folklorom podrazumevamo onu narodnu umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne duhovne kulture, onda tu umetnost, u odnosu na turizam, moemo posmatrati u razliitim njenim vidovima, poev od materijalnih ostataka arhitekture, pa preko duhovnih umetniko-zanatskih proizvoda i likovnog stvaralatva, sve do ostalih vidova izraavanja koji su ispoljeni u raznovrsnim zvuno-igranim priredbama, vitekim takmienjima, obiajnim i drugim skupovima. Za takvo stvaralatvo ne postoje nikakve profesionalne kole. Kao to je poznato, tvorac mu je narod koji to svoje iskustvo stie uglavnom nasleem. Ono se prenosi s kolena na koleno tradicijom, ili se u odreenim uslovima stvara samo od sebe i razvija na sopstveni nain naivno" - kako je to postalo uobiajeno da se kae. Ovakve i njima sline pojave predmet su posebnih prouavanja koja mogu da budu od interesa i za turizam, utoliko pre to su specifine za svaku zemlju, pa i za svaki njen kraj, pogotovu za Jugoslaviju ije su geografsko-ekonomske i istorijskoetnike odlike veoma raznolike. Uostalom, takve odlike uglavnom i daju peat bilo kom folklornom stvaralatvu.

FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALATVO

Folklorno materijalno stvaralatvo obuhvata sve one prozvode koji su rezultat rada ljudi (naroda) koji se odvija u cilju obezbeenja materijalnih pogodnosti za ivot. Pre svega se misli na kuu, ali tu spadaju i proizvodi raznovrsnih zanata, toliko brojnih, kojima je ovek stvarao pre svega predmete za svakodnevnu upotrebu, ali i za ukrase.

KUA KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALATVA

Kua je osnovna ovekova potreba u kojoj on stanuje, zasniva porodicu, razvija toplinu i udobnost ivljenja. Iz tih razloga je upravo kua ta u iju izradu je ovek od vajkada unosio najvie znanja, topline, truda. Gradio ju je od materijala koje je imao u okolini, na mestima na kojima je bila najbezbednija i sa najvie uslova za ivot i na osnovu principa tradicije kraja u kojem je graena. Moda je ba narodna arhitektura najirazitije uslovljena geografskim odlikama podneblja. Jovan Cviji kae da je kua kulturni predmet izloen evoluciji, onoj istoj koja i oveka preobraava; preobraavajui se ovek menja oblik i grau kue, raspored njenih unutranjih delova i pokustvo". Prvi oblici kue nisu vetake tvorevine. Njih je praovek odabrao u peinama prigodna oblika i veliine, za ta nam daju dokaza mnogi tragovi paleolitskog ivota. Izgleda da je ovaj na prastanovnik imao u graditeljskom pogledu samo oseaj za prostorom. Njegove graevinske sposobnosti poele su odreenije da se ogledaju tek kada je sam poeo da stvara prve zaklone iz kojih su se razvili i prvi oblici kue.Znamo da su ti oblici bili veoma jednostavni i da su se uvek odlikovali specifinostima koje su bile izraz prirode tla na kome se gradi, klime koja u odreenom kraju vlada i potreba vezanih za nain ivota. Na primer, priroda tla
140

uticala je na izbor graevinskog materijala (zemlja, drvo i kamen). Zemljite je uslovljavalo da se zgrada ukopa (zemunica, lednica) ili da se slobodno gradi nad zemljom - na krunoj (sibara, savardak, lubara, bunja) ili na etvorougaonoj osnovi (zaklon, korka, koliba, brvnara). Ovakvi, najprimitivniji oblici stana najmanjih razmera sauvali su se negde i do danas kod najsiromanijeg dela stanovnitva Jugoslavije, u zabaenim planinskim predelima i drugim zaostalim krajevima, ili kao privremena sklonita pastira. Stari Vlah s Peterskom visoravni, Durmitor i drugi masivi otkrivaju planinarima i strastvenijim turistikim namernicima najree primerke prastare graditeljske vrste. Ukoliko je tle podvodno i movarno, brvnare se izdiu iznad tla, te se javljaju sojenice kojih i danas ima u posavskim predelima i dolinama pojedinih reka. Uz mobu poinje da se razvija graditeljstvo u pravom smislu rei, kao drutvena pojava koja stvara poseban stale. Novostvoreno zanimanje graditelja nije vie uzgredan posao. Ono postaje profesija sa svim osobenostima koje sobom nosi ovaj poziv, usmeravajui ga da kao greevinar bude preteno zidar, tesar, kamenorezac, dunerin ili proizvoa graevinskog materijala (ciglar, eramidija, crepar, gvoar, kova i sl). inioci koji su nekada igrali bitnu ulogu, a koji su zavisili uglavnom od prirode (tla i klime), ne dolaze vie do izraaja. Danas se ti problemi ne reavaju vie rudimentalnim graevinskim materijalima, odreenim oblikom i nainom konstrukcije. Ti isti uslovi sada se postiu savremenijim sredstvima koja prua moderna graevinska proizvodnja. Za razliku od folklorne arhitekture i nekadanjih naselja kojima je takvo neimarstvo pripadalo, nova arhitektura i novi urbanizam ne predstavljaju vie spontani izraz graditeljske spretnosti jednog plemena, ve plod nauke i tehnike, funkcionalnosti i umetnosti. Arhitektura i urbanizam postaju sve vie izraz organizovanog drutva. Prema tome, dananje neimarstvo i gradograditeljstvo izgubili su svoja lokalna - folklorna obeleja i postali univerzalni. Uz to, sve se manje ispoljava i razlika izmeu kue na selu i kue u gradu, iako se selo po svom nainu ivota i strukturi naselja jo uvek izdvaja od grada. Brvnara i bondruara najrasprostranjenije su konstrukcije starih seoskih kua u unutranjosti celog Balkanskog poluostrva. Dok je brvnara sazdana iskljuivo od drveta, sa strmim krovom pod indrom, a vezana je za umske predele (Sl. 178.)dotle je kod bondruare drvena graa svedena na kostur koji ini konstrukciju zgrade, sa ispunom od erpia, pletera ili drugog tronog materijala, s niskim krovom pod eramidom, a protee se na podruja du renih dolina i njihovih padina oskudnijih drvetom. Prema severu zemlja sve vie zamenjuje drvo, pa je u plodnom panonskom podruju odomaena prizemljua od naboja - kolonizatorskog tipa,(Sl.175.) dok je, prema jugu, kamen u sve jaoj primeni, da bi u jadranskom priobalju i u karstu Crne Gore dola do izraaja prava kamena kua, prekrivena ploama, koja zbog skuenog zemljita na kome se gradi ide vie u visinu - na mediteranski nain.(Sl.176.) Mogli bismo pomenuti i kamenu kulu sa ardakom, najee u Metohiji i Sandaku, graena kao porodinu tvravu, kakvih je, svakako, u srednjem veku bilo vie.(Sl. 179.) Kakva je, pak, budunost objekata folklorne arhitekture? Iako mnogobrojni, oni ne samo da su preputeni sami sebi, ve su izloeni i neminovnom unitenju koje izaziva svakidanjica. A ta unitenja su znatno surovija od onih koja preivljavaju ostale vrste spomenika. Teka pristupanost i udaljenost od glavnih saobraajnica, a i nemogunost da se svaki objekat na licu mesta zatiti u punom smislu te rei, opravdava akciju (koja u poslednje vreme uzima sve vie maha) kojom se vri ui izbor najkarakteristinijih i najlepih primeraka spomenika narodnog neimarstva radi njihovog prenoenja i okupljanja u etnoparkove - muzeje pod vedrim nebom". Ovakve ustanove predstavljaju i prvorazredne turistike privlanosti. Izmenjeni ivot na selu i njegovo prilagoavanje graanskom nainu stanovanja dovodi skoro do nemogunosti da se stara kua prikae u svom potpuno originalnom enterijeru. Zbog toga se, prilikom opreme pojedinih graevina u etnoparku, odabiraju sa raznih strana odgovarajui predmeti

