You are on page 1of 14

UNIVERZITET UNION FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT KRUŠEVAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Menadžment ljudskih resursa Tema: Kulturni obrasci u menadžmentu, ljudskim resursima i bajke

Student Predrag Manić 34/2010

Profesor Prof. Dr Savo Trifunović

2011.

...14 ......................................................Sadržaj 1........................................................................................... Uvod.......................................................................7 Literatura.............................5 3................................................... Kulturni obrasci u menadžmentu i ljudskim resursima............................................... Bajke..........................4 2..............3 2......................................1 Kulturne dimenzije upravljanja ljudskim resursima..................................................................................................................................................

pa stoga nije neobično da se istorija kultura (i civilizacija) može razumeti i kao istorija društava. Sistem vrednosti je veoma važan jer se preko njega formiraju 3 kulturna nivoa (Hofstede 1991): • • • Rituali Heroji Simboli 3 . smisao ili funkciju koju ima kako za pojedinca tako i za društvo. ili orjentacije. kultura pretpostavlja standarde ponašanja i vrednovanja preko kojih se neko društvo i pojedinci određuju. mogućno je prepoznati jednu zajedničku tezu. Definicija ima nebrojeno mnogo. U odnosu na kategorije vrednosti. koje je definišu i određuju na različite načine. Uvod Među mnogim teorijama kulture. mogućno je razlikovati dominantan ili vladajući kulturni model u odnosu na koji se. Tako je uvedena još jedna razlika između kulture uopšte i posebnih. od pozivanja na njen oblik. nacionalnih ili lokalnih kultura. kao reakcija javljaju subkulturni fenomeni. da određenom tipu društva odgovara određeni tip kulture.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa 1. Takođe. ali neophodno je pomenuti još jednu razliku koja istoriju ljudskog roda određuje u odnosu prema vladavini određenog kulturnog modela ili obrasca dominantnog u određenoj epohi.

pod uticajem medija. sistem vrednosti koji nam se prezentuje nije ohrabrujući. kao masovni medij. pravi od publike konzumente određenih ne samo proizvoda već i ideologije koja ide uz njih. interpretiran isključivo iz perspektive novca. odsustvu celulita itd. da su čak i gradovi počeli da liče jedni na druge. Činjenica da su danas. Sa druge strane. Sa druge strane korporacije koje na primer prodaju pivo. da se lakše komunicira. uz svoje proizvode. velike kozmetičke kuće kojima je u interesu jedino profit. Tako se »lep izgled«. današnji kulturni obrasci unifikovani. ne reklamiraju alkoholizam. televizija je prinuđena da pribegne principu standardizacije i trivijalizacije sadržaja. već fantazam o lepim nogama. promovišu ideju o večnoj mladosti. Tako na primer. 4 . ustanovljavaju princip vrednosti. Kulturni obrasci u menadžmentu i ljudskim resursima Jedan od važnih činilaca u promovisanju određenog kulturnog obrasca sadržan je u ogromnom uticaju koji danas imaju mediji. oni su između ostalog. Nezavisno od logike ponude i potražnje i duha komercijalizma koji uz jačanje korporativnog kapitalizma. Stvarajući star sistem. da je moda postala globalni fenomen.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa 2. što je postalo osnovni organizacioni i konceptualni kredo svih današnjih medija. koja je najuočljivija u ogromnim reklamnim blokovima. zategnutoj koži. da mladi ljudi u Evropi sanjaju iste snove kao mladi ljudi u Americi. a posebno televizija. da se svuda sluša ista muzika. ima svoje postojanje da zahvali globalnim medijima koji su orjentisani na profit. namenjen najširim slojevima publike. ženama se ne prodaju čarape. Sudeći prema sadržaju televizijskih programa. da se bolje druži. mladost i bavljenje telom nameću kao vrednosti kojima teži savremeni svet. Sa jedne strane logika potrošnje. a posebno satelita i kablovske televizije. savremeni mediji permanentno proizvode nove heroje koji postaju promoteri ne samo određenog sistema vrednosti već i različitih vrsta proizvoda. Najbolji dokaz za ovu tezu jeste poplava latinoameričkih serija na našim TV kanalima. Ili. najvažnije sredstvo političke instrumentalizacije javnosti. ali prodaju ideju da je sa pivom život opušteniji.

