P. 1
Der Ma To

Der Ma To

|Views: 4,604|Likes:
Published by zoranmunk

More info:

Published by: zoranmunk on Nov 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/15/2013

pdf

text

original

Sections

  • Predavanje 3. GRUPA ECZEMA
  • Predavanje 4. ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE
  • Predavanje 5 . PAPULOZNE DERMATOZE
  • Predavanje 6. VEZIKULOZNE DERMATOZE
  • Predavanje 7. BULOZNE DERMATOZE
  • Predavanje 8. KERATOZE
  • Predavanje 9. NODOZNE DERMATOZE
  • Predavanje 10. DISHROMIJE
  • Predavanje 11. TUBEROZNE DERMATOZE
  • Predavanje 12. ULCEROZNE DERMATOZE
  • Predavanje 13. FOLIKULOZE
  • Predavanje 14. VEGETANTNE DERMATOZE
  • Predavanje 15. ATROFIJE KOŽE
  • Predavanje 18. TRIHOZE
  • Predavanje 19. HIDROZE
  • Predavanje 20. ARTEFICIJELNE DERMATOZE
  • Predavanje 21. DERMATOMIKOZE
  • Predavanje 22. PIODERMIJE
  • Predavanje 23. TUBERKULOZA KOŽE
  • Predavanje 24. NEVUSI
  • Predavanje 26. TUMORI KOŽE
  • Predavanje 27. SYPHILIS
  • Predavanje 28. GONORRHOEA
  • Predavanje 29. ULCUS MOLLE
  • Predavanje 30. URETHRITIS NON-GONORRHOICA

Predavanje-1.

UVOD KOŽNE I POLNE BOLESTI
UVOD DERMATOVENEROLOGIJA PROUČAVA:
• • • Kožne bolesti Polne bolesti i Kozmetologiju

GRAĐA EPIDERMISA: •
• • • • •

STRATUMI:
corneum lucidum (dlanovi i tabani) granulosum spinosum i basale

MAKROSKOPSKI IZGLED KOŽE
• površina – od 1, 5 do 2 m (kvadratnih)

SLOJEVI EPIDERMA-POKOŽICE:
• • • • • rožasti sloj svetli – sjajni - providni sloj zrnasti sloj nazubljeni - Malpigijev – sloj i temeljni - osnovni - matični sloj

IZGLED KOŽE ZAVISI OD:
• • • • genetskih faktora uzrasta predela tela i opšteg stanja organizma

KERATINIZACIJA ORTOKERATOZA - hiperplastičnoorožavanje PARAKERATOZA - hiperplastičnoizmenjeno orožavanje LAMINA BASALIS PREDSTAVLJA: MATIČNI - TEMELJNI SLOJ LINIJU ODVAJANJA SA DERMOM EPIDERMO-DERMALNU GRANICU
DERMIS - krzno kože - CORIUM se sastoji iz: • stratum papillare i • stratum reticulare

BOJA KOŽE ZAVISI OD KOLIČINE PIGMENATA:
• • • • melanina oksihemoglobina karboksihemoglobina i karotena

DEBLJINA KOŽE IZNOSI:
• • • od 0, 5 – 4 mm najtanja – očni kapci najdeblja - dlanovi i tabani

RELJEF KOŽE ČINE:
• • • • grebeni žlebovi pore znojnih žlezda i otvori pilosebacealnih jedinica

GRAĐA DERMA:
• • • • • • • • kolagena i elastična vlakna osnovna amorfna supstanca arterijski pleksusi venski pleksusi limfni sudovi glatki, poprečno-prugasti mišići slobodni nervni produžetci senzitivne korpuskule i

GRAĐA - KOŽA SE SASTOJI IZ:
• • • pokožice krzna i potkožnog masnog tkiva

1

drugih ćelija

HYPODERMIS – SUBCUTIS ČINE:
• • panniculus adiposus i retinacula cutis

EFLORESCENCIJE PRIMARNE I SEKUNDARNE
• • • u ravni kože iznad ravni kože i ispod ravni kože

GLANDULAE:
• • • • glandulae sudoriferae: ekkrine znojne žlezde apokrine znojne žlezde i glandulae sebaceaealis

U RAVNI KOŽE
• • • • • • • • • macula eritem(enantem) halo purpura hiperpigmentacija hipopigmentacija apigmentacija tetovaža i teleangiektazije

ADNEKSA KOŽE ČINE:
• • • žlezde dlake i nokti

PILUS
• • • • • • • terminalna dlaka velus dlake lanugo dlake terminalna sadrži: medullu cortex i cuticulu

IZNAD RAVNI KOŽE
• • • • • • • • • • • • • • • • papula vezikula bula pustula urtika plak tuber nodus tumor vegetacija skvama krusta eshara cista keratoza i fima

UNGUIS SE SASTOJI IZ:
• • • • • radixa unguis corpusa unguis lunule sulcusa unguis i eponychiuma

FIZIOLOGIJA – FUNKCIJE KOŽE:
• • • • • predstavlja barijeru mehaničkim, hemijskim i fizičkim noksama učestvuje u procesu termoregulacije senzorna funkcija imunološka uloga i uloga u estetici - kozmetologiji

HISTOPATOLOGIJA KOŽE EPIDERMA I DERMA
• • • uzima se materijal za biopsiju uvek sa ivica promena deo obolele i deo zdrave kože radi upoređivanja-komparacije

ISPOD RAVNI KOŽE • erozija • ekskorijacija • ulceracija • ragada • fisura • vulnuus • cikatriks • fistula • absces • atrofija • skleroza i • poikilodermija

ANAMNESIS

2

• • • • •

istorija bolesti anamnesis familliae anamnesis vitae anamnesis morbi i socio-epidemiološki podaci

IIF

HISTOPATOLOŠKA DIJAGNOSTIKA • cito-dijagnostika po Tzancku • direktna imunofluorescentna tehnika i • indirektna imunofluorescencija OPŠTA TERAPIJA • peroralna terapija i • parenteralna terapija

STATUS PRAESENS • status dermatovenerologicus • seu localis • inspekcija eflorescencija • palpacija • klinički pregled limfnih žlezda • registracija promena i • objektivni pregled bolesnika

LOKALNA TERAPIJA TOPIČKI LEKOVI-PREPARATI:
• tečni • polučvrsti i • čvrsti FIZIKALNE METODE TERAPIJE • krioterapija • zračna terapija i • elektroterapija MALE HIRURŠKE INTERVENCIJE • incizija • ekscizija • ekskohleacija i • dermabrazija

DOPUNSKA KLINIČKA ISPITIVANJA
• • • • • • • vitropresija kiretaža povlačenje zašiljenog predmeta po koži pritisak mandrena jak bočni pritisak na kožu manuelna trakcija pramena kose

LABORATORIJSKE METODE ISPITIVANJA • mikološke • bakteriološke • serološke rreakcije na sifilis • biopsija • DIF

Predavanje-2. ERITEMATOZNE DERMATOZE

PODELA:
• • • generalizovani eritemi regionalni i vazomotorni • • bakterije i viruse

GENERALIZOVANI ERITEMI – EXANTHEMA ETIOLOGIJA ALERGIJSKE REAKCIJE PO TIPU – ARTHUS-OVOG FENOMENA NA:
• • brojne alergene-lekove toksine

NAJČEŠĆI ALERGENI
• • • • • • • analgetici antipiretici antibiotici barbiturati antidijabetici vitamini – B 1 tuberkulostatici

i

B 12 i

OD ANALGOANTIPIRETIKA NAJUČESTALIJI SU:

3

• • • • • • salicilati fenacetin pirazoloni novalgetol prokain i analgin TEŽI OBLICI SA ERITRODERMIJOM: KORTIKOSTEROIDI – PARENTERALNO A KASNIJE PER OS LOKALNA TERAPIJA – NE DELUJE NI SIMPTOMATSKI NI KAUZALNO MEGA – ERYTHEMA EPIDEMICUS • • • • • • • • virusnog porekla između 5 i 15 godine života inkubacija 7 do 10 dana eritem – na licu. barbiturati . trupu i ekstremitetima nema deskvamacije povišena temperatura bolovi u zglobovima terapija: antipiretici i antihistaminici ANTIBIOTICI: • • • • • penicilin pulusintetski preparati penicilina hloramfenikol sulfonamidi i cefalosporini KLINIČKA SLIKA KLASIČNI EGZANTEMI • • • • rubeoliformni morbiliformni skarlatiniformni i rozeola DIJAGNOZA • • • • • • • • • • klinička slika anamneza dopunske laboratorijske analize pregled k s leukocitarna formula urin bris guše i nosa titar ast titar virusnih antitela i idiopatski oblici ERYTHEMA EXSUDATIVUM MULTIFORME • • • • • • • • • • bakterijske infekcije beta hemolitički streptokok tipa A virusne infekcije: herpes virus... virus gripa lekovi: antipiretici. analgetici. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA OSIPNE GROZNICE LEČENJE ZAVISNO OD TEŽINE KLINIČKE SLIKE LAKŠI OBLICI: • • • isključiti sumnjivi lek antihistaminici per os i praćenje pacijenta KLINIČKA SLIKA • • • • • EEM – tip minor EEM – tip maior Syndroma Stevens-Johnson erythema iris herpes iris PREDILEKCIONA MESTA • • • • ekstenzorne strane ekstremiteta dlanovi i tabani lice. sulfonamidi. antibiotici. aurikule i retroaurikularna regija teški oblik zahvata sluzokože: 4 . adeno-virusi.

TOKSIALERGIJSKA REAKCIJA NA: • • • • • antibiotike sulfonamide analgo-antipiretike butazolidin barbiturate DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • pemphigus mucosae oris erythematodes systemicus drugi tipovi egzantema KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • naglo izbijanje genera-lizovanog eritematoznog-makuloznog egzantema makule konfluiraju u velike plaže brojne mlitave bule sa lako rasprskavajućim krovom velike erodovane površine kombustiformnog izgleda ostaci epiderma na ivici promena gubitak velike količine tečnosti i elektrolita pacijenti su vitalno ugroženi zbog: hipovolemijskog šoka i bakterijskih infekcija-(sepsa) TERAPIJA EEM • • • • • • • otkloniti uzrok A B . artralgija.kombustiformni izgled promena HEMIJSKI ( IRITANSI ) INFEKTIVNI (BAKTERIJSKE INFEKCIJE I ERITEMI PARAZITARNOG POREKLA) DERMATITIS INTERTRIGINOSA (INTERTRIGO) • uzrok-mehanički-fizički-trenje • povećana vlažnost 5 .eritromicin.u diseminovanih oblika kortikosteroidi – kod maior oblika -simptomatski lokalno .ispiranje bornim rastvorom i antiseptične boje preventivno: nistatin tablete SYNDROMA STEVENS-JOHNSON KLINIČKA SLIKA • • • • • • • najteža klinička forma zahvata kožu i sluzokožu opšte loše stanje visoka temperatura adinamija. mialgija pleuritis pneumonia DDG: COMBUSTIO (PROMENE IMAJU IZGLED OPEKOTINA) TERAPIJA TEN-A • • • • • specijalne sterilne jedinice kontrola elektrolita i diureze rebalans tečnosti i elektrolita infuzije sa ab širokog spektra na startu kortikosteroidi u visokim dozama TERAPIJA SY STEVENS-JOHNSON • • • • • • • hospitalizacija AB rehidratacija korekcija elekrolitnog disbalansa korekcija hipoproteinemije visoke doze k s lokalna terapija – antisepticima REGIONALNI ERITEMI NAJČEŠĆI FIZIČKI FAKTORI-UZROCI: • mehanički – trenje • termički i • aktinički MORBUS LYELL ( TOKSIČNA EPIDERMALNA NEKROLIZA ) • mehanizam nastanka bule cleavage (“klivaža”) . tetraciklini antihistaminici .• • • • • bukalnu meko nepce jezik semimukozu donje usne ređe genitalije ETIOLOGIJA .

ušne školjke. kolena.UVB. unutrašnje strane nadkolenica recidivi-sezonski REGIONALNI ERITEMI POREKLOM OD HEMIKALIJA • • • • • • • • • sapuni šamponi kozmetska sredstva ulja katrani herbicidi pesticidi ekstrakti paradajza ekstrakti luka TERAPIJA PERNIONESA • • • • • • adekvatna odeća i obuća unguentum ichthyoli 20 % vazodilatatori „c“ – vitamin (peroralno) naizmenične kupke postepeno zagrejavanje ERITEMI INFEKTIVNOG POREKLA • • • • erysipelas erysipeloid cellulitis erythema chronicum migrans ERYTHEMA SOLARE • • • • • • individualna tolerancija akutna fototrauma (UVA.UVCzraci) ružičasti eritem osećaj žarenja K S kremovi – lokalno prevencija ERYSIPELAS („ CRVENI VETER“) • • • • • • uzročnik beta hemolitički streptokok “crveni vetar” komplikacija staznih dermatitisa ulcus cruris varicosum epidermophytia interdigitalis pedis lymphadenitis regionalis PELLAGRA I PELLAGROID • • • • • “3 d” syndrom: dermatitis dijareja demencija malnutricija sa vitaminima “B – kompleksa” KLINIČKA SLIKA • inkubacija od nekoliko sati do dva dana 6 . gljivicama i kvasnicama (candida) • • PP faktor – kod hroničnih potatoraalkoholičara fototrauma – deklanširajući faktor TERAPIJA PELAGRE TERAPIJA INTERTRIGA OPŠTA : • • • • • • redovno pranje vodom i sapunom razdvajanje intertriginoznih površina rastvori antiseptičkih boja antibiotici antimikotici nistatin • • • • • • • • psihijatrijski tretman odvikavanje od alkoholizma per os polivitamini grupe b LOKALNA: antisolarni kremovi antipirinska krema preparati sa visokim faktorom zaštite kao i hiperproteinska ishrana ERYTHEMA PERNIO • • • • • eritemo-lividne plaže testasto-edematozni plakovi zahvata šake . stopala – pretežno prste nos.• • sekundarno nastaju infekcije: bakterijama.

ili longacef 2 g dnevno / u toku 2 nedelje ERITEMI PARAZITARNOG POREKLA • • • • • • ubodi brojnih insekata: komarci buve stenice kontakt sa paucima gusenice DDG: • • • • kontaktni dermatitis erizipeloid celulitis i tromboflebitis TERAPIJA ERYSIPELASA • penicillin – visoke doze • obloge “sol 3 % acidi borici “ • gentamicin ili eritromicin u alergičara • erysipeloid: • izazivač -”erysipelotrix rusiopathiae” CELLULITIS ACUTA VAZOMOTORNI ERITEMI ROSACEA • rosacea • polietiološki sindrom • hronično oboljenje • učestalije u žena • posle 40-te godine života ETIOLOGIJAUZROČNICI: • • proteus mirabilis. drhtavicom i visokom temperaturom ograničen eritem sa edemom centrifugalno širenje uz limfangitis i uvećanje limfnih žlezda lokalizacija-lice i donji ekstremiteti česti recidivi-prvi nalet najintenzivniji komplikacije-macrochelia – na licu elefantijaza na donjim ekstremitetima TERAPIJA ERYTHEMA CHRONICUM MIGRANS • • tetraciklin 250 mg .4 x dnevno / 10 dana. staphylococcus pyogenes uslovno patogena – escherihia colli ETIOLOGIJA ROSACEAE • konstitucionalna labilnost vaskularne – mreže KLINIČKA SLIKA .• • • • • • • • groznica sa jezom. encefalitis KLINIČKA SLIKA TRIJAS SIMPTOMA: • • • couperosis – teleangiektazije pustulosis erythrosis DDG: ANULARNI ERITEMI DRUGE ETIOLOGIJE KOMPLIKACIJE: 7 .SLIČNA ERIZIPELU LEČENJE: • • antibiotici prema antibiogramu penicilin je vrlo efikasan LICA • • • • • • • • hormonalni poremećaji psihička labilnost teškoće u varenju spoljni faktori hrana bogata mastima i šećerima jaki začini alkoholna pića uloga seboreje još nejasna ERYTHEMA CHRONICUM MIGRANS • • • • • ubod zaraženog krpelja ixodes ricini spiroheta – borrelia burgdorferi hronični migrantni eritem komplikacije-artritis.

vetar.2 x 250 mg dnevno / opšta th per os tetraciklini po šemi zaštitne kreme teleangiektazije PURPURE • Ekstravazacija krvi u kožu i sluzokožu • • • petechiae vibices ecchymosis UZROCI PURPURA – NASTAJU USLED: • • • • poremećaja funkcije trombocita poremećaja procesa koagulacije oštećenja zidova krvnih sudova tzv. per os PREVENTIVA ROSACEAE IZBEGAVATI: • • • • • • • • jaka uzbuđenja nagle promene temperature tople pare u toku kuvanja tople napitke sunce.2 x 100 mg dnevno. 1 % gel metronidazol tabl. i toplotu sapune i alkoholne losione apsolutna apstinencija od alkohola ishrana bez ljutih začina TERAPIJA ROSACEAE • • • • • • • • uzrok i prekomerna upotreba kortikosteroida u lokalnoj th lokalno. vaskularne purpure PURPURA FULMINANS • • oblik diseminovane intravaskularne koagulacije (dik) diseminovana intravaskularna koagulacija PURPURE 8 .metronidazol 0.• rhynophyma • • TERAPIJA : laserom ili elektrokoagulacija DDG: DERMATITIS SEBORRHOICA I ERYTHEMATODES SYSTEMICA DERMATITIS PERIORALIS • • • • • • eritemi i sitne papule acne rosacea idiopatska etiologija th: primena fluorisanih k s – lokalno opšta terapija: doksiciklin . hladnoću. 75%.

virusi i lekovi klinička slika: kod dece češća pojava donji ekstremiteti i potkolenice makule sa egzulceracijom temperatura i artralgije abdominalni bolovi i glomerulonefritis th: kortikosteroidi – peroralno DERMATITIS PROGRESSIVA PIGMENTOSA (MORBUS SCHAMBERG) • • • • kapilaritis nepoznatog uzroka purpurične papule u centru boja rđe .ascedentno do donjeg dela trupa th: odstraniti eventualne lekove VASKULARNE PURPUREPURPURA SENILIS • • • • • • smanjenje vezivnog tkiva gubitak potpore krvnih sudova minimalne traume .Henoch purpura medicamentosa ECZEMATID-LIKE-PURPURA (DOUKAS-KAPETANAKIS) • • • • • pruriginozne pločice boje rđe prečnika do 2 cm donji ekstremiteti od nadkolenice .K S masti PURPURA MEDICAMENTOSA • • • • • • etiološki: toksično oštećenje krvnih sudova sulfonamidi i antimalarici petehije ekhimoza 6 do 24 h posle uzimanja leka Th – kortikosteroidi per os(peroralno) PURPURA ANNULARIS TELEANGIECTODES (MORBUS MAJOCCI) • • sa anularnim rasporedom promena th – slična kao kod ostalih purpura PURPURA PIGMENTOSA CHRONICA (MORBUS GOUGEROT-BLUM) URTICARIA • • • Monomorfna dermatoza alergijske i nealergijske prirode urtika – šklopac-ospa ETIOLOGIJA I PATOGENEZA • • u 80 % alergija anafilaktičkog tipa reakcija antigen-antitelo 9 .od hemosiderina th: lokalno .Kapetanakis purpura Schonlein .• uz trombocitopeniju • • lihenoidne papule lihenoidne ploče VASKULARNE PURPURE • • • • • • • purpura senilis morbus Schamberg morbus Majocci morbus Gougerot – Blum morbus Doukas .ekhimoze na koži dorzumi šaka preventivno zaštita od traume vitamin “C” PURPURA RHEUMATICA (SCHONLEIN – HENOCH) ETIOLOŠKI: • • • • • • • • bakterije .

serotonina vazodiilatacja – formiranje .c.urtica mogući alergeni – širokog spektra intermedijarni produkti metabolizma i lekovi • • • • • • urticaria e presione dermographismus seu factitia urticaria cholinergica urticaria chronica – u 15 % slučajeva alergijskog tipa infestacija crevnim parazitima razvoj candide albicans MEDIKAMENTI: • • • • • • penicilin.praćenih znojenjem TERAPIJA URTIKARIJE • • doze ks se postepeno snižavaju prolongirano davanje antihistaminika i sedativa LEČENJE UZROKA: • • • • • streptokokne infekcije povišen titar asto hronični orl fokusi hronični dentalni fokusi infestacije crevnim parazitima NEALERGIJSKE URTIKARIJE • • • urticaria e frigore urticaria e calore urticaria solaris e photogenica 10 . ose i pčele virusne bakterijske INFEKCIJE: TERAPIJA URTICARIA CUM OEDEMA QUINCKE • • • • • antišok terapija adrenalin 0.traheotomija URTICARIA VASCULITIS • • imuni kompleksi serumski tip NEALERGIJSKE URTIKARIJE U 20 % SLUČAJEVA USLED: • • • • • termičkih faktora mehaničkih hidričnih aktiničnih acetilholičnih-stresnih . sulfonamidi analgoantipiretici sedativi antiepileptici TOK URTIKARIJA • • • • • • • akutni . cefalosporini. kortikosteroidi -1 mg prednizona na kg tt u slučaju indikacije.• • • • degranulacija mastocita produkcija:histamina.naleti do 6 nedelja hronični. med. jaja. antihistaminici i. 5 -1ccm s.v. jagode orasi DIJAGNOSTIKA • • • • • • • • klinička slika anamneza alergološke probe diferencijalna dg: strophulus infantum EEM pemphigoid bullosum morbus duhring UJEDI INSEKATA: • • • • • stršljeni.duži od 6 nedelja jedina eflorescencija-urtika komplikacija – Oedema Quincke preraspodela krvi hipovolemijski ili anafilaktički šok NUTRITIVNI ALERGENI: • • • • • riba.

artralgije. deterdžentima guma . Cu kozmetički preparati – parfemi. GRUPA ECZEMA ALERGIJSKA REAKCIJA IV TIPA PREOSETLJIVOSTI ECZEMATOGENI-ALERGENI IZ SPOLJNE SREDINE: • • • • • • • • kalijum-bihromat-u cementu.• kandidijaza creva • • • SERUMSKA BOLEST • • • • • • antitetanusni serum uzrok-medikamenti penicilini insulini cirkulišući komplementi leukocitoklazični vaskulitisi znaci i simptomi regediraju za 3 nedelje th: lokalno ili sistemski K S otkloniti uzrok KLINIČKA SLIKA • • • • • groznica. mijalgije. Hg. boje. najpre na mestima i. artritisi. boje za kosuursol lokalno aplikovani a h. proteinurija. lanolin i anestetici biljke i preparati katrana hemikalije za izradu fotografija i pesticidi • • • • • • • • • IV tip alergijske preosetljivosti hapten – proteinski nosačeczematogen eczematogen-antitela – senzibilisani t limf. aplikacije leka Predavanje 3.lihenifikantni ETIOLOGIJA • • • familijarna predispozicija profesionalna aktivnost lokalni faktori STADIJUMI ECZEMA PATOGENEZA 11 . Au. aktivacija – medijatora-alergije iv tipa prva faza – indukcije druga faza – elicitacije formiranje spongiotične vezikule perivaskularna infiltracija mononuklearima akantoza-hronični eczem KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • polimorfizam promena kontakt – reakcija nakon 48 i 72 h eczemska reakcija prema stadijumima I – eritematozni stadijum II – vezikulozni III – madidantni IV – krustozni V – deskvamativni VI . Co. lakovi rezređivači plastika Ni. lanolin ili PAB acid. urtika. a b.m.

ECZEMA DYSHIDROTICUM • • • • • • nespecifična reakcija kože dlanova i tabana na: dermatofite.lečenje uzroka DERMO-EPIDERMITIS DISSEMINATA ALLERGICA KONTAKTNI NEALERGIJSKI DERMATITISI • dugotrajno i ponovno delovanje supstanci 12 . klinička slika. indiferentna topikalna th STANDARDNE BATERIJE ALERGENA • • • • • kalijum bihromat nikl sulfat ursol guma lokalni antihistaminici i dr.deskvamativni stadijum karakteristika akutnog eczema VI – lihenifikovani stadijum – hronični eczem recidivantni eczem profesionalni eczem dijagnoza anamneza. podkolenice Ddg. digestirane metale Ni. K S sa A B. nummularis . psoriasis vulgaris. produkti inflamacije th. Co česti recidivi Beau-ove brazde pustulizacija limfangitisi DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • kontaktni-iritantni-nealergijski dermatitis sekundarno eczematizovane pruriginozne dermatoze endogeni eczemi LEČENJE • • • • • • zavisno od stadijuma: II i III – vezikulozni-madidantni = antiflogistici “vlažno na vlažno “ IV stadijum.• • • • • • I-eritematozni i V . erozije + + + + + = nekroza ECZEMA NUMMULARE • • • • • • • numularni diskoidni oblik reakcija na piokoke intenzivan prurigo i plakovi lihenifikacija dorzum šaka .patch testiranje • rezultati “patch” testiranja • • • • • • • o = nema reakcije += bled eritem + = eritem ++ = eritem i edem +++ = eksudativne papule i / ili vezikule + + + + = vezikule. epikutani test • superponiranje sekundarnih bakterijskih infekata • A B u th ili kombinacija K S sa B A ENDOGENI ECZEMI • • • eczema nummulare eczema dyshidroticum reaction -ID EPIKUTANO TESTIRANJE • test krpice . stafilokoke. podlaktice .deskvamacija i lihenifikacija = indiferentna topikalna terapija REACTIO ID • • • • • • • • diseminovane eritematozne papule papulovezikule numularni eczematoidni plakovi piodermidi mikidi antigeni za kožu sami uzročnici infekcije streptokoke. kontaktne alergijske i nealergijske reakcije na koži th: A S boje. dermatofiti.dekrustalizacija= antiseptici K S V-VI stadijum . bule.

tzv.neurodermitis diffusa DERMATITIS DETRITIVA • • • • oštećenje kože: zaštitni lipoidni film puferska sposobnost kože poremećena keratinski sloj poremećen uz akantozu ECZEMA INFANTUM • • • • • • • • od 2 do 6 meseca života eritem.atopeni KLINIČKA SLIKA • • • • • • sapunski efekat smežuravanje i edem kože lokalizacija: šake i distalne trećine podlaktica dermatitis simplex chronicus . moleri. hirurzi. domaćice. ATOPIC DERMATITIS 13 . vaccinae promene regediraju do prve ili do sedme god. K. Na. papulo-vezikule. P • organski rastvarači – alkoholi • ulja za rezanje i hlađenje metala • oksidaciona i redukciona sredstva • produkti biljnog i životinjskog porekla • • • • • • • specifičan klinički tip hroničnog recidivantnog alergijskog dermatitisa udružen sa atopskom konstitucijom genetski uslovljeno stvaranje Ig E predispozicija trijasu atopskih bolesti atopski dermatiitis specifičan bronhitis alergjski rinitis ETIOPATOGENEZA ATOPIJE • • • • autosomalno-dominantni tip poremećaj celularnog imunitetta smanjen broj i poremećaj funkcije T -limfocita brojni nutritivni i inhalatorni alergeni.• dermatitis simplex • dermatitis detritiva DERMATITIS SIMPLEX • hemijske materije: • • neorganske i organske kiseline • alkalije • deterđenti • hemijski elementi • soli elemenata-As. pruritus orbitalne.eczema infantum forma adolescentna . spremačice. slikari . Chr. erozije.kao eczema vulgare Th: odrediti iritans i ukloniti ga KLINIČKA SLIKA • • • • • hronična veoma pruriginozna dermatoza klinička slika zavisi od uzrasta: infantilna .prurigo Besnier i adultna . prehrambeni radnici KOMPLIKACIJE ECZEMA INFANTUM • • • • • • • • deca reaguju na primoinfekciju herpes simplex virusom burna reakcija-febrilnost eczema herpeticatum Kaposi težak poremećaj opšteg stanja diseminacija promena razvoj meningoencefalitisa drugi virusi uzroci:coxackie A 16. perioralne regije i apex nosa pošteđeni eksudativne faze egzacerbacije sekundarna piodermizacija i limfadenopatija ETIOLOGIJA DERMATITIS DETRITIVA • sapuni • deterđenti • razređivači boja • lakovi KLINIČKA SLIKA DERMATITIS DETRITIVA • • • • • • kseroza kože bled eritem diskretna infiltracija deskvamacija pitirijaziformnog tipa pojava ragada profesije: zdravstveni radnici.

ribu.opšta th NEURODERMITIS DIFFUSA • • • • • brojne diseminovane promene lihenifikovani plakovi usled iritacije češanja klinička slika eritrodermije deskvamacija pitirijaziformnog tipa • • TH PRURIGA BESNIER • • aplikacija indiferentnih masti egzacerbacije – K S masti DIJAGNOSTIKA ATOPIJE MAJOR ZNACI: • • • • • • • • • • • • kseroza kože keratosis pilaris “guščija koža” bledilo lica periorbitalna tamnija koža naglašni infraorbitalni nabori(DennieMorganove brazde) anamnestički eczema infantum povišena vrednost Ig E u serumu snižen celularni imunitet sklonosti reakcijama i-og tipa preosetljivosti sklonosti iritantnim dermatitisima na šakama intolerancija na određenu hranu intolerancija kože na kontakt sa vunom i dlakom TH.PRURIGO BESNIER .KLINIČKA SLIKA • • • • • • • kserotična koža pruritus pregiba lihenifikacija diseminacija promena i na: koži lica trupa i ekstremiteta • • • • lichen planus neurodermitis circumskripta scabies hronični nealergijski dermatitisi LEČENJE • • • aseptičke boje nefluorisani K S kremovi sa A B -samo 5 dana na impetiginizovane promene A B – lok. limfadenopatija – peroralno pri diseminaciji K S . čokoladu u svim uzrastima kikiriki atopičarima preporuka: boravak na moru ili na visini od 1000 m promena sredine-kao nespecifčni vid Th DDG: Predavanje 4. • • • ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE • • • eczema seborrhoicum nema vezikule-karakteristika eczema uzročnik-Pityrosporum ovale Dermatitis seborrhoica Pityriasis rosea (Gibert) Psoriasis vulgaris DERMATITIS SEBORRHOICA 14 . jagode. NEURODERMITIS DIFFUSA: • • identična lokalna th sedativi zbog pruritisa TH: ERITRODERMIJA ATOPICA K S U OPŠTOJ TH ATOPSKA ERITRODERMIJA • • • • • • • • osetljivost na vunu i krznenu odeću pravilna profesionalna opredeljenja do prve godine izbegavati u ishrani: belance.

kapilicium masne skvame seboroična eritrodermia dijareja-komplikacija TERAPIJA • • • pranje vodom lokalna primena fungicida-u vidu mleka.KLINIČKA SLIKA SEBOROIČNI REGIONI: • • • • • • • • • • crvene nejasno ograničene ploče masne neatherentne skvame slabo pruriginozne koža nozdrava nazolabijalne brazde obrve.2do 5 cm skvamozne ivice.u 50% slučajeva -prisutan normalna populacija 1 do 3% D DG: • • • • • herpes tonsurans dermatitis seborrhoica pityriasiforme eczema nummulare psoriasis vulgaris. losiona ne primenjivati ks masti PITYRIASIS ROSEA (GIBERT) • • • benigna-akutna dermatoza idiopatsko poreklo između 10 do 35-te godine života KLINIČKI OBLICI • • • • Pitirijaziformni oblik Psorijaziformni oblik Figurovani oblik Corona seborrhoica KLINIČKA SLIKA • • • inicijalna ploča eritematozne makule medaljoni LOKALIZACIJA SEBOREJE • nazolabijalne brazde • obrve • čelo • ušne školjke • kapilicium “INICIJALNA PLOČA” • • • • • • • na trupu solitarna. periumbilicus. delimično na čelu ušne školjke granica čela i kapilicijuma “corona seborrhoica” deskvamacija – perut-muški pol do 40 god. ploča prečnika . eritem u centru na leđima slika grana od jelke na trupu i ekstremitetima medaljoni blag svrab spontana regresija 4-6 nedelja DIFERENCIJALNA DG: • • • • • pityriasis rosea atopic dermatitis psoriasis vulgaris AIDS . ovalna. pozitivan efekat TERAPIJA • • • nepotrebna izbegavati iritaciju antihistaminici – per os ECZEMA SEBORHOICUM NOVOROĐENČADI • • u prvom mesecu intertriginozne regione PSORIASIS VULGARIS 15 . aksile. papuloskvamozni sifilidi LEČENJE • • • • • šamponi-fungicidi ketokonazoli ili cink piritionat sapuni ili kreme sa ketokonazolom K S – ponekad sa fungicidiima u lokalnoj th ketokonazol 200 mg dnevno sunčanje i foto Th. života • • • • prepone.

glans – p.unguium P.guttata – oko 1 cm P.2 % opšte populacije hroničan tok etiologija-nepoznata multifaktorijalno oboljenje genetska uslovljenost O R L fokusi povećan broj mitoza PREDILEKCIONA MESTA • • • • • • • kapilicijum-corona psoriatca laktovi kolena lumbo-sakralni predeo sve ostale regije kože kapilicijum-beličasto-žute skvame aksilarno.geographica P.pustulosa palmo-plantaris P. ingvinalno. 5 -2% masti-ispiranje nakon 1 h preparati katrana-pix lithantracis kortikosteroidne masti-fluorisane okluzija – K S ne više od 3 nedelje kontinuirano 16 .inversa ETIOPATOGENEZA • • • genetska predisponiranost autosomalno dominantno PSORIASIS UNGUIUM • • • • “izgled naprstka” oniholiza-odlubljivanje nokatne ploče “fenomen uljane kapi” – odlubljivanje u centralnom delu noktiju FAKTORI OKOLINE: • • • • stresovi infekcije traumatizmi klima PSORIASIS PUSTULOSA • • psoriasis palmo-plantaris psoriasis pustulosa generalisata „Zumbush“ ETIOLOGIJA • • • • • lekovi: antinflamatorni nesteroidni lekovi beta blokatori soli litiuma HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • • • parakeratoza Munro-Sabouraud-ovi apscesi agranuloza akantoza papilomatoza vazodilatacija krvnih sidova derma sa perivaskularnim edemom i ćelijski infiltrat od polimorfonukleara KLINIČKA SLIKA • • • • • • eritemo-skvamozna adherentna ploča beličasta sjajno-sedefasta skvama “fenomen kapi sveće” “fenomen krvave rose” izomorfni nadražajni.erythrodermica P.pustulosa generalisata -Zumbush LEČENJE PSORIJAZE • • • • • • lokalna terapija: keratolitici – salicilna mast cignolin-ditranol.„Koebnerov fenomen“ promene nisu pruriginozne DDG: • • • • dermatitis seborhoica pityriasis rosea papuloskvamozni sifilidi eczema nummulare KLINIČKI OBLICI • • • • • • • • • • Psoriasis puncata – 1 do 3 mm P.ČESTA ERITEMOSKVAMOZNA DERMATOZA • • • • • • • boluje 1. 0.nummularis – nekoliko cm P.arthropatica P. antralin u konc. in placibus – veće ploče P.

na kg tt 17 .nedeljno tabl. kontrola jetre i bubrega CYCLOSPORIN -A • • imunosupresivni preparat doza od 3 do 5 mg. 5 mg. 3 do 0.za eruptivne oblike Retinoid – Acitretin-1 mg na kg tt se postepeno smanjuje neželjena dejstva: holesterol. eritromicin). 6 mg.D – mast 2 x dnevno UV zraci boravak na moru • Metotreksat i Cyclosporin se mogu kombinovati sa –PUVA terapijom FIZIKALNA TERAPIJA • • • • • • Puva terapija kombinacija psoralen tableta i UVA (dugačkih zraka)-320-400nm meladinin -2 h pre zračenja od 0.• • • calcipotriol-derivt vit. doza 2. na svakih 12 h. METOTREKSAT • • • početna doza 5 mg. ks – losion i gelovi novija mast – Tazaroten (retinoid) OPŠTA TERAPIJA • • • • • • • AB(penicilin. trigliceridi u porastu za vreme th retinoidi – teratogeno svojstvo najefikasnija th: kombinacija retinoida i PUVA – terapija. na kg tt zračenje 4 x nedeljno (početna doza 1 -2 džula) a doze se postepeno povećavaju remisija -doza održavanja 1 x nedeljno ili samo 2 x mesečno NEŽELJENA DEJSTVA PUVA TH: • • • • • • pigmentacija-lentigo brže starenje kože – ”photoaging” retko epithelioma basocelluare i UVB-(od 290-320 nm) se primenjuju promene na kapilicijumu-keratolitici / glycerol.

erythrodermia ichthyosiformis th: lok-ab masti.samo uz pomoć kliničke slike dijagnostifikuje ali je i najteža dermatoza za lečenje jer kod uznapedovalih oblika bolesnici ne reaguju povoljno na sve vidove terapije Predavanje 5 . nadoknada elektrolita neutralni kremovi. pemphgus foliaceus lichen ruber planus hematodermije lymphoma leukemia ERITRODERMIJE NAKON MEDIKAMENATA • • • sulfonamidi penicilin antimalarici TERAPIJA • • • • hospitalizacija lečenje srca. opšta th-per os ks i imunosupresivi ERYTHRODERMIA DESQUAMATIVA • • • • • • • morbus leiner – mousous u novorođenčadi (prvih tri meseca) generalizacija seboroičnog dermatitisa praćen dijarejom ddg: atopic dermatitis. PAPULOZNE DERMATOZE • dominantna . fungicidni kremovi opša terapija – ab per os KARAKTERISTIKE PSORIJAZE • • psorijaza se najlakše .papula PODELA: • epidermalne • • dermalne i epidermo-dermalne VERRUCAE PLANAE JUVENILIS 18 .ERITRODERMIJE • • • • • • • • zahvaćenost 90 % i više kože generlizacija: pityriasis rubra pilaris. ks masti – lok.

