Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

Objavljuje se uz odobrenje prevodioca - Ane Smiljanic

Biografija Uvod Prvi deo Logor Logor "specijalnog rezima" Baraka Bolesnici Obicni "pop" Prestanite! Kod majora Zivot tece dalje "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje..." "Pravedni" nadzornik Majko Bozja, ne ostavi ih! Mihail Na cijoj si strani, pope? Sazikov Ispovest "Necu te ostaviti" Tezak put U ime Boga zapovedam ti: prestani! Radost Zivot tece dalje Saslusanje Stvari se menjaju Rastanak Odlazak Drugi dio Secanja Uvod Secam se Beleske zene po imenu Tatjana Ponovni susret Pisma Delovi secanja O.S. Povratak iz proslosti

Secam se Irina Novinar Muzicar Dva koraka u stranu Smrzavam se! Cizme Treci deo Duhovna deca oca Arsenija Tebi, Vojvotkinji, poborniku nasem Otac Matej Otac Platon Skorino Mati Marija Majko Bozja, pomozi! Na krovu Jedno priznanje Pismo Pomen Jedno iskusenje Lena Ljuda Nekoliko setnih misli Pavel Semjonovic Nekoliko reci za kraj

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik IZVOR (STAMPANO IZDANjE)
Naslov: Father Arseny 1893-1973: Priest, Prisoner, Spiritual Father Autor: Servant of God Alexander Prevod: Vera Boutenoff Izdato: 2000. Mesto: Crestwood, New York Izdavac: "St. Vladimir's Seminary Press" INTERNET IZDANjE Objavljeno: 15. jul 2005. Izdaje: © Svetosavlje.org Urednik: prot. Ljubo Milosevic Prevod: Ana Smiljanic Osnovni format: Vladimir Blagojevic Dizajn stranice: Ivan Tasic Korektura: Ivan Tasic

Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filoloski fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Uslijed kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umjetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodjeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da

služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona. Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starješina Hrama, otac Pavel, premješten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mjesto starješine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih kršćana i postao njihov voljeni pastir i ispovjednik. Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslan u izgnanstvo na sjever zemlje. Dvije godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se priblizi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je poceo da sluzi u gradicu nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapsen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapsen, osudjen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo. Posto je odsluzio sest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da sluzi u bilo kom hramu, tako da je bogosluzenja obavljao kod kuce. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takodje bi prisustvovao rukopolozenju svoje duhovne dece u svestenicki cin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj nacin odrzavao vezu sa njima. Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvorenickom logoru. U martu 1941. prebacen je na prinudni rad, takodje u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor ''specijalnog rezima'', koji je ujedno bio i najstrozija vrsta logora u tadasnjem Sovjetskom Savezu, onemogucena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Citavih petnaest godina se o njemu nista nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratistima logora. Dobro se znalo da iz logora ''specijalnog'' rezima skoro niko nije izlazio ziv. Otac Arsenije je s Bozjom pomoci uspeo da prezivi logor, iz koga je oslobodjen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kceri Nadezde Petrovne. Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploci stoji jednostavan natpis: Otac Arsenije 1894 - 1975 Kazivanja o svome duhovnom ocu sastavio sluga Bozji Aleksandar. UVOD U novije vreme stampana su mnoga svedocanstva o zivotu politickih zatvorenika u Rusiji u Staljinovo doba. Pisali su ih naucnici, pripadnici vojske, pisci, bivsi boljsevici, obrazovani ljudi svih zanimanja, ali i prosti ljudi, seljaci i radnici. Ipak, mislim da do danas niko nije pisao o milionima Pravoslavnih koji su ostavili svoje zivote po stratistima logora i kazamata, koji su bili podvrgavani najstrasnijim mucenjima i isledjivanjima. Oni su stradali i ginuli za svoju veru, u ime Boga kojega se nikada nisu odrekli. Umiruci, oni su Mu pojali hvalu i On ih nije napustio. Zapecatiti usne i cutati o ovome znacilo bi prepustiti zaboravu sve patnje, krstonosni put i smrt miliona mucenika koji su postradali Boga radi i radi nas koji smo ostali da na zemlji zivimo. Nasa je duznost pred Bogom i pred Njegovim ljudima da progovorimo o ovim mucenicima. U ova preteska vremena postradali su najbolji muzevi Ruske Pravoslavne Crkve: svestenici, episkopi, starci, monasi i duboko verujuci narod u kome je goreo neugasivi plamen vere. Po svojoj snazi, ova vera bese jednaka onoj koju su ispovedali prvi mucenici za Hrista, mozda cak i jaca. U ovoj knjizi susrescemo se sa samo jednim od

a bilo ih je i u zloglasnom logoru "specijalnog rezima". vernici i sledbenici. Bilo ih je u gradu u kome je ranije ziveo dok je bio istoricar umetnosti. Da! Bese ih mnogo koji su. Svacega je tu bilo. Neke od tih razgovora uspeo sam da zabelezim dok je jos bio ziv. da postanem njegovo duhovno cedo. Po citanju ove knjige. Dolazeci u dodir sa ocem Arsenijem. "ja sam pisao. Traganje za materijalom je bilo naporno. Sada. odgovarao bi uvek. To ce biti moja velika nagrada. niti sam znao koje ce prirode taj materijal biti. naravno. bilo ih je u gradicu izgubljenom u sumovitom severu gde je proveo nekoliko godina. Proslost se ne sme zaboraviti . . a bice potrebno i mnogo rada da se sve to objedini. sastavljen iz vec prikupljenih zapisa. Umnozavajuci to zlo u sebi i drugima. Duhovne dece oca Arsenija je bilo mnogo. A onda bi uvek dodao: "Sve je nas Bog poveo razlicitim stazama i putevima. Bog je blagoizvoleo da sa ocem Arsenijem provedem u logoru samo kratko vreme. pomolite se za zdravlje i spasenje sluge Bozjeg Aleksandra.Hriscansko bratstvo. a drugi deo. Oni koje sam licno poznavao ispricali su mi ono sto su o njemu znali i cemu su bili svedoci. bivsih komunista. a kasnije rukopolozen za svestenika i u kome je osnovao zajednicu verujucih . poput mnogih. Zato osecam da mi je duznost da sakupim sto vise materijala o zivotnom putu oca Arsenija. kriminalaca. Da bih sabrao sva ova dragocena kazivanja o njemu. politickih zatvorenika. Kud god ga je Bog slao. Sujeta bi bila reci: "Ja sam sakupljao". materijala ima mnogo. sticao je nova duhovna cada. nazvao bi se Put. da budem svedok njegovoj dubokoj ljubavi prema Bogu i ljudima. Moj zivot je. oni su postajali njegova duhovna deca. Ja sam samo pokusao. bilo ih je u selima u kojima je bio proteran.ko zna? Zla vremena se mogu povratiti. Ali sve je Bog tako uredio. da krenem njegovim putem. da mu se makar malo oduzim sto me je izbavio od propasti i dao mi novi zivot. ali je urodilo plodom: mnoga kazivanja i secanja izneta su u ovoj knjizi. Neka bi mi Bog pomogao u tome. Obrada knjige je daleko od savrsenstva. Medju njegovom duhovnom decom bilo je fabrickih radnika. i to malo vremena provedeno sa njim bilo mi je dovoljno da udjem u veru.ovih. Drugi deo bi sadrzavao pisma." Cesto se desavalo da ponesto ispravi u mojim beleskama. misljenja sam da je najkorisnije da se knjiga podeli na tri dela: prvi deo nosi naziv Logor." Mnogo je ljudi prikupljalo. u ovom. dvadesetom veku. kao i svi oni koje je otac Arsenije podigao i usmerio na put vere. Tada sam. retko je govorio o sebi. intelektualaca. po obavljenom poslu. kada su ga upoznali. seljaka. Kada sam zapoceo posao. i svaki covek ima. Ipak. prijatelji. razgovarao sam sa njegovom duhovnom decom. bilo je i takvih ljudi koji su svesno odbacili ovo bogato i sveto nasledje i koji su se opredelili za zlo. citao pisma koja im je pisao i svedocenja ljudi koji su ga poznavali. pokusavao sam da saznam vise o pojedinostima iz njegovog zivota. ako se samo potrudis da dubinski sagledas njegov zivot. pa ipak. Neki od njih su i dalje medju zivima i . morao da menjam nazive mesta i imena skoro svih ljudi o kojima je bilo rec. nisam imao predstavu o kolicini materijala koji ce mi biti dostupan. poslali su milione nevinih ljudi u mucenicko stradanje i smrt. A koliko je mnogo bilo onih koji su nas radi stradali! Dvadeset je vekova covecanstvo uzrastalo u Bogopoznanju. ali uspeva da ozivi pred nama lik oca Arsenija. da shvatim sta znaci biti pravi Hriscanin. Sto se treceg dela tice. zapisivalo i delilo sa mnom secanje na oca Arsenija. no mada smo cesto razgovarali. kao i logorskih staresina raznih cinova. nesto o cemu je vredno pisati.ona je temelj sadasnjosti i buducnosti. Za ovaj poduhvat zasluzno je na desetine ljudi koji su poznavali i voleli oca Arsenija. secanja i kazivanja ljudi koji su poznavali oca Arsenija. Prilikom svakog susreta sa ocem Arsenijem. uvek bio isprepletan sa zivotima drugih ljudi i tekao uporedo sa njihovim. Hriscanska vera je ljudima darovala svetlost i zivot. Tada sam mu davao svoje beleske da ih pregleda i pitao ga: "Je li ovako bilo?" "Da". krenuli za njim. jos uvek nekanonizovanih svetitelja.

U daljini su se ocrtavale strazarnice sa reflektorima i vojnicima koji su cuvali logor. Kod svake barake iz kamiona iskocise po cetvorica. nadzornici otkljucase barake. Najednom se zacu udaranje metala o metal. dalje. nalik na zvonjavu. U gulagu je zapocinjao novi radni dan. Vetar bi se ponovo podigao. logor najednom ozive.. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. zaklanjajuci snegom snopove svetlosti. duhovnik PRVI DEO LOGOR LOGOR "SPECIJALNOG REZIMA" Mrak i surovi mraz su zaustavili sve. duhovnik BARAKA Kada su zatvorenici poceli da izlaze iz svojih baraka na prozivku. Za vojnike na strazarnicama ovo je bio najosetljiviji deo svakodnevne procedure. Kilometri i kilometri bodljikave zice cinili su nekoliko zastitnih redova izmedju kojih je zloslutno bljestala svetlost reflektora. Mrak se jedva malo podigao na pocetku ovog severnog zimskog jutra. Logor je spavao dubokim snom. i tako bez prestanka. Na tim mestima je gorela vatra koja je bila neophodna radi lakseg otapanja snega i leda koji je prekrivao zemlju. Sa strazarnica su snopovi svetlosti klizili po zemlji. Vojnici su sa strazarnice neprekidno motrili na prostor izmedju redova zice. Policijski psi pocese nervozno da reze. Ledeni vetar. nikuda. a zatim se vracali natrag ka bodljikavoj zici. Svaki put kada bi nailazio na prepreku. Bese to posao zatvorenika u logoru.. kapije logora se otvorise i kamioni puni vojnika i logorskih nadzornika uvezose se unutra. Reflektori ubrzase svoj klizeci hod. a strazari poskidase puske sa ramena. kako bi ljudi mogli da kopaju masovne grobnice. zatim bi sa zemlje podizao nove smetove. cime je jos vise dolazio do izrazaja mracni i sumorni izgled baraka. Svetla pocese da se pale svuda. Blizu unutrasnjeg kruga bezbednosne zone logora na nekoliko mesta se podizao plamen. kao da ne haje sto svice dan. Sve. Vetar je vitlao oblake ledenog snega koji bi se potom rasprsivali u kisu ledenih iglica. iz sve snage. a zatim. vetar bi razbacivao gomile snega. Policijski psi su leno setali izmedju prvog i poslednjeg reda zice. koji odmah stadose da proveravaju svaki delic gradjevine kako bi se uverili da nije bilo pokusaja bekstva.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Kadkad bi se na tren sve stisalo. sve dalje. po snegu. politicki zatvorenik. mraz i mrak predstavljali su pravu agoniju za ljude koji se obrese . U tom krugu nazirali bi se beskrajni nizovi baraka koje su se sirile svuda unaokolo kao grad. i drugde. Vozila se brzo razmilese po celom logoru. a vetar je. a onda bi se odnekuda iz mraka najednom pojavio ogroman krug svetlosti. duvao i dalje nemilosrdno. Posto su utvrdili da nista nije pomereno niti poremeceno. prvo na kapijama logora. politicki zatvorenik. uz neprekidno odzvanjanje. osim vetra. Tisine nije bilo ni u jednom trenutku. polako.

U logoru je smrt dolazila sporo i bila veoma . a potom u kratak. no miris vlazne odece. istresajuci iz sebe sav svoj nakupljeni gnev i mrznju. ljudskog znoja. Sine Bozji. prodje pored njega postariji osudjenik koji je radio u susednoj baraci. Majko Bozja. da se barake nece zagrejati do povratka radnika. Noc se postepeno pretvarala u mracnu zoru. podaj mi snage. Za zlocince. Nije bilo lako loziti vatru sa vlaznim drvima. Od iscrpljenosti i gladi nije ni mogao da radi brze. posrcuci od umora. vodio se kao "zek" (zatvorenik) br. Otac Arsenije pozuri napolje. cije svetovno ime bese Pjotr Andrejevic Streljcov. 18376. nadzornik ce ga poslati u celiju samicu. Znao je. Naravno. sto je bilo jos gore od streljanja. Znali su da je taj posao namerno osmisljen tako da bi im bilo sto teze. pomiluj me gresnog!" ponavljao je radeci. ublazavala prazninu. vec i kod onih koji su. Sve mu je bilo tesko i naporno. dok su ih kriminalci tukli jer su u tom. cepao ih je tako sto bi u svako drvo. pa ih je bilo tesko seci. Dodje vreme da se naloze peci koje se behu tokom noci ohladile. Gospode. dok je prenosio naramke drva za ogrev. psovke koje razdiru dusu. izmeta i sredstava za dezinfekciju i dalje je ispunjavao prostoriju. Stojeci u vrsti po barakama. Prethodnog dana je otac Arsenije naisao na nekoliko suvih grancica koje je sakrio u ugao sobe. Teskim korakom i sa sveprisutnim strahom zatvorenici su polazili na svoj svakodnevni posao. da lozi peci i da odrzava vatru u njima. no kada je predat sudu. baraka je morala biti cista. U Tebe polazem svu svoju nadu. Pa ipak. Otac Arsenije je neprekidno bio na duznosti: morao je da cepa drva u blizini barake." Ovako se molio otac Arsenije. ukucavao zasiljeni manji komad drveta. Govorilo se da se od njegovog imena strepelo jos u vreme pre revolucije. odajuci utisak da tu ipak neko zivi. Ako sve to ne bude na vreme uradjeno. Neko bi svakog dana bio pretucen. Ne ostavi me. Drva su bila vlazna i delimicno zamrznuta. ljudska patnja i okrutnost zlocinaca i dalje prisutni. i u Tebe. "Gospode Isuse Hriste. ako zakasni da nalozi peci. medju golim klupama i redovima lezaja unekoliko je razbijala toplota. a zasigurno ce ga zatvorenici iz njegove barake pretuci. Na -27 stepeni udari vetra su izazivali strah ne samo kod zatvorenika koji su posli na rad.napolju. napredovao je veoma sporo. to je bila glavna zabava. kada je posao po suvarke. poslali u smrt. U ovaj logor su slali politicke zatvorenike. pomocu jedne teske cepanice. sumoran dan. vide da ih je neko polio vodom. a zatim bi dodao: "Neka bude volja Tvoja!" Gledao je svuda unaokolo. zatvorenici dobise svoj dnevni obrok i podjose pravo na rad. ali i obicne kriminalce koji su bili osudjeni na smrtnu kaznu. ali sigurno. ne bi li iza barake pronasao grancicu ili bilo sta suvo. Sve vreme se molio: "Gospode Isuse Hriste. pomozi mi. Ovaj osecaj sveopste potistenosti. za njih uobicajenom "poslu" uzivali. misleci: "Sutra cu lakse moci da nalozim vatru!" No sada. Posto u logoru nije bila dozvoljena upotreba sekire. ususkani u toplu odecu. sudiji je bilo poznato dovoljno podataka o njemu da ga je odmah osudio na smrt streljanjem. a peci tople. blizu peci. uredna i pometena. Politicki zatvorenici su cesto dobijali batine: nadzornici su ih na taj nacin kaznjavali. neverovatno okrutan i mocan. Retko ko je odatle izlazio ziv. pomiluj me gresnog". a zatim da ih unosi unutra. Cinilo se kao da su vika nadzornika. Reflektori su i dalje osvetljavali logor. Presuda mu je kasnije preinacena na izdrzavanje kazne u logoru. Sine Bozji. a ni grancice za potpalu nisu bile suve. Bese to kriminalac. Barake su sada bile prazne. O pojedinostima njegovih zlocina nije se mnogo znalo. i da je gotovo nemoguce ispuniti normu koju je propisivala uprava logora. Sve je ucinjeno kako bi se ovi ljudi polako. Dosao je u logor pre sest meseci i vec sada mu je bilo jasno da nema nade da ce odatle ikada izaci. "Smiluj se na mene gresnog. Pocinio je toliko krivicnih dela da ih se ni sam nije mogao setiti. Otac Arsenije. Kako sada da nalozi vatru? Dok je otac Arsenije trazio suvarke. te iz njih vise nije dopirao ni tracak toplote. jer je. ali nista suvo nije mogao da pronadje. motrili na njih.

dogodio bi se "nesrecni slucaj. dacu ti suvaraka". otac Arsenije. rece zlocinac. sve vreme misleci: "Sada ce poceti da vice za mnom da sam mu ukrao grancice. Smrad se sada jos vise osecao. a zatim bi se iznenada prenuo iz dremeza. a od te njihove okrutnosti stradali su najvise politicki zatvorenici: kriminalci bi ih prebijali." Zvali su ga Sivi. bese sam sebe namerno povredio lopatom. oce Arsenije. noseci grancice u baraku i slazuci ih kraj peci. premlaticu te!" Zatim bi ponovo tonuo u san. Od premora i slabosti imao je jaku glavobolju.ne znam sta da radim. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.bolna. kao za sebe. Cepanje i nosenje drva. rece Sivi i povede oca Arsenija do mesta gde se nalazila citava gomila divnih. Sivi povika: "Pope! Sta trazis?" "Bio sam pripremio nesto suvih grancica za potpalu. kojim slucajem. bice im hladno. pope. cesto na smrt. "Ne ostavljaj me. mnogi zlocinci su postajali veoma okrutni. Zatim bi poceo uzasno da psuje i da udara pesnicama. povijajuci se pod teretom drva. oce Arsenije. Boze moj". "Dodji. "Uskoro ce se vratiti. Ovaj zlocinac bese "gazda" u svojoj baraci. Dok je otac Arsenije radio. preziveli logor. duhovnik BOLESNICI Toga jutra otac Arsenije nije bio sam u baraci: sa njim su ostala jos trojica osudjenika. "Uzmi jos. Potom se i on sagnu i stade da pomaze ocu Arseniju. "Uzimaj. Trazim stogod suvo. Bilo mu je sezdeset godina i bio je naizgled mirne spoljasnjosti. ." rekao je.. Pribojavali su ga se cak i logorski nadzornici." No tada najednom shvati da ga je Sivi oslovio sa "oce Arsenije. Vatra se razgorela u pecima. politicki zatvorenik. tuci ce me. Oni koji bi." Sivi nista ne rece. a treci. bez suvaraka si gotov". ponekad i saljivo.. kao i sav ostali posao mnogo je iscrpeo oca Arsenija. Vec se blizilo tri sata. Drva su vlazna . Znajuci za sve ovo. pope. a disanje otezano. a onda je morao da pozuri da pocisti baraku. Jednom prilikom. uzimaj sta ti treba". suvih grancica. Otac Arsenije najpre pomisli da Sivi zbija salu sa njim. Kao i uvek. Dvojica behu ozbiljno bolesni. Otac Arsenije brzo uze nekoliko grancica. otkucaji srca su mu bili neujednaceni. uzmi jos!" rece Sivi. odgovori Sivi. Drva pocese da pucketaju. obrise stolove. a neko mi ih je ukvasio. besposlicar po imenu Fedjka. baraka je bila zagrejana. Noge su jedva nosile umorno telo. Lezao je na krevetu i dremao. u baraku u nekoliko navrata udje nadzornik." "Tacno. poznavao ga je suvise dobro i znao je da od njega ne moze ocekivati nikakvu pomoc. jednako je saputao. pomete podove i donese jos drva. cak je udario oca Arsenija komadom drveta po glavi. Otac Arsenije naslaga drva u pec i nalozi vatru. izlazili su iz njega ubogaljeni i nesposobni." On se pomoli i prekrsti u mislima i nastavi da skuplja grancice. U pocetku bi se ljudima obracao ljubazno. vicuci: "Nije dovoljno toplo! Ako ne budes radio svoj posao kako treba. Na samo jedan njegov mig. vec izadje. ali zbog toplote. u baraci je vladala domaca i gotovo prisna atmosfera. njegove reci su bile pune gneva i pretnje. Videvsi da otac Arsenije nesto trazi. Otac Arsenije mu se pokloni i rece: "Bog te blagoslovio. Imao je jos samo toliko vremena da naslaze jos drva na vatru.

psujuci i huleci. U logoru je jedini lek bio aspirin. Posto je izdaleka pogledao bolesnike. Otac Arsenije tiho rece: "Jedi. cim otvori oci i ugleda oca Arsenija. Ko zna. Dok je tako razmisljao. isceli ih. Spustala se noc. uskoro ce se vratiti i ostali. Oko podneva u baraku navrati bolnicar. Ipak." Peci su se vec bile uzarile i otac Arsenije se radovao sto ce radnici. udje nadzornik. A danas mi je Bog pomogao. pope. Dan se blizio kraju. samo ga pazljivo pokri i pridje drugom bolesniku da mu pomogne da se okrene. Ovih dana ih mnogo umire. Vreme obeda je za mnoge zatvorenike predstavljalo pravo mucenje: zlocinci bi tada otimali hranu politickim zatvorenicima. "Juce sam pokusao da ih sakrijem. "Je li. Slabiji i oni koji nisu bili sposobni da se brane. "Sutra ides na posao! Ako ne odes. no samo da bi pokazao svoju silu i moc. davao je bolesnome da jede. ne okreci lice Svoje od mene gresnika. bez razloga! Ni sam ne zna zasto!" Kroz sat vremena Optimist ponovo udje i povika: "Ustaj! Inspekcija!" Fedjka skoci iz postelje. Odluci da ovaj put ne sakrije suve grancice koje je prikupio zahvaljujuci Sivom. U logorsku bolnicu ih nisu poslali jer je bila prepuna. moci da se odmore u toploj prostoriji. Neka ti Bog pomogne. mada se prezivao Pupkov. Politicki zatvorenici su bili brojniji od kriminalaca. pustali su ih na veceru. mozda su zarazni? "Bolje bi ti bilo. Ugleda onu dvojicu bolesnika i vide da ne mogu da ustanu. vicuci. Sa ulaskom radnika u baraku useljavala se hladnoca. te je vrlo dobro znao koga je bilo u sobi. Zatim se primace Fedjki. Zatim nastavi da cisti baraku. ima da te posljemo u samicu. "Sta se tu prenemazes!" povika bolnicar. osudjenici su ga prozvali Optimist. poce da urla na njih. da pripazis. Brisuci krv sa lica Otac Arsenije nije prestajao da se moli: "Ne ostavljaj me. "Dva bolesna. pokazi na njima divnu milost Tvoju! Daj im da pozive dok ih ne oslobode odavde!" opet i opet bi saputao. po povratku s posla. a oni koji bi pokusali da ih u tome sprece bili bi isprebijani. da vodis racuna da sve bude pod konac! Uskoro ces na saslusanje . Prepisivao se za svaku bolest. i jedan sto ce sutra na posao!" nastavi. Imao je nesto vise od trideset godina i posto je uvek bio naizgled vedar i nasmejan. iako je to isto pitanje postavio jos jutros. rekao im pokoju rec i pomolio se za njih. Otac Arsenije dade slabijem od njih dvojice komad hleba.Dvojica bolesnih nalazili su se u veoma teskom stanju. hodajuci izmedju redova kreveta. pope. Smiluj se na mene. smeskajuci se i dalje. vlaga i neka sveopsta uznemirenost. zlovoljni. A zasto bi i imao obzira? U ovakvom logoru nije ni predvidjeno da zatvorenici dugo zive. cesto su ostajali bez vecere." Bolesnik proguta zalogaj i rece: "Sta hoces od mene s tim tvojim Bogom? Cemu se nadas od mene? Nadas se da cu da umrem. pa zato!" Izgovorio je to bez imalo obzira sto su ga bolesnici culi. popadali bi po njima kao bez svesti. sta mislis ti? Zagrejao si ovu baraku kao da je sauna! Trosis ogrev na narodne neprijatelje! Sad cu ti ja pokazati!" I on udari oca Arsenija posred lica i otide.za sve ces odgovarati!" I otide. Hladno je. da pokaze kako se strahovito muci. Povremeno bi im davao vode ili lek koji je bolnicar pobacao po njihovim krevetima. namestajuci im tvrde lezaje i pokrivajuci ih. Razmeksavsi hleb s vodom. on dobaci ocu Arseniju: "Jos malo pa su i ovi otegli papke." Besposlicar Fedjka se uspravi na svojoj postelji i rece: "Svinja! Tresnuo te je iz sve snage u sred gubice. odgurnu mu ruku. no ovaj. "Koga jos ima ovde?" upita nadzornik. i gle sta se dogodilo: neko ih je pokvasio. vec ih nagomila pored peci. Uvek su se vracali smrznuti. jedi. je li? Nemam ja nista. nije im prilazio blizu. cetvrtinu sopstvenog dnevnog obroka. "Gospode Isuse Hriste! Pomozi. iscrpljeni i puni gneva. ne moras da se trudis!" Otac Arsenije na to ne rece nista. da bi im bar malo pomogao. no ubice i lopovi behu fizicki nadmocniji. pa da uzmes moje stvari. pa se tamo izlezavaj!" Otac Arsenije bi s vremena na vreme prekidao svoj posao da bi obisao dvojicu bolesnika. cim bi se dokopali svojih kreveta. kome je bila povredjena ruka i koji u tom trenutku poce da jeci. a otac Arsenije stade u stavu mirno sa metlom u ruci. Svakoga dana je neko od zatvorenika ostajao bez svog ionako oskudnog . Pola sata nakon dolaska.

bio na vaznom rukovodecem polozaju u tajnoj sluzbi. Sazikove. vidim Njegovo prisustvo. Otac Arsenije nije znao nista o ovoj dvojici bolesnih zatvorenika. no ipak. svetlost i tvoj Svetitelj . kao da je sit i naspavan. Molio bi se tako citavu noc. Dvojica bolesnika dobise samo po pola porcije i otac Arsenije sakri malo ribe iz svog tanjira ispod kosulje. Sve je bilo smisljeno tako da ih polako. svetom Nikolaju i svetom Arseniju. da bi na kraju bio poslat u logor "specijalnog rezima" da umre. Nastavio je da odvaja deo svog obroka i da ih njime hrani. misao bi mu se mutila. dvojica bolesnika osecala su se malo bolje. ali cim su osetili toplotu. ponavljajuci u sebi: "Smiluj se na mene. pa nam zato pomazes! Plasis se Boga! A zasto? Jesi li Ga ikada video?" Otac Arsenije sa blagim cudjenjem pogleda Sazikova: "Kako sam mogao da Ga ne vidim? On je ovde medju nama. drhtao bi od hladnoce i umora. Sazikov to primeti i promrmlja. akatist Majci Bozjoj. Danas niko ne udari oca Arsenija. cesto plesnive i iz nekog razloga zaudarale su na kerozin. Dok se bavio oko njega. i danju. Otac Arsenije je imao mnogo duhovne dece u logoru i van njega. Kada bi se raspitivali za njega kod drzavnih organa. pominjao bi imena svoje duhovne dece i svih upokojenih cija je imena znao napamet. zasista: "Ubicu te. Ipak. a kada mu je vreme dopustalo. pope. otac Arsenije se tiho molio. Sveti Serafim Sarovski te nece napustiti. da nije bilo njega. jutrenja. To je izazivalo strasne muke: umorni. odlazio bi u baraku.obroka. kako bi na njegovo mesto dosao drugi. on zadrhta i. Nocu se otac Arsenije starao o njima. Ribu i hleb podeli na dva jednaka dela i dade im da jedu." Sazikovo lice se iskrivi. radio za NKVD. legao u krevet i molio bi se. kako znas tolike stvari? Mrzim te!" Otac Arsenije se okrenu i ode od njega. ali sigurno ubija. Vec tada su bili veoma bolesni. ali jos nisu mogli da stanu na noge. Kroz pet dana. ali u ovom logoru smrti nikakve posiljke nisu bile dozvoljene. i u dusi je plakao za svakim od njih. ne bi preziveli. Svetlost ce ti doci. svoje kelijsko pravilo. niti mu ote hleb. retko bi o njima ista vise cuo. licno je poznavao Lenjina. Kad bi mu neko oteo obrok. no nikada se nije zalio. pocinjao bi da po secanju cita jutarnje molitve." Vec bese pao mrak. O sebi nisu nista govorili. Obroci koje su dobijali bili su zaista bedni. drhteci od zime. Zivot im vise nije bio u opasnosti. a ujutro bi osetio neku novu snagu." "Sta pricas. molitve vecernje sluzbe. pope? Bog u ovoj baraci?" Otac Arsenije ga pogleda i tiho rece: "Da. Kolone zatvorenika ulazile su u logorski prostor i slivale se u barake. ali u nju jos uvek moze da prodre svetlost. Negu oca Arsenija su prihvatali nerado. sa tobom i sa mnom. Otac Arsenije je cesto ostajao bez jela. "Molis se. Porcije su bile male. oni su razmisljali samo o hrani i sanjali punu trpezu. pun mrznje. U pocetku bi mu se vrtelo u glavi. bio komandant brigade 1920. . necete ga naci ni na jednom spisku. Dok je bio u izgnanstvu i u obicnom logoru. Njegova duhovna deca su bila ubedjena da otac Arsenije nije vise medju zivima. Drugi od dvojice bolesnika se u logoru obreo iz veoma jednostavnog razloga: morao je biti smenjen sa rukovodeceg polozaja. osim da su nedavno prebaceni u njihovu baraku iz drugog logora. gresnika!" Dok je obavljao svoje poslove ponavljao je u sebi akatist. malo su omeksali.zastitnik. pope! Ubicu te! Nije mi jasno. je li? Molis se da ti se oproste gresi. mogao je da od njih prima pisma. Vidim i da ti je dusa pocrnela od greha. Zagreja malo vode sa borovim iglicama u kojoj rastvori aspirin i napoji ih. U baraku oca Arsenija ljudi su ulazili ljuti i umorni. Kada su odlazili. Dolazio je u dodir sa mnogim bolesnicima i svakoga je negovao. odgovor je uvek bio isti: "Ako je poslat u specijalni logor. i sva ona molitvoslovlja koja svestenici izgovaraju prilikom sluzbi. a otac Arsenije ih nije nista pitao. Jedan od bolesnika mu rece svoje ime: Ivan Aleksandrovic Sazikov. Njegova je prica bila slicna mnogim pricama iz logora: ucestvovao je u Oktobarskoj revoluciji od 1917. izgladneli.

iscrpljujuci rad. kada su komunisti pokusali da iskorene veru u narodu. smenjenih s vlasti. Imas dusu. Sa svog rukovodeceg mesta on bese izgubio svaki dodir sa istinom. Godine 1933. slusajuci bezumne naredbe ljudi sa vlasti. fizicko zlostavljanje. Aleksandre Pavlovicu. Cesto bi mu govorio: "Ti imas dusu. konacno te sretoh! "Molim te." Dolaskom u logor uvideo je velicinu svoje zablude. ti si svestenik. A 1939. bacuska. Jedino se plasio sopstvenog gneva. ni kriminalaca. ja sam imao veru u Hrista i tamo. moj prijatelju! Zasto bi se borio? Vodio si ideolosku borbu citavog zivota. politicki zatvorenik. a kuda te je dovela tvoja ideologija? Dovela te je u ovaj logor. Nije se bojao ni logorskih vlasti. sve je to bledelo pred saznanjem da je pre samo nekoliko meseci on bio taj koji je druge slao na ovo mesto. hvala ti: ublazio si mi kaznu i poslao me ponovo u logor.idealista koji je nekome zasmetao i zato je bio "sklonjen. Jedan od takvih. dok sam bio slobodan. Verujem da ce pomoci i tebi!" Jednom mu je otac Arsenije rekao: "Nas dvojica se poznajemo vec dugo. Mnogo je i stalno patio. duhovnik OBICNI "POP" . I evo. bio je i izvesni Aleksandar Pavlovic Avsenkov. neke zbog ispovedanja vere. ali ja sam komunista. a moj zivot je samo kap vode u ogromnom okeanu. Cim je izasao iz stampe. poslat na robiju. a bilo je i takvih kao sto je bio ovaj bolesnik: komunista . Sve je ovo Bozja volja. ubedjen da brani zemlju od "narodnih neprijatelja. Tada sam prvi put. koji samo sto te nije progutao! Sto se mene tice. Kasnije mu je kazna preinacena u petnaest godina teskog fizickog rada u logoru. Avsenkovu bese tada oko cetrdeset pet godina. Avsenkov je bio privrzen ocu Arseniju: voleo ga je zbog njegove sirokogrudosti i topline. Otac Arsenije je dobro zapamtio to ime. znamo se." "Sta govoris? Zar se mi znamo od ranije?" "O da. Glad. nemoj misliti da te osudjujem. Ja sam tada upravo izdao neki naucni rad. Sudbina ljudska je u Njegovoj ruci. Osudio si me na streljanje. Shvatio je da je u smrt poslao na desetine. na stotine hiljada nevinih ljudi. Od tada sam promenio nekoliko logora i sve vreme sam ocekivao da te sretnem u jednom od njih. Naravno da ne mozes da me se setis. no nikada nije gubio glavu. Bio je tihe i blage naravi i sve sto je imao delio je sa drugima.Neke su ubijali zbog par nesmotrenih reci. Medju desetinama hiljada koji su prosli ispred tebe. na stotine hiljada vernika je poslato u izgnanstvo. a imam je i sada. vidim ja to. Otac Arsenije ga prepozna cim cu njegovo ime. smo se ponovo sreli." Otac Arsenije bi se na to sam smejao i odgovarao: "E. Razdiralo ga je osecanje duhovne praznine i gubitka. a ti sluzis tvome Bogu. po tvom nalogu. Bog nas je jos davno spojio i uredio da se u ovom logoru ponovo susretnemo. pokusavao je da brani nevine i zbog toga je cesto morao da provodi dane u celiji samici. uhapsen sam i doveden pred tebe. kako da me se secas? Samo Bog zna sve. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah." Svima njima je bilo sudjeno da pre ili kasnije zavrse svoj zivot u logoru. ali da promeni ono sto je ucinio nije mogao. Ipak. izgubio je dodir sa zivotom i sa ljudima. Verovao je izvestajima islednika i laskavim recima podredjenih. Razlicite su nam tacke gledista! Teorijski gledano. ali na njegovom licu su se videli duboki tragovi boravka u logoru. na stotine crkava je zatvoreno. trebao bih da sa tobom vodim ideolosku borbu. Bog je svuda isti i svakome pomaze. To ime se cesto pojavljivalo u novinama -bio je to sef tajne sluzbe koji je ocu Arseniju potpisao smrtnu presudu streljanjem zbog krivicnog dela sprovodjenja antirevolucionarnih aktivnosti.

ljudi razlicitih profila su dolazili u logor: inzenjeri. religiji. Svi su smatrali da prost svestenik kao sto je otac Arsenije nije u stanju da odgovori na ovakvo intelektualno pitanje. pogleda unaokolo u podsmesljiva lica i rece: "Odgovoricu vam cim zavrsim posao". U zavisnosti od prirode najnovijeg talasa hapsenja.Zivot i rad u logoru bio je neljudski. povisok covek koji je cak i u logoru zadrzao izvesnu prefinjenost pokreta i gospodski stav. razgovaralo se o davno procitanim knjigama. objasnite nam vezu koju vi ovde vidite. Usred okrutnosti. govorio je veoma ubedljivo na ovu temu. umetnici. redjala su se secanja o zivotu pre dolaska u logor. Intelektualci su na oca Arsenija gledali s visine. "Nije on lud. Pereslavlja i manastira Ferapontovo. "Ruskom svesteniku je oduvek nedostajala kultura". kao pripadnik ruskog klira. Kad god bi zapocela neka rasprava. Ostali su ga slusali sa velikim zanimanjem. pa su vodili unutrasnju borbu za ocuvanje duha. Mozda ste imali prilike da vidite reprodukcije Vladimirske ikone Majke Bozje i Rubljovljeve Svete Trojice. Molim vas. koji je zapravo bio profesor istorije umetnosti. svestena lica. lekari. molim vas. posle prozivke i nakon sto bi se baraka nocu zakljucala. iduci ka svojoj postelji. Medju grupama bi se ponekad razvila zestoka i ostrascena prepirka. grubosti. gle kako je lukavo izbegao da se osramoti!" dobaci neko. Ovaj visoki i impozantni muskarac imao je iznenadjujuce znanje i bese neverovatno samouveren: besedio je veoma ubedljivo. na licu mu je titrao samozadovoljni osmeh. "Priglupi pop. Mozete li. istoricara umetnosti i slikara. niko od njih nije zeleo da zaboravi proslost. saslusa pitanje. zemljoradnici. da ponovite pitanje?" Profesor odmeri oca Arsenija pogledom kojim bi posmatrao studenta koji je pao na ispitu i polako rece: "Pitanje. Ocu Arseniju se ovo pitanje ucini besmislenim. on se udaljavao i odlazio u krevet da se odmori i moli. Zato i veruje u Boga. vidite uticaj Pravoslavlja na staru rusku umetnost i arhitekturu? Mozda ste culi za umetnicko blago Suzdalja. neobrazovan. Govornik. Rostova. ovo je izgledalo uistinu neverovatno." To bese misljenje vecine zatvorenika o ocu Arseniju. prodje pored njega. sastajala grupica od desetak pisaca. Premda je bio samo u prolazu. agronomi. koji je sedeo u blizini. pisci. Jedan od ucesnika diskusije. no ipak zanimljivo: kako vi. recitovala se poezija. To je uslovljavalo spontano obrazovanje manjih grupa zatvorenika koji su imali slicna interesovanja. prost. dragi oce: vi ste veoma pobozni i pripadate crkvenom kliru . nasilja. Nije se priklanjao nijednoj grupi. Medju zatvorenicima se ponekad govorilo o nauci. rece: "Zavrsio sam sa poslom. oce Arsenije. ljudi bi bili u stanju da vide samo svoje glediste i raspravljali bi o tome. Smrt se svakim danom primicala sve blize. Ljudi su trazili jedni u drugima oslonac koji bi im zivot ucinio makar malo snosljivijim. Nema nista drugo sto bi ga ispunilo. Otac Arsenije nije ucestvovao u ovim raspravama. i ode. Ima dobro srce. ni svoje predjasnje zanimanje. takav uticaj. otac Arsenije se vrati i. Premda su svi bez razlike bili slomljeni i iscrpljeni. obrati se ocu Arseniju s visine: "Recite nam. Buduci da je izvesno da ne zna odgovor. dok su drugi jedva cekali priliku da se nasmeju. Ovoga puta tema je bila drevna ruska umetnost i arhitektura. prekidajuci govornika. zivotu. uopste. Njihove rasprave su uvek bile vatrene. **** Cesto bi se. Oko njega se razleze smeh. Nasmeja se cak i Avsenkov. ali nema kulturu. Neki su ga gledali sazaljivo. Postoji li. mnogi zatvorenici su zeleli da izbegnu barem duhovnu smrt. kroz deset minuta. uz stalno prisustvo najokorelijih kriminalaca. je veoma jednostavno. pitanje je imalo za cilj da ga ponizi. uzasan. rece drugi." . gladi. Otac Arsenije. sta velite?" Dok je ovo govorio. umora i stalne svesti o neizbeznoj smrti. ponekad su se odrzavala predavanja o umetnosti ili raznim naucnim dostignucima. No. hoce svima da pomogne. naucnici. kao da im sam zivot od toga zavisi. niti se trudio da zastupa bilo cije glediste. Svesni toga. otac Arsenije zastade.mozda biste bili ljubazni da nam kazete kako vi shvatate uticaj Pravoslavlja na rusku umetnost i arhitekturu.

potice iz razloga sopstvenog interesa. "Oprostite". Rusi su ucinili da i kamen zapoje hvalu Bogu. pogleda profesora u oci i rece: "Ima mnogo teorija o vezi Pravoslavlja i lepe umetnosti. Oprostite mi. promenilo mu se cak i drzanje. "U vasim radovima vi tvrdite da je ruska umetnost izrasla iz cisto sekularne osnove i skoro sasvim negirate uticaj Pravoslavlja. Na kraju zavrsi ovim recima: "Gradeci crkve.." Profesor se sada sasvim preobrazi i upita: "Ko ste vi? Kako se zovete?" "U svetu sam se zvao Pjotr Andrejevic Streljcov. "Rus ikonopisac nikad ne potpisuje ikonu koju je oslikao. U desetom veku. Nacin na koji ste upravo postavili ovo pitanje mnogo je blizi istini nego sto to prikazujete u vasim knjigama u kojima obradjujete ovu temu. pecat Pravoslavlja. No. Posto im je poverena briga o ljudskim dusama. da poucava ljude o Njemu. profesore. "Uporedite zapadnu "madonu" sa bilo kojoj starom ruskom ikonom Bogorodice. rece. Videlo mu se po izrazu lica da on na to pitanje ne moze da odgovori. da Ga slavi. svakako duhovna. Sa lica profesora nestade prikriveni podsmeh. ili Njegovih svetih. Vladimira i moskovskih crkava. Ljudi su ga slusali u potpunoj tisini. "Jako je vazno da cak i "obicni popovi"." "Covek je duzan da postuje i poznaje svoju otadzbinu"." Otac Arsenije je govorio jasno i izrazajno. ikona nije idol. vec duhovni obraz onoga kome se on dusom obraca u molitvi . zatvorenik.radosnoj ili tuznoj. vec dusa s blagoslovom Bozjim . "Odakle vi sve ovo znate? Poznajete umetnost. bilo cenzuri.. kao i sa dusom vernika koji ikoni pristupa kao prema duhovnoj i simvolickoj predstavi Hrista. modele grckih crkava i zitija svetih.Svi prisutni su shvatili da je pitanje profesorsko i da nije trebalo da ga uputi prostodusnom i dobrom bacuski. profesore." Govorio je otac Arsenije skoro sat i po. Govorio je o poznatim ikonama i objasnjavao svaki primer. To je taj uticaj. citali ste cak i moje knjige! Gde ste studirali? Mislio sam da ste svestenik. naravno. te se moze reci da je Vizantija imala uticaj na celu Rusiju onog vremena. Doneli su ruskom narodu knjige. zemaljske lepote. navodeci primere Suzdalja. rekao bih da je vecina vasih teorija i iskaza iskrivljena i netacna. dosla iz Pravoslavne Vizantije? Nisu li te ikone kamen temeljac na kojima pociva ruski ikonopis i slikarstvo? "Svaka ruska ikona je neraskidivo povezana sa dusom ikonopisca. kako ih vi nazivate. O tome ste vi. Njegove Majke. Otac Arsenije se ispravi. ruski klir je otkrio i usvojio Vizantijsku kulturu.a vi tu vidite samo socijalne i ekonomske cinioce. duzni su da svojoj pastvi prikazu istinu. srocena iskljucivo radi udovoljenja bilo citaocu. Dok je izgovarao ove reci. na zapadnim slikama vidi se samo zena. poznaju dusu ruske umetnosti. dosta pisali. i radi ulagivanja trenutnim politickim pravcima i nastojanjima. Ovo je veoma potrebno narocito stoga sto ljudi poput vas. a sada sam jeromonah Arsenije. odgovorio je otac Arsenije. "Spomenuste Vladimirsku ikonu Majke Bozje. ta osnova iz koje je kasnije iznikla citava ruska kultura. Za ruski narod. veru u Bozju milost i nadu u spasenje. lazima i teorijama iskrivljuju um ljudima i zatrpavaju ono sto je u coveku najsvetije i najdragocenije. Nije li nam ova ikona. U nasim ikonama se oseca duh vere. profesor zamuca: "Pjotre Andrejevicu. arhitekturu. jer smatra da je nije stvorila njegova ruka. a ne duhovna osnova ruskog naroda i blagotvorni uticaj Hriscanstva delovali na razvoj ruske kulture od desetog do osamnaestog veka. To iskrivljenje istine. jer ruski ikonopisac slika ikonu uz post i molitvu. Zatim poce govoriti o ruskoj arhitekturi i njenoj vezi sa Pravoslavljem. otkrivajuci pred svojim slusaocima duh starog ruskog ikonopisa. koju je potom preneo u Rusiju. Nisam mogao da pretpostavim da razgovaram sa poznatim istoricarem . Vidno zaprepascen. Pisete o tome da su samo ekonomski i drustveni cinioci. To je razumljivo. cak mu se i izgled donekle izmeni. Kaze se da ruku ikonopisca vodi sam angeo Bozji. kao i vi. ikone. uostalom i drugi. kao sto su. u "specijalnom" logoru. ali puna obicne. moje izvinjenje. sada vise nije delovao tako impozantno. kao i mnoge druge stare ikone. A pogledajte samo Bogorodicu Vladimirsku: pogledajte joj oci i videcete nesravnjenu duhovnu snagu.

Kako je moguce da ste vi. Nisu imali vise nikakvu zelju da se bore protiv nepravednog Staljinovog rezima. nauke i inteligencije. te Sazikov ozdravi. i dalje su stajali. Tom prilikom mu rece i ovo: "Uopsteno govoreci. ja ne verujem ljudima. vec se drzao po strani." Sazikovu se tada otkravise osecanja prema ocu Arseniju i on mu jednom isprica celu svoju zivotnu pricu. samo vase knjige i radovi i dalje govore umesto vas. Ivan Aleksandrovic Sazikov. no on nije voleo da se mesa u njihove unutrasnje stvari. Sada. Niko ne zna gde ste. Uz oca Arsenija se uvek osecao dobro. Zdravstveno osoblje ga nije prisiljavalo da ide na rad. Vi zivite u Bogu i za Boga. Umne sposobnosti oca Arsenija su ga sasvim razoruzale. Avsenkovu se nisu dopadali ovakvi njihovi stavovi i on prestade da im se obraca.jos manje. da je svoje ideje zamenio "formulama istine" koje je poput papagaja ponavljao u svakoj prilici i izvrsavao data mu naredjenja. cuveni strucnjak. Nazalost. poznati kriminalac. Tada je uvideo da su njegovi stari poznanici . no njegovo se stanje nije popravljalo. a u isti mah ga i privlacila. Ali vama. Dopadao mu se otac Arsenije zbog svog neobicnog ponasanja prema ljudima. kao jedan od osudjenika u logoru. zbog onoga sto jesi. Sve teskoce. Kada sam postao svestenik.kontakte sa ljudima su mu zamenili kruzoci i novinski clanci. dobro je poznavao drustvo zlocinaca u logoru i vrlo brzo ih je potcinio sebi. Avsenkov primeti da su od toga dana intelektualci u logoru drugacije gledali na oca Arsenija. Posle ovoga je Sazikov hteo da se oduzi ocu Arseniju: pokusavao je da mu da novac. Takva je bila i moja majka. vec zbog tebe i radi tebe. Znam da me necete prevariti. mnogo godina. sto ga je prikovalo za postelju nekoliko dana. svi su ga se logorasi bojali. potistenost. Ocigledno je bilo da je mnogima od njih postala jasnija veza izmedju Boga. istina je i to da je u sesnaestom i sedamnaestom veku moral ruskog svestenika pao i da je u tom periodu bilo tek nekoliko "svetionika" vere u ruskoj crkvi. vama verujem. Izgubio je svaki dodir sa covecanstvom . zbog njegove spremnosti da svakome pomogne i istinske dobrote.umetnosti. depresivna atmosfera u logoru. Imao je veliku vlast. . Tacnost price je potvrdio i jedan broj bivsih zatvorenika koji su se zatekli u logoru u to vreme. sve je to u prisustvu oca Arsenija postajalo snosljivo. Sada. odlucili da postanete svestenik?" "Postao sam monah Arsenije zato sto vidim i osecam Bozje prisustvo u svakoj stvari. poznatim profesorom. Neko rece: "Eto vam. Prve godine u logoru drzao se po strani. Pjotre Andrejevicu. Rana mu se zagnoji. I kad smo vec kod "popova". Vec nekoliko godina se ne zna nista o vama. otac Arsenije se povuce. Zasto? Na to pitanje nije imao odgovor. kako su kasnije saznali. a kasnije je poceo da opsti i sa drugim zatvorenicima. Medjutim.. Sazikov nije hteo da bude ni blizu oca Arsenija. Svestenicima . posle cega ubrzo nastupi gangrena. I opet ga je otac Arsenije hranio i negovao. Avsenkov je bio ubedjeni komunista i skoro fanaticno je verovao u marksisticku ideologiju. Do toga doba. svestenstvo je bilo pokretacka snaga nase zemlje. bio je veoma okrutan. stavise. kada je poceo da drugacije posmatra svoj zivot. Svi su mu se pokoravali. uciteljem mnogih. dogodi se jednog dana te Sazikov povredi nogu. jedan od bolesnika koga je otac Arsenije negovao." Ovu pricu su ispricali Avsenkov i Sazikov." Rekavsi to. medjutim. bio je. kada je sve bilo mnogo jednostavnije i udobnije. a sada i svestenikom. eto naseg "obicnog" popa. shvatio sam da "obican pop" mora vrlo mnogo toga da zna.komunisti vecinom prizeljkivali povratak starog nacina zivota. Avsenkov prvi put posle mnogo godina oseti pravi zivot umesto vestackog. ne cinite radi sebe nego radi drugih. Pravio se. Razidjose se i odose na pocinak bez ijedne reci. medju njima i Avsenkov. Postojala je bojazan da ce ostati bez noge. Oni koji su ga slusali. U prvo vreme je njegova bezgranicna vera u Boga i neprestana molitva odbijala Avsenkova. vi barem znate da su "obicni popovi" predstavljali onu snagu koja je stvorila Rusiju cetrnaestog i petnaestog veka i koja je pomogla narodu da se oslobodi Tatara. Njegova rec je bila zakon za sve. i sve sto cinite. da ga i ne poznaje. shvatio je da je svoj idealizam izgubio pre mnogo. Citava tri meseca po ozdravljenju. zadivljeni i zacudjeni. i da mu postavljam tako banalno pitanje. prijatelji. piscem tolikih knjiga i eseja. no otac Arsenije mu sa osmehom rece: "Ne radim ja ovo zbog novca..

umirali i na kraju bili sahranjivani u promrzlu zemlju. ali zasto vi i vas Bog ne ucinite nesto? Evo. Te noci. Sumnjao sam u vaseg Boga. U baraci je sada vladala potpuna tisina. Nekoliko "politicara" zavrsise sa razbijenim glavama. psovke. Uprava logora i nadzornici bili su. Te veceri je tuca. nastade strasna tuca oko hrane izmedju te dve strane. Voleo je igre kartama u kojima je gubitnik placao zivotom. Otac Arsenije pritrca Sazikovu i stade da ga preklinje: "Pomozite! Molim vas. drugi kriminalci bi ga veoma brzo podsetili. dok je ovim drugima bilo preostalo jedino da vicu . duhovnik PRESTANITE! Napolju je besnelo uzasno nevreme. Sada vidim da On postoji. Ako bi neko od kriminalaca slucajno i zaboravio na ovo novo pravilo. Smedji je vec ubio dvojicu. zatim su poceli da se tuku drvima za lozenje. U pocetku su radile pesnice. razgovetnim glasom rece: "U ime Boga. Nije cuo kada su mrtve odneli do vrata. On pridje i zakoraci tamo gde je tuca bila najzesca i snaznim." Zivot je nastavio svojim tokom. pomozite. posto je baraka zakljucana. to je postalo novo nepisano pravilo u logoru.od straha nisu smeli da priskoce u pomoc svojima. Nekoliko puta je pocinio ubistvo i u logoru. oce Arsenije. Osecam strah. Mnogi su vec poumirali od mraza i hladnoce. bilo zabranjeno." Sazikov se na to samo gorko nasmeja i rece: "Naravno. recite im da prestanu! Vas ce poslusati. Na njihovo mesto su dolazili drugi i tako se krug ponavljao. a na njihovo mesto su stalno dovodili nove. Vas Bog kao da ni ne primecuje sta se ovde desava!" Otac Arsenije pogleda oko sebe. a kriminalce je predvodio Ivan Smedji. uvek na njihovoj strani. nakon prozivke. "Hvala vam! Spasli ste mi zivot. dobacujuci usput da im je sluzenje tudjim stvarima preslo u naviku. dakle. Kriminalci su umeli da se drze zajedno. Zatvorenici su pristizali. Posmatrajuci vas i ja pocinjem da shvatam da Bog postoji. Vide ljude oblivene krvlju. Ivane Aleksandrovicu! Izbodose ljude nozevima! Krv lije na sve strane! Molim vas. Kriminalci su bili mnogo jaci i okrutniji. Oprostite mi sto sam vam se smejao. a Avsenkov je jedva ziv. tesko radili.. neradnik i visestruki ubica. To su bili teski dani. Sva njegova paznja bila je usredsredjena na molitvu. kao da je obasjan nekom cudnom svetloscu. Stajao je tamo. brzo pomozite ranjenima" i stade kraj svog kreveta. ocu Arseniju pridje i Avsenkov. okoreli zlocinac.. kao i jecanje jednog od ranjenih. zacu krike. dok odjednom u rukama nekih od kriminalaca nisu sevnuli nozevi. . jauke i dusa mu se ispuni neizrecivim bolom. no straza i nadzornici kao da nisu primecivali te nozeve. Na celo "politicara" stao je Avsenkov. no najgore su prolazili politicki zatvorenici." Kroz dva dana. Sazikov tada pridje ocu Arseniju i rece mu: "Oprostite mi. Culo se samo kako ljudi polako odlaze na pocinak. politicki zatvorenik. u ime Boga. Prvo su ranili jednog mladog vojnika. poslusace me. pogruzen u molitvu. Posedovanje bilo kakvih bodeza je. naredjujem vam: prestanite!" Zatim ih sve oseni znakom Krsta i prosaputa: "A sada. Velika je moc data onima koji veruju.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. naravno.. Dogodilo se da su kriminalci dva dana za redom otimali hranu od politickih zatvorenika. iz razloga sopstvene bezbednosti. nastala oko sledovanja hrane koje su kriminalci otimali kao od sale od drugih zatvorenika.. Po podu poce da se razliva krv. Od onog dana niko u baraci vise nije otimao hranu. Zatvorenici su redovno bili podvrgavani pretresu. kao da je u nekom drugom svetu. niti kada su pokusavali da ukazu pomoc ranjenicima.

Pjotre Andrejevicu. Na neki cudan nacin. Oni su bili zaduzeni za isledjivanje." Otac Arsenije sede i pomisli: "Pocinje. Kada su usli u kancelariju upravnika logora. u nastupu nesvakidasnjeg gneva. Otac Arsenije je za to vreme stajao i molio se: "Gospode. Sta ima zajednicko jedan komunista . a potom zacuta. udarao pesnicom o sto i pretio. ili ubedjivanje zatvorenika da postane "tajni saradnik uprave". ocevo ime. Zatim je usledila optuzba: "Priznaj da si sirio propagandu u logoru!" Otac Arsenije odgovori na sva pitanja u vezi imena. a otac Arsenije bi se uvek nasao da svakoga utesi. Svi su strahovali od "specijalnog sektora. Njegove su reci prodirale duboko u dusu coveka i hrabrile ga da nastavi da zivi. Ona je dobro. Otac Arsenije je znao da se to nece zavrsiti na dobro.. major se obrati ocu Arseniju sasvim normalnim i ljubaznim tonom: "Sedite. Povede oca Arsenija majoru. Poziv u takozvani "sektor za specijalna pitanja" je obicno znacio ispitivanje i pokusaj islednika da po svaku cenu od optuzenog iznudi nekakvo priznanje. Sazikov i jos trojica bivsih zatvorenika. . politicki zatvorenik. prezime. Svu nadu sada polazem u Tebe. kriminalaca i jos mnogih drugih vrsta ljudi. ali nikada nije klonuo duhom. smiluj mi se. zatim ponovo sede za svoj sto i poce da cita dosije. izvadi parce papira i pruzajuci ga ocu Arseniju rece: "Ovo je za vas.. ali otac Arsenije bi za svakog pojedinacno pronalazio prave reci. a cesto mu pomagale da postane bolji. Narednik je psovao. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. U baraku u kojoj je on ziveo doveli su u to vreme mnostvo ljudi najrazlicitijeg porekla. To je izazvalo ostre sukobe izmedju raznih grupa. proveri vrata. Najzad ustade i rece: "Kod majora ces propevati!" Izadje iz sobe i vrati se posle deset minuta. Toplim i blagim recima umeo je da ublazi bol i patnju. Uzrecica im je svima bila: "Propevaces!" Otac Arsenije je najpre usao u kancelariju nekog mladog narednika. duhovnik KOD MAJORA Nadzornik poce cesto i bez najave da upada u baraku i da proziva oca Arsenija za svaku sitnicu dok je ovaj obavljao svoje redovne poslove. Ako bi zatvorenik odbio takvu vrstu saradnje. zatim otkopca dzep na kosulji. Te veceri je otac Arsenije dobio poziv da se pojavi pred upravnikom logora. Licno sam vas pozvao da dodjete ovamo." Nije prestajao da se moli u sebi: "Gospode. davale nadu za buducnost. smiluj se meni gresnome. Avsenkov i Sazikov su postali prijatelji. rece naredniku i ovaj izadje. on udari oca Arsenija posred lica i mucki ga opsova. razlog izdrzavanja kazne.idealista sa jednim kriminalcem? To da ga na nevidljiv nacin sa njim spaja otac Arsenije. "Ostavi nas nasamo". Major ustade. Procitajte pismo!" Dragi oce Arsenije. da svakome pomogne. Jednog dana. prebijanje zatvorenika je bilo uobicajeno i za vreme ispitivanja. Poce da se moli u sebi. Govorilo se da je neki novi major dosao na mesto upravitelja logora.Otac Arsenije je i dalje veoma tesko radio. koji je odmah poceo sa uobicajenim pitanjima: ime. Naravno. vernika. a umeli su i da tuku. Medju novim zatvorenicima je bilo komunista. Ovu pricu su ispricali Avsenkov. upravniku logora." Major jos jednom proveri fotografiju u dosijeu. spijun. Poslala vam je Vera Danilovna. usledilo bi bezdusno batinanje." Tamo je radilo oko 25 ljudi koji su vecinom bili podlozni uticaju alkohola." Kada je zavrsio citanje dosijea. Batine se jedino nisu dobijale kada bi nekoga pozvali u upravu da mu saopste da mu je produzena kazna. drugim recima. sa ciljem da svi sto pre poumiru. zdravlje je dobro sluzi. major stade da prelistava dosije oca Arsenija. U logoru je dobro poznato da nocni poziv ne sluti na dobro.

No. Nije mogao da razume sta se to dogadja. dok je bio mali. na mnogim mestima zakrpljenu platnenu kosulju i poderane pantalone. Niko drugi nije mogao da napise to pisamce: jos odavno su se dogovorili da. Ipak. blagodarim Ti sto si dopustio da saznam nesto o svojoj deci. da mu preda pismo. Major je samo na molbu svoje zene. Major slegnu ramenima pred ovim nesvakidasnjim dogadjajem. Major oseti da je otac Arsenije mogao snagom duha da postigne sve sto je hteo. ako ikada budu imali prilike da pisu jedan drugom. nije razisla cak ni nakon njegovog hapsenja. vec svestenik u svestenim odezdama koji je vrsio sveto bogosluzenje. Smrt mu je bila blizu. Major uze papiric iz ruke oca Arsenija i baci ga u vatru. on pogleda majora i rece mu: "Hvala vam sto ste mi doneli pismo. Odjednom se seti davno zaboravljene slike: seti se kako ga je majka. nekada kada je ziveo na slobodi. Isti starac koji je sada sedeo pred njim umeo je. I mnoge je od nas sacuvao. Otac Arsenije je bio duboko dirnut. Major je. Medjutim. pristao da se izlozi velikoj opasnosti i uruci pismo zatvoreniku. u znak raspoznavanja pogresno napisu rec "molite se. otac Arsenije ustade. Ovo sto je major upravo uradio bilo je veoma opasno u ovom "specijalnom" logoru u kome svi samo vrebaju priliku da nekoga prijave. Svojom strucnoscu i pozrtvovanjem spasla je zivot nekolicini ljudi koji su bili bliski majoru. Najednom. Ipak. Ne plasite se. Bio je pisac poznatih studija o staroj ruskoj umetnosti i arhitekturi. Sada je usao i major. jer tog trenutka pred njim vise nije stajao starac sa zakrpljenom kosuljom i poderanim pantalonama. Blagodarim vam u ime Gospoda. Bog vas je sacuvao u zivotu. Major je cutao jer je osetio zbunjenost i potresenost oca Arsenija. sada je. Tada major primeti da otac Arsenije netremice gleda u nesto iza njega. Njegove oci su ponirale u najdublja i najskrivenija mesta ljudske duse i bile u stanju da vide covekove misli. samo su ucvrstile snagu njegovog duha. obucen u staru. blagodarim Ti na Tvojoj velikoj milosti!" molio se. Posmatrao ga je: pred njim je sedeo starac sa retkom bradom. bez sumnje bio njen. samo verujte! Molite se i dalje za nas gresne. prekrsti se nekoliko puta i kao da se nekome pokloni. a kasnije se zamonasio. Otac Arsenije se molio sa tolikim usrdjem da je izgledao potpuno odvojen od sveta. Rukopis je. Obojica su cutali neko vreme. Oko sebe je okupljao veliku grupu vernika koja se. Otac Arsenije sede i major ponovo vide pred sobom umornog starca. dok je pokusavao da sabere misli. ne bi li na taj nacin dosli do unapredjenja. iz ociju oca Arsenija isijavala je svetlost i snaga kakvu major do tada nikada nije video. a sam Pjotr Andrejevic Streljcov je diplomirao na moskovskom univerzitetu i procuo se po zemlji i inostranstvu kao sjajan istoricar umetnosti. Najednom ga obuze osecanje topline i blagosti. . mimo ocekivanja vlasti.Bezgranicna je Bozja milost. slomljen. kao i na molbu Vere Danilovne koja je nekada mnogo pomogla njegovoj zeni i kcerki. Vera Danilovna je bila njegova duhovna kcerka. obrijane glave. iz procitanog dosijea." "Gospode. shvatio da je otac Arsenije svrstan u "ozbiljne" slucajeve: jedan clan njegove porodice je bio poznati naucnik. koji je tek odnedavno na rukovodecem polozaju u logoru." Gledajuci oca Arsenija. postojao je jos jedan razlog zbog koga je major zeleo da se susretne sa ocem Arsenijem. Njegove knjige su govorile o lepotama zavicaja i ucile citaoca da voli svoju zemlju. sve to u njemu umrlo: bio je pregazen. Major je znao da ga covek ovakvog duha nece upitati kako se usudio on. Vera Otac Arsenije je bio zapanjen. Vera Danilovna je bila lekar. major postade svestan da se sada pred njim vise ne nalazi umorni starac. U tom trenutku. da sjedini duboku veru u Boga i naucnicki um. vodila o velikim praznicima u drvenu seosku crkvicu. koju je bezuslovno voleo i cije je savete slusao. naprotiv. ocigledno. iz njegovih ociju se izlivala svetlost. vec covek krepkog duha koga ni mnoge godine po logorima nisu uspele da slomiju. od sve njegove duhovne dece njemu najbliza i najprivrzenija. Iz njegovih ociju izlivala se bezgranicna blagost i duboko poznavanje ljudske duse.

rado cu pomoci Aleksandru Pavlovicu Avsenkovu. Stid me je da priznam. Jos dok sam bio u Moskvi. pope. ali to je premalo. Tesko je. Izvestaj cu sastaviti prilikom sledeceg susreta.taj smislja lazne optuzbe protiv njega. preko kriminalaca u logoru. Ljudi sumnjicavo motre jedni na druge. drug druga prijavljuje bez razloga. otac Arsenije se vrati u svoju baraku i. narednika koji vas je primio i doveo meni. tesko je. ali tesko da mu iko sada moze pomoci. ali bojim se za sebe. Aleksandar Pavlovic mnogo zna. umoran od svega sto je doziveo." Major zastade.. Ne ostavi me. Htedoh jos da vas zamolim da pomognete coveku koji zivi u istoj baraci sa vama. trazeci reci. no jedini je odgovor bio: "Neka odsedi jos neko vreme u logoru.. njegova zapazanja nece biti uneta u vas dosije. Srce me boli kada vidim sta se oko nas desava. neko malo popustljiviji. hvaleci Boga u sebi. banu Pupkov u baraku." "Da."Pjotre Andrejevicu! Nedavno sam postavljen za upravnika logora.." Pun utisaka i osecanja. Zbog toga cu mu dati nalog da na vas obrati posebnu paznju. osvrnu se oko sebe i rece: "Sta je. Znam koliko vam je tesko." U logoru postoji jedno nepisano pravilo: kada se neko vrati sa "informativnog razgovora". Nisu se nadali da ce se otac Arsenije vratiti iz sektora za "specijalna pitanja. otac Arsenije nije zaspao. on ce sam reci ono sto bude hteo o svom ispitivanju. samo sto Staljin jos nije naredio njegovu likvidaciju. Celu ga je noc slavio. Toga jutra. molim vas. Mnogi se secaju Aleksandra Pavlovica Avsenkova.Cinim sve sto mogu. budite blagi koliko god mozete i time cete mnogo pomoci zatvorenicima. Vlastima bi islo u racun da se on strelja. Ne brinite. ali pokusacu koliko god mogu da vam bar malo olaksam zivot. to je moglo da se protumaci kao da se doticni plasi da nije i njegovo ime mozda spomenuto prilikom ispitivanja. smejuci se. "A sada. Svi zatvorenici u njegovoj baraci odahnuse kada su ga videli. Recite mu da se posebno cuva Savuskina iz vase barake . ocigledno je da vas ne voli. Svuda je sada tesko. covek koji se domogao Avsenkovog polozaja sada pokusava da ga se zauvek otarasi kako bi osigurao svoje mesto. leze odmah u postelju. Uskoro ce na njegovo mesto biti postavljen neko drugi. Od sada cu vam urucivati pozive preko Markova. Markov je tezak covek. . ne mogu vam mnogo pomoci. potpisite izvestaj o nasem razgovoru. izdaju se tajna naredjenja koja su u suprotnosti sa javnim. "Razumem vas! Naravno. To ce ga okuraziti. Znam da vam nije lako na novom polozaju. niko mu ne prilazi i niko ga nista ne pita.. Sledeceg jutra je ustao i sa lakocom zapoceo svoj svakodnevni posao." Major ustade. Ako ga neki drugi zatvorenik nesto pita o isledjivanju. niste jos imali vremena ni da se naviknete. "Molim vas." A on se na svojoj postelji molio Bogu i u sebi pojao psalme." Otac Arsenije se potpisa na praznom listu hartije i rece: "Cinite ono sto morate. Molbe za njegovo oslobodjenje su stigle cak i do Staljina. dokrajcice te oni. Te noci. i to uskoro!" I ode. Govori se da je Ivanu Smedjem dojavljeno da ga nekako ukloni. Toliko uzasnih stvari se ovde desava! No. i dalje mi budi milostiv. sumnjicav.. Gospode! Blagodarim Ti sto si mi pokazao divnu milost Tvoju. molim vas. vrlo je tesko naviknuti se na ovakav nacin zivota. Recite mu da mi je oduzet cin generala i da sam sada samo major." Za to vreme.. pridje ocu Arseniju i rece: "Pomenite me. predajte Aleksandru Pavlovicu ovo pisamce sa porukom od njegove zene. "Aleksandar Pavlovic me poznaje kao generala Abrosimova. Molio se i presvetoj Bozjoj Majci. dati mu snage da istraje. razgovarao sam sa Verom Danilovnom i uzeo na sebe da vam prenesem poruku od nje. Sergeje Petrovicu. iskren je. pravi je idealista. Zato Staljinovi podanici zele da ga "nezvanicno" likvidiraju. zato sam i dospeo ovde. Pjotre Andrejevicu. blagodareci Gospodu i govoreci: "Neka su hvaljena dela Tvoja. Prenecu mu sve sto mi budete rekli. i kao sto rekoh. jos si tu? Ne brini. moj Boze. ako je raspolozen. sav je bio obuzet radoscu zbog obilne milosti koju je Bog toga dana izlio na njega. "Nadzornik Pupkov mi stalno salje izvestaje o vama. i nakon ispitivanja da vas uvek dovede meni. Na takve ljude vlasti ne gledaju blagonaklono.

Pomazete i drugima: gle." Cim su uneli drva u baraku. Posle mraza i studeni nastupila je nesnosna vlaga." Avsenkov se zaprepasti: "Kakvu cedulju?" Otac Arsenije mu krisom. Hoce da mi pomogne. rece Sazikov. a zatim je progutajte. Zastiticemo Aleksandra Pavlovica. Poce vec da se smrkava. Otac Arsenije tiho rece: "A sada. ali sada znam: Bog postoji. Nije ni malo strepeo da bi Sazikov mogao prijaviti njihov razgovor.Kada su se zatvorenici te veceri vratili sa rada. pomaze mi preko vas! Vi ste tu. Iz ociju mu grunuse suze. zastiticemo ga. kao da hoce da pogleda panj izbliza i pri slaboj svetlosti zimskog sumraka poce da cita pisamce. Ne znam da li ce ikada od mene postati pravi Hriscanin. nastupi prolece. Otac Arsenije se osecao veoma slabo. Sve cu vam objasniti kasnije. premda je i dalje obavljao svoje duznosti. Sazikov i Abrosimov. zajedno sa panjem. Vi to mozda i ne primecujete.nisu svi zaglibljeni u blato. prijatelji zele da pomognu. Sazikov se zaista mnogo. te su bolesni morali da ostanu u barakama. "Do sada nisam verovao u Boga. Nikada nije cekao da ga neko zamoli za pomoc. duhovnik ZIVOT TECE DALjE Zime prodje. "Kako je sve to neobicno". Otac Arsenije je Sazikova zvao krstenim imenom Serafim. grejete mi srce. sta ste napravili od okrutnog zlocinca kakav je bio Sazikov. otac Arsenije pridje Avsenkovu i rece mu: "Necu stici da na vreme isecem ove panjeve. ali ja vidim. mnogo promenio. koji nam je svima uterivao strah u kosti: sada je pitom. Reflektori su vec poceli da klize po logoru. i otac Arsenije uspe da mu prenese ceo razgovor sa majorom Abrosimovim. Mada je bio potpuno iscrpljen i jedva sposoban da se drzi na nogama. To je uvek cinio sa neocekivanom toplinom koja je svakoga duboko dirnula. I sada zaista verujem: to Bog cini preko vas. Mora biti da Bog slusa njene molitve. brzo progutajte ceduljicu i pokusajte da se savladate. Avsenkovu. Imamo mi nacina za to izmedju sebe. da je propao. Ne mogu sam. Zatim se sagnu. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. politicki zatvorenik. jer evo." Nastavili su da rade. U barakama je moralo da se lozi kao i zimi. Kaca kaze da se moli Bogu za mene. kao jagnje! Slusa vas i veruje vam. o tome kako njemu. dodade cedulju koju mu je dao major. a deo je preuzet iz zapisa samog oca Arsenija. Cak i u logoru ima dobrih i blagocestivih ljudi . Dobio sam pismo od moje Kace! Pise mi o jednom veoma dragom prijatelju koji ima polozaj na vlasti. U tom periodu su mnogi zatvorenici oboleli. vredan. Procitao ga je dva puta. otac Arsenije je i dalje pomagao kome god je mogao. Otac Arsenije rece Avsenkovu: "Zajedno sa sledecim panjem dodacu vam jednu cedulju. Hocete li da mi pomognete?" Do prozivke je ostalo jos sat vremena. Dobar je to covek. Procitajte je. a mnogo ih je umrlo. pritrca Sazikov da im pomogne. ne ostavljate me samog sa mojim sumornim i strasnim mislima. kako se na zidovima i odeci ne bi pojavila memla. mada je svestan. Logorska bolnica je bila prepuna. pomoci cemo. ako neko sazna za to. ali da je to gotovo nemoguce i o opasnosti koja mu preti od kriminalaca. Ne brinite se. oce Arsenije!" rece Avsenkov uzbudjeno. vec bi sam . "Dobro. Otac Arsenije i njemu isprica o svom susretu sa majorom i o tome kako u Moskvi postoji plan da se Avsenkov likvidira preko logorskih kriminalaca. ali sada pocinjem da verujem. "Pjotre Andrejevicu." Ovu pricu su ispricali Avsenkov. Avsenkov je zgrabi i stade da udara po panju velikim komadom drveta.

zbog cega ga zatvorenici ubrzo prozvase "Pravedni. jer je na suprotnom kraju barake slagao drva. no nikoga nije udario i sasvim je retko psovao. svu Aleksejevu odecu.. Kao sto je obecao. da ce ga Smedji ubiti. vec je samo pokrio lice rukama. Otac Arsenije nije video pocetak borbe. Smedji tada zapoce predstavu: najpre mu se obrati toboz ljubazno. "Skidaj sve sa sebe." Strogo je zahtevao da se postuju pravila. Vec je posrtao. sto se u logoru veoma dobro znalo. ali niko nije mogao nista da ucini da to spreci. potpisite. Mada u tom periodu nije bilo potrebno loziti peci. Nemam poverenja u ljude koji rade sa mnom. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Svi su odmah znali da ce Aleksej uskoro ostati bez odece. svi strahuju od mene. cak se ni Sazikov nije usudio da se mesa. cistio je baraku. student. dobi partiju i sa njome." rece. naravno. molim vas." Prvi put ga je ispitivao samo narednik Markov i tada se nije video sa majorom. duhovnik "GDE SU DVOJE ILI TROJE SABRANI U IME MOJE.. Lice Smedjega se izoblici od besa: pop se umesao u tucu ." Otac Arsenije je predao poruku Avsenkovu. major je smenio Pupkova i na njegovo mesto postavio novog nadzornika. Sa njim se susreo kada su ga drugi put pozvali u sektor. Svi su skamenjeno stajali i posmatrali kako Smedji na smrt prebija mladica. Najednom vide da Smedji tuce Alekseja koji vise nije imao snage da se brani. odmah je privukla paznju kriminalaca. ne ocekujuci zahvalnost. politicki zatvorenik. Dva puta je pozivan u "sektor za specijalna pitanja.. oca Arsenija. kao da je znao kome je pomoc najpotrebnija. Logorski zivot mu nije bio sasvim nepoznat. Ivan Smedji predlozi partiju karata u kojoj gubitnik skida sve sa sebe. sto ga je veoma oraspolozilo. Dajte mu ovu cedulju. Ne znam kada cu moci ponovo da vas vidim. ali ne mogu mnogo da pomognem. jer ga je Smedji bez milosti udarao pesnicama. toboz navijajuci za njega i bodreci ga. zbog starosti. sto samo jos vise razjari Smedjega." No. Pravila su sve strozija. zgrabi Smedjega za misicu. Major je delovao zabrinuto. A sada. krv mu je potekla i iz usta. Spreciti ovakvo kockanje ili osujetiti ovakvu nameru kriminalaca znacilo je sigurnu smrt. Novi nadzornik nije mnogo govorio. Svima je bilo jasno da Alekseju nema spasa. Aleksej zamahnu u samoodbrani. recite mu da ga se u Moskvi secaju. Aleksej je bio sav obliven krvlju. odbi da skine sa sebe odecu. koji smesta odlucise da se dokopaju njegovog odela. svako sumnja na svakoga. Bio je strog. buduci veoma mlad. Imao je 23 godine i bio osudjen na dvadeset godina teske robije u logoru "specijalnog" rezima. Moj polozaj je veoma uticajan. S obzirom da je u zatvoru u Moskvi proveo samo nekoliko meseci. a zatim nasrnu na njega pesnicama. Cim je dosao u logor. Prodje i kratko." Jedne zime u baraku oca Arsenija dodje jedan mladic. Sastavio sam ga pre nego sto ste dosli.mora umreti. brzo im pridje i.. nisu poslali napolje da kopa grobove. Aleksej. Smedji je . narocito higijenska. Tada stvari krenuse naopako. nije znao sta ga ceka.prilazio coveku. sparno leto sa nesnosnim najezdama komaraca koji su po logoru sirili zarazu. prijatelju. koji je sve to bio shvatio kao salu. susreo se sa kriminalcima. Umesto toga. Potom bi se tiho udaljavao. ali pravican. odeca ovog mladica je bila jos uvek dosta pristojna i naravno. Rekao je ocu Arseniju: "Teska su vremena. po imenu Aleksej. Aleksandar Pavlovic i vi ste mi stalno na pameti. jer je u ovaj logor dosao iz zloglasnog moskovskog zatvora "Butirok. okolne staze i nuznike. Otac Arsenije mirno odlozi drva. Neki kriminalci su ga izazivali. na opste zaprepascenje. Ivan Smedji. izvestaj o nasem razgovoru.

Smedji ode u krevet i poce da se dosaptava sa svojim prijateljima. Ponekad bi slali tamo zatvorenike na dvadeset cetiri sata. Zatim ga odgurnu dalje od Alekseja.odavno bio ispunjen mrznjom prema ocu Arseniju. "Mirno!" dreknu. Medju kriminalcima. otac Arsenije nije oklevao kada je Smedji nasrnuo nozem na Alekseja. Oca Arsenija i Avsenkova odvukose u kaznenu celiju i gurnuse ih unutra. Uvece. Ivan se polako podize sa poda. Sve je. imao valjan razlog da ga ubije. Prodje noc. U kucici je bilo nekoliko celija samica. Svi zatvorenici poskakase sa svojih kreveta i stadose kraj njih u stavu mirno. Otac Arsenije se okrenu Alekseju i rece mu: "Idi. okomi se na njega i poce da ga udara. Avsenkov i Sazikov se usudise da istupe iz vrste i pokusaju da odvrate nadzornika: "Druze nadzornice. Aljosa. tolikom zestinom da obojica poletese. Aleksej sav isprebijan. Prvo mali. Otac Arsenije je. Bog nas je sastavio. Sirina prostorije nije bila veca od tri cetvrtine metra. prijavio. kao da se nista nije dogodilo. Pri ovakvoj hladnoci. i oca Arsenija. Ivan Smedji obori pogled. smrzava se i umire. 1 na cetrdeset osam sati. dakle. dakle. i za njega. On ostavi na trenutak Alekseja i zasista: "U redu pope. nas dvojica skupa. Kaznena celija br." . a kriminalci su veoma postovali coveka koji nije pokazivao strah. Aljosa. Otac Arsenije se prvi uspravi i rece: "Eto nas. a duzina joj je bila dva metra. sirine jedva oko cetrdeset santimetara. samo sto su se zatvorenici vratili s posla.i za tebe. 1 bese kucica koja se nalazila na samom ulazu u logorski kompleks. Niko nije mogao da objasni sta se tada dogodilo." U ruci mu sevnu noz i on se baci na Alekseja. pa drugog. U prostoriji je vladao muk. a jedno oko bilo sasvim zatvoreno. Vojnici zgrabise Alekseja i stadose da ga vuku prema izlazu. Unutra je bio potpuni mrak. Strazari ih obojicu odvukose ka izlazu. cistio ih i skidao naslage prljavstine sa poda. Slabasni i krotki otac Arsenije najednom zamahnu i udari Smedjega po ramenu takvom silom da mu izbi noz iz ruke. prijavljivanje vlastima je vazilo za najnizi i najpodliji nacin razracunavanja. dok mu je drugo bilo svo obliveno krvlju. nece preziveti mraz. svuda oko nas je lim. a sada su ga postovali zbog hrabrosti. jer se bojao ostalih kriminalaca. no ubrzo uvide da je kod njih izgubio ugled. ispalo sasvim drugacije. A toga dana je temperatura bila -30o. pade i udari licem u ivicu kreveta. Aleksejevo lice je bilo potpuno smrskano. Premda su se svi bojali Ivana Smedjeg. Neko poce polako da brise tragove krvi nogom. umij se. osamuceni. Znali su da ce kriminalci sada zasigurno ubiti i Alekseja. bez hrane i vode. Za kriminalce je postupak oca Arsenija bio izuzetno hrabar i odvazan. Nadzornik krenu izmedju redova lezaja i stade da gleda levo i desno. u baraku udje nadzornik sa nekoliko vojnika. ka zidu. no ranije nije smeo da mu pridje. medjutim. Sada je. Obojica su bili sasvim iscrpljeni. Ovakvu kaznu su mogli da prezive samo oni koji su bili ustanju da sve to vreme skacu gore . i jedna celija u koju su mogla da stanu dva coveka. Niko od zlocinaca ne izusti ni rec. Ovo je kraj . Otac Arsenije je bio star i iznemogao. pri temperaturi od nekoliko stepeni ispod nule. Kada je dosao do oca Arsenija. Na sredini te prostorije nalazila se. poslovao oko peci. uzana daska. kao i obicno. Ujutro svi otidose na posao. pa onda ti. Smedji posrnu. nastavi sa svojim poslom. umesto lezaja. duvao je jak severni vetar. pa da sav utrne od hladnoce. medjutim. Znao je da su njegovi bivsi prijatelji u stanju da ga ubiju zbog ovakve izdaje. Napolju je bilo -30o. Obojica padose na pod. Ranije je otac Arsenije bio poznat samo po svojoj dobroti i nastranosti. Svi stanovnici barake su znali da boravak u kaznenoj celiji pri ovakvim vremenskim neprilikama znaci sigurnu smrt. jedno uvo mu je visilo. Zidovi i pod celije su bili zastrti limom." Zatim. Nece te niko vise tuci. Bilo je dovoljno da covek samo na kratko izadje napolje. Ko prestane da skace. "Zatvorenici P18376 i P281 u kaznenu celiju br. Nemojte ih slati u samicu!" Nadzornik raspali pesnicom prvo jednog. Smedji je pred svima izgubio obraz. Svi su cutali. smrt nastupa za dva casa. zbog krsenja logorskih pravila i tuce!" zaurla nadzornik. Nikada pre ovoga nisu nikoga slali u kaznenu celiju na ovakvoj hladnoci. Smedji ih je. mraz.dole i da na taj nacin zagrevaju krvotok. Hladno je. Obuze ga strah.

ovo je kraj. oce Arsenije! Neljudi . a onda Aleksej sasvim jasno i razgovetno cu njegove reci i najednom shvati da su to reci molitve. koji si iz Svoje prevelike ljubavi prema nama postao covek da bi nas spasao. ni bol. Nije mogao da im vidi lica. "Ja sam kriv za ovo. On ustade i poce da se moli zajedno sa ocem Arsenijem. Vera ih uopste nije interesovala. Bilo je sasvim bespredmetno odupirati se tolikom mrazu. Od mraza su im se oduzele i ruke i noge. smiluj se na nas i izbavi nas od strasne smrti. Vise nije osecao nikakvu teskobu. odeven u blistavo bele svestene odezde." Otac Arsenije ne rece nista. do njega dopre glas oca Arsenija: "Molim se. "Sami smo. no to mu nista nije pomagalo. iz radoznalosti. Kako su dospeli tamo? Aleksej sa divljenjem primeti da nisu sami. "Gospode Boze nas. bolje da su nas odmah streljali. Hladnoca mu je sasvim obuzela telo i on bese sav obamro. Noge su mi vec promrzle. Otac Arsenije se oseni znakom Krsta i poce nesto da govori tihim glasom. a dah u plucima se ledio. u njima vise nije bilo ni trunke snage. "Kazite mi nesto. Gvozdene resetke na malenom prozoru propustale su blede snopove mesecine." Celija je postala sira i prostranija. Molitva mu je unosila mir u dusu. Ne bismo smeli da lezimo.. uklanjala strah od smrti i sjedinjavala ga sa covekom koji je stajao pored njega. otac Arsenije se glasno molio sa uzdignutim rukama. Aleksejeve noge i ruke su sada bile sasvim obamrle od mraza. oce." Studen je postepeno savladjivala Alekseja koji pomisli da otac Arsenije gubi razum. Aljosa. obasjan mesecevom svetloscu. Obojica su bili odeveni u iste blistavo bele odezde i obojicu je obasjavala ista neobjasnjiva bela svetlost. smiluj se na nas gresne! Svemilostivi Boze! Gospode Isuse Hriste. Aleksej je jasno cuo reci oca Arsenija: "Boze. Umrecemo obojica. samo zelju da se poistoveti sa ovim recima. zajedno sa hladnocom.. jer "gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje. kada je iz radoznalosti bio u crkvi. postale su mu poznate. ponirale su mu pravo u dusu. Ostao je samo glas oca Arsenija. moramo da skacemo gore . bio u crkvi. Molitva ispuni citavo Aleksejevo bice. Ovo je prvi put u ovom logoru da je Bog dopustio da se molimo naglas. Takve odezde je Aleksej samo jednom video.. . Ja se vec osecam tako slabo. Boga i Tvorca naseg verujemo!" tako su se izlivale reci molitve i u svakoj se reci osecala najdublja ljubav i vera u Bozju milost. Vise nije znao da li sedi.dole. Sav obasjan nekom cudnom svetloscu." Aleksej stade da ponavlja reci oca Arsenija. Aleksej je bio student. bezuslovno poverenje u Boga. ali je osecao njihovu lepotu.Culi su zatvaranje vrata i okretanje kljuca u bravi. niti su znali sta je to. Zasto cutite?" Kao iz daljine. oce Arsenije". punim ustima. ali ne mozemo tako dva dana. bolom i strahom. a ostalo neka bude Bozja volja. Mesecine vise nije bilo. u njegovoj porodici nije bilo poboznosti. Gde su se oni to nalazili? Aleksej okrete glavu da pogleda oca Arsenija i vide da sve oko njega odjednom sve preobrazilo. ni strah. dusu mu je ispunjavala neizreciva radost.." "Cemu se molite. Aleksej pokusa da skace. disao je lako. spasi nas sada Svojom prevelikom miloscu. "Smrzavamo se. U pocetku su ga zbunjivale. a zatim i korake strazara kako se udaljavaju. Celija u kojoj su se nalazili odjednom isceze. Celije vise nije bilo: nalazili su se u crkvi. tamo sam i ja sa njima. Otac Arsenije za trenutak zacuta. Premda ga je baba krstila dok je bio jos mali. lezi ili stoji. Aljosa. davno. Sada su reci oca Arsenija bile lake za razumevanje. no postepeno poce da ih shvata. Kakve je veze to imalo sa verom? Uprkos obamrlosti tela i bola od zadobijenih udaraca. Smrzavao se. vise ga nije bilo briga ni za sta. kad se smrzavamo?" jedva cujno prosaputa Aleksej. zajeca Aleksej. onda ce Otac Tvoj nebeski uslisiti njihovu molitvu. Pade mu na um strasna pomisao: "Gubim pamet. jer u Tebe. Isuse Hriste! Ti si sam Svojim precistim ustima rekao da ako se dvoje ili troje mole za jednu stvar. komsomolac. da se sjedini sa njima. Ocu Arseniju su prisluzivala dva mladica. Umrecemo. Aleksej je do tada samo jednom. da ih razume. Aleksej poce pazljivo da prati reci molitve. Niko nam nece uci naredna dva dana. sav sam izubijan. Molicemo se. Molicemo se. Umirem. Bilo mu je toplo.

Otac Arsenije je i dalje stajao u molitvi. To mi je dalo snage da zivim. Smrznuti lesevi . Otac Arsenije i Aleksej izadjose napolje. Upravnik logora. nacelnik specijalnog sektora i jedan strazar stajali su na vratima.. Na licima im se ogledao mir. do tada nepoznate." Srce mu je na hiljadu nacina usvajalo te reci.. Svetlost poce da bledi i celija ponovo postade mracna. a ti ces me cuti. majka i otac Arsenije su bili uz njega.. Ko zna kako ce oni na ovo gledati. "Kako je to moguce?" "Zivi smo. Reci molitve su ispunjavale citavo njegovo bice: ". sav u modricama i podlivima. Htede da joj kaze: "Mama! Cujes li? Mozes li da cujes oca Arsenija kako se moli? Saznao sam da Bog postoji. mama. gurnu je ispod odece oca Arsenija. hladna i sumorna. zelim da sam stalno uz njega".neko bi mogao da nas prijavi Moskvi. umoran si. Smesta ih vratite u baraku!" naredi jedan od nadzornika. privija ga uz sebe. Mladici u svetlim odezdama ih blagoslovise i lagano se udaljise. da je sa njima.to nije savremeni nacin. Otac Arsenije sada nije nista vise iskao od Boga u molitvi. Hteo je da nikad ne zaboravi te reci. grejale su mu dusu i vracale ga u zivot. da ih pamti do kraja zivota." Sav uzas prethodnog dana je nestao. mislio je Aleksej. I lekar skide jednu rukavicu. Sve sto je ostalo u Aleksejevom pamcenju bile su reci molitve. neuporedivi osecaj topline koja mu je davala novi zivot. "Ustani. Sve bese mirno i toplo.Govorio je molitve za ocem Arsenijem. Aleksej otvori oci. zaskripa smrznuta brava i zacuse se neki glasovi spolja. sam za sebe: "Neverovatno! Kako su uspeli? Tela su im topla. Strazari skidose rukavice i stadose da ih pretresaju. no znao je da ga bacuska nije zaboravio i da mu sve vreme pomaze da se moli. Nije znao koliko je vremena proslo dok su se tako zajedno molili. rece otac Arsenije. druze majore". pomislio je Aleksej. Neko iza njih rece: "Za ovo nema opravdanja ... vec se zaista molio zajedno sa njim. a po odeci i citavom telu im se uhvatio debeo sloj leda. Ja cu nastaviti da se molim. Reci molitve. slika oca Arsenija. Otac se molio. Bili su zadivljeni njegovom molitvom.sabrani u ime moje. Lezeci u polusnu kraj nogu oca Arsenija." U kaznenoj celiji stajao je starac u iskrpljenoj kosulji. topla i radosna svetlost. "Nismo sami". i ja sam pronasla Boga. nije mogao da oceni. Otac moj nebeski dace im. pogleda okolo i upita: "Cime ste se grejali?" "Verom u Boga i molitvom". a dvojica mladica u svetlim odezdama molila su se s njim i prisluzivala mu. kada se otac Arsenije okrete ka njemu i rece mu: "Lezi. "Pretresite ih!" "Napolje!" povika jedan od nadzornika. "Ne zelim nikada da odem od oca Arsenija. no razgovetan glas i prisustvo oca Arsenija brzo bi ga vracali u stvarnost. odgovori otac Arsenije. dva mladica u svetlosnim odezdama i sveobujmljujuci. odgovori otac Arsenije. a pored njega mladic u iscepanoj i krvavoj odeci." Aleksej leze na pod zastrt limom. no to nije bilo mehanicko ponavljanje. Aleksej cu lekara kako govori nadzorniku: . Koliko je sve to dugo trajalo. video Ga je ocima duse. a zatim i ispod Aleksejeve i rece. zatvori oci i nastavi da se moli slusajuci oca Arsenija. poverovao sam u Njega!" Kao da je cula njegove reci. Najednom se odnekuda pojavi njegova majka. "Obicna halucinacija. Dok su ih odvodili. Cinio mu se kao da se otac Arsenije sav utopio u reci molitve. Svi se zgledase u neverici. Aljosa". Rukama mu grli glavu. lekar. vidno uznemiren. Aleksej je cuo prekrasne reci. Aleksej je shvatao sada da Bog zaista postoji. majka mu odgovori: "Aljosenjka! Kad su te onomad odveli. "Zivi su?!" zaprepasceno izusti major. Aljosa. Povremeno bi mu na um dolazila pomisao da su obojica vec umrli. pokriva ga toplim pokrivacem. Neko udari u vrata. samo Mu je uznosio slavoslov i blagodarenje." Lekar udje u celiju. "Dosli su po nas.. Gle." Aleksej ustade.

ode da pospremi baraku. posto zavrsi sa ciscenjem staze. gledao je svako malo kroz prozor. Kad god je mogao. na stazi. jedna stena se odvalila i zgnjecila ga. politicki zatvorenik." Novi nadzornik nije ispoljavao nikakva osecanja prema ocu Arseniju. bi premesten u drugu baraku. Nadzornik zgrabi knjizicu i povika: "Stani!" Prilazeci mu blize. upita: "Ko te je video?" "Niko me nije video. Otac Arsenije izadje iz barake i podje mu u susret. Podize je i vide da je to nadzornikova partijska knjizica. otac Arsenije je cistio staze izmedju baraka. druze nadzornice. dobi nadimak "Pravedni. pope!" povika i htede da ga udari. vadi iz dzepa novcanik." "Pravedni" se okrete i ode. zvani Smedji. nesto se veoma neobicno dogodilo "Pravednome. Pronasao sam knjizicu pre otprilike dva sata ovde. a na licu mu je bio ispisan uzas. On odjednom vide nadzornika kako." Jednog dana. Nista se nije mnogo promenilo. Otac Arsenije mu cuteci pruzi partijsku knjizicu. Kroz dva sata vide "Pravednoga" kako juri prema njemu u panici. Mnogi su pomislili da je namislio da se resi oca Arsenija kao opasnog svedoka. Izdahnuo je u strasnim mukama. okrete se i podje prema baraci." Tada bi odlazio i vracao bi se kroz sat vremena da bi proverio da li je otac Arsenije obavio posao na zadovoljavajuci nacin. U to vreme je gubitak partijske knjizice. To je bio cest postupak u logoru. dok je nadzornik obavljao redovni pregled baraka sa okolinom. kao preporodjen. znacio smrt. pratio je oca Alekseja u stopu i molio ga da mu prica o Bogu i Pravoslavnom bogosluzenju. posto je zavrsio pregled. i "Pravedni" je to dobro znao. Otac Arsenije stavi knjizicu u dzep i. ste danas zaista imali srece. ako mu nesto ne bi bilo po volji." Nadzornikovo lice se smraci od gneva. imao bi obicaj da podrugljivo kaze: "Oce. Njih dvojica su samo odgovarali: "Bog nas je spasao. kao i zbog pravednog pristupa zatvorenicima. Izvadio je nesto iz novcanika. Ovu pricu je ispricao Aleksej. Ovo je moglo da se zavrsi nepovoljno za sve nas. ne bi li ugledao nadzornika. Cisteci tako staze. duhovnik "PRAVEDNI" NADZORNIK Stari nadzornik je smenjen i na njegovo mesto je doveden novi. "Sklanjaj mi se s puta. Uplaseno je bacao pogled levo i desno i video da je nekoliko ljudi tuda vec proslo. Aleksej je postao drugi covek. Otac Arsenije mu pridje i rece mu: "Druze nadzornice. Proneo se glas po logoru da su stenu odvalili njegovi bivsi prijatelji." U baraci su ih docekali kao da su vaskrsli iz mrtvih. Tog leta. Dok je cistio. nadzornici. a nekoliko svedoka iz barake oca Arsenija je potvrdilo istinitost ovog kazivanja. Nedelju dana posle toga dogodio se nesrecan slucaj: dok je radio napolju. "Kako ste se spasli?" svi su hteli da znaju. posebno u logorima. nadzornik bi usmrtio . dozvolite mi da vam nesto kazem. ali sada njegovi zahtevi prema ocu Arseniju postadose sve stroziji. koji zbog strogih zahteva o sprovodjenju propisa u logoru. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. vrlo je bitno da se sluzba odvija prema tipiku. vratio ga u dzep i izgubio se iz vida." Kroz nekoliko dana Ivan. Jurio je po stazama izmedju baraka. otac Arsenije dodje do mesta gde je "Pravedni" zastao i na zemlji ugleda crvenu knjizicu."Zapanjujuce! Pri temperaturi od -30o smrt nastupa najkasnije za cetiri do pet sati. Vi.

i posto me je toliko puta milost Bozja izbavljala od nevolja. a narocito pastiri ljudskih dusa. Gospod mi je pokazao da ljudi koji u sebi imaju vere. Pred vama je rukopis koji mi je on vratio. do zadnjeg svoga daha. otac Arsenije uze rukopis od mene i vrati mi ga kroz nekoliko dana." **** . nemoj ovo pokazivati nikome. sude cak i o samome Hristu. A da li sam ja to ucinio? Gospode. Mnogi je ljudi nose u sebi: neki sa zarom. Ljudi sude o veri. Dok sam ga iznova citao. i da je ponesto jos dodao. Gospod i Majka Bozja su mi pokazali da nisam dostojan ni da se dotaknem odece mnogih suzanja u logoru i da od takvih mogu mnogo da naucim. Korisceni su i opisi koje je zabelezio sam otac Arsenije. 12:37) i "Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal. postavio me na moje mesto. nekadasnji nadzornik logora u kome je otac Arsenije proveo mnogo godina. blagost i pomoc bliznjemu. NE OSTAVI IH! Ovu pricu je ispricao sam otac Arsenije najblizim svojim duhovnim cadima. Cesto bi se za tako nesto dobijalo i unapredjenje. duhovnik MAJKO BOZJA. Taj dogadjaj me je postavio na moje mesto. poceo sam da umisljam kako sam postao jak u veri. vratio se ponovo u zivot. dok sam ziv. primetih da je neke reci promenio.zatvorenika. Postojalo je mnogo nacina da se logoras likvidira. Otkrio mi je moju veliku nedostojnost i podario mi je jos vremena da se popravim. pomiluj!" Rekavsi ovo. "Ono sto mi se tom prilikom dogodilo. No kada sam okusio telesnu smrt. 6:2). a neki. na osnovu ponasanja svojih bliznjih. "Gospod me je ponizio. Osnova borbe za dusu jeste ljubav. prema njihovom svedocenju. a kada ga upitah: "Zar nije stvarno tako bilo?" odgovorio mi je: "Veliku milost su mi podarili Gospod i Majka Bozja.blago ljudske duse ispunjene verom. osetio sam da treba da pokazem rukopis ocu Arseniju. vec radi brata svoga. drugi sa strahopostovanjem. politicki zatvorenik. pomogla su mi da sastavim slecu crticu iz zivota oca Arsenija. Kada sam zavrsio beleske o ovom dogadjaju. pokazali su mi najsvetije i najcudesnije blago . da ispravim svoje greske i zablude. Gospod i Njegova Mati su mi pokazali da vere na zemlji nikada nece nestati. Ispricao Andrej Ivanovic. uz opravdanje da ga je ovaj napao. Takodje je pisano: "Jer ces zbog svojih reci biti opravdan i zbog svojih reci biti osudjen" (Mat. otac Arsenije mi je rekao: "Molim te. a da niko iz logorske uprave za to ne odgovara. Kad mi je vracao rukopis. Vreme je prolazilo. tamo gde sam trebao sve vreme da budem. Svi su oni bili prisutni u baraci kada je otac Arsenije telesno umro i. pomoc koju dajemo ne radi sebe. za mene je predstavljalo pre svega veliki nauk i opomenu. A kad umrem. medju kojima sam bio i ja. Svedocanstva koja su mi ostavili Avsenkov. ljubavlju i dobrotom. neka ljudi citaju. Posto sam mnogo vremena proveo po logorima. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. On ga je procitao i dugo zatim cutao. Sazikov i student Aleksej (koji je tada vec pusten iz logora). u sebi kriju samo malenu iskricu vere. opet. moraju da se bore za svakog coveka do poslednje kapi snage. Takvima je neophodno da imaju dobrog svestenika koji ce im kao dobri pastir pomoci da se ta iskra u njima razgori u neugasivi plamen vere.

pati od sveopste iscrpljenosti. U logoru je postojao plan po kome se odredjivala kolicina posla koju je svaki osudjenik bio duzan da obavi. Potrebni su mu lekovi. Imao je visoku temperaturu. uspese da nabave nesto praha od slacice za obloge i malo dzema od maline. dok su im noge bile uvek mokre i izranjavljene. ali takvima nije bilo dozvoljeno da lece ljude u logoru. Suznji za ovo. U slucaju bolesti. naravno. ozbiljne hipovitaminoze. To je.5 stepeni. ali njihov rad je nekome donosio zaradu. i ako logorske vlasti odobre. Logorskim vlastima je. a ako bi se bunio. ali je morao svakog dana da se javlja u ambulantu. ali tesko njemu ako bi nastavio da lezi ako mu se temperatura spusti ispod 39. Nakon toga obojica pozvase Avsenkova i saopstise mu: "Bolesnik ima upalu pluca. ako ne mozes. i ode. a na njihovo mesto su dosli drugi. ili sa odsecenom ili polomljenom rukom ili nogom. dakle. rece: "Ima grip". Njegovim prijateljima postade jasno da mu se kraj priblizio. Jednog dana nije mogao da se digne sa postelje. Morali su da obavljaju fizicke poslove kao i svi drugi zatvorenici. Ako nije imao snage da dodje do ambulante. Ako mu je temperatura prelazila 40o. Ako mu je temperatura bila ispod 40o. . kasljao je. Stanje je vrlo lose. kisovita i hladna jesen. ne pozivaj lekare. objasnio je lekaru sta se dogadja sa ocem Arsenijem i molio ga da mu pomogne i da posalje lekove. onda dokazi da se ne pravis da si bolestan. islo u racun da se pridrzavaju norme i zato nije bilo mesta bolecivosti prema zatvorenicima. tada je smeo da ostane u baraci da lezi. Najverovatnije ce ziveti jos najvise dva dana." Otac Arsenije je izgledao kao starac. idi na posao. ili u samicu!" Medju logorskim zatvorenicima je bilo i lekara. Vec je dugo bio u logoru i za to vreme je mnogo ljudi umrlo. da mu je kucnuo cas. To je bilo sve sto su mogli da nadju. osudjenik je prvo morao da trazi dozvolu da ide u ambulantu. pregledao ga je jedan od zatvorenika u baraci koji je bio lekar po struci. Bolnicar odmeri oca Arsenija sa dva metra udaljenosti. Ovaj pozva kolegu. tada je neko iz vlasti primao za to novcanu nagradu. Jedan od njih ode do ambulante da pokusa da dozove pomoc. pod ovakvim uslovima. nisu znali. Svakoga dana umiralo je u proseku po cetvoro ljudi. U "specijalnom" logoru. i to posebno teske poslove. dobices bolnicku negu. bilo opste pravilo: ako mozes da hodas. dolazio bi bolnicar da mu izmeri temperaturu i dobaci mu neki lek. Dodje red i na oca Arsenija. podilazila ga je jeza. dakle. kada bi nastupile epidemije gripa. I u barakama je bilo hladno i vlazno. sto je cinilo zivot jos tezim. najcesce aspirin. U tom slucaju je bolesnik mogao da ostane u krevetu. srce je otkazivalo. ides na rad. Zatvorenik koji je nekako uspeo da se provuce do ambulante. Tlo se ponekad zamrzavalo. voda mu je prodrla u pluca. Tamo bi mu merili temperaturu. preko 42o. a i srce mu otkazuje. Ako bi logorske vlasti uspele nekoga da nateraju da prebaci propisanu normu. baci mu par aspirina na krevet i dade Avsenkovu termometar da mu izmeri temperaturu. Bilo je jedva dvanaestak "veterana" poput njega. Pravilo u logoru je glasilo: ako mozes da se drzis na nogama. Tamo si mogao da ides samo ako ti je naprsla lobanja. bolesnike nisu ni slali u ambulantu. specijalistu za plucne bolesti da se sa njim posavetuje o slucaju oca Arsenija. slali bi ga u kaznenu celiju. ne mozemo nista da ucinimo. dobra nega.kako to da su ovi starosedeoci jos medju zivima? Neko pozva bolnicara. Kad vide da mu je temperatura presla 42o. No. ili ako bi izgubio svest. Treceg dana posto se otac Arsenije razboleo. kiseonik. a pored toga bi dobio jos i nekoliko samara od nadzornika kako bi se podsetio gde mu je mesto. Nastupi tada epidemija gripa. Svi su im se cudili . odmah na posao. Zlocinci koji su ga voleli pokusase da omeksaju srca nadzornika. Odeca zatvorenika nikad nije mogla da bude sasvim suva. uz pomoc prijatelja. Oni su obicno bili zaposleni u drzavnoj sluzbi i dobro znali svoj posao. a ponekad bi se pretvaralo u potoke otopljenog mulja. vracali bi ga na posao.Posle iscrpljujuceg i vrelog leta sa najezdama komaraca nastupila je vlazna. Nije im trebalo mnogo da viknu: "Sta se tu prenemazes. Ako uspes to da dokazes. Ocu Arseniju je bilo sve losije.

. Nema lekova za njega. vrucica koja mu je sazizala telo. Alekseja i jos nekoliko prijatelja koje je poznavao i mnogo voleo. iscrpljenog. Otac Arsenije se zagleda u coveka koji je lezao na postelji i odjednom. No ovu smrt je svako osetio na poseban nacin. Avsenkov i Aleksej nesto govore sa ostalima. Zatim je polako zacutao. no posle nekoliko koraka. Otac Arsenije se osvrnu oko sebe u cudu. na neki nacin je mogao sasvim jasno da vidi i oseti o cemu govore i sta misle. Oseti se zdrav i pun snage. Umirao je jedan izuzetan covek . Avsenkov. u zagradi. no negde u daljini se videla bljestava svetlost. Poslednju recenicu. Gle. kod svoje postelje. dodao sam beleskama posle koncine oca Arsenija. mada nije mogao da ih cuje. lekovi su potrebni vojsci. Dosta je ziveo. " Temperatura je jos rasla i otac Arsenije je poceo da gubi svest..sve je to otac Arsenije sada video sasvim jasno. Ivanova. On krenu prema jarkoj svetlosti. otac Arsenije stade da se moli i odmah oseti mir. Gledajuci Alekseja. izbledelo. Prijatelji koji su se okupili oko njegove postelje. Lekar odgovori: "Zar ti mislis da je ovo sanatorijum. Bi mu jasno da treba nekuda da ide. Sazikov mu je stavljao obloge od slacice na grudi i ledja. Sazikova.sve je nestalo. Avsenkova i mnoge sa kojima je delio trnovitu stazu bola i patnje. Otac Arsenije je stajao pokraj svoje postelje i na njoj video mrsavog. sve je nestalo. I sam otac Arsenije je osetio da umire. Oseti spokojstvo. Voda mu se razliva po licu. no spozna i to da vise nije sa njima na ovome svetu. Ponekad se cinilo kao da u njemu vise nema zivota. Fjodora.vise nikoga nije video. "O Gospode. Sazikova i ostale sa kojima je ziveo u logoru. Avsenkov pokusa da mu da aspirin pomesan sa dzemom od maline. . moj Gospode! Nemoj ih ostaviti. Mogao je da vidi ne samo njihova tela vec i dusu. Pored starca video je Avsenkova. preklinjuci Gospoda da ne ostavi Alekseja. Smrt je u logoru bila cesta pojava i svi su na nju bili navikli. prepozna sebe. Nevidljiva linija ga je odvajala od ovoga sveta i on vise nije mogao da je predje. "Odlazi".to su i zlocinci i politicki zatvorenici podjednako shvatali). Otac Arsenije se molio. Sa cudjenjem shvati da moze da vidi stanje duse svakoga od njih. citavo prostranstvo logora . Nju su prilozili Sazikov i student Aleksej. Lekari su mu pruzili onoliko nege koliko su mogli. Baraka je nestajala u mraku. prema svakome pokazivao samilost. (Sa jednog kraja barake na drugi proculo se: "Otac Arsenije umire! Pjotr Andrejevic je na samrti!" Otac Arsenije je svakome cinio dobro. shvati da ne moze da ih ostavi. Aleksandra Pavlovica. Ubrzo shvati da je njegova dusa napustila telo i da je jeromonah Arsenije umro. Sazikov. neobrijanog i skoro potpuno sedog starca ispucalih usana i poluotvorenih ociju. Aleksej. Umirao je. sluz koja mu se natalozila u grlu.Lekar ga saslusa i upita: "Koliko je star bolesnik i koliko je dugo u logoru?" Suzanj odgovori da otac Arsenije ima 49 godina i da mu je to treca godina u logoru. cim bi dosli sa rada. Zaista nije mogao da ih ostavi. doktor Boris Petrovic . Postade svestan potpune tisine oko sebe. Aleksandra. ali uzalud. Premda je bio na izmaku svojih snaga. Avsenkov mu prinosi casu usnama i pokusava da mu da nesto da popije. sa zaprepascenjem. Sazikova. slabost i bespomocnost . Kroz tisinu koja ga je ispunjavala video je pokrete zatvorenika i. Nista vise nije mogao da vidi: prostorija. Avsenkova. Kleknu i poce da se moli. Posebno se molio za zastupnistvo Majke Bozje. osecao je brigu kojom su ga okruzivali prijatelji. Otezano disanje. Posle izvesnog vremena otac Arsenije oseti kako ga obuzima neobicna lakoca. Otac Arsenije je stajao kraj svoje postelje posmatrajuci sebe i te ljude kao da je stranac. Pomozi i spasi ih!" molio se. i da svi treba da se trudimo da osudjenici dozive stotu? Tvoj prijatelj je ziveo duze od proseka u ovom logoru i vreme mu je da ide. Pribravsi se. okrete se i ponovo se vrati u baraku. neko rece. ogromna baraka sa brojnim ziteljima. no stanje oca Arsenija se samo pogorsavalo.

Koliko lepote oni nose u sebi! Koliko pravih podviznika vere ima medju njima! Mada su okruzeni duhovnim mrakom i neizdrzivom ljudskom patnjom. Pao sam u prelest i nisam imao dovoljno vere u tvoja stvorenja. "Zbog cega se sve ovo desava?" prolete mu iznenadna misao kroz glavu. Hodao je lako i mirno. Logor je spavao. Otac Arsenije je sada jasno video dusu svakog coveka. razgovarao. ne izdvajajuci ih iz gomile. Stajao je kraj ulaza u logor. Gospode? Bio sam zaslepljen gordoscu i umisljao da su moja nistavna dela velika. kao mlad svestenik prvi put sluzio svetu liturgiju. ali mu neko ko se nalazio u blizini rece: "Nemoj to skidati! I to su svestene odezde. A bilo je i ljudi cije su duse bile mracne i sumorne. gde sam ja to bio? Oprosti mi i smiluj se na mene. Video je. vetar je raznosio sneg. u kome je stajala njegova crkva. radeci i trudeci se zajedno sa svojom mnogobrojnom duhovnom decom. poput Avsenkova i Sazikova. koji je ziveo pored njih. "Zbog cega?" Stajao je i posmatrao duhovni svet istih onih ljudi sa kojima je nekada ziveo. ali ga vise nije video u predjasnjem svetlu. htede da obuce svestene odezde i poce da skida sa sebe zatvorenicku odecu. otac Arsenije je bio veoma ganut. plakao je. stari hram koji je. Negde u daljini vide jarku svetlost koja kao da ga je pozivala i on krenu prema njoj. "Gospode. Sve je u crkvi bilo onako kako je ostavio. Boze moj. sada je video drugacijim ocima. njegov hram u kome je. cinili dobro. Spoznao je da oni u sebi nose toliko vere. Bila je noc. duse drugih. "Gospode. Neke duse su u sebi nosile tek iskricu vere i bese im potreban samo pastir koji bi mogao da razgori ovu iskru u pravi plamen. Gledao sam samo sebe. iznutra. Prosao je sumu i selo i odjednom se nadje u svom gradu. preklinjuci Boga. no sada je hram bio prepun ljudi. i plamen je prelazio na ljude oko njih. ustade i napusti logor. sto je za njih bilo veoma tesko i vrlo opasno. Bogorodicu i sve svete da se smiluju na citav svet. Kako je zacudjujuce raznovrstan i krasan izgledao taj svet! Ljude za koje je otac Arsenije mislio." . Dok je otac Arsenije koracao prema oltaru. vec daju svoje zivote i ljubav onima koji su pored njih. Na licima ljudi koji su se molili ogledala se radost dok su gledali u ikonu Majke Bozje. Nestali su kreveti i baraka. Prodje pored strazarnice i izadje na put. bez i najmanje iskrice Svetlosti. u granicama svojih mogucnosti. pomazuci tako bliznjima recju i delom! "A gde sam bio ja. Sada su mu se baraka i ceo logor prikazivali u sasvim drugacijem svetlu. gorele su manjim plamenom koji se.Dok se molio. medjutim sve vise sirio. Posto se dugo molio." Otac Arsenije uvide da Svetlost vere gori ne samo u dusama suzanja. Prvo sto je ugledao bese dobro mu poznata stara i cudotvorna ikona Majke Bozje. Kada je usao u oltar. Kada se digao sa kolena. Njegova molitva bese bez reci. nije se zblizio sa njima. vec i u dusama nekih cuvara i logorskih staresina koji su. primetio je da se i dalje nalazi u logoru. ljudi su se tiskali levo i desno da bi mu oslobodili prolaz. ne uskrati im Tvoju milost! Pomozi. jeromonah Arsenije. da cine toliko dobra i da nose svoj krst bez roptanja. toliko neiscrpne ljubavi za bliznje. "Gospode! Kako da ih ostavim? Kako cu bez njih? Ne ostavljaj ih. citav logor sa svim zatvorenicima i cuvarima. oni ne samo da se spasavaju. nije ih ni primecivao. Gospode!" I ponovo kleknu na sneg da se moli. uspeo da obnovi i da mu povrati predjasnju lepotu." Dugo se molio otac Arsenije pripadajuci k zemlji. a nisam ih cak ni primecivao. Bilo je hladno. blagoslovi ga i pomoli se za sve koji su u njemu ziveli. A on. Pored kapije stajao je strazar. Ostra svetlost reflektora klizila je po terenu. no otac Arsenije nista od toga nije osetio. Gledajuci duse ljudi koje mu je Bog dopustio da vidi. cije su tuzne oci sa paznjom i dubinom gledale svakoga ko joj je prilazio. Neke od tih dusa gorele su verom. ili koje je samo vidjao. "Gospode! Ziveo sam medju ovim ljudima. kako je ovo moguce? Zasto sam ovde?" prosaputa i udje u hram. Isao je prema oltaru lakim i radosnim korakom. Otac Arsenije se okrete prema logoru. da su duhovno prazni i bezlicni.

On stavi na sebe epitrahilj da bi poceo da sluzi i odjednom se zapanji. Ne ostavi me. vladika Teofil. Otac Arsenije ustade. Bog te salje nazad medju ljude Njegove. Gle. Molio se za svoje stado. Dobro je biti ovde sa njima!" Otac Arsenije je sluzio i njegova dusa se radovala. pogledaj me i reci mi sta istes. Bio je u stanju samo da ponavlja: "Majko Bozja. reci mi tvoje misli. djakon Petar i jos neki svestenici. ne okreci lice svoje od tuge njihove!" Plakao je i ridao. Antonije i Boris. Otac Nebeski me je pozvao na sud. a neki skoro.Otac Arsenije pogleda svoju zatvorsku kosulju od fatiranog pamuka. bas kao i svestenici koji sluze sa njim u oltaru. Bog ti je upravo pokazao da mnogo ljudi cini dobra dela u Ime Njegovo. ja. Arsenije. njih dugotrpeljive koji podnose muke kakve obican covek ne moze podneti.. molitva ga je celog ispunila i uzdigla. Po strani stajahu episkopi Jona. nesto su trazili u molitvi. Ne ostavljaj me. jer sam se Dok se molio tako za oprostaj sopstvenih grehova. "Gospode". ali i drugih koje je upoznao po logorima i na raznim drugim mestima. neka bude volja Tvoja. Vide da sa njim sasluzuju jeromonah German. pomisli otac Arsenije. kao i njegov duhovnik i prijatelj. ne zaboravi ih. umrli: neki davno. da je mnoge od njih on sam ispratio do vecnog prebivalista. vec me zastupaj pred Tvojim Sinom. Mnostvo ljudi bese pogruzeno u duboku molitvu. Dok je sluzio liturgiju osetio je da gori radoscu i unutrasnjom toplinom. vera i ljubav. Ja sam star i bolestan. Nije cekao odgovor." Otac Arsenije podize glavu i pogleda ikonu. pokloni se svima prisutnima. Izgubio je pojam o vremenu i molio se sa tolikim usrdjem da je osecao da se svi prisutni u hramu mole zajedno sa njim. zavrsio liturgiju. "Majko Bozja. otac Arsenije. a sada su ovde. blag. njegovih parohijana. duboko se pokloni i rece: "Majko Bozja. ponavljajuci: "Ti koja si Boga rodila." Otac Arsenije podize glavu. preklinjao je upokojio. Vera je u mnogima ziva. On kleknu kraj Njenih nogu. Nisi sam u dobroti koju poklanjas ljudima. nacini zemni poklon. Sazikova. svi ti ljudi su delili njegov zivot. narodu i svestenstvu i opet vide da su mu svi oni dobro znani. dirnut Njenom dobrotom i velicinom koja ne bese od ovoga sveta. Otkrio ti je duse ljudi koji zive u logorima. Alcevskog i za mnoge druge. za suznje sa kojima je ziveo i koji su jos u logoru. Potrebno je da jos neko vreme sluzis narodu. zamoli prisutne za njihove molitve i krenu . i sluzi mi. Arsenije. pomoci ces mnogima. Idi i sluzi! Ja te necu ostaviti. a zatim kleknuo pred ikonu Presvete Bogorodice Vladimirske. On. ima mnogo ljudi koji meni sluze. "Majko Bozja. vec je nastavio da se sabrano moli i da sluzi. Oltar preplavi cudesna svetlost od koje je sijala citava crkva. a njihova molitva bese radosna. jasno cu glas. pogleda u Majku Bozju i. suze su mu se slivale niz lice. Posmatrajuci ih pazljivo shvatio je da su i ovi ljudi. I svi su se oni molili za nekoga. za Avsenkova. skide epitrahilj. nedostojni gresnik. Hocu li biti u stanju da sluzim ljudima onako kako Ti. kako to moze biti?" pitao se otac Arsenije. Medju njima je bilo njegove duhovne dece. no odlucan. ne ostavljaj ih! Smiluj se na mene gresnog!" I opet cu Njen glas: "Podigni lice svoje. "Svi su oni davno umrli. to zelis? "Nisi sam. moleci se za oprostaj grehova. njegov zivot je na neki nacin bio spojen sa njihovim. a ikone na zidovima izgledase posve neobicno. Stade pred Carske Dveri. Ucini mu se kao da je Majka Bozja sisla i Sama stala ispred njega umesto ikone. Tvoja i Gospoda naseg. Arsenije. Svi su ga radosno gledali. svestenik Amvrozije. Idi. Abrosimova. Pricestio se. kako mu govori: "Jos nije vreme za tebe da umres. kao da su likovi na njima zivi. poznavao je svakog od njih. Ja cu ti pomoci!" I otac Arsenije oseti dodir Bogorodicine ruke na svojoj glavi.kako da prezive oni koji su ostali u logoru? Opet i opet je molio Majku Bozju da ih sacuva. Sve uzdanje moje polazem u Tebe. Vladicice. Najednom. Sada je Otac Arsenije sluzio liturgiju. Bljestala je zaslepljujucom belinom. Srce ga je bolelo i stezalo mu se u grudima . Bogorodicu da ne napusti one koji su jos medju zivima.. I ti ces sa njima sluziti i zajedno sa njima. Blagosiljajuci okupljene u hramu video je da i mnoge od njih poznaje. Molio se za studenta Alekseja.

mada su svi i dalje bili zapanjeni. sapatom izgovarajuci molitvu pre ispovesti. Moramo da javimo nadzorniku. no njegove oci. Sabravsi svoje duhovne snage. poput dve uzarene baklje. umirao je. vidite. a dusa mu je bila prepuna radosti. popravi poderano cebe kojim ovaj bese pokriven i polozi ruku na njegovu glavu. na sta se svi zaprepastise. Suma. Narod ga je blagosiljao dok je prolazio.. a sada. Ljudi su. Gospod i Majka Bozja su ga vratili u zivot da sluzi ljudima. pripremi se da saslusa ispovest monaha. Ja sam monah. i tiho rece: "Bio sam u mojoj crkvi. Kroz otprilike dve nedelje. molim vas!" rece ocu Arseniju. U tim je ocima ziveo. otac Arsenije je dugo stajao u molitvi pored svog lezaja. Majka Bozja me je poslala natrag k vama. Oprostite mi gresnom. tajni monah." Zatvorenici koji lezahu u neposrednoj blizini ustadose i potrazise drugo mesto za spavanje. bio je premoren. a usne cvrsto stisnute. da igraju domine ili da samo leze na posteljama i da se secaju proslosti. Otkrio mi Ga je svojim delima. Bilo im je jasno da covek umire. mogao se cuti razgovor. Napokon je zaspao. Skoci iz sna i vide nepoznatog coveka kako mu sapuce: "Dodjite! Moj sused je na samrti i zove vas!" Na sasvim drugom kraju barake jedan covek je zaista umirao. mnogo je propatio. Oci su mu bile neprirodno razrogacene. Sijalica koja je svetlela izmedju redova lezaja bacala je slabu svetlost na lice umiruceg koje bese svo prekriveno krupnim graskama znoja. kucerci. Prodje strazu. otac Arsenije je smogao snage da ustane. zakljucavali bi ih u barake. Svako je zeleo da mu pomogne. cak i u logoru. rece: "Sedite!" Otac Arsenije sede pored njega na lezaj. Lezao je na ledjima i tesko. Otac Arsenije se prikloni k monahu. da podele utiske o zivotu u logoru. cujte sada moju ispovest. no zeleo je da pred Gospoda iznese svoj zivot. Cak mu je i "Pravedni" poslao po Sazikovu malo maslaca. a otac Arsenije mi Ga je pokazao. otide do svog lezaja i vide sebe kako lezi na njemu. Strasna bolest ga je napustila. sve je sada izgledalo drugacije." Ove reci nisu nikoga zacudile. Cak i dva sata nakon sto bi baraka bila zakljucana. Sve mu je bilo neobicno: zivot i ljudi. a mnogi i preplasise. dok je mnostvo zatvorenika i dalje stajalo okupljeno oko tela. prema svojoj baraci. posto je ustanovljeno da su svi zatvorenici na broju. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. San mu nikada nije bio previse dubok. Digao se sa postelje otac Arsenije. Hodao je laganim korakom. Koracao je prema logoru." "Ostadosmo siroti". Bio je iscrpljen. Eto. neko dodade. politicki zatvorenik. Napustao je ovaj svet. . zatim je legao i nastavio da se moli. "Molim vas. "Potrebni ste mi." Zatim naglo. plamteo i kao recna bujica proticao citav zivot ovog coveka. Izasao je iz crkve. sve je to prolazilo pored njega velikom brzinom. skoro zapovednicki. Vec se ohladio. Pre spavanja mogli su malo da porazgovaraju. Ja umirem. vratio se u zivot. poslali su ga natrag u svet." Otac Arsenije duboko uzdahnu.. gledale su zivo u oca Arsenija. drum. "Oprostite mi. Umro je nas otac Arsenije. zatim bi glasovi polako zamirali i barakom bi zavladala tisina. Negde oko jedan po ponoci oseti kako ga neko drma. Kosa mu je bila sva mokra. Posto su vrata barake zakljucana. On leze na postelju i cu kako neko govori: "Gotovo je. Skoro je pet sati. uskoro ce budjenje. ja sam se celog zivota protiv Boga borio. svako bi mu donosio deo svog dnevnog sledovanja. isprekidano disao. udje u svoju baraku. uvidjali da prema umirucima valja biti bar malo snishodljiv i popustljiv. "On je mnogima pomagao.prema vratima hrama. duhovnik MIHAIL Posle vecernje prozivke.

imao je sada da preda u ruke svestenomonaha Arsenija sve ono sto je od znacaja. Na tom svom putu skoro da ga niko nije vodio niti pomagao. od koga je i primio monaski postrig. bitku prsa u prsa sa zlom koje ga je sa svih strana okruzivalo. Otkrio mu je do kakvog savrsenstva covek moze da se uzdigne. koji je poneo "jaram i breme" Hriscanskog zivota i nosio ga do kraja. Pred njim je umirao molitvenik.. ozvanicenog bezboznistva. Umirao je pravednik i otac Arsenije spozna da je on. noseci u dusi reci apostolove koje .. gazenja sopstvene vere. u sred velikih politickih promena. jeromonah Arsenije nedostojan da celiva krajicak odece monaha Mihaila. slusajuci Mihailovu ispovest.ne znam. Posto je odbacio sve nebitno. otac Arsenije je slusao skoro necujno saputanje i gledao Mihaila u oci. Mihailov sapat postade sve vise isprekidan. Sagnuvsi se. vlascu kojom ga je odenuo Gospod. jer bi se Mihail tada naprezao da udahne. odnegovao. skoro licem uz lice sa umirucim covekom. Zivot Mihailov je bio borba za duhovno i moralno savrsenstvo. ka Bogopoznanju ga je vodila njegova neunistiva. sve to u sred svakodnevnog zivota ovog vremena i veka. plamena zelja da se priblizi Bogu. teskom borbom protiv sila zla i protiv nasilnog ateizma. No otac Arsenije je znao da Mihail ne samo sto nije skrenuo sa puta koji mu je pokazao vladika Fjodor. u najokrutnijem vremenu u istoriji. brigama i patnjama proslim i sadasnjim. no sada. vec je tim putem stigao daleko. Gospod mu je otkrio najvece Svoje blago koje je On sam. imao je da ga razresi i sve mu oprosti. No pred ovom smrcu otac Arsenije je drhtao. Otac Arsenije je video da je Mihail dobio ovu bitku. I opet je otac Arsenije mogao da vidi u tim ocima sve sto je monah pokusavao da kaze. mozda. Medju ljudima je u ime Bozje cinio dobro. a ovaj."Srce mi otkazuje". Covek je umirao na nacin na koji su mnogi ispustali duse na rukama oca Arsenija. pada moralnih vrednosti. i uvek bi ga svaka ispovest duboko potresla. "Da li sam posao pravim putem. stalne sumnjicavosti i nedostatka duhovnog rukovodjenja. da je nistavan u poredjenju sa njim. nije stedeo sebe. Katkad bi sasvim zacutao. coveku moguce da pobedi sve prepreke koje stoje izmedju njega i Boga. zracile svetloscu. rece covek. koje je sada prinosio Bogu na sud. nakon toga je Mihail od njega dobio dva ili tri kratka pisma. bile su zive. da govori o sebi van tela. da prizna sva svoja sagresenja i da umije svoju savest pre nego sto stane pred Bozji sud. uvidevsi da mu je Gospod podario veliku milost dopustivsi mu da saslusa ispovest ovog pravednika. dalje no sto su otisli i sami njegovi duhovni ucitelji. vec ziveci u surovim uslovima. slozenih medjuljudskih odnosa. Najvise od svega. Katkad bi sapat utihnuo i culo se samo sistanje. Sve je to otac Arsenije video i slagao u svoje srce. no ocima je i dalje zivo gledao oca Arsenija. da li sam isao kako valja? Ili sam gdegod skrenuo s puta . cije monasko ime bese Mihail i poce da se ispoveda. U tih nekoliko minuta sto mu behu preostali od zivota. veoma daleko. poput ladje natovarene svim njegovim bolima. cak i pod neverovatno zamrsenim okolnostima savremenog zivota. ali oci monaha su gorele. upoznao je. Mihail je prilikom ispovesti bio strog prema sebi. Otac Arsenije uvide da je ovosvetski zivot monaha Mihaila. sa ljubavlju. Mihailova ispovest na samrti je pomogla ocu Arseniju da uvidi kako je. Monah Mihail nije dosao do Boga putem zivota u nekom manastiru ili skitu. vec otplovio daleko od njega u daleki svet zaborava i da je sa njime ostalo samo ono najbitnije. S vremena na vreme bi se cinilo kao da se njegova dusa vec rastavila od tela na postelji. dva ili tri svestenika i proveo je jednu radosnu godinu poznanstva sa vladikom Fjodorom. podviznik koji je sav svoj zivot posvetio Bogu i bliznjima. koji je u njima video sve sto se bolesnik mucio da kaze. jasno je video da je pred njim covek neobicno velikog duhovnog zivota. Mnoge je ispovesti otac Arsenije slusao od ljudi na samrtnoj postelji. cinilo bi se da ga je dusa napustila. monah Mihail je morao sve da prinese Gospodu. covek koji ljubi Boga." govorio je Mihail.

ostao je samo Gospod Bog. Mihail podize oci k njemu. veoma jake. Otac Arsenije se i dalje molio nad telom pokojnog Mihaila i. pogled mu bese dubok. Posto je izgovorio razresnu molitvu nad Mihailom. Ruka koja je stiskala ruku oca Arsenija sada se opusti. zatim mu preko lica predje senka. Redar. ali u isto vreme i radost sto je tako blizu Mihaila. Stanje u kome su osecali blizinu Bozju. Kad izadjete iz logora. Vas zivotni put je jos uvek dug. Mihailove oci i dalje behu sirom otvorene i blistave. kad budete na slobodi." . radosna svetlost i on prosaputa: "Ne ostavi me. Uzevsi breme Mihailovih grehova na svoju svestenicku dusu. Dodje i trenutak smrti. U ocima umiruceg Mihaila zasija tiha. ispruzi ruke. gledajuci radosno nekuda gore.su gorele u njemu kao buktinja: "Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal.. Tajnu nad Tajnama: smrt pravednika. Ispred barake je stajalo nekoliko nadzornika. atmosfera i ljudi u njoj. ne mogavsi da se uzdrzi. Molim vas. 382. Osecao je nemoc. zajeca pred covekom koji je umirao. Potrebni ste im. uskoro ce svi biti budni. Mihail stegnu ruku ocu Arseniju i stade da se moli. Ocu Arseniju se cinilo kao da sopstvenim ocima vidi Mihailovu dusu kako napusta telo. sve je to bilo negde daleko. odlazak iz ovozemaljskog zivota. Opet i opet mu je. kome je jedan od njih dvojice odlazio." Ocu Arseniju se cinilo kao da su za vreme ispovesti bili sami u baraci. "Hvala vam!" rece. Gospode moj!" Zatim se uspravi. Ganut.2). nemir i sve ljudsko napustilo ih je. najstariji medju kriminalcima. najpre se zaplaka u sebi. Nesaznativo. 6. Zatim otac Arsenije sa ljubavlju namesti Mihailovu odecu i nacini zemni poklon pred njegovim telom. Oci mu prekri jedva vidljiva magla i one se polako sklopise. Molite se za mene dok ste u ovom zivotu. Gospodu. takodje ostavi sve brige i sa strahopostovanjem. Zatvorenik br. na licu mu se ocrtavao spokoj. mada je samo pre nekoliko minuta video njegovu smrt. Sama baraka. otac Arsenije zadrhta. Uskoro se vrata barake otvorise i zatocenici izidjose napolje na prozivku. A onda. stade poslusno da prati Mihailovu molitvu. vec mir i unutrasnju radost. i sto mu je Mihailova ispovest otkrila cudesne puteve Bozje. Molio se usrdno da mu Bog podari snage da olaksa umirucem coveku poslednje trenutke zivota. no svetlost se polako gasila. koji ga u Svojoj milosti udostoji da svojim ocima vidi Nevidivo. poput munje. videvsi sopstvenu ljudsku nistavnost i nemoc. koja dade citavom licu velicanstven. To su ljudi jake vere. a potom. Otac Arsenije ustade i sagnu se nad telom. Upoznao je pravednika preko koga ga je kosnula Bozja milost i slava. a preko ovoga. dajte im poruku. nije osecao zbog toga tugu. dok je drugome bilo dopusteno da vidi veliku tajnu: smrt. zatrazi broj umrlog i pri tom rece koliko mu je zao sto je Mihail umro. Cas Bozje volje je nastupio. Svaki bol. kroz um proletela misao da je sam Bog Gospod bio ovde i da je On Sam primio Mihailovu dusu. Budite opet spokojni. Molite se Bogu za monaha Mihaila. no oci mu behu i dalje blistave. a otac Arsenije. Molio se sa tolikim usrdjem. I opet zadrhta. Tu su i njihove adrese. iscezlo u nebice.. cija dusa bese u molitvenom saglasju sa Mihailovom. On pogleda upitno u oca Arsenija. otac Arsenije pripade ka zemlji i poce da se moli. Prisijte svoj broj na moju kapu. da je ostavio za sobom sve ovosvetsko. molitveno sozercavanje i tihu unutrasnju povezanost obuzelo ih je i uznelo k Bogu. uzmite moju kapu: u postavi je zasivena cedulja sa porukom za dve osobe. zameni svoj zatvorenicki broj sa njegovim i otide zatvoreniku cija je duznost bila da prijavljuje mrtve. a i oni vama. Pocelo je da svice. Redar im pridje i rece: "Imamo mrtvaca. pade natrag na krevet. poucavajuci ga i usmeravajuci na stazu najdublje vere. Otac Arsenije je shvatao savrsenstvo i velicinu Mihailovu i uvidjao sopstvenu nistavnost. radostan i spokojan izraz. vec uznoseci blagodarnost Bogu. nastupi trenutak kada Mihail predade sve sto je nosio na dusi ocu Arseniju. ali ne za spas duse upokojenog. skoro kao da ce naciniti korak napred i glasno ponovi dva puta: "Gospode! Gospode!" Zatim. Otac Arsenije uze Mihailovu kapu.

duvajuci na sve strane. Ova povest je zapisana prema kazivanjima samog oca Arsenija 1960. Godine 1966. celija samica. osinu konje i saonice se polako izgubise iz vida. Neki bi cak govorili: "Pa sta. Mraz je stipao. pogleda mrtvaca. najvatrenije diskusije vodile su se na politicke teme. U takvim okolnostima covek je bio u stanju samo da razmislja o ovim stvarima. ali ipak toplo. Ljudima je bilo dosta samovanja. Zatim udje u baraku. ponekad bi uspeli nesto i da zapisu na parcicima papira do kojih su nekad uspeli da dodju. misli bi mu postajale zivotinjske. Jedina zelja vecine zatvorenika bila je da se dobro najede.. politicki zatvorenik. Kroz dva sata. zakljucana. Pokusavali su. tuce. bolnicar i otac Arsenije. batinanja. po telo dodjose saonice. i otac Arsenije se pokloni i oseni mrtve znakom Krsta. i protiv svoje volje. kao i obicno." Te veceri. ionako cu uskoro da umrem. zatim nedelje. po pravilu. Sijalice su veoma slabo osvetljavale prostoriju. koji se u sebi molio. a posle godinu dana zarobljenistva obicno prestaju da broje i samo ocekuju smrt. Bilo je veoma tiho. Ispred barake stajali su nadzornici. baraka je. POPE? Novi osudjenici u logoru u pocetku broje dane. grdno psujuci. Kocijas se namesti i osloni noge na smrznuta telesa. recitovali poeziju ili citali memoare. Otac Arsenije nikada nije ucestvovao u ovim raspravama. bio uvucen. Drzali su se po strani. Brzo!" Nekoliko leseva je vec bilo natovareno na saonice. Napolju je besneo vetar. ili da pronadje litar votke. Sve je ovo doprinosilo sumornoj i depresivnoj atmosferi. Medju politickim zatvorenicima bese nekoliko koji su se trudili da ostanu ljudi. pa je izgledalo kao da mrtvi placu. ali barem cu reci sta mislim. narocito tezak posao zadat celoj brigadi. izbegavali da izraze svoje misljenje. a pogotovu za kriminalce. Zatvorenici su. U ovakve rasprave su se ponekad ukljucivali i kriminalci. promrzli prsti ili smrt druga iz barake.Jedan od nadzornika udje u baraku. Jedan od bolnicara nemarno pogleda les. . da spava dva dana za redom. Sneg je zatrpao prozore. vazilo je pravilo da nam raspolozenje raste ili opada u zavisnosti od okolnosti kao sto su: poseta nadzornika. Ovi ljudi bi se sastajali u uglu barake i tamo drzali predavanja. zatim se polako topio. sve to coveka otupljuje i cini ga sposobnim da misli samo o svojoj predstojecoj smrti. da zive dostojanstveno. Iscrpljujuci rad. povuce uzde. hladnoca. pomagali jedni drugima i nisu zeleli da se spustaju na nivo kriminalaca. Cesto bi se o odredjenoj temi razvila zucna rasprava. Iznese Mihaila i bacise ga preko ostalih telesa. Otuda je moralni sunovrat cesta pojava kod logorskih osudjenika. koliko su im to dopustale prilike u logoru. sve su ovo bili samo pusti snovi. podize mu ocni kapak rukavicom i rece s gadjenjem: ""Nosite ga napolje. posle prozivke. rasute beleske je sakupio i sredio jeromonah Andrej. a pridruzivali bi im se pokatkad i oni politicki zatvorenici za koje se mislilo da ih vise nista ne interesuje. U ovakvim strasnim prepirkama izbijala je mrznja prema protivnicima. ipak. ali jednom je. prevrnu ga nogom i ode. udaljenost od doma. Naravno. tuca. ali bi u jeku jedne ovakve rasprave zaboravljali na strah i na moguce posledice.. duhovnik NA CIJOJ SI TI STRANI. Kocijas. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. ukradeni komad hleba. unutra je bilo zagusljivo i vlazno. Saonice krenuse. da se opije i da se posle toga ponovo najede. Za mnoge od nas politickih zatvorenika. neprestana glad. Sneg je lagano padao i prekrivao lica mrtvaca. sa rukama skrstenim na grudima. primitivne.

Da. za koje cak ni Staljin nije znao. jer su znali sta ce im otac Arsenije odgovoriti. Onda neko rece: "Unistili su nam crkve. "ja" koliko hoces. "Izdajnice!" vikao je. Mnogi su Rusi izgubili veru i prestali da postuju nasu proslost. "Trebalo te je ubiti. Nekih petoro ili sestoro bivsih clanova Kompartije pokusavalo je da izrazi svoje neslaganje sa ovim i da objasne kako je po sredi velika i tragicna greska koja ce se jednog dana ispraviti. no svadja nije prestajala. Jedan od njih rece: "Ajde. Prijatelji oca Arsenija behu zabrinuti. trgovci. Pjotre Andrejevicu. "Te komuniste bi sve trebalo pobiti. uz secanja. mi sada samo zanjemo ono sto smo sami posejali. na prvi pogled to zaista tako izgleda. On je sam ovo naredio". koji je neko vreme ratovao na strani Nemaca. Vlasovci su se drzali po strani od ostalih. Vlasovci su urlali. Stvarno je tesko ziveti u logoru. a svoje kosti treba da ostavim zajedno sa tvojima. Izgubili smo mnogo toga dobrog i vrednog. plemstva. slozi se drugi. Zato je ovaj razgovor i postao toliko zucan. Samo. cak i agresivna. ali tebe su strpali u logor kao izdajnika. a onda poce da govori: "Vi ovde veoma vatreno raspravljate. "On prevaren. povesati!" Jedan starac." Neko primeti oca Arsenija koji je sedeo u blizini i pozva ga. Zaculi su se povici: "Zasto smo ovde? Ni za sta! Gde je tu pravda? Trebalo bi ih sve postreljati!" Na licima ljudi ogledala se gorcina i gnev. bio je narocito ljut. znali su razlog zbog kojeg su osudjeni i bili su svesni da im je kraj veoma blizu. a kakav je stav Crkve prema vlastima?" Otac Arsenije ne htede da odgovori. da su zatvorili crkve. Medju njima je bilo bivsih clanova Kompartije. pope! Pricaj!" Otac Arsenije zastade za trenutak. Svi vi za ovo okrivljujete nekoga: vlasti. Eto dokle te je dovela ta tvoja "vlast"! Zatvorenici koji su stajali po strani pocese da se smeju. tvrdokorni Boljsevik jos od 1917. sve je to bilo rezultat podrivanja od strane neprijatelja u redovima Partije. Ljudi su upadali jedni drugima u rec i postajali veoma agresivni. "Kazete da su komunisti pohapsili verni narod. nikoga ne bi trebalo ubijati niti unistavati. hajde da se podsetimo malo na proslost. Mi svestenici smo bili najgori od svih.Suznji stadose da se sakupljaju u grupice i otpocese razgovor uz prepirku. sud. no nekoliko ucesnika rasprave dodjose po njega i posadise ga medju one koji su se svadjali. a ti ovde sedis. izdajnice!" "Ja izdajnik? Ja izdajnik? Ja sam se borio za sovjetsku vlast!" "Mozes ti da vices "ja". Zlocinci su igrali domine ili se kartali za novac ili hranu. iz prostog razloga sto su u svojim porodicama gledala laz i nedostatak prave vere. ove ili one ljude. pa je na taj nacin bio prevaren. "Setimo se losih primera koje su nam davali clanovi inteligencije. koga su uhapsili zbog nepodobnog ponasanja i kovanja zavere protiv Staljina. a glas podrhtavao. "Zna Staljin. "Je li. Jedan zatvorenik. To je razumljivo. drzavni cinovnici. cak ste i mene uvukli u raspravu da bih jednima drzao stranu. pogazili veru. a samim tim provocirao druge. ali hajde da se zagledamo malo dublje u ovaj problem. Nicega se nisu bojali. nekoliko Vlasovaca[1]* i drugih. skolovanih ljudi raznih struka. revolucionari. Svestenici su. "Deca svestenika su postajala ateisti. Po njima. razjareno je vikao na drugoga. a pola Rusije u logorima! Ovo je smisljeno unistavanje vladinih sluzbenika!" povika neko. U sledecih cetvrt sata u raspravu se ukljucise jos dvadesetorica i prepirka postade vatrena. optuzujuci sve i svakoga. mi smo sami krivi. Vasa polemika je postala zucna. svi mi znamo sta nas ovde ceka. jos mnogo pre . Lice mu se iskrivilo. pogazili veru. jos si ziv! Znas li koliko sam takvih kao sto si ti sopstvenim rukama postreljao i povesao? Mnogo! Samo mi je zao sto nisam na tebe jos onda naisao! Ja ovde ispastam svoje greske. Blizu lezaja na kome se odmarao otac Arsenije okupilo se nekoliko ljudi ciji je razgovor ubrzo prerastao u strasnu prepirku na temu njihovog misljenja o vlastima. zna. A ko je za to kriv? Vlasti? Ne.

Pogledajte svoje ruke . a ponekad cak i predvodili njihovo unistavanje. samo pet ili sest su ostali svetionici Pravoslavlja: Manastir Valaam. pa ih posle prijavljujes. Sve ostalo nice sa tog tla: logor. Jedne veceri pripadnik te grupe. Otac Arsenije je mirno gledao Zitlovskog. ali do sada ste samo proganjali. "Sta su mogli ljudi da nauce u takvim manastirima? Kakav primer su ti manastiri davali? "Nismo narod obrazovali kako treba. Zitlovski je neobavezno razgovarao sa svojim drugarima. Zora. To ne mozemo ni vi. Ispovedas ljude. Ovome sto se sada dogadja mora jednom doci kraj: ono je jedna velika greska koja ce se pre ili kasnije ispraviti. A obojica cemo na kraju morati da stanemo pred sud Bozji i da podnesemo racun za sva nasa dela. Optina Pustinja sa njenim velikim starcima." Rece jedan i grubo izbaci oca Arsenija iz kruga onih koji su polemisali. znajuci da su to ljudi izgubljeni i stoga sposobni za sve. svoje svestenike. Trebalo bi te zgnjeciti kao buvu kad tako propovedas. Bilo je mnogo svestenika ateista i alkoholicara. Zatim odmeri oca Arsenija. koji bese glavni medju Vlasovcima. Ja ne pripadam nijednoj grupi". Sigurno radis za vlast. zenski manastir Divejevo i Sarovski manastir. Hocemo li da zavrsimo s njim jednom za svagda?" "Umukni. pope. Pravis se tu da si svetac. dobio napad recitosti. kako mogu da upirem prstom u vlast? Seme bezverja je palo na tle koje smo mi sami pripremili.to znamo. jednom mu je neko prosuo mokracu po krevetu. no neki ucesnici pocese da odlaze. za primer ostalima. No prvo. hoces li da budes sa nama ili sa komunjarama? Radis za upravu logora . ubijali i ponizavali ljude. "Dobro. Koji je svakome od nas odredio meru stradanja i koliko cemo poziveti na zemlji. U opisu radnog mesta mu je pricanje. Hajde. izgubili pravo da se nazivaju pastirima ljudi. svima je bio gadan." "Znaci nas pop je komunista. Govorilo se da je u nemackoj armiji radio kao dzelat. Preprika se nastavi istom zestinom. Sa gornjeg lezaja oglasi se Grigorenko: "Arkadij Semjonovicu! Pop je. Zbog svega toga.revolucije. Ako se moj zivot ovde i sada prekine. Svestenicki cin je postao profesija. batine. Bio je zdepaste gradje i sirokih ramena. No. Bog je taj u Koga ja bezuslovno verujem. ja sam njen gradjanin. Mi koji smo mu bili prijatelji pokusavali smo da ga zastitimo od te grupe napadaca. pa cemo ga srediti. Upamtite to! Zato su ti ljudi tako brzo zaboravili na nas. nismo mu pruzili osnovu za jaku veru. neki Zora Grigorenko iz Kijeva." . ali za sada cemo samo da te prebijemo. nase muke. zatim sede na lezaj naspram Zitlovskog i nastavi: "Ne pokusavajte da me zaplasite. Spustivsi ruke na krilo zaurla: "Ne pokusavaj da me ubedjujes ni u sta!" i prostreli ga strasnim pogledom. Izgledao je kao da nema vrat. rece. A vi? Gde je vas Bog? Gde vam je vera? Stalno i mnogo pricate o tome kako treba zastititi nevine. cujmo sta pop ima da nam kaze. Posle ovog dogadjaja. stradanje nevinih. Imao je veliki oziljak koji mu je izoblicavao lice." Zoru Grigorenka niko nije voleo. a u stvari si dupli igrac. pretnje smrcu. zavaljen na krevet. Grigorenko! Neka kaze sta ima. vidarima ljudske savesti. na svoju veru. "Verujem u Boga i verovacu do poslednjeg svog daha. pojedini zatvorenici pocese da napadaju oca Arsenija. krali su mu sledovanje hrane. premda je u logor poslat iskljucivo kao pripadnik Vlasovskog pokreta. kazem vam sasvim otvoreno: sta god se dogadjalo u mojoj zemlji. Vi ne odlucujete. ni ja da promenimo. "Kad sve ovo znam. izgleda. zato su ucestvovali u rusenju crkava. uvek sam ucio svoju duhovnu decu da je nasa duznost da branimo i pomazemo Otadzbinu. Drugi manastiri su postali obicne zajednice sa vrlo malo vere. "Od svih manastira u zemlji. te je izgledalo kao da se stalno smeje.krvave su vam do lakata!" Zitlovski podize ruke i zagleda se u njih mutnim pogledom. Ima da te ucmekamo vrlo brzo. siris propagandu. dodje po oca Arsenija i povede ga k Zitlovskom. "Samo Bog odlucuje o zivotima ljudi. Nekoliko puta je pretucen nocu. sve mi je to jako dobro poznato. Kao svestenik. znaci da je to volja Bozja. bas kao i komunjarama. Vikanje.

" A vi. politicki zatvorenik. a Sazikov se sve vise vezivao za oca Arsenija. jer ih ima veoma dobrih. posle cega mu je ceo zivot krenuo nizbrdo.sad si ovde. Verujte i drzite visoko obraz vere. zgrabi ga za ruku i zapreti mu na dijalektu kakvim govore u Odesi: "A sada. u nasem logoru. NAPOMENE: 1. Cinite svima ljudima dobro i pomazite im da podnose svoja stradanja. pogotovu u nasem vremenu. ucitelje zla. Rasprave su se i dalje vodile. Docnije su ih saveznici vratili u Rusiju. poceo da se druzi sa nekim "prijateljima". o svom detinjstvu. zgrabi oca Arsenija i stade da ga gusi.vidimo se u neka bolja vremena. no Grigorenko skoci sa svog lezaja. Desi li mu se nesto." Rekavsi ovo. Nakon toga. Zitlovski se smirio i cak postao ljubazniji. uvek raspolozen. smiri ove tvoje drugare. ja cu te licno ubiti. koji u baraci bese stekao nadimak "Mornar. a on sam je zavrsio rostovski industrijski institut i postao inzenjer." Kroz otprilike tri nedelje Zora Grigorenko je prebacen u drugu baraku. Odnekuda se pojavi poveca grupa zatvorenika spremnih da brane oca Arsenija i Mornara. Ipak. Osudjen je na petnaest godina robije zbog "politike. da ih vise ne bismo izazivali. U to se kroz okupljenu gomilu probi visok i snazan muskarac. materijaliste. koji su ga povukli za sobom u svet podzemlja. Mornar se zatim obrati Grigorenku: "Da se nisi usudio da pipnes Pjotra Andrejevica. rodom iz Rostova. a prethodno cu od tebe napraviti pire. bese obrazovana.Otac Arsenije nastavi da govori: "Jednom mi je neko rekao da ste vernik. Sada cu da vam citiram reci starca Zosime iz "Brace Karamazova. sve vas!" Zitlovski i njegova druzina bili su vidno zaplaseni. pa i vama. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. dragi moj. njegove reci o odgovornosti svih nas za ono sto se desilo u Rusiji dugo su ostale u pamcenju stanovnika barake. vi svoj zivot provodite u mrznji i gnevu. no oca Arsenija vise niko nije primoravao da u njima ucestvuje.rekoste da vam je to omiljeni pisac. No. prerezacemo vas gde ste najtanji. "Hajdemo. Ljubite Bozji narod. sasvim slucajno. dusa ruskog naroda. jednom ste govorili o Dostojevskom . mada je vodio isti zivot kao i svi." Zatim se okrenu ka Zitlovskom. svakom coveku je dato vreme da porazmisli o svom zivotu. gde je vecina osudjena na smrt vesanjem. starao se o njemu i pricao mu o sebi. duhovnik SAZIKOV Vreme je prolazilo. ti! Zaboravio si da nisi vise sa Nemcima ." On je zaista i bio mornar iz Odese." Bio je neustrasiv. Zatim je." Evo sta je starac okupljenima porucio sa samrtnog odra: "Nemojte mrzeti ateiste. te je skoro dvanaest godina . otac Arsenije ustade i krenu prema svojoj postelji. U sta verujete? Secam se. Vlasovci: Rusi koji su se pod generalom Vlasovim pridruzili nemackoj vojsci da bi se borili protiv komunizma spolja. Odgurnuvsi one koji su mu stajali na putu. Pjotre Andrejevicu. "Ej. cak ni zle ljude. Moje postovanje svima vama . podize ga kao vrecu i baci ga u sred gomile ljudi koji su stajali oko Zitlovskog. Ako ih ne smiris. a ostali izgnani u logore smrti. dobar drug i nekim cudom. Mornar scepa Grigorenka. nikada nije izgubio zdrav izgled. Njegova porodica.

radi drugih cinite. jer je bio visok i naocit. U pocetku sam mislio da sigurno imate neke koristi od toga. Serafimu Sarovskom. "Pazljivo sam vas posmatrao. sve dok nisam sasvim jasno shvatio da vi ne zivite sebi. Dok je radio svoj posao. hteo bih da verujem. zestoke tuce i na kraju ubistva. Zaboravio je sta ga je mati ucila.zaista je imao komplikovanu narav. i na kraju bi mu polazilo za rukom da prisvoji ogromne kolicine novca iz kase. Svoje poslove je obavljao besprekorno. pijanke. ali nije uspeo da smogne snage da izadje iz tog kruga. lepo obucen i recit. Kriminalci su u logorima duse izgubljene. no posle sam uvideo da se slicne stvari dogadjaju i drugima. Obicno su ga hvatali u sitnijim kradjama. no ocu Arseniju je ispricao istinu o svom zivotu. rece Sazikov jednog dana. shvatio sam da me podsecate na majku. Ipak. Ipak. Znam da cu skoncati svoj zivot u ovom logoru. posto znaju da ce ionako umreti. Mislio sam. Kad se jednom krene ovim putem. koje su kasnije prerasle u oruzane pljacke. Uvek bi dobro proucio odlike svog radnog mesta. ne tajeci nista. Mi smo. a sve u ime vaseg Boga. Inace. No. ili da niste pri zdravoj pameti. oni ti zariju noz u ledja. Dobro je poznavao i ekonomiju. to je veoma tesko .Serafim.samo "drugare. to cini samo iz straha. Zaprepastio sam se kad ste me nazvali krstenim imenom . jedan "prijatelj" je pod pretnjom islednika odao vlastima da je Sazikov ucestvovao u velikim kradjama novca. Zene su mu bile od narocite pomoci. Ako neko i pokusa da izadje iz ovog kola. posmatrajuci vas. Majka mu je bila pobozna zena. poceo je sa sitnim kradjama. Potpuno ste razoruzali svojim primerom. no ponekad bi iz njega sinuo bljesak njegove istinske duse .kad se okrenes od ovakvih "prijatelja". samo da znate da vas i Sivi posmatra. U vecini slucajeva kradje su prolazile glatko. Da li je uopste moguce pronaci Boga u svetu zlocina? Osim toga. no umesto toga ga poslase da umre u "specijalnom" logoru. Svi njegovi papiri i radne dozvole uvek su bili u savrsenom redu. Ne boje se nicega." Nikome nisam potreban. "Sve sto cinite. nego drugima. zapanjili ste me"." . dobro bi upoznao nacin poslovanja firme. mislio se . "Dirnuli ste me u srce. stvarni zivot se mnogo razlikovao od njenih pouka. robnim kucama ili na drugim mestima gde je svakodnevni promet novca bio veliki. uspostavili nekakav red. kada ste vi u pitanju. Zaposljavao bi se u velikim firmama. te je postao veoma cenjen u robnim kucama i smatran za velikog strucnjaka. Otac ih bese davno napustio. Ponekad bi se osvrtao na svoj zivot i pitao kako se sve to dogodilo. Mnoge stvari koje me je ucila kad sam bio decak pocele su da mi se vracaju. Tada je osudjen na smrt streljanjem. Na krstenju su mu dali ime Serafim. "prijatelji" ce se vrlo brzo pobrinuti da se vrati natrag. Kada mu je majka umrla. sve do njegove cetrnaeste godine. a ako mi neko i pomogne. "Kad sam vas upoznao. bez imalo brige za buducnost. ali hteo bih da podjem vasim putem. oce Arsenije. Sivi je bio cudan covek: neverovatno okrutan. I. Odlucio sam da raskrstim sa prosloscu. pomno bi pratio nacin rada doticne firme. po Sv. u nasoj baraci. Povremeno je imao sukobe sa Sivim. dok se za pronevere u kojima se radilo o basnoslovnim kolicinama nije ni znalo. Imao je i veliko znanje . ili dok sam bio bolestan. Serafima kao da je ponela bujica: kao sto to obicno biva. O Bogu nikada nije mislio. Sazikov je ranije radio na poslovima gde se krao veliki novac.skolovao se za inzenjera. Tada sam i ja poceo da se osvrcem na svoj zivot i uvideo da sam uvek ziveo samo za sadasnji trenutak. vise nema zaustavljanja. Umrla je kad mu je bilo dvadeset dve. mada je nekoliko puta odlezao kaznu po zatvorima i logorima. Jednu varijantu svoje zivotne price ispricao je logorskim vlastima i svojim prijateljima. da nisam mozda buncao u snu. narocito u specijalnim logorima. bilo je toliko mnogo drugih stvari o kojima je morao da brine.ziveo u medju najgorim kriminalcima. pa su ga pretpostavljeni uvek hvalili. Zlocinima nije bilo kraja.kuda me je to odvelo? Nemam pravih prijatelja . vodila ga je sa sobom u crkvu i ucila ga veri. ali sa ovakvim ljudima to nije lako.

Dok se spremao za ispovest. ipak. I ovo je otac Arsenije shvatio. mada krhka i tanka. no ispovest nikako da potece. svojim snagama. ljubav. nastavio da govori. cak i herojima.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. kroz plac. Onda iznenada rece: "Oce Arsenije. zeleo bih da se ispovedim. sto bi mu otvorilo put ka istinskom pokajanju. vec su tonuli sve dublje i dublje. Iz proslosti nisu crpeli nikakvu radost." U logoru je tesko provesti nasamo sa nekim sat ili dva. Serafim pade na kolena: bio je izgubljen. Da su ih uhvatili da razgovaraju nasamo. vec ga je samo slusao i molio se Bogu. razlikovala se dubina pada svakog od njih. Otac Arsenije polozi svoju ruku na njegovu glavu i otpoce. Serafim je uvideo dubinu svoga pada i pokusao da ga zaustavi. Bio je veoma zbunjen. Razlikovalo se samo detinjstvo. vec samo strah. veoma tesko. a iznad svega. "beznadeznog" slucaja. Vidno potresen i nervozan. ostalo je dva sata do prozivke. kao da se snebiva. sve ostalo je bilo slicno: pljacke. okamenjeni u svojoj surovosti i raspusnom zivotu. uzivajuci u tudjem stradanju. Sazikov je govorio. Nisu bili u stanju da se istrgnu iz drustva sebi slicnih. pocinjali da razmisljaju o svom zivotu. Zeleo je da bude sasvim iskren. drugi su se ponosili svojim zlodelima i nastavljali da zive nasilnickim zivotom. politicki zatvorenik. kad bi do njih dolazilo. niti mu pomagao. ali nisu znali kako dalje ziveti. Sazikov nekako uspe da dodje ocu Arseniju na ispovest. pijancenje. ipak moze da spase davljenika koji se za nju hvata. okrvavljeni. sve je to odavno iscezlo iz njihovih dusa. Osecam da mi je kraj blizu i da necu izaci odavde. bez icije pomoci. ispocetka isprekidano i nevezano. razmisljao je o tome sta ce i kako govoriti. Vecina zlocinaca koji su mu dolazili na ispovest bili su ljudi koji su sve izgubili. Pred su stajale samo dve mogucnosti: smrt ili uspesno bekstvo iz logora. cak je i za njega je bila zaista velika retkost. ako dozvolite. Tako je njegova ispovest izgubila vezu sa dusom i prerasla u obicnu pricu. nedolicno ponasanje. a ti joj se nisi smilovao. Bio je veoma napet. kao i uvek s paznjom. No. te su stoga provodili te poslednje dane svoga zivota u gnevu i okrutnosti. Borba izmedju njegove proslosti i sadasnjosti bese toliko velika." Ipak. Bili su sami. istina. duhovnik ISPOVEST Jednog dana Sazikov pridje ocu Arseniju i. cije su duse ostale prazne i puste. pa si se posle stideo od samog sebe?" . da cita molitvu. Otac Arsenije je sve ovo shvatao. bile su sve slicne. ali nije bio u stanju da progovori iz duse. da mu je potrebna slamcica spasa koja. rekavsi mu: "Secas li se kako te je ona zena molila za milost. ubistva. Otac Arsenije nista nije rekao. ali sada je sve to zaboravio. Behu to ljudi slomljeni. bez nade u bilo sta. no ispovest jos uvek nije potekla iz duse. Za vreme izdrzavanja logorske kazne Otac Arsenije je mnoge ispovedio. strah. ali nije znao da nadje put kojim bi izasao iz sveta zlocinaca. obojicu bi poslali u samicu na najmanje pet dana. Savest. dobije tu bitku sa svojom prosloscu. no zeleo je da Serafim sam. I jedan i drugi su to znali. Nekima je bilo jasno da cine veliko zlo. da otac Arsenije oseti da je Serafimu potrebna pomoc. Njihove ispovesti. Proslo je nekoliko minuta. I otac Arsenije pruzi Serafimu tu "slamku". smatrajuci sebe ispravnima. Serafim poce da govori.Treci su. a nosim tesko breme grehova. no ispovest okorelog kriminalca. jer je znao da covek mora sam da pronadje sebe. Covek je uvek pod prismotrom. Serafim je. poce govoriti o nekim nevaznim stvarima. no nisu mogli tome da se odupru. sto je jedan od razloga sto se ovakvi logori zovu "specijalnima. vera u bilo sta. sa godinama. nije ga vodio kroz ispovest.

Otac Arsenije ustade i prigrlivsi Serafimovu glavu uz svoje grudi izgovori razresnu molitvu: "Ja. i da mu kaze ima li oprostaja njegovim grehovima ili ne. Trebalo je samo da bez straha otvori svoju dusu ocu Arseniju. Boze." Nakon ovog dogadjaja. Boze moj! Podaj mi snage da saznam Tvoju volju. predavsi u ruke oca Arsenija citavu svoju dusu." "Naravno da necemo. a oni mu rekose da je to izvodljivo. sada se nalazio u otvorenom sukobu sa covekom Arsenijem. toliko je otkrila njegovu dusu i pokazala da taj covek. da tamo ima i . bila je toliko duboka i iskrena. Nije mogao da nadje reci kojima bi mogao da podari Serafimu ociscenje i prosvetljenje. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Idi i cini ljudima dobro i Bog ce ti pokazati put. nedostojni jeromonah Arsenije. koji bese pogubio sve veze sa Gospodom. da mu pomognem da nadje sebe. no Serafim ipak bese pocinio toliko uzasnih zlodela. Serafim ce za svoje grehe dati odgovor na Sudu pred Bogom i pred svojom savescu. a svest o sopstvenoj ogrehovljenosti toliko snazna. otac Arsenije se molio." Po okoncanju ispovesti i zagrlivsi Serafima jos jedanput. Svestenomonah Arsenije kome bese data moc da razresi i oprosti grehe ovom gresniku u ime Bozje. da razume i da odmeri. ne samo da se okrenuo ka Bogu. Sivi je nesto napomenuo svojim ljudima.. niti da odlucuje. Priklonivsi glavu nad Serafimom. zar mislis da bismo mi to ucinili? Sve cemo urediti tako da niko ne strada. duhovnik "NECU TE OSTAVITI" Jednom. te da ce od sada pa nadalje hoditi samo ka Njemu. Bog ce nam pomoci. A mi smo culi da mozemo da ti nabavimo neke knjige.. sada je cekao da cuje presudu za svoju krivicu. molim vas da ne uzimate nicije knjige . nista da odmerava. Ispovest ovog coveka. Serafima. sve je to bilo izmesano. oprastam ti i razresavam te od svih tvojih grehova. za vreme jednog od mnogobrojnih razgovora sa ocem Arsenijem. da odvoji jedno od drugoga i da proceni tezinu grehova. dodje mu na um saznanje da ne treba nista da kaze. cedo Serafime. Serafim okonca svoju ispovest. oce Arsenije. vec Ga je i nasao. Ova ispovest je bila toliko iskrena. Majko Bozja. Culi smo. toliko je ljudi ojadio i zadao mnogo bola i stradanja.greh bi bio na moju dusu. "Gospode. pomozi nam obojici. gresnima! Pomozi. silom koja mi je data. a otac Arsenije je sada morao da sve to izvaga i izmeri. rece: "Necu te ostaviti dokle god budes ziv. Serafime. Bese to prvi put u njegovom zivotu da se sasvim otvorio. Pomozi mi da Serafimu pokazem put. Sazikov rece: "Oce Arsenije. iz pouzdanih izvora. Postoji mesto gde logorski sluzbenici drze sve stvari koje se oduzimaju cim neko novi stigne u logor. koji kao ljudsko bice nije bio u stanju da prihvati i oprosti sva Serafimova zlodela.Serafim u trenutku shvati da otac Arsenije vidi i zna sve o njemu. kao da vidi buducnost. reci kojima bi mogao da ga usmeri u njegovom novom zivotu." "Za ima Boga. posto nemas crkvenih knjiga. politicki zatvorenik. i ovaj bi tada sve mogao da vidi. da je otkrio citav svoj zivot." I dok se molio. neke nevidljive vrpce zauvek su povezale oca Arsenija i Serafima Sazikova. I dalje je bio na kolenima. a lice mu bese vlazno od suza. vidim da izgovaras molitve napamet. Uvide da ne mora da bira reci kojima bi opisao samoga sebe. otac Arsenije.

Sve vreme se molio u sebi i plakao radi ove neocekivane milosti koju mu je Bog pokazao. Momci su odlucili da "dignu" ceo sanduk sa knjigama. u povez bese urezana srebrna ikonica. Otac Arsenije se obuce. Kad je zavrsio. a uvece bi uz drhtavu svetlost svece citao Jevandjelje i sluzio redovne sluzbe. Dodjose i do oca Arsenija. Drugog dana u baraki nasta velika guzva. a pred jutro ga uhvati lagan san. Cinilo mu se da je to mesto bezbedno. Otac Arsenije ih primi sa strahom Bozjim. Sa poda povadise sve rasklimane daske. On vide tada kako u baraku ulazi neki stari monah koji ga blagoslovi i rece mu: "Ne boj se. ode do svoje postelje. koje tamo leze vec dugo. da proveravaju savove. i moli se Svetom Mitropolitu Alekseju Moskovskom!" Osenivsi ga ponovo znakom krsta. svaki put kad zavrsis molitvu uz pomoc ovih knjiga. Ispod komada svile stajao je natpis: "Antimins[1]*. nastade vreme velike radosti za oca Arsenija. Sazikov dade ocu Arseniju dve knjizice: Sveto Jevandjelje i Trebnik. kod tebe ce ih odmah otkriti. Poce opsti pretres. Otac Arsenije bi ponekad zadrzavao Jevandjelje kod sebe i preko dana. kako mu je savetovao Sazikov. a ja sam im rekao da uzmu i verske knjige.knjiga. rece naredniku: "Nema nista. cak sam im rekao i koje. i oduzece ti ih. kada je zavrsio svoj posao u baraki. odgovori otac Arsenije. Arsenije! Uzmi sta ti treba. cak i prilikom nocnih i dnevnih pretresa. nadzornice!" i nastavi dalje sa vojnicima da vrsi pretres. no tada bi ga uvek skrivao iza jedne daske na zidu. Pokupi svoje stvari sa poda i zakrpi savove koje su vojnici pocepali. Otac Arsenije nacini zemni poklon pred ovom svetinjom i zablagodari Bogu: "Gospode. a neki zatvorenici su odmah poslani u specijalni sektor na ispitivanje." Pored ovoga." "Prebrzo si ga pretresao! Skidaj se. a zatim naredise zaverenicima da svako istrese sadrzaj svoje torbe na pod. Jednom. necemo nista oskrnaviti. Posle deset dana. monah izadje. Narednik iz specijalnog odelenja naredi Pravednom: "Pretrazi popa. odmah napipa Jevandjelje. Pravedni pogleda unaokolo. daj ih meni ili Sivome. lagano i dostojanstveno. Pravedni stade da pretresa oca Arsenija i. Opsova oca Arsenija i ode. Mitropolita Moskovskog. a zatim se dade na posao ciscenja barake nakon pretresa. Pravedni udje u baraku i upita oca Arsenija: "Ima li koga ovde?" "Svi su na poslu". zatim ga izvuce i neprimetno stavi u svoj dzep. Kod nas ih niko nece naci. Kako to da prihvati? Tu noc je probdeo u molitvi. i zaplaka od radosti. Narednik je bio veoma ljut. povrsine ne vece od 5 kvadratnih santimetara. Tvojom miloscu sam jos ziv. velika su dela Tvoja". Vlasti su otkrile da su kriminalci ukrali sanduk sa konfiskovanim stvarima. Naravno. on izvadi jevandjelje iz skrovista i poce da cita. mosti Sv. zaviri ispod kreveta." Otac Arsenije u prvom trenutku nije mogao da se snadje. naravno. nista nisu nasli. Proslo je dva meseca. pope! Sad ces da vidis sta je pretres!" Otac Arsenije svuce sve sa sebe i vojnici stadose da pregledaju njegovu odecu. Kada je bilo vreme za ustajanje." Ovo je veoma zabrinulo oca Arsenija. pretresi su se proredili. vracao bi knjige Sazikovu. a zatim brzo vrati knjigu ocu Arseniju i rece: "Ovo je jedna od ukradenih knjiga. Najzad pobacase na pod sve sto se nalazilo po dzepovima. a onda nastavi sa pretresom. otvori knjigu Jevandjelja i zadrhta pred neshvativom miloscu Bozjom: sa unutrasnje strane poveza nalazio se mali komad svile. velicine novcica od dvadeset kopejki. Vojnici ispreturase celu baraku. Odjednom se uz tresak otvorise vrata i u baraku banuse narednik. dok se drugi zatvorenici jos nisu vratili. Kroz otprilike sat i po. 1883. Ne brini. zar ne?" . tri vojnika i nadzornik zvani "Pravedni. "Oce Arsenije. Obavljao je svoje poslove. Alekseja. Poskidase i daske sa zidova. materijal bese star i vec pozuteo. no onda sakri Jevandjelje u unutrasnji dzep fatirane pamucne kosulje koju je nosio na sebi i poce da se moli Bogu u sebi." Posle ovoga. ali ako bude pretresa. samo cemo ih cuvati na bezbednom. Ruka mu se malo zadrza na njemu.

Imao je ogroman i neverovatan uticaj na ljude koji bi mu dolazili. Ja sam vazda provodio vreme kraj oca Arsenija i uvideo da on iskreno veruje da je razumevanje ljudske duse svojstveno svakom svesteniku. citav Andrejev zivot se otvorio pred njim i on uvide da je to dobar i velikodusan covek.. po neizrecivoj ljubavi Tvojoj i po velikoj milosti Tvojoj. moracu da radim u najvecoj tajnosti. Nije tesko samo vama zatvorenicima. Oni koji su mu cesto dolazili i znali kako on zivi bili su zadivljeni dubinom i snagom njegove Bogom dane prozorljivosti. Stade da se moli: "Pomiluj me. Pravedni ode. politicki zatvorenik. "Odgovori mi. Boze moj. nesto pre poslednje prozivke.. u Njegove nesaznative puteve. Da bi svestenik mogao da sluzi svetu liturgiju. Moracete da me izvinete. Administracija logora stade da ih razvrstava po barakama. pod uticajem oca Arsenija. niti je smatrao da mu je Bog podario neko posebno poznavanje ljudske duse. ali za sve to treba vremena. i to ne zato sto smo kukavice ili slabici. ubio bi te od batina. oce! Tesko je ovde. a neke je cak i plasila." Zatim nastavi. Pomoci cu vam. Znam. Jedne veceri. moras ga sakriti! Da ga je narednik pronasao. i dok se molio. Oprostite!" Rekavsi ovo. Evo pomagaca o kojima mi je govorila Presveta Tvoja Mati. Antimins: ikona naslikana na komadu svile u koju su utkane mosti svetitelja. prema broju praznih lezajeva. Gospode.. on mora da ima antimins. Avsenkov mi je ispricao dva dogadjaja koja ga behu duboko potresla. u logoru. Ponovo uvide kako je ljudska dusa bogata i puna. NAPOMENE: 1. kako je u svakoj dusi moguce pronaci iskricu Bozje ljubavi. rece otac Arsenije. Zar sam ikada mogao da pomislim da je ovaj nadzornik od Tebe poslat radi pomoci meni bednome? Zar sam mogao. a pred drugima cu morati da budem narocito grub. nego i nama. veliki si i preproslavljen u delima Tvojim. poceo da veruje u Boga.. Ali molim vas da se setite da smo i mi primorani da radimo ovde. duhovnik TEZAK PUT Prozorljivost oca Arsenija je zaprepascivala mnoge koji su k njemu dolazili. Boze.?" Otac Arsenije se seti da je nadzornikovo ime Andrej i stade da se moli za njega. sve znam. Sve sto budem radio. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.Otac Arsenije je cutao. "Jesi li lud? Razmisli malo! Ako drzis kod sebe Jevandjelje. ne osvrcuci se za sobom. Odakle ti knjiga?" "To je jedna od knjiga koje su nestale". no on sam nije mogao to da razume. pokusacu cak i da vas posaljem nekuda gde ce vam zivot biti malo podnosljiviji. u ovom krugu pakla. doveli su vecu grupu novih zatvorenika u logor. nama kojima je preostala jos poneka mrvica savesti. kojima je bio svedok kada je. Znam koliko je zivot ovde tezak za sve vas. . Otac Arsenije je gledao za nadzornikom i osetio stid zbog svog nepoverenja u Bozju milost. oce Arsenije. sapatom: "Oprostite mi. Bio je ubedjen da ne poseduje nikakvu narocitu sposobnost citanja misli. vec da samo dobro razume ljude koji sami hoce da svoje misli podele s njim i da mu ih prenesu.

novodosli zatvorenici nisu ni licili na ljude."U nasu baraku su tada poslali oko dvadeset petoro". inzenjera. mnogi od njih ce zasigurno umreti nocas. Zagrejacemo vode . znali su da ce mnogi od njih umreti jos te noci. Kao sto je poznato. gundjali su. ako bi se neko oglusio o njihove zapovesti. Razumes li. gladni i iznemogli. Naravno. Neki su vec bili legli. I mi cemo uskoro. a kad su videli da od njih nema sta da se uzme. a da ce u izvestajima morati da slazu kako su ti ljudi umirali u rasponu od nekoliko dana. Necu da delim svoju hranu ni sa kim.peci su i dalje tople. "Otac Arsenije je i dalje mirno gledao kriminalace u oci.. novajlije nisu nigde dobrodosle. "narodnih neprijatelja". posto su nam vec bili podelili vecernji obrok sastavljen od hleba i retke supe. dok su drugi i dalje igrali karte. zatim na poslu." " "Teski slucajevi" ustadose bez reci i pocese da prave novi raspored spavanja u baraci. agronoma i lekara. Sta god ko ima od hrane. Tako da smo ih i mi samo pogledali . brzo. "Otac Arsenije je lezao i molio se. Neki od zlocinaca su pokusali da sakriju hleb. "Morali bismo ponovi da lozimo vatru". nego na nekakve ostatke ljudskih bica. otkljucamo skladiste. da ne bi bili okrivljeni za smrt velikog boja zatvorenika odmah po dolasku. U tom slucaju. neka donese ovamo na sto. Ako im ne pomognemo sada. Nije nam bilo jasno kako su uopste mogli da dodju do logora. kao i za politicke zatvorenike. secao se Avsenkov. voleli su ga na svoj nacin. a mi cemo spavati tamo gde je hladnije." " "Teski slucajevi" su poznavali oca Arsenija dobro i postovali ga. gde se radnici podsmevaju pripravnicima i prave im neprijatnosti. Tamo je bilo veoma hladno i nije bilo nacina da se novopridosli tamo zagreju. pope?" "Ostali su cutali. ili su se pridrzavali za krevete. novi osudjenici dodjose u nasu baraku. . Vadili su ostatke hrane i stavljali na sto. "Da grejemo supu. "Otac Arsenije se obrati tim vodjama kriminalaca. Njihova rec je bila zakon za sve kriminalce. hrane im nisu davali dva dana. Ugurali su ih u baraku. da bi potom zakljucili da je tako nesto suvise komplikovano. nisu bili u stanju ni da stoje.ima vremena. dakle odlucili. Nista im nece biti.. a u logorima je to narocito izrazeno. "teskim slucajevima". "Strazari su najpre pomislili da bi novima trebalo dati nesto da pojedu. Posto su sa njime proveli nekoliko godina. "Medju njima je bilo najvise intelektualaca. Kada su novi zatvorenici usli. Sluzbenici koji su radili u logorskoj administraciji su vec bili otisli ili su zavrsavali posao. pa onda jos i da pisemo izvestaj koliko je cega potroseno. Tri noci nisu spavali. lezite na prazne krevete. svasta je moglo da se dogodi. Covek se tesko rastaje od onoga sto je njegovo. on ustade i uputi se ka glavnim kriminalcima. odgovornost za njihovu smrt snosio bi logor. Hajde. "Zatvorenik zaduzen za red u nasoj baraci im rece: "Idite. "Videlo se da su dugo pesacili." "To je zaista bio komplikovan posao. Jedva su stajali na nogama. Napolju je bilo ledeno. "Stariji stanovnici barake su se vec spremali za pocinak. "Doveli su ih pre prozivke. "I tako. nego neprijatelji naroda." Svi smo znali da su jedini slobodni lezajevi oni koji se nalaze najdalje od peci. ali ostali su to primetili i zapretili im. narezemo hleba. Dogovoreno je da novi zatvorenici mogu da pricekaju do sutra . zatim se prekrsti i rece: "Dogovoreno je: ustupamo lezajeve blizu peci novima. Kriminalci su odmah odmerili novodosle. To pocinje vec u skoli. zadirkivanjem novih ucenika u razredu. pogotovu na ovakvom mestu gde je uobicajeno da se pomaze samo prijateljima. I ostali ucinise isto. a zivot im se polako gasio. Licili su vise na seni nego na ljude. nisu oni gosti pa da ih dvorimo. ali i nekoliko kriminalaca. zaboravili su na njih. Svi smo gledali u oca Arsenija. Komandant logora cak izjavi: "Na kraju krajeva." Tako su. Stajali su naslonjeni na zidove. Kako ce se ovo zavrsiti? Novodosli su i dalje stajali zbijeni u grupicama i nemo nas posmatrali. Promrzli su. no ovaj put jedan od kriminalaca pljunu na pod i rece: "Ma nek" crknu. kako smo ih nazivali: "Mora se pomoci novima.

osenjuje se znakom Krsta. Smrzavali smo se. "Zaprepastila me je mirnoca i usredsredjenost oca Arsenija kada je izgovorio te reci: "Hajde brzo!" On se tada obracao ljudima koji nisu imali sta da izgube.kao da se radilo o naredjenju. duhovnik U IME BOGA ZAPOVEDAM TI: PRESTANI! Evo jos jednog dogadjaja koji je Avsenkov ispricao. "Stajao sam u vrsti pored oca Arsenija i najednom ga video kako izlazi iz vrste. a oni su ga poslusali . kao i uvek. Bilo je veoma hladno. Nadzornik smesta prestade da tuce mladica i ponovo poce da prebrojava zatvorenike. kad iz barake odjednom istrca mladic od svojih 25 godina i pokusa da na brzinu pronadje svoje mesto u vrsti. Neki su bili fanatici. pozurili u vrstu ispred barake. mogla je da pljusti kisa. no sticao se utisak da su pomagali radi sebe i svoje koristi. novodosli su se dovoljno povratili. Cuh jasno njegov glas: "U ime Boga. Otac Arsenije je bio voljen. "Cesto sam razmisljao o tome". a ne za dobro drugih. politicki zatvorenik. Da nije mozda u pitanju hipnoza. "Te veceri smo svi. zapovedam ti: prestani! Prestani sa tim!" Zatim nas sve blagoslovi sirokim znakom Krsta i vrati se u vrstu. komarci su mogli da nas ujedaju bez milosti. mladic se nesigurno uspravi i stade na svoje mesto. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Za otprilike cetiri dana. U svima nama je kljucao gnev. no nadzornici su ga nemilosrdno udarali."" U logoru je bilo mnogo razlicitih ljudi. jer su se nadzornici istom bacili na njega i stali da ga sutiraju. pomislio sam. Otac Arsenije ovakve i slicne stvari ne cini radi sebe. bio sam svedok moci kojom je Bog obdario oca Arsenija. u ime Boga. "Zakljucavanju barake uvek je prethodila prozivka. koji je ostavio na njega mozda jos dublji utisak. Svi su preziveli. Poceli su da nas prebrojavaju po treci put. "Kasnije upitah coveka koji je stajao pored mene: "Jesi li video sta je Pjotr Andrejevic ucinio kad su tukli onog mladica?" "Ucinio? Sta je ucinio? Stajao je kao kip!" "Sve je ovo ostavilo na mene ogroman utisak. skrenuli s uma. On im je sasvim mino rekao sta da urade. Sve bi nas isterali napolje. ali niko se nije usudio da izusti rec. sakupilo se dovoljno hrane da se dvadeset pet novajlija nahrani. Temperatura je mogla biti dvadeset pet stepeni ispod nule. Nije imao vremena da stane u red. "Otkuda ocu Arseniju snage da tako nesto uradi? Da li je uspevao da dirne u savest ljudi. ali pravilo se nikada nije menjalo: svi su bezuslovno morali da izadju napolje na prebrojavanje."Mrvu po mrvu. vec radi drugih. no tada mi sinu odgovor: "Naravno da nije. ili im je naprosto nalagao da. pa su i njih poslali na rad. ali morali su da nas prebroje dva puta: jedan zatvorenik je nedostajao. Neki su pokusavali da ga ubede da pogresno veruje. Mladic pokusa da objasni zasto je zakasnio. a nadzornike je obuzeo gnev. na sta bi otac uvek odgovarao: "Pokusavam li ja da te ubedim da ti krivo verujes? Slusaj . gledali na ostale kao na izgubljene ovce. zatim kako krstoobrazno blagosilja nadzornika koji je tukao mladica. sto nije moglo da se kaze za nesrecnike koji su razmesteni po drugim barakama. Bili su posve uvereni u svoje stavove i kao posledica toga. Ovakvi fanatici bi cesto pomagali ljudima. secao se Aleksandar Pavlovic Avsenkov. izvrse ono sto im je ionako bila duznost?" Avsenkov zakljuci da se snaga oca Arsenija sastojala iz toga sto je sve trazio u ime Boga. Zagrejali smo vodu u limenkama na peci. Otac Arsenije razdeli sakupljenu hranu novim zatvorenicima i oni polegase u svoje postelje. Morali bismo da se postrojimo u vrstu i da cekamo prozivku.

"Staljin je naredio da se moj predmet ponovo razmotri. "Hvala vam". pomoci ce mi Bog. a zatim major. Pricalo se da su za tri godine pustena svega desetorica. Primio ga je prvo narednik. oce Arsenije! Imam za vas dobre vesti: Aleksandar Pavlovic Avsenkov ce biti oslobodjen. Za vreme poslednjeg rata radio sam u izvidjackoj jedinici i uspeo da spasem hiljade zivota. ukoliko se bilo sta promeni. ili njemu ravnih. na njihovo mesto su dolazili drugi. U zivotu nisam pomisljao da postoje stvari koje sam ovde video: kako ljudi unistavaju druge ljude. a njemu samome davalo snagu duha kojom je primoravao druge da izvrsavaju ono sto bi im nalagao da urade u ime Boga. Iz ovog logora ljudi kao sto ste vi izlaze samo po nalogu Berije[1]* . U . Vi ste povezani sa crkvom. Ako vas oslobodim bez njihovog odobrenja. ako mogu tako da se izrazim. znajte da ce me smesta prijaviti i strpati u isti ovaj logor.. nego ce ga i vratiti na njegov polozaj u Partiji . i vratili mi cin generala. vesti nisu dobre. Po pitanju vaseg predmeta ne mogu nista da ucinim. pozvali u "specijalni" sektor na ispitivanje. pa cu morati da budem grub. Svako je cekao svoj red. ali bojim se da ce ga ta vest mnogo potresti. bio sam prestrasen. Nisam mogao da budem ni od kakve pomoci. i ja cu se postarati. Ponovo mi je dodeljen polozaj u Tajnoj sluzbi bezbednosti. Recite mi. Jednom sam sprecio likvidaciju nevinog coveka. Bilo je samo nekoliko slucajeva kada su oslobadjani izuzetno cuveni naucnici ili mocnici Kompartije koji su ranije radili u saveznim organima. Recite mu da ne treba da brine. Samo mi je zao sto nisam u mogucnosti da vama pomognem. Znam da mi vi ne mozete pomoci. Ne samo sto ce ga osloboditi.. duhovnik RADOST Strogi rezim je i dalje vladao u logoru. recite mi kome bih mogao da pomognem pre nego sto odem. ali to nije u mojoj moci. a onda sam nekome zasmetao pa su me prijavili Staljinu. No. Sutra cu ga pozvati da mu to saopstim." Zlo mozes pobediti samo dobrim. Ja cu mu to saopstiti pred dezurnim oficirom. Ljudi su umirali. "Voleo sam svoju zemlju i branio je citavog zivota. Nemam vlast da bilo sta promenim. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. a pomoci ce i Aleksandar Pavlovic. Kad sam dosao ovde. "Oprostili" su mi. U vasem dosijeu nalazi se poseban pecat sa naznakom: dozivotna kazna. Smesta je u Moskvu poslat izvestaj o tome kako "ometam izvrsenje pravde. Pjotre Andrejevicu. molim vas." Otac Arsenije je zamisljeno posmatrao majora. "Hvala vam. sto se vas tice. Major ga je radosno pozdravio: "Dobro jutro. Skoro niko nije doziveo da iz "specijalnog" logora bude pusten na slobodu. a zatim nalozio da me posalju u ovaj logor. jer su od samog pocetka budno pratili svaki moj korak. molim vas. Primer za to su ova dva slucaja koja sam ovde izneo. I ja sam uvek osecao: upravo to sto je nosio bremena drugih. On ima slabo srce. Oca Arsenija su 1952.svoju dusu sta ti govori i otkrices istinu.tako je naredio sam Staljin. "Dobio sam premestaj za Moskvu. Osudjen sam na kaznu streljanjem zbog navodne saradnje sa Nemcima. pripremite ga pazljivo da primi vest. rece. od kojih je jedan dobio srcani napad i umro kada je cuo vest o svom pomilovanju. da bi i oni potom umirali. politicki zatvorenik. omogucavalo mu je da trpi sopstveno stradanje." Uzasno! Zbog cega se sve to desava? Nikad necemo znati. To je ljude privlacilo k njemu. Secaj se reci svetog apostola Pavla: "nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajte zakon Hristov. kada za to dodje vreme. Voleo bih da mogu da vam pomognem. "Medjutim. ucinicu sve da izdejstvujem slobodu za vas. Njegovi prijatelji su to uspeli da izdejstvuju s teskom mukom. Pjotre Andrejevicu.

"Sergeje Petrovicu!" rece. ucinite sve sto mozete da vise ne radite za "sluzbu bezbednosti. Naravno. Ponovo ga preplavise secanja iz detinjstva. Sergeja Petrovica obuze osecanje duboke tuge.medjuvremenu. ukoliko bi samo hteo. Kada sam shvatio sta sam sve ucinio. On ustade. naterao ga da ponovo razmisli o sebi i svom zivotu i da svoju proslost drugacije vrednuje. a sve vreme dok sam ih cinio. Ne zaboravite me. Na kraju sam duboko razmislio o svom zivotu i ostavio posao. postali ste drugi covek. Nije bio ni slomljen. ma gde se nalazili. Sergeje Petrovicu! Ne zaboravljajte na druge. Kada ga je prvi put sreo. No kada ga je pogledao u oci. veoma ganut. koji je delovao slomljeno i prazno.tamo ce im zivot biti laksi. pomazite im. Nema tako teskog greha niti kletve koja ne moze biti iskupljena dobrim delima i molitvom. priblizi se ocu Arseniju i. ucinio je prvi korak na tom putu. iznemoglog. Sve razumem. Znam da se neprestano molite. verujem Veri Danilovnoj i svojoj supruzi. video je pred sobom starca u iskrpljenoj pamucnoj jakni. mogao da ucini da bude pusten na slobodu. na svoje dugo potucanje kroz zivot u kome nisi imao nijednu unutrasnju tacku oslonca. Verujem vam. Abrosimov nikada nije zaboravio svoje susrete sa ocem Arsenijem. Poruka je glasila: "Pamti i nemoj sumnjati! Bog koji nas kara radi nasih grehova takodje nas i razresava od njih. Abrosimovu bi jasno da je snaga duha oca Arsenija. Mnogo godina kasnije. no ipak sam se trudio da hodim ka Bogu. bio sam ubedjen da za moje grehe nema oprostaja. Otac Arsenije ne spomenu Sivog. Ovde." Trazite premestaj. citav njegov zivot bio je teskoban. kome sam poverio sve svoje sumnje i nedoumice u pogledu nase vere i verskih obreda. "Aleksandar Pavlovic Avsenkov mi je pomogao. Spasite dusu!" Abrosimov je posmatrao starca. nisam dostigao nivo druge njegove duhovne dece. sasvim je . no zahvaljujuci ocu Arseniju.. toliko mnogo uzasnih stvari. Pred njim se i dalje nalazio dug put do Boga. a kao posledica toga. toliko velika da bi. Pre svega. Postarajte se da ih premeste u obican logor . Medjutim. Ipak. vec da je otac Arsenije pozvao njega. posao. Posto ste videli i shvatili sta se ovde dogadja. "Otac Arsenije. pomozite Avsenkovu da izadje iz logora.. Prenosio je svoju veru na druge. Nekada davno je citao o takvim ljudima. umornog. Pjotre Andrejevicu. tada mi Aleksandar Pavlovic predade poruku od oca Arsenija koji je tada vec bio oslobodjen. pomogao mi je da odmrsim stvari u svojoj glavi. zagrli ga i rece: "Neka vas Bog cuva. Goreo je nekom unutrasnjom snagom koju je stedro delio sa drugima. cinite dobro.. A vi i ja cemo se sresti ponovo jednog dana. olaksavajuci time njihova stradanja i odgoneci od njih osecanja straha i ocajanja. bezgranicnom Svojom miloscu. shvatio je da je otac Arsenije pun zivota. ne zaboravite me!" Otac Arsenije ustade sa stolice. "Kada stignete u Moskvu. Da. ili da izdejstvuje bilo sta drugo sto bi smatrao da je korisno za njega ili druge. rece mu: "Ne znam da li cu vas ikada vise videti. pomozite studentu Alekseju Nikonovu. uvek bi mi govorio: "Ako se osvrnes na svoju proslost. gledajuci ga u oci. u ovom logoru smrti. Dok je izlazio. ni prazan. Posao koji je obavljao Abrosimov bio je veoma tezak. otac Arsenije je izvrsavao svoj hriscanski podvig." Zatim se pokloni duboko i izadje. pridje Abrosimovu. nesto se isprecilo izmedju mog starog zivota i novog. otac Arsenije je pravi Hriscanin. ili cete doziveti slom. mada je i sam ziveo teskim zivotom osudjenika. Abrosimov je imao utisak da nije on bio taj koji je pozvao oca Arsenija na razgovor.. Ja sada drugacije posmatram zivot. smatrao sam da cinim dobro." "Otac Arsenije mi je mnogo pomogao da shvatim veru. izgubila se njegova veza sa Bogom. Ni njemu samom nije bilo jasno kakva ce izgledati njegova buducnost. Abrosimov je izneo svoja secanja: "Moj povratak u Moskvu je bio veoma mukotrpan. vere i preobilne ljubavi prema svakome. hranjena i ukrepljivana verom. lekaru Denisovu i bivsem zlocincu Trifonovu. a i lakse ce moci da im pomognu spolja. Susret sa ocem Arsenijem potresao mu je dusu. Pomazite ljudima. Bicu iskren sa vama: pocinio sam mnoga zlodela. Sve mi je vraceno: cin. no vi ste na meni ostavili neizbrisiv pecat. no cinilo mu se da otac Arsenije zna vise o njemu od njega samog.

Otac Arsenije je nastavio da zivi svojim podviznickim zivotom molitvenika. jer to su sada i moji prijatelji. no neka tuga mu nacas pomraci dusu: odlazili su mu prijatelji. teskobu. NAPOMENE: 1. nezainteresovanost i ceznja za smrcu predstavljali su veci deo svakodnevice za vecinu suzanja. predugo. Zagrlivsi oca Arsenija. ali i duhovnu utehu. Bio je pun radosti zbog Aleksandra Pavlovica. sada general Abrosimov. ili poslani u rudnike pri nekom od drugih logora. Aleksej. jer je znao da mu nece biti dopusteno da se vrati u baraku kada mu saopste da je oslobodjen. otac Arsenije je pomagao svima u svojoj blizini.razumljivo sto te muce sumnje i nedoumice." Izuzetan covek je bio otac Arsenije. ali koji bi potom bili premestani u druge barake. navikao se na njihovo prisustvo i podrsku. nosio njihova bremena. i trajala je dugo. No zar je to vazno? Ti razumes i osecas da Bog zaista postoji. potrazicu tvoje prijatelje. Sazikov i Avsenkov. Istinski Hriscanin. Kada su bolovi postali neizdrzivi. sa novim razumevanjem i postovanjem prema stradanjima drugih. Denisova i Trifonova. Berija . politicki zatvorenik. Iste veceri je saopstio Avsenkovu vest o oslobadjanju. tvrde i postojane vere u Boga. Otupelost. ublazavao stradanja i sopstvenim primerom ucio ih da je moguce preziveti i u logoru sa verom da Bog uvek stoji pored nas i da ga uvek mozemo prizvati u pomoc. poslali su ga logorskim lekarima. sto ce napokon biti pusteni iz logora i sto ce biti slobodni. ili umirali. i sve sto je nevazno ce jednostavno nestati.. hteo je da izvrsi samoubistvo.sef Staljinove tajne sluzbe. lavinu podrugljivih reci. Smrt je bila svakodnevni posetilac i svaki dan odnosila nove zrtve. i Sazikov. sve je to sasvim promenilo Avsenkov pogled na svet i na druge ljude. bespomocni ocaj je ovladao njime. Sazikova. Neprestano su i sistematski dovozeni novi zatvorenici na mesto onih koji su odvozeni u masovne grobnice. Na neki cudesan nacin je postajao deo zivota mnogih ljudi. a ujutro se oprostili. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Bese ih zavoleo. Imace manje bliskih ljudi oko sebe. odlazeci iz logora. umor. pruzajuci im i fizicku pomoc. Sada. Avsenkov je ponavljao: "Ne zaboravi me. duhovnik ZIVOT TECE DALjE Logorski zivot je prolazio. Mnogima je postao nezamenljiv. Imao je uzasne bolove u crevima. odrzao je svoju rec. Moli se za nas!" Ujutro se Avsenkov oprostio sa Sazikovim i Aleksejem." Otac Arsenije se vrati u svoju baraku. Boravak u logoru i poznanstvo sa ocem Arsenijem. Trifonov i Denisov pozvani su u glavni sektor. Pojavljivali bi se novi ljudi sa kojima bi se zblizio. poznat po svojoj okrutnosti. Verovao je da ga Bog nece napustiti i da ce na mesto onih koji odlaze doci novi. Razgovarali su celu noc. Ostali su pokusavali da odgonetnu sta se sa njima dogodilo. Tamo su . Alekseja. Sutrasnjica je bila bez iznenadjenja: donosila je glad.. znas put k Njemu. Kada je prvo dospeo u logor. Nedostajali su mu student Aleksej. Major. izgubio je volju. Vise se nisu vratili u baraku. Kroz otprilike cetiri nedelje. Tih dana se kriminalac koga su zvali "Sivi" ozbiljno razboleo. Kao i uvek. osecao se duhovno bogatim. Samo veruj. oce Arsenije. Te noci su probdeli zajedno na molitvi. jakog duha.

Znam da mi nema oprostaja. trebalo je da svi budu na poslu. pa sam ga ismevao. a i cemu to. sto bi se reklo. vidjao sam oko sebe samo laz i prevaru. Za moja zlodela nema oprosataja. Skrenuo sam na pogresnu stazu jos u detinjstvu.. Ni on nije verovao u Boga. Nekoliko puta sam bio u zatvoru. ubi. Neko vreme sam pomisljao da tebe. ili kako cu da se provedem sa zenama. Ali. a lice mu obliveno suzama. "Pa onda. . a kada su to konacno ucinili. Sivi je bio pun gneva prema svakome i svemu. sam si svoj gazda. Oce Arsenije. ima dve stvari koje mi ne daju da spavam. preklinjao me. Moj otac je jedno govorio. sluzio je samo radi plate. Za mene je to bila sitnica. kad je cak i crkva u kojoj je sluzio moj otac bila uvek puna naroda? Secam se toga. onako kako je samo on umeo. Kada je otac Arsenije bio s njim. i tada sam shvatio. Boga nema. Radio je kao profesionalac. Naslo se i "odgovarajuce" drustvo i. Nisu ga odveli u bolnicu. prava lepotica. Otac Arsenije ga je strpljivo negovao i pokusavao da mu pomogne. Molio me je na kolenima. jer ti. jurili zene. kako me moli da mu postedim zivot. ni ne kajem se. Tako je to bilo. Ismevao bi svetinju i grdno bi psovao. vidim njega. a neko je bio u stanu: zena . to dete. sa problemima i neredima. desilo se. ubijao sam.krasna. on pozva oca Arsenija i rece mu: "Umirem i mucim se ovoliko zato sto sam to zasluzio. ili se dovijao da izbegnem zatvor. jedna stvar me plasi: ni sam ne znam sta je to. jer drugi posao nije mogao da nadje. a u poslednje vreme svaki dan. jer sam toliko zlih dela pocinio. "Ni ja nisam verovao u Boga. Isao je cak i lekarima da trazi od njih sredstvo za umirenje bolova.. "Odrastajuci. nisam ni hteo da razmisljam o Njemu. ali za mene nema puta k Njemu. Kad sam zavrsio. Sivi bi mu pricao o svom zivotu i tako ponekad uspevao da zaboravi na bolove. zamolim da me ispovedis. a drugo cinio. Ipak. stasita. "Ja umirem. Mnogima sam naneo bol. Zapravo. Otac mi je bio djakon. poznavajuci te. poceo sam da kradem. Nisam imao vremena ni da se upitam: "Ima li Boga?" Iskren da budem. da trosim oteto. Kako Ga ne bi bilo. "Iz svestenicke sam porodice. da ti zaista verujes u Boga. oce! "Mnogo sam krvi prolio. Ne mogu ni da se kajem. Onda sam video kako si preobratio duse Avsenkova i mog drugara Sazikova. da pljackam. Upali smo unutra. Onda je dosla Revolucija. Nista nije pomoglo.mu dali aspirin i raven (poznat kao sredstvo za ciscenje). Imalo je uzasne bolove. pa bi poslao nekoga po votku. znam da mi ne bi oprostio grehe. Na dva dana pre nego sto ce umreti. shvatio sam da Boga ima. Umirao je bolnom smrcu. jer sam kao mali prisluzivao u oltaru kao ctec. ali znam i osecam da Boga ima. ustanovili su da vec dugo boluje od raka jetre koji je u metastazi. cim zatvorim oci. no ne bojim se smrti. oce. ali je s krotoscu prihvatao paznju oca Arsenija. kad jedva i verujem u Boga. Imam neko svoje sujeverje. rugali se na racun Boga i crkvenih obreda. da bi dosli sve veci zlocini. trebalo je da ubijem jednog decaka. ponekad mi i u snu dolaze da me progone. mislio sam da si budala koja pokusava nesto da ucari svojim ponasanjem. molio ga da posedi na njegovoj postelji. Svima bi pricao kako je ukrao novac sa tasa i kako je prevario neku prostu babusku. Ovako je to bilo: krenuli smo da opljackamo jedan stan. a ja sam se bio nalio votkom i hteo sam da se pokazem pred prijateljima. no svejedno je morao da ustaje na prozivku i u nuznik. verujes u Njega i zivis Njime. Sada. Poceo sam da pijem. Pili su votku. ali nikada mu nista nisu davali. a u isto vreme sakrivali se iza tog istog Boga. Pljackaj.tri puta nedeljno. Upoznao sam tebe u logoru. Niko ga nije ni pregledao kako treba. dok najzad nisam prolio krv. Pocelo je prvo sa sitnim prestupima. tako je to pocelo. A onda me vise nista nije moglo zaustaviti. Negde tridesetih godina. "Znam da Bog postoji. Vazda sam smisljao kradje. Sta se desilo. Ponekad bi posle sluzbe dolazio kuci i brojio novac. da ih je nemoguce sve i pobrojati. eto. Voleo je njegove posete. plakao. I jos nesto. dete od sedamnaest godina. skladno gradjena. za koji smo mislili da je prazan. "Medjutim. mada sam ucio bogosloviju. ima jedna zena koja me ne ostavlja na miru. Dolazi mi dva .

.R. Pricu je zabelezio A. Bese to covek srednjeg rasta. ali. Okrenula se prema uglu sobe u kojoj je stajala ikona. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Zgrabio sam je. U martu je i otac Arsenije pozvan na saslusanje. moglo bilo sta izvuci."Cim smo upali unutra. Dok je umirao." Zloglasno "specijalno odeljenje" je radilo prekovremeno: izmisljavane su nove optuzbe.mogla je kasnije da nas sve prepozna na sudu. sapucuci: "Gospode. sto ju je cinilo jos lepsom. Pretnje. pomiluj!" Takvu je vidjam svaki dan. batinanja. otkrivane "zavere". takoreci osudjenika na smrt." "Da. celav.Odincov. mesto nacelnika je zauzeo veoma strog. Stajala je naslonjena o zid i cekala udarac. ali sta sam drugo mogao da ucinim? Mnogo smo toga pokrali iz stana. cinizma i potpuno odsustvo svakog osecanja retko se vidja cak i u logoru. valjalo nam je pobeci. na osnovu kazivanja samog oca Arsenija. Ipak. pogledala me je i odmah shvatila svoju sudbinu. kao i celija samica postali su deo svakodnevice. Morali smo je ubiti. Povest o Sivom zabelezena je 1965. najzad se okrete na stolici i obrati mu se: "Drago mi je da vas vidim. nekoliko puta se prekrstila. Nije bilo druge . zatim izustila: "Ubij me. bezbojnih ociju. Svako saslusanje bi uvek zapocinjao uctivim tonom. no zatim bi svojom okrutnoscu uterivao strah u one koje bi ispitivao. Kad smo zavrsili. Poceli smo da skupljamo plen. mirno mi rekla: "Nisi ti covek . Majko Bozja. a zatim. koji je u to vreme ziveo u istoj baraci sa ocem Arsenijem. Odelo mu je uvek bilo uredno i ispeglano. Sivim i ostalim kriminalcima. Bog je sa mnom.ti si zivotinja. kao da je sva shvatila u trenu. Dok je slusao reci Sivoga otac Arsenije nije prestajao da se moli. Logorska pravila postadose jos strozija. Radi sta hoces. Toliko okrutnosti. Oci su joj bile razrogacene od straha. koji je u specijalnom logoru zaposlio i nekolicinu svojih prijatelja. donesene nove odluke. a mozda i od unutrasnjeg gneva. sredovecan covek. Doviknuh svojim prijateljima da me pricekaju u drugoj sobi. cuo sam za vas. Apsurdno je bilo pomisliti da se od tih nesrecnika. Kako sam otvorio vrata. ona nas je videla. zmarci su ga podilazili od uzasnih pojedinosti ove strasne ispovesti. odjednom nekako dostojanstvena. a zivot zatvorenika prosto neizdrziv. cak i zlata. Naposletku.. odmerio i resio da je imam. ali islednici su se i dalje trudili da budu nagradjeni od Moskve za "razotkrivanje" novih i novih "zlocina. politicki zatvorenik. druze islednice" odgovori otac Arsenije. U stanu je bilo svacega. Osamarila me. cije su nateceno lice presecale tanke usne. Gurnuli smo je u jednu sobu i zakljucali. a mnogi zatvorenici poslati na streljanje. duhovnik SASLUSANjE Po odlasku majora Abrosimova. Moji drugari nisu hteli da to ucine. Kada je najzad ispustio dusu. gneva. . ne ostavljaj me!" "Osecao sam sazaljenje prema njoj. na njegovom mestu smenila su se jos dva nacelnika koji su se na tom polozaju zadrzali samo kratko vreme. dosijei ponovo otvarani. nikada ranije nisu nikoga ubili." Otac Arsenije udje u njegovu kancelariju i stade kraj vrata. Ispitivao ga je major po imenu Odincov. Ona polako skliznu niz zid i prekrsti se jos jednom. Zatvorenici su mu dali nadimak "Ljubazni" i "Pocnimo. Mnogi su pozivani u specijalno odeljenje na saslusanje. Zatim se masih za noz. Zario sam joj noz ispod grudi. Islednik je bio zauzet listanjem nekakvih papira i isprva dugo nije obracao paznju na oca Arsenija. Samo brzo!" U ocima joj je sevala mrznja. Potrcala je k prozoru. "Usao sam u sobu u koju smo je zakljucali. na licu mu je ostao izraz nesvakidasnjeg gneva. Silovao sam je. dakle. lice Sivoga bese izobliceno od bolova. Pjotre Andrejevicu! Bas mi je drago! Verovatno ste culi za mene .

Neizdrziv bol ga je razdirao. dobro. Ako si cuo sta se prica o meni. ljude koji ce ionako uskoro i sami umreti. ona bi nestajala iz svesti." "Ne. Cekao je smrt. obidje sto i stavi pred oca Arsenija list hartije i pero. "Gospode. Boze nas! Ne ostavi mene. zatim ubod. U ovom logoru ne postoji nikakva zavera. a njegove bezbojne oci bljesnuse i on gotovo promuca: "Dragi moj. dajte mu dve injekcije kamfora. Cuo je glas koji je govorio: "Pretukli ga na smrt.ne zanima me. a za mene i moju buducnost je vrlo bitno da otkrijem zaveru. meni se odgovara kad ja pitam. nisam nikoga izdao." Odincov stade sasvim blizu oca Arsenija. oseti kako nesto pece. dosao sebi." Neko je s mrznjom spominjao ime "ljubaznog" Odincova. Usicemo posekotine."No. na nekoliko trenutaka." "Druze islednice. Sve da mi kazete i priznate. dozvolite mi jedno pitanje. pitaj.nasi dousnici su nam sve rekli." Odincov ustade. kupacete se u sopstvenoj krvi. Znamo mi sve . neces mi. u protivnom. teskom batinanju. Povremeno mu se vracala svest i tada bi se molio Bozjoj Majci. da ce ga Odincov ubiti. Zatim se opet nakratko osvesti i oseti da lezi na svojoj postelji i da mu neko brise lice vlaznom krpom. kada ga snazan udarac u lice obori sa stolice na kojoj je sedeo. Videcete da nikada. Ali kad ja isledjujem. pope? Necu da igram s tobom nikakve igre. otac Arsenije se pobojao da ce umreti bez molitve. pokusavao bi da se moli. no zatim bi ponovo gubio svest. Pre no sto mu se svest pomraci od uzasnog bola. ali nije mogao da pocne: jaki bolovi su mu mutili svest. blago meni. On cu necije reci: "Brzo. udarao po glavi metalnom kopcom na kaisu. o tajnoj organizaciji koja deluje unutar ovog logora. no kad god bi se uhvatio za pocetak molitve. ni na jednom saslusanju. znao je da je s njim gotovo. Vas jedini cilj je da otvorite novi "predmet" i da postreljate nevine ljude. ubrzo oseti kako mu neko okrece glavu. njega ." Otac Arsenije oseti kao da mu se zivci vezase u cvor. bacuska! Pocnimo. bez pokajanja. Vladicice Nebeska. Hteo je da prizove Ime Bozje. koja sprema zaveru o ubistvu druga Staljina. da je saslusanje nastavljeno. gresnoga! Ukrepi. Odincov ga je cizmama sutirao u glavu. Budio se iz nesvesti sve u svemu oko deset puta. ne znas ti sta tebe sada ceka. Prema tome. Necu nista napisati. jer mu se ucinilo kao da mu neko sece glavu." "Druze islednice." "Gospode. ." "Meni se ne postavljaju pitanja. samo pazljivo!" Otac Arsenije oseti kako mu neko polako okrece glavu i kako nag lezi na necemu tvrdom. Kada je. da mu ne udje u oci. valjda. pazljivo s jodom. Izbrijte mu glavu. No. pope. iskrivljene usne su mu podrhtavale. posto si vec ionako polu-mrtav." "Znas sta. traciti vreme. "Ko te je to saslusavao . ja vas molim da pregledate moj dosije. dakle: priznajte sve!" "O cemu da govorim?" "Da govoris. dok najzad nije ostao sasvim nepomican. dakle. u tom stanju polusvesti. Otac Arsenije po treci put dodje sebi. Moje su metode vrlo poznate. pisaces ono sto ti diktiram. Ali. On sabra svu svoju umnu snagu u molitvu. da mu poda snage da izdrzi ovo saslusanje. uprkos batinanju. Osecao je udarce kada bi na kratko dolazio sebi. ima da sednes i pises sta ti budem diktirao. Kad god bi bio pri svesti. posto si ionako vec polumrtav i svejedno ti je da li ces sada da umres ili sutra. Pocnimo. Mislio je.starca! Nece preziveti do sutra. Molio se Majci Bozjoj da ga ne ostavi. osetio je kako ga vuku nazad u baraku. Ocekivao je nove udarce i povike. nemocni duh moj! "Ja ne znam nista o bilo kakvim zaverama niti organizacijama i nemam sta da priznam. U jednom od tih perioda svesnog stanja. pomozi!" Otac Arsenije je jedva imao vremena da u mislima izgovori molitvu.

I sam sam preziveo nekoliko slicnih ispitivanja. na krotkom i blagom licu. Tamo ga je docekao novi nacelnik. no ponovo utonu u mrak. skoro da necete imati ni oziljke! Ovo izgleda dobro. Kad je tako. Zivi ste. po imenu Lev Mihailovic." Ali. dok mu najzad molitva nije preovladala u svesti. eto ti . 1963. skoro svi koje je poznavao bili su premesteni na drugo mesto. Imam novi nalog iz Moskve: da te pustim da zivis. ili u svojoj baraci. rece Lev Mihailovic. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. "Samo polako. bas me raduje. Lev Mihailovic bese dobar covek i odlican lekar. Cuo je neciji glas koji je s njime razgovarao s ljubavlju. obojica su plakali." I zaista. Bicete kao novi. i vi i ja cemo se izbaviti ovog pakla. a najvise neizvesnosti. Lekar. Dragi moj. preko strazara. Srescemo se jednog dana ponovo. Ne znam zasto. onda. Zagrlivsi oca Arsenija. Kada je najzad morao da je napusti. su se ponovo videli.Zatim se ponovo onesvesti. brige. usrdno se brinuo oko oca Arsenija. krupan covek strogog izgleda koji ga je podrobno odmerio od glave do pete. Poznati su mi ti njihovi "razgovori. "Pokusacu da vas drzim u bolnici." Uskoro su mu skinuli zavoje sa ociju i lica. posmatrala su oca Arsenija iza debelih naocara.pa zivi. Mislio sam da necete preziveti. Svako se pitao: "Sta ce se sada desiti? Hoce li sve biti kao pre. Tri meseca nakon izlaska iz bolnice. Sutra cu vam skinuti zavoje sa ociju." Otac Arsenije je ostao u bolnici vise od cetrdeset dana. ili ce se stvari promeniti. da vidimo. Doci ce kraj ovome. lepo smo vas zasili. i to sasvim slucajno. ali je stalno osecao blagi dodir necijih ruku. Proveo je nekoliko dana u boreci se za molitvu i gubeci svest. Kasnije su mu pricali da je lezao bez svesti tri dana u logorskoj bolnici.cak ni Odincov nije uspeo da te likvidira. Saznao je da je premesten i major Odincov. Oci su mu bile povezane zavojima. inace ce vas onaj ubiti. doslovno da ugrabi. duhovnik STVARI SE MENjAJU Vest o Staljinovoj smrti doprla je do zatvorenika tek tri dana nakon sto se dogodila. Dacu nalog da te ne salju na tezak rad. " Od trenutka ovog razgovora sa nacelnikom do Staljinove smrti otac Arsenije vise nijedanput nije pozvan u "specijalni sektor. rece mu sa cvrstim uverenjem: "Ovo se ne moze nastaviti. "Preziveo si . da ne biste opet naisli na onu zver. pokusao je da shvati gde se nalazi." Dva kratkovida oka. Konacno uvide da je u bolnici. "Postaracu se da ostanete ovde sto duze". politicki zatvorenik. koju rec molitve vise. Molite se svome Bogu. Svakim danom uspevao je da ugrabi. oca Arsenija su ponovo pozvali u specijalno odeljenje. Glas je govorio sa blagim jevrejskim naglaskom: "Sve je u redu. snezne oluje su besnele logorom i ponekad onemogucavale bilo kakvu vezu sa spoljnim svetom. verovatno nesto proveravaju. ledena zima." Oziljci po telu i glavi su mu ostali za uspomenu na saslusanje. Dobro je to. da li kod islednika. Pokusa opet da se moli. Neko mu je davao da jede. . Kada se otac Arsenije vratio u svoju baraku. Kada se konacno probudio. strepnje. savetovao ga i umirivao. Uprava logora iz nepoznatih razloga nije htela da se ova vest obelodani. Zajedno sa vesti o Staljinovoj smrti u logor se potkralo i opste osecanje nelagodnosti. Bio je mart mesec. Ovu povest je otac Arsenije preneo licno svojim prijateljima i duhovnoj deci.

nije vise bilo psovanja ni batinanja zatvorenika. Otac Arsenije je primao mnogo pisama. bodljikava zica je sada okruzivala mnogo manju povrsinu. veoma neuobicajenim putevima dobio je poruku od Abrosimova. Proslo je jos neko vreme. Zatvorenici su poceli da dobijaju platu za rad.sada se vodio kao obican logor. U martu 1957. Pisali su zalbe vlastima i iz nekog razloga drzali se po strani od ostalih. U ponasanju clanova logorske uprave nazirala se izvesna doza nesigunosti.mozda nagore? Hoce li nas sve poslati na streljanje?" Svi su u tisini cekali da se nesto dogodi. bilo je sada dozvoljeno. Nisu govorili ni sa kim. Pisma su u pocetku stizala od Vere Danilovne. logor bese skoro sasvim pust. zatim od Alekseja. a zatim pojedinacno ispitala slucaj svakog zatvorenika ponaosob. promene su postale vidljivije. Oko njega je bila sve sama pustos. "Sve pamtim!" pisao je Abrosimov. kao i kvalitetniju odecu i hranu. Nekoliko puta je smanjivana povrsina logora. "Nista nisam zaboravio. koji je sada nosio cin general-lajtnanta. zatvorenici su i dalje umirali. sto mu je pricinjavalo veliku radost. ishrana je i dalje bila losa. kriminalci sa teskim prestupima koji nisu pomilovani opstom amnestijom. secam se vas! Uzdam se da cemo se uskoro sresti pod drugacijim okolnostima. Ne gubite nadu!" . no bese mu veoma tesko. Kasnije. Logor vise nije nosio naznaku "specijalni" . Ovo je za oca Arsenija bilo mozda najteze vreme. ali nije imao kome. Kroz dva meseca. otac Arsenije je premestan iz jedne barake u drugu. Tesko je bilo sprijateljiti se sa bilo kime. Pojedini slucajevi su ponovo razmatrani. ali vise nisu dovodili nove osudjenike u logor. Najpre su oslobodjena vojna lica. na kraju su spaljene. a za njima naucnici i vidjeniji zemljoposednici. Navoji zardjale bodljikave zice nalazili su se svuda. Prva dva meseca posle pristizanja vesti zivot u logoru se odvijao kao i pre. Sada je mogao da pise svojoj duhovnoj deci. Serafima Sazikova i Aleksandra Avsenkova. Svi su i dalje tesko radili. mnoge barake spaljene. vlasovci. Zatvorenici koji su sa njim ostali u logoru behu ogorceni i vazda puni gneva. kao i oni politicki zatvorenici cije bi oslobadjanje ugrozilo neciji zivot. u logoru je ostala samo desetina predjasnjih stanovnika. da cini dobro. Osmatracnice sa reflektorima su izmestene. U njemu su ostali samo bivsi pripadnici policije. a onda su oslobodjeni kriminalci: objavljena je opsta amnestija svih zlocinaca. a posle toga je nesto pocelo da se jedva primetno desava: kao da je neko poceo da gura klipove u tockove mehanizma koji je do tada dobro funkcionisao. Trudim se. ali mnogo toga mi stoji na putu. ispitala nekoliko stotina zatvorenika. On je i dalje neprestano prebivao u molitvi. a neki zatvorenici su cak slati u mesto gde im je izrecena presuda na ponovno sudjenje. razbijena prozorska stakla su se presijavala na suncu. bez nade da ce biti oslobodjeni. i njome je ziveo. Prvi put do tada u logor je dosla komisija. saslusavani su novi svedoci. Otprilike godinu dana posle Staljinove smrti. Posebno mu je tesko padalo sto je goreo zeljom da pomogne. pa cak i paketa. Odluceno je da se smanji povrsina logora. nestrpljivo ocekujuci njihov odgovor. Primanje pisama. Ona dva . a iza bodljikave zice mogli su se videti dimnjaci nagaravljeni od vatre. status oca Arsenija je promenjen: dobio je dozvolu da povremeno izlazi iz logora radi odlaska u obliznje selo. Irine.tri svestenika i nekoliko verujucih koje je otac poznavao osecali su se izgubljenim i ugnjetenim. Sredinom 1956. a cigle su bile razbacane svuda po zemlji. U roku od godine i po dana. koja se u logoru smestila na duze vreme. Za sve to vreme. a strazari su cak poceli da sa zatvorenicima razmenjuju sale. Oslobodjen je teskog rada i prebacen u invalidsku komandu. Svi njegovi prijatelji su otisli. Inspektori su sada dolazili iz Moskve. pojavila se nova komisija. broj strazara i nadzornika je prepolovljen. i dalje je pomagao svima. Sa kapa i rukava skinuti su brojevi i zatvorenici su prozivani po imenu. zatim clanovi Kompartije. Ostala mu je samo molitva. Mnoge barake su ostale sasvim prazne. Secam se svega. Barake koje su ostale izvan zasticenog prostora zjapile su prazne. a zatim otisla. Hrana je postala bolja. Nadzornici su postali uljudniji.

U takvim trenucima. taj oblak komaraca bi se ponovo svio oko mene. Morao sam da preskacem oborene koce. zbog novih prestupa. kroz cetinare i po travi. Otac Arsenije se pomirio sa Bozjom voljom. tamo je na nekoliko mesta neprestano gorela vatra. zemlja je bila toliko vlazna da su mi stopala tonula u blato slepljeno sa uvelom travom i liscem. Dan o kome cu vam pripovedati bese jedan od tih dana kada mi je odobren izlazak. Seo bih na neki suvi panj i pocinjao molitvu. Sa neravnomerno rasporedjenim i zapustenim humkama. kako bi se sprecilo zamrzavanje tla. i molitva koja je sve to sjedinjavala sa Bogom i celokupnom Njegovom tvorevinom. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. da mu se cinilo kao da se oni nalaze tu. ponovo dovedeni neki od amnestiranih kriminalaca. sacinjavajuci sivi oblak koji je pokusavao da se uvuce ispod mreze. kada bi se vetar stisao. osecao bih kao da su moja duhovna deca i moji prijatelji. Vise nisam bio pod strogim nadzorom i bilo mi je dozvoljeno da na kratko izlazim iz zasticene zone. ili premesteni drugde. Na nekim su mestima stubovi sruseni. u sumi. da prelazim humke i da zaobilazim uzdignuca ili udoline . Nacelnik logora je iznenada smenjen i sve se iznova promenilo. Tu. Vreme bese toplo. U logor su. napusteni povrtnjak. Ostavio sam iza sebe zasticenu zonu i krenuo prema retkoj sumici koja se prostirala iza logora. trava koja se lelujala na vetru. bilo je tako mirno i tako lako moliti se: grubost logorskog zivota je iscezavala.Otac Arsenije je odgovarao na sva pisma. Glas bi mi se razlegao kroz retko rastinje. U njoj nije bilo ni jednog od njegovih prijatelja. barake. no kroz nekoliko trenutaka. ali nasilja. kriminalce i neprestani nadzor. Cesto bi iz pisama ljudi koje nije video mnogo godina saznavao toliko mnogo. radi kopanja plitkih jama u koje bi bacali umrle logorase. Koracao sam dalje. suma. Na njima su nekada bili pobodeni koci sa malenim limenim tablicama na kojima su bili ispisani brojevi. a tu i tamo su komadi zice i dalje zalosno visili. i samo na nekolicini tablica su se nazirali delovi brojeva ili slova. Iznenadni nalet vetra bi ih rasterao. Zivot je tekao dalje. Nije mi uvek bilo dozvoljeno da napustim logor. onih koje sam voleo i onih koje sam slucajno sretao po logorima i u izgnanstvu i koje sam ispratio u vecno obitaliste. Odmah bih zaboravljao na logor. ali je kvalitet hrane poboljsan. izlazio bih iz logora i polako odlazio u obliznju sumicu ili pored blatnjavog potocica. U doba kada je u logoru camilo na hiljade zatvorenika. kroz brezovo i vrbovo granje koje se povijalo prema vodi. Mnogi su pomrli. poj ptica. Postojalo bi samo bezgranicno plavo nebo. duhovnik RASTANAK Godina je bila 1957. koja je nekada bila zasticena bodljikavom zicom sada bese otvorena. Ovaj prostodusni covek mnogo je nedostajao ocu Arseniju. Stratiste bese ogromno. Bilo je naporno hodati. koji tada vec behu na slobodi. Uslovi rada su postali stroziji. brojevi zatvorenika na njima izbledeli. nadomestavana mogucnoscu sjedinjavanja sa Bogom kroz molitvu. Te tablice su sada vecinom bile razbacane po zemlji. politicki zatvorenik. Secao sam se i umrlih. Svi su bili ili oslobodjeni. Ovi su bili posebno zestoki i bahati i nisu ni malo strahovali od logorskih strazara. Kazne za neposlusnost bile su veoma rigorozne. Na pojedinim mestima. komarci su jednolicno zujali. Bila je to poslednja baraka u koju je smesten pre oslobadjanja. Cela njegova povrsina. pored njega. okupljeni tamo oko mene. Nadzornik koga su nazvali "Pravedni" otisao je iz njihovog logora. Po zavrsetku rada. okrutnosti i ponizenja vise nije bilo. ova masovna grobnica je vise licila na ogromni. Duboko je prezivljavao ono sto se desavalo u zivotima njegove duhovne dece.

poslani u smrt od drugih ljudi. Mladici. Prolazio sam grobljem. no u jednom trenutku. tela mnogih i mnogih pravednika i molitvenika. cesto je i po nekoliko telesa bacano u jednu raku. Tu je negde pocivalo i telo doktora Levasova koji je mnogima pomogao. Poceo je kao tihi. borci za otadzbinu koju su orosili svojom krvlju. drhtavi jecaj. a ja sam te zivote dotakao i. mlade breze i cvornovate jele nisu se micale. "O. zagospodari celim mojim bicem. iscepan komad odece. Toplo prolecno sunce se blizilo zalasku. Negde u daljini cuo se zvuk buldozera koji je poravnavao humke i jarkove. Prekrio je celo ono beskonacno polje. drvodelje Stjepina koji je do poslednjeg daha cinio dobro svima i tela mnogih koje sam poznavao. bolna secanja. svi su oni sada pocivali pod zemljom ovog polja smrti. Svaki od njih je imao svoj zivot. pripadnike tajne policije i zestoke kriminalce. cinilo se kao da nesto lagano i prostrano lebdi nad grobljem. Tuzan je bio taj lelek. U grlu mi zastade vapaj. ljudi sa kojima sam prijateljevao. Oni pocese da se pojavljuju tu predamnom. a iznad polja se vila lagana i skoro prozirna izmaglica.gde su se nalazile zajednicke grobnice. njihovi zivoti su se polako gasili. posebne radne brigade imale su zadatak da natrpaju zemlju preko kostiju ruku i nogu koje su virile iz zemlje. izgubljenih. bola srca i dubokog ocaja me obuze svog. Osecanje potpune beznadeznosti. Zakopavanje tela umrlih je ovde obavljano uvek u zurbi. pritisnut secanjima. Dusa mi je bila prepuna bola i tuge. sa kojima sam provodio poslednje trenutke dok su lezali na samrti. Gospode. suze me zaslepese. usredsredjen jedino na molitvu za one koji tu pocivaju. mucna. Secao sam se njihovih likova: izmucenih. vernici. Ista zemlja je pokrivala i izdajnike. razdiruci mi dusu. starci. pravednog monaha Mihaila. Vazduh je podrhtavao. "Viju li se ovo duse umrlih nad mestom njihovog stradanja?" Srce i dusu mi stisnu izuzetno ostar bol. zaboravljajuci na sve oko sebe. Molio sam se i spominjao imena usopsih. glasan i otegnut lelek. kost koja je virila iz zemlje. sam. Sta je ostalo od onih koji su otisli? Zardjala tablica sa brojem. tlo je cesto bilo zamrznuto. vlazno i tiho. Gospode!" cuo sam svoj glas. i mene odjednom preplavise secanja. a u leto. Stao sam. cas postajalo jace. Cinilo se kao da se vetar pritajio negde blizu zemlje i da ceka da se nesto dogodi. Nizala su se secanja. pa su i rake bile veoma plitke. monaha Teofila iz manastira Optine pustinje. Isao sam tim poljem polako. koji su mi poveravali svoje zivote prilikom ispovesti. na desetine hiljada ljudi koji ovde pocivaju. Bilo je zagusljivo. kao da se nesto u meni slomilo. Poceo sam da se molim. a moju dusu ispunio . Sunce bese zagrejalo zemlju. Vetar bese stao i retko zbunje. stradali su zbog surovih uslova zivota u logoru. ubice. na ovom mocvarnom zemljistu. dugacak i treperav. zasto si ovo dopustio?" Odjednom. koje se cas stisavalo. a srce u meni bese stesnjeno kao da ce svakog trenutka prestati da kuca. dzelate. onih koji su se molili i onih cije su oci gorele mrznjom. sumnjom i prazninom bez dna. Negde na ovom mestu su nemarno bacena tela vladike Petra. reci molitve kao da odjednom presahnuse u meni i ja se nadjoh nasred ovog ogromnog polja izgubljen. arhimandrita Jone. obican svet koji je u poslat u logor bez nekog posebnog razloga. Molio sam se naglas i divne reci nasih zaupokojnih molitvi letele su preko groblja. Jos i sada se u vazduhu oseco zadah truljenja. ocajanje me je oprhvalo do te mere da sam se osetio izgubljenim. nalik na ljudsko plakanje. Zimi su telesa umrlih zatrpavana snegom pomesanim sa zemljom. pridrzavajuci se za vitka stabla drveca. Na hiljade.svi su oni pocivali ovde. Neizdrziv bol koji mi je cepao dusu ote mi se uz snazan vapaj: "Moj Gospode. poljem se razleze plac. profesora Gluhova. uzimao na sebe njihove grehe kada sam ih ispovedao. Toliko mnogo ljudi koje sam poznavao. zato sto ih je neko prijavio . buduci svestenik. bolnih. pogledao oko sebe i krstoobrazno blagoslovio sve one koji su tu pocivali. kako bi se zatro svaki tragovoj masovnoj grobnici i kako bi se ugasilo svako secanje na nju.

koji sam ostao da tavorim u logoru? Samo je Bogu poznat kraj moga zivota. Cuo sam samo ptice. na mene poce silaziti istinski mir. vec ponovo lak i prozracan. cuo zvuk traktora. istom snagom. Suma se prostirala uz obronke okolnih brda. miris trave i drveca. u ime Njegove Majke i u ime svih ljudi na zemlji. limene i drvene tablice sa izbledelim imenima mrtvih. i priroda. Zimsko sunce je polako zalazilo iza sume. S vremena na vreme tok misli bi mi prekinuo zov kukavice. Duga molitva mi je ocistila dusu i svest. no posle samo nekoliko trenutaka opet se. ogromne bare pune ustajale vode.bolom kakvim nikada do tada nisam osetio. sto me je vracalo u detinjstvo. pokazi mi Tvoju milost!" zavapio sam. Sa ivice sume dopirala je tuzna pesma kukavice. probudi. moj Gospode. "Gospode. iscezlo je sa povratkom molitve. slomljeni deo lopate kojom su kopali rake. Njegova stvorenja. samo na kratko. humke odronjene kisama. vazduh vise nije bio zagusljiv. Cim je prestala. cas tiho i ja spoznah da zivot tece dalje i da ce uvek teci. onima koji vise ne broje godine. Osecao sam se stesnjeno. bol srca koji je tistao i ocajanje. a trava i drvece ponovo ozivese i stadose da se lelujaju. Ispravih se. strasni bol. Zivot se nastavlja i uvek ce tako biti. cvecu. stresoh sa sebe strah i u dascima vetra osetih strujanje zivota. Kleknuh tada kraj humke koja bese neciji grob. razleze poljem. secanja na rano detinjstvo i tihu radost. Zemlja je i dalje pokrivala na desetine hiljada pobijenih i umrlih logorasa. Ono osecanje zbunjenosti. I dalje mi je dusu ispunjavao ljudski bol za umrlima. vec da se molimo za duse umrlih. niti racunaju vreme? Ili je pevala meni. To je zakon Bozji. sve me je to u trenu napustilo. cijoj smrti sam bio svedok? Da li sam mogao da pretpostavim da cu postati deo svega sto . Vapaj prestade. I tada je pevala kukavica. Ispostavilo se da je ono jecanje koje sam cuo u polju zapravo bilo vibriranje kruzne testere koju su bas tada bili pustili u pogon u logorskoj pilani. predamnom se prostiralo polje smrti. Bozjoj Majci i Svetom Nikolaju Cudotvorcu. oslonih se na mladu brezu da bih mogao da saberem svu svoju umnu i telesnu snagu i stadoh da se molim Bogu. Vetar mi donese svezinu. krsteci se. ozive. a ona mi prica o drvecu. da cinimo dobra dela u Njegovo Ime. vlada se prema Njegovom Bozanskom nacrtu. Setio sam se svoje prve ispovesti. koju je On stvorio. Kao da se u tom trenutku najednom oslobodio vetar koji se dotle krio negde u sumi i u travi: dunu mi u lice. raznim travama i o pticama. Sve se u trenu izmeni.. Ono ocajanje i osecanje beskrajnog bola bilo je posledica jedino moje slabe vere. a njen cvrkut na nebu cuo se cas glasno. predajemo duhu camotinje i ocajanja. Zavrsio sam molitvu i polako krenuo sa groblja. dato mi je da shvatim da Tvorceva volja nije da se mi. u meni je postojao samo bol. crkve u kojoj sam sluzio mnogo godina. komadici ljudskih kostiju. nad grobljem je vladala potpuna tisina. Tuzni lelek prestade. Da li sam u to vreme mogao i da pomislim kako cu jednoga dana slusati pesmu kukavice na stratistu logora gde je lezalo toliko mnogo ljudi. vecinom nevinih. a zatim se spustala niz obronke toliko strmo da su krosnje cetinara licile na ogromnu testeru koja preseca nebo. a kruzna testera bese zamukla. Vetar se ponovo bio pritajio. ali ono nadiruce osecanje ocajanja i malodusja koje bese u jednom trenutku zagospodarilo mnome. Odnekud izlete seva i polete u visinu. Vratio sam se u logor preplavljen secanjima. kao sto je tekao i pre nego sto su skoncali svi ovi ljudi. Cije li je godine odbrojavala?[1]* Da nije mozda pevala onima koji leze pokopani na ovom polju smrti. Izdaleka bi se. izdaleka se oglasila druga kukavica. prijatelja kojih odavno vise nema. Postepeno. od kojih su mnogi bili zauvek nasli mesto u mom srcu.. Kao i pre toga. Bilo mi je tada sasvim jasno da je svestenomonah Arsenije popustio pred iskusenjem uninija i tuge. Vetar je postajao sve jaci. zivci mi behu sasvim istanjeni. Setam sa majkom po sumi. no isprva je molitva tesko potekla. vazduh je bio prijatan i cist.

duhovnik ODLAZAK Blizio se kraj 1957. vecina ostalih zatvorenika oslobodjena istom takvom amnestijom. one koji pocivaju na ovoj zemlji. bezboznici. uz duboki poklon.se u logoru desavalo. i da cu. dokle god sam ziv. Gospode? Radi cega su postradali ovi silni ljudi . slabost duha i kolebljivost u veri. Tada sam na sve cetiri strane krstoobrazno blagoslovio sve koji su na tom polju pocivali i. predamnom su se jasno pojavljivali njihovi likovi. Bese godina 1957. da hodimo u zapovestima jevandjelskim i da se Tebi molimo. Samo jedan od njih. bas kao i oni koji sada leze mrtvi. nije data da je razumemo. u prolece 1958. nekoliko godina ranije. da rade umesto zatvorenika kojih vise nije bilo. Neka im je vecna pamet! NAPOMENE: 1. porobljenima grehom. zbog opste amnestije.. To je Tvoja tajna.. Svakim danom logor je postajao sve prazniji. kukavica kuka onoliko puta koliko je onome koji je slusa preostalo godina zivota. Secao sam se imena svih onih koje sam poznavao. u koje pocese da dolaze ljudi iz svih krajeva Rusije. godine. Jer gde je dvoje ili troje sabrano u ime Tvoje. Tamo su ga ispitivali. popunjavali formulare.red je da ga pustimo!" . kao da mu porucuju da je za njega stigao paket. i dok sam tako cinio. Pamticu. Smiluj se na mene. Vest o oslobadjanju saopstili su mu veoma nemarno. jer mu je 1952. niko ni ne spomenu da je otac Arsenije u tom logoru proveo mnogo. nase je samo da u Tvoje ime cinimo dobro. To mu je receno. vodili zapise. niti su znali za blatnjavo i mocvarno stratiste gde su pocivale kosti mnogih. Ljudi koji su naseljavali to selo nisu znali da je tu donedavno postojao zloglasni "specijalni" logor. Proslost je iscezavala u pamcenju ljudi. duse usnulih slugu Tvojih. Gospode. Upokoj. Nesaznativi su putevi Tvoji. nevini i zlocinci cije prestupe ljudski um nije kadar da shvati? Zasto? Dobih odgovor: ovo je jedna od Tvojih tajni. po velikoj milosti Svojoj i oprosti mi greh uninija. i ja poci strmenom stazom stradanja i unizenja? Zbog cega je ovo sve. mnogo godina bez ikakve krivice. godine kazna produzena na jos deset godina. redovi kuca i trgovi. tamo si i Ti sa njima. saopstili mu da je pusten na slobodu. Negde u blizini izgradilo se selo. oprostio se od njih. Nekoliko puta je pozivan u upravu logora.vernici. Tebi Jedinome je poznat zivotni put svakog od nas. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. iako je. clan nadlezne komisije. Gospode. politicki zatvorenik. cekali uputstva i konacno. Tako se jedino mogu pobediti sile zla. Gospode. rekao je sa izvesnim divljenjem: "Vidi ovo! Stari je jos ziv . Pojavise se i ulice. koja nama. Ocu Arseniju bese preostalo jos sest godina do isteka zatvorskog "roka". Prema ruskom narodnom predanju. molio se za pokoj njihovih dusa.

spozna lepotu i velicinu ljudske duse. vazduh je strujao nadom i energijom. "Sve je u Bozjim rukama". cije ime bese Andrej Ivanovic. On stavi svoju torbu pod glavu i zatvori oci. Severno prolece je naglo pocelo. Tek tada ce moci da se ponovo vidi sa svojoj duhovnom decom. Kada je prosao kontrolni punkt. ni psovki. "Bog ce se o svemu postarati. Tesko je bilo naviknuti se na atmosferu slobodnog sela. zivot izvan logora nije mogao ni da zamisli i u tom trenutku skoro da mu je bilo svejedno kuda ide. Otac Arsenije u molitvi zablagodari Bogu i Majci Bozjoj. koju je cesto posecivao i gde je jedno vreme ziveo dok je bio student. Nekoliko kula sa bodljikavom zicom . izasao je otac Arsenije kroz logorsku kapiju. kao i uverenje pomocu koga ce mu biti izdata licna dokumenta kad bude stigao u svoje mesto boravka. teskim zivotom. ni kriminalaca. kako bi mu put bio ugodniji. Andrej Ivanovic doplati voznu kartu oca Arsnija. zatim. Ovde je. smenjivale se sibirske reke i jezera. zajedno sa svojom zenom isprati oca Arsenija do zeleznicke stanice. polu-spaljene barake. kao obican sluzbenik. otac Arsenije dobi preobuku. Neki kamiondzija poveze oca Arsenija do obliznjeg sela u kome je sada ziveo i radio. okruzen ljudskim stradanjem i bolom. . Krenuo je. No. ponovo se okrenuo i posmatrao logor. Otac Arsenije rece ime stare varosi u blizini Jaroslava. Napolju je prolazila tajga.to je sve sto bese ostalo od logora. mada su neki jos bili medju zivima. poruseni stubovi i ostaci strazarnica. ni dnevnog rasporeda. Otac Arsenije je pamtio ovaj logor u njegovoj prvobitnoj velicini. Pred njegovim zatvorenim ocima redjali su se likovi ljudi. Novi zivot mu je izgledao vrlo neizvestan. naucio da i on mora da uzme na sebe stradanja drugih i da ih nosi. otac Arsenije je jedva uspeo da shvati da se zaista nalazi na slobodi. najezde komaraca jos nisu pocele. Topao. Upoznao je ovde mnoge ljude koji su mu pokazali cemu Hriscanska dusa treba da stremi i sta da trazi. Trenutno nije imao ni malo snage. u novim cipelama. kao i onih kojima je Bog podario slobodu.I tako. kao i svima onima koji su ovde ziveli. kada on bese prepun ljudi koji su u njemu ziveli strasnim. "Pravedni". ptice selice su se vratile. da pronadje mir i da se sabere u molitvi. tockovi su kloparali u ujednacenom ritmu. Voz je poskakivao na sinama. Strazari su ga posmatrali u cudu: odlazio je starac koji je u logoru preziveo mnoge godine. radostan povetarac mrsio mu je kosu. koji su mu pomogli i od kojih je ucio. vec ga je spasao i dao mu da. Nije bilo vike. sa kapom "usanjkom" na glavi. Bog je uvek bio tu. Ove rasejane misli prestadose da ga tiste i on poce da se moli." Trebalo mu je odmora da bi mogao da prikupi snagu. topao vetar topio je sneg sa brda i po putevima. Mnoge i premnoge teskobom ispunjene godine su prosle od dana kada je otac Arsenije prvi put stupio u logor. sve mu je bilo nepoznato. crnim pantalonama i novoj vatiranoj pamucnoj jakni. putnu ispravu. novac koji je zaradio poslednjih godina. okrenuo se prema logoru i uz duboki poklon blagoslovio ga znakom krsta. i uz Njegovu pomoc ce uspeti nekako da zapocne novi zivot. Prizor je bio jadan. Sa torbom u kojoj je nosio ono malo svojih stvari. Otac Arsenije dobi donji lezaj u vagonu za spavanje. odrzavala ga je samo molitva. Pritiskao ga je neizreciv umor i iscrpljenost. naucio da se u tisini moli medju ljudima. rekao je. no Bog ga nikada nije napustao. bivsi logorski nadzornik koga su zvali "Pravedni. Mesto boravka? Gde je to? Kada su mu izdavali putnu ispravu pitali su ga kuda ide. u tom moru tuge i bola. potrebno mu je bilo da neko vreme provede sam. da je to Hristov zakon. putem koji je vodio uzbrdo. Otac Arsenije se skloni sa puta i poce da se moli. secajuci se mnogih koji su na tom mestu ostavili svoje zivote. ispunjavajuci jutro prijatnom svezinom i poigravajuci se sa prasinom na putu. koliko bese proveo kod Andreja Ivanovica. poucen primerima pravednika i obicnih ljudi. Ovde je." Lako je pronasao njegovu kucu. Za dva dana. Bio je potpuno nenaviknut na slobodu. Bilo je suvo. Iza bodljikave zice mogle su se videti gomile cigli. Imace prilike da ih vidi. od kojih vecina behu pokojni.

Najednom zacu neciji sapat: "Moramo da pripazimo. Ovaj je logoras. Mogao bi da nas opljacka!" Drugi glas odgovori, takodje sapatom: "Nikako ne razumem zasto ih pustaju. Trebalo bi ih sve postreljati." Otac Arsenije otvori oci i vide preko puta sebe mladi par... Voz se kretao. Iza njih su ostajale stanice, reke, gradovi. Ljudi su na peronima slobodno hodali, i razgovarali, vodili svoj zivot. Otac Arsenije se pomoli za pocetak novog zivota i za one koji su zauvek ostali u logoru. Znaci proleca postajali su sve ocigledniji sto su se vise kretali prema jugu. Kada su poceli da se priblizavaju Moskvi, sve je vec bilo u cvetu. Strasna proslost vezana za "specijalni" logor nestade, da se vise nikad ne povrati. Dosao je kraj periodu uzasnih stradanja koje je Rusija pretrpela. Gledajuci kroz prozor i ne videci nista, otac Arsenije se molio i blagodario Bogu, Presvetoj Bogorodici i svima svetima za milost i pomoc koja mu je darovana. Molio je za pomoc svima onima koje je znao i koje je voleo. Voz se priblizavao mestu u kome ce otac Arsenije poceti novi zivot i u kome ce nastaviti da sluzi Bogu i svojim bliznjima. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

DRUGI DEO UVOD U ovom delu sakupljena su i objavljena secanja na oca Arsenija i svedocanstva o njemu, kao i o ljudima koji su na ovaj ili onaj nacin bili u dodiru sa njim i cije zivote je dotakao. Neki od njih su znacajni i vidjeniji ljudi, a drugi obican narod. U ovom delu ce citalac moci da prepozna neke od licnosti o kojima je pisano u prvom delu, no susresce se i sa novim likovima. Neki od njih su duhovna deca Oca Arsenija, a neki su, posto su ga upoznali, otisli u svet sa cvrstom verom u Boga, sa svescu o tome sta znaci biti verujuci covek koji u zivote drugih unosi radost, dobrotu i pomaze im u svim zivotnim poteskocama. Otac Arsenije je umeo da uzme na sebe tegobe i grehe drugih, umeo je i da ih nauci molitvi da bi na taj nacin sami mogli da nadju put k Bogu. Umeo je da probudi veru u ljudima i da im pokaze kolika je radost pomagati drugome u nevolji. Nikada necemo znati tacan broj ljudi kojima je on pomogao i koje je podrzao u najtezim trenucima zivota, kao sto necemo znati ni koliko ljudi je priveo k Bogu i usmerio na pravi put koji vodi k Njemu. Znamo jedino da je taj broj ogroman. Citajuci secanja koja su ovde sakupljena, videcete i razumeti kakav je bio zivot oca Arsenija, a upoznacete se i sa zivotima drugih ljudi koji nam mogu posluziti kao primer. Veliku blagodarnost dugujemo duhovnoj deci oca Arsenija, njegovim prijateljima i poznanicima koji su pristali da napisu svoja secanja i da opisu svoje poznanstvo sa njim. Dok prebira po secanjima na oca Arsenija, citaocu ne moze da promakne izuzetna i sveta ljubav koju je on imao prema Majci Bozjoj, kojoj se vazda molio za nas gresne. Presveta Bogorodice, moli Boga za nas! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

SECAM SE Voz je pristao i otac Arsenije sidje na peron. Bese prolece 1958. godine, razdragano, veselo, radosno prolece. Jutro bese svetlo, a boje jasne. Tu i tamo se na zemlji jos uvek zadrzalo po malo neotopljenog snega, a u plavetnim i sjajnim baricama ogledalo se prolecno nebo. Otac Arsenije podje peronom i ubrzo se nadje na trgu preko puta stanice. Osvrnu se oko sebe. Kroz cist i prozracan vazduh mogao je da vidi daleke zvonike crkava na cijim kupolama krstovi behu iskrivljeni ili slomljeni. Odeven u pamucnu jaknu, sa retkom sedom bradom, sa kapom "usanjkom" na glavi i torbom na ledjima, otac Arsenije je na prvi pogled licio na kolhoznika koji je dosao u grad po hranu; no pazljivijem posmatracu ne bi promakli detalji na odeci, pri hodu i govoru, koji su jasno ukazivali na upravo oslobodjenog logorasa. Varos je bila ista kao i pre dvadeset pet godina, samo oronula, prljava i nekako tuzna. Cak ni prolecno sunce nije moglo da je ozivi, naprotiv: samo je neumoljivo upiralo svoje zrake na neokrecene sirotinjske kuce koje su bile u vrlo losem stanju, rupe na kaldrmi, smece po ulicama, bedni izgled ducana i kioska, kao i sveopste odsustvo boja. Otac Arsenije izvuce iz dzepa cedulju sa adresom izvesne Nadezde Petrovne i podje da je trazi. Sve mu je izgledalo nepoznato: ljudi, njihov nacin govora, teme razgovora, ponasanje, pa i sama varos koju je nekada tako dobro poznavao, cesto posecivao i cak poziveo u njoj neko vreme. Ulice koje su nekada nosile nazive Manastirska, Zarecna, Vrtlarska, sada su se zvale: Engelsova, Maratova, Sovjetska, Lenjinova... Otac Arsenije prepesaci celu varos, raspitujuci se nekoliko puta za pravac i konacno, na vrhu jedne uzbrdice, naidje na ulicu koju je trazio. Pronasao je broj kuce, dosao do kapije, zazvonio i cekao. Pozvonio je nekoliko puta, no iako se zvonjava cula iznutra, niko mu ne izadje u susret. Otac Arsenije se bespomocno osvrnu oko sebe, ne znajuci sta da radi. Zahladnelo je, a on je vec bio umoran od puta, od dozivljaja, od neizvesnosti. Osecao se izgubljeno, sve je ovo bilo previse za njega, naviknutog na strogi rezim specijalnog logora: nasao se odjednom suocen sa slobodom. Sve mu je to odgonilo mir i sabranost misli. Stajao je tako pred zatvorenom kapijom i osecao se izgubljeno. Kuda da podje? Sta da radi? U ovom gradu nije poznavao nikoga. Imao je negde kod sebe jos jednu adresu, ali nije uspeo da je nadje, mada je pretrazio sve dzepove. Valjalo mu je sada pronaci nekoga ko ce mu pomoci da pronadje sobu za izdavanje. Bio mu je potreban odmor i da bude neko vreme sam, kako bi mogao da se navikne na ovaj novi zivot koji mu je, posle toliko godina, postao sasvim stran. Tek tada ce moci da se javi svojoj duhovnoj deci i prijateljima. No, sta mu je sada ciniti? Mozda Nadezda Petrovna vise ne stanuje ovde? Pored kucne ograde ugleda klupu koju obrisa vunenom rukavicom i, sav iscrpljen, sede na nju. "Poceo sam da razmisljam", pricao je kasnije otac Arsenije, "i shvatih tada da sam pao u gordost. Eto, mislio sam da mogu sam da se staram o sebi, bez pomoci moje duhovne dece i prijatelja. Cinilo mi se da cu se brzo navici na ovakav zivot. No, Bog mi je pokazao da nije tako, ukazao mi je na moju gresku. Oko mene je sve izgledalo zastrasujuce, nepoznato, strano. Jedino sam se u Boga nadao." U uzanoj ulicici jedva da je bilo prolaznika. Na klupi, ledjima okrenut ogradi, sedeo je pogrbljeni starac u bednoj pamucnoj jakni, sa torbom o ramenu i izgledao kao da drema. Varos i ulica iscezose, i on se sav predade molitvi Bogu i Svetoj Bogomajci. Otac Arsenije se molio da mu se oprosti greh gordosti i nepouzdanja u pomoc bliznjih. Vreme je prolazilo. Posle otprilike tri sata neka zena izadje iz susedne kuce i upita: "Koga cekate, druze?" Otac Arsenije je zgranuto pogleda i odjednom shvati da se nalazi na klupi, u nepoznatoj ulici pred nepoznatom zenom. Brzo se prenuvsi, izvadi cedulju iz

dzepa i odgovori: "Cekam Nadezdu Petrovnu." No pitanja se nastavise: "Ko ste vi? Odakle ste? Zasto? Koliko ste vec dugo u ovom gradu?" Otac Arsenije je izbegavao odgovore na ova pitanja. "Ja sam njen prijatelj. Dosao sam u posetu, posto se nismo dugo videli." Vec mu se cinilo mu se da ne moze da zaustavi bujicu znatizeljnih pitanja, no u taj mah pridje druga zena i otac Arsenije pomisli da bi to morala biti Nadezda Petrovna. Tako je otac Arsenije dosao u ovu varos i tako je prvi put sreo istu onu Nadezdu Petrovnu u cijem ce domu provesti poslednjih petnaest godina svog zivota. Prica Nadezde Petrovne je veoma neobicna. Odrasla je u uciteljskoj porodici i sa sesnaest godina se uclanila u Partiju. Ucestvovala je u Revoluciji, aktivirala se u partijskoj organizaciji, zavrsila Institut Crvenih Profesora i zapocela rad na takozvanom "ideoloskom polju." Clanci, brosure i knjige koje je napisala postali su veoma poznati. Radila je rame uz rame sa najznamenitijim clanovima Partije i nekoliko puta bila birana za delegata na raznim kongresima, no 1937. iznenada bi uhapsena, poslata u logor, iz kojeg je pustena tek 1955., kada joj je bilo 55 godina. Od njeno troje dece, samo je kcerka Marija bila jos u zivotu. Kada su Nadezdu Petrovnu oslobodili iz logora, Marija je vec dugo bila u braku sa vojnim lekarom. Posto je proveo nekoliko godina u sirotistu, Nadezdin sin Jurij je mobilisan i sa 19 godina poginuo u ratu. Najmladji sin, Sergej, umro je u gradskom sirotistu jedne male varosi. Nadezda Petrovna nije htela da nastavi zivot u Moskvi, vec je odlucila da se nastani u varosi u kojoj je sahranjen mali Sergej. Njena ubedjenja, ljubav, zivotna interesovanja, proslost - sve joj je to oduzeto, izbrisano brojnim saslusavanjima, ponizenjima, boravkom u logoru. Samo je beskrajni bol ispunjavao njenu dusu. Kucicu u kojoj je stanovala, zajedno sa malim vrtom, kupili su joj kcerka i zet. Otac Arsenije je 1952. u logoru upoznao muza Nadezde Petrovne. Ime mu je bilo Pavel. Bio je tesko bolestan, ali je do kraja radio, i to u veoma teskim uslovima. Sprijateljio se sa ocem Arsenijem i zamolio ga da, ako se ikad nadje na slobodi, pronadje njegovu suprugu i da joj isprica sve o njemu. Molio je oca Arsenija da pomogne Nadezdi Petrovnoj na bilo koji nacin. Krajem 1956., dok je jos bio u logoru, otac Arsenije je pisao prijateljima i molio ih da pronadju Nadezdu Petrovnu. Nasli su je, posle mnogo poteskoca; tada je vec zivela u kucici u kojoj ju je otac Arsenije kasnije pronasao. Napisao joj je dugacko i detaljno pismo u kome joj je preneo sve sto je znao o Pavelu, o njegovom zivotu u logoru i danima pred smrt. Nadezda Petrovna mu je odgovorila i pozvala ga da stanuje kod nje kada bude oslobodjen iz logora. Nadezda Petrovna je lepo primila oca Arsenija, koji joj je podrobno govorio o muzevljevom zivotu, stoickom trpljenju, o njegovim mislima izrecenim pred smrt. Mnogo toga joj je otac Arsenije ispricao. Slusala ga je, kadkad u suzama, kadkad u gnevu, stalno ponavljajuci: "Kakav covek je bio moj Pavel! Ljudina! Unistili su ga. Sistematski ga unistili. Djubrad!" Otac Arsenije ostade kod nje nekoliko dana, ali mu se ucini da nece moci tu da ostane duze, zbog toga sto mu je sve u njenoj kuci bilo veoma strano. Ustrucavao se u vreme molitve i osecao se kao gost, mada je imao svoju sobu. U medjuvremenu je pronasao ceduljicu sa drugom adresom. Posle nekoliko dana, zahvalio se Nadezdi Petrovnoj i uputio se kod Marije Sergejevne, njegove poznanice i duhovne kcerke jos iz doba kada je ziveo u Moskvi. "Posle deset dana, otisla sam da posetim oca Arsenija", pricala je Nadezda Petrovna. "Imala sam sta vidim - stara kuca, skoro u stanju raspadanja, a otac Arsenije spava u sobi velicine plakara na polomljenom lezaju na rasklapanje, pod istanjenim cebetom. Marija Sergejevna je vec bila stara, i njoj je trebala pomoc i nega... Drugim recima, videh da slepac vodi slepca. Stadoh da ga molim da se vrati kod mene. "On me pogleda krotko i rece: "Mislite li da je to moguce? Vi znate da sam ja svestenik, mnogo vremena provodim u molitvi i sluzim u svojoj sobi crkvene obrede. A vi ne verujete u Boga, ateista ste. Osim toga, dolazice mi u posetu prijatelji, i to ne mali broj. Imacu ceste posete. Ne bih bio dobar podstanar u vasoj kuci."

i jecali. moja deca. Zivot mi se cinio bespredmetnim. prolazila kroz slicna iskustva. da mi dozvoli da budem u sobi dok se moli ili sluzi i tada bih videla pred sobom sasvim drugog coveka. citavo vece. Htela sam da se bacim na pod i da udaram glavom o njega. vec i visoko obrazovan. Pozelela sam da mogu tog trenutka nekuda da odjurim i da trazim odgovor na pitanje: zasto se sve ovo dogodilo? "Bila sam sama u kuci. citavu noc. videla sam da je ne samo vrlo inteligentan. setila sam se uzasa kad su me uhapsili i kada sam morala da se oprostim od svoje dece. Mnogo citam. nekako poseban. Ko ce da mi pomogne? Ko ce odgovarati za ono sto sam prezivela? Ko? "Osecala sam se toliko bedno da sam htela da umrem. a kasnije je poceo da izlazi i da sedi na klupici blizu kapije. sopstvenog zivota u logoru. zatim ustala i dugo plakala. jos nesto sam primetila kod njega: bio je veoma duhovan i imao je srce kakvo do tada nisam videla. a zatim ujutru ponovo. Sergej i Jurij. kandilo je svetlucalo. No. pocela sam da ga negujem.amo po sobi. proganja i dalje. Nije se cak ni osvrnuo. a on se molio naglas. U pocetku nisam mogla da shvatim sta je to sto ga je cinilo posebnim. Pjotr Andrejevic je stajao u uglu pred ikonom Majke Bozje. da ridam zbog svega sto sam zauvek izgubila. Potom se setih i smrti moga muza. Razmisljala sam o muzu i nesto mracno mi se neprimetno uvuklo u dusu. a unuka moze da me posecuje samo za vreme zimskog raspusta. "Prve tri nedelje nije provirio iz kuce. Medjutim. niti ih je pisao. osecala sam strahovito sazaljenje prema njemu. secala se kasnije Nadezda Petrovna. Osecala sam se depresivno. "Molila sam ga da mi prica o sebi. videla sam da je jos nenaviknut na slobodu i da ga zivot u logoru. Ovo je bila prilika da se bavim necim drugim. "Pocela sam da razgovaram sa ocem Arsenijem". Tamo je mirno i tiho. da bi kasnije pali u tesku depresiju. Povrh svega. bezbrojnih saslusavanja. "Posmatrajuci oca Arsenija. Osecanje praznine i gneva sasvim me je zaposelo i ja udjoh u njegovu sobu bez kucanja. Radi cega da zivim? Radi cega? Tumarala sam tamo . sa svim svojim stravicnim pojedinostima. Posmatrala sam ga. Stala sam pored vrata i jasno cula reci molitve koju je on tako razgovetno izgovarao: . bacila se na krevet."Videla sam da je i Marija Sergejevna protiv toga da e on preseli kod mene. ni sama ne znam zbog cega. Suze su mi tekle niz lice. mozda cak i fanatik ciji je um ostecen dugim zivljenjem u logoru. niko tada nije dolazio da ga vidi. Od Marije Sergejevne je dobio ikonicu koju je stavio u ugao sobe i pred njom zapalio kandilo koje je stalno gorelo. jedne veceri sam zamalo imala slom zivaca. "Mogla sam da pretpostavim u kakvom se stanju nalazio. pa sam se iduceg dana vratila i odvela ga svojoj kuci. Vidite. ja zivim sama. Trebalo mi je oko mesec i po dana da dodjem do ovih zakljucaka. Neki moji prijatelji su se zatvarali u sebe. Mislila sam da je neobrazovan. teska me je tuga savladala. bez kucanja. kao i mnogi moji prijatelji koji su proveli nekoliko godina po logorima. gledajuci kako me NKVD odvodi. drugi su stalno izmisljali sebi poslove i obaveze. grizla jastuk. Dala sam mu vecu sobu. Pjotr Andrejevic je i sam bio umoran od zivota i zasigurno ne bi mogao da mi pomogne. Cesto bismo vodili duge razgovore i tada bih videla pred sobom coveka velikog znanja i kulture. sve mi je to sa neumoljivom tacnoscu i nemilosrdnom verodostojnoscu prolazilo kroz glavu. Mada mi je rekao da ce primati posete. Cak nije dobijao ni pisma. Setila sam se koliko deca pate i kroz sta sve prolaze po sirotistima. I ja sam. da placem. te sam u suzama otisla u njegovu sobu. Meni je sve to bilo vrlo cudno: nisam nista razumela. Shvatila sam i to da je otac Arsenije veoma interesantan covek. Nikada do tada nisam upoznala slicnu osobu. Kasnije sam saznala da je zamolio Mariju Sergejevnu da nikome ne govori gde je smesten. posle razgovora sa njim. mada sam upala u sobu vrlo grubo. ali nikog drugog u blizini nije bilo. videla sam njihove oci koje su bile pune straha dok su me molili da ih ne ostavljam. Imam slobodnog vremena na pretek. Kcerka i zet me obilaze najvise jedanput mesecno. Molio se po citav dan. besciljnim. pojavljivali su mi se neprestano pred ocima. "Secam se. ciji su prozori gledali na bastu.

uspela sam grcajuci. budi mi utesiteljka i pomocnica. zatim razdrazljivo. Ja sam dotle stajala. zainteresovao za okolinu. "Moj suprug i ja imali smo veoma bliskog prijatelja po imenu Nikolaj. no postalo mi je jasno da postoje stvari koje sam vazda gurala od sebe i odbijala. tugu moju i usamljenost vidis. Sve sam to videla pred sopstvenim ocima. odagnaj od mene bol. ambicijama. ukrepi mene koji stradam. da su i drugi ljudi mnogo propatili zbog mene. o svom bolu i stradanju. budi mi majka. moje stradanje znas. ali samo u pocetku. videla sam u njemu izuzetnog coveka duboke duhovnosti. do najsitnijih pojedinosti. Pomozi meni nemocnome. "Za pet ili sest meseci i ja sam postala duhovno cedo oca Arsenija. i na kraju se podigao sa kolena. otac Arsenije je prekrstio. da zavapim: "Osecam se uzasno! Pomozite mi!" "Otac Arsenije me nije nista pitao. sedeci nepomicno sa rukama sklopljenim na stolu. pruzi mi ruku. na nacin na koji je do tada nisam posmatrala. o svom muzu i o deci. Otac Arsenije se nije vise ustrucavao predamnom. Dva meseca nakon sto je dosao kod mene napisao je prvih nekoliko pisama. Ali ono sto mi je tada rekao pomoglo mi je da svu svoju patnju sagledam u drugacijem svetlu. meni bilo bolje nego njima? "Otac Arsenije mi rece: "Dobro je sto ste mi ispricali ceo svoj zivot. Ti znas moj bol. Bog i otac Arsenije su mi pomogli da dodjem do tog saznanja. vere i ljubavi prema ljudima. i rehabilitovan. On je uhapsen u isto vreme kad i moj suprug i izrecena mu je ista kazna. zastito moja i pred Gospodom predstateljnice! Mada bezmerno sagresih i pred Tobom i pred svima ljudima. koje sam omalovazavala i ciju sam mozda cak i smrt izazvala. Vi cete naci sebe. I dosao je! Pitala sam ga . drzeci se za kvaku i ridala na sav glas. Vera se nije tada jos uvek nije rodila u meni. Nije dugo govorio. Kasnije sam ih bolje upoznala i verovatno postala nalik na njih. a potom i o citavom svom zivotu. "Valjalo mi je najpre da se naviknem na njega. dok su mi se suze slivale niz lice u potocima. jer druge nade nemam do Tebe. pridje ikoni i namesti kandilo. a zatim mu je vracen nekadasnji status. tugu i uninije. Nisam ga videla od kad je oslobodjen. Reci molitve koju upravo bejah cula bile su nevidljivo prisutne sve vreme dok sam govorila ocu Arseniju i osvetljavale su moj bol. Ceo moj zivot se. samo smo se dopisivali. On me je slusao. napravio nekoliko pojasnih poklona. zatim izgovorio drugu molitvu cije reci nisam upamtila. "Razgovor koji smo toga dana vodili nas je zblizio. Tog trenutka sam upamtila reci molitve za ceo zivot. spasiteljko onih koji ginu i placucim uteho. Nadezda Petrovna. onda. greskama. Majko Gospoda moga!" "Kada je zavrsio molitvu. Kasnije mi je postao drag. Sa mnogim sam se sprijateljila i jednostavno ih zavolela. Pomozi mi. nije me prekidao niti ispravljao. Moram da priznam da su mi ti ljudi delovali cudno. Kada sam napokon zavrsila. videla sam ljude koji su zbog mene stradali. Medjutim. koji me je onog dana cekao pred vratima u logorskoj jakni imati toliki uticaj na mene i da cu i ja jednog dana postati vernik . samo me je sklonio sa vrata i posadio na stolicu. Zaboravila sam na njih i na njihov bol. Provela sam tada nekoliko sati sa ocem Arsenijem."Preblaga Carice moja. nado moja. a par dana posle toga nekoliko ljudi mu je doslo u posetu. jer je otvorenost i puna iskrenost pocetak ociscenja savesti u coveka. zatim se nekoliko puta prekrsti i poce da govori. Nisam mogla ni da pomislim da ce onaj izmuceni starac. zastitnice sirotih i pomocnice bolnih. poslu. Pusten je iz logora 1955. ali da do tada nisam o tome razmisljala. Shvatila sam i to da su moja dela uzrok stradanju koje sam podnela. Pocela sam. nalazio pred mojim ocima i ja sam njime prosto zapljusnula oca Arsenija. Kada je zavrsio. U glavi su mi odjekivale reci njegove molitve Majci Bozjoj. Tada otac Arsenije ustade. i najzad sam se smirila. ti vidis moj bol. izdvojila bih jedan dogadjaj koji se dogodio ranije i koji je na mene imao veliki uticaj." Zatim me je tri puta blagoslovio. kroz plac. da govorim najpre gnevno. Zastiti me i spasi. Dok sam govorila o sebi. otkravio se. Govorila sam mu o sebi. Ispovedala sam se kod njega. te je odlucio da me poseti. Moja obnazena proslost je stajala predamnom u sasvim novom svetlu. i mene je samu iznenadilo sto sam uspela da kazem to sto sam rekla. Zasto bi.ja koja sam odbijala Boga i gonila vernike. "Jednom je Nikolaj putovao za Harkov preko Moskve. Majko Bozja.