a da na drugoj privatnoj televiziji. Individualizam i kolektivizam ukazuje na dominantne vrednostidruštva. kao unutrašnja osnovna varijabla uponašanju preduzeća. Sa jedne strane su globalisti (trijumfalisti) koji bezerezervno prihvataju kulturne i druge vrednosti koje dolaze iz sveta. koja se reklamira i kao najgledanija televizija na Balkanu.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa To najpre može značiti da kod nas na primer. Organizaciona kultura. Hofstede je identifikovao četiri dimenzije po kojima se nacionalne kulturemogu razlikovati i koje imaju snažan uticaj i na organizacionu kulturu reduzeća. Udaljenost od moći predstavlja prihvatanje činjenice da je moć u društvunejednako distribuirana. kao neku vrstu kulturnog i komunikativnog standarda kojem treba težiti. dok su sa druge strane lokalisti (katastrofičari) koji u okretanju ka lokalnim kulturnim vrednostima opozivaju i odbacuju sve što nema nacionalni predznak. 2. kod nas se u pogledu kulturnih obrazaca. predstavlja skup pretpostavki. vrednosnih stavova i verovanjakoje usvajaju članovi organizacije i kojima obeležavaju sebe i svoje okruženje. bude mogućno da čovek koji ima privatnu televiziju. Izbegavanje neizvesnosti ukazuje na spremnost prihvatanjaneizvesnosti i rizika. imamo u udarnim terminima zabavne emisije koje neguju najniži mogući ukus promovišući neukus i ljude koji u njima učerstvuju. danas mogu prepoznati dva tabora koji deluju kao da su nepomirljivi. Konačno.Prihvatanje kulturnih razlika u velikoj meri zavisi od aktivnosti personalnog odeljenja iod organizacione kulture. u zemlji koja je u periodu tranzicije. što katkada izgleda kao samo drugo ime za haos. U individualističkim zemljama se ceni individualni uspeh dok 5 .1 Kulturne dimenzije upravljanja ljudskim resursima Globalizacija dovodi do susreta i saradnje ljudi iz različitih kulturnih sredina. istu koristi je za svoju političku promociju.

neutralnost nasuprot kolektivizmu. neutralnost nasuprot emocionalnosti. ambicioznost iindividual no postignuće. dok u zemljama sa dominacijom ženskih vrednosti cene semeđuljudski odnosi i kvalitet života. 6 . U zemljama sa dominacijom muških vrednosti ceni se materijalno bogatstvo. postignućenasuprot pripadanju i sekvencionalnost nasuprot sinhronizaciji.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa ukolektivističkim zemljama veća pažnja se pridaje grupnim vrednostima. individualizam nasuprot kolektivizmu.Trompenaars je razvio slične karakteristike nacionalnih kultura koje utiču namenadžment praksu. Po njegovom mišljenju važne su sledeće karakteristike:univerzalnost nasuprot partikularizmu.

moja je namera da u ovoj besedi probesedim samo neke elemente i to samo tehničkih želja u bajkama . fantazije i čudesa u koje malo ko veruje. Krilov. neki su od znamenitih evropljana koji su skupljali i zapisivali bajke. Ilarion Ruvarac. Mnogo šta je u našim intelektualnim tvorevinama i našem aksiološkom sistemu put bajke. misao i verovanje.mada su i u kontekstu ove teorije potekle iz Indije ?! Po antropološkoj teoriji (evolucija kulture) možda su bajke nastale na određenom stepenu društvenog razvoja.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa 3. naše verzije. kao i put majstorstva do velemajstorstva i protomajstorstva. Put književnosti je i put bajke. Put tehnike je i put bajke. O nastanku bajki znane su tri teorije1. Ništa nije. Bez znanja o bajkama teško je razumeti bogatstvo mašte. ali i malo ko ne veruje. poglavlje 8 7 . odnosno svaki narod na određenom stepenu društvenog razvoja (tzv.prvenstveno u bajkama tzv. skupljali su i zapisivali bajke u našem narodu. a integralni deo i naše srpske kuće. pa i meni. Veselin Cajkanović. Andersen. i to na „prvi pogled". I put kućegradnje je put bajke. Vuk Stefanović Karadžić. duhovnom i verujućem mentalnom sklopu. Ipak. Pa čak i skoro poslovično prihvaćena namena bajki „maloj deci" nama se samo čini. Neka to ostane svakom. faza bajke) smišlja bajke ?! Ja se ipak ne bih opredeljivao između ova tri teorijska shvatanja („ tri možda") niti za jednu teoriju. Bajke su narodnoumotvorne priče prepune čudotvornih pustolovina. Ezop. to već sad besedim. snagom uverenja 1 Beseda o srpskoj kući. Stojan Novaković i dr. možda su bajke prenošene migracijama naroda . Ipak. Bajke su duhovni. Bajke Bajke su vrsta umetnosti promudrenih reči nastaiih u seljačkom društvu. u bajkama nedozrelo i nepromišljeno. ali najmilija i najlepša. I put arhe je put bajke. Po mitološkoj teoriji. kao lična percepcija. Natko Nodilo. večne težnje i nesmirajne čežnje koje su u našem intelektualnom. Pa i put Ijubavi je bajka. možda su bajke parčići drevnog. a razorenog indoevropskog mita ?! Po migracionoj teoriji. braća Grim (Vilhelm i Jakob). Put nauke je i put bajke.