PREFERIRAJU DEČIJI UZRAST • • • • • • • • adolescenti – ređe oboljevaju hpv tip 3 i 10 papule: 1 . lokalizacija: lice i dorzum šaka ddg: molluscum contagiosum lečenje: spontana regresija. ciklosporin.longitudinalne brazde u 40-60 % bolesnika – promene na sluzokožama • • • TERAPIJA • • • • • zaštita od insekata – dece autan sprey seu unguentum a b masti 2 % rastvor eozina antipruritik: 1 % mentol u miksturi LICHEN SLUZOKOŽA • • • • • bukalna . krioterapija. na jeziku i gingivama leukoplakije. erozije i ulceracije HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • • hiperkeratoza ortokeratotskog tipa ireguralna hipergranuloza pseudoakantoza degeneracija ćelija bazalnog sloja kupolaste papile derma limfocitni infiltrat derma LICHEN RUBER PLANUS • • • • epidermo-dermalna zaravnjena papula roze ili ljubičaste boje jak prurigo na sluzokoži usta mlečno-bele sitne papule D DG: • • • • • • • • psoriasis vulgaris lichen simplex chronicus – widal terapija: lokalno: k s .pod okluzijom puva . boja normalne kože ili bele kafe postoje i skvame . od 2-6-te godine života nalet papuloznog osipa . deca. trankilizanti ETIOLOGIJA • • • • • • • • • • nepoznata klinička slika: papule veličine: 1 – 10 mm wickham-ove strije lokalizacija: fleksorne strane doručja perimaleolarno lumbalno ostale regije lice pošteđeno STROPHULUS INFANTUM • • • • akutna dermatoza pruriginozna ujedi insekata-komarci i buve KLINIČKA SLIKA: • • dominantna eflorescencija .leukoplakične ploče usne gingive .ruke i noge.5 mm.seropapula lokalizacija . ređe dlanovi i tabani leti.traje nekoliko dana sekundarni impetigo KLINIČKA SLIKA • • • • • • • pojedinačne i mozaične ploče perimaleolarni i pretibialni predeli – hipertrofični u muškaraca – anularni oblik na genitalijama koebner-ov fenomen – linearni oblik kapilicijum . retinoidi. kiretaža • • • lichen buccalis erosivus bukalno.beličasta mrežica jezik .th rastvor ciklosporina – ispiranje bukalno opšta th: k s.pigmentacija ređe genitalna sluzokoža MOLLUSCUM CONTAGIOSUM 19 .ireverzibilna alopecija nokti .

2 x godišnje LOKALIZACIJA • • • perioralna regija sluzokoža nosa i usana ređe periokularna regija PROVOKATIVNI FAKTORI ZA RECIDIVE • • • • • • • nadražaji kože i sluzokoža ultraljubičasti zraci temperature i groznica jaka hladnoća hormonalni poremećaji menses infekcije DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • stomatitis aphtosa erythema exsudativum multiforme erythema fixum pemphigus vulgaris HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • intraepidermalne šupljine degenerisane plivajuće balonske ćelije multinuklearne gigantske ćelije na dnu bula sadržaj za analizu citodijagnostika IMUNOKOMPROMITIRAJUĆI FAKTORI • • • • H I V .• • • • • • • • kontagiozna – virusna bolest mnogobrojne umbilikovane papule th: lokalno .2 – u starijih i hsv .DG.spontana regresija u prvih 6 meseci D. • • • • VEZIKULOZNE DERMATOZE • • • • • • prekomerna primena kortikosteroida rendgen zračenje aktivacija virusa inkubacija od 2 .latentno recidivi povremeno Osnovna eflorescenca .ređe u trećini pacijenata recidivi .infekcija maligne bolesti transplantacija organa sistemske terapije citostaticima 20 .otvaranje sterilnom iglom dreniranje sadržaja sprečiti razlivanje na zdravu kožu kiretaža i antiseptična dezinfekciona sredstva th.u 15 % slučajeva herpes simplex genitalis HSV .1 .virus u senzitivne ganglione .20 dana nakon primoinfekcije .2 .1 .u 85 % slučajeva HSV .vesicula dva patomehanizma nastanka retikularna degeneracija epidermalnih ćelija balonska degeneracija epidermalnih ćelija PRIMARNA INFEKCIJA ETIOPATOGENEZA: VIRUSI • • • podela: herpes simplex herpes zoster KLINIČKA SLIKA • • • • • • • eritem buket vezikula erozije i plitke ulceracije 5 do 8 dana tok bolesti posledica hipo ili hiperpigmentacija uvećanje regionalnih limfnih žlezda glavobolja sa temperaturom HERPES SIMPLEX • • • • • • herpes simplex labialis HSV . MOLLUSCUM CONTAGIOSUM • • • verrrucae planae juvenilis cystae sebaceales papillomata acuminata TERAPIJA MOLLUSCUM CONTAGIOSUM • • • • spontana regresija krioterapija kiretaža oštrom kašikom elektrokoagulacija Predavanje 6.

a 200 mg.zoster sacralis H.HERPES SIMPLEX GENITALIS • • • • • • • • • HSV .imunokompromitovanih osoba HERPES ZOSTER • • • • • akutna dermatoza reaktivacija varicella .zoster intercostalis u 50 % slučajeva H. prepucijum velike i male usnice vagina retko ulceracije teža slika kod AIDS bolesnika • • H.4 dana lokalno: glans.virus seksualni put prenosa inkubacija 3 . zovirax a 800 mg. HERPES ZOSTER • • • • • • • migrena kardijalni bol pleuralni bol akutni abdomen fotoalergijske dermatoze kontakt dermatitis bulozni impetigo LEČENJE • • • • • • • aciclovir tabl. i h.zoster brahialis H.zoster virusa unilateralna lokalizacija inicijalno .2 .z.zoster lumbalis DDG. terapija recidiva efikasnija prvog dana od pojave promena aciklovir skraćuje trajanje oboljenja prevencija recidiva nije moguća TERAPIJA • • • • tabl.z.zoster trigeminus H.dnevno 5 x 1 / 10 dana analgetici vitamin b u h.vezikula bol ZOVIRAX SE DAJE I.jak bol KLINIČKA SLIKA • • • • • • unilateralnost eritem sa vezikulama prethodi bol posle 10 dana kruste nestanak promena za 3 do 4 nedelja neuralgije traju 6 meseci KOMPLIKACIJE • • • • • u imunosuprimiranih .V. U SYNDROMA POST HERPETIČNE NEURALGIJE – P H N INTRAKUTANE INJEKCIJE SA KORTIZONOM ILI LIDOKAINOM ETIOLOGIJA • • • • • • virus varicella zoster primoinfekcija u dečjem dobu u ganglionima nerava korenova kičmene moždine reaktivacija virusa smanjenje imunološke odbrane organizma inflamacija senzitivnih nerava .zoster ophtalmicus 21 .ophtalmicus.nekroza H. (5 x dnevno u toku 5 dana) terapija traje 10 dana kod samo primoinfekcije lokalno: aciklovir ung.

rascep klivažom S S S S – (STAPHYLOCOCCAL SCALDED SKIN SYNDROMA) • etiologija • oboljenje je prouzrokovano delovanjem stafilokoka SUPRABAZALNI RASCEP: • • pemphigus vulgaris pemphigus vegetans 22 .3 dana prskaju nastaju erozije pokrivene žuto-mrkom krustom LOKALIZACIJA • • • • • na trupu perioralno i perigenitalno po prskanju bula erodovana površina brzo epitelizuje oboljenje ima dobru prognozu i do potpunog izlečenja dolazi za 10 – 14 dana KLINIČKA SLIKA • • • • • kontagiozne promene nelečene zahvataju veće površine kože izuzetno se razvija limfadenitis ređi su ožiljci ostaju rezidualne dishromične makule ili plaže LEČENJE • • • • • lokalno antibiotske masti intenzivna nega bolesnika i rebalans tečnosti i elektrolita TERAPIJA • • • • • • • pranje vodom i sapunom otvaranje bula sterilnom iglom i uklanjanje krusta i krovova bula trljanje gazom natopljenom sapunom aseptične boje najčešće 2 % rastvor eozina u vodi i antibiotske masti IMUNOLOŠKE BULOZNE DERMATOZE • • • grupa pemphigusa 1.Predavanje 7. BULOZNE DERMATOZE • • • • Infektivne Imunološke Genetske Idiopatske • • • stafilokoke deluju toksično i na dezmozome i na glikokaliks(cementnu intercelularnu supstancu u epidermu) uzrokuju epidermolizu ispod granuloznog sloja promene na koži nastaju kao toksična komplikacija stafilokoknih infekcija respiratornih puteva INFEKTIVNE BULOZNE DERMATOZE • • Impetigo bullosa S S S S – (staphylococcal scalded skin syndroma) KLINIČKA SLIKA • • • • • javlja se u ranom detinjstvu u toku stafilokoknih infekcija gornjih respiratornih puteva ddg: morbus lyell eritemo-eksudativne površine liče na opekotine pokrivene su mlitavim bulama IMPETIGO BULLOSA • • • • • bakterijska infekcija izazvana piogenim stafilokokom promene lokalizovane na licu bule veličine 1.rascep akantolizom 2.2 cm ispunjene zamućenim sadržajem krovovi bula za 2 .

RASCEP VOSOKO U EPIDERMU: • • pemphigus folliaceus i pemphigus erythematosus • • • hipoproteinemija i marazam sekundarne bakterijske infekcije letalni ishod LEČENJE • • produžava se život i do 10 godina visoke doze kortikosteroida PEMPHIGUS VULGARIS • • • • • • idiopatski primarni uzrok oba pola u svakom uzrastu oboljevaju učestalije u žena između 3 i 4 decenije života medikamenti – uzroci: penicilamin.. ezofagusu. barbiturati PRATEĆE KOMPLIKACIJE LEČENJA SU: • • • • • • • • • steroidni dijabetes jatrogena supresija bubrega kušingoidni sindrom erozije i ulceracije na sluzokožama perforacije – ulcus duodeni osteoporoza svih kostiju-naročito kičmenog stuba i steroidna psihoza Th citostaticima – poremećaji jetre jatrogena imunosupresija-letalitet zbog interkurentnih infekata KLINIČKA SLIKA PEMPHIGUS VULGARIS • • • • • • u više od 50 % bolesnika – prve promene na sluzokožama usne duplje bule i brojne erozije lokalizacija: bukalno. captopril. konjuktivi . slabije punjene seroznom tečnošću • izgled vrećice • nastaju na nepromenjenoj koži • bez subjektivnih simptoma • krovovi tanki i fragilni • brzo prskaju • formiraju erozije . rifampicin.nema ožiljaka PREDILEKCIONA MESTA • lice • trup • aksilarne regije • ingvinum • mesta izložena pritisku PEMPHIGUS FOLIACEUS Sličan pemphigus erythematosusu KLINIČKA SLIKA: LOKALIZACIJA: • • • • • kapilicijum lice presternum interskapularno mlitave i slabo punjene bule KLINIČKA SLIKA • • • • • • Nikolsky znak letalitet u toku godinu dana transepidermalni gubitak tečnosti i elektrolita elektrolitični disbalans otežano žvakanje i gutanje bolne erozije na oralnoj sluzokoži MEHANIZAM NASTANKA BULE • akantoliza 23 . zatim na: vulvi. cerviksu. PEMPHIGUS VEGETANS • • • • • • • varijanta pemphigus vulgarisa početak identičan formiranje hipertrofičnih granulacija vegetacija na ivicama erozija lokalizacija svuda. rektumu.. češće na pregibima maceracija sa tipičnim fetorom izražena suve hiperkeratoze sa fisurama benignija forma pemphigu vulgaris IZGLED BULA • mlitave. uterusu.sa mrkim krustama • postepitelizaciono .

doza se snižava postepeno u bolesnika sa oralnim promenama – daju se rastvori ili tablete koje se sisaju nakon snižavanja doze – daje se per os th zaštita gastrične sluzokože preparatima koji je oblažu i štite PEMPHIGUS ERYTHEMATOSUS (SY SENEAR – USHER) • • • • • najbenignija forma generalzacija posle nekoliko godina na licu eritematozne ploče izgleda leptira ddg. lupus erythematodes LOKALIZACIJA NA: • • • • kapilicijumu presternumu interskapularno ddg .pokazatelj toka i th p. sprečavanje bakterijskih infekataantiseptične boje i antibiotske masti na oralnoj mukozi-candida albicans ispiranje usne duplje sol.2. Nistatin ili tabl za sisanje na mukoze sol .v.antitela – odražava stepen aktivnosti bolesti .t.česta nema bula.u vodi DIJAGNOZA NA OSNOVU: • • • • • • kliničke slike mlitave bule na neizmenjenoj koži bule i erozije na oralnoj sluzokoži pozitivan znak „Nikolsky“ citodijagnostički – „Tzanck test“ – pozitivan sa dna bule – pojedinačne okrugle akantolitične ćelije sa hiperhromatičnim jedrom i svetlom citoplazmom koja je na ivici ćelija nešto tamnija UZ SISTEMSKU I LOKALNU TH • • • • • • • • pratiti laboratorijske parametre svakih 7 – 10 dana SE krvna slika glikemija proteinemija elektroliti hepatogram alkalna fosfataza HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • • intraepidermalni rascepi DIF-om gubitak kohezije epidermalnih ćelija prskanje intercelularnih mostića nastaje rascep-akantoliza DIF – depoziti Ig G – izgleda mrežice u 50 % pacijenata nalaz i C-3 depozita LABORATORIJSKE ANALIZE • pratiti titar pemfigusnih antitela na 4 -6 nedelja • disbalans se uredno mora korigovati • ako dođe do kliničke manifestacije bakterijske infekcije primenjuju se ab prema antibiogramu PEMPHIGOID 24 . u dnevnoj dozi od 1 . izražene skvame na eritematznoj osnovi skvame u vidu folija se odvajaju od površine kože • • • • • • • • • IIF-cirkulišuća Ig G antitela titar pemf. postigne se remisija . 5 mg. terapija visoke doze K S dnevna doza 1-2 mg prednizolona na kg t.gentiana violet .ima se dodaje citostatična th Imuran (azathioprin) u vidu tabl. na kg t.• • • • • • • rascep visoko u epidermu krov tanak i brzo prskaju plitke erozije pokrivene krustama i skvamama generalizacija promena eritrodermija . eczema seborrhoicum LEČENJE PEMPHIGUS VULGARISA • • • • • • • k s .t.

• • • • • • urticaria posle 1-3 nedelje na pločama se naglo formiraju velike napete bule dobro ispunjene seroznim sadržajem veličine – čak i preko 7 cm mnogobrojne promene po čitavoj koži krovovi bula debeli. bule prskaju posle nekoliko dana sadržaj bule se reasorbuje ETIOLOGIJA • • • • • • nalaz HLA lokusa konstantan uloga gena u nastanku ove dermatoze većina obolelih – preosetljivost na glutene klinički nema uvek enteropatije autoimuno oboljenje posledica produkcije iga auto – antitela protiv dermalnih mikrofibrila u nivou bazalne membrane dermalnih papila DIJAGNOZA • na osnovu karakteristične kliničke slike i pruritusa HISTOPATOLOŠKA SLIKA nalaz subepidermalnih rascepa DIF – om.detekcija Ig G i C.uz jak prurigo eritemo .3 depozita u zoni bazalne membrane u 25 % bolesnika detekcija antitela u serumu a pomoću indirektne imunofluorescentne tehnike (IIF) KLINIČKA SLIKA • • • • • češče se javlja u muškaraca nego u žena. 5 . • remisija brža nego kod pemphigus vulgarisa • doze održavanja niske • lakši slučajevi-Dapson u dozi 100150 mg.eksudativne ploče DDG .dnevno – vrlo je efikasno • blagi slučajevi samo lokalno KS • pemfigoid u sklopu paraneoplazme – ne reaguje na th • lečenje primarnog uzroka • ispitivanje po sistemima i nalaz tumora DERMATIS HERPETIFORMISDUHRING • • • • • hronična recidivantna veoma pruriginozna papulo-vezikulozna-bulozna dermatoza histološki – subepidermalni rascepišupljine KLINIČKA SLIKA • • • • retko u mlađih osoba i u dece većina pacijenata starije osobe prve promene .1 mg na kg t.t.čini ga čitav epiderm TERAPIJA • početna doza – 0.AUTOIMUNA BULOZNA DERMATOZA STARIJE DOBI • • udružen sa malignim procesima u organizmu grupa paraneoplazmi ETIOLOGIJA • nepoznata • stvaraju se autoantitela Ig G protiv sopstvenih hemidezmozoma u zoni bazalne membrane • formiranje subepidermalnih rascepa -šupljina i bula čiji je krov debeo . a ponekad i u ranom detinjstvu između 20-te i 55 – te godine života recidivi više godina i decenija prvi nalet i svi recidivi jako pruriginozni prve promene eritematozne i urtikartijelne ospe u vidu papulaeritemo-eksudativnih plakova • • • • DDG • • • • • urticaria eczema vulgare pemphigus vulgaris morbus Duhring EEM KLINIČKA SLIKA • • • • napete bule malog prečnika herpetiformni raspored bula brza ekskorijacija erozije mrke kruste 25 .

bilirubin koncentracija methemoglobina u perifernoj krvi lek prouzrokuje hemolitičnu anemiju i methemoglobinemiju sulfapiridin u dozi od 2-3 g dnevno takođe izaziva hemolitičnu anemiju EBH DYSTROPHICA DVA TIPA • • • • • • • hiperplastični i distrofični karaktreristike su: zarastanje erozija hipertrofični ožiljci milijum promene na nokatnim pločama GENETSKI USLOVLJENE BULOZNE DERMATOZE • Epidermolysis bullosa hereditaria 26 .samo jedan letalan u ranom detinjstvu autosomalno recesivni tip nasleđivanja letalna Herlitzova forma-bule i erozije prisutne na samom rođenju ili se formiraju posle rođenja sve nokatne ploče otpadaju bule se formiraju na oralnoj sluzokoži HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • subepidermalni rascepi – šupljine neposredno ispod bazalne membrane mikroapscesi u nivou dermalnih papila DIF-om se detektuju granulrani Ig A depoziti u nivou dermalnih papila DDG. • • • scabies druge bulozne dermatoze EEM FORMIRANJE BULA • • • • • • • • na: oralnoj sluzokoži laringsu traheji bronhima bilijarnom kanalu posle prskanja: erozije sporo epiteliizuju neletalne fome klinički se manifestuju s tim što postoje i defekti zubne gleđi LEČENJE • • • • • • lek izbora Dapson tabl. 100-200 mg.bule dlanova i tabana generalizovane forme . dnevno tokom th kontrola: broj Er. pruritus intenzivan EBHD JUNCTIONALIS • • • • • • nekoliko tipova .PREDILEKCIONA MESTA • • • • • • • • • • ekstenzorne strane ekstremiteta laktovi kolena glutealne regije ređe zahvaćeni predeli: kapilicijum lice ramena trup aksilarne jame GENETSKI DETERMINISANE BULOZNE DERMATOZE SE RAZLIKUJU TRI GRUPE: • • • EBHD simplex EBHD junctionalis EBHD dystrophica EBH SIMPLEX • • • • • • autosomalno-dominantni tip nasleđivanja lokalizovane .bule na bilo kom delu kože bule nastaju na mestima trauma ili jačeg pritiska bule zarastaju bez ožiljka poboljšanje oboljenja posle puberteta KLINIČKA SLIKA • • • • nekoliko nedelja ili meseci spontana remisija remisije su u lečenih sve češće i duže opšte stanje je relativno dobro .

proređenost kose anemije i usporen fizički razvoj prisutni oboleli retko preživljavajju 20 .EBH HYPERPLASTICA • • • • • autosomalno – dominantan tip nasleđivanja subepidermalni rascep bule nakon trauma u ranom detinjstvu bule zarastaju hipertrofičnim ožiljcima sa milijumom distrofija nokata .tu godinu života KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • promene se manifestuju u naletima grupisanih vezikula ili bula na neizmenjenoj eritematoznoj koži posle prskanja krovova vezikula i bula zaostaju erozije zahvaćene intertriginozne regije formiranje vegetantnih prominencija madidacija karakterističan fetor superponiranje bakterijske infekcije infekcije sa candidom albicans DDG.nastaju spontano ili traumatski velikog su prečnika ispunjene hemoragičnim sadržajem erozije zarastaju atrofičnim ožiljkom HISTOPATOLOGIJA • • • • • • akantolitička suprabazalna bula oboljenje se javlja u adolescenciji većinu obolelih prati tokom čitavog života postoje i duže remisije predilekciona mesta su vrat i aksilarne i ingvinalne regije KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • prsti na šakama i stopalima su često spojeni zbog srastanja susednih erozija manuelne radnje i hodanje su veoma otežani bule se formiraju i na sluzokožama usne duplje i ezofagusa česte su promene i na očima distrofične promene na nokatnim pločama malformacije zuba.sluzokože retko zahvaćene PEMPHIGUS BENIGNUS CHRONICUS FAMILLIARIS • • • • Morbus Hailey-Hailey oboljenje se nasleđuje po autosomalno dominantnom tipu nasleđivanja genetskim defektom izazvana akantoliza nastaje usled poremećaja sinteze dezmozoma i poremećaja u glikokaliksu EBH DYSTROPHICA • • • • • • • najteža forma epidermolize autosomalno recesivni tip nasleđa histopatološki rascep u gornjim delovima derma bule prisutne već na rođenju. • • druge bulozne dermatoze sa pojavom u ranom detinjstvu LEČENJE CILJ TERAPIJE • sprečavanje sekundarne infekcije LEČENJE EPIDERMOLIZA • • • • • ne postoji adekvatna kauzalna terapija lokalna nega i borba protiv sekundarne infekcije bitni za sprečavanje komplikacija kao što je sindaktilija kod distrofičnih formi izbegavanje trauma kod onih tipova bolesti sa bulama nakon trauma 27 . • • pemphigus vegetans Morbus Darier DDG.

hipohidrosis koža suva pokrivena skvamama više oblika bolesti STEČENE (AKVIRIRANE) IHTIOZE • • • • • u toku života razvoj promena maligniteti morbus hodgkin sarcoma kaposi mycosis fungoides ICHTHYOSIS SIMPLEX • • kseroza diskretne beličaste skvame ICHTHYOSIS NITIDA • • obilne skvame odsjaj izgleda krljušti ribe ICHTHYOSIS NIGRICANS • • tamno mrke ili crne skvame REGIONALNE KERATOZE (KERATODERMIAE PALMOPLANTARE) • • • obolela koža dlanova i tabana genetski uslovljene u sklopu drugih dermatoza ICHTHYOSIS SERPENTINA • veće skvame • zmijska krljušt KERATODERMIAE PALMOPLANTARIS THOST-UNNA • • • • • • • dominantni tip više meseci ili godina po rođenju debele naslage na rubovima – eritem duboke ragade udružena hiperhidroza maceracija tabana ERYTHRODERMIA ICHTHYOSIFORMIS CONGENITA • • • • • recesivni tip na i po rođenju masivne skvame po celoj koži normalno ili povećano znojenje intenzivni eritem 28 .s. dlanova i tabana sebostasis.masti sa solju i kupanje u slanoj vodi PODELA • • • difuzne regionalne cirkumskriptne DIFUZNE • • genetske ihtioze stečene ihtioze TERAPIJA IHTIOZA • • • • • • • • simptomatska keratolitici Rp/ acidi salicylici 3.do kraja života skvame po koži izuzev lica. 0 m. spolja (lokalno) Urea 5-20 % u emolientnom cremu retinoidi per os. 0 borni crem ad 100. KERATOZE • • Hyperkeratosis Dyskeratosis “COLLODIUM BABY” • • • • • novorođenče u žutom koloidalnom oklopu skvame se ljušte i otpadaju ihtiozna eritrodermija th.Predavanje 8. pregiba.d.za teže forme oboljenja alfa – hidroksi kiseline sa i bez okluzije ICHTHYOSIS • • • • • • • VULGARIS autozomalno-dominantno -recesivno počinje u detinjstvu .

laser VERRUCA SEBORRHOICA ( SENILIS ) • • • • • u starijoj populaciji mrke do tamno-braon makule prominencije izgleda masnih skvamanaslaga lokalizacija – lice.KERATOSIS PALMOPLANTARIS HEREDITARIA(MORBUS MELEDA) • • • • • autosomalno-recesivni tip ostrvo mljet vekovima konsangvini brakovi eritem i keratoze – bolne ragade progrediraju na ekstenzorne strane prstiju i dorzalne strane šaka i stopala • lice i dorzum šaka KLINIČKA SLIKA • • • • • mrko-žute makule ili plakovi prečnika do 1 cm sa adherentnim masivnim verukoidnim naslagama pri kiretaži – krvavljenje prekanceroze-alteriraju u epiteliome kože DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • psoriasis palmoplantaris eczema chronicum lichen ruber planus LEČENJE • • • • • • • • simptomatsko krioterapija prevencija antisolarne protektivne masti antipirinski krem gotovi peparati sa visokim faktorom zaštite od sunca lokalni citostatik-5 phluoro-uracil 5 % krem pod okluzivnim zavojem LEČENJE • • • • simptomatsko keratolitici retinoidi per os CIRKUMSKRIPTNE KERATOZE • • • • • • • epidermalni keratotični nevusi po rođenju u detinjstvu i u adolescenciji linearne ili diseminovane keratoze verukoziteti th-keratolitici. trup. krioterapija. parcijalno keratinizovane ćelije sa velikim i tamno obojenim jedrom. od 1-do više desetina kiretaža i elektrokoagulacija KERATOSIS SOLARIS (SENILIS) • • u poznim godinama fotoeksponirane regije DISKERATOZE • • • Patološko orožavanje “corps ronds”-u spinoznom sloju epidermisa “corps grains”-u kornealnom sloju epiderma HISTOPATOLOGIJA • okrugla telašca su akantolizom izdvojene u prerano. okruženim svetlom citoplazmom i sjajnim prstenom koji daje utisak zadebljanja MORBUS DARIER • • • Dyskeratosis follicularis dominantni tip nasleđa etiologija nepoznata 29 .

5 do 1mg na kgt.fetor na dlanovima i tabanima keratotične promene-žuta zrnca “utisnuta “ u kožu LEČENJE • • • • • • • • • • lokalno: keratolitici preparati retinoične kiseline u težim slučajevima – kod vegetantnih formi-aromatični retinoidi (etretinat). izuzetno i na sluzokoži polnih organa jasno ograničene makule ( diskretne) uzdignuti plakovi beličasto-sive ili plavičaste boje keratoze sa bolnim fisurama leukoplakija .t. posle poboljšanja prelazi se na lokalnu th.KLINIČKA SLIKA • • • u detinjstvu i adolescenciji mrke folikularne keratotične papule-aglomerizacija veći. morbus paget i morbus bowen diskeratoze prekanceroze maligni tumori epitelijalnog porekla KERATOZE SLUZOKOŽA • • • • sluzokože usne duplje i genitalija: epitel subepitelijalno vezivno tkivo nepotpuna keratinizacija pa granulozni sloj i kornealni sloj nedostaju LEUKOPLAKIA • • • • • • • kod pušača posledica hroničnog. mehaničkog ili hemijskog nadražaja ređe na jeziku. nejasno ograničeni plakovi sa suvom i rapavom površinom LOKALIZACIJA • • • • • • seboroični predeli intertriginozne regije-na plakovima papilarne i vegetantne prominencije madidacija i maceracija . aromatični retinoidi-deluju na metabolizam lipida dovodeći do naglih skokova vrednosti triglicerida i holesterola u serumu.prekanceroze MALIGNA ALTERACIJA • • • • ka spinocelularnom epiteliomu infiltracija baze leukoplakije „in obs“ – 6 meseci Lečenje: 30 .o.

koju treba izbegavati LINGUA PLICATA • više članova porodice • kongenitalna anomalija • brojne brazde koje presecaju površinu jezika • nepravilno oblikovana polja LINGUA NIGRA • • • • hipertrofija filiformnih papila mrka-crna boja neravna površina sredine jezika idiopatski nastanak 31 . sjajne i glatke makule koje imaju beličaste ivice pečenje prilikom žvakanja ljute i kisele hrane. mape etiologija je nepoznata u svakom uzrastu anularno i serpiginozno oblikovane eritematozne.• • hirurški put suspektne na spinaliom ukoliko se otkloni uzrok lećenje karioznih zuba ili prestanak pušenja leukoplakija regredira LINGUA GEOGRAPHICA • • • • • na sluzokoži dorzalne strane jezika-izgled karte .

