P. 1
TumaČenje Svetog EvanĐelj Po Mateju

TumaČenje Svetog EvanĐelj Po Mateju

4.33

|Views: 4,136|Likes:
Published by api-3833363

More info:

Published by: api-3833363 on Oct 18, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2014

pdf

text

original

Sveti Teofilakt Ohridski TUMAČENjE SVETOG EVANĐELjA PO MATEJU

UVOD PRIREDjIVACA PREDGOVOR PRVA GLAVA DRUGA GLAVA TRECA GLAVA CETVRTA GLAVA PETA GLAVA SESTA GLAVA SEDMA GLAVA OSMA GLAVA DEVETA GLAVA DESETA GLAVA JEDANAESTA GLAVA DVANAESTA GLAVA TRINAESTA GLAVA CETRNAESTA GLAVA PETNAESTA GLAVA SESNAESTA GLAVA SEDAMNAESTA GLAVA OSAMNAESTA GLAVA DEVETNAESTA GLAVA DVADESETA GLAVA DVADESET PRVA GLAVA DVADESET DRUGA GLAVA DVADESET TRECA GLAVA DVADESET CETVRTA GLAVA DVADESET PETA GLAVA DVADESET SESTA GLAVA DVADESET SEDMA GLAVA DVADESET OSMA GLAVA

2

Uvod na Tumacenje od Svetog Teofilakta Ohridskog - Monasi Visokih Decana Tumacenja Svetoga Evandjelja i apostolskih poslanica od blazenog Teofilakta Ohridskog bila su gotovo devet stotina godina najomiljenija i najcitanija tumacenja Svetog Pisma medju pravoslavnim hriscanima Vizantije, Srbije, Rusije i Grcke. Svojom celovitoscu, otackim autoritetom i jednostavnoscu izraza, ova dela postala su nezamenjivi prirucnici svakom hriscaninu koji zeli da se upozna sa dubljim znacenjem Hristovog Evandjelja. Ona nam omogucavaju da Sveto Pismo Novoga Zaveta razumemo onako kako su ga razumevali Sveti Oci, u duhu pravoslavnog Predanja i upucuju nas na prakticno ispunjavanje evandjelskih zapovesti. Blazeni Teofilakt ziveo je i pisao u vremenu kada se Vizantijsko Carstvo nalazilo na istorijskoj prekretnici. Rodio se u Halkisu, na grckom ostrvu Eviji, izmedju 1050. i 1060. godine. Prvu polovinu svoga zivota proveo je u carskom gradu Konstantinopolju, gde se obrazovao kod najboljih ucitelja knjizevnosti i ritorike toga vremena. Ubrzo je rukopolozen za djakona Velike Crkve i kao takav stekao slavu velikog propovednika i poznavaoca svetootacke literature. Teofilakt je bio pravi izdanak visokorazvijene vizantijske duhovne kulture i s pravom je dobio nadimak "ucitelja ritora". U zvanju djakona proveo je duze vremena, posto Patrijarh nije zeleo da ostane bez tako darovitog pomocnika i saradnika. Ipak, 1081. godine Teofilakt je izabran za prvojerarha Ohridske Arhiepiskopije, koja je u to vreme bila pod jurisdikcijom Carigrada. Posto se vec bio navikao na prefinjenu intelektualnu i duhovnu atmosferu prestonice, blazeni Teofilakt se u novoj sredini susreo s nizom poteskoca. Njegova nova pastva bila je gruba i neobrazovana, a pored toga, ubrzo je dosao u sukob sa raznim jereticima, kojih je tada u tim krajevima bilo mnogo. Bogumili[1] su vec posvuda bili posejali seme svoje zablude i podsticali su narod protiv Pravoslavne Crkve i Arhiepiskopa. Zato je blazeni ulagao veliki trud u prosvecivanju naroda, postavljajuci mu za pastire dostojne muzeve koji su narod ucili pravoslavnoj veri i poboznosti. Negde u to vreme pisao je, na zahtev princeze Marije, svoja poznata Tumacenja Evandjelja i Poslanica, jednostavnim i prostim jezikom koji je bio svima razumljiv. Tada je napisao i zitije Sv. Klimenta Ohridskog. U izboru kandidata za svestenstvo rukovodio se prevashodno njihovom poboznoscu, cistotom zivota, a posebno je posvecivao paznju njihovoj ucenosti i krasnorecivosti. Nije dozvoljavao da se crkveni cinovi dobijaju na osnovu bogatstva i plemenitog porekla. Kada je jednom prilikom skopski duka trazio od njega da rukopolozi za episkopa jednog njegovog prijatelja, blazeni mu je hrabro odgovorio: "Ne prilici tebi, moj gospodaru, da se mesas u takvo veliko delo koje treba vrsiti u strahu, niti meni da lakomisleno predajem bozansku blagodat." Ipak, arhiepiskop Teofilakt je izbegavao rigorozne mere i uvek se starao da neposlusne zadobije krotkim savetom i ocinskom ljubavlju. Pored toga, mnogo se trudio i u borbi protiv latinske jeresi. Njegova poznata "Rasprava o zabludama Latina" napisana je samo nekih pedesetak godina nakon razmene anatema izmedju Carigradske i Rimske Crkve 1054. god. Ona se odlikuje objektivnim i trezvenim tonom iz kojeg provejava zelja da se medjusobne nesuglasice prevazidju u duhu pomirenja, ali ne i laznog kompromisa sa neistinom. Posebno je isticao opasnost dodatka filioque u Simvolu Vere, kao i drugih novotarija koje su ugrozavale jedinstvo Istocne i Zapadne Crkve. Blazeni Teofilakt je zajedno sa svojim vernim narodom prolazio kroz sva stradanja trudeci se u obnovi porusenih i popaljenih crkava. Zato je bio omiljen medju prostim narodom, koji je iako neobrazovan posedovao iskrenu poboznost i ljubav prema svome arhipastiru. 3

Blazeni se upokojio oko 1107. godine, nakon trideset godina pastirstvovanja Ohridskom Arhiepiskopijom. Blazeni Teofilakt Ohridski, ostao je upamcen kao uvazeni crkveni ucitelj. Njegovi spisi nasli su svoje casno mesto medju spisima drevnih Svetih Otaca i ucitelja Crkve. Tumacenja Bl. Teofilakta predstavljaju svojevrsnu sintezu svetootackih tumacenja Evandjelja. U njima se on posebno oslanjao na ucenja Sv. Jovana Zlatousta i Sv. Fotija carigradskog. Zato se moze s pravom reci da njegova Tumacenja nisu tolsf odraz njegovog licnog misljenja koliko su izraz sabornog svetootackog razumevanja reci Bozje. Duhovni opus blazenog Teofilakta obuhvata pomenutu "Raspravu o zabludama Latina", zatim preko 130 pisama nekoliko beseda (na Krstopoklonu nedelju, na Vavedenje Presvete Bogorodice, pohvalno slovo caru Aleksiju Komniiu, slovo o mucenickom stradanju tiveriopoljskih mucenika), prirucnik o vaspitanju i, konacno, njegova tumacenja Svetog Pisma Starog i Novog Zaveta: Tumacenje prorockih knjiga pet malih proroka (Osije, Avakuma, Jone, Nauma i Miheja), Tumacenje cetiri Evandjelja (tzv. Blagovesnik), Tumacenje Dela Apostolskih, Tumacenje Sabornih poslanica, kao i Tumacenje poslanica Sv. apostola Pavla. Ovaj prevod Tumacenja Svetoga Evandjelja od Mateja predstavlja jedan skromni pokusaj da se pred citaoca iznese pomenuti svetootacki tekst na savremenom srpskom jeziku. Prevod je uradjen po grckom izvorniku iz 123. toma Minjeove Patrologije. Pored starogrckog teksta korisceni su i savremeni prevodi na grcki, ruski i engleski jezik. Srpski tekst Evandjelja preuzet je iz najnovijeg sinodskog prevoda
NAPOMENA:

1. Bogumili su bili clanovi verske sekte koja se u 10. veku pojavila u Bugarskoj, a potom se prosirila po celom
Balkanu i medju slovenskim narodima. Bogumilstvo je nastalo kao rezultat mesavine istocnjackih dualistickih jeresi (manihejstvo, pavlikijanstvo) i pokusaja da se reformise Crkva u Bugarskoj. Osnivacem bogumilske jeresi smatra se izvesni "pop Bogumil". Ziveli su strogim podviznickim zivotom, odbacivali ikone, jerarhiju i svete tajne. Posebno su se borili protiv posta, monastva, pottovanja svetitelja, casnog krsta, ikona i svetih mostiju. U 12. veku je ova sekta u Bugarskoj vecinom iskorenjena

Predgovor Blazenoga Teofilakta Tumacenju Svetoga Evandjelja od Mateja 4

Bozanstveni muzevi koji su ziveli pre Zakona nisu se ucili iz spisa i knjiga, vec su imajuci cist um, bili prosvecivani svetloscu Svetoga Duha. Oni su na taj nacin sticali poznanje volje Bozje, jer im je govorio sam Bog, licem u lice. Takvi su bili Noje, Avraam, Jov i Mojsej. Ali, kada su ljudi postali slabi i nedostojni da ih prosvecuje i poucava Sveti Duh, covekoljubivi Bog dao je Pisma kako bi se barem preko njih podsecali na volju Bozju. Tako je i sam Hristos licno govorio apostolima i poslao im blagodat Svetoga Duha za ucitelja. Ali, buduci da su se potom pojavile jeresi koje su pocele da kvare nase obicaje, On je blagoizvoleo da se napisu Evandjelja kako mi, uceci se iz njih istini, ne bismo bili zavedeni obmanom jeresi i sasvim pokvarili svoje obicaje. Dao nam je cetiri Evandjelja, verovatno da bismo iz njih naucili cetiri osnovne vrline: hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost; hrabrost, kada Gospod govori: "Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duse ne mogu ubiti";[1] mudrost, kada nas opominje: "Budite, dakle mudri kao zmije...";[2] pravednost, kada nas uci: "Sve, dakle, sto hocete da cine vama ljudi, tako cinite i vi njima"[3] i celomudrenost kada nam daje do znanja da: "Svaki koji pogleda zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu s njom u srcu svome".[4] Osim toga, imamo cetiri Evandjelja, jer su oni stubovi sveta. Buduci da je svet podeljen na cetiri strane: istok, zapad, sever i jug, treba da postoje i cetiri stuba (na kojima on pociva). I konacno, cetiri Evandjelja postoje jer se ona sastoje od cetiri dela: dogmatskih ucenja, zapovesti, upozorenja i obecanja. Onima, koji su poverovali u dogmate i odrzali zapovesti, Bog obecava buduca blaga. Dok se onima koji nisu poverovali dogmatima i nisu sacuvali zapovesti, obecavaju buduca mucenja. Evandjeljem se naziva, jer nam donosi blage i radosne vesti - oprostaj grehova, opravdanje, uzlazak na nebesa i usinovljenje Bozje. Objavljuje nam da sve ovo mozemo lako zadobiti. Mi se nismo ni potrudili u sticanju ovih blaga, niti ih zadobijamo vlastitim trudom, vec smo ih se udostojili blagodacu i covekoljubljem Bozjim. Evandjelje od Svetog Mateja Postoje cetiri evandjelista, od kojih su dvojica, Matej i Jovan, iz sabora dvanaestorice apostola, dok su druga dvojica: Marko i Luka od Sedamdesetorice.[5] Marko je bio Petrov sledbenik i ucenik, a Luka Pavlov. Matej je prvi od svih napisao Evandjelje, osam godina posle Hristovog Vaznesenja, na jevrejskom jeziku, za Jevreje koji su poverovali u Hrista. Neki govore da ga je Jovan deset godina nakon Vaznesenja preveo s jevrejskog na grcki. Marko, koji se ucio od Petra, sastavio je Evandjelje deset godina posle Vaznesenja. Svoje Evandjelje Luka je pak napisao petnaest godina, a Jovan Bogoslov trideset i dve godine posle Vaznesenja. Prica se da je posle smrti svojih prethodnika Jovan zatrazio da mu donesu tri Evandjelja da bi ih pregledao i prosudio da li su istinito zapisana. Kada ih je video, pohvalio ih je kao verodostojna. Sve ono sto su ostali evandjelisti izostavili, on je dopunio, a ono sto su ukratko spomenuli, on je razradio u svom posebnom Evandjelju. Zato je i poceo od bogoslovlja, jer posto ostali nisu nista govorili o predvecnom postojanju Logosa Bozjeg, to je on o tome bogoslovstvovao, kako se ne bi mislilo da je Logos Bozji obican covek, to jest, bez bozanske prirode.[6] Matej, opet, pripoveda samo o Hristovom zivotu u telu, jer je pisao Jevrejima. Njima je bilo dovoljno da saznaju samo to da Hristos vodi poreklo od Avraama i Davida, posto se Jevrejin koji je poverovao zadovoljava kada cuje da je Hristos iz roda Davidovog. Mozda se pitas: "Zar nije bio dovoljan jedan evandjelist?" Poslusaj, dakle jedan je dovoljan, ali da bi se istina potpunije objavila, Bog je blagoizvoleo da Evandjelje napisu cetvorica. Kada pogledas ovu cetvoricu, koji niti su bili sabrani na jednom mestu, niti su zajedno sedeli jedan sa drugim, vec su 5

bili medjusobno udaljeni, a opet su pisali o istim stvarima kao iz jednih usta, kako mozes, a da se ne zadivis istini Evandjelja i ne kazes da su zaista govorili po nadahnucu Svetoga Duha? Nemoj mi govoriti da se u svemu ne slazu, jer ako se i ne slazu u nekim stvarima, zar jedan od njih govori da se Hristos rodio, a drugi da nije? Ili, mozda jedan govori da je vaskrsao, a drugi da nije? Ne bilo toga! Oni se slazu u onome sto je od opsteg znacaja. Ako se, dakle, ne razilaze u vaznijim pitanjima, zasto se onda cudis ako ti se ucini da postoji razlika u onom sto je manje vazno. Upravo zbog toga sto se ne slazu u svim pojedinostima mozemo jasno da vidimo da govore istinu. Kada bi se u svemu slagali covek bi pomislio da su se sva cetvorica skupila na jednom mestu i po dogovoru napisala Evandjelja. Zato je ono sto je propustio jedan napisao drugi, pa se zato cini da se oni u ponecemu razilaze. Medjutim, krenimo sada sa pocetkom Evandjelja.
NAPOMENA:

1. Mt. 10:28 2. Mt. 10:16 3. Mt. 7:12 4. Mt. 5:28 5. Sedamdesetoricom se nazivaju sedamdeset tzv. manjih apostola 6. U Licnosti Gospoda Isusa Hrista, Logosa Bozjeg, nesliveno, nepromenljivo, nerazdeljivo i neodvojivo
sjedinjenje su dve prirode: bozanska i ljudska. Otuda se On naziva Bogocovekom. Ovo hristolosko ucenje precizno je formulisano na Cetvrtom Vaseljenskom Saboru u Halkidonu 450. godine.

6

GLAVA PRVA Rodoslov Isusa Hrista i Njegovo Rodjenje 1. Rodoslov.[1] Zasto nije rekao "vidjenje" ili "rec", kao proroci, koji su tako pocinjali svoje knjige? "Vidjenje koje vide Isaija".[2]ili "Rec koja dodje Isaiji".[3] Zelis li da saznas zasto? Zato sto su se proroci obracali neposlusnim ljudima tvrdokornog srca pa su govorili: "Ovo je bozansko vidjenje" ili "Ovo je rec od Boga" kako bi se ljudi uplasili i ne bi prezreli njihove reci. Matej je, medjutim, govorio verujucim, dobronamernim i poslusnim ljudima, te zato nije poceo isto kao proroci. Imam jos nesto da kazem. Ono sto su proroci videli, videli su umom, sozercavajuci tajne Svetim Duhom, pa su to zato nazvali vidjenjima. Ali, Matej nije umom video Hrista i sozercavao Ga, vec je cuvstveno ziveo s Njim, slusao Ga svojim usima i gledao u telu. Zato nije rekao "vidjenje koje sam video", ili "ukazanje", vec "rodoslov". Isusa. "Isus" nije grcko, vec jevrejsko ime i u prevodu znaci "Spasitelj", posto rec "iao" kod Jevreja znaci "spasenje".[4] Hrista. Hristosima (pomazanicima) nazivani su carevi i svestenici, jer su pomazivani svetim jelejem iz roga koji je polagan na njihovu glavu.[5] Gospod se naziva Hristom i kao car, jer se zacario protiv greha;[6] i kao svestenik, jer je Sebe prineo na zrtvu radi nas. On je u punom smislu pomazan istinitim jelejem, Svetim Duhom jer ko je drugi imao Duha kao Gospod? Ali dok u svetima deluje blagodat Svetoga Duha, u Hristu deluje ne blagodat Svetoga Duha nego sam Hristos zajedno sa jednosusnim Njemu Duhom cini cudesa. Sina Davidova. Posto je spomenuo "Isusa", kako ti ne bi pomislio da on govori o nekom drugom Isusu, dodao je i "Sina Davidova". Postojao je i drugi Isus, poznat kao vojskovodja jevrejskog naroda posle Mojseja, ali njega su zvali "sin Navin", a ne "sin Davidov" jer je ziveo vise pokolenja pre Davida i nije bio iz plemena Judina iz kojeg je proizasao David vec iz drugog. Sina Avraamova. Zasto je Matej stavio Davida pre Avraama? Zato sto je David kod Jevreja bio poznatiji; ziveo je posle Avraama i bio slavniji kao car. On je prvi od careva koji je blagougodio Bogu i dobio obecanje od Boga da ce On iz njegovog semena podici Hrista. [7] Zato su Hrista svi zvali "sinom Davidovim". David je zaista bio veran praobraz Hristov, jer kao sto se on zacario posle Saula, odbacenog od Boga i prezrenog,[8] tako je i Hristos dosao u telu i zacario se nad nama, posto je Adam bio lisen carstva i vlasti koju je imao nad svim zivim stvorovima i demonima. [9]

7

2. Avraam rodi Isaka. Rodoslov pocinje od Avraama, jer je on bio otac Jevreja i prvi je primio obecanje da ce se "u njegovom semenu blagosloviti svi narodi".[10] Zato s pravom (Matej) od njega zapocinje rodoslov Hristov, jer je Hristos "seme Avraamovo" u kome smo blagosloveni svi mi koji smo ranije bili neznabosci i nalazili se pod kletvom. "Avraam" u prevodu znaci "otac naroda"[11], a Isak, "radost", "smeh". Evandjelista ne spominje Avraamovu decu od inoca (Ismaila[12] i ostale), jer Jevreji nisu potekli od njih vec od Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i bracu njegovu.[13] Vidis da zato spominje Judu i njegovu bracu, jer je od njih proizaslo dvanaest plemena. 3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom.[14] Tamara je bila Judina snaja, udata za Ira, jednog od njegovih sinova. Kada je Ir umro ne ostavivsi poroda, Juda je Tamaru dao svome drugom sinu Avnanu. Kada je i on lisen zivota zbog svoje zloce,[15] Juda Tamaru vise nije udavao. Ali, kako je ona zelela da ima dete od semena Avraamova, svuce sa sebe haljine udovicke, obuce se kao bludnica i leze sa svojim svekrom, te zacne od njega blizance. I kada je trebalo da ih rodi, prvo dete izbaci svoju ruku iz materice, kao da ce se prvi roditi, pa babica odmah obelezi ispruzenu ruku detinju crvenom vrpcom kako bi se poznao prvorodjeni. Ali, dete vrati ruku nazad u utrobu majcinu, te se drugi rodi kao prvi, dok onaj koji je bio ispruzio ruku izadje za njim. Zato je onaj koji se prvi rodio nazvan Fares, sto znaci "zastoj", jer je zaustavio prirodni poredak, dok je drugo dete koje je povuklo ruku nazvano Zara.[16] Ova prica ukazuje na neku tajnu. Kao sto je Zara prvi izbacio ruku, a potom je opet povukao, tako se i zivot u Hristu projavio u onim svetiteljima koji su ziveli pre Zakona i obrezanja, jer se oni nisu opravdali drzanjem Zakona i zapovesti vec evandjelskim zivotom. Pogledaj na Avraama koji je ostavio svoga oca i dom radi Boga i cak se odrekao prirode. [17] Pogledaj na Jova i Melhisedeka![18] Kada je dosao Zakon, nestalo je i ovakvog nacina zivota. Ali, kako se tamo posle rodjenja Faresa opet pojavio Zara, tako je po predaji Zakona opet zasijao evandjelski zivot zapecacen "crvenom vrpcom", to jest, krvlju Hristovom. Zato evandjelista i spominje ovo dvoje dece, jer je njihovo rodjenje oznacavalo nesto tajanstveno. Osim toga, iako Tamara, kako se vidi, ne zasluzuje pohvalu zbog svog telesnog odnosa sa svekrom, evandjelista pominje i nju da bi pokazao, da je Hristos, primivsi radi nas sve, primio i takve pretke. Ili tacnije: da bi ih time sto se sam rodio od njih, osvetio, jer On nije dosao ,da zove pravednike, vec gresnike". [19] 3-5 A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. Neki misle da je Rahava ona Rava bludnica koja je primila uhode Isusa Navina[20] i spasivsi njih spasla i samu sebe. Matej je spominje kako bi nam pokazao da, kao sto je ona bila bludnica, tako su i neznabozacki narodi bludnicili svojim delima. Ali su se ipak spasli svi oni neznabosci koji su primili "Isusove uhode", to jest apostole, i poverovali njihovim recima.

8

A Vooz rodi Ovida s Rutom.[21] Ova Ruta je bila strankinja, ali se ipak udala za Vooza. Tako je i crkva medju neznaboscima, buduci strankinja i van zaveta, zaboravila svoj narod, postovanje idola i oca svoga djavola, te se obrucila Sinu Bozjem. 5-6 A Ovid rodi Jeseja. A Jesej Rodi Davida cara. A David car rodi Solomona sa Urijinicom. Opet spominje Urijevu zenu[22], kako bi pokazao da se ne treba stideti svojih predaka, nego se jos vise valja potruditi da i njih proslavimo svojim vrlinskim zivotom. To cini i zato da bismo videli da Bog sve prima, cak i one koji su rodjeni u preljubi, samo ako dobrodeteljno zive. 7-11 A Solomon rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Jezekiju. A Jezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju. A Josija rodi Jehoniju i bracu njegovu, u seobi vavilonskoj. "Seoba vavilonska" oznacava ropstvo u koje su na kraju pali (Jevreji) i svi zajedno bili odvedeni u Vavilon.[23] Vavilonci su i ranije ratovali protiv njih, ali im nisu naneli toliko zla. Ovaj put su ih, medjutim, potpuno iselili iz njihove otadzbine. 12-16 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila. A Salatil rodi Zorovavelja. A Zorovavelj rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova. A Jakov rodi Josifa, muza Marije, od koje se rodi Isus zvani Hristos. Zasto se daje rodoslov Josifa, a ne Bogorodice? Kakvo je ucesce Josifa u tom besemenom zacecu? Josif nije bio stvarni otac Hristov da bi se od Josifa izvodio Njegov rodoslov. Dakle, stvar je u ovome. Josif zaista nije imao nikakvog ucesca u Hristovom rodjenju, i zato je bilo potrebno da se da rodoslov Bogorodice. Ali, posto je postojao zakon da se rodoslov ne izvodi po zenskoj liniji, Matej i ne daje rodoslov Djevin. Osim toga, dajuci Josifov rodoslov, on je dao i njen rodoslov, jer je postojao zakon da se zena ne uzima ni iz drugog plemena, ni iz drugog roda ili porodice vec iz istog plemena i roda.[24] Posto je postojao takav zakon, onda je jasno da, cim se daje rodoslov Josifa, samim tim daje se i rodoslov Bogorodice, jer je Bogorodica bila iz istoga kolena i roda (kao Josif). Da nije tako, kako bi se onda ona mogla obruciti Josifu? Na taj nacin, evandjelista je sacuvao zakon koji je zabranjivao izvodjenje rodoslova po zenskoj liniji, ali time je ne manje dao rodoslov Bogorodice kada je dao rodoslov Josifov. A nazvao ga je "muzem Marijinim"[25] po opstem obicaju, jer i mi imamo obicaj da i obrucnika nazivamo "muzem" zene koja mu je obrucena, iako brak jos nije sklopljen. 17. Svega, dakle, koljena od Avaraama do Davida, koljena cetrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, koljena cetrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena cetrnaest. Matej je podelio kolena u tri dela kako bi Jevrejima pokazao da vladavinu sudija do Davida, careva do seobe i svestenika do Hrista oni nisu iskoristili da se nauce vrlinskom zivotu i da im je bio potreban istinski Sudija, Car i Svestenik -Hristos. Po prorostvu Jakovljevom,[26] Hristos je dosao onda kada vise nije bilo (jevrejskih) vladara. Ali, kako od seobe vavilonske do Hrista ima cetrnaest kolena kada je spomenuto samo trinaest osoba? Kada bi se poreklo moglo izvoditi preko zenske linije, mogli bismo uvrstiti i Bogorodicu, te 9

tako upotpuniti broj. Ali, posto zene ne ulaze u rodoslov, kako ovo objasniti? Neki kazu da je Matej racunao i samu seobu kao jedno koleno. 18. A rodjenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obrucena Josifu. [27] Zasto je Bog dopustio da Bogorodica bude obrucena i tako ljudima dao povod da podozrevaju kako se Josif sastao s njom? Zato da bi imala svoga zastitnika u nevoljama, jer se on brinuo o njoj i sacuvao je prilikom bekstva u Egipat.[28] Pored toga, Djeva je bila obrucena da bi se prevario djavo, jer je on cuo da ce devica zaceti[29] te je zato budno motrio na nju. Da bi se prevario obmanitelj, Prisnodjeva[30] je obrucena Josifu, tako da je njihova zajednica imala samo privid braka, iako u stvari to nije bila. A prije nego sto se bjehu sastali, nadje se da je zatrudnila od Duha Svetoga. "Sastati" ovde oznacava telesni odnos supruznika. Dakle, zatrudnela je pre nego sto je bilo ikakvog telesnog odnosa.[31] Zato se evandjelista divi tom cudesnom dogadjaju[32] i klice: "Nadje se". 19. A Josif muz njezin, buduci pravedan, i ne hoteci je javno izobliciti, namisli je tajno otpustiti. Kako je Josif mogao da bude pravedan[33] kada je Zakon nalagao da se preljubnica izoblici, to jest, prijavi i javno kazni,[34] dok je on nameravao da prikrije njen greh i tako prestupi Zakon? To se moze objasniti time sto je on bio pravedan upravo zato sto se nije poneo surovo prema njoj, vec se pokazao covekoljubiv zbog svoje velike dobrote, pokazujuci da je iznad Zakona i da vec zivi iznad zakonskih pravila. Pored toga, Josif je znao da je Djeva zacela od Duha (Svetoga) te nije hteo da izoblicava i zlostavlja onu koja je zacela od Duha Svetoga, a ne od bluda. Pogledaj sta kaze (evandjelista)! "Nadje se da je zatrudnela." Ko je nasao? Josif. On je, dakle, razumeo da je Marija zacela od Duha Svetoga, te je zato "namisli tajno otpustiti",[35] jer se vise nije usudjivao da drzi kao zenu onu koja je udostojena takve blagodati. 20. No, kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu andjeo Gospodnji govoreci. Dok se pravednik kolebao, javio mu se andjeo, kazujuci mu sta treba da radi. Javlja mu se u snu, jer je Josif imao jaku veru. Sa pastirima, kao grubima, andjeo je govorio na javi,[36] a sa Josifom kao pravednim i verujucim, u snu. Kako je onda mogao da ne poveruje kada mu je andjeo govorio o onome o cemu je on sam u sebi razmisljao i o cemu nikome nije nista kazao? Dok je on, dakle, razmisljao o tome, nikome nista ne govoreci, javio mu se andjeo. Razume se, Josif je poverovao da je (andjeo) od Boga, jer samo Bog zna ono sto nije izreceno. Josife, sine Davidov. Nazvao ga je "sinom Davidovim", podsecajuci ga na prorostvo po kome je Hristos trebalo da proizadje iz semena Davidova.[37] Andjeo je tako govorio kako bi ubedio Josifa da poveruje i seti se Davida koji je primio obecanje o dolasku Hrista.

10

Ne boj se uzeti. Ovim pokazuje da se Josif plasio da zadrzi Mariju kako ne bi razgnevio Boga time sto pruza utociste preljubnici. Ili, u drugom smislu. "Ne boj se", to jest: "Iako se bojis da pridjes onoj koja je zacela od Duha Svetoga, ipak se ne plasi da je primis k sebi, to jest, da je zadrzis u svome domu", jer je u umu i mislima svojim Josif vec bio otpustio Mariju. Mariju, zenu svoju. Andjeo kaze: "Ti, mozda, mislis da je ona preljubnica, ali ja ti kazem da je ona tvoja zena, to jest, niko je nije osramotio, vec je ona tvoja nevesta." [38] Jer ono sto se u njoj zacelo od Duha je Svetoga. "Ona ne samo da je nevina od svakog bezakonog telesnog odnosa vec je i zacela na neki bozanski nacin. Zato, pre treba da se radujes zbog toga." 21. Pa ce roditi sina. Da niko ne bi rekao: "Kako da ti poverujem da je zacela od Duha Svetoga", (andjeo) govori o buducnosti, da ce (Djeva) roditi sina. "Ako se u tom slucaju pokaze da govorim istinu, jasno je da ce biti istinito i ono sto sam vec rekao o njenom zacecu od Duha Svetoga." Andjeo nije rekao: "Rodice ti sina", vec jednostavno: "Rodice (sina)"; jer Ga Marija nije rodila Josifu nego celoj vaseljeni, niti je ova blagodat bila data samo njemu, vec se izlila na sve. I nadjeni mu ime Isus. "Ti mu nadjeni ime, kao otac[39] i zastitnik Djeve. Nemoj da pomisljas, Josife, o tome da ostavis Djevu bez pomoci, jer je njeno zacece od Duha Svetoga, nego joj posluzi u svemu." Jer ce on spasti narod svoj od grijeha njihovih. Ovde (andjeo) objasnjava da ime "Isus" znaci "Spasitelj". "Jer ce On", kaze, "spasti narod svoj", i to ne samo jevrejski narod nego i neznabozacke narode koji se potrude da poveruju i postanu Njegov narod. Od cega ce ih spasti? Mozda od ratova? Ne, vec od "grehova njihovih". Iz toga je jasno da Onaj koji se ima roditi jeste Bog, jer je samo Bogu jedinome svojstveno otpustati grehove. 22. A sve se ovo dogodilo da se ispuni sto je Gospod kazao preko proroka koji govori. "Nemoj misliti da je Bog tek od nedavno odlucio da ostvari ovu veliku tajnu, jer je ona na nebesima bila predvidjena jos od pocetka.[40] Buduci da si vaspitan u Zakonu, Josife, i poznajes proroke, seti se sta je kazao Gospod. Nije rekao: 'Ono sto je kazao Isaija', jer nije govorio covek, nego Bog "kroz usta proroka", te je otuda i njegovo prorostvo verodostojno." 23. Eto, djevojka ce zaceti. [41] Jevreji kazu da u prorostvu ne stoji "devica",[42] vec "mlada zena", na sta njima treba reci da u Svetom Pismu "mlada zena" i "devica" imaju isto znacenje, jer se izrazom "mlada zena" oznacava nevina devojka (dakle, devica). Zatim, kada ne bi rodila devica, kakav bi to cudesan znak bio? Poslusaj dobro Isaiju koji govori: "Zato ce vam sam Gospod dati znak", te odmah dodaje: "Eto devica ce zaceti..." i drugo. Da nije trebalo da rodi devica, to ne bi bio (nikakav) znak. Jevreji po 11

svojoj zlobi menjaju Pismo i stavljaju "mlada zena" umesto "device". Medjutim, bilo da stoji "mlada zena" ili "devica", treba razumeti da se ova rec odnosi na nevinu devojku koja ce roditi da bi to zaista bio cudotvoran znak. I rodice sina, i nadjenuce mu ime Emanuil, sto ce reci: S nama Bog. Jevreji govore: "Zasto se On ne zove Emanuil nego Isus Hristos?" Treba im zato kazati, da nije receno: "Nadenuces", nego: "Nadenuce mu ime". To znaci da ce sama Njegova dela pokazati da je On Bog koji zivi s nama.[43] U Bozanskom Pismu, imena se daju po delima, na primer: "Nadjeni mu ime brz na plen" [44]. Gde su ikada nekoga zvali tim imenom? Posto je istovremeno sa rodjenjem Gospodnjim djavolja obmana oplenjena i pobedjena, zato se i kaze da je On tako nazvan jer je dobio ime po delu koje je ucinio. Ustavsi Josif od sna ucini kako mu zapovijedi andjeo Gospodnji. Pogledaj revnosnu dusu kako je odmah poverovala. I uze zenu svoju. Matej stalno naziva Mariju "zenom Josifovom", odbacujuci rdjavo podozrenje i uceci nas da je ona bila zena ne nekog drugog vec upravo njegova. I ne znadijase za nju dok ne rodi. To jest, nikada je nije poznao, jer rec ,dok" ovde ne znaci da je pre porodjaja nije poznao, a da je posle poznao vec da je on uopste nikada nije poznao. Takva je osobina jezika Svetog Pisma, jer se kaze da se gavran nije vratio "dok ne presahnu voda na zemlji" [45], iako se nije vratio ni posle toga. Ili, opet, (kada Gospod kaze): "Ja sam s vama u sve dane do svrsetka veka." [46] Zar posle svrsetka nece biti sa nama? Kako je to moguce? Upravo tada ce biti jos vise (sa nama). Tako i ovde reci: "dok ne rodi", shvati u tom smislu da Josif nije znao za nju ni pre ni posle porodjaja. Jer kako bi se Josif kosnuo nje, svete, kada je dobro znao za njen neiskazan porodjaj. Sina svojega Prvenca. Naziva Ga prvencom ne zato sto je ona toboz rodila nekog drugog sina, vec prosto zato sto se On rodio kao prvi i kao jedini: Hristos je i "prvorodni", kao onaj koji se rodio prvi, i "jedinorodni", kao onaj koji nema drugog brata. I nadjenu mu ime Isus. Josif i ovde pokazuje svoje poslusanje, jer je sve ucinio sto mu je andjeo rekao.
NAPOMENE:

1. Rodoslov (slov. kniga rodstva). Rec ne oznacava prosto rodjenje, vec proishodjenje, poreklo i postajanje, (up.
Lk. 3:23-38).

2. Is. 1:1 3. Is. 2:1 4. Jevrejski oblik imena glasi (Yehoshua', kasnije Yeshua') sto znaci Jahve (Bog) je spasenje. 12

5. Up. 2.Mojs. 29, 7; 1Car. 15:1 ; 3 Car.19:16; Is. 61:1 6. Sveti Oci su tumacili da je sustina greha u tome da covek u duhovnoj obmani i slepilu usmerava svoje prirodne
i bogomdane energije u pogresnom smeru i na taj nacin se udaljuje i otudjuje od Boga. Ziveci u grehu, covek zivi neprirodno.

7. Is. 9:7; Jer. 25:3; Jez. 34:23, 37:25; Am. 9:11 8. 1.Car 13:11-14; 1. Car. 15:1; Dn. 10:13 9. 1.Mojs. 1:28 10. 1. Mojs. 22:18 11. 1. Mojs. 17:45 12. 1. Mojs. 16: 15-16 13. I njima su data obecanja o dolasku Spasitelja sveta (up. 1.Mojs. 18:18; 22:18; 24:4; 28:14; itd). 14. 1.Mojs. 38:24-30 15. 1.Mojs. 38: 8-10 16. Zara znaci "izlazak". 17. Spremnoscu da zrtvuje rodjenog sina Isaka (up. 1.Mojs. 22:1-19). 18. 1.Mojs. 14:18-20 19. Mt. 9:13; Mk. 2:17; Lk. 5:32 20. Is.Nav. 2:1-21; 6:21-25. 21. Rut. 4:13-17 22. David je u preljubi sa zenom Urija Hetejina dobio sina Solomona (up. 2.Car. 11:2-27; 12:24) 23. Godine 587. pre Hrista, vavilonski car Navuhodonosor osvojio je Jerusalima i porusio Solomonov Hram. Tada
je veliki broj Jevreja odveden u progonstvo u Vavilon. (up. 4.Car. 24 i 25).

24. 4 Mojs. 36:8-9 25. Kod Jevreja su zaruke bile ozbiljna stvar kao i sam brak. Covek za koga je obrucena devojka nazivao se
njenim muzem i ona njegovom zenom (up. 1.Mojs. 29:21; .5 Mojs. 22:33).

26. 1 Mojs. 49:10: "Palica vladalacka nece se odvojiti od Jude, niti od mogu njegovih onaj koji postavlja zakon,
dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ce se pokoravati narodi." Kada je Irod Veliki, koji nije bio Jevrejin, vec Idumejac, uzurpirao vlast i uzeo titulu "cara judejskog" po prvi put je prekinuta linija nasledja Judinog plemena. To je bio znak dolaska Hrista (Mesije) i ispunjenja Jakovljevog prorostva.

27. Up. Lk. 2:1-73 28. Iz jednog od najstarijih apokrifnih Evandjelja, "Prvoevandjelja Jakovljevog" (v. G.Rauschen, Monumenta
minora saeculi secundi, Florilegium Patristicum 3, Bonn 1914) mozemo da saznamo mnoge detalje o rodjenju Gospoda Hrista. U njemu su sabrane razne povesti o Spasiteljevom zemaljskom zivotu, posebno Njegovom

13

detinjstvu, kao i mnogo detalja o zivotu Presvete Bogorodice. Ovo apokrifno Evandjelje prvi spominje Origen, a koristili su ga i Kliment Aleksandrijski i Justin Filosof. Posebno lep i iscrpan pregled povesti o rodjenju Spasitelja moze se naci u Zitijama Svetih, arhimandrita Justina Popovica, za dan 25. decembar, tom 12. str. 722, Beograd, 1977.

29. Is. 7:14 30. Uvek Djeva. Ovo je jedan od uobicajenih naziva Presvete Bogorodice u bogoslovskoj literaturi i
bogosluzbenoj poeziji. U nasem jeziku ova se rec najcesce prevodi slovenskom recju "Prisnodjeva" i oznacava da je Presveta Bogorodica bila i ostala devica pre rodjenja, u vreme rodjenja, kao i posle rodjenja Bogomladenca.

31. Svakako ovo ne znaci da je ikada posle imala telesni odnos sa Josifom. Presveta Bogorodica je po Predanju
crkve, celi svoj zemaljski zivot provela u devicanstvu. Telesni greh se niakda nie dotaknuo ne samo Njenog tela, vec ni Njene duse. Pored toga, Josif je, po Predanju, bio starac od osamdeset godina, koji se o Njoj ocinski brinuo kao o svojoj kceri i drzao je u svojoj kuci u Nazaretu.

32. "Ne pitaj", kaze Zlatoust, "na koji nacin je Duh Sveti ucinio da Djeva zatrudni? Ta nemoguce je objasniti nacin
zaceca kada ono biva pod prirodnim uslovima, a kamoli kada ono biva cudotvornim dejstvom Duha." (Comment. In Matth. Migne P.G. t.57, Homil. 3,1). "Znaj samo to", dodaje Zigaben, "da se Sin ovaplocava blagovoljenjem Oca i saradnjom Svetoga Duha" (Comment. In Matth. C.1, v.18; Migne P.G. t. 129).

33. U Svetom Pismu se pravednikom naziva covek "koji ima sve vrline", a "pravednoscu - skup svih vrlina" (Sveti
Jovan Zlatoust, Ibid, Homil. 4,3).

34. Up. 5. Mojs. 22:23-24. Iako obrucnik i obrucnica nisu ziveli kao muz i zena, svaki oblik neverstva smatrao se
kao preljuba i kaznjavan je kamenovanjem.

35. U sirijskom prevodu se kaze "namisli je tajno ostaviti". Time se jos vise naglasava Josifovo covekoljublje, jer
ne zeleci da Mariju izoblici ni time sto bi je otpustio od kuce, nameravao je sam otici daleko.

36. Lk. 2:8-18. 37. 2.Car. 7:12-16; Ps. 88:35-37. 38. Slicno rasudjuje i Sv.Vasilije Veliki koji kaze: "Andjeo naziva Mariju i Djevom i obrucnicom muzu, da bi se i
devstvu odalo postovanje i brak ne bi bio ukoren. Devstvo, dakle, bi izabrano za sveto rodjenje, a obrucenje, koje je pocetak braka, bi izvrseno po zakonu zato da ne bi ko pomislio da je od bezakonja ono sto se ima roditi; a jos i zato, da bi Josif bio stalni svedok Marijine cistote, te da je ne bi stali klevetati kako je Ona, toboze, oskrnavila svoje devstvo. Ovako u licu svoga obrucnika Josifa Ona imadjase svedoka i cuvara svoga zivota." (Rec na Rodjenje Hristovo).

39. "Josif ce nadenuti ime", kaze Zigaben, "kao otac po zakonu, iako ne po prirodi i brinuce se o njemu kao otac,
iako ono nije njegovo dete.

40. Po ucenju Svetog Maksima Ispovednika, Bog je u Svom predvecnom promislu predvideo sjedinjenje bozanske
i ljudske prirode. Ovo sjedinjenje je trebalo da se ostvari u Adamu i da se preko njega citava tvar ucini pricasnikom bozanske prirode. Nakon prvorodnog greha, Adam je izgubio zajednicu sa Bogom te se sam Sin Boziji ovaplotio, kao novi Adam, da bi izvrsio ono sto Adam nije uspeo. Medjutim, da bi se izvrsilo obozenje coveka, bilo je potrebno da sam Bog postrada u telu i vaskrsne i oslobodi ljudsku prirodu okovanu grehom i smrcu. Posto je Bog unapred znao da ce Adam sagresiti, moze se reci da je On "od pocetka" predvideo ovaplocenje Svoga Sina (up. Sveti Maksim Ispovednik Quaestiones ad Thalassium (60) Migne P.G. t. 90; De ambigus, P.G. t.91, 1308).

41. Is. 7:14 14

42. Rec 'almah na jevrejskom jeziku moze da oznacava devicu ili mladu zenu. Medjutim, u Starom zavetu ova rec
pojavljuje se samo 8 puta, i to u znacenju mlade neudate zene, device (up. 1.mojs. 24:43; 2 Mojs. 2:8; Ps. 68: 25; Pr. 30:16; Prop. 1:3; 6:8; Is. 7:14). Tekst knjige proroka Isaije koji je pronadjen medju svicima sa mrtvog mora u Kumranu 1947. godine ide u prilog prevodu Sedamdesetorice koji su rec ('almah) preveli kao devica.

43. "Ime Emanuil otkriva nam veliku tajnu ovaplocenog Boga, Gospoda Hrista. Sta ono znaci? Znaci ovo: s nama
je Bog, s nama ljudima, s nasom ljudskom prirodom. On je primio na Sebe svu prirodu ljudsku. Da je ista izostavio, On ne bi mogao izvrsiti spasenje celoga coveka. Jer izostavljeno ne bi bilo spaseno". (arhim. Justin Popovic, "Tumacenje Svetog Evandjelja po Mateju", str. 24, Beograd 1979.)

44. Is. 8:3 45. 1.Mojs. 8:7 46. Mt. 28:20

15

GLAVA DRUGA Dolazak mudraca sa Istoka, Irod ubija vitlejemsku decu 1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome. [1] Vitlejem u prevodu znaci "dom hleba",[2] a Judeja "ispovedanje (Boga)".[3] Neka bi i mi ispovedanjem Boga postali dom duhovnog hleba. U dane Iroda. Spominje Iroda da bi ti doznao da vise nije bilo knezeva i careva iz plemena Judina[4] i da je trebalo da dodje Hristos, posto Irod nije bio Jevrejin, vec Idumejac, sin Antipatrov, od zene Arabljanke. Kada, dakle, vise nije bilo (jevrejskih) vladara, dosao je Hristos - "ocekivanje naroda", kao sto je prorokovao Jakov[5]. Cara. Postojao je i drugi Irod, cetverovlasnik, te zato evanfelista dodaje carsku titulu[6]. Gle, dodjose mudraci od Istoka u Jerusalim. Zasto dolaze mudraci?[7] Za osudu Jevrejima. Kada su mudraci, ljudi idolopoklonici, poverovali, kakvo opravdanje ostaje Jevrejima. Mudraci su takodje dosli da bi slava Hristova jos vise zasijala njihovim svedocenjem, posebno zato sto su oni bili sluge demona i neprijatelji Bozji. Od Istoka. I ovo kaze da bi osudio Jevreje, jer su mudraci dosli iz tako velike daljine da se poklone Hristu, dok su Ga Jevreji, sa kojima je ziveo, progonili. 2. I rekose: Gdje je car judejski sto se rodi? Prica se da su ovi mudraci bili potomci proroka Valaama, i kada su pronasli njegovo prorostvo: "Zasijace zvezda od Jakova", razumeli su tajnu Hristovu te su zato i dosli, zeleci da vide novorodjeno (dete). Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku. Kada cujes za zvezdu, nemoj misliti da je to bila jedna od onih koje mi vidimo, vec bozanska i andjelska sila koja se javila u obliku zvezde. Posto su mudraci bili zvezdari, Gospod ih je privukao pomocu onoga sto je njima bilo poznato; kao sto je Petra, ribara, zadivio mnostvom riba koje je ulovio u ime Hristovo. Da je zvezda stvarno bila andjelska sila, vidi se iz toga sto je ona sijala danju i sto je isla kada su mudraci isli, a stajala kada su se oni odmarali. To se vidi i iz toga sto se ona 16

kretala od severa, to jest od Persije, prema jugu, ka Jerusalimu, a poznato je da se zvezde nikada ne krecu od severa ka jugu. I dodjosmo da mu se poklonimo. Izgleda da su ovi mudraci bili vrlinski ljudi, jer kada su dosli u stranu zemlju da se poklone Hristu, sa kolikom bi ga tek smeloscu propovedali u Persiji?

3. Kad to cu car Irod, uplasi se, i sav Jerusalim sa njim. Irod se uplasio da kao stranac ne izgubi carsku vlast, jer je znao da je nije bio dostojan. Ali, Jevreji, zasto se oni plase? Trebalo bi pre da se raduju, jer se kod njih pojavio car kome se klanjaju persijski carevi. Ali je njihova zloba zaista bila nerazumna. 4. I sabravsi sve prvosvestenike i knjizevnike narodne, pitase ih gdje ce se Hristos roditi. Knjizevnici[8] su bili narodni ucitelji, kao oni koje mi (danas) nazivamo gramaticima. Njih Irod pita po promislu Bozjem, da bi ispovedili istinu; stoga ce i biti osudjeni sto su raspeli Onoga koga su najpre ispovedili. 5. A oni rekose: u Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao. Koji prorok? Mihej,[9] jer on kaze: 6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po cem nijesi najmanji medju knezevima Judinim. Na Vitlejem su, kao mali grad, gledali s prezirom. Sada je, medjutim, on postao slavan jer je iz njega proizisao Hristos, pa mnogi, iz svih krajeva sveta, dolaze da se poklone tome svetom Vitlejemu. Jer ce iz tebe izaci Vodja. Dobro je rekao: "Izaci ce", a ne: "U tebi ce ostati", jer Hristos nije ostao u Vitlejemu, vec je po Svom rodjenju otisao iz njega i najvise vremena proveo u Nazaretu. Jevreji govore da se ovo prorocanstvo odnosi na Zorovavelja,[10] ali se varaju u tome, jer Zorovavelj nije rodjen u Vitlejemu, nego u Vavilonu. Pogledaj njegovo ime:[11] "Zoro" oznacava "seme" ili "rodjenje", a "Vavel" Vavilon; dakle, "onaj koji je zacet ili rodjen u Vavilonu". Jevreje otvoreno izoblicava i samo prorostvo u kome se kaze: "Kojemu su ishodi od pocetka, od dana veka." Ciji su, dakle, ishodi "od pocetka i od dana veka" ako ne Hristovi? On je imao dva "ishoda", to jest, rodjenja. Prvo rodjenje bilo je "od pocetka" (u vecnosti) od Oca, a drugo (u telu) "od dana veka (ovoga)", to jest, od Presvete Bogorodice u vremenu. Neka sada kazu Jevreji da li je Zorovavelj postojao od vecnosti?Ali, oni nemaju nista da kazu. Koji ce napasati. Kaze "napasati", a ne "tiranisati" ili "prozdirati", jer drugi carevi nisu pastiri, vec vukovi. Ali, Hristos je pastir, kao sto to sam kaze: "Ja sam pastir dobri... " Narod moj Izrailj.

17

Izrailjskim narodom naziva one Jevreje i neznabosce koji su poverovali, jer "Izrailj" u prevodu znaci "onaj koji vidi Boga"[12]. Zato su Izrailjci svi oni koji vide Boga, pa cak i oni koji su ranije bili neznabosci. 7. Onda Irod, tajno dozvavsi mudrace. Pozvao ih je tajno, zbog Jevreja, plaseci se da se oni ne zabrinu za dete, te pokusaju da Ga izbave kao svog buduceg oslobodioca. Zato je i tajno spremao zaveru protiv Njega.

Saznade od njih kad se pojavila zvijezda. Dakle, pitao je i tacno saznao. Zvezda se pojavila mudracima pre nego sto se Gospod rodio. Buduci da im je trebalo mnogo vremena za put, zvezda se mnogo pre pojavila kako bi mudraci stigli da Mu se poklone dok je jos bio u pelenama. Drugi, medjutim, govore da se zvezda pojavila cim se Hristos rodio, i da su mudraci dosli nakon dve godine, te Gospoda nisu nasli u pelenama, niti polozena u jasle, nego u kuci sa svojom majkom, kada Mu je bilo dve godine. Ti ipak smatraj prvo tumacenje boljim. [13] 8. I poslavsi ih u Vitlejem, rece: Idite i raspitajte se dobro za dijete. Nije rekao "za Cara", nego "za dete" jer nije mogao da podnese ni ime Njegovo. To (jasno) pokazuje koliko je bio gnevan na Hrista. 8-9. Pa, kada ga nadjete, javite mi, da i ja dodjem da mu se poklonim. A oni saslusavsi cara, podjose. Mudraci su bili nezlobivi, pa su mislili da i on govori iskreno. I gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, idjase pred njima. Zvezda se bila sakrila na neko vreme, po Bozjem promislu, da bi mudraci pitali Jevreje i da bi se Irod uplasio, te na taj nacin istina postala ociglednija. Ali, kada su mudraci izasli iz Jerusalima, zvezda se opet pojavila, pokazujuci im put. Otuda se vidi da je zvezda bila neka bozanska sila. Dok ne dodje i stade odozgo gdje bjese dijete. I ovo je cudesno, jer se zvezda spustila sa visine i, dosavsi blizu zemlje, pokazala im mesto (gde je bilo dete). Kako bi inace mogli tacno da saznaju gde se nalazio Hristos, da je zvezda ostala na visini? Nebeska tela (svojim sjajem) obuhvataju siroko prostranstvo, tako da ti, mozda, vidis mesec iznad svoje kuce, dok se meni cini da je on iznad moje, i uopste, svako ce reci da mesec ili neka zvezda stoje iznad njega. Ova zvezda ne bi mogla da pokaze Hrista da nije sisla i stala tacno iznad detinje glave. A kad vidjese zvijezdu, obradovase se veoma velikom radosti. Obradovali su se jer nisu bili iznevereni, vec su nasli ono sto su trazili. 10. I usavsi u kucu, vidjese dijete sa Marijom Materom Njegovom. Cim se dete rodilo, Djeva Ga je polozila u jasle, jer tada jos nisu bili nasli kucu. Kasnije su, verovatno, nasli neku kucu gde su ih mudraci zatekli. Josif i Marija su otisli u Vitlejem da bi se 18

tamo popisali, kako kaze Luka[14], ali, posto se sabralo mnogo naroda na popis, nisu odmah nasli kucu vec se dete rodilo u pecini. Potom su nasli kucu, u kojoj su mudraci ugledali Gospoda. I padose i poklonise mu se. Kakvog li ozarenja duse! Ugledali su pred sobom siromaha i poklonili Mu se, jer im je bilo receno da je On Bog. Zato su Mu i prineli darove, kao Bogu i kao coveku. Slusaj, dalje!

Pa otvorivsi riznice svoje prinesose mu dare: zlato, tamjan i smirnu. Zlato su Mu prineli kao caru, jer caru mi, kao podanici, prinosimo zlato; tamjan kao Bogu, jer Bogu kadimo tamjanom; a, smirnu kao Onome koji ce okusiti smrt, jer Jevreji pre pogreba umrle pomazuju smirnom da bi telo ostalo netrulezno. Smirna, koja je suva, isusuje vlaznost tela i ne dozvoljava crvima da ga rastacu. Vidis li veru mudraca, koji su se iz Valaamovog prorostva naucili da je Gospod i Bog i car, i da ce umreti radi nas? Poslusaj prorostvo: "Legao je i otpocinuo kao lav i kao lavic... Koji tebe blagosiljaju, bice blagosloveni." [15] Razumi da "lav" oznacava carsko dostojanstvo, a "legao je" smrt. Eto i bozanstva, jer samo bozanska priroda ima silu blagoslova. 12. I primivsi u snu zapovijest da se ne vracaju Irodu, drugim putem otidose u zemlju svoju. Obrati paznju na redosled dogadjaja! Prvo ih je Bog pomocu zvezde priveo veri. Zatim, kada su dosli u Jerusalim, naucili su od proroka da ce se Hristos roditi u Vitlejemu. Naposletku (su primili Bozju zapovest) preko andjela. Poslusali su prorostvo, to jest rec Bozju. Primivsi, dakle, bozansko otkrovenje, prevarili su Iroda i nisu se uplasili da ce on za njima poslati poteru vec su hrabro isli u sili Rodjenog (Bogomladenca), kao istinski svedoci. 13. A kad oni otidose, a to andjeo Gospodnji javi se Josifu u snu i rece: Ustani, uzmi dijete i mater njegovu. Vidis li sada razlog zasto je Bog dopustio da Djeva bude obrucena? Ovde ti se kaze: Zato da bi Josif mogao da se brine o njoj i cuva je. (Andjeo) nije rekao: "Uzmi zenu svoju", vec "mater njegovu." On je vise ne zove zenom Josifovom, posto je nestalo podozrenja i pravednik se od cudesa pri detinjem rodjenju uverio da je sve bilo od Duha Svetoga. Pa bjezi u Egipat. Cak i Gospod bezi, kako bi se svi uverili da je zaista pravi covek, jer da je pao u Irodove ruke i cudom izbegao smrt, izgledalo bi da se prividno ovaplotio. Zato bezi u Egipat da bi i tu zemlju osvetio.[16] Dve su zemlje (u ono vreme) bile radionice svakoga bezakonja: Vavilon i Egipat. Poklonjenje Vavilona Gospod je primio preko mudraca, dok je Egipat osvetio Svojim dolaskom. I budi onamo dok ti ne kazem. Kaze: "Budi onamo", a ne "bices onamo", dok te Bog ne pozove. Tako i mi ne bismo nista smeli da cinimo mimo volje Bozje. Jer ce Irod traziti dijete da ga pogubi. 19

Pogledaj bezumlje coveka koji se trudi da pobedi volju Bozju. "Ako dete koje se rodilo nije od Boga, zasto ga se onda plasis? Ali, ako jeste, kako ces ga pogubiti?" 14-15 I on ustavsi, uze dijete i mater njegovu nocu i otide u Egipat. I bi tamo do smrti Irodove - da se ispuni sto je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Egipta dozvah sina svojega. [17] Jevreji govore da je to kazano za narod koji je Mojsej izveo iz Egipta. A mi, odgovaramo: Sta je cudno u tome da je za narod receno ono sto je u stvarnosti ispunio Hristos? Zapitajmo se, ko je Sin Bozji? Jevrejski narod koji se klanjao idolima i kipu Velfegora ili Onaj koji je zaista Sin Bozji?

16. Tada Irod, vidjev da su ga mudraci prevarili. Kao sto je Bog preko Mojseja prevario faraona, tako je Iroda prevario preko mudraca, jer su obojica, i faraon i Irod, bili decoubice. Faraon je poklao musku jevrejsku decu u Egiptu, a Irod u Vitlejemu. Razgnjevi se veoma i posla te pogubi svu djecu po Vitlejemu[18] i po svoj okolini njegovoj do dvije godine i nize, po vremenu koje je tajno saznao od mudraca. Svoj bes prema mudracima Irod iskaljuje na deci koja mu nista nisu ucinila. Ali zasto je Bog dozvolio da deca postradaju? Zato da bi se pokazala Irodova zloba. Ti ces mozda reci: sta je to? Zar je deci nanesena nepravda samo zato da se obelodani Irodova zloba? Cuj, dakle: Nije im nanesena nepravda nego su se udostojili venaca, jer svaki koji strada ovde na zemlji, strada ili radi otpustenja grehova ili radi umnozenja venaca. Tako ce i ova deca (na nebesima) jos vise biti ovencana. 17. Tada se ispuni sto je rekao prorok Jeremija govoreci. Kako neko ne bi pomislio da su deca pobijena bez Bozjeg dopustenja, evandjelista pokazuje da je to Gospod unapred znao i predskazao.[19] 18. Glas u Rami cu se. Rama je jedno mesto u palestinskom gorju i njeno ime oznacava uzvisicu[20]. Pripala je u nasledje plemenu Venijaminovom, koji je bio sin Rahilje, sahranjene u Vitlejemu. Zato umesto "Vitlejema", prorok spominje "Rahilju", jer je ona tamo sahranjena. On govori da ce se s visine cuti ridanje i plac. Poslusaj, dakle, sta kaze prorok. Plac i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje djecu svoju. To jest, Vitlejem place za decom svojom, i nece da se utjesi, jer ih nema. Nisu vise u ovome zivotu, ali su duse njihove besmrtne. 19. A po smrti Irodovoj. Irod je doziveo gorku smrt. Razboleo se od groznice, bolova u stomaku i svraba. Noge su mu pokrili cirevi, a stidni delovi tela poceli su da trule i po njima su gamizali crvi. Disao je tesko, drhteci, a sve njegove udove stezali su grcevi, da bi naposletku izvrgnuo svoju necastivu dusu.

20

19-20. Gle, andjeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, i rece: Ustani i uzmi dijete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu. Ne kaze "bezi" nego "idi" jer vise nije bilo razloga za strah. Jer su pomrli koji su trazili dusu djeteta. Gde je sada Apolinarije koji je govorio da Gospod nije imao coveciju dusu[21]. Ove ga reci javno izoblicavaju.

21-22. A on ustavsi, uze dijete i mater njegovu, i dodje u zemlju Izrailjevu. Ali cuvsi da Arhelaj caruje u Judeji umjesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ici. Irod je ostavio tri sina: Filipa, Antipu i Arhelaja. Arhelaja[22] je naimenovao za cara (Judeje), a drugu dvojicu za tetrarhe. Josif se plasio da ide u zemlju Izrailjevu, to jest u Judeju, jer je Arhelaj bio slican Irodu, svome ocu. Antipa je bio mladji Irod koji je pogubio Pretecu. Nego, primivsi u snu zapovijest, otide u krajeve Galilejske. [23] Galileja nije bila izrailjska, vec neznabozacka zemlja, te su zato Jevreji sa gnusanjem gledali na Galilejce. 23. I dosavsi nastani se u gradu zvanom Nazaret. Kako to da Luka kaze da je Gospod u cetrdeseti dan posle Svog rodjenja drzan u narucju Simeonovom, pa onda otisao u Nazaret, a ovde Matej govori da je u Nazaret otisao tek nakon povratka iz Egipta? Razumi, dakle, da je Luka govorio o onome sto je Matej precutao. Sta zapravo hocu da kazem? U cetrdeseti dan posto se rodio, Gospod je otisao u Nazaret (kada je bezao u Egipat). To nam kaze Luka. Matej govori o onome sto se desilo posle toga, to jest, da je pobegao u Egipat i da se posle iz Egipta vratio u Nazaret. Oni, dakle, ne protivrece jedan drugome, nego Luka govori o odlasku iz Vitlejema u Nazaret, a Matej o povratku iz Egipta u Nazaret. Da se ispuni sto su rekli proroci da ce se Nazarecanin nazvati. Koji je prorok to rekao? Sada se to ne moze saznati, jer su mnoge (prorocke) knjige izgubljene, kako zbog nepaznje Jevreja, tako i zbog cestih odvodjenja u ropstvo. Mozda je ovo medju Jevrejima bilo nepisano prorostvo. Rec "Nazarecanin"[24] znaci "osvecen". Posto je Hristos svet, s pravom se naziva Nazarecanin jer mnogi proroci Gospoda nazivaju "svecem Izrailjevim". [25]
NAPOMENA:

1. Pored Vitlejema judejskog postojao je i Vitlejem u plemenu Zavulonovom, blizu Galilejskog jezera (Is. Nav.
19, 15). Kako saznajemo iz Lukinog Evandjelja (Lk. 2), Josif i Marija su posli iz Nazareta u Judeju u grad Vitlejem da bi se popisali u svojoj postojbini, posto je Josif bio iz plemena Davidova. Kada se Josif priblizi gradu, dodje vreme da Precista rodi, i on stade traziti kucu za prenociste gde bi Marija mogla da se na miru porodi. Ne nasavsi mesta u gostionici zbog mnostva iaroda koji se skupio u Vitlejemu, Josif i Marija su se sklonili u jednu pecinu u kojoj su ovcari nocu zatvarali ovce. Presveta je, po predanju, u ponoc rodila Bogomladenca bez bola i sama Ga povila i smestila u jasle, kako kaze Luka. Iz apokrifa saznajemo da su u pecini bili vezani vo i magarac da bi se ispunilo Isaijino prorocanstvo: "Vo poznaje gospodara svoga i magarac

21

jasle gospodara svoga" (Is. 1, 3). Njih je Josif poveo iz Nazareta; magarca zbog bremenite Djeve, da bi je nosio za vreme puta, dok je vo poveden da bi ga prodali i tako isplatili danak caru i kupili sebi sve sto je potrebno. Prema ucenju Sestog Vaseljenskog Sabora, Gospod se rodio u noci izmedju subote i nedelje (up. Prem. Sol. 18,14-15). Zato se nedelja slavi kao dan u koji je Gospod stvorio svetlost, u koji se rodio, primio krstenje, vaskrsao iz mrtvih i nisposlao Duha Svetoga na svoje ucenike (up. Zitija Svetih, 25. decembar, "Povest o rodjenju Gospoda Boga i Spasa naseg Isusa Hrista", str. 722, Beograd 1977)

2. Jev. Beeyt - Laachem 3. Od jev. yadah - ispovedanje Boga 4. 1.Mojs. 49:10; vidi fusnotu za Mt.1:17 5. Vidi gore 6. Car Irod Veliki bio je osnivac Idumejske dinastije. Vladao je Galilejom i Judejom od 40. god. pre Hrista sve do
Hristovog rodjenja. Svoju carevinu podelio je izmedju svojih sinova: Arhelaja (Mt. 2, 22), Iroda Antipe i Filipa. Irod Antipa bio je tetrarh Galileje i Pereje, i to je onaj Irod koji je pogubio Jovana Pretecu (Mt. 14, 112). U Delima Apostolskim spominju se kasniji predstavnici Idumejske dinastije: Irod Agripa I (D. ap. 12) i Irod Agripa II (D. ap. 25; 26)

7. Zvezdari, mudraci. To je naziv koji je kod Haldejaca, Midjana i Persijanaca bio uobicajen za mudrace, ucitelje
magije, svestenike, naucnike, astrologe, tumace snova i vracare. Obicno su bili savetnici careva i imali su ogroman uticaj. Po misljenju Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Kirila Aleksandrijskog i nekih drugih otaca, mudraci su bili iz Persije koja je bila poznata po nauci zvezdocataca. Sv. Justin Filosof, Sv. Kiprijan i Sv. Epifanije Kiparski misle da su oni bili iz Arabije koja je bila bogata zlatom, tamjanom i smirnom. Bl. Jeronim je, medjutim, smatrao da su mudraci dosli iz Etiopije. U kasnijem predanju Crkve se spominje da su imena trojice mudraca bila: Valtazar, Kaspar i Melhior.

8. Knjizevnik, pismoznalac. (jev. sofer). Jos se nazivaju zakonicima ili uciteljima Zakona. Oslovljavani su
titulom rabina. Oni subili poznavaoci Mojsejevog Zakona i svestenih spisa, tumaci i narodni ucitelji Posebno su se bavili tumacenjem tesko razumljivih zakonskih odredaba, pa su uvodili razna pravila koja bi trebalo da omoguce potpunije ispunjavanje Zakona. Posto je njihovo misljenje bilo izuzetno cenjeno prilikom sudskih rasprava, bili su zastupljeni i u Sinedrionu (Sanhedrinu). Medju njima je bilo i svestenika, iako su vecinom bili laici Gospod ih cesto svrsgava u istu grupu sa farisejima zato sto nisu razumevali duhovni smisao Zakona, vec su ga tumacili bukvalno i legalisticki

9. Mih. 5:2 10. Vidi knjigu proroka Ageja i Mt. 1:12 11. Jev. Zerubbabel potice od reci (zarab - poticati odnekle, biti rodjen) i reci (babbel - pometnja, Vavilon). 12. Yisra'el najcesce se prevodi u znacenjnj "vladace kao Bog." Etimoloski se izvodi od reci (sarah - iamti moc,
silu) i reci (El - Bog). Blazeni Teofilakt ovde pronalazi vezu sa odeljkom 1.Mojs. 32:28-30, gde se govori kako je Jakov video Boga licem u lice i borio se s Njim. Oni koji vide (tj. poznaju) Boga zaista su narod Bozji.

13. O vremenu pojave zvezde postoje razlicita misljenja. Jedni kazu da se ona pojavila u samu noc i sami cas
Spasiteljevog rodjenja od Djeve, sto ne izgleda logicno, jer kako su onda mudraci iz takve daljine mogli stici do Jerusalima u tako kratkom roku? Sv. Epifanije je smatrao da se zvezda pojavila u vreme rodjenja Hristovog i da su mudraci dosli na poklonjenje nakon dve godine (zato je po njegovom misljenju irod naredio da se pobiju sva deca od dve godine nanize). Takvog je misljenja i Bl. Jeronim. Medjutim, ovo je po vecini tumaca tesko prihvatljivo, jer su Josif i Marija s Bogomladencom nakon poklonjenja u Hramu odmah otisli u Nazaret, odakle su otputovali u Egipat. Jasno je da ih mudraci nikako nisu mogli naci u Vitlejemu nakon dve godine. Ipak je najverovatnije msnljenje Sv. Zlatousta koji tvrdi sledece. "Zvezda se javila mudracima pre Rodjenja Hristovog. Posto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javila dugo vremena pre rodjenja Spasova da bi oii mogli blagovremeno stici u Vitlejem i pokloniti se Hristu dok je jos bio u povoju do

22

danas je rasireno verovanje po kome se zvezda pojavila u sam dan Blagovesti, tj. zacepa Gospoda u utrobi Marijinoj (vidi: arhim. Justin Popovic, Zitija Svetih, "Povest o Poklonjenju mudraca", str. 738., Beograd 1977.)

14. Lk. 2 15. 4. Mojs. 24:9 16. U Evandjelju se ne navodi mesto gde je Josig otisao sa Marijom i Bogomladencem. Predanje spominje selo
Matareju, blizu Leontopolja, na samoj delti Nila. O boravku Bogomladenca Hrista u Egiptu postoji veoma bogato apokrifno predanje.

17. Os. 11:1 18. U bogosluzbenim knjigama spominje se broj od 14 000 mladenaca pobijenih u Vitlejemu. 19. Po ucenju Pravoslavne Crkve ne postoji predodredjenje (praedestiantio), vec samo Bozje predznanje
(praecognitio). Prema tome Bog preko proroka predskazuje po predznanju, a ne predodredjenju, jer nicim ne ogranicava covekov slobodni izbor (up. Fusnotu za Mt. 26:23-25). Sveti Damaskin pise: "Treba znati da Bog sve unapred zna, ali ne predodredjuje sve; unapred zna i ono sto je u nasoj vlasti, ali ga ne predodredjuje, jer nitti zeli da bude zla, niti nasilno iznudjuje vrlinu. Prema tome, predodredjenje je delo bozanske prognosticke zapovesti. Medjutim, ono sto nije u nasoj vlasti Bog predodredjuje po Svom predznanju; jer, po Svome predznanju, Bog je vec predrasudio o svemu, po meri Svoje dobrote i pravednosti, (Tacno izlozenje Pravoslavne vere, glava 44, str. 98; Niksic. 1985).

20. Jev. ramah - uzvisica, visina, brezuljak. 21. Pogresno ucenje Apolinarija laodikijskog osudjeno je kao jeres na Drugom Vaseljenskom Saboru odrzanom u
Konstantinopolju 381. godine. Rec koja se Evandjelju prevodi recju "dusa" oznacava doslovno "zivotni dah", pa se moze prevesti i kao "dusa" i kao "zivot" u zavisnosti od konteksta. Uporedi tumacenje na Mt. 6:25; i Mt. 22:37

22. Arhelaj je tako surovo i tiranski vladao Judejom da ga je imperator Avgust lisio prestola i poslao na zatocenje u
Galiju gde je i umro (vidi belesku za Mt. 2:1)

23. U Galileji su tada ziveli i Jevreji i neznabosci. Jerusalimski Jevreji su na svoje sunarodnike iz Galileje gledali
sa prezirom zato sto su ovi ziveci u njihovoj sredini prihvatili mnogo paganskih obicaja. Smatralo se da iz Galileje nista dobro ne moze doci (up. Jovan 1:46)

24. Nazarecanin - oznacava stanovnika grada Nazareta, ali istovremeno ima starozavetno znacenje nazoreja, lica
izdvojenog od drugih posebnim zavetom koji uzima na sebe.

25. Up. Is. 1:4

23

GLAVA TRECA Propoved Jovana Krstitelja i krstenje Hristovo 1. U one pak dane. Ne onda kada je Gospod bio dete i ziveo u Nazaretu, vec prosto tako kaze "u ono vreme" koje je prethodilo danasnjem vremenu. Dodje Jovan Krstitelj. Bog je poslao Jovana da prekori Jevreje i da ih privede poznanju svojih grehova kako bi tako prihvatili Hrista. Ako covek nije svestan svojih grehova, ne moze se pokajati. Zato je Jovan poslan. 1-2. I propovijedase u pustinji Judejskoj. I govorase: Pokajte se. Jevreji su bili gordi, pa ih zato poziva na pokajanje.[1] Jer se priblizilo Carstvo nebesko. Carstvom nebeskim naziva prvi i drugi dolazak Hristov, kao i vrlinski zivot. Jer ako mi, stranstvujuci po zemlji, zivimo kao na nebu, daleko od strasti, onda imamo Carstvo nebesko (u sebi). Jer to je onaj za koga je rekao prorok Isaija govoreci: Glas vapijuceg u pustinji, pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove. [2] "Putem" se naziva Evandjelje, a "stazama" zakonske odredbe, koje su ovestale i stare. Stoga kaze: "Pripremite se za evandjelski zivot, i zakonske odredbe 'poravnite', to jest, ispunite ih duhovno", jer je Duh "prav". Kada, dakle, vidis Jevrejina koji telesno razume zapovesti Zakona, mozes da kazes: "Ovaj nije poravnao svoje staze", to jest, duhovno ne razume Zakon. [3] 4. A sam Jovan imase haljinu svoju od kamilje dlake. Na pokajanje je pozivao samim svojim izgledom, jer je nosio odecu zalosti. Za kamilu kazu da je negde izmedju ciste i neciste zivotinje. Posto preziva, ona je cista zivotinja, ali nema razdvojene papke, i po tome je necista.[4] Tako je Jovan nosio haljinu od kamilje dlake, jer je Bogu privodio jevrejski narod, koji je smatran cistim, i necisti narod neznabozaca, te je bio posrednik izmedju Starog i Novog Zaveta. Zato je i nosio odecu od kamilje dlake. 24

I pojas kozni oko bedara svojih. Svi svetitelji koji se spominju u Pismu bili su opasani pojasom oko bedara, jer su stalno radili, dok su lenjivci i dokolicari raspojasani, kao sto je to danas slucaj sa Saracenima. Svetitelji su bili opasani kozom zato sto su umrtvili strasti telesne pozude, posto se koza dobija od tela mrtvih zivotinja. A hrana mu bijahu akride i divlji med. [5] Neki kazu da su akride vrsta biljke koja se jos naziva melagra, drugi opet, da je to vrsta oraha ili divljih plodova. Divlji med proizvode divlje pcele i moze se naci u drvecu i stenama.

5-6. Tada izlazase k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska. I on ih krstavase u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje. Iako su krstavani, Jovanovo krstenje[6] nije davalo oprostenje grehova. Jovan je samo propovedao pokajanje i privodio oprostenju grehova, to jest, Hristovom krstenju, kojim se dobija oprostenje grehova. 7. A kad vidje mnoge fariseje. "Fariseji"[7] u prevodu znace "izdvojeni", jer su se oni ponasali kao izdvojeni od drugih svojim zivotom i znanjem, misleci da su visi od ostalih. I Sadukeje [8] Oni nisu verovali ni u Vaskrsenje, ni u andjele, ni i (postojanje) duha. "Sadukeji" u prevodu znace "pravedni", jer je "sedek" pravednost. Ne zna se da li su sami sebe zvali "pravednima" ili su tako nazvani po osnivacu njihove sekte Sadoku[9]. Gdje dolaze da ih krsti, rece im. Oni nisu dolazili sa iskrenom namerom kao ostali, te ih zato prekoreva: Porodi aspidini, ko vam kaza da bjezite od gnjeva koji ide? Ostro im se obraca, poznavajuci njihovu izopacenost, ali ih i pohvaljuje kada govori: "Ko vam kaza da bezite", jer se cudio kako se desilo da se njihov necastivi rod kaje. Naziva ih "porodi aspidini", jer se prica da kao sto aspide izlaze iz svoje majke prozdiruci njenu utrobu, tako su oni pobili svoje oceve, to jest, svoje ucitelje i proroke. "Gnev koji ide" ozna-cava pakao. 8. Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. Vidis sta govori? Ne treba se samo uklanjati od zla, vec i prinositi plodove vrline, jer je pisano: "Kloni se od zla i cini dobro." [10] 9. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama. Oni su se uzdali u svoje plemenito poreklo i to im je bilo na pogibao. 25

Jer vam kazem da moze Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu. Pod "kamenjem" se podrazumevaju neznabosci, od kojih su mnogi poverovali. Osim toga, Jovan doslovno kaze da Bog moze i od kamenja podignuti decu Avraamu[11]. Kao kamen je bila i Sarina materica, zbog njene neplodnosti, pa je ona ipak rodila.[12] A kada je Gospod od kamenja podigao decu Avraamu? U ono vreme kada su Ga raspeli i kada su mnogi, videvsi kako se raspada kamenje, poverovali. [13] 10. A vec i sjekira kod korijena drvecu stoji. "Sekirom" naziva Hristov sud, a "drvecem" svakoga od nas. Tako se onaj koji nije poverovao jos odavde u korenu sece i u oganj baca. Svako, dakle, drvo, makar vodilo poreklo od Avraama, koje ne radja dobra roda. Nije rekao "koje nije rodilo", vec "koje ne radja", jer uvek treba radjati plodove vrlina. Ako si juce dao milostinju, a danas otimas, nisi blagougodio Bogu. Sijece se i u oganj baca, to jest, u oganj pakleni. 11. Ja vas krstavam vodom za pokajanje; a onaj sto dolazi za mnom , jaci je od mene. Prvo im je rekao: "Radjajte rod", a sada im pokazuje kakav rod - da veruju u Onoga koji dolazi za njim, jer je za njim dosao Hristos. Kao sto se Hristos rodio samo sest meseci posle Jovana, tako se isto (nakon sest meseci) posle Jovana i pojavio pred ljudima. Prvo se, dakle, pojavio Preteca, a tek onda je dosao Hristos, za koga je Jovan svedocio. Ja nisam dostojan njemu obuce ponijeti. "Ja nisam", kaze "cak ni najmanji od Njegovih sluga, da bi Mu poneo obucu." Pod "obucom" se podrazumevaju dva silaska Gospodnja. Prvo sa neba na zemlju, i drugo sa zemlje u ad. "Obuca" oznacava kozu tela i umrtvljenje. Preteca, dakle, ne moze da "ponese" tajnu ova dva silaska, to jest, nije u stanju da razume kako su se ona desila. On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. To jest, obilno ce izliti na vas blagodatne darove Duha. "Moje krstenje", govori Jovan, "ne daje ni blagodat Duha Svetoga, ni oprastaj grehova, ali On ce vam oprostiti (grehove) i dati Duha u izobilju." [14] 12. Njemu je lopata u ruci. Nemojte misliti da ce vam On oprostiti ako budete gresili posto primite krstenje od Njega, vec znajte da je u Njegovim rukama "lopata", to jest sud i istraga. Pa ce otrijebiti gumno svoje - Crkvu, u kojoj je mnogo krstenih kao psenice na gumnu. Medjutim, neki od onih koji su krsteni lakomisleni su poput pleve, koju kao vetar raznose zli duhovi, dok su drugi kao psenica i donose korist drugima hraneci ih ucenjem i (vrlinskim) delima. I skupice psenicu svoju u zitnicu, a pljevu ce sazeci ognjem neugasivim. Taj oganj je neugasiv. Zato Origen praznoslovi kada govori da ce paklenom mucenju doci kraj. [15] 26

13-14. Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branjase "Iako si cist, Gospode moj, krstis se da bi nas oprao (od greha), i pokazao nam da se pre krstenja moramo ocistiti, kako ne bismo oskrnavili svoje krstenje time sto cemo se posle njega lako uprljati po rdjavoj navici". Jovan Mu branjase, da oni koji su ovo gledali ne bi pomislili da se i Hristos krstava radi pokajanja, kao ostali. Govoreci: ti treba mene da krstis. Preteca je imao potrebu da ga Gospod ocisti, jer je i on sam, kao potomak Adamov, bio zarazen necistotom neposlusnosti, a ovaploceni Hristos je ocistio sve.

A ti li dolazis meni? Nije se usudio reci: "Zar da te ja krstim?", vec govori: "A ti li dolazis k meni?". Tako je bio blagocestiv. 15. A Isus odgovori i rece mu: Ostavi sada: Kaze: "Ostavi sada, jer ce doci vreme da primimo zasluzenu slavu, iako sada izgleda da je nemamo." Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Pod "pravdom" podrazumeva Zakon. "Ljudska priroda je", kaze, "bila prokleta zato sto nije mogla ispuniti Zakon. Zato sam Ja ispunio sve ostalo sto Zakon zahteva. Samo mi jos ostaje da se krstim. A kada i to ispunim, tada cu osloboditi prirodu od prokletstva. Eto, to mi valja ciniti." 15-16. Tada ga ostavi. I krstivsi se Isus. Krstava se u tridesetoj godini, jer u tim godinama covek upoznaje sve grehove. U ranom uzrastu se deca ponasaju lakomisleno, u drugom, mladickom uzrastu, raspaljuju se telesnom pozudom i gnevom. Kod odraslih ljudi mnogo je srebroljublja. Cekao je, dakle, taj uzrast kako bi ispunio Zakon za sve uzraste i sve nas osvetio. [16] Izadje odmah iz vode. [17] Manihejci kazu da je Gospod Svoje telo ostavio u Jordanu i potom se prividno pokazao u nekom drugom telu. Ali, ove ih reci opovrgavaju, jer kaze: "Isus izadje." Niko drugi nije izasao, vec upravo On koji je sisao u vodu. I gle, otvorise mu se nebesa. Adam ih je zatvorio, ali Hristos ih opet otvara kako bi i ti naucio da svojim krstenjem otvaras nebesa. 16-17. I vidje Duha Bozijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa neba koji govori. 27

Duh silazi da bi posvedocio da je Onaj koji se krstava veci od onoga koji krstk Jevreji su Jovana smatrali za velikog coveka, dok na Hrista nisu toliko obracali paznju. Svi su videli da Duh silazi na Isusa kako ne bi pomislili da je glas - "Ovo je Sin moj ljubljeni" - bio radi Jovana, nego da bi svi, videci Duha, poverovali da se taj glas odnosi na Isusa. (Duh se javio) "kao golub", jer je to nezlobiva, krotka i vrlo cista ptica koja se ne zadrzava tamo gde je necisto. Tako je i sa Svetim Duhom. Kao sto je u vreme Noja golub objavio kraj Potopa, donevsi maslinovu grancicu[18], tako i ovde Sveti Duh objavljuje oslobodjenje od greha. Tamo je (znak) bio maslinova grancica, a ovde je to milost Bozja. Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. To jest, koji mi je mio i blagougodan.

NAPOMENA:

1. Rec pokajanje oznacava promenu nacina misljenja, promenu uma, preumljenje. Pokajanje se ne sastoji samo u
zaljenju za ucinjenim grehom, vec podrazumeva istovremeno i aktivan trud u sticanju vrline, promenu zivota i nacina misljenja.

2. Is. 40:3 3. Po tumacenju Zigabena, putem Gospodnjim i stazama Njegovim prorok naziva duse, kojima je imala doci
propoved Evandjelja. On savetuje da se duse pripreme, to jest, ociste putem pokajanja: da se pocupa trnje strasti, izbaci kamenje greha i tako nacine zdravima i glatkima za primanje Evandjelja (Ibid, c.3, v.3; col. 160 A).

4. Jevreji su imali detaljne propise na osnovu kojih su zivotinje delili na ciste i neciste. (up. 1.Mojs. 8:20; 3.Mojs.
7:21; 3.Mojs. 20:25; 5.Mojs. 14:3-20)

5. Ova rec moze da se prevede i kao skakavci, mada Blazeni Teofilakt, kao i vecina tumaca smatra da je rec o
biljnoj hrani. Po drevnoj palestinskoj tradiciji Sveti Preteca se hranio nekom vrstom duguljastih i tvrdih plodova koji su licili na skakavce, po kojima su i dobili ime. Akride takodje mogu oznacavati i ovrske (krajeve) grancica i lisca sa pustinjske trave i ckalja. Divlji med, po misljenju Svetog Atanasija Velikog bio je "veoma gorak i neprijatnog ukusa".