Biti carević u srpskoj bajki značilo je uvek (između ostalog) bezbrižnost. Ta samo reci carević. snagom našeg teološkog i narodnog uma „prerastao" u nepobedivog Marka Kraljevića i njegovog Sarca (šarenog konja . navode na možda najmanje iskrivljen put istine.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa radosno tvrdim da nas tek sve tri teorije. pa do stamene sigurnosti da se uz božiju pomoć „svakome zlu može dohakatf. postao oličenje sanjane snage i svekolike slobodarske čežnje nesmirajnog duha našeg naroda. ako će se življeti. mudri. Nada je. „Ono ti bio nekakav carević. načina života na našim prostorima. a ne 8 . a to znači zemljoradnog. mogućnosti od kojih je treća. uvek i najbolja) .lik snage bika i konja ?!).po tome je pozicija trećeg brata najteža. Jer. dakle. a upravo je taj Marko. ali ostareli carevi (kraljevi). da „čovek snuje. najmlađa. koji se hrabro upuštaju u avanturu. Obično su u bajki tri carevića. Biti treći carev sin (najmlađi) značilo je uvek najtežu poziciju. rečju. a Bog bogujeu. uzimajući u obzir i obavezne folklorističke elemente. pa već znaš". Iz bajki je moćna poruka „tražiću ga dokle ga ne nađem. kraljevići) bili su često junaci bajki. „Car carem" je snagom i umom transformisan u našeg Kravarića Marka. Carević kao carević. u prostore novog. mora se i raditi"6.po tome mu je pozicija najzahvalnija. i carski (kraljevski) sinovi (carevići. i njegov bičijeg izgleda konj Bukefal. nego uvijek živio u izobilju. pa i dveju starijih. lak život bez kuluka fizičkog rada i nemaštine kao stalne pratilje seljačkog. Budući da su i naše bajke nastajale na ili pri carskim dvorovima. „braćo. Posle rešenog problema na trećem bratu uglavnom ostaje carstvo . a da se na kraju čovek „ zahvali Bogu što ga je umudrio". ali će se dati !" . Imenom i prezimenom baš naš veliki junak narodne bajke je i Marko Kravarić. u mlade znalce koji su ovladali i znanjem i umećem. ali i najzahvalniju : on mora rešiti problem koji nisu mogla rešiti dva starija brata (simbolika poznatih znanja. nije ti znao šta je muka ni nevolja. Njima su i više sile bile od pomoći. polagana u najvisprenije. znanja kojima se ovladalo. koji je. jer se snažno verovalo u drevnu istinu od koje se nije odstupalo. uglavnom poznatih.upornosti neće nedostajati. pa ma morao ići do na kraj svijeta"5 koja tangira onu čuvenu Vuka Stefanovića Karadžića „neda se. u kontinuitetu antičke grčke misli zapravo Aleksandar Makedonski. gde je stolovala i nalazila se društvena elita. kasnije.

