Botanička pripadnost

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Aronia melanocarpa (Michx.) Elliott je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog. Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia(L.) Pers. i purpurnu – A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća.

Gajenje

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo

Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m. jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila. kao i sve druge vrste voća. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova. na dubini do 130 cm. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu. Likerna i Desertna Mičurina. jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm. kako bi se izazvao rast novih. do dubine od 160 cm. rezidba i berba. Ivo Đinović | 30 novembar 2010 Aronija može da se razmnožava na tri načina. još 1905. umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Može se kalemiti na razne načine. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu. koji su onda dosta skupi. kako bi se olakšalo osunčavanje. Proizvodnja Sadnica Napisao Dr. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Zasadi stari preko 25 godina mogu se „pokositi“ blizu površine i na taj način obaviti „podmlađivanje“. pokvasi. može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia). U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. gde se neguju oko dva meseca. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. sintetičke sorte – „sorbaronije“. da se ne dozvoli rast velikog broja stabala. od 13 mm 3-4% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine. kao žbun. najčešće se gaji na svom korenu. trska i ševar. dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. koja se u Rusiji naziva „krasnoplodnaja rjabina“. u otkrivenoj leji ili na polju. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju. i ostalim. npr. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove. 44%. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku. U ovom slučaju imamo permanentno navodnjavanje! Aronja pruža šansu čoveku da na efikasan način iskoristi terene koji su preko zime i ranog proleća zabareni. očenjem. Prvi način je generativni. I ovaj žbun se može oblikovati rezidbom. Tada se raširi po filter papiru. žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%. a podloga ne utiče na ukus. neke na visini od 50 do 70 cm. pepelišta. nisu se proširile u praksi. a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. u Ukrajini „gorobina zvičajna“. mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla. Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra. engleskim spajanjem. na kojima rastu vrbe. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema. 10 x 10 cm. saniranih deponija i jalovišta. tako da će kalemljena sadnica imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. osuši i čuva na suvom mestu do oktobra.njeno gajenje. uz obavezno navodnjavanje. druge blizu zemlje. Zbog sporog rasta kalemova. normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. Međutim. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. Uspeva i na zabarenim zemljištima. iz semena. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet. Niče za oko tri nedelje. „čipovanjem“. Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Pri tome. omogućila međuredna obrada. gde će se . Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja.

Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka. i. ali ni one ne mogu da naprave veće štete. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. iz meristema. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku. mogu se sporadično pojaviti lisne vaši. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se uništavaju rotofrezom. jer u rasadnicima nije dozvoljeno korišćenje herbicida. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. najčešće u novembru. na 15 – 20 cm. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Virus fri sadnice. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta. Postupak je opisan u foto stripu. in vitro. kao i ispašu ovaca. Aronija se razmnožava vegetativno. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju. biljčice iz laboratorije imaju “jednu godinu” pri iznošenju u plastenik. potpuno su zdrave. nalaze bujni korovi i zapušteni voćnjaci. U njima se korovi čupaju ručno. Sadnja Napisao Dr. potrebnom broju. u zavisnosti od njihove razvijenosti. tzv. a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama. U samom redu biljke mogu da se sade gusto. pH 4. Ukoliko se u blizini sadnnica. osim slanim. kao što je ova u Superioru Velika Plana. Uz redovno navodnjavanje i uništavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko ožiljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene. . ostale se suše. koje dobro uspevaju samo na prirodno kiselim. Ivo Đinović | 30 novembar 2010 Sadi se u jesen. Drugi način razmnožavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare žbunove nagrtanjem zemlje oko korena. kada na sadnicama opadne list. oko rasadnika. u poređenju sa gajenjem iz semena. naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Ovakve sadnice nisu uniformne. u kulturi tkiva. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva. za razliku od brusnice i visokožbunaste. tj.obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. Tokom sezone zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna jer je aronija otporna.2 do 4. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane. na aklimatizaciju. tako da predstavljaju pandan dvogodišnjim biljkama iz semena. Treći način razmnožavanja je najefikasniji. Na ovaj način .4. američke borovnice. matične biljke. u neograničenom. Uz to. od juna do oktobra imaju sledeću godinu. kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice i nane. ljubičaste ili braon boje.

Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4. kao i za jalovišta nastala odlaganjem humusnog sloja sa otkrivenih kopova. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje. Na ovim površinama aroniju treba posaditi gušće nego u klasičnim voćarskim zasadima. blista od zelenila mladog lišća. bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime. kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Berba . te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast. ugljendioksid. Pri tome. u njih treba ubrojati i azotna jedinjenja kao što su amonijak. stara prostirka se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća… Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1. koga u atmosferi ima mnogo manje nego što je potrebno biljkama. vode i vazduha. a vazduh istisnuo. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Najduži efekat od svih organskih materijala koji se mogu koristiti kao đubrivo ima vuna koju treba postaviti u jamu pre sadnje i pokriti je slojem plodne zemlje. Kada se govori o mineralima kao proizvodima razlaganja organskih materija. npr u redove 2 x 1 m. minimum pola metra u prečniku. dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu.5 m 2 vegetacionog prostora. u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. magnezijum. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda.5 m. koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju. kako bi se što pre formirao gust splet žila koje će sprečavati eroziju vetrom i zagađivanje okoline. Tamo skoro i da nema stanovnika. najvažnijim sastojcima živih organizama. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Oko biljaka treba rasturiti sloj slame. Sledećih 10 – 15 godina vuna će postepeno trunuti i snabdevati zonu korenovog sistema azotnim jedinjenjima. a ne samo kalijum. Lazarevca i Kostolca. minerali i energija. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. nitrati i nitriti. Evo rešenja za pepelišta u okolini Obrenovca. Treba imati u vidu da je kostur svih organskih jedinjenja ugljenik. te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. fosfor. kalcijum i ostale biogene elemente. Živa ograda koja cveta.najčešće iznad 750 m. te otuda đubrenje organskim materijalima ima i ulogu obezbeđenja biljaka ugljendioksidom.

Posle desete godine.Napisao Dr. tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama.200 kg ploda po hektaru. Ako su izloženi jakom suncu. plodovi dobijaju na kvalitetu. Dobro razvijene biljke iz kulture tkiva prorode i u drugoj godini. tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. Drvo sporo raste. jarebice.5 metra. Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. prepelice. U plodu se nalazi par komada vrlo sitnog semena. suše se i opadaju. može se dobiti od 100 . uz redovne mere nege. i dostiže visinu od 1. sa oko 35 – 40 plodova. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci.6 – 1. u kojima dominira bela detelina. koja je jedan nivo iznad organske. od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. ne mora ni da se kosi. pa i aronije.5 – 2. fazane. tako reći ne kaliraju.6 . Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. zečeve. odrastu u visinu preko jednog metra. Kao takva. Postoji veći broj sorti i klonova. a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. za 4-5 godina. sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. U aprilu.. manje opori. organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji. u prvom redu uništavanju korova. Isti plodovi mogu da se koriste 2-3 puta. Tek po koji plod se osuši i otpadne.. Njihova masa i u novembru je ista: 0. Sa porastom. slađi su i hranljiviji. Kao suvi dobri su za čaj. normalni i zdravi. ili 11 do 22 t/ha. tvrdo je kao dren. Stajanjem. tako da se lako bere sa zemlje. kao kada padne sneg. čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. dok oni drugi. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci. aronija je dobra pčelinja paša. ili oko 50 -100 grama prinosa. gubici su vrlo mali. idealno stanište za ptice pevačice.1 gram. sa jednim . U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova. kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova. Ivo Đinović | 30 novembar 2010 Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Kada biljke. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom. Pri tome. 200 – 300 grama po biljci ili 440 do 660 kg po hektaru. a na kraju mogu da se pojedu kao kompot. U Superioru Velika Plana kulturom tkiva “in vitro” razmnožava se “klon 23”. Godine 2010.1. U prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula. Postoje posebne travne smeše za zatravljivanje voćnjaka i vinograda. aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji. onda one same suzbijaju korov u redu. u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu. Otporna je na bolesti i štetočine. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka.1 gram. a međuredno rastojanje se kosi. ako je između redova niska trava. pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite.

Na isti način mogu da se koriste i suvi plodovi. jer je ovo voće više lek nego hrana. gde bi se prodavala sveža. kao jabuke ili grožđe. Čaj ima ukus i miris jezgre badema. javio se potencijalni kupac 5 tona suvih plodova . onda za dobijanje vina. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama. voćnih salata. celi plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka. Prvi zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja. Gornji Milanovac.predstavnikom – sortom Nero. Ovaj tekst ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida. Bogato je vitaminom P. na +2° C. Ivo Đinović | 30 novembar 2010 Pored plodova. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju. pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. limunu i drugom voću. Masa dobijena posle ceđenja soka. jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Na litar ključale vode dovoljno je dodati 5-6 listova. želea. kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Posle prezentacije ove biljke u emisiji Znanje na poklon TV osmog avgusta 2010. posle prvh mrazeva. kao i šipurak. Lako se suše na suncu ili u hladu. rakije. dobija crvenu i ljubičastu boju. i likera. i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi niz godina. može da se zasladi i skuva kao pekmez ili džem. bez bojazni da će se pokvariti i satrunuti. kao što se to radi od grožđa. U jesen. Sa dodatkom meda i limuna ima jako okrepljujuće dejstvo. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka. Ne koristi se sterilizacija. poklopiti i ostaviti da se ohladi. Koristi se samo kao bojadiser. sedamdesetih godina XX veka. Osim ovoga. Po izgledu podseća na list višnje. Korišćenje Napisao Dr. Sok aronije može da posluži i u spravljanju raznih kolača i poslastica u boji. evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. koji takođe imaju lekovita svojstva. lišće može da se koristi za čaj. slično jabukama. a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. Treba je uvesti kao artikal u mega marketima. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle „visoke pasterizacije“ na 92°C. U celom svetu vlada velika potražnja za plodovima aronije. Sladoled sa sokom aronije ima divnu ljubičastu boju.