• • • • • • • • ustanoviti uzrok i otkloniti ga mirovanje utopljavanje potkolenica aspirin i indometacin K S parenteralno – ili per os samo u težim slučajevima ERYTHEMA INDURATUM . palpatorno bolnih i toplih nodusa sa eritematoznom kožom nodusi lokalizovani na pretibijalnim predelima.DG • • trombophlebitis cellulitis LEČENJE DDG.Predavanje 9. potkolenicama ETIOLOGIJA • • • uzročnik bacil tuberkuloze indurovani eritem se smatra tuberkulidom TOK BOLESTI • • • boja kože se menja u toku evolucije od crvene do žute i zelenkaste promene praćene visokom temperaturom i malaksalošću posle 3 do 6 nedelja nodusi spontano regrediraju bez rezidua KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • u mlađih žena nodusi sa lividno-eritematoznom kožom naleti više meseci i godina lokalizacija na fleksornim stranama potkolenica imaju tendenciju ka nekrotizaciji manifestuje se egzulceracijama ulceracije sporo zarastaju PROGNOZA OBOLJENJA • • • • značajan kad predstavlja početak sarkoidoze recidivira u nepravilnim intervalima u proleće i jesen prouzrokovan streptokoknom infekcijom posledica uzimanja nekh medikamenata DIJAGNOSTIKA • • hiperergijska reakcija na tuberkulinsku probu histopatološki nalaz tuberkuloznog granuloma u nodusu D. A B i dr.BASIN • • • nodusi na zadnjim – fleksornim stranama potkolenica egzulceracije i cikatrixi ostaju ETIOLOGIJA I KLINIČKA SLIKA • • • • mnogobrojni uzroci u mlađih žena akutni naleti. NODOZNE DERMATOZE • • • • Nodus-čvor erythema nodosum akutna erupcija bolnih nodusa čvorova pretibijalno-bez ožiljaka NAJČEŠĆI UZROCI • • • • • • • • streptokokne infekcije sarkoidoza pluća bacil tuberkuloze dermatofiti maligna oboljenja virusi lekovi: sulfonamidi . 32 .

okrugao oblik eumelanozomi-elipsoidni oblik melanogeneza nastaje u melanomima HYPERCHROMIAE • • • • • povećano stvaranje melanina u koži nagomilavanje hemosiderina ili karotena po lokalizaciji i površini kože: generalizovane cirkumskriptne MELANOGENEZA • • • I faza melanogeneze: enzim tirozinaza-deluje na aminokiselinu tirozin u melanomima stvara se dopa supstanca 33 .• • erythema induratum --Whitfield u starijih žena sa oslabljenom perifernom cirkulacijom. hemosiderina ili karotena brojni faktori mogu uzrokovati generalizovanu ili cirkumskriptnu pojavu promene boje kože BOJA KOŽE • • • • koža crnaca sadrži isti broj melanocita kao i u belaca genetski uslovljena razlika u crnaca melanocitne granule difuzno razasute u keratinocitu u belaca granule melanina su skupljene u komplekse PODELA DISHROMIJA • • • hiperhromije hipohromije i ahromije MELANOZOMI • • • feomelanozomi. a nastaje tromboziranjem malih krvnih sudova Predavanje 10. DISHROMIJE • • • • U koži postoje tri pigmenta: melanin hemosiderin i karoten • II faza: niz neenzimatskih reakcija nastaje melanin TOK MELANOGENEZE • • • • proteini sa bakrom aktiviraju tirozinazu sulfhidrilne grupe inhibiraju tirozinazu što koči stvaranje melanina melanozomi ispunjeni melaninom prelaze u dendritične produkte melanocita fagocitoza keratinocitima – dalji prenos MELANOCITI • • • • • • • melanin se stvara u koži melanociti su – ćelije bazalnog sloja epiderma: langerhansove dendritične masonove svetle ćelije i cilindrične ćelije bazalnog sloja MELANOCITI • • • • • • • po rođenju se nalaze: u bazalnom sloju epiderma u dlaci u dermu u sluzokožama u oku i u uhu TIPOVI MELANNA • • • eumelanin – mrke boje u crnomanjastih osoba feomelanin žute boje u plavih i riđih osoba neuromelanin crne boje-u nervnim ćelijama DISHROMIJA • • • • promena boje kože poremećaj u količini pigmentamelanina.

zatim mrko-lividne i posle desetak dana sasvim mrke boje lokaliizacija – svuda po telu solitarne ili brojne ponovni unos medikamenata-alergenarecidiv oboljenja na istom mestu CIRCUMSKRIPTNE HIPERHROMIJE • • manifestuju se ograničenim hiperpigmentovanim makulama ili plažama uzrokovane egzogenim ili endogenim faktorima LOKALIZACIJA NA SLUZOKOŽAMA • na glansu i semimukozi usana BERLOQUE DERMATITIS 34 . manifestacija alergijske reakcije na medikamente acetilsalicilna kiselina sulfonamidi aminopirini fenolftaleini ili konzervansi i aditivi hrane MELANODERMIJE. ovalne ili kružne plaže od nekoliko cm. ENDOGENO UZROKOVANE KAROTINOM • • • difuzno-žuto narandžasta obojenost kože naročito dlanova i tabana u male dece u ishrani unos veće količine šargarepe. tikvi ili pomorandža TOK BOLESTI • • • • to su plaže u početku eritemo-lividne.GENERALIZOVANE HIPERHROMIJE • • • • • • • melanodermije pojava u obolelih od: morbus addisona carcinoma bronha intoksikacije arsenom intoksikacije solima zlata u nekih sklerodermija • • • pigmentacija izazvana aplikacijom parfema koji sadrži mirisna eterična ulja na kožu uz istovremeno sunčanje lokalizacija – iza uha lateralne strane vrata CHLOASMA • • • • • • • manifestuje se mrkim makulama uglavnom na licu – čelu promene u žena hormonski poremećaji u toku trudnoće chloasma uterinum pigmentacija-više meseci posle trudnoće sem u izuzetnim slučajevima CUTIS VAGANTIUM • • • hiperpigmentovana koža u skitnica usled eventualnih parazitarnih dermatoza i usled intenzivnog češanja AKTINIČNE MELANODERMIJE • dugotrajno izlaganje sunčevim zracima EPHELIDES • • • • • • • • nasledna dermatoza u riđih ili plavih osoba početak-detinjstvo širi se tokom adolescencije i kasnije u životu intenzivnije u toku sunčanih meseci – postaju tamnije kružne ili ovalne makule žute ili mrke boje lokalizovane na fotoeksponiranim regijama kože naročito izražene na licu MELANODERMIA E PRESSIONE • nastaje usled dugotrajnog pritiska na kožu MELANODERMIA E CALORE • • • • usled izlaganja kože visokim spoljašnjim temperaturama mrko-pigmentovane promene retikularnog izgleda u radnika koji rade na visokoj t ili u osoba koje se greju uz peć ERYTHEMA FIXUM • • • • • • jasno ograničene. mrke.

kao i sa mentalnom retardacijom HYPOCHROMIAE • • • rezidualne promene posle pretrpljenih brojnih dermatoza plaže bleđe od normalne kože 35 . noktiju.pekanceroza na licu.• • • klinički se manifestuju eksudativnim kružnim pločama eritemo-lividne boje u centru se formira jedna ili više bula. verukama i bulama lokalizacija: na trupu i ekstremitetima pojava plavičaste hiperpigmentovane makule diseminovane po čitavoj koži LEČENJE HIPERHROMIJA • • • • u hiperhromija endogene genezelečenje osnovnog oboljenja egzogeno uzrokovane hiperhromijeukloniti uzrok ephelides i chloasma se tretiraju zaštitnim antisolarnim preparatima. doruzumu šaka u starijih osoba mrke makule veće od 1 cm u prečniku PROFESIONALNO SE KORISTE • • • • • • brojne boje: tamno-plavi-carbon svetloplavi kobalt zeleni hrom-oksid žuti kadmijum-sulfid ranije korišćen. TOK INCONTINENTIO PIGMENTI • • karakterističan linearan raspored promene na koži udružene sa anomalijama kose. kada zrnca baruta ulaze pod kožu. posle čega nastaju bolne erozije erythema fixum spontano regredira posle više nedelja uz pigmentaciju • • • • na koži se javljaju tumori bazocelularni i spinocelularni epiteliomi efikasnog lečenja nema preventivno-etretinat per os TETOVAŽA • • • slučajan unos nameran unos čestica boje boja nerastvorljiva u vodi niti se razgrađuje u koži POIKILODERMIA CIVATTE • • • • • u sredovečnih žena lateralne strane vrata i predeo dekoltea promene se manifestuju retikularnom hiperpigmentacijom teleangiektazijama i atrofičnim arealima ove promene nastaju usled netolerancije kože na višegodišnje izlaganje suncu AKCIDENTALNE TETOVAŽE • • • • profesionalno se vide u radnika usled: eksplozije u rudnicima.kineski tuš MELANOSIS RIEHL • • • retikularna pigmentacija lica fototoksični efekat supstanca i medikamenata promena nastala usled primene kozmetskih preparata TERAPIJA • • • uklanjanje hirurškom intervencijom drmoabrazija rizik zbog formiranja ružnih ožiljaka INCONTINENTIO PIGMENTI • • • • • • nasledno oboljenje vezano za xhromozom promene na koži su prisutne već na rođenju eritem sa papulama. namerne tetovaže su mnogo češće nastaju unošenjem različitih boja pomoću specijalnih igli u derm LENTIGO SOLARIS • • • • promena . izuzetno treba pokušati dekoloraciju ovih promena preparatom koji sadrži 2 % hidrokinon. zuba i očiju.

• ACHROMIAE • • • • • • potpuni gubitak melanina u koži pojava apigmentovanih belih makula ili plaža na – koži podela: genetski uslovljene akvirirane po lokaliizaciji i distribuciji delimo ih na:difuzne. nistagmus. kosi i dužici oka više tipova: dominantni i recesivni tip koža je voštano bela. TUBEROZNE DERMATOZE • • • • Tuber-kvrga tvrde konzistencije veličina zrna 0. a traju više godina sarkoidi u vidu velikih nodusa – ljubičaste do mrko-crvene boje SARCOIDOSIS • • morbus Besnier-Boeck-Schaumann sistemska granulomatoza 36 . anomalije očnog nerva KLINIČKA SLIKA • • se manifestuje: cirkumskriptnim ahromičnim makulama ili većim plažama PIEBALDISMUS Predavanje 11. albinizam udružen sa promenama na očima-footofobija. regionalne i circumskriptne • regionalna ahromija koju karakteriše apigmentovana plaža na frontalnooj regiji kapilicijuma apigmentovani prameni kose VITILIGO • • • • • akvirirana ahromična dermatoza sa incidencijom oko 1 % u opštoj populaciji etiologija: idiopatska u oko 40 % slučajeva se javlja familijarno često je udružen sa autoimunim tireoiditom ili sa alopeciom areatom ALBINISMUS • • • • • • se karakteriše odsustvom pigmenta u: koži. 5 do 1 cm sliči većoj papuli može ali ne mora da ostavi ožiljak • promene na koži u 20 % slučajeva i promene na unutrašnjim organima ETIOLOGIJA • • • nepoznata deficit celularnog imuniteta povišen humoralni imunitet PODELA I GRUPA-ULCEROZNI SA OŽILJCIMA TUBERI • • • • • • • lupus vulgaris sifilis lepra II GRUPA – DRMATOZE BEZ ULCERACIJA sarcoidosis granuloma annulare necrobiosis lipoidica diabeticorum KLINIČKA SLIKA • • • • • tumefakcija čvrste konzistencije lividno crvene boje teleangiektazije na periferiji vitropresija-žuta providna boja kao kod lupoma različit raspored i forme tumora TIPOVI SARCOIDOSE • • • sarkoidi u vidu malih nodusa – do veličine zrna gaška – na licu i na presternumu erupcije u puseima. zbog depigmentacije dužice boja očiju je crvenkasta. dlake depigmentovane.

koža iznad nodusa nepromenjene boje simetričan raspored u predelu skapula. bezbolni. limfne žlezde i nervni sistem II STADIJUM infiltracija prelazi u sklerodermiformnu ploču sa žutim centrom III STADIJUM • • • • • • ploča se širi nepravilne granice centar atrofira sa skvamama periferija – ploče ljubičaste ili mrke boje HISTOPATOLOGIJA • • • • • • • • epiteloidne ćelije limfociti gigantske ćelije nikada kazeozna nekroza LEČENJE kortikosteroidi lokalno K S peroralno citostatici IV STADIJUM • • u centru ploče atrofija i pigmentacija ponekad i ulceracija GRANULOMA ANNULARE • • bezbolni. crvene ili ljubičasto-plave boje PROMENE NA UNUTRAŠNJIM ORGANIMA • • • • • su najčešće na plućima I stadijum zahvaćene su limfne žlezde II stadijum – parenhim pluća III stadijum-fibroza pluća uz zadebljanje pleure ostali organi afekcija:kosti. tvrde konzistencije i pokretni prema bazi. tvrdi. pljuvačne žlezde. kružni tumefakti veličine nekoliko mm do 1 cm TERAPIJA • • • lokalno: kortikosteroidi intralezionalno 37 .• • angio-lupoidna forma-jedna promena mekše konzistencije. ljubičastocrvene boje-nos lupus pernio-često na nosu i obrazima ređe na dorzumu šaka iste kliničke slike • tuberi u centru uvučeni-roze bojeanularnog izgleda LOKALIZACIJA • • • • • • dorzum šaka dorzalne strane prstiju ređe i laktovi kolena dorzum stopala i lice SARCOID DARIER ROUSSY • • • • subakutna dermatoza nodusi veličine od o. oči. 5 do 2 cm . rebara i na prednjim stranama butinabez ulcera TOK BOLESTI • • • • • • • traju nekoliko nedelja i više godina regresijom nema cikatriksa recidivi su mogući biopsijom promene regrediraju tečni azot intradermalna aplikacija k s k s masti pod okluzijom LEČENJE DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • lupus vulgaris lupus miliaris tuberkulidi granulom oko stranog tela DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • lupus vulgaris lupus miliaris tuberkulidi granulom oko stranog tela NECROBIOSIS LIPOIDICA DIABETICORUM • • • • • • • • • u dijabetičara ređe u nedijabetičara KLINIČKA SLIKA I stadijum: prednje strane potkolenica infiltracije tvrde konzistencije koža.

5 cm oko pigmentnog nevusa pojava se viđa u dece i sasviim izuzetno može biti znak maligne alteracije nevusa Predavanje 12. congelatio. combustio.• • • karakteristični hiperpigmentovani rub prečnika nekoliko mm lokalizacija – na licu-periokularno i perioralno i na rukama TOK VITILIGA • • • promene se šire umnožavaju se tokom života spontana repigmentacija sa folikularnim početkom LEČENJE • • • • • lokalna primena K S preparata lokalno aplikovanje ekstrakta placente uz zračenje infra-crvenm zracima i uz puva terapiju efekat th nezadovoljavajući PREPORUKE • • • tečni puderi boje kože kamufliranje neestetskih promena pogotovu lokalizovanih na licu NAEVUS SUTTON • • • • manifestuje se ahromičniim haloom širine o. ULCEROZNE DERMATOZE • • • • • • • Brojne dermatoze razvijaju u svom toku ulceraciju koja dominira u kliničkoj slici na primer: ulcus durum. syphilis II i III tuberculosis cutis piodermije . mehanička oštećenja kože hemijska oštećenja kože kaustičniim sredstvima ulceracije usled lokalnog anestetikaadrenalin • • • morbus raynaud ulceracije vaskularne i neuro-trofične geneze malum perforans pedis i decubitus ULCUS CRURIS VARICOSUM • • hronična insuficijencija venskog sistema donjih ekstremiteta i postflebitični sindrom ETIOLOGIJA • • najveći ortostatski pritisak trpe vene donjih ekstremiteta suprotnost sili zemljine teže ULCEROZNE DERMATOZE • • • ulceracije sa vaskularnim tegobama ulcus cruris varicosum ulcus cruris arterialis 38 . molle.

različitog oblika. ulceracije – distalne 2/3 potkolenica u maleolarnim regijama FAKTORI RIZIKA • • • • • • • • • fizička neaktivnost duga stajanja u mestu trudnoća gojaznost vremenom dolazi do venske staze i posledica venske staze-varikozni sindrom sindrom se može razviti i u sklopu postflebitičnog sindroma. venektazijama i posttromboflebitičnim sindromom venska staza-stazni dermatitis 39 . rekanalizacija zahvačenog segmenta vene nepotpuna ULCERACIJE • • • • hronične. depoziti hemosiderina u dermu limfna staza-papilomatozne i verukoidne promene česte bakterijske superinfekcije epidermodermitis coccica cruris EPIDERMODERMITIS COCCICA CRURIS • • • • • • eritem papule ekskorijacije vlaženje krustoskvame pruritus PREDISPOZICIJA • • nasledno smanjen tonus venskih sudova i nekompletni valvularni sistem dubokih vena samo sklonost degenerativnim promenama na valvulama ULCUS CRURIS IN VARICOSO • • • • • • • • na terenu staznog dermatitisa spontano ili provocirano-traumom terminalni stadijum varikoznog sindroma-ulceracija okolina-mrko lividne boje venski eritem i hemosiderin koža skleroatrofična ”fenomen čizme”.FUNKCIONALNO I ANATOMSKA PODELA • • • • • • tri povezana venska sistema donjih ekstremiteta superficijalni komunikantni i profundni većina vena ima semilunarne valvule koje sprečavaju refluks krvi mišićne kontrakcije-mišićna pumpa i intratorakalni pritisak • • • • potkolenice – mrko pigmentovane makule. veličine i dubine dno-anemično i pokriveno: fibrinskim naslagama ili gnojem VENSKA STAZA • • • • • • • • • • na potkolenicama: purpura-pojačan permeabilitet hemosideroza atrophie blanche perikapilarni depoziti fibrina inflamatorni kapilaritis povećana viskoznost – spor krvotok agregacija krvnih elemenata hipertrofija endotelnih ćelijaformiranje tromba poremećaj limfne drenaže-limfna staza SANACIJA • • • • • granulaciono tkivo hipertrofiše ispunjava dno zatim epitelizacija formiranje cikatriksa maligna alteracija u spinocelularni epiteliom je izuzetna DIJAGNOSTIKA • • • • • • • insuficijencija venskog sistema donjih ekstemiteta klinički testovi: Perthe-ov i Trendelenburg-ov-test savremena dijagnostika – ultrasonična doppler-metoda pletizmografija (Dg – tromboza vena) KLINIČKA SLIKA • • • u osoba sa varikozitetima. plaže.

• izuzetno se vrši flebografija • • • DDG.bolovi noću intenzivno eritematoznih ivica. žućkastim atherentnim naslagama-”žulj” uklanjanjem naslaga-vidan ulcus LOKALNA TH • venoprotektivni preparati • 40 . 5 cm u prečniku kroz otvor secernira sekret promena flastera svakih 4 do 7 dana MALUM PERFORANS PEDIS • • • • • • • • • etiologija polineuropatije razne geneze: dijabetes hronični alkoholizam neurološki poremećaji pušenje tabes dorsalis siringomijelija poliomyelitis PREVENCIJA • • • • • higijensko . • • ulceracije donjih ekstremiteta druge etiologije arterijske ulceracije sa izraženom hemosiderozom • nemaju zadovoljavajući efekat skleroziranje flebektatičnih segmenata ekstirpacija venektatičkih površnih vena je efikasna i slučajevima kod kojih je komunikantni i duboki venski sistem donjih ekstremiteta funkcionalno očuvan LEČENJE • • • • • • • znaci sekundarne infekcije uzimanje brisa i izrada antibiograma pranje ulceracije vodom i sapunom potapanje eventualnou blagi rastvor hipermangana primena A B masti – 2 x dnevno sve dok dno ulceracije ne bude čisto (bez fibrinskih ili purulentnih naslaga) celulitis-okolina. ULCUS CRURS ARTHERIALIS • • • • • • • • • • arterijske geneze etiologija: okluzija razne geneze hronične infekcije fibroza derma granulomi hipertenzija ateroskleroza poremećaji viskoznosti krvi vaskulitisi sa trombozama TH • • • • • na čistu ulceraciju se radi brže epitelizacije postavljaju varihezive – prvo granule a preko njih tabla isečena oblika ulceracije i za 1 cm veća promena variheziva-nakon gnoja ili 1 x nedeljno sve do epitelizacije metoda po gilje-u KLINIČKA SLIKA • • • • lokalizacija-tibijalno vema bolni ulcusi.A B (antibiogram) per os ili – i. šetnje – da bi se aktivirala mišićna pumpa izbegavanje dugog stajanja i sedenja nošenje elastičnih zavoja-od ranog jutra KLINIČKA SLIKA • • duboka ulceracija levkastog oblika širina ulcusa pokrivenahiperkeratotičnim.m.dijetetski način života smanjivanje t.t. jasno ograničeni nema hemosideroze ili je slabo izražena LEČENJE • • • • • • kauzalno zavisno od uzroka obavezna primena perifernih vazodilatatora heparin u vidu infuzija-indikovan u slučaju tromboziranih arteriola lokalna primena varihesiva GILJEOVA METODA • • • • • • ulceracija se opere blagim rastvorom hipermangana na dno posip praška borne kiseline flasteri – poput crepova na krovu – uzduž i popreko flasterima se pokriva čitava ulceracijaizuzev centralnog dela veličine 0.

papule-sitne “osećaj rapave kože” ne vide se uvek jasno ekstenzorne strane ekstremiteta i glutealne regije 41 .• • dno anestezirano ubod sterilnom iglom TERAPIJA • • • vazodilatatori heparin lokalno antibiotske masti LOKALIZACIJA • • • • • na tabanima uglavnom na peti na metatarzalnom predelu ispod prvog odnosno petog prsta ili pak na samom palcu DECUBITUS • • • • • • ulcus tipa gangrene na mestima stalnog pritiska kože u kahektičnih. seboreju i acne vulgaris folliculitis disseminata i barbae staphylogenes -piodermije KERATOSIS FOLLICULARIS • • • • • • • cutis anserina u detinjstvu i adolescenciji folikularni keratinski čepovi folik. nepokretnih bolesnika ulcusi na sakralnoj regiji iznad trohantera veoma duboki. zahvataju periost. baze infektivni agensi LEČENJE • • • • pranje antiseptičnim bojama i A B mastima varihesive metoda – dobar efekat prevencija-okretanje nepokretnih bolesnika na svaka 2 h na mestima pritiska – specijalni gumeni jastuci ili vodeni dušek KLINIČKA SLIKA • • • • gangraena sicca karakteristična crna površna krusta gangraena humida površina koja vlaži Predavanje 13. • • clavus traumatske ulceracije LOKALNA TH • • • • • • • uklanjanje hiperkeratotičnih naslaga keratoliticima primena granula varihesive kauzalna th – zavisno od uzroka: regulisanje dijabeta odvikivanje od pušenja lečenje alkoholizma lečenje neuroloških poremećaja TOK DECUBITUSA • • početak sa dekubitusom prekrivenim esharom ukoliko se ne leči ima tendenciju širenja GANGRAENA • • • • etiologija: okluzije arterijalnih krvnih sudova: hemijske nokse:kiseline. kostdestrukcija DDG. FOLIKULOZE • • • • Pilosebacealna jedinica patološke promene vezane za folikul uz: sebostazu.

• • • udružene sa akrocijanozom th: keratoliticima – salicilna kiselina 3-5 % i urea 5-10 % u emolientnom kremu SEBOSTASIS • • • • • • • smanjena produkcija sebuma(konstitucionalno. centrofacijalna. kapilicijum. sjajna koža sa žućkastim masnim skvamama porodična pojava androgeni hormoni u pubertetu pojačana aktivnost sebacealnih žlezda HIPERSEBOREJA • • • • • • • • • • na seboroičnim regijama – lokalizac.salicylici i 2% tincturae benzoe u alkoholu intenzvno održavanje higijene prevencija seboroičnog eczema i acne vulgaris ACNE VULGARIS (IUVENILIS) • • • hronično inflamatorno oboljenje pilosebacealne jedinice. genetski uslovljene hipofunkcijom sebacealnih žlezda sebostaza prisutna u atopskoj konstituciji i kod ihtioza koža-suva – pitirijazformne deskvamacije poremećaj lipidnog filma – iritacja i senzibilizacija preventivna nega kože pomadama SEBORRHOEA • • • • • povećano lučenje sebuma masna. uz komedone. presternalna i interskapularna regija eczema seborrhoicum acne vulgaris terapija: pranje vodom i sapunom 2 x dnevno i primena alkoholnih losiona Doroslovac-losion sa 1 % ac. pustule folikularne lokalizacije predispozicija: genetski determinisana multifaktorijelni tip nasleđa ETIOPATOGENEZA • • • • hiperseboreja poremećaj bakterijske flore hiperkeratoza ostiofolikularnog dela folikula i stvaranje medijatora inflamacije HIPERSEBOREJA • • uslov za razvoj Propyonbacteriuma acnes produkuju enzime i hemotaktični faktor za polimorfonukleare. mononukleare i prostglandine 42 . papule.

ciste.privremena KLINIČKI OBLICI • • • • • • • • acne comedonica-punctata acne papulosa acne papulo-pustulosa acne pustulosa acne cystica acne nodosa acne conglobata acne abscedens 43 .acne papulopustulosa i sa pustulama – acne pustulosa ACNE CONGLOBATA • • • • širenjem inflamacije dublje u derm i hipoderm formiraju se: nodusi i apscesi-i ostaju ožiljci bolni-lividno-eritematozni-acne nodosa formiranje akni do veličine lešnika – acne conglobata ACNE ABSCEDENS • • • • • • razmekšanje konglobiranih akni abscesi sa purulencijom iz njih se špricem – vrši evakuacija purulentnog hemoragičnog sadržaja neestetski trajni ožiljci atrofični ..sebostaza EVALUACIJA OBOLJENJA • • • • • indukovana inflamacija na nivou pilosebacealne jedonice: infiltrat-papule i pustule klinička slika: lokalizacija-seboroične regije komedoni. papule.comedo kao čep zatvara ostiofolikularno ušće bočnim pritiskom može se istisnuti sadržaj žuto-beličaste boje i crvolikog izgleda sastavljen od sebuma i keratina u folikulu “crna tačkica”-vrh-melanin delimično zbog oksidacije slobodnih masnih kiselina – sebuma formiranje komedona – i neinflamatornu fazu vulgarnih akni acne comedonica . PATOGENEZA • • • • • • • • prva promena “ komedon” . hipertrofični ili keloidni postinflamatorna rezidualna mrka pigmentacija.• folikularna hiperkeratoza i hiperseboreja . papulopustule pustule. nodusi i abscesi tokom više godina – povlačenje posle 25 god.punctata ACNE PAPULOPUSTULOSA • • • površne i duboke inflamatorne promene površni tip .

44 . acnes TRETINOIN GEL I KREM (0. 5 -2 %.th: preparati eksfolijativnog efekta a zatim: TH . a sistemski tetraciklini sa početnom dozom od 1 g dnevno posle 7-10 dana sniženje na 750 mg. u th – UVA zračenje – sunčanje-blaga masaža tečnim azotom TERAPIJA TEŽIH OBLIKA ACNE • • • • • • A B lokalno Clindamycin 1 % ili Erythromycin 1.DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • • • • • • • acne rosacea folliculitis staphylogenes akneiformne rekcije na lekove: kortikosteroide kontraceptive androgene hormone jod brom fenobarbiton izoniazid TERAPIJA • • • • • • hiperseboreja lica i trupa pranje vodom i sapunom 2 x dnevno keratolitični losion po Doroslovcu acne comedonica i acne papulosa lok.LAKŠIH OBLIKA ACNE VULGARIS • • • • • • • Benzyl-peroxid losion ili krem od 5% -uveče ako za 7 dana nema deskvamacije daje se 10 % koncentracija početak sa blagim eritemom kože pogoršnje kliničke slike posle 2 meseca uspeh veći Benzoil-peroxyd crem – otvara folikule i dovodi do oksido destrukcije Prop. salic-kiselinom i sa rezorcinolom-napr. 025%) • • • • • • • • su efikasniji ali više iritiraju kožu tri sata svako veče a kasnije preko cele noći postinflamatorno ljuštenje kože bujanje keratinocita u folikulu-eliminacija površni piling-druga sredstva-manji efekat preparati sa sumporom.

katrani i parafini pilosebacealna jedinica i mehanički put začepljenja ostiofolikularnog otvora i izazivanje folikularne hiperkeratoze acne picea – su akne izazvane katranom i derivatima katrana PROFESIONALNE AKNE • • • • slične vulgarne akne lokalizacija – na koži – često i duže vreme u kontakt sa navedenim materijama na gornjim ekstremitetima i nadkolenicama kontakt sa radnim odelima natopljenim uljanim ili masnim supstancama PREVENCIJA • profesionalnih akni 45 . o mg na kg t-t. 5-1. brža sanacija i dugotrajni efekat dejstvo se zasniva na razlaganju komedona na redukciji broja lojnih žlezda i aktivnosti lojnih žlezda antibakterijalni i antiinflamatorni efekat NEŽELJENA DEJSTVA OVOG LEKA (ROACCUTAN-A) • • • • • • • • • • suvoća kože i perutanje lica cheilitis conjuktivitis mijalgije epistaxis opadanje kose tranzitorna dejstva povećanje holesterola i triglicerida laboratorijske mesečne kontrole teratogeni efekat za trudnice-tek 2 meseca nakon th. TH ROACCUTAN-OM • • • • veće početne doze 1. 0 mg na kg t. hlađenje.t. rezanje.meseci dijete-manje efikasne PREVENTIVA • • • • • • bez kozmetičkih preparata sa uljanom bazom estrogeni mogu da blokiraju androgeni efekat na sebacealne žlezde estrogeni u formi oralnih kontraceptiva u uporniih oblika-isotretinoin izvanredni efekat početna doza o. zemna ulja. ACNE OLEINICA I ACNE PICEA • • • • • • inflamacija-dejstvo uljanih i drugih masnih supstanci na kožu acne oleinica dejstvom nafte i derivata nafte petrolej.• • • pa posle 7-10 dana na 500 mg na kraju se daje doza održavanja od 250 mg dnevno u toku nek. ulja za podmazivanje. plinska.

VEGETANTNE DERMATOZE • • Vegetacija Primarne i sekundarne • • • • • • bradavice lokalizovane na tabanima i oko nokatnih ploča manifestuju se malim sjajnim utisnutim papulama u kožu-zrnca vremenom se uvećavaju i postaju čvrste keratotične promene okružene hiperkeratotičnim rubom bolne su i otežavaju hodanje izgledom podsećaju na žuljeve -klavuse PRIMARNE VEGETANTNE DERMATOZE • • • • • verruca vulgaris papillomata acuminata acanthosis nigricans verruca seborrhoica-senilis keratosis solaris-senilis SEKUNDARNE VEGETANTNE DERMATOZE • • • • • • • • pemphigus vegetans piodermije dermatomikoze syphilis secundaria toksidermije direktna inokulacija hpv-tip 2 u kožu u starije dece i adolescenata na dorzalnim stranama šaka i na prstima ruku. oštrim akuminantnim vrhom.• • • • pranje radnih odela održavanje čistoće radnih mesta upotreba ulja ili katranskih preparata th-profesionalnih akni – lokalna kao i kod akni vulgaris Predavanje 14. i veće autoinokulacijom se veruke množe konfluencija u veće ploče vema bolne sub i periungvalno mogu spontano regredirati posle više nedelja ili meseci VERRUCE FILIFORMIS TANKE PETELJKASTE BRADAVICE LOKALIZOVANE NAJČEŠĆE NA LICU I VRATU PAPILLOMATA ACUMINATA • • polne bradavice-STD bolesti infekcija HPV. grupisane – karfiolastog izgleda sero-purulentni sekret uzrokuju fetor KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • LOKALIZACIJA U MUŠKARACA • • • glans frenulum meatus uretre VERRUCA PLANTARIS 46 . a ređe na kolenima siva papula sa suvom. tip-6 VERRUCA VULGARIS KLINIČKA SLIKA • meke. vegetantne prominencije neravne površine sa zašiljenim. ružičaste. neravnom površinom veličine do nekoliko mm. keratotičnom.

t. nikotinskom kiselinom usled endokrinih poremećaja-insulinrezistentni dijabetes gojaznost LEČENJE • • • • • • verrucae vulgares i verrucae plantares krioterapija-tečni azot (N-liquidum) više seansi-2 x nedeljno kiretiranje oštrom kašikom(ekskohleacija) filiformne bradavice se uklanjaju elektrokoagulacijom i laserom filiformne bradavice se uklanjaju elektrokoagulacijom i laserom • • • TERAPIJA • • • • • benigne forme – simptomatska th kiretaža ili elektrokoagulacija otkloniti uzroke smanjivanjem t.• • prepucijum anus kod muškaraca • • • paraneoplastična dermatoza u sklopu maligniteta adenokarcinomi i limfomi LOKALIZACIJA U ŽENA • • • • • • labia maior perineum vagina cervix uretra i anus BENIGNE FORME ACANTHOSIS NIGRICANS ALTERACIJA PAPILOMA • • • • HPV tip-6 virusi-onkogeni maligna transformacije u spinocelularni epiteliom-retko lečiti ih preventivno • dominantni tip uzrokovan lekovimaoralnim kontraceptivima. kod gojaznih i isključenje kauzalnog leka kod maligniteta – otkloniti tumor i lečiti ga PAPILOMATA ACUMINATA • • • • • • Th. ano-genitalne regije.podofilin (smolasta materija koja sadrži citotoksične supstance primena 25 % podofilin u vazelinu ili parafinskom ulju-1 do 2 x nedeljno medikament treba ukloniti sa kože posle pola sata – pranjem sapunom i vodom teže .raširene promene – interferon ili hirurški tamno mrke plaže-sa vegetantnim. ingvinalne regije i zadnja strana vrata 5 tipova oboljenja SEKUNDARNE VEGETANTNE DERMATOZE • vegetacije u • drugih dermatoza • pemphgus vulgaris • piodermije syphilis secundaria i dr. papilomatoznim ili verukoidnim promenama lokalizacija-intertriginozne regije aksile. ACANTHOSIS NIGRICANS • • • • MALIGNI TIP ACANTHOSIS NIGRICANS 47 .

PODELA ATROFIJA • • • na: primarne i sekundarne – kojima prethode patološki poremećaji LOKALIZACIJA: • • • vrat presternum leđa PRIMARNE ATROFIJE • • • • • • • acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer) etiologija: nepotpuna-nepoznata moguća infekcija posle uboda krpelja pozitivni serološki testovi na Boreliozu povoljan efekat th Penicilin ili eritromicin TERAPIJA • • spontana regresija ili umnožavanje sedefasto-beličastih atrofičnih lako deprimiranih areala koji trajno perzistiraju LOKALNO: • K S masti – su bez većeg efekta SEKUNDARNE ATROFIJE KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • • • • • • u muškaraca u 5-oj deceniji lokalizacija: dorzum šaka i stopala na laktovima i kolenima I faza: lividno testasto-edematozne ploče II faza – atrofični areali sa tankom. degenerativne promene stepen izloženosti suncu nepovoljni klimatski faktori nakon 40-te godine – intenzivnije promene fotoeksponirane regije KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • kserotična. providnom i kserotičnom kožom koja je nabrana “kao cigaret papir” – i bez dlaka ponekad postoji pitirijaziformna deskvamacija „White spot disease“ poseban entitet ili klinička forma lichen ruber planusa ili sclerodermia guttata ETIOLOGIJA: nepoznata • • • • • • atrophia cutis senilis fiziološke. ovalnim. ATROFIJE KOŽE • • • Tanka. gubi sjaj i depigmentiše fiziološki stanjenje epiderma u celini degenerativne promene u kolagenim i elastičnim vlaknima i ateromatoze smanjenje mase subcutisa 48 . neelastična široki nabori – ka ireverzibilizaciji fragilnost krvnih sudova purpura senilis nokti-bez sjaja.Predavanje 15. sjajna i providna koža “kao cigaret papir” degenerativne promene kolagenih i elastičnih vlakana istanjenje epiderma KLINIČKA SLIKA SE MANIFESTUJE: • kružnim. beličastim atrofičnim arealima voštanog sjaja i prečnika od nekoliko mm. sjajna. sjajnom. tanka. krti i skloni oniholizi dlaka sedi.

mornari zaštitne antisolarne kreme STRIAE GRAVIDARUM • • • • • • posledica trudnoće rastezanje kože. proteza i midera povrede kože inflamatorni procesi u koži dermatoze koje razvijaju atrofiju dublji defekti kože – repariraju se per sec. tanka. vetru. mrazu posledica dejstva aktiničkog kumulativnog faktora • • • • • • lokalizacija: trbuh kukovi unutrašnja strana nadkolenica i gluteusi perimammarna regija KLINIČKA SLIKA • • • eritematozne inicijalne promene kasnije ljubičaste. sjajna sa brojnim teleangiektazijama maljavost i papulopustule (acne steroides) KLINIČKI TOK • • • promene se razvijaju i kod adipoznih osoba u obolelih od morbusa cushing u bolesnika sa dugotrajnom terapijom KS PREVENTIVA • • • • • • K S masti se ne smeju aplikovati na kožu duže od 15 dana neželjena dejstva K S deci ne aplikovati potentne. hladnoći. fluorisane ks anemična zona oko usana nakon aplikacije spazam krvnih sudova promene reverzibilne 2 do 4 dana po prestanku aplikacije K S SEKUNDARNE ATROFIČNE PROMENE • • • • • • • brojni uzroci: dugotrajni pritisak na kožu pritisak ortopedskih pojaseva.hormoni lokalizacija: laktovi. ribari. hormoni. kolena gornje polovine femoralne regije i na dojkama ATROPHIA CUTIS IATROGENES(STEROIDES) • • • • • • prolongirano lokalno aplikovanje K S . sedefaste neznatno ispod nivoa okolne kože • KLINIČKA SLIKA • • • • • • neelastična koža. cikatrixom CICATRIX STRIAE DISTENSAE • • • linearna atrofija kože posledica distenzije kože uticaj hormonskih faktora • • • • atrofični-ispod nivoa kože ružičasti-u početku trajno sedefasti beli na kapilicijumu trajne alopecije 49 . izborana dublje brazde.ATROPHIA CUTIS PRAESENILIS • • • • degeneratio cutis climatica prerano nefiziološko starenje identične promene kod senilne kože u mlađih osoba fotoeksponirane regije kože direktno izložene suncu i ostalim nepovoljnim klimatskim faktorima-kiši. tamnija pigmentovana sa teleangiektazijama izloženost po profesijama: poljoprivrednici. pojačana funkcija hipofize nadbubrežne žlezde u pubertetu.atrofija kože koža lica deteta eritematozna. nagli rast i distenzija kože -.

ređe na genitalijama i na licu donji ekstremiteti – elastičan edemuvećanje obima nogu pahidermična koža-trajno zadebljana. tvrdi. izbrazdana. LUPUS ERITEMATODES 50 . mornari koža zadebljana. brazdama koje se seku stvarajući figure slične rombu • • • • • • • • • • usled limfne staze razne geneze etiologija: uzroci brojni urođene anomalije limfnog sistema akutni recidivantni limfangitisi usled erizipela i celulita stasis dermatitis-varikoziteti post-trombophlebitični sindrom opstrukcija limfnih sudova razne geneze KELOIDI • • • • • • jasno ograničeni. čvrsta i tvrda bez karakterističnog reljefnog crteža veliki nabori – čvrste papilomatozne i verukoidne prominencije boje normalne kože ili mrke noga slona – elefantijaza gornji ekstremiteti u žena posle mamektomije-usled poremećaja limfne drenaže nastale uklanjanjem aksilarnih limfnih nodusa TERAPIJA • • • • • • • • nezadovoljavajuća ne uklanjati ih hirurški ožiljačna reakcija intralezionalna aplikacija K S samo u sveže formiranih keloida Th specijalnim emplastrumima dugotrajni snažni pritisak na keloid u predisponiranih završna obrada estetskim hirurškim šavovima po slojevima TERAPIJA kauzalna-ukoliko je moguće poremećaj limfne drenažeusled anomalije ili opstrukcije limfnih sudova • indikovane mikrohirurške intervencije • pahidermija-lokalno K S-bez većeg uspeha specijalne manžetne i skafanderi poboljšava se limfna drenaža u kož • • • ELEPHANTIASIS • pachydermia-trajno zadebljanje kože Predavanje 16. na licu i vratu ( svuda) etiologija – nepoznata – šire se izbegavati hirurške intervencije u predisponiranih EVAULACIJA OBOLJENJA • • • • nakupljanje limfe – edem reakcija u vidu hiperplazije kolagenog tkiva formiranje perivaskularnog . brazgotine uzdignuti. familijarna KLINIČKA SLIKA • • • • • • • na ekstremitetima. povreda defekti kože. presternalno. hroničnog inflamatornog infiltrata predominacija limfocita plazma ćelija KELOIDNI HIPERTROFIČNI OŽILJCI • • • • • • • • • nefiziološka reakcija kolagena tokom reparacije nakon hirurških zahvata posle opekotina posle ranjavanja. pigmentovana.HIPERTROFIJE KOŽE • • • • • • Cutis rhomboidalis nuchae lokalizacija: potiljačna regija kapilicijuma zadnja strana vrata-izložena suncu zemljoradnici. tvrdi. uzdignuti plakovi raznog oblika i veličine roze boje. roze-beli-sedefasti ožiljci dublji i širi od inicijalnog defekta keloidni cikatriksi se ne šire sklonost-individualna. zatim bele i sedefaste primarni keloidi spontani.

penicillamin.LUPUS ERYTHEMATODES • • • dva osnovna tipa: L E chronicus-na koži L E systemicus-na unutrašnjim organima • • • Kolagenoze Naziv iz tradicije promene na kolagenu su sekundarne • egzacerbacije promena-prouzrokovane izlaganjem kože sunčevim zracima.života HLA-lokusa B-8 kod onih posle 40-te godine LUPUS ERYTHEMATODES DISCOIDES • eritematozne diskoidne pločice prečnika od nekoliko mm do nekoliko cm-pokrivene adherentnim skvamama beličaste boje silom uklanjanje skvama. grizeofulvin. dapson i PUVA – terapija LOKALIZACIJA PROMENA • dorzum nosa i zigomatične regije izgled malarnog raša 51 . zavisno od uzrasta obolelih KLINIČKA SLIKA • • • autoimuna bolest genetska multifaktorijelna predispozicija u žena posle 40-te godine života ETIOLOGIJA • • HLA-lokusa B-7 se nalazi u bolesnika sa pojavom bolesti pre 40-te god.INDUKTORI • • • • • isoniazid.uočavasju se dilatirana ostio-folikularna ušća i dolazi do krvavljenja DEKLANŠIRAJUĆI FAKTORI • • • • • • • • • • neophodni za indukciju autoimunog poremećaja: traume emocionalni stres opekotine posle sunčanja infekcije preterano izlaganje hladnoći trudnoća i lekovi • TOK BOLESTI • • širenje promena periferno a vremenom se u centru ploče ispod skvame razvija atrofija posle više meseci ili godina na ovim mestima razvija se kasni trijas simptoma MEDIKAMENTI . nezavisno od dužine ekspozicije LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS • • • • • • • • rani trijas: eritematozna pločica adherentna skvama atrofija kasni trijas: skleratrofija teleangiektazije dishromije LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS • • • • • etiologija autoimuno oboljenje genetski predisponirano multifaktorijalno značajna učestalost hla-lokusa B-7 ili B-8.

sa čepovima keratinskih masa ortokeratotičan stratum korneum promene u dermu • DDG. na dermoepidermalnoj granici ovaj tzv. za razliku od LES. sluzokože usana a vrlo retko-dlanovi i tabani • • i po nekom plazma-ćelijom i histiocitom degenerativne promene vezivnog tkiva u vidu edema i hijalinizacije LUPUS ERYTHEMATODES CHRONICUS DISSEMINATUS • • • • • • dugotrajno izlaganje kože sunčevim zracima može doći do pojave diseminovanih promena u predelu: dekoltea interskapularno paravertebralno na ekstenzornim stranama gornjih ekstremiteta i na dorzum šaka HIPERKERATOTIČNI ČEPOVI • • • • fiksiraju skvamu u dilatiranim folikularnim ušćima klinička manifestacija sa atherentnom skvamom uklanjanjem skvame vide se trnčići ili ekserčići tzv. • • • • • • lupus erythematodes systemicus morphoea eczema eczema seborrhoicum psoriasis vulgaris rosacea EVAULACIJA HP SLIKE • • • vazodilatacija hronični inflamatorni infiltrat sa predominacijom limfocita LEČENJE • • malobrojne promene na koži primena danju – zaštitnih antisolarnih preparata a uveče K S masti pod okluzijom 52 . igm i komplemenata – – C-3 i C-4. u LES LUPUS ERYTHEMATODES PROFUNDUS • • klasični nodusi prečnika do nekoliko cm sa neizmenjenom kožom iznad njih lokalizovan oblik na obrazima. Lupus band test je pozitivan u oko 85 % slučajeva hroničnog eritematodesa. “fenomen tapetarskog eksera DIF METODA • • • • na lezijama se nalaze: homogeni linearni depoziti igg. gde je pozitivan i na zdravoj koži LUPUS ERYTHEMATODES TUMIDUS • • • • ređa forma oboljenja karakteriše se eritematoznim promenama jače infiltrovanim sa slabo izraženim skvamama LABORATORIJSKE ANALIZE • • • • • • • • u manje od 30 % slučajeva nalazimo: umerenu anemiju leukopeniju trombocitopeniju hipergamaglobulinemiju pozitivan coombs-ov test lažno pozitivne klasične serološke reakcije na sifilis pozitivna antinuklearna antitela(ana) i LE-ćelije postoji mogućnost prelaska LECh.• • • na kapilicijumu-prouzrokuju ožiljačnu alopeciju ređe zahvaćene – --aurikule. na ramenima ili gornjim ekstremitetima HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • likvefakciona degeneracija ćelija bazalnog sloja atrofija epiderma sa karakterističnom zaravnjenom dermo-epidermalnom granicom dilatirana ostiofolikularna ušća. Lupus band test je na zdravoj koži kod L E Chr. iga. negativan.

hematološki poremećaji 10. • • virusne infekcije lekovi (hidralazin. streptomicin. 5 g.imunološki poremećaji 11. KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • • • • L E S -pojava većinom u mlađih žena akutan početak poremećaj opšteg stanja: malaksalost visoka temperatura groznica generalizovana limfadenopatija artralgije promene na zglobovima akutni poliartritis anoreksija i gubitak t.antinuklearna antitela-titar PATOGNOMONIČNOST • • • • • • • • • pojava retikularnih zagasito-crvenih promena sa teleangiektazijama na tenaru. zbog izuzetno ozbiljnih kornealnih depozita i retinopatije obavezan pregled oftalmologa pre th. resochin u početnoj dozi od 200-400 mg. tetraciklini. penicilin.t. penicilamin.• • • • • • • brojne promene – egzacerbacija ili diseminacija uz lokalnu th primeniti i antimalarika per os Chloroquin. aspirin).eritem u obliku leptira (na licu) 2.oboljenje bubrega 8.artritis(2 zgloba najmanje) 6. to su: emocionalni stres PROMENE NA UNUTRAŠNJIM ORGANIMA • • • se javljaju na: srcu plućima 53 . ali su bitne za dijagnostiku • KRITERIJUMI ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE • • • • • • • • • • • • opšteprihvaćeni kriterijumi: 7 od 11 1. PREPORUKE • • • • • bolesnike uputiti u prirodu oboljenja i objasniti im opasnost od izlaganja sunčevim zracima pored antisolarnih preparata za vreme leta i sunčanih meseci. ETIOLOGIJA • • genetska dispozicija uz brojne deklanširajuće faktore.fotosenzitivnost 4.ulceraciije na sluzokoži usta 5.dnevno dozu smanjivati na 100 do 200 mg.diskoidne promene 3. šeširi i adekvatna odeća EVALUACIJA PROMENA • • • • • • u 80 % slučajeva se vide promene na koži (manifestovane) eritematozne i diskretno-eksudativne promene na otkrivenim delovima tela nekada postoji i makulopapulozna ospa u vidu leptira raširenih krila koja se javlja na nosu i obrazima edemi na licu i urtikarijalne promene ili promene tipa EEM LUPUS ERYTHEMATODES SYSTEMICUS • ozbiljno oboljenje vezivnog tkiva i vaskularnog sistema.neurološki poremećaj ili psihoze 9. udruženo sa imunološkim poremećajima i promenama na unutrašnjim organima promene na koži nisu uvek prisutne. oralna kontraceptiva. sulfonamidi. mehanička zaštita: tamne naočare.pleuritis ili perikarditis 7.dnevno ukupna doza ne sme da bude veća od 1. antiepileptici. hipotenaru i vrhovima prstiju purpurične promene na koži (uzrok je trombocitopenija) u preko 50% slučajeva-difuzna alopecija na sluzokožama se formiraju bolne ulceracije i to najčešće na nepcu i bukalnoj sluzokoži.

bolovima u trbuhu i dijarejom hronični progresivni hepatitis sa cirozom jetre često se završava letalno.• • • • • • • bubrezima gastrointestinalnom traktu jetri cns-u očima mišićima tetivama i kostima • • • • mialgije mišićna slabost naročito donjih ekstremiteta syndroma raynaud i nekroza glave femura LUPUS ERYTHEMATODES SYSTEMICUS • • • • • • • • • promene na unutrašnjim organima: srce: pericarditis endocarditis oštećenje valvula pluća: pleuritis pneumonia plućne hemoragije KOMPLIKACIJE L E S • • • • na srcu-u 90 % slučajeva-perikarditis ređe endokarditis sa oštećenjem valvula na plućima se pored pleurita razvija i pneumonija. plućna hipertenzija i hemoragija oštećenje bubrega-akutni glomerulonefritis u nekih bolesnika slika nefrotskog sindroma sa letalnim ishodom. KOMPLIKACIJE NA DRUGIM ORGANIMA • • • renalna disfunkcija je najčešći uzrok smrti bolesnika jer progredira i rezistentna je na terapiju gastrointestinalni poremećaji se manifestuju disfagijom. PROMENE NA UNUTRAŠNJIM ORGANIMA • • • • • • • • bubrezi akutni glomerulonefritis nefrotski sindrom gastrointestinalni trakt disfagija povraćanje bol u trbuhu i ascit • POREMEĆAJI C N S -A • • • • • • brojni: epilepsija periferne neuropatije encefalitis aseptični meningitis psihoze PROMENE NA UNUTRAŠNJIM ORGANIMA • • • • • • • • • jetra: hronični progresivni hepatitis ciroza c n s: epilepsija periferna neuropatija encefalomielitis meningitis psihoze KOMPLIKACIJE NA OČIMA • • • • • • razvijaju se: konjuktivitis skleritis uveitis hemoragije na retini neuritis optičkog živca PROMENE NA ORGANIMA • • • • • • • oči: konjuktivitis scleritis uveitis hemoragija retine neuritiis očnog nerva mišići: REĐA POJAVA 54 . povraćanjem.

Er. i cilindara u sedimentu urina lažno poitivne serološke reakcije na sifilis LE-ćelije visoke vrednosti C 3 i C 4 komplementa DDG.• • • • mijalgije mišićna slabost kosti: nekroza glave femura DIJAGNOZA • • • • • • • • • • • neohodno je da postoji 7 od 11 navedenih kriterijuma za ovo oboljenje to su: visoka SE leukopenija trombocitopenija anemija hiperglobulinemija nalaz proteina. • • brojna oboljenja unutrašnjih organa i mnoge druge brojne dermatoze TERAPIJA • • • • • u hospitalnim uslovima visoke početne doze K S eventualno sa imunosupresivima stalno praćenje kliničkih i laboratorijskih parametara multidisciplinarni pristup i saradnja raznih specijalista 55 .

glatka i bez dlaka PODELA • • • • • lokalizovane (circumscriptne) sistemske (progresivne) forme sklerodermija circumscripta -morphoea circumscriptna induracija skleroza kože u vidu ploča TIPOVI PROMENA • • • • • • sclerodermia guttata-veličine “kapi” sclerodermia linearis – .KLINIČKA SLIKA Predavanje 17. sjajna. SKLERODERMIA I DERMATOMIOZITIS SKLERODERMIJE DEFINICIJA AUTOIMUNO OBOLJENJE • • • • • kružni ovalni areali izgled kapi vode ili pločica indurovani areali u početku eritematozni posle više nedelja ili meseci voštano žute boj poput “slonove kosti” širenje promena pa postoji “liliac ring” tzv. “en coup de sabre” – – --linearna sclerodermia-podseća na ožiljak trajna alopecija na zahvaćenom predelu udružena sa hemiatrofijom lica morphoea generalisata ETIOLOGIJA • • • • • • • • delimično poznata inokulacija Borelliae Burgdorferi nakon uboda krpelja u kožu oboljenju prethode: traume kože virusne infekcije trudnoća DIJAGNOZA • • histopatološkom slikom kliničkom slikom 56 . nelastična koža atrofični epiderm LOKALIZACIJA PROMENA • • • • svuda po koži najčešče na trupu i ekstremitetima bilateralne ali simetrične koža na sklerotičnim promenama vremenom postaje tanka.ljubičasti rub SKLERODERMIJA • • • • fibroza derma degeneracija kolagenih vlakana indurovana .”en bande”.

neelastična.poseban entitet drugi autori-sklero-atrofična forma lichen ruber planusa • • • koža prstiju je tvrda. koža postaje hladna i anemična iznenadne i kratkotrajne epizode se ponavljaju u nepravilnim intervalima učestalije dovodi do gangrene vrhova prstiju DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • generalizovana morphoea profesionalna intoksikacija sa polivinil hloridom TOK BOLESTI • • • • sklerodaktilije progresivna skleroza kože na prstima šaka i stopala prsti nesavitljivi “navučena tesna rukavica” TERAPIJA • • • uspešno specifično lečenje ne postoji rezultati se postižu: D-penicillaminom (metalcaptase capsule) 57 . u inicijalnom stadijumu lokalno-se primenjuju K S masti u fazi izrazite skleroze bez “lila” prstena ultrazvuk u više seansa pozitivan nalaz titra antitela specifičnih za borelije .• sclerodermia u obliku ploča – potrebna – serologija na Boreliozu • • DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • • • • “white spot disease” “bolest belih pegica” bele atrofične pločice prečnika nekoliko mm sa lokalizacijom na leđima jedni autori .sistema uloga genetskog faktora HISTOPATOLOŠKA SLIKA U DERMU NASTAJE: • • • povećana proliferacija fibroblasta sa hijalinom degeneracijom kolagenih vlakana u oko 30 % slučajeva DIF-om se dokazuju Ig M depoziti u nivou bazalne membrane i Ig M i C 3 komplement depoziti u krvnim sudovima derma KLINIČKA SLIKA OBOLJENJU PRETHODI: • • • • • • morbus Raynaud epizode spazma krvnih sudova na prstima šaka i stopala bol . voštano-žute boje zategnuta i sjajna distrofične promene na nokatnim pločama ulceracije resorpcija kostiju mutilacija EVALUACIJA OBOLJENJA • • • • • • • • • • skleroza kože se širi centripetalno dorzum šaka i stopala zatim podlaktice i podkolenice lice izgleda “maske” bez bora i mimika zašiljen nos. respiratornog distresa poremećaj rada srca u vidu dekompenzovane miokardiopatije SKLERODERMIJA GENERALISATA (SYSTEMICA) • • • • etiologija – brojne hipoteze kolagenoza-nepoznatog uzroka visoka incidencija nekih lokusa H L A .ordiniraju se tetraciklini u periodu od 15 do 21 dan PROGNOZA OBOLJENJA • • • • • fibroza inersticijuma pluća dispnoja posle više godina ili više desetina godina pacijenti umiru od kaheksije . radijalne brazde. disfagija fibroza jednjaka ezofagus rigidan i bez peristaltike TERAPIJA • • • • spontano iščezavanje promena posle više god. tanke usne otežan unos hrane.

faringsa i gornje trećine ezofagusa (disfagija) kalcifikacija izmenjenih mišića-u dece obolele od dermatomiozita KOŽNI SIMPTOMI I ZNACI • • • • • promene na koži u pedelu orbita edem i lividni eritem “fenomen naočara” atipične ostale promene eritemi sa deskvamacijom na koži nosa i obraza svojim oblikom i rasporedom . 5 g primenjuje se i ženski polni hormon(primolut-nor) – i kinezi th • ramenog i pelvi-krurlnog pojasa DERMATOMIOZITIS • • • • • • Počinje mišićnom slabošču onemogućeno dizanje ruku primetno pri češljanju i oblačenju promene na mišićima karlice otežan hod. kolenima i duž dorzalnih strana metakarpofalangealnih predela šake retke su i bulozne odnosnourtikarijelne promene u smislu EEM OBOLJENJE MOŽE BITI • • • akutno subakutno i hronično • • • • • • • AFEKCIJA ORGANA pluća bubrezi i srčani mišić kalcifikati u skeletnim mišićima ili subkutisu sa izbacivanjem kalcifikata kroz ulcerozne promene na koži dobar prognostički znak hronični oblici sa dužim preživljavanjem AKUTNA FORMA • • • • • letalitet je neminovan za nedelju dana druge forme traju više godina mišična slabost: poprečno-prugastih mišića 58 .• • početak sa dozom: od 300 mg dnevno – pa se povećava do 1.u vidu leptira raširenih krila-LES ETIOLOGIJA • • • • nepoznata značaj genetskog faktora u odraslih infekcija -toxoplasmom gondi čest nalaz Ig M antitela protiv toksoplazmoze KLINIČKA SLIKA • • • • razvija se i u dece češće u starijih mora se isključiti paraneoplastični syndrom maligna neoplazma unutar organizma TOK OBOLJENJA • • • retko se uočavaju psorijaziformne promene na laktovima. onemogućeno ustajanje iz sedećeg položaja otežano penjanje i silazak niz stepenice DERMATOMYOSITIS ZAHVAĆENI: • • • koža poprečno-prugasti mišići i krvni sudovi DEFINICIJA • • • • • • • • paraneoplastična bolest udružena sa neoplazmama najčešće sa timomima i karcinomima: jajnika dojke pluća želudca i materice EVALUACIJA OBOLJENJA • • • • zahvaćeni mimični mišići zatim i mišići oka – diplopija mišići jezika.

u anagenoj fazi 1 % . strukturu. i “izgura” staru-telogenu dlaku iz prethodnog ciklusa fiziološki se smatra gubitak 20 do 100 vlasi dnevno TRIHOZE • • • • • strukturalne i morfološke promene (pilarne displazije)i poremećaji rasta dlake hipertrihoze i hipotrihoze PILARNE DISPLAZIJE DLAKE • trichoclasis .transferzalne frakturecepanje kose trichoptilosis-longitudinalno “cepanje”—”cvetanje kose” trichonodosis-stvaranje čvorova “zamršena kosa”-kovrđe-pedikuloza monilethrix-autosomalno-dominantna nasledna anomalija dlake – naizmenično sužena i proširena kida se 1 do 2 cm iznad kapilicijumagenetski uzrok TRIHOGRAM • • • • • • • • • analiza epiliranih korenova dlaka 85 % .u telogenoj fazi boja dlake zavisi od: rasnih i genetskih faktora koji determinišu: boju. veličinu i raspored pigmentnih granula u korteksu dlake dva pigmenta dlake:-eumelanin za crnu i smeđu feomelanin za svetlu i riđu dlaku • • • • • POREMEĆAJI RASTA DLAKE • • hypotrichosis-alopeciae proređivanje-nedostatak dlaka 59 .u proseku 4 godine CANITIES – SEDA KOSA • • • • • • fiziološki proces starenja smanjena aktivnost melanocita genetski hormonalni autoimuni poremećaji u sklopu vitiliga FORMIRANJE DLAKE • • • • • • • • u tri faze: anagena.u katagenoj fazi 14 % .3 do 10 goodina-faza rasta katagena – 3-4 nedelje-involucija telogena-faza odmora folikula: 3 do 4 meseci u anagenoj fazi dlaka aktivno raste. TRIHOZE • • • • • Dlake-tvrde keratinske strukture stvaraju se u folikulima dlaka folikul-invaginacija epiderma ciklus rasta dlake na kapilicijumu – oko 100 000 dlaka ciklus rasta 1-e vlasi traje 3-10 godina .LABORATORIJSKI PARAMETRI • • • • • • • • patološki E M G kreatinuria povišene vednosti LDH-laktat dehidrogenaze CPK-kreatin fosfokinaze i SGOT transaminaza u serumu razlog ovim parametrima i poremećajima je fragmentacija poprečno-prugaste muskulature pozitivna ana i anti-DNA antitela • • • degenerattivne promene na krvnim sudovima u dermu i u poprečno prugastim mišićima DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I TERAPIJA • • • • • • polymyositis th:odmor-akutna faza kinezi th-kasnija faza visoke doze K S postepeno snižavanje doze i uvođenje imunosupresiva azathioprin i methotrexat HISTOPATOLOŠKA SLIKA može se uključiti i plazmafereza Predavanje 18.

pubisu. očuvani folikuli dok se šire-na ivicama trakcija dlaka posle više nedelja zaustavljanje opadanja folikuli bubre i porast za nekoliko meseci do godinu dana totalna alopecija sa opadanjem supercilija i cilija neizvesna prognoza gubitak svih dlaka—alop.života androgeni stimulišu rast.universalis ALOPECIA ANDROGENETICA(MUŠKARCI) • • • • • postepeno istanjivanje i proređivanje kose dugi niz godina involucije folikula i poremećaj u ciklusu rasta dlake totalna alopecia u žena očuvan frontalni rub kose PROGNOZA • • • • • • dobra spontano ili lečenjem do 6 meseci-porast dlaka novonastala dlaka bez pigmenta-u početku posle th – .a dlaka je čvršća TH ALOPECIA 60 .slika zavise od pola u muškaraca – skoro fiziološka pojava u 90 % .• • • • • lokalizovano. ali i u fiziološkim dozama – istanjuju dlaku temporo-fronto parijetalne regije ALOPECIA ANDROGENETICA(ŽENE) • • • • • • • u žena muški tip ćelavosti u sindromu virilizacije nivo testosterona u serumu povišen hormonalni poremećaj na nivo nadbubrežne žlezde na nivou ovarijuma policistični ovarijumi KLINIČKA SLIKA • • • • • • • areali bez dlaka. posle 50 god. obrvama i trepavicama ophyasis-okcipituma. i klin. regionalno ili difuzno na kapilicijumu češće podela alopecia: reverzibilne i ireverzibilne necikatrijelne i cikatrijelne • prolongirana aplikacija rastvora salicilne kiseline i rezorcinola u alkoholu PREPORUKE • • • presađivanje – autograft-efikasno sa okcipituma na fronto-temporalne regije jedino uspešna metoda NECIKATRIJELNE ALOPECIJE • • • alopecia androgenetica alopecia areata alopecia diffusa acuta ALOPECIA AREATA • • • • • • • • • • • • etiologija – nepoznata jak emocionalni ili fizički stres autoimuna hipoteza fokalne infekcije i vazospazmi klinička slika: nagla pojava jednog ili više kružnih areala bez kose veličine 2 do 5 i više cm početak na kapilicijumu – brojni areali konfluiraju ređe na bradi muškaraca izuzetno na aksilama.loša prognoza ALOPECIA ANDROGENETICA • • • • • • genetska predispozicija paradoksalna reakcija folikula dlake na delovanje androgenih hormona lokaliz.recidiv (izuzetno) terapija nakon 6 meseci TERAPIJA • • • terapija nije efikasna 2 % rastvor Minoxidila-2 x dnevno sprečava opadanje. neizmenjena osnova.

antikoagulansi.• • • • • lok: aplikacija.prolazna prestaje posle prestanka uzroka CIKATRIJELNE ALOPECIJE • • • • • • • • • • • ožiljne.su trajne i ireverzibilne sekundarno formiranje ožiljaka trajne rezidue brojnih oštećenja ili bolesti kože dejstvo fizičkih i hemijskih noksi vulnera combustiones dermatitis artefacta kerion celsi sycosis barbae parasitaria piodermije egzulceracije tumora ALOPECIA ACUTA DIFFUSA • • • • • • • • • • • • • poremećaj na nivou ciklusa rasta dlake brojne štetne nokse: febrilna stanja teške bakterijske i virusne infekcije operacije emocionalni i fizički stres endokrini porermećaji trudnoća i razni medikamenti. ovalna kružna malog prečnika centralno parijetalno na kapilicijum progredijentna ALOPECIA DIFFUSA CHRONICA • • • • • u sredovečnih žena u premenopauzi hronične alopecije-kratka anagena faza više od 100 vlasi dnevno-difuzno proređena endokrini faktori rastvor minoxidila –terapija TRAKCIONE ALOPECIJE • • • • • • • • • • poseban vid u žena koje zatežu kosu kike.akutna pojava dobra prognoza i ponovo izrastanje od 4 do 12 meseci POSLEDICE DERMATOZA • • • • • • • • lupus erythematodes chronicus lichen ruber planus sclerodermia circumscripta favus zahvataju kapilicijum idiopatski izuzetno-psedopelada Brocq . pletenice. oralni kontraceptivi.nepotrebna NAEVUS PIGMENTOSUS PILOSUS TRICHOTILOMANIA • nervozna deca – uvrtanje vlasi u frontalnoj regiji • • • circumscriptna hipertrihoza dlake ne epilirati samo odsecati 61 .bez skleroze ili atrofije kože hypertrichosis povećana dlakavost na predelima kože bez dlake hipertrihoze mogu biti circumskriptne regionalne i difuzne SEZONSKO OPADANJE KOSE • • • • u rano proleće i u kasnu jesen rudiment arahičnog mehanizma sezonskih promena u gustini krzna kod životinja terapija . citostatici iz anagene prelaze u telogenu fazu odmora – ”odbrana” – -sledi ispadanje dlake akutno defluvium telogenes . etretinat . 5 do 1 % cignolin u glicerolu (1 -2 sata dnevno) kombinacija sa lokalnom puva th u totalnih alopecija male doze kortikosteroida • • trakciona alopecia . repovi trajna alopecia na okcipitumu i temporalno . 2 % minoxidila -2 x dnevno 0.bez prethodnog uzroka alopecija sa atrofijom.

HIRSUITISMUS TERAPIJA • • • • • • regionalna hipertrihoza u žena u klimakterijumu. depilatori trajno-elektrokoagulacija folikula dlaka u žena otkloniti hormonalne poremećaje ili ih lečiti Predavanje 19. nausnicu. HIDROZE • • Funkcionalni poremećaji znojnih žlezda dermatoze direktno uzrokovane retencijom znoja • • • i razvoju bakterija i gljivica u intertriginoznim regijama podloga za rast i širenje dermatofita lečenje se sastoji u primeni mikstura koja sadrži 10 % urotropin HYPOHIDROSIS • smanjeno izlučivanje znoja • anhidrosis--potpuni nedostatak lučenja znoja • posledica poremećaja razvoja znojnih žlezda-izuzetno • usled neuroloških poremećaja • hipohidrose u pojedinih dermatoza DERMATOZE • • • • izazvane retencijom znoja izvodni kanali . posle ginekoloških intervencija posle terapije androgenima dlakavost zahvata: bradu. papula i vezikula blagi pruritus papulo-vezikule-papulo-pustule i pustule sa sterilnim sadržajem aplikacija mikstura agitanda uklanjanje uzroka milijarije HYPERHIDROSIS • • • • • • povećano lučenje znoja regionalno na kapilicijumu na čelu i na dlanovima i tabanima koža je sjajna.pore -bubrenje rožastog sloja ih zatvara nastaje retencija znoja miliaria cristalina BOLESTI – SA HIPOHIDROZOM • • • ichthyosis psoriasis vulgaris atopic dermatitis MILIRIA CRISTALINA (SUDAMINA) • • • • • u male dece-preterano utopljavanje i u toku febrilnih stanja sitne vezikule-tankog krova kapljice znoja-prskaju brisanjem-uklanjanje IZGLED KOŽE • • • suva-kserotična uloga u termoregulaciji poremećena u letnjim mesecima osobe sa hipohidrozom sklone toplotnim udarima MILIARIA RUBRA • • • • • • • • • • u dece u visokoj febrilnosti radnika u blizini toplih peći pekari radnici u železarama diseminovane promene po trupu sastavljene od: eritema. obraze. vlažna sklona madidaciji TERAPIJA 62 . dojke oko mamila i kožu ispod pupka nisu uvek endokrini poremećaji • • • • • privremeno skidanje dlaka mehanički ili hemijska sredstva – pinceta.

ili jonizirajuće prirode • • • • • • pothranjene zapuštene osobe u lošim higijenskim uslovima pedikuloza.Predavanje 20. hemijske . aktinične. ARTEFICIJELNE DERMATOZE • • • • • • • • Oštećenja kože – akcidentalnodejstvom patogene nokse: fizičke: mehaničke. zadebljana impetiginizovana. scabies i bakterijske infekcije kože hroniični pritisak koža izmenjena.dejstvo visokih ili jako niskih temperatura na kožu dodir sa: užarenim predmetom jako zagrejanim tečnostima parom plamenom i eksplozijom gasova COMBUSTIONES-OPEKOTINE • • • • • MEHANIČKA OŠTEĆENJA KOŽE • • • • • • akutna traumatska oštećenja jednokratno dejstvo mehan.ekskorijacije-punktiformni. na nogama – tesna obuća na peti.sile nanesena oštrim ili tupim predmetima ili vatrenim oružjem vulnera reakcije kože na dugotrajne hronične: ponovljene nokse slabijeg intenziteta češanje ili pritisak kože KLINIČKA SLIKA I PRVI STEPEN OPEKOTINA • • • • • • I stepen opekotina dermatitis e combustiones erythematosa eritem edem bol sanacija uz deskvamaciju i rezidualnu pigmentaciju HRONIČNE PRURIGINOZNE DERMATOZE • • • • • • • atopic dermatitis neurodermitis mycosis fungoides iritacija noktima-lihenifikacija scabies . termičke. linearni plitki defekti kože usled češanja pritisak ili trenje na kožu izaziva traumatske bule stvaranje subepidermalne šupljine KLINIČKA SLIKA II DRUGI STEPEN OPEKOTINA • • • • dermatitis e combustione bullosa eritem edem i bula prskanje krovova -erozije sa krustama sanacija bez rezidua uz hiperpigmentaciju CLAVUS (ŽULJ) • • • • • circumskriptna hiperkeratoza calus(tyloma) dugotrajni pritisak na kožu ispod koje je kost na rukama u manuelaca. dorzumu prstiju stopala III STEPEN OPEKOTINA • • • • dermatitis e combustione escharotica nekrotične promene adherentna crna crusta-eshara trajni atrofični i često hipertrofični keloidni ožiljci KLINIČKA SLIKA – CUTIS VAGANTIUM TERAPIJA 63 . krustozna dermografizam urticaria na pritisakalergijski odgovor na histamin ARTEFAKTI • • • • u užem smislu: namernim traumatizacijama kože fizičkim ili hemijskim agensima patomimije TERMIČKA OŠTEĆENJA KOŽE • • direktno i indirektno – . pigmentovana.

niskim temperaturama klinička slika distalni delovi akrosi: nos ušne školjke prsti na rukama i nogama POIKYLODERMIA ACTINICA • • • • • • • • • • posle hroničnog izlaganja kože suncu ako se prag kumulacije pređe koju koža toleriše dishromične makule teleangiektazije atrofični areali hiperkeratotične promene ponovno izlaganje suncu u starijih keratosis senilis hiperkeratotične verukoidne promene solarne keratoze . vezikule i bule promene se povlače bez rezidua – samo blaga pigmentacija DERMATITIS SOLARIS • • • • • fotoeksponirana koža akutno predoziranje sunčanja fototrauma th: kortikosteroidni kremovi u početku masne podloge sa dodatkom ulja CONGELATIONES • • • • • • • smrzotine jednokratno izlaganje .• • • • • I-vi stepen-lokalna aplikacija K S masti primena linimenata II stadijum – primena A B masti i A B parenteralno III stadijum-neizvesna prognoza lečenje zahteva – obaveznu hospitalizaciju • • • • u trajanju preko praga tolerancije klinička slika: eritem. edem.egzogene su: katrani. edem i bule III stadijum – smrzotine karakteristike kože:anestetič na. hladna koža na ekstremitetima mrežaste lividne promenecutis marmorata e frigore AKTINIČKA OŠTEĆENJA KOŽE • • akutno ili hronično izlaganje kože sunčevim zracima OŠTEĆENJA KOŽE JONIZIRAJUĆIM ZRAČENJEM • • • akcidentalna profesionalna retka kumulirajuće oštećenje 64 . tvrda.alteracija u spinaliom I STADIJUM • • • • voštano bledilo kože izazvano spazmom krvnih sudova u dermu koža se naglo zagreje javlja se svrab. eritem. eritem i lak edem koji se povlači posle nekoliko časova KERATOSIS SOLARIS II STADIJUM • • • • • • • • • • • • smrzotine intenzivnije nakon zagrevanja – bol. lividno mrka koža nekroza tipa suve gangrenemumifikacija eshara sa demarkacijom postepeno zagrevanje uz opšte zagrevanje organizma toplim napicima vazodilatatori lokalno AB masti prevencija bakterijske infekcije URTICARIA SOLARIS (PHOTOGENICA) • • • • • • fotodinamske dermatoze na sunčeve zrake minimalna ekspozicija usled egzogenih i endogenih nastalih supstanci sa fotodinamskim efektom napr. derivati nafte i eozin endogene supstance:intermedijarni produkti metabolizma i razni lekovi TERAPIJA PRURIGO AESTIVALIS • • • • fototoksična dermatoza na otkrivenim delovima tela tokom proleća i leta pruriginozne papule. urtike i ekskorijacije ACROCIANOSIS • • • • usled čestih ponovnih izlaganja kože hladnoću lividna. eterična ulja.

teleangiektazijama. eventualnom ulceracijom koje progrediraju i koje su otporne na Th na koži-spinaliomi ili sarkomi prevencija – higijensko tehnička zaštita • • • plikavci posle latencije od nekoliko sati eritem. termičkih mehaničkih ili jatrogenih agensa namerno oštećenje usled rente bolovanje . formiranje plitkih ulceracija koje teško epitelizuju neutralizacija plikavaca .dermatitis. hiperpigment. i nealerg. trofičnim promenama na noktima.sumporna kiselina mravlja kiselina mlečna i oksalna kiselina TERAPIJA PATOMIMIA • • • dijagnostika – teška promene lokalizovane na mestima dostupna pacijentu-leđa uglavnom pošteđena oblici ovih artefakata su geometrijski pravilni kod sumnje hospitalizovati pacijenata ne potvrđuju da se radi o samopovređivanju posle dugih razgovora sa lekarom primena okluzije – sanacija promena konsultacija psihijatra neophodna DEJSTVO KISELINA • • • organske-izazivaju koagulacionu – suvu nekrozu kože kaustične kiseline se neutrališu u kožu na ulceraciji se formira adherentna koagulaciona krusta – boja zavisi od vrste kiseline PREVENTIVA • • • • • TERAPIJA OD OPEKOTINA BAZAMA • • ispiranje kože slabim kiselinama sirćetna i limunska 65 . odsustvom dlaka. dermatoze i nekrozu arsen i antimon.hitna posle kontakta hloramin – hlorni kreč uz energično pranje sapunom pod tekućom vodom namerno oštećenje pomoću: hemijskih.hlorovodonična kiselina H 2 SO4 . invalidske penzije patomimije i kod psihičkih alterisanih osoba nije uvek koristoljublje posredi namerno samopovređivanje -hemikalijama • • • • • PATHOMIMIA • • • • • • • OŠTEĆENJE KOŽE HEMIJSKIM SREDSTVIMA • zavisi od njihove koncentracije i trajanja kontakta sa kožom DEJSTVO HEMIJSKIH ELEMENATA • • • • • amonijak-bule hrom-alerg.• • • jatrogeno ili profesionalno izvori jonizirajućeg zračenja preko praga tolerancije • • • neutralizacija alkalija primena ab masti ili sistemskih ab širokog spektra BOJNI OTROVI RADIODERMATITIS • • chronica-se manifestuje: atrofijom.hiperkeratozu izuzetno maligni tumor kože berilijium – izaziva eczeme selen – nekrozu i ulceracije SAMOPOVREĐIVANJE HEMIKALIJAMA • • • • • • • jaka kaustična sredstva (kiseline ili alkalije) ali i biljke odnosno njihovi sokovi od termičkih sredstava-užareni predmeti-cigareta mehanička sredstva najčešće koristi: grebanje struganje i ubadanje unošenje stranih tela pod kožu ili povređivanje oštrim predmetima DEJSTVO NEORGANSKIH I ORGANSKIH KISELINA • • • • • • HNO 3 .azotna kiselina HCL . edem i hemoragične bule čiji krovovi prskaju posle više dana.

erozije. pokrivene krustama. str. eksudativnim papulama – a na vrhu vezikule TERAPIJA • • • rezistentne na opštu th i sedative sedativi ipak ublažuju opštu reakciju K S masti i intralezionalno ubrizgavanje kortizona kao i PUVA – Th PRURIGO SUBACUTA • • • • Excoriationes neuroticae neurotične žene srednjih godina jak prurigo leđa i ekstremiteti DERMATOZE PROUZROKOVANE KONTAKTOM SA INSEKTIMA(PČELE) • • pčele insekti-opnokrilci 66 . adultorum u žena posle 40-te god. pruriginozne papule na ekstenzor.ekstrem.ili na gornjem delu trupa godinama traje-parcijalne remisije DERMATOZE SA PRURITUSOM • • • • • • • • urticaria eczema atopic dermatitis morbus Duhring lichen ruber planus mycosis fungoides scabies pediculosis PRURIGO NODULARIS • • • • • • • • • hronična pruriginozna dermatoza nepoznate etiologije indukovana jakim emocionalnim stresom klinička slika:u sredovečnih žena prurigo.PRURIGINOZNE DERMATOZE • • • • • • Pruritus – svrab je subjektivni simptom koji se na koži manifestuje ekskorijacijama koje nastaju oštećenjem epiderma noktima usled češanja ekskorijacije linearne. polukuglaste promene prečnika – 1-3 cm ekskorijacije i verukoidni vrh centar ulceriše-mrke boje noduli pigmentacija u vidu prstena oko njih nisu brojne već solitarne i lokalizovane na ekstenzornim stranama podkolenica krize neizdrživog svraba i po 2 h PRURITUS-SIMPTOM • • • • • • • hepatična insuficijencija icterus diabetes renalna insuficijencija u starijih osoba-senilis intenzivan prurigo smanjuje kvalitet života prurigo sa papulama i nodulusima PRURIGO SIMPLEX ACUTA • • • • strophulus infantum prurigo simplex acuta reakcija kože na ujed insekata manifestuje se pruriginoznim. pliće ulceracije sa mrkom krustom prurigo chr. epitelizuju per primam rezidue u vidu pigmentacija – spontanih nastaju lihenifikacije nakon više nedelja • • • • • • • • • • • • ekskorijacije. života etiologija: specifična reakcija kože na brojne faktore: hormonalne(ovarijalne)disfunkcije digestivne poremećaje fokalne infekcije stres ili maligna oboljenja klinička slika: male eritemo-mrke.

petehija. petehija vezikula i bula OBADI • • • • • PAUCI • • • • • • • • ujedom prouzrokuju – lokalnu toksičnu reakciju u vidu: eritema. eritematozna makula ili papula u dece reakcija na ubod komaraca – diseminovane pruriginozne papule strophulus infantum pojava tranzitornog edema u slučaju uboda u usnu ili očni kapak TERAPIJA • • • • • lokalno: kortikosteroidne masti u burnih reakcija na koži: kortikosteroidi .bela vaš pubis – stidna vaš – na koži pubičnog predela ženke izležu dnevno 2 do 4 jaja koje specijalnom hitinskom materijom-koju izlučuju-lepe za dlaku tzv. edema.corporis. bula i plićih ulceracija MRAVI • • • • imaju žlezde – luče mravlju kiselinu pruritus – eritematozne pruriginozne makule nestaju nakon nekoliko sata DERMATOZE IZAZVANE ŽIVOTINJSKIM PARAZITIMA • • • • Pediculosis (vašljivost) etiologija: paraziti kože – se hrane krvlju domaćina na glavi imaju rilicu-probijaju kožu – i sisaju krv GUSENICE • • • • • • luče mravlju kiselinu na mestu kontakta uzrokuju pruritus eritem i blagi edem PEDICULUS CAPITIS (SIVA VAŠ) • • • • • • • parazitira na koži kapilicijuma ped.• • oko 20 000 vrsta – familija bubamara i familiji medonosnih pčela sa žaokom. edema.eksudativna papula hemoragična bula parazitira na toplokrvnim životinjama čovečja buva na mestu uboda pruriginozne. eritematozne.per os i u vidu injekcija BUVA 67 .gnjide ukupno izlegu 100-300 jaja za 7 dana se izlegu mlade vaši na niskim temperaturama vreme izleganja iz jaja i do 3 nedelje KOMARAC • • • • • • • • • običan i malaričan sisaju krv donjom usnom-rilicom na mestu uboda komaraca formira se pruriginozna.na telu . eksudativne papule spontano nestaje nakon nekoliko sati u dece je ujed buve čest uzrok stophulus infantum KUĆNA STENICA • • sisa krv tokom noći na mestu uboda prouzrokuje toksičnu reakciju u vidu eritema. otrov-proteinskog sastava -preosetljive osobe • • • • • • KLINIČKA SLIKA • • • • • urtike Quincke-ov edem anafilaktički šok moguć letalni ishod na mestu uboda eritemo-eksudativnapruriginozna ploča nestaje u roku od nekoliko sati red – dipkrilaca na mestu uboda eritemo .

na vlasima kose se vide paraziti i beličasta jaja – gnjide koje se moraju razlikovati od pitirijaziformne skvame špatulom izveden test na kapilicijumu-ekskorijacije i sekundarna bakterijska infekcija formiiranje pustula.bela vaš fiksira malje na telu kosmatih muškaraca klinički: ekskorijacije. eritematozne papule ii kruste th-se sprovodi insekticidnim praškovima uz th seksualnih partnera TERAPIJA PEDICULOSIS CAPITIS • • • • • • posipanjem kapilicijuma insekticidnim praškovima uz pokrivanje glave maramom 24 h – usled čega sledi češljanje i odstranjenje gnjida šamponi-lindan ne deluju na jaja i gnjide postupak se ponavlja 2 x nedeljno – 2 nedelje – da se unište i izlegle nove parazite SCABIES – ŠUGA PARAZITARNA DERMATOZA ETIOLOGIJA • • • • • • • • Sarcoptes scabiei varietas hominis red acarina prenos direktni kontakt indirektni put preko posteljine odeće veša i ubrusa PREVENTIVNA TERAPIJA • • • • vaš se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom pregledati i sve osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima pedikuloza se vidi u vidu epidemije u predškolskim i školskim kolektivima treba lečiti svu obolelu decu ANIMALNI SCABIES • • • • • • • redak životinjski varijetet direktni kontakt sa obolelim: svinjama ovcama konjima psima i mačkama PEDICULOSIS CORPORIS • • • • vašljivost tela . krusta. erozija i madidacija u težim oblicima-čitava površina pokrivena krustama i slepljenjim dlakama regionalna limfadenopatija • • • • sprovodi se: insekticidima praškovima uz obavezno presvlačenje rublja i posteljine posle posipa ne ordiniraju se insekticidi u vidu šampona zbog mogućeg toksičnog efekta • • • • • PEDICULOSIS PUBIS • • • • • vašljivost pubične regije spada u STD oboljenja u širem smislu uzročnik – stidna vaš . vezikula. eritematozne papule i kruste sekundarna eczematizacija i impetiginizacija INDEX KONTAGIOZNOSTI • • • • visok manje epidemije u predškolskim i školskim kolektivima ili u porodicama profesionalno oboljenje: TERAPIJA PEDICULOSIS CORPORIS 68 .KLINIČKA SLIKA • • • Pediculus capitis siva vaš.uglavnom prenosi se direktno na pubisu se vide vaši zatim prurritus. parazitira na vlasi kose prurigo. urtikarijelna papula.

žbunju .• • • • • u zdravstvenih rradnika animalni oblik se viđa u: veterinara stočara i radnika koji rade sa sirovom kožom • • na koži se javlja Erythema chronicum migrans inokulacijom parazita nastaje Lyme borreliosis TERAPIJA mužjak ne izaziva scabies ženka buši honike u kornealnom sloju1mm – polaže jaja-uz svrab noćni svrab – intenzivan prurigo eritematozne papule i papulovezikule od nekoliko mm ekskoriran vrh papula. suvom lišću i kori četinara napadaju stoku. papulozan ili papulovezikulozan egzantem koji spontano iščezava u toku 10 do 15 dana u terapiji – mixtura agitanda PREDILEKCIONA MESTA • • • • • • • • interdigitalni prostori-šaka i stopala predeo pojasa i abdomena genitalne i perigenitalne regije natkolenice i aksilarne regije u žena-na dojkama u muškaraca – na prepucijumu i skrotumu u dece – i dlanovi i tabani retko na koži lica i glave • TERAPIJA • • • • • • • • lokalna:-sumporni precipitat u bornom kremu u koncentraciji: 5% -za decu do 7 godina 10%-za stariju decu i 20% za odrasle 7 večeri – mazanje – bez kupanja 8 jutra – kupanje – promena veša. eritem. pse i čoveka pripijaju se za kožu i ubadaju oštru sisaljku i hrane se krvlju inokulišu borreliu burgdorferi infekcija od glodara 69 . centriran mrkom krustom linearne ekskorijacije • • • • odstranti krpelja – izvući sisaljku najbolje hirurški “pažljivo okretanje krpelja u smeru suprotnom od kazaljke na satu” Erythema chr. mlinara i pekara krpelj koji parazitira u žitnom moljcu – koji se vidi u žitu i brašnu na čoveka se prenosi direktno u kontaktu sa žitom. migrans se leči A B i tetraciklinima KLINIČKA SLIKA • • • • • • DERMATITIS URTICAROIDES PARASITICA • • • • žitna šuga u zemljoradnika. ekskorijacije i madidacije perianalni bris-selotejpom Th-antihelmintici – per os • • KRPELJI (IXODIDAE) • • • • • • pripadaju redu acarina žive u travi. slamom i brašnom pruriginozan. posteljine-iskuvavati uzročnik se uništava na t od 100 stepeni C svi članovi – pod terapijom u suprotnom reinfekcije u porodici ili kolektivima DERMATOZE PROUZROKOVANE CRVIMA I LARVAMA • • Oxyuris vermicularis parazitira u digestivnom traktu a prouzrokuje perianalni pruritus naročito izražen noću.

Predavanje 21. DERMATOMIKOZE
• • • • • Dermatofitije gljivice-paraziti kože i adneksa ljudi i životinja keratinofilne gljivice-keratinoliza talofiti-biljne jednoćelijske ili višećelijske organizme bez hlorofila klasa fungi imperfecti • • • uzrokovane (oblicima) prelaznog tipa saprofitije tinea – uz oznaku lokalizacije – anglosaksonski termin

TINEA
• • • • • • capillitii corporis mani pedis cruris dodati ime uzročnika ako je verifikovan mikološkom kulturom karakteristična klinička slika nativni peparat kultura Wood-ova lampa

RAZMNOŽAVANJE
• • • aseksualno stvaranje spora-konidija spore – otporne i pogodne z deobu u pogodnim uslovima-”klijanje” stvaranje micelijuma

DERMATOFITI
• • • • • podela u tri grupe Microsporum Trichophyton i Epidermophyton razlika prema morfologiji konidija kao i makroskopskom izgledu kultura

DIJAGNOSTIKA DERMATOFITIJA
• • • •

NATIVNI PREPARAT
• • • • • • • nalaz micelskih vlakana i spora omogućuje adekvatnu th priprema nativnog preparata materijal-skvame dlake i kiretirani delovi nokatnih ploča dva do tri dana pre analize ne prati promene na uzorak se stavi kap 30% KOH fiksacija na plamenu

EPIDEMIOLOŠKA PODELA
• • • • • • na: 1.geofilne 2.zoofilne i 3.antropofilne sojeve animalni sojevi u čoveka izazivaju: jake inflamacije, zatim spontano se saniraju-usled stvaranja imunološkog odgovora organizma

POSMATRANJE PREPARATA
• • • • • red dermatofita se određuje na osnovu tipa preparata tip endotrix tip ectotrix favus-micelska vlakna i po neka spora u dlaci mikrosporia-sitne spore mozaičnog rasporeda oko dlake

DERMATOFITI PARAZITIRAJU:
• • • • • • • • • u kornealnom sloju epiderma oko dlake u nokatnoj ploči , odnosno u nokatnom ležištu u vidu micelijuma ili artrospora u dubokih oblika se šire kroz folikul sve do bulbusa dlake na kapilicijumu do puberteta sebum inhibiše gljivice pored dermatofita i candida je patogena dermatofotije – uzrokovane patogenim sojevima dermatofitije –

NATIVNI NALAZ
• • • trichophytia superficialis-krupne spore ispunjavaju dlaku trichophytia profundus-sitne spore oko dlake raspoređene u vidu lanaca sycosis barbae parasitaria-ectotrix tip – krupne spore oko dlake rasporređene u vidu lanaca

KLINIČKA PODELA
• • •

70

MIKOLOŠKA KULTURA
• • • • • • • • podloge sa glukozom i organskim azotom Sabouraud-ova podloga-sadrži: agar glukozu i pepton antibiotici i cikloheksamid makroskopski i mikroskopski izgled kulture selekcija sojeva dematofita rast kulture u termostatu traje 5-7 dana, a van termostata 20 dana

nokat trošan sa parcijalnom oniholizom

LEČENJE
• • • • opšta th Griseofulvin -15-25 mg na kg t.t. ili Ketokonazol -200 mg dnevno-u toku 6-8 nedelja lokalno-fungicidni preparati u vidu kremova ili masti

MICROSPORIA
• • • • • • • • etiologija-rod microsporon canis u dece u urbanim sredinama inficirane mačke ili psi prenos direktnim ili indirektnim kontaktom preko kapa, češljeva , friziranja i sl. microsporia capillitii microsporia corporis

WOOD-OVA LAMPA
• lezije pojedinih dermatofitakarakteristično fluoresci-raju pod uv svetlom propuštena kroz specijalna wood-ova stakla

PATOGENE DERMATOFITIJE FAVUS
• • • • • • • • retko oboljenje izazivači:Trichophyton.schonleini, violaceum, quinquaeanum infekcija na kapilicijumu favus capillitii ređe favus corporis najređe onychomycosis favosa prenos direktnim ili indirektnim kontaktom sa obolelih ljudi i životinja putem pribora za šišanje, brijanje i kapa

PODELA

MICROSPORIA CAPILLITII
• nekoliko -1- 4 ploča sa pitirijaziformnom deskvamacijom na bledo-eritematoznoj osnovi sa izmenjenom dlakom dlake bez sjaja, sivo-pepeljaste boje, izlomljene na oko 5 mm od površine kože-izgled strnjišta ploče prečnika nekoliko cm

• •

FAVUS CAPILLITII
• • • • • • • u detinjstvu nelečen se širi celim kapilicijumom sem ruba od nekoliko cm početni stadijum-eritematozne ploče sa pitirijaziformnom deskvamacijom dlake bez sjaja i lako se čupaju skutule-zdelice-prečnka oko 0, 5 cm centrirane dlakom ispod skutula nakon više godina atrofija kože i folikula dlaka – trajni ožiljci

DIJAGNOZA
• • • nativni preparat-tip ektotriks sitne spore mozaičnog rasporeda oko dlake kultura gljivica

MICROSPORIA CORPORIS (CUTIS GLABRAE)
• • • • u svim uzrastima na gornjim ekstremitetima i licu obilne beličaste pitirijaziformne deskvamacije, na ivicama pustule th - kao favus

FAVUS CORPORIS
• • • • • • skutule malog prečnika oko velus dlaka na koži u vidu bledo eritematoznih makula ili plaža onychomycosis favosa na nokatnim pločama početak na margo liber noktiju nokat žute boje bez sjaja sa longitudinalnim brazdama

TRIHOFITIJE
• • • • • • • etiologija rod trichophyton površne duboke i trihofitije gole kože u seoskim sredinama mikoze životinja krava i teladi

71

direktnim i indirektnim putem

TRICHOPHYTIAE
• • • • • • T.superficialis capillitii T.profunda capillitii (kerion celsi) T.profunda barbae(sycosis barbae parasitaria) T.superficilis corporis (herpes tonsurans) folliculitis agminata trichophitica onychomycosis trichophytica

TERAPIJA
• • • • • • opšta-thgrizeofulvin ili ketokonazol izražene promene-obloge od toplog rastvora hipermangana neophodna epilacija dlaka pincetom sa čitave promene kao i zdravih dlaka iz okoline od 1 cm sprečava se širenje infekcije -oboljenja

TRICHOPHYTON SUPERFICIALIS CAPILLITII
• • • • • manifestuje se u dece klinička slika brojne bledo-eritematozne ploče, prečnika oko 1cm bele deskvamacije pitirijaziformnog tipa dlake bez sjaja krte i izlomljene u nivou kože ili pak na 2-3 mm iznad kože

SYCOSIS BARBAE PARASITARIA
• • • • • • • • animalni soj gljivica iz roda trichophytona klinička slika u odraslih muškaraca u predelu brade i brkova dve forme prva-infiltrat (tip kerion celsi) druga-regionalni folikulitis sa brojnim folikularnim pustulama pustule centrirane izmenjenom dlakom koja se lako čupa i spontano ispada

DIJAGNOZA
• • • pregledom nativnog mikološkog preparata tip endotrix-džak ispunjen orasima th - ko favus

KLINIČKA SLIKA
• • • inflamatorna a zatim imunološka reakcija klinički tok – akutan – komplikuje se sekundarnom bakterijskom infekcijom destrukcija folikula - trajna alopecija

KERION CELSI
• • • • • • • • • klinička slika: boluju deca-seoska animalni sojevi tichophytona inflamatorna reakcija i stvaranje imuniteta ove trihofitije imaju akutan tok eritem sa beličastom deskvamacijom i sa folikularnim pustulama polukuglast infiltrat prečnika 1, 5 - 10 cm , mek i koji fluktuira eritematozna koža sa brojnim folikularnim pustulama u dilatiranom ostio-folikularnom ušću dlaka se lako čupa i izlazi pus regionalna limfadenopatija

DIJAGNOZA
• • • nativni mikološki preparat ektotrix-krupne spore koje se u vidu lanaca prostiru duž dlake tip megasporon -ektotrix

TERAPIJA
• • • • • • specifična antitela na uzročnike opšta th sa grizeofulvinom ili sa ketokonazolom Ddg: bakterijske stafilokokne infekcije terapija – kao lečenje keriona celsi

KLINIČKA SLIKA
• • • • • posle 15 dana – specifična antitela na alergene uzročnika destrukcija folikula – rezidualni cikatrijelni trajni alopecični areali dg: nativni mikološki preparati tip egzotriks u vidu sitnih spora oko dlake raspored u vidu lanaca duž dlaka

TRICHOPHYTIA SUPERFICIALIS CORPORIS (HERPES TONSURANS) KLINIČKA SLIKA:

72

u dozi od 250 mg dnevno per os nokti šaka . rubovi naglašeni izraženi eritemi. zadebljao.kao kerion celsi KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • unilateralnost lezija eritematozne plaže kružnog ili ovalnog oblika jasno ograničene i pokrivene beličastim skvamama na periferiji . vezikule ili pustule.4 nedelje Lamisil – dve nedelje • • • • • • • • do infekcije dolazi tokom letnjih meseci u osoba koje se mnogo znoje klinička slika: intertriginozne regije: ingvinalne .u muškaraca genitokruralno aksilarno submamarno i interglutealne regije FOLLICULTIS AGMINATA TRICHOPHYTICA • • • • folikularne pustule sa eritematoznim i edematoznim prstenom ploče sa papulopustulama i krustamana ekstremitetima dublji oblici-nodusi sa secernacijom pusa th .12 nedelja uklanjanje nokta hirurški ili sa 40 % ureom uz fungicidne preparate EPIDERMOFITIJA DLANOVA I TABANA-KLINIČKI OBLICI • • • interdigitalni deskvamativni i dishidroziformni EPIDERMOPHYTIAE • • • gljivična oboljenja intertriginoznih regija i dlanova i tabanaprouzrokovane dermatofitima koji parazitiraju u površnom epidermu.lokalno . žuto-belo prebojen na distalnim ili lateralnim delovima infekcija se širi na ceo izmenjeni nokat . na drvenim podovima zajedničkih kupatila i tuševa u sportskim i rekreativnim dvoranama povećana vlaga i temperatura pojačano znojenje stopala “athletic foot-sportsko stopalo” povoljni spoljašnji uslovi za rast gljivica lokalni uslovi . vezikule izražena deskvamacija. bez afiniteta za adneksa kože najčešća gljivica ove grupe je epidermophyton floccosum EPIDERMOPHYTIA INTERDIGITALIS • • • • • • najčešći oblik interdigitalni prostori III i IV eritem sa deskvamacijom madidacija skvame nabubre koža kuvana i liči na klavus ECZEMA MARGINATUM -HEBRA DYSHIDROSIS LAMELOSA SICCA • deskvamativna suva forma epidermofitije 73 .6 nedelja nokti stopala . anularni oblik više policikličnih žarišta – hronicitet th-fungicidi .fungicidne masti ONYCHOMYCOSIS TRICHOPHYTICA • • • • • klinička slika: nokat bez sjaja. pustule. krt i trošan zahvaćeni pojedini nokti ili više njih na šakama i stopalima Dg: nativni preparat i kultura EPIDERMOPHYTIA PALMOPLANTARIS (TINEA PEDIS) • • • • • • • • najučestalije danas u saunama. bez sjaja. nekad erozije i krustoskvame promene se periferno šire centar bledo eritematozan periferija zagasito eritematoznog ruba Th – lok .patike – znojenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • • • • psoriasis unguium distrofije noktiju u insuficijencijama venske ili arterijske cirkulacije donjih ekstremiteta th – primena Terbinafina .Lamisil caps.ploče.• • • • • • • • eritematozne kružne promene sa beličastom deskvamacijom centrifugalno širenje centar bledi.

digestivni trakt septična stanja sa neizvesnom prognozom PITYRIASIS VERSICOLOR • • • • uzrok-Pityrosporum orbiculare seu ovale Malassezia furfur klinička slika: ovalne .leti DIJAGNOZA • • • • • • • • • • nalaz micelskih vlakana -nativno Ddg:vitiligo terapija: keratinolitici – 20 dana energično pranje i brisanje kože dodatak a m šampona .2 nedelje po prestanku simptoma zbog povoljnih uslova-recidivi lokalno:Rp/acidi salycilici 2.• • • • • • blagi eritem i beličasta deskvamacija na lateralnim stranama prstiju šaka dyshidrosis palmoplantaris u interdigitalnim prostorima na dlanovima i tabanima eritematozne plaže i deskvamacije duboko smeštene vezikule koje prskaju ili se sasuše • • • • vrat.5 minuta u upornih slučajeva – Ketokonazol caps.o acidi benzoici 4.versi color u predisponiranih .kružne svetlo . pekari. bule stopala držati u mlakoj vodi bar 2-3 sata dnevno CANDIDIASIS • • • • • • • • kvasnica . gornja polovina trupa makule i plaže boje bele kafe na normalnoj koži-jasne a na pigmentovanoj . 2 x dnevno epidermofitije na tabanima obuću iznutra posipati antimikotičnim puderima reinfekcija putem obuće brojne vezikule . per os ( 1 x dnevno – 10 dana) kasnije u toku nekoliko meseci samo prva tri dana u mesecu sprečavaju se recidivi DIJAGNOZA • • • • • • • • • • • • • • • nativni mikološki pregled skvama pozitivan nalaz micelskih vlakana lečenje lokalna a m th . domaćice dijabetičari TH: SAPROPHYTIAE • • • • • • • parazitiraju u najpovršnijim delovima kornealnog sloja u predisponiranih osoba u uslovima povećane lokalne vlažnosti . o na kožu najduže 3 sata dnevno pranje vodom i sapunom gotovi A M preparati lok. znojenja leti ili u obavljanju određenih poslova: pekari radnici pored visokih peći kuvari KLINIČKA SLIKA • • • • • • • zahvata kožu i vidljive sluzokože: Soor vulvovaginitis candidamycetica balanitis et balanoposthitis candidamycetica unutrašnji organi: respiratorni trakt.recidivi .varietas alba prividno menjanje boja . kuvari. ramena.rod candida . o vaselini 24.albicans saprrofit flore usne duplje i u zdravih ljudi uslovi za patogenost: vlaga šećer na površini kože poremećaj biološke ravnoteže prolongirana a b. ili citostatska th profesije:poslastičari.smeđe makule ili plaže sa pitirijaziformnom beličastom deskvamacijom koja postaje uočljiva – uz kiretiranje “fenomen šuške” širenjem-promene konfluiraju poput mape • • • • • • CANDIDIASIS ORALIS (SOOR) soor u novorođenčadi u odraslih usled neadekvatnih proteza klinička slika na sluzokoži usne duplje i jezika beličaste naslage erodovana sluzokoža • • ANGULUS INFECTIOSUS ORIS CANDIDAMYCETICA • na uglovima usana LOKALIZACIJA: 74 . k s.

erozije.pustulama na bradi odraslih muškaraca SISTEMSKE MIKOZE • • • • • • • gljivična oboljenja promene na: koži.• • • • eritem sa beličastim naslagama i fisurama u osoba koje nose proteze u osoba obolelih od dijabeta laboratorijski nalaz -diferencijacija od streptokoknih infekcija uglova usana VULVOVAGINITIS CANDIDAMYCETICA • • • • • • • u žena u trudnoći posle primene nekih lekova A B.u ii i iii osobe koje često kvase ruke ili u dodiru sa testom i šećerom poslastičari kuvari perači posuđa . madidacije i beličaste naslage LEČENJE • • • • • • • • • • promene na koži-kombinovana th antiseptične antigljivične i antiinflamatorne masti sol. gust i beo DERMATITIS INTERTRIGINOSA CANDIDAMYCETICA • • • • • • • • etiologija-gojazne osobe-pojačano znojenje i oboleli od dijabeta klinička slika: lokalno submamarno i na većim pregibima postoji eritem. FOLLICULITIS CANDIDAMYCETICA • retka dermatoza . koja se manifestuje folikularnim papulo . K S citostatici u bolesnika od dijabetesa vaginalna sluzokoža i vulvarna koža postoji svrab i jako izražen eritem na sluzokoži sekret je obilan .v.gentiana violet aquosa 1-2 % solutio eosini aquosa 2 % solutio castelani solutio nistatin vidljive sluzokože ispirati rastvorom sode bikarbone nistatin tablete ne resorbuju se iz digestivnog trakta SISTEMSKA TERAPIJA • • ketokonazol per os ili amphotericin . i. edem i karakterističan beli gnoj koji se istiskuje u vidu kapi na lateralnm stranama noktiju paronihija a nokat je mrke boje SPOROTRICHOSIS • • benigna dermatoza izuzetno se može diseminovati 75 . na visceralnim organima i na C N S PERIONYXIS CANDIDAMYCETICA • • • • • • klinička slika infekcija nokta počinje na lateralnim delovima noktiju na okolnoj koži oko nokta se javlja eritem. madidacija i beličaste naslage klinički – dijagnosticiranje u odnosu na intertrigo izazvan bakterijama napkin dermatitis-pelenainterglutealno ingvino-kruralno i perigenitalno candida albicans bakterijski infekti. sluzokožama mišićima. edem karakteristične erozije. pelene-sintetičke BALANITIS ET BALANOPOSTHITIS CANDIDAMYCETICA • • • • • od seksualne partnerke vulvo-vaginitis candidamycetica u dijabetičara tendencija recidiviranja na glansu i unutrašnjem listu prepucijuma postoje beličaste naslage ali i eritem EROSIO INTERDIGITALIS CANDIDAMYCETICA • • • • • • • promene u jednom ili više interdigitalnih prostora na šakama .šankeri domaćice. cvećari klinički postoji eritem.

mačaka i pacova profesije: veterinari. ostavljajući ožiljke Th-Amphotericin B i. kosti i druge organe etiologija: uzročnik je blastomyces dermatitidis nalazi se na drveću. i Miconazol KLINIČKA SLIKA • • • • • • inkubacija – nekoliko nedelja pustula .uvećanje u nodus egzulceracija umnožavanje u okolini nove ulceracije th: Amfotericin ACTINOMYCOSIS ETIOLOGIJA: • • • • uzročnik-actinomycesnalazi se na: travi . pasa. zemljoradnici i vrtlari • • hronično oboljenje retko se javlja primarno na koži • • • KLINIČKA SLIKA • • • • promene na usnoj duplji nodusi.v. zemljoradnici.traje više nedelja i više meseci BLASTOMYCOSIS • • • • gljivica primarno zahvata pluća diseminacija u kožu. na biljkama kao i kod konja .• • • • • • • • • zahvata kosti mišiće zglobove visceralne organe CNS sporotrichon. infiltrati koji fistuliziraju i secerniraju lepljiv purulentan sadržaj neprijatnog mirisa iste se promene šire na kožu th: penicilin ili eritromicin u kombinaciji sa jodidima Th . biljkama Oboljevaju: šumari. vrtlari • • • formirraju se nodusi koji vremeenom fistuliziraju posle više meseci spontano regrediraju . u ptičijem izmetu i na domaćim životinjama KLINIČKA SLIKA • inkubacija traje 1 do 3 nedelje 76 .

u pruriginoznih dermatoza scabiesa i pediculose se sekundarno razvija češanjem se inokulišu piokoke u kožu i sledi impetiginizacija IMPETIGO CONTAGIOSA STREPTOGENES • • • uzrok-streptokok vezikule-sa žutim seroznim sadržajem-tankog i napetog krova koji brzo prska promene se brzo periferno šire i formiraju se erodovane površine pokrivene karakterističnim medno žućkastim krustama promene se javljaju na licu i ekstremitetima leči se a b mastima i antiseptičnim bojama IMPETIGO BOCKHARDOSTIOFOLLICULITIS • • • • • • • • • etiologija: stafilokok najčešće . epidermo-dermalne i dermo-hipodermalne • A B masti i antiseptičke boje (solutio eosini aquosa 2 %) IMPETIGO VULGARIS (CONTAGIOSA) • • • • etiologija uzročnici su staphylococcus aureus ili streptokoke grupe a najčešći streptococcus pyogenes leti . PIODERMIJE • • • • • • • • • • • Uzrok. pranjem vodom i sapunom impetigo contagiosa . centrirane dlakom.piokoke strepto i stafilokoke više klasifikacija prema etiologiji: strepto i stafilodermije prema toku: akutne i hronične na osnovu dubine inflamatornog procesa u koži: epidermalne. tankog i napetog krova i sa eritematoznim haloom pojedinačne pustule se sasušuju žućkasto mrke kruste otpadaju bez ožiljaka lokalizacija: intertriginozne regije ekstremiteta i u glutealnoj regiji • • IMPETIGO CONTAGIOSA STAPHYLOGENES • • je prouzrokovan stafilokokom manifestuje se vezikulama čvršćeg krova.uglavnom u dece i adolescenata EPIDERMALNE PIODERMIJE • • • • • • • • • • • vezane za adneksa kože ostiofolliculitis – impetigo nevezane za adnekse kože impetigo contagiosa(vulgaris) streptogenes staphylogenes pityriyasis sicca impetigo bullosa impetigo bullosa neonatorum dermatitis exfoliativa neonatorum angulus infectiosus oris streptogenes PREVENCIJA: • • • • održavanje higijene kože.Predavanje 22.staphylococcus aureus površna inflamacija ostiofolikularnog ušća klinička slika male pustule. zamućenog sadržaja uz pustule sa eritematoznim haloom LEČENJE • • svakodnevno skidanje krusta blagim rastvorom hipermangana prethodno omekšati kruste uljem 77 .

hipopigmentacija uporno širenje u dece koja boluju od atopije FOLLICULITIS BARBAE • • • • sycosis barbae nonparasitaria uzročnik je – staphylococcus aureus u muškaraca na bradi ili brkovima Ddg: duboka trihhofitija brade TH: • • • višemesečno lokalno lečenje: A B mastima recidivantnost oboljenja KLINIČKA SLIKA • • • • • • • manfestuje se u vidu difuznog. kružne ili ovalne torpidne ulceracije oštrih rubova.eritem i erozije pokrivene žuto-mrkim krustama u dece i adolescenata kandidijaza uglova usana neophodno izvršiti i mikološke i bakteriološke laboratorijske preglede Th .prema antibiogramu ECTHYMA • • • • • • • piodermija-hroničnog toka uzrok-streptococcus haemolyticus u slabo ishranjenih osoba smanjen imunitet na mestu mikrotrauma kože promene na potkolenicama u vidu pustula koje prskaju EPIDERMODERMALNE PIODERMIJE • • • • vezane za kožne adnekse folliculitis disseminata folliculitis barbae nevezene za kožne adnekse KLINIČKA SLIKA • stvaraju se erozije koje se produbljuju u nepravilne. stvaraju se circinarne erodovane površine pokrivene mrkim krustama na periferiji se vide sveže pustule posle th . a pozitivnog bakteriološkog nalaza th – A B (sistemska i lokalna th) IMPETIGO BULLOSA • • • • • impetigo bullosa impetigo bullosa neonatorum dermatitis exfoliativa neonatorum spadaju u bulozne dermatoze sklonost ka eritrodermiji DIJAGNOZA ANGULUS INFECTIOSUS ORIS STREPTOGENES • • • • • • • streptokokna infekcija uglova usana klinički . solitarnim ili multiplim infiltrati su polukuglasti. sadržaj se sasuši i formira se erozija pokrivena žutom krustom promene se šire periferno. regionalnog folikulitisa sa brojnim pustulama. 78 . neurodermitisa i pedikuloze PITYRIASIS SICCA • • • • • • uzrok-streptokok-u male dece lokalizacija-na obrazima.• • • • krov se smežurava. dlaka labavo uglavljena i može se lako čupati nakon 5 do 10 dana dolazi do nekroze tkiva i fluktuacije uz sekreciju pusa kroz dilatirana ušća gnoj suv i formira žute kruste subakutni ili hronični se postavlja na osnovu negativnog mikološkog nalaza. vratu i ekstremitetima diskretne eritematozne plaže sa beličastom deskvamacijom pitirijaziformnog tipa nakon sunca .rezidualne doshromične plaže th: kao i impetigo streptogenes u težim oblicima stanicid mast i tablete • • • ecthyma pyoderma chronicum vegetans granuloma pyogenicum FOLLICULITIS DISSEMINATA • • • • • • uzrok: staphylococcus aureus ili pseudomonas aeruginosa sekundarna dermatoza -prouzrokovana češanjem sekundarna infekcija u obolelih od: skabijesa.

