Planinarski savetnik

Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd

www.gss.org.yu

Sadržaj
Sadržaj..............................................................................................................................................2 1. Uvod .............................................................................................................................................3 2. Kratki test planinarskog znanja ....................................................................................................4 3. Okliznu!e i pad.............................................................................................................................6 4. Vreme ...........................................................................................................................................8 5. Grom.............................................................................................................................................9 6. Hladno!a.....................................................................................................................................11 7. Koža i sunce ...............................................................................................................................12 8. Pazi kamen .................................................................................................................................13 9. Stabla i granje.............................................................................................................................14 10. Visina .......................................................................................................................................14 11. Davljenje ..................................................................................................................................15 12. Iscrpljenost ...............................................................................................................................15 13. Skijanje.....................................................................................................................................16 14. Lavina - borba za život.............................................................................................................18 15. Problemi ...................................................................................................................................21 16. Planiranje ture ..........................................................................................................................22

Planinarski savetnik

strana 2/25

odnosno da vam prenese iskustva iskusnih planinara. Sadržaj planinarskog savetnika je pregledan. rezultati i iskustva brojnih generacija planinara. razume se. kada se odlu#ujete i pripremate školske izlete ili školu u prirodi. Puno peša#ite? Skijate? Rado idete u planine? Ako to #inite. nikako ne može zameniti uživanje i lepotu boravka u prirodi i gorama. Nepotrebno je pomenuti da. Planinarski savetnik je tu da vam za boravak u planinama da prakti#na uputstva i savete. dobre ili loše .U savetniku nema zabrana i pravila (osim FIS-ovih pravila ponašanja za skijaše. ne!e biti suvišan. turistima.onima na odmoru. regionalnim. planinarskim taborima. skijaškim savezom. doživljaje. svima koji bi rado i bezazleno uživali u planinskom svetu .planinarima.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. skoro sigurno.yu 1. ali daje samo najnužnije savete i upozorenja. Knjižare i izdavaštvo obiluje planinarskim štivom na našem ili stranim jezicima. znanje. pustolovimu . uživanje. klubovima i organizacijama ili GSS za obuku. ovaj savetnik. i ukratko. važe i za bordere) U planinskom okruženju odlu#ujute sami . koja. ali i skriva opasnosti. tabor. penja#kim i speleološkim društvima. Povežite se sa planinarskim društvima. U njemu su sabrana elementarna znanja. Priroda i planina vam uvek bogato nudi odmor. pro#itatje donji tekst. pomo! ili informacije. Odluke u planini. lepotu.gss. izletnicima. daskarima. skijašima. penja#ima. Ovaj planinarski savetnik ne može zameniti odgovaraju!u planinarsku literaturu.. Još manje može zameniti znanje i iskustvo ste#eno praksom. alpinisti#kim. koji žele upoznati i poštovati planine i prirodu . Ovaj tekst ne može zameniti temeljnu planinarsku obuku.. U njemu nema zabrana. avanturu. republi#kim i saveznim planinarskim savezima. školama i kursevima. Planinarski savet i vodi!a preporu!ujemo: . priru#nike o planinarstvu ili priru#nike i knjige za odredene planinarke discipline. onda vam Planinarski savetnik. jer za svoje ponašanje i delovanje sami odgovarate.promišljeno.vaše su. Uvod Da bi vam pomogli.u#iteljima i školarcima.org. kurs. pre nego što po"ete u planine. Planinarski savetnik strana 3/25 .

8. Kad zapo#nem klizanje i kotrljanje na strmini više sebi ne mogu pomo!i? 8. 11. Najcešca je sopstvena krivica.licem prema tlu. ali karta.org. 1. Lako je zaštiti se od groma na otvorenom prostoru? 2. pukotine i vodene žile su pravac prostiranja (toka) elektriciteta po udaru groma. Spremni i snažni idu u visoke planine i traže izazov na zahtevnim stazama. Bivak vre!a je potrebna samo vrhunkskim planinarima i alpinistima? 11. Na markiranom putu ili stazi ne može mi se desiti ništa loše? 5. 4. u situacijama gde bi bivak vre!a pomogla.yu 2. dok manje spremni svoje zadovoljstvo nalaze u boravku u lepoti nižih i pitomijih planina. Ta#no! 5-6 vidnih signala u minuti (na svakih 10tak sekundi po jedan). Na padinama pokrivenim debelim snegom nije mogu!e dati pouzdanu ocenu opasnosti od lavine? Odgovori na pitanja kratkog testa. Na planinarskoj turi potrebno je piti velike kolicine te#nosti? 13. pa onda minut pauze. Nesre!e su neizbežne. Svuda se. sposobnost zapažanja detalja i instinkt za orijentaciju može vam pomo!i. Za svaku opremu je vezana tehnika i uslovi njenog korišcenja. Pogrešno! I najbolja cipela se oklizne pri pogrešnom koraku. oslanjam na svoj odli#an instinkt (ose!aj) za prostor i orjentaciju? 4. Pogrešno! Najve!i broj nesre!a je uzrokovan pogrešnim ponašanjem i odlukama. Za planinarske izlete se ne treba posebno pripremati? 12. Promrzle delove tela treba trljati snegom? 14. 5. 7. Zapamtite da je izazov Planinarski savetnik strana 4/25 . upirite se nogama i rukama. Pogrešno! Pokušajte da se postavite u ležeci položaj . U useku sam siguran od groma? 7. opet. Pogrešno! Vaš ose!aj za prostor. kondiciji i sposobnosti. Ta#no! Izaberite svoj cilj prema svojoj snazi. obrazložite odgovore i polemišite: 1. a ni šlem nece pomo!i pred velikim kamenom.gss. 3. Takve informacije dobijate od onih koji poznaju staze ili sa oznake težine staze na njenom po#etku. Vremenska prognoza najavljuje hladan talas. kompas i visinomer su vam neophodni. Pogrešno! Od groma štiti ku!a sa gromobranskom instalacijom ili automobil (efekat faradejevog kaveza) 2. Sakrijte odgovore i pokušajte sami da odgovorite na postavljena pitanja.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. 9. Pogrešno! Bivak vre!a svima i uvek pomaže. pogrešili? 3. Pogrešno! Upravo blešte!e plavetnilo neba najavljuje pogoršanje vremena i hladno!u. Zaklju#ujute da su meteorolozi. Pogrešno! Useci. odnosno ustanovite ta#nost tvr"enja. Mnogi su promrzli u naizgled bezazlenim turama. takva je sudbina? 9. odnosno elektri#nom pražnjenju. pa i u planini. Kratki test planinarskog znanja Rado bi ste proverili svoje planinarsko znanje? Odgovorite na pitanja. Planinarski pozvi u pomo! je davanje istog signala 5-6 puta u minuti? 6. hvatajte se o bilo šta na putu. 6. i tako dok vas ne uo#e. Planinar spasen ispod lavine treba da miruje? 15. Pogrešno! Markacija ne govori ništa o težini i zahtevnosti staze. ko#ite. a nebo je blešte!e plavo. Sa savršenom opremom savršeno sam bezbedan? 10. Ako ste u društvu. 10. Bez vežbe !e teško i!i.

