You are on page 1of 44

Irina Subotić

Od Avangarde do Arkadije

CLIO Beograd 2000

Urednik ovog izdanja - Ivana Simeonović-Ćelić Dizajn korica - Nikola Kostandinović predstavlja dela likovnih umetnika u Galeriji, a stvaralaštvo likovnih kritiĉara i istoriĉara umetnosti u biblioteci ARS figura

     

Istorijske avangarde: dadaizam - zenitizam - nadrealizam Mediala Simboli i enigme Milene Pavlović-Barili O Iliji Dimiću i Dušanu Otaševiću "Sintetiĉki pejzaţi" Ĉedomira Vasića Marina Abramović: Pre i posle Kineskog zida

Istorijske avangarde: dadaizam - zenitizam - nadrealizam
Les Avant-Gardes historiques: dadaisme, zenithisme et surrealisme, u katalogu izložbe L’Espace Yougoslave - Un siicle d’Histoire, Musée d’Histoire Contemporaine - BDIC, Paris, mart 1998, p. 256-265.

Stvaranje drţave Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918. godine, izazvalo je temeljne promene u kulturnom ţivotu - u sprezi sa velikim potresima Prvog svetskog rata, padom ruske, nemaĉke i austrougarske imperije, Oktobarskom revolucijom i, razume se, naglim širenjem novih umetniĉkih i estetiĉkih ideja na internacionalnom planu, kao i (kratkotrajnom) verom u mogućnost stvaranja zajedniĉke i jedinstvene jugoslovenske kulturne scene. Istina, jugoslovenska kultura i umetnost nisu bili proklamovani ni u jednoj od formiranih Jugoslavija, ni posle Prvog, ni posle Drugog svetskog rata, niti je stvaranje jugoslovenske nacije i njene kulture bio njihov cilj. MeĊutim, teţnja za meĊusobnim upoznavanjem i zajedniĉkim delovanjem postojala je i pre stvaranja nove drţave, još od samog poĉetka XX veka, kada su umetnici organizovali šest Jugoslovenskih izloţbi u Beogradu 1904, 1912. i 1922, jednu u Sofiji 1906, jednu u Zagrebu 1908. i, poslednju, u Novom Sadu 1927. godine. Istoriografija je konstatovala da su "usmerene ka politiĉkom ujedinjenju jugoslovenskih naroda, izloţbe ovog perioda bile i znak opšteg raspoloţenja da se ostvare kulturna saradnja i stvaralaĉki preporod"[1]. Ove manifestacije nastavile su se u vidu redovnih prolećnih izlaganja jugoslovenskih slikara, vajara, grafiĉara i arhitekata u Beogradu izmeĊu 1929. i 1940. godine. Na evropskom planu, hrvatski vajar Ivan Meštrović već je 1911. godine izlagao svoj Kosovski ciklus u Paviljonu Kraljevine Srbije na MeĎunarodnoj izložbi u Rimu; 1919. godine u Parizu, a kasnije u više navrata i u drugim zemljama, na velikim svetskim izloţbama pruţena je prilika da se mlada zajednica potvrdi na umetniĉkom planu. Posle Drugog svetskog rata, poĉev od 1961. godine, organizovano je sedam Trijenala jugoslovenskih likovnih umetnosti, a sve do raspada zemlje, 1991. godine, prireĊivane su širom sveta izloţbe jugoslovenske umetnosti, ĉešće obeleţene politiĉkim stavovima i interesima nego estetskim kriterijumima. S druge strane, iako nikada nisu predstavljali glavne i zvaniĉne struje naše umetnosti, pripadnici avangardnih tendencija dvadesetih i tridesetih godina teţili su da pokriju široki jugoslovenski prostor koji su osećali kao otvoren, celovit i jedinstven. Po sopstvenom nahoĊenju (ili pod prinudom društvenih i politiĉkih prilika) birali su mesta svoga boravka i delovanja od Ljubljane do Zagreba i Beograda, bili dobro obavešteni, kritiĉki neopterećeni, delovali i pisali o svim sredinama sa visoko postavljenim i beskompromisnim

kriterijumima. Sam poĉetak dvadesetih godina obeleţen je naglim i pravovremenim usponom naše kulture, posebno likovne, ka novim, univerzalnim dometima, kojima se teţilo zbog osećanja pripadnosti evropskom prostoru. Ali, istovremeno, pojava avangardnih pokreta u Jugoslaviji moţe se protumaĉiti i kao potreba mladih, buntovnih stvaralaca da se suprotstave dominantnoj ulozi graĊanskih institucija, koje su negovale umerenu liniju modernizma i koje su tradicionalno i, ĉesto, nekritiĉki prihvatale uzore beĉkog, minhenskog ili, kasnije, pariskog kulturnog i estetskog ustrojstva. Avangardni pokreti, zenitizam, dadaizam i nadrealizam, roĊeni su u znaku borbe protiv tradicije i njenih umetniĉkih kanona, protiv graĊanskog društva i njegovih kriterijuma, a, u krajnjoj liniji, i protiv mirnih razvojnih linija evropskog modernizma; cilj im je bio preimenovanje vrednosti umetniĉkog i kulturnog, ali i politiĉkog, socijalnog, nauĉnog i tehnološkog progresa. Pokreti su bili internacionalnog usmerenja i zasnovani na interdisciplinarnom jeziku i aktivistiĉkom, gotovo revolucionarnom ponašanju. Strategija izraţavanja ispoljavala se kroz formu ĉasopisa i kroz subverzivne, alternativne vidove novog umetniĉkog diskursa. U periodu izmeĊu 1921. i 1932. godine pojavljuju se u jugoslovenskim gradovima - u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani, Novom Sadu, Subotici - brojni ĉasopisi koji obrazuju poseban model tekstualno-slikovnog izraţavanja i tipografskih rešenja, sintetizujući utopistiĉke projekcije svojih svetova: Svetokret, Zenit, Dada Tank, Dada Jazz, Dada-Jok, Ut, Putevi, Svedočanstva, Hipnos, Rdeči pilot, Novi oder, Tank, Večnost, 50 u Evropi, Almanah Nemoguće/L’Impossible, Nadrealizam danas i ovde. Njihovo postojanje omogućuje da se govori o ĉasopisu kao najkompletnijem jugoslovenskom "avangardnom delu"[2]. Ti ĉasopisi su, u stvari, bili forumi avangardnih pokreta, kao razni oblici nomadskog ponašanja. Kao deo evropskog, jugoslovenski dadaizam je, radikalno i samosvojno, obeleţio poratno vreme, i veoma brzo svoje mladalaĉko raspoloţenje i internacionalni karakter ukljuĉio u kulturna zbivanja Hrvatske i Srbije. Njegovo pokretanje, delovanje i trajanje, pa i naziv yougo - dada vezuju se za liĉnost Dragana Aleksića (1901-1958). On je od jeseni 1920. studirao slavistiku u Pragu, gde su uĉesnici berlinske dade upravo u to vreme obeleţili umetniĉku atmosferu. Tu je on, nakon provokativnih izvornih dadaistiĉkih nastupa, formulisanih kao orgart (skraćenica od organske umetnosti neologizam samog Dragana Aleksića), ukljuĉujući i ĉitanje sopstvene poezije, uspostavio veze sa ĉeškim i evropskim protagonistima avangarde Tristanom Carom, Raulom Hausmanom, Valterom Meringom, Hugom Balom, Kurtom Švitersom, Maksom Ernstom. Svoje aktivistiĉke manifestacije zasnivao je na demistifikaciji, oštroj kritici i destrukciji tradicionalnih vrednosti, na ironiji, paradoksu, na groteski, veliĉanju nagona i nihilistiĉkim postupcima, sraĉunatim na izazivanje šoka u publici.

Organizovao je dadaistiĉke manifestacije u Novom Sadu, Vinkovcima, Osijeku i Subotici i uĉestvovao na njima svojom prozom, dramama i poezijom u duhu bruitizma i simultanizma. Aleksić je u Vinkovcima okupio grupu dadaista (Antun Tuna Milinković pseudonim Fer Mill, Dragan Sremac, Slavko Šlezinger, Vido Lastov), a u Zagrebu, gde je u svojoj redakciji formirao dadaistiĉki klub, saraĊivao je u ĉasopisu Ljubomira Micića Zenit (od 1. do 13. broja, 1921-1922). U njemu je objavljivao poetske i programske tekstove i dada-eseje, prilagoĊavajući svoj program nekim zenitistiĉkim naĉelima, pre svega teţnji ka primitivizmu (Dadaizam, Kurt Schwitters Dada, Tatlin. HII/s + Čovek, Lud je čovek, Fabrika lokota, Ne čuje se žabokreketanje, Pljuštav obraz okrete me i rekoh, Okolosvetski portret, Preduralizam i dr.). Objavljivao je i u ĉasopisu maĊarskih aktivista Ma (Taba ciklon I). Aleksićeva ţelja za formiranjem homogene dadaistiĉke grupe izvan Zenita izazvala je raskid sa Ljubomirom Micićem i njegovim ĉasopisom. Gotovo istovremeno, krajem maja i poĉetkom juna 1922. godine, u Zagrebu, Micićev brat Poljanski štampa dadaistiĉku reviju Dada-Jok, a Aleksić - svoje publikacije Dada Tank i Dada Jazz. U njima je Aleksić eksperimentisao vizuelnim, grafiĉkim i semantiĉkim sredstvima, zalagao se za mogućnosti novih oblika dinamiĉnog i simultanog ĉitanja radikalnih tipografskih rešenja, izvan tradicionalnog jeziĉkog principa. Insistirao je na simultanosti, apsurdu, ironiji, groteski, skraćenosti i neposrednosti delovanja, interdisciplinarnosti i uvoĊenju novih medija (fotografija, film). Njegova autorska krilatica kako-te-dragost podrazumevala je princip apsolutne dadaistiĉke slobode, izvan svih pravila i kanona. Koristio je i šviterovski konstruktivistiĉki oblikovni postupak kontrolisanog haosa, sa veoma izraţenim ritmom stranice, koju je likovno realizovao Mihailo S. Petrov, dotadašnji saradnik Zenita. Petrovljeve grafike manjeg formata raĊene su gotovo automatskim postupkom; pribliţavaju se apstrakciji i bliske su njegovim linorezima raĊenim 1921. godine za Micićev ĉasopis. Aleksić, potom, u Beogradu nastavlja da piše u duhu dadaizma, ukljuĉuje se u protonadrealistiĉke ĉasopise (Putevi, Crno na belo, Svedočanstva, Večnost) i kasnije postaje jedan od najautoritativnijih likovnih kritiĉara zvaniĉnih glasila. U memoarskom tekstu Vodnik dadaističke čete[3], pisanom 1931, dakle deset godina nakon svoje avangardistiĉke aktivnosti, Aleksić je saĉinio hroniku i uputio na niz nepoznatih detalja, koji se, imajući u vidu veliku vremensku distancu, moraju kritiĉki koristiti. Tu spominje nameru da se sa dadaistima iz svoga kruga ukljuĉi u meĊunarodni dada-arhiv, koji je trebao da se reaktivira 1999. godine, i najavljuje izlazak svojih dadaistiĉkih i šundromana, ali oni do danas nisu dostupni. Tragove Aleksićevog delovanja veoma je teško pratiti, pošto su zapisi o dogaĊajima nepouzdani, a njegova gotovo kompletna i neistraţena zaostavština sa dada-arhivom bila je - igrom sluĉaja koja podseća na dadaistiĉki apsurd - nakon njegove smrti uništena.

graĊanskim i malograĊanskim vrednostima. Umetnost je za njega. nemilosrdnim obraĉunom sa religioznim. Rasinova Zenitizam kroz prizmu marksizma. Milan Dedinac). sa povremenim zastojima zbog organizacionih i materijalnih problema. Arpad Lang. po mnogobrojnim stranim jezicima na kojima su . Zoltana Ĉuke. godine jedini broj veoma angaţovanog Svetokreta Lista za ekspediciju na severni pol čovekovog duha.boljševiĉkih terora". pesnik i slikar Branko (pseudonimi: Virgil. Stanislav Vinaver. posle Zagreba izlazio u Beogradu od aprila 1924. u Subotici. Micićev brat. dadaistiĉki orijentisana. saraĊuju. L. sklona aktivistiĉko-konstruktivistiĉkim tendencijama (Zoltan Ĉuka. razliĉite tipografije i likovnih rešenja. sa arhitekturom zvuka. ĉitani su i prilozi Lj. bila je kratkotrajna.socijalno . zatim Endre Aratoa. Lajoš Janoš Aranjmiveš. Bio je internacionalnog karaktera . On pozdravlja "listopadsku (oktobarsku) revoluciju duha". Valerij. Arpada Langa. okupljena oko ĉasopisa Ut (Put) u Novom Sadu. Petrov. Frana Tratnika i braću Kralj. 1897-1947) izdao je u Ljubljani januara 1921. Druga grupa dadaista. Neposredno pre pokretanja Zenita. ali je imala homogeniji program i jasniju svest o destrukciji. R. Adama Ĉonta i poznatog maĊarskog dadaiste Šandora Barte. Oĉevidna nemogućnost da nastavi sa daljim izdavanjem Svetokreta vezala je Poljanskog za ĉasopis Zenit. Endre Arato. raznorodnog idejnog i stilskog usmerenja. Vij ili Ve Poljanski. koji je. ali obeleţenog od poĉetka do kraja avangardistiĉkim raspoloţenjem. ipak. Andora Šugara. koji im je bio koncepcijski najbliţi motivom o obešenom čoveku. Objavljivali su programske tekstove i dadaistiĉke reportaţe u subotiĉkom dnevnom listu Hirlap i organizovali veliki dadamatine pod nazivom Koncert mirisa i svetla. MeĊu uĉesnicima srećemo ponovo imena Dragana Aleksića. izmeĊu ostalih. Janoš Mešter. Šandora Harastija. Poljanski podrţava revolucionarnost slovenaĉkih umetnika .po temama i idejama koje je zastupao. kompozitora Marija Kogoja. kao i zbog sudskih i policijskih osuda. Poljanski u Svetokretu nedvosmisleno izraţava svoju radikalnu umetniĉku i društvenu orijentaciju i ispoljava spremnost da prihvati novo i progresivno. Hilsenbeka. zasnovan na efektima sinestezije. godine.ĉasopis Zenit. Micića. izrazitom kritikom društvene i politiĉke situacije. Kašaka. koji je Zagrebu februara 1921. do decembra 1926. i Mihailo S. a posebno avangardnog pesnika Antona Podbevšeka. kada je definitivno zabranjen zbog teksta dr M.slikare i grafiĉare Boţidara Jakca. godine pokrenuo pesnik i knjiţevnik Ljubomir Micić (18951971) kao meseĉnu "internacionalnu reviju za umetnost i kulturu". neujednaĉenog sastava saradnika. "daleko od banalnih politiĉko nacionalno . Objavljeno je ĉetrdeset i tri boja Zenita. Janoša Meštera. Mikeša Florisa.[4] Zenitizam se manifestovao kroz svoje glasilo .U Vojvodini je delovala grupa jugoslovenskih MaĊara. novu umetnost i novog ĉoveka i sasvim u duhu apsurda uzvikuje: "Ţivela Republika! Ţiveo kralj! Ţivela Internacionala! Proleteri svih zemalja ujedinite se! Ţiveli Sovjeti! Ţiveo Lenjin i Trocki!".

evociraju se ratne strohote i uzvikuje: "Nikada više rata! Nikada! Nikada!" i jasno izjavljuje: "Zenitizam . U svojoj poĉetnoj fazi. Sadrţaj i izgled prva tri broja ĉasopisa. zenitizam je izraţavao jasan antimilitaristiĉki i humanistiĉki stav. Caira. engleskom.prilozi bili objavljivani (francuskom. reklame.dramu naše duše". po saradnji sa poznatim umetnicima i glasilima gotovo celokupne evropske avangarde (Devetsil. pisanog u Zagrebu na Balkanu. . nemaĉkom.pre svega radija. ĉiji su autori Ljubomir Micić. esperantu. Ma. objavljen u prvom broju ĉasopisa.ekspresionizmu i dadaizmu. Miloš Crnjanski. holandskom. proklamovao je osamostaljenu reĉ u poeziji (Reči u prostoru). Der-šturmovski karakter iskaza. Pol Derme. proklamovao smrt ekspresionizma u tekstu Ekspresionizam umire (Der Expressionismus Stirbt). 7Arts. ĉeškom. dţeza i fotografije. uslovili su od samog poĉetka meĊunarodni karakter ĉasopisa. što je i na meĊunarodnom planu bio znaĉajan momenat i dijagnoza kraja ovog pokreta. Marsel Sovaţ. Zenitizam je apstraktni metakozmiĉki ekspresionizam. odgovarao je opštem poratnom raspoloţenju i potrebi da se liĉno poistoveti sa univerzalnim. Tipografsko rešenje celine. U tom duhu je i prvi programski tekst. Vilko Gecan). futurizmu i konstruktivizmu. Zenitistiĉko stvaralaštvo je bilo srodno savremenim avangardnim pokretima .). gde saopštene reĉi odzvanjaju kao krici. Blok. U Zenitu kratkotrajno saraĊuju najistaknutiji srpski modernisti (Rastko Petrović. Čovek i Umetnost. Dušan Matić. ruskom. u istoj godini kada se deklarisao kao zenitista. obojen emocijama i glasnim ispoljavanjima intimnih stanja duše. Izrastao je iz Micićevog naglašenog ekspresionistiĉkog raspoloţenja. bio pod jakim uticajem novih medija i umetniĉkih disciplina . Raskid saradnje sa njima izazvalo je objavljivanje Manifesta zenitizma juna 1921.kao inkarnacija duha i duše imperativ je za najvišim izraţajem u umetniĉkom delu. Stanislav Vinaver. Der Sturm. Zenitizam i ekspresionizam su zrcala u kojima ćemo ugledati našu strašnu unutrašnju bol . Što se tiĉe Micićevog Manifesta zenitizma. Manometre i dr. Igor Severjanjin.[5] Zenit je negovao naglašenu teţnju ka novinama i antimimetizmu u likovnim umetnostima. Kler i Ivan Gol. filma. Contimporanul. Znaĉajno je da je Ivan Gol. doprineli su ekspresionistiĉkom karakteru glasila Zenit. Mišel Sefor. Esprit Nouveau. Zenitizam je teţnja za stvaranjem najviših oblika. maĊarskom). negovanog i razvijanog u Zagrebu pre pokretanja ĉasopisa. kao i evropski kontekst toga vremena. i u nekim vidovima se s njima poklapalo. Vinsent Uidobro) zatim tekstovi o ekspresionizmu i njegovim protagonistima. a posebno štampanje naziva ĉasopisa prilagoĊenim slovima nemaĉke gotice u stilizaciji tipiĉnoj za fin-desiecle i reprodukcijama umetniĉkih dela (Egon Šile. široki krug saradnika (Maks Jakob. Ivan Gol i Boško Tokin. gde se posebnim slogom naglašava: "Mi hoćemo da iznesemo naše unutrašnje lice". Stanislav Krakov).