141

koji bi mogli pripadati prvobitnom pokustvu, u nameri da se upotpuni oprema pojedinih domova i ostalih zgrada koje pripadaju okunici. Etnoparkova ima u svim krajevima sveta. Svaki je na svoj nain i privlaan s razliitih stanovita.Najvie i najlepih parkova ima u Bugarskoj, Rumuniji, Skandinavskim zemljama i Maarskoj, koja izuzetnu panju poklanja turistikoj prezentaciji narodnog stvaralatva. Izuzetan je primer etno park kod Sentandreje u Maarskoj koji je postao ne samo nema izloba ve aktivna kulturna institucija koja organizuje brojne manifestacije etno sadraja u okviru prostora etno-parka. (Sl. 177. )U Jugoslaviji se u ovom smislu poelo raditi tek nedavno, u pojedinim sluajevima i s velikim zakanjenjem. U Srbiji je oformljen na Zlatiboru etnopark Sirogojno namenjen brvnarama, koji obuhvata sve osnovne tipove kua i ostalih karakteristinih objekata koji pripadaju planinskom selu. Jedan deo parka ima iskljuivo muzejski karakter, u drugom su specijalizovane trgovine s prirunim radionicama, a trei je prilagoen ugostiteljstvu odgovarajue vrste.(Sl. 178.). Mnoge odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom imaju i pojedini odeljci podrunih muzeja koji, u vidu posebnih autentinih okunica ili celina, prikazuju tradicoinalnu kulturu odreene epohe obuhvatajui arhitekturu, celokupno pokustvo i sav ostali etnografski inventar. Kao tipine primere ovakve vrste muzeja navodimo kompleks starih turskih kua u Pritini, zatim kompleks seoskih kua u Kulpinu kod Obedske bare. Mnogi memorijalni muzeji u Jugoslaviji imaju jednovremeno i odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom. To su prvenstveno rodne kue pojedinih istaknutih linosti koje su sa sela. Ovakve kue, s pokustvom i okunicom, najee su tipini predstavnici narodne arhitekture pojedinih naih oblasti. Takva je kua velikana srpske pismenosti i etnologije Vuka Karadia u Triu kod Loznice i kua Miloa Obrenovia u Gornjoj Crnui pod Rudnikom, ili rodna kua naunika Mihajla Pupina u Idvoru u Banatu. Ovoj skupini prikljuujemo Hristievu kuu" u Pirotu (danas Narodni muzej), jednu od najlepih u Srbiji. Pored toga, preostale su izvesne urbane i ruralne celine, kao spomeniki kompleksi od etnografskog znaaja. I njih bismo mogli, u izvesnom stepenu, smatrati muzejima pod vedrim nebom. Takvih celina ima vie. One se javljaju u gotovo svim krajevima zemlje. I ovi su ambijenti od znaaja za turizam ne samo zbog svojih arhitektonskih vrednosti ve i zbog arhainog naina ivota, koji se u ovakvim skupinama odrao. Takav je, na primer Sveti Stefan na Crnogorskom primorju. To je minijaturno poluostrvo izvanrednih ambijentalnih vrednosti. Njegovo je stanovnitvo potpuno raseljeno, a naselje u celini pretvoreno u luksuzni turistiko-ugostiteljski gradi, kome je danas samo spoljna arhitektura kamena sauvala negdanje etnografske vrednosti.(Sl. 176.) Da je koji ribar i dalje tu ostao da ivi, sa svojim barkama i razapetim mreama, ova jedinstvena naseobina bila bi, ini nam se, jo privlanija. U drugim krajevima, gde je narodno neimarstvo imalo na raspolaganju mnogo troniji osnovni graevinski materijal - drvo i zemlju, odrala su se pojedina jo uvek iva naselja, pruajui elemente koji su od interesa za zatitu, preteno sa etnografskog gledita, pa prema tome i sa gledita turizma. To su Prizren na Kosovu, Novi Pazar u Sandaku, Baki Monotor u Bakoj, Skadarlija, deo starog Beograda, Gusinje i abljak u Crnoj Gori. U Valjevu, na desnoj obali Kolubare, jo uvek postoji jedan deo varoi koji ima spomenike vrednosti urbane vrste, uglavnom iz prve polovine prologa stolea. To je stara arija zvana Tenjar". Ona i danas vodi svoj nain ivota, sa zanatskim radionicama, trgovakim i ugostiteljskim radnjama, magazama i stanovima. Najlepi primer je sigurno grad Ohrid u Republici Makedoniji, sa izuzetnim ambijentalnim vrednostima u kojima dominira stara tradicionalna arhitektura crkava, ali i stara arija sa dobro ouvanim zgradama balkanske arhitekture. (Sl.179.) Grad Ohrid je i zatien kao svetska kulturna batina. Najzad, i seoske crkve brvnare, svojom arhitekturom, obradom i istorijskim znaajem, predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva, za koje je turizam sve vie zainteresovan.

142

U Srbiji crkva brvnara je graena slino kui brvnari od koje se razlikuje vieugaonim ili potpuno zaobljenim zavretkom oltarskog prostora.(Takovo) Iznutra je podeljena na tri ustaljena dela pripratu ili ensku crkvu", glavni prostor ili naos i oltar, a tavanica je zasvedena profilisanim i ljebovnim daskama. Tokom prve polovine XIX veka, uglavnom po osloboenju od Turaka, mnogi preostali hramovi ove vrste stiu trem sa zapadne strane, s harmonino rasporeenim stubovima, na nain koji je uobiajen u umadiji (Miliinica, Dub) i Pomoravlju (Pokajnica, (Sl.180.) Raa Kragujevaka), Zlatiborskom kraju.

NARODNI UMETNIKI ZANATI

Folklorno stvaralatvo izaziva interesovanje turista i drugim svojim vidovima. Ono se u izvesnom stepenu i dalje neguje u narodu. Njegovi oblici su, kao i kod neimarstva, specifini za odreene krajeve, ak i za pojedina naselja. Zanatlije su nekada izraivale sve predmete potrebne za kuu, ukuane i svakodnevni ivot. Tako su postojali suknari, krznari, pletilje i opanari koji su izraivali odevne predmete, grnari i kujundije posue, kovai, tesari, kolari, stolari, klesari,uari, lonari su izraivali svakodnevne ili ukrasne predmete potrebne seoskom domainstvu, vredne domaice pletilje, tkalje, vezilje, ili filigrani iraivali su ukrasne predmete za domainstvo ili ljude. Svi ovi zanati dugo su iveli u narodu,a bili su i neophodni. inili su sastavni deo specifinosti jednog mesta, kraja, regije. Ponegde su ouvani i danas. Meutim, umetnike zanatlije sa sebi svojstvenim zanosom, sve manje rade. Male radionice, u samom duanu, sretamo danas u nekim turistikim mestima, gde se ova privredna grana pokazala veoma unosnom pa, na alost, komercijalni momenat najee nosi prevagu nad umetnikom stranom proizvoda. U Pirotu tkaju uvene pirotske ilime", tkalje u Sirogojnu, na Zlatiboru, razvijaju domau radinost na veoma savremnoj osnovi. Grnari irom cele Srbije veinom dolaze iz pirotskog i nikog kraja. Nekadanji opanari, suknari ili kujundije, filigrani ustupaju mesto industriji. Njihove rukotvorine sigurno mogu biti najlepi, tradicionalan i pravi suvenir nekog turistikog mesta.