"Nadja.o svemu. "Njih dvojica sedose i pocese da razgovaraju. Takav ne bi imao milosti ni prema rodjenoj majci. a onda me uz osmeh. izbavio je mnoge od propasti.. ali niko nije znao gde ste. Za njega nije bilo dobrih i losih ljudi. Na mene su potpuno zaboravili. Sve vreme dok je bio sa ocem Arsenijem. o logoru i o saslusanjima. pricala mu o sebi. o tome zbog cega sada zivim u ovom gradu. coveka koji je poznavao mog Pavela u logoru. negovao. Kako? Tesio ih blagom reci. dogadjaje. ali se ipak uzdrzah. U logoru smo vidjali takve ljude. Tako je dosao do mene i tvoga Pavela. "Kada je Nikolaj ponovo dosao da razgovara sa mnom. . Ciji su?" "Krenula sam da mu odbrusim. da se nisi mozda ponovo udala? Kada sam ostavljao kaput. a ti znas sta bi to znacilo za nas. Jos su me vise zaprepastile njegove reci: "Gospode! Kakva radost da vas ponovo sretnem! Raspitivao sam o vama. hteli smo da pobegnemo. tolike godine se nismo videli!" "Nikolaj me pogleda pomalo zacudjeno i stade da mi govori o ocu Arseniju. On je govorio o svom hapsenju.. i upravo zahvaljujuci takvima smo i proveli toliko godina po logorima i izgubili svoje najdraze u njima. Secao se ko ga je prijavio sa izmisljenom optuznicom. Boga radi. ali cemu toliko postovanje s tvoje strane. vec samo onih kojima je potrebna pomoc. pomagali bismo samo onima koji su bili iz nase "grupe. zasto me ostavljas samu da bi razgovarao sa njim? Zaboga. Otac Arsenije je svakako dobar covek. stoga znas neko moze da ti bude dobar prijatelj i imas poverenja u njega. mene. oce. da je u stanju da bilo koga prijavi. ubice sa ubicama. "Svestenik". a onda me ostavio samu nekoliko sati.jednom recju. posto je proslo nekoliko godina. boravak u logoru me je naucio drugacijem poimanju zivota. Nikolaj mi je rekao da ga je otac Arsenije tada ispovedio. Zaista to nije bilo nimalo uvidjajno s njegove strane. dok je na slobodi. Nisu ga ni okusili. Vidim i sama da je otac Arsenije veoma dobar covek. ali zasto Nikolaj trazi od njega blagoslov? To me nogu da razumem. Mogao je da saceka i da posle razgovara sa ocem Arsenijem. Prvih nekoliko minuta nije nista govorio. "Ko je on?" upita me Nikolaj. lice mu je bilo svetlo. zasto trazis od njega blagoslov. Malo zatim cuh povike: "Oce Arsenije! Oce Arsenije!" "Posla sam za Nikolajem kod oca Arsenija i videla njih dvojicu kako se grle. Ako smo slucajno i hteli da nekome pomognemo. ispostavi se da je sebican. Blagoslovite. Raspitivao se za moju kcerku." "Nikolaj skoci sa stolice i uzviknu: "Sta? Otac Arsenije! Ovde? Gde je?" "On odjuri u sobu oca Arsenija. o deci. djubre. koliko znaci moralna podrska kada si u logoru. A otac Arsenije je pomagao svima. stavove. upitao: "Nadezda. I ti si bila u logoru. rekoh ja. I tebi je poznato.. njihove misli. pokusavao da vas nadjem preko prijatelja. isto kao i meni. znam da je otac Arsenije dobar covek. Tek uvece je Nikolaj dosao do mene. Nikolaj. Na moje zaprepascenje. "Secam se nekih njegovih reci. Rekoh mu da imam podstanara. tolike godine se nismo sreli. da je izdajnik . Izasla sam iz sobe i krenula da spremim caj. seljaci sa seljacima. Nikolaj je plakao." No budimo iskreni: nismo se bas pretrgli da pomognemo svakome. ne znas ga. "Ovaj covek. pomagao. ali nije trebao da me ostavi. Nadja. pa cak i sopstvenu proslost. Dosao je mene da vidi. Poceo sam sasvim drugacije da posmatram ljude. skolovani sa skolovanima. Kada se isti taj covek nadje u logoru.. video sam musko odelo i kapu. Dugo je govorio i ja sam pocela da posmatram Pjotra Andrejevica u sasvim drugom svetlu. Dok sam stajala kraj stednjaka. Ovo mi je u pocetku smetalo. Mnogo kasnije. Rekoh mu hladno: "Slusaj. ja sam se pitala: "Dobro. a zatim je poceo da prica o ocu Arseniju i nastavio tako Citavu noc. Bili smo ocajni. Ona je potrebnija i od hrane." "Ne znam o cemu su toliko pricali tog dana. razmisljala sam: "Sta li se to dogodilo sa Nikolajem i mojim Pavelom? Zbog cega li su obojica naprosto poludeli oko oca Arsenija?" Posluzila sam ih cajem. koja sam toliko mnogo propatila. "U logoru smo svi pokusavali da se drzimo onih koji su nam bili po necemu slicni: clanovi Partije sa clanovima Partije. otac Arsenije. jer ste Pavel i ti proveli poslednje cetiri godine u razlicitim logorima. "Pjotr Andrejevic Streljcov. lopovi sa lopovima.

Sluzba je trajala do devet. Mnogo ljudi ga je posecivalo. do sedam sati kada bi pocinjao da sluzi. bele kose i ozbiljna. "Nas dvojica smo bili zapanjeni. ipak. Otac Arsenije me je izveo iz sveta kriminala. Niko za nju ne bi rekao da je cuvena doktorka. Vera Danilovna je bila jedan od redovnih posetilaca. koji je naprosto obozavao oca Arsenija. Ocu Arseniju su dolazile jos dve lekarke. Otac Arsenije bi se uvek protivio odlasku u bolnicu. Ubedio nas je da ne pokusavamo nemoguce. Dolazila je s muzem i decom. da smo se smirili i prihvatili njegov savet. "Kada sam u baraci cuo za njega da je svestenik. Ocu Arseniju je dolazila i jedna veoma lepa zena po imenu Irina.Nikome nismo o tome govorili. Posle sluzbe. bilo je jasno da je otac Arsenije veoma ceni. Nadja. Imala je oko 45 .. Po zanimanju je bila lekar i skoro svi smo bili njeni pacijenti. Cesto je dolazio. zgodnog i lepo odevenog. Pogledaj ga dobro. Otac Arsenije bi tada ustajao na jutarnju molitvu. Visoka. kad se ne bi dobro osecao. U tim prilikama Nadezda Petrovna bi mu spakovala stvari i zajedno sa lekarkom "izgurala" oca Arsenija iz kuce. Voleo je da seta po vrtu sa njim i da razgovara. poceo sam da ga prezirem. Jedan dan pre nego sto smo bili planirali bekstvo. Kako je mogao da sazna za nas plan? Bili smo zbunjeni i uplaseni. Ispricao mi je tada da je proveo nekoliko godina u logoru sa ocem Arsenijem kao kriminalac. Otac Arsenije bi uvek govorio: "Ja sam potpuno zdrav. takodje lekarka. posle godinu dana provedenih sa njim u istoj baraci." Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. pametan i naizgled vedar. medjutim. politicki zatvorenik. Rano ujutru tamno-crveni petao bi uzleteo na ogradu i poceo odvazno da kukurice. duhovnik BELESKE ZENE PO IMENU TATJANA Soba koju je Nadezda Petrovna dala ocu Arseniju bila je veoma prostrana. upoznaj ga. ali pritisak na njega je bio veliki i morao je da popusti. No. Secam se i poseta inzenjera Sazikova. no ustvari je bila veoma blaga. samo se mali njegov deo nazirao kroz ogolele delove zbunova. Za vreme jedne posete razgovarao je sa mnom. on je Pavelu i meni postao kao zvezda vodilja. prisao nam je i poceo da razgovara sa nama. u njegovim smedjim ocima krila se tuga. To me je veoma iznenadilo i ja rekoh: "Vi se verovatno salite". a ponekad bi ih diktirao.. Susedni vrt se nije video s prozora. Otac Arsenije nas je naucio da nikada nikoga ne ." Sazikov je izgledao potpuno vezan za svoju veru i svoj posao. Sazikov bese duhovit. I ona se starala o zdravlju oca Arsenija i ponekad bi uspela da ga nagovori da provede nekoliko dana na klinici u Moskvi. pa ces i ti traziti od njega blagoslov!" "Nikolajeva prica me je veoma dirnula. no Sazikov mi sasvim ozbiljno odgovori: "Ne salim se. okoreli kradljivac. Ljudmila i Julija. O njemu nista drugo nisam znala. razgovarao bi sa onima koji su mu dosli u posetu. delovala je nedostizno. Nije mi poznata njena prica. vi samo umisljate. Ponekad bi im se pridruzivala i Nadezda Petrovna. narocito o umetnosti i pisao je clanke. ali to je ucinio tako blago i sa toliko ljubavi. koje su bile priblizno istih godina. U to vreme sam se vec bila dosta vezala za oca Arsenija samo sam bila povredjena i ljubomorna sto me je Nikolaj ostavio samu. ili bi pisao pisma. Prozori su se otvarali prema dvoristu.50 godina. Ona je bila mozda najblizi prijatelj ocu Arseniju i jedna od prvih njegovih duhovnih cada. gde su rasle jabuke i tresnje. Ja sam bivsi kriminalac. Mnogo je citao." Irina je bila izuzetna osoba: blaga i neobicno dobra. Ako bi se neko od njegove duhovne dece zatekao u kuci i oni bi se u to vreme molili sa njim. profesor na univerzitetskoj katedri. Zatim bi ponovo legao u krevet. Spoljni izgled mu nije odavao bas neki utisak.

cas bi lupkala prstima po naslonu od fotelje. nasem ocu Alekseju. Karakter Nadezde Petrovne bio je plah i vatren i ona je uvek bila u poslu. Odlicno je poznavao sluzbe. Cesto sam primecivala da je i otac Arsenije dobijao ponesto od svakog posetioca i da je s nestrpljenjem svakoga ocekivao da ponovo dodje. Pecu. Kod oca Arsenija su dolazili zemljoradnici. i naravno . Kada je razgovor dostigao vrhunac. ali dobro pamtim ruke Nadezde Petrovne.ispitujemo. Jednog dana otac Arsenije me pozva sebi i rece: "Ovo je Ivan Aleksandrovic Abrosimov. Kada ja odem. pisali pisma i dobijali odgovore. ne mogu da odolim. pesnici. Nismo znali ko je on. Upoznajte se. nadjite drugog svestenika. sto je. donosi ti malo svetlosti i radosti. Ko bi mogao da pomisli da ce jednog dana Aleksej postati duhovni otac mnogima od nas? Secam se kako su se Sazikov i Abrosimov sreli kod oca Arsenija. sa sobom bi poneli mir. masinbravari. znacilo da je Nadezda Petrovna uspela da ubedi svog sabesednika. neka od mojih duhovnih cada mi obnavljaju snagu svaki put kada dodju." Tako smo se upoznali sa Ivanom Aleksandrovicem. no vrlo bistrog uma i pamcenja. Bio je sa svima ljubazan. zatim bi iscrtavala izmisljene krugove po stolu. a jednom i neki stari naucnik sa zenom iz Lenjingrada. Dolazile su stare. Otac Arsenije je primao svakoga srdacno i sa radoscu. Jednom sam je posmatrala dok je razgovarala sa jednom od duhovnih kceri oca Arsenija. koga su zasipali igrackama i drugim poklonima. a da ne napisem nesto i o njemu. bolesni vladika Jona. pisci. Kada vidis da se taj covek pomirio sa svojim bolom. veru. coveka sede kose i snaznog lica. vatrenost duse. no otac Arsenije jos jednom jasno i razgovetno ponovi: "Nemojte ga ostaviti! Ivane Aleksandrovicu. budite joj dobar prijatelj. Prilikom prvog susreta je meni i mom suprugu ispricao svoju zivotnu pricu. da bi na kraju pocinule na naslonu fotelje. njene ruke su prenosile snagu njenih misli. opet. slucajno sam srela Sazikova u Moskvi i od tada je on rado vidjen gost u nasoj porodici i u nasem domu. Imao je vojnicki stav i pronicljiv pogled. student iz logora. prijatni. secam se i kako su se njih dvojica sreli sa Aleksejem. Ne secam se o cemu su razgovarale. Kada umrem. izbavljala nas iz raznih neprilika i vodila racuna o nama u vreme kada je otac Arsenije bio u logoru. Otisao je pravo k ocu Arseniju. Ponekad bi podigla ruke k nebu: ovo je obicno znacilo da je njen sagovornik ne razume. i ti se radujes zajedno s njim. Oni su moja svetlost i moja radost!" . Ipak. Ne moram o njemu posebno da pricam. Cak i ako ti donese samo svoj bol. Secam se jos jednog posetioca. Po odlasku. Ipak. zatim bi joj se ruke postepeno smirivale. koji je bio u penziji. Cetiri godine posle prvog susreta. nisam sigurna da tako izgleda susret cak i medju rodjenom bracom koja ljube jedan drugog. budite prijatelj sa Tatjanom. Aljosa je bio blag i dobrog srca. a sve nas koji smo bili okupljeni kod Nadezde Petrovne bez reci pozdravio. Nisam cula njene reci. veseli." Poceh odmah da se protivim ovim recima. uvek osetljiv na stradanja drugih. no ovog coveka je pozdravio sa posebnom toplinom i usrdnoscu. "Svaki covek na koga naidjes obogacuje te. Dolazio bi ponekad i stari.nismo ni pitali. ali sam razumela o cemu se razgovor vodi i koliko je to za nju vazno. nadu u nesto bolje i delic duse samog oca Arsenija. Cas bi savila svoju koscatu ruku u pesnicu. dobro je poznavao sluzbe i uvek se veoma usrdno molio.bilo je ocigledno da su nervi i misici na njenoj ruci u direktnoj vezi sa njenim mislima. Pozdravili su se na onaj poseban nacin koji je moguc samo kada medju ljudima postoje duboke veze. plavooki Aljosa bio je njegov oslonac i nada. mnogo dublje od obicnog prijateljstva. Ljudi su dolazili i odlazili. Kao da je pokusavala pokretima ruke da slusaocu objasni sta hoce da kaze i da ga ubedi u nesto vazno. Mi ga sada znamo kao oca Alekseja koji sluzi i radi u parohiji u kojoj je nekada sluzio otac Arsenije. ali ne smem da zaboravim Nadezdu Petrovnu koja je mnogima od nas pomogla. obrazovane zene. a njegova specijalnost je bila Istorija crkve. otkrices u svemu volju Bozju. Dok je otac Arsenije jos bio ziv. Dolazilo je mnogo ljudi i nemoguce je pisati o svakom ponaosob. nemojte ga ostaviti samog. Sazikov i Abrosimov su mnogo voleli Aleksejevog sincica. Kod oca Arsenija je cesto dolazio Aljosa. igrala se sa ivicom stolnjaka .

Uputio se pravo prema meni. a mnostvo ljudi je s paznjom stajalo na molitvi. tek sisla s voza. Saznao sam u kom hramu sluzi. Za onoga koji se molio sa ocem Arsenijem soba bi prestala da postoji. Mir i tisina uselili bi se u dusu onoga koji se molio zajedno sa njim i koji bi i sam poceo da moli Gospoda da mu se smiluje. U crkvi je i dalje bilo mnogo ljudi. godine i koja kaze da nema dovoljno reci kojima bi iskazala sve sto bi htela o ocu Arseniju. pozoriste. Posto sam bio ludo zaljubljen. medju kandilima i svetim likovima Kazanjske i Vladimirske Majke Bozje koje blagim pogledima miluju vernika . dok ga otac Arsenije vodi u toploj i svetlonosnoj molitvi. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. zaboravljajuci na sve oko sebe. Ovo je za mene bio toliko iznenadan. a bila je stara. pravo prijateljstvo medju nama se rodilo tek u visim razredima gimnazije. Za sve nas je zajednicka molitva sa ocem Arsenijem predstavljala veliku radost.Cesto sam se molila zajedno sa ocem Arsenijem. Onda mi pade na pamet Pjotr i ja odlucih da ga potrazim. Ta crkva nije bila mnogo velika. neocekivan udarac. i tek sam po zavrsetku studija saznao da je Pjotr diplomirao i izdao knjigu. "Sta se desilo?" upita me Pjotr. On je upisao istoriju umetnosti na moskovskom univerzitetu. a da se on svakome obraca s ljubavlju. Negde duboko u meni zasijala bi svetlost zajednickog ucesca u velikoj tajni sluzenja Bogu. nasao bi se u sred crkve. voleo umetnost. jer su me svi zaoblilazili. tako da je svaka rec bila razumljiva. ovaj put samo u mantiji. slikarstvo i muziku. proizvod dugogodisnjeg naucnog rada. Pjotr je uvek bio dobar i ozbiljan mladic. nekoliko godina kasnije. samo u razlicita odeljenja. koja je upoznala oca Arsenija 1959. Otac Arsenije bi sluzio. Videla sam samo ikone na zidovima i cula reci molitve. kao da je sve vreme znao da sam ja tamo. Stajali bismo u polumracnoj sobi. razmisljao sam i o samoubistvu. Ponekad sam se i opijao. Nekoliko godina nisam bio u vezi sa njim. ozenio sam se.pokajnika. nisam bio naviknut na ovakve odnose. politicki zatvorenik. Videh da svako celiva Pjotra u ruku. cuo da se zamonasio i postao svestenik. a bilo mi je tesko i da sve to povezem sa onim Pjotrom Andrejevicem koga sam nekada poznavao. Bio sam veoma iznenadjen kada sam. Kroz nekoliko trenutaka ponovo je izasao. da sam poceo da gubim prisebnost. vratio se u oltar. otisao sam kod svestenika. Mnogo je citao. . polako sam mu se prikljucivala. Sve mi je ovo delovalo veoma cudno. a ja. jos uvek osecajuci u sebi vrevu spoljnjeg sveta. Trazio sam pomoc. Liturgija se zavrsi i svi pridjose da celivaju Krst i da uzmu blagoslov.P. no nije me bilo briga za to. posto odlozio svestene odezde. ali to me nije zadovoljilo. Otac Arsenije bi kolenopreklono citao svestenicke molitve. Vecina od njih su izgledali kao intelektualci. Citao je molitve veoma razgovetno. Nisam mogao da se pomirim sa time. Pjotr je sluzio liturgiju. Secam se: usao sam tada prvi put i stao sa strane. Ova secanja su zabelezena rukom T. Posto je svakome dao blagoslov. no posle samo godinu dana zena me ostavi i udade se za jednog mog prijatelja. On je bio godinu dana stariji. sto mi se verovatno i osecalo u zadahu. Pred ikonama na zidu bi treperela kandila. Tada smo se samo povrsno poznavali. no nikada kod njega nisam primetio zanimanje za veru. Toga jutra sam bio dosta popio. da mu daruje oprostaj grehova i da uslisi njegove prozbe. Setio sam se Crkve. nakon cega je svako od nas posao svojim putem. pa sam otisao tamo da ga nadjem. duhovnik PONOVNI SUSRET Pjotr i ja smo bili otprilike istih godina. a ja sam otisao na visu tehnicku skolu. Bio je potpuno pogruzen u molitvu. isli smo u istu skolu.

Pronasao sam Boga. njenim stremljenjima i zeljama. Evo kapije sa velikim gvozdenim prstenom u ustima lava. kako bih prvi izasao iz voza. neiskusan student pred cuvenim. Zvonim na vrata i udisem miris opalog lisca. delo ruku vestih ruskih kovaca. Od tog doba. Zamolio je nekoga da mu pozovu Oca Jovana. Voz polako ulazi u stanicu i ja se pripremam. vi da odsluzite moleban. Oskoruse koje rastu uz ogradu teske su od grozdova bogatih crvenim bobicama i meni se cini kao da se vise ne nalazim u malenom gradicu u koji sam pre dvadesetak minuta . nije morao cak ni da mi postavlja pitanja . osluskujem poznato skripanje i prolazim stazicom posutom recnim peskom. Kao i uvek. no on im je odgovarao da je zauzet.moj bol i patnja sami su izlazili iz mene. Godine su prolazile i moj zivot se promenio. sto me je ispunjavalo radoscu i snagom. Skoro da sam osetio olaksanje. Govorio sam i plakao. Kupole na crkvama se i dalje ne popravljaju. odjednom sam spoznao neke stvari kojih ranije nisam bio svestan. Kada smo dosli u njegov stan. prozorska okna se presijavaju kroz krosnje drveca. kao da mame putnika da zastane i udje unutra. vodu bez koje nema ni vere. vec su i dalje namerno zapustene. veru i Crkvu." Ziveo je nedaleko odatle. Evo njegove ulice.To pitanje (kao i cinjenica da je bio uveren da sam u njegovu crkvu dosao zato sto mi se nesto strasno dogodilo) prilicno me je naljutilo. Sam si odgurnuo svoju zenu. pakete i korpe pune namirnica iz Moskve. Danas idem da posetim oca Arsenija.. i rekao mu: "Oce Jovane. ponekad me je i strah da prodjem kroz ta vrata. Izasao sam iz stanice i pozurio ocu Arseniju. ljudi su ulazili i pokusavali da mu nesto kazu. Jutarnji vazduh je bio svez. dobio sam pocasnu titulu i imao uspeha u svom poslu. Znao sam da ce me ovaj susret obogatiti necim novim i da ce me naterati da se vise trudim. Duge godine izgnanstva i boravka u logoru odvojili su ga od nas od nas. Kucica u kojoj zivi otac Arsenije je moj krajnji cilj. U isto vreme. Mala zeleznicka stanica je puna zivota i bucna. Isli smo ulicom u tisini. prisno i veselo. uvele trave i tople zemlje. Nije me prekidao." Govorio mi je svega nekoliko minuta i ja najednom osetih stid od njegovih reci: kao da mi je sa ociju spala zavesa. valjda. jer u meni vazda tinja sumnja u ispravnost mojih dela i misli. moj dugogodisnji prijatelj je postao moj duhovnik i savetnik. odgovorih. U isto vreme. sasvim sam slucajno ovde". molim vas. delimicno i zbog toga sto nisam bio sasvim trezan. cesto sam odlazio da ga posetim. vetar je donosio miris sume i polja. ni nade. "Nista." Zatim se okrenu meni i rece: "Hajdemo kod mene kuci. on mi je bio i najbolji prijatelj. Mala varos deluje cisto. voleo sam svoju novu zenu. Sam sam sebi izgledao nezgrapan i glup. sve sam mu ispricao. Kada smo saznali da se posle mnogih godina u logoru nastanio u varosi R. Kad sam konacno dosao do kraja svoje duge i komplikovane price. sedim profesorom. torbe. sto daje neku posebnu draz ovom gradicu koji ima izgled kao iz bajke. Otac Arsenije (shvatio sam tada da se vise ne zove Pjotr) me je pazljivo slusao. ni ljubavi. osecao bih se kao mlad. hocete li. Ostao sam kod njega tri dana i otisao u miru. nisi vodio racuna o njenoj dusi. no on je uvek bio u nasim srcima. no svaki put kada bih isao kod oca Arsenija. otac Arsenije mi spontano i jednostavno rece: "Sam si kriv za to. izvor sa koga cu poneti sa sobom "vodu zivu". niti je pokusavao da me utesi. ozenio sam se ponovo. Evo. Pjotr je i dalje stajao sa mnom. Zeleo bih da ovde iznesem nesto o tim susretima. Dok smo razgovarali. drugog svestenika u toj crkvi. Otvaram kapiju. Sa velikom radoscu ocekujem susret s njim. uzbudjen sam i ne mogu da se skrasim. vise nego sto sam to stvarno zasluzio. Ja sam. Prozracne. Svuda oko mene ljudi zure noseci tezak prtljag: kofere. ja ne mogu. bele zavese daju kucici tajanstven i privlacan izgled. koje cak nisam ni hteo da vidim. jedini koji nosi samo torbicu sa par knjiga i cokoladom koju me je Nadezda Petrovna zamolila da donesem.

On se raspituje o Moskvi. ako je neko vec u sobi kod oca Arsenija. Ako je sam. Cinilo mi se da je on samo sa mnom tako pazljiv i pun ljubavi. Kroz glavu ubrzano pocinju da mi prolaze nedavni dogadjaji. Posmatram sobu koja mi je vec dobro poznata. Sve je uvek isto. a zatim se grlimo i nekoliko puta ljubimo. Pozeleo sam da se zemlja otvori i da me proguta. Poceo sam da mu objasnjavam sta se zapravo dogodilo. a ja odgovaram. gleda u mene i u nesto sto se nalazi iznad mene. za nekoliko trenutaka vrata sirom otvaraju i on. i zato sam bio onako usplahiren dok sam dolazio. Njegov pogled cini da se osecam nelagodno. cekam u hodniku. Odlazio sam od njega kao nov. Posle ispovesti bismo ponovo seli i razgovarali. u stanju sam radosnog ushicenja zbog skorog susreta sa ocem Arsenijem. o sebi. Nadezda Petrovna lagano kucne na vrata njegove sobe i javlja mu da sam stigao. dragoceno. kauc i radni sto sa foteljom. novim izdanjima knjiga. Na zidovima su poznati portreti. o nasim zajednickim prijateljima i poznanicima. zbog cega stalno pazi da mu ne stane na rep. Otac Arsenije je bezuslovno voleo svakoga. Stideo sam se svojih dela: ucinio sam nesto sto me je on ucio da ne smem nikada ciniti. a najvise moji grehovi. Zatim sedamo i zapocinjemo razgovor. Stalno mislim: sada cu da vidim coveka koji mi je najblizi od svih ljudi na svetu. vec da sam zalutao u prelepo i nesvakidasnje carstvo dugo ocekivane radosti. misli i snove. i dalje sam nekako napregnut. radostan i svetlog lica. koji su ga naucili da voli sve ljude i da se moli Bogu. Ziveo sam od susreta do susreta i pridrzavao se saveta koje mi je davao. Molitva oca Arsenija je uvek tekla lako. osetih stid. kao sto je bio sa mnom. Secam se da sam ga prilikom jednog od nasih razgovora upitao da mi kaze nesto o tim cudima. ta molitva je bila lekovita. ono se ozari i ona me toplo docekuje. kad cuje nesto smesno. Vrata se otvaraju: lice Nadezde Petrovne je strogo. o ljudima koje je sretao i koji su ga na neki nacin obogatili. O ocu Arseniju se vec tada mnogo govorilo. Redom postavlja pitanja. kroz nekoliko trenutaka povericu mu sve svoje sumnje. Ljudi su prepricavali cuda koja su mu se dogadjala. Razgovaramo. skidam kaput. ide meni u susret. Ponekad. Iz tih razgovora sam crpeo znanje o veri. ukazivao na pravi put vere. bilo mi je sasvim jasno da je krivica samo moja. Otac Arsenije se skoro i naljuti. Mnoga njegova duhovna deca i prijatelji su dolazili kod njega. da mu ne oduzmem previse vremena. Kad god sam se molio sa njim. ikone Maje Bozje u uglu sobe pred kojima gore kandila. o novostima uglavnom onim koji su vezani za Crkvu. a u isto vreme je sve novo. a svuda po sobi su knjige: na policama. Delim sa njim sve svoje novosti. zaustavljam se ispred vrata i cekam da mi Nadezda Petrovna otvori. Dugo smo se molili zajedno. Tada se. Ulazim. cistila me je iznutra i podizala. Imam ja jos toga da mu pricam. Penjem se uz stepenice.stigao brzim vozom. oci mu potamnese. da navedem razloge zbog kojih sam tako postupio. Uzimam blagoslov od njega. ovo je bila veoma naivna i pogresna pomisao s moje strane. ponekad dosta dugo. smeh mu je zarazan. ne smemo tako da se ponasamo. na stolu i po podu. Tada bi me otac Arsenije pitao: "Zasto? Zasto si povredio tog coveka? Ti i ja smo Hriscani. ali dok sam slusao sopstvene reci. a onda pocinjem da cutim. Niko mi nije tako blizak kao otac Arsenije. kao i duhovnu snagu i putokaz. uprokos cinjenici sto sam sve to video mnogo puta. i nikad nije prestajao da mi bude najblizi prijatelj kome sam mogao da poverim ono najvaznije: svoju veru i zivotni put. nasmeje se slatko. Sa svakim je bio podjednako pazljiv i pun ljubavi. no kada me vidi na pragu." Ocekivao sam da cujem ove reci od njega. moj otac Arsenije. Pricao mi je dosta toga i o sopstvenom zivotu. no uprkos tome. pokusavajuci da pronadjem izgovor za ono sto sam ucinio. Cujem njene korake i njen glas kako razgovara sa mackom koja joj se vazda mota oko nogu. Kada je doslo vreme za ispovest. On me je ucio. jer sam shvatio dubinu svog greha. naravno. . Obicno. ali bojim se da ne zamaram oca Arsenija. grehe. I on cuti. Svako je osecao da je otac Arsenije bas njegov prijatelj. videci u svakom coveku obraz Bozji.

Svestenik koji stalno radi sa ljudima. Cesto sam dolazila i provodila duze vremena kod oca Arsenija." No kada sam uvideo sopstvenu nistavnost. Ako je iskren u svojoj ljubavi prema svojoj deci. ruku Njegovu.On se najednom oneraspolozi. cini nam se da i vi imate taj dar i. dogadjaju se cudesa.. cesto bi me potresalo i uterivalo u mene strah. Uvek bih bio svestan toga da nesto gubim. Ovaj razgovor ne vodi nicemu". svojstveno mnogim svestenicima. No. Prekinimo sada. Za vreme tih nekoliko dana koje bih provodio s njim. oprostite mi. Na rastanku bih ga zagrlio i on bi me blagoslovio. No.S. promisao. a koji su me zadivili i ja sam cesto govorio sebi: "Ovo je cudo. Nisam nikada razmisljao niti sam se pitao: je li ovo cudo Gospodnje ili sticaj neobicnih okolnosti u zivotu." Otac Arsenije me naglo prekide. koji poznaje svoju duhovnu decu. jer to je njeno dete i ona ga voli. to sto se meni dogadjalo ili sto se desavalo oko mene. Svakom svesteniku koji ispoveda. rukovodjenje. a nikako nama gresnima. Drugom prilikom sam ga upitao: "Oce Arsenije! Mi. zavrsi otac Arsenije. vec duhovno posmatranje coveka. molili ga da odagna njihove sumnje i da usadi u njih duboku veru. "Ne govorite dalje! Vi ne znate sta je to prava prozorljivost. "Covek je u stanju da spozna Bozju volju tek kada na ovaj nacin posmatra stvari. vasa duhovna deca. koji ucestvuje u njihovim mukama i radostima svakako dobro poznaje i ljudsku dusu. mnogo toga neobicnog se dogadja i svakom verujucem coveku. politicki zatvorenik. sa duhovne tacke gledista. Bilo je mnogo dogadjaja kojima sam bio svedok ili u kojima sam imao udela. Na isti nacin i svestenik zapaza posebnosti svakog svog duhovnog deteta i zna sta je taj covek hoce da kaze prilikom ispovesti. patnjama. kao sto je otac Jovan Kronstatski. Isto tako. Naravno. na primer. ponekad razgovaramo o tome kako duhovnici cesto imaju dar prozorljivosti i. ispraca one koji su na samrti. nikada mi se nije dogodilo nesto sto bi se moglo nazvati cudom. pricescuje. a soba oca Arsenija bila bi kao manastir. Bozjom voljom. Od oca Arsenija sam uvek odlazio s mirom i radostan. Iza svakog pisma . majku malog deteta: ona posmatra sve sto dete radi i moze da predvidi sta ce ono pomisliti ili uciniti. duhovnik PISMA Delovi secanja O. i jos uvek verujem da je Bog taj koji nas vodi kroz sve nase zivotne puteve i da stoga moramo verovati da je sve Volja Bozja. Istinska prozorljivost je dar koji Bog daje samo izabranima. ceznjama. no mi vrlo cesto nismo sposobni da uvidimo velicinu dogadjaja niti da raspoznamo u njemu Bozju volju.. "Uzmite. ako pamti ono sto o njima zna. Ljudi su mu u svojim pismima pisali o svojim radostima. shvatio sam da meni nije dato da vidim cudesa. molili ga za pomoc. sve ovo nije prozorljivost. Cvrsto sam verovao. bez obzira koji put mi izabrali. zamisli i potom rece: "Cuda? Ne. ali vazda bih ziveo u ocekivanju novog susreta. trazili utehu za bol. te sam tako izbliza i upoznala njegov nacin zivota. Tada sam jasno poceo da uvidjam Volju Gospodnju. ulica i varos postajali bi moji. jer ih poznaje i u stalnom je dodiru sa njima. morao sam ici. Veruj u to!" Shvatio sam da je moje pitanje uznemirilo oca Arsenija. zivi na zemlji. stradanjima. on i nehotice pocinje da primecuje svaki pokret njihove duse. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Otac Arsenije je primao mnogo pisama. ali uvek mi je bilo tesko da se oprostim od njega. kuca. "Sve je u zivotu cudo: najvece cudo od svih jeste to sto covek.

oci su mu pocivale na plamicku kandila. a neki su pokusavali da mu otvore dusu u nedovrsenim recenicama i frazama. Posmatrajuci oca Arsenija dok cita pisma. pogruzen u molitvu. molio se i plakao. ni mene koja sam u tom trenutku usla u sobu. osenjujuci se znakom krsta. zatim odlozio pero. On je svako pismo citao sa velikom paznjom. kao i saveti i iskustva verujucih. a to ne moze biti. a zatim bi spokojno seo i dovrsio pismo. do ove ljubavi on nije dosao nimalo lako. Pisma skoro nikada nisu stizala postom. te bi ustajao. Vecina je slata prijateljima u Moskvi. pak. sigurni da on vec zna sta ih muci i kako bi trebalo da postupe. svojoj duhovnoj deci. Probudile su me njegove reci: "Unutar mene se ponekad pojavljuje rascep. Tada bi se na njegovom licu videlo da je zabrinut ili nesiguran. zelje i zablude. otac Arsenije bi poceo da pise odgovor. kao da je stajala kraj njega i govorila mu o stvarima o kojima u pismu nije bilo pomena. podrazavanje Svetim Ocima. A onda. ni pisaceg stola na kome je lezalo nedovrseno pismo. otrgavsi od mracne sobe krug svetlosti.stajao je ziv covek. Covek i svestenik u meni se katkad razilaze. Dao mi je blagoslov. Za oca Arsenija nije bilo "obicnih" pisama . Razumeti sebe. No. jer su mnogi prijatelji oca Arsenija izdrzavali kazne po logorima i po oslobadjanju bili rasejani po citavoj Rusiji. molim vas. stao pred ikone. Covecji put je tezak i mnogostradalan. a moja ljudska osecanja drugo. Bio je prebogat ljubavlju. U sobi su treperala kandila koja su gorela pred ikonama. i molio se. Kao da je ta osoba. U tim trenucima je lice oca Arsenija izgledalo tuzno i neraspolozeno. sve je to doprinelo da otac Arsenije primi od Boga sveobujmljujuci dar ljubavi prema bliznjem. Video je samo coveka koji mu je putem pisma poverio svoju nesrecu." Poceo je da se moli. a zatim bi iznova pocinjao. Ko bi mogao da izbroji sate i besane noci koje je provodio moleci se za nas sve. Nije prestajao da se moli tu osobu koja je stradala od duhovne ili telesne bede i kojoj je bila potrebna pomoc. koji bi zatim davali pisma Nadezdi Petrovnoj kada bi dolazili u posetu ocu Arseniju. a stona lampa je. Gospod me kara: ne mogu da sastavim pismo. Pisanje ocigledno nije islo kako valja. a zatim ponovo seo za sto i poceo da pise. bila prisutna u ocevoj sobi. a ja sam sela u fotelju. On tada nije bio svestan ni svoje sobe. lice bi mu se najednom ozarilo. Neki su. sa svojom prosloscu i sadasnjoscu. osvetljavala nedovrseno pismo. Ponekad bi dugo sedeo razmisljajuci i moleci se. teska iskusenja u logoru. ponekad bi se prekrstio i pomolio za pisacim stolom i tek tada bi zapoceo da odgovara na pismo. razmisljao o tome kako da izmoli od Boga pomoc tom zabludelom stradalniku. Odsecajuci svoj um od svega sto ga je okruzivalo. U ovom trenutku svestenik u meni govori jedno. otac Arsenije bi se duboko zamislio. video tuznog ili brigama obremenjenog coveka. Dugo se molio. cesto bi gledao kroz prozor u krosnje drveca koje su se povijale na vetru. Jednom prilikom usla sam u sobu dok je otac Arsenije pisao pisma. ali ne mogu sada da razgovaram sa vama. Cinilo se kao da slusa ispovest coveka cije je pismo upravo procitao. zabravljajuci na okolinu. Svom dusom je bio uz njega. drugi su radije iznalazili opravdanja za sebe. U tim trenucima. a tako je potrebno da sto pre odgovorim. a zatim rekao: "Oprostite. Napisao je jednu stranu. Osecao bi istinski bol za tog coveka. Pricekajte malo. Posto bi procitao pismo. otac Arsenije bi uvek isprosio za nas od Boga i Njegove Majke pomoc. duge molitve. Godine i godine iscrpljujuceg rada. Milost Bozja je bila s njim. Rastrojen sam.svako je bilo vazno. Neki bi u pismima ocu Arseniju sasvim otvarali dusu. nacinio nekoliko dubokih poklona. dusom osecajuci njegovu patnju. samo podsecali oca Arsenija na svoj slucaj. pa bi ga na neko vreme odlagao. Ja sam za to vreme zadremala. a svaki posiljalac je znao da ce zasigurno dobiti odgovor koji mu je bio preko potreban da mu ukaze na pravac njegovog zivota. kao da je stajao pored tog stradalca. Pisma su dolazila iz raznih krajeva. proceniti svoju snagu . Ponekad bi otac Arsenije nekoliko puta pokusavao da zapocne odgovor na neko pismo. cesto bih primecivala da on svojim unutrasnjim vidom obuhvata sve sto zna o zivotu osobe koja mu pise.to je . od Vladivostoka do Kalinjingrada. Sedeci za stolom. iza svakog pisma. Svojom ljubavlju prema nama. svako pismo je bilo ogledalo necije duse. On je. u njemu je bilo dovoljno ljubavi za sve one koji su mu dolazili.

na primer usnulog slugu Bozjeg Sergeja. pravog svestenika uvek je bio tezak. Odgovarajuci na pisma otac Arsnije je izlivao dusu. koji je mnoge i teske bitke u sebi vodio i dobio i koji me sada moli da mu dam blagoslov da se rukopolozi za svestenika. To je jedan tezak i sveobuhvatajuci nacin zivota. On bi predlozio resenje. znajuci koliko je on dobar. nagovaraju ga na svestenstvo.toliko me je bilo stid. sve se prezivljava izuzetno burno. O cemu se ovde radilo? Da li je to bila njegova intuicija. Gospode. Za sve to vreme dugog i . ponekad da to sakrijete i od sebe. ali to nije tacno. otkidao je delic svoje duse i davao je drugome. Neki misle da biti svestenik podrazumeva samo sluzenje u hramu. U logoru sam naucio da ljude posmatram u drugacijem svetlu. ali takve stvari su se zaista desavale. desavalo bi se ponekad da vas prekine i da dovrsi vasu misao. Za duhovnika je nedopustivo da se oslanja na sopstvenu moc rasudjivanja i na sopstvene snage. no to nije za njega. pokusavajuci." Zatim stade da se moli. spominjao neka meni nepoznata imena. Tesko mi je da savetujem ovog coveka da ne postane svestenik. shvatila sam svoju neuvidjajnost sto ga opterecujem svojim sitnicama. Odjednom bi vam postalo jasno da je njegov savet jedino resenje. Ljudi u njegovoj okolini. znao je svaciju adresu. Kad sam mu to jedanput spomenula. Jednom sam usla kod njega u sobu. rece: "Znam. On cezne za tim. dobio bi pismo u kome su mu javljali da se predstavio izvesni Sergej Georgijevic. a zatim bi cekao da covek sam odluci. ili bolesnu sluskinju Bozju Antoninu. gledajuci u ikone." Otac Arsenije se okrete od mene i. Covek mora sasvim da zaboravi na sebe i da se preda drugima. To posebno vazi za danasnje vreme. Veoma sam vezan za njih. Secam se. neka pisma su mu pricinjavala radost i on bi blagodareci slavio Boga. Ako mu se neko dugo ne bi javljao. Moja je duznost da. Kroz nekoliko dana. ili bi odgovorio na pitanje koje jos niste stigli da mu postavite. Obuzimao bi vas strah i uzdrmalo bi vas to saznanje o necemu cega niste cak bili ni svesni. kao duhovnik. Imao je odlicno pamcenje. Ponekad bi njegova radost bila nalik na detinju i tada bi iz sveg srca uznosio blagodarne molitve Bogu i njegovoj majci. I sama sam cesto pisala ocu Arseniju.covek je izgubljen. A zivot svestenika. zeleci da se zemlja otvori i proguta me . ili bi ga posetila izvesna Antonina i ispricala mu kako je bila tesko bolesna. i verujem da ces pomoci ovome coveku. i samo ste povrsno o tome razmisljali. morali biste da imate vise razumevanja. Kada biste dolazili njemu na ispovest i poceli da mu govorite o sebi. Nije svakome dato da zivi takvim zivotom. Mnogi misle da je svestenicka sluzba lak posao. "U logoru je sve ogoljeno. izgubljena je njegova dusa. ili bi vam rekao sta misli o vasim postupcima. danas sam dobio pismo od jednog dobrog coveka koji je vodio tezak i za svetske pojmove lep zivot. Mnogi su primetili da je otac Arsenije bio posebno vezan za ljude koje je upoznao u logoru. odgovorio mi je: "U pravu ste. zaista nisam to ocekivao! Ta vi ste prisniji sa mamom. ljudsko stradanje je dovedeno do krajnjih granica. Nikome o tome niste pricali. ako ne dajes sebe drugima. koju je sluzio u svojoj sobi. odmerim sta je i koliko doticna osoba sposobna da uzme na sebe i da joj u datom trenutku ukazem na ono sto treba da ucini. da uzme na sebe stotine dusa i da ih vodi. Njegov jedini oslonac je Bozja volja koju moze pronaci u molitvi i samo u molitvi. Otac Arsenije nikada nije primoravao svoju duhovnu decu da primaju njegove savete. Mnogo ce vise ljudi imati koristi od njega ako ne postane svestenik.slozen poduhvat i ne moze ga svako sa uspehom izvrsiti. deleci s njim mnoge beznacajne pojedinosti iz svog zivota i tek kada sam svojim ocima videla sa koliko ozbiljnosti se otac postavljao prema svemu sto bismo mu pisali. video sam milost Bozju u njima i pojedinosti za koje nikada. nisam znao. ili znanje? Nismo se usudjivali da ga pitamo o tome. brinuo bi i sam bi toj osobi napisao pismo. Lak je. Pogresi li duhovnik . Desavalo se ponekad da od njega dobijete pismo i da najednom saznate nesto o sebi sto ranije niste znali. Svedok sam tome da je ponekad na liturgiji. Tamo je svako osudjen na smrt. naravno. dok sam bio na slobodi. jedini put za vas. Secao se svega sto su mu pojedini ljudi rekli u bilo kom trenutku u proslosti." Ja sam tada samo stajala pred njim. "Primera radi. a on me je docekao sa ovim recima: "Nisam ocekivao da cete se posvadjati sa bratom zbog majke. u suprotnom je tezak.

mada je bolovao teze i vise od mnogih. njegove bolesti bile ociglednije: artritis u zglobovima i iznenadni napadi tahikardije su ponekad vezivali oca Arsenija za postelju nekoliko dana. On bi tada zastao i ne bi mogao da nastavi sa odgovorom. njegovo duboko poznavanje ljudske prirode. U njegovim ocima se samo ponekad nazirala tuga i tada se cinilo kao da u sebi i dalje nosi patnje i stradanja mnogih dusa. Paznja i srdacnost sa kojom je svima pristupao cinile su da ljudi ponekad zaborave da je otac Arsenije bolestan i da je veoma umoran. Osnova njegovog duhovnog podviga bila je molitva i zivot radi drugih. Bilo je opste poznato da otac Arsenije nikad ne zaboravlja coveka koga je jednom upoznao. Dok je boravio u "specijalnom" logoru nikada se nije obazirao na sopstvenu bolest. i buduci da se uvek drzao uspravno. tuce. knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. setim se onoga sto su mi dali i sto su za mene i za mnoge druge ucinili. Premda je otac Arsenije uvek negodovao." Rekavsi ovo. Cak i nakon tri godine zivota na slobodi. ljudi bi mu se zahvaljivali za dragoceni savet koji im je uputio. na putu koji je izabrao. NAPOMENE: 1. Ti ljudi su me izbavili od duhovne smrti. iako to nije bio savet koji su konkretno trazili. No.bolnog umiranja coveku je izuzetno tesko da smogne snage da u sebi probudi veru. A sve sto su cinili. No sada su. psovki. kao sto sam blagodaran i Bogu i Njegovoj Majci sto su me uputili na te ljude. cinili su u Ime Bozje i zarad bliznjih svojih. To sam mu nekoliko puta cak i rekla. od sumnje i ocajanja. primao posete. upoznao sam mnoge od njih i nikada necu prestati da im se divim. politicki zatvorenik. doktorka Irina ga je cesto . Posle sam shvatila da nisam bila u pravu: u pismima koja su kasnije stizala. Poslednje godine zivota. No. pa bismo morali da odlozimo pismo. takvi ljudi ipak postoje. cak i u krevetu. on se nije mnogo promenio. Veoma sam blagodaran svojim prijateljima iz logora. pomogli mi da ostanem duhovno ziv u logoru. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. zbog toga osecam veliku prisnost prema njima. razmisljala o boravku oca Arsenija u logoru i o onim silnim ljudima kojima je on sam pomogao i priveo veri. jedna za svaki mesec u godini. pokazali mi sta je jaka vera u Boga i ljubav prema Njegovim ljudima. odavao je utisak zdravog coveka. naucili me da se molim u sred vike. Posto je bio dosta visok i mrsav. ili zelju da nekome pomogne. bio strog. dok je prema sebi. Skrivao je svoju bolest od prisutnih i samo je budno oko doktorke Irine moglo da primeti pogorsanje njegovih bolesti. udubio se u misli. Ponekad bi mi se ucinilo da se njegovi odgovori ne slazu sa pitanjima iz pisama. Postoji dvanaest knjiga Mineja. Oni su mi pomogli da pronadjem Boga u uzasnim okolnostima. U ophodjenju prema ljudima uvek je bio veoma blag. na slobodi. Uvek kad ih sretnem. Ja sam. Shvatila sam tada njegovu mudrost i prozorljivost. Minej. za to vreme. duhovnik POVRATAK IZ PROSLOSTI Ocu Arseniju su se snaga i zdravlje vracali veoma postepeno. Nisam mogla da se nadivim njegovoj mudrosti. to nije menjalo njegov nacin zivota: on bi. citala sam mu pisma koja su mu i dalje stizala i zapisivala odgovore na njih koje je on govorio naglas. kada otac Arsenije vise nije imao snage da sam pise pisma.

" Zatim ode do jednih vrata koja su bila malo otskrinuta i pozva: "Sergeje Sergejevicu! Neko je dosao da vas vidi. Izasli smo iz autobusa na Nevskom Prospektu i skrenuli u jednu od bocnih ulica. Imao je krupne crne oci koje su nas posmatrale sa izuzetnom zivoscu i paznjom. Police su bile pune knjiga. Posetioci su dolazili svakodnevno. Ogroman radni sto kraj prozora zauzimao je skoro cetvrtinu sobe. Prilikom ispovesti Mihail mi je dao vase ime i adresu i zamolio me da vas posetim. Na vratima je stajala plocica sa imenom osobe koju smo trazili. vi zacelo trazite nekog drugog. Rekao mi je da vas zamolim da ga pomenete u vasim molitvama. no kad god bi mu dolazili u posetu ili mu pisali svoja dugacka. Knjige su se nalazile svuda . smanjujuci vreme namenjeno za spavanje. prefinjenog lica i crne brade. molio se nocu. U trenutku je izmenio izgled: delovao je odjednom veoma napeto. rece otac Arsenije. raspita se za autobusku stanicu i prosto me odvuce za sobom. "Kako mogu da vam pomognem?" upita nas. molim vas.naucnici i profesori. Ocigledno je bio veoma uzrujan. no on mi rece: "To ne bi imalo nikakvog smisla. Jedan od njih krasila je bronzana ploca na kojoj su bila ispisana imena: to je bio znak da su u zgradi nekada stanovali znameniti ljudi . Izgled te sobe mi se urezao u pamcenje. Otac Arsenije odbi moj predlog da uzmemo taksi. svaki od njih je bio uveren da samo on pise ocu Arseniju ili ga posecuje. Upoznali smo se u "specijalnom" logoru iz koga sam oslobodjen tek 1958." Sisli smo s voza i kao i uvek u nepoznatom gradu. "Koga trazite?" upita nas. Samo trenutak. jer je mnogo govorio o vlasniku stana. krenuli smo da pravo sa stanice trazimo adresu koju mu je monah Mihail dao." . Buduci da bez molitve nije mogao da zivi. On odgovori: "Tako mi je drago. ocevo ime i prezime vlasnika stana. Vozili smo se autobusom u tisini. Takodje je zeleo da vam ispricam o njegovim poslednjim trenucima na zemlji. sa oko sest spratova i imala je dva impozantna ulaza. Rekao je da ce to biti od velike vaznosti i za mene i za vas. Prijatelji su ga mnogo voleli.primoravala da ostane u krevetu. imao sam priliku da sretnem coveka po imenu Mihail Terpugov. Ponekad je otac Arsenije morao da putuje u drugi grad da bi se video sa nekim od svojih duhovnih cada. Molim vas. Otac Arsenije joj rece ime. Otac Arsenije poce da govori: "Godine 1952. Zidove su krasile umetnicke slike i stare ikone. Pozvonili smo. Vrata nam je otvorila zena od svojih 45 godina. predugacka pisma.cak i po foteljama. Ledenim glasom rece ocu Arseniju: "Zao mi je." Skoro istog trenutka iz sobe izidje visok covek lepog. Ponudila sam da prvo sama odem i proverim tacnost adrese. pa otac Arsenije nije imao vremena za molitvu. Popeli smo se liftom do cetvrtog sprata. Zena obrisa ruke o kecelju i rece ljubazno: "Udjite. Stigli smo u Lenjingrad u rano jutro i posto otac Arsenije nije zeleo da svratimo kod prijatelja da se malo odmorimo. Posla sam s njim na put. Na sredini sobe nalazio se sto pokriven belim stolnjakom. skinite kapute. Ovo je predstavljalo ogroman teret na plecima oca Arsenija. Ja nisam taj koga trazite. Zena koja nam je otvorila vrata takodje udje u sobu i stade kraj radnog stola. Molila sam ga da to ne cini: nismo znali ni da li ti ljudi i dalje stanuju tamo ili ne. sta mogu da ucinim za vas?" upita Sergej Sergejevic i ponudi nas da sednemo. Iako smo ga mnogo svi voleli. "Imam poruku za vas". Otac Arsenije je pazljivo posmatrao ulice." Ostavismo kapute u ormar koji je vec bio pun i usli u veliku sobu iz koje Sergej Sergejevic upravo bese izasao. a o praznicima ih je bilo jos vise. "Dakle. Nacicemo ih. Krajem 1960 odlucio je da podje u Lenjingrad da pronadje dvoje ljudi cije adrese mu na samrti bese dao monah Mihail. moguce je da smo ga i nehotice unistavali. Po sobi je bio razmesten anticki namestaj. sve nam se cinilo komplikovano." Sergej Sergejevic samo sto ne skoci sa stolice. ljude i kuce. Hajdemo. Dosli ste na pogresnu adresu. a njegove ionako tamne oci kao da jos vise potamnese. Zgrada pred kojom smo se zaustavili bila je velika.

Znate li stogod o ikonama?" rece zena. otac Arsenije pridje prozoru i stade da je pazljivo zagleda. Zena bese ostala u sobi. a zatim pazljivo okrenuo ikonu i zagledao poledjinu. uz vidan napor.jeromonah Arsenije. jer je znala sudbinu svoga Sina. sedite! Sacekajte dvadeset minuta! Serjoza. Hitno je." Otac Arsnije predstavi i mene. Pogled mu je bio veoma ozbiljan i molitven. nabroja imena nekoliko slikara cija su dela visila na zidu. "Dodjite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti" (Mat. videci na njoj nesto sto do tada nije video. kao da mu je neko u ruke stavio putir sa samim Telom i Krvlju Hristovom. Sve ce ti biti jasno kad dodjes. Stajali smo u hodniku. Iz sobe se cuo glas zene koja je govorila telefonom sa nekim: "Ja sam. Naravno. Neko vreme je vladala tisina. odgovori otac Arsenije. recite mi. da bi smo vas videli. koja je sve vreme stajala kraj stola. U sobi je vladao muk. On je. Pridje jos blize ikoni i stade da je pazljivo posmatra. pognuta glava i citav njegov stav bili su toliko molitveni. Liza. Ocigledno nije mogao da dopusti da nepoznat covek dodiruje njegovo blago. ko ste vi? Kako se zovete?" "Pjotr Andrejevic Streljcov . no i ona brzo izadje i uhvati oca Arsenija za ruku. "Dosli smo iz R. ne znajuci sta da radimo. Pogledah u Sergeja Sergejevica. Sa ikonom u ruci. Sin je sedeo u narucju Svoje Majke koja ga je nezno privila uz sebe i gledala svoje Dete pogledom blagim i punim ljubavi. "Nesto malo". Pogledala sam oca Arsenija u cudu: njegove ruke. nemojte ici! Vratite se. Dosli su na pogresnu adresu. Dodala sam ocu Arseniju kaput i uzela svoj. a u isto vreme.Zena. znala je radi cega Ga je rodila i zbog cega Ga podize. Nije vratio ikonu u ruke Sergeja Sergejevica. Sergej Sergejevic. Umetnost i duhovnost: na takav savrseni sklad ljudskog i bozanskog na licu Majke Bozje zaista se retko nailazi. nacini jedan korak prema njemu i skoro zaplaka: "Serjoza!" "Neka." Bio je veoma smeten. Znala je za Njegovu predstojecu smrt na Krstu. Izgledalo je kao da se u Njoj sjedinjuju materinska ljubav i Bozanska mudrost sa zivotom Njenog Sina i Njegovim Krsnim stradanjem.. U slatkom poluosmehu Bogoroditeljke ocitavala se milost. "Molim vas. Gledao je lik pri dnevnoj svetlosti. 11:28). Malo kasnije . sto se nije primecivalo sa mesta na zidu gde je ikona visila. "Divna ikona. Dugo je posmatrao ikonu. Nas dvoje ustadosmo i brzo krenusmo prema vratima. Otac Arsenije nije nista govorio dok je Sergej Sergejevic gledao u ikonu pun ushicenja. pun divljenja. vec ju je pazljivo polozio na sto." "I Serjozi se dopada ta ikona. dugo se zadrzavajuci na izobrazenom liku. ostavi sve i odmah dodji. no ne moze da utvrdi kada je naslikana. U pitanju je greska. No. molim vas. Jedva uspeh da odvojim pogled od ikone. da bi video na koji nacin je preparirana drvena daska. Tanusna zlatna nit kojom je bila protkana odezda Majke i Bogomladenca isticala je i uvelicavala Njenu lepotu i nezemaljsku slavu. jer je lik Majke Bozje izgledao predivno pri suncevoj svetlosti. nemoj se ljutiti. Liza. posmatrao ikonu. to je primetio i Sergej Ivanovic. Za to vreme otac Arsenije ustade i stade ispred jedne ikone Bogorodice. Meni se zamalo ote usklik divljenja.." "Cekajte. Nikad je ranije nije video na taj nacin." Zena zurno izidje iz sobe i podje na telefon. potom se predomisli i veoma pazljivo mu pruzi ikonu. Zena otrca u kuhinju i za pet minuta se vrati sa posluzavnikom na kome su bile solje caja i kolaci. upita Sergeja Sergejevica koji nije izgledao nimalo odusevljen tim pitanjem. Lik joj je bio ozaren radoscu materinstva. On sam skide ikonu sa zida i pokaza je ocu Arseniju. Pokusala sam da razbijem tisinu i zapocela razgovor o umetnickim slikama na zidu. preplavljen tugom. Zao mi je! Ne mogu vam ponuditi da ostanete. U isto vreme se u Njenim ocima nazirala duboka tuga. Molim te. sto je atmosferu u sobi cinilo neprijatnom i teskobnom. Trebas nam!" Sergej Sergejevic je seo za sto i odsutno gledao na drugu stranu. Dnevna svetlost je padala na beli stolnjak i na ikonu. "Smem li da je skinem sa zida? Voleo bih da je podrzim u rukama".

on se zagleda u oca Arsenija. Ocigledno je sada verovao da je otac Arsenije zaista covek koji je poznavao Mihaila. Otac Arsenije se ispravi i, ponovo upravivsi pogled prema ikoni, rece: "Zar je zaista toliko vazno kada je ova ikona napisana i cijom rukom? Takve stvari interesuju samo istoricare umetnosti. Samo pogledajte likove Majke Bozje i Bogodeteta i bice vam jasno, ako ste vernik, da covek nikada ne bi mogao da napise ovakvu ikonu bez Bozje pomoci. Samo pogledajte! "A kad je ikonopisana? Na pocetku sedamnaestog veka. Ko je ikonopisac? Bog sam zna, Bog koji je umetniku darovao nadahnuce. Daska je veoma stara i preko nje je naslikano nekoliko slojeva ikona. Ova poslednja ikona je restaurirana veoma davno. No, sve je to nevazno, jer ova ikona zivi Duhom Bozjim. Pogledajte! Kakvim samo mirom zrace likovi Bogomajke i Njenog Sina! Ikonopisac je bio ispunjen ljubavlju i verom u Hrista, pa je povereni mu talanat umnozio verom i ljubavlju. Zbog toga je lice svete Bogomatere tako duhovno i toliko stvarno, da ono tesi sve one koji su pritisnuti tugom i svakom bedom, koji su gladni, goli, siroti, u tamnicama, koji su izgubili veru u ljudsku pravdu, koji su nemocni. Takve ljude Njen lik vraca u zivot, vraca im nadu, podseca ih na postojanje jednog drugog zivota, u kome nema uzasa ni straha, ni krvi, ni svog zla ovog sveta. Lik Majke Bozje nas zove i pruza nam nadu u spasenje." U to se zacu zvono u hodniku. Jelisaveta Andrejevna (kako nam je kasnije predstavi Sergej Sergejevic) pozuri da otvori. Zacusmo neko saputanje. Dve zene su razgovarale u hodniku, a jedna je skidala kaput. Sergej Sergejevic je bio vidno napet, bilo je ocigledno da ga je ponovo napala sumnja da otac Arsenije nije covek za koga se predstavlja. Otvorise se vrata i Jelisaveta Andrejevna udje ponovo u sobu, a za njom druga zena, koja odmah pritrca ocu Arseniju uzvikujuci: "Oce Arsenije! Oce Arsenije! Divno je sto ste dosli! Boze moj! Zasto niste javili da cete doci? Liza kaze da je Sergej Sergejevic mislio da ste agent. Pricala sam joj o vama i hvala Bogu sto se setila da me pozove! Vec dugo nameravam da ih oboje dovedem kod vas! Ovo je neverovatno! Molim vas, dajte mi blagoslov!" Sve se u trenu izmeni. Otac Arsenije je ostao u kuci Sergeja Sergejevica cetiri dana. Ja sam uspela da pronadjem drugog Mihailovog prijatelja, pa je i on dosao da se upozna sa ocem Arsenijem. Kada smo putovali kuci, otac Arsenije mi rece: "Cudni su putevi Gospodnji! Koliko lepote mi je darovano prilikom ovog susreta. Toliko mi je ovo sve bilo potrebno!" Posle ovog dogadjaja, Sergej Sergejevic, Jelisaveta Andrejevna i Mihailov prijatelj su cesto posecivali oca Arsenija.

NAPOMENE:
1. Minej; knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. Postoji dvanaest knjiga Mineja, jedna za svaki mesec u godini.

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

SECAM SE

Secam se... Nikada necu zaboraviti "specijalni" logor. Cak i sada, kada je proslo toliko godina, zivo se secam logora i svake, pa i najmanje pojedinosti zivota u njemu. Nocu mi se te slike vracaju i progone me u snovima. Hapsenje, brojna saslusavanja, mucenje, zatvorska celija... Dugo i iscrpljujuce pesacenje u koloni prema logoru na ledenoj jesenjoj kisi, uz strazu naoruzanu masinkama i sa policijskim psima za petama... Povici: "Dva koraka u stranu i pucamo bez upozorenja!" Sve to je bilo uzasno i preuzasno, no postojala je nada da ce, kada konacno stignemo do logora, zivot biti malo laksi. Kada smo najzad dospeli u zloglasni logor bilo mi je jasno da je sve sto sam do tada preziveo bila decja igra prema onome sto me je tamo cekalo. Osam meseci u logoru "posebnog rezima" su za mene bili tesko iskusenje. Noc je, baraka je zakljucana. Duz redova lezaja jedva tinjaju sijalice. Kroz snegom natrpane prozore se ponekad nazire kruzno kretanje reflektora po logoru. Napolju je ledeni mraz, 30 stepeni ispod nule, a prozori se tresu pod udarima vetra koji cas cvili, cas zavija, cas urlice. Iako u baraci ima mnogo ljudi, ti si tamo sam, potpuno sam. Oko tebe su stranci, i ti si stranac svakome od njih. Svuda je noc, beskrajna noc. Svi zvuci se stapaju u jedan i nestaju, mrtva tisina je oko tebe i beznadezni uzas koji te ne napusta citavu noc. Neki od zatvorenika u snu ispustaju krike, neki bolno jece, drugi psuju, no sve to cini tisinu jos strasnijom - kao da si otrgnut od zivota. Ponekad ti se cini da bi rukama mogao da dodirnes tu stravicnu i lepljivu tisinu koja ti zarobljava misli okivajuci ih u strah i ocaj. Predjasnji dan nosi samo uzasna secanja: stalno prisustvo smrti, batinanja, ponizenja, glad i unistavanje ljudske duse. "Gnjido jedna, sad ces u samicu! Na streljanje!" urlali su logorski strazari, lica iskrivljenih od besa. "Ubicu te! Zadavicu te!" urlali su kriminalci. Svi smo znali da to nisu puka zastrasivanja, vec da se to sve svakodnevno dogadjalo u logoru, pred nasim ocima. Nocu nikada nisi mogao da se odmoris, jer te je noc iscrpljivala tom teskobnom tisinom; nocu se prolazilo kroz jos gore muke nego po danu. O izlasku iz logora se nije smelo ni razmisljati. Cim bi se rok na koji si osudjen priblizio kraju, dodali bi ti jos nekoliko godina, bez ikakvog objasnjenja. Jednog dana prebacili su me u drugu baraku. Cetvrtog dana po preseljenju, dok sam se vracao iz nuznika, primetio sam coveka koji je bez prestanka stajao kraj svoje postelje. Zbog cega li stoji tamo po citavu noc? Rekose mi da se taj covek moli. Drugi zatvorenici bi mu u prolazu cesto dobacivali zajedljive reci. Svi cemo ionako da poumiremo u ovom logoru. Za sta li se ovaj moli? Zbog cega? Dok sam jos bio na slobodi cuo sam da neki ljudi veruju u Boga i da ih zbog toga salju na rad po logorima. U mojoj porodici su religija i praznoverje izjednacavani i smatrani nedostatkom kulture i inteligencije. Kakve koristi covek ima od vere? U sta covek da veruje ovde, na ovom mestu gde su svi osudjeni na smrt? Na kraju me je savladao ocaj i ja odlucih da oduzmem sebi zivot. U mojoj porodici su ionako vec svi mislili da sam negde poginuo: kad su se raspitivali za mene u Moskvi, sigurno su dobijali odgovor: "Nema ga na spisku." Moja odluka je bila konacna. Necu da umrem kad strazari ili zlocinci odluce da me ubiju, niti zelim da skapam od gladi ili zime. Hocu da umrem sada. Dosta sam stradao - vreme je da ucinim kraj svemu tome. Da li je to kukavicluk? Ne, vec nuznost. Kad postoji nada, postoj i mogucnost da se covek bori za zivot. Za logorasa ne postoji nada, postoji samo sigurna, mucenicka smrt. Jedne noci otisao sam u nuznik i tamo ugledao gredu koju su mnogi pre mene upotrebili u istu svrhu. Odnekuda sam ukrao komad uzeta koje sam nosio do sebe. Zavrsicu sa sobom, necu vise da zivim. Odlucio sam. Dok prolazim izmedju redova kreveta, vidim starca koji, kao i obicno, stoji kraj svog kreveta i moli se. Ostali spavaju. Starac je toliko udubljen u molitvu da me ni ne primecuje. Jos samo da ga zaobidjem ... Dok idem prema nuzniku starac se odjedanput okrece i polazi za mnom. Hvata me za ruku i sapuce: "Sedi! Nisi sam ovde. Ima nas mnogo koji se osecamo kao i ti, ali s nama je Bog!" Poslusao sam ga i seo na njegov krevet. Sedim tako i slusam ga. Na svoje iznenadjenje, odgovaram na njegova pitanja. Osecam prema njemu mrznju, jer mi je omeo plan. Moj zivot je moja briga, a ne njegova. Starac pocinje da mi prica o mom zivotu iznoseci sve pojedinosti i mene pocinje da spopada strah. Otkud on to sve zna?

Smiruje me, pun je razumevanja, zna da mi je tesko. Umoran sam, bolestan, ponizen, gladan. No, sve se to moze pobediti, i mora se pobediti - ako se opredelim za taj put, pobeda ce biti moja. Sada sam veoma ljut na njega, imam zelju da ga povredim. Uz par neprilicnih reci ustajem, ali on me i dalje drzi za ruku i nastavlja da govori. Prekidam ga, no on ne prestaje da mi prica. Objasnjava mi da covek nema prava da uzme sam sebi zivot, da je duzan da se bori da ga sacuva. Pocinjem da ga slusam i da shvatam da starac zaista zeli da mi pomogne. Nista se nije promenilo u mom zivotu, ali ja vise nisam sam. Ne pokusava da mi o Bogu govori na silu, samo Ga spominje. Pomaze mi, jednostavno receno. Osecam da on poseduje neku unutrasnju snagu koju ja nemam. Takodje osecam da ovaj starac uzima na sebe sav moj ocajnicki bol i svu tezinu logorskog zivota koja me svom silinom pritiska. Sve on to nosi zajedno sa mnom. Na kraju se nisam obesio o gredu kao sto sam nameravao, vec sam ostao pored starca. Kasnije sam saznao da on uopste i nije star, vec da samo izgleda kao starac posto je u logoru proveo nekoliko godina. Neki su ga zvali "Pjotr Andrejevic", a drugi "Otac Arsenije." Nikada necu zaboraviti te dane, niti njegov lik koji mi se tada urezao u secanju. Otac Arsenije mi je otkrio novi zivot, priveo me je k Bogu i preporodio moje unutrasnje bice. Zbog toga bih zeleo da iznesem svoja najosnovnija zapazanja o njemu. O njemu bi covek mogao da prica bez prestanka, jer su bezbrojna njegova dobra dela, a ta njegova dela se svode na dve stvari: na Boga i na ljubav - ljubav kojom je ljubio sve ljude u ime Boga. Secam se ovih njegovih reci: "Svaki covek, pre nego sto umre, mora nesto da ostavi iza sebe, nekakav trag. To moze biti kuca koju je sagradio sopstvenim rukama, drvo koje je zasadio, knjiga koju je napisao... no sta god da je ostavio za sobom, to mora biti nesto sto je uradio, ne radi sebe, vec radi drugih ljudi. Sve sto su tvoje ruke stvorile, bice pecat koji ce ostati posle tvoje smrti. Ljudi ce posmatrati delo tvojih ruku i ti ces i dalje ziveti u radosti koju si im pricinio. Oni ce te se secati i blagosiljati te. Nije vazno sta ces stvoriti, vazan je tvoj trud i ljubav. Tvoje delo ce u sebi nositi delic tebe, ukoliko si ga napravio zarad Boga i ljubavi prema ljudima. Najvaznije je pomagati drugima, olaksavati im bremena i moliti se za njih." Tako je ziveo otac Arsenije i tako je ucio sve one koji dolazili k njemu. Davao je od sebe ono najdragocenije: toplinu duse, veru, iskustvo Hriscanskog zivota.Ucio nas je kako da se molimo i razgoreo u svakom od nas onaj zizak vere koji je Bog usadio u svakome od nas. Da li iko ko ga je poznavao moze da zaboravi sve sto je ucinio? Mnogi su k njemu dolazili i odnosili sa sobom sve te dragocene darove. Mnogo mira i radosti nam je stedro darovao nas otac Arsenije. Sve ovo o cemu pisem, osetio sam na sebi. I na drugima sam video kako ih poznanstvo sa ocem Arsenijem menja, obnavlja i daje im snagu. Odlazili su iz logora kao vernici i odnosili sa sobom tracak one topline kojom ih je darovao. S obzirom na moj slucaj, mogao sam i sam da prenosim na druge ono sto sam dobio od oca Arsenije: veru, ljubav, dobrotu. Oni koji su ziveli u njegovoj blizini nisu odlazili sa ovog sveta gnevni, bez nade, vec prosvetljeni verom u Boga, a stravican logorski zivot nije za njih predstavljao nepravedno stradanje, vec nezaobilazno iskusenje na putu ka Bogu. Cesto se dogadjalo da ti isti ljudi, pre odlaska iz ovog zivota, prenesu svetlost drugima. Ukoliko bi do prvog susreta sa ocem Arsenijem doslo kada je covek bio na samrti, on je olaksavao tom coveku bolove i muke, i covek bi mirno presao u drugi zivot. Otac Arsenije je ovaj talanat od Boga umnozavao cineci mnoga dobra dela i delio ga velikodusno sa drugima. Nikad zbog toga nije osiromasio, naprotiv, to ga je bogatilo, a da sam nije bio svestan toga. Kada bi otac Arsenije govorio o tvom zivotu, bilo bi ti jasno da on o tebi zna vise nego sto ti sam znas o sebi. Znao je cak i sta te ceka. Oci su mu bile blage i pazljive. Gledajuci u njega, u tebe se postepeno useljavao mir, dobijao si snagu. Kada bi govorio, glas mu je bio tako uverljiv da si morao imati poverenja u njega, znao si da je u pravu.

Redovno sam mu pisao. Ne znam ime te zene. Nadezda Petrovna je u jednoj sobi namestila dva kreveta za posetioce.na ovaj nacin je dnevno primao oko dvadesetak pisama). vec su mu pisma donosili prijatelji koji bi mu dolazili u posetu . Zenino lice je lepo i privlacno: mada je vidno iscrpljena. Na njegovom radnom stolu pored prozora nalazi se mnostvo knjiga: o teologiji. Koristio je svoje slobodno vreme da prati najnovija izdanja. Namestaj u sobi dopunjuju tri udobne stare fotelje. znam samo da je bila duhovna kcerka vladike Makarija. a nocu spava. koja je umrla u logoru. Kada sam cuo da je oslobodjen. ispovedao ljude i razgovarao sa posetiocima. jer je autor bio svesteno lice. jer bi to predstavljalo opasnost i za njih i za njega. slobodnog vremena je imao veoma malo. darovi samih umetnika ocu Arseniju. i u Bogu je stajao cvrsto u sred one sve bede i stradanja. oni radosni dani i sati koje sam sa njim provodio ostace zauvek utisnuti u mom secanju. Po primanju monaskog postriga dobio je ime Arsenije. "Arsenije" znaci . sluzio svakodnevne liturgije. Uvek ce mi u pamcenju ostati ona kucica i soba u kojoj je ziveo. vide se najpre ikone Vladimirske i Kazanske Majke Bozje. Nikolaja Cudotvorca. u njoj i dalje zivi Duh Bozji i ona ce uvek biti ziva: njene oci su vatreno svedocile ovu istinu. kad je gledas. medjutim. morali su da spavaju na podu. Na skoro svima je predstavljena priroda. Duhovna deca oca Arsenija bila su vrlo mnogobrojna. Psaltir. kao i odgovarajuci Minej[1]*. da se ona ne predaje. nalaze se i Sveto Pismo. . pisali mu pisma (naravno. a uz drugi zid je kauc ma kome se otac Arsenije danju odmara. ciji su clanovi bili rasprostranjeni sirom Rusije. Na zidu su platna poznatih savremenih slikara. u ocima joj sija zivot. Jovana Bogoslova i Sv. Ime mu je savrseno odgovaralo. Na jednoj slici je naslikana zena ispred logorske barake. jos neke bogosluzbene knjige. Prvih nekoliko meseci ziveo je veoma povuceno i usamljeno. nije vise sluzio u crkvi. jedan od njegovih prijatelja je pokusao da preko svojih poznanika u izdavastvu obezbedi stampanje nekih njegovih radova. na glavi ima pohabanu kapu i na prvi pogled se stice utisak krajnje bede. da se nikad nece odreci Onoga u Koga veruje. a odlazio na spavanje u ponoc. drevnoj arhitekturi. Duz celog jednog zida prostire se polica krcata knjigama. Na istom stocicu. nicega se nije bojao. kako se ne bi zaboravilo ime Pjotra Andrejevica Streljcova. Portret je naslikao cuveni ruski umetnik. stare ikone. a subotom i nedeljom cak i do desetoro! Kada je imao neuobicajeno veliki broj posetilaca. Jasno ti je. uspeo je da napise nekoliko clanaka. cak i ateisticke knjige. Naravno. Ipak. Premda skrhana zivotnim iskusenjima.hrabar. osecas da je ziva. Nerukotvoreni Obraz Gospoda Isusa Hrista i likovi sv. Neprestano se molio. Svako od njih ga je posecivao bar dva puta godisnje. nisu mu pisali na kucnu adresu. savremenoj i klasicnoj poeziji. prijatelj oca Arsenija. Kada se otac Arsenije vratio iz logora. trazio sam ga svuda i na kraju ga nasao u maloj varosici u kojoj se bio nastanio. Ipak. Na stocicu ispred ikona je staklena vaza u kojoj se uvek nalazi sveze cvece. istoriji umetnosti. Otac Arsenije je ustajao svako jutro u sest sati. Svakog dana dolazilo bi mu po dvoje ili troje ljudi. no ako se ponovo zagledas u njene oci. vrhunske izrade. Zena je odevena u maslinasto-sivo odelo. Cim se udje u sobu oca Arsenija. Pred njima uvek gore dva kandila: crveno i zeleno. uprkos smrti koja je prati na svakom koraku. Bog i samo Bog je bio njegova snaga. mada nijedan izdavac nije prihvatio da stampa njegove radove.U svemu je bio hrabar i jak. uprkos svim stradanjima kroz koja prolazi. njegovo utociste i nadanje. Ljudi su dolazili. Otac Arsenije nije gubio interesovanje za umetnost. prekriveni belom salvetom. Ukoliko je vise ljudi ostajalo da noci. snaga i nesalomiva volja. Nadezda Petrovna se veoma brinula za njegovo zdravlje. no kasnije se oko njega obrela velika duhovna porodica. U Bogu je bio jak. Mene su iz logora pustili nekoliko godina pre njega. U pozadini slike je jos jedna baraka.

pokusavali smo da mu pomognemo . gledajuci biblioteku oca Arsenija. ocu Alekseju (nekadasnjem studentu iz logora). O nekima od njih je vec bilo reci: o doktorki Irini. rekao je vladika N.. zaboravljao sam ko sam i gde se nalazim. Sine Bozji. sa zeljom da postanu bolji i da pomazu drugima. Kad je razmisljao o necemu. koja se zbila 1962. da prati najnovija otkrica u biologiji. setao ili isao nekuda. Jednom nedeljno sluzio bi parastos. kao sto je bio slucaj samnom. narocito kad se molio Presvetoj Bogorodici. pomiluj me gresnog. Poznavao sam mnoge od njih i svakog se secam. Ostao je dva dana u poseti kod oca Arsenija. Dok se molio za mrtve bilo je ocigledno da on svakog od njih pojedinacno cuva u secanju i da oseca njihovo prisustvo. Njegova molitva je bila veoma duhovna. Ponekad bi plakao i mi koji smo se sa njim molili osecali bismo koliko ih je voleo i koliko su oni za njega bili zivi. Tom prilikom bi se molio za hiljade usnulih u Gospodu i te sluzbe su uvek bile veoma potresne za sve prisutne. da se ne iscrpljuje do krajnjih granica. po recima mnogih. u tim trenucima sam osecao kako se Bozja blagodat izliva i na mene. Mnoga duhovna deca oca Arsenija isla su u crkvu u kojoj je on sluzio. Dolazio je kod oca Arsenija na ispovest. "Verujucem coveku trebaju samo Sveto Pismo i dela Svetih Otaca". Posle su razgovarali o sudbini i buducnosti Crkve u Sovjetskom Savezu i o tome sta je bitno za vernike u danasnje vreme." Otac Arsenije je cutao nekoliko trenutaka. veoma dobar ispovednik. Za vreme onih dugih godina koje je otac Arsenije proveo u kampu. Mnogi su umrli. Danas svestenik mora mnogo da zna kako bi mogao da pomogne verniku da se izbori sa suprotnostima sa kojima se susrece na svakom koraku. usne bi mu se jedva primetno micale. no spomenucu samo one koje sam upoznao prilikom poseta ocu Arseniju. Za to vreme su ispovedili jedan drugog. a nauka nam objasnjava stvari koje tada nije bila u stanju da objasni. Ipak. kada je i sam bio gladan i iscrpljen. Kada je oslobodjen. Ono najvaznije za vernike nalazi se u tim knjigama.sve su to bili divni. izgovarajuci Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste. a da pri tom to ne bude anahronizam ili nekakav poluodgovor. njegova jedina zelja je bila da pomaze. Otac Arsenije je prebivao u stalnoj molitvi. filozof i. "Nista drugo nije vredno njegove paznje. Ljudi koji bi dolazili k njemu odlazili su sa obnovljenom snagom i verom. Sazikovu. Svestenik mora da razume teoriju relativiteta. ti koja nam projavljujes blagodat i milost ikonom svojom". a neki su ga napustili iz straha od vlasti. Abrosimovu. Secam se posete vladike N. veoma duboka. negovao bolesne. mnogi su bili bolesni. moleci se za njih. Za mene je molitva sa njim uvek predstavljala veliku duhovnu radost. vecina njih je ostala verna ocu Arseniju. putovao je kuda god bi ga pozvali. Pojavljivala su se nova "deca": bili su to ljudi koje je upoznao u logoru. da daje sebe drugima. no moramo imati na umu da covek danasnjice ima mnogo drugaciji razvojni put nego sto su to imali ljudi u cetvrtom veku. Vladika je bio poznati teolog. Sa zavrsnim recima akatista: "Raduj se. hemicarima i fizicarima.Kandila su gorela dok se tiho molio u svojoj sobi. Avsenkovu i Nadezdi Petrovnoj . a neke su dovodili prijatelji. izuzetni ljudi. delio sa njima svoj mrsavi obrok. otac Arsenije je slavio bezmerno savrsenstvo Bogomajke i pred njom spominjao imena sve svoje duhovne dece. Presveta Vladicice Bogorodice. medicini. Kad je on citao akatist Bogorodici Vladimirskoj. a zatim odgovorio: "U pravu ste. Horizont znanja je danas neuporedivo siri. smatrajuci da je njegova duznost da se sam stara o sebi. Ipak. radio umesto njih." Ziveo je da bi pomagao drugima. njegova duhovna porodica se smanjila. naucni ateizam. jednako kao i sa fabrickim radnicima. Preosveceni. Cesto smo pokusavali da ga ubedimo da ne rasipa snagu. Materijalnu pomoc je odbijao. Posto komunicira sa medicinarima. on mora svakome od njih da odgovori na postavljena pitanja. Cak i u logoru. pomagao je drugima. ili one koje znam jos iz logora i koje sam zavoleo. kao i savremenu filosofsku misao.

