You are on page 1of 3

Oliver Jovanovi: I ISTORIJA UMETNOSTI U SLUBI (GEO)POLITIKE?

Kakve veze zaboga, ima istorija umetnosti sa (geo)politikom ? Pa ima, ima. Ali da krenemo redom. Najpe kao uvod evo neeg malo banalnijeg to na izgled nema nikakve veze s temom slavne holivudske melodrame i ,,istorijski spektakli,, o antikom svetu, Grcima, Rimljanima...Jeste li primetili neto neobino dok ste uivali u tim ostvarenjima A i B produkcije ? Gledajui te raskone umotvorine kao mali, sve mi je izgledalo onako kako bi i trebalo da bude beli vitki kameni stubovi, sneno beli kipovi, Rimljani u belim togama, plave Rimljanke takodje u belim togama, bradati plavokosi plavooki Zevs itd...itd... Ali ekaj kaete vi - uspori malo... Tu neto ne tima... Vi naravno ve nasluujete o emu elim da Vam priam ? Eto, ja sada kapiram ono to nisam kapirao kao klinac stari Grci i Rimljani nosili su odeu u svim moguim bojama i nijansama, njihovi kameni kipovi nisu bili beli ve potpuno,,ofarbani,, to jest oslikani i izgledali su sasvim kao i ti Grci i Rimljani, uglavnom tamne kose i oiju, junjake puti. Delovi statua koji su oponaali nabore tkanina bili su i u bojama tih tkanina (Slika 1. pokazuje Koru Erechtheion s Akropolja iz V

veka p.n.e onakvu kakvu je znamo iz itanki. Slika 2. je rekonstrukcija koja pokazuje kakva je ona nekada zaista i bila a na osnovu nadjenih tragova boja - azurit, malahit i minium koje su nanete zajedno sa otopljenim pelinjim voskom direktno na statuu). Hramovi i njihovi stubovi bili su takodje u boji, oslikani (po naim merilima - dreee) spolja i iznutra plavo, uto, crveno, zeleno E, a sada normalno sledi pitanje zato se u filmovima (ali i ne samo u filmovima ve i kao to emo videti i u gotovo celokupnoj istoriji umetnosti, barem do nedavno ) ljudi antikog sveta i njihovi hramovi prikazuju tako "bledunjavi" Odgovor je neke stvari su mogle zapoeti i nenamerno, naprosto zbog nedostatka informacija. Tek pre koju deceniju, dokazano je nakon temeljnih hemijskih analiza obavljenih na statuama s Akropolja da su one bile od glave do pete ,,u koloru,, Ljudi XVII, XVIII, IX i najveeg dela XX veka imali su pred sobom samo ,"bele oglodane kosti" stare arhitekture i vajarstva.Bilo je i nekako samo po sebi prihvatljivo da je to oduvek tako i bilo - ,,isto belo,, ( gotovo kao ona reklama za deterdent!) Najuticajniji istoriari umetnosti, slikari i arhitekte, isticali su tu ,,uzvienu, istu antiku belinu,, kao neto emu treba teiti u umetnosti. Arhitekte su oponaajui takav za antiku - neprirodan stil, osmiljavale avetinjski bele gradjevine koje nisu bile nita drugo do ,,novokomponovane,, verzije Grkih i Rimskih hramova samo to su ova zdanja sada bila banke, muzeji, galerije, palate pravde ili ak poznata ,,Bela kua,, koju mnogi smatraju vrhuncem plagijata i neukusa (Naao sam negde i podatak, za koji ne znam koliko odgovara istini - da je gradjena od Brakog mermera ? Ako je to tano - teta za kvalitetan mermerS druge strane, arhitektura koja nije samo neinventivno oponaala taj lani Grko Rimski stil uspela je i da stvori dela vredna panje). Dakle, ako pratimo dosledno ovu liniju jasno nam je i zato su Junjaci maslinaste boje koe s obala toplog Mediterana ( Grci i Rimljani ) a iji su portreti ostali zamrznuti u vremenu uz pomo brojnih bista i statua bili nekako od samog poetka predstavljani javnosti kao bledunjavi severnjaci. Vremenom je to prelo u stereotip a onda se malo umeala i ranije pomenuta geo-politika i nije tom okotalom kalupu dozvolila da se tek tako raspri i nestane. Naime, zadnjih nekoliko stotina godina, vei deo sveta kontroliu sile iji su narodi severnjakog ( nordijskog ) fizikog tipa, poput svetlokosih anglosaksonaca ili slovenskih Rusa. Ono to se u antiko vreme smatralo gotovo sramotom imati ,,utu kosu,, koja izgleda ,,kao slama u svinjskom oboru,, (kako se ,,poetino,, izrazio jedan Grki pisac) postalo je u moderno doba simbolom prestia i moi. Svetla kosa i plave oi su nekada izazivali odvratnost i gadjenje kod civilizovanih Grka i Rimljana, bili su simbolom varvarstva, divljatva i uopte zatucanosti. A s obzirom i da su robinje preuzete iz ratnog plena Galije i Germanije mahom bile plave i da su esto zavravale u bordelima i kao privatne ,,kune igrake,, plavua je postala i simbol takozvane lake ene, ene za zabavu pa su ak i istokrvne Rimljanke prostitutke vremenom poele da farbaju kosu afranom da bi na taj nain privukle klijentelu. Moda od tog vremena i postoji ta fama o ,,glupoj plavui,, koja je eto nekako stigla ak i do vremena uvene Merlin Monro. Suvino je i rei da je antiki tip lepote bio u potpunoj suprotnosti sa onim to danas vidimo na modnim pistama i u reklamama. Grci i Rimljani nisu imali nita protiv dobrog provoda sa svojim plavim robinjama (i robovima ) ali je za njih pojam lepote i uopte ideala kome su teili bio vezan gotovo iskljuivo za ,,crnomanjaste,, Junjakinje i Junjake. Reeno sadanjim jezikom -tamnokosa tamnooka devojka maslinaste koe i mladi tamne kovrdave kose bili su olienje nekakve tadanje predstave o ,,super-rasi ,, E pa oigledno se svet otada okrenuo za 360 stepeni ! ( A za koji vek okrenue se opet tada e verovatno u modi biti uske, kose oi pa e moda i belci hiruki ,,poboljavati,, svoje oi u tom pravcu, ko zna ? )