Nama su. Pa da dalje ne razmeravamo puteve. Takođe i čarobnu dlaku što junaku pomaže kad je „gusto". dvoglavu. savlađivati tri ale (troglavu. koju je dovoljno staviti na prstenjak. stiže se za . što bika „udavi kao pile".jer ukazuju na našu doobradu. pa da se goveda u štali odmah sama povezuju. ni Pepeljuga nije bezimena.. pronaći ukradeni trs što rađa sedam akova vina. karanfll i pšenicu. nije na odmet napomenuti. U bajkama nije šala biti treći carev sin . posedovati čizme od sedam milja (poput čudotvornog mačka) . u našeg Vuka zapisu. I čarobnu burmu. doživljajem traži (i nalazi) čudesne predmete čarobnih i čudotvornih svojstava : čarobni štapić. to bude njegovo.biljke šipurak.. lupi njome o krov štale i kaže čarobnu reč „prilp". prehoditi devet gora i prebroditi sedam mora da bi se pronašlo rešenje . Pa i čarobni rog. devet pečenih ovnova i devet vijedara vina.. nego i indikativni . već ima naše prelepo ime Mara.. udari njima po korenu. otvori se". minuta. pa jednoglavu. U bajki se maštom. Pa i tri šibljike koje carević „poseče. iglu što sama šije. za 1 sat pešačenja dobar pešak pređe 5 kilometara). brojevi ne samo interesantni. odnosno čarobnu šipku što za tren oka okameni svatove. pored ostalog. U našoj verziji. okupiti tri devojke12 što nose tri cveta . Našem Marku Kravariću dovoljno je bilo da uzme šibljiku.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa „razgnjiliti se od lijenosti i nerada''7 poput Tarigore i Krivigrede iz kultne bajke o Kravariću Marku. a dovoljno je samo prekinuti je. Izračunajmo : od Kraljeva do Beograda te čizme stižu za 35 sekundi (1 korak je 1 sekunda . kapu želja ? 9 .„Sezame. tri dana pecati ribu i sve zajedno upecati tri ribe. kapu nevidljivosti.. staze i bogaze naše Srbije ! Da li spominjati čarobnu frulu (sviralu). dublji smisao i našu meru bajki u srpskoj (svetosavskoj) verziji. A tek čarobnu reč .što mogu u jedan korak 19 sahat puta uhvatiti". Čudesni predmet su i čarobne čizme . ili pak nahraniti ogromnu pticu orleticu što za jedan let potroši poputninu od devet hlebova. ali nesavladivu. čuvati jabuku od devet paunica. ali i čitavo carstvo. Od Beograda do Kikinde čarobnim čizmama stiže se za pola minuta . od do . uzbuđenjem. služiti tri godine dana . pa što god čovek zamisli. pa ćeš tu naći svakojaka jestiva i pića".. jer je dovoljno odviti „levi rog. a gvozdena se vrata odmah otvore".

Bokčilo. novog umeća. Večiti život kao moćno uverenje našeg naroda moglo bi nam obezbediti i seme od beloga luka. svemoguću lisicu. za travku „zemaljski ključ" koju poznaje ptica žuna. a koja ima istu ulogu kao Vukova „nekakva. prostri se !" i na njemu se odmah nađe baš sve što se poželi. pod zemljom. koji usred svadbe. Tok vremena u bajki se zgušnjava. ni manje ni više nego. novog instrumenta. odnosno za zemlju i nebo.). Budućnost (buduće vreme) prikazuje se kao da je sadašnjost. pa i pretiče. spasavajući mladoženju. savlađuju u trenu i bez poteškoća. fantazija što prerasta u magiju kojom se savlađuju sve prepreke i ostvaruju i naj najveće želje. za koje znaju samo vile. opet. .. a na krilima želja i snagom optimizma nade. ili iz ljubavi ?!) nastane sve poželjeno. U trenu se sagradi velelepni most i najskupoceniji dvorac. Za tren oka su ukroćene prirodne sile (Divovi) i stavljene u službu čoveka. vidi sve što se poželi.Grimovoj čudnoj zemlji nerada i izobilja. U bajki tako za samo jednu noć biva posađen vinograd koji već ujutro ranom zorom carski izobilno rađa. 21 Prostor i vreme savlađuju se u bajkama nadnaravnim brzinama gde je „tren oka" baš svakom razumljiva.. ubijaju zmaja. poput želja izraženih u možda najvećoj socijalnoj bajki želja . zemlji Dembeliji : dovoljno je samo izreći čarobne reči „stoliću. Ijudski razumnu kravu i vola. U bajkama se sve prepreke ( na zemlji. „Zna" bajka i za čudo nevideno. ophrvan čežnjom „gotovo obeznani od radosti". alata. osnovna mera brzine.. Tako je uvek prelepa devojka Mara ( od čije vilinske lepote se čak i carević. može biti izmišljena trava" što se zove raskovnik. preciznije : brža je od konja. na nebu ).Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa San mudrosti dosanjao je i Aladina. . I za babe čarobnice. i po hodu brza. za „drvo života". Glavni instrument ipak je mašta. Dosanjan je u bajki i leteći tepih koji nosi na mesto koje se u mislima poželi i vidi kroz čarobnu cev kroz koju se.. na vodi i u vodi. do novog proizvoda koji i kakav još nije postojao. „Zna" bajka i za čudotvorne životinje : krilatog. I za fantastična bića (na javi i u snu) koja junacima bajki saopštavaju budućnost.koji je dobio zadatak da zida grad 10 . U bajkama se maštom izumljivalo : od novog postupka izrade. sredstva. gospodara prstena i čarobne svetiljke (Iampe) koju valja samo protrljati pa da iz ničega (da li iz ničega. Zar treba više i može li se želeti više ?! Naša narodna mašta o biljkama znala je i za bajkovitu „travku života" (tu travku poznaje zmija). kad je ugleda. za so i hleb. „Zna" nasa bajka i za ideju preuzetu iz stare jevrejske priče o Premudrom Akiru . odnosno letećeg konja (Pegaz.

