Полисахариди.

Скроб и целулоза

Полисахариди су макромолекули изграђени од великог броја

остатака исог или различитог моносахарида:

________________________________

Макромолекули полисахарида основа су биљног света. Два

најраспрострањенија полисахарида су целулоза и скроб. Целулоза гради
зидове биљних ћелија, а скроб је резервна храна биљака. За разлику од
моносахарида и дисахарида, полисахариди немају сладак укус.
И скроб и целулоза изграђени су од остатака истог моносахарида –
глукозе.
Разлика између скроба и целулозе огледа се у њиховој
растворљивости уводи. Ни скроб, ни целулоза се не растварају у хладној
води.
У кључалој води скроб се мало раствара, а целулоза се не
раствара.
Разлика у растворљивости скроба и целулозе се објашњава
различитим начином везивања глукозе. Остаци глукозе у целулози чине
дугачке ланце, који граде целулозна влакна. Остаци глукозе у скробу чине
разгранате ланце, тако да се граде скробна зрна. То значи да је разлика у
растворљивости последица просторног облика молекула.
Полисахариди не реагују са Фелинговим реагенсом, иако на крају
својих ланаца имају слободну алдехидну групу. Та нереактивност је
последица величине молекула. Али, када се молекул, на пример скроба,
разложи до молекула глукозе, реакција Фелинговим реагенсом се одвија.
Реакција на основу које се разликују скроб и целулоза јесте
реакција са раствором јода.
 Скроб реагује са јодом,при чему настаје производ плаве боје.
Целулоза не реагује са јодом. Овом реакцијом веома се лако доказује скроб
у кромпиру, житарицама, пиринчу, јабуци, бананама и др.