ENERGIJA, INDUSTRIJA I USLUGE Globalna pitanja i akteri

BorskiEkonomskiForum - borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci bloga BorskiEkonomskiForum - borefor: komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu. Napomena:Dokument ima isključivo edukativno-informativni karakter i strateške vrednosti u procesu afirmacije lokalnog ekonomskog razvoja. Bor, Novembar 2011.godine Goran Stojanović

ENERGIJA, INDUSTRIJA I USLUGE - GLOBALNA PITANJA I AKTERI April 24, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/24/energija-industrija-i-usluge-%E2%80%93-globalnapitanja-i-akteri/ Do XVIII veka, potražnja za energijom lagano se povećava. U to vreme, energiju daje ljudska snaga i snaga životinja, kao i voda i drvo. Industrijska revolucija, koja je prevashodno energetska revolucija, dovodi do znatnog povećanja potražnje i proizvodnje, koja se diversifikuje. Od 1861.godine, ugalj postaje glavni izvor energije (potiskujući drvo) i preovlađuje sve do početka drugog svetskog rata. U XX veku, ubrzava se diversifikacija izvora energije, s naftom koja postaje najvažniji energetski izvor, posle 1945.godine sa električnom energijom i energijama zvanim ,,nove,, (energija vetra, geotermička, bioenergija). Proizvodnja energije u svetu povećana je od 1900.godine 13,9 puta, dok se stanovništvo u svetu povećalo samo 4,7 puta. Svet je trošio 1914.godine 1.060 Mtne (miliona tona naftnog ekvivalenta), količinu koja se lagano povećavala do 1939.godine. Potrošnja je neposredno posle završetka drugog svetskog rata naglo povećana, da bi 1973.godine dostigla 5.597 Mtne (za 59 godina, povećanje od 427%) - svet je tada postao ,,energojed,,. Dva petrolejska udara 1973. i 1979.-1980.godine, zaustavili su ovu potrošnju, koja je 1980.godine iznosila oko 6.913 Mtne (za 7 godina, povećanje od 23%), da bi ponovo počela brzo da raste od 1986.godine i dostigla 8.533 Mtne 1999.godine (za 12 godina, povećanje od 30%). Od sredine 90-ih godina XX veka, rast potrošnje energije izgleda da se usporava uprkos tendenciji pada cena – u industrijski razvijenim državama, rast se oslanja na nove forme industrije s malom potrošnjom energenata.

ENERGETSKI BILANS April 24, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/24/energetski-bilans/ Globalna proizvodnja energije, nije prestala da se povećava od 1945.godine, zahvaljujući otkrićima novih nalazišta nafte i sve većem korišćenju drugih izvora energije (prvenstveno atomske). Zajedničko mišljenje o nestašici energije krajem 70-ih godina XX veka, danas je napušteno. Dokazane rezerve (one za koje se s ekonomskog i tehničkog gledišta, smatra da se mogu eksploatisati) omogućiće da se zadovolje potrebe u svetu u toku decenija XXI veka, ali nejednako u odnosu na izvore energije (ove energije iznose: 138 MMt nafte - za 45 godina, 710 Gt uglja - za 250 godina, 120 Gm3 prirodnog gasa - za 57 godina, 35 Gtep uranijuma - za 60 godina. Procenjuje se da će 2020.godine, ugalj predstavljati 34% od energetskog snabdevanja u svetu, nafta i prirodni gas 38%, hidrocentrale 5%, atomska energija 12% i ostale forme energije zvane ,,nove,, 36% (reč je samo o predviđanju, koja su veoma različita u zavisnosti od studijskih analiza). 2

Od pre 20-tak godina, broj regiona proizvođača se povećava. Bliski istok, koji je preovlađivao do 1985.godine, zaostaje; Zapadna Evropa i Severna Amerika stagniraju; deo država u razvoju napreduje (Afrika - 600 Mtne, Latinska Amerika - 700 Mtne, Azija na Pacifiku bez Japana - 1.200 Mtne). Industrijski razvijene države najčešće zavise od uvoza (Francuska, Japan…). Prema energetskom rasporedu u svetu, postoje četiri vrste država - koje proizvode i malo troše (države u razvoju i Srednji Istok), koje proizvode mnogo i suviše troše (SAD i Kanada), koje moraju da uvoze skoro celokupnu energiju (Zapadna Evropa, osim Velike Britanije, Norveške i Japana) i koje proizvode i izvoze trošeći veoma malo (države u razvoju Nigerija, Venecuela). Rusija i druge države nakon raspada SSSR-a, koje su nekada bili veliki zajednički proizvođači s viškom, sve su manji pojedinačni proizvođači nafte. Ponuda je postala planetarna i industrijski razvijene države, imaju sve veću težinu na globalnom tržištu energije, čineći politički i ekonomski pritisak na proizvođače u državama u razvoju. Energija budućnosti su možda novi ugljovodonici (teško ulje), akumulator s gorivom (koji se koristi u kosmičkim letilicama), termonuklearna fuzija koju su Evropljani razvili u okviru projekta JET u Kalhemu, čija je realizacija predviđena za 2050.godinu.

NAFTA April 25, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/25/nafta/ Nafta jeste ugljovodonik (kao i prirodni gas), stvorena anaerobnim razlaganjem organskih materija. Nalazi se u slabo naboranim sedimentnim basenima i u regionima starih kontinentalnih platformi u kojima preovlađuje lagunska sedimentacija. U svetu postoji 14 velikih naftnih zona - pet u Americi, jedna u Evropi, dve u Africi, četri na teritoriji bivšeg SSSRa, jedna na Srednjem Istoku i jedna u Indoneziji. Dokazane rezerve nafte su nejednako raspoređene u svetu (dve trećine tih rezervi, nalaze se na Bliskom Istoku). Tehnički progres je omogućio da se nafta od 1947.godine vadi iz tla ispod mora (ofšor eksploatacija) i to u Severnom moru. Ofšor eksploatacija je postala rentabilna kao i eksploatacija nalazišta pod zemljom (1998.godine - 50 država u svetu vadi naftu ofšor eksploatacijom, jer je 1994.godine otkriveno 8 ogromnih nalazišta pod morem, među njima i nalazište u Gvinejskom zalivu - na pučini koja pripada Angoli). Nalizišta u Kaspijskom moru (12% svetskih rezervi), trebala bi u budućnosti da ojačaju potencijal rezervi nafte. Velike kompanije krenule su u pravu trku za rezervama i to u Alžiru (Francuska, Italija, SAD), u Republici Kongo, Iraku, gde se uprkos međunarodnim tenzijama, zaključuju ugovori sa američkim, franscuskim, ruskim i kineskim naftnim kompanijama. Prvo nalazište nafte otkriveno je tek u XIX veku u Pensilvaniji (1859.godine). Nakon pronalaska motora sa unutrašnjim sagorevanjem (1885.godine), od strane nemca Gotfrid Dajmlera, obeležava se istinki početak potrošnje nafte u ogromnim količinama. U periodu od 1910.-1920.godine, potrošnja nafte je povećana pet puta (100 Mt) i redovno se povećava do 1945.godine (375 Mt), da bi se od tada sumanuto povećala 3,5 puta u periodu od 1955.1973.godine (i dostigla preko 2.793 Mt). Dva naftna udara, od 1973. i od 1979.-1980.godine, usporavaju proizvodnju nafte u svetu (stabilizujući je na oko 3.000 Mt). Posle blagog pada 3

(1983.godina - 2.750 Mt), proizvodnja se ponovo povećava i beleži istorijski rekord (1998.godine - 3.500 Mt). Posle drugog svetskog rata, ponuda naftnih derivata zavisila je od SAD i SSSR (koji su delili glavninu svetske proizvodnje nafte), ali od početka 1950.godine Srednji Istok, postaje najveći petrolejski region na svetu. Od naftnih udara, ponuda, ranije veoma koncentrisana, postajala je sve šira, mada u njoj i dalje preovlađuju tri grupe koje daju dve trećine svetske proizvodnje nafte - Srednji Istok (31%), SAD i Kanada (18,5%) i Rusija i bivše države SSSR-a (10,5%). Zahvaljujući nalazištima nafte u Severnom moru, Evropa ulazi u krug svetskih proizvođača nafte (posebno Velika Britanija i Norveška). Azija, izuzimajući Kinu (160,1 Mt), predstavlja grupu proizvođača srednje veličine (Indonezija i Malezija). Skromna u prvoj polovini XX veka, znatno je povećana potražnja za naftnim derivatima posle 1945.godine, jer predstavlja lak izvor energije za korišćenje (skladištenje, transport, distribuciju) i mnogo je pogodnija od uglja. Potražnji za naftom doprinosi ,,saobraćajna revolucija,, (automobili, vozovi, avioni…), industrija grejanja u stambenim i poslovnim prostorima… Nafta je postala u isti mah - gorivo, loživo, mazivo i sirovina za industriju. Nafta je proizvod koji se najviše razmenjuje u svetu na duga rastojanja (oko 1.600 Mt ili trećina prometa roba u svetu). Ona se uglavnom prevozi morem (tankerima), dok se ostatak šalje naftovodima ili se dostavlja klasičnim prevoznim sredstvima. Nafta iz Arapsko-persijskog zaliva, najviše odlazi u tri velike zone potrošnje - Zapadnu Evropu, Severnu Ameriku i Japan (preko pet velikih pomorskih puteva). Države proizvođači nemaju više mogućnost da utiču na cenu barela sirove nafte, zbog pojave novih proizvođača i potražnje industrijski razvijenih država (koje su pronašle druge izvore energije radi sopstvenog snabdevanja (razvijajući atomsku energetiku), koje odlučuju o ceni sirove svetske nafte. Kvote za proizvodnju nafte koje su 90-ih godina XX veka uvele države OPEC-a, imaju za cilj da se smanji ponuda nafte na tržištu. Krupan ulog u geostrateškoj igri od drugog svetskog rata - nafta predstavlja povod za izbijanje velikih svetskih kriza, od zatvaranja Suetskog kanala (1965.-1975.godine), izazvanog šestodnevnim ratom, do petrolejskih udara iz 1973. i 1979.godine. Zapadne države pronašle su i druge izvore energije, kako ne bi bile zavisne od regiona Bliskog Istoka. Sirova nafta prerađuje se nizom složenih industrijskih postupaka, koji omogućavaju da se dobije proizvod pogodan za potrošnju - frakciona destilacija (za odvajanje tečnog goriva od teških taloga), krekovanje i molekulski reforming (za dobijanje lakih destilata kao benzin, srednjih i teških kao lož ulje), rafinovanje kojim se naftni derivati oslobađaju stranih tela. Ovi proizvodi su podeljeni u sedam kategorija - goriva (benzin, kerozin, dizelgorivo), uljana loživa (laka i teška uljana loživa za industriju), ulja i masti za maziva, vazelin, vosak i parafin (izolacija kablova, proizvodi za održavanje, kozmetika), bitumen (za asfaltiranje puteva i za toplotnu i zvučnu izolaciju), naftni gas (butan i propan) i razni proizvodi za hemijsku industriju. Tržištem nafte vladaju velike kompanije, prisutne na svim kontinentima i u čitavom lancu (od otkrivanja nalazišta do distribucije). Nedavnim fuzionisanjem u klimi oštre konkurencije, smanjen je njihov broj. Exxon Mobil, Chevron i Texaco su američke kompanije, dok su Shell, British Petroleum - Amoco, TotalFinaElf i ENI evropske kompanije. Rafinerije, dugo koncentrisane u državama potrošačima (koje i dalje imaju dve trećine rafinerija), nedavno su izgrađene u državama proizvođačima i državama koje izbijaju u prvi plan kao proizvođači (Brazil i Indija). SAD drže petinu svetskog kapaciteta za preradu nafte (827 Mt), ispred Rusije (8% - 334 Mt) i Japana (6,3% - 250 Mt). 4

PRIRODNI GAS April 25, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/25/prirodni-gas/ Prirodni gas je ugljovodonik, povezan s naftom u zajedničkim nalazištima ili prisutan sam (u nalazištima gasa - Laku u Francuskoj, Groningen u Holandiji…). Kvalitet prirodnog gasa zavisi od sadržaja metana, koji mora biti što je moguće viši (obično oko 95%). Poznat od Antičkog doba, ovaj izvor energije postao je dostojan interesovanja u SAD tek 30-ih godina XX veka, zahvaljujući postignutom napredku u njegovoj eksploataciji i transportu. Neposredno po završetku drugog svetskog rata, tehnički progres omogućio je da se prevaziđu početne teškoće, po pitanju transporta i skladištenja. Prirodni gas je na ceni jer je slab zagađivač (njegov plamen ne oslobađa, ni sumporne proizvode, ni okside ugljenika). Njegovo korišćenje je višestruko - grejanje stambenih i poslovnih prostora, kupanje i pečenje jela, glavno sredstvo za loženje u termoelektranama i od početka 90-ih godina XX veka, gorivo za motorna vozila u formi TNG (tečni naftni gas). Proizvodnja prirodnog gasa u svetu je u velikom poprastu - od 1955.-1970.godine je povećana tri puta (sa 300 milijardi m3 na 1.071 milijardi m3), od 1970.-1990.godine je povećana 2 puta (na 2.071 milijardi m3), da bi 1999.godine dostigla preko 2.400 milijardi m3. Dokazane rezerve garantuju potrošnju u narednih šest decenija, što navodi na pomisao da će prirodni gas, biti jedan od prvih izvora energije u XXI veku. Prirodni gas predstavljao je pred kraj XX veka, četvrtinu potrošene energije u svetu i danas dostiže 30% potrošnje energije u svetu. Nalazišta prirodnog gasa su bolje raspoređena po svetskim zonama, nego nalazišta nafte - 39% nalazi se u Rusiji i državama bivšeg SSSR-a, 34% na Bliskom Istoku (posebno u Iranu). Raspored nalazišta u prostoru, mnogo se promenio u odnosu na vreme pre 50 godina. Neposredno po završetku drugog svetskog rata, SAD su držale 90% ukupne količine prirodnog gasa u svetu. Od tada eksploatišu se nova nalazišta u Zapadnoj Evropi (Holandija) i u Severnom moru. Rezerve u Sibiru, Kazahstanu, Kaspijskom moru i Iranu, postaju krupni strateški ulozi na početku XXI veka. Procenjuje se da će do 2015.godine, preko 30% termocentrala raditi na prirodni gas (polovina od toga u Severnoj Americi). Maghreb (regionalni proizvođač) obezbeđuje trećinu potrošnje prirodnog gasa Evrope (82 milijarde m3). Danas, dva gasovoda (snopovi cevi) povezuju Hassi R`Mel u Alžiru sa severnom obalom Mediterana - od 1983.godine, Transmediteranski gasovod prolazi kroz Tunis i snabdeva Italiju i njene susede. GME (Gasovod Maghreb Evropa) prolazi od 1996.godine kroz Maroko i Gibraltarski moreuz i snabdeva Pirinejsko poluostrvo. Treća mreža u fazi projekta, povezivaće nalazišta u Libiji sa Italijom. Alžir je peti proizvođač gasa u svetu - ima državno preduzeće (Sonatrach) i početkom 90-ih godina XX veka zaključio je ugovore sa firmama: Agip (Italija), Anadarko, Arco, Mobil (SAD), Petro Canada (Kanada) , British Petroleum (Velika Britanija) i Repsol (Španija). Pitanje transporta prirodnog gasa, složenije je od pitanja transporta nafte. Pojava specijalizovanih brodova (zvanih metaneri), omogućila je prevoz gasa u tečnom stanju na temperaturi od - 162 ºC (čime se njegova zapremina smanjuje 600 puta), ali je nametnula 5

obavezu izgradnje u luci ukrcaja veoma specijalizovanog industrijskiog kompleksa za prevođenje gasa u tečno stanje i fabrike za regasifikaciju na mestima na kojima se iskrcava. Prve komercijalne isporuke na dugim rastojanjima potiču iz 1964.godine i izvršene su između Alžira i Velike Britanije (največi metaner je Metanija, koji obezbeđuje transport alžirskog gasa iz Arzeva do Zeebriža (Belgija). Gasovodi predstavljaju drugi način za transport prirodnog gasa - oni zahtevaju kompleksne instalacije za rekompresiju gasa na svakih 80 km (služe za kopneni transport u regionalnim, nacionalnim i međunarodnim okvirima). Gasovod ostaje najrentabilniji način transporta prirodnog gasa na daljini do 4.000 km (gasovod Zeepajp od 1996.godine, povezuje Norvešku sa Zeebrižom). Razmena prirodnog gasa se povećava u zavisnosti od svetske potražnje (i to potražnje SAD i država OECD). Zapadne multinacionalne kompanije koje vladaju tržištem nafte u svetu, sve više kontrolišu i tržište gasa (Royal Duch Shell i Exxon). S druge strane dolazi do regionalizacije razmene prirodnog gasa, zbog visoke cene transporta. Evropske mediteranske države snabdevaju se sa Alžirskog tržišta (Francuska 28%, Italija 20%). Najveći potrošač SAD je i najveći uvoznik prirodnog gasa (njihovi snabdevači su Kanada i u manjoj meri Alžir). Japan se snabdeva do 63% potrošnje gasa, iz Indonezije, Malezije i do 15% potrošenog gasa iz Australije. Države Severne i Istočne Evrope, kupuju gas pre svega u Rusiji do 45% potrošenog gasa, Holandiji do 20% potrošenog gasa i Norveškoj do 14% potrošenog gasa. Alžir je povećao svoje učešće u razmeni, puštanjem GME (koji snabdeva većinu mediteranskih država prirodnim gasom). Izvoz ruskog prirodnog gasa, trebao bi da se udvostruči do 2020.godine.