6. Jovanovo krstenje vrseno je pogruzenjem u reci. Pri Jovanovom krstenju, ljudi su ispovedali grehove i dobijali
oprostaj i na taj nacin se duhovno pripremali za dolazak Hrista. Ovo je bilo jedino krstenje vodom koje su primili apostoli i nigde nije zabelezeno da su ponovo krstavani do Pedesetnice.

7. Rec je o sekti koja je nastala nakon Vavilonskog ropstva. Pored svih knjiga Starog Zaveta, fariseji su verovali
da je usmena tradicija osnovno merilo verovanja i zivota. Posebno su se trudili u spoljasnjem vrsenju zakonskih pravila i poboznosti, kao sto su ceremonijalna pranja, postovi, molitve, davatbz milostinje, ali su svojim licemerjem bili daleko od duha istinske pobozcosti. Bili su veoma ponosni na svoja dela i zato i danas pojam farisejstva oznacava licemerje. Cvrsto su verovali u postojanje dobrih i zlih andjela i cekali su dolazak Mesije. Verovali su, takodje, da duse umrlih po svojim delima odlaze u stanje blazenstva ili kazne i da ce ih Mesija na kraju vaskrsnuti i uzvratiti im po njihovim delima. Nasuprot vlasti Iroda uzurpatora i Rimskoj tiraniji zalagali su se za teokratiju. Imali su veliki uticaj na prost narod. Prema Josifu Flaviju, u Hristovo vreme bilo ih je oko 6.000. Bili su Njegovi veliki protivnici jer ih je redovno prekorevao zbog njihove pohlepe, slavoljublja, samopouzdanja i lazne poboznosti kojom su hteli da zadobiju popularnost u narodu

8. Verska sekta ciji su clanovi odbijali usmeno predanje i koji su smatrali da je jedino pisani zakon obavezan.
Odbacivali su Vaskrsenje mrtvih, besmrtnost duse, postojanje duhova i andjela i drugo. To je bila sekta

28

svestenicke aristokratije i po predanju je poticala od Sadoka. Verovatno je rec o prvosvesteniku iz vremena Davida i Solomona ili o nekoj drugoj licnosti iz kasnijeg perioda

9. 2. Car 8:17 10. Ps. 34:14 11. Povodom ovih Pretecinih reci Evtimije Zigaben kaze: "Deca su Avraamova stvarno oni koji podrazavaju
njegove vrline. I oni ce se udostojiti sa njim Carstva nbeskog, pa bili od jevreja ili neznabozaca, jer je srodstvo po vrlini vece od srodstva po krvi, onoliko koliko je dusa dragocenija od tela." (Ibid, c.3, v.9; col. 165 Ab)

12. 1.Mojs. 18:11-12; 21:1-2 13. Mt. 27:51 14. Po Zigabenu krstenje Jovanovo se sastoji u uzdrzanju od grehova, a Hristovo u zadobijanju Duha Svetoga.
Duh Sveti je sisao na apostole u obliku ognjenih jezika (up. D.Ap. 2:1). Tada su se oni krstili Duhom Svetim i ognjem (Ibid, c.3, v.11 col. 168 BC)

15. Blazeni Teofilakt ovde misli na Origenovo ucenje o "vaspostavljenju" (svega) koje je osudjeno na Petom
Vaseljenskom Saboru u Konstantinopolju 553. godine (vidi opsirnije u fusnoti za Mt. 25:41-46)

16. Ovaplotivsi se, Gospod se pojavio u "oblicju tela greha" po svemu slican nama osim po grehu, da bi nas cele
spasao, kao sto Sveti Grigorije Bogoslov kaze: "Ono sto (Hristos) nije uzeo (ovaplocenjem na Sebe), to nije iscelio" (Epistula 101 ad Cledonion PG, t.37, 177-180).

17. Isus je odmah izisao iz vode, to jest, nije se u njoj zadrzao. Postoji predanje da je Sveti Jovan Krstitelj svakoga
coveka koga je krstavao., pogruzavao do guse u vodu i drzao ga dok sve grehe svoje ispovedi, a onda ga pustao da izadje iz vode. Hristos, posto nije imao greha, nije se zadrzavao u vodi, zbog cega Evandjelje i kaze da odmah izadje iz vode (up. Arhim. Justin Popovic, Zitija Svetih, januar 6., "Rec na Bogojavljenje Gospodnje", str. 217, Beograd. 1977.)

18. 1. Mojs. 8:11

29

GLAVA CETVRTA Kusanje Hrista u pustinji, pocetak propovedi u Galileji, poziv prvih Apostola, prva cudesa 1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju. Da bi nas naucio da posle krstenja jos vise treba da ocekujemo iskusenja, Duh Sveti odvodi Isusa u pustinju, jer (Gospod) nista nije cinio bez Duha. A u pustinju[1] Ga odvodi zeleci da nam pokaze kako nas djavo iskusava onda kada vidi da smo sami i nemamo nikoga da nam pomogne. Zato ne smemo da zivimo bez saveta, uzdajuci se u sebe. Da ga djavo kusa. Djavo se naziva "klevetnikom" zato sto je Boga oklevetao pred Adamom kada mu je rekao: "Bog vam zavidi." Cak i sada, djavo pred nama klevece vrlinu. 2. I postivsi. Postio je kako bi nam pokazao da je post[2] jako oruzje protiv iskusenja, kao sto je stomakouga djanje pocetak svakog greha. Dana cetrdeset i noci cetrdeset. Postio je onoliko koliko su postili Mojsej i Ilija,[3] jer da je postio duze od njih, onda bi Njegovo ovaplocenje izgledalo prividno. Naposljetku ogladnje. Ogladneo je onda kada je to sam dopustio Svojoj (ljudskoj) prirodi, kako bi dao priliku djavolu da Ga iskusa gladju, i Svojim ga trpljenjem savladao i porazio, te nama darovao pobedu. 3. I pristupi k njemu kusac i rece: Ako si Sin Bozji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi.

30

Necastivi je cuo glas s neba ("Ovo je Sin Moj..."), a potom je video da je Gospod ogladneo, pa se zbunio, cudeci se kako Sin Bozji moze da ogladni. Zato Ga i kusa da bi to saznao. Laska Mu govoreci: "Ako si Sin Bozji...", zeleci da Ga prevari. Ali pitas se: "Kakav je to greh pretvoriti kamenje u hlebove?" Onda znaj: (po)slusati djavola ma u cemu - greh je. Uostalom, vidis da on nije rekao: "Reci da ovaj kamen postane hleb", vec kaze "ovo kamenje", zeleci tako da navede Hrista u neumerenost, jer je gladnome i jedan hleb sasvim dovoljan. Zato ga Hristos nije (po)slusao. 4. A on odgovori i rece: Pisano je: Ne zivi covjek o samom hljebu, no o svakoj rijeci koja izlazi iz usta Bozijih. Ovo svedocanstvo je uzeto iz Starog Zaveta, jer su to reci Mojsejeve. Jevreji su se takodje hranili manom, koja nije bila pravi hleb, vec je, po reci Bozjoj, zadovoljavala sve potrebe Jevreja i postajala ona hrana koju su ljudi zeleli da jedu. Kada bi Jevrejin, naime, pozeleo ribu, jaje, ili sir, mana je u ustima dobijala ukus te hrane.

5-6. Tada ga djavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama. Pa mu rece: Ako si Sin Bozji, skoci dolje, jer je pisano: Andjelima svojim zapovijedice za tebe i uzece te na ruke, da kako ne zapnes za kamen nogom svojom. Govoreci mu: "Ako si Sin Bozji...", djavo kao da hoce da kaze: "Ne verujem glasu s neba, ali ako si Ti zaista Sin Bozji, pokazi mi to." "Ali, jadnice, ako On i jeste Sin Bozji, zar da se baci sa Hrama po tvojoj reci? Tvojoj surovosti je svojstveno da baca u provaliju one koji su opsednuti, a Bozje je da ih spasava." Reci: "uzece te na ruke..." ne odnose se na Hrista, vec na svete kojima je potrebna pomoc andjela.[4] Hristu, kao Bogu, nije potrebna takva pomoc. 7. A Isus mu rece: I ovo je napisano: Nemoj kusati Gospoda Boga svojega. [5] Hristos mirno odgoni djavola i tako nas uci da demone treba pobedjivati krotoscu. 8-9. Opet ga uze djavo i odvede na goru vrlo visoku i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu. I rece mu: Sve ovo dacu tebi ako padnes i poklonis mi se. Neki misle da je "gora vrlo visoka" - strast srebroljublja kojom je neprijatelj zeleo da pobedi Isusa. Ali, oni nisu u pravu. Gospod nije primao pomisli, daleko bilo, vec Mu se djavo otvoreno javio, i na gori Mu u vidljivom obliku, pred ocima, predstavio sva carstva ovoga sveta rekavsi: "Sve ovo dacu tebi..." U svojoj gordosti djavo smatra svet svojim posedom. Ovo i danas djavo govori pohlepnim ljudima, pa ce oni koji mu se poklone zaista imati u svojoj vlasti svet. 10. Tada mu Isus rece: Idi od mene, Satano,[6] jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome sluzi! Gospod se razgnevio na njega, videvsi da on prisvaja ono sto je Bozje i govori: "Sve ovo dacu tebi...", kao da je to njegovo. Vidis kakva je korist od Svetog Pisma, jer je njime Gospod zatvorio usta neprijatelju. 31

11. Tada ga djavo ostavi, i gle, andjeli pristupise i sluzahu mu. Gospod je pobedio tri iskusenja: stomakougadjanje, slavoljublje i srebroljublje,[7] to jest ljubav prema bogatstvu, jer su to glavne strasti. Pobedivsi njih, daleko je lakse savladati i ostale. Zato Luka i kaze: "Kad svrsi djavo sve kusanje...",[8] mada je Gospod pobedio samo glavna iskusenja. Andjeli Mu sluze kako bi se pokazalo da ce oni i nama slu-ziti kada pobedimo (strasti), jer Hristos sve cini i pokazuje radi nas, posto Njemu, kao Bogu, andjeli uvek sluze. 12-13. A kad cu Isus da je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivsi Nazaret dodje i nastani se u Kapernaumu pri-morskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim. Isus odlazi kako bi nas naucio da se (nepotrebno) ne izlazemo opasnostima. A odlazi u Galileju,[9] zemlju "palih", jer su neznabosci, koji su tamo ziveli, pali u greh. Nastanjuje se u Kapernaumu, koji u prevodu znaci "dom utehe" jer je Hristos sisao s neba da bi od neznabozackih naroda nacinio dom Duha Utesitelja - (Crkvu). Zavulon znaci "nocni", a Neftalim "sirina". Tako je i zivot neznabozaca bio mracan i sirok, jer nisu isli uskim putem, nego putem koji vodi u propast. 14-16. Da se ispuni sto je rekao prorok Isaija govoreci: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabozacka; Narod koji sjedi u tami vidje svjetlost veliku, i onima koji sjede u oblasti i sjeni smrti, svjetlost zasija. "Svetlost velika" je Evandjelje. I (starozavetni) Zakon je takodje bio svetlost, ali mala. "Sena smrti" je greh, jer je greh slika i prilika smrti. Kao sto smrt obuzima telo, tako i greh obuzima dusu. Svetlost nam je zasijala, ne zato sto smo je trazili, vec nam se ona sama javila kao da nas je progonila. 17. Od tada poce Isus propovijedati i govoriti. Isus je poceo da propoveda onda kada je Jovan zatvoren u tamnicu, jer je cekao da Jovan prvi posvedoci o Njemu i da Mu pripremi put kojim je imao ici, onako kako to sluge cine za svoje gospodare. Buduci jednak Ocu, Gospod je takodje imao svoga proroka, Jovana, kao sto je Njegov Otac i Bog imao proroke pre Jovana, iako su svi oni, u stvari, bili zajednicki proroci i Oca i Sina. Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko. Carstvo nebesko je sam Hristos, ali isto tako i vrlinski zivot. Kada neko zivi kao andjeo na zemlji, zar tada nije nebeski covek? Zato je Carstvo nebesko u svakome od nas kada zivimo kao andjeli. 18-19. A iduci pokraj mora Galilejskog vidje dva brata, Simona, zvanoga Petar, i Andreja, brata njegova, gdje bacaju mrezu u more, jer bijahu ribari. I rece im. Ova dvojica su bili Jovanovi ucenici, i dok je Jovan jos bio u zivotu, dolazili su Hristu.[10] Ali, kada su videli da je Jovan zatvoren, opet su se vratili ribolovu. Tada dodje Gospod da ih ulovi, govoreci im: 19-20. Hajdete za mnom i ucinicu vas lovcima ljudi. A oni odmah ostavise mreze i podjose za njim. Pogledaj poslusne ljude - odmah su posli za Njim. Iz ovoga se jasno vidi da je to bio drugi poziv. Gospod ih je poucio prvom prilikom i posle toga su Ga ostavili. Kada su Ga opet videli odmah su krenuli za Njim. 32

21. I otisavsi odatle, vidje druga dva brata, Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u ladji sa Zevedejem, ocem njihovim. Velika je vrlina kada se deca brinu o svojim roditeljima u njihovoj starosti i kada se hrane od svog postenog truda. Gdje krpe mreze svoje, i pozva ih. Bili su siromasni i posto nisu mogli da kupe nove mreze, krpili su stare. 22. A oni odmah ostavise ladju i oca svojega i podjose za njim. Izgleda da Zevedej nije poverovao i zato su ga ostavili. Vidis li, dakle, kada deca treba da ostave svoje roditelje? Onda kada ih oni ometaju u vrlini i bogopostovanju. Videvsi prvu dvojicu kako odlaze za Hristom, i Jakov i Jovan su se ugledali na njih i krenuli za Gospodom. 23. I prohodjase Isus po svoj Galileji uceci po sinagogama njihovim, i propovijedajuci jevandjelje o Carstvu. Isus je ulazio u jevrejske sinagoge[11] da bi pokazao da se ne protivi Zakonu. I iscjeljujuci svaku bolest i svaku nemoc u narodu. On pocinje sa znakovima i cudesima kako bi (lakse) poverovali onome cemu ih uci. Pod "bolescu" podrazumeva hronicno oboljenje, a pod "nemoci" privremenu slabost tela. 24. I otide glas o njemu po svoj Siriji; i privedose mu sve bolesnike, raznim bolestima i mukama obuzete, i bjesomucne, i mjesecare, i bogalje, i iscijeli ih. Hristos nije trazio veru ni od jednog bolesnika koji Mu je doveden, jer je i sama cinjenica da su donoseni iz daleka bila dovoljan znak njihove vere. "Mesecarima" Matej naziva one koji su bili opsednuti od demona. Djavo je, naime, zeleo da poseje u coveku sumnju da nebeska tela prouzrokuju zlo, tako da su demoni cekali na pun mesec i onda napadali ljude. To su cinili da bi ljudi za uzrok svoje bolesti smatrali mesec i tako oklevetali Bozju tvorevinu. U ovu zabludu su verovali i manihejci. 25. I za njim idjase naroda mnogo iz Galileje, i iz Dekapolja,[12] i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.
NAPOMENA:

1. Po predanju Gospod je kusan na tzv. Gori kusanja, na mestu pustom i bezvodnom s kojeg se kao na dlanu vidi
cela plodna jerihonska oaza i dolina Jordana u pozadini.

2. Rec "Post" oznacava nejedenje, dobrovoljno uzdrzavanje od hrane. 3. 2.Mojs. 34:28 i 3.Car. 19:8 4. Ps. 91:11-12 5. 5.Mojs. 6:16 6. Satana je jeverjski naziv za djavola, a inace, znaci protivnik, neprijatelj. 33

7. Gospod Hristos je, po ucenju Svetih Otaca, kao Novi Adam pobedio glavna tri iskusenja kojima su podlegli
praroditelji (1 Moj. 3, 6: "A zena videci da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muzu svojemu, te i on okusi.") Slastoljublje (tj. stomakougadjanje) pobedio je tako sto nije pretvorio kamenje u hlebove, iako je bio gladan; slavoljublje, tako sto nije skocio sa krila Hrama da bi Ga narod proslavio i srebroljublje, time sto nije prihvatio ponudu djavola koji Mu je ponudio sva carstva ovoga sveta. Pored toga, Gospod je Svojim podvigom na Gori kusanja pokazao kako se mogu izleciti sve tri dusevne sile: umna, bdenjem i molitvom; strasna, protivljenjem djavolu i voljna, postom i uzdrzanjem (up. Kalist Angelikudis, Dobrotoljublje t. 5, so1. 36.).

8. Lk. 4:13 9. Galileja je oblast u severnoj Palestini. Na severu granici se sa Sirijom, na zapadu sa Sidonom, Tirom,
Ptolemaidom i karmilskim rtom, na jugu sa Samarijom, a sa istocne strane je omedjuje Jordan. Deli se na Gornju i Donju Galileju. Galileja je poznata pod imenom "Galileja neznabozacka" (Is. 9:1), jer su neznabosci, dakle stanovnistvo nejevrejskog porekla, cinili vecinu njenog stanovnistva.

10. Jovan 1:35-42 11. Rec "sinagoga" (zbornica) potice od reci okupljati, sabirati. Ona u uzem smislu oznacava molitvenu zajednicu
jevrejskog naroda. Sinagogom se zvalo i mesto gde su se Jevreji u jednom gradu ili selu okupljali radi citanja i tumacenja Svetog Pisma, kao i radi molitve. Za razliku od sinagoga, gde je narod neposredno ucestvovao u molitvi i citanju svetih spisa, hramovno bogosluzenje bilo je iskljuciva privilegija svestenstva koje je jedino imalo pristup unutar jerusalimskog Hrama (narod se okupljao po tremovima i dvoristima radi prinosenja zrtava, molitve i poucenja). Zato su sinagoge, koje su u Isusovo vreme bile brojne, postale centri ne samo duhovnog vec i drustvenog zivota Jevreja. One su takodje imale funkciju sudova i skola.

12. Deset gradova, grcki: Dekapolis, nalazili su se sa one strane Jordana, severoistocno od Palestine. Vecim delom
su ih naseljavali Grci i Sirci. Ovi su gradovi sacinjavali savez, bili su pod neposrednom upravom Rimljana i uzivali su narocite privilegije.

34

GLAVA PETA Beseda na Gori: blazenstva, o dostojanstvu Apostola, o Zakonu starozavetnom i Zapovestima Hristovim 1. A kad on vidje narod mnogi, pope se na goru. Na goru se penje kako bi nas naucio da nista ne cinimo radi pokazivanja pred ljudima. Buduci da je nameravao da pouci narod, pokazuje nam kako treba da se udaljimo od mnogoljudne vreve kada ucimo druge. I sjede i pristupise mu ucenici njegovi. Narod Mu prilazi radi cuda, a ucenici radi pouka. Posle cudesnih iscelenja tela, On leci i duse, kako bismo naucili da je on Tvorac i dusa i tela. [1] 2. I otvorivsi usta svoja. Zasto evandjelista kaze: "Otvorivsi usta svoja"? Zar ove reci nisu suvisne? Nisu, jer je On ucio i ne otvarajuci usta. Kako je to cinio? Svojim zivotom i cudesima.[2] A sada je otvorio Svoja usta i ucase ih govoreci. Nije ucio samo ucenike vec i narod. Poceo je s blazenstvima, kao sto je i David svoje psalme zapoceo s blazenstvom. [3] 3. Blazeni siromasni[4] duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. Na pocetku kao temelj postavlja smirenje. Posto je Adam pao zbog gordosti, Hristos nas podize smirenjem. Dok se Adam ponadao da ce postati bog, "siromasni duhom"su oni koji su skruseni u dusi. 4. Blazeni koji placu, jer ce se utjesiti. "Blazeni su koji placu" zbog svojih grehova, a ne zbog stvari ovoga sveta. "Koji placu" neprestano, a ne povremeno, i to ne samo zbog svojih vlastitih grehova vec i zbog grehova svojih bliznjih. "Jer 35

ce se utesiti" i u ovome zivotu, jer se onaj koji place zbog svojih grehova duhovno raduje, a jos vise u buducem. 5. Blazeni krotki, jer ce naslijediti zemlju. Neki pod "zemljom" razumeju duhovnu zemlju, to jest, nebo. Ali, treba ra-zumeti i ovu zemlju. Posto krotke obicno smatraju za prezrene i uboge ljude, to Spasitelj kaze da upravo oni imaju sve. A krotki, to nisu oni koji se nikada ne gneve, jer su takvi ljudi bezosecajni i ravnodusni, vec oni koji umeju da se razgneve, ali se uzdrzavaju, gneveci se onda kada je potrebno. [5] 6. Blazeni gladni i zedni pravde, jer ce se nasititi. Zeleci da govori o milostinji, prvo pokazuje da covek mora da zadobije pravednost, kako ne bi davao milostinju od onoga sto je stekao kradjom i prevarom. Pravednost treba sa usrdjem traziti, jer takvi su "gladni i zedni pravde". Iako se koristoljupci hvale da su bogati i siti, Isus kaze da ce se pravednici jos u ovome zivotu nasititi jer imaju nepropadljivo bogatstvo. 7. Blazeni milostivi, jer ce biti pomilovani. Milosrdje se ne ukazuje samo novcem i stvarima, vec i recju, a ako bas nista nemas, onda suzama saosecanja. Milostive ce pomilovati i ljudi u ovome zivotu, jer onome koji je juce bio milostiv, danas ce i samom zatrebati pomoc i svi ce prema njemu biti milostivi, dok ce ga Bog jos vise pomilovati (u buducem veku). 8. Blazeni cisti srcem, jer ce Boga vidjeti. Mnogo je onih koji nisu pohlepni, i jos daju milostinju, a opet zive u bludu i svakoj necistoti. Zato nam Hristos zapoveda da uz druge vrline treba da budemo cisti i celomudreni,[6] i to ne samo u telu nego i u srcu,[7] jer niko bez svetosti i celomudrija nece videti Boga. Kao sto samo na cistom ogledalu mozemo da vidimo svoj lik, tako samo cista dusa moze da vidi Boga i razume Sveto Pismo. 9. Blazeni mirotvorci, jer ce se sinovi Bozji nazvati. "Mirotvorci" nisu samo oni koji zive u miru s drugima, nego i oni koji mire posvadjane. "Mirotvorci" su i oni koji svojim ucenjem obracaju neprijatelje Bozje. A nazvace se sinovi Bozji, jer je nas jedinorodni (Sin Bozji) pomirio s Bogom. [8] 10. Blazeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. Progone ne samo mucenike, vec i mnoge druge, zato sto pomazu nevoljnima i uopste zbog svake vrline, a svaka vrlina i jeste "pravda". Lopove i ubice takodje progone, ipak oni nisu blazeni. 11. Blazeni ste kada vas sramote i usprogone. Najzad, Gospod govori Svojim apostolima, pokazujuci, da je uciteljima na prvom mestu svojstveno da budu sramoceni. I lazuci govore protiv vas svakojake rdjave rijeci, zbog mene. Nije, dakle, blazen svaki koji podnosi sramotu, vec onaj koga sramote radi Hrista, i to lazuci. U protivnom slucaju, takav je zaista jadan i bedan, jer mnoge sablaznjava. 12. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vasa na nebesima. 36

Gospod nije govorio o "velikoj plati" za druge vrline, a ovde govori o njoj, pokazujuci time da je trpljenje uvreda veliki i tezak podvig, jer su mnogi sami sebi oduzeli zivot (ne moguci da ga pretrpe).[9] Cak se i Jov, koji je izdrzao sva druga iskusenja, nasao na muci kada su ga prijatelji vredjali kako on, toboz, strada zbog grehova. Jer su tako progonili i proroke prije vas. Da apostoli ne bi pomislili da ih progone zbog ucenja koje je protivno Bogu, On ih tesi govoreci: "Cak su i proroke pre vas proganjali zbog vrline, zato u njihovom stradanju imate utehu." 13. Vi ste so zemlji. "Proroci su bili poslani samo jednom narodu (Jevrejima), a vi ste so celoj zemlji, so koja krepi slabe ucenjem i prekorima, da se u njima ne bi stalno legli crvi (to jest, strasne pomisli). Imajuci to u vidu, ne odustajte od svojih ostrih prekora, makar vas mrzeli i gonili." Zato kaze: Ako so obljutavi, cime ce se osoliti? Ona vec nece biti ni za sto, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze. Ako ucitelj "obljutavi", to jest, prestane da opominje i prekorava, te postane suvise blag i popustljiv, "cime ce se osoliti" duse? Ko ce ih ispraviti? Takvog ucitelja tada lisavaju njegove duznosti i on biva "pogazen", to jest, prezren. 14. Vi ste svjetlost svijetu. Prvo "so", a zatim "svetlost", jer svetlost izoblicava tajna dela. Svetlost je ta koja sve obelodanjuje. Apostoli su prosvetili ne samo jedan narod, vec citav svet. Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji. Gospod ih uci da budu revnosni i strogog zivota, jer ce svi gledati na njih. "Nemojte misliti", kaze On, "da cete se sakriti u neki cosak, nego ce na vas javno gledati i posmatrati vas." Stoga gledajte da zivite vrlinski i neporocno, da ne biste postali sablazan za druge. Niti se uzize svjetiljka i mece pod sud, nego na svijecnjak, te svijetli svima koji su u kuci: "Ja sam", kaze Hristos, "u vama zapalio neugasivu svetlost blagodati. Na vama je da se revnosno potrudite da i drugima zasija svetlost vasega zivota." Stoga im govori: Tako da se svijetli svjetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra djela, i proslave Oca vasega koji je na nebesima: Nije im rekao: "Pokazujte vrlinu pred ljudima", jer to nije dobro, vec neka ona sama svetli, tako da ce vam se cak i vasi neprijatelji diviti i proslavljace, ne vas, vec Oca vasega. Kada cinimo dobro, to smo duzni da cinimo radi slave Bozje, a ne radi svoje slave. 17. Ne mislite da sam dosao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam dosao da ukinem, nego da ispunim. Buduci da je dosao da postavi nove zakone, Hristos nije zeleo da Jevreji pomisle kako se On protivi Bogu. Stoga, da bi otklonio sumnje koje su mnoge smucivale, govori im: "Nisam dosao da ukinem Zakon, nego da ga ispunim." Kako ga je ispunio? Prvo, ispunio je sve sto su proroci o Njemu 37

prorekli, i zato evandjelista cesto govori: "Da se ispuni sto je receno preko proroka..." Takodje je ispunio sve zakonske odredbe, "jer On greha ne ucini, niti se nadje prevara u ustima Njegovim."[10] I na drugi nacin je ispunio, odnosno dopunio Zakon, jer ono sto je Zakon samo zacrtao, Hristos je dovrsio. Zakon kaze: "Ne ubij!", a Hristos: "Ne gnevi se ni za sto." Tako i slikar ne unistava svoju skicu, vec je dopunjuje i dovrsava. 18. Jer, zaista vam kazem: Dok ne prodje nebo i zemlja, nece nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona, dok se sve ne zbude. Ovde pokazuje da svet prolazi i menja se. Dakle, dok postoji svet, nece nestati ni najmanjeg slovca iz Zakona. Neki kazu da slovce i crta[11] oznacavaju deset Bozjih zapovesti, a drugi da predstavljaju krst, pri cemu je slovce uspravni, a crta poprecni krak. Hristos je, dakle, rekao da ce se ispuniti sve sto je bilo receno o krstu. 19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti, i nauci tako ljude, nazvace se najmanji u Carstvu nebeskome: "Najmanje zapovesti" su one koje nam je Sam nameravao predati, a ne one iz Mojsejevog Zakona. Naziva ih "najmanjim" zbog smirenja, da bi i ti naucio da smireno poucavas druge. "Nazvace se najmanji u Carstvu Nebeskome", dakle, pri Vaskrsenju ce se naci poslednji i bice bacen u pakao. Takav nikako nece uci u Carstvo Nebesko. Pod "carstvom" razumi Vaskrsenje. A ko izvrsi i nauci, taj ce se veliki nazvati u Carstvu nebeskom: Prvo kaze "izvrsi", a zatim "nauci"; jer kako mogu da vodim druge putem kojim sam nisam prosao? Osim toga, ako izvrsavam zapovesti, a ne ucim druge, nemam takvu nagradu, nego cu jos i biti kaznjen ako zbog zavisti ili nemara ne ucim druge. 20. Jer vam kazem da, ako ne bude pravda vasa veca nego pravda knjizevnika i fariseja, necete uci u Carstvo nebesko: Pod "pravdom" podrazumeva svaku vrlinu, kao sto je receno za Jova da "bese pravedan i neporocan".[12] Zadrhti od straha, covece, kada shvatis koliko se mnogo trazi od nas. Zatim nas uci kako da nasa pravda bude veca od pravde knjizevnika i fariseja, te nabraja vrline. 21. Culi ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije bice kriv sudu: Hristos ne spominje ko je ovo kazao,[13] jer, da je rekao: "Ovo je zapovedio starima moj Otac, a Ja vama kazem..." izgledalo bi da On ustanovljuje zakone protiveci se Ocu. A da je, opet, rekao: "Ja sam kazao starima", to bi ljudi tesko prihvatili. Zato govori neodredjeno: "Kazano je starima", pokazujuci time da je Zakon zastareo. A posto je zastareo i treba da bude ukinut, mi smo duzni da ga ostavimo i okrenemo se novim zapovestima. 22. A ja vam kazem da ce svaki koji se gnjevi na brata svoga (ni za sto), biti kriv sudu. Kada su proricali, proroci su govorili: "Tako govori Gospod", a Hristos veli: "Ja vam kazem", pokazujuci time autoritet Svoga bozanstva. Proroci su bili sluge, dok je On Sin Bozji koji ima sve sto ima i Otac. Onaj "koji se gnevi na brata svoga ni za sto" bice osudjen; ako se pak neko gnevi s razlogom i radi pouke ili iz duhovne revnosti, taj nece biti osudjen. Cak se i Pavle razgnevio na Elimu vracara, a kasnije i na prvosvestenika (Ananiju), ali ne bez razloga, vec iz revnosti.[14] Ali, kada se gnevimo zbog novca ili slave, tada se gnevimo "ni za sto". 38

A ako li ko rece bratu svome: "Raka!" bice kriv sinedrionu. "Sinedrion"[15] je jevrejski sud, a "raka" (pogrdan) izraz za "ti"; kao kada nekoga hocemo prezrivo da oteramo, pa po obicaju kazemo "hej ti, bezi odavde". Gospod nam ovo govori s namerom da nas nauci da budemo pazljivi i u najmanjim stvarima, te da postujemo jedni druge. Neki govore da je "raka"[16] sirijska rec koja oznacava prezrenog coveka, nistariju. Onaj, dakle, koji vredja svoga brata nazivajuci ga nistarijom bice kriv pred Saborom svetih Apostola kada sednu da sude dvanaest plemena. A ko rece: "Budalo!" bice kriv paklu ognjenome. [17] Mnogi govore i misle da je ova osuda teska i surova. Ali, nije tako. Jer kako nije dostojan pakla onaj koji brata svoga lisava razuma i pameti, to jest, onoga cime se mi razlikujemo od zivotinja? Ko vredja i ponizava, taj ljubav razara, a sa razaranjem ljubavi nestaju i sve druge vrline, koje jedino na ljubavi opstaju. Koji vredja (brata svoga), unistavajuci ljubav rusi sve vrline, zato je dostojan pakla ognjenog. 23-24. Ako, dakle, prineses dar svoj zrtveniku, i ondje se sjetis da brat tvoj ima nesto protiv tebe, ostavi ondje dar svoj pred zrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj. Bog se odrice Svoje vlastite casti, samo da bismo mi ziveli u ljubavi. Zato kaze: "Ako brat tvoj ima nesto protiv tebe", i ne dodaje nista vise. Dakle, imao on opravdano nesto protiv tebe ili ne, pomiri se s njim. Nije rekao: "Ako ti imas nesto protiv njega", vec "ako on ima nesto protiv tebe", postaraj se da ga ucinis svojim prijateljem. Zapoveda ti da ostavis svoj dar kako bi te obavezao da se izmiris, jer ako hoces da prineses dar, moras se prvo pomiriti s bratom. Istovremeno, Gospod pokazuje da je ljubav istinska zrtva. 25-26. Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kazem: Neces izici odande dok ne das do poslednjega novcica (kodranta). Neki misle da je "suparnik" djavo, a "put" zivot.[18] Prema tome, Gospod nas opominje: "Dok si jos u ovome zivotu razduzi se sa djavolom, kako kasnije on ne bi mogao da te kao svog duznika optuzi zbog greha i ne preda te na mucenje, gde ces odgovarati i za najmanju pogresku, jer jedan kodrant vredi dve lepte." Ra-zumi, takodje, da se ove reci odnose i na suparnike u ovome svetu, te da nas Gospod upozorava da se ne sudimo s njima i ne uda-ljavamo od bozanskih dela. Pa cak i da ti se ucini nepravda, ne idi na sud, vec se izmiri "na putu", kako ne bi gore postradao od moci svoga suparnika. 27. Culi ste kako je kazano starima: Ne ciii preljubu. [19] Jedno je preljuba, a drugo blud. Preljuba je greh sa udatom zenom, a blud sa neudatom. 28. A ja vam kazem da svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu s njom u srcu svome. To znaci da je u svome srcu vec ucinio zlo onaj koji stoji i znatizeljno posmatra zenu, raspaljujuci pozudu gledanjem, pa je opet gleda kako bi je jos vise zeleo. Ali, sta ako svoju zelju ne sprovede u delo, jer mu se nije pruzila prilika? Krivica se time ne umanjuje, jer da je imao priliku, odmah bi ostvario svoju zlu nameru. Dobro znaj, da ako smo pozeleli zenu, a potom bili spreceni da ucinimo 39

greh, jasno je da nas je sacuvala blagodat. Ali i zene, ako se urede da bi privukle druge, cak i ako u tome ne uspeju, krive su zato sto su nalile otrova u casu, iako ga niko nije popio.

29-30. Ako te oko tvoje desno sablaznjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li sve tijelo tvoje da bude baceno u pakao. Ako li te desna ruka tvoja sablaznjava, odsijeci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li da sve tijelo tvoje bude baceno u pakao. Kada cujes za "oko" ili "ruku", nemoj mi-sliti da se govori o delovima tela, jer u tom slucaju ne bi rekao "desno oko" i "desna ruka". Gospod ovde govori o onima za koje mislimo da su nam prijatelji, a nanose nam stetu; na pri-mer, neki mladic ima prijatelje bludnike i njihov los uticaj nanosi mu stetu. Takve, dakle, "odseci" od sebe, jer ces mozda tako spasiti i njih, ako se urazume i poznaju svoj greh. Ne uspes li da spases njih, spasices barem sebe. Ako, medjutim, nastavis da se druzis s njima propasces i ti i oni. 31. Tako je kazano: Ko otpusti zenu svoju, neka joj da knjigu otpusnu. U Zakonu svom Mojsej naredjuje[20]: ako ko mrzi zenu svoju, da se odvoji od nje, da se ne bi desilo nesto gore, jer ko mrzi moze u mrznji ubiti zenu svoju. Otpustajuci svoju zenu muz je bio duzan da joj da otpusnicu, koja se (ovde) zove "otpusna knjiga", kako se posle razvoda ona nikada ne bi vratila njemu, kao i da ne bi nastao razdor kada muz stane da zivis drugom (zenom). 32. A ja vam kazem da svaki koji otpusti zenu svoju, osim zbog preljube, navodi je da cini preljubu; i koji se ozeni otpu stenicom, preljubu cini. [21] Gospod ne narusava Mojsejev Zakon, vec ispravlja, zabranjujuci muzu da bez razloga mrzi svoju zenu. Ako je otpusti zbog valjanog razloga, to jest, zbog preljube, nece biti osudjen. Ako li je pak otpusti ne zbog preljube, bice osudjen, jer je time navodi na preljubu. No i onaj koji je uzme k sebi takodje je preljubnik, jer da je nije uzeo, ona bi se mozda vratila svome predjasnjem muzu i pokorila mu se. Hriscanin mora da bude mirotvorac prema drugim ljudima, a pogotovo prema svojoj zeni. 33. Jos ste culi kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni sto si se Gospodu zakleo. Drugim recima, kada dajes zakletvu govori istinu. 34-35. A ja vam kazem: Ne kunite se nikako; ni nebom, jer je prijesto Boziji; ni zemljom, jer je podnozje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. Posto su Jevreji culi da je Bog rekao: "Nebo je presto moj i zemlja podnozje nogama Mojim",[22] imali su obicaj da se zaklinju nebom i zemljom. Zabranjujuci im to, Gospod ne kaze: "Ne kunite se tako, jer je nebo prekrasno i velicanstveno, a zemlja korisna", vec im umesto toga veli: "Ne kunite se njima, jer je nebo presto Bozji, a zemlja podnozje nogama Njegovim." On ih opominje kako ne bi pali u idolopoklonstvo i napravili bogove od ovih stihija kojim se kunu, kao sto se to ranije desavalo. 36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne mozes ni dlaku jednu bijelom ili crnom uciniti.

40

Sam Bog se kune Sobom, zato sto nikome nije podredjen. Ali kako mi, koji nemamo vlast nad sobom, mozemo da se kunemo svojom glavom? Ona je vlasnistvo drugoga. Ako mislis da tebi pripada, promeni onda, ako mozes, jednu dlaku na njoj! 37. Dakle, neka bude rijec vasa: da, da; ne, ne. Da ne bi govorio: "Kako ce mi onda poverovati?" Hristos kaze: "Verovace ti ako uvek budes govorio istinu i nikada se ne budes kleo." Jer, niko ne izaziva toliko nepoverenje kao onaj koji se olako kune. A sto je vise od ovoga, od zloga je. Gospod kaze da sve sto je u zakletvi vnse od "da" ili "ne", dolazi od djavola. Ali, reci ces: "Da li je onda Zakon Mojsejev, koji naredjuje da se kunemo, bio rdjav?[23] " Znaj da u ono vreme nije bilo zlo zakleti se, ali posle Hrista jeste. Tako je i sa obrezanjem i uopste sa svim jevrejskim obicajima. Odojcetu prilici da sisa na grudima majke, dok je to sramota za odraslog coveka.

Culi ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.[24] Zakon je iz snishodjenja dopustao odmazdu, kako ljudi ne bi cinili zlo jedni drugima zbog straha da im ne bude uzvraceno. A ja vam kazem da se ne protivite zlu, nego, ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi. Kada kaze "zlo", misli na djavola, koji deluje kroz ljude. Zar ne treba da se protivimo djavolu? Da, treba, ali ne tako sto cemo istom merom uzvratiti svome bliznjem, vec trpljenjem. Vatra se ne gasi vatrom nego vodom. Nemoj misliti da je ovde rec samo o udarcu u obraz, vec o svakoj vrsti nepravde. 40-41. I koji hoce da se sudi s tobom i kosulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. Ako te odvuce na sud i stane ti dosadjivati, uz ono sto trazi, podaj mu i haljinu. I ako te ko potjera jednu milju,[25] idi s njim dvije. "Ali, sta to govorim", kaze Gospod, "kakvu kosulju i haljinu? I samo telo svoje podaj onome koji te nepravedno vuce na sud, te ucini i vise od onoga sto od tebe trazi. 42. Koji iste u tebe, podaj mu; i koji hoce od tebe da pozajmi, ne odreci mu. Podaj mu, makar on bio neprijatelj, prijatelj ili nevernik, bilo da trazi novac ili kakvu drugu pomoc. "Pozajmiti" ovde misli jednostavno bez kamate, jer su i u Zakonu davali bez kamate. [26] 43-44. Culi ste da je kazano: Ljubi bliznjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja vam kazem: Ljubite neprijatelje svoje. Ovde je Gospod dosao do vrhunca vrlina, jer sta je vece od ljubavi prema neprijateljima? To nije nemoguce postici. Mojsej i Pavle ljubili su vise od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima. 41

Blagosiljajte one koji vas kunu, cinite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijedjaju i gone.

Njih treba da smatramo svojim dobrociniteljima, jer svaki koji nas progoni i kusa, olaksava nam kaznu koja nas ceka zbog nasih grehova. Osim toga, Bog ce nam zato dati veliku nagradu. Zato poslusaj sta kaze: Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dazd na pravedne i nepravedne: Vidis li koliko ti blago donosi onaj koji te mrzi i zlostavlja, samo ako hoces da pretrpis? Pod "dazdom" i "suncem" razumi znanje i ucenje, jer Bog sve prosvetljuje i uci. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne cine li tako i carinici? Zadrhtimo od straha, jer nismo slicni cak ni carinicima,[28] posto mrzimo i one koji nas ljube. 47-48. I ako pozdravljate samo bracu svoju, sta odvise cinite? Ne cine li tako i neznabosci? Budite vi, dakle, savrseni, kao sto je savrsen Otac vas nebeski. [29] Onaj koji jedne ljubi kao prijatelje, a druge mrzi, nije savrsen. Savrsenstvo je ljubiti sve ljude (jednako)
NAPOMENA:

1. Po ucenju Svetih Otaca, telo nije samo privremeno obitalspte duse, niti tamnica u kojoj je dusa nakon pada
zarobljena i koje se treba osloboditi, vec je i ono pozvano na preobrazenje, obozenje i vecni zivot. Bez Vaskrsenja tela, duse ne bi mogle da osete punocu blazenstva buduceg veka. U Svetom Pismu se jasno vidi da su telesne bolesti posledica duhovne raslabljenosti i greha. Gospod, kao istinski lekar, ne leci samo bolest tela vec isceljuje i glavni uzrok telesne bolesti, ogrehovljenost duse

2. Blazeni Avgustin kaze da je Gospod sada sam otvorio usta, dok je u Starom Zavetu obicavao da otvara usta
proroka (O besedi na Gori, Migne, P.L. t. 34)

3. Ps.1:1 4. Blazeni su, dakle oni koji su "bogobojazljivi i smireni duhom." 5. Sveti Oci nas uce da su strasti nase prirodne, bogomdane energije, koje su deformisane grehom. Cilj naseg
duhovnog zivota nije, dakle, postizanje stanja neosetljivosti, vec bestrasca, koje ne podrazumeva odsustvo strasti, vec preusmeravanje nasih prirodnih energija prema bogomdanom cilju i stiacnju vrlina (Evagrije Pontijski smatra da je bestrasce neodvojivo od ljubavi, dok Dijadoh Foticki govori o "ognju bestrasca"). Prema tome, dobro je bogatiti se, ali ne materijalnim blagom, vec Bogom. Dobro je gneviti se, ali na na bliznjega svoga, vec na greh i grehovne pomisli. Dobro je voleti slavu, ali ne prolaznu i sujetnu slavu ovoga sveta, vec nebesku slavu koja se stice smirenjem i sluzenjem drugima.

6. Prep. Justin Celijski u svom tumacenju Evandjelja od Mateja pise: "Celomudrije je vrlina koja ne dopusta da
se u dusi covekovoj zadrzi i nastani rdjava misao, rdjavo osecanje, rdjava zelja. Od svega toga dusa treba da je zdrava, cela, cista. Stoga je najbolje prevesti sa zdravoumlje, celoumlje. Zlatoust ovu vrlinu naziva - sveopsta vrlina", (Ibid, str. 145).

7. U Svetom Pismu pojam "srca" ima mnogo sire znacenje nego sto to ima u danasnje vreme. Srce je duhovno
srediste covekovog bica. Ono nije samo organ emocija, vec i gnoseoloski organ. U Bibliji mozemo videti da

42

srce moze da "misli", "razume", "zamislja", "pamti". Srce moze da "odlucuje". Svetootacka, tradicija srce smatra i glavnim organom bogopoznanja. Otuda se u Evandjelju i kaze: "Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti", posto poznanje Boga u biblijskoj tradiciji nije stvar intelektualne spoznaje racionalnog uma, vec "vidjenje" Boga cistim srcem, Onakvog kakav jeste i sjedinjenje sa Njim.

8. Up. 2.Kor. 5:18 9. U Svetom Pismu iamo nekoliko slucajeva samoubistava: Saula, cara izrailjskog (up. 1.Car. 31:4-5; 1 Dn. 10:45); Ahitofela (up. 2. Car 17:23); cara Zimrija (up. 3.Car. 16:18) i Jude (up. Mt. 27:5; D.Ap. 1:18).

10. 1. Pet. 2:22 11. Grcko slovo "jota" (jevr. jodh). To je najmanje slovo jevrejskog alfabeta i simvol je neceg malog i neznatnog.
U grckom sistemu brojeva, jota pracena akcentom - oznacava broj 10 koji je simvol deset Bozijih zapovesti.

12. Jov. 1:1 13. Up. 1.Mojs. 9:5-6; 2.Mojs. 20:13; 5.Mojs. 5:17 14. D.ap. 13:6-12; 23: 2-3 15. Sinedrion, skupstina (jev. Sanhedrin); sastojao se od 71 clana i cinili su ga knjizevnici, staresine, istaknuti
clanovi svestenickih porodica i prvosvestenik koji je bio predsedavajuci. Sinedrion je imao ulogu suda posto su Rimljani Jevrejima ostavili sudsku autonomiju i mogao je da donese sve presude, ukljucujuci i smrtnu kaznu, iako je za njeno izvrsenje bila potrebna saglasiost rimskog prokuratora. Sinedrionom se nije nazivao samo Sanhedrin vec i svaki lokalni savet koji je imao ulogu mesnog suda.

16. Jev. reyk. Rec je o uvredi koja je bila uobicajena u to vreme. 17. U Novom Zavetu se pakao najcesce naziva recju "geena".To je rec jevrejskog porekla, koja oznacava dolinu
(sina) Hinomova (jev. ge-henna, Ge-Hinnom). Ova dolina se nalazi juzno od Jerusalima gde je bacano djubre i spaljivane mrgve zivotinje. Otuda je ova dolina postala simvol vecne kazne.

18. Bl. Avgustin smatra da rec "suparnik" oznacava "Bozju zapovest", koja se protivi onima koji zele da grese.
Dakle, treba se pomiriti sa Bozjom zapovescu dok je vreme, da ne bismo bili predani na vecno mucenje. Prepodobni Dorotej Gaski u svojim poukama (3, 3) suparnikom naziva savest jer se stalno suprotstavlja nasoj zloj volji. Ipak, vecina drevnih tumaca smatra da je suparnik - djavo, kako se i kaze u 1.Pet. 5,8.

19. Up. 2.Mojs. 20:14; 4.Mojs. 20:10; 5.Mojs. 5:18 20. Uporedi 5 Moj. 24, 1-4. Po jevrejskim zakonima jedino je muz mogao otpustiti zenu, dok zena nije imala
pravo da samovoljno ostavi svoga muza. Prilikom razvoda zena bi dobijala tzv. otpusnu knjigu. Ovaj zakon je omogucavao zeni da se preuda, i pravno je stitio od njenog bivseg muza, ako bi on pozeleo da je ponovo uzme k sebi

21. U Hristovo vreme medju knjizevnicima postojali su razliciti stavovi o ovom pitanju. Rabi Samaj je tvrdio da je
preljuba jedini razlog za razvod, dok je rabi Hilel bio liberalniji i smatrao je da reci iz 5 Moj. 24:1 mogu odnositi na vise razloga. Izmedju ostalog, tvrdio je da se zena moze otpustiti ako lose kuva.

22. Is. 66:1 23. 5.Mojs. 6:13; 10:20 24. 2.Mojs. 21:22-27; 3.Mojs. 24:19-20; 5.Mojs. 19:19 25. Jedna rimska milja iznosila je oko 1.5 kilometara 43

26. Up. 2.Mojs. 22:25; 3.Mojs. 25:36-37; 5.Mojs. 23:19-20 27. 3.Mojs. 19:18; 5.Mojs. 23:6 28. Carinike su u ono vreme prezirali ne samo Jevreji vec i drugi narodi, zato sto su cesto bili pohlepni, surovi i
neposteni u vrsenju svoga posla.

29. Kod Luke (6: 33-36) nalazimo na dopunske pouke koje su u vezi sa ovim pomenutim.

GLAVA SESTA Nastavak Besede na Gori: o milostinji, o molitvi Oce nas, o prastanju, postu, istinskom bogatstvu, sluzenju Bogu i uzdanju u Oca Nebeskog 1. Pazite da milostinju svoju ne cinite pred ljudima da vas oni vide; inace plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima. Posto ih je doveo do ljubavi kao najvece vrline, Gospod sada govori o sujeti koja se prikrada dobrim delima. Pogledaj sta kaze: "Pazite"; kao da govori o nekoj strasnoj zveri i upozorava te da pazis da te ona ne rastrgne. Ako dajes milostinju "pred ljudima", i to ne radis da bi te oni videli, neces biti osudjen. Ali, ako to cinis radi sujete, bices osudjen cak i ako podas milostinju tajno u svojoj sobi, jer Bog kaznjava ili nagradjuje nasu nameru. 2. Kada, dakle, dajes milostinju, ne trubi pred sobom, kao sto cine licemjeri po sinagogama i po ulicama da ih ljudi hvale. Licemeri nisu imali trube, vec ovde Gospod ismeva njihovu nameru, posto su oni zeleli da rastrube (pred ljudima) svoje milosrdje. "Licemeri" su oni koji nastoje da se predstave drugacijim nego sto zapravo jesu. Tako se oni pokazuju kao milostivi, iako nisu takvi. Zaista vam kazem: Primili su platu svoju: Sva ce im plata biti pohvala koju su primili od ljudi. 3. A ti kad cinis milostinju, da ne zna ljevica tvoja sta cini desnica tvoja.

44

Zeleci da naglasi svoje reci, Gospod kaze: "Ako je moguce, sakrij i od samog sebe da si dao milostinju." U drugom smislu, "levica" oznacava sujetu, a "desnica" milostinju. Dakle, "da ne zna sujeta za tvoju milostinju". 4. Da bi milostinja tvoja bila u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno. Kada? Kada sve bude otkriveno i javno, i tada ces jos vise biti proslavljen. 5. I kada se molis Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskrscu ulica stoje i mole se da ih videljudi. Zaista vam kazem: Primili su platu svoju. Licemerima naziva i one ljude koji misle da sluze Bogu, a u stvari sluze ljudima. Od njih ce zato i primiti svoju platu. 6. A ti kada se molis, udji u klijet svoju, i zatvorivsi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno. "Sta, dakle; zar ne treba da se molim u crkvi?" I te kako treba, ali sa ispravnim nastrojenjem srca, a ne radi pokazivanja. Ne smeta molitvi mesto, vec nacin i namera s kojom se molimo. Mnogo je i onih koji se tajno mole da bi ugodili ljudima. [1] 7. A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabosci. "Praznosloviti" znaci traziti u molitvi svetske stvari, kao sto su slava, bogatstvo ili pobeda. Ova rec[2] (na grckom jeziku oznacava nerazgovetan, deciji govor. Zato pazi da ne praznoslovis (u molitvi).

Jer oni misle da ce za mnoge rijeci svoje biti usliseni. Nisu nam potrebne duge molitve vec krace i ucestalije. Bolje je izgovoriti manje reci, ali zato biti istrajniji u molitvi. 8. Ne budite, dakle, slicni njima; jer zna Otac vas sta vam treba prije no sto zaistete od njega. Cilj molitve nije da naucimo Boga sta nam je potrebno, vec da odvojimo svoj um od zitejskih stvari i da dobijemo duhovne koristi od razgovora s Bogom. 9. Ovako, dakle, molite se vi: Oce nas koji si ia nebesima. Jedno je zavet, a drugo molitva. Zavet je obecanje koje dajemo Bogu, na primer, kada se zavetujemo da cemo se uzdrzavati od vina ili neceg drugog. Molitva je, medjutim, trazenje nekog dobra od Gospoda. Kada kaze: "Oce", Hristos ti pokazuje kakvog si se blaga udostojio, postavsi sin Bozji (po blagodati). A kada kaze: "na nebesima" pokazuje ti otadzbinu tvoju i ocinski dom. Ako hoces da Boga imas za Oca, onda gledaj u nebo, a ne u zemlju. Ne govori "Oce moj", nego "Oce nas", jer si duzan da na sve ljude gledas kao na svoju bracu, decu jednog Oca (nebeskog). Da se sveti Ime Tvoje: Ovo znaci: ucini nas svetim da bi se i Ti proslavljao kroz nas. Jer, kao sto se Bog huli preko mene, tako neka se kroz mene i "sveti", to jest, neka se slavi kao Svet. 10. Da dodje carstvo tvoje, to jest, drugi dolazak (Gospodnji). Samo onaj koji ima cistu savest moli se da dodje Vaskrsenje i sud. Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. 45

"Nauci nas da vrsimo volju Tvoju kao sto je vrse andjeli na nebu." 11. Hljeb nas nasusni daj nam danas. Kaze: "nasusni",to jest, hleb koji nam je potreban za odrzanje zivota i telesnog zdravlja. Ovim nas uci da odbacimo svaku brigu za sutra. "Hleb nasusni" je takodje Telo Hristovo, pa se zato molimo da se njime pricescujemo bez osude. 12. I oprosti nam dugove nase, kao sto i mi oprastamo duznicima svojim. Posto gresimo i posle krstenja, molimo se Bogu da nam oprosti, i to da nam oprosti kao sto i mi oprastamo "duznicima svojim". Ako budemo zlopamtili, Gospod nam nece oprostiti, jer On gleda na nas, i kako mi cinimo drugima, tako ce i On uciniti nama. 13. I ne uvedi nas u iskusenje. Mi ljudi smo slabi i zato ne treba da trcimo u iskusenja. Ako smo vec pali, treba da se molimo da nas iskusenje potpuno ne savlada. Za onoga koga je iskusenje pobedilo i savladalo kazemo da je pao u "jamu iskusenja". To se ne odnosi na onoga koji je pao, ali je ipak uspeo da pobedi iskusenje. No izbavi nas od zloga: Nije rekao od zlih ljudi, jer nam zlo ne cine ljudi, vec djavo.

Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vijekove. Amin. [3] Gospod nas hrabri, jer ako je nas Otac Car, silan i slavan, tada cemo sigurno pobediti zloga i naposletku biti proslavljeni. 14. Jer ako oprostite ljudima sagresenja njihova, oprostice i vama Otac vas nebeski. Opet nas uci da ne pamtimo zlo. Podseca nas na Oca, kako bi se postideli Njega, jer smo deca takvoga Oca, a ponasamo se kao divlje zveri. 15. Ako li ne oprostite ljudima sagresenja njihova, ni Otac vas nece oprostiti vama sagresenja vasa: Nista toliko ne mrzi krotki Gospod kao nemilosrdje. 16. A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri; jer oni natmure lica svoja da se pokazu ljudima kako poste. Zaista vam kazem: Primili su platu svoju. "Natmuriti lice" znaci pobledeti u licu, kako ono ne bi izgledalo onakvo kakvo jeste, vec sumorno i mracno. 17-18. A ti kada postis, namazi glavu svoju,[4] i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno. Nekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja. Tako i ti cini i budi radostan kada postis. "Ulje" jos oznacava milosrdje, a nasa "glava" je Hristos, koga treba pomazivati delima milosrdja, a "lice", to jest, cula, omivati suzama pokajanja. [5]

46

19-21. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rdja kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blaga na nebu, gdje ni moljac ni rdja ne kvari, i gdje lopovi ne potkopavaju i ne kradu. Posto je izoblicio bolest sujete, sada govori o nesticanju, jer ljudi upravo zbog sujete skupljaju vise nego sto im je potrebno. Pokazuje nam da su zemaljska blaga beskorisna, jer odecu i hranu kvare moljac i rdja, dok zlato i srebro kradu lopovi. A onda, da Mu niko ne bi prigovorio kako ne bivaju svi ljudi pokradeni od lopova, Gospod kaze: "Pa cak i da se nista od toga ne dogodi, samo to sto ste zarobljeni brigom o bogatstvu, velika je muka." Zato im kaze: Jer gdje je blago vase, ondje ce biti i srce vase. 22-23. Svjetiljka tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve ce tijelo tvoje svijetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve ce tijelo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svjetlost koja je u tebi, tama, kolika je tek tama! To znaci ako opteretis svoj um brigom o prolaznim stvarima ugasices svetiljku i pomraciti svoju dusu. Kao sto zdravo oko prosvetljuje telo, a kvarno i bolesno ga pomracuje, tako i brige (ovoga sveta) oslepljuju um. A kada se um pomraci, pomracuje se i cela dusa, a s njom jos vise i telo. 24. Niko ne moze dva gospodara sluziti. Dvojicom gospodara naziva one koji daju medjusobno protivne zapovesti. Takvi su gospodari Bog i mamon.[6] Mi od djavola pravimo svoga gospodara, kao sto od svoga stomaka pravimo sebi boga, iako je u stvari Gospod nas jedini i istiniti Bog i gospodar, dok je mamon nepravda. Jer ili ce jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili ce se jednoga drzati, a drugoga prezirati. Ne mozete sluziti Bogu i mamonu: Vidis li da je nemoguce bogatom i nepravednom coveku da sluzi Bogu, jer ga njegovo koristoljublje udaljuje od Boga? 25. Zato vam kazem: Ne brinite se dusom svojom sta cete jesti, ili sta cete piti; ni tijelom svojim u sta cete se odjenuti. Zasto nam ovo govori? Zato, sto briga o prolaznim stvarima udaljuje coveka od Boga. Dusa ne moze da jede jer je bestelesna, ali Gospod ovo kaze drzeci se uobicajenog nacina govora. Ocigledno je da dusa ne moze da boravi u telu, ako se ono ne hrani. Gospod nas ne sprecava da radimo, vec nam zabranjuje da se potpuno predamo svojim brigama i tako zanemarimo Boga. Treba obradjivati zemlju, ali i raditi na svojoj dusi. Nije li dusa preteznija od hrane, i tijelo od odijela? Zar nam nece dati hranu i odecu Gospod, koji nam je dao ono sto je preteznije od toga, stvorivsi nam dusu i telo. 26. Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti zanju, ni sabiraju u zitnice; pa Otac vas nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretezniji od njih. Iako je mogao da navede primer Ilije i Jovana (Pretece), On spominje ptice, da bi nas postidio, jer smo postali beslovesniji od njih. Gospod ih hrani tako sto im je dao prirodni nagon da sakupe hranu. 47

27. A ko od vas brinuci se moze pridodati rastu svome lakat jedan! Ovo znaci da iako se mnogo brines, nista ne mozes uciniti, ako to nije po volji Bozjoj. Zasto onda sebe mucis bez razloga? 28-29. I za odijelo sto se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kazem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odjenu kao jedan od njih. Gospod nas posramljuje ne samo preko beslovesnih ptica vec i preko krinova koji venu. Kada je Bog tako ukrasio cvece kome to nije potrebno, koliko ce tek pre zadovoljiti nasu potrebu za odecom? On nam pokazuje da koliko se god mi brinuli, nikada se necemo tako lepo obuci kao krinovi u polju. Cak ni premudri i preslavni Solomon, za sve vreme svoga carevanja, nikada se nije tako obukao. 30. Pa kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u pec baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni? Iz ovoga mozemo da naucimo da se ne treba brinuti o spoljasnjoj lepoti, jer to prilici prolaznom cvecu. Zato su oni koji sebe ukrasavaju nalik na travu. "Ali, vi ste, kaze, slovesna stvorenja kojima je Bog sazdao dusu i telo." "Malovjerni" su svi oni koji se brinu (za prolazne stvari), jer kada bi imali savrsenu veru u Boga, ne bi se o tome toliko brinuli.

31-32. Ne brinite se, dakle, govoreci: sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabosci istu. Ne zabranjuje nam, dakle, da jedemo, vec da govorimo: "Sta cemo jesti!" Bogati uvece govore: "Sta cemo sutra jesti?" Vidis da zabranjuje prejedanje i neumerenost. 32-33. A zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najprije Carstvo Bozije, i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati. Carstvo Bozje je uzivanje (vecnih) blaga. Ono se stice pravednoscu. Onome koji trazi duhovna blaga, Gospod, u svojoj velikodusnosti, daje i telesna. 34. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuce se za se. Dosta je svakome danu zla svoga; To jest, nevolje i muke svoje. Dosta ti je da se trudis i mucis za danas. Ako se jos budes brinuo za sutra, i stalno sebe opterecivao telesnim stvarima kada ces imati vremena za Boga?
NAPOMENA:

1. Sveti Oci cesto pisu o strasti covekougodnistva koja podrazumeva cinjenje vrlinskih dela da bi se dopali
ljudima i od njih dobili pohvalu ili neku materijalnu korist. (up. Gal. 1:10)

2. Rec oznacava brz i neartikulisan govori i cesto ponavljanje, dakle, brbljanje, praznoslovlje. U religijama
neznabozackih naroda molitve su cesto bile deklamovane brzo i neartikulisano.

3. Postoji misljenje da su ove reci naknadno usle u tekst Evandjelja. Njih ne nalazimo u najranijim rukopisima
Vulgate. Bile su nepoznate Tertulijanu, Kiprijanu, Origenu, Kirilu Jerusalimskom, Jeronimu, Avgustinu,

48

Grigoriju Niskom i drugim ocima. Evtimije Zigaben je misljenja da su ih dodali tumaci ili prepisivaci, posto ih u crkvenom bogosluzenju izgovara svestenik nakon procitane molitve Gospodnje.

4. Up. Is. 61:3 5. Ovde Gospod pokazuje da post nije samo telesno uzdrzavanje od hrane i pica, vec istovremeno podrazumeva
trud u delima milosrdja , ociscenje cula pokajanjem, kao i odsustvo svakog licemerja i sujete.

6. Rec aramejskog porekla koja oznacava bogatstvo i pohlepu. Rec je o personifikaciji srebroljublja.

GLAVA SEDMA Kraj Besede na Gori: o neosudjivanju bliznjih, cuvanju svetinje i postojanosti u molitvi, o uskim vratima i tesnom putu, o laznom izvrsenju zapovesti Hristovih 1. Ne sudite, da vam se ne sudi. [1] Gospod ne zabranjuje da ispravljamo druge, vec da ih osudjujemo. Dok je ispravljanje na korist bliznjih, osudjivanjem ih ismevamo i preziremo, jer sami imajuci velike grehove, osudjujemo druge koji su manje gresni od nas i koje ce suditi Bog. 2-5. Jer kakvim sudom sudite, onakvim ce vam se suditi; i kakvom mjerom mjerite, onakvom ce vam se mjeriti. A zasto vidis trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne osjecas? Ili, kako ces reci bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome? Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ces onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega. Onaj koji zeli da ispravi druge mora sam da bude besprekoran. Ako on ima "brvno" u oku svome, to jest velike i javne grehove, a prekoreva drugoga, koji u oku ima samo "trun", ucinice ga jos bestidnijim u svome grehu. Gospod nam pokazuje da onaj koji mnogo gresi nije u stanju da jasno 49

vidi greh brata svoga, jer kako ce covek koji ima "brvno" u oku videti (grehove) coveka koji je manje sagresio. 6. Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvsi se ne rastrgnu vas. [2] "Psi" su nevernici, a "svinje" vernici koji vode necist i sraman zivot. Zato ne treba pricati o tajnama vere pred nevernicima, niti govoriti prekrasne i skupocene reci bogoslovlja pred necistima. "Svinje" ce prezreti i pogaziti ono sto smo rekli, a "psi" ce se okrenuti i rastrgnuti nas. To rade takozvani filosofi, jer kada cuju da je Bog raspet, rastrzu nas svojim silogizmima, mudrujuci da tako nesto nije moguce. 7-8. Istite, i dace vam se; trazite, i naci cete; kucajte, i otvorice vam se. Jer svaki koji iste, prima; i koji trazi nalazi; i koji kuca, otvorice mu se. U prethodnim poukama, Gospod nam je predao velike i teske zapovesti. Ovde nam pokazuje kako se one izvrsavaju uz pomoc neprestane molitve. Rekao je: "Istite", dakle, neprestano trazite, a ne "jednom zatrazite". Posle toga, Svoje reci potvrdjuje primerom iz svakodnevnog zivota: 9-10. Ili koji je medju vama covjek u koga ako sin njegov zaiste hljeba, kamen da mu da? Ili ako ribe zaiste, da mu da zmiju? Ovde nas uci da nije potrebno samo da uporno trazimo, vec i da trazimo ono sto nam je na korist. "Kada vam deca", kaze, "traze ono sto im je potrebno, hleb i ribu, vi im dajete ono sto zele. Tako i vi, trazite ono sto je duhovno, a ne telesno." 11. Kada, dakle, vi zli buduci, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko ce vise Otac vas nebeski dati dobra onima koji mu istu? Ljude naziva zlim, uporedjujuci ih sa sve dobrim Bogom. Nasa je priroda dobra, jer je Bog takvu stvorio, ali zli postajemo svojom slobodnom voljom. 12. Sve, dakle, sto hocete da cine vama ljudi, tako cinite i vi njima: jer to je Zakon i Proroci. Ukratko nam pokazuje put ka vrlini. Mi, ljudi, sami po sebi znamo kako treba da se ponasamo prema svojim bliznjim. Ako zelis da ti drugi cine dobro, cini i ti njima dobro. Ako zelis da te tvoji neprijatelji vole, voli i ti njih, jer nas Zakon Bozji i Proroci uce isto ono sto nam nalaze i prirodni zakon. 13. Udjite na uska vrata; jer su siroka vrata i sirok put sto vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu. "Uskim vratima" naziva podvige koje dobrovoljno prihvatamo, dakle post i drugo, kao i iskusenja koja nam dolaze mimo nase volje, na primer, zatvori i progoni. Kao sto krupan covek, ili onaj koji nosi veliki teret, ne mogu da prodju kroz uska vrata, tako isto kroz njih ne moze da prodje ni slastoljubac ili bogatas. Takvi ulaze na siroka vrata. Da bi pokazao kako je teskoba kratkotrajna, a sirina prolazna, koristi reci "vrata" i "put". Kroz "uska vrata", to jest, zlostradanja prolazi onaj koji se zlopati, dok slastoljubljem, kao "sirokim putem", ide covek koji zivi bez uzdrzanja. Posto su oba puta prolazna, treba izabrati onaj koji je bolji. 14. Jer su uska vrata i tijesan put sto vode u zivot, i malo ih je koji ga nalaze. 50

Ove reci izrazavaju cudjenje, kao da govori: "Avaj, kako je tesan taj put." Ali, kako to da Gospod na drugom mestu kaze: "Moje breme je lako"?[3] Ono je zaista lako, ako imamo u vidu nagrade koje nas cekaju. 15-16. Cuvajte se od laznih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovcijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznacete ih. Jeretici su lukavi i varalice, i zato Gospod kaze: "Cuvajte se!" Oni govore slatkim recima i pretvaraju se da zive casno, ali u tome i lezi zamka. "Odelo ovcije" je krotost u koju se oni preoblace kako bi nam laskali i prevarili nas. Poznacemo ih po njihovim "plodovima", to jest, po njihovim delima i zivotu. Iako su u stanju da se licemerno prikriju za neko vreme, ipak ce ih izobliciti oni koji imaju rasudjivanja. 16-17. Eda li se bere s trnja grozdje, ili sa cicka smokve? Tako svako drvo dobro plodove dobre radja, a zlo drvo plodove zle radja. "Trnjem" i "cickom" naziva licemere. Oni su kao trnje jer nas iznenada ubodu, a kao cicak, zbog svoje lukavosti i prevejanosti. "Zlo drvo" jeste svaki covek koji je iskvaren necistim i raspusnim zivotom. 18. Ne moze drvo dobro plodove zle radjati, ni drvo zlo plodove dobre radjati. "Drvo zlo" ne moze roditi dobra ploda dok god je bolesno, ali ako ozdravi, moze. Vidis, dakle, da nije rekao "nece moci", vec samo dok je bolesno ne moze (da rodi dobra ploda).

19-20. Svako drvo koje ne radja dobra ploda, sijece se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznacete ih. Gospod se obraca Jevrejima, i govori isto sto im je Jovan govorio.[4] Drvo je slicno coveku jer se moze pricepiti od besplodnog greha na vrlinu. [5] 21. Nece svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, uci u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Hristos nam ovim recima pokazuje da je On sam Gospod i Bog. Takodje nas uci da necemo imati koristi od svoje vere, ako je ne potvrdimo delima. "Onaj koji tvori volju Oca mojega" nije onaj koji je samo jednom izvrsio volju Bozju, vec onaj koji je neprestano vrsi do smrti. Nije rekao: "koji tvori Moju volju", da ne bi sablaznio svoje slusaoce, vec "volju Oca Mojega", jer je uvek jedna volja oca i njegovog sina, osim ako se sin odmetne od oca. 22-23. Mnogi ce mi reci u onaj dan: Gospode, Gospode, nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom cudesa mnoga tvorili? I tada cu im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji cinite bezakonje! Na pocetku propovedi, mnogi koji su bili nedostojni izgonili su demone. Oni su bezali od imena Isusovog, jer je blagodat delovala cak i u nedostojnima, isto kao sto mi primamo osvecenje i od nedostojnih svestenika. I Juda je cinio cudesa, cak i sinovi Skevini.[6] Kada Isus kaze: "Nikad vas 51

nisam znao", On zeli da kaze, da ih u vreme kada su cinili cudesa nije poznavao, to jest, nije ih ljubio, jer se ovde pod "znanjem" podrazumeva "ljubav". 24-25. Svaki, dakle, koji slusa ove rijeci moje i izvrsuje ih, uporedicu ga sa covjekom mudrim koji sazida kucu svoju na kamenu; i udari dazd, i dodjose vode, i dunuse vjetrovi, i navalise na kucu onu, i ne pade; jer bjese utemeljena na kamenu. Nijedna se vrlina ne moze zadobiti bez pomoci Bozje, te zato Hristos kaze: "Uporedicu ga sa covekom mudrim." "Kamen" je Hristos, a "kuca" je dusa. Dakle, nista nece pokolebati coveka koji izgradi svoju dusu na delanju zapovesti Bozjih; ni "dazd", to jest, djavo koji je pao sa neba, ni od dazda narasle "vode", koje predstavljaju zle i nepravedne ljude koji se od tolikog "dazda" umnozavaju, ni "vetrovi", odnosno, zli duhovi, ni bilo kakvo drugo iskusenje, ne mogu da obore takvog coveka. 26-27. A svaki koji slusa ove rijeci moje i ne izvrsuje ih, bice slican covjeku ludom koji sazida kucu svoju na pijesku; i udari dazd, i dodjose vode, i dunuse vjetrovi i udarise na kucu onu, a pade, i pad njezin bijase strasan. Govoreci o coveku koji veruje, ali ne izvrsava zapovesti Hristove, Gospod nije rekao: "Uporedicu ga sa covekom ludim", nego: "bice slican coveku ludu", dakle, sam ce mu se upodobiti. Takav covek gradi kucu svoje duse na pesku, od loseg materijala, (to jest, bez vrlinskih dela koja su cvrst temelj). Zato i pada pod iskusenjima. Kada pretrpi nepogodu, to jest, kada se na dusu obrusi iskusenje, ona pada "strasnim padom". Nevernici ne padaju, jer oni stalno leze na zemlji, vec vernik (koji ne zivi po zapovestima Bozjim). Zato je i njegov pad strasan, buduci da je hriscanin.

28-29. I kad zavrsi Isus rijeci ove, divljase se narod nauci njegovoj. Jer ih ucase kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjizevnici i fariseji. Nisu se divile staresine, jer kako bi Mu se divili oni koji su Ga prezirali? Divilo Mu se nezlobivo mnostvo ljudi, i to ne Njegovoj recitosti, vec odvaznosti i autoritetu njegovog govora. On je govorio sa vecom vlascu nego Proroci. Dok su oni govorili: "Tako govori Gospod", Hristos se narodu obracao kao Bog: "Ja vam kazem".
NAPOMENA:

1. Up. Lk. 6:37; Rm. 2:1-2; 14:3-4; 14:10-13 2. Up. Pr. 23:9 3. Sholija u slovenskom prevodu glasi: "Breme, jaram i put oznacavaju zapovesti. One su lake i dobre za sve koji
iskreno zele da obretu vecne i neizrecive blagoslove, ali su teske i mucne za nemarne i lenje i sve one koji sa sladostrascem jure za stvarima ovoga veka. Zato je malo onih koji se spasavaju. Gledaj da se i ti nadjes medju njima."

4. Mt. 3:10 5. Ako se nakalemi plodnom mladicom i besplodno drvo moze da donese ploda. Tako isto i gresan i besplodan
covek nakalemljen Hristom, moze da donese plodove vrline. (up. Rim. 11:19-24).

52

6. D.Ap. 19:14-17

GLAVA OSMA O isceljenju gubavoga, sluge kapetanovog, taste Petrove i drugih bolesnika, o uslovima idenja za Hristom, stisavanje bure na moru i isceljenje gadarinskih besomucnika 1-2. I kad sidje s gore, za njim podje mnogo naroda. I gle, dodje gubavac i klanjase mu se govoreci: Gospode, ako hoces, mozes me ocistiti. Kao razborit covek, gubavac[1] se nije popeo na goru da ne bi prekinuo propoved. Ali, kada je Isus sisao s gore, on Mu se poklonio. Gubavac nije rekao: "Ako zamolis Boga, iscelices me", vec je pokazao vecu veru i rekao: ,Ako hoces." Zato ga je Hristos i iscelio. 3-4. I pruzivsi ruku Isus, dohvati ga se govoreci: Hocu, ocisti se. I odmah se ocisti od gube svoje. I rece mu Isus: Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokazi se svesteniku, i prinesi dar koji je zapovjedio Mojsej radi svjedocanstva njima. Dotaknuvsi se gubavca, Hristos je pokazao da ne podleze Zakonu koji je zabranjivao doticanje gubavih, vec da je On sam gospodar Zakona.[2] Takodje je pokazao da za Njega, kao cistog, nista nije necisto, i da od Njegovog svetog tela dolazi osvecenje. Izbegavajuci slavu, zapoveda gubavcu 53

da nikome ne govori, vec da se pokaze svesteniku, jer dok svestenik ne kaze da je gubavac ociscen, on je morao da ostane van grada.[3] Pored toga mu zapoveda da prinese dar radi svedocanstva Jevrejima, kao da hoce da kaze: "Kada me optuze da narusavam Zakon, ti ces mi biti svedok da sam ti zapovedio da prineses darove koji se traze po Zakonu." 5-6. A kad udje u Kapernaum pristupi mu kapetan[4] moleci ga i govoreci. Ni on Mu nije prisao na gori, da ne bi prekinuo Njegovu propoved. To je onaj isti covek koga spominje Luka. Iako Luka kaze da je kapetan poslao Isusu kao posrednike druge ljude (jevrejske staresine),[5] ipak ne protivreci Mateju koji govori da je kapetan sam dosao Isusu. Verovatno je prvo poslao druge, a potom je, videvsi da ce njegov sluga umreti, sam dosao i rekao: 6-7. Gospode, sluga moj lezi doma oduzet, i strasio se muci. A Isus mu rece: Ja cu doci i iscijelicu ga. Kapetan nije doneo svoga slugu na postelji, jer je verovao da ga On moze i u odsustvu isceliti. Zato: 8-10. I kapetan odgovori i rece: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj udjes; nego samo reci rijec, i ozdravice sluga moj. Jer i ja sam covjek pod vlascu, i imam pod sobom vojnike, pa recem jednome: idi, i ide; i drugome: dodji, i dodje; i slugi svome: ucini to, i ucini. A kad cu Isus, zadivi se i rece onima sto idu za njim: Zaista vam kazem: ni u Izrailju tolike vjere ne nadjoh. "Ako ja", kaze, "kao carev sluga, zapovedim vojnicima koji su mi podredjeni, (i oni me slusaju), Ti jos vise mozes da zapovedis smrti i bolestima, da oni ostave jednoga coveka i predju na drugoga." Telesne bolesti su vojnici Bozji i izvrsitelji kazne. Hristos se udivio ovim recima, pa kaze: "Nisam nasao toliko veliku veru ni medju Izrailjcima, kao kod ovoga neznabosca." [6] 11-12. A kazem vam, da ce mnogi od istoka i zapada doci i sjesce za trpezu s Avraamom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome; A sinovi carstva bice izgnani u tamu najkrajnju; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Gospod nije otvoreno rekao: "Mnogi neznabosci ce sesti...", kako ne bi ogorcio Jevreje, vec je to kazao na prikriven nacin: "Mnogi ce od istoka i zapada doci..." Avraama je spomenuo kako bi pokazao da se On ne suprotstavlja Starom Zavetu. Govoreci o "tami naj-krajnjoj" naucio nas je da postoji i neka druga tama koja je manje strasna, jer u paklu postoje razliciti stepeni mucenja. O Jevrejima govori kao o "sinovima Carstva", jer su starozavetna obecanja bila njima upucena. Zato i naziva Izrailj svojim prvencem. [7] 13. A kapetanu rece Isus: Idi, i kako si vjerovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj cas. Iscelivsi slugu samo Svojom recju, pokazao je da je govorio istinu kada je rekao da ce Jevreji biti izgnani iz Carstva. 14-15. I dosavsi Isus u dom Petrov vidje tastu njegovu gdje lezi i groznica je trese. I dotace se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i sluzase mu. Isus je dosao u Petrov dom da bi tamo obedovao. Kada se dohvatio zenine ruke, ne samo da je nju ostavila groznica, nego je i potpuno ozdravila. Odmah joj se povratila snaga, tako da je mogla da Mu sluzi, iako znamo da je potrebno duze vremena da se bolesnik oporavi i ojaca. Drugi evandjelisti kazu da su Ga ukucani prvo molili za nju, pa je tek onda Isus iscelio zenu. Matej ovo ne spominje radi kratkoce izlaganja. Vec sam ti ranije rekao da ono sto jedan evandjelist izostavi, drugi 54

spomene. Nauci iz ovoga takodje da brak nije prepreka za vrlinu. I vrhovni apostol imao je tastu. [8] 16-17. A kad bi vece dovedose k njemu bjesomucnih mnogo, i izagna duhove rijecju, i sve bolesnike iscijeli, da se zbude sto je kazao Isaija prorok govoreci: On nemoci nase uze i bolesti ponese. Uvece, sve do kasnih casova,[9] dovodili su Mu bolesnike i On ih je kao covekoljubiv sve isceljivao. A kako ti ne bi posumnjao da je u tako kratkom vremenu iscelio toliko bolesti, evandjelista za svedoka navodi proroka Isaiju. Iako prorok govori o gresima, Matej spominje bolesti, po-sto vecina bolesti nastaje usled grehova. 18. A kada vidje Isus mnogo naroda oko sebe, zapovijedi da predju na onu stranu. On nije bio slavoljubiv, vec je hteo da se ukloni od zavisti Jevreja. 19-20. I pristupivsi jedan knjizevnik rece mu: Ucitelju, ici cu za tobom kud god podjes. Rece mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a Sin Covjeciji[10] nema gdje glavu zakloniti. "Knjizevnikom" naziva onoga koji poznaje slovo Zakona. Kada je ovaj video mnoge znake koje je Isus ucinio, pomislio je kako ce On od toga zaraditi mnogo novca, pa je zato pozeleo da ide za Njim ne bi li i on nesto zaradio. Ali Gospod kao da odgovara na njegovu pomisao ovim recima: "Hoces da ides za Mnom da bi zaradio novac. Zar ne vidis da sam beskucnik? Takav treba da bude i onaj koji ide za Mnom." Ovo je rekao kako bi ga ubedio da se obrati i krene za Njim. Ali, knjizevnik je otisao. Neki govore da "lisice" i "ptice" oznacavaju demone. Isus, dakle, kaze: "Demoni su nasli svoje obitaliste u tebi, zato nema pokoja za Mene u srcu tvome." 21-22. A drugi od ucenika njegovih rece mu: Gospode, dopusti mi najprije da odem i ukopam oca svojega. A Isus mu rece: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve. Kada covek sebe preda Gospodu, ne treba da se okrece svetskim stvarima. Svakako, treba postovati svoje roditelje, ali Boga treba postovati vise od njih. Otac ovoga coveka bio je neverujuci sto se vidi iz Isusovih reci: "Neka mrtvi, dakle, neverujuci, ukopavaju svoje mrtve." Kada ovome coveku nije dozvoljeno da sahrani svoga oca, tesko onima koji su krenuli dutem monaskog zivota, pa se okrecu svetskim stvarima. 23-24. I kad udje u ladju, za njim udjose ucenici njegovi. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se ladja pokri valovima; a on spavase. Sa Sobom je poveo samo Svoje ucenike da bi videli cudo. Dopusta valovima da bacaju ladju po moru, kako bi ih naucio da trpeljivo podnose iskusenja, ali i da bi videvsi ovo cudo jos vise poverovali. Gospod spava da bi oni, kada se uplase, poznali svoju nemoc i prizvali Ga u pomoc. Stoga kaze: 25-26. I prisavsi ucenici njegovi probudise ga govoreci: Gospode, spasi nas, izgibosmo! I rece im: Zasto ste strasljivi, malovjerni? Nije ih nazvao "nevernima", vec "malovernima". Kada su rekli: "Gospode, spasi nas" - pokazali su u tome veru, no rec: "izgibosmo" - nije bila od vere, jer je Isus bio s njima u ladji, te nije bilo razloga za strah. Vidis li kako ih prekoreva zbog strasljivosti, zeleci da im pokaze da sama 55

strasljivost sa sobom donosi opasnost. Zato prvo stisava nemir u njihovim dusama, a potom buru na moru. 26-27. Tada ustavsi zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade tisina velika. A ljudi se zacudise govoreci: Ko je ovaj da ga slusaju i vjetrovi i more? Zacudili su se, jer je po izgledu bio covek, a po delima - Bog. [11] 28. A kad on dodje na onu stranu u zemlju Gergesinsku, [12] sretose ga dva bjesomucnika. Dok su se ljudi u ladji cudili govoreci: "Ko je ovaj da ga slusaju i vetrovi i more", demoni dolaze da daju odgovor. Iako Marko i Luka govore o jednom coveku koga je opseo legion demona, ti razumi da je ovaj covek jedan od dvojice koju spominje Matej, i to onaj koji je po zlu bio cuveniji. Hristos je k njima dosao sam, jer su toliko bili strasni da se niko nije usudjivao da ih dovede k Njemu. Izlazeci iz grobova, tako opaka, da ne mogase niko proci putem onim. Ziveli su u grobovima zato sto su demoni zeleli da ubede ljude kako ljudske duse posle smrti postaju demoni. Ali, neka nikome takvo nesto ne pada na pamet, jer kada dusa napusti telo, ne zadrzava se vise u ovome svetu. Duse pravednika su u ruci Bozjoj, a duse gresnika odlaze u ad, tamo gde je otisla i dusa onog nemilostivog bogatasa. 29. I gle, povikase govoreci: Sta hoces od nas, Isuse, Sine Boziji? Zar si dosao amo prije vremena da nas mucis? Gle, prvo izrazavaju svoje neprijateljstvo, a potom Ga ispovedaju kao Sina Bozjeg. Demonima je mucenje ako ih neko onemoguci da cine zlo ljudima. Razumi da njihove reci "pre vremena" znace da su oni mislili da Hristos, ne moguci vise da podnosi njihovu veliku zlobu, nece cekati vreme mucenja. Ali, nije tako, jer je demonima dozvoljeno da se bore s nama do kraja sveta. 30-32. A daleko od njih pasijase veliko krdo svinja. I demoni ga moljazu govoreci: Ako nas izgonis, dozvoli nam da idemo u krdo svinja. I rece im: Idite. I oni izisavsi otidose u krdo svinja. I gle, navali sve krdo svinja s brijega u more i utopise se u vodi. Demoni su molili Isusa da udju u svinje, kako bi pogubljenjem svinja ogorcili njihove gazde da ne prime Hrista. Hristos im je ucinio po volji zeleci da pokaze kolika je njihova zloba prema ljudima, ali i da bi se videlo koliko bi nama ucinili jos vece zlo, samo da imaju vlast i da ih u tome Gospod ne sprecava. Zato Gospod cuva besomucnike da se ne ubiju. 33-34. A svinjari pobjegose i dosavsi u grad kazase sve, i za bjesomucnike. I gle, sav grad izadje u susret Isusu; i vidjevsi ga molise da bi otisao iz njihova kraja. Buduci ozalosceni, stanovnici grada su se plasili da ce im se posle nesto jos strasnije dogoditi, pa su zato molili Isusa da ode iz njihovog kraja. A ti nauci, da tamo gde se zivi "svinjskim zivotom" ne obitava Hristos, nego demoni.[13]
NAPOMENA:

1. Guba ili lepra, jeste vrsta teske kozne bolesti koja je bila rasprostranjena u podrucju Srednjeg Istoka. Delovi
koze na bolesniku postepeno su se pretvarali u rane, trulili i otpadali. Bolesnima od lepre su takodje ispadali i zubi. Kod Jevreja ona je smatrana neposrednom Bozjom kaziom i postojalo je verovanje da ona dolazi samo

56

od Boga i da je jedino Bog moze izleciti. Otuda je lekari nisu lecili, vec su gubavci izolovani van naselja po strogim odredbama Zakona i smatrani su necistim, te ih se niko nije smeo doticati. Jedino im je preostajalo da se nadaju u Bozju milost i cekaju Njegovo iscelenje. Kada bi doslo do iscelenja, bolesnik se morao pokazati svesteniku koji bi potvrdio da je zdrav i ociscen. Potom je prinosena zrtva i ozdravljenik je mogao da se ukljuci u zajednicki zivot (up. 3 Moj. 13; 14).

2. Sveti Zlatoust kaze da ga dodiruje rukom kako bi pokazao da isceljuje ne kao sluga, vec kao Gospod", (up.
Ibid.Homil 25,1; c.328)

3. Up. 3.Mojs. 2:59 4. Centurion, kapetan, stotnik. Vojni zapovednik jedinice koja broji izmedju 50 i 100 ljudi. Jedna rimska legija
brojala je do 60 kenturija.

5. Ovaj kapetan je mogao biti Jevrejin u rimskoj vojnoj sluzbi. Mozda je zbog toga i smatrao sebe nedostojnim da
primi Gospoda u svoju kucu i da ode k Njemu (up. Lk. 7: 6-7). Jevreji su, po svedocenju Josifa Flavija, svoje sunarodnike u rimskoj vojnoj sluzbi smatrali gresnicima i gorim od carinika. Medjutim, verovatnije je bio u pitanju stranac obracenik (prozelit). U Kapernaumu su do danas sacuvani ostaci sinagoge koju je po predanju izgradio jedan rimski oficir.

6. Sholija u grckom tekstu kaze: ,Drugi su ove reci ovako tumacili: Kada je Jakov, cuveni patrijarh, ugledao
lestvicu koja je dosezala do nebesa i andjele Bozje kako se penju i silaze niz nju, razumeo je da je Gospod bio prisutan na tom mestu, ali ne i da je svugde prisutan. Tako je rekao: 'Kako je strasno mjesto ovo! Ovdje je zaista kuca Bozja, i ovo su vrata nebeska', (1 Moj. 28, 16-17). Gospod se sada divi velikoj i natprirodnoj veri jednog neznabosca, te kaze: 'Ni u Izrailju...', dakle, ni kod Jakova, 'tolike vere ne nadjoh; jer Jakov je verovao da se Ja mogu pojaviti na jednom mestu, ali ovaj covek veruje da sam Ja svuda prisutan, na svakom mestu, i da recju mogu sve da izvrsim.' Zato je kazao: 'Samo reci rec i ozdravice sluga moj'." Eh collatione codd. Venet S.Marci

7. 2.Mojs. 4:22 8. Sv. apostol Petar kao i neki drugi apostoli bili su ozenjeni. U toj kuci je pored Petra, njegove zene (koju
evandjelist ne spominje) i bolesne taste, ziveo i Petrov brat Andrej. Kada Jovan kaze da su Petar i Andrej bili rodom iz Vitsaide, time ne protivreci Mateju. Naime, postojale su dve Vitsaide. Vitsaida - Julija na severoistocnoj strani Galilejskog jezera i ova Vitsaida u kojoj je ziveo Petar i koja je bila ribarsko selo u predgradju Kapernauma. I danas se moze obici mesto na kome je bila Petrova kuca, nedaleko od cuvene kapernaumske sinagoge.

9. Na osnovu Markovog i Lukinog Evandjelja mozemo da zakljucimo da su bolesnici dovedeni uvece onoga dana
kada je Isus govorio u kapernaumskoj sinagogi. Posto je to bio subotnji dan, logicno je da bolesnici nisu dolazili pre veceri, posto je u subotu bilo zabranjeno leciti bolesnike.

10. Sin Coveciji - ovaj naziv je Hristos za Sebe najcesce koristio. Samo na jednom mestu Ga neko drugi naziva
ovim imenom (D.Ap. 7:56)

11. Po misljenju Origena, Gospod koji je cinio cudesa na kopnu, ucinio je i ovo cudo na moru kako bi pokazao da
je Gospodar i kopna i mora.

12. U tekstu izvornika Matej spominje zemlju Gadarinsku, dok Marko (Mk. 5, 1-6) spominje "zemlju Gerasinsku",
a Luka (Lk. 8, 26.27) "zemlju Gergesinsku" (iako u zavisnosti od rukopisa koji su uzimani za osnovu prevoda ima razlika). U Hristovo vreme su u toj oblasti postojala tri grada po kojima se ona i nazivala. Bili su to: 1.) Gerasa, malo podalje od Galilejskog jezera, zatim 2.) Gadara koja je bila vecinom naseljena Grcima, pa je Josif Flavije naziva "grckim gradom", pripadala je tzv. Dekapolisu (desetogradju); 3.) Po svedocanstvu Origena i Evsevija Kesarijskog postojala je i Gergesa, dok drugi veruju da su Gerasa i Gergesa jedan isti grad. Opisani dogadjaj se verovatno desio u blizini ovih gradova.

57

13. "Obrati paznju", kaze Sveti Zlatoust, "na krotost Isusa Hrista sjedinjenu sa silom. Kada je stanovnicima te
zemlje ucinio dobro oni su Ga prinudili da se udalji, a On je, bez ikakvog protivljenja, otisao i ostavio njih koji su sebe pokazali nedostojnim Njegovog ucenja, ostavivsi im za nastavnike one koje je oslobodio od demona i svinjare, da bi od njih saznali o svemu sto se dogodilo." (Ibid, Homil. 28,3; c.354)

GLAVA DEVETA Lecenje oduzetoga, pozivanje Apostola Mateja, o grijesnicima, pokajanju i postu, vaskrsenje Jairove kceri, lecenje bolesne zene, dvojice slepaca i drugih, o zetvi i poslenicima 1-2. I usavsi u ladju, predje i dodje u svoj grad. I gle, donesose mu oduzetoga koji lezase na odru. "Svojim gradom" Isus naziva Kapernaum, jer je tamo ziveo. U Vitelejemu je, dakle, rodjen, u Nazaretu je odrastao, dok je u Kapernaumu ziveo. Ovaj oduzeti nije onaj isti koga spominje Jovan,[1] jer je onaj ziveo u Jerusalimu kod Ovcije banje, a ovaj je bio iz Kapernauma. Onaj nije imao coveka (da ga spusti u banju), dok su ovoga nosila, kako kaze Marko,[2] cetvorica ljudi, i spustila ga kroz (otkriveni) krov od kuce, sto je Matej izostavio. I vidjevsi Isus vjeru njihovu. Dakle, veru onih koji su oduzetog doneli, jer je Gospod cesto cudotvorio po veri onih koji su donosili bolesnike; ili pak videvsi veru samog bolesnika, rece oduzetome: Ne boj se, cedo, oprastaju ti se grijesi tvoji. Naziva ga "cedom" kao stvorenje Bozje ili kao onoga koji je poverovao (u Njega). Da bi pokazao da je covekova bolest posledica greha, Isus mu prvo oprasta grehove. 58

3-5. I gle, neki od knjizevnika rekose u sebi: Ovaj huli na Boga. A Isus vidjevsi pomisli njihove, rece: Zasto vi zlo mislite u srcima svojim? Jer sta je lakse, reci: Oprastaju ti se grijesi; ili reci: Ustani i hodi? Time sto je video njihove pomisli, On pokazuje da je Bog. Potom ih prekoreva kao da govori; "Vi mislite da Ja hulim na Boga zato sto prisvajam Sebi pravo da oprastam grehove, sto je veliko delo, i smatrate da to cinim kako bih izbegao prekor. Ali, kada iscelim telo, uvericu vas da je i dusa isceljena. Ucinivsi ono sto je manje, iako to izgleda teze, potvrdicu da su grehovi otpusteni, sto je zaista mnogo vece, iako vama to izgleda lakse, jer nije vidljivo za oko." 6-8. Ali da znate da vlast ima Sin Covjeciji na zemlji oprastati grijehe; Tada rece oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i idi domu svome. I ustavsi otide domu svome. A narod vidjevsi zadivi se i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima. Zapovedio mu je da ponese odar, kako njegovo iscelenje ne bi izgledalo kao prividjenje, ali i da bi narod video cudo, posto se mislilo da je Isus obican covek, iako je bio veci od svih. 9. I odlazeci Isus odande vidje covjeka gdje sjedi na carini, po imenu Mateja, i rece mu: Hajde za mnom. I ustavsi otide za njim. Mateja nije pozvao zajedno sa Petrom i Jovanom, vec onda kada je video da ce on poverovati. Tako je i Pavla pozvao kasnije, u svoje vreme. Zadivi se kako evandjelista otkriva svoj raniji nacin zivota, dok drugi evandjelisti prikrivaju njegovo ime, nazivajuci ga Levije. Matejevo obracenje, i to samo na rec Gospodnju, delo je Bozje.

10-11. I kad jedjase u kuci, gle, mnogi carinici i grijesnici dodjose i jedjahu sa Isusom i sa ucenicima njegovim. I vidjevsi to, fariseji rekose ucenicima njegovim: Zasto sa carinicima i grijesnicima Ucitelj vas jede i pije? Radostan, jer je u svoj dom primio Hrista, Matej je pozvao carinike. Hristos je jeo s njima radi njihove koristi, iako su Ga optu-zivali zbog toga. Fariseji su hteli da Njegove ucenike odvoje od Njega, te su Ga klevetali zato sto jede s carinicima. [3] 12-13. A Isus cuvsi rece im: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Nego idite i naucite se sta znaci: Milosti hocu, a ne zrtvoprinosenje. Jer nisam dosao da zovem pravednike no grjesnike na pokajanje: "Nisam", kaze, "sada dosao kao sudija, vec kao lekar te zato podnosim smrad i prljavstinu." Prekoreva ih kao neuke, govoreci: "Idite i naucite se", sto znaci: "Ako do sada niste uspeli da se naucite, onda barem od sada idite i naucite se da je Bogu milost prema gresnicima draza od svake zrtve".[4] Gospod sa ironijom govori: "Nisam dosao da zovem pravednike", zeleci da kaze: "Nisam dosao da zovem vas koji sebe smatrate pravednima, jer niko od ljudi nije pravedan. Dosao sam da zovem gresnike, ne da ostanu gresnici, vec da se pokaju." 14. Tada mu pristupise ucenici Jovanovi govoreci: Zasto mi i fariseji postimo mnogo, a ucenici tvoji ne pos

59

Jovanovi ucenici su zavideli Hristovoj slavi i zato su Ga prekorevali sto ne posti. Verovatno su se i cudili kako je On bez podviga pobedjivao strasti, sto Jovan nije mogao. Oni nisu znali da je Jovan, kao obican covek, bio pravedan zbog svojih vrlina, a da je Hristos, kao Bog - sam Vrlina. 15. A Isus im rece: Eda li mogu svatovi biti zalosni dok je s njima zenik? Nego ce doci dani kada ce biti otet od njih zenik, i onda ce postiti. "Ovo vreme", kaze, "dok sam Ja sa Svojim ucenicima, vreme je radosti." "Zenikom" naziva Sebe, jer se obrucuje novoj zajednici, posto je stara (sinagoga) umrla. "Svatovi" su apostoli. Gospod, dakle, kaze: "Doci ce Vreme, posle Moga stradanja i vaznesenja, kada ce oni postiti u gdadi, zedji i progonima." Da bi pokazao da Njegovi ucenici jos nisu savrseni, dodaje: 16-17. Jer niko ne mece nove zakrpe na staru haljinu; jer ce se zakrpa odadrijeti od haljine, i gora ce rupa biti. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inace se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se sacuva. "Posto Moji ucenici jos nisu ojacali", kaze, "potrebno im je snishoditi i ne opterecivati ih teskim bremenom zapovesti". Isus je ovo rekao da bi i ucenike naucio da sami budu snishodljivi kada kasnije budu ucili celu vaseljenu. "Zakrpe" i "vino novo" oznacavaju post, a "stara haljina" i "mehovi stari" su slabost ucecnika. 18-19. Dok on tako govorase njima, gle, knez jedan dodje i klanjase mu se govoreci: Kci moja sad umrije; nego dodji i stavi na nju ruku svoju, i ozivjece. I ustavsi Isus podje za njim, i ucenici njegovi. Vidi se da je ovaj covek imao vere, mada nije bila tako velika (kao kapetanova).[5] On moli Isusa, ne samo da kaze rec, vec i da dodje i stavi ruku (na njegovu kcerku). Iako Luka kaze da ona jos nije umrla,[6] knez ovde govori da je njegova kcerka vec umrla. To je mislio zato sto je dete ostavio na poslednjem izdisaju, ili da bi preuvelicao nesrecu, te tako podstakao Hrista na milosrdje. 20-22. I gle, zena koja je dvanaest godina bolovala od tecenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove. Jer govorase u sebi: Ako se samo dotaknem haljine nje-gove, ozdravicu. A Isus obazrevsi se i vidjevsi je, rece: Ne boj se kceri, vjera tvoja spasla te je. I ozdravi zena od onoga casa. Zena je bila necista zbog svoje bolesti[7] i zato se nije usudjivala da Mu slobodno pridje, plaseci se da je ne oteraju. Iako je mislila da se prikrije, ponadala se da ce dobiti iscelenje ako se dohvati samo skuta Njegove haljine. Ali, Spasitelj je razotkriva, ne zato sto je voleo slavu, vec da bi pokazao njenu veru radi nase koristi, i da bi ojacao veru staresine sinagoge. Isus joj govori: "Ne boj se", zato sto se uplasila da je ukrala dar, i naziva je "kceri", kao verujucu. Time nam pokazuje, da ona ne bi primila blagodat, da prethodno nije drinela veru, iako su Njegove haljine bile svete. Prica se da je ova zena napravila statuu Hristovu, i u njenom podnozju gajila biljku koja je pomagala svima koji su bolovali od krvotecenja. Neki bezboznici su unistili ovaj kip u vreme cara Julijana Odstupnika. [8] 23-24. I dosavsi Isus u dom knezev i vidjevsi svirace i narod uskomesan, rece im: Odstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se. Buduci da je devojka bila neudata, za njom su tugovali uz svadbene frule, sto je bilo protivno Zakonu. Gospod je rekao da spava zato sto je za Njega, koji je lako mogao vaskrsnuti devojcicu, smrt bila kao san. Nemoj se cuditi sto su Mu se podsmevali, jer to jos vise potvrdjuje cudo, posto je 60

On vaskrsao devojcicu koja je zaista bila umrla. Svi prisutni su tako posvedocili da je ona bila mrtva, kako kasnije niko ne bi mogao da kaze da je ona samo izgubila svest. 25-26. A kad istjera narod, udje i uhvati je za ruku, i usta djevojka. I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj. Hristos nije cinio cudesa u guzvi i metezu. Devojcicu uzima za ruku da bi joj dao snagu. I tebe, umrtvljenog gresima, Gospod ce takodje vaskrsnuti kada odagna guzvu i pometnju i uzme te za ruku delatnog podviga. 27. A kad je Isus odlazio odande, za njim idjahu dva slijepca vicuci i govoreci: Pomiluj nas, sine Davidov! Slepci Mu kao Bogu vapiju: "Pomiluj nas", a kao coveku govore: "Sine Davidov", jer se kod Jevreja govorilo da ce Mesija doci od semena Davidova. 28. A kad dodje u kucu, pristupise mu slijepci, i rece im Isus: Vjerujete li da mogu to uciniti? A oni mu rekose: Da, Gospode. Dopusta da slepci idu za Njim sve do kuce, kako bi pokazao njihovu cvrstu veru i tako posramio Jevreje. Pita ih da li veruju kako bi nas naucio da se verom moze sve postici. 29-30. Tada se dohvati ociju njihovih govoreci: Po vjeri vasoj neka vam bude. I otvorise im se oci. Isceljuje ih u kuci, nasamo, uklanjajuci se od sujetne slave. Gospod na svakom mestu ljude uci smirenju.

30-31. I zaprijeti im Isus govoreci: Gledajte da niko ne dozna! A oni izisavsi razglasise ga po svoj zemlji onoj. Vidis li Hristovo smirenje! Oni su razglasili Njegovu slavu zbog zahvalnosti, a ne zbog neposlusanja. Na drugom mestu kaze: "Idi i kazuj slavu Bozju".[9] U ovome nema nista protivrecno, jer On zeli da oni nista ne govore o Njemu nego da ispovedaju slavu Bozju. 32-33. Kad oni pak izlazahu, gle, dovedose mu covjeka nijema i bjesomucna. I posto izagna demona, progovori nijemi. To nije bila prirodna bolest, vec od demona. Zato ga i dovode drugi. Sam bolesnik nije mogao da prizove Isusa, jer mu je demon vezao jezik. Otuda Gospod i ne trazi veru od njega, vec ga odmah isceljuje, isterujuci demona koji mu je onemogucio govor. I divljase se narod govoreci: Nikada se to nije vidjelo u Izrailju. Narod se divio Hristu uzdizuci Ga iznad proroka i patrijaraha, jer je On isceljivao sa vlascu, za razliku od onih koji su to cinili molitvom Bogu. Pogledajmo sta su na to rekli fariseji: 34. A fariseji govorahu: Pomocu kneza demonskog izgoni demone. Ove su reci vrhunac bezumlja, jer nijedan demon nece isterati drugog demona. Ali, pretpostavimo da je On toboz isterivao demone kao sluga kneza demonskog, pomocu magije. Kako je onda 61

isceljivao bolesti, oprastao grehe i propovedao Carstvo Bozje? Demon cini ono sto je suprotno tome: izaziva bolesti i udaljuje coveka od Boga. 35. I prohodjase Isus po svim gradovima i selima uceci po sinagogama njihovim i propovijedajuci jevandjelje o Carstvu, i iscjeljujuci svaku bolest i svaku nemoc u narodu. Kao covekoljubac, Gospod ne ceka ljude da dodju k Njemu, vec sam ide k njima, kako ne bi imali izgovor da kazu: "Niko nas nije naucio." Okupljao ih je oko Sebe recju i delom, poucavajuci i cudotvoreci. 36. A gledajuci mnostvo naroda sazali se na njih, jer bijahu smeteni i napusteni kao ovce bez pastira. Oni nisu imali pastira, jer njihove vodje ne samo da ih nisu ispravljale vec su ih kvarile. Pravi se pastir poznaje po saosecanju i samilosti prema svome stadu. [10] 37-38. Tada rece uceiicima svojim: Zetve je mnogo, a poslenika malo. Molite se, stoga, gospodaru zetve da izvede poslenike na zetvu svoju. "Zetvom" naziva narod kome je bilo potrebno iscelenje, a "poslenicima" one koji su duzni da ga poucavaju, a takvih tada nije bilo u Izrailju. "Gospodar zetve" je sam Hristos koji je Gospodar proroka i apostola. To se vidi kada izabira dvanaestoricu, a da to ne trazi od Boga. Pocuj, dakle, sta kaze:
NAPOMENA:

1. Jn. 5:2-9 2. Mk. 2:3-12 3. Carinici su bili skupljaci poreza za potrebe rimske uprave koja je od jevrejskog naroda ubirala nekoliko vrsti
poreza. Bili su prezreni od ljudi zato sto su cesto uzimali vise novca nego sto je bilo propisano, ali i zbog toga sto su radili za omrazenu rimsku valst.

4. Os. 6:7 5. Mt. 8:8 6. Lk. 8:42 7. 3.Mojs. 15:19 8. Ovu pricu spominje cuveni crkveni istoricar iz 4. veka, Evsevije Kesarijski u svojoj "Crkvenoj istoriji", gl. 8,8;
(Eusebius, The History of the Church from Christ to Constantine, Penguin Books, London 1988).

9. Up. Jn. 9:24 10. Up. Jn. 10:11-18

62

GLAVA DESETA Imena Dvanaestorice Apostola, davanje vlasti i uputstava Apostolima i predskaziavnje stradanja zbog Evandjelja 1. I dozvavsi svojih dvanaest ucenika dade im vlast nad duhovima necistim da ih izgone, i da iscjeljuju od svake bolesti i svake nemoci. Izabrao je dvanaestoricu ucenika prema broju dvanaest plemena izrailjskih, i posto im je dao silu, poslao ih je na propoved, iako ih je bilo malo. Dakle, malo je onih koji idu uskim putem. Gospod im daje silu da cudotvore, kako bi ljudi, zadivljeni cudesima, lakse poverovali njihovom ucenju. 2. A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov. Matej nabraja imena apostola zbog onih koji su se lazno predstavljali kao apostoli. Prvo spominje Petra i Andreja, jer su oni prvi pozvani, a potom sinove Zevedejeve. Jakova stavlja pre Jovana, ne radi casti, vec naprosto pominje njihova imena redom, kako dolaze. Dalje nastavlja: 2-4. Jakov Zevedejev i Jovan brat njegov; Filip i Varto-lomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Levej prozvani Tadej; Simon Kananit i Juda iskariotski, koji ga i izdade.[1]

63

Vidis li Matejevo smirenje, kako sebe stavlja iza Tome. Kada je dosao do Jude, nije rekao: "prokleti Juda, neprijatelj Bozji", vec ga naziva iskariotski po njegovoj postojbini. Postojao je, naime, i drugi Juda koga su jos zvali Levej ili Tadej. Dakle, bila su dva Jakova: jedan Zevedejev i drugi Alfejev; dvojica Juda: Tadej i izdajnik; kao i tri Simona: Petar, Kananit i izdajnik Juda Iskariotski, koji se takodje zvao Simon. 5-7. Ovu Dvanaestoricu posla Isus i zapovijedi im govoreci: Na put neznabozaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. Nego idite najprije izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! I hodeci propovijedajte i kazujte da se priblizilo Carstvo nebesko. "Ova dvanaestorica"... Ko su oni? Ribari, prosti ljudi i carinici. Gospod ih prvo salje Jevrejima, kako posle ne bi mogli da kazu: "Apostoli su prvo poslani neznaboscima i zato mi, Jevreji, nismo poverovali." Zato Jevreji nemaju nikakvog izgovora za svoje neverovanje. Samarjane ubraja u neznabosce, zato sto su oni bili Vavilonci,[2] koji su se naselili u Judeji i nisu priznavali Proroke, nego samo pet Mojsejevih knjiga. Pod "Carstvom nebeskim" razumi buduce blazenstvo. Gospod im daje silu da cine cudesa govoreci: 8. Bolesne iscjeljujte, gubave cistite, mrtve dizite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajte. Nista toliko ne prilici ucitelju kao smirenje i dobrovoljno siromastvo.[3] On ukazuje upravo na ove dve vrline kada govori: "Na dar ste dobili." Nemojte se, dakle, gorditi, kao da imate nesto veliko da date drugima, jer ste i vi to primili na dar, blagodacu Bozjom. Budite, zato, smireni i ne trcite za bogatstvom, jer Gospod kaze: "Na dar i dajte." Naposletku, zeleci da u njima odsece koren svakoga zla, govori:

9-10. Ne nosite zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim, ni torbe na put, ni dvije haljine ni obuce ni stapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje. Gospod ih vezba u strogosti i zato im ne dozvoljava da poseduju ista suvisno, uceci ih da budu bez sujetnih briga. Ne da im cak da ponesu ni stap, jer je sila dobrovoljnog siromastva u tome, da oni koji ga vide na delu lako poveruju recima onoga koji ga propoveda. A, onda, da ne bi pitali: "Kako cemo se prehraniti," kaze im da je "poslenik dostojan svoje hrane", to jest, da ce ih hraniti njihovi ucenici. Gospod kaze "dostojan svoje hrane", a ne stomakougadjanja, jer ucitelji ne smeju da zive u izobilju i uzivanjima. 11. A kad u koji grad ili selo udjete, ispitajte ko je u njemu dostojan i ondje ostanite dok ne izidjete. Zapoveda im da ne idu svima, kako ih ne bi klevetali da se druze s nedostojnima. Ako budu isli samo dostojnima, oni ce podmiriti sve njihove potrebe. Zapoveda im da ne prelaze iz jedne kuce u drugu, vec da ostanu tamo gde su prvo usli dok ne izadju iz sela, da ih ljudi ne bi osudjivali kao prozdrljivce i da ne bi uvredili one koji su ih prvi primili. 12-13. A ulazeci u kucu, pozdravite je govoreci: Mir domu ovome! I ako bude kuca dostojna, neka dodje mir vas na nju; a ako li ne bude dostojna, neka se mir vas vama vrati. 64

Pod "pozdravom" i "mirom" razumite blagoslov, koji ostaje samo na dostojnima. Nauci, dakle, iz ovoga da su nasa dela ta koja nam donose blagoslov Bozji. 14-15. Ako vas ko ne primi niti poslusa rijeci vasih, izlazeci iz kuce ili iz grada onoga otresite prah s nogu svojih. Zaista vam kazem: Lakse ce biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan Suda nego li gradu onome. Zapoveda im da otresu prah s nogu svojih kako bi pokazali da nista nisu primili od tih ljudi zbog njihovog neverja, ali i kao znak svedocanstva dugoga puta koji su apostoli presli radi njih, od cega ovi nisu izvukli koristi. Laksa ce biti kazna Sodomljanima nego onima koji apostole nisu primili, jer su Sodomljani primili kaznu jos u ovome zivotu,[4] pa ce u buducem biti manje muceni. 16. Eto, ja vas saljem kao ovce medju vukove. Gospod je apostolima dao silu cudotvorenja i oslobodio ih brige o hrani otvorivsi im vrata dostojnih ljudi. Sada im pak govori o nevoljama koje ce ih snaci, pokazujuci time Svoje predznanje, pa ih tesi recima: "Eto, Ja, svemocni Bog, vas saljem, i zato se ne plasite, jer vas nece savladati." Priprema ih za stradanja, "jer, kao sto je nemoguce da ne bude napadnuta ovca okruzena vukovima, tako je nemoguce da i vi ne postradate, okruzeni Jevrejima. Ali, ako i postradate, ne gnevite se, jer Ja hocu da vi budete krotki kao ovce i da tako zadobijete jos vecu pobedu." Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni[5] kao golubovi! Gospod takodje zeli da Njegovi ucenici budu mudri, zato da ti, kada cujes da ih naziva ovcama, ne bi pomislio da hriscani treba da budu glupi i naivni. Otuda Hristos govori da hriscani moraju biti mudri i znati kako treba da zive okruzeni mnogim neprijateljima. Kao sto zmija dozvoljava da je udaraju po celom telu, ali glavu cuva, tako i hriscanin treba da razda sva svoja imanja, pa cak i telo svoje da preda onima koji hoce da ga tuku, samo da bi sacuvao svoju "Glavu", a to je Hristos i vera u Njega. Kao sto se zmija provlaci kroz uske rupe da bi svukla svoju staru kozu, tako i mi hodeci uskim putem, svlacimo starog coveka. No, posto je zmija takodje otrovna, Gospod nam zapoveda da budemo "bezazleni", to jest prostodusni i nezlobivi, kao golubovi, i da nikome ne nanosimo zlo. Kada neko odvoji mlade golubice i otera ih, oni se opet nezlobivo vracaju svojim gospodarima. Budi, dakle, "mudar kao zmija", kako te djavo ne bi ismejao u ovome zivotu, ali i u svemu besprekoran. Prema ljudima od kojih stradas budi kao golub, prostodusan i nezlobiv. [6] 17-18. A cuvajte se od ljudi; jer ce vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tuci ce vas. I pred starjesine i careve izvodice vas mene radi za svjedocanstvo njima i neznaboscima. Evo sta znaci biti mudar: treba da pazis da ne dajes povoda onima koji zele da te ugnjetavaju i da se prema njima ponasas mudro. Ako progonitelj tvoj trazi novac ili cast, podaj mu, kako on ne bi imao razloga da te progoni. Ali, ako hoce da ti oduzme veru, cuvaj "Glavu". Hristos namerava da posalje svoje ucenike ne samo Jevrejima vec i neznaboscima. Zato kaze: "Za svedocanstvo njima i neznaboscima", to jest, za prekor onima koji ne veruju. 19-20. A kad vas predadu, ne brinite se kako cete ili sta cete govoriti; jer ce vam se u onaj cas dati sta cete kazati. Jer necete vi govoriti, nego Duh Oca vasega govorice iz vas. Da ucenici ne bi pitali: "Kako cemo mi, prosti ljudi, uveriti mudre", Gospod im zapoveda da budu hrabri i da se o tome ne brinu. Kada nameravamo da razgovaramo sa verujucim, moramo prethodno dobro promisliti i spremiti odgovor, kako nam, uostalom, Petar savetuje.[7] Ali, kada se nadjemo u masi ljudi i medju neznabozackim vladarima, Gospod nam obecava da ce nam On dati Svoju silu da 65

se ne uplasimo. Nase je da ispovedimo Boga, a Bozje da nam pomogne da mudro odgovorimo. No da ti ne bi pomislio da je rec o nasoj prirodnoj sposobnosti, kaze: "Necete vi govoriti, nego Duh..." 21. A predace brat brata na smrt i otac sina; i ustace djeca na roditelje i pobice ih. Predskazuje im ono sto ce se dogoditi, kako se ne bi uplasili kada ih snadju nevolje. Takodje im pokazuje silu propovedi, koja pobudjuje ljude da prezru i samu svoju prirodu. Takvo je hriscanstvo. Hristos svojim ucenicima otkriva i necovecnost onih koji nece postedeti cak ni svoje najblize. 22. I svi ce vas mrziti imena moga radi; ali koji pretrpi do kraja taj ce se spasti. "Svi ce vas mrzeti" znaci da ce ih mnogi mrzeti. Nisu ih mrzeli svi, jer je bilo i onih koji su primili veru. Vecnog zivota ce se, dakle, udostojiti, onaj koji pretrpi iskusenja do kraja, a ne onaj koji samo u pocetku pokaze trpljenje. 23. A kad vas potjeraju u jednom gradu, bjezite u drugi. Jer vam kazem zaista: Necete obici gradova Izrailjevih dok ne dodje Sin Covjeciji. Strasne pretnje koje gore pominje: "Predace vas", "Svi ce vas mrzeti", odnose se na dogadjaje koji ce uslediti posle Vaznesenja, dok je ono sto se govori u sadasnjem vremenu u vezi sa dogadjajima pre Hristovog stradanja. "Dakle, buduci proganjani, vi necete stici da obidjete sve gradove Izrailja, a Ja cu vec doci k vama." Zapoveda im da beze kada ih progone. Djavolsko je delo kada covek otvoreno srlja u opasnost te tako postaje uzrok osude svojim ubicama, a s druge strane nanosi stetu onima koji bi mogli da imaju koristi od njegove propovedi. "Dok ne dodje Sin Covjeciji." Ove reci se ne odnose na Drugi dolazak Gospodnji, vec na utehu koju im je dao kada su bili zajedno pre Njegovog Stradanja, jer nakon sto ih je poslao na propoved, apostoli su se opet vratili Hristu i bili zajedno s Njim.

24-25. Nema ucenika iznad ucitelja svojega, ni sluge iznad gospodara svojega. Dosta je uceniku da bude kao ucitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov.

Ovde ih uci da trpeljivo podnose uvrede. Jer ako sam ih Ja", kaze, "kao Ucitelj i Vladika, podneo, koliko pre treba da to cinite vi, ucenici i sluge." No pitas li, kako to da nema ucenika nad uciteljem, kada mi vidimo da ima mnogo ucenika koji su bolji od svojih ucitelja? Znaj, dakle, da dok su ucenici, oni su manji od ucitelja; no kada postanu bolji od njih, onda vec nisu ucenici; kao sto i sluga dok je sluga, ne moze biti nad gospodarom svojim. 25-26. Ako su domacina nazvali Veelzevulom,[8] koliko ce prije domace njegove? Ne bojte ih se dakle; jer nema nista sakriveno sto se nece otkriti, ni tajno sto se nece doznati. "Utesite se", kaze, "gledajuci Mene, jer ako su Mene nazvali knezom demonskim, sta je strasno u tome da zlo govore o vama, Mojim domacima?" Naziva ih "domacim Svojim", a ne slugama, pokazujuci tako Svoju bliskost prema njima. "Ne bojte ih se, dakle", jer se istina nece sakriti, vec ce vreme pokazati vasu vrlinu i zlobu onih koji vas klevecu, posto nista nije sakriveno sto se nece otkriti. Oni sada mogu da vas klevecu, ali ce kasnije doznati ko ste.

66

27. Sto vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i sto vam se sapce na usi, propovijedajte sa krovova. "Ono sto sam vam govorio nasamo i na jednom mestu, jer to znaci 'na usi' i 'u tami', propovedajte smelo i glasno da vas svi cuju." A posto smeloj propovedi sleduju opasnosti, dodaje: 28. I ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a dusu ne mogu ubiti; nego se vise bojte[9] onoga koji moze i dusu i tijelo pogubiti u paklu. Uci ih da preziru cak i smrt, jer je mucenje u paklu strasnije od smrti. Oni koji nas ubijaju, samo telo predaju trulezi, a dusi cesto cine dobro. Ali Bog kaznjava i dusu i telo onih koje baca u pakao.[10] On kaze "u paklu", zeleci da pokaze da je mucenje neprekidno, jer je pakao vecan. 29-31. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan novcic? Pa ni jedan od njih ne padne na zemlju bez Oca vasega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. Kako se ucenici ne bi uplasili da su ostavljeni, Gospod im govori: "Ako cak ni vrabac ne biva ulovljen bez Moga znanja, kako cu ostaviti vas koje ljubim?" A da bi pokazao da o nama ima tacno znanje i promisao, kaze da nam je cak i kosa na glavi izbrojana. Nemojte misliti da se vrapci love Bozjom pomocu, vec shvatite da ni njihov ulov ne prodje bez Njegovog znanja. 32-33. Svaki koji prizna mene pred ljudima priznacu i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreci cu se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. Podstice ih na ispovednistvo.[11] Nije, dakle, dovoljna samo vera u dusi, vec Bog trazi i ispovedanje vere ustima. Nije rekao "svaki koji Mene ispovedi", nego "koji u Meni ispovedi", to jest, "Mojom silom", jer onaj koji ispoveda veru to cini potpomognut blagodacu Bo-zjom. Za onoga koji Ga se odrice, Gospod nije rekao "ko se Odrekne u Meni", vec "Mene", pokazujuci time da se on odrice zato sto nema pomoci odozgo (to jest, zato sto se nije pouzdao u Boga). Svaki covek koji ispovedi da je Hristos Bog, naci ce Hrista koji njega ispoveda kao istinskog slugu pred Ocem. Ali oni koji se odricu Hrista cuce reci: "Ne poznajem vas." 34-36. Ne mislite da sam dosao da donesem mir na zemlju; nisam dosao da donesem mir[12] nego mac. Jer sam dosao da rastavim covjeka od oca njegova i kcer od matere njezine i snahu od svekrve njezine i neprijatelji covjeku postace domaci njegovi. Nije uvek dobro ostati u slozi i ponekad je bolje razdvojiti se. "Mac" je, dakle, rec vere koji nas odseca i rastavlja od veza s nasim bliznjim i rodjacima, kada oni ometaju nasu poboznost. Gospod nam ne govori da se od njih odvojimo bez opravdanog razloga, vec samo onda kada oni ne zele da prihvate nasu veru i trude se da nas ometu u njoj.[13] 37. Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kcer vecma nego mene, nije mene dostojan. Vidis li da smo duzni da "mrzimo" svoje roditelje i decu samo onda kada oni traze da njih vecma ljubimo nego Hrista.[14] Ali, zasto da govorim o ocu, majci i deci? Poslusaj ono sto je jos vece od toga: 38. I koji ne uzme krst svoj i ne podje za mnom, nije mene dostojan. 67

Koji se, dakle, ne odrekne svog sadasnjeg zivota, i ne preda sebe na sramnu smrt, jer su tako zvali krst u starini, "nije Mene dostojan." Ali, posto je bilo mnogo razbojnika i lopova koji su raspinjani na krst, On dodaje: "i ne podje za Mnom", to jest "zivi po Mojim zakonima". 39. Koji cuva zivot svoj, izgubice ga, a koji izgubi zivot svoj mene radi, naci ce ga. Onaj koji cuva telesni zivot, misli da "nalazi svoju dusu", mada je on u stvari gubi i nasledjuje vecno mucenje. A onaj koji "pogubi svoju dusu"[15] i umre, ali ne kao razbojnik ili samoubica, vec Hrista radi, spasava svoju dusu. 40-41. Koji vas prima, Mene prima; a koji prima Mene, prima Onoga koji Me je poslao. Koji prima proroka u ime prorocko, platu prorocku primice; i koji prima pravednika u ime pravednicko, platu pravednicku primice. Podstice nas da primimo one koji su sa Hristom, jer onaj koji postuje Hristove ucenike, postuje i samog Hrista, a kroz Njega i (Boga) Oca. Treba, dakle, da primamo pravednike i proroke u ime pravednicko i prorocko, zato sto su pravednici i proroci, a ne radi neke zastite ili pomoci od careva. Ako se desi da neko ima izgled proroka, ali delom to ne potvrdjuje, ti i takvoga primi kao proroka i Bog ce ti uzvratiti kao da si primio pravednika, jer to znace reci: "platu pravednicku primice". Ali ovo mozes razumeti i na drugi nacin. Onaj koji primi pravednika, sam ce biti smatran za pravednika i primice platu koju pravednici primaju. 42. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo casom studene vode u ime ucenicko, zaista vam kazem, nece mu plata propasti. Kako se niko ne bi izgovarao na siromastvo, Gospod kaze: "Ako podas kome barem casu hladne vode zato sto je Moj ucenik, primices i njegovu platu." Casu hladne vode daje i onaj koji uci drugog, zapaljenog ognjem gneva i pozude, i cini ga ucenikom Hristovim. Ni takvome nece propasti plata.

NAPOMENA:

1. St. 2-4, up. Mk. 3,13-19; Lk. 6,12-16
U sva tri sinopticka Evandjelja i Delima apostolskim nalazimo spisak apostola. Razlike koje se uocavaju posledica su cinjenice da su pojedini apostoli imali po dva imena, tako da se u jednom spisku spominju pod jednim, a u drugom pod drugim imenom. Pored toga i redosled imena je razlicit: 1.) (Mt. 10,2-4): Simon Petar, Andrej, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Toma, Matej, Jakov Alfejev, Levej, Simon Kananit i Juda Iskariotski; 2.) (Mk. 3, 16-19): Simon Petar, Jakov, Jovan, Andrej, Filip, Vartolomej, Matej, Toma, Jakov Alfejev, Tadej, Simon Kananit, Juda Iskariotski; 3.) (Lk. 6, 14-16): Simon Petar, Andrej, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Matej, Toma, Jakov Alfejev, Simon Zilot, Juda Jakovljev, Juda Iskariotski;4.) (D. ap. 1, 13-26): Petar, Jovan, Jakov, Andrej, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov Alfejev, Simon Zilot, Juda Jakovljev i novoizabrani Matija. Natanail, koji se spominje u Jovanovom Evandjelju (Jn. 1, 46-50; 21,2), nije pobrojan ni na jednom od ovih spiskova. Sv. Zlatoust i Avgustin su smatrali da Natanail nije ni bio jedan od Dvanaestorice. Neki noviji tumaci smatraju da se radi o apostolu Mateju, iako nigde na nailazimo na potvrdu ove pretpostavke. Najverovatnije je, ipak, da je rec o apostolu Vartolomeju, jer se to ime u Jovanovom Evandjelju nigde ne spominje. Po tom tumacenju, Vartolomej nije ime, vec naziv i znaci "sin Tolmeja".

2. Samarija je od podele carstva do 8. veka pre Hrista pripadala izrailjskom carstvu i naseljavala su je plemena
Jefrema i Manasije. Jacanjem moci Asirije, glavni grad Severnog carstva, Samarija, pada u ruke neznabozaca 722 - 721. god. Posle toga, veci deo jevrejskog stanovnistva iz cele ove oblasti deportovan je u Asiriju i

68

Vavilon, dok je car Sargon tamosnje neznabozacko stanovnistvo naselio u Samariji. Oni su se izmesali zenidbenim vezama sa tamosnjim preostalim jevrejskim starosedeocima (4 Car. 17, 24), prihvativsi mnoge njihove obicaje. Novi talas neznabozacke kolonizacije nastupa u vreme careva Esarhadona i Asurbanipala (Ezr. 4,10). Samarjani su izgradili neku vrstu sinkretistickog kulta, te iako postuju Toru, kod njih su primetni jaki uticaji neznabozackih religija. Jevreji su na njih gledali s prezirom kao na neznabosce i kada su iz Judeje isli za Galileju radije su putovali uz oeku Joodan nego li kroz krajeve samarjanske

3. Nesticanje, nestjazanije, dobrovoljno siromastvo. Sveti Oci smatraju pohlepu za sticanjem i posedovanjem
materijalnih stvari jednom od glavnih prepreka u duhovnom zivotu. Svetitelji su se suprotstavljali ovoj strasti nesticanjem i dobrovoljnim sirotovanjem, kako se ne bi vezivali ni za sta prolazno i tako lakse stekli istinsku ljubav prema Bogu i bliznjima.

4. Up. 1.Mojs. 19:1-29 5. Gospod nas, dakle, uci da je potrebno da budemo i mudri i bezazleni, jer je mudrost bez bezazlenosti lukavstvo, dok je bezazlenost bez mudrosti - naivnost.

6. Sveti Vasilije Veliki kaze: "Mudar je kao zmija onaj koji sa obazrivoscu i razboritoscu predlaze ucenje, kako bi
uspesnije priveo slusaoce usvajanju ucenja. A bezazlen je kao golub onaj ko i ne pomislja da se osveti onome koji mu zlo misli." (Sveti Vasilije Veliki, Epist. 125,3).

7. 1 Pet. 3:15 8. Ime filistejskog bozanstva iz Akarona (up. 4.Car. 1:2,3,16). U prevodu znaci "bog muva". U nekim rukopisima
se javlja i oblik "Veelzevuv". To je i naziv za Satanu, kneza demonskog.

9. Evtimije Zigaben kaze na ovom mestu: "Strah pobedjujte strahom - strah od ljudi pobedjujte strahom Bozjim"
(Ibid s. 10, V. 28, so1. 340 S). Pod strahom Bozjim ne podrazumeva se samo strah od Bozje kazne i vecnog mucenja, vec i strah da ne ozalostimo Boga svojim gresima, da se ne udaljimo od Njega i izgubimo zajednicu s Njim. Zato kod savrsenih, ljubav izgoni strah.

10. Po ucenju Svetih Otaca pakao, ad je mesto samoizgnanstva gde, po svome sopstvenom izboru, odlaze oni koji
su izabrali dela tame u ovom zivotu. Pakao nije kazna kojom Bog kaznjava coveka da bi zadovoljio svoje uvredjeno dostojanstvo (kako je tvrdio srednjevekovni rimokatolicki teolog Anzelmo Kenterberijski). Sv. Irinej Lionski kaze: "Onima koji se udalje od Boga po svom licnom izboru, Bog dopusta odvajanje od Njega, koje su oni svojevoljno izabrali. Ali odvajanje od svetlosti je tama..." (Contra Haereses, 5, 27:2). Drugim recima, Bog nije mucitelj, vec covekoljubac, ali oni koji su odstupili od Boga, u onom svetu i Njegovu ljubav i svetlost ce dozivljavati kao mucenje i kaznu, jer ce Bog posle Sveopsteg Vaskrsenja biti svuda i u svemu. Zato Sv. Vasilije kaze: "Zla u paklu ne dolaze od Boga, nego od nas samih." (EPE 7, 92). Sv. Isak Sirin misli upravo na to kada kaze: "Kazem, oni koji se muce u paklu, muce se jer ne mogu da podnesu da ih neko zarko voli... Potpuno je netacno misljenje da su gresnici u paklu liseni Bozije ljubavi. Ljubav je plod poznanja istine, prema tome Ljubav je podarena svima jednako. Ali ljubav ima dvojaki ucinak: ona je mucna za gresnike, dok je uzivanje za one koji su ziveli u skladu sa njom".

11. Grcka rec znaci svedocenje ali i mucenistvo. 12. Gospod nije propovedao pacifizam, mir po svaku cenu, mir koji nastaJe kao kompromis izmedju istine i lazi,
Boga i djavola. Govoreci o ratu Sv. Zlatoust kaze: "Jedinomislije nije uvek dobro, jer i razbojnici bivaju saglasni. Tako rat nije posledica Hristovog opredeljenja, vec delo volje samih ljudi. Sam Hristos zeli da svi budu jednoglasni u delima poboznosti, ali kako su se ljudi medju sobom podelili, otuda je i nastao rat", (Ibid, Homil. 35, 1). Zato je Gospod Hristos jedini "mir nas , mir do koga se dolazi kroz rat i pobedu nad grehom, smrcu i djavolom (up. Ef. 2, 14-16). Imajuci ovo u vidu, Sv. Grigorije Bogoslov kaze: "Bolji je pohvalni rat od mira koji od Boga odvaja", (Homil. 2, 82. RS 35, so1. 488).

69

13. "Ove reci iz Mihejevog prorostva (Mih. 7, 6) izostavljene su kod Mateja. On (prorok) kaze: "Kci ustaje na
mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su coveku domasnji njegovi." Ova prorocka rec, da ce neprijatelji coveku postati svi domaci njegovi, opet je recena za Jevreje, koji su se medjusobno razdelili. Hristos je, dakle, blagovremeno predskazao prisutnim da ce svi domaci onih koji ce poverovati, postati naposletku njihovi neprijatelji." Ex. Collatione codd.Venet. S. Marci

14. "Ovim Gospod ne zapoveda", kaze Zlatoust, "prosto mrzeti, jer bi to bilo suprotno Zakonu, vec ako neko
uzazeli da njega vecma ljubis nego Gospoda Hrista, mrzi na njega zbog toga, jer to unistava i onog koji ljubi i onoga koji je ljubljen". (Ibid, Honil. 35,1; col. 407).

15. Po Svetom Makariju Velikom, covek svojim greholjubljem prosto obrazuje u sebi, u svojoj bogolikoj dusi,
drugu dusu, dusu greha. I kada Spasitelj trazi od Svojih sledbenika da mrze i samu dusu svoju, On trazi da mi mrzimo tu drugu dusu u sebi, dusu greha (up. Lk. 14:26). (Vidi Duhovne besede Svetog Makarija, 15, 35; P.G. t.34, col. 600).

GLAVA JEDANAESTA Izaslanstvo Jovana Krstitelja i svedocanstvo Isusovo o njemu, pretnja nepokajanim galilejskim gradovima, proslavljanje Boga Oca, poziv umornima i natovarenima 1. I kad zavrsi Isus zapovijesti Dvanaestorici ucenika svojih, otide odande da uci i propovijeda po gradovima njihovim. Kada je razaslao ucenike na propoved, Gospod se povukao u tisinu i nije cinio cudesa, vec je samo propovedao u sinagogama. Da je tada sam isceljivao bolesnike, niko ne bi isao njegovim ucenicima. Zato se i povukao kako bi njima dao priliku da isceljuju. 2-3. A Jovan cuvsi u tamnici[1] djela Hristova, posla dvojicu ucenika svojih. I rece mu: Jesi li ti Onaj sto ce doci,[2] ili drugoga da cekamo? 70

Jovan ovo nije litao zato sto sam nije znao ko je Hristos, jer kako je mogao da ne poznaje Onoga za koga je svedocio govoreci: "Gle, jagnje Bozje?"[3] On je poslao svoje ucenike, koji su zavideli Hristu, da bi se sami uverili i videvsi cudesa poverovali da je Hristos veci od Jovana. Zato on toboze u neznanju pita: Jesi li Ti Onaj sto ce doci";[4] dakle Onaj koga cekamo da dodje u telu, kako kazu Pisma? Neki, medjutim, govore da reci "Onaj sto ce doci" oznacavaju silazak u ad i da Jovan, kao da ne zna odgovor, pita Gospoda: ,Jesi li ti Onaj koji ce sici u ad, ili da cekamo drugog?" Ali, to je nerazumno, jer kako je moguce da Jovan, koji je bio veci od svih Proroka, nije unapred znao za raspece Hristovo i Njegov silazak u ad,[5] kada Ga je prethodno vec nazvao "Jagnjetom", zato sto ce biti zaklan za nas? Jovan je dobro znao da ce Gospod dusom sici u ad, da bi cak i tamo, kako kaze Sv. Grigorije Bogoslov, spasao one koji bi poverovali u Njega da se ovaplotio u njihovo vreme. Dakle, Jovan ovo ne pita zato sto ne zna odgovor, vec da bi njegovi ucenici saznali ko je Hristos preko Njegovih cudesa. Gledaj, dakle, kako Hristos odgovara na ovo pitanje: 4-6. A Isus odgovarajuci rece im: Idite i javite Jovanu ovo sto cujete i vidite: Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi se ciste i gluhi cuju, mrtvi ustaju i siromasnima se pro povijeda jevandjelje.[6] I blago onome koji se ne sablazni o mene. Nije rekao: "Kazite Jovanu da sam Ja Onaj sto ce doci", vec znajuci da je Jovan poslao svoje ucenike da vide cudesa, govori: "Kazite Jovanu ovo sto vidite i dacete mu priliku da vam jos vise posvedoci za Mene." Reci: "Siromasnima se propoveda evandjelje" mogu se odnositi na one koji propovedaju evandjelje, dakle apostole, koji su bili siromasni ribari i prezreni kao prosti i neuki ljudi, ili pak na one koji slusaju evandjelje i propoved o vecnom blazenstvu. A da bi pokazao Jovanovim ucenicima da Mu nisu promakle njihove pomisli, Hristos im govori: "Blago onome koji se ne sablazni o Mene", jer su ucenici bili obuzeti mnogim sumnjama prema Gospodu. 7. A kad oni otidose, poce Isus govoriti narodu o Jovanu: Sta ste izisli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vjetar. Ljudi su se verovatno sablaznili kada su culi Jovanovo pitanje, pomislivsi da cak i Jovan sumnja da je On Hristos, i da je Krstitelj tako lako promenio svoje misljenje,iako je ranije svedocio o Njemu. Odbacujuci ovu sumnju, Hristos kaze da Jovan nije nepostojan kao trska. "Kada bi on zaista bio takav zasto biste onda izisli k njemu u pustinju? Sigurno ne bi izisli da vidite "trsku", prevrtljivog coveka, vec muza velikog i postojanog. On je i sada onakav kakvog ste ga poznavali." 8. Nego sta ste izisli da vidite? Covjeka u meke haljine obucena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima. Kako ne bi mogli da kazu da se Jovan predao raskosi i pogordio, On ih razuverava govoreci da sama njegova haljina od kamilje dlake jasno pokazuje da je on protivnik ugadjanja telu. Da je nosio meke haljine, ziveo po carskim dvorovima i voleo raskos, ne bi se nasao u zatvoru. Iz ovoga i ti nauci da istinskom hriscaninu ne prilici da nosi raskosnu odecu. 9. Nego sta ste izisli da vidite? Proroka? Da, kazem vam i vise od proroka. Jovan je bio vise od proroka, zato sto su drugi proroci samo predskazivali Hrista, a on Ga je sam video svojim ocima, sto je zaista velika cast. Drugi proroci su proricali posle svog rodjenja, a Jovan je prepoznao Hrista i zaigrao dok je jos bio u majcinoj utrobi. [7] 10. Jer on je taj o kojem je pisano: Eto, ja saljem andjela svoga pred licem tvojim, koji ce pripraviti put tvoj pred tobom. 71

Jovan je nazvan andjelom zbog svog andjelskog i bestelesnog zivota, ali i zato sto je bio glasnik[8] koji je objavljivao Hrista. On je Hristu pripremio put svedoceci o Njemu i krstavajuci za pokajanje, jer posle pokajanja dolazi oprostaj grehova, koji daje Hristos. Gospod je sve ovo rekao kada su Jovanovi ucenici vec bili otisli, kako ne bi izgledalo da im laska. Prorostvo koje se spominje prorekao je Malahija. 11. Zaista vam kazem: Medju rodjenim od zena nije se pojavio veci od Jovana Krstitelja. Gospod sa sigurnoscu izjavljuje da niko nije veci od Jovana. "Medju rodjenim od zena" kaze, da bi iskljucio Sebe, posto je On rodjen od device, a ne od zene koja je stupila u brak. A najmanji u Carstvu nebeskome veci je od njega. Kako ucenici ne bi pomislili da je Jovan veci od Njega, posto je kazao mnoge pohvalne reci o Jovanu, Hristos jos jasnije govori: ,Ja sam manji od Jovana i po godinama i po vasem mis-ljenju, ali sam veci od njega u Carstvu nebeskom, to jest, u duhovnim i nebeskim stvarima. Ovde sam manji od njega, jer se on rodio pre Mene i zato sto vam se on ovde cini velikim, ali tamo, u Carstvu nebeskom, ipak sam Ja veci od njega". 12. A od vremena Jovana Krstitelja do sada, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviznici[9] ga zadobijaju. Izgleda kao da Gospod prekida tok Svojih misli. Ali, nije tako. Pazi dakle! Govoreci za Sebe da je veci od Jovana, Hristos ih podstice da veruju u Njega, pokazujuci da mnogi s naporom zadobijaju Carstvo nebesko, to jest veru u Njega. Potreban je, zaista, veliki podvig da bi covek ostavio oca i majku i prezreo svoj zivot. 13. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. Hristos dalje nastavlja svoju misao, govoreci: ,Ja sam 'Onaj sto ce doci', jer se ispunilo sve sto su Proroci predskazali. Prorostva se ne bi ispunila da Ja nisam dosao. Nemojte, dakle, nista vise da cekate."

14. I ako hocete vjerovati, on je Ilija sto ce doci. "Ako hocete", kaze, "verovati"; to jest, "ako pravedno i nepristrasno rasudite, videcete da je Jovan onaj koga je prorok Malahija nazvao "Ilijom sto ce doci".[10] I Jovan i Ilija imaju istu sluzbu. Jovan je bio preteca prvog dolaska Gospodnjeg, a Ilija ce biti preteca drugog. A potom, da bi pokazao da je poistovecenje Jovana i Ilije tajna i da je potrebna duhovna mudrost da bi se ona razumela, dalje govori: 15. Koji ima usi da cuje, neka cuje! Dakle, podstice ih da pitaju, kako bi naucili. 16-17. Ali sa kime cu uporediti rod ovaj? Slican je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreci: Svirasmo vam, i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.

72

Ovde govori o tvrdoglavosti jevrejskog naroda, jer im kao takvim nije bio po volji ni Jovanov podviznicki zivot, niti Hristova jednostavnost. Oni su bili kao raspustena deca kojoj se nicim nije moglo ugoditi. Kada neko place, ne svidja im se; kada svira i veseli se, nije im po volji. 18-19. Jer dodje Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kazu: Djavo je u njemu. Dodje Sin Covjeciji, koji i jede i pije, a oni kazu: Gle covjeka izjelice i vinopije, druga carinicima i grijesnicima. Jovanov zivot Hristos uporedjuje sa "ridanjem", jer je Jovan pokazivao veliku strogost na reci i delu, dok Svoj zivot na zemlji uporedjuje sa "sviranjem frule", jer je bio milostiv i snishodljiv prema svima da bi ih pridobio i blagovestio im Carstvo nebesko. Kod Njega nije bilo takve strogosti zivota kao kod Jovana. I bi opravdana premudrost od djece njezine. Evo, dakle, sta kaze: "Posto vam se ne svidja ni Jovanov ni Moj nacin zivota, i prezirete sve puteve spasenja, to se Ja, Premudrost Bozja, javljam pravedan, a vi necete imati izgovora za vase neverovanje i bicete potpuno osudjeni. Ja sam sa Svoje strane sve ispunio, i vi svojim neverovanjem sami pokazujete da sam Ja pravedan, jer nista nisam propustio." 20. Tada poce Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga cudesa njegova, sto se ne pokajase. Posto su Jevreji i dalje ostali nepokajani, iako im je prethodno pokazao da je ucinio sve sto je trebalo uciniti, Gospod pocinje da ih ukoreva. 21. Tesko tebi, Horazine! Tesko tebi, Vitsaido! Kako bi razumeo, da oni koji nisu poverovali, nisu bili zli po prirodi vec po svojoj slobodnoj volji, Hristos spominje Vitsaidu, odakle su bili Petar, Andrej, Filip i sinovi Zevedejevi. Zlo, dakle, ne dolazi od prirode vec od slobodne volje. Da dolazi od prirode, onda bi i ovi apostoli bili zli. 21-22. Jer da su u Tiru i Sidonu bila cudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreci i pepelu pokajali. Ali vam kazem: Tiru i Sidonu[11] lakse ce biti u dan Suda nego vama. Gospod govori kako su Jevreji bili gori od Tiraca i Sidonaca, jer su neznabozni Tirci prestupali samo prirodni zakon, dok su Jevreji prestupali i Mojsejev. Neznabosci nisu videli cudesa, a sinovi Izrailja su ih videli i pohulili na Boga. "Vreca" je simvol pokajanja, jer su se oni koji su bili u zalosti oblacili u vrecu i posipali po glavi pepelom i prasinom. [12] 23-24. I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do pakla ces sici; jer da su u Sodomu bila cudesa sto su se u tebi dogodila, ostao bi do danasnjeg dana. Ali vam kazem da ce zemlji Sodomskoj[13] lakse biti u dan Suda nego tebi. Kapernaum se uzvisio, jer je u njemu ziveo Isus, pa je bio proslavljen kao grad Njegovog zavicaja. Ipak njemu to nije bilo od koristi, jer nije poverovao. Stavise, zato je i osudjen na pakao, jer nije izvukao nikakvu korist od toga sto je imao takvog zitelja. Kapernaum znaci "mesto utehe". Iz toga mozes da vidis da ako se neko udostoji da postane obitaliste "Utesitelja", to jest Svetog Duha, a potom se pogordi, prevaznoseci se do nebesa, pasce naposletku zbog svoje gordosti. Zato, covece, uzasni se i zadrhti!

73

25. U to vrijeme odgovori Isus, i rece: Hvalim te, Oce, Gospode neba i zemlje, sto si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima. Dakle, sta kaze? "Hvalim Te" - umesto "blagodarim Ti" - "Oce, sto Jevreji koji sebe smatraju mudrim i iskusnim u Svetom Pismu nisu poverovali, dok su neuki i bezazleni[14] poverovali i poznali tajne". Bog je sakrio Svoje tajne od onih koji su se pravili mudrim, ne zato sto im je zavideo ili sto je zeleo da ih ostavi u neznanju, vec zato sto nisu bili dostojni, jer su sami sebe smatrali mudrim. Onaj, dakle, koji sebe smatra mudrim i uzda se u svoje znanje, ne priziva Boga. A Bog onome koji Ga ne priziva, ne pomaze i ne otkriva mu se. Pored toga, Bog iz Svoga covekoljublja mnogima ne otkriva tajne, kako posle ne bi bili jos vise muceni zato sto su ih poznali, a potom prezreli. 26. Da, Oce, jer je tako bila blaga volja tvoja. Ovde Hristos pokazuje Ocevo covekoljublje, jer je On otkrio tajne bezazlenima iako to niko nije trazio od Njega, zato sto je Njemu tako bilo ugodno od pocetka. Rec "blagovoljenje" oznacava "(dobru) volju" i "zadovoljstvo". 27. Sve je meni predao Otac moj. Hristos je gore rekao Ocu da je On otkrio (tajne bezazlenima). Kako ti ne bi pomislio da Hristos nista Sam ne cini i da je sve od Oca, On kaze: "Sve mi je predao Otac, a Otac i Ja imamo istu vlast." Kada cujes rec "predao", nemoj misliti da Mu je predao kao slugi ili podredjenom, vec kao Sinu, jer se On rodio od Oca i zato Mu je "sve predao" (u nasledje). Da se On nije rodio od Oca i da nije iste prirode sa Njim ne bi Mu sve ni bilo predato. Zato pazi sta govori: "Sve je Meni predao", ne Gospodar, vec "Otac Moj." Kada se, na primer, lepom ocu rodi lepo dete, dete kasnije kaze: "Dobio sam, odnosno nasledio sam, lepotu svoga oca." I niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako hoce Sin kome otkriti. Ovde govori o jos vecim stvarima. "Nista nije cudno sto sam ja Gospodar svega, jer imam nesto sto je jos vece od toga, a to je da znam Oca, i tako Ga znam, da Ga mogu otkriti drugima." Razmisli dobro. Gore je rekao da je Otac otkrio tajne bezazlenima, a ovde da Sin otkriva Oca. Zar ne vidis jednu silu Oca i Sina, jer i Otac i Sin (zajedno) otkrivaju (tajne)?

28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti. Hristos poziva sve ljude, ne samo Jevreje vec i neznabosce. Pod "umornim"[15] razumi Jevreje koji su strogo sledovali Zakonu i trudili se u vrsenju njegovih zapovesti. "Natovareni" su neznabosci, koji su bili obremenjeni teskim teretom grehova. Sve njih odmara Hristos, jer kakav je napor poverovati, ispovediti i krstiti se? Zar to nije odmor kada jos u ovome zivotu zivis bez briga koje si imao pre krste-nja, a u buducem te ceka (vecni) pokoj. 29-30. Uzmite jaram moj na sebe, i naucite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj dusama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako. "Jaram Hristov" je smirenje i krotost. Ko sebe smiri pred svakim covekom, ima pokoj u dusi i ostaje miran, dok je slavoljubiv covek i gordeljivac uvek u brigama, jer ne zeli da bude manji od drugih i uvek misli o tome kako ce se vecma proslaviti i pobediti svoje neprijatelje. Zato je "jaram Hristov", 74

smirenje, lako nositi, jer je nasoj ponizenoj prirodi lakse da se smirava nego li da se preuznosi. Ali, i sve Hristove zapovesti takodje su "jaram", i one su lake zbog nagrade koja nas ocekuje, iako ponekad izgledaju teske.
NAPOMENA:

1. Matej je vec spomenuo da je Jovan bio zatvoren (4:12). On se nalazio, kako pise Josif Flavije, u tvrdjavi
Maheron. Kako saznajemo od drugih evandjelista, Jovan je bio zatvoren zato sto je caru Irodu rekao da "ne moze iamti zene brata svoga."

2. U Hristovo vreme mesijanska ocekivanja medju Jevrejima bila su na vrhuncu. Narod je ocekivao Bozjeg
Pomazanika (Mesiju, Hrista) koji ce izbaviti narod svoj i uspostaviti svoje carstvo. Neki su mislili da je Jovan Preteca Mesija (Jn. 1:20). Drugi su govorili da ce Mesija doci iz Vitlejema (Jn. 7:42). Ipak, najveci broj Jevreja je ocekivao da ce Mesija biti politicki vodja koji ce srusiti rimsku tiraniju i obnoviti Davidovo carstvo. Da su mesijanska ocekivanja bila ziva i medju prostim narodom vidimo i iz odgovora Samarjanke na Jakovljevom bunaru (Jn. 4, 25-26). Gospod je javno izbegavao da Ga zovu Mesijom (iako je to otkrio Svojim ucenicima Mt. 16,16-17), zato sto Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta, vec je duhovno (Jn. 18, 36). Da se javno predstavljao kao Mesija, narod bi pomislio da je On car koji podize ustanak pritiv Rimljana. Ovo je upravo bio glavni kamen spoticanja (1 Kor. 1, 23) za Jevreje koji su ocekivali vojskovodju, a dobili Onoga Koji na Sebe uzima grehe sveta i strada za sve ljude (Is. .52, 13-53, 12), zato su se mnogi razocarali i ostavili Ga. Moze se pretpostaviti, dakle, da su Jovanovi ucenici imali drugacije predstave o Mesiji. Zato ih Jovan salje Isusu da bi im On odgovorio prorostvom koje otkriva cilj i smisao Hristovog dolaska na zemlju.

3. Jn. 1:29 4. Ovo misljenje zastupaju i ostali poznati tumaci: Zlatoust, Jeronim, Ilarije, Zigaben i drugi. 5. Jev. Sheol - tamno obitaliste dusa posle smrti. Pre Hristovog dolaska u ad su isle duse i pravednika i
nepravednika. Svojim Vaskrsenjem, Gospod je razbio dveri ada i omogucio izlazak pravednih dusa, koje bi poverovale u Njega da je dosao u vreme u kome su oni ziveli. Ad je mesto neznanja i nevidjenja Boga.

6. Gospod odgovara prorostvom proroka Isaije (up. Is. 61:1). 7. Lk. 1:44 8. U pravoslavnoj ikonografiji Sveti Preteca se cesto izobrazava sa krilima, kao andjeo - Sveti Jovan Krilati 9. Onaj koji sebe prisiljava, podviznik, asketa. 10. Mal. 4:5: "Evo, Ja cu vam poslati Iliju proroka prije nego dodje veliki i strasni dan Gospodnji." 11. Tir i Sidon su bili drevni fenicanski gradovi na obali Sredozemlja, u danasnjem Libanu, poznati po
idolopoklonstvu i razvratu.

12. Up. 1.Mojs. 37:34; Joilj 1:8; Jest. 4:1-4; Jov. 16:15; 3. Car. 21:27 13. Sodom i Gomor su bili drevni gradovi na obali Mrtvog mora. Posto su njihovi stanovnici nepokajano ziveli u
protivprirodnom bludu, Gospod ih je unistio ognjem.

14. Grcka rec etimoloski oznacava onoga koji ne ume da govori, dakle dete, bezazleno stvorenje. Up. 1.Kor. 14:20
gde apostol Pavle kaze: "Braco ne budite djeca umom, nego zlocom djetinjite, a umom budite savrseni."

15. Oni koji se trude

75

GLAVA DVANAESTA O trganju klasja u subotu, lecenje suhorukog, ispunjenje prorostva o slugi Gospodnjem, isceljenje besomucnika, o huli na Duha Svetoga i znaku proroka Jone, Mati i braca Isusova. 1-4. U to vrijeme idjase Isus u subotu kroz usjeve; a ucenici njegovi ogladnjese, i pocese trgati klasje i jesti. U nameri da razresi zakonska pravila, Gospod vodi ucenike kroz useve, kako bi oni jeli i tako narusili zakon o suboti. 76

A fariseji vidjevsi to rekose mu: Gle, ucenici tvoji cine sto ne valja ciniti u subotu.[1] A on im rece: Niste li citali sto ucini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako udje u dom Boziji i hljebove predlozenja pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima sto su bili s njim, nego samo svestenicima. Fariseji opet nalaze krivicu u prirodnoj potrebi za hranom, dok sami zive u mnogo tezim grehovima. Gospod ih posramljuje pricom o Davidu koji se, kaze, usudio da zbog gladi ucini jos tezi prestup. "Hlebovi predlozenja"[2] bili su dvanaest hlebova koji su svaki dan postavljani na hramovnu trpezu, sest sa desne strane, a sest sa leve. Iako je David bio prorok, njemu po Zakonu nije bilo dozvoljeno da ih jede, vec samo svestenicima. Pogotovo ih nisu smeli jesti oni koji su bili s njim? On se ipak zbog gladi udostojio (Bozjeg) oprostaja. Tako je i sa ucenicima. 5-6. Ili niste citali u Zakonu[3] kako subotom svestenici u hramu subotu obesvecuju, pa nisu krivi? A ja vam kazem da je ovdje veci od hrama. "Zakon je zabranjivao rad subotom i zato su svestenici koji su cepali drva i palili vatru (prilikom zrtvoprinosenja), obesvecivali, to jest, skrnavili subotu, kako vi smatrate". Ali, ti ces reci: "Oni su bili svestenici, a ucenici to nisu." "A Ja vam kazem, da je ovde veci od Hrama. Ja sam, dakle, Gospodar koji je veci od Hrama, i posto sam ovde sa Svojim ucenicima, oni imaju vece pravo od svestenika da narusavaju subotu." 7-8. Kada bi ste pak znali sta je to: Milost hocu a ne zrtvoprinosenje, ne biste osudjivali ievine. Jer je Sin Covjeciji gospodar i subote.[4] Hristos im jos pokazuje da su neznalice koje ne poznaju prorocke spise.[5] Zato im govori: "Zar se nije trebalo smilovati gladnim ljudima? Uostalom, Ja sam Sin Coveciji i Gospodar sam subote, kao Tvorac svega, pa i dana Zato Ja, kao Gospodar, narusavam subotu." Razumi ovo i u prenesenom smislu: Posto su apostoli "poslenici", a vernici "zetva i klasje zitno", apostoli su ih "brali" i "jeli", to jest, njihova hrana je bila spasenje ljudi. Ovo su cinili u subotu koja je bila odredjena za dan "odmora", to jest, uzdrzanja od svakog zla. Fariseji su negodovali. Tako i u Crkvi ima onih koji su farisejski puni zavisti i nezadovoljstva prema uciteljima koji ih uce i cine im dobro. 9-10. I otisavsi odande, dodje u sinagogu njihovu. I gle, tu bijase covjek sa rukom suhom; i zapitase ga govoreci: Valja li subotom lijeciti? - da bi ga optuzili. Drugi evandjelisti kazu da je Isus ovo pitanje postavio farisejima. Ipak, moze se reci da su fariseji iz zavisti prvo pitali Njega, kako kaze Matej. A onda ih je to isto upitao sam Hristos kako bi ih ismejao i narugao se njihovoj neosetljivosti, o cemu govore drugi evandjelisti. Fariseji su Mu postavili ovo pitanje da bi imali povoda za klevetu. 11-12. A on im rece: Koji je medju vama covjek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu upadne u jamu, da je nece uzeti i izvaditi? A koliko li je covjek pretezniji od ovce? Dakle, valja subotom dobro ciniti. Pokazuje im da su oni radi koristoljublja, da ne bi izgubili ovcu, narusavali subotu, a to nisu dopustali kada je trebalo isceliti bolesnog coveka. Ovim recima ih Gospod izoblicava kao koristoljubive i nemilostive ljude, koji preziru i samoga Boga, jer oni preziru subotu da ne bi izgubili jednu ovcu, a nemilosrdni su jer ne zele is-celenje bolesnika. 13. Tada rece covjeku: Pruzi ruku svoju. I pruzi. I postade zdrava kao i druga. 77

Mnogi ljudi i danas imaju "suhe ruke", to jest, nemilostivi su i tvrdice, ali kada cuju rec Evandjelja, pruzaju svoje ruke da bi dali milostinju. Oni to cine, iako fariseji, gordi demoni koji su odvojeni od nas,[6] ne zele, u svojoj mrznji prema nama, da pruzamo ruku radi davanja milostinje. 14-15 A fariseji otisavsi nacinise vijecanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavsi to, ukloni se odande. O, kakve li zavisti! Kada im neko cini dobro oni se razbesne. Isus se uklanja odatle jer jos nije bilo doslo vreme Njegovog stradanja, ali i zato da bi postedeo Svoje neprijatelje da ne padnu u greh ubistva. Nerazumno se izlagati opasnosti, nije, dakle, bogougodno. Obrati paznju na rec "otisavsi", jer su fariseji nacinili vecanje kako bi ubili Isusa tek posto su "otisli", to jest udaljili se od Boga, jer niko ko obitava u Bogu ne bi pozeleo da nesto tako ucini. 15-16. I za njim idose ljudi mnogi, i iscijeli ih sve, i zaprijeti im da ga ne razglasuju. Hristos ne zeli da Ga razglasuju, kako bi smirio zavist fariseja, jer je na svaki nacin zeleo da ih isceli. 17-19. Da se ispuni sto je receno preko Isaije proroka: Gle, Sluga moj, koga sam izabrao, Ljubljeni moj, koji mi je po volji duse moje: metnucu Duh svoj na njega, i sud neznaboscima javice. Nece se svadjati ni vikati. Matej navodi proroka (Isaiju)[7] kao svedoka Isusove krotosti. On ce, kaze, uciniti sve sto Jevreji budu zeleli. Ako oni ne budu hteli da se Njegovo ime razglasi, On ga i nece razglasavati, i nece im se suprotstavljati, kao sto to cine slavoljubivi ljudi, niti ce se s njima svadjati. On ce govoriti ljudima da Ga ne razglasuju, ali ce takodje objaviti sud neznaboscima i nauciti ih da je sud - ucenje, znanje i rasudjivanje dobra.[8] On ce objaviti i buduci sud neznaboscima, koji nikada nisu culi za njega. Niti ce ko cuti po trgovima glasa njegova, jer On nije poucavao narod po trgovima, kao sto to cine slavoljubivi ucitelji, vec u Hramu, sinagogama, na gori i obalama mora.

20. Trsku stucenu nece prelomiti i zizak tinjajuci nece ugasiti. On je, kaze, mogao da slomije Jevreje kao "trsku stucenu" i da ugasi njihov gnev kao "zizak tinjajuci", ali to nije zeleo, dok ne ispuni sav domostroj spasenja i pobedi ih u svemu[9], jer to znace reci koje slede: 20-21. Dokle ne dovede pravdu do pobede, i u ime njegovo uzdace se narodi. Kako Jevreji ne bi imali nikakvog izgovora, Hristos je sve pretrpeo da bi kasnije mogao da osudi i pobedi one koji nista nece imati da kazu u svoju odbranu. Sta sve On nije ucinio da ih pridobije? Ali, Jevreji to nisu zeleli, i zato ce se u ime Njegovo uzdati neznabozacki narodi. 22-23. Tada dovedose njemu bjesomucnog koji bjese slijep i nijem; i iscijeli ga tako da slijepi i nijemi progleda i progovori. I divljahu se svi ljudi govoreci: Nije li ovo Sin Davidov? 78

Demon je u coveku zatvorio puteve vere: oci, usi i jezik, ali Isus ih isceljuje. Ljudi Ga nazivaju Sinom Davidovim, jer se ocekivalo da ce Hristos doci od semena Davidova. Tako i sada, ako vidis coveka koji ne razume sta je dobro, niti prihvata reci drugoga, smatraj ga za "slepog i nemog", koga neka Bog isceli dotaknuvsi se njegovog srca. 24. A fariseji cuvsi to rekose: Ovaj drugacije ne izgoni demone do pomocu Veelzevula, kneza demonskog.[10] Mada se Gospod udaljio radi njih, fariseji su, cuvsi izdaleka za ovo cudo, poceli da Ga klevecu zato sto je cinio dobro ljudima. Iz ovoga se vidi da su oni bili neprijatelji prirode, kao sto je to i djavo. 25-26. A Isus znajuci misli njihove rece im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjece; i svaki grad ili dom koji se razdijeli sam u sebi, nece se odrzati. I ako satana satanu izgoni, sam se u sebi razdijelio; kako ce dakle, opstati carstvo njegovo? Izoblicavajuci javno njihove pomisli, Hristos je pokazao da je Bog. On se brani od njih primerima iz svakodnevnog zivota i pokazuje bezumlje fariseja. Jer, kako demoni mogu da izgone sami sebe, kada se oni trude da pomognu jedan drugome?[11] Rec "satana" znaci "protivnik". 27. A ako ja pomocu Veelzevula izgonim demone, sinovi vasi cijom pomocu izgone? Zato ce vam oni biti sudije. "Neka sam Ja", kaze, "onakav kakvim me vi smatrate. Cijom silom, onda, vasi sinovi, to jest moji ucenici, izgone demone? Nije valjda da ih i oni izgone pomocu Veelzevula? Ako ih oni izgone Bozjom silom, koliko pre to Ja cinim, jer oni cudotvore u Moje ime. Zato ce vam oni biti na osudu, jer ih vidite kako cudotvore u Moje ime, a ipak me i dalje klevecete." , 28. A ako li ja Duhom Bozijim izgonim demone, onda je doslo k vama Carstvo Bozije. Gospod hoce da kaze: "Ako Ja demone izgonim Bozjom silom, onda sam Ja Sin Bozji, i dosao sam radi vas i radi vaseg dobra. Tako je "doslo k vama" Carstvo Bozje, koje je samo Moje prisustvo. Zasto me onda klevecete kada sam dosao radi vas?"

29. Ili kako moze ko uci u kucu jakoga i pokucstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveze jakoga? - i onda ce kucu njegovu oplijeniti. "Ja", kaze, "ne samo da ne smatram demone Svojim prijateljima vec se borim protiv njih i 'vezujem' one koji su pre Moga dolaska bili 'jaki' (zbog vaseg nehata)." Kada je, dakle, Hristos dosao u "kucu", to jest, u svet, oteo je "sasude" demona, dakle, ljude. 30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa. "Kako ce", kaze, "Veelzevul saradjivati sa Mnom, kada se on vise od svih ostalih protivi Meni? Ja ljude ucim vrlini, a on zlu. Kako, onda, on moze da bude sa Mnom? Ja 'sabiram' ljude za spasenje, a on ih 'rasipa'". Ovim recima ukazuje i na fariseje, jer dok je On ucio narod i cinio mu dobro, oni su ljude "rasipali" i smucivali da ne bi otisli k Njemu. Dakle, pokazuje im da su zapravo oni bili opsednuti od demona. 79

31-32. Zato vam kazem: Svaki grijeh i hula oprostice se ljudima; a hula na Duha Svetoga nece se oprostiti ljudima. I ako rece ko rijec protiv Sina Covjecijega, oprostice mu se; a koji rece protiv Duha Svetoga, nece mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u buducem. Ovde kaze da covek moze naci kakvo-takvo opravdanje za svaki drugi greh ucinjen u ljudskoj slabosti, kao sto je blud, kradja i slicno, i lakse mu je od Boga dobiti oprostaj. Ali, kada neko vidi cudesa koja su ucinjena Duhom Svetim i pohuli na njih govoreci da su ona od demona, kakvo ce naci opravdanje? Jasno je da takav covek dobro zna da je sve to od Duha Svetoga, a ipak namerno govori zlo. Kako se takvom coveku moze oprostiti? Kada su Jevreji videli Gospoda kako jede i pije i druzi se sa carinicima i bludnicima i sve drugo cini kao Sin Coveciji, osudjivali su Ga kao izjelicu i vinopiju, sto se moze oprostiti, a da se nece od njih ni traziti pokajanje, jer su se (po slabosti) opravdano sablaznjavali. Ali, kada su Ga videli da cudotvori i opet Ga klevetali i hulili na Duha Svetoga, govoreci da On to cini uz pomoc djavola, kako da im se oprosti takav greh ako se ne pokaju? Stoga znaj da onaj koji huli na Sina Covecijega, gledajuci Ga kako zivi kao covek i nazivajuci Ga prijateljem bludnika, izjelicom i vinopijom zbog onoga sto je radio, takav nece odgovarati za svoj greh, cak iako se ne pokaje. Oprostice mu se, jer nije poznao Hrista kao Boga skrivenog u telu. Ali, onaj koji huli na Duha Svetoga ili na duhovna dela Hristova, i naziva ih demonskim, ako se ne pokaje,[12] nece mu se oprostiti, jer on nema opravdan razlog da Ga klevece, kao onaj koji Ga je video sa carinicima i bludnicima. Nece mu se oprostiti ni u ovom ni u onom svetu i na oba mesta bice kaznjen. Mnogi se muce u ovome svetu, ali su tamo postedjeni muka, kao ubogi Lazar; dok su drugi kaznjeni i ovde i tamo, kao Sodomljani i oni koji hule da Duha Svetoga. Ali, neki, kao sto su apostoli i Preteca, nisu kaznjeni ni ovde ni tamo. Iako izgleda da oni koji su ovde progonjeni bivaju kaznjeni od Boga, to nisu kazne za grehove, vec kusnje koje donose vence. 33. Ili usadite dobro drvo, i rod njegov bice dobar, ili usadite rdjavo drvo, i rod njegov bice rdjav; jer se po rodu drvo poznaje. Kako Jevreji nisu mogli da oklevetaju sama cudesa kao zla dela, pohulili su na Hrista koji ih je cinio, govoreci da je opsednut od demona. Zato im On kaze: "Mozete reci da sam Ja 'dobro drvo' i tada ce sva moja cudesa koja su Moj rod takodje biti dobra, ili pak da sam 'rdjavo drvo', i tada je jasno da ce onda i moj rod, dakle, cudesa biti rdjava. Ali posto kazete da su cudesa, koja su Moj rod, dobra, onda sam i Ja 'dobro drvo'. I zaista, kao sto se drvo po rodu poznaje, tako cete i Mene poznati po cudesima koja cinim." 34. Porodi aspidini, kako mozete dobro govoriti i kada ste zli? "Gle", govori im, "vi koji ste 'rdjava drveta', nosite rdjav rod kada govorite zlo o Meni. Tako bih i Ja da sam rdjav donosio rdjav rod, a ne ovakva cudesa.""Porodima aspidinim" ih naziva zato sto su se hvalili Avraamom. Gospod im je pokazao da ne poticu od Avraama, vec od svojih predaka koji su dostojni njihove zlobe. 34-35. Jer od suviska srca usta govore. Dobar covjek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao covjek iz zle riznice iznosi zlo. Kada vidis coveka zloreciva, znaj da on u svome srcu nema isto onoliko zla koliko na ustima, vec mnogo vise. Suvisak se preliva iz srca, i onaj koji ima skriveno blago, otkriva tek mali deo. Tako onaj, koji govori dobro, jos vise dobra ima u srcu svome. 36-37. A ja vam kazem, da ce za svaku praznu rijec koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. Jer ces zbog svojih rijeci biti opravdan i zbog svojih rijeci biti osudjen. 80

Ovde nas Gospod ispunjava strahom, govoreci da cemo dati odgovor za svaku "praznu rec", to jest, za laz, klevetu i za svaku neprimernu i podsmesljivu rec. Potom navodi svedocanstvo iz Svetoga Pisma kako ne bismo mislili da govori nesto od Sebe, pa kaze da ce svako zbog svojih reci biti opravdan ili zbog svojih reci osudjen. 38. Tada odgovorise neki od knjizevnika i fariseja govoreci: Ucitelju, hocemo od tebe znak da vidimo. Evandjelista u cudjenju dodaje rec "tada", jer kada je trebalo da Mu se potcine zbog Njegovih prethodnih cudesa, oni traze znak. Hteli su da vide znak s neba, kako kaze drugi evandjelista, zato sto su mislili da On ova cudesa na zemlji cini silom djavoljom, jer je djavo knez ovoga sveta. Sta na to kaze Spasitelj? 39-40. A on odgovarajuci rece im: Rod zli i preljubotvorni trazi znak; i nece mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao sto je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noci; tako ce biti i Sin Covjeciji u srcu zemlje tri dana i tri noci. Naziva ih "rodom zlim", jer su bili varalice i lukavi ljudi, ali i "rodom preljubotvornim" zato sto su otstupili od Boga i sjedinili se sa djavolom. "Znakom" naziva Svoje Vaskrsenje. Ono je zaista preslavan znak, jer je On sisao u srce zemlje, u preispodnju, dakle, u sam ad, a potom vaskrsao u treci dan. "Tri dana i tri noci" shvati ne kao cele dane i noci vec njihove delove. Hristos je umro u petak, i to je jedan dan; u subotu je lezao mrtav, eto drugog dana; u noci izmedju subote i nedelje jos je bio u grobu. Otuda imamo nepuna tri dana i tri noci, jer imamo obicaj da tako racunamo vreme.[13] 41. Ninevljani ce ustati na Sud sa rodom ovim, i osudice ga; jer se pokajase Joninim propovijedanjem; a gle, ovdje je veci od Jone. "Jona je", kaze, "izasavsi iz utrobe kita, pro povedao (u Nineviji) i ljudi su mu poverovali. Ali, vi mi necete poverovati cak ni posle Vaskrsenja, i zato cete biti osudjeni od onih Ninevljana koji su poverovali Mome slugi Joni i to bez cudesnih znakova, iako su bili varvari. Vi, koji ste odrasli uz proroke i videli tolike znake, niste poverovali Meni, vasem Gospodaru, jer to znace reci: "Gle, ovde je veci od Jone"."

42. Carica juzna ustace na Sud sa rodom ovim, i osudice ga; jer oia dodje s kraja zemlje da slusa premudrost Solomonovu; a gle, ovdje je veci od Solomona. "Kraljica (Savska) je," kaze, "dosla iz daleka, iako je bila slaba zena, da bi cula o stablima, drvecu i drugim prirodnim pojavama. A vi, niste primili Mene kada sam sam dosao k vama, i govorio vam o neizrecivim tajnama." 43-45. A kad necisti duh izidje iz covjeka, ide kroz bezvodna mjesta trazeci pokoja, i ne nalazi. Onda kaze: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izisao; i dosavsi nadje prazan, pometen i ukrasen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i usavsi boravi ondje; i bude potonje gore covjeku onome od prvoga. Tako ce biti i ovome rodu zlome. Pokazuje im kako su sebe doveli do potpune propasti zato sto Ga nisu prihvatili. "Kao sto oni, koji su se oslobodili od demona, jos strasnije stradaju ako zapadnu u lenjost i nemar, tako se i vas rod nasao u vlasti demona kada ste se poklonili idolima. Ali, ovoga demona sam isterao pomocu 81

Proroka i sam sam dosao zeleci da vas jos vise ocistim. Ipak, posto ste Me oterali i jos se trudite da Me ubijete, vas greh je tim veci, pa ce zato i vasa kazna biti veca, tako da ce poslednje ropstvo vase biti mnogo strasnije od prethodnih." Ti razumi i ovo - da se necisti duh isteruje krstenjem i odlazi medju "bezvodne" i nekrstene duse, ali u njima ne nalazi pokoja. Za demone je pokoj da iskusavaju rdjavim delima krstene duse, buduci da vec nekrstene drze u svojoj vlasti. Zato se demon vraca u krstenog sa sedam drugih duhova.[14] Kao sto postoji sedam darova Duha Svetoga, tako nasuprot njima postoji sedam duhova zla. Kada demon ponovo udje u krstenu dusu, nesreca biva jos veca, jer je ranije postojala nada da se dusa ocisti krstenjem, ali sada vise ne postoji nada u drugo krstenje, vec jedino u "krstenje pokajanjem", koje je veoma tesko i naporno. 46. Dok on jos govorase narodu, gle mati i braca njegova stajahu napolju trazeci da govore s njime. Njegova majka je po izvesnoj ljudskoj slabosti htela da pokaze da ima vlast nad svojim detetom, posto jos nije poznavala Njegovu velicinu. Zato je ona, dok je On jos govorio narodu, zatrazila da dodje k njoj, zeleci da u svom castoljublju svima pokaze da joj je sin poslusan. Sta, dakle, cini Hristos, njen sin, posto je razumeo nameru Svoje majke? Poslusaj dobro sta kaze! 47-50. I neko mu rece: Evo mati tvoja i braca tvoja stoje napolju, trazeci da govore s tobom. A on odgovori i rece onome sto mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braca moja? I pruzivsi ruku svoju na ucenike svoje, rece: Evo mati moja i braca moja. Jer ko izvrsi volju Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati. Gospod ne vredja Svoju majku, vec ispravlja njenu slavoljubivu pomisao svojstvenu ljudskoj slabosti. On nije rekao: "Ona mi nije majka", vec: "Ako ne cini volju Bozju, nista joj ne pomaze sto Me je rodila." Gospod ne porice srodstvo po prirodi, vec mu prisajedinjuje srodstvo po vrlini, jer onome ko je nedostojan ne koristi telesno srodstvo. Kada je, dakle, ispravio, bolest sujete, opet je poslusao Svoju majku koja Ga je zvala, kao sto o tome dalje govori evandjelista.
NAPOMENA:

1. U Talmudu je branje klasja i odvajanje zrna psenice jedan od 39 poslova koji su strogo zabranjeni subotom. 2. 3.Mojs. 24:5-9 3. 4.Mojs. 28:9-10 4. Up. Rim. 14:4,5,17; Kol. 2:16-17 5. Os. 6:6; Is. 1:11-17; Mih. 6:6-8 6. Rec "farisej" na jevrejskom znaci - "onaj koji je odvojen". 7. Is. 42:1-4; up. Ef. 1:3-6; Jev. 10:5-10 8. "I sud narodima javlja, to jest pravdu, jer prorok obicno pravdu naziva sudom" (Sveti Jovan Zlatousti, Ibid.
Homil. 40,2; c.441).

9. "Smatram", kaze Vasilije Veliki, ,da 'trska stucena' oanacava coveka koji sa nekom strascu vrsi zapovesti
Bozje, i koga ne vredi prelomiti i poseci, vec radije isceliti, kako nas je, uostalom, Gospod ucio govoreci: 'Pazite da milostinju svoju ne cinite pred ljudima da vas oni vide', (Mt. 6, 1). I Apostol nam zapoveda: 'Sve

82

cinite bez gundjanja i dvoumljenja... Nista ne cinite iz prkosa ili za praznu slavu' (Fil 2,14.3). 'Zizak sto tinja' je onaj koji zapovesti Bozje vrsi bez iskrenog raspolozenja i prave revnosti, vec to cini lenjivo i nemarno.Takvoga ne treba 'ugasiti', vec radije podici i podsetiti na sudove Bozje i Njegova obecanja.

10. Veelzevul (jev. Baal-Zebub) u prevodu "Gospodar muva" bio je "bog Ekrona" (3.Car. 1:2-3; 6:16). To je bilo
ime pod kojim su filistejci u gradu Ekronu postovali boga Vala. Smatran je bogom koji kaznjava tako sto navodi muve na ljude, ali ujedno i kao bog koji stiti od ove posasti. U Novom Zavetu Veelzevula su Jevreji smatrali za staresinu zlih duhova (Mt. 10:25; 12:27; Lk. 11: 18-19). Fariseji su ga nazivali "knezom demonskim", a Gospod ga poistovecuje sa Satanom.

11. Tumaceci ove reci Sv. Zlatoust kaze: "Ako ja, imajuci u sebi demona, pomocu njega izgonim druge demone, to
znaci da medju demonima postoji nesaglasnost i sukob i da ustaju jedan na drugoga; a ako ustaju jedan na drugoga, onda se njihova sila gubi i propada." (Ibid, Homil. 41,1; c.446).

12. Dakle, nema greha koji se nece oprostiti, osim greha nepokajanog. 13. Po jevrejskom i vizantijskom racunanju vremena, koje je preuzela i Crkva Hristova, "dan" pocinje zalaskom
sunca. Tako je "nedeljna noc", u stvari ono sto mi zovemo "subotnja noc". Otuda u bogosluzbenom ciklusu dnevna bogosluzenja pocinju vecernjom sluzbom (up. Fusnote za Mt. 28:1-8).

14. Po Zigabenu, duh necisti koji dovodi sedam drugih duhova jeste stomakougadjanje, a sedam duhova su sedam
strasti: blud, srebroljublje, gnjev, camotinja, nehat, gordost i zavist. (Ibid. c. 12, v. 43-45; col. 276).

GLAVA TRINAESTA Price o Carstvu nebeskom: o Sejacu i semenu, o psenici i kukolju, o zrnu gorusicinom, o kvascu, o sakrivenom blagu, o trgovcu bisera, o mrezi, Isus prezren u postojbini Svojoj. 1-2. A onoga dana izisavsi Isus iz kuce sjedjase kraj mora. I sabra se oko njega narod mnogi, tako da je morao uci u ladju i sjesti; a narod sav stajase na obali. Seo je u ladju da bi mogao da svoje slusaoce gleda u lice i da bi Ga svi culi. Tada On kao ribar, s mora lovi one koji su na zemlji. 83

3. I on im kaziva mnogo u pricama govoreci: Prostom narodu na gori govorio je bez prica,[1] ali posto su ovde bili i lukavi fariseji, obraca im se u pricama, kako bi oni koji ne razumeju mogli da Ga pitaju i nauce. Pored toga, nije dobro javno iznositi ucenje pred onima koji su nedostojni, jer ne treba "bacati bisere pred svinje". Poceo je s pricom koja ce privuci paznju slusalaca. Zato pocuj sta kaze: Gle, izidje sijac da sije. Sebe naziva "sejacem", a Svoju rec "semenom". Izisao je, dakle, ne iz jednog mesta, jer je bio svuda prisutan, vec je dosao k nama u ljudskom telu. Zato i kaze: "izidje", jer je izasao iz narucja Ocevog. Izisao k nama, zato sto mi nismo mrgli da dodjemo k Njemu. A zasto je izisao? Da ocisti zemlju od trnja? Ili, mozda, da nas kazni? Ne, nego da seje. Hristos kaze "Svoje seme", jer su i proroci sejali, ali On nije sejao njihovo seme, vec Bozje. Buduci Bog, On je sejao Svoje vlastito seme. Njemu nije bila data mudrost blagodacu Bozjom, daleko bilo, vec je sam bio Premudrost Bozja. 4-7. I kad sijase, jedna zrna padose pokraj puta i dodjose ptice i pozobase ih. A druga padose na kamenita mjesta, gdje ne bijase mnogo zemlje, i odmah iznikose, jer ne bijase zemlja duboka. I kad obasja sunce, uvenuse; i buduci da nemahu zila, posahnuse. Oni "pokraj puta" su lenji i nemarni, koji uopste ne primaju rec (Bozju). Njihov um je kao utaban put, tvrd i nimalo obradjen. Od takvih ljudi rec Bozju grabe "ptice nebeske", to jest, duhovi podnebesja, demoni. Oni "na kamenitim mestima", jesu ljudi koji su culi i primili rec, ali zbog svoje slabosti nisu izdrzali iskusenja i nevolje, vec su ostavili svoje spasenje. "Sunce koje je zasijalo" jesu iskusenja, jer ona poput sunca pokazuju ljude onakvima kakvi jesu i kao sunce obasjavaju ono sto je sakriveno. A druga padose u trnje i naraste trnje i podavi ih. Ovde se govori o ljudima koji svetskim brigama guse rec Bozju, jer iako bogatom coveku izgleda da cini neko dobro delo, to delo ne uzrasta i ne napreduje, buduci da ga sprecavaju (svetske) brige. 8. A druga padose na zemlju dobru, i donosahu rod, jedno po sto, a jedno po sezdeset, a jedno po trideset. Tri cetvrtine semena su propale i samo je jedna sacuvana, jer je malo onih koji se spasavaju. Posle toga, Gospod govori o "zemlji dobroj", kako bi u nama probudio nadu za pokajanjem. Naime, ljudi koji su nalik na utaban put, kamenito mesto ili njivu zaraslu u korov, mogu samo pokajanjem da postanu "dobra zemlja". Ipak, svi koji su primili rec ne donose jednak rod, vec jedan donosi "stotinu", to jest, onaj koji zivi u potpunom siromastvu i krajnjem podvigu; drugi "sezdeset", dakle opsteziteljni monah i podvi znik delatnih vrlina, a treci "trideset", dakle onaj koji zivi u cestitom braku, i usrdno, koliko moze, prohodi put vrline. Vidis li Bozju dobrotu, kako sve prima, i one koji cine velike vrline, i one koji cine srednje, pa i one koji cine najmanje? [2] 9. Ko ima usi da cuje, neka cuje! Gospod pokazuje da oni koji su stekli duhovni sluh ove reci treba da razumeju u prenesenom smislu. Mnogi imaju usi, ali ih ne koriste za slusanje. Zato je dodao: "Ko ima usi da cuje, neka cuje."

84

10-12. I pristupivsi ucenici rekose mu: Zasto im govoris u pricama. A on odgovarajuci rece im: Zato sto je vama dano da znate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima, dace mu se, i preteci ce mu; a ko nema uzece mu se i ono sto ima. Ucenicima mnogo toga sto je Hristos govorio nije bilo jasno, te su zato dosli da Ga, kao predstavnici naroda, upitaju za objasnjenje. A On im kaze: "Vama je dano da znate tajne", to jest, "dano vam je, posto u sebi imate zelju i revnosti da saznate. A onima koji nemaju revnosti to nije dano". Onaj koji trazi, nalazi, pa zato i kaze: "Trazite i dace vam se".[3] Vidis, kako je ovde Gospod ispricao pricu, ali su samo ucenici zatrazili (objasnjenje) i dobili (odgovor). Zato smo dobro rekli da se onome koji ima revnosti daje znanja u izobilju. A od onoga koji nema duhovne revnosti, ni dostojan um, uzece se cak i ono sto misli da ima. To znaci da ako ima i najmanju iskricu dobra u sebi, ugasice je, ako na nju ne duva i ne raspali je Duhom, i duhovnim delima. 13. Zato im govorim u pricama, jer gledajuci ne vide, i slusajuci ne cuju, niti razumiju. Obrati paznju, jer se ovde daje odgovor onima koji kazu da su neki ljudi zli po prirodi ili od Boga. Oni govore da je i Hristos kazao: "Vama je dano da poznate tajne, a Jevrejima nije dano." Onima koji ovo tvrde odgovaramo, uz pomoc Bozju, da je Gospod sve ljude stvorio takvim da po prirodi mogu da razumeju ono sto je potrebno, jer On "obasjava svakog coveka koji dolazi na svet",[4] ali nas je pomracila nasa slobodna volja. To se i ovde kaze, jer Hristos govori da oni gledajuci po prirodi, to jest, buduci stvoreni od Boga takvi da mogu da razumeju, ipak ne vide po svom slobodnom izboru i slusajuci, to jest, od Boga stvoreni takvi da cuju i da razumeju, oni ipak ne cuju niti razumeju po svom slobodnom izboru. Kazi mi, zar oni nisu videli cudesa Hristova? Jesu, ali namerno su pokrili oci i osudili ga. Ovo je, dakle, znacenje reci: "gledajuci ne vide..." Zatim Gospod navodi proroka kao svedoka. 14-15. I ispunjava se na njima prorostvo Isaijino, koje govori: Usima cete cuti, i necete razumjeti; i ocima cete gledati, i necete vidjeti! Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, i usima tesko cuju, i ocima svojim zazmurise da kako ocima ne vide, i usima ne cuju, i srcem ne razumiju i ne obrate se da ih iscijelim. Vidis sta kaze ovo prorostvo? Vi ne razumete, ne zato sto sam Ja otvrdnuo vase srce vec zato sto je ono samo otvrdnulo (od greha), iako je prethodno bilo osetljivo i meko, jer ono sto je otvrdnulo, nekada je moralo biti meko. A kada im je otvrdnulo srce, oni su "zazmurili" ocima. Prorok ne kaze da im je Bog zatvorio oci, vec da su to oni sami ucinili, po svojoj vlastitoj volji. "A, to su", kaze, "ucinili kako se ne bi obratili da ih iscelim." Dakle, oni su se po zloj volji potrudili da ostanu neisceljeni i nepokajani. 16-17. A blago vasim ocima sto vide i usima vasim sto cuju. Jer zaista vam kazem, da su mnogi proroci i pravednici zeljeli vidjeti sto vi vidite, a ne vidjese; i cuti sto vi cujete, i ne cuse. Cak su telesne oci i usi apostola blazene. Ali su jos vise dostojne blazenstva njihove dusevne oci i usi, jer su prepoznale Hrista. On apostole stavlja iznad proroka, zato sto su oni i telesno videli Hrista, a proroci samo misleno i sto se proroci nisu udostojili tolikih tajni i takvog znanja kao apostoli. U dve stvari, dakle, apostoli prevazilaze proroke: najpre time sto su Hrista videli telesnim ocima, a zatim sto su nauceni duhovnijem razumevanju bozanskih tajni. Potom Gospod objasnjava pricu svojim ucenicima: 18-19. Vi pak cujte pricu o sijacu! Svakome koji slusa rijec o Carstvu i ne razumije, dolazi necastivi i krade posijano u srcu njegovom; to je ono pored puta posijano. 85

Podstice nas da razumemo ono sto govore ucitelji, kako se ne bismo upodobili onima koji su "pored puta", jer ako je Hristos "put", onda su oni "pokraj puta" van Hrista, posto nisu na putu, vec izvan njega 20-21. A na kamenitu mjestu posijano, to je koji slusa rijec i odmah je s radoscu prima, ali nema korjena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga potjeraju zbog rijeci, odmah se sablazni. Govori o "nevoljama" jer mnogi koje pritisnu (neverujuci) roditelji ili neke druge nesrece, odmah pohule na Boga. Spominje i progone, zbog onih koji padaju u ruke tirana. 22. A posijano u trnju to je koji slusa rijec, no briga ovoga svijeta i obmana bogatstva zaguse rijec i bez roda ostane. Ne kaze da "ovaj svet" zagusuje seme, vec "briga ovoga sveta", i ne kaze "bogatstvo" vec "obmana bogatstva",[5] jer bogatstvo kada se razdaje ubogim ne zagusuje rec vec joj pomaze da jos vise uzraste. "Trnje" su svetske brige i uzivanja, jer oni raspaljuju plamen pozude i vecne muke. Kao sto je trnje ostro, probada telo i s mukom se vadi, tako je i sa uzivanjima.Ako ovladaju dusom i udju u nju, s velikom se mukom iskorenjuju. 23. A posijano na dobroj zemlji, to je koji slusa rijec i razumije, koji, dakle, i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po sezdeset, a jedan po trideset. Razlicite su vrste vrlina, kao sto su razliciti oni koji u njima napreduju. Vidis li kako u prici postoji poredak? Prvo moramo da cujemo i razumemo rec (Bozju), da ne bismo bili kao "oni pokraj puta"; zatim, da cvrsto drzimo ono sto smo culi; i na kraju, ne smemo da budemo srebroljubivi, jer kakva je korist ako cujem i drzim rec Bozju, a srebroljubljem je zagusim. 24-30. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo nebesko je kao covjek sto posija dobro sjeme na njivi svojoj. A kad ljudi pospase, dodje njegov neprijatelj, i posija kukolj po psenici pa otide. A kada nice usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dodjose sluge domacinove i rekose mu: Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme sijao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj? A on im rece: Neprijatelj covjek to ucini. A sluge mu rekose: Hoces li, dakle, da idemo da ga pocupamo? A on rece: Ne; da ne bi cupajuci kukolj, pocupali zajedno s njime i psenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do zetve; i u vrijeme zetve reci cu zeteocima: Saberite najprije kukolj i svezite ga u snoplje da se sazeze; a psenicu odvezite u zitnicu moju. U prethodnoj prici Gospod je rekao da je cetvrti deo semena pao na "zemlju dobru", dok u ovoj prici pokazuje da neprijatelj cak ni ono seme stope palo na dobru zemlju ne ostavlja cistim i nepokvarenim zato sto smo pospali i razlenili se. "Njiva" je, dakle, svet ili covecija dusa. "Sejac" je Hristos. "Dobro seme" su dobri ljudi ili dobre misli. "Kukolj" su jeresi ili rdjave misli, a onaj koji ga je posejao je djavo. "Ljudi koji su pospali" jesu oni koji su u svojoj lenjosti i nemaru dali mesta jereticima ili rdjavim mislima. "Sluge" su andjeli koji negoduju zato sto su se pojavile jeresi ili rdjave misli u dusi covekovoj i zele da iskorene i poseku iz ovoga zivota jeretike i one koji misle o zlu. Ali, Bog ne dozvoljava da se jeretici istrebljuju nasiljem, kako zajedno s njima ne bi stradali i bili istrebljeni pravednici. Takodje, ne zeli ni da posece coveka zbog njegovih rdjavih misli i grehova, kako se ne bi zajedno s njima upropas-tila i "psenica" (to jest ono sto je dobro u njima). Da je, na primer, Matej posecen dok je jos bio "kukolj", bila bi pocupana sa njim i "psenica" reci koja ce kasnije nici iz njega. Slicno je i s Pavlom i (pokajanim) razbojnikom. Dok su bili "kukolj" 86

nisu poseceni, vec su ostavljeni u zivotu, da bi kasnije uzrasla njihova vrlina. Zato Gospod kaze andjelima da ce na kraju sveta sakupiti "kukolj", to jest jeretike. Ali, kako? U okove, to jest, svezavsi im ruke i noge, posto u to vreme covek nista nece moci da uradi vec ce svaka njegova delatna sila biti svezana. Dotle ce "psenicu", dakle svetitelje, andjeli zeteoci sabrati u nebeske zitnice. Tako je i sa rdjavim mislima koje je imao Pavle kada je proganjao (hriscane). One su izgorele u ognju Hristovom koji je On dosao da baci na zemlju, dok je "psenica", dakle, njegove dobre misli, sabrana u crkvene "zitnice". 31-32. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo nebesko je kao zrno gorusicno koje uzme covdek i posije na njivi svojoj. - Ono je, istina, najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, vece je od svega povrca, i bude drvo da ptice nebeske dolaze,4i nastanjuju se na granama njegovim. "Zrno gorusicno" oznacava i propoved i apostole, jer iako ih je na izgled bilo malo, obuhvatili su celu vaseljenu, tako da "ptice nebeske", ljudi oduhovljenog uma koji se uzdize ka visinama, dolaze i nalaze pokoj medju njima. Budi i ti, dakle, kao zrno gorusicno, mali po izgledu, jer nije dobro hvaliti se vrlinama, ali zagrejan, revnostan, ostar i strog (u podvigu). Tako ces svojim savrsenstvom biti veci od "svega povrca", to jest od ljudi slabih i nesavrsenih. "Ptice nebeske", andjeli, pocivace na tebi, koji zivis avfelskim zivotom, jer se i oni raduju pravednicima. [6] 33. Drugu pricu kaza im: Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme zena i metne u tri kopanje brasna dok sve ne uskisne. "Kvascem" naziva apostole, kao sto ih je pre toga nazvao "zrnom gorusicnim". "Kao sto kvasac, neznatan po kolicini (brzo) zakvasi svo brasno, tako cete i vi preobraziti ceo svet, iako vas je malo." "Kopanja" (saton), [7] bila je mera kod Jevreja, kao sto i mi (Grci), primera radi, imamo "hiniks" i "dekalitru". Neki smatraju da je "kvasac" propoved, a "tri kopanje" tri dusevne sile: umna, strasna i voljna.[8] "Zena" je dusa koja je u sve tri svoje dusevne sile sakrila propoved, ucenje apostola, i onda sve to njime zamesila, zakvasila i osvetila, jer svi mi treba da budemo zakvaseni i preobrazeni bozanskim delima. Zato i kaze: ,dok sve ne uskisne". 34-35. Sve ovo u pricama govori Isus ljudima, i bez prica nista im ne govorase. Da se ispuni sto je receno preko proroka koji govori: Otvoricu u pricama usta svoja, iskazacu sakriveno od postanja svijeta. Kako ti ne bi pomislio da je Gospod pronasao neki novi nacin poucavanja, On privodi za svedoka proroka (Davida), koji je prorokovao da ce Isus poucavati i u pricama.[9] Reci: ,da se ispuni" nemoj shvatiti u uzrocnom smislu, vec kao posledicu stvari. Hristos nije poucavao na ovaj nacin da bi se ispunilo prorostvo, vec samim tim sto je poucavao u pricama dogodilo se da se na Njemu ispunila rec proroka. "Bez prica im nije govorio" samo tada, jer nije uvek govorio u pricama. Gospod je izrekao ono sto je bilo sakriveno od postanja sveta, jer nam je Sam objavio nebeske tajne. 36. Tada otpusti Isus narod i dodje u kucu. Narod je ostavio onda, kada on nije izvukao nikakvu korist od Njegovog ucenja. Govorio im je u pricama da bi Ga pitali (za objasnjenje). Medjutim, oni nisu marili za to, niti su trazili da nesto nauce. Zato ih je i ostavio. I pristupise mu ucenici njegovi govoreci: Protumaci nam pricu o kukolju na njivi.

87

Pitali su Ga samo za ovu pricu, jer su im druge izgledale jasnije. Kukolj su razne stetne biljke koje rastu medju psenicom. 37-42. A on odgovarajuci rece im: Koji sije dobro sjeme to je Sin Covjeciji; a njiva je svijet; a dobro sjeme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. A neprijatelj koji ga je posijao jeste djavo; a zetva je svrsetak vijeka; a zeteoci su andjeli. Kao sto se, dakle, kukolj sabira i ognjem sazize, tako ce biti na posljetku ovoga vijeka. Poslace Sin Covjeciji andjele svoje, i sabrace iz carstva njegova sve sablazni i one koji cine bezakonje. I bacice ih u pec ognjenu; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Ono sto je trebalo da se kaze, vec smo rekli gore. Kazali smo, dakle, da Gospod ovde govori o jeresima koje su ostavljene da postoje do kraja sveta. Kada bismo ubijali i istrebljivali jeretike, nastali bi sukobi i borbe i verovatno bi mnogi verni nastradali u njima. Cak su i Pavle i (pokajani) razbojnik imali "kukolja" u sebi pre nego sto su poverovali, ali tada nisu bili poseceni zbog "psenice" koja ce kasnije izrasti u njima. Oni su tek posle doneli rod Bogu, a "kukolj" su popalili ognjem Svetoga Duha i toplinom svoje vere. 43. Tada ce se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima usi da cuje neka cuje! Posto sunce izgleda sjajije od drugih zvezda, Gospod uporedjuje slavu pravednika sa suncem. Oni ce zasijati cak jace od sunca. Posto je Hristos "Sunce Pravde", pravednici ce zasijati kao sam Hristos, jer ce i oni biti bogovi (po blagodati).[10] 44. Jos je Carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje nasavsi, covjek sakri i od radosti svoje otide i sve sto ima prodade i kupi polje ono. "Polje" je svet, a "blago" propoved i poznanje Hrista. Ono je sakriveno u svetu, kao sto kaze Pavle: "Govorimo premudrost Bozju u tajni sakrivenu".[11] Onaj koji trazi poznanje Boga, naci ce ga. A kada ga nadje, sve ono sto poseduje, bilo da su to jelinska ucenja, zli obicaji ili bogatstva, odmah odbacuje i kupuje "polje", to jest svet, jer onome koji poseduje poznanje Hrista pripada celi svet. Nemajuci nista, on poseduje sve. Prirodne stihije Mu sluze i on im zapoveda, kao Isus Navin i Mojsej.[12] 45-46. Jos je Carstvo nebesko kao covjek trgovac koji trazi dobra bisera. Pa kad nadje jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve sto imase i kupi ga. Ovaj zivot je kao more. "Trgovci" su oni koji njime plove u potrazi za znanjem. Mnogi misle da su biseri misli raznih filosofa. Ipak, samo je jedan "mnogoceni", jer postoji samo jedna istina, a to je Hristos. Prica se da biser nastaje u skoljci ciji su krajevi otvoreni. Kada munja udje u skoljku, ona se opet zatvori i tako se od svetlosti munje i kapljice rose zacne biser. Otuda mu takav sjaj. Tako se i Hristos zaceo u utrobi Djeve, od nebeske munje, Svetoga Duha. I kao sto covek koji ima biserje cesto prebira rukama svoje blago, znajuci kakvo veliko bogatstvo poseduje, dok drugi to ne znaju, tako je isto propoved Hristova skrivena medju neprimetnim i neuglednim ljudima. Potrebno je da prodamo sve sto imamo, da bismo stekli taj biser. 47-50. Jos je Carstvo nebesko kao mreza koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. Kad se napuni, izvuku je na obalu i, posjedavsi, izaberu dobre u sudove, a lose izbace na-polje. Tako ce biti na svrsetku vijeka: izaci ce andjeli i odlucice zle od pravednih, i bacice ih u pec ognjenu; ondje ce biti plac i skrgut zuba. 88

Strasna je ova prica, jer nam pokazuje da cemo biti baceni u oganj pakleni ako samo verujemo a ne zivimo dobrim zivotom. "Mreza" je ucenje ribara apostola, ispletena od cudesa i svedocanstava prorockih, jer ono sto su apostoli ucili potvrdjivali su cudesima i recima proroka. U ovoj mrezi su se sabrali ljudi svih vrsta: varvari, Jelini, Jevreji, bludnice, carinici i razbojnici. Kada se ona napuni, to jest, kada dodje kraj sveta, tada ce biti razdvojeni oni koji su u mrezi. Iako smo poverovali, a nadjemo se rdjavi, bicemo izbaceni. Oni koji nisu takvi stavljaju se u "sudove", to jest u vecna obitalista. Svako delo, bilo da je ono dobro ili rdjavo, naziva se dusevnom hranom. I dusa ima mislene zube. Tada ce, dakle, gresna dusa skrgutati njima, satiruci svoje delatne sile zato sto je cinila greh. 51-52. Rece im Isus: Razumijete li sve ovo? Rekose mu: Da Gospode! A on im rece: Zato je svaki knjizevnik koji se naucio Carstvu nebeskome kao domacin koji iznosi iz riznice svoje novo i staro. Vidis li kako su postali pazljiviji posle ovih prica? Eto, oni koji su ranije bili nerazumni i neuki, sada s lakocom razumeju teske stvari koje im govori. Zato ih Spasitelj pohvaljuje i kaze: "Svaki knjizevnik..." i drugo. Naziva ih knjizevnicima kao ljude naucene Zakonu, ali koji, buduci nauceni Zakonu, nisu ostali ograniceni Zakonom, vec su se naucili "Carstvu (nebeskom)", to jest poznanju Hrista pa su mogli da govore i iz Starog i iz Novog Zaveta. "Domacin" je Hristos. U Njemu su riznice mudrosti. Dok je ucio o novim stvarima, navodio je svedocanstva iz starine. Na primer, rekao je: "Za svaku praznu rec koju reknu ljudi dace odgovor u dan Suda."[13] To je novo. Zatim je naveo svedocanstvo iz starine: "Zbog svojih reci bices opravdan i zbog svojih reci bices osudjen".[14] Ovakvi su bili i apostoli, jer Pavle kaze: "Molim vas dakle ugledajte se na mene", kao ja na Hrista. 53-54. I kad svrsi Isus price ove, otide odande. I dosavsi na postojbinu svoju, ucase ih u sinagogi njihovoj. Matej kaze "price ove", jer je Gospod ubrzo nameravao da isprica i druge. Odlazi odande, kako bi i drugima pomogao Svojim dolaskom. Pod Njegovom postojbinom razumi Nazaret, jer je tamo odrastao. Ucio je u sinagogi i javno govorio sa smeloscu, kako kasnije ne bi mogli da kazu da je ucio nesto protivno Zakonu. 54-57. Tako da mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moci? Nije li ovo drvodjeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braca njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve ovo? I sablaznjavahu se o Njega. Nazarecani su bili nerazumni kada su mislili da neplemenito poreklo i siromastvo roditelja sprecavaju coveka da blagougodi Bogu. Pretpostavimo da je Isus bio obican covek, a ne Bog. Sta bi ga sprecavalo u tome da postane veliki cudotvorac? Oni su se, dakle, pokazali ne samo nerazumni vec i puni zavisti, jer su Mu zavideli, umesto da se hvale i raduju sto je se njihovom gradu pojavio takav dobar covek. Gospod je imao bracu i sestre, decu Josifovu, koja su se rodila od Josifa i zene njegovog brata Kleope. Posto je Kleopa umro bez dece, Josif je uzeo njegovu zenu, po Mojsejevom zakonu, i sa njom izrodio sestoro dece: cetiri muska i dva zenska deteta, to jest, Mariju, koja se (po Zakonu) zove Kleopina, i Salomiju.[15] Kazu: "Nisu li sve kod nas", sto znaci: "Ne zive li ovde sa nama?" Nazarecani su se sablaznjavali o Hrista i verovatno su oni bili ti koji su govorili da je On izgonio demone uz pomoc Veelzevula. 57-58. A Isus im rece: Nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj i u domu svome. I ne ucini ondje cudesa mnoga zbog nevjerja njihova. 89

Vidis, kako ih Hristos ne ukorava, vec im krotko govori da "nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj". Mi, ljudi, cesto imamo obicaj da omalovazavamo svoje bliznje, a da prijateljski docekujemo strance. Dodaje: "i u domu svome" jer su Mu zavidela i braca njegova koji su bili iz iste kuce. "I ne ucini onde cudesa mnoga zbog neverja njihova", zeleci da ih iz sazaljenja postedi vece kazne ako ostanu u neverju i posle cudesa koja je tamo mogao da ucini. "I ne ucini onde cudesa mnoga", vec samo nekoliko, kako kasnije ne bi mogli da kazu: "Da je ucinio cudesa poverovali bismo u Njega." Shvati da ove reci jos znace da je do danasnjeg dana Isus bez casti u svojoj postojbini, to jest, medju Jevrejima, dok Ga mi, stranci, postujemo.
NAPOMENA:

1. Tako su nazivane evandjelske price kojima je izvesnim fiktivnim i didaktickim sadrzajem slusalac navodjen na
duhovne zakljucke i pouke.

2. Neki tumaci zajedno sa Blazenim Avgustinom smatraju da "seme koje donosi do sto" oznacava mucenistvo za
Hrista. "Seme koje donosi po sezdeset" oznacava vrlinu evandjelskog siromastva, dok "po trideset" donose oni koji se trude u ispunjavanju evandjelskih vrlina. Po misljenju Evtimija Zigabena, Spasitelj "pod stotinom" podrazumeva savrsenu plodonosnost vrline, pod sezdeset - srednju, a pod trideset - malu. Ibid

3. Mt. 7:7 4. Jn. 1:9 5. "Zato", kaze Zlatoust, "ne treba kriviti same stvari, vec (nasu) iskavrenu volju. Covek moze posedovati
bogatstvo, ali ostati neprevaren njime, i moze ziveti u ovome svetu, a ne predavati se brigama." (Ibid, Homil 44,4; c.469)

6. Zigaben blagovesti: "Neki vele da pod granama valja razumeti ljude verujuce, u kojima borave ptice nebeske,
to jest, andjeli, cuvari njihovi. A drugi vele da pod granama treba razumeti vrline, a pod pticama ljude, koji uzlecu nad svim zemaljskim stvarima i krilima uma dizu se u visinu bogopoznanja i streme k nebu". (Ibid, ad loc. col. 408 B)

7. Jev. seah - jevrejska mera. Tri "satona" cine jednu "efu", tj. oko 14 litara. 8. Rec je o tri dusevne sile koje odgovaraju Platonovoj trodelnoj podeli duse (up.Republika, knj. 4) i koju su
prihvatili grcki Sveti Oci.

9. Ps. 78:2 10. Postoje dva aspekta s kojih se moze sagledati tajna Ovaplocenja. Prvi, da je Sin Bozji, uzevsi nase telo,
sjedinio bozansku prirodu sa ljudskom. Drugi aspekt jeste da ce ljudska priroda onih koji su se usavrsili u Hristu podvigom ohristvljenja, ne gubeci svoja svojstva, biti preobrazeni bozanskom blagodacu. Tako ce oni postati bogovi po blagodati.

11. 1.Kor. 2:7 12. Is.Nav. 10:12; 2.Mojs. 14:21 13. Mt. 12:36 14. Mt. 12:37; up. Lk. 19:22; Jov. 15:6; Pr. 13:3 15. Po nekim drugim tumacima to su bile Jestira i Tamara.

90

GLAVA CETRNAESTA Pogubljenje Jovana Krstitelja, Isus umnozava hlebove, ide po moru, isceljuje bolesnika u Genisaretu 1-2. U to vrijeme dodje glas do Iroda cetverovlasnika o Isusu. I rece slugama svojim: To je Jovan Krstitelj, on ustade iz mrtvih, i zato cini cudesa. Ovaj Irod je bio sin onoga Iroda koji je pobio vitlejemske mladence.[1] Iz ovih reci mozes razumeti u kakvoj gordosti zivi tiranin. Vidis, koliko je vremena trebalo Irodu da cuje za cudesa Hristova. Do svetskih mocnika ovakve vesti sporo dolaze, posto ih ne zanimaju oni koji zive vrlinskim zivotom. Irod se, izgleda, plasio Krstitelja. Zato se ne usudjuje da to kaze ikome drugom, osim svojim 91

slugama. Posto Jovan nije cinio nikakve znake za vreme svoga zivota, Irod je pomislio da je on posle svoga vaskrsenja od Boga primio i taj dar - da cini cudesa. 3-5. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu zbog Irodijade, zene Filipa brata svoga; jer mu Jovan govorase: ne mozes ti nju imati. I htjede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga drzahu za proroka. U prethodnim pricama Matej nije pominjao Jovana, zato sto je nameravao da pise samo o Hristu. Ni sada ga ne bi spomenuo da se ovaj dogadjaj nije odnosio na Hrista. Jovan je prekorio Iroda zato sto je protivzakonito uzeo zenu svoga brata. Zakon je odredjivao da covek uzme zenu brata svoga samo ako on umre ne ostavivsi poroda.[2] U ovom slucaju Filip nije umro bez dece, jer je njegova kcerka bila ona devojka koja je plesala na piru. Neki cak govore da je Irod jos za vreme Filipovog zivota uzeo od brata ne samo tetrarhiju vec i njegovu zenu. Bilo ovako ili ne, to sto je ucinio bilo je protivzakonito. Irod se nije usudjivao da odmah ubije Jovana, ne zato sto se plasio Boga vec zbog naroda. Ipak, djavo mu je nasao pogodnu priliku (za zlocin). 6-8. A kad bijase dan rodjenja Irodova, igra kci Irodijadina pred njima i ugodi Irodu. Zato sa zakletvom obeca joj dati sto god zaiste. A ona, nagovorena od matere svoje, rece: Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. Kakve li drskosti! Princeza igra, i sto lepse igra, to strasnije zlo sprema. Zaista je sramno za jednu princezu da svoju vestinu koristi za nesto tako nedolicno. Ali, pogledaj opet bezumlja Irodovog, koji obecava da joj da sto god zaiste. "Pa, da je zatrazila tvoju glavu, Irode, da li bi joj dao?" Ali, ona mu kaze: "Daj mi ovde glavu Jovanovu!" Zasto je rekla "ovde"? Zato sto se plasila da ce se Irod opametiti i predomisliti, pa je zato pozurila da kaze: "Daj mi ovde glavu". 9-12. I sneveseli se car; ali zbog zakletve i onih koji se goscahu s njim, zapovjedi dati joj. I posla te posjekose Jovana u tamnici. I donesose glavu njegovu na tanjiru, i dadose djevojci i odnese je materi svojoj. I dosavsi ucenici njegovi, uzese tijelo njegovo i sahranise ga. Sneveselio se zbog Jovanove vrline, jer se cak i neprijatelj u ratu divi vrlini (svoga protivnika). Ipak zbog zakletve daje devojci necovecni dar. Naucimo iz ovoga da je nekada bolje pogaziti zakletvu nego uciniti bezakonje u nameri da je ispunimo. Telo Krstiteljevo s bilo sahranjeno u Sevastiji Kesarijskoj, dok je njegova casna glava najpre polozena u Emesi.

I dodjose te javise Isusu. Sta su javili Isusu? Sigurno ne da je Jovan umro, jer se vest o njegovoj smrti odmah procula. Javljeno Mu je, dakle, da Irod za Njega kaze da je On Jovan. 13. I cuvsi Isus, otide odande ladjom u pusto mjesto nasamo. Isus odlazi zbog zlocina koji je Irod pocinio, kako bi nas naucio da se nerazumno ne izlazemo opasnosti,[3] ali isto tako da ne bi izgledalo da se prividno ovaplotio. Da Ga je Irod uhvatio, pokusao bi da Ga ubije. Kada bi se Hristos izbavio iz te opasnosti, buduci da jos nije doslo vreme Njegove smrti, izgledalo bi da On nije pravi covek, nego utvara. Go-spod, dakle, odlazi na pusto mesto da bi tamo ucinio cudo sa hlebovima. 92

13-14. A kad to cu narod, podje za njim pjesice iz gradova. I izisavsi Isus vidje mnogi narod, i sazali se na njih, i is-cijeli bolesnike njihove. Narod pokazuje svoju veru, jer ide za Isusom cak i kada On odlazi. Zato kao nagradu za svoju veru dobijaju iscelenja. Njihova vera se jos vidi u tome sto su isli za Njim peske i bez hrane. 15-16. A pred vece[4] pristupise mu ucenici njegovi govoreci: Ovdje je pusto mjesto, a vec je dockan; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus im rece: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu. Kao covekoljubivi, ucenici se brinu o narodu i ne zele da ga ostave gladnog. Sta tada kaze Spasitelj? "Podajte im vi neka jedu", govori im, svakako ne zato sto nije znao koliko su apostoli bili si romasni; daleko od toga, vec da bi oni sami rekli da nemaju nista, te da bi se videlo da On cini cudo po potrebi, a ne iz slavoljublja. 17-19. A oni mu rekose: Nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe. A on rece: Donesite iz meni ovamo. I zapovjedi narodu da posjedaju po travi, pa uze onih pet hljebova i dvije ribe, i pogledavsi na nebo blagoslovi. "Donesite mi hlebove ovamo, iako je vece, jer sam ovde Ja, tvorac vremena. Iako je ovo pusto mesto, Ja sam Onaj koji daje hranu svakome telu." Iz ovoga ucimo da i ono malo sto imamo treba da upotrebimo za gostoljublje, jer su i apostoli malo imajuci, da-vali narodu. Kao sto se ono malo njihove hrane umnozilo u izobilju, tako ce se umnoziti i ono sto je tvoje bez obzira koliko ga malo imao. Gospod zapoveda narodu da poseda po travi da bi nas naucio prostoti, da se i ti ne bi izlezavao na skupocenim krevetima i pokrivacima. Pogledao je na nebo i blagoslovio hlebove, verovatno da bi nam pokazao da se ne protivi Bogu, vec da je dosao od Oca, s neba, ali isto tako da bi nas naucio da prvo zablagodarimo Bogu kada sedamo za trpezu, pa tek onda da jedemo. 19-21. I prelomivsi dade ucenicima, a ucenici narodu. I jedose svi i nasitise se, i nakupise komada sto pretece dvanaest kotarica punih. A onih sto su jeli bjese ljudi oko iet hiljada, osim zena i djece. Ucenicima daje hlebove da bi se uvek secali ovoga cuda i da ono nikada ne bi izbledelo u njihovom secanju, iako su ga oni ubrzo zaboravili. Kako ne bi pomislio da je Gospod samo prividno ucinio cudo, hlebovi su se (zaista) umnozili. Dvanaest kotarica je preteklo, kako bi Juda mogao da ponese jednu i da, secajuci se ovoga cuda, ne bi pojurio glavom bez obzira u izdajstvo. Gospod umnozava hlebove i ribe, zeleci time da pokaze da je On Tvorac zemlje i mora i da nam On daje i umnozava hranu koju svaki dan jedemo. Ovo cudo je ucinio na pustom mestu, kako neko ne bi pomislio da je kupio hlebove u obliznjem gradu i podelio ih narodu, jer je mesto bilo (sasvim) pusto. Ovo je doslovno tumacenje dogadjaja. U prenesenom smislu razumi da, kada je Irod, koji predstavlja telesni i povrsni um Jevreja (jer to u prevodu znaci njegovo ime), odsekao glavu Jovana, koji je bio glava proroka, on je time pokazao da nije poverovao onima koji su prorokovali o Hristu. Zato, dakle, Isus odlazi na pusto mesto, medju neznabosce, koji su bili "napusteni" od Boga, i isceljuje bolesne dusom, pa ih zatim hrani. Jer, da On nije Krstenjem oprostio nase grehove i iscelio nase bolesti, ne bi nas mogao nahraniti pricescem Svojih precistih tajni, jer se niko nekrsten ne moze pricestiti. "Pet hiljada ljudi" su pet covekovih cula koja tesko boluju i mogu se izleciti sa "pet hlebova". Posto je pet cula obolelo, trebalo je toliko melema koliko je bilo rana. "Dve ribe" su reci ribara (apostola): jedna je Evandjelje, a druga Apostol.[5] Neki misle da su "pet hlebova" - pet knjiga Mojsejevih: Postanje, Izlazak, Levitska knjiga, Brojevi i Ponovljeni zakon. "Dvanaest 93

kotarica" su uzeli i poneli sa sobom apostoli, jer ono sto mi prosti ljudi ne mozemo da pojedemo, to jest da razumemo, apostoli su poneli i sacuvali (to jest, primili i razumeli). "Osim zena i dece" znaci da svaki hriscanin, bilo covek, zena ili dete ne sme biti detinjast, zenopodoban i nemuzevan (vec hrabar i savrsen u svemu). 22. I odmah prinudi Isus ucenike svoje da udju u ladju i idu prije njega na onu stranu dok on otpusti narod. Matej kaze "prinudi", zeleci da pokaze da su ucenici bili nerazdvojni od Isusa, posto su hteli da stalno budu uz Njega. On otpusta narod, jer nije zeleo da Ga prate, kako se ne bi pokazao castoljubiv. 23-24. I otpustivsi narod pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta vece, i bijase ondje sam. A ladja bjese vec nasred mora, ugrozena od valova, jer bijase protivan vjetar. Penje se na goru da bi nam pokazao kako se treba nerasejano moliti. Sve to cini radi nas, jer On (kao Bog) nije imao potrebu za molitvom. Molio se sve do veceri dajuci nam primer da odmah ne ostavljamo molitvu vec da se posebno molimo nocu, posto tada vlada velika tisina i mir. Hristos (zatim) dopusta da Njegovi ucenici zapadnu u opasnost kako bi se naucili da hrabro podnose iskusenja i poznaju Njegovu silu. Camac je bio nasred mora da bi strah bio jos veci. 25-27. A u cetvrtu strazu noci otide k njima Isus hodeci po moru. I vidjevsi ga ucenici gdje ide po moru, uznemirise se govoreci: to je utvara; i od straha povikase. A Isus im odmah rece govoreci: Ne bojte se, ja sam, ne plasite se! Nije odmah otisao k njima da utisa buru (vec tek u "cetvrtu strazu"), kako bi ucenike naucio da ne traze odmah izbavljenje iz iskusenja vec da ih junacki podnose. Vojnici koji su cuvali strazu su po vojnickom obicaju noc delili na cetiri straze. Svaka straza trajala je tri sata. Gospod je, dakle, dosao tek posle devetog casa noci,[6] hodeci po vodi, kao Bog. Kada su videli ovaj neobican i cudan prizor, ucenici su pomislili da je rec o utvari, jer Ga nisu prepoznali po izgledu, kako zbog noci, tako i zbog straha. Gospod ih najpre hrabri govoreci im: ,Ja sam onaj kome je sve moguce, ne bojte se." 28. A Petar odgovarajuci rece mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dodjem tebi po vodi. Posto je Petar imao najvatreniju ljubav prema Hristu, odmah je pozeleo da Mu pridje, jos pre drugih. On ne samo da je poverovao da Hristos ide po moru vec da ce i njemu dati tu silu. Zato Petar nije rekao "naredi mi da hodam" vec "reci mi da dodjem Tebi". Ono prvo bi bilo znak sujete, dok drugo pokazuje ljubav koju je imao prema Gospodu. 29-30. A oi rece: Hodi! I izisavsi iz ladje Petar idjase po vodi da dodje Isusu. No videci jak vjetar uplasi se, i pocevsi tonuti, povika govoreci: Gospode, spasi me! Gospod je ucvrstio more pod Perovim nogama i tako pokazao Svoju silu. Obrati paznju kako je Petar savladao more koje je bilo veca opasnost, da bi se posle uplasio vetra. Toliko je slaba ljudska priroda. Cim se uplasio, poceo je da propada u vodu, jer kada je vera oslabila, Petar je poceo da tone. Gospod je ovo dopustio kako se Petar ne bi pogordio, ali i da bi utesio druge ucenike koji su mu mozda zavideli. Ovim je Hristos takodje pokazao koliko je On veci od Petra. 31-33. I odmah Isus pruzivsi ruku uhvati ga, i rece mu: Malovjerni, zasto posumnja? I kad udjose u ladju, presta vjetar. A oni u ladji pristupise i poklonise mu se govoreci: Vaistinu ti si Sin Bozji. 94

Pokazujuci da uzrok Petrovog potonuca nije vetar vec njegova malodusnost, Hristos ne zaprecuje vetru vec malodusnom Petru. Zato ga je, uhvativsi, izvukao iz vode, a vetar pustio da duva. Ipak, Petar nije potpuno posumnjao, vec samo delimicno. Kada se uplasio, pokazao je odsustvo vere, ali je zavapivsi: "Gospode spasi me", izlecio svoje neverje. Zato ga Gospod naziva "malovernim", a ne "nevernim". I oni koji su ostali u ladji takodje su se izbavili od straha, jer je vetar utihnuo. A tada su, prepoznavsi u svemu tome Isusa, ispovedili Njegovo bozanstvo, jer nije svojstveno coveku da ide po vodi, vec (jedino) Bogu, kako David kaze: "Po moru bejase put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi." [7] U duhovnom znacenju "ladja" je zemlja; "valovi" su covekov zivot uzburkan zlim dusima; "noc" je neznanje. Hristos se pojavljuje u "cetvrtu strazu noci", to jest na kraju veka. U prvu strazu je sklopljen zavet sa Avraamom; u drugu je predat Mojsejev zakon; u trecu su dosli Proroci. Cetvrta straza oznacava dolazak Hristov, jer je On spasao ljude zahvacene burom ovoga sveta. Dosao je i poziveo s nama, kako bismo Mu se poklonili poznavsi u Njemu Boga. Takodje mozes videti da je ovo sto se desilo Petru na moru bio nagovestaj njegovog odrecenja Hrista, a potom njegovog obracenja i pokajanja. Kao sto ce posle smelo govoriti: "Necu te se odreci", tako i ovde kaze: "Reci mi da dodjem Tebi po vodi." I kao sto ce Gospod dopustiti da Ga se on odrekne, tako ovde dopusta da on potone u vodu. Ovde mu Gospod daje ruku i ne da mu da potone, a tamo ce ga, preko njegovog pokajanja, izvuci iz ponora odrecenja. 34-36. I presavsi dodjose u zemlju Genisaretsku. I poznavsi ga ljudi iz onoga mjesta, poslase po svoj onoj okolini, i donesose mu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove; i koji se dotakose ozdravise. Posto je Isus dugo vremena zivio u zemlji genisaretskoj, ljudi su Ga poznavali ne samo po izgledu vec i po Njegovim cudesima. Oni su pokazali cvrstu veru, jer su hteli da se dotaknu barem "skuta od haljine Njegove". Oni koji su to ucinili (s verom), odmah su bivali isceljeni. Tako se, dakle, i ti dotakni "skuta od haljine Hristove", koji je kraj Njegovog zivota u telu, jer ako poverujes da se vazneo, bices spasen. "Haljina Hristova" oznacava Njegovo telo, a njen "skut" jeste kraj Njegovog zivota na zemlji.
NAPOMENA:

1. Vidi fusnotu za Mt. 2:1. Irodova majka bila je Maltaka Samarjanka. Vladao je Galilejom i Perejom. Bio je
ozenjen kcerkom arapskog cara Arete, koju je oterao da bi uzeo Irodijadu, zenu svoga brata Filipa.

2. Tzv. zakon levirata, up. 5.Mojs. 25:5-10 (1.Mojs. 38:8,11) 3. "Boga kusa onaj", kaze Zigaben, "koji bez ikakve nuzde srlja u ociglednu opasnost uzdajuci se u Boga." (Ibid). 4. Vece je po jevrejskom racunanju vremena nastupalo oko tri sata popodne. 5. Apostolom se naziva knjiga u kojoj su sabrane sve apostolske poslanice Svetog Pisma Novog Zaveta 6. Po jevrejskom i vizantijskom racunanju vremena deveti cas noci bio je pred svitanje. 7. Ps. 77:19

95

GLAVA PETNAESTA Hristos kritikuje fariseje za njihova ljudska predanja, sta pogani coveka, vera zene Hananejke, lecenje mnogih bolesnika, drugo umnozenje hlebova. 1-2. Tada pristupise Isusu knjizevnici i fariseji od Jerusalima govoreci: Zasto ucenici tvoji prestupaju predanje starih?[1] Jer ne umivaju ruke svoje kad hljeb jedu. Iako je knjizevnika i fariseja bilo u svim krajevima, oni u Jerusalimu uzivali su vece postovanje (od ostalih). Zato su jos vise zavideli Hristu, posto su bili veoma castoljubivi. Jevreji su, po starom predanju, imali obicaj da hleb ne jedu neopranih ruku.[2] Kada su videli ucenike kako narusavaju ovo predanje, pomislili su 96

da oni preziru stare (ucitelje). Sta tada cini Spasitelj? Ne odgovara im na njihove reci, vec ih prekoreva govoreci: 3-6. A on odgovarajuci rece im: Zasto i vi prestupate zapovijest Bozju za predanje svoje? Jer Bog zapovjedi govoreci: Postuj oca i mater; i koji ruzi oca ili mater smrcu da umre. A vi kazete: Ako koji rece ocu ili materi: prilog je ono cime bih ti ja mogao pomoci. Moze i da ne postuje oca svoga ili mater. I ukidoste zapovijest Bozju za predanje svoje. Fariseji su optuzivali ucenike da lrestupaju zapovest starih ucitelja, ali im Hristos pokazuje da oni prestupaju Zakon Bozji,[3] jer su ucili mlade da nista ne daju svojim roditeljima, vec sve sto imaju da priloze u riznicu Hrama. U Hramu je, naime, postojala skrivnica u koju je svako stavljao koliko je hteo i ona se zvala "gaza". Sve sto se tamo naslo razdavano je siromasnima. Fariseji su, dakle, nagovarali mlade da nista ne daju svojim roditeljima, vec da to priloze u riznicu Hrama. Ucili su ih da govore: "Ono sto trazis od mene, oce, je dar, to jest prilozeno je Bogu." Tada su oni i fariseji delili novac, a roditelji su ostajali nezbrinuti u svojoj starosti. Na isti nacin su postu-pali i zajmodavci. Ako bi neki od njih pozajmio siromahu novac, a duznik kasnije nije imao da vrati dug, zajmodavac bi govorio duzniku da je ono sto mu duguje "korvan", to jest dar posvecen Bogu. Tada bi duznik, koji je tako dugovao Bog, bio prisiljen da i protiv svoje volje plati dug. Eto, cemu su fariseji ucili mlade. 7-9. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreci: Priblizava mi se narod ovaj ustima svojim; i usnama me postuje; a srce im je udaljeno od mene. No uzalud me postuju uceci naukama i zapovijestima ljudskim. Recima proroka Isaije,[4] Gospod pokazuje da su se fariseji i knjizevnici odnosili prema Njemu na isti nacin kao prema Njegovom Ocu. Buduci zli, svojim zlim delima udaljili su se od Boga i samo su ustima govorili reci Bozje. Zato oni koji Boga ruze svojim delima uzalud Ga postuju i prave se da Mu sluze. 10-11. I dozvavsi narod, rece im: Slusajte i razumite. Ne pogani covjeka sto ulazi u usta; nego ono sto izlazi iz usta ono pogani covjeka. Gospod se vise ne obraca farisejima, koji su bili neizlecivi, vec narodu. Pozivajuci ih, On im ukazuje postovanje, kako bi primili Njegovo ucenje, pa im zato govori: "Slusajte i razumite", pobudjujuci ih da budu pazljivi. Posto su fariseji vec optuzivali ucenike da jedu neopranim rukama, Gospod govoreci o hrani uci da nijedno jestivo ne cini coveka necistim, to jest, ne pogani ga. Ako nas ne pogani hrana, onda nas jos manje pogani jedenje neopranim rukama? Ono sto prlja unutrasnjeg coveka jesu neprilicne reci. Ovim recima hoce da pokaze da su fariseji opoganjeni, jer govore reci pune zavisti. Obrati paznju na Njegovu mudrost, jer javno ne ustanovljava da se jede neopranim rukama, ali to i ne zabranjuje, vec nas uci necem drugom - da ne dozvolimo da iz naseg srca izlaze zle reci. 12. Tada pristupise ucenici njegovi i rekose mu: Znas li da fariseji, cuvsi tu rijec, sablaznise se? Ucenici za fariseje kazu da su se sablaznili, iako su i oni sami bili zbunjeni. To se vidi iz toga sto je Petar prisao Isusu i upitao Ga za objasnjenje. Kada je Isus cuo da su se fariseji sablaznili rekao je: 13-14. A on odgovarajuci rece: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorijenice se. Ostavite ih, slijepi su vodji slijepima; a slijepi slijepoga ako vodi, oba ce u jamu pasti. 97

Kaze da ce biti iskorenjena drevna predanja i jevrejska ucenja, a ne zapovesti Zakona, kao sto misle jeretici manihejci.[5] Zakon je zasadio sam Bog i on nece biti iskorenjen. Njegov "koren", to jest, skriveni duh ostaje, dok "lisce", vidljivo slovo Zakona, opada. Zato mi vise ne razumevamo Zakon po slovu, vec po Duhu. Posto su fariseji bili u beznadeznom stanju i neizlecivi, Gospod govori: "Ostavite ih." Iz ovoga mozemo da naucimo da nam ne donosi stetu ako se o nas sablazne oni koji se svojevoljno sablaznjavaju i koji su (duhovno) neizlecivi. Gospod ih naziva slepim uciteljima slepaca. Ovo govori kako bi narod odvratio od njih.[6] 15. A Petar odgovarajuci rece mu: Rastumaci nam pricu ovu. Iako je Petar znao da Zakon ne dozvoljava da se jede svaka vrste hrane, plasio se da kaze Isusu: "Tvoje reci me sablaznjavaju jer mi se cini da su protiv Zakona." Zato Ga on pita za objasnjenje praveci se da nije razumeo Njegove reci. 16-20. A Isus rece: Bda li ste i vi nerazumni? Zar jos ne znate da sve sto ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje? A sto izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani covjeka. Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, kradje, lazna svjedocenja, hule. I ovo je sto pogani covjeka, a neumivenim rukama jesti ne pogani covjeka. Spasitelj prekoreva ucenike kao nerazumne zato sto su se sablaznili i nisu razumeli ono sto je jasno i razumljivo. Tako im govori: "Ono sto je razumljivo i ocigledno za sve, vi ne razumete. Hrana ne ostaje unutra vec se izbacuje vani i ne prlja covekovu dusu, jer se ne zadrzava u coveku. Ali, (zle) misli se radjaju u dusi i u njoj ostaju. Kada izadju vani, to jest, kada se sprovedu u delo, tada skrnave coveka." Bludna pomisao radja se u dusi i boraveci u njoj prlja dusu. Medjutim, kada pomisao izadje iz duse i sprovede se u delo, skrnavi i dusu i telo. 21-23. I izisavsi odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. I gle, zena Hananejka izice iz onih krajeva i povika mu govoreci: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kcer moju vrlo muci djavo! A on joj ne odgovori ni rijeci. Zasto je Gospod ucenicima zabranjivao da idu na put neznabozaca,[7] a On sam odlazi u Tir i Sidon, koji su bili neznabozacki gradovi? Znaj, dakle, da tamo nije isao da bi propovedao vec se skrivao od ljudi, kako pise Marko.[8] Osim toga, odlazi neznaboscima kada je video da fariseji nisu primili Njegovo ucenje o hrani. Zena govori: "Pomiluj, ne moju kcer koja nije svesna sta joj se dogadja, vec mene koja patim i stradam gledajuci je kako se ona muci." Nije rekla: "Dodji i isceli je", vec "Pomiluj". Gospod joj ne odgovara ni reci, ne zato sto je prezire, vec da bi pokazao da je pre svega dosao radi Jevreja i da posle ne bi mogli da kazu kako cini dobro (samo) neznaboscima. To je takodje ucinio da bi se pokazala cvrsta vera zenina. 23-24. I pristupivsi ucenici njegovi moljahu ga govoreci: Otpusti je, jer vice za nama. A on odgovarajuci rece: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Ucenicima je dosadio zenin plac, te su zato molili Hrista da je otpusti, to jest, otera. To su ucinili ne zato sto su bili nemilostivi, vec kako bi privoleli Gospoda da se smiluje na nju. Gospod na to odgovara da On nije poslan nikome drugom osim Jevrejima, koji su izgubljene ovce zbog pokvarenosti onih kojima su bili povereni. Time jos vise javno pokazuje zeninu veru. 25-27. A ona pristupivsi pokloni mu se govoreci: Gospode, pomozi mi! A on odgovarajuci rece: Nije dobro uzeti hljeb od djece i baciti psima. A ona rece: Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva sto padaju sa trpeze gospodara njihovih. 98

Kada je zena videla da njeni zastupnici, apostoli, nisu uspeli, ona opet sama prilazi i sa cvrstom verom obraca se Gospodu. Hristos o njoj govori kao o psu, zato sto su neznabosci vodili necist zivot i ucestvovali u idolskim krvnim zrtvama, dok Jevreje naziva "decom". Ali, ona Mu odgovara pametno i sasvim mudro: "Iako sam pas koji nije dostojan da dobije parce hleba, to jest, neko cudo i veliki znak, ipak podaj mi, jer je to sitnica prema onom sto mozes da ucinis, dok je za mene to veliki dar. Oni koji se hrane hlebom ne smatraju mrvice nizasta, a za pse one mnogo znace i njima se hrane." 28. Tada odgovori Isus i rece joj: O zeno, velika je vjera tvoja; neka ti bude kako hoces! I ozdravi kci njena od onoga casa. Sada Isus otkriva zasto odmah nije hteo da je isceli. Zeleo je da svima pokaze njenu veru i mudrost. Zato nije pristao da joj odmah na pocetku pomogne, vec ju je cak terao od Sebe. Ali sada, kada je njena vera otkrivena, ona slusa reci pohvale: ,3elika je vera tvoja." Jos dodaje: "Neka ti bude kako hoces", kako bi pokazao da ona ne bi dobila ono sto je trazila, da nije imala vere. Tako i nas, kada nesto pozelimo, nista ne sprecava da to dobijemo. Obrati paznju, da cak i kada svetitelji posreduju za nas, kao sto su to ucinili apostoli za zenu, ipak cemo mnogo pre biti usliseni ako sami zatrazimo milost od Gospoda. Hananejka je simvol Crkve od neznabozaca. Neznabosci, koji su najpre bili odbaceni, posle su unapredjeni u red sinova i udostojeni da jedu "Hleb", to jest, Telo Hristovo, dok su Jevreji postali "psi" koji su se hranili "mrvicama", to jest, sitnim i beznacajnim slovima Zakona. "Tir" oznacava "opsadu", "Sidon" - "lovce", a "Hananejka" je "pripremljena smirenjem". Dakle, neznabosci, koji su bili obuzeti zlom i cije su duse lovili demoni, pripremljeni su smirenjem (da prime Hrista), jer samo su pravednici spremni za visinu Carstva Bozjeg. 29-31. I otisavsi Isus odande, dodje moru Galilejskom, i popevsi se na goru sjede ondje. I pristupi mu narod mnogi koji imase sa sobom hrome, slijepe, nijeme, bogalje i mnoge druge, i polozise ih pred noge Isusove, i iscijeli ih. Tako da se narod divljase, videci gluve gdje cuju, nijeme gdje govore, bogalje iscijeljene, hrome gdje idu, slijepe gdje gledaju; i hvalise Boga Izrailjeva. Hristos nije cesto boravio u Judeji kao u Galileji, zato sto je neverje Judejaca bilo veliko, dok su Galilejci bili verniji od njih. Pogledaj samo njihovu veru, kako se penju na goru hromi i slepi i ne oklevajuci se bacaju pred noge Isusove, verujuci da je On vise od coveka. Zato su i dobijali iscelenja. Popenji se, dakle, i ti na "goru" zapovesti gde sedi Gospod. Ako si "slep" i ne mozes sam da vidis ono sto je dobro; ili "hrom", jer vidis dobro, ali ne mozes da dodjes do njega; ili si pak "gluvonem", te nisi u stanju da cujes pouke drugih, niti da sam druge poucis; ili "bogalj", jer ne umes da pruzis ruku i podas milostinju; ili si na bilo koji drugi nacin bolestan - ako pripadnes nogama Isusovim i dohvatis se skuta Njegovog, bices isceljen. 32. A Isus dozvavsi ucenike svoje rece: Zao mi je naroda, jer vec tri dana stoje kod mene i nemaju sta jesti; a nisam rad otpustiti ih gladne da ne malaksu na putu. Ljudi se nisu usudjivali da traze hleba, jer su bili dosli radi iscelenja. Ali, covekoljubivi Gospod ipak brine o njima. Kako niko ne bi mogao da kaze da su imali hrane, On govori: "Cak i da su imali, potrosili su je, jer je vec proslo tri dana." Da bi pokazao da su dosli iz daleka kaze: "Da ne malaksu na putu." Sve ovo govori ucenicima da bi ih podstakao da kazu: "Ti mozes da ih nahranis kao sto si vec nahranio pet hiljada ljudi." Ali, ucenici to jos nisu shvatali. 99

33. I rekose mu ucenici njegovi: Otkuda nam u pustinji toliko hljeba da se nasiti toliki narod? Trebalo je da razumeju kako je ranije jos vise ljudi bilo nahranjeno u pustinji. Ali, apostoli su ovde ostali neosetljivi, kako bi se ti zadivio blagodati Hristovoj kada ih kasnije vidis ispunjene takvom premudroscu. 34-38. I rece im Isus: Koliko hljebova imate? A oni rekose: sedam i malo ribica. I zapovjedi narodu da posjedaju po zemlji. I uzevsi onih sedam hljebova i ribe, i zablagodarivsi, prelomi i dade ucenicima svojim, a ucenici narodu. I jedose svi i nasitise se; i nakupise komada sto pretece sedam korpi punih. A onih sto su jeli bijase cetiri hiljade ljudi, osim zena i djece. Nameravajuci da ih nauci smirenju i prostoti, zapoveda im da posedaju po zemlji, a da bi nas naucio da zablagodarimo Bogu kada sednemo za trpezu da jedemo, On i sam blagodari. Verovatno se pitas kako je tamo bilo pet hlebova, pet hiljada nahranjenih ljudi i dvanaest preostalih kotarica, dok ovde ima vise hlebova, manje ljudi je nahranjeno, a preostalo je samo sedam korpi? Treba reci da su "korpe" bile vece od "kotarica", ili Gospod nije zeleo da se cudo zaboravi zbog brojcane jednakosti. Da je i ovom prilikom preostalo dvanaest kotarica, zbog brojcane jednakosti bilo bi zaboravljeno da je On ucinio cudo sa hlebovima i po drugi put. Ali, takodje znaj, da je cetiri hiljade ljudi, to jest, onih koji su savrseni u cetiri vrline,[9] nahranjeno sa sedam hlebova, dakle, duhovnijim i savrsenijim recima, jer je broj sedam simvol sedam duhovnih darova. Sedaju na zemlju, posto su ispod sebe ostavili sve zemaljsko, kao sto je ranije pet hiljada ljudi selo na travu, to jest, bacilo pod sebe telo i njegovu slavu, jer je "svako telo trava i svaka slava covecja kao cvet poljski".[10] Ovde je preostalo sedam korpi, jer su to bile duhovnije i savrsenije stvari koje nisu mogli da "pojedu" (to jest, razumeju). Onoga sto je preostalo bilo je toliko da stane u sedam korpi, to jest onoliko koliko samo Sveti Duh zna, "jer Duh sve ispituje i dubine Bozje". [11] 39. I otpustivsi narod udje u ladju, i dodje u krajeve Magdalske. Isus odlazi zbog toga sto je ovo cudo sa hlebovima, vise od svih drugih cuda privuklo veliki broj ljudi da krenu za Njim, tako da su neki cak hteli da Ga proglase za cara, kako to kaze Jovan.[12] Zato On odlazi na drugo mesto da bi na taj nacin izbegao podozrenje tiranina Iroda
NAPOMENA:

1. Rec je o usmenom predanju za koje se verovalo da sadrzi propise i ucenja koje je Mojsej usmeno ostavio i koja
su bila postovana kao i pisani Zakon.

2. Ovaj obicaj nije bio ustanovljen Zakonom, vec se javio u usmenom predanju Jevreji su se toliko strogo
pridrzavali ovoga obicaja da po jednoj jevrejskoj prici izvesni rabin Akiba, buduci zatvoren u tornju s tako malim zalihama vode da je imao tek toliko da se odrzava u zivotu, radije bio spreman da umre od zedji nego da jede neumivenih ruku.

3. Up. 2. Mojs. 20:12; 21:16 4. Is. 29:13 5. Manihejska jeres nastala je u 2. veku posle Hrista i zastupala je dualisticko ucenje. Po ucenju manihejaca Bog
Starog Zaveta nije Bog Novog Zaveta i, prema tome, starozavetne zapovesti nisu za njih imale nikakvu vrednost jer dolaze od "zlog" boga. Po ucenju Crkve, starozavetne zapovesti dao je sam Bog i Otac Gospoda Isusa Hrista zajedno sa svojim Sinom i Duhom Svetim, ali samo kao predobrazac buducih zapovesti ciji ce nam puni smisao otkriti ovaploceni Sin Bozji.

100

6. "Veliko je zlo biti slep", kaze Zlatoust, "no pri slepoci nemati rukovodju i zauzimati duznost vodja - dvojaki je
ili cak trojaki zlocin, jer ako je pogubno pri slepoci nemati vodja, daleko je pogubnije uzimati voditi druge." (Ibid. ad. loc).

7. Mt. 10:5 8. Mk. 7:24 9. Sv. Teofilakt misli na hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost. 10. Is. 40:6; Ps. 103:15 11. 1.Kor. 6:15 12. Ocigledno da su Jevreji u ocekivanju Mesije kao zemaljskog cara i osloboditelja Izrailja od rimske tiranije
poverovali da se Isus radi toga pojavio medju njima, pa su odmah hteli da Ga proglase za cara. Ipak, Gospod nijednom recju ne spominje potrebu oslobodjenja od rimske okupacije. Naprotiv, On poziva narod na obracenje srca i borbu protiv tiranije greha. Ovakvim stavom su posebno bili razocarani ziloti koji su ocekivali da ce Isus pozvati narod na ustanak.

GLAVA SESNAESTA Trazenje znaka sa neba, o kvascu farisejskom i sadukejskom, Petrovo ispovedanje Hrista kao Sina Bozjeg, Isusov nagovestaj o stradanju, smrti i vaskrsenju, o idenju za Hristom i nosenju krsta. 101

1. I pristupivsi fariseji i sadukeji, kusajuci ga iskahu da im pokaze znak s neba. Iako su fariseji i sadukeji imali razlicita ucenja, ipak su saglasno delovali protiv Hrista. Trazili su znak s neba, kao na primer da stane sunce ili mesec,[1] jer su smatrali da su znaci na zemlji bili od demonskih sila i Veelzevula. U svome bezumlju oni su zaboravili da je cak i Mojsej u Egiptu ucinio mnoge znake na zemlji, a da je oganj sa neba, koji je spalio Jovova stada, bio od djavola.[2] Dakle, nisu od Boga svi znaci sto dolaze s neba, niti je sve sto se desava na zemlji od demona. 2-4. A on odgovarajuci rece im: Uvece govorite: bice vedro; jer je nebo crveno. I ujutru: danas ce biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno. Licemjeri, lice nebesko umijete raspoznavati, a znake vremena ne mozete? Gospod ih prekoreva zbog njihovog lukavog zahteva i naziva ih licemerima govoreci: "Kao sto se pri vazdusnim promenama razlikuje znak oluje od znaka lepog vremena, i kao sto onaj koji vidi znak oluje ne ocekuje lepo vreme, niti onaj koji vidi znak lepog vremena ne ocekuje oluju, tako i vi treba da rasudjujete o Meni, jer je jedno vreme Moga prvog dolaska, a drugo vreme buduceg. Sada su potrebni znaci na zemlji, dok se nebeski znaci cuvaju za ono vreme kada ce ugasnuti sunce i mesec se sakriti i kada ce se nebesa promeniti." Rod zli i preljubotvorni trazi znak, i znak nece mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivsi ih otide. "Zlim rodom" ih naziva zato sto Ga kusaju, a "preljubotvornim" jer su odstupili od Boga i priklonili se djavolu. Iako su trazili znak s neba, On im daje samo znak Jonin: tri dana ce biti u utrobi "kita" smrti, i tada ce vaskrsnuti. Mozda ces reci da je i ovaj znak sa neba, jer se po Njegovoj smrti pomracilo sunce i sva tvar izmenila. Obrati paznju na reci: "Nece vam se dati znaka, osim znaka Jone proroka", Njima su davani znaci, to jest, bivali su radi njih, iako oni nisu verovali. Zato ih ostavlja neizlecene i odlazi. 5-6. I ucenici njegovi polazeci na onu stranu, zaboravise uzeti hljeba. A Isus im rece: Pazite i cuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. Kao sto je kvasac kiseo i ustajao, tako je i ucenje fariseja i sadukeja, s njihovim zastarelim drevnim predanjima, kiseloscu izjedalo duse ljudi. I kao sto je kvasac mesavina vode i brasna, tako je i ucenje farisejsko izmesano od njihovih reci i porocnog zivota. Gospod nije otvoreno rekao ucenicima da se cuvaju ucenja farisejskog, kako bi ih podsetio na cudo sa hlebovima. 7-12. A oni pomisljahu u sebi govoreci: To je sto nismo hljeba uzeli. A Isus razumjevsi rece im: Sta pomisljate u sebi, malovjerni, sto niste hljeba uzeli? Zar jos ne razumijete, niti pamtite pet hljebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste? Ni onih sedam hljebova na cetri hiljade, i koliko kosara nakupiste? Kako ne razumijete da vam ne rekoh za hljebove, nego da se cuvate kvasca farisejskog i sadukejskog? Tada razumjese da ne rece da se cuvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske. Apostoli su mislili da im je to rekao kako bi se cuvali od neciste jevrejske hrane. Zato su pomisljali u sebi govoreci: "To je sto nismo hleba uzeli". Prekoreva ih kao nerazumne i maloverne. Nerazumni su bili jer su vec zaboravili koliko Mu je hlebova trebalo da nahrani toliki broj ljudi, a maloverni zato sto nisu verovali da ne moraju da kupe hleb od Jevreja, jer ga sam Hristos moze umnoziti. To su razumeli tek kada im je tako ostro zapretio. Zato nije uvek dobro govoriti sa krotoscu. Odmah su, dakle, razumeli da "kvasac" oznacava ucenje fariseja. Eto sta biva od blagovremenog prekora. 102

13. A kad dodje Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita ucenike svoje govoreci: Sta o meni govore ljudi ko je Sin Covjeciji? Evandjelista spominje osnivaca grada (Filipa), posto je postojala i druga, Kesarija, Stratonova.[3] Dakle, u onoj prvoj, a ne u drugoj, Hristos pita svoje ucenike. On ih odvodi daleko od Jevreja, kako bi mogli da govore smelo i bez straha. Prvo ih pita za misljenje naroda da bi ucenike uzveo na visi stepen razumevanja, kako ne bi pali u prizemni nacin rasudjivanja mase. Ne pita ih: "Sta o meni govore fariseji", vec "Sta o meni govore ljudi", misleci na prost i bezazlen narod. 14. A oni rekose: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija, ili koji od proroka. Oni koji su Ga nazivali Jovanom, mislili su kao Irod da je Jovan vaskrsao iz mrtvih i dobio dar cudotvorstva. Drugi su Ga nazivali Ilijom zato sto je opominjao narod, a ocekivalo se da se Ilija vrati. Treci su mislili da je Jeremija, zbog njegove prirodne mudrosti koju je stekao bez ucenja, posto je Jeremija jos kao dete bio pozvan na prorocku sluzbu. 15-16. Rece im Isus: A vista velite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i rece: Ti si Hristos, Sin Boga zivoga. Jos jednom Petar revnosno istupa i ispoveda da je Hristos zaista Sin Boga zivoga. Nije rekao: "Ti si Hristos sin Bozji", misleci na bilo kojeg "sina Bozjeg", vec koristi odredjeni clan i kaze: "Sin Bozji", to jest jedan jedini, ne sin po blagodati vec Onaj koji je rodjen iz same sustine Oceve. Bilo je mnogo "hristosa" (pomazanika), to su bili svi starozavetni svestenici i carevi, ali je samo jedan "Hristos". 17. A Isus odgovarajuci rece mu: Blazen si, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv[4] ne otkrise ti to, nego Otac moj koji je na nebesima. Hristos Petra naziva blazenim zato sto je poznao Boga pomocu bozanske blagodati. Saglasujuci se s Petrom, On je pokazao da su misljenja drugih ljudi bila po-gresna. Naziva ga "sinom Joninim" (Var Jona), kao da mu govori: "Kao sto si ti sin Jonin, tako sam i Ja Sin Oca Moga koji je na nebesima i jednosustan sam Njemu." Znanje naziva "otkrovenjem", jer Mu je sam Otac otkrio skrivene i nepoznate tajne. 18. A i ja tebi kazem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidacu Crkvu svoju, i vrata pakla nece je nadvladati. Hristos nagradjuje Petra velikom nagradom i obecava da ce na njemu sazidati Crkvu.[5] Posto Ga je Petar ispovedio kao Sina Bozjega, Gospod mu govori da ce ovo ispovedanje koje je izrekao biti temelj onima koji veruju, tako da ce svaki covek koji zeli da sagradi dom vere postaviti kao temelj ovo ispovedanje. Mozemo da izgradimo hiljade vrlina, ali ako nemamo temelj pravilnog ispovedanja, uludo gradimo. Rekavsi "Crkvu Svoju ", Hristos pokazuje Sebe kao Gospodara svega, jer sve sluzi Bogu. "Vrata pakla" su progonitelji Crkve koji su hriscane slali u smrt. I jeretici su takodje "vrata koja vode u pakao". Crkva je, dakle, pobedila mnoge progonitelje i jeretike. Takodje, svaki od nas koji je postao dom Bozji rredstavlja Crkvu, jer ako smo cvrsto utvrdjeni u ispovedanju Hrista, "vrata paklena", to jest grehovi, nece nas nadvladati. Tako je i David, i sam buduci uzdignut iznad tih vrata, rovorio: "Ti koji me podizes od vrata smrtnih".[6] Od kojih vrata, Davide? Od vrata ubistva i preljube."[7]

103

19. I dacu ti kljuceve od Carstva nebeskoga: i sto svezes na zemlji bice svezano na nebesima; i sto razdrijesis na zemlji bice razdrijeseno na nebesima. Isus govori sa vlascu kao Bog: "Dacu ti..., jer kao sto je Otac tebi dao otkrovenje (to jest objavio ti je da sam Ja Sin Njegov), tako cu ti i Ja dati kljuceve." Pod "kljucevima" razumi vlast kojom mu je dao da svezuje i razresava grehove, to jest da ih oprasta ili kaznjava, jer svi oni, koji su kao Petar udostojeni episkopske blagodati, imaju vlast da oprastaju i svezuju (grehove). Iako je Gospod samo Petru rekao: "Dacu ti", ovu vlast dao je svima apostolima. Kada? Onda kada je rekao: "Kojima oprostite grehe, oprastaju im se."[8] Takodje se i reci "Dacu ti" odnose na buduce vreme, dakle na vreme posle Vaskrsenja. "Nebesa" takodje oznacavaju i vrline, a "kljucevi od Carstva nebeskog" jesu podvizi, jer se Carstvo nebesko podvizima otvara. Nema tih kljuceva kojima se moze zadobiti neka vrlina bez podviga. Ako samo znam sta je dobro, a ne trudim se, imam samo kljuceve znanja, ali ostajem van (Carstva nebeskog). Na "nebesima", to jest u vrlinama, svezuje se onaj koji ne zivi vrlinski, dok onaj koji je revnostan u njihovom sticanju biva razresen. Nemojmo, dakle, ziveti u grehovima, da ne bismo bili svezani njihovim okovima. 20. Tada zaprijeti ucenicima svojim da nikom ne kazuju da je on Hristos. Hristos je zeleo da pre krsta sakrije Svoju slavu, jer da su ljudi pre Njegovog stradanja culi da je On Bog, a potom Ga videli kako strada, sigurno bi se sablaznili. Zato On skriva Sebe od naroda, da bi Ga posle Vaskrsenja poznali bez sablazni, jer ce tada Sveti Duh odagnati svaku sumnju cudesima koja su ucinjena. 21. Od tada poce Isus kazivati ucenicima svojim da njemu valja ici u Jerusalim, i mnogo postradati od starjesina i prvosvestenika i knjizevnika, i ubijen biti, i treci dan da ce ustati. Gospod im predskazuje Svoje stradanje, kako se ne bi dogodilo da ih ono iznenadi i sablazni, pa da pomisle da je On stradao protiv Svoje volje, ne znajuci sta Ga ceka. Posto su u Petrovom ispovedanju culi da je Hristos Sin Bozji, On im otkriva da ce postradati. Ali posle tuznih vesti, najavljuje radost, jer ce trecega dana ustati. 22. I uzevsi ga Petar poce ga odvracati govoreci: Boze sacuvaj, Gospode; to nece biti od tebe! Petar je pravilno ispovedio ono sto mu je bilo otkriveno, ali je pogresio u onome sto mu nije bilo otkriveno, kako bismo i mi naucili da tu veliku istinu nije izgovorio bez nadahnuca Bozjeg. On govori "Boze sacuvaj, to nece biti od Tebe" zato sto nije zeleo da Hristos postrada, niti je poznavao tajnu Vaskrsenja.

