P. 1
Dodaci za ispit 2008

Dodaci za ispit 2008

|Views: 1,261|Likes:
Published by Milan Bosnjak

More info:

Published by: Milan Bosnjak on Nov 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/21/2012

pdf

text

original

Sections

  • PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI
  • SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA
  • OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA
  • KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA
  • LEKARSKO UVERENJE
  • KRIVIČNA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTII
  • Grupe krivičnih dela u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti
  • Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl.251. KZ)
  • Neukazivanje lekarske pomoći (čl. 253 KZ)
  • SAMOUBISTVO
  • Član 119. KZ RS Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu
  • ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE

Prof.

dr Slobodan Savić

1 S A D R Ž A J

PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI PREGLED LEŠA I UTVRĐIVANJE SMRTI SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA LEKARSKO UVERENJE KRIVIČNA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTI Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. 251. KZ) Teška dela protiv zdravlja ljudi (čl. 259. KZ) Neukazivanje lekarske pomoći (čl. 253. KZ) SAMOUBISTVO Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (čl. 119. KZ) Lišenje života iz samilosti (čl. 117. KZ) ČLANOVI ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU I KRIVIČNOG ZAKONIKA ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE

2 7 11 14 21 28 30 30 33 34 37 44 45 47 51

Prof. dr Slobodan Savić

2 PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI

Prirodno oštećenje zdravlja - laesio valetudinis naturalis - koje se razvija spontano, a izazvano je spoljašnjim (egzogenim) ili unutrašnjim (endogenim) uzrocima (oboljenje - nosema s. morbus; nakaznost - teratoma s. monstruositas) Prirodna smrt - mors naturalis - smrt koja je uzrokovana oboljenjem ili nakaznošću. Mada nasilna smrt čini pretežni deo proučavanja sudske medicine, brojni su slučajevi kada i telesna oboljenja i prirodna smrt zahtevaju sudskomedicinsko procenjivanje i razjašnjavanje. Iz daljeg izlaganja videće se da praktično nema nijednog oboljenja ni slučaja prirodne smrti koja u određenim slučajevima ne može biti predmet sudskomedicinskog razmatranja. 1. postojanje odnosno nepostojanje umrlosti - pregled leša i utvrđivanje smrti (objašnjeno u tanatologiji) 2. razjašnjavanje slučajeva nejasne prirodne smrti (♦neznana ♦sumnjiva ♦naprasna) a) NEZNANA PRIRODNA SMRTI (MORS IGNOTA) - uzrok umiranja nepoznat -umrli bez prisutnika - nađeni u svojim stanovima, na ulici ili na drugim otvorenim mestima, često neidentifikovani -za života lekarski nepregledani Spoljašnji pregled leša ne ukazuje na uzrok smrti. b) SUMNJIVA PRIRODNA SMRTI (MORS SUSPECTA) - uzrok smrti izgleda nasilan -način umiranja - gastrointestinalna simptomatologija (sumnjivo na trovanje); veliki krvni izlivi -sumnjive okolnosti - ♦smrt posle dijagnostičke ili terapijske lekarske intervencije (injekcija, sumnja na anafilaktički šok - moždano krvarenje); ♦smrt vanbračne novorođenčadi; ♦ugovor o doživotnom izdržavanju (sve češći slučaj da se traži obdukcija, naročito od strane rodbine koja se prvi put javi tek kad treba nešto da nasledi); ♦svađa, navodna tuča, naročito u prisustvu vlasti (smrt u stanici milicije, u pritvoru). -povrede koje su prethodile nastupanju smrti -hropačke (agonalne) povrede - nastaju pri padu na isturenim delovima tela (oguljotine, krvni podlivi) -posmrtne povrede i promene - izjedine od mravlje kiseline na licu (sumnjivo na trovanje jetkim otrovom); lažni tragovi stezanja na vratu (sumnjivo na vešanje ili zadavljenje); povrede od životinja -lešne osobine i promene - mrtvačke mrlje (antigravitacione) - krvni podliv; sasušivanje usnica dece (trovanje kiselinom ili zapušenje nosa i usta); samovarenje želuca (trovanje jetkim otrovom) c) NAPRASNA PRIRODNA SMRT (MORS SUBITA) - umiranje za srazmerno kratko vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba - po SZO "smrt koja nastupa u roku od 24 sata posle pojave simptoma i znakova" -naglo - brzo umiranje (od više sekundi odnosno minuta do najviše nekoliko sati) za razliku od lagane smrti, gde umiranje traje satima ili danima -iznenadno tj. neočekivano - prividno zdrave osobe ♦ne osećaju nikakve tegobe (anuerizme moždanih arterija) ♦nespecifične tegobe (srčane - ulkusne tegobe, naročito kod ishemije dijafragmalnog zida, osobe koje se dugo leče zbog navodnih želudačnih tegoba, naglo umru i obdukcijom se ustanovi da je u pitanju infarkt miokarda, bez ikakvih patoloških promena na gastrointestinalnom traktu). ♦ne pokazuju okolini postojeće tegobe ♦ ♦ Problemi: utvrditi uzrok smrti (nema vremena za kliničko dijagnostikovanje) isključiti nasilnu smrt (često ima elemente sumnjive smrti - okolnosti, mesto umiranja, hropačke povrede) već pomenuto kod sumnjive smrti

Podela prema brzini umiranja: -trenutna naprasna smrt (mors momentanea) – umiranje traje od više sekundi do nekoliko minuta / nema hropačkih odlika (nema edema pluća, tečna krv, očuvan glikogen u jetri) -ubrzana naprasna smrt (mors rapida s. accelerata) - umiranje traje nekoliko sati – na lešu postoje hropačke odlike (edem pluća, zgrudvana krv, iščezlost glikogena iz jetre) / nema kataralnog zapaljenja disajnih organa ni sekundarnih degenerativnih promena parenhimatoznih organa, koji se javljaju kod laganog umiranja. Podsticajni činioci (povod smrti): fizički i psihički napor (preterano naprezanje u sportu, defekacija, polno opštenje, tuča, svađa) mogući, ne i obavezni. Fizički napor - studija u SAD i Nemačkoj pokazala da j 6 puta veća incidenca infarkta koji nastaju u toku prekomernog fizičkog napora ili u intervalu od 1 sat posle napora. Psihički faktor - prolazna hipertenzija i tahikardija (adrenalinski odgovor zbog reakcije nadbubrega). Endogeno oslobođeni kateholamini mogu uzrokovati ventrikularnu fibrilaciju srca koje je u hroničnoj hipoksiji.

Prof. dr Slobodan Savić

3

Stanja koja potpomažu nastupanje smrti (uslov smrti): fiziološka stanja (menstruacija, trudnoća, stanje varenja), patološka stanja (napitost, akutne infekcije), patološki sklop (timikolimfatička konstitucija) Nagoveštaji (mogući) - malaksalost, nelagodnost, muka, gađenje, povraćanje, bolovi, nagon za mokrenje ili defekaciju. Često odsutni. NAPRASNA SRČANA SMRT ISHEMIJSKA BOLEST SRCA koronarna bolest - aterom - suženje lumena od 75-80% jednog od glavnih stabala koronarki može dovesti do smrti; moguće je i kod manjeg suženja u zavisnosti od koronarnog protoka, sastava krvi, mase srčanog mišića / krvarenje u ateromu, ruptura ateroma/ tromboza / porinuća koronarka / spazam (diskutabilno) / embolije / arteritisi -ishemija (bez morfoloških promena ili vakuolna degeneracija) -infarkt (nekroza - subendokardni, intramuralni, transmuralni), leva komora -primarna aritmija (ožiljci - aritmije mogu nastati i bez nove ishemije) ishemija infarkt ožiljak Hronična ishemijska bolest srca - difuzna fibroza (vezivo različite starosti) Mehanizam umiranja kod naprasne srčane smrti: ♦poremećaji ritma (ventrikularna fibrilacija) najvažnije - većina slučajeva srčane naprasne smrti je bez infarkta jer osoba brzo umre tako da nema vremena za razvoj vidljivih promena/osetljivost sprovodnog sistema na hipoksiju ELEKTRIČNA SRČANA SMRT ♦smanjena kontraktilna sposobnost (kardiogeni šok) kod velikih infarkta ♦komplikacije - ruptura zida sa tamponadom (počev od 2-3 dana do 7 dana najčešće) / ruptura septuma sa levodesnim šantom / ruptura papilarnog mišića sa insuficijencijom zaliska Evolucija infarkta : -nekroza ↓ -uklanjanje nekrotičnog detritusa ↓ -ožiljavanje aritmije

Starost infarkta (velike varijacije u makroskopskim i mikroskopskim promenama) - u prvih 8 do 12 sati od početka ishemije ne vide se makroskopske promene, mikroskopske se vide nešto ranije Sudskomedicinski problemi: ♦sve mlađe osobe oboljevaju i umiru od koronarne bolesti ♦disproporcija između prethodnih tegoba i nalaza na srcu - odsustvo tegoba ili tegobe koje simuliraju druga oboljenja (ulkusna bolest) - u velikom broju slučajeva nisu imali ili nisu manifestovali nikakve tegobe i pored teških i očigledno dugotrajnih promena na srcu, kako starih (ožiljnih), tako i svežih; čak i transmuralni infarkt može dati vrlo malo ili nimalo simptoma i znakova sve do trenutka rupture i nastanka tamponade srce. Rad u Srpskom Arhivu - ispitivanje kod osoba u postinfarktnom periodu, holter monitoringom praćene promene na EKG i utvrđeno da u većini slučajeva nastanak ishemijskih promena na EKG-u nije bio praćen nikakvom simptomatologijom. Zaključak - asimptomatska miokardna ishemija je najčešći oblik ishemije, zbog toga je često nedijagnostikovana, nelečena i dovodi do naprasne smrti. ♦infarkt za volanom - Slučaj: vozač bez povreda, ali skrenuo na trotoar i usmrtio dva pešaka. Po pravilu se kod osoba koje zbog nepoznatih razloga skrenu sa puta u toku vožnje detaljno mikroskopski ispituje srce. MIOKARDITIS -infektivni (virusni - Coxackie B, bakterijski, parazitarni) - VIRUSNI NAJČEŠĆI -toksični (barbiturati, fenotiazin, amfetamin) mi često srećemo kod narkomana -autoimuni (SLE, reumatski) -ostale forme Mehanizam umiranja: -srčana slabost -fatalne aritmije

Prof. dr Slobodan Savić

4

Sudskomedicinski značaj miokarditisa ♦relativno čest kod mladih osoba ♦naprasna smrt može biti prva manifestacija bolesti ♦klinička slika često atipična pa se zaživotno ne postavi dijagnoza MIOKARDIOPATIJE – u nekim slučajevima mogu dovesti do naprasne smrti, ukoliko u toku života nije bilo utvrđeno njihovo postojanje. HIPERTENZIVNA BOLEST SRCA - hipertrofija leve komore sa relativnom koronarnom insuficijencijom (hronična ishemija uzrokuje električnu nestabilnost - opasnost od fatalnih aritmija) Svaka osoba čije je srce teže od 450 grama (sa aterokslerozom koronarnih arterija ili bez nje) kandidat je za srčanu naprasnu smrt BOLESTI ZALISTAKA - reumatske i aterosklerotske promene najznačajnija aortna stenoza (npr. kalcificirajuća stenoza aorte kod starijih osoba) kao uzrok naprasne smrti hipertrofija leve komore + smanjenje kororanog protoka UROĐENE SRČANE MANE - naprasna smrt češće kod novorođenčadi i odojčadi, kod odraslih se većinom radi o dijagnostikovanim manama, ali to nije uvek pravilo. OBOLJENJA AORTE CISTIČNA DEGENERACIJA MEDIJE - izolovano ili u sklopu Marfanovog sindroma / smanjena količina elastičnih vlakana / disekcija - krvarenje i raslojavanje u mišićnom sloju - ruptura sa izlivom krvi u srčanu kesu (tamponada srca) ili u grudnu duplju (hemotoraks). ATEROMATOZA - aneurizma sa rupturom (češće abdominalni deo - retroperitonealno krvarenje - moguća provala u trbušnu duplju i hemoperitoneum) INTRAKRANIJALNA KRVARENJA - pritisak na mozak (compressio cerebri) SUBARAHNOIDALNA KRVARENJA -aneurizme arterija baze mozga (najčešće) (urođene, aterosklerotske, mikotične) Najčešće na srednjoj moždanoj arteriji. U nekim slučajevima ne može se identifikovati aneurizma. Aneurizme obično dugo asimptomatske (u zavisnosti od veličine i lokalizacije - veće mogu dati glavobolje). -arteriovenske malformacije -slabost zida bez aneurizme (Ehlers-Danlos sindrom tip IV) urođena slabost vezivnog tkiva Brzo dovode do smrti (trenutna naprasna smrt) - pritisak na moždano stablo / iritativno dejstvo na vitalne centre / moguća provala u komorni sistem ili subduralno INTRACEREBRALNA KRVARENJA -hipertenzivno - trijas: encefaloragija, hipetrofija leve komore, hipertenzivni bubreg (arteriolosklerotična nefroskleroza kod benigne ili znaci maligne hipertenzije); lokalizacija: unutrašnja moždana čaura i bazalne ganglije, pons, mali mozak. Moguća provala u komorni sistem, subarahnoidalno ili subduralno. -ređi uzroci: uremija / hemoragijska dijateza / tumori (glioblastom multiforme) / amfetamin kod mladih (uzrokuje nagli skok krvnog pritiska) Češće dovode do ubrzane naprasne smrti ako su u velikom mozgu (ako su u ponsu ili provale u komore, vrlo brzo dolazi do smrti). EPILEPSIJA Smrt može nastupiti -u toku napada ili statusa (asfiksija i/ili ishemija srca) -zbog povreda nastalih u toku napada ili statusa -van napada ili statusa - naprasna smrt najverovatnije zbog fatalnih aritmija (ventrikularna fibrilacija ili srčani zastoj uzrokovan snažnim električnim pražnjenjem u mozgu) – SUDEP (sudden death in epilepsy). Obdukcioni nalaz: znaci asfiksije sa znacima popuštanja sfinktera / penušav sadržaj oko nosa, usta i u disajnim putevima / edem mozga (kod genuine epilepsije ostali nalaz negativan, moguća skleroza u predelu Amonovog roga; kod simptomatske znaci odgovarajućeg oboljenja ili povrede) / ujedine na jeziku i ožiljci od starih povreda Toksikološki nalaz: odsustvo ili niske koncentracije antiepileptika (neuzimanje terapije provocira napad). Postojanje terapijske koncentracije ne isključuje mogEćnost da se radilo o epi napadu. PLUĆA

Prof. dr Slobodan Savić TUBERKULOZA

5

-povećava se broj obolelih od TBC (skitnice, prosjaci, alkoholičari, ali i kod drugih osoba - nekoliko primera lekara, u ISM dva slučaja koja su na sreću na vreme dijagnostikovana i izlečena) -kasno postavljanje dijagnoze - ne misli se na TBC / donekle izmenjena klinička slika zakasnela dijagnoza - čest smrtni ishod, pravovremena dijagnoza - izlečenje PNEUMONIJA (krupozna, bronhopneumonija) Sudskomedicinski značaj - neznana smrt kod osoba nađenih u krajnje zapuštenom stanju (skitnice, prosjaci, alkoholičari) TRMOBNA EMBOLIJA ASTMA - smrt u toku astmatičnog napada ili statusa BULOZNI EMFIZEM - ruptura bule, spontani neumotoraks MALIGNI TUMORI - provala većeg krvnog suda i bronha - iskrvarenje i/ili udušenje zbog aspiracije krvi (moguće i kod tuberkulozne kaverne); u mozgu - intrakranijalno krvarenje DIGESTIVNI TRAKT -PERFORACIJE (ulkus želuca ili duodenuma - šok i peritonitis, apendicitis - peritonitis) -KRVARENJA (variksi jednjaka, ulkus) -PANKREAS - akutna hemoragijska nekroza INFEKTIVNE BOLESTI INFEKTIVNA MONONUKLEOZA - ruptura slezine sa iskrvarenjem SEPSA - fudroajantna - meningokokcemija sa krvarenjem u nadbubregu (Waterhouse-Friderichsenov sindrom)

ENDOKRINE BOLESTI -diabetes mellitus - hipo i hiperglikemijska koma -postpartalna nekroza hipofize (Scheehanov sindrom) -tireotoksična kriza TRUDNOĆA I POROĐAJ -eklampsija -ruptura vanmaterične trudnoće -ruptura i inverzija materice pri porođaju NOVOROĐENČE I ODOJČE Kongenitalne anomalije - kardiovaskularni sistem Reyov sindrom - edem mozga, masna promena jetre, bubrega, srca (virusna infekcija sa naglim razvojem neuroloških poremećaja i kome, nekada se povezivalo sa uzimanjem aspirina - nije obavezno) SIDS (SUDDEN INFANT DEATH SYNDROME) Sindrom naprasne smrti odojčadi ("cot death", "crib death" - smrt u kolevci) - nagla smrt odojčeta ili malog deteta koja je neočekivana po namnestičkim podacima i kod koje detaljnom obdukcijom i dodatnim ispitivanjima nije moguće utvrditi adekvatan uzrok smrti (Međunarodna konferencija, Seattle, 1969) Deca životnog doba od 2 do 7 meseci, iz porodica sa lošijim životnim uslovima. Tipičan tok - dete prethodno zdravo ili sa minimalnim znacima bolesti (prehlada) nahranjeno u večernjim satima, ujutro ga roditelji nalaze mrtvo u krevecu Makroskopski i mikroskopski nalaz nespecifičan / dodatne analize (mikrobiološke, biohemijske, toksikološke) negativne Etiologija nepoznata / brojne hipoteze ((alergija na kravlje mleko, asfiksija zbog zapušenja nosa i usta pri spavanju na trbuhu, nezrelost respiratornog centra, respiratorni poremećaj - apneja u snu, elektrolitni poremećaji, hipoglikemija, virusne infekcij i dr.) SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI U VEZI SA PRIRODNOM SMRĆU

♦ POREKLO SMRTI - da li je ustanovljeni nalaz morboznog ili traumatskog porekla

nekad se postavlja pitanje da li bi blagovremeno postavljena dijagnoza uz adekvatno lečenje mogla da spreči nastanak smrtnog ishoda tj. U slučajevima gde se osoba obraćala lekaru.nespecifične ili pogrešno protumačene tegobe (ishemija dijafragmalnog zida kao ulkusna bolest). -pogrešna dijagnoza i neadekvatno lečenje . da li je lekar u dijagnostičkom i terapijskom postupku učinio sve što je bilo u njegovoj moći u skladu sa principima savremene medicinske nauke i prakse. dr Slobodan Savić 6 ♦ ODNOS POVREDE I OBOLJENJA – traumatsko oboljenje i morbozna povreda ♦ LEKARSKA ODGOVORNOST -nedijagnostikovanje oboljenja .moguće je odsustvo tegoba do samog trenutka nastupanja smrti. U vezi sa tim moguće je i pokretanje postupka zbog krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika (posebno predavanje o ovom problemu). Razjašnjenje slučajeva nejasne prirodne smrti i rešavanje svih sudskomedicinskih problema u vezi sa tim slučajevima moguće je samo na osnovu blagovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcije.Prof. . a posle toga je došlo do naprasne smrti.

. stav 3). jer je to vreme koje je neophodno za pojavu znakova na osnovu kojih lekar može pouzdano ustanoviti da je smrt nastupila. S druge strane. Ovaj minimalni vremenski interval koji treba da protekne od momenta umiranja do pregleda leša nije decidirano naveden u ZZZ.Novčanom kaznom od 30. kazniće se zdravstvena ustanova ako.ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti nadležni organ opštine odnosno grada (član 219. lekar mora u toku pregleda da ukloni odeću sa svih pokrivenih regiona da bi isključio postojanje povreda na ovim delovima tela).000 dinara. Prema odredbama ZZZ. Nadležni organi opštine odnosno grada određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti. ZZZ ..Za svako umrlo lice utvrđuje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. ZZZ . Doktor medicine iz stava 4.Prof. a u cilju procenjivanja postojanja oboljenja koje je moglo da uzrokuje smrt. dok za prigradska naselja ovu delatnost obavljaju lekari odgovarajućih domova zdravlja i to samo oni lekari koji su posebnim rešenjem Gradskog sekretarijata za zdravlje imenovani za obavljanje ove delatnosti. vozačka dozvola) i da detaljno pregleda medicinsku dokumentaciju o prethodnom lečenju te osobe.Novčanom kaznom od 500. Uslovi za adekvatan pregled leša .000 do 1. klasičnom podelom se svrstavaju u nesigurne.da bi se pregled leša adekvatno obavio moraju biti ispunjena četiri uslova: (1) lekar treba da bude sam sa lešom u prostoriji. odnosno grada. ukoliko je dostupna. Za lica umrla van zdravstvene ustanove pregled umrlih vrše lekari nadležnih zdravstvenih organizacija.ne izvrši neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog poziva (član 219. To su znaci somatske smrti. Znaci smrti Telesne promene i znaci na osnovu kojih se prilikom pregleda leša utvrđuje stanje umrlosti. obaveštenja o nastupanju smrtnog ishoda.000 do 50. u ZZZ propisano je novčano kažnjavanje nadležnog lekara ukoliko pregled leša ne obavi u roku od 12 sati od trenutka prijema poziva tj. koja ima svoje prostorije u Domu zdravlja Palilula. ovog člana dužan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvrši neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti.2005 (Poglavlje IX . pasoš. Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvrđuje se u zdravstvenoj ustanovi i o tome obaveštava nadležni organ opštine odnosno grada.000. dok se znaci ćelijske smrti javljaju kasnije u vidu lešnih promena. .12. koji su za to posebno određeni odgovarajućim rešenjem nadležnog organa opštine odnosno grada. (2) dobro osvetljenje u prostoriji. dr Slobodan Savić 7 PREGLED LEŠA I UTVRĐIVANJE SMRTI Utvrđivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti predstavlja odgovornu i javnu profesionalnu lekarsku delatnost koja je stalno izložena kontroli građana i javnosti. Član 257.Utvrđivanje vremena i uzroka smrti i obdukcija umrlih lica). Tako npr. ZZZ . Nesigurni znaci smrti predstavljaju rane promene koje se dešavaju u samom trenutku umiranja ili u toku nekoliko sledećih minuta. kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako. Utvrđivanje vremena i uzroka smrti može vršiti samo doktor medicine. verovatne i sigurne znake smrti. stav 5) Ukoliko se radi o licu umrlom van zdravstvene ustanove. 107/2005 od 02. na teritoriji beogradske opštine za uže gradsko područje ovu delatnost obavljaju lekari Službe za pregled umrlih. Za nepoštovanje ove lekarske obaveze novčano se kažnjava zdravstvena ustanova. (4) leš mora da bude pristupačan sa svih strana.. Za lica koja su umrla u zdravstvenoj ustanovi tu dužnost obavlja lekar koji je lečio pacijenta i koji je dužan da izda otpusnu listu i potvrdu o smrti. br. Ova delatnost regulisana je odgovarajućim odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (u daljem tekstu ZZZ) "Službeni glasnik RS". Član 219. utvrđivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti mogu obavljati samo lekari.. PREGLED LEŠA Iskustvo je pokazalo da pregled leševa osoba koje su umrle van zdravstvenih ustanova (ukoliko se ne radi o urgentnim stanjima kada je neophodna hitna lekarska intervencija i kada se na lice mesta pozivaju lekari hitne pomoći) po pravilu ne treba vršiti ukoliko je od trenutka umiranja protekao vremenski period kraći od 3 časa. Član 259.000 dinara. lekar je dužan da pre pregleda leša utvrdi identitet leša. (3) leš mora da bude potpuno svučen (ukoliko to nije moguće ostvariti. najbolje na osnovu nekog dokumenta sa fotografijom (lična karta. Sredstva za pregled umrlih lica i stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeđuju se u budžetu opštine.

Prof. ♦Utvrđivanje prestanka disanja .palpacija pulsa na karotidnoj arteriji. zenice nekad mogu izgubiti svoj normalni kružni oblik. Veoma je značajno utvrđivanje znakova davnašnjih. (3) Pregled okoline leša Pregled okoline leša omogućuje utvrđivanje tragova koji mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i ukažu na potrebu vršenja sudskomedicinske obdukcije (npr. lekar treba da se pobrine da sav mogući materijal za . "tache noire" . mada mišići ostaju sposobni za kontrakciju u toku sledećih nekoliko časova (mogućnost izazivanja supravitalne reakcije). dolazi do relaksacije sfinktera. mrtvačko bledilo. U nekim slučajevima postmortalna širina zenica može biti nejednaka na levom i desnom oku. mrtvačka ukočenost i mrtvačka hladnoća) koje se javljaju u toku prvih nekoliko časova posle smrti.posle prestanka respiracije otkucaji srca mogu trajati još nekoliko minuta do potpunog prestanka srčanog rada. Mora se vršiti pažljiva auskultacija celog prekordijalnog predela.ožiljci. Pregled očiju . Pritisak u očnoj jabučici brzo opada posle smrti. (2) Utvrđivanje osobina leša. povreda i promena Inspekcijom i palpacijom treba utvrditi niz opštih i specifičnih karakteristika koje ukazuju na opšte stanje osobe i postojanje izvesnih oboljenja (konstitucija. sa periodima apneje. najčešće truljenja (putrefakcije). Sigurni znaci smrti su znaci razvoja lešnih promena. dr Slobodan Savić 8 1. Odsustvo srčanog rada ustanovljeno ponovljenom auskultacijom u toku perioda ne kraćeg od 5 minuta obično je dovoljan znak za konstatovanje smrti. naročito kada su ove vitalne funkcije jako oslabljene. jer se jako oslabljeni srčan rad može održavati i bez palpabilnog pulsa na perifernim arterijama. 4. sa sledstvenim stvaranjem trouglastih površina neposredno iz rožnjaču. zaprljanost i zapuštenost. ranije lekarske intervencije . naročito ukoliko ona dugo traje. kod otvorenih očnih kapaka delovi beonjače ostaju izloženi i dolazi do njihovog brzog isparavanja i isušenja. potom smeđe i na kraju posle nekoliko časova postaju crne (franc. Prestanak disanja . nepostojanje disajnog zvuka dokazano ponavljanom auskultacijom grudnog koša i bočne strane vrata u visini grkljana u periodu ne kraćem od 5 minuta. U slučaju sumnjivih okolnosti koje ukazuju na moguće trovanje. odnosno isušenja. što nema nikakav dijagnostički značaj u smislu pokazatelja nekog zaživotnog patološkog stanja. Iz istog razloga. koja nastaje kao posledica reakcije krvne boje sa truležnim gasom vodonik sulfidom u slepom crevu koje je u najbližem kontaktu sa prednjim trbušnim zidom. boja kože. koji u agoniji retko traju duže od 30 sekundi. Ove osobine svrstavaju se u grupu nesigurnih znakova smrti. tako da se već posle nekoliko minuta može uočiti njihovo početno razmekšanje. Prva truležna promena koja se može primetiti spolja na lešu je prljavozelenkasta prebojenost kože (pseudomelanoza). Mlitavost mišića (primarna mrtvačka mlitavost) . Zbog toga je auskultacija mnogo značajnija metoda. Primarnu mrtvačku mlitavost zamenjuje mrtvačka ukočenost koja se postepeno razvija u toku sledećih nekoliko časova. 2. jer se neke (npr. mada ovo nije siguran znak prestanka srčanog rada. Gubitak motiliteta. mrtvačke mrlje) mogu pojaviti već u završnoj fazi agonije. Korenalni refleks i refleks zenice na svetlost se gube. prisustvo lešnih osobina i promena. Ukoliko su očni kapci otvoreni. Verovatni znaci smrti su lešne osobine (mrtvačke mrlje. najčešće u donjoj desnoj četvrtini prednje strane trbuha. a posle nekoliko minuta gubitak moždane funkcije postaje ireverzibilan.crne mrlje). 5.kada dođe do prestanka cirukulacije i respiracije. utvrđeno inspekcijom. veća količina ispražnjenih pakovanja lekova i dr).zenice zauzimaju središnju poziciju što je posledica neutralnog položaja relaksiranih mišića dužice. Treba naglasiti da je u nekim slučajevima veoma teško registrovati disanje i srčani rad auskultacijom grudnog koša. 6. što uzrokuje da se se kroz istanjenju beonjaču providi pigment mrežnjače. zamućenosti rožnjača. (1) Utvrđivanje znakova smrti (nesigurnih. 3. tragovi krvi. mada se širina zenica kasnije može promeniti zbog razvoja mrtvačke ukočenosti u ovim mišićima. Prestanak srčanog rada i cirkulacije .nema reakcije na bolne nadražaje. verovatnih i sigurnih) ♦Inspekcija i palpacija . ♦Utvrđivanje prestanka cirkulacije . a naročito skorašnjih povreda koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i time ukažu potrebu na vršenje sudskomedicinske obdukcije. Zbog neravnomerne relaksacije mišića. Besvesno stanje .za vreme agonije disanje je obično nepravilno.relaksacija mišića posledica je gubitka njihovog normalnog tonusa. već 10 minuta posle smrti može nastati početno zamućenje rožnjače. gubitak motiliteta i senzibiliteta (nereagovanje na bolne nadražaje).utvrđivanje gubitka kornealnog refleksa i rekacije zenica na svetlost. Elektrokardiografija je najpouzdanija metoda za potvrđivanje srčanog zastoja. Promene na očima . naravno ukoliko je dostupna u trenutku obavljanja pregleda. koje su u početku žućkaste. kožne promene i dr. koje nastaje kao posledica isparavanja tečnosti. senzibiliteta i refleksne aktivnosti .nepostojanje disajnih pokreta.utvrđuje se besvesno stanje. funkcija mozga se prekida za nekoliko sekundi zbog sledstvene kortikalne ishemije. isušenja beonjača (“tache noire”) i mlitavosti očnih jabučica.). uhranjenost. a pregledana osoba veoma gojazna.