UGALJ April 26, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/26/ugalj/ Ugalj (kameni ugalj i lignit), koji se nalazi u primarnim ili mlađim sedimentnim basenima, vadi se iz podzemnih rudnika ili ugljenokopa pod vedrim nebom. Predstavlja obilan izvor energije, nepogodan za skladištenje i manipulaciju (danas se prevashodno koristi u termocentralama). Dokazane rezerve garantuju potrošnju, najmanje dva veka (od toga 33% uglja iz ugljenokopa pod vedrim nebom u SAD, Kini i Rusiji i pojedine države bivšeg SSSR-a). Početkom 70-ih godina XX veka, SAD, SR Nemačka, Poljska i SSSR, bili su prvi izvoznici uglja. Od tada situacija u svetu se promenila - Nemačka i Velika Britanija postali su uvoznici, dok su veliki izvoznici ostali Poljska, Rusija i pojedine države bivšeg SSSR-a. Nove države koje izvoze ugalj (Kanada, Kina, Kolumbija, Indonezija), promenile su tokove razmene. Od 1973.godine, za ugalj postoji izvestan interes - njegova proizvodnja povećana je od 1970.godine za 70%, da bi 1999.godine dostigla 3,5 milijarde tona. Industrijski razvijene države, preorijentisale su se u snabdevanju energentima na ugljovodonike, ali države u razvoju (Indija i Kina) i dalje su veoma zainteresovane za ugalj (jer imaju ogromne rezerve uglja, a nemaju dovoljno ugljovodonika).

6

ELEKTRIČNA ENERGIJA April 26, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/26/elektricna-energija/ Struja kao izvor energije, ne može se skladištiti ali ima višestruku namenu - grejanje, osvetljenje, pokretanje i rad mašina, od nedavno i automobila (osnovna jedinica je kilovatčas 1 kWh = 100 kW ili teravatčas 1TWh = 1012 Wh). ,,Klasične,, termocentrale u svetu proizvode 64% električne energije, koristeći ugalj, prirodni gas ili naftu; 18% proizvode hidrocentrale, dok je ostatak proizveden na bazi uranijuma i plutonijuma u nuklearnim centralama i iz izvora energije zvanih ,,novi,,. Potrošnja električne energije redovno se u svetu povećava, da bi početkom 2005.godine iznosila 40% od ukupne korišćene energije u svetu (od čega 70% proizvode industrijski razvijene države). Redovno povećanje proizvodnje, 1990.godine dostiže 10.121 TWh i 1998.godine iznosi 11.774 TWh, s velikim razlikama među državama - SAD (3.420 TWh), Kina (988.TWh), Japan (941 TWh), Rusija (686 TWh), Kanada (490 TWh), Nemačka (484 TWh), Francuska (400 TWh)… Države u punom industrijskom razvoju, nastavljaju sa redovnim povećanjem potrošnje i troše sve više električnu energiju (1998.godine - Indija 367 TWh, Brazil 296 TWh, Južna Afrika 170 TWh…). Liberalizacija tržišta električne energije privodi se kraju u državama, u kojima privatne kompanije nisu proizvodile, ni prodavale struju. Evropske direktive nalažu državama članicama EU da svoja tržišta otvore konkurenciji (dok Italija privatizuje ENEL, u Francuskoj EDF treba postepeno da napusti svoj monopolski položaj…). Krajem XIX veka, za proizvodnju električne energije, počinju da se koriste energija vode u tečnom stanju i dobija znatni zamah tek 30-ih godina XX veka (kao prirodna i relativno jeftina energija, koja se obnavlja i koje ima u planinskim zonama bez uglja, duž velikih reka koje imaju vodu u izobilju, zahvaljujući otapanju snega - na rekama i jezerima : Rona, Rajna, Dunav, Nijagara…). Danas proizvodnja električne energije u hidrocentralama iznosi 18% svetske proizvodnje električne energije, što je 6% od ukupne svetske proizvodnje energije. Hidrocentrale su u svetu različite i prilagođene su mestu na kome su izgrađene (najpovoljniji su brdoviti i planinski regioni i regioni sa dosta padavina). Najjednostavnije su hidrocentrale izgrađene nizvodno, duž reke - one se snabdevaju kontinuirano, ali su izložene varijacijama protoka rečnih voda. Centrale na jezerima raspolažu stalnom rezervom vode, zahvaljujući otapanju snega i padu vode (služe kao dopuna za nedovoljnu proizvodnju drugih centrala u periodima velike potrošnje električne energije). U državama u razvoju pored velikih međunarodnih projekata, grade se i mnoge mikrocentrale za proizvodnju električne energije za lokalne potrebe. Najveći proizvođač električne energije u hidrocentralama je Kanada (352.690 MkWh), SAD i države bivšeg SSSR-a (350.000 MkWh), Kina (190.577 MkWh), Francuska (69.890 MkWh)… Stanovništvo Brazila, Čilea, Laosa i Indije pobunilo se 1998.godine protiv projekata u toku (Indija - uređenje doline reke Narmade, kojim se predviđa izgradnja 3.500 brana). ,,Klasične,, termocentrale koriste loživo (ugalj, nafta, prirodni gas), koje pripada grupi izvora energije zvanoj fosilna. Tehnologija proizvodnje dobro je savladana i jednostavna je (i dostupna svim državama). Grade se u blizini urbanih centara sa velikom potrošnjom 7

električne energije (ove centrale su veoma česti zagađivači životne sredine). Industrijski razvijene države vode više brige o svojoj životnoj sredini (skupim zelenim projektima, protiv zagađenja…), zašta države u razvoju nemaju adekvatne resurse (materijalne, tehnološke, naučne, ljudske…). Gotovo sve atomske centrale u svetu rade na obogaćeni uranijum. Proizvodnja električne energije u atomskim centralama povećana je u periodu od 1970.-1990.godine 20 puta da bi do kraja XX veka, dostigla 2.500 TWh. Atomske centrale danas obezbeđuju 17% ukupne proizvodnje električne energije u svetu (u odnosu na 1% - 1970.godine), od čega 24% električne energije proizvedu države OECD-a - na čelu sa Litvanijom. Francuska u atomskim centralama proizvodi 83,5% električne energije za svoje potrebe, dok u Belgiji proizvodnja struje atomskog porekla iznosi nešto manje od 57%. Svetski atomski arsenal, pod visokim je nadzorom, od vremena kad je došlo do nesreće u Ukrajini (Černobilj - 1986.godine), čije su se pogubne posledice osetile širom Evrope. 1997.godine na Konferenciji o klimatskim promenama u Kjotu, velike industrijski razvijene države, odlučile su da smanje globalnu emisiju gasa sa efektom staklene bašte, što je ojačalo poziciju pristalica korišćenja atomske energije u miroljubive svrhe (jer atomske centrale ne ispuštaju nikakav gas takve vrste). Pitanje atomske energije u svetu, postaje političko, pri čemu se smanjuje izgradnja i broj atomskih centrala u upotrebi za civilne svrhe, čak se i odustaje od njih). Veće države zamrzavaju svoje humane atomske programe, ali naprotiv u Aziji - Kina i Južna Koreja, nadaju se povećanju broja atomskih centrala.

NOVE ENERGIJE April 26, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/04/26/nove-energije/ Većina energija zvanih ,,nove,, u stvari je stara - one su postale izuzetno interesantne u vreme petrolejskih udara (tada je i nastala ova termonilogija). Iako su ove energije prirodne i mogu se obnavljati, ne mogu se svuda koristiti, jer su povezane sa fizičkim faktorima (vetar, sunce, plima i oseka, unutrašnja zagrejanost Zemlje). One su uglavnom namenjene za proizvodnju električne struje, ali mogu imati i drugu namenu (zagrevanje stanova, pokretanje mašina…). Električna energija se može proizvoditi direktnim korišćenjem dejstva plime i oseke za pokretanje turbina (energija koja dolazi od povećanja i smanjenja nivoa mora, koristi se u Francuskoj od XI veka za pokretanje mlinova, dovela je u XX veku do izgradnje samo nekoliko postrojenja u svetu - Francuskoj, Japanu i Rusiji). Geotermička energija, koristi termalne izvore u vulkanskim regionima ili duboke rezervoare tople vode u sedimentnim basenima. Para dobijena bušenjem, šalje se direktno, površinskim kanalima, do turbine povezane s generatorom naizmenične struje, koji proizvodi energiju kao u klasičnim termocentralama (Island je jedan od većih proizvođača, koji koristi geotermičku energiju).

8

Tehnike za korišćenje solarne energije, postepeno su savladane u državama s jakim suncem, ali teško da ova vrsta energije može biti konkurentna ostalim ,,novim,, vrstama energije (u subsaharskoj Africi, gde su fizički uslovi optimalni, ova energija služi za pokretanje pumpi za vodu, za industrijsku desalinizaciju, za proizvodnju struje u mestima udaljenim od brane ili od termocentrala). Najveće interesovanje do 1990.godine postojalo je za energiju vetra (povećanje 25% u odnosu na, sunčanu energiju - 17% i geotermičku energiju - 3%). Biomasa je povezana sa suncem ali energetska proizvodnja, preciznije nastaje iz hemijske reakcije, sa ciljem da se proizvedu gasovi (biogas) i goriva na bazi slame, dveta, komine od šećerne trske…

GVOŽĐE I ČELIK May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/gvozde-i-celik/ Industrija za preradu gvožđa i čelika (crna metalurgija) traži krupne investicije i veliku radnu snagu. Njen razvoj obeležila je industrijska revolucija u XIX veku (s razvojem tekstilne industrije i industrije uglja). Gvožđe se topi (na 1.537 ºC) i postaje masa, iz koje se izdvaja ugljenik (na 1.130 ºC) - postaje čvršći. Od antičkog doba do srednjeg veka, gvožđe ima samo nekoliko namena i to za potrebe vojske i zemljoradnje. Prva visoka peć potiče iz XV veka, ali prva fabrika čelika - Krupova u Esenu, izgrađena je 1815.godine. Pronalaskom Besemerovog konvertora (1855.godine), Simensonove peći (1856.godine) i Martinove peći (1865.godine), liv se mogao pretvoriti u čelik. Postoje razni metodi za obradu liva, pomoću sumpora (TomasGilhristov postupak, 1876.godine), od početka XX veka koristi se i kiseonik, pa i struja (1914.godine). Svet raspolaže rezervama, koje se ekonomski i tehnički mogu eksploatisati najmanje 250 godina. Na kraju XX veka, svetska proizvodnja iznosi preko 1 milijarde tona (obzirom da je sadržaj gvožđa u rudi manje-više visok, računa se samo izvađena ruda s visokim sadržajem gvožđa). Brazil je tada bio najveći svetski proizvođač (130 Mt), ispred Australije (99 Mt), Kine (73 Mt), Indije (45 Mt), Rusije (40 Mt) i SAD (37 Mt). Najveći tadašnji izvoznici, su države Brazil (99 Mt), Australija (94 Mt) i Kanada (17 Mt) - svi su izvozili rudu s visokim sadržajem gvožđa. Veliki tadašnji uvoznici su industrijski regioni bez tih rezervi - EU (95 Mt) i Japan (80 Mt). U Evropi se od tada koristi i staro gvožđe, kao sirovina u industriji prerade gvožđa. Mesta za preradu gvožđa, vremenom su se promenila (ova industrija, u početku vezana za prisustvo uglja ili rude, dovela je u XIX veku, do stvaranja velikih industrijskih regiona ,,crnih krajeva,, Evrope - Midlend i Yorkshire u Velikoj Britaniji, sever Francuske), kao i region Pittsburgha u SAD. Od kraja XIX veka, Japanci uvode novinu stvarajući prvu primorsku industriju za obradu gvožđa. Ovakva izgradnja industrijskih objekata danas preovlađuje (u državama bez ove sirovine, koje su primorane da uvoze gvožđe i koks) - primorske luke su postale povlašćena mesta za crnu metalurgiju (kao Denkerk ili Fo-sir-Mer u Francuskoj).

9

Geografska raspoređenost proizvodnje gvožđa, znatno se promenila od početka XX veka. Iako je 1929.godine bilo 29 država koje su proizvodile čelik, 90% svetskog čelika proizvodio se u Severnoj Americi i Evropi. Šest država gorostasa (SAD, Japan, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i SSSR) proizvode 1974.godine - 62,5% svetske proizvodnje čelika, a već 1997.godine (bez Ukrajne) - 52,5% svetske proizvodnje čelika. U XXI veku crna metalurgija postaje mnogo rasprostranjenija industrija (pojavili su se novi proizvođači, koji ponekad prevazilaze i bivše gorostase u sektoru). Kina, kao novi džin crne metalurgije, danas je najveći svetski proizvođač čelika (123 Mt), ispred SAD (97 Mt), i Japana (94 Mt). Brazil, Južna Koreja i Indija, danas zajedno daju 10% svetske proizvodnje čelika. Najveća fabrika nerđajučeg čelika je u Južnoj Africi (130 km od Pretorije). Južnokorejski Posko (27 Mt), postao je prvo preduzeće crne metalurgije u svetu, ispred kompanije Nippon Steel (24 Mt). Najavljenim fuzionisanjem kompanija - Usinor (Francuska), ARBED (Luksemburg) i Aceralia (Španija), EU bi trebala da stvori najveću multinacionalnu kompaniju u svetu. Sve ove kompanije, široko nadmašuju najbolju američku metaluršku multinacionalnu kompaniju US Steel (11 Mt, koja je na 11 mestu u svetu). Broj radnika u crnoj metalurgiji znatno je smanjen pre 40 godina (u Evropi, danas ima oko 312.000 zaposlenih u odnosu na 780.000 zaposlenih - 70-ih.godina XX veka). Nastojanja su u pravcu povećanja produktivnosti postrojenja, novim tehnologijama (kao što je postupak Miosotis - razrađen od strane kompanija Usinor i Tisen). Potražnja proizvoda crne metalurgije je sve veća posle faze stagnacije. U periodu od 1960.1970.godine, svetska crna metalurgija bila je u krizi, zbog sve većeg korišćenja zamena za čelik (aluminijuma i plastične mase, jer su glavni kupci bili - automobilska industrija, brodogradnja i građevinsrstvo). Konkurencija među proizvođačima dovela je do restrukturiranja industrije u svim državama (socijalni programi, smanjenje proizvodnje, tehničke inovacije…). Od 1993.godine, godišnja potražnja u svetu za čelikom je u porastu i iznosi oko 3-4%.