14. Ocenjivanje: Svaki pravilan odgovor nosi 10 poena. tako i za one koji to nisu. ali ne zaboravite jedno je znati.gss.Vi ste majstor. dok se opšta pothladenost i promrzline rešava utopljavanjem celog tela višeslojnim materijalima (!ebi!ima). Ako se budete odlucili za planinarenje i dalju obuku po#nite sa ovim planinarskim savetnikom. Pogrešno! Lokalne promrzline se utopljavaju višeslojnim toplim materijalima. Ta#no! Iskustvo i ispitivanje padina sa debelim snegom pokazuje da nema pravila i pouzdanih zavisnosti. Ta#no! Nedovoljno konzumiranje napitaka i te#nosti za vreme planinarskih tura štetno je za zdravlje i smanjuje telesnu sposobnost. Vredno planinarite i prikupljajte iskustva i znanja 90 poena i manje . Preoptere!enost i nerealni ciljevi sudbonosni su kako za one snažne i kondiciono pripremljene. 15. Relativno sigurne su samo padine sa firnom. 130 poena . Potrebno je utopljavanje i mirovanje. teškoca i nesre!a ne zna da je pogodila baš stru#njaka za njih. te se rizikuje gubitak svesti. 150 poena . Niste po#etnik.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. 12. I još nešto.Vaše je znanje suviše po#etni#ko da bi ste uo#ili opasnost i spre#ili nesre!u.org. pri cemu se stomak oblaže termoforima ili drugim pomagalima sa velikom specificnom toplotom. 13. a sasvim drugo delovati.Sasvim dobro. Planinarski savetnik strana 5/25 .yu planine uvek ve!i od mogu!nosti pojedinca. Opasnost. Ta#no! Pokretanje unesre!enog izaziva cirkulaciju pothla"ene krvi i hladenje tela.

Po okliznu!u. Vrlo je primereno da na njoj bude vlažne trave ili snega i leda. fotografisanje ili snimanje pejzaža i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruženje i opreznost. Uvažavajte slede!e: Teško!a je u tome da se teren. uspeti da se zaustavite. verovatno. I to je metoda za otklanjanje nezgoda. steni ili strmim padinama predstavaljaju najve!u opasnost za okliznu!e Planinarski savetnik strana 6/25 .leže!i položaj. razgledanje. Vežbajte spre!avanje pada Šta možete lako i odmah uraditi ako se okliznete. Na dogovoreni znak jednog od vas svi se smesta bacite u ležeci položaj. vlažna trava.yu 3. dogodilo i vama u slucaju pada. sa zgr#enim rukama gurajte se od padine (oslonac).gss. licem prema tlu. Zauzmite ležeci položaj. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks. 1 vežba. led. ili bar vašu pripremu. Pokušajte da ko#ite. a i najmanje je bolan. 2. branje cve!a ili plodova prirode u stenovitom okruženju. 3. na njemu ne piše. tu i tamo. Okliznu!e i pad Okliznu!e i pad je uzrok najve!eg broja povreda u planinarenju. sneg i led na travi. snežište. kada se nadete u nezgodnom položaju. smrznuta zemlja. krušljivo tle i mnoge druge. Taj refleks mora delovati i kod vas. U svakom slu#aju to je položaj koji vam daje najve!e izglede za zaustavljanje. pomislite o mogu!im nezgodama. vežba .Šetajte izabranom padinom i okliznite se. Saznanje: Okliznu!e i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Obavezno koristite rukavice.org. Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznu!a i pada. bacite se u ležeci položaj. što pre. Za okliznu!e mora biti ispunjeno više uslova: pogrešno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili. Razumljivo.Potražite kratku padinu koja se završava ravninom. U ovom položaju !ete. na kome se lako okliznete. Potrebna je još i vrlo strma padina. Mogu!nosti za okliznu!e i pad nije uopšte malo: strma padina. ne da sasvim lako prepoznati. umor i drugo.Hodajte izabranom padinom. Dakle. grupna vežba .Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. najverovatnije. Postavite sebi pitanje: Šta !e se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Ho!e li po prevrtanju stati i ostati da leži ili !e po#eti da se kotrlja niz padinu? Ako vam se #ini da !e se ranac otkotrljati. odnosno ako ne znate kako da postupite. svakako. a to. sli#an onom koji imaju voza#i (šoferi) prilikom pritiska ko#nice pri uo#avanju iznenadne prepreke na putu. izgubite ravnotežu ili vam se odroni kamen pod nogom? Što pre delujete ve!e su vam šanse za uspeh. onda bi se to. Zna!aj vežbi: Vežbanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neo#ekivanog okliznu!a do po#etka ko#enja protekne što manje vremena. . Noge lako raširene. Pri planinarenju. $esto se može #uti nesuvislo i glupo tvrdenje: "Meni se tako nešto ne može dogoditi". Na raspolaganju vam je jedno dejstvo . vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tlo (tako se ko#i). samo ako to vi dozvolite. provalija pored staze. Okliznite se namerno.

pitajte i komentarišite. one iskusne i one koji to nisu. pri hodanju po strminama i snežištima i uo#avajte. Planinarski savetnik strana 7/25 .gss. Kona#no.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Ta vežba vam pored sticanja refleksa i u#enja pravilne reakcije može biti i vrlo zabavna. Vežbajte padanje. posmatrajte druge planinare.org. klizanje i ko#enje na snežištima sa sigurnim završetkom.yu i pad.