FOLKLORNO DUHOVNO STVARALATVO

Za razliku od materijalnog narodnog stvaralatva koje se odnosi na izradu i obradu razliitih materijalnih predmeta, narodno stvaralatvo je znatno obogaeno i duhovnim vrednostima. Sve one aktivnosti ljudi iz naroda koje se odnose na pesmu, igru, nonju, obiaje ili praktikovanje neke umetnosti i na taj nain pripadaju duhovnom ivotu naroda spadaju u duhovno folklorno stvaralatvo. Ne manje vredno, specifino, autentino od materijalnog stvaralatva, ovo duhovno je odravalo, ponegde i sada odrava tradiciju i duh jednog kraja. O ustaljenim pazarnim danima i vaarima u pojedinim mestima, na saborima i slavama kraj manastira i crkava, o pojedinim praznicima i proslavama, narod se okuplja u velikom broju i veseli na svoj nain. To su gotovo jedina stecita gde se jo mogu sresti prava narodna nonja i igra - oro, kolo ili ples, uz zvuke i ritam gusala, dragaevskih ili drugih trubaa, vojvoanskih ili slavonskih tamburaa, ili arbanakih, turskih i ciganskih zurli, goeva i daira, nemutog kola sa Glamoa. Tu su i viteke igre Ljubievske konjike igre, ali i mnoge druge priredbe vezane za pojedine dane u godini, godinja doba i odreene poljske radove: Kosidba na Rajcu, Duijanca u Subotici, Dragaevska truba, i mnoge druge lokalnog karaktera. Jedva se mogu nabrojati krajevi u kojima se i dalje zadrala ivopisna narodna nonja. To su, pre svega, enska nonja Slovakinja iz pojedinih vojvoanskih sela, muka umadijska nonja, ili arbanaka iz Rugova i sela Hasa u Metohiji. U pojedinim zabaenijim planinskim predelima varoko odelo nije jo uspelo da u potpunosti potisne seosku nonju. Takva nonja upotpunjava priredbe folklornog karaktera, pogotovu nedeljom i o praznicima, svadbama i drugim prigodama. U ostalim krajevima zadrala se samo delimino: srbijanska ajkaa, crnogorska kapa, vlaka ubara, arnautsko kee, vezene enske kapice, amije i marame, akire i alvare, gunjevi i jeleci, opanci i sl.
143

Radi negovanja ovih i drugih narodnih tradicija, koje se iz dana u dan sve bre gase, sve je vie smotri i festivala u raznim krajevima zemlje, kao to su: Vukov sabor u Triu, Svrljiki sabor, Smotra folklora u Leskovcu, Mokranjevi dani u Negotinu, Subotika duijanca, Smotra folklora u Vrcu, i mnogi drugi koji se poslednjih godina obnavljaju ili formiraju kao novi.(Sl.181.) Ovaj produeni ivot folklora, u izmenjenim ekonomskim i drugim uslovima, ne predstavlja vie onu izvornu vrednost koja se svojevremeno sama od sebe razvijala. To su sve ee vetake konstrukcije u kojima foklorna umetnost pokatkada ustupa mesto planiranom profitu koji je u mnogo emu stekao i suvie trgovako obeleje jeftine robe. Ozbiljno pripremljene smotre i festivali trude se da donekle isprave taj nedostatak. Oni ak i vaskrsavaju odumrlu umetnost, ali one ne moe vie biti narodna i spontana u njenom prvobitnom smislu. Takav restaurirani folklor silom prilika postaje nuna, ali i vetaka tvorevina dananje civilizacije. To je i nasuna potreba savremenog turizma, koja ujedno preti da izvitoperi istotu i iskrenost, ukus i meru u kojima istinski folklor crpi svoje snage. Naivna umetnost. Takozvano naivno" slikarstvo i vajarstvo, zatim narodna knjievnost, muzika, predstavljaju duhovno stvaralatvo pojedinaca ili grupe iz naroda koje je veoma blisko ili isto umetnikom stvaranju kolovanih umetnika. Ono se razlikuje po spontanosti nastanka, po tehnikama ili tematici, ali vrlo esto dostie prave umetnike vrednosti. Narodno muziko stvaralatvo je veoma raznovrsno i ini osnovno obeleje nekog naroda ili kraja. Prava izvorna narodna muzika se uva i neguje, ona je prepoznatljiva i na taj nain ini neki prostor ineresantnim. Narodna muzika se razlikuje po instrumentima na kojima se izvodi, po tonalitetu, nainu glasovnog izvoenja. Naivno slikarstvo je moda imalo specifian razvoj, ne samo u naoj zemlji. Druga polovina XX veka, koju karakterie sloboda umetnikog stvaralatva i pojava razliitih umetnikih pravaca u slikarstvu, otvorila je vrata i svim onim slikarskim kolama negovanim u narodu koje su dostigle odreene umetnike kvalitete. U naoj zemlji naivno slikarstvo je uhvatilo korena meu Slovacima iz Kovaice, umadincima iz Oparia i Leskovca, i Rumunkama iz Uzdina (Vojvodina). Obrazovale su se itave kole, a aci su im daroviti odrasli seljaci i seljanke, koji su se u svojim slobodnim asovima, posle napornih poljskih i domaih radova, prihvatali kiice ili dleta. Oni slikaju ili se bave skulpturom, prenosei na platno, odnosno na drvo, scene, likove i misli koje ih svakodnevno obuzimaju. Takva umetnost stekla je u poslednje vreme brojna meunarodna priznanja. Poneki od slikara naivaca dostigli su i meunarodna priznanja od kojih ih je najvie iz Kovaice- Suzana Halupova, Martin Jona, J. Sokol, J. Husarik, Bapka. Kua uvene Suzane Halupove, omiljeno je mesto za posete aka i odraslih, gde se posetioci mogu upoznati sa tradicionalnim nainom stanovanja, oblaenja, ivljenja, ali i rada jednog izuzetnog slikara.(Sl.182.)

TURISTIKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALATVA

Turistika prezentacija folklornog stvralatva moe bit vrlo raznovrsna, vrlo bogata i vrlo atraktivna. Folklorno stvaralatvo je upravo ono stvaralatvo koje nosi specifinoti nekog prostora, nekog naroda, tradicije, obiaja. Upravo zbog tih karaktersitika koje nose peat specifinosti, raritetnosti, nostalgije, topline i razliitosti vezane za svaki prostor ine da je folklor sastavni deo skoro svih oblika turizma, bar kao sadraj za trenutke odmora, zabave i oputanja. Pored toga folklorno stvaralatvo je i jedno od veoma atraktivnih i uvek modernih privlanosti koje pokreu na turistika ptovanja hiljade i milione turista irom sveta. Mnoge turistike destinacije na svetu su stekle meunarodnu reputaciju upravo plasmanom turistikih proizvioda koji poivaju na folkloru. Primer su zemlje Latinske Amerike, zatim Afrika, pa zemlje Azije - Kina, Japan, kao i zemlje Okeanije. U Evropi mnoge kontinentalne zemlje, u nedostatku drugih prirodnih atraktivnosti (mora ili visokih planina) takoe su razvile mnoge oblike turistikog plasmana folklornih vrednosti, ako to su Norveka, ili maarska na primer.