„Dešifrovanje" nemuštog jezika i danas je jedan od najznačajnijih. ili danas sve više .koji su baš uvek istiniti.. „paprat je mitska biljka po čudotvornom cvetu i semenu : po narodnom verovanju. ali on. ali i načinima njihove prezentacije ..ma baš kao i kršteno čeljade"25 jer ona zna i svoj (nemušti) jezik i naš jezik. ko se njih domogne znaće nemušti jezik". što će filozofija. nemušti jezik zna „zmijinji car". svepobednosti nade i stvaranja. a velikih. Ili.i za čardak ni na nebu ni na zemlji (odnosno . prisutna i u našoj narodnoj mitologiji koja je uvek imala i svoju bajkovitu liniju. specifičnom vezom . traju večno (kao „večno zeleno"). razumeo bi životinjski jezik". a neke nauke i tzv. ako to znanje prenese drugima . I za „međudimenzije" između života i smrti koje (granice) junaci bajki uspešno prelaze . Neka su naša narodna verovanja o znanju nemuštog jezika. „zmija koja stanuje pod leskom ima i inače naročitu snagu : ko bi takvu „lekovitu zmiju" ispekao i komadić metnuo u usta. jedan moćan i za slušaoca vidljiv argument da je ispričano istinito je naratorov još uvek mokar jezik od vina koje je pio dok je bio u bajci na svadbi.jer je moć metamorfoze krilato laka. Takođe.umreće. Toliko je to veliko znanje i velika tajna. maštom i magijom. pa i drugi koji već znaju taj jezik.ko bi našao četvorolisnu detelinu na Ivanjdan. kao „drvo života".na međi".pitanje je vrlo tanano.do specifičnog fluida.sinergije. izvršivih zadataka. Mnogo je u bajkama neizvršivih. u promudrenosti ne menjaju se. Mi nikada ne bismo trebali zaboraviti da je 11 . U bajci. kapija neba. kad je već tu ? Bajkovito mitski se u našem narodu čežnjivo veruje : . kao velikoj i zagonetnoj čežnji. od Veselina Čajkanovića zapisanoj bajki „Očev trs". A u bajci „Marko Kravarić" krava govori . tajna snage demona. a naročito nauka zvati vezom. Maštom se u bajkama traži i čarobna šifra za nemušti jezik (govor životinja). A da li su verovanja o nemuštom jeziku nastala u bajkama. ili je obrnuto . Traži se i velika tajna poljupca. Kad zatreba. nose ih u naručju vetar i oblaci. U. u međuprostoru). Maštom se u bajkama traži : zlatnoruni ovan. ali i precizno : da li je uopšte bitno odakle pa gde. zadataka savremene nauke. pa ušla u mit. likovi u bajkama ne stare. Malo se koji izum može upoređivati sa izumima iz bajke.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa ni na nebu ni na zemlji . moć žive vode i lekovitih trava. što u jednom dubljem smislu izražava optimizam ljudskog radnog stvaralaštva. Jer. a ipak mišlju. razumeo bi govor životinja".. U bajkama je kraj imperativno srećan.