To se prvenstveno odnosi na slučajeve u kojima je osoba umrla u zdravstvenoj ustanovi nakon obavljenog kompletnog dijagnostičkog postupka kojim je omogućeno pouzdano utvrđivanje porekla i uzroka smrti. a medicinska dokumentacija ukazuje na oboljenje koje je moglo prouzrokovati smrt. ovaj dokument nije ekvivalent potvrde o smrti i na osnovu takvog dokumenta preminulo lice se ne može sahraniti. 2. špricevi i igle i sl. vita minima) predstavlja stanje u kojem su vitalne funkcije. provere adekvatnosti primenjenih terapijski mera i dr. Uzimajući u obzir prethodno navedene kriterijume. na situacije da je lekar izdao potvrdu o smrti za lice koje uopšte nije pregledao ili čak za lice koje je već bilo sahranjeno. konstatovanja smrti). Drugim rečima. U svakodnevnom govoru. u slučajevima trovanja lekovima koji deluju depresivno na CNS (barbiturati). U svim slučajevima u kojima postoji sumnja u to da je smrt nastupila. bez vršenja obdukcije. U nekim slučajevima potvrda o smrti može biti izdata samo na osnovu spoljašnjeg pregleda leša. pri čemu još uvek postoji mogućnost njihovog ponovnog uspostavljanja ukoliko se hitno primene adekvatne mere reanimacije. od kojih jedan primerak matičar ulaže u spise matične knjige umrlih pod odgovarajućim tekućim brojem osnovnog upisa.potvrđujem smrti ishod". ispražnjena pakovanja lekova. . U praksi se može naići na još jedan medicinski dokument koji uglavnom izdaju lekari hitne pomoći kada konstatuju smrt nekog lica. u medicinskoj dokumentaciji postoji mogući uzrok prirodne smrti. odnosno kada pregledom leša i njegove okoline nisu ustanovljene povrede ili okolnosti koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt. nastaje npr. Kao uzrok smrti u potvrdi se ne sme navoditi oboljenje ili stanje koje nije potencijalno smrtonosno. na šta ga i obavezuje ZZZ (stav 1 člana 219). Nažalost. u slučajevima hipotermije. u praksi se relativno često nailazi na takve negativne primere (shizofrenija i gonartroza upisani kao uzroci smrti). a drugi primerak prilaže uz Statistički listić o slučaju smrti (obrazac Dem-2) i dostavlja organu nadležnom za poslove statistike). U tim situacijama tzv. I u slučajevima kada smrt nastupi posle dužeg perioda bolničkog lečenja nekada postoji potreba da se izvrši obdukcija leša u cilju utvrđivanja uzroka smrti. 3. kod asfiktične novorođenčadi itd. koje nekad treba primenjivati u toku dužeg vremenskog perioda. javiti posle prolaska električne struje kroz telo (elektrokucija). u kojoj je navedeno poreklo i uzrok smrti. Posebno treba naglasiti da je u potvrdi o smrti decidirano navedena sledeća rečenica: "Na osnovu izvršenog detaljnog pregleda neobučenog leša. Nepoštovanje pravila o uslovima pregleda i o samom pregledu leša nosi sa sobom opasnost od grešaka pri utvrđivanju smrti. tako da se osoba nalazi u stanje duboke onesvešćenosti. čak i ubilačkog porekla. a dva primerka se prosleđuju matičaru. lekar koji izdaje potvrdu o smrti ipak treba da bude oprezan s obzirom na sledeće dve činjenice: . Prema prihvaćenim sudskomedicinskim principima. U dosadašnjoj praksi nailazili smo. matičar na osnovu dobijene potvrde o smrti. koje može trajati i više sati. Lekar koji je nadležan za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove takođe može izdati potvrdu o smrti neposredno nakon obavljenog pregleda leša i konstatovanja smrti. Jedan primerak zadržava zdravstvena ustanova odnosno lekar. preduslovi za izdavanje potvrde o smrti. su sledeći: 1.Prof. U izvesnim slučajevima moguć je potpun oporavak vitalnih funkcija i posle relativno dugog trajanja reanimacije i to bez ikakvih posledica.. odnosno srčani rad i disanje svedeni na minimum. Umrlicu odnosno izvod iz matične knjige umrlih izdaje matična služba tj. Ovakvo stanje. Na osnovu izdate potvrde o smrti može se obaviti sahrana leša. a postojanje jako oslabljenih vitalnih funkcija se teško može utvrditi klasičnim dijagnostičkim metodama. To znači da lekar koji izda potvrdu o smrti svojim potpisom garantuje da je on lično izvršio neposredan pregled umrlog.odsustvo spoljašnjih povreda na lešu ne isključuje mogućnost postojanja unutrašnjih povreda ni nasilne smrti. lekar to sme da uradi samo ukoliko se radi o potpuno jasnom uzroku prirodne smrti.osoba sa potencijalno fatalnom bolešću ne mora i da umre od te bolesti. bez izjašnjavanja o poreklu i uzroku smrti. . pouzdano identifikovan leš. koji je ostao nejasan. Prema tome.. IZDAVANJE POTVRDE O SMRTI Potvrda o smrti je medicinski dokument u koji se za svako umrlo lice upisuje vreme nastupanja smrti (ili vreme pronalaženja leša tj. kliničku (patološkoanatomsku) obdukciju zahteva lekar koji je lečio umrlog. nažalost. Prividna smrt (lat. poreklo smrti i uzrok smrti. Ovakvo stanje može se npr. Klinička smrt predstavlja stanje u kome su srčani rad i disanje potpuno prekinuti. odnosno praktično do pojave verovatnih ili sigurnih znakova smrti. treba hitno preduzeti adekvatne mere kardiopulmonalne reanimacije. nalaz na lešu i sumnjive okolnosti ne pobuđuju sumnju na nasilnu smrt. Ovakvo postupanje lekara je nedozvoljivo i povlači za sobom mogućnost profesionalnog i krivičnog kažnjavanja. Ovaj dokument obično nosi naziv "konstatacija smrti" i u njemu se samo konstatuje da je osoba umrla i vreme (datum i čas) kada je smrt konstatovana.). a nakon upisa preminulog lica u matičnu knjigu umrlih. Potvrda o smrti izdaje se u tri primerka. Za lekara je veoma značajno da poznaje pojmove prividne i kliničke smrti. za potvrdu o smrti često se pogrešno i neosnovano koristi naziv "umrlica". dr Slobodan Savić 9 toksikološki pregled sa lica mesta bude upućen na toksikološki pregled (povraćeni sadržaj. čak i od strane medicinskih radnika.

Obaveštenje o slučaju i predlog za vršenje sudskomedicinske obdukcije lekar može uputiti i direktno istražnom sudiji. privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu. bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi. slučajevi naprasne prirodne smrti kada za kratko vreme nastupi smrtni ishod kod prividno zdrave osobe) ili u postojećoj medicinskoj dokumentaciji ne postoje podaci o potencijalno fatalnom oboljenju. postojanje tragova krvi ili ispražnjenih pakovanja lekova na mestu pronalaženja leša)..Novčanom kaznom od 30. U tom slučaju lekar koji je konstatovao smrt i predložio obdukciju ne izdaje potvrdu o smrti. Informacija o takvom smrtnom slučaju prosleđuje se istražnom sudiji koji. lekar koji je konstatovao smrt i predložio obdukciju može izdati potvrdu o smrti. a za njeno nepoštovanje u čl. ali je i tada obavezan da o slučaju obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova. stav 1. vreme kada je smrt konstatovana. lekar je obavezan da predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije kada: 1. može uzrokovati teške posledice sa medicinskog. na osnovu anamnestičkih podataka (ako se neko okrivljuje za smrt dotične osobe. svetlocrvena boja mrtvačkih mrlja kod trovanja ugljen monoksidom). nadležni istražni sudija donosi definitivnu odluku o tome da li će biti obavljena sudskomedicinska obdukcija. dr Slobodan Savić 10 U određenim slučajevima. smrt posle svađe ili tuče. Nepoštovanje navedenih principa o pregledu leša. što onemogućava prepoznavanje. U prethodno navedenim situacijama lekar neće neće izdati potvrdu o smrti dok nadležni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. 3) na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije moguće utvrditi uzrok smrti. Lekar će u potvrdu o smrti uneti samo konstataciju da je smrt nastupila. Ova obaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim uslovima su konstatovali smrt. zbog protoka vremena od kada je fotografija načinjenja i promena izgleda osobe.000 dinara. dužan je da bez odlaganja o smrtnom slučaju obavesti nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove ako: 1) nije u mogućnosti da utvrdi identitet umrlog lica. nejasna fotografija). kada je izgled leša znatno drugačiji u odnosu na fotografiju na dokumentu (npr.Prof. donosi odluku o tome da li će biti vršena sudskomedicinska obdukcija ili ne. utvrđivanju smrti i pokretanju postupka za vršenje sudskomedicinske obdukcije. zbog čega se opravdano može postaviti pitanje profesionalne i krivične odgovornosti lekara.nepoznati uzrok smrti"). istražni sudija izdaje pisani akt o nevršenju obdukcije. koje su u međuvremenu nastale). 259 ZZZ predviđeno je novčano kažnjavanje lekara. ali bez navedenih podataka o poreklu i uzroku smrti. Nije u mogućnosti da utvrdi identitet umrlog lica .Doktor medicine koji vrši neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti. kao nadležni organ. ZZZ . U formularu potvrde o smrti postoji i rubrika u koju lekar treba da upiše ime sudije i broj rešenja kojim je obustavljeno vršenje sudskomedicinske obdukcije. Član 259. Prema tome. a prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.to se odnosi na situacije kada ne postoji adekvatan identifikacioni dokument (sa fotografijom). kao i činjenicu da je uzrok smrti nepoznat ("mors ignota . ZZZ . krivično-pravnog i opštedruštvenog aspekta. kada je izgled leša bitno izmenjen zbog povreda ili postmortalnih promena (najčešće truljenja). nečitki podaci. Na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije moguće utvrditi uzrok smrti – u slučajevima kada ne postoji nikakva medicinska dokumentacija (npr. postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju) ili sumnjivih okolnosti (npr. 2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi način posumnja u nasilnu smrt. Pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi način posumnja u nasilnu smrt .000 do 50. Član 220.. već to čini lekar obducent po završenoj autopsiji. 2.na osnovu ustanovljenih povreda ili sumnjivih znakova na lešu (npr. on izdaje pisanu naredbu ustanovi ili lekaru koji će obaviti obdukciju. 3. Činjenicu da je nadležni organ obavešten i da je predložena sudskomedicinska obdukcija lekar obavezno treba da notira u medicinskoj dokumentaciji jer to predstavlja trajni dokaz njegovog ispravnog postupanja. ovog zakona. Ukoliko i pored predlog lekara odluči da nije potrebno vršenje sudskomedicinske obdukcije. kada nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi. Navedena obaveza lekara precizno je određena u članu 220 ZZZ. tako da zbog kratkoće vremena kliničkom dijagnostikom nije ustanovljen uzrok smrti. . Na osnovu predloga lekara koji je konstatovao smrt. lekar je dužan da obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije.bez odlaganja ne obavesti nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o smrtnom slučaju pod uslovima propisanim u članu 220. U slučajevima iz stava 1. ukoliko do smrtnog ishoda dođe u kratkom vremenskom roku po prijemu u zdravstvenu ustanovu. Ukoliko istražni sudija donese odluku o vršenju sudskomedicinske obdukcije. ovog člana doktor medicine koji vrši neposredan pregled umrlog lica neće izdati potvrdu o smrti dok nadležni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. Na osnovu takve odluke nadležnog sudije. kada je postojeći dokument u znatnoj meri oštećen i stoga neupotrebljiv (npr. kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako.

kada je to potrebno radi utvrđivanja uzroka smrti ili je to od posebnog značana za zaštitu zdravlja građana. koja predstavlja postupak utvrđivanja spoljašnjeg nalaza na lešu. otkrivanjem nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanja. Svi lekari. Prema članu 222 ZZZ očigledno je da. U tački 7 člana 222 ZZZ navodi se da se obdukcija obavezno vrši na zahtev nadležnog suda. a na šta se često prvo posumnja naročito od strane članova porodice umrle osobe.. U tekstu Zakona o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pominje se samo pojam obdukcije. 7) na zahtev nadležnog suda.Prof. kao i na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa opštine. U ovim situacijama obdukcija je veoma značajna za utvrđivanje činjenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa primenjenim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim merama. Pored utvrđivanja niza činjenica koje su značajne u krivično-pravnom postupku. odnosno grada. a u članu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija leša vrše u slučajevima kad je očigledno ili postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u vezi sa krivičnim delom. 3) na novorođenčetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon rođenja ili tokom lečenja. obdukcije se dele na patološkoanatomske i sudskomedicinske. a naročito radi procene da li postoji sumnja da je smrt određenog lica posledica krivičnog dela. analiza DNK uzorka i poređenje dobijenog DNK profila sa DNK profilom nestalog lica ili drugog lica. sudskomedicinska obdukcija ima i veliki opšti medicinski značaj jer omogućava kontrolu ispravnosti dijagnostičkog i terapijskog rada lekara.. 9) ako smrt nastupi u toku dijagnostičkog ili terapeutskog postupka. ZZZ Kao posebna mera utvrđivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vrši se obdukcija. u članovima od 136 do 140. Ukoliko u ovim slučajevima lekar ne pokrene postupak za vršenje obdukcije i ona zbog toga ne bude izvršena. Prema svom cilju i karakteru. Obdukcija se obavezno vrši: 1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen uzrok smrti. 5) na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa opštine. lekara mrtvozoraca. (2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije leša. ZKP Pregled i obdukcija leša (1) Pregled i obdukcija leša preduzeće se uvek kad je očigledno ili postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u vezi sa krivičnim delom. Naime. Pri vršenju obdukcije doktor medicine koji vrši obdukciju može zadržati organe. 2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od početka lečenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Ove dve vrste obdukcija razlikuju se prema tome po čijem zahtevu se vrše. moraju biti upoznati sa zakonskim odredbama kojima se reguliše obavljanje sudskomedicinske obdukcije. 6) kada je to od posebnog značaja za zaštitu zdravlja građana ili kada to nalažu epidemiološki ili sanitarni razlozi. krvnih srodnika lica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan. odnosno grada tj. obdukcija mora obavezno da se izvrši na zahtev lekara koji je lečio umrlo lice. Član 222. a naročito oni koji učestvuju u utvrđivanju smrti i pregledu umrlih lica. 8) na zahtev članova uže porodice umrlog lica. tzv. odrediće se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. Ako je leš već zakopan. (3) Pri obdukciji leša preduzeće se potrebne mere da se ustanovi identitet leša i u tom cilju posebno će se opisati podaci o spoljnim i unutrašnjim telesnim osobinama leša. 4) na zahtev doktora medicine koji je lečio umrlo lice. patološkoanatomske (kliničke) obdukcije obavljaju se po zahtevu lekara koji je lečio umrlu osobu i prvenstveno su indikovane medicinskim razlozima. a po potrebi i preduzimanje drugih analiza i primena drugih stručnih i naučnih metoda u cilju utvrđivanja identiteta leša. bez podele na tzv. odnosno služe za proveru postavljene kliničke dijagnoze i primenjenog načina lečenja. delove organa i druge uzorke biološkog porekla. kao i sa dužnostima koje oni lično imaju u pokretanju postupka za vršenje obdukcije. a može imati i profilaktičku ulogu npr. dr Slobodan Savić 11 SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA Pouzdano utvrđivanje porekla i uzroka smrti moguće je na osnovu obdukcije. organ koji vodi postupak može zatražiti stručno mišljenje lekara koji je izvršio neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti. . Zakonom je takođe predviđeno obavezno vršenje obdukcije u slučajevima kada smrt nastupi u toku dijagnostičkog ili terapeutskog postupka. u članu 222 i u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP). u cilju utvrđivanja i razjašnjavanja uzroka smrti. u skladu sa pravilima struke. Zakonske odredbe o vršenju obdukcije nalaze se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ). (4) Kada je to potrebno primeniće se identifikacione stručne i naučne metode – uzimanje i upoređivanje otisaka prstiju leša. koje omogućuje sprečavanje njihovog daljeg širenja u populaciji. patološkoanatomske (kliničke) i sudskomedicinske obdukcije. Ovo su upravo . pored ostalih situacija. kao i otvaranja telesnih duplji i sečenja organa po utvrđenom redosledu. Član 136. vrlo je verovatno da će se u daljem toku takav postupak lekara protumačiti kao rezultat želje da prikrije grešku koju je načinio u procesu dijagnostike i lečenja i time uzrokovao smrt pracijenta.

već ima ulogu predlagača čiji zadatak je da obavesti nadležne organe (neposredno istražnog sudiju ili organe unutrašnjih poslova) o tome da se radi o smrtnom slučaju u kome bi trebalo izvršiti sudskomedicinsku obdukciju. utvrdiće se posebno da li je rođeno živo ili mrtvo. jer se obdukcija po pravilu obavlja u fazi istrage. teorijski posmatrano. ovu vrstu sudskomedicinskog veštačenja odrediće i njime će rukovoditi istražni sudija ili predsednik sudećeg veća. Ovo svakako može imati teške krivično-pravne posledice ne samo za pojedince u konkretnom sudskom postupku već i za društvo u celini. (3) U slučaju iz stava 2. koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. tako da se prethodno mora uraditi sudskomedicinska ekshumacija leša. neophodno je obdukciju izvršiti naknadno. nadležni organi bi takvu praksu trebalo da izbegavaju jer vršenje sudskomedicinske obdukcije zahteva veoma kompleksno teorijsko i praktično specijalističko znanje. pljuvačka.) i da ga opiše i sačuva za biološko veštačenje ako ono bude određeno. i prema našim zakonskim odredbama. njeno vršenje određuje organ koji vodi postupak. onda čime. sposobnost za vanmaterični život i uzrok smrti. a ako je više povreda smrtonosnih. jer odluku o eventualnom storniranju obdukcije može da donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao. U nekim slučajevima. Član 138. Ovde će još jednom biti naglašeno da lekar u ovom procesu ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju. leš će pregledati i obducirati jedan. ovog člana naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva. U zakonu nisu decidirano navedeni slučajevi kada je vršenje sudskomedicinske obdukcije obavezno. Ako je na lešu nađeno više povreda. (4) Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni biološki trag (krv. Na osnovu takvog obaveštenja i predloga. ZKP Pregled i obdukcija leša van ustanove i izuzeće lekara koji je lečio umrlog (1) Kada se veštači van stručne ustanove. utvrdiće se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt. šta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila. u vreme kada je leš već sahranjen. koji treba da budu sudsko-medicinske struke. ZKP . što lekar koji nema odgovarajuće sudskomedicinsko specijalističko obrazovanje ni u kom slučaju ne treba da prihvati. sperma. a prema potrebi dva ili više lekara.Prof. Istražni sudija koji nalaže vršenje obdukcije pisanim zahtevom određuje lekara odnosno lekare koji će obaviti konkretnu sudskomedicinsku obdukciju. koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. ZKP (1) Pri pregledu i obdukciji začetka. Član 137. Javni tužilac ili istražni sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi. dr Slobodan Savić 12 situacije kada se vrši tzv. treba posebno utvrditi njegovu starost. (2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. Međutim. Pored toga. koliko je dugo živelo. rukovodi tim veštačenjem i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje veštaka. 138. na koji način. odnosno predsednik veća nakon što je istraga završena ili nakon podizanja neposredne optužnice. 139 i 140). i ako jeste. ili naročitog stanja organizma povređenog. Stoga bi. Iz zakonskog teksta (stav 1 člana 137 ZKP) proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinske struke". U poglavlju o pregledu leša i utvrđivanju smrti prethodno je detaljno objašnjeno kakva je uloga lekara koji pregleda leš i dijagnostikuje smrt u pokretanju postupka za vršenje sudskomedicinske obdukcije. već procenu i odluku o tome da li se očigledno radi o krivičnom delu ili postoji takva sumnja. kao i vreme i uzrok smrti. lekar koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok. što se u praksi još uvek dosledno ne sprovodi. Prilikom obdukcije leša. Član 139. odnosno povredama i promenama koje stvarno postoje na lešu. urin i dr. Član 140. Jedino opravdanje za ovakvu praksu da sudskomedicinsku obdukcije ne vrše lekari specijalisti sudske medicine mogao bi da bude relativno mali broj lekara ove specijalnosti u našoj sredini. koje lekari drugih specijalnosti ne poseduju. (2) Pri pregledu i obdukciji leša novorođenčeta. da li je bilo sposobno za život. ZKP (1) U svom mišljenju veštaci će naročito navesti koji je neposredni uzrok smrti. nadležni organ mogao da zahteva i od lekara opšte medicine da izvrši sudskomedicinsku obdukciju. kada u toku istražnog postupka sudskomedicinska obdukcija nije uopšte izvršena ili je urađena na neodgovarajući način. Rodbina pokojnog ne može da spreči vršenje sudskomedicinske obdukcije. definitivnu odluku o sudskomedicinskoj obdukciji donosi istražni sudija. To je uglavnom istražni sudija. U zavisnosti od toga da li se ekshumacija i naknadna obdukcija obavljaju u fazi istražnog ili krivičnog postupka. ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. bez obzira na svoje opšte stručno obrazovanje i iskustvo. Kao što je prethodno navedeno. sudskomedicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova sudskomedicinskog veštačenja. utvrdiće se da li je tu povredu naneo ko drugi. (2) Ako je na lešu nađena kakva povreda. organ koji vodi postupak dužan je da zahteva vršenje obdukcije u svim slučajevima u kojima postoji sumnja ili je očigledno da je smrt prouzrokovana krivičnim delom ili je u vezi sa izvršenjem krivičnog dela. a u mnogim slučajevima ustanovljeni nalaz i zaključak u suprotnosti su sa realnim činjenicama. utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt. u svakom konkretnom slučaju donosi nadležni organ koji vodi postupak. a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti. Dosadašnja praksa uglavnom je pokazala da sudskomedicinska obdukcija izvršena od strane lekara koji nisu specijalisti sudske medicine (naročito u slučajevima nasilnih smrti) ne ispunjava zahteve koji su decidirano navedeni u ZKP (čl.

rekonstrukcija mehanizma povređivanja kod smrtno stradalih u saobraćajnim nesrećama. hemijskotoksikološki. po mogućnosti i količinu upotrebljenog otrova. uputiće se sumnjive materije (krv. identifikacija povrednog oruđa. odnosno o sumnji na trovanje. odnosno ponovnih ili dopunskih veštačenja ukoliko oni budu određeni. prvenstveno u odnosu na to da li su te povrede nanesene za vreme života i da li su prouzrokovale smrt. a ako se radi o pregledu materija uzetih iz leša. prethodnog zdravstvenog stanja povređenog i nastupanja smrtnog ishoda. kao i u drugim slučajevima nasilne smrti (pad. telesni organi i dr. mogu se u toku postmortalnog ispitivanja primeniti i dodatne dijagnostičke metode kao što su rendgenski. (3) Ustanova u kojoj se vrši toksikološko ispitivanje dužna je da na odgovarajući način čuva preostali analizirani materijal radi nove analize.Prof.) koje su nađene u lešu ili na drugom mestu na veštačenje ustanovi koja vrši toksikološka ispitivanja. utvrđivanje eventualnog uticaja lekarske intervencije na nastupanje smrtnog ishoda i dr. veštak će posebno utvrditi vrstu. neposredni uzrok smrti. bakteriološki i serološki pregledi. kao što su npr. poreklo smrti (prirodno ili nasilno). tečnost staklastog tela. činjenice utvrđene sudskomedicinskom obdukcijom pružaju i mnogo šire mogućnosti zaključivanja u procesu sudskomedicinskog veštačenja. kao i na utvrđivanje uzročno-posledične veze između zadobijenih povreda. u zavisnosti od konkretnog slučaja. urin. Iz člana 136 i 138 ZKP proizilazi da na osnovu izvršene sudskomedicinske obdukcije lekari veštaci treba da utvrde identitet leša. Pored prethodno navedenog. U stavu 2 istog člana decidirano se navodi šta sve veštak treba da utvrdi ukoliko na lešu konstatuje jednu ili više povreda. udar ili sudar). . količinu i dejstvo nađenog otrova. dinamika toka događaja u slučajevima ubistava. šta je izazvalo taj uzrok smrti kao i vreme nastupanja smrti. Pored same obdukcije. dr Slobodan Savić 13 (1) Ako postoji sumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem. U članu 139 i 140 ZKP posebno se regulišu obaveze lekara veštaka u slučajevima kada se radi o obdukciji leša začetka i novorođenčeta. (2) Pri pregledu sumnjivih materija. provera tačnosti primenjenih dijagnostičkih procedura i terapijskih mera. patološkohistološki.