ALUMINIJUM I BOKSIT May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/aluminijum-i-boksit/ Industrija aluminijuma je novijeg datuma (1827.godine je izdvojen i proizvod je složene tehnologije). Francuski hemičar Sent-Kler Devil je 1854.godine, otkrio postupak za industrijsku proizvodnju aluminijuma (ali Eru i Al), koju nemac Bajer usavršava 1886.godine (metodom elektrometalurgije), čime omogućava smanjenje troškova proizvodnje aluminijuma. Aluminijum se proizvodi na bazi rude boksita (obzirom da se ovaj metal proizvodi elektrolizom, prve fabrike aluminijuma izgrađene su u blizini hidrocentrala, u podnožju planina). Krajem XX veka, ove fabrike nalaze se uglavnom na primorju, u blizini velikih luka u koje stiže ruda proizvedena, pre svega u državama u razvoju. Metalurgija aluminijuma ima tri faze - proizvodnju glinice, elektrolizu aluminijuma i preradu u komercijalne proizvode (šipke, blokovi, ploče, lim, žica). Druga industrijska revolucija, dovodi do interesovanja za ovaj laki metal, otporan i provodljiv, od koga se mogu dobiti tanki listovi, koji ne propuštaju ultravioletne zrake i otporni su na vodu (koristi se sve više za vojne i civilne 10

potrebe - aeronautika, električni aparati za domaćinstvo, bicikle, u građevinarstvu za zaptivno oblaganje fasade i krovova, ambalaže i odnedavno automobila). Prostorno veoma koncentrisana (do 1975.godine) metalurgija aluminijuma, sve više se razvija širom sveta (skromna proizvodnja 1900.godine - 5.700 t/godišnje, 1962.godine dostiže - 5 Mt i 1999.godine - 20 Mt). Evropa je pre drugog svetskog rata bila, najveći proizvođač sa 53% svetske proizviodnje aluminijuma, dok joj Severna Amerika oduzima prvu poziciju početkom 70-ih godina XX veka, sa preko 57% svestke proizvodnje aluminijuma (tada su SAD i EU proizvodile 80% svetske proizvodnje aluminijuma). Kao prvi proizvođači pojavljuju se u toku 60-ih godina XX veka, države sa dosta hidrocentrala (Kanada i Norveška), dok države koje proizvode boksit (Jamajka i Surinam) kreću u proizvodnju ovog metala početkom 90-ih godina XX veka. Pred kraj XX veka javljaju se novi proizvođači - Grčka, Rumunija, Poljska, Brazil. Venecuela, Južna Koreja, Tajvan, Kina, Australija, Island, Kamerun… Danas, ukupno 41 država proizvodi aluminijum (države u razvoju, dolaze do proizvodnih fabrika, kupujući ih po sistemu ,,ključ u ruke,,). Ova industrija za razliku od crne metalurgije, ostaje tipična za veoma razvijene države, zbog visokih troškova proizvodnje. Nekoliko velikih kompanija dominira proizvodnjom - Alkoa i Reynolds (SAD) koje su najavile fuzionisanje, Alcan (Kanada), Peshine (Francuska) i nedavno osnovani konzorcijum Russian aluminijum (Rusija).

CINK May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/cink/ Ovaj metal, poznat je kao legura s gvožđem (od antičkog doba u mediteranskom basenu), početkom XIX veka počinje da se koristi u industriji. Cink se upotrebljava, kao legura ili samostalan metal (sektor građevinarstva, u valjanoj formi - oluci, fotogravura, hemijska industrija - izrada emajla i ukrasne keramike pomoću oksida cinka i cinkovo belilo, industrija automobila - zaštita lima od korozije sa obloženim slojem pocinkovanog lima…). Ruda cinka se najviše proizvodi u Severnoj Americi (četvrtina godišnje svetske proizvodnje), ali i u Kini i Australiji (svega 16% godišnje svetske proizvodnje). Proizvodi se i u Peruu, Meksiku i Kazahstanu. Kina je ipak najveći samostalni svetski proizvođač cinka (18% svetske proizvodnje), ispred Kanade (10% svetske proizvodnje) - takođe, to su i države najveći izvoznici cinka u svetu. Prvi svetski potrošač i uvoznik cinka je SAD, ispred EU (Nemačka, Italija, Francuska…).

BAKAR May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/bakar/

11

Bakar se pravi od davnina, ali industrijski se proizvodi tek od XX veka. Zahvaljujući izvanrednoj provodljivosti elektriciteta i toplote, široko se koristi za potrebe industrije i domaćinstva. Kao materijal otporan na koroziju, ima veliku primenu u građevinarstvu i brodogradnji. Od 1970.godine, bakru konkurišu drugi jeftiniji materijali (plastika tipa PVC, nerđajući čelik i od nedavno optička vlakna (koja postepeno zamenjuju bakarnu žicu u telekomunikacionim uređajima). Američki kontinent prvi je u proizvodnji rude bakra - Čile i SAD proizvode 46% godišnje svetske proizvodnje bakra. Rudnik Eskondida u Čileu (otvoren 1991.godine), najveći je svetski rudnik bakra. Svetske rezerve (čija je trećina u Čileu), procenjene su na 33 godine proizvodnje. Tržištem rude bakra vladaju severnoameričke i evropske multinacionalne kompanije, prisutne u državama proizvođačima. Veliki rudnici bakra, eksploatišu se u Zambiji i Argentini. Bakrom se trguje u formi žičanih šipki, ploča, blokova, katoda (ovi proizvodi predstavljaju dve trećine, svetske razmene bakra). Rude i koncentrati predstavljaju na svetskom tržištu 18% godišnje razmene bakra, dok se prečišćenim bakrom (bakrencom) trguje sa 16% godišnje svetske razmene. U industrijskoj proizvodnji bakra metala (prečišćenog bakra), preovlađuju Severna Amerika, Azija i Evropa, jednako sa Latinskom Amerikom, dok su države najveći proizvođači bakra metala i dalje SAD, Brazil i Japan.

OLOVO I MANGAN May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/olovo-i-mangan/ Ovi metali se proizvode širom sveta. Severna Amerika vlada ovim tržištem ispred, Australije i Perua. Proizvodnja olova metala ili olova za topionice, zavisi isključivo od industrijski razvijenih država u Evropi i Severnoj Americi, u kojima je najveći deo ove industrije. Mangan je metal koji ne može sam da se koristi - on se pre svega upotrebljava u crnoj metalurgiji, kao legura s gvožđem ili bakrom (kuprolegura). To je isključivo metal za dodavanje, od kapitalnog značaja za učvršćivanje hemijskih i mehaničkih svojstava liva i čelika. Zajedno sa hromom i volframom, mangan daje čeliku potpunu čvrstinu, tako da se ne može deformisati - zato se ova legura koristi za izradu alata, šina za skretnice, raonika za plugove, ploča za blindiranje. Mangan, zajedno s bakrom, služi za izradu otpornika, sastavni je deo akomulatora, kao sredstvo za depolarizaciju. Do 80-ih godina XX veka legure gvožđa, bile su u rukama potrošača čelika - od tada, proizvode ih uglavnom metalurzi mangana, koji daju metalurzima razvijenih država element koji ulazi u proces proizvodnje čelika. Glavni proizvođači rude su - Južna Afrika, Gabon, Australija, Brazil (daju rudu s visokim sadržajem mangana), dok Kina, Indija, pojedine države bivšeg SSSR (prodaju rudu s nižim sadržajem mangana). Zaključeni su sporazumi između država, koje imaju rudu i velikih industrijskih razvijenih država koje proizvode bakar - tako je u Južnoj Africi, Samancor zaključio tehnički i finansijski sporazum s japanskim grupacijama (Japan Metals & Chemical & Mitsui) i Feralloys s firmom Mizushima Ferroalloy Co & Sumitomo. Glavni izvoznici su - Gabon, Australija, Brazil, Ukrajina, dok su veliki uvoznici Japan, Kina i Francuska. 12

NIKL May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/nikl/ Nikl je, takođe, materijal za legure (za proizvodnju nerđajučeg čelika s visokom termičkom otpornošću i za galvanoplastiku). Ruda koja je dostigla proizvodnju od 1.045 Mt u toku 1999.godine, vadi se na pet kontinenta. Rusija je najveći svetski proizvođač rude (sa 235.000 t ili 21% godišnje svetske proizvodnje), ispred Kanade (10%) i Australije (7%). Zahvaljujući Novoj Kaledoniji (,,Kaju,,), Francuska je prisutna na svetskom tržištu nikla (sa 6% godišnje svetske proizvodnje). Indonezija, Kuba, Kolumbija i Južna Afrika, dopunjavaju malu listu velikih proizvođača. Proizvodnja nikla na bazi rude fluktuira prema potražnji, tako da se iz godine u godinu izuzetno mnogo menja - 1999.godine je iznosila 1 Mt i trebala je da ima godišnji rast od 5% (zbog sve veće tražnje nikla, za proizvodnju nerđajućeg čelika). Od 1995.godine javljaju se novi potrošači - u građevinarstvu, pogoni za desumporisanje prirodnog gasa, kontejneri radioaktivnog otpada i uređaji za njegovo sagorevanje i pretvaranje u pepeo (inceneratori). Rusija ostaje prvi proizvođač nikla sa 227.000 Mt/godišnje, ispred Kanade sa 145.000 Mt/ godišnje - pri čemu Evropa sa Rusijom, svetu daje 40% godišnje svetske proizvodnje.

HROM I KOBALT May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/hrom-i-kobalt/ Hrom je metal za leguru od koga se dobija ferohrom, namenjen za izradu nerđajućeg čelika. Otporan je na atmosfersku koroziju i na glavne hemijske agense - služi za oblaganje čelika i drugih metala. Glavna legura dobijena na bazi hroma, je nikl-hrom, koji se koristi kao prevlaka za čelik (nerđajuči čelik), otporan na visoke temperature, ili za poboljšanje kvaliteta čelika za izradu kotrljajućih ležajeva i sigurnosnih ventila. Legura nikl-hrom koristi se u termocentralama za otpornost na pregrevanje. Hrom je, takođe, komponenta za dekoraciju u industriji stakla i porcelana. Južna Afrika je najveći svetski proizvođač hromita (osnovne rude hroma - oko polovine godišnje svetske proizvodnje), iza koje su Turska, Kazahstan i Indija - ove 4 države daju svetu godišnje 80% proizvodnje. Industrijski razvijene države proizvode ferohrom, kao i druge legure. Proizvodnja kobalta ograničena je, pre svega, na nalazišta, više metala. Demokratska Republika Kongo, Gambija i bivše države SSSR - pokrivaju 75% tražnje u rudi. Kobalt se upotrebljava za izradu karbida volframa, namenjenog opremi za bušenje (bušotine nafte i gasa). Takođe, on se koristi i u aeronautici, hemijskoj (adhezivi, sikativi) i elektrotehničkoj industriji (magnetofonske trake), u industriji pomagala (proteze) i industriji stakla i keramike. 13

KALAJ May 12, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/12/kalaj/ Otporan na koroziju i postojan na vazduhu, kalaj se koristi kao metal za zaštitu bakra i gvožđa (u leguri s bakrom daje bronzu, spojen sa olovom omogućava lemljenje i zavarivanje). Beli lim, prekriven kalajem, izuzetno je tanak. Kalaj ima široku primenu u industriji konzervi, gde mu je konkurencija aluminijum. Takođe, koristi se za varenje, izradu električnih provodnika, upotrebljava se u hemijskoj i mašinskoj industriji i u industriji stakla. Kvalitet koncentrata kalaja zavisi od koncentracije arsena, koja ne sme biti veća od 5%. Proizvodnja koncentrata kalaja, dostigla je u 1999.godini 218.300 t. Kina je najveći svetski proizvođač (27% godišnje svetske proizvodnje), ujedno i izvoznik, ispred Indonezije, Perua, Brazila i Bolivije. U odnosu na aluminijum, kalaj se sve manje koristi za ambalažu (konzerve pića), ali se zato više upotrebljava od olova, koje se smatra opasnim po zdravlje.

PROIZVODI RETKIH RUDA May 23, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/23/proizvodi-retkih-ruda/ Zlato je prema definiciji dragoceni metal (težak, postojan, kovan, dobar provodnik toplote I elektriciteta). Dobija se ekstrakcijom iz naslaga zlatonosnog peska ( iz 1 tone peska, može se izvaditi 1-15 g zlata - tona najboljeg peska sadrži 30 g zlata). Južna Afrika je najveći svetski proizvođač (1998.godine je proizvela 493.000 t, ali je njena proizvodnja u padu u odnosu na 1990.godinu kada je proizvela 603.000 t). Ostali veliki proizvođači zlata su SAD (338.000 t) I Kanada (168.000 t). Brazil, Čile, Indonezija, SAD i Kanada, imaju najrentabilnije rudnike zlata i mogle bi zajedničkom proizvodnjom do 2015.godine, da nadmaše proizvodnju Južne Afrike. Jedinica za kvalitet zlata je karat (24 karata = 100% čisto zlato), jedinica za količinu je poluga (masa od 1 kg finog zlata sa 995 hiljaditih) ili unca zlata (31,105 g). Na izradu nakita odlazi 72,5% godišnje svetske proizvodnje zlata, na izradu zlatnika 9,7%, u elektronici se potroši 9%, u stomatološkoj protetici 3,3% i oko 5,5% godišnje potrošnje zlata otpada na druge grane industrije. Rezerve zlata u svetu, procenjene su na 20 godina. Severna Amerika, Evropa i Japan su najveći potrošači, kao i Srednji istok. Nedavna azijska kriza dovela je do pada potražnje zlata u Japanu i u novim industrijski razvijenim državama Azije. Srebro je jedan od retkih metala, bez sadržaja gvožđa, čija je potražnja u toku 1999.godine veća od proizvodnje (16.000 t). Najveći potrošači srebra su industrija fotografskog materijala (papir), elektronika i industrija akomulatora. Meksiko je najveći svetski proizvođač srebra sa 2.330 t/godišnje, ispred Perua sa 2.220 t/godišnje. Manje od 20% svetske proizvodnje dolazi 14

iz rudnika, jer se najveći deo dobija kao nusproizvod olova, cinka, bakra i zlata, čija su nalazišta često zajednička. Dijamant je najotporniji materijal po svojoj tvrdoći. Koristi se za izradu nakita i sve više u industriji (mašinska industrija, sečiva, izrada ogledala). Proizvodnja sintetičkih dijamanata, veća je od proizvodnje prirodnih i to u Evropi, SAD i Japanu. Tržište dijamanata koje se bez presedana razvijalo u zadnjoj deceniji XX veka, stropoštalo se zadnjih godina XX veka zbog azijske krize. Prodaja dijamanata je uglavnom u rukama CPO (Centralne prodajne organizacije), koja upravlja sa 60% godišnje svetske proizvodnje dijamanata za račun kompanije De Beers (kompanija za eksploataciju dijamanata u Južnoj Africi). Australija, specijalizovana za proizvodnju malih dijamanata (manje od 0,07 karata) i nezavisna od CPO, mogla bi dovesti sa svojim proizvodima do 2015.godine, do promene distribucije na svetskom tržištu. Južna Afrika je već 100 godina najveći svetski proizvođač dijamanata (s najvećom svetskom kompanijom - De Beers). U vreme aparthejda, većina razvijenih država zapada nastavila je da kupuje dijamante iz Južne Afrike, stavljajući ekonomske interese ispred prava čoveka, a da nikada nisu prekidali saradnju sa kompanijom De Beers (povezanom sa rasističkim južnoafričkim režimom). Od pre deset godina, države zapada počele su da kupuju i na drugoj strani, ali Južna Afrika ima dijamante, koje najviše cene kupci iz Evrope, Amerike i Japana.

STRATEŠKE RUDE May 23, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/23/strateske-rude/ Pod pojmom ,,strateške rude,, podrazumevaju se manje-više retke rude, koje sadrže ili ne sadrže gvožđe i koje su od izuzetnog značaja, jer ulaze u sastav opreme visoke tehnologije ili legura s visokim performansama, koje se koriste u sektorima vrhunske industrije, često povezane sa industrijom za potrebe vojske ili kosmičkih istraživanja. Za jednu državu, ruda je još više ,,strateška,, ako u toj državi nema nalazišta te rude ili ako živi od njenog izvoza. Tako je mangan strateški za SAD (koje ga nemaju), ali je strateški i za Gabon (od čijeg izvoza, on ostvaruje dohodak), ili za EU i Japan, koje uvoze feromangan za potrebe crne metalurgije. Pojam ,,industrijska ranjivost,, u odnosu na inostrane isporučioce, delimično je bio aktuelan 70-ih godina XX veka u SAD, zbog naglog povećanja cena rude (u isto vreme kada je došlo i do povećanja nafte), zbog pritiska kartela proizvođača, koji su često u poslovnom konfliktu s potrošačima, kao i zbog korišćenja sirovina kao političkog oružja. U sadašnjem geopolitičkom kontekstu, može se konstatovati da postoji određeni višak proizvodnje, do koga je došlo zbog pojave novih proizvođača (zahvaljujući tome, ponuda je raznovrsnija), tako da je pozicija kupca u odnosu na izvoznika jača, jer lakše pregovaraju o ugovorima za isporuku sirovina. ,,Strateški karakter,, nekih ruda, manje je izražen i manje zabrinjava. Veću opasnost predstavlja politička nestabilnost država proizvođača (npr. Demokratska Republika Kongo za kobalt). Takve države ili ograničavaju izvoz ili ga namerno povećavaju (kao države bivšeg SSSR), kako bi lakše došle do neophodnih deviza.