"gospodnje" sile. Na kraju. Oni su prvi na listi vašeg planiranja ture. a sasvim izvesno znaju trenutno vremensko stanje Svaki region. kao posledicama lošeg vremena. stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. bolesti i nezadovoljstva. vreme je odlu#uju!i faktor. Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako uopštenom. kiša. Vreme Ovo poglavlje je vrlo zna#ajno za planinare. mraz i snežne me!ave. Kona#na je odluka vaša.org. nije lako predvideti i prepoznati. te razdražljivost kao posledica "fenskog" vetra. Pogledajmo nekoliko prostih znanja i #injenica: ! ! ! ! ! Lako je obezbediti se od hladno!e i mraza Grom nikada ne udara iz vedra neba Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid Svaki region ima žitelje koji vam mogu višestruko pomo!i. Time. Kamene i snežne lavine. bilo preko lokalnog planinarskog društva ili neke druge javne službe. posledice koje ovi #inioci ostavljaju na ljude. slaba vidljivost. ve! prirodna pojava koja ima odre"ene zakonitosti i o kojoj postoje informacije. Poznavanja znakova lepog i lošeg vremena. ali nemojte po povratku optuživati vreme. Ljudi i planinari #esto govore loše o vremenu.yu 4.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Sva druga vremenska stanja više su neprijatnosti nego direktna opasnost. dobar provod i ose!anje. vreme nije baš tako potuljena. tj. a još cešce u ulozi krunske smetnje i više. pa i planina. Tek ako je ta prognoza zadovoljavaju!a. odnosno sr#ani problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglim promenama vremena. bilo privatnim vezama. su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne teškoce.gss. Nikada ne potcenjujte vremenske izveštaje i prognoze. ima spe#ificnosti i zakone koji važe samo tu Pitanje je šta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama. koja samo #eka "nesre!ne planinare". podmukla i nepredvidiva sila. Naravno. a ponekad i dokaz zavere i urote protiv pojedinca. Sparina i oluja sa gromovima. Vremensku prognozu izvršite sami i to na osnovu: ! ! ! ! Hidrometeorološkog zavoda Srbije Raspitivanja kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine Raspitivanja kod lokalnog stanovništva. naravno. raspitujte se dalje prema navedenoj listi. gde pod direktnom opasnošcu zovemo objektivno stanje koje uzrokuje nesre!u. magla i još ponešto. Za vaše uživanje. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi negativca. vreme je tada i opravdanje za neuspeh. a u svakom slu#aju su neprijatne i neželjene. I tako za svaki od faktora. U stvari. tako i za taj region. Planinarski savetnik strana 8/25 . ne govorimo ništa o mogu!nosti nazeba.

kupasti oblaci sa tamnom (prete!om) osnovom. vrlo je moderan. Primetite slede!e vremenske znakove: ! ! ! upozoravaju!i znaci .) POSTUPAK Jedini lek protiv groma je da pravovremeno (trenutno) otr#ite u siguran zaklon! Izgovor da oluju niste o#ekivali.gss.org. ali nijedna oluja ne dolazi o#ekivano! Ako hocete da budete bezbedni od gromova. udaljena grmljavina (tada je ve! vrlo opasno) znaci krajnje opasnosti .yu 5. svoje planinarenje planirajte tako da do podneva ili rano popodne budete u blizini sigurnog zaklona . u udubinama. kada se vazduh jako zagreje Hladni talas se naj#ešce pojavljuje pra!en intenzivnim i neo#ekivanim olujama. na grebenovima. pa i tamo gde se to najmanje o#ekuje. Saznanja ! ! ! ! ! ! Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu. automobil. Prole!na stanja sa izjedna#enim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i elektri#nog pražnjenja. dolinama. Grom Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u šumama. Planinarski savetnik strana 9/25 . nagli pad pritiska znaci opasnosti .sparan vazduh. oko žljebova i buji#nih tokova. Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave: Gromovi prate "toplotne" oluje koje su najceš!e s prole!a i leti. u podnožjima previsnih i vertikalnih stena. zatišje vetra. Budite svesni Ako vas je ve! zadesila oluja morate znati da: Posebno ste ugroženi: na vrhovima.. kupasti oblaci. Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci zna#i da se ubrzo sprema oluja. u blizini usamljenih stabala ili pod njima. pucketanje vazduha . u okapinama.ku!a. pod dalekovodima. svuda.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Jedina prava zaštita od groma je ku!a sa gromobranskom instacijom ili automobil.naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže. voz. planinama. ukratko.. selima i gradovima.

gss. #u#anje pod bivak vre!om.org. previsa i litica. oko 15m od vertikalnih stena.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. sedenje na rancu sa prekrštenim nogama.yu Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama. Vazdušni udar je ve! mnoge oduvao sa prevoja u dolinu. Planinarski savetnik strana 10/25 . Štite!i se od groma pazite se gubitka ravnoteže i pada usled jakih udara vetra.

radite #u#njeve! Ako uprkos hladno!i imate želju da mirujete i da se smrzavate. skaku!ite. topla kapa. zaštitne pantalone.org. Što je vetar ja#i. hladno!a je ve!a. pri istom vetru i temperaturi od -10 stepeni C. vaše telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra. Ne popustite! Opirite se! Drhtite. "šuškavac" pantalone. Ako i pri tim uslovima nastupi dalje hla"enje organizma. Zato. znak je da vas je hladno!a opasno na#ela. dolazi do gubitka svesti. Zaštitu od vetra pružaju laka vetrovka. pokreti su teški. Opasno pothla"ene osobe prepoznaju se po tome što sa njima ne možete smisleno razgovarati.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. prestanka rada srca i smrti.gss. Pothla"enog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to mogu!e. stanja šoka. Važno je znati: ! ! ! ! ! Hladno!a umtrvi #oveka Hladno!a pruzrokuje stres Ljudi izloženi hladn!i postaju apati#ni Hladno!a oslabi #vrstinu odlu#ivanja Hladno!a ometa kretanje. Hladno!a U zemljama engleskog govornog podru#ja hladno!i (mrazu) tepaju: "Tihi ubica". Tako"e. rukavice i zaštitna folija. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i pri vetru od 40 km/h (slab vetar). Ako je ikako mogu!e dozovite ekipe GSS. Planinarski savetnik strana 11/25 . kapa i zaštitna folija. tromi i nespretni Prepoznavanje Ako drhtite od hladno!e . lice). NE ZABORAVITE. Na vetru se opasnost od hladno!e višestruko pove!ava.yu 6. Ljudski organizam ima osobinu da pri ugroženosti automatski zatvara krvotok prema periferijama (ruke. Kada drhtanje prestane vreme je da se zabrinete. pomerajte se. Stanje je kriti#no kada #ovek izložen hladno!i postane smeten i izgubi sposobnost razumnog odgovaranja na vaša pitanja (nesposobnost komunikacije) Postupak Delujte što je mogu!e brže da bi ste se zaštitili od hladno!e. rukavice. Ova fizi#ka zakonitost ima poseban zna#aj za boravak u planinama. Ovaj nadimak hladno!a je dobila jer najcešce ne ubija direktno. nikako ga nemojte pomerati i terati na kretanje. Fakor hla"enja sa vetrom u#i nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h. isto kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi).dobro je. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje gubitkom svesti i životnom opasnošcu. Ako telu ne uspe da kretanjem o#uva toplotu po#e!e da se hladi. ili neku drugu pomo! koja je u stanju da pothla"enog brzo i bez pomeranja (helikopterom) prenese do bolni#ke nege. noge. kako bi zaštitio vitalne organe. ali je uzrok brojnih sudbonosnih grešaka. Niste u neposrednoj opasnosti. U trenutku kada primetite da je zna#ajna razlika u temperaturi telesnih periferala (ruke i noge) i trupa pothladenog. vama je hladno kao na -34 bez vetra. neka vam i po lepom vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem lagana vetrovka.

gss. Koristite nao#are za sunce sa bocnom zaštitom jer one su 100% zaštita od UV zraka.posebno izložene delove (nos i uši). Na njima ste izloženiji svim opasnostima ultraljubi#astog zracenja. pod suncem. veka rak kože je bio. i to kako vama tako i onima koji su sa vama. iako prolazno i bez trajnih posledica.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Zapamtite. Skrivajte kožu od sun#evih zraka . Snežno slepilo Na snegu i u magli (refleksija i difuzija) ultraljubicasti zraci su najja#i i najopasniji. Koristite pomade i kreme za sun#anje sa zaštitnim faktorom Zapamtite. iako su i obi#ne nao#ari za sunce mnogo bolje nego ništa. sasvim je dovoljno da planirano uživanje pretvori u moru. Uputstva za borbu protiv raka kože ! ! ! ! $ovekova koža pamti svaku opekotinu od sunca. a u poslednje vreme broj obolelih rapidno i zabrinjavaju!e raste. to što do sada niste imali snežno slepilo uopšte ne zna#i da ste imuni na njega. planine su "bliže suncu".kad ste slepi. koji se #esto i dugo sun#ate morali bi cešce da kontrolišete "maj#ine belege" . skoro. Snežno slepilo je krajnje neprijatno i bolno. Svi vi. Koža i sunce Opekotine od sunca Uživanje koje ose!ate provode!i slobodno vreme na otvorenom.mladeže. Po#etkom 20.yu 7.org. Sa svakom opektotinom od sunca raste verovatno!a oboljevanja od raka kože. pla!a vaša koža. te da vam se slede!i put nece desiti. Snežnog slepila postajete svesni vrlo kasno . Ipak. nepoznata bolest. Planinarski savetnik strana 12/25 .

A kad kamenje pada. Prepoznavanje Opasnost preti na strmom zemljištu #ak iako je padina sa travom ili pošumljena. led. kada ste u planini.. Zapamtite. Ko ruši kamenje Najopasniji su ljudi. groma i grada. Ni najbolji šlem na svetu vas ne!e zaštiti od velikog kamenja. kada kamenje po!ne da šišti i kotrlja oko vas. momentalno potražite zaklon i zaštite glavu.. Budite veoma oprezni kada uo#ite ljude na putu iznad vas. stabla. snega. pored kiše.. Klonite se opasnih mesta i strana. Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Razmišljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog. otopli je i evo nama kamenja. šlem vam ne može pomo!i.. Kamenje najcešce pada samo od sebe usled temperaturnih razlika. leda. Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata: Budite obazrivi . Nemojte se zaustavljati! Naro#ito je važno da za odmor izaberete bezbedan prostor. Planinarski savetnik strana 13/25 .. Uo#avajte tragove ranijeg padanja kamenja: na tlu vidite razbijene stene. Zaobi"ite ih! Preko pre#e naokolo bliže. stene. Ako je padina sa krušljivom stenom budite jako oprezni. Na zahtevnim i pose!enim stazama i putevima nosite šlem. prolecni sneg. Tipi#no je dnevno otopljenje zimi. lavine i drugih problema.). pogotovu ako na njima ima ljudi ili životinja. Padaju!e kamenje je stalan faktor u strmim žljebovima. granje i drugi. Ako je kamen veliki. komadi opreme . sasvim neo#ekivani predmeti (konzerva.gss. Pazi kamen Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neo#ekivano. Atestirani šlem je bolji od HTZ šlema. nehoti#no obrušavaju kamenje. po svetlijoj boji prepoznajete novije odlome i nasipe.yu 8. Planinske životinje tako"e. Sunce obasja stenu. Šlem !e vam sigurno pomo!i. "sveže" kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi stvari. Zapamtite.gledajte i nagore.org. U toj situaciji sa njim ra#unate i imate dosta posla. Ponašanje Klonite se strana gde se #esto odronjava kamenje.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Divokoza u begu vas može zasuti gomilom kamenja. na glavu vam može padati kamenje. Posmatrajte ih. "lepog" šlema ili onog "firmiranog". Bilo kakv šlem je mnogo bolji od nikakvog..

Stabla i granje Nije retkost da se za vreme oluje strada od išcupanih stabala i granja. ve! je prekasno Postupak Budite svesni svog tela. Na#in za izbegavanje ove opasnosti je vrlo jednostavan: Za vreme oluje nemojte i!i u šumu. Prepoznavanje ! ! ! neprestana glavobolja stalan ose!aj umora pove!an puls i prilikom mirovanja Posledice ! ! ! ! slabost neprimerene odluke nesiguran i trapav hod iscrpljenost Visinska bolest nastupa neprimetno.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Visina Svaka visina preko 2. tada je svejedno da li je to drvo ili stena ili ledena plo#a ili neki drugi objekat te veli#ine. To je mogu!e #ak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo došli kolima ili ži#arom. bez oluje. 10.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske bolesti.org.yu 9. Ako stablo ili grana pada kao kamen. Velika opasnost je oboljevanje od visinskog edema plu!a (voda u plu!nom tkivu). Planinarski savetnik strana 14/25 . jer kada: ! ! ! ! vas snažno boli glava kada ste zadihani iako se ne naprežete kada vas spopadne suvi kašalj kada vam u plu!ima krklja tada vam pomaže samo momentalni silazak u dolinu.gss. Postupite kao kod padanja kamenja. Kada je postanete svesni.