127 ZKP) 3. izvrši dobar izbor veštaka. Sudskomedicinski veštak (sudski veštak za medicinu. a predmet naše diskusije je medicinsko odnosno sudskomedicinsko veštačenje.135 ZKP) 6. medicinski veštak. MEDICINSKO VEŠTAČENJE. nepristrasnost i istinitost su zahtevi koje mora da ispuni svako dobro veštačenje. uključujući lekare opšte medicine i specijaliste različitih medicinskih grana. od 130 do 134 ZKP) 5. Veštačenje se obavlja onda kada u postupku treba utvrditi činjenice koje ne spadaju u domen pravne nauke. grafološko. U zavisnosti od karaktera dela koji je je predmet postupka. 127 ZKP) Veštačenje je u velikom broju slučajeva značajno dokazno sredstvo u istražnom i krivičnom postupku.. . VEŠTAČENJE (EKSPERTIZA. u skladu sa karakterom predmeta. odnosno o kojima organ koji vodi postupak (sud) ne poseduje adekvatno znanje.Prof. Upravo zbog činjenice da u svakom slučaju može biti pozvan za veštaka. Stoga sudskomedicinsko veštačenje ima veliki društveni značaj. bez obzira na specijalnost. te služne njenom daljem unapređivanju. među kojima su i specijalisti sudske medicine. EXPERTISIS MEDICOFORENSIS) predstavlja primenu medicinskog znanja i iskustva u sudskoj praksi i obavlja se u predmetima u kojima treba utvrditi i sudu razjasniti neke medicinske činjenice. balističko. dr Slobodan Savić 14 OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Ispitna pitanja iz ove oblasti 1. jer je neophodna karika u lancu očuvanja opšte sigurnosti i društvene bezbednosti. Predmeti sudskomedicinskog veštačenja Napomena: U ispitnim pitanjima se razlikuju brojevi članova ZKP od brojeva koji su navedeni u ovom tekstu. Član 126.). ZKP (1) Veštačenje određuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. Dužnosti i prava sudskomedicinskog veštaka (čl. odnosno usavršavanju dijagnostike i lečenja povređenih i obolelih..) mogu da budu potpuni sudskomedicinski veštaci. 2. ginekolozi. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko veštačenje (čl. Sudskomedicinsko veštačenje (čl. U naredbi će se navesti u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje i kome se poverava. a nekada i presudne za donošenje ispravne sudske odluke.126 ZKP) 2. SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (ČL. SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (LEKARSKO. svaki lekar mora da poznaje bar opšte pojmove i činjenice o veštačenju. ZKP Veštačenje se određuje kad za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem. veštačenje može biti finansijsko (npr. Takođe je važno da lekari budu kritični u odnosu na svoje mogućnosti u veštačenju i da se ne upuštaju u ekspertizu za koju ne poseduju dovoljno stručno znanje. ali u odnosu na predmete veštačenja iz svojih specijalističkih grana. na osnovu dobro izvršenog pregleda povređenog i adekvatnog opisa povreda. omogućuje sudu prikupljanje objektivnih medicinskih činjenica koje su neophodne. EXPERTISIS) predstavlja korišćenje znanja i iskustva raznih nauka i struka (sa izuzetkom pravne) u utvrđivanju i razjašnjavanju činjenica koje su predmet sudskog dokazivanja. Značaj sudskomedicinskog veštačenja je veliki. Svaki lekar. jer. Pored toga.128. slučajevi pronevere). VEŠTAK (EXPERTUS) je lice koje vrši veštačenje.129 ZKP) 4. okolnosti ili pojave za koje je opšte ili posebno sudijsko znanje nedovoljno i da o tome da svoje mišljenje. saobraćajno. lekar veštak. Stručnost. kada u jednostavnijim slučajevima treba obaviti klasifikaciju i kvalifikaciju telesnih povreda (manji broj oguljotina i krvnih podliva npr. Sve pojedinosti u vezi sa obavljanjem veštačenja precizirane su u Zakoniku o krivičnom postupku. ODREĐIVANJE SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA (ČL. Određivanje sudskomedicinskog veštačenja (čl. expertus medicoforensis) može biti svaki lekar. __________________________________________________________________________________ 1. Značajno je da sud. kao jedno od dokaznih sredstava. Vrste i stepeni sudskomedicinskog veštačenja (čl. Lekar opšte medicine može uspešno da izvrši veštačenje npr. To je lice koje poseduje specijalno znanje ili veštinu da čulima opazi i znanjem oceni izvesne činjenice. pedijatri i dr. jer su ovo brojevi članova iz novog Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) (raniji naziv je bio Zakon o krivičnom postupku). činjenice utvrđene sudskomedicinskim veštačenjem predstavljaju u velikom broju slučajeva značajne podatke o ispravnosti funkcionisanja medicinske službe. Specijalisti raznih medicinskih grana (hirurzi. može biti od strane organa koji vodi postupak određen da obavi medicinsko veštačenje. 127 ZKP) Član 127.

zajedno sa njima ili nekim od njih. te se formira spisak stalnih sudskih veštaka. odnosno organu. angažovanje patologa za obavljanje sudskomedicinskih obdukcija (npr. 2) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne u odnosu na ono što je vršenjem svog zanimanja saznalo (verski ispovednik. odnosno organ određuje jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje.. SPOSOBNOST LEKARA ZA SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (ČL. ZKP Ne može se saslušavati kao svedok: . ali i poznavanjem odgovarajućeg problema od strane organa koji vodi postupak. Jedna od najčešćih grešaka je npr. babica.da bi neko uopšte mogao obaviti ulogu veštaka. okrivljenog i svedoka. socijalni radnik i dr. neophodno je da ispuni uslove predviđene zakonom. Izabrani veštaci polažu zakletvu i potpisuju je. kao i pitanja na koje veštak treba da odgovori u toku obavljanja veštačenja. (3) Za veštake se po pravilu neće odrediti lice koje je saslušano kao svedok. 3.. Prikupljanje podataka i dokaza koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak vrši se istražnim radnjama (uviđaj na mestu događaja. Pravna sposobnost je u tekstu zakona određena u negativnom smislu. taj organ će. ZKP (1) Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (član 103) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja (član 104). hirurgije. koja imaju za cilj da obezbede potpunu objektivnost i nepristrasnost veštaka u svakom konkretnom sudskom postupku. saslušanje oštećenog. Odluku o tome da li je potrebno veštačenje donosi organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća) i u skladu sa tim zahteva veštačenje na osnovu odredaba ZKP. a naročito složenija. psiholog. (2) Razlog za izuzeće veštaka. a u određenim slučajevima se poverava odgovarajućoj stručnoj ustanovi ili državnom organu. veštačenja . ili ako su stalni veštaci sprečeni. takva veštačenja. ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa.Prof. Institut za sudsku medicinu. Uspešnost. zaposleno kod drugog poslodavca. Isti organ određuje veštaka i rukovodi veštačenjem. pedijatrije. identifikacija oružja iz kojeg je izvršeno ispaljenje smrtonosnih projektila i dr. kako bi organ mogao da zna šta može da dobije od veštačenja. Veštačenje može biti zahtevano u toku istražnog ili krivičnog postupka. uzrok smrti. odnosno upotrebljivost veštačenja bitno je uslovljena dobrim izborom veštaka. kod usmrćenih u saobraćajnim nezgodama). (4) Ako za određenu vrstu veštačenja postoje kod suda stalno određeni veštaci. a ako je određeno. sudskomedicinska obdukcija). poveravaće se po pravilu takvoj ustanovi. na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka. medicinski tehničar. Neadekvatno urađena obdukcija neretko dovodi do pogrešnih zaključaka i neosnovanih sudskih odluka. Ovakvim načinom rada obezbeđuje se sveobuhvatnost u analiziranju i utvrđivanju svih bitnih činjenica (broj i karakteristike ustrelina. dr Slobodan Savić 15 (2) Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova. u vidu zakonskih ograničenja za obavljanje veštačenja (član 129 ZKP). Stav 4 člana 127 ZKP praktično nameće obavezu da se za veštačenje prvenstveno određuju stalno određeni veštaci. čije je nadležnim organima koji vode postupak u neku ruku olakšan posao prilikom izbora veštaka.. Stalno određeni veštaci su oni koji su od strane suda postavljeni na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. u slučajevima povreda vatrenim oružjem često formira mešovita komisija koju sačinjavaju specijalista sudske medicine i veštak balističar. osim .).dva ili više veštaka. kao što je npr. Ustanova. (3) Kad veštaka određuje organ koji vodi postupak. Član 103.postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je. ili ako to zahtevaju druge okolnosti. forenzičko-kliničko veštačenje). kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno. po pravilu. saobraćajnih povreda). a ako je veštačenje složeno . Član 129. a rukovodilac te ustanove određuje jednog ili više stručnjaka da obave veštačenje.npr. odrediti jednog veštaka. Po karakteru veštačenje može biti čisto forenzičko i tada komisiju sačinjavaju samo sudski lekari (npr.tako se npr. lekar. međusobni položaj žrtve i napadača.). Izbor veštaka u krugu lica određenih zakonom je slobodan. kao komisija. U nekim situacijama neophodna je saradnja veštaka različitih ekspertiznih struka . Neadekvatan izbor veštaka može da uzrokuje teške posledice i greške koje se kasnije ne mogu ispraviti. advokat. drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja. U znatnom broju slučajeva veštačenje se odnosi na problem iz oblasti neke druge medicinske grane (npr.. ginekologije) i tada se komisija sastoji od sudskog lekara i drugog veštaka lekara sa odgovarajućom specijalizacijom (tzv. Veštačenje može da obavlja pojedinac ili grupa veštaka. 129 ZKP) Obavljanje veštačenja moguće je samo ako veštak ispunjava sledeća četiri uslova: (1) pravna sposobnost (2) stručna sposobnost (3) zdravstvena sposobnost (4) moralna sposobnost (1) Pravna sposobnost . Zahtev mora biti u pisanoj formi i u njemu mora da bude precizno navedeno kome se veštačenje poverava. kod ubistava.

sud treba da odredi lekara veštaka sa odgovarajućom vrstom i stepenom stručnog znanja. odnosno na zapisnik datom izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne. stranke u postupku imaju pravo da traže izuzeće i isključenje veštaka. Član 137. ili lice koje je okrivljenom decu krstilo ili je okrivljeni njemu decu krstio. posle višestrukih operacija). odnosno u postupku kojim se utvrđuje da li je on izvršio krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći. srodnici okrivljenog po krvi u u pravoj liniji.. a odluku o tome donosi organ koji vodi postupak. stav 2) da obdukciju leša ne sme vršiti lekar koji je lečio tu osobu (lekar koji je umrlog lečio ne može se uzeti za veštaka jer postoji opasnost da uporno ostane pri zabludi u koju je došao tokom lečenja i previdi ono što stvarno postoji). a koji su postali predmet sudskog spora zbog sumnje u ispravnost njegovog rada. koji treba da budu sudsko-medicinske struke. (4) Moralna sposobnost . bračni drug okrivljenog. lekar ne može odrediti kao veštak u postupku u kojem je neko od njegovih bližnjih okrivljeni ili oštećeni (lekar može bliskom članu porodice da izda lekarsko uverenje koje se izdaje na lični zahtev.. Član 104. veštak mora da poznaje odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika u onom obimu koji je neophodan da bi se veštačenje uspešno obavilo. lice koje je sa okrivljenim kum. U okviru stručne sposobnosti. 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji. . kao i srodnici po tazbini do drugog stepena. kada se može govoriti o njegovoj relativnoj nepodobnosti za veštačenje. ZKP 1) Kada se veštači van stručne ustanove. . odnosno sposoban za obavljanje ove odgovorne dužnosti. (2) Stručna sposobnost . Tako npr. ali se i pored toga može posumnjati u nepristranost i objektivnost njegovog veštačenja (npr. Lekar koji je ranije lečio umrlog može biti saslušan kao svedok u odnosu na proces dijagnostike i lečenja tog pacijenta. mada to zakon ne propisuje kao obavezu u svim slučajevima."srednje teška povreda" i dr. 4) usvojenik i usvojitelj okrivljenog. tako i za samog lečioca koji može neposredno svoja klinička zapažanja uporediti sa obdukcionim nalazom. ZKP izričito nalaže (član 137. sam veštak treba da bude kritičan i da proceni da li poseduje stručne sposobnosti neophodne za obavljanje konkretne ekspertize. Sam veštak treba da naznači organu koji vodi postupak ukoliko postoje neke okolnosti za koje smatra da ga čine apsolutno ili relativno nepobodnim za konkretno veštačenje i da traži svoje izuzeće iz veštačenja. te stoga nema karakter veštačenja).. lekar koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok.. dr Slobodan Savić 16 ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili pismenom. Pored toga.podrazumeva da sudskomedicinsko veštačenje mogu obaviti samo lekari. odnosno takvom izjavom njegovog pravnog sledbenika. Lekar koji je bio saslušan kao svedok po pravilu se kasnije ne može odrediti za sudskomedicinskog veštaka u istom postupku.). Tako se npr. kome lečilac može dati značajna obaveštenja o toku dijagnostike i lečenja (npr.. U zavisnosti od potreba i karatera veštačenja. S druge strane. Prilikom obdukcije leša.Prof.lekar veštak mora posedovati besprekorne moralne kvalitete. povodom čijeg oštećenja zdravlja ili smrti se postupak vodi. pored ostalih. ZKP Oslobođeni su od dužnosti svedočenja: 1) bračni drug okrivljenog i i lice sa kojim okrivljeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici. nalazi se pod sumnjom ili je dokazano da je izvršio neko krivično delo). koji je je i odredio veštaka. Lekar je nepodoban za veštačenje i u slučajevima u kojima je bio profesionalno angažovan u dijagnostici i/ili lečenju. prisustvo lekara lečioca u obdukcionoj sali može biti od koristi kako za lekara obducenta. Međutim. a prema potrebi dva ili više lekara. a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti. "teža povreda". 3) lice koje je kršteni ili venčani kum okrivljenom ili je od okrivljenog kršten. koji su neprihvatljivi jer takva vrsta povreda nije predviđena Krivičnim zakonikom). kao i srodnici po tazbini do drugog stepena. lica koja bi svojim iskazom povredila dužnost čuvanja profesionale tajne (dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti).. trebalo bi da bude isključen kao veštak. Pored toga. postoje i slučajevi u kojima lekar nije izričito zakonom isključen kao veštak. veštak mora da se pridržava terminologije i kriterijuma koji su navedeni u Krivičnom zakoniku (u veštačenjima lekara koji nisu specijalisti sudske medicine neretko se nailazi na izraze "lakša povreda". Prema članu 103 i 104 ZKP ne mogu se saslušati kao svedoci ili su oslobođeni od dužnost svedočenja. srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena. 2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. prijateljstvu. leš će pregledati i obducirati jedan. srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena.veštak mora da bude telesno i psihički zdrav. Lekar koji je lečio bolesnika. Veštak je apsolutno nepodoban za veštačenje ako postoje uslovi za njegovu moralnu diskvalifikaciju (npr. dokazanom neprijateljstvu i dr. U ovim slučajevima lekar je apsolutno pravno nepodoban za veštačenje. kada kvalifikuje povredu. (3) Zdravstvena sposobnost . ako je sa strankama u daljem srodstvu. usvojenik i usvojitelj okrivljenog. pored odgovarajućeg medicinskog znanja. Na konkurs za uvrštenje u spisak stalnih sudskih veštaka obavezno se prilaže lekarsko uverenje kao dokaz o zdravstvenom stanju..

Ukoliko veštak u toku izvođenja veštačenja sam otkrije neke važne činjenice koje su značajne za rešenje spora.000. ZKP Postupak veštačenja (1) Pre početka veštačenja. Da bude pitan . lekar je obavezan da se odazove pozivu za veštačenje.na glavnom pretresu veštaku mogu postavljati pitanja tužilac. a izostanak ne opravda. jer nedostatak odgovarajućeg stručnog znanja treba smatrati kao opravdan razlog za odbijanje veštačenja. pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri. Izvođenjem veštačenja rukovodi organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća). da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine. oštećeni i drugi veštaci. može se produžiti. Član 130. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.000 dinara. U slučaju neopravdanog izostanka. i to isključivo organu koji je zahtevao veštačenje.. Izvođenje veštačenja Veštačenje se može izvoditi u vidu pregleda žive osobe. ne dozvoljava). prinudnim privođenjem. Ako prisustvuje uviđaju. Odgovarajuća nagrada za veštačenje. ZKP praktično je dato pravo organu koji vodi postupak da primora nekog na veštačenje npr. dužan je da na ove činjenice upozori sud. Rok određen naredbom. . rekonstrukciji ili drugoj dokaznoj radnji. stručno i istinito. ali ne i da prihvati svako veštačenje. od 130 do 134 ZKP) Član 128. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Stalno postavljeni zakleti veštak biće pre veštačenja samo opomenut na već položenu zakletvu.000 dinara. (2) Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe. postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja. optuženi.. . Sud može zahtevati od veštaka da pre obavljanja veštačenja položi zakletvu (mada prema zakonskim odredbama veštak nije obavezan da to učini). pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti. a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. oštećenom i svedocima na glavnom pretresu. Međutim. Veštak može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja. odnosno ako ne da nalaz i mišljenje u roku iz naredbe. iz opravdanih razloga. postupku. Član 337. KZ Srbije – Povreda tajnosti postupka (1) Ko neovlašćeno otkrije ono što je saznao u sudskom. Veštačenje se sastoji od proučavanja predmeta veštačenja i davanja nalaza i mišljenja. može da se novčano kazni do 300. Da da svoj nalaz i mišljenje (ako prihvati veštačenje).optuženom. a što se po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili nadležnog organa proglašeno kao tajna. sudskomedicinske obdukcije. izvođenje novih dokaza i dr.. (2) Od veštaka će se zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu. veštak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslušava postave pojedina pitanja.članom 128. dr Slobodan Savić 17 __________________________________________________________________________________ 4. Od veštaka se može zahtevati da čuva kao tajnu sve ono što je saznao u postupku .u toku obavljanja sudskomedicinskog veštačenja lekar je po prirodi dužnosti koje obavlja razrešen dužnosti čuvanja lekarske tajne. ZKP Dužnosti veštaka (1) Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da dâ svoj nalaz i mišljenje u roku određenom u naredbi.. 128. DUŽNOSTI: Da se odazove pozivu . (6) Veštaku se mogu davati razjašnjenja. ukoliko smatra da nije stručno sposoban da ga obavi. raznih laboratorijskih ispitivanja i dr.Prof. bez obzira na to što mu sud u vezi sa tim činjenicama nije postavio pitanje. Da traži razjašnjenja od suda i predlaže dodatna ispitivanja. a stručna ustanova do 3. branilac. on je s druge strane obavezan da čuva tajnu izvršenog sudskomedicinskog veštačenja u odnosu na nenadležna lica. Drugim rečima. Da posle postavljenog pitanja koristi stručnu literaturu ili da konstultuje druge stručnjake. ili ako odbije da veštači. (5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi veštačenjem. PRAVA: Da se upozna sa celim predmetom (što se svedoku npr. Lekar treba sudiji da objasni sopstvene mogućnosti i kompetencije i uputi ga na drugog veštaka koji za konkretan predmet veštačenja ima odgovarajuće stručno znanje. na zahtev veštaka. kao svoju pozivnu tajnu. U praksi se to retko dešava. Da postavlja pitanja . veštak može i prinudno da se dovede. DUŽNOSTI I PRAVA SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAKA (ČL.

Od veštaka sud ne sme da zahteva izjašnjavanje o pravnim pitanjima. Stoga se neretko dešava da veštak na glavnom pretresu bude izložen neprijatnom stavu nezadovoljne strane. odnosno opis ustanovljenog stanja. U takvoj situaciji veštak to treba otvoreno i da kaže. nemarnosti i dr. ako nije moguće izvšiti pregled). Veštaku se može odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i mišljenje. naročito ako se pitanje odnosi na nešto što izlazi iz domena specijalnosti veštaka. na otvorenom terenu). u kome se nalaz i mišljenje poklapaju sa činjeničnim stanjem. njegovom identitetu kao i o onom ko je zahtevao veštačenje. nepažnje. U zaključku se daje ocena ustanovljenog nalaza. pisanje nalaza. laboratorijski pregledi i dr.Prof. jer to bitno utiče na ispravnost veštačenja. povreda. zbog neodgovarajuće stručnosti. a može imati i teške krivično-pravne posledice. koje treba uraditi po svim sudskomedicinskim principima opisa povreda). U tekstu saopštenja veštačenja neophodno je naznačiti ko je izvršio veštačenje. veštaku će se. odnosni utvrditi vrstu povreda i njihovu težinu. uz objektivno stručno i naučno razmatranje i povezivanje konstatovanih činjenica.. Veštak uvek mora da se bavi isključivo medicinskim činjenicama. a ostatak će se u potrebnoj količini obezbediti za slučaj naknadnih analiza. kao i zanimanje. (4) Ako su usled dela iz stava 3. laboratoriji. tako i opšti kojim se utvrđuje dejstvo konstatovanih povreda na organizam kao celinu). veštak. Krivičnog zakonika Srbije). promena i uočenih pojava. a moguće je uputiti sud i na angažovanje drugog veštaka koji će verovatno moći da da adekvatan odgovor. Lažno sudskomedicinsko veštačenje namerno je od strane veštaka krivotvoreno i urađeno neistinito. (3) Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom. ukoliko je potrebno (rendgensko snimanje. Saopštenje sudskomedicinskog veštačenja dostavlja se organu koji je veštačenje zahtevao. učinilać će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. u nekoj zdravstvenoj ustanovi. Adekvatan odgovor može da da i naknadno na osnovu konsultacije sa drugim kolegama. Na osnovu konstatovanog nalaza i zaključka. Član 132 ZKP Nalaz i mišljenje veštaka unosi se odmah u zapisnik. radi o veštačenju povreda. Izvođenje veštačenja podrazumeva detaljan pregled povređenog (kako lokalni koji se odnosi na same povrede. zatim nalaza i na kraju zaključka i mišljenja. Položaj veštaka je često nezahvalan jer u većini slučajeva nalaz i mišljenje veštaka ne odgovaraju jednoj od dveju zainteresovanih stranaka (okrivljenom ili oštećenom). Saopštenje sudskomedicinskog veštačenja treba da se sastoji od uvodnog dela. naročito ako nije adekvatno zaštićen od strane organa koji vodi postupak. uz primenu odgovarajućih dijagnostičkih procedura. bez ikakvog uplitanja u domen pravne struke (npr. koji da lažan iskaz pred sudom. proučavanja literature. i kao takvo podleže krivičnoj odgovornosti (Krivično delo davanja lažnog iskaza . stručna sprema i specijalnost veštaka. . KZ RS Davanje lažnog iskaza (1) Svedok. Pogrešno je ono koje je nenamerno loše urađeno. lekar veštak treba da se trudi da ono bude napisano razumljivim narodnim jezikom. postoji i netačno veštačenje koje može biti pogrešno ili lažno.član 335. stručnu spremu i specijalnost veštaka. U takvim situacijama treba da sačuva prisebnost i pristojno ophođenje i svojom stručnošću se suprotstavi neprimerenom ponašanju stranaka. Pored tačnog veštačenja. dr Slobodan Savić 18 Pregled predmeta veštačenja može se obaviti neposredno u sudu. staviti na raspolaganje samo deo te materije. zanimanje. ovog člana nastupile naročito teške posledice za okrivljenog. ono se po pravilu vrši pregledom povređene osobe (u nekim slučajevima moguće je i samo na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije.kazniće se zatvorom do tri godine. Ukoliko se npr. obdukcionoj sali. pisanje mišljenja u kome treba izvršiti klasifikaciju i kvalifikaciju povreda. U uvodnom delu (nekada se koristi i izraz "zaglavlje") se navode opšti podaci o predmetu veštačenja. odnosno u državnom organu ili ako to traže obziri morala. (2) Ako je za svrhe veštačenja potrebno da se analizira neka materija. u mišljenju veštak daje odgovore na pitanja postavljena od strane suda. Član 335. prevodilac ili tumač. kao i svog stručnog znanja i iskustva. ako je to moguće.. Dešava se da veštaku na sudu bude postavljeno pitanje na koje u tom trenutku ne može da da odgovor. Nalaz veštaka sadrži konstataciju činjenica važnih za postupak.). učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. raspravljanje o umišljaju i krivici izvršioca nekog dela). moguće i bez prisustva organa koji vodi postupak. u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak. Prilikom pisanja saopštenja. osim ako su za veštačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovi. Saopštenje veštaka može se direktno kucati u zapisnik ili se veštaku daje mogućnost da naknadno dostavi saopštenje u pisanoj formi. pred organom koji vodi postupak ili po potrebi na nekom drugom mestu (npr. Član 131 ZKP Pregledanje predmeta veštačenja (1) Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara. Pogrešno je u takvim situacijama improvizovati i davati odgovore koji nisu stručno bazirani. jer je veštačenje namenjeno medicinskim laicima (pravnicima). Član 134 ZKP (1) U zapisniku o veštačenju ili u pisanom nalazu i mišljenju naznačiće se ko je izvršio veštačenje.

__________________________________________________________________________________ 6. Sud ima pravo da izvršeno veštačenje prihvati ili ga. kliničkih i institutskih predmeta (opšti hirurg. specijalista sudske medicine posle lekara opšte medicine). protivprirodni blud. Po pravilu treba da bude obavljeno od strane veštaka većih stručnih kvalifikacija (npr. Drugostepeno sudskomedicinsko veštačenje . On može da daje primedbe na ekspertizni nalaz i mišljenje. 135 ZKP) Član 135. dermatolog i dr. u cilju razjašnjenja načina nastanka povreda). utvrđivanje smrti i procenjivanje vremena smrti -sudskomedicinska obdukcija. (a) ŽIVE OSOBE I NJIHOVI DELOVI -pregled povređenih i okrivljenih (lekarsko uverenje nije veštačenje ako ga ne zahteva sud) -silovanje i napastvovanje. Ovo veštačenje se obavlja na osnovu proučavanja i analiziranja predmeta veštačenja. da bi se sudu pružile stručne činjenice. neurolog. odnosno prvu i drugu etapu. dok se u drugim postupak završava posle prva dva stepena ili samo nakon prvostepenog veštačenja ukoliko se njime dobiju adekvatni odgovori na pitanja postavljena od strane suda. može se osloboditi kazne. patolog). U poslednje vreme sve češće se SMO angažuje i u slučajevima kada se razmatra krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika. U okviru Medicinskog fakulteta u Beogradu postoje Sudskomedicinski odbor (SMO) i Sudskopsihijatrijski odbor. porođaj i pobačaj. Prvobitno sudskomedicinsko veštačenje . kao i drugih. uz eventualne preglede stranaka po potrebi. u cilju davanja dopuna. prema sopstvenoj proceni.može se smatrati završnim veštačenjem i ono se može zahtevati posle bilo od kojih faza prethodnih stepena. odnosno lično da razmotre i analiziraju sve relevante činjenice i na osnovu toga daju svoje mišljenje. a po potrebi. trovanje . naknadno i ponovno veštačenje. (npr.ako se po drugi put zatraži i izvrši veštačenje od istih veštaka. traži dodatna objašnjena.Prof. neurohirurg. s tim što se nekim slučajevima ekspertiza obavlja u sva tri stepena. Obavlja se u okviru medicinskih fakulteta. otorinolaringolog. očinstvo -alkoholisanost. kao i prethodno izvršenih veštačenja. dopune i ispravke.izvode prvostepeni veštaci. od strane trećestepenih sudskomedicinskih veštaka kao stručnjaka sa najvećim medicinskim i forenzičkim kvalifikacijama. Prvostepeno sudskomedicinsko veštačenje . a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. Sudskomedicinsko veštačenje može se odvijati u tri stepena. dr Slobodan Savić 19 (5) Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka. U drugostepenom i trećestepenom sudskomedicinskom veštačenju lekari veštaci treba uvek neposredno. s tim što svi ovi oblici nisu obavezni u svakom konkretnom slučaju. SMO sačinjavaju stalni članovi . a ne da se pozivaju samo na sadržaj prethodno izvršenih veštačenja. Naknadno sudskomedicinsko veštačenje . Trećestepeno sudskomedicinsko veštačenje . prvo-.je ono koje je prvi put zahtevano i prvi put izvedeno (npr. SMO vrši veštačenja iz sudskih spisa. VRSTE I STEPENI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA (ČL. objašnjenja i dr. __________________________________________________________________________________ 5. u zavisnosti od predmeta veštačenja. ortoped.). trovanje -identifikacija -delovi živih osoba (npr. sudskomedicinska ekshumacija -identifikacija -alkoholisanost. jer određeni nedostaci u prvobitnom veštačenju nisu otklonjeni naknadnim veštačenjem. ZKP Dopunsko veštačenje Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja. angažuju se i profesori drugih medicinskih specijalnosti (oftalmolog. PREDMETI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Predmet sudskomedicinskog veštačenja može da postane sve ono što zahteva posebnu stručnu verifikaciju i/ili objašnjenje.i trećestepeno. koji na mišljenju veštaka treba da zasnuje svoju odluku. drugo. izjašnjenje lekara o vrsti i težini povreda). odbaci i svoju odluku zasnuje na drugim dokazima kojima raspolaže ili traži dodatno ili novo veštačenje od istih ili drugih veštaka.treći put izvedeno. U sudskoj praksi poštuje se vertikala stručnosti ukoliko prvi ili naknadni eskpertizni dokument ne pruži jasan i ubedljiv nalaz i mišljenje o predmetu veštačenja. i to najčešće u slučajevima kada su u toku prethodnih veštačenja postojala protivurečna odnosno suprotna mišljenja lekara veštaka. Ponovno sudskomedicinsko veštačenje . amputirani delovi tela) (b) LEŠEVI I DELOVI LEŠEVA -pregled leša. bilo celokupno ili samo na njegovu prvu. zatražiće se mišljenje drugih veštaka ili će se preduzeti novo veštačenje sa drugim veštacima. predlaže izmene. ali od strane drugih sudskomedicinskih veštaka koje je odredio organ koji vodi postupak. Definitivnu procenu nalaza i mišljenja veštaka daje organ koji vodi postupak.profesori sudske medicine. Ono se može podeliti na prvobitno.nadovezuje se na prvostepeno veštačenje.

dlake. feces. vozila (f) VEŠTAČENJE IZ SPISA -kompletni spisi sa medicinskom dokumentacijom (sve češće optužbe za krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika). sperma. mokraća (e) PREDMETI -odeća -povredna oruđa. mleko i kolostrum. dr Slobodan Savić -delovi leševa (identifikacija) 20 (c) ŽIVE I MRTVE ŽIVOTINJE I NJIHOVI DELOVI -sodomija -besnilo -identifikacija delova -povrede -insekti (forenzička entomologija) (d) KOSTI I BIOLOŠKI TRAGOVI -kosti -krv. . pljuvačka.Prof.