bolni nodusi ovi se nodusi uvećavaju. bolan. polukuglast infiltrat veličine oraha. spontano ili na dodiir krvari. pa se formiraju erozije ili pliće ulceracije pokrivene mrkim krustama solitarne promene – lokaliz. polukuglasta tumefakcija sa širokom ili peteljkastom bazom. fluktuirraju i egzulcerišu uz secerniranje obilnog purulentnog ili puurulentnohemoragičnog sadržaja promene traju godinama i postoji mogućnost nastanka spinocelularnog epitelioma GRANULOMA PYOGENICUM BOTRIOMYCOMA • • • • nespecifina granulomatozna reakcija kože na mestu inokulacije staphylococcus aureus jarko crvena. meka. veličine je zrna graška angiomatozna promena . sjajna. koji se ubrzo razmekšava pojava fluktuacije i nekrotičnog čepa u centru uklanjanjem čepa dolazi do secerniranja purulentnog gustog sadržaja posle 2-3 nedelje nastaje ožiljak DERMO-HIPODERMALNE PIODERMIJE • • • • • • vezane za kožne adnekse hidradenitis suppurativa furunculus carbunculus ne vezane za kožne adnekse erythrasma • • • 79 . glatka. a ređe na dojkama i vratu predisponirajući faktori su familijarna sklonost gojaznost i imunološki poremećaji • • • KLINIČKA SLIKA • • • bakterijski infekt u apokrinim žlezdama eritematozni. čvrst. nespecifična reakcija sa hiperplazijom epiderma i granulomatoznom inflamatornom reakcijom derma na infekciju piokokama najčešće lokalizacije: na intertriginoznim regijama ili perigenitalno klinički . eritematozan.• pokrivene mrkim adherentnim krustama posle više nedelja ispod kruste počinje popunjavanje ulceracija i stvara se ožiljak HIDRADENITIS SUPPURATIVA • • • hronična infekcija – koja zahvata apokrine žlezde etiologija-uzročnici su staphylococcus aureus ili anaerobne streptokoke oboljenje se javlja posle pubertetaapokrine žlezde potpuno razvijene PYODERMA CHRONICUM VEGETANS • hronična. a zatim razmekšavaju.na licu ili elkstremitetima • LEČENJE: • • • • AB širokog spektra u visokim dozama u težim oblicima – hroničnim – indikovan hirururški -tretman • TERAPIJA • • hirurška ili putem elektrokoagulacije FURUNCULUS • • • • akutna nekrotična infekcija folikula i perifolikularnog tkiva etiologija staphylococcus aureus klinička slika:-folikularna pustula.pustule i ploče sa granulomatoznom i erodovanom površinom Ddg: pemphigus vegetans LOKALIZACIJA • • na aksilarnim i genitalnim regijama.

indurovani. ali se mogu javiti i u većem broju brojni folikuli-furunkuloza-u predisponiranih osoba koje boluju od dijabeta furunkul se najčešće lokalizuje na vratu.u toku 7 -10 dana KLINIČKA SLIKA • • • promene su solitarne.kao kod furunkula ERYTHRASMA • • hronična superficijalna infekcija kože prouzrokovana sa Corynebacterium minutissimum gram pozitivna bakterija koja je zbog svog filamentoznog oblika ranije svrstavana u gljivice CARBUNCULUS • • • • • • više susednih folikula – zahvaćeno bakterijskom infekcjom klinička slika:eritem i edem kože bolni. acidorezistentni bacil klasifikacija: bazirana na specifičnom imunološkom stanju organizma anergijski. normergijski i hiperergijski oblici • • • • • • • • • • • • • • tuberculosis cutis primaria tuberculosis cutis milliaris acuta normergijski oblici tuberkulinski test pozitivan lupus vulgaris tiuberculosis verrucosa cutis hiperergijski oblici tuberkulinski test jako pozitivan scrofuloderma tuberculosis cutis orificialis tuberkulidi erythema induratum basin lichen scrophulosorum tuberculosis cutis papulo-necrotica KLASIČNA KLASIFIKACIJA TBC KOŽE • • anergijski oblici tuberkulinski test negativan 80 .• KLINIČKA SLIKA • • • • furunkuli mogu biti solitarni. podlakticama i potkolenicama i u glutealnoj regiji Th – A B prema antibiogramu uz hiruršku intervenciju • do regresije dolazi posle 3 . na licu i ramenima praćene su temperaturom i malaksalošću nekroza zahvata derm i hipoderm pa se razvija flegmona Predavanje 23.4 nedelje uz trajne ožiljke Th .eczema marginatum hebra Th-lokalna A M ili keratolitična th u težim slučajevima . lokalizovane na zadnjoj strani vrata.kruralno teška razlika od epidermofitija tamna eritematozna jasno ograničena plaža sa deskvamacijom pitirijaziformnog tipa promene se periferno šire pod Wood-ovom lampom promene fluoresciraju ružičasto DIJAGNOZA • • • • pomoću preparata koji se boji po gramu Ddg.Eritromicin peroralno (1 g dnevno) . TUBERKULOZA KOŽE • • • • • • • Uzročnik: Mycobacterium tuberculosis gram negativni. eritematozni plakovi infiltrat se širi u okolinu i može da bude u prečniiku i do 10 cm posle 5-7 dana infiltrat se razmekšava dolazi do fluktuacije i formiranja većeg broja nekrotičnih čepova po uklanjanju secernira gnoj KLINIČKA SLIKA • • • • • • intertriginozne regije ingvino .

organizam se prvi put sreće sa bacilom tbc tbc test je negativan u većini slučajeva u koži imunitet a posle više nedelja dolazi do sanacije promena uz formiranje ožiljka i pojavu pozitivnog tbc testa HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • • • tuberkulozni infiltrat u dermu sastavljen od velikih epiteloidnih ćelija od limfocita i od džinovskih ćelijalanghans-ovih ćelija ćelije imaju više jedara koja su raspoređena u vidu potkovica ili prstena nekad su u centru infiltrata prisutni znaci kazeozne nekroze ddg: lupus erythematodes chronicus . nos i ušne školjke perifernim širenjem mogu se formirati ploče sastavljene od gusto zbijenih lupoma koji agminiraju-lupus agminatus lupomi mogu i da prominiraju formirajući lupus tumidus KLINIČKA SLIKA • • • • • • • inkubacija 3 do 5 nedelja na mestu inokulacije uzročnik formira mrko-lividnu papulu meke konzistencije sa eritemtoznim haloom. vitropresijom se dobija pozitivan “fenomen želea od jabuka” papula egzulceriše ulcus prečnika nekoliko desetina mm ulceracija ima nejasne ivice i granulomatozno dno u centru mrka .bacil tbc-a se inokuliše u kožu: akcidentalno. bušenjem ušiju LOKALIZACIJA: • • lice. sifilidi TBC CUTIS MILLIARIS ACUTA • diseminacija bacila tbc iz nekog žarišta. cirkumcizijom.atherentna krusta • KLINIČKA SLIKA • • • • • • promene se periferno šire u centru se formira beličasti ožiljak – lupus circinatus kazeozna nekroza-egzulceracija promena-lupus ulcerans nekroza zahvata dublje srukture na nosu ili ušnim školjkama dolazi do mutilacije ranije su mutilacije bile česte zbog neadekvatne th na ožiljku – spinaliom .ca in lupo TOK OBOLJENJA • • • • regionalna limfadenopatija primoinfekcija . zbog kazeozne nekroze. traumom. obrazi.• KLINIČKA SLIKA • • • • • • • osnovna promena-tuberkulum-lupom specifični dermalni tbc infiltrat za Dg: tuberkuluma dva fenomena: “fenomen želea od jabuka” providna-svetlo-smeđa boja želea od jabuka “fenomen mandrena”-kazeozna nekroza u promenama na koži na blaži pritisak sonda lako upada u kazeozno nekrozom izmenjenu kožu uz jak i kratkotrajan bol • • • • • • • • • • • ovi oblici tbc kože se danas sasvim izuzetno viđaju a uvek posle pada opšte otpornosti organizma javlja se egzantem sa lividnim i mrkoeritematoznim papulama LUPUS VULGARIS najčešći oblik Tbc kože u osoba koje su normalno imunološki reagovale na prethodni kontakt sa bacilom Tbc tuberkulozna proba je pozitivna klinička slika osnovna promena je – lupom u stvari tuberkulom klinički liči na papulu lividno-mrke boje – mekše konzistencije u prečniku do 2 cm “ fenomen želea” i “mandrena” – pozitivni ANERGIJSKI OBLICI TBC KOŽE • • • • • • • • • • Tbc cutis primaria etiologija: primarna infekcija . injekcijom. najčešće iz pluća 81 . nesterilnom iglom.

lepra lepromatosa. uglavnom profesionalno u zdravstvenih radnika • • • iz kojih secernira-gust. a sekundarno i koža inkubacioni period iznosi od 3 do 5godina • • • • • na osnovu kliničkih. lepra dimorphica(borderline) i lepra indeterminata 82 . kazeozno-nekrotičan sadržaj promene progrediraju stvarajući brojne fistule a posle nekoliko meseci nastaju sedefasto-beličasti ožiljci promene lokalizovane na vratu iznad limfnih žlezda ERYTHEMA INDURATUM BASIN • ova dermatoza je opisana u grupi nodoznih dermatoza KLINIČKA SLIKA • manifestuje se u vidu indurovane ploče sa verukoidnom površinom prečnika od 0. imunoloških i laboratorijskih parametara lepra se javlja u sledećim oblicima: lepra tuberculoides. fluktuiraju i egzulcerišu uz formiranje fistula LEPRA • • • • Hronično oboljenje prouzrokovano Hansenovim acidorezistentnim bacilom Mycobacterium leprae napadnuti periferni nervi. 5 cm sa eritematoznim halom LICHEN SCROFULOSORUM • • nastaje u dece i mlađih osoba manifestuju se na trupu u vidu ploča koje se sastoje od keratotičnih papula • kasnije se formira ploča serpiginoznih ivica a u centru dolazi do formiranja sedefastih ožiljaka verruca vulgaris piodermije verukoidnog izgleda keratosis solaris (senilis) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • TBC CUTIS PAPULONECROTICA • diseminovane lividnoeritematozne papule sa nekrotičnim centrom • • • • pokrivene mrkom krustom lokalizacija: uglavnom ekstenzorne strane ekstremiteta kružni ožiljci jasno ograničeni kao zumbom izvađene ožiljci – bitni za dijagnozu SCROFULODERMA-TBC COLIQUATIVA CUTIS • • etiologija-nastaje sekundarnim širenjem tbc procesa nastaje iznad limfnih žlezda iznad zglobova i iznad kostiju LEČENJE TBC KOŽE • • • • se sprovodi kao i kod Tbc drugih organa kombinuju se dva antituberkulotika a primena traje više meseci. sve do potpune regresije promena na koži lokalna terapija nepotrebna u nekih hiperergijskih oblika tbc kože (tuberkulidi) K S per os mogu biti efikasni KLINIČKA SLIKA • • lividno eritematozni nodulusi vremenom kolikviraju.TUBERCULOSIS VERRUCOSA CUTIS • • • • oblik koji nastaje egzogenom inokulacijom bacila tbc u kožu po tipu superinfekcije u osoba sa dobrim imunološkim statusom često posledica-autoinokulacije bacila tbc sputumom kod obolelih od tbc pluća ili kao akcidentalne inokulacije. beličast.

NEVUSI • • • • • Circumscriptne anomalije ili displazije kože i sluzokože nastale kao greške u morfogenezi a u toku embriogeneze genetski faktori mogući poremećaji u toku trudnoće teratogeni faktori • • • • • • • • jonizirajuća zračenja virusne infekcije lekovi u toku gravditeta diabetes mellitus alkoholizam majke u toku trudnoće intoksikacija srebrom deficit cinka tokom trudnoće i anomalija amniona TERATOGENI FAKTORI NEVUSI 83 .LEPRA • • • • • • • • lepra tuberculoides lepa lepromatosa lepra dimorphica(borderline) lepra indeterminata lepra se uglavnom viđa u tropskim i suptropskim predelima u evropi retka nisu svi slučajevi lepre infektivni • • • • • nosu ustima ramenima i podkolenicama često egzulcerišu KLINIČKA SLIKA • • na čelu i licu lepromi daju izgled “facies leonina” lepromi lokalizovani na sluzokoži usta otežavaju disanje na nosu destruišu septum nosa sa karakterističnim centralnim udubljenjem nosa senzibilitet očuvan u lepre primarno zahvaćeni nervi anestezija šaka i stopala i paraliza perifernih nerava se javlja posle više meseci posledica ovoga je mutilacija prstiju šaka i stopala DIJAGNOZA • • • na osnovu bakteriološkog nalaza Hansen-ovog bacila sa lezija i na osnovu histopatološkog supstrata lepramin test nije specifičan za sve oblike u lepre se ne mogu javiti i lažno pozitivne serološke reakcije na sifilis • • • • • • • LEPRA TUBERCULOIDES • • • • • • • klinička slikapromene zahvataju nerve i kožu neinfektivni oblik eritemo lividna makula periferno širenje prominentna pločica sa izdignutim ivicama i hipopigmentovanim centrom ploče su suve bez dlaka i anestetične LEPRA DIMORPHICA (BORDERLINE) • • • prelazni oblik izmeređu dva navedena tipa tuberkuloidna i lepromatozna lepra LEPRA LEPROMATOSA • • • • • • infektivan oblik lepre uzročnik se nalazi u velikom broju promena na koži i sluzokožamanaročito na nosu klinička slika hipopigmentovane makule bledo eritemaatozne papule nodusi i infiltrovane ploče-lepromi LEPRA INDETERMINATA • • • klinički se manifestuje: hipopigmentovane makule ili plaže sa blagim poremećajem senzibiliteta(hipoestezije) Lečenje lepre sprovodi se tokom više godina kombinovanjem Dapsona (100 mg dnevno) i Rifampicina(600 mg jednom mesečno) • • • • LOKALIZACIJA LEPROMA • • na licu ušnim školjkama Predavanje 24.

veličina. • • • • • lentigo pigmentni bazocelularni epiteliom efelides i maligni melanom NAEVUS PIGMENTOSUS • • • • • • • • • najučestaliji nema osobe bez ovih nevusa vide se već na rođenju razvijaju se u toku detinjstva u starosti moguća regresija jasno ograničen prečnika nekoliko mm do nekoliko cm lokalizovan po koži čitavog tela tri grupe nevocelularnh (nevomelanocitnih ) nevusa LEČENJE • • • • • • • • • ne treba odstranjivati već samo u posebnim slučajevima 1.• • • • • prisutni na rođenju javljaju se u toku detinjstva ili kasnije u životu perzistiraju u toku čitavog života retko progrediraju ili pak involuiraju • • • • • PODELA NA OSNOVU TIPA EMBRIONALNE DISPLAZIJE • • • • • • • • • • • • • • • nevusi se dele na: hipoplastične (određena struktura u tkivu nedostaje ili se nalazi u manjem broju) i na hiperplastične nevuse (tokom embriogeneze greškom je došlo do umnožavanja određenih struktura -ćelija u koži) naevi naevocellulares promene koje nastaju zbog grešaka embrionalnog razvoja i zbog grešaka u ćelijama kože epiderma folikula dlaka sebacealnih ekrinih i apokrinih žlezda kolagena elastičnog tkiva i krvnih sudova pigmentni nevusi – najčešći a nevusne ćelije su samo u dermu nevusi junkcionog tipa mogu da pređu u složene a kasnije u dermalne nevuse sasvim retko ovi nevusi prelaze u maligni melanom mogu rasti i uvećavati se tokom života ne pobuđuju sumnju na malignu alteraciju MALIGNA ALTERACIJA • tendencija malih pigmentovanih nevusa koji se izlažu dugotrajno ponavljanim mehaničkim ili hemijskim iritacijama ili pak sunčevim zracima znaci prelaska nevusa u tumor • ZNACI MALIGNE ALTERACIJE • • • • • • • svrab bol rast nevus ćerke boja koja postaje tamnija i nejednaka i na kraju krvavljenje i ulceracija DDG.iz estetskih razloga izbegavati sunčanje korišćenje antisolarnih zaštitnih preparata maligna alteracija usled kumulativnog efekta doze sunčevih zraka JUNKCIONI NEVUSI • • • lako izdignuti iznad kože jasno ograničeni i jako pigmentovani nevusne ćelije su na epidermodermalnoj membrani PREVENTIVA SLOŽENI NEVUSI • • • • izdignuti i pigmentovani nevusne ćelije u predelu bazalne membrane i u dermu dermalni nevusi su kupolasti ili peteljkasti NAEVUS SUTTON (HALO NAEVUS) • • • apigmentovani halo oko pigmentovanog nevusa klinički se prate pojava – mogućnost maligne alteracije 84 .ako počinju da se menjaju(boja.ako su izloženi kontinuiranoj iritaciji u predelu pojasa ili grudi 2. površina i okolina) 3.

ORGANOIDNI NEVUSI • • • • • • • • • epidermalni naevus verrucosus naevus sebaceus dermalni nevusi vezivnog tkiva nevusi elastičnog tkiva nevusi glatkih mišića lipomatozni nevusi vaskularni nevusi • • vaskularni nevusi se razlikuju po delu vaskularne mreže koji je nevoidno izmenjen i u kom obimu ANGIOMA STELLATUM • • • • naevus araneus spider naevus čest angiom se viđa u odraslih osoba u vidu solitarne crvene centralne kapilarektazije veličine glave čiode od koje se radijalno u vidu zvezde ili pauka šire diskretne teleangiektazije EPIDERMALNI NEVUSI • • • • • nastaju zbog hiperplazije epiderma najčešći su: circumskriptni solitarni ili multipli LOKALIZACIJA • • • • • • • lice mesta traume brojni sterilni angiomi vide se u hepatičnih oboljenja terapija elektrokoagulacija centralne crvene kapilarektazije NAEVUS VERRRUCOSUS • • • • • klinički čvrsta konzistencija sivkasta boja hiperkeratotična ili verukoidna površina NAEVUS VERRUCOSUS LINEARIS • • • linearni nevus u vidu trake prostiru se duž ekstremiteta i trupa ne alteriraju maligno ANGIOMA PLANUM • • • • • • • naevus flammeus lokalizovan na čelu između obrva kod deteta pojačava se pri plaču iščezava posle godinu dana ređi je angiom i u potiljačnom predelu koji ne iščezava uvek NAEVUS SEBACEUS • • • • hiperplazija sebacealnih žlezda lokalizacija na kapilicuijumu žute ploče prečnika od 1 do 10 cm maligno alteriše u bazocelularni epiteliom LOKALIZACIJA • • • • lice i ekstremiteti u vidu ploča oštrih granica intenzivno crvene boje i veličine do nekoliko cm angiom ne iščezava spontano i leči se laserom DERMALNI NEVUSI • • • • • • u suštini hamartomi porekla raznih struktura derma vezivnog ili elastičnog tkiva glatkih mišića ili masnog tkiva izuzetno se viđaju sem vaskularnih relativno su česti ANGIOMA TUBEROSUM • • • • • na rođenju ili do 9-tog meseca života lokalizacija na kapilicijumu na licu i na grudnom košu plavo-crveni čvor neravne površine liči na jagodu VASKULARNI NEVUSI • haemangioma (angioma) 85 .

sebum neprijatnog mirisa CYSTIS SEBACEALIS • • • • • retenciona cista sebacealnih žlezda nastaje zbog opstrukcije izvodnog kanala sebacealne žlezde formira se ispod epiderma i ispunjena je sebumom cista izdiže epiderm i koža iznad ciste je normalne boje sekundarna infekcija – koža iznad ciste postaje eritematozna MILIJA • • • beličaste ciste znojnih žlezda ispunjene keratinskom masom i obložene epitelom čvrste su konzistencije PODELA I TOK BOLESTI • • • primarne milije se viđaju na: licu na klinički neizmenjenoj koži LOKALIZACIJA • na seboroičnim predelima 86 . nejasno ograničena plavo-crvene boje-koža prolaze kroz tri faze pa se do 9-te godine života u 98 % slučajeva spontano povuku hemangiomi se mogu komplikovati egzulcerisanjem površine i krvavljenjem klinički povoljno – regresija tumora nevusi poreklom od elemenata limfnog sistema površni limgangiomi se klinički manifestuju brojnim grupisanim pseudovezikulama ili pseudobulama ispunjenim limfom ubodom igle ističe u vidu bistre tečnosti LOKALIZACIJA: • • • • bilo koja regija kože duboki limfangiomi se manifestuju u vidu mrkih ili tvrdo-elastičnih tumora sa eritemo-lividnom bojom kože iznad njih tačna Dg se klinički teže postavlja EVALUACIJA OBOLJENJA • • • I faza – nevus raste traje do 6-tog meseca starosti II faza kada je promena nepromenjena traje do 20-tog meseca starosti III faza-faza regresije i završava se do 9 – te godine života – povlačenjem nevusa TERAPIJA • • • za površne limfangiome.• • lečenje se preduzima u slučaju rasta kortikosteroidima efikasna je i hirurška terapija • • • • ANGIOMA CAVERNOSUM (SUBCUTANEUM) • • • • • • tumefakcija. elastične ili meke tumefakcije i do veličine trešnje neke sebacealne ciste su centrirane komedonom po čijem istiskivanju zaostaje otvor kroz koji se na pritisak cedi beličastožuti sadržaj . elektrokoagulacija ili hirurška intervencija in toto za duboke limfangiome rendgen zračenje česti su recidivi naročito posle elektrokoagulacije LYMPHANGIOMA CISTE • • • • • • šupljine ispunjene tečnim ili čvrstim sadržajem obložene epitelom ili im je zid sastavljen od kolagenih vlakana u koži se formiraju retencione sebacealne ciste milija i ateromi • • • • kliničke manifestacije: polukuglaste.

u nekih buloznih dermatoza u Lupus vulgaris i u Lupus erythematodes ATEROMI • • • • • • • epidermalne ciste slične ali veće od retencionih sebacealnih cista ateromi nemaju izvodni kanal najčešće se javljaju na kapilicijumu na vratu i na koži trupa često inflamiraju 87 .• • sekundarne milije se formiraju na neizmenjenoj koži cikatriksima posle opekotina.

slezina i bubrezi bolest se kroz više godina letalno završava KLINIČKA SLIKA • • • • • • Mycosis fungoides – klasični oblik stadijum premikotičnog eritema: najpre jak pruritus dominira u svim stadijumima oboljenja eritematozne plaže sa diskretnom beličastom deskvamacijom plaže jasno ograničene. infiltrovana i pokrivena beličastom deskvamacijom pitirijaziformnog tipa nokatne ploče postaju zadebljane i trošne KLASIČNI OBLIK • • • • • • neizdrživi pruritus češanje – iritacija ove plaže vremenom postaju lihenifikovane često postoji i limfadenopatija aksilarna i ingvinalna stadijum traje više godina KLINIČKA SLIKA • • • • • • • limfadenopatija na vratu. u aksili i ingvinalno hepatosplenomegalija bolesnici su febrilni opšte stanje teško disbalans elektrolita hipoproteinemije sa kaheksijom letalno posle nekoliko godina STADIJUM INFILTRACIJE • • promene na koži počinju sa infiltracijom od rubova ka centru posle više meseci ili čak godina 88 . aksilarna i ingvinalna MYCOSIS FUNGOIDES • • • kožni T-limfom u ranoj fazi izražene promene na koži u kasnoj fazi ppromene na unutrašnjim organima STADIJUM TUMORA • • • na plakovima i na klinički zdravoj koži formiraju se polukuglasti tumori eritematozne ili lividne boje meke konzistencije i često u obliku pečurke većina tumora vremenom u centru egzulceriše MYCOSIS FUNGOIDES • • • • • • klasični oblik stadijum premikotičnog eritema stadijum infiltracije stadijum tumora eritrodermični oblik tumorski oblik TOK OBOLJENJA • • • • • infiltrovani plakovi i tumori mogu da se jave i na sluzokožama usne. jezik.Predavanje-25. različite su veličine i različitog su oblika šire se i zahvataju velike površine kože MYCOSIS FUNGOIDES – TUMORSKI OBLIK • • • • • prva faza premikotičnih eritema čitava površina kože pruritus je jako izražen koža je u celini eritematozna.HEMATODERMIJE • • • Daju na koži samo izuzetno promene nekarakteristični meki. ružičasti nodusi kožni t-limfomi (mycosis fungoides) • • • formiraju se-tamno eritematozni infiltrovani plakovi sa beličastom deskvamacijom sa retkim erozijama i krusto skvamama limfadenopatija. respiratorni putevi i gastrointestinalni trakt kasnije zahvaćeni i unutrašnji organi pluća . jetra.

TUMORI KOŽE • • • autonoman rast-ekspanzivan nije infiltrativan ni destruktivan brojni benigni tumori • • • • • • • • • durum molle lipoma xanthoma planum(xanthelasma) papulosum tuberosum keloid keratoacanthoma VRSTE TUMORA • • • • • fibromi-najučestaliji lipomi keloidi ksantomi i keratoakantomi (koji su u osnovi benigni-ali mogu alterisati u spinaliom FIBROMA • • • benigni tumori vezivnog tkiva zavisno od gustine vezivnog tkiva od gustine kolagenog vlakna BENIGNI TUMORI KOŽE • fibroma 89 .MYCOSIS FUNGOIDDES • • • • • • tumorski oblik “tumeurs de emble” Ddg: eczema nummularis disseminata Psoriasis vulgaris sarcoma • • • • • • primenjuje se i PUVA – Th u drugom stadijumu se lokalno aplikuju azotni plikavci(Mustargen) i PUVA – Th treći tumorski stadijum se leči opštom terapijom kombinovanom hemio-Th tumori dobro reaguju na th brzim elektronima TERAPIJA • u prvom stadijumu se daju lokalno kortikosteroidi PARANEOPLASTIČNE DERMATOZE • • • • • grupa paraneoplastičnih dermatoza reakcija na maligne tumore unutrašnjih organa patogenetski mehanizam nastanka ovih dermatoza nepoznat uzročna veza između maligniih neoplazmi unutrašnjih organa i paraneoplastičnih dermatozaevidentno odstranjenjem tumora nestaju promene PARANEOPLASTIČNE DERMATOZE • • • • • dermatomyositis pemphigoid bullosum erythema annulare ichthyosis aquisita herpes zoster gangraenosus Predavanje 26.

uz Th th-hirurška intervencija KELOIDI • • • • hipertrofični cikatriksi porekla – vezivnog tkiva u širem smislu ih svrstavamo u benigne tumore kože postoje osobe koje su familijarno predisponirane formiraju hipertrofične ožiljke-keloide na mestima lezija kože FIBROMA MOLLE • • • • • meki tumor sa užom ili peteljkastom bazom boje normalne kože fibromi maligno ne alterišu hirurško otklanjanje iz estetskih razloga • TOK OBOLJENJA • • • • • mehanička oštećenja. tvrdi trakasti ili zvezdolikog oblika a skloni su širenju LOKALIZACIJA: • • • • čitava koža maligno ne alterišu hirurški odstranjenje iz estetike ili kada su bolni odnosno sekundarno inflamirani LEČENJE • • • • • • hirurško uklanjanje u osoba predisponiranih neizvestan estetski efekat posle operacije ponovo formiranje keloida lečenje treba pokušati i ubrizgavanjem K S u ivice keloida Th-dugotrajni pritisak na keloid specijalnim flasterima pa čak i specijalnom odećom benigni tumor poekla od keratinocita najverovatnije ćelija folikula dlaka klinička slika javlja se u vidu solitarnog tumora XANTHOMA • • • • nisu tumori u užem smislu oni nastaju kao kožna manifestacija različitih poremećaja metabolizma lipida manifestuju se – žutim pločicamaxanthoma planum KERATOACANTHOMA • • • LOKALIZACIJE 90 .• • • mogu biti veoma tvrdi fibroma durum fibroma molle .sastavljeni od rastresitog vezivnog tkiva • • • • • FIBROMA DURUM • • • • • tvrd polukuglast tumor veličine nekoliko mm koža iznad tumora je neizmenjena ili je smeđe mrke boje najučestalija lokalizacija na donjim ekstremitetima na gornjim očnim kapcima – xanthelasma žute papule-xanthoma papulosum većeg prečnika xanthoma tuberosum lipidogram – uglavnom normalan . bezbolni u početku ružičasti sedefasti ispupčeni ožiljci veći od defekta koji su reparirali spontani keloidi . operativni zahvati. BCG vakcinacija opekotine ulcerozne dermatoze u nekih osoba se međutim keloidi formiraju spontano uglavnom lokalizovani presternalno LIPOMA • • • • • • • • solitarni ili multipli tumori subkutanog masnog tkiva lipomatosis lokalizacija: u hipodermu i uzdižu kožu polukuglastog oblika različite veličine mekše konzistencije pokretni u odnosu na bazu ne zadaju subjektivne tegobe KLINIČKA SLIKA • • • tvrdi .su sedefasti.

stadijum cikatrizacije-keratinski čep ispada a na mestu keratoakantoma se formira trajni atrofični ožiljak • LOKALIZACIJA • • • • uglavnom na licu baza promena infiltrovana postoji velika verovatnoća alteracije u spinocelularni epiteliom hirurška intervencija LEČENJE • • u slučaju sumnje na keratoakantom promena se prati tokom nekoliko nedelja MALIGNI TUMORI KOŽE • • • • • • Prema poreklu i histopatologiji karakterišu se podelom u tri grupe I epitelijalnog porekla II nevusnog porekla III mezenhiijalnog porekla infiltrativni rast i tendencija metastaziranja MALIGNI TUMORI KOŽE • • • • epitelijalnog porekla morbus Bowen morbus Paget epithelioma basocellulare 91 .• • uglavnom lokalizovan – na fotoeksponiranim regijama kože a najčešće na licu • da bi se donela odluka o hirurškoj intervenciji EVAULACIJA OBOLJENJA • • • karakterišu se brzim rastom u toku prvih 3-6 nedelja a zatim posle faze mirovanja spontanom involucijom koja se odvija u toku idućih 3-6 meseci PREKANCEROZNE DERMATOZE • • izuzetno mogu maligno da alterišu najčešće u spinocelularni epiteliom a ređe u bazocelularni epiteliom heterogena grupa dermatoza keratosis solaris (senilis) leukoplakia corrnu cutaneum radiodermatitis chronica cikatriks posle opekotina lupus vulgaris degeneratio cutis climatica VRSTE • • • • • • • • KLINIČKA SLIKA • • • klasičan keratoakantom evoluira kroz 5 stadijuma: 1.stadijum involucije – umbilikovani centar se širi a keratotični čep se uzdiže dok sam tumor postaje mekšismanjuje se tokom nekoliko meseci 5. ružičast ili lividan a u centru umbilikovan i ispunjen keratinskim čepom-okolina baze neinfiltrovana keratoakantom bez subjektivnh simptoma i regionalne limfadenopatije 3.stadijum mirovanja • • PREKANCEROZE CORNU CUTANEUM (KOŽNI ROG ) • • • • posebna forma solarne keratoze karakteristična klinička slika visoka incidencija maligne alteracije klinički entitet hiperkeratotične prominencije oblika roga različite veličine TOK BOLESTI • 4.stadijum evolucije-uvećanje.inicijalni stadijum-mali polukuglasti tumor neizmenjene boje kože 2.

ulceracije i vegetacije lečenje . polako periferno širenje zahvatajući epiderm – ploča pokrivena krusto skvamama II faza posle više godina maligni proces probija dermoepidermalnu granicu i prelazi u spinaliom III metastaze u regionalne limfne žlezde EVALUACIJA OBOLJENJA • • • • a kasnije i u udaljene organe na površini ploče se javljaju erozije.dobro reaguje na zračnu terapiju izvršiti hiruršku intervenciju in toto MORBUS PAGET • • • • • • klinička slika uglavnom se javlja na jednoj dojci kod žena u petoj deceniji života lokaliizacija i ekstramamarna malignii tumor porekla izvodnoh kanala mlečnih žlezda može se izuzetno razviti i u muškaraca u početnom stadijumu se manifestuje perzistentnim krusto skvamama u predelu areole jedne dojke TOK OBOLJENJA • • • • posle više meseci se formira klinička slika slična ekcemu eritem i postoji vlaženje sa krustama periferno se šire promene i zahvataju areolu dojke a zatim i okolinu promena se infiltruje a mamila se retrahuje – Ca dojke KLINIČKA SLIKA • • • • • svi slučajevi hroničnog ekcema na areoli jedne dojke rezistentni na terapiju treba da pobude sumnju na morbus Paget histopatološki se verifikuje Dg 92 .porekla melanoma malignum mezenhimalnog porekla: fibrosarcoma angiosarcoma sarcoma Kaposi leiomyosarcoma neurofibrosarcoma MORBUS BOWEN • • • • • • • klinička slika ploča diskretno izdignuta mrko eritematozne boje infiltrovana.svuda TOK OBOLJENJE • • • • se odvija u tri faze I faza:nekoliko godina.• • • • • • • • epithelioma spinocellulare nevusnog – melanocitnog . različite veličine od veličine nokta do veličine dlana u toku više godina se širi najčećše solitarna promena lokalizacija .

SCLERODERMIFORMIS • • • se javlja samo na licu u vidu žute sklerodermiformne ploče sa eventualnom ulceracijom u centru epithelioma planum cikatrisans počinje kao nodularni tip širenjem se stvaraju izdignute ivice i cikatricijalni centar 93 .B. značaj kumulativnog dejstva sunca aktinično oštećenje kože kao favorizujući faktor za nastanak bazalioma hronični inflamatorni procesi i infekcije – mogući favorizujući faktori EPITHELIOMA BASOCELLULARE • • • • • • • tipovi nodularis superficialis sclerodermiformis planum cikatrisans ulcerans (ulcus rodens) prominens EPITHELIOMA BASOCELLULARE – NODULARNI TIP • • • • • • • • • najčešći oblik – epitelioma mala tumefakcija ružičaste ili boje okolne kože prečnika nekoliko mm postepeno uvećanje na površini teleangiektazije a u centru ulceracija pokrivena hemoragičnom krustom oko centra karakteri stična perlasta ivica raste vrlo sporo-nelečen zahvata veliku površinu kože EPITHELIOMA BASOCELLULARE SUPERFICIALIS • • • • ružičaste ili voštano-žute ili pigmentovane jasno ograničene promene sporo se šire centar atrofičan a na površini teleangiektazije lokalizacija česta na trupu E.• vrši se totalna ablacija dojke sa odstranjivanjem aksilarnih limfnih čvorova a zatim se primenjuje radioterapija EPITHELIOMA BASOCELLULARE (BASALIOMA) • • • karakteriše-veoma spor infiltrativan i destruktivan rast kao i sasvim izuzetno retka tendencija metastaziranja maligni epiteliom kože građen od ćelija sličnim bazaliomskim ćelijama LOKALIZACIJA • • • • • • na fotoeksponiranim regijama kože naročito na gornje dve trećine lica na aurikulama i na vratu javljaju se češće posle 50-te god.