da je uo#ite. Spre!avanje Uredno se hranite i konzumirajte dosta te#nosti. Sav smisao je u tome. te davljenjem u vodi lokve ili potoka. može završiti propadanjem i zaglavljivanjem. telesne i energetske rezerve. Takvi primeri su veoma retki jer ljudski organizam ima niz sigurnosnih mehanizama kojima se brani od potpune iscrpljenosti. Pri topljenju snega. Povremeno se i planski odmarajte Budite toplo obu#eni. kada nastaju rupe u snežnom bloku koji se topi. Davljenje Narasle vode i bujice u planinama kriju opasnosti od davljenja. Planinarski savetnik strana 15/25 . koje odgovaraju vašoj fizi#koj i psihi#koj pripremljenosti i moci. IZABERITE LAKŠE USPONE To zna#i: dobra telesna pripremljenost još uvek nije sve! $ak i izuzetno pripremljeni i snažni planinari mogu izabrati pretežak pohod i tako potrošiti sve svoje voljne.org. odnosno kakve ste odluke na tom pohodu donosili. Planina vam nudi razne varijante. i da budete oprezni. Iscrpljenost u kombinaciji sa pothla"enošcu opasno se približava kriti#nom stanju #oveka. ma koliko razmatranje davljenja u planini bilo nesuvislo. morate poznavati mogu!nosti. Vaše je da znate da opasnost postoji. kada su snežni mostovi tanki i slabi. Iscrpljenost Iscrpljenost može izazvati smrt kada se potroše sve rezerve telesne energije. propasti kroz tanki led nekog gorskog jezera. Može se okliznuti na ivici nabujalog potoka. jer se na hladno!i telesna energija troši na zagrevanje i time bespotrebno rasipa. Može se dogoditi još mnogo toga.gss. maršrutu i tempo tako da vam bude prijatno i da uživate. Uživanje alkohola pospešuje isrpljenost organizma. Nije presudno da li ste 100% fit ili ste izašli iz kancelarije. Može se tako"e. PO%ITE U PLANINE: AKO NISTE PRIPREMLJENI. presudno je za kakv ste se pohod odlu#ili. Znajte. 12. Ona !e vam se ponuditi i drugom prilikom. Izaberite cilj.yu 11. potoci teku ispod snežnih blokova i pri tome se mogu stvoriti lokve. Zapamtite: planina ne!e pobe!i. Vaš hod po takvom. naro#ito s prole!a. Pad u zasneženi potok je mogu!. Izaberite pohod i donosite odluke.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www.

da vam se dive. a pre svega.gss. nisu instrument za demonstraciju licne veštine i sposobnosti. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini partnera.lepota skijanja prekratko traje. Kako znate da !e noge ili kolena izdržati još jedan zaokret. Skijanje Skijanje sa raznim kliza#kim pomagalima bio je i bice privla#an sport i sadržaj boravka u planinama. a možda i za druge na skijalištu. Da li možete da kontrolišete svoju brzinu i svoje kretanje. Dobar ste skijaš i željni akrobacije. Poznato je da skijanje ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju možete posti!i. Skijanje nije lišeno opasnosti. Ugrožavate druge. i toliko uživate da ignorišete zamor. Možda !ete biti uspešni.org. Uostalom. kao što šibica nije za decu. ratrak. Efekat grupe . Magija lepote . Uostalom.. krajnje opasno. spust. a i plug zadovoljstvo. ostavite lep grupni utisak. i padanje je uživanje. Jeste li sigurni da znate šta da #inite po padu? Jeste li sigurni da !e vam skijanje na tim mestima biti zadovoljstvo? Vežbajte padove. Planinarski savetnik strana 16/25 . Znajte Prime!ujte druge skijaše. ne možete ni preduzeti ništa. Efekat "zapaživanja" . stide ili paradiraju.yu 13. Isto !e se dogoditi i vama. Pogledajte koliko daleko otklizavaju po padu u tesnacima.). stub žicare. Šta ako ipak ne izdrže. Nesre!u cete lakše spreciti ako znate slede!e pojave: Magija brzine . da vas primete i prepoznaju? Uradi!ete nešto riskantno. Time ste posebno izloženi opasnosti od ulaženja u "mrtvi ugao". komuniciraju. Izabra!ete objekat koji nije predvi"en za akrobatiku (ograda. Pitanje je da li ste uvek svesni brzine kojom se kre!ete. Ski staza. strminama i zahtevnim stazama. Toliko je lepo.najlepše je kada skijate sa nekim. Tu ste zbog sebe i svog zadovoljstva. gde vas oni nece gledati. Zapamtite. ve! i mesto gde se ljudi sre!u. Imate želju da se: malo potrkate. grupa ljudi.Skijalište nije samo mesto za skijanje. prime!uju.. skok. vreme i druge faktore. glad. Uradite vežbe opisane u delu "okliznu!e i pad". Ako nešto ne vidite.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. njeni infrastrukturni elementi ili #inioci. povrede teške. Opasnosti su brojne. a možda i ne!ete. Pri brzoj vožnji opasnost se pove!ava kako za vas tako i za druge na skijalištu.što se brže kre!ete manje dobro uo#avate i prime!ujete. ali tako da vas drugi vide. Nemojte pokušavati. to je vrlo nezrelo i nesimpati#no. lošiji skijaš. Sli#an je efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima pa birate nemogu!e i neure"ene terene. Opasno je za oboje.

skijaš je obavezan da u skladu sa svojim mogu!nostima ponudi svoju pomo! i udovolji zahtevu povre"enog ili službenog lica. Zaustavljanje uvek nosi mogu!nost proklizavanja i pada. uvek zaustavljajte iznad grupe.kkijaš mora nauciti i poštovati svaku oznaku (signale i znakove ski-saobra!aja) na skijaškoj stazi. 9.Pre nego što se skijaš odluci da vozi spust po stazi mora pogledati nadole i nagore i konstatovati da je spust siguran za njega i za druge. 4. Brzina skijanja se mora prilagoditi sopstvenom znanju. Spust . skijajte pored grupe i zaustavljajte ispod nje. odgovoran ili ne.gss. uzbrdo ili nizbrdo. ali na takvom rastojanju od preticanog. uslovima na skijalištu i broju skijaša. ! ! ! ! ! ! ! ! ! Za "sportsko skijanje" izaberite stazu ili skijališta gde nema puno "obi#nih" skijaša. prepreka ili opasnih strmina.yu Postupanje FIS-ova pravila za skijaše (Ova pravila važe i za bordere): 1. Lako !ete se pridružiti grupi po zaustavljanju. i bilo ko drugi. Skijaško znanje . 10. u tu svrhu koriste samo ivicu ski staze 8.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Pri tome se mora hitno skloniti.skijaš može slobodno i po volji preticati. Pazite da na mestima mogu!eg pada i zaustavljanja ne bude ljudi. Ako ste u grupi nemojte se nabijati "u stado".org.skijaš. tako da ovaj ima prostora za skijanje. koji kora#aju po skijaškoj stazi. 2. Kora#anje po stazi .ne sme se skijati napamet i bezobzirno. 7. Zato ako ste u grupi. Uvažavanje ski-znakova . Izvan skijališta. Obzir prema drugima . u#esnik ili svedok. Obaveza legitimisanja . Izbor putanje .skijaš.skijaš se na skijalištu mora ponašati tako da svojim skijanjem ili drugim postupcima ne ugrožava druge.skijaš mora izabrati takvu putanju kretanja kojom ne!e ugrožavati skijaše pred sobom. Kada osetite umor i utrnulost smesta prestanite sa skijanjem. U odnosu na prethodna razmatranja. Planinarski savetnik strana 17/25 . osim u krajnjoj nuždi. 5. Druge skijaše ili ljude na stazi zaobilazite u širokom luku. Zaustavljanje . 3. Preticanje .skijaš se ne sme zaustavljati na zahtevnim delovima skijališta. koja imaju tretman dopune FIS-ovih pravila za skijaše. 6. postoje i alternativna pravila ponašanja za skijaše. mora pri nesre!i dozvoliti da bude legitimisan od strane za to ovlašcenih lica. Pre skijanja se dobro razgibajte i zagrejte. Pomo! u nesre!i . ili pri slaboj vidljivosti.prilikom nesre!e.

a veza izmedu kristala popušta. Zgazite u nju postrance. kiše i sun#evog zra#enja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža. Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati. Važan pokazatelj je #injenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Lavina je mogu!a ve! na padinama strmijim do 25 stepeni. koje je naneo vetar.gss. posmatrati. a ako pri tom imate "lovce". Prepoznajete ga po tome što se "suv" sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Drugi znaci opasnosti: 1. 3. Postupak: 1. Najlepši skijaški tereni su upravo na lavinoznim padinama. lavinska sonda. skije !e vam biti kao sidra vezane za noge. koji bi sa pouzdanjem tvrdio da je neka padina potpuno sigurna od lavine. Iskusnijeg turno skijaša prepoznajete po tome što nije sam. a još bolje ako ga gazite! Za opasnost od lavina u nanosima postoji prost test: po"ite 2-3 metra uz strmu padinu sa nanosima. Mokar sneg. Plocasti sneg. Dubinski plove"i (tekuci) sneg – srež. Lavine dubinskog plove!eg snega su cesta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega. i snežna lopata sa mera#em klizanja. Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javlja#. posmatrati. Jednom kad vas zahvati lavina. Naduvani sneg se prepoznaje po po obliku nanosa ili po boji. u snežnom pokriva#u pojavljuje se temperaturni gradijent. pojedini slojevi ili ceo pokriva# postaje krhak. bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivaca. ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg. lako se otkine ili otkliza. ustaljenim ili uležanim snegom . masa snega koji se kliza i kotrlja !e vas vuci u dolinu.borba za život Nema stru#njaka. Pri niskim temperaturama i vedrom vremenu.org. Lavina . dogodi 63% nesre!a. krajnje je neodgovoran. gajke skijaških štapova !e vam se zaplesti oko zglobova. 2. sigurno Planinarski savetnik strana 18/25 .Ko se dandanas upušta u skijanje po dubokom snegu van skijaških staza i na lavinoznom terenu bez odgovaraju!e opreme i sam. Usled ojuženosti. Dakle. fena. Najve!i broj nesre!a usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni. Oprema . usled lavine. pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.firnom. Ako primetite pojavu snežnih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas. Posebno su opasne isto#ne padine. Prepoznavanje Teško!a je u tome što je potrebno se skloniti se od lavine upravo padinom koja joj je najviše izložena. i one sa utabanim. Posle padanja snega. Takav sneg zovemo teku!im ili plovnim. Pažljivim posmatranjem.yu 14.Naduvan sneg (nanos): Najve!i broj nesre!a se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog plo#astih nanosa snega. ta da se pocnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega. budite sigurni da je opasno. Tada nastaju pojave zbog kojih se sneg raslojava. Izuzetak su blage padine.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Statistika govori da se na njima.

Ako primetite naizmeni#nost tvrdih i mekih slojeva na površini. Zapamtite mesto na kome je nestao vaš drugar. 2. pove!ava izglede za izbavljenje i život unesre!enog. Drugovi koji su sa vama su vi#ni i uvežbani za spasavanje iz lavina. 3. Rukovanje lavinskim javlja#em i njegovo koriš!enje mora vam biti poznato. Ukrepanje Ako vas zahvati lavina. na slobodnom i neobezbedenom terenu. Uslov za uspeh je postojanje lavinskih javlja#a (ukljucenih i postavljanih na odašiljanje). lavinskih sondi i lopata za sneg.Kada nije mogu!e uo#iti bilo koji znak opasnosti odlu#ujete se na uživanje u skijanju van ski staza. ali pojedincano. zapamtite da je malo verovatno da !ete se spasiti spustom (bežanjem).) i pretražujte lavinskim javlja#em. ima pri sebi uklju#eni lavinski javlja# (postavljanu na odašiljac). jedan za drugim. Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.gss. Planinarski savetnik strana 19/25 . rukavice. Razumljivo je da. Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu. desno i unazad i traži se pravac i smer rastu!e ja#ine prijemnog signala. izvan nje. Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova: ! ! ! ! nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno #est slucaj) morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuce unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.. Ovo je nemogu!e uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama. te da može krenuti nova lavina. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Probajte sneg i padinu štapom. uspe!e brzo javljanje i akcija GSS. ako ste vešt skijaš. Ta mogu!nost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Postavite osmatra#a i precizirajte pravac bega. #im primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi. Dalje od lavinskih podrucja . pokušajte da poravnate skije i spustite se. i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto. Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. 3. Skijajte. od jednog do drugog sigurnog odmorišta. odustanite..org. koja mora biti uspešna u nekoliko minuta. Prime!ujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogu!nosti pojave lavina. i po svežem i dubokom prši!u. odmah po#nite da tražite površinske znake (kapa. otkaci lovce sa nogu. Spasavanje iz lavina Samo trenutna drugarska pomo!. Javlja# se ukljuci na "prijem" 2.yu skija u #elcu. a u rancu lavisnku lopatu i sondu. Ako ne uspe brza drugarska pomo!. Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. uživajte. 1. komadi opreme . Ako ste to mesto zapamtili. Javlja# se lagano pomera levo. Ako lavina zatrpa i vas više nema pomo!i ni vama ni vašem drugaru. izvla#i ruke iz gurtni na štapovima. Vi#ite i dozivajte upomo! samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas. Na strmim padinama vozite pojedina!no . po lavini. ne smete zaboraviti da je vaša procena opasnosti mogla biti neta#na. Povremeno se javlja# pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrešna o#itavanja. Zato. pri tom.Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive.

Ako nemate lavinske javlja#e traženje povre"enog je znatno sporije. Sondira se sondama i štapovima sa kojih se skinu krplje. Lavinskom sondom se odreduje ležište zatrpanog. Nikada nemojte i!i na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javlja#a. Vrši se "cešljanje" terena lavinskim sondama. uklju#ite lavinski javlja#. idite sa gorskim vodi#ima. Još nekoliko brzih uputstava: ! ! ! ! ! ! Budite svesni svog instinkta i predose!aja. Detaljno traženje tik nad tlom u dva ukrštena pravca i cetiri smera.yu 4. Ne idite na padine kojima ne verujete.gss. instruktorom skijanja ili ski u#iteljom Planinarski savetnik strana 20/25 . jedan za drugim.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. postavite ga na predaju i proverite da li radi. Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedina#no. 5. Poslušajte savete.org. od jednog do drugog sigurnog odmorišta. Ruke izvucite iz gurtni na štapovima i otkop#ajte lovce za skije. Pre nego što napustite ure"eno skijalište i upustite se u terensko skijanje. Verujte mu. sondi i lopata.

pružite vešta#ko disanje. Zamislite naglu promenu vremena. prona"ite neku okapinu. ublažite bol.Više ste se puta u mislima suo#avali sa problemima i teško!ama.Ako ste se pažljivo pripremali na put. Nemojte gubiti vreme na strah.ostavili ste povredenog samog 4. Bez bivak vre!e. zavucite se u dno razgrante jele). povreda lobanje Kada pozivate u pomo". 3. Razmišljajte i delujte preventivno. Oprema . Pomognite sebi. Leti je teže.oživaljavanje. Povre"eni obilno krvari . vešta#ko disanje. Nemojte se plašiti i pani!iti . šok. 1.gss. Zamišljajte da se nalazite u problemima. u planini.Osnovna zaštitna ode!a i bivak vre!a reši!e vam veliki broj problema. postoje ljudi koji vas traže i koji !e vam brzo pomo!i.o#istite disajne puteve. Povre"eni je u šoku . lavinu. Iskopajte rupu u snegu ili napravite iglo (ako ne znate kako se to radi pitajte decu. zaštitnu foliju. kada ste krenuli. pritiskajte krvne sudove koji vode do rane. Pravilni položaji povre"enih: na stranu . pritiskajte ranu. probleme u steni i drugo. kada se ve! nalazite u teško!ama. Primenite sva ona znanja koja imate. imate sve šanse da pretpostavite da !e prilikom vašeg kašnjenja biti animirani spasioci ili milicija. umirite povre"enog. povredu. na nos" žure u dolinu. da ako se na"ete u problemima i vreme povratka prolazi. ranac ili nešto drugo. Dakle. Priprema bivaka .Zimi to nije teško. pad. Vi najbolje znate šta u datom trenutku da uradite. vežbajte. vreme je. podignite udove. obavestite o: Planinarski savetnik strana 21/25 . Problemi Kada po#nete da razmišljate o rešavanju problema. Tri besmislice: .org.otišli ste na turu a da pri tom nikoga niste obavestili . Povre"enom ne radi srce i nema krvotoka .nesvest.zaustavite krvarenje. ako ostavite podatke o tome gde ste se zaputili. znajte. Znajte da je najhladnije na zemlji. Ako do sada niste razumeli. Sada vas je neka od njih zadesila. kada o#ekujete svoj povratak ili javljanje i šta ste poneli sa sobom. možda !e biti prekasno. bi!e zabavno). Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti? ! ! ! ! Povre"eni ne diše . granje. Povremeno se zaustavite i u mislima rešavajte složene i kriti#ne situacije. masaža srca. !ete na!i vrlo malo zaštite (napravite zid od kamena. oni !e vas nau#iti igraju!i se. te o svojim planovima obavestili uku!ane ili druge planinare u domu. 2. paniku ili samosažaljenje. Postavite suvo lišce.naišavši na probleme planinarska grupa se razišla .Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. To !ete vreme pametno iskoristiti. Vide!ete kako pored vas neoprezni planinari "na vrat. zalutalost. previjte ranu.yu 15. kojom putanjom idete.postavite u šok položaj. Kad "e doci pomo"? .

kompas. 6. nao#are za sunce. ona se nalazi na po#etku markacije. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogu!nosti . štapovi za hodanje.org. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti. a mnogi nemaju ni markaciju. Ako oznaka težine puta postoji. jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije. hrana i pi!e. elasti#ni zavoj. Pomo! nepotrebna 16. Kakvo !e biti vreme? Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. flaster. 2.manja telesna snaga . zaštitna folija). Ni grupna tura nije sasvim bezbedna. rezervni veš. signalna pištaljka. paket prve pomo!i (prvi zavoj. Potražite savet iskusnijih. Usponi samohodaca su opasniji. planinu i opasnosti. dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci. Obavezno predvi"ajte vreme planinarske ture. kojim putem. Vreme kra!eg odmora je toliko da se nešto pojede i popije. zaštitne pantalone. kada ste pošli i kada o#ekujete povratak. odnosno kra!i odmor na svakih 1.snaga? Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona . 5. zavoji. 7.yu ! ! ! ! ! ! Ko obaveštava? Šta se dogodilo? Gde se nesre!a dogodila? Kada se nesre!a dogodila? Koliko ima povre"enih? Znaci kod dolaska helikoptera: Pomo! potrebna. Koliko je težak uspon? Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura! Svi putevi su podjednako markirani. Planiranje ture 1. Kada predvi"ate povratak? Ovaj !ete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata.5 sati. 4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate? Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete. sterilna gaza. pribor za orijentaciju (karta. Angažujte ljude koji poznaju teren. i onih koji poznaju teren. takmi#enje. društva ili sekcije.gss. hanzaplast. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. kapa. Tako"e. dokazivanje. ali ne toliko da se planinari ohlade. bivak vre!a. OPREMA: Osnovna planinarska oprema je: ranac. svade i drugo. Ko ide na planinarsku turu? Uspon (staza) se prilago"ava prema najmanje spremnom ucesniku. Da li su vam potrebna uputstva stru#njaka ili vodi#? O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. afektacija.lakše ture i planine. borba za prestiž. turban zavoj. staze . rukavice. Markacija ne govori ništa o težini uspona. vetrovka. topla ode!a. Otidite do planinarskog saveza. olovka) Planinarski savetnik strana 22/25 . 3.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www.

Optere"enje zglobova Hodanje po planinama i padinama. Vi ste tu zbog uživanja. cepin. zglobove cuvate: 1. 2. najcešce. veoma optere!uje sve nožne zglobove. te mogu!nost preoptere!enja. duboka i #vrsta sa oštrim gumenim profilom. prethodno odležane duže bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo). Naše telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i uvek vam saopštava granice. i po travi. Ovde !emo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pešacenja i penjanja po planinama može oboleti. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba.yu Dodatna oprema za pohodi zimi je: dereze. na steni. a vracajte se ži#arom ili vozilom Pre silaženja dobro zagrejte zglobove na nogama dišite mirno i duboko. taman toliko koliko je potrebno vašem telu.ponesite sa sobom samo najnužnije nizbrdo idite polako i oprezno . nosite lagan ranac . To su: teške sr#ane mane. Znajte da postoje neka ograni#enja zbog kojih se naporno peša#enje i penjanje u planinama ne savetuje. Nemojte se takmi#iti i dokazivati na planinarenju. najbitnije je lagan. Stalno slušajte sopstveni organizam. 5. a posebno silazak sa teškim rancem na ledima. 3. ali i razmotri!emo i savetovati kako da #uvate zdravlje. ne optere!uju znacajno srce i krvotok. Zdravstveni aspekti Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem.org. penjite se pešice. Ovo je zbog toga što se u mladosti nisu cuvali. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu. ali i nije bilo odgovaraju!e opreme. koriš!enje štapova za hodanje (teleskopski štapovi) smanjuje optere!enje na ki#mu. Znajte da visoka cipela štiti skocni zglob. Ipak. Pre nego što se odlu#ite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama.nemojte skakati upotrebljavajte teleskopske štapove za hodanje kad ste u mogu!nosti. Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost Planinarski savetnik strana 23/25 . lavinski javlja#. Kona#no. kolenima.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. lavinska sonda. dobar ranac smanjuje optere!enje na kukove i ki#mu. Tako !ete najbolje znati kada je dosta. Uvek se trudite da optere!enje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Optere"enje srca i krvotoka Planinarske ture. sr#anih mana. Brojni planinari ve! u srednjim godinama imaju problema sa sko#nim zglobovima. kukovima i ki#mom. 6. 4. Ipak.ne tr#ite prilikom spuštanja po kaskadama silazite polako . Napredujte takvom brzinom da sa lako!om i bez zamora možete razgovarati sa društvom. koriš#enje elasti#nih zavoja na kolenima deluje i preventivno. oprezan i gibak hod. snežna lopata sa mera#em klizanja.gss. 7. u slu#aju sr#anih mana to optere!enje može biti sasvim dovoljno za opasnost. Planinarska cipela mora biti nepromo#iva.

org. bubrezi. obu#iti se i oti!i sa svojim društvom. bavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju. deca bi se u planini rado: zabavljala. Planina ne!e nigde pobe!i i revnosno !e sa#ekati da deca porastu i osvoje je. Vaše pravo oružje za odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje. principijelnost i znanje planine. upornost. tu i tamo malo zaustavila i poigrala ponegde. nestrpljiva. Starost 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 Dozvoljen 200 195 190 185 180 175 170 165 160 155 150 Normalan 130-170 127-166 123-162 120-157 117-153 114-149 110-145 107-140 104-136 101-132 96-124 Hroni#na stanja organizma: še!er.gss. epilepsija. bronhitis U planine sa decom Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama? Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi. te prema njima odredite planinarski uspon. ako svoj cilj postavljate po svaku cenu. Kasnije !e štošta nauciti. Zapamtite.yu od sr#anog udara usled preoptere!enja srca. Oni !e zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. zaustavila i vratila. astma. Slobodno vodite decu u planine. Naredna tabela vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Priroda Trudite se da vam se u prirodi ne desi ništa loše. Jako je bitno da zapamtite da su deca nestašna. ali pri tom ra#unajte na njih kao na ravnopravnog #lana planinarske ture. a sa vama su deca. nesvesna opasnosti u planinama. nedovoljno uporna. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls ve!i od dozvoljenog. a iznad svega. ali brižno doprinosite priodi i budite joj ljubazni cuvar! Šuma Planinarski savetnik strana 24/25 . rade samo ono što im je zanimljivo. mudrost. Optere!enje srca se vidi kroz puls.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. Uskladivanje želja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Ako su deca dovoljno motivisana mogu iza!i i na viši vrh. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlažu. nejaka. priuštite sebi odmor i izbegavajte taj intenzitet napora. ali deca nisu obu#ena za uspone u visokim planinama. smernost. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote.

U vašoj vazi ili herbarijumu ono ne služi ni vama ni planini. i zato. Mislite na potrebe šumskih stanovnika. Za obnovu uništenog gorskog rastinja #esto je potrebno i nekoliko stotina godina. Na primer. Ako ste baš naumili da ga trajno zapamtite . Znajte da i životinje oboljevaju od stresa. možemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica. To rastinje se teško sadi i obnavlja. a koja je tzv. U vezi sa poslednjem. a sa druge strane. te da vam od njih može pretiti opasnost. možete se izložiti opasnosti od zaštitni#ki raspoložene majke neke opasne zverke. Ponašajte se normalno. Konacno. Naravno to ne zna#i da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. vodite racuna o tome da šumski rasadi predstavljaju složen ekosistem. Znajte da pri begu divlja# upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za život. U istom periodu mladunci #ine prve korake. Planinarski savetnik strana 25/25 . Ako se "šunjate" iznenadi!ete neko nedužno stvorenje. moderna civilizacija je dinami#na. PA. ako ste u šumi zimi. je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako može ugroziti. transport stabala. oluje. ako ve! postoji staza. u tom periodu zaobilazite cestare. onhih vidljivih i onih nevidljivih. Zato: nemojte se kretati pre#icama preko rastinja.snimite ga kamerom ili foto aparatom. Gorsko rastinje Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice šume.org. kako se to #esto misli. HODAJTE PLANINAMA SRE#NO I SA UŽIVANJEM. možemo izbegavati lomljenje malih stabala i žbunova. jer kretanje pre#icom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja. Postoje. Mislite i na to da se u šumama odvijaju šumski radovi (se#e. Neka se i drugi njemu dive. ili pošumljavanje. neka ga uo#e i neka im ulepša planinu. $ovek može mnogo toga uraditi brzo. Sa jedne strane vi ugrožavate mladunce i porodice gorskih životinja i ptica. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. poplave. gradnja šumskih puteva). Konacno. Normalan razgovor i šuštanje pri hodu otkriva vaše postojanje životinjama.gss. I zapamtite: gorsko cve!e nigde nije tako lepo kao u gori. Vidite li da je ona pravo #udo prirode i izdržljivosti. mlado rastinje.Gorska Služba Spasavanja – Stanica Beograd www. pa budite umereni u branju šumskih plodova. erozivni jarak. I VRA#AJTE SE KU#I SA LEPIM USPOMENAMA. Neki od faktora na koje pojedina#no ne možemo uticati su suše. te se one na vreme postave na oprez i lagano se uklone. velike jele i svoje pse vodite na povodcu. #esto neoprezno i na štetu svog okruženja koga postane svestan tek kada je za to kasno. te da su šumski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. zapamtite da hod u tišini nije poželjan. Za razliku od toga. Procesi koji se u šumama odvijaju su veoma spori. Podmla"ivanje šume. Posmatrajte ovu floru druga#ijim o#ima. Divlja! Period od marta pa do kraja juna je vreme ra"anja mladunaca raznih vrsta planinskih životinja. grad i drugo. Znajte da se panika životinje pove!ava sa iznenadnoš!u njenog susreta sa vama.yu Šume stare i oboljevaju. Njihova svrha je zaštita od erozije. saznajte gde su hranilišta za životinje i nadaleko ih izbegavajte. medutim i stvari koje možemo u#initi. Zapamtite da je opasnost dvostruka. Zato neka ostane tu.