a mogu nastati i usled oboljenja (npr. nutritivne 6. One mogu nastati usled lokalnog dejstva visoke temperature tj. Način i principi veštačenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom. U okviru pojedinih od navedenih grupa izvršena je i dodatna podela koja će biti prikazana u osnovnim crtama. konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno opisivanje (b) dijagnostikovanje vrste povreda (klasifikacija) i oruđa kojim su povrede nanesene (c) procena težine povreda (kvalifikacija) (d) utvrđivanje načina nanošenja povreda. omarica . proboj (penetratio). fizičke 3.combustio. U članu 141. etiološkom faktoru) kojim su nanesene. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja). ZKP (1) Telesne povrede veštače se. nagnječina (contusio). Klasična podela nasilnih mehaničkih asfiksija u dve osnovne grupe izvršena je prema mehanizmu nastanka ovih povreda. pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih). U sudskoj medicini povrede su klasifikovane prema svom izgledu i osobinama. pregledom povređenog. s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja. -Povrede izazvane tehničkim i atmosferskim elektricitetom (strujni udar . prodor (canal). suve ili vlažne toplote (opekotina . U grupu tzv.sideratio) ili direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica . Ozlede su nespecifične mehaničke povrede. čime su povrede nanete i na koji način. Ustreline (vulnus sclopetarium) su prouzrokovane dejstvom projektila ispaljenog iz vatrenog oružja. ASFIKTIČKE POVREDE nastaju usled nasilnog poremećaja disanja.). a sekotine (vulnus scissum) oštricom mehaničkog oruđa. hemijske 5. Pored mehaničkog oruđa. a to su: (a) utvrđivanje postojanja povreda. i opšte. MEHANIČKE POVREDE nastaju dejstvom mehaničke sile odnosno mehaničkog oruđa. razorina (destructio) i raskomadina (detractio).insolatio). (2) Pošto tačno opiše povrede. ubodine (vulnus punctum) šiljkom. za razliku od oboljenja. -Povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja. kada može doći do smrznutosti (congelatio). dr Slobodan Savić 21 KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA Povreda (trauma) predstavlja nasilno oštećenje tela odnosno zdravlja. asfiktičke 4. a ako to nije moguće ili ako po izuzetku. ozlede mogu biti izazvane i drugim vrstama povrednih sredstava (npr.ambustio). mehaničke 2. kod kojih je prekinut kontinuitet kože i čije osobine ukazuju na vrstu mehaničkog oruđa odnosno dejstveni princip mehaničkog oruđa kojim su nanesene. bakterijske i 7. po pravilu. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene istovremenim dejstvom većeg broja projektila (povrede od sačme) i rane nastale dejstvom eksplozivnih rasprskavajućih sredstava (bomba i dr. FIZIČKE POVREDE se na osnovu dejstvujućih povrednih faktora mogu podeliti u tri veće grupe. naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu.Prof. psihičke povrede. krvni izliv (haematismus). Rane su specifične mehaničke povrede. kao prirodnog oštećenja zdravlja.Milovanović je uvrstio i prelome (fractura) i iščašenja (luxatio).fulguratio).electrocutio i udar groma . oguljotina (excoriatio). koje se razvija spontano. krvni podlivi kod hemoragijske dijateze. Član 141. opštim dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. odnosno sredstvu (oruđu. To su krvni podliv (haematoma). Razderine (vulnus lacerum seu lacerocontusum) su rane nanesene dejstvom tupine mehaničkog oruđa. a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele. ZKP precizirani su zadaci koje se pred lekara postavljaju u toku veštačenja telesnih povreda. kakvo dejstvo te povrede obično proizvode. kada dovodi do nastanka smrzotina (pernio). oparotina . KLASIFIKACIJA POVREDA Pod klasifikacijom povreda podrazumeva se njihova podela u posebno definisane grupe na osnovu utvrđenih kriterijuma. -Termičke povrede izazvane su dejstvom visoke ili niske temperature. Izdvojene su sledeće grupe: 1. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova). koje je izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora. . provala (perforatio). na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su nanesene. U ovu grupu povreda M. Dejstvo niske temperature takođe može biti lokalno. nije potrebno – na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca. Klasičnom podelom klasifikovane su u dve osnovne grupe: ozlede i rane. rascep (rutpura). veštak će dati mišljenje.

pri čemu je veštačenje. U ovu grupu povreda svrstan je i poremećaj disanja nastao usled pritiska na grudni koš (compressio thoracis). zagušenja i zadavljenja. ovu vrstu veštačenja mogu da obavljaju svi lekari.npr. moguće je da sve povrede (naročito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koži. U nekim slučajevima pregled treba ponoviti . bitan je i poremećaj moždane cirkulacije. tako i specijalisti sudske medicine. pored poremećaja disanja. koji u slučajevima potresa mozga može da bude i veoma oskudan.suspensio). Pošto se upozna sa predmetom vestačenja. prema Zakoniku o krivičnom postupku. primenljivu u svim oblastima koje se bave toksikologijom. Kod vešanja. -Asfiktičke povrede nastale stezanjem (strangulacije) su zagušenje (stezanje vrata šakom odnosno šakama strangulatio manualis). nadražajni otrovi . Prema tome. bledilo. dr Slobodan Savić 22 -Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva ili sufokacije su zapušenje nosa i usta (occlusio nasi et oris). koje je tom povredom prouzrokovano. zapušenje dušnika i dušnica (obturatio tracheobronchiorum) i utopljenje (submersio). Naime. kako lokalno tako i opštom reakcijom organizma.). zapušenje ždrela i grkljana (obturatio pharyngolaryngis). medicinska i krivičnopravna kvalifikacija povreda se ne poklapaju. Telesno povređivanje obuhvata svako oštećenje. Dijagnostikovanje povreda i njihova kvalifikacija najpouzdanije se može izvršiti na osnovu pregleda povređenog (vidi stav 1 člana 129 ZKP). a prema potrebi primenjuju se i druge dijagnostičke metode (rendgensko snimanje. resorptivnim dejstvom (parenhimski. kod osoba koje se duže vreme nalaze u hermetički zatvorenim prostorima ili na velikim nadmorskim visinama zbog razređenosti vazduha). Njihovu sveobuhvatnu klasifikaciju. Zbog toga se ova tri tipa asfiktičkih povreda ponekad nazivaju i kombinovanim asfiksijama. već i na osnovu opšte rekacije i oštećenja organizma koje je tim povredama izazvano. HEMIJSKE POVREDE ili trovanja (intoxicatio. Kako se kvalifikacija vrši ne samo na osnovu lokalnog oštećenja na mestu povređivanja. Tipičan primer u kome je kompletan fizikalni pregled veoma značajan u dijagnostici i kvalifikaciji je potres mozga. venenatio) su u današnje vreme uzrokovane sve brojnijim i raznovrsnijim toksičnim sredstvima. -otrovi sa opštim tj. Da bi se povrede mogle uopšte kvalifikovati. Za uspešno obavljanje veštačenja važno je da sud odabere pravog veštaka u skladu sa karakterom odnosno složenošću konkretnog slučaja. neophodno je nepobitno utvrđivanje njihovog postojanja. za nastanak oštećenja zdravlja. odvajanje ili uništenje bilo kog dela tela. mučnina. Međutim. tako da se ponovnim pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledećeg dana odnosno posle oko 24 sata) omogućuje sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u međuvremenu vidno manifestovali. Klasična sudskomedicinska podela izdvaja sledeće grupe: -otrovi sa lokalnim tj mesnim dejstvom (korozivni otrovi . znojenje. povraćanje. za potrebe suda treba obezbediti trajne dokaze o povredama koje se kvalifikuju. vešanje (stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela . nestabilan puls i krvni pritisak.amonijak i dr.kiseline i baze. Naime. Kvalifikacija povrede vrši se za potrebe krivično-pravnog postupka.). te se stoga mora obavljati u skladu sa važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika. Da bi se uočile sve skorašnje i stare povrede. -otrovi koji imaju i lokalne i resorptivne efekte. kod kojih je poremećaj disanja jedini povredni faktor (tzv. krvni i nervni otrovi). Asfiksija može nastati i bez direktnog dejstva nekog povrednog sredstva na disajne puteve odnosno druge strukture bitne za funkciju disanja i to kao posledica nedostatka kiseonika u nekoj sredini (npr. glavobolja. laboratorijske analize i dr. sudskomedicinskog veštaka. Pri tome treba napomenuti da i prisustvo stranih tela u disajnim putevima može. a u nekim slučajevima i refleksnim putem izazvan srčani zastoj (tzv. lekar koji vrši kvalifikaciju povreda treba da odluči na koji način može da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u odgovarajuće sheme ljudskog tela. važno je da se objektivno konstatuje i dokumentuje niz simptoma i znakova koji mogu da se jave u fazi kada osoba povrati svest (amnezija. lekari uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak. neophodno je izvršiti kompletan fizikalni pregled povređenog. teško je izvršiti. uz spoljašnji nalaz povrede na glavi.). a to je medicinska kvalifikacija povrede prema važećim principima medicinske nauke i prakse. .Prof. uzrokovati refleksni srčani zastoj svojim nadražajnim dejstvom na nervne strukture u sluznici. tromija reakcija zenica na svetlost i dr. čiste asfiksije). Ukoliko je moguće. samo jedno od većeg broja raspoloživih dokaznih sredstava. U poglavlju o sudskomedicinskom veštačenju prethodno je rečeno da. u odnosu na ostale pomenute tipove. kada se karakter povreda najpouzadnije može utvrditi. pored čisto asfiktičke komponente. Krivičnopravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivičnog dela vrši sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih činjenica. zadavljenje (stezanje vrata omčom koju zateže aktivno neka živa sila ili pasivno neživa sila strangulatio funalis). Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda treba da bude kritičan u odnosu na svoje mogućnosti i proceni da li mu iskustvo i znanje dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloženog zadatka. obavezno se vrši kompletna inspekcija celog tela povređenog koji je potpuno skinut. odnosno medicinska kvalifikacija. kako lekari opšte medicine i lekari raznih kliničkih specijalnosti (najčešće hirurzi). vazo-vagalni refleks). Kvalifikacija povrede podrazumeva utvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela odnosno zdravlja. KVALIFIKACIJA POVREDA Uslov za postojanje krivičnog dela telesne povrede je postojanje povrede čovekovog tela i/ ili narušenja njegovog zdravlja. najbolje u fazi neposredno posle povređivanja. a narušenje zdravlja podrazumeva sve privremene ili trajne telesne i duševne bolesti ili pogoršanje postojećih telesnih i duševnih oboljenja. ako se pregled vrši u veoma kratkom vremenskom roku posle povređivanja. npr. odnosno lekara koji će izvršiti kvalifikaciju povrede (kao vid sudskomedicinskog veštačenja) određuje organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća).

U mišljenju se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj. koji deo tela ili organ je povređen 2. nekada i smrtonosni gubitak krvi). I u slučajevima kada se kvalifikacija povreda na osnovu dostupne medicinske dokumentacije vrši kasnije. pored pružanja pomoći kao najvažnijeg zadatka. naročito kada je posle povređivanja protekao duži vremenski period ili ako je povređeni u međuvremenu umro.). npr. pa se kod njih šok može razviti i pri znatno manjem gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg životnog doba. Već je pomenuto da ova lična svojstva mogu biti i stečena. posle kraćeg ili dužeg vremena. ne može kvalifikovati kao smrtonosna povreda iako je bio praćen smrtnim ishodom. veštak će dati mišljenje. prilikom procenjivanja treba utvrditi kakvo oštećenje ta povreda izaziva kod većine ljudi. Pri tome treba naglasiti da medicinski dokumenti koji nisu napisani na zahtev suda nemaju karakter veštačenja (npr.. Veštak je dužan da ove relacije potpuno razjasni sudu. pol. trebalo bi svaku povredu posebno kvalifikovati i na kraju skupno proceniti njihovo zajedničko dejstvo i kvalifikovati ga.). koje svaka za sebe inače predstavljaju laku telesnu povredu.kakvo dejstvo te povrede obično proizvode. dejstveni princip kojim su nanesene) i njihova težina. Poznato je. podaci o povredama neophodni za njihovu kvalifikaciju mogu se dobiti i iz medicinske dokumentacije. zatim naročite okolnosti pod kojima je povreda nastala. Prilikom kvalifikacije povreda neophodno je utvrditi sledeće elemente: 1. mnoštvo manjih krvnih podliva može uzrokovati veliki. dr Slobodan Savić 23 U izvesnim slučajevima.". Pravilo je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je proisteklo iz same prirode odnosno karaktera povrede. naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede. napisano sudskomedicinsko veštačenje o težinipovreda. a u nekim slučajevima ti činioci mogu ostati medicinski nerazjašnjeni. usled prethodnih povreda. Ovim pregledom moguće je objektivizirati eventualne tragove ranijih povreda.. U literaturi se obično navodi primer gde osoba posle svađe i zadobijenog šamara naglo umire usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. da su deca i stare osobe osetljivije na gubitak tečnosti. U nalazu treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na odgovarajući način opisati (vidi poglavlja "Pregled povređenih i okrivljenih" i "Lekarsko uverenje"). ožiljci kože na mestu rana. lekarsko uverenje koje je napisano na lični zahtev povređene osobe). LIČNE OSOBINE su naročita urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba. koja u različitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede (životno doba. jer u konkretnom slučaju za nastupanje smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede (šamara). poželjno je. ukoliko je to izvodljivo. Sličan primer mogu predstavljati i osobe sa cističnom degeneracijom medije aorte.. kao i svako drugo sudskomedicinsko veštačenje treba da se sastoji od uvodnog dela (zaglavlja). Isto se to može reći i za davanje penicilina ili ujed ose ili pčele kod osobe koja je sklona atopijskom reagovanju. moraju uvek misliti i o mogućem krivično-pravnom značaju konkretnog slučaja i truditi se da povrede opišu po sudskomedicinskim principima. koliki je stepen oštećenja tela odnosno zdravlja (samog povređenog dela tela i celog organizma) 3. i drugi medicinski dokumenti (npr. lekarsko uverenje) mogu se u ekspertiznom postupku koristiti kao izvor podataka o povredama. U tim slučajevima za dobru kvalifikaciju izuzetno je značajan kvalitet postojeće medicinske dokumentacije. Suština ovog principa proizilazi iz činjenice da očekivani tok razvoja neke povrede može u izvesnim slučajevima biti u većoj ili manjoj meri izmenjen i stoga dovesti do težeg (nekada i lakšeg) oštećenja tela odnosno zdravlja nego što je to kod određenog tipa povrede uobičajeno. Smisao ovakvog postupka je u tome što u nekim slučajevima veći broj povreda. Drugim rečima. mogu svojim skupnim dejstvom dovesti do teškog oštećenja zdravlja ili čak do smrti (npr. a to svakako podrazumeva i kompletnu medicinsku dokumentaciju o povredama i njihovom zbrinjavanju. izvršiti pregled povređenog. kod kojih se u periodu posle povređivanja na mestu nastalog nepotpunog rascepa zida aorte formirala traumatska aneurizma. kalusi na mestu preloma.Prof. koji sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu. jer je moguće da u kasnijem toku. Svaka manja povreda koja je za većinu osoba bezazlena. Veštak ima pravo da od organa koji je odredio veštačenje zahteva da se pribave svi podaci neophodni za kvalifikovanje povreda. Ovo je naročito važno ukoliko se radilo o takvim povredama koje uglavnom ne ostavljaju trajne anatomske ili funkcionale promene (npr. Na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se. nalaza i mišljenja (vidi poglavlje "Osnovi sudskomedicinskog veštačenja"). kontuzije unutrašnjih organa i dr. Sigurno je da se šamar. Takva . U stavu 2 člana 141 ZKP navodi se sledeće: "Pošto tačno opiše povrede. nezavisno od nekih naročitih ličnih svojstava ili stanja (stav 2 člana 141 ZKP: ". navede se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta oruđa tj. Na takav neočekivan tok mogu prvenstveno uticati faktori koji vode poreklo od same povređene osobe (lična svojstva ili posebna stanja). Stoga lekari koji učestvuju u dijagnostici i lečenju povređenih. Pored istorije bolesti. krvni podlivi i oguljotine kože. Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda. a nekad i ključno dokazno sredstvo za kvalifikaciju povreda. predvideti taj uobičajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajućeg (očekivanog) oštećenja tela odnosno zdravlja. odnosno više meseci ili godina posle povređivanja.. atopijska konstitucija i dr.. ova medicinska dokumentacija postane značajno. U skladu sa navedenim. kao što su npr. naime."). uporediti ih sa onim što je konstatovano u medicinskoj dokumentaciji i ustanoviti posledice koje su eventualno zaostale posle završenog procesa zaceljivanja povreda. može kod ljudi sa hemofilijom biti opasna po život. kod kojih i neznatna trauma u predelu grudnog koša može provocirati nastanak raslojavanja zida aorte i smrtonosno krvarenje u srčanu kesu ili grudnu duplju. na primer.. već posebno lično svojstvo organizma povređenog (postojeća aneurizma). urođene ili stečene anomalije. U obdukcionoj praksi viđali smo primere povređenih (uglavnom u saobraćajnim nezgodama) sa dužim vremenom nadživljanja povrede. U ZKP-u (stav 2 člana 141) se dalje nalaže da veštak proceni i kakvo dejstvo su konstatovane povrede proizvele u svakom konkretnom slučaju. trajanje tog oštećenja. ali uzrokuje krvarenje. Ovaj princip u kvalifikaciji je sa pravnog stanovišta posebno važan u onim slučajevima kada je jednoj osobi od strane dva ili više napadača nanet veći broj povreda (naročito ako su te povrede različite težine i povlače za sobom različito zakonsko sankcionisanje).

(2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog. Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine. dr Slobodan Savić 24 aneurizma aorte bi. Treba se pridržavati pravila da izvršena lekarska intervencija ne sme da utiče na kvalifikaciju povrede. konkretnu opasnost po život povređenog. masna ili trombna embolija). koji se u praksi često mešaju i neadekvatno koriste. da su za ishod povrede. za razliku od drugih. .Povrede iz st. odnosno bez adekvatne lekarske intervencije može se očekivati njihov nepovoljan tok i sledstveni smrtni ishod (npr. da li su povrede nanesene od strane drugog lica i na koji način. To. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. komplikacije mogu biti rane ili kasne. u prvom redu već pomenuta lična svojstva i posebna stanja organizma. Neke povrede po svojoj prirodi neminovno dovode do smrtnog ishoda npr. čak i ako nisu stručno zbrinute. pored same povrede. mora se. Već je prethodno naglašeno. u slučaju da je ta osoba preživela povredu. ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost. zdrava osoba i bez lečenja preživi neku povredu koja je po svom karakteru ugrožavala život. i 2. 1.Prof. puerperijum) ili patološka stanja (oboljenja). To mogu biti izvesna fiziološka stanja (npr. menstruacija. bitni i drugi faktori. raskomadavanje tela. 2 člana 121 KZ. vrsta povrednog oruđa. kod jako anemičnih osoba i pri manjoj koncentraciji ugljen monoksida može nastati teško. pri čemu se neka mogu javljati više puta (npr. POSLEDICA POVREDE je nužno sadržana u karakteru povrede. nastajanje pijemijskih aspcesa u različitim organima. U zavisnosti od konkretnog slučaja. Tako npr. međusobno položaj žrtve i napadača i dr. ubodina u trbuh sa perforativnom povredom creva. Slično tome. (3) Ako je usled dela iz st. 1) OPASNOST PO ŽIVOT . Članovi Krivičnog zakonika o telesnim povredama: Član 121 KZ Srbije Teška telesna povreda (1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši. prilikom eventualnog naknadnog povređivanja predstavlja tzv. učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Kod osoba sa teškim arteriosklerotičnim oboljenjem srčanih krvnih sudova ili izraženim anemijama povrede praćene i manjim gubitkom krvi mogu uzrokovati znatno teže oštećenje zdravlja nego kod potpuno zdravih. učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine. proističe iz njenog uobičajenog toka i obavezno se javlja kao njen rezultat (npr. opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. 2 člana 121 KZ su takvog karaktera da nose sa sobom tzv. i pored dobrog ishoda u konkretnom slučaju. U medicinskoj praksi može se naći mnogo primera za ovakva stanja. Iz navedenog teksta zakonika očigledno je da su kvalifikatorni elementi decidirano navedeni samo za teške telesne povrede iz st. Komplikacije mogu biti lokalne tj. presecanje aorte i dr. U vezi sa prethodno navedenim principima kvalifikacije povreda neophodno je objasniti razliku između pojmova posledice i komplikacije povrede. kvalifikovati kao teška telesna povreda opasna po život. Postoji dakle pet kvalifikatornih elemenata koji će u daljem tekstu biti pojedinačno prikazani i objašnjeni. Stoga je moguće da mlada. presecanje krvnog suda uzrokuje krvarenje. Član 122 KZ Srbije Laka telesna povreda (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši. kao što su npr. već da je ta opasnost uopšte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede. na isti način kao i prethodno pomenuta cistična degeneracija medije. ukoliko nastaju na mestu povrede ili u njenoj okolini i opšte ako se razvijaju na nekom udaljenom mestu ili eventualno zahvataju celo telo (npr. međutim. u svim slučajevima moraju smrtno da se završe. mesne. apsolutno smrtonosne povrede). koja su uglavnom ograničena po svom trajanju. locus resistentiae minoris. kontuzija mozga). od veštaka sud može zahtevati odgovore i na niz pitanja koja nisu vezana samo za kvalifikaciju povreda. Za nastanak komplikacija su. razorenje glave. ukoliko je njen uobičajeni teži ili čak smrtonosni tok sprečen blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom. Na tok i ishod povreda mogu bitno da utiču i neka posebna stanja organizma. za utvrđivanje opasnosti po život povređenog kao kvalifikatornog elementa nije bitno da li je smrt u konkretnom slučaju stvarno i nastupila niti koliko je opasnost po život dugo trajala. ne znači da takve povrede. KOMPLIKACIJA POVREDE je pojava koja nije nužno sadržana u prirodi povrede i ne nastaje u svim slučajevima. sepsa. kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Često se dešava da lekari. razorenje srca. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Dakle. vreme i redosled nanošenja povreda. (2) Ako je takva povreda nanesena oružjem. Prema vremenu svog nastanka u odnosu na momenat povređivanja. jer to proizilazi iz njenog karaktera u momentu nanošenja. ne poznajući pomenuti princip kvalifikacije povrede u momentu njenog nanošenja. pa čcak i smrtonosno trovanje. koja je na vreme hirurški zbrinuta i tako sprečen dalji razvoj njenog po život opasnog toka sa nastankom peritonitisa i sepse. razorenje ili presecanje kičmene moždine dovodi do prestanka funkcije njenog distalnog dela sa odgovarajućim neurološkim ispadima). ovog člana nastupila smrt povređenog lica. pored njenog karaktera. (tzv. trudnoća. bitni i drugi faktori. trudnoća) ili čak ciklično (menstruacija). pogrešno lakše okvalifikuju neku povredu. kod kojih se nastupanje smrtnog ishoda može očekivati sa većom ili manjom verovatnoćom (relativno smrtonosne povrede).

pri čemu se ne precizira o kojim organima tj. Sasvim drugi problem leži u tome što ta povreda kod muzičara može uzrokovati gubitak njegove profesionalne sposobnosti (u odnosu na njegovu specifičnu profesiju). Ukoliko se ne radi o uništenju već o oštećenju. što ne podrazumeva automatski i apsolutnu radnu nesposobnost. ono mora biti istovremeno i teško i trajno tj. člana 121 KZ taj deo tela odnosno organ mora biti istovremeno i trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen. ali ta mogućnost ipak postoji (pomenuta je u st. Da bi utvrdio da li se radi o povredi nekog važnog dela tela ili važnog organa. Stoga se traumatska amputacija šake. Ćeramilac naglašava da u ovom kontekstu "narušenje zdravlja ne treba poistovetiti sa bolešću. Prilikom kvalifikacije ovih povreda ne sme se uzeti kao olakšavajuci faktor mogućnost da se uništeni deo tela ili organ može zameniti ili nadoknaditi (npr. Potpuno je razumljivo da profesija povređenog ne sme da bude kvalifikatorni element za medicinsku procenu težine povrede.U st.U zakonu nije precizirano šta se pod ovim pojmom podrazumeva.Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oštećenje telesnog i/ili duševnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede. Ovakva obaveza lekara veštaka proizilazi iz člana 126 ZKP. Kod lake telesne povrede po pravilu ne postoji nikakva opasnost po život. splenektomija zbog rascepa slezine). nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla. organi čula). Dužnost lekara veštaka je da u svakom konkretnom slučaju razjasni sudu da li je smrtni ishod nastupio usled same prirode povrede.). koje su nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju neprijatne utiske (osećaj odvratnosti.. posebnih okolnosti slučaja. donji udovi. U rešavanju ove dileme. ako se prelom komplikuje npr. ili je do smrti došlo zbog drugih prethodno pomenutih faktora (ličnih svojstava i posebnih stanja organizma. posttraumatske psihoze. u kojem je. Tako na primer uništenje šake kao važnog dela tela može nastati ili zbog njenog anatomskog gubitka (amputacija. da je lekaru veštaku ostavljeno da se o tome izjasni na osnovu svog znanja i iskustva i važećih principa medicinske nauke i prakse. kao važnog dela tela. člana 121 KZ pomenut je pojam "važan deo tela ili važan organ". To znači da takve povrede. generativna sposobnost itd. Uništenje podrazumeva da je zbog povrede došlo do anatomskog gubitka nekog važnog dela tela ili važnog organa ili potpunog i trajnog prestanka njegove funkcije. kao jedan od presudnih dokaza pravilnog postupanja medicinskog osoblja. pošto ono treba da bude posledica povrede".. međutim. odnosno oslabljenju važnog dela tela ili važnog organa. pored sudskomedicinske obdukcije. ali smrtni ishod usled ove povrede ipak ponekad može nastupiti. navodi da pod unakazenošću treba smatrati trajne estetske promene na pojedinim delovima tela. Smatra se da u ovom kontekstu treba podrazumevati apsolutnu radnu nesposobnost tj. Ovo može nastati ili direktno usled same povrede (npr. funkcionisanje čula i pojedinih unutrašnjih organa. člana 121 KZ. dakle kao njena posledica. Očigledno je. generativni i koitusni delovi polnih organa. pri čemu smrtni ishod uglavnom nastupa zbog nekih komplikacija povrede. 5) UNAKAŽENOST .Prof. 2. Tako na primer prelom kostiju potkolenice u većini slučajeva ne ugrožava život povređenog. a ne same prirode odnosno težine povrede. . posebno šake. traumatska amputacija ili razorenje ) ili usled hirurške intervencije koja je zbog same prirode povrede bila neminovna (npr. odbojnosti i sl). izuzetno je značajna dobro vođena medicinska dokumentacija. U stavu 3. jer takva procena spada u domen medicinske. Ako se radi o oštećenju važnog dela tela ili važnog organa. razorenje) ili zbog potpunog prestanka njene funkcije uzrokovane npr. Do pravih odgovora na ova pitanja može se doći jedino na osnovu pravovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcija leša povređenog. povredom živaca. predviđeno sledeće: (3) . u svim slučajevima mora proceniti kao teška iz stava 2. 1. po svojoj prirodi. ovog člana". Tako se navodi primer kvalifikacije gubitka malog prsta kod muzičara (pijaniste. člana 121 KZ posebno su sankcionisani slučajevi kod kojih smrt povređenog lica nastupila "usled dela iz st.ima se naročito utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva i naročitog stanja organizma povređenog ili zbog slučajnih okolnosti pod kojima je povreda izvršena. 3) TEŠKO I TRAJNO OŠTEĆENJE ZDRAVLJA . Uništenje ili oštećenje dela tela ili organa treba procenjivati kako sa anatomskog tako i sa funkcionalnog aspekta. transplantacijom). Sa medicinskog stanovišta ovakva povreda se u oba slučaja mora ravnopravno tretirati i kvalifikovati kao teška telesna povreda iz st. 1 člana 121 KZ. ne može se očekivati da će se stanje spontano popraviti. 2) UNIŠTENJE ILI TEŠKO I TRAJNO OŠTEĆENJE NEKOG VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA . a ne medicinske kvalifikacije povreda. komunikacija sa okolinom. 3. 4) TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD . a ne pravne struke. lekar mora da razjasni na koji način i u kom stepenu gubitak ili trajno i teško oštećenje tog dela tela ili organa ugrožava i ograničava normalnu životnu aktivnost osobe (npr. (4) Pored toga utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt. U novije vreme česta je tendencija da branioci osobe koja je nekog povredila pokušavaju da nastali smrtni ishod povređenog prikažu kao rezultat nesavesnog lečenja. Pitanja smanjenja ili gubitka profesionalne radne sposobnosti više su problem rasprave u građanskoj parnici. i 2. neadekvatnog lečenja i dr). posebno stopala. zgražavanja. normalno kretanje. masivnom masnom embolijom. uključujući i one osobe kojima je šaka uspešno prišivena brzom i odgovarajućom hirurškom intervencijom. U literaturi se. dakle. Primer za ovakva oštećenja zdravlja mogla bi biti recimo radijaciona povreda koja uzrokuje aplaziju kostne srži i sledstveno teško i trajno oštećenje zdravlja ili npr.) s jedne strane i fizičkog radnika s druge strane. pored ostalog. člana 121 KZ). violiniste npr. Ćeramilac piše da je važan onaj deo tela ili organ "koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma" (gornji udovi.Iz same formulacije ovog kvalifikatornog elementa naslućuje se da on prevazilazi okvire čisto medicinske kvalifikacije povreda. kod teške telesne povrede iz stava 2. 1 člana 121 KZ opasnost po život je apstraktna (teorijska). delovima tela je reč. u većini slučajeva ne dovode do smrti. dr Slobodan Savić 25 Kod teških telesnih povreda iz st. pri čemu oštećenje mora biti istovremeno i teško i trajno (spontano ozdravljenje se ne može očekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu). različite radnje gornjim ekstretmitetima.