E.B.na osnovu biopsije u dermu ostrvca sastavljena od bazaliomskih ćelija na ivicama ostrvaca su ćelije sa palisadnim rasporedom stroma tumora je sastavljena od gustog limfocitno-plazmocitnog infiltrata DDG • • • • • • epithelioma spinocellulare morbus Bowen morbus Paget melanoma malignum lupus vulgaris i sifilidi TERAPIJA • • • • • hirurška intervencija in toto-terapija izbora efikasno je i rendgensko zračenje razne šeme zračenja (na pr.B.PROMINENS • je prominentna forma sa pilomatoznim promenama koje eroduju i na dodir krvare HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • Dg.10 seansi od po 50 gray) EPITHELIOMA SPINOCELLULARE • • • • • maligni tumor epitelijalnog porekla maligna proliferacija ćelija spinoznog sloja probija dermo-epidermalnu granicu i proliferiše u derm tumorske ćelije diferentovanije tumor je maligniji TIPOVI SPINALIOMA • • • • • • • tumidus vegetans ulcerans klinička slika fotoeksponirane regije u starijih na prekancerozama ušestalije na donjoj trečini lica 94 .ULCERANS • • • ulcus rodens od početka mala ulceracija od nekoliko mm u prečniku pokrivena mrkom krustom vremenom se širi i postaje dublja E.

S. DDG: • • • • • verruca vulgaris epithelioma basocellulare keratoacanthoma ulcus durum hronična piodermja LEČENJE • • • hirurška intervencija – in toto terapijski izbor ordinira se i rendgen th u 10 seansi od po 50 gray MELANOMA MALIGNUM 95 . TUMIDUS • • • mali polukuglasti .S. ULCERANS • • • u vidu manjih ploča ulceracije kraterastog izgleda i bedemastih ivica destruktivni rast može da zahvati i strukture ispod kože sve do kostiju HISTOPATOLOŠKA SLIKA • • • • pouzdana dijagnostika karakteristični infiltrati u dermu sastavljeni od maligno alterisanih spinoznih ćelija epiderma daljim sazrevanjem formiraju keratin u centar infiltrata se koncentrično slažu parakeratotične lamele koje formiraju karakterističan oblik lukovice – ”keratinske perle”.VEGETANS • • u vidu vegetacija koje spontano na dodir krvare tumor se brzo širi i nekrotizuje E.• • • na donjoj usni i na dorzumu šaka napada i sluzokože KLINIČKA SLIKA • • • • • lokalizacija: jezik polni organi infiltracija nejasnih granica različit izgled zavisno od tipa spinalioma E. tvrdo-elastični tumori ružičaste boje baza je infiltrovana brzo uvećanje i pojava ulcerozne forme E.S.

• • • • • •

veoma maligan tumor melanocitnog porekla ćelja-dermo-epidermalnog graničnog tipa izuzetno porekla nevsniih ćelija postavljenih duboko u dermu kod „naevus bleu“

KARAKTERISTIKE TUMORA
• • • • • najmaligniji tumor uopšte brzo daje metastaze i letalni ishod dubina invazije malignih ćelija u kožu veća i izgledi za preživljavanje su manji prema histo - patološkim kriterijumima po Clark-u postoji 5 nivoa invazije malignog melanoma u kožu

KLINIČKA SLIKA
• • • • • • maligni melanom se često razvija i na klinički evidentnim pigmentnim nevusima kliničke manifestacije maligne alteracije pigmentovanih nevusa -značajne za dijagnostiku maligni melanom se može razviti i na klinički neizmenjenoj koži manifestuje se infiltrovanim plakom, polukuglastim tumefakcijama ili nodusom karakteristične crne boje tamno-crna boja nije uvek prisutna na početnim promenama

KLINIČKA SLIKA
• • • • • • infiltrativno-destruktivni rast promena se uvećava - nastaju erozije, i kasnije ulceracije oko primarnog tumora – satelitski tumori brze metastaze u regionalnim limfnim žlezdama koje se uvećavaju metastaze se javljaju u koži a i na udaljenim organima

KOMPLIKACIJE
• • • • • • • zahvaćeni organi: jetra pluća kosti nadbubreg i dr. subungvalni melanomi se mogu prevideti i shvatiti kao traumatski subungvalni hematomi

DIJAGNOZA
• • • na osnovu kliničke slike potvrđuje se histopatološkim nalazom u toku hirurške intervencije – ex tempore

96

LEČENJE
• • • • kada se histološki dijagnostikuje maligni melanom pristupa se njegovom hirurškom uklanjanju širokom i dubokom ekscizijom uklanjaju se regionalne limfne žlezde i limfni putevi zavisno od nivoa invazije po clark-u posle ekscizije se ordinira kombinovana hemioterapija

FIBROSARCOMA
• • maligni tumor vezivnog tkiva građen od atipičnih fibroblasta klinički se manifestuje na bilo kojoj regiji kože u bilo kom uzrastu

KLINIČKA SLIKA
• • • • • • solitaran, tvrd ili tvrdo elastičan tumor sa ružičastom ili lividnom kožom brzo se uvećava, egzulceriše i metastazira. izuzetni su oblici koji: sporo rastu, i kroz više godina ulcerišu i metastaziraju Lečenje: hirurška intervencija in toto, kombinovana sa rendgen th

ANGIOSARCOMA
• • • • • • • maligni tumor porekla endotelijalnih ćelija, krvnih ili limfnh sudova u početnim fazama neupadljiv postoji samo lividna makula kasnije eritemo-edematozne promene koje se šire najčešće je lokalizovan na kapilicijumu lečenje je hirurško

SARCOMA KAPOSI
• • • • • • multifokalni tumor krvnih sudova i perivaskularnog tkiva postoji klasična forma i druga forma koja se javlja u sklopu AIDS-a se manifestuje u starijih muškaraca a na donjim ekstremitetima a u vidu multipnih lividno-mrkih, tvrdih ili elastičnih polukuglastih tumefakcija tipa papula ili nodusa promene su bolne na palpaciju

KLASIČNA FORMA

izuzetno ovi tumori mogu regredirati uz zaostajanje pigmentacije
mnogo češće oni egzulcerišu

KLASIČNA FORMA KAPOSIJEVOG SARCOMA
• • dobra prognoza ne metastazira

SARCOMA KAPOSI U SKLOPU AIDS-A
• • • • • promene u svim životnim dobima u oba pola promene multiple i diseminovane po koži čitavog tela i na bukalnoj sluzokoži klasični tip sarcoma Kaposi

LEČENJE

97

• •

dobro reaguje na rendgen terapiju sarcoma kaposi u sklopu aids-a ima lošu pognozu

LEIOMYOSARCOMA
• • • • • • • • maligni tumor ćelija glatkih mišića početne faze – papule ili nodusi nisu praćeni subjektivnim tegobama brzim infiltrativnim rastom prodire u dublje strukture uz tendenciju metastaziranja u regionalne limfne žlezde kasnije i u druge organe najčešća lokalizacija su nadkolenica, glava i vrat

NEUROFIBROSARCOMA
• • • • • maligni tumor porekla nervnih ovojnica u sklopu morbus neurofibromatosis oboljenje se nasleđuje autozomalno-dominantnim ili recesivnim tipom nasleđivanja promene prisutne na rođenju ali se češće pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji

EVAULACIJA OBOLJENJA
• • na koži se vide brojni diseminovani, pendularni, meki fibromi na uskoj bazi druga vrsta tumora su tvrdi pokretni neurinomi i neurofibromi, lokalizovani duboko u hipodermu

KLINIČKA SLIKA
• • • • • • raspored duž nerava u nizu, u vidu brojanica lokalizacija: na lateralnim stranama vrata i u glutealnoj regiji nisu praćeni subjektivnim tegobama nagla pojava bola i uvećanje tumora ukazuje na mogućnost maligne alteracije u neurofibrosarcom

TOK BOLESTI
• • karakteristične promene na koži kod ove dermatoze su i hiperpigmentovane plaže boje bele kafe kao i brojni hiperpigmentovani nevusi tumori se mogu javiti i na digestivnom traktu

LEČENJE
• • • zavisno od lokalizacija tumori se odstranjuje ili ne uklanjuju se ako vrše kompresiju koja dovodi do parestezije i paraliza

ADENOMA SEBACEUM SYMETRICUM - SKLEROSIS
• • • • morbus Bourneville-Pringle nasledno oboljenje koje se prenosi autozomalčno dominantno klinička slika:u dece a uvećavaju se u pubertetu lokalizacija u nazolabijalnim predelima na obrazima i na bradi

98

limfomi PROMENE NA KOŽI • • • • • • • • specifične promene nodulusi nespecifične promene pruritus purpura herpes zoster gangraenosus ulceracije eritrodermija MORBUS HODGKIN • u sklopu IV faze • specifične i nespecifične ospe • specifične:mali nodusi • torpidne ulceracije • lokalizacija: kapilicijum i u presternalnoj regiji • histopatološki – infiltrati sa Stenberg-ovim ćelijama • nespecifične promene na koži su češće ali se javljaju samo kod 50 % slučajeva to su pigmentovane plaže. pruritus. alopecija i gangrenozni herpes zoster NEVENERIČNA OBOLJENJA SPOLJAŠNJIH GENITALNIH ORGANA 99 .KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • čvorići koji su crveni ili beli na noktima se vide loenen-ovi tumori ružičasto mrke boje na donjoj polovini leđa koža je u vidu”šarginske kože” koža liči na koru od pomoranđe promene i na drugim organima cerebralni tumori koji izazivaju hemiplegiju paraplegiju i epilepsiju na očima postoji tumor TERAPIJA • • promene na koži se mogu ostraniti hirurški dermoabrazija KOŽNE PROMENE U SKLOPU LEUKEMIJA I LIMFOMA • • • • • • • • leukemija kliničke manifestacije nisu karakteristične nodusi. generalizovani pruritus purpure gangrenozni i diseminovani herpes zoster ulceracije eritrodermija i B . prurigo-papule.

PHIMOSIS • • • • Suženje prepucijalne kese onemogućeno povlačenje prepucijuma unazad preko glansa penisa phimosis completa-glans potpuno pokriven phimosis incompleta-glans nepotpuno pokriven prepucijumom • • • • • • • stečena fimoza nastaje zbog suženja prepucijalnog otvora eventualna zapaljenja različite etiologije: balanitis herpes simplex herpes genitalis ulcus durum PODELA FIMOZA • • • fiziološka urođena ili stečena KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • stečene fimoze tranzitorne po izlečenju osnovnog oboljenjafimoza se povlači pored lečenja uzroka savetuje se ispiranje prepucijalne kese fiziološkim rastvorima phimosis senilis razvija se u starijim godinama degeneracija kolagenog tkiva između dva lista prepucijuma smanjuje se elastičnost prepucijalnog otvora PHIMOSIS PHYSIOLOGICA • slepljenost unutrašnjeg lista prepucijuma za glans penisa • • odvajanje lista sledi spontano tokom 2-ge godine života majke se savetuju da povlače prepucijum unazad PHIMOSIS CONGENITALIS • • • • • • urođena dominantno-nasleđene suženosti prepucijuma anularno postavljeni glatki mišići na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg lista prepucijuma glans penisa pokriven prepucijumom koji se ne može preko njega unazad prevući u prepucijalnoj kesi se zadržavaju urin i smegma superponiranje bakterijskih infekcija ili infekcija sa candidom albcans-česta inflamacija PARAPHIMOSIS • • • • • • glans penisa je ogoljen prepucijum je posuvraćen unazad preko glansa i ne može se prevući preko njega prepucijum ostaje u sulcus coronariusu parafimoza može biti: spoljašnja ili unutrašnja zavisno od lista da li je izvrnut spolja ili nije KOMPLIKACIJE FIMOZA • • • fimoze se smatraju jednim od faktora za razvoj karcinoma penisa lečenje kongenitalne fimoze je hirurško .circumcizijom i neophodno je u pubertetu tada zbog koitusa i masturbacije – nastaje parafimoza PARAPHIMOSIS EXTERNA • • • • kad je unutrašnji list prepucijuma izvrnut spolja zbog edema unutrašnjeg lista prepucijuma naziva se “španska kragna” steže penis u predelu korena glansa glans penisa postaje edematozan PHIMOSIS AQUISITA PARAPHIMOSIS INTERNA 100 .

ili polni odnosi mehanički se prebaci suženi prepucijum preko glansa te se zaglavi u sulcus coronariusu BALANITIS EROSIVA CIRCINATA • • • • • manifestuje se pojavom sivkastobeličastih naslaga na glansu penisa posle uklanjjanja ovih naslaga nastaju erozije bizarnih policikličnih oblika erozije sporo epitelizuju klinička slika prouzrokovana bakterijskim ili virusnim infekcijama lečenje: antiseptične boje(gentiana violet ili eosin rastvoren u vodi) LEČENJE • • • • • • je neophodno može da dovede do gangrene glansa penisa lečenje se sprovodi manuelnom repozicijom bez odlaganja genitalije se premažu vazelinom pa se vrši posebnim zahvatom repozicija koja je veoma bolna pa je potrebna lokalna anestezija BALANITIS DIABETICA (CANDIDOMYCETICA) • • • • u dijabetičara se razvija balanitis prouzrokovan kvasnom gljivicom kandidom albicans u ove bolesti su česti recidivi balanitis se može preneti i polnim aktom klinička slika se manifestuje eritemom i beličastim naslagama na glansu i na unutrašnjem listu prepucijuma TERAPIJA • • • • ako je manuelna repozicija neuspešna hitno se vrši incizija posuvraćenog prepucijuma i zatim se ponovi manuelna repozicija fiksacija leukoplastinom primena K S kombinovanih sa A B u toku nekoliko sledećih dana TERAPIJA • • • • se sprovodi lokalno mastima nistatin. ketokonazol i ispiranjem sodom bikarbonom neophodno je regulisanje nivoa glikemije u krvi BALANITIS ET BALANOPOSTHITIS • zapaljenje semimukoze glansa penisa 101 . deskvamacijom i subjektivnim osećajem pruritusa lečenje se sprovodi zavisno od uzroka u mehanički izazvanih balanitisa primenjuju se antiflogistični oblozi (solutio acidi borici 3 %) u balanitisa koji su prouzrokovani hemijskim ili termičkim noksama ordiniraju se k s K S kremovi u onih koji su prouzrokovani bakterijskim agensima A B masti PUBERTET • • • • parafimoza nastaje u pubertetu u mladića kod kojih postoji urođena fimoza u pubertetu se javljaju prve erekcije i masturbacija.• • • paraphimosis interna nastaje kada se prepucijum zaglavi u sulcus coronarius penisa unutrašnji list prepucijuma se ne izvrće i ostaje nevidljiv zbog stezanja glans postaje edematozan • • • balanoposthitis je zapaljenje unutrašnjeg lista prepucijuma kao posledica delovanja mehaničkih . bakterijskih. termičkih ili bioloških uticaja po kliničkoj slici razlikujemo nekoliko oblika balanitisa KLINIČKA SLIKA • • • • • • parafimoza mehanički uzrok-masturbacija zapaljenske promene u sklopu balanitisa herpesa ulcus durum-a BALANITIS SIMPLEX • • • • • • se manifestuje eritemom.

(deficit kože ili sluzokože) koji nastaje na mestu inokulacije tp.pallidum je veoma složena poseduje specifične treponemske antigene i nespecifični kardiolipinski ili Wasermannov antigen ovaj nespecifični antigen je koristan u serološkoj dijagnostici sifilisa (Wassermannova reakcija) EPIDEMIOLOGIJA • • • • retko do sifilisne infekcije može doći i direktnim neseksualnim kontaktom -pri transfuziji krvi inficirane sa TP medicinski i laboratorijski radnici pri kontaktu sa inficiranim pacijentima u slučajevima akcidentalnog uboda iglom ili kod transfuzije ne dolazi do pojave znakova primarnog sifilisa već se razvija “syphilis d. a prosečno perzistira 1-5 nedelja u vidu male tamnocrvene makule koja se ubrzo pretvara u papulu koja na vrhu eroduje praveči ranicu SIFILIS U TRUDNICA • trudnice obolele od sifilisa mogu inficirati fetus.zato se i zove bleda spiroheta veoma osetljiva na fizičke i hemijske agense. SYPHILIS • • • • • • • • • • • seu lues venereal infektivno polno oboljenje koje izaziva Treponema pallidum epidemiologija prenosi se direktno heteroseksualnim ili homoseksualnim kontaktom sa obolelom osobom genito-genitalni odnos anogenitalni oralni seks cunnilingus fellatio ili vlažni poljupci KARAKTERISTIKE UZROČNIKA • • • • • ne boji se anilinskim bojama . čvrsta i tvrda na palpaciju ivica je uzdignuta tvrda i oštra serozni eksudat sa T P se istiskuje na ivice šankra 102 . . transplacentarnim putem(kongenitalni sifilis) TVRDI ŠANKR ETIOLOGIJA • • • • uzročnik sifilisa-treponema pallidum tanki spiralni mikroorganizam koji ima 6-14 pravilnih spiralnih zavoja karakteristično se kreće rotiranjem oko svoje uzdužne ose deli se poprečnim cepanjem svakih 30 -36 h • • • • ovalan ili okrugao bezbolan čistog dna promera oko 1 cm baza je indurovana. toplotu živi 1 sat na temperaturi od 41 stepeni C isušivanje sapunom itd godinama može da se čuva na t od 78 stepeni Celzijusovih antigenska struktura t. emble” • • STEČENI VENERIČNI SIFILIS • • • • • syphilis primaria inkubacioni period od 9-90 dana prosečno 21 dan početna promena je primarni šankr.tabl.per os VENEROLOGIJA Predavanje 27.• i u težim slučajevima se daju ketokonazol.

dojke. licu i genitalijama bakarnocrvenkaste su boje. cervix uteri a najređe vagina • • na koži. • MAKULE • • • • • • su ružičaste boje. papula. nadlakticama. 5 -1 cm lokalizacija na ramenima grudnom košu leđima trbuhu i nadlakticama PRIMARNI ULCUS • • • • udružen s uvećanim limfnim čvorovima posledica širenja treponema limfnim putem do regonalnih limfnih čvorova lymphangitis i lymphadenitis tvrdi. prsti. elastični međusobno odvojeni bezbolni (bubo indolens) i nisu srasli sa kožom PAPULOZNE LEZIJE • • • • • manifestacija II stadijuma na koži lokalizacija na: trupu. usne. kasnije asimetrične a ispoljavaju se u vidu makula. ušne školjke. aksile. toku limfnih puteva primarni šankr limfangitis i limfadenitis PRIMARNI KOMPLEKS • • • CONDYLOMATA ACUMINATA • • • • • vlažne papulozne lezije javljaju se na anusu genitalijama pupku pazuhu SYPHILIS SECUNDARIA • sekundarni stadijum sifilisa odlikuje se pojavom generalizovanih promena 103 .• • okolina nije upaljena tako da se koristi naziv tvrda ranica . potkolenicama. papuloskvama. jezik. rectum.ulcus durum promena je obično solitarna • ULCUS DURUM • • • • • • ulcus durum može biti lokalizovan na genitalijama ili ekstragenitalno i u žena su zahvaćene velike i male usne. sluzokožama i unutrašnjim organima generalizovanom limfadenopatijom koja nastaje usled hematogene i limfogene diseminacije SEKUNDARNI STADIJUM znaci i simptomi nastaju između 6-8 nedelja posle infekcije u ranoj fazi promene su simetrične. folikularnih. iste veličine kao makule sa varijacijama u boji i izgledu • lokalizacija upaljenih limfnih žlezda odgovara lokalizaciji ulcusa tj. otvor uretre i comissura posterior. dlanovima. ovalne. očni kapci. itd. prečnika 0. klitoris. glatki. pustuloznih i nodoznih lezija s brojnim varijacijama ovih promena ULCUS DURUM • • • • • u muškaraca na unutrašnjem listu prepucijuma u blizini frenuluma u koronarnom sulkusu na korpusu i korenu penisa i u predelu pubisa KLINIČKA SLIKA • • • promene u okviru sekundarnog sifilisa nestaju bez ožiljka s lečenjem ili bez njega u toku 2-10 nedelja u ovom stadijumu su česti recidivi koji se javljaju pri kraju 6-og meseca pa sve do kraja 5-te godine od početka oboljenja najranije promene na koži su makulozne lezije-roseola syphilitica EKSTRAGENITALNI TVRDI ŠANKR • • • • usled (cunningulusa i fellatio) u heteroseksulnom i homoseksualnom odnosu kada mogu biti zahvaćeni: anus. tonzile.

generalizovani skleradenitis PAPULOSKVAMOZNE PROMENE • • • • • • • • • u sifilitičara mogu da imaju psorijaziformni izgled hipopigmentovane promene leukoderma syphiliticum u ranim fazama oboljenja i hipopigmentacije u kasnim fazama sluzokože su zahvaćene na sluzokoži usne duplje tonzilama i mekom nepcu nastaje ospa (enantem) koja se na tonzilama opisuje kao angina syphilitica plaque opaline na sluzokoži su papule okrugle ravne sive sa erozijama i ulceracijama (papulae eroseae) promukao govor kao “ lavež psa” SYPHILIS TERTIARIA • • • • • • • • • simptomi III stadijuma promene na koži. grudima i nogama ALOPECIA AREOLARIS • • • • 3 – 5 meseci nakon infekcije može doći do difuznog proređivanja dlake ili se javlja alopecija u vidu malih zona nepravilnog oblika sa proređenom dlakom “kapilicijum izjeden moljcima” ožiljaka nema i kosa normalno izrasta NODULARNI SIFILIDI • • • • su bezbolni čvrsti crvenomrke boje sporo uvećanje. 5 cm ALOPECIA DIFFUSA SYPPHILITICA • atipična difuzna proređenost kose 104 . prominiraju iznad ravni kože prekriveni beličastom skvamom prečnka 0. kapilicijumu.• • • • • • • • ispod dojki između prstiju karakteristke: pljosnate su široke razmekšane usled kvašenja prekrivene sekretom nekad vegetantne i sadrže veliki broj veoma zaraznih treponema • karakteristično je i opadanje lateralnih delova obrva”znak autobusa – farovi autobusa u noći” OPŠTI ZNACI INFEKCIJE • • • • • • • glavobolja malaksalost gubitak apetita bolovi u mišićima i zglobovima i povišena temperatura u ovom stadijumu zahvaćene su i limfne žlezde koje su uvećane i tvrde ponekad bolne tzv. sluzokožama i visceralnim organima posebno u smislu kardiovaskularnog i neurosifilisa promene destruktvne i ostavljaju trajne rezidue promene po koži se javljaju u periodu od 3 do 20 godina asimetrične promene su ograničene na jednu zonu nisu diseminovane LEUKODERMA COLLI SYPHILITICA • • • • “venerična ogrlica”-pojava hipopigmenttovanih makula oivičenih hiperpigmentacijom lokalizovanih na vratu nokatne ploče mogu da budu promenjene “paronihija”-oko nokata zapaljenje GUMMA • • • • • • • osnovna patološka lezija u iii stadijumu sifilisa subkutani ili dublji periostalni bezbolni čvorovi veličine 2 do 10 cm sa nekrozom centralna nekroza dovodi do ulceracije čije je dno prekriveno lepljivim masama gume bezbolne čak i kad ulcerišu teške destrukcije dubljih tkiva-uz ožiljke lokalizacija romena na: licu.

meseci ili godina • • sifilis majke što je stariji (u kasnijem stadijumu) manja je mogućnost prenošenja bolesti na dete KARDIOVASKULARNI SIFILIS • • • • • • • se javlja 10 do 30 godina posle inicijalne infekcije treponeme napadaju vasa vasorum aorte uzrokujući aortitis u njenom srednjem delu (mesaortitis luetica) neurosifilis je posldica infekcije CNSa treponemama klasične manifestacije neurosifilisa su: paralysis progressiva i tabes dorsalis PODELA KONGENITALNOG SIFILISA • • • prema vremenu javljanja kliničkih simptoma bolesti kongenitalni sifilis se deli na: rani syphilis congenitalis praecox i pozni syphilis congenitalis tarda SYPHILIS CONGENITALIS PRAECOX • • • • • • rani kongenitalni sifilis manifesuuje se na rođenju ili posle nekoliko nedelja ili meseci slabo napredovanje nadut trbuh u vidu lonca smežurana koža lica kao kod staraca i pseudoparaliza Parrot PROMENE NA SLUZOKOŽAMA • • • • • guma na jeziku je solitarna.KOMPLIKACIJE NODULARNIH SIFILIDA • • ukoliko ulcerišu dolazi do stvaranja noduloulceroznih sifilida nodusi su pojedinačni ili grupisani u ploču na kojoj dolazi do centralne regresije sa pojavom atrofije. kostiju i pojave “sedlastog nosa” promene na kostima se manifestuju u vidu periostitisa KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • • • • hepatosplenomegalija pneumonia alba promene na: bubrezima pankreasu anemija poremećaj koagulacije trombocitopenija oseomijelitis na koži se mogu videti svi znaci sekundarnog sifilisa znaci primarnog luesa uvek izostaju KONGENITALNI SIFILIS • • • • • • • redak oblik prenosi se sa majke na plod sifilis odgovara sekundarnom stečenom sifilisu i kod nelečene dece smrtnost je skoro 50 % infekcija majke u ranoj trudnoći može dovesti do smrti fetusa in utero i izazvati spontani pobačaj može dovesti do prevremenog porođaja deteta nespospbnog za život rođenja mrtvog deteta u terminu ili se dete rađa sa simptomima sifilisa KLINIČKA SLIKA • • • pemphigus syphiliticus bulozne promene su karakteristične za rani prenatalni sifilis na usnama i oko anusa nastaju fissure a kasnije ragade KLINIČKA SLIKA 105 . dovodi do ulceracije ili difuzne infiltracije jezika glossitis interstitialis chronica na sluzokoži nosa može dovesti do destrukcije hrskavice. hiper ili hipopigmentcije nove promene se stvaraju na periferiji sa širenjem procesa • • majka infcirana kasnije u trudnoći dete na rođenju ne mora da ima simptome sifilisa već se javljaju posle nekoliko dana nedelja.

isturena donja vilica (izraz buldoga) visoko-gotsko nepce proširenje jedne ključne kosti sabljaste potkolenice čunaste lopatice i Hutchinsonov trijas: nagluvost ili gluvoća poremećaj vida i “Hutchinsonovi zubi” KOLMER-REAKCIJA • • • • • • • • • • • • je po rincipu ista kao i Wassermanreakcija i njom se dokazuju kardiolipinska antitela ova antitela mogu biti lažno pozitivna jer se javljaju i kod drugih oboljenja kao što su malarija autoimune bolesti. paroksizmalna hladna hemoglobinurija KLASIČNE SEROLOŠKE REAKCIJE • postaju pozitivne kod sifilisa u 6 nedelji od infekcije. serodijagnostička metoda komplikovana je za izvođenje i neprikladna za rutinski rad skoro je danas napuštena STIGMATA PRENATALNOG SIFILISA • • • • • • • • • sedlast nos tuber frontalis.• sluzokoža nosa je delimično ulcerisana i pokrivena krustama. pa čak i u trudnoći flokulacione reakcije rutinski se lako izvode VDRL reakcija Minicke-ova reakcija i Kahn – ova reakcija pozitivne kada se zbog reakcije Ag-At formiraju flokule vidljive golim okom najpouzdanija je reakcija VDRL (veneral disease reseaarch laboratory) SYPHILIS CONGENITALIS TARDA • • • • • • • • • pozni kongenitalni sifilis nastaje dve ili nekoliko godina nakon rođenja karakteristični znaci su: intersticijski keratatitis.mikroskopom sa tamnim poljem 2.serološkim reakcijama na sifilis “SEDLAST NOS” • • • NESPECIFIČNE REAKCIJE • • • • Wasserman-ova reakcija je klasična. promene na koži kao kod stečenog sifilisa sa gumama bilateralna hidroartroza (Cluttonovi zglobovi). gluvoća. • • • • • jako pozitivne tokom ii stadijuma sifilisa dok su u III stadijumu delimično negativne kvantitativnim određivanmjem titra antitela mogu se pratiti Th efekti titar antitela u i stadijumu je visok u II stadijumu raste a kasnije se smanjuje ENDEMSKI SIFILIS • • • • zbog kontagioznosti i loših socioekonomskih uslova života za endemski sifilis je kakterističan veliki broj infekcija nastao ekstragenitalno direktnim ili indirektnim putem kao i lokalizacija primarnog afekta na usnama ili bukalnoj sluzokoži SPECIFIČNE REAKCIJE • nelon test TPI (imobilizacioni test) 106 . neurosifilis. metastaze malignih tumora. poljupcem. priborom za jelo i piće dovodi do pojave većih infekcija u ranom dečjem uzrastu DIJAGNOSTIKA • • • klinička dijagnostika sifilisa potvrđuje se dokazivanjem treponeme palliidum 1. kratka gornja vilica. iz nosa se cedi serohemoragični sekret neprijatnog mirisa (coryza syphilitica) inflamatorni proces se može preneti na hrskavicu i kost kada dolazi do destrukcije na kostima nastaje osteochondritis sa zupčastim metastazama limfne žlezde su uvećane • • jer infekcije nastaju uglavnom dojenjem.

2.SYPHILIS TERTIARIA • • • • epithelioma basocellulare epithelioma spinocellulare scrofuloderma piodermia chronica • 107 . i.m. Eritromicin a 500 mg . i. 1 x dnevno. u toku 20 dana u slučaju alergije na penicilin mogu se dati: 1. u toku 3 nedelje DDG: SYPHILIS PRIMARIA • • • • herpes simplex genitalis ulcus molle balanitis erosiva circinata. u toku 15 dana TPH • • • • treponema pallidum haemaglutination test se danas smatra metodom izbora brze dg luesa i za specifične reakcije je bitno određivanje titra na osnovu koga se kontrolnim serološkim ispitivanjem prati oboljenje i th efekti TH KASNOG STEČENOG SIFILISA • • • • • • latentni sifilis koji traje duže od 2 godine kasni benigni sifilis kardio – vaskularni sifilis i neurosifilis leće se: 1.m.m. ili i.SYPHILIS SECUNDARIA • • • • • • • • • • egzantemi različite etiologije pityriasis rosea psoriasis vulgaris guttata lichen ruber planus papilomata acuminata alopetia areata vitiligo leukoplakia afte tonsilitis • • • TH RANOG KONGENITALNOG SIFILISA (DO 2 . u toku 10 dana DDG. ij . u toku 15 dana 2. i. 2 mil..ij. sa promenama u likvoru-kristalni penicilin g.m. 30 dana DDG. per os .Prokain – penicilin g (vodeni rastvor) . 600 000 ij.Prokain penicilin g – vodeni rstvor600 000 ij..m. 50000 j/kg/tt. 1 x dnevno i. 4 x dnevno per os.m. Tetraciklini a 5oo mg. 50 000 J/kg /tt podeljeno u dve dnevne doze i.i. erozije kod početnog Ca cervixa uterusa TH KARDIOVASKULARNOG I NEUROSIFILISA • 1. najmanje 10 dana ili Prokain penicilin g (vodeni rastvor). 4 x dnevno. u jednoj dozi (u svaki gluteus po 1.. 600 000 ij.. 1 x dnevno. Benzatin penicilin g(ekstencilin). u toku 10 dana u slučaju alergije na penicilin može se dati ertromicin a 500 mg. 4 mil.ij) FTA TEST • • • • je specifičan i pouzdan test imunofluorescentne dijagnostike sifilisa prednost: test je rano pozitivan između 4 i 5 nedelje od infekcije a ujedno je jako specifičan • • TH RANO STEČENOG SIFILISA 2.• • • • • • je pouzdana i specifična serološka rekcija na sifilis postaje pozitivna oko 8 nedelje bolesti kod bolesnika nelečenih u i stadijumu test ostaje pozitivan do kraja života ali bolesnik ne mora biti zarazan i ne treba ga stalno lečiti kod lečenih tek u II stadijumu takođe ostaje stalno pozitivan specifična antitela koja imobilišu treponemu pallidum -imobilizini • duboke mukoze LEČENJE SYPHILISA • • • lek izbora za lečenje svih oblika sifilisa je Penicilin th-rano stečenog sifilisa( I i II i latentni sifilis koji traje kraće od 2 godine ) je: 1. Prokain penicilin g.Benzatin penicilin g (ekstencilin) 2.GODINE ŽIVOTA) • 1.v. 1 x nedeljno. 4 x dnevno. per os u toku 30 dana ili 2. u jednoj dozi. 4 mil.

anterior URETHRITIS GO POSTERIOR • • • • • • • ukoliko se go ne leči nastaje inflamacija sluzokože zadnjeg dela uretre dizurične tegobe bol pri uriniranju česti lažni nagon za mokrenje bol kod erekcije infekcija se širi do trigonuma vesicae urinariae PROSTATITTIS GONORRHOICA • • • • • nastaje širenjem infekcije na prostatu dolazi do poremećaja opšteg stanja telesna temperatura je visoka a bolovi pri mokrenju. 5 x 0. kapavac kontagiozno bakterijsko oboljenje izazivač Neisseria gonorrhoeae (NG) epidemiologija stara bolest sa rezistencijom na A B – predstavlja problem pojava u seksualno aktivnih mladih ljudi uzrasta od 20 do 24 godine života prenos direktnim intimnim genitogenitalnim putem anogenitalni seksualni kontakti uzrokuju gonokokni proktitis širenju zaraze pogoduju faktori kao što su: alkohol. 50000 j/kg/tt. sa normalnim nalazom u likvoruProkain penicilin g-vodeni rastvor. 108 . 1 x dnevno.od 3 do 5 dana SPERMATOCYSTITIS GONORRHOICA • • • nastaje kada se proces proširi na semene kesice klinička manifestacija je dizurija i polakiurija (urinira često i malo) pojavljuje se krv u spermi GONOREJA U MUŠKARACA • • • • • urethritis gonorrhoica acuta anterior usled akutne inflamacije sluzokože prednjeg dela uretre najpre gnojni iscedak iz uretre prvih 2 – 10 dana od inficiranja oboleli oseća peckanje pri uriniranju svrab i bol bolovi su jači pri mokrenju koje je učestalije DEFERENTITIS GO • nastaje kada dođe do zapaljenja sluzokože ductus deferens-a. erekciji i defekaciji česti prostata je uvećana i bolno osetljiva u fazi upale. u jednoj dozi • • • • TERAPIJA KASNOG KONGENITALNOG SIFILISA • • posle 2.m. GONORRHOEA • • • • • • • • • • • • Seu Tripper. fizički napor . 50000 j/kg/tt.. menstruacija..godine života-leči se kao kasni stečeni sifilis trudnice treba lečiti penicilinom po šemi jer je primena tetraciklina kontraindikovana u trudnoći. • ako se ne otkrije i ne leči u akutnoj fazi smiri se inflamacija ali sekrecija i dalje postoji-Urethrtis Go chr. 8 mikrometara lokalizuje se intracelularno u protoplazmi leukocita ng ima afinitet prema cilindričnom epitelu sluzokoža (uretra i cerviks) inkubacja . masaža prostate nije dozvoljena ETIOLOGIJA • • • • • • N G je gram negativan aerobni diplokok bubrežastog oblika prečnika 1.m. i.. 1 x dnevnoi.. u toku 10 dana ili benzatin peniclin G(ekstencilin).• 2. a Eritromicin ne štiti fetus veoma je važno lečiti sve seksualne partnere obolelih osoba Dg-u je poželjno potvrditi serološkim reakcijama ako je Dg-u nemoguće potrditi kod sviih osoba koje su bile izložene infekciji u kraćem periodu od 3 meseca treba primeniti th kao kod rano stečenog sifilisa Predavanje 28.

zajednička postteljina peškiri… OROPHARINGITIS GO • • • • posledica genitoralnog odnosa ispoljava se crvenilom. otokom i gušoboljom GO U ŽENA • • • cervicitis gonorrhoica inflamacija cervikalnog kanala a istovremeno nastaje inflamacija sluzokože uretre PROCTITIS GO • • • • • u homoseksualaca ali i u žena putem autoinokulacije u polovine obolelih simptomi nisu izraženi ostali osećaju bol ili svrab u predelu čmara a mogu da imaju i krvavo-gnojave stolice URETHRITIS GONORRHOICA • • • simptomi infekcije su minimalni bolovi se osećaju pri mokrenju koje je otežano i učestalo gnojni iscedak je zbog male površine obolele sluzokože (mokraćna cev kraća).Credeove kapi BARTHOLINITIS GONORRHOICA • • • • • • se klinički manifestuje: jakim bolom uvećanjem i apscediranjem žlezde uz poremećaj opšteg stanja endometritis go ENDOMETRITIS GO DG: • • • • na osnovu: kliničke slike bolesti mikrobiološkim metodama (direktnim mikroskopskim pregledom sekreta i kultivacijom) reakcija vezivanja komplemenata služi za dokazivanje anitigonokoknih antitela u serumu pacijenta • • • • nastaje širenjem infekcije iz cervikalnog kanala na endometrijum salpingitis go – zahvata jajovode adnexitis go -proces se širi na jajnike pelveoperitonits go – proces se širi na periadneksalno tkivo • VULVOVAGINITIS GO INFANTUM • • • • se javlja u devojčica manifestacije: eritem i edem spoljašnjih genitalija obilna žuta vaginalna i uretralna sekrecija DDG: • • • • • • trihomonas candida gardnerela herpes simplex genitalne mikoplazme i hlamidije 109 .EPIDIDYMITIS GO • • • • retko se javlja manifestuje se povišenom temperaturom jakim bolom koji se širi u ilijačni predeo vremenom se akutno zapaljenje epididimida stišava i prelazi u hronični epididimitis kada je epididim palpatorno lako osetljiv i tvrd • • infekcija se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom majkom rublje . oskudan pa ga žene i ređe primećuju CONJUCTIVITIS GONORRHOICA • • • • nastaje u novorođenčeta pri prolasku kroz porođajni kanal – (majke obolele od GO) obilan purulentni konjuktivalni sekret usled keratitisa – može nastati trajno oštećenje vida th: u porodilištima novorođenčadima se ukapavaju u oči tzv.