Lajoš Kašak i mnogi drugi). godine. Zenitizam = Treća vaseljena". U odnosu na umetnost . RuĊero Vazari. On donosi Čoveka ("brata i oca bogova"). Istovremeno insistira na metafiziĉkom. Polemike u njemu izrazito su negirale vezu sa dadaizmom (u Micićevom ĉlanku Ja pozdravljam DaDaJok istiĉe se glasno da je "zenitizam odluĉni i nepomirljivi neprijatelj dadaizma"). Ţan Epštajn. interesovanja i krug saradnika (Raul Hausman. Anri Barbis. dajući mu izdvojen karakter u odnosu na celokupnu evropsku avangardu. Jaroslav Sajfert. Mi smo njihova sinteza ali kao smernica u visinu i reinkarnacija . Pod balkanizacijom Evrope podrazumevala se propast staroga sveta Zapadne Evrope i unošenje novih ideja sa mistiĉnog Istoka. Tu se već uvodi motiv kola za spasavanje (što će biti. taĉnije berlinskim dadaizmom (kritika ekspresionistiĉke . a potom na antagonizam izmeĊu ova dva avangardna pokreta i odbijanje da se poistovete. Karel Tajge. neuprljani i moćni balkanski barbarogenije. Diktonijus. Rudolf Panvic. mistiĉnih predela Jugoistoka. naziv zabranjene Micićeve knjige poezije u izdanju Zenita). Paolo Buci.proklamuje smrt ekspresionizma.Drugo Carstvo.Prvo Carstvo. antropozofskom i metakosmiĉkom poreklu zenitizma. U poĉetnoj fazi Zenit prati i tumaĉi dadaistiĉka dešavanja i objavljuje dadaistiĉke tekstove. da bi već od kraja maja 1922. Andre Salmon.Mont-Blanca .iznad Urala Himalaja .Zenit-express). Trebalo je da se zenitistiĉki projekat identifikuje po sloganu balkanizacija Evrope i po metaforiĉnoj figuri barbarogenija.iznad Kilimandţara". Hervart Valden. "Prva Ĉovekova slabost stvorila je Boga . Razloge za to treba traţiti u nastojanju Ljubomira Micića i njegovog brata Poljanskog da uĉine zenitizam autonomnim pokretom i da ga izvedu iz opštih avangardnih tokova. Pjer Alber Biro. zapaţaju se oĉevidne paralele sa nemaĉkim. Selin Arno. neiskaljani. E.na više. Neujednaĉeni odnosi izmeĊu zenitizma i jugo-dade upućuju na njihove bliskosti i intenzivnu saradnju u poĉetnoj fazi. koji dolazi iz dalekih. Micić zastupa antropocentrizam u okviru balkanskog kulturnog kompleksa: "Ĉovek je centar makrokozmosa . Franc Riĉard Berens. dadaistiĉkim formama i reĉnikom formulisao antidadaistiĉko i adadaistiĉko raspoloţenje. Zenit proširuje polje delovanja. U kasnijem toku izlaţenja. Prva egipatska i grĉka kultura (Grĉka i Makedonija zajedno su na Balkanu!) . nešto kasnije. MeĊutim. kroz svoju publikaciju sa turcizmom u naslovu Dada-Jok Branka Ve Poljanskog (drugi broj je publikovan kao letak Dada-Jok . novih snaga i energija koje ovaploćuje sveţi. kubizma i futurizma: "Mi smo produţenje linije . Aleksandar Blok. Florent Fels. "iznad Šar Planine .severni pol zemlje" i "Zemlja je za Ĉoveka Brata a ne za Ubicu". Guljermo de Tore. Istovremeno. sa krilaticom o preporodu Evrope i "golom ĉoveku Barbarogeniju".njihova idejna filozofska plusegzistencija".Popokatepetla . Adolf Hofmajster.on je predstavljao verbalizaciju celokupnog avangardistiĉkog programa.

godine. u kojima se dostignuća moderne nauke prepliću sa još uvek enigmatiĉnim vanĉulnim energijama. kao što su Vladimir Tatljin. Grafiĉka oprema ĉasopisa Zenit je već od proleća 1921. na tipografskom i arhitektonskom planu. M. odrţanoj u Beogradu aprila 1924. pesništva. MoholjNaĊa. koji je uradio posebnu naslovnu stranu u stilu svoga proun-a. Tea van Duzburga i dr. Kandinskog. Marijana Mikca i anonimnog autora dela pod nazivom Metafizika ničega). eri mašine. koji je nosio naziv Ruska sveska. filma. tako i u reprodukcijama umetnika. Karla van Esterena.kako u tipografskim rešenjima korica. . kao glavnog izvora zenitistiĉkih ideja. Lazar El Lisicki. Lajoš Kašak. pokrenutu idejama ruskih avangardista. Vasilij Kandinski i dr. postojala je Biblioteka "Zenit". dinamike. humor i groteska. kao što se kroz podrţavanje apsurda sreću i nagoveštaji nadrealizma. S. Vrhunac izdavaĉke politike postignut je brojem 17-18 iz 1922. Predstavljeni su najaktuelniji i najznaĉajniji stvaraoci nove ruske avangardne prakse u domenu pozorišta. Petrova. Aleksandar Rodĉenko. Interesovanje Zenita za konstruktivizam kasnije je pretoĉeno u zanimanje za Bauhaus. ukazuju na to da je on imao odreĊene afinitete i razumevanje za afirmativni stav koji je italijanska avangarda imala prema novim formama izraţavanja i novoj industrijskoj eri.konstruktivistiĉko naĉelo mišljenja i stvaranja umetniĉkog dela prihvata se kao princip po kome se u našoj sredini realizuju pojedina znaĉajna dela knjiţevnosti i umetnosti (Micićeva poema Kola za spasavanje. Poljanskog. naslova. zenitistiĉki radovi Jo Kleka. Valtera Gropijusa.[7] Pored ĉasopisa. objavljivanje futurustiĉkih tekstova i kritiĉko praćenje njihovih aktivnosti). godine. ili Tatljinov Spomenik Trećoj internacionali kao simbol novog doba korišćeni su u raznim prilikama i sl. Pojavni oblici konstruktivizma došli su do izraţaja i na velikoj MeĎunarodnoj Zenitovoj izložbi nove umetnosti.[6] Veze koje je zenitizam uspostavio sa italijanskim futuristima. Zenitizam će ponuditi svoju varijantu ushićenja tehnikom i tehnologijom preko odnosa prema Nikoli Tesli i njegovim izumima. preloma stranica. Eriha Mendelsona. Kazimir Maljeviĉ. U tom kontekstu. kao i za primenu ideja ove meĊunarodne škole u svakodnevnom ţivotu.poetike. L. godine dobila odreĊenija konstruktivistiĉka svojstva . tipografsko-likovna rešenja ĉasopisa Zenit i zenitistiĉkih publikacija. I više od toga . zenitizam prvi u jugoslovenskoj sredini objašnjava konstruktivizam kao novu i znaĉajnu manifestaciju modernog doba. Gola.). pokreta. u Zenitu se sreću imena sledećih umetnika: Rudolfa Belinga. V. pre svega sa njegovim neprikosnovenim voĊom Filipom Tomazom Marinetijem (prepiska. naglašeni erotski porivi). likovne umetnosti i teorijske misli. Aleksandar Arhipenko. Laslo Moholj-NaĊ. zatim ideja Maljeviĉevog praznog i punog prostora. Najzad. koja je objavljivala knjige saradnika (Micića. Taj broj su uredili Ilja Erenburg i El Lisicki.

Italije. Osip Zadkin..Veliki izdavaĉki poduhvat predstavljao je album Arhipenko . konstruktivizma. Ona su.u Zagrebu gradio karijeru kao urbanista i arhitekta (na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. Danske. Saradnja Micića i njegovog brata Poljanskog sa slovenaĉkim umetnicima bila je vrlo intenzivna. SAD i Jugoslavije i bila prvo suoĉavanje beogradske publike i kritike sa ostvarenjima u duhu kubizma. prevedenu kao arbos (ArtijaBojaSlika). Izloţba se u glavnim crtama moţe rekonstruisati na osnovu 25. Josip Sajsel (pseudonimi u periodu zenitizma: Jo i Josif Klek) radio je crteţe. saĉuvana i zajedno sa velikim brojem drugih likovnih radova jugoslovenskih i evropskih umetnika iz Micićeve zbirke danas se nalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu. projekte za arhitektonske objekte. Vilko Gecan i Jo Klek. Holandije. a karakteristiĉno je i uvoĊenje slova u grafiĉke radove. posebno u postzenitistiĉkom periodu u Parizu. slike. U njemu su naznaĉeni principi zenitistiĉke skulpture zamišljene kao nemimetiĉke. Rusije. Paradigmatiĉnim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mihailo S.S.Nova plastika. konstruktivistiĉko-dadaistiĉke stilizacije sa primetnim elementima proun-a El Lisickog i Bauhausa. koji je istovremeno i njen katalog. El Lisicki. U Micićevoj galeriji u Medonu nalazila su se i mnoga dela slovenaĉkih konstruktivista . Petrov (1901-1983) i Jo Klek (1904-1987). Serţ Šaršun. Luis Lozovik. Nemaĉke. Izloţba je obuhvatila preko sto dela umetnika iz Belgije. godine i u slovenaĉkom . plakate. srećom. Alber Glez. futurizma i zenitizma.posle nadrealistiĉkog perioda svoga stvaralaštva . Rober Delone. broja ĉasopisa Zenit. Bugarske. Radio je za zenitistiĉka izdanja naslovne strane i kolaţe u vidu programskih amblema (zajedno sa Micićem). Za svoje apstraktne kompozicije primenio je autorsku ideju pafame (PapierFarbenMalerei). sa predgovorom Ljubomira Micića Prema optikoplastici (1923). a zatim i organizovanje velike MeĎunarodne izložbe nove umetnosti (aprila 1924). nove forme inspirisane Arhipenkovim delima. u duhu kasnog ekspresionizma pribliţenog apstrakciji. Njegov postupak je proţet kosmiĉkom i religioznom tematikom. nacrte za kostime i zavesu zenitistiĉkog pozorišta.. Petrov se smatra jednim od pionira jugoslovenske savremene grafike. MeĊu najznaĉajnijim uĉesnicima bili su Kandinski. Francuske.Avgusta i Tee Ĉernigoj i Eduarda Stepanĉića. kolaţe. kada je njihova delatnost bila usredsreĊena prevashodno na likovnu umetnost. Znaĉajna Micićeva misija bila je sakupljanje i izlaganje dela avangardne umetnosti u prostorijama redakcije Zenita u Zagrebu i Beogradu. Moholj-NaĊ. Rumunije. Posle pokretanja ĉasopisa Svetokret u Ljubljani. Sajsel je . bio je nagraĊen njegov projekat Jugoslovenskog paviljona). Od jugoslovenskih umetnika izlagali su Mihailo S. tematski vezanim i specijalno raĊenim za Zenit. M . Vinko Foretić Vis. a J. Petrov. Prvi je obeleţio poĉetke zenitizma svojim grafikama. MaĊarske. braća Micić su saraĊivali 1927. ekspresionizma. Vjera Biler. Arhipenko.

pa i grafiĉkog izgleda. Njihova delatnost je bila u znaku preusmerenja dadaizma u pravcu traţenja novih puteva.. S druge strane. beogradski nadrealizam se spominje u gotovo svim francuskim nadrealistiĉkim glasilima. inventivne ideje došle su do izraţaja i u likovnim. Traganje zenitizma za otkrivanjem instinktivnog i izvornog. programske koncepcije.) U Parizu Solomon Moni de Buli. Kao treća avangardna tendencija javlja se na ovim prostorima nadrealizam. Aleksandar Vuĉo. ĐorĊe Kostić. subverzivni smisao reĉi i slike. zatim interdisciplinarnost. pošto su osporavali marksistiĉke teze o . ali napadani od strane teoretiĉara komunizma za "frojdizaciju marksizma" i optuţivani da su "neprijatelji radniĉke klase". Najznaĉajnija nadrealistiĉka naĉela ostvarena su u nizu polemiĉkih napisa i u brojnim publikacijama. pariski susreti. i 1932).Andrea Bretona. istaknuta angaţovana strategija i politiĉka orijentacija.avangardnom ĉasopisu Tank. One su posedovale racionalnu snagu u pravcu savremenih ostvarenja. Petar Popović i slikar Radojica Ţivanović Noe. kao i uz Surrealisme au service de la Revolution. varvarskog i antievropskog diskursa predstavljalo je jednu od karakteristiĉnih antinomija ovog avangardnog pokreta. Branko Milovanović. Renea Šara. saradnika. Dušan Matić. koji je sa Zenitom imao sliĉnosti u pogledu orijentacije.. ĐorĊe Jovanović. saradnik je Minotaure-a. Razlog što Zenit i danas predstavlja izvor i podstrek mladim umetnicima treba traţiti više u njegovom osećanju za vizuelnu kulturu nego u njegovim idejnim postavkama. razmene tekstova i dela. Milan Dedinac. kao i primena psihoanalitiĉkih teorija u dijalogu sa marksizmom. koje su vremenom bledele i pretakale se u sopstvenu suprotnost.[8] Beogradski pokret karakteriše traganje za automatskom pesniĉkom formom. Dušan Matić i Marko Ristić saraĊuju u La Revolution surrealiste. Marko Ristić je uz Bretona i njegov Drugi manifest. a naroĉito u ilustrovanom Almanahu Nemoguće / L’Impossible (1930) i u ĉasopisu Nadrealizam danas i ovde (izašla tri boja. oblika i materijala. posebnu vaţnost predstavlja saradnja francuskih nadrealista u beogradskim publikacijama . koja su mogla da se uporede sa najaktuelnijim zamislima progresivnih glasila toga vremena u svetu. 1931. Andrea Tiriona i dr. 1929-1932). etiĉkim postavkama. najpre u formi protonadrealizma (sredina dvadesetih godina). Koĉa Popović. Obeleţen je aktivnostima trinaestorice beogradskih nadrealista okupljenih oko knjiţevnika Marka Ristića (1902-1984). poseduje izvanredan meĊunarodni arhiv nadrealizma i brojna umetniĉka dela. a potom kao pokret (krajem dvadesetih godina. to su bili pesnici i publicisti Vane Bor (Stevan Ţivadinović). Vane Bor i Koĉa Popović potpisuju manifest Un Homme du gout. Bili su marksistiĉki i psihoanalitiĉki obrazovani. zbog toga je Zenit imao veliki meĊunarodni ugled. Sa francuskim nadrealistima bili su uspostavljeni dinamiĉni kontakti (prepiska. grafiĉkim i tipografskim rešenjima ĉasopisa. Oskar Daviĉo. Mladen Dimitrijević. pogotovo u postzenitistiĉkom periodu. Luja Aragona.

na snovima i mašti. Napomene 1 Dragutin Tošić: Jugoslovenske umetniĉke izloţbe 1904–1927. Vaneta Bora. na zatamnjenim i straviĉnim vizijama. optimistiĉkim i hedonistiĉkim utopijama. ispoljeno u zajedniĉkoj nadrealistiĉkoj igri cadavre ecquis. fotografije Nikole Vuĉa. Dušana Matića. U crteţima ĐorĊa Kostića i ĐorĊa Jovanovića.[9] Njima je bio blizak Miroslav Krleţa.). Upravo taj momenat je bio naroĉito naglašen u programu srpskih nadrealista. Radojice Ţivanovića). pozivajući se na psihoanalizu. hrvatski knjiţevnik. na nesvesne prostore duševnog ţivota. U likovnom pogledu. za snove i halucinacije. nadrealizam je delovao kao katalizator. alogiĉnog i nagonskog. To se manifestovalo u njegovim ĉasopisima Danas (1934) i Pečat (1939). uraĊene dokumentarnim metodama. a to im je pomagalo da razotkriju licemerstvo graĊanskog društva i njegovih institucija. skrivenom i osloboĊenom izrazu. u okviru kasnog modernizma. kao i proseĉnost svake vrste.[10] Iako nije neposredno uticao na dalju sudbinu srpske umetnosti. Aleksandra Vuĉa i Dušana Matića. U stvaralaĉkom postupku primenjivali su novu tehnologiju fotografije i otkrivali njene neistraţene oblikovne mogućnosti (fotogrami Vaneta Bora i Nikole Vuĉa. nagonskom. Sliĉno beogradskim nadrealistima. pomoću kojih su u svojim delima spontano stvarali neobiĉan nadrealan svet (kolaţi Marka Ristića. što će se naroĉito osetiti u periodu posle Drugog svetskog rata. kao i nadrealizam tridesetih godina. Svoje stvaralaštvo su proširili na istraţivanje automatskog. prijatelj i saradnik Marka Ristića. Beograd .gde je temperamentno i ubedljivo napao soc-realistiĉku dogmu harkovskog i moskovskog kongresa. kada je već bilo smanjeno dejstvo vladajućeg soc-realizma. u kojoj su eksperimentisali mnogi saradnici. od sredine pedesetih godina. gde saraĊuje i M.umetnosti kao društvenom ĉinu. koji je svoje stvaralaštvo temeljio. Tu spadaju nadrealistiĉka slika Radojice Ţivanovića PriviĎenje u dimu. kao i u slikama Oskara Daviĉa i gotovo svih ostalih nadrealista. Nikole Vuĉa. Ristić. neguju se podsvesno i spontano. Vaneta Bora i dr. a posebno u Predgovoru Podravskim motivima (1933) hrvatskog slikara Krste Hegedušića . asamblaţi Lule Vuĉo. Unosili su nelikovne elemente. branio ĉovekovo pravo na slobodu umetniĉkog ĉina. Nadrealizam je. Nadrealistiĉka fantazmagorija pojaviće se u nizu varijanata. fotomontaţe i fotokolaţi Milana Dedinca. Odbijali su represije u kulturi. interesovanje za neobiĉno i neoĉekivano. on je zastupao principe društvene angaţovanosti. Privlaĉilo ih je Frojdovo uĉenje o ljudskim nagonima. ali i potrebu slobode stvaralaštva. suprotstavljenim vladajućim racionalnim. koje su bile zastupane u okviru programa socijalistiĉkog realizma. beogradskim nadrealistima su svojstveni multimedijalni eksperimenti.

219–229. str. Nikšić 1989. 4. br. 10 Milanka Todić: Fotografija i avangardni pokreti u umetnosti. 3 Dragan Aleksić: Vodnik dadaistiĉke ĉete. str. Vida Golubović: Slovenaĉka avangarda / ruska avangarda. Beograd. Jugoslovenska umetnost XX veka. Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova. 425–430. 9 Milenko Karan: Psihoanaliza i nadrealizam. nos. Matica srpska. Novi Sad / Institut za knjiţevnost i umetnost. Branko Aleksić: Paris 1925 – Premiere annonce du groupe surrealiste belgradois. uredili: Vidosava Golubović i Staniša Tutnjević). str. 5. Irina Subotić: Zenit i avangarda dvadesetih godina (katalog izloţbe). Matica srpska. uredili: Vidosava Golubović i Staniša Tutnjević). Likovni krog revije Zenit (1921–1926). Irina Subotić. Pojmovnik ruske avangarde (uredili: Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrešić). 3243. 7 Vida Golubović: Zenit / ruska avangarda. Beograd 1978. Miodrag B. Sarajevo 1966. Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova. Natalija Zlidnjeva: El Lisicki kao ogledalo zenitizma. str. 123–124. 455–463. Matica srpska. Beograd. Andre Breton et le Surrealisme International (Opus International). Vreme. Matica srpska. Narodni muzej / Institut za knjiţevnost i umetnost. Novi Sad / Institut za knjiţevnost i umetnost. Beograd 1990.163– 174.7–8. Novi Sad / Institut za knjiţevnost i umetnost. 157–166. Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova. uredili: Vidosava Golubović i Staniša Tutnjević). Dragan Aleksić – Dada Tank (priredio Gojko Tešić). 1996.1983. str. 8 Hanifa Kapidţić-Osmanagić: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom. Knjiţevnost. 6 Vidosava Golubović: Dada-Jok Branka Ve Poljanskog. na istom mestu: Ješa Denegri: Likovni umetnici u ĉasopisu Zenit. Beograd. uredili: Vidosava Golubović i Staniša Tutnjević). Ljubljana 1995. br. br. Zagreb 1985. Beograd. Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova. Beograd 1969. Zagreb 1987. . 1996. Muzej savremene umetnosti. str. str. Novi Sad / Institut za knjiţevnost i umetnost. 111–122. Beograd 1931. 1996. 5 Vida Golubović. Pojmovnik ruske avangarde (uredili: Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrešić). 431–442. Paris 1991. 1996. 2 Miško Šuvaković: Kontekstualni. intertekstualni i interslikovni aspekti avangardnih ĉasopisa. Beograd 1983.Protić: Srpski nadrealizam 1929–1932. br. 4 Vida Golubović: Dada u Subotici – Obešen ĉovek & Koncert mirisa i svetla.

Potpuni život plastičnog) traţi integritet praktiĉne i duhovne aktivnosti ĉije odvajanje. Glavurtića i Vukovića . ţivot je . i 1959. kao dugi proces. Svetozara Samurovića. 2-3. što. U tom vremenu. a kasnije u nizu listova. Siniša Vuković. u knjizi Leonida Šejke Traktat o slikarstvu (Nolit 1964) i dr. kao i reprodukovanim delima. Glavurtić (str. najpotpunije su predstavljeni u "listu za umetnost" koji je pod nazivom Mediala (br. Vladan Prokić. oni su ipak autentiĉni interpretatori svojih nastojanja . pa i pogrešna tumaĉenja njihovih nastojanja.Miro Glavurtić (glavni i odgovorni urednik). a i sami oni obogaćeni su još jednom vrstom kreativnosti koja dopunjuje njihova likovna viĊenja. objavljivani u Vidicima tokom 1958. Vermera i Dalija. To medijalno slikarstvo koristiće sva iskustva i sva otkrića do kojih se došlo sa ma koje slikarske parcele ovog vremena". Mira Glavurtića.zatamni i zamagli i inaĉe objektivno teško dokuĉivo individualno doţivljavanje likovnog. ilustrovan crteţima Mira Glavurtića. Mada ĉesto jednodimenzionalni.pisan rukom.pod uslovom da je u pitanju prava. O medijalnom slikarstvu). Svetozar Samurović. umetnost se odvojila od središta. prvi broj je ostao i jedini .mašinu.koja je posle beogradskih nadrealista imala definisane stavove i programski bila koherentna. U svojoj strukturi imati sve elemente koji su bili razdvojeni. dve pesme Vladana Prokića. Beograd 1959)1 izdala "grupa slikara pri ĉasopisu Vidici" .. Leonid Šejka i Olja Ivanjicki. što ipak nije eliminisalo razliĉita.objavljeni su i kraći zapisi o svim ĉlanovima. piše M. sa reprodukcijama i reprodukcijskim i konceptualizovanim fotografijama . Kosta Bradić. Programski tekstovi. 6. ukaţe na osnovne pozicije: "Medialno2 slikarstvo će sjediniti sve partikule koje su bile osamostaljene u ovom analitiĉkom periodu. bez namere mistifikacije problema i vrednosti. Prednost te vrste u našoj sredini imala je grupa Mediala. Već sam sadrţaj lista u velikoj meri pokazuje ţelje i usmerenost da se teorijskim obrazloţenjem i širinom poduhvata. pesme Mira Glavurtića.kako je to primetio i Bora Ćosić . Žuta priča i Magija lečenja pozorištem Bode Markovića. Leonida Šejke. na sredstvo ţivota . ĉasopisa. a ĉesto i jalovo išĉekuju tumaĉe svojih ideja i ostvarenja. pokrene i drugi broj. "burţoaska civilizacija dovršava time što teţište pada na praktiĉno.Olje Ivanjicki.Mediala Velika je prednost umetnika viĉnih peru i razgranatoj misli: oni onda nisu osuĊeni da dugo. Iako je bilo pokušaja da se juna 1960. Koste Bradića. dok Leonid Šejka (str. zatim Maljeviĉa. jedina . nezamenljiv je njihov trag kroz reĉ pisanu u ĉasu nastajanja dela i dogaĊanja u vezi sa njim. štampan latinicom u 310 primeraka. 1. umesto da osvetli . Pored programskih tekstova trojice glavnih teoretiĉara Mediale Šejke. razdrobila na delove. I. Epitafi sa Karanskog groblja Ljubomira Simovića. ozbiljna mera pristupa. Borko Niketić. zatim drama Svetozara Samurovića. Siniše Vukovića. god.

s jedne strane. ostvariti potpuni ţivot plastiĉnog". kontakt realnog i snoviĊenja. Šejka je bio svestan da su suoĉavanja u središnjoj taĉki. Na principu jedinstva suprotnosti njima su uzori bili. te da se do integralnosti misli i ideja ne moţe dospeti preĉicom. Smatram da je vrednost njihove pojave pre svega trenutak kada se. vibrantnija i slobodnijeg duha u crteţu no u slici. Ta okrenutost prošlom. taĉki ukrštanja sveta i energija duha. koja su došla kao zamena za tek prevaziĊenu dogmatsku umetnost. jer će potrebe potpunog ĉoveka usmerene totalnosti. Za razliku od drugih ĉlanova. superpozicija intuitivnog i intelektualnog. delima i ponašanjem. Mediala je u likovnom ţivotu Beograda vidno odudarala od svega tada aktuelnog i slavljenog kao moderno. Ovi stavovi . da je to jedini i najkraći put njihovog uspeha. Boš.slobodna imaginacija. meĊutim. kao usamljenici. Da bi se bar pribliţili novim prodorima. modernizacija i duhovnog i praktiĉnog ţivota. no sinteze modernog. neoĉekivano javljaju u beogradskoj sredini. Brojgel. ili stvorili put do njih.u pitanju je pre korišćenje steĉenih iskustava no plagiranje rezultata. i mnogi drugi . stvar budućnosti. protivreĉan. sve vuĉe na svoju stranu". muzejskog. sa spregom prepoznate sadašnjosti i zamišljene. vremenom i tradicijom proţetog slikarstva. osloboĊenog. S. a s druge . neoĉekivano jer deluju anahrono.da li . britkog. pri ĉemu je veza sa nadrealizmom u suštini ista kao i sa drugim orijentacijama u umetnosti . Njihova hermetiĉna pojava nije bila lako raspoznatljiva u ta vremena koja karakteriše otvaranje ka svetu. pokušala su da prate ideje vodilje. I to je cela mudrost u programu Mediale". umetnici okupljeni u zajedniĉkom poslu morali su biti zaokupljeni i filozofijom i etikom. Dela koja su ĉlanovi Mediale ponudili.predstavljaju već zrelo saţimanje ideja koje su se u dugim razgovorima i susretima. više evokacije prošlog. iako se zna da su glavni nosioci Medialine ideologije. ĉesto veštija. jer se ne uklapaju u zvaniĉne potrebe i zvaniĉne afirmacije. pozivanje na podsvest i automatizam.kao uostalom.. Svojim programom. jer mešaju redosled istorije. potrebnih ovoj sredini i zato brzo usvojenih. unoseći dah Mediterana i njegove fantazmagorije.mnogostruk. 11. Pozivanje na renesansu Šejka tumaĉi jednostavnije: "U suštini program Mediale svodi se na jedno: napraviti dobru sliku sa svim osobinama koje sliku ĉine slikom. ĉesto bez autorstva. Leonardo. raĊale i razvijale meĊu ĉlanovima ove druţine. evociranjem starih mitova i stvaranjem novih. Vermer. bili Šejka i Glavurtić. Slikarstvo renesanse nam prosto naprosto daje orijentaciju i stvara u nama jedan pojam dobre slike.. i završava: "Đubrište mehaniĉke civilizacije je plodno Tlo za rast nove sintetiĉke graĊevine i ona će biti moguća. O činovima potpunog čoveka) da "evoluciona kriva umetnosti pokazuje da proticanjem hronološkog vremena i neprekidnim razvojem umetnosti neprestano jaĉaju one sile koje vode ka potpunom ĉoveku" i da "su koincidencije sa idejama renesanse sada moguće pre nego ikada". i moţda drugih nekih generacija. u stvari je romantiĉarsko traganje za neotkrivenim i neka vrsta . "renesansnog". koji su smatrali da mogu da doĊu do izraţaja jedino kroz aktivnost grupe. kao "zagovornik dugog pamćenja". erotiku ili efemernost spoljnog. Bilo je. pa i aktivnosti. svemirske budućnosti. prihvatanje mnogih gotovih formula. Vuković smatra (str.

3. svi ostali oblici klasifikacija predmeta i pojava. potpomaţe obrazovanje tvrĊave citadele . sistema umetnosti i umetnika.podsvesnog? . ĉlanovi Mediale ipak nisu zapostavljali svakodnevicu.pesnik. Njima izmiĉe komponenta savremenosti. a za glavnog arhivara Milutin Trpković . Ako se nadrealno. fantazmagoriĉno shvati kao konstanta umetnosti. U osami. a sve njene recidive tumaĉiti ne toliko njenim direktnim uticajem koliko potrebama jednog takvog izraza. foto-registracija. administrator. Smisao postojanja Ureda zapisan je na strani 15: "URK simboliše izolaciju Baltazara od ostalog sveta. onda pojavu Mediale moţemo uvrstiti takoĊe u konstante. zahteva jedno telo sa . ali se razaznaje i uĉešće Glavurtića. za sekretara Miro Glavurtić . u konfliktima koji su se raĊali i meĊu njima samima i u odnosu na ţivotne situacije. oni u svojim delima nisu uspeli da pronaĊu pravi odgovor na svoje zahteve. 7. pri tome ne mislim da su transpozicije starog u novo. reprodukcija i predmeta. organ za kritiku. bezrazloţno aktiviranje na teritoriji Ċubrišta.kornjona.bekstva od savremenog. 2 . Olje Ivanjicki i dr. fotografijama. 2. Rutanije. Knjiga je pisana uglavnom Šejkinim rukopisom. obaveštenja.Ured za registraciju i klasifikaciju. zatim registrovanje razgovora.kr. o ĉemu svedoĉe i zapisi u jednoj velikoj svesci nazvanoj Knjiga-objekt br. nazivima dela i sl. ĉlanovima. skraćeno URK. 6.koji imaju dodira sa prirodom Ċubrišta. u otporu prema graĊanskom mentalitetu. 5. sl. Za predsednika Ureda izabran je Šejka . izdavanje kataloga. nisu dopuštali da dogaĊaji iz istorije ĉoveĉanstva proĊu mimo njih.klasifikator. novo tumaĉenje starih problema i ponovo ispitivanje već rešenih suptilnih odnosa i znaĉenja nemogući. 4. gestova i manifestacija. ĉiji je vlasnik sada Siniša Vuković i ĉije stranice sadrţe nezamenljive dokumente o delatnosti grupe. aktuelnog duha koji se suoĉava sa drukĉijom vizijom i drugim problemima umetnosti. verovatno zbog toga što su ovi u suštini iluzorni: istorija je pokazala da sinteze te vrste nisu do sada urodile plodom. registrovanje dogaĊaja u svetu . pa i moderne. druţenjima. registrovanje dogaĊaja na ostrvu Rutanije. Već na prvoj strani naznaĉena je svrha Ureda u sedam taĉaka: 1. registrovanje otkrića prijavljenih od strane ĉlanova. van kontakata sa zvaniĉnim krugovima. izloţbama." i dalje: "neograniĉeno proširenje oblika izraţavanja koji se prvenstveno razastiru kao forma ĉistog ţivljenja. intervju itd. metaforiĉno.

rod kasnije roĊenoj "kreaturi Ċubrišta". Šejka i Glavurtić su skicirali Manifest Baltazara. 27. Gosti su mu bili Glavurtić i Kontić. traju zajedniĉke pripreme za istupanje Šejke. uz uobiĉajene razgovore. koji je "slikao lepe slike. strani URK-a. Izloţba je odrţana juna meseca u tadašnjem Domu omladine na Obilićevom vencu. u zavisnosti od mesta na kome se sreće. sećanja na godine 1953-1954. bezimeno i neformalno. kada su društvo. novembar 1957. Olje Ivanjicki. Ulaţenje u kafane sa blokovima. budućoj Mediali." Prvi zabeleţeni datum je 15. pod nazivom koji je provocirao i privlaĉio . Rad na crteţima do mogućnosgi hartije (dok se ne pocepa). tušem. Crtanje sa voštanim pastelima. Lutanje po obali Save i Dunava noću. sada "Zagreb"). Tupa (Vukota Vukotić). ĉitani su delovi Ţidovog romana. ambicioznije i znaĉajnije. Sv. Slikanje na kartonima sa velikim i debelim slojevima zgrudvane boje (teške fakture).posebnim zadatkom beleţenja onako kao što to u normalnom svetu ĉini štampa i knjige. novembra. Zajedniĉka liĉnost bio je Gligor Bakoč. kada je bila prisutna i Olja Ivanjicki. fotose. U tome je smisao URK-a. str. ali se dogaĊaji te godine. Olje Ivanjicki. koji je oznaĉavan sa a. namerno i svesno ruţnog u delu. redom koji je naznaĉen na 9. gde je stanovao Šejka. pojaviti posle godinu i po dana priprema. u tiraţu od 56 primeraka. g . pokrete. koje je sistematski unosio u jednu plodnu klimu neobiĉni genij Uroša Toškovića". pljuvaĉkom. ĉinili Uroš Tošković. ĉamcem. Dado Đurić. Drugi sastanka Baltazara (URK. reĊaju retrogradno. Voţnja ĉamcem kroz maglu na poplavljenoj Adi Ciganliji. Medijalno društvo. Baltazaru3. Siniša Vuković. funkcije koju obavlja. koindividua. sve do prvih znaĉajnih datuma. 7) da je 24. takoĊe kod Šejke. Stefan. u ulici Vojislava Ilića. novembra. strani URK-a uz zapis: "Hodanje po ulicama u grupi. pozni izdanak već sasvim išĉezlog dendizma". septembra 1957. stoji na 2. bila je to "uslovna oznaka koju je dao klasifikator Šejka". pokreti sami po sebi kreacija koja ne traţi da bude transponovana u umetniĉke oblike već samo registr. posla kojim se bavi. tetoviranje". Glavurtića i Vladana Radovanovića. Budva. objekte. vršeno je "fotoregistrovanje u sedećim pozama dva po dva" i raspisan konkurs za sliku U Vermerovom enterijeru. zvuk.Medialna istraživanja. pipazone. Herceg Novi. Nekoliko dana kasnije. b. i bio sasvim na suprotnoj strani onog uţasa. pesme Remboa. str. Nošenje brade. Od proleća 1958. Skandalizovanje prolaznika. Dovlaĉenje velikih trulih stabala sa Ratnog ostrva plivajući. i obuhvatila je "slike. prepisivani odlomci iz Šejkinog Puta. i proglašena. Leonid Šejka. 4) odrţan je 9. "istraţivaĉ" koga Glavurtić u tekstu Godine4 opisuje kao "mladića elegantne pojave. reprodukcije Maksa Ernsta. tekstove" uz sledeću napomenu . dogovoreno o izdavanju jednog lista kucanog na pisaćoj mašini sa naslovom Mediala. oznaka koja je darovala ime i društvu. Na prvom sastanku su posmatrane slike Šejke. sa cvetom u zapućku. Prvi sastanak prijatelja Baltazar odrţan je 28. List će se. strave. pa i prethodnih. Ako su postupci. Zabeleţeno je (URK. posmatrana je njena slika Teuta. PeĊa Ristić. novembra na sastanku Baltazara kod "Cara" (nekadašnja kafana "Ruski car".

zvuk i drugi objekti izazvali su radoznalost koja se na tome i završila. sa uĉešćem Šejke. Lalickog?. Ljuba Popović.(URK. kada se zajedno nalaze Šejka. URK na str. na Tribini mladih u Novom Sadu. Marka Krsmanovića?6. zatim izloţba osmorice mladih slikara u starom Ateljeu 212. U vreme intenzivnih priprema i dogovaranja za drugi istup u Galeriji "Grafiĉki kolektiv". Izloţbu je otvorio PeĊa Milosavljević. avgusta 1959. kada je nagradu dobio Branko Protić. Milića Stankovića (sa ĉijim su se delom prvi put upoznali na njegovoj samostalnoj izloţbi toga leta). a u štampi se pominje da je izlagao i Milosav Lazarević. ćutati. Glavurtić. Šejka beleţi Ljubin tekst: "Samo jedno ovakvo slikarstvo biće u stanju da nadoknadi ĉoveku bol . odsluţuje vojni rok." Treća izloţba Mediale odrţana je takoĊe u Grafiĉkom kolektivu. Borka Niketića? i Aleksića. citadela biće i dalje odrţana van njihovih Ulusa dvorana. kako beleţi URK.). ali ovo pokazivanje uklapa se u naš opus. bilo bi najbolje. Vladislav Todorović i dr. Mihaila Ĉumića. u prisustvu brojnih gostiju. Milovana Vidaka. Siniše Vukovića. Šejka. meĊu kojima se spominju Pavle Stefanović. Mira Glavurtića. pre zbunila no zainteresovala za dublje upoznavanje. sa kojim se tada uspostavljaju bliţi kontakti i kome su kasnije bile posvećene gotovo ĉitava 52. Tošković. navodi i Duška Ilića. knjiţevnim veĉerima. Radovan Kragulj. Branko Miljuš. ne izlagati se njihovim potsmesima i ignorisanju. Svetozara Samurovića i Uroša Toškovića. Mira Glavurtića. verovatno zato što u to vreme najvredniji hroniĉar. To je godina brojnih izlaganja za mnoge ĉlanove Mediale (Prvi bijenale mladih na Rijeci. oktobra 1960. Svetozara Samurovića. ţirija. na kojoj su uĉestvovali: Olja Ivanjicki. Zatvoren kordon. Kostu Bradića. Izloţba je bila praćena raspravama. Ljube Popovića. Ljuba Popović. str. napraviti. Veliĉković. u ulici Moše Pijade. Radomira Damjanovića. ali URK o tome ne ostavlja traga. u stvari. Siniša Vuković i Šejka "sastavljaju proglas" i predlog izlagaĉa. Šejka. 22): "jedna manifestacija slobodnog i beskompromisnog tipa u jednoj sredini koja ne trpi takve pojave i takve nastupe.pipazon. Branka Protića?. prosto izloţbu radi nas samih da bi smo bolje sagledali ono što smo uradili dosad"5. Neuobiĉajeni eksponati . i deo 53. "nove generacije okupljene oko Mediale". Samurović. o kome na drugim mestima nema podataka. . 4. Leonida Šejku. Glavurtić. Vasko Popa. Glavurtićev rukopis beleţi dogaĊaje oko izloţbe Mediale decembra 1961. ono je naša interna potreba van odnosa prema publici. Dragoš Kalajić. Spisak obuhvata Olju Ivanjicki. zatim Vladimira Veliĉkovića. što je takoĊe dezinformacija. Samurović. Ljubiša Jocić. Sinišu Vukovića. Olje Ivanjicki. 59. Poslednja šestorica nisu izlagala.za izgubljenom svojom dušom u beskraju kosmosa. njihove gnusne administracije. strane URK-a. ne dovodeći do većih rasprava. Izloţba je i publiku i kritiku zaĉudila.

Ostoja Kisić. Termin je bio dovoljno obuhvatan da privuĉe i jednu drugu. štampe i dvostrukog. već za šire mogućnosti apstraktnog izraza. Ţivojina Turinskog.Novi oblici nadrealizma i relacionizam. Mihailo Đoković Tikalo. Ĉlanstvo se širi. koji su i ovi apstraktni slikari ţeleli svojim delom da obuhvate. izloţba na Tribini mladih u Novom Sadu. izašao 1963). te su na sastancima sredom.Vidak i Borko Niketić. sa naslovom Đokonda nije ona ista. naišao je na pogodno tle i na sastanku kod ĐorĊa Kadijevića 16. da je naziv neadekvatan.javlja se u katalogu izloţbe Ţ. Dragan Lubarda. najĉešće u kafani "Zora". Milosav Lazarević. Odluĉeno da se grupa ne zove Mediala već samo pokret. Vladimira Veliĉkovića. Izloţba se sreće pod nazivom Grupa mladih beogradskih slikara (umetnika) i jedini naziv koji više upućuje . Olja. 62-63 (tada u štampi. 60). što pokazuje ţivu aktivnost Novoga Sada: pominju se i Mirjana Vukmirović. moţe da rekonstruiše na osnovu pojedinaĉnih kataloga uĉesnika. da grupa mora da ima slobodniji formalni ţivot. naime da se ne fiksira ĉlanstvo grupe niti da stvaramo ekskluzivnu grupu. Ljube Popovića. bile antipod medijalnoj umetnosti muzejskog zvuka. koji je sluţio umesto kataloga. kojima su prisustvovali i mnogi drugi zainteresovani. oni su i ilustrovali taj dvobroj Polja. neformalnu grupu mladih slikara ĉije su pozicije. oktobra iste godine. Ĉlanovi Mediale. str.pored uobiĉajenog kruga: Šejka. ne vezujući se iskljuĉivo za ĉisti enformel. Zorana Pavlovića. to je grupa Zorana Pavlovića (URK str. verovatno. Brana Petrović. Ilija Savić. Dejan Poznanović. Zakljuĉili da se spreĉi stihijsko izlaganje. slobodno dat . taĉnije ţivota. o tome na koji naĉin reagovati na pokušaje sa strane da se obesnaţi naše delovanje i spreĉi naš nastup. koje je sakupio Stevan Stanić: Leonida Šejke. raspravljali o pitanjima umetnosti. a koja je predloţila da termin relacionizam bude zajedniĉki jer je.predavanjima u kojima je uĉestvovao široki krug umetnika. Vito Marković. bio dovoljno širok da sadrţi i onaj odnos izmeĊu umetnosti i sveta. septembra 1962. po svedoĉenju Zorana Pavlovića. Iz tog druţenja potekla je samo jedna zajedniĉka akcija: krajem 1962. ali većim intenzitetom da radimo na proklamovanju ideja" (URK. menja. u likovnom pogledu. sa grupom apstraktnih umetnika pronašli su zajedniĉke taĉke. Vladislava Todorovića. Ljuba Popović . u nedostatku druge dokumentacije. posebno na onim izloţbama koje nam ne odgovaraju po duhu. Turinskog u Salonu . o budućoj delatnosti. Boţidar Šujica. koja se. Branko Protić i Vladislav Todorović. hermetiĉni i iskljuĉivi u mnogim svojim nazorima. kada je "odluĉeno da se prva faza pribliţavanja Mediali zove Relacionizam". Duško Ilić. kada prisustvuju . godine.mada je. što je i prihvaćeno kao dodatni termin u nazivu izloţbe kritiĉara Alekse Ĉelebonovića . br. To su komentari i iskazi svih uĉesnika. Period racionalnog prihvatanja ĉinjenice da se ideje ne ostvaruju dovoljno precizno. "na sastanku je govoreno o stanju pokreta. 61). kojoj su pripadali i Ţivojin Turinski. Glavurtić. Branka Protića. srednjeg lista ĉasopisa Polja. pa je o tome bilo reĉi i na sastanku kod Dolores Ćaće 19.

bila izloţba osam slikara. u ulici Vuka Karadţića. Uostalom.Dada Đurića. januara 1969). Politika. ranije i nove.Moderne galerije novembra-decembra 1964: Apstraktni i nadrealistički slikari. da i kritiĉari koji su bili na izvestan naĉin bliţi Mediali. retrospektivna izloţba 1969. Milošević. Divni zanesenjaci (Borba. izloţbu otvorio Lazar Trifunović. Ili da zasene prostotu? Da . Komunist. već zato što su pojedini zadaci obavljeni. uz vaskrsnuće prvog broja lista Mediala u vidu publikacije-kataloga. 9. Borba. Ambrozić: Mediala.umesto retkih pozitivnih prikaza (K. Vidak poĉeo rad na slici Veliko suĎenje. ĉak i one koji nikada do tada nisu istupili sa Medialom . da dokaţe vitalnost i mladost Mediale pomoću sopstvene evolucije. 19. ni ala). strani završio svoj letopis beleškom da je 1963. januar 1969). Izloţba je obuhvatila sve saradnike. septembar 1959). Kolo istorije se okrenulo: umesto naziva Nebulozni avangardizam Mediale (M. nazivajući ih Godine. Nolit 1970). kako glasi naslov teksta Siniše Vukovića u katalogu. Trifunović. nije završena istorija Mediale.pretpostavljam zato što nije uĉestvovao veći broj ĉlanova Mediale. Tucaković.da "izgrade jednu antiteoriju? Da u stvari pre no što nešto dokrajĉe (ili pre no što i ozbiljno zapoĉnu) postave zakonito bezakonje. Realnije o Mediali pišu samo Zoran Pavlović: Mediala ili sudbina jednog mita (Književnost. Književne novine. Ljuba Popović otišao za Pariz. januar 1969). meĊutim. Olja Ivanjicki pravi kufere.kao što je bilo za prvi Oktobarski salon. godine: Tada je u galeriji ULUS-a. 25. Bez sumnje da nije u pitanju spoljno onemogućavanje . Marija Ĉudina poĉela rad na velikoj poemi Pustinja. Svoja sećanja iznosi Miro Glavurtić. kada nisu prihvaćene slike Leonida Šejke i Mihaila Ĉumića. Turinski: Putevi Mediale (NIN. povodom izloţbi na Tribini mladih. Kontinuitet vrednosti (3. ali umnogome jesu njene herojske godine. II tom. tokom 1964. Protić (Istorija srpskog slikarstva XX veka. Zagrebu i Ljubljani. Svakako ne zato što su hroniĉari bili umorni. Kao primer će nam posluţiti Stevan Stanić. da je septembra 1963.da podseti na stare i obnovljene teţnje.već razlozi unutar same grupe koji su je primorali da ne izlaţe. koji se u novosadskom Dnevniku. koju su nazvali Linijom medialnih okupljanja. i da je maja 1964. zato što se celokupna situacija oko Mediale izmenila.kako to insinuira URK . na primer. da 1963. URK pominje još samo izloţbu crteţa fantastike koja je odrţana u Beogradu. istog formata i istih namera . godine. sve do januara 1969. januar 1969 tekst sa otvaranja). P. pita šta hoće ti mladi ljudi . Sa praznim stranicama URK-a. prikazana je javnosti kao dogaĊaj sezone: Blistavi trag Medialine komete (L. u prisustvu tout Belgrade-a. 23. umesto odbijanja . Karakteristiĉno je za duh klime. 19. mart 1969). M. da je poĉetkom 1963. 29. 12. decembra 1961 (Ni med. 62. Ţ. Ni o ovome URK ne govori . ili bar pokazivali veće interesovanje za njenu aktivnost. da bi već na sledećoj. zato što se dalji rast grupe logiĉki nije mogao oĉekivati. septembar 1959). revidiraju svoje stavove. i skulptura Dok Kihot Olje Ivanjicki .