Ovakva praksa je potpuno neprihvatljiva i organ koji je zahtevao veštačenje dužan je da na to upozori veštaka. a to je medicinska kvalifikacija povrede prema važećim principima medicinske nauke i prakse. i pored toga što se moraju pridržavati formulacija navedenih u zakonu. dr Slobodan Savić 26 Takve promene su uglavnom na otkrivenim delovima tela. Ovaj problem se. vrlo teška telesna povreda i sl. lekari uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak. ali izraženo u blagom stepenu. pri čemu je veštačenje samo jedno od većeg broja raspoloživih dokaznih sredstava. manje važan deo tela ili organ može biti privremeno i znatno ili trajno ali neznatno oštećen. a samo kao rezultat slučajnih okolnosti je u konkretnom slučaju ishod takvog činjenja bio samo laka telesna povreda. ali privremeno. Krivičnopravnu kvalifikaciju dela vrši sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih činjenica. vatreno oružje). ožiljak posle opekotine na licu može predstavljati povredu koja uzrokuje unakaženost. Pejaković smatra da ukoliko povreda uzrokuje takve promene koje kod okoline izazivaju jaku odvratnost. Prilikom kvalifikovanja povrede treba obratiti pažnju na to da li je unakaženost nastala kao posledica samo povrede (npr. ali se sa pravnog aspekta teže kvalifikuje i sankcioniše jer je nanesena nekim opasnim sredstvom. kao sredstava koja su posebno namenjena za napad i odbranu (npr. -povreda ne dovodi ni do kakve estetske izmenjenosti odnosno estetskog nedostatka. veliki. ali nema karakter unakaženosti (ne izaziva osećanje zgražavanja i odbojnosti). -estetsku izmenjenost koja predstavlja izvesni nedostatak. Za promene koje su manjeg intenziteta i ne izazivaju kod okoline posebno nepovoljne utiske često se koristi izraz "estetska izmenjenost koja nema karakter unakaženosti". U pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi ti kriterijumi se uglavnom izvode na taj način što se elementi za procenu teških telesnih povreda iz st. Ovaj stav se prvenstveno odnosi na upotrebu oružja. tražiti njegovu dopunu ili ga potpuno odbaciti i zahtevati novo. ali njihova lokalizacija i izgled utiču na to da se one ipak kvalifikuju kao teške telesne povrede iz st. srednje teška telesna povreda. lakša ili teža telesna povreda.). . Kod lakih telesna povreda navode se sledeći kriterijumi: -nema ni teorijske opasnosti za život povređenog. trajno i znatno oštećenje nekog dela tela ili organa koji nisu naročito važni. Kvalifikovanje povreda mora se vršiti u skladu sa važećim odredbama Krivičnog zakonika (KZ). nego na objektivnim medicinskim činjenicama. ili korigovati medicinskim putem (npr. lekari ih se moraju pridržavati. ili trajno. Međutim. Neretko se dešava da lekari koji veštačenje obavljaju bez dovoljnog poznavanja važećih zakonskih odredbi. Sud ima pravo da odluči da li će uopšte prihvatiti izvršeno veštačenje. U čisto medicinskom smislu tj. bez obzira na to što takva povreda može bitno negativno da utiče na profesionalnu sposobnost. Suština unakaženosti kao kvalifikatornog elementa proističe iz činjenica da ovakve telesne promene mogu u znatnoj meri otežati budući život osobe i dovesti kod nje do ozbiljnih psihičkih poremećaja. koje je podobno da izazove tešku telesnu povredu (npr. -oštećenje važnog dela tela ili važnog organa (odnosno oštećenje zdravlja) koje je teško. koja bi u normalnim slučajevima ostavila skoro neuočljiv crtast ožiljak). ali mogu biti i na potencijalno vidljivim delovima tela. Na taj način se kao teške telesne povrede iz st. -važan deo tela ili važan organ oštećeni su lako i u kratkom vremenskom periodu tj. Kao i kod radne sposobnosti. člana 121 KZ nisu decidirano definisani u Krivičnom zakoniku. Prema tome. Stoga se manji ožiljak na licu glumice ili manekenke ne sme ni u kom slučaju kvalifikovati kao unakaženost. Radi se o slučajevima u kojima je povreda sa medicinskog aspekta laka. Tako npr. bez ikakvih posledica.Prof. i kod ovog kvalifikatornog principa. u odnosu na nastali stepen oštećenja zdravlja ili važnog dela tela odnosno važnog organa. Procena unakaženosti i njeno eventualno gradiranje često se više zasnivaju na subjektivnom utisku i proceni onoga koji kvalifikuje povredu. može se govoriti o tzv. -lako i kratkotrajno oštećenje zdravlja. ružni ožiljci koji obično ostaju posle opekotina) ili je eventualno rezultat nekih posebnih ličnih svojstava (npr. -nesposobnost za rad je ili kratkotrajna ili uopšte ne postoji. bez obzira na njihovu profesiju. Već je ranije pomenuto da ponekad problemi u kvalifikaciji nastaju usled toga što kriterijumi za procenu lake telesne povrede i teške telesne povrede iz stava 1. a ne na medicinsku procenu težine povrede. površna okrozitna nanesena projektilom ispaljenim iz pištolja). treba se držati pravila da su kriterijumi kvalifikacije isti za sve osobe. grozu ili čak strah. rešava u građanskoj parnici. pri čemu za kvalifikaciju nije bitno što se promene eventualno mogu prikriti upotrebom nekih veštačkih sredstava. 2 člana 121 KZ. naročito kada žele da izvrše neko posebno gradiranje težine povreda. dok ista takva povreda na nekom drugom mestu na telu može biti kvalifikovana kao laka. Za lekare je čest problem kako da na adekvatan način formulišu mišljenje o težini telesnih povreda. neopravdano i pogrešno koriste izraze koji ne postoje u Krivičnom zakoniku (npr. Medicinska i krivičnopravna klasifikacija povreda se ne poklapaju. -privremenu nesposobnost za rad. Stav 2. bitnoj unakaženosti. člana 122 KZ o lakoj telesnoj povredi odnosi se u stvari na pravnu kvalifikaciju dela. plastičnom operacijom). kao što je već prethodno rečeno. Osnovni je princip da se moraju koristiti termini koji su navedeni u Krivičnom zakoniku. dok važe postojeće zakonske formulacije. Time se u stvari indirektno naznačuje da je umišljaj izvršioca bio usmeren u pravcu izazivanja teže posledice. 1 člana 121 KZ kvalifikuju one koje nose sa sobom: -apstraktnu opasnost po život povređenog.2 člana 121 KZ stavljaju u odričnu formu. ovakve povrede mogu imati karakter lakih . sklonost nekih osoba da reaguju stvaranjem keloidnih ožiljaka može dovesti do unakaženosti i posle neke manje sekotine na licu.

zato što svaka vrsta povrede može u jednom slučaju biti laka. a u drugom teška. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada. iz stava 2. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kao primer se obično navode: prelom jednog ili dva rebra bez dislokacije.. U praksi smo. . ili stava 2.". Beograd: Privredno-finansijski vodič. Postoje i povrede za koje je dosadašnja praksa pokazala da se vrlo teško mogu svrstati u jednu od navedenih grupa povreda. one se nalaze nalaze na granici između lakih i teških povreda (tzv. kao i ostala pomenuta načela kvalifikovanja povreda. Pejaković S. člana 121 KZ (npr. Vještačenje težine tjelesnih ozljeda u krivičnom postupku. koji nisu navedeni u tekstu Krivičnog zakonika. teška telesna povreda opasna po život). a Pejaković smatra da bi veštak. 1979. Zagreb: Informator. lekari veštaci moraju uvek poštovati u svom radu. Sudska medicina. u ovakvim slučajevima trebalo sudu da iznese svoju dilemu i nemogućnost da donese odluke. Problemi uglavnom iskrsavaju kada sudu treba naznačiti o kojoj vrsti teške telesne povrede se radi. 4. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume. ne postoji mogućnost uopštenog kvalifikovanja povreda već se one moraju zasebno kvalifikovati u svakom konkretnom slučaju. Ćeramilac A. Beograd: Naučna knjiga. Sudska medicina. 2. izbijanje jednog zuba. 1986. Ovaj princip. dr Slobodan Savić 27 Predviđeni zakonski tekst omogućava relativno lako razdvajanje pojmova lake i teške telesne povrede. 6. Stavovi lekara veštaka u odnosu na ove povrede su često oprečni. nailazili na sitaucije da su pojedini pravnici bili protiv upotrebe ovih naziva. 1985. odnosno da li su u pitanju povrede iz stava 1. prelom nosnih kostiju bez dislokacije. manje perforacije bubne opne itd. prvenstveno imajući na umu značaj svoje delatnosti za sve zainteresovane stranke u postupku i opšte društvene interese u celini. koristeći pri tome kriterijume tj. formulacije navedene u stavu 2. člana 121 KZ. U sudskomedicinskoj terminologiji često se u cilju jasnijeg tumačenja ekspertiznog mišljenja za povrede iz stava 1.Zagreb: Medicinska knjiga. LITERATURA: 1.Prof. Naime. Zečević D i sar. Beograd . umesto da se prisilino opredeljuje za neku od alternativa. 1986. Zečević D i sar. Još je Milovan Milovanović napisao da "za ocenu težine povrede nije mogućno odrediti shemu ili pravilnik po kome bi jedna vrsta povrede bila laka ili teška. 1991.. U tom cilju veštaci mogu u obrazloženju svog mišljenja da ukažu na to kakvo je oštećenje tela odnosno zdravlja prouzrokovano konkretnom povredom. Sudska medicina. Pejaković S. 5. Milovanović M. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. Iz svega što je do sada rečeno o problemu sudskomedicinske kvalifikacije povreda proizilazi jedno od osnovnih načela ovog oblika sudskomedicinskog veštačenja. teška telesna povreda "kvalifikovana smrću". koristi izraz "obična" teška telesna povreda". Drugim rečima. 3. međutim. i time eventualno ukaže na potrebu angažovanja stručnijeg lica ili organa. Lukić M. 1975. granične povrede). pa čak i opasna za život i smrtonosna. "naročito teška" ili "kvalifikovana teška" telesna povreda i iz stava 3.

rane . koristoljublje) .način identifikacije !!! (dokument sa fotografijom) . dr Slobodan Savić 28 LEKARSKO UVERENJE ISPRAVNO LEKARSKO UVERENJE – lekarsko uverenje nije veštačenje već medicinski dokument. umor) . kada su povrede već u potpunosti i bez traga iščezle (npr.U nalazu treba da bude opis povrede. Ko zahteva? .oblik .u kom se cilju izdaje uverenje (ko zahteva.klasifikacija (vrsta povrede) i kvalifikacija (ocena težine povrede) Datum (poželjno i čas pregleda) Mesto Pečat Potpis (po potrebi .dno .navedeni nalaz ne odgovara objektivnom stanju .Opis povreda .lekar bez obzira na specijalnost (najčešće lekar opšte medicine) Svrha . sposobnost za dobijanje vozačke dozvole . potpuno formirani ožiljak na koži na mestu rane ili kalus na mestu ranijeg preloma kosti)..propisana forma i sadržina Ko izdaje? .lažno .podleže krivičnoj odgovornosti .izgled (boja krvnog podliva.sposobnost za obavljanje posla.bez namere lekara (neznanje.Obavezno izvršiti celokupni pregled (ne samo povrede) . svrha izdavanja) Nalaz: I Podaci o zdravstvenom stanju (ranija oboljenja i povrede) II Objektivni nalaz (po sistemima) . naročito kada se ono vrši nakon protoka dužeg vremenskog perioda posle povređivanja.lični podaci .o.veličina .uglovi . neiskustvo.prostor (sadržaj) . Lekar je dužan da ispuni zahtev i izda lekarsko uverenje! Delovi lekarskog uverenja (popunjeno po važećim standardima): • zaglavlje • nalaz • zaključak Zaglavlje: . odnosno suda.Prof.) .. klasifikacije i kvalifikacije .okolina ..pogrešno .zaključak bez nalaza ne može se prhvatiti. početak studiranja.položaj . registarski broj (delovodna knjiga) . Zvaničan medicinski dokument .dubina .oblik .lokalizacija .sa namerom lekara (pristrasnost.nepotpuno (svi predviđeni elementi nisu upisani) .Nalaz naveden na odgovarajući način (ne samo b. oguljotine) ili su ostavile tragove na osnovu čijeg izgleda se ne može sa sigurnošću utvrditi vreme nanošenja (npr. dobar nalaz omogućava naknadnu ispravku lošeg zaključka . krusta oguljotine) Rendgenološki nalaz / Laboratorijski i ostali (specijalistički) nalazi Zaključak: U skladu sa svrhom izdavanja uverenja . Telesne povrede . potvrđivanje postojanja telesnih povreda na osnovu njihovog opisivanja.veličina .navedeni nalaz ne odgovara objektivnom stanju . Lekarsko uverenje može biti upotrebljeno kao dokazno sredstvo u procesu sudskomedicinskog veštačenja. pogrešno.lokalizacija . a ne na zahtev organa koji vodi postupak.ivice i strane . a ne samo dijagnoza.lični zahtev (najčešće). jer se uglavnom izdaje na lični zahtev pregledane osobe. dobijanje vozačke dozvole . koju treba navesti u zaključku i mišljenju.podaci o zanimanju i zaposlenju .položaj .ponavljanje pregleda) Lekarsko uverenje: • ispravno • NEISPRAVNO (nepotpuno.čitko . sud i drugi organi. lažno) .zasnivanje radnog odnosa.naziv zdravstvene organizacije..generalije .krvni podliv. nehat. krvni podlivi. oguljotina .veran i objektivan opis nađenog stanja .

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. kazniće se zatvorom do jedne godine. knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom . Izdavanje i upotreba neistinitog lekarskog ili veterinarskog uverenja Član 236. KZ Srbije). ovaj član potpuno izostavljen tako da se eventualno izdavanje lažnog lekarskog uverenja može svrstati u krivično delo falsifikovanja službene isprave (član 357 KZ RS). pri čemu treba naglasiti da je u najnovijoj verziji Krivičnog zakonika Republike Srbije. Krivičnog zakonika (1) Službeno lice koje u službenu ispravu. knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu.. dr Slobodan Savić 29 U ranijem Krivičnom zakoniku Republike Srbije postojalo je posebno krivično delo kojim je sankcionisano izdavanje i upotreba neistinitog lekarskog ili veterinarskog uverenja (Član 236. čiji se sadržaj navodi. godine. iako zna da je ono neistinito.. Falsifikovanje službene isprave Član 357. (2) Ko upotrebi neistinito lekarsko odnosno veterinarsko uverenje iako zna da je ono neistinito. koji je stupio na snagu u oktobru 2005. KZ Srbije (1) Lekar ili veterinar koji izda neistinito lekarsko odnosno veterinarsko uverenje. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina .Prof.

Detaljnija objašnjenja mogu se naći u navedenoj pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi. KZ) U savremenoj sudskomedicinskoj praksi sve češće se srećemo sa slučajevima u kojima se lekari i drugo zdravstveno osoblje pozivaju na odgovornost zbog nesavesnosti u radu. misao da je ″svaki pacijent potencijalni tužilac". 253. Čl. 251. 253. Čl. čija delatnost u konkretnom slučaju uopšte nije bila predmet optužnice.Prof. krivična dela ″Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. Čl. U Krivičnom zakonu Republike Srbije (KZ). takođe. Čl. odnosno nesavesnog lečenja povređene osobe. sve brojniji su i sudski postupci u kojima se postavlja pitanje krivične odgovornosti lekara zbog grešaka i nesavesnosti u radu. 251. Grupe krivičnih dela u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti Grupa krivičnih dela Krivična dela protiv života i tela Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina Član KZ Čl. u većem broju članova navode se krivična dela koja mogu proisteći iz obavljanja lekarske delatnosti. a koja se danas u svetu u najtežim slučajevima ogleda u gubljenju licence (dozvole) za obavljanje lekarske delatnosti. Naime. neželjene pojave da sredstva javnog informisanja. u saobraćajnoj nezgodi. 120. 367 Krivično delo Nedozvoljeni prekid trudnoće Neovlašćeno otkrivanje tajne Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije Prenošenje zarazne bolesti Nesavesno pružanje lekarske pomoći Protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka Neukazivanje lekarske pomoći Teška dela protiv zdravlja ljudi Neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca Primanje mita Krivična dela protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine Krivična dela protiv pravosuđa Krivična dela protiv službene dužnosti Za lekare koji učestvuju u obavljanju lekarske prakse na svim nivoima zdravstvene zaštite veoma je značajno da poznaju suštinu ovih krivičnih dela kako bi izbegli izuzetno neprijatnu situaciju da se pojave u sudu na optuženičkoj klupi. u skladu sa karakterom izvršenog krivičnog dela. što je u našoj aktuelnoj socioekonomskoj situaciji još uvek daleko od realnosti. pokušavaju da prikažu kako nepovoljan ishod povređivanja nije rezultat karaktera odnosno težine zadobijenih povreda već neadekvatnog postupka lekara.251. Za lekarsku profesiju mnogo su problematičniji oni slučajevi u kojima se nepobitno dokaže da je lekar izvršio neko od navedenih krivičnih dela. Ova krivična dela su po svom karakteru svrstana u različite kategorije odnosno grupe (tabela 1). u saradnji sa svojim braniocima. Čl. Čl. 141. 248. Lekar je u obavljanju svoje svakodnevne delatnosti izložen uticaju različitih interesa iz kojih mogu proisteći pitanja o njegovoj odgovornosti. U ovom tekstu detaljnije će biti analizirana ona krivična dela kojima se zakonski sankcionišu neispravnosti u radu lekara i drugog medicinskog osoblja u procesu lečenja – nesavesno lečenje bolesnika i neukazivanje lekarske pomoći. dr Slobodan Savić 30 KRIVIČNA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTII Problemima profesionalnih obaveza lekara i drugog medicinskog osoblja bavi se medicinsko pravo. kao i nekih koji se često upotrebljavaju u toku rasprava o lekarskoj odgovornosti. 249. Tako se npr. usvojenom 2005. Čl. godine. 332 Čl. Svedoci smo. donoseći često preuranjene i neobjektivne osude lekara i drugih zdravstvenih radnika. Poznato je da u svetu u ovakvim situacijama oštećenim pacijentima mogu biti isplaćene izuzetno velike novčane sume. koji neopravdano ostavlja trajnu mrlju na profesionalnoj karijeri lekara.) u toku krivičnog postpuka. koja u prvom trenutku možda zvuči prejako i pretenciozno. smrt usled trombne embolije pluća ili masne embolije kod osobe sa prelomom butne kosti). ovakvom epilogu obično prethodni dugotrajan (nekad višegodišnji) i za otpuženog veoma mučan proces dokazivanja. 259 Čl. Pojam ”lekarske greške” medicinari i pravnici tumače na . Imajući u vidu sve prethodno navedeno. S druge strane. U cilju boljeg razumevanja ove problematike neophodno je dati osnovna razjašnjenja nekih pojmova koji se koriste u zakonu. U takvim situacijama lekar bi. dok je krivičnim pravom regulisana krivična odgovornost zdravstvenih radnika u situacijama koje su predviđene zakonom. tuči i sl. 252. sve češće ovakve slučajeve prikazuju na nepotrebno senzacionalistički način. U takvim situacijama dešava se da čitav sudski postupak poprima ton hajke na lekare. To se naročito odnosi na situacije u kojima smrtni ishod kod povređenog nastupi iznenada i neočekivano usled neke komplikacije povrede koja sama za sebe nije bila neposredno opasna po život (npr. trebalo da snosi i određenu profesionalnu odgovornost. Ne tako retko pacijenti ili članovi njihove porodice pokušavaju da u građansko-pravnom (parničnom) postupku izvuku određenu (prvenstveno materijalnu) korist iz navodnih lekarskih grešaka i njihovih posledica. KZ) i ″Neukazivanje lekarske pomoći″ (čl. pored krivične. U sudskomedicinskoj ekspertiznoj praksi često se dešava da osobe koje su uzrokovale povređivanje drugih lica (npr. prvestveno štampa. čak i kada se na kraju postupka donese pravosnažna presuda o nepostojanju krivice lekara kao optuženog. Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. postaje deo realnosti sa kojom se naši lekari u svojoj praksi sve češće suočavaju. KZ) nalaze u grupi ″Krivičnih dela protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine″.

Drugim rečima. U prikazanom slučaju vršenje gastroskopije verovatno je provociralo pogoršanje postojećeg patološkog procesa u zidu aorte (cistične degeneracije medije kao ličnog svojstva pacijenta). U zakonskom tekstu decidirano su navedeni sledeći oblici nesavesnog delovanja: • primena očigledno nepodobnog sredstva ili očigledno nepodobnog načina lečenja .). . KZ). pod lekarskom greškom podrazumeva se "stručna zabluda bez elemenata nesavesnosti". člana 251. za čije postojanje lekar prethodno nije znao i nije mogao da zna. koji do tada nije imao nikakvih kardiovaskularnih tegoba. da bi se moglo raspravljati o eventualnom nesavesnom lečenju. međutim. Obdukcijom je utvrđeno raslojavanje (disekcija) zida grudnog dela aorte (uslovljeno postojećom cističnom degeneracijom medije) sa sledstvenom rupturom i smrtonosnim izlivom krvi u srčanu kesu . ali je i pored toga došlo do greške. jodna kontrastna sredstva). kao i svi drugi zdravstveni radnici (stav 2. dr Slobodan Savić 31 različit način. . Nepovoljan ishod nastao je kao rezultat potpuno neočekivanog toka događja.Prof. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. pri čemu je lekar primenio sve neophodne mere predviđene savremenom medicinskom naukom i praksom da spreči nastajanje tih posledica i njihovo štetno dejstvo na zdravlje pacijenta. ispoljeno "neznanje mora da bude očigledno" i to u odnosu na predviđeni nivo znanja za konkretnu lekarsku delatnost.Nedostupnost izvesnih tehničkih pomagala (mnogo je lakše postaviti tačnu dijagnozu uz primenu kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.npr. nestajanje električne energije. KZ Nesavesno pružanje lekarske pomoći (1) Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja. kao potencijalno rizičnu proceduru za zdravlje pa i život pregledane osobe. ali je i pored toga odlučio da izvrši gastroskopiju. ovog člana učinjeno iz nehata. KZ-a: Član 251.Ograničeno znanje lekara . Ovakvo medicinsko shvatanje podrazumeva da je lekar primenio sve što je u konkretnom slučaju bilo u okviru njegovih subjektivnih i postojećih objektivnih mogućnosti. a ne o lekarskoj grešci. Faktori koji dovode do nesrećnog slučaja mogu biti objektivnog karaktera (posebne okolnosti slučaja . odnosno nisu sledile iz uobičajenog toka događaja".svaki lekar koji je ovlašćen da se bavi određenim vidom lekarske delatnosti mora da poseduje odgovarajući nivo znanja. savremenih operativnih tehnika i sl. štetne posledice su kod nesrećnog slučaja "došle neočekivano. uvođenje novih vrsta operacija. (3) Ako je delo iz st. U medicinskoj literaturi. učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. koji mora da bude primeren konkretnom nivou lečenja (lekar opšte medicine ne može znati sve što i opšti hirurg. lična svojstva ili naročita stanja organizma). ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. uprkos svim adekvatno primenjenim merama reanimacije. kao "lečenje koje se ne obavlja lege artis". To je nešto što se dešava. U ovakim slučajevima nema subjektivne odgovornosti lekara. dakle nedovoljno obučeni (bez odgovarajuće specijalizacije i bez dovoljno iskustva) obavljaju dežurstva na hitnom prijemu pojedinih zdravstvenih ustanova. naročito ukoliko ne postoji mogućnost stalnog i hitnog konsultovanja i direktne intervencije iskusnih hirurga. nego samo na osnovu fizikalnog pregleda). U vezi sa ovim problemom nekada mogu iskrsnuti pitanja odgovornosti mladih lekara koji posle kratkog lekarskog staža. Krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika precizirano je u članu 251. Pod pojmom "nesrećan slučaj" podrazumevaju se one situacije u kojima su nepovoljne posledice u toku pružanja lekarske pomoći nastupile usled nekih okolnosti koje se nisu mogle predvideti. U praksi se pojam lekarske greške najčešće može primeniti na slučajeve u kojima je lekar. i pored primene svih dostupnih adekvatnih dijagnostičkih postupaka. (2) Kaznom iz stava 1. Pitanje lekarske odgovornosti moglo bi se postaviti samo u slučaju da je lekar pouzdano znao da kod pacijenta postoji slabost zida aorte. što je stalni i neminovni rizik u medicini. U pravnoj teoriji i praksi preovlađuje gledište po kome lekarska greška predstavlja odstupanje od "opšte priznatih pravila medicinske nauke" tj. u toku vršenja gastroskopije naglo dolazi do pogoršanja opšteg stanja i nastupanja smrtnog ishoda za vrlo kratko vreme. čiji su svi postupci bili u skladu sa prinicipima savremene medicinske nauke i prakse. Međutim. a koji je zbog bolova u želudačnom predelu prethodno detaljno pregledan. kvar na aparatu) ili mogu poticati od pacijenta (tzv. Uzroci lekarskih grešaka (prema navedenom medicinskom shvatanju tog pojma) najčešće su sledeći: . KZ). simtpomi i znaci cerebralne masne embolije često se u kliničkoj dijagnostici pogrešno tumače kao posledica kontuzije mozga).tamponadom srca. opšti hirurg ne može znati sve što zna neurohirurg i obrnuto). kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. odnosno ono što je obuhvaćeno okvirima medicinske tolerancije. posebno pitanje je koliki treba da bude taj nivo znanja i kako omogućiti da se on stalno podiže u skladu sa savremenim kretanjima u medicinskoj nauci i praksi (u hirurgiji npr.Nejasna klinička slika i atipični simptomi i znaci povrede ili oboljenja (npr. člana 251. Izvršilac (subjekt) ovog krivičnog dela može biti lekar (stav 1. i 2. Ilustrativan primer: kod pacijenta. 1. proisteklog iz posebnog ličnog svojstva pacijenta. U literaturi se kao primer za nesrećan slučaj u medicini obično navodi nagla pojava alergijskih reakcija na lekove ili druge supstance (npr. postavio netačnu dijagnozu. ali se za to ne može okriviti lekar. Drugim rečima.

