Oprotaj od ivota

Nema oveka na ovom svetu koji tokom ivota ne razmilja o svom kraju smrti i trenutku kada ga vie nee biti. Jedino pitanje je: kakav u biti u tom trenutku, ta e se dogaati, ta e i da li e neto rei... Ni jedno ljudsko bie ne moe, ili mu nije dato, da prorekne i dokui ta e se dogaati u tim predsmrtnim trenucima. oveanstvu su poznate predsmrtne rei velikih umova i istorijskih linosti, koji su predoseali i predvideli svoj kraj. Moskovska Izvestija analizirala je poslednje rei velikih istorijskih linosti, a posebno svetski poznatih ruskih pisaca. Poznati kotski istoriar Tomas Karlajl je, umirui, smireno rekao: - A, to je ta smrt! Kompozitor Edvard Grig je samo prozborio: - Pa, ako je to neizbeno... Otac dijalektike Fridrih Hegel i pred licem smrti je ostao veran principu suprotnosti, osnovi svog uenja: - Samo jedan ovek me je shvatio tokom celog mog ivota, ali, u sutini, ni on me nije razumeo...! Francuska kraljica Marija Antoaneta, odlazei na giljotinu posle revolucije 1789, prilazei spravi, nagazila je na nogu delata. Tiho je proaptala: - Izvinite, molim vas, gospodine. Bilo je sluajno... Rimski imperator Neron, kau, pred smrt je viknuo: - Kakav veliki umetnik umire! Baletski umetnik Vaclav Niinski, pisac Anatol Frans, italijanski revolucionar Garibaldi, engleski pesnik Bajron pred smrt su samo proaptali: -Mama! Ipak carske! Umirui, pruski kralj Fridrih Prvi je smogao snage, uspravio se na samrtnikoj postelji i odgurnuo svetenika koji je poluglasno izgovarao molitve za pokoj due. Fridrihov bes je izazvala reenica popa: Nag sam doao na ovaj svet, nag u i otii sa njega. Fridrih je, ostalo je zabeleeno, odgurnuo svetenika i rekao: Nikako ne smete da me sahranite nagog. Samo u sveanoj uniformi! Onore de Balzak, pre nego to je ispustio duu, setio sr jednog od likova iz svojih knjiga Bijanona: On bi me sigurno spasao... Leonardo da Vini je, kako tvrde neki autori, pred samu smrt uzviknuo: - Uvredio sam Boga i ljude. Moja dela nisu dostigla visine kojima sam stremio! A poslednji ruski car je pred streljanje u Sibiru, posle boljevike Oktobarske revolucije 1917, skinuo svoje izme i pruio ih delatima streljakom vodu: - Iskoristite ih, deco. Ipak su carske... uvena igraica-pijunka Mata Hari, pred streljanje, poslala je vojnicima poljubac kroz vazduh i rekla: - Momci, ja sam gotova! Filzof Emanuel Kant je pred poslednji izdisaj samo rekao: - To je dobro! Pesnikinja Ana Ahmatova je, posle zadnje injekcije sedativa, proaputala: - Ipak, meni je mnogo loe! Jedan od brae Limijer, tvoraca prvog kinematografa,Ogist , u poslednjim trenucima svog 92-godinjeg ivota tiho je prozborio: - Moja traka je dola do kraja...

Pisac Henrik Ibzen, koji je nekoliko godina leao u postelji paralisan, u poslednjem asu odjednom se pridigao i rekao: - Suprotno... Poslednje rei Nadede Mandeljtam eni koja ju je negovala i sedela pored samrtnike postelje su bile: - Ne boj se! Mnogima je i danas krivo to nisu zabeleene poslednje rei velikog tvorca teorije relativiteta Alberta Ajntajna. I to samo zbog toga to ena koja ga je negovala do smrti nije razumela ni re nemakog! Posebno je zanimljiva analiza moskovske Izvestije sudbine i poslednjih dana etvorice velikana ruske i svetske literature: Turgenjeva, Dostojevskog, ehova i Tolstoja. Ivan Sergejevi Turgenjev umro je 22. avgusta 1883. u mestacu Buival u blizini Pariza u 65. godini. Njegove poslednje rei su bile: - Zbogom, moji mil... Njegova smrt, kau strunjaci, liila je na smrt jedne od linosti iz njegovih romana, Evgenija Bazarova. Obojicu ih je tokom ivota vodila ena koju su strasno voleli, ali koja nikada nije bila njihova... Fjodor Mihajlovi Dostojevski probudio se u samu zoru 28. januara 1881. potpuno svestan da je to njegov poslednji dan ivota. Saekao je da se probudi njegova ena Ana Grigorjevna. Rekao joj je da kraj ovog dana nee doiveti, a ona mu nije poverovala. Posle podne mu je bilo bolje, ali je on tvrdoglavo insistirao da se pozove svetenik. On je doao, Dostojevski se priestio i umro. Gotovo identinu situaciju Dostojevski je opisao u svom romanu Braa Karamazovi. Kada je umirao starac Zosima, jedan od kljunih likova iz romana, njegovi poznanici su bili okirani smru jer se njegovo stanje odjednom naglo poboljalo. Zosima je predosetio smrtni as i smireno ga doekao. Dostojevski je napisao: pao je niice na zemlju, bio je u radosnom ushienju i, molei se, predao duu Bogu... Anton Pavlovi ehov je umro tokom noi 2. jula 1904. godine u nemakoj banji Badenvejler. Njegova smrt je po mnogo emu neobina. Po starom nemakom obiaju, lekar kada nasluti kraj svog pacijenta, poslui ga ampanjcem. To je uinio i ehovljev lekar. ehov je na nemakom izgovorio Umirem, ispio do dna au ampanjca i umro! Ruski literarni analitiari i istoriari kau da je i on svoju smrt ve opisao u svojim delima. U svojoj uvenoj drami Vinjik ehov kae da je bogata Lopahin, koji je kupio vinjik i odluio da ga raskri i povadi korenje, predloio prethodnoj vlasnici Ranevskoj, za koju je gubitak vinjika bila ravna duhovnoj smrti, da obelee kupoprodaju ampanjcem... Lav Nikolajevi Tolstoj je poslednje godine svog ivota proveo u zabiti, u sibirskom selu u blizini eleznike stanice Astapovo. U svojoj 83. godini grof Tolstoj je odluio da raskine sa dotadanjim, lagodnim nainom ivota u Jasnoj Poljani. On je, u pratnji erke i linog lekara, otputovao vozom, u treoj klasi, u Astapovo. Na putu se prehladio i dobio zapaljenje plua. U zabiti, u Astapovu, on je poslednjeg trenutka svog ivota 7. novembra 1910. godine rekao: - Volim istinu! Po drugoj verziji je rekao: - Ne razumem! I Tolstoj je, u neku ruku, bio svoj prorok. U delu Smrt Ivana Iljia on opisuje inovnika na samrtnoj postelji, izmuenog strahom i bolom, koji kae da u njegovom ivotu nita nije bilo kako je oekivao i eleo. Pomirivi se sa neizbenou smrti, Ivan Ilji, kao i njegov tvorac Tolstoj, odjednom zakljuuje da nema straha, jer nema ni smrti, a umesto smrti je svetlost... Da li postoji? Genadij Poroenko, doktor biolokih nauka i ef odeljenja za nauno-organizaciona pitanja

Instituta za optu reanimatologiju Ruske akademije medicinskih nauka, kae, posle istorijskih i literarnih analiza poslednjih rei velikih da svakako postoji nekakva duhovna estica oveka koja ostaje da ivi i posle smrti. Prema optem verovanju, dua umrlog odlazi u raj ili pakao u zavisnosti od ponaanja u zemaljskom ivotu, kae on. Meutim, kae Poroenko, ja ne razumem ta je raj, a ta pakao. Znam jedino da pravoslavna crkva smatra da je pakao liavanje prisustva Boga, a raj mesto gde je On Marija Antoaneta, Mata Hari uvek sa Vama... Poroenko ocenjuje da je najverovatnije najblii istini bio gotovo zab oravljeni ruski naunik Vernadskij, koji je pre nekoliko decenija rekao da nematerijalna supstanca koja se nalazi u oveku posle njegove fizike smrti prelazi u noosferu!. Moram da priznam, ali nemam naune dokaze, rekao je Poroenko, da noosfera utie i na ive ljude! udesno je to su neki pisci, kae naunik, na neki nain predvideli svoju smrt, ili njen tok. O tome ne mogu da sudim, jer nemam naunih dokaza, ali sam i sam doiveo potpuno neobino i do danas neobjanjivo iskustvo: - Kada sam bio na 5. godini medicine doiveo sam ozbiljnu povredu lobanje, ali i mozga. Vie od 20 dana sam bio bez svesti, u komi. Nekako sam preiveo i opravio, ali sam po ozdravljenju, odjednom, shvatio da sam stekao neobine sposobnosti: mogao sam da pogaam tue misli, da previam dogaaje, kae Poroenko, dodajui da je to trajalo oko godinu dana i potom iezlo. Sve u svemu, kae, po meni i prema mom linom iskustvu, neto materijalno ( u mom iskustvu udarac u lobanju) moe da utie na neto idealno - na sticanje iznenadnih novih sposobnosti, pa ak i na promenu karaktera. U svakom sluaju, idealno utie na materijalno... Nauka odavno zna, kae Poroenko, da u svetu postoji veliki broj duhovnih metoda, na primer joga, kojima umom moe da se promeni to-ta u ljudskom organizmu. Ali, zakljuuje, ta se dogaa sa ljudskim umom pred samu fiziku smrt jo dugo e ostati tajna!