ali njegov sud je sada pomirljiv: "Ostaje. godine. revolucionaran . sem o Bradiću i Vasiću.. Fluktuacija njenog ĉlanstva. Ovakav buĉan prijem raširenih ruku. ma koliko to današnji ĉlanovi poricali. u galeriji "Junge Generation".izazovu senzaciju?. uz veliki naslov "Opasnost raskida Baltazara". u ĉasu kada je ona već završena istorijska ĉinjenica.je li jasno?. odrţan sastanak kod "Cara" (Mišel Kontić. Siniša Vuković.posle retrospektivne izloţbe 1969.. januar 1969). Iako je istorija Mediale neraskidivo vezana za istoriju tih rasapa. o ĉemu predano beleţi URK.u vrednosnom smislu zaokruţila. Leonid Šejka. Mediala doţivljava 1969." U Borbi. koji u ovom trenutnu pokušavaju da integriraju. novembra 1957. a ne onda kada one postanu silazna linija sopstvenih traţenja. uostalom. I šta uĉiniti? Blagonaklono se smešiti veĉitoj teţnji (u ovom sluĉaju uzaludnoj) da se bude nov. sintetišu i dalje razviju ono što je najbolje u prethodnim ostvarenjima ĉovekovim". Linija medijalnih okupljanja. u funkciji modernog. januara 1969. a posebno za one koji su uprkos takvoj svojoj optici spremni da je olako proglase nevidljivom i nepostojećom" (S. Milić od Maĉve. Rogić i Miro Glavurtić). Stanić izvesne svoje postavke ne menja. 21. ipak. dok ostalima pripisuje manirizam i "maheraj". Osnivaĉi Mediale. Milić Stanković. Do rasprava i neslaganja dolazilo je od samog poĉetka zajedniĉkog delovanja: URK na str. da stojimo pred slikama ovih zanesenjaka. otvorenosti i znanja da pojave razjasni. bar što se tiĉe nekolicine izabranika koje smatra najtalentovanijim (Veliĉković.. tajnovito. Kosta Bradić.8 Sasvim bez iznenaĊenja. Vuković. sa uvodnim tekstom Siniše Vukovića i pesmama Vaska Pope o svim umetnicima. spominju se u predgovoru. kada je svoj put . u tvrdnji da je njihova grupa feniks i da je "zatvorena. Milovan Vidak. sa više od dvadeset napisa širom zemlje. kod svih grupa u kojima ne moţe biti ujednaĉenih temperamenata i talenata. Olja Ivanjicki.(u ovom sluĉaju buĉan). Samurović i Šejka). ponekad skandalozno. Te godine. odbojna i nevidljiva samo za one koji ne mogu i neće da je vide. Mediala istupa u Beĉu. ta slika odraţava našu kulturnu javnost koja je bila bez sluha. Mediala danas predstavlja mnogo više napor da se istraje no spontano okupljanje srodnih ideja. saĉuvaju. katalog retrospektivne izloţbe Mediala 1953-1966. bez spremnosti. Vladan Radovanović. Mediala u javnosti postoji gotovo kao sinonim za nedokuĉivo. Najpre je bilo razgovora o Glavurtićevom projektu zgrade za stanovanje koji je on ţeleo da radi zajedno sa Šejkom. a zatim je . javnost je o tome više doznala u trenutku kada je popularnost grupe bila na vrhuncu . Branimir Vasić i Svetozar Samurović. dakle. rezultat je veĉitih rasprava. Kosta Bradić. Ĉak i Jutarnje novosti (27. odlazaka i povrataka . posebno poslednjih godina. u trenutku njihovog raĊanja. Šejka i Glavurtić. Dado Đurić. februara 1970) beleţe da Mediali preti kraj zbog neslaganja meĊu ĉlanovima.. 7 beleţi da je 28. sa naslovom Mediala . ako ne i prihvati. Galerija ULUS-a. u sastavu: Olja Ivanjicki.kao što je to.

ta nova misao".ą već pre jedno novo stanje ravnopravnog i u najvećoj meri spontanog jedinstva slobodnih liĉnosti koje se pri usmeravanju ka istom cilju vezuju ne pomoću organizacija nego pomoću prijateljstva i ljubavi". sovjetsku partijnost.Kosta Bradić predloţio da se uĉestvuje na konkursu za fresku u Narodnom odboru grada. moţda. Pri tom je izrazio jedan spisak mogućih ĉlanova"." I potom navodi sisteme Šigaljova. 21. "što ni u kom sluĉaju nisu naše teţnje Š. te da je neprirodno da meĊu ljudima sliĉnih nazora bude voĊa i potĉinjavanja. te je prema tome treba prihvatiti kao takvu a ne kao mogućnost za pravu kolektivnu akciju. . koje krije sama suština njegovog nacrta u sebi.. Šejka spominje i to da je Glavurtićeva teţnja za organizacijom verovatno u vezi sa njegovom vezanošću za destruktivnu komponentu nadrealizma. nareĊivati prebrzo i veštaĉko ostvarenje tih ciljeva. Jedan od najozbiljnijih raskida desio se januara 1959.onda to znaĉi da prave. dobrovoljne vezanosti meĊu ĉlanovima. Kosta Bradić i Šejka se nisu sloţili i zbog toga je Glavurtić uputio Šejki notu. a Šejka je izjavio da "takva freska ne moţe biti umetniĉko delo" i da "takva utilitarna akcija ne bi imala mnogo zajedniĉkog sa prirodom Baltazara. zapisuje: "Društvo Baltazara je raspušteno. svaki takav oblik povezivanja pretvara se u već poznate postojeće sisteme despotizma i totalitarizma. to novo društvo. objašnjavajući da ." Razume se da dalji koraci u tom pravcu nisu preduzeti. Tom predlogu su se mnogi nasmejali. Velikog inkvizitora. Vladan. Sliĉna rasprava voĊena je i 14. septembra 1959. januara. Kokan (Kosta Bradić i uz njegovo ime znak pitanja). Olja. i da se ne sme zahtevati. Već februara 1958. I dalje objašnjava da forma kojom se ostvaruju ciljevi Mediale mora da ishodi iz srţi stvarnog. kao individuama ljudskih osobenosti. Mišel i Glavurtić su otišli.9 Glavurtić je sa svoje strane smatrao da će "ova akcija predstaviti prvi momenat u ostvarenju principa i pojave koindividue. kada se društvo okupilo kod Milovana Vidaka.suptilno i vidovito dopuštanje da se u našem ţivotu obavlja ta nova renesansa. a naravno prevideo to da su me jedino uplašile opasnosti koje dolaze iznutra. a ispod toga je naznaĉen "sadašnji sastav Baltazara . i nema. On govori o "slobodi izbora puta u njegovom najvišem i najdubljem znaĉenju. Šejka je na to Uredu dao izjašnjenje 17. Ĉim je unutrašnja sloboda liĉnosti ugroţena.". URK na str. U URK-u se ĉita (str... bilo razumljivo i potrebno kad bi ciljevi bili utilitaristiĉki ili destruktivni. Glavurtić se vratio".Šejka. IzmeĊu ostalog piše: "Verovatno je to da je Glavurtić moje neslaganje sa njegovim nacrtom pripisao mom toboţnjem strahu od opasnosti koja bi pretila spolja.ukoliko je takva povezanost ĉlanova potrebna . ispisanu kao povelja sa tri peĉata. 34 i dalje): "Glavurtić je izradio nacrt jedne organizacije medijalista koja bi imala upravno telo sa sistemom akcija i obreda kao neka verska sekta. Glavurtić. masonske loţe.. ţivotnog procesa.. papski vatikanski kvijetizam i klerikalizam. To bi. već .

.grupi". naglase i zabeleţe". 38).Šejka je svoj opus pripisao trojici umetnika: Regu Talbotu. piše u URK-u (str. na izvestan naĉin su uĉvrstili "već razlabavljene spone u našem društvu . U širini svojih interesovanja i u cilju što potpunijeg dosezanja ideala integralne slike integralnog ĉoveka . Mihalo Ĉumić. 25). ali u taj haos treba uneti malo reda. . a oni drugi pokušavati da zadrţavaju i vraćaju onu staru.Razilaţenja u suštinskim stavovima . jer je program bio kompleksan. rukujući odreĊenim materijalom". 40). Ured je beleţio mnoge aktivnosti koje. Leonu Lešu. upućenom Vladanu Radovanoviću. ĉak i vlasnika. kada je postalo logiĉno da će najsposobniji morati da dalje idu samostalno. sa klasifikacijama njegovih istraţivanja i sa naznakama samoga autora o stilskom usmerenju. fotografu. str. objektivnijeg pristupa problematici slike. sa druge strane analognu prirodnim procesima. Šejka se u nekim taĉkama sloţio sa njim . i Leonidu Trofimoviĉu Šejki. Ovaj citat pokazuje udaljavanje od nadrealizma u pravcu modernijeg. rekonstruišemo kao prateće osnovnom opredeljenju. ono je za mene tehniĉko sredstvo da se ĉudesne i znaĉajne pojave u prirodi oznaĉe. sa spiskovima slika. 52). a Šejke klasifikatora: "Ne nalazim da je nuţno veliku i neizmernu riznicu svetske umetnosti uvećavati novim delima. U zamišljenom intervjuu sa ovom trojicom. koji je praktikovao Leonid Šejka i koji se po rezultatu pribliţava danas aktuelnom fotorealizmu.beleţi URK (str. tako i po likovnim mogućnostima i usmerenjima.dogaĊala su se i meĊu drugim ĉlanovima: kada je ĐorĊe Kadijević u jednom pismu. Nije ĉudno što je dolazilo do rasprava. i to u pravcu formalnog preklopa projekcija a ne u pravcu paranoiĉnog tumaĉenja pejzaţa ili stvari kao kod Dalija". . u nedostatku drugih dokumenata. "istraţuje postupak izazivanja fotografske projekcije na platnu . razume se. koji je u prvim godinama i mogao da bude opšti put Mediale. marta 1960 (URK. grupa heterogena. teško ostvariv. ali ne i kasnije.smatrajući da u ovom sluĉaju vrednost takvog pronalaska ne opada ako se dokaţe da to nije nova umetnost".Više slika jedna preko drugih. uĉiniti je vidljivom na jednoj površini. str. Bio je to. prvu Medialu. On piše o svojoj multiplikaciji (str.u pitanjima umetnosti . njegovo zainteresovano prisustvo i obilasci ateljea. geologu i slikaru. na pitanje kako se definiše slikarstvo (URK. iz razumljivih razloga. kada su sazrevali. Pa i svaki od uĉesnika imao je svoj put interesovanja i razvoja. kako po intelektualnim. 50): . Boravak Radoslava Putara u Beogradu aprila 1959. Šejkin opus.. klasifikatoru. Odgovor Leonida Leša je: "Dati reakciju spontanu na izvesne nadraţaje spolja. jedan od razloga meĊusobnog neslaganja.jedan doprinos kvazifotostilu". prvi odgovara: "Ne priznajem slikarstvo kao izraz subjektivnih osećanja. dat je najpotpunije. izrazio sumnju u mogućnost opstanka pipazona kao umetnosti.

Istovremeno i nezavisno. . sveskama. pridajući poseban znaĉaj klasifikovanju i klasifikaciji.prikazati mnoţinu pojava. ipak. pa je Šejka (URK. na odvojenim komadima hartije i po crteţima vredno beleţio svoja razmišljanja i svoje planove. kao i ostvarenja. veliki URK. izvršiti sreĊivanje i razvrstavanje obuhvatajući sve kategorije realnog. blokovima. Iza formulacija ovog Manifesta mogu se proĉitati stavovi sasvim suprotni . koja samo u kontekstu sa drugim idejama predstavlja kompletnog Šejku. zapisan na drugoj strani URK-a: mi ne izraţavamo mi ne istraţujemo mi ne preobraţavamo mi ne doterujemo mi ne oblikujemo mi ne ulepšavamo mi samo registrujemo i klasifikujemo. i uzeti kao celina ukazuju upravo na ta razliĉita stanja duha koja pokreću umetnika u stvaranju celine. spominje se i nabrajanja slika koje "znaĉi osnovu njegovog kasnijeg stila kvantnih pozicija". donosi podatke koji su dragoceni upravo zato što prenose konfrontiranja sa drugim umetnicima i zbog toga što omogućuju nedvosmislen zakljuĉak da je osnovni movens grupe leţao u Šejki. 31) predloţio Bradiću izradu jedne zajedniĉke slike sa temom vulkanske erupcije. njihovu zakonitost. ali i Glavurtiću. Ovo je motiv ĉitave teorijske postavke. a i najveći deo Mediale: registrovanjem. što ima poseban smisao u odnosu na celinu njegovog rada. znaĉi slobodnom interpretacijom sakupljenog materijala. To pokazuje i Manifest klasifikatora. pa i tradiciju. Iako je Šejka. koji ima izvesnih analogija sa kvantnim pozicijama. Tekstovi su pisani razliĉitim. svom imenu pripisao kvalifikaciju klasifikator.to moţe da bude funkcija savremenog slikarstva". dakle uoĉavanjem i beleţenjem i daljim autonomnim klasifikovanjem. str. IzmeĊu ostalog. za razliku od jedne manje sveske koja je bila samo njegovo. Šejka je. ali ĉini se. u posebnim knjigama.undulacionih postavki. a ne opšte. Šejkinim rukopisom. a pominju se i kod Olje Ivanjicki. Te erupcije radio je Šejka. Medialino vlasništvo. da bi se kroz to potvrdila vrednost u istoriji i sadašnjosti. stvara se slika današnjeg sveta koja prihvata sve podatke i utiske. Kosta Bradić je razvijao svoj stil šrafura .

izraţen je njegovim crteţima ĉudne vizije. do letristiĉkih rezultata. "koncepcija fuge 1958. plastiĉkog. taktilnog. ali koje ipak ostaju ukopane nepomiĉne u sećanju. O njemu URK (str. Realnost na koju "klasifikator" pristaje jeste realnost njegovog prisustva. to se vezuje za Šejkine eksperimente u vanlikovnim oblastima. on je najdosledniji tim dodirnim. zapisa snova. kome danas nema bliskih istraţivanja. u istraţivanju svojstva reĉi i slova. najbliţi Šejki bio je Vladan Radovanović. u šemi pulsacije ili puţa. Na izvestan naĉin. rada sa telom. pa se sad sve to primenjeno u slikama potiskuje natrag u mrtvi suvi krš planina fantastiĉne geologije zemlje Rutanije a u prvom planu se javljaju linovi i predmeti sasvim novi preciznom "fotografskom" tehnikom ostvareni. sinteza reĉi. opisa. naslagane u emocionalnoj sferi u slojevima beskrajnih ljubavi. u proglašavanjima predmeta za umetniĉke. usavršavanje stila. U svom domenu. Duhovni svet Mira Glavurtića i danas. koji je bio pozvan u Medialu i u njoj uĉestvovao više duhom svojih istraţivanja no svojom iskrenom posvećenošću programu koji je ona zastupala. na Ċubrištima. zvuka i lika u dvodimenzionalnom prostoru. vezuju se za prve godine rada. poĉev od pipazona. dakle sve ono što je već ranije otkrio u velikom ciklusu tzv. sa Oljom. fotografisanja predela. U poslednjim delima uoĉljiv je veliki uspon. novembra 1958: "Prvi teoretiĉar i ideolog Mediale. tokova. uvala. umnogome i danas prisutnog. kada se on ĉešće javlja kao pisac i komentator. "Mrljica" i "Karmelićanki" u kojima su ove konfiguracije nastale prirodnim tokom kad u prirodi nekada obrazuju asocijativne figure predmeta i likova a najviše ţena sa leĊa viĊenih kao odlazećih. u šetnjama. Sve njegove ideje. interdisciplinarnom. nabrajanja kao evidentiranja. akcija i liĉnosti. analogija sa velikom kosmiĉkom evolucijom od mineralnog do ţivog". svakako.pozicijama tada aktuelnog. sve veće osvajanje tehniĉkih sredstava. kao što je to pokazala i njegova skorašnja retrospektivna izloţba u Salonu savremene umetnosti (novembar-decembar 1976). osipanja. oblikovanjem i ulepšavanjem. ispupĉenja. u destrukcijama kao ĉinu (što je radio i Glavurtić). transformacijama. sinteza reĉi. . Miro Glavurtić u to vreme veoma aktivan kao slikar.sve to u sferi fluksusmedija. kako se nekad govorilo. 1954. predloga za ĉinjenje. on ostaje usamljen i. "intermedijalnom". "zaumnog sveta". a u poslednjim crteţima i belim slikama imala poseban odjek savremenog. ili središnjim postavkama Mediale. 30) piše 7. izraza koji je nastojao da otkrije jednu drugu realnost ekspresijom. jeziĉkog a kasnije i likovnog . prozirnih slika. ideograma.do danas. kao i njegova istraţivanja "ĉetvrte fakture". koja se u Šejkinom delu transponovala adekvatno i u sferu likovnog. drugim reĉima preobraţajem realnosti. istraţivanjima. na otpadima. najautentiĉniji. sa Baltazarom. Iako drukĉije mentalne dispozicije i formacije. preko zajedniĉkih akcija u Mediali . Sa jedne strane korišćenje principa hemijsko-tehnološkog procesa razlivanja boje koje jeste ipak voĊen njegovom rukom i kontrolisano njegovom svešću a kao rezultat daje reljef fantastiĉne razuĊenosti suptilnih i neoĉekivanih pregiba.

koji od svih ovih slikara danas najmanje pripada duhu svog prvog udruţenja. Ljube Popovića. svoj jezik i viziju još više uvlaĉi u asocijativni svet. jedina dama u ovoj skupini.Prirodno . oznaĉavaju 41." Olja Ivanjicki. registruju liĉnosti Ţidovih Močvara. u koja ulaze već tada njoj bliski svemirski putnici kosmonauti ili njihove sene.tehnološki proces se bratimi sa jednom izvanredno senzibilnom rukom. izvajati ne stvari već njihove otiske ili dalje jedna stvar zaista moţe biti otisak neke druge nepoznate nevidljive forme. kalup onoga što tek poĉinje da se vaja u praznom prostoru". osećajući da su mnoge postavke plod spekulacija lucidnih ali udaljenih od realnosti. URK pominje i njen rad na skulpturi. Tehniĉki postupak omogućuje nove i neoĉekivane oblike. osavremenjavala svoj izraz. a Svetozar Samurović. sastavljanje celine. a delovala od hepeninga do skorašnjih eksperimenata bliskih konceptualizmu. unosila aktuelnu i likovnu i ikonografsku problematiku. na izvestan naĉin je najsvesnije pratila univerzalne tokove umetnosti. Ured za registraciju i klasifikaciju beleţio je još mnoga dogaĊanja. U Parizu je i Mihailo Ĉumić.na tehniĉkom usavršavanju. Stvari ostavljaju otiske u prostoru. insistirajući ĉesto upravo na onome što je mnoge ĉlanove grupe.mehaniĉko . a u Londonu Milutin Trpković. Proţimanje geometrijskog i amorfnog elementa. opisuju i crtaju vodenu biljku urtikulariju. i jedna od najvernijih pratilja svih zbivanja. Ta puna forma ne murovski šuplja već jednom sasvim logiĉnom razuĊenošću. Neki unutrašnji napon forme sav u gnevnom gnjeĉenju i otporu. organizuju . godišnjicu Oktobarske revolucije iseĉkom iz jednog Lenjinovog govora o preuzimanju vlasti. prispele iz razliĉitih sfera formiranja. pojavljivala se u stilskom ruhu pop-arta i nove figuracije. Ostvaren sklad raznolikosti bogatog ritma u celini jednostavnoj i snaţnoj. taktilnog i vizuelnog. Milovan Vidak i Siniša Vuković. ĉlanovi se voljno vraćaju dogaĊajima iz ţivota i umetnosti: oni beleţe let u svemir i lepe fotografiju druge strane Meseca. Najdosledniji vizionari muzejske slike. na granici nepredmetnog. logiĉnom u odnosu na datu predstavu jeste graniĉni zid. već niz godina istraţuju mogućnosti suštinske primene teorija Mediale. Vladimira Veliĉkovića. Pariz je okupio i prihvatio poĉetne ideje Mediale putem dela Dada Đurića. Kosta Bradić je kasnije svoja medialna iskustva pretoĉio u seriju pomodnih graĊanskih portreta. URK redovno beleţi njena prisustva i njene slike leonardovskih sećanja. dok se fantazmagorija Milića Stankovića manirizovala do igrarije ĉudnog smisla i razloga. najviše i doticalo . i inaĉe udaljen od grupe. povodom koga je zabeleţen sledeći esej (str. ekserima i ţicom vezivanje za konstrukciju gvozdenu i drvenu. Uroša Toškovića. mnoga interesovanja. Prepoznajemo Šejkin naĉin mišljenja. totala jedne ideje izraţenog celovitog. 55): "Skulptura od komada negativa kalupa. Sa druge strane.

knjiţevne veĉeri i slušanje muzike.tehnološki automatizam. pa u istom tekstu nalazimo i Medijala. 3 Naziv Baltazar svakako nije sluĉajno izabran: on evocira magiĉno znaĉenje . enformel. 1 Prema jednoj zabelešci. podelama koje uglavnom ukazuju na teţnju ka prilagoĊavanju sopstvenom viĊenju. i u štampanim tekstovima. Prvoj pripada slikarstvo ideja (egzaktno i mistiĉno). mirna studija iz pera nekog od samih uĉesnika. Za mnoge taj put još traje. sa grafikonima. usmerenu. str. ritualna oblaĉenja i ponašanja. U vrhu je akcija koja se deli na svesnu.. 46. magiju i šetnje. Šejka slika svoja velika razmišljanja. ali ne navodi njihova stvarna uĉešća i doprinose . Olja je napravila Tetisa koji uznemirava i umiruje . Poštujući mogućnost dvostruke etimologije (Med – ala. modu. dok slikarstvo akcije obuhvata tašizam. Nerazumljivo je zbog ĉega je ta godina naznaĉena u bibliografiji kataloga retrospektivne izloţbe Mediala 1953–1966 (Galerija ULUS-a.više intuicijom no znanjem. januara 1969) kao 1958.. Predrag Ristić. vode razgovore o fotografiji. naroĉito Šejka i Olja Ivanjicki. geometrijska apstrakcija. Poloka. Krenula je na svoj plemeniti put meĊu ljude zaspale ili u išĉekivanju". list je iz štampe izašao 18.. Moţda bi tome mogla da doprinese objektivna.. da su prisutni. Dibifea. od modernih velikana beleţe Maljeviĉa. ulaţenje iz razliĉitih sfera. "Iz Pariza dopiru glasovi o Dadovim uspesima. Ernsta i shemu savremenih pojava prilagoĊavaju svome ukusu: na str. da bi ceo tekst dobio smisao usklikom: "Mediala je izašla i zatekla morbidan i indolentan svet. revolucije.dakle postiţe ono što je (latentna) karakteristika (velikih) umetniĉkih dela. mada u tome ni sami ĉlanovi nisu dosledni. a individualistiĉkoj . sa konkretnim . U svemu tome svi ravnopravno uĉestvuju. 2 I u originalnim dokumentima. Vladan Radovanović je u vojsci".proglašavanjem i totalnim . ĉlanovi Mediale su širom otvorena duha bili okrenuti i modernom. U slobodnim interpretacijama.iluzionizmom. lirsku apstrakciju i konstruktore. a podeljeno je na sociološku akciju i individualistiĉku akciju. vole rituale. Leonardu. najĉešće se sreće naziv Mediala. Mediala i sebi uzima deo: pišući 12.. septembra 1959 (URK. Glavurtić pominje ubistva širom sveta. trajnu i automatsku. Oni nepogrešivo osećaju vrednosti novih pojava . jula 1959. Vukota Vukotić Tupa. Okrenuti prošlosti. neusmerenu i trenutnu. 42 URK-a sreću se klasifikacije umetniĉkih orijentacija. manuelni automatizam i proglašavanje (sa konkretnim). pomešani sa hipokrizijom. povezivanje. i u krajnjoj liniji isto poreklo razvijano ka razliĉitim putanjama. Sociološkoj pripadaju kinetiĉka. Ilija Savić. kao i novolatinski medialis) mi prihvatamo prvobitnu varijantu Mediala.arh. 47) o "vremenu u kome ţivimo". Dalija. Strelica uz oba navoĊenja "konkretno" i "proglašavanje" .ukazuje na to da se pod ovom akcijom podrazumeva kretanje. Niĉeu. i verovatno se nikada neće znati pravi udeo koji su u tome svemu imali i oni o kojima URK beleţi da postoje..

januar 1974). M. . god. kao i svi drugi citati. agresivnih. Odnos idejnosti i umetnosti mnogo je sloţeniji i suptilniji nego što se to ĉini onima koji ga ţele otkriti jednokratnom i apodiktiĉkom ocenom. jul-oktobar 1977. Stanković.juĉe i danas. januar 1974). Glavurtić. Reakcije su ubrzo usledile: PeĊa Milosavljević (Politika. Mediala . Ĉaĉak. 13. 5 Ovaj. ali sa njim o tome nije dogovarano. Bradić. koji je zbog nepoštovanja Nabukodonosorovih relikvija – vaza donetih iz Jerusalima – video kako nepoznata ruka po zidu ispisuje tajanstvene reĉi. 8 Poslednjih dana 1973. ne izvodi apriorno ideološku opredeljenost iz tematike slika ili slikarskog pravca kome slikar pripada. bez osavremenjavanja pravopisa ili drugih ispravki. Šejka. vladaru Vavilona. V. Oskar Daviĉo (NIN. februara 1969. br. 7 Isti tekst je pod nazivom "Dani" objavljen u Poljima." Tako je problem crnog talasa bio rešen. Vuković. Beograd. razaranja. crnog talasa u srpskoj umetnosti. godine komunisti – likovni umetnici Beograda pokrenuli su akciju protiv tzv. 64-71. ideološki kvalifikovati kao slikarstvo negativiteta. br. Nepotpisani tekst pod naslovom Likovna umetnost kao utoĉište desnih. politiĉnih tendencija i pritisak sa tih pozicija na slobodu stvaralaštva (31 strana) odnosi se najvećim svojim delom na ĉlanove Mediale i tumaĉenja njihovih dela. 125– 126. 28. 17-18. ovaj poslednji. 4 Katalog retrospektivne izloţbe Mediala 1953–1966. Ivanjicki. 3. 6 Znaci pitanja uz njegovo i druga imena postavili su organizatori. Krsmanović se seća da se spominjala mogućnost njegovog izlaganja sa Medialom. Prvoslav Ralić (Komunist. prema Larusovoj enciklopediji. str.jer je to. agresije i ironije ako ova partija već po svojoj strateškoj orijentaciji sadrţanoj u Programu SKJ. Vlade Veliĉkovića i Dade Đurića. januar 1969. popularno ime jednog od trojice mudraca sa Istoka koji su se poklonili novoroĊenom Hristu. Vidak slikali su jednu veliku kompoziciju u kojoj je svako imao svoj segment platna. izmeĊu ostalog. Samurović. 12. Za to ime se vezuje i legenda o Bel Šar Usuru. Novi Sad. str. piše: "Ne moţe se u ime Partije slikarstvo Ljube Popovića. Gradac (broj posvećen Medijali). zbog njegove tematike. 9 Interesantno je da je ţelja za zajedniĉkom akcijom postojala i kasnije: 1969. navoĊeni su taĉno prema originalu. januar 1974).

Beograda. iako višestruko nadarena i obrazovana. njen rani odlazak iz Jugoslavije. neţnosti i slutnje Mileninih stihova i slika". obogatila je našu umetnost na neobiĉan. Njenu ţivotnu sudbinu odredile su u velikoj meri ĉudne sudbine njenih roditelja: majka. kada je njena majka Danica Pavlović poklonila tom gradu kuću u kojoj se Milena rodila. Beţeći od tog. ĉudesan naĉin. Barili Milena Pavlović-Barili ušla je ponovo. kako je . P. Otac. školovana je izmeĊu Poţarevca i Nice. ĉekala sam celog ţivota M. razgovora. spajajući vale sa zvezdama. Protić. a zatim iz Evrope. bio je ugledan pesnik. kada je poĉeo da ga istraţuje. Tim protivureĉjima patrijarhalne Srbije i modernog sveta obeleţen je ţivot Milene Pavlović-Barili. koja je bila poreklom iz ugledne srpske porodice. crteţa. novinskih iseĉaka. Uz to je nastojala da Poţarevcu udahne bar delić njoj bliske svetske kulture. A kada se vratila. Bergama i Linca. Haberman i Knir. Iako je sećanje na Milenu još ţivelo u krugu umetnika sa kojima je ona prijateljevala. kompozitor i kritiĉar. ĉasopisa. svojim poetskim svetom. njen ţivot je bio nesvakidašnji. Bruno Barili. u svoj rodni Poţarevac i u našu umetnost 1953. akvarela. uspomena. a naroĉito od sjaja. transponovanim u slike i pesme. na maštanja i nova traganja. posle dugog i tragiĉnog lutanja svetom. pesama i dokumenata. "U traganju za jednim izgubljenim likom. tek stvoriti od sluĉajnih tragova. posvetila je svoj ţivot kćeri i njenom vaspitanju. a nadasve zanimljiva i senzibilna boemska liĉnost evropskih umetniĉkih krugova. zajedno sa velikim brojem slika. za jednim izgubljenim vremenom.Simboli i enigme Milene Pavlović-Barili Tri dela iz Narodnog muzeja u Beogradu U jednom kutu mora. godine. ispunjen tajnama koje se samo naziru i koje još više nagone na pitanja. RoĊena 1909. Graca i Minhena. od kataloga i fotografija. pisao je Miodrag B. svakako najbolji poznavalac Mileninog dela. bogat. godine. pisac nekoliko zapaţenih knjiga.1 Kao i njeno slikarstvo. trebalo je viziju tek oţiveti. koga je Danica upoznala u Minhenu tokom studija muzike na Konzervatorijumu. udaljio je njeno delo i njenu liĉnost od naše kulture i naše istorije. ali tada već konzervativni Franc fon Štuk. gde su joj profesori bili ugledni.

Sa uspehom je radila reklame i ilustracije za poznati ţenski ĉasopis Vogue. smisao za grotesku. Namera joj je bila da se vrati u zemlju i Pariz. našoj sredini nije pripadala još od 1930. vaspitanu širom Evrope . modernu kulturu. "gluvog i reakcionarnog nemaĉkog ambijenta". neobiĉna tematska interesovanja i ĉistotu dekorativnog crteţa . za ĉiju je operu San Sebastijan izradila dekor i kostime. koju je kupio njen pariski prijatelj.po svedoĉenju svoje majke . a da njen nomadski duh odraţava splet ţivotnih okolnosti koje su je raspinjale. pesnik i slikar Sibe Miliĉić.osobine koje su već na poĉetku njenog umetniĉkog rada izlazile iz okvira sredine kojoj je više ţelela da pripada nego što je odista pripadala. Talozi sentimentalnog i starinskog vaspitanja. za nju . senzibilnost i snagu. idiliĉne ljubavi prema malim stvarima male sredine. velike. Put ju je vukao u Ameriku. Ivanom Radovićem. godine. bili su osnov na kojem je ona izgraĊivala svoju kosmopolitsku liĉnost. zajedno sa našim najpoznatijim slikarima i vajarima . bolje reći . ali vihori rata nisu joj dozvolili da ispuni te ţelje. Francuske i Engleske. Vasom Pomorišcem. muzeji Firence. ni u Tetovu. Njeno je slikarstvo dobilo drukĉiji ton. u stvari. IzmeĊu ostalih. Taĉnije. Milena se oslanjala na sopstveni instinkt. a zatim je polako poĉela da izlaţe. Evropa joj je postala tesna. Lazarom Liĉenoskim. Londona.nije otkrila da njena neobiĉnost crpi sokove iz ovdašnjih korena. Posle Španije. Milena je . ona je ţelela sebe da prepozna u našem ambijentu. mitskim i religioznim asocijacijama. Venecije. ni u Štipu. niţući prve uspehe. mada se do 1936. Pariza. Minhena. Miodrag B. sredina je nije htela. Vukli su je izvori legendarnih svetskih stvaralaca svih vremena i svih podneblja. Barselone.graĊanina sveta. parama od dragocene male slike Kompozicija. emancipovanost umetnika i pesnika. Istina.nikada nije okonĉala. godine izlagala je nekoliko puta u Beogradu i Poţarevcu. Marinom Tartaljom. ni u Velesu. gde je najduţe ţivela.Jovanom Bijelićem.nije bilo mesta ni u Poţarevcu. teţak. Ali već sledeću narudţbinu .platila brodsku kartu za Njujork. Tako je nastavljeno njeno lutanje. nostalgiĉan. To je moralo da slomi deo njenih iluzija i. Protić ga naziva "verizmom muzejskog tipa". Kreće se u krugu uticajnih liĉnosti. Italije. Tomom Rosandićem… Kritika uoĉava njenu "ţivahnu fantaziju". Milanom Konjovićem. . Milena. Madrida. Zadrţan je renesansni okvir.za scenografiju i kostime Šekspirovog Sna letnje noći . na samostalnim i grupnim izloţbama. mada je izlagala sa najpoznatijim umetnicima i druţila se sa najeminentnijim intelektualcima. Ristom Stijovićem. Od 1928. Septembra 1939. u kojem je pokušavala da se zaposli bar kao uĉitelj crtanja. Rima. Milenin poĉetak u Americi bio je turoban. u zemlju vraćala nekoliko puta. svoju široku. ali je ispunjen daljim. dok brojni portreti uglednih liĉnosti izoštreno karakterišu likove naslikanih.sama izjavila. postaje prijatelj sa poznatim kompozitorom Đan-Karlom Menotijem.

Ĉesto slika pastelom . sveta nesigurnosti. da bi se u sledećim susretima shvatilo da su satkane od enigmi. ovekoveĉuje osećaj prolaznosti i sopstvenog bića. neizreĉenosti. O njenoj smrti ĉitalo se u New York Times . Mada se lagano oporavljala. nije uspela da preboli pad sa konja marta 1944. New York Herald Tribune-u. da imaju iste slojeve koji prekrivaju njeno slikarstvo.Inaĉe krhkog zdravlja. Ovoj sunovratnoj ţivotnoj priĉi. ali ima bitnih razlika. Niz portreta raĊenih tom tehnikom vraćaju u izvesnoj meri Milenu realnom i realistiĉkom svetu. koja bi mogla da bude velelepno nadahnuće nekom velikom romanu ili filmu. od ţivotnog neistrošenog elana. slike iz Londona samo nagoveštavaju bujnu maštu umetnika. Pesme je pisala na italijanskom. statue. nataloţeni u memorijama starih kultura. godine. Takozvani linearni period. izmeĊu 1932. Njeno slobodnije vizionarstvo poĉinje da menja ustaljeni poredak stvari i uobiĉajeni. ali istovremeno zahvalnom tehnikom. pridruţuje se njeno osebujno slikarstvo i isto tako inspirativna. Slikarstvo Milene Pavlović-Barili prolazilo je kroz nekoliko faza. Pretaĉu se san i java. pokidane su niti ustrojstva. ĉak. Tako umetnica daje dimenziju prolaznosti onome što veĉno traje. meĊu kojima nema jasnih i naglih rezova. uspevši. za ljude i prirodu koji su je okruţivali. usamljene umetnice i nekog zlokobnog. RaĊene lakim potezima. Nadrealistička kompozicija II. i 1936. u kojima se secesionistiĉki ornament i ljubav prema liniji prepliću sa pomodnim ukusom vremena. kao da se vratio prvobitni haos. istina i snoviĊenje. Na njenim slikama Alegorijski lik (Muška figura sa krilima). torza. mnogima nedokuĉiva poezija. španskom i francuskom jeziku.osetljivom. Nešto više vizionarstva srećemo na njenim ilustracijama.2 U prvom ĉitanju one deluju lepršavo i vedro. da pozdravi osloboĊenje Beograda preko njujorškog radija. sreĊenosti ţivota. kao da je došao kraj svetu. Milena izvlaĉi predmete i ljude iz prepoznatljivog ambijenta.u. u kojem prepoznajemo osobe iz njene okoline i njen sopstveni lik.4 Stubovi. nacrtima za kostime i dekorativnim skicama. unutarnje tame i strahova od prolaznosti. Art News-u. odlikuje se unošenjem simbola i sadrţaja koji će se provlaĉiti i kasnije. punoću izraza i plemenitost fakture. ali drukĉije likovno oblikovani. klasiĉni tematski krug. umrla je marta 1945. suprotstavljeni su vremenu u kojem ţivi. za parafrazu realnog sveta. Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom i stubovima.3 Poĉetak je bio vezan za školske nazore. Lutka (Kompozicija sa loptom) stubovi su srušeni. draperije. . kojima i sama duhovno pripada. pretećeg sveta. slikajući pritom niz enigmatskih kompozicija s alegorijskim likovima u kojima se antiĉki elementi prepliću sa savremenim. kao i njene slike. sa blagim namazima. vodi se dijalog izmeĊu nje. sputanog tajnovitim silama. I obrnuto. koja omogućuje blagost postupka. godine. stubom i drvetom. Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom. krila.

na jednom od njenih remek-dela. sa kojim je izlagala. Pod jaĉim uticajem renesansnih. boja je preuzela njegovu dotadašnju ulogu. Naglašen crteţ. lice na kome su ispisane misli i osećanja. Tako se motiv lampe javlja na nizu kompozicija . Slikarka sa strelcem. ona sve ĉešće i sve odreĊenije traţi spoj svoje imaginacije sa doţivljajima stvarnosti. Portret devojčice u zelenoj haljini. ĉesto oštar kao da je raĊen perom. bića iz stanja koje prethodi grehu i spoznaji (Devojčica i soko. Devojka sa svetiljkom u laguni. otkrivanja i skrivanja. onda smo na putu Mileninog traganja za savršenstvom. ali bez oslanjanja na Bretonovu definiciju nadrealizma kao automatskog beleţenja podsvesti i bez traganja za revolucionarnim spojevima nespojivog. što još više gledaoca uverava da su Milenine slike duboka i intimna ispovest. koje simbolizuje samo biće. Romantiĉnu atmosferu naseljavaju blaga. najbliţi njenom. na primer). Rimu i Veneciji. Gama njenog slikarstva postaje tamnija.kao alter ego. pretakanja zbilje i snoviĊenja. realnog i utopijskog. Madona). ĉijim se delima nadahnjivala u Firenci. magiĉnog i nadrealnog. preko ţenske figure. jaĉe suprotstavljena blesku svetlosti. Na slikama i crteţima uoĉljiv je uticaj ĐorĊa De Kirika. A kada naslika Lutku (Kompozicija sa loptom). poetizovana bića. Tome doprinosi i ĉesto ponavljanje pojedinih motiva. otkriva njegove tajne slojeve i nemi jezik pun govora. gde je centralna ţenska figura androginih iako detinjih odlika. u Pradu. volela ili koje je samo sa daljine znala (portreti poznatih glumaca. koja i dalje podsećaju na lik same umetnice. Plošnost slika prešla je u blagu voluminoznost i novi sadrţaji dopunili su stare. Veneri sa lampom.vertikale i ose sveta .od vela i plota. ali i na slikama Pomona. Luvru i Pinakoteci. Prostori njenih prizora rekonstruišu ranorenesansni ili prerafaelitski ambijent. godine Milenin crteţ postao je manje uoĉljiv. uokviruje plošne delove blago osenĉene akvarelski prozraĉnim i lirskim nijansama. Tako njeno slikarstvo dobija nova obeleţja magiĉnog i nadrealnog. . Devojka sa lampom) . koji Mirĉa Elijade naziva koegzistencijom suprotnosti: gotovo svi Milenini tipiĉni atributi sreću se na ovoj slici .izmeĊu ostalih. Ona insistira i na predstavi deteta kao simbolu nevinosti i ĉistote.kao da su ţivotna i duhovna energija. druţila se i za ĉije je delo vezala pojam zaustavljenog vremena. AnĎeli. apsolutom. ĉednosti. intelektualnog i emotivnog. posebno ranorenesansnih majstora. koji iz razliĉitih uglova celokupno njeno stvaralaštvo stapaju u jedinstveni intimni i liĉni okvir. korifeja metafiziĉkog slikarstva. prošlog i sadašnjeg. kao igra tame i svetla. Ĉesto su ti likovi udvojeni (Kompozicija. nije reĉ o projektovanju dogaĊaja. već o suĉeljavanju osećanja i predskazanja. koja kroz stubove . Razume se. do muškog osakaćenog lika i oborenog stuba. Milena nepogrešivo prikazuje likove: ako to nisu portreti znanih i neznanih liĉnosti . odjedanput nestale.vezuje ĉovekovu egzistenciju na zemlji sa njegovom transcendentalnom beskonaĉnošću. boţanskim jedinstvom. Posle 1936. Pomona.onih koje je sretala. onda je to jedan ponovljeni lik.

Fantastična kompozicija sa dva lika. Devojčica sa sokolom. zaštite pravde. Zraĉenje svetlosti. za eteriĉnost. Iako pripada istom sledu misli. To je ruka stvaraoca .Enigmatska kompozicija (Torzo sa maskom i crnom rukom). ĉuvare ĉovekove imaginacije. A ta ruka. Enigmatska kompozicija (Žena sa probušenim listom). leptir samoubilaĉki juri i sagoreva na vatri. Devojka s gitarom. Fantastična kompozicija sa leptirima. kao . maštovitosti i inteligencije. svetlost. U ezoterijskom znaĉenju. za nadvladavanje zemaljskih sila takoĊe se ĉesto sreću na njenim slikama: ptice. padaju u istoriju. Dama sa petrolejkom i dr. Enigmatska mrtva priroda sa gvozdenim krevetom i pticama.Žena sa velom uz petrolejku. Alegorijski lik (Sedeća ženska figura pored drveta). I krila su atributi duhovne lakoće. o pritajenom strahu da se ţeĊ za ţivotom suviše rano ne iscrpe i ruka sudbine ne poigra sa njenim ţivotom. Usnula devojka s pticom. lakoće. leptir ima drukĉije konotacije: on je simbol prolaznosti. uzleta do nebeskih visina. Fantastična kompozicija sa mesečinom. koja krije tajnu i prenosi energiju misli. leptiri. Enigmatska kompozicija. kao i njegovu teţnju da pobedi smrt. koji tako ĉesto gori na Mileninim platnima (Fantastična kompozicija sa leptirima. predstavlja istovremeno i meditaciju i odnos ĉoveka prema kosmosu kao izvoru ţivota. Ptica je simbol besmrtnosti duše. istovremeno. simbol je kastracije i neispunjenih ţelja. Sent Dţon Pers je u pticama video ĉuvare prvobitne ĉistote i. svevišnju silu za koju se veruje (ili se verovalo) da je darovala ĉoveku moć. Neko je kaţnjen. Odsustvo ruke. Torzo s krilom. Plamen ili ţiţak oznaĉuju ţrtvovanje. Povezan sa plamenom. tj. Melanholija. Bez ruke. na njenim slikama nema ruke. lampa. Venecijanski dužd. Devojka sa sokolom. što podseća na ĉovekovu trku ka samouništenju i samopogubljenju. simbol oslobaĊanja od telesne teţine i vezanosti za formalno postojanje. Milena slika lampe uz ţenske likove. što podvlaĉi autobiografsko kazivanje o sopstvenoj melanholiji. daleki odblesci ţivota. Primera je mnogo: Enigmatska kompozicija. kao produţenja ĉovekovog libida. neko je nemoćan. krila. Tri motiva vezana za let. a istorija grabi veĉnost zaborava (Ženski torzo sa draperijom. liĉnosti postaju statue. ali i kratkotrajnosti ţivota. Crna žena sa figurom. Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom i stubovima). kao znak vlasti. i to odsustvo se oseća još više no kada je ruka normalno prisutna. ovaploćenu u antipodnom htonskom simbolu . kao sudbina. predstavljaju dušu koja se oslobaĊa iz tame i koja nadvladava pritisak zemlje. u stvari je otkrivanje mudrosti ţivota. simbolizovano kroz prikaz lampe. meĊutim. snage i mudrosti. ĉin predavanja i ljubavi. sa teţnjom da se nadvlada svakidašnjica (koja Mileni nije bila naklonjena) i da se. Ptice simbolizuju vezu zemlje i neba.zmiji. neko je uskraćen. na slikama Milene Pavlović-Barili istovremeno je ruka koja sve vidi. Još ĉešće. Starica).

Kao da je ţelela . odreĊene duhovnim kvalitetima. Krilata antropomorfna vaza sa cvećem. prepreke. imaju u hrišćanstvu i obeleţja boţanskog: zar preobraţenu dušu ne simbolizuje golub . Milena ĉesto svojim likovima stavlja masku na lice. smeju protumaĉiti kao odraz umetnikove duhovne prirode. on se stavlja da bi bio skinut. Te alegorijske figure. odlazi na velika. Krilate antropomorfne vaze i mnogih drugih. Devojka i maska). MeĊutim. poput Torza sa krilom. njegovo dizanje je znak spoznaje. velovi Milene Pavlović-Barili na slikama Devojka i maska. Cirkus. izmeĊu Poţarevca i celog sveta. Igračica sa velom i rukavicom. Zbog toga maska ima dvostruko znaĉenje i dvojaki smisao: sakriva i razdvaja spoljašnje od unutrašnjeg i unutrašnje od spoljnog. što je na Milenin sluĉaj sasvim primenljivo . svesna svih meĊa. Devojka sa velom obavijaju likove koji su hronometri prošlosti.kada se zna da je ona delila svoj ţivot izmeĊu majke i oca. Lutka. Torzo s maskom i crnom rukom. U stalnom povezivanju antinoma ţivota i smrti. Žena sa velom uz petrolejku. Crna žena sa figurom. da bi se otkrilo pokriveno. zidovi. Žena sa lepezom. otkrije sopstvena spoznajna sposobnost. Krilata antropomorfna vaza sa cvećem. Milena postavlja još neke detalje na svojim slikama koji govore o preprekama koje onemogućavaju njene uzlete. Veo razdvaja svetlost od tame. više sfere. koje su joj po njenoj duhovnoj konstelaciji i pripadale. izmeĊu patrijarhalnog i kosmopolitskog.Sveti Duh? Ali. masku koju je Karl Ajnštajn nazvao nepokretnom ekstazom (Enigmatska kompozicija sa dve glave. Tako se i njene slike. brane ga i štite od onog drugog. njenim ambicijama da se vine u dalje. njene delatne snage transponovane u elemente vazduha. koja su upravo u Mileninom ţivotu poistovećivana sa samim njenim ţivotom. Fantastična kompozicija sa dva lika. i veo nosi ambivalentno znaĉenje: on otkriva i skriva. Kao simbol deobe. kao kavez ili zamka neke magiĉne sile koja uništava svet oko sebe. saznanja samog sebe. Kao maska. za tu vrstu veĉnosti. ovi atributi evociraju razdvajanje i odvajanje. Inicijacije. Enigmatske kompozicije sa dve glave. misaonog i erotskog. Žena u velu sa psom i detetom. Alegorijskog lika (Muške figure sa krilima). kao instrument ţelje za posedovanjem. Ona je. blaţenstva i moći potrebno je imati bašlarovska onirična krila. pa ipak. ali i svedoci njene sadašnjosti. pa i beskrajna putovanja. Ikarovom padu. plotovi… Oni zatvaraju jedan svet. istine i tajne. istovremeno je prisutna i svest o tragiĉnom kraju. Maska zaustavlja i štiti. Žena pred rešetkom) javljaju se ograde. Devojčica sa sokolom. dakle. Na mnogim slikama (Enigmatska kompozicija.plod kontemplacije. Kompozicija sa loptom. ĉak i kad ga skriva hiljadu slojeva što mu zaklanjaju identitet. svih odbrana od takvih uspona i letova ili bar nosi u podsvesti. svih zatvaranja. unutrašnjeg i spoljašnjeg. Enigmatska kompozicija. Ženski krilati torzo. daleka. Znaĉenje blisko maski ima i veo. manje poznatog. ĉijom se pokretljivošću oslobaĊa i pobeĊuje. sam ĉovek. Alegorijskog lika sa crvenom violinom. Pomona. Venera sa lampom. gotovo nezaobilazni element Mileninih slika.

sentimentalne vezanosti za patrijarhalni mali Poţarevac. I ovde devojka nosi veo preko glave. koje je bila svesna. Sav taj ĉudni i ĉudesni svet njenih slika podario joj je sasvim izdvojeno mesto u istoriji modernog jugoslovenskog slikarstva. Devojka u sobi). osećanje nesigurnosti i omeĊenosti. Ma koliko da je ona umela da prevlada svoje traume. Upravo u to vreme pojavljuju se i atributi putovanja. drugi su povod ovom napisu. sigurnom crtaĉkom rukom (Devojka sa sokolom. romantiĉan. Posle velike retrospektivne izloţbe dela Milene Pavlović-Barili u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1979. njenu kosu. blago pokrenut povetarcem koji ćarlija i vijori njene draperije. ratnog vihora koji će je definitivno odvojiti od domovine i zaustaviti u njenim daljim sanjarenjima i putešestvijima. isti dekorativno obraĊeni starinski gvozdeni krevet. Milena podstiĉe na nove susrete i uvek nova tumaĉenja. u . Portret kompozitora Petra Konjovića6 raĊen je pastelom 1929. za koja nikada nećemo saznati da li su i ona prava. godine5. ovim tekstom obnavljamo sećanje na veliku umetnicu povodom osamdesetogodišnjice njenog roĊenja. Ubiti . kroz njene slike i crteţe provejava osećanje traganja i nenalaţenja. deviĉanski ĉista. površinu mora. svoju boţansku moć. oblake na nebu. kao da je u pitanju jedan ponovljeni. Fantastična kompozicija sa leptirima. preobuĉeni lik. renesansnog perioda. ali sa kojom se već identifikovao. onda kada je poĉela da se intimno rastrţe izmeĊu velikog sveta koji ju je privlaĉio da u njemu ţivi. rodnu kuću.znaĉi vladati: i Eros nosi luk i strelu. Oba upiru pogled u gledaoca. Stalni dualitet izmeĊu dobra i zla. lišenosti i uskraćenosti. travu na obali. ista forma. moţda i ruše. kao da mu svesno ne ţeli da posveti preveliku paţnju. kao moto. mlada. godine. manje izlagana i manje obraĊivana. meditativnog i senzualnog ţivota . na slici Žena pred rešetkom te katarke se lelujaju. Na mnogim kompozicijama ponavlja se. Strelac je svoj nategnuti luk uperio ka ţrtvi koju ne gleda. Nedokuĉiva i mistiĉna. ljubomorno saĉuva od prolaznosti i bezvrednosti trenutka.da svu svoju snagu. To su slike uglavnom iz njenog kasnijeg. Enigmatska mrtva priroda sa gvozdenim krevetom i pticama. napuštanja i lomova: na Portretu Siba Miličića u pozadini su visoke katarke velikih brodova. izmeĊu ţivota i smrti. Vrhunac simbolike nalazimo na njenom Autoportretu sa strelcem: na njemu su dva lika. već ga naznaĉuje na slikama samo ovlaš. istih pogleda.dijalog je koji Milena Pavlović-Barili kontinuirano vodi sa sobom i svojim delom. gotovo identiĉnih crta. Sasvim je razumljivo da je uskomešani ţivot morao da ostavi odreĊenog traga u Mileninom stvaralaštvu. nepotpun. da ih racionalizuje i pretoĉi u svoje vizionarske i poetske kompozicije i usmeri ka stvaralaĉkoj snazi velikog dijapazona. Tri dela iz Narodnog muzeja u Beogradu. kojom je osvajala ljude i prostore. jer cilj mu je ono što je već dostupno. kao da se skriva iza drugih rekvizita. njegovo razumevanje i odobravanje. za majku i rodbinu. kao daleki nagoveštaji katastrofe koja se sprema. traţeći njegovo sauĉesništvo.

bez dramatiĉnih suprotstavljanja. Milenin lik se na ovom Autoportretu izdvaja svojim crnim. na svetlozelenoj pozadini raĊenoj neujednaĉenim namazima. Crvena haljina. 1933.Kompozicija. Smirenost poze i uperenost pogleda u neodreĊenu taĉku izvan vidnog polja slikara. ali i spaja i povezuje. isprepletana je akcentima svetlije zeleno-sive i beliĉaste boje. RaĊen je u znaĉajnoj. U tome joj je pomogao pastel. Portret je raĊen relativno ujednaĉenim potezima. slušala dobre lekcije svojih minhenskih. sva iz Galerije Milene PavlovićBarili u Poţarevcu.kada se Milena spremala za . posebno portreta i autoportreta.Enigmatska kompozicija sa ženskom figurom. Celokupni tonalitet slike je otvoren. Bela. Anre Lot. inaĉe. ili Ţan Kasu. koji se neće u potpunosti poklopiti sa tradicionalnim naĉinom realizacije lika.Zadkinom. ima ambivalentno znaĉenje predmeta koji sakriva i otkriva. ĉijim je lekcijama kratkotrajno prisustvovala. Kubinom. tipiĉan je primer Mileninog linearnog stila s poĉetka ĉetvrte decenije. godini. U njegovu kolekciju je dospela . sa blagim nijansama sivo-plavih tonova. Fantastična kompozicija sa dva lika. Egipatska igračica. Žena sa španskim češljem. Slika je nastala u vreme Mileninog boravka u Parizu. Portret Rejnolda Gonzalesa. Ženski krilati torzo. ĉest atribut njenih slika. iz zaostavštine Siba Miliĉića. Epopeja kroz Albaniju). dok je pozadina neutralna. ali i niz simboliĉkih dela . Oĉevidno je mlada umetnica osećala potrebu da ostvari portret klasiĉnim postupkom. taloţe. Paţnja je obraćena na materijalizaciju u celini. svakako. godine da se razvije njen klasiĉni renesansni poetski izraz. paralelno sa interesovanjem za vremenski i prostorno udaljene svetove pribliţene legendama (Saloma. iz 1938. Slika je suma poetskog. koji joj je napisao predgovor. ali je istovremeno teţila ka slobodnijem izrazu. Ĉak se ni crvena leptir-mašna ne izdvaja iz celine ostvarenog utiska. kao što su bili Pol Valeri. podvijena i podvezana draperija. godine. Druga slika. kada su nastali i drugi portreti (Portret gospoĎe M. Žensko poprsje. stubom i drvetom. ujednaĉene sive game. kako inkarnata tako i odeće.vreme kada je Milena mnoga svoja dela posvetila klasiĉnom paradnom portretisanju liĉnosti koje su je okruţivale. ali će tek posle 1936. o ĉemu je.7 Odjeci njenih druţenja se nagoveštavaju. jasno konturiranim oĉima misaonog pogleda.videli smo . pesnika. Autoportret sa šeširom. olakšani su pomalo razbarušenom kosom. tek otkrivenog umetniĉkog puta. bogatih nabora na rukavima. kada je izlagala sa uglednim umetnicima . Autoportret.. De Pizisom. De Kirikom. jedinim slobodnim detaljem. koji teţe više da odrede izgled nego karakter liĉnosti. koja je. kojem pripada i svakako najznaĉajnija od tri Milenine slike iz Narodnog muzeja . zateĉene posle smrti ovog uglednog diplomate. otvoreniji naĉin rada i mestimiĉnim akcentima oţivljava celinu. Dobijena je 1963. koji zahteva slobodniji. kakva bi se oĉekivala od zelene pozadine i crvene odeće. pisca i slikara u Roterdamu. Pieta. i druţila se sa znaĉajnim piscima. Enigmatska kompozicija (Poluakt i portret). Žena sa crnim licem). pa i beogradskih profesora.

XIV-2. Ono što izdvaja Kompoziciju iz Narodnog muzeja jeste enigmatiĉnost ponovljenog lika mlade ţene: jedna figura je naga. njenoj znatiţelji i spremnosti da ide napred. str. prirodi koja je nadrealno ukljuĉena u izriĉito urbani predeo. Viminacium. svetovno. Zbornik Narodnog muzeja. Kompozicija je sasvim bliska još dvema Mileninim slikama iz istih godina . 1987 (1988). gotovo detinje kompozicije klasiĉnih odnosa. Tome najviše doprinosi pozadina sa kućom postavljenom na kvadratne keramiĉke ploĉe. da bi se time ispunio i ceo jedan stvaralaĉki opus. osiromašenje. br. Kao udvojeni portret neznane osobe (koja bi mogla da bude i sama umetnica. 1986. Autoportret sa majkom. obdarenost i znanje pretoĉi u veliki umetniĉki ĉin. a sasvim izazovno.Ameriku. otkrivanje njenog erotski prikazanog tela. kasetirani ploĉnik itd. do prsa i do ramena. koji se kao moto ponavlja na svim njenim figuralnim delima. Na sve tri slike u sredini prizora su ţenske figure u dugim haljinama. istorija umetnosti. To govori o Mileninoj snazi. doţivljaj njene nagosti. duge raspletene svetle kose .lik same umetnice. traganja i nalaţenja. mnogo uticaja. proteklo je samo dvanaest godina. koje se kao veštaĉki uneti niski praktikabl odnose prema zelenoj livadi. a delom je objavljen pod nazivom "Milena Pavlović-Barili . oĉevidno inspirisanom starim italijanskim pjacama. identifikovanom kao sputanost. druga obuĉena. Beograd 1990. Time je kao bitno odliĉje ove kompozicije naznaĉen privid skrivenosti. Od najstarijih slika (kao što je npr.Devojci sa svetiljkom na laguni8 i AnĎelima9 . slikana s leĊa. godine. Slika je raĊena veoma sceniĉno. sa svesnim i podsvesnim porivima. godine) do Portreta oca Bruna Barilija ili Kompozicije iz 1938. sa slobodom i duţnošću. 2. Ovaj tekst se zasniva na scenariju za televizijsku emisiju školskog programa RTV Beograd iz serije Slikari i vajari. Ponavljaju se motivi kuće karakteristiĉnog visokog krova s okruglim i ĉetvrtastim prozorima. . Od uĉeniĉke. prozirni veo dopušta da se nazre inkarnat ispod vrata. sudeći po raspoznatljivom liku). 1926. do osvojene slobode izraza. jedan provokativni detalj ne moţe da umakne našoj paţnji: iako je slikana kao iskušenica ili monahinja. Ali. u stvari. inteligenciju. kruţni visoki zvonik sa arkadama. proteklo je tako mnogo dogaĊaja. 145-150.slikar enigmi ţivota". sa dugim rukavima. kao da nagoveštava budući Milenin rad za pozorišne i operske predstave. raskalašnost njene poze. ova osoba ipak prikazuje obliĉje svojih grudi. neobuĉene ţene. 1939. zatvorenost i nabeĊena ĉednost. Poţarevac. nepomirljivosti.po srodnom renesansnom komponibilnom ambijentu. podstiĉe. koji ne pokrivaju samo ĉedno skrštene šake. str. da svoju mladost. a ne samo nešto više od decenije rada. kao što i prozirni veo oko druge. povezana poput monahinje u plavu maramu. 135-145. ova slika se igra sa dva lica istog ţivota. inventivnosti.

postnadrealizam. magiĉki relacionizam – renesansni period. Poţarevac 1962. predgovor u katalogu retrospektivne izloţbe. Srpska knjiţevna zadruga. podsvest i sudbina. J. 189–269. obraĊujući nekoliko dosad neizlaganih dela. str. Milena Pavlović-Barili – San. 4 U tumaĉenju simbola koristila sam sledeću literaturu: Dragoslav Srejović.1 Miodrag B. Beograd 1979. 2 Preveo ih je Nikola Bertolino i one su objavljene u navedenim knjigama i katalozima. oktobar–decembar 1979. Chevalier. Olga Bataveljić). Svetislav Ristić: Mit i umetnost. Olga Bataveljić: Slika i utopija. Rim 1932–1936. Muzej savremene umetnosti. Ţivot i delo. Aleksandrina Cermanović: Reĉnik grĉke i rimske mitologije. Drugi period. Pariz – Nove snage – 1936–1939. Zagreb 1987. Muzej savremene umetnosti. ovaj tekst u Zborniku Narodnog muzeja zadrţava se na pojedinim specifiĉnim problemima njenog slikarstva. 1922–1926. Nakladni zavod Matice Hrvatske. str. obraĊujući nekoliko dosad neizlaganih dela. A. Njujork 1939–1945). magiĉki verizam. umetnika iz Novog Sada. Beograd 1985. koji je bio u rodbinskoj vezi sa kompozitorom Konjovićem i nasledio . traje 1932–1945 (magiĉki relacionizam – linearni period. ovaj tekst u Zborniku Narodnog muzeja zadrţava se na pojedinim specifiĉnim problemima njenog slikarstva. a preko celine stvaralaštva prelazi letimiĉno. 11. Pariz. Gheerbrant: Rijeĉnik simbola. 3 Miodrag B. Firenca. 5 Milena Pavlović-Barili – Retrospektivna izloţba 1926–1945 (uvodna studija: Miodrag B. str. 1926–1928. Prvi znaci njenog autentiĉnog dela su sinteza akademizma i secesija filmskog plakata – Beograd 1928–1930). 6 Slika je kupljena 1985. Beograd 1966. Imajući u vidu ove sveobuhvatne studije. Milena Pavlović-Barili – San. Beograd 1985. 189–269. podsvest i sudbina. Umetniĉka akademija. traje 1922–1931 (Umetniĉka škola. – Ameriĉki period je obradila i Olga Bataveljić: Slika i utopija. Protić. Imajući u vidu ove sveobuhvatne studije. akademizam. Vuk Karadţić. a preko celine stvaralaštva prelazi letimiĉno. Srpska knjiţevna zadruga. Protić je objavio i druge studije o Mileni: predgovor u katalogu izloţbe posvećene otvaranju Galerije Milene Pavlović-Barili. SKZ. Beograd 1984. Beograd. Protić je u katalogu retrospektivne izloţbe i u knjizi Slika i utopija predloţio periode i poetske obrazce njenog dela: prvi period. Venecija. Beograd. Protić: Milena Pavlović-Barili. godine od Borisa Maksimovića. Minhen. Prosveta. Beograd 1969.

Od kasnog sjaja simbolizma do dadaizma i konstruktivizma. MeĊutim. vajara i vazduhoplovca. Više i bolje je osećao pulsacije umetniĉkih zahteva i duh promena toga doba nego što je imao prilike da uĉi. O Iliji Dimiću i Dušanu Otaševiću Ilija Dimić ulazi u istoriju umetnosti zahvaljujući Dušanu Otaševiću. da liĉno upoznaje ljude velikog kalibra. Materijal koji je koristio bio je podatan zanatskom radu . aerodinamičke linije. arhitekturom. oskudna zaostavština mogli da doĉaraju ţivot i delo jednog rano nestalog slikara. kao i fotografijom? Celovitom prezentacijom jednog mladalaĉkog. Kalifornija. izgleda da je Ilija Dimić bio više dete nego ĉovek svoga vremena.zaostavštinu reditelja Jovana Bate Konjovića. meĊutim. Ideologija leviĉarenja podrazumevala je ne samo visoke ideale internacionalizma i sloboljublja nego i iznošenje na svetlo dana i umetnosti svakodnevnih problema radniĉke klase (otuda njegova dva pastela). koja ga je fascinirala. nesazrelog. ponekad metal ili objet trouve . izgleda. Da li bi. ublaţenih linija i smešljivih figura. uvid u razvojni tok ovog stvaralaštva. da se obrazuje. koji se bavio i grafičkim oblikovanjem. pa ipak tako provokativnog dela.trkaĉa. Santa Barbara. 8 Vlasnik nepoznat 9 Vlasnik Margaret Malori. Od šivaće mašine "Singer" do aerokonstrukcija i sportista . grafiĉka oprema ĉasopisa.drvo. Štaviše. provejava šala na sopstveni raĉun i dokazivanje da se "lako moţe fabrikovati (oĉevidna) socijalna umetnost". niţe se repertoar tema koje nas vraćaju u ĉetvrtu deceniju. kada se kalila estetika ĉistih formi. kupaĉa i letaĉa. inaĉe. Ipak.da se ne zaboravi dada. sa blagim ukusom nadrealizma. bakelit. prava Dimićeva vokacija su vizije energije i dinamizma. dobijamo. godine od Boţidara Bogosavljevića. jedva da je ĉuo. avijatiĉarstva i inţenjerije: za futurizam. Uz sve te moderne. platno. 7 Slika je kupljena 1958. saĉuvana biografija. kako su ih nazivali tridesetih godina. . jasnih boja. pleh. retka svedoĉenja. koje je dotaklo najzdravije tkivo umetniĉke misli dvadesetih i prve polovine tridesetih godina. velike kompozicije Ikara i Dedala ukazuju na osnovni smer njegovog razmišljanja. kratkotrajni bauhausovski kurs bio je samo potvrda njegovih gotovo amaterskih ranih traganja i skromno otvaranje puteva ka nešto smelijim ostvarenjima s poĉetka tridesetih godina. njegove zamisli letelica i lebdećih gradova koje nose gromadni baloni. reklame. a ipak mu je on bio u krvi. ono što se teško moţe nauĉiti ako se dobro ne oseti jeste saglasje sa osobenostima svoje epohe. roĊaka Milenine majke iz Poţarevca. Njegove skice za ureĊenje lokala. nezaokruţenog.