što stvara velike probleme u kasnijem sudskomedicinskom veštačenju. a ne hirurški. Obdukcijom je ustanovljeno da je u toku hirurške intervencije došlo do proboja baze lobanje hirurškim instrumentom (slika 1) i njegovog prodora krod desni čeoni režanj velikog mozga u prednji rog desne bočne moždane komore (slika 2). otpustio iz bolnice. Posle ove intervencije pacijentkinja se nije probudila iz opšte anestezije i sledećeg dana nastupio je smrtni ishod. asimptomatskog) intervala kod pacijenta koji pri prvom kontaktu sa lekarom nije imao simtpome i znake krvarenja te je odmah nakon pregleda otpušten iz zdravstvene ustanove. konstatovao da nema znakova preloma. Neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera kao oblik nesavesnog postupanja može se odnositi npr. koji prilikom prvog pregleda nije bio uočen. bez ijednog znaka i simptoma šigeloze. te je izvršena druga hirurška intervencija kojom je dokazano da u predelu ušivene razderine postoji višestruki otvoreni utisnuti prelom kostiju lobanje. U prethodno pomenutom slučaju u kome je smrt pacijenta nastupila usled streptokokne sepse koja se razvila posle izvršene tonzilekotmije. što je dovelo do smrtonosnog krvarenja u moždane komore i subarahnoidalni prostor. a zaživotno uzetom hemokulturom i obdukcionim nalazom dokazana je streptokokna sepsa kao uzrok smrti. 32 U okviru pojma "sredstvo lečenja" obuhvaćena su sva "sredstva koja se unose u organizam ili stavljaju na telo radi postavljanja dijagnoze ili lečenja ili iz preventivnih razloga". nažalost. Iako je ovo krivično delo poznato pod nazivom "nesavesno lečenje bolesnika". postoji upisan samo nalaz na prijemu i konstatacija o letalnom egzitusu. Prednja tamponada″. što je i dovelo do smrtnog ishoda. dr Slobodan Savić • • neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera uopšte očigledno nesavesno postupanje. penicilin dat osobi za koju je u medicinskoj dokumentaciji decidirano navedeno da je alergična na ovaj antibiotik ili davanje transfuzije krvi neodgovarajuće krvne grupe. iako je po pravilima medicinske nauke i prakse trebalo da bude zadržan na opservaciji zbog postojanja spoljašnjih povreda i/ili anamnestičkih podataka o povređivanju glave odnosno trbuha. Tipičan primer je razvoj smrtonosnog epiduralnog hematoma ili tzv. U jednom obdukcionom slučaju kod 55-godišnje pacijentkinje vršena je otorinolaringološka intervencija uklanjanja polipa iz nosne duplje (polypectomia endonasalis bilat. bez ijednog podatka o toku bolesti odnosno stanju pacijenta u toku lečenja. U operativnom nalazu navedeno je sledeće: ″U opštoj anesteziji očiste se oba nosna hodnika od polipa i prednje ćelije etmoidalnih sinusa. koja nije u skladu sa savremenim principima asepse i antisepse u hirurgiji. na neadekvatnu pripremu hirurga i/ili operativnog polja. ali izveden na ooljčigledno nepodoban odnosno pogrešan način. Naknadnim uvidom u prvobitno načinjen rendgenski snimak utvrđeno je da postoji jasno vidljiv utisnuti prelom kostiju lobanje. izvršio rendgensko snimanje glave. koji je povređen od strane drugog lica udarcem ašovom u glavu. U jednom od veštačenih krivičnim predmeta u situaciji kada je klinička slika kod pacijenta posle izvršene tonzilektomije očigledno ukazivala na postojanje sepse. Pod primenom očigledno nepodobnog sredstva ili očigledno nepodobnog načina lečenja podrazumeva se sve ono što u delatnosti lekara očigledno odnosno drastično odstupa od važećih. posle latentnog (slobodnog. et ethmoidectomia anterior bilat. krvarenja u dva vremena iz rascepa slezine ili jetre. Sledećeg dana pacijent se javio sa kliničkim znacima hemipareze. konstatovao razderinu na poglavini. lekar je u medicinskoj dokumentaciji naveo da se najverovatnije radi o šigelozi i da pacijentu ne treba davati antibiotike. "Način lečenja" predstavlja metod koji se primenjuje u dijagnostici i lečenju. ukoliko u toku opšte anestezije kod pacijenta nastupi smrtni ishod. Jedan od relativno čestih primera je i neažurno vođenje karte anestezije kod hirurških intervencija u opštoj anesteziji. sve češći slučaj.Prof. Očigledno nepodoban način lečenja je npr. odluka da se pacijent kod kojeg je dijagnostikovan rascep slezine sa izlivom krvi u trbušnu duplju tretira konzervativno. U drugom slučaju neurohirug je prilikom prvog prijema pacijenta. a ne samo u procesu lečenja u užem smislu te reči. tvrde i meke moždanice i moždanog tkiva. sa razorenjem moždanog tkiva i znacima gnojne infekcije tkiva poglavine. Očigledno nepodobnim načinom lečenja može se smatrati i dijagnostički ili terapijski postupak koji je adekvatno indikovan. Nekoliko dana posle toga pacijent je egzitirao. a naknadno je došlo do pogoršanja stanja i smrtnog ishoda pacijenta van zdravstvene ustanove. Medicinskom tolerancijom smatra se ono što je obuhvaćeno prethodno navedenim medicinskim shvatanjem pojma lekarske greške. Relativno čest predmet krivično-pravnog razmatranja predstavlja nesavesno postupanje lekara koji u medicinski jasno indikovanom slučaju nije zadržao pacijenta na opservaciji već ga je odmah po izvršenom pregledu otpustio iz bolnice. koji je egzitirao posle višednevnog ili čak višenedeljnog lečenja. bez ikakve opservacije. u praksi se očigledno nepodobnim sredstvom lečenja može smatrati npr. Jedan od mogućih oblika nesavesnog postupanja je i neadekvatno vođenje medicinske dokumentacije. ušio razderinu i pacijenta odmah. odnosno vršenjem splenektomije. opšteprihvaćenih principa medicinske nauke i prakse. Imajući u vidu sve prethodno navedene činjenice. Dešava se da u istoriji bolesti pacijenta. predviđenom zakonskom formulacijom "uopšte nesavesno postupa" omogućeno je sankcionisanje nesavesnosti u bilo kojoj formi i fazi medicinske delatnosti. što je u našoj praksi. odnosno ono što predstavlja upadljivu grešku koja izlazi iz okvira medicinske tolerancije.). a u daljem toku njegovo stanje se progresivno pogoršavalo. u toku veštačenja su se pojavile dve suprotne tvrdnje o stanju pacijenta prilikom otpusta iz .

naročito u situacijama kada se u početnoj fazi ne obavi valjano sudskomedicinsko veštačenje. što može dovesti do razvoja flebotromboze i smrtonosne trombne embolije pluća). odnosno da ono nije proisteklo iz same prirode primarne bolesti odnosno povrede ili drugih faktora koji su prethodno navedeni prilikom objašnjavanja pojma nesrećnog slučaja (posebne okolnosti slučaja. nepostojanje elemenata krivične odgovornosti u ovakvim slučajevima svakako ne znači da za dokazano nesavesno postupanje lekar ne treba profesionalno da odgovara. dok je u članu 259. a temperaturna lista o lečenju pacijenta posle tonzilektomije bila je potpuno prazna. konsultacije specijalista). U pribavljenoj medicinskoj dokumentaciji stanje pacijenta na otpustu uopšte nije konstatovano. pa je podobnost jednog sredstva za lečenje uvek relativne prirode. urađeno sve što je u konkretnom slučaju bilo moguće i to na najbolji mogući način (svestranost i potpunost kao kriterijumi savesnosti u radu). kao pravnik. neophodno je ustanoviti postojanje uzročne veze između nesavesnog lečenja i nastale štetne posledice. učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Dakle. teškog narušenja zdravlja ili smrti pacijenta. učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. postavljanje indikacije za hiruršku intervenciju). redovnu kontrolu stanja pacijenta u svim fazama pružanja lekarske pomoći. adekvatno vođenje medicinske dokumentacije o svim prethodno pomenutim merama. U nekim slučajevima karakter i težina oboljenja ili povreda zbog kojih se pacijent leči mogu biti takvi da dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja.ovog zakonika. nema elemenata za krivično gonjenje lekara jer štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica nije nastupila usled nesavesnog rada lekara. Pogoršanje zdravstvenog stana pacijenta. rendgensko snimanje. i 2.ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica. vršenje kompletnog fizikalnog pregleda i svih drugih potrebnih dijagnostičkih procedura (laboratorijske analize. Pri tome treba pouzdano dokazati da je pogoršanje zdravstvenog stanja uzrokovano upravo nesavesnim postupanjem lekara. Prema tome. 259.. često i višegodišnjeg sudskog postupka. ali i nečinjenja onog što je trebalo da se uradi u određenoj situaciji (npr. mora se neosporno utvrditi da je lekar na odgovarajući način (prema važećim principima savremene medicinske nauke i prakse. ukoliko se adekvatnost primenjenog lečenja može egzaktno dokazati na osnovu ažurno vođene medicinske dokumentacije. odnosno nepostojanju krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika donosi sud.. predviđeno teže kažnjavanje lekara u slučajevima u kojima je nesavesno lečenje uzrokovalo nastanak ozbiljnih posledica u vidu teške telesne povrede. (2) Ako je usled dela iz čl. kada lekar kod dokazane streptokokne angine ne propiše odgovarajući antibiotik. odluku o načinu lečenja (npr. da bi se štetne posledice. KZ Teška dela protiv zdravlja ljudi (1) Ako usled dela iz čl. Definitivnu odluku (presudu) o postojanju. pa čak i smrti pacijenta i pored svih primenjenih adekvatnih dijagnostičkih i terapijskih mera. a ne nesavesnosti koja povlači krivičnu odgovornost. 1. st. dešava se da ovakvo činjenično stanje bude definitivno dokazano tek nakon dugotrajnog. nedavanje antišok terapije osobi kod koje se ispoljila anafilaktička reakcija pri davanju penicilina. Razumljivo je da sudija. KZ-a regulisano je kažnjavanje za lakše oblike pogoršanja zdravlja. adekvatnu primenu izbranih sredstava i načina lečenja. Naime. koje ukazuje na neophodnost posebnog procenjivanja podobnosti sredstava i načina lečenja u svakom konkretnom slučaju. 1. mogle smatrati posledicom lekarske greške.. a u skladu sa osobenostima konkretnog slučaja) izvršio sve predviđene procedure neophodne za pružanje lekarske pomoći i sprečavanje nastupanja posledica štetnih po zdravlje i život pacijenta. Drugačije rečeno. odnosno bez ijednog podatka o postoperativnom kretanju telesne temperature.Prof. logično je da procenu očigledne nepodobnosti sredstva odnosno načina lečenja treba da vrše isključivo lekari i to oni koji su najkompetentniji u odgovarajućoj oblasti lekarske delatnosti.251. nema adekvatno stručno znanje da ovu odluku donese samostalno. Opravdanost ovakvog stava pravnika proizilazi iz medicinskog iskustva. Posmatrajući sa pravnog aspekta. . Lekar je tvrdio da je pacijent otpušten u dobrom opštem stanju i afebrilan.. ovo krivično delo može biti posledica aktivnog delovanja lekara odnosno činjenja nečega što ne treba da se radi. Ukratko navedeno to podrazumeva: uzimanje anamneze. Ako je. U takvim slučajevima. može biti različitog intenziteta. nastale prilikom pružanja lekarske pomoći. anesteziologije i akušerstva.. Stoga se njegova odluka najvećim delom bazira na sudskomedicinskom veštačenju. ali se infekcija i pored toga spontano zaleči bez štetnih posledica po pacijenta). ali iz takvog postupka ne proistekne štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica. Pejaković navodi da su elementi nesavesnosti površnost i nepotpunost. dok su članovi porodice pacijenta izjavili da je on tada bio visokofebrilan.251. st. Nesavestan rad lekara ne mora u svim slučajevima uzrokovati pogoršanje stanja pacijenta. Čl. dr Slobodan Savić 33 bolnice nakon izvršenog operativnog zahvata. Članom 251. čak ni onda kada je ishod lečenja nepovoljan. nedavanje profilaktičke antikoagulantne terapije pacijentu koji je imobilisan zbog višestrukih preloma kostiju donjih ekstremiteta. Proučavanjem ekspertiznog materijala Instituta za sudsku medicinu u Beogradu utvrđeno je da se u toku poslednjih godina najveći broj optužbi za krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika odnosi na oblast hirurgije. nastalo usled nesavesnog lečenja. Pri tome treba imati u vidu činjenicu da se u praksi nikada ne može sa sigurnošću predvideti kako će čovekov organizam reagovati. procenu svih ustanovljenih rezultata i postavljanje dijagnoze. Na žalost. neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno. Međutim. lična svojstva i naročita stanja organizma pacijenta). i 2. dakle.. ne može se ni u kom slučaju postaviti pitanje krivične odgovornosti lekara.. za postojanje krivičnog delo nesavesnog lečenja bolesnika neophodno je da usled nesavesnog postupanja lekara nastupi štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica.. Ukoliko lekar očigledno nesavesno postupa. neće biti elemenata za krivično gonjenje tog lekara (npr.

odnosno na njegovu trenutnu osposobljenost da pruži adekvatnu lekarsku pomoć. "krvarenje u dva vremena" kod traumatskih rascepa jetre i slezine. povreda glave sa naknadnim ispoljavanjem kliničke slike epiduralnog hematoma ili tzv. učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do četiri godine. što se sa medicinskog stanovišta može relativno lako proceniti jer se na osnovu pregleda nekog lica može utvrditi da li u tom trenutku kod njega postoji stanje neposredne opasnosti za život. ginekolog i dr. Neukazivanje lekarske pomoći (čl. slobodni (latentni). U trenutno važećem Krivičnom zakoniku dodat je još jedan mogući uslov koji se odnosi na opasnost nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. ovog člana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomoć. što je naknadnom ekspertizom nepobitno opovrgnuto na osnovu objektivnih medicinskih činjenica. a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. Praktično je pitanje da li bi lekar koji godinama radi u istraživačkoj laboratoriji potpuno van lekarske prakse bio u stanju da takvu pomoć pruži. a rezultat toga bilo je mišljenje u kome je rad lekara neosnovano proglašen nesavesnim. U praksi se lekar može naći u situaciji da istovremeno treba da zbrinjava veći broj povređenih ili obolelih i tada je stepen opasnosti po život osnovno merilo na osnovu kojeg lekar treba da utvdi redosled pružanja pomoći. Prema tome. Dobar primer za ovaj novouvedeni uslov krivičnog dela neukazivanja lekarske pomoći mogla bi da budu traumatska stanja sa kliničkom slikom u kojoj često postoji tzv. Izvršilac (subjekt) ovog krivičnog dela je isključivo lekar i to onaj koji odbije da ukaže lekarsku pomoć. anesteziolog. Ovakvi slučajevi najčešće dobijaju epilog tek nakon trećestepenog sudskomedicinskog veštačenja koje uglavnom obavljaju sudskomedicinski odbori pri medicinskim fakultetima. 253 KZ Neukazivanje lekarske pomoći (1) Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna. nepristupačnost neophodnih tehničkih dijagnostičkih sredstava) nije ustanovio postojanje stanja opasnosti po život. Stoga je izuzetno značajno da već u prvoj fazi. U KZ-u se ne precizira na kog lekara se odnosi ovo krivično delo. atipična klinička slika. ali zbog određenih okolnosti (npr. Ozbiljnost krivičnih dela i njihovih posledica u ovim slučajevima nameće sudu veliku odgovornost prilikom izbora veštaka koji treba da donesu odluku o ispravnosti rada svojih kolega. (3) Ako usled dela iz stava 1. najbolje u toku istražnog postupka. Ovim se nikako ne umanjuje odgovornost onih lekara koji su na pomenuti. ali je lekar na osnovu izvršenog pregleda i dobijenih anamnestičkih podataka dužan da predvidi mogućnost da u daljem toku dođe do teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja i da odgovarajućim dijagnostičkim i terapijskim merama to pokuša da spreči. 253 KZ) Čl. upravo od kvaliteta izvršene ekspertize najviše zavisi koliko dugo će trajati sudski proces i da li će doneta sudska odluka biti ispravna. U staroj verziji Krivičnog zakonika kao neophodan uslov za postojanje ovog krivičnog dela bilo je samo da se lice kome je potrebna lekarska pomoć nalazi u neposrednoj opasnosti za život. bilo tako što je to direktno odbio da učini ili tako što je prikrio svoj identitet tj. nadležna da prima pacijente. U štampi je danima odjekivao slučaj u kome je povreda krvnih sudova potkolenice dovela do smrtonosnog iskrvarenja zato što je u nekoliko beogradskih zdravstvenih ustanova medicinsko osoblje odbilo da pregleda i primi povređenog. Dosadašnje iskustvo upućuje na zaključak da je u ovim slučajevima najkorisnije kliničko-forenzičko veštačenje. Ovakvi slučajevi često su posledica loše organizacije zdravstvene službe i u praksi se mogu izbeći otvaranjem ustanova za stalan hitan prijem (tipa Urgentnog centra). sud izabere lekare veštake koji su u odgovarajućoj oblasti lekarske delatnosti najkompetentniji da procene da li je postupak lekara u konkretnom slučaju očigledno odstupao od savremenih principa medicinske nauke i prakse. učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.Prof. pa ukoliko je ustanovio postojanje neposredne opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. lekar može napustiti pacijenta kojeg zbrinjava samo ukoliko život tog pacijenta trenutno nije u opasnosti te se njegovo oboljenje odnosno povreda može i posle odlaganja adekvatno lekarski zbrinuti. ovog člana lice kojem nije ukazana lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno. Drugim rečima. što teorijski znači da ono sankcioniše svakog lekara bez obzira na to kakvu vrstu delatnosti obavlja. on je dužan da pruži lekarsku pomoć u skladu sa onim mogućnostima kojima trenutno u konkretnoj situaciji raspolaže. u praksi smo nailazili na situacije da je prvobitno sudskomedicinsko veštačenje bilo neadekvatno izvršeno. moguće je da u trenutku pregleda kod osobe ne postoji jasno manifestovana teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja. hirurg. dr Slobodan Savić 34 Kako se sudska odluka u ovim slučajevima najvećim delom bazira na sudskomedicinskom veštačenju. Stoga u pravnoj literaturi i praksi preovlađuje stav da ovo krivično delo treba . odnosno asimptomatski interval – npr. Po svom karakteru. zanimanje (npr.). Jedan od primera za ovakvo postupanje mogao bi biti i slučaj kada lekar odbije da pregleda i primi neko lice u zdravstvenu ustanovu uz objašnjenje da ta ustanova trenutno nije dežurna tj. ovakve situacije mogu se svrstati u okvire prethodno objašnjene lekarske greške (u medicinskom smislu tog pojma). lekar je u svim situacijama dužan da pregleda osobu i da se pregledom uveri u to kakvo je njeno trenutno zdravstveno stanje. potpuno neprihvatljiv način obavljali svoju profesionalnu dužnost. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. lekar koji na ulici vidi da je došlo do povrede nekog lica u saobraćajnoj nezgodi. Drugim rečima. izvršeno od strane komisije sastavljene od lekara specijalista sudske medicine i lekara odgovarajuće specijalnosti u zavisnosti od oblasti na koju se veštačenje odnosi (npr. (2) Ako usled dela iz stava 1. Na žalost. U okvir ovog krivičnog dela ne mogu se svrstati oni slučajevi kada je lekar pregledao pacijenta na najbolji mogući način. te je na kraju hirurška intervencija izvršena prekasno. ali i pored toga ode sa lica mesta ne pokušavajuci da povređenom pruži pomoć).

Stoga je značajno da se lekari pridržavaju navedenih preporuka koje predstavljaju osnovu za njihov ispravan rad. Lekar je dužan da to uradi "čak i kada postoji samo apstraktna mogućnost da su štetne posledice u obolelog u vezi sa njegovom delatnošću" [5]. međutim. dr Slobodan Savić 35 da se odnosi samo na lekare koji vrše lekarsku praksu u zdravstvenom organizacijama.Prof. KZ-a predviđeno je. Stoga je u procesu veštačenja pitanje ispravnosti postupka lekara ponekad predmet žučnih diskusija zbog različitih stavova koji su prihvaćeni u pojedinim zdravstvenim ustanovama. i 3. iz čega proizilazi zaključak da je lekar zakonski obavezan da pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život čak i onda kada time sebe dovodi u opasnost. Zanimljivo je uporediti čl. međutim. U čl. Lekar koji je u cilju spasavanja života pacijenta učinio sve što je u konkretnom slučaju bilo u njegovoj mogućnosti. 127 KZ-a navodi se krivična odgovornost drugih osoba. U vezi sa tim u našoj sredini postoji problem što u mnogim medicinskim oblastima ne postoje opšte prihvaćeni doktrinarni stavovi o dijagnostici i lečenju. članova njihovih porodica. U sudskom postupku u kojem se raspravlja o krivičnoj odgovornosti za nesavesno lečenje. 253 KZ-a. 253.da li su primenjeni postupci prihvaćeni u savremenoj medicinskoj nauci i praksi i da li je odstupanje od važećih načela uslovilo pogoršanje zdravlja ili nastupanje smrtnog ishoda. za nepružanje pomoći licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život. teže kažnjavanje lekara ukoliko usled neukazivanja lekarske pomoći nastanu štetne posledice u vidu teške telesne povrede. Čl. (1) U radu treba uvek postupati po prihvaćenim principima savremene medicinske nauke i prakse. Ako lekar tako ne uradi i ne pokrene postupak vršenja sudskomedicinske obdukcije. Dobra medicinska dokumentacija čuva glavu pacijenta. 127 KZ-a. Na predlog lekara odluku o vršenju ili nevršenju sudskomedicinske obdukcije donosi istražni sudija. Važno je. a što bi se obdukcijom moglo otkriti. Naime. 127. koji se odnosi na lekare. Dakle. (2) Ažurno vođenje medicinske dokumentacije – Redovno i uredno vođena medicinska dokumentacija značajna je ne samo za adekvatno lečenje pacijenata već i kao potvrda ispravnosti rada medicinskog osoblja. Sve ono što je uradio. Ono čega lekari treba i moraju da se plaše je neodgovornost i nesavesnost u radu. člana 253. KZ-a) nije potrebno da zbog neukazivanja lekarske pomoći nastane smrtni ishod ili pogoršanje zdravlja lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život. čl. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. hepatitis B i C) iz straha da se prilikom te intervencije sam ne zarazi. Na kraju treba još jednom naglasiti da sve što je u ovom tekstu napisano u vezi sa potencijalnom krivičnom odogovornošću zdravstvenih radnika ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao težnju da se kod budućih i sadašnjih lekara izazove strah od praktičnog rada i odgovornosti koje taj rad sobom nosi. na sudu se priznaje da je lekar uradio samo ono što je upisao u medicinsku dokumentaciju. za razliku od krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika. U praksi se krivično-pravno razmatranje ovakvih situacija uglavnom odnosi na slučajeve kada lekar odbije da pruži pomoć osobi oboleloj od teške zarazne bolesti (AIDS. U čl. čime obezbeđuje trajan dokaz o svom ispravnom postupku. jer pomoć treba da bude realna u odnosu na konkretan slučaj. Jednom ranijom analizom sudskih spisa utvrđeno je. a nije registrovao. KZ Nepružanje pomoći (1) Ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog. teškog narušenja zdravlja odnosno smrtnog ishoda lica kome nije ukazana pomoć. ne postoji ovo ograničenje. a čemu se danas teži u svetu. javnosti. obdukcija bila izvršena samo nad 36% umrlih. Preporuke za dobru lekarski praksu: Na osnovu prethodno navedenog proizilazi da se lekari u svojoj praksi suočavaju sa brojnim situacijama u kojima njihova delatnost postaje predmet kritičkog analiziranja od strane pacijenata. 1.da li u preduzetim merama dijagnostike i lečenja postoje elementi za krivično delo nesavesnog lečenja. a u skladu sa savremenim postulatima medicinske nauke i prakse. . 253 KZ-a sa čl. izvršilac će biti zakonski kažnjen i ukoliko lice kome nije pružena lekarska pomoć preživi bez ikakvih štetnih posledica po zdravlje. dužnost lekara je da o tom događaju odmah obavesti nadležne organe (direktno istražnog sudiju ili radnike službe unutrašnjih poslova) i predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije. u ovom slučaju nije neophodno nastajanje štetne posledice. da je od 147 predmeta u kojima je vršeno veštačenje smrtnih slučajeva zbog navodnog nesavesnog lečenja. neminovno se kasnije pojavljuje sumnja da je postojalo nešto što je on želeo da sakrije. jedini egzaktan dokaz ispravnosti rada lekara i drugog zdravstvenog osoblja je dobro vođena medicinska dokumentacija. U stavu 2. Samo na osnovu blagovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcije moguće je dati odgovore na sledeća pitanja: . Za ova lica ("nelekare") zakon predviđa obavezu pružanja pomoći samo ukoliko je to moglo da se učini bez opasnosti za sebe ili drugog.da li su primenjeni postupci doprineli smrtnom ishodu ili pogoršanju zdravlja. Drugim rečima. koji nisu lekari. ali često i glavu lekara! (3) Davanje predloga za vršenje sudskomedicinske obdukcije . da lekar ovakav svoj postupak zabeleži i u medicinsku dokumentaciju. ne može krivično . što je regulisano Zakonikom o krivičnom postupku. Za postojanje osnovnog oblika ovog krivičnog dela (navedenog u st. . koji su doveli do nastanka neželjenih posledica. ali i krivičnog zakonodavstva.U slučajevima u kojima je smrtni iishod nekog lica nastupio u toku obavljanja bilo koje lekarske delatnosti (dijagnostičke ili terapijske). na sudu se smatra kao neurađeno. takođe.

5. Stambolović B. nego etičkim principima struke. i sar (ed. Beograd. koji im se moraju usađivati već od prvog koraka na putu ka sticanju lekarskog zvanja. broj 9. Krivična odgovornost lekara. 211-222. dr Slobodan Savić 36 da odgovara. Nesavesno lečenje bolesnika (problem utvrđivanja krivične odgovornosti lekara). Beograd. knjiga 418. Naučna knjiga. 1991.) Hirurgija za studente i lekare. LITERATURA: 1. 1995. 2. 4. 1975. Dunjić D. Beograd. Sudska medicina. i sar. Stoga u obavljanju svoje delatnosti lekari ne treba da budu vođeni strahom od krivičnih sankcija. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. Savremena administracija.Prof. Đorđević M. Trišić B. . Ćirić J. Gutenbergova galaksija. 1995. Odgovornost lekara pri lečenju bolesnika (pravno-medicinski aspekti intenzivne medicine). Hirurška intervencija i lekarska odgovornost. Pejaković S. SA. Osnovi urgentne medicine. Lukić M. Medicinski fakultet u Beogradu. Pravni život. Pejaković S. U Stevović D. Beograd. Privredno-finansijski vodič. čak i kada ishod lečenja nije povoljan.1009-12. Savić S. 1968. i sar. 2000. 6. 3. 4. U Mitrović M.

1990.Prof. Temelj savremene suicidologije kod nas postavio je svojim radom prof.wikipedia.org/wiki/Suicide 3. Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – Svetska zdravstvena organizacija. U daljem tekstu navedeni su zvanični statistički podaci o učestalosti samoubistava u različitim delovima sveta.0 Finska 28. ZNAČAJ SAMOUBISTVA Još je Milovan Milovanović pisao da je samoubistvo ubikvitarna i permanentna socijalna pojava. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.8 Mađarska 28. 2.4 44.3 11. Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Pokušaj samoubistva i samopovreda uopšte 3.http://en. Razlikovanje ubistva i samoubistva OSNOVNA LITERATURA: Milovanović M.3 10.0 Kanada 13.9 12. sa stalnim porastom učestalosti. Samoubistvo 2.0 Letonija 27.3 13.7 9.3 Austrija 25. Stope samoubistva u različitim zemljama (1990.7 Italija 8.3 10.5 SSSR 20. U Engleskoj je čak do 1961. 2005.1 .2 Poljska 11.0 Bugarska 16. Njegova monografija "Samoubistvo" iz 1929.6 Francuska 21. godine) ______________________________________________________________ DRŽAVA STOPA DRŽAVA STOPA DRŽAVA STOPA Mađarska 42. moralnih i verskih normi . Šovljanski M. godine do početka devedesetih godina XX veka više od 12 miliona ljudi u svetu izvršilo je samoubistvo.8 47.8 63.2 Švedska 18. Sudska medicina NEOBVAVEZNA LITERATURA ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE DA SAZNAJU O PROBLEMU SAMOUBISTVA: 1.7 Danska 26. svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo. dr Milovan Milovanović. što znači ubiti sebe) veoma je kompleksan fenomen.1 74. Biro M.6 69.4 45. Institut za sudsku medicinu u Beogradu ima dugu i bogatu tradiciju u proučavanju samoubistava (veći broj odbranjenih doktorskih disertacija i magistarskih radova iz oblasti suicidologije).7 Finska 24. a svake tri sekunde neko pokuša suicid. a po novijim procenama godišnje se u svetu registruje oko milion izvršenih i oko 10 do 20 miliona pokušanih samoubistva. Drugačije rečeno. dnevno se u svetu ubije oko 1000 osoba.3 Estonija 28. suicidium od latinskih reči sui i caedere.9 Belorusija 36. Prema nekim statističkim procenama.2 SR Nemačka 16. a još najmanje pet do deset puta toliko pokuša izvršenje suicida.2 Dr Nemačka 26.od prihvatanja i odobravanja do osuđivanja i surovog postupanja sa leševima samoubica.Britanija 7.8 Španija 7. U raznim društvenim sredinama i različitim vremenskim periodima stavovi o samoubistvu menjali su se u zavisnosti od trenutno važećih socijalnih.2 38.9 Rusija 40. U okviru medicine najznačajnije su sudska medicina i psihijatrija.9 Čehoslovačka 18.5 Stope samoubistva u različitim zemljama (2002-2003. Od 1945.2 Jugoslavija 16. a oko 100 miliona pokušalo je da ga izvrši. koji je predmet interesovanja raznih naučnih disciplina. godine) __________________________________________ DRŽAVA STOPA MUŠKARCI ŽENE Litvanija 44.0 SAD 12. dr Slobodan Savić 37 SAMOUBISTVO "Jedini filozofski problem o kojem vredi razmišljati jeste samoubistvo" Albert Camus: "Mit o Sizifu" ISPITNA PITANJA 1.0 Vel.0 9. Osnovi medicinske suicidologije. godine predstavlja klasično i vizionarsko delo u ovoj naučnoj oblasti. Kapamadžija B. Samoubistvo ili suicid (lat. godine osoba bila kažnjavana zatvorom zbog neuspelog pokušaja samoubistva.2 Švajcarska 23. Wikipedia – the Free Encyclopedia .