Ali vratimo se prii o onom vetaki odravanom stereotipu - o ,,plavom Grku,, i ,,plavom Rimljaninu,, Poeljan klie nema ta, sa porukom koja se neprimetno uliva u podsvest stotina miliona ljudi irom planete. Radi se tu i o jednom mehanizmu koji se uvek ponavlja tokom smena svetskih carstava i imperija nove imperije preuzimaju nasledje od starih imperija, prilagoavaju ga sebi i svojim kratkoronim ili dugoronim potrebama (Evo jednog karakteristinog primera jeste li primetili gde se simboli stare moi iz doba piramida, poznati obelisci i sfinge sve nalaze? Ima ih u Parizu, Londonu, Istanbulu, Rimu, Berlinu, Vaingtonu a ako se ne varam i u Moskvi i Petrogradu. Prosean Amerikanac ,,kamenu iglu,, u Vaingtonu verovatno smatra domaim proizvodom iz vremena Defersona ili tu negde. Ko god je mogao, ko god je eleo svetsku mo oerupao je prastare centre moi u Mesopotamiji i na Mediteranu. Englezi bi jednostavno doli brodom do obala Grke i ,,demontirali,, statue s postolja kao da im je to dedovina). Sada su i ,,Holivudske melodrame,, i kolske itanke, mnogo, mnogo jasniji Ali evo, sluajte i dalje - imam u svojoj biblioteci jedno, kako se to obino kae kapitalno delo. Naslov glasi: ,,Densonova istorija umetnosti,,(H.W.Janson History Of Art, Harry N.Abrams, Inc.Publishers New York ) Sjajna knjiga na prvi pogled. Kada je pre koju deceniju kupovana u knjiari, meni je izgledala kao sveobuhvatno, univerzalno delo iz oblasti istorije umetnosti. Delo koje bi trebalo na pravi nain da proprati gotovo celokupnu svetsku istoriju slikarstva, arhitekture, vajarstva itd. Trebalo mi je malice vremena da shvatim. Jedna od najhvaljenijih knjiga koja se preporuuje recimo, studentima likovnih akademija je gotovo u potpunosti evrocentrino tivo... Ako izuzmemo poglavlja o Mesopotamiji i drevnom Egiptu sve ostalo je Evropska umetnost ( i kultura moderne Severne Amerike je uglavnom derivat te iste Evro kulture). O umetnosti Inka i Maja, ravnih po mnogo emu umetnosti (ali i nauci ) starih Grka naiete samo kratke napise, praktino jedan saetak. Isto je zadesilo i neprocenjivu umetnost Kine, islamskih zemalja ili Japana ( Ali zato imate prilino podroban tekst o ,,pop artu,, i Roju Lihtentajnu ije je najvee dostignue slika koja predstavlja uveanu kopiju jednog kvadrata stripa i zove se ,,Devojka za klavirom,,). Jasno je naravno odakle potie ovaj evrocentrizam Evropa je dugo bila vodei kontinent kao to to sada nastoji da bude Amerika (Amerocentrizam ? Postoji li i taj izraz ? ) pa je i ostatak sveta ,,veban,, da stvari gleda kroz ,,Evropsku optiku,, Nisu to ba bezazlene stvari kako se ine... Van ove teme o istoriji umetnosti pomenimo samo jo i mape sveta. I tamo postoje ,,centrizmi,, zavisno od toga ko je trenutno prvi i najmoniji. Pogledajte samo naizgled nedunu geografsku kartu jo uvek je jedan relativno mali i neugledni kontinent nekako istaknut, nekako uvek u sreditu sveta. Tek fotografija nae planete iz orbite pokazuje jednu malo drugaiju istinu.