нису они никада губили уверење да се еликсир живота ипак налази у тајанственој снази светих дрвета и магичних биљака. интересовао за проблем бесмртности. У крајњем реду. али само условно. било због своје лакомислености. изгубио или проиграо. стварајући живе створове. Бесмртност је могућа. вредним радом и великим резултатом на општу корист заслужују. крива је она позната завист богова. јер је практична и реална бесмртност на овом свету резервисана само за оне који то својим талентом. прозборићу једну древну легенду . грабећи за себе јело живота. човеку дао 30 година живота. драги и добри Бог је. јер је мислио да му Ану спрема замку . у пракси. најзад. није смео да окуси јело бесмртности. њу је човек. а да му живот тече у безбрижности 12 . први човек. А живот су за себе задржали. Александар Велики нашао је воду живота. али је и смртна прича за нас. Наш народ се „ко зна у како далекој прошлостн. вавилонски Адапа. травку живота. Гилгамеш је добио. И наши преци веровали су да је бесмртност могућа. која је била тако важна компонента у старој. Адам је продао своју бесмртност за плод који ће га довести до сазнања добра и зла .Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa humor jedno od moćnih sredstava za razvoj mašte koje pozitivnošću emocija lako i umilno „oštri" um.каже се у једном старовавилонском тексту Они су sа људе одредили смрт. али ју је изгубио кривицом своја кувара . радне и нерадне смртнике. оспоравају виле . По тој легенди. На томе уверењу почива цела религија дрвета и биљака. Када су богови стварали људе . мада су због овога могли негодовати. које му је за својом трпезом понудио врховни бог Ану. Иако у беседи о бајкама. нарочито у грчкој религиозности. или неповерљивости. што људи нису бесмртни.која је у неким периодима човековог живота бајковита. као и други народи. али да нам је. и само у теорији . међутим. али је пустио да му је украде змија. коју су наши преци са пуно пијетета чували и оставилп је својим потомцима у аманет".

а ја о тој животињи не бих зборио.„дошло му нешто". па још десет и опет десет. а он опет никако неће. Зато човек у шездесетим (дакле „магарећим") годинама. и једе као пас да све шљапће и из уста испада. одлуче да домаћину захвале на гостољубљу и да га даривају тако што му свака поклони 10 година свога живота. на растанку. И магарац је уручио свој поклон . али је и ово доста . љубави брака и леног порода и по мало рада који ће. јер је то нама баш ђаволаста животиња што нам смех чудесима својим догони. полако. има прича (легенда) и наставак. Затим му је во поклонио његових 10 година. Човек је све њихове дарове радосно примио и сам волећи да за кратак труд око гостију што више стекне и „заима" ! И ту би мојој верзији приче био крај. па и поскакујући. и врзма се по кући. будући у великој снази.једноставно неће. ипак брзо и бесно.и приче и живота („паметном човеку доста"). радосно и без замора обављати. а по вољи 4 животиње. лепоти младалаштва. па стао ко укопан. ради како му се хоће : једном све хоће. гилитајући се при презању и примању ама. Кад хоће. пас је уручио његових 10 година на поклон. продужи од 30 година до пуних 70 година. а други пут неће и то „онако". па и самар и терет хоће да збаци с леђа. јер је следећа животиња „ускочила" у причу из духовног наслеђа неких других народа. онда баш хоће. па и самар са великим поносом носи. оброк и конак и све их редно и лепо угости како приличи добром домаћину који позна муке живог створа по љутој зимској смрзлотини. Десет па десет. прими човек неке промрзле божје животиње у своју топлу кућу на огреј. „по магарећи".његових 10 година. и по дворишту. па дижи галаму. и од мале користи посао ради . а за разлог мене не питај . по највећој цичи и обноћ. а животиње. немајући се чиме конкретним одужити за учињено им добро дело и спаковану попутнину. па вичи на њега. Од тада човек у педесетим споро.више кућу чува но што доприноси. па затврдоглавио. После магарца. Једне зиме. онда баш неће па неће. Прво му је коњ поклонио својих десет година.мајмун. мимо божије воље. „ојужи" па отопли. а кад неће. Додуше. Од тада човек у четрдесетим. Друго јутро грану сунце. из чиста мира. ради (вуче) као коњ.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa детињства. а то је . Од тада човек у седамдесетим „лаје" као пас. али беспоговорно (прима јарам) и упорно Епутећи ради (вуче) као во. па га подбадај. 13 . те се тако човеков живот.

izvor filozofija.Seminarski rad Menadžment ljudskih resursa Literatura 1. Prof. Kulturni obrasci i književne ideje. Filozofija i kulturni obrasci. Dr Savo Trifunović 2.rs 4. Beseda o srpskoj kući.info 3.com 14 . Kulturni obrasci. serbica. izvor bos.