23. A on okrenuvsi se rece Petru: Idi od mene satano! Sablazan si mi, jer ne mislis sto je Bozje nego sto je ljudsko. Kada je Petar govorio ispravno, Hristos ga je nazvao blazenim, ali kada se bez razloga uplasio, ne zeleci da Hristos postrada, strogo ga je prekorio rekavsi mu; "Idi od Mene satano." Satana znaci protivnik. Prema tome, reci: "Odlazi od Mene satano" znace: "Nemoj se protiviti, vec sleduj Mojoj volji." Gospod ovako naziva Petra zato sto ni satana nije zeleo da Hristos postrada. On mu, dakle, govori: "Ti razmisljas na ljudski nacin da Meni ne prilici da postradam, ali ne razumes da Bog preko ovoga stradanja ustrojava spasenje svetu, i zato Mi ono zaista i prilici." 104

24. Tada Isus rece ucenicima svojim: Ako hoce ko za mnom ici, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. "Tada" - kada? Onda kada je prekorio Petra. Zeleci da pokaze da je Petar pogresio zato sto Ga je hteo spreciti da postrada, govori: "Ti me sprecavas da postradam, a Ja ti kazem da Moje stradanje ne samo da tebi nece naneti stetu (posto bez njega nema spasenja), vec se i ti ne mozes spasti ukoliko sam ne umres, kao i niko drugi, bilo da je muskarac ili zena, bogatas ili siromah." Gospod kaze: "Ako hoce ko...", da bi pokazao da vrlina dolazi od slobodne volje, a ne od nuznosti. Onaj koji ide za Isusom nije samo onaj koji Ga ispoveda kao Sina Bozjeg vec i onaj koji trpeljivo podnosi sve nevolje i iskusenja. "Neka se odrekne sebe", znaci da je potrebno potpuno odrecenje, to jest da nemamo nista zajednicko s telom, vec da prezremo i same sebe, kao sto postoji obicaj da kazemo: "Odrekao se toga i toga", umesto "Nema prijatelja ni poznanika". Zato ne treba imati nikakve ljubavi prema telu,[9] kako bismo mogli poneti krst, to jest smrt, i to sa revnoscu zatraziti najsramniju smrt, kakva je u starini bila smrt na krstu. Ali, dodaje: "I za Mnom ide, jer se na krstu razapinju mnogi razbojnici i lopovi, ali ipak nisu Moji ucenici. Neka, dakle, ide za Mnom i neka pokaze sve druge vrline." Sebe se odrice i onaj koji je juce ziveo u bludu, a danas zivi celomudreno. Takav je bio i Pavle koji se toliko odrekao sebe da je govorio: "A ne zivim ne vise ja, nego zivi u meni Hristos."[10] Svoj krst uzima onaj koji sebe umrtvi i razapne svetu.[11] 25. Jer ko hoce zivot svoj da sacuva, izgubice ga; a ako ko izgubi zivot svoj meve radi, naci ce ga. Hristos nas podstice na mucenistvo. Onaj koji se odrekne Hrista nalazi, dakle, "svoj zivot" u ovome svetu (to jest izbavlja se od telesne smrti), ali ce posle "izgubiti dusu".[12] Medjutim, onaj koji izgubi zivot Hrista radi i mucenicki postrada za Njega, naci ce svoju dusu u netruleznosti i vecnom zivotu. 26-27. Jer kakva je korist covjeku ako sav svijet zadobije, a dusi svojoj naudi? Ili kakav ce otkup dati covjek za dusu svoju? Jer ce doci Sin Covjeciji u slavi Oca svojega s andjelima svojim, i tada ce uzvratiti svakome po djelima njegovim. "Pretpostavimo", kaze, "da si zadobio celi svet. Kakva ti je korist od toga ako je telo tvoje zdravo, a dusa tesko boluje. To bi bilo isto tako kao kada bi gospodarica kuce nosila pocepane rite, a sluzavke se obukle u prekrasne haljine". Ni u buducem veku covek ne moze da da otkup za svoju dusu. Ovde moze da prinese suze, uzdahe i milostinju, a tamo nista od toga. Tamo nas ceka nepotkupljiv Sudija, koji svakoga sudi po njegovim delima. Ali, On je takodje i strasan, jer ce doci u slavi sa svim svojim andjelima, a ne u smirenju i ponizenju (kao ranije). 28. Zaista vam kazem: Ima nekih medju ovima sto stoje ovdje koji nece okusiti smrt dok ne vide Sina Covjecijega gdje dolazi u Carstvu svome. Rekao je da ce Sin Coveciji doci u Svojoj slavi. Kako oni, dakle, ne bi posumnjali, Hristos im kaze da ce neki od njih, po svojim mocima, videti slavu Njegovog drugog dolaska u Preobrazenju. Istovremeno, pokazuje u kakvoj ce slavi biti oni koji postradaju Njega radi. Kao sto je Njegovo preobrazeno telo zasijalo kao munja, tako ce zasijati i svetitelji u dan Njegovog Drugog dolaska. Ovde misli na Petra, Jakova i Jovana, koje je uzeo sa sobom na goru i pokazao im "Carstvo Svoje", to jest buducu slavu u kojoj ce On doci i zajedno s njim pravednici, blistajuci u svetlosti. Takodje govori da neki od onih koji su ovde nece umreti dok Ga ne vide preobrazenog. Vidis li, dakle, da ce oni koji su cvrsti i nepokolebljivi u dobru, videti Isusa preobrazenog u svetlosti i stalno uzrastati u veri i zapovestima (Bozjim). 105

NAPOMENA:

1. Sveti Zlatoust govori da su fariseji i sadukeji trazili od Isusa da zaustavi sunce kao Isus Navin (Is,Nav. 10:1213) ili da ucini mesec nevidljivim, ili da nizvede munju, ucini neku promenu u vazduhu, ili nesto slicno tome. Ibid.

2. Up. 2 Mojs. 7:12; Jov: 1:16 3. Kesarija Filipova se nalazila severno od Galilejskog jezera u podnozju planine Ermon. Ona se u Novom
Zavetu spominje samo u ovom dogadjaju (v.Mk. 8:27). Druga (Stratonova) Kesarija je bila na oblali Sredozemnog mora i spominje se nekoliko puta u Delima Apostolskim.

4. "Telom i krvlju" Jevreji su figurativno nazivali ljudsku prirodu, coveka. 5. Najveci broj Svetih Otaca smatra da je "kamen" na kome ce Hristos sazidati Crkvu "Petrovo ispovedanje vere
u Sina Bozjeg", dakle njegova vera. Ovo mesto tako tumace Sv. Ilarije, Amvrosije, Avgustin, Zlatoust, Grigorije Nazijanzin, Atanasije i mnogi drugi veliki Oci Istoka i Zapada (Sv. Kiprijan Kartaginski npr. u svom delu "De unitate ecclesiae" otvoreno tvrdi da se "Petrova katedra" nalazi u svakoj pomesnoj Crkvi, a Sv. Grigorije Niski da su preko Petra svim episkopima dati kljucevi Carstva Nebeskog). Prema tome, po drevnom predanju Katolicanske Crkve, Petrovi naslednici su svi pravoverni episkopi koji ispovedaju Hrista kao Sina Bozjeg. Prvenstvo rimskih episkopa u prvim vekovima bila je institucija iskljucivo istorijskog porekla, posto je Rim bio prestonica Carstva i Rimska Crkva najuglednija po broju svojih Mucenika i Ispovednika. Otuda je sa svetootackog, Pravoslavnog stanovista potpuno neodrzivo ucenje o toboznjoj bozanskoj instituciji primata rimskog pape i njegovoj nepogresivosti.

6. Ps. 91:3 7. Ovde se misli na Davidovu preljubu sa Vitsavejom, zenom Urija Hetejina (Davidovog vernog ratnika) i na
ubistvo Urijevo, koje je David organizovao kako bi prikrio svoj greh (up. 2.Sam. 11:2-25)

8. Da je ova vlast data samo Petru onda bi Gospod rekao: "Kojima oprostis grehove, oprastaju im se." Posto je
glagol u mnozini jasno je da je ovaj dar predat svim apostolima, a preko njih i svim nosiocima apostolskog prejemstva.

9. Cilj hriscanskog podviga nije biolosko unistenje tela. Sveti Oci nas uce da moramo biti ubice strasti, a ne ubice
tela. U tom smislu treba razumeti i ove reci, jer se u asketskoj literaturi cesto govori o prezrenju i umrtvljenju tela, a misli se na uzdrzanje od svih suvisnih telesnih potreba i borbu protiv greha koji se telom sprovodi u delo (up. 1.Kor. 6:18).

10. Gal. 2:20 11. Up. Gal. 6:14 12. Ovde vidimo da nije isto izgubiti zivot (Hrista radi) i izgubiti dusu, jer dusu ce naci onaj koji izgubi zivot za
Hrista.

GLAVA SEDAMNAESTA Preobrazenje Hristovo, isceljenje besoumcnoga decaka, moc vere, drugo predskazanje stradanja, smrti i vaskrsenja, porez hramu. 1. I poslije sest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova. 106

Ovo ne protivreci onome sto kaze Luka: "A bi oko osam dana posle ovih reci".[1] Luka, naime, racuna i prvi i poslednji dan od kada su se popeli na goru, dok Matej broji samo one dane koji su prosli u medjuvremenu. Sa Sobom je, dakle, uzeo Petra, zato sto Ga je ovaj silno voleo; Jovana, kao omiljenog ucenika, i Jakova, jer je i on bio revnitelj.[2] Njegova revnost se vidi iz obecanja da ce ispiti casu koju pije Hristos,[3] kao iz Njegovog stradanja, jer ga je Irod pogubio macem da bi ugodio Jevrejima. 1-2. I izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadose bijele kao svjetlost. Izvodi ih na "goru visoku"[4] kako bi nam pokazao da se covek nece udostojiti takvih bozanskih vidjenja, ako se prethodno ne uzvisi (duhom). Na "goru visoku", kaze, "same", jer je Hristos cesto cinio najdivnija cuda u tajnosti, kako narod, videci Ga kao Boga, ne bi pomislio da se On samo prividno ovaplotio. Kada cujes da se preobrazio, ne-moj misliti da je On tada odbacio telo, jer je ono ostalo u svom ranijem obliku, posto se spominju Njegovo lice i haljine. Ali, ono se pokazalo jos sjajnije, jer je bozanstvo projavilo na njemu delic svoje slave, koliko su apostoli bili u stanju da je vide.[5] Zato je Gospod jos i ranije govorio o preobrazenju kao o Carstvu Bozjem, jer je ono razotkrilo neiskazivo velicanstvo Njegove moci i pokazalo da je On istinski Sin Ocev. Preobrazenje je nagovestilo i slavu Njegovog drugog dolaska dzeizrecivim sjajem lica Isusovog. 3. I gle, javise im se Mojsej i Ilija koji s njim govorahu. O cemu su govorili? O "Njegovom ishodu", kaze Luka, to jest o Njegovom krsnom stradanju u Jerusalimu. Zasto su se po javili bas Mojsej i Ilija? Da bi se pokazalo da je Hristos Gospodar Zakona i Proroka, zivih i mrtvih. Ilija je prorok koji je jos ziv,[6] a Mojsej zakonodavac koji je (davno) umro. Ali, to je bilo takodje i zato da bi se videlo da se On ne protivi ni Zakonu ni Bogu, jer Mojsej ne bi govorio s onim koji se protivi njegovim odredbama, niti bi revnitelj Ilija trpeo protivnika Bozjeg. Mojsej i Ilija su se javili, takodje da bi se oslobodili sumnje oni koji su za Isusa govorili da je on Ilija ili jedan od proroka. Kako su ucenici poznali da su to bili Ilija i Mojsej? Sigurno ne sa ikona, jer je u to vreme bilo protivzakonito izobrazavati likove ljudi. Izgleda da su ih prepoznali po njihovim recima. Mojsej je verovatno govorio: "Ti si onaj cije sam stradanje nagovestio zaklavsi jagnje i svrsivsi Pashu";[7] a, Ilija: "Ti si Onaj cije sam Vaskrsenje prednaznacio vaskrsnuvsi sina udovicinog",[8] ili nesto slicno. Pokazujuci im Mojseja i Iliju, Hristos uci svoje ucenike da ih podrazavaju; Mojseja u krotosti i pozrtvovanosti prema narodu, a Iliju u revnosti i nepokolebljivosti, kada je to potrebno, da bi kao ova dvojica bili neustrasivi borci za istinu. 4. A Petar odgovarajuci rece Isusu: Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoces da nacinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji. Petar, koji zbog velike ljubavi nije zeleo da Hristos postrada, govori: "Dobro je da ostanemo ovde i da ne silazimo (sa gore) kako nas ne bi ubili; jer ako neko i dodje ovamo, imamo Mojseja i Iliju pa nam pomognu. Mojsej je ratovao sa Egipcanima, a Ilija je nizveo oganj sa nebesa. Takvi ce oni biti i kada ovamo dodju neprijatelji." Petar je ovo govorio iz velikog straha "ne znajuci, kako kaze Luka, sta govori." On ili je zanemeo pred ovim neobicnim dogadjajem, ili zaista nije znao sta govori jer je hteo da Isus ostane na gori, da ne silazi i ne postrada za nas. U strahu da se ne pokaze drzak, on kaze: "Ako hoces da na-cinimo ovde tri senice?"

107

5. Dok on jos govorase, gle, oblak sjajan zakloni ih, i gle, glas iz oblaka koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slusajte. "Ti Petre zelis rukotvorene senice, ali Mene je Otac ovde okruzio oblakom kao nerukotvorenom senicom, pokazujuci tako da, kao sto se On u starini sam kao Bog pojavio u oblaku, tako isto biva i sa Njegovim Sinom." Ovde je oblak svetao, a ne mracan kao nekada, jer On nije zeleo da ih uplasi, vec da ih pouci. Iz oblaka se zacuo glas da bi se pokazalo da je On od Boga. "Koji je po mojoj volji" znaci Onaj u kome pocivam i koji mi je ugodan. On ih uci: "Njega slusajte, i ako hoce da bude raspet nemojte Mu se protiviti." 6-8. I cuvsi ucenici padose nicice i uplasise se veoma. I pristupivsi Isus dohvati ih se i rece: Ustanite i ne bojte se. A oni, podignuvsi oci svoje nikoga ne vidjese, do Isusa sama. Ucenici su pali nicice, jer nisu bili u stanju da izdrze sjaj oblaka i silinu glasa. Njihove oci su bile otezale od sna (kako kaze Luka).[9] Ovde "snom" naziva zamor od prejake svetlosti vidjenja. Kako ne bi dugo ostali u strahu i zaboravili ono sto su videli, Gospod ih podize i hrabri. Ostaje On sam, kako ti ne bi pomislio da je glas svedocio za Mojseja ili Iliju, vec za Njega, jer je On Sin (Bozji). 9. I kad silazahu sa gore zapovijedi im Isus govoreci: Nikom ne kazujte sto ste vidjeli dok Sin Covjeciji iz mrtvih, ne vaskrsne. U Svom smirenju zapoveda da nikome ne kazuju sto su videli) zbog toga da se oni koji to cuju ne bi sablaznili kada Ga posle vide raspeta na krstu. Oni bi (tada) mogli pomisliti da je On prevarant koji je sva Svoja cudesa prividno ucinio. Dobro nauci da je sozercanje Boga doslo nakon sest dana, za koliko je svet stvoren. Ako, dakle, ne prevazidjes ovaj svet i ne popnes se visoko na goru, neces videti slavna vidjenja: ni "lice Isusovo", koje je Njegovo bozanstvo, niti "odecu" - telo Njegovo. Ali, ako se popnes na "goru visoku" tada ces videti Mojseja i Iliju kako govore sa Hristom, jer Zakon, Proroci i Hristos jedno govore i u svemu se slazu. Kada vidis coveka da jasno tumaci znacenje Pisma, znaj da on jasno gleda i lice samoga Isusa. Ako jos i objasnjava reci Pisma i rasvetljuje njihov smisao, znaj da on gleda i "belu odecu Isusovu", jer su reci odeca mislima. Ali nemoj da kazes kao Petar da nam je "dobro biti ovde", jer uvek treba da napredujemo i ne zadrzavamo se na jednom stepenu vrline i sozercanja, vec da se jos vise penjemo u visinu. 10. I zapitase ga ucenici njegovi govoreci: Zasto, dakle, knjizevnici kazu da Ilija najprije treba da dodje? Obmanjujuci narod, knjizevnici su govorili da On nije Hristos, jer bi u tom slucaju prvo dosao Ilija. Oni nisu znali da Hristos treba da dodje i drugi put. Preteca prvog dolaska bio je Jovan, dok ce drugog biti Ilija, sto uostalom, Hristos objasnjava ucenicima. Poslusaj, dakle. 11-13. A Isus odgovarajuci rece im: Ilija ce zaista doci najprije i urediti sve. Ali kazem vam da je Ilija vec dosao, i ie poznase ga, nego ucinise s njime sto htjedose; tako ce i Sin Covjeciji postradati od njih. Tada razumjese ucenici da im rece za Jovana Krstitelja. Kada kaze: "Ilija ce zaista doci", Hristos pokazuje da on jos nije dosao, ali ce doci kao preteca drugog dolaska, i sve Jevreje koji se pokazu poslu-snim privesce veri u Hrista i tako ih vratiti njihovom otackom nasledju od koga su otpali. Ali, kada Hristos kaze da je "Ilija vec dosao", misli na Jovana Pretecu. Oni "ucinise s njim sto htedose", jer su ga (sami) ubili tako sto su dozvolili Irodu da ga pogubi, iako su to mogli spreciti. Od tada su ucenici postali ostroumniji i razumeli su da on

108

Jovana zove "Ilijom", jer je Jovan bio Preteca prvog dolaska, bas kao sto ce Ilija biti preteca drugog. 14-15. I kada dodjose narodu, pristupi mu covjek i pade na koljena pred njim govoreci: Gospode, pomiluj sina mojega; jer je mjesecar i muci se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, mnogo puta u vodu. Izgleda da je ovaj covek bio potpuno bez vere, cim mu Hristos govori: "O rode neverni." To se vidi i iz toga sto on okrivljuje (Isusove) ucenike. Uzrok bolesti (njegovog sina) nije bio mesec, vec demon koji je napadao bolesnika kada bi video da je mesec pun, kako bi ljudi pohulili na tvorevinu Bozju kao uzrok zla. Jos znaj, da se svaki bezuman covek menja poput meseca, kako je napisano;[10] cas se pokazuje velikim u vrlini, a cas pada i postaje nistavan. On je kao mesecar koji se baca u "oganj" gneva i pozude, a potom u "vodu" - valove briga ovoga sveta, u kojima obitava Levijatan[11] - djavo, koji caruje u vodama. Zar nisu brige bogatasa kao uzburkani valovi? 16-18. I dovedoh ga ucenicima tvojim i ne mogose ga iscijeliti. A Isus odgovarajuci rece: O rode nevjerni i cokvareni! Dokle cu biti s vama? Dokle cu vas trpjeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i demon izidje iz njega; i ozdravi momce od onoga casa. Vidis li kako ovaj covek prebacuje greh svoga neverja na ucenike koji nisu mogli isceliti njegovo dete. Zato ga Gospod posramljuje, jer je okrivio Njegove ucenike, te mu govori: "O rode neverni", sto znaci: "Uzrok neuspeha nije toliko u slabosti apostola, koliko u tvom neverju,[12] jer je ono buduci veliko, prevagnulo nad jednakom merom njihove sile." Ukoravajuci ovoga coveka, Gospod ukorava i sve one koji su stajali unaokolo, govoreci im: "Dokle cu biti s vama." Hristos time pokazuje da zeli da postrada na krstu i da ode od njih. On kao da govori: ,Dokle cu ziveti s vama podrugljivim i nevernim". "I zapreti mu Isus" - kome? Mesecaru.[13] Iz ovoga se, dakle, vidi da je i on bio neveran i da je svojim neverjem dao mesta demonu da udje u njega. 19-21. Tada pristupise ucenici Isusu i nasamo mu rekose: Zasto ga mi ne mogosmo izagnati? A Isus im rece: Za nevjerovanje vase. Jer zaista vam kazem: Ako imate vjere koliko zrno gorusicno, reci cete gori ovoj: predji odavde tamo, i preci ce, i nista vam nece biti nemoguce. A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom. Apostoli su se uplasili da mozda nisu izgubili blagodatnu silu koja im je bila data protiv demona, pa su zato uznemireni nasamo pitali Isusa (zasto nisu mogli izagnati demona). Gospod ih ukorava kao jos nesavrsene u veri, odgovarajuci im: "Za neverovanje vase, jer da ste imali jaku i cvrstu veru ucinili biste velike stvari bez obzira koliko male one izgledale." Nigde nije zapisano da su apostoli premestali gore. Oni su ih mozda i premestali, ali o tome nigde ne pise, jer nije sve zapisano. Po drugom tumacenju, oni ih nisu premestali jer za to nije bilo prilike, ali su, umesto toga, cinili veca cudesa. Obrati paznju kako Gospod govori: "Reci cete gori ovoj: predji odavde tamo...", dakle: "Kada joj kazete, tada ce i preci". Prema tome, apostoli nikada nisu rekli nekoj gori da se premesti, jer za to nije bilo prilike niti potrebe, pa stoga i nisu premestali gore. Ali, da su to rekli, one bi se sigurno premestile. "Ovaj se rod", demona, "ne izgoni osim molitvom i postom".[14] Dakle, pogotovo oni koji su u vlasti demona, ali i oni kojicnameravaju da ih iscele, moraju prvo da poste, a tek onda da se pomole, jer molitva ne dolazi od sitosti i pijanstva, vec od posta. Razumi da je jaka vera kao zrno gorusicno. Ona izgleda nistavna zbog "ludosti propovedi", [15]ali ako naidje na dobru zemlju razraste se u veliko drvo na kome ce se nastaniti "ptice nebeske", to jest, misli koje uzlecu ka visini. Dakle, svaki covek koji ima jaku veru moze reci "ovoj gori", to jest, (u ovom slucaju) demonu: "Idi odavde" i on ce otici. Ovde Hristos misli na demona koga je isterao. 109

22-23. A kad su hodili po Galileji, rece im Isus: Sin Covjeciji bice predan u ruke ljudske; I ubice ga, i treci dan ustace. I veoma se ozalostise. Gospod opet govori o Svom stradanju kako ne bi pomislili da strada protiv Svoje volje. Na taj nacin je pripremao svoje ucenike, da se oni neocekivano ne bi smutili kada ono dodje. Ipak, onome sto je tuzno dodaje i radosno, i obecava im da ce vaskrsnuti (u treci dan). 24. A kad dodjose u Kapernaum, pristupise Petru oni sto kupe didrahme, i rekose: Zar ucitelj vas ne daje didrahme? Petar rece: Daje. Bog je zeleo da na mesto prvorodjenih sinova jevrejskih posveti Sebi pleme Levijevo. Ono je brojilo samo dvadeset dve hiljade ljudi, dok je prvorodjenih sinova od svih dvanaest plemena bilo dvadeset dve hiljade dvesta sedamdeset i tri.[16] Zato je Bog odredio da se svestenicima daju dve drahme za svakoga od prvorodjenih sinova jevrejskih koji prelazi broj plemena Levija. Od tada se ustalio obicaj da se za svakoga prvorodjenog sina plati porez od dve drahme, koje su vredile pet sikala ili dve stotine ovola.[17] Posto je Gospod bio prvenac, takodje je placao porez svestenicima. Osecajuci sram pred Hristom zbog Njegovih cuda, poreznici se nisu obratili Njemu, vec Petru. Mozda su to ucinili u lukavstvu govoreci: "Da li vas ucitelj, koji se protivi Zakonu, pristaje da plati didrahmu?" 25-26 I kad udje u kucu, pretece ga Isus govoreci: Sta mislis, Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tudjih? Rece mu Petar: Od tudjih. Rece mu Isus: Znaci, sinovi su oslobodjeni. Kao Bog, Hristos je znao sta su oni govorili Petru, iako ih nije cuo. Zato ga je pretekao govoreci mu: "Ako zemaljski carevi ne uzimaju porez od svojih sinova vec od tudjih, kako ce nebeski Car primiti didrahmu od Mene, Sina Svojega?" Ovaj se porez placao, kao sto je gore receno, svestenicima i prilagan je Hramu. "Ako su sinovi zemaljski oslobodjeni i nista ne pla-caju, koliko tek onda Ja imam razloga da ne platim porez?" 27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu i koju ribu prvu uhvatis, uzmi je; i kad joj otvoris usta naci ces statir; uzmi ga te im podaj za mene i za sebe. "Plati im porez", govori Isus, "kako se ne bi sablaznili pomislivsi da se gordimo i preziremo Zakon, iako im ne dajem kao duznik, vec snishodeci njihovoj slabosti." Naucimo se na ovome primeru da nikoga ne sablaznjavamo zbog onoga sto nam ne nanosi stetu. Ali tamo, gde imamo (duhovne) stete od nekoga delanja, ne treba da se brinemo zbog onih koji se bez razloga sabla-znjavaju. Da bi pokazao, dakle, da je On Bog i da ima vlast nad morem, poslao je Petra da uzme statir iz ribe. Istovremeno, mozemo da se naucimo i skrivenom znacenju ovog dogadjaja, jer je nasa priroda kao riba koja je pogruzena u dubini neverja. Nju je ulovila apostolska rec i u nasim ustima nasao se "statir" - reci Gospodnje i ispovedanje Hrista. Naime, onaj koji ispoveda Hrista u svojim ustima ima statir, koji vredi dve didrahme. Kako Hristos ima dve prirode, buduci istovremeno Bog i covek, tako je isto "statir" - Hristos predan (na smrt) za dva roda: jevrejski i neznabozacki; za pravednike i gresnike. Ako vidis nekog srebroljupca koji u svojim ustima nema nista osim zlata i srebra, znaj da je taj covek kao riba koja pliva u moru zivota, i ako se moze naci neki ucitelj poput Petra, on ce uloviti ovu "ribu" i uzeti iz njenih usta zlato i srebro. Neki kazu da je "statir" dragoceni kamen koji se moze naci u Siriji, a drugi, da je rec o cetvrtini zlatnika.
NAPOMENA:

110

1. Lk. 9:28 2. "Zasto Hristos nije uzeo i izveo na goru svojih dvanaest ucenika, vec samo Petra, Jovana i Jakova? Zato sto
Juda nije bio dostojan da izdajnickim ocima sozercava slavu Gospodnju. Ali, neki ce kazati: "Kada je tako, zasto onda nije dole ostavio samog Judu, a jedanaestoricu poveo sa Sobom?" Mi, ipak, nismo razumniji i mudriji od Gospoda Hrista. Da se, naime, desilo da je Judu samoga ostavio dole, a ostale ucenike poveo sa Sobom na goru, neko bi mozda mogao da kaze da je zbog toga Juda izdao Gospoda i prodao Ga Jevrejima. Kako mi nesto tako ne bismo mogli da kazemo, Gospod, ne zeleci da nam dade povod za takav zakljucak, ostavlja sa ostalom osmoricom apostola i Judu, da bi, na taj nacin, trojica ucenika spoznavsi vidjenjem bila proslavljena, a druga devetorica poverovavsi cuvenjem bili nazvani blazenim, jer za njih Gospod kaze: "Blazeni koji ne videse, a poverovase." (Jn. 20, 29) Osim toga, sa Sobom je uzeo samo trojicu: Petra, Jakova i Jovana, da bi se ispunilo ono sto je bilo receno: ,Da na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka rec:" (Mt. 18.16) Trojica svedoka su: Petar, Jakov i Jovan, a dvojica: Mojsej i Ilija na kojima pociva stub Zakona. Ovo ne protivreci..." Ex collatione codd. Venet. S. Marci

3. Mt. 20:22 4. Dok neki od starih tumaca (Zlatoust, Ilarije, Zigaben i drugi) uopste ne pominju o kojoj se gori radi, Origen i
Kirilo Jerusalimski (iz 5.veka) tvrde da se rade o gori Tavoru, uzvisenju koje dominira severoistocnim delom Ezralonske doline, desetak kilometra od Nazareta u Galileji. U 6. i 7. veku vec je postalo opsteprihvaceno da je rec o ovoj gori.

5. Po ucenju Sv. Grigorija Palame iz 14. veka, apostoli su videli "netvarnu svetlost". Posto covek ne moze videti
bozansku sustinu, Bog mu se saopstava putem netvarnih bozanskih energija. Ucenje o netvarnim bozanskim energijama i netvarnoj svetlosti jedan su od osnovnih temelja pravoslavne vere i ucenja o obozenju coveka. Pobedivsi racionalisticko umovanje jeretika Varlaama, Pravoslavna Crkva je na cuvenim "palamitskim saborima" u 14. veku potvrdila i dogmatski objasnila vekovno uverenje da je Bog neposredno dostupan coveku i da se Bog moze "videti Onakav kakav On jeste." (1 Jov. 3, 2)

6. Prorok Ilija nije umro prirodnom smrcu, vec je uznesen na nebo u vatrenim kolima. (up. 4. Car. 2:11) 7. Vidi fusnotu za Mt. 26:1 8. 3.Car. 17:17-24 9. Lk. 9:32 10. Sirah 27:1 11. Morsko cudoviste koje je predstavljeno kao surovi neprijatelj koga je pobedio Bog (Jov 3, 8). Neki tumaci vide
Levijatana kao simvol surovih neprijatelja Bozjeg naroda: npr. Egipat (Ps. 74, 13-14) i asirsko-vavilonsko Carstvo (Is. 27,1). Levijatan je i simvol djavola koji se krije u vodi i koga je Gospod savladao krstenjem u Jordanu osvetivsi sustastvo voda. "Tada ce Gospod pokarati Levijatana... krivuljastu zmiju i ubice zmaja koji je u moru", (Is. 27,1).

12. Sveti Jeronim Ilarije, Zlatoust i drugi stariji Pravoslavni tumaci zajedno sa Blazenim Teofilaktom smatraju da
su Hristove reci prekora upucene ocu bolesnog deteta, dok noviji tumaci na Zapadu misle da se one odnose na Apostole koji nisu bili u stanju da iscele dete.

13. Gospod je ipak zapretio demonu sto se jasno vidi iz paralelnih mesta u druga dva Evandjelja (up. Mk. 9:25;
Lk. 9:42).

14. Nema molitve bez posta, ni pravoga posta bez molitve. Sveti Oci nas uce da su ove dve vrline uzajamno
neodvojive. Kao sto na zemlji koja prethodno nije oplevljena i uzorana podvigom delatne vrline ne moze iznici posejano seme molitve, tako je i "obradjeno tlo", delatna vrlina odlicna podloga za svaku vrstu korova gordosti, ako se na vreme ne zaseje duhovnim semenom molitve.

111

15. 1.Kor. 1:21 16. 4.Mojs. 3:43-50 17. Kao sto se vidi iz 2.Dn. 24:6; 4.car. 12:12; Neem. 10:33, bilo je ustanovljeno da svi jevrejski muskarci koji su
napunili dvadeset godina starosti placaju svake godine dve aticke drahme za potrebe Hrama i bogosluzenja. Ovaj porez su placali cak i Jevreji u dijaspori.

GLAVA OSAMNAESTA 112

Najveci u Carstvu Nebeskom, o sablazni, prica o izgubljenoj ovci, crkveni nacin ispravljanja bliznjeg, moc apostolske vlasti, o zajednickoj molitvi i prastanju, prica o nemilosrdnom slugi 1. U onaj cas pristupise ucenici Isusu govoreci: Ko je, dakle, najveci u Carstvu nebeskome? Kada su apostoli videli da je Hristos ukazao cast Petru (time sto mu je zapove-dio da poda statir za Njega i za sebe), podlegli su ljudskoj slabosti, te podstaknuti zaviscu, pritvorno prilaze Gospodu i pitaju ko je najveci (u Carstvu nebeskom). 2-4. I dozva Isus dijete, i postavi ga medju njih, i rece: Zaista vam kazem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, necete uci u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveci u Carstvu nebeskom. Videci Svoje ucenike savladane strascu slavoljublja, Gospod ih umiruje, ukazujuci im na put smirenoumlja preko jednog bezazlenog deteta.[1] Moramo da budemo kao deca po smirenju duha, a ne detinjasti umom;[2] dakle, nezlobivi, a ne nerazumni. Kaze im: "Ako se ne obratite", da bi im pokazao da su s puta smirenoumlja otisli u slavoljublje. "Zato je potrebno da se opet vratite smirenoumlju od koga ste se udaljili." 5-6. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenicki o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. "Ne treba", kaze, "samo vi da budete smireni, vec ako Mene radi budete postovali one koji su smireni, primicete svoju platu, jer Mene primate kada primate 'decu', to jest one koji su smireni."[3] Nasuprot tome, kaze: ,A koji sablazni jednoga od ovih malih", dakle uvredi one koji se cine malim i smiravaju se iako su veliki, "bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenicki o vrat njegov". Ovu telesnu kaznu pominje kako bi pokazao da ljude koji vredjaju i sablaznjavaju smirene Hrista radi, ocekuje velika kazna. I ti, dobro znaj, da ce biti kaznjen ne samo covek koji sablazni onoga ko je zaista "mali", dakle slab, vec i onaj koji ne ucini sve kako bi poneo teret njegove slabosti, jer se "veliki" ne sablaznjava tako lako kao "mali". 7. Tesko svijetu od sablazni; jer potrebno je da dodju sablazni, ali tesko covjeku onom kroz koga dolazi sablazan. Gospod, kao covekoljubiv, oplakuje svet, jer ce ga zadesiti nskusenja i sablazni. Ali, ako neko kaze: "Zasto plakati kada je potrebno pomoci i pruziti ruku", mi odgovaramo da i placem[4] mozemo pomoci drugima.Cesto je, naime, dobro da placem pomognemo onima kojima ne mozemo pomoci utehom i savetom, ne bi li se nekako priveli razumu i osvestili. Ali, ako je "potrebno da dodju sablazni", kako ih mozemo izbeci? One moraju da dodju, ali mi nismo duzni da postradamo od njih, jer im se mozemo suprotstaviti.[5] Pod "sablaznima" razumi ljude koji nas sprecavaju u cinjenju dobra, a pod "svetom" one koji su prizemni, koji se vuku po zemlji, i koje na putu dobra lako zaustavlja svaka prepreka. 8-9. Ako li te ruka tvoja ili noga sablaznjava, odsijeci je i baci od sebe; bolje ti je uci u zivot hromu ili kljastu nego li da imas dvije ruke ili dvije noge, a da te bace u oganj vjecni. I ako te oko tvoje sablaznjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je s jednim okom u zivot uci nego da imas dva oka, a da te bace u pakao ognjeni. 113

Pod "rukom", "nogom" i "okom" razumi prijatelje koji su kao udovi naseg tela. Dakle, ako se ovi nasi bliski prijatelji pokazu kao stetni za nasu dusu, potrebno je da ih prezremo kao satrulele udove i odsecemo od sebe, kako ne bi stetili drugima. Iz ovoga je jasno da ako vec treba da dodju sablazni, dakle oni od kojih trpimo stetu, ne moramo i da postradamo od njih. Ali, ako ucinimo ono sto je Gospod rekao i odsecemo od sebe one koji nam pricinjavaju stetu, makar oni bili i nasi prijatelji, necemo nista izgubiti. 10-11. Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kazem da andjeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. Jer Sin Covjeciji dodje da spase izgubljeno. Zapoveda im da ne prezru one koji sebe smatraju "malim", dakle smirene duhom, jer su oni veliki pred Bogom. Njih Bog, kaze, toliko voli da im je dao andjele cuvare koji ne dopustaju demonima da ih povrede. Svaki vernik i, stavise, svaki (krsteni) covek ima svoga andjela cuvara. Medjutim, andjeli "malih" i smirenih u Hristu toliko su bliski Bogu da uvek stoje pred Njim i gledaju Njegovo lice. Iz ovoga se vidi da iako svi imamo andjele, andjeli gresnika kao da se stide zbog njihovog maloverja i nemaju smelosti da gledaju lice Bozje i da se mole za njih, dok andjeli smirenih sa smeloscu gledaju lice Bozje. "Ali, sta ja to govorim da takvi imaju andjele", kaze Gospod, "kada sam Ja dosao da bih spasao ono sto je izgubljeno i da one koje ljudi smatraju nistavnim ucinim svojim najblizim." 12-14. Sta vam se cini? Kad ima jedan covjek sto ovaca pa zaluta jedna od njiz, ne ostavi li devedeset i devet u planini, i ide te trazi onu zalutalu? I ako se dogodi da je nadje, zaista vam kazem da se njoj raduje vise nego onim devedeset i devet sto nisu zalutale. Tako nije volja Oca vasega nebeskoga da propadne jedan od ovih malih. Ko je taj covek koji je imao stotinu ovaca? Hristos, jer je citava slovesna tvorevina, andjeli i ljudi, stado od stotinu ovaca ciji je pastir Hristos. On nije ni ovca ni stvorenje, vec Sin Bozji. On je, dakle, ostavio devedeset devet (ovaca) na nebu (to jest, andjele) i, uzevsi oblicije sluge, dosao da potrazi jednu ovcu - (palu) ljudsku prirodu, i (kada je nadje) raduje joj se vise nego li postojanosti andjela. Sve u svemu, ovo pokazuje koliko se Bog trudi oko obracenja gresnika i vise se raduje njihovom obracenju, nego li onima koji su cvrsti i postojani u vrlini. 15-17. Ako li ti zgrijesi brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te poslusa, dobio si brata svojega. Ako li te ne poslusa, uzmi sa sobom jos jednoga ili dvojicu da t ustima dva ili tri svjedoka ostane svaka rijec. Ako li njih ne poslusa, kazi Crkvi; a ako li ne poslusa ni Crkvu, neka hi bude kao neznabozac i carinik. Ostro ukorivsi one koji sablaznjavaju svoju bracu, sada ispravlja i one koji su sablaznjeni. Kako ti, buduci sablaznjen, ne bi potpuno pao u zabludu misleci da se reci "Tesko onima..." odnose samo na one od kojih dolazi sablazan, Gospod govori: "Zelim da ti koji si sablaznjen, to jest povredjen, pokaras one koji ti cine nepravdu i nanose stetu, ako su oni hriscani".[6] Pazi sta kaze (na drugom mestu): "Ako li ti zgresi brat tvoj...", to jest hriscanin. Medjutim, ako ti sagresi nevernik, onda mu daj cak i ono sto je tvoje. Ali, ako ti je brat, pokaraj ga. Nije rekao "ponizi ga", vec "pokaraj ga".[7] "Ako te poslusa" znaci ako dodje k sebi i prizna svoju pogresku. Gospod zeli da gresnika prvo nasamo pokaramo, kako ne bi postao jos bestidniji (u grehu) ako to ucinimo pred drugima. Ali, ako se on ne zastidi ni kada ga pokaramo i pred dva ili vise svedoka, tada iznesi njegov greh pred crkvene staresine. Posto nije poslusao dvojicu ili trojicu, jer Zakon kaze da iza svake reci stoje dva ili tri svedoka,[8] neka ga urazumi Crkva. "Ako li ne poslusa ni Crkvu", neka bude iskljucen iz Crkve kako ne bi prenosio svoje zlo na druge. Takvu bracu Gospod uporedjuje s carinicima, jer su 114

carinici smatrani necistim ljudima. Za onoga kome je ucinjena nepravda dovoljna je uteha da se njegov uvredilac nazove "carinikom" ili "neznaboscem", to jest gresnikom i ne-vernikom. Da li je to jedina kazna za one koji drugima nanose nepravdu? Nije, zato poslusaj sta dalje kaze: 18. Zaista vam kazem: Sto god svezete na zemlji bice svezano na nebu, i sto god razdrijesite na zemlji bice razdrijeseno na nebu. "Ako ti", kaze, "kome je ucinjena nepravda, smatras onoga koji ti nanosi zlo za carinika i neznabosca, on ce takav biti i na nebu. Ako ga 'razresis', to jest, ako mu oprostis, bice mu oprosteno i na nebu." Dakle, nije samo razreseno ono sto svestenici razresuju, vec ce i sve ono sto mi, kojima je nanesena nepravda, svezemo ili razresimo (na zemlji) biti svezano ili razreseno (na nebu). 19-20. Opet vam zaista kazem: Ako se dva od vas sloze na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, dace im Otac moj koji je na nebesima. Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime moje, ondje sam i ja medju njima. Ovim recima nas Gospod zajedno sabira u ljubavi. Posto nam je (prethodno) zabranio da sablaznjavamo jedni druge i zapovedio da ne vredjamo bliznje, ali i da ne primamo uvrede k srcu, sada govori o medjusobnoj slozi. Sloznim se nazivaju ne oni koji se sloze u zlu, vec u dobru. Pogledaj sta kaze: "Ako se dva od vas sloze...", dakle, vas koji ste verni i vrlinski ljudi, jer su se slozili Ana i Kajafa, ali u onome sto je dostojno osude. Eto zasto se cesto molimo, a ne dobijamo jer nismo medjusobno slozni. Gospod ne kaze: ,Ja cu biti medju njima", jer On nece biti tamo u neko buduce vreme ili toboze kasni, vec kaze: "Onde sam i Ja medju vama", sto znaci da je tamo u isti cas prisutan. Razumi takodje da kada se sloze telo i duh, i telo ne zeli ono sto je protivno duhu, tada je Gospod medju njima. Ovo se isto tako odnosi i na tri dusevne sile: umnu, strasnu i voljnu. I Stari i Novi Zavet se slazu i medju njima se nalazi Hristos, buduci da ga oba slozno propovedaju. 21-22. Tada mu pristupi Petar i rece: Gospode, koliko puta ako mi zgrijesi brat moj da mu oprostim? Do sedam li puta? Rece mu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam-deset puta sedam. Petar, dakle, pita: "Koliko puta da oprostim bratu svome ako mi zgresi, a potom se pokaje, te dodje i zatrazi mi oprostaj".[9] Jos kaze: "Ako mi zgresi", jer ako sagresi Bogu, ja kao obican covek ne mogu mu oprostiti, vec jedino svestenik koji ima tu vlast datu mu od Boga. Ali, ako sagresi meni, onda cu mu ja i oprostiti i bice mu oprosteno iako nisam svestenik, vec obican covek. Gospod kaze: "Do sedamdeset puta sedam",[10] ne zeleci da ogranici broj oprostaja, jer bi bilo besmisleno da covek sedi i broji slucajeve dok ih ne bude cetiri stotine devedeset (koliko iznosi sedamdeset puta sedam). Dakle, ovde zeli da kaze "bezbroj puta", kao da govori: "Koliko god puta da ti zgresi brat i pokaje se, oprosti mu." Takodje nas uci kroz sledecu pricu kako treba da budemo milostivi. 23. Zato je Carstvo nebesko slicno covjeku caru, koji zahtje da se proracuna sa slugama svojim. Cilj ove price jeste da nas nauci da oprastamo svojoj braci s kojima zajedno sluzimo (Bogu) i koja su sagresila prema nama, posebno ako oni dodju i padnu pred nama trazeci oprostaj. Da bi se, medjutim, ova prica detaljno protumacila, potrebno je imati um Hristov. Ipak, pokusacemo. "Carstvo" je Logos Bozji, ali to nije necije malo zemaljsko carstvo, vec nebesko. Logos je slican "coveku caru" jer se ovaplotio nas radi, pojavivsi se u oblicju coveka, pa se proracunava sa svojim slugama kao dobri sudija. On ne kaznjava bez suda, jer bi to bilo surovo.

115

24-25. I kad se poce racunati, dovedose mu jednoga duznika od deset hiljada talanata. I buduci da on nemase cime vratiti, zapovijedi gospodar njegov da prodadu njega i zenu njegovu i djecu i sve sto imase, i da se naplati. Mi smo oni koji su duzni deset hiljada talanata,[11] jer svaki dan primamo dobrocinstva Bozja, a nicim dobrim Mu ne uzvracamo. Onaj koji je duzan deset hiljada talanata jeste takodje i covek kome je Bog poverio vlast nad narodom i mnogim ljudima (od kojih je svaki covek jedan talanat, po reci: "Veliko je delo covek"), a koji datu mu vlast potom ne koristi pametno. Prodaja duznika zajedno sa njegovom zenom i decom oznacava otudjenje od Boga, jer onaj koji je prodat postaje sluga drugog gospodara. Zar "zena" nije i telo koje je udruzeno s dusom, a "deca" zla dela koja su pocinila dusa i telo? Gospodar zapoveda da se telo preda Satani na mucenje, to jest, da se preda bolesti ili demonskom mucenju, dok se "deca", to jest, ucinjena zla dela, predaju na istjazanje, slicno kao sto Gospod osusi ruku koja je ukrala ili je ucini nepokretnom delovanjem demona. Vidis li kako su "zena", dakle telo, i "deca" koja su zla dela, predani mucenju kako bi se duh spasao, tako da takav covek vise ne moze da krade. 26-27. No sluga taj pade i klanjase mu se govoreci: Gospodaru, pricekaj me, i sve cu ti vratiti. A gospodar se sazali na onoga slugu, i pusti ga i dug mu oprosti. Vidis li silu poka-janja i Bozjeg covekoljublja. Sluga je, dakle, u pokajanju pao nicice pred gospodarem i prestao sa zlodelima, jer onaj koji je uporan u zlu nije dostojan oprostaja. Bog je u Svom coveko-ljublju slugi potpuno oprostio dug, iako on uopste nije trazio potpuni oprostaj, vec samo produzenje roka. Znaj, dakle, da nam Bog daje i vise nego sto trazimo, jer je toliko Njegovo covekoljublje da cak i ono sto nam izgleda surovo, mislim na zapovest da se sluga proda, Bog nije izgovorio u nemilosrdju, vec u nameri da zaplasi slugu i podstakne ga da Mu se obrati u molitvenom vapaju. 28-30. A kad izidje sluga taj, nadje jednoga od svojih drugara koji mu bijase duzan sto dinara, i uhvati ga, i stade daviti govoreci: Daj mi sto si duzan! Pade drugar njegov pred noge njegove i moljase ga govoreci: Pricekaj me i sve cu ti vratiti. A on ne htjede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne vrati dug. Onaj kome je malopre oprosten dug, izlazi na slobodu i vec davi svoga drugara. Covek koji je tako nemilostiv i neosetljiv ne prebiva u Bogu, vec je odstupio od Boga i otudjio se od Njega. Tolika je bila necovecnost slugina da, iako mu je oprosten tako veliki dug (od deset hiljada talanata), on nije bio spreman da svome drugaru oprosti i najmanji dug (od sto di-nara), pa cak ni da mu produzi rok i pored toga sto je njegov drugar govorio ono isto sto i on, podsecajuci ga tako na reci koje su i njega samoga spasile: "Pricekaj me i sve cu ti vratiti." 31. Vidjevsi pak drugari njegovi taj dogadjaj, ozalostise se veoma, i otisavsi objasnise gospodaru svojemu sve sto se dogodilo. "Drugari njegovi" su andjeli koji se ovde javljaju kao mrzitelji zla i ljubitelji dobra. Oni ovo ne govore Gospodu zato sto to On nije znao, vec kako bi ti naucio da se andjeli brinu o nama i da negoduju zbog nase necovecnosti. 32-34. Tada ga pozva gospodar njegov, i rece mu: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svoga drugara, kao i ja na te sto se smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muciteljima dok ne vrati sve sto mu je dugovao. Gospodar u svome covekoljublju sudi slugu kako bi pokazao da oprostaj biva povucen ne zbog njega samog vec zbog okrutnosti i neblagodarnosti njegove. Kojim ga muciteljima predaje? 116

Verovatno kaznenim silama (tame) na vecno mucenje. "Dok ne vrati sve sto mu je dugovao", znaci da ce se muciti sve do tada dok ne isplati sav svoj dug. Ali, posto on nikada nece moci da vrati ono sto je duzan, to jest, duznu i zasluzenu kaznu, vecno ce biti mucen (u paklu). 35. Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih sagrjesenja njihova. Nije rekao "Otac vas", nego "Otac moj", jer su takvi ljudi nedostojni da imaju Boga za Oca. Zeli da od srca oprostimo bliznjima, a ne samo recima. Pomisli samo, koliko je zlopamcenje zlo kad je ono odvratilo i Bozji dar. Iako se Bog ne kaje zbog svojih darova, oni ipak mogu biti povuceni.
NAPOMENA:

1. Od starina se prenosi predanje da je ovo dete biio Ignjatije Bognosac, koji je kasnije kao episkop Sirije
mucenicki postradao u Rimu.

2. Up. 1.Kor. 14:20 3. Ugledajuci se na Bogocoveka Hrista, po Zigabenu, ljudi evandjelske vere idu putem dobrovoljnog vrlinskog
smirenoumlja, putem bogocovecanske smirenosti: oni podviznistvom sticu ono sto deca imaju po svojoj prirodnoj bezazlenosti.

4. Ovde je rec o posebnoj vrsti asketskog podviga, u kome podviznik svestan svoje vlastite nemoci i covekovog
pada uznosi molitvu i vapaj Gospodu.

5. Evtimije Zigaben kaze: "Potrebno je da dolaze sablazni zbog postojanja demona, ali ljudi predani vrlinama
nisu prisiljeni neophodnoscu da prave sablazni, zato sto je ljudima svojstvena slobodna volja. Od nas ne zavisi da li ce se sablazni javiti, ali u potpunosti zavisi da li cemo ih prihvatiti." (Ibid).

6. Rec "pokaraj", po recima Zlatousta, znaci ovde: "podseti ga na greh i ispricaj mu sve sto si pretrpeo od njega.
Uradis li to kako treba, obavio si dve stvari: izvrsio si svoju duznost i privoleo uvredioca na pomirenje." (Ibid; Homil. 60, 1; c. 584).

7. "I lekar", kaze Sv. Zlatoust, "videci da bolest ne prestaje, ne ostavlja bolesnika i ne gnevi se na njega, vec jos
vise ulaze truda. To isto i Spasitelj zapoveda da ovde cinimo," (Ibid.Homil. 60,1; s. 585). Sveti Oci su smatrali covekomrznjom i otpadnistvom od bozanske ljubavi kada neko iz toboznje ljubavi ostavlja brata neispravljenog u grehu. Medjutim, pravo da izvade "trun iz oka brata svojega" imaju samo oni koji su vec "izvadili brvno iz svoga oka", dakle, oni koji su pobedivsi svoje strasti u stanju da s ljubavlju prekore bliznjeg, a da mu tim prekorom ne nanesu jos vecu stetu. Zato se prisetimo nezaboravnih reci Sv. Grigorija Bogoslova: "Prvo treba sebe ocistiti, pa zatim ociscavati (druge); sebe umudriti, pa tako umudrivati; sam postati svetlost, pa prosvecivati; pribliziti se Bogu, pa (tek onda) druge privoditi; osvetiti sebe, pa osvecivati."

8. 5 Mojs. 17:6; 2 Kor. 13:1 9. Petar Ga ovo pita zato sto su Jevreji imali u svom predanju propise koliko se puta mogla oprostiti uvreda. Tako
u talmudu nalazimo sledece pravilo: "Coveku koji sagresi protiv tebe, prvi put oprosti, drugi put oprosti, treci put oprosti, ali cetvrti put ne oprosti." (Vavil. Joma, lib. LXXXVI, 2), up. Am. 1:3).

10. Tertulijan i Jeronim ovaj broj dovode u vezu sa recima u 1.Mojs. 4:24 gde Lameh govori: "Kad ce se Kajin
osvetiti sedam puta, Lameh ce sedamdeset i sedam puta."

11. Talant je kod Jevreja bila mera za tezinu. Talant srebra je vredeo 45 kilograma srebra, a talant zlata 91
kilogram zlata. Dakle, rec je o izuzetno velikoj i neisplativoj vrednosti duga.

117

GLAVA DEVETNAESTA O braku, razvodu i bezbracnom zivotu, Isus blagosilja decu, o bogatom mladicu, o nagradi Apostolima za predanost Hristu 1-2. I kad svrsi Isus rijeci ove, otide iz Galileje, i dodje u krajeve Judejske preko Jordana.[1] I za njim idjase narod mnogi i iscijeli ih ondje. Opet ide u Judeju kako neverujuci medju ziteljima Judeje, ne bi imali izgovora da kazu kako kod njih nije dolazio tako cesto kao kod Galilejaca. Posle poucenja i besede, slede cudesa. Tako i mi ne treba samo da poucavamo, vec i da delamo. Medjutim, bezumni fariseji, videvsi cuda, umesto da poveruju, opet Ga kusaju. Poslusaj dalje. 3-6. I pristupivsi mu fariseji da ga kusaju, i rekose mu: Je li dopusteno covjeku otpustiti zenu svoju za svaku krivicu. A on odgovarajuci rece im: Niste li citali da je njih Tvorac od pocetka stvorio musko i zensko?[2] I rekao: Zbog toga ce ostaviti covjek oca svojega i mater, i prilijepice se zeni svojoj, i bice dvoje jedno tijelo. Tako da nisu vise dvoje, nego jedno tijelo; a sto je Bog sastavio covjek da ne rastavlja. Kakvog li bezumlja! Mislili su da ce zbuniti Hrista svojim pitanjima, jer da je On rekao da je dopusteno otpustiti zenu iz bilo kojeg razloga, mogli bi Mu reci: "Zasto si onda rekao da je ne treba otpustiti, osim zbog preljube."[3] A da je rekao da nije zakonito otpustiti zenu, optuzili bi Ga da uci protivno onome sto je Mojsej ustanovio. Mojsej je, naime, odredio da covek moze otpustiti svoju zenu ako je omrzne, i bez opravdanog razloga.[4] Sta na to, dakle, odgovara Hristos? On pokazuje da je Bog, koji nas je stvorio, od pocetka ustanovio jednobracnost, jer, "od pocetka je Bog", kaze, "sastavio jednog coveka s jednom zenom, tako da nije pravo da jedan covek uzima vise zena, niti da jedna zena uzima vise muzeva, vec treba da ostanu onako kako su sastavljeni od pocetka i da se ne rastavljaju bez razloga". Nije rekao: "Ja sam ih stvorio musko i zensko", kako ne bi sablaznio fariseje, vec neodredjeno govori: "Onaj koji ih je stvorio." Toliko je, dakle, Bogu ugodno dobro bracne zajednice da je zenama dopustio da ostave roditelje i da krenu za svojim muzevima. Ali, zasto je u knjizi Postanja napisano da je Adam rekao: "Zato ce ostaviti covjek oca svojega i mater svoju",[5] kada ovde Hristos kaze da je to rekao Bog? Zato sto je Adam govorio od Boga, i reci Adamove su ujedno i reci Bozje. Posto su oni tako postali jedno telo, medjusobno sjedinjeni prirodnom ljubavlju, nije pravedno da se muz rastavlja od zene, kao sto nije pravedno odseci coveku deo tela. Gospod ne kaze: "Neka ih Mojsej ne rastavlja", da ih ne bi sablaznio, vec kaze: "Neka ih covek ne rastavlja", pokazu juci tako razliku izmedju Boga koji ih je sastavio i coveka koji ih rastavlja. 7-9. Rekose mu: Sto onda Mojsej zapovijedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti? Rece im: Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vasega da otpustate zene svoje; a iz pocetka nije bilo tako. A ja vam kazem: Ko otpusti zenu svoju osim za preljubu, i ozeni se drugom, cini preljubu; i ko se ozeni otpustenicom cini preljubu. Kada su fariseji videli da ih je Gospod ucutkao, bili su prinudjeni da se pozovu na Mojseja koji navodno protivreci Hristu i kazu: "Zasto je Mojsej zapovedio da se zeni dade otpusna knjiga i da se otpu-sti?" Tada Gospod okrece optuzbu protiv njih i brani Mojseja govoreci: "Mojsej to nije ustanovio zeleci da ozakoni ono sto je protivno Bogu, vec zbog vase pokvarenosti, kako ne biste ubijali svoje prve zene s namerom da u svojoj pohoti uzmete druge." Izrailjci bi u svom gnevu i surovosti ubijali svoje zene da su bili prisiljeni da ih zadrze. Zato je Mojsej i ustanovio da se dade 118

otpusna knjiga zenama koje su njihovi muzevi omrznuli. "Ali Ja vam kazem", produzuje Gospod, ,da kao pre-ljubnicu treba otpustiti onu zenu koja je ucinila blud, ali onaj koji ostavi zenu koja nije ucinila blud, uzima udela u njenoj preljubi ako se ponovo uda." Razumi i ovo da "onaj ko se sjedini s Gospodom jedan je duh s Njim",[6] i dusa vernika ulazi u brak sa Hristom. Svi smo postali sa Njim jedno telo i predstavljamo udove tela Hristovog. Niko, dakle, ne moze raskinuti takvu zajednicu, kako Pavle kaze: "Ko ce nas odvojiti od ljubavi Hristove?" Ono, dakle, sto je Bog sjedinio nista ne moze rastaviti, kako kaze Pavle,[7] ni covek, ni bilo koje drugo stvorenje, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile. 10. Rekose mu ucenici njegovi: Ako je tako covjeku sa zenom, nije dobro zeniti se. Ucenici su bili smuceni i zato govore: "Ako su muz i zena sjedinjeni da bi bili nerazdvojni celi zivot, i muz ne sme oterati zenu ako je ona rdjave naravi, onda je bolje ne zeniti se. Lakse je, dakle, ne zeniti se, i boriti se protiv prirodnih zelja, nego li trpeti rdjavu zenu." Kada kazu: "Ako je tako coveku sa zenom", misle na neraskidivu supruzansku zajednicu. Neki to tumace i na ovaj nacin: "Ako je coveku tako, to jest, ako covek koji nezakonito otpusti svoju zenu izaziva takav prekor i osudu, onda se nije dobro zeniti." 11. A on im rece: Ne mogu svi primiti tu rijec do oni kojima je dano. Posto su ucenici rekli da je bolje ne stupati u brak, Gospod govori da je devicanstvo velika vrlina, koju svi ne mogu da sacuvaju, vec samo oni kojima pomaze Bog, jer reci: "Oni kojima je dano" ovde se odnose na one kojima pomaze Bog.[8] Daje se, dakle, onima koji to traze, jer Gospod govori: "Trazite i dace vam se, jer svaki koji trazi dobija." [9] 12. Jer ima uskopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uskopljenika koje su ljudi uskopili; a ima uskopljenika koji su sami sebe uskopili Carstva radi nebeskoga. Ko moze primiti neka primi. Malo je onih, kaze, koji postizu vrlinu devicanstva. Neki su uskopljenici od utrobe majke svoje, drugim recima, takvi su po prirodi i ne privlaci ih telesno sjedinjenje sa zenom, te zive u celomudriju bez nagrade. Ima i onih koje su ljudi uskopili.[10] Ali, uskopljenici koji su sami sebe uskopili "Carstva radi nebeskog" nisu oni koji su sebe osakatili, jer to zasluzuje prokletstvo, vec oni koji zive u uzdrzanju. Ovo razumi i na sledeci nacin. Uskopljenik po prirodi jeste onaj koji nema prirodne naklonosti prema telesnoj ljubavi; od ljudi je uskopljen onaj koji po savetu ljudi odseca plamen telesne pozude; a sam je sebe uskopio onaj koji tome nije naucen od drugih, vec sam tezi celomudrenosti. Ovaj poslednji je i naj-bolji, jer ga ne rukovodi drugi, vec sam sebe rukovodi ka Carstvu nebeskom. Hristos zeli da svojom slobodnom voljom zivimo vrlinski, te kaze: "Ko moze primiti neka primi", jer ne zahteva na silu devicanstvo, niti zabranjuje brak, ali devicanstvo vise ceni. 13-15. Tada mu privedose djecu da stavi ruke na njih, i da se pomoli; a ucenici im branjahu. A Isus rece: Pustite djecu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko. I polozivsi na njih ruke otide odande. Majke su donosile svoju decu da bi ih Hristos blagoslovio polozivsi Svoje ruke na njih. Ali, posto su stvarale guzvu, ucenici "im branjahu" da pridju. Oni su takodje mislili da deca umanjuju Njegovo uci-teljsko dostojanstvo. Kako bi pokazao da su Mu najmiliji smi-reni, Hristos im kaze: "Pustite decu da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko". Nije rekao "ovih", vec "takvih", sto 119

znaci da Carstvo nebesko pripada onima koji imaju prostotu, bezazlenost i nezlobivost. Zato, kada budes poucavao i neko ti pridje s prostim decjim pitanjima, primi i takvog i nemoj ga odbiti. 16-17. I gle, neko pristupi i rece mu: Ucitelju blagi, koje dobro da ucinim da imam zivot vjecni? A on mu rece: Sto me zoves blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. Mladic[11] nije dosao da iskusava Hrista, vec je hteo da nesto nauci, buduci zedan vecnoga zivota. Ipak, Hristu prilazi kao prostom coveku, pa mu Gospod zato kaze: "Sto me zoves blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga." To znaci, ako me zoves blagim misleci da sam jedan od ucitelja, pogresio si, jer nijedan covek nije dobar sam po sebi, zato sto smo promenljivi i lako odstupamo, ali i zato sto je u poredjenju sa Bozjom dobrotom ljudska dobrota ravca zloci. 17-19. A ako zelis uci u zivot drzi zapovijesti. Rece mu: Koje? A Isus rece: Ne ubij; ne ucini preljubu; ne ukradi; ne svjedoci lazno; postuj oca i mater; i ljubi bliznjega svojega kao sebe samoga. Gospod upucuje mladica na zapovesti Zakona, kako Jevreji ne bi mogli da kazu da On prezire Zakon. Sta se zatim dogodilo? 20. Rece mu mladic: Sve ovo sacuvah od mladosti svoje; sta mi jos nedostaje? Neki kazu da je mladic bio gord i hvalisav, jer kako je mogao da zadobije ljubav prema bliznjem, ako je bio bogat, posto nijedan od onih koji voli svoga bliznjega ne moze da bude bogatiji od njega. Drugi, opet, to razumeju na ovaj nacin: "Pretpostavimo", kaze on, "da sam sve ovo sacuvao. Sta mi jos nedostaje?" 21-22. Rece mu Isus: Ako hoces savrsen da budes, idi i prodaj sve sto imas i podaj siromasima; i imaces blago na nebu; pa hajde za mnom. A kada cu mladic rijec, otide zalostan; jer imadjase mnoga imanja. "Sve, dakle, sto kazes da si sacuvao, postigao si judejstvujuci (ispunjavajuci samo slovo Zakona). Ali, ako zelis da budes savrsen, to jest Moj ucenik i hriscanin, idi i prodaj sve sto imas i sve razdaj, nista ne zadrzavajuci za sebe pod izgovorom da bi stalno mogao da dajes milostinju." Nije mu rekao "davaj milostinju siromasima", vec "podaj" jednom za svagda i nagotuj. Ali posto ima onih koji daju milostinju, a pritom vode zivot pun svake necistote, dodaje: "Pa hajde za mnom", sto znaci: steci i sve druge vrline. Ipak, mladic se ozalostio, jer iako je zeleo vecni zivot i "zemlja" njegovog srca bese duboka i plodna, gusilo ga je "trnje" bogatstva, jer "imadjase", kako kaze, "mnoga imanja". Onoga coveka koji malo ima, to malo nicim ne sputava, dok su okovi veceg bogatstva mnogo jaci. Dok je razgovarao s bogatim mladicem, Gospod mu je rekao da ce imati blago na nebu jer je ovaj bio srebroljubiv. 23-24. A Isus rece ucenicima svojim: Zaista vam kazem da je tesko bogatome uci u Carstvo nebesko. I opet vam kazem: Lakse je kamili proci kroz iglene usi nego li bogatome uci u Carstvo Bozje. Dok je covek bogat i zivi u izobilju, a drugi nemaju cak ni ono sto im je neophodno (za zivot), nece uci u Carstvo nebesko. Ali, cim razda sve svoje bogatstvo, tada vise nije bogat i moze slobodno da udje. Za coveka koji ima mnogo bogatstva toliko je nemoguce da udje u Carstvo nebesko, koliko je nemoguce i kamili da prodje kroz iglene usi. Vidis, dakle, kako je Hristos prvo rekao da je bogatom tesko uci, dok ovde kaze da mu je to potpuno nemoguce.[12] Neki govore da "kamila" nije zivotinja, vec debeli konopac kojim mornari vezuju svoja sidra. 120

25-26. A kad to cuse ucenici, cudjahu se veoma govoreci: Ko se, dakle, moze spasti? A Isus pogledavsi na njih rece im: Ljudima je ovo nemoguce, a Bogu je sve moguce. Kao covekoljubivi, ucenici ovo ne pitaju radi sebe, jer su bili si-romasni, vec radi svih ljudi. Gospod ih, medjutim, uci da ne mere spasenje ljudskom slaboscu, vec silom Bozjom. Ako se covek ostavi pohlepe, sve ce vise razdavati suvisak, da ce na kraju razdati i ono sto mu je neophodno i tako se spasiti uz pomoc Bozju. 27. Tada odgovori Petar i rece mu: Bto mi smo ostavili sve i za tobom posli; sta ce, dakle, nama biti? Iako izgleda da Petar nije ostavio nesto osobito veliko, posto je bio siromah, ipak treba da znas da je zaista i on mnogo ostavio, jer se desava da sto manje imamo, to smo vise za to vezani. Petar je prezreo svako svetsko uzivanje i prirodnu ljubav prema roditeljima, jer se sa ovim strastima[13] ne bore samo bogati vec i siromasni ljudi. Sta mu, dakle, odgovara Gospod? 28. A Isus im rece: Zaista vam kazem da cete vi koji podjoste za mnom, u novom zivotu, kad sjedne Sin Covjeciji na prijesto slave svoje, sjesti sami na dvanaest prijestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. Zar ce oni tamo zaista sedeti? Sigurno da nece. Gospod zeli da pomocu prestola ukaze na veliku cast koja ce im biti data. A da li ce tamo sedeti i Juda? Nece, jer Hristos kaze: "Koji podjoste za Mnom", sto znaci: "Koji ste Mi ostali verni do kraja", a Juda Mu nije bio veran do kraja. Po drugom tumacenju, Bog cesto obecava nagradu onima koji su dostojni. Ali, ako se oni promene i postanu nedostojni, kao sto je slucaj s Judom, On povlaci i nagradu. Slicno je i s pretnjama. Gospod cesto preti ali ne ostvaruje pretnje, ako se pokajemo. Pod "novim zivotom"[14] razumi Vaskrsenje. 29. I svaki, koji je ostavio kucu, ili bracu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili zenu, ili djecu, ili zemlju, imena moga radi, primice sto puta onoliko, i naslijedice zivot vjecni. Kako neko ne bi pomislio da se Hristove reci odnose samo na ucenike, Gospod prosiruje svoje obecanje na sve koji budu tako cinili. Umesto sa telesnim srodnicima, oni ce biti u sro-dstvu i bratstvu sa samim Bogom. Umesto njiva, nasledice raj; umesto kuca od kamena, nebeski Jerusalim; umesto majki, casne starice; umesto oceva, svestenike; umesto supruge, sve pobozne zene, ali ne u braku - ne bilo toga - vec u ljubavi i duhovnom srodstvu. Gospod nam ne naredjuje da se samo tek tako odvojimo od svojih bliznjih vec tek onda kada nas oni spu-tavaju u poboznosti. Na isti nacin nas uci da prezremo svoj zivot i telo, ali ne da ubijamo sebe, vec strasti. Vidis li, kako je Bog dobar? On ne samo da nam sve ovo daje vec nam obecava i vecni zivot. Potrudi se, dakle, i ti da prodas sve svoje "imanje" i razdas ga siromasima. A imanje je: za gnevljivca - gnev, za bludnika - zelja za bludom, za zlopamtljivca - zlopamcenje. Sve to, dakle, prodaj i podaj "siromasima" - demonima, koji oskudevaju u svakom dobru. Okreni svoje strasti protiv uzrocnika strasti i tada ces steci blago, to jest, Hrista na svojim "nebesima", dakle, visoko u svome srcu, jer u sebi ima nebesa onaj koji je sam postao nalik Bogu nebeskom. 30. Ali ce mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi. Hristos ovde misli na Jevreje i neznabosce, jer su Jevreji koji su bili prvi, postali poslednji, dok su neznabosci kao poslednji postavljeni na pravo mesto (jer su poverovali u Hrista). Ali, da bi ti ovo bolje razumeo, Gospod kazuje sledecu pricu
NAPOMENA:

121

1. Gospod je isao iz Galileje u Judeju preko Jordana, dakle zaoblilazeci Samariju. 2. Evtimije Zigaben pise: "Bog je stvorio jednog muskarca i jednu zenu kako bi jedan muz imao samo jednu
zenu. Da je On hteo da muz ostavi svoju zenu, a drugu uzme sebi, to bi ispocetka stvorio mnoge zene, ali posto nije stvorio mnoge, jasno je da On hoce da se muz ne razvodi od svoje zene". Ibid

3. Up. Mt. 5:32 4. Up. 5 Mojs. 24:3 5. 1 Mojs. 2:24 6. 1.Kor. 6:17 7. Rim. 8:38-39 8. Grcki glagol ovde doslovno znaci sadejstvovati, zajedno delovati. Bozja blagodat i sila, dakle, sadejsvuju
covekovoj volji i trudu. Gospod recima: "... do oni kojima je dano", po Svetom Grigoriju Bogoslovu, "ne iskljucuje nikoga, jer se to daje svakome koji hoce, koji se trudi, podvizava". (Slovo 2, P.G. t. 35, 172). Prema tome, svaki hriscanin pozvan je na bestrasce, tj. Prirodno i bogozdano stanje ljudske prirode, jer, kako kaze prepodobni Otac Justin Celijski: "bestrasce, i kroz njega obozenje i ohristovljenje, i jeste cilj svih hristoceznjivih podviga hriscaninovih na zemlji". (Ibid, str. 420).

9. Mt. 7:7-8 10. Ovo je bila cesta pojava u stara vremena. Na istocnjackim dvorovima bilo je mnogo evnuha, koji su vrsili
razne dvorske funkcije. Evnusi su bili poznati kao cuvari harema. (4.Car. 9:32)

11. Luka spominje kneza 12. Prepreka za spasenje nije u samom bogatstvu, vec u sebicnom odnosu bogatih ljudi prema Hristu i Evandjelju.
Po ucenju Svetih Otaca, greh ne lezi u materiji koju je Bog stvorio, vec u njenoj zloupotrebi i nepravilnom koriscenju. Avraam je bio bogat srebrom i zlatom (1 Moj. 13, 2), ali to bogatstvo ga nije sprecilo da zadobije Carstvo Nebesko (Lk. 13, 28; Jn. 8, 56 i dr.). Covek koji poseduje veliko materijalno bogatstvo tesko moze da ljubi Boga celim srcem i sjedini se sa Njim, jer lako postaje poklonik svoga blaga. Bezbriznost i ljubav prema Bogu zamenjuje neprestana briga o tome kako sacuvati i umnoziti svoje bogatstvo.

13. Prirodna ljubav prema roditeljima i srodnicima postaje strast kada je preteznija od ljubavi prema Bogu. 14. Vaspostavljenje prvobitnog i savrsenog poretka koji je postojao pre praroditeljskog pada, koje su Jevreji
ocekivali u vezi sa dolaskom Mesije, a hriscani ocekuju kao Drugi dolazak Hristov i Vaskrsenje mrtvih. Ova je rec u novom Zavetu upotrebljena jos jedino u Tit. 3:5.

122

GLAVA DVADESETA Prica o poslenicima u vinogradu, put u jerusalim i trece predskazanje stradanja, molba majke sinova Zevedejevih i o prvenstvu, isceljenje dva jerihonska slepca 1-7. Jer je Carstvo nebesko slicno covjeku domacinu koji ujutro rano izidje da najmi poslenike u vinograd svoj. I pogodivsi se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. I izisavsi oko trecega casa,[1] vidje druge gdje stoje na trgu besposleni. I njima rece: Idite i vi u vinograd moj, i sto bude pravo dacu vam. I oni otidose. I opet izisavsi oko sestoga i devetoga casa, ucini tako. A oko jedanaestoga casa izisavsi, nadje druge gdje stoje besposleni i rece im: Sto stojite ovdje cijeli dan besposleni? Rekose mu: Jer nas niko ne najmi. Rece im: idite i vi u moj vinograd, i sto bude pravo primicete. "Carstvo nebesko" je Hristos, koji se upodobio coveku primivsi na sebe nase oblicije.[2] Jos se naziva "domacinom", jer je On gospodar kuce, to jest, Crkve. Hristos je, dakle, izasao iz narucja Ocevog da najmi poslenike u "vinogradu", to jest, u proucavanju Pisma i ispunjavanju zapovesti. On takodje unajmljuje svakog coveka da radi u vinogradu svoje duse.[3] Jednoga unajmljuje "ujutro", dakle, u decjem uzrastu, drugog u "treci cas" - u mladosti. Treceg, opet, u "sesti" i "deveti cas", kada im je dvadeset pet, trideset godina ili vise, ili jednostavno u doba zrelosti. Poslednje unajmljuje u jedanaesti cas kao starce, jer je mnogo onih koji su poverovali i u starim godinama. Ovu pricu mozes razumeti i na drugi nacin: ,dan" oznacava vreme u kome zivimo, jer u njemu radimo kao u toku dana. Gospod je, dakle, pozvao u "prvi cas" one koji su ziveli u vreme Enoha[4] i Noja;[5] u "treci cas" one iz vremena Avraama; u "sesti cas" ljude iz vremena Mojseja; u "deveti cas" Proroke, a u "jedanaesti cas", dakle, na kraju vremena, Gospod je pozvao neznabosce, koji su bili liseni svakog dobrog dela. Njih niko nije bio unajmio, jer neznaboscima nije bio poslan nijedan prorok. 8-16. A kad bi uvece, rece gospodar vinograda pristavu svojemu: Dozovi poslenike i podaj im platu pocevsi od posljednjiz do prvih. I dosavsi koji su oko jedanaestoga casa najdoljeni, primise po dinar. A kad dodjose prvi, pomislise da ce vise primiti, i primise i oni po dinar. I primivsi roptahu na domacina, govoreci: Evo ovi posljednji jedan cas radise, pa ih izjednaci sa nama koji podnijesmo tegobu dana i zegu. A on odgovarajuci rece jednome od njih: Prijatelju, ne cinim ti nepravdu; nisi li pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hocu i ovome posljednjemu da dam kao i tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svome ciniti sta hocu? Zar je oko tvoje zlo sto sam ja dobar? Tako ce biti posljednji prvi i prvi posljednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih. "Vece" oznacava kraj sveta. Dakle, na kraju svako prima po jedan dinar. "Dinar" je blagodat Svetoga Duha koja preobrazava coveka po liku Bozjem i cini ga zajednicarem bozanske prirode. Oni koji su ziveli pre Hristovog dolaska vise su se trudili, jer jos nije bila pobedjena smrt, niti djavo savladan, nego je jos vladao greh. Ali mi, koji smo blagodacu Hristovom opravdani Krstenjem, dobijamo silu da pobedjujemo naseg neprijatelja djavola, koga je Hristos vec pobedio i savladao. Prema prvom tumacenju, oni koji su poverovali u mladosti imaju pred sobom veci trud nego oni koji su poverovali u starosti, jer mladic, boreci se sa strastima, mora da nosi breme gneva i oganj po-zude, dok starac zivi u spokoju (jer su se njegove strasti primirile). Ipak, svi su udostojeni jednog istog dara i blagodati Svetoga Duha. Ova prica nas uci da se i u starosti moguce pokajati i 123

zadobiti Carstvo nebesko, jer je to "jedanaesti cas". Svetitelji ne zavide onima koji primaju istu nagaradu. Ne bilo toga. Ovde se, medjutim, vidi da su blaga koja ce naslediti pravednici takva, da bi cak i svetitelje mogla da podstaknu na zavist. 17-21. I polazeci Isus gore u Jerusalim uze nasamo na putu Dvanaestoricu ucenika, i rece im: Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Covjeciji bice predan prvosvestenicima i knjizevnicima; i osudice ga na smrt; i predace ga neznaboscima da mu se rugaju i da ga sibaju i razapnu; treci dan vaskrsnuce. Tada mu pristupi mati sinova Zevedejevih sa sinovima svojim klanjajuci mu se i moleci ga za nesto. A on joj rece: Sta hoces? Rece mu: Reci da sjednu ova moja dva sina, jedan sa desne strane tebi, a jedan s lijeve strane tebi, u carstvu tvojemu . Sinovi Zevedejevi (Jakov i Jovan), mislili su da ako Gospod ide u Jerusalim da ce tamo zavladati zemaljskim i prolaznim carstvom, jer su Ga cesto slusali da govori: "Idemo u Jerusalim". Buduci pobedjeni ljudskom slaboscu, nagovorili su svoju majku[6] da ona umoli Hrista, jer su se oni plasili da Mu sami javno pridju. Zato Mu i prilaze krisom, kako to kaze Marko,[7] koji pise da dodjose pred Njega Jakov i Jovan, zeleci da kaze da su dosli tajno i nasamo. 22. A Isus odgovarajuci rece: Ne znate sta istete. Mozete li piti casu koju cu ja piti i krstiti se krstenjem kojim se ja krstavam? Rekose mu: Mozemo. Ostavivsi majku, Gospod se obraca sinovima, zeleci da pokaze kako Mu nije nepoznato da su oni nagovorili svoju majku. On im govori: "Ne znate sta istete", to jest, trazite ono sto je veliko i strasno i andjelskim silama. Kako bi ih odvratio od takvih pomisli, predocava im opasnosti koje ih cekaju. Postavlja im pitanje ne zato sto nije znao odgovor vec da bi oni svojim odgovorom spoznali da su ranjeni gordoscu, te se potrudili da ispune svoje obecanje. Zato im kaze: "Posto niko ne moze da ima udela u Mome Carstvu, ako ne bude imao udela u Mome stradanju, kazite mi da li ste spremni da postradate na isti nacin kao i Ja"? "Casom" naziva Svoje stradanje i smrt, is-tovremeno pokazujuci da je umreti lako kao sto je lako ispiti casu vina. Zato i mi uvek treba da budemo spremni na stra-danje. Ovim takodje pokazuje da On dobrovoljno ide u smrt. Kao sto onoga koji ispije casu vina lako savlada san, tako i onoga koji ispije "casu stradanja" obuzima smrtni san. Svoju smrt naziva "krstenjem", jer njime svi bivamo ocisceni. Apostoli su, dakle, olako dali obecanja, ne znajuci sta govore, samo da bi dobili ono sto traze. 23. I rece im: Casu, dakle, moju ispicete i krstenjem kojim se ja krstavam krsticete se; ali sjesti meni s desne i s lijeve strane, nije moje da dam, nego kojima je pripremio Otac moj. "Da cete postradati", to znam. Tako se i desilo, jer je Jakova ubio Irod, a Jovana je osudio Trajan zbog svedocenja reci istine.[8] "Ali, da sednete (s desne i s leve strane), nije Moje da dam, nego onima kojima je to pripremljeno", to jest, onima koji se nadju da pored mucenickog venca imaju i sve ostale vrli-ne. Takvi ce primiti dar. Ovaj dar je pripremljen onima koji su se trudili, isto kao sto pobednicke vence u igrama dobijaju samo takmicari. Zamislite da se odrzava trka koju sudi sam car, te da onaj koji uopste nije trcao pridje i kaze sudiji: "Daj i meni venac, o sudijo, iako se nisam takmicio!" Car ce mu svakako odgovoriti: "Nije moje da ti bez zasluge dam venac, jer on pripada onome za koga je pripremljen", dakle, onome koji je trcao i pobedio. Zato i ovde Hristos kaze: "Ne mogu vam dati na dar da sednete s desne strane Moga prestola, jer to mesto pripada onima koji su se potrudili i za koje je to mesto pripremljeno." Zapitaces: "Da li ce tamo uopste neko sedeti?" Znaj dobro da tamo niko nece sesti. To mesto pripada samo bozanskoj prirodi, jer kome je od andjela Bog ikada rekao: "Sedi meni s desne strane"?[9] Gospod je naime ovo kazao zbog njihove sumnje, jer oni su trazili da sednu sa desne i leve strane Gospodu ne razumevsi da je Onaj, koji im je rekao da ce sesti na dvanaest prestola, zeleo da pokaze kakvom ce slavom biti ovencani za svoje vrline. 124

24-28. A cuvsi to desetorica, rasrdise se na ta dva brata. A Isus dozvavsi ih rece: Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikasi vladaju nad njima. Da ne bude tako medju vama; nego koji hoce da bude veliki medju vama, neka vam bude sluzitelj. I koji hoce medju vama da bude prvi, neka vam bude sluga; kao sto ni Sin Covjeciji nije dosao da mu sluze, nego da sluzi i dade zivot svoj u otkup za mnoge. Kada su desetorica videla kako je Hristos prekorio dvojicu brace, i sami su poceli negodovati, pokazujuci da je i njima stalo do takve casti. Buduci jos nesavrseni, Jakov i Jovan su zeleli da se uzdignu nad ostalom desetoricom, dok su ostali apostoli, opet, zavideli dvojici brace. Posto su se desetorica apostola smutila cuvsi ove reci, Gospod ih poziva i umiruje samim Svojim pozivom pre nego sto im je ista rekao. Sinovi Zevedejevi su, naime, nasamo govorili sa Hristom, odvojivsi se odos talih. Sada km Gospod svima zajedno govori. Buduci da je znao da je vlastoljublje veliki tiranin duse, te zasluzuje ostru kaznu, Hristos ih jos vise smirava uporedjujuci ih sa neznaboscima i nevernicima koji trce za prolaznom slavom. On ih posramljuje govoreci: "Drugi ljudi se hvale time sto su knezovi i vladari, jer je vlastoljublje strast neznabozaca, medjutim, moji ucenici dobijaju cast po svome smirenju koje se ogleda u tome da onaj koji zeli da bude veci treba da sluzi onima koji su mu potcinjeni, sto je znak krajnjeg smirenja. Ja vam to sam pokazujem, jer sam Vladar i Car na nebesima koji se smirio i dosao da posluzi vasem spasenju. Sluzicu vam do te mere da cu i dusu Svoju dati za otkup mnogih", to jest, za sve, jer "mnogi" oznacavaju sve ljude. 29-34. I kad oni izlazahu iz Jerihona za njim podje narod mnogi. I gle, dva slijepa sjedjahu kraj puta, i cuvsi da Isus prolazi povikase govoreci: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov. A narod im prijecase da ucute; a oni jos vecma povikase govoreci: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov! I stavsi Isus dozva ih i rece: Sta hocete da vam ucinim? Rekose mu: Gospode da se otvore oci nase. I smilova se Isus, i dotace se ociju njihovih, i odmah progledase oci njihove, i otidose za njim. Do slepaca su bile dosle glasine o Gospodu, i zato, kada su culi da prolazi putem, iskoristili su priliku, poverovavsi da je Isus od semena Davidova po telu i da ih moze isceliti. Njihova vera je bila toliko jaka da nisu ucutali ni onda kada su im pretili, vec su jos glasnije povikali. Zato ih On ne pita da li imaju vere, vec odmah sta zele, kako niko ne bi pomislio su jedno zeleli, a On im drugo dao. Gospod pokazuje da nisu vikali da bi dobili srebrenjak, vec da budu isceljeni. Svojim dodirom ih isceljuje kako bismo i mi naucili da je svaki ud Njegovog svetog tela zivotvorni ud Bozji. Iako Luka i Marko pominju samo jednog slepca, oni, ipak, ne protivrece Mateju, jer su pomenuli ono sto su smatrali vaznijim. Drugo objasnjenje jeste da Luka govori kako je Hristos iscelio jednog slepca pre nego sto je usao u Jerihon, dok Marko pominje drugo iscelenje, kada je Gospod vec izasao iz grada. Da bi sazeo pricu, Matej u jednom dogadjaju obuhvata oba slucaja. Pod "slepcima" razumi neznabosce koje je Gospod iscelio uz put, jer On nije bio dosao radi neznabozaca, vec radi sinova Izrailjevih. Kao sto su slepci po cuvenju saznali za Isusa, tako su i neznabosci po cuvenju poverovali. Oni koji su pretili slepcima, govoreci im da ne pominju ime Isusovo jesu carevi-progonitelji (hriscana). Oni su pokusali da ucutkaju Crkvu, ali je Ona jos glasnije ispovedala ime Hristovo. Zato je i isceljena i jos jasnije gleda svetlost istine i ide za Hristom podrazavajuci Mu svojim zivotom.
NAPOMENA:

1. Po jevrejskom brojanju to je devet casova ujutro; i dalje: seste cas je podne, jedanaesti cas je pet sati posle
podne. Posto su casovi odbrojavani od izlaska do zalaska sunca, jedan cas je, u zavisnosti od doba godine, trajao od 59-70 minuta.