LEČENJE • • • • • • • prema preporuci centra za kontrolu bolesti: go treba lečiti na sledeći način: 1. 7 dana (ako se radi o istovremenoj infekciji chlam. erozija koja egzulceriše uz formiranje karakteristične ulceracije koja je veoma bolna ulceracija je kružnog oblika.periadenitis i sa kožom KLINIČKA SLIKA • inkubacija -3 do 5 dana 110 . trachomatis • • • seksualne partnere izložene gonoroičnoj infekciji pregledati i po potrebi lečiti po ranije navedenoj šemi PREVENCIJA • apstinencija od seksualnih kontakata u toku th • • sve dok kontrolne grupe kulture za N G ne postanu negativne prvu kontrolnu kulturu za N G treba uraditi 4 .Oksofloksacin. meki šankr) je polna bolest koju izaziva Haemophilus Ducreyi (H D) • • na genitalnim organima se formira papula okružena crvenilom posle 24 .krivudavih.m. ULCUS MOLLE • • • • Ulcus molle (seu chancroid. u jednoj dozi 3. Cefixim. u jednoj dozi ili 2. izreckanih .Doksiciklin 100 mg/per os.48 h nastaje pustula. 5 mikrona TOK OBOLJENJA • • unilateralno na strani mekog šankra uvećana limfna žlezda “bubo dolens” ili paketi limfnih žlezda koji srastaju međusobno. podrivenih ivica EPIDEMIOLOGIJA • • • • • • bolest je rasprostranjena u celom svetu danas se pretežno javlja u: Africi i Aziji . u jednoj dozi 4.8 dana po prestanku Th PREPORUKA Predavanje 29. kao i na zdravoj koži nasuprot primarnom ulkusu (“kissing ulcus”) ETIOLOGIJA: • • • Haemophilus Ducreyi je gram negativni bacil štapičastog izgleda krajevi se boje jače od centra dimenzije 15 -20 x o. 400mg/per os . u jednoj dozi 5.Ceftriakson 250 mg. 500 mg/per os. a u Evropi se viđa u vidu importovanih pojedinačnih slučajeva izvor zaraze: -bolesnici s aktivnim lezijama moguća – autoinokulacija uzročnika. i. posledica širenja infekcije trljanjem i češanjem • • dno ulceracije pri dodiru lako krvari. prečnika 3-15 mm. i pokriveno je gnojem EVALUACIJA BOLESTI • • • ulceracija je od okoline odvojena crvenim lako edematoznim prstenom bol je konstantan simptom (nesnosan bol) autoinokulacija dovodi do pojave novih ulkusa u okolini primarne promene. odnosno pojava ranice u blizini primarne infekcije. 2 x dnevno.Ciprofloksacin. 400 mg/per os .

Amoksicilin . IV polna bolest je hronična bolest sa ranim ili kasnim manifestacijama izazvana serotipovima L1 – L3 Chlamydia trachomatis • • • • • uzročnik Chlamydia trachomatis serotipovi: L1.Dg: • • • • • • herpes genitalis granuloma inguinale syphilis trauma ulcus durum i druge bakterijske infekcije ULCUS MIXTUM • • • istovremena infekcija H D i TP u prve dve nedelje kliničkom slikom dominiraju znaci ulcus molle-a a zatim se pridružuje induracija karakteristična za ulcus durum LEČENJE • • • • Centar za kontrolu bolesti usa daje sledeću preporuku: 1. 500 mg i klavulonska kiselina 125 mg. morbus Nicolas-Favre. u jednoj dozi 2. 3 x dnevno .koja ih pokriva fluktuiraju i stvara se fistula kroz koju se eliminiše gnoj DIF. Ceftriakson. 250 mg / i.. L3 najčešće se prenosi seksualnim putem mada postoje sporadične ekstragenitalne infekcije nakon preležane bolesti ostaje trajan imunitet EPIDEMIOLOGIJA • • • • u našoj zemlji poslednjih godina. herpetiformne vezikule. L2. 3 dana seksualne partnere treba lečiti istovremeno jednom od navedenih th metoda za obolele se savetuje hospitalizacja mirovanje sprečava pojavu adenopatije DG SE POTVRĐUJE IDENTIFIKACIJOM H D U: • • • • razmazu sekreta kultivisanjem Iti-Reenstierna testom testom autoinokulacije LYMPHOGRANULOMA VENEREUM • • Seu lymphogranuloma inguinale. Eritromicin. pustule ili retko ulceracije ETIOLOGIJA 111 . u toku 10 dana PREDILEKCIONA MESTA ZA U M • • • • • • • • u muškaraca: unutrašnji list prepucijuma glans orificijum urtetre sulcus coronarius i frenulum u žena: velike usne i ulaz u vaginu ALTERNATIVNO LEČENJE • • • • • 1. Južne Azije i Bliskog Istoka bolest se najčešće javlja između 20 i 40 godine života KLINIČKA SLIKA • • • inkubacija traje od 1 do 3 nedelje razlikuju se rani i kasni stadijum RANI STADIJUM • na genitalijama pojava male bezbolne papule.m. 7 dana Ciprofloksacin. svega nekoliko importovanih slučajeva je prijavljeno sa prostora Afrike. 1 g per os . per os 4 x dnevno . Azitromicin. 2 x dnevno. 500 mg / per os. u jednoj dozi 3. 500 mg.

500 mg / per os.DG: • • • ulcus molle herpes simplex genitalis i syphilis LEČENJE: • • • • preporuka za lečenje L V je sledeća: 1. postaju osetljive i spajaju se među sobom usled periadenitisa brzo dolazi do njihove kolikvacije i perforacije pražnjenje fistula iznad svake obolele žlezde a udruženi su sa površnim hroničnim ulceracijama i fistulama. naizmeničnim dijarejama i opstipacijama ili formiranjem apscesa fistula i striktura GENITALNE LEZIJE • su praćene pojavom elefantijatičnih otoka penisa ili vulve. gluteusima i butinama stanje se naziva esthiomene (ulcus vulvae chronicum) U RANOM I KASNOM STADIJUMU LYMPH. 4x dnevno 21 dan 3. 112 . svrabom. 2x dnevno. ožiljcima i stenozama ako se kod žena ove promene jave istovremeno na vulvi.• • • koja je bezbolna i zarasta u toku 2-3 dana promena brzo regredira i prolazi nezapaženo posle 2-3 nedelje javlja se regionalna limfadenopatija najčešće ingvinalno • • • • LIMFNE ŽLEZDE • su u početku: bolne. povišenom temperaturom. 4 x dnevno. Eritromicin. 21 dan ANOREKTALNE LEZIJE • • • • • • • • • manifestuju se: proktitisom. 100 mg / per os. multiformnim eritemom meningoencefalitisom iridociklitisom i egzantemom • • TOK RANOG OBOLJENJA • • • iz fistula secernira obilan sekret žute boje koji postaje hemoragičan fistule se vremenom secerniraju i ostaju ružni ožiljci adenopatija traje 8-12 nedelja DG: • • • • može se potvrditi: Frieovim kožnim testom koji je pozitivan 3-6 nedelja od početka infekcije R V K postaje pozitivna 1-3 nedelje posle inokulacije CT dijagnostičku vrednost ima titar 1:40 KASNI STADIJUM • posle 3 do 10 godina usled prelaska zapaljenja sa žlezde na okolne organe. kasnije se uvećavaju (do veličine pesnice). Doksiciklin. Bactrim. 500 mg / per os. najčešće se javljaju anorektalne i genitalne lezije DIF. hemoragičnim ili mukopurulentnim rektalnim sekretom. 21 dan 2.VENEREUM • • • • • • mogu nastati promene i na drugim organima sa manifestnim: nodoznim eritemom. pokretne.

GRANULOMA INGUINALE
• • • • • Seu granuloma venereum, donovaniasis, ganuloma pudendi chronicum ulcerozna, destruktivna bolest koja zahvata genitalije i okolnu kožu interglutealni predeo

EVALUACIJA OBOLJENJA
• • • • • • • • retko dolazi i do promena: u kostima, zglobovima, jetri i plućima komplikacije su: elefantijaza genitalija, i spinocelularni karcinom na lezijama koje traju godinama

EPIDEMIOLOGIJA
• • • • • • • • • • • • seksualni kontakt pedstavlja glavni način transmisije mada oboljenje može nastati i autoinokulacijom usled trauma Etiologija uzročnik granuloma inguinale je: Donovania granulomatosis gram negativni enterobacter okružen kapsulom veličine 1, 5 x 0, 7 mikrona

DG:
• • • • klinička dg se potvrđuje nalazom: donovanijevih tela u lezijama bojena po Giemsi su svetlo crvena ili mrko crvena po Wrightu

KLINIČKA SLIKA
• • • posle inkubcije koja traje 1 -12 nedelja javlja se primarna lezija u vidu malog-mekanog, bezbolnog nodusa(granuloma) sa jasno crvenom granulomatoznom površinom koja ulceriše ulcus ima oštre ivice, na dnu se nalaze meke granulacije koje lako krvare na dodir

DIF.DG:
• • • • • lezije mogu ličiti na: condylomata acuminata ulcus molle erythroplasia Queyrat karcinom itd...

LEČENJE:
• • • • • • • preporuka za lečenje G I : 1.Tetraciklin 500 mg/per os, 4 x dnevno, 3-4 nedelje 2.Hloramfenikol 500 mg/per os, 3 x dnevno, 3-4 nedelje 3.Doksiciklin 100 mg/per os, 2 x dnevno, 3 nedelje 4.Ceftriakson 1 g, i.m. ili i.v., 1x dnevno, 2 nedelje 5.Azitromicin 500 mg/per os, 1 x dnevno, 7 dana

KLINIČKA SLIKA OBOLJENJA
• • • • kasnije dolazi do pojave satelitskih ulcercija koje konfluiraju usled bujanja granulacionog tkiva vidimo i karfiolaste gigantske tumore iz kojih secernira gnoj na kraju nastaju atrofični ožiljci

PREDILEKCIONA MESTA:
• • • • • su: genitalije, ingvinalni, perigenitalni, perianalni, i

113

Predavanje 30. URETHRITIS NON-GONORRHOICA

• • • •

Urethritis simplex urethritis non-specifica je inflamatorno oboljenje uretre koje se manifestuje uretralnom sekrecijom, a izazivaju ga brojni uzročnici izuzev Neisseria Gonorrhoeae

DOKAZIVANJE CHLAMYDIA TRACHOMATIS
• • • • • nativan preparat izolacija hlamidija na kulturi ćelija DIF metoda sa primenom monoklonskih antitela i najnovije metode hibridizacije nukleinskih kiselina

EPIDEMIOLOGIJA
• • • • U N G je najfrekventnije oboljenje koje se prenosi seksualnim kontaktom najčešći uzročnici su : Chlamydia Trachomatis koja izaziva 30-50 % svih U N G ) i Ureaplasma urealyticum (izaziva 1030 % U N G )

URETRITIS IZAZVAN CHLAMYDIA TRACHOMATIS INFEKCIJOM
• • • oboljenje iz grupe STD u muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom a kod žena mukopurulentnim cervicitisom izazivač oboljenja je chlamydia trachomatis serotipovi D i E

ETIOLOGIJA
• • • • • • Urethritis non – GO Chlamydia Trachomatis Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum Trichomonas vaginalis i Candida albicans

KLINIČKA SLIKA
• • posle inkubacije od 1 do 3 nedelje u muškaraca se razvija urethritis non gonorrhoica(U N G) a

DIJAGNOZA
• • • • • se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih parametara u principu se isključuju mogući uzroci uretrita sledećim redom pregled uretralnog sekreta na trichomonas vaginalis nativan preparat i kultura na candidu albicans bakteriološki pregled sekreta sa A B

u žena endocervicitis mucopurulenta ( E M P )
urethritis non go pojava seroznog ili sluzovog beličastog ili zamućenog, ponekad purulentnog sekreta koji se javlja samo u jutarnjim časovima suspektni simptom je pečenje pri mokrenju

MANIFESTACIJE BOLESTI
• •

DIJAGNOSTIČKE LABORATORIJSKE METODE
• izolovanje Mycoplasme iz sekreta i dokazivanje imunofluorescentnom metodom monoklonskih i poliklonskih antitela

ENDOCERVICITIS MUCOPURULENTA
• • • manifestuje se: eritematoznim, edematoznim cervixom koji krvari na dodir i u žena koje su asimptomatski prenosioci oboljenja uvek postoji zapaljenska reakcija cerviksa

114

ukoliko se ne Dg na vreme prelazi u hronična oboljenja urogenitalnog trakta sa postepenim širenjem duž genitalija uz trajni ili privremeni sterilitet

KLINIČKA SLIKA
• • • • • • inkubacija traje 10 dana prvi znak oboljenja je pojava slabog ili obilnog sekreta beložućkaste boje koji može biti sluzav ili gnojav od subjektivnih simptoma može biti izražen: svrab, žarenje ili pečenje pri mokrenju

KOMPLIKACIJE
• • • • • • • • su: epididimitis, proktitis cervicitis cervikalne displazije Bartolinitis Reiter-ov syndrom i sterilitet

KOMPLIKACIJE
• • • • • u osoba bez adekvatne th ili kod kojih nisu istovremeno lečeni i seksualni patneri bolest može poprimati hronični karakter sa remisijama i recidivima koji traju mesecima

LEČENJE
• • • preporuka za th: 1. Doksiciklin , 100 mg/per os, 2x dnevno (7 - 14 dana) 2. Azitromicin, 1g / per os , u jednoj dozi(“minutna terapija”)

ALTERNATIVA
• • 1. Eritromicin , 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana 2. Amoksicilin, 500 mg/per os, 3 x dnevno, 7 dana

LEČENJE:
• • • • • • • • preporuka: 1. Doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana 2. Azitromicin, 1g /per os, u jednoj dozi 3.Oksitetraciklin, 500 mg/per os , 4 x dnevno, 7 dana 4.Ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana u trudnoći kada postoji infekcija sa urea. urealyticum i micoplsma hominis daje se Eritromicin , 500 mg/per os, 4x dnevno, 7 dana

U TRUDNOĆI-KOD INFEKCIJE SA CHLAM. TRACHOMATIS
• • 1. Eritromicin, 500 mg / per os , 4 x dnevno, 7 dana ili 2. Amoksicilin, 500 mg / per os , 3 x dnevno u toku 7 dana

URETRITIS IZVAN SA MYCOPLASMA INFEKCIJOM
• Urethritis mycoplasmatica je oboljenje iz grupe u n g čiji su izazivači mycoplasma hominis i ureaplasma urealyticum

TRICHOMONIASIS
• • infekcija urogenitalnog trakta izazvana protozoom trichomonas vaginalis

ETIOLOGIJA
• • mikoplazme su gram negativne bakterije čija veličina varira od 0, 1 do 0, 7 mikrona mogu imati izgled kokobacila diska, prstena i končića

EPIDEMIOLOGIJA
• • • prenos polnim putem ili predmetima za ličnu higijenu kao i kupanjem u bazenima oboljenje se češće javlja kod žena i 20-30% žena u reproduktivnom

115

3 x dnevno (posle jela) . vaginalno. koja na pednjem delu poseduje 4 biča flagele dojilje mogu biti lečene sa jednom dozom metronidazola od 2 g ali dojenje mora biti prekinuto i to najmanje 24 h posle primene th CANDIDIASIS • • • • candida albicans je uzročnik uretrita i cervicita u oko 5 % slučajeva normalni stanovnik kože. 2 x dnevno u toku 15 dana peroralna primena nistatina nema efekata jer se ovaj lek ne reasorbuje u digestivnom traktu TERAPIJA DOJILJA 116 .vaginalisom • • ETIOLOGIJA • trichomoniasis je protozoa kruškastog oblika. pre spavanja u toku 7 dana LEČENJE MUŠKARACA • • • kod muškaraca se preporučuje ketokonazol. 250 mg/per os. LEČENJE • • • • • lek izbora je metronidazol Metronidazol.. beličastim i sirastim sekretom postoji i zapaljenje vagine uz jak svrab u muškaraca se može javiti balanitis candidomycetica uz eritem i beličastu deskvamciju KOMPLIKACIJE • • • • • • • u muškaraca simptomi su prolazni. 7 dana ”minutni tretman”-2 g metronidazola u jednoj dozi metronidazol je kontraindikovan u trudnoći te se savetuje davanje lokalne Th Klotrimazol u dozi 100 mg. Bartolinitis ili cistitis u muškaraca su simptomi slabije izraženi KLINIČKA SLIKA • • • • u žena se karakteriše obilnim..periodu je zaraženo sa trich. najčešće dolazi do epididimitisa ili prostatitisa LEČENJE ŽENA • • • • • lokalno lečenje se sprovodi nistatin vaginaletama 1 x dnevno u toku 7 dana “minutna terapija” je 500 mg klotrimazola vaginalno u jednoj dozi efikasan je i 2 % mikonazol krem kod žena intravaginalno u toku 14 dana. sluzokože usne duplje. penušavi ili gnojni sekret iz uretre sa smetnjama pri mokrenju od komplikacija. 200 mg oralno. vagine i digestivnog trakta saprofit koji pod određenim uslovima postaje patogen KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • inkubacija iznosi od 4 do 30 dana u žena se oboljenje manifestuje pojavom žuto zelenkastog penušavog sekreta neprijatnog mirisa pojava sekrecije praćena svrabom pečenjem ili bolovima u predelu vulve perineuma vagine ili uretre RAZLOG KANDIIDIJAZE • • • • • • prolongirana primena A B prolongirana primena K S upalne reakcije sluzokože oslabljena otpornost organizma trudnoća avitaminoza i dr. KOMPLIKACIJE • • • • • su u vidu otoka labia zidovi vgine i cervixa su eritematozni javljaju se tačkaste maceracije (“jagoda”).

a nestaju nakon 7 dana prvi recidiv se obično javlja 4 meseca posle inicijalne infekcije. a moguće su i infekcije sa HSV -1 KLINIČKA SLIKA • • • • • primarni genitalni herpes pojava crvenila na genitalijama grupno raspoređene vezikule koje se kasnije pretvaraju u ranice i kraste veličina ranica varira. HS buccalis HSV-1 infekcija “iznad struka” SIMPTOMI OBOLJENJA • • • rekurentni herpes je blaži sa manjim brojem vezikula koje se pojave na mestu crvenila posle 4 -12 h. HS glutealis HSV-2 infekcija “ispod struka” 117 . stres . menstruacija .. a kasnije novi recidivi nastaju u razmaku od 6 do 8 nedelja HSV-2 INFEKCIJA • • • • prouzrokuje infekciju na genitalijama i gluteusima HS genitalis. SUBJEKTIVNI SIMPTOMI • • • • • • • • groznica malaksalost glavobolja povišena temperatura opšta slabost dizurične smetnje razvoj primarnog genitalnog herpesa potpuna regresija za 2 do 3 nedelje REKURENTNI GENITALNI HERPES • • • • • • • nastaje aktiviranjem virusa koji posle primarne infekcije ostaje doživotno u latentnoj fazi skriven u sakralnim ganglijama najčešće se javlja nakon: traume pri seksualnom odnosu menstruacije emocionalnog stresa zamora itd.HERPES GENITALIS • • • • seu herpes simplex genitalis. veličine je 200 nm utvrđene su dve antigene vrste HSV i to: HSV-1 udružen sa orofacijalnim infekcjama HS labialis. HS facialis. trauma itd. herpes progenitalis hronično recidivantno oboljenje genitalija koje izaziva herpes simplex virus HSV -2. traju 4-15 dana formiraju se kruste i ponovna epitelizacija EPIDEMIOLOGIJA • • • • • • HSV infekcija se prenosi direktnim kontaktom ili kapljičnim putem ulazna vrata za inffekciju su oštećena koža i sluzokoža pojava u uzrastnoj grupi od 18 do 30 godina mnogo češće su inficirani heteroseksualci nego homoseksualci PROPRATNI SIMPTOMI • • • • • • • • su: bol svrab pečenje pri mokrenju bol u ingvinalnim limfnim žlezdama koje su uvećane čvrste i bolne na palpaciju od samog početka oboleli se žali na subjektivne simptome GENITALNI HERPES • • • genitalna HSV-1 infekcija se prenosi orogenitalnim kontaktom kada postoji asimptomatska salivarna sekrecija prvu inicijalnu infekciju genitalija može izvati HSV-1 ili HSV-2 recdivantni H G može da se javlja mesecima i godinama posle dejstva provocirajućih faktora kao što su ultravioletni zraci.. ETIOLOGIJA • • • • • • • H S V je virus iz grupe D N K virusa.

podjednako kod oba pola ETIOLOGIJA • danas se zna da postoji preko 30 vrsta HPV.do 25 god. perinalno klinička evaluacija promena genitalna bradavica je u vidu mekane papule. HPV 18 (10 .20 %) HPV 6 i HPV 11 su povezani sa pojavom cervikalne intraepitelijalne displazije a HPV 16 i HPV 18 sa ca cerviksa . CNS. jetra. veličine sočiva koje se zatim izdužuju i dobijaju izgled papilomatoznih izraštaja sa oštrim vrhom acuminatus – šiljast poprima veće razmere – kasnije ako su na površinama koje se taru liče na “petlovu krestu” TERAPIJA: • • u vreme aktivnih promena izbegavati polne kontakte ženama saveti – češći citološki pregled grlića materice KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI 118 . oči. velike i male usne interglutealna brazda. 5 dana (kod blažih infekcija) ekstremno burne reakcije mogu se lečiti i.v.CONDYLOMATA ACUMINATA NEONATALNI HERPES • • nastaje kao posledica prenošenja infekcije sa majke na novorođenče kliničke manifestacije intrapartusne i postpartusne HSV infekcije mogu se podeliti u tri kategorije: • • seu papillomata acuminataanogenitalne bradavice su mekane izdužene papule svetlocrvene boje ili boje normalne kože koje izazivaju humani papiloma virusi(HPV) EPIDEMIOLOGIJA KATEGORIJE NEONATALNOG HERPESA • • • lokalizovane (koža.metodom • • • • DIF. srce. HPV 11 (25%). mada postoji i mogućnost auto i heteroinokulacije.najčešće se manifestuje u uzrastnoj grupi od 18. ampule) lokalno nanet Aciklovir može biti delotvoran Aciklovir tabl. HPV 16 (60 %). žlezde) • anogenitalne bradavice se najčešće prenose polnim kontaktom. tablete. uterusa i penisa DG: • • • • • dijagnoza genitalnog herpesa može se potvrditi: histopatološki citodijagnostički elektronmikroskopski DIF. 5 x4 dnevno. usta) encefalitis s lokaliizovanom infekcijom ili bez nje diseminovane (pluća. 200 mg/per os. najčešći uzročnici oboljenje na genitalijama su: HPV 6. davanjem Aciklovira ponovnu manifestaciju genitalnog herpesa lečiti tabletama Aciklovira od 200 mg. DG: • • • Syphilis Chancroid i Lymphogranuloma venereum KLINIČKA SLIKA • inkubacija genitalnih bradavica iznosi od 3 nedelje do 1 godine LEČENJE • • • • • • lek izbora je: Aciklovir (mast. 5 x dnevno u toku 5 dana LOKALIZACIJA PROMENA • • • • • • • • • • • • • na genitalijama: glans penisa pepucijum vulva.

• • • • papilomatozne tvorevine mogu da se uvećaju do veličine pesnice. krvarenje fistula. ulceracija i perforacija ova tumorska forma oboljenja ne daje metastaze TH PODOFILINOM • • • • podofilin se 3 do 4 sata nakon lokalne aplikacije opere a Th se ponavlja 1 -2 x nedeljno dok se kondilomi ne izgube krioterapija (tečni azot) je vrlo efikasan kao i ekscizija CO 2 laserom DIJAGNOZA PROMENE NA KOŽI I SLUZOKOŽAMA KOD AIDS • • • AIDS-acquired immunodeficency syndrome SIDA.syndrome de imuno-deficience asquise HIV – disease – human immunodeficiency virus • • • • • • • • su: egzantem u sklopu akutnog retrovirusnog sindroma sarcoma kaposi oral hairy leukoplakia folliculitis eosinophilica molluscum contagiosum odraslih angiomatosis i ulcerozni herpes simplex EPIDEMIOLOGIJA • • • • danas je na svetu oko 20 miliona zaraženih hiv-infekcijom. od toga 2/3 živi na afričkom kontinentu. a ove promene su rezultat imunodeficijencije. ako se započne th u ranom stadijumu bolesti antiretrovirusni lekovi mogu da uspore progresiju imunodeficijencije NAJČEŠĆE PROMENE NA KOŽI AKUTNI RETROVIRUSNI SY (A R S) 119 . ali može biti zahvaćen i bilo koji drugi deo analne bradavice mogu nastati i bez analnog polnog odnosa širenjem sa genitalija virusom kontaminiranog iscedka ili sperme dijagnoza se uglavnom zasniva na kliničkom izgledu (kondilome ne treba mešati sa okruglastim mikropapilama vestibuluma vagine) potrebno je pregledati oba seksualna partnera LEČENJE • • • • u lečenju kondiloma koriste se citotoksična sredstva 0. u nekim zemljama zapadne afrike čak 20% stanovništva boluje od ove bolesti skoro svi HIV inficirani imaju promene na koži. 5 % podofilotoksin 10-25% podofilin rastvoren u alkoholu 50-100 % trihlorsirćetna kiselina i 5 – fluorouracil • • CONDYLOMATA GIGANTEA BUSCHKE -LOWENSTEIN • • • • • • • predstavlja retku formu polnih bradavica intenzivan bol. koja je kod njih prisutna REĐE PROMENE SU: • • • • • herpes zoster candidiasis dermatitis dyseborhoica aphtae i dr. karfiolaste mase neprijatnog mirisa • • • GENITALNE BRADAVICE • na penisu se javljaju na površinama izloženim traumama pri snošaju.

mogu da budu zaražena u toku porođaja ili dojenja DIF.• • • • • • on se karakteriše infektivnm exantemom temperaturom limfadenopatijom meningealnim sindromom i ulceracijama u genitalnom predelu ulceracije nastaju na vidljivim sluzokožama i na skrotumu SUBJEKTIVNI SIMPTOMI • • • • • • izražena je muka povračanje glavobolja bolovi u trbuhu i bolovi u zglobovima i mišićima ETIOLOGIJA • • • • • u Evropi i Americi najčešće u homoseksualaca u Africi i kod muškaraca i kod žena prenošenje ovog syndroma je najčešće putem polnih odnosa(vaginalno ili analno) a ređe je u narkomana putem igle LABORATORIJSKI NALAZI • • • • sedimentacija krvi je jako ubrzana a leukopenija je izražena posle 2 do 3 nedelje simptomi bolesti iščezavaju a HIV-infekcija postaje latentna taj period može da traje i 10 godina PRENOS INFEKCIJE • • • ranije je čest način prenošenja bila transfuzija krvi .DG: • • • • mononukleoza infekcija epstein barr virusom. a javlja se kodd starijnih muških osoba sa lokaliizaciijom na potkolenicama LOKALIZACIJA • • • • • najčešća lokalizacija ovog egzantema je toraks lice ekstremiteti kapilicijum i dlanovi TUMOR U SKLOPU AIDS-A • • • se javlja kod odraslih mlađih osoba sa lokalizacijom po čitavoj koži i vidljivim sluzokožama kod ovih tumora je identifikovan novi tip herpes virusa tzv. a i sada postoji mogućnost infekcije u toku naročito u toku presađivanja organa i koštane srži deca čije su majke inficirane HIVvirusom. humani herpes virus – tip 8 (HHV-8) EVALUACIJA OBOLJENJA • • • • • enantem se razvija uglavnom na tonzilama bukalnoj i analnoj sluzokoži i to u vidu bolnih ulceracija KLINIČKA SLIKA 120 . toksoplazmoza i sekundarni sifilis LEČENJE • antiretroviralna terapija koja se sastoji u kombinaciji Zidovudin i Didanosina ili Zidovudin i Zalcitabin KLINIČKA SLIKA • • • • • • inkubacija traje 3 do 6 nedelja prodromalni simptomi su prvo povišena temperatura a posle 2 do 3 dana egzantem koji je morbiliformnog tipa sa makulama i papulama mrkocrrvene boje SARCOMA KAPOSI • • • sistemska vaskularna neoplazija izražena na koži i sluzokožama u vdu edema i tumora klsasični tip sarcoma Kaposi je već opisan u poglavlju o tumorima kože. rubeolla.

papula. vinkristin bleomycin krio terapija laser hirurgija i elektrohirurgija KLINIČKA SLIKA • • folikularne papule 3 do 5 mm u prečniku često su priisutne i pustule pa dolazi do impetiginizaciju perifernoj krvi eozinofilija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • • • contact dermatitis atopic dermattis scabies morus insecti urticaria bakterijski folikulitis ORAL HAIRY LEUKOPLAKIA • • • oral hairy leukoplakia (virusna leukoplakija je hiperplazija oralne sluzokože karakteristično lokalizovana na lateralnim stranama jezika. farinks. vratu i na gornjim ekstremitetima etiologija: nepoznata DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • • • • granuloma pyogenes haemangioma nevus echymosis granuloma annulare stasis dermatitis LEČENJE • • • • • • • • rendgenterapija sistemska hemio-th vinblastin. Valaciklovir crema FOLLICULITIS EOSINOPHILICA • • • • • • • Folliculitis eosinophilica su foliukularne papule praćene jakim svrabom. a u vidu belih čupastih verukoznih eflorrescencija LEČENJE • lokalno K S 121 . na licu. jezik i gingive LEČENJE • • • lokalno: Podophillin 25% – samo 5 minuta pa oprati Aciklovir.• • • • • • obično nastaje kao ekhimoza ili u vidu makula. ploča i nodula docnije se stvaraju tumorozne izrasline na kojima nastaju erozije ulceracije kruste i keratoze ETIOLOGIJA • • • uzročnik je Epstein Barr-ov virus klinička slika sivo bele jasno ograničene verukozne pločice u vidu dlačica najčešće na lateralnim stranama jezika • boja tumora je ljubičastomrkocrvena ili braon DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • candidiasis papilomata acuminata lichen planus leukoplakia LOKALIZACIJA • • • • • • • • • najučestalija: trup glava naročito nos penis noge dlanovi i tabani karakteristični su tumori oralne sluzokože – nepce. na srednjoj strani trupa .

srcu i mišićima IMPETIGO.• • sistemski K S molluscum contagiosum virusne promene koje se normalno javljaju samo kod dece DERMATITIS SEBORRHOICA • • je intenzivan na licu i presternalno javlja se i kod više od polovine aids bolesnka • kod aids bolesnika vidimo i u starijim godinama i u velikom broju STOMATITIS APHTHOSA • u ovog stomatitsa su karakteristične duboke ulceracije ANGIOMATOSIS BACILLARIS • • etiologija uzročnik je Bartonella EXANTHEMA MEDICAMENTOSUM • • ove su promene vrlo česte a najčešće na Sulfonamide KLINIČKA SLIKA • • • • • • • • • • to su papule ili noduli koji liče na angiome prečniik ovih promena je 2 do 3 cm. a najčešće lokalizacija je na nogama HERPES ZOSTER • protiče sa bolnim ulceracijama. a nekad se letalno završava LEČENJE AIDS BOLESNIKA • • • • efikasno je lečenje pomenutih oportunističkih infekcija ipak tumori se teško leče a jedini donekle efikasan lek je Zidovudin 122 . a boja im je jasno crvena lokalizovani su naročito na dlanovima tabanima i na oralnoj sluzokoži nekad se jave i na jetri . CARBUNCULUS • najčešće su izazvani sa Staphylococus aureus GLJIVIČNA OBOLJENJA KOŽE • sem Candidiasis češće se javljaju promene na koži izazvane svim dermatofitima DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA • • • sarcoma Kaposi granuuloma pyogenes angioma VERUKE I PAPILLOMATA ACUMINATA • izazivači su HPV koji često prethode pojavi epitelioma LEČENJE • • • A B per os u toku 8 do 12 nedelja eritromicin i doksiciklin PSORIASIS VULGARIS • • ukoliko je postojao pre HIV-infekcije često recidivira HERPES SIMPLEX • • • je najčešće virusna komplikacija u AIDS – bolesnika u početnim stadijumima AIDS herpes simplex ima klasičnu kliničku sliku u docnijim stadijumima promene se komplikuju erozijama i ulceracijama ICHTHYOSIS ACQUISITA • • • koža je suva i deskvamira. slezini . FURUNCULUS. diseminovan je i traje mesecima.

dermatologa.• lečenje zahteva timski pristup epidemiologa. psihijatra i drugih specijalista odgovarajućih grana u zavisnosti koji sistemi ljudskog organizma su afektirani i ugroženi a mogu dovesti do letaliteta obolelih 123 . interniste. infektologa.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->