U bivšoj Jugoslaviji u poslednjoj fazi njenog postojanja konstatovan je trend porasta broja suicida.stopa suicida u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) iznosila je oko 16.22 19.6.5 na 15. godine kao jedan od ključnih ciljeva ("target" odnosno cilj broj 12) označila zaustavljanje i obrnuto usmeravanje aktuelnog rastućeg trenda broja samoubistava i pokušaja samoubistava u evropskom regionu.89 9. U periodu od 1990. a posle odvajanja Slovenije. dok je na Kosovu zvanično prikazana stopa samoubistava izrazito niska (radi komparacije prikazani su podaci i za sve bivše jugoslovenske republike) Stope samoubistva u različitim područjima Jugoslavije __________________________________________ PODRUČJE GODINA 1967 1977 1987 Vojvodina 28. dok je u 2005. godine porasla za 25. Prosečan godišnji broj suicida iznosio je oko 180.2.84 6.9. do 2003. 2004. do 1990. predstavljale su velike razlike u stopi suicida u pojedinim regionima. DEFINICIJA I SUŠTINA SAMOUBISTVA .2 6. pri čemu je porast bio veći u populaciji žena (sa 7.2 . Broj 282 242 242 192 178 Stopa 17.3.7 4.3 3. Dugo godina Mađarska je imala daleko najveći broj samoubistava u svetu.53 7. te se ova pojava nezvanično nazivala "Mađarskom bolešću" ("Morbus Hungaricus"). Jugoslavija je pripadala grupi zemalja sa srednjim nivoom samoubistava .sa 8.3 1. do 1989.9 3. dr Slobodan Savić Portugalija Španija Italija V. Hrvatske i BiH u Saveznoj Republici Jugoslaviji iznosila je 14. Srbija 959 901 923 860 802 Vojvodina 578 542 526 521 544 Od 1980.7 4. do 1986. Srbija 1546 1443 1444 1381 1346 Srbija (broj sucida) Cen.3 na 10. godine povećala sa 14.1%). prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. za muškarce 15.76 34.98 10.4 12. Globalno posmatrano.9 18.62 1.15 Kosovo 3.20 Zvanični statistički podaci o broju samoubistva i stopi samoubistva Beograd Godina 2000. Od 2000.2 : 1. a 2000. godine konstatovan je nagli rast broja samoubistava. koja predstavlja broj suicida na 100 000 stanovnika određene populacije za godinu dana.9 15.0 2. a za žene 8.4 .za 39.9 8.3). Stopa samoubistva je od 1979. Stoga je u navedenom vremenskom periodu došlo do smanjivanja odnosa broja suicida kod muškaraca i žena sa 2.4 15. Na tabelama su prikazane stope samoubistva u različitim zemljama sveta u 1990.9 12.6 11.80 Hrvatska 15. uz istovremeni rast stope ubistava. a 645 kod žena (odnos 1.49 20. godine 282 suicida. do 2004.12 Crna Gora 9.5 (za 7%). prosečna stopa 11.8 na 17.2_ 38 Učestalost sucida u određenoj populaciji izražava se stopom samoubistva.2 6.6 : 1 na 2. kako u bivšoj tako i u sadašnjoj Jugoslaviji.37 13. od toga 1109 kod muškaraca.41 9.9 3.za 19. godine zauzimale četiri države koje su bile republike bivšeg Sovjetskog saveza (Litvanija. godine izvršeno 141.5. i 2003. tako da su prva četiri mesta po učestalosti suicida u svetu u toku 2002. U navedenoj deceniji stopa suicida u beogradskoj populaciji skoro se udvostručila . odnosno u 2002-2003.28 29. Za celu Evropu stopa suicida se od 1970. Počev od 1990. godine dogodile su se velike promene. 2003.8 4. dok se stopa samoubistva u Mađarskoj u istom vremenskom intervalu znatno smanjila.83 10. Stoga je Svetska zdravstvena organizacija u programu svojih aktivnosti do 2000.3. godine došlo je do smanjenja broja i sledstvenog pada stope suicida sa 17.50 Makedonija 3.7:1).2 na 11. godini.4% (sa 13 na 16. U pogledu učestalosti suicida Vojvodina spada među najugroženije regione u svetu. Navedeni podaci ukazuju na značajan uticaj socijalnih promena (raspad Sovjetskog saveza) na učestalost samoubistava u populaciji. 2001. Britanija Albanija Grčka 11.1 3. tako da je 1990.60 Slovenija 30. Bitno svojstvo jugoslovenske populacije.3 Rep.2 11.4. godine na teritoriji Beograda registrovano je 1754 samoubistva.22 1.10 Bosna i Hercegovina 7. godini.45 8.8 na 22.10 Srbija (van pokrajina) 10.32 35. Belorusija i Estonija). Rusija. godini ponovo registrovan porast stope do vrednosti 14 jer je te godine izvršeno 220 samoubistava.9 4.1 10.Prof.48 32. 2002.7%) nego kod muškaraca (sa 18.

osramoćenost. političkih i religioznih razloga. d) Pripadnost rizičnim grupama za samoubistvo . pravi ili lažni . odnosno suicidogenim mentalitetom Milovanović je podrazumevao "nasledno ili stečeno smanjeni životni nagon. Ovaj pojam najčešće se vezuje za slučajeve suicida psihotičnih bolesnika. pod uticajem halucinacija kod nekih duševnih bolesti ili kod uzimanja halucinogenih droga. delikventi i osobe proganjane zbog rasnih. bez obzira na to šta o njima misli njegova okolina. odnosno pojačanu psihičku reaktivnost na spoljašnje i unutrašnje nadražaje". Po dosadašnjim iskustvima to su: stare osobe (naročito ako su bolesne i usamljene). dugotrajna i neizlečiva. maligna oboljenja (najčešće karcinomi pluća) i urogenitalna oboljenja sa inkontinencijom. Epileptičari se takođe u literaturi navode kao grupa izrazito sklona suicidu. obično su motivi složeni i višeznačni.somatska i psihička oboljenja . Suicidogeneza je izuzetno složen proces u čijem razvoju do konačnog izvršenja samoubistva deluju brojni somatski. kao i različiti oblici poremećaja ličnosti (psihopatija) i neuroza. a ne pseudosuicidom. pseudosuicidu.osiromašenje. M. Dešava se da članovi porodice zaista ne znaju motive . lica koja doživljavaju teške krize. Motivi često ostaju neotkriveni. Te okolnosti su sledeće: a) Određena struktura ličnosti koju prvenstveno karakterišu depresivnost. shizofreniji. psihološki. 2. u suicidogenom smislu najvažnija činjenica je kako samoubica subjektivno oseća i prihvata ta oboljenja. Činjenica da znatan broj suicida psihotične osobe izvršavaju na početku bolesti ili u fazi remisije. zatim posredni i neposredni.ekonomski . Suicidogeni motiv je činjenica koja pobuđuje na izvršenje samoubistva tj. Milovanoviću suština samoubistva sastoji se u sadejstvu dva činioca: suicidogene dispozicije i suicidogenih motiva. Uočene su na primer snižene vrednosti serotonina i dopamina i njihovih metabolita kod osoba sa znacima depresije. što ne znači da ih nema (u našoj studiji suicida muškaraca u oko 25% slučajeva motivi nisu pouzdano utvrđeni i to naročito često kod najmlađih osoba). Međutim. begunci.to su grupe sa povećanom opasnošću za izvršenje suicida tj. Ukoliko ne postoji očuvana svest ili namera da se uništi sopstveni život (npr. činjenica koju samoubica oseća kao razlog za uništenje sopstvenog života. gubitak posla (pre nego status nezaposlene osobe) . Ove dve poslednje grupe su u savremenim uslovima posebno zanimljive u našoj populaciji zbog aktuelne političke situacije. U našoj studiji najčešće su kao motivi kod muškaraca registrovane teške srčane insuficijencije. Dakle. Poznata je činjenica da su u pojedinim porodicama samoubistva jako učestala. U savremenoj suicidologiji o dispoziciji se govori kao o sklopu okolnosti koje po dosadašnjim iskustvima čine nekog potencijalnim kandidatom za samoubistvo. Milovanović ih je podelio na dve grupe: A) Endogeni (individualni) motivi . Savremena istraživanja odnose se na istraživanje biološke osnove suicidalnog ponašanja. Mada u objašnjenju ove pojave treba imati na umu mogućnost uticaja faktora identifikacije odnosno imitativne sugestije. Ne postoje definitivni stavovi o tome da li se radi o genetskoj predispoziciji za samoubistvo ili samo za nastajanje suicidogenih psihičkih poremećaja. bez obzira na to šta o tome drugi misle.jer je moguće da samoubica sam navodi neki fiktivni motiv da bi iz određenih razloga prikrio pravi. samo postojanje duševne bolesti ne podrazumeva bezuslovnu nesposobnost za svesno i namerno postupanje. nezaposlenost. teški neizlečivi somatski bolesnici. ljudi posle automobilske nesreće. Izuzetno retko postoji samo jedan motiv. Ovo je samo uslovna podela. Tri elementa su bitna za pojam samoubistva: a) svesnost svog postupka i njegovih posledica b) namera da se izvrši postupak i izazove rezultat c) postupak hotimičnog uništenja života. odnosno mogu se istovremeno ubrojati u dve ili više od prethodno navedenih grupa. Prema M. grupe koje imaju znatno veću stopu suicida u odnosu na onu u opštoj populaciji. On navodi niz posebnih svojstava ličnosti koje pogoduju izvršenju samoubistva. U savremenoj literaturi se navodi životno doba od 10 godina kao aproksimativna granična vrednost iznad koje se kod mladih osoba može govoriti o samoubistvu. biološki. alkoholizmu i narkomaniji.uvređenost. naime to su činjenice koje samoubica smatra kao razlog za uništenje sopstvenog života. osobe koje su ranije pokušavale samoubistvo. 1. upućuje na zaključak da ovakve slučajeve možemo smatrati pravim samoubistvom.moralni .Somatska oboljenja . jer je u takvim stanjima očuvana mogućnost realnog shvatanja sopstvene životne situacije.uglavnom teška. kod bolesnika u delirantnom stanju. c) Življenje u ugroženim regionima. bračni i porodični problemi . Najvažnije je da se istakne da su suicidogeni motivi sasvim subjektivni činioci. skopčana sa bolovima ili drugim tegobama. lica koja su nedavno učestvovala u ratnim sukobima. uglavnom ih je više. kod dece) takvo smrtno samopovređivanje ne može se smatrati samoubistvom. . agresivnost i anksioznost. Smatra se da ove biohemijske promene mogu indirektno ukazati na povećani rizik za izvršenje samoubistva. migranti i izbeglice. duševni bolesnici. b) Postojanje situacije "rasturenog doma" ("broken home") u fazi formiranja i sazrevanja ličnosti.afektni . alkoholičari i narkomani. već se radi o tzv. Pod suicidogenom dispozicijom. socijalni i drugi faktori. kao i izrazite agresivnosti. od kojih su neki glavni. Milovan Milovanović: samoubistvo je svesno i namerno uništavanje sopstvenog života.Prof. a drugi sporedni. svakako se postavlja pitanje odnosa herediteta i suicida.ljubavni. rođaci samoubica. dr Slobodan Savić 39 U sudskoj medicini koristi se definicija samoubistva koju je dao prof.Od psihičkih oboljenja i poremećaja najveći suicidogeni značaj pridaje se različitim oblicima depresije. B) Egzogeni (socijalni) motivi .

treba napomenuti da je više od dve decenije pre Stengela o ovom pojmu. To se može desiti slučajno ili namerno (od strane suicidanta ili članova njegove porodice) npr.Tendenciozna samoubistva kojima se pored ostalog želi da izvrši demonstracija odnosno protest. nazivajući ga "alarmom". odnosno načina saopštavanja izvesnih dijagnoza (naročito neizlečivih bolesti). Iako se pojam "apel" funkcije vezuje za Stengela. herojska samoubistva (najčešće izvršavana u ratu) i protestna samoubistva predstavljaju samožrtvovanje koje ne bi trebalo smatrati samoubistvom u pravom smislu tog pojma. Primer je već pomenuto izvršenje samoubistva posle neopreznog saopštenja dijagnoze neizlečivog oboljenja. "sati" .Ritualno samoubistvo – npr. To je "poslednja kap u čaši" koja može dovesti i do tzv. PRIMER Petnaestogodišnji dečak koji nikada nije ispoljavao suicidalne manifestacije posvađao se žučno sa ocem koji mu nije dozvolio da izađe sa društvom. raskomadanje ili spaljivanje posle izvršenog ubistva (mora se uraditi sudskomedicinska obdukcija u cilju otkrivanja eventualnih primarnih ubilačkih povreda).Disimulirano samoubistvo je ono koje se prikriva pod slikom prirodne smrti. "reakcije kratkog spoja" i rezultirati brzom realizacijom suicida. obešenog o gurtnu od roletne.) . Stengel u suicidogenezi navodi sledeće značajne elemente: 1. što može biti slučajno ili namerno (u cilju prikrivanja ubistva npr. ali nekad i porodičnom vezom (porodična samoubistva). postoje i udružena samoubistva gde više osoba istovremeno realizuje suicid. . Po mnogim autorima tzv. a objašnjava se suzbijanjem inhibitornog uticaja kore velikog mozga na čovekovo ponašanje. godine 912 pripadnika religiozne sekte People's Temple istovremeno je izvršilo samoubistvo zajedno sa svojim vođom Jim Jonesom u mestu Jonestown. Poznati su i slučajevi masovnih samoubistava u kojima je veoma važna uloga osoba koja indukuje ostale na samoubistvo (tzv. beg (kapitulacija) 2. dr Slobodan Savić 40 samoubistva. što se odnosi i na prethodno pomenuta altruistička samoubistva. . . suicidalni vođa). Južna Amerika) trovanjem cijanidima i valijumom sipanim u piće. već za životom. Bilo je primera takvih samoubistva.podstiču na izvršenje suicida. Milovanović i drugi autori pominju i sledeće vrste suicida: . koje je najčešće kod osoba povezanih ljubavnom. pubertet. suicidogenih stimulanasa. ali drukčijim i boljim no što je bio do tada. Za lekare je naročito važna činjenica i saznanje da pomenuta somatska i psihička oboljenja mogu da budu motivacioni faktor. isti način različitim sredstvima (trovanje dvema različitim supstancama) ili različite načine istim sredstvom (ubodine i sekotine istim oruđem). Apel funkcija podrazumeva da kroz suicidalno ponašanje čovek traži pomoć od svoje okoline. Moguće je primeniti razne načine i razna sredstva (vešanje i sekotine). . pisao Milovan Milovanović. uglavnom zbog toga što izvršeno samoubistvo smatraju porodičnom sramotom ili zbog osećanja lične krivice za izvršeni suicid. menstruacija i dr. presuicidalnog sindroma koji je opisao Ringel. . To je za samoubicu jedan značajan i snažan događaj (najčešće neka konfliktna situacija) koji može da igra ulogu "okidača" ("trigger") jer prazni dotle dugo kumulirane afekte. OSOBITOSTI SAMOUBISTVA I SAMOUBICA .posmrtno vešanje. . jer kod njega u suštini ne postoji želja za smrću. Ono se naješće vezuje za starije životno doba. Uz dispoziciju i motive često je značajno sadejstvo tzv. Prva razmatranja o ulozi agresivnih tendencija u nastanku samoubistva potiču od Frojda. Brojna istraživanja odnose se na problem usmeravanja postojećih agresivnih tendencija ka drugima ili ka sebi (heteroagresija ili autoagresivnost).Simulirano (fingirano) samoubistvo postoji onda kada se slučaj prirodne smrti. a najčešće podrazumeva situaciju u kojoj neposredno posle izvršenja ubistva jedne ili više osoba ubica oduzima sebi život. U tim slučajevima obično je jedna osoba podstrekač (indukovano samoubistvo). 3. pri čemu je obdukcija pokazala da je saopštena dijagnoza bila pogrešna. Lekar mora da odluči u svakom konkretnom slučaju šta će i u kojoj formi saopštiti pacijentu jer neoprezno dato saopštenje može da deluje kao povod za izvršenje samoubistva.tzv. jer se u sušti ne radi o stvarnoj želji za uništenjem sopstvenog života. Faza agresije je jedna od značajnih etapa u formiranju tzv.Bilansno samoubistvo je rezultat odluke posle svođenja svih neprijatnih događaja iz prošlosti. U novembru 1978. Stanje alkoholisanosti deluje suicidogeno naročito pri nižoj alkoholemiji (do 1‰).Komplikovano samoubistvo je ono koje je praćeno istovremenim ubistvom ili istodobnim zadesom. odnosno suzbijanjem straha koji mnoge osobe sprečava da realizuju svoje samoubilačke namere (anksilolitičko dejstvo niskih koncentracija alkohola . Uglavnom se radi o dvema osobama .to je dvojno samoubistvo. čime se tumači i često uočavani antagonizam između samoubistava i zločinstva (u sredinama gde je velika učestalost suicida mali je broj ubistava i obrnuto). klimakterijum. zadesa ili ubistva predstavlja kao suicid. stanje alkoholisanosti.Kombinovano samoubistvo je ono koje je istovremeno ili uzastopno izvedeno na dva ili više načina ili sa dva ili više sredstava. Dečak je otišao u svoju sobu i posle oko petnaest minuta otac ga je našao mrtvog. agresija 3. . apel funkcija.Hindu običaj samospaljivanja supruge zajedno sa telom pokojnog muža. (Gvajana. usled osećanja sramote zbog izvršenog samoubistva ili zbog postojanja životnog osiguranja koje se ne isplaćuje ukoliko je osigurana osoba izvršila suicid. U suicidološkoj literaturi pominje se i pojam "povod" kao egzogeni pokretač suicidalne radnje. ali nekada ih namerno prikrivaju pri davanju anamnestičkih podataka. "čašica kuraži").Prof.Altruističko samoubistvo je ono kojim se neko lišava života da bi drugom pričinio korist. VRSTE SAMOUBISTAVA Osim pojedinačnog. To su npr. Suicidogeni stimulansi . što se najčešće i konstatuje kod samoubica. Takođe je važan motiv "strah od bolesti" jer nameće pitanje odnosa lekar-pacijent. ubistva ili zadesa.

insulin) Fizičke povrede: . Finska) zbog svoje velike učestalosti predstavlja ozbiljan društveni problem. lakatni pregibi.2 : 1 Danska 33.0 1.glava. Naročito treba naglasiti da kod osoba koje su primljene na lečenje zbog povreda zadobijenih pri neuspelom pokušaju suicida postoji veliki rizik skorog ponovnog pokušavanja pa i izvršenja samoubistva.samospaljivanje . U suicidologiji se u poslednje vreme velika pažnja posvećuje samoubistvu maloletnika. skokom sa visine i trovanjem. Međutim. bez posebnih priprema i bez potrebe za nekim naročitim mestom i sredstvom izvršenja. Ova razlika je najizraženija u Poljskoj (odnos 5. Najizrazitiji porast broja samoubistava u toku osamdesetih godina konstatovan je u grupi osoba životnog doba od 15 do 44 godine. kako bi na takve pacijente obratili posebnu pažnju u preventivnom smislu.3 19. grudni koš -ubodine (nož) . socijalnim. što je uslovljeno različitim načinom i uslovima života u pojedinim vremenskim razdobljima i u raznim populacijama. puška. Mehaničke povrede: -ustreline (pištolj. jedna od karakterističnih tendencija u Evropi je "podmlađivanje" samoubilačke populacije. ubrzo po prijemu u bolnicu i ušivanju relativno površnih sekotina.2:1. Učestalost pojedinih načina izvršenja suicida bitno se karakteriše tzv. vrat (samoklanje) -skok sa visine -povrede od teških vozila (voz) Asfiktičke povrede: -vešanje -zadavljenje -zapušenje nosa i usta (plastična kesa) -utopljenje Hemijske povrede: . Najčešće mesto realizacije suicida je sopstveni stan. NAČIN IZVRŠENJA SAMOUBISTVA Sem zagušenja. Na izbor načina izvršenja samoubistva utiču određene karakteristike tehnike samoubijanja.7 5.grudni koš (srce). crevo od usisivača. Iako se porast broja suicida u savremenim uslovima uočava u svim uzrasnim grupama. žilet) .podlaktice. psihološkim i psihopatološkim faktorima. Poseban problem za lekare su samoubistva koja se izvršavaju u zdravstvenim ustanovama. koje u pojedinim zemljama (SAD. mogućnost realizacije suicidalnog čina za kratko vreme. U skoro svim društvenim sredinama učestalost samoubistva je veća kod muškaraca nego kod žena. PRIMER Mladić koji je primljen na lečenje zbog pokušaja suicida sečenjem krvnih sudova podlaktica. Pored tretiranja osnovnog oboljenja lekari uvek moraju razmišljati i o mogućem suicidogenom dejstvu postojećeg oboljenja. Kao rezultat ove pojave. dr Slobodan Savić 41 Poznata je činjenica da je učestalost samoubistava veća u gradskoj nego seoskoj sredini.4 10.8 : 1 Najčešće se navodi da je najveći apsolutni broj samoubica iz treće životne decenije. a najmanje je ispoljena u Danskoj populaciji (1. Na nastanak . mesnim i vremenskim osobitostima. poređenjem broja samoubistava sa ukupnim brojem osoba iz određene uzrasne grupe tj. brzina i efikasnost suicidalnog akta. moguće je izvršiti samoubistvo svim drugim sredstvima i načinima kojima se može počiniti ubistvo ili nastati zades. što se vidi i iz odnosa stopa suicida u različitim zemljama. tako da gerijatrijska populacija predstavlja jednu od rizičnih grupa za samoubistvo.2 : 1 Jugoslavija 22.3 3. danas lekovi. a ovaj akt se u većini slučajeva izvršava skriveno.elektrokucija Nutritivne povrede: -neuzimanje hrane i tečnosti U našoj populaciji najveći broj suicida izvršava se vešanjem. izvršio je suicid skokom sa prozora bolnice. trovanje CO – garaža. droge – namerno predoziranje. Zbog toga je važno da lekari u toku uzimanja anamneze i lečenja bolesnika blagovremeno uoče znake presuicidalnih manifestacija koji ukazuju na opasnost od izvršenja suicida. trbuh -sekotine (nož. upotrebom vatrenog oružja. Ova razlika je kompleksno determinisana biološkim. bomba) . uglavnom se uočava najveća realna suicidalna ugroženost kod najstarijih osoba. Stope samoubistva prema polu (1990) _________________________________________ DRŽAVA MUŠKARCI ŽENE ODNOS M:Ž Poljska 19. znatno ređe pred drugim osobama. od kojih je najznačajnija jednostavnost izvođenja tj.Prof. a u nekim državama je vodeći uzrok smrti za lica životnog doba od 25 do 39 godina. u većini evropskih zemalja samoubistvo predstavlja po učestalosti drugi ili treći uzrok smrti kod adolescenata i mlađih odraslih osoba.2 2. U bivšoj Jugoslaviji 2.8:1).2:1). izračunavanjem stope suicida.trovanja (ranije NaOH. odnosno kuća samoubice.

što se može objasniti velikim brojem visokih zgrada na gradskom području. I mnogi drugi suicidolozi prihvatili su ovakvo shvatanje da postoji samo kvantitativna. U gradskoj sredini i u novije vreme skok sa visine je mnogo češći način realizacije suicida nego u ruralnoj populaciji i pre drugog svetskog rata. Kod starih osoba procentualna zastupljenost vešanja je mnogo veća nego kod mladih. pravovremena i adekvatna lekarska pomoć i dr. S tim u vezi značajno je napomenuti da je u poslednjih nekoliko godina na teritoriji Beograda konstatovan značajan porast broja samoubistava izvršenih upotrebom vatrenog oružja. samopovreda predstavlja svesno i namerno oštećenje isključivo sopstvenog zdravlja. To znači da kod osobe koja pokušava samoubistvo u suštini ne postoji želja za smrću. a ređi su slučajevi dva ili više puta ponovljenih tentamena (samoubilački recidivisti). kod pokušaja samoubistva bitna komponenta je već ranije pomenuta "apel" funkcija. utvrđivanje prethodnih pokušaja suicida. Naročito kod osoba mlađeg životnog doba ovaj fenomen identifikacije i imitativne sugestije utiče kako na samo izvršenje samoubistva. a ne i kvalitativna razlika između izvršenog i pokušanog samoubistva. zanimanja i psihičkog stanja osobe. U većini slučajeva pokušaj samoubistva jedna osoba vrši samo jednom. POKUŠAJ SAMOUBISTVA Prof. a utvrđivanju prethodnih pokušaja pridaje se veliki značaj u preventivnom pogledu. posedovanja vatrenog oružja. SAMOPOVREDA (lat. radnici obezbeđenja. odnosno dostupnošću ove tehnike samoubijanja. legalnog i nelegalnog. Međutim. U sudskomedicinskom smislu. U odnosu na profesiju. Nažalost. radi uništenja sopstvenog života. a i danas postoje mišljenja da osoba koja ozbiljno namerava da izvrši samoubistvo skoro nikada javno ne ispoljava svoje samoubilačke tendencije. kao što su prisutnost i dostupnost određenih sredstava izvršenja samoubistva. međutim iz raznih uzroka ne dolazi do smrtnog ishoda. dr Slobodan Savić 42 ovih osobitosti utiče niz faktora. ali je verovatan znak duševne poremećenosti suicidanta. Mada se kod određenog broja osoba iza takvih najava ne krije stvarna namera za uništenje sopstvenog života. jer se njima u teškoj životnoj situaciji traži pomoć od okoline. odnosno postojeću nameru. iskustvo je pokazalo da je znatan broj samoubica u toku života usmeno najavljivao svoju nameru. Milovanović je pokušaj samoubistva (lat. kada se takva tendencija nejasno nagoveštava. Ti uzroci mogu biti nepodobnost sredstva. Treba naglasiti i postojanje simboličnosti i simptomatičnosti tehnike samoubijanja u zavisnosti od pola. značajno je za dijagnostikovanje samoubilačkog porekla smrti. U literaturi se navode raznovrsni podaci o učestalosti ranijih pokušaja kod osoba koje su kasnije izvršile samoubistvo (od 20% do 65%). naročito kod žena. spasavanje od strane drugih lica. makar koliko bio bezazlen. automutilatio) . Cilj povređivanja je isključivo oštećenje zdravlja i u tu svrhu su . Uočen je značajan uticaj tzv. dok su trovanja znatno brojnija kod samoubica ženskog pola. koje je ranije bilo jedno od najčešćih načina izvršenja samoubistva. pa se kroz akt pokušaja osoba obraća svojoj okolini i od nje traži pomoć. Najave samoubistva. te se u preventivnom pogledu na njih mora obratiti posebna pažnja. tako i u obdukcionom nalazu. ♦ ♦ PRESUICIDALNE MANIFESTACIJE najava samoubistva pokušaj samoubistva NAJAVE SAMOUBISTVA Postojala su. trenutno postojeći običaji kao i upoznatost stanovništa sa određenim sredstvima i tehnikama samoubijanja. često se konstatuje da ovakve najave bivaju neopravdano zanemarene i neozbiljno shvaćene od strane članova porodice samoubice i drugih osoba iz njegove okoline. vojna lica). Kao i kod izvršenog suicida pokušaj se započinje svesno i namerno. "zakona podražavanja" na izbor načina realizacije suicida. ali boljim no što je bio do tada. nose u sebi obeležje "apel" fenomena. Po pravilu su pokušaji samoubistva mnogo češći u populaciji žena nego kod muškaraca. što je negativna posledica sve raširenijeg privatnog. Kod muškaraca je karakteristična velika učestalost samoubilačkih ustrelina. koji u većem broju oduzimaju sebi život skokom sa visine i trovanjem. a posle povlačenja kamene sode iz slobodne prodaje ovo trovanje se izuzetno retko registruje. te je najbolje prihvatiti Ringelovo mišljenje da je svaki pokušaj samoubistva. Sve osobe koje su ranije pokušavale samoubistvo svrstavaju se u posebnu rizičnu grupu za izvršenje suicida. U našem istraživanju registrovane su usmene najave kod oko 50% samoubica muškaraca i to u znatno većem broju kod starijih nego kod mlađih osoba. životnog doba. tako i na izbor određenog načina samoubijanja. kao presuicidalne manifestacije. Neobičnost i surovost načina realizacije suicida nije siguran. tentamen suicidii) definisao kao započeto ali nedovršeno samoubistvo.Prof.dok kod izvršenog suicida svesno ili nesvesno dominira agresija. M. Karakterističan primer značaja dostupnosti sredstva je u našoj populaciji samoubilačko trovanje natrijum hidroksidom.za razliku od pokušaja samoubistva. Stengel i njegovi sledbenici zastupaju mišljenje da se ova dva pojma bitno kvalitativno razlikuju . Međutim. kako anamnestičkim putem. Treba naglasiti da u svim slučajevima izvršenih i pokušanih suicidalnih radnji nije uvek lako utvrditi karakter takvog čina. ipak su u većini slučajeva one odraz stvarno postojećih suicidalnih ideja. neumešnost izvođenja. karakteristična je velika učestalost samoubilačkih ustrelina kod osoba čije zanimanje predviđa posedovanje službenog vatrenog oružja (milicioneri. deo samoubilačkog ponašanja i pokazuje da ugroženo lice naginje ka samoubistvu (osobe koje su pokušale suicid treba obavezno hospitalizovati). kada se jasno iskazuje namera izvršenja suicida. već za životom. Najave mogu biti direktne. ili indirektne.