125

2. Up. Rim. 8:3 3. Origen je smatrao da "vinograd" predstavlja Crkvu Bozju, a ono sto je van vinograda jeste ono sto je van
Crkve. Zlatoust je pod vinogradom razumevao "naredbe i zapovesti Bozje."

4. 1.Mojs. 5:18-24 5. 1 Mojs. 7:8 6. Neki tumaci smatraju da je majka sinova Zevedejevih bila Salomija, sestra Presvete Bogorodice. I toga sledi da
su Jakov i Jovan bili Isusovi rodjaci. Salomija je, inace, bila medju zenama koje su isle za Hristom u Galileji i sluzile Mu. (up. Mt. 27:56; Mk. 15:41).

7. Mk. 10:35 8. Apostola Jakova, koji je bio prvi jerusalimski episkop, Jevreji su bacili sa vrha hrama i potom ga dotukli
motkama. Apostol Jovan je proteran u vreme cara trajana na ostrvo Aptmos, gde je napisao knjigu Otkrovenja.

9. Jev. 1:12; Ps. 110:1

126

GLAVA DVADESET I PRVA Hristov ulazak u Jerusalim, izgon trgovaca iz hrama, neplodna smokva, o vlasti Hristovoj, prica o dvojici sinova i zlim vinogradarima, o ugaonom kamenu 1-5. I kad se priblizise Jerusalimu i dodjose u Vitfagu prema Maslinskoj gori, onda Isus posla dva ucenika govoreci im: Idite u selo sto je prema vama, i odmah cete naci magaricu privezanu i magare s njom; odrijesite je i dovedite mi. I ako vam ko rece sto, kazite da oni trebaju Gospodu; i odmah ce ih poslati. A ovo je sve bilo da se ispuni sto je kazano preko proroka koji govori: Kazite kceri Sionovoj: Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jase na magarici, i magaretu, mladuncetu tovarne zivotinje. Gospod je seo na magaricu ne zbog neke druge potrebe, nego da bi ispunio prorostvo i pokazao nam kako treba da budemo smireni. Upravo zato nije seo na osedlanog konja vec na neuglednu magaricu. On ispunjava prorostvo[1] i u doslovnom i u prenesenom smislu: u doslovnom smislu, zato sto je seo na magaricu, sto su svi mogli da vide, a u prenesenom smislu zato sto je seo na magaricu koja oznacava natovarene Jevreje, i na magare, to jest, na divlje i nepokorne neznabosce.[2] Magarica i magare su bili vezani uzdom svojih grehova. Dvojica (apostola) su poslani da ih razrese: Pavle neznaboscima i Petar obrezanima, dakle, Jevrejima, kao sto nas sve do danasnjeg dana od nasih grehova razresuju apostolske poslanice i Evandjelje. Hristos krotko dolazi, jer u Svom prvom dolasku nije dosao da sudi svetu, vec da ga spase. Dok su drugi jevrejski carevi bili gramzivi i nepravedni ljudi, Hristos je bio krotki car. 6-7. A ucenici otidose, i ucinise kako im zapovjedi Isus. Dovedose magaricu i magare, i metnuse na njih haljine svoje, i usjede na njih. Dok Luka i Marko spominju samo magarca, Matej govori o magarici i njenom mladuncetu. Ipak, oni jedan drugom ne protivrece, jer kada su doveli magare, za njim je dosla i njegova majka. Seo je "na njih", ne na obe zivotinje, nego na prostrte haljine. Ili, po drugom tumacenju, seo je najpre na magaricu, a zatim na magare, jer je najpre ziveo u jevrejskoj zajednici, a potom dosao medju neznabozacke narode. 8-9. A narod veoma mnogi prostirase haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveca i prostirahu po putu. A narod, koji idjase pred njim i za njim, vikase govoreci: Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini. U doslovnom znacenju, prostiranje haljina izraz je velikog postovanja, kao sto nosenje (palminih) grana pokazuje praznicno raspolozenje. Ali, u prenesenom smislu ra-zumi da su apostoli najpre polozili na magare svoje "haljine", koje su njihove vrline, i tek onda je Gospod seo na njih. Dusa, dakle, nece moci poneti Gospoda na sebi dokle se god prethodno ne ukrasi apostolskim vrlinama. "Narod koji idjase pred Njim" su proroci koji su ziveli pre Hristovog ovaplocenja, dok su "oni koji su isli za Njim", mucenici i ucitelji (iz kasnijih vremena). Oni prostiru svoje haljine po putu, to jest, pokoravaju telo duhu, jer "haljina" predstavlja telo koje je pokrov duse. Haljine su, dakle prostirali po putu, a "put" je sam Hristos, jer On kaze: Ja sam Put, Istina i Zivot".[3] Dakle, dokle god covek ne "prostre svoje haljine po putu", to jest, dokle ne smiri svoje telo i ostane na putu koji je Hristos, uklanjajuci se od jeresi, nece moci da ponese Gospoda na sebi. Za reci "Osana" kazu da oznacavaju 127

"pesmu" ili "psalam". Drugi opet tacnije govore da to znaci "Spasi (nas) sada".[4] "Onaj koji dolazi" je sam Gospod ciji su dolazak Jevreji odavno ocekivali. Zato Jovan Preteca govari: "Ti si Onaj koji dolazi" sto znaci "Onaj, ciji dolazak ocekujemo". Osim toga, Gospod se naziva "Onim koji dolazi", jer se svaki dan moze ocekivati Njegov dolazak." Prema tome, svaki od nas mora stalno da s nadom ocekuje i da se sprema za kraj sveta i dolazak Gospodnji. 10-11. I kad on udje u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreci: Ko je to? A narod govorase: Ovo je Isus, Prorok iz Nazareta Galilejskoga. Narod, kao prost i bezazlen, nije osecao zlobu prema Hristu, iako tacno nije razumevao ko je On. Zato Ga sada i zovu "Prorokom". Ali, posto je rec "prorok" upotrebljena sa odredjenim clanom, moze se razumeti da narod govori o "dugo ocekivanom Proroku" za koga je Mojsej rekao: "Proroka ce vam Gospod podignuti."[5] Oni, dakle, nisu rekli: "Ovo je (neki) prorok vec "Ovo je (onaj) Prorok, to jest Onaj koga su s nadom cekali. 12-13 I udje Isus u hram Boziji, izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta stolove onih sto mijenjahu novce, i klupe onih sto prodavahu golubove. I rece im. Napisano je:[6] Dom moj dom molitave neka se zove; a vi naciniste od njega pecinu razbojnicku. Kao gospodar kuce, to jest Hrama, Gospod je izbacio trgovce, pokazavsi da sve sto pripada Ocu Njegovom pripada i Njemu samom. To je ucinio u Svojoj brizi za blagoljepije Hrama, ali i zato da bi pokazao da ce zrtve biti promenjene. Isteravsi telad i golubove, predska-zao je na taj nacin da vise nece biti potrebna zrtvoprinosenja zaklanih zivotinja, vec molitve, jer je, kako kaze: "Dom Moj, dom molitve, a vi naciniste od njega pecinu razbojnicku", posto u razbojnickim pecinama bivaju pokolji i krvoprolica. Hram je takodje nazvao "pecinom razbojnickom" zbog onih koji su se bavili prevarom, kupovinom i prodajom. Naziva ga tako i zbog toga sto je pohlepa razbojnicka strast. Menjaci novca dobili su naziv po "kolivosu", vrsti sitnog novca, kao sto mi imamo ovole i srebrenjake.[7] "Prodavci golubova" su i oni koji prodaju crkvene cinove,[8] jer prodaju blagodat Svetoga Duha (koji se javio u vidu goluba).[9] Takvi bivaju izbaceni ne samo iz visnjega vec i iz zemaljskog Hrama, posto su nedostojni da sluze oltaru. I ti pazi da od "hrama Bozjeg", svoga uma, ne nacinis "pecinu razbojnicku", to jest obitaliste demona. Nas um ce postati "pecina" ukoliko budemo drzali u srcu svome srebroljubive pomisli o prodaji, kupovini i sakupljanju novca, pa makar to bili i najmanji novcici (kolivi). I hram nasega tela ce postati "razbojnicka pecina" ako budemo kupovali i prodavali "golubove", to jest, duhovno ucenje i misli (radi materijalne dobiti). 14. I pristupise mu hromi i slijepi u hramu, i iscijeli ih. Isceljujuci bolesne, Hristos pokazuje da je Bog i da s pravom koristi svoju vlast da istera nedostojne iz Svoga doma. Iz ovoga se jasno vidi da su Jevreji koji su prinosili zivotinjske zrtve po Zakonu bili isterani, a u Hram su usli slepi i hromi neznabosci i bili isceljeni. 15-16. A kad vidjese prvosvestenici i knjizevnici cudesa koja ucini, i djecu gdje vicu u hramu i govore: Osana Sinu Davidovu, rasrdise se. I rekose mu: Cujes li sta ovi govore? A Isus im rece: Da! Zar niste nikada citali: Iz usta djece i odojcadi nacinio si sebi hvalu? Kada su fariseji videli da deca Hristu pevaju Davidovu pesmu, koju je prorok posvetio Bogu,[10] vikali su razgnevljeno na Isusa prekorevajuci Ga sto dopusta da Mu pevaju pesmu koja prilici samo Bogu. Ali, Gospod, da bi zastitio decu kaze: "Da! Ja ne samo da necu da prekorim one koji Me tako hvale vec privodim i proroka (Davida) za svedoka, kako bih pokazao da ste vi neznalice i zavidljivci." "Zar niste", govori im, "procitali reci: Iz usta dece i odojcadi nacinio Si Sebi 128

hvalu?"[11] "Naciniti hvalu" znaci ustrojiti savrsenu i dostojnu pesmu, iako deca i odojcad izgledaju nesavrsena i nezrela u svome uzrastu. Zapravo, ove reci nisu ni govorila deca, vec je kroz njihova usta govorio sam Duh Sveti koristeci ih kao Svoja orudja. Zato i kaze: "iz usta dece", lokazujuci da to nisu bile reci iz njihovog uma, vec je samo njihova usta pokretala blagodat Bozja. Ovim je Gospod predskazao da ce Ga blagosiljati neznabosci, koji su po umu bili "deca i odojcad". Ovo je bila i uteha za apostole, jer ce se i njima dati rec Bozja iako su bili prosti i neuki. Ako, dakle, i ti budes "zlobom detinjio",[12] buduci nezlobiv, i hranio se duhovnim mlekom bozanskih reci, bices udostojen da pevas hvalu Bogu. 17. I ostavivsi ih izidje napolje iz grada u Vitaniju i zanoci ondje. Hristos ih napusta kao nedostojne i odlazi u Vitaniju, koja u prevodu znaci "kuca poslusnosti". Odlazi, dakle, od onih koji su neposlusni onima koji su Mu poslusni i nastanjuje se kod njih, jer kaze: "Uselicu se u njih i hodicu medju njima".[13] 18-20. A ujutro vracajuci se u grad ogladnje; i ugledavsi smokvu jednu kraj puta dodje njoj, i ne nadje na njoj nista osim lisca,[14] i rece joj: Da nikada ne bude od tebe roda do vijeka i odmah usahnu smokva. I vidjevsi to ucenici divise se govoreci: Kako odmah usahnu smokva. Gospod je cesto cinio cuda i ona su uvek bila na dobro i korist ljudi, jer nijedno cudo nije ucinio da bi nekoga kaznio. Ipak, kako ne bi pomislili da On nije u stanju da kazni, ovde pokazuje i tu sposobnost, ali ne primenjujuci je, buduci covekoljubiv, na ljudima vec na drvetu, kao sto je to ranije ucinio sa krdom svinja. Ucinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude. Ucenici su s pravom bili zacudjeni, posto smokva u sebi ima dosta tecnosti. Zato je i cudo bilo jos vece, jer je ona odmah usahnula. "Smokva" oznacava i jevrejsku sinagogu koja ima samo "lisce", dakle, vidljivo slovo Zakona, ali ne i plod Svetoga Duha. Medjutim, i svaki covek koji se preda slastima zemaljskoga zivota slican je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao Hristu kada ogladni, vec samo lisce koje vene i opada kao prolazna mastanja ovoga sveta. Na takvog se odnosi prokletstvo, jer Hristos kaze: "Idite od mene prokleti u oganj." [15]Takav ce covek usahnuti kao smokva, przen u paklenom ognju, i njegov jezik ce se osusiti kao jezik onoga bogatasa (u prici o ubogom Lazaru).[16] 21-22. A Isus odgovarajuci rece im: Zaista vam kazem: Ako imate vjeru i ne posumnjate, ucinicete ne samo ono sto se zbi sa smokvom, nego i gori ovoj ako recete: Digni se i baci se u more, dogodice se. I sve sto uzistete u molitvi vjerujuci, dobicete. Veliko je obecanje koje Hristos daje svojim ucenicima. Obecava im da ce premestati gore, samo ako ne posumnjaju. Sve sto budemo trazili, nepokolebljivo verujuci u silu Bozju, primicemo. "Da, ali ako zatrazim nesto sto mi nije na korist, i nerazumno budem verovao da ce mi to Bog dati, da li ce mi to Gospod uslisiti?" Kako ce covekoljubivi Bog ispuniti moju nekrrisnu molbu? Slusaj dobro, kada cujes o veri, treba da razumes da to nije nerazumna vera, vec prava vera. Isto tako, pod pravom molivom smatraj jedino molitvu kojom se trazi ono sto nam je na (duhovnu) korist, jer nam je takvu molitvu, uostalom, Gospod i predao govoreci: "Ne uvedi nas u iskusenje i izbavi nas od zloga" i tako dalje. Zatim, obrati paznju na reci: "i ne posumnjate". Kako moze covek koji je nerazdvojivo sjedinjen sa Bogom i jedno je s Njim, traziti nesto sto mu nije na (duhovnu) korist? Prema tome, ako ostanemo u zajednici sa Bogom i potpuno Mu predani, trazicemo samo ono sto je na korist i to cemo dobiti. 23-27. I kad udje u hram stade uciti, pristupise mu prvosvestenici i starjesine narodne govoreci: Kakvom vla-scu to cinis? I ko ti dade tu vlast? A Isus odgovarajuci rece im: I ja cu 129

vas upitati jednu rijec, koju ako mi kazete, i ja cu vama reci kakvom vlascu ovo cinim. Krstenje Jovanovo otkuda bijase? S neba, ili od ljudi? A oni razmisljahu u sebi govoreci: Ako kazemo: s neba, reci ce nam: Zasto mu, dakle, ne vjerovaste. Ako li recemo: od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana drze za proroka. I odgovarajuci Isusu rekose: Ne znamo. Rece i on njima: Ni ja vama necu kazati kakvom vlascu ovo cinim. Puni mrznje sto je isterao trgovce iz Hrama, ucitelji Zakona prisli su i upitali Ga otprilike ovim recima: "Ko si ti da isterujes iz Hrama one koji tamo rade? Da nisi mozda svestenik? Ali, ti nemas svestenicki cin. Mozda si car? Ali, ti nisi' ni car, pa cak i da jesi, ne bi imao vlast da tako cinis, jer ni carevima nije dozvoljeno da u Hramu rade takve stvari." Ovako su govorili Gospodu, jer da je On kazao: "Ovo radim po Svojoj vlasti", oni bi Ga oklevetali kao pobunjenika zato sto govori da Sam ima vlast. Da je rekao da to cini Bozjom vlascu, odagnali bi od Njega mnostvo naroda koje Ga je slavilo kao Boga, govoreci im: "Gledajte, On nije Bog i sve ovo cini Bozjom vlascu, kao sluga." Kako, dakle, odgovara Hristos, koji je istinska Premudrost Bozja? On hvata jevrejske mudrace u njihovom lukavstvu, te ih isto pita za Jovana; jer ako kazu da je propoved Jovanova s neba, naci ce se kao bogoborci, buduci da je nisu prihvatili. Ako, opet, kazu da je od ljudi, nasli bi se u opasnosti od naroda, jer su svi Jovana drzali za proroka. Ovim primerom nam Gospod pokazuje da onima koji nas pitaju sa zlobnom namerom ne treba odgovarati, jer ni On nije odgovorio Jevrejima koji su Ga pitali sa lukavstvom, iako je to mogao uciniti. Istovremeno, mozemo nauciti da nije hriscanski hvaliti sebe pred drugima, jer je i Gospod mogao da kaze kojom vlascu cini sve ovo, a ipak nije rekao, da ne bi izgledalo da se hvali (pred Jevrejima). 28-32. A sta vam se cini? Covjek neki imase dva sina, i dosavsi prvome rece: Sinko, idi danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajuci rece: Necu! I poslije se raskaja i otide. I pristupivsi drugome rece tako isto. A on odgovarajuci rece: Hocu, gospodaru! I ne otide. Koji je od ove dvojice izvrsio volju ocevu? Rekose mu: Prvi. Rece im Isus: Zaista vam kazem da ce carinici i bludnice prije vas uci u Carstvo Bozje. Jer vam dodje Jovan putem pravednim, i ne vjerovaste mu; a carinici i bludnice povjerovase mu; a vi vidjevsi to, ne raskajaste se zatim da mu vjerujete. Gospod nam ovde pokazuje dve vrste ljudi. Prvi od njih su Jevreji koji su od pocetka obecavali govoreci: "Ucinicemo sve sto nam kaze Gospod i bicemo mu poslusni."[17] Druga vrsta ljudi su oni koji nisu odmah poslusali, kao sto su bludnice i carinici, ali isto tako i narod neznabozaca, koji od pocetka nisu hteli da poslusaju volju Bozju, ali su se kasnije pokajali i postali poslusni. Vidis li pre mudrosti Bozje? Nije im odmah u pocetku rekao: "Carinici i bludnice su bolji od vas", vec ih je najpre naveo da priznaju da je od dvojice sinova ocu bio poslusniji onaj koji je ispunio njegovu volju. A kada su se oni s tim slozili, nastavio je dalje rekavsi im: "Jovan je dosao putem pravednim, to jest, ziveo je vrlinskim i besprekornim zivotom, i vi ne mozete da kazete da je u njegovom zivotu bilo ista porocno, a ipak su ga bludnice poslusale, a vi niste. Zato ce "ici pred vama", to jest, uci ce pre vas u Carstvo nebesko. Potrudite se i vi da poverujete kako bi za njima usli u Carstvo". Ako ne poverujete, uopste necete ni uci (u Carstvo nebesko). I danas mnogi obecavaju Bogu, svome Ocu, da ce postati monasi ili svestenici i da ce ziveti vrlinskim zivotom, ali posle zanemaruju svoje obecanje. Drugi, medjutim, nisu ni obecali da ce voditi monaski ili svestenicki zivot, a ipak zive vrlinski poput svestenika i monaha. Dakle, poslusni sinovi su oni koji zive vrlinskim zivotom, iako nista nisu obecali. 33. Drugu pricu cujte: bijase covjek domacin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i sa-gradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. [18] 130

Gospod Jevrejima govori i drugu pricu kako bi im pokazao da se nisu pokajali i postali bolji, iako ih je Bog udostojio Svoje velike brige i paznje. "Covek domacin" je sam Gospod, koji Sebe u Svom covekoljublju naziva "covekom". "Vinograd" je jeverejski narod koji je Gospod zasadio na obecanoj zemlji, jer kaze: "Odvesces ih i posadices ih na gori svetoj Svojoj."[19] "Plot" je Zakon koji im nije dozvoljavao da se mesaju sa neznaboscima, ili sveti andjeli koji su cuvali Izrailj. "Pivnica"[20] je zrtvenik, a "kula" (jerusalimski) Hram. "Vinogradari" su ucitelji Zakona: fariseji i knjizevnici. Domacin Bog je, dakle, otisao i nije im vise govorio iz "stuba od oblaka".[21] Odlazak Bozji je Njegovo dugotrpljenje, jer kada je Gospod dugotrpeljiv i ne zuri da uzvrati onima koji cine nepravdu, izgleda kao da spava ili je otisao negde daleko. 34-39. A kada se priblizi vrijeme berbe, posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove njegove. I vinogradari, pohvatavsi sluge njegove jednoga izbise, a jednoga ubise, a jednoga kamenjem zasuse. Opet posla druge sluge, vise nego prije, i ucinise im tako isto. A najzad posla im sina svojega govoreci: Postidjece se sina mojega. A vinogradari vidjevsi sina rekose medju sobom: Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da prisvojimo nasljedstvo njegovo. I uhvatise ga, pa izvedose napolje iz vinograda, i ubise. Vreme berbe se priblizilo u doba Proroka, jer su "sluge" koje je Bog poslao bili proroci. Oni su na razne nacine postradali od "vinogradara", to jest, tadasnjih laznih proroka i ucitelja. Jedne su izbili, kao proroka Miheja koga je Sedekija udario u vilicu; [22] druge pobili, kao Zahariju (oca Pretecinog), ubijenog izmedju Hrama i zrtvenika;[23] a neke su kamenovali, kao Zahariju, sina prvosvestenika Jodaja.[24] Naposletku je poslan sam Sin Bozji, koji se javio u telu. Bog kaze: "Postidece se Sina Mojega", ne zato sto nije znao da ce Ga ubiti vec da bi pokazao kako bi valjalo da postupe, jer su bili duzni da barem ispostuju dostojanstvo sina ako su vec pobili sluge. Medjutim, vinogradari su ga ugledali i rekli: "Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo," kao sto su i Jevreji (kasnije) govorili: "Ovo je Hristos" i raspeli Sina Bozjeg. Izveli su ga van vinograda jer je Gospod nas Isus Hristos raspet van grada.[25] Posto smo vec rekli da "vinograd" oznacava jevrejski narod, Gospoda su razapeli fariseji, zli vinogradari, van "vinograda", to jest, mimo volje prostog i bezazlenog naroda. 40-41. Kada, dakle, dodje gospodar vinograda sta ce uciniti vinogradarima onim? Rekose mu: Zlocince ce zlom smrcu pogubiti, a vinograd ce dati drugim vinogradarima, koji ce mu davati plodove u svoje vrijeme. Na koje se ovde vreme misli? Da li na vreme drugog dolaska Gospodnjeg? Izgleda da se i tako moze razumeti, mada je bolje da ove reci shvatimo na sledeci nacin: "gospodar vinograda" je Bog Otac. On je poslao Svoga Sina koga su Jevreji ubili. Kada, dakle, On dodje, to jest, kada pogleda na bezakonje koje su Jevreji pocinili, tada ce "zlocince zlom smrcu pogubiti" poslavsi na njih rimsku vojsku,[26] a Svoj "vinograd", dakle Svoj narod, dace drugim "vinogradarima" - apostolima i uciteljima. Razumi da "vinograd" oznacava i bozanska Pisma, u kojima je "plot" slovo, a iskopana "pivnica" dubina Duha. "Kula" je uzviseno bogoslovsko ucenje. Dakle, ova Pisma su najpre imali "zli vinogradari", fariseji, a Bog ih je predao nama, ,dobrim vinogradarima" koji ih dobro obradjujemo. Oni su ubili Gospoda "van vinograda", to jest, i pored onoga sto je o Hristu govorilo (starozavetno) Pismo. 42-44. Rece im Isus: Zar niste nikada citali u Pismu: Kamen koji odbacise zidari, on postade glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u ocima nasim. Zato vam kazem da ce se od vas uzeti Carstvo Bozje, i dace se narodu koji donosi plodove njegove. I ko se spotakne o ovaj kamen, razbice se; a na koga on padne, satrce ga. 131

"Kamen" oznacava' samoga Hrista, dok su "zidari" jevrejski ucitelji koji su Ga odbacili kao nepotrebnog, govoreci: "Ti si Samarjanin i u tebi je demon."[27] Ali, kada je On vaskrsao iz mrtvih postavljen je kao "glava od ugla", to jest postao je Glava Crkve koja objedinjuje Jevreje i neznabosce u jednoj veri. Kao sto kamen postavljen u uglu gradjevine povezuje u jednu celinu jedan zid sa onim koji se od njega nastavlja, tako je i Hristos sve sjedinio i povezao u jednoj veri. Ovaj "ugaoni kamen" je cudesan i delo je Gospodnje.[28] Dakle, Crkva koja nas povezuje i sjedinjuje u jednoj veri jeste delo Gospodnje koje je dostojno velikog divljenja jer je dobro sagradjena. Ona je cudesna i zbog toga sto je osvedocena cudesima i cudesno. Od Jevreja je, dakle, uzeto "Carstvo Bozje", odnosno zajednica koju su oni imali s Bogom, i data je onima koji su poverovali. Oni koji se spotaknu o ovaj "kamen"[29] i sablazne se o Hrista bice "razbijeni" pri drugom dolasku Gospodnjem, iako su jos i ovde rasejani po celoj vaseljeni, kao sto sada vidimo da je slucaj s nesrecnim Jevrejima. To i znace reci: "satrce ga", to jest rasejace ga (po celom svetu). 45-46. I cuvsi prvosvestenici i fariseji price njegove razumjese da o njima govori. I nastojeci da ga uhvate, pobojase se naroda, jer ga drzahu za proroka. Vidis li jos jednom kako narod, bezazlen i nezlobiv, ide za istinom, dok ucitelji Zakona cine zlo. Jevreji sve do danasnjeg dana zele da uhvate Isusa, ali ne uspevaju da ga uhvate niti da ga razumeju, jer ce prihvatiti Antihrista[30] i njemu ce se pokloniti. A Hrista nece primiti, to jest, razumeti.
NAPOMENA:

1. Zah. 9:9; Is. 62:1 2. Up. 1. Mojs. 49:10-11 3. Jn. 14:6 4. Rec je o mesijanskim recima hvale uzetim iz 118. psalma iz tzv. velikog Halela (Ps. 113-118). S vremenom su
kod Jevreja ove reci izgubile svoje prvobitno znacenje i dobile su znacenje naseg "ura", "ziveo" (kod Grka i Rimljana postojali su odgovarajuci uzvici).

5. 5 Mojs. 18:18 6. Up. Is. 56:7; Jer. 7:11 7. Novac iz vremena Svetog Teofilakta. 8. Slicno alegorijsko tumacenje ostavio nam je i Ilarije, koji kaze da "golubovi" oznacavaju Duha Svetoga a
"klupe" svestenicke stolice (katedre). "Prema tome", kaze on, "Gospod je ispremetao stolice onih koji trguju darom Svetoga Duha". (Ennaratio in Matth. P.L. t.9). Prodaja crkvenih cinova za novac naziva se "simonija", po Simonu Magu koji je trazio od Apostola Petra da mu za novac podari vlast da rukopolozenjem predaje blagodat Duha Svetoga (D.Ap. 8:18-23).

9. Mt. 3:16 10. Ps. 118:26 11. Ps. 8:3 12. 1 Kor. 14:20 132

13. 2 Kor. 6:16 14. U prolece smokva cveta i zamece plodove pre nego sto se na njoj pojave listovi. Kada je Isus video lisce na
smokvinom drvetu sa pravom je ocekivao na njoj plod. Ocigledno je da je smokovnica bila neplodna.

15. Mt. 25:41 16. Lk. 16:19-31 17. 2 Mojs. 24:3 18. Up. Is. 5:1-7 19. 2 Mojs. 15:17 20. Posuda u kojoj se gnjeci grozdje, presa. 21. 2 Mojs. 13:21 22. 3 Car. 22:24 23. Vidi Teofilaktovo tumacenje na Mt. 23:35-36 24. 2 Dn. 24:21 25. Mesto Hristovog raspeca, Golgota, u Hristovo vreme se nalazila izvan gradskih zidina. 26. Od 66. god. posle Hrista, Jevreji su ustali protiv rimske uprave u Palestini. Rimska vojska pod komandom
imperatora Vespazijana i Tita je ubrzo je napala Jevreje i osvojila Jerusalim 70. godine. Tada je do temelja razrusen i spaljen jerusalimski hram.

27. Jn.8:48 28. Ps. 118:22-23 29. Up. Is. 8:14,15 i Dan. 2:44 30. Lazni prorok koji ce se pojaviti u poslednjim danima pred Drugi dolazak Gospodnji. Sama rec oznacava onoga
koji se protivi Hristu, ali i onoga koji se postavlja umesto Hrista (anti - znaci i protiv i umesto). (up. 1.Jn. 2:1822; 4:3; 2 Jn. 7; 2 Dn. 7:8-7; 7: 11, 13-14; Otk. 13:1-4; 11-12; 16-17; 14:9-11; 19:20; 20:10, itd.)

133

GLAVA DVADESET I DRUGA Prica o svadbi careva sina, Bogu Bozje, caru carevo, o vaskrsenju mrtvih i najvecoj zapovesti, Hristos Davidov sin i Gospod 1-7. I odgovarajuci Isus opet im rece u pricama govoreci: Carstvo nebesko je kao covjek car koji nacini svadbu sinu svome. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htjedose doci. Opet posla druge sluge govoreci: Kazite zvanicama: Evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: dodjite na svadbu. A oni ne marivsi otidose, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju; A ostali uhvatise sluge njegove, izruzise ih, i pobise. I kad to cu car onaj, razgnjevi se i poslavsi vojsku svoju pogubi krvnike one i grad njihov zapali. I ova prica kao i ona o vinogradarima govori o neposlusnosti Jevreja. Medjutim, dok se tamo govori o Hristovoj smrti, ovde je rec o svadbenoj radosti koja predstavlja Vaskrsenje. Ipak, ovde su se Jevreji pokazali kao veci prestupnici nego u prethodnoj prici, jer su vinogradari pobili one koji su od njih trazili plodove, dok ljudi u ovoj prici ubijaju one koji ih pozivaju na svadbu. Bog se ovde uporedjuje sa "covekom carem", jer se On ne pokazuje u Svojoj bozanskoj prirodi, vec onako kako Mu prilici da se pokaze pred ljudima. Kada mi kao ljudi umiremo, buduci podlozni ljudskim manama, Bog nam se javlja kao covek, a kada zivimo "kao bogovi", tada i "Bog staje u saboru bogova".[1] Kada zivimo kao zveri i On za nas postaje ostar kao panter, medved ili lav. Bog, dakle, nacini svadbu svome Sinu kako bi Ga sjedinio sa svakom blagoobraznom dusom, jer je "zenik" Hristos, a "nevesta" Crkva i dusa covekova. Sluge koje su prve poslane jesu Mojsej i ostali sa njim koje Jevreji nisu poslusali, vec su gnevili Boga cetrdeset godina u pustinji, ne hoteci da prihvate rec Bozju i duhovnu blagodat. Zatim su poslane druge sluge, Proroci, ali neke od njih Jevreji su pobili, kao proroka Isaiju,[2] dok su druge namucili, kao Jeremiju, bacenog u jamu punu smradnog gliba.[3] Oni koji su bili umereniji samo su odbili poziv; jedan je otisao u "polje svoje", sto ce reci, opredelio se za zivot u telesnim pozudama i slastima, jer "polje svoje" oznacava telo; drugi je otisao u "trgovinu svoju", to jest putem srebroljubivog zivota, posto su trgovci najpohlepniji za zaradom. Prica, dakle, pokazuje da oni koji odbijaju da odu na duhovnu svadbu i odbacuju sjedinjenje sa Hristom i duhovno nasladjenje, to cine najcesce zbog telesnog uzivanja ili zbog strasti srebroljublja. U ovoj prici kaze se da je pripremljen "obed", a na drugom mestu (kod Luke) spominje se "vecera".[4] To nije receno bez razloga. "Vecerom" se naziva zato sto se svadbena svecanost u poslednjim vremenima pokazala u savrsenom obliku, dakle predvece, na kraju vremena, dok Matej spominje "obed" zeleci da pokaze da je ova tajna i u prethodnim vremenima otkrivana, mapa samo pelimicno. Junci i hranjenici su Stari i Novi Zavet. "Junci", predstavljaju Stari Zavet koji je nalagao prinosenje zivotinjskih zrtava, dok Novi predstavljaju "hranjenici", to jest, psenicom ugojena telad, jer sada prinosimo hlebove kao istinske "hranjenike" na zrtvenik, posto se hlebovi prave od psenice. Bog nas, dakle, poziva da jedemo hranu i Starog i Novog Zaveta. Kada vidis da neko jasno tumaci bozanske reci, znaj da on hrani one koji Ga slusaju "psenicnim jestivima", to jest, prostije dusom mudri ucitelj hrani duhovnim hlebom. Sigurno se pitas, kako im kaze da pozovu "pozvane", jer ako su pozvani, zasto ih opet zove? Znaj, dakle, da je svaki od nas po prirodi pozvan na dobro, jer nas poziva rec unutrasnjeg ucitelja duse (razuma). Ali, Bog salje napolje ucitelje da pozovu i one koji su prirodno pozvani recju Bozjom. Car je naposletku poslao rimsku vojsku i unistio neposlusne Jevreje, te spalio njihov grad Jerusalim, kako pise istinoljubivi Josif.[5] 134

8-10. Tada rece slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne bjehu dostojne. Idite, dakle, na raskrsca i koga god nadjete pozovite na svadbu. I izisavsi sluge one na puteve, sabrase sve koje nadjose, i zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju. Posto ih starije sluge, Mojsej i proroci, nisu ubedili, Gospod salje druge sluge, apostole, da pozovu* neznabosce koji nisu isli putem istine, vec su lutali, ra-zjedinjeni i rasejani po mnogim putevima svetske mudrosti. U stvari, oni su se mogli naci po "raskrscima", u velikoj zabludi i neznanju. Ziveli su u medjusobnoj neslozi jer nisu isli putem istine, vec sporednim putevima necastivih ucenja koja su propovedali. Oni se cak nisu slagali ni u tim ucenjima, jer su jedni ucili ovako, a drugi onako. Mozda je ipak bolje razumeti ove reci na sledeci nacin: "Put" je zivot i nacin zivota svakog coveka, a "raskrsca" su (razna) ucenja. Neznabozacki Jelini su isli putevima necastivih, to jest, vodili su zivot dostojan svake osude i u takvom necastivom nacinu zivota skrenuli su u bezbozna ucenja, nazivajuci besramne bogove pokroviteljima svojih strasti. Kada su, medjutim, apostoli iz Jerusalima izisli medju neznabosce, sve su ih sakupili, i "zle" i "dobre", to jest, one ispunjene svakim nevaljalstvom i one koji su bili manje pokvareni od njih, koje zato u poredjenju s prvim Gospod naziva "dobrim". 11-14. A usavsi car da vidi goste ugleda ondje covjeka neobucena u svadbeno ruho. I rece mu: Prijatelju, kako si usao amo bez svadbenog ruha? A on ocuta. Tada rece car slugama: Svezite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih. Na svadbu dolaze svi ljudi bez razlike, jer smo blagodacu svi pozvani, i dobri i zli. Medjutim, zivot onih koji udju nece biti neproveren, posto ce Car krajnje pazljivo ispitati sve one koji se nadju necisti posle ulaska u veru. Zadrhtimo, dakle, pri pomisli da onome koji ne zivi cistim zivotom sama vera nista ne koristi, jer takav nece biti samo isteran sa svadbe, vec i bacen u oganj. Ko je onaj koji nije obucen u svadbeno ruho? To je onaj koji se nije obukao u mi-losrdje, dobrotu i bratoljublje. Mnogo je onih koji sebe obma-njuju zaludnim nadama da ce naslediti Carstvo nebesko, i veruju da ce biti pribrojani liku izabranih, misleci o sebi da su nesto veliko. Buduci opravdan u pogledu ovoga nedostojnog coveka, Gospod nam pokazuje dve stvari: prvo da je On Bog covekoljubac, i drugo, da i mi nikoga ne smemo da osudjujemo, cak i ako javno gresi, osim ako je vec prekoren za svoj greh. Dakle, Gospod govori Svojim slugama, andjelima koje salje da kazne gresnike: "Svezite mu ruke i noge", to jest delatne sile njegove duse, jer je sada u ovome veku vreme za prakticno delanje, dok ce u buducem sve delatne sile duse biti "svezane" i covek nece moci uciniti nikakvo dobro delo da bi umilostivio Boga za svoje grehove. "Skrgut zuba" je beskorisno raskajanje koje ce se onda javiti u njihovim dusama. "Mnogi su zvani", jer Bog zove "mnoge", odnosno sve, "ali je malo izabranih", to jest onih koji se spasavaju i koji su dostojni da ih Bog izabere. Prema tome, Bozje je da nas zove, dok od nas zavisi da li cemo biti izabrani ili ne. On pokazuje da je ova prica ispricana radi Jevreja, koji su bili zvani, ali nisu izabrani zbog svog neposlusanja. 15-16. Tada otidose fariseji i na vijecanju se dogovorise kako bi ga uhvatili u rijeci. I poslase k njemu ucenike svoje s Irodovcima. [6] U pitanju je bilo lukavstvo, zato ih Luka i naziva "uhodama", jer su tajno poslani da bi Hrista uhvatili u reci. "Irodovci" su bili ili Irodovi vojnici, ili oni koji su smatrali da je Irod Mesija. Buduci da je Irodovim dolaskom na vlast prekinuta vladavina Judinog plemena, neki su mislili da je on Mesija.[7] Zajedno s njima dosli su i fariseji da bi Ga uhvatili u reci. Poslusaj, dakle, sta Mu govore: 135

16-22. Govoreci: Ucitelju, znamo da si istinit i putu Bozijemu zaista ucis i ne obazires se ni na koga, jer ne gledas ko je ko od ljudi. Kazi nam, dakle, sta ti mislis: treba li dati porez cesaru ili ne? Razumjevsi Isus lukavstvo njihovo rece: Sto me kusate, licemjeri? Pokazite mi novac porezni. A oni mu donesose dinar. I rece im: Ciji je ovaj lik n natpis? Rekose mu: Cesarev. Tada im rece: Podajte, dakle, cesarevo cesaru, i Bozje Bogu. I cuvsi zadivise se, i ostavivsi ga otidose. Oni su mislili da ce Ga laskanjem i pohvalama naterati da kaze kako (Rimljanima) ne treba placati porez i tako Ga optuziti kao buntovnika i podstrekaca pobune protiv cesara.[8] Zato su sa sobom poveli i Irodovce, kako bi oni, kao carevi ljudi, mogli odmah da Ga uhapse kao pobunjenika. "Ne gledas ko je ko od ljudi", kazu, to jest neces nista reci da bi ugodio Pilatu ili Irodu. "Kazi nam, dakle, da li treba da se pokoravamo ljudima i placamo im porez, kao sto Bogu dajemo didrahmu, ili samo da placamo porez Bogu?[9] Ne bi li trebalo da placamo porez i cesaru?" Ovo su rekli, kao sto sam vec objasnio, zato da bi Ga uhvatili i ubili ako bi odgovorio da ne treba placati porez cesaru, kao sto su uci-nili sa sledbenicima Tevde i Jude (Galilejca),[10] koji su govorili da se ne sme prinositi zrtva u ime cesarevo. Pokazujuci im cesarev lik na novcu, Isus ih ubedjuje da cesaru treba dati ono sto mu i pripada, dakle, ono sto nosi njegov lik,[11] i da se u telesnim i spoljasnjim stvarima treba pokoravati caru, dok se u unutrasnjim i duhovnim stvarima moramo pokoravati Bogu. Medjutim, ovo se moze razumeti i na sledeci nacin: Svaki od nas mora odbaciti od sebe i predati demonu - "cesaru" podzemnog sveta - ono sto mu pripada. Na primer, kada te napadne gnev, koji dolazi od demona - "cesara", uzvrati mu istom merom i razgnevi se na njega. Tako ces moci i da podas Bogu ono sto je Bozje. Medjutim, posto se ljudska priroda sastoji od duse i tela, svome telu kao "cesaru" dugujemo hranu i odecu, a onome sto je u nama uzvisenije[12] (tj. dusi) dugujemo ono sto joj prilici. 23-28. U taj isti dan pristupise mu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitase ga govoreci: Ucitelju, Mojsej rece: Ako umre ko bez djece; da uzme brat njegov zenu njegovu i podigne sjeme bratu svome. U nas bjese sedam brace; i prvi ozenivsi se umrije, i ne imavsi poroda ostavi zenu svoju bratu svome. A tako i drugi i treci, sve do sedmoga. A poslije sviju umrije i zena. O vaskrsenju, dakle kojega ce od sedmorice biti zena? Jer je za svima bila. Kada je Gospod ucutkao fariseje i irodovce, opet su dosli sadukeji da Ga kusaju. Njihova zabluda je bila u tome sto nisu verovali u Vaskrsenje, u duha, i andjele, i drzali su se stavova suprotnim ucenju fariseja. Ovde navode jedan neverovatan slucaj, jer ako i pretpostavimo da su oba brata uzela zenu i potom umrla, zar treci ne bi izbegao brak s njom poucen iskustvom svojih prethodnika? Sadukeji su izmislili ovaj slucaj kako bi zbunili Hrista i tako dokazali da nema Vaskrsenja. Oni cak ugascu i Mojseja kao branitelja svoje izmisljotine.[13] Spominju sedmoricu brace kako bi jos vise ismejali tajnu Vaskrsenja. Oni pitaju: "Kojega ce od sedmorice biti zena?" Mogli bismo im odgovoriti: "O, bedni sadukeji, ako se uzme da i po Vaskrsenju postoji brak, ona ce biti zena onoga koji je prvi ozenio, jer su ostali lazni, a ne zakonski muzevi." 29-33. A Isus odgovarajuci rece im: Varate se, ne znajuci Pisma ni sile Bozije. Jer o vaskrsenju niti se zene niti se udaju; nego su kao andjeli Boziji na nebu. A za vaskrsenje mrtvih niste li citali sta vam je rekao Bog govoreci: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih nego zivih. I narod cuvsi divljase se nauci njegovoj. Spasitelj pokazuje da ce biti Vaskrsenja, ali ne u onom telesnom smislu kako su oni mislili, vec u uzvisenijem i duhovnijem smislu.[14] "Zasto se varate", govori im, "ne znajuci Pisma ni sile Bozje", jer da poznajete Pisma znali biste da Bog nije Bog mrtvih nego zivih i razumeli biste da je 136

Bogu sve moguce, pa cak i da ucini da ljudi zive kao andjeli. Vidis li premudrosti Gospodnje! Pozivajuci se na Mojseja oni su hteli da odbace ucenje o Vaskrsenju, ali Hristos ih Mojsejevim recima uverava govoreci: ,Ja sam Bog Avraama, Isaka i Jakova."[15] Ovim recima Hristos zeli da kaze da Bog nije Bog onoga sto ne postoji, vec onoga sto postoji i sto jest. Nije im rekao ,Ja sam bio Bog...", vec Ja sam Bog". Iako su oni umrli, i dalje zive u nadi Vaskrsenja. Ali, ti me pitas: "Kako onda na drugom mestu kaze da ce vladati mrtvima i zivima?"[16] Znaj dobro da On tamo "mrtvim" naziva one koji su umrli, ali koji ce opet oziveti. Ustajuci protiv jeresi sadukeja, koji su ucili da ne postoji besmrtna dusa, vec da ona posle smrti sasvim iscezava, Gospod govori da On nije Bog "mrtvih", to jest onih koji vam se cine da su potpuno iscezli, vec Bog "zivih", to jest, onih koji imaju besmrtnu dusu i koji ce vaskrsnuti, iako su sada mrtvi (telom). 34-40. A fariseji cuvsi da ucutka sadukeje, sabrase se zajedno. I upita jedan od njih, zakonik,[17] kusajuci ga i govoreci: Ucitelju, koja je zapovijest najveca u Zakonu? A Isus mu rece: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najveca zapovijest. A druga je kao i ova: Ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe. O ovim dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci. Ovaj covek dolazi sa velikom zlobom da kusa Isusa. Kada su fariseji videli da su sadukeji posramljeni i da je narod Gospoda pohvalio zbog mudrosti, oni Mu prilaze kusajuci Ga, da vide da li ce On nesto dodati prvoj zapovesti, ne bi li tako nasli povoda da Ga optuze kako ispravlja Zakon. Ali, Gospod razotkriva njihovu zlobu, jer oni nisu dosli da nesto nauce, vec su kao ljudi bez ljubavi radije hteli da Mu napakoste u svojoj zavisti. On im otkriva ljubav koja je veca od drugih zapovesti i poucava ih da Boga ne treba ljubiti polovicno, vec celog sebe predati Bogu. Mozemo razlikovati tri osnovne sposobnosti ljudske duse: vegetativnu, animalnu i razumnu. Kada covek raste, hrani se i radja sebi slicno slican je biljkama. Kada oseca gnev i pozudu slican je zivotinjama, a kada razmislja naziva se razumnim. Pogledaj sada, kako su ove tri sposobnosti zastupljene u ovoj zapovesti: "Ljubi Boga svoga svim srcem svojim" - gde misli na animalnu sposobnost ljudske duse; "i svom dusom svojom" - ovde je rec o vegetativnoj sposobnosti, jer su biljke zive i pokretne su; "i svim umom svojim", sto se odnosi na razumnu (slovesnu) sposobnost duse.[18] Drugim recima, Boga moramo ljubiti celom svojom dusom, to jest moramo Mu se predati svim delovima i silama dusevnim. "Ovo je prva i najveca zapovest", kojom se vezbamo u poboznosti. "A druga je kao i ova"[19] i ona podstice ljude da prema drugima budu pravedni. Zapravo, postoje dve stvari koje coveka odvode u propast. To su necastiva ucenja i porocan zivot. Da ne bismo, dakle, pali u bezbozna ucenja (to jest u jeresi), treba da ljubimo Boga, a da ne bismo ziveli porocnim zivotom, treba da ljubimo bliznjega svoga, jer onaj koji ljubi svoga bliznjega ispunjava i sve druge zapovesti, a onaj koji ispunjava sve zapovesti, istinski ljubi Boga.[20] Tako ove dve zapovesti zavise jedna od druge i medjusobno su povezane posto u sebi sadrze sve druge zapovesti. Gde ste videli da onaj koji ljubi Boga i bliznjega svoga, krade, zlopamti, cini preljubu, ubija ili zivi u bludu? Ovaj je zakonik, dakle, u pocetku hteo da iskusa Gospoda, ali posle Hristovog odgovora on se pokajao i dobio pohvalu od Gospoda, kao sto navodi Marko, koji kaze da ga je Gospod s ljubavlju pogledao i rekao mu: "Nisi daleko od Carstva Bozijega."[21] 41-45. A kad se sabrase fariseji, upita ih Isus govoreci: Sta mislite za Hrista? Ciji je sin? Rekose mu: Davidov. Rece im: Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreci: Rece Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane, dok polozim neprijatelje tvoje za podnozje nogama tvojim? Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin? I niko mu ne mogase odgovoriti ni rijeci; niti smjede ko od toga dana da ga zapita vise. 137

Posto su fariseji mislili da je On samo obican covek, Isus ih razuverava i preko Davidovog prorostva otkriva im istinu da je On takodje Gospod i Bog, objavljujuci tako Svoju bozansku prirodu. Kada su fariseji kazali da je Hristos "Sin Davidov", to jest, obican covek, On im je odgovario pitajuci ih kako Ga onda David naziva Gospodom, i to ne samo da Ga prosto naziva Gospodom nego po nadahnucu, to jest, onako kako mu je otkriveno blagodacu Duha Svetoga? Ovim recima Gospod ne porice da je Sin Davidov, vec samo pokazuje da nije obican covek koji potice od semena Davidova. Gospod im postavlja ovo pitanje da bi fariseji sami pitali i naucili ono sto ne znaju, te da bi pravilno odgovorivsi poverovali ili pak da bi, ne znajuci sta da kazu, otisli posramljeni i vise se nikada ne usudili da Ga pitaju o tome.
NAPOMENA:

1. Ps. 81:1: "Bog stade na saboru bogova, usred bogova izrece sud". Uporedi fusnotu za Mt. 13:43. dakle, onima
koji su postali "bogovi po blagodati", up. 81:6, Bog se javlja "kao Bog", dok onima koji nisu u stanju da Ga vide "onakvog kakav jeste", On snishodi i javlja se kao covek.

2. Prema usmenom predanju prorok Isaija je ziv prerezan testerom. 3. Jer. 38:6-13 4. Lk.14:16 5. Josif Flavije, rodjen je oko 37 posle Hrista i bio je bogatog jevrejskog porekla. Zarobili su ga Rimljani u toku
jevrejskog ustanka izmedju 66. i 70. godine. Kasnije je postao rimski gradjanin i nastanio se u Rimu, gde je i napisao svoju poznatu "Istoriju judejskog rata".

6. To su bili Jevreji od uticaja i polozaja koji su u novozavetno vreme bili pristalice grckih obicaja i rimskog
prava. Mada ih ne treba poistovecivati sa sadukejima, oni su zajedno s njima delili simpatije prema Rimu, nasuprot farisejima, koji su bili antirimski raspolozeni. Ipak, irodovci su se pridruzili farisejima protiv Gospoda Isusa Hrista. U Galileji su irodovci i fariseji organizovali zaveru protiv Isusa (Mk. 3, 6). Gospod zato upozorava svoje ucenike da se cuvaju od kvasca farisejskog i Irodovog (Mk. 8.15).

7. Irodovci su, izgleda, pogresno shvatali prorocanstvo patrijarha Jakova njegovom sinu Judi, 1 Moj. 49,10:
"Palica vladalacka nece se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ce se pokoravati narodi." (Pogledaj fusnotu za Mt. 1,17).

8. Cesar (lat. Caesar) carska titula koju je nosilo nekoliko rimskih careva: Avgust, Tiberije, Klaudije i Neron. 9. Ocigledno zeleci da Ga navedu da kaze kako ne treba davati porez cesaru, fariseji i irodovci uporedjuju
placanje drzavnog poreza s placanjem "didrahme" Bogu, zeleci da na taj nacin aludiraju da onaj koji placa cesaru porez indirektno priznaje njegovo bozanstvo, posto su Rimljani svoga cesara smatrali za boga.

10. D. ap. 5, 36-37. Tevda je bio lazni vodja o kome je Gamalilo govorio pred Sinedrionom oko 32. god. posle
Hrista. Prema Gamalilovim recima, Tevdi se pridruzilo u pobuni oko 400 ljudi, koji su posle neuspeha zajedno sa svojim vodjom bili pogubljeni. Nije sacuvano mnogo podataka o Tevdi. Luka belezi da je Juda Galilejac podigao ustanak u vreme popisa. Pretpostavlja se da je ovaj Juda bio Juda Golanac, koji je prema jevrejskom istoricaru Josifu, izazvao nerede u vreme popisa za uprave Kvirina, oko 6. god. posle Hrista. Tada Josif spominje izvesnog vraca Tevdu koji je kao lazni prorok ubedio mnoge ljude da predju reku Jordan. Rimljani su ga pogubili odsekavsi mu glavu. Medjutim, ovaj Tevda je ziveo u poslednjim godinama vladavine Iroda Velikog.

11. Kod Jevreja na novcu nije bilo nikakvih izobrazenja ljudskih likova, jer je to smatrano idolopoklonstvom. Tako
su Asmoneji svoj novac kovali sa natpisima na jevrejskom i grckom jeziku sa izobrazenjima posude sa manom, ili zezla Aaronova i sl. Medjutim, kako se carski porez placao rimskim novcem, razumljivo je kako je na njemu bio lik cesara. Na rimskom novcu cara Tiberija, dakle iz vremena Isusovog, stajao je natpois: TI

138

CAESAR DIVI AVG F AVGUSTUS (Tiberije cesar, bozanstvenog Avgusta sin, Avgust), na drugoj strani novcica pisalo je obicno: PONTIF MAXIM (tj. pontifex maximus - vrhovni prvosvestenik).

12. Bog je stvorio coveka od praha zemaljskog, udahnuvsi mu ,duh zivota", 1 Moj. 2, 7. Tumaceci ove reci Sv.
Grigorije Bogoslov pise: "Logos Bozji, uzevsi deo novostvorene zemlje, svojim je besmrtnim rukama stvorio nase telo i podario mu zivot, jer duh koji je u njega udahnuo predstavlja 'izliv' nevidljivog Bozanstva. Tako je covek stvoren po liku Besmrtnoga... Buduci (telom) nista do prah moram da zivim ovde dole, ali posto takodje imam i bozanski udeo u svojim grudima ceznem za vecnim zivotom... Dusa je dah Bozji i mada je nebeskog porekla ipak dopusta sebi da se mesa sa zemljom. Ona je svetlost zatvorena u pecini, ali ipak nista manje do bozanska i neugasiva svetlost", (Poemata dogmatica, VIII, PG. I. 37).

13. Mojsej u Ponovljenom zakonu (5 Mojs. 25:5-10) govori o tzv. zakonu "levirata" po kome je covek morao da
ozeni udovicu svoga brata ukoliko je on umro bez muskog naslednika. Sama rec "levirat" znaci "muzev brat". Svrha ovog zakona bila je da obezbedi nalsednika umrlom bratu i na taj nacin oucva njegovo ime i imanje. Pored toga, leviratom su materijalno obezbedjivane udovice. Levirat se spominje i u knjizi o Ruti (Rut. 4:5).

14. Bl.Teofilakt zeli da kaze da ce prilikom Vaskrsenja tela biti preobrazena i produhovljena, te nece biti grube
tvarne prirode kao u ovome zivotu.

15. 2 Moj. 3, 6. Postoje i druga mesta u Svetom Pismu u kojima se nagovestava Vaskrsenje: Jov 19, 25; Is. 26,19;
Is. 66,14; Jezek. 37,1-14; Dan. 12, 12; 2 Mak. 7, 9; 12, 14 i dr.

16. Rim. 14:9 17. Zakonici su bili strucnjaci za pitanja Mojsejevog zakona. 18. 5 Mojs. 6:5 19. 3.Mojs. 19:18 20. Sveti Oci su uvek naglasavali uzajamnu vezu ove dve zapovesti Gospodnje, govoreci da se mera bogoljublja
poznaje po meri covekoljublja i obratno.

21. Mk. 12:34

139

GLAVA DVADESET I TRECA Isusova osuda licemerja knjizevnika i fariseja, zalost nad Jerusalimom 1-3. Tada Isus rece narodu i ucenicima svojim govoreci: Na Mojsejevu stolicu sjedose knjizevnici i fariseji. Sve, dakle, sto vam kazu da drzite, drzite i tvorite; ali po djelima njihovim ne postupajte, jer govore, a ne tvore. Kada je Gospod ucutkao fariseje, i pokazao im da su neizlecivo bolesni, pocinje da govori o njima, njihovom zivotu i ponasanju. On upozorava Svoje slusaoce da ne preziru svoje ucitelje iako zive porocnim zivotom. Istovremeno pokazuje da se On ne suprotstavlja Zakonu, vec, stavise, zeli da se Zakon postuje, iako su oni koji ga propovedaju nedostojni. Porucuje im da sve sto govore ucitelji prihvate kao da govori Mojsej ili radije sam Bog. "Treba li onda sve ciniti sto oni govore, cak iako nas uce zlu?" Mislim da se pravi ucitelj nikada nece usuditi da drugoga navodi na zlo. Ali, ako pretpostavimo da se desi da neki ucitelj podstice ljude na rdjav zivot, takav, ocigledno, nije od "stolice Mojsejeve" niti govori od Zakona. Gospod govori o onima koji sede na "stolici Mojsejevoj", to jest, o onima koji poucavaju narod Zakonu.[1] Potrebno je zato da slusamo one koji nas poucavaju Zakonu Bozjem, cak iako oni sami ne tvore ono sto govore. 4-5. Nego vezuju bremena teska i nezgodna za nosenje, i tovare na pleca ljudska, a prstom svojim nece da ih pomaknu. A sva djela svoja cine da ih vide ljudi; jer prosiruju amajlije svoje, i prave velike skute na haljinama svojim. Fariseji su vezivali teska bremena ljudima prisiljavajuci ih da ispunjavaju sitnicave i teske za vrsenje zapovesti Zakona. Stavise, opterecivali su ih sve vecim brojem zapovesti, pozivajuci se na predanja koja su nadilazila granice Mojsejevog Zakona, dok oni sami nisu bili spremni ni prstom da maknu da bi ispunili te zapovesti, niti su se usudjivali da uzmu na sebe takva bremena. Kada ucitelj uci ne samo recima vec i delima, on tada sam nosi breme svojih ucenika i trudi se zajedno s njima. Ali, kada mi natovari breme, a sam nista ne cini, tada me jos vise opterecuje, pokazujuci svojim nemarom da je nemoguce ispuniti ono sto govori. Zato Gospod okrivljuje fariseje da sami nece da nose breme zapovesti i da ih ispunjuju. Medjutim, oni ne samo sto ne cine nikakvo dobro vec se licemerno pretvaraju da to cine. Cak i da su ucinili neko dobro delo radi toga da bi ih ljudi videli, ostali bi bez nagrade. Zato su oni zaista dostojni svake osude, jer ne cineci nista dobro, hteli su da ih ljudi proslavljaju kao delatnike vrline. A sta oni zapravo rade? "Prosiruju svoje amajlije i prave velike skute na haljinama svojim". Ovo ima sledece znacenje. U Zakonu pise: "I vezi ih sebi na ruku za znak i neka ti budu kao poceonik medju ocima."[2] Fariseji bi, dakle, ispisali na dva komada koze deset zapovesti Zakona i jedan bi privezali za celo, dok bi drugi okacili za desnu ruku (to su nazivali amajlijama).[3] "Velike skutove" su pravili tako sto bi na rubovi ma svojih haljina prisivali resice ljubicaste ili crvene boje.[4] I za to su bili nasli reci u Zakonu, koji je propisivao ovo pravilo da oni ne bi zaboravljali zapovesti Bozje. Ali, Bog to nije hteo. Kada je rekao da na rukama svojim nose amajlije, zeleo je da kaze da treba ispunjavati zapovesti (Bozje), dok su kao krv crvene resice pokazivale kako treba da budemo obelezeni krvlju Hristovom. Fariseji su, medjutim, pravili velike amajlije i prosirivali skute kako bi ljudi koji ih vide mislili da revnosno drze Zakon. 6-7. I vole zacelja na gozbama i prva mjesta po sinagogama, i da im se klanja po trgovima, i da ih ljudi zovu: ucitelju! 140

Avaj, sta to Gospod govori? Osudjuje ih samo zato sto vole zacelja? Kada je, dakle, osudjen onaj koji samo voli pocasno mesto, kolika tek kazna ocekuje coveka koji cini i vise od toga? "Na prvim mestima po sinagogama"; upravo tamo gde je trebalo da druge pouce smirenju, sami su pokazivali svoju iskvarenost, jer su sve cinili radi (svetske) slave. Oni ne samo sto nisu zbog toga osecali sram vec su jos vise voleli da ih ljudi zovu: "ravi, ravi!", sto znaci "ucitelju!". 8-12. A vi se ne zovite ucitelji; jer je u vas jedan Ucitelj,[5] Hristos, a vi ste svi braca. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. A najveci izmedju vas da vam bude sluga. Jer koji se uzdize ponizice se, a koji se ponizi uzvisice se.[6] Hristos nam ne zabranjuje da nekoga zovemo "uciteljem", vec da sami sa strascu zelimo da nas drugi tako zovu i da se na sve nacine trudimo u tome. Uciteljsko dostojanstvo u sustini pripada samo Bogu. Kada kaze "Ocem svojim ne zovite nikoga", On ne zabranjuje postovanje koje smo duzni ukazati svojim roditeljima, jer Gospod zeli da postujemo svoje roditelje i posebno svoje duhovne oceve, vec nas upucuje da poznamo istinskog Oca, Boga, jer je nas Otac pre svega Bog. Nasi telesni roditelji nisu vinovnici naseg rodjenja, vec Bozji sluzitelji i pomocnici.[7] Da bi im pokazao kakva je korist od smirenja, govori im da onaj koji je veliki medju njima treba da im bude sluga i poslednji, jer onaj koji se uzdize, misleci da je nesto, bice ponizen i Bog ce ga ostaviti. 13. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti pustate da udju oni koji bi htjeli. "Vi", kaze, "ne samo da ste nevernici koji zivite porocnim zivotom vec i druge ucite da Mi ne veruju i kvarite ih svojim zivotom i primerom." Ljudi su skloni da se saobrazavaju svojim vodjama, posebno ako ih vide naklonjene zlu. Vidis, dakle, da su reci "tesko vama" pretnja koja sleduje svakome ucitelju i vladaru koji svojim zivotom onemogucava ostale da napreduju u dobru.[8] 14. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto jedete kuce udovicke, i lazno se molite dugo; zato cete vecma biti osudjeni. Licemerima ih naziva zato sto se pred drugima pokazuju pobozni, iako ne cine ono sto prilici poboznosti, vec se pritvorno dugo mole i jedu udovicke novce. Oni su zaista bili obmanjivaci koji su ismevali proste ljude i potkradali ih. "Zato cete vecma biti osudjeni", jer ste pojeli sva udovicka imanja,[9] umesto da ste im pomogli u njihovom siromastvu. Postoji jos jedan razlog zbog koga ce jos vecma biti osudjeni. Oni su se, naime, molili pod izgovorom da cine dobro delo, dok su u stvari cinili zlo jeduci imanja udovicka. Onaj, dakle, koji pod izgovorom dobra navodi drugoga na zlo, zasluzuje najvecu kaznu. 15. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, cinite ga sinom pakla dvostruko vecim od sebe. "Vi ne samo", kaze, "kvarite Jevreje vec i one koji iz idolopoklonstva prilaze jevrejskoj veri, i koje zovu prozeliti.[10] Trudite se da obratite nekoga jevrejskom nacinu zivota i obrezanju, a kada pocne da zivi kao Jevrejin, tada propada iskvaren vasom zlocom." "Sin pakla" oznacava onoga koji zasluzuje pakao i koji mu je dusom toliko blizu da biva opaljivan njegovim plamenom. 16-22. Tesko vama vodji slijepi koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije nista; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer sta je vece, zlato ili hram koji zlato osvecuje. I ako se ko kune zrtvenikom, nista je to, a koji se kune darom na njemu, kriv je. 141

Bezumnici i slijepci! Jer sta je vece, dar, ili zrtvenik koji dar osvecuje? Koji se, dakle, kune zrtvenikom, kune se njim i svim sto je na njemu, i koji se kune hramom, kune se njim i Onim koji obitava u njemu. A koji se kune nebom, kune se prijestolom Bozijim i Onim koji sjedi na njemu. Naziva ih slepcima jer nisu hteli da druge uce onome sto je bilo potrebno. Manje vaznim stvarima ukazivali su postovanje, dok su prenebregavali ono sto je zaista vredno postovanja. Hramovno zlato, likove heruvima i zlatni sasud cenili su vise od samoga Hrama. Zato su i ucili narod da nista nije zakleti se Hramom, vec da se treba zaklinjati hramovnim zlatom, koje je upravo i bilo postovano zato sto se nalazilo u Hramu. Govorili su da su darovi polozeni na zrtveniku casniji od samog zrtvenika. Cak su ucili da onaj koji se zakune zlatnim sasudom, volom ili ovcom prinesenim na zrtvu, a potom pogazi svoju zakletvu, treba da bude osudjen tako sto ce platiti cenu u vrednosti dara. Fariseji su vise cenili dar od samoga zrtvenika zbog zarade koju su imali od zrtvoprinosenja. Ali, ako se neko zakleo Hramom, a potom pogazio zakletvu, bivao bi oslobodjen od duga, posto nije mogao da sagradi nista slicno Hramu. Zato su srebroljubivi fariseji zakletvu Hramom smatrali manje vaznom. Hristos nije dopustao da se dar smatra vecim od zrtvenika, jer se kod nas (u Crkvi) zrtvenik osvecuje darovima, posto se prinese ni hleb bozanskom blagodacu pretvara u samo Telo Gospodse, te tako osvecuje zrtvenik na kome je polozen. 23-24. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste sto je preteznije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo ciniti i ono ne ostavljati. Vodji slijepi, koji ocjedjujete komarca, a kamilu prozdirete. Opet ih prekoreva kao nerazumne, jer su prezirali vece zapovesti, a trazili strogo postovanje manjih, ne zapostavljajuci cak ni desetak od kima koji su davali. Kada bi ih neko prekorio kao sitnicave, odmah bi govorili da tako zapoveda Zakon.[11] Bilo bi mnogo bolje i bogougodnije da su od naroda trazili pravdu, milost i veru. Sta je pravda? Ne ciniti nista nepravedno i nerazumno, vec sve raditi s rasudjivanjem i razumom. Odmah posle pravde sledi milost. Onaj, naime, koji sve cini s rasudjivanjem dobro zna kome treba da udeli milostinju. Iza milosti dolazi vera, jer onaj koji je milostiv cvrsto veruje da nista nece izgubiti i da ce sve dobiti. Ili, u drugom smislu, treba biti milostiv, ali takodje i verovati Bogu istinitome. Mnogi su Jelini bili milostivi, ali posto nisu verovali u zivoga Boga, nisu ni posedovali milost koja se radja iz vere. Dakle svaki ucitelj mora "uzeti desetak" od svoga naroda, to jest, traziti pravdu, milost i veru od deset cula: pet telesnih i pet dusevnih. Gospod kaze: "Ovo je trebalo ciniti", ne da bi ih pbdstakao da daju desetak od bilja vec da ne bi pomislili da se protivi Mojseju. Naziva ih "slepim vodjama", jer su se gordili svojim ucenjem misleci da sve znaju, a nikome nisu bili od koristi, vec su, stavise, sve kvarili i gurali u ponor neverja. Kaze im da "ocedjuju komarca", jer su se cuvali malih grehova, a da "prozdiru kamilu", to jest, previdjaju velike grehove. 25-26. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto cistite spolja casu i zdjelu, a iznutra su pune grabeza i nepravde. Fariseju slijepi, ocisti najprije iznutra casu i zdjelu da budu i spolja ciste. Drzeci se otackih predanja,[12] oni su prali case i zdele za jestiva, iako su pili vino i jeli hranu koju su neposteno sticali i tako ih jos vise oskvrnjivali. Zato im Gospod kaze: "Ne sticite vino nepravdom i tada ce unutrasnjost case biti cista." Po drugom tumacenju, On ne govori o casama i zdelama, vec poredi telesno i spoljasnje stanje sa unutrasnjim i duhovnim. "Ti se", kaze, "trudis da spoljasnjost case, to jest, tvoje spoljasnje ponasanje, bude sto dostojanstvenije, dok si iznutra pun

142

necistote, pohlepe i nepravde. Treba, dakle, prvo ocistiti unutrasnjost, dakle, dusu, jer se sjaj ociscene duse ogleda u dostojanstvu spoljasnjeg ponasanja." 27-28. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto ste kao okreceni grobovi, koji spolja izgledaju lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvackih i svake necistote. Tako i vi, spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemjerja i bezakonja. I ovo poredjenje ima isto znacenje kao prethodno. Fariseji su hteli da se u svojoj spoljasnjosti pokazu dostojanstveni. Zato ih poredi sa okrecenim grobovima,[13] spolja izbeljenim krecom, a iznutra punim svake necistote, mrtvih i truleznih dela. 29-31. Tesko vama knjizevnici i fariseji, licemjeri, sto zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika. I govorite: Da smo mi bili u vrijeme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka.[14] Time sami svjedocite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. Ne sazaljeva ih zato sto zidaju grobove prorocima, jer je to bogougodno, vec zato sto to cine licemerno, i osudjuju svoje oceve, iako su gori od njih i daleko ih nadmasuju u zlu. Oni otvoreno lazu kada govore: "Da smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke", jer su nameravali da ubiju samoga Vladiku proroka. Zato im Hristos i kaze: 32-33. Ispunite i vi mjeru otaca vasiz. Zmije, porodi aspidini, kako cete pobjeci od osude za pakao? Kada im kaze: "Ispunite i vi meru otaca vasih", On im ne naredjuje niti ih prinudjava da Ga ubiju, vec namerava da im kaze sledece: "Posto ste vi zmije i kao porod takvih otaca tvrdoglavo se drzite njihovog bezumlja, buduci neizlecivi, ubrzo cete i vi pozeleti da nadmasite svoje oceve i da me ubijete. Vi cete dostici krajnji stepen zlobe kada ispunite zlocin koji su vasi oci propustili da pocine. Kako cete kao takvi izbeci kaznu?" 34. Zato, evo, Ja cu vam poslati proroke i mudrace i knjizevnike; i vi cete jedne pobiti i raspeti, a druge biti po sinagogama svojima i goniti od grada do grada. Prekoreva ih zato sto su lazno rekli: "Da smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke." "Jer gle", kaze, "Ja vam saljem prorok i mudrace i knjizevnike, ali i njih cete pobiti." Ovo govori za apostole, jer ih je Sveti Duh, ukrasivsi ucenjem, ucinio istinskim knjizevnicima, to jest, narodnim uciteljima, kao i prorocima i muzevima ispunjenim svake premudrosti. Kaze "saljem" da bi pokazao silu Svoga bozanstva. 35-36. Da dodje na vas sva krv pravedna sto je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste izmedju hrama i zrtvenika. Zaista vam kazem da ce ovo sve doci na rod ovaj. Govori im da ce sva nepravedno prolivena krv doci na Jevreje koji su tada ziveli i da ce oni biti strozije kaznjeni od svojih otaca zato sto se nisu urazumeli ni posle takvih primera. I Lameh je takodje bio strozije kaznjen od Kaina, iako nije ubio svoga brata, zato sto se nije naucio na Kainovom primeru.[15] "Na vas ce", kaze, "doci sva krv od Avelja do Zaharije." S pravom spominje Avelja,[16] jer je on ubijen iz zavisti, isto kao i Hristos. Ali, koji se Zaharija ovde spominje? Jedni kazu da je rec o jednome od dvanaestorice proroka, drugi, opet, da je to otac Pretecin. U predanju je ostalo da je u Hramu postojalo mesto na kome su stajale device. Kada je, dakle, Zaharija (Pretecin otac) bio prvosvestenik, stavio je Bogorodicu, posle rodjenja Hristovog, na 143

mesto odredjeno za device. To je razgnevilo Jevreje koji su ga ubili zato sto je s devicama uvrstio zenu koja je rodila. Nije nikakvo cudo da je otac Pretecin imao oca po imenu Varahija, kao sto je imao i jedan od dvanaestorice proroka koga su zvali sin Varahijin. Buduci da su delili isto ime, sasvim je moguce da su im i ocevi bili imenjaci. 37-39. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijas proroke i zasipas kamenjem poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem ceda tvoja, kao sto kokos skuplja pilice svoje pod krila, i ne htjedoste! Bto ce vam se ostaviti kuca vasa pusta. Jer vam kazem: Necete me odsada vidjeti dok ne recete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje. Dva puta ponavlja ime Jerusalima iz miloste i sazaljenja prema njemu. Kao sto se zaljubljeni svesrdno trudi da sebe opravda pred svojom dragom koja ga je izneverila, nameravajuci da je kazni, tako i Hristos optuzuje Jerusalim (prestonicu Jevreja) za ubistvo. Mnogo je puta On zeleo da joj ukaze milost, ali ona to nije htela, vec je verovala djavolu koji je rasipao njenu decu i udaljavao ih od istine koja sjedinjuje s Bogom, te nije prihvatala Gospoda koji je njenu decu sakupljao. Nista toliko ne udaljuje od Boga kao greh, niti nas tako sjedinjuje s Njim kao cista savest. Da bi pokazao Svoju roditeljsku ljubav, on navodi primer kokosi. "Ali posto vi ne zelite Moju ljubav, ostavljam Hram prazan." Iz ovoga ucimo da Bog radi nas obitava u hramovima, i kada mi napustimo Boga onda i nasi hramovi ostaju pusti. "Necete Me odsada videti do drugog dolaska. Ali, tada cete, hteli ne hteli pasti nicice preda Mnom i reci - "Blagosloven koji dolazi..." Razumi da "odsada" znaci "od raspeca", a ne od vremena kada je izgovorio ove reci, jer su Ga oni posle toga mnogo puta videli, dok Ga posle raspeca nisu videli, niti ce Ga videti do Njegovog Drugog dolaska.[17]
NAPOMENA:

1. Blazeni Jeronim kaze: "Pod katerdrom (stolicom) razumi ucenje Zakona". (Tumacenje Jevandjelja od Mateja,
Migne, P.L. t. 26)

2. 5 Mojs. 6:8 3. Filakterij, amajlija, amulet, u Starom zavetu "totafot", kod rabina "tefillin" (2 Mojs. 13:16; 6:8; 11:18).
Filakteriji su bile male kozne kutijice u kojima su bile cetiri trake od pergamenta sa citatima iz Petoknjizja. (cesto samo deset zapovesti). U biblijsko vreme, filakterije su nosili svi muskarci Jevreji iznad 13 godine zivota, ali samo za vreme jutarnje molitve, osim subotom i praznikom. Pravljeni su od koze obredno cistih zivotinja. Pricvrscivane su, kako spominje Sveti Teofilakt, koznim vrpcama za celo ili ruku. Fariseji, koji su se trudili da detaljno ispunjavaju Zakon, verovatnosu stalno nosili i cak prosirivali filakterije, da bi se tako stalno secali Boga i pred ljudima pokazivali svoju poboznost.

4. Up. 2 Moj. 28, 33-34; 39, 24-26; 4 Moj. 15, 38-40; 5 Moj. 22, 12. Kao sto je to slucaj sa filakterijima
(amajlijama), tako su fariseji dogaivali nove resice na svoje "skutove" da bi se tako pokazali pred ljudima kao pobozniji i revnosniji za otacka predanja.

5. U nasem prevodu se ne vidi razlika koja postoji na grckom jeziku. Zato bi precizniji prevod glasio: "A vi se ne
zovite ravi, jer je u vas jedan Ucitelj (Hristos)." Hristos, dakle, ne zeli da se njegovi ucenici nazivaju ravinima, sto je bio uobicajeni pocasni naziv i titula za ucitelje Zakona kod Jevreja, vec i samog Sebe naziva prostom recju Ucitelj. Kada bi ucenik uspesno okoncao svoje studije, ucitelj bi ga proglasavao za ucitelja polaganjem ruku. Time je bio postavljen za ucitelja i kao takav mogao je samostalno da odgovara na pitanja i deli pravdu. Kao "majstor" oslovljavan je pocasnom titulom "ravi". Rabini su nosili posebnu odecu, a, po Sv. Epifaniju Kiparskom (Haeres.15), posebne ogrtace i dalmatike. U sinagogi je imao pocasno mesto. Narod ga je s postovanjem pozdravljao. Jevrejski rabini su bili cesto takvi poznavaoci Svetog Pisma da su u nedostatku knjiga mogli i sami da ih po secanju napisu do poslednjeg slova.

6. Up. Jov. 22:29; Pr. 29:23; Jez. 21:26-27; 1Pet. 5:5 144

7. Blazeni Jeronim pise: Jedno je biti otac ili ucitelj po prirodi (natura), a drugo po snishodjenju (indulgentia).
Ako mi nazivamo coveka ocem, ukazujemo mu cast, prema njegovom uzrastu, a ne smatramo ga vinovnikom naseg zivota", (Ibid, P.L. t.26). "To ne znaci", kaze Zlatoust, ,da nikoga ne treba nazivati ocem, vec da znamo koga zaista treba nazivati Ocem," (Ibid). U pravoslavnom monastvu od drevnih vremena postoji obicaj da se monasi i svestenici oslovljavaju recju "oce", iz postovanja. Hristos, po misljenju vecine tumaca, ne zabranjuje pocasne titule, vec gordost i sujetu koje se javljaju uz ta zvanja.

8. Po Origenovom tumacenju, knjizevnici i fariseji sami ne ulaze u Carstvo nebesko i druge koji zele da udju ne
pustaju. Ta dva greha su prirodno povezana i neodvojiva jedan od drugoga. "Mnogi ucitelji", kaze on, "koji ne dopustaju onima koji zele da udju u Carstvo nebesko, to najcesce cine tako sto bez rasudjivanja neke odlucuju ne zato sto oni ne dozvoljavaju grehove, vec zbog zavisti i neprijateljstva, te cesto zabranjuju da udju i onim ljudima koji su bolji od njih samih", (Tumacenje Evandjelja od Mateja, P.G. t.13)

9. Najverovatnije je rec o tome da su se u nameri da toboz pomognu udovicama predlagali za njihove zastupnike
pri upravljanju imanjem, pri cemu su izvlacili za sebe veliku novcanu dobit. Slicna pojava se osudjuje jos i u vreme proroka Isaije (Is. 10,1-2)

10. "Stranac koji je prisao veri". U Novom Zavetu se odnosi na neznabosce koji su potpuno primili judaizam ili su
na njega gledali sa simpatijom. Potpuno obraceni prozelit primao je obrezanje i ucestvovao je u hramovnom i sinagogalnom bogosluzenju ravnopravno sa svim ostalim Jevrejima. Oni su takodje drzali subotu, propise o cistoj i necistoj hrani i sve druge jevrejske obicaje. Prozelita je bilo mnogo u jevrejskom rasejanju. Cinili su ih ljudi koji su razocarani paganskim politeizmom i nemoralom trazili veru u jednog Boga i zivot posvecen svetosti, pravdi i milosrdju. Veliki broj njih prihvatao je jevrejski nacin zivota, ali ne i sve zakonske odredbe, uracunavajuci obrezanje. Kasnije su prozeliti masovno prihvatali hriscanstvo koje im je pruzalo mogucnost visoko moralnog duhovnog zivota, ali bez obaveze da se drze starozavetnog Zakona (up. D. ap 2,10; 6, 5; 13,43).

11. Obicaj davanja desetka postojao je u jevrejskoj istoriji jos pre Mojsejevog zakona. Praotac Avraam je platio
desetak Melhisedeku (1 Mojs. 14: 17-20). I Jakov se obavezao pred Bogom da ce Mu davati desetak od svega sto stekne (1 Mojs. 28:22). Mojsejev zakon detaljno propisuje davanje desetka (3 Mojs. 27:30-32). Desetak od zemlje je ukljucivao i biljno seme i plodove. Pored toga je davana svaka deseta zivotinja iz stada. Pravila o davanju desetka se susrecu i u 4 Mojs. 18:21-32 i 5 Mojs. 26:12-15. U Starom Zavetu desetak je imao da podmiri materijalne potrebe svestenstva (levita), stranaca, sirocadi i udovica. Bio je izraz blagodarnosti Bogu od Njegovog izabranog naroda.

12. U Talmudu je propisima ociscenja posveceno celih 12 traktata koji se bave razradom propisa iz starozavetnog
Zakona. (3 Mojs. 11:15; 4 Mojs. 5:1-4 i posebno glava 19).

13. U Isusovo vreme grobovi imucnijih ljudi su bili u prirodnim pecinama (kojih ima mnogo u Palestini, s obzirom
na to da je to krecnjacko podrucje) ili su dubljeni u stenama. Grobovi siromasnih nalazili su se u blizini puteva i u poljima i kreceni su mesec dana pre Pashe kako bi prolaznici mogli da ih izbegnu i sacuvaju se od oskrnavljenja dodirom (up. 4 Moj. 19,16).

14. Jer. 2:30 15. 1 Mojs. 4:23-24 16. 1 Mojs. 4:1-15;25; 1 Jn. 3:12 17. Posle raspeca i smrti na krstu Gospod Hristos se javljao samo Svojim ucenicima. Oni koji su Ga raspeli nece
Ga videti sve do Njegovog drugog dolaska.

145

GLAVA DVADESET I CETVRTA O razorenju Jerusalima, ponovnom Dolasku Hrista, svrsetku vijeka i potrebi budnosti 1-2. I izasavsi Isus idjase od hrama, i pristupise mu ucenici njegovi da mu pokazu gradjevine hrama.[1] A Isus im rece: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kazem: Nece ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se nece razmetnuti. Svojim izlaskom iz Hrama Gospod je pokazao da napusta Jevreje. Kao sto je vec ranije rekao "Ostavlja se kuca vasa prazna", tako je i ucinio. Ucenicima predskazuje unistenje Hrama, jer su se oni, razmisljajuci na zemaljski nacin, divili lepoti gradjevine, pa su je zato pokazivali Hristu govoreci: "Gle kakav pre-krasan dom Ti ostavljas pust." Gospod ih, medjutim, oslobadja od privezanosti za zemaljske stvari i upucuje ka nebeskom Jerusalimu govoreci: "Nece ostati ovde ni kamen na kamenu." Ovo je rekao slikovitim jezikom kako bi ukazao na potpuno unistenje Hrama. 3. A kada sjedjase na gori Maslinskoj, pristupise mu ucenici nasamo govoreci: Kazi nam kad ce to biti i kakav je znak tvoga dolaska i svrsetka vijeka? Prilaze Mu nasamo s namerom da Ga zapitaju o onome sto je za njih bilo najvaznije. Pitaju ga, dakle, dve stvari: prvo, kada ce to biti, misleci na razrusenje Hrama i pad Jerusalima, i drugo, kakav ce biti znak Njegovog dolaska? 4-5. I odgovarajuci Isus rece im. Cuvajte se da vas ko ne prevari. Jer ce mnogi doci u ime moje govoreci: Ja sam Hristos. I mnoge ce prevariti. "Mnogi ce", kaze, "doci i proglasiti sebe za Hrista." Jos je Dositej Samarjanin govorio "Ja sam prorok koga je predskazao Mojsej",[2] dok je Simon Samarjanin sebe nazivao "velikom silom Bozjom." [3] 6-8. Cucete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplasite; jer treba sve to da se zbude. Ali jos nije kraj. Jer ce ustati narod na narod i carstvo na carstvo i bice gladi i pomora, i zemljotresa po svijetu. Govori o ratovima koji su vodili Rimljani oko Jerusalima.[4] Ali ne kaze da ce samo biti ratova, vec i gladi i pomora, pokazujuci da ce se Bog razgneviti na Jevreje. Dok se moze reci da ratovi nastaju zbog neprijateljstva medju ljudima, glad i pomori ne dolaze ni od kog drugoga do od Boga. Kako apostoli ne bi pomislili da ce kraj sveta doci pre nego sto propovede Evandjelje, Hristos im govori: "Ne smucujte se, jos nije kraj", posto unistenje Jerusalima i kraj sveta nece biti u isto vreme. Ipak kaze da ce "narod ustati na narod i carstvo na carstvo" zbog nesreca koje su imale zadesiti Jevreje i koje ce biti pocetak stradanja. Kao sto porodilja prolazi kroz porodjajne muke i u njima radja, tako ce i ovaj sadasnji vek uz smutnje i ratove poroditi buduci. [5] 9-13. Tada ce vas predati na muke i pobice vas, i svi ce narodi omrznuti na vas zbog imena moga. I tada ce se mnogi sablazniti, i izdace drug druga i omrznuce jedan drugoga. I izici ce 146

mnogi lazni proroci i prevarice mnoge. I zato sto ce se umnoziti bezakonje, ohladnjece ljubav mnogih. Ali ko do kraja pretrpi, taj ce se spasti. Predskazuje buduce nevolje, kako bi tim recima unapred ohrabrio svoje ucenike, posto strah i pometnju obicno izaziva ono sto je neocekivano. On unapred umiruje njihov strah predskazujuci im buduce nevolje koje ce ih zadesiti: mrznju, neprijateljstva, sablazni, lazne proroke koji su pretece Antihrista i koji ce obmanuti mnoge i sunovratiti ih u svaku vrstu bezakonja. Kada se usled Antihristove obmane umnoze bezakonja, ljudi ce podivljati, da cak ni prema svojim najblizim nece imati nimalo ljubavi, vec ce jedni druge predavati na smrt. Ko, dakle, sve ovo pretrpi i hrabro podnese do kraja ne popustivsi pred iskusenjem, spasice se i pokazati kao proveren borac. 14. I propovijedace se ovo jevandjelje o Carstvu po svemu svijetu za svjedocanstvo svima narodima. I tada ce doci kraj. Niko vas nece zaustaviti na putu propovedi, budite hrabri. Evandjelje ce biti propovedano svim narodima za svedocanstvo, to jest, na prekor i osudu onih koji nisu poverovali, i tada ce doci kraj, ne sveta, vec Jerusalima. Prema tome, Evandjelje ce biti propovedano do pada Jerusalima. Zato i apostol Pavle govori o Evandjelju "koje je propovedano svoj tvari pod nebom".[6] Da govori o kraju Jerusalima, jasno je iz onoga sto sledi, jer kaze: 15. Kada dakle, ugledate gnusobu opustosenja, o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mjestu svetome - ko cita da razumije. "Gnusoba opustosenja"[7] oznacava spomenik osvajacu grada koji je postavljen na mestu unutrasnjeg svetilista Hrama. Kaze se "opustosenja" jer je grad poharan i opustosen, a "gnusoba" jer su Jevreji, koji su mrzeli idolopoklonstvo, statue i slike ljudi nazivali gnusobama.[8] 16-18. Tada koji budu u Judeji nega bjeze u gore; i koji bude na krovu da ne silazi da uzme sto mu je u kuci; i koji bude u polju da se ne vraca natrag da uzme haljine svoje. Zeleci da naglasi da su te nevolje neizbezne, Gospod govori da treba bezati ne okrecuci se iza sebe i ne misleci o imanju, odeci ili nekoj drugoj kucnoj stvari. Neki smatraju da je "gnusoba opustosenja" Antihrist koji ce doci u vreme opustosenja sveta i unistenja crkava, i sesti u Hram. Oni takodje tumace ove reci na sledeci nacin: "onaj koji je na krovu" jeste onaj koji je dostigao vrhunac vrlina i koji ne treba da silazi sa te visine da bi uzeo sa sobom ono sto pripada telu. Kuca duse je telo. Ali, covek takodje mora da napusti "polje", to jest, ono sto je zemaljsko, posto je "polje" (zemaljski) zivot, i da ne nosi sa sobom "haljine" - nasu staru zlocu koju smo svukli sa sebe. 19. A tesko trudnicama i dojiljama u te dane. Trudnice nece moci da beze buduci opterecene bremenom svoje utrobe. A dojilje, zbog sazaljenja prema svojoj deci, nece ih moci ostaviti, ali ni poneti sa sobom i zajedno se spasti. One nece uspeti da izbegnu tadasnji gnev. Hristos takodje misli i na to da ce majke jesti svoju decu. Josif, naime, govori o zeni koja je zbog gladi usled opsade Jerusalima skuvala svoje vlastito dete i pojela ga. [9] 20. Nego se molite Bogu da ne bude bjezanje vase u zimu ni u subotu. Ovo je rekao Jevrejima u ime apostola, jer ce u to vreme apostoli vec biti van Jerusalima. Dakle, Jevrejima govori da se mole da bezanje njihovo ne bude u zimu, jer zbog vremenskih poteskoca nece moci pobeci, ali ni u subotu, kada ce se po Zakonu odmarati i nece se usuditi da beze.[10] Ove reci mozes razumeti i na drugi nacin: treba se, dakle, moliti da nas "beg" iz ovoga zivota, to jest kraj 147

zivota, ne bude u "subotu", kada ne cinimo dobra dela, niti u "zimu", u vreme neradjanja plodova (vrline), vec u spokoju duse i miru. 21-22. Jer ce tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka svijeta do sada niti ce biti.[11] I ako se ne bi skratili oni dani, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratice se oni dani. U to vreme (pada Jerusalima) doslo je do nepodnosljivog stradanja. Rimskim vojnicima je naredjeno da nikoga ne postede, ali zbog onih od njih koji ce poverovati ili onih koji su vec poverovali, Bog nije dozvolio da narod bude potpuno unisten,[12] vec je prekratio patnje i rat. Da se rat kojim slucajem i dalje nastavio svi bi u gradu pomrli od gladi. Neki misle da se ovo odnosi na dane Antihrista, ipak, ovde nije rec o Antihristu, vec o padu Jerusalima. O Antihristu se govori posle ovoga. Pocuj dakle: 23-25. Tada ako vam ko rece: Bvo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte. Jer ce se pojaviti lazni hristosi i lazni proroci, i pokazace znake velike i cudesa da bi prevarili, ako bude moguce i izabrane. Eto vam kazah unaprijed. [13] Ucenici su Isusu postavili dva pitanja: o padu Jerusalima i o dolasku Gospodnjem. Posto im je odgovorio o padu Jerusalima, odavde pocinje da govori o Svom dolasku i kraju sveta. Kada kaze: "Tada ako vam ko rece..." ne misli na vreme odmah posle pada Jerusalima, vec na dane kada ce se desiti ono sto govori. Zato kaze da ce se "tada", to jest onda, kada bude dosao Antihrist, pojaviti mnogi lazni hristosi i lazni proroci, koji ce demonskim prividjenjima zavaravati oci onih koji ih budu gledali, kako bi neke od njih prevarili. Ako ne budu strazili nad sobom, cak i pravednici ce biti prevareni. "Ali, evo", kaze, "vama sam unapred rekao. Nemate izgovora i mozete se sacuvati od prevare." 26-28. Ako vam, dakle, kazu: Evo ga u pustinji, ne izlazite. Evo ga u sobama, ne vjerujte. Jer kao sto munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako ce biti i dolazak Sina Covjecijega. Jer gdje je trup ondje ce se i orlovi okupiti. "Ako", kaze, ,dodju varalice govoreci: Dosao je Hristos, ali se krije u pustinji ili u nekoj kuci, odajama ili pak nekim skrivenim unutrasnjim mestima, nemojte da vas prevare." Nece biti potrebno da neko objavi Hristov dolazak, jer ce On biti svima vidljiv, kao munja. Kao sto se munja iznenada pojavi i svi je vide, tako ce i dolazak Gospodnji videti svi ljudi na svetu. Kada opet dodje, On nece ici od mesta do mesta, kao prilikom prvog dolaska na svet, vec ce se pojaviti u tren oka. Kao sto se oko mrtvog tela odmah okupljaju orlovi, tako ce se tamo gde bude Hristos okupiti svi sveti, koji lete u visinama i koji ce se uzneti medju oblake kao orlovi. "Trup" ovde oznacava Hrista koji je legao za nas u grob i umro, kao sto Simeon Bogoprimac kaze: "Gle, ovaj lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju." [14] 29. I odmah ce se po nevolji tih dana sunce pomraciti, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. Posle dolaska Antihrista, koji ce ubrzo biti porazen, jer je Gospod upravo to hteo da naglasi recju "odmah", "sunce ce se pomraciti ", to jest, potamnice. Ono nece nestati, vec ce postati nevidljivo, buduci zasenjeno svetloscu Hristovog dolaska. Tako ce biti i sa zvezdama i mesecom, jer kakva je potreba za vestastvenom svetloscu kada noci vise ne bude i pojavi se "Sunce pravde"- (Hristos)? I sile nebeske "ce se pokrenuti", to jest, bice zadivljene i zadrhtace u uzasu gledajuci promenu tvari i sve ljude od Adama do tadasnjeg dana kako se spremaju da daju odgovor (za svoja dela). 148

30. I tada ce se pokazati znak Sina Covjecijega na nebu; i tada ce proplakati sva plemena na zemlji; i ugledace Sina Covjecijega gdje dolazi na oblacima nebeskim sa silom i sla-vom velikom. Tada ce se na nebu pojaviti krst sjajniji od sunca za prekor Jevrejima. Kada Gospod dodje, On ce pokazati krst kao najjaci dokaz protiv Jevreja, kao sto ce kamenovani po-kazati kamen kojim je kamenovan. Krst naziva "znakom" kao neki trofej ili carsku insigniju. Tada ce, dakle, sva plemena zemlje judejske proplakati zbog svoga neverovanja i svi oni ciji je um ozemljen, makar bili i hriscani, proplakace sa njima. "Plemenima na zemlji" mogu se jos nazvati i oni koji su vezani za zemaljske stvari. Iako, dakle, Gospod dolazi s krstom, takodje dolazi "sa silom i slavom velikom". 31. I poslace andjele svoje s velikim glasom trubnim; i sabrace izabrane svoje od cetiri vjetra,[15] od kraja do kraja nebesa. Poslace andjele da saberu svete i vaskrsle iz mrtvih kako bi Ga susreli u oblacima. Gospod im zaista cini cast, jer ih zove preko andjela. Iako Pavle kaze da ce biti uzneseni na oblacima,[16] on ne protivreci ovim recima, jer ce oni biti uzneseni na oblacima tek kada ih andjeli prethodno saberu. Tada ce se zacuti "glas trubni" radi veceg straha. 32-33. A od smokve naucite pouku: Kada se vec njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu ljeto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. "Kada se", kaze, "sve ovo zbude, nije jos mnogo ostalo do kraja sveta i Moga dolaska." ,Deto" oznacava buduci vek i tisinu posle zimskih oluja, ali samo za pravednike. Gresnike, zauzvrat, ocekuje mraz i jos veca pometnja. Zato, kaze: "Kada vidite grane i listove na smokvinom drvetu, ocekujte leto. Isto tako, kada vidite one znake o kojim sam vam govorio, sunce i mesec promenjene, ocekujte Moj dolazak." 34-35. Zaista vam kazem: Ovaj narastaj nece proci dok se sve ovo ne zbude. Nebo i zemlja ce proci, ali rijeci moje nece proci. Ovde ne govori o "narastaju" koji je tada ziveo, vec o rodu svih vernika,[17] kao da kaze: "Nece nestati vernih, dok se sve ovo ne zbude." Ali, kada cujete za gladi i pomore nemojte misliti da ce rod vernih usled ovih nedaca izumreti, vec znajte da ce on preziveti i nikakvo ga zlo nece savladati. Neki su razumeli da se reci "sve ovo" odnose samo na pad Jerusalima a ne i na drugi dolazak Gospodnji, pa su ih ovako protumacili: "Nece proci ovaj narastaj, dakle, narastaj vas apostola, dok ne vidi propast Jerusalima." Potvrdjujuci ono sto je receno, Gospod kaze da ce pre nebo i zemlja, te cvrste i nepokretne stihije nestati, nego li se Njegove reci pokazati laznim. 36. A o danu tome i o casu niko ne zna, ni andjeli nebeski, do Otac moj sam. Ovde uci ucenike da ne traze da saznaju ono sto nadilazi ljudsko znanje. Kada kaze "ni andjeli", upozorava ih da sada ne traze poznanje onoga sto ni andjeli ne znaju, dok ih recima: "do Otac Moj sam", odvraca i od onoga sto je vise od toga. Da je rekao: "Znam, ali ne zelim da vam kazem", bili bi ozalosceni, kao da ih je prezreo. Ali, sada kada kaze: "Cak ni Sin ne zna, nego samo Moj Otac", odvraca ih od daljih pitanja. Cesto se desava da ocevi nesto drze u rukama i kada im to deca zatraze oni im ne daju govoreci: "Nemamo ono sto trazite" i tada deca prestanu da placu. Tako cini i Gospod zeleci da uspokoji apostole koji su hteli da saznaju o danu i casu Njegovog dolaska, pa im kaze: "Cak ni ja ne znam, do Otac Moj sam." Da On sam dobro zna za taj dan i cas, sasvim je jasno, jer sve sto ima Otac, ima i Sin.[18] Posto Otac zna za taj dan, to sigurno zna i Sin. Ovo se jos 149

jasnije vidi iz sledeceg: Kako je moguce da Sin ne zna za dan Svog drugog dolaska kada Mu je poznato ono sto prethodi tome danu (to jest znaci o kojim je upravo govorio)? Onaj koji drugog uvodi u predvorije sigurno dobro zna gde su vrata. Ali, ova vrata (znanja) nama Hristos nije otvorio zbog naseg dobra, jer nam nije na korist da znamo kada ce doci kraj sveta, kako se ne bismo olenili. Neizvesnost toga casa cini nas bodrijim. 37-39. Jer kako je bilo u dane Noja, tako ce biti i dolazak Sina Covjecijega. Jer kao sto u dane pred potopom jedjahu i pijahu, zenjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje udje u kovceg. I ne shvatise dok ne dodje potop i odnese sve; tako ce biti i dolazak Sina Covjecijega. Da bi potvrdio istinitost Svojih reci pominje dogadjaje iz vremena Noja.[19] Kao sto je tada bilo ljudi koji su se rugali gradnji kovcega, sve dok ih nije zadesilo stradanje i sve ih pogubilo, tako se i sada neki rugaju recima o kraju sveta. Ali, Hristos kaze da ce ih iznenada zadesiti pogibija. On pokazuje da ce se u vreme kada dodje Antihrist, ljudi predavati uzivanjima i sa oholoscu pirovati po svadbama i veseljima kao sto su to cinili divovi[20] u vreme Noja. 40-41. Tada ce biti dva na njivi; jedan ce se uzeti, a drugi ostaviti. Dvije ce mljeti na zrvnjevima; jedna ce se uzeti, a druga ostaviti. Tada, kaze, kada svi budu ziveli bezbrizno, baveci se svojim domacim poslovima, "jedan" dakle pravednik, "ce se uzeti", to jest, bice uznesen u vazduh u sretanje Gospodu, dok ce se "drugi", gresnik, ostaviti dole (na zemlji). Cak i od onih koji kao sluge budu mleli u mlinu, jedni, koji su dostojni ce se uzeti, dok ce se nedostojni ostaviti. Iz ovoga mozemo jos da naucimo da ni sluge ni zene nista ne sprecava na putu vrline. [21] 42-44. Strazite, dakle, jer ne znate u koji ce cas doci Gospod vas. Ali ovo znajte: Kad bi znao domacin u koje ce vrijeme doci lopov, strazio bi i ne bi dao da mu provali kucu. Zato i vi budite spremni; jer u koji cas ne mislite doci ce Sin Covjeciji. Gospod nam zapoveda da strazimo i da budemo spremni, te da imamo vrlinska dela unapred spremljena, da bismo imali sta da damo Gospodu kada On dodje i zatrazi ono sto bude hteo. Vidis kako nije rekao: "Ne znam u koji ce cas doci lopov", vec: "Vi ne znate...". "Lopovom" naziva kraj sveta i smrt svakog coveka. Ovde nagovestava da ce Njegov dolazak biti nocu. "Kao sto, dakle, lopov dolazi neprimetno, takav ce biti i Moj dolazak. Zato ne budite nemarni, vec strazite." Kada bismo znali kada ce doci nas kraj, trudili bismo se toga dana da sto vise blagougodimo Bogu. Ali sada, posto, (taj cas) ne znamo, neprestano strazimo u vrlinskim delima. 45-47. Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domacima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome sluzi koga gospodar njegov dosavsi nadje da cini tako. Zaista vam kazem: postavice ga nad svim imanjem svojim. Gospod se pita ko je "verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domacima", zeleci da pokaze da je takav covek redak i da ga je tesko naci. Dve stvari se traze od svakog domoupravitelja: vera i mudrost. Jer, ako je on veran i nista ne krade, ali mu nedostaje mudrosti i zaludno trosi imanje, nema od njega nikakve vajde. Ako je i mudar, ali krade, nikakve koristi nema ni od takvoga. Koji se, dakle, tada nadje i veran i mudar obresce ono sto je vece od imanja, mislim na Carstvo nebesko. Svetitelji ce biti naslednici svega sto pripada Bogu. "Veran i mudar sluga" je takodje svaki ucitelj koji u pravo vreme daje odgovarajucu duhovnu hranu svojim ucenicima. Takav je bio Pavle koji ih je cas mlekom pojio, a cas im govorio mudrost (hraneci ih tvrdom hranom). On je bio verni sluga Gospodnji, iako je pre toga bio hulitelj, ali je bio i mudar, jer mu nisu bile 150

nepoznate misli njegovih neprijatelja. Zato, dakle, svako ko od Boga primi, bilo novac, moc ili vlast, treba da onim sto mu je povereno verno i mudro upravlja, posto ce za to Bogu dati odgovor. 48-51. Ako li taj rdjavi sluga rece u srcu svome: Nece moj gospodar jos zadugo doci; i pocne tuci drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; doci ce gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u cas kada ne misli, i rasjeci ce ga napola, i dace mu udio sa licemjerima; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Buduci da je vec rekao da ce verni sluga biti nagradjen, sada govori kako ce zli sluga biti kaznjen. Ako, dakle, onaj kome je poveren neki bogomdani dar, prezre sud koji dolazi i kaze: "Moj gospodar je zadocnio", sto znaci da Bog ne salje brzu i iznenadnu kaznu, Gospod ce ga "raseci napola". Ako takav covek nezlobivost Bozju iskoristi kao priliku za svoju zlobu, i udari na svoju bracu, sablaznjavajuci ih i povredjujuci njihovu savest, sto se desava kada podanici vide svoje pretpostavljene da zloupotrebljavaju ono sto im je povereno, tada ce ga Gospod takodje "raseci napola", to jest, bice obnazen i lisen svog blagodatnog dara. Tada ce se jasno pokazati kakav je covek bio taj sluga i bice vrgnut u tamu. Ranije je mogao da obmanjuje druge svojom spoljasnoscu, kao sto to cine mnogi arhijereji koje smatraju svetim zbog cina koji nose. Ali, tada (na sudu), od njih ce biti oduzeta blagodat i bice kaznjeni kao licemeri, koji su se buduci jedno pretvarali da su drugo.
NAPOMENA:

1. Irod Veliki je poceo sa izgradnjom ogromnog Hrama u Jerusalimu 19. god. pre Hrista. Glavna gradjevina je
zavrsena 9. god. pre Hrista dok su ostale gradjevine gradjene sve do 64. god. posle Hrista. Prostor Hrama je obuhvatao plato dimenzija 446 h 296 m, dok je celi kompleks gradjevina bio je opasan velikim kamenim zidom. Unutar ovoga prostora nalazila su se ogromna dvorista okruzena visokim tremovima, zbornicama, svestenickim stanovima' i drugim pomocnim objektima. Pri samom ulasku u kompleks Hrama nalazilo se tzv. ,dvoriste neznabozaca" u koje su mogli ulaziti i oni koji nisu bili Jevreji. Unutrasnji deo Hrama, dostupan samo Jevrejima, delio se na tri dvorista: "zensko dvoriste" u koje su mogle ulaziti zene Jevrejke, .dvoriste Izraela" otvoreno za pristup samo mugakarcima i "svestenicko dvoriste" koje je okruzivalo samu gradjevinu Hrama. Narod se okupljao po prostranim tremovima Hrama gde su citane molitve, tumacena Pisma i vodjeni razgovori o veri. Hram se sastojao iz "Svetinje" i "Svetinje nad Svetinjama". Bio je tako velicanstveno uradjen da je svojom lepotom privlacio ljude iz celoga sveta. Godine 70. rimski imperator Tit je sa svojom vojskom potpuno razorio i spalio Irodov Hram. Od njega je ostao samo jedan deo podzide koji se danas naziva "Zid placa" i najvece je svetiliste Jevreja.

2. 5 Mojs. 18:18 3. Simon Mag, up. D.Ap. 8:9 i dalje 4. Neki tumaci misle da se ove reci odnose na ratove koji su vodjeni po celom svetu. Godine 38. doslo je do
velike pobune Jevreja protiv prokuratora Flaka u Aleksandriji, dok je otprilike u to vreme pobijeno oko 50.000 pobunjenih Jevreja u gradu Selevkiji.

5. U to vreme dogodilo se nekoliko katastrofa u kojim su se ispunile Hristove reci: 45. ili 47. god. bio je veliki
zemljotres na Kritu, 51. god. u Rimu, 53. u Apameji i Frigiji, 60. god. u Laodikiji. Istoricari navode da je mnogo ljudi stradalo od gladi. Velika glad za vremena imperatora Klaudija (D. ap. 9, 28) odnela je oko 30.000 zivota u Rimu.

6. Kol 1:23 7. Dn 9, 27: "I na hramu ce biti gnusoba opustosenja. Postoji verovanje da se ovo Danilovo prorostvo ispunilo
165. god. pre Hrista kada je Antioh IV (Epifan), jelinski vladar Sirije, oskrnavio jevrejski Hram u Jerusalimu zrtvovanjem svinje na glavnom oltaru. Ovo zrtvoprinogaenje za Jevreje neciste zivotinje bio je najgori moguci

151

oblik profanacije koji se mogao desiti. Neki Sieti Oci smatraju da se ovo prorostvo iz Matejevog i Markovog evandjelja ispunilo 70. god. pre Hrista kada je rimska vojska zauzela Jerusalim i porusila Hram. Drugi, opet, misle da se ono odnosi na lik "coveka bezakonja" - Antihrista, koji ce biti postavljen na mesto Bozje u Hramu i kome ce se ljudi klanjati (up. 2 Sol. 2, 3-4). Po tom tumacenju ovo ce biti znak krajnjeg bogohulstva i pocetak kraja sveta. Blazeni Jeronim govori da je Pontije Pilat bio postavio u Hramu cesarovu statuu, dok je car Adrijan na mestu nekadasnje Svetinje postavio svoju statuu, koja je tamo stajala sve do Jeronimovog vremena. Istoricar Josif Flavije pise o opustosenju koje je predskazao Danilo i koje se desilo kada su Rimljani opustosili Hram, (up. Antiquitates X, 11, 7).

8. 5 Moj. 7,25; 27,15; 32,16. Pravljenje "rezanih likova" i "slika" od onoga "sto je gore na nebu ili dole na
zemlji" bilo je strogo zabranjeno drugom zapovescu Dekaloga (2 Moj. 20, 4-6). Ipak, Gospod ubrzo daje zapovest Mojseju da napravi dva heruvima (andjela) od zlata nad Kovcegom zaveta u Svetinji nad Svetinjama (up. 2 Moj. 25, 17-22; 1 Dn. 28, 18; Jev 9, 5). Likovi ovih andjela bili su izvezeni i na deset zavesa satora (2 Moj. 26, 1; 36, 8) kao i na porfirnoj zavesi svetilista (2 Moj. 26, 31; 2Dn 3, 14). U vreme cara Solomona napravljena su i dva kipa heruvima od maslinovog drveta oblozenog zlatom. Svaki je bio visok oko 4, 6 metara sa istim rasponom krila (3 Car. 6, 23-28; 8, 6-7; 2 Dn. 3, 10-13; 5, 7-8). Oni su takodje bili smesteni u Svetinji nad Svetinjama. Pored toga, Hram je iznutra bio ukrasen izrezbarenim likovima heruvima, drveca i cveca (1 Car. 6, 29-35; 7, 29, 36; 2 Dn. 3, 7). Da li je u pitanju kontradikcija? Ocigledno da nije, jer je cilj druge zapovesti bio da spreci idolopoklonstvo u koje su Jevreji lako zapadali, a ne da potpuno zabrani predstavljanje likova ciji je cilj da podstaknu poboznost i molitvu. Otuda se u Crkvi koriste ikone, koje nisu idoli, jer poklonjenjem ikoni Gospoda ili svetitelja mi ukazujemo cast i postovanje prvoliku (arhetipu), dakle, onome koga te ikone predstavljaju, a ne samoj materiji tj. drvetu i boji (Sv. Jovan Damaskin, Ibid., gl. 89, str 167; Sv. Vasilije Veliki, O Svetom Duhu, gl. 18; EPE, knj. 10, str. 402.)

9. Josif Flavije, "Judejski rat", knj. 6, glava 3, 4, Prosveta, Beograd 1967. godina (up. 5 Mojs. 28:53-57; Plac Jer.
2:20).

10. Up. 1 Mak. 2:32-37; 2 Mak. 5:25-26 11. Up. Jer. 30:7; 1 Mak. 9:27 12. Po tvrdnjama tadasnjih istoricara, vise od milion Jevreja je stradalo u opsadi Jerusalima. U ropstvo je
odvedeno oko 97. 000

13. Ove reci se, po Blazenom Jeronimu , mogu trojako protumaciti: u vezi sa opsadom Jerusalima od strane
Rimljana, u vezi sa krajem sveta ili u vezi sa borbom jeretika protiv Crkve.

14. Lk.2:34 15. Misli se na cetiri strane sveta. 16. 1 Sol. 4:17 17. Tako misli i Zlatoust. Jeronim je misljenja da "ovaj narastaj" moze da se odnosi na ljudski rod, ali i na jevrejski
narod.

18. Jn. 16:15 19. 1 Mojs. 6:14; 9:29 20. 1.Mojs. 6:1-7 21. "Oni koji su na njivi, dakle, ljudi u ovome svetu, jesu zemljoradnici, prosti ljudi siromasnog porekla, oni koji
su bogati imanjem, ali ne i slavom. Jedni su (od njih) pravedni, a drugi nepravedni. Pravedni ce se uzeti, a nepravedni ce se ostaviti u ognju. One koje melju (na zrvnjevima) oznacavaju zene, ali delimicno i ljudske duse koje nose jaram ropstva i koje provode zivot u raslabljenosti. Ima pravednih, ali i nepravednih zena. Neki

152

su ljudi raslabljeni, ali pravedni, kao Jov i Lazar. Drugi su nepravedni, kao Kain i Gijezije (4 Car. 4: 12, 29, 31). Da bi pokazao njihovu slabost, kaze: "Dva ce biti na lezaju", i pravednici ce se uzeti dok ce se gresici ostaviti. Kako ce se uzeti pravednici, neka kaze pavle: "Mi zivi... bicemo uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako cemo svagda s Gospodom biti", (1 Sol. 4:17). Kako ce biti ostavljeni nepravednici? "Sabrace (andjeli) izabrane svoje od cetiri vjetra (Mt. 24, 31), i (nepobozne) ce sazeci ognjem neugasivim', (Lk. 3,17). Nemoj misliti da ce u neugasivom ognju paklenome goreti drva i da ce oganj potpaljivati neke sluge, kao sto to mnogi misle, vec pogledaj na Sodom i videces oganj bez drva. Seti se kako se skamenila Lotova zena (1 Moj. 19, 26) i zadrhti pred uzasom ognja. Iako su bili zajedno, Lot, njegova zena i dve kceri, Lot i njegove kceri nisu izgoreli, vec samo zena (njegova) nije izbegla dejstvo ognja. Svakome je, dakle, dato po njegovom udelu, tako da ce se na Sudu pravednici uzeti kao Lot, dok ce se nepravednici ostaviti kao zena njegova. Strazite..." Ex collatione codd. Venet. S. Marci

153

GLAVA DVADESET I PETA Prica o mudrim i ludim devojkama, prica o talantima, o Strasnom Sudu 1-5. Tada ce biti Carstvo nebesko kao deset djevojaka koje uzese svjetiljke svoje i izidjose u sretanje zeniku. A pet njih bijahu mudre i pet lude. Jer lude uzevsi svjetiljke svoje ne uzese sa sobom ulja. A mudre uzese ulje u posudama sa svjetiljkama svojim. A buduci da zenik odocni, zadrijemase sve, i pospase.[1] U prici o devojkama Gospod govori o milostinji, da bi one koji cene velicinu devicanstva naucio da ne teze sticanju samo ove vrline, a pri tom zanemare ostale. Zato razumi da ako ne budes bio milostiv, bices izbacen sa bludnicima (iz Carstva nebeskog), iako zivis u devicanstvu, jer onaj koji nema saosecanja i milosrdja s pravom zasluzuje da bude izbacen iako je devstven. Bludnika pobedjuje surova i prirodna strast, dok nemilostivog coveka pobedjuje novac. Posto se bori s protivnikom slabijim od demona bluda, covek koga savlada strast srebroljublja tim manje zasluzuje oprostaj. Takav je covek zaista "lud", jer pobedivsi prirodnu raspaljenost tela biva savladan nistavnom strascu za novcem. Rec "zadremase" oznacava smrt, dok "odocnjenje zenika" pokazuje da Njegov drugi dolazak nece brzo doci. 6-13. A u ponoci stade vika: Evo zenik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadose sve djevojke one i ukrasise svjetiljke svoje. A lude rekose mudrima: Dajte nam od ulja vasega, jer se nase svjetiljke gase. A mudre odgovorise govoreci: Da ne bi nedostajalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one otidose da kupe, dodje zenik, i spremne udjose s njim na svadbu, i zatvorise se vrata. A poslije dodjose i one druge djevojke govoreci: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajuci rece im: Zaista vam kazem, ne poznajem vas. Strazite, dakle, jer ne znate dana ni casa u koji ce Sin Covjeciji doci. U prici se kaze da se vika zacula "u ponoci",[2] da bi se pokazalo da ce Gospod doci iznenada, jer u pola noci svi spavamo dubokim snom. On dolazi uz "viku", jer ce Njegov drugi dolazak oglasiti truba.[3] "Svetiljke" su nase duse, jer je um svakoga coveka svetilo njegove duse.[4] Svetiljka gori onda kada je napunjena "uljem" vrlina i milostinje. Zaista su bile lude one devojke i zbog toga sto su posle da traze ulje onda kada za to nije bilo vreme. Mudre devojke kazu: "Da ne bi nedostajalo i nama i vama", sto znaci da je vrlina moga bliznjega jedva dovoljna za njegov odgovor na Strasnom sudu, a kamoli za mene, posto ce se svaki covek opravdati svojim delima, a ne delima svoga bliznjega. Ipak, lude devojke odlaze "prodavcima", to jest siromasima. Sta to treba da znaci? One su se raskajale zato sto (na vreme) nisu davale milostinju i sada prvi put shvataju da je "ulje" trebalo nabaviti od siromaha. Na ovo se misli kada kaze da su otisle "da kupe ulje od prodavaca", to jest, misleno su otisle siroma-sima, razmisljajuci kakvo je dobro delo milostinja. Ali, vrata su za njih bila zatvorena, zato sto posle odlaska iz ovoga zivota nema vremena za pokajanje i delanje. Zato im Gospod govori: "Ne poznajem vas", jer covekoljubivi i milostivi Bog ne poznaje nemilostive. Kako bi i mogao da pozna one koji Mu nisu slicni i koji su Mu tudji? Znaj dobro, da je svaka dusa dobila "svetiljku" i prosvetljenje od Boga i da sve duse ustaju u sretanje Gospodu, jer zele da se sretnu i sjedine s Njim. Medjutim, mudre duse od Boga im datom prosvetljenju i "svetiljci" nalivaju ulje svojim dobrim delima, dok lude ostavljaju svoje svetiljke bez ulja da se ugase, jer nemaju dobrih dela kojima ce u njima zapaliti svetlost. Ako, dakle, ne budemo cinili dobro ugasicemo svetlost Bozju koja je u nama. 154

14-19. Jer kao sto covjek polazeci na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trecemu jedan, svakome prema njegovoj moci: i odmah otide. A onaj sto primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi jos pet talanata. Tako i onaj sto primi dva, dobi i on jos dva. A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svoga. A poslije dugog vremena dodje gospodar ovih sluga, i stade svoditi racun s njima. Posto je gore rekao: "Ne znate dana kada ce doci Gospod", Go-spod dodaje i ovu pricu kako bi pokazao da ce doci iznenada. On je pozvao svoje sluge kao covek koji se sprema na dalek put, i poverio im svoju imovinu, nesto jednom, nesto drugom. "Covek koji polazi na put" jeste Hristos koji je nas radi postao covek. On je "otputovao" zato sto je uzisao na nebesa, ali i zbog svoje dugotrpeljivosti, jer ne trazi odmah plodove nasih dela, vec ceka na njih. Njegove "sluge" su oni kojima je poverena sluzba reci Bozje: arhijereji, svestenici i djakoni, dakle, oni koji su primili duhovne darove, jedni vece, drugi manje, ali svaki prema svojoj sili,[5] to jest, po meri svoje vere i cistote (srca). Bog ce poloziti Svoj dar za mene u onaj sasud koji Mu ja prinesem. Ako, dakle, prinesem mali sasud, malo cu i primiti; ako, opet, prinesem veliki, dobicu od Njega i veci dar. Onaj sluga koji je primio pet talanata odmah je otisao i umnozio ih. Pogledaj njegovo usrdje, kako ne lencari, vec se odmah daje na delanje, udvostrucujuci ono sto je primio. Kada je covek obdaren govorom, bogatstvom, ugledom kod cara, ili bilo kojom drugom sposobnoscu ili umecem, on udvostrucava ono sto mu je dato, i ne koristi samo sebi vec zeli da pomogne i drugima. Medjutim, onaj koji se brine samo o vlastitoj koristi, ne misleci na druge, zakopava svoj talanat, te zato biva i osudjen. Ako vidis coveka pametnog i sposobnog, koji trosi svoju pamet u raznim sujetnim zanimanjima, prevarama i svetskim poslovima, s pravom mozes reci da je takav covek za-kopao svoj talanat "u zemlju", dakle, u ovozemaljske poslove. Ali, nakon mnogo vremena vraca se Onaj koji je Svojim slugama poverio "srebro", to jest svoje bozanstvene reci, koje su "ciste (kao) srebro u vatri ocisceno",[6] ili prosto svaki dar koji coveka cini cuvenim i slavnim. Na kraju ih sve sabira kako bi cuo sta su ucinili s talantima oni koji su ih primili. 20-30. I pristupivsi onaj sto je primio pet talanata, donese jos pet talanata govoreci: Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo jos pet talanata koje sam dobio s njima. A gospodar njegov rece mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim cu te postaviti; udji u radost gospodara svojega. A pristupivsi i onaj sto je primio dva talanta rece: Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo jos dva talanta koja sam dobio s njima. A gospodar njegov rece mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim cu te postaviti; udji u radost gospodara svojega. A pristupivsi i onaj sto je primio jedan talant rece: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd covjek: zanjes gdje nisi sijao, i skupljas gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje. A gospodar njegov odgovarajuci rece mu: Zli i lijeni slugo, znao si da zanjem gdje nisam sijao, i skupljam gdje nisam vijao: Trebalo je, zato moje srebro da das mjenjacima; i dosavsi ja bih uzeo svoje sa dobitkom. Uzmite, dakle od njega talant, i podajte onome sto ima deset talanata. Jer svakome koji iMa dace se, i preteci ce mu; a od onoga koji nema, i sto ima uzece se od njega. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Gospodar jednako pohvaljuje one sluge koji su se trudili i uvecali predati im dar, te svaki od njih slusa reci: "Dobro, slugo dobri i verni." Rec "dobar" ovde oznacava "covekoljubivog i nezlobivog" coveka, onoga, koji svoju dobrotu prenosi na bliznje. Oni koji su se pokazali verni u malom bice postavljeni nad velikim. Ako se u ovome zivotu udostojimo (nekih) blagodatnih darova, to ipak nije nista u poredjenju s buducim dobrima. "Radost Gospodnja" je beskrajno veselje Gospoda koji se raduje Svojim delima, kako kaze David.[7] Takvom radoscu svojim delima raduju se i svetitelji, kao 155

sto i gresnici tuguju zbog svojih (zlih) dela i kaju se zbog njih. Svetitelji kao svoje bogatstvo imaju Gospoda i raduju se Njemu. Vidis kako su obojica sluga udostojeni istih blaga, i onaj koji je primio pet talanata, i onaj koji je primio dva. Kada, dakle, covek primi malo, ali pravilno koristi dobijeni dar, bez obzira koliko mali on bio, dobice istu cast kao onaj koji je mnogo primio i mnogo postigao. Zato se svaki covek smatra uspesnim po tome koliko je postigao u onome sto mu je dato. Takve su zahvalne sluge, dok zli i lenji sluga opravdava sebe na njemu svojstven nacin. On svoga gospodara naziva "tvrdim covekom", kao sto danas tako mnogi nazivaju svoje ucitelje. Tesko je traziti poslusnost od ljudi, koje Bog nije nacinio poslusnim, niti u njima zasejao seme pokornosti. Upravo je to ono sto misli zli sluga kada kaze: "Zanjes gde nisi sejao"; drugim recima, trazis pokornost od onoga u kome nisi zasejao seme pokornosti. Nazivajuci gospodara "tvrdim", sluga osudjuje samoga sebe. On je upravo zato bio duzan da se jos vise potrudi, posto je znao da mu je gospodar tvrd i strog, jer ako on trazi uzdarje od drugih jos vise ce traziti i od njega. Zato je trebalo da umnozi primljeni talant i nacini sebi ucenike, od kojih bi Gospod mogao da zatrazi ono sto su duzni.[8] Hristos svoje ucenike naziva "menjacima", jer oni strogo odgovaraju za rec koja im je poverena. Kakav "dobitak" (kamatu) On ocekuje od ucenika? Da pokazu svoja dela, jer ucenik koji primi rec od ucitelja, mora ne samo da je sacuva i vrati je u celosti vec da uz nju preda i "dobitak", to jest, dobra dela. Tako Gospod oduzima dar od zlog i lenjog sluge. Onaj ko je primio dar da bi njime koristio drugima, a to ne cini, i sam gubi predati mu dar. Vidis da onaj koji se vise trudi dobija i veci dar (od Boga)? Onome koji se potrudi dace se veca blagodat i to u izobilju. Ali, od coveka koji se ne trudi uzece se i onaj dar koji misli da ima, jer onaj koji nema revnosti i ne trguje sa onim sto mu je povereno zapravo i nema dar vec samo misli da ga ima. On ga je izgubio svojim nemarom i lenjoscu. 31-33. A kada dodje Sin Covjeciji u slavi svojoj i svi sveti andjeli s njim, tada ce sjesti na prijesto slave svoje. I sabrace se pred njim svi narodi,[9] i razlucice jedne od drugih kao pastir sto razlucuje ovce od jaradi. I postavice ovce s desne strane sebi, a jarad s lijeve. Gospod kaze: "Kada dodje u slavi Svojoj", posto je Njegov prvi dolazak prosao uz bescasce i uvrede. Kada bude drugi put dosao doci ce u slavi, pracen andjelima. Najpre ce razdvojiti svetitelje od gresnika, izbavljajuci ih tako od patnji, i postavice ih (Sebi s desne strane) i govorice im. Svetitelje naziva "ovcama", zbog njihove krotosti i zato sto nam oni poput ovaca daju svoje plodove i sluze nam, kao ovce koje nam daju "vunu", to jest, bozanski i du-hovni pokrov, i "mleko" kao duhovnu hranu. ,Jarad" su gresnici, jer oni hode po urvinama (greha) i neuredni su i besplodni kao jarad.[10] 34-40. Tada ce reci Car onima sto mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca mojega; nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; ozednjeh, i napojiste me; stranac bijah, i primiste me; nag bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i posjetiste me; u tamnici bijah, i dodjoste mi. Tada ce mu odgovoriti pravednici govoreci: Gospode, kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili zedna, i napojismo? Kad li te vidjesmo stranca, i primismo? Ili naga i odjenusmo? Kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dodjosmo ti? I odgovarajuci Car reci ce im: Zaista vam kazem: kad uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste. Dok prvo ne presudi, Gospod nikoga ne nagradjuje niti kaznjava. Buduci covekoljubiv, On i nas uci da ne kaznjavamo druge dok dobro ne ispitamo njihovu krivicu. Tako oni koji budu kaznjeni, posle suda nece imati nikakvog izgovora. "Blagoslovenim" naziva svetitelje, jer ih je Otac primio (u Carstvo nebesko). Naziva ih naslednicima Carstva kako bi pokazao da ih Bog cini zajednicarima Svoje slave, kao Svoje sinove. Nije im rekao "primite" vec "nasledite", kao sto sinovi nasledjuju 156

imanje svoga oca. ,Dajmanjom bracom" zove svoje ucenike, ili prosto siromahe, jer svaki siromah je brat Hristov posto je i sam Hristos ziveo u siromastvu. Vidis li Bozju pravednost, kako pohvaljuje svetitelje, ali i njihovu blagomislenost, jer smireno poricu da su Mu sluzili. Ipak, ono sto je ucinjeno siromasima Gospod prima kao ucinjeno Sebi. 41-46. Tada ce reci i onima sto mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vjecni koji je pripravljen djavolu i andjelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ozednjeh, i ne napojiste me; stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. Tada ce mu odgovoriti oni govoreci: Gospode, kad te vidjesmo gladna ili zedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne posluzismo ti? Tada ce im odgo-voriti govoreci: Zaista vam kazem: kad ne uciniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne uciniste. I ovi ce otici u muku vjecnu, a pravednici u zivot vjecni. One koji su s leve strane salje u oganj pripremljen za djavola. Posto su demoni nemilosrdni i prema nama se ponasaju surovo i neprijateljski, razumljivo je da istom kaznom budu kaznjeni i oni koji su jednomisleni s njima i koji bivaju prokleti zbog svojih vlasti-tih dela. Vidis da Bog nije pripremio oganj za ljude, niti je stvorio pakao za nas, vec za djavola, ali mi sami sebe cinimo vinovnicima pakla. Zadrhti, dakle, o covece, i razumi iz ovoga da ovi ljudi nisu kaznjeni zbog bluda, otimacine ili nekog drugog zlog dela, vec zato sto nisu cinili dobro. Zaista, ako dobro razmislis, grabljivac je onaj koji ima mnogo, a ne daje milostinju, cak iako javno nikome ne cini nepravdu. Sve sto on poseduje preko svojih potreba oteo je od onih koji su u oskudici i koji nista od njega nisu primili. Da je s njima podelio svoje imanje, oni ne bi ni oskudevali. Ali, posto je on svoje blago zakljucao i prisvojio za sebe, oni su se nasli u siromastvu. Zato je nemilostiv covek lopov i cini nepravdu svima onima kojima je mogao pomoci, a nije pomogao. Stoga ce on i njemu slicni otici u vecnu muku bez kraja, a pravednici u vecni zivot. Kao sto svetitelji obitavaju u beskonacnoj radosti, tako ce nepravedni naslediti vecno mucenje, iako Origen[11] praznoslovi da ce paklenim mukama doci kraj i da gresnici nece biti vecno muceni, te da ce doci vreme kada ce i oni uci u obitalista pravednih, ocisceni paklenim mukama. Origenovo ucenje je ovde jasno opovrgnuto kada Gospod govori o "vecnoj muci", koja nema kraja, i kada pravednike uporedjuje sa ovcama, a nepravedne s jaradima. Kao sto jare nikada ne moze postati ovca, tako se ni gresnik (posle Suda) nikada ne moze ocistiti i postati pravednik. "Krajnja tama" (koja se spominje u prethodnoj prici o talantima) sasvim je daleko od svetlosti Bozje, sto mucenje cini jos tezim. Postoji i drugi razlog koji bi mogao da se spomene: gresnik je jos u ovome zivotu u tami, posto je otpao od "Sunca Pravde", ali kako postoji nada za obracenja, to jos nije "krajnja tama". Medjutim, kada umre i kada se ispitaju zla dela koja je pocinio, tada ga obuzima "krajnja tama".[12] Tada vise nema nade za obracenje i gresnik ostaje potpuno lisen Bozjih blaga. Dok je jos u ovome zivotu, covek donekle uziva dobra Bozja, mislim na vestastveno blago, i veruje da je na neki nacin sluga Bozji i da obitava u ovom stvorenom svetu kao u domu Bozjem, hranjen i pomagan Bogom. Ali, onda ce potpuno biti odsecen od Boga, i nece imati nikakvog udela u Njegovim dobrima. To je ta tama koja se naziva "krajnjom", u poredjenju sa ovdasnjom tamom koja nije "krajnja", posto gresnik jos nije potpuno odsecen od Boga. Zato i ti bezi od nemilostivosti i cini milostinju, ne samo telesno vec nadasve duhovno. Nahrani Hrista koji je "gladan" naseg spasenja. Ako nahranis i napojis onoga koji je gladan i zedan duhovnog ucenja, nahranio si i napojio samog Hrista, jer u svakom hriscaninu zivi Hristos i njegova vera se hrani i jaca ucenjem. Ako ugledas nekoga ko se kao stranac otudjio od nebeske otadzbine, uzmi ga sa sobom. Dok ti budes uzlazio na nebesa, povedi i njega sa sobom da se ne bi propovedajuci drugima sam pokazao neiskusan. Ako neko zbaci sa sebe odecu netruleznosti koju je dobio na krstenju, i ostane nag, odeni ga, a raslabljenom u veri pomozi, kako kaze Pavle.[13] Posecuj onoga koji je zatvoren u mracnoj "tamnici" ovoga tela i 157

savetom tvojim obasjaj ga kao svetloscu. Upraznjavaj, dakle, ovih sest vrsta ljubavi, telesno i nadasve dusevno, jer buduci da smo sastavljeni od duse i tela, to oboje mogu da ucestvuju u ovim delima ljubavi.
NAPOMENA:

1. Up. Ps. 44, Pesmu nad pesmama, 1 Mak. 9:37 2. Zlatoust kaze: "To Spasitelj govori ili da bi se saobrazio prici ili da bi pokazao da ce se Vaskrsenje desiti u
ponoc", (Ibid). Bl. Jeronim ide jos dalje pa tvrdi da postoji jevrejsko predanje" po kome ce "Hristos doci u ponoc, kao sto je bio slucaj u Egiptu, kada se slavila Pasha i kada je andjeo kaznitelj dolazio, i Gospod prolazio nad kucama", (Ibid.) up. 2 Moj. 12. Postoji drevno predanje u Pravoslavnoj Crkvi da ce Gospod doci u noci izmedju subote i nedelje, i zato je od davnina medju hriscanima postojao obicaj da vernici u subotu vece ostaju duze na molitvi i bdeniju u ocekivanju svog Zenika.

3. Up. 1 Kor. 15:52; 1 Sol. 4:16 4. Up. Mt. 6:22; Lk. 11:34 5. "Bog predvidja", pise prepodobni Otac Justin, "kako ce koji covek upotrebiti slobodnu volju svoju i sve sile
svoje, pa mu prema tome i poverava kolicinu blaga Svoga, imovine Svoje. Glavno je da ni rdjavog i lenjog slugu Svog ne ostavlja bez blaga, jer i njemu daje jedan talant. A to je? - Bogolika dusa sa svima bogolikim svojstvima svojim: razumom, osecanjem, ljubavlju, istinom, pravdom, molitvom, slobodom". (Ibid, str. 481).

6. Ps. 12:6 7. Ps. 104:31 8. "Slugama prilici da daju, dok je na gospodaru da trazi. Zato (lenji) sluga kaze gospodaru: 'Videvsi da je tvoja
zapovest tvrda jer trazis poslusnost od ljudi, koje po prirodi nisi nacinio poslusnim, uplasio sam se da ne ostanem nemaran, pa sam sacuvao ono sto mi je predato ne trudeci se oko drugih..." Eh collatione Venet. S. Marci

9. Ovo mesto je zadalo poteskoca tumacima, jer nije sasvim jasno da li se reci "svi narodi" odnosi samo na
hriscane ili na sve ljude, dakle i neznabosce. Origen pise: "Nije sasvim jasno, da li rec 'svi' znaci 'od svih pokoljenja' (ab omnibus generationibus) ili od onih koji ce ostati do dana suda, ili pak od onih koji su poverovali u Boga kroz Hrista", (Tumacenje Evandjelja od Mateja, Migne P.G. t.13). Zigaben smatra da je ovde rec samo o hriscanima, sto se jasno moze videti iz razgovora Cara sa svojim podanicima. Tada se sasvim prirodno postavlja pitanje da li ce drugi narodi, osim hriscanskih, biti sudjeni ili ne? Ukoliko nece, tada sud nece biti sveopsti. Neki tumaci su misljenja da ce sud zaista biti sveopsti i njemu ce biti podvrgnuti svi ljudi, samo ce hriscani na njemu biti sudjeni na osnovu Hristovog zakona, dok ce neznabosci biti sudjeni po prirodnom zakonu (up. Rim. 2,12-16). U Jovanovom Evandjelju se moze videti da se ne sudi svima, vec samo onima koji nisu poverovali u Jedinorodnog Sina Bozjega, dok oni koji veruju u Hrista i Oca koji Ga je poslao imaju zivot vecni i ne dolaze na sud, vec prelaze iz smrti u zivot (up. Jn. 3,18-21; 5,24)

10. Up. Jez. 34:17 11. Origen je bio veliki crkveni pisac i egzegeta 3. veka, cija su pogresna ucenja (medju njima i ucenje o
apokatastazi, vaspostavljenju svega osudjena na Petom Vaseljenskom Saboru, odrzanom u Konstantinopolju 553. god. Origen je, buduci pod velikim uticajem platonizma i gnosticizma, ucio da Bog vecno stvara (a ne samo u vremenu, kao sto Crkva uci). Smatrao je da svi ljudi moraju da prodju kroz "ociscenje" posle svoje smrti, pri cemu pravednici odmah dobijaju ociscenje od Boga, dok gresnici prolaze kroz proces svojevrsne metempsihoze i bivaju ociscavani kroz cikluse ociscenja (njihov broj zavisi od stepena gresnosti) u drugim svetovima koji ce se nastupiti posle ovoga. Na kraju ce se svi ocistiti i biti spaseni, pa cak i demoni. Dakle, prema njegovom ucenju pakao je svojevrsno cistiliste privremenog karaktera, iako ga prosti vernici smatraju

158

vecnom mukom. Na kraju ce nastupiti "vaspostavljenje svega" s ponovnim dolaskom Hrista na svet i duhovnim vaskrsenjem tela.

12. Bogomudro sagledavajuci ovu tajnu Prep. Avva Justin kaze: "Saljuci ga u tamu najkrajnju, Bog je postupio kao
pravedni i milosrdni sudija, jer ga je poslao tamo kuda je on svim svojim bicem hrlio i hitao. Bog bi bio nasilnik i tiranin da ga je na silu uveo i nastanio u Svom nebeskom bozanskom Carstvu. Ali i ovde On postupa kao Bog ljubavi; ne primorava slobodno stvorenje, coveka, da silom udje u Njegovo Carstvo. To bi bilo i neprirodno i nelogicno. Jer da bi se vecito zivelo u Carstvu Bozjem, treba voleti Boga: svim srcem svojim, svom dusom svojom, svom mislju svojom, svom snagom svojom, i svim bicem svojim dobrovoljno pripadati Bogu". (Ibid, str. 486).

13. 1.Kor. 3:2

159

DVADESET I SESTA GLAVA Poslednje predskazivanje stradanja, zavera Judejaca protiv Hrista, pomazanje u Vitaniji, Judino izdajstvo, Pashalna vecera i Pricesce, molitva u Getsimaniji, Judin poljubac, hvatanje Hrista i vodjenje pred Kajafu i Sinedrioin, Petrovo odricanje i kajanje 1-2. I kada svrsi Isus sve rijeci ove, rece ucenicima svojima: Znate da ce za dva dana biti Pasha[1] i Sin Covjeciji bice predan da se razapne. Posto je vec spomenuo Carstvo i nagradu, bilo je vreme da kaze nesto i o Svome stradanju, pa Isus kao da govori: "Oni koji me razapnu zasluzice oganj." 3-5. Tada se skupise prvosvestenici i knjizevnici i starjesine narodne u dvor prosvestenika po imenu Kajafa; i savjetovase se kako bi Isusa na prevaru uhvatili i ubili. I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio. Iako je Zakon predvidjao samo jednog prvosvestenika,[2] koji je dozivotno obavljao svoju sluzbu, Jevreji su ih imali mnogo jer su mimo Zakona birali novog prvosvestenika svake godine.[3] Tako su te godine oni dosli prvosvesteniku da bi se s njim posavetovali o ubistvu, posto je duznost prvosvestenika bila da kaznjava ubice.[4] Ovde se "prvosvestenicima" nazivaju oni koji su vec bili ispunili svoju jednogodisnju sluzbu. Nameravajuci da pocine bezbozno ubistvo, nisu se bojali Boga, vec naroda. Plasili su se da ubiju Isusa na dan praznika, jer bi u tom slucaju narod mogao da ustane u Njegovu odbranu, ili da zbog ubistva ne ucestvuje u prinosu propisanih zrtava, zbog cega bi prvosvestenici ostali bez zarade koju su dobijali od zrtvovanja. Verovatno su se takodje plasili da Ga ubiju na sam dan praznika jer bi tada Njegova smrt svima postala poznata i slavna, dok su oni zeleli da potpuno izbrisu svako secanje na Njega. Zato su se pre praznika dogovorili da Ga ubiju odmah po prazniku. Medjutim, Isus im dozvoljava da Ga uhvate u vreme Pashe, zeleci time da pokaze da ide na stradanje ne kada to oni hoce vec kada sam to zeli, kako bi se na dan predobraziteljne Pashe svrsila istinska Pasha. Iz ovoga takodje mozemo da razumemo koliko su bili krvolocni, jer iako nisu nameravali da ubiju Isusa na dan praznika, kada su nasli izdajnika, pocinili su ubistvo bas na taj dan, zaboravljajuci cak i narod, samo da bi ispunili svoju nameru. 6-7. A kad Isus bjese u Vitaniji u kuci Simona gubavoga, pristupi mu zena s alavastrovom posudom mirisa skupocjenoga, i izli na glavu njegovu kada sjedjase za trpezom. Neki kazu da cetvorica evandjelista spominju tri zene koje su pomazale Gospoda. Drugi, opet, kazu da ih je samo dve: Marija, sestra Lazarova, iz Jovanovog Evandjelja, i ova koju sada ovde spominje Matej, koja je, opet, ona ista o kojoj govore Luka i Marko. Neki kazu da je ovaj Simon gubavi bio Lazarev otac i da ga je Hristos ocistio od gube i potom obedovao kod njega. Prica se da je Gospod svoje ucenike poslao njemu kada im je rekao da idu coveku koji ce im pokazati zastrtu gornju sobu. On je, kako kazu, potom i primio Gospoda koji je kod njega proslavio Pashu. Kada je, dakle, zena[5] videla ociscenog gubavca, sa smeloscu je poverovala da ce i ona primiti oprostaj grehova i 160

ociscenje od dusevne gube. Ona je ispovedila veliku veru kada je bez oklevanja izlila tako skupoceno miro.[6] Izlila ga je na Njegovu glavu, odajuci pocast najvaznijem delu tela. Zato i ti, covece, ako bolujes od dusevne i farisejske lepre koja gordi i otudjuje od Boga, primi Isusa u "dom" svoj i pomazi Ga "mirom" vrlina, jer i ti mozes da nabavis miro za Isusa koji te iscelio od lepre i da ga izlijes na Njegovu glavu. Sta je "glava" Hristova ako ne Njegovo bozanstvo kome se prinosi miomiris vrlina? "Neka se ispravi", kaze David, "molitva moja kao kad pred Tobom, Gospode."[7] Prinesi, dakle, Hristovom bozanstvu miomiris mira, spravljenog od mnogih vrlina. Ako ucis da Hristos nije samo prost covek vec i Bog, tada si mirom pomazao Njegovu "glavu", to jest, proslavio si Njegovo bozanstvo recima bogoslovlja. 8-11. A kad ovo vidjese ucenici njegovi, negodovase govoreci: Cemu ova steta? Jer se mogase ovaj miris prodati skupo i dati siromasima. A razumjevsi Isus rece im: Sto ometate zenu? Ona ucini dobro djelo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda. Posto su ucenici vec dosta culi o milostinji i razumeli koliko je ona vazna, prekorili su zenu misleci da je Bogu draza milost prema drugim ljudima nego li cast koja se Njemu samom ukazuje. Gospod, medjutim, zamera ucenicima sto su nepravedno prekorili zenu. Ne treba ocekivati uzvisene stvari od onih koji su se tek obratili Hristu, posebno ne od jedne slabe zene, vec primiti od njih onoliko vere koliko imaju. Kada neko prinese dar Bogu nemoj ga odvracati i prezirati njegovo usrdje, saljuci ga da svoj dar poda siromasima, vec mu dopusti da ispuni ono sto je namerio. Ako zatrazi tvoj savet, da li da poda (prilog) siromasima ili da prilozi Bogu, savetuj ga da pomogne siromasima. Medjutim, ako je vec prineo dar Bogu, nema razloga da ga odvracas, jer cast koja se ukazuje Bogu treba vise ceniti od svega drugog, cak i od same milostinje. Iako znamo da Hristos u svome covekoljublju prima milost ukazanu drugima kao Njemu ucinjen dar, ipak ne treba prezreti Boga i ciniti samo mi-lostinju. Kada bi tako bilo, morali bismo da krademo dragocenosti iz hramova i ukradeno dajemo siromasima. Ali, nije tako, i da bi mogaoda razumes da nije isto biti milostiv prema siromasima i Ukazivati cast samome Hristu i sluziti Mu, pocuj sledece reci: "Siromahe", kaze, "imate svagda sa sobom, a Mene nemate svagda." Vidis li, dakle, da je jedno sluziti Hristu, a drugo ukazivati milost siromasima, iako Hristos u svome covekoljublju ono sto je ucinjeno siromasnim prima kao Svoje. 12-13. A ona izlivsi miris ovaj na tijelo moje, ucini to za moj pogreb. Zaista vam kazem: Gdje se god uspropovijeda ovo jevandjelje po svemu svijetu, kazace se za spomen njen i ovo sto ona ucini. Gospod nas uci da je zena ovo ucinila po nekom bozanskom nadahnucu, nagovestavajuci Njegovu smrt i pogreb Njegovog tela. Gospod ne bi dozvolio da Ga pomaze mirom da to delo nije skrivalo neku tajnu. On je kao Bog predskazao ono sto ce se dogoditi - da ce se o delu ove zene svuda kazivati u njenu pohvalu. Pogledaj Bozje covekoljublje, kako nagradjuje zenu velikim darom. Obecava joj da ce se o njoj posvuda govoriti, dok god bude Evandjelja. Kako je miro simvolizovalo Njegovo pogrebenje? Kod Jevreja je bio obicaj da tela pripremaju za pogreb tako sto su pomazivana mirom, kao sto su cinili Egipcani. To su radili da bi sprecili raspadanje tela i sirenje neprijatanog zadaha. Zato kaze: "Izlivajuci miro, zena pokazuje da ce Moje telo biti pogrebeno." Sve ovo govori kako bi posramio i prekorio Judu koji ce Ga izdati i predati na smrt. Razumi ovo i u prenesenom smislu. "Gubavac" oznacava neznabozacki narod. "Zena gresnica" je sinagoga i Crkva od neznabozaca, koja je izlila "miro", to jest, veru na Hristovu "Glavu", koja je Njegovo bozanstvo. Svako ko veruje da je Hristos Bog izliva miro na glavu Njegovu. Ali Juda, koji je prekorio zenu, predstavlja, kako kaze Jovan,[8] Jevreje, koji do danasnjeg dana gundjaju protiv Crkve. 161

14-16. Tada jedan od dvanaestorice po imenu Juda Iskariotski, otide prvosvestenicima, i rece: Sta cete mi dati i ja cu vam ga izdati? A oni mu polozise trideset srebrenika. I od tada trazase zgodno vrijeme da ga izda. Kada je zena strankinja i bludnica ukazala Isusu takvu cast, tada Njegov ucenik odlazi da Ga izda. Evandjelist ne kaze slucajno: "Tada otide", vec s namerom da pokaze Judinu bestidnost. On dodaje ime "iskariotski" kako bi sto jasnije pokazao o kome je rec, jer je postojao i drugi Juda, koji se jos zvao Levej.[9] Izdajnik je, medjutim, bio iz nekog sela po imenu Iskara.[10] "A oni mu polozise[11] trideset srebrenika", to jest, dogovorili su se i odlucili da mu daju toliko novca, a ne kao sto mnogi misle da su toliko novca vec odbrojali i platili mu. "(I od tada) trazase zgodno vreme", kako bi Ga izdao kada bude sam. Buduci da su se plasili naroda, unajmili su Judu da ih obavesti kada Isus bude sam. 17-19. A u prvi dan beskvasnih hljebova, pristupise ucenici Isusu govoreci mu: Gdje hoces da ti ugotovimo da jedes Pashu? A on rece: Idite u grad tome i tome, i kazite mu: Ucitelj kaze: Vrijeme je moje blizu, kod tebe cu da ucinim Pashu sa ucenicima svojim. I ucenici ucinise kako im zapovjedi Isus, i ugotovise Pashu. "Prvim danom beskvasnih hlebova" evandjelista naziva dan uoci "beskvasnih hlebova". Pashu je trebalo da jedu u petak uvece, koji se zato i nazivao danom beskvasnih hlebova, ali, Gospod je poslao ucenike u cetvrtak, u dan koji evandjelista naziva "prvim danom beskvasnih hlebova",[12] zato sto je prethodio petku, kada su se uvece, (po obicaju) jeli beskvasni hlebovi. Tada Mu prilaze ucenici i pitaju ga: "Gde hoces da ti ugotovimo da jedes Pashu?",[13] posto ni oni ni On nisu imali svoju kucu. Isus ih salje nepoznatom coveku koji ni njih nije poznavao, kao sto je ucinio onda kada ih je poslao da pronadju magarca. Time im je pokazao da je u stanju da samo Svojim recima privoli cak i one koji Ga uopste ne poznaju da Ga prihvate. Gospod je zeleo da otpraznuje Pashu kako Jevreji ne bi mislili da se protivi Zakonu. "Svojim vremenom" naziva svoje zaklanje, da bismo mi razumeli da On nije ubijen ne znajuci sta Ga ceka i protivno Svojoj volji. Recima: "Kod tebe cu da ucinim Pashu", dodaje: "...sa Svojim ucenicima", kako bi sve bilo spremno za veci broj gostiju koji ce doci. 20-22. A kad bi uvece, sjede za trpezu sa Dvanaestoricom ucenika i dok jedjahu rece im: Zaista vam kazem; jedan od vas izdace me. I ozalostivsi se veoma poce mu svaki od njih govoriti: Da nisam ja, Gospode? Na osnovu ovih reci neki misle da te godine Gospod nije jeo Pashu, jer kazu da se pashalno jagnje jelo samo stojeci. Buduci da je Gospod sedeo, nije, dakle, ni jeo Pashu. Ipak, mozemo pretpostaviti da je prvo jeo Pashu stojeci, pa je onda seo i predao ucenicima Svoje Tajne.[14] Prvo je otpraznovao (starozavetnu) Pashu kao predobrazac, a zatim je izvrsio u stvarnosti. On predskazuje ono sto ce Juda uciniti da bi ga ispravio i posramio ako nicim drugim, onda zajednickom trpezom, ali i da bi ga ispunio strahom i uzasom sto izdaje Boga koji poznaje srca (ljudi). Drugi ucenici bili su uzasnuti, jer iako su imali cistu savest, vise su nade polagali u Hrista nego li u same sebe, posto je On bolje od njih poznavao njihova srca. 23-25. A on odgovarajuci rece: Koji umoci sa mnom ruku u zdjelu onaj ce me izdati. Sin Covjeciji, dakle, ide kao sto je pisano za njega; ali tesko onome covjeku koji izda Sina Covjecijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj covjek. A Juda, izdajnik njegov, odgovarajuci rece: Da nisam ja, Ucitelju? Rece mu: Ti kaza.

162

Javno ukorava izdajnika, posto se ovaj nije pokajao kada ga je prethodno tajno ukoreo. Zato ga sada javno izoblicava govoreci: "Koji umoci sa Mnom ruku u zdelu...", kako bi se barem u tom trenutku ispravio. Ali, buduci bestidan, Juda je umocio ruku u Hristovu zdelu. Gospod tada kaze: "Sin Coveciji ide, kao sto je pisano za Njega." Dakle, iako je predodredjeno[15] da Hristos postrada za spasenje sveta, ne treba za nase spasenje smatrati zasluznim i Judu, vec ga radije treba sazalevati. Ono sto je uradio nije ucinio kao saradnik u Bozjoj nameri, vec iz svoje vlastite zlobe. Ako pak dobro razmislis ni Hristos ranije nije zeleo da bude raspet.[16] To pokazuje kada se (u Getsimaniji) moli da Ga mimoidje casa stradanja. Ali, buduci da je (po Svojoj bozanskoj prirodi) znao pre svih vekova kako se ljudi zbog zlobe neprijatelja ne mogu drugacije spasti, ono sto prethodno nije bila Njegova namera sada to postaje. Govoreci da bi bolje bilo da se nije rodio taj covek koji ce Ga izdati, pokazuje da je bolje ne postojati nego li ziveti u grehu. Obrati paznju na reci "Sin Coveciji ide...", koje pokazuju da Njegovo umiranje nece biti smrt vec odlazak na drugo mesto. 26. I kad jedjahu, uze Isus hljeb[17] i blagoslovivsi prelomi ga, i davase ucenicima, i rece: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. Matej dodaje reci: "i kad jedjahu", kako bi pokazao Judinu necovecnost, jer da je Juda bio zver postao bi pitomiji kusajuci hranu sa zajednicke trpeze. Ali, iako izoblicen, on ne samo da nije dosao k sebi vec je ostao nepokajan okusivsi i samo Telo Hristovo. Neki tumaci kazu da je Hristos dao Tajne drugim ucenicima, tek posto je Juda izisao.[18] Tako bi valjalo da i mi cinimo i uskracujemo Tajne necastivim ljudima. Pre nego sto ce prelomiti hleb, Gospod je zablagodario da bi i nas naucio da Hleb prinosimo sa blagodarnoscu (Bogu).[19] Istovremeno, ovim pokazuje da On dobrovoljno prihvata lomljenje Svoga Tela, to jest, Svoje umiranje,[20] i ne pokazuje gorcinu, kao da je rec o necemu protivnom Njegovoj volji, da bismo i mi, na isti nacin dobrovoljno mogli da prihvatimo mucenicko stradanje (Njega radi). Govoreci "Ovo je Telo Moje", pokazuje da je hleb koji je osvecen na zrtveniku istinsko Telo Gospodnje, a ne Njegova slika. On ne kaze: "Ovo je slika (Moga Tela)", vec "Ovo je Telo Moje". Na neizreciv nacin (predlozeni) hleb se menja, iako i dalje zadrzava izgled (obicnog) hleba. Posto smo slabi i ne mozemo da podnesemo da jedemo sirovo meso, a ponajmanje ljudsko, ono i dalje izgleda kao hleb, premda je u stvari meso. 27-28. I uze casu i zablagodarivsi dade im govoreci: Pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpustenja grijehova. Kao sto u Starom Zavetu postoji zrtva i krv, tako i u Novom Zavetu imamo krv i zrtvu. Kaze: "Koja se proliva za mnoge", sto znaci "za sve", jer su "svi" takodje i "mnogi". Zasto gore nije rekao: "Uzmite, jedite svi", vec samo ovde kaze: "Pijte iz nje svi?" Neki kazu da je to rekao zbog Jude, jer je Juda uzeo Hleb i nije ga pojeo, vec ga je sakrio, kako bi Jevrejima pokazao Hleb koji je Isus nazvao Svojim Telom. Ipak, Juda je ispio casu, iako protiv svoje volje, posto to nikako nije mogao da sakrije. Zato je, dakle, Hristos rekao: "Pijte iz nje svi." U prenesenom smislu, neki kazu da svi ljudi ne mogu da pristupe tvrdoj hrani, vec samo oni koji su savrseniji, dok svi mogu da piju. Zbog toga On kaze: "Pijte iz nje svi", jer su svi u stanju da rime prostija ucenja. 29. Kazem vam pak da necu odsada piti ovoga roda vi-nogradskoga do onoga dana kada cu piti s vama novoga u Carstvu Oca mojega. Posto je ispio casu, Gospod se odrice telesnog pica, ali obecava neki drugi nacin pijenja u Carstvu, to jest, posle Vaskrsenja. Naime, kada je vaskrsao, jeo je i pio na neki novi nacin, ne zato sto Mu je bila potrebna hrana telesnog ukusa vec da bi potvrdio istinsku prirodu Svoga tela.[21] On s pravom naziva Svoje Vaskrsenje "Carstvom", jer kada je pobedio smrt zaista se pokazao kao Car. Ali ovo 163

mozes razumeti i na sledeci nacin: "novo pice" je otkrovenje tajni Bozjih, koje ce biti otkrivene u Carstvu Bozjem, to jest po drugom dolasku (Gospodnjem). One su "nove", to jest, takve su prirode da za njih nikada nismo culi. Kaze se da ce ih Hristos "piti" zajedno sa nama, zato sto On smatra da je Njegova hrana i pice nama na korist.

30. I otpojavsi hvalu, izidjose na goru Maslinsku.[22] Kada su vecerali, otpevali su hvalu, kako bismo i mi naucili da tako cinimo. Isus je otisao na Maslinsku goru, a ne na neko drugo mesto, da ne bi izgledalo da bezi. On ne odlazi na neko nepoznato mesto, vec na mesto koje je bilo (dobro) znano Jevrejima.[23] Istovremeno, odlazi iz krvozednog grada, ostavljajuci ga i prepustajuci stradanjima, kako bi kasnije mogao prekoriti Jevreje sto su Ga gonili i onda kada je otisao od njih. 31-32. Tada im rece Isus: Svi cete se vi sablazniti o mene ovu noc; jer u Pismu stoji: Udaricu pastira, i ovce stada razbjeci ce se. A po vaskrsenju svome otici cu pred vama u Galileju. On kao Bog predskazuje sta ce se dogoditi, a da se ucenici ne bi sablaznili pomislivsi da ih optuzuje, govori im da je pisano: "Udaricu pastira i ovce stada razbeci ce se." Ovim zeli da kaze: ,Ja sam vas sve zajedno sabrao, a posle Moga odlaska vi cete se razbeci." Za Oca se kaze da ce "udariti" Sina, jer su Jevreji po Njegovoj zamisli, bolje receno, Njegovom dopustenju, raspeli Gospoda. Iako je bio u mogucnosti da ih spreci u tome, On to nije ucinio, pa se zato i kaze da je Otac "udario" (pastira) po dopustenju.[24] Potom ih tesi blagovesteci im da ce va-skrsnuti i otici pred njima u Galileju. Ovim pokazuje da ce ostaviti Jerusalim i otici neznaboscima, buduci da su neznabosci ziveli u Galileji. 33-34. A Petar odgovorivsi rece mu: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se necu nikad sablazniti. Rece mu Isus: Zaista ti kazem: Nocas, prije nego pijetao zapjeva, tri puta ces me se odreci. S velikom samouverenoscu Petar obecava da se nece sablazniti. Zato je Hristos i dozvolio da padne kako bi ga naucio da se ne uzda u sebe, vec u Boga, ali i da bi vise verovao Hristovim recima nego li svojoj savesti. Petrove reci: "Ako se i svi sablazne..." pokazuju njegovu hvalisavost i nepoznavanje vlastite nemoci. Gospod mu tada predskazuje cas koji ce doci te noci pre nego sto petao zapeva, kao i broj odrecenja, jer ce Ga se tri puta odreci. 35-36. Rece mu Petar: Necu te se odreci makar morao i umrijeti s tobom! Tako rekose i svi ucenici. Tada Isus dodje s njima u mjesto koje se zove Getsimanija,[25] i rece ucenicima: Sjedite tu dok ja odem tamo da se pomolim Bogu. Zeleci da pokaze svoju istinsku predanost Spasitelju, Petar Mu protivreci. Oslobodivsi se straha da bi on mogao da bude izdajnik, Petar sada s velikom ljubavlju, ali i castoljubljem, pocinje da ustaje protiv drugih i cak da se protivi Hristu. Potom su i ostali ucenici, i pre nego sto ce ih snaci iskusenja, u neznanju obecali ono sto nece moci ispuniti. Isus se udaljuje da bi se pomolio u osami, jer molitva trazi mir i samocu. 37-39. I uzevsi Petra i oba sina Zevedejeva poce se zalostiti i tugovati. Tada im rece Isus: Zalosna je dusa moja do smrti; ostanite ovdje i bdite sa mnom. I otisavsi malo pade na lice svoje moleci se i govoreci: Oce moj, ako je moguce, neka me mimoidje casa ova; ali opet ne kako ja hocu, nego kako ti! 164

Sa Sobom ne uzima sve ucenike, vec samo onu trojicu kojima je pokazao Svoju slavu na Tavoru, kako se ostali ne bi sablaznili videci Ga da se moli s bolom u srcu. Ali, On cak i njih ostavlja i odlazi da se moli na jos usamljenije mesto. Tuguje i pati po Bozjem promislu kako bi pokazao da je is-tinski covek, jer je ljudskoj prirodi svojstveno da se plasi smrti, posto je smrt dosla protivprirodno, te zato nasa priroda bezi od nje. Istovremeno, to cini zeleci da prevari djavola, da bi Ga ovaj napao kao obicnog coveka i usmrtio, ali na taj nacin i sam bio pobedjen. Da je Gospod, kojim slucajem, sam otisao u smrt, dao bi Jevrejima povoda da pomisle kako nisu ucinili greh ubijajuci onoga koji je sam toliko zeleo da postrada. Iz ovoga mozemo da naucimo kako ne treba da trcimo u nevolje i iskusenja, vec da se molimo kako bismo se izbavili od njih. Upravo zato On nije otisao toliko daleko od apostola, vec je ostao blizu trojici ucenika da bi Ga oni mogli cuti i setiti se Njegovih reci kada sami zapadnu u iskusenja i budu se tako molili. "Casom" naziva Svoje stradanje, zbog sna koji posle case dolazi, ali i zato sto je ona postala vinovnik nase radosti i spasenja. Zeli da Ga mimoidje casa da bi pokazao da, kao covek podlozan prirodnim zakonima zeli da izbegne smrt, kao sto je gore receno, ali mozda i zato sto nije zeleo da Jevreji pocine tako strasan greh zbog kojega ce Hram biti razoren i narod pogubljen. Ipak, On zeli da bude volja Oceva, kako bi onda, kada nas priroda odvuce od poslusnosti, i mi naucili da se moramo pokoravati Bogu i ispunjavati Njegovu volju. 40-41. I dosavsi ucenicima nadje ih gdje spavaju, i rece Petru: Zar ne mogoste jedan cas probdjeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u napast; jer je duh srcan, ali je tijelo slabo. Posto su Petar i drugi ucenici bili puni samopruzdanja i neopreznih obecanja, Gospod ih prekoreva zbog njihove slabosti, posebno se obracajuci Petru. "Kada nijedan cas ne mogoste probdeti sa Mnom, kako cete onda poloziti zivot za Mene?" Ali, odmah posto ih je povredio Svojim prekorom, tesi ih govoreci da je duh srcan, ali mu se protivi slabost tela. Drugim recima, On kaze: "Smatram vas dostojnim opro-staja zato sto ste zaspali, ne zbog prezira prema Meni vec zbog slabosti tela. Ali, posto ste tako slabi, ne uzdajte se u sebe, vec se molite da ne padnete u iskusenje." Drugi misle da reci: "Da ne padnete u iskusenje" znace: ,Da vas ne pobedi iskusenje". Gospod nam, dakle, kazu oni, ne zapoveda da budemo bez iskusenja, jer kroz iskusenja zadobijamo vence, nego da nas ona ne savladaju, te da se ne nadjemo progutani kao u utrobi neke divlje zveri. Eto, zato zapoveda da se molimo, jer onaj koga je iskusenje savladalo potpuno pada u njegovu vlast. 42-44. Opet i drugi put otide i pomoli se govoreci: Oce moj, ako ne moze da me mimoidje ova casa da je ne pijem, neka bude volja tvoja. I dosavsi nadje ih opet gdje spavaju; jer im bijahu oci otezale. I ostavivsi iz otide opet te se treci put pomoli govoreci one iste rijeci. Kada cujes da se Gospod vise puta molio, nauci i ti, covece, da se cesto molis u iskusenjima. Kada je nasao ucenike gde spavaju, nije ih preko-rio da ih ne bi ozalostio, vec ih ostavlja (na miru). Otisao je od njih i molio se treci put da bi nas uverio u Svoju ljudsku prirodu, posto je broj tri, broj istine i verodostojnosti. 45-46. Tada dodje ucenicima svojim i rece im: Jos spavajte n pocivajte! Evo se priblizi cas, i Sin Covjeciji predaje se u ruke grjesnika. Ustanite, hajdemo! Evo, priblizio se izdajnik moj. Zeleci da pokaze kako Mu nije potrebna njihova pomoc, cak ni u trenutku izdaje, Gospod im govori: Jos spavajte." Mozda ovo govori u ironiji, nameravajuci da kaze: "Evo, priblizio se izdajnik, a vi, ako zelite i vreme vam dozvoli, jos spavajte." Tada ih poziva da odu s mesta gde se molio i odlazi u susret onima koji ce Ga uhvatiti, prilazeci im kao da Mu donose neku radost. Tako vidimo da se On molio (kao covek) da bi potvrdio bozanski Promisao. Njegova molitva takodje pokazuje i 165

to da je zeleo da izbegne stradanje kako bi postedeo Jevreje propasti koja ce ih zadesiti zbog njihovog greha prema Njemu. 47-50. I dok on jos tako govorase, gle, Juda, jedan od Dvanaestorice, dodje, i sa njim ljudi mnogi s nozevima i s koljem od prvosvestenika i starjesina narodnih. A izdajnik njegov dade im znak govoreci: Koga ja cjelivam, onaj je; drzite njega. I odmah pristupivsi Isusu rece: Zdravo, Ucitelju! I cjeliva ga. A Isus mu rece: Prijatelju, na to li si dosao? Tada pristupivsi stavise ruke na Isusa i uhvatise ga. Vidis li cime se sluze prvosvestenici? Koljem[26] i nozevima! A tako su bili mirni i puni duha krotosti! Evandjelista kaze: "jedan od Dvanaestorice", cudeci se Judi koji je predao sebe djavolu, iako je bio izabran i postavljen za jednoga od prvih apostola. Zato se i ti poboj, covece, makar bio medju najblizim Gospodu, da se ne olenjis i ne otpadnes od Boga. Juda im je dao znak zato sto je bila noc i u mraku se nije jasno videlo. Naime, oni koji su dosli da Ga uhvate nisu bili ljudi iz naroda, vec sluge prvosvestenikove, koje nisu odmah mogle da prepoznaju Isusa. Ali, ucenik im celivom pokazuje ucitelja. Znajuci da je Gospod covekoljubiv, Juda se drznuo i celivao Ga. Gospod je bio trpeljiv prema njemu sve do poslednjeg casa, nadajuci se da ce ga pridobiti Svojim dugotrpljenjem. Ipak, Juda se nije urazumio, cak ni kada je Gospod oborio sluge prvosvestenikove na zemlju, kako kaze Jovan,[27] da bi u tome poznali Njegovu silu. Videci da oni ne odustaju od svoje drskosti, Gospod im se predaje. Judu naziva "prijateljem" da bi ga posramio i ismejao zbog njegovog toboznjeg prijateljskog poljupca. Kaze mu: "Na to li si dosao", sto znaci, "Zbog cega si dosao ovamo ? Kao prijatelj? Onda nije trebalo da dodjes s nozevima. Mozda kao neprijatelj? Ali, zasto me onda celivas?" Na ovaj nacin ga izoblicava kao lukavog prevaranta. 51-54. I gle, jedan od onih sto bijahu sa Isusom masivsi se rukom izvadi noz svoj te udari slugu prvosvestenikova, i odreza mu uho. Tada mu rece Isus: Vrati noz svoj na mjesto njegovo; jer svi koji se mase za noz, od noza ce poginuti. Ili mislis da ne mogu umoliti sad Oca svoga da mi posalje vise od dvanaest legiona andjela? Kako bi se, dakle, ispunila Pisma da ovako treba da bude? Ucenik koji je izvadio noz bio je Petar, kako kaze Jovan,[28] jer je on imao noz, posto je nedavno zrtvovao jagnje koje su jeli (za Pashu). Ali nemojmo okrivljivati Petra, jer on ovo nije ucinio radi sebe, vec revnujuci za svoga Ucitelja. Obracajuci Petra evandjelskom zivotu, Gospod ga uci da ne koristi oruzje, cak iako njime zeli da osveti Boga. Odsecajuci uho prvosvestenikovom sluzi, Petar simvo-licki pokazuje da su Jevreji bolovali od neposlusnosti. Tada Hristos navodi reci Zakona po kojem ce svaki koji ubije, sam biti ubijen. Zakon kaze da "svi koji se mase za noz, od noza ce poginuti".[29] Ovim recima Gospod jos zeli da kaze da ce Jevreji koji su se nozem digli na Njega, sami biti pogubljeni nozem Rimljana. Gospod ne kaze "Ja mogu dovesti dvanaest legiona andjela", vec "mogu umoliti Oca Svoga...", govoreci po Bozjem promislu kaoc covek, snishodeci njihovoj slabosti. On je Svoju ljudsku prirddu pokazao kroz znoj, strah i na mnoge druge nacine, pa Njegove reci ne bi bile uverljive da je rekao: ,Ja sam mogu dovesti andjele." Umesto dvanaest ucenika, kaze, "dvanaest odreda andjela doci ce ako to pozelim". Legion je najveca vojna jedinica koja se sastoji od sest hiljada konjanika.[30] Sve ovo, dakle, mora da se desi kako bi se ispunila Pisma koja su ove dogadjaje prorekla. Jevreji nisu bili zli zato sto su Pisma predskazala da ce biti takvi, vec su ovi dogadjaji prethodno opisani u Pismu po nadahnucu Svetoga Duha, jer su Jevreji imali nameru da ovo ucine po svojoj zloj volji.