15

HEMIJSKA INDUSTRIJA May 24, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/24/hemijska-industrija/ Hemijska industrija je nastala u XIX veku (u vreme industrijske revolucije). Njeni proizvodi obuhvataju, dve velike kategorije - organske proizvode na bazi nafte i priridnog gasa (etilen propilen, metanol i derivati) i neorganske proizvode (industrijski gas, velike kiseline sumporna, hlorovodonična, azotna, i soli). Proizvodi organske hemije predstavljaju 70% celokupne proizvodnje hemijske industrije. Proizvodnja hemijske industrije, usmerena je na dve velike porodice proizvoda, lake i teške hemije. Laka hemija, ulazi su sastav farmaceutske industrije, proizvodnje parfema, kozmetike, proizvoda za održavanje, mastila, tuševa, boja, lakova, ali isto tako i u sastav elektronske, optičke i agroprehrambene industrije, proizvodnje specijalnog lepka za avione i kosmičke brodove, kože i tekstila. Teška hemija, obuhvata proizvode širokog asortimana, kao petrohemijske ili karbohemijske, na osnovi kamenog uglja. Najuspešniji sektori teške hemijske industrije u 1998.godini, bili su proizvodi za dezinfekciju i održavanje, namenjeni domaćinstvima ili profesionalnoj upotrebi i sve širi asortiman proizvoda za zaštitu bilja (prodaja fitosanitarnih proizvoda, u porastu oko 8,5-9% godišnje). Petrohemija je najnovija grana hemijske industrije, pojavila se (neposredno po završetku prvog svetskog rata) u vreme kada kompanija Standard Oil proizvodi izopropanol, (antifriz, rastvarač), Union Carbide, glikol (antifriz), Cities Service usavršava proizvodnju metanola (rastvarača) i od 1928.godine, sinteznog amonijaka, propilena, koji 1938.godine omogućava proizvodnju poliestera i 1939.godine, revolucionalnog najlona na bazi smole poliamida. Petrohemija veoma brzo napreduje 50-ih i 60-ih godina XX veka. Početkom 70-ih godina, u petrohemijskoj proizvodnji preovlađuju tri regiona - SAD, Zapadna Evropa (SR Nemačka, Francuska i posebno Velika Britanija) i Japan. Hemijska industrija je danas sektor, u kome su naučno istraživanje i razvoj (IR), od izuzetno velikog značaja u odnosu na stalne inovacije. Početkom 1988.godine, u okvirima hemijske industrije, obavlja se preko 10% od ukupnog IR. Hemijska indsutrija je predmet posebnog nadzora, posle katastrofe u Savezu (Italija, 1976.godine - zagađenje dioksinom) i Bipolu (Indija - propuštanje otrovnog gasa, pri čemu je život izgubilo preko 2000 osoba). U proizvodnji hemijske industrije prva je EU sa 32% od ukupne proizvodnje u svetu, ispred SAD (26%), Japana (15%) i Azije bez Japana (12%). Razmena između partnera Trijade (EU, SAD, Japan) je uravnotežena. Polovina petrohemijske proizvodnje, dolazi iz regiona izvan SAD i Zapadne Evrope, nekada najvećih tržišta u svetu. Hemijske kompanije sa zapada, investirale su u azijske države do 1997.godine. Na Bliskom Istoku, pojavile su se jedinice za proizvodnju u oblasti bazne hemije, čiji se rad zasniva na nalazištima prirodnog gasa, koje su mnogo rentabilnije od jedinica u starim industrijski razvijenim državama, posebno za proizvodnju jedne vrste koji Englezi nazivaju nafta (derivat nafte između benzina i kerozina). Iz tog razloga, bivši veliki proizvođači, odustaju od jednog dela proizvodnje iz oblasti bazne hemije i razvijaju aktivnosti s većom dodatnom vrednošću, u 16

oblasti lake hemije i parahemije. Po ulasku u novi ciklus rasta, krajem 90-ih godina XX veka, hemijsku industriju zahvata talas fuzionisanja, do danas neviđenog obima u tom sektoru. Švajcarska preduzeća Sandoz i Ciba, 1996.godine ulaze u sastav kompanije Novartis, 1998.godine se spajaju i Francuske firme Sanofi i Synthelabo, čijim stopama idu, 1999.godine Astra (Švedska) i Zeneca (Velika Britanija), stvarajući firmu Astrazeneca. Iz objedinjene aktivnosti kompanija Ron-Pulen (Francuska) i Hoechst (Nemačka), 1999.godine nastaje Aventis, dok Dow Chemical preuzima kontrolu nad firmom Union Carbide (SAD). Britanski GlaxoSmithKline, osnovan je u decembru 2000.godine. Druga novina u strategiji hemijskih kompanija, jeste njihova sve veća specijalizacija. Nemačke firme Bayer i BASF, kao i švajcarska firma Solvay i dalje se bave raznim aktivnostima. Međutim, drugi se bave računanjem, šta im se više isplati - farmaceutska industrija ili agroprehrambena proizvodnja. Mnoga preduzeća zatvaraju pogone za poljoprivredu, da bi se isključivo posvetila naukama života (Novartis, Astrazeneca, Aventis). Nasuprot njima, Syngenta Monsanto i DuPont, postaju ,,velikani,, agrohemije.

KAUČUK May 25, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/25/kaucuk/ Kaučuk (na jednom od indijanskih jezika u Peruu, ima naziv ,,drvo koje plače,,) elastomer, dobijen je na bazi lateksa, koji zasecanjem izlazi iz kore drveta. Za ovakav kaučuk, kaže se da je prirodan, u odnosu na ,,veštački,, ili ,,sintetički,, koji proizvodi hemijska industrija. S razvojem automobilske industrije, interesovanje za sintetički kaučuk, sve je veće. Prvi sitnetički kaučuk, napravili su nemci (tokom prvog svetskog rata), ali amerikanci (tokom drugog svetskog rata, kada su ostali bez sirovina iz Azije) usavršavaju proizvodnju veštačkog kaučuka, na osnovi naftnih derivata. Početkom 1955.godine, SAD proizvode oko 1 Mt sintetičkog kaučuka i vladaju tržištem. Sintetički kaučuk, ima široku primenu (pneumatici, tehnički provodnici, oblaganje). Od potrošenih 17 Mt kaučuka, tokom 2000.godine - 7 Mt je prirodni i 10 Mt je sintetički kaučuk. Sintetički kaučuk, proizvode industrijski razvijene države, u kojima su potrebe automobilske industrije za ovim proizvodima velike - SAD (2,5 Mt), Japan (1,5 Mt) i države EU (Nemačka i Francuska po 0,6 Mt). Posle bolnih planova restrukturiranja, Michelin (svetski broj 1) sređuje svoju finansijsku situaciju i učestvuje u trkama Formule 1. Prirodni kaučuk, proizvode države u međutropskoj zoni Jugoistočne Azije, u kojima su plantaže kaučukovog drveta (hevea) podignute u XIX veku. Od proizvedenih 7 Mt, trečina se proizvodi na Tajlandu (23%) u Indoneziji (14%) i Maleziji. Međunarodna organizacija za prirodni kaučuk (INRO), čija je uloga bila da reguliše cene, prestala je s radom 1999.godine, zbog ozbiljnih sukoba među proizvođačima. Zanimljivo je, da su cene prirodnog kaučuka, porasle posle loše godine, ali isto tako i zbog stabilnog tržišta automobila i povećanja cena nafte, što je imalo uticaja i na porast cene sintetičkog kaučuka.

17

ĐUBRIVO May 26, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/26/dubrivo/ Đubrivo je sastavni deo poljoprivrede - doprinelo je jačanju agroindustrijske integracije. Đubrivo zvano ,,azotno,, može biti mineralnog (dobijeno na osnovi sinteze amonijaka) i organskog porekla (dobijeno na osnovi životinjskih ili biljnih proizvoda). Kina je 1999.godine proizvela najviše azota u svetu (21,3 Mt), ispred Indije (8,5 Mt), bivših država SSSR (7,3 Mt), Kanade (3,8 Mt), Francuske (1,5 Mt). Đubrivo zvano ,,fosfatno,, potiče od prirodnih fosfata i koristi se direktno posle drobljenja ili rastvaranja kiselinom. Tržištem fosforne kiseline 1999.godine, dominirale su SAD (10 Mt), ispred Kine (5,4 Mt), Indije (2,5 Mt) i Brazila (1,3 Mt). Tžištem prirodnih fosfata dominirale su SAD (47 Mt), Kina (27 Mt) i Maroko (20,2 Mt - koji je i najveći svetski izvoznik). Đubrivo zvano ,,kalijumovo,, potiče od prirodnih minerala (sulvinit, kainit ili kamalit). Najveći proizvođač je Kanada (8,1 Mt), bivše države SSSR (5,3 Mt), Nemačka (3,3 Mt), Izrael (1,5 Mt), Jordan (1,05 Mt), SAD (0,83 Mt). Hemijska đubriva, dopunjavaju ili zamenjuju tradicionalno đubrenje zemljišta (krečom ili laporcem), dajući biljkama koje se gaje, potreban kalijum i azot za njihov rast. Korišćenje đubriva zvanog ,,prirodno,, još je široko rasprostranjeno u državama Trećeg sveta. U industrijski razvijenim državama, za njim postoji izvestan interes u okviru biloške poljoprivrede, mada je njegova upotreba idalje veoma skromna, jer najveći deo đubriva daje hemijska industrija. Industrijalci iz ovog sektora, isporučuju dve vrste đubriva - prosto (azotno, fosfatno, kalijumovo) i složeno (sadrži više elemenata za đubrenje - azot, anhidrid fosforne kiseline, kalijum). Tržištem ovog đubriva, dominiraju industrijski razvijene države. Azotne komponente potiču, prevashodno od fosfata (osnova azotnog đubriva), čija proizvodnja u svetu u 1999.godini iznosi 135 Mt. Bogate države, najveći su uvoznici sirovog fosfata. Proizvodnja azotnog đubriva je u stalnom porastu, fosfatnih đubriva u blagom padu i kalijumovog đubriva u blagom porastu. Novi pogoni za proizvodnju derivata amonijaka i karbamida (važni sastavni elementi hemijskog đubriva), grade se ubrzano u svim državama sveta - najveća izgrađena fabrika puštena je u rad 2000.godine (Trinidad i Tabago), međutim u regionu Persijskog zaliva od 1998.godine, rade veoma moderne fabrike (Abu Dabi 400.000 t/godišnje, Katar 300.000 t/godišnje i Oman). Države Persijskog zaliva, koriste svoj prirodni gas za proizvodnju đubriva (dobar deo proizvodnje prodaju u Aziji - 1999.godine, Azija je otkupila trećinu svetske proizvodnje). Takođe i Alžir proizvodi amonijak i karbamid (zajedno sa jednom španskom firmom za hemiju). Potrošnja hemijskog đubriva, omogućava da se maksimalno poboljša poljoprivredna proizvodnja po hektaru u Zapadnoj Evropi i Japanu (gde je poljoprivreda postala, veoma intenzivna). U SAD, ova potrošnja je umerenija, kao i u Istočnoj Evropi i Rusiji. U državama Trećeg sveta, pre 15 godina potrošnja je bila veoma slaba, ali se lagano povećava u azijskim državama (Indijska zelena revolucija, zasnivala se na masovnom korišćenju sorti žitarica s visokim prinosom). U ovim državama, jedinice za proizvodnju su često povezane sa američkim ili evropskim multinacionalnim kompanijama. Razvoj genetski izmenjenih kultura u SAD i Evropi, mogao bi da dovede do smanjene tražnje đubriva, jer novi 18

postupci gajenja traže manje fitosanitarnih preparata (procenjuje se da 30% od proizvedene soje u SAD, ima genetski izmenjenu sačmu).

VEŠTAČKA I SINTETIČKA VLAKNA May 27, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/27/vestacka-i-sinteticka-vlakna/ Tekstil je industrijski sektor sa širokim asortimanom proizvoda. On koristi materijal koji se javlja u obliku vlakna, različitog hemijskog sastava i fizičkih svojstava, koji se može odvajati i upredati. Do velikih promena u tekstilnoj industriji u XIX veku, dolazi s pojavom vlakna zvanog ,,veštačko,, u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji i u XX veku, s pojavom vlakna zvanog ,,sintetičko,, (i jedno i drugo vlakno, proizvodi su hemijske industrije). Veštačko vlakno, potiče od preuređenja molekula, koji postoje u prirodnom stanju i osnovna sirovina im je celuloza ,,celulozno vlakno,, (veštačka svila ili cel-vlakno). Sintetičko vlakno, sastavljeno je od molekula, koje je u potpunosti stvorio čovek, polimerizacijom prostih struktura. Veštačka vlakna daju dobru elastičnost i apsorbuju vlagu, a sintetička su kombinacija dobre elastičnosti i još bolje otpornosti od prirodnog vlakna (otporna su na habanje i na mikroorganizme i brzo se suše). Poliamidi, akriloni, poliestri, predstavljaju glavna sintetička vlakna. Proizvodnja sintetičkog vlakna (22 Mt) u toku zadnje decenije XX veka prevazilazi proizvodnju celuloznog vlakna (2,3 Mt - ova proizvodnja stagnira i jednaka je proizvodnji prorodnog vlakna - vuna, pamuk…). Proizvodnjom ovog industrijskog materijala, dominiraju industrijski razvijene države - SAD (20% godišnje svetske proizvodnje), ispred EU (Nemačka, države Beneluksa i Italija - svi po 5%) i Japan (5%). Specijalizovane multinacionalne kompanije za sintetičko vlakno, izmeštaju svoju proizvodnju u države s jeftinjijom radnom snagom. Tako se razvila proizvodnja u Brazilu i državama Jugoistočne Azije. Južna Koreja, već proizvodi dva puta više nego Japan, a Kina mnogo više od Koreje. Proizvodnjom veštačkog vlakna, ovladale su države sa dosta skromnim nivoom tehnološkog razvoja (Afrika, Srednji Istok, Južna Azija). Naprotiv, sintetičko vlakno mogu da proizvode, samo industrijski razvijene države sa dosta razvijenom industrijom, jer njegova proizvodnja traži izuzetno visoko tehničko znanje. Od ovog pravila, Kina je izuzetak, što se objašnjava izmeštanjem pogona za proizvodnju iz NIRD-a.

PLASTIČNA MASA May 27, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/05/27/plasticna-masa/ Prve plastične materije, pojavile su se u Evropi i SAD, u drugoj polovini XIX veka, s celuloidom i galalitom (koji zamenjuje prirodne materije), za koje se smatralo da su slabe otpornosti i osrednjeg kvaliteta. Početkom XX veka, dolazi do napretka sa fenolatima, 19

aminoplastima i alkidima (ovi materijali služe za izradu bilijarskih kugli i igračaka). 70-ih godina XX veka, SAD preovladava svetskom proizvodnjom plastične mase (40%) i neograničenim kapacitetom za novine. Već početkom XXI veka, Evropa i Azija postaju njihovi konkurenti. Kvalitetnu plastiku za potrebe industrije visoke tehnologije i automobilske industrije, proizvode industrijski razvijene države. Automobilska industrija, jedan je od najvećih potošača, jer plastika sve više zamenjuje metalne delove na karoseriji i u samom automobilu. Mnoge nove industrijski razvijene države, kao Kina ili Indija, proizvode plastiku srednjeg kvaliteta za potrebe industrije.