a posebno se odnosi utvrđivanje onih koje mogu biti značajne kao eventualni motivi ili stimulansi (posebna pažnja se obraća na utvrđivanje stanja alkoholisanosti. regulisanja dugova i dr. Naša istraživanja pokazala su da u malom broju slučajeva ove poruke ukazuju na motiv samoubistva. uglavnom kod mladih osoba. što za sobom ostavlja karakteristične crtaste i prugaste ili kružne ožiljke (često kod narkomana). saveta pojedinim članovima porodice. One mogu biti u vidu opraštanja od okoline. nastavnici. a objektivna merila su utvrđivanje lokalizacije. Najčešće ove povrede nanosi sebi sam oštećenik (direktne samopovrede). zaveštanja. Mogući su raznovrsni načini izvršenja: ispijanje malih doza otrova. b) Forenzičko-kliničko pretraživanje odnosi se na osobe koje su pokušale da izvrše samoubistvo. gutanje stranih predmeta. jer je u izvesnim slučajevima teško dokučiti pravu i ozbiljnu nameru dotičnog akta. lažna optužba za silovanje) i dr. U dijagnostičkom smislu veoma je značajno objektivno utvrđivanje znakova ranijih pokušaja samoubistva (ožiljci od sekotina i ubodina npr.podrazumeva utvrđivanje samoubilačkih povreda i njihovu diferencijalnu dijagnozu u odnosu na ubilačke i zadesne povrede. mistifikacione (izbegavanje vojne obaveze). I pored nepostojanja stvarne namere da se uništi sopstveni život. kao i o događajima koji su tom aktu neposredno prethodili.uz druge vrste veštačenja (balističko. izgleda i težine povreda. Cilj samopovređivaja uglavnom je postizanje neke koristi. npr. zatim vrste upotrebljenog oruđa. sa posebnim akcentom na slučajeve ranijih samoubistava kod bliskih srodnika ili drugih osoba iz bliže okoline samoubice. -Patološkoanatomski nalaz . ubodina ili prostrelina. prisustva droga i drugih psihoaktivnih supstanci). koji se i danas sa uspehom primenjuje. Smatra se da ova autoakuzacija predstavlja odraz autoagresivnosti.mestu. saslušavanje svedoka) u cilju utvrđivanja okolnosti slučaja.uviđaj na mestu događaja (pregled lica mesta.eng. susedi.) najvažnije je sudskomedicinsko veštačenje. trudnoća. Ovakvim načinom analiziranja svakog slučaja suicida Milovan Milovanovi je utemeljio autopsijsko-anamnestički metod istraživanja samoubistva u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. parasuicide ili deliberate self-harm (DSH). Upravo zbog toga u savremenoj suicidološkoj literaturi za sve aktove samopovređivanja koristi se termin parasuicid . dr Slobodan Savić 43 udešeni način i sredstvo povređivanja.odnosi se na fiziološka stanja koja mogu imati ulogu suicidogenih stimulanasa ili čak motiva (menstruacija. -Normalni anatomski nalaz . a takođe mogu biti i fiktivna. malafidne (kada zatvorenici sebi žele olakšati bekstvo ili iz zatvora dospeti u bolnicu. Uzima se i porodična anamneza. analizira se razvoj ličnosti od najranijih dana do trenutka izvršenja suicida. kao i mesto i vreme izvršenja. a naročito često u grupi narkomana. Često je u vidu nanošenja brojnih površnih sekotina po celom telu (najčešće po rukama i trupu) ili ređe opekotina opuškom cigarete. kao i postojanja oproštajnog pisma i njegovog sadržaja. koji podrazumeva sve aktove samopovređivanja bez obzira na nameru osobe koja se povređuje. Vrlo je važan i pregled odeće i svih predmeta dostavljenih uz leš. protestne (npr. Posebno se insistira na utvrđivanju ranijih usmenih najava i pokušaja samoubistva. Razlikovanje pokušaja samoubistva i samopovrede nije uvek lako i zahteva detaljno ispitivanje. Detaljno se utvrđuju činjenice o samom činu samoubistva . u nekim slučajevima samopovređivanje se može završiti smrtnim ishodom. navike (zloupotreba duvana. alkohola i droge). Utvrđuje se njegovo ranije zdravstveno i psihičko stanje. trljanje kože raznim nadražajnim sredstvima itd. nastavnika. UTVRĐIVANJE I RAZLIKOVANJE SAMOUBISTVA UOPŠTE Načini utvrđivanja samoubistva: ♦ Kriminalističko isleđenje . a u novije vreme sve češće se nalaze i znaci autoakuzivnosti. načina i okolnosti pod kojim se samopovređivanje odigralo. supružnika ili ljubavnika). klimakterijum. Sadržaj pisanih oproštajnih poruka je vrlo raznovrstan. traženja oproštaja za počinjeno samoubistvo. odnosno falsifikovana od strane drugih osoba. Zapaženi su slučajevi da samoubice neposredno pre izvršenja suicida oblače svečano odelo. ♦ Veštačenje . U novije vreme sreće se i jedan novi oblik samopovređivanja. nanošenje površnih sekotina. pubertet). OPROŠTAJNA PISMA U određenom broju slučajeva samoubice ostavljaju za sobom oproštajna pisma. Utvrđivanje samopovrede vrši se na osnovu subjektivnih i objektivnih merila. . To ukazuje na njihovu ograničenu i vrlo kritičku primenu u dijagnostičke svrhe u suicidologiji. kao i bitna svojstva ličnosti samoubice. grafološko i dr.Prof. Ovaj postupak prikupljanja podataka je dugotrajan i složen proces i može se uporediti sa Shneidmanovom "psihološkom autopsijom". Obdukcioni nalaz kod samoubica je trojak: -Traumatološki nalaz . Subjektivno merilo podrazumeva pronalaženje pravog tj. senijum. c) Forenzičko-anatomsko pretraživanje podrazumeva vršenje sudskomedicinske obdukcije u slučajevima realizovanih suicida. kolege s posla i dr.sastoji se u opisivanju svih patološkoanatomskih promena. koje se sastoji iz sledećih komponenata: a) Psihološko (psihopatološko) pretraživanje kod izvršenih suicida odnosi se na uzimanje anamnestičkih podataka od članova porodice suicidanta ili drugih njemu bliskih osoba (prijatelji.). a znatno ređe neka druga osoba u sporazumu sa oštećenikom (indirektne samopovrede). u slučajevima simuliranih suicida. a u odnosu na tendencije samopovrede mogu biti: demonstrativne (da se svrati pažnja pojedinca ili javnosti na sebe). vremenu. sentimentalne (zbog odobrovoljenja roditelja. načinu i sredstvu izvršenja. gladovanje zatvorenika). tendencioznog motiva samopovređivanja.). naročito kada se ima na umu da oproštajna pisma mogu da sadrže neiskrene izjave sa ciljem da se prikrije pravi motiv.

da je vrlo lako postaviti dijagnozu samoubistva.7 Uočen je značajan pad procenta obdukovanih samoubistava u navedenom periodu.4 1988 160 63 39. SAMOUBISTVO U KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SRBIJE U Krivičnom zakoniku Republike Srbije (KZ RS) samoubistvo se pominje u članu 119. Na žalost.6 utopljenje 39 20 51. lekari to mogu samo da predlože.0 1992 278 95 34. pretnjama. Ubedljiv dokaz dobijen je našim ranijim istraživanjem za period od 1982. godine. Ovakva shvatanja. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.1 skok sa visine 103 42 40.4 1989 214 99 46.8 ustreline 76 43 56.2 Procenat obdukovanih u odnosu na registrovane slučajeve samoubistva kod pojedinih načina izvršenja suicida (1991. na žalost i danas prilično rasprostranjeno. a stvara i lažnu sliku o učestalosti suicida u populaciji.Prof.8 Ebodine/sekotine 13 5 38.9 1983 160 132 82.6 1987 213 101 47. Pod navođenjem na samoubistvo podrazumeva se i surovo i nečovečno postupanje prema nekom licu koje zbog takvog postupanja donese odluku o izvršenju suicida (stav 5 člana 119 KZ RS). kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Broj registrovanih i obdukovanih suicida i procenat obdukovanih u odnosu na registrovane slučajeve (1980-1989) _______________________________________________________________________ GODINA BROJ REGISTROVANIH BROJ OBDUKOVANIH PROCENAT SAMOUBISTVA SAMOUBISTAVA OBDUKOVANIH 1982 172 165 95. Pod navođenjem se podrazumeva podstrekivanje na izvršenje suicida.5 1984 169 103 60.3 trovanje 31 17 54. koji se odnosi na navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. . POSEBNA DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA SAMOUBISTVA . za koje je poznato da može da se iskoristi za prikrivanje ubistva fingiranjem suicida. To se može činiti ubeđivanjem npr. kojim je upoređen broj obdukovanih slučajeva sa brojem suicida registrovanih u izveštajima GSUP-a Beograd. da je suicid jedini put da se sačuva čast. Stoga je za lekare koji konstatuju smrt važno da znaju da bi svaki slučaj koji je sumnjiv na samoubistvo trebalo obavezno da se uputi na vršenje sudskomedicinske obdukcije. a odluku donosi istražni sudija koga Zakonik o krivičnom postupku ne obavezuje da mora da prihvati predlog lekara. dr Slobodan Savić 44 Pogrešno je verovanje. i 1992. ovog zakonika.3 1991 216 82 38.5 1986 190 100 52. (2) Ko drugom pomogne u izvršenju samoubistva pod uslovima iz člana 117. da je život besmislen (što se u praksi često pominje kod samoubistava mladih osoba.9 1985 182 95 52. a objašnjava se negativnim uticajem raznih sekti na omladinu). godina) _______________________________________________________________________ NAČIN BROJ REGISTROVANIH BROJ OBDUKOVANIH PROCENAT IZVRŠENJA SAMOUBISTVA SAMOUBISTAVA OBDUKOVANIH vešanje 210 36 17. i to ne samo među laicima. Član 119. pa ovo bude izvršeno ili pokušano.spada u užu specijalističku oblast delatnosti sudskih lekara – detalji su navedeni na predavanjima o pojedinim vrstama povreda. KZ RS Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva.5 ostali načini 22 14 63. Milovanovića u poglavlju o posebnoj dijagnozi i diferencijalnoj dijagnozi samoubistva. utiču na to da se sve češće samoubistvo utvrđuje bez vršenja sudskomedicinske obdukcije. što se naročito odnosi na slučajeve vešanja. Ovakva negativna praksa stvara mogućnosti pogrešnog dijagnostikovanja porekla i uzroka smrti. pa ovo bude izvršeno ili pokušano. odnosno uticaj na osobu da donese odluku o izvršenju samoubistva u fazi kada ta odluka još nije doneta. kao i u udžbeniku prof. do 1992. zastrašivanjem. kao i nepovoljna ekonomska situacija. M.

PREVENCIJA SAMOUBISTVA Prema nekim procenama. naročito u otkrivanju ranih faza presuicidalnog sindroma. 3. Član 117. a nije navršilo 18 godina). Šovljanski M. kao i prema neuračunljivom licu ili licu u stanju bitno smanjene uračunljivosti (stav 3 i 4 člana 119 KZ RS). bilo zbog telesne nemoći ili zbog straha od samopovređivanja. Beograd. Pouzdano je utvrđeno da se veliki broj samoubica u kratkom vremenskom roku pre izvršenja samoubistva obraćao lekaru (najčešće opšte prakse). Ova pojava se tumači unutrašnjom borbom između individue i samoubilačke namere. a na njegov ozbiljan i izričit zahtev. Stoga je na švedskom ostrvu Gotland u toku 1983.S. Dosadašnja ispitivanja uglavnom su pokazala da lekari nisu dovoljno edukovani za prepoznavanje ovih ranih presuicidalnih znakova. učinilac će se kazniti po članu 114. . U tesnoj vezi sa prethodno navedenim krivičnim delom je i krivično delo Lišenje života iz samilosti. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Pod pomaganjem u samoubistvu podrazumeva se pomoć pri izvršenju suicida osobi koja je već donela odluku o uništenju sopstvenog života. godine organizovan sveobuhvatan program edukacije lekara opšte prakse o dijagnozi i lečenju afektivnih poremećaja.5). Scientia. ovog člana učinjeno prema detetu ili prema neuračunljivom licu. Lukić M. Milovanović M. (od najmanje 10 do 40 godina zatvora) (5) Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti. Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je 1999. Prevencija samoubistva globalno se ostvaruje na tri nivoa – primarna prevencija odnosi se na aktivnosti usmerene na formiranje zdrave ličnosti i u okviru ovog nivoa izuzetno je značajna harmonična porodična i školska sredina. odnosno rizičnih grupa. Pejaković S. godine program SUPRE – inicijativu za prevenciju samoubistva na svestkom nivou.Prof. što je bilo značajno manje od opšte stope u celoj Švedskoj (25. Department of Health and Human Services' National Strategy for Suicide . koji sadrži brojne korisne informacije i praktične smernice za rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u oblasti prevencije samoubistva. Samoubistvo. 1975. Sekundarna prevencija usmerena je na pripadnike posebno sucidialno ugroženih. U sveti postoje brojne organizacije i udruženja koje se bave prevencijom suicida. Ta akcija dovela je do pada stope suicida u relativno kratkom vremenskom intervalu sa 22 na 16. Kod čoveka postoji podsvesna nada da će mu lekar ojačati sposobnost odupiranja suicidalnim idejama. ovog člana učini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Beograd. Podaci o učestalosti i drugim aktuelnim epidemiološkim i sudskomedicinskim karakteristikama samoubistva u određenoj populaciji izuzetno su značajni za planiranje i sprovođenje konkretnih profilaktičkih mera. a u određenim slučajevima oni predstavljaju odraz maskiranih samoubilačkih tendencija ("psihosomatski apel"). ovog zakonika. Prevencija suicida je kompleksna multidisciplinarna aktivnost koja u okviru medicinskih grana prvenstveno spada u domen psihijatrije. Osnovni medicinske suicidologije. Kao deo tog programa Institut za mentalno zdravlje u Beogradu objavio je 2005. i 1984. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.5. U novijoj suicidološkoj literaturi veliki značaj u prevenciji suicida pridaje se radu lekara opšte prakse. 9 od 10 izvršenih samoubistava se može sprečiti U. KZ RS Lišenje života iz samilosti Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi. već i na pokušano samoubistvo. 2. Različite nespecifične funkcionale tegobe pa i telesna oboljenja mogu biti psihosomatski determinisani. odnosno pomaganje rezultiralo izvršenim samoubistvom. kojim se u odnosu na lekarsku profesiju zakonski sankcioniše eutanazija. U staroj verziji Krivičnog zakonika RS ovo krivično delo je postojalo samo ukoliko je navođenje. godine priručnik pod nazivom: "Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti". Privredno-finansijski vodič. Kapamadžija B. kazniće se zatvorom od dve godine do deset godina. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Za krivično delo navođenja na samoubistvo i pomaganja u samobisvu predviđeno je teže kažnjavanje ukoliko je ono učinjeno prema detetu (u KZ RS detetom se smatra lice koje nije navršilo 14 godina) ili maloletniku (u KZ RS maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. Biro M. (4) Ako je delo iz stava 1. ali to nije u stanju da učini samostalno. Prevention LITERATURA: 1. dr Slobodan Savić 45 (3) Ko delo iz stava 1. a u važećem Krivičnom zakoniku RS ovo krivično delo se odnosi ne samo na izvršeno. 1990. a jedna od njih je IASP (International Association for Suicide Prevention). pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca. 1929. Sudska medicina. a tercijarna prevencija na osobe koje su pokušale izvršenje samoubistva.

Wikipedia – the Free Encyclopedia .Prof. Medicinska knjiga Beograd . Pejaković S. 1979. 5. Sudska medicina.org/wiki/Suicide . Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.Zagreb.wikipedia. 1991. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. 2005. dr Slobodan Savić 4. Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – Svetska zdravstvena organizacija. 46 Milovanović M.http://en. 6. Naučna knjiga. Beograd. 7.

злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног. овог члана затвором од две до дванаест година. Убиство детета при порођају Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја. 7) ко лиши живота дете или бремениту жену. казниће се затвором од пет до петнаест година. 8) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао. ovog zakonika. 9) ко са умишљајем лиши живота више лица. KRIMINALNI POBAČAJ Члан 120. започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај. ovog člana preduzeće se samo po naredbi nadležnog suda. 1. учинилац ће се казнити за дело из ст. Нехатно лишење живота Члан 118. identifikacije lica i utvrđivanja drugih činjenica važnih za krivični postupak. до 3. Тешко убиство Затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година казниће се: 1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин. kada je to potrebno u cilju identifikacije lica. može se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda. 1. 5) ко другог лиши живота из користољубља. казниће се затвором од једне до осам година. dr Slobodan Savić 47 PREGLED POVREĐENIH I OKRIVLJENIH Član 143. 3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица. izuzev ako bi usled toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje. 4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе. 2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању. Убиство Ко другог лиши живота. казниће се затвором од једне до осам година. и 2. KRIVIČNI ZAKONIK GLAVA TRINAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA Члан 113. казниће се затвором од три месеца до три године.Prof. ZKP Telesni pregled osumnjičnog ili okrivljenog (1) Telesni pregled osumnjičenog ili okrivljenog izvršiće se i bez njegovog pristanka ako je potrebno radi utvrđivanja činjenica koje su važne za krivični postupak. Telesni pregled drugih lica može se bez njihovog pristanka izvršiti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi određen trag ili posledica krivičnog dela. овог члана затвором од једне до седам година. овог члана наступила смрт. Ко другог лиши живота из нехата. (2) Ко се бави вршењем дела из става 1. 6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности. (2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize. okrivljenom ili svedoku primene medicinske intervencije ili da im se daju takva sredstva kojima bi se uticalo na njihovu svest i volju pri davanju iskaza. Недозвољен прекид трудноће (1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај. ČEDOMORSTVO Члан 116. (3) Uzorci pljuvačke radi sprovođenja DNK analize se uvek mogu uzimati. а за дело из става 3. убиству детета при порођају или убиству из самилости. 2. ili u cilju poređenja sa drugim biološkim tragovima i drugim DNK profilima i za to nije potreban pristanak lica. Убиство на мах Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом. овог члана. усвојиоца или стараоца. osim u slučaju iz člana 255. из безобзирне освете или из других ниских побуда. (4) Radnje iz st. тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће. (5) Nije dozvoljeno da se prema osumnjičenom. изврши или започне да врши побачај. Члан 114. казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ко бременитој жени без њеног пристанка. а не ради се о убиству на мах. . niti se ta radnja može smatrati opasnom po zdravlje. казниће се затвором од шест месеци до пет година. (4) Ако је услед дела из ст. i 3. stav 10. Члан 115. ради извршења или прикривања другог кривичног дела. а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља. 1. док код ње траје поремећај изазван порођајем. казниће се затвором од шест месеци до пет година.

1. Члан 181. Обљуба над немоћним лицем (1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење. 179. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. казниће се затвором од две до десет година. старања или неге. овог члана имало за последицу трудноћу. (4) Неће се казнити за дело из става 1. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана учињено према детету. 1. Члан 182. ст. (4) Ако је дело из ст. GLAVA OSAMNAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE Члан 178. родитељ. заостали душевни развој. учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. а за дело из става 3. казниће се новчаном казном или затвором до три године. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Члан 180. и 181. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. до 3. казниће се затвором од три месеца до три године. став 1. Недозвољене полне радње (1) Ко под условима из чл. казниће се затвором од једне до десет година. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу. (3) Ако је услед дела из ст. (3) Ако је услед дела из става 1. овог члана учинилац. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу. став 1. ст. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено. Члан 179. Силовање (1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица. за дело из става 2. до 3. и 2. очух. 1. који је претежнији од интереса чувања тајне. ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости. овог законика изврши неку другу полну радњу. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. и 2. затвором од две до дванаест година. васпитавања. овог члана наступила смрт детета. 1. Неовлашћено откривање тајне (1) Адвокат. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом. учинилац ће се казнити за дело из става 1. немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор. Обљуба злоупотребом положаја (1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности. (2) Ако је услед дела из става 1. учинилац ће се . (4) Ако је услед дела из ст. (3) Ако је услед дела из ст. 1. маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења. казниће се затвором од једне до десет година. 1. (3) Ако је услед дела из ст. учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. васпитач. лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива. овог члана наступила смрт детета. dr Slobodan Savić 48 Члан 141. и 2. 178. Обљуба са дететом (1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу. учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (3) Ако је дело из става 2. и 2. (2) Ако је услед дела из става 1. затвором од шест месеци до пет година. усвојилац. (2) Ако је дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица. 180. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин. затвором од три до петнаест година. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету. другу душевну поремећеност. (2) Наставник. казниће се затвором од једне до десет година.Prof. и 2. 1. старалац. (2) Неће се казнити за дело из става 1. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. (5) Ако је услед дела из става 3.

(4) Ако је услед дела из ст. учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година. до 3. овог члана коришћено оружје. Преношење заразне болести Ко не поступа по прописима. овог члана наступила смрт члана породице. (2) Ако је дело из става 1. старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара. 1. држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Члан 247. или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника. (7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се. Члан 248. Запуштање и злостављање малолетног лица (1) Родитељ.Prof. одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести. набавља. Насиље у породици (1) Ко применом насиља. поседује или даје на употребу опрему. Омогућавање уживања опојних дрога (1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство. овог члана извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих дела. Непоступање по здравственим прописима за време епидемије Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима. па услед тога дође до преношења заразне болести. GLAVA DVADESET TREĆA – KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI Члан 246. старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој. . 49 GLAVA DEVETNAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE Члан 193. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Родитељ. материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога. учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (5) Учинилац дела из ст. (3) Опојне дроге одузеће се. и 3. (2) Ако је дело из става 1. казниће се затвором од шест месеци до пет година. опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. казниће се затвором до три године. казниће се затвором од шест месеци до пет година. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице. казниће се затвором до три године. и 2. казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. Члан 194. учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. држање и стављање у промет опојних дрога (1) Ко неовлашћено производи. овог члана који опојну дрогу држи ради сопствене употребе може се ослободити од казне. 1. телесни интегритет или душевно стање члана своје породице. казниће се новчаном казном или затвором до три године. продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује. учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. 2. (6) Ко неовлашћено прави. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ко неовлашћено држи супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. (4) Учинилац дела из става 3. Члан 249. учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне. (5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона. Неовлашћена производња. одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу. 1. усвојилац. (3) Ако је услед дела из ст. казниће се затвором од три месеца до пет година. усвојилац. казниће се затвором од две до дванаест година. dr Slobodan Savić казнити затвором од три до петнаест година. претњом да ће напасти на живот или тело. прерађује.

казниће се затвором од две до дванаест година. 1. овог члана учињено из нехата. Члан 256. ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна. (5) Ако је дело из ст. затвором до три године. Непријављивање кривичног дела и учиниоца (1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело. казниће се затвором од три месеца до три године. лекар или верски исповедник учиниоца. 1. Члан 255. и 2. затвором од шест месеци до пет година. GLAVA TRIDESETA – KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUĐA Члан 332. Члан 252. брат или сестра. односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. односно учинилац откривени. (4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. јело или пиће или друге шкодљиве производе. овог члана одузеће се. и 4. као и брачни друг неког од наведених лица. као и бранилац. ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година. казниће се затвором до две године. казниће се затвором до три године. dr Slobodan Savić 50 Члан 250. 1. казниће се затвором од једне до пет година. Преношење инфекције ХИВ вирусом (1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом. а за дело из става 4. Производња и стављање у промет шкодљивих производа (1) Ко производи ради продаје. учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. усвојилац или усвојеник. казниће се новчаном казном или затвором до две године. и 2. продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице. (2) Казном из става 1. (4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица. казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Казном из става 1. јело или пиће ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен. и 2. . овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг или са којим живи у трајној ванбрачној заједници. (2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице. (3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију. казниће се затвором до две године.Prof. ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица. (2) Казном из става 1. овог члана учињено из нехата. (3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене. учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (3) Ако је дело из ст. овог члана учињено из нехата. учинилац ће се казнити за дело из става 3. (3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека. казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. овог члана казниће се и службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности. (2) Ко животне намирнице. Надрилекарство и надриапотекарство (1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга. или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе. сродник по крви у правој линији. Члан 254. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова. војне или радне обавезе. Несавесно поступање при справљању и издавању лекова (1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека. казниће се затвором од три месеца до пет година. казниће се затвором до две године. 3. (4) Производи из ст. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу. Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека (1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте.

Mehanizam povređivanja u saobraćajnim nesrećama 3. Trovanje ugljen monoksidom 2. morfinom i derivatima morfina 3. Sudskomedicinsko veštačenje 1. Trovanje insekticidima (paration) 3. dr Slobodan Savić ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE 51 1. Razderine 2. Sudskomedicinsko veštačenje u saobraćajnim nesrećama .103 i čl. Sudskomedicinska dijagnoza protivprirodnog bluda (pederastija. Utvrđivanje smrti i određivanje vremena smrti 2. Mehanizam povređivanja kod pojedinih učesnika u saobraćajnim nesrećama 1. Lešne promene. Opekotine i oparotine 3. uslovi trovanja 2. Sudskomedicinska dijagnoza silovanja i napastvovanja (čl. Potres mozga i njegov forenzički značaj 1. Razorine i raskomadine 1.108 KZ Srbije) 3. Leševi iz vode 1. Prelomi i iščašenja 1. lipotimičke i agonalne povrede 1. Hg. As) 3. Krvni izliv i iskrvavljenost 1. Sudskomedicinske karakteristike zadesa 2.110 KZ Srbije) 1. Laka telesna povreda (čl. Uzroci. Prirodna smrt u sudskomedicinskoj praksi 2.54 KZ Srbije) 1. Utvrđivanje očinstva 1. Trovanje opijumom. Otrovi i trovanja uopšte. Sudskomedicinska ekshumacija 1. Parenhimski otrovi (Pb. Specijalne obdukcije 2. Uzimanje materijala za toksikološki pregled kod živih i leševa 2.Prof. Forenzički značaj oboljenja 3.257 i 259 ZKP) 1. Nervni otrovi 2. Načini utvrđivanja trovanja uopšte i njihova dokazna vrednost 2. čl. Zapušenje dušnika i dušnica 2.52 KZ Srbije) 3. Karakteristike povređivanja u saobraćajnim nesrećama 2.53 KZ Srbije) 1. Pregled povređenih i okrivljenih (čl. njihov sudskomedicinski značaj 3. Sinkopalne. povod i uslov smrti 2. Oguljotine i sasušine i njihov sudskomedicinski značaj 2. Posmrtne povrede 2. Biološki tragovi u sudskomedicinskoj praksi 1. Nagnječina 3. Teška telesna povreda(čl. Utvrđivanje alkoholisanosti na živim i leševima 3. Vazdušna i gasna embolija 3. Pritisak na grudni koš 3. Krvni podliv 3. Pobačaj (čl. Zapušenje grla i grkljana 3. Sudskomedicinski značaj alkoholisanosti i alkoholizma 2. Radijacione povrede i oboljenja 3.

Ubodine 3. Kvalifikacija povreda uopšte . Sudskomedicinski značaj povreda kičme i kičmene močdine 3. Identifikacija živih 2. Sudskomedicinska dijagnoza svežeg porođaja i pobačaja 3. Povrede mehaničkim oruđem uopšte 2. Nasilna smrt novorođenčeta u sudskomedicinskoj praksi 3. Trombna embolija i njen forenzički značaj 1. njihov sudskomedicinski značaj 2. Nasilne mehaničke asfiksije 2. Samoubistvo 2. Asfiksija uopšte (udušenje) 2.122 KZ Srbije) 1. Zadavljenje (strangulatio funalis) 2. Određivanje intrauterine starosti i životne sposobnosti novorođenčeta 3. Zaživotne reakcije i njihov sudskomedicinski značaj 2. Vatreno oružje i ustreline uopšte 2. Terapeutski zadesi kod upotrebe antibiotika 1. Smrznutost 1. dr Slobodan Savić 52 1.Prof. Zahtevanje sudskomedicinskog veštačenja (čl. Traumatska i morbozna intrakranijalna krvavljenja (pritisak na mozak) 2. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko veštačenje (čl.50 KZ Srbije) 3. Odnos oboljenja i povrede uopšte 2. Forenzički značaj puerperalnih oboljenja materice i njihovih komplikacija 3. Trovanje kiselinom (sumporna. Kontuzija mozga 2. Sekotine 3. Utopljenje 2. Povrede gromom 1. Znaci novorođenosti 3. Obdukcioni zapisnik 1. Trovanje kamenom sodom i drugim bazama 3. Ustreline iz daljine 3. Oboljenja srca u sudskomedicinskoj praksi 2. Čedomorstvo (čl. Porođajna trauma i druge povrede novorođenčeta 3. Identifikacija leševa 3. azotna. Neispravno lekarsko uverenje (nepotpuno. Sunčanica i omarica 1. Seme i semene mrlje u sudskomedicinskoj praksi 1. Obaveze lekara pri otkrivanju zarazne bolesti (čl. pogrešno i lažno) 1.244 ZKP) 1. Krv i krvne mrlje 1. Ustreline iz blizine 2. sona.242 ZKP) 1. Masna embolija 2. Razlika ubistva i samoubistva 3. Ubistvo 1. Povrede električnom strujom 3. sirćetna kiselina) 1. Krvni otrovi 1. Agonija i smrt 3. Lešne osobine.

Prof. Vrste i stepeni sudskomedicinskog veštačenja (čl.255 ZKP) 3. Zagušenje (strangulatio manualis) 2. Neukazivanje lekarske pomoći (čl. Obdukcija začetka i novorođenčeta (čl. Utvrđivanje živorođenosti novorođenčeta 3. prodor. Dužnosti i prava sudskomedicinskog veštaka 53 1. Nesavesno lečenje bolesnika (čl.250 i 251 ZKP) 1. značaj i vrste obdukcija 3. Kosti kao predmet sudskomedicinskog veštačenja 1.206 KS Srbije) 1. proboj i provala 2. Lekarska tajna (čl. Zadatak. Trovanje barbituratima 3. Ustreline 2. Akutno trovanje alkoholom (etil i metil alkohol) 3. Pokušaj samoubistva i samopovreda uopšte 2. Uloga alkohola. Predmeti sudskomedicinskog veštačenja 1. Lekarsko uverenje 1. droge i lekova u saobraćajnim nesrećama 3. Povrede mehaničkim oruđem uopšte 2. Sudskomedicinska dijagnoza davnašnjeg porođaja i pobačaja 3. Prirodna smrt novorođenčeta u sudskomedicinskoj praksi 1. Vešanje 2.126 KZ Srbije) . Dokaz oplodne moći kod živih 3.73 KZ Srbije) i davanje lažnog iskaza (čl.127 KZ Srbije) 1. Klasifikacija i kvalifikacija povreda uopšte 2. Zapušenje nosa i usta 2. Sepsa 3. dr Slobodan Savić 1. Rascep. Povrede tehničkim i atmosferskim elektricitetom 2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->