Sto se mene tice. zadivi putevima Gospodnjim. mada znam da to ne zavisi od vas. Pjotre Andrejevicu! Od babuske Ljube saznadoh da ste zivi! Bog vas je izbavio. Kao sto ste mi predlagali.preko Nadezde Petrovne. strasna proslost. Jednog dana on dobi pismo od Irine: lepo pismo. Minej. Majka Bozja nas cuva. a meni najvise. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Muz mi je i dalje najbolji prijatelj. ispunjavajuci do kraja jevandjeljsku zapovest: "Nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajte Hristov zakon" (Gal. Njega niste ni videli. znam da mi je otac Arsenije dao ono najdragocenije: udahnuo je u mene veru i ljubav. knjiga koja sadrzi sluzbe svim svetiteljima koji se slave svakog dana u toku jednog meseca. 6:2). na neki nacin. Deca su sada velika. Izneo sam ono sto znam o ocu Arseniju. Aleksej uci peti razred. Primanje pisama je sada bilo dozvoljeno. R. Postoji dvanaest knjiga Mineja.1969 NAPOMENE: 1. da cete imati dovoljno snage da izdrzite sve muke. postala sam lekar. Osecala sam. kako sam srecna sto sam vas upoznala! Ana Ovo pisamce ispuni srce oca Arsenija secanjima i dade mu priliku da se ocima duse zagleda u proslost i da se. politicki zatvorenik.. Spasila mi je Tatjanu. Drugi ce napisati vise o tome kako im je pomogao. Prema ljudima se ophodi kao on sto se ophodio. Dobijao je mnogo pisama. a meni vazda pomaze. Mnogima ste veoma potrebni. U njemu postoje iskrice vere. S." Dodjite brzo. Gospode. po ko zna koji put.kao da je Irina samu sebe poslala u njemu. a ja cu se postarati da se iskre razgore u plamen. On zna sve o vama i cesto mi kaze: "Secaj se oca Arsenija i ne zaboravljaj sta je dobro. Otac Arsnije poce da se priseca: . jedna za svaki mesec u godini. duhovnik IRINA Decembar 1956. Logor je bio skoro sasvim prazan. 1967 . Tanja je velika devojka. Vasa babuska Ljuba mi je toliko mnogo pruzila! Zamenila mi je majku. polako bledi i ja se uzdam da ce buducnost biti bolja. Ne mogu se izbrojati oni kojima je pomogao. Znam da je svojim molitvama i svetim zivotom osvetljavao i jos uvek osvetljava put mnogim i mnogim dusama. neposredno i puno radosti . godine je bio izuzetno hladan i vetrovit. Proslost. Prema secanjima A. Petnaest godina nisam imala nikakve vesti od vas i za to vreme mnoge promene su se desile u mom zivotu. uskoro ce i otac Arsenije biti pusten. sto je za njega znacilo veliku utehu. Doci cu po vas i prosto cu vas uhapsiti i dovesti da zivite sa nama. sto je on verovatno znao.

no ispostavilo se da je starica kod koje je otac Arsenije ziveo bila verujuca zena.Godina bese 1939. U njima je on poucavao. 1939. jednom dugacko. . Nije bilo razloga za brigu. Posle toga njegovi su prijatelji otisli na posao i otac Arsenije ostade sam. Ovde je dosao da bi se sastao sa dva episkopa i nekoliko jereja i da bi sa njima porazgovarao o buducnosti Crkve u ovim smutnim vremenima. a otac Arsenije je ostajao sam u stanu. otac Arsenije krisom napusti svoje prebivaliste i uputi se u jedan mali grad kod jedne svoje duhovne kceri. Pisma bi davao jednom od sedmoro prijatelja koji su znali za njegov dolazak. Povremeno bi se otac Arsenije dizao od stola. Nakon praznicne sluzbe osecao je mir i radost u dusi. Dogovor je bio da nikom ne otvara vrata. Zatim stade da cita blagodarni akatist Majci Bozjoj. Ubrzo je postala duhovna kcerka oca Arsenija. nije imao razloga za brigu. smirivao. dobra i samilostiva. u kuci jednog poznatog slikara. Posle molitve otac Arsenije sede za sto da pise pisma. Stan Astahovih se nalazio na trecem spratu velike stambene zgrade. Pisao je na uzanim listicima papira. a oni bi ih predavali drugima. rece potom sam sebi i sede opet za sto da pise. upozoravao. Otac Arsenije pade na kolena i stade da uznosi blagodarne molitve Bogu za milost kojom ga je darovao. otac Arsenije je pisao pisma prijateljima i duhovnoj deci. To su bili veoma udaljeni krajevi i jedino je te. koji bi se postarali da ih licno uruce primaocima. Zena je zastala i pazljivo gledala u pravcu prozora za kojim je on stajao. na dan praznika Iznosenja Casnog Krsta. "Postajem paranoican". Oni kojima su pisma bila namenjena nisu ni sumnjali da ih je otac Arsenije pisao iz izgnanstva i da su odande. Natalija Petrovna i njen suprug odlazili su svakog jutra na posao. nasla put do njih. ispovedio svoje prijatelje. Cetrnaestog avgusta. odlazio do prozora i kroz zavesu posmatrao drugu stranu ulice. iz arhangelske u permsku i najzad dospeo u vologodsku oblast. ubedjivao. Iz kuce nije izlazio. dopustajuci mu da sluzi svetu liturgiju na veliki praznik uz ucesce njegovih najblizih. preko prijatelja. "Ko li to moze biti? Nikoga ne ocekujem danas. jer su oni mogli lakse da se sakriju. U jednom trenutku mu se ucini da je zenu koja je setala ispred izloga prodavnice vidjao i ranijih dana. u stanu. sto je znacilo da niko nije primetio njegov odlazak (bilo je dogovoreno da mu Marta Andrejevna ovim putem javi ukoliko neko bude primetio njegovo odsustvo). Otac Arsenije je zvanicno bio u izgnanstvu u jednom mestu na severu zemlje. Dogovoreno je da otac Arsenije nece izlaziti na ulicu. Otac Arsenije je odsluzio predpraznicno bdenije. nije primetio da ga prate kada je doputovao i samo sedmoro njegovih poverljivih prijatelja su znali da je on ovde. Neznani posetilac je zvonio prema ugovorenom znaku: jednom dugacko. Vec je bilo skoro jedanaest casova. tri puta kratko. Toga dana je bio praznik Preobrazenja Gospodnjeg. Sta li se dogodilo?" zapita se otac Arsenije. "Da li me to neko posmatra. Svaki primalac je sa velikim nestrpljenjem cekao da dobije uzani listic hartije od oca Arsenija. Otac Arsenije doli jos ulja u kandilo ciji je plamicak poigravao i u nekoliko navrata se zamalo ugasio. Prvih sest dana njegovog boravka bila su mirna. Za njegov dolazak znalo je samo njih sedmoro najblizih prijatelja. jer mu je taj papiric donosio mudre oceve reci i savete. Od Marte Andrejevne nije stigao telegram. a ukoliko bi dosao neko od njih sedmoro. Sastanak je trebalo da se odrzi u selu Abramcovu. Njegov sitan i uredan rukopis ispunjavao je tanke listice koji su njegovoj duhovnoj deci donosili pouke od zivotne vaznosti. U stanu bese mirno i tiho. Selio se iz kostromske u arhangelsku oblast. Za sve vreme svog boravka kod Astahovih. Njegov dolazak u to mesto je bio tajna. jednom kratko. Ni ovde. Natalije Petrovne Astahove. objasnjavao. pozvonili bi na dogovoren nacin. da bi po isteku tog roka iznenada bio poslan u izgnanstvo. i otac Arsenije bi tada bez pitanja otvorio vrata. godine ziveo blizu zeleznice. Nekoliko godina pre toga izdrzao je kaznu u logoru. a sledeceg jutra odsluzio praznicnu liturgiju na kojoj su se svi pricestili Svetim Tajnama. Molitvu mu najednom prekide bucna zvonjava na vratima. Selo u koje je bio poslan bilo je malo. ili mi se samo cini?" pitao se otac Arsenije.

lepa i ocigledno inteligentna. planirani sastanak sa episkopima. "Ja sam iz sovjetske administracije. Ako neko bude dolazio.. znao je da nema dozvolu za boravak u ovom gradu. druze Streljcov! Hvala! Vraticu se do tri. koja je upala u kucu i koja je znala za ugovoreni znak. bicu opet na svom mestu!" uzviknu zena i jos dodade: "Zovem se Ana!" Vrata se zalupise. pripade kolenima i stade da cita akatist Vladimirskoj Majci Bozjoj. Jutros. Recite da necete.. Vasi ljudi. Zabranili su mi da napustim svoje mesto.. Jedna stvar mu je bila na pameti: mnogo ljudi ce zbog njega biti uhapseno. Bojao se. Zamena ce doci u pet sati popodne. Otide pravo u dnevnu sobu. Nocu me zamenjuje neko drugi. verovatno da ne bi privlacila paznju. Nepoznata mlada zena od svojih dvadesetak godina gurnu vrata nogom. iznenadna bolest Anine kcerke. prizove u pomoc Majku Bozju i otvori vrata. Proveo je tako u molitvi oko cetiri casa. otac Arsenije podje prema vratima. Moj zadatak je da motrim na vas sa ulice.. Necu napustati stan. Imam za vas veliku molbu: nemojte nikuda da idete.. Tezina ovog dogadjaja se svom zestinom obrusila na ramena oca Arsenija i zamalo ga nije smrvila silinom osecanja i misli. sve je to otac Arsenije protumacio kao niz dogadjaja koje je Bog uredio Svojim premudrim promislom. Otac Arsenije izvadi svoj molitvenik. koja je. molim vas. "Sigurno telegram od Marte Andrejevne". Znao je da se na stolu nalaze pisma njegovim prijateljima. Malo po malo uspeo je da se savlada. Shvatio je da je njegov dolazak ovde bio velika greska. zatim je odsluzio blagodarstveni moleban. I jos nesto: ako vam neko dodje u posetu. kad sam odlazila od kuce. da zaboravi na svoje zemaljske brige i da se sasvim pogruzi u molitvu. nastavljajuci da cita tamo gde ga je prekinulo zvono. drze ga pod prismotrom. NKVD zna sve: znaju da je ovde. bilo joj je dobro. ovaj put nestrpljivo. odgurnu oca Arsenija u stranu i grubo upade u kucu. za ono sto ih mozda ceka. da bih mogla da javim u centralu. morala kod svoje bolesne kcerke. javicu vam. Molim vas. Ana. Poslali su me ovde da motrim na vas preko dana. Znaci.Zvono se opet oglasi.. a motre i na druge. uprkos naredjenjima. "Idite vasoj kcerki. osecao je veliku odgovornost za sudbinu drugih. nemojte nikuda da idete. recenice su nekako cudno zvucale. Kandila su i dalje gorela. Moja Tatjana je bolesna i moram biti sa svojim detetom. Nije morala nista vise da mu govori. moja majka ne zna sta treba da radi. medjutim odbili su me. Otac Arsenije ostade sam. pomisli otac Arsenije. pomozi mi!" molio se u sebi. Medjutim. znao je da samo njegovi prijatelji znaju za ugovoreni znak zvona." "Hvala vam. Telefonirala sam kuci i rekli su mi da ima vrucicu preko 42o.Citao je Akatist i druge molitve. no ipak je bio zbunjen. No. moram znati ko je to bio. "Razumete li me? Ja sam iz administracije. a sada mi majka kaze da moja Tanja umire. U ocima joj je video mnogo vise nego sto je mogla sama o sebi da kaze." Otac Arsenije sve shvati u trenu. koji rade za nas. kazu da ste dobri i da pomazete ljudima. Pjotr Andrejevic i zivite ovde vec sest dana. Strepeo je za bezbednost svojih prijatelja koji bi mogli zbog ovoga silno da nastradaju. a oni mi ne daju. Bila je odevena sasvim obicno. Zena je bila mlada. kako bi mogli da ih pohapse. Majko Bozja. njegov molitvenik je bio otvoren. Evo moje legitimacije. moram po doktora. moram joj nekako pomoci. a svuda po stolu nalazila su se pisma. Dajte mi rec da necete nikuda otici! Ne napustajte stan. . Ali meni se licno nesto strasno desilo: kcerka mi se ozbiljno razbolela. njene uzasne reci: "vasi ljudi koji rade za nas". Zvala sam centralu da ih pitam da me puste kuci. Idite. Vi ste Streljcov. da su joj krajnici toliko otekli da je sva poplavela i jedva dise. sta da radim? Kcerka mi umire. U hodniku se prekrsti jos jedanput." Otac Arsenije se najednom oseti izgubljenim. Zabrinut. Cilj im je da saznaju ko sve kod njega dolazi. Sve se to desilo sasvim iznenada. "Boze moj. inace cete me unistiti. i on kao da nije uspevao da shvati znacenje reci koje je toliko dobro znao i voleo.

Mnogo se brinem za nju. Irina ga je pazljivo slusala. Gde je istina? NKVD je posedovao mnoge informacije o njima. Irina! Veoma sam iznenadjen sto ste se usudili da dodjete da me vidite. U jedanaest sati oglasilo se zvono. Pustio ju je u sobu. o Svemoguci Boze!" Preko puta ulice. U tri sata ponovo se zacu zvono i otac Arsenije otvori vrata. kao i da je uveri da se Hriscani ne bore protiv rezima. odmah cu otici. Svi strahovi i sve brige odstupise od njega. posto su Natalija Petrovna njen suprug otisli na posao. a takodje je zamolio Nataliju Petrovnu da spali bilo sta sto bi moglo da ih ugrozi. niti je iko dolazio da me poseti. od njih smo culi i da ste fanatik. ako vidim nesto sumnjivo. seo za sto i cekao. ona se trgnu i rece uznemireno: "Zasto ste me nazvali Irina?" "Idite. Recite mi. jos ste tu. Sledeceg jutra odsluzio je ranu liturgiju i. Otac Arsenije poce da se priprema za ono najgore: spalio je sva pisma koja je prethodno bio napisao i primio. S vremena na vreme cu pogledati na ulicu i.. ko su vasi prijatelji i zasto se toliko borite protiv vlasti? Oni vasi prijatelji koji su u kontaktu sa nama kazu da stalno pomazete ljudima i da ste veoma dobri. "Dosla sam da vas vidim. kao ni ostalim prijateljima. pa da se izda nalog za hapsenje svakog od njih. Cega da se plasi? Bilo mu je sasvim jasno da Irina zna mnogo vise o njemu i njegovim prijateljima nego sto bi on mogao da joj kaze. Ana zurno udje u stan i promuca: "Hvala Bogu. bio je zabrinut. neprijatelj naroda." Zena je izgledala vrlo izmuceno i umorno. bolest moje kcerke nije nekakva izmisljotina. idite!" umesto odgovora ponovi otac Arsenije.Taj dogadjaj nije bio nista drugo do potvrda Bozje milosti i staranja prema ocu Arseniju i njegovim prijateljima. Nije imao mir. Irina. znajuci da je u pravu. medjutim. da smestim Tanju u bolnicu. U pet sati na njeno mesto dodje neki covek. Verovatno me smatrate neprijateljem?" "Nemojte me se plasiti. Slusala je mnogo o opasnosti hriscanskih bratstava po sovjetsku vlast. Do dva sata popodne niko nece dolaziti da me proverava. dosla sam zato sto sam sama htela. evo ovaj covek." Gledajuci je u oci. Telefonirala sam u centralu i javila im da juce niko nije dolazio kod vas. Pokusao je da joj objasni zbog cega se komunizam bori protiv vere. njegovoj duhovnoj deci. Neki unutrasnji glas mu je govorio da saceka do sutra i da je sve u Bozjim rukama. Razgovarao je sa Irinom kao sa bilo kojim drugim ljudskim bicem i. branio je svoju veru. Puno lepih stvari kazu za vas. nisam nikuda isao. nesto o sebi. da okupljate oko sebe crkvene ljude." "Tu sam. otac Arsenije nije osecao strah." "Gospode! Ti si mi rekao da je njeno pravo ime Irina! Ti si jedini Sveznajuci. te . Otvorio je vrata i opet ugledao Irinu. poceo je da se moli. Otac Arsenije odluci da nista ne kaze Nataliji Petrovnoj ni njenom muzu. Irina. Mada joj je bilo tesko da ga razume. i samo se cekalo da se sazna identitet svih clanova ove zajednice. ali molitva mu nije tekla lako. U ocima joj zasijase suze i ona prosaputa: "Hvala vam. samo bi im natovario brigu na vrat. mogao je da vidi Irinu kako nastavlja da seta ispred izloga prodavnice." "Sedite. otac Arsenije poce da govori Irini o veri i o verujucim ljudima. Recite mi ko ste. mene koji sam pod prismotrom. Otac Arsenije se toliko udubio u svoje reci da je zaboravio ko to sedi pred njim. govori suprotno. Hvala vam za ono juce. Verujte mi. Kazu da je vasa dobrota opasna za nasu sovjetsku vlast. znala je da su vernici neprijatelji naroda. Dok je razgovarao sa njom. "Imam tri sata slobodnog vremena. To ionako ne bi promenilo situaciju. a sad joj. Uspela sam. dakle. uz velike probleme. no kada je otac Arsenije nazva imenom Irina. Vratite se na svoje mesto.

Smirite se ti ljudi nisu vredni vase paznje. no sve su zapisali sto se od njih trazilo. Necete biti uhapseni zbog ovoga. mozda sam mogao da sprecim ovoliki njihov pad? Mozda je sve ovo moja krivica? Gospode. Lekari su rekli da joj nema spasa. djakon Kamuskin. u Irininim ocima se videlo da govori istinu. "U centrali organizuju kurseve za nas na kojima ucimo da ste nam vi neprijatelji. otac Arsenije pokusa da se priseti pojedinosti koje su ih. koju su zvali Bela. Da! On. a trebalo je da pokusa da smiri njihovu kolebljivost i da im ukaze na greske. ispravi put moj! Ja sam kriv. smiluj se na mene gresnog. Sta je to moglo da je natera da postane dousnik NKVD-a. Doci cu ponovo sutra." Otac Arsenije zadrhta i jedva se uzdrza da ne povice: "To nije istina! Ti ljudi nas nikada ne bi izdali!" No. uvijali su se kao crvi. koja se stalno molila. Kaca! Kaca Kravcova. To je sigurno neka sifra. Sve je istina sto sam vam rekla. Dugo je i gorko plakao. Irina briznu u plac. posla sa drugaricom Kravcovom u centralu. da bi je razlikovali od ostalih koje su nosile isto ime. koja je imala zlatno srce. kao njihov duhovni otac.. Guskova i Poljuskina. nije primetio sta se u njihovim dusama dogadja. Sta li im se to dogodilo. smiluj se na moju duhovnu decu i sve ih spasi!" Secajuci se njihovih ispovesti i razgovora koje je vodio sa njima. A kad vas slusam i gledam sve je drugacije: izgledate mi kao ljudi iz nekog drugog vremena. Svi oni su morali biti uhapseni zbog svojih antikomunistickih aktivnosti. njegove verne duhovne kceri. avgusta. Izdajnici su: Kravcova. 16. pokazuju nam vasa pisma. vec da ove ljude spaja iskljucivo vera. sa devojcicom je bila. a mracne misli navalise na njega. Nije mogao da zaustavi suze. Irinini nalogodavci joj nisu dozvoljavali da se udalji sa svog mesta osmatranja. Irini se sada cinilo da tu zapravo nema nikakve "aktivnosti". Stanje njene kcerke se mnogo pogorsalo. a zatim Lidija Guskova i Zina Poljuskina. sta je s vama. dobila je jos i upalu pluca. te su toliko pale? Zar samo zbog straha? "Mozda sam ja. "Gospode!" vapio je. ne ostavi me. druze Streljcov? Istinu vam govorim. mogle dovesti do ovako strasnog pada. te je jedva disala. Sta ju je nagnalo da to ucini? Strah? Razocaranje? Iznenadna slabost duha? Pretnje? Pa onda. Njima je samo vazno da saznaju imena svih onih koji rade sa vama. da se pretvori u izdajnika? Kaca. ali bilo mi vas je zao. Preko dana." "Ne. jeromonah Arsenije. Licno sam. nesto propustio. Nemojte se uznemiravati. ispruzi ruku Svoju i milostiv budi. "Ali ja hocu da vam kazem ko su oni! Ne volim izdajnike. osoba prema kojoj je osecao toliku bliskost! Kaca. . "Neki od "vasih" rade za nas i prosledjuju nam informacije. Cim je usla u sobu. a Irina je bdela kraj nje nocu. njegov duhovni sin i sasluzitelj. lepa i pametna Kaca. No. isti ti ljudi bi sutra mogli da izdaju i mene! Jedanput sam prisustvovala saslusanju. spasi moju decu od propasti!" Irina je ponovo dosla sledeceg dana. nemojte mi govoriti njihova imena. Zao mi je sto sam vas ovoliko uznemirila. "No. iz kojih se vidi jedino vasa briga za druge i u kojima pisete o Bogu. "Gospode.da se posalju u logore ili izgnanstvo. Ja sada idem. Zgadilo mi se: oci su im klizile levo i desno. ne zelim da ih znam!" prekide je otac Arsenije. Zaplakao se. uzdrman i slomljen. Reci cu vam njihova imena. koja je znala sve sluzbe napamet! Kaca je znala sve o njihovoj maloj zajednici verujucih. eventualno." Otac Arsenije ostade sam. Sada idem da telefoniram iz govornice da vidim kako mi je kcerka. Ja sam sve to posmatrala sa strane i to sto su govorili zvucalo mi je kao neka polu-istina.. koja mu je toliko pomagala. Otac Arsenije se stade kolenopreklono moliti Bogu i Njegovoj Presvetoj Majci za pomoc. drhtali od straha. Na kursevima nam govore o vasoj organizaciji. Pored gnojnog abcesa u grlu. "Mozda nije trebalo da vam sve ovo kazem. djakon Kamuskin.

avgusta vrati u mesto izgnanstva. nasa predstateljnica. Majka Bozja. molicemo se zajedno. Ana." I on otpoce molitvu. (Kada mi je. uporno ispitivali ko je Ana). "Irina. tesio je Irinu otac Arsenije. Otac Arsenije se molio za dete Tatjanu svom svojom dusom i sa svom vlascu koja mu je kao svesteniku data. glasno i razgovetno. Sve cu uciniti. Dotle nece izlaziti iz stana. smirite se! Bog je milostiv i vasa Tanja ce ozdraviti". i ako je sve tako kako vi kazete. Niko nece znati s kim sam razgovarao. na svetu ima mnogo Ana. ali ne znam kako da se molim. vec sam . nemojte je ostavljati." "Hocu i ja da se molim tom vasem Bogu. Uvece. Nakon mnogo razmisljanja i molitava. "Nema nade! Tatjana umire. na sve sam spremna. jer je Irinin bol bio strasan.zahtevao. vi i ja. bez nade. vodite je. Ona ce pomoci. Dok se molio. Video je pred sobom sasvim izgubljenu zenu. a ja ne mogu da budem sa njom!" jecala je. ali tada sam plakao i molio Boga i Njegovu Majku za pomoc. Zelim samo zdravlje svom detetu. Postavljala bi mu razna pitanja. koju je otac Arsenije zapamtio." Svetlost kandila je titrala pred ikonama. Irina je. ocajnu. Molite se zajedno sa njom. nasoj zastitnici. Molili smo se zajedno. Otac Arsenije podize slusalicu i rece: "Slusam vas." Pre nego sto su . otac Arsenije nije primecivao Irinu. Otac Arsenije stade pred ikone. molicemo se Majci Bozjoj. da bi Irina mogla od nje da uci o veri i o Crkvi. I Ona je majka. Prvi put u zivotu se ispovedila i pricestila. rekao mi je: "Ti znas da ja retko placem. samo je spasi!" Otac Arsenije nastavi da se moli sve dok se Natalija Petrovna i njen muz nisu vratili s posla. uze oca Arsenija za ruku i rece: "Pjotre Andrejevicu! Ja od sada verujem. kako i dalje place. sve do njegovog odlaska. nece se okrenuti od nas. spasi moju Tatjanu. dok su sedeli sa jos dvoje prijatelja. Molio sam se "so derznovenijem" i. otac Arsenije se osvrnu oko sebe i vide Irinu na kolenima. prilikom kasnijih saslusavanja. ne samo meni. praznu. Ona mu je dala adresu svoje rodjake. Srce mu se ispuni samiloscu. osecao je samo njen ogromni ljudski bol. U njoj nije bilo ni nade. skoro 25 godina kasnije otac Arsenije pricao o ovom dogadjaju. no ja sam u njenim ocima video dobrotu i ljubav. polozi joj ruku na glavu i rece joj: "Idite sada. Pridje joj.) Posle dvocasovne molitve. Dogovorili su se da mu Irina pise i da se potpisuje kao Ana. on odluci da otkaze svoj sastanak sa episkopima i da se 25. verujem Njoj. Verujem vama. zahtevao sam da Bog ispuni moju prozbu. Pomoci ce nam. Da. doktori kazu da ce umreti." Sa druge strane zice cuo je Irinin glas: "Zovem vas iz govornice.bojim se i da izgovorim ove reci . Otac Arsenije je bio primoran da promeni svoje planove zbog ovih nepredvidjenih dogadjaja. Molio sam se da Bog cuje moju molitvu. ali koja je bila tvrdo verujuca zena: "Pomozite ovoj mladoj zeni. i da na neki nacin izoluje dousnike. upali jos jedno kandilo i rece: "Molicu se Bogu za vasu Tanju. prosicu od Njega zdravlje vasem detetu. na koju ce moci da joj odgovara na pisma. vec jednom novorodjenom coveku." Irina ustade. ali najvise je volela da sedi i da ga slusa. Hvala vam!" Otac Arsenije se prekrsti i rece: "Veliku milost su ukazali Bog i Njegova Majka. Zaboravio je na nju. ni vere. Jos joj je otac Arsenije dao adresu izvesne babuske Ljube. Ne znam nista o Bogu. Majko Bozja. redovno dolazila k ocu Arseniju u jedanaest sati svakog jutra i ostajala do dva. obasjavajuci narocito lik Bogorodice Vladimirske." I on otide pred ikone i zablagodari Bogu. i verovacu. ne samo da sam se molio. (Ovde vredi napomenuti da su oca Arsenija. Ima dve teske bolesti. Molicemo je da vasa Tanja ozdravi. Poslao je poruku babuski Ljubi. Morao je da zastiti one koji su mu i dalje bili verni. pricala bi mu o sebi. Kasnije sam ispovedio ovo svoje "derznovenije" episkopu Joni. Irina! Bog ce pomoci. telefon je zazvonio."Smirite se. gleda ikonu Majke Bozje i mice usnama. koja nije bila clan njihovog bratstva. Postala je duhovna kcerka oca Arsenija. molio sam se za iscelenje deteta i da Irina primi svetlost vere i nade u Hrista. Hvala! Hvala! Dobro je! Pomogla mi je! Ja od sada verujem. tuznu.

Prestani da se bavis time. cvrsta. Znali su da ste dosli ovamo. Verovao je da nije izdajica. Nekoliko godina kasnije. Bilo mu je jasno da ce veoma brzo biti uhapsen. sada moras naci snage da se ponovo dignes.. verovala si da si dovoljno jaka i da ces moci da im se odupres. no ona ne rece nista. Razumem tvoju gresku i ne krivim te. od kojih je jedno bilo namenjeno Kaci Kravcovoj. Tog decembra 1956." Kacino lice obuze strah. A sada sam se do guse upetljala u ovo. " Ona se najednom uozbilji. Vece pre polaska otac Arsenije je proveo pisuci pisma. Neka ga saslusavaju. Njene krupne oci napunise se suzama i ona stade da se ujeda za usne.. stid. Ja sam im samo rekla pola istine. "Kaca. sto je ona i ucinila. avgusta te godine. zavrsila sam!" rekla mu je i tek tada joj otac Arsenije procita razresnu molitvu. Pala si. Da si vise verovala Bogu. Rekao im je za djakona. Za vreme rigoroznih saslusavanja 1942. prisecao se onih dana avgusta 1939. Ti si jaka. godine. zaposlila se u jednoj od velikih moskovskih bolnica. zarad drugih. Oca Arsenija je ponovo videla tek 1958. "Htela sam samo da spasem nase bratstvo. sta te je to nateralo da prijavis vlastima nase bratstvo? Zasto si im govorila o nasem radu? Zasto? Time si unistila mnoge zivote. Bori se protiv zla. Otac Arsenije se molio. ali oni mnogo toga znaju. Odupiri se zlu i pobedices. nekoliko meseci pred oslobadjanje. Jos mu je u pamcenju bio svez onaj bol sa kojim je razmisljao o djakonu Kamuskinu i o sestrama Lidiji i Zini.. "Oce. Ispovest se zavrsila. otac Arsenije je imao prilike da se jos jedanput uveri u to da je Irina govorila istinu kada mu je otkrila identitet potkazivaca. nije spominjao. Otac Arsenije je saznao za ovo tek posto je pusten iz logora. oni su sve vec znali i pre nego sto sam im rekla. jer je zeleo da ona sama kaze sta je ucinila. . Belu Kacu. Bilo mu je jasno da nicim nije mogao da spreci njihov pad.. a onda kao veliko zlo." Razgovor je trajao dugo i zavrsio se dogovorom da Kaca mora napustiti bratstvo.ga poslali u logor "specijalnog" rezima. Lagala sam na informativnim razgovorima. Evo odlomka iz tog pisma: Molim se Bogu za tebe. avgust. Pre odlaska. ali ne i razgovor. ali Kacu. da se to hapsenje ne dogodi na tom mestu. samo tada bi ti tvoja snaga i odlucnost pomogle da se odupres zlu.. Kaca je ocekivala da cuje razresnu molitvu i nije mogla da razume zasto otac Arsenije okleva. ja.. Secao se i ispovesti Kace Kravcove. da ga zastitim. odakle nije mogao nikome da pise. otac Arsenije je cekao. Pri kraju ispovesti. Kaca se udala i prestala da se vidja sa svojim starim prijateljima. no bilo je veoma vazno. Zinu i Lidiju. godine dala to pismo Veri Danilovnoj i tom prilikom joj ispricala kako je doslo do toga da je postala agent Kompartije.u seocetu u koje je bio izgnan. a ne u Boga. vec tamo gde mu je zvanicno mesto prebivanja . otac Arsenije je dugo razgovarao sa Verom Danilovnom i Natalijom Petrovnom. Po diplomiranju. Kaca je 1966. 23. otac Arsenije je napisao Irini nekoliko pisama. Rekao im je razlog zbog koga je dosao. Ovako je tvoje junacenje zavrsilo prvo kao greska..on nece priznati da je ikada napustio svoje zvanicno prebivaliste. Irina mu je kupila kartu za 25. Ucvrscuj se u molitvi i nemoj prestajati da molis Majku Bozju za pomoc. Znam da je to tesko. uzas. Kada su te pozvali. "Kako ste saznali? Ko vam je rekao? Oce Arsenije. mada je tesko sagresila. Tvoja greska sastoji se u tome sto si verovala u sebe. Irina je prestala da radi za Kompartiju i upisala medicinu. Bivsi djakon Kamuskin je do sezdesetih godina uzivao visok polozaj u Moskovskoj Patrijarsiji. ali im nije spominjao Irinu niti im je objasnjavao kako je saznao za izdaju. neka ga tuku u pokazuju mu potpisane izjave svedoka . neka ga strpaju u samicu. jer ni jednog trenutka u toku ispovesti ili razgovora sa njima nije bio svestan njihovih namera. odlucna. A bila si mi uzdanica i jedna od mojih najvoljenijih duhovnih kceri. Posle susreta sa ocem Arsenijem.

prema 58. presavio je do velicine notesa. Irina se pozdravila sa njim ujutru i zamolila ga da se moli za nju i njenu porodicu. pokusavao je da osmisli to sto vidi oko sebe. On je bio obican zatvorenik. prerezao stranice nozem i zasio ih. zgrabio bi ga i zasuo pitanjima: "Ko si? Odakle si? Zbog cega si ovde? Ko ti je sastavio dosije?" Premda je bilo logicno da sledece pitanje bude: "Kakvi su vasi utisci o ovom logoru?" on takvo pitanje nije nikad postavljao. zamrznutog hleba. Za oca Arsenija je predstavljalo veliku radost sto je jedan novi covek prisao veri. Od nekuda je nabavio komad grube. Bog te blagoslovio. iscrpljen od umora. Ovaj odlazak je za oca Arsenija bio veoma bolan. Posmatrajuci logor. clanu Zakona. "zek[1]*" broj K-391. politicki zatvorenik. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. sive hartije. izvoru nade i zivota. . No. Bio je jedan mali broj ljudi koje nije "intervjuisao". Posmatrao je svet ocima novinara. taj bi do poslednjeg trenutka zivota belezio na papiru svoja osecanja i reakcije. da izvestava o zivotu zatvorenika. u Kacu je imao poverenja. Tvoj duhovni otac Jeromonah Arsenije Doci ce dan kada cemo se ponovo sresti. a milost Njegova neizmerljiva. Olovka bi klizila po papiru i ispisivala uredne redove urednih reci sastavljene od urednih slova. neko je jedanput upitao oca Arsenija: "Kako ste mogli odmah da imate poverenja u Irinu?" Odgovorio je: "Jer su putevi Gospodnji cudesni. dok je Irina cuvala strazu preko puta ulice. Odgovor je bio suvise ocigledan. avgusta. opise stvarnost u logoru. Predmet njegove analize bila je baraka i raznovrsnost njenog stanovnistva. otac Arsenije je otisao na stanicu i ostao tamo do polaska vecernjeg voza. Po povratku s posla na brzinu bi pojeo porciju bljutave hrane koju bi dobijao sa komadom starog. duhovnik NOVINAR Taj je sve je belezio. Povremeno bi strazari nalazili ove njegove beleznice i oduzimali bi mu ih. Irinina majka je dosla da ga isprati. Kad god bi sreo nekog novog logorasa." No to je samo tako izgledalo. Da je bio osudjen na streljanje. bio osudjen na dvadeset godina robije u ovom logoru. kao da je trebalo da pronikne u psihu logorasa i logorskih administratora i da kasnije objedini svoje clanke u izvestaj sa naslovom: "Profil zatvorenika u logoru specijalnog rezima. Morao je da im placa tako sto im je davao deo svog sledovanja. nasao je vremena da ispuni nekoliko ovakvih beleznica i da u njima. Vere Danilovne i Natalije Petrovne." Zapisano prema kazivanjima oca Arsenija. Takav je bio. Nekome bi mozda izgledalo kao da je poslat u logor po zadatku. Uz pomoc kriminalaca uspevao je da sakrije svoje beleznice.Utehu nadji u molitvi. Verovao da ce se povratiti. Secam se. Neka te Bog cuva. seo bi na ivicu kreveta i pocinjao bi da pise patrljkom koji je preostao od olovke. medju kojima je bio i otac Arsenije. Irine. koji je. Donela mu je hrane. verodostojno i posteno. I dalje polugladan. Bila je veoma prijatna i pazljiva. Za godinu dana koliko je proveo u logoru. Slali bi ga u samicu. U jedanaest casova 25. Uvek se molim za tebe. Majka Bozja je nasa zastitila i predstateljnica pred Bogom. Sastavila osoba koja je ucestvovala u ovim dogadjajima. ali to ga nije sprecilo da i dalje pise. Izgubio je tri duhovna ceda.

Sa ocem Arsenijem upoznao se u baraci. jednom recju. Savladao sam tu umetnost. Bio je mlad i snazan." "Ja sam nalozio stotine ovih peci od kad sam ovde. saradnici Nemaca i vernici deo jedne iste grupe. Policajci i vlasovci. otac Arsenije. pa se nije ni trudio da ga intervjuise. sada je bio primoran da zivi u istom kosu sa svestenicima i domacim izdajnicima. i bio novinar. Odgovor je bio ljutit i razdrazljiv: "Molim vas. koji je uvek bio na strani istine. dok je ziveo na slobodi. Poceli su razgovor. Otac Arsenije je i dalje donosio drva. medjutim. to mu je veoma prijalo. Posle nekog vremena provedenog u logoru. Novinar nije progovarao. Potrosio je celu kutiju sibica. Znao je veoma dobro da ce od ostalih zatvorenika. Njegovi zustri maniri. Otisao je do druge peci. Novinar je isao za njim bez reci i pazljivo gledao sta otac Arsenije radi. kad se vrate sa rada. pa je morao da ostane u baraci i da pomaze ocu Arseniju. Poceo je da ga obuzima stah. ali vatru nije uspeo da nalozi. obidje ga. Iznenadio se tome veoma." On. "Mogu li da vam pomognem?" upita on Novinara. zatim sve to pravilno poslaga u pec. neprimetno. Po zavrsetku posla. Poceo je da gubi zivce. Desilo se da se Novinar jednom razboleo. bila je dovoljna da ga Novinar prezire i zali. pa je radio mnogo brze od oca Arsenija. jednog dana. Novinar je bio cvrsto uveren da je otac Arsnije sasvim zakonito u logoru. Ostali pocese da se vracaju sa rada i uskoro se baraka ispuni zagorom. coveku koga nije poznavao. No. Ne treba mi nikakva pomoc. znao je vise i redje je intervjuisao ljude. neprijateljima. jer je znao da vernici agituju protiv vlasti. poredja ih u peci i dodade kresivo. a sada vidim da je to umetnost. kako politicki zatvorenici. izazivali su sumnju kod mnogih. Radili su u tisini. potom je baraka zakljucana. no ipak zadovoljno. do intervjua sa ocem Arsenijem je ipak. Bila mu je potrebna samo jedna sibica da potpali vatru. tako i kriminalci. Video je da oca Arsenija mnogi zatvorenici postuju i da on ima uticaja kod mnogih. On primeti da Novinar nije zapalio ni jednu. U pocetku je govorio: "Otac Arsenije je toliko jak! Ima dusu . dobiti batine i on i otac Arsenije. bili su protiv njega. Kada je proslo dvadesetak minuta. Novinar je lezao na svom krevetu sirom otvorenih ociju i razmisljao: "Kako je do svega ovoga doslo? Zasto sam ovom coveku ispricao svoj zivot?" Od tog vremena otac Arsenije mu je postao veoma drag i prisan. ljudi su ga na kraju prihvatili. ali s obzirom da je bio dobre naravi i lako zapodevao razgovore. nosio je drva. Nekoliko puta su morali da izlaze na prozivku. Zajedno su cistili baraku i lozili peci. izvadi kresivo i drva iz peci. Otac Arsenije unese i poslednji naramak drva. Bio je uveren da su njega samog uhapsili zbog lazne izdaje i vredjalo ga je to sto se nalazi medju "njima. vadio pepeo iz peci i prikupljao suvarke. nervoza. ali ni tu nije imao uspeha. Trecu pec je uspeo sam da nalozi. Novinar je postajao sve nervozniji. lice mu je bilo cadjavo. Novinar je hteo da intervjuise oca Arsenija. i zacudo. cinjenica da je otac Arsenije svesteno lice. jer je znao da baraka mora biti topla kada se ostali vrate sa rada.Prozvali su ga "novinar" i on se ponosio svojim nadimkom. no ostade da ga posmatra. Jedan razgovor je vodio ka drugom i polako. koji se do tada molio. Dok je pisao. radio je za velike novinske kuce kao sto su Izvestija. Novinar poveri svoju dusu u ruke oca Arsenija. doslo." Sada su peci lepo gorele i trebalo je samo dodavati drva. ali nije uspeo da potpali vatru. Zaista je. a on je vec bi spreman da zalozi vatru. "Hvala sto ste me naucili. nezadrziva zelja da se o svemu raspituje. Zatim pridje drugoj peci i isto to ucini. ne mesajte mi se u posao. Ispricao je ocu Arseniju. videlo se kako razmislja i vrednuje stvari oko sebe. No. Mislio sam da je jednostavno loziti pec. Cuo je za njega da je svestenik i istoricar umetnosti sa univerzitetskim obrazovanjem. Mislio je da su policajci. cutke pridje Novinaru." Otac Arsenije se skloni u stranu. kresnu sibicu i vatra se odmah razgori. Kresao je sibicu za sibicom. no na kraju ispade da je on ocu Arseniju pricao o svom zivotu. citav svoj zivot do najsitnijih detalja. Osecao je mir u dusi. Pravda i Trud.

Cekaj me i kada sunce zari. Razmisljali su o svojim porodicama. Kada ih zaborave. probudilo u nama odjeke daleke proslosti. Ja cu se vratiti. Novinar je mnogo voleo poeziju. Dok je recitovao. Cekaj me i onda kada iz dalekih mesta Pisma ne budu stizala. ocaj. ti sama.koja je velika kao citav svet. zima." O davnim. na frontu. Cekaj me i kada snegovi dodju. I tanka joj ruka s prstenjem. Vecno bez druga i sama. u njemu ima toliko mnogo dobrote. Simonova. Samo me cekaj. duhovnost njegove poezije. Cekaj me. Neka kazu oni koji me ne budu cekali Da je u pitanju sreca. no jedna Simonovljeva pesma mi je ostala urezana u pamcenju: "Cekaj me i ja cu doci. Neko mu predlozi da recituje. glasom je davao poseban znacaj svakoj reci i recenici. Secam se. Mnoge je pesme znao napamet i uvece bi ih recitovao sam sebi ili drugima. Secam se. glad. Gumiljeva. Zadubljeni u svoja secanja. Konacno sam svojim ocima video pravog. i kada se oni koji su me nekada cekali Umore od cekanja. Voleo je Bloka. Imao je dobru dikciju i lep glas kojim je umeo da otkrije dusu pesnika. Brusova. bolnu dusu pesnika. on mi je sam recitovao tu pesmu 1942. no posve iscrpljenu osecajnost. beznadje i jad oko nas. sedeo je i razgovarao sa manjom grupom ljudi. da ne bi propustili koju rec. zatvor. Cekaj me i onda kada zute kise Budu donosile tugu. njegovu duboku. s nojevim perjem. Cekaj me. I sesir njen. umeo bi da nam prenese nesrecnu. Cekaj me i onda kada druge Vise ne budu cekali. Lagano kroci ona medj" pijanima. Novinar nam je mnogo stihova recitovao. Uprkos svemu. Cak su i svima dobro poznati stihovi zvucali drugacije kada bi ih on govorio. U pocetku smo ga slusali neobavezno i ravnodusno. o onima koji . Ljermontova i Jesenjina. On se zamisli. domovima. nisu se usudjivali ni da disu. kao da se necega prisecao i rece: "Evo jedne Simonovljeve pesme. sve nas je to podsecalo na nase bliznje. jedne veceri nam je recitovao Blokovu "Neznanku. bili smo sami sa Blokovom "Neznankom. Logorski zivot. proslim vremenima Pripoveda teska svila na njenim ramenima." Te veceri. To je ratna pesma: Cekaj me i ja cu doci. verujuceg Hriscanina. u njoj ima mesta za sve!" Kasnije je govorio: "Otac Arsenije je covek sa velikom dusom." Medju njima se tada izrodilo dozivotno prijateljstvo. tugovanje i jadikovanje nad zivotom prozivljenim bez smisla i cilja." Kada bi nam govorio Jesenjinove pesme. Zvonki glas Novinarev je ispunio skoro celu baraku. te su se krugu slusalaca pridruzili i drugi zatvorenici. glas mu je bio jasan i izrazajan. i oko nas je sve nestalo: baraka. Slusali smo ga. Pasternjaka. no potom nas potrese toplota njegovog glasa i dubinski smisao pesme. A oko nje oblak se mirisa slegao Dok se smesta kraj prozora u ugao.

One su vazda bile zagledane nekuda u daljinu. Ni sa kim nije razgovarao. izasli iz logora i nastavili da zive." Novinarev glas je nastavio: Oni koji nisu cekali nikad nece razumeti Kako si me u sred ognja spasla Svojim cekanjem." Zatim neocekivano dodade: "Ko zna? Mozda cemo zaista jednog dana izaci odavde?" Novinar je docekao da vidi Staljinovu smrt. Vratio bi se s posla. Izbrisan sam sa svih spiskova. izgledao je izmuceno. ponovo se borio za Rusiju. duhovnik MUZICAR Pojavio se jednog dana u nasoj baraci: mrsav.zive na slobodi: "Cekaju li me? Secaju li me se? Za vlasti sam zvanicno mrtav. Novinar zavrsi pesmu. Zajedno se secamo zivota u logoru. Zek: zatvorenik Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Cemu sve to? Ostadosmo zakopani u ovom logoru zauvek. U ovoj knjizi koriscene su mnoge Novinareve zabeleske iz logora. umela da cekas Kao ni jedna druga. i tada bi. kao po nekoj zamisljenoj klavijaturi. Lice mu je bilo uvelo. Danas je njegovo ime veoma poznato i njegovi clanci se stampaju u debelim casopisima i vodecim listovima. Pisao sam zeni: "Vraticu se. NAPOMENE: 1. . najvaznije od svega je da obojica verujemo u Boga i da nam je otac Arsenije promenio zivot. zatim bi seo na krevet i dugo posmatrao bedu logora kroz prljavo okno prozora. prstima preletao po kolenima. zena me jos ceka. pognu glavu i utonu u svoje misli. Samo ponekad bi mu lice zivnulo. odsutne za sva desavanja oko njega. Danas se cesto sastajem sa Novinarem. ali po oslobodjenju je uspeo da zadrzi sve svoje beleske. cekaj me!" I evo me ovde. tako da je iz dana u dan sve vise slabio. polako jeo ono malo hrane sto je dobijao. uprkos svemu. Oko njega ljudi polako pocese da se razilaze i vracaju u svoje krevete. jedino je jos u njegovim krupnim crnim ocima punim tuge bilo zivota. Posto nije uspevao da dostigne normu u radu. lezao po bolnicama. oca Arsenija i svih onih koji su. u iskrpljenom odelu kakvo smo svi nosili. politicki zatvorenik. Samo tebi i meni bice znano Kako sam uspeo da prezivim: Ti si. prosto. price o stradanjima i o njegovim razgovorima sa ocem Arsenijem sa kojim je ostao u cvrstom prijateljstvu do kraja zivota. koza na licu mu bese kao raspeta preko jagodicnih kostiju. Procitao sam nekoliko njegovih knjiga u kojima sam prepoznao dogadjaje u kojima sam i sam ucestvovao. Niko nije znao kako. nije dobijao pun obrok. Jedan povisok covek od svojih cetrdesetak godina najednom rece: "Preziveo sam rat. No.

izgledala je jadno.O sebi je govorio malo. ne . Razgovor o muzici postade ozbiljan. kao i u svim sovjetskim institucijama. Treceg dana. odgovori on i udalji se. moze da izvrsi pozitivan uticaj na covekovu dusu. i odmah bi se udaljavao. U razgovor se tada ukljucise i oni zatvorenici koji nikada nisu progovarali ni o cemu. takoreci nista." Jednog dana. imala je samo pet zica. neki su zastupali misljenje da se odredjena vrsta muzike koristi za propagandu. Govorio je uverljivo i prisno. no ovaj put on izrazi svoje misljenje: da muzika. no posle izvesnog vremena tema razgovora se promenila i oni pocese da pricaju o proslosti.. niti bilo sta vezano za rekreaciju. Nakon ovog razgovora. no njegov trud bese uzaludan. Kada je napokon dosao do svog kreveta. kriminalci su uspese da ukradu gitaru iz "crvenog kutka" i da je donesu u baraku. Ipak. Pogled mu postade prazan.. i on stade govoriti sa vidnim autoritetom. Dok se lepak susio. tek da mu odgovori.. no jedne veceri. da takva muzika ima moc da oplemeni coveka unoseci mu u dusu elemente religijskog osecanja. saznadosmo nesto o njemu. Muzicar bi mu odgovorio bilo sta. Otac Arsenije obicno nije ucestvovao u ovakvim raspravama. posle poslednje prozivke i inspekcije. Prodje mesec dana. nadogradjivao se na misao oca Arsenija o uticaju muzike na covekovu dusu. ali je zasigurno u logorskim izvestajima bio naveden kao "kljucni nacin politickog prevaspitavanja osudjenika. sav zbunjen. Otac Arsenije je u nekoliko navrata pokusavao da sa njim razgovara. kao da je postao jos potisteniji i odsutniji. sto je bilo isto kao da je sam sebi potpisao smrtnu presudu. zgrabi gitaru i stade da gleda okolo. lak i boja na njoj su skoro sasvim izbledeli. postojao je "crveni kutak". da mu pomogne. Probacu da je ukradem. Secali su se pozorisnih predstava. Tamo se nalazilo nekoliko knjiga koje zatvorenici nisu smeli ni da dotaknu. nikad nisu organizovali obrazovni skupovi. Muzicar nista ne primeti dok mu ruka ne okrznu zice. "Taj covek ne moze da zivi bez muzike". glas mu postade jaci. ona koja poseduje duboko unutrasnje znacenje. U razgovoru je ucestvovao i otac Arsenije. Gitara je bila napukla. Muzicar." i on rece ime i prezime poznatog koncertnog pijaniste. drzali su je na skrovitom mestu dva dana. kad bi ste znali. Ovo se dogodilo posto je vec pola godine proveo sa nama u baraci. jednom recju. ovde sam iz istog razloga kao i svi vi". gde se uprkos njegovoj nameni. Uz muziku bih mogao i ovo da prezivim. da ce je nadzornici prilikom vec prilikom prve inspekcije pronaci i oduzeti. za sve nas donosenje gitare u baraku predstavljalo je dogadjaj. Ustvari." Neko postavi uobicajeno pitanje: "Zbog cega ste ovde?" "Jedan prijatelj je posvedocio lazno protiv mene. i posto smo se svi navikli na njegovu odsutnost i cutljivost. a na polici za knjige je stajala polomljena gitara. odazivao se samo ako bi ga nekoliko puta pozvali. Ljudi su raspravljali o uticaju muzike na dusu coveka. "Crveni kutak" je uvek bio zakljucan. On skoci na noge. sasvim slucajno. polozili su gitaru na Muzicarev krevet dok je ovaj bio zauzet necim drugim na drugom kraju barake. na samo njima poznat nacin. pa ja vas znam! Vi ste klavirista. Onaj cutljivi i povuceni covek kao da najednom ozive: oci mu zasijase.." U nasem logoru. Muzicar zadrhta i rece. bilo mu je veoma tesko da obavlja poslove koje je nalagala administracija logora i zbog toga je dobijao sve manje i manje porcije hrane. pomalo stidljivo: "Kada biste samo znali koliko mi nedostaje muzika! Eh. kako smo ga zvali od tog doba. Te veceri se medju jednom manjom grupom zatvorenika zapodenuo razgovor. Neko od vestijih zatvorenika zalepi rezonatorsku kutiju tutkalom i ocisti gitaru. Videlo se da je ovaj covek izgubio svako interesovanje za zivot. Jedan od zatvorenika koji je stajao u grupi zagleda se pazljivo u njega i odjednom uzviknu: "Cekajte. Ispocetka se razgovaralo o logoru. a zatim se razgovor nastavio o muzici. poce da slabi. Svi smo znali da gitara nece dugo ostati u baraci. rekao je jednom otac Arsenije. "Kako da mu pomognemo?" Neki kriminalac koji je voleo oca Arsenija rece: "U crvenom kutku sam video polomljenu gitaru.

Svima su nam se srca stezala u grudima. drugovi. no posle toga poce ponovo da se gasi. kao da placu. one ozivese. kao da su bile mrtve. Muzicar je jos neko vreme zracio mirom. Svi najednom zivnuse i nasmejase se. Pomno smo ih slusali. uspravno i mirno. Bio je to jedan od najokorelijih i najokrutnijih zlocinaca u logoru. "Prestani da sviras! Ne kidaj mi dusu! Prestani. Neko ga je. Bio je zamisljen i ozbiljan. o nepodnosivom bolu. usred mraka koji nas je okruzivao. Muzicar podize glavu i poce da peva pomalo promuklim. Nesto veliko. mada su snovi koji su u nama tog trenutka oziveli bili beskrajno daleko. Muzicar je pronasao sebe . Pevao je staru rusku narodnu pesmu: Nasto ste pognuli glave. no cim ih je valjano zategao i podesio. odlozivsi karte. crnomanjast covek. Za to vreme se muzicar potpuno preobrazio. neki su igrali domine. lica iskrivljenog i vlaznog od suza. dobro poznati valcer. no svaki koji ga je slusao cuo je odjek sopstvenog zivota u njima. necu ostaviti ja. Svi su psovali i hulili. Strune odjednom tuzno zajecase.bar tako je izgledalo. Odnekuda se pojavi visok. drugovi moji? Ona me ne voli vise . Zatim poce da podesava strune koje u pocetku nisu mogle da proizvedu zvuk. pomalo tuzno. Posle ove pesme odsvirao je. Zvuci su se razlegali barakom i spajali nespojivo. Muzika nam je pevala o stradanju. Postao je vedar i komunikativan. Otac Arsenije je seo pored mene na krevet. Jedne noci. Muzika nam je prodrla u srca i donela svetlost. donela nam je zivot i radost. hteo sam i ranije da vam . Kriminalci mu nadenuse nadimak "Umetnik" i stavise ga pod svoju zastitu. Za to vreme kriminalci su igrali karte (spilove su pravili sami). zgrabi za ramena i izbaci na hodnik. lica supruga i majki. Muzika je dotakla i ozivela sve ono dobro i svetlo sto je preostalo u dusama ovih ljudi.pa sta? Njenom srcu ja drag nisam vise. dece i prijatelja zanavek izgubljenih. drago i poznato. oprostite mi sto vas budim! Znam da je kasno. dok su drugi bacali kocku. Neko ga je vukao za rukav. ocajanju. pa cak i radoscu. koji je tu stajao. "Pevaj nam!" predlozi neko. Psovaci umukose." Gitara je ostala u baraki dva dana. Kasnije smo ga culi kako place i rida na sav glas negde u uglu barake. On odjednom prestade da svira i ostade da sedi nepomicno. ali moram da govorim s vama. no posedovao je veliku izrazajnost kojom je plenio svoju neobicnu publiku. Svako je u tim zvucima prepoznao poznata i draga mesta. Odjednom smo mogli da cujemo zveckanje ledenih iglica na borovima. Bio je veoma zahvalan sto su mu pronasli gitaru. kao da jecaju. vodu kako cas tiho tece u planinskom potoku. Surova stvarnost se sve vise udaljavala od nas. otprilike tri nedelje posle ovih dogadjaja. Samo je Muzicar i dalje sedeo na krevetu. No vas. u laganom tempu. Otvorio nam je svoju dusu svirkom. "Molim vas. Baraka se najednom ispuni muzikom. "Znas li da je ovaj Muzicar duboko verujuci covek. Izlivao je svoj zivot u tim zvucima. Poznata melodija ih je na neki nacin sve ujedinila i medju njima stvorila prisnost. no tuga nas je postepeno napustala i mesto nje se useljavao mir i spokoj. Muzicarev glas nije bio glas pevaca. no veoma izrazajnim glasom. Znam da ste svestenik. prijavio. ocigledno. Zacuse se teski koraci izmedju redova lezaja. no ipak svakom srcu blisko rasirilo se barakom. Poslat je na tri dana u samicu. Nakon toga svi odose na spavanje u tisini. ili cu te ubiti!" Kriminalac podje sa uzdignutom pesnicom prema Muzicaru. Njegove krupne crne oci gledale su u mrak. travnata polja. Lice mu je sijalo i on je grlio gitaru nezno i s ljubavlju. no u tom trenutku ga neki drugi kriminalac. Gitaru su mu oduzeli prilikom redovnog jutarnjeg pregleda barake. cas huci preko stenja i kamenja. otac Arsenije se probudi iz sna.znajuci sta da misli.

poredak se pokvario. politicki zatvorenik. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Bili smo obuceni od glave do pete. usredsredjen na nesto. Sa svakim smo korakom gubili snagu. kao da je hteo da odjednom izlije svoje misli. kakav sam ja gresnik!" ponavljao je tokom ispovesti. Koraci su nam bili teski kao olovo. retko se vidjali. . komarci su nas napadali kroz otvore na odeci. odakle je uspeo da ocu Arseniju posalje poruku preko prijatelja. Gledao sam u njega i mislio: "Zar je moguce da on i dalje ide?" Otac Arsenije je hodao uspravno. Nekoliko puta sam se spotakao. cinilo se da nista ne vidi.pridjem. Hvala vam za gitaru. jos vise nam otezavajuci kretanje. 1959. Nase staze su se ukrstile 1953. ali nisam smeo. da vucemo noge.. dolazio je od coveka umornog od tezine oruzja koje je nosio. Svrab po rukama i licu od ujeda komaraca i znoja bio je nesnosan. U poruci je pisalo: "Ne zaboravite me kad se budete molili Bogu. Muzicar je slomio ruku. znam da sam gresan. Smestili su ga u bolnicu. Znali smo jedan za drugog. i policijski psi. Stopala su nam uranjala u naslage crvenkastog lisca koje je prekrivalo zemlju. ali muzika. nego zimi. Do tamo nam je trebalo tri dana i dve noci pesacenja. Otac Arsenije je isao pored mene. Tog leta su nas privremeno poslali u neko zabito nenaseljeno mesto da gradimo barake i rudarsko okno. o Boze.. boreci se za svaku stopu. Svi smo imali samo jednu zelju: da se prostremo po zemlji i da vise nikada ne ustanemo. Kolona se otegla. a bili smo i prilicno natovareni. Saka mu je bila sasvim smrskana. Sa okolnih breza. "Boze. Suzama je kvasio ruku oca Arsenija. Cinilo nam se da je put beskonacan. Molite se Bogu za mene!" Ovo kazivanje je zabelezeno na osnovu secanja pojedinih zatvorenika i samog oca Arsenija. Mesto je bilo udaljeno oko cetrdeset kilometara hoda. jasika i bagrema otkidalo se lisce koje je lagano padalo svuda oko nas po putu kojim smo koracali. zasto su mi uzeli muziku?" Otac Arsenije se dugo molio sa njim. o njemu se cesto govorilo. bez obzira na posledice. kada se temperatura spustala duboko ispod nule. prilikom rada. No uprkos toj zelji." On sagnu glavu i otac Arsenije je mogao da oseti njegov dah. Usne su mu se micale i po tome sam znao da se moli. Svako malo culi su se povici strazara: "Ne rastezi kolonu. topao i ubrzan. Odeca nam se lepila za telo. a on mi je brizljivo pomagao da ponovo ustanem. medjutim. Govorio je brzo. Slusajte me . Sunce je peklo. Dosadilo mu je da motri na kolonu ljudi koja se sporo krece po letnjoj sparini. Bilo je ocigledno da se dugo pripremao za ovo i da mu je bilo tesko. Znam da je to bila vasa ideja. zgusni redove!" No i taj glas koji je izvikivao naredjenja zvucao je premoreno. Svi smo bili premoreni: i mi zatvorenici. "Boze. duhovnik DVA KORAKA U STRANU Oca Arsenija sam poznavao dugo: u logoru je godina smatrana dugim periodom vremena. kao da nas je neka nevidljiva sila nagonila da nastavimo da se krecemo kao automati. Smrt je pred vratima. Nakon tri nedelje. dok nas je teret koji smo nosili na ledjima pritiskao sve vecom i vecom tezinom i ranjavao nam kozu. a vreme je bilo sparno i tesko. godine. mada su ga neki od nas prepesacili vec nekoliko puta. i strazari. Ovakvi marsevi su cesto bili naporniji leti.bicu kratak.

Citava kolona se prenu. samo da se nadam da nas nece pogoditi. Ja sam samo mislio na odmor. Samo sto sam to pomislio. zacuh kako neko vice: "Pobegao sam! Ja bezim!" Pribravsi se. Komandant straze. cuo se samo neujednaceni bat nasih koraka. Ovo je kraj! Ne mogu vise . naredi da puste pse na njega. vec bi ga uhvatili uz pomoc pasa. U tisini koja je usledila cuo se glas vojnika koji je pucao: "Druze komandante.i nastavice da zivi. ramena. Koracali smo u tisini. Tu i tamo rastao je poneki zbun. Svi smo ga dobro videli. Strazari uperise automate i pocese da pucaju u Tatarina. Gurnuh ga i drugi put.amo . pojavljivali. Ponekad bi se neko od zatvorenika srusio na zemlju. Veoma je tesko podnosio logor i vec mu se video kraj. Deset ili petnaest minuta je trajala uzbuna. ali uzalud. Psi. Nisam mogao nista. no Tatarin je i dalje bezao. Strazari su znali za ovu vrstu bekstva. dodace mu jos nekoliko godina u logoru . Kolona se odjednom razbi i zatvorenici. samo da ne bi vise ziveo. Razumeli smo da komandant ne zeli da ga ubije. a strazari bi ga naterali da ustane udarcima nogu i kundaka. krenuse prema strazarima. Obrisi ljudi su nestajali u prasini i ponovo se. "Lezite.Put je krivudao kroz brda. Ruke su mu se trzale. Zavlada muk. Klecao je i dalje i gledao u daljinu. Lice mu je bilo razneto. kao snajperista!" Glas je govorio tatarskim naglaskom. U tom trenutku nekome iz kolone se ote uzvik: "Pseto! Ubio si jednog od svojih! Trebalo bi i tebe ubiti!" Vojnik se okrete i nanisani automat u pravcu odakle je cuo glas. odelo natopljeno krvlju. vojnici su jurili tamo . sto je zavisilo od komandanta. polako i nezgrapno. nesrecnik je izgledao kao da pokusava da se uhvati za nebo: jednu je ruku ispruzio prema suncu i skotrljao se niz padinu. kao probudjena iz teskog dremeza. koje su vodili za uzicu. ostali bi ga zaobilazili. nije bilo razgovora. Meci se razletese svuda oko njega i podigose oblake prasine. a onaj vojnik je i dalje pucao. Psi ce ga uhvatiti. Nije me cuo. Za njega je vec bilo kasno. ruke. ugledah Tatarina koji je dotle isao ispred nas kako pokusava da trci uz brdo. skinuo sam ga iz prve. Begunac bi samo u retkim slucajevima bio streljan. No tada se odjednom razleze paljba iz automata. sav u ritama i nosio je praznu torbu. usmrtio je Tatarina prvim hicem.pascu. povika ni pretnji. ali su retko udovoljavali zelji begunca. Suze su mu se kotrljale niz lice i nesto je veoma tiho saputao. izgledali su kao da nista ne vide. Bio je to pun pogodak: vojnik koji je pucao. no nije se obazirao. pocinje da bezi. dobice svoju porciju udaraca. Udario sam ga nadlanicom kako bih ga naterao da legne. saputao i krstio se. Znalo se da je poreklom iz Kazana. Sada je telo Tatarina je lezalo nepomicno u prasini. Odjednom zacuh neciji plac. Okrenuh se i videh oca Arsenija kako kleci dok mi svi lezimo. Videci njegovo beznadje. pretukli i silom naterali natrag u kolonu. Ispred nas koracao je neki Tatarin izmucenog lika. na kratko. videvsi da begunac jedva ide. Tatarin se s teskom mukom vukao uzbrdo. Vojnik je nastavio da puca u njegovo mrtvo telo. inace ce pucati!" rekoh mu. da bi ga strazari ubili. mnogi od nas su pokusali da mu pomognu. sve nas je bolelo. Bolele su nas noge. od glave do pete. napeti i pod strahovitim emotivnim nabojem. Obronci tih brda su sa obe strane bili prekriveni palim liscem koje je razneo vetar. Hoce li uskoro predah? pitao sam se. Dok je padao. Kisa kursuma jos jednom zatresta i promukli glas komandanta jos jednom zagrme: "Lezi!" i grdno opsova. Bio je prljav. teturao se kao da ce svakog trenutka da padne. no komandant viknu: "Ibrahimov! Mirno!" Svi smo lezali nicice. Njuskali su put pred sobom i poslusno isli za strazarima. Vojnici im zapucase iznad glava i komandant povika: "Lezi! Svi na zemlju!" Ljudi popadase po liscem prekrivenom putu. Sada je isao ispred nas i neprestano je posrtao. U baraci je njegov krevet bio u blizini moga. jer je bio na izmaku snage. Ovakva vrsta bekstva imala je poseban naziv: bekstvo u smrt. Desavalo se da covek vise jednostavno ne moze da izdrzi. Od umora nisam mogao da vidim ispred sebe.

pomalo ironicno: "Zasto niste prizvali u pomoc tog vaseg Boga? A mogli ste i da prokunete ubicu. stavio bi ti ruku na rame i rekao par prostih reci koje bi ti najednom unele svetlost i toplinu u zivot i koje bi ti dale odgovor na pitanje zasto ti se sve ovo desava i to bas u ovom trenutku. no u vecini slucajeva. Nije mi ovo prvi put. Radili smo mesec dana. Umeo je da nadje pravi trenutak kada da pridje coveku. Svakome je pomagao. Mnogima je na ovaj nacin pomogao. stavljali bi ga na kolica i odvozili u stanicu gde bi ga lekar pregledao i konstatovao smrt. Cinilo bi ti se da ne mozes vise.i na kraju nekuda odvukli telo. Porcije hrane koje smo tamo dobijali bile su jos manje nego u logoru. a svega dve stotine se vratilo! Povratak u logor je trajao cetiri dana. Uvek je strasno i potresno kada ubiju coveka bez krivice. Bio je veoma tuzan do kraja naseg puta." Odgovorih mu. Streljcov. Tako je izgledao kraj mnogih zatvorenika. no niko ne prozbori ni rec. Hodali smo veoma sporo. Bilo mi je jasno da se radi o izuzetnom coveku koji je izdrzao tolike godine ropskog rada u istom logoru kao i svi mi. Gospode! Smiluj se meni gresnome!" To je bio njegov odgovor. Nas sest stotina je doslo u ovaj privremeni kazamat. Komarci su nas prozdirali. cak i danas. ali koji je uprkos tome i dalje bio ziv. naredili najblizem zatvoreniku da prihvati njegovu lopatu ili sekiru i nogama bi udarali onog sto je pao. a on bi se najednom stvorio kraj tebe. bio je ozbiljan i veoma tuzan. Za vreme tih preteskih mesec dana postao sam veoma prisan sa ocem Arsenijem. Po povratku u logor. strazari bi mu jednostavno prisli. pa i u logoru. Za vreme tih strasnih mesec . novi su dolazili. koji je bio star i iscrpljen. pogotovu kad bi video da je covek na izmaku snage. no cak su i strazari uvideli da je od nas ostala jos samo dusa. a mi smo morali da kopamo rake. zar stvarno do sada niste imali prilike da vidite ovako nesto?" "Jesam. Prema svakome se odnosio s paznjom. Stanje je bilo takvo da su ljudi umirali na nogama. evo. Upitah ga: "Dakle. hvatao bi te ocaj. Na svakom mestu se moze naci po koje ljudsko bice. Oci su mu i dalje bile vlazne. Ono sto me je najvise zaprepascivalo kod njega bila je cinjenica da. Pogledah ponovo u oca Arsenija. kao i o ubistvu onog Tatarina. Ljudi su umirali. no i dalje se molio. Mozda to ne bi bilo od neke koristi. Cak su ga i strazari na svoj nacin postovali i izbegavali da ga povrede. drzeci lopate i sekire. Dogadjaj oko ubistva Tatarina nas je unekoliko razdrmao i mi smo brze koracali. uvek je bio blagonaklon prema svima i svakome hteo da pomogne. ne samo meni. Bio je to zacarani krug. Ponekad bi nesrecnik uspeo da se digne. Zadivio me je za vreme tog puta. Svakog dana je poneko umirao. ali barem biste se osvetili na neki nacin. Kod njega je sve za mene predstavljalo otkrovenje. Mozda se pitate zbog cega sam ispricao ovu pricu o ocu Arseniju i tom uzasnom putu. Ubicu ce stici kazna: andjeo smrti je vec blizu njega. mada su tragovi krvi po liscu jos bili vidljivi. Posmatrao sam Streljcova. Imao je veliko srce. Telo Tatarina je sklonjeno negde u stranu. Tesko mi je kad tako nesto vidim. iako je radio isto koliko i mi ostali. Za jedan dan stigli smo na nase privremeno odrediste. Ispricao sam je zbog toga sto je za mene drzanje oca Arsenija za sve to vreme bilo nesto veoma neobicno. Strazari su bili besni: znali smo da ce na svaki nepredvidjeni korak odgovoriti rafalnom paljbom. On je verovao u nesto i ta cvrsta vera je bila jedini razlog sto je jos uvek bio medju zivima. dobili smo bolje i vece porcije i odobren nam je trodnevni odmor. Trebalo je da tamo ostanemo mesec dana i da radimo od petnaest do osamnaest sati dnevno. Kada bi neko pao. brzo! Dva koraka u stranu i pucam! Poustajali smo i nastavili put." "O cemu vi to govorite? Kako je moguce prokleti nekoga? Bog je mnoge od nas spasao. a ne mogu da pomognem. Zatim je usledila komanda: "Dizi se! U kolonu po dvojica.

jer me noge vise nisu slusale. Policijski psi koji su nas pratili bili su prekriveni injem. kako to umeju Tatari. duhovnik SMRZAVAM SE! Pjotr Andrejevic? Naravno da ga se secam . prici ce mi strazari i udarati me nogama. Video sam noge ostalih zatvorenika kako me obilaze. A ja. ali starac i dalje stoji pored mene. Odjednom sam osetio da me neko pridrzava za misicu. buduci da smo morali da nosimo i torbe sa namirnicama i opremom. bilo bi im mnogo lakse da me jednostavno streljaju. Starac ih opet zamoli da mi pomognu. Kroz dva sata bio sam vec promrzao. mada su bili obuceni u tople kapute. a mi smo na sebi imali samo postavljene pamucne jakne.dana. Sto se tice tatarskog vojnika Ibrahimova." Nastavio sam da hodam. Osvestio sam se od pada i shvatio da mi je dosao kraj. "Diz" se!" dere se. Zahvalan sam Bogu sto mi je dao mogucnost da se upoznam sa njim. Zasto li se on brine oko mene? Zamalo sto nisam pao. strazari bi odmah poceli da vicu na nas: "Brze! Brze ili cete se smrznuti!" Poceo sam da posrcem. Trebalo je da prepesacimo svega desetak kilometara za nekih cetiri do pet sati. Secam se da su ga i neki od njih zvali "oce". cak i strazari. ako mogu tako da kazem. Smrznucu se od zime i umreti. Nisam video put pred sobom." To je rekao i nekuda otisao. u prolazu. Kada sam saopstio tu vest ocu Arseniju. medjutim osetio sam da su mi prsti na nogama i rukama potpuno promrzli. Nece ni .pamticu ga dokle god sam ziv. sto me je veoma iznenadilo. odrveneli. Samo brze hodaj. Tako cemo brze stici tamo kuda idemo. izvan logora i to na veoma svirep nacin. Sreli smo se.. Pogledao sam oko sebe i video da svi mrznu. jer je uvek nekome pomagao. ja sam samo mogao da pomislim: "Za pseto . Napolju je bilo 30o S ispod nule sa vetrom. Pokusali smo da hodamo brze ne bismo li se zagrejali. a mraz mi se uvukao u kosti. Poginuo je pre nego sto je imao vremena da se pokaje i da pronadje mir u sebi. Prilazi strazar i sutira me u stomak. druze. njegova ljubav i samilost zapanjili su cak i strazare. Video sam ga ponovo 1958. no posle pola kilometra osetih da gubim svest. ali starac nije nimalo uplasen.pseca smrt!" Pusten sam iz logora tri godine pre oca Arsenija. Cujem starca kako govori strazaru: "Pomozite mu." Prilazi drugi strazar i pita svog komandanta: "Druze komandante! Mozda da mu dam malo alkohola? Imam kod sebe pljosku. Znam sta je sledece: kada me mimoidje i poslednji zarobljenik u koloni. Jos jedna smrt svirepa i uzasna. kad ono pored mene neki starac." Komandant naredjuje da se ide napred i ostaje pored mene. Starac je stao pored mene. Ubili su ga njegovi sunarodnici. Ako ne budem mogao da ustanem. O tome smo culi kasnije. Toga dana smo napustili logor rano ujutru. ali ne mogu ni da se pomerim. godine covek koga je otac Arsenije voleo i duhovno podizao. Ne znam zbog cega. pucace u mene. Starac me drzi za ruku tako cvrsto da ne mogu da padnem i govori mi: "Ne ocajavaj. s Bozjom pomoci. tako ce ti biti toplije. Ja sam pao. Pokusao sam da ustanem. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.. no moj zivot se zauvek promenio zahvaljujuci njemu. kada je oslobodjen. oneraspolozio se i rekao: "Gospode! Kako je sve to strasno. Ovo secanje zabelezio je 1966-67. Kada bismo posustali. koga je briga za mene? Nije mi jasno kako. Pogledam. politicki zatvorenik. Nije proslo mnogo vremena. Cemu.. okliznuo sam se i pao. Svestan sam svega. njega su ubili istog dana kada smo se vratili u "nas" logor. a u izvestaju koji ce podneti logorskim vlastima napisace da su bili prinudjeni da me ubiju jer sam pokusao bekstvo. ali ruke i noge kao da vise nisu bile moje. ali on je istupio iz kolone. Jedan logoras manje ili vise. kad sam vec u polusmrznutom stanju. Smrznuce se.

obradovao se. Gotovo je. Strazar vadi iz dzepa pljosku i prinosi mi je ustima. Bog nikada ne ostavlja coveka koji strada!" Stigli smo kolonu. "Hajde deda. Razgovarali smo dugo. "Hvala". Tako smo se upoznali. Tesko mi je i danas kad se setim. svagdaprisutna smrt i neprestana ceznja za voljenim licima. dobrotu i to do te mere. Sve je to vec dobro poznata prica: saslusavanja. dodaje pusku komandantu i obraca se starcu.on izbeci streljanje. bivsi komandant i ja. Napisao agronom. Zivnuo sam. Secajuci se ovog dogadjaja. Bio je nekako poseban. Porazgovarali smo o proslim vremenima i on rece: "Da.smrt na licu mesta?" Starac se pokloni i rece: "A zasto bih se bojao? Svaki covek ima dusu. druze komandante. Znao sam da cete pomoci.. Sacuvao sam sva njegova pisma. "Nemoj meni da se zahvaljujes. Kazu da je bio svestenik. Gde li je sada?" Rekoh mu da je otac Arsenije jos ziv. Nikad im nisam ispricao kako sam preziveo." Podizu me. daleko. da sam se od tog doba sasvim promenio. Ruke su pocele da me peku. zlocinci." Nije me prepoznao. topao. sudjenje." Upitah ga: Kako to da nas tada niste ubili? I da mi je onaj strazar dao alkohola da se zagrejem?" "I mi smo ljudi".mnogi ljudi imaju seme dobrote u sebi. kao sto je otac Arsenije osetio dobrotu kod strazara i komandanta. odgovorio je." Kad sam boravio u Kaluskoj oblasti 1963. Strazar i starac pocese da me dobacuju jedan drugom da bi mi proradio krvotok. Secate li se one pesme: Ti si sada daleko. glad. duhovnik CIZME Pitate li me da li se secam? Naravno . predsednik jednog kolhoza u kaluskoj oblasti. Otac Arsenije je usao u moj zivot unoseci nesto veliko: veliku radost.. To me je grejalo spolja. Postao je civil i radio u fabrici kao mehanicar. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.. Sad ce da nas ubiju. politicki zatvorenik. Prosto moram jos jednom da ponovim: bio je to izuzetan covek. a alkohol me je grejao iznutra. logor. sto je bilo veoma bolno. tek kasnije sam saznao da je svestenik. Namerno su me bacili na zemlju i terali me da ustanem. Alkohol mi se sliva niz grlo. Popio sam nekoliko gutljaja. svetlost. hajde da ga podignemo. samo sto je ono ponekad skriveno. Strazar nam prilazi. Ljudi su bili zapanjeni sto smo jos zivi. Vrlo brzo osetih kako mi unutrasnjost tela gori. nastavljajuci pricu o proslosti. nego ovom ovde dedi.. kad znas za pravilo: dva koraka u stranu . Taj starac je bio otac Arsenije. Dele nas planine snezne . bila su to mucna vremena. Nase je da pronalazimo dobro u ljudima. Komandant nesto govori strazaru koji skida automatsku pusku s ramena. Reci cu vam istinu: mi strazari smo cesto spominjali tog starca. slucajno naidjoh na komandira koji mi je onomad spasao zivot. U pocetku sam ga znao samo kao Pjotra Andrejevica. sto se usudio da ostane pored tebe. batinanja. Znao je da se zbog takvog prestupa gubi glava. "I jos nesto: zbunio nas je onaj starac. no kada sam ga podsetio na onaj dogadjaj. Svratili smo u kafanu i popili po votku." Zatim se obrati starcu: "Kako si smeo da istupis iz kolone. rekoh strazaru. Prisao sam mu i rekao: "Dobro jutro.. osecao sam kao da mi prsti na nogama gore. ali se nije bojao da vam pomogne.secam se svega. srdacan. i sada cesto pomislim: "Otac Arsenije je bio u pravu . Sa ocem Arsenijem sam bio u vezi sve dok se nije upokojio.

Kad sam se napokon domogao barake. Zimi je. Nije od neke koristi da se svega sada secam. stavi svoj zivot na kocku da bi spasao drugoga. ali sam bio svestan svega. Za mene je to istinski podvig. oslobodjen sam 1955.. Porodica mi je bila zdravo i dobro. Pre toga nisam imao prilike da se upoznam sa njim. lezim na krevetu. a zatim zapodenuo razgovor s njim. Smrt je bila toliko blizu da si mogao skoro da je dotaknes rukom. Sa ocem Arsenijem sam se prvi put susreo jedne zime. Delio sam sudbinu sa stotinama nesrecnika slicnih meni. bas kako mi je rekao otac Arsenije. No u logoru su nam cizme uvek bile vlazne iznutra. tako da sam utonuo u san. . poslali u obican logor gde sam proveo dve godine. Uhapsili su me 1952. No. nakon cega su mi vracena sva prava i moj stari posao. Imala je hiljadu lica. "Sto ne ustajes?" Uspavao sam se. to su mi prsti na nogama bili sve vise promrzli. Tako je stvarno i bilo. U pocetku sam ga samo posmatrao. Ubrzo sam se navikao na njega. To se ponovilo nekoliko puta. Uskoro cete izaci odavde i videcete se sa vasima. ali sada znatno manje. Znate li kako mi je susio cizme? Stavio ih je na pec. u logoru je smrt prisutna svakog trenutka u toku dana i noci. jer sam toga dana zagazio u neku baru. dok jednog dana nisam mogao da ustanem i da idem na rad. Povratila mi se cirkulacija u nogama. a povod za susret bile su cojane cizme. Nisam bio u stanju da reagujem. Prethodne veceri. Kako je zima odmicala. Pao sam na krevet i pomislio: evo i mog kraja. Uvece nismo mogli da ih susimo. Starac. kada sam se vratio sa rada u baraku. jer bi ih neko svakako ukrao. ponekad bi kriminalac ubio slabijeg zbog komada hleba. prsti na nogama promrzli. Otac Arsenije je uspeo da pronadje svoje mesto u logoru. Osvrnuh se oko sebe i u tom trenutku videh starca kako mi donosi cizme i obojke. to nije bio jedini njegov podvig. S druge strane. kad odjedanput osecam kako mi neko skida cizme. Uvece. Neocekivano za mene. Pomislih da mi je sigurno uzeo cizme i obojke. Pomagati ljudima u takvim uslovima je mnogo teze i predstavlja istinski podvig.to je retko ko mogao. Prva pomisao mi je bila da su kriminalci procenili da sam ionako gotov. Bio sam veoma zbunjen. inace. jednog dana mi pridje i rece mi prosto: "Sve ce biti u redu sa vama i vasom porodicom. Taj neko mi je skinuo cizme jednu za drugom. ili bez razmisljanja.I samo ima cetiri koraka Do smrti neizbezne. Brzo ustadoh iz kreveta. herojstvom u ratu." Ne znam zasto. Nocu nismo smeli da ih ostavljamo pored peci da se osuse. no vise me nije bilo briga. pa mi kradu cizme. I tako. Zla smrt je vrebala odasvud: ponekad bi uzela oblicje produzene robije. zasto bi me onda masirao i necim mi namazao noge? Stopala su me i dalje bolela. nemam snage prst da pomerim. poceo je da mi masira noge. Mucila me je mracna pomisao da cu umreti u logoru i da vise nikad necu videti porodicu. Bio sam bos. Na moje zaprepascenje. ali potpuno sam mu verovao. Spasao mi je zivot. ne smatram to nekim posebnim podvigom. bolni i izranjavljeni. Znam da su i drugi imali slicne misli. za koga sam saznao da se zove Pjotr Andrejevic ili otac Arsenije. baviti se svojim pozivom dok si na robiji . a zatim polako poceo da skida krpe kojima sam bio povezao noge. katkad se prerusavala u glad. medjutim. nisam vise mogao da skinem cizme. Vec sutra me nece biti. Zaista sam i oslobodjen nekih godinu dana posle toga. Sve je bilo suvo. bilo najvaznije da noge budu suve. jer je to vreme bilo rezervisano za kriminalce koji su tada ostavljali cizme pored peci. Nepoznati me je tada pokrio i otisao. recimo.. U ratu se cesto desava da covek u nekom magnovenju. no brzo sam se obukao i otisao na rad. Tesko je objasniti nekome ko nikada nije robijao u logoru sta zapravo podrazumeva "podvig" u takvim okolnostima i uporedjivati ga sa. a zatim su mi ponovo pregledali dosije i poslali me u "specijalni" logor. peta mi se bila slepila za cizmu po kojoj se iznutra uhvatio led. Ujutru me redar probudi udarcem u lice. a onda je probdeo celu noc pored njih i cuvao ih da ih neko ne uzme. Medjutim. starac ponovo dodje i odnese moje cizme i krpe da se suse. Nisam jedini koji je prosao kroz sve to.

gnevni. Sigurno hocete da me pitate kako sam posao vernik. Morate mi verovati. Shvatio sam tada da nije najteza stvar na svetu dati zivot za odredjenu stvar. kad onako polumrtav obavlja posao umesto drugoga. Njihovom stradanju nema kraja i oni. Stanica nije bila daleko. Oko tebe su ljudi kojima je takodje smrt za petama. Na brzinu se oprostih od nje i potrcah na stanicu. okruzen ocajnickom smrcu. objasnjavali i razjasnjavali mi nedoumice.Sada posecujem oca Arsenija svakih sest meseci.poverovao sam i ja. Svi kazu. Niko za to ne zna. Verujte mi. Cinio je to u ime Bozje i zarad Bozjih ljudi. U logoru si sam. a . Pokusavam da zaobidjem takve stvari. ocajni. pomagali drugima. otadzbinskim ratnim ordenom i ordenom crvene zastave. niti bilo sta za uzvrat. Tako sam saznao sve sto mi je bilo potrebno da znam. Svi danas rado koriste tu rec. ideju. Imam cak dva Lenjinova ordena. Morala sam prvo da prodjem kroz selo. [1] To vece sam se zadrzala duze nego obicno kod prijateljice.. A onda sam se obreo u logoru i saznao sta je pravo stradanje. Nikad za to nije ocekivao nagradu. Svet pociva na ljudima kao sto je on. podvig. ljudi prazni. i mene su spasavali. podvig nad podvizima je kad neko u takvim uslovima nalazi snage da pomaze drugima. podvig! No sta je. Njegov podvig je bio podvig ljubavi prema ljudima. cak i ako bi uspeo da pobegnes odatle . Odlikovan sam ordenom casti. vadio sam ljude iz pozara. Posmatrao sam njega kako zivi i kako se ponasa i. jer sam znao zbog cega to cinim. umiru potpuno bezrazloznom smrcu. iz rata izasao sa cinom majora. ali u isto vreme sam tajni Hriscanin. Vracam se u Novosibirsk noseci sa sobom zavezljaj ljubavi i topline sa kojim me otac Arsenije svaki put ispraca i ja stedljivo trosim te darove. Ako umrem. bio ubacen medju Nemce kao obavestajac. znao sam da umirem za otadzbinu. Dok smo jos razgovarale. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. ali sve je to bilo lako.. zime i iscrpljenosti. Sam si. duhovnik TRECI DEO DUHOVNA DECA OCA ARSENIJA TEBI. Posmatrao sam ga u logoru: mnogima je pomagao. eto . POBORNIKU NASEM. pogledah na sat i videh da je vec 11 casova. Takav je bio moj susret sa ocem Arsenijem. Posao mi je odgovoran. ugledajuci se na njega. ucestvovao u mnogim borbama. U ime cega bi neko pomagao ljudima u "specijalnom" logoru. politicki zatvorenik. on me ispoveda i vadi prljavstinu koja mi se nakupila u dusi. umoran. O Boze! Kada bi svi ljudi bili kao otac Arsenije! Zabelezio 1966-67 covek kome je otac Arsenije bio duhovni roditelj. Bio sam komandant partizanske cete. Sad. ne mogu ni da pobrojim koja sam jos priznanja sve dobio. da se vratim na pitanje podviga. a sam umire od gladi.kuda bi posao? Prijatelja vise nemas. Nikada nije zalio sebe. svi se plase poznanstva sa tobom. Razgovaramo. Sve to nije bilo nista. a mi smo. Dolazim mu prazne duse. Znao sam zbog cega sve to radim. Bio sam dobrovoljac. podvig? Preziveo sam rat. cetiri puta sam ranjavan. Vraca mi zivot i ja s nestrpljenjem ocekujem novi susret s njim. ali se uvek trudim da ne ulazim u bilo sta sto ima veze sa ateizmom ili antiverskom propagandom. Vodio sam cetu vojnika u juris. Kasnije su mi i drugi pomogli u tome. govorili mi o veri. poceo kao obican vojnik. znao sam da ce moji prijatelji biti uvek uz mene. kao i ti. potpuno i savrseno sam. VOJVOTKINjI. kad su svi tamo ionako osudjeni na smrt? Otac Arsenije je mnogima spasao zivot. stvarno. Clan sam Partije. No. Podvig je kad neko daje drugome deo svog sledovanja.

" Visoki mladic me baci na zemlju i stade da kida odecu sa mene. Necu gledati. no iznenada mi u glavi sinu molitva Majci Bozjoj: "Tebi. potrcah. Sta ce on ovde sa mnom? Nisam htela da otvorim vrata. no ja sam zaista tako osecala. medjutim dobih udarac u glavu. on me zapita: "Gde stanujes?" Rekoh mu ime svoje ulice.. Kada sam opet htela da potrcim. Odvukli su me u stranu s puta i skinuli kaput koji su mi bili prebacili preko glave. naglas. posto nikog nije bilo u blizini. Ponovo me je bacio na zemlju i nagnuo se nadamnom. Nisam prestajala da ponavljam: Tebi. dok nismo stigli do udaljenog dela sume. Sedeli smo u tisini. jer me je upitao: "Sta to mrmljas?" Ja sam se molila. iznenada me neko zgrabi za ruke i prebaci mi nesto preko glave. "Zucnes li. a kad stigoh do sumice. poborniku nasem . sto me je osamutilo." Noseci i dalje noz i moju odecu u jednoj ruci. Prestadoh da trcim. gurao me je ispred sebe drugom rukom. on ustade i pogleda nekud preko moje glave. ja se obukoh. Tada sam otkljucala vrata od stana i odmah otrcala u svoju sobu. Pogledavsi pazljivo svuda okolo. Pred ocima mi sevnu noz. no usta su mi i dalje bila zacepljena nekakvom krpom. Mnogo sam puta tuda prolazila. Verovatno sam se molila naglas. Oslobodise mi usta i prikovase me za zemlju. On me opet zapita: "O cemu ti to pricas?" No odjednom. ali ja odbih da me isprate i odjurih na stanicu sama. drugi malo nizi. Ja sam se i dalje molila. Uhvatili smo tramvaj do Smolenskog Trga. nakvasio maramicu na cesmi i sprao mi krv sa lica. pomislila sam: "Majka ce se ljutiti sto kasnim." Najpre sam isla zurnim korakom ulicama. Sta da radim. no sve zajedno. pomozi!" Nisam mogla da se setim reci nijedne molitve. prosaputah i pokusah da gurnem jednog od njih. pustite me"." Videh pred sobom dva muskarca. Znala sam da je Majka Bozja uz mene i da me stiti. ali nisam prestala da se molim. iseci cemo te na komade!" pretio mi je muski glas. ljutito me udari nogom u rebra. Borila sam se.. Bilo je veoma mracno i pomalo sam ipak osecala strah. U vagonu nije bilo putnika osim nas dvoje. Bila sam mlada i nicega me nije bilo strah.zatim je do stanice put vodio kroz sumarak. Kad zavrsim s njom. Bacila sam se na kolena pred ikonu Majke Bozje. a mene nista vise nije iznenadjivalo niti sam se icega bojala. zvacu te". Sutra moram rano na liturgiju. Vojvotkinji. pa ces ostati ziva. Dugajlija mi dobaci haljinu i rece: "Obuci se. Kupio mi je kartu za Moskvu. Obojica su zaudarala na alkohol. budalo! Radi sta ti se kaze. cuh kako govori svom drugu.. Seli smo na voz. Tada shvatih da mi nema spasa. pokusala sam da viknem." Kada je voz usao u stanicu. Zderao mi je haljinu i nadvio se nadamnom s nozem u ruci. Dosli smo do moje zgrade i popeli se stepenicama do stana. Videla sam ga sasvim jasno. Medjutim. a on me samo jednom pogleda i ode niz stepenice. s vremena na vreme gledajuci u svog saputnika. Isli smo kroz sumu u tisini. Strah me je obuzeo tek kada sam izvadila kljuc. Vojvotkinji. Jedan je bio visok. a odatle otisli pesice do moje kuce. to je bila veoma smela pomisao. Lezala sam tako na zemlji i znala da mi spasa nema. "Imajte milosti. no put mi je bio dobro poznat. a posle toga moram da radim. put nije bio duzi od sedam minuta. Znam. Borila sam se da se oslobodim. podize me sa zemlje i rece: "Hajdemo dalje odavde. Mlad mesec je bio visoko na nebu i bilo je mracno. Blagodarila sam joj i plakala toliko da sam probudila sestru koja me sanjivo upita: "Sta ti je?" . Molila sam se u tisini. otimala se rukama i nogama koliko sam mogla. Onda nastavismo da hodamo prema stanici. "Ti idi trideset koraka uz stazu i cekaj. Ubrzo se ukazase svetla zeleznice. vec sam samo stajala. on ponovo ustade i stade da osluskuje i gleda nekuda preko moje glave. Onaj manji se izgubi u mraku. ali napadac mi je drzao nesto preko usta. kako da se odbranim? Pomislih: "Gospode. poborniku nasem. Mladic je gledao prema sumi i mrmljao: "Sta li se ova mota ovde?" On baci noz i podize me. ponavljajuci molitvu Bogorodici. "Lezi." On se okrenu u stranu. Dok sam prizivala u pomoc Majku Bozju odjednom me je napustio strah. Dok sam zurila na stanicu. Nisam se vise bojala.. Onaj visoki mi prisloni vrh noza na grudi i ubode me.