166

55-56. U taj cas rece Isus ljudima: Kao na razbojnika izisli ste s nozevima i koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sjedio uceci u hramu, i ne uhvatiste me. A ovo je sve bilo da se zbudu Pisma prorocka. Gospod pokazuje koliko je bezuman njihov poduhvat, kao i to da Ga oni nisu uhvatili svojom silom. "Dok sam bio u Hramu", kaze, "hteli ste da Me uhva-tite, ali niste mogli zato sto vam to nisam dozvolio. Ali sada dobrovoljno predajem Sebe vama, jer znam da ne lazu Pisma koja su predskazala vasu zlobu." 56-58. Tada ga svi ucenici ostavise i pobjegose. A oni sto uhvatise Isusa odvedose ga prvosvesteniku Kajafi,[31] gdje se knjizevnici i starjesine sabrase. A Petar idjase za njim izdaleka do dvorista prvosvestenikova i usavsi unutra sjede sa slugama da vidi svrsetak. Drugi ucenici su pobegli; samo je Petar, koji je najiskrenije bio odan svome ucitelju, isao za njima izdaleka. Ako je za njima posao i Jovan, to nije ucinio kao ucenik, vec kao poznanik prvosvestenika. [32] 59-60.A prvosvestenici i starjesine i sav Sinedrion trazahu lazna svjedocanstva protiv Isusa da bi ga ubili, i ne nadjose; i premda mnogi lazni svjedoci dolazise, ne nadjose. Isusa odvode Kajafi koji je te godine bio prvosvestenik. Tamo su ostale staresine s njim provodile noc i cekali da ubiju Gospoda, ne jeduci tada Pashu i tako prestupajuci Zakon. Dok je Gospod jeo Pashu u Zakonom utvrdjeno vreme, oni su prezreli Zakon samo da bi ubili Gospoda. 60-64. Najposlije dodjose dva lazna svjedoka i rekose: On je kazao: Ja mogu razvaliti hram Bozji i za tri dana sagraditi ga. I ustavsi prvosvestenik rece mu: Zar nista ne odgovaras sto ovi protiv tebe svjedoce? A Isus cutase. I prvosvestenik odgovarajuci rece mu: Zaklinjem te zivim Bogom da nam kazes jesi li ti Hristos, Sin Bozji! Rece mu Isus: Ti kaza. Oni su zaista bili lazni svedoci. Hristos nije rekao: "Ja ga mogu razvaliti", vec "Razvalite". Nije kazao "Hram Bozji", nego "ovaj hram", to jest "Telo Moje", niti je rekao "Sagradicu ga", vec "podicu ga" (dakle, vaskrsnucu ga).[33] Tako su oni zaista bili lazni svedoci, posto je Hristos govorio jedno, a oni svedocili da je govorio drugo. Zato je Isus cutao znajuci da je njihov sud bezakon, jer kako ih je mogao uveriti recima opra-vdanja kada nisu verovali ni u znake koje je cinio? Prvosvestenik Mu postavlja pitanje s namerom da Ga navede na bogohu-lstvo, jer da je Isus odgovorio: ,Ja sam Sin Bozji", osudili bi Ga kao bogohulnika. Da je, medjutim, porekao, svedocio bi protiv samoga Sebe. Ipak, Gospod je uhvatio ove "mudrace" u njihovom lukavstvu, pa zato odgovara prvosvesteniku: "Ti kaza", sto znaci: "Tvoja usta su ispovedila da sam Ja Sin Bozji". 64. Ali ja vam kazem: odsada cete vidjeti Sina Covjecijega gdje sjedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebesnim. Govori ,im recima iz Danilovog prorostva, koje kaze: "Videh kao Sina Bozjega kako dolazi na oblacima."[34] Posto su Jevreji mislili da je On u zabludi, videci Ga u smirenom obliciju, On im odgovara: "Od sada cete Me videti kako dolazim u sili i sedim zajedno sa Ocem." Pod "silom" podrazumeva Silu Ocevu, ali i to da Sin Covecji nece doci od zemlje, vec s neba. 65-66. Tada prvosvestenik razdrije haljine svoje govoreci: Huli na Boga! Sta nam vise trebaju svjedoci? Evo sad custe hulu njegovu. Sta mislite? A oni odgovarajuci rekose: Zasluzio je smrt. 167

Kod Jevreja je postojao obicaj da razderu haljine kad god bi ih snaslo nesto nepodnosljivo. Tako je ucinio i Kajafa, obmanjujuci narod da je rec o otvorenom bogohulstvu. On je zeleo da pokaze kako je Hristos izrekao tesku hulu, te tako navede narod da kaze da je zasluzio smrt. Ipak, razumi da trenutak kada je Kajafa razderao svoje haljine predstavlja i simvol koji oznacava da je "razderano", to jest, okoncano prvosvestenstvo Starog Zaveta.

67-68. Tada mu popljuvase u lice i udarahu ga, a drugi ga bijahu po obrazima govoreci: Proreci nam Hriste, ko te udari? Kada su Ga osudili, poceli su da Ga sramote i rugaju Mu se, pokrivajuci Njegovo lice haljinom, kako kaze drugi evandjelista.[35] Na ovaj nacin su Ga ismevali zato sto Ga je narod smatrao za proroka. Udarali su Ga stisnutim pesnicama i samarali. 69-75. A Petar sjedjase napolju u dvoristu i pristupi mu jedna sluskinja govoreci: I ti si bio sa Isusom Galilejcem. A on se odrece pred svima govoreci: Ne znam sta govoris. I kad izidje k vratima ugleda ga druga, i rece onima sto bijahu ondje: I ovaj bjese sa Isusom Nazarecaninom. I opet se odrece sa zakletvom: Ne znam toga covjeka. I malo potom pristupise oni sto stajahu i rekose Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje. Tada se poce preklinjati i kleti da ne zna toga covjeka. I odmah zapjeva pijetao. I opomenu se Petar rijeci Isusove sto mu je rekao: Dok pijetao ne zapjeva, tri puta ces me se odreci. I izisavsi napolje plakase gorko. Buduci obuzet velikim strahom, Petar je zaboravio svoja obecanja i pokleknuo je u ljudskoj slabosti, kao da ga je strah potpuno umrtvio, pa nije znao sta govori. Razumi ovo i u prenesenom smislu. Petra je (najpre) optuzila jedna "sluskinja", to jest, ljudska slabost koja je prizemna i koju treba drzati u pokornosti, dok se naposletku nije oglasio pevac i priveo ga razumu. "Pevac" predstavlja glas savesti koja nam ne dozvoljava da lencarimo i spavamo, vec nam stalno govori: "Probudi se i ustani, spavalice." Petra je, dakle, probudio glas savesti kao neki pevac. Izlazeci iz dvorista "kuce prvosvestenikove", to jest, iz stanja oslepljenog uma i oslobodivsi se neosetljivosti srca, Petar pocinje gorko da rida. Dok je bio u "dvoristu" oslepljenog uma nije mogao da place, jer je bio bez osecaja, ali, cim je izisao, dosao je k sebi.
NAPOMENA:

1. "Pasha" je grcka transliteracija jevrejske reci (Pesach), sto znaci "prolaz". Ovom recju se ne naziva samo
prolaz dece Izrailjeve preko Crvenog mora i praznik koji proslavlja ovaj dogadjaj vec isto tako i zaklano jagnje kao i celi obed koji je Bog zapovedio da se jede na ovaj praznik.

2. Prvosvestenik, arhijerej. Prvosvestenici su od najstarijih vremena bili postavljani da "prinose darove i zrtve"
(Jev. 8, 3). Jos su iazivani i "narodnim staresinama" (D.ap. 23, 5). U novozavetnom vremenu prvosvestenik je predsedavao Sinedrionom, vrhovnim upravnim telom kod Jevreja. U pocetku je ova sluzba bila nasledna, da bi u novozavetno vreme postala predmetom politickih manipulacija Rima. Verski uticaj prvosvestenika bio je uveliko oslabljen sve vecim uticajem fariseja i knjizevnika, a poznato je da su prvosvestenici u to vreme bili poznati po gramzivosti i vlastoljublju.

3. Vidi Evsevije kesarijski, knjiga 1, 10. dok Matej i Marko pominju samo prvosvestenika Kajafu, dotle Luka
(3,2) i Jovan (18:13,24) spominju i Anu koji se bio povukao sa prvosvestenicke duznosti, ali je i dalje zadrzao

168

titulu kojom ga evandjelisti oslovljavaju. Njega je zamenio njegov zet Kajafa (25-26 godina posle Hrista) kome je licno ime bilo Josif (Ibid).

4. Up. 5 Mojs. 17:8-13 5. "Postoje razlicita misljenja o tome ko je mogla biti ova zena. Zigaben, na primer, tvrdi: "Tri su zene pomazale
Gospoda mirom. Jedna o kojoj govori Luka, bivsa gresnica... druga o kojoj govori Jovan, po imenu Marija.... a treca , ona o kojoj jednako pripovedaju Matej i Marko i koja je dosla (Hristu) dva dana pre Pashe, u dom Simona gubavog".

6. Miro, mirisljavo maslinovo ulje pomesano s raznim aromatskim materijama. Mojsej je od Gospoda dobio
zapovest da spravi "ulje za sveto pomazanje". Ono se sastojalo od smirne, mirisnog cimeta, idjirota, kasije i maslinovog ulja (up. 2 Moj. 30, 22-25). Mnogi od ovih sastojaka su bili veoma skupoceni. Miro je najcesce nabavljano iz Finikije u malim alavastarnim kutijama radi ocuvanja arome. Korisceno je u ritualne i verske svrhe, kao kozmeticko sredstvo i miris, za lecenje nekih rana, kao i za pomazivanje mrtvoga tela pre sahrane.

7. Ps. 141:2 8. Jn. 12:4-6 9. Up. Mt. 10:3; Lk. 6:16 10. Kariot (ili Kiriot) bio je judejski grad u Negevu blizu Edoma (Is. Nav. 15:25). Naziv "Iskariot" znaci "covek iz
Kariota".

11. Inace cena od 30 srebrenika bila je uobicajena cena roba u to vreme. 12. O Pashi i prazniku beskvasnih hlebova moze se procitati u 2 Moj. 12, 1-13,16; 23,15; 34,18-20,25; 3 Moj.
23,4-14; 4 Moj. 28,16-25; 5 Moj. 16,1-8; Is. Nav. 4,19-23; 5,10-12; 2 Dn. 30, 2.3.13.15. Pasha je bio prvi od tri velika jevrejska praznika. Ona je podsecala Jevreje na zrtvovanje jagnjeta u Egiptu, u vreme kada su Jevreji bili robovi. Krvlju zaklanog jagnjeta obelezavali su vrata na svojim domovima kako bi Gospod znao da "prodje" (jev. pacach) njihove kuce kada bude ubijao sve prvence u Egiptu i tako ubedio faraona da pusti njegov narod. Pasha (prolaz) slavila se 14. dana meseca Aviva. Slavlje je pocinjalo vecernjom sluzbom, jer su uvece toga dana Jevreji napustili Egipat. Posto su Jevreji u zurbi napustili svoje domove i nisu imali vremena da stave kvasac u hleb, na pashalnu trpezu se pored zrtvenog jagnjeta iznose i beskvasni (presni) hlebovi. U novozavetno vreme Pasha je bila hodocasnicki praznik. Velike mase ljudi okupljale su se u Jerusalimu da bi zajedno proslavili ovaj Praznik. Pashalno jagnje je praslika jagljeta Hrista koji je dobrovoljno dao Sebe na zaklanje da bi Svojom krvlju iskupio ljudski rod od greha, smrti i djavola. Zato je i postradao o prazniku Pashe. Pasha je inace svrsavana po zakonu u noci izmedju 14. i 15. nisana, da bi 15. nastupio sam praznik koji je slavljen sve do 21. nisana. Sve vreme praznovanja jeo se presan hleb.

13. Da bi se pripremila pashalna vecera, ucenici su morali odneti jagnje na obredno klanje i zrtvovanje u Hram, da
bi se ono moglo ispeci i posluziti na veceri uz beskvasne hlebove i gorke trave.

14. Kako sam Bl. Teofilakt kaze, drugi pravoslavni oci i pisci nisu se slagali sa njim kada je, ili bolje receno, da li
je uopste te godine Gospod jeo staru Pashu, to jest starozavetnu pashalnu veceru. Prema Teofilaktovom tumacenju, Gospod je staru Pashu jeo dan uoci zakonom predvidjenrg vremena za pashalnu veceru, jer "u prvi dan beskvasnih hlebova" zapravo znaci "u dan uoci praznika beskvasnih hlebova". Ovo stanoviste potvrdjuje i Jovanovo Evandjelje koje kaze da je vecera Isusova sa apostolima bila pre praznika Pashe Jn. 13,1. Pashalno jagnje s prvim beskvasnim hlebovima jelo se, dakle, u petak uvece. Ovo se takodje moze razumeti imajuci u vidu da su Jevreji 14. nisan (petak) jos od Vavilonskog ropstva pribrajali pashalnoj nedelji jer se u petak vece jela pasha. Posto je, po jevrejskom nacinu racunanja vremena dan pocinjao prethodne veceri, jasno je da je 13. nisan uvece (cetvrtak vece kada je Gospod jeo pashu sa ucenicima) takodje pripadao pashalnoj nedelji, pa se zato kod sinoptika naziva "prvim danom beskvasnih hlebova".

15. Zlatoust ovo mesto tumaci na sledeci nacin: "Neko moze da kaze: ako je napisano da ce Hristos tako
postradati, zasto se osudjuje Juda? On je samo ispunio ono sto je napisano. Ipak je on ovo ucinio ne sa tom

169

namerom (da ispuni prorostvo) vec po svojoj zlobi. Ako ne budes obracao paznju ia nameru, onda ces i djavola osloboditi od krivice. Ali i on (Juda), i drugi (djavo) dostojni su bezmernih mucenja, iako se preko njih spasla vaseljena. Nama nije Judina izdaja donela spasenje, vec premudrost Hristova koja na cudesan nacin obraca zlodejstva drugih na nasu korist", (Ibid, Homil. 81,1; s. 731). Evtimije Zigaben kaze: "Neki govore da je Juda nevin, jer se izvrsilo ono sto je predodredjeno. Takvima odgovaramo da je Juda izdao (Gospoda) ne zato sto je to bilo predodredjeno, vec zato sto je on izdao, to je bilo predodredjeno, posto Bog unapred vidi sve sta ce se dogoditi", (Ibid, ad loc.). Bozje predodredjenje uvek, dakle, stoji u zavisnosti od Njegovog predznanja. Drugim recima, Bog je predvecno predodredio da u telu postrada za spasenje sveta, zato sto je unapred znao da ce Adam pasti u greh, i da je jedini nacin da covekova priroda pobedi vlast greha, smrti i djavola i sjedini se s Bogom taj, da On sam, kao novi Adam u telu dodje na svet i postrada za nas, kako bi Svojom smrcu i Vaskrsenjem pobedio smrt (up. fusnotu za Mt. 2,17).

16. Kao savrsen Bog i savrsen covek, Gospod Hristos poseduje dve volje, bozansku i ljudsku, pri cemu je ljudska
volja slobodno potcinjena bozanskoj. Da bi pokazao da Njegovo stradanje nije bilo protiv Njegove ljudske volje i nametnuto kao nuznost, Njegova bozanska volja slobodno dopusta da se manifestuje prirodni strah pred smrcu Njegove ljudske prirode koja svojom slobodnom voljom, pokorivsi se volji Ocevoj, prihvata da postrada za spasenje sveta. Sveti Jovan Damaskin nas uci: "Kada je Njegova ljudska volja odbila da prihvati smrt, Njegova bozanska volja je omogucila da se manifestuje Njegova ljudska priroda i Gospod je po Svojoj ljudskoj prirodi prozivljavao strah i bojazan i molio se da Ga postedi smrt. No posto je Njegova bozanska volja zelela da Njegova ljudska volja prihvati smrt, Hristova ljudska priroda dobrovoljno je prihvatila stradanje" (Ibid., III, 18, 1073 VS).

17. Na rimokatolickom i protestantskom Zapadu u Srednjem veku se pojavilo misljenje da je Gospod na
poslednjoj veceri koristio beskvasan hleb, pa se zato u zapadnim liturgijama jos od 9. veka koristi beskvasan hleb. Ipak grcka rec koja je ovde upotrebljena, kao i jedinstvena praksa rane Crkve da za Evharistiju koristi kvasni hleb, jasno pokazuju da su te nove teorije neosnovane i da su hriscani od najranijih vremena dobro znali da je poslednja vecera odrzana dan uoci praznika beskvasnih hlebova (vidi gore). Ovo pitanje bilo je jedno od onih koja su izazvala velike polemike izmedju pravoslavnog Istoka i rimokatolickog Zapada.

18. Blazeni Jeronim pise: "Posle svrsetka predobraziteljne Pashe, i kada je (Juda) jeo meso jagnjeta sa apostolima,
primio je hleb". (Ibid). S druge strane, Ilarije trvrdi da Juda nije primio Telo Hristovo.

19. Zato se i prinosenje darova na Svetoj Liturgiji naziva Evharistijom. (blagodarenjem). 20. Iako je Gospod istinski umro na krstu Svojom ljudskom prirodom, smrt nije ovladala Njime vec je Njegovim
bozanstvom bila porazena. Sveti Grigorije Niski uporedjuje pobedu ned smrcu s ribolovom. Udica je Hristova bozanska priroda, a mamac Njegova ljudska priroda. Djavo se baca na mamac, ali ga udica probada - nije mogao da proguta bozanstvo i zato je sam bio pobedjen. Drugim recima, smrt je dosla u dodir sa bozanstvom i potpuno izgubila svoju silu. Zato u vaskrsnjem troparu pevamo: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smrcu smrt unisti..."

21. To jest, da bi pokazao kako Njegovo telo nije privid. 22. Uzvisenje istocno od Jerusalima sa koga se pruzao vidik na veliki Hram i celi grad. Nekada je cela maslinska
gora bila prekrivena bujnom vegetacijom. Jos i danas se na njoj mogu naci stare masline po kojima je i dobila ime.

23. Zah. 13:7; Is. 53:10 24. Bog deluje u punom postovanju covekove slobode. Cesto se, medjutim, u Svetom Pismu nalaze mesta gde
izgleda da Bog toboze vrsi nasilje nad ljudskom voljom ili cini zlo. U 2 Moj. 11,10 vidimo da je po Bozjem dopustenju faraonovo srce ostalo tvrdokorno kako bi Gospod umnozio svoja cuda u zemlji misirskoj, iako se kaze da "Gospod ucini da otvrdnu srce Faraonu". Tako je i ovde. Kada kaze "Udaricu pastira..." Gospod u stvari govori: "Dopusticu Jevrejima da udare na Moga Sina, zato sto to oni zele, ali cu njihovo zlodelo okrenuti na dobro i na spasenje celoga sveta."

170

25. Getsimanski vrt nalazio se u podnozju Maslinske gore, istocno od Jerusalima, preko potoka Kedrona, nasuprot
Hramu. Sama rec "Getsimanija" znaci Lresa za masline". Ni danas se tacno ne zna gde se zaista nalazio Getsimanski vrt. Po tradiciji se smatra da je to mesto na kome je carica Jelena podigla veliku baziliku 325. godine

26. Pod koljem se podrazumevaju stapovi, batine. 27. Jn. 18:5-6 28. Jn. 18:10 29. Up. 1 Mojs. 9:6; Jer. 15:2 30. Rimske legije iz Hristovog vremena cinilo je 3 000 do 6 000 pesaka i 100 do 200 konjanika. Sveti Teofilakt
ovde verovatno misli na legije iz kasnijih vizantijskih vremena.

31. Jovan navodi da je Isus najpre odveden prvosvesteniku Ani (Jn. 18:13-14), dok Luka spominje samo "dom
prvosvestenika". Verovatno su oba prvosvestenika zivela u istom dvoru.

32. Jn. 18:15 33. Jn. 2:19: "Razvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici." 34. Dn. 7:13 35. Lk. 22:64; Mk. 14:65

171

DVADESET I SEDMA GLAVA 1-2. A kad bi jutro, ucinise vijece svi prvosvestenici i starjesine narodne protiv Isusa da ga pogube. I svezavsi ga odvedose, i predase ga Pontiju Pilatu, namjesniku. Gledaj, kako je njima ovladao djavo i tera ih da pocine ubistvo u te praznicne dane kada je valjalo da prinose mnoge zrtve za grehove drugih, u dane neporocnosti i cistote. Umesto toga, oni SU vezali Isusa i poveli Ga namesniku Pilatu,[1] poreklom sa Ponta, koji je, kao podanik Rima, poslan za namesnika Judeje. Predali su, dakle, Gospoda Pilatu pod optuzbom da je buntovnik i da sprema zaveru protiv cara. [2] 3-5. Tada vidjevsi Juda, izdajnik njegov, da ga osudise, raskaja se, i povrati trideset srebrnika prvosvestenicima i starjesinama govoreci: Sagrijesih sto izdadoh krv nevinu. A oni rekose: Sta mi marimo za to? Ti ces vidjeti. I bacivsi srebrnike u hramu, izidje, i otide te se objesi. Razmislivsi o onome sta je ucinio, Juda se raskajao,[3] ali ne na pravi nacin. Dobro je sebe osudjivati, ali je djavolsko delo obesiti se. Ne moguci da podnese sramotu koja ga je cekala, Juda je sam sebe lisio zivota, umesto da je zaridao i izmolio oprostaj od Onoga koga je izdao. Neki kazu da je Juda, buduci srebroljubiv, mislio da ce mu poci za rukom da dobije srebrnike izdajom Hrista, i da Hristos nece biti ubijen, vec ce uspeti da pobegne od Jevreja, kao sto je to cinio u mnogim prilikama. Ali, kada je Juda video da je Isus optuzen i vec osudjen na smrt, raskajao se, jer je sve ispalo onako kako nije ocekivao. Zato se (po misljenju tih tumaca) Juda obesio kako bi stigao u ad pre Isu-sa i tamo Ga umolio za svoje spasenje. Ipak znaj, da kada je stavio omcu oko svoga vrata i obesio se, drvo se savilo, te je ostao u zivotu. Bog je zeleo da ga ostavi u zivotu radi pokajanja ili da bi ga javno izoblicio i posramio. Kazu da se Juda kasnije tako naduo od vodene bolesti da nije mogao da prodje onuda kuda su i kola lako prolazila.[4] Potom je, strmoglavivsi se, "pukao po sredi", kao sto kaze Luka u Delima Apostolskim. [5] 6-10. A prvosvestenici, uzevsi srebrnike rekose: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu, jer su cijena za krv. Nego se dogovorise, te kupise za njih loncarevu njivu za groblje strancima. Zato se i prozva ta njiva Krvna njiva do danas. Tada se ispuni sto je kazano preko proroka Jeremije koji govori:[6] I uzese trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga, koga su cijenili sinovi Izrailjevi; i dadose ih za njivu loncarevu, kao sto mi kaza Gospod. 172

"Korvanom" se nazivala hramovna riznica, u koju su stavljali darove prinesene Bogu. Pogledaj kako ih Bog izoblicava, javno pokazujuci njihovu krvozednost. Do dana danasnjeg, kaze, ta njiva se zove "Krvna njiva", kako bi ljude stalno podsecala na to da su ubili Gospoda. Takodje nauci i to da su se Jevreji toliko trudili u gostoljublju da su i strancima kupili neku njivu na kojoj bi se mogli sahranjivati. Posramimo se, dakle, mi koji mislimo da zivimo savrsenijim zivotom, a previdjamo strance. Spominje "Cenu cenjenoga", sto znaci cenu Hrista. Jevreji su procenili Njega koji se ne moze proceniti, to jest sinovi Izrailjevi utvrdili su cenu Njegovu slozivsi se da Judi daju trideset srebrnika. 11-14. A Isus stade pred namjesnikom, i zapita ga namjesnik govoreci: Jesi li ti car judejski? A Isus mu rece: Ti kazes. I kad ga tuzahu prvosvestenici i starjesine nista ne odgovori. Tada mu rece Pilat: Zar ne cujes koliko protiv tebe svjedoce. I ne odgovori mu ni na jednu rijec, tako da se namjesnik divljase veoma. Optuzivsi Isusa za zlocin protiv drzave, dovode Ga Pilatu koji Ga zbog toga i pita da li je nameravao da podigne ustanak i pokusao da se zacari nad Jevrejima. Ali, Isus mu govori: "Ti kazes", dajuci mu tako najmudriji odgovor. Nije, dakle, rekao ni da jeste ni da nije car judejski, vec nesto izmedju - "Ti kazes." Ove se reci mogu protumaciti i na sledeci nacin: "Ja sam ono sto ti kazes", ili: "To ne kazem Ja, vec ti." Nista mu drugo, medjutim, nije rekao, znajuci da je njegov sud nepravedan. Pilat se divio Gospodu jer je On prezirao smrt, ali istovremeno i zato sto nista nije odgovarao niti se obazirao na Svoje tuzitelje, iako je kao recit mogao mnogo toga da kaze u Svoju odbranu. Naucimo se, dakle, i mi iz ovoga da nista ne govorimo kada se nadjemo pred necastivim sudom, kako ne bismo stvorili vecu pometnju i tako podstakli na jos jarosniji gnev one koji nece da slusaju nasu odbranu. 15-18. A o Prazniku bijase obicaj u namjesnika da narodu pusti po jednoga suznja koga oni hoce. A tada imahu poznatoga suznja po imenu Varavu. I kad se sabrase, rece im Pilat: Koga hocete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista? Jer znadjase da su ga iz zavisti predali. Pilat je gledao da oslobodi Hrista, iako se u tome nije trudio onoliko koliko je bio duzan kao covek koji treba da zastupa istinu. Prvo je upitao Gospoda: "Zar ne cujes koliko protiv Tebe svedoce?" To Ga pita kako bi se Hristos opravdao i tako mu dao povoda da Ga pusti. Ali, posto Gospod nista nije rekao u Svoju odbranu, jer je dobro znao da Ga ne bi oslobodili ni da se branio, Pilat ide drugim putem i pribegava obicaju praznika, govoreci: "Cak ako i ne oslobodite Isusa kao nevinog, barem Mu kao osudjeniku za praznik podarite slobodu." Otkuda je Pilat mogao pretpostaviti da ce Jevreji zatraziti da razapnu Isusa koji je bio nevin, a na slobodu pustiti krivog razbojnika? Pilat je dobro znao da Isus nije bio kriv, vec da je predat iz zavisti, pa je zato pitao narod da izabere kojeg zatvorenika zele da oslobode. Ovde se jasno vidi kakav je on slabic bio, jer je trebalo da sebe izlozi opasnosti radi dobrog cilja. Zato i zasluzuje osudu zbog prikrivanja istine. "Varava"[7] znaci "sin ocev", posto je "var" sin, a "ava" otac. Jevreji su, dakle, zatrazili sina svog duhovnog oca - djavola, a Isusa su razapeli. Sve do dana danasnjeg ima njima slicnih ljudi, koji su prisli Antihristu, sinu oca njihovog, a Hrista se odrekli. 19-26. A kada sjedjase u sudu, poruci mu zena njegova govoreci: Ne mijesaj se ti nista u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega. A prvosvestenici i starjesine nagovorise narod da iste Varavu, a Isusa da pogube. A namjesnik odgovarajuci rece im: Koga hocete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekose: Varavu. Rece im Pilat: A sta cu ciniti sa Isusom nazvanim Hristom? Rekose mu svi: Da se razapne! Namjesnik pak rece: A kakvo je 173

zlo ucinio? A oni iz glasa povikase govoreci: Da se razapne! A kad vidje Pilat da nista ne pomaze, nego jos veca buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreci: Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi cete vidjeti. I odgovarajuci sav narod rece: Krv njegova na nas i na djecu nasu! Tada im pusti Varavu, a Isusa sibavsi, predade da se razapne. O, kakvog li cuda! Onaj Koga je Pilat sudio, u snu je zaplasio njegovu zenu. Vidjenje u snu nije imao Pilat, vec njegova zena,[8] verovatno zato sto on sam nije bio dostojan vidjenja, ili zato sto mu Jevreji ne bi poverovali, vec bi pomislili da brani Isusa. Ili bi mozda on precutao da je imao vidjenje u snu, posto je bio sudija. Ovaj san je bio delo Bozjeg Promisla, i on se nije javio da bi Hristos bio oslobodjen, vec da bi se zena spasla. Zasto ga, onda, Pilat nije pustio na slobodu? Zato sto je to bilo opasno, posto je Isus bio optuzen za zlocin protiv vladara. Ipak, Pilat je trebalo da zatrazi dokaze o tome da li je Isus unajmio vojnike ili je kovao oruzje. Umesto toga, On je dopustio da ga zavedu kao mutavca i slabica. Zato on nije bez krivice, jer kada su zatrazili da pusti na slobodu coveka koji je bio ozloglasen, predao im je Varavu, a za Hrista pita: "A sta cu uciniti sa Isusom?", dajuci im tako vlast da Mu oni presude. Posto je bio upravitelj, mogao Ga je izbaviti, kao sto je kapetan izbavio Pavla.[9] Ali, oni su povikali: "Da se razapne", ne zeleci samo da Ga ubiju vec da Ga tako optuze kao zlocinca, posto je krst bio kazna za zlocince.[10] Pilat pere ruke,[11] kako bi pokazao da je cist od svake mrznje, iako su njegove misli bile rdjave. On s pravom Isusa naziva pravednikom, ali Ga ipak predaje ubicama. Narod na sebe uzima kaznu za Njegovo ubistvo i ova ih je kazna zaista sustigla kada su Rimljani unistili njih i decu njihovu. Ali i sve do danasnjeg dana, Jevreji, kao potomci onih koji su ubili Gospoda, nose Njegovu krv na sebi.[12] Zbog njihovog neverja svi ih progone i pred svojim goniteljima oni nemaju opravdanja zbog reci koje su rekli , pred Pilatom. Pilat je isibao Isusa da bi ugodio narodu, ili, mozda, da bi pokazao kako je on taj koji je osudio Hrista, i da nece raspeti nevinog nego osudjenog coveka. Tako se ispunilo i Isaijino prorostvo koje kaze: "Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu." 27-30. Tada vojnici namjesnikovi uzese Isusa u sudnicu i skupise na njega svu cetu vojnika. I svukavsi ga obukose mu purpurni ogrtac. I opletavsi vijenac od trnja metnuse mu na glavu, i dadose mu trsku u desnicu; i kleknuvsi na koljena pred njim rugahu mu se govoreci: Zdravo, care judejski! I pljunuvsi na njega uzese trsku i bise ga po glavi. Ovde se ispunila rec Davidova: "Dao si me bezumnome na podsmeh."[13] Posto su bili bezumni, vojnici su cinili ono sto im je kao takvim prilicilo. Obukli su Mu ogrtac umesto carske porfire, dali Mu trsku umesto skiptra i na glavu stavili trnov venac umesto krune. Klanjali su Mu se, rugajuci se, jer to znace reci "kleknuvsi na kolena." Vidis, kako su Mu naneli svaku vrstu sramote: lice su porugali pljuvanjem; glavu trnovim vencem; ruku trskom; telo ogrtacem, a usi Njegove, hulnim recima. Iako su oni ovo cinili da bi se narugali Hristu, ipak, ovo mozes razumeti i na jedan tajnovitiji nacin, kao sliku ponizenja koje je pretrpeo Gospod Svojim ovaplocenjem. "Purpurni ogrtac" oznacava nasu prirodu, sklonu krvi i ubistvu, koju je On uzeo, i obukavsi je osvetio. "Venac od trnja" jesu grehovi koji dolaze od nasih zitejskih briga. Njih je Hristos unistio Svojim bozanstvom, jer glava oznacava Njegovo bozanstvo. "Trska" je simvol naseg slabog i nemocnog tela, koje je Gospod uzeo, kako i David kaze: "Desnica Gospodnja, uzvisi me."[14] Slusajuci Svojim usima hule, izbavio nas je od zmijinog nasaptavanja koje smo primili Evinim usima.[15] 31-32. I kad mu se narugase, svukose s njega ogrtac, i obukose ga u haljine njegove i povedose da ga razapnu. I izlazeci nadjose covjeka iz Kirine po imenu Simona i natjerase ga da mu ponese krst. 174

Tri evandjelista kazu da je Simon nosio Isusov krst, dok Jovan tvrdi da ga je nosio sam Gospod. Verovatno je tacno i jedno i drugo. Najpre je Gospod sam nosio krst, jer niko drugi nije hteo da ga nosi, ali usput su nasli Simona i krst polozili na njegova ledja. Takodje nauci da Simon znaci "poslusanje". Prema tome, Hristov krst nosi onaj koji zivi u poslusanju (Bogu). Kirina je bila jedan od pet gradova Pentapolisa,[16] i (simvolicki) oznacava pet nasih cula koja moraju da ponesu krst. 33-37. I dosavsi na mjesto koje se zove Golgota, to jest: Mjesto lobanje, dadose mu da pije ocat pomijesan sa zuci, i okusivsi ne htjede da pije. A kad ga razapese razdijelise haljine njegove bacivsi kocku. I sjedjahu ondje te ga cuvahu. I stavise mu iznad glave krivicu njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski. Ono se zvalo "Mesto lobanje", zbog toga sto je tamo, po otackom predanju, bio sahranjen Adam. Kao sto svi umiremo u Adamu, bilo je potrebno da tako svi ozivimo u Hristu.[17] Nemoj se smucivati kada cujes Mateja da kaze da je Gospodu dat ocat sa zuci, a potom Marka koji kaze da je to bilo vino sa smirnom.[18] Jovan, opet, govori o octu pomesanom sa zuci i isopom.[19] Mnogo toga su ucinili razni ljudi, posto je na tom mestu bila uskomesana masa naroda, te su jedni cinili jedno, a drugi drugo. Moguce je da je jedan Gospodu dao vino, a drugi ocat pomesan sa zuci[20]. Postojale su razne vrste smrtne kazne, ali Hristos je ipak postradao na krstu da bi osvetio drvo preko koga nam je doslo prokletstvo i krsnom smrcu sve blagoslovio: nebesa, koja oznacava gornji krak krsta; podzemlje, kao njegovo podnozje,[21] i krajeve zemlje, istok i zapad, koje predstavljaju poprecni kraci krsta. Takodje je tako postradao kako bi, rasirivsi ruke na krstu, prizvao i sabrao svu rasejanu decu Bozju. Vojnici su razdelili njegove haljine, posto je bio siromasan i nista drugo nije imao. Ono sto drugi evandjelist zove "natpisom",[22] Matej naziva "krivicom". Bilo je, dakle, napisano zasto je razapet, posto je bio optuzen kao car jevrejski i buntovnik. Nazvali su Ga carem kako bi Ga lazno predstavili (kao pobunjenika protiv rimske vlasti). Ipak, njihovo svedocanstvo bilo je verno, iako je dolazilo od neprijatelja, jer Gospod je zaista Car koji je upravo radi toga dosao da spase Jevreje. Medjutim, posto Jevreji po telu nisu zeleli da On vlada njima, Hristos je postao Car Jevreja" po duhu, to jest, onih koji Ga ispovedaju, jer Jevrejin znaci "onaj koji ispoveda". [23] 38-44. Tada raspese s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s lijeve strane. A koji prolazahu huljahu na njega masuci glavama svojima i govoreci: Ti koji hram razvaljujes i za tri dana sagradjujes, spasi sam sebe; ako si Sin Bozji, sidji s krsta. A tako i prvosvestenici s knjizevnicima, starjesinama i farisejima, podsmijevajuci se govorahu: Druge spase a sebe ne moze da spase. Ako je car Izrailjev, neka sidje sad s krsta, pa cemo u njega vjerovati. Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govorase: Ja sam Sin Bozji. Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se. Zeleci da oklevetaju Hrista, raspeli su zajedno s Njim i dva razbojnika,[24] kako bi ljudi i Njega smatrali za bezakonika kao i njih. Ova dvojica razbojnika predstavljaju dva naroda: jevrejski i neznabozacki, jer su oba prestupila Zakon i narugala se Hristu. Ali, kasnije je jedan od razbojnika poznao Hrista i ispovedio Ga kao Cara, rekavsi: "Pomeni me Gospode, u Carstvu Tvome."[25] Tako je i neznabozacki narod ispovedio Hrista, dok je "drugi razbojnik", to jest, jevrejski narod, pohulio na Njega. Djavo ih je podsticao da govore: "Ako si Ti Sin Bozji, sidji s krsta", kako bi Ga izazvao da sidje i tako upropasti delo spasenja svih koje se imalo izvrsiti na krstu. Ipak, Hristos, koji je i Sin Bozji, nije poslusao neprijatelja, kako bi i ti naucio da ne smemo popustati pred djavoljim lukavstvima, vec ciniti dobro, bez obzira koliko ce drugi lose misliti o nama. 45-49. A od sestoga casa bi tama po svoj zemlji do casa devetoga. A oko devetoga casa, povika Isus iz svega glasa govoreci: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Boze moj, Boze moj, zasto si me 175

ostavio? A neki od onih sto stajahu ondje cuvsi to govorahu: Ovaj zove Iliju. I odmah otrca jedan od doh te uze sundjer, i napuni octa, pa natace na trsku, te ga vojase. A ostali govorahu: Ostavi da vidimo hoce li doci Ilija da Ga izbavi. Tama koja je nastupila nije bila pri-rodna pojava koja nastaje usled pomracenja sunca, jer nikada ne dolazi do pomracenja sunca cetrnaestog dana mesecevog ciklusa, vec se takve pojave desavaju u vreme mladog meseca. Raspece je bez sumnje bilo cetrnaestog dana mesecevog ciklusa, dakle u dan kada Jevreji proslavljaju Pashu.[26] Zato je ovaj dogadjaj bio natprirodan.[27] Tama je obuzela celi svet i nije bila delimicna kao nekada u Egiptu,[28] kako bi se na taj nacin pokazalo da citava tvar place zbog stradanja svoga Tvorca, i da je od Jevreja oduzeta svetlost (istine). Neka sada Jevreji, koji su trazili znak s neba, pogledaju pomraceno sunce. Posto je covek stvoren sestoga dana, i u sesti cas je okusio od zabranjenog drveta, jer je to bilo vreme jela,[29] Gospod je prikovan na drvo sestoga dana nedelje u sesti cas, kako bi presazdao coveka i iscelio ga od praroditeljskog greha. Isus govori prorocke reci (psalma) na jevrejskom jeziku s namerom da pokaze kako se ne protivi Starom Zavetu. On kaze: "Zasto si me ostavio?",[30] potvrdjujuci da je zaista, a ne prividno bio covek, jer covek ima prirodnu zelju za zivotom i voli ga. Posto se Hristos borio i mucio pred krstom, pokazujuci strah koji je svojstven nasoj prirodi, zato i sada govori: "Zasto si me ostavio?", otkrivajuci nasu prirodnu ljubav prema zivotu. On je zaista bio covek i po svemu slican nama, osim po grehu.[31] Neki su ovo razumeli u tom smislu da je Spasitelj u ime Jevreja rekao: "Zasto si ostavio jevrejski narod, o Oce, da pocini takav greh i bude predan na unistenje?" Posto je sam Hristos bio od Jevreja, On govori: "Zasto si me ostavio?" zeleci da kaze: "Zasto si ostavio Moje srodnike, Moj narod, da ucini sebi takvo zlo?" Ne razumevajuci Njegov vapaj, ljudi iz naroda, koji su bili prosti i neuki u prorockim knjigama, mislili su da zove Iliju. Svi Jevreji, dakle, nisu poznavali prorocanstva, kao sto sada mozda ni svi hriscani ne poznaju Evandjelje. Napojili su Ga octom da bi brze umro, pre nego sto dodje Ilija i pomogne mu. Zato drugi kazu: "Ostavi, da vidimo hoce li doci Ilija da Ga izbavi." Drugim recima: "Ne dajte Mu da umre, da bismo videli hoce li Mu pomoci Ilija." 50-53. A Isus opet povika iz svega glasa, ispusti duh. I gle, zavjesa hrama razdrije se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; i grobovi se otvorise, i ustadose mnoga tijala svetih koji su pomrli; i izisavsi iz grobova po vaskrsenjeu njegovu udjose u sveti grad i pokazase se mnogima. Isus je povikao iz svega glasa da bismo znali da je govorio istinu kada je kazao: "Vlast imam poloziti zivot Svoj",[32] jer On Svojom vlascu predaje dusu. Ali zasto je povikao: "Oce, u ruke Tvoje predajem duh Svoj".[33] Zato sto Svoj duh nije ispustio po prinudi, vec dobrovoljno. Otuda koristi rec "predajem". Time pokazuje da ce ga opet uzeti, jer zalog se uvek moze uzeti natrag. Hvala Bogu, sto je umiruci dredao Svoj duh u ruke Oceve, jer se od tada duse svetih takodje predaju u Oceve ruke, a ne kao ranije u adske tamnice. Tako je Hristova smrt postala nase osvecenje. Zato On gromkim glasom poziva smrt, jer se ona nije usudjivala da Mu pristupi dok je sam nije pozvao. Hramovna zavesa sastojala se od platna koje je bilo poveseno u sredini Hrama i odvajala je unutrasnji deo od spoljasnjeg kao neka vrsta pregradnog zida.[34] Zavesa se pocepala i time je Bog pokazao da je (do tada) nepristupni i nevidljivi Hram, ciji je unutrasnji deo (Svetinja nad Svetinjama) bio zakriljen zavesom, toliko ponizen i oskrnavljen, da je postao svima pristupacan i vidljiv. Neki daju dodatna objasnjenja. Pocepana zavesa je oznacila da je slovo Zakona ukinuto kako bi se otkrila punoca Zakona, koja je do tada bila prikrivena slovom kao nekom zavesom, i sve ono sto je ranije u Zakonu bilo nejasno i tajnovito, sada je otkriveno buduci ispunjeno u Hristu.[35] Moze se reci i to da je kod Jevreja 176

postojao obicaj da razderu svoje haljine kada cuju hule na Boga. Tako je sada bozanski Hram, ozlojedjen smrcu Bozjom, razderao svoje "haljine", to jest hramovnu zavesu. O ovome se jos moze govoriti, ali ovo je dovoljno. Prirodne stihije su se pokrenule pokazujuci istovremeno da je Onaj koji strada sam Tvorac, i da ce nastupiti promena stvari, jer se zemljotres u Svetom Pismu spominje da bi oznacio promenu u toku zbivanja.[36] I zaista je doslo do promene Bozje naklonosti, koja je presla s Jevreja na neznabozacke narode. Cak se i "kamenje", to jest, ka-mena srca neznabozaca, raspalo da bi primilo seme Istine, dok su oni koji su pomrli u gresima ustali i usli u "sveti grad", visnji Jerusalim i javili se mnogima koji hode sirokim putem. Javivsi se njima, oni su se pokazali kao obrazac dobrog zivota i obracenja, jer onaj koji vidi coveka koji je ranije umro u strastima gde obracen uzlazi u sveti nebeski grad, i sam ga u svemu podrazava i obraca se Bogu. Ovi dogadjaji su objasnjeni prilicno detaljno, ali ti razumi da je vaskrsenje mrtvih koje se desilo u vreme Gospodnjeg raspeca, takodje pokazalo i oslobodjenje dusa iz ada. One koji su u to vreme vaskrsli, mnogi su videli, kako se ovaj dogadjaj ne bi smatrao prividjenjem. Oni su vaskrsli radi znamenja i ocigledno je da su posle opet pomrli. Neki kazu da su oni vaskrsli posle Vaskrsenja Hristovog i da jos nisu umrli, mada ne znam da li se ovo moze prihvatiti. 54-56. A kapetan i koji s njim cuvahu Isusa, vidjevsi da se zemlja trese i sta bi, uplasise se vrlo govoreci: Zaista ovaj bijase Sin Boziji. I ondje bijahu i gledahu iz daleka mnoge zene koje su isle za Isusom iz Galileje i sluzile mu, medju kojima bijase Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih. Neznabozacki kapetan i oni koji su bili s njim poverovali su zbog ovih velikih znakova, dok su Jevreji koji su slusali Zakon i proroke ostali u neverju. Tolika je bila njihova zloba. Taj kapetan je kasnije mucenicki postradao za Hrista.[37] Zene koje su posmatrale ove dogadjaje i koje su zaista najvise sastradavale Hristu, iako su bile od osudjenog roda (zbog Evinog greha), prve su udostojene radosnog vidjenja.[38] Ucenici su se razbezali dok su zene ostale hrabre i ustrajne. "Marija, majka Jakova i Josije" je Bogorodica Djeva, Majka Bozja, jer su Jakov i Josija bili Josifovi sinovi od njegove prve zene. Posto se Bogorodica zvala "zenom" Josifovom, s pravom se naziva "majkom" njegove dece, to jest macehom. Majka sinova Zevede-jevih zvala se Salomija. Kaze se da je ona takodje bila i Josifova kcerka. 57-61. A kad bi uvece[39] dodje covjek bogat iz Arimateje[40] po imenu Josif, koji je takodje bio ucenik Isusov. Ovaj pristupivsi Pilatu zamoli za tijelo Isusovo. Tada Pilat zapovijedi da mu dadu tijelo. I uzevsi Josif tijelo zavi ga u platno cisto. I stavi ga u svoj novi grob sto je bio isjekao u kamenu;[41] i navalivsi veliki kamen na vrata od groba otide. A ondje bjese Marija Magdalina i druga Marija, koje sjedjahu prema grobu. Josif se ranije skrivao, ali sada se odvazuje na veliko delo, polozivsi svoju dusu za telo Uciteljevo i primajuci na sebe gnev svih Jevreja. Pilat mu daje Telo kao veliki dar. Posto je Hristos pogubljen kao buntovnik, bilo je verovatno da su nameravali da Njegovo telo ostave nesahranjeno. Moguce je da je Josif, kao bogat covek, dao Pilatu i zlata. Potom je uzeo Telo i odao Mu cast polozivsi Ga u nov grob u kome niko ranije nije bio pogreben. Bio je to Bozji promisao, kako niko posle Hristovog Vaskrsenja ne bi mogao da kaze da je vaskrsli bio neki drugi mrtvac koji je tamo ranije bio sahranjen. Zato je, dakle, polozen u novi grob. Marija Magdalina i "druga Marija", to jest Bogorodica, koja je gore nazvana "majkom Jakova i Josije", sedele su naspram groba i cekale da utihne bes Jevreja, kako bi otisle, omotale telo pogrebnim povojima.i pomazale mirom. Isaija je rekao za ove zene: "Vi zene koje dolazite od prizora ovoga, idite odavde, jer ovo je narod bez razuma."[42] Ocigledno je da govori da razuma nema jevrejski narod koji je razapeo Gospoda.[43] 177

On dakle, poziva zene da ostave bezumni narod i odu apostolima i odnesu im blage vesti o Vaskrsenju. 62-66. Sutradan pak po petku sabrase se prvosvestenici i fariseji kod Pilata govoreci: Gospodaru, sjetismo se da onaj varalica kaza jos za zivota: Poslije tri dana ustacu. Zato zapovjedi da se utvrdi grob do trecega dana da ne dodju kako ucenici njegovi nocu, da ga ne ukradu i ne kazu narodu: Usta iz mrtvih; i bice posljednja prevara gora od prve. Rece im Pilat: Imate strazu (kustodiju), idite te utvrdite kako znate. A oni otisavsi utvrdise grob sa strazom i zapecatise kamen. Evandjelist subotu ne naziva "Subotom" zbog toga sto sudeci po zlobi Jevreja to i nije bila subota. Iako je Zakon zabranjivao da se subotom ide iz mesta u mesto, zakonoprestupni Jevreji su se sabrali kod inoplemenika Pilata, umesto da budu na Zakonom odredjenom zboru. Podstaknuti svojom zlobom, oni odlaze Pilatu i obezbedjuju grob. Ipak, to je bio Bozji Promisao, kako bi Vaskrsenje bilo potvrdjeno svedocanstvom neprijatelja, koji su zapecatili grob i pred njim postavili strazu. Zanimljivo je otkuda su Jevreji znali da ce Isus treci dan vaskrsnuti, posto Gospod to nigde nije rekao jasno i otvoreno. Moze se pretpostaviti da su to saznali iz primera proroka Jone, buduci da je ranije Hristos rekao: "Kao sto je Jona bio tri dana u utrobi kita, tako cu i Ja biti u utrobi zemlje."[44] Moguce je da su to zakljucili i onda kada je kazao: "Razvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici." Pre nisu razumevali ove reci, vec su mislili da govori o jevrejskom Hramu. Na osnovu tih reci su ga i osudili. Ali sada kada su razumeli da je pod "hramom" podrazumevao Svoje vlastito Telo, oni su se uplasili i nazvali Ga obmanjivacem, ne prestajuci sa svojom zlobom ni posle Njegove smrti. "Kustodija" je rimski naziv za strazu, i zato evandjelista kustodijom naziva vojnike koji su bili odredjeni da cuvaju grob.
NAPOMENA:

1. Pontije Pilat (Pontius Pilatus) bio je peti rimski prokurator (upravitelj) Judeje. Vladao je od 26. do 36. god.
posle Hrista. Jevrejski istoricar Josif nam donosi neke podatke o Pilatovom zivotu. On pretpostavlja da je Pilat bio Rimljanin poreklom iz Italije, koji je pre preuzimanja uprave nad Judejom vrsio izvesne vojne funkcije. (Bl. Teofilakt naprotiv zastupa misljenje da je on bio sa Ponta, iz Male Azije.) Bio je ozenjen Klaudijom Prokulom, s kojom je ziveo u Kesariji Palestinskoj, gde je bilo orediste provincije. Pilat je bio potcinjen Rimskom guverneru u Siriji (Lk. 2, 2). Jevreji ga nisu voleli, jer nije pokazivao razumevanja prema njihovim verskim i nacionalnim osecanjima. Posebno ih je razgnevio kada je na silu uzeo novac iz hramovne blagajne da bi sagradio akvadukt za jerusalimski vodovod. Tada je izbila pobuna koja je ugusena u krvi (up. Lk. 13, 12). Zbog pokolja Samarjana na brdu Gerezimu, Pilat je smenjen i izveden pred cesarov sud. Smatra se da je svoje poslednje godine proveo u progonstvu u juznoj Galiji (Francuskoj). Jevreji su Hrista doveli pred Pilata zato sto sami nisu mogli po Zakonu da pogube coveka bez dozvole rimskih vlasti. Pilat je ostao upamcen kao primer coveka koji je, iako znajuci za Isusovu nevinost, ipak dopustio Jevrejima da Ga pogube kako bi ocuvao svoj ugled i karijeru.

2. Staresine su odvele Isusa na rimski sud, zato sto je od Jevreja rimska uprava oduzela jus gladii (pravo maca) i
jus vitae necisque (pravo zivota i smrti).

3. Juda je osecao tugu i ocajanje zbog ucinjenog zlodela, ali ne i istinsko pokajanje. Da se Juda zaista pokajao
kao Petar dobio bi oprostaj. Istinsko pokajanje se, dakle, sastoji ne samo od priznanja ucinjenog greha vec i od priznanja svoje nemoci i ispovedanja Bozje svemoci. Otuda je pokajanju strano ocajanje i njegov najstrasniji plod - samoubistvo.

4. "Ne samo da mu se glava nadula od tumora, vec su mu i oci toliko otekle, da uopste nije mogao da vidi
svetlost. Cak ni lekari nisu mogli da mu svojim lekarijama otvore oci, koje su toliko bile upale u duplje.

178

Njegovi stidni delovi tela bili su sramno izobliceni i iz svih delova njegovog tela curila je sukrvica i gamizali su crvi. Potom se nakon strasnih muka raspukao po sredini, kako kaze Luka u Delima apostolskim. Od smrada koji se od njega sirio sve do danasnjeg dana ostalo je pusto i nenaseljeno selo u kome je izvrgao svoju skvernu duntu, i cak ni danas niko ne moze proci onim mestom a da ne zacepi rukama nos. Takvu je kaznu primilo njegovo telo jos ovde na zemlji." Ex collatione codd. Venet. S. Marci

5. D.Ap 1:18. Najveci broj tumaca smatra da je Juda izvrsio samoubistvo vesanjem i da je potom pao i pukao po
sredi. Tumacenje Blazenog Teofilakta moze se razumeti kao njegovo licno misljenje, koje je ocigledno u zavisnosti od pisanih izvora i usmenih predanja koje je koristio.

6. Ove reci ne nalazimo kod proroka Jeremije, vec kod Zaharije 11, 12.13. Nije sasvim jasno zasto evandjelist
spominje Jeremiju a ne Zahariju. Verovatno je u pitanju previd, ili je, kako misli Origen, tekst uzet iz nekog nepoznatog Jeremijinog spisa. Bl. Jeronim je doslovno ove reci nasao u jednom apokrifu proroka Jeremije, koji je dobio od pripadnika nazarenske sekte. Zigaben se takodje slaze da je rec o tekstu i apokrifne knjige.

7. Varava se naziva "poznatim razbojnikom". "Evandjelist", kaze Zlatoust,"nije prosto rekao: "Imali su
razbojnika", vec: "POznatog razbojnika", cuvenog po svojim zlodelima, koji je pocinio mnoga ubistva.", Ibid.

8. Pilatova zena, Klaudija Prokula je pribrojana liku Svetih pod 27. oktobrom. 9. D.ap. 21:31-33 10. Raspece na krst su kao kaznu primenjivali mnogi drevni narodi: Asirci, Midjani, Persijanci. Aleksandar Veliki
je nakon osvajanja Tira razapeo 2.000 stanovnika. Jevreji ga nikada sami nisu primenjivali, vec su svoje osudjenike pogubljivali kamenovanjem (up. 3 Moj. 20, 2; 5 Moj. 22, 24). Kasnije su ovaj obicaj preuzeli Rimljani. To je bio najsuroviji nacin pogubljenja koji je primenjivan samo nad robovima i razbojnicima. Rimski gradjani nisu razapinjani na krst, vec su kaznjavani odsecanjem glave macem. Zrtva je na krst razapinjana potpuno naga i polako je umirala u nesnosnim bolovima, posto krv nije mogla normalno da cirkulise u tom pblozaju. Takav polozaj tela izazivao je pad krvnog pritiska i postepeno gusenje Zrtve. Da bi se muke produzile, ispod stopala cesto je postavljana letvica (supedanej) na koju se osudjenik mogao oslanjati i na taj nacin sebi olaksati bolove. Posto je raspece Hrista i dvojice razbojnika bilo uoci samog praznika, mucitelji su razbojnicima prebili goleni da bi ubrzali njihovu smrt. Rimljani su, inace, imali obicaj da tela umrlih ostavljaju da trunu na krstovima ili da ih jedu lesinari. Jevreji, medjutim, nisu dozvoljavali da tela pogubljenih vise na drvetu (5 Moj. 21, 22-23).

11. Ovaj obicaj je postojao kod Jevreja sto se vidi u 5 Mojs. 21:6; Ps. 26:6; 73:13 12. Jovan Zlatousti povodom ovih reci kaze sledece: "Iako su Jevreji postupili sa toliko bezumlja prema sebi
samima i svojoj deci, Gospod, Covekoljubac, ne samo da ove reci sam nije uputio njihovoj deci vec ni njima samima, posto je i od njih i od njihove dece primao one koji su se kajali i smatrao ih dostojnim bezbrojnih blaga. Zar nije i Pavle bio jedan od njih, a takodje i hiljade ljudi u Jerusalimu koji su poverovali, jer se kaze: 'Vidis li brate, koliko je hiljada Judejaca koji poverovase (D.ap. 21-20)?' Ali, ako su i neki ostali uporni u svome grehu, neka im same njihove reci presude", (Ibid, Homil.86)

13. Ps. 38:9 14. Ps. 118:16 15. "Danas na drvetu visi Onaj, koji je na vodama zemlju utvrdio. Vencem od trnja se krunise Car Andjela.
Laznom porfirom ogrce se, Onaj, koji nebo ogrce oblacima. Udarce prima, Onaj, koji je u Jordanu (krstenjem) oslobodio Adama. Klincima bi prikovan, Zenik Crkve, kopljem proboden Sin Djeve..." (Stihira sa devetog casa na Veliki Petak, Posni Triod).

16. Oblast Pentapolisa nazvana je po pet gradova koji su bili grcka kolonija na severnoafrickoj obali, izmedju
Kartagine i Aleksandrije, na podrucju danasnje Libije.

179

17. 1 Kor. 15:22 18. Up. Mk. 15:23. Smirna je uljana smola biljnog porekla koja je koriscena za spravljanje mira ili mirisa.
Poseduje i svojstva anestetika. Dobija se od drveta Commiphora myrrha, koje raste u Etiopiji, Arabiji i Somaliji.

19. Jn. 19:29 (u stvari, Jovan uopste ne spominje zuc). 20. Ove materije su davane stradalnicima kao anestetici, da bi ublazili njihove bolove i patnje. 21. Up. Ps. 99:5; Ps. 132:7 22. Jn. 19:19 23. "Nakon sto su se izrugali nad Njim", kaze Zlatoust, "poveli su Ga na raspece i obnazili Ga, uzeli sebi Njegovu
odecu i sednuvsi gledali kada ce ispustiti duh. Njegovu odecu su razdelili kako je to bilo uobicajeno sa osudjenicima niskog porekla, sa odbacenim, nezasticenim i bespomocnim. Razdelili su one rize koje su ucinile toliko cudesa i koje tada nisu pokazivale nikakvo dejstvo, kao sto je i sam Hristos uzdrzavao svoju neizrecivu silu", Ibid.

24. Kod Mateja i Marka se vidi da su Gospoda vredjala oba razbojnika. Medjutim, kod Luke (23, 39 i dalje) govori
se samo o jednom razbojniku koji je hulio. Tumaci su odavno obratili paznju na ovu nesaglasnost. Origen, Zlatoust, Zigaben i, kako vidimo, Teofilakt, kao i neki drugi tumaci, govorili su da su u pocetku Hrista vredjala oba razbojnika, a potom se jedan od njih pokajao, videci Hristovo dugotrpljenje, i poceo da prekoreva drugog razbojnika. (Lk. 23:42).

25. Up. Lk. 23:42 26. To jest, u dan kada jedu Pashu, 14. na 15. dana meseca nisana. 27. Prorostvo o ovom dogadjaju nalazimo kod proroka Amosa (Am. 8, 9.10). Origen je smatrao da tama nije
obuzela svu zemlju posto ne postoje istorijska svedocanstva o ovom dogadjaju u drugim krajevima sveta. Po njegovom misljenju, rec je o gustim i tamnim oblacima koji su se nadvili nad Jerusalimom i Judejom. U svakom slucaju bio je to veliki znak Bozji, jer dok su nebo i zemlja buduci neosetljive stihije "prozivljavali" raspece Sina Bozjega, okamenjena i neosetljiva ljudska srca hulila su na raspetog Hrista.

28. 2 Mojs. 10:22 29. Sesti cas je 12 sati, tj. podne. 30. Ps. 21:1 31. Hristos je dobrovoljno podvrgao Svoju ljudsku prirodu posledicama greha i stanju pale covekove prirode,
uzevsi na Sebe grehe sveta - obukavsi Se u "oblicije tela greha" (Rim. 8, 3). On nije uzeo samo ljudsku prirodu koju je Adam imao pre pada, vec i ono sto je protivprirodno - posledice greha, da bi u svemu bio slican nama, osim po grehu. Uzevsi na Sebe posledice greha ucinio je Svoju besmrtnu i netruleznu ljudsku prirodu sposobnom da postrada i primi smrt (up. Sv. Maksim Ispovednik: Quaestiones ad Thalassium (21), PG, t.90, 312-13).

32. Up. Jn. 10:17-18 33. Lk. 23:46 34. Ovde se misli na zavesu od porfire, skerleta i crvca, na kojoj su bili izvezeni heruvimi. Ova zavesa odvajala je
Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, u koju niko nije mogao ulaziti osim prvosvestenika (up. 2 Moj. 26, 3133). O cudesnim znacima u to vreme govori se u apokrifima, Talmudu i kod istoricara Josifa Flavija.

180

35. 2 Kor. 3:14-16 36. Up. Mt. 24:7; 28:2; Jl. 2:10; Am. 1:1; 3 Car. 19:11; Is. 29:6; Jer. 23:19 i dr. 37. Rec je o Svetom Muceniku Longinu kapetanu, koga Crkva proslavlja 16. oktobra. 38. I pored njima svojstvene zenske slabosti, ove zene su do kraja ostale uz Hrista, dok su se apostoli koji su
smatrani jacim, razbezali u strahu od Judeja. Upravo zato su zbog svoje hrabrosti prve udostojene vidjenja Vaskrslog Gospoda.

39. Jevreji su razlikovali tzv. "prvo i drugo vece". Posto je bio petak uvece, dakle pocetak subote, neradnog dana,
trebalo je sto brze sahraniti telo. "Prvo vece" je pocinjalo vec oko 9. casa popodne tj. nasih 3 sata popodne. Po Zakonu je bilo dozvoljeno da se do ,druge veceri" tj. do 12 sati (nasih 6 sati popodne) mogu obaviti samo najnuzniji poslovi. Zbog nedostatka vremena nisu se mogli obaviti svi pogrebni obicaji, nabaviti miro i pomazati telo. Zato ce mironosice odmah po svrsetku subote da krenu na grob i pomazu telo Isusovo.

40. Arimateja je bio grad u Judejskom gorju, severozapadno od Jerusalima. U njemu je ziveo Josif, koji je bio clan
Sinedriona, i tajni ucenik Isusov, kao i Nikodim (Jn. 3:1-11).

41. Zbog vruce klime u Palestini, tela umrlih su sahranjivana ubrzo posle smrti, najkasnije nakon 24 sata. Lice je
bilo uvezivano ubrusom sa povezanim vilicama (Jn. 11, 44), a posto je bilo oprano, (D. ap. 9, 37) telo je pomazivano mirisima i umotavano povojima od lanenog platna (Jn. 19, 40). Telo je zatim polagano, zavisno od bogatstva umrlog, u plitki grob pokriven kamenjem, u prirodnu pecinu ili u grobnicu usecenu u steni. Smatralo se velikom sramotom da telo ostane nesahranjeno. Za razliku od Grka i Rimljana koji su kremirali umrle, Jevreji nikada nisu primenjivali ovaj nacin sahrane osim u izuzetnim slucajevima (1 Car. 31:13). Tela takodje nisu balsamovana niti polagana u sarkofage, kao sto su cinili neki okolni narodi.

42. Is. 27:11 43. Up. Lk. 23:34 44. Up. Mt. 12:38-39

181

GLAVA DVADESET I OSMA Vaskrsenje Hristovo, javljanje mironosicama i ucenicima, Sinedrion potkupljuje strazu, Vaskrsli Gospod salje Apostole da propovedaju i krstavaju po svetu 1-8. A posto minu subota, na osvitku prvog dana nedjelje, dodjose Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer andjeo Gospodnji sidje s neba i pristupivsi odvali kamen od vrata grobnih i sjedjase na njemu. A lice njegovo bijase kao munja, i odijelo njegovo bije-lo kao snijeg. A u strahu od njega uzdrhtase strazari, i postadose kao mrtvi. I andjeo odgovarajuci rece zenama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga trazite. Nije ovdje; jer ustade kao sto je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je lezao Gospod. I idite brzo i recite ucenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on ce pred vama otici u Galileju; tamo cete ga vidjeti. Bto kazah vam. I izisavsi brzo iz groba sa strahom i radoscu velikom pohitase da jave ucenicima njegovim. "A posto minu subota" znaci isto sto i kod Luke: "rano ujutro", ili kod Marka: "vrlo rano, oko izlaska sunca".[1] Pod suncem ovde treba razumeti "jutarnje sunceve zrake", jer u osmi cas noci pocinje novi dan i to se vec smatra jutrom. Ovo se, dakle, desilo "posto minu subota" i pocinjase nedelja, koju evandjelist naziva "prvim danom subote". Posto su "subotom" nazivali celu sedmicu dana, tako je nedelja "prvi dan subote", to jest prvi dan nedelje (kako mi danas kazemo). Za prvim danom slede drugi, treci, cetvrti i peti dan. Kada je Gospod vaskrsao, kamen je jos lezao na grobu. Posle Vaskrsenja Gospodnjeg dolazi andjeo kako bi odvalio[2] grobni kamen i pustio zene da udju u 182

grob. Zemlja se zatresla da bi se probudili strazari i razumeli sta se dogodilo. Gospod je vaskrsao treceg dana. Kako se racunaju ova tri dana? Sestoga casa, u petak, bio je raspet. Od tada do devetog casa nastupila je tama, sto shva-tam kao "noc".[3] Onda je opet posle devetog casa nastupila svetlost, sto znaci "dan". Eto, dakle, jednoga dana i noci. Zatim, noc uoci subote zajedno sa subotnjim danom, cine drugi dan i noc. I konacno, imamo subotnju noc i jutro nedelje, za koje Matej kaze: "Na osvitku prvog dana nedelje", posto se od jutra racuna celi dan. Eto, tri dana i noci. Medjutim, ovo mozemo izracunati i na drugi nacin. U petak je Gospod predao Svoj duh; to je prvi dan. U subotu je bio u grobu; to je drugi dan. U noci uoci nedelje je vaskrsao; nedelja se ipak smatra trecim danom, iako je tek pocela. Eto, vidis, tri dana. Tako je i sa upokojenima, jer ako neko umre u deseti cas dana (oko 4 sata popodne), a drugi prvog casa istog dana (u 7 sati ujutro) kazemo da su obojica umrli istog dana. Reci cu ti i drugo objasnjenje kako se racunaju tri dana i tri noci. Poslusaj, dakle. U cetvrtak vece Gospod je vecerao i rekao svojim ucenicima: "Uzmite, jedite Telo Moje". Buduci da je On imao vlast da polozi svoju dusu, jasno je da je od toga trenutka dao Sebe na zaklanje, posto je podelio Svoje Telo ucenicima. Niko, dakle, ne moze da jede meso ako ono prethodno nije zaklano. Zato, racunaj tri dana: u cetvrtak vece dao im je Svoje Telo. Ta noc i dan petka do sestog casa, cine prvi dan i noc. Zatim, od sestog casa do devetog casa bila je tama, a od devetog casa bila je svetlost sve do veceri; eto i drugog dana i noci. I naposletku, imamo noc posle petka i subotnji dan, dakle, treci dan i noc. Nakon sto je prosla subota, Gospod je vaskrsao. To su cela tri dana i noci. Matej kaze da je andjeo sedeo na kamenu, dok Marko govori da je andjeo sedeo u grobu, s desne strane, posto je prethodno odvalio kamen. Da li oni protivrece jedan drugom? Ni najmanje. Izgleda da se andjeo najpre javio sedeci na kamenu, a kada su zene usle u grob, on je isao pred njima i opet se javio unutra u grobu sedeci s desne strane. Zenama je rekao: "Ne bojte se", to jest: "Strazari imaju razloga da se boje, a vi, zene, ucenice Gospodnje, ne bojte se." Posto ih je ohrabrio, blagovestio im je Vaskrsenje. Bilo je, dakle, potrebno prvo odagnati strah, a tek potom doneti blage vesti. On se ne stidi da Gospoda naziva "Raspetim", jer se krstom hva-li kao pobednim trofejem od koga su nam dosla sva dobra. 9-10. A kad idjahu da jave ucenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreci: Radujte se! A one pristupivsi uhvatise se za noge njegove i poklonise mu se. Tada im rece Isus: Ne bojte se; idite i javite braci mojoj neka idu u Galileju, i tamo ce me vidjeti. Isus kaze zenama "Radujte se!" Buduci da je zenski rod bio osudjen na tugu, Gospod je Svojim Vaskrsenjem zenskom rodu doneo radost i blagoslovio ga. Zato su se one s krajnjim postovanjem i strahom uhvatile za Njegove noge, ne usudjujuci se u svome blagocescu dodirnuti drugog dela Njegovog tela osim Njegovih udova. Neki kazu da su se one namerno uhvatile za Njegove noge, kako bi saznale da li je zaista vaskrsnuo i da nije prividjenje ili duh, jer su posumnjale da je to duh. Ove dve Marije su se, dakle, uhvatile za Njegove noge, dok je, po Jovanu, Marija Magdalina pokusala da Ga dodirne u zelji da zauvek ostane s Njim kao i pre, ali joj to nije bilo dopusteno.[4] Mozda joj nije bilo dozvoljeno da dodirne Isusa, kako kaze Jovan, zato sto je bila suvise znatizeljna. Buduci da je vec dodirnula Njegove noge, kako kaze Matej, kakva je bila potreba da Ga opet dodiruje? Zato je zbog svoje suvisne znatizelje i zadrzana na odstojanju. 11-15. A dok one idjahu, gle, neki od strazara dodjose u grad i javise prvosvestenicima sve sto se dogodilo. A oni sastavsi se sa starjesinama ucinise vijece, i dadose vojnicima dovoljno novaca, govoreci: Kazite: ucenici njegovi dodjose nocu i ukradose ga kad smo mi spavali. I ako to cuje namjesnik, mi cemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige. A oni uzevsi novce ucinise kao sto bise nauceni. I razglasi se ova rijec medju Judejcima do danas.

183

Straza je o svemu izvestila (prvosvestenike): da se desio zemljotres, da se kamen iznenada odvalio i da su oni prestraseni obamrli. Medjutim, Jevreje nisu posramila ni cuda pri Stradanju Gospodnjem, a kamoli cudesni dogadjaji na grobu o kojim su im posvedocili vojnici. Umesto toga, zarazili su vojnike svojom vlastitom strascu srebroljublja, nagovarajuci ih da kazu ono sto je krajnje necastivo i bezumno - da je Gospod ukraden. Kako su, o bezumnici, mogli da Ga ukradu ucenici koji su se u strahu bili zatvorili, i uopste se nisu usudjivali da izadju napolje? Kako bi, da su Ga ukrali, kasnije postradali za Njega, propovedajuci da je vaskrsao i zbog lazi bili iseceni na komade. 16-20. A Jedanaest ucenika otidose u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus. I kad ga vidjese, poklonise mu se; a neki posumnjase. I pristupivsi Isus, rece im govoreci: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i naucite sve naraode krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da sve drze sto sam vam zapovjedio; i evo, Ja sam s vama u sve dane do svrsetka vijeka. Amin! Prema Jovanu, Isusa su prvo videli Njegovi ucenici istoga dana Vaskrsenja, kada su vrata bila zatvorena, a potom osam dana kasnije kada je i Toma poverovao. Medjutim, kada je trebalo da se s njima nadje u Galileji, oni se jos svi nisu bili sakupili, pa se pokazao samo onoj sedmorici ribara na Tiverijadskom moru. Tako su se doga-djaji koje je opisao Matej desili kasnije, dok su im prethodila zbivanja iz Jovanovog Evandjelja. U toku cetrdeset dana Isus se mnogo puta javljao ucenicima, dolazeci i odlazeci, ali nije boravio stalno s njima. Gospodu se poklonilo jedanaest vrho-vnih ucenika, zajedno sa svim ostalim koji su isli za Njim "ali neki posumnjase". Ovo se moze razumeti mozda na sledeci nacin: jedanaest ucenika su otisli u Galileju i jedanaest Mu se poklonilo. "Ali neki" od sedamdesetorice, verovatno su posu-mnjali u Njega. Kasnije su se, medjutim, i oni uverili. Neki opet ovo razumeju na drugi nacin: Matej je propustio da kaze ko su bili ti koji su posumnjali, ali Jovan je spomenuo ono sto je Matej izostavio, i kazao da je to bio Toma.[5] Mozda su i svi posumnjali, kao sto kaze Luka.[6] Zato ovo moras razumeti tako da su Mu se poklonili tek onda kada su dosli u Galileju. Ali, oni ucenici koji su Mu se poklonili u Galileji prethodno su posumnjali u Jerusalimu, kako kaze Luka. Isus im je rekao: "Dade Mi se svaka vlast na nebu i na zemlji." To znaci: "Kao Bog i Tvorac uvek sam imao vlast nad svim", jer "Sve Tebi sluzi", kako kaze David Bogu.[7] "Ali jos nisam imao dobrovoljnog potcinjenja. Sada cu i to imati. Sve ce Mi se potciniti, jer sam krstom pobedio onoga koji ima vlast smrti." Potcinjenje je dvojako: jedno je nevoljno, kada svi sluzimo Bogu po nevolji, kao demoni. Drugo je voljno, kao sto se vidi kod Pavla koji je dobrovoljno postao sluga Bozji. Ranije je izgledalo da je Spasitelj imao vlast nad svim samo polovicno, to jest, imao je samo nevoljno potcinjenje svih. Ali, posle krsta, kada je bogopoznanje postalo svima dostupno i kada su se svi dobrovoljno potcinili, Hristos je mogao da kaze: "Sada sam primio svaku vlast. Ranije je moja vlast bila delimicna, dok su mi sluzili nevoljno, posto sam Tvorac. A sada, kada mi ljudi sluze sa poznanjem, data Mi je svaka i potpuna vlast." Od koga Mu je data? Od Njega Samog i Njegovog smirenja. Da se On nije smirio i krstom pobedio neprijatelja, ne bi nas spasao. Zato reci: "Dade Mi se vlast", razumi na sledeci nacin: "Svojim vlastitim podvizima i trudovima spasao Sam ljude i oni su postali Moj udeo, izabrani narod." Gospod na zemlji ima vlast zato sto Ga je sva zemlja poznala, a na nebu zato sto se nagrada onih koji veruju u Njega i njihovo obitaliste nalazi na nebesima. S druge strane, ranije osudjena ljudska priroda sada je ipostasno sjedinjena sa Bogom Logosom, i sedi na nebu primajuci poklonjenje andjela. Zato On s pravom kaze: ,Dade Mi se svaka vlast na nebu." Dakle, ljudska priroda koja je ranije bila u ropskom sluzenju sada u Hristu vlada svima. Ukratko receno, Hristove reci: "Dade mi se svaka vlast", mozes razumeti na dva nacina: prvo da sam Bog 184

Logos govori: ,Data Mi je svaka vlast, jer oni koji su Mi ranije sluzili nevoljnom potcinjenjem, sada Me dobrovoljno priznaju za Boga"; i drugo, da On govori u ime Svoje ljudske prirode: "Ja, priroda, koja sam ranije bila osudjena, sada sam postala bog po neslivenom sjedinjenju sa Sinom Bozjim,[8] i zato sam primila vlast nad svim, da mi se klanjaju andjeli na nebesima i proslavljaju me po svim krajevima zemlje." Zbog toga Gospod vise ne salje ucenike samo Jevrejima, vec buduci da je primio vlast nad svima, i osvetio u Sebi svu ljudsku prirodu, s pravom ih salje svim narodima, zapovedajuci ucenicima da ih krste u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. Neka se posrame Arije i Savelije;[9] Arije zato sto Hristos nije rekao krstavajte "u imena", vec "u ime", jer je ime Trojice jedno, Bozanstvo, i Trojica su jedan Bog, a Savelije, zato sto Gospod govori o Tri Lica, a ne, kao sto taj covek praznoslovi, o jednom licu koje ima tri imena i ponekad se zove Otac, ponekad Sin, a ponekad Sveti Duh. Tri Lica, dakle, imaju jedno Ime,a to je Bog. Posto nije dovoljno biti samo krsten, nego se moramo truditi u dobru i posle krstenja, Gospod kaze: "Uceci ih da drze sve sto Sam vam zapovedio; ne samo dve ili tri vec sve Moje zapovesti." Zadrhtimo braco, videci da ako nam i jedna stvar nedostaje nismo savrsene sluge Hristove, jer se od nas trazi da drzimo sve zapovesti. Pogledaj kako Gospodnje reci obuhvataju dva osnovna nacela hriscanstva: bogoslovlje i delatnu vrlinu. Kada je rekao da je potrebno da krstavamo u ime Trojice, predao nam je bogoslovlje. Rekavsi, opet, da je takodje potrebno da ucimo ljude da drze zapovesti, pokazao nam je put delatne vrline. Upucujuci ih medju neznabosce gde ce se suociti sa smrcu i opasnoscu, On ih hrabri govoreci: "Ne bojte se jer Ja cu biti s vama do svrsetka veka." Vidis, kako im spominje svrsetak veka da bi u njima pobudio prezrenje prema opasnostima. "Ne budite malodusni", govori im, "svemu ce doci kraj, i brigama i radostima ovoga sveta. Nemojte da posustajete pred nevoljama, jer ce one proci, ali ne dajte da vas zavedu ni dobra ovoga sveta, jer ce i ona proci." On nije samo apostolima obecao da ce biti s njima, vec svim svojim ucenicima. Svakako da apostoli nece ziveti do kraja sveta. On obecava cak i nama, kao i onima posle nas, ne da ce biti s nama samo do kraja i da ce posle kraja odstupiti od nas - ne bilo toga! Upravo od tada ce On biti s nama na jedan jasniji i ocevidniji nacin, jer rec "do", gde god se javlja u Svetom Pismu, ne iskljucuje ono sto ce se posle desiti. Blagodareci, dakle, Gospodu koji je ovde s nama i daje nam svako dobro i koji ce na savrseniji nacin sa nama prebivati po svrsetku veka, privedimo kraju nase Tumacenje, jer Njemu prilici svako blagodarenje, slava i cast u vekove vekova. Amin!
NAPOMENA:

1. Lk. 24:1; Mk. 16:2 2. Upotrebljena je bas ova rec jer su grobovi u Palestini obicno bili u udubljenju i na njihov otvor dokotrljavan je
niz kameni zleb tezak kamen kako bi se grob zatvorio i zapecatio. Na taj nacin su tela cuvana od zveri i grabljivica. Arheoloska ispitivanja su pokazala da je za jedan prosecan grob bilo potrebno nekoliko jacih ljudi da odvale kamen s groba. U evandjelskom tekstu se kaze da je kamen bio veliki. To znaci da bi zene jedino uz pomoc nekolicine rimskih vojnika uspele da odgurnu kamen od groba.

3. Gospod je dakle, razapet "u sesti cas" - tj. u 12 sati u podne, a tama je trajala sve do "devetog casa" tj. 3 sata
popodne.

4. Jn. 20:17 185

5. Jn. 20:24-25 6. Lk.24:41 7. Ps. 119:91 8. To jest, u neslivenom sjedinjenju sa bozanskom prirodom Boga Logosa. 9. Jeretik Arije je pogresno ucio da Isus Hristos nije jednosustan Ocu i Duhu Svetome i njegovo ucenje je
osudjeno kao jeres na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, 325. godine. Jereticko ucenje Savelijevo je osudjeno na crkvenim saborima u Aleksandriji 261. i u Rimu 262. godine.

186

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->