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA June 13, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/13/farmaceutska-industrija/ Farmaceutska industrija, vezana je za hemijsku industriju i sve više, za biotehnološku. Njeni proizvodi za sprečavanje oboljenja i lečenje, namenjeni su ljudima i životinjama. Osnovne farmaceutske supstance, zasnivaju se na raznim aktivnim agensima lekova ljudskog, životinjskog, biljnog i hemijskog porekla. Farmaceutski proizvodi, imaju jednu ili više osnovnih supstanci. Priloženi podaci uz lek, odnose se, na proizvođača, dozu i način upotrebe. Do razvoja farmaceutske industrije, došlo je tek 50-ih godina XX veka (sa naučnim progresom, porastom životnog standarda, uvođenjem sistema socijalne zaštite u industrijski razvijenim državama i akciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u državama u razvoju. Pristup zdravstvenim ustanovama, postao je prioritet i jedan od parametara HDI (indeks ljudskog razvoja), koji dovodi do povećane potražnje lekova u svetskim okvirima. Rast farmaceutske proizvodnje, izuzetno je veliki (SAD i Evropa - 9%, Latinska Samerika - 7%, Azija - 13%, Srednji Istok - 17%). Samo subsaharska Afrika mnogo zaostaje (zbog siromaštva i slabog pristupa zdravstvenim ustanovama). SAD je na prvom mestu prema svetskoj proizvodnji, ali je po svetskom izvozu osmi. Evropa dominira na svetskom tržištu izvoza Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Švajcarska, Švedska, države Beneluksa, zauzimaju prva šest mesta kao izvoznici. Farmaceutska industrija je postala industrija visoke tehnologije, povezane sa sektorom za istraživanje i razvoj, koji raspolaže znatnim finansijskim sredstvima (u visini 15% od svakog prodatog leka). Neki pogoni farmaceutske industrije rade punom parom, zahvaljujući genetici i povećanju cene istraživanja. Industrijalci iz ovog sektora računaju na nove molekule i na napredak nauke o genomima, usmeravajući istraživački rad na gene izazivače oboljenja, čije bi lečenje moglo znatno da poveća, poslovni promet u državama s visokim dohotkom stnovništva. Neovlašćena proizvodnja, predstavlja ozbiljan problem za proizvođače iz ovog sektora. Japan učestvuje na svetskom tržištu proizvodnje samo sa 1%, veoma malo izvozi i drugi je svetski potrošač, daleko iza SAD (31%). Godišnja potrošnja lekova po osobi iznosi, 380 dolara u Japanu, 225 dolara u SAD, 170 dolara u Zapadnoj Evropi, u odnosu na samo 1,5 dolar u državama u razvoju (4 dolara u Kini). 20

Starenje stanovništva u industrijski razvijenim državama, jedan je od faktora kojim se može objasniti ovakva evolucija. Ukupno, procenjuje se da 10% svetskog stanovništva, troši ¾ farmaceutske proizvodnje. Novo tržište lekova, zvano ,,generičnim,, (kopija proizvoda, čiji su patenti postali javno dobro), znatno se razvilo u SAD i Severnoj Evropi (ovi lekovi predstavljaju polovinu u upotrebi). Farmaceutska industrija ostaje i dalje podeljena. Samo dve kompanije, drže više od 5% svetskog tržišta lekova. Zadnje decenije XX veka, došlo je do velikog fuzionisanja i uključivanja u veće firme, kao i u drugim industrijskim sektorima. Američke kompanije - Pfizer (No1), Merck (No3) i Bristol-Myers Squibb (No5) i Britanske Glaxos-Mithkline (No2) i Astrazeneca (No4), dele prva pet mesta u svetu. Prate ih Švajcarski Novartis i Francusko-Nemački Aventis.

PARAHEMIJSKA INDUSTRIJA June 14, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/14/parahemijska-industrija/ Parahemijska industrija, kao i farmaceutska, povezana je usko sa hemijom. Ona nudi razne proizvode za potrebe domaćinstva i industrije - parfeme, kozmetiku, deterdžente, lepak, farbu, premaze, tuševe, fotografski materijal, boju za elektronske uređaje… Proizvodi su već stari po svojoj nameni, ali za tehnologiju njihove proizvodnje, koriste se istraživanja za celokupnu hemiju. Konstantan rast potrošnje (10% godišnje) objašnjava se, kao u farmaceutskom sektoru, poboljšanjem životnog standarda u industrijski razvijenim državama. Treba imati u vidu veliku ulogu ogromne mreže za distribuciju i prodaju ovih proizvoda (40% iz ovog sektora). Postoje brojne firme proizvođači i to u sektorima povezanim sa proizvodnjom parfema i kozmetike, ali samo nekoliko kompanija svetskih dimenzija izbijaju u prvi plan – Unilever (Velika Britanija i Holandija), Prokter and Gembl (SAD) i Aventis (Francuska i Nemačka). Parahemija je specifična industrija za razvijene države, koje prodaju svoje proizvode u čitavom svetu i diktiraju modu. Francuska je u vrhu u oblasti proizvodnje parfema (u industrijskom ,,luksuznom,, sektoru, 4 od 8 velikih kompanija su francuske) i najveći je izvoznik. Ali vremenom gubi monopol u svetu na parfeme visoke klase, zbog nemilosrdne japanske konkurencije od kompanije Shiseido (brojne francuske kuće za izradu parfema, prodate su velikim međunarodnim grupama).

EKSPLOATACIJA DRVETA June 15, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/15/eksploatacija-drveta/ Resursi u drvetu, veoma su različiti na kontinentima. Ukupan šumski pokrivač na planeti iznosi 35 miliona kvadratnih kilometara. Najveće šume na svetu, nalaze se na najudaljenijim geografskim širinama - gusta šuma ili zimzelena vegetacija, na nižim geografskim širinama u 21

blizini ekvatora (Anazonija, Indonezija, ekvatorijalna Afrika - s toplom i vlažnom klimom 20 miliona kvadratnih kilometara), tajga na višim geografskim širinama (Skandinavija, severni deo Rusije, veliki deo Kanade i Aljaske - sa izuzetno hladnom klimom na 12 miliona kvadratnih kilometara). Ove šume, prostiru se hiljadama kilometara. Šume sa umerenom klimom, međusobno se razlikuju, po mestu na kome se nalaze (blizina okeana, unutrašnjost) i po sastavu flore (lišćarske vrste drveća ili četinari) i prostiru se na oko 18 miliona kvadratnih kilometara. Šume imaju veoma važnu ulogu, u regulisanju atmosferskih pojava i decenijama ubrzana seča šume u industrijski razvijenim državama, postavlja problem granice njihovog korišćenja za potrebe industrije, kao i krčenje za dobijanje obradivih površina. SAD i EU sistematski pošumljavaju od 80-ih godina XX veka, s ciljem da očuvaju šumsko nasleđe. Šume u međutropskoj zoni i tajga, izložene su intenzivnoj seči. Kanada planira da obustavi krčenje na svojoj teritoriji. Uprkos konstatovanim zloupotrebama, procenjuje se da je krajem XX veka, polovina svetskih šuma, ostala nedirnuta. Za eksploataciju šuma koriste se sve moćnija mehanizovana sredstva (lančane testere, mašine za izvlačenje drveća s korenom), koja povećavaju produktivnost (od seče drveća, preko prevoza, do pilane). U eksploataciji šuma, preovlađuju multinacionalne kompanije japanskog, evropskog i američkog porekla, koje rade u državama tropskog regiona. U Evropi, eksploatacijom šume, najčešće se i dalje bave manje kompanije. Severna Amerika (SAD i Kanada) daju 46% svetske eksploatacije drveta, a ostatak obezbeđuju države tropskog regiona (Malezija, Indonezija, Brazil, Čile, Kina, Obala Slonovače i Gana). Uprkos ogromnom bogatstvu u šumama, proizvodnja drveta u Rusiji, smanjila se tri puta u zadnjoj deceniji XX veka. Razmena drveta u svetu, sve je veća - Brazil je postao najveći izvoznik tropskog drveta.

PRERADA DRVETA June 16, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/16/prerada-drveta/ Svetska proizvodnja drveta, deli se na drvo za loženje (proizvodi se i troši u tropskim državama) i na industrijsko drvo - oblici namenjeni za građevine u industrijski razvijenim državama (pre svega u Americi, gde se tradicionalno kuće grade od drveta). Nekoliko multinacionalnih firmi međusobno dele svetsko tržište, dok u državama EU preovlađuju mala i srednja preduzeća. Drvna industrija prerađuje četinare i lišćarske vrste drveća - u drvo za građu, stolariju, lamperiju i umetničku stolariju, za prefabrikovane elemente i furnir. Usitnjavanjem drveta, dobijaju se komadi, koji će kasnije biti spojeni u kompaktnu masu (seku se daščice) ili panel za potrebe građevinarstva - izorel, biplak, panel sa dekorativnom površinom. Drvna industrija proizvodi i pastu od drveta, koja služi za proizvodnju papira, (drvo je osnovna sirovina 55,6%, u odnosu na reciklažu stare hartije 36,28% i na papir dobijen od drugih proizvoda 17%). Industrija za štavljenje, koristi koru hrasta i kestena, iz koje se ekstrakcijom dobijaju proizvodi za štavljenje. Celuloza koja se koristi u hemijskoj industriji (npr. proizvodnja celofana), dobija se od različitih vrsta drveća. Od alpskog i primorskog bora, dobija se terpentin. Pluta se pravi 22

od kore plutinog hrasta i najviše se koristi za proizvodnju čepova. Farmaceutska industrija, dobija iz andskog kininovca lek kinin, sa svojstvima antipiretika (protiv malarije). Svetska proizvodnja drvnih oblika, u zadnjoj deceniji XX veka, iznosila je 611 miliona kvadratnih metara - preovlađuju SAD (40 miliona kvadratnih metara), Kanada (18,3 miliona kvadratnih metara), Kina (10,4 miliona kvadratnih metara), Brazil (8,4 miliona kvadratnih metara) i Rusija (6,7 miliona kvadratnih metara). Najveći izvoznici drvenih oblika su - SAD, Rusija, Australija, Malezija, Čile i Novi Zeland. Glavni uvoznici su - Japan, s trećinom ukupne svetske proizvodnje (47 miliona kvadratnih metara od 123 miliona kvadratnih metara), Južna Koreja, Finska i Kina. Proizvodnja furnira iznosi 55,5 miliona kvadratnih metara, u kojoj dominira SAD (17 miliona kvadratnih metara), dok su Indonezija i Malezija najveći izvoznici.

STAKLO June 17, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/17/staklo/ Staklo se proizvodilo u IV milenijumu pre n.e. u mediteranskom basenu. Sirovina za dobijanje stakla, silicijum-dioskid, dobijen od peska, nalazi se skoro svuda (rastopljeni silicijum-dioksid, meša se sa sodom i krečom i u toku ove operacije, mogu se dodavati razni materijali, kao oksid olova za dobijanje kristala, oksidi za bojenje radi dobijanja obojenog stakla, fluoridi ili fosfati za proizvodnju opal-stakla…). Industrija stakla proizvodi ravno staklo (u pločama) i šuplje staklo (liveno u kalupima). Stakleno vlakno, plod novije industrije, dobija se centrifugiranjem staklenih niti za izolaciono vlakno i stavljanjem u uređaj za upredanje tekstilnog vlakna. Staklo je proizvod pogodan za reciklažu (iz čega nastaje nova grana u ovoj industriji - procena je, da se danas u svetu, svake godine reciklira 30% stakla). Francuska je na drugom mestu u Evropi po količini stakla, dobijenog reciklažom (20%). U svetskoj proizvodnji stakla vodi SAD, ispred EU i Japana, ali pred kraj XX veka, značajno mesto zauzimaju Brazil, Indija i Kina. Pored industrije stakla, postoji zanatska delatnost za izradu luksuznih proizvoda od kristala (preovladava Češka i Francuska). Kupci proizvoda od stakla, nisu samo pojedinci, već i firme za izradu parfema (bočice).

GRAĐEVINARSTVO June 20, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/20/gradevinarstvo/ Građevisnki materijal pripada baznoj industriji, potrebnoj za velike infrastrukture (mostovi, tuneli, aerodromske piste…) i za visokogrdnju. Industrija cementa je ključni sektor u svim 23

državama. Ona snabdeva građevinarstvo i javne radove (GJR). Od proizvoda na bazi cementa, betona, zavise svi objekti u državi - stanovi, poslovni prostori, škole, bolnice, mostovi, putevi, brane, luke… Današnji cement se proizvodi od mešavine krečnjaka 80% i gline 20%, na temperaturi od 1.500 ºC, zatim se naglo hladi, dajući proizvod zvani ,,klinker,, od koga se posle mešanja s gipsom i raznim materijalima, dobija gotov cement. Postoje razne vrste cementa, u zavisnosti od njihovog sastava i otpornosti na sabijanje. Cement se bira u zavisnosti od namene (velika opterećenja, stubovi mosta…), najčešće u obliku betona, mešavine peska, šljunka, cementa i vode; armirani beton s čelikom, nearmirani monolitni beton, prenapregnuti beton (izložen stalnom sabijanju, s ciljem da se ojača njegova otpornost) za niskogradnju, specijalni beton (laki i teški) za zvučnu i toplotnu izolaciju, vatrostalan beton otporan na visoke temperature… Cementare se nalaze ili u blizini kamenoloma krečnjaka (s ciljem da se smanje troškovi prevoza sirovine s malom dodatnom vrednošću) ili u blizini regiona velike potrošnje (veliki gradovi, radi dostavljanja sirovina koje se direktno prerađuju na mestu potrošnje). Industrijski razvijene države i države sa velikim brojem stanovnika, najveći su proizvođači (ostali dosta kasne). Cigla i crep, kao građevinski materijal, proizvodili su se u II veku pre n.e., u mediteranskom basenu (u XIX veku, proizvodi se - šuplja cigla u Francuskoj i uklopni crep u Velikoj Britaniji). Sirovina za ciglu i crep je pečena zemlja (glina), ali u proces izrade ulaze silicijum-dioksid (30-80%), glinica (10-25%), dajući glini plastičnost, gvožđe (8%), kreč (ponekad 15%), organske materije za boju, alkalni oksidi za učvršćivanje. Proizvodnja prati tražnju građevinarstva, glavnog klijenta. Ciglane su mnogo manje koncentrisane od cementara, kako u pogledu finansija, tako i u pogledu prostora. Cigla i crep su predmet stalnog istraživanja, u cilju poboljšanja kvaliteta - koristi se sve lakši materijal, kao termopena ili pena od gline. Proizvodnja je u svetu usitnjena i največi proizvođaći su - Kina, bivše države SSSR, SAD i EU.

VISOKOGRADNJA June 21, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/21/visokogradnja/ Ovaj sektor obuhvata veliki broj veoma različitih aktivnosti, čiji je cilj da pruži potreban materijal za izgradnju stanova, industrijskih i poslovnih objekata (prisutan je u svim državama sveta i traži veliku radnu snagu). Veliki broj preduzeća obavlja ovu delatnost (najčešće je reč o malim i srednjim preduzećima, mada postoje i veće kompanije za javne radove, koje nude svoju mehanizaciju, ,,znanje i tehnologiju,,). Tehnika građenja, koja je ostala ista tokom vekova, znatno se promenila u drugoj polovini XX veka, pojavom novih i optimizacijom postojećih materijala (beton, staklo). Severna Amerika je uvela novine, krajem XIX veka, izgradnjom prvih nebodera na Menhetnu (New York). Čelična armatura, koja stiže iz SAD omogućava da se grade sve više i više građevine, prvo u Evropi, zatim u Aziji. Danas, sve svetske metropole (uključujući i države u razvoju), imaju delove grada s kulama i neboderima, koje su namenje eksklutivnom poslovnom prostoru. 24

Obnavljanje starih građevina i njihovo dovođenje u sklad sa današnjim normama bezbednosti, predstavlja novu aktivnost (kombinacija modernih urbanih stilova gradnje - starih i novih). Posle drugog svetskog rata, industrijski najrazvijenije države, donele su programe za izgradnju velikog broja stanova zbog demografskog rasta (stambene zgrade i porodične kuće) - više od polovine stambenih objekata. U državama trećeg sveta, galopirajuća urbanizacija, dovodi do brzog razvoja ove aktivnosti u Latinskoj Americi. Kao dinamičan sektor, visokogradnja, ostaje zavisna od domaće i međunarodne konjukture.

JAVNI RADOVI June 22, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/22/javni-radovi/ Sektor javnih radova povezan je, najčešće sa sektorom građevinarstva, jer zajedno formiraju GJR. Javni radovi su, specifična aktivnost - odnose se na izgradnju velikih infrastruktura, uključujući opremanje i održavanje puteva i drugih mreža. Stepen razvoja javnih radova, održava nivo ekonomskog i tehničkog razvoja jedne države - za razliku od visokogradnje, javni radovi zahtevaju ogromne investicije i samo neke industrijske grupe, sposobne su da ponude mehanizaciju potrebnu za izvođenje radova na velikim gradilištima. Glavne aktivnosti javnih radova su izgradnja mostova, brana za hidrocentrale, izvođenje radova pod zemljom, na pomorskim ili rečnim lokalitetima, na izgradnji puteva, autoputeva, aerodromskih pisti, železničkih pruga, kanalizacije, električne mreže za potrebe domaćinstva i industrije, mreže drugih kanala, kanala za navodnjavanje… Tehničko znanje u povezivanju obala ušća ili prolaza na moru (moreuzi, Lamansh…), omogućilo je izgradnju velikih mostova i tunela. Ovaj sektor je izrazito koncentrisan - SAD, Francuska i Japan, raspolažu najmoćnijim kompanijama. Fuzionisanjem francuskih preduzeća Vinsi i GTM, stvorena je jedna od najvećih grupa na svetu.