Bilo je prolece 1943. a kada sam dosla kuci. Ubrzo su se na stolu nasle stvari koje mesecima nismo videli: konzerve sa sunkom.. rekao je. skamenjena na mestu. On udje u moju sobu. Sve ikone smo drzali zakljucane u ormaru. videvsi ga pred sobom. Sestra mi je bila bolesna. kod kuce je. Molio sam se. "Dosao sam da vas vidim". secer i druge namirnice. Poce da vadi stvari iz torbe. Preziveo sam. umila se i okupala. Ruke su mi se tresle i bolele su me. Moramo im zablagodariti. Da me je neko pitao minut pre toga da opisem kako izgleda. Udjite. "Ja sam onaj. bio je . mast. oprostite. Majka i ja smo bile same u stanu. On mi pridje jos blize i rece: "Oprostite." Zatim se okrete i ode iz sobe. no nisam mogla. premda ga nisam ponudila. "Ko ste vi?" upitah. a ja se sledih." Poznadoh napadaca iz sume. Zivot je bio vrlo tezak. kondenzovano mleko. i stadoh da se molim Bogu. Oprostite. da citam Akatist Majci Bozjoj. Sta hoce taj bandit od mene? Pade mi napamet da bih mozda trebalo da pozovem policiju. No. Andrej. Pocinitelje ce stici kazna. "To je ona!" rece moj posetilac. Skinula sam kaput i posla da nalozim vatru u peci. a nije me gledao kao razbojnik. Majka nas je gledala sa jastuka. vec unese torbu u stan. a zatim mi pridje i rece: "Ne bojte se. Majka je bila toliko slaba da je jedva mogla da hoda. Na vratima je stajao mlad porucnik sa ogromnom torbom. ipak. Naslanjao se na stap. kao sto ste se vi onog dana molili." Prosla je godina. medjutim. da cu umreti. blagodareci Majci Bozjoj sto me je izbavila od napasti. no ja sam i dalje nekako nalazila snage da odem u crkvu." Zatim me viknu: "Marija! Neko te trazi!" "Zar bas sada?" pomislih i viknuh: "Slobodno!" Mislila sam da je to sigurno neko od mojih prijatelja . i ne osvrcuci se na mene pridje zidu na kome je visila litografija Vladimirske Bogorodice ukrasena cvecem. Kad je sve izvadio iz torbe. Pokusala sam da se molim. jedino smo ovu okacili na zid pod izgovorom da je umetnicka slika. nesposobna da mislim. No. kriv sam pred vama." **** Rat je vec uveliko besneo. Ovu hranu mi je doneo brat u bolnicu. Mislio sam da necu preziveti. vec nekako upitno. Bitke su se vodile oko Moskve. Vrata se otvorise. On ne odgovori odmah. Andrej otvori torbu i sede na stolicu. Molila sam se dugo pred ikonom. on je ponovo zatvori i rece: "Bio sam tesko ranjen." I dalje sam stajala nepomicno. da ga uhapse. Te godine smo bili stalno gladni. nikako nije davala mira: zasto je rekao: "To je ona!" kada je ugledao ikonu Bogorodice Vladimirske? "Zasto ga nisam pazljivije pogledala? Zasto me je molio za oprostaj? Mozda hoce nesto od mene? Uopste nije ni toliko visok. odmah sam ga prepoznala. stalno ste mi bili u mislima vi i Majka Bozja. Toga dana sam u bolnici imala duplo dezurstvo. nije bilo niceg da se jede. Jednog vrelog i sparnog dana. kriv sam. Bio je to onaj covek iz sume. Majka i sestra lezale su bolesne. kad odjednom zacuh kucanje. no umesto toga otkljucah orman na cijim su unutrasnjim vratima stajale ikone. proveo sam tri meseca u bolnici. ziv sam. dosao sam da vas molim za oprostaj. Stajala sam nasred sobe. na Kavkazu i oko Staljingrada. Dva sata kasnije sam ustala. Cuo sam kako lekari govore medju sobom da mi nema spasa. Dok sam lezao. nisam mogla da se pomerim. Jedna misao mi. Nogu mi i dalje previjaju. Otisla sam potom na liturgiju i posle sluzbe sve ispricala ocu Aleksandru. Stajao je i gledao u ikonu. ne bih umela. Cula sam je kako nekome govori: "Da. Radila sam kao medicinska sestra u bolnici dok sam pokusavala da dajem ispite na medicinskom fakultetu. dok sam ucila pored otvorenog prozora oglasilo se zvonce na vratima. ali je i dalje ucila na Institutu.. Saslusao me je i rekao mi: "Veliku milost ti je ukazao Hristos Gospod i Njegova Presveta Majka.studenata.Nisam mogla da joj odgovorim. a onda sam se molila do jutra. Ovaj susret me je silno uzdrmao.

srecan sto je uspeo da me nadje. On radi blizu Moskve u kolhozu. Zamenio je neke stvari iz kuce za hranu i doneo mi." Ostavila sam otvorena vrata od ormara gde su bile ikone. On pridje ikonama i prekrsti se. Zatim se okrete meni i rece: "Oprostite mi, u ime Boga. Molim vas. Onaj dogadjaj me stalno proganja. Osecam se uzasno!" Pogledah u njega, pa u hranu i povikah: "Nosite sve ovo odavde i smesta izlazite!" Poceh da placem. Stajala sam tako i plakala. Majka nas je gledala sa svoje postelje, a sestra se takodje pridigla i gledala sta se desava. Andrej me samo pogleda i rece: "Necu nista da nosim." On pridje peci, naslaze drva u nju, stavi malo suvih grancica i potpali vatru. Stajao je pored peci dok se vatra nije razgorela, zatim se pokloni i ode. Za to vreme nisam mogla da se savladam, plakala sam i jecala na sav glas. Majka me upita: "Sta ti je? Ko je taj covek?" Sve sam joj ispricala. Slusala me je pazljivo i kad sam zavrsila, rece mi: "Ne znam sta te je tog dana spaslo, no sta god da je bilo, ja vidim da je taj Andrej dobar covek, veoma dobar. Moli se za njega." Te 1943. godine, Andrej nas je sve izbavio od gladi. Nismo ga videle dve sedmice, no posle toga je nastavio da nam dolazi redovno u posetu. Sedeo bi sa mojom majkom i razgovarao sa njom satima. Uvek nam je donosio mnogo hrane. Jedne veceri je dosao kada sam bila kod kuce. Prisao mi je i upitao me: "Hocete li mi oprostiti?" Zapoceli smo razgovor. Ispricao mi je nesto o sebi. Prisecao se one noci kada su me njegov drugar i on videli u sumi i kako su me napali. Ispricao mi je kako se nagnuo preko mene i cuo da nesto sapucem. To ga je iznenadilo i zbunilo, no odjednom je video pored mene neku zenu. Zena ga je zaustavila zapovednickim pokretom ruke. Kada me je po drugi put bacio na zemlju, ista zena me je ponovo zastitila Svojom rukom. Tada je osetio strah. Odlucio je da me pusti da idem i odveo me na stanicu. Video je da sam u soku, pa me je otpratio kuci. "Savest mi nije davala mira! Bio sam u stalnom kosmaru. Shvatio sam da postoji razlog zasto se sve to desilo. Nisam prestajao da mislim na tu zenu. Ko je ona? Zbog cega me je zaustavila? Odlucio sam da dodjem kod vas kuci i da zatrazim oprostaj. Bilo me je stid, bojao sam se, no ipak sam dosao. Kada sam usao u vasu sobu, video sam ikonu Majke Bozje i prepoznao zenu koju sam tada video u sumi. Kada sam otisao od vas, raspitivao sam se gde god sam mogao o Majci Bozjoj. Poverovao sam u Boga. Bilo mi je jasno da sam imao vidjenje, ali i da je moj greh veoma velik. Sve mi je teze i teze padalo to osecanje krivice koje sam osecao pred vama. Znam da nema nacina da vam to nadoknadim." Andrej mi je jos mnogo toga ispricao o sebi. Moja majka je, inace, bila verujuca zena velikog srca. Neposredno pre ove Andrejeve posete rekla mi je: "Slusaj, Marija. Bogomajka je ovog coveka udostojila da svojim ocima vidi veliko cudo. Udostojila je njega, a ne tebe. Ti si tada pretrpela veliki strah i nije ti ni samoj jasno zbog cega te je Bog spasao. Ti mislis da te je spasla molitva. Ali znaj, sama Majka Bozja je zaustavila Andreja. Veruj mi, Ona se ne pokazuje nedostojnima. Mati Bozja nece ostaviti Andreja, stoga mu i ti moras oprostiti." Ocigledno joj je Andrej sve ispricao. Moja sestra Katarina se strasno zaljubila u Andreja. Sto se mene tice, ja sam i dalje prema njemu osecala odvratnost, pa i mrznju. Cak sam se i trudila da ne jedem hranu koju nam je donosio. No, posle ovog poslednjeg razgovora, neke stvari sam konacno uspela da shvatim i da prihvatim. Po prvi put sam ga tada videla u drugacijem svetlu i to me je smirilo. Prisla sam mu i rekla: "Promenili ste se, Andrej. Postali ste drugi covek. Oprostite mi sto toliko dugo nisam mogla da prestanem da vas mrzim." Pruzila sam mu ruku. Oprostili smo se. Poslali su ga nazad na liniju fronta posle nekoliko meseci oporavka. Kada je odlazio, majka je skinula sa lancica oko vrata ikonicu Majke Bozje na cijoj je poledjini pisalo: "Spasi i sacuvaj." Prekrstila ga je ikonicom i poljubila se sa njim, po ruski, tri puta. Usila mu je ikonicu u rever od sinjela. Kaca ga je stidljivo poljubila u

obraz. Meni se samo duboko poklonio, kao sto je uvek cinio, i ponovio: "Oprostite mi, Boga radi i Njegove Majke. Molite se za mene." Prisao je ikoni Vladimirske Majke Bozje i napravio nekoliko metanija pred njom, celivao je, jos jednom nam se poklonio i otisao iz naseg stana. Vrata se zalupise za njim. Majka i Kaca su plakale, a ja, posto ugasih svetlo, zadigoh zavesu kojom smo u to ratno vreme zamracivali stan. Gledala sam Andreja kako odlazi u noc. Prethodno se okrenuo prema nasoj kuci i nekoliko puta se prekrstio. Otada ga vise nisam videla. Samo je jedanput stiglo pismo od njega, 1952. godine kada sam vec bila udata, na staru adresu. Pismo mi je donela majka. Bilo je kratko, bez povratne adrese, ali se na pecatu videlo da je poslato iz Saratova. "Hvala vam, hvala vam svima. Znam da sam se sramno poneo, no vi me niste odgurnuli od sebe. Kad mi je bilo najteze, pokazali ste mi ljubav i podrzali me oprostivsi mi moj greh. Presveta Bogorodica je pomogla i vama i meni. Vama je Bogomajka spasla zivot, a ja prema njoj osecam jos i vecu blagodarnost, jer mi je darovala veru, a vera jeste sam zivot, telesni i duhovni. Majka Bozja mi je darovala zivot i sacuvala me u ratu, i ja sada zivim kao Hriscanin. Neka bi i vas uvek stitila i cuvala u sve dane vaseg zivota. Andrej To je bilo poslednje pismo koje sam od njega primila. Kada sam ovo sve ispricala ocu Arseniju, rekao je: "Bog je izlio veliku milost na tog coveka, a on je pokazao da je dostojan takve milosti. Bog ga je sacuvao radi velikih i slavnih dela.

NAPOMENE:
1. Kondak Bogorodici glas 8.: "Tebi, Vojvotkinji, poborniku nasem, mi sluge tvoje, Bogorodice, uznosimo pobednicke pesme i zahvalnost za izbavljenje od zala, a Ti, posto imas nepobedivu moc, oslobodi nas od svih opasnosti, da Ti klicemo: Raduj se Nevesto nenevestna!"

Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

OTAC MATEJ Otac Arsenije se jedno vreme nije dobro osecao, pa je provodio veci deo dana u krevetu. Bas u to vreme dodje mu u posetu covek od svojih 55 godina. Ne obaziruci se na nase negodovanje, otac Arsenije ustade iz kreveta i radosno pozdravi svog posetioca. Posle vecere koju je spremila Nadezda Petrovna, otac Arsenije i njegov posetilac se povukose u sobu i provedose citavu noc u razgovoru. Sledeceg jutra nije bilo potrebe da se ocu Arseniju namesta krevet. Tog jutra su otac Arsenije i otac Matej odsluzili liturgiju zajedno. Nadezda Petrovna i ja smo prisustvovali sluzbi. Posle toga su razgovarali ceo dan. Bilo je tesko ubediti ih da na trenutak prekinu razgovor kako bi nesto pojeli. Dok smo vecerali, otac Arsenije je izgledao i osecao se mnogo bolje. Sve vreme je s ljubavlju gledao u oca Mateja. Otac Matej je mirno sedeo, razgovarao, kazivao nam svoje dozivljaje i odgovarao na pitanja. Proveo je sa nama sest dana. Cetvrtog dana boravka u kuci Nadezde Petrovne ispricao mi je mnoge stvari o svom zivotu. Njegovi posleratni dozivljaji kao i prica o tome kako je pronasao svoju porodicu i ponovo je izgubio ostavili su na mene nezaboravan utisak. Zamolila sam ga da mi dozvoli da zabelezim njegovo kazivanje, sto je on ucinio. Slede moje beleske.

*** Aprila 1941. iznenada sam mobilisan u Armiju. Imao sam tada 28 godina, a moja Ljudmila 25. Ozenio sam se njome iz velike ljubavi. Nas dvoje nismo mogli da zamislimo zivot jedno bez drugoga. Prvih nekoliko meseci u vojsci nisam imao mira. Pisali smo jedno drugom svaki dan. Ljudmila mi je bila sve. Cini mi se da sam je voleo vise od rodjene dece. Ona je izuzetna osoba, izrazito snazne volje, dosledna, istinoljubiva i prostosrdacna. Znao sam da me voli koliko i ja nju. Nasa ljubav nije pocivala na fizickoj privlacnosti, nego na dubokoj duhovnoj bliskosti i privrzenosti. Ja sam zavrsio fiziku, a Ljudmila pedagosku skolu. Predavala je nizim razredima srednje skole. Rat, kao i svaka druga tragedija, zatice ljude nespremnima. Od samog pocetka sam ucestvovao u teskim i opasnim bitkama u kojima smo se ozbiljno tukli i cak nekoliko puta bili primorani da se povlacimo. Cesto sam joj pisao, ali sam mnogo kasnije saznao da moja pisma sa fronta nikada nisu stizala do nje. Ni ja tada nisam dobijao pisma. Nekoliko puta sam ranjavan. Oporavljao sam se po bolnicama na Uralu i u Sibiru i tada sam joj pisao i dobijao pisma od nje. No, cim sam ponovo poslat na front, pisma su prestala da stizu. U februaru 1945. ponovo sam tesko ranjen, a 7. maja, po oporavku, poslali su me u Prag. Tu sam docekao kraj rata. Grudi su mi bile okicene medaljama, no misli su mi uvek bile kod kuce. Nisam bio jedini koji se tako osecao, svi smo mislili na svoje porodice i domove. Rat se zavrsio, odbranili smo Otadzbinu. Sest dana po zavrsetku rata iznenada sam uhapsen. Prvog juna sam osudjen na streljanje, a kazna mi je kasnije preinacena na dvanaest godina robije. Optuzbu je izmislio jedan od mojih pretpostavljenih koji je tvrdio da sam vodio kampanju protiv svoje zemlje u saradnji sa neprijateljem. Pokusao sam da ubedim islednika, a kasnije sud, da to nije istina. Nista nije vredelo. Slusali su samo mog pretpostavljenog. Kasnije sam saznao da je isto ucinio i nekim mojim kolegama. Borio se, valjda, za veci polozaj i bolju platu. Osudjen sam i poslat na robiju. Promenio sam nekoliko logora do 1957. kada sam oslobodjen. U jednom od tih logora upoznao sam oca Arsenija i postao veoma vezan za njega. Zavoleo sam ga. Tada sam vec poverovao u Boga. U tome mi je pomogao jedan prijatelj, takodje zatvorenik u logoru, divan covek i pravi Hriscanin. On mi je pruzio veliku utehu dok sam ziveo u logoru. Nikad nisam uspeo da javim svojoj porodici da sam poslat u logor, ali sam se nadao da ce Ljudmila to nekako uspeti da sazna kod drzavnih vlasti ili preko prijatelja. Proveo sam poslednje godine u jednom sibirskom logoru, odakle sam oslobodjen 1957. Ostalo mi je jos da izdrzim tri meseca kazne u Norilsku. Odatle sam pisao u Moskvu i raspitivao se za porodicu, no nisam dobijao odgovor. Ocajnicki sam trazio svoju porodicu. Najpre sam pokusavao da ih nadjem zvanicnim putem, no to mi nije nista pomoglo. Najzad se obukoh sto sam pristojnije mogao i sam se dadoh u potragu preko prijatelja. Saznadoh da je Ljudmila za vreme rata prebacena u grad Kostromu i da je tamo ostala. Bio sam veoma uzbudjen, jer je trebalo uskoro da ih vidim, pa sam se sve vreme pitao u kakvom stanju cu ih zateci. Sta li se njima sve dogodilo? Evo Kostrome. Stigao sam u grad u sedam sati uvece i najpre sam morao da pronadjem ulicu u kojoj stanuju. Kad sam je konacno pronasao i zakucao na vrata, bilo je vec oko devet casova. Otvorio mi je nepoznat covek koji me je dugo gledao, stresao se, koraknuo unazad i najzad rekao: "Udjite, Aleksandre Ivanovicu." Udjoh u kucu i skidoh kaput. Covek me je posmatrao u tisini, zatim se okrenuo prema vratima sobe i viknuo: "Ljudmila! Imamo posetu." Na vratima se pojavi Ljudmila. Cim me vide, pritrca mi i stade da vice: "Sasa! Sasa! Jesi li to ti? Gde si bio?" Ona me grli, ljubi me, a ja zaboravljam na sve, na ceo svet. Privijam je uz sebe, ljubim joj lice, ruke, osecam kako joj lupa srce. Koliko dugo je to trajalo, ne znam. No

slomljeno. a zatim ponovo utonuo u cutanje. kriva sam pred tobom. strepnje i iscekivanja ponovnog susreta svom tezinom obrusile na mene. "Gde su deca?" upitah. Nije me zaboravila. a njene krupne oci pune suza i uzasa." nastavila je da govori kroz suze. Tisina teska i bolna. Ti presudi po pravdi Tvojoj jer Ti jedini znas sta je za nas dobro. Boris je cutao. "Otisli su kod bake. Preziveo sam dvanaest godina u logoru jedino zahvaljujuci nadi da cu je ponovo videti. sve sam vise shvatao da bih na taj nacin unistio jednu sloznu porodicu. kao kroz gustu maglu." Ljudmila obidje sto koji je stajao izmedju nas. raspitivala sam se o tebi kod vlasti i cekala sam. Samo sam na tebe mislila. Moja zena. Misli su mi bile maglovite i nedefinisane. nisam video izlaz. Nejasno osecanje gneva i osude isceze i neka cudna blagost mi zagreja srce. probi mi se do svesti pomisao o Bogu i ja Mu se nemo obratih: "Gospode! Ti nam pomozi. Sta mi je bilo ciniti u tom trenutku? Nisam znao. Osetih neciju ruku na ramenima i cuh glas: "Smirite se. Osecao sam se izgubljeno. U tom slucaju. Pogledao sam Borisa i na njegovom licu videh odraz istog bola i izgubljenosti koje sam i sam osecao.kada napokon pogledah coveka koji mi je otvorio vrata. moja jedina Ljudmila. Samo sam ja kriva. Moja Ljuda. Verovatno sam dugo govorio. o sudjenju i presudi: dvanaest godina robije u sibirskom logoru. Bio sam ocajan. promuklim glasom rece: "Moj muz. o kojoj sam neprestano mislio svih ovih godina. Gledao sam je." Podigoh glavu i shvatih da mi se obratio Ljudmilin muz. Nisam dovoljno dugo cekala. Kada sam prestala da dobijam od tebe pisma. deca su se zblizila sa svojim ocuhom i zavolela ga. ko je ovo?" Ona se odmaknu od mene.. ponovio je.kasnije sam saznao da se tako zvao njen muz." Pogledao sam moju zenu. Tu je. secala me se i za celu ovu situaciju niko nije bio kriv. da ce me poslusati. Tresao sam se od placa. isto kao i pre. da to ne mogu ni opisati. Zar sam imao sta . Njeno drago i poznato lice bilo je i dalje veoma lepo. "Pomislila sam da si verovatno poginuo. Lice joj je bilo bledo. porodicu u kojoj postoji ljubav i razumevanje. Znao sam to. dok je Ljudmila i dalje stajala. stade ispred mene i rece: "Sasa. Seo sam na stolicu i sve sto sam mogao da pitam bilo je: "A ja?" Oboje su cutali. Odjednom je sve izgledalo drugacije. sedam godina joj je. videh na njegovom licu izraz tako iskrene tuge. da ako joj ovog trenutka kazem da podje sa mnom. Ali deca? Za ovih poslednjih osam godina. i devojcica. zatim. Oprosti. Sada sam je nasao i istog trenutka je ponovo izgubio. Ispricao sam im o Pragu. pogleda nas obojicu i placnim. Znao sam. Sve sam im ispricao. o hapsenju. Tamo ce prenociti. bio sam ubedjen u to." U trenu shvatih da sam izgubio sve. U tom trenutku. Ispricajte nam sta se sve dogadjalo sa vama svih ovih godina. mogao bih da zaboravim na tog njenog drugog muza i da je volim. Cutali su i oni. Da ce uzeti decu i ostaviti Borisa. pre nego sto sam otisao u rat. Stajala je tako i gledala naizmenicno u mene i u Borisa . Dok sam je posmatrao sve je to nestalo i ja sam video samo nju. Pricao sam im o ratu i o pismima koja sam pisao. No sta nam je sada ciniti? U sobi je vladala neprijatna tisina. Upitah: "Juda. Poslednje vesti od tebe dobila sam iz Praga. kao nikad do tada u zivotu. "Molim vas. Zove se Nina. nasim sinovima sestrica.. Zavolela sam ga i udala se za njega cetiri godine posto smo se upoznali. a bilo je ocigledno da izlaz ne vide ni njih dvoje. Rodila nam se devojcica. Uhvatio sam se za glavu i poceo da placem. Ljudmilu. Seo je preko puta mene. Kako bi deca reagovala na to? Da li bi mogla da me ponovo zavole? Da li bi mogla da shvate sve ovo sto se dogodilo? Da li bi bila u stanju da tek tako zaborave na Borisa? Sto sam duze o tome razmisljao. bila je sada tudja zena. Kao da su se sve one godine stradanja. Tada ugledah na zidu sobe nekoliko uramljenih fotografija na kojima sam bio ja." Poceo sam da pricam sve od pocetka. oprosti mi. Odgovor je uvek bio: nestao u borbama. moja draga. ali onda sam upoznala Borisa i navikla se na njega. nesposoban da odjednom shvatim sve sto se dogodilo. "Pricajte nam". Oprosti mi.

Znao sam da postoji samo jedan pravi izbor: da odem odatle i da izadjem iz Ljudmilinog i Borisovog zivota i iz zivota dece. Udala se tek posto je bila sigurna da sam poginuo. hvala Bogu. Sada je ostala samo proslost. Postao sam cak i poznat u izvesnim krugovima. ne idi!" U njenom glasu se osecala izvesna nesigurnost. pruzi mi ruku i rece: "Tesko joj je. za koju sam znao da ne veruje u Boga. U toj crkvi sam upoznao jednog lekara. ni za nju. Zena koju sam voleo bila je za mene izgubljena zauvek. Preko prijatelja koji je ziveo u Kostromi. Da li vole mene? A sta sa devojcicom kojoj je Boris rodjeni otac? Ponovo se u mislima obratih Bogu. Video sam tri kreveta uza zid. pun nade. a ja nemam nista. Vi se volite. Jednom sam samo pisao Borisu i zamolio ga da prime od mene materijalnu pomoc. kao da se ovaj susret sa Ljudmilom i njenim muzem nikada nije ni odigrao. Pomogli su mi neki dobri ljudi. pa je i on izgledao kao pritisnut teskim teretom. Za to vreme sam se privio uz Crkvu. koliko se secam. Cekao sam. Secanje na Ljudmilin lik me nije napustalo. Ponovo sam bio sam. zapatio bih tugu i razdvojio svoju decu od coveka koji im je bio otac svih ovih godina. Nisam mogao da vidim koji je svetitelj bio izobrazen na njoj. Lutao sam mracnim ulicama Kostrome." Otisao sam iz njihovog stana. bio jedini koji sam tada posecivao i u kome sam mogao da se osecam prijatno i da razgovaram o duhovnom zivotu. Ovo nije nikakva zrtva. zbog svojih sebicnih interesa. covek koji me je uputio u Hriscansku veru uvek mi je govorio da su dobra dela prema bliznjima jedini put k Bogu. Pronasao sam Ljudmilu. no to mi nije davalo pravo da unistim jednu porodicu." Uzeo sam svoj kaput i obukao ga. a Ljudmila povika: "Ne. postizao dobre rezultate. Gradic u kom sam ziveo nije bio mnogo velik. Ja sam sada sam. toliko godina i jedino sam kroz tu nadu ziveo i ostao ziv. Ti. Dok sam bio u logoru. a Borisova glava je bila pognuta. No ni tada me ova nova porodica nije zaboravila: dokaz za to su bile moje slike koje su visile na zidu. Crkva mi je bila spas. imas dva sina i kcerku. Njegov dom je. Takav je bio. poslao sam im skoro sav . patila se sama sa nasa dva sina. Time bih samo posejao zlo seme. dozvolila da iznad detetove glave stoji ikona. Zaposlio sam se kao fizicar na jednom institutu. ali sama pomisao da je Ljudmila. trazila. a ja sam deo proslosti. U njemu je ostala samo jedna crkva. Pati zbog nas oboje i zbog dece. Ne znam sta me je tada nateralo da odem u drugu sobu. a Boris jos manje. To je jedini pravi i pravedni izlaz iz svega ovoga. Ocigledno su tu spavala deca. ljudsko "JA" koga svi neprestano isturamo ispred sebe. No i dalje mi je pred ocima bio samo Ljudmilin lik. pa su moji naucni radovi stampani i ja sam dobro zaradjivao. Zar sam polagao ikakva prava na njih? Ni ona. Ljuda. a sada sam je izgubio zauvek. Osetih stid sto ih oboje drzim u neizvesnosti. vec volja Bozja. kakvih svuda ima. sto me je sprecilo da podjem pogresnim putem i da donosim pogresne odluke. Voleo sam Ljudmilu (i jos je volim). a da je u isto vreme neophodno obuzdati ono nase ogromno. dobrog vernika koji mi je mnogo pomogao. Shvatao sam da drugog izlaza nema. a njih je cetvoro. Moji sinovi sigurno vole Borisa. slomljen onim sto sam upravo doziveo. Boris me je gledao zabrinuto. ispunila mi je srce toplinom i radoscu. tok mojih misli tada. Vi ste sada porodica. sve ostale su porusene ili zatvorene. Ustadoh i rekoh im: "Idem. Lice joj je imalo izraz najdublje tuge. Bio sam veoma bolestan sest meseci. ni ja nismo bili krivi za ovo. Smatrao sam da to ne bi bilo korisno ni za mene. mesto gde sam mogao da odmorim dusu i gde sam dobijao utehu. otprilike.da oprostim Ljudmili? Zbog cega je ona kriva? Cekala me je. Nisam pokusavao da pratim sta se desavalo u Ljudmilinom zivotu. Pritiskala ju je neizvesnost koja se tako iznenadno obrusila na nju. Ljudmila je izgedala jadno. Iznad uzglavlja najmanjeg kreveta na crvenoj pantljici visila je ikonica. Idem. Boris mi pridje. posvetio sam se poslu i.

da vam se zahvalim na pomoci. na veliko zaprepascenje mojih kolega. proslost se nekako zacelila. Mnogo sam propatio. Odnekuda mi je izgledao poznat. Smirio sam se. Ljudmila vas je volela i jos uvek vas voli. dani su mi odbrojani. "Tesko mi je bilo da zivom u senci njene ljubavi prema vama. Ja sam bolestan. moj sabrat u hramu u kome sam sluzio. Vas odlazak ju je jos vise vezao za vas. Obojica su inzenjeri. pun sumnja i briga. Ona vas veoma dobro poznaje. ispovedio ga je i pricestio. Ljudmilin muz. da se samo pravi da spava. Njegov zivot je bio mnogo tezi. "Zar me ne prepoznajete?" upita me. Sva nasa deca su vernici. Kazu da imam jos najvise dva meseca zivota. Sav sam pozuteo od nje. Medjutim. Uvek sam se starao da znam gde zivite. budio bih se ponekad nocu i osetio da ona ne spava. jer ste svojom zrtvom pokazali snagu vase ljubavi prema njoj. Jedino su mu oci bile svetle i izrazajne i u njima se ogledala dobrota. saznadoh da je otac Arsenije ziv. Mislio sam da je to vazno. a kasnije ga i posetio. Nikad prema meni nije bila odbojna niti hladna. Mnogo kasnije. No secam se. zut u licu i nekako sav iznemogao. uspeo je da podigne nasu decu i da ih vaspita u veri. to se u mnogome promenilo. no kad ste vi otisli u rat. Na pragu je stajao covek pedesetih godina. Ljudmila nekada nije verovala u Boga. odgovorniji i komplikovaniji od moga: pravi podvig. a sada idem na hemoterapiju. i poceo da sluzim u crkvi. "Vasi sinovi sada imaju svoju decu. Ali ne bi imalo smisla reci da me nije volela posle onog dogadjaja. Ljudmila je od njih dvojice napravila dobre ljude. a vlasnik stana mi rece da me je trazio neki sredovecni covek koji nije ostavio ime. oslovljavajuci me mojim svetovnim imenom. no zelim da znate da je sve ovo ostavilo rane i na mojoj i Ljudmilinoj dusi. Uprkos tome. "Dosao sam da vam javim neke novosti vezane za decu. Secam se da mi je posle toga rekao: "Doveli ste mi dobrog coveka. Vasa pomoc nam je mnogo znacila. Vratio sam se kuci jednog dana po odsluzenoj liturgiji. Znam koliko je vama bilo tesko. Postovao sam vasu zelju i nikad Ljudmili nisam rekao da ste nam vi poslali novac. "Dosao sam da vam se javim. tacno u cetiri sata oglasilo se zvonce na vratima.svoj novac. nikad me nije osudjivala. Retki su takvi. Dobar je covek taj Boris. dva puta su me operisali. zamonasio sam se i primio svestenicki cin. Covek udje u moj stan i pozdravi me. ali nisam mogao da se setim odakle ga znam. ali otac Arsenije mi je savetovao da jos nije vreme da se zamonasim. Sada zivim u malenom industrijskom gradicu i sluzim u jednoj maloj crkvi. no siguran sam da ona to i sama zna. jer nisam bio u stanju da zaboravim Ljudmilu i decu. Bio je to Boris. Ako u vasoj parohiji ima jos koji svestenik. Imam veliki broj parohijana od kojih su mnogi iskreni i dobri vernici." Zatim mi je podrobno ispricao sve o deci i na rastanku mi rekao: "Nije mi ostalo jos dugo da zivim. "No to je samo uvod. Pisao sam mu. pre svega. Nisam obratio posebnu paznju na to. Boris odmah poce da govori. Rekao je da ce navratiti ponovo oko cetiri sata. Nasa kcerka Nina je upisala studije: Bog je dobar. Imam rak. Cetiri godine nakon toga. Tada sam se setio. Dao mi je blagoslov tek pre dve godine. Otac Andrej. Te godine su mi bile vrlo teske. rado bih se ispovedio. Pomozite mi!" Gledajuci Borisa shvatio sam da mu je zivot posle mog odlaska bio vrlo tezak i bolan. jer su nase sudbine tako bolno i cudno isprepletane. Boris je ostao kod mene tri dana. Tako je otac Arsenije postao moj duhovni otac i savetnik. Hteo bih. a i da Ljudmilu uvede u veru. no pre otprilike pola godine desilo se nesto sto me je duboko dirnulo i potreslo. Ostavio sam posao. To sam odavno zeleo. ali stanje mi se nije popravilo." *** . Znao sam tada da razmislja o vama.

Na svom putu uzrastanja u veri susreo sam se sa divnim ljudima. za to nije kriv niko drugi do nas samih. Zavrsio sam sedam razreda osnovne skole. krupan i. koji su mi na tom putu pomagali i ucili me. duhovnik OTAC PLATON SKORINO Citao sam u drevnom Paterikonu ucenje Svetih Otaca da Bog daje svakom coveku u toku zivota mogucnost da se osvrne iza sebe. Necu ga zaboraviti dokle god budem ziva. Mislio sam tada da je to bila . zbog cega nisam bio obavezan da sluzim vojni rok u mirnodopskim uslovima. sletovima i izletima. Sa svojim uvek cvrsto stisnutim usnama odavao je utisak coveka koji je vazda spreman da se uhvati u kostac sa svim zivotnim preprekama. zeli da pomogne svakome da nadje put do Njega. Nisam imao vremena ni da se uclanim u Partiju. da razmisli o smislu svog zivota i da sam odluci o svom odnosu prema Bogu. Dok mi je pricao svoju zivotnu pricu. kad covek prica svoju zivotnu pricu. uspeo je. a onda sam morao da se zaposlim. Znam da je sve to vec cuo ranije. U to vreme je bilo veoma popularno ucestvovati u anticrkvenoj propagandi i ja nisam ni malo zaostajao u takvim i slicnim aktivnostima. istinskim pomocnicima Bozjim. uz Bozju pomoc. dok je otac Platon nastavljao pricu. sve izgleda vrlo komplikovano. To sam pomislila. malo pocutao. otac Arsenije je pazljivo slusao njegovo kazivanje.Dok mi je otac Matej pricao o svom zivotu. Gospod. U toku citavog naseg zivota mnostvo dogadjaja nam pruza mogucnost da spoznamo Boga i da Mu se priblizimo. Neka bi Bog uvek bio sa njim!" Zivotna prica oca Mateja me je duboko potresla i ostavila na mene snazan utisak. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. sta znaci biti Hriscanin. imao sam svega 23 godine kada je rat poceo. Meni je Bog u nekoliko navrata davao mogucnost da se u raznim situacijama opredelim za put kojim cu ici. Hriscanin. U njegovim ocima kao da se odslikavalo sve sto se oko njega dogadjalo. "Tezak je i vrlo zamrsen bio zivot oca Mateja". postao sam vernik. ili da Ga odbijemo. da polozi i svoj zivot za prijatelje. Iz sivih ociju mu je izbijala upornost. vec nisam zadobio ni jednu ogrebotinu. Radio sam kao metalac u vojnoj fabrici. no kad bi se naljutio. Prvih godinu dana sve je bilo dobro: ne samo da nisam ranjen. odmah sam se prijavio kao dobrovoljac. Dok sam jos isao u skolu. da donese jedinu pravu odluku. Vise ga nikada nisam videla. izraz lica mu je bio izrazito blag. koji je uredio da se oko coveka odigrava citav niz krupnih i sitnih dogadjaja i dozivljaja.) Kazem vam. Zbog necega mi se ucinilo da bi taj covek bio u stanju. ali se secam da mi je. u Svojoj prevelikoj Milosti. bio sam Komsomolac. U zivotu je sve mnogo jednostavnije. Bio sam snazan i zdrav. No. na sopstvenom primeru. Gospod mi je opet i opet pomogao i ukazao mi na put vere. dva puta sam odbio da krenem putem Istine koji mi je Bog tada nudio. da bi u svom gnevu bio strasan. Mi tada stojimo pred slobodnim izborom: da pridjemo Bogu. Rodjen sam u Lenjingradu. politicki zatvorenik. pa su me poslali u izvidjacki odred. Voleo sam da se isticem da igrankama. Covek tada moze da bira: da se okrene Bogu ili da se udalji od Njega. Otac Platon je bio visok. a odrastao u sirotistu. Blagodareci Njegovoj milosti i covekoljublju. Moram priznati da sam se tada mnogo interesovao za devojke. (Tako je zapoceo svoju povest otac Platon. Ako se dobro secam. na tipicno ruski nacin. ako je potrebno. rekao mi je otac Arsenije. a i one za mene. a zatim polako nastavio da govori. otac Arsenije spomenuo da je od njega primio pismo. Otac Matej je ostao sa nama jos nekoliko dana. ponekad bi zastao.. Odbacimo li nase spasenje. "Ali uprkos tome. Kada je poceo rat 1941. a kasnije i svestenik. pet meseci posle njegove posete. lep covek. U isto vreme.

narednik Seregin i ja. Dvojicu smo izgubili vec pri prelasku linije fronta. Bio je uvek veoma precizan i ocekivao od nas poslusnost. Stoga je i nama bilo jasno da nas ovaj put salju u sigurnu smrt. On mi odgovori sa osmehom: "Vidis. inace cemo obojica poginuti"". Kad sam dosao sebi. odgovorio je i nastavio da me vuce. Ostalo nas je svega trojica: porucnik Aleksandar Aleksandrovic Kamenjev. da se na takve zadatke obicno salje sest do deset vojnika.cista sreca. mrsav. kao i da zarobimo jednog nemackog vojnika od koga su kasnije dobijene jos vaznije informacije. i da se retko ko vraca sa zadatka . zajedno sa porucnikom. na njegovo mesto je dosao jedan mladi porucnik . Bio je to veoma opasan poduhvat. isao je prvi. jos zesce nego prvi put. cuo sam zvuk eksplozija kao kroz maglu i osecao da me neko i dalje vuce po zemlji. Platone. Znalo se. U jednom trenutku. Kada je nas komandant poginuo. Tri nedelje po njegovom dolasku dobili smo zadatak da zadjemo daleko u nemacku teritoriju. Uspeli smo da saznamo i prenesemo vazne informacije. spazili su nas Nemci i otvorili vatru. veoma nas je iznenadio. Dokopali smo se njihove linije fronta i tamo proveli noc. Ali na moje zaprepascenje. Umeo je da se sunja kao macka i da puzi na stomaku kao zmija. morali smo da idemo. te sam gubio svest. jer je bio nekako suvise "cist. Do nase linije bilo je oko dvesta metara. preko radio operatera. Njegove naredbe su bile kristalno jasne. kao da ih je crtao olovkom na papiru. vec da dobro "radi. "Nemoj. oprezan. Za mene je ovaj zadatak bio od posebnog . nije se sakrivao iza njih." Nemci znaju da smo u okolini. Za dobrog vojnika se obicno ne kaze da se dobro bori. Nemci primetise kretanje i zasuse nas mecima i granatama. O tome se danima pricalo. porucnik razvi cebe koje je nosio na ledjima i stade da me gura na to cebe. Znao sam da mu nista drugo ne preostaje. Kako to jednostavno zvuci: "Vratite se u bazu. a porucnik i ja ostadosmo. jer je krater u kome smo lezali bio dosta plitak. a porucnik je bio ranjen u nogu. reci cu vam ovo unapred: sva sestorica smo se vratili sa zadatka. krenuo je prema nasoj strani vukuci cebe i mene na njemu. Nije me slusao. koji sam bio mnogo tezi i krupniji od njega. kad mi se povratila svest. Znaju zbog cega smo u sumi. Kad god je mogao. Za ovu ekspediciju izabrano je nas osmoro. Bio je neustrasiv. Seregin uspe nekako da se izvuce iz kratera i da otpuzi do nase linije. Gde me to nose? Nasima? Nemcima? Kasnije su se moji prijatelji divili kako je omaleni porucnik uspeo da izvuce na cebetu mene. Svoje ljude je stitio. Zestina rafalne paljbe je primorala porucnika da se zastane i da se pritaji. Bilo mu je tesko da to radi. Dobismo naredjenje da se vratimo. dobih naredjenje da idem u jos jednu izvidjacku misiju. Lezali smo na zemlji i pokusavali da procenimo odakle je najbolje da predjemo na nasu teritoriju. Zadrzali smo se tamo sest dana. jer smo duze vremena proveli u ratu. Bilo nas je sestorica i.svi ginu. Upravo dok smo pokusavali da predjemo taj brisani prostor. naredjenje je naredjenje. ne mnogo snazan i nikada nije psovao." Ovo je posebno vazilo za naseg porucnika: "radio" je majstorski. Ponovo su nas poslali na neprijateljsku teritoriju. Bog nam je ipak pomogao!" Cim sam se oporavio. ostavi me ovde. Bog ce pomoci". Mi ostali smo smatrali da znamo vise od njega. a ja sam ponovo izgubio svest. Porucnik i ja smo obojica dobili po medalju za hrabrost.no kad dodje vreme da se zadje u neprijateljsku teritoriju. Posto smo se domogli sume." "Nista." Bio je srednjeg rasta. Zrna srapnela su odskakivala po zemlji. Medjutim. Nemci su u medjuvremenu postali jos oprezniji i sada se sa izvidjackih zadataka niko vise nije vracao. traze nas. Lako je bilo njemu da izdaje naredjenja iz bunkera . Verovatno ce nas i naci. Nama se cinio kao intelektualac. pomislio sam: i on ce uraditi isto sto i Seregin ostavice me. ne mozes me vuci. "Tezak sam. dok je oko nas prasina letela kao vatromet od svakog ispaljenog metka. precizan. Nasu liniju i nemacku delio je brisani prostor koji smo morali da predjemo puzeci. Slali smo telegrafske poruke svaki dan i izgubili jos trojicu nasih. Mene je osamutio vazdusni udar. Kada je pala noc. Oko nas zasistase svetlece rakete i zapljustate kursumi i mi se brzo ukopasmo u krater od bombe. Zavoleo sam svoga porucnika i hteo da mu se nekako zahvalim. poceli smo da radimo na svom izvidjackom zadatku. molio sam ga. na opste zaprepascenje cele divizije. videcemo kakav je na delu! Kad smo prvi put izasli iz bunkera.

Porucnik se kretao prema crkvi. Imao sam sta i da vidim. mlad mesec na nebu. Primio me je neki potporucnik pred kim sam izneo svoje sumnje. Resih da ga prijavim vojnoj upravi. jer je predstavljao." On se trze. na neki nacin. video paniku. sam pesacio od granice do svoje kuce. Bio je vrlo zadovoljan i odmah me je odveo kod svog sefa. Video sam kako je neprijatelj opkolio nase ljude. Cetvorica nasih odose u izvidjanje." Od toga dana. a kako kad je na zadatku. "Samo se pravi da je vojnik. i nauci se da pametnije sudis o ljudima. pocicete danas u izvidnicu na neprijateljskoj teritoriji i prikupicete mi informacije o ponasanju porucnika Kamenjeva. Nego. no major ga ucutka. Nisam mogao da verujem. Slobodni ste! A vi. Litvanac i izgledao je umorno i potisteno. Sef je bio major. Bez sumnje je hrabar. gleda crkvu i krsti se. a ja sam posao prema groblju. Znas. druze porucnice. pridjoh mu i rekoh: "Znaci. skolovan covek. major se okrete prema meni: "Slusaj. Voleo bih kada ste bi se svi vi borili kao Kamenjev. Gleda gore. Ovako je bilo: bili smo zasli cak trideset kilometara u neprijateljsku teritoriju i nasli se kod nekog sela. pravu neustrasivost i istinsku ljubav prema otadzbini. Spasao ti je zivot. i ja sam bio prepametan. i nesto sapuce. ali nisam uspeo da do njega dodjem. krsti se. mislio sam. I. Sad mi je zbog toga zao." Potporucnik preblede i pokusa nesto da kaze.znacaja. odjednom pokazuje nekakvo zaostalo sujeverje. znaci da poseduje burzoasku svest. Sada vidim da je to sve bila Bozja promisao. a zatim se savlada i odgovori: "Ne. pa sam se vratio na mesto odakle sam posao. Zatim me je pitao kako se porucnik Kamenjev ponasa prema svojim vojnicima van zadatka. sakrivajuci se iza drveca. Vratili smo se. Kako rekoh. toboz. cim mi je spasao zivot. Svuda oko nas je tisina. u jagnjecoj kozi". Kada se vrata zatvorise. Saslusao je mladog potporucnika koji mu je preneo moje sumnje da se medju nas uvukao neprijatelj po imenu Kamenjev i da ga treba pod hitno ukloniti iz nasih redova. Slomih jednu grancicu. o ramenu mi je i dalje visila automatska puska. blizu sume. Na domaku sela. kako je on. a svakako su od velike vaznosti i informacije koje je preneo sa neprijateljske teritorije. ako je vernik? Sta ako se krsti? Video si ga u akciji. Skorino! O izvidjanju znam mnogo. dakle. Odjednom mi na um pade pomisao da ne bi trebalo biti rata. Radio si s njim. da skratim pricu. Znas li da je Kamenjev na pocetku rata izveo citav konvoj ranjenika iz okupirane teritorije? Znas li da je na rukama preneo jednog ranjenog generala? Ako po sitnicama sudis ljudima. sta ako je to samo kamuflaza. Svojim ocima sam gledao povlacenje. zar ne? Doneo nam je dragocene podatke o Nemcima. prosli smo kroz pakao. da ljudi ne bi trebali da ubijaju jedni druge. stajala je crkvica. ostanite. neprijatelj. hrabrost. molim te: je li to glava sto nosis na ramenima. kojom on uspesno prikriva svoje pravo lice? Neprijatelj je lukav i nikad ne spava!" Ta misao mi nije davala mira." "Vuk je to. iz cega nepobitno sledi da je on neprijatelj naroda. a krst na kupoli se presijava plavicastom svetloscu. a mene je jednako mucila misao: "Kako sovjetski covek moze da veruje u Boga? Obrazovan je i skolovan i sigurno je citao dela Jaroslavskog i Stjepanova u kojima je jasno dokazano da nema Boga. Ja verujem u Boga. U takvim situacijama ljudi pokazuju svoje pravo lice. pogleda me preplaseno. I ti mi sad nesto izmisljas. i mnogo sam puta udario glavom o zid. na ledjima su mi bili ukrsteni redenici. vi verujete u bogove. ili prazna kanta?" i on mi kucnu kaziprstom po celu. medju nama se stvorio zid nepoverenja i poceli smo da se ophodimo jedan prema drugom sa oprezom. Moj porucnik stoji u senci jednog drveta. a znam dosta i o porucniku Kamenjevu i o tebi. Kad sam bio mlad. a smrt je i dalje vrebala sa svih strana. ja ne verujem u bogove. Skorino. o bedrima noz. posle toga smo se bezbedno vratili u bazu. neustrasiv i hrabar vojnik. "Pa ti si stvarno budala! Pa sta. 1941. a porucnik i ja krenusmo prema crkvi. Tada sam prvi put shvatio da ne zivim svoj zivot kako treba. Dobro posmatraj i jednog i drugog na zadatku! Izbi iz glave te tvoje glupave ideje o neprijatelju u nasim redovima i da ti nije palo napamet da slucajno o ovome nekome pricas! Idi sada. Svi su mislili da smo opet imali srece. Idi!" . odsustvo svesti. znaci da nista ne znas o ljudskoj prirodi. strah. A ako uprkos tome i dalje veruje. pocetak mog novog zivota. No. Posle kratkog razmisljanja se posavetovao sa nekim preko telefona i naredio: "Potporucnice. reci mi. Danas ides na zadatak sa ovim podporucnikom i sa Kamenjevim. Moj porucnik. Ali.

Po izrazima lica lekara video sam da nema nade za moje ozdravljenje. na svakom mestu ima zlikovaca koji pokusavaju da se okoriste na bilo koji nacin. Zarobili smo jednog Nemca i krenuli sa njim natrag u bazu. Medjutim. bolje receno. Ostali su vec bili stigli tamo pre nas. U bolnici sam ostao pet meseci. Ni danas mi nije jasno kako smo uspeli da se vratimo u bazu. U pocetku mi je sve to delovalo kao zanimljiva i primamljiva bajka. Mnogo vremena kasnije. bolova. Sledece nedelje smo ponovo dobili naredjenje da se prebacimo u neprijateljsku teritoriju. Ja zivim za svoju veru. Sve sam mu ispricao. Cuo si sta ti je major rekao. preziveli smo samo porucnik Kamenjev i ja. naisli smo u sumi na jamu zatrpanu liscem. potresao sam se kada je poceo da mi govori o znacenju Hriscanskog zivota. Prebacen sam u sobu u kojoj sam lezao sam.Bio sam zapanjen posle ovog razgovora. Bio je to izuzetan covek. on je cutao. ima dobrih ljudi. Tek tada je potporucnik potrcao. a kad sam zavrsio. poslat sam u bolnicu u blizini Vjatke. odlucili smo da tu predahnemo i da malo odspavamo. Jedva smo uspeli da se vratimo. sto je samo po sebi znacilo da samo cekaju da umrem. Ima ih. Rekao mi je sta je cilj ljudskog zivota. prema nasoj borbenoj liniji. Krio se iza nas. podelili smo se u dve grupe. I bas tada mu neprijateljska granata raznese glavu. Te noci smo posli na zadatak. Odjednom me upita: "Znas li ti sta je vera?" Nije cekao da mu odgovorim. a zatim pokusali da se vrate. ni sredstvo za manipulaciju naroda. Onako iscrpljeni. Bilo je gusto. Toga dana vratili smo se na mesto sastanka. ja sam zeleo da zivim. na smenu. na vrhu." "Jeste li vi sin svestenika. Od tog doba sam poceo drugacije da razmisljam. Sve je bilo dobro dok najednom nismo naisli na grupu nemackih vojnika u sumi. Nisam imao strah od smrti. Medjutim. Dok je govorio. Trebalo je da uhvatimo i zarobimo nemackog vojnika koji bi mogao da nam oda informacije o njihovom kretanju. Secam se da sam ga tada pitao: "Ali. Nemci su rasturili nasu izvidjacku jedinicu. druze porucnice?" "Ne. Vidis. prica se da su popovi prevaranti i da samo gledaju sopstvenu korist. inficirala mi se rana i nastupila je sepsa. operacija. Tada sam prvi put drugacije doziveo pojam vere: shvatio sam da to nije primitivizam. Telegrafisali su poruke u bazu. Moje poznanstvo sa njim je ostavilo trajan pecat na mojoj dusi i pripremilo me da primim veru. vec od nepoznatog. Mnogo sam zavoleo porucnika. kao sto su nas ucili. Proveli smo jos dva dana obilazeci neprijateljske polozaje i pokusavajuci da predjemo liniju fronta. Oboje su verujuci ljudi. Naravno. ostali odose drugim putem. onako uzbudjen. dve noci. istina i takvih. I tamo. Kada smo dosli do ugovorenog sastajalista. nakon cega sam prebacen u sanatorijum na dva meseca. Lekovi nisu pomagali. Videli smo nekoliko tenkova koje smo morali da zaobidjemo i da procenimo silu kojom je raspolagao neprijatelj u tom trenutku. i to sto si pokusao da me prijavis je Bozja volja. predamnom kao da se otvori neki novi put. Kakve to veze ima sa verom?" "Mnogo toga sto se danas prica o nasim svestenicima je laz". i svih ostalih uzasnih i nepoznatih stvari. nijedan od nas dvojice nije mogao da zaspi. ali vec sam bio umoran i izmucen od stradanja. jedva smo ostali zivi. Pesacili smo dva dana ili. za to nam je trebalo nekoliko dana. Dok sam bio u bolnici. Porucnik me je uzeo sa sobom. odbijao je da ide napred i stalno nas je zadrzavao. ali ne mnogo. no ubrzo posle toga on dobi unapredjenje i premestaj." Nikada necu zaboraviti taj nas razgovor. Tada odlucih da mu priznam da sam pre neki dan pokusao da ga prijavim. vec je nastavio. . u kirovskoj oblasti. nesto sasvim novo. Takodje sam hteo da mu iznesem svoje misljenje o religiji. nije se usudjivao da podigne sa zemlje. Otac mi je lekar. Razgovarali smo tri sata dok smo lezali prekriveni liscem u jami. Dok smo se vracali. Uostalom. dok mi je pricao o zivotu Gospoda Isusa Hrista. Od nas sestoro. a majka uciteljica. Iste noci mi bi jasno da je onaj mladi potporucnik najobicnija kukavica. Medjutim. pricao o nedostatku vere i o antireligijskoj propagandi. sve dok sunce nije pocelo da izlazi. odgovorio je porucnik. ni izmisljotina.

Molila se za moje zdravlje. bilo je tesko. Ponekad mi se cinilo da mi ljudi namerno smetaju da ucim. Iz bolnice sam izasao kao verujuci covek. Jednom. postati svestenik. Vratio sam se u moj rodni Lenjingrad i posao da upisem bogosloviju. Lekar koji je bio zaduzen za mene procita izvestaj o mom stanju i zakljuci: "Ne moze se ovde vise nista uraditi: nastupila je sepsa. Predao sam dokumenta. Uskoro su me pozvali pred Ratnu komisiju. Ozdravices. u sobu udje vizita: nacelnik odelenja sa svojim mladjim kolegama. Otvorih oci. no svi su se udaljili od mene kada sam krenuo u bogosloviju. ne znam da li je bio dan ili noc. ili bi mi brisala znoj sa lica. Zavrsih nekako tu bogosloviju i odlucih da se zamonasim. Bila je sitna i mrsava i imala je smedje oci. Sa sobom bi uvek donosila flasicu sa svetom vodom i po malo osvecenog hleba. Proveo sam dugo vremena u molitvi. Njoj dugujes veliku zahvalnost. a vec su odlucili da me posalju na parohiju u Irkutsk. ovde vise nema nade. ali bez sestre Marine ne bismo mogli nista da uradimo. ona je izmolila moje ozdravljenje od Boga. ali znao sam i nesto drugo: da me je Neko izlecio preko sestre Marine. ugledao sam coveka sa jednom nogom kako polako ide ulicom pomocu staka. i sad hoces u popove! Sramotis Armiju!" No. Svi vojnici na oporavku bili su zaljubljeni u nju. Nisam se tada kretao u drustvu devojaka. bio sam veoma uporan i na kraju me primise. sve sam cuo i razumeo. Nisam ja za monaha. Mada je prema svakome bila ljubazna. jer sam bio neskolovan: zavrsio sam samo sedam razreda osnovne skole i to davno. Kasnije. Kraj rata sam docekao u Berlinu. Pre rata sam imao mnogo prijatelja. prepoznao sam bivseg kapetana . bio sam uglavnom sve vreme u nesvesti. tako ces bar moci da postanes svestenik. nacelnik odeljenja mi rece: "Izvukli smo te iz "onog sveta". Kasnije sam saznao da mi je davala osvecenu vodu. Kad sam mu prisao malo blize. Kada su me odneli u "sobu iz koje nema povratka". video bih Marinino lice. dakle. Naucila me je nekim molitvama. ljubazna i pazljiva prema svakom bolesniku." Dade mi malo vode da popijem. pod hitno moram naci sebi nevestu. dodjoh sebi i u jednom trenutku osetih da sestra Marina stoji kraj mog kreveta." To sam vec i sam znao. devojke me nisu interesovale i nisam pomisljao na zenidbu. pucas od zdravlja. Davala bi mi injekciju. Tamo su me ismevali i pokusali da me odvrate od moje namere: "Hej Skorino! Jesi li sisao s uma? Nosilac si svih mogucih ordena i medalja za hrabrost. Kvasila mi je celo sundjerom i nesto saputala. gde sam demobilisan. a sada sam morao da nadjem zenu. a oni ih pogledase i vratise mi ih. pacijent ima infekciju krvi. Svoju odluku saopstio sam i sestri Marini. Cim bi se priblizila mojoj postelji pocinjala bi da se moli." Iskreno govoreci. Nisu hteli da me prime. Samo sto sam zavrsio bogosloviju. Hriscanin. Uvek je bila vesela. a ona mi tada rece: "Bice sve u redu. Svaki put kada bih na trenutak dosao sebi. cin porucnika si dobio. To je trajalo otprilike dve nedelje. mada je bila istih godina kao ja. Porucnik Kamenjev i Marina su zaista preokrenuli moj zivot. Tada sam dao sebi zavet da cu. bili su u pravu. Voleo sam Marinu kao rodjenu majku. gde bih mogao da se pripremim za monaski zivot?" Valjalo mi je. To je bilo tesko. Dok sam ucio bogosloviju. a osim toga. drzala je svakog udvaraca na pristojnom odstojanju. ako prezivim rat. Dolazila mi je cak i kada nije bila dezurna.U bolnici je radila medicinska sestra po imenu Marina. prosfore. Kad sam izasao iz crkve. Otisao sam u crkvu da se pomolim Bogu da mi pomogne." Nacelnik odeljenja me takodje odmeri i rece: "Da. Svi smo je voleli zbog te njene osetljivosti i spremnosti da pomogne svakome. Platone. Da. nisam ni rukopolozen. ozeniti se. Kada mi je napisao uput za sanatorijum. Time me je hranila i pojila svaki dan. Marina je cesto dolazila i molila se kraj moje postelje. pocela je da mi prica pomalo o veri. Kad mi je bilo bolje. Sad su poceli da mi se smeju ovi iz bogoslovije: "Sta? Vidi kakav si. zar ti da budes monah? Bolje ti je da se zenis. uprkos svim mojim molbama i ubedjivanjima." Iako sam bio u stanju polusvesti. Ona me je izlecila. Znaci. dok sam tako lezao zatvorenih ociju. na zalost. Bilo mi je vrlo naporno. Rat se konacno zavrsio. ili bi mi presvlacila odecu.

Tanka je. Vladika me je pazljivo saslusao i na kraju mi rekao: "Sve u svoje vreme. Radio sam savesno i posteno. Pokusao sam da tamo zavedem neki red i da koliko . Rekao mi je: "Bog vas je prizvao u svestenicku sluzbu. a ja sam imao samo osam parohijana. Poceo sam da sluzim. Njima je bilo zanimljivo da razgovaraju sa svestenikom. Proslo je pola godine. a oni bi . Pozva me odmah u svoj stan. Otisao sam u Sibir. to je ona bila u prilicno losem stanju.toliko popravim zgradu. a bio je i vrlo duhovan covek. Sluzio sam nedelju dana. ali kad je malo razmislila. Slusali su me. a posle za prezvitera. Posto se niko nije brinuo o zgradi crkve. Kad sam mu rekao da sam zavrsio bogosloviju i da trazim devojku da se ozenim njome. a druge godine su poceli da mi dolaze i mladi. Ja moram da ostanem jos godinu i po u Lenjingradu da zavrsim srednju skolu. Selo je bilo dosta veliko. pomislio je da se salim. dolazice vam parohijani. Nema dlake na jeziku. svratio sam u gradsku crkvu. pa sam u slobodno vreme poceo da radim. na primer. Pozvao me je svojoj kuci i veoma me lepo primio. Jedva sam imao novca da se prehranim. Sacekao sam kraj sluzbe i prisao starom svesteniku koji je tamo sluzio. Uvek sam ih uctivo molio da izadju. Nina rece: "Idi ti. nadovezujuci se na "salu. ali su crkvu morali da zatvore jer im je stari svestenik umro. Dugo vremena smo proveli secajuci se ratnih dana. Usli bi u crkvu i poceli da se smeju i zavitlavaju. Odlucih da je zenim. Platone. Zavoleo sam je. Otisao sam kod vladike. u jedno selo iza Irkutska. Pomagale su mi dve starice. Dopala mi se. Poceli su da me traze i ubrzo su se umnozili pozivi za popravke po kucama. Samo je rekla: "Platone. samo se molite! Sto vise se molite Bogu!" Sprijateljio sam se sa ocem Petrom i cesto ga posecivao. Nekome bih popravio krov. Medjutim. kad sam stigao u selu. a izgledalo je da se i ja njoj dopadam. rekao mu da sluzim svaki dan. Mnogo mi je pomogao u tim prvim danima moga sluzbovanja. Cesto sam bio meta ismejavanja. ali sam zaboravio. mesec dana. morao sam da idem. a zatim presli na probleme svakodnevice. Valjalo nam je uskoro da otputujemo za Irkutsk. Sve ce biti u redu. Dogovorili smo se da ce mi se ona pridruziti cim zavrsi skolu. drugome bih doneo drva. prihvatila je. Ni ja nisam verovao! Otisao sam u bogosloviju i rekao im da sam nasao zenu. uhvati se za dugme!" Cesto bih cuo i psovke na svoj racun. U pocetku joj je bilo tesko da prihvati da cu biti svestenik. ali nisam prestajao da sluzim svaki dan. pa sam se zabrinuo. Kapetan je bio veoma dobar i veseo covek." Ne znam kako sam mogao da zaboravim da ona jos ide u skolu. Vrlo je lepa. Neki su poceli da se raspituju za veru. Prethodno joj ispricah sve o sebi. do ramena mi je. Ipak. Sada bih zeleo da kazem nesto i o mojoj Nini. Ima krupne sive oci. Isao bih. ali ja ne verujem u Boga. ometali mi sluzbu. trecem promenio bravu. Nije mnogo visoka. Ispricao sam mu svoju tuznu pricu. nisam sumnjao u to da ce doci." Sta. razgovarao sam sa domacinima. Da budem iskren: tesko mi je bilo da je ostavim. ume da odgovori. a zatim sam najpre rukopolozen za djakona. Do kraja godine u moju crkvu je dolazilo 80 . Saslusali su me i na kraju mi dali blagoslov da se zenim. U pocetku." Sa Ninom sam se upoznao dva dana posle toga. pomislih u sebi. U pocetku su samo dosli da razgledaju. "Imam pravu zenu za tebe! Moja rodjaka Nina" rece. I dalje niko nije dolazio. Radovalo me je kad sam mogao nesto da im kazem o veri. uskoro ce vam doci i zena. ljudi me nisu najbolje prihvatili. ulicom. Dok sam radio. pa joj to u predlozih kroz nekoliko dana. ali na sluzbama je bilo uvek samo troje ljudi. ali skladno gradjena. Ipak. Vencali smo se dve nedelje posle toga. Valjda sam i naucio nesto za sve one godine rada u fabrici u Lenjingradu. pravi domacin. Gde su parohijani? Odlucio sam da sluzim svaki dan. tri meseca.puka u kome sam sluzio. Rekla mi je. a deca bi vikala za mnom: "Eno popa. a onda su poceli da dolaze na sluzbe. Pao sam u ocajanje. ali da mi niko ne dolazi. uglavnom starijih godina.90 ljudi. Pritrcah kapetanu i on mi se veoma obradova. a poceo sam kao prost vojnik. a neki su cak dosli u crkvu. Zaboravio sam da napomenem da sam u ratu stigao do cina porucnika. Bog je milostiv!" Kad sam odlazio iz vladicanskog dvora.

I tako. a 9. ali i njoj je u pocetku bilo tesko. kad su saznali da je zena svestenika.sada me je toga stid. Kada sam kasnije to ispricao episkopu. Sta cekas?" Pa kad sam navalio na njih! Jednog sam bacio preko ramena. pa sam ih jos malo izlupao. obukao sam civilno odelo i prikacio sva svoja odlikovanja. bio sam veoma srecan. Da sam bio sam. Znam da sam kriv za ovu tucu. treceg sam nadlanicom samo lako udario u vrat. moras ici na proslavu!" nagovarala me je Nina. napala su nas cetvorica polupijanih mladica. Medjutim. No ubuduce bih te molio da ne zloupotrebljavas svoju snagu! Bog ce ti oprostiti!" *** Ziveli smo u tom selu nekoliko godina. cetiri sa Crvenom Zvezdom. orden Lenjina. ljudi su poceli da me postuju. Tada rekoh samome sebi: "Ehej. odakle? Dobio sam ih u ratu!" rekoh. Trojica su poceli da me tuku. Kad su poceli da se bune. pa sam ga dobro isprasio i bacio ga u zbunje. tri medalje za hrabrost i jos neke. Ona dvojica posmatraca pokusase da pomognu svojim drugarima. ja sam svestenik. pa me onda pozva: "Druze Platonove. Naterao sam ih da puze pedeset metara . no dok sam jednog sredjivao. Bilo ih je mnogo: tri ordena Slave. Jednom me je grupa mladica presrela i pretukla. onaj drugi pobeze. Nina mi je posle rekla. a i jak si. molim vas. dodjite i sedite na tribinu. Posle ovog dogadjaja.. Nisu se tome nadali. Nina je pocela da vristi i da zove u pomoc. oce Platone! Znas da se bijes. i vrlo je lako dobila posao tehnologa u velikoj fabrici mleka. maja 1965. Sada je imala diplomu. Video sam da je jedan oborio Ninu na zemlju.odlazili uz najgrdje psovke. sa napomenom da obavezno dodju sa ordenjem i medaljama koje su u ratu dobili. Nina nije mogla da veruje svojim ocima. Predsednik kolhoza i predsednik seoske opstine su obojica bili ratni veterani i organizovali su svecanu proslavu u klubu. jednog od njih sam vencao u crkvi. Bila je odlican radnik. a ono ispade da ste sportista!" Godinu dana kasnije. on se nasmejao i rekao: "U ovom slucaju pravo si postupio.. Nedostajala mi je Nina. Kad sam usao u klub." U to vreme su me mnogi zvali "Platonov". Predsednik se posavetova sa jos nekima. a zatim sam presao na onog sto je hteo da napastvuje moju Ninu. Sada je predsednik bio u nezgodnom polozaju: svi oni koji su imali medalje trebalo je da se popnu na tribinu. Bio sam strasno ljut. "Platone. Nikad joj nije palo napamet da ce se udati za seoskog svestenika i ziveti u nekoj seoskoj zabiti. Ali nisam imao izbora. Zatim sam se vratio na onu trojicu sto su me napali. imao vise medalja i ordenja nego bilo ko na toj proslavi. imala veliko znanje i u svemu je bila primerna. Jedne veceri kada smo se Nina i ja vracali kuci. to bi bila sasvim druga stvar. smejuci se: "Nisam znala da si takav. ali. a da su jos dvojica prisla odnekuda i da gledaju. Mislili su da je pop slabic i lak plen. nije joj bilo lako na poslu. Tesko je bilo. Setao sam se jedno vece kad su me napali. Postavio me je da sednem u drugi red. oce Platone!" Ali bio sam tada veoma ljut.Trebalo je da svako od veterana ko je ucestvovao u borbama isprica poneki dogadjaj ili ratnu . opet sam krenuo da ih bijem. a drugome krstio dete. a jedan je bio vise zainteresovan za Ninu. kao da mi je to prezime. Kada je napokon dosla. brate. Ona trojica su poceli ozbiljno da me tuku.. ali sa mnom je bila Nina. bio si u ratu. molim vas! Prestanite!" Valjda im je bilo zabavno da biju popa. istina. jer svestenik ne sme da se tuce. a ja sam. slavila se godisnjica pobede nad fasizmom i zavrsetka rata. Oni momci sto su hteli da me biju posle toga su mi prisli i rekli: "Druze Platone. drugog sam udario u stomak. Pozvani su svi koji su ucestvovali u ratu. Dok su me udarali. Mislili su da ne mogu da se branim. mislili smo da ste samo nekulturni pop. Resio sam da im ocitam bukvicu. a posle me je pitao: "Odakle vam to silno ordenje?" "Kako mislite. predsednik kolhoza me prvo nije prepoznao. samo sam ih molio: "Nemojte. orden Boraca Crvenog Barjaka. Molio sam ih da nas ostave na miru.

Naravno. diskusione klubove. No .anegdotu. kao publika. da bi vise licio na Hrista. neceg sam se setio! Oprostite. Stalno je bio sa nama i mi smo ga voleli. koji je poceo da me ceni. Bilo bi zanimljivo. Svi smo bili zaposleni oko ovog "sudskog procesa. Tada je u nase sirotiste dosao decak mojih godina. No. Ostali smo u tom selu dvanaest godina. Toga dana Natanail Aronovic nam saopsti da ce "optuzeni" na sledecem sudjenju biti Isus Hristos. Cak su resili da ga umotaju u carsav. ne mogu da se naviknem. Jedan ucenik bi predstavljao tuzioca. a predsedavajuci je bio Kolja Ostrovski. Uvek smo na ovakvim skupovima sticali nova iskustva i znanja. toboz. Iza ledja smo ga cak prozvali "Mali Hristos. postao vrlo uznemiren. Vovka je pokusao da odbije. dobro poznaje sve crkvene sluzbe i mnogo mi pomaze. Bilo je sedam svedoka. Organizovao nam je vecernja druzenja. Cekajte. i sud je poceo da zaseda. odbranu je predstavljala Zina Fomina. dajuci nam ideje kakve sve "optuzbe" da iznesemo na racun Isusa Hrista. od trenutka kad smo mu saopstili vest. u to vreme sam imao samo cetrnaest godina i jos uvek sam ziveo u sirotistu. naravno. a Vovka nije znao sta radimo. ocigledno iz skolovane porodice. Tuzilac je bio Jura Skurin. kao i uvek. Bog nam je bio milostiv. Cesto sam se vracao na ovaj dogadjaj i mislio o njemu. U to vreme nam je predavao sociologiju profesor po imenu Natanail Aronovic . Proveo je u sirotistu sest meseci kada jedan od decaka primeti da se Vovka krsti i. bez kapi krvi u licu. ne priznajem!" i onda bi otpocela diskusija. Zato je diskusija bila veoma vazna. da zive Hriscanskim zivotom. drugi odbranu. ali trudim se.ne secam se njegovog prezimena. no danas je ona jaca u veri od mene. na ovakvim "sudjenjima. a u publici su bila dva razreda. bio je bled." Pripreme su trajale deset dana. Natanail Aronovic nas je dobro pripremio za "sudjenje". nije nas nikada ostavio. nismo osecali prijatno. vodio nas je po muzejima i osnovao klub za anti-versku propagandu. kao i bolje razumevanje knjizevnih ili istorijskih likova. Bio je dobar djak. ali u to vreme su u modi bile debate i diskusije. ali sam zarko zeleo da pokazem tim ljudima da vernici i svestenici nisu neobrazovani i glupi. Razmislio sam i odlucio da i ja nesto kazem. Devojcicama ga je odmah bilo zao. voleli su me. ali da je "sudjenje" izvedeno jer je Natanail Aronovic bio veoma uporan. a vlasti mi nisu mnogo smetale. Vovka nije dopustio da ga uviju u carsav. Evgenije Onjegin. sudjenje knjizevnim likovima kao sto su Cackin. a treci. bez pomoci. naravno. Vovka Balacov. Predsedavajuci upita Vovku: "Priznajete li da ste krivi?" Vovka je trebalo da odgovori: "Ne. prijavi ga odmah dezurnom nastavniku. trudeci se na svom putu ka Bogu uprkos svim teskocama i da u tome ne traze niti nalaze nikakvu materijalnu korist. Tatjana Larina. optuzenog junaka iz knjige. Primetili smo da je Vovka. To je sve sto mogu da kazem o svom zivotu i o putu koji me priveo k Bogu. konferencije. cinilo se kao da je za jedan dan oslabio. Postala je iskreni vernik. Posle ovoga sam se cak i sprijateljio sa predsednikom kolhoza. Bilo je pozeljno da "sudski proces" vodimo sami. Taj susret mi je ostavio dubok utisak i naterao me da razmislim. Kasnije mi je pricao da je imao neprilike sa vlastima sto je pustio svestenika da govori na proslavi. Stajao je na sred sale. bio je povucen. upravo sam se setio kako sam prvi put od jednog vernika cuo za Boga. sto mi tesko pada. Bazarov i drugi. koji se trudio da se ne mesa u diskusiju." Podupirali bismo svoje argumente citatima iz knjiga. Crkva je bila puna ljudi. ali nije voleo mnogo da prica. Sutradan smo otisli u "sudnicu". ali niko ga nije slusao. Predsednik je otvorio slucaj." O njegovoj ulozi u "sudskom procesu" smo mu rekli tek dan pre nego sto je sudjenje pocelo. vec da zaista veruju u Boga. znao sam da bi to moglo da mi napravi neprilike kod crkvenih vlasti. Ne znam sta mu je tom prilikom receno. Kasnije smo saznali da su mnogi nastavnici bili protiv ovoga. "Sudjenju" bi obavezno prisustvovao nastavnik. a ni mi ostali se. Moja se Nina nije odmah prilepila za crkvu. Odluceno je da ce ulogu Isusa Hrista dobiti Vovka Balacov. Bilo je to ovako: organizovali bismo. Sada sam premesten u veliki grad.

Sve je ovo laz. Kasnije smo cesto razgovarali o ovom dogadjaju.. iskusenja koja sam imao na pocetku svestenicke sluzbe. popovi i intelektualci. da su mu po licu izbili crveni pecati. Vovka zavrsi svoje izlaganje recima: "Da. Kao i uvek kada je bio dobrog raspolozenja. Svaki covek ima pravo na svoja ubedjenja!" Zatim sede na stolicu. Slusali smo ga kao opcinjeni. njen govor je vise imao prizvuk optuzbe. i niko nema prava da natura svoje ideje drugome. da niko od njih dvojice nije kriv. Deca su u sustini iskrena. Predsedavajuci se odjednom seti da je prvo trebalo da svedoci iznesu svoje dokaze. Govorio nam je o dobrom i o zlu i o ucenju Gospoda Isusa Hrista. ustanovljena procedura ovog puta ocigledno nije mogla da se primeni. Kroz dve nedelje. Poceli su da ga ispituju. izvidjacka jedinica. sestra Marina. Zatim ustade Zona Fomina. medjutim. Rekao nam je da on nikada nije sam. ja verujem u Boga. Odakle mu reci za tako nesto. koja takodje odrza govor. Povrh svega.. Verujem u Boga i ponosim se time!" Ostao je da stoji. ni branilac. Svi su se zabavljali i ucestvovali u igri. mnogo toga. Dugo smo mu tapsali i vikali "Bravo!" Niko od nas nije ocekivao da Vovka moze tako da odgovori. Govorio je tako lepo i tecno. gde li ih je nasao? Ni tuzilac. Bog. na nedostatak kulture. Kad pogledam u proslost. ustade. pa je na kraju ponudio Vovki Balacovu da kaze nesto u svoju odbranu. trljao je ruke. Svako od nas ima svoju savest. tj. Kolja Ostrovski. Neko je cak doneo karikaturu Isusa Hrista isecenu iz stripa. Vovkin govor je bio pun iskrenosti i neizvestacen. da smo ga svi sa paznjom slusali i bili veoma dirnuti time sto je rekao." i zavrsi svoj govor recima da su sve to truli ostaci kapitalizma. ni predsedavajuci nisu znali sta da rade. Svako od njih je citirao autore knjiga o antiverskoj propagandi. Osvrnula se na kapitalisticki olos. Balacov je izgovorio opasne lazi! Procitajte presudu!" Predsedavajuci. Balacov je premesten u dom za "problematicnu" decu.. Nina.ovaj put nas Vovka sve iznenadi odgovorom: "Ja sam vernik! Ne prihvatam ovo sudjenje. tek sada vidim na koliko nacina me je Bog zvao k sebi! Vovka Balacov. Bilo nam je jasno da niko nema prava da osudjuje ljude zbog njihovih ubedjenja. Natanail Aronovic skoci sa stolice i povika predsedavajucem: "Procitajte presudu!" Kolja Ostrovski mu odgovori: "Ali. poce da govori. Nije bilo nimalo zabavno. . medju sobom. Natanail Aronovic dosapnu predsedavajucem da odrzi pripremljeni govor. i jos mnogo. jer se na neki nacin kosnuo srca svakog od nas. Rekao nam je da nas zali sto nemamo vere. pa tek onda da se jave branilac i tuzilac. bogoslovija. i to je moja stvar. Natanail Aronovic dade znak predsedavajucem da zaustavi Vovku. Niko nema prava da mi sudi zbog toga. Objasnio nam je zasto on veruje u Boga. Svi smo mu tapsali. On. da je Bog uvek sa njim. on nije kriv!" Pitanje koje se niko nije usudio da postavi je glasilo: "Ko nije kriv? Vovka Balacov ili Isus Hristos?" Zakljucili smo. ali ovaj. pa smo i mi. ispravi se i. koja je slobodna. da su nam prazne i duse i glave. dobro razumeli Vovkine reci. njegova nada i njegova snaga! Izgledalo je kao da ce da zaplace. glas mu je drhtao i on zasista: "Dosta! Ovo je farsa! Nema Hrista! Hriscanstvo je samo neuspela imitacija Judaizma. Nismo znali kako dalje da vodimo diskusiju. porucnik Kamenjev. kao da mu je spao neki nevidljivi teret sa ramena.. a spomenula je i los uticaj na drustvo u celini. I Natanail Aronovic je bio zadovoljan. ali vec je bilo kasno da se to ispravi." Svi smo napustili salu sa nekim gorkim ukusom u ustima. se posavetova sa svojim "kolegama" i na kraju izjavi: "Sud nije stanju da donese presudu zbog okolnosti koje su izvan nase kontrole. Iako je imala ulogu branioca. Natanail Aronovic je bio toliko besan. Bio je zadovoljan tokom sudjenja. Vovka je cutao. Zatim predsedavajuci pozva svedoke. Natanail Aronovic nije vise uzivao naklonost medju nama djacima i nerado smo ucestvovali u njegovim aktivnostima. Sve su to koraci kojima me je Bog vodio Sebi. Svi smo ocekivali da ce Vovka cutati. iz nekog razloga nije hteo da ga prekida. I njoj smo tapsali. publika. Jurka ustade i poce: "Ostaci trulog kapitalizma: kulaci.

mada je vec nasao svoje mesto u mome secanju. nasao bih se cas u cetvrtom veku. Njih dvoje su izvor zive vode koja nam daje snagu vere i koja nas obnavlja. muce i nanose nam bol. Voleo sam da obilazim stare crkve i drevne manastire od kojih su mnogi bili u rusevinama. kako bismo mogli da zivimo tom verom. njima se dusa hrani. Tada sam imao samo dvadeset sedam godina i mogao sam da pesacim kilometrima po gradicu i njegovoj okolini. Mracne i turobne godine . Poverio sam citav svoj zivot ocu Arseniju. Svaki put bih naucio nesto o duhovnom zivotu i o veri. Svetla i radosna secanja obasjavaju dalji zivotni put covekov. Otac Arsenije i mati Marija su oboje bili ljudi upravo takvog kova. tegobama i zalostima. cas u kitnjastom osamnaestom. Kada sam se vratio kuci bio sam umoran. jer su zapisane pod utiskom raspolozenja u kom sam se tada nalazio. ako postoji snaga veca od snage ljubavi. i setao bih njegovim ulicama dan. Tako se prozivljene godine zivota neizbezno pretvaraju u secanje. Uvek bi se. kroz njihov primer pronaci novi zivot i istiniti put. to je onda samoodricanje radi bliznjih. Blagodarim Bogu zbog ovog susreta. cas u strogom devetnaestom. osecao duhovno bogatijim. vremenom se pretvaraju u secanja koja svako od nas nosi u sebi. i evo me. To vece dodje ocu Arseniju u posetu neka nepoznata devojka i predade mu pismo. kao ni stanovnika ovog grada. poucavaju. blagost i dobrota. Voleo sam gradic u kome je ziveo. vec je i danas veoma stvaran i aktuelan. Zelim da vam pricam o njima. Veci deo zdanja je i dalje stajao na mestu. a ponekad bih samo sedeo i slusao njegove razgovore sa drugima. Upoznao sam se sa kustosima muzeja. Otac Arsenije procita . Jednog jutra odlucim da obidjem jedan manastir iz sesnaestog veka. kada bi otac Arsenije bio slobodan. donosi radost i vecito se preporadja u drugim ljudima. ali to nije uvek bilo moguce. i onda nas ta secanja progone. molio bih se sa njim ili razgovarao. "U crkvi gde sada sluzim imam jedno duhovno cedo koje je dobar prijatelj sa ocem Arsenijem. pokusacu da ubedim Ninu da i onda dodje da ga vidi. Prepisujuci iz ovih belezaka trudio sam se da izostavim svoje licne komentare. politicki zatvorenik. Zamolio je oca Arsenija za blagoslov da me dovede k njemu. Sigurna sam da ce ko god bude citao o zivotu oca Arsenija i mati Marije i o njihovim delima. nije videla. Uvece. sa svim radostima. vec sam zivot.njih pokusavamo da zaboravimo. Cim se vratim kuci. Zelim da kazem nesto o ljudima ciji zivot ne pripada dalekoj proslosti. Setajuci tako. brigama. po odlasku od oca Arsenija. Zbog toga zivotna prica oca Arsenija i mati Marije ne predstavlja memoare. i sada sam drugi covek. ali je bio u stanju raspadanja."A kako ste upoznali oca Arsenija?" upitala sam oca Platona. No pamcenje nam cesto ne dozvoljava da ih potisnemo. pa sam legao da se malo odmorim. No. bezgranicna vera u Boga i molitva. cime mi se pruzila prilika da zavirim u skrivene tajne drevnih predmeta koje vecina turista. ublazuju bol i privode Bogu. duhovnik MATI MARIJA Duge godine naseg zivota. Istinska ljubav obogacuje coveka. u kojoj je jos uvek stajao ikonostas iz sedamnaestog veka. Tako mi je rekao otac Arsenije!" Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. jer je potrebno da se zna da postoje i takvi ljudi koji u sred teskih iskusenja pomazu drugome. Pri zapisivanju ovih secanja oslanjao sam se na dnevnik koji sam u to vreme vodio gotovo svakodnevno. *** Dosao sam da provedem svoj godisnji odmor kod oca Arsenija. Zbog toga ce neke moje zabeleske mozda delovati subjektivno. Narocito je lepa bila glavna crkva.

nema sta. Posmatrala je sve to nekako s visine. lekari i profesori i ucitelji veruju. jeste li vi jedan od "onih". oticicu na stanicu sutra u cetiri ujutru." Nastavila je da govori. medicinu. naviknut na zivot u varosici.. njena poznanica." Devojka me iznenadi pitanjem: "A vi? Sta vi mislite o Bogu?" Htedoh da joj odgovorim. filosofiju i marksizam. jer sam odmah posao da pripremim stvari koje ce nam biti potrebne za put. cak i od mojih roditelja. Bas me iznenadjuje ovaj vas Pjotr Andrejevic. On nije bio svestan svega toga. Jevdokija Ivanovna mi javlja da je monahinja. Kad biste vi znali moju baku! Bolja je od svih ljudi koje poznajem. ali imam utisak da autori tih knjiga nikada nista nisu u stanju da dokazu. Moja baka Kaca bezuslovno veruje. prodro je u umove skoro svih ljudi. Crkve su nam pune. veruju pisci i slikari. Kad smo usli u taksi. tesko bolesna. Zivot napreduje. ili se svadjaju sa Bogom i pokusavaju da Mu dokazu da On u stvari ne postoji. izgledao nekako izgubljeno i nesigurno.. zastajuci da procita po nesto. obrati mi se i rece: "Ko bi rekao da se jedan svestenik interesuje za umetnost. Kad sam ponovo usao u sobu oca Arsenija. trolejbuse i automobile kako jure . Ona uze jednu i stade da je prelistava. a svestenik! Kakva neobicna kombinacija. "Veoma obrazovan covek. Zvala se Tatjana. Videlo se kako pored nas promicu sume. Odgovorih: "Da. jer je bio utonuo u molitvu. Otac Arsenije je nekoliko puta oslovio Tatjanu i nesto je pitao. Ja sam pokusavao da pratim roman koji sam poneo sa sobom. Oni ili pokusavaju da ocrne religiju. Kako su me nervirale te babe kad sam bila mala! Stalno bi pokusavale da me uteraju u red.pismo i rece mi: "Sutra ujutru krecemo za Moskvu. Mislila sam da oni samo znaju crkvene sluzbe i Bibliju. kad smo seli u voz. pomogla mi je prilikom pakovanja. vec je nastavila da razgleda stvari po sobi. Milioni obrazovanih na zapadu . a niko jos nije uspeo da dokaze da Bog ne postoji. koja je posla na put sa nama.. Otvorih plakar i pokazah joj neka njegova dela. predlazem vam da pogledate knjige koje je on napisao. Devojka. Ostacemo mozda cetiri dana u Moskvi. a religija i dalje postoji. Molim vas. medju nama je vladala tisina. "Veruju naucnici." Zatim se okrenu i poce da razgovara sa tom mladom devojkom. no tada primetih oca Arsenija na vratima. Putovali smo nekoliko sati. "Jeste li se spakovali?" pitao me je.. a vas dvoje biste morali da stignete na voz do pet. planine. raskrsnice i zgrade. ucila je nesto iz debelog medicinskog udzbenika." Sledeceg jutra." "Knjige?" upita ona iznenadjeno. a najvise me je boleo njen stav prema ocu Arseniju. Kada je napokon ponovo sela u fotelju. kao za sebe: "Da. pomalo podrugljivo: "A. kao sto je Pjotr Andrejevic?" Ovaj bezobrazluk me je uvredio. njega nije bilo. nije umeo da zatvori vrata i zacudjeno je posmatrao tramvaje. Obrazovan. Odlucih da ne kazem nista.. Moramo da uhvatimo jutarnji voz koji polazi oko pet sati ujutro. Nepoznata devojka je setala po njegovoj sobi. materijalizam je priznat u skoro celom svetu. Nisam imao vremena ni da pogledam tu devojku." Ona me zatim odmeri od glave do pete i rece." Zatim se okrete prema meni i rece: "Znate. Kada bi svi mogli tako da veruju kao ona. kupite tri karte i podjite sa mnom. kako posmatra devojku sa osmehom i sa ocinskom neznoscu. pre nego sto nastavite da govorite o ocu Arseniju tim tonom. ja sam jedan od "onih!" No. Mnogo knjiga je napisano u kojima se dokazuje apsurd religije... Nadezda Petrovna.. kao i uljana platna i ikone na zidu. procitala sam mnogo knjiga o naucnom ateizmu. mati Marija. da. "Jesam. Nije se obazirala na mene kada sam usao u sobu. Po seoskim putevima videli su se ljudi. u cijoj kuci je otac Arsenije ziveo. stanice.Mnogo je toga napisano. Moskva je veoma bucan grad i primetio sam da je otac Arsenije. Otac Arsenije je gledao kroz prozor.. zagledajuci knjige na stolu i po policama. i u njih ne idu samo babe.i oni veruju.

Od toga smo ziveli. Volela me je kao svoje dete. kad me budete ispovedali. dragi moj. "A ti. Izgledalo je kao da ce ih svakog casa upotrebiti da se pridigne na krevetu i uspravi. Tanja neka ide da poradi malo u kuhinji. Morali smo da prosimo hleb po kucama i pokoju paru ispred crkve. Na krstenju su mi dali ime Ekaterina. jer su mu se usne jedva primetno micale. Seli smo za sto i posluzili se. Na zidu je bilo nekoliko reprodukcija Nesterovljevih slika. ni mati Marija nisu progovarali. sira i malo ribe. sunce je ulazilo kroz prozore. sive oci su nas posmatrale sa blagom radoznaloscu. Znao sam da se moli Bogu. mi je rekao jednom: "Kad dodje vreme da umres. da je ikona prema potrebi. pokusao sam da zamislim njen karakter. ali moj duhovni otac. udaranje potpetica po asfaltu i videli prolaznike kako zure i podozrivo gledaju na starce koji su sedeli na klupi blizu ulaza u soliter. nalazila se ikona Vladimirske Majke Bozje. Puna energije. Mozda ce vam ovo biti cudno. Stan u koji smo usli je bio tih. bacuska.ulicama. dovela sam ti prijatelje Jevdokije Ivanovne!" "Da! Cula sam vas iz sobe da ste stigli". iznad kreveta. Ne ljutite se na mene. Primetio sam da vrlo pazljivo posmatra lice ove neobicne bakice. U uglu sobe. Sunce je obasjavalo sobu kroz prozracne bele zavese. secajuci se portreta akademika Pavlova koga je naslikao Nesterov: i njegove ruke. sirota seljanka. Prvih nekoliko trenutaka smo cutali. Starala se o celokupnom gazdinstvu. Ucila sam zajedno sa njenom kcerkom. Natalijom Sergejevnom. rece bakica. U sobi je vladala neka cudna tisina. Hocu prvo da vam kazem nesto o sebi. To su bili lepi dani. Ipak. bila mi je kao roditelj. Postale smo prijateljice i zavolele smo jedna drugu." Otac Arsenije joj pridje blize. Za tili cas. Pokloni se i blagoslovi je veoma pazljivo. Njene sive oci posmatrale su oca Arsenija molecivo i sa nadom. Tanja je iznela na sto kriske hleba. oce. sklopljene na stolu. a iz jednog stana je dopirala muzika sa radija." Seli smo. "Blagoslovi me. videlo se da je veoma napeta. na stolu se nalazilo verovatno sve sto su imali u kuci od hrane. Zaustavili smo se ispred nove visespratnice oko koje se orio decji zagor. sto cu malo duze da govorim. ko sam ja. Izgledalo je kao da se otac Arsenije zamislio i da nesto posmatra. Bilo je ocigledno da je u mladosti bila veoma lepa. prekrivena belim vezenim ubrusom. Culi smo lupu vrata od lifta. siroce sam od svoje seste godine. Lice mati Marije je bilo vrlo neobicno. bacuska Jovan." Otac Arsenije primaknu stolicu blize njenom krevetu. dozvolili su mi da se igram sa njenom kcerkom. "Bacuska. . Blagoslovi monahinju Mariju. Nepokretnost njenih ruku i ta napetost davali su utisak da ruke pripadaju nekoj statui. govorile su o njegovom karakteru. Otisli smo u kupatilo da se osvezimo posle puta dok je Tanja obisla svoju baku u drugoj sobi i iznela caj. Jelena Petrovna. Ona primi njegov blagoslov sa strahopostovanjem i osecanjem nedostojnosti. Rekla bih vam prvo nesto o sebi. Ni otac Arsenije. sedi i slusaj. Posmatrajuci njene ruke." U sebi sam se pitao zasto me je ova starica nazvala "dragi moj. "Sedite. Kad su se navikli na mene. izraz joj je bio tuzan i umoran. sedite blize. Mada se njene tanke i izduzene ruke se nisu pomerale sa kreveta. lezala starica ozbiljnog i pomalo tuznog lica. da biste znali. sedi i ti ovde. Uzela me je kod sebe moja baka. moras da ispricas sve o sebi svesteniku koji te bude ispovedao. na krevetu sa rukama sklopljenim na carsavu. Tamo je. mogla brzo da se pokrije. Bog da joj dusu prosti. Onda smo otisli u drugu sobu. uzela me je da radim kod nje. Bilo mi je jasno da je svu svoju duhovnu snagu usredsredio na predstojeci razgovor. Ne mogu glasno da govorim. bacuska! Lepi dani. Vlastelinka na obliznjem imanju. "Bacuska. "Babuska. bacuska!" rece ona ocu Arseniju. Lepota je i dalje prosijavala kroz mrezu bora koje su joj prekrivale lice. Jelena Petrovna je bila blaga i pravedna. Ubrus je bio tako namesten. Njene krupne. a onda bih zelela da me ispovedite. Ne smes to da zaboravis!" Zato hocu da uradim onako kako mi je on rekao.