do traganja za onom pomerljivom i varljivom granicom koja pokazuje gde se istina završava. od Pariza do Berlina i španskog graĊanskog rata. sistemu sintetiĉkog zakljuĉivanja u kojem prividna egzaktnost vodi u najšira podruĉja vizije i slobode. oktobar 1990. do pitanja identiteta stvaraoca i njegove umetnosti i. simulacija. Oĉevidno je. pretvaranje. model. Pribliţavanje.sa ovih balkanskih podneblja mogla da ispiše bogate stranice svoga ţivotopisa. Ĉini se da je bio liĉnost kakva bi . imitacija. uzbudljivo kao i svaki kraj milenija. prizivao. koji je i svm predviĊao. od upoznavanja neprobirljivih ludaka do pisama najvećim konstruktorima našega veka. krivotvorenje. dovodi.koji je išao od egzaktnih nauka ka ezoteriji i fantastici. beg od racionalnog i posezanje za iracionalnim jedan je od naĉina skrivanja sopstvenog ja. model. na primer). Lekcije o tome već smo videli . Vermera. ponavljanje. Beograd. razumljivo. replika. niz godina bavio predmetima svednevnice. logiĉno. apstraktnom naĉinu mišljenja. rekonstrukcije. prototip. oponašanje. kako nam je istorija pokazala. koja to nije praštala. pa ĉak i spajanje stvarnog i nestvarnog. promena. sa stvaranjem pravog ili veštaĉkog sveta. istina. najzad.gde se stvara nova realnost. ipak. Predgovor u katalogu Ilija Dimić . mimikrija. A onda se. prevara. maska. Sezana i. modifikacija. Dišana. zamena. atribucija. reprodukcija. podraţavanje.i u svetu. falsifikat. da enigma ostaje pletući lanac neizvesnosti koji se ne završava ni kada umetnik predstavlja sebe kroz drugoga. restauratorske i konzervatorske zahvate. on je uneo ţivot u jedno delo ĉija je priĉa o iluziji stara koliko i najstariji Plinijev zapis o Zeukisovim slikama. A onda kraj. koje je. izum. ĉija su krila bila šira a glava viša nego što je to bilo uobiĉajeno u njihovoj sredini. da bi se. Upravo u današnje mutno vreme. U domenu fantastike je i stao. laţ. otkrio Tronošku erminiju ili Pouku o slikarskoj veštini. Galerija "Sebastian". zatim. Dušan Otašević je ovde ostavio oĉevidan trag svoga rukopisa: uz makete. otvaraju pitanja i fenomena liĉnosti umetnika i njegove identifikacije sa sopstvenim delom. pozivao na dela Mantenje. Ĉitav reĉnik pojmova pomaţe da ustanovimo o ĉemu je reĉ: autentiĉnost. do Irnjina i Mladena Stilinovića. Za svaki sluĉaj. "Sintetički pejzaži" Čedomira Vasića . tamo gde se vizionarstvo umetnosti pribliţava robotici. Dušan Otašević se. Ĉak i one najopasnije slobode gde se gube koordinate društvenih kodova.Izložba slika i konstrukcija. Tako je postepeno i dosledno prilazio svetu simbola. sintetiĉkom ţivotu . Beg je bio neizbeţan: od umetniĉke fantastike do Letenja protiv (društvene) letargije. shodno tome. najpre. prerušavanje. istine ili laţi. kopija. kloniranju gena. i kod nas (od Gorana ĐorĊevića. da se identifikuje sa brojnim palim herojima i nepriznatim generalima.

a svaka slika ponaosob bila na planu vizuelnog prijema ujednaĉenog dejstva. vekovima. Taj poĉetni crteţ Ĉedomir Vasić prevodi na jezik minimalnog znaĉenja. istorije. gotovo banalnu razglednicu nekog grada. originalnu.Šarl de Gol za Pariz. planina. ta prva asocijacija. Otvorena knjiga prošlosti. sada okupljenim u celinu koju ĉini izloţba Sintetički pejzaži.on prati zahteve uzorka. paţnju Ĉedomira Vasića zaokupljaju gradovi i predeli kroz koje su. nema mladalaĉkih lutanja i neizvesnosti. pita: šta će od tih hodoĉašća ostati u sećanjima posetilaca? Da li je uopšte moguće ponuditi objektivizovanu predstavu jednoga grada. turistiĉko-potrošaĉkih. kao da se pogledi ukrštaju i tako doprinose dinamiĉnosti kompozicije . već poznati izgled. koje izviru iz spoja višestruko uklopljenih teoretskih i plastiĉkih ravni. Ta pojednostavljenost sasvim je prividna: ona je. angaţovano. U ovom trenutku. tako da se autonomna svojstva likovnih rešenja (crteţa. koji je za Ĉedomira Vasića . koju on prelistava pogledom savremenika. kao urez. Dubrovnik viĊen sa stena iznad Svetog Jakova). tradicije. godine. dajući mu obrise shematizovano. neponovljivu? U tom nastojanju on spaja više prosedea: ne preza od toga da koristi fotografiju. Vasić je svojim transpozicijama pristupio sa vrlo razliĉitih polazišta. da bismo tek sledećim pogledom prepoznali vrlo precizne snimke jednog odreĊenog grada. površine. semantiĉki elemenat je. i istovremeno subjektivnu. boje. verovatno. iz kojih on izvlaĉi najosobeniju. rezultat nataloţenih postupaka primerenih motivu. njemu je blizak sagovornik.bled. Posebnu odliku ĉini paralelno prikazivanje motiva iz razliĉitih uglova. kao i da je gotovo puna decenija koja je protekla izmeĊu nastanka njegovih prvih slika i sadašnjeg ciklusa uspostavila sigurne relacije na planu transponovanja prepoznatljivog sveta. dakle prepoznatljivu kao znak. prolazili hodoĉasnici razliĉitih namera. Sadašnjom izloţbom potvrĊuje da je slikar preciznih i bogatih zamisli. na šta je on već ukazao svojom prvom izloţbom u beogradskom Domu omladine 1973. koja ne mora da bude i metaforiĉna.Na slikama Ĉedomira Vasića. u suštini. To znaĉi da Ĉedomir Vasić u tumaĉenju odabranog motiva predela ili grada nikada ne kreće sa istog polazišta. bio presudan za rešenje Beograda (beli grad sabijen crvenim poljima) ili Bleda. osnovna koordinata treperenje svetlosti (Dubrovnik) ili prostorna odreĊenost (Sveti Stefan). već mu taj motiv pruţa obilje mogućnosti. preneta je na likovni plan svetlim pojasevima koji se niţu oko bledske crkve i njenog karakteristiĉnog zvonika. svetlosti) javljaju kao finalni proizvodi višeslojnog zasićenja podtekstom i smislom. pak. koja je bila karakteristika njegovih ranijih slika. namaza. na drugima je. drugim reĉima . sve do današnjih. zatim kao pojas zelenila. primenjujući ne samo iskustva novih medija već i nataloţena saznanja ĉoveka naših dana. Partenon za Atinu. najpre kao vodeni pojas. na kojoj je upravo njegov simbol (Etoal . pri ĉemu ĉitava struktura predela u prvom susretu ostaje samo na planu likovnog iskaza. I ma koliko cela izloţba ostavljala utisak celine. Tada je parafrazirao dobro poznata dela velikih umetnika. neba. Na izvesnim slikama dominira simboliĉna vrednost boje (muslimanski kontrapunkt ljubiĉasto/zeleno za Počitelj). formata. Ĉedomir Vasić se. bez narativnosti. mapu.

Iako je teško ostvariti sve ţeljene ciljeve. Tu postaje i evidentan uticaj novih medija . Nasuprot tome. u kome ludiĉki trenutak vredi koliko i kreativni. video tehnike. Artikulacija izgraĊenog tkiva Venecije istiĉe iz starih mapa i utonula je u duboke reflekse tradicionalnog kolorita. svetlosti reflektora i obezdušeno nebo negde u Kaliforniji . na primer . . Ovaj već osvedoĉeni Vasićev postupak (setimo se njegovih manifesta publikovanih u kolonijama u Poĉitelju. oĉekujući uĉešće publike slobodnim ponašanjem. To delo postaje povod da publika ne samo ostvari sopstvenu relaciju prema prepoznatljivom objektu . Galerija Kulturnog centra Beograda. optiĉki i psihološki. koja prati sve procese rada.na kojoj slici je grad snimljen iznutra.već umetnik pruţa mogućnost i neposrednih intervencija. geometrije . Gotovo je nemoguće zamisliti da se koliĉina izreĉenih podataka na Vasićevoj slici smesti na manje dimenzije. iz utrobe). kome on pridaje poseban znaĉaj.dobili su vrednost sintetike.ranije uoĉljiviji po umnoţenim sekvencama i mimezi pokreta sada teţe prepoznatljiv. dok je film . zakonitosti umetnikovog rada i misli obezbeĊuju uvek dovoljno pozitivnih rešenja. I kada je boja u pitanju. a druge sa neonskim reflektorima nad nekim noćnim igralištem golfa. postaje jasnije osmišljen priloţenom dokumentacijom. kompleksno i višeznaĉno. zelene i plave. Počitelj .jedne sa prikazom Venecije.(Sveti Stefan. tamnocrvene. ali konstantu njegovog plastiĉkog tretmana ĉini gladak namaz. svojim doprinosom. fotografije uopšte.veštaĉki konstruisanog iseĉka ţivota. Piranu i Prilepu) sastavni je deo njegovog stvaralaĉkog ĉina koji. ne ostavljajući sluĉajnostima da umesto njega dovode do rezultata. novembar 1981. viĊene iz perspektive ptiĉijeg leta. koje skupa slici daju arhivski ton. Za evidentne razlike u njegovom pristupu motivu moţda najbolje moţe da posluţi primer dveju slika .kako bi i on. upotpunio višeslojnost njegovog ostvarenja. Višeslojnost Vasićevog dela ĉini i spoj klasiĉno iznaĊenih rešenja za razmere platna koje zasićuju naše vidno polje.Parizu. Tako Ĉedomir Vasić ukljuĉuje i objektivnog sagovornika .Sintetički pejzaži. ţeleći da uspostavi pravu sponu i komunikaciju sa gledaocem i da zatvori krug koji umetnik inicira svojim delom. bez individualnog. drugi put na kontraste ili komplementare. hemije. Dubrovniku. Ĉedomir Vasić uspeva da u prvi plan izvuĉe razliĉita svojstva: jednom raĉuna na vrednosti pigmenta. Predgovor u katalogu Čedomir Vasić .sluĉajnog ili namernog posetioca . u kome se traţe alternativna znaĉenja. koja pomaţe prostornim rešenjima i sliĉno.u Santa Barbari. To još jednom potvrĊuje da Ĉedomir Vasić uklapa sadrţaje svojih slika i u socijalni i civilizacijski kontekst. Kompleks svih ovih priloga potvrĊuje da Ĉedomir Vasić pristupa likovnim rešenjima u trenutku kada je ubedljivo i temeljno obrazloţio svoja polazišta. Atini .kadriranja. iako je cela kompozicija u pojedinim sluĉajevima svedena samo na dve linije i dve boje. trava igrališta. ekspresivnog rukopisa koji bi skretao paţnju i dovodio gledaoca u ambivalentno stanje.

u stvari. Diseldorfa.sve to u 1976. za koji je ideja roĊena za vreme višemeseĉnog boravka u australijskoj pustinji. U svetu umetnosti postali su najpoznatiji umetniĉki par koji je svoj liĉni odnos znao da transponuje u umetniĉki iskaz. odzvanjaju kao pretnja. njena pozitivna energija i fantastiĉno osećanje ţivotnosti odneti prevagu nad zasenĉenim stranama njenog tragalaštva. i 1986.i onda kada su snagom svojih pokreta pomerali stubove. modernog senzibiliteta i iskonskih nagona. i 1977. Tako se i desilo: njen odlazak u Amsterdam. i onda kada su u potpunom miru satima sedeli za stolom i prenosili jedan drugom svoju energiju. izvoĊenom širom sveta 1981. pod nazivom Prelazak Noćnog mora. u Beogradu. na neobiĉan sklop starog i novog. inventivnošću i voljom. godine. Magiĉnost njenog prisustva već tada je zraĉila: banalni ĉin seĉenja kose postajao je ritual. posle sedamnaest godina. Ţeneve .Marina Abramović je zraĉila neiscrpnom energijom. koji se ovoga puta nije strovalio ni na nju ni na nas. odluĉna. koji je uvek na granici fiziĉke i mentalne izdrţljivosti. Bolonje. novi poĉetak. pa kontrolisala grĉenje svoga tela. kao tutanj dalekog zemljotresa ili još daljeg groma.Marina Abramović Pre i posle Kineskog zida Povodom velike retrospektivne izloţbe Marine Abramović. Znali smo da će njeno obrazovanje i intelekt. I onda kada je gutala pilule za shizofrene bolesnike. Bio je to. poĉetak rada sa Ulajem.vratili su se na poĉetke. otvorili su joj sva vrata sveta i istovremeno dali mogućnost da se prostorno i vremenski pribliţi najdaljim civilizacijama. Beograda. hrabra. Kelna. istovremeno. izveden u krajnjoj koncentraciji. godini. podsećamo na njeno prisustvo ovde i u svetu. uvereni da je ona najupeĉatljiviji primer mogućnosti univerzalnih komunikacija i. To su ĉinili na najduţem performansu. od venecijanskog Bijenala do kaselskih Dokumenata i Pariza. veliki podsticaj za ĉuvanje svih vrednosti i pojava sa našeg tla. koja je opĉinjavajuće delovala na publiku . . kada su dobijali najveća priznanja . kao opomena. i kada smo se sa zebnjom pitali gde su granice te autoagresivnosti . a tupi ritmiĉki udarci noţem meĊu raširene prste ruke pruţene na podu i danas. Kada se ĉinilo da su osvojili sam vrh umetnosti performansa. ulivala je poverenje i širila veru da radovi na sebi i sa sobom nisu samo prolazne igre i trenutni dogaĊaji. Zagrebu. ali ne svoje: na prapoĉetke doţivljavanja prirode ili elementarnih znanja koja su upravljala ljudskim ţivotima. Edinburgu: koncentrisana. koja se upravo odrţava u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti pri Centru "Ţorţ Pompidu" u Parizu. Sećam se prvih performansa Marine Abramović poĉetkom sedamdesetih godina.

spektakularno kao što su i ţiveli i zajedno nastupali više od jedne decenije. Marina je u punom elanu. da se susretnu sa ţiteljima koji nikad do tada nisu sreli belog ĉoveka. Hodanje po Kineskom zidu bilo je. Iako je bilo planirano da se Marina i Ulaj zadrţe mnogo duţe. već sve oko njega: mesto . i u trenutku susreta. kada je bila formirana posebna fondacija za nabavku para. sakupljanje svih njihovih ideja o univerzalnoj civilizaciji. izlagala je sa jugoslovenskim umetnicima. Marina Abramović i Ulaj nisu u prvi plan stavili sam ĉin hodanja. udaljene i za strance zabranjene krajeve. Kulminacija je bila u meĊusobnom razumevanju i potrebi da se razdvoje. još manje belu ţenu.Daleki vid . nepristupaĉne predele u krajnostima . mogućnost da prate ţivot ljudi tako dalek i neobiĉan za Evropejce. gde je roĊena i gde se školovala. a Marina je izradila seriju skulptura od bakra sa kvarcnim jastucima za prikupljanje i odašiljanje energije i snova. Kad god je pozivana. kratkotrajno otvaranje Kine i njena prividna spremnost da se ukljuĉi u moderan svet. prostor . znanja i predosećanja. oni su hodanje obavili izmeĊu 30. videom.gotovo anegdotski . kao muškog i ţenskog agensa. objektima: Ulaj je sveo svoje objekte na dvodimenzionalne crno-bele igre pozitiva i negativa. I sada je novi poĉetak za oboje.veliki zid Onda je došao na red projekat Hodanja po Kineskom zidu .zatvoreni svet komunistiĉke Kine. fotografijama. svojim Crnim zmajem na glinenim jastucima neutrališe bioenergiju i ponovo osvaja svet optimizmom i osmehom u koji se veruje. Iako je u konceptualnoj umetnosti iz koje izranjaju body art i performans hodanje vrsta aktivnosti koju su praktikovali u raznim varijantama i drugi umetnici. marta i 27.jedini objekat na Zemljinoj kugli koji se vidi na snimku sa Meseca.od peskovite pustinje do planinskih grebena po kojima vijuga Kineski zid. hranjenoj iskonskim snagama zemlje i neba. godine. kako ga od pamtiveka zovu. Ispostavilo se da su veliki politiĉki dogaĊaji. na mestu gde se dotiĉu taoistiĉki. ukljuĉujući i Miroslava Mandića (Hodanje za poeziju). doprineli . Ideja univerzalne civilizacije Sve su to bili izazovi koji su hranili umetniĉku viziju. Uvek kao jugoslovenska umetnica. ili u Zagrebu. uz tradicionalne zvuke trube. slajdovima. organizaciju i plasiranje celog projekta. Da je ostala u Beogradu. gde je završila specijalizaciju. meditacije i akcije. ili u Novom Sadu.oni su se zauvek rastali. gde je trebalo da bude asistent na tek . u slojevima debelim dve hiljade godina. zidanja i opstanka do danas. Pokušaj da se on ophoda datira od poĉetka osamdesetih godina. juna 1988. budistiĉki i konfuĉijanski hramovi . u tom smislu."Velikom zidu". Sledi serija izloţbi pod nazivom Ljubavnici sa filmom.realizaciji ovog umetniĉkog rada. nataloţene kulture od Hana i Tanga do Minga. svedoĉeći o punoj iracionalnosti svoga postojanja.

Fenomeni: Marina Abramović. Marina Abramović bi sa sobom nosila peĉat velike liĉnosti. Nezavisne. da li bi bila i svetski umetnik? To je pitanje sa kojim se suĉeljavaju i drugi jugoslovenski umetnici i kritiĉari umetnosti. a sada sazidanu od lokalnih i regionalnih interesa. br. ranije graĊenu od kljuĉeva i kljuĉića za otvaranje svih brava . // Projekat Rastko / Likovne umetnosti // [ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ] . verovatno.sem vrednosnih. Beograd / Novi Sad. Pre i posle Kineskog zida . Ali. 11. Samo ga ne postavljaju oni koji vode kulturnu politiku. imala bi istu ţivotnu snagu i. 10. nepresahlu inventivnost. avgust 1990. sa tako visokim tarabama da se ni sunce ni zvezde sa druge strane ne vide.osnovanoj Akademiji umetnosti. str. 13.

2-... 0 :0/3./.7:  .-..32 3.732 .. 03254902.39.20  ./..-47..:. !09.3..7. 03.  7:./.58.030 #.234./3454.44/0 0  /4054.-047..8.2.::...0 . 09.3907084.3. 0905480 4/30 /.43..3.03:  4.489.7:!4 .04-7.4...2.7.9. 8.99474 .:304/70 03:9.2.47033.  /0. 8570509.4/97033080. 37..807.4:0/34/542...:945479709.0.4.907.9. 3.8.0..702038574894734:/.803.97. ... 0.  5.0./30 . .07  37049  200./857410847.. .  $2703489540:50703489540/.3..:#4907/. .4..0597 2. ..3258.09.0392. 03430:0/3. . .. :. 43..73489. ..4254.0392.. 8.4 5.. 58.0940034 54.45.7. 5480-345479709.34578:89. 3.28..7.:0/4850.73.7. 402575.03.383540987.7.4/003054.3.8.95479709 8. 0/.8.0303.93.4 3.  32..3057207033430.7.43.0.: $../.540984 90497. -4.89.4/70/00/304.90 0305480 82794. 0370.48.8. 34270.732.85.7:.0.  089.. /7...8 325489:542 4 02:0 8.42:945479709:/.   4/30 4-03.7034:98..8003.3.38:542.0894. !4:..8..8 54 09.-.. .4570/4.2.: 9.9497.90 5083.0-0 ./342 0!842 :-342  0742 /7: .0:0  7.03.303/7: 03.. 4./...75479709 .. 5450.003.8 3425.8.3. 3.08.7020.2.. 030:3..3: 3489408:047: .480 .094. 8./.057- 030003/...54970-:/.. $./0824 .: 48030 0:5495:3489544598.  . 0323.548.3..70. 4254../342 54797098.9434. 0 742 !479709#034/..4 948:-!4'./.507.70203490 .790/0./37. .907 3489  !. 5.8. &9420405424..4.2: & 304./3402.8. . .85702. 2.03 ..7.. 84-4/3027.  0384545780  03.70200334-47.. /7:5479709 !4797094854 0 :9454797098.034:2093 45:9..4254../3.0 9.02  0. .90.382-4 /0.98.20892 32. .89.:2093.. :945479709 95 .030489./.42.7: 03424842 0/3284-4/32 /09.0308.0304/0 0 $./0.3./.:40.03.9 38:574989.0 3.890 4.0900034 8.4 0 ..08:2.0942  0387.3: !47970907. 030570/209.4254.89 3.7.8...890-40 04:53943.497.9.2. .7..0348.34  4/3 .30:97.  .039343. 0308.:0/32:2093. 32.8.8 370308..8.38.98.2.0 5. .3. 930$-.4.97-:93038.47 033803. 84-4/3 49.302.23.434540/.324 2.34 :0/3.834439:77.02  .2..47.../4-700.54/.4 ..42 . 490 0.382 0 02  03..070030!.03.08.4 8: ..3.-804 0.54.808.90980049.803.2.489. 038421:742  89:-42/7.74-.74/342:0.2.98..4703 -0 /7.3... 54/.30 /.4 23038 5.:!..8: 44 03.8:3..

 .03 34 . 4..0307.-:/08.34:: 03./ 897     . 7: 3.403084-4/07.-24.93007.342 .3..7 8. .8.3834242543-342./8070$..1:7. !43.7..8. 57490409.:2./7.70.08.4/0930 4254.2....094.438./ 5774/4..8.42  4/30 /4!479709.:80249..2-8..9.09423. 54. 04//0./.4. 430547.3..34289.:8.8.3024 0/.2..74/342:0./0 0300/3...3/09.0  4/30 57490408.84-4/42/: 34 : /03914. 45:8 . 0.485:9.7.8543./.4254.083254/8.8.408.30 57094 :.. /7:.20:2093.303. 03. 0/45734854..02..042.3.24 0/3487 9030 ..3.3030340749857. 8./70.703. 2344:9./..489 30343.:.308.0034. 0/3489  $.844 74.4203..:33 02. :30938 57.3..47 4033483.80 3.  /: 03 0 494. /4578.243.34 8.  .85090308.9.230321:7.83..80 .807.8.7  .03. 894/3.570/ /.484-.-4/34805702. 2.4-9344/ 04.3030 3. 5447 30450780570/89.0 %4203.4.4 940357 :9454797098.4.3.2.:2093489 '  047.3490.49.09780:870/35747. /.8.30484-0 4..74/342:0.-:/: 0337..0 480./489 39003..847:2 09.: 0.3..0:2093  3  -473.78.2: 8.79.3.4 2344/4.32/02.2 054 0 4080.89.: 4-/.-0 03.8.354 39/ .2...8 34/348.:2  !4 .3489 48742. 3.2..0890032.-8092085:34 . /448. %44.389. 8.489 497..47:/ .42: 4.040/.24/.07.0.7034893.2.2.4.4 9457473... 030 .: 42 5489..47034893.0444/7:0  304-: 030 030 54/89 0 :89.8:028: 4845747.7..30:5.900.2430 94.  8:/0 547. .4 2494543./3438578.4.49. 54874/342 70308../:27:.03423.7:3. /:07.3574.8./04204-...8.0 4254.034.0354/ 3.4 /.9.090480 8.2.57.04/45: 9.0894/3.9854/..0 9.2-039: 4 0.4/./87..4.72 9.4-: 03.8. -7    897    .545:9 243..03./.908980.:0 4- 08.3.48: 03.7.2.03.. 8947..8.73..9.3825.0  0/. 3..7:.3.84.90789 34. 8.7.8097.7 7.5.4:/.7. '23.0 9..03.8.9 34895434. 4 5.207:  4254.0832547.. 8. 34893030540 /4 .2.8: 03801:70: /:2.4035479709303./03. 97..039...4:2./.203...0...34 57473.03328.892574472./47.4.:2.9.: 7 94:7-. %200..3570/04  /3./. #%'047.8...3.  34 94/. 03.3.7.9 0 857023489/.!.  .. 4254../3.894 .3489 305427.. 0357.:2093.03489 ...7032 .

 !749  .7.3/73.7  .9:7:7.. 70. #0 37 0728029440 $ 047..9089:-473:.!.7 /0. .098.74/342:0.03089.3.0 7..789. 4/304/478.1 32574-022.9./30.702030:2093489  047..7 $. 047.072..93089:/0 4...9089:-473:.70-  03.3. 9...789. :: 3044/48.49/04 !748.2 30.43.  047.08.5704. 023.2. 03:82-4.280/0 :907. :: 3044/48.8:8390..74/342:0.4.3/0. ..4. 047.42. ..  08.3 54/8./7 .304 -0:3$.540/32850. 303   !7.070030!. .7 4....80..9.4/3. 03..3835074/ 703.. .425494742434.540/32850.9.70./70...7 !4 .:945. .0 :08..7  $...08..48.2 97.39#0 382-4.03089.7.1 32574-022../ 494-.07.803..089 8:/-3. .0794344308:4-.570/4 45074/05409804-7.3/0.7.$758.9./3. !749 0:./. !.4/7. 89:/./  7:5074/ 54893..$704../30.4 $...4.30348.8./   &2093 ../02.12845. 03..0404.  4-7...34....083.4.47:.9..4: 4 -0548.!.  570/4.3. 047.824.030:3.4789. . ..0 03049.4 -.2 :47   &9:2./ 897   2. :2093.!.03034/0..5074/ ./  897 !749 04-.#89 9:2093489 ':..04-:.!.735074/ !..4.80/4 . . .092 34  !70./  207 5074/04-7.0 $.2 97. 40-4:74/-384.07  007-7. .3 0.9.7 #09748509. '030.0:503.4:709748509./7 . .  70.9.  :./7:./ 897   2.304 -0 :08.4/7.3:.4/./:4.4.089 8:/-3.30348./7:.:9039 34/0..0 $..4/7:089:/0403570/4.0   2.02-..7 #2 2. ... 9.:945./:4.47:...43..9.7 $.7.08..08. 570. :945.3 0.3 54/8.  4/7.: : .4:709748509.2 70308.9.3.980 .: : .0  &2093 ./../  047..$758.5704..09. 57.04-:./02./  0.092 34  . 047.....803. 4.. 570.0  2./022.3034 .0/0323./ $.702030 :2093489 047.  4-7. !749 03.93089:/0 4.

/:7.489.9497..039073..4:2093 028 /. 97/08094/3. 0/090304 4.4 24 01.7..8./7.. 0 8. 891472 .0!4 ./.-47.:20.98427. 84.0..0:/0.:20934898. 4.3-. :. 0 :92 434 948090 424 0 3. :-.7032./.../080957.304../4..:..  304.. 57.397.840/0.7.:: : ...2 0.3.414947.-.0 03070/3.-74..08909. .  04..489.448.0.4574../.  /.47. &8..5.80.0 .4834.8030...  $.49/040/347..0 1.45702.24.. .3..7902. .7. . 02. : .4394 4.820 .2::8423.0/.4.0 /.1:9:7. 30$307/4.3: 9.   2 :: .7./.39.1.2 :.:  /.0. /4 .8.0:2093 .9.4 50 5.942570039.  .907.08.43..7. 34:543.90434.343089.  '. :3/4.-  3.9 4 0. . :5.7/..9 '. 033./3-. ' 0-400480 ./: /7.0..0308. 97.-7.83. 0.0.2.8.304.30 948202 489.00 4254.3574-02.2 .403480742.  480-.:..90787.7..4. 574.0/4 03.2. 0/.37.3. . 0 7.09 5430..: 9.7909:742 .494...38207304.97/08094/3.:: 09.:8947::2093489. 03302.47.07443897:.305:90.9. 0.420/342.890../:574203../3.8:./209.47: 034 308.2.:70 0304.1 24-4.... /.83-4.302 .704  5.142 04.1473. : .04..7. 0/.. 93.. 30434 0303.0-/0 7.484-034892.80 49:/.. 9.84589.  9.:2093489 /044.::3. 8.84-4:-.4.8547989..09024/0730 .304 9402.24549.4047894-4054/..5.87423449.934  -.: .90.854 09.2:043-4:7.4 ../:454.:84...4/30..3 03070.82-42.3.94.09.2 030 . 3 0807050794. 4 30.1 .8.8458.4. 74 ..2.3097/08094/3.48:3...4 5:8..5.24 20 :92 :././..3.70203..2.2 0/.0544..8348.-47. ...0.8:78-408../.79:/0.2 -4..480/4-7430480908908.789.7.. 4/304/4 /. 54/7.9. .48.804-7..400540  / .34/0. 5.0 :4 .3: 9.22. .  .094/.08.8.70.1:7.3.43. 09.3. 70.24/./3 0 ...20 7../4-..47 $. .709.30/../70..074/3. 709... .. 48:/3.703.489.03: ..808. .7.7...:0 /.3.80 .. /4-.9 .0:503.43 . 400/49... 93:70/90.403.3.8330543.7.7-.4 570/..4-09974:.037..43897:9.28090../4 /.

0:2093489 84/349420 /497..85. 408. .3..203.734 /4./03.0 243897:9472.:0/080893.$934... 24/0 7.3.7343089.7. . :-:/.0 824./4073.:7.2570/. /.28..43.3. /. 3.. 43/.8 .90897.93423..789.3.430 3.7.: 40257.1034203..49: /08089.-..203.-.  .43.  0/427.032.0509: .8..90 430:304 .3..81.4:89.0834894 8030. 48.2.97-:.034/4.397.7.30 :2 2..2  4 -.  3489:2093.  .89. &57. /4733.304.84589. ..9430 57.320/..09.345480.7   $3909 50..3.4/ 4 34 /4 59.70..7.2.4  : .30 543.030 09. 45..9.. . 3...3. 7./..:.09: 4/3.0/30.7!30. 88902:83909 4..4.0 93 %.3. .0.48.3. 302:934.3../458.3089.83084-4/0/080:-0447/3. 3:2 03.  0.542.  !70/4.443..30 24/1. 4543.8.4  380/.30 5749495 ..8:7.54/7: ./3. 705.034:34.4.0 7089. .427..4. 0/.... 0./0489.30 5707: . .933..424.39..45. 80 3.30.  24..94780...:2.93489.:/.92 54.89.4: /.8: .43./039909.80 7.08..4 49. ..89.2.4 8.70 35424.8./.0.. -74325.3489  9.3 047.7.7:458.4:209348957- . 00-430-0 ..70 4/:543.89. -04/7.8..7.89.  54/7. 24/0  29.302 57.434254207. .85 0-4.9.4870/3 4.8 4/47..:59.7.032/042 8..39.8.7. 1.4.34/:2093 01.034..3847.. &/4203:1...l47 0.87. .30574-7.4.30 4/3.570 3 4/3.  : ..7 .47030 227..057 . 3. .890/40903..090  7043897:.30.947804307.90/7: 9.54.3.0 9. .9  5709.44 0.24/080 . .43..:2.084-4/0  ..3 9.54..:2093570/89.3 9.304 94094-4:4- . $0.3.40548905034/480/3457./0..384 7..784.4.34..30573.304.3:03.3.7.4:.40 .7..7..39030 '07207.49.489.49: 0/34/04 ..4570/2092../340 5.0/0391.07.0-4 3489. 0.44/0.0 /..584 0:84..49458...049071. . .: .7020 400 . /7: 9.. 0.39.5897.0 49420.20742.-..47:.208947. ... 7.. $0-... 893.57207  !7- . .43.43897:.3.08.890 089.:9039 3489 570. 574203. .. 70574/:.7. 04..74-49./ 494-..-80 . 83909 42 ...7 .3854/30-../.3.30 5./0 :8. 8930. :89. 3./ 4974%7434 :0723: !4::48.4 57.920307. 0. 437.80/0391:08.'.84589.42. .4/:3.... 82:.. 9.9. 43/. 4/!.5749.244 02:070 .34.09: 82-4.80-074/7:4. .- 8. 5.3.

489./.4. :9.5:39 :- ..'.2.083489  9.. %.3: 305434.304. 897:9:7.34 59.70203.8 80 .3. 5.03.  ./84242:42.424 -42: -047. /.3.7.3.440:57. %.385434..05.:3047.3.:943423./..9.  302.0232.0 :..570543.93: :-74.34249.9. 3. 574 489 89470 97. 9. 57203:: 308.0 2:9.3083200/34 4/70 0347.540/428./4.413..0..3:570/89.0 :8: 93  70:9.894. . -8249080/0 2540/42570543. 057480/0.2.207..4-024: 3489  443.429703:9: 5.489.478914947.570/0.44..484-03: /7:270 2. 3424 -42549.57.3070 08. 9./30 4/30 %.4/4 .09489  .8903. 03:4/.: 2:4-780802.7020348:-09.9.:&9423.54809.543.:.7.90.4.8.348.3. 4.: 9.:0/34. .894.249.3.790 . 08434.-7.04.70/3489-40 2:82..7.8:73070. /4237.74570. :85489./.384397.0:47.3.9..570/0.3:7. 3: 0/427...3 .370 03.83.0 3.3854..5: .89..54/90894282842 %4 3.90789.4 03.8. $.4:5.034898.43..2.5789:548.:98..5.42 97.90/ 494.57: . 8.30570.:.489. 0/427..9.8 570. 034/089...:0/3. 8.9.3 ./3.9. /..08.. 4.4-.2.8 :9:2.!./.3:4..343.8 . 04/9 4/4 .0:45 9024: 0543:/9 4-09.3-4.4 304.  2.0/4/. -40 54.2057.8 03..94.484--...3:97.54 093 ...4/3. 4. .030 .20 :3.80.38.28 40.82-4 94./$.0  543.790  0/427'.:7.428:8709:489./.8.4 035489:5.3574. 30...8. 9.. 8.7 !.9:80 .03:4: 34 -.9.304.3.32./0.3.7./.243. /..0494.0 4:4357089.7.5720703249.34 -0 3.43.. 3  9:789 4 54974 . 302: 0-..17./. 3.4 :70 894.2.:57.. 038..4/.057490.7././.48.747..4 -.3.3: 473.93.30.08328.2..7. '.4703. 4357. 574.094.3././0.4:5032:.. 0897:4 :450390470985.570/074 408: .043.  &4..3: 4385. . 9. 0/427'.34.4.03.08.8.248:89.09. 3.0:2093.4/.. $3909 50.'.89454.7/04.1: 2....44257.8.82-4 3. /.8 08.4/4-74 543.0570543. 93.45:3.0-.9.3.3489 4.540/3489.3. 3..5.473 3...48.7:854. ./.8./.20/. 03. .4.:8.8..7 :0 /.:0345702. /..7 30 1472. 8..790343.4/. 57 02: 9.0/3.   0/427'..89 7.3:.4/94.7570.7.8 . 954.0.

30-.7./.03034 .9.7./.:9. !480-3:4/: 35. 9705070308. 4.3.0034.03.39 00203.4/0354..90789 34.30249.-03.38.43.4803 :44-0/80.7./7:2.3 5.3 57489473.33.30247. 3.'.447/3.570.03457. 57. -0 7. 0/427.92.84.454.80.90 ..0 .934 -45708:/.  5.. -0/9.3.147 3..09489 :-74.7.8 .074.4.. 40..032542.4.7. 570309.4/.4/70 03489 $.09254.0 5.!4 90 3.09$901.-:/0209. .2.2 34894254..8 . 0/..3  802.4/4573480/3. 4834.80540/:7 9../8.70 030047. 9 :4.8003..

48.3 !4 90 3.54.7-.9073.  8.07../.3.9.40. 0843489304./.  00 /. .:.047.5:-4. 0349.54:234 03280./039.703../302 34 327.03. 03.  . 0/427 '. . 8.42 4. ' 0843489'.89 497092.8. 8092480304.344479./.30:4 .448.:!4 90: !7.8. 8..8 :. 3: /4.24: 34893054870/33907..477:4:20933.3.20705.434549.70/3489839090 020  0420970 .2.094897010947.24489. .8 34  /4012 7. 0.8 :850.3  %.243...9 8.0-40  ./039307. 3.31089.4. :974-0  . ..0393489.8943 .:9:734 .7 :0/.8 0.7. 3.39.3:9./.57207 /4-8:..0 48.347:458.4-43 8.3.4.9.. 0/308.284-0-0 :::.03./7:08../.8 343.20/.49..784589.798.39:304.289/.7 :0 /.20734548094.4: 0/427'..8./832033:97.0.. %44 0/342549. 9.9.:943:.3.234.. . %:5489.57.02-.. 03.3: 93 .07.4 48.425789:5:249.5.7: :-74. /4.302 :420:/ 9703:9...05480-.0.3.4902034 4-7..34 085708.9.3.9..439489 :20934..8:5749 9420 97.3: !705: 8.7.00.8 439089 4204357/.70/4470.8 ::3./..45.8  $3909 50.574. 79:.0:/:-4070108097.4 03024: 0.0:-0/..30/04304.0 0030.0.370 03.2..5:-.804 3. 9.:8.489.4.:9703:9:..0397.4 0/427'.47:..:57.30438270109472.70/348952039.02/.5.7  .30/2030 .4-0/: 03430-430/0: .0/4 03'...: 8: .089 0 89.30 :4208097.'.-4024 0/.89.3.:24 /.3:443.890 42502039.0:8./7 .4 4250834 .0/.3:  0/427'.9.. 90241./34540 459 5844  494./77.9.:8543: 42:3...0574.0 :2093 57: ..42/45734842 :5495:34 .10:45 90 . 8.348.4.308.4/0/470:9.0807.42 /042 %4/045489.57.0. 3.0 9. . .  .3. .7.08.72.0/03.34892.: 07. 43897:8.473.0 408:5.542...0/3427.70 0354/.4//.7 3..4-8709.8 0../.4./.4.4090 4489. 4 0:: : 0 05:-0 84-4/32543./.. 030 5078509./. 30489.0.4/40/.489../.. 057489473270 032.030/.0 .$.830482 03574 0342/4:2039.93.570543.1473 :$.34.57.  14947.3270 032.:59.. 4 3.:84. -03/.2.8.8 0.3.030 00305.40.34 3.  9.0-4.48.059 009.4397. 0370 03.4389. 9. /7:5:93./:.4489.7.3480 .42'030.  !70/4.47.0:304.70 . :3. 425088. 3854.45. 0.:.43.7.054.:85489.8 5789:5.9.33. 0/427'.7.2.8 :: :04-09.2.22054709.09$901.:540/328: . 8: .5489:5.: 5702..549.0/4. 34 5489. 820893.7.2.0 .4254.424-09: !. 34.5. 548: 57207/.:2089430.2-.'030./049030 4.4/0.90 0570543./.03:70.

0 8.7  34.7434.28057.3:33.: 0 /04.54 09.7: 54/80 .74 03.308974..0-34259.824808.97.80/0..3/7:428.480/0843034/.3.03.9.24.42!70.7..80 34/.492.4.5720724: 3489:3.3..23.8::5495:34227:8.730-7.3/.70/348954.:.8084:203..54/:/..4.039. .-7.308.5:9.730-7.3 380 03.90. 4/: 3.-7.:.243.4:0307: %48: 33.543.70203857- 3.5071472.2.3.98:803..-./. 07.3..1 0 2039.&.07:/.3.44. 4430  030.54 090/4 .304- .:28907/.0 .. 34893034578:89./.. .89442570348 0/.7408..308.4.457093..4/42.4805489.0 43/.045 3.7. 3. 54 094280/.3.2  54 09. 9.89 34480 ..02 4/. 57..0703/.. 4 /..8  43/../..4079:.. 84383.24.803 032 897. !.:94.4 24/0734803-909.43.80:57. ..09.70-: /3-:7:43.0742./.30709703:93/4.428.9:2093 5.03978.  ./: .00709748509.38.75342030742 3.1..5:0.43.308.24 574.39. :/82 . 80574894734.7. :047.0 7./4.3..:3. .894.7. .84 5:893  .2.  $0 .2.38403. 80/471.  !7054803084/. .7:20934895071472....7. 40:.3039009 303./.  &8..7.442 3.38:  .8 548080/.24..09::20934895489.8:3. :..3422:0:24/0730:2093489570397: 47  !425/::!.094:   4/3 49.4 4/7 .38.8:83.4.3.  4/30 54/3..5:-: 43/.0:9./.733.4454203.549.3.3034578:89..80-8. 4...3..489 .. 02080 34-47.  894./0:8.7.8.84-4238:8.8.07030 7.../08:7..040249708.30 . ./.702034/.8:48.-7.702034 .9:5792 :/..303497. %.. 0307.:897..73.342:3. 4/.30/7 . 4804.3489 ..92.0 9.4 0342 7428.2./.478:48..304 -0..8:/4-. 4094 :89...708.  :./.. .48. !4.3443.384589..439748.07. 047./4.030. 7030578907:057: 0303.:.054.09: :.3.824/.573.40/0.8::57..24: 3489/..433.54 090 .49:9.090.09. 34 0220 :7.. 030344-7. . 89:-4.0397. .2/0809 4/3.73.3.4 34 247.3..54207.403.38543:0::2093 8.9.34 : .4/.454709..3. 4...3..24. 7.3.0/03:7.054/89./...8417030-40830 5.3./.7020.4 3 4/3483.5774/0002039. 043.7 030 8. . . 03.3.:50 ..4934894/309570.089 4/3. 09.8../: 025071472.9.

42:-.90 .905:8930/4 5.49:/9.389.3.5430842/: '042/:  .89:5.08.5480-3. 0-40307:5434.4.: !4: .:7. 80:: :24/07.30/498 70.7.3:2093 :.897.30348438283..:3.2..4 :2093 47../0-02/.8.0 $.  .9.40:43. 24: 3489/./04/3.143/. ./7: :2093..:20./ .0.&.0.57:5.0942:389 030:/.038..:5.304/.70-: /00.80 8:87093:8.07:0 .308/ 8.3.734 -0070549.43./7 02344 /: 0 438:4/.023.57.0-.94/. .4 030 :9:704/.43.//49./4/.3.38 4/.34898.8.02030-. .30../3. :3.34892..807./.3.07.34894:8:57.3..480/.304-.0...4589..42: 4 0384 .34:2093489407. .3.: :23./.08.38.795071472.807:8:59:7..4/.4/54 09.89.0. :..0:5:3420..47038.4 948:  . :047. 438:80. 85489..305430842/: -40 :942828: 8.3:8.09 4592242482042:480. 4-092..5.4.2../3.:097:-0 3.30./.3.2 34/.8.:..789. .387.0489.&.7.3.97.0/343.34/.4:484.0 8.90 .4/20343.030 4/..1.3.30 -0: 03:  /0.34 .7450.0.3:54970-/.2.34.30.8890393.7.3. 4/30 : 9703:9:8:8709.93.30.0457409.448.83.38:870-04 4.2..0.48:7.4..8:.%.43..9.8.73..07. 4/..43.0/4 . -7.0382:2093.89:.-.94.73.2. . &.3..4.73. 48..:2093.3. .404-0903. 850.5442. /.09 /45730 494..3..29. .3. 20894 0/34-0./4/054.570/480 .7.57.2.4 -54/3.489  -:/89 431: .40 8509.7 .3.:.3.857023489/. 7.54 09./. :840.734. 902.0/ 3/.4/-.-7.4./: /00970-...42$.9.33870-03.40-45.0234:480...080./0....38::57.2089:/080/49 : 9... 7.89:.0305789:5. /..0 549 /4. 4/5084.2/08094/3.. 4 2..30.038. 04/0/30/0...3/ ...32. :: :: 748.-:/0. 47.39..08:94-..79. &.4:3./43.4/. :484.30. .37..30.70/5740. 14947. 5748947 .0 /.4/5.7.04430.:5.2.87.07.0./080 44.8043454/.0304- .32./.24.20 : 2.0.2.07. 30570/00:7..3003070834.0..0  3.4.. ..3030303.73.0-..308./.24.80.:-4/.14727./. 20/9..034.3449.: :4.048.30:97..9.42732 2./..540: .3.059:.3030 7.4-40 ./042 8.: 20 :84-3427.1242  ./: /0074 03.: 5.030.. $0/807.3032.3..  8.0/4 0 45:34 7./. :97.54894..9497./4.832:8.:.

4280 8: 0.-89: .49.37043. 8.50 ../0  !7054803084/.0/08.9.79 .308.8..73.-7.3489  /.24. 0./.3:4/ 4.7.830  047.8.7.038:2093.--.30 5489.2.24.84-42348.24.8.73..34..4/0:9:73:549: 7..7:2093489 $.: 3.039.8038:3..934 305708.3390708./..308. 03:4/: 0.00 34892.:434.8429.. -8. 802. 034203.-.: .4..70/3483 ./.4834.-7..:/7::484.493:83.074.9 .03 . :  ./../02:2093489 ..098:2093%4059.3030./7:0897.307.-7..

!7409.9!424 ( .439...582.!7097.:89 897    !74203.$.5../ -7   .4.

.

!740.9#.894.

30:2093489.4.

.

   .