PROIZVODNJA AUTOMOBILA June 23, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/23/proizvodnja-automobila/ Automobilska industrija je nastala krajem XIX veka u Zapadnoj Evropi. Amerikanci prihvataju pronalaske evropljana i optimiziju metode proizvodenje. 1910.godine Ford otvara prvu fabriku automobila. Dok je u Evropi automobil odlika luksuza do 1939.godine, američka automobilska industrija nudila je automobile pristupačne velikom broju kupaca, zahvaljujući serijskoj proizvodnji. U to vreme, ona preovlađuje na svetskom tržištu sa 5 miliona vozila (koje 25

proizvodi velika trojka - Ford, GMC, Chrysler), u odnosu na manje od milion automobila u Evropi. Masovnu proizvodnju u svetskim okvirima, automobilska industrija je započela u periodu 50-ih i 60-ih godina XX veka. Kao kreator zaposlenosti, ona se duboko restrukturira i modernizuje u industrijski razvijenim državama, da bi ostala ključni sektor, čija je uloga ogromni razvoj ostalih privrednih grana velikih proizvođača i svih sektora usluga, povezanih s proizvodnjom automobila (osiguranje, garaže…). U svetskoj proizvodnji (na kraju XX veka proizvedeno je 56 miliona vozila, 39,5 miliona privatnih i 16,5 miliona privrednih), preovlađuju SAD (12 miliona vozila), Japan (10 miliona vozila) i EU (17 miliona vozila). Metodi proizvodnje su duboko promenjeni. Robotizacija, ,,tojotizam,, i ostali metodi, zamenili su ,,fordizam,,. Skraćeni su rokovi proizvodnje i prodaje. Optimizuje se istraživački rad (ušteda energije, komfor, bezbednost, zaštita životne sredine…). Ulažu se ogromna sredstva za poboljšanje konkurentnosti. Koncentracija postaje pravilo. Tako, DaImler-Benz otkupljuje kompaniju Chrysler, šest od jedanaest japanskih proizvođača, prelaze potpuno pod ili delimično pod stranu kontrolu (Reno preuzima kontrolu nad Nissanom, Daimler-Chrysler nad Mitsubishi motorsom, Ford nad Mazdom…). I Fijat se udružuje sa General Motorsom. Ukupno, devet grupa obezbeđuje preko 80% svetske automobilske proizvodnje. Izmeštanje na tržišta potrošnje je sve veće (japanske filijale u SAD i Velikoj Britaniji) ili u države s jeftinom radnom snagom (NIRD u Aziji). Proizvođači ulažu maksimalne napore, da ponude nove i savremenije modele automobila klijenteli, čiji se ukus brzo menja (light tracks - posebno 4 x 4, predstavlja danas oko polovinu američke proizvodnje).

PROIZVODNJA OPREME ZA ŽELEZNICU June 24, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/06/24/proizvodnja-opreme-za-zeleznicu/ Prva fabrika za proizvodnju parnih lokomotiva, izgrađena je 1823.godine u Velikoj Britaniji. Zbog suviše velike cene proizvodnje ovih lokomotiva, odustalo se od njihove upotrebe (s retkim izuzecima - Kina) u korist električnih i dizel-lokomotiva. Pronađen krajem XIX veka, dizel-motor se snažno razvija posle drugog svetskog rata (preovlađuju u SAD i većini država u razvoju). Lokomotive na električni pogon (preovlađuju u Evropi), ne razlikuju se od prvobitnih tramvaja (njihova evolucija i istraživački rad nad turbomotorima, omogućili su uvođenje VVB - vozova velike brzine, početkom 80-ih godina XX veka). Mnogi proizvode opremu za železnicu, ali samo nekoliko država preovlađuje u tehničkom pogledu - Francuska (grupa Alstom), Nemačka, Italija i Japan. Firma JR Higashi Nihon u Japanu, od 1995.godine sprovodi eksperimente s novim konceptom VVB, koji postižu brzinu do 450 km/h (Star 21 - danas uspešno funkcioniše). Svetsko tržište vozova velike brzine, podeljeno je između Francuske, Nemačke i Italije, ali je za sada Francuska najveći izvoznik (u Južnu Koreju, Španiju i SAD). Proizvodi starijeg datuma (električne i dizel lokomotive, specijalni i putnički vagoni), predmet su intenzivne međunarodne trgovine, industrijski razvijenih država u države Trećeg sveta. 26

BRODOGRADNJA July 30, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/07/30/brodogradnja/ Brodogradnja je veoma stara industrija, obnovljena sa industrijskom revolucijom u XIX veku i duboko promenjena 70-ih godina XX veka, s razvojem svetske flote (koja se do 1950.godine, upetostručila). Istovremeno su se promenili i brodovi - grade se džinovski tankeri (od 500.000 tona nosivosti) i veliki prevoznici kontejnerskih proizvoda, sa znatno povećanom brzinom plovidbe, zahvaljujući podvodnom delu broda. Izgradnja brodova za posebne namene, postala je pravilo (za prevoz rude, kontejnera, prirodnog gasa, naftu, rasutog tereta, brodovi za krstarenje…). Multimodelni prevoz u svetskom transportu, osigurava uspeh nosača kontejnera. Brodovi se grade u ogromnim integrisanim brodogradilištima, koja često drže velike finansijske grupe (Mitsubishi Heavy Industries iz Japana, Hyndai i Samsung iz Južne Koreje, Alstom iz Francuske). U ovoj aktivnosti preovlađuju Azijske države, Južna Koreja koja je oduzela prvo mesto Japanu, ispred Kine i Tajvana. Suočena sa ozbiljnim teškoćama, Evropa je na početku XX veka davala 90% svetske proizvodnje brodova, dok na početku XXI veka obezbeđuje samo 20% svetske proizvodnje brodova. Prema narudžbinama koje dobija francuski Alstom (specijalizovan za izgradnju velikih i luksuznih brodova za krstarenje kruzera), EU jača aktivnosti brodogradnje u svetskim razmerama.

ELEKTROMATERIJAL July 31, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/07/31/elektromaterijal/ Industrija elektromaterijala, povezana je s velikim naučnim otkrićima XIX veka i sa industrijskom revolucijom. Proizvodi su raznovrsni, od uređaja za industriju do opreme za stanove. Proizvode se uređaji za železničku signalizaciju, materijal za osvetljenje, izolovana žica i kablovi za elektriku, liftovi, utovarivači, pokretne stepenice, transformatori, gemeratori… Spisak proizvoda namenjenih za domaćinstvo, mnogo je kraći - akumulatori, baterije, sijalice, elektro oprema za stanove (utikači, prekidači…). I ovo je veoma dinamičan sektor, koji uglavnom drže industrijski razvijene države, s tendencijom koncentrisanja preduzeća i fuzionisanja, iz kojih je nastalo nekoliko velikih grupa u SAD i EU (Francuska i Nemačka). Takođe, postoji tendencija koncentracije proizvođača u blizini većih svetskih metropola.

27

VRHUNSKA INDUSTRIJA August 1, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/01/vrhunska-industrija/ Industrija visoke tehnologija (Hight Tech), zvana ,,vrhunaska,, ili ,,pametna,, nalazi se u središtu inovacija i pronalazaka - ona traži intenzivno istraživanje (u koje se ulaže 30-35% dobiti) i na kome radi 40-50% inženjera i tehničara (,,siva materija,, preduzeća). Ovaj sektor omogućava klasifikaciju država, prema nivou razvoja i tehničkom progresu (otuda i dominacija SAD, EU i Japana i nekoliko NIRD - Brazil i Indija). Ovo je industrija s velikim kapitalističkim intenzitetom, visoke produktivnosti, koja ima veliki uticaj na ekonomiju država. U odnosu na druge sektore kao što su, tekstil ili crna metalurgija, vrhunska industrija je kreator zaposlenosti i veoma dinamična (često se nalazi u blizini velikih gradova, gde su koncentrisane laboratorije za istraživanje i univerzitetski centri, ili u regionima za rekonverziju, gde ima slobodne radne snage). Glavne grane ove industrije, koje je utvrdio OECD jesu elektronika, informatika, telematika, telekomunikacije, aeronautika, aerokosmička industrija, robotika, domotika i birotika.

PROIZVODNJA AVIONA August 2, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/02/proizvodnja-aviona/ Proces razvoja avijacije, je skoro identičan s procesom razvoja automobilske industrije. Nastao je prvo u Evropi, potom u SAD, ali s različitim okolnostima - na početku, samo se vojska zalagala za njen razvoj. Iako se u periodu između dva rata, javlja začetak civilne avijacije, s prvim redovnim linijama na severnom Atlantiku (Lufthansa, KLM), istinski razvoj civilne avijacije dešava se, tek 50-ih i 60-ih godina XX veka. Ekonomska moć država je od velike važnosti za razvoj ove industrije visoke tehnologije (zbog direktnih investicija ili subvencija u proizvodnji). Fabrike aviona se uglavnom grade na mestima, za koja se smatra da nisu ugrožena u slučaju izbijanja rata (npr. fabrika aviona Airbus u Tuluzu). U SAD dolazi do revolucije u civilnom vazdušnom saobraćaju (firma Boeing, proizvodi od 1970.godine avion Boeing 747, koji obeležava početak ere velikih aviona - Jumbo Jet). Amerika je ubedljivo na prvom mestu u proizvodnji aviona (do 1980.godine - sa tri četvrtine tržišta u industrijski razvijenim kapitalistikim državama). Zadnjih decenija XX veka, zahvaljujući programu Airbusa, EU nadoknađuje jedan deo zakašnjenja (od 914 prodatih aviona, trećina su Airbus-ovi, dok su dve trećine Boeing-ovi - ali prema novim narudžbinama, obe kompanije imaju isto tržište). Postoje samo dva proizvođača aviona za podelu civilnog tržišta, od kako je 1997.godine Boeing otkupio McDonell Douglas, u pokušaju da zaustavi brzi razvoj Airbus-a. Pored specifičnog slučaja supersoničnog francusko-engleskog Concorda (koji nikada nije leteo za druge kompanije, osim za Air France i British Airways), koji posle nesreće 2000.godine više 28

ne leti, EU vazduhoplovstvo počiva na Airbus-u. Ekonomska interesna grupa Airbus Industry formirana je 1970.godine (u koju su Aerospatiale - Francuska i Deutsche Aerospace Nemačka, uneli po 37,9% kapitala, dok se British Aerospace (Velika Britanija) priključio 1978.godine sa 20% kapitala , kao i Casa (Španija) sa 4,2% kapitala). Za izradu motora, uspostavljena je kooperacija firme Snecma (Francuska), sa američkim proizvođačem avionskih motora Pratt & Whitney i General Electric. Start Airbus-a je izuzetno bio težak, zbog dominacije američkog Boeinga. Od 1977.godine, Airbus počinje isporuku putničkih aviona Korejskim, Indijskim i pojedinim Američkim avionskim kompanijama (polazna tačka uspeha, koja se ne može osporavati). Ambiciozan program AX 380 od 2000.godine (proizvodnja velikog putničkog interkontinentalnog aviona, sa 555 mesta i radijusom dejstva od 15.000 km), zahteva veću javnu pomoć, koju njegov rival Boeing pokušava da onemogući preko STO. Bordo, Tuluz i Hamburg su lokaliteti, na kojima se gradi i sklapaju putnički avioni novog Airbus-ovog civilnog programa. Ulazak kompanija Aerospatiale-Matra, Dasa i Casa u EADS (European Aeronautic Defence and Space), još jedan je dokaz evropskog dinamizma u ovom sektoru industrije visoke tehnologije.

AEROKOSMIČKA INDUSTRIJA August 3, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/03/aerokosmicka-industrija/ Evropska kosmička industrija, bila je nepostojeća 50-ih godina XX veka ( dok su SSSR lansirali svoj prvi Sputnik 1957.godine i dok je prvi Amerikanac 1969.godine kročio na Mesec). Evropska kosmička agencija (ESA), osnovana je 1975.godine i organizovana oko NCSI (Nacionalni centar za svemirska istraživanja - Francuska), koji upravlja istraživačkim programima. ESA je okvir za saradnju 14 država EU, na izgradnji - kosmičkih letilica (satelite Arijana, izgradila je evropska grupa Arianespace, u kojoj Francuska ima 53% kapitala), satelita za detekciju (Meteosat) i telekomunikacija. Program Arijane je izuzetno ambiciozan, ali njegovo finansiranje zahteva velika sredstva (satelit Arijana je poleteo prvi put 1998.godine i smatra se najsigurnijim satelitom XXI veka). Arianespace proizvodi danas, više od polovine satelita, tako da njen američki konkurent NASA (National Aeronautics and Space Administration), više nije u prednosti. Najveći deo satelita, lansira se iz kosmičke stanice Kuru u Francuskoj Gvajani. Međutim, EU projekti o izgradnji kosmičkih brodova za vezu između Zemlje i stanica u orbiti, napušteni su zbog suviše velikih troškova.

ELEKTRONIKA August 4, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/04/elektronika/

29

Elektronska industrija je najnoviji sektor industrije visoke tehnologije, povezane s trećom industrijskom revolucijom. Ona je nastala u Americi, u vreme kada je vojska povezala laboratorije za civilno naučno istraživanje s vojnim istraživačkim centrima. Prvi komjuter napravljen je 1942.godine u Americi, za potrebe usavršavanja atomske bombe. Posle drugog svetskog rata, ovaj sektor daje nove proizvode - tranzistor (1945), integrisana kola (1958), prvi IBM tvrdi diskovi za optimizaciju skladištenja numeričkih podataka (1962) i Intelov mikroprocesor (1971). Elektronika je postala druga industrija u svetu - SAD, Evropa i Japan, realizovali su 1998.godine 78% svetske proizvodnje (SAD - 30%). Asortiman proizvoda elektronske industrije, veoma je širok - informatika, telekomunikacije (oprema za emitovanje televizijskog programa, oprema za mobilne komunikacije), razni industrijski uređaji (medicina, mernoregulacioni instrumenti, pomoćni uređaji za proizvodnju), proizvodi namenjeni širokom krugu potrošača (audio materijal, video uređaji, domotika, razni električni aparati), uređaji za civilnu i vojnu avijaciju i satelitsku opremu (elektronske komponente za automobilsku industriju, fleksibilne radionice - kontinualna proizvodnja malih serija delova zahvaljujući informatici i robotici). Azija, koja se kasno pojavila u ovom sektoru, sve više preovlađuje na tržištu - među prvih 15 država proizvođača elektronske opreme, 8 je iz Japana, 2 iz Južne Koreje, 4 iz Amerike i samo jedan iz Evrope.

INFORMATIKA August 5, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/05/informatika/ Informatika predstavlja automatsku obradu informacija, koju obavljaju mašine sa sve većim performansama. Informatička industrija, koja se često meša prema statističkim podacima sa elektronskom industrijom (zbog povezanosti sa njom), početkom 90-ih godina XX veka, izuzetno se razvija. Ova industrija isporučuje kompjutere i prateću opremu (štampače, skenere…), kompjuterske programe koji omogućavaju obradu podataka na računaru (obrada teksta, izrada crteža, baze podataka…), mašine za kopiranje i obradu pošte. Ona predstavlja 31,1% proizvodnje elektronske industrije (njen promet je iznosio 1989.godine - preko 164 milijarde dolara, 1999.godine - skoro 250 milijarde dolara - što predstavlja ukupnan rast u ovom periodu od skoro 50%). Zahvaljujući ovom uspehu, informatika je na početku XXI veka, postala najkonkurentniji sektor, s rastom koji treba da se nastavi u narednim decenijama. Asortiman proizvoda informatike, postao je izuzetno širok (jer su proizvodi namenjeni, industriji i domaćinstvu). Razvoj mikroinformatike, 80-ih godina XX veka, doprinosi velikoj tražnji proizvoda ove industrije od strane stanovništva i preduzeća. Nema informatike bez poluprovodnika i kompjuterskih programa. Proizvodnja poluprovodnika je grana elektronske industrije, za koju je neophodna, izuzetno visoka tehnologija (od 1985.godine Japan dominira svetskim tržištem - prvi u oblasti minijaturizacije kapaciteta memorije (sa 80% svetske proizvodnje), kao i snage računanja i niske cene. Označavanje brojevima elektronskih proizvoda i ,,nomadski,, proizvodi (lap-top kompjuteri, notebook uređaji - mobilna oprema) održavaju potražnju u punoj ekspanziji. Komponente za informatiku (integrisana kola, uređaji za memoriju), proizvode - 7 američkih kompanija, 10 japanskih i samo 3 evropske (svi 30

zajedno, dele 80% svetskog tržišta), pored novih kompanija iz Južne Koreje, Tajvana, Singapura i Koreje. Tržište kompjuterskih programa u rukama je nekoliko kompanija, među kojima je Microsoft (SAD), optužen za zloupotrebu dominirajućeg položaja, prvi u svetu.

TELEMATIKA August 6, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/06/telematika/ Industrijski sektor telematike (prenos informatskih podataka preko mreže za telekomunikacije) i sektor telekomunikacija, razvijaju se veoma brzo poslednjih godina. Označavanje informacija brojevima (numerizacija), glavni je pokretač njihovog razvoja tokom 80-ih godina XX veka (Francuska je, tako uvela Minitel, prvo telematsko sredstvo na svetu u službi stanovništva). Industrija optičkog vlakna (koje je usavršila kompanija Corning Glass 1970.godine), omogućava 1990.godine, optimizaciju dimenzije telematskih mreža, povećavajući količinu podataka komunikacija na istoj mreži. Od 1993.godine, zahvaljujući ,,nomadskoj,, telefoniji (mobilna telefonija), ovaj sektor doživljava ekspanziju. Struktura ovog sektora nije ista kao struktura informatike, jer i male države mogu postati kokurentne sa svojim proizvodima (Finska Nokia, Švedski Erikson…). Mobilni telefoni, predstavljaju 14% svetskog prometa opreme za telekomunikacije.

ROBOTIKA August 7, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/08/07/robotika/ Industrija visoke tehnologije, robotika, obeležava treću industrijsku revoluciju, koja započinje s kibernetikom (1948.godine) - kao sledbenik čiste i proste mehanizacije iz doba tejlorizma. Roboti, kojima upravljaju kompjuteri, široko se koriste u izradi delova i montaži (npr. automobila). Mašine s numeričkom komandom, omogućavaju optimizaciju procesa proizvodnje, povećanje produktivnosti i poboljšanje kvaliteta gotovih proizvoda. Robotika dovodi do smanjenja radne snage u velikim, industrijski razvijemi državama sveta. Na svetskom tržištu, preovlađiju SAD i Japan, iza kojih je Evropska unija.

TEKSTIL October 2, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/02/tekstil/ 31

Izrada tekstila, veoma je star zanat, nastao iz potrebe za proizvodnjom materijala za odeću. Tekstil je počeo industrijski da se proizvodi u XIX veku. U velikim regionima, Liona, Liverpula, Mančestera, Bremena i Bostona - predstavljao je najvažniju privrednu aktivnost. U početku, Evropa je prva u ovom sektoru, ali je pre početka prvog svetskog rata, pretiče SAD. Tekstilna industrija, jedna je od najrasprostranjenijih industrija u svetu. Tekstilna industrija proizvodi, prirodna vlakna (svila, pamuk, vuna, lan, juta) i hemijska vlakna. Ona isporučuje polugotove proizvode (tkanine i predivo) i gotove proizvode za potrebe stanovništva (industrija pletenih proizvoda, ženske i muške čarape, kape, posteljine, razni prekrivači, konfekcija), kao i proizvode za industriju (razne vrste platna). Tekstilna industrija, u proizvodnji koristi veoma jednostavnu tehniku za obradu prirodnog vlakna, ali i složeniju za obradu prirodnog vlakna. Njeni proizvodi imaju slabu ili srednju dodatnu vrednost. Ona ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu (80% radnika, i od 20% stručnih kadrova, samo 25% inženjera). U njoj preovlađuje ženska radna snaga. Od 80-ih godina XX veka, tekstilna industrija koristi progres informatike i elektronike. Na početku XXI veka (prema podacima Svetske federacije za tekstilnu industriju), potražnja za tekstilom u svetskim okvirima se povećava, sa godišnjom stopom od 2-3%, u korist veštačkog i na štetu prirodnog vlakna. U Aziji dolazi do izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Takođe, postoji tendencija kvalitativnog poboljšanja ponude, na osnovi tehnoloških inovacija (proizvodnja pomoću komjutera, razvoj istraživanja za proizvode s visokom dodatnom vrednošću - mikrovlakna), i novih metoda u poslovanju, ali samo u najrazvijenijim državama sveta. Izvoz u svetskim okvirima (1999.godine, iznosi 148 milijardi dolara) i predstavlja samo 3,5% izvoza gotovih proizvoda. U tom izvozu, najveće je učešće evropskih država (42%), iza kojih neznatno zaostaje Azija (41,8%). U nacionalnim okvirima, Kina je prvi izvoznik, ispred Nemačke, Italije i Južne Koreje. Glavne države, koje uvoze tekstilne proizvode su, SAD, Hong-kong (reeksport velikog dela uvezene robe), Kina i Nemačka.

ODEĆA October 5, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/05/odeca/ U potpunoj zavisnosti od tekstilne industrije, industrija odeće isporučuje razne proizvode (haljine i suknje, bluze, sakoe i pantalone, košulje, komplete namenjene za široke slojeve potrošača ili kolekcije visoke mode). U isti mah je i zanatska i industrijska proizvodnja, kojom dominiraju multinacionalne kompanije. Tipična industrija proizvođača, često se izmešta (42% aktivnosti za Francusku, 25% za Nemačku) u azijske, afričke ili države Latinske Amerike, zbog jeftine radne snage, pri čemu se ne ustručava angažovanje radnika na crno u ilegalnim radionicama (u kojima često rade i deca - naročito u državama Trećeg sveta). Sa 186 milijardi dolara, trgovina odećom u međunarodnim okvirima, razvijenija je od trgovine tekstilom. Kina je najveći izvoznik (16% svetske proizvodnje), ispred Hong-konga i Italije. SAD, Nemačka i Japan su najveći uvoznici. Prestanak važnosti sporazuma o multivlaknu (MFA) 2005.godine, dovodi do poremećaja u trgovini ovom robom. U Evropi, uvoz pokriva gotovo polovinu potrošnje odeće i predstavlja tri četvrtine njene proizvodnje (što ukazuje na 32

veliku zavisnost Evrope, od međunarodnog tržišta). Sredstva namenjena za godišnje odevanje stanovništva, svake godine su sve manja, čak i u razvijenim državama sveta (0,52%). Francuska industrija visoke mode, izvozi 70% svoje proizvodnje (u Japan, SAD, države Bliskog i Srednjeg Istoka), uglavnom je ,,Pariska,, i finansijski je veoma koncentrisana (velikim delom učestvuje u pozitivnom trgovinskom bilansu svoje države).

KOŽA I OBUĆA October 7, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/07/koza-i-obuca/ Industrija kože je stara. Ona daje veoma različite proizvode - obuću, novčanike, putne torbe, kofere… Koža se proizvodi svuda u svetu. Industrija kože koristi štavljenu kožu (hemijsko dejstvo na kožu) i to posebno goveđu. Evropa dominira tržištem kvalitetne kože (Italija), ali i države u razvoju (Kina, Brazil, Indija, Tajland), imaju sve kvalitetnije proizvode, kao sportsku obuću ili obuću za grad. Industrija obuće koristi razne materijale, od kojih je koža najvažnija. Države u razvoju izvezle su 1999.godine, 60% svetske proizvodnje (svetska trgovina je u porastu i dostigla je 36 milijardi dolara ili 1% povećanja godišnjeg izvoza, gotovih proizvoda u svetskim okvirima). Većina preduzeća razvijenih država, preorijentisala su svoju proizvodnju na obuću za sport i rekreaciju (poznate američke marke, Nike i Reebok, proizvode se u Aziji) i na obuću visoke klase. Francuska je bila primorana da promeni strategiju zbog konkurencije Italije i država Jugoistočne Azije. Kanada je kao uvaženi proizvođač, specijalizovana za zimsku i industrijsku zaštitnu obuću (danas veoma cenjenu, zbog uticaja mode) i izvozi dva puta više, nego što uvozi - u države Zapadne i Istočne Evrope i Japan. Italijanska, Francuska i Kanadska proizvodnja, uglavnom su delatnost malih i srednjih preduzeća.

INOVACIJE U INDUSTRIJI TEKSTILA October 9, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/09/inovacije-u-industriji-tekstila/ Tekstilna industrija u razvijenim državama, izdvaja 3-4% od ukupnog prometa za ulaganja u proizvodnju (u nova oruđa za rad). Tekstil je postao 90-ih godina XX veka, značajno tržište za vrhunsku industriju (robotika, elektronika, informatika, produktika - primena informatike na ekonomske procese proizvodnje), što je dovelo do prave tehničke revolucije i do znatnog povećanja produktivnosti preduzeća. Godišnja proizvodnja tkanina po razboju, povećana je sa 14.300m2 na 43.750 m2, a pređe sa 6 na 16 tona po radniku. Brzina proizvodnje novih razboja, na vazdušni i vodeni mlaz i projektile, veća je 4-6 puta od razboja s čunkom (brzina predenja ,,open end,, 10 puta je veća, od tradicionalnog načina predenja).

33

Modernizacija opreme, dovodi do smanjenja faza proizvodnje, do automatizacije procesa prerade i do transporta proizvoda u skladište sa čitave proizvodne linije, kao i do korišćenja višenamenskih mašina. Mikroprocesori se ugrađuju u sve vrste mašina - proizvodnja pomoću kompjutera, optimizuje izradu crteža, tkanina, formi… U odeljenjima za modne kreacije, stalno se stvaraju novi proizvodi. Oni podstiču na istraživanje i inovacije u ovom sektoru, zahvaljujući timovima inženjera i tehničara preduzeća, koji rade u saradnji sa industrijalcima na istraživanju sirovina i njihovom ponašanju u raznim fazama proizvodnje, kao i na smanjenju debljine vlakna, delovanjem na molekule iz kojih je ono sastavljeno. Tako je postala moguća tkanina u boji ,,bez boje,, laserskim nanošenjem izuzetno sićušnih brazdi po površini konca (,,fizička boja,, čistija od boje dobijene sredstvima za bojenje) - ili se koristi mikrohermetizacija, koja se sastoji od uključivanja u tkaninu aktivnih elemenata, smeštenih u rasejanim sićušnim kuglicama po tkanini, koje omogućavaju da se dobiju materijali, koji menjaju boju u zavisnosti od promene spoljnih uslova (termohromna, fotohromna, akvahromna, radiohromna, acidohromna… tkanina). Tekstil zvani ,,tehnički,, kao kombinovani materijal, proširuje oblast rada tekstilne industrije, povezujući je s građevinarstvom (čvrstina betona) i s medicinom (unose se biorazloživa tkiva u ljudsko telo - npr. takstilna armatura u estetskoj hirurgiji).

USLUGE - TERCIJALNI SEKTOR October 21, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/21/usluge-%E2%80%93-tercijalni-sektor/ Sektor usluga ili tercijalni sektor, proizvodi sve što nije ni poljoprivredno ni industrijsko - sva nematerijalna dobra. Tercijalni sektor, postao je 1998.godine, najznačajniji u pogledu zaposlenosti u industrijski razvijenim državama - u SAD on obuhvata 74% aktivnog stanovništva, Velikoj Britaniji 72%, Francuskoj 71%, ali u Kini samo 32% aktivnog stanovništva i u proseku od 30-50% u državama u razvoju. Nije lako odrediti, koliko ima zaposlenih u tercijalnom sektoru (javne službe i administracije, banke i osiguranja razne službe za stanovništvo - pošta, zdravstvo, obrazovanje, usluge u preduzećima, trgovina, turizam, transport, razne usluge održavanja - čine veliki broj jasno nedefinisanih aktivnosti, povezanih sa druga dva sektora. Novija evolucija (,,postindustrijska,,) moderne ekonomije XXI veka - ,,tercijalizacija,, obeležena je uključivanjem prva dva sektora u ogroman kompleks, u kome tercijalni sektor postaje izuzetno važan. Tercijalni sektor stimuliše privredu - zone oko gradova u kojima se u XIX veku koncentrisala industrija, postali su centri za koncentraciju tercijalnog sektora. Francuska ostvaruje prihod izvozom usluga (36% BDP) i na trećem je mestu u svetu, posle SAD (izvozi 2/3 BDP). Dinamika ovog sektora, u velikoj meri zavisi od dinamike u drugim privrednim aktivnostima i dovodi do regionalne nejednakosti. Razmena komercijalnih usluga u svetskim okvirima, procenjena je 1999.godine na preko 1.350 milijardi dolara (ova cifra je mnogo veća, jer dosta veliki broj usluga statistika, ne uspeva da zabeleži - nove usluge u oblasti tehnologije informacija i komunikacija, NTIK). Opšti sporazum o uslugama među državama OECD, zaključen je 1994.godine i ojačan 1997.godine, sa tri nova sporazuma - o telekomunikacijama, NTIK i finansijskim uslugama. Sporazum o tehnologijama informacija, 34

pokriva 600 milijardi dolara razmene u svetskim okvirima (početkom XXI veka, dovodi do ukidanja carine na ove usluge).

POKRETAČKA SNAGA PRIVREDNOG RASTA October 23, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/23/pokretacka-snaga-privrednog-rasta/ Tercijalizacija ekonomije, rezultat je dubokih promena u privrednim strukturama, koje je tokom 90-ih godina XX veka, ubrzala mondijalizacija - tako je tercijalni sektor, došao na mesto sekundarnog sektora (jer se usluge, prodaju nezavisno ili u paketu sa industrijskim proizvodima), kao pokretačka snaga nacionalne privrede i zaposlenosti. Pokretačka snaga privrede industrijski razvijenih država, u kojima dolazi do transfera zaposlenosti iz sekundarnog sektora u tercijalni sektor (u Francuskoj je u sektoru usluga u periodu od 1984.1995.godine, otvoreno preko 1.113 miliona radnih mesta), usluge igraju i ulogu točka zamajca u NIRD Azije i Latinske Amerike. U državama EU, tercijalni sektor nije više ,,utočište,, kao 80ih godina XX veka. Danas se sve više postavlja pitanje produktivnosti, zbog sve veće konkurencije izmeštenih usluga u državama s jeftinom radnom snagom (Azija, Severna Amerika, Latinska Amerika, pa i pojdeine države koje nisu članice EU), u kojima se javljaju preduzeća proizvođači usluga (knjigovodstvo, informatika, izdavačka delatnost…). Nesigurnost radnog mesta u uslugama, postavlja nove probleme, koje treba razmatrati.

PUTNI SAOBRAĆAJ October 24, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/24/putni-saobracaj/ Drum, s rekama i morem, predstavlja prvu vrstu prevoza i transporta, koji je korišćen u istoriji. Direktan kokurent, načinima sadašnjeg prevoza kopnom, drumski saobraćaj je najpogodniji koristi se za prevoz ljudi i robe i veoma je pogodan za korišćenje na kratkim i dužim rastojanjima. Svetski vozni park, imao je spor rast (od 1900-1945 godine, da bi se do kraja XX veka, učetvorostručio - u XXI veku omogučavaće prevoz 500.000 osoba), prateći porast životnog standarda i nove potrebe, vezane za proširenje gradskih zona. Stopa motorizacije, nije ista u svim državama sveta - trilaterala (SAD, EU i Japan) drže 90% svetskog voznog parka. Mnogi su danas protiv drumskog saobraćaja, zbog zagađenja (emisija buke i štetnih gasova) i saobraćajnih nezgoda, koje se dešavaju na putevima. Putne mreže u svetu, veoma su nejednake, po obimu i kapacitetu prevoza po kilometru - one zavise od gradske mreže koju dopunjavaju, ali isto tako i od podneblja (uzvišice, doline, klima). Ni kvalitet vožnje (vezan za pokrivenost - asfaltiranost puteva), nije jednak - razvijene države imaju najbolju infrastrukturu (100% puteva je pokriveno, u odnosu na 30% puteva država u razvoju). Svetska putna mreža ima ukupno oko 25 miliona kilometara pokrivenog puta (40% u SAD i Kanadi). EU i Švajcarska, raspolažu gustom putnom mrežom, s podelom 35

prema njihovom značaju, koji omogućavaju da se stigne do svakog mesta teritorije (s rasporedom sever-jug, koji preovlađuje). U SAD i Kanadi, putne mreže su ređe i pre svega bočne (istok-zapad), ali gušće u blizini privrednih zona i velikih gradova (severoistok SAD, region Meksičkog zaliva, Kalifornija, sevorzapad SAD, južni deo Kanade). Francuska putna mreža, najduža je u EU sa 800.000 km puteva, ispred Nemačke sa 500.000 km, Britanske sa 350.000 km, Španske sa 320.000 km, Italijanske i Poljske sa po 300.000 km… Prvi autoputevi, pojavili su se 1914.godine, oko New Yorka. Mreža svetskih autoputeva imala je 1998.godine, 150.000 km (59% u Severnoj Americi - SAD 82.000 km i Kanada - 7.200 km) i 26% u Evropi (400.000 km). Afrika ima samo 2.000 km autoputeva ili 1,3% svetskih autoputeva. U Aziji, Japan i Južna Koreja, najbolje su opremljene države, sa preko 5.000 km autoputeva ili 3,3% svetskih autoputeva. Prevoz ljudi privatnim kolima, dostigao je 1998.godine 87,7% od ukupnih putovanja u državama OECD. Kolektivni prevoz (gradski i međugradski autobuski saobraćaj), ekonomičniji je način prevoza, koji je 1998.godine predstavljao 12,3% od ukupnih putovanja u državama OECD (ali sa velikim razlikama - Francuska 5%, Nemačka 9,1%, SAD 3,1%). Prevoz (transport) robe drumom, nametnuo se zadnjih decenija XX veka. U svetu postoji oko 185.000 miliona transportnih drumskih vozila (45% voznog parka nalazi se u SAD, 25% u Aziji - pre svega u Kini i Japanu, i 22% u Evropi). Drumski prevoz robe (DPR) različito je organizovan u svakoj državi, kako u pogledu propisa (brzina, bezbednost, opterećenje…), tako i u pogledu preduzeća (mala, srednja preduzeća i velike kompanije). U EU, liberalizacijom DPR-a povećana je konkurentnost među prevoznicima i uspostavljena ,,slobodna vožnja,, - svaki prevoznik, može da utovari i istovari teret, izvan svoje države, unutar EU.

ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ October 27, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/27/zeleznicki-saobracaj/ Industrijska revolucija, je od voza napravila, do 60-ih godina XX veka, prvo prevozno sredstvo kako za putnike, tako i za teret (robu), ali je od tada prevagnuo putni saobraćaj (drumski transport). Prevoz šinama ima dobru stranu, jer njegova infrastruktura zauzima malo javnog prostora (trostruko manje, nego putna infrastruktura), troši malo energije i slabo zagađuje, dok je bezbednost očigledna. Ali je voz manje pogodan od puta - mora da se zaustavlja na stanicama i putnik po izlasku iz voza, mora da koristi put. Železničke mreže u svetu su takođe, veoma različite (najgušće i najbolje su organizovane u razvijenim državama). U Severnoj Americi, železnička mreža je ređa nego u evropskim državama, zbog veoma velikih rastojanja, koje treba prevaliti (od Atlantika do Pacifika, ima 4.500 km - tako da je prevoz putnika vozom u SAD i Kanadi, izuzetno je slab, oko 0,3% svetskog železničkog saobraćaja). U toku je projekat za VVB u Floridi i na liniji BostonNewyork-Vashington. U EU, prevoz putnika se postepeno povećava, sa uvođenjem mreže VVB. U pogledu prevoza tereta, borba s putnim saobraćajem, postala je izuzetno neravnopravna, posebno zbog fleksibilnosti koju pruža put (osim u nekim državama u razvoju - Kina) i u Istočnoj Evropi. 36

Voz bi mogao da ponovo osvoji delove tržišta sa uvođenjem novog sistema, prevoza kamiona na vagonima (kao u Švajcarskoj i Austriji) i stvaranjem višenamenskih koridora za put, železnicu i rečni saobraćaj, duž trase gasovoda, koja povezuje velike luke, s važnim centrima u unutrašnjosti države. U SAD izgradnja železničkog mosta između dve ekonomske zone, atlantske i pacifičke, ukazuje na zainteresovanost za prevoz vozom na dugim rastojanjima. Francuska je među poslednjim država EU (ne računajući države, koje su skoro postale države članice EU), u kojoj je čitava železnica u rukama države (Nacionalno preduzeće za francusku železnicu - NPFŽ, osnovano 1938.godine, kao veliko nacionalno preduzeće u svojini javne službe). Obzirom na direktive EU u materiji liberalizacije transporta, Francuska će biti primorana, da stavi na diskusiju i celishodnost postojanja ovog velikog javnog preduzeća. Osnivanje Francuske železničke mreže (FŽM) 1997.godine, koja iznajmljuje svoju infrastrukturu NPFŽ-u, predstavlja moguću javnu inicijativu, u neophodnom pravcu.

REČNI SAOBRAĆAJ October 28, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/28/recni-saobracaj/ Velike plovne rečne ose, koje se mogu eksploatisati za moderan transport, retke su i nejednako raspoređene u svetu - nama ih u planinskim regionima niti u sušnim zonama. Ove ose s najgušćim saobraćajem, povezuju pomorske luke u industrijski razvijenim državama, s najproduktivnijim privrednim zonama u kontinentalnom delu. Evropa nema više mrežu, koja bi bila integrisana - ima samo dve vekike ose, Rajnu i Dunav (međusobno povezane, od 1985.godine, preko doline Majne i Regnica, koje formiraju kontinentalnu osu od 3.500 km od Severnog do Crnog mora). Ostale evropske reke, kao Rona, Sena, Mozel i Meza, imaju samo kraće plovne deonice i nedostaju im moderne veze primerene plovidbi, velikog gabarita evropskog tipa. Države bivšeg SSSR-a, nasleđuju integrisanu mrežu sa sistemom Volge od 3.500 km i kanalima za povezivanje. Severna Amerika, ima dva usaglašena sistema, Sent Lorens i Grejt Lejks i sistem Misisipi koji je povezan sa Misurijem i Ohajom, formirajući 6.000 km, plovnog puta. Kina ima dve velike reke, Jangcek-jang i Cijang, ćime povezuje Kanton, Makao i Hong-kong. Rečno brodarstvo modernizuje se u Evropi s baržama i remorkerima, kao i s kanalima za plovidbu konvoja do 5.000 km. Rečni put, mogao bi ponovo da osvoji delove tržišta i da prevagne nad drugom vrstom prevoza, zahvaljujući multimondijalizaciji (sistem slanja određenog proizvoda, s jednog mesta na drugo, različitim prevoznim sredstvima) i kontejnerizaciji rečnim putem, poput nedavno uspostavljene veze između Lila, Denkerka i Roterdama, evropskom mrežom kanala. Međutim, rečni transport u Evropi predstavlja, samo 16% od načina za prevoz tereta (bez pomorskog).

37

POMORSKI SAOBRAĆAJ October 31, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/10/31/pomorski-saobracaj/ Ovaj način saobraćaja, imao je uspehe i padove tokom istorije. Prevoz putnika morem, razvio se u vreme velikih parobroda, od druge polovine XIX veka, ali je od 1950.godine prestao svaki interes za ovom vrstom prevoza. Došlo je do izvesne obnove s brodovima za krstarenje i prevozom na kratka i srednja rastojanja feribotima (prelazak s jedne obale, na drugu). Međutim, prevoz morem ostaje rentabilan na dugim rastojanjima za robu, bilo da je reč o sirovim proizvodima (nafta, žitarice, ruda, drvo) ili gotovim proizvodima (automobili, mašine…). Kontejnerizacija, koja se pojavila 50-ih godina XX veka i koja se od tada široko afirmisala, donosi pomorskom saobraćaju, znatan deo tržišta. Redovne linije (u kojima je utvrđen polazak i unapred određena mesta zaustavljanja), obuhvataju 20% svetskog prevoza rastuća kontejnerizacija, odvija se prema novom sistemu ,,od mesta do mesta,, (od jedne do druge luke), s putem oko sveta, na inicijativu grupe Evergreen 1992.godine. Tramping označava linije koje nisu redovne, gde brod ide tamo, gde ide roba. Pomorska Konvencija (osnovana 1849.godine u Velikoj Britaniji - koja okuplja brodovlasnike velikih sila, s ciljem da se malom broju brodovlasnika, daju povlastice), organizuje zaključivanje sporazuma između operatera na redovnim linijama, na kojima plove samo brodovi, koje je ona prihvatila. Autsajderi su brodovi, koji nisu članovi Konvencije i koji uprkos svemu, plove svojim koridorima za plovidbu (oni dolaze, pre svega iz država u razvoju). Pomorski saobraćaj pod nacionalnom zastavom, umanjen je sa 65% na 25% u periodu od 1970.-1999.godine, u korist flote pod stranom zastavom, koja se povećala sa 27% na 45%. Države OECD, sve manje plove pod svojom zastavom. Japan ima 13% svetske flote, SAD 6,2%. Države u razvoju obezbeđivale su 1999.godine 40% prevoza morem u svetu (sama Azija predstavljala je 21,6% - 38% od toga NIRD (Tajvan, poseduje treću svetsku flotu). Mondijalizacija doprinosi ublažavanju propisa za pomorski saobraćaj. Plovidba pod stranom zastavom, novija je pojava, koju su uvele SAD u toku drugog svetskog rata, ali u kojoj preovlađuju države u razvoju (od njih operateri za pomorsku plovidbu industrijski razvijenih država, dobijaju potrebne papire za opremanje broda i zastavu da nebi plaćali taksu). Panama, Liberija, Kipar, Malta, Bermudi - tako, imaju 48% svetske flote. Pod stranom zastavom plovi i 73% američkih brodova. Raspoređenost lučkih platformi, odnosno luka i njihove dodatne industrijske i trgovačke aktivnosti, promenile su se od 80-tih godina XX veka. Evropa je na taj način, izgubila svoju nadmoć. Roterdam, deli sa Singapurom, naziv prve svetske luke. Promet u ovim lukama, prelazi preko 300 Mt i iznosi više nego promet svih francuskih luka zajedno. U oba slučaja, nafta igra značajnu ulogu. Lučki saobračaj, sve više je orijentisan na kontejnerizaciju, što je zahtevalo preuređenje luka - Azija ima 8 luka za brodove nosače kontejnera, od ukupno deset u svetu. Budućnost luka u XXI veku, zavisiće od njihove sposobnosti da primaju brodove nosače kontejnera, kao luka Avr - u kojoj je otvoreno gradilište, za izgradnju novih specijalizovanih basena. 38

VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ November 2, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/11/02/vazdusni-saobracaj/ Tržište vazduhoplova, povećalo se za 60%, od 1986.godine. Do 2015.godine, 16.000 novih aviona biće isporučeno vazduhoplovnim kompanijama. Masovna proizvodnja, pojavila se pre 40 godina, s lakim legurama, s motorima na reaktivni pogon i sa uvođenjem elektronike u avione. U periodu od 1955.-1957.godine, motori na reaktivni pogon (Boeing 707, Karavela), potiskuju avione sa elisom, dok se 1970.godine pojavljuju veliki širokotrupni avioni (Boeing 747, AirBus, DC 10). Kargo avioni predstavljaju novinu 90-ih godina XX veka, sa avionima tipa Boeing 747-700, koji mogu da prevoze 100 tona tereta na udaljenosti od 6.000 km. Cene su znatno smanjene, s povečanjem veličine aviona, ali i sa ublažavanjem propisa do koga je došlo u SAD, 1978.godine (ćime je izazvana oštra konkurencija između vazduhoplovnih kompanija, ponekad na štetu bezbednosti). Vazdušni saobraćaj, preovladava na dugim transkontinentalnim i interkontinentalnim relacijama, ali na srednjim rastojanjima unutar Evrope, sve veća konkurencija su mu VVB. Eurostar, tako preuzima delove tržišta avionskom saobraćaju od 1995.godine, za prevoz preko Lamanša. Avionski saobraćaj odvija se avionskim koridorima, s jedne strane loksodromskim rutama (najkraći put, između dve tačke zemljine površine), koje omogućavaju da se dobije u vremenu na dugim rastojanjima i s druge strane, izobarskim rutama, na kojima se koriste optimalni vetrovi za kratka i srednja rastojanja. Ove avionske rute, formiraju koridore (širine 18 km) u kojima se svaki avion, strogo drži svoje putanje. Kao brodovi, avioni mogu biti na ,,redovnim,, linijama s čestim letovima i s tačno određenim mestima zaustavljanja - drugi lete povremeno, kao čarteri, koji mogu promeniti rutu i mesta usputnog sletanja, udovoljavajući zahtevu turističkih agencija. Polovina od 1.500 vazduhoplovnih kompanija u svetu, letela je 1998.godine na redovnim linijama. Sve je više, avioprevoznika, pa je zasićenost vazdušnog prostora, postala veliki problem. SAD i dalje vladaju, vazduhoplovnim tržištem sa čeiri prve kompanije u svetu (United Airlines, American Airlines, Delta, Nortwest). Evropljani su na 5. mestu (British Airways), 7. mestu (Air France) i 9. mestu (KLM). Azijske kompanije, zauzimaju 6.mesto (Japan Airlines), 8.mesto (Singapore Airlines) i 10. mesto (Korean Airlines). U SAD, domaći saobraćaj predstavlja četvrtinu od ukupnog avio saobraćaja (velika rastojanja) u odnosu na 13% u Evropi, Saobraćaj unutar zone Pacifika predstavlja 15% svetskog aviosaobraćaja, saobraćaj između SAD i Evrope predstavlja 11% svetskog aviosaobraćaja i saobraćaj između Azije i Evrope predstavlja 6% svetskog aviosaobraćaja. Sa uvođenjem habinga (pre 20 godina), menja se i način poslovanja vazduhoplovnih kompanija. Mreža jedne kompanije, organizuje se na bazi prikupljanja putnika ili tereta na jednom ili više velikih aerodroma, tako da se poboljšava povezanost, umesto da se otvara samo jedna glavna linija.

39

TURIZAM - VAŽNA PRIVREDNA AKTIVNOST November 4, 2011. BorskiEkonomskiForum - borefor http://borefor.wordpress.com/2011/11/04/turizam-vazna-privredna-aktivnost/ Može se reći, sa sigurnošću, da je turizam, 1998.godine bio prva svetska industrija usluga, zapošljavajući preko 225 miliona osoba u svetu (jednog od deset stanovnika sveta) i prema SOT (Svetska organizacija za turizam), s godišnjim rastom od 3-5%. Međutim, turizam je veoma osetljiv na događaje u svetu i na ekonomsku konjukturu. SOT procenjuje da 613 miliona turista putuje po svetu - i očekuje da će broj turista porasti do 2010.godine na 1 milijardu, a 2020.godine na 1,6 milijardi. Prihod od turizma, iznosi je preko 477 milijardi dolara i trebalo bi da se udvostruči do 2015.godine. Na Konferenciji u Otavi (1991.godine), turizam je podeljen na - interni (kad stanovnici države, ne prelaze granice svoje države), domaći (obuhvata interni turizam i turizam slanja - turiste iz drugih država) i međunarodni turizam (obuhvata turizam prijema i turizam slanja - domaće turiste u stranim državama i turiste iz drugih država). Međunarodna turistička tražnja se povećava, ali neredovno, zbog događaja u određenim zonama sveta (npr. Egipat - zbog političke nestabilnosti ili Azija - zbog ekonomske krize iz 1997.-1998.godine). Međunarodni turizam ima veliki uticaj na platni bilans pojedinih država (Francuska, Španija, Grčka…). Geografska raspoređenost turističkih pravaca, iznosi na videlo nejednakost, kojom se potvrđuje nadmoćnost industrijski razvijenih država u svetu. Obim turističke aktivnosti, zavisi od životnog standarda i od situacije u državama slanja i prijema turista. Evropa, ostaje na čelu sa 362,2 miliona turista ili 60% svetskog broja turista i sa 223,3 milijarde dolara prihoda od turizma. Na drugom mestu je američki kontinent, sa 118,9 miliona turista ili 19,8% svtekih turista i 119,8 milijarde dolara prihoda od turizma. Jugoistočna Azija i Pacifik, imaju 90,2 miliona turista i 83,2 milijarde dolara prihoda od turizma. Afrika dosta zaostaje, jer ima samo 23,2 miliona turista i 8,7 milijardi dolara prihoda od turizma, Bliski Istok ima još manje - 14,7 miliona turista i 8,6 milijardi prihoda od turizma, dok Južna Azija ima najmanje - 4,6 miliona turista i 4,1 milijardi dolara prihoda od turizma. Međunarodni turizam je u rukama velikih multinacionalnih kompanija, koje uključuju sve aktivnosti (turističke agencije, lance hotela, prevoz avionom…) - Holiday Inn (SAD), Choys Hotels, Eycor, Club Mediteran…

40