Imala sam sedamnaest godina. nije bio los covek. meni nista ne treba. Jelena Petrovna je imala muza koji je bio zenskaros i koji joj je mnoge brige zadavao sa svojim nevaljalstvima. Mnogo sam toga naucila i shvatila. "Dok sam odrastala. kao da je poludeo."Stasala sam. no ja sam pocela da se branim. nemojte. mazio me je i grlio. Htela je da me uda: jedan mladi inzenjer. Onda me on ljutito baci na zemlju i stade da mi kida haljinu. nego da se molim na sav glas: "Majko Bozja. strasan greh! Ne skrnavite me! Ja samo hocu da idem u manastir!" "On se onda razbesne kao zver. a Bog mi je dao lepo lice i vitak stas. jer mi nije bilo dobro. Konacno. Ni ja nisam mogla da se suzdrzim. Desavalo se ponekad da gosti misle da sam gazdaricina kcerka. sin njenih prijatelja. No ona me zaustavi i povika: "Ne ti. a Sergej Petrovic nije bio kod kuce. bacuska! "Sad. haljina sva u ritama. No. godine vlasti su najurile sve iskusenice iz manastira. Jelena Petrovna me je cak u sali zvala "monahinjice moja. smiluj se na mene!" Uto se vrata sirom otvorise i Jelena Petrovna povika: "Napolje! Necu vise da te vidim u mojoj kuci!" "Ja skocih na noge. toliko da nisam mogla da prestanem. spasi me. Cula sam te. u Pariz!" Htede da me zagrli. no Jelena Petrovna se nije sa tim slagala. One su se prema meni ponasale kao prema svojoj rodjenoj kcerki i sestri. Htela je cak i miraz da mi da. kad se ovo dogodilo. a 1919. no htela sam da pobegnem sto pre. kad vam kazem. cuvaj me." Ljubila me je po licu. i tako sam joj uvek odgovarala na njena ubedjivanja. Jelena Petrovna me odvede u manastir u kome je jedna njena rodjaka bila igumanija. Sve sada razumem. "Od najranijeg detinjstva sam verovala u Boga i zelela da se zamonasim. bila sam sve vreme iza vrata. ja te volim! Hajdemo odavde! Vodicu te u Sankt Peterburg. Sergeje Petrovicu. Sergej Petrovic me je voleo kao sopstveno dete. Tu sam ostala godinu dana. "Ona me tada zagrli i. Ja sam otisla u svoju sobu. Godinu dana sam stanovala sa jos nekim sestrama u privatnom stanu. sta sam drugo mogla. Posmatrala sam te i sad. Nije dolazio citavih godinu dana. Kaca. Bog dusu da mu prosti. bio se zagledao u mene i ona je dugo pokusavala da me ubedi da se udam za njega. a onda sam morala da odem. kakvim si me dobrim ljudima okruzio! Tvoja slava se na njima preslikava! "U manastiru sam bila veoma srecna. a ja sam ridala. Svetiteljke su to bile. vrata moje sobe se otvorise i u sobu upade Sergej Petrovic. Bogorodice moja. upoznala se sa manastirskim sluzbama. Sumnjala sam u tebe. sve vreme dahcuci i izgovarajuci sablaznjive reci. Gospode. Svetica je bila ta zena. pokusavao je da ostane samnom nasamo. jer mi se udvarao predsednik kolhoza koji nije hteo da me ostavi na miru. Ja sam htela samo u manastir. Gurala sam ga od sebe koliko god sam mogla i naglas se molila: "Majko Bozja. Ja sam se branila i kroz suze vikala: "Nemojte. Medjutim. Dala je veliki prilog manastiru i tako postadoh iskusenica. rece. Odjednom. ali kad sam vec postala devojka. a ja sam ga samo molila da me ne dodiruje. Pevala sam u horu. Htela sam u manastir. placuci. Sve mi je to kasnije dobro doslo. bolela me je glava. "Oprosti mi. Jednom mi je rekao: "Budalo mala! Ne znas ti sta je prava sreca!" "Jednom su Jelena Petrovna i Natasa otisle nekome u posetu. vec on! Ne zelim da ga vise vidim!" vristala je. a ja. Kaca! Ne ti. U blizini su stanovale jos neke monahinje. ne sramotite porodicu! Ovo je greh. Sergej Petrovic je pokusavao da me odvrati od molitve. poce da mi cepa donju suknju. nisam se dugo zadrzala u manastiru: dosla sam 1914. pa sam ga izbegavala." Volela sam duge molitve i cesto sam se molila. pomozi!" On. "Posle toga nisam ostala dugo u toj kuci. "Na rastanku su i Jelena Petrovna i Natasa plakale. Shvatila sam sta se desava. . sav uzbudjen i poce da mi govori: "Kaca. I stvarno ga je i izbacila iz kuce. Kosa mi je bila sva rascupana. naucila sam i da sijem. Mnogo sam dobrih ljudi upoznala koji su me upucivali i poucavali na putu k Bogu. Bilo me je strah i stid od Jelene Petrovne i od Natase. To nimalo nije smetalo Jeleni Petrovnoj i Natasi.

dok sam cistila crkvu posle bdenija. gde sam cistila crkvu. kada sam otisla u penziju. Kada bih isla nekuda. godine mobilisan i skoro odmah poginuo. Stanovala sam blizu crkve i u pocetku je sve bilo dobro. Zivela sam u svetu.. Valentina je zelela da stupi u vojnu sluzbu. iako sam mnogo zelela da budem monahinja. Ili bih po citavu noc morala da provedem kraj postelje nekog teskog bolesnika. "Vera Andrejevna je radila u vojnoj poliklinici. jer me je otac Gerasim prijavio da agitujem protiv vlasti. mada sam mnogo volela da se molim i da idem u crkvu. Moja Tanja vas je danas dovela ovde. Neka mi Bog oprosti! Zaboravila sam da vam kazem ono najvaznije: primila sam i monaski postrig. "Dok sam radila u bolnici zblizila sam se sa jednom lekarkom. Jedne veceri. svetski. toliko sam bila zauzeta svakodnevnim poslovima. Godinu dana pre toga je operisana u nasoj bolnici. a Jelenu Petrovnu smo ispratili u vecni zivot 1927. Ponekad bih u toku jednog dana uspela svega desetak puta da izgovorim: "Gospode Isuse Hriste. Nisam cak mogla da cinim dobra dela. Aleksejem i malom Valentinom. bila monahinja samo po imenu. jer sam tamo imala poznanike. proveden uglavnom po bolnicama. Uhapsili su me. to je moj zivot. Imao je veliku dusu i mnogo se molio. Mozda je greh ovo sto cu sada reci. no ubrzo bih utonula u san. "Preselila sam se u Kostromu. Sine Bozji. U operacionoj sali sam morala sve vreme da mislim na instrumente koje dodajem hirurgu. Bio je uporan. Teskom mukom sam uspela da se zaposlim u fabrici odece. dobila sam posao u operacionoj sali jedne bolnice. Zivot je i njih razdvojio. gde mi je pomogla jedna monahinja koja je i sama radila u bolnici kao medicinska sestra. Branila sam se. Valentina je Tanjina majka. po imenu Vera Andrejevna. Kasnije sam upisala skolu za medicinske sestre. Vlasti su zatvorile crkvu. Ona je imala tezak zivot i mnogo je stradala. Bila sam u zatvoru tri meseca. ali ni tamo nisam mogla dugo da ostanem. a onda sam pustena. Moja porodica je tek kasnije cula za to. Njenog muza i nju su streljali 1937. pomiluj me gresnu!" Nocu bih pocinjala da se molim. Na monasenju sam dobila ime Marija. Je li to monaski zivot? Vidite i sami. da kuvam. Moj zivot je bio obican. Sergej Petrovic se upokojio 1919. Znam da je to veliki greh. Vidite. "U bolnici sam cesto dezurala nocu. Umela sam lepo da sijem. Prvo je dobila kcerku po imenu Ksenija."Otisla sam u Rjazan. no tada vise nisam mogla nikome da pomognem. Bila je to zena srednjih godina. 1935. On je bio vrlo star i nije mogao dugo da prezivi u izgnanstvu. Ja sam im bila druga baka. no kasnije je i ona zavrsila medicinu i udala se. Kod kuce sam morala da cuvam decu. Osamarih ga. i strasno je psovao. a on se na to razbesne i prebi me. nisam mogla da ispunim zavet koji sam dala Bogu i zbog toga sam mnogo gresna. Dopisivali smo se neko vreme. Nije bilo lako. Lepo smo ih odgajile. imala sam vise vremena za molitvu. "Preselila sam se kod nje i pomagala joj da podigne decu. a ja sam bila medicinska sestra u gradskoj bolnici. upade mi policija u kucu. posto su se neki prijatelji zauzeli za mene. Kad sam se penzionisala. a onda je rodila Tatjanu. Kad sam zavrsila skolu. ili pacijenta koji je tek operisan. Muz ju je ostavio sa dvoje dece. Bacuska. Sada sam stara i bolesna. Taman sto bih stala na molitvu. "Nikada nisam dosla cak ni blizu prave molitve. Kroz dve nedelje. nemajuci snage da nastavim. Blagoslovio mi je da zivim kao monahinja. gurala ga i molila ga da me ostavi na miru. Kasnije sam se preselila u Moskvu. Uspela sam da pobegnem. . Od njega sam mnogo naucila. U toj bolnici sam ostala do 1924. no Bog nas nije napustao. Svestenik je bio dobar: zvao se otac Jovan. da se bavim njima. zazvonilo bi zvonce. ali od njega sam naucila vise nego u manastiru. napao me je i pokusao da me siluje. Aleksej je 1943. "Sve vreme sam se dopisivala sa Natasom i Jelenom Petrovnom. a oca Jovana prognali u Sibir. Natasa me je cesto posecivala u Moskvi. molila bih se putem. ili kod kuce. u tajnosti. godine. no onda se otac Gerasim iznenada zaljubio u mene. "Eto. cuvajuci decu. Nikad nisam zivela pravim monaskim zivotom. "Otisla sam iz tog grada.

Mozda i veruje. On mnogo pomaze ljudima i nikad ne govori lose o drugima. a sad si dosao ovde da mi smetas. Od tada mi je trebalo dvadeset godina da se zamonasim. Rekao je da mi je srce veoma slabo. zivim sa njima vec. cuo sam ga da govori mati Mariji: "Milost Bozja je uvek sa nama i Njegova volja je na nama. Moj otac je vrlo povucen covek. Veoma sam zahvalna Jevdokiji Ivanovnoj sto je pristala da posalje Tanju po vas sa pismom.primetila sam to juce kad sam te pitala jesi li i ti mozda od "onih. onda je dosao lekar i poslusao mi srce. Znao sam za slucajeve ljudi koji su ziveli i podvizavali se u mnogo tezim i kolmplikovanijim uslovima. tvoj put ka monastvu ce biti dug. Ta me je zelja pratila i kada sam postala iskusenica. no Bog te nece napustiti. ali je vrlo povucen u sebe. Njen zivot ni po cemu nije bio izuzetan. jer mi je tako rekao moj duhovni otac. Ona je to sve placala svojim vremenom. Molim vas. A ti. Idi kod Tanje. a onda bi se vracale da je pitaju za savet. On nju voli i postuje zbog njenih dobrih dela. Na sebi je imala kecelju i ljustila je krompir. pomalo zabrinuto: "Kako je babuska?" Ja samo slegoh ramenima . bacuska. Nije mi bila jasna ozbiljnost sa kojom je otac Arsenije slusao njenu pricu. babuska?" "Ali. rece Tanja. idi u drugu sobu. dok sam jos zivela u manastiru jedan starac mi je rekao: "Cini dobro ljudima i moli se vise. Nikad nije pitala: "Treba li vam pomoc?" vec je jednostavno pomagala. malo bi porazgovarale sa njom. Volela je i da daje poklone. "Kad bi samo znao kakva je to zena! Toliko je ucinila za moju drugu baku. snom. Njen zivot je bio tako obican. "Tesko mi je bilo da vas pozovem. nego i ljubav. Nas dve smo se oslanjale na nju sve ove godine. To je cinila i sa poznatima. na kraju. Moj greh je sto nisam umela da im prenesem ono sto znam i moracu da dam odgovor za to pred Bogom. a u isto vreme. trideset godina i jos uvek ne znam da li on veruje u Boga ili ne. je veoma dobar covek. a zatim otidoh u kuhinju kod Tanje. Mnogo sam gresila. ali kad sam dosla kuci. to je spas monaha. za mog oca. godine zamalo da se udam. ali on babusku voli vise nego sto voli moju majku. "Andrej Ivanovic. znali ciju ispovest slusate. evo. no sam Bog me je sprecio. Ona nas je odgajila. oci su mu izgledale nekako pune svetlosti. snagom. Okretoh se da izadjem iz kuhinje. Na stolu je stajao otvoren udzbenik iz medicine u koji je s vremena na vreme gledala. vise nego rodjenu majku. i nisam smela ni da se nadam da cete mi doci. nisam uopste zivela monaskim zivotom. "Od detinjstva sam zelela da postanem monahinja. da bi. Valentinin muz. kao sto znam i da mi nema pomoci." Dok je govorila. i ti da jedes s nama?" Dade mi noz i svoju kecelju. sad me ispovedite. i sa nepoznatima."Pre mnogo godina. Ne izmisljam: znam da cu umreti. Niko ne zna koliko je ljudi od nje dobilo pomoc. "Sto se odmah ljutis? Mnogo se lako vredjas .otkud sam znao? Tatjana poce da mi prica o mati Mariji. kao da im je majka." Izasao sam iz sobe i seo pored prozora u dnevnoj sobi. i nikad nije htela da primi ni jednu paru. Ekaterina. ispricao si se sa njima. Smejali su mi se i govorili: "Sta pricas. izdala me je snaga i osetila sam da mi je kraj blizu. Ali one veruju kao intelektualci. kao njeni . a 1930. Moje drugarice bi dolazile kod mene. otac Arsenije je bio vrlo ozbiljan i usredsredjen. Eto mog zivota." Isto mi je rekao i otac Jovan. Mi smo. Tanja je u kuhinji spremala rucak. mene i Kseniju. dragi moj. Znas li koliko je ljudi ona pomogla? Mnogo! "Znala je da provede po citavu noc sa bolesnicima. Prekjuce sam bila u crkvi i dobro sam se osecala. Mnoge ces prepreke morati da prebrodis." Uzmi noz i ljusti krompire. "Znaci. Posedeh jos malo u dnevnoj sobi. A to nije samo zbog toga sto ga je negovala kad je imao srcani udar. podnosili bol i druge nedace. Zar neces. Znala sam to. Ja ovde kuvam i ucim". Uvek je znala da odabere pravi poklon za covekove potrebe. Rekla sam Valentini i njenom muzu da cu umreti u utorak. Bicu iskren: zivotna prica mati Marije nije na mene ostavila neki poseban utisak. Ali. zbog njene nesebicnosti i pozrtvovanosti prema ljudima. kad me budete ispovedali. Nisam ispunila njihove savete. a onda me upita. Valentinu i Tanju sam vaspitala u veri. bacuska! Sve sam vam ispricala. Nijednog trenutka nije zivela za sebe. za Kseniju i mene. a da je niko nije pitao. zdravljem. Dok sam izlazio iz sobe. i ne samo pomoc. a kad sam se zamonasila.

I Andrej Fjodorovic ubrzo dodje kuci. rekla je mati Marija. njen razgovor sa nama. lezala je na krevetu u obucena u crno. "Ne znam. mili moj! Dodji da se pozdravimo. zatim pred njenom posteljom nacini tri metanije. mi verujemo. Tata joj je nekoliko puta rekao: "Molim vas. kao da je i tamo dolazio u dodir sa ljudima koji su po mnogo cemu bili izuzetni. bili navikli na nju i nismo uvek obracali paznju na to sto radi. pa da mu ne bih smetao." "Oce Arsenije. ona nece da ih okaci da nas ne bi sramotila pred ljudima. Svi su joj prilazili i ona je svakog ponaosob osenjivala znakom krsta. pridje mati Mariji posle mene. pozdravi se sa nama i ode kod babuske. Poslusala sam je i ja. nije joj smetalo sto sam ja u sobi. Tamo ima puno ikona. poput price stotine ljudi. "Sta je rekao otac Arsenije?" upita me. sapatom. Sta li je to sada na njega proizvelo toliki utisak? Uskoro dodje kuci Valentina Ivanovna. nisam ga nista pitao". odgovorih joj. Kroz deset minuta Valentina Ivanovna izadje iz sobe i. otisla je u sobu kod mati Marije. uzimajuci na sebe njihova stradanja. To nije istina. Oprostaj je za njene bliznje bio veoma bolan. Nije prestajala da mi prica o mati Mariji." Dok je govorila. Zvala sam roditelje da dodju. *** Sahrana je zavrsena. Znao sam da je otac Arsenije video i preziveo uzasne stvari dok je bio u logoru. a u ocima mu je sijala neka radosna svetlost. "Nije njoj bilo lako da zivi sa nama. rece: "Babuska vas moli da udjete. koji ubrzo dodje. izgovarajuci reci koje su za njega ili nju bili od posebnog znacaja. Cinilo se kao da je video nesto veliko i vazno. i da se boji da je ne izgubi. Tanja izadje iz sobe i pozva lekara. Bio je duboko zamisljen i nije primecivao sta se oko njega dogadja. Nije mogao da se odvoji od mati Marije. otac Arsenije izadje iz sobe i rece Tanji da udje kod babuske. Zatim se uspravi i ostade tako da stoji. Ja sam stajao pored oca Arsenija. Tanja nasloni glavu na sto i tiho zajeca. hocu da se pozdravim sa svima vama". Posto je razmenila nekoliko reci sa Tanjom i pozdravila se sa ocem Arsenijem. Otac Arsenije. obracajuci se ocu Arseniju. oprastanje sa njom. Kasnije smo presli u dnevnu sobu." No. koji je stajao u uglu sobe.najblizi. Nemoj da mi je povredis!" Nisam razumeo sta je htela da kaze. i zato uvek kaze tati: "Neka. Otac Arsenije je za to vreme bio i dalje zaokupljen svojim mislima. Mati Marija me najednom primeti. Pre tri sata. Nestrpljivo je cekala da otac Arsenije izadje iz sobe. Nece. da ne kazu posle da si uzalud dolazio! Pridji blize. a za mrtve se uvek molio. Lice joj je bilo radosno. Posto je ispratila lekara. bilo sa zivotom. no drugi ljudi su uvek bili zadivljeni njenom dobrotom. ne usudjuje se da stavi svoje ikone na zid. "Lekar kaze da joj je srce jos vise popustilo. Tanja udje u kuhinju. U glavi su mi reci koje sam cuo od mati Marije. Skide sa sebe epitrahilj i sede u fotelju. osecao je njihov bol i stradanje. "Dodji. Tanja poce da place. Dogadjaji i susreti iz tog doba su na njega ostavili neizbrisiv pecat i meni se cinilo da ga vise nista ne moze iznenaditi. Otac Arsenije je dotakao zivote mnogih ljudi. Tri sata kasnije. Zivoti ovih ljudi se odjednom spojise sa mojim zivotom i ja osetih potrebu da u svemu tome ucestvujem. Na primer." Prekrstila me je i rekla mi: Cuvaj moju Tanju. Otac Arsenije se uvek secao tih ljudi. Mislio sam da se moli. necemo nikoga pustati u vasu sobu. takodje sapatom. Andrej Fjodorovic je plakao kao malo dete. pokusavao je da pomogne zivima. No sada mi je Tanja svojom pricom pokazala mati Mariju u sasvim drugom svetlu. neku veliku tajnu. ozareno svetloscu." "Znam da je boli sto nismo vernici. Mirio ih je. otisao sam u kuhinju. bilo sa smrcu. Iz sobe se cuo njegov glas. Lica njenih najblizih . Mi verujemo na svoj nacin. okacite ih na zid. Tatajnina majka. On je blagoslovi tri puta svojim naprsnim krstom. ali ne onako kako babuska veruje. ja ionako idem u crkvu. U meni je neko bolno osecanje tuge. prica mati Marije mi je izgledala nezanimljiva i obicna.

" Otac Arsenije se ne osvrce. On polako obilazi zvonik i zagleda svaki kamen na njemu. Posto se sa svakim ponaosob pozdravio. otac Arsenije. Gledamo freske. a zatim preko Crvenog Trga dolazimo do hrama svetog Vasilija. penjemo se uzbrdo. Lice oca Arsenija se ozari blagim osmehom. Dok se vozimo. pozivajuci ga da opet dodje u posetu. rece mi. jer mi se cini da bi voleo da bude neko vreme sam. Sa razdaljine od nekoliko metara cuje se strogi glas: "Druze! Ovo je narodni muzej! Nije dopusteno moliti se. jer je ispunio zelju mati Marije i dosao da je vidi na samrti. sa svestenikom koji mu se dopada i kome je zahvalan. njegovi razbijeni snovi. a zatim se dugo rukuje sa njim. Otac Arsenije lagano prilazi grobovima.. okruzenih dvoristima i drvecem. Ali ne mogu. Jevdokija Ivanovna i ja napustismo stan. Hteo bih nekako da pomognem. Ruka ostaje da mu visi u vazduhu. prolazili kraj oronulih starih kuca sa kojih se ljustila boja i pored novijih zgrada. Na kraju pokusava da mu da novac. kao i Andronovski i Donski manastir. Pustam oca Arsenija ispred sebe. Odlazimo. Crkava ima mnogo. krsti se. U ovom hramu pociva celokupna proslost i velicina ruskog naroda. Odvezli smo se prema Kremlju. on mu pruza ruku. njegova vera i nada. Pruzili ste mi mogucnost da upoznam jednu izuzetnu osobu. uz dubok poklon. dok se na licu oca Arsenija vidi da mu je paznja i dalje usredsredjena na nesto sto mi ne vidimo. a otac Arsenije ga grli i ljubi ga obraz. medju njima mitropolit Aleksej i Petar. odgovaram. Vreme je suncano i malo vetrovito. Tu uzimamo taksi. pravu podviznicu. "Hajde da prosetamo po Moskvi". gvozdenu kapiju vrhunske umetnicke izrade. Mnogo sam naucio od mati Marije o savrsenstvu. zatim ga grli i tri puta ljubi." Posto se jos jednom poklonio porodici. mosti svetitelja. a zatim uzanim i krivudavim ulicicama. sirom otvorenih ociju. svaku oblinu. da dam nesto od sebe kako bih im malo olaksao bol. osmehom svojstvenim coveku udubljenom u ozbiljne misli. kaze: ""Hvala vam sto ste me pozvali. Bolan rastanak sa mati Marijom me je veoma dirnuo i uznemirio. zatim. Tatjana ponavlja poziv. Sa mnom se svi pozdravljaju kao da me vec dugo poznaju. a zatim se ponovo vraca i stoji ispred nekih ikona. ili naucnik?" "Naucnik". Andrej Fjodorovic ocigledno ne zna kako da se pozdravi sa svestenikom. Ksenija takodje. ikone. rece otac Arsenije. Hriscanku koja je ljudima pruzala samo dobrotu i radost. otac Arsenije.. uzima ga za ruku. istesanu pre mnogo stotina godina. u Saborni hram svetih Arhangela. Dugo ih i pazljivo posmatra. natpise na grobovima. Dadoh torbu sa nasim stvarima Jevdokiji Ivanovnoj koja je krenula kuci. U sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice danas nema mnogo sveta. vec nastavlja da stoji ispred mesta gde su pre nekoliko vekova sahranjene mosti moskovskih svetitelja. a onda zaustavlja taksi da bi pogledao neke crkve. pored zida. Otac Arsenije dugo stoji pred ikonama i freskama. Vozac me pita: "Je li stari turista. Dugo vremena stoji na jednom mestu. Tatjana. Crkvica sv. otac Arsenije izgovara imena ulica kojima prolazimo. no vidi se da joj je pomalo neprijatno. U stanu je samo porodica i njihova prijateljica Jevdokija Ivanovna. a nas dvojica podjosmo u setnju moskovskim ulicama. Ne znajuci kako da izrazi svoju zahvalnost. Evo zida duz kojeg su sahranjeni moskovski arhijereji. Posli smo Bastenskim Krugom. obilazimo velike crkve i dolazimo do zvonika Ivana Velikog. Pozivaju me da opet dodjem.su tuzna i izgubljena. Zatim lagano prelazi naos i posmatra ikonostas i likove svetitelja na njemu. "Zeleo bih da vidim Moskvu". Pozvao sam taksi. Neke su zatvorene. Valentina Ivanovna trazi blagoslov od oca Arsenija. Hvala vam! To je retka i izuzetna zena. izgubljen u mislima. vazduh je lak i prozracan. prilazi ocu Arseniju. . Vreme je vec i da se rastanemo. izgleda ozbiljno i zamisljeno. Mucenika Trifuna je otvorena. Ulazimo kroz Borovicku kapiju. cini tri velike metanije pred njima. Otac Arsenije je i dalje bio veoma ozbiljan.

U ovom gradu je naucio da voli ljude i zbog toga je Moskva za njega imala poseban znacaj. dvoriste. mucenika Nikite. jos nekoliko ljudi je doslo da vidi oca Arsenija. Dok smo ga cekali da se vrati. sahrane. Otac Arsenije ih je ispovedao i razgovarao sa njima. Prolazimo Molcanovkom. no u tom trenutku otac Arsenije se dize i rece: "Vraticu se brzo. Ona poce da nam priprema nesto za jelo. zatim na Vavedeljskim visovima i na kraju na Pjatnickom groblju. Jevdokija Ivanovna i ja ostadosmo u stanu. i na tom je temelju kasnije izgradio svoje bratstvo. zajednicu verujucih. Neke sam i ja poznavao. vec uvek prijateljima). sagradjenu na mestu stare. Na nekim mestima vidimo novu kucu. posto ju je neko obavestio o nasem odlasku. No. "Ne brinite". a zvonce na vratima se oglasilo i u stan udje sesnaestoro ljudi. postaje nervozan. Postao je poznati naucnik." Ponudio sam mu da podjem s njim." Otac Arsenije je otisao iz Moskve umoran i neispavan. Otac Arsenije provodi oko pola sata na svakom: prvo na Vagankovom. i to jos u crkvi? Jevdokija Ivanovna. Ali. U Moskvi se zamonasio. kazem mu. na njemu se osecala skrivena tuga. koju je otac Arsenije poznavao. bili su zaprepasceni: otkud ja u Moskvi. no izuzetno radostan." Vracamo se u centar grada. postavio je temelj vere u dusama mnogih ljudi. Zbog toga je bio vidno potresen danas kada je obilazio krajeve svog detinjstva. Mislim da su svi oni koji su znali da je u Moskvi dosli ga isprate na voz. otac Arsenije je morao da se odmara dva dana. mlad covek. Bili su to njegovi "drugovi iz logora. "Kad su me videli. ali Moskva je za njega bila i ostala grad njegovog detinjstva i sazrevanja. okolne kuce.rekao sam im da sam odseo kod vas.Obilazimo tri groblja. . Tada mi se ucinilo da je sa lica ubrisao jednu suzu. Taksista. a kasnije postao jeromonah. Dugo je sluzio u Moskvi. a zatim uzbrdo ka crkvici sv. kruzimo poznatim ulicama i trgovima stare Moskve. Jos dok je ziveo u Moskvi. zasto je bio onako neuobicajeno ozbiljan. Ispricao nam je kako je otisao u svoju crkvu." Nije proslo mnogo. U gradic u kome je ziveo cesto su dolazili kod njega iz Moskve. a posle je presao u obliznji gradic gde je stvorio bratstvo . Pre polaska na stanicu. gde se nalazio stan Jevdokije Ivanovne. vi cete mi oprostiti . Zaustavljamo se pokraj starih kuca i ubogih brvnara u poluraspadnutim stanju zidanih u dvoristima kuca. kao sto je uvek imao obicaj da cini. delice svoje proslosti. njegove mladosti. a sa nekima se cuo telefonom. Blizu crkve je stara. koje je voleo i pomagao. Kasnije nam je pricala da je sve to vreme proveo citajuci pravilo i moleci se. pomalo zabrinuti. mesto u kome se oblikovala njegova licnost i ucvrstila njegova ubedjenja. a i clanovi njegovog bratstva su vecim delom bili Moskovljani. grad u kome je poceo da se izgradjuje kao vernik. Po povratku kuci. svog susreta sa Tatjanom. kako je tamo naisao na mnogo svojih prijatelja i poznanika (on ih nikada nije nazivao duhovnom decom. zasto? Mada ova strogoca i izrazita ozbiljnost nije bila svojstvena ocu Arseniju. neobicnog raspolozenja oca Arsenija i njegovog obilaska Moskve. Moskva je bila grad njegovog detinjstva. Zasto nije nikoga od njih pozvao u posetu kod Jevdokije Ivanovne? Zasto nije otisao u posetu kod nekog od svoje duhovne dece. To se nastavilo do kasno u noc. smrti mati Marije. zatim Taganjkom. kad god je nekuda putovao? Odgovorih sam sebi pitanjem: "A da li je za mene korisno da znam odgovore na sva ova pitanja?" Otac Arsenije se vratio oko devet sati sav radostan. posmatrajuci njene prozore. Sigurno se secao ljudi koje je voleo i kojih vise nema. oronula kuca pred kojom otac Arsenije zastaje. Konacno zadjosmo u Zamoskovorecje. Samo je Nadezda Petrovna mogla da udje kod njega. no on je hteo da ide sam. Voleo je taj gradic. prisecao sam se nedavnih dogadjaja: iznenadnog puta u Moskvu. Dosla je cak i Tatjana. a kasnije i knjige. "Platicemo vam koliko bude trebalo. U ovom gradu je jos kao srednjoskolac napisao svoje prve radove. i danas u Moskvi zive ljudi koje on poznaje i voli. pa cu verovatno veceras imati posetu. Sledeceg jutra smo napustili Moskvu u jedanaest sati.

Tako je i sa zivotom svakog pojedinca. Uvek sam u tim susretima prepoznavao Volju Bozju. Sretao sam mnoge ljude i prilikom svakog susreta mi je darovano nesto jedinstveno i izuzetno. i sada sa mati Marijom. zamisljen i kao otrgnut od sveta. Pogled mu je klizio po zrelom zitu. a onda se najednom prekinuo i mi ugledasmo pred sobom ogromno zitno polje. kao i svoj sopstveni zivotni put. susret sa prostim seoskim bacuskom. radnica. sve vreme cuteci. osetila je zelju da pripadne Gospodu. vec je odmah nastavio. To je razumljivo: covek koji stoji u podnozju planine vidi kamenje i stenje od koga je planina sazdana. samo jos bolje svedoce o velicini njenog truda pred Bogom. otac Arsenije me pozva da idemo u setnju. Tebi je njen zivot izgledao tako obicno. a kada se uspesmo na njega. Izasli smo iz grada i krenuli prema recici. najbolje od onoga sto je taj covek imao u sebi. Otac Arsenije je isao ispred mene. Osetio sam da te nije nesto posebno dotakla i da je u pocetku mozda nisi ni razumeo. Uzani seoski drum je krivudao. vec radi Boga i radi ljudi. Kada cinis dobro ljudima moras uvek imati na umu da je onaj kome pomazes u nevolji . a ponekad. koji strada i kome je tesko. "Mene je njena prica duboko dirnula. Ona nije postojala radi sebe. rastvorila ga u zivotima bliznjih. ali ne vidi planinu kao celinu. ko god da je. Tada se otac Arsenije okrete k meni i rece: "Secas li se kada je umrla Mati Marija?" Nije sacekao moj odgovor. ta tri susreta su za mene predstavljala otkrovenje. sila kojom se covek u ime Boga trudi moze da ucini da taj covek zasija kao andjeo Bozji. To je ono sto nisi uspeo da osetis u njenoj prici. misli su joj uvek bile okrenute Bogu i ona je svoje "ja" sasvim potisnula. a iza sebe. Sad. medju najobicnijim ljudima. a da pri tom ne misli da je postigao nesto veliko. sirotica. ispovest monaha Mihaila u logoru. medicinska sestra. Cinjenica sto je njen podvig ostao neprimecen od vecine ljudi. kao i njena smirenost i osecanje nistavnosti. Gde god da je zivela. bogatstvo i Bozje otkrivenje. "Cuo si zivotnu pricu mati Marije. . vetric je povijao zrelo klasje i mrsio nam kosu. nesto novo i poucno. Sve se to dogadjalo usred najobicnije svakodnevice. Ptice su veselo leprsale po polju. Jos kao devojcica.tvoj brat. Sunce je vec bilo daleko odskocilo.*** Nakon nedelju dana. Vazduh je bio blag. Dodjosmo do jednog brdasca. Njegovu promisao i premudrost. Covek je uvek covek. Ipak. Nisi jedini: i njena porodica je na nju gledala na isti nacin. Pronasli smo jedan uzani puteljak i posli njime. nesto sto mi je u tom trenutku bilo veoma potrebno. Ko bi znao o cemu je sve razmisljao? Ili se mozda molio? Cinilo mi se kao da je zaboravio na mene dok smo isli kroz zitno polje. "Nema vaznih i nevaznih susreta. Tri puta mi je u zivotu dato da provedem neko vreme u prisustvu takvih velikih sluzitelja Bozjih i svaki od tih susreta je za mene predstavljao veliku duhovnu radost. Iznenadila me je snaga njenog duha i postojanost ceznje da pripadne Bogu. "Znas.banalno. sazdan je prema liku i podobiju Bozjem i taj lik je uvek u njemu. mnogo toga sam video u svom zivotu. duhovnu prekretnicu koja mi je otvorila oci da sagledam zivot u celini i ljude. koja joj je pomogla da predje preko svih prepreka i da prebrodi sva stradanja. "Tako sam ja od svakog coveka koga sam u zivotu sreo naucio nesto. od svakog sam poneo sa sobom nesto lepo i dobro. ali je i dalje zelela da se posveti Bogu. Za Hriscanina je najvaznije od svega da nauci da trpi. Video sam tada koliko je ona volela ljude. ocem Jovanom daleko na Severu. Klasje nam je dopiralo do ramena i zakrivalo nam vidik. Zivela je u kuci kod bogatih ljudi. a odatle u polja. Bila je iskusenica u manastiru. u svetu koji je ogrezao u sujetu. Njena ispovest pred smrt mi je jos vise otkrila njenu savrsenost i duboku smirenost u dusi. lako smo disali. da ne kazem . po izduzenim senkama rastinja i narandzastoj suncevoj lopti. "Mati Marija je umela da trpi. cistacica u crkvi ciji je staresina bio nasilnik. pred sobom videsmo sumicu. taj lik usled grehova ponekad bledi. sto te nije dotaklo. "Ali porazmisli malo dublje o njenom zivotu: on se sastojao iz potpunog samoodricanja. svuda naokolo zitna polja. pa su nam senke bile duze.

Ti mu pruzas, dakle, pomoc, ali ne od sebe, nego od Boga i u ime Boga. Mati Marija je umela bas tako da pomaze, ne misleci na sebe. Dok sam slusao njenu ispovest, osetio sam veliku radost, uzdigao sam se duhom. Cak su i njeni gresi, a bilo ih je, svedocili o velicini njenog truda: njeni napori da prevazidje ove grehe dokaz su da je dobru borbu vodila, svedoci su pobede duha nad ploti i vere nad grehom. Nemoj nikad da zaboravis njenu porodicu. Mati Marija je mnogo ucinila za njih. Nemoj da ih zaboravis!" Nisam ih zaboravio. Tanja i ja smo se vencali godinu dana posle toga. Danas pomazemo jedan drugom. Otac Arsenije zastade i, kao da se uz veliki napor odvojio od svojih misli, pogleda na zitno polje koje se prostiralo pred nama. Cinilo se kao da je tek sada video da se nalazimo u sred polja, da sunce zalazi, da je oko nas miris nane i pelena i da nas dvojica hodamo uzanim krivudavim puteljkom u toplo letnje vece. Zastao je da pomiluje poneki klas zita, da ubere cvetic, a onda se nasmeja i rece: "Nije mi jos dugo ostalo od zivota, i zato mi je ovaj susret sa mati Marijom veoma mnogo znacio. Bog je tako uredio da bas u ovom trenutku svog zivota susretnem zenu pravednicu naseg vremena da bi me, po ko zna koji put, smirio!" Krenusmo kuci. Otac Arsenije je gledao obrise grada i kupole crkava sa zvonicima. Ispricao mi je ponesto o ljudima koje je imao prilike da upozna i koje je voleo. Bio je radostan, lice mu je svetlelo, ali u ocima je i dalje imao izraz tuge. Na ulasku u grad on se najednom okrete prema meni i rece: "Istina je! Sta sve covek ne moze da postigne uz Bozju pomoc... Mati Marija, mati Marija..." Ponovio je njeno ime nekoliko puta, a onda, nadovezujuci se na samo njemu poznatu misao, poce da recituje ove stihove: "Videti sve, sve razumeti, znati sve, sve u sebe primiti, ocima svojim gutati svaki oblik i svaki cvet svu zemlju pohoditi gorucim korakom sve opaziti, i svemu dati novu plot. "Tu je pesmu ispevao jedan divan covek i izuzetan pesnik, po imenu Maksimilijan Volosin. Voleo je ljude, pomagao im, isao putem svetlosti na nacin koji je samo njemu bio poznat. Bog je za njega predstavljao apstrakciju i zbog toga je njegov zivotni put bio veoma krivudav, vecno se vracao na pocetak puta. Da li je ikada stigao kuda je namerio? Samo Bog zna - ali taj covek je imao dobru dusu i dobar zivot. "Poznavao sam ga, bilo je to oko 1925. godine. No ta vremena su bila za njega veoma teska, mnogo se kolebao. "Mati Marija je bila prosta Ruskinja, a on poznati pesnik. Isli su oboje prema istom cilju, ali kako su razliciti bili njihovi putevi! Gospode, smiluj se na nas!" I tako dodjosmo do kuce u kojoj je stanovao. Zabelezio K.S. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah, politicki zatvorenik, duhovnik

MAJKO BOZJA, POMOZI! Drugog dana rata moj suprug je mobilisan i poslat na front, a ja sam ostala kod kuce sa Kacom. Nocne uzbune, protivavionska paljba, bljesteca svetlost reflektora na nebu, zavijanje sirena, barazni baloni iznad grada, zabrinjavajuce vesti o povlacenju nasih iz velikih gradova i citavih oblasti, sve je to uticalo na sumorni i zabrinuti izgled ljudi. Tako je izgledala Moskva 1941.

Svaki put kada je bila uzbuna, bezala sam sa malom Kacom u skloniste ispod kuce i ostajala tamo do kraja uzbune. Prosla sam kroz to mozda hiljadu puta. Zivela sam u neprekidnom strahu i stalno osecala da ce se nesto uzasno i nepopravivo desiti. Od muza sam veoma retko dobijala pisma; on moja nije dobijao uopste. Divizija u kojoj se borio se stalno selila iz mesta u mesto, tako da moja pisma nisu ni imala vremena da dodju do njega. Muz me je pitao u svojim pismima zasto mu nikada ne pisem, a ja nisam imala nacina da mu objasnim da on moja pisma ne dobija! Mnoga su deca evakuisana iz Moskve tada. Evakuisano je citavo odeljenje vrtica koji je Kaca pohadjala, ali posto je tada bila bolesna, ostala je kod kuce samnom. Morala sam da radim, pa su je cuvali neki moji dobri prijatelji. U septembru je evakuisano citavo preduzece u kome sam radila, ali posto je Kaca i dalje bila bolesna, nismo mogle da podjemo sa njima. Kasnije je Kaci bilo bolje, no tada je vec bilo kasno i nije vise bilo mogucnosti za evakuaciju. Nemci su probili front i napredovali prema Moskvi. Svi smo osecali da nam se priblizava nesto strasno, neka velika tragedija. Grad je opusteo, ljudi su odlazili vozom, kolima, ili pesice. Mada je bilo veoma naporno i opasno, i mi smo krenuli iz grada. Put je bio prava nocna mora. Svako je svakoga pokusavao da na neki nacin istera iz voza: bilo je guranja, psovki, neke su terali da menjaju voz, neki su jednostavno bili gurnuti iz voza. Nemci su gadjali voz tri puta, a kod Rjazana mi je neko ukrao kofer sa stvarima. Voz je bio toliko krcat ljudima, da nije moglo da se dise. Svako je svakoga mrzeo i sumnjicavo gledao. Ona stara poslovica: "Covek je coveku vuk" se tada pokazala istinitom. Ne znam zbog cega, ali tih dana nisam upoznala nijednog pristojnog coveka. Kaca mi se na putu prehladila, imala glavobolje i bila vrlo neraspolozena i placljiva. Presli smo Ural i obreli se u Sibiru. Vozili smo se snegom prekrivenim stepama i samo bi retko prolazili kroz stanice. Vetar je bio jak, napolju je duvala mecava. Konacno smo stigli do odredista. Pokupile smo sve sto smo imale sa sobom i izasle iz voza. Iza perona se video neki grad, hladan, nepoznat. Nalazile smo se u srcu Sibira. Kuda da podjemo? Gde da prenocimo? Kako da prezivimo? Tada shvatih da nije bilo bas pametno sto sam pristala da odem iz Moskve gde sam imala stan, prijatelje, posao i platu. Osvanulo je jutro, a stepski vetar je nemilosrdno sibao. Stajala sam na sred perona sama sa detetom i uplasena, a oko mene zaglusujuca buka zeleznicke stanice. Nisam imala novca, ni odece, ni kupona za hranu. Krenuh prema salteru vojne komande, no ispred njega se vec otegao beskrajan red. Probala sam da podjem na razne strane, ali niko se nije obazirao na mene. Kada sam konacno uspela da se probijem do jednog majora i da mu objasnim da mi je muz na frontu, da sam dobegla iz Moskve sa papirima i da imam dete, on mi je odgovorio: "Grad je pun izbeglica. Moracete sami da se snadjete." Ipak, dao mi je dva bona za hranu. Otisle smo da nesto pojedemo, a zatim sam morala da pronadjem pijacu i da pokusam da prodam jedino sto sam imala: dzemper koji sam imala na sebi. Nudila sam ga prolaznicima, ali niko ga nije hteo. Nisam bila jedina: mnogi su stajali i pokusavali da prodaju delove odece, ali kupaca nije bilo. Pocelo je da se smrkava. Kaca je plakala: bilo joj je hladno, bila je umorna i htela je da spava. Odlucih da se vratimo na zeleznicku stanicu i da tamo prenocimo. O svemu ostalom, razmisljacu sutra. Popeli smo se na tramvaj. Tramvaj je klizio nepoznatim ulicama. Prozori na tramvaju bili su zaledjeni i kroz njih se nije nista videlo, no znala sam da je treba da sidjem na poslednjoj stanici. Duvala sam u prozor i tako uspela da otopim malo leda. Kroz rupicu koju sam napravila pogledala sam kroz prozor. Tramvaj iznenada stade i ostade dugo da stoji. U meni se kuvalo osecanje gneva, prema svemu i svakome. Provirih jos jednom kroz prozor i videh da tramvaj stoji ispred crkve na kraju jedne ulice. Ispred crkve je bilo mnogo ljudi i svi su se gurali unutra. Ni sama ne znam zasto, tek ja ustadoh i izvedoh Kacu za ruku iz tramvaja. Usle smo u crkvu. Unutra se odvijala neka sluzba. Crkva se punila narodom, i ja se probih napred i stadoh ispred jedne velike ikone. Bilo je toplo. Skinula sam Kaci sal i otkopcala joj kaputic. U glavi mi je bila samo jedna misao: "Sta da radim, kuda da podjem? Kaca mi je gladna i umorna, hladno joj je. Sta da radim s njom?" Da sam bila sama, ne bih se toliko bojala, ali moje cetvorogodisnje dete je bilo samnom. Htela sam da placem, da vristim,

da molim, da zahtevam, ali kome? Kome da se obratim? Zasto smo uopste dosle na ovo mesto? Ne znam koliko smo dugo tu stajale. Kaca poce da me vuce za rukav i da place: "Mama! Umorna sam!" Oko mene ljudi pocese da sapucu. Neka starija zena mi rece: "A vi, sto dovodite dete ovako kasno u crkvu! Bas ste nasli gde cete da stanete!" i pokusa da me gurne dalje od ikone. Crkva se jos vise punila i nisam imala kuda da se pomerim. "I odavde hoce da me oteraju", pomislih. "Bar bi na ovom mestu trebalo da imaju obzira prema nama..." Pogledala sam ikonu ispred koje sam se nasla. Sa ikone su me posmatrale oci Majke Bozje. Lice joj je bilo nagnuto prema Detetu koje je prislanjalo svoj obraz uz Njen. U tom zagrljaju sam osetila neverovatnu ljubav i brigu Majke prema svome Detetu, koja Ga je stitila i grejala svojom ljubavlju, ljubavlju koja je svojstvena samo majkama. Bogomajcine oci su bile tako tople i svetle da je svako ko je posmatra mogao da oseti mir i utehu. I nas dve je Majka Bozja gledala tuznim ocima punim topline i saosecanja. To mi je davalo nadu i utehu. Moja vera je uvek bila veoma slaba, neznatna. Kad sam bila dete, majka me je ucila da se molim "za mamu i tatu" i naucila me "Oce nas" i "Bogorodice Djevo." Posle sam sve zaboravila i sve se to preselilo u proslost, u pomalo smesno, a donekle i tuzno secanje. Kada bi se ljudi smejali crkvenim stvarima, smejala bih se i ja sa njima, no negde je, duboko u meni, tinjalo neko nejasno osecanje da Bog mozda ipak postoji. Mozda. Oci Bogomatere koje su me sada posmatrale odjednom izazvase pravu buru u mojoj dusi i ja shvatih, uprkos bezizlaznoj situaciji u kojoj sam se nalazila, da mi je Ona jedina nada. Pocela sam da se molim. Nisam znala reci nijedne molitve, vec sam je jednostavno molila da nam pomogne. Verovala sam da ce nam pomoci. Kako sam mogla ja, ateista, da poverujem u tako nesto u tom trenutku, ni danas mi nije jasno. Mislim da me je neobicna, Bozanska toplina Njenog izraza uverila da ce nam Ona zaista pomoci. Kaca je sedela na podu crkve, ona zena mi je nesto sapatom dobacivala, a ja sam se molila. Secam se sada da se citava moja molitva sastojala samo iz trazenja pomoci za Kacu: "Majko Bozja, pomozi nam, pomozi nam!" ponavljala sam stotinu puta. Suze su mi tekle niz lice. Gledala sam ikonu, molila se tako i drhtala. Sluzba se zavrsila i ljudi su poceli da odlaze. Ja sam i dalje stajala pred ikonom i molila se. Crkva se skoro ispraznila, Kaca je spavala na podu, a ja se nisam odvajala od ikone. Ugledah svestenika kako ide prema izlazu. Pridjoh mu i zamolih ga za pomoc, a on samo bespomocno rasiri ruke i, zakopcavajuci kaput, zurnim korakom izadje iz crkve. Kada je svestenik otisao, ona zena koja je nekoliko puta htela da me odgura od ikone, iznenada zgrabi Kacu za okovratnik kaputa i stade da vice kako ovo nije javna spavaonica, nego crkva i da sam ja jedna najobicnija propalica. Kaca se probudila i pocela da place. Ja se vratih jos jednom kod ikone. Celivala sam je i jos jedanput zamolila Bogorodicu da nas ne ostavi. Cvrsto sam verovala da ce nam pomoci. U trenutku dok sam otvarala vrata crkve, iz mraka mi pridje jedna zena, uze me pod ruku i rece: "Idemo." Izasle smo iz crkve i ja pomislih: "I ova hoce da nas otera..." No zena me je cvrsto drzala pod ruku i nekuda nas vodila. Bilo je veoma hladno, cini mi se da mi se mraz uvukao u kosti. Pod nogama nam je skripao sneg. Ulice su bile gotovo puste, jedino bi pored nas projurio pokoji automobil. Isli smo pored niza omanjih ogradjenih kuca. Palo mi je napamet da je upitam kuda nas vodi, ali se nisam usudjivala. Nadala sam se da ce sve ispasti na dobro. Nije me napustala misao da nas Majka Bozja nece ostaviti i dok smo isle ulicama, ja nisam prestajala da se molim. Nailazile su mi razne pomisli u vidu strepnje, brige i straha od neizvesnosti, no cim bih zatvorila oci, videla bih pred sobom ikonu Majke Bozje i sve te pomisli bi odstupile od mene i nestajale. Najzad se zaustavismo pred kucom sa visokom ogradom. Kapija zaskripa i mi se nadjosmo u malenom, snegom pokrivenom dvoristu. Kuca je imala samo jedan sprat. Zena potrazi kljuceve i pusti nas unutra.

Pec je bila topla. "Morate to znati. Od svega se secam samo da mi je pred ocima bila ikona Bogorodice i da sam joj se molila. i tada bi se Njeno lice ozarilo svetloscu. Iz daleka sam osecala da me neko kupa. draga moja." Svukla sam odecu sa Kace." Zatim zacuh da neko iz susedne sobe pita. Donesite malu da je okupam. Obe ste prljave posle tolikog puta. "Stavite vruce vode. vi se ozbiljno tresete. sve mi se zamuti pred ocima: i Nina Sergejevna i kuhinja. Ona iznese Kacu iz sobe. A kako je vase?" Rekoh joj kako se zovem. Brzo se operite . Odjednom. "A znate li kad vam je imendan?" Nisam znala. koga si to dovela?" "Dovela sam onoga koga nam je Bog poslao. prvo sto sam cula bili su otkucaji velikog zidnog sata. a ja se svukoh i udjoh u kadu. kroz maglu dopre do mene glas Nine Sergejevne. "Zovete se isto kao i ja . privijena uz mene. a onda? Tresla sam se sve vise." Ustadoh i udjoh u kuhinju.Nina". i jedva sam uspela da otvorim oci. Kada sam je stavila u kadu sa vodom. zivecemo. Sanjala sam da je neko pokusavao da me odgura od ikone. Polako pokrecem oci. Okacite ih u hodniku i sedite. Kasnije sam saznala da je to ikona Bogorodice Vladimirske. Stala sam pored peci.bolesni ste. Odvode me nekuda. Zatim sam cula skripanje drvenog poda i neciji sapat. "Sada je red na vas". a ja sam se branila i vikala: "Majko Bozja. savi Nini Sergejevnoj oko vrata. Ako nam pruzi ruku i ukaze Milost. a zatim ih. a na njoj se u velikim loncima grejala voda. ona zacica od radosti i zapljeska rucicama. Moje ime je Nina Sergejevna. i to samo na kratko. Tresla sam se od umora i soka. Slusajte. . Blizu peci je stajala emajlirana kada. i na svoju veliku radost vidim ikonu Majke Bozje pred kojom u svetluca kandilo u zelenoj casici. miris dima i hrane koja se kuvala je bio vrlo prijatan.. U snu sam se mnogo plasila.. kad vec idete u crkvu. Bilo mi je neprijatno. Pozvacu vas. Punila sam kadu vodom. za sebe. a onda je dodajte malo hladne. Kaca je spavala. rece ona. na ovu klupu. S vremena na vreme cujem necji glas koji me hrabri. Toliko sam se tresla da mi je sundjer ispadao iz ruke i jedva sam se drzala na nogama. dodjite da mi pomognete. draga moja. Sveta Nina se praznuje samo jednom u godini. "Nemojte biti tako osetljivi. Znala sam da nam samo Ona moze pomoci. Kuhinja je bila topla." Zatim odnekuda zacuh kloparanje kofa za vodu. Videla sam da se nalazim u nepoznatoj sobi sa prozorom preko koga je bila navucena zavesa. omirisah kuvani krompir. stavljaju mi nesto toplo na grudi i daju mi malo vode. Kada bih samo mogla da objasnim sebi. molim vas. no potom bi me neko opet gurnuo od nje i sve bi ponovo postajalo mracno i borba bi ponovo pocinjala. Sta li ce sada da se desi? Dace mi da prespavam ovde. Kasnije su mi pricali da sam povratila svest tek posle cetiri dana. polazu me u postelju. a ja bih u sebi osetila mir. Rekoh to Nini Sergejevnoj koja ne htede da me slusa. ne ostavljaj nas!" Neko me je stalno gurao. onako mokre. skoro u nesvesti. 27. "Nemojte se stideti. Bilo mi je neprijatno sto sam se nasla u kuci kod nepoznatih ljudi i sto im stvaram neprilike. kako je moguce da sam mogla da se molim dok sam bila u nesvesti! Kada mi se konacno povratila svest. Ja cu okupati malu. koja je bila vrlo pospana."Udjite brzo i skinite kapute. kao da sanjam. jer mozda imate vaske. ljutitim glasom: "Nina. da se operete. Ja sam lekar. Sacekajte tu. Otvorise se vrata i Nina Sergejevna me pozva: "Draga moja. Nina Sergejevna ponovo udje u kuhinju." Nije mi bilo jasno zasto ona to meni prica. Bila je to ista ona ikona koju sam videla u crkvi. Sve je izgledalo tako nestvarno. januara. obuzeo bi me uzas pri pomisli da ce me neko odvojiti od ikone Majke Bozje. a ja sam pruzala ruke k Njoj i uspevala da napravim par koraka prema njoj. da me brise i oblaci u spavacicu. i stade da cavrlja. za Kacu i za Ninu Sergejevnu koja nas je uzela kod sebe. a mozda ste zaradile i vaske. Bila sam toliko slaba da nisam mogla da pomerim ni prst. U crkvi sam cula njeno ime.

vratila u Moskvu. Iz druge sobe se cuo glas moje Kace i jos jedan glas. ponovo sam cula otkucavanje sata i neki susanj. Blagodarim ti. hranili me i pojili. politicki zatvorenik. godine kako bi izbegle talas hapsenja koji je u to vreme besneo. Sve sam ovo ispricala Nini Sergejevnoj i Aleksandri Ivanovnoj. Onda sam morala da se vratim u Moskvu da ne bih izgubila stan. posto je pusten iz logora. Blagodarim ti.. fizicki i duhovni. Majko Bozja. duhovnik NA KROVU Zivot je u to vreme bio tezak. Pokusala sam da pozovem Kacu. oca Arsenija. Ostale smo kod njih tri godine. Krstile su Kacu i naucile nas svemu sto nam je bilo potrebno da znamo kako bismo zaista postale Hriscanke. Obe smo iz Moskve. Kaca i ja smo se sprijateljile. Njih dve su mi mnogo pomogle i uputile me na put vere. cuvali mi Kacu. Dodacu jos samo to da su obe bile duhovne kcerke oca Arsenija koje su morale da napuste Moskvu 1936. Probudila sam se ujutru. Kaca je ostala kod njih. Moje ime je Aleksandra Fjodorovna. za cudo vere koje je pokazala na meni i kojim me je privela Crkvi. sve u isto vreme. za veliku milost koju si mi pokazao. Nepoznata zena me pogladi po glavi. Slava Tebi Boze nas. Nina Sergejevna i ja smo dobre prijateljice. i tek tada se. po prvi put mirna i bez straha. slava Tebi! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Bog i Majka Bozja su nam bili . Za to vreme sam radila u fabrici. mislim da sam sve rekla o ovim dvema Hriscankama. Sada ce sve biti u redu. Pisuci o ovom periodu svog zivota. Kada sam otvorila oci. Nina Sergejevna i Aleksandra Ivanovna su kupile malu kucu. Znate. danas se vraca kasno. Osetila sam mir i ponovo pokusala da dozovem Kacu i Ninu Sergejevnu. obuzela me je jos veca blagodarnost i ljubav prema Njoj koja nas je spasla i kao i prema zenama koje su nam pomogle. Nema potrebe opisivati kakve su bile ove dve zene. Tek tada mi je Nina Sergejevna dozvolila da ustanem. Blagodarim i Vladicici nasoj. Iznad sebe ugledah lice sa naocarima. Majka Bozja vam je pomogla. I ja sam lekar. Boze. medjutim vise su vremena provodile sa Kacom i njenom porodicom. Po dolasku u Moskvu. sa njenim babuskama Ninom i Sasom. sustinski vaznom za mene. influencu i sok. a Nina Sergejevna je u bolnici. internista. "Imali ste upalu pluca. "Kaca je ovde. Nina i ja smo se dogovorile da je najbolje da ostanete kod nas. Pod zaskripa. Presvetoj Bogorodici. Sasvim nepoznati ljudi su nas uzeli kod sebe i negovali me dok sam bila bolesna. Sa ocem Arsenijem su me upoznale 1958. prijatno i blago. pun iznenadnih opasnosti i strahova koji su neprestano ugrozavali nas zivot.Pogledala sam u ikonu i jedino sto sam mogla bilo je da ponavljam iste reci koje sam izgovarala dok sam bila u nesvesti: "Majko Bozja. Osecam kako mi neko utire suze i ja tonem u san. veri i izvoru zivota. Ostala sam u krevetu pet dana. Sta me je navelo da udjem u crkvu ono vece? Zasto sam stala bas ispred ikone Majke Bozje? Kako to da mi je palo napamet da je molim za pomoc? I kako to da sam bila sigurna da ce nas Ona izbaviti? Zasto je Njeno lice bilo pred mojim ocima sve vreme dok sam bila bolesna? Kako to da sam prvo ugledala ikonu kad sam se probudila iz nesvesti. Ponovo sam otvorila oci i videla ikonu. Dobro je da ste se probudili. sto si mi u pravi cas poslala dve tvoje kceri i sto si mi dala duhovnog oca i ucitelja. jos dok sam lezala u krevetu. No. Kada sam to shvatila. ne ostavi nas!" Placem. i to bas ikonu Vladimirske Majke Bozje? Zakljucila sam da je sve sto mi se dogodilo bilo istinsko cudo kojeg su Bog i Njegova Majka udostojili mene gresnu. koji joj je citao bajku. Stalno ste je dozivali u pomoc dok ste bili u nesvesti. Tamo je zavrsila skolu i institut 1960. zajedno sa njih dve.

On bi mi poslao nekoga ko mi je pomagao da se vratim na pravi put i ucio me da izbegavam greske i stranputice. a cule su i kako je u blizini izbila epidemija kolere. Trece noci u stanicu udje dugacak voz. Svaki put kada bih se udaljila sa puta Gospodnjeg. pusili su i grickali semenke i dobacivali zenama na peronu: "Ehej. zivot nam se cinio veoma jednostavnim i nismo se nicega bojale. no bilo nas je strah. Kao da je zaboravio na nas. Georgije." Dade nam blagoslov i zacuta. Nasi roditelji se nisu slagali sa time da idemo na selo. za blagoslov da idemo u selo po hranu. oca Mihaila. I tako smo nas tri krenule na put. a vezivala nas je Crkva. sv. a molitva Majci Bozjoj mi je uvek bila najspasonosnija zastita i najpouzdanije izbavljenje od svakoga zla. da bande dezertera pljackaju i siluju sve zivo po okolini. povescemo vas! Uskoro polazimo!" Bilo nas je veoma strah. seljaci su prodavali hranu iskljucivo za robu. . a ulje i maslac nismo videli mesecima. Slusajuci ih. Na kraju. kao za sebe: "Majko Bozja! Ugodnice Boziji. Zapitale smo se medjusobno. o zivotu nismo znale skoro nista. duhovnog i telesnog. lezajima. smrzavali smo se i ziveli smo u vecitom strahu. sacuvaj ih i zastiti od svake opasnosti. cveklu ili luk.milostivi u trenucima neposredne opasnosti i nikada nam nisu uskracivali Svoju pomoc. Dobijali smo kupone za osminu vekne hleba dnevno. Otac Mihailo nas je pazljivo saslusao. Bice tesko. iskrenoj molitvi. kad je zavrsio molitvu. Vojnici im pomogose da unesu svoje torbe i zavezljaje u voz. Za to vreme smo jele mladi luk i zvakale sirovu psenicu. Svuda oko nas su bili ljudi bolesni od tifusa. Sve tri smo studirale na fakultetu. sa negodovanjem vrteo glavom. Bilo smo mlade. voz se iznenada zaustavi negde podaleko od Moskve. Uvek smo zivele u gradu. Sve smo same nosile. Od njih smo cule uzasne price. "Cena" im je bila basnoslovna. otac Mihail se ponovo okrete ikonama i nastavi da se moli. gladni. Prema gradjanstvu su se odnosili kao prema dusmanima. i mi smo bukvalno morali da ih molimo da nam daju veknu hleba ili vrecicu krompira za zlatan lanac ili krzneni kaput. konja i artiljerijskog oruzja. Znalo se da svuda po okolini patroliraju "anti-profiterske" jedinice koje oduzimaju ljudima hranu koju su nabavili sa sela. Govorile su jos i da su beloarmejci probili front i da sada napreduju ka nama. Molite se sve vreme puta. Zeleznica je u to vreme bila rezervisana samo za vojsku. Uvek bih u trenucima zivotne opasnosti prizivala Ime Bozje i On bi mi uvek slao pomoc. roditelji su nam bili skolovani i nismo poznavali nikoga sa sela. Mnogi su tada isli u selo sa svojim stvarima i vracali se sa hranom. ni kupusa. mada su vrece bile veoma teske. straha i hule. Iz Moskve smo otputovale stojeci izmedju vagona voza. Bogomajka i Sveti Georgije ce vas sacuvati. Georgije! Pomozi. Po ducanima nije bilo nicega: ni krompira. Pronese se glas da je to vojni voz koji ide za Moskvu. Voz se nije pomakao tri dana. I danas osecam taj ukus u ustima." Zatim rece. Nabavile smo hranu! Kako ce se obradovati nasi roditelji! Medjutim. zatim stao pred ikonu Bogorodice pred kojom se dugo molio. Nije nam bilo lako. ali bile smo tako srecne. Vagoni su bili puni vojnika. Htele smo da ih pitamo da li mozemo da se ukrcamo na njihov voz. ni zitarica. Rublja nije imala nikakvu vrednost. zasto je otac Mihail rekao da ce nas na putu cuvati Sv. Naravno. Ja cu se odavde moliti za vas. Majke Bozje. Svaka od vas neka ponese ikonicu na put. Uspele smo da nabavimo vrece od oko petnaest kilograma brasna i trideset kilograma psenice. Bilo je uzasno. cinilo nam se da nam nema spasa i da je sve izgubljeno. Bio je kraj septembra. Bili smo gladni. Mnogo puta u zivotu sam se uverila da je jedini istinski spas u molitvi. U Moskvi je vladala glad. hajde s nama. rece nam: "Stavljam vas u zastitu nase Zastupnice. Vojnici su sedeli svuda: po sedistima. Sasa. Zene koje su bile sa nama rekose nam da je opasno voziti se sa vojnicima. Kaca i ja odlucismo da zamolimo naseg duhovnika. Zelela bih da vam ispricam nesto o snazi molitve koju je imao nas duhovni otac i o jednom dogadjaju koji je ostavio veliki utisak na nas. ali smo na kraju ipak otisle. Ujutru se vrata od vagona otvorise i vojnici poskakase iz voza da zamene ono sto su imali kod sebe za hranu: jabuke. Nisu pustali narod u vozove. a hleb koji bi nam davali bio je plesniv. po podu i u hodniku. Tada smo se setile reci naseg oca Mihaila. Neke zene se ipak odlucise da podju sa njima.

vojnici izlaze napolje i odlaze u zbunje. Sasa ne prestaje da se moli. polazimo. no iznenada se pojavljuje nekoliko njih. Kazu da taj voz putuje sa Serpukov. ozledjuju se." "Ne zanima nas hrana! Dobro nas hrane u vojsci!" Po krovu se razleze bat vojnickih cokula. Nas tri pokusavamo da na brzinu odlucimo sta nam valja ciniti. nikad im se nece dati. Jedna grupa zena. Lice joj je prkosno. ali sada pocinje da nas muci zedj. jedan od njih rece: "Hajdemo gore gde su zene! Vidi sta ih ima po krovovima!" Njihovo raspolozenje se odjednom promeni. Prolazimo kroz neku stanicu sa koje ljudi ocajnicki pokusavaju da se bace na nas voz. cak i zaboravljam na molitvu. posto je sunce vec na zalasku. jer loze drva. Vrece neprestano klize i moramo da ih cvrsto drzimo i vucemo ka sebi da ne bi spale sa voza." Osecam. Boze moj! Sta sada?" pomislih. Uto voz stade najpre da se drmusa. Osecam mir. kao da ne zna da li da podje napred ili nazad. Konacno ipak polako krecemo. neke skacu s krova na ledinu i naravno. u Tebe se nadamo i Tobom hvalimo. Tako i ucinismo. medju kojima smo i nas tri. Niko je ne cuje. Kada se lokomotiva napuni vodom. Povremeno iz lokomotive grune gust crni dim koji nas zasipa cadju. pri svakoj reci molitve. a Sasa samo seva ocima. deca su mi gladna i cekaju me da im donesem. koje nas peku po licu i rukama i koje prave rupe po nasim torbama.. Sasa nam daje znak da legnemo tako da nam se glave dodiruju. a usne joj se jedva primetno micu. U Tvoje ruke predajemo sebe. Nekako smo uspele da se smestimo na metalnom krovu jednog od vagona. Teskom mukom smo uspele da se popnemo na krov. Pokusavamo da otresemo varnice sa sebe. molimo se Kaca i ja. dok smo se nas dve . a da se istovremeno drzimo za krov voza. moli se i place Kaca pored mene. Poslednja vest je glasila da se do daljnjeg obustavljaju svi vozovi za Moskvu. a vojnici stadose da se penju na krovove. Evo nas gde prolazimo kroz nenaseljenu stepu ciju uvelu travu preseca jedna jedina pruga. Premrle smo od straha. Obracam se i njemu sa molitvom da nam bude u pomoci. Ljudi su vec poceli da se penju na krovove vagona. Voz povremeno staje u stanici da bi vojnici natovarili drva. Vecina ne uspeva. Smeju se i psuju. Ugledajuci se na nju. da ih oteramo kao muve. Sasa se neprekidno moli: "Mati Bozja. Vozili smo se tako neko vreme. svaki vagon za sebe. To nam daje sigurnost. Stadoh da se molim Majci Bozjoj. da nismo same. Neka zena histericno place i kuka. jer voz strasno tandrce. ne ostavi nas i Tvojom nas miloscu pokrij. vec da je sa nama Majka Bozja i da ce nas Ona sacuvati. Sasa i Kaca takodje. Iako se voz ne pomera. Znam nasu Sasenjku. Krovovi su puni ljudi. Ljudi pocese da iskacu iz voza i da o necemu raspravljaju. Vrucina je velika i sa mukom uspevamo da sa sebe stresemo varnice. Na nasem krovu jos nema vojnika. ali uglavnom se sve vreme vozimo kroz suvu stepu. Cuje se plac i kuknjava: "Sta to radis. Voz se zahuktava i pocinje da ide sve brze. a setih se i kako nam je spomenuo svetog Georgija. Uzdam se u Sasinu molitvu. znam da mnogo moze molitva duhovnika. Vrata vagona se otvaraju. lice joj je ozbiljno. Prolazimo tu i tamo pored neke brvnare ili seoceta. "Gospode. Molim se Majci Bozjoj. a ona poce da izgovara reci Akatista Presvetoj Bogorodici Vladimirskoj koji je znala napamet. a za njima pocese da se pojavljuju i drugi. Setih se reci oca Mihaila pred put. pod pokrov Tvoj pribegavamo. odlucuje da se popne na krov voza. Bilo nam je veoma vruce. nesrecnice! Mogu majka da ti budem!" "Nemojte mi samo uzimati hranu. Svuda po krovu su ljudi i zene. Iz lokomotive kulja dim koji nas stipa za oci i za nos. Posmartam stepu i krovove vagona nacickane ljudima. Vagoni se ispraznise. jer si nam ti jedino spasenje i nada nasa. Iz vagona dopire smeh i svirka harmonike. i dalje lezimo na krovu. ali znam da se iz sve snage moli. Otresamo ih sa sebe i jedna sa druge.. a po nama padaju varnice. Neki vojnici vec su bili na krovu.dobacujuci i smejuci se sve vreme. Ogradi i spasi nas bespomocne od svake bede. Pomagale smo jedna drugoj i vukle preteske vrece sa namirnicama. jer drugog nacina da se ode odatle nema. pokusavajuci da se neprimetno prekrstim. Ozbiljna je i mirna i nastavlja da lezi. Odjednom. a onda je voz najednom stao. Malo je svezije.

a neke su se predale. "Lezi i necu ti nista!" Guram ga od sebe i uspevam da se nekoliko puta prekrstim. stade pred Jurija. drugi mi se priblizava otpozadi. "Drugovi!" povika mornar. sestre i majke! A sad. izgleda. "Blizu si ivice!" Okretoh se i videh da vise ne mogu nazad. Bila je to poslednja stanica. Dok smo se pozdravljali. no vojnici su ih oba puta uspesno otklonili. Za skakanje sa krova uvek ima vremena. a mi se ovde sramotimo. Samo . Dobro je. bili izlozeni nebrojenim opasnostima. Ko siluje. Mornar drzi govor. Jedan vojnik obilazi neke zene i ide prema nama. Hvata me za ruku i vuce dole. U tom trenutku se na krov pope jedan mornar. Razgovarale smo i molile se zajedno. neki pokusavaju i da ga udare. Mnogo je vojnika. jer su uz mornara ubrzo stali komandujuci oficiri i drugi vojnici. Sedeo je pored nas. Pricekaj. o Crkvi. da siluju sve sto im padne pod ruku. Sve se ubrzo stisalo. Krece se sa tolikom odlucnoscu prema meni i sa takvim izrazom gneva na licu. pa mu je to smesno. a sada verovatno misle da imaju prava na sve. U pocetku su neki vojnici poceli da se bune i da potezu oruzje. Dva puta smo nailazili na barikade. zasluzuje da bude streljan na mestu! Mozda na krovu nekog drugog voza sede nase supruge. ali svi silaze sa krova. psujuci pokusava da udari mornara. a u njegovim iskosenim ocima nema ni traga od bilo kakvog osecanja ili misli. "Mi smo vojnici Revolucije. "Pazi!" povika Kaca. naravno. Njihov puk se hrabro borio i sada su dobili otpust. neke zene se i dalje opiru. sve vreme ga gledajuci u oci. Vrlo je bucno. i mi smo iz naroda! Sta radite? Sram vas bilo! Crvena Armija stiti radnicku klasu. koja je inace bila veoma cutljiva i tiha. Otpor koji im zene pruzaju samo im jos vise raspaljuje niske strasti. nasa tiha i povucena Sasa. da me spopada uzas. uz povik: "Gubi se odavde!" Vojnik bezi i skace u prostor izmedju vagona. Telo vojnika se otkotrlja na ledinu. a mornar poteze revolver i usmrti ga jednim hicem. koje se otimaju. Ima visoke jagodice i celav je. a Sasa. ovde smo da branimo i stitimo sovjetsku vlast! Mi smo za narod. zakljucila. Jurij i jos neki vojnici smestise nas u lokalni voz kojim smo stigli u Moskvu. dobro se provode. Najzad stigosmo u Podolsk. prolazeci kroz sela. Oci su mu uzagrene. To lice mi ostaje urezano u pamcenju za sva vremena. idu na zasluzeni odmor. izvolite dole u vagon bice vam udobnije." Prilazi onom vojniku. Bio je partijski komesar puka. zagrli ga oko vrata i rece mu: "Neka te Bog sacuva za dobra dela. Na frontu su gledali smrt u oci. sad cu da rascistim stvar. Vojnici su bili dobri prema nama. Vojnik mi se opet priblizi i ja koraknuh unazad. Navikli su. Spavale smo u uglu vagona. nije prestajala da prica.za mnom!" Vojnici se bune. U medjuvremenu. Okupljaju se svi da rasprave sta se dogodilo. tek kada smo stigli u Moskvu. o nasem prijateljstvu. Na sirokim grudima mu je mornarska majica. Cinilo mi se da nije bas pametno sto mu prica o nama. niti nas kritikovao. recit je i lepo se izrazava. Ovo sam. Mornar prilazi drugom vojniku koji je legao preko neke zene i vice: "Sta radis to. Mornar se ponovo pope na krov i pozva nas: "Devojke. Zene nisu silazile sa krova. raspolozen. ali pobuna je brzo savladana.uspravile i sele. sve im je ovo veoma zabavno. Mornar nas je slusao i nije se smejao. narocito ustrasene zene. Vojnici brzo zakopase mrtvog druga i vratise se u vagone. Jurij nam rece na rastanku: "Mozda cemo se negde ponovo sresti! Zivot je pun iznenadjenja. smrdljivi pacove! Sramotis sovjetsku armiju!" Vojnik se dize. Mornar nam rece da se zove Jurij[1]* Nikolaevic Tulikov. Mornar me hvata za ramena. pogotovu Sasa. Ispricala mu je i kako smo se molile Majci Bozjoj i svetom Georgiju da nas sacuvaju na putu. poznata po umerenim recima i ponasanju." Sasa. zadaje mu poprilicno jak udarac u grudi. gura me u stranu i govori: "Smiri se. Dali su nam da jedemo corbu od jecma i caj koji je imao zagoreli ukus. o fakultetu. Nemam kud: jedan je ispred mene." Sasa ustade i rece nam: "Idemo. no ovaj mu odvali samar. vi koji se smatrate komunistima . Vojnik ponovo zamahnu da ga udari." Voz je putovao citavih 48 sati.

a Kaca se jos odavno udala. svi smo bili iscrpljeni. stiglo pisamce od njega. nisam se ni presvukla. Na vratima nas je docekao otac Pavel. "Bacuska zna da dolazite. a ja sam tebe. zive su mu bile samo oci. pa me je poslao da otvorim vrata. 1943. Sasa je umrla. s mukom progovorio: "Masenjka! Tako me cesto posecujes. Masenjka. Molite se za njega. Boze. Kada je operacija napokon zavrsena. godine. Da niste slucajno zaboravile na mornara Jurija. i ja mu odbrusih: "Ja za vas nisam Masenjka. a zatim se okrete ikonama Presvete Bogorodice i svetog Georgija i otpoce da cita blagodarnu molitvu. Sve ovo vreme se molio za vas!" Udjosmo u kucu. godina je bila 1943. Lekari i sestre se neprimetno povukose. Grlila sam ga i plakala kao malo dete. Na kraju je rekao: "Blagodarim Ti. Otac Mihail je stradao u logoru." Bilo mi je neprijatno sto me je tako oslovio pred kolegama koji su posli sa mnom u vizitu. preko prijatelja. koji mu je bio duhovni sin i koji je ziveo blizu Moskve. mnoge ranije uspomene su pocele da blede i da se gube iz secanja. Nedeljama nisam uspevala da odem kuci. zavrsi vizitu. Te ratne. Oporavljao se. a jednom prilikom provela mesec dana u mestu blizu logora u kome je bio zatvoren. pozurile smo kod oca Mihaila. jedva smo stajali na nogama." . Mnogi ljudi su izgubili zivot. Posle toga smo mu ispricale nas dozivljaj. Dok smo govorile. Morala sam hitno da ga operisem iste noci. Operacija je trajala cetiri sata. no on nas bese poverio duhovnoj brizi oca Arsenija. Skoro sam sasvim zaboravila na ono nase putesestvije na krovu vojnog vagona. U crkvu sam mogla da svratim sam povremeno. koji u sebi nosi iskricu vere. Spavala sam cetiri sata. Zatim pogledah natpis iznad kreveta gde je stajalo njegovo ime: Jurij Nikolaevic Tulikov. Otac Mihail skoci od radosti kad nas ugleda. Ponovo je dosao rat. Oca Mihaila su uhapsili 1928. otac Mihail se molio." Duboko mu se poklonila. Molila sam se kad god sam mogla. Neka Bi Bog dao da uvek imas ovako veliko i dobro srce. Ostale smo u vezi. U to ratno vreme radila sam kao hirurg u bolnici za vise oficire. U tom uzasu rata. presla da zivi u mesto u koje je kasnije izgnan. Bilo je tesko bez oca Mihaila. Nasi roditelji su bili presrecni kada su nas ugledali. Za nas je rastanak od oca Mihaila bio veoma bolan i tezak. ostavivsi sve. pa se vrati. a jos me nisi prepoznala!" To me je malo naljutilo. zbog Tvoje velike milosti. "Idi. On se samo osmehnu i rece: "O. Kacu i Sasu dobro zapamtio i nisam vas zaboravio!" Proslost mi najednom sinu pred ocima i ja povikah: "Jurij!" Stadoh da ga grlim. ali veoma sporo. a za to vreme smo morali nekoliko puta da mu dajemo krv. Zar je moguce da nisam obratila paznju na ime bolesnika? Oci su mu sijale. Pogledao me je i polako.nastavi da pomazes ljudima. Ponekad bi nam. a nasa ljubljena Sasa je takodje umrla u izgnanstvu. Sasa je. Zaspala sam na stolici. Imala sam toliko posla da nisam imala vremena ni da pogledam lice ranjenika: obracala sam paznju samo na ranjeni deo tela. Nekoliko puta je zapadao u krizu i mnogo smo se namucili da bi mu spasli zivot. Cim smo se umile i oprale. a zatim otisla da pregledam pukovnika. zbog "verske propagande. Te godine su bile pune tragicnih dogadjaja. zagrli nas. ponekad i po dvadeset sati dnevno." Od tada je proslo vise od dvadeset godina. Bio je vrlo slab. Ovakvo ponasanje nije bilo svojstveno nasoj Sasi." Posetila sam ga nekoliko puta. Dvadesetog dana posle operacije dodjoh da ga posetim. radila sam kao hirurg u vojnoj bolnici. Jednoga dana cete se ponovo sresti i tada ce biti potrebno da vi njemu pomognete. Jedne veceri unesose nekog pukovnika cija je rana bila pod infekcijom. bled i izmucen. dade svakoj blagoslov. vec vojni hirurg.

Pricala sam mu o ocu Mihailu. I sada se vidjamo. blagoscu i toplinom. koje se moze drugacije nazvati i intuitivnim znanjem. i osecas da on vidi tvoju dusu u celini i da cak zna i ono sto mu nisi rekao.u Spanskom ratu. covek je jednostavno morao sve da mu kaze. zivi na svojoj daci u blizini Moskve. Bilo je nemoguce od njega sakriti ili izostaviti nesto prilikom ispovesti. Sada je u penziji. Presveta Bogorodice. opet cu u rat.. Moja majka i ja smo cesto odlazile kod njega i ja sam tada postala njegova duhovna kcerka. otac Mihail nas je sacuvao od smrti i od greha. "Kada je poceo rat. spasi nas! Prepisano iz beleski M. da su ga svi voleli. O svemu smo razgovarali. no imao je dozvolu da prima posete. sve te osobine su doprinele da u mom zivotu on stekne posebno mesto medju mnogim svestenicima koje sam imala prilike da upoznam. a mene su oslobodili iste godine u avgustu i ponovo poslali na front. Kad ozdravim. Morao sam ponovo da zaradim cin pukovnika. a kroz nas. Sasine reci prilikom rastanka u vozu su mu se utisnule u pamcenje i nikada ih nije zaboravio. cesto smo se posecivali. Bio sam do sada u mnogim ratovima . Mnogo moze molitva Bogu. Dugo smo se dopisivali. Komandovao sam jednom divizijom dok nisam ranjen. Pomogle su mu da upozna veru i da se prema ljudima odnosi sa paznjom i dobrom voljom. Prvo sto me je pitao bilo je da sam i dalje pri Crkvi. Kada se 1948. Milostiva je Majka Bozja prema nama gresnicima. godine. ali tada su me poslali u logor. NAPOMENE: 1. Stojis tako pred njim. vec sam bio stekao cin pukovnika. o svom zivotu i o sopstvenim delima koja su na neki nacin povezana sa njim. nasim duhovnim ocem. Jurij je ruska varijanta imena Georgije Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah.A. njegova neprekidna molitva i potpuno predavanje sebe drugima. Jurij i ja smo se rastali kao najbolji prijatelji. sve do kraja rata. On me je priveo k Bogu. a jos vise molitva duhovnika za svoju decu. Pre rata bio je u izgnanstvu. godine sa porodicom preselio u Moskvu. priveo veri i mornara Jurija. Zvao se Gleb. I on je meni pricao o sebi. Kasnije je otac Arsenije prebacen u logor "specijalnog" rezima.N. Tamo sam sretao razne ljude. Ispricala sam mu i za oca Arsenija koji je tada vec bio u logoru. kada je rekao da cemo se ponovo sresti. duhovnik JEDNO PRIZNANjE Pisati o ocu Arseniju uvek znaci pisati i o sebi. Njegov neobicno bistar um. poznavanje ljudske prirode i zivota uopste. Finskom i sada u Otadzbinskom.Redovno sam ga posle toga posecivala kad god bih imala vremena. no njegova je dusa uvek bila cista i otvorena. . Tada sam imala osamnaest godina. o pokojnoj Sasi i o Kaci i njenoj porodici. Gospode! Otac Mihail je bio u pravu one daleke 1920. Svojim toplim molitvama Bogu i Majci Bozjoj. cak i kriminalci. politicki zatvorenik. ali od svih najbolje pamtim jednoga koji se prema ljudima odnosio sa takvom dobrotom. Zivot mu nije bio lak. dobre i zle. Kako su cudni putevi Tvoji. Umro je u logoru 1941. okruzen unucima. najcesce u Troicko-Sergijevskom manastiru u Zagorsku.

a sta cemo mu ja ili deca odgovoriti. osetili kada je on oslobodjen iz logora. Bio je. Ljudi su ga voleli. ali ja nisam bila u stanju da ipovedim pred njim sta se dogodilo 1952. Privlacnost sam prva osetila ja: taj me je covek osvojio neznoscu. tih i veoma dobar. Nazalost. a ono sto se tada dogodilo ostavilo je duboku brazdu u mom zivotu. Bio je deset godina stariji od mene. Svoj sam greh ispovedila ocu Georgiju. cak ni sa mnom. Ta brazda je imala dve strane: pocinila sam tezak greh koga sam bila potpuno svesna. Medjutim. Ziveli su skromnim i umerenim zivotom. s obzirom da Fjodor i ja nismo prekidali razgovor o poslu. U nasoj porodici je. a pomalo i plasila. Bio je povucen. godine. a to je bila njegova supruga. i 1952. Muku teskih posleratnih godina izmedju 1946. nismo cak znali ni da li je ziv. a sa nama je zivela i moja majka. Ljubav se pojavila iznenada. godine. Nase bi prijateljstvo verovatno nastavilo da traje jos mnogo godina. Udala sam se cetrdesetih godina za verujuceg coveka. Covek u koga sam se zaljubila bio mi je. osetila sam privlacnost: pozelela sam da ga bolje upoznam.. Ipak. Ovaj drugi sloj moga greha lezi sakriven duboko u meni. Znala sam sta ce me muz pitati. i nije imala neznosti u sebi. Bio je dobar otac. moja porodica je bila veoma slozna. misleci da sam ispovescu ociscena od tog greha iz proslosti. s druge strane. pokriven kajanjem. a sa druge strane sam osetila neopisivu srecu. U svakoj porodici interesovanja njenih clanova vremenom postaju nepromenljiva i nikada vise ne prevazilaze ocekivanja koja se tokom zajednickog zivota uspostave. prostosrdacan. znaci lepa rec i paznja! Moj bracni zivot je bio nekako rutinski i umeren. pedantna. sasvim stran: nije verovao u Boga. bio je visok i snazan. prijemciv. Iznenada. te 1952. bas kao i nas dvoje. Fjodor i ja bismo zapodenuli razgovor o poslu. kao i mi njih. Fjodor i Ana su nas cesto posecivali. Muz me je voleo na miran i postojan nacin. samo da se nesto uzasno nije dogodilo. krotak. Nije mnogo govorio. 1949. a posebno zeni. no posto su dogadjaji koje cu opisati isuvise licne prirode. moj muz prema meni nikada nije bio ni nezan. za koga sam se iskreno pokajala i koji sam ispovedila svom duhovniku. koja je ujedno bila i moja dobra prijateljica. Zatim je doslo prolece 1952. veoma inteligentan. a onda bi se Anjuta ljutila: "Zar mora i kod kuce da se govori o poslu?" Na kraju bi ipak bila primorana da zapodene razgovor sa mojim suprugom ili drugim gostima. pun energije. punotu radosti koju pruza jedino prava ljubav. zene ga nisu zanimale. vladao savrseni mir i sloga. . povucena u sebe. Ana je te godine napunila 43. posvecivao je mnogo vremena deci i vaspitavao ih u duhu nase vere. naizgled.te smo od njega vrlo retko dobijali pisamca sa duhovnim savetima. Izgledalo je kao da smo svi odjedanput blizi Bogu. godine. Fjodor je bio zaljubljenik u svoj posao. U pocetku me je Fjodorova (ne koristim njegovo pravo ime) paznja i neznost iznenadjivala. Imao je jaku volju. Otadzbinski rat se bio zavrsio. ja sam se zaljubila i ta me je ljubav celu progutala.. A evo sta se dogodilo: kao sto vec rekoh. Imao je lepo i pravilno lice. a subotom i nedeljom odlazili u crkvu gde je sluzio nas dobri otac Georgije. Svi smo tada isli na ispovest kod oca Arsenija. stedljiva. cesto se molili zajedno. mada nisam znala kako i cime. 1958. Ziveli smo udobno. Bio je umeren u svemu i veoma uzdrzan. Ovom prilikom cu izneti nekoliko svojih secanja na oca Arsenija. Fjodor je bio veoma sirokih interesovanja i znanja. Nema reci da se opise radost koju smo mi. da saznam tajne njegovog bica. O Boze! Koliko coveku. Osecala sam ogroman stid i bojala sam se da ce me odbaciti kad bi znao sta se dogodilo. ni pazljiv. a Fjodor 46 godina. godine smo izgubili svaki dodir sa njim. no on je uvek bio prilicno miran i povucen. Znalo se ko ce sta reci kada dodje kuci. godine. Anjuta me je podsecala na mog supruga: i ona je bila cutljiva. mada smo bili zaposleni u razlicitim sektorima preduzeca. gledano iz jednog ugla. a narocito zenama veoma prija i potrebna im je. preporodjeni. duhovna deca oca Arsenija. vidjali bismo se na sastancima i ponekad saradjivali na razlicitim projektima. da saznam sta mu je u dusi. izostavicu svoje ime. Imali smo dve kcerke. iskrenim prijateljskim staranjem i paznjom koja ljudima. ali zivi i dalje i ja sam svesna njegovog postojanja. nismo osetili na sopstvenoj kozi. Koliko znam. Posao nam je bio donekle slican. Voleo je samo jednu zenu. Zelela sam da mu pomognem.