mangan. ili isto toliko bobica. povrće. organskih kiselina od 0. E i provitamin A. petunidin.63 – 0. od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije. pelargonidin. citruse.75%. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova. Aronija sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek. epicatehin. pektina 0. najvažnije su bojene materije. uključujući i drugo jagodičasto voće. bor. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. bobice. te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća. antocijani. tj. žitarice i začine. kalijum i kobalt. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica. Sadrže od 25-30% suve materije. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. jod. kvercetin. PP. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. dok ih kod crne ribizle ima oko 250 i kupine 205 mg na 100 g ploda. celuloze 3. Na drugom mestu po bogatstvu antocijanima nalaze se zreli plodovi crne maline . delfinidin.3% i antocijana (600 – 2300 mg%). Apsorbuju slobodne radikale. B2. meso i seme ploda. Na ovaj način biljka štiti sadržaj. maline ili crne ribizle. antioksidativnom kapacitetu (The Oxigen Radical Absorbence Capacity). molibden. U njma je prava riznica (1.7 – 1. šećera od 6. najviše saharida. peonidin i malvadin. Ivo Đinović | 30 novembar 2010 Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. 1%. ORAC jedinicama. kalcijum. dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. bakar. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. kupine. Kutija sa 250 g svežih plodova aronije u Holandiji košta 17 evra! Šansa za izvoz? Hranljiva i lekovita vrednost Napisao Dr.8%.55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe.aronije za izvoz u Ameriku. Ali. sa oko 320 mg%. B6. P. kojih u aroniji ima 16100. kafeinska kiselina. te vitamini C. od štetnog dejstva UV zračenja.0 – 3. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice.2 – 10. .

Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu. Energetska vrednost je max. a potm ispeći rakiju. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. Dobar domaćin ništa ne baca: lišće suši i kuva za čaj. kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana. Posle ceđenja soka. gastro problemi uključujući i čir. Parkins. kašičicom. kardiovaskularne bolesti. Džem ili slatko se jedu po malo. Već je rečeno da se od kilograma svežih. i pomaže čišćenju organa za varenje.Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti. koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Međutim. ili po pola čaše od jogurta. ali je to dobro za obolele od diabetesa. i zapaljenja oka (uveitis). jer su oni ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Sirov sok se koristi obazrivo. kao seme kima. tri puta na dan po 50 ml. opori su. Seme u plodu je veoma sitno. Ovakav sok se koristi razređen u vodi. Aronija se koristi i za spravljane džemova. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. 63 kcal. bakterija i virusa. sladoled. neaktivna jetra. hronična zapaljenja. plodove koristi na već opisane načine. Ima mnogo načina da se iskoriste plodovi aronije. Slatko. U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok. drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. kao što su oni od jabuke ili dunje. bronchitis…Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata. tamne. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera. skoro crne boje. čaju ili drugim voćnim sokovima. salate sa paradajzom. postaju slađi i ukusniji. što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. kao med. kao što su karcinom debelog creva. U samlevenu masu treba dodati vodu i potom ocediti vino a ostatak pretvoriti u džibru i sačekati fermentaciju. gljivica. sportiste i rekonvalescente. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. kao što su kanceri. sirup. a grane posle orezivanja čuva za vatru. Moguće je da antioksidanti pomažu u lečenju svih hroničnih bolesti. vino… Veće količine plodova mogu da se koriste i za spravljanje vina. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju. voćni jogurt. kao i drugi lekovi. neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka. te se može pojesti po jedna šaka plodova. Sadnice Aronije . voćne salate. čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode. srčana oboljenja. a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici.

026 540 901 . 026 541 250 . kako bi Vas neko od naših komercijalista kontaktirao i potvrdio porudžbinu. U mailu je potrebno ostaviti Vaš broj telefona. PORUČI ODMAH CENA: 2.KAKO PORUČITI PROIZVODE? Jednogodišnju sadnicu aronie možete poručiti slanjem elektronske pošte. ____________________________________________ _______________________________ . fax:026 541 251.50 € (sa PDV-om) (u dinarskoj protivvrednosti) Porudžbine je takođe moguće izvršiti preko telefona od 8 do 16h pozivanjem sledećih brojeva: tel: 026 540 900 .

2011.03. spremne za rasađivanje na stalno mesto. .) počinje od 14.SADNICE U SAKSIJI OD 1L .SPREMNE ZA RASADJIVANJE Rezervaciju sadnica za jesenju sadnju (novembar 2011. U toku prodaja sadnica Aronie u saksiji od 1L.

o. Meštrovićeva.____________________________________________ _______________________________ Sok od Aronie .32.) Distributer za Srbiju Beo4 Company d.270 ml. 11 000 Beograd 011/3981-095 50 www.com . 132.com . (Pakovanje od 6 kom. 11320 Velika Plana www.Srbija i naša adresa je: Superior Seeds DOO Bulevar Oslobođenja.o. 063/37-49- ____________________________________________ _______________________________ Nalazimo se u Velikoj Plani .beo4company.superior-seeds.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful