You are on page 1of 42

Branko Miljkovi

VATRA I NITA
PESME
Izbor i predgovor Petar Dadi

LAZA KOSTI
Oprosti, majko sveta, oprosti to naih gora poalih bor.

Da li emo je nai u povratku noi u povratku cveta, u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoi od nae ei i mrtvog anela gde se skamenila mora Lice svih doba u oekivanju vatre da l e moi da sauva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvee u smrti tvojoj zanoi O pusti vali i alosna mora Koji su predeli u tvom srcu sada? Mrtva je a negde jo traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mranih nada U pustinji si to u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tiini slepe je oi slute Santa Maria della Salute

TIN

S druge strane groba iva zvezda kuca I zapaljeni vetar na poetku dana sniva No u mome glasu vie ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko iva Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zato smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okree oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tiina zla Najzad sam dovoljno mrtav nita me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema ta da se voli Neka nie cvee iz prokletog tla

MOMILO NASTASIJEVI

Umesto zvezde slavuj iz nekog zida to se od nje razlikuje tek oblikom i matom. Predeo kome sam se privoleo, platom uva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika udna neujna iznad gorja razmeta predmete u prostoru i staje kad zapljusne tajna maramorja sred morja: dozivano nedozivano ta je? O nena maglo koja me izdvaja, evo vraam se ist na svoje prvobitno mesto. Tiino u svetoj senci to snove moje vaja hoe li primiti to telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatoenik odbegle tajne i svoje krvi.

GORAN

No suvie velika za moje zvezdano elo u nekim umama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pele sleu na le koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepenitem Moj je zavren dan. Al se na poinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe item

Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima puta kojim bi do mene mogli doi Ko prolee koje zaboravi da cveta sad leim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najvea moja noi!

SONET
Ti prostori me uasavaju Paskal

Prostor koji niim ne podsea na sebe pticama pomeran, vetrovima slian, sam u sebi, sam za sebe, niemu vian, veiti poetak uasan, bez potrebe. Prostor jezikom trajanja preprian i pretvoren u venost koja nikom ne treba, venost za prokletstvo, koje budno vreba pod sveom humkom plen svoj nepomian. Zaboravimo mrano poverenje sebe sa sobom u strano podozrenje prostori se rue i crna nailazi plima. U krtosti tiine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatonici poetka pod kamenom to ime ima.

TRIPTIHON ZA EURDIKU I

Na ukletoj obali od dana duoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni elik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Jo mi smrt u uima zuji No s ove strane meseca esto ogrezne U nepotrebne istine i oduevljena klanja. O, ispod koe mlaz krvi moje ezne no s one strane meseca, no vianja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li u iznenaditi tajnu smrti, ja rtva. Gorka suza u srcu. Na krunom vetru sam. Nikad da se zavri taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva. II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voe otrovno raste, sioh, tamo gde uskoro no e pokrasti sazvee suza koje e u oku mi zriti. O, u slepoonice se svoje nastaniti. Evo me bez odbrane ispred strane samoe. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoe. Lice bez oiju na pustom zidu biti. 7

Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleu oko moje glave. Neka mi elo bude naeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III No to su zvezde. Iz moje zaspale glave izlee ptica. Izmeu dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomau kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica. Izgubio sam te u noi podzemnoj daleku ja divlji lovac zvezda krivotvoreno suoen sa neistinom, nepomirljivi spava uoen od sudbine, ja ije suze sada niz tue lice teku. Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenoga cilja. Svuda u svetu uasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada Oblaci puni ptica i budueg bilja.

PROPOVEDANJE LJUBAVI
(XIV PEVANJE IZ TRAGINIH SONETA)

Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovrava se dan u njenoj zahvalnosti Slino muzici slino praznini, spokojem. Ona e sauvati namere moje i tvoje I vaskrsnue mrtve roendane po milosti. U podnoju vetra nemerljiva sen oholosti Nestae u pepelu onih to vie ne postoje. U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, Minula enjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji jo doao nije, Ko granu koja se izduuje u uzaludan um Neka me nedostojnog vetar obavije.

SUNCE

Ovo e se neizvesno kretanje zavriti suncem. Oseam to pomeranje juga u svome srcu. Majuno podne se ruga u kamenu, varnica to e osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve to bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka. Ne, nee se otrovom to putovanje zavriti. Neki e svemir ponovo da nas stvori. Makar slepog lica i mranog srca re pravu izgovori. U kamenu spava malo sunce to e nas osvetliti. uje li zvezdani sistem moga krvotoka! Ponavljam: neki e svemir ponovo da nas stvori makar slepog lica i mranog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

10

ODBRANA ZEMLJE

U srcu ljubav jaa od smrti U glavi misao vea od glave I to je odbrana zemlje Strani su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako ivi klonu I to je odbrana zemlje Velika re ni iz srca ni iz glave Ve iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namueno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana zemlje

11

SVEST O PESMI

Mene niega vie nije stid. Klonu sunce preko svega. eljan plod pun je noi. Glas, to sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu uvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepe no na slobodi. Otkud ta mo da sebi odolevam, a ne odolee vinogradi rodni! Je li to udna elja da se ivi bez sebe? elja za pesmom bez pesnika? Od prolosti i zaborava vreme to se divi izdajstvu moga zaustavljenog lika? Da li to znai rei promeni: neu! I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe ivotinjama i cveu i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noi mene nije stid to pevam iz zida lepe no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Bleti zid na kraju puta to nikud ne vodi.

12

Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivim toj rei iju posedujem mo da je kaem. Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom rei skrivim pod elom mi poledica i dan poraen. Re krv! najlepa re koja se ne sme. A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoi! Moda izvan moga srca i nema pesme, jer krv je vanvremena mastilo bez moi. Re udnja! jedina jo smisao ne nae; I ptica u paklu kroz tunu mi glavu. O gorko more za moje bele lae kroz ispisani predeo i verbalnu javu! Re smrt! hvala joj to me ne spreava da otputujem u sebe ko u nepoznato, gde ako ne naem sebe i smisao to spasava nai u svoga dvojnika i njegovo zlato. Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivim. Re smrt! hvala joj to me jo ne prei da volim samog sebe i da se divim svojoj ljudskoj moi da izgovaram rei. Verujem, da bih mogao da govorim da izaem iz sebe s nadom na povratak, makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt do istinskih vrata. U pogrenom rasporedu rei uteno vreme moda u nai. Ili u otkriti kako je besciljno ljubim ko kia, kao vreme, ko onaj to menja rei a ne svet skroviti.

13

Verujem, mada bez nade ui mora u no, u zaborav kroz koji se prostirem, ta pesma bez zaviaja, ta ptica bez gora, da smrt svoju ne izdam, da ivim dok umirem. Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, gde je cvet, da l tamo gde mirie sa ruba sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet? Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne moe da je zameni. Ona je sve to mi osta od nepovratnog dana, Praznina to peva i mir moj rumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slae, kroz krv eta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za leima mi cveta. 1957.

14

FRULA

Groznice nene poremeenog cveta Sluti. Gle, bilju klanja se opet. Tragom pjanog juga i iezlog leta Pouri, opevaj pre praznika svet. Ponovi dan zbog nezahvalnog tela to suncu uzvraa senkom i pesmu kvari. Vrati oveku usamnjenom pticu: Pod praznim nebom plau sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi ula pesmom da ne venu U noi tela. Nek bude sve manje Vidljivog da ostvari uspomenu. Prazni mi koleno i uzima srce uri, krug opevaj, nesreu prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plau sokolari.

15

ZOVA

Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cvee nas ogovara; uma se prikrada Naoj nakaznoj samoi. Nema tajne. Svirala se ruga. Rugoba i enja Izjednaie se pred kraj leta. Sjajne Zablude vatre nita ne savlada, Intrige sunca u plodovima glasnim. Sirene biljne pustolove mame I ine svet smenim i opasnim. Rei su izdajstvo; truljenje sunca vajnu Slast ploda kukavilukom oznai. Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu Kazae ponoru bezvuno pomrai.

16

UTVA

Daj nesanicu grane s koje slete Zvuno u dane poslednje i tune Zlatokrila koje ne mogu da se sete Crne ume iza glavobolje rune. U tvrdu zemlju da l odlete uplja Od neba, prazna kao sve to traje? Vatra koja te vidi bie skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok peva u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprolet gore. Odlete tragom izdajnike sree, Od bleska srca rukom sklanjam lice. Ne kuni vodu izgoreti nee, Udahnuo te kamen krilatice.

17

TAMNI VILAJET

Tuom su pesmom oarani. Teka Neverstva kriju u srcu to strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greka Plaena vienim uasima slepim. No umesto oka lukava vatra nudi, Al stoje kuni u istroenom vazduhu I slede vidljivost razliito ljudi, Biljke i zvezde podmiene u sluhu. Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava; Samo su slabi izvan opasnosti. U zloin je umean i onaj ko spava. Nikoga nema da jakima oprosti to sioe u tamni vilajet i zlato Koje se ne moe uzeti otkrie. to god da ini zlo ini jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve vie.

18

RASKOVNIK

To je nekakva ( moe biti izmiljena ) trava za koju se misli da se od nje ( kad se njome dohvati ) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.
Vuk St. Karadi

Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepi od praznika obian dan bude. Iznesi blago iz lanih ostava, Iz izmiljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvri put u rei, u riznicu golje. Oko zahodi sa suncem, ne srce. Osvanu Varka, rekavi: hajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uu u tue srce ako su otvorili svoje, Putnici vrlim li morem, gorom li sanom. Otvori semenku u kojoj neno ami Zaboravljeno prolee. Otvori Kamen to preuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, oveku i zori.

19

POHVALA BILJU
( V PEVANJE )

Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja nie Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Nala si pod zemljom moju glavu bez tela to sanja istinski san Zvezde poreane u mahunu Sve to je stvoreno pesmom i suncem Izmeu moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noi Koja me ini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo to nie iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji aneli slini insektima I moja krv to vezuje kiseonik i vreme

20

POHVALA SVETU

Ne naputaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne uinite nikakvo zlo vodi Ne posvaajte me sa vatrom Pustite me da koraam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja ivi od vazduha Glas moj ispruen kao ivac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Moda emo jednom moi Da to to kaemo dodirnemo rukama Ne naputaj me svete Ne idi naivna lasto

21

PRELID ( II )

O hladna vatro koja izgara Svud oko mene a dan ne stvara Ne znaju kue gde odoe ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih pono puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi to mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice I nastave ivot kriomice

22

BOL I SUNCE (I)

Sunce koje podgreva u novom Svetu stare lai o seljenju praha Naa je nada oajna i plaha Na pakao poe pesmom labudovom. Ti to nas ne razlikuje a osvetljava Slikama od jue, danas van vremena, U pustinju se pretvara svet koji spasava Zalud ptice krue oko tvog imena. O, stub sunev zanet beulnom muzikom Ubija nas snom o savrenstvu, slikom Pustinje to oisti sunce od vremena I belih svetlosti ula to nam srce kradu. Hvalite sunce koje osvetljava bez promena Suprotne stvari zavaene pojave oajnu nadu.

23

BALADA
Ohridskim trubadurima

Mudrosti, neiskusno sviu zore, Na obine rei vie nemam pravo! Moje se srce gasi, oi gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! to je visoko iezne, to je nisko istruli. Ptico, doveu te do rei. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuem smo srcu svoje srce uli. Isto je pevati i umirati. Sunce je re koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noi, tim crnje. Upamti Taj pad u ivot ko dokaz tvom aru. Kad mastilo sazre u krv, svi e znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jai e prvi posustati! Samo nitkovi znaju ta je poezija, Kradljivci vatre, nimalo umiljati, Vezani za jarbol lae koju prati Podvodna pesma javom opasnija. Onesveeno sunce u zrelom vou e znati Da zameni poljubac to pepeo odmara. Al niko posle nas nee imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati.

24

Smrtonosan je ivot, al smrti odoleva Jedna strana bolest po meni e se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati.

25

MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako. Zagledani svi su u laljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima ivimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noi mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpoine. Putuj jo dok ima sveta i saznanja: bie lep od praine spoznae prah i sjaj. Oslepi svojim koraajui putem, al znaj: lano je sunce, istinita je njegova putanja. Nek trgovci vremenom plove sa voskom u uima, ti smelo sluaj kako pevaju pustinje, dok klee bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje. Praznino, kako su zvezde male! Tvoj san bez tela, bez noi no, pridev je istog sunca pun pohvale. To to te vidim je l moja il tvoja mo? Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnost od isog zlata! Svet nestaje polako, tuni svet. Ko e nae srce i kosti da sahrani tamo gde ne dopire pamenje, pokret gde nas ne umnoava i ne ponavljaju dani! Iupajte mi jezik i stavite cvet: poinje lutanje kroz svetlost. Rei zaustavi! Sutra e sigurno i kukavice moi ono to danas mogu hrabri i p r a v i 26

koji su u prostoru izmeu nas i noi nali divne razloge drugaije ljubavi. Svet nestaje. A mi verujemo svom estinom u misao koju jo ne misli niko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pomea se more i oglasi rikom.

27

PESNIK

On poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, vrtove u kojima rastu rei i puteve od rei do nade. Odnese ga put niz svet, odnese ga avo meu rei, da se udvara svojoj vlastitoj senci, da peva u lanom vrtu: trice i kuinu svoje arobne meseine, pseu ruu i svoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvaen iz tueg oka, da vrati no u ime nenosti.

28

MORE ZA RADNIKE

Dok se u tvojim stihovima dosauju rei beznadene i na smrt osuene, ovo je more poema koja se ne ustruava. Njene su metafore plovne, opasne, urnebesne i umiljate, sasvim fotogenine. Moda bi ti ukrao njihovu so i uinio ih bljutavim ali pred morem ti si nedostojan. More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno rimuje se ime god stigne, iako nevino srodnosti zbog svoje nadarenosti. Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama. More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi i mornare koji koriste opasnosti to im prua dok ne zalutaju i posle. More ne voli one koji mu se udvaraju kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno. More, ako voli, voli radnike na odmoru koji tri noi ne spavaju dok dou do mora; a kad dou, kau: lepo nae more, poure da pocrne i da se vrate kuama.

29

KRITIKA METAFORE

Dve rei tek da se kau dodirnu se I ispare u nepoznato znaenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina re A pesma se pie samo zato Da ta re ne bi morala da se kae Tako rei jedna drugu ue Tako rei jedna drugu izmiljaju Tako rei jedna drugu na zlo navode I pesma je niz oslepljenih rei Ali je ljubav njihova sasvim oigledna One ive na raun tvoje komotnosti Sve su lepe to si nemoniji A kad iscrpe sve svoje snage kad umre Ljudi kau: bogamu kakve je taj pesme pisao I niko ne sumnja u re koju nisi rekao

30

POEZIJU E SVI PISATI

san je davna i zaboravljena istina koju vie niko ne ume da proveri sada tuina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lano kretanje je najbre sada pevaju mudrost i ptice moje zaputene bolesti cvet izmeu pepela i mirisa oni koji odbijaju da preive ljubav i ljubavnici koji vraaju vreme unazad vrt ije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednog dana tamo gde je bilo srce stajae sunce i nee biti u ljudskom govoru takvih rei kojih e se pesma odrei poeziju e svi pisati istina e prisustvovati u svim reima na mestima gde je pesma najlepa onaj koji je prvi zapevao povui e se preputajui pesmu drugima ja prihvatam veliku misao buduih poetika: jedan nesrean ovek ne moe biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne ume da slua pesmu sluae oluju ali: hoe li sloboda umeti da peva kao to su sunji pevali o njoj

31

EPITAF

Ubi me prejaka re

CVET

Evo cveta dovoljno smelog da mirie Na praznom mestu i u uspomeni

32

ORFIKO ZAVETANJE

Ako hoete pesmu Siite pod zemlju Al pripitomite ivotinju Da vas propusti u povratku Ako hoete pesmu Iskopajte je iz zemlje Ali se uvajte njenih navika Njenog podzemnog znanja Rei imaju duu gomile Razneuje ih prostatvo i gugutka Ali opasnosti prevaziene metaforom Na drugome e mestu zapevati opasnije

33

PRIJATELJU PUTNIKU Kroz tue srce vodi pravi put Ko drugaije putuje nailazi na tamu O dokle li e tuan stii Taj to vie nema ta da kae Uzalud uene vatre s visoka ela Slepac zna krai put do zore I predeli nepokretni kao nada Sriu svoje ime na njegovoj usni

34

PRIJATELJU PESNIKU
Tanasiju Mladenoviu

Srean ko ispisujui pesme i posvete Izbegne njihovom prejakom smislu razumljivosti pogubnoj udovitima lepote noi beloga stiha Bolesnoj vatri koleri ravo voljenoj rei Srean ko ivi posle svega to je rekao Srean ko izae iz opevane ume ko prebrodi opevano More i opta mesta od svega stranija Srean ko svoju pesmu ne plati glavom Ali suvie veta pesma emu koristi Ona sve izvrda gornji i donji svet slae ednoga te preko vode prevede Ismeje ravnoteu kao to papagaj opsuje nebo

35

DOK BUDE PEVAO Dok bude pevao ko e Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosi Siromatvu jasnoe U susret jetkom vou I podsmeljivoj rosi Dok bude pevao ko e Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoe I no se tobom ponosi Ali dok peva ko e Tvoje breme da nosi

36

VESELA PESMA

Ne verovati i dalje osta greh Jo nam crtaju ibom po leima raj Najzad je vreme da prasnemo u smeh Mokrei na svoje rane i njihov sjaj Od srebroljublja ko je postao srebren Onaj sam to oluje boluje uspeno Jo nije no jo vidim sebe A sve to peva mora da je greno Voli iz mrnje dok pesma nas spasava Plaljivih rei i turoga klasja Sunce je mrak koji nas osvetljava Obasjaj oh obasjaj

37

ZLA SVEST

Videh li u nasilju preruenu sreu Il tri puta dat sebi i tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste mi darovali Knjiga koja se ita pri svetlosti munje Zatim zloin u slavu sunevog izlaska Sve je to gromom zapameno I svetlou koja me smrzava Pa hoe li mi onda biti oprotena Moja neumena ljubav moje vreme Koje me vie opijalo negoli hranilo Moja tuna glava koja me izgubila

38

PROMENI SVOJU PESMU Razgovor koji sve je obuhvatio inio je preljubu. Promeni svoju pesmu! Rad trgovanja duha stranog moreplovca: Hoete li da vam prodam svoju no? Dolazi istina, bie mnogo mtvih Nova pobonost ve je izmiljena. Nemojte se nikad koristiti slobodom I biete slobodni: krv se ispisala. Nad predelom bez nade sunce je vee; Tu nie udesni cvet glave: glavobolja, Sama sebi dovoljna, otcepljena od sveta. Tamo se od ljubavi umiralo dok se ljubilo! Promeni svoju pesmu. Zar emo izdrati Muziku kada nas bude darovalo vreme, Brzinu koja se svemu ruga I cvet kome je koren dozlogrdio!

39

OAJNA PESMA

Polet je nasilje nedoueni dane; Nebo je dato pod napolicu lai. Kuda u? ta u? svuda me no trai; Psi me recituju i gluve poljane; Cvet i ptica uhvaeni su u lai! Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noi kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj piu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno ubre uz sjaj nepogode. Duo, ivotinjo koju prati seta, Upoznaj nas s mrazom koji pie pesme; umo teka rimo nakraj bela sveta, Zar zlo pobeeno ni zapevati ne sme Pred novim zlom koje poinje da cveta?! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo ta rei to bi bilo jasno I oveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunue asno.

40

ZAJEDNIKA PESMA Odve smo mladi pa nam peva znanje Odve zaljubljeni da bismo iveti znali Odve matoviti za svetlosti danje Jedemo sve to leti nismo pali Sve smo bogatiji to imamo manje Nepravda ima pesnikoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju ara Ptica ko dosetka nad njima krstari Pogreno uzeta re jedna uda stvara Neitak svet Pevamo ne brinui za smisao i red Bolest nau lee poreenja smela I tako pobeujemo gorinu i jed Dok smean cvet i neoprezna pela Pretvaraju vreme u opori med Ne trebaju nam misli da ivot ublae Ko pliva niz stravu verni smo neveri Od pravog puta lutanje nam drae Ne merimo jer no zakida na meri I jasnost vie nema ta da kae Neitak je svet Mi pevamo da se postide roboti Tupoglavci dovreni za nameru svesnu Protiv svega smo to hoe da kroti I mada vie voli borbu nego pesmu Nae nas srce jo ne osramoti 41

PESMA ZA MOJ 27. ROENDAN

Vie mi nisu potrebne rei, treba mi vreme; Vreme je da sunce kae koliko je sati; Vreme je da cvet progovori a usta zaneme; Ko loe ivi zar moe jasno zapevati! Verovao sam u san i u nepogodu, U dve noi bio zaljubljen nou, Dok jug i sever u istome plodu Sazrevaju i cvokou. Sanjajui ja sam sve praznike prespavao! I grom je pripitomljen pevao u staklu. Ne rekoh li: vatru vrti na mesto pravo, A poljupcu je mesto u paklu. I hlebovi se pod zemljom koluju; Ja bih se eleo na strani zla tui; Pa ipak, po milosti istorije, Povraajui i ja u u raj ui. Za prijatelje proglasio sam hulje, Zaljubljen u sve to peva i kodi. Dok mi zvezde kolena ne naulje Moliu se pobonoj vodi.

42