144

Postoji veliki broj mogunosti da se turistiki prezentuju folklorne vrednosti. Oblici turistike prezentacije folklornog stvaralatva su: kue ureene kao etnografski muzeji pod vedrim nebom rodne kue pojedinih istaknutih linosti koje su sa sela. urbane i ruralne celine, kao spomeniki kompleksi od etnografskog znaaja- Tenjar, Sveti Stefan, Skadarlija, Baki Monotor, Kupinovo, seoske crkve brvnare, svojom arhitekturom, obradom i istorijskim znaajem, predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva Pokajnica, Sea reka, Zlatiborske... etnoparkovi - muzeje pod vedrim nebom; Skansen, SentAndreja, Sirogojno smotre i festivali obiajne sveanosti folklor kao sastavni deo turistike prezentacije u seoskom turizmu uopte, ali i drugih turistikih ponuda

Sloeniji oblici prezentacije podrazumevaju samostalne oblike turizma i to: seoski turizam agro-turizam etno-turizam Seoski eko-turizam

Pod Seoskim turizmom se smatra oblik turizma u kome je glavna komponenta ponude - seoska kultura. U zavisnosti od osnovne delatnosti, koriste se sledei pojmovi: agroturizam, zeleni turizam, gastronomski, jahaki (konjiki), morski, lovaki, istorijski-kulturni, vinski, pivski, itd. turizam. Agro-turizam je takav podoblik seoskog turzma u kome se plasiraju seoski proizvodi i korist ima samo farmer Etno turizam - je onaj oblik turizma koji turistima prezentuje etnografske karakteristike nekog prostora (etnosocijalne karaktersitike stanovnitva uobliene u proizvod) i ne motra biti vezan za selo, Seoski-eko-turizam moe biti i seoski turizam, ukoliko prezentuje ouvane prirodne i kulturne vrednosti sela

145

SPOMEN-OBELEJA U JUGOSLAVIJI
Znaajnija zbivanja tokom duge istorije naroda koji su tokom vekova naseljavali tle Jugoslavije, oznaena su spomen-obelejima.Ta obeleja mogu biti autentina - iz vremena njihovog bitisanja, ili su nastajala kasnije - kao njihovi spomenici. Ona su izraena na najrazliitije naine, u raznim vidovima. U pitanju su svedoanstva od prevashodno istorijskog znaaja, kao dokumenti o odreenim dogaajima i linostima, ili pozniji belezi u vidu zapisa, kao i spomenici koji mogu dostii najvii umetniki domet, pripadajui mahom naem stoleu. 1.Autentina spomen-obeleja predstavljaju verodostojne izvore koji su najdragoceniji sa stanovita prouavanja istorije.Takvih spomen-obeleja ima veoma razliitih u zavisnosti iz kog su vremena. a. Iz najranijih antikih vremena ovu vrstu spomenika nalazimo najpre u zapisima uklesanim u kamenu, iskovanim u metalu, (novac), odlivenim u glini i bronzi ili napisanim na pergamentu. Tu su i brojni miljokazi du puteva na kojima su oznaeni i mnogi geografski pojmovi (imena mesta, reka, odstojanja), ili posebno klesani natpisi koji belee izgradnju mnogih znaajanih saboraajnica, pruajui uz to i dragocene istorijske podatke. Primeri: Glava cara Konstantina (IV vek,Ni), Trajanova tabla, (erdap),(Sl.183), rimski novac i sl. b. U okvirima srpskih srednjovekovnih spomenika zabeleni su i naslikani na zidovima hramova i tvrava brojni istorijski podaci, veoma raznoliki po obliku i sadrini. Prouavajui, obraujui i zatiujui ove graevine, jo uvek nailazimo na nove istorijske izvore ili uspevamo da bolje protumaimo ono to nam je samo donekle bilo poznato. Primeri: ika i Graanika povelja, Geneoloko stablo Nemanjia-Deani, Muratovo i Barjaktarevo turbe -Kosovo i drugi. c. Meutim, romantiarski nastrojeni XIX vek i nai savremenici XX veka podiu spomenike u slavu pojedinih istorijskih dogaaja i zaslunih linosti i takve spomenike ima skoro svako mesto, bilo veliko ili malo, sa razvijenom kulturom ili turizmom ili bez njega. Ovakvih spomenika ima svih vrsta i oblika. 2. Umetnika spomen-obeleja- Svi spomenici koji se podiu nakon zavretka nekog dogaaja, ili u spomen na neki dogaaj, linost, ne predstavljaju autentina spomen-obeleja, ve su to spomen obeleja koja imaju kulturne, istorijske ili umetnike vrednosti, a koja su najee uradili umetnici po posebnom projektu i nameni. a. Stalno prisutna tema Kosova kod Srba inspirisala je mnoge umetnike. ore Jovanovi izradio je spomenik kosovskim junacima podignut u Kruevcu, gde je u najnovije vreme postavljeno jo nekoliko umetnikih dela. Meu njima su lirksi shvaena bronzana figura kneza Lazara od Neboje Mitria (Sl. 184.) i zidna kompozicija Obretenije Lazarevo" od Milia Stankovia od Mave - dvojice poznatih mlaih savremenih beogradskih umetnika. Jedan od najboljih slikara naeg vremena Petar Lubarda, ostavio je u Beogradu svoju viziju kosovskog boja. Na samom Kosovu polju, na Gazimestanu, podignut je Kosovski spomenik po ideji arhitekte Aleksandra Deroka i pesnika Milorada Pania Surepa, dok je kod Kruevca u prirodi izvajano Slobodite po ideji arhitekte Bogdana Bogdanovia. Moda je najsurovije i najupeatljivije svedoanstvo kojim su Turci obeleili svoja nedela - ]ele-kula u Niu, ozidana od 952 lobanje srspkih boraca posle poraza ustanika na egru, 1809. godine. U Srbiji je konano osloboenje gradova od Turaka, 1867. godine, obeleeno mnogim spomenicima. Meu njima se naroito istie spomenik knezu Mihailu u Beogradu, rad florentinskog vajara Enrika Pacia .

146

b. Spomen-obeleja novijeg doba na zgradama - spomen-obeleja znaajnih dogaaja predstavljaju i graevinski objekti, najee stambene kue,u kojima su se ti dogaaji odvijali, a koja su odgovarajuim tablama, ili kompletnom namenom i ureenjem objekta obeleeni. (spomen domovi, rodne kue znamenitih ljudi, spomen esme, spomen groblja, spomen kapele...). Primera ovakvih spomen obeleja ima zaista mnogo, a ovde navodimo sledee: Vukov i Dositejev muzej u Beogradu, Kompleks Karaorevog stana u Topoli, rodna kua Miloa Obrenovia u Gornjoj Crnui, spomen kosturnica na Kajmakalanu i Zejtinliku kod Soluna vezane za I sv. rat, spomenik Neznanom junaku na Avali, zadubina i mauzolej Karaorevia na Oplencu, Njegoev mauzolej na Lovenu, kao i rodne kue gotovo svih znamenitijih ljudi iz sveta kulture, istorije, nauke. c. Iz perioda najnovije istorije, a naroito kao uspomena i u ast znaajnih dogaaja i linosti iz II svetskog rata podignuto je irom nae zemlje veliki broj manjih ili veih, umetniki oblikovanih ili samo kao rezultat panje, spomen-obeleja. To su pre svega umetniki oblikovani spomenici revoluciji, kojih ima u svim krajevima, zatim to su i sabirna groblja i spomen kosturnice, kao i spomen parkovi, kao oni u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Slobodite kod Kruevca, umarice kod Kragujevca (Sl.185.) i drugi. Najznaajnija prirodno-memorijalna mesta uglavnom su ve obeleena. Za razliku od spomenika klasinog tipa, iz prolih ratova, koji se uglavnom svode na vrstu obeliska-piramide ili figure ratnika, savremeno obeleavanje spomen-mesta vezanih za narodno-oslobodilaku borbu obuhvata vee prostore u prirodi. Reavaju se slobodnije na, ini nam se, produhovljeniji nain, u vidu spomen-parkova u kojima dominiraju odreena filozofsko-umetnika shvatanja i simboli. esto se koriste originalni ili se obnavljaju i oplemenjuju materijalni ostaci koji su karakteristini za pojedina istorijska zbivanja. Oni na taj nain jo ubedljivije evociraju pojedine uspomene. Ovakva spomen-obeleja dostigla su u nas izuzetne umetnike vrednosti. Ova i ranija spomen-obeleja, u neiscrpnim varijacijama sa kojima su data na veoma originalan i specifian nain, stalno privlae turiste koji ele da oive uspomene, da saznaju neto vie o onom to se u odreenom istorijskom trenutku zbivalo, da rtvama odaju dunu potu ili naprosto da se dive umetnosti koja je izraena u pojedinim memorijalima.

147

MUZEJI I GALERIJE
U toku praenja razvoja likovnih umetnosti kroz prostor i vreme uoili smo da se brojni pokretni predmeti spomenika kulture ne nalaze vie na mestima na kojima su nastali. Brojni pronaeni predmeti su izueni, sortirani i smeteni u posebne zgrade, institucije kulture, koje se veinom nalaze u velikim gradskim centrima, ree na mestima pored nalazita, a koje se nazivaju muzejima. Veina savremenih turista uz rekreaciju u toku turistikih putovanja eli da upozna kulturne vrednosti kraja u kome boravi, a mnogi preduzimaju putovanja u Pariz, London, Rim, Petrovgrad da bi upoznali kulturne ustanove tih najveih kulturnih centara na svetu. Drava najbogatija muzejima i galerijama je Italija, upravo zbog umetnikih kola koje su u prolosti tamo radile. Kulturne institucije doprinose turistikoj vrednosti pojedinih mesta, a zahvaljujui turizmu poveavaju broj svojih posetilaca, stiu popularnost i ispunjavaju svoju kulturno obrazovnu funkciju.

MUZEJI
Muzeji su nauno-prosvetne ustanove koje prikupljaju, prouavaju, uvaju, obezbeuju i izlau, dakle valorizuju predmete i pisane izvore, pre svega iz arheologije i umetnosti, a koji su od istorijskog, etnografskog, umetnikog, prirodnjakog, tehnikog ili drugog kulturnog znaaja. Re muzej ima svoj izvor u grkoj rei "museion", kako je nazvan hram u Atini posveen muzamazatitnicama nauke i umetnosti. Za razliku od muzeja kao kompleksnih institucija, galerije su zbirke umetnikih slika privatnog ili javnog karaktera, koje ponekad mogu da po znaaju i veliini dostignu muzeje (Tretjakovska galerija u Moskvi,Galerija impresionista u Parizu, ili Galerija Matice Srpske u Novom Sadu), Inae galerije (od neolat. rei) su bile dugake dvorane u nekadanjim plemikim dvorcima namenjene za sveanosti i velike prijeme, kao to je Dvorana ogledala u Versaju. Takve galerije su bile ukraavane umetnikim predmetima, te iz toga proistie njihovo dananje tumaenje kao zbirki umetnikih predmeta.

RAZVOJ MUZEJA
Najstarija zabeleena pojava prostorije u kojoj su bile izloene slike u Evropi, bila je galerija Poliglotovih radova na ulazu u Propileje na atinskom Akropolju. Svedoanstvo o toj prvoj pinakoteci (zbirci slika) iz V veka pre n.e. ostavio je Pauzanije. Meu najpoznatije zatitnike umetnika spada Rimljanin Mecena (vreme cara Avgusta, I vek p.n.e.) po kome se dobrotvori i pokrovitelji umetnika i knjievnika jo i danas nazivaju tim imenom. Kolekcionarstvo je bilo zastupljeno tokom cele istorije, pa ak i putem osvajakih ratova. U I veku p.n.e. u Rimu za publiku je bila otvorena i prva privatna zbirka. Pesnik, istoriar i govornik Asinijus Polio otvorio je prvu javnu kolekciju umetnikih predmeta. Pad antikog carstva, seoba naroda, ikonoborstvo, krstaki ratovi unitavali su uvane i sakupljane dragocene predmete. U srednjem veku istaknuto mesto u sabiranju dragocenosti imali su vladari i hrianska crkva. To su bile velike privatne kolekcije. Kriterijumi sakupljanja bili su, pre svega lini ukus i iskustvo. Cilj sakupljanja je imao povod u ljubavi i strasti prema odreenoj vrsti predmeta, ali i u tenji da se iskae drutveni presti. U XVI, sve vie u XVII i XVIII veku privatne zbirke poinju da se otvaraju za ui ili iri krug posetilaca, prerastajui u zbirke javnog karaktera. Privatne kolekcije dobijaju sve ee i posebno namenjene

148

graevine za njihovo uvanje i razgledanje. U svemu tome se ve nasluuju oblici pravih muzeja do kojih se stizalo zaslugom velikih i znaajnih pojedinaca. Revolucionarni datum u istoriji muzeja bila je Francuska revolucija. Nacionalni Konvent je 1791. g. odluio da se u Luvru centralizuju, sakupe i smeste, predmeti iz naunih i umetnikih zbirki. Dve godine kasnije donet je dekret o proglaenju carskih zbirki narodnom svojinom. Istovremeno, Luvr je, kao Muzej Republike, (Musee de la Republique) otvoren za posetioce. Tokom XIX veka i muzeji u drugim zemljama su postajali ustanove za koje se brinu drutvo i drava. XX vek je vreme intenzivnog otvaranja novih, ureenja starih muzeja i savremenog ureenja i prezentacije bogatih muzejskih zbirki. Muzeji su danas postali vrlo znaajne, popularne ustanove u koje ue svaki ovek sa osnovnim kulturnim navikama. Razliiti po vremenu i nainu postanka, razliiti po veliini, sadraju i nameni muzeji sveta ine veoma interesantno, ali i obimno polje za prouavanje i ispitivanje. Muzeologija kao nauka o muzejima se bavi pitanjima lokacije i arhitekture graevina muzeja, njihove ureenosti i opremljenosti, nainu izlaganja i uvanja predmeta, njihovog sortiranja i adekvatne prezentacije posetiocima. Takoe je muzeologija izvrila i klasifikaciju muzeja na vie tipova, a na osnovu primene razliitih kriterijuma.

TIPOLOGIJA MUZEJA
Muzeje je mogue razlikovati i deliti na osnovu vie kriterijuma. 1. Prema nainu iskoritavanja onog to rade i pruaju drutvu postoje tri grupe muzeja: o muzeji saloni - u zapadnoj Evropi u kojimma vlada salonska atmosfera namenjena eliti, muzeji koji su opremljeni salonskim izlobama, o muzeji klubovi - u Americi u kojima je orijentacija da se odlazak u muzej ne svede iskljuivo na kontakt sa njegovim izlobama, ve da se u njemu provede izvesno vreme uz niz drugih ugodnosti kao to su restoran, park, filmske projekcije... o muzeji kole - u Rusiji koji imaju za cilj da slue ogromnom broju posetilaca u prosvetno-obrazovnom smislu. 2. Sledee grupisanje muzeja je na osnovu podruja koje pokrivaju: 5. draavni, ili nacionalni, 6. regionalni ili zaviajni i 7. gradski muzeji. Dok je zadatak narodnog muzeja da prikuplja materijal i podatke o materijalnoj i duhovnoj kulturi jednog naroda, jedne etnike celine, tj. jedne drave, ovi drugi se odnose na manje administrativne teritorije- regije, a gradski na ire i ue podruje veih naselja, gradova. 3. Podela muzeja na osnovu specijalizacije muzejskog sadraja razlikuje: o Kompleksni tip muzeja - koji se odnosi na sve one muzeje sa zbirkama i odelenjima bez ueg usmerenja. o Specijalizovani tip muzeja - se odnosi na vei broj razliitih muzeja u kojima je izvrena specijalizacija muzejskog sadraja. U ovu grupu muzeja spadaju: umetniki muzeji, istorijski, etnografski, arheoloki, prirodnjaki, tehniki i mnogi drugi. 4. U odnosu na poreklo predmeta koje sakupljaju i uvaju, mogu se izdvojiti dve velike grupe muzeja: o Prirodnjaki - sakupljaju objekte iz prirode u onakvom stanju i obliku kakvi su u prirodi naeni, esto su kompleksni, ali ima i izdvojenih posveenih pojedinim granama prirodnih nauka: botanici, zoologiji, paleontologiji, geologiji...
149

o Humanistiki muzeji ili muzeji kulture - sabiraju i uvaju objekte, predmete koji su nastali kao rezultat ljudskog rada. I u ovoj grupi izdvajamo razliite, a posebno su interesantni oni koji se formiraju na otvorenom prostoru: istorijski i vojni, etno-parkovi, memorijalni i tehniki muzeji. Veoma ineresantni i specifini etnografski muzeji pod vedrim nebom su etnoparkovi, kao npr. selo Skanzen u vedskoj sa seoskim drvenim kuama i ljudima koji u starim nonjama ive, bave se delatnostima u polju i u radionicama kune i zanatske radinosti, ili etno-park kod Sentandreje u Maarskoj.Vojni muzeji su u stvari istorijski muzeji.S obzirom na brojnost i znaenje koje imaju izdvajamo tip memorijalnih muzeja. To su muzeji posveeni linostima koje su za sobom ostavile dragoceno i zasluno umetniko, knjievno, politiko delo itd.Tehniki muzeji isto spadju u specijalizovani tip muzeja koji predstavljaju razvoj pojedinih oblasti ljudskog znanja, usko usmereno usavravanje i poznavanje pojedinih oblasti naroito nauke.

NAJPOZNATIJI MUZEJI
Na ovom mestu se, naravno ne mogu navesti svi znaajni muzeji sveta. Samo Pariz ili Rim imaju vie muzeja, muzejskih postavki i galerija nego to se moe obii ili videti u toku jedne nedelje. Nema veeg grada u svetu koji nema najmanje jedan kompleksni muzej. Zbog toga e ovde biti navedeni samo pojedini, moda najbogatiji i najpoznatiji muzeji, kao primer koliko je velika kulturna batina sauvana u muzejima sveta. PARIZ - Luvr,(najstariji imjedan od najveih), Versaj, Muzej impresionista, i mnogi drugi muzeji i galerije; LONDON - Britanski muzej i biblioteka,(jedan od najbogatijih), Nacionalna galerija, Muzej votanih figura Madam Tiso, Viktorijin i Albertov,mnoge galerije; RIM - Vatikanski (jedan od najbogatijih); FIRENCA - Arheoloki, Galerija Ufici (pinakoteka); BERLIN - Dravni; BE Istorijski (pinakoteka); MADRID - Prado, jedan od najbogatijih skupocenim slikama; Eskorijal; ATINA - Nacionalni, Arheoloki; KRIT - Kandijski muzej; AMSTERDAM - Dravni muzej; DREZDEN - Galerija slika; MOSKVA- Tretjakovska galerija; PETROVGRAD - Ermita (jedan od najveih, palate u duini od 1 km, 400 sala, 3 mil. predmeta); NJUJORK - Metropoliten,jedan od najveih van Evrope;Muzej moderne umetnosti; Gugenhajmov; VAINGTON- Nacionalna umetnika galerija; BOSTON - Umetniki muzej; IKAGO- Muzej tehnikih dostignua, Istorijski, Umetniki muzej;Prirodnjaki; TOKIO - Nacionalni; KAIRO - Arheoloki egiptoloki i mnogi drugi. Muzeji u Jugoslaviji. Srazmerno veliini, istorijskom, kulturnom i umetnikom znaaju i u naoj zemlji je osnovano mnogo razliitih muzeja u kojima se uvaju vredni predmeti, pre svega iz istorije naih naroda. Meu najznaajnijim su sledei: BEOGRAD: Narodni - najstariji u Srbiji, osnovan 1844.g., kompleksnog karaktera i prikazuje razvoj kulture i umetnosti Srbije od praistorije do danas, a sadri i tematske zbirke domae i strane likovne umetnosti. Pored Narodnog u Beogradu su jo: Vojni na Kalemegdanu, Etnografski, Muzej grada Beograda, Muzej primenjene umetnosti, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Vukov i Dositejev muzej, Muzej Nikole tesle, Muzej strane umetnosti, Jevrejski istorijski muzej i drugi. NOVI SAD - Muzej Vojvodine, prvobitno Muzej Matice Srpske, osnovan jo 1847.g. sada sa arheolokom, kulturno-istorijskom i etnografskom zbirkom, pre svega iz istorije i kulture Vojvodine; Galerija Matice Srpske, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Muzej Novog Sada, Zmajev muzej, Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici. Narodni ili zaviajni muzeji u veim gradovima - Kragujevac, Kruevac, Ni,(jedan od najbogatijih u Srbiji, i Muzej srpske pravoslavne crkve), Subotica, Sombor, Vrac, Zrenjanin, Zajear, aak, Valjevo i drugi.

150

OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA

Postoje dve osnovne vrste zgrada u kojima se muzejske zbirke uvaju i izlau. To su ili istorijske zgrade, obino raskonih arhitektonskih oblika, koje se sticanjem okolnostim namenjuju muzejima ili su to graevine jo u projektu namenjene, specijalno graene za muzeje. (Sl. 183.) Na primer, Narodni muzej u Beogradu smeten je u zgradi bive banke, a Istorijsko-umetniki muzej je graen u duhu neorenesansne i neobarokne arhitekture Italije. Likacija zgrade je veoma bitna za rad muzeja. Zgrada treba da je daleko od vojnih i znaajnih privrednih objekata. Mora da bude ostvarena dobra komunikacija sa muzejom pod ime se podrazumeva lak pristup za vlasnike automobila i turistike autobuse, a za druge posetioce dostupne linije javnog gradskog saobraaja. Moderne muzejske zagrade esto se grade na izolovanim prostorima obino u ambijentu parkovskog prostora, to obezbeuje veu sigurnost od prenoenja poara sa okolnih zgrada i laku kontrolu od pokuaja krae. Osnovni sadraj svakog muzeja su izlobene prostorije, meusobno povezane, dobro osvetljene prirodnom ili vetakom svetlou, opremljene i ureene tako da posetioci na najbolji nain mogu da se upoznaju sa muzejskim postavkama. (Sl.184.)Vei muzeji pored izlobenih dvorana sa stalnim postavkama imaju izdvojenu prostoriju za povremene izlobe. Na ulazu u izlobene prostorije postoji niz prateih prostora: mesto za prodaju ulaznica, mesto dobijanja informacija, garderoba za odlaganje suvinih i nedozvoljenih predmeta, tand za prodaju razglednica, dijapozitiva i publikacija, sanitarni ureaji i mogunost osveenja u bifeu ili restoranu. Oni imaju i odvojene prostore za dranje predavanja, naunih skupova i biblioteku sa itaonicom. Tamo gde posetioci ne ulaze nalaze se prostorije za administraciju i strune slube, direkcija, uprava muzeja, kabineti strunjaka-kustosa, radionice i laboratorije, depoi za uvanje neizloenih muzejskih graa.

DELATNOST MUZEJA
Muzeji sakupljaju predmete "in fondo", znai pokretne objekte koji iz razliitih razloga treba da promene ambijent ivota. Muzejsku vrednost moe imati i niz objekata koji nisu i ne moraju biti u muzejima i obrnuto moe se dogoditi da se u muzeju nau objekti koji ne zadovoljavaju kriterijume muzejske vrednosti. Muzejski predmet bi morao biti dokument prvog reda, tj. izvor autentinih informacija. Svi predmeti sakupljeni u muzeju uvaju se ili u izlobenim prostorijama, kao stalne postavke ili u depoima. Depoi su prostorije u muzejima gde se uvaju neizloeni predmeti te one treba da budu prostrane, suve, promajne, relativno svetle. Svakodnevno dejstvo raznih agenasa, mikroklima sa uticajem svetlosti, vlanosti, promena temperature, fiziki i hemijski procesi u samim predmetima stalna su opasnost za muzejsku grau. Ponekad predmetima u muzeju prete i katastrofalne promene kao to su ratna razaranja, poari i poplave. Ali i ako doe do rata predmeti iz muzeja sklanjaju se na sigurno mesto (npr. iz muzeja u Vukovaru predmeti su preneseni u Novi Sad). Pakuju se u specijalne kese, kutije, u kojima se odravaju odgovarajui mikroklimatski uslovi Razlikuju se tri oblika prouavanja (tretmana) muzejskih predmeta: 1. objektivno ispitivanje stanja i osobina materijala muzejskih predmeta, 2. konzervatorske i restauratorske intervencije, i 3. odravanje uslova uvanja predmeta u depoima ili u izlobenim prostorima, a sve u cilju zatite i uvanja ovih dragocenosti za budunost.

151

Izlobene prostorije su one sa kojima posetioci dolaze u kontakt, one su esto sinonim za muzej. Zbog toga se ureenju ovih prostorja mora posvetiti posebna panja.Predmeti se postavljaju po loginom redu, prostorije treba da budu svetle, provetrene, prijatne. Posetioci treba da budu voeni utvrenim redosledom kazivanja (strelice, natpisi, brojevi, pregrade, cvetne oaze). Pri tome treba misliti i na zamor, zbog ega, ne samo pred remek delima, ugodna sedita treba da prue kratak predah ili dugo posmatranje dela izlobe. Ali ipak publici treba ostaviti da bira izmeu dirigovanog kretanja i tempa prema linim eljama i potrebama. Povremene izlobe, koje se organizuju u muzejima predstavljaju znaajno osveenje za ljubitelje muzeja i podsticaj za ponovni dolazak. Mogu biti monografske izlobe koje prikazuju opuse velikih ili manje poznatih autora, a tematskim izlobama mogu se prikazati neke tehnike (kovnice, novac), anrovi (portret, mrtva priroda), oblici komunikacija, dragocenosti... Kroz lokalnu, nacionalnu i meunarodnu razmenu, muzeji prihvataju izlobe drugih muzeja, ali alju i svoje zbirke. Slanje materijala van matine muzejske kue vezano je za ozbiljne probleme: promena mikroklime objekta, uslovi prezentacije u drugim zgradama i u izmenjenom podneblju, posebno pitanje transporta. Ta premetanja materijala skrivaju mnoge opasnosti, a ambalaa za ovakva putovanja muzejskih predmeta je veoma skupa. Kada se izlobe organizuju u drugim zemljama obino se sklopi ugovor da ta drava garantuje sigurnost ili se osiguraju predmeti. Za vreme povremene izlobe praktikuje se da se organizuju predavanja, okrugli stolovi itd. u vezi date teme. Marketing (istraivanje trita, osmiljavanje interesantnih programa, propaganda, prodaja) muzeja je svakako znaajan. Zasniva se na korienju rezultata sopstvenih ili istraivanja drugih. U ukupnom marketingu muzeji su najvie uradili na propagandi, upotrebom pre svega klasinih sredstava propagiranja i publikovanja putem plakata, kataloga, prospekata, vodia, informatora, pokretanja tampe, radija i televizije, kao i ostvarivanja poseta kolske omladine, radnih kolektiva. Publikacije posveene muzejima, ukoliko su visokog kvaliteta, predstavljaju jedno od najmonijih sredstava za upoznavanje iroke publike sa sadrinom istorije, proizvoda ljudskog duha i umetnikog nadahnua. One su istovremeno, mono sredstvo za savlaivanje nepoverenja javnosti prema muzejima, nepoverenja nastalog usled nepoznavanja uloge i korisnosti takvih institucija. italac upoznaje umetniko delo gledajui reprodukcije, a itajui tekst saznaje najbitnije podatke o delu, istoriji njegovog stvaranja, estetskoj vrednosti i sadrini i na taj nain se stimulie za direktni kontakt. Dobri turistiki vodii, kao i katalozi-vodii samih muzeja vrlo detaljno upuuju posetioce ta i kojim redom da obilaze. Usavrenost tranzitorske tehnike omoguila je proizvodnja malih runih magnetofona, gde su uputstva i objanjenja vodia ili kustosa snimljena na traku, pa se sa iznajmljenim magnetofonima, u tempu okretanja trake, po muzejima sveta ve kreu kolone muzejske publike. Muzej u Nantu u Francuskoj je predvideo da se zbirke pregledaju iz fotelje pokretnih liftova, ime je problem cirkulacije potpuno nestao. S druge strane muzeji u Americi omoguavaju posetiocima razliit direktan kontakt sa predmetima, igru, odmor, oputanje, probu. Muzej je trezor, uvaonica predmeta znaajnih za nauku, drutvo, umetnost. Saznanja o muzejskim objektima sticala su se preko publikovanja materijala, u katalozima i asopisima, to je bila forma informacija o muzealijama. Savremeni ivot otvorio je nesluenu primenu razliitih vidova informisanja i komuniciranja: radio, tampa, televizija, film, fotografija, i tako postaje sve jasnije da se u muzej ovakav kakva je i ne mora otii, mada za uvek ostaje da direktan kontakt mnogo vie znai. Taj direktni kontakt izmeu umetnikog blaga u muzejima i posetilaca se ostvaruje kroz posete, putovanja, odnosno kroz turizam. Tako je odmah uoljivo da je turizam danas, nezamisliv bez muzeja, kao i da su posete muzeju nezamislive bez turizma.

152

POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA

Kada se kae galerija, misli se na prostor gde se izlau slike, grafike i skulpture, to jest umetnika dela, ili se misli na muzeje koji imaju taj naziv. Postoji vieznanost u naem shvatawu pojma galerije. Galerija jeste prvobitna oznaka za arhitektonski prostor. Danas ona oznaava izlobenu dvoranu, bez obzira na arhitektoniku prostora, a oznaava i muzeje slika i skulptura u irem smislu, sa velikim brojem mawih i veih prostorija za tu namenu. Galerija kao termin kojim se nazivaju prostori u graevinama raznih tipova ima vie znaewa. Galerijama se naziva nadvieni prostor u pozorinim i koncertnim salama. U uem arhitektonskom smislu galerijama se oznaavaju dugaki balkoni na fasadama gramevina, a takoe i ono to u crkvenoj arhitekturi predstavqaju empore. Zasvoeni ulini prolazi pasai,pokriveni staklom (u Rimu, Bolowi, Milanu), takoe se nazivaju galerijama. Ipak, galerija najee i najistije znai izdueni prostor u vidu hodnika, koji je u zamkovima i palatama spajao dva dela zgrade, dva kompleksa prostorija, pogodno sluei za sveanosti i prijeme. S obzirom na takvu paradnu namenu, galerije su bile ukraene, pored ostalog, i raznovrsnim umetnikim delima. U ta dva elementa galeriji kao izduenom prostoru i wenim ukrasima (slike, skulpture, tapiserije), saete su osnove budueg razvoja galerija kao izlobenih prostorija. Najstarijom galeriuom smatra se zbirka slika koja je bila izloena u Propilejima atinskog Akropoqa. Uz wu se istie i ona sa izloenim slikama u odajama carske palate u Rimu. Znaajno mesto u istoriji arhitekture galerije su dobile u epohi renesanse, kada ih istovremeno postavqawe slika i skulptura u wima karakterie i kao izlobene prostore. Poetkom XVI veka Bramante je u Vatikanu specijalno sagradio dve 400m dugake galerije, u kojima su, kako je poznato, neto kasnije bile prezentovane geografske karte i antike skulpture (M.Jovanovi,1994). Po uzoru na ove dve Bramanteove vatikanske galerije nastala je Velika galerija u Luvru. To je ve bilo vreme prave ekspanzije prostorija u obliku galerija, ali je postavqawe umetnikih dela u wima jo uvek imalo karakter ukraavawa i popuwavawa raskonog ambijenta. Posebno mesto u razvoju galerije kao prostora za izlagawe imaju galerije u epohi baroka, i to pre svega. Galerija ogledala u Versaju. Ova galerija je dugaka 73, iroka 10, visoka 12m, svetlost dobija preko 17 velikih prozora naspram kojih se nalazi 17 velikih ogledala, po kojima je i dobila ime. Tokom XVII veka nastale su i druge galerije u Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Italiji. U Francuskoj je tokom ovog veka nastalo nekoliko galerija, koje je Luj XIV ustvari samo oponaao i pompeznije realizovao. U Italiji su se isticale dve galerije kojima se sve vie poklawala pawa u istorijatu galerija. U Palati Farneze, jednoj od najlepih iz epohe renesanse u Rimu, koju je zavrio Mikelanelo za vlasnika, papu Pavla III, nalazi se velika galerija na spratu ukraena freskama Anibala Karaija. Druga, u Palati Kolona, i danas predstavqa jednu od najbogatijih privatnih rimskih galeriua. Galeriju je izgradio kardinal Kolona za smetaj svoje zbirke slika.

153

Jedna od najpoznatijih galerija je Ufici u Firenci. Zgrada, zapoeta po nalogu Mediijevih, bila je namewena dravnim kancelarijama. Ubrzo je namena promewena i objekat je prilagoen, izmeu ostalog, i potrebama smetaja umetnike radionice, pozorita i umetnike zbirke. Galerija je zavrena 1581.godine, to predstavqa izuzetno vaan datum u istoriji muzejstva uopte.(M. Jovanovi,1994.) Tokom XVIII veka moe se rei da razvoj galerija ima dve karakteristike. Taj razvoj odraava opti pravac razvoja muzeja; one se otvaraju za javnost i proiavaju se od arenila koje je u wima vladalo. Sve vie se usmeravaju iskljuivo na slike, to je na neki nain bilo vraawe prvim oblicima galerijskog sabirawa uvreme kada je u atinskim Propilejima osnovana pinakoteka. Neke od uvenih svetskih galerija i imaju u svom nazivu re pinakoteka, to znai da su to muzeji u kojima se uvaju i izlaujedino slike Od XIX veka, pa i u dananjoj mrei muzejskih ustanova u svetu, galerije postoje kao posebne institucije, iji se ciq sakupljanja i izlaganja slikarskih dela vidi iz samog naziva. Veliki je broj takvih galerijskih kua danas,koje su se potpuno ograniile na sabiranje, uvanje i prouavanje, iskljuivo slikarskih dela. Umetniki i nacionalni muzeji u svom sastavu esto sadre galerije slika, kao autonomne zbirke, sa sopstvenim fondovima i pravcima razvoja. Ako bi se pokualo sastavljanje jedne sasvim skraene liste najveih i najznaajnijih galerija u svetu, onda bi se na njoj nale: Galerija Akademija u Veneciji Brera u Milanu Galerija Ufici i Piti u Firenci Vatikanske zbirke slika Galerija u Vili Borgeze i Muzej moderne umetnosti u Rimu Prado u Madridu Narodna Galeriua i Dravni muzej u Budimpeti Stara Pinakoteka u Minhenu Nacionalna i Tejt-galerija u Londonu Zbirke Luvra Zbirke Ermitaa u Sankt Peterburgu Tretjakovskaja galerija u Moskvi Nacionalna galerija u Vaingtonu.

154

BAZNA LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Piskel, G.: Opa povijest umjetnosti, 1-3, Mladost, Zagreb, 1970. Janson, H.NJ.: Istorija umetnosti, X izdanje, Prosveta, Beograd, 1996. Gardner, H.: Umetnost kroz vekove, Matica srpska, Novi Sad Kolari,M., Pavlovi, D.: Istorija umetnosti i spomenici u Jugoslaviji, ZAK, Beograd, 1975. Pavlovi, D.: Spomeniko naslee Jugoslavije, Turistika tampa, Beograd 1986. Turkalj, N.: Mala historija muzike, Naprijed, Zagred, 1962. Dragievi-ei, M., Stojkov, B.: Kultura - menadment, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 1994. 8. Damnjanovi, M.: Fenomen filma, Institut za film, Beograd, 1985. 9. Bukilica, Milovanovi: Fotografija: tehnika i umetnost, Beograd, 1982. 10. Mojsilovi,V.: Fotografija od ideje do realizacije, Bgd.1984.g. 11. Molinari, ].: Istorija pozorita, Vuk Karadi, Beograd 12. omi, .: Psihologija turizma, Turistika tampa, Beograd,1990. orevi.M., omi..: Sociologija sa sociologijom turizma, Nauna knjiga, Beograd,1994. 13. Jovii, .: Fenomenologija turizma, Nauna knjiga, Beograd, 14. Todorovi, A.: Teorije turizma i kulturno-umetnike vrednosti, Turistika tampa, Beograd, 1990. g. 15. Pavlovi.D.St.: Uobliavanje spomenika i spomenikih prostora. Zbornik zatite spomenika kulture XXV, Beograd.1977. 117-122 16. Tanovi.A.:Vrijednost i vrednovanje, ZIU,Sarajevo,1972. 17. Kolier.J.: Indijanci obiju Amerika,Matica Hrvatska, Zagreb,1968. 18. Ahmetovi-Tomka, D.: Turistika promocija kutlurnih dobara, (23-32), Zbornik radova, Nauni skup Turistiki potencijali Jugoslavije", Institut za geografiju, Novi Sad, 1996. 19. Ahmetovi-Tomka D.: Turistika valorizacija kulturno-istorijskih spomenika (159-171), Zbornik radova Instituta za geografija, PMF, N. Sad, br. 24. 20. Kulturata i turistikata ponuda, Zbornik radova, Fakultet za turizam i ugostiteljstvo, Ohrid, 1996. 21. Stojanovi.T.: Balkanska civilizacija, Centar za geopoetiku,Beograd, 1995. 22. Kosidovski,Z.: Kad je sunce bilo bog, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1991. 23. Neovi,S.: Svitanja i sutoni, Stvarnost, Zagreb,1976. 24. Hamva,B.: Scientia sacra, Centar za geopoetiku, Beograd 25. Opta enciklopedija Larousse, I tom, str. 624-895, Vuk Karadi - Interexport, Beograd, 1971. 26. Maka enciklopedija - Prosveta, Prosveta, Beograd, 1978. III toma 27. Popularna enciklopedija, BIGZ, Beograd,19 28. Socioloki leksikon, Savremena administracija, Beogead,1982. 29. Filmska enciklopedija,Jugoslovenski leksikografski zavod, "M.Krlea", Zagreb,1986. 30. Blago na putevima Jugoslavije, enciklopedijkso turistiki vodi, Jugoslavijapublik,Beograd,1983. 31. Grupa autora: Umetniko blago Jugoslavije, Jugoslavija", Beograd, 1969 32. Grupa autora: Kulturna riznica Srbije, IDEA, Beograd, 1996. 33. Grupa autora: Muzeologija (skripta), Vojvoanski muzej, Novi Sad

155