Voleli smo krajolik u kome se banja nalazila i mnogo smo puta tamo boravili. sve je to nestalo pred vihorom snazne ljubavi kakvu nikada do tada nisam okusila. a pri tom neznog i osecajnog muskarca. Da mu ne bi propala rezervacija u banji. sprecen nepredvidjenim okolnostima na poslu. pod izgovorom da idemo u biblioteku ili na neki poslovni sastanak. a svuda okolo je bila suma. Na poslu je postao veoma uspesan: naucna otkrica su se nizala jedno za drugim. No pred sam put. pred ljudima. mozda cak i sa vecim intenzitetom. znaci. niti mi je tada palo na pamet da zastanem i razmislim. stavise. deca.drugi covek. koje ga nisu poznavale takvog. Prvih pet dana naseg boravka u banji Fjodor i ja smo se setali po okolini i razgovarali o svemu i svacemu. a zatim bismo se sastajali u nasoj sobi. kako rekoh. zemaljska ljubav kakvu covek moze samo jedanput u zivotu da dozivi. Ponesena bujicom novootkrivenih osecanja zaboravila sam na sve sto sam ranije volela i sto mi je nekada nesto znacilo. samo da se nije dogodilo nesto uzasno. U pocetku smo se vidjali u tajnosti na raznim mestima. Fjodor se. Nasi su razgovori sada bili zivi i raznovrsni. Pricali smo o religiji. trebalo je da moj suprug i ja odemo na odmor u jednu banju koju smo rado posecivali. Bilo je mirno i ceo ambijent me je podsecao na liku Nesterova ili Levitina. uprkos njegovoj postojanoj ljubavi prema meni i nasem zajednickom zivotu u veri. Pocela sam da nekako drugacije posmatram Fjodora: videla sam ga kao talentovanog intelektualca. Sa nestrpljenjem sam iscekivala svaki novi susret. Pokusavam da opisem. reci mog duhovnog oca. preobrazio: posedovao je zadivljujucu kolicinu energije. ali za tih sedam meseci koliko je nasa veza trajala. Sve je izgledalo savrseno. "Tako neces biti sama. nisam ni zelela. i za mene predstavljao izvor nikad do tada dozivljenih osecanja i radosti. Nisam bila u stanju da je odgurnem od sebe. osecanje stida. Svet oko mene je bio lep i sve ono sto je nekada izgledalo sivo i tmurno dobilo je novu boju. Ni ovo njegovo direktno pitanje nije uspelo da u meni probudi proslost. a njegovo ogromno znanje i iskustvo. Kao da je onaj tihi i povuceni Fjodor nestao. veri i prirodnim lepotama. posto je ovaj imao mesec dana neiskoriscenog godisnjeg odmora. moj muz bi prinudjen da otkaze put. sveobuhvatajucu ljubav. nisam nijednom osetila kajanje niti grizu savesti. Iznenadio je svoje kolege. U mojim ocima on je bio preobrazen . da nas poznanici ili kolege ne primete da smo zajedno. razgovor i prisnost. Da. Nikada prema svome muzu nisam osetila tako nesto. Morao je da ide na dugacak sluzbeni put negde daleko. vreme je bilo suncano i toplo. Izgubila sam sposobnost kritickog misljenja. Voleli smo iste stvari. najrealnije i najistinitije sto mogu. Poljsko cvece je taman procvetalo. krili se od sopstvene savesti. Plasili smo se da se za nasu vezu ne sazna. Osecanje ljubavi me je sazizalo. a osetila sam da se i njemu isto dogadja. Nisam vise bila u stanju da razmisljam kao Hriscanka. niti da se okrenem od nje. Nastavili smo da se sastajemo.. Mozda zvuci neverovatno. zapoceo je novi zivot u kome sam nestrpljivo iscekivala susret sa njim. imaces drustvo". Odmor u banji je proleteo kao vihor. Kada smo se vratili kuci. a drvece vec olistalo.. Sestoga dana boravka u banji ceo moj prethodni zivot se jednostavno srusio. "Ti. sjaj i lepotu. koje je do tada bilo uspavano negde u dubinama njegovog uma. odlucismo da je ponudimo Fjodoru. Svaki dan proveden sa Fjodorom bio je prepun srece. Jednom prilikom je na mojoj potkosulji primetio prikacenu ikonicu i krst. Bila je to ljudska. a ja jos i pred Bogom.. a kasnije smo iznajmili sobu u kojoj smo mogli da se sastajemo. U prolece 1952. Muz. Nasa veza je postala jos jaca i cvrsca. u kome me je grejala svetlost njegovog prisustva i u kome sam po prvi put osetila ogromnu. vera. iznenadjeno. zaboravila sam na svakoga i na sve. rekao mi je muz. Sve je to doprinosilo nekakvom opstem ushicenju i uzbudjenju. odeveno u prozirne zelene tonove. U daljini su se zelenela brda. Bila sam srecna i sve mi je to veoma prijalo. . kako sam se tada osecala. verujes u Boga?" upitao me je. Za mene on nije bilo samo muskarac koga sam volela: u svojoj opcinjenosti njime otkrila sam jedan za mene do tada nepoznat svet. bili smo sasvim drugi ljudi. Bio je pocetak maja. Krali smo ljubav od svojih porodica. Moja veza sa Fjodorom nije mogla ni sa cime da se uporedi. Odlazili bismo sa posla u razlicito. Sunce se kupalo u malenim jezercima i potocicima. sada je postalo dostupno drugima. a banja je bila poluprazna.

Kada joj se stanje pogorsalo. i izli na njih blagodat Tvoju!" Ja se iskradoh iz sobe. umisljajuci da sam bolja od njih.zar ga nisam videla kod kuce pre pola sata? Sta se to desava sa mnom? Proveli smo citavu noc kraj postelje nase kcerke. nisam imala nameru da otkazem. Pored kcerkine postelje zatekoh muza. Poceh da placem.. morali smo da je odvedemo u bolnicu. Dali su joj injekciju i sada spava. uprkos vestima iz bolnice. I tada je veci deo tereta pao na moga muza. sada kada prolazim kroz tesku krizu. Krala sam nesto dragoceno i strepela da cu biti uhvacena na delu. Ne znam koliko je jos mogla da traje moja veza da se. Mogla sam. sve je to palo na pleca moje majke i moga muza. uzeh paketic sa hranom i odjurih u bolnicu. neprospavane noci. Tada bih. na putu za bolnicu svratila sam kuci da uzmem hranu koju je majka pripremila za moju kcerku i tada ugledah mog muza na kolenima. On je uvek samo cutao. "Sada kada je proslo ono najgore. Od toga dana prekinula sam vezu sa Fjodorom. Nikada nije postavljao pitanja kada sam se izgovarala kolicinom posla ili dugim sednicama. sve to da bih se sastajala sa Fjodorom." Shvatila sam da je dete zivo. dakle da nastavim da ga volim jedino u najvecoj tajnosti i samo pod uslovom da ne razmisljam ni o cemu. Izbegavala sam svaku pomisao o tome sta se zapravo sa mnom dogadja. na svaki zvuk vrata koja su se otvarala. Mislila sam da moj muz nista nije primecivao. obe ste se vratile. Jednoga dana majka me pozove na posao da mi javi da je detetu mnogo gore i da je nastupila kriza. nalazila sam vremena da se sastajem sa Fjodorom. Citav moj zivot je te noci prosao pred mojim ocima. Tada bi se samo povlacio i posvecivao se deci. Sta je hteo time da kaze: "Obe ste se vratile?" U trenutku pomislih da je dete umrlo i da moj muz ne zna sta govori.. sedam meseci posto je sve to pocelo. Osecala sam da imam prava. no on me zaustavi: "Nemoj da je budis. Shvatila sam da sam sve vreme bila igracka u rukama necastivoga i osecala sam ogroman stid sto sam se toliko udaljila . moja starija kcerka nije tesko razbolela. Mnogi su me strahovi tih dana proganjali: strah od bola koji bi nastupio ako bih ostala bez svoje velike ljubavi. Kao da je tog trenutka spala neka teska zavesa sa mojih ociju. da na nekoliko trenutaka zaboravim na sve svoje probleme. Nije mi bilo jasno. pala u ambis sumnje.Ponekad sam se osecala kao lopov u tudjoj kuci. ali oboje smo duboko razmisljali. jer verujem u Boga! Stigla sam u bolnicu trceci. No. sve. Ja. svoju majku.. nesto sto je imalo veze sa mnom. ja sam imala ugovoren sastanak sa Fjodorom koji. Pokusali smo da je lecimo kod kuce. kada je zivot moje kceri bio u opasnosti. ili kada sam bila razdrazljiva. drzeci me za ramena. kako se moli iz sveg srca. Lagala sam svoga muza. Njegova smirenost i trpeljivost su ucinili vise od bilo kakvog osudjivanja. pred ikonama i upaljenim kandilom. moja proslost bi preplavila sadasnji trenutak i ja bih izgubila smelost koja je se temeljila na ukradenoj sreci. kako to da je u bolnici od jutra .. Htedoh da je zagrlim. Cak i tada. Cutali smo sve vreme. rece. Posle sastanka." Ovo me je veoma zacudilo. rece: "Sve je sada u redu. ali cinilo mi se kao da njegove reci znace jos nesto. greha i svadje." Zatim me odvede do prozora. Muza nisam smela ni da pogledam. poseti i isceli sluskinje Tvoje (i on rece moje ime i ime nase kcerke). zacelo. "Gospode! Ne okreni lice Svoje od nas gresnih. pala sam nize i od bezboznika na koje sam gledala sa prezirom. Hriscanka. Iste misli su me proganjale i u snu. duhovno cedo oca Arsenija koji u ovom trenutku strada u zloglasnom logoru i koji se moli za mene i za moje spasenje. Nega za bolesno dete. Nisam mogla da prestanem da ga vidjam. dogovori sa lekarima. U tom slucaju. izbegavala obaveze. verujuca zena. zapostavila decu. strah od krivice koju bih osetila ako bi se moja porodica raspala usled moje prevare. nisam sigurna da li jeste. i do dana danasnjeg. Trzala sam se na svaki susanj. patnje i bola. "Cekam te od jutros da dodjes". Videla sam sebe onakvom kakva zapravo i jesam. Tada mi se po prvi put pojavi jasna misao o mom strasnom duhovnom i moralnom padu. ili nije. On me zagrli i. Mnogo se molio. Najvise od svega sam se plasila da moja svekrva ne sazna za moju vezu.

pa sam. Nadezda Petrovna nam je posluzila rucak: przeni krompir (kakav je samo ona umela da pripremi). Povratio se tek posle osam godina. *** Proslo je pet godina od kada je otac Arsenije pusten iz logora. *** Nastavila sam da zivim sa muzem kao i pre. Irina i Anja su htele da podju sa njim u setnju. ostali su cutali. njih dve se obukose za setnju. Sve shvatam. naravno. jer bi njegova zena i moj muz shvatili da nesto nije u redu. no kada je izasao iz sobe. mirna i radosna posle ispovesti i pricesca. otac Arsenije je bio neobicno cutljiv. Iduceg jutra sam se na svetoj liturgiji pricestila zajedno sa jos nekolicinom vernika koji su bili dosli kod oca Arsenija. crni oblaci. Posle rucka se otac Arsenije malo odmorio. samo sto sam sada postala drugacija. Dok je otac Arsenije jos bio u svojoj sobi. Pogresila sam. kao i uvek tih i povucen. odgovorila sam. Ljubav koju sam davala i dobijala je bila suvise lepa. koja je bila oko jedan kilometar udaljena od kuce. Snazan vetar je cupao travu i povijao granje. zeleli da idemo sa njim. ali nikada supruga. no meni se cinilo da on nije bio svestan te linije. nikada zena. a posle toga izrazio zelju da se proseta sumom. On uzdahnu duboko i ponovo upita: "Je li to sve?" i posto nije bilo odgovora. moze da posmatra moj slucaj iz mnogo razlicitih uglova. Isla sam kod njega jednom mesecno. upitao me je: "Je li to sve?" "To je sve". Bilo mi je veoma tesko i osecala sam ogroman stid. Znala sam da me voli. I dalje su nam dolazili u posetu. razgovarala sa njim i dobijala od njega savete. Sto se Fjodora tice. Svi smo. bio je. Napolju je bilo lepo i suncano. ili smo mi odlazili njima. ispovedala se. Ana i on. suvise iskrena i suvise istinita.kao da sam drag komad namestaja u stanu. Uvek bih odlazila od njega sa osecanjem spokoja.od Boga. Posle toga sam se ispovedila. no isuvise racionalno i tiho . Za vreme ispovesti. vise nije imao mesta u mom zivotu. iskreno i duboko. pokri mi glavu epitrahiljem i procita razresnu molitvu. no ja sam tog coveka istinski volela. Njoj je potrebnije. pored skladista ispred kojeg su radnici bojili cigle i uskoro se nadjosmo u polju. no uprkos tome. ne mogu da zalim zbog onoga sto sam ucinila. Nevidljiva linija nikad izrecene tajne delila me je od njega. jednom prilikom poverila svoje sumnje da je 1952. Za njega sam bila i ostala majka njegove dece. pogledao je u mene i rekao: "Ici cu sa L. Otac Arsenije je tada izgledao posebno veseo i oran. znaci da se nisi stvarno pokajala. Nikada vise nismo ni spomenuli nasu raniju vezu. jer je poceo da duva vetar. a vreme se naoblacilo. Najgore od svega je bilo sto mi je Anjuta. Posle toga. posle svega. mirna i kao preporodjena. no teret proslosti me je i dalje pritiskao. izasla napolje i malo posedela sa Anjom na klupici ispred kuce." Izasli smo iz kuce i krenuli ulicom. postao je lenj i inertan. Molili smo se zajedno u njegovoj sobi gde je sluzio vecernju. sto sam zaboravila na sve reci i pouke oca Arsenija i sto sam se opredelila za put neverstva i prevare. ponovo sam otisla da ga posetim. Doktorka Irina se nije slagala sa time. Suvo lisce je vitlalo . Kada sam zavrsila svoju dugu ispovest." To nije tacno. Prekid nase veze je ozbiljno poremetio Fjodorov zivot: odjedanput je izgubio svoju novostecenu energiju. da nisi shvatila dubinu svoga pada. pored kuca okruzenim bastama. znam. Neki su mi rekli: "Ako tako govoris. no otac Arsenije ipak obuce kaput i stavi kapu na glavu. ali nisam u stanju. no posto su se njih dve prve javile. Nije dolazilo u obzir da prestanemo da se porodicno druzimo. i ne zelim. Mnogo je godina proslo od tada. sto se odrazilo na njegov posao. caj i kolac. godine Fjodor imao vanbracnu vezu sa nekom zenom. Za vreme rucka smo razgovarali i razmenjivali secanja. da proklinjem proslost. I dalje je malo govorio. zastranila sam veoma. a nad zemljom su se nadvili teski. Ko hoce da mi sudi. Oktobra 1963. Ja sam se veoma iskreno pokajala i dobro shvatam dubinu i tezinu svoga greha za koji se i danas molim Bogu da mi oprosti.

kroz ljubav jedni prema drugima. "Nemoj. Nisam se osecala prijatno. "Ogromna vecina ljudi ne moze da izbegne greh". lisce je i dalje sustalo i vitlalo u krug. tada jos student. upucuje i ucvrscuje na stazi vere. Govorio nam je o snazi molitve. u svoje misli. Vise me ovo ruzno vreme nije plasilo niti je uticalo na moje raspolozenje. Slusao me je sa paznjom i gledao blago. Vetar se u sumi cuo jos jace. grane kao da su se borile sa snaznim vetrom. ali Bog ti je oprostio. nego podajte mesto gnjevu Bozjem. Svi smo mi gresni.. Marije Egipatske. navodio nam delove Jevandjelja i misli svetih otaca. pozvah ga. Nesto je pocelo da me muci: "Zasto me je bacuska pozvao u setnju?" neprestano sam mislila. a sem toga. Moramo uvek da Mu pribegavamo u molitvi. secajuci se Svetih Otaca i kako su se oni borili sa ovom strascu i pobedjivali je. On je isao napred mirno.. u pokajanju. Dok smo se vracali kuci.. iskrenoj i neusiljenoj. Nema potrebe.. da bi se ponovo razletelo pod novim naletom vetra. Svaka njegova rec je imala svoju tezinu i poseban znacaj za mene. A on to ionako zna. Moras se moliti. No najvaznija stvar na svetu jeste -nas odnos prema Bogu. rekao je otac Arsenije. a sada svestenik Aleksej. narocito istina izgovorena prilikom ispovesti. svoju duhovnu decu. On te voli: da si mu rekla. Suvo lisce koje je pokrivalo zemlju.svuda oko nasih nogu pod snaznim udarima vetra. Ponekad samo na licu bi mu zaigrao osmeh. duboko bi ga povredila i izazvala bi ozbiljne probleme u porodici. Najvaznije je da si imala hrabrosti da sve kazes tvom duhovnom ocu. Istina cisti coveka iznutra. otac Arsenije je i dalje bio u tom radosnom raspolozenju. Imala sam utisak kao da hodam po necem zivom. sve u jednom dahu. Uvek je mislio o tome kako da nas. prekinuo me je. Vetar je fijukao. Sve je to doprinelo da se osecam neraspolozeno i potisteno. 12." I on me blagoslovi. takva molitva mnogo moze pred prestolom Bozjim i pred Njegovom Presvetom Majkom. Okrenuli smo se da podjemo kuci. Idemo sada. .19). Govorio nam je o neispovedjenim gresima i o molitvi. kao i uvek. Starajmo se da nas osecanje osvetoljubivosti nikada ne poseti. Tvoj greh je velik." I ja poceh da mu pricam sve od pocetka kako je bilo. ja cu vratiti. Drvece se povijalo. Prisetio se kako se u logoru molio za izbavljenje prijatelja. Pogledala sam oca Arsnija. jer je napisano: moja je osveta. prema celoj Njegovoj tvorevini! "Secajmo se uvek Pisma: "Ne cinite osvetu za sebe. Juce ispovest. rece na to: "Da. "Oce Arsenije". To sto nista nisi rekla muzu je i dobro i nije dobro. da Mu se priblizavamo kroz dobra dela. ispovesti. oni crni oblaci se nisu razisli. a ako nam ipak dodje. pamti ovaj tvoj greh koji si ucinila pred Bogom i pred svojom porodicom. Sigurno postoji razlog zasto me je pozvao da podjem s njim. otac Arsenije je bio radostan i cio. danas Sveto pricesce. ljubljeni. On nikada ne cini nista bez valjanog razloga. bljesnuse kao munja pred ocima. zadubljen. Ispricao mi je zitije sv. Do sume je vodio uzan puteljak. Sve sam razumeo. Nismo mnogo duboko zasli u sumu. Najvise se zadrzao na molitvi." Plakala sam. ispovedila si se vec ocu Georgiju. Kada je cuo prvih nekoliko recenica. prekrstio se i rekao mi: "Nemoj. "Imam nesto da vam kazem. Drhtala sam od nekog unutrasnjeg straha i od stida. Otac Arsenije stade pored mene. cas je padalo po zemlji. ali u mene se uselio mir kakav nisam osetila jos od 1952. cas je letelo unaokolo i sudaralo se sa stablima drveca. odjedanput mi secanja na dogadjaje iz 1952. Kada smo dosli kuci. Molicu se i ja. Ne ponavljaj ispovest. bez prestanka moliti za oprostaj. a lisce sustalo pod nasim nogama. i ako je njihova molitva iskrena i potice iz cistog srca i jake vere. kada se dvoje ili vise ljudi okupi i dogovori da moli za istu stvar. "jer zivimo na zemlji. Vetar je i dalje zavijao i lomio granje.. Secate li se kako smo nas dvojica preziveli dva dana i dve noci u kaznenoj celiji? Nasa zajednicka molitva je ucinila da se na cudesan nacin izbavimo od sigurne smrti!" Uvek cu pamtiti reci oca Arsenija da kad se dvoje ili troje okupe na i mole Bogu za istu stvar. oce Arsenije. Priklonio je glavu. Pricao nam je o raznim ljudima koje je upoznao u logoru. gusila se u suzama dok sam pokusavala da nastavim. borimo se protiv njega molitvom. govori Gospod" (Rim. Aljosa.

Znala sam da je osobi koja mu je pisala bilo veoma stalo da odgovor dobije sto pre i da se radilo o necemu veoma vaznom. Ne zaboravljaj nikad koliko si zgresila muzu i prastaj mu sve. a deca su otisla od kuce. osecala sam se uzasno. Kada me je saslusao. No kada je procitala pismo oca Arsenija ona ponovo zaplaka. Njegove duhovne oci su mogle da vide i nase najskrivenije tajne. Osecala sam tada. Otkrila sam da nema pisma tek kada sam dosla kod njega. Odmah sam mu rekla da sam izgubila pismo koje bilo njemu namenjeno. Otac Arsenije je zaista umeo da cita nase duse. kako bi sto pre shvatili nerazumnost ove zelje. otrcala sam do M. ostavio nas je sirotima. Nisam ga izbrisala ispovescu i pokajanjem. ali ovaj put od radosti. Te veceri nam je govorio i o paznji sa kojom treba da se odnosimo jedan prema drugom. Znam da cu za njega morati da dam odgovor na Sudu. M. otac Arsenije nas je savetovao da odmah stavimo sebe na mesto onoga kome zelimo da se osvetimo. kao i da uvidim sopstvenu nistavnost. rekoh joj da sam izgubila njeno. No nisam imala ni pribliznu ideju o cemu se radilo i sta je pisalo u tom pismu. duboko i bez osudjivanja. kad ja nikome nisam rekla za tu ispovest. no ispovest i pokajanje su mi omogucili da u potpunosti sagledam svoj postupak. Na putu sam ga izgubila. blagoslovio me je. kada sam odlazila. dao mi je pismo i rekao: "Nemojte i ovo da izgubite!" Otisla sam i cim sam stigla kuci. Stoga sam i odlucila da zapisem svoje uspomene na oca Arsenija i na duhovnu utehu kojom nas je krepio u najtezim trenucima zivota. Bilo mi je veoma krivo. Celim putem do kuce pokusavala sam da shvatim kako je otac Arsenije znao da sam svoj greh ispovedila ocu Georgiju. Greh koji sam pocinila nije nestao. Sada imam dovoljno vremena za razmisljanje i za secanje." Osecala sam se mnogo lakse. otac Arsenije rece: "I to je volja Bozja!" Sledeceg jutra. moli se stalno. Otac Arsenije mi rece na rastanku: "Ne prestaj da se molis za oprostaj. kao da gledajuci mene vidi celu moju dusu. Priznavsi ga pred duhovnikom osetila sam se kao prikovana za "stub srama". Zivot je ponekad toliko komplikovan da covek cesto ne moze da predvidi svoje postupke. Pre nego sto sam joj dala pismo. o tome kako treba da slusamo s paznjom kada nam neko prica o svojim mukama. se sneveseli i poce cak i da place. otac Arsenije bi cesto gledao u mene. makar se i ne slagali sa tom osobom. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. duhovnik PISMO Dali su mi pismo koje je trebalo da odnesem ocu Arseniju. kakva radost! Otac Arsenije mi je poslao odgovor na ono sto sam ga pitala u svom pismu! Sve mi je napisao! Zasto si se salila sa mnom i rekla mi da mu nisi predala moje pismo?" A ja pomislih u sebi: "Kako je ovo moguce?" . Umro je i moj muz. no to mi je pomoglo da se rascep koji se usled moga greha stvorio u dusi zaleci.Ukoliko osetimo u sebi zedj za osvetom. politicki zatvorenik. Kada je otac Arsenije umro. Moramo pokusati da sagledamo zivot ocima te osobe. pred kojim sam bila toliko kriva. Dok je govorio. Kada? Kako? Ni sama ne znam. Stalno je ponavljala: "Gospode.

Bio je veoma tuzan. ako zelimo da popijemo caj sa Nadezdom Petrovnom. Oko tri sata popodne stigao je telegram na ime oca Arsenija. procitao otpust. Po odsluzenoj zaupokojnoj sluzbi. politicki zatvorenik. a zatim nam rekao da mozemo. u izabranima Tvojima! Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. marta u sedam casova ujutru umro je moj otac Kiril od srcanog napada. usrdna molitva za spas duse nekog ko mu je bio veoma drag. Za njega je postojala samo bezgranicna molitva za milost i oprostaj grehova novopredstavljenog Kirila. duhovnik JEDNO ISKUSENjE Posto je provela dve nedelje kod oca Arsenija. Zbog toga je raznosenje pisama bio opasan zadatak. Izgledalo je kao da je potpuno sam u sobi. popili smo caj u tisini. a vecernjim vozom jos cetvoro. Zatim je otisao u svoju sobu da se odmori. Potpis . U subotu je kod njega doslo troje ljudi. otac Arsenije skide odezde i sede da popije caj sa nama. Natasa nam je pricala da je kuca Nadezde Petrovne pod prismotrom. Objasnio nam je da mora da odsluzi pomen i da ce nam se pridruziti za sat vremena. marta. Niko od nas nije znao o kome se radi. Svi smo se pogledali i pomislili isto: kolika je prozorljivost oca Arsenija! Znao je za smrt svog duhovnog sina pre nego sto je vest stigla do njega. duhovnik POMEN U rano jutro 21. Vremena su tada bila veoma teska. I otac Arsenije je cutao. Nadezda Petrovna i neki od suseda su cak pozivani na "informativni razgovor": pitali su ih ko dolazi kod njih u kucu. Niko od nas nije izasao iz njegove sobe. otac Arsenije je sluzio liturgiju. nije nas primecivao. . Zamolila me je da ja uzmem polovinu pisama i da ih raznesem. da li Pjotr Andrejevic sluzi crkvene obrede u kuci. Pomen je bio molitveni vapaj njegove duse. Nikome nije bilo do price. U njemu je pisalo: "Dana 21. Otac Arsenije poce da sluzi pomen za novopredstavljenog slugu Bozjeg Kirila. a nas ostale su cesto pratili i pozivali na saslusanja. Plakao je dok je sluzio. Mnogi od nasih prijatelja su bili u zatvoru. Natasa se vratila u Moskvu sa citavom gomilom pisama koje je trebalo sto pre uruciti onima kojima su pisma namenjena. Boze. politicki zatvorenik. a mi smo ostali za stolom. da li prima pisma i niz drugih pitanja. Tek tada smo znali da se radi o Kirilu Sergejevicu.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. ali smo shvatili da je taj Kiril svakako veoma blizak prijatelj oca Arsenija." Telegram je dosao iz Jaroslava. dobrom i poboznom coveku koga je otac Arsenije poznavao jos iz logora. Velika je sila Tvoja. Pricestio je sve nas koji smo se ispovedili.sin Igor.

Sada mi je bilo potpuno jasno da me neko prati. Cula sam kako mi se koraci priblizavaju. Kad tamo. Nemoj nicega da se plasis. Vise nisam zurila. Napetost je nestala i pomislila sam da mi se samo ucinilo da me neko uhodi. moja nepoznata saputnica mi rece: "Stani ovde i nemoj dalje da ides."Dok sam putovala kuci vozom. Nepoznata zena je takodje presla ulicu. i spazih iza mene ide jedna zena. nisam mogla da je gledam. svaki detalj odece je bio isti. lice joj je bilo nekako svetlo i bila mi je odnekuda poznata. Bila sam uverena da nisam sama. Kada smo dosle do druge raskrsnice. Pismo koje mi je otac Arsenije poslao mnogo mi je znacilo. Ubrzah korak i skretoh u bocnu ulicu. Dosla sam do raskrsnice i skrenula iza ugla. nisam vise imala osecaj da me neko prati. i ako mi ih oduzmu. Posto je okrenula glavu prema meni. Uspela sam nekako da savladam paniku i pocela sam da se molim. Sve ce biti dobro!" "Kada sam sisla sa voza u Moskvi. Njena pojava je bila potpuno ista kao moja. Nekoliko metara dalje odlucih da predjem ulicu. Nisam znala sta da radim. te na ulici nije bilo mnogo ljudi. Bila je veoma lepa. pomozi mi!" Tako sam isla ulicom i molila se. Pade mi napamet da bih mogla da izrucim sva pisma iz svoje torbe u kantu za otpatke i da pobegnem . Citavu noc smo pricale o ocu Arseniju i o njegovom nacinu zivota. "Neka bude volja Bozja!" molila sam se. Nastavila sam da se molim. Bila je nedelja. samo me Ti mozes izbaviti. Imala sam kod sebe u torbi mnogo pisama. stoga sam bila veoma mirna i spokojna.znaci da je Bog tako hteo. Mirno sam otisla kuci. Stavile smo pisma na sto. u Tvoje ruke stavljam svoj zivot. Voz je bio pun. ali ovako sam se molila Presvetoj Bogorodici: "Majko Bozja. Isla je za mnom na razdaljini od oko 20 . isti kaput. Srce poce da mi lupa. pogledala sam je. "Sve vreme sam razmisljala: sta da radim sa pismima ako me uhapse? Nisam znala kako da postupim. Te noci sam spavala kod Natase. Odlucih da proverim da li me zena zaista prati.30 metara. koja je obucena istovetno kao ja: potpuno ista marama. ali lice joj je bilo blago i puno dobrote. Iza mene su se culi koraci. jer joj je lice zaista blistalo. Obukla sam kaput. ali paznju mi je privukla jedna zena koja je uvek "slucajno" stajala ili sedela pored mene. stalno sam imala osecaj da je neko iza mene. Korak mi je bio lak i veseo. osetila sam da me neko prati. i neobicno svetlo. a ako mi se nesto desi. Zastala sam na uglu. Postepeno me je napustao strah. Usporila sam hod i sabrala misli. a drugu ja. Nekih sto metara posto sam napustila Natasinu kucu. Sve mi je to bilo veoma cudno. Zastadoh i pogledah. sta god da mi se dogodi .mada sam i dalje cula iza sebe zloslutni bat potpetica zene koja me je pratila. Ja cu nastaviti da idem ulicom umesto tebe. Mislila sam samo na svoju Spasiteljku. U medjuvremenu do ugla stize i zena koja me je pratila. Nisam vise obracala paznju kuda idem. toboz neobavezno oko sebe. Krajickom oka videh da me zena i dalje prati.no potom shvatih da bi pisma u tom slucaju bila odmah pronadjena. Jednu gomilu ce raznositi ona. a ona je nastavila ulicom. no tesile su me reci oca Arsenija koje mi je rekao na rastanku. a zatim ih razvrstale u dve gomile. o ramenu ista torba. Morala sam da okrenem lice." Tako mi je pricala Natasa kad sam otisla kod nje po pisma. Rano sledeceg jutra sam krenula da raznesem pisma. I dalje sam cula korake iza sebe. no ja sam je poslusala. Isle smo tako zajedno. jer znaju da sam izasla iz Natasine kuce. Pogledah je jos jedanput. zastade. Nije mi bilo lako. ili mi se to samo pricinjava. noge me nisu vise slusale. Samo mi Ti mozes pomoci. ceka me neka druga zena. nekoliko ljudi je uslo u voz zajedno sa mnom. morala sam mnogo da se trudim da usredsredim misli na molitvu. a mene bi lako nasli. a ja sam se radovala sto vise nisam sama. ohrabrilo me je i smirilo moja dotadasnja kolebanja. Kada dodje blizu mene. Zena mi se pridruzuje i koraca pored mene. Sada znam da je to mozda bilo suvise smelo. jer sam shvatala u kakvoj se bezizlaznoj situaciji nalazim. uz blagoslov: "Bog ce te sacuvati." Glas joj je bio strog. mnogi ljudi ce nastradati. Vise se nisam bojala. bice sa tobom. Svu sam svoju nadu polozila u Bogorodicu. . Majka Bozja je sa mnom. a na glavu vezala maramu. svu svoju nadu sada polazem u Tebe. Majku Bozju.

Zena koja me je pratila je imala natmuren i gnevan izraz lica. 1958. koji je imao oko cetrdeset godina i njegova supruga Jelena Sergejevna.pogleda me unezvereno. nije se osecao dobro. "Slava Tebi. spasi nas! Uvek nosi sa sobom Kazansku ikonu Majke Bozje. kao da je mrzela ceo svet. Jedan dan posle mog dolaska u posetu ocu Arseniju je stigao jedan bracni par: Jurij Aleksandrovic.tek tako! Kao u cirkusu!" Sta sam mogla da kazem na to? Islednik je. politicki zatvorenik. cak me je i udario. Na sledecoj raskrsnici obe su skrenule na desno. Ja sam samo cutala. identicno. Koga mi je Majka Bozja poslala u pomoc onog dana? Da li je to bila Ona sama? Ili je to mozda bio moj Andjeo cuvar? Mozda mi je neka svetiteljka dosla u pomoc i zavarala trag agentkinji koja me je uhodila? To nikada necu saznati. Na saslusanje su doveli cak i agentkinju koja me je pratila. sav iskrivljen od besa. Kada su je ispitivali. i nestale mi iz vida. oca Arsenija sam videla samo jos jedanput. Dok sam mogla. nego sam rekla: "Nisam se nikuda sakrila. no ponovo mi je Majka Bozja pomogla: dobila sam najblazu mogucu kaznu ." Kazne su u to vreme bile veoma surove. nisam imala snage da se odmah pokrenem. obucena kao ona: ista marama. ali znam da sam je videla. godine. ali i na mene i na druge. Posle ovog dogadjaja. da se ispovedim i od njega dobijem duhovni savet i odgovor na mnogobrojna zivotna pitanja koja su me mucila. nasa zastupnica i zastitnica. Stajala sam dugo na tom cosku. Do dva sata popodne. Tek tada se osvestih i smogoh snage da se okrenem i podjem natrag. urucila sam sva pisma koja je trebalo da raznesem prijateljima. duhovnik LENA Odlucio sam da posetim oca Arsenija i da mu ispricam svoj zivot.trogodisnje izgnanstvo iz Moskve. mnogi bi bili pohapseni i . Spasla me je Majka Bozja kojoj sam se sve vreme molila. Ispricala sam mu za ovaj cudesan dogadjaj i upitala ga sta misli o tome. ali vise nisam znala koju sam prvo pratila. jer da su zaplenili ona pisma. kojoj je moglo biti oko trideset pet. Boze nas. a zatim pozuri za mojom saputnicom. ista torba. Pratila sam ih. kada sam dosao kod njega. nisam nestala. da sam cula njen glas: uostalom. bili su pomalo uzbudjeni . Zato sam posla za onom koja je nastavila da hoda.ko zna? Mozda bi zavrsili u logoru. vikao. Moj jedini odgovor je bio: "Ne znam!" Molila sam se Bogu i cutala. sve to stoji zapisano u mom dosijeu. V. slava Tebi! Presveta Bogorodice. No. ja sam je pratila sve dok joj se nije pridruzila jedna zena koja je bila potpuno isto. pa sam morao da ostanem nekoliko dana u gostima kod Nadezde Petrovne i da sacekam da ocu Arseniju bude bolje. Do dana danasnjeg se pitam i cudim se: koga mi je to Mati Bozja poslala da me izbavi u onom kriticnom trenutku? Godinu dana nakon ovog dogadjaja su me uhapsili. a koja joj se naknadno pridruzila. "Presveta Bogorodica. gledala sam za svojom "dvojnicom" koju je sada pratila agentkinja. rekla je: "Druze narednice. Na saslusanju je islednik zahtevao da mu kazem ko je zena koja mi je pravila drustvo onog dana i kuda smo obe pobegle. koja je hodala veoma brzo. a ona je onda nestala! Istinu govorim. iste cizme. Oboje su bili naociti i visoki. a na kraju nisam vise mogla da cutim. i ne samo to: hodala je na isti nacin i imala isti polozaj glave. Cudo i veliku milost je izlila na tebe. kunem vam se! Nestala . isti kaput. Nosi je sa sobom i moli se! Zapisano prema secanjima A. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. pratila sam je jos deset minuta. cula je tvoje molitve i ukazala ti je veliku milost. R.

njegova duhovna kcerka koja je u isto vreme bila i njegov lekar. Svaki susret sa tim nedokucivim savrsenstvom i lepotom dirnuo bi me skoro do bola. osecao bih se prazno. zivot je bio veoma zanimljiv. Nemojte zaboraviti!" Svi smo se cudili kako je otac Arsenije znao da sam postavio pitanje na koje nisam dobio odgovor. do kraja dana ispricao kako sam dospeo u Crkvu i kako sam poverovao. Odjednom rece: "Nije trebalo da odbijete da ispricate Aleksandru Aleksandrovicu (tako se ja zovem) kako ste dospeli u Crkvu. upisao sam post-diplomske studije. nisam bio zadovoljan: nesto je i dalje nedostajalo u mom zivotu. Citav dan smo proveli u zivom razgovoru. Cesto sam se osecao kao patuljak koji je zalutao u zemlju divova. ili je zapisite. u svet drevnih ruskih bajki. Posto sam dao magistraturu. u svom zivotu. pa nije vise morao da lezi. ali oni se ponovo pogledase i promenise temu razgovora. veliku zbirku starih knjiga. pa mu je posaljite. Nekoliko puta sam se zaljubio i svaki put pomisljao da je to "ono pravo. Bilo mu je bolje. *** Zavrsio sam gimnaziju i upisao se na fakultet. planinskih livada i suma odevenih u jesenje ruho. pomalo netakticno i nepromisljeno: "A kako ste vi poceli da idete u crkvu?" Jurij pogleda u svoju zenu i odgovori: "Pa. oboje se nasmejase. vreme bi prolazilo i ja bih se hladio. "oprostajni caj". prilazem njegov zapis. kao i neverovatne oblike stena. no svaki put kada bih se vratio kuci posle takvog izleta. predao pismo u kome je napisao svoju pricu. ali sam se i dalje planinario. oblaka. novo i lepo. Treceg dana naseg boravka jos smo se vise zblizili. budno je motrila na svaki njegov korak. imao sam prilike da posmatram bezgranicni svet planina. zivota i odnosa prema ljudima. pevali smo ruske pesme koje su tada bile popularne. Stalno sam trazio i pokusavao da nadjem to "nesto"." No. Sa ljubavlju je gledao Jurija i razgovarao sa njim. preko nje!" Iz nekog razloga.i verovatno zbog toga malo bucniji. upitao sam ih. Guste sume na severu su me vracale u svet detinjstva. Dva meseca posto smo se upoznali kod oca Arsenija. Sledeceg dana posao sam sa njima u obilazak starih crkava i manastira po okolini. Kada sam zavrsio svoju pricu. Otac Arsenije se interesovao za vesti iz Moskve. vec tada. a sam nam je ispricao mnogo zanimljivih i korisnih stvari. Voleo sam da posmatram prozracnu maglu kako se spusta na planinske vrhove i lagano sve prekriva svojom tajanstvenom i velicanstvenom lepotom. Sport. a da toga ni sam nisam bio svestan. Predlozio sam im da mi ispricaju svoju pricu. No. pomalo stidljivo. nakon cega nam je Nadezda Petrovna priredila. bio sam pun sebe i otputovao sam u drugi grad da se bavim naucnim radom. no bio sam i dobar student. kako je sama imala obicaj da kaze. a ljubav bi ustupala mesto ravnodusnosti i dosadi. Nikada nisam ni pomisljao da su moji postupci izazvali neciju patnju. Hteo sam da se poklonim pred prirodom. Dok smo se odmarali na tim planinskim ekskurzijama. Sa njegovim i Leninim dopustenjem i blagoslovom oca Arsenija. Provodeci vreme u prirodi. knjige i planinarenje bile su moje strasti u to vreme. Sakupio sam. Lepo nam je bilo. Otac Arsenije se sada bolje osecao. a i sam sebe sam nekoliko puta doveo do ivice ocaja. Veoma ih je interesovala moja zbirka starih knjiga. no uvek sam razmisljao samo o sebi. ali nisam znao za cim. no medju njima je vladalo ocigledno jednomislije u svemu sto se ticalo vere. pa je mogao da provede neko vreme sa nama u razgovoru. Ostali smo jos dva dana. Irina. Jurij mi je. da joj blagodarim za takvu lepotu kojom badava daruje nas ljude. Kada smo se vratili u Moskvu. kao u studentskim danima. Mnoge sam na taj nacin ozalostio. pozoriste. . i ja sam im. Dopali su mi se. Bezbrizno sam uzivao u zivotu. Posle diplomiranja. Podelite sa njim svoju pricu. Ponekad bi ljubav nastupala kao neka zarazna bolest i ja bih drhtao. patio sam i zalio za necim. Jurij i Lena su nas cesto posecivali. Ozbiljno sam se bavio svojim poslom. kome je prisustvovao i otac Arsenije. vazduha.

Kolege na poslu. glas joj je bio iskren i topao. a ja sam samo ponekad bio svestan toga. no od tada me je stalno izbegavala i nije htela sa mnom da razgovara. kada sam je pratio kuci.postajao slep i gluv za sve oko sebe. no ovaj put sam hteo da posto-poto izbegnem neku rodjendansku proslavu. Bila je vrlo ozbiljna i strucna u svom poslu. a zatim . Takav je bio moj zivot. Ubrzo smo zajedno posetili Suzdalj i Ugljic. odgovorila mi je. posle posla. no iznutra. odgovorila mi je: "Interesovalo me je. Samo mi je rekla: "Nisam mislila da cete biti takvi. pa sam na nju gledao kao na jos jednu intelektualku. odgurnula me i otisla. da su pokusali da joj tepaju Lena ili Lenka. s tim sto joj je ton bio sasvim drugaciji. Na poslu sam pokusavao da joj se priblizim. Cesto sam radio sa njom. Bila mi je potrebna. Zaboravio sam Lenu na neko vreme. sve sam ucinio da joj se ponovo priblizim. moj zivot je bio prazan. Mada smo imali vodica koji nam je sve objasnjavao. To me je jos vise zagrejalo za nju. No. Godinu dana sam radio sa njom. "Zasto ga ne slusate? Prica vrlo zanimljive stvari". i pokusao da je poljubim. Jednom. Posle toga sam na poslu cesto zastajao kraj njenog radnog stola da popricam sa njom. a ako bih je upitao nesto o poslu. a to su bili muzeji i crkve. Ni tada nije htela da govori sa mnom. Pratio sam je kada je posla kuci s posla. njegovom sadasnjoscu i prosloscu. dosadna ljubavna veza. Spolja je izgledao veoma privlacno: bio sam uspesan mlad covek i ziveo dinamicno.Jelena Sergejevna. odlucna i pomalo svojeglava. na ravni duhovnosti i sve je povezivala sa verom i sa zivotom Ruskog coveka. Odbijala je svaki razgovor. Kad god bismo usli u neku crkvu. gde sam upoznao jednu devojku. shvatio sam da jednostavno ne mogu da zivim bez nje. pa sam se i ja prijavio za putovanje. Kada sam je pitao kako to da se toliko razume u rusku umetnost. Otputovao sam na jug. bilo je samo nas cetvoro mladih. Bila je veoma talentovana. odgovarala mi je jednosloznim recenicama. Ona se tada otrgla od mene. a da je nisam ni primecivao. po povratku u Moskvu. Ni mene nije interesovalo da slusam vodica. Vas umetnost uopste ne interesuje . Kolege su je oslovljavale zvanicno: Jelena Sergejevna. Jednom odlucih da je presretnem na ulici i pokusam da razgovaram sa njom. primetio sam da se Jelena Sergejevna izdvojila i da sama posmatra ikone. koja mi je sluzila samo da ubijem vreme. ponekad bi se neprimetno uvukla u moj zivot bezbojna. Osecao se u njenom glasu prisni odnos vernika prema Bogu i prema veri. Zainteresovala me je. Pricali su mi. Sela je na tramvaj i sisla na sledecoj stanici. freske i druge detalje po crkvama. pitao sam je. u planinskom ambijentu gde smo kampovali. Jednom je nase preduzece organizovalo izlet do Rostova. pa sam joj se pridruzio. krenuli smo prvo u obilazak znamenitosti grada. Kada je pricala o istorijskim dogadjajima i zivotima svetitelja. "Ja na drugaciji nacin tumacim staro rusko slikarstvo". U odseku za gradjevinu mog preduzeca radila je devojka od svojih dvadeset pet godina. Svaki od tih izleta mi je predstavljao nesto sasvim novo i posebno. pa sam procitala neke knjige o tome. "Dosla maca na vratanca!" dobacivale su mi. U nasem drustvu bila je i Lena.bio je to samo izgovor. Posli smo zajedno u obilazak muzeja. Govorila je skoro kao vodic. pocele su da me zadirkuju. grubo sam je zgrabio. hteo sam da razgovaramo. no nikada me nije interesovala kao zena. Putnici su vecinom bili stariji ljudi. posao sam za njom i stigao sam je. Ona im je ozbiljno rekla: "Zasto komplikujete stvar? Zovite me prosto . bila je puna poleta i njeno tumacenje rostovskih ikona mi je otvorilo neke do tada sasvim nepoznate vidike. ali uzalud. Doslo je leto i godisnji odmor. Krenuli smo autobusom rano izjutra. U Rostovu sam bio nekoliko puta. Nije mi bilo tesko da se zaljubim." Tako je i bilo. Jednom." Od tada je odlazila kuci uvek u drustvu koleginica. kada je pocela da radi. Kada smo stigli. a narocito neke zene kojima nikada nista ne moze da promakne." Tada sam se zagrejao za nju i mislio da cu je vrlo brzo pridobiti. Ona je crkvenu arhitekturu i umetnost posmatrala na nekoj visoj ravni. i sve se to odslikavalo u njenom predstavljanju ikona.

Pokusavao sam da razumem sta se peva ili cita. Od toga dana redovno sam odlazio u tu crkvu.. pa jos i da se moli? Kako neko moze da stoji u gomili starog sveta.. Hteo sam da joj pridjem. posle mesec i po dana. covek moze da ode i na koncert. a ne da stoji. Odlucio sam da podrobnije ispitam i proucim prirodu verovanja u Boga kod savremenog coveka. da voli stare stvari. odgonetao. pevao sam i ja sa njima. mladu zenu poput Lene. primetila me je. no u njima sam naisao samo na ismevanje i kritikovanje vere i svega sto ima veze sa Crkvom. Stajao sam sa strane i posmatrao je. Svetlosti tiha. a zatim sam poceo da dolazim i drugim danima. Otisao sam u biblioteku i pronasao neke naslove o religiji. duso moja. Pokusavao sam da saznam sto sam vise mogao o Hriscanstvu. Ne cine to sve valjda zato sto ih je neko naterao? Mora biti da u coveku postoji urodjena potreba za verom. Celivala je ikonu i nekoliko puta se prekrstila i poklonila pred njom.. Mozda se radi i o nekom neistrazenom psiholoskom ili psihickom fenomenu? Slusao sam i pamtio molitve kao sto su: "Isuse Hriste. Kada su ljudi pevali u crkvi. no ja sam i dalje odlazio tamo. a onda zurio da ih zapisem i da razmisljam o njima. U pocetku sam dolazio samo subotom. ali da bi uzivao u lepom pevanju. No. Uskoro je zbog mene napustila posao. Misli iznesene u Jevandjelju su bile razumljive i blage. arhitekturu i istoriju. da joj se izvinim. A onda sam pomislio: vec je proslo dve hiljade godina kako ljudi veruju u Isusa Hrista i u Majku Bozju. Bilo mi je jasno da covek moze da se interesuje za umetnost. takodje su redovni posecivali sluzbe. osecao sam se radosno i lepo. kao civilizovano bice. ali kako moze neko ko zivi u danasnjem svetu i veku da poveruje u Boga. vec da ima i dosta mladih. nikoga nisam poznavao u crkvi i nisam znao koga da pitam da mi razjasni sve moje nedoumice. Lena je. Usla je u crkvu.. Zdravi momci. mladi ljudi koji su licili na intelektualce. ginu za svoju veru. kasnije bih razmisljao o onome sto sam cuo. a jos uz to i da sedi. svake subote. posto me je primetila u crkvi. ipak sam u njemu pronasao tumacenja i objasnjenja molitvoslovlja i sluzbi. kako bih izbliza mogao da proucavam fenomen vere. Nikolaja Cudotvorca. Zeleo sam da saznam sta je to sto coveka privlaci i nagoni da veruje. kao ovde. Pokusavao sam da proniknem u reci molitava. jer sam na te sluzbe uglavnom isao. vecinom baba. Zatim je popela u hor i pocela da peva sa njima. i da slusa svestenika koji peva i cita nesto nerazumljivo i krajnje neubedljivo? Naravno.. pevanje je veoma lepo. klanjaju do zemlje. da veruje u Boga. mole se. normalno obuceni. ali uspevao sam da uhvatim samo pokoju rec ili izraz. Sta li ih je to privlacilo? Sta je privuklo Lenu ovamo? Pozeleo sam da razgovaram sa nekim o tome. Osetio sam da je pristup veri u takvim delima "naucnog ateizma" povrsan. posle cega su mi mnoge stvari postale jasnije. neiskren i neistinit. Tesko mi je bilo da pronadjem u tim recima smisao. Nikad je nisam video takvu. Nabavio sam Sveto Pismo i neke knjige o Crkvi koje su stampane pre revolucije. Savremene knjige o ikonografiji i arhitekturi mi nisu mnogo pomogle." Pamtio sam reci. No. Pozeleo sam da shvatim znacenje sluzbi. Jednog dana u domu svojih rodjaka naisao sam. Razgovarao sam i sa nekim rodjacima i prijateljima. kao neki stari rukopis. Nastavio sam da odlazim u onu crkvu. bocnim ulicama otisla do jedne male crkve. svetlo i sabrano. . Stajao bih medju vernim narodom i gledao nju. Knjigu sam odmah procitao od korica do korica. devojke. "Sada otpustas slugu Tvojega. a ja za njom. Trazio sam vise od toga. Primetio sam tada da u crkvu ne dolaze samo stari ljudi. ali za savremenog coveka nekako naivne. Pazljivo sam pratio sluzbe.". Zaintrigiralo me je da saznam sta je to nagonilo savremenu. ali nista nije vredelo. Kasnije sam saznao da je to bila ikona sv.odatle. Postepeno sam ih. na kome nastupaju profesionalci. teskim za razumevanje. prestala da dolazi. "Blagoslovi. Lice joj je bilo preobrazeno. Medjutim.. Najvise sam saznao o vecernjoj i o jutrenju. sto naravno nije promaklo mojim koleginicama. Mada je taj katihizis bio napisan zvanicnim i suvoparnim jezikom. no bio sam zbunjen kada bih citao Jevandjelje. sasvim slucajno. ali sam i dalje bio u mraku. Neke stvari su mi se razjasnile.". majke sa decom. Mnogo mi se od svega toga pojasnilo. da ih razumem. u tajnosti. Gospoda. na jedan stari katihizis.

o svojim lutanjima. na moje veliko iznenadjenje. Uzeo sam Lenu pod ruku i rekao joj: "Lena. no ne prestajem da pricam: "Znas sta. Oci joj zasijase radoscu." Pevam i ja. Jednom sam kod mostiju Sv.. I dalje sam voleo prirodu i planinarenje. jos uvek mi se mnogo toga cinilo neprikladnim za ovo vreme. Taj svet nije bio odvojen od savremenog zivota. bulevarima. sada sam imao drugacija interesovanja. grad je jos spavao. verovatno su bili iznenadjeni scenom: jedan krupan momak na sred ulice grli devojku. o svom zivotu i o njoj. sada sam pustao da njihovo znacenje prodre u mene. Nema mesta umoru. nisam vise samo slusao reci molitve. a poneki put uhvatio sebe da se i ja molim. Sunce samo sto je bilo izaslo. nadahnuce i punocu. Prvo sam isao zbog Lene. Idemo bocnim ulicama. Svi pevaju: Hristos Vaskrse iz mrtvih. Lenino prisustvo. setamo bez cilja. Jos uvek mnoge svari nisam razumevao. Mozda nas i niko nije video. Dosao je dan kada sam konacno shvatio zasto ljudi veruju u Boga. Prosle su dve godine od kako sam poceo da odlazim u crkvu. Lena!" ponovih. ljudi su poceli da se razilaze." Ako je bilo prolaznika. Gledam je i pricam joj. Danas je sve lepo: Vaskrs. nesto sto je svemu tome davalo znacenje i smisao. Lenu nisam vec dugo sreo. a sada idem kao vernik. Posle sluzbe mi reci molitava i pesama ostajale duboko urezane u dusi. On mi je odgovorio na mnoga pitanja i razjasnio mi mnoge stvari. brigama. Bio je to za mene veoma radostan susret.. Dusa mi je ispunjena Vaskrsnjim molitvama i srce mi peva: "Hristos Vaskrse!" Lena koraca pored mene i slusa me. a vazduh je bio blag i svez. poceh strasno da se bavim proucavanjem Hriscanstva. ko zna? "Jurij". drzi me pod ruku. Tamo bih iznajmio sobicu i svaki dan odlazio u manastir. Na glavnim vratima je bila velika guzva i ja odlucih da izadjem na sporedna vrata. Napustio sam veliki deo svojih navika i obicaja iz proslosti. Lena? Znas li sta hocu da ti kazem?" stalno ponavljam. zatim sam nastavio da idem iz radoznalosti. negativnim osecanjima. no ne nalazim snage da dovrsim recenicu. Jesam li tada verovao? Ili sam se navikao da dolazim na sluzbu? Tesko mi je sada da odgovorim na to pitanje. ne mogu da prestanem. Imam zelju da svakoga grlim. raspolozenje. no sada je u moj zivot stupilo nesto novo.I tako. Osecam se kao da sam se ponovo rodio. vec ga je. ja ih nisam video. "Hristos Vaskrse!" pozdravih je. To me je uvelo u svet koji mi je do tada bio nepoznat. a zatim potrcali zajedno niz stepenice i krenuli ulicom. Jurij. prvo iz znatizelje. o veri. Nekada sam dolazio u crkvu da bih video Lenu. dusa hoce da mi poleti. Ona me gleda pomalo stidljivo onim njenim krupnim crnim ocima i odgovara mi: "Znam. a sada dolazim zato sto verujem!" Pricam joj o sebi. ali nje nije bilo. Ako je i bilo drugih prolaznika na ulici. Sada ce to biti nasa crkva. da svakoga volim. povremeno me gleda. Ona me pogleda i lice joj se odjednom ozari. Bio sam pun Vaskrsnje radosti. Razgovaram sa Lenom o Vaskrsu. Trebalo mi je duze od godinu dana da shvatim o cemu se radi u crkvenim sluzbama i da usvojim osnove Pravoslavne vere. Sluzi se jutrenje i svuda unaokolo je radost. Poljubili smo se tri puta. U svakom slucaju. ali nista ne govori. Sergija upoznao studenta bogoslovskog fakulteta. "Vaistinu Vaskrse!" odgovori mi ona i pridje mi. Ona ide pored mene. Trazio sam je po drugim crkvama. rece Lena. i radosti sto sam u Leninom drustvu. Nisam bio nimalo iznenadjen sto je vidim. Po odsluzenoj Vaskrsnjoj Liturgiji. poceo sam da odlazim u ovu crkvu pre dve godine zbog tebe. no i dalje sam veoma malo znao. Tada na stepenicama ugledah Lenu. "Znala sam sve vreme da ides u moju crkvu. smrcu pogazivsi smrt. Pun sam neke neobjasnjive i neiskazive radosti. "Hristos Vaskrse. Poceo sam da za vreme odmora i praznika posecujem TrojickoSergijevski manastir. zivot. a moram da priznam. Vaskrs je. glavnim ulicama. Ta me radost celog obuzima. a sada sam dolazio zato sto nisam mogao da ne dolazim. Nasa!" . Zavrsio se Casni Post. videlo se da se iskreno obradovala. Njeno cutanje pocinje pomalo da me brine. u sebe ukljucivao.

da. privlacile su nas savremene stvari i kretanja. Sve ostalo je doslo samo po sebi. politicki zatvorenik. Zapisao sam ovu svoju pricu jedne duge veceri. dok smo sa nipodastavanjem gledali na proslost i na sve od "pre rata. Od tada ga cesto posecujemo i svaki put odlazimo od njega sa osecanjem radosti koje se ne moze ni sa cim uporediti. ali nam se mnogo dopalo. bez dubljeg razmisljanja. a sta ne. ali samo povrsno. Usli smo unutra i celivali ikone." Moja majka je imala obicaj da svrati u crkvu na Bozic i Vaskrs. Vrlo brzo smo postale nerazdvojne prijateljice. Cutali smo oboje neko vreme. svojim idejama i raspolozenjima. Klekla sam pred ikonu. Ispovedao me je jedan visoki i mrsavi svestenik. Sada je tamo bila u toku druga sluzba. Onda stadoh da mu nabrajam sta mi se u crkvi dopada. a onda me on upita. ali zbog cega? Radi koga? O tome nismo razmisljali. Na kraju sam mu rekla da mi se crkvene sluzbe cine vrlo komplikovanim i da nista ne razumem. Pripremila sam se da upoznam svestenika sa svojim nacinom razmisljanja. Crkva postoji. ali me je ipak kod kuce naucila "Oce nas" i "Bogorodice Djevo. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. a zatim me ubedila da se i ja ispovedim. pomolili se zajedno i otisli. i ja zaboravih sta sam htela da mu ispricam. nismo imale sta da radimo.Nista nisam odgovorio. Kada sam zavrsila. Odlazila je na sahrane i parastose prijateljima i clanovima porodice. Retko me je vodila u crkvu (tako se to tada radilo i takav je bio red). To je prica o tome kako sam poceo da idem u crkvu. kao i kada bi se dogodila neka nesreca. pa smo odlucile da odemo u obliznju crkvu da vidimo sta se tamo desava. pozva me Lena. Pohadjala sam skolu u koju su isla deca iz razlicitih sredina: deca radnika kao i deca obrazovanih roditelja. za vreme letnjeg raspusta. To je bilo jedino sto sam znala o veri sve do svoje petnaeste godine. Nista nismo razumele. te smo se osecale lagano i radosno. Otac Arsenije nas uci i savetuje kako da hriscanski zivimo u danasnjem svetu. Jednom. Otisla je na ispovest. avgust." Deca su ismevala svestenike i monahe. a zatim o Sonji. a onda ga pogledala i videla da je dosta mlad." Uvek mi je govorila da treba da se molim za mamu i tatu. Sa ocem Arsenijem nas je upoznala Lenina majka pre dve godine. Ta proslost i nije tako davna: Lena i ja smo u braku tek cetiri godine. Kao i svuda. pitao me je da li znam sta je vera i sta je cilj covekovog zivota. pomalo se salio na racun crkve i njenih obreda. Sluzba nas je privlacila i nekako nas uzdigla. a ja nisam bila izuzetak. bas se lepo osecam!" Kasnije smo cesto odlazile u tu crkvu. Nismo znale ni sta je to. na cemu sam mu bila veoma zahvalna. sa radoscu Bogopoznanja. Ostale smo do kraja. "Hajdemo kod moje majke. blago i ljubazno: "Zbog cega si dosla?" Poceh da mu pricam o sebi. Kada smo izasle iz crkve. Posto . prisecajuci se svoje proslosti. Svestenik me je slusao i nije me prekidao. dok se ponovo nismo nasli ispred crkve. Bio je 19. a svestenike nazivao "dugokosima. ceka me da dodjem posle sluzbe". praznik Preobrazenja Gospodnjeg. duhovnik LjUDA U mojoj porodici postovala se crkva i vera. Tada sam se sprijateljila sa jednom devojcicom po imenu Sonja. Probile smo se napred da bolje vidimo. Cekao je. Moj otac je bio skeptik. Sonja mi rece: "Ljuda. Sonja se cak upoznala sa nekim od parohijana i razgovarala sa njima. samo sam je jos jace zagrlio i tako smo jos dugo isli ulicama. Iz nekog razloga odjednom mi bi veoma neprijatno.

prava Hriscanka. no nisam bila nista manje omiljena od ostale njegove duhovne dece. Tata se. uprkos velikim iskusenjima koja sam imala. Posle toga ces pristupiti svetoj tajni ispovesti. Kasnije je bilo jos gore. Samo se uzdaj u Boga. mnogo sam naucila i shvatila. Tata je bio veoma dobar i posten covek. Cak je i dosao nekoliko puta u crkvu da porazgovara sa ocem Arsenijem. On nas je sve podjednako voleo. Ja sam bila od onih koji su primali: crkvi sam prisla da bih dobila utehu. Jednog dana je moja majka otisla u crkvu sa namerom da razgovara sa ocem Arsenijem. Na kraju me svestenik. kako mi se tada cinilo. Krajem dvadesetih godina otac Arsenije me je blagoslovio i rekao mi: "Ljuda! Bog ti je mnogo dao. ali Natalija Petrovna mi sapnu: "Ne brini. Mogu zaista da kazem da je od mene napravila iskrenu vernicu i pomogla mi da saznam mnoge stvari. kao i da se napojim sa izvora zive vode. objasnivsi mi da nisam bila spremna za ispovest. imas mnogo uspeha u zivotu. uspela da dodje do njega. Nije mi nista rekla o svojoj nameri. on mi je sam davao odgovore. koja cisti dusu od svakoga zla i greha. pricao je viceve o svestenicima i manastirima i cesto je citirao Volterove misli o religiji. morala sam uvek da se oslanjam na nekoga ko je jaci i zreliji od mene u veri. kao i uvek. Smatrali su moje odlazenje u crkvu beskorisnom. Prolazile su godine. Tada on rece: "Upoznacu te sa jednom dobrom i prijatnom osobom koja ce ti pomoci da naucis malo vise o Pravoslavnoj veri. ali uvek mi je bila potrebna pomoc. no tek je sledeceg dana. rukovodjenje. ali mi nije procitao razresnu molitvu. odlazila na predavanja. vec se oslanjao na misljenje moje majke koju je bezuslovno voleo. Kada sam ugledala majku u crkvi. Veoma sam joj zahvalna. Usvojila sam jedan drugaciji nacin misljenja i ponasanja. posle sluzbe. Cekala je da se zavrsi sluzba. Slegla sam ramenima i rekla mu da me nista ne muci i nista ne brine. savet.Natasa. Ona ce ti pomoci da neke stvari razumes i objasnis. Dok je trajala sluzba. Zabranjivali su mi da postim. nego ostalima. Slusala sam njegove propovedi. Zahvaljujuci veri." Dao mi je blagoslov. nekima od nas je bilo dato da mogu vise da daju svojoj Crkvi. bice ti uvek potreban neko da te vodi. Ipak. i ja sam naucila mnogo o crkvi o njenim sluzbama. Vera je dala smisao mom zivotu. duhovnu pouku i savet. Crkva mi je mnogo dala. no ipak bezopasnom detinjarijom. . Nisam bila miljenica oca Arsenija. prema svemu tome odnosio sa nipodastavanjem. moras prvo da naucis neke stvari. ne znajuci sta da kazem. zivot mi je miran i srecan. Tata nam se nije vise smejao. verujem da su mama i on razgovarali o tome. ometali me kada sam pokusavala da se molim. Roditelji su mi se smejali prvih nekoliko godina. Druzi se sa njom. o ljubavi prema bliznjima i o svemu sto je dobro. Imala je tada dvadeset cetiri godine. Smirio se i prihvatio novo stanje u kuci. Tako smo majka i ja postale duhovna deca oca Arsenija. ucestvovala u duhovnim razgovorima i citala duhovne knjige koje mi je preporucivala Natalija Petrovna. sada vec shvatajuci znacaj i neophodnost ove svete tajne. Tek pre deset godina sam se usudila da je od miloste nazovem .sam na vecinu njegovih pitanja cutala." Posle njenog razgovora nije vise bilo uvredljivih komentara kod kuce. veoma sam se zabrinula i ocekivala da ce se nesto neprijatno desiti. jer je u mene ulozila veoma mnogo svog vremena i energije. Govorio mi je o molitvi. Ali. sve vreme sam se pitala. Pitao me je da li me nesto muci ili brine. o grehu. ali u pitanjima vere. Uvek sam je oslovljavala punim imenom. Bog se postarao da se uvek neko takav nadje u mojoj blizini. izuzetno obrazovan i inteligentan. sa kim to svestenik ima nameru da me upozna? Bojala sam se da nije neka "babuska" koja ce me daviti sa pridikama o ponasanju danasnje omladine." Tada me je upoznao sa jednom zenom koja mi je bila oslonac u veri citavog zivota. ali nije imao svoje misljenje. Natalija Petrovna. Sest meseci posto sam se upoznala sa Natalijom Petrovnom otisla sam na ispovest ocu Arseniju. a moja majka je pocela redovno da odlazi u crkvu. otac Arsnije upozna sa Natalijom Petrovnom. Postala sam.

da smo ostarili. Kao i ranije. Cak i u to tesko vreme nas nekoliko duhovnih cada oca Arsenija pokusavali smo da se drzimo zajedno. Promenili smo se. politicki zatvorenik. Po zavrsetku rata. Svetlost je utihnula. O ocu Arseniju nista nismo znali. pa i cetrdesetih godina. Jedna mala grupa sastajala se oko one duhovne dece oca Arsenija koja su bila najjaca u veri. Nismo ga posecivali samo mi. vec i prijatelji koje je otac Arsenije stekao tokom dugogodisnjeg zarobljenistva u logoru. Otac Arsenije je mnogo propatio zbog nas. a drugi su nas napustili. najedanput. Bili smo ogorceni zbog neblagodarnosti. ko je dobio dete ili unuce. Tada smo razgovarali o zdravlju i razmenjivali novosti: ko se ozenio. ali smo svoje duse odnosili na lecenje ocu Arseniju i ostavljali kod njega sve svoje brige.Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. Nije bilo nikoga ko bi mogao da nas upucuje i da nas ispravlja. svi smo se ponovo nasli u Moskvi. Neki su culi da je umro od gladi u logoru. bili smo mladi. Bilo je to 1958. bili smo prinudjeni da se okupljamo po kucama i da tamo sluzimo. da smo izgubili duhovnu snagu. trudili se da citamo. zbog straha da se i njima nesto slicno ne desi. To nam je pomoglo da se odrzimo u veri. nasi razgovori i ispovesti bili su za sve nas dogadjaj nesravnjene radosti. 13:7) A onda smo. decu. Zatim je dosao rat i sve nas razdvojio: usled gladi.. iznenada. a za uzvrat dobijali duhovni savet. svi smo zurili da se ponovo nadjemo pod njegovim roditeljskim staranjem. probleme. ali to je sve nekako tesko islo. molili se zajedno. Odjednom smo dobili neku novu snagu i uspeli da otresemo sa sebe prljavstinu ovosvetskog zivota i da se ponovo priblizimo Crkvi. I dalje smo govorili kako je vazno voleti i pomagati bliznje. Duhovna deca oca Arsenija koji su posle rata postali svestenici otisli su iz Moskve." (Zah. otvoreni i iskreni. sumnje. Povratak oca Arsenija je za nas znacio povratak u zivot. napustili nase bratstvo. . neki da je streljan. posao. o velikim crkvenim praznicima i sahranama. neki su slani u izgnanstvo.. "zvanicne" crkve. Donosili smo mu svoje grehe. da se obrazujemo i da negujemo bolesne medju nama. Svako od nas je imao svoju porodicu. Pri kraju cetrdesetih shvatili smo. Posto su nam zatvorili crkvu. puni energije. skoro svi: jedan mali broj nase brace i sestara je usled straha i ravnodusnosti otisao od nas. Postali smo bezosecajni. no mi smo zapravo zeleli da nama drugi pomognu. duhovnik NEKOLIKO SETNIH MISLI Za vreme dvadesetih. saznali da je otac Arsenije ziv i da je pusten iz logora. Zapravo. vodio nas je i poucavao. Prosla je godina i broj posetilaca u malenoj kuci u dalekom gradicu je rastao. i sve su te ovosvetske brige umnogome razvodnile i oslabile nasu veru i nase dobre namere. Razgovori o veri i zanimljive teoloske rasprave pripadale su proslosti. Neki su. bolesti. tridesetih. pokusavali da jedni drugima pomazemo kao nekad. Nase malo bratstvo je zivelo i radilo u tajnosti. "Udaricu pastira i ovce ce se razbeci. Mnogi od nas su hapseni. pripadali smo razlicitim moskovskim crkvama. pouku i utehu. netrpeljivi. neosetljivi. a neki u jedan od zloglasnih sovjetskih logora. ko je umro. zbog okamenjenosti srca i zaborava nekih ljudi. Nas prvi susret sa njim. bol i ogorcenost. cak i kada je bio u izgnanstvu. Vidjali smo se samo retko. Goreli smo od zelje da jedni drugima pomazemo. nas duhovni zivot se skoro ugasio. verujuci da im je bolje i bezbednije da posecuju otvorene. te je i kontakt sa njima bio veoma otezan. a kome je dodeljen stan. zbegova i mobilizacije rasuli smo se po celoj Rusiji. U pocetku je sa nama bio otac Arsenije. Sastajali smo se. Svi smo hrlili u kucicu u kojoj se nastanio posle izlaska iz logora.

Cuvajte veru. a zatim su ljudi krenuli da dolaze. vise se molite. mnoge su teskoce preziveli. pa i u ovim uslovima ziveti. niti dozvoliti da se pretopite u bezlicnu masu hladnih ljudi koji misle onako kako im je propisano. ucinilo da postanu ravnodusni. narocito nedeljom i praznicima. isti za sve i cini da covek ne moze ni trenutak da ostane sam sa svojim mislima. a subotom i nedeljom bi se u mojoj kuci sakupilo i do desetoro posetilaca. od vlasti odobrenoj crkvi. Nismo vise bili mladi. Kada je otac Arsenije odlucio da se za stalno nastani kod mene. Propisani nacin misljenja sputava radjanje vere kod coveka i odrzavanje iste te vere kod verujucih. ali bilo je i onih drugih . ona ce ziveti vecno.Nikada necu zaboraviti reci oca Arsenija: "U svetu idite samo stazom Bozjih zapovesti. mada plovite burnim morem zivota u svetu. Nekada nije bilo tako. . Pitala sam oca Arsenija jednom: zbog cega nam se ovo desava? Odgovorio mi je. novine. Zvao se Pavel Semjonovic. ipak. na prevazilazenje prepreka. Istina." Rekao nam je jos i ovo: "Molitva Majci Bozjoj je jedna od najmocnijih i najvaznijih molitvi. stalni pritisak. vremena su. ridj. Ispocetka sam podsecala oca Arsenija da je ovakvo okupljanje opasno. cak i kada ode u banju ili odmaraliste. no cinjenica je da smo i otac Arsenije i ja oboje hapseni i slani na robiju. otac Arsenije je svestenik koji ne pripada ni jednoj zvanicnoj. Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. pocela da se polako menjaju nabolje. ipak smo se promenili. Godinu dana posle dolaska oca Arsenija u moju kucu. No. kako se ne bi privlacila paznja vlasti. priblizilo ih "normi". Kasnije je poceo da pise pisma. duhovnik PAVEL SEMJONOVIC Bog nas je sacuvao Svojom miloscu i nije odstupio od nas. u pocetku nije vidjao nikoga. Budite milostivi jedni prema drugima. televizija. Nece dopustiti da izgubite jasnocu misli. Ljudima se govori i daje ono sto neko drugi misli da im je potrebno. Tada ce Bozja milost uvek biti sa vama. Sve je ucinjeno da se iz dusa ljudi iskoreni vera. borite se da zadrzite ispravno misljenje o svemu. i tamo neko drugi odlucuje umesto njega. na vrata mi je zakucao inspektor iz nase pomesne policijske stanice. politicki zatvorenik.na zalost. Uslovi su bili takvi da je bilo neophodno sve svoje snage usmeriti na prezivljavanje. mnogo. posle Staljinove smrti. bioskopi. jer i tamo postoji odredjeni ritam i program koji se mora postovati. Ljudi zive zajedno." Mada je otac Arsenije bio sa nama i mnogima od nas dao novi zivot. casopisi. zivot nas je umorio i slomio. Pogledaj samo kakav je danas zivot: radio. no on je sve prepustio Bogu. no mestani su mu nadenuli nadimak "grabljivac. pomalo setno: "Na neki nacin to je prirodno. niti je kome pisao. Uz to. Covek nikada nije sam. "Brzina zivota danas. Svakoga dana proveravajte svoje postupke i dajte odgovor za njih pred sobom i pred Gospodom. Svasta je moglo da se desi. da oseti Bozje prisustvo. Preko nedelje bi imao nekoliko poseta. brinula i pokusala da uvedem nekakav red u posete." Bilo mu je oko 35 godina. citajte Sveto Pismo i Bog ce vas sacuvati. Cinilo mi se kao da sada u molitvama vise trazimo od Boga nego sto Ga proslavljamo. no otudjeni jedan od drugoga usled svakodnevne borbe za prezivljavanje. sve to cini da danas ljudi misle na nacin koji im neko drugi propisuje. bio je srednjeg rasta. Ja sam. ne zaboravi: Crkva Hristova ce u svim. i pozorista: sve to stvara jedan standardni nacin misljenja. da ljudi dolaze jedan po jedan. "Sve ovo je imalo uticaja i na vernike. Ljudi su kroz svasta prosli. u mislima i delima upodobljavajte se monasima. U nasoj ulici su ziveli i dobri ljudi.

" Dok smo razgovarali. ja i dalje nisam volela te posete. Posete Pavela Semjonovica su se nastavile citave dve godine. videcete da taj covek u sebi nosi iskru Bozje ljubavi. Mada je u pocetku uzimao novac koji sam mu davala. ne samo sto nije hteo da uzima novac." Posle ovoga. no on se na to samo mirno osmehivao. Proveli bi neko vreme u razgovoru. sta vam. "Svaki put kada dodje. popio caj i rucao sa nama. "Zasto se upustate u razgovor sa njim?" upitala sam jednom oca Arsenija. njuska oko kuce. Pavel Semjonovic je najpre sa razumevanjem slusao odgovor oca Arsenija na njegovo pitanje o logoru. radovao ovim susretima i reklo bi se da je uzivao u njima. a Pavel Semjonovic bi mu rekao ponesto o sebi i o svojoj porodici. Novac nije hteo da dodirne." Prolazilo je vreme. Svi njegovi prijatelji. i uvek govorio: "Ovo je moj poklon za vas. dala sam mu nesto novca. Ko je? Odakle je? Ja se nasmejah i rekoh mu: "Druze Semjonovicu. koja uopste nije mala. ni ovakvi razgovori. Otac Arsenije bi svaki put kada on dodje izasao iz svoje sobe i seo sa nama. zagleda svaki cosak i jos nam uzima novac!" Otac Arsenije me pogleda veoma ozbiljno i odgovori: "Nadezda Petrovna. Posle tri godine. Uprkos tome. vi ga niste pogledali dovoljno pazljivo. o istoriji nase varosice. druze Streljcov. u sobu udje otac Arsenije. Pravio se kao da nije video. Kada ga dobro osmotrite. Odlazeci. a zatim poceo da se raspituje za mog podstanara. a otac Arsenije ga je slusao i zivo razgovarao sa njim. Na moje iznenadjenje. oko sto rubalja. . Prvi put je proveravao broj kuce. ili bi se nadovezivao na razgovor o temama koje je otac Arsenije nacinjao. Pavel Semjonovic je umeo da naplati kaznu ili da uruci opomenu od vlasti. sve sa osmehom na licu. Iz meni nerazumljivog razloga. upitao me za zdravlje. drugi put je. "Raspitujete se za mene?" Pavel Semjonovic se iznenadi ovim iznenadnim pitanjem oca Arsenija. Odbijao je da mu platimo. nesto proverava. moj podstanar je i zvanicno prijavljen policiji. dolazio nam je redovno jedanput mesecno.plavook. Kad je odlazio. pozdravio se. ukljucujuci i mene. Ispostavilo se da je to stvarno zeleo. rekao i neku rec o Bogu. izgledalo je kao da uziva u tom razgovoru. toboze pregledao da li nam je ograda oko kuce u ispravnom stanju i raspitivao se da li drzimo psa. ali se pribra i odgovori: "Da. pak. Jednog dana mi je usao u kucu. i uvek nasmejan. Nisu mi se dopadale ove posete. Vapi susedi pricaju da je kod vas uvek puna kuca. Za takve aktivnosti postoje zvanicne crkve. Recite mi. posle nekog vremena nije vise zeleo da ga prima. otac Arsenije bi pricao Pavelu Semjonovicu o svom zivotu u Moskvi. Otac Arsenije se. morala sam da mu ga stavim u dzep. Otac Arsenije je poceo da ga poziva u svoju sobu. Priznajem da smo ga se svi pribojavali upravo zbog tog osmeha. Pitao sam drugaricu da li sluzite crkvene sluzbe u kuci. Nisam mogla ni da zamislim gde je mogla da se krije iskra Bozje ljubavi u ovakvom coveku. Inspektor provede sa nama oko sat vremena u razgovoru uz caj i kolace. Spomenuo je Jehovine Svedoke. Znamo da je vas podstanar svesteno lice. Cujem da ste bili u logoru?" Poce razgovor. pozdravi se sa posetiocem i sede sa nama. Ti razgovori su bili veoma neobicni. Imala sam osecaj da on prosto zeli da porazgovara sa ocem Arsenijem. Svaki put bi popricao sa ocem Arsenijem. a zatim sam poce da prica o nekakvoj sekti iz inostranstva koja hara njegovim rodnim gradom. O njemu se sve zna. Da ne sluzi mozda crkvene sluzbe u kuci? Vi znate da je to strogo zabranjeno zakonom. vec je poceo da nam donosi poklone u vidu hrane koja nije bila dostupna obicnim ljudima. porucio nam je: "Pripazite na kucne posete. govorili su mu da to ne cini. zapravo treba?" "Ne treba mi nista. bojala sam se i nisam imala poverenja u policijskog inspektora.

sabrano i blago. Pogledah u jednom trenutku Mariju Karpovnu i videh da hoce nesto da mi kaze. Pomagala nam je. Moja majka me je zamolila da vas pozovem. a onda i od vas. da nam neki pijanac kao "slucajno" upadne u dvoriste i pocne da zagleda okolo. pa vas molim da mi ucinite ljubav. i samo su joj oci bile zive. Upalili smo svece i poceli da citamo. Bilo joj je krivo sto radim za policiju." . Marija Karpovna je lezala mirno.Desilo se nekoliko puta da nam Pavel Semjonovic poruci da odredjenog dana ne primamo posete ni pod kojim uslovima. ali zbog prirode mog posla nije smela da ide u crkvu. pa sam zbunjeno pogledala u oca Arsenija koji mi rece: "Ostanite sa njom. a ona mi sapnu: "Molim vas. Ostala sam u sobi. a u sobu je malo kasnije usla i Zina. Dodjite veceras. Zamolila nas je da joj pomognemo da se uspravi na jastuku. prema dogovoru. pa se molila kod kuce. ne zaboravite ih. primetila bih da nam je kuca pod prismotrom. Desilo bi se. Ne znam o cemu su sve otac Arsenije i Pavel Semjonovic razgovarali. Ne znam zbog cega. molite se za mene. Ponekad bi se samo prekrstila. bila je mrsava i suva. U pocetku sam gresila. Hocu da se oprostim od Pavela i Zine. no sta sam mogao? Molim vas. zamuckivala i spoticala se o nepoznate reci. Kada sam joj najzad i ja prisla. Bas tih dana. Nadezda Petrovna. no uprkos tome. Marija Karpovna kao da je malo zivnula posle ispovesti. Bilo je kasno. a zatim rece: "Oce Arsenije." Nikada ranije nisam citala ovu molitvu. Poneo sam psaltir. Molim vas. teskom mukom. Njegova majka. sirom otvorenih ociju.. nece vas niko videti. Pavel se trudi da pomogne kome moze. Novembra 1963. Marija Karpovna. Lice Marije Karpovne bilo je ozbiljno. Bio je veoma neraspolozen: majka mu je bila na samrti. Pavel je stajao pored mene. Zatim se obrati meni i rece mi: "Golubice. odgajila nam decu. dodjite sa Nadezdom Petrovnom. Seo je za sto i poceo da place. a psaltir sam mnogo puta do tada vec procitala. prestanite da citate na trenutak. Tada bih otrcala na stanicu i javila onima koji su dolazili u posetu da moraju da se vrate. mada priznajem da sam se bojala. Dobra su to deca.. Odmah nas je uveo u kucu. na njemu nije bilo ni traga od straha. U njihovim ocima videla se duboka ljubav i svest o tome da smrt bliznjeg nije nesto uzasno. Otac Arsenije me je naucio da citam molitve kada sam poverovala u Boga. U crkvu nije smela zbog nas. cekacu vas kod kapije. vec cekao Pavel. Pavel Semjonovic dodje kod nas jedno popodne. da njihova majka koja sada odlazi od njih krece na dugo putovanje.. Sagnuh se blize. no ubrzo sam se savladala i citala tecno. ne zaboravite na moju decu. "Majka je uvek verovala u Boga. Imala je ikone kod kuce i pred njima se molila. Pavel i Zina su joj poljubili ruke i tiho plakali. Zina je ispratila oca Arsenija. Otac Arsenije je pokusao da ga utesi. iako radi za policiju. posto se vratila i stavila decu na spavanje. zaista je izgledala veoma lose. nastavila sam da citam. no postalo je sasvim primetno da se Pavel sve vise vezuje za oca Arsenija. Vece je bilo kisno. dodjite da je ispovedite i da je pricestite. Otac Arsenije je ostao u sobi sa njom." Osecala se neumitnost rastanka i tuga. ali otac Arsenije je bio veoma radostan. Jedva je govorila. ona mi sapnu: "Ne zaboravite ih. Dosli smo do kapije gde nas je. ostanite sa mnom i citajte mi molitvu za ishod duse iz tela. a ja sam bila veoma umorna." Umela sam da citam crkvenoslovenski. i da se njihov odnos prema njoj nece prekinuti njenom smrcu. Vec je pao mrak. vec neizbezna stvarnost koju smo duzni da obasjamo svojom ljubavlju i molitvom. Znam da cu danas umreti. u ime Boga. a Pavel je ostao u sobi sa mnom. na primer.. oprostite mi. a mi smo izasli napolje. ali nam to nikada nije prebacivala." Otac Arsenije izadje iz sobe dva sata kasnije i pozva nas da udjemo.." Krenuli smo oko osam sati te veceri. Pavelova supruga je plakala i stalno ponavljala: "Takvu zenu nikada niste videli. Pavela i Zinu.

Pavel je uvek dolazio sam. kada smo razgovarali o snazi vere rekao nam je: "Svaki covek poseduje moc vere u sebi. Bog mi je cesto davao da se sretnem sa ovakvim ljudima ciste duse". A sada. Nikada nije postao zrtva mracnih i okrutnih sila od kojih je sam tesko stradao i bio surovo gonjen. seme koje je Bog posejao u svakom coveku. Svedocenje o njemu i drugim Bogougodnim ljudima njegovog vremena ne moze i ne sme da se zaboravi. otvorenog i iskrenog. unutrasnjim silama covekovim i duhovnom podvigu daruje Bog. vere koju mu Bog daruje prema naravi. sta je njima bilo dato? Skoro nista. otkrivaju njihovi zivoti. zlotvora koji seju strah svuda oko sebe. zasijali su jace i svetlije od onih koji su. Otac Arsenije mi je mnogo puta govorio da Pavel Semjonovic poseduje izuzetno cistu i dobru dusu. Otac Arsenije pokusava da. Upoznali smo blagog i jednostavnog coveka. da ispravi njihov put i da ih upravi prema Dobru. odselio se iz naseg mesta i postao sudija u nekom drugom gradu. Marija Ivanovna tiho predade dusu Gospodu. 20:1-16). mozda. Vratila sam se kuci. Negde oko sest sati sledeceg jutra. kao na dlanu. ali ce se mnogo i traziti od njega. Po smrti oca Arsenija postao je duhovno cedo oca V. radili u vinogradu "od prvoga casa" (Mat. inzenjeri: jasni obrisi njihovih likova. sujeti i surovosti nije uspeo da promeni. Dolazio je kod oca Arsenija sve do njegove smrti. Tu iskru je u njima zapalila i odrzavala Pavelova majka. Koliko je samo ljudi izbavio od vecne propasti u najtezim trenucima zivota. Posle svekrvine smrti. . radnici. oni su pomagali ljudima oko sebe i bili dobri prema svima. Zina je pocela da dolazi kod oca Arsenija da se moli sa njim i njegovom duhovnom decom koja bi se tu zatekla. cak i kod takvih. javljajuci nam unapred kada ce doci. Obratite paznju sa kakvom mudroscu. duhovnik NEKOLIKO RECI ZA KRAJ U ovoj knjizi nam se kroz price razlicitih ljudi otkrivaju pojedini trenutci iz zivota oca Arsenija. pocetkom ove godine. Monahu ili svesteniku koji se podvizava pod rukovodstvom duhovnog oca mnogo je dato. Jedne veceri. uklesani kao u kamenu. zakljucio je otac Arsenije." Otac Arsenije je bio odvazan i cvrsto privrzen onome u sta je verovao. samovolji. Po diplomiranju. Pavel je upisao pravni fakultet. sa kolikom tugom i sa kakvom duhovnom brigom on gleda u oci i srca najokrutnijih ljudi. Tim putem je dostojanstveno hodio do kraja zivota. promicu pred nasim ocima dok citamo ovu knjigu: pred nama se. kao sto smo culi od drugih po njihovom odlasku iz grada. Polazilo mu je za rukom da cini dobro cak i kada je radio za policiju. pa cak i na samrtnoj postelji njihovoj. vec je po svojoj slobodnoj volji izabrao put Gospodnji. U isto vreme. Godinu dana posle ovog dogadjaja. kada se plamen vere razgoreo u njima. sa jednostavnoscu i uz stalno samoodricanje. profesori. koga ovaj svet ogrezao u lazi.. Pavela Semjonovica sam videla nedavno u Moskvi. 1973. kod koga ga je otac Arsenije uputio. Kazivanje Nadezde Petrovne Sluga Bozji ALEKSANDAR OTAC ARSENIJE (1893-1973) jeromonah. seljci. mladi. knjiga nam pruza mogucnost da spoznamo okrutnu i mracnu stvarnost u kakvoj je ziveo otac Arsenije. "Pogledajte Zinu i Pavela. Stari. da u njima pronadje onu iskricu vere. "Cak i pre nego sto su postali svesni Boga. To vece otac Arsenije je odsluzio pomen Mariji Karpovnoj. No u njihovim dusama je gorela Bozanska iskra. kao sto je promenio mnoge od nas koji smo dozvolili da nas oblikuje prema svome "liku i podobiju. lekari. pronadje put do njihovog srca.Nastavila sam da citam Psaltir. vojnici. politicki zatvorenik.

Citajuci ova kazivanja i secanja na te dane. setimo se u molitvi svih onih koji su postradali za Pravoslavnu veru i za nas gresne. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful