P. 1
Savremena Arhitektura - skripta

Savremena Arhitektura - skripta

|Views: 3,138|Likes:
Published by Sale Bozanic

More info:

Published by: Sale Bozanic on Nov 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/09/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. Arhitektura XVIII veka
  • 2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove
  • 3. Klod Nikola Ledu
  • 4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove
  • 5. Arhitektura XIX veka
  • 6. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome
  • 7. Karl Fridrih Šinkel 1781.-1841. (60 god.)
  • 8. Pojava i razvoj industrijskih gradova
  • 9. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka
  • 10. Urbanističke utopije XIX veka
  • 11. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada
  • 12. Čikaška škola
  • 13. Luj Saliven, 1856. - 1927
  • 14. Art Nouveau; Viktor Orta
  • 15. Čarls Reni Mekintoš
  • 16. Antonio Gaudi
  • 17. Ogist Pere
  • 18. Toni Garnije
  • 19. Anri van de Velde
  • 20. Hendrik Petrus Berlage
  • 21. Beč na prelomu vekova - secesija
  • 22. Oto Vagner
  • 23. Adolf Los
  • 24. Der deutsche Werkbund, 1898. - 1927
  • 25. Frank Lojd Rajt
  • 26. Futurizam i Sant'Elia
  • 27. Kubizam
  • 28a. Ekspresionizam
  • 29. De Stijl
  • 30. Purizam
  • 31. Funkcionalizam
  • 32. Bauhaus i Valter Gropijus
  • 33. Le Korbizje
  • 34. Mis van der Roe
  • 35. Nova objektivnost
  • 36. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918.-32
  • 37. Internacionalni stil
  • 38. Art Deco
  • 39. Arhitektura totalitarnih režima
  • 40. Alvar Alto
  • 41. CIAM i Grupa 10
  • 42. Novi brutalizam
  • 43. Metabolizam
  • 44. Luis I. Kan
  • 45. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kasni modernizam
  • 46. Razvoj arhitekture posle 1960. - Postmodernizam
  • 47. Razvoj arhitekture posle 1960. - High-tech / slick-tech arhitektura
  • 48. Razvoj arhitekture posle 1960. - Dekonstruktivizam
  • 49. Razvoj arhitekture posle 1960. - Kritički regionalizam

1. Arhitektura XVIII veka 1.

Arhitektura XVIII veka

1

- uvod * Panteon - stari vek │ * Crkva Sv. Petra - rano hrišćanstvo │ prethodno * Tempieto - Bramante, renesansa │ * Sv. Karlo sa 4 fontane - Boromini, barok │ - XIX vek - moderno doba (kontroverzna dela: francuska opera, britanski parlament u Londonu -> nosioci velikih izraza prethodnih epoha) - Arhitektonski istoricizam (afirmacija ranijih perioda) - početak je teško utvrditi (polovina XVIII v.) * kuća Čizik (1725. god.) - početak modernog doba (kopija Paladijeve rotonde) - 3 bitna momenta: 1. dovedena u pitanje Vitruvijeva pravila 2. dovedeno u pitanje klasična arheologija 3. dovedeno u pitanje tehnologija i i ndustrija - razlaz 2 struke: arhitektura i inženjerstvo (1847. - građevinska struka se izdvojila osnivanjem prve inženjerske škole) - industrijska revolucija -> niz promena (prvo Engleska, pa Francuska, Nemačka, SAD) - arhitektura XVIII v. - vreme kad je istorija sveta hrabro zakoračila napred, a istorija arhitekture kao da se u tom trenutku povukla u prošlost * arhitektura i industrijska revolucija Najznačajniji istorijski događaj u modernom dobu -> industrijska revolucija -> suštinski je promenila ljudski život, kao poljoprivredna revolucija u Neolitu kad je čovek od nomadskog čoveka postao ratar i osnovao naselja. - promena načina života: - tehnološke inovacije: parna mašina na čvrsto gorivo, -> umesto pojedinačne zanatske proizvodnje - masovna proizvodnja, gvožđe, čelik, pa i sintetika umesto prirodnih materijala - fabrička proizvodnja -> porast gradskog stanovništva - bolji zdravstveni i ekonomski uslovi, postepeno kretanje ka opštem društvenom blagostanju (poboljšanje poljoprivredne proizvodnje, zdravstvenih uslova, dohodka, proširila se funkcionalna osnova arhitektonskih delatnosti) - novi tipovi građevina: industrijske (fabrike, skladišta), saobraćajne (mostovi, železničke stanice), javne (poslovne, banke, berze, robne kuće) i reprezentativne (pozorišta, sudovi, parlamenti, bolnice, hoteli, biblioteke); pre su bile samo crkve, palate i tvrđave; masovna stambena izgradnja (najintenzivniji razvoj: porodične kuće za srednji stalež umesto aristokratskih rezidencija) - novi građevinski materijali (pored tradicionalnih: drvo, kamen; sada su industrijski materijali: gvožđe, staklo, čelik - proizvodnja u velikim količinama) - nove metode projektovanja (objekti ogromnih visina i raspona zahvaljujući novim materijalima); proračuni konstrukcija - industrijska revolucija je ipak bila usporen proces, čak i u kolevci - Engleskoj kao najrazvijenijoj zemlji - hronološki: Engleska od 1750., Francuska od 1830., Nemačka i SAD od 1850. - uticaj industrijske revolucije na arhitekturu je postepen: prvo se odrazio na program, pa na gradnju, i na kraju se ispoljio u monumentalnom izgledu

* intelektualna revolucija i doba prosvećenosti - kretanja su potekla iz Italije u dobu renesanse; intelektualna i industrijska revolucija suštinski doprinose stvaranju novog sveta - renesansni radikalan koncept duhovne i intelektualne autonomije ličnosti (umetnik nije anoniman) i ličnog iskustvenog doživljaja sveta, potenciranje snage razuma u shvatanju tog iskustva -> kumulativno dejstvo postepene transformacije svesti u ovom pravcu; renesansa stavlja naglasak na individualnu misao i delanje, počev od Kopernikove teorije o kretanju planeta oko Sunca i da Zemlja nije centar Vasione - XVIII v. -> otkrića iz oblasti matemetike, fizike, astronomije - vrhunac intelektualnog uspona - Isak Njutn i preformulacija viđenja prirode; intelektualni naučni pokret naišao je na topao prijem društva, ovo je bio nastavak puta koji su utrli renesansni filozofi, a ključna ličnost bio je Džon Lok - Džon Lok: čovek kao "tabula rasa", nevino biće, čist potencijal izložen iskustvu koje formira njegov karakter i sposobnosti; Žan Žak Ruso: prvobitni čovek kao "plemeniti divljak" nasledno proklet zbog prvobitnog greha, nasuprot hrišćanskom poimanju čoveka kao posrnulog bića - bio je dobar i nevin dok ga civilizacija nije iskvarila i porobila

1. Arhitektura XVIII veka

2

- doba prosvećenosti -> tako se obično naziva faza intelektualne revolucije u XVIII v., čovečanstvo se shvata kao skup potencijalno nevinih razumnih bića; po Rusou: razmno postupanje trebalo bi da dovede do stanja čistote i blaženstva; politički oblik ovih ideja - revolucija u SAD i Francuskoj * romantizam i negovanje kulta osećajnosti - pored intelektualnog, neguje se i subjektivno i emocionalno (osećanje i mašta) iskustvo, kao oblik individualnosti koji propagira renesansa, što predstavlja osnovu romantičarskog pokreta. U tom pogledu ovaj period možemo nazvati i doba osećajnosti - umetnik je postao glavni junak kulture romantizma - pojedinac u svojoj jedinstvenosti teži kršenju pravila i odbacivanju aktualnog stanja (status quo) stvari i bekstvu u svet mašte i idealizovanih vizija starih vremena s jedne strane, dok druga reakcija romantičarske svesti teži radikalnim promenama - romantičarska svest podrazumeva težnju za radikalnim promenama "dekadentnog" društva reformom i revolucijom * istoricizam XVIII v. Istoricizam, sam po sebi nije bio ništa novo jer je bio star koliko i arhitektura, oživljavanje i afirmacija ranijih stilova -> kao suprotnost iskaz savremenih ideja - arhitektonski izraz ovog romantičarskog doba - doba razma i osećajnosti; racionalisti otkrivaju kao zamenu za baroknu dekadenciju. Pročišćeni neoklasicizam, romantičari eskapistički stil koji može imati srednjevekovni (mistični - gotski), egzotično - istočnjački ili poetsko - klasicistički karakter - istoricizam ranijih epoha -> izraz apsolutističke težnje za jedinstvenističkim razvojem (u monolitnim društvima gde je vladao pojam autoriteta) - u dobu koje je dolazilo i bivalo sve više pluralističko, autoritarnost se povlačila pred individualnošću - istoricizam XVIII v. -> izraz pluralizma i složene prirode modernog društva (naime, kako su svi istorijski stilovi bili na raspolaganju da bi se zadovoljilo mnoštvo ćudi, potreba i ukusa, istoricizam nije predstavljao paradu stilova, kako su često sa omaložavanjem nazivali, već je sam po sebi bio jedan prilagodljiv dinamičan stil, promenljivog, ćudljivog društva) - oživljavanje stilova omogućilo je intenzivnim neophodnim naučnim izučavanjem istorije arhitekture počevši od sredine XVIII v. sa otkrivanjem Pompeje i Herkulanuma; prvi put tačno datiranje i poznavanje stilova - arhitekti - naučnici i graditelji * ENGLESKA U XVIII V. (Perović obožava Paladija)

Racionalistički neoklasicizam je dominantan u Engleskoj od 1720.-1760. * oživljavanje paladijanizma - Najraniji primer neoklasicizma, t.j. istoricizma, predstavlja oživljavanje antike preko renesansnog posrednika Andrea Paladija (međuzavisnost politike ideja i umetnosti) - političku pozadinu odražava borba između "torijevaca" i "vigovaca" - Vigovci, liberalni merkantilisti racionalnih pogleda na svet protive se političkim konotacijama barokne arhitekture i vraćaju se Paladijevoj smirenosti i racionalnosti. Paladio je bio ponovo cenjen i zbog velikog broja vila prilagođenih potrebama trgovačke aristokratije tesno vezane za svoje posede. U Paladiju se treži arhitektonski pandam naučnim dostignućima XVIII v. kao suštoj suprotnosti barokne izveštačenosti (koju su prezirali), a zaboravili da je paladijanizam u Engleskoj uveo Inigo Džouns - kao sredstvo za sprovođenje apsolutnih pretenzija dinastije Stjuart - Erl od Barlingtona, Ričard Bojl (najznačajniji, III Erl od Barlingtona); društveni položaj, finansijska sredstva, intelektualni potencijal su mu omogućili da bude zasnivač pokreta koji dominira od 1720. do 1760. 1. kuća Čizik, okolina Londona, 1725. -> je najpoznatije delo paladijanske arhitekture u Engleskoj - uzor: rotonda Paladija iz 1550. godine kod Vićence -> rotonda: centralni blok oblika kocke, unutar koga je cilindrično jezgro koje izlazi spolja kao kupla, nalik na Panteon; neodlikuje se ortogonalnom jasnoćom originala, umanjen i iskomplikovan ulazni portik sa komplikovanim stepeništem, asimetrična kompozicija masa (samo sa jedne strane - kod rotonde je sa 4 strane jonski trem), dvodimenzionalni karakter zidova, kupola kao da lebdi sa prozorima sličnim kao na rimskim termama (omiljen motiv Paladijevih sledbenika), krov pretrpan sa dimnjacima; ipak, kuća je u ono doba bila izraz uzdržanosti, jednostavnosti, discipline, racionalnosti; našim očima ovo delo je otelotvorenje komplikovanosti, koja proističe iz činjenice da se Barlington ipak nije mogao odupreti tradicionalnom antiklasičnom duhu - rotonda: suština 3D, integralne celine i jasnoće karakteristične za italijansku renesansu, enterijer: Vilijem Kent 2. društveni dom (Assembly Rooms), Jork, 1730. -> (1828. izmenjena fasada)

1. Arhitektura XVIII veka

3

- za plemstvo iz Jorka - najzrelije delo: umesto imitiranja Paladija, Barlington se rukovodi Paladijevim rekonstrukcijama antike (Barlington je bio u posedu zbirke Paladijevih crteža) - "sala za igranje" duga preko 30 m; Balington je uzeo dužinu od 18 stubova (jer je nedostajala dužina staroegipatske dvorane u nepotpunom Paladijevom planu, kao u Paladijevoj rekonstrukciji bazilika (Paladio je napisao da ga staroegipatska dvorana podseća na baziliku) - elementi: bazilika + terme); po Paladijevom opisu na način kako su dvorane radili stari Egipćani bez obira na praktične potrebe; izdužen prostor pravougaonog oblika bazilikalnog tipa, sa gustom korintskom kolonadom i sa uskim bočnim brodovima; praktični nedostatci (uski razmaci stubova, širina broda jednaka samo 2x prečnik stuba) posledica su težnje za uspostavljanjem klasičnog standarda - fasada: nije našao u Paladijevim spisima fasadu staroegipatske dvorane, ali on nije gradio ni nju; za fasadu drugi stari izvor: ikonografija rimskih carskih termi (iz Paladijevih crteža) -> duhovitost -> palata za javnu razonodu, dijagrmaski svedena - dominiraju "thermae" prozori - karakterističan motiv (Dioklecijanova kupatila terme) - ukupno uzevši: šematska geometrija zgrade (teži simetriji rimskih modela), diskretna nezavisnost sastavnih delova, mesta sučeljavanja neprikrivena i ponavljanje neoklasičnih motiva (thermae prozori) -> ovo čini osnov neoklasične arhitekture - Vilijam Kent (William Kent) -> razlike: Barlington - ćutljiv i rezervisan, intelektualno nastrojen; Kent društven, rođeni umetnik - Barlingtonov štićenik i učenik i u svakom pogledu se razlikovao od Barlingtona, skromnog porekla; bio je sobo-slikar; imućni pokrovitelji su ga poslali u Rim da izučava umetnosti (bio je 10 godina), gde ga preuzima Barlington; usmerava ga prvo na dekoraciju arhitekture, a potom na arhitekturu; kasnije je Kent postao jedan od rodonačelnika gotske obnove i tvorac "engleskog vrta" (bio je pravi umetnik u oblasti pejzažne arhitekture) koju mnogi smatraju najvećim engleskim doprinosom arhitekture XVIII v. - odsustvo formalnog, skučenog obrazovanja, omogućilo je Kentovoj mašti istraživanja; odlično je vladao mnogim oblastima dizajna: moda, nameštaj, ilustrovanje knjiga, arhitektura i njeni ukrasi 1. Holkham hol (Hollkham Hall), Norfolk, 1734. -> najbolje Kentovo delo (jasnoća, racionalizam, odsustvo baroknih elemenata - ogromna seoska kuća za Erla od Lestera ("čovek od ukusa" bio bogataš, vigovac) namenjena smeštaju umetničke zbirke, smatrase da je Barlington imao dosta uticaja u nastanku ove kuće - osnova: paviljonska simetrija (4 kvadrata), funkcionalna podeljenost (centralni deo - sobe, sekundarni uglovi kapela, kuhinja, biblioteka i krilo za goste) - fasada: analitička fragmentacija (prenosi se iz osnove), jasnoća, racionalizam, jednostavnost - ulazna dvorana: velelepna prostorija (razrada Barlingtonove dvorane u Jorku), najupečatljiviji evropski enterijer XVIII v.; na 2 nivoa -> dodata je apsida ka kojoj vode stepenice koje se prostiru čitavom dubinom apside; jonska kolonada na mermernoj osnovi, kasetirani svod; prekršen je funkcionalni klasicizam u ime "rimske" veličanstvenosti; paladijanizam na granici. Prevladala je Kentova sloboda u projektovanju i unutrašnjem uređenju * arheološki neoklasicizam -> 3 centra sa različitom ulogom: Rim, Pariz, London - paladijanizam je dominirao (inače oduševljeno primljen kao oslobađanje od ekstravagancije baroka) u Engleskoj do 1760., pa i do početka XIX v. i proširio se na severnu Evropu (Nemačka i Rusija) i Ameriku (kolonije u Americi u kojima je Tomas Džeferson bio Paladijev sledbenik u početku) - sredinom XVIII v. -> reakcija na Barlingtonov stil, kao ograničen, strog, bezizražajan, knjiški, razmetljiv; i dalje se težilo jasnoći i jednostavnosti, ali na senzualniji način (manje intelektualan, a više senzualan) - teži se neposrednom upoznavnjau antike, a ne preko renesanse što je bilo moguće jedino arheološkim izučavanjem. Arheološki neoklasicizam našao je uporište i van engleskog tla. Jedan od ključnih ljudi - arheolog Đulijen David Luca - objavio knjigu "Ruševine najlepših spomenika antičke Grčke" (1758.) - fascinantna knjiga sa velikim brojem crteža. Imala je ogroman uticaj na arhitekte (knjiga je objavljena pre Engleza, koji su bili prvi u terenskoj arheologiji). Englezi Džejms Stjuart i Nikolas Rivet objavili su knjigu 1762. godine. Luca je najpre bio u Atini 1754., a kasnije obilazi i Spartu - grčki dorski red - detaljno - Rim: posećuju ga: 1. engleska gospoda na putovanju (Grand Tour), 2. francuski stdenti (Grand Prix) i drugi studenti, 3. značajne ličnosti: Adam, Piranezi, Vinkelman; Rim je materijalni i emocionalni centar neoklasicizma, verski centar, centar umetničkog hodočašća tokom XVIII v.; Herkulanum i Pompeja izazivaju ogromno interesovanje (njihovo otkrivanje je bilo senzualno i možda najzaslužnije za pojavu neoklasicizma; arheološki ostatci iz antičkog perioda ponovo izazivaju interesovanje (kao u renesansi), a Herkulanum i Pompeja su najspektakularniji (koji su bili zatrpani erupcijom Vezva 79. god. n. e.) otkriveni skoro netaknuti 1738. i 1748.)

.preuređenje enterijera srednjevekovne zgrade. prijateljstvo sa Piranezijem . mirnoća. stepenovana površinska obrada (ukrasi u štuko tehnici).Đanbatista Piranezi -> 2 arheologa (Italija . (minijaturni trijumfalni lukovi duž kraće ose ulazne dvorane (glavna osa zgrade).apside. uz raznovrsnost i lakoću (tzv.inženjer i arhitekta iz Venecije. 1762. jak uticaj kraljevske akademije arhitekture. malo je gradio. . 1751. objavljuje izglede i rekonstrukcije stvarnih i izmišljenih rimskih ruševina. predvorje . već prezentaciji novina. kontinuitet tokom XVII v.galerija: dugačka i uzana (zato je nije mogao transformisati u prostor all'antica kao druge . On je bio u zabludi da su grčke zgrade i spomenici bili bele boje .-91. često boravio u Rimu. pa je okretanje antici brže i neposrednije.iako je izveo izvestan broj značajnih fasada. detaljnost. Balbek. jer je u renesansi i baroku grčka umetnost bila malo poznata) -> J. razvijeni renesansni detalji i etrurski motivi. ali je preko rimskih kopija izvanredno upoznao grčku umetnost i učestvovao u stvaranju kulta te umetnosti. ispupčenja i udubljenja".bakropisi su u dramatičnom maniru (preuveličane razmere). .jonski red). osnova je transformisana u "rimskom" maniru. zato se u njegovom delu oseća francuska sveobuhvatnost.1.pozvan da završi kuću u paladijanskom maniru (vrlo slična rešenju Holkham Hola Kenta i Barlingtona u osnovi) .zapanjujuće razotkrivanje grčkog dorskog reda koji počinje široko da se primenjuje . otmenost. .ogromna građevina iz doba kralja Džejmsa I .Pariz: najveći broj monumentalnih spomenika neoklasicizma. "Društvo prijatelja" umetnosti (osnovano 1732.Robert Adam . kuća Sion (Syon House). arhitektura ≈ "zaleđena muzika" 2. svetlosnim efektima. ulazna dvorna -> vertikalna objedinjenost postignuta vidljivim gredama u obliku dvostrukog X (između glavnog reda i sekundarnih pilastera oko prozora) . terenska istraživanja antičkih spomenika. 1760.nikada nije bio u Grčkoj (dugo boravio u Rimu i Napulju). nije prekinut aferom rokokoa. Kedlston Hol.1763. sjaj i elegancija. složena. (tradicija francuskog klasicizma). Niko do tada nije prikazao antičku arhitekturu na takav način -> njegovi bakrorezi .izučavao antiku kod francuskog profesora Klerisoa u Parizu. a drugi grafički veoma izražajan) .Grčka obnova u Engleskoj u manjem obimu (plemenita jednostavnost. originalna i maštovita interpretacija (lični stil) . Vinkelman . Palmir. veličanstveni i detljni. sa teatralnim uglovima. . preciznost.Piranezi i Nemac: Vinkelman). ali od 1743. Englezi su najraniji pobornici takozvane terenske (za razliku od knjiške) arheologije.pokrovitelj arhitekata i arheologa. jer su sjsj ruševina približili potrebama arhitekture. Prvi su naučno istražili Akropolj. stari četvorougaoni omotač oko centralnog dvorišta pretvorio je u niz raskošnih soba .elementi arhitekture Roberta Adama (preuzeti iz rimske): osnove sa povezanim prostorijama kontrastne geometrije (kao kod termi).Vinkelman. Split. Midlsens. Johan Joakim -> nemački arheolog. suštinsko delo o grčkoj umetnosti . "rimska" dekoracija (štuko. Ali nisu se svi snagali sa Piraniezijevom vizijom nadmoći rimske arhitekture. koja ranije skoro uopšte nije bila poznata . značajni ne po novinama. Branderburška kapija iz 1788. dekoracija: statue. publikovana je njegova "Istorija antičke umetnosti". vodeća uloga u neoklasičnom pokretu -> nije bilo renesansnog klasicizma. Arhitektura XVIII veka 4 .vrlo bitna uloga u neoklasicističkom pokretu. "rokoko klasicizam") -> pogled ne miruje .Engleska: nema tradiciju klasicizma karakterističnu za kontinualni deo. J. monohromnih i polihromnih prostora. čistota. često preuređenje postojećih kuća 1.Vinkelmanovi spisi o grčkoj umetnosti bili su od presudnog značaja za njeno oživljavanje onoliko koliko su Piranezijevi bakropisi bili presudni za oživljavanje rimske arhitekture (prvi je bio literarno. gotovo sam stvorio "grčki pokret". Derbšir. .arheološke publikacije . njegova slava leži u radu na enterijerima.."usponi i padovi.dao joj je životnost . nameštaj.) . njihova vizuelna snaga stvorila je mnogo pristalica rimske arhitekture. bogata plastika.izrazio sklonost ka "kretanju" . smena stilskih redova.ulazna dvorana dorski. neutralni zidovi oživljeni su smelo i sveobuhvatno. ako je Rim bio materijalni i emocionalni centar.jedna prostorna složena rotonda (koja nikada nije izvedena) trebala je da ispuni sumorno dvorište. u istraživanjim stigli čak do Kine. . a pre puta u Rim (bio je mentor i Džefersonu). Istovemeno se pojavio drugi kult grčke umetnosti (što je bila velika novina. obloge). onda je Pariz intelektualni centar neoklasicizma. . Karl Langhans) . pregrađivanje stubovima. pregrađivanja pomoću stubova. kasetirani svodovi iznad zidova sa ocrtanim dorskim redom .

. "gotskog romana" (melodramski sentimantalan pravac u engleskoj književnosti XVIII v. pre nego što se transformisalo u viktorijansku gotiku sredinom XIX v.kopija kapije u Ruanu (grad gde .Horas Volpol . ugledni književnici) -> "odbor". 1749. (Zanimljivo je da je upravo R. izveo salon u maniru Panteona i ulaz sa baštenske strane pretvorio u verziju rimske trijumfalne kapije Uopšte.spoljašnjist zgrade je izrazito "slikovita". Adam. zasnovane su na estetskoj doktrini . već izražavaju i uzvišenost pogrebnog patosa. ni bistavi neoklasicizam R. To nije bio stilski pokret sam po sebi. .to nije bilo oživljavanje."slikovitost" . visoka sa uzvišenim prozorima i izlomljene linije -> prijatan osećaj straha koji je ključan. srednji vek se arheološki proučava.detalji enterijera: ovi detalji nisu samo "lepi i veseli" (kako je Volpol nazivao celu kuću). u Engleskoj. već ih je prilagođavao i kombinovao po sopstvenom nahođenju. u vezi sa italijanskim pejzažnim slikarstvom XVIII v. koloritno i svetlosno neobičnih kompozicija (Zapitaćemo se šta je iza svega ovoga.kružna kula na uglu.efekat nepravilnih. nije značio isto što i lepota -> subjektivna reakcija na estetski stimulans.sve ove antiklasične estetske kategorije. govori o gotici kao o ozbiljnom stilu koji se može meriti sa grčkim .. Adama. slikovitosti i asocojativnosti (gotska arhitektura prepuna je "uzvišenih" karakteristika: mračna i sumorna. jedini arhitekta među njima dao definitivno asimetrično obeležje .u enterijerima dominira arheološka tačnost i bogatstvo gotskih detalja. Pre pojave slikovitosti kao kanon arhitektonske lepote prihvatan je samo pravilan. opšti estetski ideal . Adam nikada nije doslovno kopirao antičke modele. gotska arhitektura izrazito "slikovita": obilovala je asimetričnošću i nepravilnostima. a u XVIII v. Eduard Berk govori o tome da građevine koje treba da izgledaju uzvišeno moraju biti u "mračnom i sumornom" stilu. Rešetkasta pregrada u slavnoj Holbajnovoj sobi . .u enterijeru je dekoraciju uradio u rimskom maniru.3 koncepta estetskog sindroma. Ova proširenja Volpol nije planirao. što podseća na slike starih sela i plemićkih imanja. teži se utisku "uzvišenosti" . nesimetričnih.Volpol kupuje ovu kuću sa pogledom na Temzu za svoje mesto boravka po odlasku u penziju i oko sebe okuplja grupu laika u pogledu arhitekture (prijatelji. a ne stil -> najradikalnija pojava u arhitekturi XVIII v. ona su se neočekivano pojavljivala kao rezultat ideja njegovih autora. Iz legendi i snova -> aluzije na prolaznost života (kulminacija u delu V. asocojativnost . nov zamah na temelju estetskog koncepta uzvišenosti. pa je zgrada imala oblik L sa postepenim dodavanjem novih delova koji su izgledali kao stari.emocionalno i estetsko zadovoljstvo koje je proizilazilo iz "asocijativnih reakcija" (tendencija arhitekture da bude asocojacija postojala je uvek.) Kvalitet slikovitosti eksterijera leži i u varljivom utisku o prirodnom proširivanju zgrade kroz vekove.) . kasnije im se pridružio i Robert Adam.ovi novi koncepti stopili su se u jedan moćan estetski koncept koji je veoma doprineo pojavi nekoliko arhitektonskih pokreta od kojih je oživljavanje gotike bio najznačajniji. jer se zaključuje da se zalagalo za primenu nepravilnih asimetričnih kompozicija (slikovitost). i nastankom engleskih pejzažnih vrtova.značaj naučne i književne strane oživljavanja gotike bio je ogroman. R.ovaj termin u XVIII v. u Francuskoj vizionarski neoklasicizam .pre saznanja o stilovima stizalo se do saznanja o istorijskom kontekstu u kom su nastali. U Engleskoj to označava gotika.da umetnost podražava prirodu * oživljavanje gotike ."uzvišena" i "slikovita" svojstva gotike temelj su i pojave tzv. dramatičnih. paradoksalno. simetričan plan.Stroberi Hil (Strawberry Hill). . elementi strukture dograđivani su tako da razbiju svaku simetriju i da izgledaju kao stari.1. . Berk govori o strahu kao najistinitijem merilu uzvišenosti. Oživljavanje gotike prošlo je kroz nekoliko džordžijanskih faza tokom XVIII v. To je bilo važno za srednjevekovnu arhitekturu koliko i renesansa za antiku. već jedan estetski sindrom koji je stavljao naglasak na lično osećanje (suprotno dobu prosvećenosti). Igoa "Bogorodičina crkva u Parizu")). Pisci gotiku smatraju kulisom za dočaravanje nestvarnih svetova. to znanje. naročito naglašena). naročito na katedralama) . kao misaona i osećajna pozadina primene nekog stila nosilo je odrđeno značenja. Volpol se izjasnio kao pristalica "kineske asimetrije". Arhitektura XVIII veka 5 . čiji efekat je bio "kontrolisani strah". koji su zaslužni za dogradnju kuće tokom 30 godina .kontinuitet gotske tradicije u Engleskoj . 2. asocijatvnost znači skriveni smisao neoklasicizma i istoricizma . Tvikenham. Nikad se nije striktno pridržavao određenog antičkog kanona. ima 2 značenja: 1. slikovitost. Nije bio ni racionalni paladijanizam.rodonačelnik "gotskog romana" ("Zamak Otranto"). jer se gotika u Engleskoj nikad nije ugasila (6 vekova srednjevekovne kulture)."uzvišenost" .u XVIII v. Cilj je bio da pruži vrhunski estetski doživljaj tako što će omogućiti da se nasluti opipljiva veza sa Rimom * uzvišenost. pa se postepeno sređuje haotično znanje iz te oblasti sve do konačne istorije koja je uključivala i poznavanje konstrukcije gotike . Suprotno dobu prosvećenosti.-1777.

Pavla -> 1666. Longlit.krug oko jezera: alegorija o Enejinom putu kroz podzemni svet . već i srednjevekovnim motivima (česta je bila i upotreba "kineskih" ili drugih egzotičnih elemenata. L=13km) . teško da deluje kao Vajatov dom za stanovanje .ova kuća je bila nešto izuzetno za svoje vreme da bi je docnije nazvali "gotskom mišolovkom" (Vilijem Bekford) .prevazišao je Volpola koji je u dnevnoj sobi postavio nadgrobni spomenik (Stroberi Hil): u Fonthilskoj opatiji cela dnevna soba je pretvorena u katedralu sa svim što se pod njom podrazumeva . statuama. a sumorni tunelasti prolazi koji su se pružali horizontalno kroz prostor do naizgled beskonačne dubine.većina javnih parkova u mnogim gradovima bila je upravo engleskog tipa (centralni park u Nju Jorku.zgrada je imala izgled gotske katedrale sa tornjem od 84 m koji je okupljao sve delove. Arhitektura XVIII veka 6 je spaljena Jovanka Orleanka).sagradio je vilu na ruševinama katedrale (Fonthilska opatija) uz pomoć arhitekte Džejmsa Vajata (počeo kao sledbenik R. Uzrok ove nestabilnosti zgrade bio je verovatno u tome što su nepošteni preduzimači iskoristili Bekfordovu užurbanost i zakidali na materijalu za izradu temelja. pozajmljivali i prilagođavali elemente iz vanevropskih. klasicizam) "Pogled na obalu Delosa sa Enejom" i sadrži elemente antičke legende o Enejinom iskustvu u Apolonovom hramu na Delosu (iz Vergilijevog dela) . konstrukcijski nestabilan. ali vrlo ambiciozan po pitanju kulture . Ali kada je završena predstavljala je prizor od kog "zastaje dah" iza zaštitnog zida okolo (h=4m.u estetskom smislu. ali i za arhitekturom (veštačke ruševine) ili skulpturom.toranj je bio toliko uzan i visok. Londonu) . ne samo kao novina.-1765.1. * engleski pejzažni vrtovi . bili su nešto izuzetno. izvorima.najistaknutiji primer engleskog vrta. .bakrorezi XVII v. pećinom). otvarajući se u vrtoglavo okno lanterne. oblikovana slikovitim gomilanjem elemenata. pa Francuzi u dvorcima i vilama XVII v. Izveštačeni i propisani su bili simbolom apsolutizma . engleski vrt je pored "veštačke prirodnosti" trebalo da uključi razne elemente asocijativnosti da bi uticao na uzdizanje ličnosti. asocijativni i slikoviti aspekti ovog vrta nisu ostvareni samo klasičnim arkadijanskim. vezanost za raspoloženja u Vergilijevoj i Ovidijevoj Arkadiji (najdublji koreni i ovde su.izgledaju prirodno i bezazleno.ovi su vrtovi nicali na svakom koraku tokom XIX i XX v. sa prostranim travnjacima.jedan od glavnih slikovitih prizora odražava sliku Kloda Lorena (pejzažist.na početku je Bekford 1795. i td. uopšte. a na kraju vodeći u oživljavanju gotike) . Park Staurhed. oko veštačkog jezera formirana je staza sa sukcesijom slikovitih i alegoričnih prizora (susreti sa hramovima. 1744.unutrašnja.u političkom smislu. koji je u ostvarivanju aluzija u prostornoj kompoziciji posezao za "prirodnim" materijalima i oblicima. poezije. mitologije 1.u filozofskom smislu.u vreme kada su nastali.Lanselot Braun "sposobni" . evociranje mitskih pastoralnih svetova.enterijer sa zapanjujućim prostornim efektima i realizmom gotskih detalja. često su umetnici XVIII v. u Parizu. zamislio da na trošnoj zgradi opatije doda nekoliko soba za stanovanje. krivudavim jezerima i umetnički raspoređenim paviljonima . aluzijama na svet slikarstva. filozofskih i estetskih razloga) -> prvo su Italijani u doba renesanse.Vilijem Čejmbers -> ekstremni arhitektonski eklekticizam 3. u XIII v.katedrala Sv. simbolizuje taj podzemni svet (avernus) da bi tamo posmatrao statue nimfe i plodnu Božiju reku. 2. usled nestabilnosti brzo se urušila . Četsvort . Da Bekford nije tako brzo prodao zgradu. uključivanje slikarskih i poetskih aluzija. kao i u oživljavanju gotike bili književni). projektovao ga je Barlingtonov sledbenik Henri Flitkroft. a pokrovitelj je bio Henri Hor. uzdizala se preko 30 m. racionalizam je zastupao "prirodni" oblik stvari pre nego što su ih iskvarile istorijske sile .pećina na pr. . dobio bi upravo ono što je u početku i želeo .antiteza evropskoj praksi (iz političkih. stvarali su onaj suptilan osećaj zastrašujuće uzvišenosti . izgorela . nežnim obrisima. grupisanim drvećem. evropski vrt je smatran simbolom apsolutizma (primer je Versaj iz doba apsolutiste Luja XIV) . .ove vrtove osmislio je i uspešno projektovao Vilijam Kent. biblioteka . gde je mogao danima skriven boraviti u romantičnom ambijentu. Kju vrtovi . bila je ekstremno razuđena. tako da se 1825.gotsku opatiju u ruševinama.Vilijem Bekford .ekscentrični milioner . Blenhajm. osećajnosti nasuprot geometrizma . već i zbog izvora nastanka i značenja . podstakli u Evropi težnju za oživljavanjem antičke tradicije u uređenju predela kao okvira za arhitekturu. Adama. kamen u istoj sobi po uzoru na nadgrobni spomenik u Kenterberijskoj katedrali. centralna dvorana osmougaonog oblika. posebno orjentalnih izvora) .park je nastao u raskošnoj dolini. godine srušio porušivši i veći deo objekta. bankar.

zatvorenice. .kralja Džordža.asimetrična masa. (italijanizirano delo) .racionalna šema .najveće dostignuće: pokrovitelj kralj Džrdž IV . Piranezijevih ideja i nove arheologije na osnovi neoklasičnog formalizma .posle 60-tih godina XVIII v. ukida "razigran" Adamov stil.. Arhitektura XVIII veka .Kronkhil. . projekat za razvoj Bata (mirnog gradića. iznenađujuće humani uslovi za to doba . veličanstvenim fasadama i monumentalnim kolonadama . a oživljeni su samo slepom plastikom koja još pojačava utisak ograničavajuće funkcije zidova (Dans ju je primenio da bi izbegao monotonost) .rešavanje pristupačnosti. (maskirana paladijanska kompozicija. bondrukom. sposobnost za improvizaciju. dužnike. kružna kula. god.sumorna.ovaj zamašni projekat velikim delom sproveden je u delo (iako je samo mali broj vila i ostalih zgrada u parku izgrađen.. 1768. a čitav severni segment sa pojasom kuća ka jezeru neizveden).rana faza slikovitosti: oživljavanje gotike i pojava pejzažnih vrtova .umetnički raspoređene rustične kućice sa kombinovanim krovovima od slame. trgovima i spomenicima .oštro reformiše klasične oblike.-69. -Neš se nalazio na čelu šireg pokreta. (ulica se vijugavo pružala pravcem koje su diktirale praktične i vizuelne potrebe) . njegov rad odlikovala je koncepcijska odvažnost.do kraja XVIII v. Džordž IV umire 1830. Džona Vuda Starijeg (oca) i Džona Vuda Mlađeg (sina) sa kružnim komponovanjem trgova u paladijanskom maniru . klasicizam se brže razvijao u Francuskoj nego u Engleskoj. Brajton. krovnim prozorima. posebna kuća za upravnika (centralni deo nešto uvučen da bi se obezbedio prostor za ovu kuću) i dve istovetne stražare (sa obe strane upravnikove kuće). 1830. sa grupama urbanističkih "seoskih kućica" po obodu (tu su nastupili problemi oko preziđivanja Bakingemske palate (i ne samo nje). Tadž Mahalu) . koji su doveli do Nešovog kraha) .. 1802. videvši ostvaren ovaj veliki urbanistički poduhvat koji je trebalo da "pomrači slavu Napoleona" * radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj . za razliku od Ledua i Bulea sa veoma jako izraženim srednjevekovnim duhom . kraljevskom palatom. ali i tradiciju slikovitosti. ogromni engleski vrt sa jezerom. vladanje stilovima. kineskih i indijskih motiva (lukovičaste kupole od livenog gvožđa.1. zabatima.Nešova karijera se završila skandalom prilikom smrti njegovog pokrovitelja . (uništena 1902. nije se mnogo bavio detaljima 1.I faza: Ridžents park. prijatelj sa Piranezijem tokom studija u Italiji 1. koji je sazreo do samosvesnog estetskog programa. London. stražare su oblikovno na pola puta kao zlatna sredina.sjajan primer urbanističkog planiranja u istoriji Engleske . crkvom.) .od rane slikovitosti do poznog slikovitog stila * pozni slikoviti stil 7 .selo (seoce) Blejz. Plan je razrađivan ≈ 2 decenije.43 zatvorenička četvorougaona bloka za: zatvorenike. rustična fasada. opekom.izvori: u retkim ranijim primerima engleskog urbanističkog planiranja -> 1. minareti) preko.-1827.nalik na Italiju i Francusku. Tamnica u Njugejtu. seoske kuće: (nenadmašan) . otvorene samo sa jedne strane (Čarls Dikens će kasnije reći da izgledaju "kao da su napravljene za to da puste ljude da uđu unutra i da nikad ne izađu") . koncept zasnovan na engleskoj slikarskoj tradiciji Gejnsboroovim crtežima čudnih starinskih sela 2. Ridžents park i ulica Ridžent. 1811..Džordž Dans II (George Dance II) . opasano kućama u neoklasičnom paladijanskom stilu . 1815.. tripartitno komponovana.upravnikova kuća otvorena je sa svih strana nizovima prozora (nasuprot klaustrofobičnim utiskom prethodne zgrade). izgleda kao pompezni šator nekog indijskog moćnika.egzotični orjentalni stil (maštovita kombinacija).Nešov projekat uključuje neke od ideja iz gradića Bata (posle ≈ 10 godina). . 2. usluge trgovine. lođa u italijanskom stilu.Džon Neš (John Nash) . "italijanska" arkada. slikovitost je prešla određeni razvojni put .II faza: urđenje ulice Ridžent (koja se pruža od venca parka do danas nepostojeće prinčevske rezidencije kuće Karlton) sa raznovrsnim. 70-tih i 80-tih dostignut je senzacionalni spoj (najnaprednijih engleskih i uopšte evropskih strujanja) slikovitosti i uzvišenosti.III faza: Park Sent Džejms . 1812.u Engleskoj je neoklasicizam prešao u vizionarsku fazu postavši eklektičniji (iz više izvora). "raskošna kuća zabave" . primenjeno je liveno gvožđe u konstruisanju kupola 3.na suprotnom kraju. Kraljevski paviljon.sl. zidovi zatvoreničkih blokova su lišeni prozora. neostvareni plan Kristofera Rena za izgradnju Londona posle požara iz 1666. (sa avenijama koje se presecaju. mešavina gotskih. podseća na građevinu sa jedne slike Kloda Lorena . . grupom vila (≈ 50 vila nacionalnom "valhalom").radikalni neoklasicista . u suštini paladijanske kompozicije.

Esnafski dom u Londonskom Sitiju i Opštinska uprava.rušeći kanonizovanu klasičnu tradiciju.centralni prostor zgrade Opštinske uprave bio je prekriven kupolom sa pandantifima koja se izdizala iznad jednostavnih stubaca i lukova. dograđivao je deo po deo 50 god.opšti izgled odslikava funkciju. ponavljanjem motiva i pomenutom trodelnom kompozicijom u dva nivoa na svim delovima fasada 2.stvorio je novo arhitektonsko tlo za nove žetve . -> senzibilitet i stil epohe . slika. trodelna kompozicija je u paladijanskom .unutra se ističu visoki centralni brodovi i poluobličasto zasvedeni bočni brodovi . profesor na kraljevskoj Akademiji arhitekture . ali ono što je najviše podsećalo na srednji vek bio je svod u vizantijskom stilu. segmentni svodovi.renesansnom maniru. konveksna ogledala po celoj prostoriji izazivaju niz neobičnih optičkih pojava i utiču na opštu dematerijalitovanost .ovo remek delo Souna umnogome je odredilo njegov život.smatra se da Sounovoj arhitekturi nedostaje "samouverenost". najvežniji enterijeri simetrično grupisani oko rotonde .prozore.pod uticajem francuskih umetnika -> njihove obrasce transformisao je u stil koji je bio njegov osoben engleski i romantičarski. Masonske lože. Sumorno.. imenovan za nadzornika radova .najekscentričniji i najličniji projekat. obožavalac francuskog neoklasicizma i Ložijea. "njegova arhitektura nikad ne dominira. godine. šuplje amforaste cevi od terakote (Vizantija)). London.Nešov savremenik.polazna tačka Sounu su bili svodovi na pandantifima Dansovog Esnafskog doma .prostorije Deoničarske banke: .. Arhitektura XVIII veka 8 . antičkih i srednjevekovnih fragmenata) . stvori je kulminaciju slikovitosti i neoklasičnog pokreta . Parlamenta. on je ipak u potpunosti pratio umetnička strujanja tog doba. mada razumljivo s obzirom na Sounovu ekstravaganciju. i kao i on eklektričar . kasnije srušena -> kombinacija naprednih neoklasičnih ideja i ideja srednjeg veka (odlučujuća kombinacija za vizionarski neoklasicizam u Engleskoj) . u pravougaonij prostoriji formiran je centralni kvadratni prostor sa svodom na pandantifima i lanternom. trajala je preko 30 god.najznačajniji doprinos Esnafskom domu predstavljala je zgrada opštinske uprave iz 1777. "renesansa viđena Piranezijevim očima" .3 godine pripremao predavanja iz istorije arhitekture (toliko je bio marljiv) 1.. elipsasti vestibil sa istoka. objedinjavanje evropskog neokasicizma i engleske gotike na projektima: Starog ministarstva Kolonija. odiše osmišljenom heterogenošću -> realizovan je ideal slikovitosti u pogledu varijacija . Umetnička galerija Davič. nema jasnih granica .niz novina u pogledu primanjenih oblika: trodimenzionalnost. jedini detalj bio je srednjevekovni kordonski venac. neoklasične fasade . 2. .Džon Soun (John Soane) . . od 1806.80-te god."soba za doručak" . dok se u centru prostorije nalazi tanjirasti disk kroz koji snop indirektno usmerene svetlosti prodire u donji prostor i td.kao što Tarnerova dela u slikarstvu najavljuju impresionizam i nove pravce. pilastri bez kapitela. ovo je ipak neopravdano negiranje.Soun je bio još izražajniji u svedenosti i osvetljenju sa vrha .1. 70-te .tu je najviše ispoljen Sounov samosvojstven stil -> uradio je još nekoliko sličnih enterijera kao u Engleskoj Banci) . skulptura. tako i Sounov stil u kome je rađena "soba za doručak" ima proročanski značaj .. sopstvena kuća. gradska verzija Volpolovog Stroberi Hila. Preuređenje Engleske Banke (Bank of England).fasada odaje utisak jedinstva što je postignuto sevukupnom rustičnom teksturom.nenaglašeni ulazi.složena zgrada. to transformisanje je imalo specifičnost -Y sklonost ka sredmnjevekovnim temama. 1792. prozori bez ramova (lake. tanjirasta kupola iznad prostora sa nizom otvora.složenost i slikovitost unutrašnjih prostora -> kao eksperiment klaustrofobičnog projektovanja. sa sudskom i administrativnom funkcijom . odsustvo dekorativne plastike. koristi srednjevekovne detalje sa "sablasnim oreolom" -> "gotski neoklasični stil" . na pandantifima.najjače svedočanstvo Sounove sinteze (engleski i francuski izvori) -> mala soba sa skromnim detaljima ostavlja brilijantan utisak. . dvorište sa severa sa pregradama u Adamovom stilu. i td.Soun .kupola muzeja je piranezijevski aranžirana .rekonstrukcija 3 male zgrade u nizu.na krajnjim brodovima svetlost prolazi kroz segmentne thermae . snažnog utiska (poklonio ju je Engleskoj kao muzej što ona i jeste jer je prepuna crteža. iako je pretrpeo oštre kritike savremenika" 3. njegov stil je "gotski".Dansov učenik. XVIII v. od 1788. Palate pravde. . London. dramatično osvetljenje podsećalo je na Piranezija .postoje samo međuprostori .niz stilski različitih enterijera (dorski vestibil sa zapada.

Petar) 1. kolonada nema hijerarhiju. rokoko je. a drugi na ekspresivnost vezanu za posebne okolnosti). on je početkom XVIII v. Markiz Marinji (kraljev načelnik za arhitekturu) odlučio se za Sufloa. vitkih korintskoh stubova. u Grčkoj su sami stilski redovi bili primarni u otelotvorenju osnovne arhitravne konstrukcije (stub + greda). donji dorski red nosi gornji jonski. ovo mu je naročito pošlo za rukom u unutrašnjosti crkve . nastavak .Đovani Nikolo Servandoni (Servandoni) 1. Fasada crkve Sen Silpis. Arhitektura XVIII veka * FRANCUSKA U XVIII V.francuska arhitektura je pokazivala spoljašnju jednoobraznost. sa nizovima široko razmaknutih. zgrada je savremenija . doneta je odlika o izgradnji crkve (nasuprot crkvi Sv. Pavla u Londonu)..) . jasna. služila se samo jednim jezikom . 9 * racionalistički tokovi u francuskoj teoriji arhitekture .iako je rokoko u Francuskoj bio donekle površinska pojava. "neiskrene". umesto barokne formule hijerarhijskog zgušnjavanja visoko reljefnih skulptoralnih oblika ka centru.Servandoni.-1777. relativizovao je vrednost Vitruvijanske tradicije uvodeći pojmove stvarne i proizvoljne lepote (prvi se odnosi na standardizaciju i perfekciju. 1754. došlo je do snažne reakcije na sve aspekte barokne arhitekture. prelomljene entablature i entablature iznad lukova . posvećena je Sv. Crkva Sent Ženevjev ("Panteon"). 1732. delo Peroa. ovde je fasada slobodnostojeća. već je nenaglašen . samo na bočnim kulama. spoljašnjost zgrade je mnogo masivnija i ozbiljnija i teško se .monumentalna. kasnije se pridružuje Akademiji u Parizu gde proučava crkve (Sv. odbacivanja određenih baroknih koncepata i utiranja puta istoricizmu . međutim još tokom XVII v. vizuelna čistoća i neusiljena primena klasičnih oblika . postolja. koja je predstavljala suštinu francuskog neoklasicizma. u središnjem polju.sa nizom promena što njegovih.petokupolne građevine u obliku grčkog krsta (vuče koren iz renesanse).snaga njenih vajarskoh radova. . tako su postepeno (Ložije je tu imao najveći uticaj) odbacivani pilasteri. stubovi su udvojeni. "pomodarske".prvi projekat . a potom u vidu obnove klasicizma koji je počivao upravo na tim temeljima.najvažniji teoretičar francuskog arhitektonskog racionalizma XVII v.prekretnica u istoriji francuskog neoklasicizma. Projekat koji dokumentuje ovu promenu ukusa jeste fasada crkve Sen Silpis u Pariz.zaštitnici Pariza. predstavljao dovoljno snažnu modu. jasno izražena arhitravna konstrukcija (centar fasade uopšte nije naglašen.početkom XVIII v. što drugih . 1756.-1790. pozivao se na grčku (grčke hramove) i gotsku (katedrale) arhitekturu.težilo se slobodnim stubovima koji polaze direktno sa tla -> što je više takvih stubova. a ne njegovom odbacivanju. kao jasnu i iskrenu. smela i stroga kompozicija. sa 18 godina odlazi u Rim. kao "dekadentne". najpre u vidu teorijskih spisa zasnovanih na racionalističko-funkcionalističkom stajalištu. ali i kao slobodnostojeće skulpturno sredstvo) 4 faze neoklasicizma u Francuskoj: * strukturalni neoklasicizam (I faza) .klasičnim (prenosio se još od XVI i XVII v. tokom vremena se projekat menjao zbog konstrukcijskih poteškoća . da se neoklasicizam koji je usledio često smatra reakcijom na ovu neozbiljnu dekadentnost i razneženost. (za proizvoljnu lepotu) * početci obnove klasicizma . Pariz.vrlo česta pojava u neoklasicizmu). fasada je povučena duboko iza kolonade .radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija poslužio je uglavnom preispitivanju klasičnog rečnika arhitekture. zašta su se ova dva teoretičara zalagala.radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija obezbedio je i teorijsku osnovu za kasniji modernistički pokret . ali odišu lakoćom koja ukazuje na inspirisanost gotikom. 1755. Petra u Rimu i crkvi Sv. Pariz.Klod Pero (Claude Perrault) -> istočna fasada Luvra -> ogroman uticaj na francusku arhitekturu (udvojeni stubovi) .neposrednost i integritet ove fasade ukazuje na racionalni duh francuskog neoklasicizma (interesovanje za Rim i Grčku: u Rimu su osnovna arhitektonska sredstva bili zidovi i lukovi na kojima su se primenjivali grčki stilski redovi kao skulptoralni ukrasi.Žak-Žermen Suflo (Soufflot) . .uzor: istočna fasada Luvra. Ženevjevoj . izuzrtna konstrukcijska ekonomičnost crkve i sklonost francuskog racionalizma ka strukturama na stubovima. venac je kontinualan. zalagao se za arhitekturu sa arhitravnom konstukcijom (stub + greda). Suflo navodi da mu je cilj bio "da sjedini strukturnu lakoću gotske katedrale i veličanstvenost i čistotu grčke arhitkture".ovo delo je najbliže otelotvorenju Ložijeovih ideja. svodovi su u pozno baroknom maniru. kao primere ispoljene skeletnog konstruktivnog principa.1. . što i on sam navodi. a ne za kraljevskog arhitektu. mada prolazna pojava u Francuskoj bio ipak veoma snažan.

već su činili skup složenih funkcionalnih prožimanja. XVIII v. umesto grupisanja ka centru. ovo zdanje predstavljalo je prekretnicu u istoriji francuskog neoklasicizma.50-tih i 60-tih god. kompoziciju upotpunjava centralna fontana. kasnije su zazidani) . voda (fontane.više ih zanima njihova lična vizija . a spoljašnjost . preostali: Šarl de Vaji. manje se daje realističnim ponovnim stvaranjem antike . je crkva Sv.arhitektonska prečišćenost . veća sloboda i smelost u primeni klasičnih detalja.Peir i Vaji (Marie-Joseph Peyre.karakteristika neoklasicizma XVIII v. balustradom i niskim paviljonima sa malim statuama na vrhu na zakošenim uglovima. ova tendencija. 1.ova faza neoklasicizma predstavljala je preklapanje konstrukcijskih i racionalističkih sklonosti . osvrtanje na prošlost i francusku klasicističku tradiciju uočava se u tretmanu stilskog reda (prozorskih otvora. prečišćeni rečnik (kao i oskudni akcenti reljefnih skulptura) tipičan za neoklasicizam XVIII v.60-te i rane 40-te god. već i skulpture.teška i masivna * arheološki neoklasicizam (II faza) . već novi sloj ovih izvora sa arheološkim neoklasicizmom .često ga nazivali "stilom Luja XVI" -> manje arheološki.). sa ostalih strana. ni XVIII v.klasična elegancija..kontrast između unutrašnjosti i spoljašnjosti: unutrašnjost . vezujući elementi stvaraju postepene prelaze."Panteon" je zbog svega ovoga bio više od puke realizacije Ložijeove teorije. dakle nije bila ni antika.koji su unutrašnjost činili vedrijom. zelenilom i vodom * radikalni neoklasicizam (III faza) . ispoljena je i stroga kubična geometrija i sažet.ubrajala se u najsavršenije zgrade u Francuskoj. 1761. Charles de Wailly) . fasada je na tom mestu otvorena za aveniju koja se uliva u Trg (koja vodi do tad još ne izgrađene crkve Sv. Petra u Rimu)) . XVII v. kasnije prerađen i preimenovan u Trg Sloge (Place de la Concorde).. preciznosti i eleganciji detalja.predstavlja njegov najambiciozniji projekat .glavni predstavnici: Etjen-Luj Bule i Klod-Nikola Ledu. no. opsesija za smelijim i strožijim kompozicijama.radikalni neoklasicizam -> pasionirani idealizam + bezornamentalnost + velike dimenzije . Mari Žozef Peir i Žak Gondoan .. može se nazvati "arheološkim neoklasicizmom" -Anž-Žak Gabrijel (Gabriel) . Versaj.izvori: arheološki neoklasicizam i Piranezi..s jedne strane su i Jelisejska polja) i istoricističku sklonost (nalikuje versajskom Luvru) . četvorougaona površ je omeđena isušenim šančevima. to nisu bili samo zidovi sa stilskim redovima. .Trg je samo sa jedne strane ograničen fasadom. jasnoće i snage antike sa tradicijom francuskog klasicizma. odražava racionalistički duh i osećanje za mesto (obod grada. javlja se tendencija udruživanja veličanstvenosti. pojavila se nova generacija arhitekata podstaknuta ponovnim oživljavanjem građevinskih aktivnosti povodom potpisivanja pariskog mira . čak i reke) i pejzažni elementi.ovaj veliki Trg.Berninijeve sinteze umetnosti . stepeništa. Pariz. polazište. kao i njegov otac.-1775. iako podražava Peroovu fasadu Luvra.sa 3 strane opasan "prirodnim" okruženjem. sada je obuzela francuske arhitekte . prednja i zadnja fasada se bitno razlikuju 2. kompozicija ovog nenametljivog otvorenog prostora. uspešno oživeo francuski klasicizam XVII v. Trg Luja XV. podstaknuta brojnim arheološkim ekspedicijama. strogost i veličinu..bogato i raznovrsno stvaralaštvo obojce koje se ne može svesti ni na jednu poznatu formulu .građevina podignuta za Madam de Pompadur.bio je prvi kraljevski arhitekta. skulpturalna obrada fasade se razlikuje u hijerarhiji.deluje pretrpan detaljima: otvori sa elegantnim okvirima.1. Zaokupljenost više oblikom nego konstrukcijom.svojim sažetim arhitektonskim rečnikom. predstavljala jedno od neoliko skromnih dela koje je podigao za dvor .njegova najpoznatija građevina . .-1768. 1755. predstavlja radikalno napuštanje zatvorene barokne koncepcije trga (oni su bili kao ogromne sobe pod otvorenim nebom u kojima su dominirali masivni zidovi kao produžetci snažno izvajanih oblika fasada crkava i palata (pr. oivičen parkovima i Senom . Madlene). balustrada. Ova sklonost se razvila iz jedne od glavnih baroknih tema . Mali Trijanon.Trg odražava i tendencije u urbanističkom projektovanju tog doba: gradski trgovi velikih dimenzija nisu bili ograđena mesta pravilnog geometrijskog oblika. proporcije. opšte prisutni strasni idealizam koji je podstakao beskompromisni purizam. prostori za javne priredbe.. . Mali Trijanon izražava ono stanovište o pročišćavanju arhitekture kao kuća Čizik . ribnjaci. Arhitektura XVIII veka 10 dovodi u vezu sa enterijerom (slično je bilo čak i dok su na fasadi postojali veliki prozori . .

pozorište. nema uobičajenog masivnog završnog krovnog venca. Utopijski karakter ove koncepcije nagoveštava Ledua 3. Pariz. neka vrsta "super-Versaja" zasnovanog na antičkim rimskim kupatilima .svestan je moguće kritike zbog obilja stubova.zajedničko delo: Piranezijev uticaj -> oskudno osvetljen foaje okružen stubovima strogog izgleda. Koristi strog klasicistički jezik.salu za predavanja iz anatomije u obliku antičkog pozorišta.zgrada koja odražava najnaprednije tendencije doba. a spoljne za zabavu. jednoobrazno rustično obrađenih zidova sa sve 4 strane sa arkadom u prizemlju i prozorima pravougaonog i kružnog oblika bez okvira. Mrtvačnica.Mari Žozef Peir . prolazeći kroz trijumfalnu kapiju pogledom obuhvatili dvorište. veoma kasetirana tavanica i ogroman poluokulus koji snopom svetlosti zasipa sto na kojem se odvija drama časova anatomije. koja svojom linearnošću i ritmom (nije je prekinuo nagomilavanem na ivicama i sredini) predstavlja estetsku novinu. na dvorišnoj fasadi -> znaci kraljevskog patronata). cela zgrada je smeštena u pravougaoni gabarit (otvori na jednakom rastojanju). Sve je na svom mestu. čak i trijumfalnu kapiju. rekao je: "škola čija slava privlači dosta studenata. biblioteka. unutrašnja zgrada služi za intelektualni rad. Rezultati njegovog boravka u Rimu publikovani su u obliku velike knjige grafičkih priloga. koja obuhvata i 2 palate (jednu za arhiepiskopa i jednu za kanonike) -> konkursni rad. izmišljenih. 1767. trebalo bi da deluje otvoreno i pristupačno. on je svoja dela smatrao sastavnim delom ove rimske tradicije i priznavao je da je "podražava i prilagođava" 2. Utisak koji su mogli steći posetioci. pripadnika svih nacija. lekari i studenti.Baveći se pojmom "karaktera". kao zasebna celina suprotstvaljena susednoj građevini bez ikakvog posrednika koji bi ublažio utisak . Pariz.nastavak . Škola hirurgije. koja nalikuje rimskim pozorištima i Panteonu istovremeno. kompleks sadrži monumentalno centralno dvorište i četiri krila oko njega (4 krila fasade -> kod kojih je osnovni element jonski red prislonjen uz zidove. po uzoru na antički temenos. na glavnoj osi (trijumfalna kapija. Projekat za zgradu u kojoj će se naći "akademije i sve ono što je potrebno za obrazovanje mladih"." .Za Peira je arhitektura Rimskog carstva predstavljala savršenstvo.-1770. obrada fasade sadrži niz antičkih citata koji imaju likovni smisao (sukcesija klasičnih elemenata . trem sa Panteona) smešten je i glavni prostor kompleksa . bez ornamentike (nagoveštaj Ledua) .. ovde pozajmljuje Berninijeve kolonade ispred crkve Sv.Sa današnje tačke gledišta. . zlokobnih zatvora) . Francusko pozorište "Odeon". "Vladareva palata" . nedorečeno ili granduirano. (danas "Odeon" blizu Sorbone) .Pošto je dobio Gran-pri Akademije arhitekture.naglašene spojnice zidanih stubova na tremu prate linije rustikacije na glavnom delu zgrade. Gondoan je zaista stvorio hram medicinske nauke .ilustracije -> ključna tačka za revolucionarne arhitekte .Njegove knjige . . na kojoj su izvanredno organizovane raznovrsne funkcije (mala bolnica. glavni horizontalni venac između prvog i drugog sprata predstavlja nastavak entablature sa isturenog toskansko-dorkog trema.najsmeliji i najbrilijantniji među ovom trojcom. sport. naglašavajući jedinstvo celine .u ovom projektu ništa ne deluje ulepšano. zaista je bio onaj od kog "zastaje dah" .. Petra da bi izdvojio "posvećenu zonu". model. zgrada deluje kao zasebna celina. zadivljujuća monumentalnost i potpuna simetrija i na prednjoj i na zadnjoj strani 5. 1769. koju je trebalo da pokriva polukupola (nalik na onu na Panteonu): prazni prostrani zidovi. Projekat za crkvu. kolonadom od ulice zaklonjenu unutrašnjost. .obuhvata kolonade. fasadu sličnu hramu.parcela skučena i nepravilnog oblika. Opravdava pribegavanje Berniniju pozivajući se na antičku tradiciju.njihov najveći doprinos neoklasicizmu (foaje podseća na halucinantne prizore u Piranezijevim gravirama. takođe sa reljefom.1. . Arhitektura XVIII veka 11 1.. Karakter građevine vezuje za emocionalni efekat. kada bi. zaista su upadljivi. . ali toliko značajnom da su je još za njegovog života nazvali remek-delom XVIII v. osim na uličnom krilu gde je on slobodnostojeći).sala za predavanja. pored ulaznih kompozicija. dodeljena mu je stipendija za školovanje u Rimu.Žak Gondoan (Gondoin) . Monumentalnost i strahopoštovanje koje njegova dela izazivaju.kao "trijumfalna kapija" sa reljefima na uličnoj ili korintski trem. učionice.. za Peira dimenzije i ostvarljivost postaju nevažni.). rađena po uzoru na grob jednog rimskog velikodostojnika 4. u dvorište se ulazi kroz četvorostruku jonsku kolonadu u prizemlju uličnog krila. laboratorije. ovde ističe simetriju po uzoru na rimska kupatila. njegova reputacija se zasniva na samo jednij zgradi.-1775. a njegov sin je posthumno objavio i drugi tom . a sve to uz očuvanu ravnotežu proporcija i prefinjenost malobrojnih detalja . da bi ušli u svetilište nauke koje liči na Panteon.vođen je nadahnutom zamisli da projektuje glavni enterijer škole . 1.

bez obzira kom se izvoru mašta priklonila.. . napuštanje lažne odanosti rečniku antičke arhitekture . Ni Ledu. veri u razum i napredak suprotstavlja se tako. sloboda mašte ide do kraja..1. već iz oblasti intelekta/mašte. bili su pod jakim uticajem Piranezija koji je stvorio seriju grafika na osnovu noćnih mora i u njima arhitekturu koja izaziva preneraženost i koji je u svojim delima jače naglasio oslobađanje modernog arhitekte od vernosti antičkim pravilima i uzorima. ni Bule nikad nisu bili u Italiji. fiktivni .javlja se od sredine 70-tih do kraja XVIII v. jedna mračnija i romantičnija vizija. a ne na božanskom pravu kraljeva jača.krajnja faza. ipak. ali se oni javljaju i kao izmišljeni. već kao slike nastale kao proizvod neograničene mašte. to je pravac razvoja koji je zahvatio francuski neoklsicizam pod uticajem društvenih dešavanja .opšta korupcija i eksploatacija izazvala je velika nezadovoljstva i nemire. Arhitektura XVIII veka 12 * revolucionarni . tako da oni tu umetnost nisu doživljavali kao stvarnu. uglavnom Piranezijevih.).jer oštro raskida sa prošlošću. opipljivu. liberalno reakcionalističko mišljenje poteklo od Rusoa (delo "Društveni ugovor") ."revolucionaran" . jer su istorijski događaju doveli do revolucije . na ova dva područja nailazimo u konceptima prirode. a "vizionarski" .vizionarski neokalsicizam (IV faza) . za pojavu vizionarskog neoklasicizma u arhitekturi najzaslužnija je mašta vodećih arhitekata toga doba: Ledua i Bulea. konačni projekat.javlja se tendencija da izvori ne budu istorijski modeli. oni su antičku umetnost i italijansku renesansu poznavali iz publikacija. predstavljao je univerzalne vizije arhitekata . sve su popularnije i njegove opservacije sentimantalnog života.suverenitet počiva na Bogu naroda.zbog ciljeva i metoda . ova faza je bila sastavni deo političkih i kulturnih prilika u vreme francuske revolucije (1789.strmija putanja francuskog neoklasicizma od 1770. veze osećanja i prirode.

prijatan oblik (blenseance). Najistančaniji ukus stvara najveće lično zadovoljstvo. On praktično ukida nauku o proporcijama.opat de Kordemoa zauzima ključno mesto u francuskoj teoriji arhitekture početkom XVIII v.osnovu za njegovo stvaralaštvo dali su Fremen i Klod Pero (preko Peroa je upoznao antiku) . koja je samo "lepota."psihološka estetika" . ali i odobravao je nezavisnost odvojenih delova građevine i davao prednost jednostavnim i ortogonalnim formama. 3.udobnost i estetika se mogu prilagoditi uslovima koje nameću lokacija i građevinski propisi . 3.značajniji kao teoretičar nego arhitekta . a za ukrašavanje se mogu koristiti samo prikladni ukrasi. više nije stvar sporazma postignutog među članovima jedne privilegovane grupe društva.dobar ukus ravan je zadovoljstvu (čulni doživljaj je merodavan za lepotu).ali nije ostavio nijednu ilustraciju). bez mnogo ukrasa . . a treći na prikladnost u skladu sa prirodom.Sebastijan Le Klerk (Le Clerc) -> njegova laička teorija ima veliki uticaj na francusku Akademiju u Parizu i Rimu . Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 13 . običajima ili funkcijom."racionalna estetika" (čulni doživljaj nije dovoljan) .dobija se takvim rasporedom da ne postoji ništa što je u suprotnosti sa Prirodom. cenio je grčku i gotsku arhitekturu zbog jasno izražene namene i predlagao stvaranje kombinovanog stila (gotska građevina u grčkim oblicima .. palminog lišća i petla. smatra da je Peroova relativistička estetika nešto što se podrazumeva. 2.Priroda propisuje skladne proporcije.2.1752. jer njega zanimaju samo proizvoljni.delo u dva toma sa projektima i tehničkim savetima za izgradnju kuća ."Rasprava o suštinskoj lepoti u umetnosti" . 2. objavio je raspravu u kojoj Vutruvijansku trijadu korisnosti. dekoracija i nameštaj su odvojeni od same arhitekture .odnosi se na razmeštaj tih delova. stalno su pokretali rasprave o ovim pojmovima. i kao što je isticao i Blondel.kao arhitekta se vezuje za stilizovani izraz prve polovine XVIII v.knjiga za amatere o izgradnji vila (naslovna strana . raspored (disposition). . tj. i friza sa motivima Sunca kao aluzija na slavu Luja XIV . red (ordonnance) (stilski red = dostojanstvo =svrha). one koje utvrđuju "dobar ukus".vraća se normativnom klasicizmu . . otmenu.Šarl Etjen Brize . obuhvaćeno naučnim zaključivanjem . čiji su efekti jednaki za sva ljudska bića jer su osećanja istinski suštinski identična za sve.od protivnika se branio potkrepljujući svoje stavove. upotreba i prikladnost su jedan od preduslova za lepotu građevine). da budu korisni i neophodni. svodnu konstrukciju u crkvama želeo je da zameni arhitravnom i tako uveo nešto novo u crkvenu arhitekturu .od arhitekture rokokoa do dogmatičara novog klasicizma .predlaže.lepota je u proporciji.rokoko) . zalagao se za svođenje ornamenata na razumnu meru. Svaki stilski red ima svoj niz proporcija.predavači na Akademiji arhitekture u Parizu. kao teolog. zavisi od funkcije. Tako nastaje lični sud zasnovan na ukusu.Žan-Luj de Kordemoa (Cordemoy) . čime opravdavaju svoje postojanje .građevina kao celina mora da poseduje klasičnu privlačnost.preteča modernog funkcionalizma . .bavi se estetskom stranom arhitekture.nema mesta za lični ukus . smatrao je da je simetriju teško uskladiti sa upotrebnim aspektima arhitekture i prikladnošću (preteča modernog funkcionalizma). poseban francuski red sa kapitelom sastavljenim od ljiljana. koja zadovoljava već i svojom simetrijom . za njega je proporcija proizvod subjektivnosti (subjektivnog ukusa) i zavisi od tradicija i običaja. otmene i svečane".Znanje daje sposobnost otkrivanja uzroka lepote i potvrđuje principe iz kojih se ona sastoji . koje su trebale da dovedu do stvaranja doktrine o korišćenju pravila u arhitekturi . Zadovoljstvo je kriterijum za lepotu. a proporciju ne može da definiše . . koju čine: 1.radi stambene projekte za sve društvene slojeve i kombinuje polovne prostorije sa stambenim zgradama. rasprava u duhu prosvećenosti. prijatan oblik . stilski red . ono što je bitno jeste efekat: stilski redovi postaju oznake društvenog statusa. a kao teoretičar je pionir klasicizma .ukrasi fasade treba da odgovaraju njenom karakteru. već samo "veličanstvene. Arhitektura kao pogodna tema za razgovore u finom društvu -> popularan način razmišljanja . običajima i funkcijom. čvrstoće i lepote zamenjuje novom.o stvarnim oblicima lepote govori sa omalovažavanjem. takođe.1743.1728. zagovarao je jedinstvo strukture. ali ipak ne dovodi u pitanje samu koncepciju simetrije. (1. raspored . tj. kao simbol Francuske. izuzetno funkcionalno. jednostavnu.njega ne zanimaju obične zgrade. ukrašavanje treba da prikaže prirodnu lepotu.svakom pojedinačnom delu građevine daje dostojanstvo koje odgovara njegovoj svrsi. Oba pojma on smatra subjektivnim. dobar ukus i elegancija". Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 2.grčko-gotski stil: gotska građevina izgrađena u klasičnim grčkim oblicima .. prva dva aspekta se odnose na upotrebu klasičnih redova. pristrastnim citatima crkvenih otaca . 1706.

to je ono što ljude čini zadovoljnim. za siromahe . humanistički obrazovan arhitekta -> član I reda Akademije arhitekture. Projekt za lovačku kuću Maksa Emanuela 1705. a između ostalog. Bofrana.Karakter građevine je određen osobinama stanara ili namenom. tako da izgleda kao da se obraća posmatraču (ovo je osnov docnije "revolucionarne arhitekture" i "arhitekture parlante") .paladijanski klasicizam. već i kvalitet same građevine.koncept proporcije ne vezuje za aritmetičke i geometrijske oblike.utiče na Bulea. kroz koje se vidi zanimanje za urbani kontekst (kružni trgovi . i ako njih nema.Nikolas Le Kami de Mezijer .podstaknut je Ložijeovim stavovima o gradu . preteča Leduovog grada Šo (O osnova) . tako da spoljašnjost odražava unutrašnji raspored.istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa aspekta njihovog efekta. . koji je suštinski od stilskih razlika pojedinih epoha . o svim temama koje su tada bile aktuelne .otvorio je privatnu školu arhitekture 1743. ali se protivi potpunom subjektivizmu ukusa Le Klerka.objavljuje predavanja iz svoje škole (6 tomova teksta + 3 ilustracije) . skladnost.posedovanje dara za razlikovanje odličnog od dobrog -> što je proizvod umovanja prosvećenih ljudi .estatika: zauzima mesto između "grčkog ukusa" i "revolucionarnih arhitekata".tvorac istraživanja: "Duh arhitekture ili analogija ove umetnosti sa našim čulima" . i definiciju ukusa opisuje kao neodređenu ("ja ne znam šta se dopada") .velelepna zdanja .2. Peir .zalagao se za čvrstu povezanost eksterijera i enterijera (2 toma o kućama za odmor). sigurnost. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove 14 .Blondelov učenik. stavovi Blondela i Bofrana .on piše stilom jednog prosvećenog i duhovitog teoretičara. harmonije u muzici i boje .ključna ličnost u prelaznoj fazi između stare Vitruvijanske teorije arhitekture i "revolucionarne" .Pijer Pat . za moćne . .ideje o planiranju zasniva na klimatskim. 1762.koristi (za planiranje gradova) šestougaone i osmougaone šeme (naklonost istočnjačkim bazarima i pijacama) .Žak-Fransoa Blondel (Blondel) .principe ne smatra nepromenljivim. već podložnim razvoju 1. 1771. smatrao je da su principi arhitekture nastali u prirodi i da su se razvijali kroz razmišljanje (put antike = pravi put) i iskustvo.bavi se građevinskim materijalima i temeljima .daje pregled istorije spomenika podignutih u čast velikih ljudi još od antičkih vremena. spomenici = raskoš. geografskim. "Memoari" .građevina treba da izražava enterijerom i eksterijerom karakter onih koji je koriste i karakter svoje namene. već za harmoniju čvrstih tela. De Vajn.smatra da je dobar ukus .cela generacija "vizionarskih" arhitekata. sintetička analogija između proporcije.značajan zbog proučavanja oblasti planiranja gradova (originalan) . kao kod Brizea. šetališta =elegancija). postizanju ovog "istinskog stila" vodi oplemenjivanje kroz upoznavanje pravila Umetnosti i velikih majstora. ostavio je obimno pisano delo. a pristalica je funkcionalizma . svaki predmet poseduje sopstveni karakter .spomenici i njihov značaj za karakter grada -> uticaj na revolucionarne arhitekte . zalagao se za zaštitu arhitekture od dominacije mode i za "otmenu jednostavnost". higijenskim i saobraćajnim uslovima . čiji su polaznici bili Bule. Gondoan.. posebno se bavio karakterom građevine gde je svakom tipu pridružio odgovarajući karakter hijerarhijski rangiran na lestvici gde "uzvišenost" zauzima najviše mesto (hramovi = pristojnost. a kroz posmatranje Prirode i Svemira . zajedno sa Blondelom -> i on je na Akademiji izložio svoju "Disertaciju (raspravu) o onom što se naziva dobar ukus u arhitekturi" . na teme Le Klerka. pisao je i odrednice za "Enciklopediju" Didroa i D'Alambera.Žerman Bofran (Bofrand) .uspešan. nema ni dobrog ukusa -> za njega dobar ukus nije samo kvalitet arhitekte i posmatrača.Stil užasa predstavlja efekat veličanstvenosti u kombinaciji samoće .u "Memoarima" . uveo je pojam karaktera . .najviši izazov . Pat. prikladnost.dobar ukus je osnovni princip u arhitkturi. javne zgrade = veličina. smatrao je da postoji "istinski stil" u arhitekturi. Bofrana i ostvaruje isti efekat kod svih posmatrača. tj.zadovoljan je trenutnim stanjem arhitekture u Francuskoj .bez ornamentike.možda osnova Leduovog industrijskog grada Šo) . mahinalni efekat u sferi boja i zvukova. koju određuje karakter građevine i dolazi neposredno iz prirode . čvrstoća . Peira i dr.ostavio je ogromnu pisanu zaostavštinu .predstavu o dobrom ukusu vezuje za osnovne principe arhitekture: proporcije. Ledu.1769.on je protivnik monotonije i preterane jednoličnosti celokupnog gradskog plana. član Akademije. 1755..principi arhitekture su se razvijali kroz vekove. koja ima principe arhitekture .profesor arhitekture.

2. Arhitektura XVIII veka: Teoretske osnove

15

- poznavanje proporcija smatra potrebom, kao i Brize - ornamentika je određena funkcijom (nije proizvoljna) - stil je proizvod karaktera -> ako karakter izražava funkciju, stil izražava efekat - uvodi modrno shvatanje stila u arhitekturu; uzima u obzir nasleđeni i stečeni ukus, kao i pasivni i aktivni ukus - ukus isključuje modu - Mark Antoan Ložije (Laugier) (strukturalni neoklasicizam) -> oduševljen crkvom Sv. Ženevjeve (Sufloova) - pojava Rusoove teorije kojom on prapočetke čovečanstva postavlja u blaženo, iskonsko prirodno stanje, sredinom XVIII v. dovodi do izdvajanja težnje u teoriji arhitekture ka izvođenju načela iz racionalno opravdanih arhetipova; najznačajniji predstavnik "rusoizma" je jezuitski opat Ložije, laik, ali obrazovan i svestan čovek (uzor u teoriji arhitekture mu je De Kordemoa, takođe arhitekta laik) - Ložije 1753. objavljuje "Esej o arhitekturi", u kom objašnjava osnovne principe arhitekture; on veruje da se "suštinska" lepota nalazi u prirodi, tj. da principi arhitekture predstavljaju podražavanje prirodnih procesa (primer za svoje "prirodne principe" nalazi u engleskim vrtovima iz kojih crpi ideje o prirodi koje želi da primeni na planiranje gradova (grad kao park, istovremeno ispoljava simetriju i raznolikost - zbrku i nered). Verovatno je on prvi kritičar urbanizma Pariza; zato Ložije primitivnu kolibu smatra pretečom svih oblika u arhitekturi (njegovo shvatanje primitivne kolibe bilo je podjednako neodoljivo koliko i Lokova "tabula rasa" i Rusoov "plemeniti divljak", ali je vidi i kao apsolutni ideal; arhitravna koliba sadrži svu logiku gađenja, deo svojih ideja o strukturalnoj logici on vidi ostvaren u gotskoj arhitekturi, a odbacuje francuski klasicizam (njegovo oduševljanje gotskim građevinama, emotivni opisi prodora svetla i promenljivih prizora, uticali su i na Getea) - otišao je dalje od Perea u potrazi za racionalističkim izvorima u arhitekturi - njegov model nije bio ni gotski skelet, ni grčki stilski red; on je model našao u istorijskim funkcijama, koje je uveo Vitruvije - takođe, on nemisli da stilski redovi, čiji broj ne sme biti ograničen na 5, imaju dekorativnu funkciju, već da su oni sastavni konstruktivni delovi građevine. U svojim sugestijama vezanim za "francuski" stilski red, on ističe da jedan takav red treba da bude u saglasnosti sa karakterom, koji je Evropa pripisivala Francuskoj: "na njih treba gledati kao na naciju sa izuzetnim umom i vrlo lakim moralom, pa stoga i francuski stilski red treba učiniti lakšim od svih redova" - osim toga, on proporcije ne vezuje samo za stilske redove, već za kompletnu strukturu građevine, uključujući i njenu unutrašnjost. Po njemu važna svrha proporcije je da obezbedi potvrdu stalno isticane samerljivosti sa stvarnim svetom - kontradiktornost, koja se opravdava time što je on ipak bio laik; na jednoj strani on se trudi da smanji broj elemenata u arhitekturi rukovodeći se diktatom konstruktivne logike, a na drugoj kada je reč o gradnji crkava, on se vraća jednom skoro renesansnom razmišljanju i sve "geometrijske oblike" smatra pogodnim za projektovanje, a da pri tom ni jednom ne postavi sebi pitanje da li i na koji način se oni slažu sa principima koje sadrži primitivna koliba. On je na pr. oduševljen idejom crkve u obliku ravnostranog trougla. Ovakve geometrijske oblike primenjuje na svetovne građevine (tako na pr. predlaže da i bolnica bude u obliku krsta Sv. Andrije) - sličnost u razmišljanju Ložijea i Rusoa može se najbolje osetiti u stavu da je arhitektura stvar etike (iskrena arhitektura i zločin - to su moralne kategorije). Tvrdnjom da istina arhitekture leži u njenoj strukturalnoj logici, Ložije stvara nov koncept funkcionalizma, i pokreće ga kao temu o kojoj će se raspravljati u XIX i XX v. (ove ideje istovremeno, ali sistemetičnije razvija i K. Lodoli) - na njegov zahtev odbacivana su postolja, pilasteri, entablature,... - imao je veliki uticaj (naročito na Sufloov Panteon) - Karlo Lodoli (strukturalni neoklasicizam - radikalni racionalizam Ložijea i Lodolija -> teorijska osnova za kasniji modernistički pokret; njihove ideje su poslužile za ponovno definisanje i upotrebu klasičnog rečnika, a ne njegovo odbacivanje - za šta su se Ložije i Lodoli zalagali) - venecijanski fratar, franjevac, koji razvija istovremeno sa Ložijeom slične ideje (ali ide dalje); odbacio je istorijske ideje i tvrdio je da bi arhitektura trebalo da počiva na prirodi materijala i zakonima statike; bio je protivnik rimske i renesansne koncepcije arhitekture zbog "lažne" i "neiskrene" primene stilskih redova (jer su na strukture od kamena primanjivali oblike koji su razvijeni u konstrukcijama od drveta); primer poštovanja prirode materijala, on ističe arhitekturu Starog Egipta i Stounhendža

3. Klod Nikola Ledu 3. Klod Nikola Ledu

16

- Klod Nikola Ledu (Ledoux) - 4-5. faza razvoja: 1. Karijeru je počeo kao projektant enterijera, gde je iskazao veliku umešnost da primeni ukras; krajem 60-tih godina XVIII v., projektovao je niz elegantnih pariskih kuća, zahvaljujući čemu postaje vodeći arhitekta svoje generacije; stekao je uticajne pokrovitelje Madam di Bari, ljubavnica Luja XV, dvorski arbitar kulture; 1773. Ledu je postao član kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog arhitekte; tada je počeo da širi svoje polje delovanja i na javne objekte 2. Javni objekti; tipično za ekstravagantnog Ledua bilo je da u svojim projektima premašuje predviđene troškove 3. Sredinom 70-tih izradio je niz značajnih projekata, od kojih su neki ostali samo na papiru, a najzančajnija je bila Solana; do 1780. radi objekte na selu 4. Sredinom 80-tih - vruhunac karijere; radi projekat tamnice u trenutku kada razmišlja o proširenju Solane i idealnom gradu Šo, a već je izgradio trošarine u Parizu 5. Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v. 4. Tamnica, Eks-an-Provans, 1784., je projekat za potrebe opštinskog centra; gradnja je obustavljena 1790. tako da je centar ostao ne završen; zgrada dočarava svoju mračnu funkciju, ali i državu koja opskrbljuje jednu ovakvu ustanovu dodiron civilizovane ali autoritativne vlasti; otstupanje od klasicističkog izraza -> izraz srednjevekovnog utvrđenja sa masivnim sklopom, kulama na uglovima, horizontalnim prorezima kao prozorima koji nisu vertikalni kao prozori strelnice na srednjevekovnim utvrđenjima da bi kontrolisali ulaz svetla i vazduha i "subdorskim" ulaznim portalom; zgrada je lišena svih ukrasa sem osnovnih horizontalnih venaca; ovakav izgled građevine trebalo je da odaje svrhu kojoj je namenjena -> ovo je jedna od Leduovih opsesija ("arhitektura koja govori" - "architectura parlante"); prizmatični krovovi koji deluju klaustrofobično, značajno je da je unutrašnjost odražavala neuobičajen humanitarni duh prostornim ćelijama i dvorištima sa drvećem što je pokazivalo brigu koja je tada polanjana reformi zatvorskog sistema. "Subdorski elementi": zdepasti stubovi na malim razmacima koji podupiru polukružni element nalik na klasični timpanon (kako podseća na kiklopski blok od kamena sa obojenim primitivizmom - nazvan je subdorski element). 3. Solana, Ark-e-Senan (Bezanson), 1773.; od Leduovih dela iz sredine 70-tih solana je bila presudna za oslobađanje njegove vizionarske energije; proizvodnja soli bila je jedna od važnih državnih monopola; stoga je Solana trebalo da bude jako obezbeđena ustanova pod strogom unutrašnjom kontrolom, tako da čitava celina simboliše kruti sistem koji je vladao u proizvodnji soli i oporezivanju; konfiguracija zgrade je polukrug, u centru kuća direktora, sa strane dve zgrade za proces evaporacije; naspram kuće direktora ulaz u kompleks; sa obe strane duž obima kruga su bila skladišta kao sastavni deo zida oko kompleksa; to je zatvorena masa sa ogoljenim dimnjacima koji štrče sa krova, prozorima bez okvira i ogromnim ulaznim tremom sa timpanonom čiji ogromni toskanski stubovi liče na postrojene čuvare totalitarnog režima; masivna ulazna kapija uzdiže se iznad krovova susednih skladišta i sastoji se od zidnog bloka sa toskanskim stubovima, centralni ulaz je mali, nalik na špilju, koja asocira na pozemni izvor vode obilate solju, kada se prođe kroz ovu špilju, dolazi se do direktorove kuće koja strogo odražava vlast. 4. projekti za objekte na selu - tokom 80-tih godina; niz projekata, uključujući i lovačku kuću, čuvarevu kuću kolibu kao deo projekta za zamak u Mopertiju u obliku lopte, kao svemirski brod koji miruje u prirodnom okruženju, pristup preko rampi koje se naslanjaju na sva četiri zida do otvora. Lopta, kao kod Bulea je kopija svemira, ali se kod Bulea (Njutn) razume, a ovde se može tumačiti kao obezvređivanje značajne ideje. 2. Trošarine oko Pariza (barrieres) 1783. -> najimpresivnije grupno arhitektonsko delo XVIII v., rad je prekinut izbijanjem revolucije; tumačene su kao bastion monarhije; zadatak za projektovanje preko 50 trošarina na prilazima Parizu; Ledu je probio troškove, pa je smenjen ali je najveći deo njegove zamisli; najveći broj ovih barijera srušen je zbog Osmanovog plana, ali ostale su 4 najbolje; Ledu je trošarine zamislio kao ekvivalent propilejima u Atini; trošarine su sve različite (ideal slikovitosti); barriere de la Vilette: najimpresivnija sa cilindričnom nadkonstrukcijom otvorenom sa svih strana odakle se pružao pogled na udaljenu luku i omogućavao njenu kontrolu. Očito da je ovde zastupljena mnogo više od puke funkcionalnosti - Ledu je hteo da parira jednom broju istorijskih građevina počev od Hadrijanovog panteona, preko Bramanteove crkve Sv. Petra..., pa do Sufloovog panteona. Kao i Šekspirova kuća u gradu Šo i trošarina ima funkciju kapije i simboliše vlast (obe imaju cilindričnu gornju konstrukciju na kvadratnoj osnovi). - Posle trošarina broj Leduovih poslova opada; za vreme terora, proveo je godinu i po u zatvoru; u to vreme se bavi pisanjem teoretskih radova (tekst koji prate sjajne ilustracije Leduovih projekata otkriva da on nije bio naročito stvoren za pisca). - Traktat: "Arhitektura razmatrana u odnosu na umetnost, običaje i zakonisti" je delo posvećeno ruskom caru koji je bio jedan od prvih pretplatnika, govori koliko je Ledu bio siguran u sebe; zakonodavstvo -> vrlo težak za čitanje, a zbog emotivnog naboja često i nejasan.

3. Klod Nikola Ledu

17

- arhitektonski sistem: arhitektura odražava društveni poredak, a arhitekta je u društvenom poretku prosvetitelj; za njega je izgradnja kuće siromašnog čoveka i palate bogataša su podjednaki zadatci ("umetnik ne može uvek da ponudi džinovske proporcije koje ulivaju strahopoštovanje, ali ako je pravi umetnik, on nije manji umetnik ako sagradi kolibu"); 1771. postavljen je za inspektora u kraljevskoj solani - idealni grad Šo: tokom boravka u zatvoru, Ledu je odlučio da razradi projekat Solane; kompleks preinačuje u eliptično jezgro idealnog grada Šo; idealni grad Šo je nekropola za Šo: približava se Buleu; velika prazna lopta do pola ukopana, ideja vezana za rimske katakombe; Inspektorova kuća: simbol državne kontrole nad rekom, tako što on doslovno teče kroz kuću; lišena svakog ukrasa, potpuno geometrizovana - kubične i cilindrične mase; to je četvorougaona centralna zgrada od koje sa obe strane bočno polaze dva para dvostrukih stepenica; kvadratna osnova "izdubljena" da bi služila kao prostor za šuplji cilindar kroz koji protiče reka; Bačvarska radionica: dva ošupljena cilindra u prodoru sa bizarnom naznakom bačvaniskih obruča -> granični primer Leduovog futurističkog koncipiranja oblika; postoji i jedan skriven arhitektonski izraz kao odlika učenog klasicizma, ali i maštovite slikovitosti: rimski četvorostrani luk. Zapanjujuće kod inspektorove kuće je i njen odnos prema okruženju; istovremeno pokazuje nadmoć nad prirodom oko sebe, ali i mirnu koegzistenciju sa njom. Oikema: ovde je još izraženije Leduovo poigravanje arhitektonskom simbolikom eufemistički naziv za hram posvećen ljubavi ili kući za seksualno podučavanje - javna kuća, čija je uloga bila da putem neobičnih procesa, porok ponovo dovede do vrline; osnova u obliku muškog polnog organa; spolja subklasičan izraz; osnova je u obliku muškog polnog organa, zapravo je inverzija (po nekima perverzija) obrasca primenjenog kod brojnih crkava oblika latinskog krsta, spoljašnost kuće, pak uopšte nije bila neobična; kao i većina javnih zgrada u gradu i Oikema je sadržala platformu podignutu od terena sa simetričnim parom stepeništa, sa geometrijskom gornjom konstrukcijom i subklasičnim prozorima i porticima kojima je Ledu dodao i nekoliko klasičnih tremova; izdužena raspored mase, jednostavne linije; prirodno okruženje. Njegov neoklasični rečnik toliko je uznapredovao kod ove zgrade, da će se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo u XX v. sa modernizmom i arhitekti kakvi su bili Rajt i Mis. Oikema, Bačvanska radionica i kuća Inspektora voda su najsajniji primeri Leduovog poznog stila. Urbanizam: dualistični geometrizam i slikovitost; racionalna šema centra slabi ka periferiji; snažan uticaj liberal - utopističkih ideja na koncepciju (arhitektonski program) -> u gradu Šou, osim u Solani, ne postoji potreba za državnom birokratijom i glomaznim, pravnim i političkim aparatom, jer u ovom gradu vrhovnu vlast predstavljaju moralnost i vrlina. Ledu je kao i mnogi liberali tog doba bio mason i pod uticajem društvenog i moralnog utopizma iz doba prosvećenosti, što je primenio na svoj arhitektonski program. To je najočiglednije u jednakosti stambenih objekata u Šou (kuća u kojoj stanuje radnik jednostavnija je od kuće nekog berzanskog službenika, dakle ipak ne postoji svedenost na isti rang; ali kao je Ledu bio protivnik tradicije postojanja društvenih razlika u arhitekturi, tako ovde ipak ne postoji suštinska društvena hijerarhija. Ledu: - dozvoljava ukrase kada je to u skladu sa karakterom građevine, posledica toga je skoro potpuno odsustvo ornamentike, jasno izražava težnju ka neukrašenim geometrijskim oblicima i neprekinutim linijama. - svi funkcionalni elementi u smislu pogodnosti za stanovanje,... žrtvovani su u simbolici jedne idealne arhitekture - svođenje arhitekture na čiste geometrijske oblike (osnovne) i skoro potpuno negiranje dekoracije čine ga pretečom Le Korbijea i Losa - arhitektura postaje jezik znakova i sama sebe slavi; realizacija bi obezvredila čitavu ideju, zato nikada nije počinjao da realizuje ove projekte; ideja je postala čista slika, ali nikada arhitektura - utiče i na ideje idealnih gradova Ovena, Furijea, Hauarda Dodatak (predavanje) - zagonetni arhitekta XVIII v.; elitni francuski arhitekta; svi su ga kritikovali - smatrali ga slugom krune - njegova knjiga "Arhitektura" -> sve o njemu znamo iz te knjige - njegovo delo izaziva stalne kontraverze - ekstremni stavovi; pogrešne interpretacije počinju još za njegova žiota - dobar arhitakta, ali - "uništava mušterije" - uvek je premašivao troškove - negativna mišljenja pojačana su posle rancuske revolucije -> da redukuje arhitekturu na geometrijske forme = "nedopustiv intelektualni pad", "najgori primer arhitekture" (govorio Viktor Igo) - "Mit" - tekst Emila Kaufmana, u kome smatra da je Ledu preteča Le Korbizjea (sve izvan stvarnih istorijskih činjenica, ali je izbacio Ledua u arhitekturi ranog modernizma) -> u knjizi "Od Ledua do Korbizjea" - Drugi mit - da je preteča socijalne arhitekture Engleske, ruske avangarde - samo spolja - modernističke karakteristike (geometrizam, odsustvo ornamenta); inače - u dubini stvaralaštva -> arhitekta svog doba (simetrija, nema novih materijala ni ornamenata) - svaki arhitekta tog doba stvorio je jedno veliko, životno delo; Ledu je bio dugačiji i po tome što je imao širok spektar projektovanja, velemajstor brojnih žanrova - široka lepeza projektnih programa - Paladio, Šinkel, Vagner,... - u delima prikazali objekte onako kako su ih zamislili (ne kako su izvedeni)

početak dugoročne saradnje sa švajcarskim bankarima i vojnicima. -> Palata pravde.. pa toplom vezom u vilu.1768. carinici. I tom. Roditelji .kasnije dodata fantazija. Njihovi ciljevi .sistem karakterističan za tadašnju Francusku.manje poznata 4. običaje i zakonodavstvo (1804.niz neprilika u poznim godinama (raspad porodice. 1.) i preporučivali su Ledua jedni drugima.spisak radova (radi kandidovanja za člana francuske Akademije) -> promenilo se naše shvatanje o njegovoj karijeri (navodi nekoliko značajnih. II tom . napred . 1789. 1771. dvoosna simetrija). tako da je imao osećaj za pejzaž. Vlasnik .horizontalnost. Ovde je zapravo suština njegove arhitekture = architecture parlante = "arhitektura govori sama za sebe". hapšen pod terorom .) .nije školovan na Akademiji. Dobio je stipendiju u svom mestu i tu ostao do 15 godina . Celo to društvo bilo je povezano međusobno (brakovi i sl. -> rad na zgradama . Hotel de Halvil (1766. brojne rekonstrukcije (zamkovi) i adaptacije starih zgrada (gradske rezidencije = hoteli) II. proto-dorski = subdorski ulaz .smanjio vertikalnost zgrade.crtao.u knjizi o sopstvenom delu (objavljena dve godine pred smrt) . horizontalni prozori (prorezi) = limitirana svetlost. kroz spratove. Nepoznati objekti . kule na uglovima. jer je za razliku od Parižana bio slobodniji. t. -> polupenzionisani arhitekta.vrlo talentovan za to (gigantski redovi.otmenijeg porekla od carske porodice.u prvom periodu .simbol porodice. a kasnije u direkciji za šume i puteve: odgovara za lokalne projekte .) . Šato de Mopertije .siromašni (otac trgovac).) -> projekat. Zamak Benouvil u Normandiji . pozorišta III. sa ogromnom društvenom i finansijskom moći. jedan od retkih sačuvanih projekata. Tekst komplikovan . Kod njegovih objekata odmah se prepoznaje namena. remodelacija bivše rezidencije .klijent . adaptiran stari zamak. Enterijer . . a Ledu je smestio na raskrsnici ulica. Baron Tijer . prestiž. . ulaz je na uglu. to je mnogo uticalo. zatvor) . blizak dvoru (Ledu je preradio parisku rezidenciju iz XVIII v. samo se spontano odlučio za arhitekturu). objekat započet pa prekinut (obustavljena gradnja). drveni stubovi u enterijeru.1779. ambelmi) -> formalno laskanje. odnosno za uklapanje objekata.karijere. nepravilna parcela (ulaz je sa ugla u kružni foaje. Stubovi = plemići tog doba hteli. pa onda u eliptični foaje). trošarine IV. de Mopertije an Pier . 2. tekstove za traktat. 1784. nije odrastao u gustom urbanom okruženju. crtao idealan grad Šo .projekti iz životnog doba. 1847.teoretski stav .kolosalni korintski stubovi. (Zatvor treba prepoznati kao zatvor .1806. već u Šampanji. Zaposlio se kod Trčara. ..rezidencija. Zatvor u Eks-an-Provansu.da pokažu svoj duh i pedigre (što je Ledu umeo fantastično da izrazi).j. 1779. rezidencija plemića .rezidencije Solana. jedini dekorativni element je venac. II tom 1847.sa sve četiri strane (klasicistički element). Nije prošao Grand Tour. . 1760. Klod Nikola Ledu 18 * Ledu . kasnije Ledu u knjizi preradio. zadnja strana slična.jezik karaktera arhitekte (za njega jako specifičan) potiče od Blondela.nije rođen u Parizu.12 crkava -> primenio znanja i iskustva stečena kod Blondela (bio u njegovoj školi) . zgrada se obično smešta u dubini parcele. projekat za grad Šo = sedište masonske lože .klijenti .pripadao je tajnim društvima (mason).. Ledu .nije uključio u listu. učenje zanata. dokažu svoju titulu. napred . plemstvo.prikazuje dela izmenjena.posthumna) .1789.pukovnik francuskog puka.4 perioda života .posebno ponosan na njega. svojim poznim stilom (60 godina je imao) -> Selerije (biograf Leduov): "Ledu širi intelektualni šarm" .projekti . ali pilastri. Hotel de Uzes (1787. onako kako je on to hteo.1771. rano remek-delo.arhitektura posmatrana kroz umetnost.kao tvrđava (masivni zidovi. gigantski dorski red . koristio scenografske veštine -> na zabatu objekta (manastir . sve je od grubih kamenih elemenata. ali uvek enterijer).) . -> šegrtovanje.ipak sačuvao prisebnost i bistar um . ne zna se zašto) . zadnja fasada pilastri.vojvoda posle revolucije je izbegao. .ovde) I. Gradska rezidencija (hotel) Marensi (1769. 7.cilj: produbljivanje prostora) preko puta nacrtao kolonadu (vode nema u to vreme -> delovi fontane i vode se klešu u kamenu) 5. u knjizi se objekat razlikuje od izvedenog. . -> projekat.. dekoracije i odnosa masa ("zgrada mora da odiše karakterom") III. odnos društvenog ranga.rezidencija predsednika Lokara . Studirao je likovne umetnosti (slično Buleu.stubovi.bogati slojevi.3. neprijatan arhitektonski oblik . kolosalni jonski redovi kroz tri sprata (ulazna fasada) na ulazu su skulpturalne kompozicije (medaljoni). Objekat ima izrazitu vertikalnost koju Ledu pokušava da smanji . Zatvor u Eks-an-Provansu. duž ulica su kolonade. okultnim udruženjima. ... pravio gravire. prostorije se pretaču jedna u drugu . ali kasnije spominje kao svoje veliko delo (Blondel ga pominje.pretenciozni i u neskladu sa njegovim praktičarskim duhom . 6. ulazi se kroz dvorište kočijama. a mala dela ne. odražava društvo tog doba.unutrašnje i spoljašnje dvorište. tako nikad nije bila izgrađena (danas na zamku ne može se prepoznati ništa od Ledua) 3. jasno diferencirana (po približno 10 godina) I. preradio projekte iz mladosti da bi ih usaglasio sa svojim mišljenjem u starosti.fantastična dezinformacija.

veštačke pećine. problem lože (bile su fiksne). 1790.kralj Sunce -> uvideo da zidine ničemu ne služe -> rušenje.direktorova kuća . projekat Solane -> samo preteča idealnog grada Šo.) -> složen kompleks izvan Pariza.000. a vidljivost svedena na nulu. a gledalište galami. Trošarine u Parizu -> (solane su bile šok. red hramova spolja. sprat: prostor za obedovanje.jedna četvrtina lopte .6 miliona livri. Projekat za . Izvori: francuski klasicizam + italijanska renesansa + antika = sklopljeno u jednu paladijansku formu. u zadnjem delu kuće (ili na spratu) je pozorište (20 mesta) za ličnu odabranu publiku (pokrovitelje). zelenilo. Gospođa de Lison (bogata naslednica muža) . na ulazu .sedelo se po hijerarhijskoj lestvici. .jednostavan: zagrevanje vode i taloženje soli. Pozorište u Bezansonu 1778. a ne prostori za gledanje predstave.000 livri (suma Viktora Luja za pozorište u Bordou) III 14.srušene su (ostale 4). kapela. proizvodnja soli je organizovana po vojnom principu. parlament + zatvor. madam di Bari = zvanična kraljeva ljubavnica Luja XV -> arbitar za kulturu. pozorišni komad se odvijao na bini. Ledu pravi monumentalnu arhitekturu. Umrla pre kraja radova. tumačenja -> šašavost klijenata i arhitekte. Otvoreno je 1784. liči na Mali Trijanon (Gabrijelov) rađen za madam Pompadur (ljubavnica Luja XIV).male sobe za prijem. * Pariska rezidencija . potenciranje moći direktora. Ledu to u biti menja -> nema više zavesa. ..grandiozan luk ("slavoluk") koji izgleda kao da je do pola ukopan u zemlju. Ledu je u početku podržavao revoluciju. najkritikovaniji projekat -> snažne kritike -> "pretenciozne za tako običnu funkciju". Za vreme barona Osmana . stanovi za direktora i više činovnike. * Ledu radi pod pokroviteljstvom: madam Gimar i madam di Bari. "Krčme" van Pariza -> blizu naplatnih rampi. zgrada je skromno završena 1815. nije za stanovanje već kao paviljon za prijeme. Smatrali su ih nepotrebno raskošnim... posle pada Napoleona (inače. kuća (paviljon) za madam di Bari (1773. nerealizovano (projaktovano posle Bezansona) 13.hipohondar (bojala se bolesti) -> zahtevala da to bude udobna rezidencija u zdravom okruženju. i društvena i funkcionalna uslovljenost .smirene. 10. intrige. navlačenje zavesa . Solana u Ark-e-Senanu (projekat 1773. u centru.naglašena moć direktora. prstorna organizacija . a posle ne -> transformisao se od kraljevog arhitekte do arhitekte revolucije).saloni.kralj. izuzetno složena zgrada . Ledu je imenovan za inspektora solana (koje su inače bile pod jakom državnom upravom) zahvaljujući madam Bovari. saobraćajnice u izdvojenom nivou (izdvojen kolski od pešačkog saobraćaja). piranezijevski motivi ("kao minijaturni grad sa bulevarom"). na ulaznom timpanonu . za one koji nisu uspevali da na vreme izađu iz grada.Ledu nije vodio računa o troškovima (tipično za njega) -> cena sa 400. -> niz polemika tada kako pozorište treba da izgleda.prizemlje: ambulanta.uzor za američke zatvore) 16. u delu Francuske sa mnogo slanih izvora soli. zgradu (1780-tih) -> nijedna nije izgrađena 17.000 skočila na 2. Ledu -> je izgradio 2 m zida i potrošio sav budžet. lože do tada -> upijale buku. laboratorija za ispitivanje. lože više nisu saloni -> usmerava ih na predstavu. Klod Nikola Ledu 19 II. veštačka pećina na ulazu (simboličan izvor slane vode) -> da se naglasi egzotičnost mesta (niz stubova na ulazu). 9. ekstravagantnog.kao kapije oblika П. izolovana od zaraze. od sveta. sa nezavršenim enterijerom. Parlament i palata pravde u Eksu (1 objekat) .) . veliki doprinos.-79. sa obe strane direktorove kuće zgrade za evaporaciju. veoma skupa investicija . grandiozne kao i sve ostalo. proces proizvodnje soli . krajnja ekstravagancija. a sistem palisada za sprečavanje šverca (ulaska robe) -> ali zato trošarina je mesto za naplatu ulazne takse na ulaznim putevima. skladišta okolo.najveća (jedna od 12 parlamanata). a izvedena 1775. deo za kovače.3. (obe ljubavnice .-84. kuća za madam Gimar (1770.projekat odobren 1786. 1. prilagođena vlasnici. ko najviše plaća -> sedi najbliže bini (to uvodi Ledu). (trošarine i krčme su kasnija inspiracija mnogim arhitektima .zamak za madam di Bari (uvećan paviljon sa vertikalnom i horizontalnom osovinom) nije izveden. haotičan splet građevina. lože usmerene ka predstavi 12. Pozorište u Marseju -> uvećana verzija prethodnog. od krajnje utilitarne zgrade.simetričan vestibil. ali to je bilo u provinciji). kompleks čine tri objekta.) -> najveća privatna narudžbina. zdenac (česma).pa im finansirali drugi) 8. Gradska rezidencija (hotel za madmoazel de Lison) (izgrađena 1778. potopljen orkestarski prostor. trgovini solju monopol države. nikad nisu izgrađene (fantastični oblici. Ostale solane . Luj XIV . pokušaj vraćanja rimskoj tradiciji.prima balerina -> najpoznatija mala kuća.Lujis Kan) 15. imitacija prirode. stubovi u ulaznom portiku: naizmenično kvadratni i okrugli. lože . traganje za lokacijom. Kod Ledua obična kućica (naplatna rampa) dobija grandiozne dimanzije. funkcija stanovanje. zaustavljena izgradnja zbog revolucije. Solana -> Šo -> prvi industrijski grad 11. antički oblici . prvi put parter je u nagibu.) -> danas kongresni (kulturni) centar sa svega 5-10% Leduovog.-81. Glavni objekat . U glavnom objektu .grčka boginja igre. smatrali su Ledua za nastranog. 1670. ulazna partija . ludog. poreklo oblika rimski amfiteatar.

i ovaj projekat je zagonetan. Fasada jednostavna. umro . pokrivena. kao vojni logor. tržnica. berza 1785. radio ga je u poslednjoj trećini života. .zato i sada izgleda moderno i zaveo je mnoge istoričare da ga smatraju pretečom modernizma.. Sve je imao Luj David (carev lični slikar) . ali i najsiromašniji imaju kuće "dostojne čoveka" .Arhitektonska prezentacija zgrada je neka vrsta arhitektonske stenografije -> samo najbitnije. U knjizi "Arhitektura" .pravio crkvu Sv. -> crkva.Od giljotine ga jedva spasla kći .-1802. bez nepotrebnih detalja . Francusku ekstremno privlačne * stambena kuća -> dosta simbolizma: * stanovi za ugljare * stanovi za drvodelje * kuća drvoseče * kuća šumskog stražara (lovočuvara) * kuća proizvođača (buradi za so) . topolivnice u Šou 1793. realizovani se mogu pratiti u odnosu na izgrađeno.po nekima 3. Ulaz naglašen moćnim portikom sa toskanskim redom. išao je u bolnice. sam opis u tekstu knjige . -> početak francuske revolucije -> stil sve ekstravagantniji: trošarine u Parizu. elipsa koji predstavlja idealan grad Šo (solane su bile 1/2 kruga) .Tragičan kraj.niz realizovanih i nerealizovanih (idealizovani). izdignuta na stubove. Anonimno potkazan.3. -> utopijski program institucija: 12 seoskih zgrada i serija objekata masonskih institucija * Crkva za Šo -> (Suflo . dorski venac iznad toskanskog reda. revolucionarne optužbe.Grad je klasičan.Nema pozorišta.Odležao 1 god.Karta bez potpisa u nacionalnoj biblioteci Francuske -> crvenom olovkom oval.3 grupacije institucija: 1780. Majkl Grejvs) * serija stambenih zgrada .-85.Jedno vreme je bio bez posla i projektovao je svoje idealne projekte za stvari koje su drugi radili * Projekat za skromnu farmu * Projekat pijace -> srednjevekovni koncept. trgova.Stilske razlike prate promene njegovog likovnog jezika i političke ideologije.L. projekat za groblje u Šou. rimskim termama) * Topolivnice * Projekat za ekonomsku farmu * Realan projekat za farmu u Bretanji .bačvanska radionica * stambene zgrade za čuvare poljoprivrednih dobra * projekti za mostove * kuća direktora voda i šumskih dobara (F. Kraj: .letnjikovaca: * letnjikovac za gospodina Ema * letnjikovac za troje dece * letnjikovac za berzanskog agenta * letnjikovac za intelektualca . Solane de Chaux 2. Buleovim kenotafima.još u vreme projekta solana . a nerealizovani su još više idealizovani u skladu sa njegovim ukusom pred kraj života ~ koreni vrtnih gradova .-89. IV 18. Šo: .3 modela: 1. ali posle nije dobio nijednu državnu porudžbinu. tipične za Italiju.Rajt. .Decenija potpune neaktivnosti -> crteži. ideja .zatvorena formacija. "Arhitektura" .generalni urbanistički plan solana koje su realizovane . Klod Nikola Ledu 20 Kompaktna zgrada deluje kao uređena direktorova kuća iz Solane. zato predlaže izgradnju termalnih kupatila (sl.Masonska ideologija -> provejava borba za duhovno i društveno dobro .niz polemika kako da se nastavi) * Groblje za Šo -> sl.. rojalistička stremljenja . table i tekstovi za knjigu i projekat idealnog grada Šo. . Idealan grad Šo -> kao i sam Ledu.. Ženevjeve.drugačiji karakter . tada su mnoga francuska groblja zatvorena zbog nehigijenskih uslova * Projekat javnog kupatila -> imao je zdravstvene teškoće. Prate karakter njegovih projekata.

Bule teži arhitekturi poetskog kapaciteta i smatra proporciju "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi". Bule nije nikad želeo da postane arhitekta. kocke. olujno nebo. esej o umetnosti". t. simetrična tela i oblici -> blisko današnjem shvatanju pojma simetrije. angažovan je da izgradi nekoliko velikih državnih ustanova. Madlene u Parizu. Inače Bule kao da je bio predisponiran za dočaravanje zagrobne turobnosti nadgrobnih spomenika. bočno svetlo. i bio veoma uspešan.. već nešto što je obuhvatalo i jedno i drugo. i ovde: bočno osvetljenje i oblačno nebo kao pozadina. ali po talentu. komunalna zgrada * prihvatilište * crkva Sv. .podsećaju na minarete) * zgrada za vaspitanje * muzej jedinstva . obogaćenoj pejzažnom obradom. oko 1780. smatrajući sebe osnivačem "arhitekture senki".vizionar. . 1780. radio je tako niz revolucionarnih kenotafa u obliku piramide (inspirisan i oduševljen veličanstvenošću egipatskih koje je upoznao iz ilustracija i usudio se čak da ih nadmaši veličinom). 1783. ali je dramatično transformisan -> ogromne geometrijske mase udružene u centralizovanu šemu: poluloptasta kupola. obojca su bili vizionari. Kao uzor su mu poslužili Piranezi i njegovi neizvodljivi. već i zbog izuzetnih slikarskih kvaliteta -> Bule je tvrdio da "od svih geometrijskih tela lopta ima najvaću površinu dostupnu našem oku. uzvišenosti. svetlo-tamni efekti. Njutnov kenotaf. a priklonio se drugom koji nije bio ni arhitektura. valjkasti doboš i identično kubično oblikovani kraci krsta sa kolonadama i korintskim tremovima.Etjen Luj Bule (Boulle) Bule i Ledu se često pominju zajedno kao da su bili saradnici. jedno vreme su im karijere tekle uporedo. Sufloov panteon uzet je kao uzor osnove. sve dok ga njegov otac .j. jer je njena površina besprekorna i beskonačna i da ima izuzetno meke i graciozne obrise".. bio je isto tako dobar pisac. ni slikarrski... da se odlikuje krajnom jednostavnošću. 1782. 2. Vartolomeja 1764. već su to prividni oblici tame koji ovi oblici stvaraju. . a najdirektinije izrugavanje načinu njihove primene u antici -> dvostruki red od po 16 stubova na tremovima. Postao je arhitekta . Zato je loptu i primenio za ovaj spomenik Njutnu i njegovim otkrićima. kenotaf je šuplja lopta na valjkastoj platformi.. je memorijalni spomenik posvećen Njutnu. već način da se izrazi uzvišenost Prirode. 1. tek što je dobio priliku da gradi javne objekte i stekne uspešnu karijeru.3.rekonstrukcija * kuća Hostein * Masonski program: * institut za ispitivanje moralnih vrednosti (umirilište). slobodno tumačenje stilskog reda kao sredstva za stvarenje efekta uzvišenosti: primenio je na hiljade stubova u enterijeru. većina Buleovih crteža su ređeni kao ilustracije za ovja esej. nije zapao u takozvanu kruzu srednjih godina (zakasnelu) i prestao da sledi arhitektonski poziv. ne samo zbog njene apsolutne čistote i savršenstva. melodramska raspoloženja pomoću prizora mase ljudi ili pojedinca pored ogromnih zgrada ili usamljena ljudska prilika koja je delovala kao patuljak u odnosu na dimaenzije zgrade. ovaj projekat je izraz opsednutosti tog vremena novom kosmologijom i Buleove strasti prema lopti kao savršenoj formi za iskazivanje slikovitosti. (slično UN) apstrakcija Solomonovog hrama u Jerusalimu * kuća jedinstva ("narodni univerzitet") * hram sećanja (sa 4 stuba . tvrdio je da najefektnije arhitektonsko sredstvo nisu trodimenzionalni oblici niti njihove dvodimenzionalne slike.crteži Bulea bili su dramatično komponovani. monumentalnost nije oblik megalomanije. ali naročito loptu. Pripadali su istoj generaciji. ali fascinantni arhitektonski prizori.esej: "Arhitektura. ambicijama i dostignućima bili su veom arazličiti. Tako je Bule više od trideset godina davao sve od sebe kako bi ispunio očevu želju.prečišćenost. Ledu je bio graditelj. opsednuti strogom geometrijom ispunjenom simbolikom. s . Klod Nikola Ledu 21 * letnjikovac za trgovca * letnjikovac za stolara * samački hotel. kupe i naročito lopte. delovao je kao planetarijum. ali je tumači na svojstven način: kao red koji uspostavljaju pravilna.započeo je karijeru projektima kuća tokom 60-tih godina XVIII v. a Bule bi se danas smatrao ličnošću od malog značaja za arhitekturu da nije ostavio svoje vizionarske crteže. na stotine u valjkastom dobošu. Postao je. valjka. sve dok početkom 80-tih XVIII v. svesno ili nesvesno francuski Piranezi. Bule je kako je već rečeno voleo sve geometrijske forme. svod je unutra bio probijen sitnim otvorima tako da je po danu stvarao iluziju nebeskog svoda prekrivenog zvezdama. 1781. vrhunski purizam oblika . jedan od retkih crteža koji ima veze sa stvarnom arhitekturom na osnovu šeme za crkvu Sv. Metropolitenska katedrala. . temperamentu. koja se postiže efektom senki najsnažnijih elementarnih oblika: piramide. gotovo sasvim odustaje od rada na građenju i posvećuje se slikanju (shodno svojoj prvobitnoj želji) arhitektonskih vizija. Kao i Piranezi bio je jednako dobar i pisac i crtač.arhitekta nije primorao da krene njegovim stopama. zanimao se za teoriju slikovitosti i uzvišenosti i došao do zaključka da je osnovna svrha arhitekture stvaranje "izražajne slike". Njegova ljubav je bilo slikarstvo koje je izučavao kod istaknutih umetnika.

godine povuče iz prakse u oblasti arhitekture i okrene svojoj pravoj ljubavi. raznovrsnost. priroda i godišnja doba i mesto su deo karaktera građevine."građevina treba da ima značajan izgled. koja je retko ikad više dostignuta u arhitekturi. Iza sebe je ostavio mali broj građevina i nekoliko unutrašnjih dekoracija u privatnim kućama. teži arhitekturi sa poetskim karakterom. Bule uvodi nove principe: pravilnost. skoro bez ornamenata 5. dok sa druge strane tvrdi da principi arhitekture dolaze neposredno iz prirode. ideja ne odaje praktičnu namenu. simetričan. Spomenik Njutnu praktično je bez funkcije . Arhitektura postaje sredstvo za delovanje Prirode. koji zajedno čine proporciju (lopta je najsavršenije čvrsto telo jer su u njoj objedinjene savršena simetrija i pravilnost sa najviše raznovrsonsti). priroda je najlepša u leto i zato se projekat za podizanje objekta dešava u to doba". Ovim projektom za katedralu.". Gradska većnica -> ogoljena forma. koja sadrži suštinu njegovog poimanja arhitekture i slična je Koređovoj rečenici.tako je Hram razuma istovremeno i Hram prirode. treba da bude okružena cvećem i drvoredima. Hram razuma (o njemu nema reči u Eseju) -> otišao je još dalje u razmišljanjima o lopti. Smatra da su egipatske piramide "sa svojim turobnim izgledom neplodnih vrhova i nepromenljivošću" posebno pogodne za postizanje željene poetike u arhitekturi. U središtu se nalazi statua Dijane iz Efesa (boginje prirode i plodnosti) . Svi njegovi projekti teže monumentalnosti. Na isti način razmišljanja nailazimo i kod Ledua: "Ako želite da se bavite arhitekturom. Bule je bio umetnik koji je pripadao mračnoj strani romantičarskog pokreta. Bule se prvo pripremao za slikara. Na početku Eseja nalazi se maksima: "i ja sam takođe slikar". ne realizacija. Buleovi projekti nisu bili predviđeni za izvođenje. a velike dimenzije. simetrija. projekat za Nacionalnu biblioteku 9. Bio je na raznim položajima u građevinskoj administraciji i primljen je na Akademiju arhitekture kao član prvog reda. Njegove megalomanske vizije uzvišenosti bile su u arhitekturi norma totalitarnih režima (ostvarenja najsličnija njegovim snovima. rađena su u vreme trećeg rajha i Adolfa Hitlera). 1. Za Bulea su pojam Prirode i Boga jednaki. već samo memorijalni objekat ("što manje izrađena svrha građevine.hram Revolucije (vreme promena) 10. Zato on u svoju definiciju uključuje dejstvo prirode i kroz svoje projekte želi da stvori zapravo "velike slike prirode. a arhitekta njen "pokretač". Tako proporcija ne predstavlja aritmetički odnos. U doba prosvećenosti Njtn je smatran duhovnom zvezdom vodiljom -> spomenik nije posvećen Njutnovoj ličnosti. ogromne dimenzije. Muzej . Testamentom iz 1793. Bule predstavlja jednu arhitekturu per se .3. Dela i Ledua i Bulea otelotvoruju slobodu mašte. kasnije postao učenik Blondela. Danju je zvezdano nebo dočarano otvorima u kupoli. projekat Palate suverena (carska palata) 6. Minimalizam u formi i izrazu. Krunu ovih projekata i opisa čini spomenik . Oni su neka vrsta zbirke eksponata koji će stajati u nekom imaginarnom muzeju arhitekture. ali prerušena u varljivu lucidnost geometrijskog neoklasicizma. a noću se ovaj efekat postiže pomoću jakog osvetljenja. jasan (lavirani crtež) 7. ali to nije doživljavao kao nešto strašno.nije čak ni grob. zaveštao je rukopis i crteže francuskoj naciji. Treba da bude odraz svemira. počnite kao slikar. nad manjom donjom poluloptom postavljena je druga veća. monumentalnost. Klod Nikola Ledu 22 toga je značajna činjenica da su Buleovi projekti bili samo "slike" i da su samo tome i bili namenjeni . Arhitektura je predstavljena kao slika stvorena od dejstva čvrstih tela. to veća mogućnost za primenu čistih geometrijskih oblika"). već izražavanje uzvišenosti Prirode. njegova raspoloženja su toliko daleko od utopijskih da se mogu nazvati apokaliptičkim. ne kao oblik megalomanije. On proporciju smatra "jednom od osnovnih lepota u arhitekturi". To mu je verovatno pružalo materijalnu sigurnost i omogućilo da se 1781. * Osnovne karakteristike Buleovih projekata: upotreba geometrijskih oblika. Monumentalnost. projekat za Nacionalnu skupštinu 8. do 1793. projekat rekonstrukcije Versajskog dvorca . posebno kada se radi o javnim građevinama (slike kojima su čula izložena treba u nama da probude osećanja koja odgovaraju nameni tih građevina) -> karakter shvata kao efekat. lepota i simetrija za Bulea su neodvojivi. Bule se naslanja na Peroa i odbacuje analogiju arhitekture i muzike.". Bule je znao sigurno da su njegovi projekti prevazilazili granice mogućnog u tadašnjem građevinarstvu. Ogromna lopta predstavlja Zemlju i Njutnova otkrića. baš kao što su mračna raspoloženja u Francuskoj tog doba našla izraz u racionalističkom žargonu. kad je reč o jeziku. katedrala povodom praznika tela Hristovog . 2. niti su sami sebi svrha. važan deo njegovog rada. Kružno zasađenim drvećem oko zgrade oživljava se tradicija rimske imperije sa Avgustovog i Hadrijanovog mauzoleja. Bule želi da stvori jedan dominantan prizor u slavu Boga. Sam čin građenja za Bulea je "umetnost drugog reda". Pravilnost i simetriju čvrstih tela posmatra kao izvod iz prirode. Velelepnost. važan izgled i da se nalazi na otmenom i važnom mestu koje dominira gradom. otkrovenje se odvija u arhitekturi "slici". već kombinaciju elemenata koji izazivaju određen efekat.radikalnoj ekstrapolaciji važećih ideja.kenotaf Njutnu (Njtn je sahranjen inače u Vestminsterskoj opatiji. Buleov značaj je zato uglavnom vezan za njegov Esej i crteže u vezi sa njim u periodu od 1781. već svemu onome što se vezuje za njegovo ime! 3. Bule još: 4. nadgrobni spomenici.u kojoj je važan samo prikaz. projekat za Palatu pravde -> minimalizam u izrazu.

dok je osvajač rimske nagrade u Francuskoj mogao da izradi samo nekoliko zgrada.zbog ove višeznačnosti. . u kom je stradala stara zgrada. već iz izražavanja religiozne namene: vertikalne linije kao značenje uskrsnuća i td. "Kontrasti". živopisni i maštoviti. ona je donela legitimitet gotskoj obnovi i postala nacionalni spomenik . i najveći engleski doprinos ovom periodu .. nova saznanja o istoriji. grčke i gotske obnove (započetih u XVIII v.Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove -> Engleska. poludeo se i ubio u 40 god. izgledalo je kao da se težilo efektu slikovitosti (pseudoslikovitost -> što je njegove objekte činilo neobično privlačnim).. Projekat zgrade Srednjevekovnog suda na Velikoj izložbi. .lični izbor i šegrtovanje. iako je to suštinski zbijena simetrična masa . video je odraz uspona i pada "pravih katoličkih principa". postaje pripadnik Rimokatoličke crkve. viktorijanski arhitekti .novi zamah gotskoj obnovi daje konkurs za Projekat sedišta Parlamenta.Pjudžin. crkva Sv. zgradom nije bio zadovoljan ni jedan od autora. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove .. nasuprot.poprište raznovrsnih interesa i ukusa aristokratije i novih bogataša (talentovani arhitekti su uvek mogli naći finansijsku podršku za svoj rad u Engleskoj) .teren za viktorijansku gotiku: džordžijanska gotika. preovlađuju nearhitektonski i neestetski pogled -> ilustracije za naslovnu stranu . tako da. zgradi je dao simetriju i pravilnost gde god je mogao. isparčana i individualistička. je superiorna kao funkcionalna . Mančester) osim u principijalnom pogledu: . i u eksterijeru i u enterijeru .) nije bilo razlike sve do početka XIX v.rano viktorijanska gotika .srednjevekovna arhitektura.Pjudžin. . kada ova dva pokreta kreću različitim pravcima . god. odvažni. bio zadužen za detalje koji su veoma autentični. pod uticajem religioznog fanatizma napisao je svoja glavna teorijska dela (ali i poludeo): 1. nije označio prekretnicu u Engleskoj arhitekturi. Francuska * Engleska: 23 * viktorijanska gotika .4.kasno gotski oblici. gotsku slikovitost u siluetama unose jedino tornjevi . koje međusobno nisu slične (2. a sve je obuhvaćeno ogromnim pravougaonim okvirom koji čine administrativne prostorije.Beri.za razliku od Francuske. Hjum.karakteristično je za Englesku da između glavnih predstavnika tzv.viktorijanska arhitektura (Engleska) je sistematizovana i centralizovana (kao i Francuska). arhitekta) koji je objavljivao crteže (knjiga "Primerci gotske arhitekture") gotskih detalja za potrebe graditeljstva i zanatlija . ipak. dakle mogli su da istražuju i da se oplemenjuju u praksi. uporedan prikaz srednjevekovnih i savremenih zgrada .u usponu i padu srednjevekovne arhitekture.Pjudžin je znanje o gotici stekao uglavnom pomažući ocu (francuski emigrant.tragična ličnost. Obuka arhitekata . posebno zato što se posledice francuske revolucije i Napoleonovih ratova u njoj nisu osetila kao na kontinentu . Kod njega su reformacije. asimetrija tornjeva doprinosi gotskoj slikovitosti.najuspešnija od svih srednjevekovnih obnova u XIX v. dva puta udovac.Pjudžin je.podigao je veliki broj crkava (kada je projektovao novu crkvu nije bukvalno pravio kopiju istorijskih modela. do 1820.. Nemačka. Vilfreda. a ne samo da crtaju .na stotine. koji je bio sklon klasičnoj strukturi. za njega velika umetnost može imati korene samo u katolicizmu -> put ka dobroj arhitekturi počinje sa povratkom čistom katolicizmu . .kraj XVIII v. Pobednički projekat: rad Čarlsa Berija i Pjudžina . ali taj utisak proizilazio je iz metoda projektovanja 3. 1835. . ali je prednost Engleske bila što je pružala utočište svim arhitektima talentima i senzibilitetima uz podršku. protestantizam i paganska misao u tesnoj vezi sa opadanjem arhitekture. po Pjudžinu. koja je imala L'Ecole des Beaux-Arts .viktorijanska gotika . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 4.Engleska u XIX v. August Velbi Nortmor . -> filozofska razmišljanja. posle požara iz 1834.pojam funkcionalnosti on ne izvodi iz upotrebnog ili konstruktivnog aspekta. biblioteka. Fasada: glavno pročelje sa pogledom na Temzu.svaki element građevine mora da bude ukomponovan u celinu pravim redosledom. 1836. zahtev je bio da zgrada bude u nekom od dva "britanska" stila: gotskom ili elizabetanskom 1.u osnovi: prostorije donjeg doma i doma lordova postavljene su levo i desno uz hodnike i predvorja. konstrukciji i detaljima gotike .teorijski doprinos: . već replike). funkcija -> plan -> unutrašnji volumen -> spoljašnja masa. 1851.

istina. lepa umetnost (ruke + glava + srce). protiv restauracije.estetski koncept. zgrada ne treba da ima ni jedno svojstvo koje nije neophodno za udobnost. ne samo kao izraz paganskog sujeverja. naziv ekleziološko (kasnije uzet) -> ukazuje na nauku o crkvenoj arhitekturi i crkvenom ukrašavanju.2 velika pravila: 1.misionarski elan. ovde je etičko. osnovana su udruženja za proučavanje gotske arhitekture u Oksfordu i Kembridžu. moć.italijanski uticaj: kolorit. poslušnost -> po jedno poglavlje). 2. 1839. nije uspeo sasvim da se prilagodi tehnološkom procesu . podela proizvodnje: proizvodnja. 4. Italiju.intelektualni naslednici Pjudžina: Džon Raskin. kako sam kaže da ovom knjigom stvori "izjavu o principima". otkriva moralni ton. Izbor zgrada je ličan ("zgrade koje najviše volim") i plod je njegovih putovanja po Italiji i Francuskoj.1900. Još kao student objavio je seriju članaka u Londonskom "Arhitektonskom magazinu" pod nazivom "Poezija arhitekture" i pseudonimom "prema prirodi". nacionalna arhitektura.istoričar umetnosti. princip univerzalne gotike) .život: otac . spajanje etičko-religiozne sfere sa arhitekturom.ekleziološko društvo (nacionalistički duh društva . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 24 2. umetnost.Pjudžin odbacuje grčku arhitekturu. več i zbog neprihvatljivog prenošenja drvene konstrukcije u kamen. Cilj mu je. upotreba gvožđa. "Pravi principi šiljate ili hrišćanske arhitekture".u ovim postulatima nalazimo vezu sa francuskom teorijom arhitekture XVIII v. Na njega je uticao Pjudžin koga je kao čoveka inače prezirao . Vilijam Moris . "Opravdanje za oživljavanje hrišćanske arhitekture u Engleskoj" . već princip -> gotika je univerzalni koncept. 3.od njega potiču primenjne umetnosti i umetnički zanati. 8. ukrasi treba da obogate osnovnu konstrukciju zgrade .ideje funkcionalizma ovde su još jasnije (lepota objekta -> lako prepoznavanje svrhe) . materijalno dobrostojeći. najznačajniji pobornik gotike u Engleskoj. London . inovator. konstrukciju ili prikladnost. 9.glavna dela: 1. (sedam svetljki: žrtva. zidarske tehnike .engleskoj gotskoj okosnici pridodati su kontinentalni. pa je osnovano i u Nju Jorku). 1849. odbijeni njegovim religioznom fantazijom . sećanje. majčin uticaj najveći. 1841.lična kultura. vidljivost konstrukcije.. Ono što je za Pjudžina religiozno. lepota .Džon Raskin (1813. ali zato jeste velikom vizionarskom poetskom snagom . . "Sedam svetiljki arhitekture".4.Raskinov stil pisanja nije se odlikovao preteranom argumentovanošću. 7. ipak. izvanredno obrazovanje -> 1854. kao odlučujućeg faktora u konstrukciji .vinarski trgovac. 1851.. Razvio je ideju o nacionalnoj arhitekturi proizašloj iz običaja. za koga su umetnost i arhitektura bile samo deo mnogo šireg društvenog konteksta. uglavnom usamljen u mladosti -> još kao mladić sa roditeljima je proputovao Englesku. on je polemičar. . kritičar. šare. materijali.veza sa Viole-le-Dikom: Pjudžin gotskim ne naziva stil.zahvaljujući pre svega njegovim pisanim delima istoricizam se u Engleskoj održao do kraja XIX v. na Working Man College: predaje umetnost. "Kamenje Venecije". Francusku. život. ekleziološko društvo je iz Kembridža i udruživalo je evangeliste naklonjene ka katolicizmu. ukrašavanje. pravila arhitekture su izvedena iz prirode čoveka ili su opravdana materijalima. a ne esej o evropskoj arhitekturi.izgled građevine (spoljašnji i unutrašnji) treba da ukazuje na njenu namenu . Nemačku i Švajcarsku . inicijator kulturnih akcija . protivi se i eklektičkoj neogotici zbog njenog narušavanja istinskih principa gotike. jedino mogući način gradnje (uz to i ekonomična) 3.ukrašavanje treba da bude prikladno .prihvata samo ona koja proističu iz prirode čoveka ili koja opravdavaju materijal ("nema principa iz prošlosti arhitekture koji se ne može oboriti pojavom novog materijala") 2.odobrava upotrebu mašina i gvozdene konstrukcije. krajnje netolerantan. ali njegovi intelektualni naslednici (Raskin i Moris) nisu to mogli da prihvate. Kao i Viole-le-Dik nastoji da gotskoj arhitekturi da apsolutni status i njegova promena funkcionalističkih kriterijuma ima značajan uticaj.Pjudžin. Kimberlend) . karakterističan za zrele radove. a samim tim i ekstremne skupoće. naročito italijanski uticaji (teme kojima se bavi: 1. 6. a potom modernu proizvodnju i ornament . postaje gotovo lud.proporcije: "ljudska figura je merilo razmere" . .visoka viktorijanska gotika je značila novi duh . 5. pred kraj života. Aktivnosti se nisu odnosile samo na crkve: arhitektura je trebalo da bude uopšte funkcionalna u katoličko-gotskom smislu . Zalažu se za restauraciju postojećih crkava i ustanovljavanje gotike kao stila za nove crkve. . pejzaža i klime. ne veruje u pravila izvedena iz arhitekture prošlosti . Ovde dakle razmatra pitanje materijala. 2.veličanstvenost i impresivnost se može ostvariti samo ogromnim dimenzijama .

koji su doveli do emancipacije ornamenata u odnosu na građevinu . ali 50-tih počinje traganje za izražajnijim. naizmenične redove kamena i opeke (metafora slojevitosti Zemljine kore).u unutrašnjosti slična brutalna energija . ukrasnih predmeta koji prate ceremoniju i njenog arhitektonskog okvira .-59. savremenom životu suprotstavlja idealizovanu sliku davnih vremena (to ga je dovelo u raskorak sa njegovim vremenom).Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika) 1. Nemačkoj. koje je izdavalo publikacije sa uputstvima o gradnji Anglikanskih crkava . promenljivost. -> otelotvorenje eklezioloških nastojanja . Gradska većnica u Mančesteru Alfreda Voterhausa .4.ova estetika je reinterpretacija slikovitosti * "Kamenje Venecije" .koncipirao je i obrnutu ideju (njegova vera u blagostanje neodvojiva je od procvata umetnosti). ponovo se ističe duhovnost.Raskin se postepeno sve više približava socijalističkim idejama i uzima aktivno učešće u delatnostima raznih radničkih organizacija. Smatra da je arhitektura mogućna jedino u uslovima vremena u kome je nastala. upotrebi gvožđa (kao izrazu korupcije. suština arhitekture po Raskinu krila se baš u onim aspektima koji nisu neophodni (model svakog ornamenta je Božija tvorevina. u kombinaciji sa kamenom i crnom opekom -> konstrukcijska polihromija . jer to za njega znači njihovo uništenje.ekleziološko društvo .strategija ekleziologa bila je delovanje na osećanja i maštu vernika .bogati arhitekta amater (sin engleskog trgovca iz Amsterdama) . grotesknost. 2. London. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 25 . niti težnje stvaranja iluzije prošlosti . boja potiče od materijala.1836. škola hora. krutost i izlišnost. nagomilavanje površina i volumena sa zvonikom kao dominantom (spoljašnjost nagoveštava unutrašnjost) . Turskoj. zvonik. verodostojnost materijala.ne restauraciju istorijskih spomenika . 1849.zalagao se za grčku obnovu. da dobra građevina može da doprinese dobroti svojih tvoraca i društva u celini (docnija modernistička opsesija).protivljenje obožavanju novca.ogroman program (crkva. Francuskoj.prosta crvena opeka kao finalni materijal.protivi se restauraciji istorijskih građevina.Raskin je u dekoraciji zastupao boju.1787. Egiptu.u XVIII i XIX v."gotičnost" . gvožđe ne voli. a ne od bojenja . izdužene proporcije. mnoštvo materijala . zalaže se za čitljivost konstruktivnog sistema. Grčkoj . kuća sveštenika) na zgusnutoj gradskoj parceli -> strme. životnijim stilom. već i u svetovnoj arhitekturi (na pr.tu postavlja princip univerzalne gotike . "urođeni ukrasi" (hrišćanska srednjevekovna arhitektura).crkva Svih Svetih započela je i definisala jednu novu epohu. crkva Svih Svetih. dobra arhitektura je izraz zdravog društva -> zato se u kasnijim godinama okreće politici) .u početku. senzibilitet tih traganja bio je blizak stilu Drugog carstva u Parizu i tekstovima Raskina . trem. funkcija ukrasa je da prenese stvaralački napor prirode) . Anglikansku crkvu su oslabili liberalizam. drugo vreme udahnjuje drugi duh. društvenih i etičkih elemenata. upotrebu organskih i ručno rađenih ukrasa. preimenovano 1845. podržavane su Pjudžinove ideje.Raskin je bio antifunkcionalista.-1795. u ekleziološko društvo (trajalo do 1878. Raskin razlikuje arhitekturu od građevinarstva.geometrijska intarzija u podu. Siriji. dvorište."duša gotike" sastavljena od istorijskih. predlagao je zamenu kapitalizma agrarnim komunizmom (uticaj njegovih socijalističkih ideja osećao se kod Gandija i Mao Ce Tunga) . smisao svetih tajni i liturgije . gusta polihromija. koja je dala značajna dela ne samo u crkvenoj. u Kembridžu se osniva društvo Kamden. Italiji.kod Baterfilda nema Pjudžinove nostalgije. podeljena u 6 kategorija: divljaštvo. u antičkim spomenicima se prirodni oblici najbolje prilagođavaju raznovrsnim umetničkim zahtevima .brilijantno funkcionalno i vizuelno rešenje) .posebna pažnja obraća se pitanjima razrade rituala. nauka i industrijalizacija. a tada nastaje druga građevina . 3. pozlata na tavanici. pri čemu je građevinarstvo u službi funkcionalnosti . "revolucionarni ukrasi". fabričkoj proizvodnji. radi toga su pokrenute reforme koje su najjače uporište imale u Oksfordu i Kembridžu.).verovao je da dobra arhitektura proističe iz napora posvećenog čoveka u zdravom društvu (kao što je bilo u srednjem veku. majstorstvo pojedinca (nasuprot mašinskoj proizvodnji) i konzervaciju .Tomas Houp (od klasiciste do eklektičara) .ukras je ono što arhitekturu odvaja od građevinarstva. "ropski ukrasi" koje prave robovi degradirani na status mašine (klasična arhitekura + grčka). putuje po Španiji. razlikuje 3 kategorije ornamenata zasnovane na istorijskim osnovama: 1. ali shvata da je materijal budućnosti i pritom je njegov estetski stav po pitanju upotrebe gvožđa neutralan) . prirodnost.

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

26

- 1804. piše esej (u sopstvenom izdanju) u kom kritikuje rimsko-dorski projekat Džejmsa Vajata (predsednika kraljevske Akademije) za Dauning koledž u Kembridžu i pritom zahtevao čisto grčki stil. Tako je njegov apel prihvaćen i izveden je projekat Vilijema Vilkinsa u jonskom stilu. (Jedna od argumentacija za ovu kritiku bila je tvrdanja da grčki dorski stil koji nema bazu stuba, proizvodi jače vibracije od rimskog dorskog stila) 1. 1804. završava i restauraciju svoje kuće, koju je prvobitno izgradio R. Adam u Ulici Dačes. Urađena je da bude muzej - za smeštaj Houpove kolekcije; eklekticizam je izražen stavom da svaka soba treba da ima sopstveni stil. Ovo je u vezi sa njegovim putovanjima, pa otuda i orjentalni elementi pri čemu odstupa od svog samo antičkog stava. Projekat kuće bio je uslovljen eksponatima; nameštaj je neudoban; fasada odaje slikovit utisak - Houp dalekovido opaža da "u doba mehanizacije moć obične mašine ne može zameniti ili slediti umne sposobnosti čoveka". On uviđa umetničke i ekonomske prednosti procvata manufakture, koja će "dati hranu sirotinji, ali i novo okruženje za trošenje bogatima"; slični zaključci o primenjenim umetnostima kao Vilijam Moris posle njega - u estetiku veruje gotovo na religiozan način (te meša način na koji su ljudi antike gradili svojim božanstvima sa isticanjem svojih potreba naglašavanja određenih prostorija) - "sasvim novi dekorativni stil" - izvodi iz kombinacije intelektualne lepote, korisnosti i podobnosti, uz primenu klasične forme i ornamentike, prilagođene savremenim potrebama i navikama 2. 1807. seoska kuća u Dipdinu, Dorking, Sari - još izraženija slikovitost - 1819. izlazi egzotični roman "Anastazijus ili memoari modernog Grka", anonimno objavljen, te se često mislilo da je Bajronov - 1815. počinje detaljno da radi na običnoj istoriji arhitekture koja je objavljena posle njegove smrti. Glavne tipove arhitekture posmatra u odnosu na klimu, materijal, alate i društvene uslove -> veza između ovog protomaterijalističkog pristupa i dela Zempera (koji je priredio izbor Houpovih radova) - Houp se nije ograničio samo na antiku, već je detaljno proučavao i Srednji vek - smatra da romanika potiče iz Lombardije i da se širila zahvaljujući slobodnim zidarima, što je pokušao da pripiše i gotici; odbacivao je renesansu kao imitaciju umetnosti i barok kao anomaliju ukusa - u njegovoj misli postoji kontradiktornost: s jedne strane se protivi imitiranju neevropskih stilova i gotike, a sa druge traži novi stil, ali ne u grčkoj obnovi (što bi bilo dosledno), već u eklekticizmu - izvođenju iz starih - kao Hibš 1828. ili Maksimilijanov konkurs 1850. - Čarls Robert Kokrel (veći individualista kao i Aleksandar "Grk" Tompson) - arheolog i uspešan arhitekta; dugo putovanje po Grčkoj -> značajna arheološka otkrića - predavač na kraljevskoj Akademiji - uticajan profesor od 1841.-1856. - stiže do intelektualno zasnovanog eklekticizma, od prošlih stilova do modernizma - od oca je nasledio nadzor nad Katedralom Sv. Pavla - preuzeo je od Džona Souna mesto nadzornika izgradnje Engleske banke - instinktivno ga je manje privlačila grčka arhitektura nego izrazito individualne ličnosti renesanse i baroka, Romano, Paladio, Ledu. Njegov rad je mnogo kitnjastiji od majstora renesanse i baroka, jer je on bio sklon da složenost zgrade dovede do krajnjih granica - najkarakterističnija dela: 1. niz zgrada osiguravajućih društava, 2. Filijala engleske banke - varijacije na temu ustnovljenu još u njegovim prvim inovativnim projektima: Vestminster Lajf end Britiš Fajr Ofis, London, 1831. (srušena 1908.) - spoljašnjost je predstavljala spoj dva modela - dorskog hrama i Paladija. Prvi model je upotrebljen za glavni stilski red, a na osnovu drugog su urađeni zidovi između stubova i sprat u atici koja je bila izdignuta i nosila timpanon grčkog reda. Umesto dopunjavanja ova dva modela (istoricistička oblika) su se poništavala: jasna slobodnostojeća dorska kolonada svedena je na plitki reljef, a jasni i odvažni Paladijevi svetlo-tamno odnosi gušili su se u kombinaciji sa dorskim stilom. Prisutni su i drugi eklektički elementi - prema tome, Kokrel je savršeni primer arhitekture XIX v. i njegovih unutrašnjih estetskih sukoba - nesklad njegovih građevina posledica je njegove preterane slobode u tumačenju izvora, stilskih transformacija i posebno eklektičkog ukrašavanja koje je uništilo urođeni kvalitet oblika - Aleksandar "Grk" Tompson - Engleska - u Škotskoj je grčka obnova donela građevine monumentalnog karaktera; Tompson -> Glazgov - u vreme gotske obnove uporno se držao antičke tradicije; njegovi radovi ne odlikuju se čistunstvom, već često idu do krajnje eklektičnosti (korišćenje egipatskih, indijskih i sl. motiva) - Robert Smirk (Smirke) - član "grčkog centra", grupe konzervativnih stilski uniformnih arhitekata 1. Britanski muzej, London, 1824.-47. - jonska kolonada u "U" formi sa centralnim, uzdignutim tremom - replika Nešovih "slikovitih" građevina iz Ridžents parka

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

27

- Tomas Rikman (pobornik "gotske obnove") - pitanje nacionalnih engleskih korena gotike, a često i gotike kao stila sadašnjosti nalazi se u delu Tomasa Rikmana "Pokušaj raspoznavanja stilova engleske arhitekture" gde uvodi nove standardne pojmove, "ranoengleski", "dekorativni" i "upravan" - za opisivanje faze engleske gotike - u isto vreme nastoji da promoviše radove na restauraciji istorijskih objekata i obezbedi modele za nove zgrade - mada je povoljno ocenio i ostale stilove, gotovo sve njegove crkve bile su gotske, a i crkva je bila zainteresovana za gotiku u nacionalnim, engleskim formama - 1817. utvrdio je arhitektonsku podelu stilova u Engleskoj (koja se i danas primenjuje): anglo-normanski, rani engleski, dekorativni i perpendikularni okomiti stil - Džefri Skot (nije bio arhitekta) - delo "Arhitektura humanizma", 1914. (u to vreme bio je bibliotekar i sekretar B. Berensona u Firenci) - vrlo inteligentno istraživanje načina na koji je arhitektura dovedena u službu van arhitektonskih interesa, a on sam je u podnaslovu opisuje kao studiju istorije ukusa; značaj knjige - ne samo u analizi renesansne arhitekture, već u otkrivanju "prevara" u teoriji arhitekture - veliki uticaj teorije empatije Teodora Lipsa -> Skot je prihvatio njegove koncepte mase, prostora, vremena i koherentnosti, za koje smatra da se pre svega nalaze u antici i renesansi - ovo njegovo delo oslanja se na Vitruvija; zainteresovan je da ponovo ustanovi normativnu teoriju i prvi zadatak je da vitruvijanski koncepti "udobnosti, čvrstine i zadovoljstva" budu autonomni uprkos međuzavisnosti - kada govori o prevarama u dotadašnjoj teoriji arhitekture (najzapaženiji deo knjige) razlikuje 4 vrste prevare: romantičarska, mehanička, etička i biološka - "romantičarska prevara" - leži u pretrpavanju stavova prema arhitekturi, literarnim asocijacijama, za šta je najbolji primer kult srednjeg veka - romantičarski pokret je pogrešno protumačio vrednosti Srednjeg veka. Takođe se odnosi i na primenu moralizatorskog koncepta prirode na arhitekturu - kritika upućena Raskinu i njegovoj zameni Umetnosti Prirodom (Skot se tome protivi) - "mehanička prevara" - materijalistički stav, koji arhitekturu posmatra kao rezultat mehaničkih zakona i definiše oblik kao vidljivu konstrukciju. Kao i Šinkel u poznim godinama i Skot prodire u srž kritike stava funkcionalista i kaže da je definicija da je lepota arhitekture u dobroj, istinito izraženoj konstrukciji ne primenjiva na grčku i srednjevekovnu arhitekturu, ali zato primanljiva na mnoge gvozdene železničke stanice, štamparsek prese i druge mašine; povlači oštru razliku između funkcionalnosti koju vidi intelekt i direktog fizičkog iskustva - "etička prevara" - leži u projekciji političkih ili moralnih vrednosti na istorijske stilove. Napada Raskina i Morisa i ruga se idealizovanju Srednjeg veka (čiji je tipičan predstavnik roman "Vesti niotkuda") - "biološka prevara" - leži u primeni evolutivnog koncepta, zasnovanog na modelu rasta, zrelosti i opadanja, na arhitekturu. Individualnost umetnika ilustruje određenu fazu evolucije. Vrednost umetnosti ne leži u redosledu, već u pojedinačnim uslovima - svrstava sebe u red vitruvijanaca i oživljava autonomnost arhitekture kao estetske forme - mnogi autori, kritičari XX v., rukovodiće se Skotovim "prevarama" - činjenica da on sam nije bio arhitekta i da nije mogao ponuditi nikakvo pozitivno rešenje, nikako ne umanjuje vrednost njegove analize - Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret) - duhovni oci pokreta - Raskin i Moris - izvori pokreta: prezir prema materijalističkom dobu (protiv moderne civilizacije - ukidanje grada -> vraćanje selu), izražen u delima Pjudžina, Karlajla i, naročito, Raskina (smatrao ga učiteljem; za razliku od Raskina koji je bio stvaralac i voleo arhitekturu, ali za nju nije imao sposobnosti, Moris je bio književnik, slikar i arhitekta) - kombinacija socijalnih ideja i spoja umetnosti i zanatstva - prerafaelitsko bratstvo: 2 faze: 1. 1848. osniva ga slikar Dante Roseji; cilj je ostvarenje umetnosti koja proizilazi direktno iz prirode, a ne iz konvencija renesanse i koja izražava duboke ideje i osećanja; glasnik časopis "The Germ"; nešto kasnije pridružio im se Raskin, ali 1853. bratstvo se raspada (Moris je za oživljavanje malih praktičnih umetnosti u interesu širokih narodnih masa); 2. preorjentacija na zanatsku proizvodnju umetničkih predmeta; na Oksfordu 1853. susreću se Vilijam Moris i Edvard Bern-Džons (piše za "Oxford & Cambridge magazine"), gde potpadaju pod Raskinov uticaj; upoznaju se sa Rosetijem i zajednički rade različite narudžbine u oblasti primenjenih umetnosti - ideje pokreta Arts and Crafts proučavane su sa interesovnjem u Americi i srednjoj Evropi i prilagođavane potrebama tih kultura, ali se izgubio ideološki sadržaj, proizvod isključivo engleskih uslova - 1851., svetske izložbe u Londonu doprinele su da se engleska javnost uveri u visoke vrednosti tehnoloških dostignuća s jedne strane i zaostalosti umetničkog izraza u odnosu na druge zemlje, sa druge strane

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

28

- Vilijam Moris (William Morris 1834-1896), najznačajniji Raskinov sledbenik - umesto arhitekturi, kojom se bavio kod Džordža Edmunda Strita, pripadnika gotske obnove (u čijem ateljeu se upoznao sa Normanom Šoom i Filipom Vebom) preko slikarstva sve više prelazi u oblast dizajna; proučavajući stare zanate Moris je zaključio da je ispravno primenjena umetnost organski sklad oblika i materije - 1859. Filip Veb gradi "Red house" ("crvena kuća") u Kentu za Morisa, koju ovaj oprema (unutrašnja dekoracija); kuća je suprotnost dominantnoj gradnji klasicističkih štuko-vila i odlikuje je težnja za strukturalnim identitetom, uklapanje u okolinu, povezivanje sa lokalnom kulturom, poštovanje prema zanatstvu, napuštanje svake suvišne ornamentacije (kuća je postala sastajalište njegovih prijatelja i istomišljenika i time postavlja osnove pokreta "Umetnost i zanati") - 1861. Moris osniva preduzeće i zadrugu prerafaelističkih umetnika (Roseti, Veb, Bern-Džons, Braun,...) koje se bavi proizvodnjom predmeta primenjene umetnosti i celokupnim opremenjem prostora; ovi proizvodi odlikuju se visokim kvalitetom i u estetskom i u funkcionalnom smislu; Moris smatra da umetnici treba da dizajniraju zanatske proizvode. Ovim je realizovao svoju viziju sveobuhvatnog sveta umetnosti i zanata. 1862. izložba Moris & Co. u Londonu; približno 600 projektata za tapete, štampanu vunu, vunene tkanine, ćilime... -> zbog cene pristupačno samo imućnima - od 1864. preduzeće deluje u Londonu, a od 1875. Moris preuzima punu kontrolu (jedini vlasnik, otvara stalni izložbeni salon i sve se više okreće pisanju i politici (riskantan potez; 1883. član demokratske federacije; 1885. osnivač socijalističke lige)) - teorijska gledišta Vilijama Morisa: - Moris pod arhitekturom podrazumeva celokupno okruženje oblikovano ljudskom rukom; smatrao je da je do podele umetnosti na "slobodne" i "dekorativne" došlo usled podele rada; pledirao (navijao) je za stvaranje "nove umetnosti" koja će se zasnivati na društvenom poretku slobode, bratstva i jednakosti; u tom smislu, smatrao je da mašine treba koristiti samo za olakšavanje ljudskog rada i da korektor masovne proizvodnje mora biti ručni rad; - predavanja: 1887. - dekorativne umetnosti; 1883. - umetnost pod plutokratijom; 1884. - koristan rad nasuprot uzaludnom trudu 1. esej "Oživljavanje arhitekture", 1888.; protivljenje neogotici i neoklasicizmu; originalni istorijski stilovi imali su životnost u autentičnim okolnostima, gotika je bila izraz "neuništivih principa umetnosti" i demokratičnosti srednjeg veka koji je emancipovao individualno izražavanje; Moris je verovao da drugačije okolnosti mogu omogućiti zasnivanje žive umetnosti na gotskoj tradiciji - razlika u odnosu na Viole-le-Dika ogleda se u odnosu prema čuvanju istorijskih spomenika; pod uticajem Raskina, Moris se kao i Raskin protivi obnavljanju, smatrajući da tragove istorijskog toka na sopmenicima treba očuvati; ovaj stav je osnov strategije "Društva za zaštitu starih zgrada" (osnovano 1877.), koje je imalo opozicioni status 2. utopijski roman "Vesti niotkud", 1890; sinteza Morisove misli; vizija socijalističkog društva XIX v. u Londonu, kombinovana sa srednjevekovnom ikonografijom; ukinute su razlike grada i sela, stvorio je vrtno okruženje, obrazovanje je besplatno, privreda postindustrijska - umesto fabrika predložene su kolektivne zadružne radionice, ukinuta je masovna proizvodnja i ostvareno je jedinstvo rada i umetnosti; kreativne energije usmerene su na oblikovanje čovekovog okruženja sredstvima primenjene umetnosti - pod uticajem Morisa, u Engleskoj se formira više zanatsko - umetničkih cehova, preduzeća čiji su ciljevi bili vezani za podizanje zanatstva i primenjene umetnosti sa komercionalnog nivoa u rang slikarstva i vajarstva - Free Architecture Movement: - 1859., "Red House" ("crvena kuća") Veba i Morisa otvara veoma važnu fazu u razvoju stambene arhitekture u Engleskoj, počinje gradnja kuća za srednju klasu i radnike, koja je prilagođena podneblju, primerena lokalnoj stambenoj tradiciji, i otvorena za nova shvatanja kulture stanovanja; glavni autori: Nešvild, Šo, Mekmerdou, Ešbi, Vojsi, Letbi, ... - Šo (Norman Shau) - od 1870. bavi se preradom tradicionalnog porodičnog građevinarstva u Engleskoj i Holandiji ("stil kraljice Ane") - važan angažman: Uređenje i projekti za prvo vrtno predgrađe Londona - Bedford park (od 1877.), gde su se okušali i drugi arhitekti pokreta. 1. "Skice za male kuće i druge zgrade", 1878. - delo u kome on prikazuje planove za niz radničkih kuća različitih dimenzija i predlaže tipologiju javnih građevina za autonomnu seosku sredinu; ovo delo je snažno uticalo na projektovanje paternalističkih vrtnih gradova i na približavanje pokreta za vrtni grad E. Hauarda i Arts and Crafts - Mekmardo (Arthur Mackmurdo) - osiva "Ceh Vek" ("Century Guild"), 1882.; u radovima iz oblasti primanjenih umetnosti, oslonjenim na delo Vilijema Blejka, anticipira Art Nouveau estetiku; arhitektonska ostvarenja - kuće odišu strogom elegancijom

Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 29 . zalgao se za decentralizaciju urbanih koncentracija i podržavao ideje E. dok je istovremeno romantička revolucija pažnju posvećivala gotici. čiji je jedan od ciljeva društvena reforma. kuća Bredlis . 1801. .Ešbi (Charles Rober Ashbee) . Hauarda . Za njega antička arhitektura ima istu ulogu za arhitekte kao priroda za umetnike. "izložbeno društvo Arts and Crafts" čime institucionalizuje pokret 1. ovde u svom rimskom obliku). ozbiljnog. jer Nemci nisi imali ništa slično L'Ecole. ali joj priznaje da je donela napredak u oblasti ukrašavanja i tehnologije.) koji se ipak samo usput bavio arhitekturom. U opisivanju grčke arhitekture koristi pojmove: "uzvišena jednostavnost. ostavivši umetničke zakone. 1915. od 1885. najstariji narodi koji su se bavili arhitekturom. Grupa teoretičara koja je pokušala da kombinuje ova dva stila postala je pionir eklekticizma i istoricizma (najznačajni centar nemačkog klasicizma bila je Bauakademie u Berlinu (po modelu L'Ecole Polytechnique. gde je ključna ličnost bio David Gili koji je osnovao privatnu školu arhitekture. . Vrednovanje arhitekture Egipta i Bliskog istoka prilagodio je tako da istakne veličinu Grčke (Egipat -> gigantsko -> zapanjujuće. Samo Grci polažu pravo na slavu da su arhitekturu uzdigli od najskromnijih početaka do savršenstva. Pod njegovim uticajem grčka antika je postala apsolutni model za to vreme. posle cara Konstantina. proizašao iz Vebovih načela o poštovanju tradicije i Šoovih inventivnosti u vladanju prostorom .kuća Forster. po pitanju karaktera. ritmika dimnjaka.elementi stila: prepuštena streha.najvažnije kuće izašle su iz svih istoricističkih okvira . inicira osnivanje "Ceha umetničkih radnika".Kristijan Ludvig Štiglic -> kanonik iz Lajpciga . a ne des Beaux Arts). horizontalni prozori. a 1887. Po njemu.. Delo "Istorija neimarstva naroda Starog veka" ilustruje "Arheologija neimarsta". učestvuje u osnivanju "Udruženja za dizajn i industriju" * Nemačka: * Nemačka u XIX v. Rimska arhitektura je za njega korak unazad. U ovom eseju se udaljava od Vinkelmana i približava francuskim teoretičarima: "Oblik je uslovljen svrhom građevine i tome se mora prikloniti.-98. kategorijama: "veličanstvenog. "Enciklopedija građanskog neimarstva" u 5 tomova. misticizam i mit". a sa druge strane. Njega je najviše zanimala tehnička strana gradnje. kao što su Egipćani i drugi. . "Istorija neimarstva naroda Starog veka" -> "proučavanje antike je jedini način da se dosegne veličina" (parafraziranje Vinkelmana).Štiglicov rad se zasnivao u potpunosti na proučavanju pisanih izvora (sam nije imao neposrednog iskustva sa arhitekturom) 2.kritikuje skučeno obrazovanje arhitekata i predlaže obogaćivanje) . a njegov sin Fridrih . naime.čime je izvršio veliki uticaj na arhitekte Art Nouveau-a . uzvišenog. povezuje istoriju arhitekture sa kosmičkim i religioznim paradigmama . čiji je urednik bio -> ironija jer ilustraciju na naslovnoj strani čini 5 klasičnih stilskih redova postavljenih u okruženju ruševina na morskoj obali (dorski red je. iako je socijalista. protivnik je radikalizma Raskina i Morisa.Letbi (William Richard Lethaby) . Persija i Indija -> velelepnost i umešnost -> divljenje).". i podigli na položaj istinite umetnosti. stvara stil velike snage i jednostavnosti..uvodni esej za značajno delo u nastavcima. Nemačka je najbiža Francuskoj.. neprevaziđene do današnjih dana.Vojsi (Charles Francis Voysey) .: podložna brojnim i raznovrsnim uticajima. oplemenjenost i veličanstvenost".. sa druge strane * dela: 1. ali su putevi bili manje centralizovani i dogmatski.kompilacija 4.osniva "Ceh zanata".4.delo u kom produbljuje istu temu i sadrži nekoliko skromnih pravila 3. Vraća se. užasavajućeg. 1792.nije delio ambiciozne socijalne ciljeve prethodne generacije. London.krajem veka zalže se čisti funkcionalizam. jer u suprotnom nema funkciju.poslednja faza Arts and Crafts pokreta vezana je za Letbija: 1884. došlo je do potpunog pada . strogi enterijeri sa uzdržanom ornamentacijom samo pojedinih partija . po razvoju arhitektonske misli. nikada se nisu uzdigli iznad prosečnosti i dostigli lepotu. Pažnju je ranije privlačio samo Vinkelman (XVIII v. "Kratka rasprava o lepom" . grubo malterisan beli zid. knjiga "Arhitektura.tipičan predstavnik prelaznog perioda između strogog klasicizma s jedne i funkcionalnog eklekticizma. koja je smatrana nemačkim nacionalnim stilom. 1887. 1892. kuća Sturdžis.

. vode do lepote u arhitekture" . oblik.razmišljanja na funkcionalistički način: "Suština lepog proističe iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagođena nameni". proporcija = organska celina.dorski hram na brdu sa pogledom na mirnu panoramu Regensburga. knjiga "Neimarstvo prema načelima naroda Starog veka" -> nastoji da razvije "sistem" koji će otelotvoriti "sam ideal arhitekture". Takođe. prosto igranje arhitektonskim oblicima. jednostavnost oblika. više puta bio u Italiji.. harmonija = sklad. -> udaljava se od prvobitnog stava da se pravila postavljaju prema antičkoj arhitekturi.više je putovao od Šinkela.eklektična postavka dorskog portala između dve kule .neklasična imitacija crkve Sv. berze. nužno gradi na grčki način.. Valhala (spomenik znamenitim Nemcima).karijeru proveo u služvi Bavarske 1. Svrstao ih je u kategorije: kao racionalni.Hirtova zavisnost od francuskog koncepta "disposition" -> on osnovni cilj arhitektonskog dela definiše kao "dispoziciju i uređenje u skladu sa namenom". gradske većnice. i smatra da pristup klasicizmu treba da bude razuman. -> u unutrašnjosti su gvozdeni rešetkasti nosači slično sa enterijerom sale za bankete u Lehbruku (Šinkel) . škole.1782.živi u Rimu.-96. u celini i delovima" . 2. Moguće da je to postaknuto nemačkim izdanjem Diranovog "kratkog pregleda predavanja o građevinarstvu".-42. jednom u Grčkoj . na kom se nalazi i fon Klenceova Gliptoteka (1816. slikoviti i romantični stil. . prava avenija. "Zato savko ko gradi na pravi način. 1827.-50. po njemu. masa i materija. oblici hrama (nalik na Partenon) sigurni.propoveda "teoriju 3 stila sa jednakim statusom": grčki.široka. Minhen .4. Vizantijski stil smatra pogodnim za pozorišta. crkva u Minhenu (jedina u tom gradu) . ogromno. konstrukcije i ukrasa.Leo fon Klence . jasni. Minhen. dobro uklopljen u kontekst . vizantijski (polukružni lukovi) i ranogremanski (šiljati lukovi). simetrija. "Prilozi za istoriju usavršavanja neimarstva". Zato više i ne predlaže klasične modele.težnja za stvaranjem italijanizovane atmosfere. tvrdeći da "jedino konstrukcija.-30. "Istorija neimarstva od najranijeg starog doba do novijeg vremena". romantičan položaj. 1834.aksijalno obelžavaju ulaz na Kraljev trg. . 4. ali su definisani drugačije: 1. 1846.njegovi arhitektonski koncepti uzeti su iz francuske teorije arhitekture XVIII v. pisani i drugi spomenici Grčke i Rima daju nam neophodna uputstva i modele".."ukrašavanje". Marka u Veneciji (po želji kralja Ludviga I) . bez poštovanja prema karakteru zgrade i pogodnostima njene namene". pri čemu su "trajnost. .. a ne proizvoljno -> ranije nije govorio o "ukrašavanju".." Hirtova arhitektonska teorija .klasicizam vidi kao "podražavanje oblika. konstrukcija i lepota sporedni u odnosu na osnovni cilj" . a vizantijski . a njegova uvodna rečenica glasi: "Arhitektura je disciplina ili srž takvih znanja i veština pomoću kojih je pojedincu omogućeno da projektuje i konstruiše bilo koju vrstu građevine na najefikasniji način" . a ranogermanski za crkve . dinamično pristupno stepenište 2.muzej Diranov 3.ova promena u Štiglicovom teoretskom stavu je simptom karakterističan za celu teoriju arhitekture u Nemačkoj u XIX v. . pa i aludiraju na Vitruvija. mora biti u skladu sa celinom. 6. Postavlja pitanje koji arhitektonski stil treba usvojiti? . Smatra i dalje da se uzvišena lepota nalazi u stilskim redovima 5. već renesansu (zove je "italijanskim stilom" i tumači kao sintezu klasike i gotike) kao model za palate. 1820. gde sreće Getea 1.istorijska konstrukcija koja je po svojoj suštini slična složenijim idejama koje su Viole-le-Dika dovele do njegovih neogotskih stavova . nastavnik na Bauakademie u Berlinu .arheolog.pilona (čudna egipatsko-grčka kombinacija). 5. . Smatra da se sva 3 stila mogu usvojiti u skladu sa potrebama i karakterom građevine. Propileji. Ludwigstrasse. ukras . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 30 gracioznog i čudesnog" (pod poslednjim posmatra gotiku i arhitekturu koja koristi kineske ukrase i elemente). dok ukras daje "prijatnost primerenu nameni.razvija skup od 6 estetskih kriterijuma. ranogermanski vertikalnošću. verujući da ga je našao u antici . 3. "O staronemačkom neimarstvu". ali lišene živosti originala 4. ali tvrdi i hladni. 6. karijeri tri godine starijeg Šinkela u Berlinu ..Alojz Hirt -> ima drugačiji pristup autoritetu antičke arhitekture . a ipak samo u antici vidi ispunjenje svojih ideala: "za sve značajno što zahteva umetnost građenja.kao njihovu kombinaciju. od centra grada .njegova karijera u Minhenu bila je u mnogome slična.za njega arhitektura nije imitacija prirode. kako spolja tako i iznutra. stambene i javne zgrade. 1820. Čudno je to što kreće od aksioma da se arhitektura može posmatrati samo u istorijskim okvirima. grčki je povezao sa horizontalnošću.) -> za Gliptoteku je koristio model . koji podsećaju. 7.

Čak ni Kolberova Kraljevska akademija arhitekture (osnovana pod Lujem XIV) nije postavljala tako kategorične zahteve .) o apsolutnosti grčke antike kao modela * biografija: ."u etičkom. studirao u Berlinu (Bauakademie) . fon Klence je načinio i objavio nekoliko arheoloških crteža (na pr. karakteristično delo "Pokušaj ponovnog obnavljanja toskanskog hrama prema njegovim istorijskim i tehničkim analogijama" . te tako superiorno". kako kaže on bavi. matematiku i arheologiju (na Univerzitetu u Getingenu) . koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene građevine.smatra da lokalne varijacije crkvene arhitekture.-03. izučavao prava. a za njegove stavove o arhitekturi zaslužan je Johanes fon Miler .imao je stav da je "grčak arhitektura povezana zajedničkim lancem sa arhitekturom svih vremena" 3. započinje svoju "Zbirku arhitektonskih projekata" .Gotfrid Zemper (Semper) -> vodeći nemački teoretičar sa sredine XIX v.Klence odvaja "pravu arhitekturu" koju definiše kao "slugu religije. arhitekturom pravog.1800. ali ih ne podiže na status obrasca .u grčkoj arhitekturi prepoznaje "čvrste principe za sva vremena".Klence je davao prednost zvaničnoj . materijala i konstrukcije nalazi u umetnosti Grka (preuzeto od Hirta) -> za to smatra da bi se grčka arhitektura trebala smatrati arhitekturom svih zemalja i svakog doba.na preporuku Šinkela.-33. prijatelj ga je opisao kao "detinjasto. jer Nemci nisu imali ništa slično L'Ecole des Beaux Arts. arhitektura je umetnost oblikovanja i kombinovanja materija za potrebe ljudskog društva i njegovih ciljeva i to tako da se obezbeđuje najviši mogući stepen solidnosti i trajnosti sa najmanjim mogućim utoroškom materijala i snaga" .. još više kod Alojza Hirta. kako bi "vratila polomljene stubove hrišćanske crkve i ponovo uspostavila hrišćanstvo na čvrstim osnovama" .državnoj arhitektonskoj politici (kako bi se ukorenio opšti koncept ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi). Zesov hram u Argigentu.ostao je neizdat 2.-24. i gde je mogućno istom pravcu. države i društva.. boravio tamo i upoznao se sa polihromijom u antičkoj arhitekturi) 1. postaje profesor na Akademiji arhitekture u Drezdenu .crkvena arhitektura zauzima.žestoko se protivio tekućoj raspravi o gotici i ideji njenog oživljavanja 4. putovao je u Italiju. po njemu značajno mesto. od "ekonomske arhitekture" . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 31 . putevi su ipak bili različiti.rođen je 1803. suštinskog i pozitivnog hrišćanstva . i kao arhitekta poznat u međunarodnim razmerama .Nemačka -> mada je po razvoju arhitektonske misli najbliža Francuskoj. u Hamburgu u imućnoj porodici i široko se obrazovao . i kao pisac. okolnosti i uslova" retko se pokazuju kao odgovarajuće . klimatskim činiocima treba da budu u strogom i lepom maniru antike .više nego Šinkel interesovao se za arheologiju. 1830.izvedeno iz Dirana i blisko Šinkelu .polazište mu je bio Vitrujev stav o hramovima u Toskani.koju ne razmatra. no serija nije nikad ostvarena . Najpotpuniju i najsavršeniju fuziju statike.pre arhitekture. Vinkelman sa svojom teorijom (XVIII v. Za razliku od Šinkela koji nije imao veliku potrebu da crta svoja zapažanja (u tačnim merama) na putovanjima. istoriju i religiju. cilj knjige bio je da "postavi osnove opšteg autoritete i vodič za kolebljive ideje" u kontekstu crkvene arhitekture.arhitekturu je učio u Minhenu i Parizu . pa je sačinio rekonstrukciju Toskanskog hrama na osnovu paralele sa etrurskom arhitekturom i sa stilom građenja u savremenoj Reciji -> na rekonstrukciji Etrurskog harama primanjuje tehnička svojstva savremene Tirolske seoske kuće (posebno u krovnoj konstrukciji) . Trebalo je da ovo bude prvi u seriji traktata od kojih se očekivalo da se pozabave i ostalim vrstama građevina (jer podležu pravilima univerzalne vrednosti). J. Pažnju je jedino privlačio J."lepota = kvalitet. pravom smislu reči. hipohondrično stvorenje" .bio je i kao čovek. u kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije" -> poklapa se sa Diranovom funkcionalističkom estetikom. konačno se opredelio za renesansnu arhitekturu građevinskih konstrukcija i dekorativne plastike) ..1830.4. u najvišem smislu te reči. uzrokovane regionalnim.smatra da "opšte norme u arhitekturi koje previše polažu na potrebe ljudi i čije zadovoljenje zavisi od tako mnogo privatnih interesa.upoznao se sa Šinkelom. lepotom i oblikom u arhitekturi u višem smislu . već radeći u raznim stilovima. 1834. obiman rad "Arhitektonska uzvraćanja i raspravljanja o grčkom i neogrčkom" . delo "Upućivanje u arhitekturu hrišćanskog kulta" (objavljeno o državnom trošku i deljeno besplatno). a u crkvenoj arhitekturi je nastojao da ostvari "težnju vremena u jednom". a i kod Fridriha Gilija . gde se zainteresovao za pitanje polihromije antičkih građevina (nije postao pobornik klasike. dok je zime 1923. što je pokušao da integriše u svoj sistem razmišljanja. Grčku i Siciliju. jer se.kod Davida Gilija.

Frankfurt (glavno delo . ali i između pisanih dela i projekata * glavna dela: 1.. sa primenjenim umetnostima (korene arhitekture uvek prati do primenjenih umetnosti . reč "zid" potiče od reči "odeća" na nemačkom jeziku). Barokna kraljevska palata u Budimu (bio je savetodavac u projektu) . "Nauka. temelji . 1853. od antike do renesanse i da "novina monohromije" počinje tek od Bruneleskija i Mikelanđela."arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u društvu i zato su grčki spomenici odraz visokih duhovnih zakona države" . 1871. finansijera i političar (kasnije prepravljena za potrebe Univerziteta) 7. opšti pad vrednosti. Dirana (imitacija istorijskih silova). odlazi u izgnanstvo: video je vezu između arhitekture i društva i rekao da "arhitektura može da se razvija samo u slobodi" . istorija i umetnost". sklopljeno od tih . Polihromija u arhitekturi je odgovor na prirodno okruženje.. povereno mu je više izložbenih modela (za Egipat. zidovi i zemljani radovi. postaje profesor politehnike .Drezden: .zalaganje za polihromiju (za njega polihromija u arhitekturi i vajarstvu ima simboličan karakter. 1869.konkurs za železničku stanicu u Cirihu . zalaže se za promenu novih materijala i metoda. Poslovnica ciriškog veletrgovca. Klencea (arhitektura = odgovor na potrebu).pozorište u Minhenu .pozorište za Rio de Žaneiro * teorija: .javna kuća za Badem .Sinagoga u Drezdenu .4.protivurečnost u mislima. 1859. tj. 1853. bio je oličenje protivrečnog eklekticizma. ali i prerafaelistički stav o povratku predinastičkoj eri. * arhitektura: .u podnaslovu "Praktična estetika") 6.Cirih (neizgrađeno): . Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove 32 . Švedsku. pokušava da dokaže da je polihromija uvek postojala u arhitekturi. maskiran kao grčki. izvodi zaključak da su osnovni arhitektonski elementi: ognjište. kritikuje. Dansku) .zemljani radovi) 3. kao izgnanik. Engleska (ognjište.. koji je odbijen) . Dvorsko pozorište u Drezdenu.Muzej u Drezdenu . -> Cirih (na poziv vlasti). zid. 5. 4.Vila Gasasena. 1851. podseća na posvećenost prirodnom načinu obrade -> osnova Werkbund-a) 4.vreme izgradnje "ringova" . arhitektonsko delo. Kanadu.na pr. vizionar koji nije mogao u praktičnom radu da se pridržava svojih ideja . zbog svojih liberalističkih ideja i arhitektonskih argumenata protiv drugih stilova (napada "polupropalu arhitekturu današnjice". Projekat svečanog pozorišta za Vagnera 6. Zgrada politehnike u Cirihu . Hamburg .umro je u Rimu 1879. posle požara obnovljeno 1869. veza arhitekture i društvenog ustrojstva) . zato on odbacuje savremenu polihromiju u Nemačkoj kao "stil intenzivno crvene boje". grčka polihromija je odraz osećanja mase) . 1860.Kasarna pešadijskog puka u Bautzenu .Engleska -> 1851. važno: povezuje umetnost i društveno iskustvo (polihromija kao organski izraz demokratskog ustrojstva). "Nacrt jednog sistema upornog učenja o stilu".. "Stil" (njegov stav da društvene i političke prilike utiču na stil. kao savetodavac u vezi podizanja dvorskog muzeja (dao je urbanistički predlog carskog foruma. argumentovano na prilično proizvoljni istoricistički način.-41. kritikuje industrijsku civilizaciju. oba u Ringštrase) 5. "Četiri elementa neimarstva". sa jakom industrijskom ekspanzijom Nemačke (osnova Werkbund-a)) . Opera u Drezdenu. krov. krov. 1851.-63. -> na poziv Franje Josifa. biće shvaćen u poslednjoj četvrtini XIX v.Beč. bio je sklon romantičarskom podražavanju raznih istorijskih stilova. svaki od ovih elemenata povezao je sa odgovarajućim materijalom i tehnikom obrade tog materijala. 1837. 2. Burgteatar u Beču (sa Hazenauerom) + (Muzej istorije umetnosti. (njegov sin Manfred) 3. "Stil u tehničkim i građevinskim (tektonskim) umetnostima". Prirodnjački muzej. Drezden 2.u prvo vreme.kasnije se okreće neorenesansnom izrazu.-78.Nikolina crkva. "Prethodna zapažanja o obojenoj arhitekturi i plastici kod naroda Starog veka".Švajcarska. omalovažavanje ručnog rada u umetnosti. (napisao u Londonu. 1834.polazeći od idealizovane "primitivne arhitekture". njihovu ispravnu obradu i primenu.-1870. izložba u Kristalnoj palati.napisao je veliki broj dela različitog obima i tematike: 1. smatrajući da treba odrediti kategorizaciju stilova prema nameni.zbog učešća u revoluciji 1848.

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

33

elemenata posmatra u biologističkom maniru, kao organizam (ističe da su samo Grci uspeli da udahnu organski život svojim kreacijama; paradoks: on je bio "tragač za novim stilom" i istovremeno vrhunski istoričar) materijal tehnika osnovni element arhitekture glina keramika ognjište (kamin) drvo tesarstvo krov tekstil tkanje ograda (zid) kamen zidanje temelji (zemlj. radovi)

- naročito se bavio pitanjem stila, istražujući odnos tehnike i stila, uticaj tipologije i promenljivih faktora na stil i td. (to je izrazio i formulom Y=F(x,y,z,...) koja zavisi od promanljivih faktora (x,y,z,...); klimatski, verski i politički uslovi; gde je Y = umetničko delo, F = konstanta (tipovi): 1. materijali; 2. regionalni, etnološki; 3. lični uticaji (arhitekte ili pokrovitalja) -> kombinacija promenljivih daje karakteristike "stila") - suština i značaj: - uvideo je nužnost da se konstrukcija uzdiže na nivo simbola (u toj viziji leži njegov značaj za moderno doba nju je imao i Šinkel pred kraj života) - težio je da arhitekturu prikaže kao izraz složenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih sila (slično sa Lodolijem) - savremene napredne mislioce svrstava u 3 kategorije: materijaliste, istoričare i šematičare. Materijalisti, za koje je oblik izveden isključivo iz razmišljanja o konstrukciji najbliži su Zemperu. "Šematsku" gotiku odbacuje zbog njenog golog funkcionalizma (on je inače protiv funkcionalizma), a neogotiku zbog političkih stavova njenih predstavnika (on je kosmopolita i liberal) - eksperimente sa "gotikom u gvožđu" smatra potpunim promašajem, ali nalazi opravdanje za "jednostavne, vidljive krovne nosače od gvožđa" projektovane za železničke stanice i hale * Francuska: - Diran, Žan-Nikola Luj - rano je počeo da se obrazuje kroz atelje. Karijeru je započeo 70-tih godina XVIII v., a završio 30-tih XIX v.; Diranov odnos prema tradiciji - klasičnoj grčkoj i rimskoj, akademskoj arhitekturi, arhitekturi Luja XVI i revolucionarnoj arhitekturi je ambivalentan; osvajao je nagrade, osporavan je,...; kompleksna delatnost; raznovrsnost - bio je učenik Akademije arhitekture, kod M. Ž. Peira (manji uticaj od Leroa, jer se više bavio inženjerskim konstrukcijama: mostovima i kanalima, ali Dirana nije zanimalo inženjerstvo) i Leroa (više arheolog i istoričar, nego arhitekta i pobornik grčkog stila) - neko vreme je radio za Bulea (i vrlo ga poštovao, mada čak možda i učestvovao u izradi crteža) i bio pod njegovim uticajem (kružna forma) - bio je profesor politehničke škole u Parizu, osnovane 1795., gde je studentima građevinarstva predavao principe arhitekture; najvažnije njegovo delo je "Pregled predavanja" sa ove više škole (uradio je svega 20-tak uglavnom monumentalnih projekata, od toga 7 izvedenih) - od prvog projekta za koji se zna (drugo učešće za Grand Prix) - Muzej, do izgradnje seoske kuće u Tijeu, 1825. - prošao je kroz niz faza, odbacujući niz tradicionalnih elemenata (neke je zadržao) - Leroov uticaj: grčki ukus i skepticizam prema stilovima uticali su na Diranov rad, a naročito na Diranov pogled na istoriju arhitekture - muzej - kopija Peira, uz dodatke - suštinu njegovog mišljenja o arhitekturi čini svođenje, težnja ka suštini, elimentacija retoričke raskoši; on teži racionalnom komponovanju, koristeći elementarne forme (krug, kvadrat), modularnu mrežu, osovine; ovim sistemom Diran je težio da svakog učenika osposobi za osnovno vladanje arhitektonskom kompozicijom - Diran smatra da redovi nisu neophodni, ali smo na njih navikli kroz upotrebu - tako je u svojim kasnim radovima koristio samo 2 reda: korintski - za velike i javne građevine (Spomenik za Trg u Parizu, 1807.), a dorski - za privatne zgrade najniže klase (njegova seoska kuća u Tijeu, 1825.) - izmenio je klasičnu tradiciju ne samo u odnosu na stilske redove, već i kompoziciju; izgled -> iz osnove i preseka - značajno delo: "Zbornik i uporedni prikaz građevina svih vrsta", 1800., tipološki pregled građevina u istoj razmeri - radi kao gravire - u oba pisana dela, Diran se bavio i utilitarnom arhitekturom, koja je do tada bila zanemarivana - Diran se bavio prilagođavanjem, prepravljanjem tuđih i tradicionalnih planova (čak i pozorišta V. Luja; savremenici su nekad burno reagovali) i njihovim usklađivanjem sa svojim idealima, svodeći ih na dijagrame (elementarne oblike - krug i kvadrat), kako bi svoja gledišta približio studentima (Zemper i drugi kritikovali su taj metod)

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

34

- Ežen-Emanuel Viole-le-Dik, (1814., Pariz - 1878., Lozana) - poslednji veliki teoretičar u svetu arhitekture; rođen u Parizu 1814. Otac mu je bio državni službenik, koji je kasnije uznapredovao, ali prefinjenog smisla za nauku i umetnost (iskoristio je rasipanje mnogih privatnih biblioteka da napravi svoju zbirku). Majka mu je bila ćerka uspešnog preduzimača, lepotica, nervozna i melanholična. U Ulici Šabane gde se mladi le-Dik rodio, organizovala je skupove pametnih ljudi petkom (na pr. Setendal). Obrazovnje svojih sinova, bračni par le-Dik poverio je njihovom ujaku, tada cenjenom čoveku, koji je organizovao nedeljne skupove. Njegov ujak je bio Ežen Delakliz, živeo je na 4 spratu iste kuće (a ovi na prvom, do nove adrese - rezidencije u Tiljerijama; nije bio oženjen i primao je nedeljom od 2 do 5 isključivo muško društvo. Davidov učenik, ali je više voleo pero -> nego kist (l. kritike). Ujutru je bio slikar, uveče mislilac, romantičar i liberal - od malena je osećao prezir prema institucionalnom školovanju (odbio je i da pohađa L'Ecole des Beaux Arts da ga ne bi "stavili u kalup"); samostalno je čitao (naročito nakon majčine smrti, koja ga je potresla (imala je 18 godina neuspešnog zaljubljivanja)), putovao, pisao i crtao (odrastao je u intelektualnoj i umetničkoj sredini, komplikovanom domaćinstvu sa podeljenim privrženostima; iz društvenih zabava iz svoje klase se povukao užasnut posle jednog maskenbala) - učestvovao je u revolucionarnim događanjima iz 1830. - 1832. postao je profesor na maloj i nezavisnoj Ecole de Dessein, gde je predavao kompoziciju i ormanent (u to vreme se po dva puta zaljubio, ali ovog puta srećno i oženio jednom mladom neuglednom ženom koju je još kao dečak obožavao - tada mu je bilo svega 19 god.) - 1835. odlazi u Italiju (studijsko putovanje sa jednim učenikom), gde se zadržao 17 meseci; bio je razočaran Paladijem, Sansovinom i Vinjolom, za koje je smatrao da su "renesansu učinili dosadnom" u pokušaju da je disciplinuju; ali mu se štošta i dopalo, video je sve i nacrtao - po povratku u Francusku (godinama radi na jugu Francuske snimajući i crtajući srednjevekovnu arhitekturu) opčinjava ga francuska srednjevekovna arhitektura; priključuje se pokretu koji se bavio proučavanjem i zaštitom srednjevekovne kulture; glavni akteri tog pokreta bili su Ludovik Vite (jedan od posetilaca ujakovih nedeljnih skupova) i Prosper Merime (danas poznatiji kao autor "carmen", nego kao istraživač starina i državni službenik), zahvaljujući čijim naporima se 1837. osniva "komisija za istorijske spomenike" - Viole-le-Dik je bio veoma oštrouman, skroman i iskren - kako je Vile-le-Dik uopšte došao do osnove za razvoj arhitekture? Odgovor verovatno leži u njegovom detinjstvu: počev od fanatične mržnje prema zavisnosti. To komplikovano domaćinstvo u Ulici Šabane sa svojim podeljenim privrženostima pretvorilo je mladog Viole-le-Dika u budntovnika; zatim je došla škola koju je mrzeo i raspust - najmilije utočište u svetu minijaturnih kuća koje je pravio, a onda majčina smrt i neuspelo sklapanje braka - to su dva događaja koja su ga naterala da oslonac potraži u samom sebi i učvrsti svoju nezavisnost koja mu je, kako priznaje u dnevniku bila apsolutno najvažnija. U nezavisnosti se mnogo više uživa kada postoji svest o onome od čega ne treba zavisiti, što je stimulans za čovekov um -> da stalno ima na umu predmet prezira (što je kod njega bila L'Ecole des Beaux Arts); u svakom slučaju, to njegovo neprijateljstvo preme institucijama, počevši od školskih dana dovelo ga je dotle da arhitekturu mora da otkriva sam, u obliku jačem i životnijem i sa više ljubavi nego što su nudile škole - zbog prezira prema uglednoj instituciji - školi lepih umetnosti (L'Ecole des Beaux Arts), negiranja načina školovanja budućih arhitekata na njoj, Akademija mu je uzvratila neprijateljstvom; kada je pozvan da se kandiduje za Institut i velikim šansama da uspe, osećao je "akademsko trnje u lovorovom vencu" - uspešan već na prvom zadatku (njegova prva restauracija: zajedno sa Lasisom) - zaštiti Opatijske crkve u Vezleju; proslavio se kada je pobedio na konkursu za restauraciju Bogorodičine crkve 1845.; u bogatom restauratorskom opusu Viole-le-Dik je više crkvenih građevina, zamkova i urbanih celina (više od bilo koga prodro u tajne srednjevekovnog neimarstva Francuske) - do 1849. već je bio poznat i tražen, radio u mnogim komisijama i nosio već orden Legije časti. Ostatak života je vrlo zanimljiv - projektovao je nekoliko stambenih zgrada u Parizu (umerena gotika) - bio je demokrata, ali ne potpuno nesklon diktaturi Luja Napoleona (čak je lično imao veze sa dvorom). Restauracija Pjerfona je izvedena za cara. Vrlo tražen i popularan kada je trebalo izmisliti sve potrebno za pozorišne predstave i slavlja, u čemu se olično snalazio. Kada je posle dužeg vremena klimavo carstvo propalo 1870., dobio je ulogu koja mu je bila bliskija: kao poručnik u inženjeriji imao je ulogu u utvrđivanju centra grada. Tokom Komune se povukao u Pjerfon, da bi se ponovo pojavio prvih godina Republike - teorijski opus (literarni): veliki broj pisanih dela (bio je izabran za poslanika za Monmartr. Do tada je već postao republikanac, protivnik Klera, pisao za levo orjentisane novine; umro je 1879. u kući koju je za sebe izgradio u Lozani) - srž teorije: obrazovanje arhitekte mora da teče u dve faze (jer po njemu arhitektura ima najviše veze sa sposobnošću zaključivanja): 1. učenje analiziranja remek-dela iz prošlosti; 2. učenje stvaranja sopstvene sinteze, poštujući uslove svoga doba - o ukusu kaže da je to stvar nedovoljnog rasuđivanja. Za umetnika je nedovoljno ako kaže "lepa zgrada" - on se pita zašto je lepa i analizira elemente koji mu se dopadaju

4. Arhitektura XIX veka: Teoretske osnove

35

- iz ovog opšteg stava ne vidi se posebna sklonost ka gotici; međutim gotiku je Viole-le-Dik poštovao, jer je u noj otkrio racionalnost (strog restauratorski purizam, le-Dika lišavao je istorijske spomenike spomeničkih vrednosti drugih epoha i stilova, odstranjujući iskonske (čak) komade, nadoknjađujući ih po sopstvenom nahođenju) - težio je naučnom obrazloženju gotike i stvaranju moderne paralele (što ga čini suštinski različitim od savremenika iz Engleske koji su slepo verovali u gotiku, kao što je bio na pr. Pjudžin) - bio je svestan da proces projektovanja ne teče samo na svesnom nivou, već da je ekonomičnost strukture gotske građevine rezultat logične sinteze ka nesvesnom nivou i evolucije ideja - kriterijum racionalnosti pokušao je da primeni i u osvetljavanju drugih epoha razvoja arhitekture, nastojeći da dokaže da je svaka dobra arhitektura - racionalna - njegovi projekti su verovatno najmanje značajan aspekt delovanja: XIX v. je otkrio gvožđe kao građevinski materijal, a Viole-le-Dik se potrudio da ga pokaže kao ekonomičan i precizan (kao što su bili kamen i drvo u Srednjem veku) što čini na ovom projektu koncertne dvorane (kamen + čelik + opeka) - pokušaj sinteze: Projekat koncertne dvorane za 3000 ljudi (krov je poliedar konstruisan od gvozdenih elemenata, premošćen gvozdenim rebrima sa ispunom od opeke -> parafraza gotskog svoda, krov nose masivni zidovi i gvozdeni stubovi; ornamentika - lišće u livenom gvožđu); gotski konstruktivni i geometrijski principi, savremeni materijali - rezultat nedopadljiv, kontroverzan, ali važan jer ukazuje na mogući pravac razmišljanja * glavna pisana dela: 1. "Dictionaire Raisonnee de l'Architecture Francaise du XI au XVI Siecle ("Rečnik racionalnosti francuske arhitekture od XI do XVI v.", 1854.-61., 10 knjiga) -> je prvo veliko delo (imao je 40 god.), ušao u nastavni program svih tehničkih škola u Evropi 2. "Rečnik termina za francuski nameštaj", 1858.-78., 6 knjiga - prilog "Rečniku" 3. "Entretiens sur l'Architecture" ("Razgovori (Predavanja) o arhitekturi"), 1863. (II dopunjeno izdanje 1872.) -> 20 rasprava na temu: šta je umetnost; pregled grčke arhitekture i poređenje sa rimskom; srednjevekovna arhitektura Zapada; o konstrukciji; o privatnoj arhitekturi; o izučavanju arhitekture * restauracije: 1. stari deo Kakrasona (jedna ulica je nazvana njegovima imenom) - poznata urbanistička celina sa dvostrukim gradskim bedemom L=1500 m, utvrđenim sa još 53 kule - najznačajniji delovi: unutrašnja tvrđava iz 1235. i ulazna kapija - sa mnogo razumevanja obnavlja gotski transept i hor glavne crkve - koristi i beton (nadprozornici i nadvratnici) 2. 1840.-48. - crkve -> Mokreal, Boisi, Semur, Vezle, Lion, Amijen, Rems, Notr Dam - većnice -> Sv. Antoan, Narbona - srednjevekovni zamak Pjerfon 3. 1845. - Notr Dam u Parizu (sa arhitektom Lasisom) - pobedili na konkursu 4. 1848. - Sent Šapel u Parizu (rukovodilac obnove čuvene bogomolje) 5. 1864.-67. -> obnavlja opatiju St. Denis na Seni (on je arhitekta ove opatije od 1846.) * 1861. - Konkurs za parisku Operu - 175 učesnika, pobednik Garnije - le-Dik je učestvovao; bio je štićenik dvora i same carice * studijska putovanja 1. 1836.-37. -> Italija (sa svojim učenikom) 2. 1851.-54. -> Nemačka, Engleska, Španija, Alžir * stručni spisi: 1. "Rečnik termina u francuskoj arhitekturi od XI do XVI v." -> 10 knjiga (1854.-61.) 2. "Rečnik termina za francuski nameštaj" - (epohe Karolinga i renesanse) -> 6 knjiga, dodatak "Rečniku" (1858.-78.) 3. "Razgovori o arhitekturi" ("Entretiens") - predavanja (1863.; II dopunjeno izdanje 1872.) 4. sećanja na odbranu Pariza; arhitektura za mlade; studija o ruskoj arhitekturi

dalje.. a takav napredak omogućili su Besemerov postupak. kreč. u XIX v. čelik . kovano. u Sufloovom portiku Crkve Sv. starih načina oblikovanja i novih materijala . . Kip slobode.čvrstoća na zatezanje važna je karakteristika novih materijala. beton je štedeo količinu skupog gvožđa koja bi bila potrebna u čistoj čeličnoj konstrukciji... do 1900. armirani beton) i nova tehnologija (postoji samo par ranijih objekata koji su u mnogo manjoj količini koristili gvožđe: katedrale iz XIII v.nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova razvili su predstavnici nove profesije .) .. kada je pronađen "portland" cement. 1.)). kome ograničena količina ugljenika daje jačinu. šljunak.građevinski inženjeri (ova struka razvila se odvajanjem od vojnog inženjerstva.kanali. -> industrijska revolucija -> novi materijali u arhitekturi (metal. 1879. . a 1772. i štitio ga od rđe i vatre * nove metode: inženjerstvo i materijali . . i visoke peći iz 1864. kalupljenje. proizvodnja gvožđa porasla je blizu 50 puta (promena nije bilo samo kvantitativna. Vašingtona .Džonsonova zgrada u Nju Jorku 5.oblici prilagođavanja novima materijalima i tehnologiji (3 načina): 1. Arhitektura XIX veka 36 .) . drveta.kamena. pesak. i to kao pojačanje od kovanog gvožđa. Ženevjeve i dodatku krova na Luvru 1776. dokovi. zamena materijala. moguća je praktično neograničena produkcija istih profila ili građevinskih elemenata (livenje. čelik.beton (sastojci: lomljeni kamen.-60. prilagođavanje (modifikovanje) starih oblika kvalitetima novog materijala . koji mu je dao veliku trajnost. za uzvrat. luke. voda) njegova masovna upotreba počinje od 1824. Ajfelova kula.problem: "grčki" sistem oblikovanja obezvređen je novim materijalima (uopšte. čija glavna osobina je ujednačen i merljiv kvalitet. opeke.-83. Arhitektura XIX veka 5. Bruklinski most. .Rebliniga 2. čovekomernost. * novi materijali .-80. ali je krto i veoma osetljivo na vatru (počinje da se koristi 1870. liveno gvožđe (najsiroviji oblik..tehnologija je omogućila da se metal oslobodi nečistoće koja ga je slabila. veoma je pogodno za mehaničko oblikovanje (kovanje). u Peroovom isočnom pročelju Luvra.ferobeton (1850.optimalni materijal. ozbiljni nedostatak novih materijala bio je vizuelni kvalitet (mnogo "mrtviji" (monotonija. istorijski oblici arhitekture počivali su na ideji da oblik i konstrukcija budu u službi materijala i njihove prirode (u XVIII v. što sa prirodnim materijalima nije slučaj.neki inženjeri uspešno su se nosili sa arhitekotonskim problemima. nepromenjen oblik (javlja se konflikt) 2.): tipična "sinteza suprotnosti" XIX v. Nju Jork. kovano gvožđe gotovo da nema ugljenika. a i neki arhitekti su usvojili inovativne građevinske mogućnosti (posebno Anri Albrust) . ali je relativno meko 3. i to za mostove) 2.inženjerima je nedostajala obuka iz oblasti vizuelnosti (jaz između arhitekata i inženjera). naučne metode zamenjuju iskustveno saznanje o statici konstrukcija (statika kao nauka zasnovana je na Njutnovim zakonima kretanja) .5. zavrtnjima ili zavarivanjima). sa istim ciljem 1667. koji je ušao u primenu 1860. 1867. a zatim liveno . a posle -> egzaktno znanje = statički proračuni iz čega se rađa novo zanimanje . kovanje) .: u beton koji nije otporan na zatezanje ugrađuju se gvozdene šipke.u početku. već i kvalitativna) . da bi to bio kriterijum za modernu arhitekturu XX v. .3 vrste industrijskog gvožđa: liveno. zahvaljujući javnim radovima tokom XVIII v. što izaziva ogorčen otpor estetičara .I filijala u Čikagu (detalji zapostavljeni) 4. tako da njihovim delima nedostaje razmera. čvrstinu i otpornost na vatru (u odnosu na raniji krečni cement) . Bartoldi + Ajfel * oblici arhitekture visoke tehnologije .zahvaljujući industrijskoj revoluciji: . a termička obrada dovoljnu kovnost . prvo su se koristili kovano i čelik. -> empirijski proračuni. koja se ponaša kao monolitno telo (snažne veze velikih elemenata (zakivcima. Lodoli.inženjerska ostvarenja: 1. nasuprot slabim vezama malih elemenata kod tradicionalnih zgrada) .nove metode omogućavali su novi materijali.građevinski inženjer . nije premošćen jaz između poznatih. 1845. bezživotnost) od prirodnih materijala .tek krajem XVIII v. ona je omogućila izgradnju integralne građevine. proporcija. izvlačenje.pre XIX v.XIX v. dosta nečisto) odlikuje se velikom čvrstoćom.od 1800. izvedena iz malo starijeg vijadukta Garabi 3.

predloži projekat kolosalnog mosta preko Temze u Londonu. estetika) mostovi su bivali poboljšani 1. 2. Firenca..) -> stanjio je noseće stubove gradeći most za manje od godinu dana. manji troškovi. (najveći most XIX v. stvaranje novih konstrukcijskih oblika: 1. 3. najbolji primer eklektika + klasični stilovi). raspona 200 m sa strelom od svega 22. 1793. od bakra. i strele 15 m. sastoji se od kolovoza koji je kablovima. sa prosečenim lukovima. most je bio i vizuelizacija prelaska sa okeana na američki kontinent.neoklasicizam. najkarakterističnije je eklektičko kombinovanje novih konstrukcija sa istorijskim stilovima.istoricistički.Žan Rudolf Perone 1. lukovi. drastično je smanjena masa. osnivač prve građevinske inženjerske škole .američki pronalazač Tomas Pejn 1783.iskorišćena osobina gvožđa (u početku se koristilo liveno) da ima 72 puta veću otpornost na pritisak od kamena. čime se postiže ogromna čvrstoća i mogućnost velikih raspona. Most na Seni. . debljina skulpture samo 2. Nju Jork. ipak. egipatska snaga. Engleska. Gustava Ajfela i Frederika Ogista Bartoldija.za XIX v. most je viseći.najprogresivnija šema: kombinacija u jednistvenoj celini -> gvozdena konstrukcija i zidana ispuna. ovo je bio uobičajen način u novim tipovima građevina (fabrike. Koulbrukdejl. prvi gvozdeni most iz 5 lukova izgrađenih iz delova -> nagoveštava montažu . ali vizuelno deluju kao da su masivni.Abraham Darbi 1. Bruklinski most. ovaj most predstavlja primer zamene kamena livenim gvožđem. dok nema leda . Vijadukt preko Nijagare. najveći betonski temelj to tada.stilski izraz nije slučajan: gotska duhovna elegancija. a u cilju unapređenja (veća stabilnost. racionalniji je od rimskih mostova. rimski sklop mosta na reci Arno: most Sv. konstrukcijski: predstavljaju jezgra. gvožđe prima samo pritisak). ali je značajan kao vizionarski poduhvat (zasnovan na uspehu Sanderlend mosta. stilski: "gotsko-egipatska verzija rimske trijumfalne kapije" (Traktenberg). smaosvojna formalistička otkrića.. međurasponi. veći raspon je omogućen manjim brojem lukova .)) 1. neki uspeli primeri ove konstrukcije naveli su engleskog graditelja mostova Tomasa Telforda (prema učenju T. sistemom dvostruke lančanice obešen o masivne kamene pilone (2 sistema vešanja: vertikalni kablovi pušteni sa primarnih paraboličnih + kablovi direktno razvučeni do odgovarajućih tačaka na kolovozu. 1779. pa i vijaduktu preko Nijagare (1855. statua . h=90-100 m. čime je obuhvaćen američki osvajački etos * mostovi . i susedni stari most 1345. nema veliku visinu. Pejna) da 1801. Ženevjeve u Parizu * odnos eklekticizma i tehnologije .granitni piloni: visina iznad vode skoro 80 m.-96.eklektičko.kompromis starih oblika i novih materijala nije davao zadovoljavajuće rezultate . Odnos otvor prema stubu sada je iznosio 1:9 (ranije 1:5). ali i otvoreno postavljena u određenom obliku (železničke stanice -> terminali . Osnovni delovi su uvek bili isti (stubovi. Arhitektura XIX veka 37 3. . kolovoz).inženjerski) . raspona oko 30 m.Džon i Vašington Rebling (1842. simbol uspona SAD. rimska veličanstvenost. uz zadržavanje konture.pre gvožđa. te su radila 1772 radnika i 167 konja. 1772. doveo je kamene mostove do savršenstva. čisto inženjerski. Most preko reke Severn. 1867.) -> to je koristio i Anri Labrust za svoju izuzetnu Biblioteku Sv. 2. kod Neila. tako da formiraju trougaone jedinice koje Rebling naziva "žičanim rešetkastim nosačem") . 5 lukova po 30 m. lučnoj konstrukciji od kamena kod koje je otpornost na pritisak najvažnija ovo je izvanredno odgovaralo . komercijalne zgrade . tako da nije bilo potrebno da svaki luk nevezano bude nošen stubovima.5. Menhetn . nadstrešnice perona . potpuno naslonjena na unutrašnju konstrukciju (kao zid zavesa). osmislio je napredan sistem za proizvodnju lukova od livenog gvožđa. postolje . Trojice 1567.. veći raspon. Tomasa Vilsona preko .-83. Na ovome mu je pomogla država. rimski luk više nije polukružan. gde se svaki luk sastoji od niza livenih svodnih elemenata. dao je svoju ideju izrade čeličnog užeta . srednja strela 13 m. 5 parova rebara. (srušen 1956.spiralno upletenog -> koristi ga u svim delima. za izgradnju mostova se koristio kamen. .5 m (smanjena strela. 1855.Bruklin) izuzetan primer složenosti odnosa eklekticizma istorijskih stilova i napredne konstrukcije. konstrukcija je mogla biti potpuno skrivena (Kip slobode u Nju Jorku. nije realizovan.od proleća do kasne jeseni. eklektička kombinacija (najčešća) . raspon 100 stopa.5 mm.jedan od prvih gvozdenih mostova (uz pomoć Vilkinsona).tržnice.

titula zbog ovog mosta) 1. Železnički most na reci Douro. 1875. dobra strana -> laki su.nedostatak: koristi se samo otpornost gvožđa na pritisak . Cevasti most. kasniji projekat. železnički most. 3. ali ne i estetski): konzola od rešetkastog nosača. manji su troškovi proizvodnje. zahvaljujući ovom projektu on dobija porudžbinu za vijadukt Garabi .-96. Vijadukt Garabi = Trijerski most. kamene kule služe za sidrenje dopunskih visećih elemenata (koji su i nepotrebni) . železnički mostovi -> tesnac Menai (rukavac Irskog mora)) . -> prvi koji je Telford izgradio L=39. Škotska. puni nosači: kraće grede (78 m) i dva puta duže grede. integralna celina. mnogo efikasnija forma je rešetkasti nosač. Britania gredni nosači. preko reke Severn. Dok Sv.50000.Gustav Ajfel . južna Francuska preko reke Trijer. paučinastu formu rešetke (kombinacija pilona sa paučinastom formom rešetke). 1829. 1795.ovim zahtevima odgovara forma grednog (punog ili rešetkastog) nosača od gvožđa. . težina 38000 t (Vilijam Moris je ovo smatrao vrlo ružnim primerom. jednostavno se montiraju. 3. posvetio se gradnji mostova i bio jedan od naboljih graditelja 2.kombinacija suprotstavljenih arhitektonskih formi: putničke zgrade (terminal) i nadstrešnice za vozove.arhitekti (poslednje na listi prioriteta) . a onda centralni deo.alternativa rešetkastom principu: viseći most -> izumeo ih amerikanac Džejm Finli. Katarine. 176 t gvožđa (2 puta manje od Darbijevog). srazmerno su mali preseci sastavnih elemenata.projektovanje: nadstrešnica . putnička zgrada . ubrzo se umesto tornjeva sa kojih se pružaju konzole ceo sklop formira kao jedan rešetkasti nosač. polumesečasti lukovi na dva zgloba od rešetkastog nosača . 2. sa Filipom Haravikom.najfinije ostvarenje. najveći raspon je 160 m (dvozglobni srpasti luk). sa Samjuelom Braunom (posle 1820. između dva ovakva elementa moguće je ugraditi dodatne radi produženja raspona 2. . od 1860.pojava železnice 1830. -> par železničkih mostova. uticaj prethodnog. L=72 m od govožđa. Arhitektura XIX veka 38 reke Ver. a otpornost na osobinama materijala. stanica) . 1880. strela 77 m. D (raspon luka) =150 m. strela je 61 m. putnička zgrada . a i inače je govorio "da je svako poboljšanje mašinerije sve ružnije i ružnije) .prvo su izgrađeni bočni rasponi sa pilonima. 1801.koristio je: 1. Most Bildves. prednost -> elegancija. .-85. Portugalija. raspon paraboličnog luka je 180 m. Cevasti most Britanija.) .30000. ukupna dužina 1770 m. konzolni način građenja . čija krutost i sposobnost da se ne deformiše se zasniva na geometriji trougla.iz njega je izvedena konstrukcija za Ajfelov toranj.genijalni konstruktor rešetkastih sklopova (prvi je iskoristio njihovu prednost) . dugačke kontinualne rešetkaste nosače 1.sredinom veka -> matematički instrumenti za proračun rešetkastog nosača koji se može primeniti na skoro sve konstruktivne element mosta.tipično.po stilu javna građevina koja odražava istoricističku formu gradske kapije .Bruklinski most) * železničke stanice (u XVIII v..) -> počinje da se bavi visećim konstukcijama 4. jer su potrebe zadovoljene) . . -> nagla potreba za mostovima otpornim na težinu i dinamički (kinematički) udar na konstrukciju pri prolasku voza -> potrebna otpornos na pritisak i na zatezanje -> posle 1830. a 1850. 1850. razvoj mostova je veoma ubrzan (u Engleskoj 1830. 1882. konzolni krak 227 m. . visina rešetke u središtu 11 m. . problemi raspona i kinematički problemi. ima 5 raspona.5. uzor: vatrootporne konstrukcije koje su razvijene u Midlandsu tokom poslednjih decenija XVIII v. nardnih 30 god.. L=177 m (1825.-78. Lančani most Runkom. ukupna dužina 570 m .5 m. neki elementi rešetkastog nosača opterećeni su na pritisak (-).inženjeri. tri konzolne jedinice. -> gvozdeni okvir. visina tornjeva 117 m.zatišje. na tesnacu Menai (rukavac Irskog mora).nov tip građevina.-89. od 1830. punim nosačima savladavani su i rasponi veoma velike dužine. korišćen Pejnov postupak spajanja) . nadstrešnica je imala veliki gabarit zbog raspona kojim je trebalo premostiti sve koloseke i zapremine potrebne za razilaženje dima. a neki na zatezanje (+) . uključujući tornjeve i lukove (Robert Stivenson: 1850. ozidan opekom. .bolja koncepcija (konstrukcijski bolja.ser Bendžamin Bejker (ser .Tomas Telford 1. L=70 m (strela).100000 žel. Most Fort. ali.Robert Stivenson 1. dramatična igra različitih konstrukcijskih priroda sastavnih elemenata (upletena žičana užad bolja su od karika . Most Menai Sreits.

Istočna stanica. važno . raspona 81 m.-52.koristi klasičan stub modifikovan za metal (tanak je) . njujorški preduzimač Džejms Bogardus tvrdio je da je ideja njegova.. G. i Amerike (pragmatizam) . jednostavno za oblikovanje) sa zidanom ispunom i sa svodovima preko gvozdenih nosača. . uklapanje sa putničkom zgradom (primer je Istočna stanica. robne kuće) -> istoricističke fasade (sa klasičnim.. iznad pročelja. Stanica Padington. (sa Džon Dobsonom) -> mešaju se svi stilovi.treba im dobro osvetljenje . 1903.orjentalni stil . enterijer potpuno drugačiji .-39. . komercijalne zgrade . 1847. 1847. u gradskim uslovima. 1868. ulica. Stanica u Londonu.Hitorf 1. odlično funkcionalno rešenje * tržnice (napre se grade u Engleskoj). potpuno otkrivanje (primer je Stanica Kings Kros u Londonu.unutra: 2 nivoa pruga (za prigradski i međugradski saobraćaj). 2. ali često i srednjevekovnim i istočnjačkim motivima) od livenog gvožđa (unutrašnji skelet gvozdene konstrukcije projektovan je direktno na fasadu).-13. Stanica Nju Hevn. razni stilovi.u urbanom tkivu . Luis Kjubit). dužina 213 m.fabrike .oblik. arhitektonski pristupi .Dikene 1. nadstrešnica je skrivena iza železničkog Hotela G.. lučni svodovi. Pariz.5. fasada sa ugaonim kulama. visina 30 m. fabrike . -> stanična zgrada je arhitektonsko delo. U . Velika centralna stanica. naročito u Americi (komercijalne zgrade.dostigla je ogroman gabarit (najveća stanica sa konstrukcijom od rešetkastih lukova. . produžen u svod povezivanjem rebrima i pokrivanjem staklom.van grada.Brunel 1.. Severna stanica u Parizu. kulu sa satom. Stanica Sv.od 1850.1. a značajni primerci sačuvani su u njujorškom kvartu Soho .09. dve uobičajene forme: kapija (simbol dolaska.. kombinovanje materijala .izuzetno prefinjen način integrisanja nadstrešnice u celinu.u fabrikama i komercijalnim zgradama učestale su skeletne gvozdene konstrukcije (jeftine. Stanica u Nju Kastlu. korišćenje multipliciranja (da bi lukovi načinili poluobličast svod -> pretvaranje čiste konstrukcije u prostorni omotač) i sl. Arhitektura XIX veka 39 . Pakracija. Nju Jork.rampe + stepeništa u nivoima. putnička zgrada je u obliku dorskih Propileja . stil italijanske renesanse. Lajpcig.Rid. sakrivanje nadstrešnice (primer je Stanica Sv. Voren i Vetmur 1. Stem. 3. veze . skup usluga za putnike. prelaska s jednog mesta na drugo) i kula sa satom (simbol centralizovanosti i moći. robne kuće.eksterijer u toskansko-dorskom stilu ..preciznost. Pakracija) . poluobličast svod. London).-76. Pariz. 1863.sadrži dva obeležja koji ukazuju na namenu: 1. -> srušena je. prijemni deo je u duhu Ecole.opredeljenje za ovaj stil ima veze sa snažnom grčkom obnovom u XIX v. raspon 80 m . više se vodi računa o estetici.inženjerska konstrukcija.Vilijem Henri Barlou 1.8 puta 41 m -> premašila veličinu Sv. London. ovde . . trijadu prostranih lukova ispod pročelja . rešetkasti nosač dužine 13m. Pakracija. 1835.Filip Haravik 1. Skota . 1907. niskim centralnim delom i pročeljem nadstrešnice sa velikom polurozetom (ikonografija palate i katedrale). -> za ovog autora karakteristična je upotreba različitih stilova za putničke zgrade. dve istovetne palate (nalik na italijanske vile ili francuske dvorce sa paviljonima) povezane nižom centralnom zgradom.putničke zgrade: eklekticizam različitog porekla. 42. 2.nadstrešnica u konstrukcijskom smislu najčešće je bila rešetkasti luk.prozor nalik na gotsku rozetu sa gvozdenom čipkom unutar . a peron . javlja se potreba za što većim prosvetljavanjem uskih pročelja -> fasade od livenog gvožđa . skulpturalno obrađenu. .-69. -> kombinacija Ecole.Džejms Brevster 1.-49. London -> prilično rudimentarna zgrada železničke stanice nije adekvatno usklađena sa zasvođenom nadstrešnicom . centalni deo fasade . 1848. Dikene) 2.zato se koristi gvožđe.nemačka specifičnost: multiplikovanje više ovakvih paralelnih hala (Glavna stanica Lajpcig.

Berza u Luvru * galerije -> popularne zbog intenziviranja korišćenja zemljišta i zato što se dobija pasaž .-a): (nekoliko gvozdenih "gotskih" bogomolja) "gotika" u livenom gvožđu gotski jezik oblika i šema. Petra od Stene.Džon Gejnor sa Džejmsom Bogardusom 1..-83. koji su na poseban način uobličili američki izum . . -> to je prva fabrika sa unutrašnjim skeletom * u Evropi. Pariska berza .balkoni povezani gvozdenim mostovima. otvorilo se pitanje prikladnosti 1. Pariz. 1854. Milano -> izlazi na dva trga. Robna kuća "Hejvort".. priključio se ateljeu Vodoaje .. 47 m puta 14 m -> dve fabrike sa unutrašnjim gvozdenim skeletom.. a danas centar Žorž Pompidu). blistav.5. Arhitektura XIX veka 40 * fabrike . . postaje član Akademije . laki svodovi. svetlom okupan hram potrošnje * tržnice .poseban oblik su robne kuće (sa ambicioznim enterijerima.višespratne robne kuće) . unutra nova tehnologija).. Marka.Vat i Boulton 1.-49. Brodvej. Robna kuća "Bon Marche" ("kod jeftinoće").Viktor Baltar 1. Robna kuća "Proleće". Fabrika pamuka u Salfordu. 2 reda stubova koji nose rešetkaste grede (debljine 33 cm). Fabrika tekstila u Šrusberiju. 1854. -> ogroman prostor ispod krova od gvožđa i stakla (spolja stil Ecole. -> osnova. tanki lukovi. Pariz. 2.Luj Ogist Boalo (otac L. Denis. 1796. -> ogromni natkriveni prostor (niz gvozdenih hangara. Pariz. u okviru Osmanovog plana koji je naročito bio protiv zidane varijante tržnice (zato što je gvožđe jeftinije.umesto njih isprepletani krug rebara koji sežu od poda ka svodu od stakla i gvožđa.Pasaž u Nantu * objekti kulture i crkve . 1846. Engleska. a na sve to svod od segmentiranih opeka 2.Leba i 1819. bio primljen u školu i tokom studija dobio brojne medalje i iz 4 pokušaja osvojio Gran-pri. 67.Baning 1. -> spolja u stilu Ecole. prva zgrada sa liftom 2.. posebno Francuskoj .-97. oko centralnog prostora .Gustav Ajfel i Luj-Šarl Boalo 1. zasnovana je na venecijanskom stilu biblioteke Sv. ulica. Pariz. 1853. dobar primer eklekticizma . Uporedo je praksu sticao kod arh. nema zidanih zidova . ali autentična.-1801.Galerija Vitorio Emanuel.Velanže 1. Goda na izgradnji crkve Sv. -> antički uzori. Eugene... zainteresovan i nadaren za umetnost.. nadstrešnica od gvožđa i stakla).-57. a ne iz konstruktivnih razloga) * berze . -> polihromni metal. B. Crkva Sv.-55. Š. smanjenje mase konstrukcija: ekstremna vitkost stubova. Tržnica Centralne Hale (forum Bofile. 3 niza balkona oslonjenih na klasične gvozdene konzole . unutra nova tehnologija (metalna konstrukcija i kupola) . Sledeći starijeg brata Teodora (takođe dobitnik Rimske nagrade). 1867. 1882. London. 1856. 1876.. Berza uglja.Anri Labrust . Crkva Sv. 7 spratova (neuobičajeno za to doba).rođen 1801. Mančester. 1799.

Biblioteka Sent-Ženevjev (zaštitnica Pariza). ali i "putovanje" kroz svet knjige (intelekta. 1851.sporedni ulazi. -> niske proporcije. "trezor" duhovnog. a ne jednom nivou . banka Mediči u Milanu. Bogoslovija u Renu.gips direktno preko gvožđa) .. kao industrijska verzija tradicionalnih narodnih svečanosti (karnevala)) . zatvoren donji i otvoren gornji sprat..motivacija za upotrebu gvožđa: svesni presedan koji se otkriva analizom cele građevine . najveća do tada isporuka stakla (93000 m 2) u najvećim komadima (klimatski problem . glavna sudnica i dve manje.bio je učenik L'Ecole des Beaux Arts i dobitinik Grand Prix du Rome: izazvao je skandal istraživanjem fenomena polihromije na antičkim spomenicima dok je bio u Italiji (po povratku osniva atelje u Parizu. XIX v. mašte) . međutim.srednjevekovna šema gotske trpezarije (prostor sa dva broda i laganim svodom nad centralnom kičmom vitkih stubova) + ikonografija železničke stanice (gvozdeni elementi) koja simbolizuje.na konkursu za Rimsku nagradu (kada je nije dobio) radio je projekat za Kasacioni sud Francuske. redosled snažnih prikaza od ulaza pa do čitaonice 2. London. semantički pogodna kao industrijski proizvod.biblioteka triniti koledža u Kembridžu Rena i biblioteka Sv. Foksom) .velika izdužena (92 m puta 23 m) dvospratna građevina. sa otvoreno izloženim gvozdenim lukovima koji nose poluobličast svod od gipsa (novina . enterijer: kombinacija skulpture i pisane reči koje aludiraju i asociraju na mesto gde se zakon potvrđuje i podržava (figura Mojsija. centralni hol. Arhitektura XIX veka 41 . radikalna upotreba gvožđa i opor smisao za formu .. proučavanja i poboljšavanja . Opet simbolika: putovanje u carstvo mašte) . (prva izložba) . precizna distribucija. portici .uvaženi arhitekta vrtova. ikonografske veze sa paganskim i hrišćanskim hramovima (Ptolomejski hramovi u Egiptu. osi. sa poluobličastim poprečnim brodom . 1824.čitaonica: spolja (arkada) .možda prvo delo moderne arhitekture 3.5.antički izraz.Žozef Pakston (sa arh. prizemlje . spratovi rastavljeni. pa je stvarao iluzije vrta pomoću fresaka u predvorju (takođe istorijska tema zgrade potvrđena kroz biste velikana francuske kulture duž zidova.ogromna struktura.velika čitaonica.depoi. ali ne čisto inženjersko. predvorje.kao tremovi na sek.brza montaža i demontaža.-50.akumulacija Q). radi se o krstobraznoj šemi Škole (u dva. Kristalna palata. 1842. podeljena u dva broda kolonadom vitkih "jonskih" stubova od livenog gvožđa. Hendersonom i inž. unutra . dominira otvoreni prostor unutrašnjeg dvorišta (kod Leprea taj savršeni grči krst dominira . bočne fasade . administracija. spolja: glavna fasada velike dužine sa centralnim ulaznim portikom .proslava industrijske civilizacije i nacionalnog ponosa (slavljenički karakter izložbi. bez oštrih uglova.oblik: jednostavan. police sa knjigama.4 m.nalik tremu . Pariz. nedosledni stilski redovi.istoricistički momenat).: u osnovi je skriveni krst koji se povlači. sprat . Nacionalna biblioteka.kao džinovska staklena bašta sa staklom u gvozdenim okvirima . donja kratka osa i gornja duga. stubovi i lukovi kao da prenose izgled savremenih mostova. atrijum (u centru). rasponi 7-22 m) i konstrukcija (slično srednjevekovnom sistemu traveja . rad sa inženjerima preduzimačima Foksom i Hendersonom 1. modernost.u osnovi i fasadi).gvozdena konstrukcija .trougaoni timpanon na jonskim stubovima (simetrija . utisak transparentnosti pojačan je balkonima i mostovima između pregrada). (krajnji domet škole) . XV v.on je pobedio). 50-te god.svetilište boginje Hator).ideja da se na jednom mestu saberu proizvodi svih nacija radi prezentovanja.leduovska ideja da se zgradi da "izgled knjige" -> realizovana inskripcijom. modularnost. utilitarističko (bez mnogo ukrasa. 1851. tekstovi iz francuske ustavne povelje. no ipak čvrsto vizuelno određeno delo .međunarodne izložbe (London.domišljatost). ugraviranim imenima pisaca (810 imena autora čije su knjige tu) u kamene ploče (koje sa druge strane nose police sa knjigama) i arhitektonskom aluzijom (uzori) . Aleksandrijska biblioteka . ogroman broj sastavnih elemenata. nema oblikovne razlike pročelja i bočnih strana (niti naznake ulaza). prodaje. modularni raspored (osnovni modul 2.važno: delo za 90000 tomova -> 5 spratova u transparentno-rešetkastoj formi ploča od livenog gvožđa oko centralnog prostora (pod spratova = gvožđe + staklo -> propuštanje svetla. svetog bogatstva . građevina izgleda kao da je polegla po terenu izdužena. Marka u Veneciji Sansovina -> ideja lukova na stubovima.nagoveštaj moderne arhitekture) .koji je simbolizovao ogromna drvo bresta .) 1.oblik parcele je sprečio Labrusta da ispred napravi dvorište sa baštom (prelaz između ulice i biblioteke). Pariz 1889.stepenasta.-68.odnos prema idealima Škole: sužene proporcije. . niska. masa . mogući veliki rasponi i vizuelna ekstravagancija . bolje nego išta drugo u to vreme. * izložbene zgrade (paviljoni) . jednostavna osnova (555 m puta 135 m) .) . on čak rasporedom zakivaka stvara šare). Pariz. 1858.

Pariz: 1. dovelo bi do monotonije da nije boje .boja: naizmenične pruge crvene. Zidana galerija. Pariz.funkcija: ulaz u sajmište (trijumfalna kapija nauke i industrije) . bili su neobično zanimljivi (ličili na dve spojene konzole). a ka centru odeća.. -> konstrukcija izvedena iz nešto starijeg vijadukta Garabi .. koji se ipak odnosio na enterijer . 1878. Frederik Le Ple -> plan . gubi se predstava o dimenzijama i rastojanjima.ponavljanje .projekat urađen za 8 dana.-89.elipsa. Pravougaona centralna zgrada. 1867. (druga izložba) . Pariz. gde je stajala do 1860.. 1889.Diter i Kontamen 1. Arhitektura XIX veka 42 .zaslepljujući optički efekat.. Pariz. beskonačno ponavljanje istovetnih oblika duž 600 m. a izveden za 4 meseca (pritom izmenjen da bi se drveće na lokaciji ubacilo u projekat) .h=300 m. kojim je do nedavno besnela socijalistička revolucija) . Jelisejska polja. kada je izgorela . a na spoju sa tlom bio je zglobni oslonac u jednoj tački koji je vizuelno u enterijeru delovao uznemirujuće . 1867. futuristički utisak transparentnih zidova i tavanice.konstrukcija: niz od 20 povezanih rešetkastih dvozglobnih lukova (prvi put u tu svrhu). a savršenim sistemom liftova dizalo desetine hiljada (dnevno) predstavnika radničke klase.Gustav Ajfel 1. 113 m puta 413 m. -> oko centralnog prostora sa poluobličastim svodom raspona 48 m 2. železnička nadstrešnica je transformisana u futuristički prikaz.Kranc i Ajfel 3. spojena asimptotski i na dva nivoa vezani gredama -> integralna celina velike stabilnosti i velike lakoće (smatralo se da je nestabilna.5.nezemaljski efekat.. 7 koncentričnih galerija (svaka je predstavljala jednu vrstu industrije i od toga je zavisila veličina).dva puta višlja je od bilo koje dotadašnje konstrukcije . .. osnova 125m puta 125m . umetnost. Ajfelova kula.osnovna karakteristika celog objekta . De Dion -> monumentalni vestibil 4. pa su radi makar vizuelne stabilnosti dodate čipkaste platforme (uklonjene 1930-tih) i nefunkcionalni lukovi u podnožju . Ajfelova kula. prevoza. visoko iznad svega ostalog (pod nogama im je bio Pariz.najmudrije preuzeto od koloseuma . Marsova polja.građevina je ponovo izgrađena u Sajdenhemu 1852. lukovi (povezani gredama i podržani rešetkom) su bili izrazito elegantnih dimenzija. proizvodnje. realizacije do demontaže . Diter i Kontamen . .insinuacija na Napoleonovu neoklasičnu trijumfalnu kapiju sa druge strane Sene) . 1855.koloseum (550 m puta 400 m). po obodu su bile ogromne industrijske mašine i sl.radijalna osnova gde je svaki klinasti sektor bio posvećen jednoj od 7 privrednih grana određene nacije . II izložba.jednostavna konstrukcija: 4 zakošena rešetkasta stupca.neprekinut centralni prostor. h=44 m . 1889.Frederik Le Ple 1. Galerija mašina. 1887. konstrukcija .celovitost: od ideje.tarnerovska igra svetlosti i boje u kojoj se sva materijalnost stapa sa atmosferom (sličnost sa Šekspirom u delu "San letnje noći") . žute i plave boje razdvojene belom . .značaj .velike ličnosti kulture bile su energično protiv ovog "monstruoznog" zdanja koje se visoko izdizalo iznad crkava i dinastičkih građevina. inž.

izloženi radovi: 1. Muzej savremene umetnosti u Nju Jorku priređuje izložbu radova iz te Škole -> rehabilitacija Škole (ista institucija . . .L'Ecole des Beaux Arts (na levoj obali Sene) . funkcionalno . do 1815..nastavak istoricizma (u arhitekturi i umetnosti) .posle niza transformacija.vrhovne institucije kulture .svako. 5. dovoljno za običnu arhitektonsku praksu . .sistem projektovanja: obuhvatao je niz metodoloških koraka. 2.arhitekta počinje da ne veruje u ono što radi -> mehanički tretirani redovi. i to pošto prođe niz iscrpljujućih takmičenja). Pariska opera . od kojih je svaki imao karakterističan naziv (rečnik . zauzimanje stava. ali novi materijali i tehnologije rada. na bogatoj akademskoj tradiciji: . 1819.kasnije je to reakcija na haos i krvoproliće -> svetska scena.konflikt konzervatizma i pravih promena . vajarstvo i arhitekturu. i koja je obezbeđivala uspešnu karijeru nakon završavanja školovanja u Italiji .konceptualni nivo. ministar Luja XIV Kol Ber je osnovao Kraljevsku akademiju za arhitekturu. je osnovana L'Ecole des Beaux Arts.1975.uvek prati društveni razvoj i svi konflikti se odražavaju na nju .na levoj obali Sene.znanja iz teorije sticana su na predavanjima u Školi. kompoziciju. nikakvo posebno ime) .doba puno suprotnosti .. Nikad kopija objekta iz prošlosti. . poznavanje prošlosti dovodi do nestanka maštarenja .izučavanje projektovanja: zasnovano je na dva osnovna principa: 1.. a tehnika projektovanja i crtanja postizana je na mesečnim konkursima Škole i ateljeima majstora .Muzej ju je i "zakopao" izložbom internacionalnog stila) . nesigrurne proporcije. za slikarstvo. nekoliko godina posle likvidacije Škole.početkom XIX v. doživljaj zgrade .dugo je umirala. kretanje ljudi kroz zgradu (estetski doživljaj zgrade) .cilj Škole: uspostaviti opšte arhitektonske ideale proučavanjem pet stilskih redova. od 1789.6.istorijski oblici su izvedeni za preindustrijski način građenja i suprotni su novim .1617.pokretač svega je industrijska revolucija .problem: arhitektonski istoricizam u konfliktu sa maštom arhitekte. preokupirana terorom..osnovna obuka (otvorena i demokratska .iskustveni nivo. ukupno 10-15 godina traje školovanje .arhitektura u škripcu .projektanti su dakle. pad Napoleona) .borba stilova (klasicizam ≠ srednji vek).Dupent 3. raspored elemenata.odvijanje nastave: -> jedinstven sistem. u renesansi takođe . 2.osnovana 1819. 4. u okviru nove Akademije des Beaux Arts koja je bila deo Francuskog instituta . lakoću.početkom XX v. kretanje. ipak uspeli da prevaziđu ove konflikte. . stilski red zgrade.veći problem: nemanje stvarne identifikacije sa antičkim stilovima.rađanje novog i posve različitog arhitektonskog duha = arhitektura XIX v. Francuz ili stranac starosti 15-30 godina starosti mogao se upisati): 2-4 godine (iz nižeg 2 -> u viši 1 razred). (tako se zove.projektovanje u Školi imalo je polaznu tačku -> crkvu Sv.to je najmoćnija ustanova za obuku arhitekata koja je ikad postojala . utisnut u ličnost do kraja života . ratovima (Francuska buržoaska revolucija.Anri Labrust . čije je vrhunsko otelotvorenje bila rimska renesansa (otuda značaj Rimske nagrade i boravka u Italiji) i francuska klasicistička arhitektura XVII v. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 43 .elitistočko sužavanje ka Rimskoj nagradi (moćna pokretačka snaga). grupa zgrada namenjena za slikarstvo.novi materijali traže ekonomiku.Šarl Garnije (realizovana u okviru Osmanovog Pariza) 2. a konačno u studentskom protestu 1968.konkursi za Grand Prix . ali deluju spektakularno ..poseban koji se odnosio na: 1. 3. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 6.uvek originalnost (ali tada nedovoljno poznati stilovi) . . potrebe društva modernog doba -> potpuno du u suprotnosti sa istoricizmom . nemaju harmoničnu proporciju prošlosti. apstraktno . fasada L'Ecole des Beaux Arts . fantastično poznavanje stilova. crteži studenata .oživljavanja svih stilova . koja je dodeljivana samo jednom godišnje (1 studentu.piramidalna organizacija. Ženevjeve (Suflo) . pa su nastali izuzetni objekti (spoj inženjerstva i arhitekture) * Institucija XIX v. Škola je ponižavana . vajarstvo i arhitekturu je činila Školu lepih umetnosti . koja je ukinuta tokom Revolucije .

6.upotrebio je i napredna rešenja ventilacije i lift * Stil Drugog carstva: . Pariska opera. raspoređivanje stubova iz XVII v. koji su.. pa sve do skulptoralne obrade (samo su ovde umesto svetaca biste kompozitora). jer je Rimom besneo građanski rat 1. počevši od ogromnih dimenzija (dužina 180 m. još više asocira na kraljevsku palatu (Peroov Luvr) . . kružno predvorje imalo je "ženski stil" i obilje ogledala ..snažna artikulacija zidova: plastična kombinacija italijanske rustike XVI v. biblioteku. kasnije Šarl Garnije u drugoj trećini veka. -> izraz ekspanzionističkog raspoloženja tog vremena .socijalnog fenomena pod njenim krovom. i konačno kasni period Škole koji zadire u XX v. . širina 90 m i visina h=60 m). izraz ideala Škole.kao da su 3 pozorišta u jednom: uobičajena pozornica u sredini.složen pedagoški sistem po mnogo čemu je čak zanimljiviji od građevina koje su proizveli . 1852.. svrha studiranja). .. nova krila Luvra (novi paviljoni) .naročito: Žozef Pular 1.reprezentativne zgrade u Parizu.-75.u prostorijama Škole sprovodila ga je akademija. plastični stil zgrade objašnjavao željom da ostvari "totalno pozorište" svestan složenosti kulturno . figurama na kandelabrima. kao predstavnik ovog stila 1. na Francuskoj akademiji. koji bi uspeli da dobiju godišnju nagradu odseka. 1861. naročito uspešni studenti.zgrada ikonografski poseća na katedralu (katedrala + palata). . strogi detalji iz XVII v.teme konkursa predlagala je Akademija .veličina zgrade u funkcionalnom smislu ne proizilazi iz auditorijuma (samo 2158 mesta zbog vizuelnih i akustičkih ograničenja). 4-te godine rađena je rekonstrukcija jedne od njih. zgrada ima odmorišta i velike foajee..Garnije: primetio je da Operu ljudi posećuju uglavnom u parovima.nosioci Prix de Rome (Rimske nagrade) provodili su pet godina u Italiji. 3 godine su proučavane antičke građevine. 1866.u foajeu: težnja za posmatranjem teatralnih efekata u kretanju kroz prostor (uzor: Viktor Luj.. u okviru neoklasičnih redova . ali se može izdvojiti 5 faza vezanih za klasičnu stranu (nasuprot neogotici): 1.-83. glumci posmatrali ili bili posmatrani) . izuzetan enterijer sa ogromnim udvojenim stubovima. buržoaskog Pariza) .ona je preuzela neke od uloga crkve ili sudnice (u kojoj su se ljudi. a 5-te je rađen projekat u sopstvenom arhitektonskom konceptu (studenti su do pete godine i dalje crtali umesto da grade).. .arhitektura XIX v.Ektor-Marton Lefijel.mansardni krov sa prozorima . u Francuskoj veoma je složena u svom razvoju. Palata pravde u Briselu. je proveo u Firenci. tako da su se uspešni studenti kvalifikovali za učešće na konkursu za Rimsku nagradu (kruna. prostorije za probe i administracija) i gabarita zone foajea . Americi. automatski bi se kvalifikovali za učešće na konkursu za rimsku nagradu . "nevidljiva" pozorišna akademija iza nje i publika kao treća ispred . realizovana u okviru Osmanovog Pariza (žižna tačka) . Nemačkoj. konkurs je bio dvostepen. i 2. opera je bila više od običnog pozorišta: mesto rituala. bila je centralna tačka (dominantna) novog Osmanovog plana Pariza (u kontekstu urbanog razvoja ovog grada. već iz gabarita pozornice (bočne scene. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 44 . lekarsku ordinaciju.konkurs za Rimsku nagradu: -> posle 26 godina života student nije imao pravo učešća . razrađivali projekat više meseci . najčešći konkursni program koji je trenutno u žiži stručnih polemika .)). pokreti koje su predvodili Anri Labrust (osvajač Rimske nagrade) i 4. salon za pušenje za muškarce i salon za prodaju sladoleda za žene i izuzetan stepenišni hol (mesto susreta). .. Bordo (neoklasično pozorište Viktora Luja iz XIX v. francuske reljefne skulpture XVI v. na osnovu preliminarnih skica 30 kandidata izdvojilo bi se 8 finalista.. naročito: razgranato stepenište ("T" sa četri niza balkona).. napoleonski i post-napoleonski period u prvoj trećini veka. ali i autentično Garnijeova eklektička mešavina (kao neobarok). i teče paralelno sa modernim pokretom .sa ogromnim mansardnim kulama)..za Garnijea.Garnije je ekstravagantni.Šarl Garnije -> po osvajanju Rimske nagrade oko 3 god. ceremonijala društvenog susretenja . zadržavajući koncepciju. reljefnim pozlaćenim ukrasima.ovaj stil prihvaćen je u Engleskoj (gradska većnica u Lidsu .zgrada opere.uspesi na mesečnim konkursima su se bodovali (medalje). cvećaru. 3. da pošto kočijama pristižu uglavnom žene. .

viši razred. niti da kontaktira sa bilo kim izvan zgrade .. student počinje studije u Drugom tzv.6.probni konkurs podrazumevao je skicu zasnovanu na programu koji je napisao profesor teorije arhitekture u Školi. Program je podrazumevao neku veliku vladinu. što je imalo za cilj da pokaže studentovo poznavanje klasične arhitekture. na jednom listu ili dva spojena. ali su ga ocenjivali članovi arhitektonske sekcije Akademije. Za idejno rešenje uvek su traženi: osnove. Skice su bile na formatu 40 cm širine i 50 cm visine. ostala su nepromenjena tokom prve polovine veka .. upravnu ili reprezentativnu zgradu ili pak kompleks u jednom od velikih gradova . Crteže je sakupljao i parafirao profesor teorije arhitekture u Školi i na poleđini ispisivao broj ili slovo za identifikaciju (kao šifra jer se studenti . Škola nakon 1870. kreće silaznom putanjom * konkurs za veliku nagradu . Tako je Škola ustvari samu sebe odsekla od novog pravca. Prijavljivalo se 15 dana pred zakazan događaj. presek i izgled. Škola počinje da opada . Program je davala Akademija: u 7:00 se u Školi sastajala arhitektonska sekcija Akademije i svaki od članova trebalo je da pripremi bar jednu temu. . Projekat se morao predati do 7:00 narednog jutra.prijavljivanje na konkurs: pravo da se prijavi imao je svaki student Prvog razreda koji je prethodno bio finalista ili dobio medalju na nekom od mesečnih konkursa. ili centralno dvorište palate . Ovde su uslovi konkursa bili zahtevniji. Saliven) . Pošto bi osvojio određeni broj nagrada. Crtež je obično završavan laviranjem sive. na pr. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 45 . bio bi unapređen u Prvi tj. veoma je kritikovao ustrojstvo Škole. crtačku veštinu.posle srednje škole. nižem razredu.. Oni su. da bi se popunila preostala mesta . konkurs je bio koliko fizički.konkurs za Rimsku nagradu pdržavan je u prostorijama Škole. Prijavljeni su rangirani na spisku i prvih 30 je automatski bivalo prihvaćeno. gimnastička sala ili kapela na groblju. i konačno. Ovaj je konkurs obično organizovan prvog ili drugog petka u maju.lavirintska osnova Škole.nema više naprednih tendencija iako tek tada stiče ogroman međunarodni ugled. Bez pothranjivanja novim idejama. Za to vreme niko nije smeo da izlazi iz Škole. Bio je dugačak jedna do dve stranice i obično se sastojao iz 3 dela: kratak uvodni pasus (studenti su ga zvali "šešir"). uz presek i izgled u dva puta većoj razmeri. napadni ulaz. U završnoj fazi. što je bilo bitno studentima jer su se na licu mesta mogli upoznati sa lokacijom. Svake godine najbolji student dobijao je Nagradu odseka i od tog trenutka izuzet iz svih konkursa.studije arhitekture na L'Ecole. ali ga je sprovodila Akademija. no kako je on dobro stajao sa vladom.Viole-le-Dik odbivši da je pohađa. Obično se prijavljivalo manje od 30. a nekad i situacija u razmeri 1:2000. gotovo su bile zasnovane na mesečnim konkursima. naročito noću . Student je radio 12 sati. ili ulaz u crkvu. na osnovu kojih su se studenti rangirali i kvalifikovali za Veliku nagradu. a žiriranje je obavljano sledećeg dana.skice su morale biti u tušu i nikako nisu smele biti na peliru. ružičaste. toliko mentalno naporan.od 1870. H. kroz koje je student sticao znanje i iskustvo. koji je Viole-le-Dik predstavljao i shodno tome od onoga što je trebalo da bude osnovni tok arhitektonskog modernizma koji je počeo da prikuplja snagu.zanimljivo je kako je organizovan i žiriran .Stil Drugog carstva je bio poslednja napredna tvorevina Škole (prihvaćen u mnogim zemljama) . Labrust je pobedio) . zatim.program konkursa najčešće je ipak bio vezan za tekuća zbivanja i potrebe. dimenzije građevine i parcele i broj i razmeru crteža koji se traži .za Prvi stepen studenti su trebali da predstave idejnu skicu u razmeri 1:1000. .konkurs je bio dvostepen: na osnovu jedne skice početni broj od 30 konkurenata sveden je na 8 finalista. čak razarajuće. . No. ometala 7 predavanja.studenti su imali malo manje od 24 časa da završe radove..kao deo građevine.najčešće Pariz. koje bi mu omogućilo da osvoji Veliku nagradu . preterivanje u razmeri na fasadi. Ričardson i L. pošto je dokumentacija bila oskudna .pošto je celokupna karijera studenta mogla zavisiti od ove jedne skice. naročito se na njoj obučavaju Amerikanci (između ostalih.Grand Prix de Rome (1824. razrađivali svoje skice u krupnijoj razmeri i na osnovu tih crteža donosila se konačna odluka .pravi konkurs: prva faza počinjala je sledećeg petka ujutro.ova nagrada je bila najviši domet za studente L'Ecole des Beaux Arts . dobacivanjem i gađanjem. razmera osnove je trebalo da se uveća dva ili četri puta. glavni tekst koji se odnosio na zahteve. H. a presek i izgled čak pet do deset puta. proporcija i ukrasa . A. pa su organizovali probni konkurs 7 dana pred pravi konkurs. zelene ili smeđe boje. ona ga je postavila za profesora istorije umetnosti i estetike na ovoj školi (vlada se koristila njegovim kritikama za reorganizaciju školskog sistema). Pravila konkursa ustanovljena od Akademije 1810. a do konačne odluke se dolazilo žrebom. malo posle 8 časova. Publika ga je dočekala zvižducima. pa se mogao potpuno usmeriti ka Rimskoj nagradi. koja su uprkos takvim uslovima održana i on je nakraju dobio svu pažnju publike i aplauz. Glasanjem se sužavao broj tema. . a pobednici su dobijali medalje koje su nosile određen broj bodova (zavisno od toga da li je projekat u skici ili razrađenom crtežu). Ma kakav uspeh na tom konkursu dalje je podizao rang. podneo je ostavku i do kraja života nije propuštao priliku da ospori akademske institucije. Programom je obično obrađivana mala građevina.

koji su zatim u fazi detaljne razrade obrađivali sasvim drugi program . Neki kritičari su tako dobili povod da zaključe da su detalji konačnih projekata mnogo više rad nastavnika nego rad studenta. nije se moglo govoriti o anonimnosti pred žirijem. stepeništa. zamenjene punim imenom i prezimenom. Tako da je od 1845. Međutim. Akademija je vremenom priznala da postoji suštinska razlika između dve faze konkursa. celovitost. naći kompromisno rešenje ili odbaciti savet. niko nije smeo ući. Savet nastavnika bio je najznačajniji u najranijim fazama proučavanja projekta.prvoplasirana idejna skica nije obezbeđivala i pobedu u finalu . a ne vrednovanjem kvaliteta i bez rangiranja.tri dana pred žiriranje održavana je javna izložba konačnih projekata. Akademija bi zadržala ove crteže i čuvala ih u školi . i da li je ranije osvajao neku nagradu ili priznanje na konkursu za Grand Prix u ime nastavnika . ne bi li impresionirali žiri. zbog strogih pravila. poslepodne je njihov sud saopštavan celoj Akademiji i tada se donosila konačna odluka . bila je direktno zasnovana na podeli rada u arhitektonskoj praksi: "Arhitekta osmišlja. osim domara i profesora teorije. koja je imala veliki publicitet (novinari. otmenost. godine 8 skica birano eliminacijom. kako bi se moglo potvrditi da nema suštinskih izmena u kompoziciji.inače. Originali su čuvani pod ključem sve do dana žiriranja. preliminarnom sastanku prisustvovali su samo članovi arhitektonske sekcije i zvaničnici Akademije. prikladnost i prilagođenost . jasni i precizni. Takođe stilski red naznačen u skici nije smeo da se menja. zatim proučava.trostruka podela rada propisana na konkursu za Veliku nagradu."Vrhovni sud" │ obe treba da odišu strogošću i nagoveštavaju sadržaj 1821. Svi crteži morali su biti urađeni u toj sobi (loži). produženi period proučavanja projekta i 2. Naročito je bilo zabranjeno menjati položaj. tako što student ostavi neke stvari nedorečene ili ponudi alternativno rešenje . Sastojao se od 8 članova Akademije. L'Ecole des Beaux Arts / Grand Prix de Rome 46 nisu potpisivali. može uporediti sa današnjim diplomskim radom. razrada se izvodila u potpunoj izolaciji (svaki student u zasebnoj sobi sa ključem). kompromituje . ali teško da jemoglo biti nepristrasno (čak je postojao i nepotizam) . što celu priču o anonimnosti dovodi pod znak pitanja. važan je princip anonimnosti).žiriranje se vršilo u dve faze: jutarnjem. pobednici su mogli raditi samo jedan projekat (potpuna posvećenost) u jednom periodu (ništa paralelno) 1824.finalisti su.skice su subotom u 9:00 izložene u Školi. onda se trud uložen u razradu. a svaki list papira unet u zgradu parafirao je i overavao profesor . godištem studenta. broj brodova i stubova (ovo poslednje je kasnije odobreno)."Palata pravde" │ . Kasnije su šifre. potom gradi" .od studenta se nije tražila originalnost.međutim. 24-časovna idejna skica postala je poseban konkurs za izbor finalista. Žiri se sastajao u 13:00 da odabere 8 finalista. . tj. jer ako se rad od 24 časa na jednoj skici može smatrati ispitom. Bilo je načina da se neke od zabrana zaobiđu. već besprekorna preciznost i presnimavanje antike . na studentima je bilo da izaberu: slepo poslušati savet. izrada samih crteža.Šabon je radio Generalni plan Beograda (koji je uništen) . imali vrlo malo slobode u razradi projekta.kvaliteti koje je Akademija najčešće izdvajala bili su: jednostavnost. Konačni crteži obavezno su bili u tuši i akvarelu. Glasanje je bilo tajno.4-mesečni rad je imao dve faze: 1.razrada je trajala 4 meseca. . Dok su skice svi studenti radili u jednoj zajedničkoj prostoriji. završni prikaz. . tj. 1864. Međutim. tako da su studenti ogromnu pažnju posvetili vizuelnom efektu. a studenti nisu smeli ići u sobe konkurenata. Postavljana je u glavnom holu Škole.6. U sobe. kritičari). finalisti bi se okupili u prostoriji Škole da bi napravili kopije svojih skica na osnovu kojih su radili dalje. god. na pr. Konačno.kod nas 1914. koje su odgovarale rangu studentove skice. predsednika.teme: 1824. lepota. Iako nisu bili identifikovani pred javnošću. dešavalo se da su brojevi bili zapravo redni brojevi sa spiska za rangiranje. a redosled izlaganja je takođe bio određen rangom pri prijavljivanju. Dva do tri dana po izboru. podpredsednika i sekretara. pobednik je Anri Labrust (uradio samo dva projekta u životu) iz 4 pokušaja .

romanski.predstavnik internacionalnog neoklasicizma .značajan doprinos dao je u državnoj službi: najpre je postao (1810. u sličnim kompozicijama. Karl Fridrih Šinkel 1781.nastojao je da se ovom idealu približi koliko god mu je to složenost zadatka dopuštala . klasicističke. Nemac . iako pritisnut zahtevima za štednjom. Drugo studijsko putovanje -> boravak u Engleskoj će ga stimulisati da se oslobodi svog klasicističkog pristupa i usmeri u novom pravcu (novi materijali. rado je koristio i jeftine materijale (opeka. ali je izgradio samo gotičke 1.) "Tajni građevinski savetnik" pruskog vrhovnog građevinskog povereništva. . 1819.po povratku u Berlin. dajući pročeljima bočnih krila izgled sličan ulaznom portalu. 13 meseci paralizovan.uradio je 42 scenografije za pozorišne i operske predstave. kraljevski salon za prijeme.7.. Karl Fridrih Šinkel 1781. Berlin. bio je majstor stila (maštovit i inteligentan). zanimala ga je više tehnička strana procesa gradnje.težio je racionalnom postupanju * najvažnija dela: . sala za probe.kao zreo čovek.donosi mu međunarodnu slavu: funkcionalno složen program. 1816. .Šinkelova karijera nadalje je bila u tesnoj vezi sa usponom pruske države tokom 20-tih i 50-tih godina i podrškom graditeljstvu koja je podrazumevala nadmetanje sa Francuskom i Engleskom . a centralni blok izrazito izdiže stvarajući iluziju . . Narodno pozorište (Schauspielhaus).slikarstvu je ostao veran celog života. uticaji mikelanđelovskih fasada sa Kapitola je vidan.-1841. pruski genije.zato Šinkel nastoji da ostvari centralizovan izgled građevine. "Zemaljski generalni građevinski direktor". što mu je donelo vrsno vladanje iluzionističkim efektima kao mogućim arhitektonskim sredstvom . "grčki" .raščlanjavanje fasadnih površina: skelet od pilastera i venaca u čijem okviru sa nekoliko sekundarnih članova su gusto smešteni prozori. administracija. gotskim. slikajući urbane panorame i pejzaže (diorame) stekao je izuzetan osećaj za povezivanje građevina sa okolinom (predeli sa katedralama su u maniru Kaspara Fridriha Davida . u imućnoj porodici (rano je ostao bez oca) . neogotičke i 2.proporcije: iluzionističko pomeranje ka stvaranju utiska asimetrično izbalansiranog napona masa . koristeći se grčkim. ali nije se rasplinjavao u sentimentalnosti .konstrukcija i izraz su arhitravni.urbanističko rešenje (vodi mnogo računa o uklapanju arhitekture u okolinu): pozorište je smešteno na trg sa dvema crkvama sa visokim kupolama i sa pročeljima sa tri strane (francuska i nemačka crkva (Ostrogoti XIV v. plića krila sa obe strane sa pratećim sadržajima (koncertna sala.bio je pozorišni čovek .neoklasičnu i slikovitu tradiciju ovih zemalja Šinkel je prihvatio i doveo do vrhunskog izraza. Paviljon "Pod lipama" ("Die neue Wache").-18..-1841. renesansnim izrazom i eksperimentišući sa sintetizovanjem sopstvenog eklektičkog načina gradnje. zbog preteranog rada). Francuska . a zatim 1830. ali ovde je originalni izraz Mikelanđela prelomljen kroz funkcionalističku prizmu i sveden na apstraktnu stereometriju .. na Akademiji predaje optiku i perspektivu i zalaže se za proširenje uskog obrazovanja arhitekata nizom predmeta) i u Berlinskoj akademiji arhitekture (Bauakademie) . rešen podelom na glavni pozorišni trakt u visokom i dubokom centralnom bloku i niža.veoma uspešno se bavio ukrasnim detaljima enterijera i projektovanjem nameštaja (dizajn: nameštaj. 7.-05.. Berlin. arhitektura ima dominantnu ulogu .dao je Berlinu nov oblik. skladišta) .biografija . god. bavi se crtanjem i slikanjem (građevinska aktivnost je zbog posledica napoleonskog rata zamrla).. projektovao je skoro sve tipove zgrada .. francuska prezimena se zadržala -> Ivan)) .crkve -> 1. (60 god.. broj izvedenih radova je oko većine od ukupnog broja projekata .jedan od najvećih arhitekata prve polovine XIX v.bio je smirena i harmonična.) 47 . osnovao je privatnu arhitektonsku školu. malter.obrazovanje je stekao kod Fridriha Davida Gilija starijeg (bio je ljučna ličnost klasicizma na Berlinskoj akademiji.Prvo studijsko putovanje (Grand Tour) 1803. "Generalni građevinski direktor" i 1838.pripadao je romantičarskoj tradiciji. . još dva puta je boraio u Italiji i jednom u Engleskoj (1826. porodično sređena ličnost (kraljevska porodica je bila u povorci kad je umro) * arhitektura: .: Italija. bio je član Akademije umetnosti . što je značajno opredelilo njegovo arhitektonsko delo: .prvi rad: dobro raščlanjen i organski povezan sklop sa dorskim portikom 2.rođen u branderburškom gradu Noj-rupingu 1781. dobrim delom ih lično oslikavajući.bio je svestrana umetnička ličnost. porcelan -> u prvoj fazi) .velike radne sposobnosti (umirao je dugo.-21. industrijska revolucija)) .) . Nemačka.

Biblioteka.vrtni kompleks sa bazenima.-1841. rodio se Oto Wagner . V. brojni "gotski" nacrti: Mauzolej kraljice Lujze.letnjikovac Orianda. 1826. 1832. 9. karakter svetilišta za kulturno blago . Akademija arhitekture (Bauakademie). pridavanje vitalnog značaja istorijskoj i poetskoj kompoziciji * * * Moderna nemačka arhitektura ima početak u Šinkelu.-05. -> u monumentalnom srcu Berlina. Zamak Babensberg. dok je u stvari zgrada samo dvostrano simetrična . sa osnovama centralnog tipa. izvan Potsdama.sredstvo za prenošenje ideja sa religioznom dimenzijom 3. Zamak . čajnim paviljonom.sam je dizajnirao i scenu. proglašen za arhitektu III Rajha (iako mrtav).centralizovana. der Roe -> transformisani izdanak Šinkelove škole) . plodan. paradni ulaz. svedeni klasicizam 6. Krim -> za Ruski dvor: vizija nalik akropolju 10. Kompleks zamka Šarhotenhof. simetrično aksijalna. duboka jonska kolonida na visokom podijumu. a naročito posle 1826. formalni.fasada: izrazito horizontalna. rezignirano kretanje na raniju opsednutost apstrakcijom. ali nije ga nikad uobličio. muzej je brzo . -> moćna skeletna konstrukcija. . "rimskim kupatilom". u Nemačkoj. rasporedu prostorija i konstrukcija iz koje proističe "karakter" 2. koncentrisana ozbiljnost. 1836.. zalaganje za vidljivost strukture 4. 48 međusobnog odražavanja tri građevine (pozorište gleda na Trg. položaj i pristup doprinose karakteru svetilišta za kulturno blago 4. -> rekonstrukcija akropolja * teorija: .po uzoru na renesansne građevine severne Italije . grupisanih prema intelektualnom i umetničkom razvoju u 5 faza: 1. romantična faza (1803. okretanje eksperimentu.. (sa Ludvigom Persijusom) -> za kraljevsku porodicu . smeštena u parku koji je Šinkel rekonstruisao tako da je drvoredima pokrio okolne građevine mešovitog izgleda.prostorna organizacija: uzor veštine i funkcionalnosti.-15.eklekticizam 7. čelik. Berlin. za razliku od ostalih dela koja je sporo projektovao. na strmom terenu. nacionalromantična faza (1810. stvarajući efekat centralizovane strukture. (M. 1826. Potsdam. društveni i istorijski faktori utiču na arhitekturu. izuzetni izložbeni prostori .Profesor Akademije.. rafiniranost razmere.urbanističko rešenje: umirujuće orkestrirana panorama u srcu Berlina.-27. naglašeno frankofilska .): Fihteova filozofija nacija i država -> izvođenje romantične vizije Srednjeg veka.): napuštanje tehnološke problematike.kapitalna. Berlin. detalji zidova i prozora .možda najznačajnije delo. kućom baštovana . kritika "prazne" simetrije 5. kulise za Geteovu grčku dramu (kojom je otvoreno pozorište) predstavljaju pogled na pozorište u okružju dve crkve (zato što je i sam bio zadovoljan ovim odličnim urbanističkim rešenjem) 3.-28. Pejrova crkva.funkcionalistički. 28 svezaka crteža koje je kao i Ledu izmenio)). najgenijalniji arhitekta XIX v.Tajni viši građevinski savetnik .7. centralno stepenište. polihromni zidovi od opeke. pojavilo se savremeno izdanje njegovih beležaka. Palata Rendern. dobro bočno svetlo na zidovima za izlaganje . arhitektura (produžena ruka prirode) . mnogo odlikovan.nastojao je da napiše udžbenik arhitekture (tekstovi (lekcije iz arhitekture."renesansni" eklekticizam * važniji neizvedeni projekti: 8. 1824. (projekti ekstravagantnih neizgrađenih vila)) . flankiran sa dve velike crkve iz XVIII v. klasicistička faza (oko 1825.): složena teorija: funkcionalni. Berlin.): uticaj posete Engleskoj: težnja ka sintezi grčke i gotske arhitekture.): funkcionalizam zasnovan na materijalima. tehnicistička faza (oko 1830. Karl Fridrih Šinkel 1781. pokrivene visokim kupolama i sa hekasastilnim tremovima sa bar tri strane) .fleksibilnost. asimetrično grupisane forme iz folklorne arhitekture u saglasju sa prirodom i sporadičnim klasičnim detaljima * ostala važnija dela: 5.jednostavno. umire Šinkel. sa dorskim tremom. pitanje konstrukcije . ali asimetrično komponovana. Stari muzej (Altes museum). Oficirska škola. građevina licem okrenuta ka kraljevskoj palati. proporcije i detalja . slikovitost (elementi slikovitosti su kod Šinkela bili uvek prisutni. 1835.igra se slikom prednjeg dela hrama tako da se jonski ulazni trem sa 6 stubova (heksastil) reljefno ponavlja na ostale tri strane građevine. 1841. -> za grofa Renderna .glavna vila: paladijanska u izrazu. legitimistička faza (oko 1835.

lomljenje: klasika <-> gotika * Mauzolej kraljice Lujze Šarlote Sbourg. odlazi u atelje Fridriha Davida Gilija (privatna škola Bauakademie). .paralizovan 13 meseci.protestante . antika preovlađuje.uticaj Fihte .-05. porcelan) . dekorater.uticaji: 1. da predstavi prostor humaniji). Potszdamer plac . slikar.rad Gilija u Akademiji u Berlinu i to ga je inspirisalo da postane arhitekta) i postupno se posvećuje arhitekturi (Altes Museum = polazište) .jedva trećina radova je izvedena .19 meseci). pejzaži iz sveta antike i Srednjeg veka (oživljava na svojim platnima) .iz imućne porodice (porodica imućnog superintendanta .finalnim dodirima . Istru.lekcije iz arhitekture" (nenapisan udžbenik arhitekture) . R. 1794. dve varijante.Poreklo . 1810.1810.1809.) .studijsko putovanje (Grand Tour -> Italija. (imao je 17 god.ponuda od kraljice Luize za dekorisanje nekih prostorija u palati + mauzolej . birao prijatelje. puno crta. Firencu. brzo napredovao u administrativnoj hijerarhiji. vojska . obrazovan čovek . materijalizacija) -> preko 400 crteža . . doseljavaju se u Berlin .pokušaj da se u velikoj razmeri da humani karakter. majka . Francuska): posećuje Drezden. video je skulpturu Fridriha Drugog . . slika pejzaže i antičke spomenike.umirao je veoma dugo . skroman. Šeling (susreo se sa njima 1801.Teoretičar .tri ključna Trga Berlina: Pariser plac. zato on gradi ili u čistoj opeci ili kvalitetnim kamenom.umire Gili. ubeđen da može da promeni društvo (smatrao da mora izgraditi nemački ukus. dužnost države da obrazuje" . vraća se u Berlin (i izdržava se crtanjem i slikanjem zbog pogoršanih ekonomskih prilika.-1841. ali je i zaokupljen srednjevekovnom arhitekturom i tehničkim detaljima gradnje (konstrukcija.veoma prijatan.). (imao je 22 god. Beč. .delo . 1803.Tajni građevinski nadsavetnik pruskog vrhovnog građevinskog povereništva . vraća se u Berlin. kasnije prevagnuo). Lajpciger plac.radna disciplina karakteristična za Pruse . bavi se litografijom. društvo = prinčevi.sjedinio romantični duh i klasične oblike (predstavnik eklekticizma. filozofi: Fihte. napoleonovske okupacije) .složenost Šinkelovog bića: romantičar i klasičar.1821. i Šinkel napušta školu .1830.gotika . (1800. Veneciju. c) uloga obrazovanja u pruskoj arhitekturi 2. slika. klasična Atina (klasicizam.) .Scenograf .bio u državnoj službi. Srednji vek .vreme buđenja nemačke nacionalne svesti (francuske revolucije. (Nemačka se oslobodila francuske okupacije). posebno Berlina (tada baroknog) . ali ipak moderni arhitekta. trebalo je da bude na Potszdamer placu.oslobađa se srednjeg veka. ženi se i ima četvoro dece) .1804. U vreme Napoleona je romantičar .dobar crtač (400 crteža sa puta).Druga. Berlinska Akademija (Hajnrik Genc) . rano je ostao bez oca. pa i 18 časova) .): a) želja i moć čoveka u akciji. u blizini Branderburške kapije .-03. seoski motiv (seosko dvorište) -> uticao je na palate u Potsdamu . Berlin je pretvorio u svetsku metropolu .7.Generalni građevinski direktor .Slikar . siromašna kamenom. na istorijskim korenima. pomaže Davidu Giliju. katedrale.. "romantičar koji pojave obrađuje razumom"). Nemačka. Prag.Grand Tour . nacional-romantična faza .dva uzora . Rim (od oktobra do maja .početak pisanja "tekstovi .Šinkel u gimnaziju (imao je 13 god. . b) uloga čoveka u društvu. romanske lukove.trgovac.) napušta školu. celine Bolonje. graditelj. scenografijom (za Mocartovu "Čarobnu frulu") . Trst.obeležio grad svojom ličnošću . pobedila je gotska * Spomenik (katedrala) oslobodilačkih ratova. radio puno (12-14 sati.koristio je Gilijevu biblioteku.inspektor crkve i škole u Nj. uticao je na artistički kvalitet gradova.institucije: 1. živeo u njegovoj porodici. slikar (neki kažu bolji i od Lorena).Pruska. Ferare.voleli antiku .1805. 49 ."dužnost individue prema društvu. zgrade od opeke . studirao kod Gilija i na Bauakademie (različite ponude za dizajn: nameštaj. u komi od preteranog rada . (1797.verovao je da živi u doba velikih revolucija i korenitih promena.1798. Pariz. Padovu. pisac i mislilac . 2.interesovanje za Srednji vek. .majstor za istorijske pejzaže.Nemačka .istoričar umetnosti .član Pruske akademije nauka i umetnosti . odbacuje malter . 1815. Karl Fridrih Šinkel 1781.Zemaljski glavni građevinski direktor .počinje da projektuje).1811. tipičan predstavnik nemačkog idealizma. pedagog.1838.

upravnik narodnog muzeja smatrao ga je za veoma talentovanog slikara (rajsdalovo osvetljenje (pejzažnost .-26. na otvaranju Geteova predstava ."7 svetskih čuda".crtež: Trg kraj mora. * Narodno pozorište + muzej (Altes museum). a plašio se ugrožavanja socijalnog mira) .štafelajske slike. -> sve je u opeci . šume sa srednjevekovnih ruševina na svetlost .remek-delo: 1815. budućnost -> izlazak iz mraka na svetlost . godišnja doba . skrivena politička poruka protiv Napoleona -> skrivena grupa ljudi izlazi iz mraka.da se pokaže superiornost gotskog stila (smatran je za nemački) .).učenik u Potsdamu * Palata princa Fridriha.neogotika (prozori) * Bauakademie.gotska katedrala . Lorenovi imaginarni efekti).. Berlin.. koja sjajno odražava njegovo delo.najznačajniji motiv na njegovim slikama do 1817. postaje vodeći arhitekt i mnogo je zadužio celu Prusku državu .cilj (slika .započeo pisanje Traktata o arhitekturi sa zbirkom projekata. Škotska . ušće = simbol prolaznosti. kasnije freske (sam je dekorisao svoje objekte) . jer donose novine.izgledali su kao izvedeni (klijentima objekte prikazivao slikom).okružena sada zgradama u drugom stilu. 1824.projekat (gradnja .prikazuju idealni grad. Karl Fridrih Šinkel 1781. linoreze .Treća. izvor reke. sprovodi Drugi Grand Tour: Italija.ne postoji .kasnije godine su produktivne za njega kao arhitekte. bakropis.scenografija za "Jovanku Orleanku" . mostovi.crtež: bazilika na bregu . talentovani amater. a simboliše mogućnost obnove Pruske .do 1928. romantičan motiv. . promoter i prijatelj Beota . slika dužine 30 m) . 1824. kompilacije elemenata iz različitih gradova i objekata (srednjevekovni motivi iz različitih gradova) . koje je menjao kao i Ledu (pazili su šta će ostati iza njih) .preko Klemensa Montana upoznaje nemačke slikare..počinje da traga za novim izrazom. . naponi snage . . napušta slikarstvo.7.-30. Venecije. 100x70. posećivao je livnice.preko 100 scenografija za različite opere i predstave (scenografije za najznačajnije predstave i opere) .zahvaljujući ovome. otvara se tržište i Šinkel počinje da gradi.kasniji radovi: * Narudžbe za princa Fridriha (Vilkelmana) -> princ .1819. za modernom arhitekturom * Fridrich Verder kirhe (akademija pevanja).ptičija perspektiva (karakteristika za njegovo slikarstvo).1815. Njegovi crteži su pouke sa putovanja . scenografija za "Čarobnu frulu" (12 scena). indentifikovala se sa drugim nacijama . odnos učitelj .vešt slikar.teme: dan.Šinkel . 28 svezaka projekata. crtežom. Vreme = inspiracija . 1817..obnova pozorišta koje je izgorelo . Francuska. noć i dan . 1813. 1825.metafora Prusije posle Napoleonovih ratova) .-35. scenografije. 50 * Nova stražara. najveća slika 240x620 .kao Kaspar Fridrih David).centar.-1841. "diorame". Retko u gradu . Radio je i bakroreze.-21.najznačajnija institucija Berlina toga doba.slike: penjanje na Etnu (ugašeni vulkan). dugo i naikada završeno. 1814. . realizovano: .slikar . Idealizovane slike podsećaju na Kasonea ..obožavao je pozorište .izdvaja duh (dominacija duha). i konačno se posvećuje arhitekturi posle konačne pobede nad Napoleonom od 1815. -> projekat i realizacija enterijera -> uništen u ratu .crtež: Milanska katedrala sa terasama na brdu iznad Trsta (implementacija objekta u novi pejzaž). boja na kraju. Shvata arhitekturu na strukturalni način. jutro.menadžer.-15. kombinuje poznavanje egipatske arhitekture sa osećajem za Mocartovu muziku . Sve je započinjao olovkom.istoriju arhitekture na slici (nije urađeno) . 1818.arhitekta. Scenografije radi pod utiskom putovanja i pokušava njima da napravi "total dizajn" sa onim što se zbiva na sceni . Berlin.Prusija = nedostatak istorije.prvi put izvodi čitav objekat.od toga se izdržavao . Cilj . pozadi more.panorama): prikazati obnovu Atine posle Persijskih ratova.dok su se kopali temelji za Stari muzej. svoje objekte je prezentirao na slikarski način . Napoleon je na Jeleni. veliki uticaj engleske industrijske arhitekture .u pratnji je shvatio šta je industrijska revolucija. Engleska. sagledao mogućnosti novih materijala (dvostruki uticaj: plašio ga je industrijski razvoj. klasicistička faza . . u prvom planu ljiljani. Prenosi katedralu iz grada u pejzaž . drveće.omogućuje grandiozne scenografije ..serija pejzaža: znamenite građevine sveta. pred kraj života planirao je veliku sliku panoramu .pogled na Grčku (posle pobede nad Persijom. ali i zadivljen je novim materijalima.uradio je scenografiju .islikavao je poslstičarnice za Božić (za jedan izlog .od 1809.

danas najveće gradilište Evrope (Berlin) .. značajna lokacija. zanimljivo: stilski elementi svedeni na minimum.. projekat . mirnoća * Crkva Nikola. objekte hijerarhijski struktuirao: 1.kolosalni red. a Altes vrlo brzo. 1835.7.1821. -> velika robna kuća "Pod lipama" na glavnoj gradskoj aveniji pod lipama. posebno u SAD.teme odnos rat-mir. najznačajnija lokacija tada. * Rezidencija za Tomasa Felnera. nosivi delovi su svedeni na međuprozorske stupce (utisak kasnijih skeletnih zgrada) -> kao robna kuća budućnosti (stupci = opeka + staklene površine -> Mis) . među-nivo -> pogled na Trg i zamak u daljini. -> impozantne razmere.11 stubova. u najužem centru sagradio je velike značajne objekte. 3. prostor sa velikom kupolom. -> za ruski dvor (za rad je dobio sedefnu kutiju) .sedište carine i uprave. parkovsko uređenje * Narodno pozorište. Potsdam. opeka.11 poslovnih zgrada . glavni arhitekta Pruske * Palata za princa Fridriha Vilhelma -> letnja rezidencija kraljevske porodice.-28. * Prva crkva . "U" oblik u osnovi. 1835. tržnice. klasicistički stil za velike državne narudžbine. ocrtava se u eksterijeru. skulpture na vrhu objekata . prototip koji je često reinterpretiran u projektima muzeja.monumentalnost * Spomenik palima za oslobođenje. Belrin -> srušena 1906. klasični koncept koji primenjuje kasnije.Fridrih Verder.Altes museum.nerelizovano: * Kraljevska biblioteka. britanski industrijski objekti su bitno uticali (rad sa opekom) * Palata grofa Rendern.napraviti objekat -> dva aspekta: 1. autentičnih redova .značajan projektant crkava. 1818. 2. Karl Fridrih Šinkel 1781. ukupno 18). savršeno poznavanje detalja. Kepenih. 2.. projekat . projekat .grad Fridrih Velikog (barokni) je deo Berlina u kome se to gradi: postoji ulica Fridrih Štrase * Projekat restauracije i rekonstrukcije Berlina . -> između Francuske i Nekačke katedrale * Stari muzej .-1841. -> od kada je rešenje napravio za hugenate. ratu -> veliki objekat. Krim. opsednut gotikom . razlika Šinkela i Dirana . izvanredna harmonija = vladanje jonskim stilom (dvostruki red stubova. Potsdam. 1835. tri alternative. trem (antička stoa).poređenje sa Diranom (Diranove dve knjige: "Pregled predavanja" i "Zbornik"): -> Diranova ideja je preko kvadratnog rastera i malog broja elemenata: broj i pozicija: -> zid -> krov -> stub -> stepenište. beskonačni broj varijacija .-21. gigantski stubovi kroz dva sprata . značajna lokacija. 1831. ali teško i pogrešiti .1826. kupola je centralno mesto. * crkve u predgrađima (nikad realizovane) -> Berlin je u to vreme naglo razvijen značajan grad * Zamak Šarlotenhof.) -> paviljon "Pod lipama". ključna tačka Šinkelove prostorne reorganizacije. (1816.Fridrih Štadt .shvatio je značaj urbanizma i podneo plan vladaru. placen (trgovi) . biblioteka sa zelenilom. 51 * Nova stražara. a ne pogrešiti u likovnom pogledu. bankari nisu hteli da uđu u taj projekat.profesor L'Ecole Polytechnique * Trg ispred Branderburške kapije -> rekonstrukcija * Zamak "Orianda". 8 udvojenih alegorijskih grupa .-15. gradi između dve velike crkve (Francuska i Nemačka) * Most zamka .pregled .deo kuće * Bauakademie. oni su se doselili tu * Plac .danas atrakcija * Katolička francuska crkva. na istaknutom mestu Parizer placa.kako projektovati i sagraditi neoklasičnu zgradu.-36. 1828. 1826.Policijski trg sa sjajnim objektima Šinkela. značajne zgrade . portik grčkog hrama. -> engleska gotika (nelombardijska škola). zamak. 1821. -> srušeno u II sv. gradski dom za razliku od onih u Potsdamu * Projektat za bazar. dva manja . robna kuća Nurela u centru Berlina . pokušao je sa privatnim ulaganjima i nije uspeo (jednospratna zgrada. dvorište . 1820. likovi utisnuti u tkivo objekta.. kako projektovanjem objekata ne praviti veliku štetu. smatali su da nije ekonomično. kubus sa dva unutrašnja dvorišta. skladišni prostor. 1830.-32. Luj Saliven je kasnije koristio ovakav oblik posle industrijske arhitekture * Rekonstrukcija Skupštine grada -> bio je visoki državni savetnik. -> veliki jonski portik . kod Šinkela raster i osovine su malo pomereni . mukotrpno tragao za oblicima. klasična organizacija prostora. lokacija . park između dva krila. imao je različite klasicističke varijante. rekonstruisana. potpuno definisan prostor ispred kraljevske palate regulisao je za srednju klasu (nova publika). Daje nekoliko varijanti dok nije pročistio formu. 1814.receptura: -> teško je napraviti remek-delo. * Akademija pevanja.-30. Kraljevska palata (srušena). blizu Branderburške kapije . fasade . tj.kvadratni raster i sve u osovinama. 1824. avenija pod lipama. slikovite vile. ali pod uticajem vladara preovladao je srednjevekovni koncept.takođe klasična .Branderburška avenija pod lipama.istorijska karta Berlina u delima Stari muzej.1818. 1827.opeka sa terakota dekoracijama (opeka je davala istoričnost objektu).-36. predgrađe. 1824. 1819.značajno arhitektonsko skulptoralno delo. oblik rimskog kastruma. -> sravnjena. jednostavnost. tada su bili skupi u Pruskoj. čelični okvir ispunjen crvenom opekom = u potpunosti arhitektura opeke = liveni čelični stubovi.. značaj osovine. podređeni nekom novom funkcionalnom shvatanju.-18. sporo je projektovao.-21. Berlin -> dorski trem.

program . Krim) -> (legitimistička faza. stepenište koje ograđuje 8 stubova . razmeru. 1/3 rastera). teško se broji.) III .) . oko 1830.deluje monumentalno * Stari muzej -> džinovski stubovi.arheološki pedantno korišćenje jonskog reda. prilagođavao je čak i kasetirane tavanice rasteru . romantični parkovi.Fridrih Vilhelm 1 (kralj vojnik) -> tereni za lov .feudalni stil) -> isti stil zamak Babelsberg * Spomenik na Kreuzbergu.-1841.Vilhelm Fridrih 4 -> veliki poznavalac arhitekture. 1833.7. 52 * Stari muzej .freske . kraj Potsdama -> bio je i dizajner nameštaja . niz kraljevskih rezidencija (rezidencije su uglavnom bele . 1821. -> gotski stil * Gotska katedrala * Zamak Kurnik (gotsko .Diran -> sve modularno je uklopio i dobio možda ne toliko interesantno. 1803. Zoo vrt . Uspeo je da sačuva duh Grčke.raster (stubovi.službenik i učitelj . odnos staro .Šinkel je izabrao više . gradi I Veliki zamak. dizajner enterijera (sa Ludvigom Persijusom -> rimska kupatila.učenik .) II . slikarstvo.kamen) * Rezidencija u Šarlotenburgu.stepenište) .-24.Vitruvije -> 11 stubova.naglasak na centru -> postepeno se sužava (11 . a nikad nije bio u Grčkoj). putovanja.školovanje kod Galija.gotika -> (nacional-romantična faza. kuća za baštovana.Diran -> kvadratni raster i sve je u njegovim osovinama.oko 1810. oko 1835.tačke poređenja: . (počinje pisanje "tekstova i lekcija iz arhitekture") -> (klasicistička faza. 4 stuba (potencirano rotondom .Šinkel -> ritam 18 stubova ne prenosi se u zgradu (pomereno za 1/4.Diran ne daje ispod kompozicije . (Mauzolej kraljoce Lujze) . 1810.kupolom). Erehtejon (grčki hram) preneo u Berlin.-15.po neko je proučavao raster od 8 stubova. (crkva Fridriha Verdera) .. prilagodi ga novom dobu i severnom duhu Berlina (pedantno je proučavao grčku arhitekturu. bočna fasada uvek ima neparan broj stubova .unikati.Petar Jozef Lene -> pejzažna arhitektura.dva elementa koja su česta kod njega (sličnost .to je preuzeo iz renesansnih optičkih varki . sve u pomerenom rasteru . veličinu. (Zamak "Oriando".1814. uticao je na Šinkela.) V . a neko od više -> likovno neshvatljivo. projekat letnjikovca (čuvena "The tent Room")) * Zamak Tegel.4). pretvara se u šumu . proporcija zlatnog preseka.) IV . (Zamak u Šarlotenhofu) .1835. zidovi) .6 .Fridrih I -> prvi Zoo vrt .Šinkel sve to realizuje * Mramorna palata -> promena iz baroka u klasicizam.1831.hol sa kupolom .Vinsent Skalib -> proučavao antički raster od 6 stubova . (Bauakademie) -> (tehnicistička faza. uticaji.1833. scenografija -> (romantična faza.-05.1821.novo je usklađen) * Mauzolej kraljice Lujze. Karl Fridrih Šinkel 1781. akcenti: središnji stubovi -> 6 stubova u centru posebno pocrtano. * Apartmani princa * Rekonstrukcija Akropolja u kraljevsku palatu (utopijski projekat.u klasičnoj arhitekturi broj stubova je vrlo značajan: . ali krajnje čisto rešenje. oko 1825. dve dijagonale to naglašavaju (stepenište) . razgovori: vladar .sličnost sa Perucijevim freskama (optičke varke) . hol sa kupolom i kolonada koja liči na antičku stou .1821. Berlin -> gotski stil * Trg Potsdamer Platz -> klasični stil * Palata princa Karla -> adaptacija (kasnije Ministarstvo Rajha) ————————————————————————————————————— I . 1810. ritam jonskih stubova prekinut.Fridrih II Veliki -> pretvara zimsku rezidenciju u Potsdamu u letnju . (Stražara) .

1775.4.iskopavanje novih plovnih kanala (između reka. -> novi izvor energije (umesto vode) . mortalitet < natalitet . 1733. količina prediva i tkanine koja se mogla proizvesti ovako.putevi se stiču (ukrštaju) u gradovima.zamena starih parohijskih puteva (drumova) novim.2.3. . "otvorenih polja" oko engleskih sela . čovekova snaga se morala zameniti nekom mehaničkom silo. što je trajalo do 1784.Bronzano doba │ ključne tačke tehnološkog napredka 3.1830. mašina za predenje na vodeni pogon. no. do Vatove parne mašine) -> stimulacija od strane trgovca (ko da više i bolje -> više novca) * uticaj tehnološkog razvoja na postanak i razvoj industrijskih gradova (Džon Kej. časni E.) . bez pomagača koji bi mu postavljao konce.napuštanje disperzione organizacije tekstilne industrije i koncentrisanje u velike radionice uz vodene tokove i rudnike uglja (kasnije je ugalj bio gorivo za parnu mašinu) . 1784. Kort otkriva mogućnost primene uglja pri valjanju i kaljenju -> rekonstrukcija livnica ..mašina koja je omogućavala tkaču da sam radi na razboju. berberin iz Prestona R. mehanički razboj.pojava privatnih transportnih preduzeća . bolje odvođenje otpadnih voda) . proizvodnja je sve do 1764. prvi mehanički razboj.seosko stanovništvo premešta se ka rudarskim krajevima i bliže fabrikama. novi tip predilice. političke reforme (na političku ekonomsku misao manje utiče izgradnja novih struktura. razvoj saobraćaja).pored navedenih fenomena (porast gradskog stanovništva. Krompton.Neolit │ 2. kao finansijskim i administrativnim centrima. .-90. Pojava i razvoj industrijskih gradova 53 1.pomoću koje je jedan radnik mogao istovremeno raditi sa više niti .ovi "izumi" su se počeli koristiti u seoskim domaćinstvima u krajevima bogatim vunom i pamukom.ovi izumi su privremeno doveli predenje u povoljniji položaj u odnosu na tkanje. higijena. Krompton . koje su gradila privatna preduzeća . pa se livnice takođe sele sa mesta bogatih šumom u blizinu rudnika uglja . H. urbana revolucija . što je unelo značajne promene u živote članova porodice. -> počinje široka upotreba železnice . porast broja stanovnika (Engleska i Vels: 5500000 stanovnika 1700. a više opadanje i nestajanje tradicionalnih struktura) . 1764.nestajanje sistema tzv.pojava Vatove parne mašine 1769. razmeštaj stanovništva (migracije. . povećan standard u svim aspektima: ishrana. 9000000 stanovnika 1801. tako: 3.promene i u metalnoj industriji -> pri topljenju rude gvožđa. 1760.. pojava bolnica. a 1783.1. da bi se proizvodnja povećala. bolji uslovi života. Hargrivs. Arkrajt. 14000000 stanovnika 1901.zatim 1785. transport teške robe (uglalj i ruda gvožđa)) . specijalizacija radnika. proizvodni kapaciteti novih industrijskih i komercijalnih ustanova. razvijeniji oblik mašine (kombinacija Hargrivsove predilice i "Vodenog rama"). "leteći čunak" (koji koriste tkači. agrarna revolucija .) . patentiranom 1769. 1771.. Kartrajt .8. 1825. tokom industrijske revolucije se smanjuje na 35 ‰.1000000 stanovnika.izumi: 1. nova predilica. stolar Hargrivs . bila ograničena.ekonomske (promene) prilike -> organizacija rada .Stivensonova lokomotiva.. 1841. pa najstaju novi i dramatično se uvećavaju stari gradovi (stvaranje industrijskih zona) . a tada: 2.. a posle par godina na 21 ‰ .smanjena stopa smrtnosti dece -> povećanje procenta mladih ljudi -> poremećena vekovna ravnoteža prirode (bilans rođenih i umrlih. neviđena je i brzina kojm se stvari odvijaju . ali je kao takva bila neproduktivna i nije išla u korak sa zahtevima većeg tržišta) . bila je ograničena energijom uloženog fizičkog rada. Kartrajt) . Pojava i razvoj industrijskih gradova 8. ali zbog nemogućnosti da se obezbedi predeni konac u dovoljnoj količini.) -> smanjena stopa smrtnosti.pretvaranje sitnih posednika u najamnike ili industrijske radnike (naročito u tekstilnoj industriji koja je već duže bila organizovana na selu u obliku porodične proizvodnje.promene izazvane industrijskom revolucijom: -> visoka stopa fertaliteta: XVII i XVIII v. promena mreže komuniciranja (putevi + kanali + pruge -> zahtevi trgovine. industrijska revolucija │ . .. . 100 ‰. što utiče na njihov porast (London.promene u tekstilnoj industriji -> zahtevi za povećanjem proizvodnje (javlja se konkurencija). uvođenje serije tehničkih izuma ("leteći čunak". 1767. nagli porast stanovništva.2235000 stanovnika) . mašina za predenje na vodeni pogon ("Vodeni ram").. energija vode je zamenjena Vatovom parnom mašinom. Arkrajt 4.prva železnička pruga (pruga od livenog gvožđa za prevoz uglja. radi visoke koncentracije industrije i potrebe za radnom snagom. Darbijev koks (ugalj) zamenjuje ćumur (drvo). kraj XVIII v. tkač S..visoke peći za topljenje gvožđa se preorjentišu na Darijev koks. Tada: 5. posle 1760. -> časovničar Džon Kej .) (sagradio ju je Rejnolds) .

Hauard -> miran put ka socijalnoj reformi. poboljšanjem uslova rada. javljaju se dva pravca: 1. Furije. pojedine deonice na upravljanje preuzimaju privatna preduzeća. 1832. tarifama. u Engleskoj . . 1834. sličan je utopijskim.) . III red . Barselona .tehnička rešenja za poboljšanje i povećanje trajnosti puteva . stanarine su bile vezane sa veoma niskim nadnicama. zbog sve veće potrebe za kontrolom. 1830. gomile smeća. stanice po obodu grada) . selo ima brojne prednosti. voznom redu. u Francuskoj . 2. bogati napuštaju centar i grade vile . Gondoan.nedefinisane zone: stambene uz industrijske.Džejms Kejn. 2. ekstremna forma liberalizma (revolucije u Evropi i Americi između 1776. opisuje tri tipa izgradnje stambenih objekata: 1..kolera . blok se deli na približno pravougaona dvorišta sa okolo naređanim kućama.Engleska (1830. do 1832. Zakon o zdravstvenom stanju stanovnika (smrtnost ≤ 23 ‰) reguliše: gradska skupština je odgovorna za zdravstveno stanje stanovništva. obavezna vakcinacija. vagone su vukli konji) ..u železničkom saobraćaju država od početka kanališe razvoj . II red . . "šupo-graditelji"). na ulici -> saobraćaj i igra dece.. zagađenja voda. Pojava i razvoj industrijskih gradova 54 . proučavanje uzroka ovih epidemija ukazalo je da su uzroci složeni i brojni i da mere koje se moraju sprovesti treba da budu sveobuhvatne.-40. .: "Izveštaj o zdravstvenom stanju radničke klase" .neefikasnost parohijske administracije dovodi puteve u stanje propadanja sredinom XVIII v. 3. koja je 1825.: "Zakon o siromašnima" -> inspektor u komisiji za siromašne .ove kuće nisu bile lošije (čak i malo bolje) od seoskih u kojima je ova kategorija stanovništva ranije živela.profit se ostvarivao smanjenom površinom.u početku: trustovi kontrolišu kratke deonice novih puteva.monotoni svi isti . započela ogroman program izgradnje puteva i kanala) . formirana je kraljevska komisija za poboljšanje higijenskih uslova u gradovima. .ekonomska kriza -> inflacija je tri puta veća od 1790. iznosi predloge: prenošenje sanitarne kontrole na lokalnu vlast.1840. lošim građevinskim kvalitetom i niskim nivoom opremljenosti stanova .Edvin Čedvig): .u urbanizmu XIX v. Furija. blok se deli na tri reda kuća. država propisuje način upravljanja putevima. Bole. što utiče na postepene reforme (razne ilustracije života u engleskim gradovima: Šlezinger. -> serija zaraznih epidemija . Mančester .epidemije kolere posle 1830.zakon o reformama (partija vigovaca).higijenski uslovi .Oven. zbijen u sredini sa nehigijenskim prilazom -> najniža renta.pribavljanje zemljišta za gradnju železnica: u Engleskoj je snažna zaštita zemljoposednika . .propisi o brzinama. zdravstenim zakonodavstvom * 1845. u Engleskoj .8.Edvin Čedvig. građenje prihvatilišta za zaposlene. a zatim se u stambenim anglomeracijama razmešta oko njih . a ulaz je sa puta (ceo blok gradi preduzimač) . knjiga "Uslovi života radničke klase" -> bavi se ekstremima.urbanistički problemi: .otpor apsolutizmu. tako da saniterno zakonodavstvo postaje preteča urbanističkog zakonodavstva . isto važi i za grad -> sve što je pozitivno iz sela i iz grada uzeti -> vrtni grad.prva železnica (blizu Sen Etjena) u Francuskoj otvorena je 1832.od početka stroga zakonska regulativa (od 1841. pa je i kvalitet kuća bio nizak . "stari režim" ostavio dobru mrežu puteva.. Fridrih Engels.nema dvorišta. utvrđivanje minimuma higijenskih uslova u zgradama i obaveznost sanitarnih mera.. standard) radnički stanovi .poboljšanje higijene radničke klase.. privilegijama. a već sledeće godine pristupa se izradi nacrta mreže za celu zemlju. pragmatični -> rekonstrukcija: Pariz (Osman).Džejms Kejn. različite kirije: I red sopstveno dvorište iza kuća.Makadam i Telford . širini koloseka (do Stivensonove lokomotive. koja 1844..-45.loše stanje uskoro ipak izaziva revolt javnog mnjenja.plan železnica za Francusku: 7 linija se ukrštaju u Parizu. ž. ali higijenski (sanitarni) problemi su u gradskom prostoru radikalizovani (otvorena kanalizacija. monopol (1842. Hačard) . da bi u drugoj polovini XIX v. do 1813. . 1820. koju je u potpunosti i posle revolucije dograđivala i održavala država (vlada je 1831.stambena izgradnja (porast broja stanovništva -> nedostatak kontrole građenja. Beč. nordijski model urbanizma.) .u Francuskoj je tzv..način na koji su rešavani problemi: pravnom regulativom.) . pod neposrednim nadzorom krune.). nedostatak vazduha zbog guste gradnje i fabričkog dima. grupisanjem kuća (po principu slučajnosti).izgradnja puteva . materijal. 1834. 1830.najlošiji.izgradnju i adaptaciju sprovodili su špekulanti (tzv... utopijski . uticaj društvenih Reformatora (Oven. bez jasne ideje o uređenju države (kako zaštititi građane od eksploatacije) u organizacionom smislu. .doseljeno stanovništvo najpre popunjava istorijska jezgra gradova.. . ne prosekom. stvaranje fondova za izgradnju javnih parkova. od 1840.).Birmingen otvorena je 1830. društvenoj hijerarhiji. gradska uprava gradi stanove i naselja. omogućila prvu liniju javnog prevoza na relaciji Stokton Darlington (prva važna linija.visoka cena izgradnje. ali i mane.. pripreme za izgradnju kanalizacije i puteva. putevi sa naplatom postepeno bili ukinuti . najvećim privatnim kompanijama dat je 1842.

1850. takođe uz ogromne otpore.) . higijenski uslovi u gradovima i industrijskim centrima bili su alarmantni kao u Engleskoj (1840.8.tokom godina vladavine liberalne buržoazije katolička i socijalistička opozicija je glavni nosilac antivnosti za izmenu higijenskog stanja gradova (odlučujući faktor bila je verovatno poslednja epidemija kolere 1849. koji su počeli sa marljivim i strogim radom. ipak.Frezije: "Plan izgradnje javnih objekata za siromašne") . ali od 1840. Pojava i razvoj industrijskih gradova 55 . strah od kolere je presudio. nadležni za sprovođenje Zakona. komuna je mogla (zahvaljujući prethodnim pravnim instrumentima) da prisvoji posed . . Zakon je na sprovođenje propisanih mera obavezao komune. konačno je donet detljni Zakon vezan za ovu problematiku.1848. pošto je prošao oštro suprotstavljanje zemljoposednika i liberalnih teoretičara u Parlamentu .ovo je omogućilo Osmanu da napravi radikalne promene toko narednih 20 godina .imenovani su lokalni odbori (za zdravstvo). bez nekog koordinirajućeg tela .naročit značaj ovog Zakona: u slučaju nesprovođenja Zakona. izglasan je Zakon sažetiji od engleskog.Francuska: -> u Francuskoj se posledice industrijalizacije nisu odmah osetile. posle čega razvojni tok socijalnog zakonodavstva više nije bilo moguće zaustaviti .

finansije su u celosti u nadležnosti grada . ozelenjavanjem ulica i trgova (skverova . Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 9.finansiranje radova: -> izvori finansiranja: lokalni nivo (porezi). porast kriminala (1853. zato što je od Rima stvorio mermerni grad" (boraveći kao zatočenik u tvrđavi Ham 1842. voda -> haos) . sa željom da obnovi carstvo (što je i uradio) i od Pariza načini mermerni grad (veći deo je preuredio od 1850. boljeg pristupa i bolje bezbednosti u slučaju nereda 2. izbacuje ih iz urbanizma.-70. Tuluz.prodori su oblikovani jednobrazno (prizemlje . elektrika) sanitarne uslove otklanjanjem izvora zaraze 3. Ruan.Žorž-Ežen Osman: -> francuski protestant alzaškog porekla. revolucionarno raspoloženje. pravnika. prvi i drugi sprat . raščišćavanje prostora oko Gradske većnice. koji bi sadržao ogromna zasade sa šetalištima za stanovnike predgrađa i susednih opština. grad su u pravilnim razmacima pogađale epidemije kolere (posle dve počinju akcije na rekonstrukciji -> septičke jame. energičnog (agresivan i nestrpljiv. Denzel je bio u službi princa Ežena. smrad.). čiji je smisao u tome da ulaganja kao krajnji rezultat imaju opšte povećanje prihoda. pa i američkih .u Parizu je izvršena urbana revolucija) . za 20 godina . radi pospešivanja akcija. pametan. protoka vazduha i svetlosti i radi veće bezbednosti (red i mir) i obezbediti pristupačnost gradskom centru železničkom mrežom 4. raskričiti prostor (prilična rušenja) oko važnih javnih građevina. u čijem se . kao i ponovna prodaja imovine (ima lica osuđenih na smrt). Madrid). uređenje Bulonjske šume sa paradnim pristupom .trgovina.) . otac mu je bio mladi oficir u Napoleonovoj vojsci. polazeći od strategijskih čvorova i prisajedinjenje prigradskih opština . tako da Pariz nije dobio zeleni pojas . radovi su podeljeni u tri mreže sekcije: 1. carevog pastorka i ujaka Luja Napoleona.9.: nagli porast stanovništva. Marsej. smeo. vodovod. a deda Baron Denzel . -> 130 km podzemne kanalizacije. vodio je poreklo od Vojnika I cara..carski general.Luj Napoleon Bonaparta: "Želim da budem drugi Avgust. zemljište je obrzbeđivano eksproprijacijom uz visoke nadoknade.Bulevarom carice širokim 120 m. pomoć centralne vlasti. treći i četvrti siromašni. na osnovu načina finansiranja. groblja. Brisel. u vreme kada mu se ćerka udala za oficira Osmana i kada im se rodio sin. vraća se u Pariz i postaje predsednik Druge Republike. kumovao mu je princ.jug od Sevastopoljskog i Sen-Mišel Bulevara. vojni zapovednik Beča. ali 480 km ulica -> svaka kiša = poplava). Jelisejska polja) i avenije) . kvalitetna infrastruktura) i uticao je na urbanizam i arhitekturu evropskih gradova (Lion. vizur na javne objekte. ali vodi računa o tehnologiji. opšta nehigijena. osnovao je Fond za javne radove u Parizu (1858. vešt.oko celog Pariza. ovo izjavljuje).ujak.mali javni parkovi).Osmanova mreža prodora: . zakrčen srednjevekovni (u zidinama) centar. Avinjon.ovaj plan dao je Parizu današnji izgled (široki bulevari.Osman se rukovodio "Teorijom produktivnih izdataka". mansarde . na mesto prefekta senskog okruga postavlja Barona Žorž-Ežen Osmana (visoko obrazovan čovek). buka. međutim.oni koji opslužuju). prilična rušenja 2.Napoleon III (nije bio harizmatski vođa kao njegov deda . državni savet je oborio ovaj projekat iskoristivši Napoleonovo odsustvo. katastrofalno stanje kanalizacije i vodovoda.sredina XIX v. stvoriti velike parkovske površine radi prečišćavanja vazduha i rekreacije (dva velika parka na istočnoj i zapadnoj strani: Bulonjska šuma i Vensenska šuma = plućna krila grada. sa nizovima neutralnih fasada.bogati stanovi. Osman prezire arhitekte. diktatorski) čoveka.kanalizacija. lukav. sirotinjske četvrti po obodu.grad je finansirao 3/4 troškova. Barselona. Rim.ciljevi Osmanovog plana: 1. a država ostatak 3. eksproprijacija = zemljište u službi države. rekonstrukcija Pariza (Osman) -> bez milosti. dopuna radova iz druge mreže (grade se parkovi (na pr. pojas bi potpuno opasavao grad. radi boljeg izgleda. Monpelje. obuhvatala je najbitnije zahvate koje je država (funkcioner) pojedinačno subvencionisala: produženje Ulice Rivoli kao ose istok . lično izrađuje prve skice nove mreže ulica. pokreće opsežne i javne radove na uređenju Pariza. ali jednako ambiciozan i svojeglav): po dolasku na vlast. Stokholm. namenjena zrakastom (veliki bulevari) prosecanju Pariza. stvarajući utisak reprezentativnosti u totalitetu. tako je nazvao sebe pobegavši iz zatvora 1846. kome daje ogromna ovlašćenja i koji postaje glavni nosilac plana za obnovu grada (Osman je bio u Engleskoj -> ideje o rekonstrukciji Pariza) . poboljšati (komunalno opremanje je vrlo bitno . spajajući njegova dva velika parka na istoku i zapadu: Bulonjsku i Vensensku šumu. specifične metode (stvaranje ekstra profita) . proseći široke bulevare i tranzitne ulice radi rešenja komunikacija.zapad. formiranje ose sever . duž linija gradskih utvrđenja predviđeno je stvaranje zelenog pojasa. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 56 * Pariz: . pa je po njmu dobio srednje ime (Ežen) . 1853.

glavni problem . pa je pod političkim pritiskom zbog toga morao da podnese ostavku 1870. sa visokim francuskim prozorima.i to u smislu očuvanja (ne rušenja). Jelisejska polja. za razliku od izolovanih londonskih. zamena na parceli . dok ješ iz Srednjeg veka vuče trgovačko . koji je i autor projekta kanalizacije i ključnih akvadukta (sagradio je sakralne zgrade. oko zidina postojala je površina od 450 m ("glasije") .). poslednja izgradnja zidina i od tada nije menjana površina jezgra.grad kao tehnički problem: -> zbog enormne brzine radova.industrijska revolucija je u toku. 1237. ali ulica ipak dominira u slici grada .srednjevekovni barokni grad).šef Belgran (inženjer). prvi bulevar u Parizu otvorio je Luj XIV.parcelacija: upravno na ulicu.buržoaski karakter. pa je i Parizu želeo da podari nešto slično.simetralom bloka . u vidu senovitih avenija) . hale.dućani. "glasije" su bile potpuno prazne .geografski položaj ovog grada pruža mu kako estetske.dokumentacija o rekonstrukciji Pariza je oskudna (nema je) . . . tržnice. parkove: Monso. parkovi su građeni po uzoru na čuvene engleske vrtove.Parižani su gledali razoren grad .sve je podređeno problemu saobraćaja. crkave. tokom tih 17 godina izgrađeno je u Parizu mnoštvo javnih objekata: izložbene hale. Beč je sedište aristokratije. nepoznat nivo i tokovi podzemnih voda.stanovi više srednje klase. pa tako i Beč -> odišu svetlošću") . plašili se proletarijata koji je dolazio da radi . umerene širine i umerene dubine. budžet .9. motivi u čelu se ne razaznaju . nacionalna biblioteka. pa su ih čak i prevazišli ("Boulevard" znači bukvalno šetnja po zidinama utvrđenog grada (od nemačke reči Bollwerk .srednjevekovne zgrade su zamenjene baroknim.Franjo Josif -> revolucija u urbanističkom projektovanju .značaj Osmanovog plana: zadivljujuć u svojim razmerama. preduzimljivost i želja da postigne sve ono što se dotad nije moglo . 3. siromašniji svet. škole.hiljade vila izvan). koje je rasporedio u 3 resora: 1.. bili zapravo proširenja ulica. koji je utvrdio konačnu mrežu ulica i najneposrednije rukovodio svim aspektima realizacije .procena trođkova (niko nije umeo da uradi)) .šef Alfan (kao pejzažni vrtlar.. kao nijedan posle. komercijala. Monsuri. mezanin .šef Dešan (geometar).od kapije Sen Deni do Bastilje na mestu drevnih zidina bulevari su vrlo brzo izgrađeni. doneo je egzotično bilje).. botaničar.morfološki: izduženi pravougaoni i trougaoni . za 17 godina.radionice. a izvan ovog okvira dozvoljeno je građenje (do XVIII v.blok: . rušenje velikog broja stanova . birokratskog aparata.zaštićena. tako i ekonomske prednosti. najčešće zajedničko dvorište za tri do četiri zgrade . .u opštem slučaju "L" osnove ili multipl te forme.prizemlje . pre nego trgovini sa drugim zemljama i izvozu) i centar uslužnih delatnosti . Vensensku šumu. on je uspeo da rekonstruiše Pariz (Osmanovi problemi pri realizaciji i planiranju: nepostojanje precizne karte Pariza.kontinentalni položaj. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 57 rukovođenju koristio i nekim finansijskim operacijama koje nisu bile legalne (manipulacija mehanizmom kredita).tema stanovanja je sporedna. zbog enormnih dužina. ogroman porast stanovništva. kao i drugi veliki evropski gradovi. nepostojanje kanalizacione i vodovodne mreže. niti je industrijska revolucija glavni uzrok njegovog porasta .za poslugu. međutim. do sredine XIX v.klima . jedan do dva sprata u potkrovlju . kosmopolitski duh -> svetski kulturni centar). Beč .bedem). 1670. Beč je i stecište malih zanatskih pogona za proizvodnju luksuzne robe (ekonomski procvat -> zahvaljujući proizvodnji i potrošnji luksuzne robe. tržnice. . .. blizina snežnih planinskih venaca -> topla leta i hladne promenljive zime ("sva godišnja doba.sredinom XIX v.komunikacije i masovni prevoz (anticipacija motornog saobraćaja . operu. sa unutrašnjom razdelnom linijom .nisu verovali da će se završiti.kao izbeglica iz Londona. ali su pariski trgovi. fasada . služba za šetališta i zasade .sposobnost vizionarskog sagledavanja urbane problematike) . Luj Napoleon je bio vrlo impresioniran engleskim trgovima i parkovima. direkcija za plan Pariza . drznuo se da promeni izgled celog velikog grada. Bit-Šomon. balkoni od kovanog gvožđa Beč: . škole) 2.mnogo više od toga karakteriše ga uloga metropole velike imperije (carska i politička (ali ne i nacionalna) prestonica Habsburške monarhije. od opsade Turaka zidine se stalno obnavljaju (Turci odlaze 1683.neutralna renesansna šema. koji je stotinama godina tretiran kao svetilište čitavog civilizovanog sveta. i Beč doživljava. čiji se istorijski značaj ne može prenebregnuti. koji je izmenio stare parkove i zasnovao nove: Bulonjsku šumu.i pored toga. Osman je morao da okupi ekipu proverenih tehničkih stručnjaka. služba vodovoda i kanalizacije .težnja za stvaranjem osovina i veličanstvenih vidika. Beč (višenacionalna heterogena masa) nije bio pravi industrijski grad (Beč .ulica: .jednobrazne .najamna zgrada (kuća): . tri do četri sprata .

tj. kej F. a od 80-tih godina XIX v.širenje u pravcu periferije .car Franja Josif 1857. u njemu nije bilo omnibusa. ni taksi .rušenje zidina i izgradnja "Ringa": . 3.predgrađa: izvor kriminala i bede.Beč je bio živopisan. a 1859. već se efekat postiže serijom senzacionalnih kratkih vidika.zbog geometrije ulice nije bilo moguće organizovati široke vidike (različito od barokne koncepcije po kojoj pozadina treba da istakne zgradu (analiza Karla Šorskog)).većina javnih zgrada .eksploatacija prostora bivših zidina . jezgro Beča je odisalo lepotom i bogatstvom.rešenje priliva novog stanovništva: . ali u predgrađima izvan zidina grada) i letnjikovci (zbog svoje istrajne odanosti prvobitnom gradu. a predgrađa kriminalom. javne zgrade. ali je zato u drugom pogledu predstavljao preteču urbanog razvoja: izgradnja masivnih stambenih blokova -> pretvaranje jednoporodičnih u višeporodične stambene objekte. ovoj ulici nije bilo pandana u drugim prestonicama) * Beč na prelaz dva veka: . već samo skupi fijakeri. a odraz tog trijumfa na protestantizmom bile su Barokne katedrale i druga crkvena zdanja .neoklasicizam) . Inače Ulica Ringštrase nije bila najpogodnija za biznis. postao potpuno katolički. nove ulice u bližim predgrađima.srednjevekovno. ali ne i tipičan za XIX v. a leti koristi letnjikovce u bližim predgrađima. Josifa koji se pruža duž dela grada okrenutog ka dunavskom kanalu otvoren je 1858. porast stanovništva i cene zemljišta -> širenje grada u visinu .intenziviranje korišćenja postojećih zgrada (dograđivanje) i parcela (popunjavanje zgradama -> do 1914. siromašniji slojevi stanovništva (beda i siromaštvo su takođe bili vrlo prisutni. (pri tom stari centar grada ostao je središte trgovačkog. ulepšavanje metropole: 1. uklanjanje starih gradskih kapija.ekonomska geografija. ceo poduhvat trebalo je da obezbedi nedostajući ceremonijalni prostor ("prostor za dokoličarske rituale bogatih . . iako su se tu nalazili letonjikovci aristokratije i rezidencije uspešnih građana i zanatlija. . a plin se još uvek nije koristio (osim u užem centru) tako da se teško mogao svrstati u Metropole I reda. zvanični ukus . Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 58 .. kako bi izolovali javne zgrade i doveli ih u međusobni odnos simetričnim postavljanjem i majstorski izvedenim vizijama. 2.pompu i spektakle") . 3/4 kuća je zamenjeno novim. kulturne i obrazovne institucije smeštene rame uz rame sa prebivalištima više srednje klase.Ringštrase: -> i dan danas služi i predstavlja izraz razlika između jezgra i predgrađa.stabilna socijalna .plan za izgradnju "Ringa" iz 1859. maja 1865. bila je masovna pojava. Tokom gradnje ove Ulice. zgusnuto. tako da projektanti Ringštrase iako nisu u potpunosti uspeli da iskoriste prostor upražnjen rušenjem zidina.: . 4. bolje trasiranje ulica u starom delu (voda iz Dunava se crpi pomoću cevi od gvožđa. najbolje prodavnice su se i dalje uglavnom nalazile u Starom jezgru grada.. trgovine. izgradnju dve glavne prstenaste saobraćajnice široki.jezgro Beča .vozila. aristokratija je Beču ulila onaj kvalitet.finansiranje objekata u Beču: -> nadvojvode i stara aristokratija . samostani. političkog i društvenog života) -> obuhvatao je (na mestu bedema) pre svega. ako se zna da je to bio vek parne mašine. (na Badnje veče svojim čuvenim memorandumom upućenim Ministru unutrašnjih poslova) nalaže rušenje zidina oko starog grada. a na vodovod i kanalizaciju se pričekalo još par decenija) . na ovom prostoru podignuto je mnogo važnij javnih građevina u sukcesivnom sledu (zgrada opere među prvimjavnim objektima (bila je hitna potreba jer je Beč bio muzička prestonica). odobrava plan za proširenje grada na ovom prostoru (najambiciozniji na konkursu bio je projekat Ludviga Ferstera) . koji ga razlikuje od Londona i Pariza .promene u fizičkoj strukturi nisu se suštinski odrazile na razmeštaj stanovništva.crkva. hemijska.fizička struktura grada i razmeštaj stanovništva pre 1857. a ne bede. uske ulice (ova stešnjenost je izraz bogatstva.predgrađa .industrija (tekstilna. predlozi za mostove preko Dunava. kao i većina njihovih aristokratskih mušterija . povećane spratnosti zbog zidina. reprezentativni bulevar Ringštrase (koji pruža kompletno ambijentalno okruženje za bogati svet) i ulicu za neophodni saobraćaj (ali ne baš otmen saobraćaj) . ipak su uspeli da ih učine vidljivim na zadovoljavajući način. tu su bile i crkve. zidina) . primili industrijski i radnički karakter (sa one spoljne strane eks. Beč je od pretežno protestantskog grada u XVI v. koja u centar privlači sve što je pomodno. To su bila jezgra inače poljprivrednih naselja poluseoskog karaktera da bi krajem XIX v. kruna i aristokratija su trijumfovale.brzina kojom je čitava zona za širenje popunjena zapanjila je stanovnike Beča i strance.Lastenštrase (nije mnogo olakšao saobraćaj predgrađa prema jezgru). lepo i skupo). a preostali deo kružnog bulevara (Ringštrase) 1.9.prvih 15 godina izgradnje Ringštrase .delom i vodeći trgovci i industrijalci . došlo je u jednom trenutku do prekida zbog finansija. bedom i neredom . težnje za prisustvom u metropoli) . gostionice i krčme. mašinska). na društveni karakter delova grada: tako viša klasa ne napušta svoje palate u prenaseljenom jezgru.stambena izgradnja.

1867.Hazenauer . Ferstel .: izazvalo je preispitivanje politike koju će dalje voditi Beč.u stilu palata iz XVIII v. sa prve: Parlament. Grad Beč koji je projektovan tako da zadovoljava potrebe moćnog dvora i aristokratije. Austrija je doživela silne promene od izgradnje Ringa. Sikardsburg . (štampana o državnom trošku.Van der Nil (dvojca vodećih arhitekata .I sv. sa druge: Opera * Barselona: -> najbolji urbanistički plan XIX v. Barselona = umetnički grad.raspored (od crkve ka Operi): sa prve strane su: Zavetna crkva. stvorene su lokacije za Vagnerovu Poštansku štedionicu i Vojno ministarstvo.grčki neoklasicizam * Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej."Opšta teorija urbanizacije".Serdaova kovanica od izmišljene reči "Urb". sa širokim avenijama i monumentalnim trgovima. rat. reč "urb" označava jedinicu koja zadovoljava organizacione i društvene potrebe određenih recipročnih odnosa . . zidanje fabrika... stekao je diplomu inženjera.neogotika * Gradsko pozorište (Hofburg teatar).Hazenauer .. * Zavetna crkva. Arhitektonski fakultet je jedan od najboljih u svetu . Zemper .Ildefonso Serda -> školovan za arhitektu i matemetičara. Vilemans . "renesansa . Ono što je građeno u Beču posle 1890. odložili su realizaciju takvih planova. Inače stoje jedna naspram druge.neorenesansa ("procvat nauke") * Gradska kuća (Gradska većnica). Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 59 . Zemper . . krah Habsburške monarhije i osiromašenje koje je potom usledilo.neogotika. Španija se vratila u akademski svet (Dali. bilo je više utilitarne nego monumentalne prirode (zbog hrišćansko socijalističke administracije) i to uglavnom stmbenog i industrijskog karaktera. u koje se uspešno uklapaju stambene četvrti nikad nije sproveden u delo.. Ferstel (Hajnrih fon Ferstel) . Prirodnjački muzej.nemačka renesansa * Parlament.Ludvig Ferster.ranobarokni stil * Palata pravde.prvo veliko javno zdanje na Ringštrase. tako što će se razdvojiti zone za stanovanje od zona sa fabrikama (ovakava funkcionalna segregacija bila je u Beču do tada zapostavljana). Hanzen (Teofil Hanzen) .građevine na Ringštrase: -> glavne institucije zauzele su položaj duž granica Starog jezgra Beča (ne jedna naspram druge) * Opera.delo u dva toma: analiza urbanizacije uopšte i statistička analiza posebnog slučaja urbanizacije . Gradska kuća. a ubrzo i renome da bi u 34 godini napustio unosnu karijeru građevinskog inženjera.plan za izgradnju "Ringa" .). Šmit (Fridrih fon Šmit) . 1976. Muzej istorije umetnosti. godine. jedina crkva u ovoj zoni * Univerzitet. posvetio se analizi istorijskog razvoja gradova i problema koji su taj razvoj pratili . Pikaso.barok" . zgrada za stanovanje sa socijalnim i sanitarnim poboljšanjima.pripajanje spoljašnjeg prstena predgrađa 1890. . Plan je obuhvatao i modernizovanje sistema ulica i to izgradnjom novih bulevara i otvaranja prostora trgovima i sličnim proširenjima ulica oko nekih istorijskih spomenika . Gaudi.zbunjujuća mešavina stilova: od francusek renesanse i gotike + firentinska i venecijanska arhitektura.obuhvata široko značenje (to mogu biti grupe nastanjenih čamaca u Kini. nasledili su slobodni ljudi . pokazuje evoluciju svih Serdaovih ideja) . Palata pravde. Univerzitet. dostojne njemu. 1858.predstavnici istoricizma -> opera je obeležila centar ove nove metropole) . izvedeno iz latinskog korena (pre ovog perioda tih reči nije bilo u evropskim jezicima. Izuzetak su jedino dve zgrade na kraju Ulice Ring: rušenjem kasarne Franje Josifa. a javne zgrade (škole. Ovim planom bila je obuhvaćena izgradnja gradske železnice. Opština je raspisala konkurs za najbolji plan proširenja i poboljšanja metropole. Vizuelno ove zgrade predstavljale su dva trenda u godinama pred I sv.. Nakon rata nije više bilo potrebe za rastom zbog opadanja broja stanovnika i smanjenja obima ekonomskih i administrativnih funkcija posle 1918."urbanizacije" . . Vagnerov generalni plan za širenje grada. bolnice) igrale su manju ulogu nego nikad.9.prešavši iz jednog od nazirućih hijerarhijskih društava u Evropi u jedno od klasno najslobodnijih. opera + carska palata + pozorišta + muzeji -> barok * Stambeni blokovi . rat: prva u secesionističkom duhu i druga u duhu ogoljenog klasicizma. sa druge strane: Hofburg teatar. (rast i urbanistički problemi bez presedana u Evropi.

.izgrađena je: ulična mreža. do ratničkog. a pokrivale su i do 96 % površine blokova. visoka stopa smrtnosti.zbog njegovih metoda rada teško ga je porediti sa bilo kojim od savremenika ili naslednika.pozicije objekata i distribucija posebnih zgrada u planu su date samo indikativno.. ili jednostavno dve čobanske kolibe. trebalo je da 36 % terena bude pod zgradama. zemljoradničkih i čobanskih zajednica. a pristalica humanizovanog stanovanja. Serda podnosi predlog vladi za proširenje Barselone koji biva usvojen (elaborat u tri toma) .9.područje je u opremljenom stanju ponuđeno špekulantima. regionalne nejednakosti. feudalnog i konačno industrijskog društva . Le Korbizjeom. specijalizacije prostornih funkcija. socijalne segregacije. Kontrast u pristupu između njega i Barona Osmana. bolest. podelio je radnike Barselone na 333 kategorije.Serdaova strategija: razvoj pomoću urbanizacije bloka. sve do grupacije koja se može nazvati gradom (od primitivne individualne pećine preko raznih tipova lovačkih. instalacije. već ih je smatrala politički opasnim . sličnosti sa Tonijem Garnijeom. jer je verovao u promenu kao konstantan faktor ljudskig razvoja .sudbina Serdaovih planova: . protiv / za).ograničenja: prirodna topografija i fizički elementi u prostoru koje je stvorio čovek (ravnica u priobalju okružena sa tri strane brdima i neki putevi koji su koristili prirodne izlaze) .nikad nije izveden u potpunosti .Serda posmatra razvoj urbanizacije kroz istoriju u kontekstu vere u stalni napredak čoveka. predvideo je visinu zgrada najviše tri do četri sprata. nikad ne dočekavši da mu se isplati honorar koji su mu mnoge vlade obećavale . smog. nikad nisu štampani. Veliki urbanistički poduhvati XIX veka 60 metropole.predlozi za Barselonu: . od prvih skloništa sa svojim fizičkim i simboličkim značenjem.detaljno razrađeni. organizacione. osnovu infrastrukture . a sadržali bi: (treći tom) predloge za suočavanje sa problemima urbanizacije i planiranje budućnaosti grada i (četvrti tom) predloge za širenje Barselone i rehabilitaciju starog gradskog centra .u drugom delu Serda daje statističku analizu situacije u Barseloni kroz prikaz uslova života i rada radničke klase . vodeći računa o orjentaciji (smatrajući osvetljenost i provetrenost vitalnim kategorijama). od kojih je samo 11 zarađivalo neophodni egzistencijalni minimum) . ravnomerne distribucije prostornih sadržaja. simbolične i socijalne potrebe nekog društva i da se prilagodi dinamici tih potreba (nijemoglo doći do prelaska na urbanizaciju iz prošlosti ukoliko se i samo društvo ne preobrati u oblik i organizaciju iz prošlosti.Serda je umro bolestan i bedan. koje su podignute tako da zadovoljavaju pomenute potrebe. Serda je bio protivnik dominacije centra. više je voleo da iznese uopštene predloge o mešanju i prožimanju funkcija. bloka. ravnomernog tretiranja svih delova grada. a 64 % pod zelenilom. planirao je ravnomernu distribuciju gradskih usluga.Serda je preko toga postavio urbanu matricu (zasnovanu na trgovima) sastavljenu od ortogonalnih blokova (širenje urbanim blokovima .. za njega je savršena urbanizacija ona koja može da zadovolji prostorne. preko grupe skloništa usled ljudske potrebe za društvom i td. kuće. kanalizacija. visina zgrada pela se do 11 spratova.ortogonalni sa zasečenim uglom). posađeno je drveće. disperzija usluga nije sprovedena .1859. paralela i Gran Vija) . trasirao mrežu ulica. Sličnost sa idejama Ovena i Furijea. Marksa i Engelsa i drugih društvenih reformatora čiji je bio savremenik. prenaseljenost. hijerarhije puteva. . predvideo je i jednaku širinu pločnika i kolovoza.treći i četvrti tom "Opšte teorije urbanizacije" u kojima bi prešao sa teorije na konkretne predloge. sobe. ortogonalna mreža ulica -> blokovski sistem. sa svojim različitim ideologijama. dostupnosti javnog saobraćaja. zatim pak i svemirske stanice i podvodne gradove) . nejednake distribucije radnih mesta i usluga. ulice.. tako da ih je vlada usvojila u celini . . potrošivši čitavo porodično bogatstvo na promovisanje svog sveta budućnosti.).. posle rušenja zidina.u principijalnom smislu (kao manifest za izradu GUP-a. Serda je mogao da odradi optimalne uslove života stanovništva gradova .analize su pokazale da su uslovi u Barseloni katastrofalni (prljavština. preterane zbijenosti.na osnovu ove analize.većina kasnijih vlada.težnja je da se ustvari prikažu tendencije inherentne industrijalizacije . kao i zelene trake u sredini bulevara. sprata. meridijana. što je odigralo presudnu ulogu u ubeđivanju vlade u Madridu da se moraju preduzeti drastične mere za poboljšanje stanja (analiza kreće od grada. a njihova dela su se pojavila tek 20 godina posle Serdaovih .predviđao je dan kada će svaka porodica imati sopstveni mehanizovani prevoz . svega jedna do dve zgrade izvedene su po njegovim uputstvima . prirodni pad ka moru . ne samo da nije odobravala Serdaove ideje. zasecanje uglova.ova ograničenja formirala su kostur magistralne ulične mreže i mreže međugradskih puteva Barselone (dijagonala.

Robert Oven. U središnjoj zgradi su zajednička kuhinja i trpezarija. jedno krilo u prizemlju ima obdanište. pored kojih su manje proizvodni objekti. poljoprivredni i prateći objekti su na izdvojenim lokacijama .1500 ljudi) -> zgrade za stanovanje razmeštene u obliku kvadrata. jer su mašine i stvorile višak radne snage.Simon. Tu su i stanovi za nadzornike.osnovna polazišta Ovenovog ekonomskog programa: * ljudski rad kao mera vrednosti (upotrebu mašina svesti na minimum i podrediti ih radniku. uzgajanje povrća za zajedničku kuhinju.. prezentiran Komitetu za zaštitu prava siromašnih. sveštenike. Na prostoru između objekata su ograđeni tereni za rekreaciju..Robert Oven -> sa 10 godina počinje sam da zarađuje za život kao prodavac u Londonu.u to vreme. prazan trem trebalo je da služi za rekreaciju. 1793. ali je pod pritiskom ekonomskih teškoća i unutrašnjih sukoba ubrzo propao (umesto poljoprivredne proizvodnje .Oven detljno kalkuliše troškove izgradnje ovakve zajednice . a na spratu salu za predavanja i mesto za verske obrede. a na spratu biblioteku. Urbanističke utopije XIX veka 61 . a tik uz njih putevi.reakcija javnosti na Ovenov plan bila je. učitelje. a sa četvrte spavaonica za veću decu. čiji centralni deo čini zajednička kuhinja sa trpezarijom. kupuje u Americi (Indijani) od jedne protestantske sekte selo harmoniju sa pripadajućim zemljištem. sa spoljašne strane kvadrata su bašte. Etjen Kabe . u središtu je javna zgrada.delatnosti žene u zajednici: briga o odojčadi i održavanje stana. sa tri strane svakog kvadrata su kuće za porodično stanovanje sa po 4 sobe. a drugo krilo škola (decu treba učiniti korisnim članovima zajednice. uznemirenje i omalovažavanje .. osniva Ustanovu za formiranje karaktera (reforme moraju započeti u sredini u kojoj se jedinka razvija): filantropska institucija za obrazovanje dece radnika i za vršenje uticaja na život čitave zajednice organizovanjem učenja predmeta iz raznih veština i razonode . na četvrtoj strani kvadrata su spavaonice za decu preko 3 godine i decu koja su preko predviđenih dvoje u porodici. pa je mnogo vredniji od izdataka za bolje uslove življenja. U centru kvadrata su stanovi za domare.pokreće niz reformi u svojoj tekstilnoj fabrici u Nju Lanarku (Škotska): povećava plate. sa tri strane sobe za bračne parove i malu decu (do 3 god.10. nezaposlenost) * stvaranje unutrašnjeg tržišta .plan je obuhvatao program školovanja i vaspitavanja dece i usmeravanja zarada radnika na ostvarenje lične i opšte dobrobiti . posle čega se Oven povlači iz javnosti . svaka soba je dovolja za smeštaj bračnog para sa dvoje dece do 3 god. sa njihove jedne strane je bolnica. rad u odgovarajućim proizvodnim granama 4 do 5 časova dnevno. ove organizacije ubrzo dolaze u sukobe sa vladom. jer uslovi sredine uglavnom određuju individualne sudbine) . a on je smatrao da je to apstrakcija.bogaćenjem radnika omogućilo bi im se da postanu korisnici proizvedenih dobara. a po njihovom obodu drveće. štititi ih od loših roditeljskih navika (veća od 3 god. obezbeđuje bolji smeštaj .neuspešni predlozi mnogim državnicima i vladama . interesovanje.forma: zgrade za stanovanje razmeštene u kvadrat. a rešava i problem porasta stanovništva . Urbanističke utopije XIX veka 10. Žan Baptist Goden. dakle.proizvodnja viskija) i on je morao da proda imanje . deca: osim škole. osniva malu tkačnicu koja izuzetno uspešno posluje. biblioteka (na spratu). "Zadružni pokret".lični pokušaj: 1825. Poljprivredni i prateći objekti i površine su na izdvojenim lokacijama .1816..pokušaj realizacije u praksi: . unutar ovih kvadrata su javne zgrade.ekonomsko opravdanje zajednice: pravilno usmeren ljudski rad predstavlja po Ovenu izvor opšteg blagostanja.eksperiment je izazvao vliko interesovanje. a ne samo instrumenti za proizvodnju .Oven nastoji da stvori široki pokret za reformu engleskog društva i ekonomije. tj. drugo krilo ima školu u prizemlju. u Engleskoj je postojao tzv. po povratku iz Amerike.sprovođenje mera moguće je u naselju veličine 500 do 1500 ljudi (javno mnjenje ga je doživljavalo kao čoveka koji je "uspeo u životu bez tuđe pomoći". jedno krilo obdanište i sala za predavanja (na spratu). preuzima ga Oven . a sa druge zgrada za smeštaj gostiju. Ovenu (500 . domarski stanovi u sredini. nekoliko sati dnevno treba da pomažu u bašti i manufakturi . skraćuje radno vreme. grof Anri de Sen . postaje član književnog i filozofskog društva u Mančesteru .)). tu je i skladište za svu potrebnu robu. u isto vreme. a 1820. sa njihove jedne strane bolnica. vlastima Lanarka i zasnivao se na ideji da treba naći pogodna zanimanja za nezaposlene čijem će radu mašine biti podređene . šivenje odeće za žitelje naselja. Viktor Konsideran. prostorije za odrasle.na osnovu iskustva iz Nju Lanarka predlaže široku primenu ovih reformi.idealno selo prema R. dragocena iskustva i kao radnika i kao kasnije uspešnog industrijalca. i u tome delimično uspeva stvaranjem više moćnih esnafskih i sindikalnih organizacija 30-tih godina. koji je vodila grupa entuzijasta. a sa druge zgrada za goste. lekare. starosti). plan je 1817. . Šarl Furije. preimenujući ga u nova harmonija i oblikujući ga po svom planu .

. vizure se završavaju spomenikom i slično. sve ove mere su prelazne ka idelanom društvu -> sve što je postavio preteča je moderne urbanističke i građevinske regulative . telegraf. koja se ostvaruje kroz 7 perioda (u vreme kada je on o tome pisao. u čijoj je osnovi bilo stanje univerzalne harmonije. centralni blok sadrži javne namene (u unutrašnjem dvorištu: štale. ostavljen od svih nastavio je da živi sam sa porodicom na farmi La Reunion . javna kupatila i perionice .pokušaj realizacije ..Simon je formulisao svoju teoriju o društvu. tri sprata (stanovi) i potkrovlje (gostinske prostorije) i rezervoare sa vodom za gašenje požara.Šarl Furije -> kao i grof Sen .centalni deo Falange ima javne funkcije: trpezarije. stanovi su različitog tipa i cene.Simon i Oven. najpogodnije tlo . smeštena je u prirodi (reka sa čistom vodom.glavni objekat sastojao se od tri povezana paviljona.. potpuno drugačije od sensimonista . u visini tri stambena sprata sa jedne strane je unutrašnja ulica . pokrenuli časopise i udružili se u jednu polumonašku zajednicu (čak su našli i specijalne uniforme). . umesto unutrašnjih Furijeovih ulica .zadružnih grupa.Falanga -> idealna zajednica u koju se udružuje približno 1500 ljudi. propagirao Albert Brizbejn (1840. biblioteke.. = civilizacija. koja se zasnivala na principu "industrijale" što je podrazumevalo da tehnički stručnjaci i radnička klasa zauzmu pozicije na vlasti i da zbace staru vladajuću klasu . učestvovao je u ranoj fazi revolucije 1789. zagovarao taj model parobroda . konstruktor . ni njegovi učenici nisu obratili pažnju na urbanizam bilo kakvim tehničkim detaljima.sagrađeni su i različiti uslužni objekti. ali je stvorio i vrlo precizno razradio svoju utopiju. mezanin (dečiji boravak).Falansterija -> zgrada u kojoj se odvija život ovakve zajednice (limit 1600 stanovnika.10. na nivou prvog sprata) koji spajaju dve strane krila na svakih 100 m (u jednom krilu Falansterije su radionice koje stvaraju buku. frof Francuske.poduhvat je propao zbog nedostatka kapitala . dvorište svakog paviljona bilo je pokriveno staklenim krovom (čelična konstrukcija + staklo.Simon . Novoj Kaledoniji. sa koje se direktno ili stepeništima pristupa u stanove. svaki od tri dela ima dvorište i pokrivene pešačke mostove (zastakljeni. 6. posledice industrijalizacije i priliv stanovništva u gradove osetile su se tek posle 1830. 7.Viktor Konsideran . njegovo učenje je nastavila grupa njegovih učenika.Anri de Sen .osećanje razočaranja je u Francuskoj više bilo političke i ideološke.pole njegove smrti 1825. pošta.-50. osnovana je 41 zajednica ovog tipa. skladišta) . 5.Simon.društvo organizovati tako da se postigne maksimum zadovoljenje ličnog.Amerika. donekle podseća na Versaj Luja XIV). = varvarizam. vlasnik livnice u Gizu .Žan Baptist Goden -> mladi industrijalac. vojni inženjer.. ali u okviru revolucionarnih političkih diskusija nije bilo mesta za isticanje socijalnih problema i njihovu povezanost sa urbanizmom . stambene zajednice: 1000 1500 stanovnika) .galerija (ona je jednom stranom priljubljena uz zgradu).Simon . . ambari.neposredni uticaj Ovenovih ideja ogleda se u pojavi raznih sindikalno .škola Sen . sa različitim uspehom) .bilo je više neuspešnih pokušaja raznih filantropa u Francuskoj.. škola (sa vrlo razrađenim sistemom).nije imao njihov entuzijazam. ali su izrazili želju za angažovanjem u toj oblasti . Vođe grupe su bili "vrhovni oci". zgrada za dečiji boravak. brežuljci. i svi su propali zbog finansijskih razloga i zabrana (u Rusiji car zabranio). Rusiji. . sa Albertom Brzbejnom posetio Severnoameričku Falangu u Novom Meksiku (Furijeovska zajednica). nego ekonomske prirode.koja je izgrađena) . slikovitost postići nepravilnošću. Urbanističke utopije XIX veka 62 .najaktivniji Furijeov sledbenik. sve zgrade su kolektivne. svaka zona izdvojena živicom od druge. ali kada je jedan od njih izneo teoriju o slobodnoj ljubavi kao zamenu za "tiraniju braka" došlo je do raskola i konačnog raspuštanja od policije 1832. zgrada je trebalo da ima prizemlje (prostor za parkiranje vozila). a u drugom krilu hotelske prostorije za kontakte sa onima koji ne pripadaju zajednici).Simon. Alžiru. zamišljena kao palata (od jeftinog materijala) sa centralnim blokom (fasada širine 600 m) i krilima (širine 300 m).rešen da isproba svoje teorije.ni Sen .Konsideran. čovečanstvo se nalazilo u fazi prelaska iz 4 peioda u 5): 4. gde 1859. administraciju.u to vreme Sen . svaka zgrada je stobodnostojeća i mora imati 1:1 zelene površine vrta (indeks). Furije je odrastao u atmosferi pred Francusku revoluciju 1789. šuma) i izdržava se poljoprivredom i manufakturom . prostor za verske obrede.Sen . koji su nakon revolucije iz 1830. sa grejanjem i ventilacijom. plodno tlo. kupio je zemljište u Teksasu i vratio se u Francusku da bi 1854. = savršenstvo (krajnji) .U Ameriku došao je posle državnog udara 1851. = garantizam. pozorište. postali slobodniji.galerija. štampao objavu "U Teksas" kojom je stekao 250 sledbenika .Godenova adaptacija Furijeovih ideja (modifikovao ih je) bila je jedinakoja je doživela ozbiljan uspeh posedovao je livnicu u Gizu. zasniva (za 10-tak godina) svoju Familisteriju (manja verzija Furijeovog modela . čija je aktivnost postepeno evoluirala ka bavljenju ekonomskih pitanja .

gde im se pridružilo još 400 istomišljenika. što je dovelo do njegovog progonstva u Englesku. kada mu je posle amnestije bilo omogućeno da se vrati u zemlju . dok je sa druge strane brda šuma.1879. Sledbenici su se ponovo preselili.ovaj roman. od kojih svaka nosi ime jedne od velikih nacija. čak se kandidovao bezuspešno na izborima za Ustavotvornu skupštinu . njen transport. Kabe se kasnije pridružio i uneo ohrabrenje. Pešaci koriste specijalne pokrivene prolaze. Četvrta strana je namenjena javnim uslugama: perionica. ali je nekoliko dana kasnije izbila revolucija i većina je odustala od odlaska. koja je postojala do 1887. na brdu ispod kojeg je potok sa vodenicom. najverovatnije inspirisan "Utopijom" Tomasa Mora. da bi se 1864.Godenova teorija. tako da se izdvojila grupa od 20 ljudi (koja se preselila u Kaliforniju i osnovala Ikariju . prethodnica. kada je Kabe sa malim brojem pristalica prešao u Sen Luj. farma i oranice su na susednom brdu (jedini problem je bila voda. odlučili su 1860. .Ikarijanci su tu došli 1849.veliku metropolu podeljenu na dva dela pravilnim rečnim tokom. . biblioteku i pozorište. pa se moralo štedeti) . da prodaju zajedničku imovinu i emigriraju u Korning (Ajova). Urbanističke utopije XIX veka 63 .tako je Kabeova ambiciozna zamisao doživela neku vrstu "reductio od apsurdum". objavljen 1840. gde su shvatili da se ta zemlja sastoji od brojnih zasebnih parcela.Etjen Kabe .aktivno je učestvovao u revoluciji 1830. ali ne na poljoprivrednoj.za sprovođenje svog plana trebalo mu je 10000 do 20000 ljudi. Organizovali su zajedničku trpezariju. već na industrijskoj proizvodnji i ne na zajedničkom načinu života.groblja.1880. Na tri strane trga su slobodnostojeće kuće. ali se usled bolesti njihov broj smanjio na 260. Tu je preostalih 35 Ikarijanaca osnovalo svoj idealni grad koji je postigao napredak (čak se i broj stanovnika povećao na 75). izdao je svoj manifest "Hajdemo u Ikariju" . konačno svi razišli .većina onih koji su ostali u Nauvu. U Teksasu mu je kompanija "Piters" navodno stavila na raspolaganje preko pola miliona hektara zemlje.ova Ikarija je bila na prijatnoj lokaciji. a ostatak se naselio samo 1. 1848. i bio postavljen za Vrhovnog tužioca na Korzici.Kabe je izneo svoj politički program .ekonomske poteškoće i unutrašnje razmirice su 1856. grupa od 69 naprednih ljudi ukrcala se u Avru. Pronašao je novo mesto u državi Ilinoj koje je širio kupio od Mormona . a prostor između njih popunjen je vrtovima. koja se konačno svela na veličinu običnog privatnog imanja . koji će se dostići ubeđivanjem. ova zadruga je funkcionisala do 1939.6 km dalje od prvobitnog sela i osnovao Novu Ikariju pokušavajući da obnovi harmoničnu atmosferu kojoj se od početka težilo (opstala je u skromnijem izdanju do 1895. ova idila je uništena novim raskolom.10. na tome se i temelji uspeh ovog eksperimenta . opisuje zamišljenu zemlju Ikariju i njenu prestonicu Ikaru . tj. I sam Kabe je učestvovao u početnoj fazi revolucije.Sperancu. dovele do prvog raskola. i sagradili svoj grad iskoristivši zgrade i ruševine koje su ostale iza Mormona. gde je i umro iste godine. gde su pronašli pogodno mesto za svoje aktivnosti na imanju od približno 1500 ha.. bolnice i radionice smeštene su izvan grada. jer je ideja o velikoj metropoli dovela do stvaranja još manje seoske zajednice. sagrađenu prema potpuno geometrijskom planu sa putevima koji se pravilno ukrštaju i koji su opasani sa dva kružna bulevara . Goden je osnovao zadrugu i upravljanje fabrikom i imanjem prepustio radnicima. porodice su živele u zasebnim stanovima. dok se automobili kreću kolovozom . kada se društvo raspalo. pa su se posle neuspelog pokušaja naseljavanja preselili u Nju Orleans.u međuvremenu prethodnica je stigla na odredište.selo Nauvi na obali reke Misuri . gde upoznaje Ovena. školu.totalni komunizam. a imovina podelila na 21 preostalog člana) .).grad je podeljen u 60 zona. gde se suprotstavljao Orleanističkoj vladi. Tu je napisao svoj utopijski roman "Putovanje u Ikariju". ohrabren svojim uspehom. Sve kuće u jednoj ulici su identične i oblikovane prema primerima " najprijatnijih kuća viđenih u inostranstvu" . zasniva se na zadružnom sistemu Furijea. Raspored kuća je podsećao na Ovenov pravougaonik: u središtu je trpezarija u sred velikog trga. a ne nasiljem i ubrzo je stekao znatan broj sledbenika. nego na poštovanju porodične autonomije. pekara i sl. 1847. a samci u dvokrevetnim sobama ..

a u njenom središtu bila bi škola (koja bi služila i kao biblioteka. ovu ideju Hauard je predstavio šemom "tri magneta" (stenograf -> komunicira preko dijagrama) gde se ljudi slobodno i racionalno opredeljuju za treću opciju (grad i selo su upoređeni sa magnetima koji imaju određenu moć privlačenja i koji deluju kao kombinacija privlačenja i odbijanja: grad.Vrtni grad: opasan neprekidnim zelenim pojasom sa farmama i parkovima. predviđeno je da ima 30000 stanovnika i površinu približno 3000 hektara.selo" -> pravi kompromis kombinujući prednosti oba) .geometrija grada je radijalna (kružan. konkurencija je zamenjena centralnim planiranjem (siromaštvo i nezaposlenost ne postoje.grad: vrste centara: 1. 2.. boravio u Americi .stiče uverenje da akcijama malih razmera društvo lako može da se reformiše i u tom smislu.počeo kao berzanski pisar .stenograf. ali i revolucionarnom delovanju radničke klase.niska stopa naseljenosti.važan uticaj na Hauarda: utopijski roman Amerikanca Edvarda Belamija "Pogled unazad" (1888. nakratko. duž široke središne avenije pružale bi se najvažnije zgrade. grad . Rajta i Le Korbizjea)). okružen "kristalnom palatom" (dokolica i potrošnja teraju ljude u centar grada) . sebe je video kao jednog od sanjalica i šeprtlja koji iz senke izlaze u javnost sa jednom velikom idejom. zelenilo. tako se izdigao sa dna hijerarhijske lestvice službenika u grupu sitnih preduzetnika koji su se borili za nezavisnost -> obrazovanje skoro nikakvo (tehničko . zato počinje da razmatra integrisanje kvaliteta grada i sela (nema zabave.Hauard je cenio društvene kvalitete (zabava. sa pripadajućim poljoprivrednim (farme i šume) prstenom od 2500 ha.nikad sebe nije nazivao urbanistom.sam grad zauzima 500 ha. koncertna dvorana).Hauard počinje da kreira model idealne zajednice prerađujući Belamijeve ideje.opisuje industrijsku i postindustrijsku depresiju u Americi i Evropi i njeno rešenje) . industrijske i kulturne aktivnosti .satelit" (neke metropole "grad . kreće se u krugovima radnika (zalažu se za povratak zemljoradnika na selo). kooperativnih preduzeća kao način reformisanja društva.između 1889.koncipiranju plana. a ne kao "grad . Vrtni grad zamišljen je kao nezavisni entitet.Ebenizer Hauard. hrabro se suočavajući sa podsmesima "praktičnog"sveta. počinje da se zanima za uzroke bede. reakcija Hauarda na ovaj roman bila je knjiga "Vrtni gradovi sutrašnjice" (1889. kao farmer. selo. glavni gradski centar (uprkos različitom geometrijskom obliku. u svakom kvartu stanovalo bi po 4 do 5 hiljada ljudi u kućama sa baštama. iskren i skroman. tako nastaje plan za Vrtni grad. i 1892. Vrtni grad)) . sve bi bilo u zelenilu.mestom za trgovinu. Hauard se naročito rukovodio principima koje je proklamovao "Pokret za zaštitu javnog zdravlja" . 2. većnica. pridružujući paralelno postojanje privatnog i kolektivnog vlasništva . ali je bio protiv socijalnih kontrasta i devijacija i nezdravosti kojima su se odlikovali.)) . prorok decentralizacije gradova. rođen je u Londonu 1850. zalagali su se za osnivanje samoorganizovanih. nije isticao sebe (za razliku od na pr. njegovo školovanje se završilo već sa 14 godina kada je postao niži pisar u berzanskoj firmi. roditelji su bili vlasnici male radnje. široke avenije. bezuspešno pokušavao sa različitim pronalascima (bio inovator.društvo zasnovano na upravljanju industrijom i raspodelom dobara preko jednog državnog trusta (preduzeća). uz kružnu prugu koja opasuje grad. crkva (dok se ne izgradi na Velikoj aveniji)).11. simetričan plan): 5 koncentričnih avenija i radijalni bulevari koji grad dele na 6 kvartova stičući se u centru: 1. distance bi uglavnom bile pešačke . već bi se problem porasta stanovništva rešavao gradnjom novih Vrtnih gradova. on shvata značaj problema razmere u društvenoj teoriji . muzej.pod uticajem ruskog anarhiste Kropotkina koji je predviđao propast velikih koncentracija političke moći i kapitala i procvat zadrugarskog poslovanja malog obima. fabrike su u planu locirane na periferiji. zapošljavanje kao pozitivne.) (probudio se 2000. čime bi se stvorila mreža povezana tranzitnim i infrastrukturnim . centri jedinica susedstva (kvartova). a formu delovanja nalazili su u volonterskoj inicijativi (Hauard -> velik uticaj na nemačke socijaliste) . odnosno kooperaciji . Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 64 . svi od 21 do 55 godina imaju određena mesta i svi su podjednako plaćeni . nije predviđeno širenje grada (Hauard poštuje ljudsko pravo na prostor). bolnica. unutra su stambene četvrti kao i sve komercijalne. smatrao je da veliki gradovi nisu okruženje za zadružnu civilizaciju . u samom centru parka nalazile bi se grupisane najvanije javne građevine (biblioteka. velike plate. ekonomska zaostalost) i mogućnost stvaranja zajednice umerenog broja ljudi koja bi se zasnivala na poslovanju malog obima i poljoprivredi. sam je izučavao stenografsko pismo i otvorio sopstvenu firmu. veliki troškovi života kao negativne) velikih gradova. fizičko i moralno zdravlje daje zajednica koja se bazira na saradnji. koji su se protivili koncentrisanju političke moći i bogatstva. loši uslovi stanovanja. godine u idealnom društvu. "kreator ideje o Vrtnom gradu" .građevinska škola) . u centralnom delu bio bi park namenjen rekreaciji. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 11.socijalnim pitanjima). odbacio je njegovu sklonost ka centralizaciji.selo (tj. pripadnika srednje klase.po povratku (okrenuo se manje materijalnim stvarima . Hauardovi Vrtni gradovi podsećaju na pristup urbanom planiranju Tomasa Mora i Roberta Ovena) .

osnovana je pionirska kompanija za Vrtni grad koja 1903. 1919. autori: arh. oni prihvataju Hauardov plan i postaju prvi relativno uticajni zastupnici ideje Vrtnog grada. dve sile kohezije: rekreacija i centar . ali nema para . kao liberal. ali njihova finansijska moć bila je slaba . što bi se iskoristilo za isplatu investitora. stanovnici bi potom nastavili da plaćaju rentu. koji su želeli da ožive poljoprivredu i smanje nezaposlenost povratkom radne snage naselo. gde je i nastao prvi grad koji se zasnivao na konceptima Hauarda. sam Hauard -> zasnovao 2 Vrtna grada blizu Londona .Nevil je uspeo da ubedi neke industrijske magnate da sponzorišu Konferenciju za promovisanje Vrtnog grada. Hauard je stekao dosta pristalica. Anvin i Parke... video je produžetak ideje o ortakluku.sabrao je svoju teoriju u knjizi "Sutrašnjica: miroljubiv put u pravu reformu". arh.drugi grad po istom konceptu bio je Velvin. a mana što je to bila ideja nepoznatog jedinca. kao uticajna ličnost. iako su imali principijalno različite poglede. postao je urbanistički pokret . ako bi učestvovali u raspodeli profita. radio sam i tako bio lišen mišljenja drugih .prvi put je izneo u javnost ideju o Vrtnom gradu 1893. konferenciji je prisustvovalo 1500 učesnika koji su se bavili urbanim problemima u raznim sferama i koji su na Vrtni grad sa svojih elitnih pozicija gledali kao na ekonomičan način rasterećenja velikih gradova. Nevil je okupljao pristalice među industrijalcima i političarima. pa je tako koncept Vrtnog grada odvojen od svoje prvobitne svrhe: umesto da bude društveni. uz punu autonomiju privatnog života. koja bi sakupila novac izdavanjem menica sa uplatom 4 . kupila zemljište i sagradila grad po planu.Hauardova finansijska konstrukcija za izgradnju Vrtnog grada zasniva se na "filantropskoj špekulaciji" bliskoj reformističkim krugovima još od Ovena: osnovala bi se neprofitna kompanija. zauzima vodeće mesto u pokretu za Vrtni grad.grafičke prikaze ovih struktura treba razumeti ne kao konkretizaciju. ovo bi vodilo ka nestajanju zemljoposedništva. Hauard i Nevil stupaju u vezu i Nevil. jer bi vlasništvo nad zemljom pripadalo kompaniji.Hauard i dalje zarađuje baveći se stenografijom (hvatanjem beležaka) .11. . koja je i održana u Burnvilu. Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada 65 sistemima. ukupno 25 Vrtnih gradova oko Londona.5 %.suštinska vrednost ideje Vrtnog grada: težnja za ostvarenjem minimuma organizacije koji bi obezbedio korist od planiranja. koje se zagrejalo.Hauard je sa sticanjem pristalica započeo 1892. oko 50 km od Londona. bez preporuka i veza . na sastanku Pokreta za nacionalizaciju radničkog društva. on je bio vizionar. -> Velvin. a Hauard među radničkim grupama . 1901.uticaj Hauarda . osniva se Udruženje za promovisanje Vrtnog grada.potom se obratio zemljišnim reformistima. već kao dijagrame koji ilustruju osnovne principe .za ideje Hauarda zainteresovao se istaknuti londonski advokat Ralf Nevil.). kupuje imanje Lečvort. uvećanjem stanovništva. tj.Hauard nije mogao propisati svaki detalj. koja se sastojala u uverenju da se materijalno stanje radnika može poboljšati samo ako bi bili deoničari. ali knjiga je naišla na mlak prijem i cinizam zvaničnih medija .urbanistički pokret koji još uvek postoji (uglavnom u anglosaksonskom svetu (američki gradovi 30-tih) i Australiji) . započet od strane samog Hauarda 1919. u konceptu Vrtnog grada. čijim izdavanjem je pokušao da dođe do sredstava. ova celina naziva se "društveni grad" (grozd grozdova) i ona treba da integriše sve kvalitete gradskog života. 1899. isti kasnije Hemsted (1905. a Hauardova predavanja po Britaniji počinju da privlače pažnju (ali ne da mu daju i onu podršku koja mu je trebala) . Soason. u krugovima Belamijevih sledbenika. rasla bi i zemljišna renta. a prihodi od rente išli bi na subvencionisanje komunalnih usluga .

spratne zgrade).po povratku iz Pariza. Holaberd i Rouč i Adler i Saliven). preko arhitekata rođenih približno 1850. 1885. . osnivanje simfonijskog orkestra. Čikago pokazuje tendenciju da postane kulturni centar (1830. dvostruki) 5.strukturne odlike zgrada Čikaške škole: . 1835. -> 15000 stanovnika. usled prilagodljivosti koncepta. 2000 . i dvogodišnje međunarodne depresije (1871.Čikaški prozor sastoji se iz većeg centralnog fiksnog dela i sa obe strane po dva pokretna dela .-87.1897. zid . 1920. uključio u rad čikaških arhitekata 1.pojam "Čikaška škola": -> obuhvatila je tri generacije arhitekata. što je omogućeno primenom novih tipova konstrukcija (skeletnih) i nizom tehničkih izuma. prozori imaju veću površinu nego do tad (Salivenu je bio izazov da se takmiči sa Ričardsonom (njegova zgrada Auditorijum pod uticajem je ranije podignute Ričardsonove M. gradio širom Amerike . funkcionalno i estetsko jedinstvo 2. da bi se oko 1880. . novi tipovi građevina (poslovni i administrativni oblakoderi) 6. . nazvana je "zid-zavesa". 1832. . Čikaška škola 66 . problem sa ovom konstrukcionom koncepcijom bio je u tome što su kod visokih zgrada debljine fasadnih zidova dramatično rasle ka prizemlju i podrumu dosežući i preko 2 m. betonom.1700000 stanovnika. monumentalna neoromanika.ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj četvrtini XIX v.. Store)) . staklo. . umetničke akademije. umesto istoricističkih fasada od livenog gvožđa.. Materijalne i kulturne okolnosti omogućile su stvaranje ove nove arhitekture.Vilijam Le Baron Dženi -> poslednji Rajt. razvoj: 1847.transportni centar . -> 30000 stanovnika .3000 stanovnika -> parcelacija.) 3.posle požara 1871. .školovan u Francuskoj . arhitekti se najpre vraćaju na zidane fasade.za zgrade Čikaške škole tipično je sledeće: 1.zavesa. racionalno projektovanje. od kojih je najvažniji hidraulični i električni lift (izmislio ga je Eliša Grejvs Otis. opekom. primena tehničkih dostignuća (lift. novi materijali i konstrukcije (čelični skelet. 12. . L. novi način fundiranja (lebdeći temelj). Čikago je pretrpeo veliku demografsku i ekonomsku ekspanziju u kratkom periodu.Vilijam LeBaron Dženi (William Le Baron Jenney). korišćenje drvenih sendvič zidova podložnih devastaciji): veliko tržište knjiga. od kojih je najznačajnija povoljna kulturna klima. . pa se pojavila potreba za prostorom (pre požara uglavnom se gradilo od drveta . .) . radio kod Anri Labrusta.postoji nekoliko činilaca zbog kojih je prvi moderni pokret u arhitekturi nastao baš u Čikagu.materijalne i kulturno okolnosti: . dostigle krajnju tačku u razvoju. (1880. tanja fasada.. bio je poznavalac istorijskih stilova i pristalica romantizma. (Barnem i Rut.zgrada ima 7 spratova. pa u Bostonu.1886. .. konstruktivno.šupljim blokovima.. rast cena zemljišta uslovio je rast zgrada u visinu (doziđivanje na 8. a zbog toga se javljao i problem sa osvetljenjem. pa do treće generacije sa Frank Lojd Rajtom .. 1885. . Čikaška škola 12. osnivač . konzervativnog je konstruktivnog sklopa. imao je 300000 stanovnika.. nov tretman prozora (veliki deo površine fasade.. delovali u Čikagu gradeći komercijalne i poslovne zgrade podignute u istom periodu .senvič zidovi -> razvoj. razvoj takve fasade u konstruktivnom i oblikovnom smislu obeležen je raznovrsnošću.arhitekti Čikaške škole: -> tri generacije arhitekata: prva sa V. čiju okosnicu bi činila po dvojca partnera sa podeljenim dužnostima. Čikaški Univerzitet postaje intelektualni centar) . zbog mekog i podvodnog tla Čikaga 4. -> osnivač škole .konstrukcije od livenog gvožđa koje su sredinom XIX v. već su to bili tipični Amerikanci (bez korena) koji su išli za progresom. a prvi ga je primenio njujorški arhitekta Džejms Bogardus koji je koristio i konstrukcije od livenog gvožđa) . bio pod uticajem Viole-le-Dika.1900. 16 .Henri Hobson Ričardson (Henry Hobson Richardson). Baronom Dženijem osnivačem. živeo je u Nju Jorku. koja je svoje opterećenje predavala nosećoj konstrukciji na svakom spratu.status grada. 1853. 1900.. zbog toga počinje oblaganje konstruktivnih elemenata (stubova i greda) vatrootpornim materijalom .još od 30-tih godina. opterećenjem i smanjenjem korisne površine . . "Čikaški prozor" (centralno fiksirana okna. istomišljenici koji su izgradili koncept izgradnje javnih objekata . Marshal Field wholesale Store.12.. oblikovni izraz -> neoromantika. pokazale su se nepostojanim u požaru. F.grad je postao trgovački i železničko .studirao na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu. . za građevinare ovo je značilo dosad neviđenu jednostavnost gradnje . a koji su dostigli zrelost približno 1890.2700000 stanovnika). godine Čikago doživljava građevinsku ekspanziju).rešenje ovog problema sastojalo se u odvajanju noseće konstrukcije od nošene fasade i vidljivog elementa koji je mogao biti zidan ili od drugog materijala.nijedan od tih arhitekata nije bio rođen u Čikagu. obično su delovali u timovima (6 arhitekata u tri para). vertikalno klizno otvaranje. 1850..

Barnem je naložio jednom od crtača da uradi projekat kao "kutija od opeke". dok je Rut bio na moru na dvonedeljnom odmoru. . zavisno od svetla. Rut je bio po povratku ljut. oblikovno . ornamentaciju je prepuštao asistentima. Tacoma buliding. ljubičasto)).-09. Manhattan building.planer Čikaške izložbe 1893. Pontiac building. teže ka pojednostavljenom izgledu .-91. ali je dozvolio obodni raspored kancelarija . a ime grada Čikago bilo je izvedeno od indijanske reči koja znači "polje divljeg luka" .prva zgrada sa zid-zavesom (postojala je samo u gornjim etažama . odbacujući Rutove skice sa više ukrasa. preduzimač iz Bostona.-91. . konstrukcija podrazumeva proporcionalan rast debljine zidova sa visinom (što bi značilo da je debljina nosećih zidova u osnovi 182 cm.Piter Bruks.1884.efekat pilona. ramovi od čelika u sredini.posle Rutove prerane smrti. koji su verovatno bili povezani sa proizvodnjom tako nijansirane opeke. . gde se reka uliva u veću vodenu površinu. za parcelu 20 m puta 30 m i 12 spratova.Barnem i Rut (Daniel H. Fair Store building.težio se "egipatskoj" izražajnosti . . odsustvo ornamenata . dužina 60. nema polukružnih prozora (samo pravougaoni i to bez okvira) niti ukrasa.6 m. zvonasti "papirus" venac na vrhu . investitor . Reliance building.uzan teren nije omogućavao izgradnju središnjih staklom prekrivenih dvorišta (inače tipična za Rutove zgrade). a danas izgleda.bio je glavni arhitekta . h/a=b/a=3:1 . takođe papirus je sličan divljem luku. 1903. H. -> smatrali su da zgrade koje se nalaze usred te uzavrele košnice užurbanih. dominacija horizontalizma: kontinualni parapeti. transparencijom fasade (vrlo elegantna spoljašnjost) dočarana je njena izuzetna lakoća (horizontalne trake Čikaških prozora). oblik kvadra .konstrukcija (poslednji put se išlo na kombinaciju ramovske konstrukcije i spoljašnjih nosećih zidova (opeka)): masivni obodni zidovi.-90. kasnije Mounadnok (aluzija na istoimeni vrh u Nju Hempšajru)).mehanomorfna kombinacija horizontalnog i vertikalnog. istoricizam . zahtevao je jednostavan izgled bez ukrasa.uticaj Dženija 2. . Home insurance building (Osiguravajući zavod . 1891.-91. Piter Bruks je tako odlučio iz estetskih razloga. zgrada je spolja od opeke (Rut je planirao prelaz u boji (polihromija -> možda ekscentrično. 1879. 1893. kićenje je potpuno beskorisno. glavni projektant ove zgrade bio je Čarls Etvud. izraz čvrstoće i snage.zgrada je interesantna i kao pionirski primer spregova protiv vetra. projektovanje je započeto još 1884. │ 4. 1896. 1894.konzervativni stil 2.jedno od najzanimljivijih dela Čikaške škole. izdužena zgrada. │ (otkriven čelični sklop + zid-zavesa) .) . First Leiter building.Holaberd i Rouč (William Holabird & Martin Roche) 1.studirao na L'Ecole Polytechnique i L'Ecole Centrale u Parizu.pseudogotski istoricizam u sekundarnoj plastici 5. iskorišćenost površine 68 %. nije bio pod uticajem L'Ecole des Beaux Arts formalizma.-85. Čikaška škola 67 . 1889. Railway excange building. opšti izgled .12. 1889. zgrada reprezentuje izuzetno razumevanje prirode zid-zavese. Barnema: 4. 1889.ali to je početak) 3.kombinacija arhitektonskih elemenata prvog dela zgrade i Maršal Fild Ričardsona 3. Čikaški prozori (trodelni) . Rookery building.12-tospratnica sa skeletnom konstrukcijom . ali izvedeno je jednobojno (smeđa.samo u sekundarnoj plastici. 1886. 1905. 1889.ostale važnije zgrade D. │ klasika Čikaške škole 5. granit . Burnham & John Wellborn Root) 1. racionalista. širina 21 m. -> Barnem i saradnici .u podnožju oko ulaza i izloga. Monadnock bulding. Ričardsona 2. ima erkere za dodatni spratni prostor.zastupnik investitora je zahtevao krajnju jednostavnost. bavio se inženjerskim problemima (uspešan u inženjerskim poslovima) 1. Second Leiter building. ali se prilagodio (ali ova priča nije tačna). 11-tospratna noseća konstrukcija podignuta je za 15 dana. jer pored zidanih poprečnih ukrućenja postoje portalna ojačanja u vidu čeličnih greda . a završeno je za dužinu od 60 m i visinu 16 spratova (radni naziv zgrade bio je "Kvamkviset". . 6.zašto profil papirusa? -> kao i Donji Egipat i Čikago je močvarno područje. na uglovima (žljeb od trećeg sprata sve dublji ka vrhu) su izvedena obaranja ivica koja rastu od bazisa ka vrhu.zakošeno podnožje (odražava stabilnost). ali logično jer je Rut bio opsednut bojom u arhitekturi) od temne ka svetloj. 1890.reduciran model H. a što bi značilo veliko smanjenje korisne površine i veliko opterećenje za ionako meko i podvodno čikaško tlo . fasada ove zgrade dočarava i estetski potencijal čeličnog rama. Fischer building. .-95. poslovnih ljudi ne treba da skreću pažnju svojim istančanim arhitektonskim izrazom. Orchestra hall. (Paviljon ribarstva) .zgrada Mounadnok: visina 61 m.Monadnock buliding annex.

1907. Zgrada u Vest Džekson bulevaru 325. rustikacija prizemlja.još intenzivniji i nedvosmisleniji iskaz tema sa Market zgrade.zgrada je svojim mehanomorfističkim purizmom snažno uticama na Misa van der Roea 5. .-11.county building.kontinualne vertikalne i nešto uvučeni masivni natprozornici . 1904. Chicago savings bank. 1893. tlo i "kapital". venac na vrhu.12. . 1894.klasicistički istoricizam u opštoj pojavnosti . Čikaška škola 68 . čista forma bez erkera. a ne njene lakoće .elegantna 14-tospratnica. karakteristična za većinu visokih zgrada Čikaške škole 4. Marquette buliding. │ tipična Čikaška škola 7. . Old Colony building.za razliku od Barnemove i Etvudove zgrade Rilajans.gigantski neoklasicizam .-05. Brooks building │ u prečišćenom Holaberd / Rouč maniru 8.slična. intenzivnija mehanomorfična interpretacija skeleta koji dominira nad zid-zavesom 6. Chicago city hall . .kubična forma (pravougaoni raster). 1904.dolazi do izražaja u suštini klasicistička tripartitna podela mase objekta na bazis. ovde se zid-zavesa koristi za izražavanje brutalne snage konstrukcije.-94. snažan modularni raster . veoma jednostavna 13-tospratnica 3. sa obličastim uglovima .

-> "forma sledi konstrukciju" (funkciju) . oduševljen je gradom i euforijom vezanom za obnovu posle požara iz 1871. a ostalo . 1856.zvao je školu "zatvorom za decu" (majka frnacusko-švajcarskog porekla iz Ženeve i otac Irac. stanica. nalaženju pravila u odnosima konstruktivnog sistema i poetike arhitektonske forme.potom se upisao na Masačusetski institut tehnologije (najstariji Arhitektonski fakultet u Americi).Adler i Saliven (Dankmar Adler (inženjerska strana) & Louis Henry Sullivan (estetska strana)) . Luj Saliven. romantizmom..uopšte o delu: .u doba najvećeg uspeha Adler & Saliven. ali bila apstraktna i van stvarnosti) .u periodu 1875.1927.. vode letnju školu igranja u okolini Bostona i tako zarađuju. kada je video gospodina koji sa gradilišta ulazi u fijaker i saznao da je to arhitekta koji je projektovao zgradu. preko kog se upoznao sa savremenim tokovima u Engleskoj i Francuskoj. Saliven se vratio 1875. pristalice Viole-le-Dika (koji je bio pristalica obnavljanja gotike).u Čikago. Na projektima poslovnih zgrada i auditorijuma ispoljen je spoj projektnih inovacija i tehnoloških mogućnosti. međutim. škola. dok su fabrike rešavane utilitaristički (mnogo manja sloboda u izboru oblika) . pri čemu je 30 % bilo privatnih stambenih zgrada. firma Fernes & Hjučit.obrazovanje: .pojedinačni projekti hotela. 20 % fabrika i skladišta i skoro isto toliko poslovnih zgrada.. zapošljavnali su preko 50 crtača (među kojima je bio i Rajt. 1856. 1856. što je na njega izvršilo veliki uticaj (tu je završio dve godine studija) . bio je impresioniran tim delom ljudskih ruku.-95. Raskinom. a naročito predavanja Ipolita Tena . zapošljava se kod Dženija.1927. istoričar umetnosti) i botaničara Ase Greja."Čikaška škola" .. a ta sveska je zapravo izveštaj o aktivnostima atletskog kluba "Lotos" čiji su osnivači bili i braća Saliven. impresioniran sa znanjem o procesu prenošenja unapred određene ideje preko tehnoloških dostignuća u realnost (događaji iz detinjstva: 1. gde se priključuje u "slobodni atelje" Emila Vodrmera. neznajući šta je most.. imao preko 180 porudžbina. .13. a za arhitekturu se opredelio još u detinjstvu. 13.. menadžera Dženijevog biroa koji mu je postao mentor. . tj. prilozi iz arhitekture i ornamentike. . država Masačusets. skice golih modela. Luj Saliven.rođen je 1856.1874. bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko meseci . 2. najveći centar drvne industrije i najveća klanica je tu bila). uplašio se.-80.čovek čije je delo prožeto sigurnošću odnosa "tradicionalnog" i "naprednog" . kroz čiji biro su prošli i Barnem.Luj Saliven. sa iniciranom idejom o ličnom konceptu arhitekture (značaj L'Ecole. Holaberd i Rouč (u toj sredini Saliven upoznaje Džona Edelmana. prostorije firme bile su na poslednjem spratu tornja zgrade Auditorijum (a u početku su imali kancelarije na poslednjem spratu prve Adlerove poslovne zgrade) . obim mišića. Rut. postaje punopravan ortak firme (sa samo 26 godina). a 1883.1880. telesne mere.Adler i Saliven -> jedna stara sveska koju je počeo da vodi na Tehnološkom institutu govori koje su sve teme zanimale Salivena. 69 .izuzrtno složena figura . Saliven počinje da radi kod Adlera. radio je kod brojnih arhitekata .. odlazi kod roditelja koji su se preselili u Čikago (Čikago je pre požara privredno cvetao: najveće svetsko tržište žita. koja je slušao i čitao u Parizu) . Ostali su u vezi i kada je Saliven otišao u Pariz .-93. . gde ja na kursu arhitekture savladao tehnička znanja i poznavanje stilova. Adler je zapazio Salivena i poverio mu dekoraciju unutrašnjosti centralnog muzičkog hola . u Parizu se bolje upoznao sa evolucionističkom teorijom kulture Tena i tekućim stilskim previranjima (razlog napuštanja L'Ecole.. koji je 1888. klubova. tu su izveštaji o takmičenjima. ali kada mu je otac objasnio svrhu. . zaposlio se u Filadelfiji kod Frenka Fernesa (Saliven je bio njim očaran.1873. posle samo nekoliko meseci napušta studije i odlazi u Italiju (Rim i Firenca -> na samo tri dana od čega dva provodi u Sikstinskoj kapeli oduševljen Mikelanđelovim freskama).. 10 % različitih auditorijuma (pozorišta i raznih vrsta dvorana). rezultati. bio desna ruka vodećeg tandema). na rezidencijama i grobnicama sloboda izraza.. (sa 16 godina) se upisao u Engleski koledž u Bostonu gde se upoznao sa delom Ipolita Tena (francuski kritičar i filozof. zbog ekonomske depresije i pada porudžbina.iste godine. jer je "pravio zgrade iz svoje glave"). odlazi u Pariz na L'Ecole des Beaux Arts (vodeći intelektualni centar u svetu). u Bostonu. ovaj bio je od 1880.istoričara umetnosti. prema Salivenu bio je u tome što je prednjačila crtačka veština koja je donosila sjajne rezultate. ornamenta (njegove zgrade su prekrivene ornamentima) . se ipak ne može zanemariti u njegovom delu. biblioteka...1870.težio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade. ali već posle godinu dana napušta studije (jer mu se nije dopao obrazovni sistem) . Luj je kao dete skoro svako leto provodio kod babe i dede (majčina strana) na farmi u Južnom Redingu). grobnica. . protivio se institucionalnom školovanju .1927. opredelio se za arhitekturu) . Viole-le-Dikom.celog života se borio protiv akademizma i arhitekture koju diktira stil . crkava. od 1889.

13. Duli Blok. ornament je uklonjen sa nosećih delova i integrisan u nenoseće površine. Adler se povlači.oblakoderi: 4.unutrašnjost se projektuje na spoljašnost slično izrazu ljudskog lica . unutar polovine bloka trebalo je smestiti varijabilnu dvoranu (2500 . oblakoderi . skup projekat (tri miliona dolara) .da smanji odjek) u blizini pozornice i glatke (reflektori . pojednostavljena forma i dekoracija (homogen blok (samo portici neznatno štrče kao paneli postavljeni ispred ravni zida) sa oštro usečenim otvorima). u zadnjem delu sale.eseji "Ornament u arhitekturi". .-91. telo i kapitel. kapitel) . 8. sa izraženom tripartitnom podelom (baza. 1896.Wainwright building.glatko polirane kamene fasade sa polukružnim lukovima. inovacije: smanjenje zapremine primenom levkaste osnove koja se naglo sužava ka pozornici. naročito na zgradi Garanti .-96. kod zgrade Transportejšn) pozornica je oivičena pozlaćenim panelima na plafonu levkastog oblika.. u donjem delu ornamentisana . utvrdio je zakonitost formule da "oblik uvek prati funkciju".Adler se bavio uglavnom tehničkom i administrativnom. Frank Lojd Rajt je . keramički elementi.-93. 70 . Buffalo. posvećeni su uglavnom ovoj tematici. 1892. Voker haus. 1890. 1888. ovaploćenje Čikaške škole arhitekture. borba da se pronađu rešenja koja istinski odgovaraju tehničkim inovacijama . sijalica . -> pozorište. njegova rešenja su vizuelno masivna. 1895. za Salivena je bila tipična dekorativnost istočnjačkog tipa 1. -> konstruktivni okvir od čelika sa pričvršćenom fasadom (prvi put uradio Vilijam Le Baron Dženi. ali se ipak odražava na fasadi . na zgradi Osiguravajućeg zavoda u Čikagu). Auditorium building. fasada obložena crvenom terakotom. Luj Saliven. 1894. 2.poslovne zgrade: -> značaj: 1. New York.. a Saliven "umetničkom" stranom posla.1927. Fraternity Temple. primer: 2. Bauard building.zgrada je imala veliki značaj i u tehničkom i u konstrukcijskom smislu."neogrčke" zgrade . Transportation building 6. skladište Voker: konstrukcija stub . recesija ugrožava poslovanje firme. 1890.smeštene u poslovnom centru Čikaga. Guaranty building.oblikovni problem sa zid-zavesom Saliven nije rešavao otkrivanjem skeletne prirode zgrade.3 grupe: "neogrčke".tako je i na oblakoderima funkcija skrivena.greda. sa 100 el.1892.7000 mesta) sa svim mogućim prostorima i dva bočna objekta sa poslovnim prostorom i hotelom (kuhinja . 1886. Louis.Salivenova dekoracija bila je uslovljena ovim mnogobrojnim tehničkim zahtevima (i nezahvalnim oblikom i dimenzijama). reljefnog je tipa sa floralnim motivima (Salivenova sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji). a zapremina i broj sedišta se smanjuju pokretnim elementima na obe galerije) . projektnu šemu sa unutrašnjosti preneo je na fasade (na pr. ali uspeo je da objedini prostor. jasno je odvojena od arkada koje se iznad njih protežu kroz 4 sprata (u prizemlju i na poslednjem spratu ih nema) -> ritmičnost. u Ričardsonovom duhu. Saliven smatra da "realno poetsko jednistvo" oblika i funkcije počiva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije. neradne površine (apsorberi . 1897. Borden Blok.-89. 5. Saliven je pomešao tradiciju i Ričardsona) 7.zgrade inspirisane Ričardsonovom arhitekturom (podignute neposredno posle Auditorijuma) . postepeno izdizanje partera prema Raselovom metodu ("izoakustičke krive"). trup. St. 1880. iako su to činili ostali čikaški arhitekti kombinujući čeličnu konstrukciju sa zid-zavesom sa istoricističkim detaljima. i "Umetnički pristup visokim poslovnim zgradama".. kombinacija stilova.Adler je postigao velike pionirske rezultate u oblasti akustike dvorana.-89. 9.-98.reducirana Ričardsonova estetika sa Maršal Fild bildinga. 1892. Union Trust building. odlikuje ih isticanje vertikaliteta i tripartitna podela mase poput klasičnog stuba na bazu.prvi put pod krovom). a kontakti između Adlera i Salivena zahlađuju zbog Salivenovog brisanja Adlerovog imena sa projekta Garanti bilding. . primeri: 3. hotel i poslovanje.da omoguće odgovarajući odjek). ogoljena rustikacija i ornamenrika .izraženija primena ornamentike je prisutna. "otvoren" zadnji zid radi sprečavanja nekontrolisanog odbijanja talasa (ali akustički uslovi za orkestarsko izvođenje i izvođenje na pozornici bitno se razlikuju (a zgrada služi u obe svrhe). svedena na dijagram (za razliku od doslednije Rutove primene na Rukeri bildingu) . -> 10-spratnica pravolinijske "oblakoderske" konstrukcije (skrivene) sa zidanom ispunom. 1891. pa je Adler predvideo maksimum 2500 sedišta za pozorišne predstave. eksterijer .-91. 1856. primenom naučne teorije škotskog fizičara (inženjera) Rasela. (Saliven nije pristao da primenjuje površni istoricizam i mehanički tematizam. ali treba razumeti Salivenovo shvatanje pojma funkcije koji obuhvata i fizičke i simboličke aspekte (organsko načelo o koheziji) .

skriva mehanizam za kameru ili zaključavanje .: 10. On prodaje svoju umetničku zbirku i biblioteku.sastoje se uglavnom od središnjeg prostora izdeljenog ugrađenim pregradama i nameštajem.funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz traži u obliku . Grinnel. centralni prostor ("svečano dvorište") trebalo je da bude okruženo američkim eksponatima .: . Radije bi izgubio posao. pre ove poslednje faze banaka. 1889. . ubrzo je napisao seriju polemika protiv arhitektonskog obrazovanja. potpuno drugačiji koncept (jednostavno) pored čuvanja novca simbolišu neku vrstu ekonomskog svetilišta čiji je oltar . eklekticizma. nastanjuje se u sobi osrednjeg hotela gde boravi do smrti) . Shlesinger & Mayer Department Store (robna kuća) -> (danas Karson.. Saliven objavljuje i knjigu "Autobiografija jedne ideje" . međutim.Saliven je dobio ukupno 56 narudžbina. većim delom. ali je jedan deo fasade uradio Saliven. pri čemu su naročito napadnuti arhitekti sa Istočne obale. a 1924. Saliven je napisao esej "Savremena faza arhitekture".projekat su započeli Holaberd i Rouč.autobiografija: više od pola knjige govori o svom detinjstvu.. 1899.Saliven (rođen 1856.Svetska izložba u Čikagu iz 1893. Merchant's National.drugi period. međuodnos unutrašnjeg i spoljašnjeg: usaglašenost spoljašnjeg ukrasa i vrednosti predmeta koji se unutra čuvaju .oblik zgrade izraz je ove energije . Naglo prekida svoju životnu priču u trenutku kada postaje partner Adlera i kada mu se otvorila mogućnost velike karijere . a docnije su ignorisani) . masa je kubična. projekat je značajan jer dočarava različitost direktnog koncepta fasade Holaberd / Rouč i dekorativizma Salivena u potpuno istom rasteru 11. čiji je sadržaj postao temelj ove organizacije. se oženio 20 godina mlađom ženom. sve do 15 godine.organizator Rut. ali primenjuje figuralnu plastiku ponegde . Luj Saliven.jedna od najvažnijih zgrada Čikaške škole..) -> često je radio fasade mnogih objekata . ali i kao svetilište. 71 bezuspešno pokušavao da ih izmiri. koji razjašnjavaju Salivenov koncept "funkcije" . cela knjiga je posvećena arhitekturi . od 1907.u čast osnivanja Saveza arhitekata Amerike. ograničenja su bili bazeni . radi samo izvan Čikaga. a veliki otvori na gornjim delovima fasade često polukružni. Piri i Skot) . i samo jedno od 15 poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom čikaške arhitekture (i "zlom srećom" na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. -> kod ove banke ornament je u vidu isprepletanog rama koji okružuje prozor iznad glavnog ulaza. autobiografija koju je napisao sa 65 godina je pisana u trećem licu. ali su Salivenovi veći i značajniji . 1895. sledeće 4 godine vrlo malo kontaktiraju do smrti Adlera 1900. Za 10 godina bračni par je promenio 7 apartmana luksuznih hotela. ali spoljašnjost u čvrstoj mreži horizontala i vertikala odiše izrazitom modernošću . kada se upisao na Odsek za arhitekturu na tehnološkom institutu države Masačusets. u posrednom smislu.priču o svom životu (najpre u časopisu američkog instituta arhitekture. Žena ga napušta zbog alkoholičarskih ispada. iako su imali biroe u istoj zgradi (Auditorijum). podigao je 8 objekata banaka u provincijskim gradovima srednjeg dela zapadne Amerike. unutrašnjost je konvencionalna. po nekoliko meseci godišnje boravili su u vikendici. broj projekata je tokom te 4 godine bio isti. Gage building .Saliven je jednu od svojih banaka nazvao "kutijom za nakit". pozvao je 10 firmi.13.banke (od 1906.nacionalna proslava 400 godina Kolumbovog otkrića Amerike (1492. nego načinio kompromis u ostvarivanju svojih ideja. primeri: 12.-90.) u obliku međunarodne izložbe. njegove fasade su njegov zaštitni znak (tada Adler nije imao nikakvog posla) . (Kolumbijska izložba) -> propuštena prilika Čikaške škole ("grobnica moderne arhitekture") . Saliven postepeno napušta ukrašavanje celokupne fasade i lokalizuje dekoraciju.prvi period.ovaj profesionalni preokret ogledao se i na privatnom planu (1899. a umire 1927. i kao knjiga). bogato su ornamentisani (koristi: crvenu opeku + prefabrkovanu keramiku).. 1856. kao i vikendicu.uprkos poslovnim i privatnim problemima nije se predavao.1927.u to vreme Saliven stiče sve veći ugled. deluje kao sef (mali prozori i u nižim delovima deluju kao rupe).. u opadajućem ritmu i uz smanjenje veličine objekata. tako da ostaje bez podrške (ovi članci izlazili su pod zajedničkim nazivom "Brbljanja iz dečijeg vrtića".knjiga "Sistem arhitektonske ornamentike u skladu sa filozofijom ljudske moći" -> sadrži 20 službenih crteža sa komentarima.samostalni rad: . uticajni u Savezu.trezor) . godine).to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj odvija u skladom sa "fundamentalnom energijom umetnika" . međutim. u početku u uticajnom čikaškom časopisu Inland Architect.-20.projektovao je. to su poslovne zgrade (od 30 poručenih izgrađeno je oko 15) u tradiciji Adler / Saliven i banke i vile (samo 2 izvedene od 9: Babson i Bredli).-1924. porodične grobnice .ohrabren prijateljima. čak i u tim i finansijski teškim vremenima .

trijumfovao akademizam (klasicizirane zgrade) sa Istočne obale.kubus zvonastog oblika koje se koristi za fundiranje u vodenim sredinama) . uzroci su veoma složeni. dubina 25 m (kesoni . istina je. 1895. označivši početak akademske obnove u Americi. napad na sledbenike. kao i u biološkom opstanku i ovde je pravilo bilo: "prilagodi se ili izumri". eklektički i islamski karakter zlatne kapije i kupole. 3.na izložbi je umesto Čikaške škole. 72 .. orjentalizirana dekoracija. napad na obrazovanje. koje nemaju ništa slično sa ostalim delom zgrade).greške Salivena: 1.. Luj Saliven. hala. Čikaška berza. ženidba . . . posle ove izložbe Saliven gubi projekte) . a jedan od njih je i nepripremljenost čikaških arhitekata za tipološke zahteve izložbe 13.13. ili fleksibilnost koja omogućuje prilagođavanje ..po prvi put korišćeni kesoni za fundiranje poslovne zgrade. dvostrukom galerijom i bazilikalnim osvetljenjem. što podrazumeva ili genijalnost da bi se opstalo i pobedili suparnici. .1927. da ni u krilu Čikaške škole nije bilo dovoljno potencijala da se svi postavljeni problemi savladaju.posle izložbe -> Salivenovi projekti: (i neki već pomenuti oblakoderi) 14.. međutim. ali ipak nedovoljno ubedljiva kao zgrada sa izložbenom namenom (u odnosu na impresivne izložbene prostore u Evropi) -> (izgledalo je kao da Saliven ništa nije naučio o upotrebi metala i stakla u izgradnji železničkih stanica.ova izložba rezultirala je mitom da je Amerika propustila priliku da formuliše autentičan arhitektonski stil na osnovama naprednog romantizma Čikaške škole. 2. srušena 1972. duhovitiji izraz od akademskih paviljona prepunih visokoparnog kiča.ostala samo ulazna kapija . dva srednja sprata ispod bazlikalnog osvetljenja ne vide se spolja (tako je kod gotskih objekata). 1856. tržnica. Palata saobraćaja (u osnovi je to rimska bazilika sa glavnim i dva bočna broda.

ornamenti inspirisani motivima iz prirode (naročito florom) -> dinamička plastičnost. P. Belgija: kralj Leopold II (ekscentrik) i 40 godina mlađa igračica -> spoj lepote i moći) . ekskluzivne robe.nova umetnost ima korene u gotskoj arhitekturi i japanskoj umetnosti .u Engleskoj. Art Nouveau je promovisao interese umetnika pokušajem osvajanja oblasti proizvodnog dizajna. * Španija -> Gaudi -> ornamenti u kovanom gvožđu za kapiju parka Guelj. Hofman * Nemačka (Jugendstil) -> Hans Pelcig * Holandija -> H. veza sa slikarstvom toga perioda (Tuluz Lotrek.projekti stanica metroa * Austrija (secesija) -> Vagner. van de Velde.u ilustracijama za delo "Entrentiens. estetke korektivne mere.. staklo i kamen . prirodi uopšte i mladalačkom idealizmu (judendstil = mladost) . zanatlijama je lepo pristajao sntimentalno . smatra da je glavnonačelo arhitekture iskrenost prema programu i istinitost konstrukcije."Jugendstil" označava čitav niz namera.Belgija -> tu je pokret nastao i dobio naziv Art Nouveau (nova umetnost) . nazivao se francuskim imenom. Gimar . van de Velde (jedini koji je očuvao doslednost).opšte odlike: pokrenutost (kao pokretne slike -> slike sa filmom). apstrakcija. Berlage .najuspešniji kao stil unutrašnjeg uređenja." Viole-le-Dik ukazuje namogućnosti konstrukcijskog racionalizma. ali je isto tako prvi priznao njihovu uzaludnost da budu sredstvo za reformisanje društva .. Eduard Munk.najviše objekata u ovom stilu u Belgiji nalaze se u Briselu: uglavnom porodične kuće za stanovanje i privatni hoteli.najznačajnija uloga u stvaranju pokreta -> Orta.pristalice Art Nouveau: V. Art Nouveau.dvosmislenost pojave: usled nesklada između umetničkih nastojanja da se predmetima da izražajan oblik i tehnološkog napretka koji je navodio na funkcionalnost. pripadnike Art Nouveau 90-tih godina XIX v.zajedničko za sve: primena ornamentalnog stila u arhitektonskom izražavanju .gubitnički stil .. već je i sugerisao povratak prirodnom načinu života. Viktor Orta 73 . pokušaja da se od ekonomske potrebe napravi estetsko iskustvo . možda. u Francuskoj . za razliku od istoricizma koji je prizivao prošlost.. Viktor Orta 14.Art Nouveau = nova umetnost -> kao prelazni period između "Istoricizma" i "Modernog pokreta" * Belgija . dinamizam (uticaj razvoja saobraćaja.. . ali nije dala osnove za stvaranje jedne nove arhitekture jer se isuviše usmerila na ornamentaciju .odlikuje se specifičnim senzibilitetom i ekspresivnošću upotrebom ornamenata .engleskim imenom Modern style.mnogi nacionalni paviljoni) -> 90-te godine XIX v. 1900.doprinos u razvoju novih arhitektonskih ideja i obogaćivanju arhitektonskog rečnika. tj.u Nemačkoj . što je izrazito kontraverzno (pošto su se smatrali poslednjom odbranom individualnog zanatstva pred surovim svetom tehnologije. a težnja većine anticipatora i aktera pokreta bila je rešavanje društvenih problema kroz umetničko zanatstvo. ..upotreba metala je bila karakteristična za arhitekturu. . donele su svetu dve novine: bioskop i Art Nouveau. u Italiji .Art Nouveau je umetnički pokret nastao širom Evrope oko 1890. konstruktivnog i dekorativnog aspekta .14. stvorene da se suprotstave tehnologiji.u vrhunskim delima ovog pokreta uočava se povezanost funkcionalnog. koje su indirektno povezane jer su nastale iz istih pretpostavki i sa sličnim ciljevima .ručni rad (kao međuprostor između industrije i umetnosti) održao se samo u oblasti skupe.najznačajnija uloga u stvaranju ovog pravca -> Orta. Art Nouveau. jugend) = polemičko odbacivanje ravnoteže između tradicionalnog stilskog repertoara i tehnika građenja na kojim se do tada zasnivala evropska umetnička kultura . pored toga on zastupa povratak regionalnom građevinarstvu . Velde . drvo. tehnološki napredak). delovale su osvežavajuće .liberty i "cvetni stil" . opsednutost raspoloženjima vezanim za smenu vekova. Pariz. dostignuća. Viktor Orta . zato što tu nije našao plodno tlo. pariški stil (Svetska izložba.pridev nouveau (modern. vezan je naročito za oblast primenjenih umetnosti (dekoracija) . Gustav Klimt): dinamična linearnost (igračica Lua Fuler svojim virtuoznim kovitlanjem haljine bila je inspiracija mnogim umetnicima. * Italija ("liberty") -> floreale stil * Engleska ("Arts and Crafts" . a inicirana Ajfelom i velikim inženjerskim konstrukcijama .ne oponaša prethodne stilove . A.. a u tu svrhu najpogodniji materijali su: gvožđe.Art Nouveau = nova umetnost .uticaj Viole-le-Dika . nema samo umetničku konotaciju.. Moris. vlasnici su iz visoke imućne klase .Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti i zanata (Arts and Crafts) pokreta.umetnost i zanatstvo) -> Mekintoš * Francuska -> arh.značaj Art Nouveau: bio je neka vrsta refleksne reakcije umetnika na zalaženje tehnologije u masovne produkcije na tradicionalnu teritoriju umetnosti. ograde balkona.

kuća Ostrik -> prva stambena zgrada koju je Orta projektovao u novom stilu. kao i fasade. ne zna se. . za neženju (fotograf i profesor nacrtne) sa puno prijatelja za prijeme -> prvo zrelo doba. sa uskim pročeljima -> ugrađeni ili na uglu -> simetrična kompozicija. i kod svoje uće Orta je imao teškoća da poveže detalje od klesanog kamena sa radom u metalu.fasada: diskretno iskazivanje skeleta (linearne krivulje). vlastita kuća. kreator originalnog rečnika ornamenta. veoma slična (front 8 m.predvorje (salon . sa metalnim rasterom. zenitno svetlo. veza gradske umetnosti i njegovog dela -> urbana matrica Brisela ih diktira.kao i kod Narodnog doma.Brisel (Belgija): široki bulevari. drveta.anglo-japanska soba. uskog pročelja. kuća Tasel. svaka sijalica zasenčena zvoncem od bojenog stakla koje podseća na lalu.) .-92.krug čeličnih stubova koji se gore izvijaju u čelične lukovepodupirući staklenu kupolu): oktagonalna forma (objedinjuje okolne sadržaje) pokrivena plitkom staklenom kupolom na gvozdenim stubovima . bio pod odlučujućim uticajem Viole-le-Dika (i gotike kamenorezačka tradicija. umetnički živ samo 15 godina.odlike Ortinih kuća: harmonija u organizaciji prostora. V. klijentela: introvertan svet za visoku klasu (najskuplji arhitekta u Briselu .rođen u Gentu 1861.svaka zgrada je osobena) 6. a nastavio na Akademiji des Beaux Arts (kasnije postao direktor 1913.unutrašnjost: vidna metalna konstrukcija. orijent . zgrada Misinger -> puno detalja.započeo Art Nouveau u Briselu. pa napustio -> bio i crtač.akumulacija industrijskog bogatstva. -> fasada -> niz lučnih erkera .nikad teškoće u izradi.-94.lusteri . elegantni parkovi.imao je oko 40 godina. razvio je niz strukturalnih i konstruktivnih rešenja. 1861. posebno u oblasti primene (dobro poznaje osobine materijala) gvožđa.uticaji: Viole-le-Dik.Japan. zanatske porodice u centru. -> započeo studije arhitekture na Akademiji u Gentu 1876.kao vesela metafora cveća. 1893. rokoko (uprošćen). Blej (slikar). nameštaj. staklene pregrade . ukrasne šare za tapete i tekstil. 1892. -> nejkompletnija od svih Ortinih rezidencijalnih zdanja (kasnije pretvorena u modnu kuću) . ornamentika rudimentarna. bogati žive u gornjem gradu. učio muzičku školu. Viktor Orta 74 . precizni nacrti . od 1885. perfekcija u kamenu) . dovoljno bogat da izvede sopstvenu kuću (sada muzej V. enterijeri . uopšte. dekorativne gvozdene ograde .. palata Solve. -> za mladog advokata. zaokupljenost identitetom (multietnička zajednica) . prebogat arhitektonski rečnik -> do perfekcije. 1895. široki erker prozori. centar umetnosti krajem XIX v.mali obućar iz Brisela: od njega je nasledio osećaj za umetničku preciznost. apstraktni gvozdeni ukrasi koji asociraju na floralni svet. detalji vitraža.težnja za nacionalnim stilom na temeljima lokalnog graditeljstva u opeci .14. kada je zaista započeo sa građenjem .trospratna gradska kuća u niz. V. ograda.plan: otvoreni plan. veliki atelje -> rade odlivke koje nose u kamenolom. ograde. upotreba gvožđa u objektu i na fasadi. kuća (hotel) barona van Etveldea. Orta nije podizao zgrade. postimpresionisti . šare na podu i zidu = biljni motivi .Art Nouveau je ovde prisutniji (reprezentativni hol) više nego u svim delima Viktora Orte 2.otac .) u Briselu.. početak nove mode -> uveo je engleske tapete između vidljivih metalnih elemenata na zidovima trpezarije .1947. železničke konstrukcije. 1895. vitraž. plastična.-96.zidovi se izvijaju u polje ka bočnim erkerima. -> baron.Ortin dizajn . 1898. ponudio je niz novih projektantskih rešenja i pokazao mogućnosti arhitektonske ekspresije za nove graditeljske programe. elegantna dekorativna primena dekorativnih elemenata 7. široka fasada . Moris .o životu: .vodeća figura kontinentalnog Art Nouveau. objekti: uski.dela Viktora Orte: 1.. virtuozan u preplitanju elemenata konstrukcije i dekoracije . ali dobra unutrašnja povezanost odaje utisak celine . 3 sprata) 3. detalji: rukohvati. erkeri su uglavnom u staklu. asimetrična fasada 5.građena za slavnog hemičara Solvea sa laboratorijom. pariska formula iz XVII v. . a zašto. Art Nouveau.Viktor Orta (Victor Horta). stepeništa). razrađeni detalji (luster na pr. u skladu sa socijalnim i kulturnim uslovima doba. . elegantna jednostavnost fasada. u tom periodu proučava teoriju i projekte Viole-le-Dika što ga je ohrabrilo da se odluči za otvorenu upotrebu gvožđa i kombinaciju sa zidanim elementima. nameštaj . 5 nivoa 4. umro skoro nepoznat . kamena i stakla .svaka zgrada poseban nameštaj. slobodni zidar. "vrpčasta" metalna dekoracija (naročito u stepenišnom holu (nalik na grane i lozu) u skladu sa podnim mozaikom) . originalna dekoracija. funkcionalno podeljene. O. upotreba konstruktivnog gvožđa (prvi put u stambenoj arhitekturi) kao vidljivog materijala. kuća Frizon. -> sa ateljeom kao dve spojene zgrade.

h=10 m. Obek (sa osmougaonom dnevnom sobom.mnoštvo materijala. odaje utisak uzvišene arhitekture (što se poklapa sa naprednim humanitarnim duhom zadrugarstva) . proširenje parcele). cena po m2 i nije bila velika .1500 osoba -> trebala je najpre da bude na drugom spratu. Narodni dom. siromašni sloj. otvorena konstrukcija.14.Orta je radio oko 9 meseci na preliminarnom projektu. tavanica (konstrukcija dijagonalnih linija -> podela na kvadrate 5 m puta 5 m) podseća na gotiku . potpuno neopravdano. robna kuća "kod inovacije"..). Stanovi za siromašne. vidni čelični nosači. a one koje su usledile posle. delom oko segmenta jednog kružnog trga.u potkrovlju. a 25 miliona franaka je to moglo da spreči. Brisel (danas muzej slika). 1909. elegantne i uzdržane kuće za Maksa Alea. a 15 crtača je još godinu i po radilo izvođačke crteže. Viktor Orta 75 .kafeterija (trebala je da služi i kao sala za demonstracije) u prizemlju . vrlo smeo enterijer sa vidnim čeličnim elementima krovne konstrukcije (lake krovne rešetke sa zategama). sve je nisko 14. i "Volfers" iz 1906.ova grupa kuća predstavlja razradu sintakse kuće Tasel (i još nekoliko kuća: Viner. -> uništena u požaru 1967. ali je podignuta na više zbog osvetljenosti i terase) . "Volfers". finansijska pomoć od Solvea . -> reduciran budžet (u prizemlju radnje .solidarnosti. takođe. "Grand bazar". zgrada je izazvala senzaciju zbog prosvetljenosti. Orta je u jednom zapisu predskazao njenu sudbinu . stepenište je takođe interesantno rešeno .program je obuhvatao administrativne prostorije. kulture. bez detalja.ovo je najvažnije delo Viktora Orte. stranka je osnivala ove domove. maksimalno iskorišćena.arhitektonska forma: . proslave. Palata lepih umetnosti. dimenzije 56 m puta 16 m. obrazovanje) . a metalni delovi nisu vidljivi) 10. Brisel. na kraju je zgrada i pored protesta brojnih eminentnih arhitekata. dve (u njima je Orta stanovao) u Američkoj ulici.poslednja 8. samo je okvir od granita. (iz urbanističkih razloga).da se izdržava objekat) 12.Ortu) . "Voke".kosnije je zgrada više puta dograđivana prefarbavana i slično. ali se nije našlo) -> na čudnoj parceli .ulaz: gvozdeni ispad. zabave (kupili plac čudnog oblika i angažovali najskupljeg belgijskog arhitektu . bočno su bile dve konzolne galerije sa dekorativnom ogradom. kuća Viner (1919. rešenje fasade u ravni . kultura. površina papira na kom je bio nacrtan projekat jednaka je površini velikog trga u Briselu (1/2 km2 = 75 rolni) . ali bez snage 15.gradnja je počela krajem 1895. za srednji. ne samo radi sastanaka radničkih organizacija. (čuvena zanatska porodica) . staklom ili tankim panelima između metalnih ramova (slično zid-zavesi) .druge komercijalne zgrade Viktora Orte ("Voke" iz 1903. spoljašnji zid .-09.oblik koji je Orta maksimalno iskoristio.vidni čelični kostur (spajanje konstruktivnog i dekorativnog) u kombinaciji sa opekom i klesanim kamenom. projekat je bio veoma detaljan. koja asocira na unutrašnjost svemirskog broda. sa fluidnom izražajnošću . padom poda obezbeđene su vizure (zatalasana tavanica) i akustika. 13. u unutrašnjosti. -> "kod inovacije". pet robnih kuća. 1896.podignut je kao sedište belgijske Radničke partije (više reformatorska nego revolucionarna). radove su izvodile radničke zanatske zadruge (dobrovoljni rad radnika . kuća Diboa 9. Muzej umetnosti -> pažljivo. srušena 1964. -> ogoljene fasade 16.nepravilna parcela. Art Nouveau. bez preterivanja u detaljima. godine. ali je više puta zastajala. uprkos znatnoj primeni materijala. pa je projekat doživeo izmene (nedostatci materijala. više manjih i jedna ogromna višenamenska sala (sastenci. koji iskazuju formom statičku ulogu. vezani sa kamenim zidovima (najbolje rešenje prožimanja gvožđa i kamena za kojim je neprestano tragao). (srušen je 1967.velika dvorana (auditorijum . a delom duž dve radijalne ulice. iscepao projekat) u stilu Art Nouveau. nisu po arhitektonskom dometu ni bliz zgrada podignutih oko 1900. ali bilo je i negativnih reakcija . prostor auditorijuma je zatvoren između konstruktivnog okvira. Frankfurt.. bile su suvoparnog i formalnog izgleda ni traga od Art Nouveau. ka njoj su vodila dva stepeništa. "Grand bazar". socijalističke reformističke stranke čiji je cilj bio društvena emancipacija radnika.) . 1906. 1901.zanatlija. kafeteriju. mnogo su uzdržanije (više konstruktivne prirode sa mnogo manje ornamenata. jednim delom je "lebdela" nad dvorištem. a dnevno svetlo visokim bočnim prozorima. sedište radničke zadruge. 1928. Glavna železnička stanica u Briselu -> banalna. Bolnica Bruhman -> započeta pred rat. već i radi raznih drugih aktivnosti . (tek tad je postala vidljiva izuzetna metalna konstrukcija) .-99. snažnog izraza i slično.kasnija dela: 11.veliki nepravilni oktagon (dubine 22 m. 1901. a završena 1923. jednostavnost.kada je otvorena na uskrs 1899. veliko predvorje i mali hol što vodi do stepeništa. širine 18 m i visine približno 8 m).prednja strana sasvim u metalu i staklu. prvi javni objekat . a da autor nije konsultovan.

izuzetna smelost u detaljima: izbacivanje balkona. pa je Orta bio primoran da umetne velike grede u pod trećeg sprata čime je narušena konstruktivna ravnoteža. gvozdeni stubovi sa lelujavim dekoracijama na vrhu. ali su ipak ovde konstruktivni problemi rešeni na efikasniji način nego na bilo kojoj njegovoj kasnijoj zgradi .njegova ograda je blago konveksnog oblika. Viktor Orta 76 . sa interesantnim spiralama . ali je zato ostvario aerodinamičnost i utisak snage i suštinske povezanosti sa nacionalnom arhitektonskom tradicijom.Orta je težio jednostavnosti u gradnji.14. dinamična. ali i da one odražavaju unutrašnji raspored.jedan inženjer u ekipi napravio je gršku. dugačak balkon čitavom dužinom fasade . rukohvat ograde na krovu ne prati jednostavno spoljašnje ivice zgrade. Art Nouveau. Tačke prevoja fasada imale su odlučujuću ulogu . Želeo je da ostvari kontinuitet različitih fasada koje gledaju na trg i dve bočne ulice.završna obrada: manje istančana u poređenju sa projektima bogate klijentele . u kontrastu sa konkavnim konzolama (ograda je od kovanog gvožđa. nema one istančanosti kao u privatnim palatama.

) .. Mekintoša .tipičan razvoj industrijskog grada: postaje važan centar teške industrije (čelik. lepršava) iako zanimljiva bila bi malo značajna van arhitektonskog konteksta .umetnički: grad (tipičan viktorijanski: preduzetnički. svetlo zelen). tehničko-tehnološki aspekt je posebno dobro obrađen (ventilacija.Herbert Mekner i Fransis Mekdonald (talentovanija je od Margaret) . grejanje. nemilosrdan i ružan) bez arhitektonskih kvaliteta. traženo je da ateljei imaju severnu orjentaciju. gotovo ništa nije radio . vesela.grad je doživeo napredak. Možda se zato osećao uvek kao deo tima. 1896. -> zapadna fasada. a zid je ostavljen bez ukrasa.Margaret Mekdonald i Fransis Mekdonald (sestre) -> njihova dekoracija (razdragana. javljaju se nove težnje ka autonomiji): snažan nacionalistički pokret sa separatističkim ciljevima (nacionalno udruženje za odbranu škotskih prava) .u mladosti je izgledao kao tipičan umetnik . tanke ivice širokih ormara. a poslednji sprat je uvučen. nežne ljudske figure. u ekonomskom pogledu. u Londonu izložili svoje rane radove na izložbi Društva Arts and Craft (negativna kritika službenog kritičara Krejna) .Čarls Reni Mekintoš (Charles Rennie Mackintosh). izbio je na drugo mesto u Velikoj Britaniji. mozaiku..politički (prihvaćeno je vekovno opiranje poistovećenju sa Engleskom.na sebe skreću međunarodnu pažnju kada su 1896. dekor u pastelnim tonovima (ružičast.boje: nameštaj beo ili izrazito taman. izgledala je energično. brodogradnja) i trgovački lučki centar. kao u japanskoj umetnosti . značajan je i uticaj francuskog impresionizma i simbolizma . železnička oprema. druga faza 1907.preplitanje gracioznih i masivnih oblika . prozori su veliki. gvožđe i staklo veoma su korišćeni radi postizanja bogatog severnog svetla u ateljeima (duž glavne fasade). raskošnog talenta običnih. venac pri vrhu upotpunjava kompoziciju. . metalu. sićušni detalji koji se gube u velikim površinama . suprotno eteričnim likovima koje je slikala. živahan. jednostavni zidovi. masivna je).-09. često su motivi izdužene. enterijeri .. uopšte. siromaštvo sa druge strane je bilo neminovno.koristi površinski ornament..karakteristika čitavog opusa Č. siv. nemaran u korišćenju talenta (kao Olbrih)) i Margaret Mekdonald . primenjeni su na nameštaju. brzo je razvio osoben kubični stil (formira prostor i prostorne elemente od pravougaonih oblika. službeni pristup (svrsishodnost i poetičnost) i u sopstvenom stanu: svaki detalj razrađen sa određenom svrhom elektro kablovi predstavljaju ornamentarnu karakteristiku tavanice . karakteriše je linearnost. bliska Blejku.japanskom ratu. -> najnedokučiviji umetnik na prelazu dva veka . a gvožđe i staklo nije voleo zbog nedostatka masivnosti . što je iskorišćeno za vizuelno smanjenje zgrade . lepih crta lica koje pre odaje osobu koja se povlači nego borca. iza Londona (zbog pokretanja pamučne industrije postaje glavni takmac Mančesteru) . visoki nasloni stolica. a muževi za stranu izgradnje . tako da se stiče utisak ne četvoro nego dvoetažne zgrade.zgrada je podignuta na strmom terenu.bračni parovi -> žene su bile zadužene za dekorativnu stranu. enterijer. ali sredinom XIX v. dijagramska analogija ovih motiva je upravo vertikalitet kubične tektonike Mekintoša . pojava alkoholizma .1909. jedino se ulazna zona (kao parafraza škotskih zamkova) izdvaja skulptoralnom i maštovitom obradom (namerno kontrastira ostatku zgrade. . Margaret je bila nešto starija i možda zato njegov oslonac.mali prozori u masivnom zidu. maštovita. ali su njegovi bogataši bili skorojevići bez ukusa.od jedne uslužne stvari uspeo je da stvori umetničko delo: mreža gvozdenih penjalica (za perače prozora).arhitektonska dela: 1.suteren je ukopan."Glazgovska četvorka" -> simbioza japanskog i škotskog .beli sa bojenim detaljima .Glazgov (Škotska) . Berdoliju ili Toropu i simbolizam iz dela Meterlinka i Posetija i keltskog misticizma.masivna građevina od domaćeg sivog granita (tri strane škole) i opeke (četvrta strana). Tužno je što je Mekintoš posle brilijantnog početka brzo pao u zaborav i od 1908. bio je pristalica solidnosti u građenju (verovao je u kamen. Frensis Njuberi -> pomogao im da dobiju ovaj posao .veza sa Japanom nije se odnosila samo na predmete za svakodnevnu upotrebu . 1868. Glazgovska umetnička škola. velikom veštinom povezivao je elemente i pojedinačne delove.15. R.razarači i krstarice koji su doneli pobedu u rusko . bio je veoma pod uticajem Vojsijeve arhitekture i Letabijevog simbolizma. važno: veza sa Japanom preko trgovine odakle pristižu (priliv egzotične robe sa Dalekog istoka) raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu. tapetama. . bili su sagrađeni u Glazgovu .1928.Mekintoš je bio vodeća ličnost grupe. Čarls Reni Mekintoš 77 . a zgrada ima minimum četri sprata .boem.-99. tapiserijama. biblioteka.Čarls Reni Mekintoš (kratka karijera. Čarls Reni Mekintoš 15.ornamentika sestara Mekdonald figuralnija je od Mekintoševe arhitektonike. parne mašine.Raskinov tradicionalizam). tražeći vezu prakticizma Arts and Craft pokreta i keltskog misticizma . -> prva faza 1896. često naglašava samo pojedine elemente arhitektonskog sklopa ili nameštaja.

1900.-03. i to na širokim erker .-18. -> početak kraja Art Nouveau . 1902.enterijer biblioteke (strog i geometrijski) . počela se baviti unutrašnjim uređenjem .1970. Hortempton. nastaloj posle 1906. "japanska" konstrukciona artikulacija .Mekintoš posle 1908. 1898. a unutrašnjost je odavala veću disciplinu.izložbe ga spašavaju od zaborava . koja je na žalost. . a na zapadnoj (vrhunac stvaralaštva). plastična bela fasada 3. (njegova slava je inače od početka bila veća u Evropi nego na Ostrvu) dobija sve manje porudžbina i pada u zaborav.poslednji rad za Baset-Loukea = Art Deco -> mala kuća u nizu (rekonstrukcija).) -> ovde je njegova umetnost koja se odlikovala reljefnim profilima isturenim u prostor. (najpoznatija: Willow Tea-rooms) -> vrhunac Art Nouveau.sva zaostavština izložena u Glazgovu . (uticaj Art Nouveau) 5.glazgovski projekti: 2. jednog od osnivača "bečke radionice" (suosnivač J. vlastiti stan.kuće pod uticajem Vojsija u škotskoj provinciji (stil "baronial". gracioznošću. 1897. gde mreža konstruktivnih elemenata obuhvata celu prostoriju (a ne samo ivičnoj poput lijana u džungli) . spajanje ornamentalno + nezgrapno) 7. dve longitudinalne mase čine osnov kompozicije. 1899. ovo je bio projekat za zatvoreni konkurs koji je u Darmštatu 1901. nameštaj i plakate za Baset-Loukea * 1916. izložba studentskih radova u Lijegu * 1896. 8. ostvaren je gotovo kubički plasticitet. 1902. . muzički salon za Frica Verndorfera.umire .glavna masa je sa zadnje strane dopunjena pomoćnim prostorima (muzej i dvoetažna biblioteka.ovi projekti odlikuju se belim zidovima sa organskom ornamentacijom.Mekintoš -> kraj * 1914. kuća Hill (kuća na brdu). stan je uređen prema projektu za "kuću ljubitelja umetnosti" gde su stolice sa visokim naslonom trebale stajati naspramno za dugačkim trpezarijskim stolom. zgrada prikazuje ceo razvoj Mekintoša.Međunarodna izložba u Torinu. 1902. Helensburg.. neki od retkih njegovih radova u tom periodu ukazuju da je raspolagao još uvek velikom kreativnom i vizionarskom snagom. Engleska (rak jezika) .bolnica.časopis "The studio" * 1895.1901.najvažniji projekat uz Glazgovsku školu. i 8.Kvinskros crkva . 3 čajdžinice.za 7. istočna fasada je u nekoj vrsti neogotike. krute "kao ljubavnici na prvom sastanku") .1927. pa do autohtonog stilskog izraza) .-09. beli grandiozni enterijeri.umire Margaret . izraženo jasno. elektro kablovi . . organizovao Aleksandar Koh. tako da osnova ima "E" formu.1924.Osma izložba secesije u Beču 1900. . -> njihova spoljašnjost je bliska lokalnoj tradiciji. sa mestimičnim ornamentalnim reljefom i fino proporcionisanim prozorima. -> neizveden projekat za izložbu 1901. ali moralni pobednik) .1933. Hofman) .anticipacija Art Deco-a . ali je dalekosežan .kao cevi orgulja)) na snažnom volumenu. primenjena je autentična formula sa erkerima (tri vertikalna erkera sa rešetkastim prozorima . Čarls Reni Mekintoš 78 . sele se u Englesku -> počinje se baviti slikarstvom * 1914.1928. površine su ravne. senzualne linije ovde su ustupile mesto nešto oštrijim obrisima što je ukazivalo na to da Mekintoševe vizije imaju budućnost (primer je druga faza Glazgovske škole) 9.premašuje Vojsijev tradicionalni model.tamno drvo. ostala neiskorišćena . .. .crkva. raskošni enterijeri . nije nagrađen (jer Koh nije odobravao naklonost bečkom stilu (Mekintoš) jer je umetnička kolonija tek osnovana u Darmštatu)."Glazgovska četvorka" -> početak * 1894.ornamentalna karakteristika tavanice (verovatno nisu mogli ići ispod maltera u iznajmljenom stanu + ostali elementi enterijera = bajkovit prizor.15. odlazi u Francusku (slikarstvo) . . delom zbog malog tržišta. delom zbog ličnih problema u koje je zapao (alkoholizam). Škotska . . ovaj projekat je verovatno uticao na Hofmana i projekat Palais Stocklet u Briselu iz 1905.1906. Klimaholm. izložili rane radove na izložbi Arts and Craft u Londonu * 1897. čuvenim stolicama sa visokim naslonom 4. dizajnira satove. -> razdoblje ljubičastog i srebrnog sa originalnim ornamentima na beloj podlozi. soba (dobila priznanje) u sklopu škotskog odeljenja izložbe 6. rani sakralni objekti . zahvaljujući dugom periodu gradnje (od vidnog uticaja Vojsija.prozorima u obliku cevi na orguljama i u enterijeru čitaonice. . neizvedena "kuća ljubitelja umetnosti" (druga nagrada. .druga faza (1907. kuća Windy Hill. kružna koncertna hala za 4000 ljudi.

sličnost sa Plečnikom: velika sposobnost kreiranja oblika. Svuda je išao pešice .ključni likovni izraz koji se razvio u Art Nouveau (Modernismo) . čitajući i družeći se sa duhovnicima. Ekonomska moć naručilaca je vidljiva .vrlo kvalitetna) . Maroko i Kastilja. u Ruesu.život je okončao tragično (1926. zbog čega je bio još usamljeniji. .Antonio Gaudi y Cornet. osećaj za dekoraciju i boju. ostao je neženja (slabog zdravlja) -> bila mu je uskraćena radost porodičnog života .dela: -> njegovi studentski radovi i najranija dela razlikuju se po stilu . a i interesovao se uglavnom samo za predavanja iz filozofije i estetike (nekonvencionalan. sklonost životnim uživanjima (galantan. aktivan do smrti. nije se ženio. pomodan.politička i ekonomska dominacija u Španiji. kad je 1924.od liberala u mladosti (postaje konzervativac). od posledica udara tramvaja. omela ga je i vojna obaveza. služio se istovremeno sa pet različitih arhitektonskih jezika. u zatvoru govori samo Katalonski (neće na oficijalnom Kastiljskom . svetlost . umereni socijalizam 4.1878. boju. razvija se poput stabla ("katalonska gotika" . obrazovan.život: rođen 1852. lekovi. postepeno se sve više preobraća u gotovo isposnika. rano ostaje bez majke. Art Nouveau .16. .težnja za stvaranjem novih oblika izražavanja .prvi postmoderni arhitekta. otac . čoveka predanog veri. zahvaljujući radu u ateljeima značajnih barselonskih graditelja.to Gaudi koristi (bogate mecene). Raskin. stvorio neponovljiva dela. naklonjen siromašnima. strukturalni racionalizam Viole-le-Dika 9.otmen i bogat. . -> od tada se proslavio kao arhitekta i Barselonu napušta samo tri puta: južna Francuska.1926. najkreativniji i najveći Katalonac . rani radovi: * ulaz u groblje * fontana ."Modernismo" (na Katalonskom) . Ljubljana -> Plečnik .Španskom) i plaća kaznu za sebe i jednog beskućnika.1878. neobični konstrukcijski izumi. duhovit i naprasit čovek.Gaudi .bio je žestok nacionalista. pokušao da obnovi gotsku arhitekturu .kotlar -> kovač bakra (od oca nasledio finoću obrade). (bio je slab student). majstorski koristi prostor. koji postaje njegov glavni mecena. 1852. sahranjen je u kripti crkve Sagrada Familia. ušao je u suštinska pitanja krize . malo jogunast student -> više je voleo praksu od teorije). ona se mora lično doživeti: 20-tak godina stariji od Plečnika.1878. pa preuzima brigu nad ocem i sestričinom (oboje su živeli sa njim u Barseloni). Govorio je samo na Katalonskom . šetnje. .Barselona -> Gaudi. lokalna narodna arhitektura │ 7. a kasnije umiru i brat lekar i sestra.ključna godina u izgradnji karijere: -> tada je diplomirao . u mladosti je bio lep i tašt na svoj izgled i miljenik večernjih sedeljki porodice Guelj na kojima su se okupljali umetnici i intelektualci. fantastičan osećaj za konstrukciju koja nije kruta. mavarsko-islamska graditeljska tradicija │ mediteranski uticaj 6. katolicizam (crkva je podržavala katalonski separatizam) │ "katalonska renesansa" 2. katalonski nacionalizam │ 3.poslednji gotski arhitekta.čak je bio zatvoren i novčano kažnjen kada je javno protestvovao. a arhitekturu u Barseloni 1869.kao dete je oboleo od vrste reumatizma koji nikad nije izlečio. studirao je dugo (8 godina) jer se izdržavao projektima van škole. Rihard Vagner 10.radnici ga nisu razumevali. već u trajanju diplomiranja bio je relativno afirmisan. radeći mnogo u verskoj arhitekturi. Antonio Gaudi 79 .). fer prema radnicima.školu je pohađao u Ruesu. zbog svog dela i posvećenosti crkvi i naciji. ipak. uz sve počasti .uticaji: 1. specifično korišćenje materijala. klasična tradicija (utemeljena u arhitektonskom obrazovanju u Barseloni) 8.od oživljavanja srednjevekovlja do obilatog eklekticizma koji je verovatno naučio u školi.kopija jedne u Maroku * kandelabr na Rijasa Rojal . Da bi se borio prihvatio je režim jednog opata: vegetarijanska ishrana. Berlin -> Šinkel. Katalonija u skromnoj zanatlijskoj porodici. uprkos sve većoj slabosti upražnjava do kraja života. neženja. (po njegovim školskim radovima ne bi se mogla naslutiti ona velika inventivnost karakteristična za njegovo delo) . po posebnom odobrenju.vitrina za izlaganje garderobe za Svetsku izložbu u Parizu . dendi). policija zatvorila crkve u Barseloni da bi onemogućila katalonsku proslavu. česte poteškoće na gradilištu . u narodu je tretiran gotovo kao svetac .privlači pažnju tekstilnog magnata Eusebia Guelja (Eusebio Guell y Bacigalupi) -> siromašnog porekla . Duge šetnje. inače radi bez crteža na licu mesta .Katalonija . gotska graditeljska tradicija 5. -> njegova umetnost ne može se svesti na obim knjige ili fotografije. Antonio Gaudi 16. bez učenika. cveta neogotika .

rušeći već gotove zidove i slično. kao projektni modul koristio je jednu keramičku pločicu (15 cm puta 15 cm Gaudijev modul). izveden iz gotike . glavni sprat od mrke opeke povezane trakama pločica sa veselim.-89. na kome se Gaudi upoznao sa arhitekturom berberskih utvrđenja od blata sa obiljem malih kula: 7.pristupni nivo sa monumentalnim stepeništem (kočije se smeštaju u salu ispod stepeništa. u ateljeu je radio i glavni Gaudijev konkurent. postoji priča da je Gaudi ovde radio bez radnih crteža.lokalni lomljeni kamen zemljanih tonova. pečurkasti stubovi.i ovde: parabolični lukovi. Rad za Svetsku izložbu -> pokroviteljstvo Guelja. Palata Guelj. krovna terasa uz pejzažno oblikovanje kule (perforirane kupole) i dimnjaka. 1886. kuća je rešena podelom na nivoe .radio je 43 godine. 1883.-88.podaci kažu da je Visens bio gotovo finansijski upropašćen izgradnjom ove kuće.mozaik (na nekoliko kupola) od sitnih delova keramike u fugama opeka (napušteni su radovi pločica) . ovo je prva u nizu rezidencija čiji je stil. ali sve su međusobno različite. a konji niz spiralnu rampu u podrumske štale). ovaj prostor visok je nekoliko spratova. koje je nastupilo po izgradnji kuće .napredovanje gradnje crkve bilo je ometano brojnim projektima koje je Gaudi paralelno radio. ali da je nadoknadio gubitke zahvaljujući "ludilom za keramikom". Projekat za radničku zadrugu u Mataru. niz uzastopnih balkona. dograđena (arhitekta Martinez po savetima Gaudija) . originalni oblici. 1887. mada sasvim osoben. -> u predgrađu Barselone. (zbog ekscentričnog plana i razigranih ukrasa nazvana je "El Capricho" . 1878. osnova je od rustično obrađenog kamena različitih tonova. neukrašena. novost . objekat 100 m puta 65 m. Luis Domeneč i Montaner). u kombinaciji sa keramičkim pločicama i opekom. Izložbeni prostori za Markizovu kompaniju u mazarskom stilu. izgrađena je štala. dajući neposredna uputstva zidarima. 1878. bočnu kapelu. pravougaonika i šestougaonih elemenata. koncept je obuhvatao sem crkve.put u Maroko (kao posledica oduševljenosti islamskom umetnošću.za proizvodnju keramike -> obeležava početak jednog novog načina izražavanja u katalonskoj arhitekturi . niz škola i zanatski centar.kasnije omiljen antiklasični motiv. crkva će postati simbol širenja grada. galerije.put iz političkih razloga (da po nalogu španske vlade učvrsti interese i uspostavi versku misiju). ni Gaudija) -> neverovatna inventivnost na relativno malom gradičištu. a zatim put u Maroko) sa Markizom od Komiljasa 1887.koji će postati njegov lajt-motiv) 4. izvrnut žičani sistem (opet). Nacrti nameštaja za Martorelovu gotsku kapelu u Kočiljasu (Martorel je bio jedan od učitelja Gauidija. . a svetlost prodire kroz visoko postavljen prozorski red u krajevima svodova . dvorište u nivoima.osvetljenje: duhoviti zastori za glavne prostorije. sagrađena. Antonio Gaudi 80 1. koji je bio oženjen jednom od Markizovih kćeri 3. kuća je izrazito eklektička (trijumf romantizma nad hladnim klasicizmom španske arhitekture). u to vreme intenzivno sarađuje sa Franciskom Berengerom 5. novost je masivna cilindrična kula na tankim stubićima .-87. Imanje porodice Guelj (Finca Guell). često praveći izmene.kasnije postaje grof. Preuzima projektovanje crkve posvećene svetoj porodici (Sagrada Familia) . originalni projekat arhitekte Del Viljara (5-brodna bazilika) je čisto neogotički. prostorija za pušenje (orijentalna) veranda sa japanskim prozorskim zastorima . a nad holom je kupola izbušena malim prozorima . ovo delo postaje životna preokupacija Gaudija. Kuća u Komivasu. razvijen sistem stepeništa. kao izraz antimaterijalističke pobune. serija dimnjaka iznad isturenog venca i kula 6. ali Gaudi ga postepeno radikalno transformiše. nadzornikova kuća i kapija (kapija sa zmajevima . prvo je usledio jedan od retkih izleta van Katalonije: Andaluzija i Tanger. 1925. cvetnim motivima.-93. prezirao je kontrafore i zamenio ih paraboličnim lucima 10.paralelno.verziju tradicionalnog paraboličkog svoda od tankih slojeva crepa . spoj srednjevekovne Katalonije i mavarskog (orijent) stila. škole. a noću je to moderan trik sa ugrađenim sijalicama) . obuhvatao je mašinsku halu. 1892. sa konstrukcijom od paraboličnih lukova . glavni prostor na prvom spratu.tokom 80-tih godina. oko dvorišta sa kapelom koja ima mnoštvo tornjeva . podrum sa pomoćnim prostorijama.duhovito) od kovanog gvožđa. Projekat katoličke misije za Maroko. vezana ponajviše za španski hibridni islamski stil (Gaudijeva lična mešavina) . razdragana mala kuća za druženje. to mu je otvorilo pokroviteljstvo porodice Markiza od Komiljasa 2.eklekticizam kuće se ogleda u obilatim kitnjastim ukrasima enterijera: kitnjaste tavanice. moderno shvatanje prostora. simbol nove Barselone .iskače iz opusa).16. Gaudi je uključen i u niz neogotičkih projekata za crkvu: kapele. (finansije uopšte nisu ograničavale ni Guelja . ima orgulje. gradnja hrama počela je u slavu Svete Porodice i Svetog Josifa pokrovitelja radničke klase (finansiranje gradnje -> od dobrotvornih priloga). čovek koji je u Kataloniju doneo uticaj Viole-le-Dika i Raskina.. zavojiti oblici .kao zvezde (danju. -> kružna višespratnica. 1882. u grupi koju su za Markiza gradili Martorel i Domeneč. crkve 9.osnova: serija povezanih kvadrata. Gaudi je podigao još nekoliko kuća u "islaminiziranom" duhu. Kuća Visens (Manuel Vicens) (letnja rezidencija).jednostavna. usečeni slikani paneli u trpezariji. krov štale je od poprečnih paraboličnih svodova. radničke stanove i društvene zgrade (izvedena samo hala (danas izgleda kao nova) . prvi put upotrebljava kasnije omiljeni motiv .koga nema u samoj Kataloniji. 8.

pijaca .čvrsta. balkoni od kovanog gvožđa (kao gnezda) izgledom se vezuju za donji deo zgrade.striktan budžet). ulazno stepenište polazi pored dve fontane (koje predstavljaju zmiju i ogromnog guštera) do nadsvođenog trga ("tržni hol") . (u svoje vreme svrstana je u španski kasni barok) -> prilično konvencionalna građevina. "zvekir" na ulazu je vaš koja se udara (simbolika) (vaš koja ubija vaš) 18.-14. a nije bila predviđena za rušenje) -> organsko . svod se sastoji od mreže armiranobetonskih greda (jedini put da ga je Gaudi koristio i tankih pločica koje je u mozaiku obradio Gaudijev pomoćnik Huhol (krhotine keramike i stakla). (u glavnoj ulici. na najvišoj tački "Parka" sa koje se pruža fantastičan pogled na Mediteran. projekat je upropašćen.trg .verski simbolizam i ovde: veliki rascvetali krst (opet prerađen Viole-le-Dik).Gaudi je želeo da sa jedne strane bude neobičan i razigran.veliki projekti za Eusebia Guelja posle 1890. . kosi stubovi korišćeni u parku važna su osobina i kasnijih Gaudijevih dela . Tereze. publikacija) -> Guelj kupuje ogledno imanje na severnim obroncima golog brda iznad Barselone. dva velika + četri velika stana. 1886. Bell .1908. visoka rezidencijalna građevina sa vidikovcima ka Barseloni (lavirint stepenište. galerije). Kuća Batlo.16.stubovi od opeke zakošeni zbog prenosa sila).lift i stepenište.-07. 1898. posle biskupove smrti (Gaudiju je oduzet posao i poveren lokalnim zidarima). Škola monaškog reda Sv. u unutrašnjosti (motivi nalik na vegetaciju i zatalasan kamen -> asocira bujanje Prirode) . ovaj izum koristi se i danas u projektovanju složenih statičkih sistema . nameštaj -> uticaj Art Nouveau je vidniji.. sa kojim je prijateljevao. Park Guelj. (danas gradski park sa dva bizarna objekta na ulazu za prodaju ulaznica. raskoš samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana 13. ali je tokom gradnje Gaudiju veoma porastao ugled 12. nadrealisti (Salvador Dali) . izbegavajući gotske potporne lukove ("štake" . puštajući vodu ka cisterni za navodnjavanje. smirena fasada. Astorga -> Gaudi gradi svoju najstrožu zgradu . kopirao prirodu.poslovnu zgradu za grupu tekstilnih trgovaca .njima je prihvatao bočne potiske. 1900. na čijoj fasadi se mešaju fluidni rokoko i Art Nouveau motivi (puno simbolike). najvažniji deo projekta je kapela.skeletni izgled donjeg dela zgrade.ukras u vidu krovnog venca sa velikim rascvetalim krstovima na uglovima 14.kuće pod uticajem Art Nouveau iz Pariza . unutrašnjost je razuđena.ulaz: glavni ulaz sa dve neobične kućice. jednostavan plan poslovnih prostorija (u prizemlju i suterenu) i stanova (4-ostrani. neobično potkrovlje .novo za njega je: ugrađena zgrada. koju je Gaudi projektovao 1898. stubovi su u sredini šuplji. nošenih kosim stubovima. čitao knjige. gornji deo fasade . ka njenoj luci. -> poslednji "neogotski" projekat. Gaudi je za radnike napravio žičani statički model (nekonvencionalan . Kuća Kalvet. dopisivao se sa biskupom.dekorativni elementi 16. spolja . parabolični luk u hodniku sa smicanjem opeka (samo u temenu radijalno) u superpoziciji. uopšte proučavao sa raznih aspekata objekat gde će biti biskupska palata . Colonia Guell. Biskupska palata u Astorgi (pored Leona). kada počinje gradnja: završena je jedino kripta. (nikad nije završena) -> Guelj je smatrao da se preobražaj društva može ostvariti vrtnim gradovima.Esguard. već će je dopunjavati.: 15. 1905. kaže Gaudi). nema dva ista elementa. Casa del los Botines.park je neobično prožimanje prirodnih brežuljaka i Gaudijevih serpentina (serpentinske galerije sličnih Plečniku). Barselona. Najkonzervativnija njegova građevina -> dobio je svoju jedinu opštinsku nagradu . 1889. neobična ekonomičnost u upotrebi materijala (svaka opeka konstruktivno do kraja iskorišćena .kontrafore je tako zvao. zelena zvezda u prozoru iznad vrata (simbolika dolaska trećeg kralja) . Antonio Gaudi 81 11. ali projekat je značajan sa urbanističkog stanovišta . zakošeni stubovi . . (pretpostavlja se da je njegov verski preobražaj nastupio od dugih razovora sa biskupom) -> pošto je tada Gaudi bio zauzet palatom Guelj.prvih 10 godina samo je eksperimentisao sa žičanim modelom. remodelovane stare zgrade koja je tu bila (jedna od najdosadnijih). U parku su uživali na pr.projektovao je za biskupa Graua (on je takođe bio iz Reusa i znao za radove na crkvi Sagrada Familia). 1900. trebala je biti kapela i džinovski krst (uobičajen glavni naglasak u Gaudijevim delima) . gde je hteo da ostvari vrtno naselje engleskog tipa. pa je od Gaudija i Berengera naručio projekat radničke komune za jednu svoju tekstilnu fabriku. grupisani oko 6 uskih svetlarnika).opterećenje) ostvario obrnuti dijagram pritisaka. jer su oblik i struktura bili neverovatno složeni. kamena kocka. vijadukata često na više nivoa. visoko iznad grada (na ostatcima palate vladaoca iz gotskog perioda Katalonije).-02. zaobljeni zabati.-94. koji ukazuju na Gaudijevo shvatanje arhitekture kao metamorfoze prirodnih oblika ("Božija arhitektura nema ni jednu pravu liniju". (samostanska škola koja ispoveda skromnost) -> takođe jednostavna četvrtasta zgrada.katalonski Modernismo i Gaudi: 17.1914. 1891. gde je zatežući užad koja simulira lukove (na odgovarajućim tačkama užadi okačeni su tegovi .-93. sazidane su smo tri kuće (a planirano i obezbeđeno približno 60 parcela trougaonog oblika). vitraži . iznad koga je "grčko" otvoreno pozorište (oko kog se obavija zmijasta keramička klupa). .sjajne pločice (boja se menja kroz spratove . smireni hromatizam zida od lomljenog kamena (mrka + žućkasta + zelenkasta boja).zbog prenosa sila. a sa druge da stvori arhitekturu koja se neće suprotstaviti Prirodi. zatalasan krov sa (neizostavni krst visoko iznad) kupolastom .1904. glavni je unutrašnji konstruktivni element.dijagonalno sa prelivima duginih boja). mrzeo ih). Leon. u parku se nalazi nadsvođeni trg na sto pseudodorskih stubova.

pokrenuta u svim ravnima. i neki portalni delovi sa kulama u kojima su trebali biti izložena cilindrična zvona. krljušti) utisak podržava je i plavo . (Casa Mila .boja: portali su trebali biti različitih boja (vera = žuto. a ne novom formom dekorativizma.nije pisao niti držao predavanja.crkva 100 m.poslednji profani objekat = kamenolom) -> organomorfna (liči na rukom tvorenu planinu). nada = zeleno.industrijalac. koja naslućujemo u izvedenom delu hrama dobila bi puno značenje da je izvedena do kraja (stubovi .belim popločavanjem predvorja ("penušavo more preko kopnenih delova") i unutrašnjost dvorišta (dok su tavan i svetlarnik strogo organizovani i deluju sablasno). opeka. koriste se.liči na: pirinejske stene.teorija: ne postoji u doslovnom smislu (obrazovan. (rekao je: "Nemam porodicu.16. ali ju je Gaudi menjao tokom gradnje. kule = rotirane parabole. često razgovarao o brojnim temama sa intelektualcima. impresionirala ga je grčka i sredozemna arhitektonska tradicija. materijal na fasadi (zatalasanoj) je posebno obrađen kamen. .astatički i svi različiti. vitraž. Gaudi se bavi trodimenzionalnom geometrijom i mehanikom. interesovao se naročito za fenomen svetla (u odnosu na sever gde je horizontalna ili trope gde je vertikalna. asocijativna arhitektura. dok je gotskoj arhitekturi nalazio mnoge mane. sačuvane su samo njegove izreke (koje se mogu različito tumačiti.zatalasan. najkreativniji trenutci. ulazno dvorište slično morskim špiljama. 12 kula . svetlost sredozemlja je skladna). karikaturalne ljudske usne. krov: praistorijski reptil. mavarska i gotska onamentika. voleo je zanatstvo. . vlasnik je odustao plašeći se da će neko pomisliti da je zgrada samostan . Antonio Gaudi 82 kulicom. mediteranska. kada je nakon ustanka u Barseloni došlo do rušenja verskih spomenika. želim samo da radim na crkvi Sagrada Familia" . akustička. unutrašnje tavanice nalik na trag talasa. oblikovanja. opšti "vodenast" (pena.12 apostola (simbolika)). boje enterijera: plavičaste. stepenišnim izlazima. sakupljene i objavljene kao izreke nekog istočnjačkog mudraca). arhitektura koja se ne može podvesti ni pod kakvu odrednicu . odbio sam poslove. svetlosna rešenja.. plava = milosrđe) . zelenkaste. ali su vlasnici odustali i Gaudi je tad izgubio interesovanje . postiže lakoću.ukrasi su različiti u svim prostorijama. plan je u početku ličio na kuću Batlo. "kornjače" = optički smanjuje visinu. fosili.. 1883. svaki sprat je složen i svi se međusobno razlikuju. međutim. .. interesuje se za svojstva pravoizvodnih površi (koje smatra Božijim čudom). što ga čini suštinskim modernim arhitektom. Kuća Mila (La Pedrera). za razumevanje njegovog dela polazište može biti nameštaj . . težio je da projektom otelotvori teološka načela moderne katoličke crkve i da uspostavi početak jednog novog niza katedrala . transept 60 m) -> izvedena je u maloj meri (samo kripta je završena.raspored prozora i podupirača kao da je proizvoljan.oslobodio se istoricizma.retko je intervenisao rukama. asocojacije raznih ljudi 19. iako je plan u osnovi prost. uopšte. više je nadgledao radove vodeći računa o dostojanstvu profesije . kombinovan sa kovanim gvožđem na balkonima. i drugi materijali uključujući i gvozdene konstruktivne elemente (neki balkoni i nisu od kamena. ventilacionim otvorima. Crkva La Sagrada Familia. noge slona. u unutrašnjosti . leđa dinosaurusa. plan svakog sprata je veoma složen. 20. savršenstvo detalja. paštetu. skulptoralan nameštaj . osinjak.deluje kao da arhitektura na sve načine izbegava prave linije. floralna. sa skulptoralno obrađenim dimnjacima.kuća Batlo i kuća Mila pokazuju izrazito oblikovne i suštinske razlike u odnosu na evropski Art Nouveau koji se ovde javlja najviše u Huholovim ukrasima. podignuta je kao ugaona građevina (tmurne boje od neobičnog i grubo lomljenog kamena) Serdaovog bloka (dva unutrašnja dvorišta). najpre je bilo zamišljeno da kuća bude samo postolje za veliki džinovski kip bogorodice. naručilac: Hoze Batlo. već od metalnih greda i staklenog poda (da bi svetlost prodrla u stanove ispod)).smela statička.-10. dematerijalizovanost). Kazanova . riblja krljušt. 1905. mediteranska: balkoni nalik na morske alge. i nije se ustručavao ni od projektovanja najsitnijeg pokućstva. izvođenja. anticipatorom ekspresionističke arhitekture.1926. krov (ponos zgrade) .. poznat po izrekama često zagonetnim) . i td. izašao 1 m u prostor (što tada nije bilo dopušteno) . sve je pokrenuto. Gaudi se sve više okreće strukturalnim problemima. nemam obaveza. napustio sam svoje klijente.

-> konstruktivni racionalizam u nacionalno . Stambena zgrada u ulici Franklin 25A.jasna distinkcija nosivih elemenata i ispune. -> 1910. oni koriste armirano-betonski skelet.simbolizam . Ditera. ferobetonski nosač od 18 m 2. raniji "crkveni" motiv . na fasadi su konstruktivni elementi obloženi ravnim kamenom.život i delo: . koji je shvatio da zbog skučenosti prostora mora da koristi armirani-beton. samo omalterisani. elegantne proporcije. -> armirano-betonski ramovi vidljivi na fasadi. 1899.teorijski doprinos: . koji je odmeren. Pere arhitekti".Art Nouveau dekorisanje floralnim motivima 3. i G. tako da se simetrična fasada u središtu povlači ka unutra. na fasadi . veza sa klasičnom tradicijom ogleda se samo u simetričnosti celine 5. kako bi tradicionalno zidanje u ovakvoj geometriji bilo veoma opasno. Ajfela. Garaža u ulici Pontije. stubovi malo suženi na dole. zastakljen krov) 7. sa njim je završen poslednji ciklus francuske akademske kulture. klasicistički izraz armiranobetonskog skeleta. Sala muzičke škole. manje je dekorativna 13. ukupno uzevši. 1911. žudnja za simetrijom . pa poziva firmu braće Pere. braća Pere odlučuju da sve važne prozore okrenu ka ulici. tako da je projekat kompromisni. konzolama i slično. 1919. projektovana da izgleda monolitno 10.klasična tradicija (L'Ecole des Beaux Arts) . -> osnova gledališta liči na Paladija (popreko) 12. Pariz. Pereov način upotrebe armiranog-betona liči na Šoazijevu definiciju gotičkog kao "arhitekture rebra i ispune". prefinjena sintaksa. 1926. Pale de Boa. ali su i spolja i iznutra korišćeni simbolistički reljefi i slike . 150 mesta) i prateće prostore. liči na zgradu u Franklinovoj ulici. trebalo je da primi tri sale (1250. Monmanji. dobijena je vitka struktura i otvoreni plan. -> pročelje je donekle opterećeno plitkom plastikom i dekorativnim motivima.konstruktivni racionalizam (Šoazi) . Malo pozorište na Izložbi dekorativne umetnosti. a još kasnije sa bratom Klodom ("Braća Pere preduzimači") . pročelje je konvencionalno. Pere je osporio Van de Veldeovu koncepciju sa konstruktivnog aspekta i predložio izmenjeno rešenje. 11. 1924. -> trougaoni blok sa unutrašnjim dvorištem.rani radovi: 1.teorija i praksa armiranog-betona (Pol Kristof. jednostavnost i odanost tradicionalnoj konstrukciji) ogledaju se i u delima koja radi po završetku I sv. 1922. 1939. duhovnost prostora zasnovana na gotskoj tradiciji .Art Nouveau . 1929. Kasino u Sen Malou. Nacionalna ustanova za čuvanje nameštaja 15. simetričan). Esderova fabrika odeće. (Brisel) . omiljeni materijal: armirani-beton -> konstrukcija: skeletna (poredi konstruktivni sklop zgrade sa kosturom životinja. Muzej javnih radova. Fransoa Enebin) . -> drvena struktura 9. Stambena zgrada u ulici Rejnuar.romantičnom stilu. Pere domišljato operiše rešetkastom konstrukcijom. uokviruju staklena okna. -> klasicističko modelovanje fasade u skladu sa tradicijom pariske ulice. (Pariz). 500.uticaji: . -> možda najčistija primena armiranog-betona.dva važna privremena objekta: 8. Tereze.Auguste Perret. napušta L'Ecole des Beaux Arts da bi se posvetio radu u porodičnoj preduzimačkoj firmi . uravnotežen. Pozorište na Jelisejskim poljima. skelet je bitan izraz oblika.još neki projekti: 14. Crkva Sv.spoljni zid sa malim otvorima koji ostavlja utisak tkanja (Zemper) . trebalo je iskoristiti "uzidanu" parcelu nedovoljne dubine.-23. rata: 6. ali enterijer velike dvorane predstavlja dinamično svedočanstvo mogućnosti armiranog-betona (kombinacija velikih lukova i ramova. a ispune reljefnom keramikom. uzbudljiva "lebdeća" koncepcija glavnog stepeništa.17. Labrusta. 1926. (prva generacija modernih arhitekata: Ogist Pere i Toni Garnije) -> naslednik Dirana. 1874. (prvi značajniji posao) -> 7-ospratna zgrada sagrađena od armirano-betonskog skeleta koji po prvi put opredeljuje i spoljni izgled zgrade. Ogist Pere 17.1897.pomaže ocu. simbolističko .-13. 1932. kasnije sa bratom Gistavom osniva firmu "O. 1903. Ogist Pere 83 . 1905. -> ovde je smestio i svoj atelje. -> kombinacija laganih materijala. smelost. Administrativna zgrada Istraživačkih laboratorija .osobenosti njegove arhitekture (strogost. konstruktivna modulacija. Umetnička galerija. Crkva Notr Dam di Rensi. Stambena zgrada u aveniji Vagram. 1902. posao je naručen od Anri van de Veldea. fosilizacijom Art Nouveau 4. parcela 37 m puta 95 m.1954.

izdvojile su se dve grupe projekata mešoviti i konzervativni. zajedništva i doslednosti po pitanju Pereovog strukturnog klasicizma (kog je već oprobao na nekim urbanističkim projektima iz 30-tih godina) .24 m puta 6. bio srušen do temelja sa izuzetkom dve crkve (u izveštajima . Pere je odabrao konzervativnu strategiju i od autora tih projekata zatražio je studiju koja je veoma ličila na konačno rešenje . svaki pristup je bio moguć .24 m. grad najstravičnije razoren (12500 građevina uništeno. garaža.. da bi krajem 1944. napisali su manifest i osnovali udruženje.konačni plan .neveliko obimom.interni konkurs čije je polazište bilo u nekoliko opšte prihvaćenih načela . grupu je okupljao duh saglasnosti. plan je prilično konzervativan i nefleksibilan sa nizom nerešenih problema. Ogist Pere 84 . (razvoj Avra u XVI v. održali su dva sastanka sa ministarstvom. verovao je u univerzalna pravila arhitekture. poslednji važan teoretičar strukturnog klasicizma 16. teorijsko delo Perea odlikuje se aforističkim. ceo grad u rasteru 6.5 m iznad nivoa tla -> radi vodovoda. saobraćaja na dva nivoa. P = 150 ha opustošenog dela grada (posle bombardovanja) .još tokom 1944. -> urbanistički rad Perea i učenika. dijalektičkim načinom razmišljanja. ali je tokom industrijske revolucije širenje postalo haotično). čak i u osnovnoj postavci mreže.ortogonalna mreža ulica zasnovana na pravcu dokova. premale gustine . 80000 ljudi ostalo bez stanova) bombardovanjem tokom celog rata. iskazano je uvažavanje sećanja na staru prostornu organizaciju. umesto da ga prepuštaju aljkavim državnim komesarijatima. ipak. posle čega je odlučeno da se rekonstrukcija poveri Pereu .okenaska luka. i td.Avr . vrlo važno za stanovnike. skladišta. započeo ja na osnovama racionalnog plana.17.-54. ali je gradski savet to odbio zbog visokih troškova .tako je osnovan Atelje za rekonstrukciju Avra. nedovoljna određenost."tabula rasa") obzirom na obim štete.. rešeni da pod vođstvom svog učitelja i u skladu sa njegovim "velikim" principima preuzmu ovaj odgovorni zadatak. 1944. grupa Pereovih učenika se okuplja oko ideje za rekonstrukciju grada.. . Rekonstrukcija Avra.početak rada . odgovarajuća veličina bloka.Pere je predlagao i odizanje saobraćajnica 3.zadržavanje postojećih osa. loše strane: prenaduvan monumentalizam urbanih prostora.

preseca ga reka.snažan uticaj i na Perea). žižna tačka bolnice je postrojenje za grejanje sa dva dimnjaka . jonskih i korintskih stubova).studije arhitekture započeo 1886. važan je jer ga je sam Garnije kasnije u svom delu kasnije koristio. koji izlaže 1904. Toni Garnije 85 . (dobila je Eriovo ime posle njegove smrti) -> vrtna paviljonska (2. crkava . nema pompeznosti . avijacija). ali se nije odrekao svoje omiljene teme industrijskog grada .industrijski grad (po stilu vraća se antičkim oblicima.lionska delatnost.rođe u Lionu (u Lionu su ideali Prudonovskog socijalizma bili dosta prisutni) 1869.neizgrađene površine: kontinualni park. a sem toga značajno je uticao na Le Korbizjea i urbanističke postavke CIAM-a . bazenom i restoranom. pozorište na otvorenom podseća na grčke amfiteatre. ali je gradnju prekinuo I sv. dobro razmaknute građevine. pešačke staze odvojene od saobraćaja.35000 stanovnika. -> grčko .armirano-betonsko . zainteresovao se za pitanja programske analize i klasifikacije tipova gradnje (profesor Goade .najupečatljivija velika hala (na trozglobnim lukovima raspona 80 m) sa stepenastim krovom i dva dimnjaka od žute opeke koji su dominantni (konstrukcija podeća na "halu mašina"). regionalni centar. vazduh. 30 m puta 150 m . horizontalnost.od 1904. (posle prvog projekta za Erioa . zelenilo). hidrocentrala sa branom.zalaganje za decentralizaciju i zalaganje za oživljavanje lokalne kulture . radikalni sindikalizam. suda.) -> makrourbanistička jedinica (tokom II sv. . opšti slučaj). zgrade su niske sa ravnim krovovima. kao obavezan rad uradio je rekonstrukciju rimskog grada Tuskuluma (dobio Rimsku nagradu). niz paviljona .koncept industrijskog grada . izgrađenost do 50 % . rata korišćena kao fabrika projektila. privatnog vlasništva.18. jednostavnošću forme. sa projektima svih zgrada i sugestivnim perspektivnim crtežima . 1889. salama. industrijska zona (u dolini).podrazumeva se korišćenje tehničkih novina . 1904.: .paralelno je radio i na projektu industrijskog grad (grad budućnosti. Vrtni grad .zoniranje: srednjevekovno jezgro. Toni Garnije 18. podignute iznad reke) . a po filozofiji antičkom duhu) je bio utopijski koncept sa arkadijskim nagoveštajima. kasarni.svetiljkama).tokom boravka u Rimu. T. tehnilogija (kinematografija.prostor između dve zgrade u pravcu sever .kao i kod kompleksa klanice. prosek P+2. besplatni pansioni): nema ograda.Toni Garnije (Tony Garnier). kao i grad okrenute ka jugu. odrastao u radničkoj četvrti . raznorodna građevinska tipologija. 1909. 1869.u okolini su poljoprivredne površine . gvožđu i staklu) . 1913. smeštene na terase. -> vrlo detaljan i argumentovan . auto-put . otac tekstilni diajner. Olimpijski stadion. železnički priključak.skromna mlekara sa štalama u parku T.u ovom projektu (po kom je najpoznatiji) pominje važne pojmove: značaj higijenskih činilaca (Sunce.u Parizu se nadahnuo Zolinom vizijom novog društveno . u planinskom kraju. železnica vodi od fabrike do grada koji je na visoravni . novi deo grada. fabrika u dolini na ušću manje u veću reku. a zgrada kupatila na rimske terme .infrastruktura: železnica. zatvora. lociran uz reku.plan je razrađe do detalja. . 1904 . Kompleks klanice i stočne pijace La Mus.ekonomskog poretka u njegovim utopijskim delima 1.čelična vizija mediteranske Arkadije .velika veza sa antikom u ovom projektu: auto-put koji premošćava dolinu podseća na rimske akvadukte.Lion -> industrijski centar. Projekat industrijskog grada (Cite industrielle). bolnice (dalje u brdu zaštićene od hladnih vetrova. 1899.. naglašeni ulazi (4 luka) .-13. srednja veličina grada.1914. 1915. automobili. francuski regionalistički pokret . teren ravan i brdovit.Rimsku nagradu za rekonstrukciju grada Tuskuluma (jako mnogo dorskih. 1904. policije.obrazovanje: . posle čega 4 godine provodi u vili Mediči . rat i nikad nije završena 4. po povratku u Pariz . ravnotežom horizontalnog i vertikalnog.-16.opšti slučaj .u originalnom planu stadion je trebalo da bude i vrsta sportskog centra sa manjim igralištima. bez glomaznosti.hijerarhija ulica. na poziv socijalističke gradske vlasti (važan čovek .jug ≥ visini zgrade na južnoj strani . socijalizam Prudonovskog tipa. Bolnica Granž Blanš.zamenik gradonačelnika Erio) 2. funkcionalnošću 3.rimski duh.socijalizam (uveo je nove tipove zgrada: agencije za zapošljavanje. uklopljenost sa terenom. u Lionu.1948. sve zgrade odlikuju se svedenom plastikom (skroman ulaz oivičen njegovim osobenim stubovima .i 3-spratni paviljon) struktura na padini. postaje glavni arhitekta Liona. aksijalnost + ortogonalnost. Garnije je osvojio Grand Prix de Rome (ovu nagradu je osvojio dve godine posle prvog konkurisanja za nju sa svojom omiljenom temom industrijskog grada u armiranom-betonu. prelazi na L'Ecole des Beaux Arts u Parizu.

projekat iz 1920.uopšte o delu: .sličnost sa Pereom . pa se izgubila predviđena proporcionalnost. a 1919.odnos prema društvu: prihvatanje tehničkih. ekonomskih i drugih uslovnosti društva. Četvrt "Sjedninjene države". izražavao se skoro isključivo kroz praktičan rad). Garnije je objavio crteže i komentare "Industrijskog grada". paviljonski. započeto 1928.povučen život u Lionu (malo je putovao i malo pisao. brz središnji saobraćaj odvojen od sporog saobraćaja.1917. 5460 kreveta. plodan odnos sa poslodavcem .američki sanatorijum . bez ograda . Losom ili Rajtom.18. već u funkciji dobrobiti grada . ideja o univerzalnim vrednostima arhitekture .francusko . prostor između zgrada u zelenilu. suptilna podela na blokove. Toni Garnije 86 5. administrativnih. 9 zgrada .vezanost za klasičnu tradiciju (kao vrsta večite arhitekture koja se može prilagoditi: sklad između arhitektura nasleđa i tehnika gradnje). projekte koje je uradio u Lionu .građevine ne posmatra izdvojeno.bolje razrađen od bolnice. -> projektovane su kuće sa tri do četri sprata. adaptabilne standardne jedinice. estetski zaostaje za Anri van de Veldeom. van razmirica avangarde. ali je u mnogo čemu napredniji . ali su povišene za još dva sprata.

anarho .1902. ali se početkom veka postepeno. -> robusni krivolinijski nameštaj.reformizam Tolstoja i Kropotkina . Enterijer Folkvang muzeja (snažno oblikovanje sa izuvijanim ukrasima). sa nekoliko vijugavih linija . usmerenje je u suštini.putovanje po Grčkoj i Srednjem Istoku. gde uočava dvojstvo helenske kulture -> sloboda u okviru zakona (apolonsko) i preterano obilje (dionizijsko) . 1900. u Briselu uzima učešće u aktivnostima značajne umetničke avangarde grupe "dvadeset" ("les vingt").. vitalnoj formi. posle toga počinje da napušta Art Nouveau i okreće se stvaranju organoskog oblika. premda govori o "funkcionalnom ornamentu" .III faza (1904. koja održava veue sa engleskim pokretom "Arts and Craft" i bavi se sintezom umetnosti (oko 1890. Škola primenjenih umetnosti u Vajmaru. 1895. Vlastita kuća u Ukleu kod Brisela. Anri van de Velde 19. poštovanje gotike -> arhitekture vitalne snage oblika koja se transcendira korz konstruktivnu apstrakciju .pasuljastog oblika -> zaštitni znak. bubrežasto . 1904. -> naimenovan za profesora . poenta: ekstremna funkcionalnost usklađena sa prirodnim oblikom. koja se završava sa sobama za odmor (projektovane za Izložbu primenjene umetnosti u Drezdenu 1906. Anri van de Velde 87 . pored projektovanja zgrada. počeo u okvirima Art Nouveau. ali je arhitektura sama po sebi sklona apstrakciji.19.-14. reakcija na uzvišenost Partenona .rani uticaji: .Teodor Lips . koja je trag ljudske kreativnosti 4. od 1902. upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu.): 7.Alojz Rigl . 1908. "Telurske". Nameštaj. najpoznatiji komad nameštaja: radni sto iz 1889.1899. oduševljava se mikenskom i asirskom formom.težnja za sintezom empatije i apstrakcije.1863. pisaći sto iz 1899. za jedan časopis dizajnira revolucionarni prelom . prelazi u Nemačku gde drži predavanja do 1901. van de Velde od 1901. 1894. preuzima dužnost umetničkog savetnika za unapređenje industrijskog oblikovanja. 1863. upoznaje se sa impresionistima i simbolistima. . rata definitivno priklonio modernom pokretu .belgijska socijalistička partija (ipak je verovao u promenu društva putem oblikovanja sredine) 1.novu tipografiju i ukrase u drvorezu nastale pod uticajem Gogena) .-06.) . 1903. predavanja su štampana u Lajpcigu.s obzirom da je od 1900. Belgija . Hagen. učestvuje u stvaranju više impresionističkih grupa.-15.obrazovanje: .kompletan dizajn (čak i odeća žene) . ugaoni prozori. u Briselu nema mnogo njegovih izvedenih objekata u stilu Art Nouveau. megalitske forme kuća u Čemnicu i Hagenu. uveo je sistem nastave koji razvija studentsku invenciju izbegavajući modele iz prošlosti i proučavanje istorijskih stilova . 1903.) . Izložba u Drezdenu. jedan od retkih koji je ostao dosledan svojim ciljevima (beskompromisan).po povratku u Antverpen 1886. jedna od vodećih ličnosti Art Nouveau.klasicizam je prisutan u Projektima porodičnih kuća.van de Velde i Berlage. posebno prema istorijskom detalju 2. u istom periodu radi veliki broj enterijera .liniji. 3. .I faza -> romantičarske tendencije. -> označava vrhunac Art Nouveau faze van de Veldea. koji nalazi u monumentalnim delima starih civilizacija . . "korisno se treba učiniti ugodnim".van de Velde je težio empatijskoj. estetska je opsesija van de Veldea (na pr.II faza -> uticaji od sredine 90-tih: .Art Nouveau faza: . Pariz.. bavi se dizajnom nameštaja i nakita sa istim ornamentalnim karakteristikama . zaokupljen slikarstvom.sinteza: u delu Vilhema Vorintera "Apstrakcija i empatija".Arts and Craft (porodična kuća kao sredstvo društvene promene) .1957. od punog drveta i mesinga. a posle I sv. 1897."uživljavanje" -> mistična projekcija kreativnog ega na umetnički predmet .posledica: 5. i Otlet. 1895. radi na programu škole. Poznatiji su hoteli: Brouker. 6. u kući . -> prva generacija modernih arhitekata u Belgiji i Holandiji .Niče .1881. boravio u Nemačkoj. antidekorativno. a od 1889.na poziv Velikog vojvode od Saksonije i Vajmara.-02.Anri van de Velde (Henry van de Velde).u uređenju kuće primenio racionalističke predmete nastale kao rezultat industrijskog procesa rada i prezir prema ukrasima inspirisanim prirodom. naglašen ulaz (liči na Orta ili Mekintoša) i stepenište (stepenasti prozori). -> prvi arhitektonski projekat (organska celina kuće). kuća je od opeke na podnožju od lomljenog kamena. nastavio u Parizu. rođen u Antverpenu.kreativni primat "volje za oblikom" . racionalistički interpretirane. muzikom i književnošću .ornamentalna linija Gogena (talasasta linija) . Četri prodavnice "Art Nouveau"."rađanje tragedije iz duha muzike". 1895. .

između dva rata izveo je više projekata u Belgiji i Nemačkoj -> 1938. suptilna i harmonična gradacija. koja nije u potpunosti odgovorila zahtevima pozorišta (zato se van de Velde stalno vraćao projektu pozorišta). trodelni portal -> otvor pozornice podeljen stubovima na tri dela: bočni uži od centralnog koji bi po njegovoj zamisli mogli da se koriste jedan za drugim (bez pauza za promenu scenografije) istovremeno ili kao celina . u gornjim partijama zida: tamna obloga doprinosi intimnoj atmosferi . pa je veliki deo publike pri ulasku u salu. pozornica umesto zadnje. smirena osnova trakta pozornice. 1928. sala je proširena na 625 mesta. gledao ka uzdignutim ložama u pozadini.promena raspoloženja. .kulturnu povezanost. ali uži. lokacija između drugih zgrada uslovila je dimenzije (450 mesta) i donekle formu.od početnika do majstora . * Stambena zgrada kod Hamburga.s jedne strane zgrada je negrapna.zaobljena ortogonalna geometrija. bočni foajei su jasniji.III projekat . naglašen vertikalizam. jer da su zahtevi pozorišta bili primarni arhitektura bi trpela. Keln. * Stambena zgrada za 5 porodica. bioskop se pretvara u pozorište i sa pozorišnom binom i uređajima za bioskopske projekcije.19.predviđao je samo bioskop. a funkcija bioskopa se eliminiše (izostavljeni su prostori za projekcije). prostor je čvrsto definisan (manje se otvara ka pozornici .1911. dobija dve bočne bine (sačuvana početna ideja trodelne pozornice). Anri van de Velde 88 . velike staklene površine. 1929. sala se širi u delu ka pozornici. -> inače od 1947.nova slobodnija parcela. se vratio u Belgiju. prilagođenost pejzažu. najzrelija zgrada u njegovom nemačkom periodu.tendencija je povezivanje pozornice i gledališta (dva para stubova između glumišta i gledališta). prednji izgled ovog projekta deluje malo provizorno i jeftino: pre odaje utisak bioskopa nego pozorišta sa ravnim krovom.Miler -> izvedeno 1937. 1911. ovo je bila zgrada bez viška prostora. 1921. kvalitetnija organizacija foajea. masivan mansardni krov sa staklenim partijama (liči na Mekintoša) 8. projektujući ga prošao je čitav put karijere . 1895. 1935.. a pad je dobijen na prirodan način) . uvedena je ciklorama (iza glumišta). bio je i profesor na Univerzitetu u Ganu . -> neakademski projekat. osećanje za prostor i volumen. . a salu je orjentisao tako da je platno na strani ulaza u zgradu (okrenuo je unutrašnji prostor za 180°). a s druge gipka i laka -> zbunjujući kontrast . u saradnji sa Rajnhartom i Krejgom došao do formule "trodelne pozornice"..konačni projekat . suprotno od tradicije .još neki projekti: * Kuća ljubitelja umetnika Paula.posleratna faza: . parcela opet izaziva smetnje.umire u Cirihu 1957. 1904. Gan. u Holandiji u Hagu započinje Projekat muzeja za porodicu Kreler . čiji je direktor do 1935. 1895.spomenik Erneta Abe u Jenu 9. Pozorišna delatnost . sve linije su meke (gotovo da nema uglova). ni prostor za sprave iza nje). 1926. prostor pozornice iznosi 3/4 kruga za razliku od ranije elipse.ova zgrada je bila samo revolucionarno izvedena opna.II projekat . još čvršća (manje kitnjasta) arhitektura. nema dekoracija. boravi u Švajcarskoj. Belgijski paviljon za Izložbu u Nju Jorku .preokrenuta sala (postavljena na tradicionalan način sa istim brojem sedišta). ali veličina nije bila baš reprezentativna. kod Ciriha .više pravougaonik nego trapezoid) . Pozorište Werkbund. iskorišćen je nasip sa ulazne strane (ulaz podignut na viši nivo.1929. . odlazi u Švajcarsku 10.ulaz u salu: direktno iz foajea naspram bine i dva bočna ulaza na kraju stepenica koje su paralelne sa nagibom auditorijuma.-25. iako su savremenici hvalili efekat osvetljenja.za esplanadu i za regulisanje denivelacija (vestibil i najviša tačka sedišta u parteru sada su na istoj visini). bez neiskorišćenog prostora .proširenje trakta pozornice na račun okolnih zgrada. horizontalnost . žiža projekta pomera se na sada netaknuti eksterijer: plasticitet zaobljavanje građevinskih masa (ovalni prozori).-35. ali se van de Velde "zakleo arhitekturi na vernost" . koja se javlja prvi put u projektu pozorišta Dimon u Vajmaru. * Uređenje modernog po.I projekat . * Univerzitetska biblioteka. jednostavnost i skladnost bez retoričkih efekata. van de Velde je projektovao foaje skroz oko sale (jer za bioskop nije potrebna duboka bina.školska zgrada . veliku platnenu pregradu i dodatne svetlosne izvore iza bojenih umetaka od stakla. 1926. najupadljivija promena . 1936.zgrada je sagrađena za Werkbund izložbu . smatralo se da je bioskopska zgrada potrebna na izložbi zbog savremenosti (pre toga bilo ih je samo nekoliko). u Oterlou (za Hoenderla . enterijer je ipak bio nezgrapan. zaobljene.tradicionalne graditeljske metode.fasciniran sposobnošću pozorišta da ostvari društveno . 1914. velika funkcionalna vrednost . enterijer nije dostigao kvalitet spoljašnjeg izgleda. izraz unutrašnjosti na spoljašnjosti. učestvuje u osnivanju "Instituta dekorativnih umetnosti". ali i na projektovanju pozorišta za Jelisejska polja u Parizu.1917.prilagođeno).. lanternama i uvučenim ulazom (liči na sajamsku šatru) . Hanover. * Doma staraca.van de Veldeova ideja o povećanju scenske fleksibilnosti (ali ovde je sali nedostajala širina za to) .54.

održava kontakte sa arhitektom Sajpersom. rečnik višebojne holandske renesanse 3. ogromno zdanje (143 m puta 55 m) . ni unutra. 1905. 1908.1878. . Zemperova zaostavština na Školi u Cirihu: poštovanje prema prirodi materijala. dva sprata sa identičnim rasporedom prozora i potkrovlje sa gušćim prozorima.-84."Načela i razvoj arhitekture". osniva vlastiti biro 4.tri godine provodi na putu po Italiji i Nemačkoj . u porodici srednje klase.Zemper + Viole-le-Dik + "matematička estetika" .teorijska sinteza: . Zgrada osiguravajućeg društva De Algemeeine (I značajan projekat). 1856. cvetni ukrasi.jednakostranični trouglovi (modularna mreža . arhitektonski rečnik Srednjeg veka 5. .ove građevine su samo proba za njegovo remek-delo -> Berzu . socijalizam: vera u društvenu i kulturnu reformu produkcijom kvaliteta .po povatku u Holandiju. kancelarijski prostor.otvoreno izložene. interesovanje za primenjene umetnosti (nameštaj). tornjići. (prva modena zgrada izvedena prema geometrijskom sistemu monumentalnost i smirenost sa ličnim pečatom) -> remek-delo. sale za sastanke./98.tzv. koji je bio učenik Viole-le-Dika . Hag .posle rane faze i potrebe za oživljavanjem prošlosti prošao je kroz tri faze koje sažimaju: Ričardsona. sa Sandersom. "objektivnog" stila 8."Razmišljanja o stilu u arhitekturi". prefinjeno naležu na zidne potporne stupce. osnova na kvadratnom proporcionisanom rasteru.rani uticaji: 1. više je bio prorok nego što je u praksi primenjivao načela moderne arhitekture . razlike: u arhitektonskom rečniku (XVI vek / Srednji vek) 6. 1883. Viole-le-Dik: strukturalni racionalizam (konstrukcijski racionalizam). Konkursni rad za berzu. 1899. proporcijski sistemi kao osnov reda 3. Amsterdam i Hag.sličnosti robne kuće i osiguravajućeg društva: monohromatizam. dekoracija .-86. mansardni krovovi. Radnička kafana De Hoop.zasnivača matematičke estetike.20. Lauvernis.) prepravlja konkursni rad iz 1884. organizacija fasade (veliki prozori u prizemlju).Hendrik Petrus Berlage.. stakleni pokrov. 2.zgrade 1884.Berlage tvrdi da se arhitektura mora posmatrati kao prostorna umetnost.slikari i vajari -> simbolična priča o istoriji Amsterdama. Robna kuća. složen raspored volumena.. lični izraz zasnovan na romanici i lokalnom materijalu (opeka obložena kamenom) ..ove sisteme preuzeo je od mladih istraživača Viole-le-Dika: de Hrot. 1884.rođen u Amsterdamu 1856. završava studije arhitekture na građevinskoj školi u Cirihu gde je učio kod Zemperovih naslednika . građanski individualizam: moto "jedinstvo u mnogostrukosti" . Hendrik Petrus Berlage 20. . elegantne gvozdene rešetke. velike zastakljene površine. opeka (zid od nepokrivene opeke.-94. . Amsterdam. ni spolja).jedini iz svoje generacije bio je potpisnik osnivačkog manifesta CIAM-a (međunarodni kongres moderne arhitekture) . egipatski trougao (a:h = 8:5)) .-96. . radi kod inženjera Teodora Sandersa.1934. Zgrada Berze. pre svega 2.smeštaj žita. 1892. 1894. sa Sandersom IV nagrada.dobrom arhitekturom 4. berza akcija. Amsterdam. krov . -> najznačajniji pionir moderne arhitekture u Holandiji. spoljašnjost kao odraz unutrašnjosti.kratko vreme učio je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Amsterdamu . kula .obrazovanje: . "Drugo carstvo" + viktorijanski stil + flamanska renesansa (lokalni uticaj). Kuća Heni.1901. Berlage dva puta (1896. . Hendrik Petrus Berlage 89 ..-85. Berza je kombinacija ozbiljne racionalnosti i čulnosti. Sedište sindikata dijamantskih radnika. Amsterdam.1903. 1884.. Dve zgrade za osiguravajuće društvo De Nederlanden. želeo je biti slikar .. Salivena i Rajta .. Amsterdam. de Bazel .1888. kafana. italijanska renesansa XVI v. opsednutost stilom.izraz postignutog smirenog. PTT. 1. fasada . 1903./85. izuzetno vizuelno dejstvo zidova od opeke i živih višebojnih šara koje osvežavaju uglavnom žute unutrašnje površi 7. i 1897. . 1881. geometrija osnovnih formi .. Ova raznolikost vidna je i spolja (tako je kod svih njegovih građevina). kotlarnica i dr.

realizovan. -> vrhunac stila sa zidom od opeke (prva dela karijere) 10. moderni grad je i umetničko delo i funkcionalni sklop. Crkva Hrista naučnika.drugi plan. modulacija. značaja zidova za nastanak oblika. (Rajtov uticaj u relativnoj rastresitosti masa) 12. Berlage koncept zasniva na organizaciji slobodnih gradskih prostora (za njega je to kamen temeljac organizacije grada). koji za polazišta planiranja grada uzima trg kao reper. planiranje grada povezuje sa stilom.sinteza arhitekture i urbanizma "grad se sastoji od kuća".Berlage zastupa i širi ideje "objektivnosti" (funkcionalističko učenje) .) . arhitektura zida. nameštaj i idejne platforme).razvoj Berlageove urbanističke misli: . povezuje lepotu grada i arhitekture. (1915. javlja se hijerarhija saobraćajnica. a Berlage se zbog njih (da bi im bio blizu) preselio u Hag) 9.težio je za monumentalnošću. potvrda koncepta neoromanike.učenja o odmerenosti oblika i ekonomičnosti sredstava . praćenim drvoredima .u ranoj fazi njegova dela imaju kompaktne osnove. spolja obložena sivozelenim pločicama. rastresitost masa (uspon. Berlage primećuje da je srž problema u "ispuni" između tih repera. jasna konstrukcija.1934. bolje upoznavanje sa delima Ričardsona.kritika. a u poslednjoj kao da su centrifugalno izbačeni upolje (rastresitost . pa se zalaže za blokovsku gradnju sa jeftinim stanovima i efikasnom parcelacijom .. Kuća Holand. interesovanje za moć geometrije nasleđuju arhitekti De Stijl-a. Gradski muzej. naglašeni pilastri.u razmatranjima Ziteovog dela 90-tih godina XIX v. radio i GUP za Hag .uličnom" urbanističkom strujom . . gradski savet Amsterdama odbija plan južnog proširenja koji je podneo direktor javnih radova. -> unutrašnji raspored izražen na masama. naprotiv. plan je geometrizovan. betonski ram iza površine u opeci .fasadama. novo rešenje zatraženo je od Berlagea (savet je smatrao da nova naselja treba da budu privlačnija i da grad mora sačuvati svoj pečat (trgovački i umetnički centar)) I . objavljuje brošuru o delu Salivena i Rajta. pad. odbacivanje istoricizma i poimanje života.1900. .) . 1925.kasniji stil sa zidom od opeke (vraća se masivnom zidu): dva remek-dela: 11.. planova za proširenje. Berlage uspostavlja 4 elementa stila arhitekture budućnosti: geometrijski poredak. završeno 1935.) . neprimerenu u estetskom smislu (protivi se monumentalizmu (koji nije svojstven Holanđanima) koji bi taj koncept nalagao) . a za zid kao sredstvo određenja prostora arhitekti Amsterdamske škole 13. zadržana je briga za kontinuitet urbane sredine (suština sukoba sa CIAM-om. humanizovana razmera ogromne zgrade. (1903.: . Amsterdam trgovački i umetnički centar.prvi plan 1902. 1914. 1915. umire u Hagu (60 izvedenih objekata. konačan.uticaj ekspresionizma .20.-26. osnova ugla podseća na pramac broda koji seče talase) . -> čelični skelet koji se ne vidi (umesto nosećeg zida).životno delo: .prvi plan. uveden je glavni "Y" čvor saobraćajnih bulevara . solidnost) . ispad. projektovanje iz središta objekta ka spoljašnjosti (pristup: monumentalnost. parapeti (uticaj Salivena). ali se prilagođava nekim specifičnostima lokacije i u određenoj meri oslanja se na teorije Zitea i Šibena (centralni prostori) II . potez je snažniji. neophodnost sistematskih proporcija. Hendrik Petrus Berlage 90 . Južni Amsterdam .-08. 1925. 1914.zgrade posle 1910. površina zahvaćena planom je povećana. Salivena i Rajta.ozbiljna revizija.u ovim delima.važna tema plana: izdužen pravougaoni blok niske spratnosti .1928. 1905. njegov plan za Južni Amsterdam dočekuje na nož. učestvuje na kongresu CIAM-a (potpisao manifest) gde se sukobljava sa "anti .-19.-26. Anri van de Veldea.Rajtov uticaj) . London.. Berlage. Hag. 1915. povlačenje masa). što će snažno uticati na dalji razvoj arhitekture u Holandiji (zahvaljujući njemu Rajt će od svih evropskih zemalja biti najpopularniji u Holandiji) . nova objektivnost (umereniji pristup).) između kojih Berlage ostvaruje obrasce pojedinih vidova izgradnje. 1919. Berlage iznosi svoje viđenje prvenstva prostora. prostoru zatvorenim teškim masama (arhitektura zida) . Južni Amsterdam / Amstellaan -> 1902.strukturom dominiraju ulice sa zidovima .drugi plan.osnovne crte kompozicije zasnivaju se na zatečenim kanalima (sistem koncentričnih kanala iz XVII v.u nizu pisanih dela i predavanja. Berlage se opredeljuje za geometrijski plan grada ("barokni") nasuprot slobodnom ("srednjevekovnom") . koncentričnost vidi kao monotonu.projekti za porodicu Kreler-Miler (porodica je naručivala projekte i od Mis van der Roea. dinamiziran tretman ugla (izžljebljen ugao prekriven crnim granitom -> utisak masivnosti. (1930. Oterlo. Lovačka kuća. pozivajući se na istorijski razvoj grada nizanjem koncentričnih kanala.put u Ameriku 1911. Hag.

tekstil. plakate i svoje čuvene svetiljke .Berlage je radio i nacrte za nameštaj.20. dinamizam. .vrtno predgrađe Roterdama * 1918.vrtno predgrađe Utrehta . Hendrik Petrus Berlage 91 .istorija -> grad je rezultat čovekovog društvenog života. knjige. Berlage pledira za novi tip bloka vezan za kolektivnu stambenu izgradnju IV veče . razmatra taj odnos u klasičnoj antici.Predavanje iz 1913. .-20.jedinstvo urbanističkog plana -> Berlage tvrdi da postoji veza oblika. mesta i istorije * 1914.ulica i blok -> ukazuje na ulogu ritma. Srednjem veku i renesansi II veče . organizacija grada podrazumeva kretanje./14. ali da je sam pojam zatvorenosti fleksibilan (Ziteovsko zatvaranje .srednjevekovnog tipa ili francuski trg na preseku ulica) i utisak zatvorenosti stvara uočljiv sklad fasada i jedinstvo vizura III veče . ulica zavisi od bloka. povezuje tip stanovanja sa karakterom grada. u četiri večeri -> sublimacija teorije: I veče .gradski trg -> primećuje da je načelo zatvaranja trga valjano. ulica ritam može da ostvari samo segmentiranjem.

-> klasicizacija .secesija 21. sa eventualnim vencem ili frizom i ulaznim tremom. .-11. odbacuje Zemperovu italijansku renesansu. njima podređeni: "kompozicija mora jasno da otkriva koji su materijali i tehnike primenjeni" i ako se to postigne "karakteristike i simbolički kvalitet građevine pojaviće se sami od sebe" .čitav niz zdanja primer su obrazovnog ideala liberalne Austrije: Univerzitet.21.zahvaljujući ekonomskom napretku Austrije. Olbrih i Hofman takođe. odgovarajućeg za određeno doba". krećući se ka Le Korbizjeu: napada ono što sa prekorom naziva "arheološki" odnos istoricista i zastupa stav da se na arhitekturu gleda kao na "izraz modernog života" koji stvara lepe oblike bez traženja uzora u prirodi. koji se u Austriji krajem XIX v. Hofman.. prihvata Šinkelovo -> "svaka epoha . ne primenjuje tehnička dostignuća.Beč -> borba između eklektičke secesije i Losovih teza. 1886. Mozer.1918.materijali i tehnologija su primarni. mora biti jednostavna. uključujući i kompoziciju. Nije dao nikakve estetske smernice. .1908. .u novim društvenim uslovima.1912. Vagner.moderna arhitektura. Hofman. Jedino Adolf Los u potrazi za čistotom odaje začetke potpuno novog modernog stila .zlatno doba -> Olbrih. Austrijske estete nisu bile otuđene od društva (kao u Francuskoj). sve više se živi aristokratskim životom. Beč na prelomu vekova .Opera. ornamentalni izraz.engleski prerafaeliti bili su nadahnuće pokretu Art Nouveau. a pritom u njihovom radu prisutni su tragovi tradicije . muzej. -> odbojnost prema priznatom društvenom uređenju. smatra da "nepraktično ne može biti lepo" . ne iznutra. Tvrdi "da se u arhitekturi mora videti superiorni izraz ljudske moći moći vrlo bliske božanskoj". Beč na prelomu vekova . umetnost više nije samo izraz arhitekture uzvišenosti i crkve. u pravom smislu. ne da bi skupili zbirku arhitektonskih motiva (to bi se graničilo sa kriminalom).poslednji broj "Ver sacrum" -> prestalo je i zlatno doba secesije) . predstavlja proizvod novih materijala. kultura.do 7 . .od urbanizma do unutrašnjeg uređenja . sada se razlila po trgovima . već da posete velike gradove i sagledaju potrebe savremenog čoveka .svoj stil") .predlagao je novi stil koji ne bi imao ni traga od istoricizma i koji bi se osećao u svim sferama . pozorište i najvelelepnija od svih .dakle.sveto proleće: Vagner. jer stil.Vagner počinje od Zemperovih ideja. što je ovaj odbio .spolja. Ni angažovane.vila) . . Bogati građani i uspešni birokrati podigli su gradske i prigradske vile.secesija . Le Korbizje ovakvo shvatanje arhitekte odvodi u još veću krajnost . Nedostajao im je antiburžoaski duh.Vagner napada praksu da se arhitekte obučavaju kao da su inženjeri. -> kraj (Vagner . ranije zatvorena u palatama. praktična uz simetriju kao imperativ. (Beč -> spisi i stavovi Zempera i Šinkela.do 1903. Zato savetuje studente arhitekture da neko vreme provedu u Italiji. jednočnost stambenih blokova će postati dominirajuća u urbanoj sredini budućnosti. već postaje ukras i opšte dobro prosvećenog građanstva. da bi izrazila etos doba . kao što će dominirati i sve veći broj spratova . Vagner je osetio jačanje "protivničkih snaga" i pozvao Olbriha da zauzme mesto profesora na Akademiji.Beč. a ne da nove tehnologije ostavi na milost inženjerskoj struci. . čime unapređuje primenjenu umetnost .Klimt i Vagner u toku života zauzimali kontroverzne pozicije i isticali kao pripadnici avangarde. moraće da se povinuje uslovima i shvatanjima modernog čoveka. naziva secesija. koje postaju središta društvenog života . već istražuje novi.secesija 92 . po njemu. slične muzejima.knjiga "Moderna arhitektura" (obnovljeno izdanje se zove "Neimarstvo našeg vremena") . Pri projektovanju fasada modernih stambenih blokova. "Novi čiljevi i nove konstrukcije rađaju nove oblike.dalje. Klimt (1903. austrijske estete nisu bile otuđene od svoje klase. arhitekta će biti primoran da prihvati i ravne površine isprekidane samo velikim brojem istovetnih prozora.1912.8 za stambene i poslovne objekte sa oblakoderima u centrima gradova.Oto Vagner . niti su bile deo društva (kao u Engleskoj). tehnologije i društvenih promena . Ali do Austrijskih sledbenika nije prodrla ni njihova duhovnost (pseudosrednjevekovna) niti nagon za društvenim preobražajem." .1897.svima dostupna. ali i zapanjujući konzervativni karakter (arhitektura i slikarstvo). jer je zainteresovan da umetnički oblik dovede do novih tehnologija. Velelepne građevine u Ringštrase potvriđuju da su u Austriji despotizam i veru smenile ustavna politika i svetovna kultura .. Olbrih. a sve ostalo. Vagner odbacuje istoricizam. već su zajedno sa njom otuđene od društva koje je odbacilo sopstvene vrednosti .uvod: ."apsolutni izraz ideala lepote. Estetski kvalitet moderne arhitekture čiji je naglasak na materijalima i konstrukciji.secesija: -> novi materijali i ornamentika . ni dezangažovane. 1898.

21. U urbanističkom planiranju Vagner je značajan prethodnik Le Korbizjea . . bitno uticale na arhitekturu XX v.secesija 93 Jedna od retkih estetskih preporuka. gradova podeljenih na kvartove zasnovane na ortogonalnoj mreži ulica koja ih deli na blokove. i zajdno sa njegovim pisanim delima i predavanjima na Bečkoj Akademiji. neograničenog rasta gradova. koje Vagner direktno daje jeste upotreba porcelana. kojima dominiraju saobraćaj i komercijalni interesi.njegove građevine prešle su razvojni put od istoricizma do funkcionalnog Art Nouveau. majolike i mozaika kao materijala za fasade (koje je i sam primenio na nekim fasadama u Beču) .njegovi radovi "Generalni urbanistički plan regulacije" i "Veliki grad" pokazuju prihvatanje kao neminovnosti. Beč na prelomu vekova .

Oto Vagner (Otto Colomon Wagner). gde se latio izrade projekata dva najurgentnija tehnološka sistema: gradske železnice (Stadtbahn) i brna na Dunavskom kanalu (kao regulisanje toka reke). -> istaknuto pitanje saobraćajnih tokova (izgradnja nove ulice iza. Plečnik) .-88. na Jugoslovene (Fabiani. naimenovan je za profesora na Akademiji u Beču. najistaknutiji član secesije. a završava na Akademiji u Beču. ali one su bile revolucionarne i u tehnološkom i u graditeljskom smislu (novi materijali. ali na jedan osoben način. 1863. 1886.ovi crteži doprineli su ugledu Vagnera (iako nisu izvedeni) daleko van granica Austrije . na tehničkoj školi u Beču.uticaji: 1. 1883.. bez obzira na vodostaj 4.). poznati su nam rani radovi Vagnera (mnogi nisu izvedeni). italijanizirane fasade . van der Nila i Sikardsburga . Konkursni rad za generalnu regulaciju Beča. zahvaljujući svom politehničkom obrazovanju. osvetljeni pomoću istog svetlosnog izvora ogromnim prozorima sa polutransparentnim staklima koji sa unutrašnje strane zgrade gledaju na njen središnji deo 2. 1884.1918. igradnja nove polukružne ulice koncentrične sa Ringom. retoričnost graditelja Ringa: Zempera. u Pelcigu kod Beča .22.prvih 15 godina karijere. preuređivanje izvesnih delova gradskog jezgra.Dekor za proslavu careve srebrne svadbe (nije mu donelo širi uspeh) 1.rane zgrade: izvrsno manipuliše prostorom.moto: "neophodnost je jedini gospodar umetnosti" .na gornjim spratovima su polukružni hodnici koji povezuju kancelarije. protivio se istoricizmu . Vagner je bio vrlo svestan društvenih i tehničkih činilaca svog vremena . Izvedene su samo dve od četri planirane brane. Hiteldorf kod Beča. već njen originalni karakter (zapažanje Hofmana). Oto Vagner 22. │poređenju sa kasnijim delima na polju ind. .. plan . Hazenauera.rani radovi: * Berza u Amsterdamu. brane su bile samo deo ambicioznijeg programa za proširenje Dunavskog kanala koji bi se učinio plovnim. pa je i Vagner krenuo tim stopama. racionalizam Šinkelove škole 3. postupnim tokom. put dalje logično vodi do šaltera) tako vešto da se to pri kretanju uopšte ne oseća . a ostvarena je i upečatljiva arhitektura (brana je nadvišena masivnim obalnim stubovima..izuzetna preciznost). sa postupnim prelazom ka renesansnom izrazu . Janak. na osnovu prve sveske. uticaji arhitekture visoke renesanse 2. temelji na dubini od 24 m .-84.učenje arhitekture započinje 1857. na potpornim stubovima su bronzani lavovi) . od kojih su početni u baroknom duhu. │glomazni ornametnti koji deluju vrlo čudno u * Ruska ambasada u Beču."čelik čovek" .stakleni krovovi na gvozdenim gredama (takvo osvetljenje je primenio i kod svoje proslavljene zgrade Poštanske štedionice). 1893. regulisanje Dunavskog kanala i podizanje lučnih skladišta .rođen 1841. na Nemce (Olbrih. nastavlja na Akademiji (Bauakademie) u Berlinu kod jednog od najboljih Šinkelovih učenika. koji su sledili Zempera. projekti i izvedene zgrade". a koncentrične sa Ringom. Austrijska Zemaljska banka. 1886. Oto Vagner 94 . posle smrti Hazenauera. naglašen značaj dugih pravih ulica. 1841.obrazovanje: . uticao -> na Čehe (Kotjera.prva državna narudžba . Kovačević. kod van der Nila i Sikardsburga. prilikom inauguracije je istakao da polazište arhitekture mora biti sadržano u potrebama modernog života i nalaženju njihovih adekvatnih formi . Gočar. Vagner radi samostalno .1892. arh. Hofman). Vagner je započeo sa objavljivanjem svoje četiri knjige folio-formata "Skice. -> otelotvorenje klasičnog paladijanskog duha 3. napredne akademska misli. prefinjeno osveljenje . . polukružne -> kojom bi se formirao pun krug.zglobnom prostorijom (na ulazu je vestibil "O" oblika sa statuom u sredini koja personifikuje Austriju.život i delo: .. -> remek-delo i sa vizuelnog i sa praktičnog aspekta.iste godine je izabran i za umetničkog savetnika pri bečkoj komisiji za saobraćaj. .1879. uz saznanje da značaj jedne zgrade ne određuje formalni arhitektonski rečnik. -> zvali su ga "ocem savremene bečke arhitekture" i "učiteljem čitave generacije".Vagnerov razvoj tekao je logičnim (15 godina radio samostalno).1894. da bi na kraju dočekao da stvori svoje doba.korekcija ose kretanja (usled nepravilne parcele) kružnom . profesor Umetničke Akademije u Beču. podzemna železnica). Prva vila Vagner (za sebe i svoju porodicu).

na nepravilnoj lokaciji (kao kod Zemljane banke) uspeo je da osmisli kompaktnu šemu.čuveni ventilacioni otvori za uduvavanje toplog vazduha i td. pod u blagom neprimetnom nagibu ka oltaru. nadvožnjacima.crkva je građena za sanatorijum Donje Austrije. bazis.vitalni deo sa trobrodnom šalter salom. kupola: unutrašnja tavanica od rabic .stanica Karlsplatz . Beč.1899.puno pažnje je posvećeno unutrašnjem uređenju prostora gde se obavljaju bankarske transakcije 8. Vagnerov jedan od izleta na polje crkvene arhitekture) -> jedno od dela koje je najviše doprinelo njegovoj reputaciji. vidan je uticaj secesije (jugedstila).. 2 faze: I faza . Vagner sve manje projekatta izvodi. 1904. mada prigušen . bogato bojena keramika na ravnoj fasadi (biljna ornamentacija).zadnji deo zgrade (sa odeljenjem za hartije od vrednosti i menice). ravnim površinama.krovno grejanje protiv snega. ventilacija. izgrađene su 4 od 6 predviđenih linija. . Vagner ga predlaže još 1900.-99. uopšte. funkcionalna trapezna osnova. čeliku. poslednji projekat: "Crkva pobede (primirja)"). 1897. fasada prizemlja . pobednički rad na konkursu u konkurenciji 36 radova. mermeru. tehnologija . kupola sa unutrašnje strane (kao zasvedena ukrasna tavanica) znatno plića nego spolja (radi bolje akustike smanjio je zapreminu kupole). . rad na Stadtbahn završava se 1901."iza ovog radikalizma nalazi se klasična predigra genija" 6. emajla i stakla. higijenski prakticizam (zbog besramnog pragmatičnog stava prema crkvenoj arhitekturi došlo je do negodovanja) . 1909.odgovor na klasičnu rustikaciju na zgradama banaka i trezora.od sveg ovoga nije bilo ništa) . već i mnoge čisto inženjerske konstrukcije. -> ovo nije secesija. unutrašnjost kupole podeljena na dva dela betonskom tavanicom sa koje se moglo rukovati lusterima visećim korpama . što je bilo radikalno. 1904.panela umetnutih između vidljivih gvožđa. betonu. osnova zgrade je konvencionalana . urabnistička dovitljivost . Vagner se priključio udruženju secesionista čime je stekao brojne moćne protivnike.staklu...stambene zgrade (bisko Losu). Vagner daje nov smisao materijalu .-12. ako pacijent dobije napad tokom službe da ne uznemiri ostale. aluminijumu.naime.novi planovi. Beč. profila "T" preseka odozdo pozlaćenih.. biljna ornamentacija. pomalo neumesni u kombinaciji sa čistim tehnologizmom mreže i upotrebom gvožđa i stakla. Karlsplatz -> naročito je osporavan. spolja na fasadi mermer sa bakarnim šrafovima (svi vidljivi metalni delovi. zapanjujuća pažnja u detalju (na krovu su dve figure u obliku stubova visoke 4.sale (slično i kod Zemaljske banke). .22. najnaprednije ostvarenje. -> pristupa secesiji 1898. Crkva svetog Leopolda ("Am Štajnhof"). grnčarskog materijala. klupe od tamnog drveta namerno su kratke (za 4 do 5 osoba).. upotreba staklenog krova u osvetljenju središnjeg dela šalter .primena francuskih rešenja gvozdenih konstrukcija. Akademija lepih umetnosti. Poštanska štedionica. veoma eksploatisan na projektu) . sa podzemnim deonicama. značajan deo posla oko Stadtbahn preuzeli su Olbrih i Hofman. utilitarni (na pr. mnogi projekti su odbijeni (Ministarstvo rata. Stadtbahn: železnička mreža (obim zadatka je trebalo ispuniti za samo 7 godina) duga preko 80 km sa 40 stanica. pravougaonom strogom geometrijom .rad sa strankama uz široke saobraćajnice (Ring).Vagner nije voelo fresko tehniku. sakristija sa dvojnom funkcijom: kao ambulanta za hitne slučajeve ili đakonikon sa ispovedaonicom (zbog eventualnih teškoća vernika sa sluhom) . pa su iznad oltara dva mozaika od mermera.. poslovni delovi duž uskih mirnih ulica .koristi: vidljive gvozdene skeletne konstrukcije sa skrivenim gredama. unutrašnja dekoracija i mobilijar -> secesijski umetnici . kod stničnih zgrada . prekomponovan trg izgradnjom robne kuće i fontane (naspram robne kuće).granitne "nabrane" ploče . "Palata bečkog društva") 9. u ovom periodu. za nerealizovanu Univerzitetsku biblioteku) ili stambeni koncepti odlikuju se redukcijom ornamenta. čak i gvozdeni prozori presvučeni su bakrom). stilski: mešavina (hibrid). u kasnijim. Projekat muzeja cara Franje Josifa.maketa dela muzeja u prirodnoj veličini (na lokaciji predviđenoj za muzej) -> ovo izaziva lavinu ogorčenja i nagoveštava neuspeh projekta bar na ovoj lokaciji (Vagner je ponovo uradio nacrte za drugu alternativnu lokaciju na kojoj je trebala biti i Akademija lepih umetnosti . Oto Vagner 95 5. II faza . . do tada on je smatran gotovo institucijom. nasuprot tome. pa će utoliko i osporavanja biti žešća (oboreni su neki od njegovih najvažnijih projekata) 7. Vagnerovi projekti izražavaju izvesnu dvojnost. zapanjuje detaljnost projekta gde je Vagner preuzeo ne samo stanične zgrade (Vagner je sam podneo odgovornost za projekat i njegovo izvođenje).prakticizam i higijena -> duhovito Vagnerovo rešenje pristupa svetoj vodici u vidu fontane iz koje voda neprestano teče tako da pacijenti mogu dotaći mlaz.-07. tunelima. koje gledaju na Ring). fasada prve faze je obložena tankim pločicama od belog mermera. spoljne zidove oblaže tankim mermernim pločama i pričvršćuje ih vidnim ugaonicima. ravni asfaltirani krovovi i presvučeni šljunkom. 1910. vodio je računa o odnosu prema Karlskirche odmah pored nje (trudio se da izbegne pozajmljivanje motiva sa Karlskirche).posle crkve. u ranijim delovima projekta opstaju klasični motivi. neki projekti i dalje su puni klasičnih motiva (na pr. Kuća Majolika. (kamen temeljac u prisustvu cara Franje Josifa. pre svega arhitekture i inženjerstva (na kom će se zasnivati dalji rad). a ne uobičajeno umakati prste u posudu.25 m od aluminijuma. od aluminijuma (koji je. pozlata kupole. Vagner najavljuje upotrebu neobrađenih materijala. 1898. pričvršćenim zavrtnjima (više od 17000 zavrtnjeva od metala). jednobrodna (jednoprostorna) građevina sa transeptom i kupolom (na uzanim stubovima od opeke) u preseku.

na drugoj strani. tehnologije.Vagner u inauguracionom govoru dovodi u vezu moderni život sa arhitekturom i pledirajući za nalaženje adekvatnih formi (arhitektonske forme prilagoditi potrebama i zahtevima vremena uz poštovanje tradicije) . Vagnerov osoben način rada: ako bi sa učenikom počeo da priča o društvenim. 1896. (isiče dinamičnost grada kao realnost -> učiniti vidljivim unutrašnju strukturu i procese radi dopadljivosti). kojima je Vagner pridavao osobit značaj. Ruse. ponedeljkom ujutru su održavani sastanci posvećeni komentarima aktuelne arhitekture. arhitekture. presuđivala je obična grafička veština i Vagnerova intuicija (inače su učenici posedovali izuzetne grafičke sposobnosti. kasnije se javlja i eksperimentisanje sa apstrakcijom (punom . Grand Prix de Rome -> besplatan boravak u palati Venecija u Rimu (tada austrougarska ambasada) uz 3000 kruna stipendista. špekulacija nekretninama od strane gradske vlasti -> pametno ulaganje kapitala kompenzovano naknadnom zaradom. monumentalna zdanja (insistirao ja na problemu saobraćaja: smatra neophodnom gradsku železnicu (podzemnu ili nadzemnu). Druga vila Vagner u Hiteldorfu.Vagnerova škola. tj. studenti su slobodno birali temu (prema svom nahođenju). studiju je podelio na tri dela: slika grada. jednodelni stupci verande (kraj secesije) 11. Univerzitetska biblioteka -> nerealizovana ..učenici (njih ukupno 191 tokom 20 godina) bili su 50 % iz Beča. urbanistički blokovi. 4 knjige: skice. od utorka do petka pre podne studenti prve dve godine radili su projekte pod nadzorom maestra i njegovog tima. ekonomskih i kulturnih procesa. monumentalnim javnim prostorima. a bilo bi primljeno oko 8. 23 stranice teksta pred svoj 70ti rođendan) -> najvažniji Vagnerov tekst iz oblasti urbanizma (nastala tako što je prof. na trećoj godini. neobidermajerski stil. Oto Vagner 96 10. 3. usečeni prozori.teorijski radovi i urbanizam: (kao teoretičar nastavlja se na Zempera i na Raskina. već skrnavi prave ulice) -> (koncept Kamila Zitea o "umetničkom oblikovanju gradova"). ne podleže nostalgiji). gde se sukobljava sa tendencijom ulepšavanja i "planirane slučajnosti" (ispoljavala se namernim krivudanjem staza. bez stilskih elemenata i ornamentalne plastike. a u trećem delu razmatra modele finansiranja širenja grada (1.inspirisan je bio Osmanovim planom Pariza. ekonomika (da se prilagodi stvarnom životu. (utiče na: Gaudija. pa odbacuje tada snažne alternativne koncepte. . pravci istraživanja učenika: kritičko preispitivanje regionalne arhitekture i. (realizam protiv Verniedlichung-a (ulepšavanja). prijem se odvijao tako što bi kandidati predali 10-tak nacrta. zakošenjem uglova.Vagner se priklanja realističnom konceptu arhitekture. a sve ostalo je bilo slobodno. nije dopuštao odsustvovanje. sa Kolumbija Univerziteta tražio od njega tekst za međunarodni kongres o umetnosti planiranja gradova u Nju Jorku). ali je podržavao kritičku argumentaciju. porez na imovinu. koja bi bila razrađivana kao diplomski rad. Mađare. Italijane. nasuprot Zieovom konceptu punom teatralizma bez stvarnog opravdanja . što po Vagneru ne obogaćuje grad. regulacija..Traktat "Moderna arhitektura". trgovi. pa stoga i besmislene aspekte istoricizma . Skandinavce. u prva dva dela Vagner analizira veliki grad i prilaže sopstvene skice prostorne organizacije. na kojoj su važili klasični kanoni (Vagner ih se držao takođe) i koja je negovala renesansni izraz . zaradom stečenom uvećanjem vrednosti zemljišta . kao i radijalne magistralne i kružne prstenove). izmeštanjem vizura. ali bespoštedno takmičenje kandidata).Studija "Veliki grad". Vagnerova studija iznenađuje detaljnošću. na školi je učio jedan broj arhitekata koji su ovde bili kao na poslediplomskim studijama..Osman: profitabilnost javnih ulaganja). veoma realističnog duha. svake godine konkurisalo je 60-tak kandidata. ulogu arhitekte on vidi i kao umetničku i kao inženjersku . a ne na tehnološkim aspektima arhitekture. mnogi studenti su se izdržavali radom u ateljeima bečkih arhitekata. smatra da moderni oblici moraju odgovarati novim materijalima i savremenim potrebama da bi bili prihvatljivi. na školi su raspisivani konkursi (podsticaj za fer. kako projektnog tako i ekonomskog dela. izjava je jednog učenika) to bi značilo da projekat treba preraditi. Vagner se interesovao za gradski centar i za veliki grad kao izraz logike. do kraja svog postojanja bila je na prvom mestu među školama za arhitekturu (iako tokom tih 16 godina nije uživala uvek isti ugled) i imala je veliku podršku sa strane) . Vagner zamenjuje fon Hazenauera kao profesor Bečke Akademija arhitekture. a odbacuje dopadljivost. koje bi često potisnule arhitekturu (konkurišu slikarima)). političkim. težište razmatranja je bilo na humanističkim.atmosfera u školi: gvozdena volja da se nadmaše postignuti rezultati i težnja za isticanjem .) . 1894. ravni zidovi. a ostali iz drugih krajeva monarhije. osnovne Vagnerove postavke vidimo još u konkursnom radu za Generalni plan Beča iz 1893. projekti i izvedene zgrade (1892. 1912.1894. visina zgrada. kontrola komunalnih sistema. -> razmatra odnos modernog života. nagrađeni bi po povratku trebalo na izložbi Akademije da predstavi svoje skice sa putovanja. niz predloga: saobraćaj. tako u grafičkom delu studije Vagner daje detaljan prikaz "XXII distrikta Beča".1912. oni moraju biti izraz društvenog i tehnološkog razvoja.22. tj. ogroman uticaj. 1911.. koji je smatrao modelom za sve evropske gradove metropole . -> stroga i elegantno proporcionisana arhitektura. . gde je nagrađivano novčano ili studijskim putovanjem krunaškolske karijera bila je Rimska nagrada (bilo je više nagrada (različito su se zvale) koje su imale različitu svrhu. filozofskim ili pozorišnim dostignućima (ne o muzičkim -> "muziku uopšte nije razumeo". sa ortogonalnim ulicama. sastavni deo nastave bila su studijska putovanja organizovana prvenstveno leti. 2. posle čega bi usledio kratak razgovor sa Vagnerom.

oivičeni horizontalnim i vertikalnim linijama. direktora fon Feldera. zasnovan na bogatstvu ornamenta. -> približava se svom učitelju Vagneru.kupolu (kupolu sa lovorovim motivom). 1934.Austrijski paviljon. radi kod Vagnera . prva (za Kolomana Mozera (slikar -secesionista)) je u stilu engleske free architecture (sobodne arhitekture).uticaji: 1.1897.1897. časopis je bio.socijalističkog pokreta je u vrednostima Vrtnog grada) 2. -> remek-delo. belgijski i francuski Art Nouveau .početak udaljavanja od zavojite secesije na "Apolonu"). osniva sa Mozerom "Bečku radionicu za oblikovanje" koja funkcioniše do 1933. 1870. Kolomanom Mozerom (slikar) i Gustavom Klimtom (slikar). zaokuplja ga apstraktna forma. Hubert Gesner. Jožef Plečnik. 1903.Paviljon Austrije na Međunarodnoj izložbi u Rimu -> klasicizam. . 1905. do 1900. "organ" savremenih tendencija u arhitekturi.Austrijski paviljon. Trgovačka ranja "Apolon" u Beču.1903. zajedno sa Jozefom Hofmanom.22.pohađao Državnu školu umetnosti i zanata.-14. Pukersdorf sanatorijum. za razliku od V. Izložba Werkbund-a.1893.kao Berensova ambasada u San Petersburgu 5. zaokupljenog "povatkom prirodi" (platforma nacional .socijalističkog pokreta) "Hoe Varte" (prema vrtnom bečkom predgrađu). istražuje se fenomen boje. kao i ostale secesioniste interesuje se za zanatsku proizvodnju predmeta primenjene umetnosti (u paviljonu "secesije" načinio je postavku za Betovenovu statuu (koju je izvajao drugi umetnik) u svom apstraktnom stilu) .. deluju kao tanka spojena platna (spojena na uglovima metalnim trakama).Hofman (Josef Hoffmann). delatnost škole i arhitekata oko škole praćena je u međunarodno uglednom časopisu "Der Architekt". učestvuje u stvaranju "Bečke secesije" . simbolistička estetika (svedena klasična dekoracija). Vagner (pohađao Vagnerovu školu. Keln . ali se 1902. kafe bidermajer (najverniji proizvod Bečke secesije. sa Vagnerovim blagoslovom. osniva. 1927. sa njim je prestalo zlatno doba "secesije"). Hofman ju je zatvorio brzo i bez obrazloženja) i iz koje su izašli brojni visoko kvalitetni proizvodi . 1900. postavljen za građevinskog savetnika Beča. Terasaste kuće u Beču.ostala dela: * 1911. . Hofman je razvio dekorativni stil 3. 1932.-98...) 3. najavljuje monumentalnost Musolinijevog "Novog Rima" . radi u Beču i završava Akademiju arhitekture kod Hazenauera 1893. zidovi (tanka mermerna obloga fasade sa metalnim spojevima -> elegancija). Orte)) . novine u obliku i strukturi obično su funkcionalno opravdane. više enterijera (Plava soba u kući Spicer).-05. . praktično. Venecijansko bijenale . treba reći i da su učenici škole uglavnom postajali uspešni i veoma uticajni arhitekti (Olbrih. radi suprotstavljanja akademizmu . atektoničnost. Hofman. apstraktna voluminoznost (klasičnost i strogost) i modernost -> uticaj na rana dela Le Korbizjea. 1901. . liči na Losa 4. dobio je Rimsku nagradu. Niz međusobno sličnih bečkih vila. toranj. i td. Brisel. (bečki period Olbriha: vile. počinje da predaje na školi primenjene umetnosti pri muzeju u Beču .1908. "Bečku secesiju". -> učestvuje u izdavanju novog časopisa (kasnije platforme nacional . Mekintoš (izložba u Beču 1900.svetska slava .1956. putuje po Italiji i Tunisu (Olbrih i Hofman . koji podseća na Darmštat. odricanje od strukture i mase. Palata Stokle. (1912. Maks Fabijani.) . igra crnog i belog.1903.najdarovitiji Vagnerovi učenici bili su pod uticajem "Glazgovske četvorke" i omađijani egzotičnim vizijama slikara: Mozera i Klimta . već 1901. -> enterijer. 1914. 6. projektom je obuhvaćeno i celokupno unutrašnje uređenje (Klimtovi mozaici.Olbrih (Joseph-Maria Olbrich). završava se kipovima (četri muška kipa) koji drže secesijsku lovor . član žirija za Ligu Naroda (dosledno bio za napredne projekte. napad na zavojitu secesiju (prefinjene linearne forme . ogroman broj planova -> 28000 crteža) . . gradi Četri vile. 1867. bio izvanredan student) 2. Oto Vagner 97 simbolizma). (derivat neoklasicizma) 7. kao projektant Elitnog bečkog predgrađa Hoe Varte. 1904. (ekstremni purizam) 8. kvadrat. 1905. kod Kamila Zitea. Pavel Janak) .dela: 1.poslednji broj "Ver Sacrum" ("Sveto proleće".1899.-10. (radionica je stekla svetsku slavu. Hofman okreće klasičnijem izrazu zasnovanom na Vagnerovim kasnijim radovima.

1901. -> u klasicističkom maniru (povratak nekom skrivenom klasicizmu). umetnički rezultati Habitata predstavljeni su na izložbi koja je otvorena misticističkom ceremonijom "Znak" ("prorok" se spušta sa zlatnog portala zgrade i u ruke prima komad kristala kao simbol običnog materijala pretvorenog u umetničko delo (kao što se ugljenik nekad menja u dijamant)) na stepeništu Hercogove kuće (stepenište Olbrihove Ernst Ludvig kuće). Vila "Fajnhals" u Kelnu -> velika vila za proizvođača cigara Fajnhalsa u Kelnu . kupola sa motivom lovora (oslonjena na četri kratka pilona) . Klimta. Oto Vagner 98 . ukrašen južni ulaz sa ogromnim statuama) -> najsmelije delo. od armiranog-betona približavanje Pereu 5. visoka. Robna kuća Tic.časopis "Ver Sacrum" ("Sveto proleće") -> glasilo Bečke secesije (na naslovnoj strani slikarski motiv: ukrasni žbun sa korenjem punim života koje probija drvenu posudu i uranja u zemlju i ispod.-08. glatka fasada sa horizontalno postavljenim prozorima (severno osvetljenje) 3.22. Olbrih stvara pod uticajem Vojsija. kuću Ernsta Ludviga (žiža kolonije sa 8 ateljea. Bio je "kruna grada". 1901. u Darmštatu. lovorov motiv posvećen Apolonu).ezoterična i smela. -> kula za venčanja . na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga. koja svojom skulpturalnošću već najavljuje dela Tauta i Mendelsona . sagrađen za 6 meseci. koji okuplja umetničku koloniju iz svih nemačkih krajeva sa ciljem obnavljanja arhitekture.Olrih 1899.dela: 1. zakošeni zidovi. Mekintoša. odlazi u Drmštat. natpis: "Vremenu njegova umetnost. 1906. (paviljon.-98.ceo kompleks u kome je kula sa okolnim izložbenim paviljonima ima piramidalni oblik i sagrađen je iznad rezervoara za vodu. 1897. umetnici radili besplatno simetričnost. Izložbena zgrada Bečke secesije. to je Olbrihovo polazište: "Svestan povratak plodnosti nesvesnog") . Svadbena kula. vrhunska monumentalizacija. Dizeldorf. Po Olbrihovom crtežu trebalo je da liči na planinski lavirint gustog rastinja. umetnosti njena sloboda". početna skica je verovatno Klimtova (koji je glavni pokretač). u Darmštatu je sagradio sopstveni atelje. čija se boja menja sa godišnjim dobima 4. težeći stalno jedinstvenom načinu izražavanja 2.

bezornamentalnost .Los je mnogo putovao .arhitekturu je počeo da uči na višoj tehničkoj školi u Drezdenu. bio je osrednji student. stambenom arhitekturom i društvenim uređenjem Amerike (iskustvo koje je stekao u Americi pomoglo mu je da definiše svoju kritiku upućenu evropskoj kulturi.. pionir moderne arhitekture. nastanio se u Beču.okružen ženama (četri su bile najznačajnije) najlepšim devojkama u Beču ("žena traži jakog muškarca") .Los je veoma složena ličnost i pojava u istoriji moderne arhitekture (na prvi pogled dvosmislen i kontradiktoran. Adolf Los 99 . Šenberga. imao je sposobnost učenja na licu mesta . Olbriha. Adolf Los 23. politici i arhitekturi) .po povratku 1896. Tako je u početku i radio rekonstrukcije prodavnica. kao što je prošlost na vremenu prethodnom"). bio je inpresioniran oblakoderima. . 1892. Šindler. uglednu. arhitekta dadaista ili poslednji izdanak dekadentnog Atn Nouveau. pitanja: (bez odgovora) da li je racionalista. obožavao je estetsku čistotu automobila. Madrid. gde se upoznaje sa delom Salivena (i knjigom "Ornament u arhitekturi"). koji međutim.spajanje etičkog i estetskog.po povratku iz Amerike stekao je reputaciju kritičara funkcionalnih predmeta i reputaciju arhitekte enterijeriste. ali ne uspeva da završi studije.1912. ili Le Korbizjea. 1925. da li je sledio Čikašku školu. a Amerika ga je kao mit privlačila prakticizmom i slobodom).Los počinje da piše paralelno sa nastankom secesije (pisao je o Beču na prelazu dva veka prepunom očaja i slabosti). u atmosferi krize morala i društvenih vrednosti (gušila ga je ta konzervativna i ograničena atmosfera u monarhiji.Adolf Los (Adolf Loos). već lažnom predstavljanju. rat prekida ovu aktivnost. objavio je dva broja "Das Andere" ("Drugo"). je morao da napusti položaj zbog neslaganja sa gradskom birokratijom . imenovan je za "glavnog arhitektu Stambenog odeljenja Bečke opštine". a ne kao umetnički pokret. u Brnu (100 km severno od Beča.kritikuje i istoricističku imitaciju antičke dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau (van de Veldea. pladira za iznalaženje novog oblikovnog načina izražavanja novih tehnika građenja i materijala . trgovačkom industrijskom centru Austrougarske monarhije). Tristan Care.1893. često je izučavan jednostrano. opredeljenje za ogoljene. intelektualnu klijentelu. 1884.seli se u Pariz. projektovao je uće na osnovu njihovog funkcionalnog enterijera. 1889.. divio se prakticizmu Amerikanaca i diskretnosti Engleza. 1922. u nameri da se uspostavi kontinuitet sa tradicijom pre XIX v. gde boravi 6 godina od 1922. Berlin. se skrasio na mašinskim konstrukcijama u okviru Nacionalne škole za umetnost i zanatstvo u Brnu . ali je 1919. već je to neka psiho . .skolovanje: započeo u Brnu. Salivenu"). raznim povodima. Azurna obala. -> i sam u početku pripadao secesiji.o životu: . posetio je "međunarodnu izložbu dekorativne umetnosti i . kod javnih objekata . polazi u Benediktinsku gimnaziju koju brzo napušta.23.. Vitenštajna.. kurs je predviđao i dugačka studijska putovanja u Grčku ili Italiju. sve članke napisao je sam . "časopisa za uvođenje zapadne civilizacije u Austriju". a na kraju. Alžir. kafeterija i stanova. Trakla i Kokoške) iz raznih oblasti umetnosti. Hofmana) za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta već prilagođenih njihovoj funkciji. ali i to napušta i prebacuje se na tehnologiju građenja. a sam sebe je video unutar konteksta istorijskog kontinuiteta tradicije (smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi za arhitekturom svoga vremena") . Prag.1920. stroge forme (bez ornamenta) i strogost u izboru sredstava (protivnik svih stilova (čak i pojma "stil"). ne suprotstavlja se eklekticizmu. tu se upoznao sa ljudima kao što su Male-Stevan. Pit Mondrijan. sledbenik klasicizma. uprkos iskrenom interesovanju za rešavanje stambenog pitanja radnika (niz projekata). tradicionalista. u Americi je bio u Nju Jorku i zadržao se do 1896. Lirsa.1933. čak zagonetan. Le Korbizje. ili Gropijusa). kako je stajalo u zaglavlju. Los obnavlja u okviru svog biroa. 1870. deluju kao nezavisne ličnosti. Imao je vernu. program je bio obojen klasicizmom. skrivanju realne materijalnosti iza privida istine. gde piše polemičke članke iz raznih oblasti kulture. Engelman .Pariz. dok su fasade izuzetno jednostavne. Venecija. odlazi u Ameriku (3 godine) da bi posetio svetsku izložbu u Čikagu (na kojoj je "odata pošta L. hvalio vodovod zbog funkcionalnosti. struju zbog višestruke primene) . kreće se u krugu prijatelja (Krausa. umro 1879. zajednička crta .godine 1903. Italija. do 1928. ali su njegove ambicije bile veće . tako da tu veštinu nije mogao učiti od oca. ali je iskazivao veliku sposobnost za rad na gradilištu (umeo je da kontaktira sa zanatlijama i zidarima i da ceni njihov rad) . vraća se u Drezden.. London.fasade ne smeju remetiti urbano tkivo) . otac mu je bio kamenorezac koji je izučavao slikanje i vajanje. ("sadašnjost je izgrađena na prošlosti.veza ili odraz tuge za ocem . kasnije oštro kritikovao (jedva se opirao). Grčka. da bi po odsluženju vojnog roka prešao u Beč na akademiju.. na inicijativu Vagnera osniva svoju školu.Adolf Franz Karl Viktor Maria Los rođen je 1870. upisuje se u Nacionalnu školu za umetnost i zanatstvo u Rajhenbergu (hteo da uči za mehaničara) na kurs mehanike. poznati učenici: Nojtra.

složenu ironiju). radio je sve manje i manje . preko pregrada ili slobodno propušta prirodno svetlo) parapeti od poliranog kamena ili drveta. . 2. Kerntner bar. koje su tretirane kao racionalistički manifest. koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala. Los se prilagođavao zahtevima ljudi koji žive u kući . arhitektura treba da komunicira sa osećanjima čoveka vezanim za svoju namenu (u smislu l'architectura parlante). beli neukrašeni zidovi (ili klasični friz pri vrhu).smatrao je da pri izradi projekta kuće treba poći od enterijera ka eksterijeru.. Los se uglavnom bavio adaptacijama enterijera (radnje. Pariz. na ono pre sredine XIX v."Arhitektura" . 1920. -> zbirka eseja i članaka nastalih 1897. metalni predmeti. gipsani zidovi. ne podleže ovoj vrsti kritike (za razliku od kasnije čestih pogrešnih tumačenja da se Los zalaže za potpuno ukidanje ornamenta "ornament je zločin"). Los se bavi definisanjem i problemima moderne arhitekture. mesta. neutemeljenu u graditeljskoj realnosti doba (isto važi i za istoriciste i za secesioniste). bočno.. širom Evrope objavljeni su omaži njegovoj ličnosti. u drugom izdanju 1932."Izogvoreno u prazno". ne može se doslovno povezati sa arhitekturom . Los kritikuje arhitekte secesije. pokušaj "pretvaranja pustinja u bogate zemlje". iako je bio među avangardom svog vremena očuvao je svoju jedinstvenost) . zato soba mora biti udobna. u sklopu ženskog (povezivao je erotizam sa ulepšavanjem) erotizma kontinuitet klasičnog dekorativnog sistema za Losa je važan pokazatelj šire. svaku kuću je projektovao sa željama naručilaca ..-30. vlasniku prepušta kupovinu pokućstva.. kasnije je dopunjavan na nekim predavanjima (kroz svoju koncepciju modernog. ugrađeni nameštaj kad god je to moguće (kao sastavni deo zidova). industrijski mobilijar ("tonet". na Nemačkom. a arhitekta mora biti u stalnom kontaktu sa svetskim duhom (arhitekta mora da bude svestan doba. -> zbirka eseja nastalih u periodu 1900. arhitekturu može učiniti rečitom . najpoznatiji: 1.podigao je svega oko polovinu kuća koje je isprojektovao (12) . tekst se pojavio tek 1929. Pariz.. 1958. sa orijentalnim tepisima.pisana dela: . ili slično). brilijantan (često koristi alegorije i simboliku. u slučaju spomenika ili groba. u Beču i Kopenhagenu. tu ne treba tragati za inovacijama (umetnost i arhitektura približavaju se.povodom 60-tog rođendana (na kom je bio okružen brojnim evropskim intelektualcima).preneti identitet konstrukcije. drugi period je.Los je umro 1933. uskoro su prevedena na Francuski i izašla 1913. kaže Los. pa sve do 1910.po povratku iz Amerike. umetnost. kog je i Los koristio. po Losu. ili oni koji će to postati . Adolf Los 100 savremene industrije" (organizovao je četri konferencije na Sorboni. Los se protivi "modnom" (koji ima prolazni i površni karakter) ornamentu u arhitekturi.privatne kuće: . kao logična stvar.ljudi ne žive sa svojim dobom.enterijeri: . dok dekoracija kao skup pravila.. 1921. iz pera najviđenijih ljudi evropske kulture toga doba ."Ornament i zločin" (esej) -> predavanja održana u Beču 1910. u Beču.stil: oštar.prijatelji. . zalažući se za uklanjanje ornamenta sa svih predmeta za svakodnevnu upotrebu. u Berlinu. tada dolazi do narušavanja temelja kulture . dva najvažnija: "Ornament i zločin" i "Arhitektura" . arhitekti su svoje delanje sveli na grafičku umetnost. kao nečem od velike trajnosti.složeni sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora . volumetrijsko razmišljanje "Raumplan" . antiteza prvog i antiteza njegovog shvatanja arhitekture. eseji ne sadrže sistematičnu teoriju arhitekture. sudnica treba da odražava strahopoštovanje... naime. opor.najpoznatiji je po svojim individualnim kućama.23.) . ornament secesije on vidi kao pokušaj maskiranja osrednjosti malograđanske kulture. okvir kamina od opeke. ponekad kasetirani plafoni.1900. on provlači istoriju). stanovi). dodao je još članak "Potemkinov grad" iz 1898. 1930. i ono posle. drugim rečima. objavljen u "Ver Sacrum" . već se okreću prošlosti i budućnosti. u enterijerima privatnih kuća (vešt u korišćenju svetla: odozgo. bave polemikom o prirodi realnosti . Prodavnica za krojačku firmu "Goldman i Salač". svi projekti deo su celine. (i kasnije. banka mora govoriti o bezbednosti novca i sl. ali ga ne osporava.. zbog ogoljenosti i neobičnih konfiguracija. od antike pa do Šinkela .kuća zadovoljava praktične potrebe. kafeterije. prema vlastitom ukusu. podelio je celokupnu prošlost.. gramatika klasičnog ornamenta. eseji se. zapravo. po njemu. grad mu je podigao spomenik (veoma jednostavan) prema jednoj njegovoj skici iz 1931.često zbog sukoba sa lokalnim urbanističkim službama. pa ponovljeno 1913. gotovo gluv.narušenog zdravlja. u drugom broju "L'Esprit Nouveau"). podovi od kamena ili parketa. 1931. iako je Los svakim projektom prerađivao paletu formi i materijala ."Uprkos" ("Trotzdem"). kulturne tradicije. čak ima izvesnih kontradiktornosti.esej se prvi put pojavio 1910. na pr. kada nema praktičnog sadržaja). potreba i klime i mora poštovati tradiciju) mora biti sin svoga vremena ("arhitektura pobuđuje osećanja u čoveku".objavio je dve knjige: .

23. kuhinja. uvlačenjem (njegove prve kuće (vila Karma blizu Ženeve i vila Štajner u Beču) primeri su racionalističke arhitekture) . ostava. . gruba obrada zidova (štuko. i jedan od četri gde je iskorišćena metafora stuba (trijumfalnih rimskih stubova koji simbolišu rast i moć imperije . obično pravougaona masa (kao kutija). pristupa svetilištu doma (sadrži obično vestibil i toalet). Ministarstvo rata. dakle. nekad i stepenište igra važnu ulogu u kompoziciji fasade . nepravilnosti spoljašnjih oblika apsorbuje unutrašnjost zgrade (pokušavao je da dočara simetriju ("jer ona odgovara monumentalnoj arhitekturi"). Oblakoder za Čikago Tribjun.na nekim projektima . konkursni rad.duhovit odnos prema zakonskoj regulativi . konstrukcija od armiranog-betona ne figuriše na fasadi. Beč ("Loshaus". perionica.prazno.primena cilindričnih segmenata u rešavanju krova (kuća Štajner i kuća Horner) . unutrašnjost kuće . mesto smene dva sveta.na susretu starog jezgra i novog dela grada.javne zgrade: 1. protivljenje staklenoj arhitekturi. svo njeno bogatstvo treba da je skriveno unutra" . on je započeo i kurs crtanja u svojoj školi). Zgrada "Goldman i Salač".da završi dugu aveniju) 3. aksijalnost. harmonična proporcija. već se pozivaju na antičku arhitekturu. koji je iskorišćen i za odvajanje trgovačkog od stambenog dela na fasadi) 2. blizina carske palate i srednjevekovne crkve na trgu i najelegantnije trgovačke ulice). prosvetljavanje relativno velikim prozorima. rustična obrada kamena. odsustvo dekoracije.. uklapanje . od posebnog značaja je ulazna zona. enterijer se nemože shvatiti na osnovu fasade.. soba domara. modulacija fasade. sa više stepeništa (projekat vile Konstant . tebalo je sačuvati samo statuu konjanika ispred stare zgrade kojoj se Los inače divio zbog racionalnosti i odnosa prema klasičnoj tradiciji. trpezarija. odatle se ulazi u višenamenski dnevni boravak (dnevna soba."usluženi" i "uslužujući" (za funkcionisanje domaćinstva) prostor (aktivnosti vlasnika kuće . Losov odnos prema problemu zgrade u urbanom tkivu (oblik zgrade mora biti podređen okolini). mermer u bazisu. profilisani frizovi.više je poznavao rimsku no grčku antiku) i na Panteon (u enterijeru iako je kružni. koja teži proporcijama kocke (kuća Rufer. beli. Adolf Los 101 .zoniranje . već kao zapreminu) -> plan volumena osnov Losovog metoda projektovanja. štuko na gornjim spratovima. -> elementi koji nisu konstruktivni. težio je da stvori skromnu i funkcionalnu građevinu (kao savremenu trgovinsku zgradu sa stanovima u gornjim etažama. naglašavanje ulaza istaknutim delovima. toranj visok 50 m (kombinacija mauzoleja u Halikarnasu i profila Ajfelove kule)..na pr. kvadratni i pravougaoni prozori koji poštuju modularni sistem. gde se nalazi duh i hrani telo.česta primena ravnog krova (smatrao je ravan betonski krov najvećim arhitektonskim otkrićem od postanka sveta) . 1909. karijatide. uslužujući prostor je iznad i ispod usluženog prostora) . raskošan enterijer radnje u prizemlju. 1898. garaža. bez ornamenata) . već da zatvori jednu drugu vizuru .) -> koliko savremena toliko tradicionalna sa obzirom na to koliko pažnje je posvećeno funkcionalnosti.bez obzira na manipulisanje prostorom . izbegava oštre uglove. Los je hteo da ona bude simbol Čikaga) -> jedan od 260 prispelih radova. kada ih uslovljava lokacija. konkursni rad.ukupno 14 nivoa) . 1907.govori Los . električna energija je omogućila uvođenje osobnih i kuhinjskih liftova).kompaktnost. konkurs za "najlepšu poslovnu zgradu na svetu".list kao stub demokratskog društva). Losov stub je dorski od uglačanog crnog granita. na najvišem nivou obično su noćne prostorije. Šinkelovske tradicije): odnos puno . 1922. položaj ..-11.klasična dekoracija (venci. vinski podrum. biblioteka. Crkva svete Elizabete. toskanski stubovi samo su simbolični.terase i slično. ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali brižljivo projektantsko umeće -> "kuća mora da bude diskretna spolja. klasična kompozicija liči na američki neoklasicizam (teži da stvori jedinstvo iz različitih izvora . iznad prizemlja ih podvodi pod prav ugao (kuća Džozefine Bejner). kuća Moler).Losove kuće su naizgled spolja "bez karaktera". politička moć i čvrstina odražava se kroz pravilnost delova i izborom boje materijala: zidovi od klesanog žutog kamena i dvostruki stubovi od crnog poliranog granita na uvučenom ulazu .fasada: klasičnost (preuzeta iz Nemačke. nisu noseći iako tako deluju (ulaz obložen mermerom.fasada zlatni presek). izvedeno samo na kući Rufer . ovaj komemorativni spomenik nije predvideo da bude samostalni entitet. naprotiv . muzička soba (često)) središte porodičnog života.pravi dom koji se dalje deli na javni (dnevni) i privatni (noćni) deo). (najsalvniji od Losovih monumentalnih projekata. izučavanjem klasičnog ornamenta. . centralno grejanje. -> eliminisan zbog "nepoštovanja propozicija"."Raumplan" (po Losu prostor ne treba posmatrati kao površinu.pravilne mase komponovane po zakonima klasične arhitekture. često veoma istaknutih (njegov "lajt-motiv") .. fleksibilno). veza sa prirodom.linije venaca izvodi iz onih sa crkve.etički izbor . -> eliptična osnova. podrum i potkrovna etaža koriste se obično za uslužujuće prostorije (posluga.slagalica isprepletnaih masa na više nivoa. na . podstanica.boje Austrougarske monarhije) 4. portici sa nekim od stilskih redova. simetrija (kuća Tristana Care . upotreba sekundarnih masa. stepenasto oblikovanje (teškim spoljašnjim zidovima od opeke ili kamena suprotstavlja lake unutrašnje pregrade od drveta ili gipsa. u idealnom slučaju ovaj prostor bi se završio terasom ka bašti. simetriju ponegde remete zahtevi unutrašnjosti. korišćenje tehničkih pomagala (lift. konkursni rad.

odsustvo ornamenta . granit je ponovljen na stubovima i vencu ulaznog portika . ogromni glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora.jak koncept. pa im je pridavao značaj) gde se bavi funkcijom.projektovao je i više hotela (često je putovao. simbolična vrednost. simetrija u osnovi i fasadi. masivan izgled.suština Losove urbane arhitekture . monumentalne dimenzije . društvenim i kuturnim karakterom (Beč.23. Nica) .zajedničko na hotelima: kompaktan. Pariz. Adolf Los 102 osnovi od opeke i terakote (11 spratova). ravan krov.

u Beču) . prosvetara. dizajnera. Vrtni grad u Helerau (Mutezijus. (posle smrti Bizmarka) postaje jasno da nemačka industrija (koja ne raspolaže jeftinim sirovinama tako ni jeftinim proizvodima) može konkurisati na svetskom tržištu samo visokim kvalitetom.kao centar za koordinaciju i razradu eksperimenata industrijalaca i intelektualaca radi stvaranja ujedinjene nacionalne organizacije za proizvodnju) .24. Kuće Mutezijusa │ u 3. zajednica. na inicijativu Emila Ratenaua. političari i industrijalci preuzeli su inicijativu za stvaranje jezgra koje bi polužilo kao polazište za preuređenje odnosa između zanata i trgovine. fabrika. izdavača. . Pozorište Maksa Litmana.preduzeće AEG (glavne elektronska kompanija). 1876. osnovana 1883.731 pažljivo odabran član) .1870.Werkbund se nije zalagao za jedan određeni umetnički jezik.. izdvajaju kao "jeftini i ružni". sa zadatkom reformisanja programa obrazovanja u oblasti zanata i primenjenih umetnosti. │ godine . werk . osvaja široku oblast proizvodnje i razvija veze širom sveta . 1907.cilj: oplemenjivanje nemačke proizvodne delatnosti .izložba u Filadelfiji.1927. on se zalaže za iznalaženje umetničkog načina za ovladavanje novim sredstvima . 1908.provodi izvesno vreme u Londonu (najpre je radio u Japanu. Fric Šumaher). u ovakvoj oscilujućoj atmosferi ipak je pokrenut časopis "Godišnjak". 1904.1907. Nojman i Šmit osnivaju Werkbund (slične ideje ima i Fric Šumaher . kreativnost).1890. naročito važno . ovi sukobi su bili u suprotnosti zahtevima industrijalaca i političara u Werkbund-u. liga.postojao je latentni sukob "purističke" i "ekspresionističke" struje. Nojman i Šmit (ukazuju na nužnost organizovanja zanatlija i industrijalaca) suprotstavljaju se konzervativnom "Savezu za nemačku primenjenu umetnost". bund savez. i osnovane su Werkbund organizacije u Austriji i Švajcarskoj. izložba 1912. u odnosu na američke i engleske. proizvodnja. 24.Mutezijus. a i nastup na inostranom tržištu je uspeo u izvesnoj meri (izložba 1908. 2.osnovao "Drezdensku radionicu za umetničku proizvodnju". tezu o sprezi industrije i umetnosti razvija Fridrih Nojman (bavi se ekonomskom politikom). a ubrzo mnogo više (posle 3 godine . umesto prerafaelističkog sna o povratku predindustrijskom dobu. sukobi vrhunac dostižu 1914. 1863. pokrenuti. postao direktor škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu) . 103 . a koje će kasnije dobiti naziv Der deutsche Werkbund . snop. ostvariti. što van de Velde i drugi arhitekti (Gropijus) odlučno odbijaju u svojoj "težnji za oblikom" (individualnost oblika.narod treba da se veže za posao. i za svoje ideje nalaze široku podršku u intelektualnim i naprednim krugovima . Olbrih.rad. gde iznosi iskustva pokreta "Arts and Craft" . 1904. novih bogataša). .Werkbund je osnovan kao udruženje industrijalaca. Pelciga i Gropijusa │ izložba 2. pokazuje jednostavnost. . zanatilija.: 1. protekcionističkom društvu industrijalaca i dizajnera.. svežanj. Der deutsche Werkbund. 1898. Rimeršmid i Tesenau) │ 1908.slične ideje šire i Karl Šmit (jedan od najmoćnijih nemačkih industrijalaca iz oblasti drvne industrije .važnija ostvarenja u okviru Werkbunda. objavljuje i knjigu "Engleska kuća". praktičnost i odanost porodičnom životu (koju su posedovale kuće u Engleskoj i koju će razviti u Nemačkoj (protiv lažne burožoazije. raste svest o potrbi usavršavanja proizvoda u estetskom smislu . Kuća za ministra fon Zefelda u Celendorfu. arhitekata. kada Mutezijus predlaže da se pomoću Werkbund-a izvrši definsnsiranje tipova i standardizacija (u arhitekturi i dizajnu).Der deutsche Werkbund -> osnovan 1907. 1898. Hofman. se vraća i postaje savetnik u Pruskom Ministarstvu obrazovanja. Der deutsche Werkbund. Nameštaj Šmitove fabrike nameštaja u Helerau │ Minhenu 4. sklop . kvalitet -> spoj rada i uživanja).1927.u važnom teorijskom delu "Stil u tehničkim i tektonskim umetnostima ili praktična estetika". Zemper veoma rano uočava važan problem industrijske civilizacije: nepostojanje adekvatnog umetničkog odgovora na industrijski razvoj. zajednička nit se ipak ogledala u izvesnoj purističkoj tendenciji opredeljenju za elementarne forme i principe (Werkbund . u sastavu Werkbunda u početku je bilo 12 firmi i 12 umetnika (među njima Berens. pa onda u Londonu) u Nemačkoj ambasadi. delo. Pol-Šulce Naumburg. u Minhenu.) i Peter Berens (koji je 1903. -> nemački proizvodi se. koji su tražili jedinstven disciplinovan i afirmativan nastup na inostranom tržištu.arhitekta Herman Mutezijus -> u svojim projektima: 1. -> industrijska eksplozija u Nemačkoj. već za reformu odnosa umetnika i industrije (na osnovu koga će se kvalitet i kvantitet dopunjavati). Kuća za porodicu Frojdenberg. 1898. Mutezijus. u eseju "Umetnost u industrijskom dobu".-14. Fabrike Berensa. Minhen. gde se bavi izučavanjem engleske arhitekture i dizajna.strategija: usavršavanje obrazovanja na području industrijskog dizajna .posle 1890. . 5.sukobi u okviru Werkbund-a: . a za istinske građanske vrednosti) .

. bila je više izložba Bauhaus-a nego Werkbunda (Gropijus. . 1927.1919.).po povratku iz Italije.24. Vlastita vila u Darmštatu. kojim je otvorena izložba Habitata: oblikovanje "Znaka". nije se povinovao pravcima ili grupama. i kao cilj Werkbund-a proklamuje okretanje zanatstvu (lisko ideologiji Vilijema Morisa). -> obnavljanje . sve se više bavi industrijskim dizajnom.1927. u muzičkoj sobi ponovo se pojavljuje "Znak" (amblem) . . -> Vinkelman │ . brodova./17. -> secesija (Oto Vagner) │ . Štiglic │ V . Der deutsche Werkbund.prekid aktivnosti .izložba Werkbund-a 1930.-07.Bauhaus . . Brojer. Zaratrustra stil) koji je bio simbol Novog duha koji se rađa u ovom društvu odabrane. kristala (empatički.bave se oblikovanjem i organizovanjem prostora industrijskih objekata. -> prvi arhitektonski projekat Berensa. Weisenhof Siedlung u Študgartu . kasnije.Godišnjak Werkbund-a: . .-91.Wekbund (1914. Minhen) -> karijeru je počeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionističkog pokreta.budućnost Werkbund-a se pretopila u Novu objektivnost . -> "Nemačko oblikovanje u ratnoj godini" ..XX v.izložba definitivno skreće pažnju na novu generaciju. 1901. već se vidi težnja za ličnim stilom.organizovao je Gropijus.u periodu 1886.1947. u Hamburgu. u Parizu . Le Korbizje.Nova objektivnost │ E . uradio je Berens (ceremonijal (kao ritual) -> kristal kao svetlost novog duha rađa se iz utrobe zemlje -> prizivanje nove umetničke sile koja objedinjuje lepotu i dužnost .1903. od roditelja austrijskog porekla . 1929. posebno na Gropijusa i Majera (prisutnih sa modelom fabrike cipela Fagus) .1914. obeleženu i logikom. -> najfascinantnija ličnost koja je stasala unutar Werkbund pokreta . .član i profesor umetničke kolonije u Darmštatu..Nemačka / Austrija . . postaje jedan od osnivača minhenskog Jugendstil-a. 104 1.XIX v. .saradnja sa pozorišnim reformatorom Georgom Fuksom u vezi mističnog ceremonijala "Znak" (kojom je osnovana umetnička kolonija u Darmštatu). Izložba Werkbund-a u Kelnu. Dizeldorf. tako.1913. Beč. zato se deo naklonjen industrijskoj proizvodnji postepeno okuplja oko Bauhausa kog iste godine u Vajmaru osniva Gropijus . projekte su radili najvažniji evropski arhitekti epohe . dizajnom železničkog voznog parka. Gropijus) . potpuno napušta slikarstvo i preorjentiše se na arhitekturu (na kojoj nije vidan uticaj slikarstva). aviona. -> "Umetnost u industriji i trgovini" .1934.Gropijus │ .Werkbund posle rata: . preko primenjenih umetnosti -> arhitektura . 1868.pod supervizijom Misa. 1914. 1898.1940.Darmštat: -> 1899.Peter Berens (Peter Behrens). -> Zemper.o izložbi iz 1914. racionalnošću (kroz Berensov biro prošli su: Mis.škola za primenjene umetnosti u Dizeldorfu .1916. radi pod uticajem van de Veldea .sintaksa ekspresivnosti / misticizma: van de Velde i Bruno Taut .XVIII v. Berens 1899.rođen je 1868.1896. .pokušaj da se predstavi Ničeova volja forme) 1. . 1903. izložba) │ .. Breslau. 1932.1892. -> put u Italiju . Pelcig je održao predavanje u Študgartu u kom je osudio orjentaciju ka biznisu koju su zastupali Nojman i Mutezijus. Berens. odlazi u Darmštat gde se priključuje "Grupi 7" .1915. Moholji-Nađ) . -> "Transport" . uči slikarstvo i bavi se primenjenom umetnošću (Karlsrue.sintaksa reinterpretiranog neoklasicizma: Mutezijus.XIX v.Mis │ .na poziv Hesenskog nadvojvode Ernsta Ludviga. Hofman . -> ratni grobovi koje su članovi Werkbund-a radili po narudžbi .bečki Ring │ E .ekspresionizam │ Z . već je razvio arhitekturu sa ličnim pečatom. -> paviljon Valtera Gropijusa i Adolfa Majera . objektivnošću. -> III Rajh .Stambena naselja Werkbund-a (Študgart.

10.: . Hagen. Industrijski pogoni preduzeća za proizvodnju boja u Hoehtu.Krematorijum -> hladan. umetnosti i rada . 13. . susreće se sa holandskim arhitektom Lauvernksom (koji se pridružio Berensu u Dizeldorfu 1903. reklamni materijal i u oblasti arhitekture.velika zastakljena površina. direktor je škole primenjenih umetnosti u Dizeldorfu . Fabrika turbina AEG. Nemački paviljon (Vorhalle) -> stvorio je jednu nadrealističku pećinu -> sa prozora iznad hola bogato ukrašenog profilacijom u stilu Olbriha. 1909.-07.ovim projektima Berens napušta vezu sa Jugendstil-om i ekspresionizmom.delatnost. Der deutsche Werkbund. .Kompanija za preradu armature Kontinental. setlost bi preplavila enterijer u kome je bila izložena industrijska moć II Rajha (citat "Zaratrustra" se kreće ka svetlosti). zgrade za mašinski aparat) 11. proračunat pristup. ovaj susret bio je od suštinskog značaja . . 1912. Fabrički kompleks. da osmisli kompletan vizuelni identitet firme . ali i po pitanju straha od otuđenja koje mogu izazvati iste te sile.: 5.Berens razvija tip upravne zgrade . Berens je formirao atelje kroz koji. skromna dekoracija. ni u kom slučaju prosta konstrukcija. podela prostora montažnim zidovima .strog izgled. uvučeni uglovi. 1898..-25. 6.i niz drugih vila za pripadnike više srednje klase. 1913. 1907. Plinara u Frankfurtu.vile. 1912. Stambena naselja oko Berlina za AEG. kada je on postao direktor tamošnje škole) koji je bio predstavnik "beuronske škole" (uticaj na Berlagea) geometrijskih proporcija. šef gradilišta Mis (neoklasicistička građevina) . Hangari aviona i Fabrike lokomotiva 14.po malo htonska tektoničnost) . opet izraz Ničeovske "težnje za oblikovanjem" . prisutna je atektoničnost linearne šare koja ritmizira površine .prema ulici . simbola razuma -> nastojanje da se da duhovni izraz industrijskoj moći . 1915. 1909. . .idealno gledano) 8.. pročelje . su prošli i Mis.industrijske i druge zgrade.pridodato dvospratno krilo. Berens i direktor firme Valter Ratenau našli su se po pitanju vere u mističnu snagu savremene tehnologije koja može doprineti društvenom oslobađanju. dosta.Berensa poziva kompanija AEG (za njihove potrebe radio je reklamne plakate. . stanovi za zaposlene..istaknuti noseći pilastri.-13. Dizeldorf. u kompleks ulazi više zgrada . Hagen.dvobrodna hala za motažu trostrano uokvirena šestospratnim krilima (liči na Ledua ili Piranezija . velike staklene površine između.Fabrika velikih mašina . eveć arhitektonski promišljena materijalizacija (kao izraz modernog života) industrije. razrada simbolike "Znaka" u zagušljivom uprošćenom plasticizmu.Nacionalna galerija automobila. poligonalni zabat. 1920. 105 2.teatralna monumentalnost.u periodu. poistovećivanje nove spiritualnosti i nemačkog industrijskog kapitala (vidimo opet simboliku kristala. Berens svoj rad doživljava kao mogući spoj duha vremena (Zeit Geist) i duha nacije (Volks Geist).slična kao fabrika turbina 9. 4.ekspresivni oblici. 1903-07. AEG .: (1907. . Gropijus i Le Korbizje -> veoma važno 7.osnivanje Werkbund-a) 7. Kuća Šreder. 1909.Ziteovska osnova nalik seoskom dvorištu. Izložba u Torinu. . Krematorijum. 1908. Upravna zgrada čeličane Manesman.dizajn električnih uređaja. Hutenštrase. efekti svetla. Oldenburg. industrijske predmete i propagandni materijal) koja drži monopol u oblasti električne energije za celu Nemačku. Hanover. 1902. Hagen. AEG.paviljon za izložbu brodogradnje u Berlinu. masivnost . simbolika hrama. Kuća Kuno. . Izložbeni paviljon. težnja za stvaranjem "tipskog" izgleda. 1906. -> sinteza grčkog hrama i savremene fabrike. kao geometrizovanog organizovanog univerzuma.24. 1910. . tvrd neoklasični koncept. gradnja u nizu. Izložbeni paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu 1910.interpretacija Šinkela. Dizeldorf. 1903. 1912. prema dvorištu .-14. Plinara u Frankfurtu.-12. za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi (čitava urbana struktura bi trebalo da se oblikuje prema ovom objektu . Nemačka ambasada u Petrogradu. 1905. svedena stroga forma.kompleks u kom su najznačajniji vodovodna kula i rezervoari derivata. 1905.Fabrika visokog napona . kombinacija beuronske geometrije i toskanske romanike. 1915. gde Berens euklidovski koristi geometriju oblice (vodotoranj. Prodavnica i veslački klub 12. u saradnji sa direktorom normirane kancelarije koordinirane sa konstruktivnim elementima. Berlin. . .Berens u geometriji otkriva sistem znakova pogodan da da izraz industrijskoj umetnosti 3. normirane i tipizirane osnove uticaj Mutezijusa . Berlin. 1912.1927.1903.

umire 1940. Rudarski industrijski kompleks u Oberhauzenu. 1911. 1925. izbegnuti svetlarnici i stanovi u suterenu. 1913. mistika 15.predavanja: . 1898.. Fabrika duvana u Lincu. fasetiran krov sa zabatom. Der deutsche Werkbund. . Terasasto stanovanje za Beč. -> šef katedre za arhitekturu Pruske Akademije umetnosti u Berlinu .1936.aluzivan.posleratna aktivnost: -> napustio klasicizam i simbolizam autoritete industrijske moći. vera u "Kunstwollen" . Luban . 106 . . Hemijska fabrika. . Hamburg. teatralni prostor. glavni motiv u unutrašnjosti je veliki hol (jezgro zgrade) . arhitektonska formula bočnog učvršćivanja lakih grednih konstrukcija sa masivnim uglovima -> osnovna karakteristika je svih industrijskih objekata . skupina kuća i radnji u Breslau . higijena i monumentalnost 18."Šta je monumentalna umetnost". u Berlinu (64 godine) .orkestrirane površine višebojne opeke. neizvedeni projekat ."Umetnost i tehnika". normirana gradnja 17.pokušaj reinterpretacije izgubljene sintakse srednjevekovne gradske arhitekture. napredna konstrukcija (velika nosivost) . "Internacionalni stil" . direktor arhitektonskog odseka na Bečkoj umetničkoj Akademiji 16.Poljska. traga za umetnošću graditeljstva koja bi izražavala duh njegovog naroda.1927. mlečno stakleni krov. 1908.-25.moćna kompoziciona celina razvijena po horizontali.odlike Berensovog rada: -> nostalgija poljoprivrednih kompleksa.-35. prostornost čija snaga nadire iznutra. blok. lagana čelična konstrukcija pročelja sa čvrsto ispunjenim ugaonim elemantima koji daju utisak masivnosti. visina kroz 5 spratova .24. Istanbul.teorija: ."Industija kao odraz kulture". 1930. . 1924. Vodotoranj. -> napredna koncepcija. Opštinski stanovi u Beču.druga velika ličnost Werkbund-a je arhitekta Hans Pelcig -> njegove zgrade su primer autentičnog ekspresionizma -> to su mase projektovane radi podražavanja "negativnih čari" velikog grada (konkursni rad "Kuća prijateljstva". delo je blisko ekspresionizmu. .pokrenutost masa u svim pravcima.1922.

1895. Rajt još nije jasno opredeljen . Svetska Kolumbijska izložba u Čikagu 1893.italijanski stil. Oak Park.posebno važno: ideal "organskog" . porodične kuće .jedino obrazovanje) . . javne zgrade su kombinacija italijanskih uticaja i Ričardsona.asimetrični stil porodičnih kuća i neoromantički monumentalizam javnih građevina 7. "grad je zlo koje stalno narasta". on je radio male projekte.Frank Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) 1867. -> L'Ecole des Beaux Arts.rekonstruisan Ho-o-den hram (zgrada Arts and Craft -> na Čikaškoj izložbi (Transportejšn bilding) ovom zgradom i izložbom dolazi do pada Čikaške škole. a paralelno završava dve godine građevine .analogija prirode i arhitekture provlači se kroz celu tradiciju ontološkog funkcionalizma (na pr. francuski teoretičari XVIII v. Frank Lojd Rajt 25.haotična i ornamentika.1959. povezivanje kuće i prirode. napušta biro Adler / Saliven 4. usečeni otvori. Art Nouveau rečnik Salivena. Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije. poslovni ljudi . Ričardson -> dvostruki princip . asimetrja dvorišnog dela. animistička svojstva arhitektonskih elemenata 9.1900."prerijski stil".rođen 1867. Čikago. monumentalizacija ulične fasade (simetrija. za vreme studija. ultraindividualizam (pisac Toro) 3.ceremonijalno jezgro kuće 3. tu boravi pet godina). radio je u tri biroa. naglašen kamin. Rajt intenzivno traga za vlastitim stilom. japanska arhitektura. . Biblioteka. River Forest.studirao inženjerstvo 1885.25. iz blizine (bitni detalji) .obrazovanje: .1893. preko asimetričnih osnova. gde je zavoleo prirodu (nije voleo grad. Ilinois. Viole-le-Dik. Studio. u raznim visinama. dok su oni radili velike. dva lica zgrade: ulična . ovde će primeniti klizne i krilne prozore. H. vezanost za topografiju i vegetaciju . -> orijentalni . arhitekti sa Istočne Obale .1888. a u jednom od njih upoznao se sa "šindra-stilom" (prvi posao kod lokalnog preduzimača. Ilinois. -> 1400 projekata.1914. horizontalnost. ljudi spremni na rizik. polazeći od toga.gradska i dvorišna fasada . 1893. da bi ih kasnije napustio i zamenio samo krilnim). tu je odigrao važnu ulogu u projektovanju privatnih kuća. preteča njegovog "prerijskog stila". dve tačke posmatranja objekta: 1. Saliven pada u prosečnost). H. voleo emotivno nestabilne žene -> počinje "Frempton" . školu pohađa u Vejmutu.1895.fantastična dekoracija u prostoru za razonodu ovog ateljea. -> proširenje vlastite kuće u šindra-stilu iz 1889. majka ga usmeravala ka arhitekturi (bila je ubeđena da će postati veliki arhitekta)) . oko kog se organizuje ceo prostor .kuća Vinslou) . iz daljine (silueta). simetrija 2. učeći kod Salivena ("lieber meister"-a) usvojio je glavninu onih principa kojima će se rukovoditi u svom stvaralaštvu (kod Adlera i Salivena -> nova demokratska arhitektura. Rajt im je bio prvi saradnik. bela fasada.: -> klijentela: bankari. često boravi na imanju svog dede kod Spring Grima. Rajt je imao standardnu ekipu majstora (kao i Plečnik) i lično nadgledao . veće i manje prostorije . zelenoj oazi u predgrađu Čikaga 1. organski koncept. u Ričlendu (Viskonsin). glatke površine od opeke.). snažan uticaj Salivena vidan naročito na reljefnoj dekoraciji gornje zone fasade (slično kao kod Salivenovih grobnica). studio kao da je nastao pod uticajem geometrijskih froebel-igračaka ("froebel-stil") iz Rajtovog detinjstva (egzotična ornamentika -> naučno . vlastita kuća u Oak Parku. veliki broj . otišao od kuće. Kuća Čarnli. (elemenat klasičnog stuba u konceptu: stopa + telo + venac. zanatstvo) . šindra-stil (otvoren plan. mural prikazuje Arapa koji leži ukočen pred nebeskom muzom nove civilizacije) . Frank Lojd Rajt 107 . Arts and Craft movement 5.krovovi blagih nagiba. ono je izraz anti-klasicizma i anti-evropocentrizma.-87.srednja i viša klasa. 1889. 1893. Kuća Vinslou. načelu "organskog" Rajt pridodaje simboliku američke kulture nezavisnosti.uticaji: 1. . Rajt razvija ideju "organske arhitekture" koja podrazumeva harmoničan odnos i neodvojivost celine i delova i oponašanje prirodnih procesa u arhitekturi.1889.. naivna filozofija "američkih predaka" 2. približno 700 izvedenih. Raskin. prvi put prerijski prepušten četvorovodni krov. naturalizam (Tomas Džeferson) 4. najstarije je dete. Milvoki. stupa u biro Adlera i Salivena (u to vreme grade veliku Operu. prepuštene strehe. 1892. otac eksentrik. na Viskonskinskom Univerzitetu u Medisonu. tako i Arts and Craft movement. gotika 6. bela fasada). u okviru Japanskog paviljona (tamni crveni stubovi i grede. fleksibilnost prostora. 2.autoritet klasicizma 8.

vitraži) 7. u Evropi ga propagiraju Ernst Vasmut i H.1911. Berlage . preko svetinje rada do kuće za religiozne skupove . fiksni prozori. (njim se završava Rajtova prerijska "podkultura" -> kompozicija slična Midvej vrtovima (dvorane i predvorje hotela kao restoran i zimski vrt iz Midveja. dolazi do požara u kom gine njegova ljubavnica (ludi sluga ubija gospođu Čeni i njenu decu i saradnike. pali imanje). . P. a stambena krila hotela . horizontalne trake krilnih prozora .b -> dekomponovanje prostora .karakteristično.kao arkade iz vrtova. (bio je "zvezda". niz stepenastih terasa. Glester kuća (na litici). prepušteni krovovi blagog nagiba. 1915. Kuća Vilits.-06. u pozadini restoran sa galerijama i zimskim vrtom. total . athitektoničnost. suprotstavlja se Igoovoj tezi ("Bogorodičina crkva u Parizu") da će mašine uništiti arhitekturu i izražava uverenje da se mašine mogu koristiti razumno i da je umetnost ta koja mašinskom dobu treba da udahne dušu .kroz ova tri objekta.kristalizacija stila . horizontalnom razvijenošću kuća se stapa sa okolinom (naglašena drvena konstrukcija. niski zidovi. gde je nastojao da prevaziđe ličnu i finansijsku krizu . (izgrađeni za tri meseca) -> jedan od poslednjih Rajtovih pokušaja da ostvari viziju jedinstvene umetničke celine. u to vreme. horizontalni potezi naglašeni dimnjačkim konzolnim prepustima krova.. Austrija. Kuća Robi (proizvođač bicikla). (ogromne strehe.gospođa Čeni) na put po Evropi .1901. Frank Lojd Rajt 108 kuća u Čikagu i Oak Parku (kuća Kunli. se vraća u SAD. organizacija oko kamina.. zgrade Larkin i Unitarističke crkve ogleda se u rešetkastoj artikulaciji nosača. napredna konstrukcija . daje ih u zakup i sa akcionarima deli dobit. 1904. razaranje sobe . monumentalnoj (nalik egipatskoj) ekspresivnosti . centralni prostor (plastičan). Bafalo.-22. kako bi mogao da ostvari sopstvenu viziju "Gesamtkunstwerk"-a . teški objekti) . galerije okolo. 1901. horizontalnost.izdržala razorni zemljotres iz 1922.ako je beton .aksijalno komponovanje volumena duž ulice (pešaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi. betonska konstrukcija obložena opekom. Rajt okuplja tim tehničara i zanatlija. -> avantura "Objekat Luksfer firme" (nije izveden) -> sa staklenom fasadom od luksfer prizmi . ali se suočava sa finansijskim problemima (kasnije je upoznao skulptorku (psihički opterećenu). Tokio.delatnost u Kaliforniji: -> 1920. . prva poseta Japanu.obojeni) 6. unutra su murali sa Midvejskim temama.1905.sve se više pretvaraju u oblikovnu dominantu (sve karakteristike japanske kuće. Oak Park. usmerenih ka orkestarskoj školjci. Kuća Martin. Nemačka. izolovanost od spoljašnjeg sveta . Čikago. a prilazi sa galerijama . koje je Saliven veoma cenio .1905. kompaktnost. -> osnova u kvadratnom modulu. bezornamentalne zidne površine. počinje novi stil (masivni.grupa kuća masivnog izgleda. -> krstata osnova.-09. (ali je hotel kasnije porušen). a mi moramo učiti i isticati baš tu lepotu prirode. bočno su arkade.kutije. dimnjačka vertikala kao kontrapunkt poletnosti ("Prerija ima vlastitu lepotu.-10.)) .otvoren plan. izgled ovih kuća često se dovodi u vezu sa arhitekturom latinoameričkih indijanaca (ornamenti) .1909. ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova . spokoj ravnice") ."Prerijska kuća" (koncept objasnio 1930.potupna klimatizacija (jedna od prvih klimatiziranih poslovnih zgrada).stepenasti vodopad .1901. 1889. kuća u gradu . zrelost stila. .samo oni koji su otišli od njega su uspeli) 10. proporcionalnost otvora. centralni prostor osvetljen odozgo.najplodnije godine (apsolutno najpoznatiji. finansijski bankrot -> prodaje buduće projekte. 1908. Čikago. Jahora . Italija. primeni nadsvetla. Imperijal hotel. Zgrada kompanije Larkin. međutim 1914.veslački klub (nije izvedeno) -> redukcija na osnovne elemente 8. osećanje za sveto: počev od svetinje porodičnog ognjišta (moralno i duhovno središte).predavanje "Umetnost i umeće mašine". 1904. Ilinois. Rajt je proveo sve vreme izgradnje sa prekidima u Japanu. 1914. okolo četvorospratne galerije sa ugaonim stepeništima.1905. kamin."celokupnog umetničkog dela" 5. nije trpeo talentovane ljude (sujetan) . Unitaristička crkva. 1904.1909. horizontalno prostiranje. kvadratnoj modulaciji.Engleska. upotreba prefabrikovanih betonskih ploča često sa reljefnom dekoracijom.kao terase Midveja). Rajt nastoji da ponovo sagradi kuću. (po povratku iz Japana) -> dva odvojena bloka auditorijum i crkva.dizajn enterijera. vitraž . prostori se slobodno prelivaju jedan u drugi. objavljuje dva projekta "Prerijska kuća" u "Lejdis houm žurnal"-u . ulaz . dve i dve fasade. osvetljenje odozgo i sa strane. anticipacija Art Deco-a 11. Hajlend Park. u Firenci pravi portfolio) napušta ženu i šestoro dece i odlazi u Firencu sa ljubavnicom (žena njegovog klijenta .: otvoren (tekući) prostor. Midvej vrtovi. a on njih vidi).stilsko jedinstvo kuće Martin. napušta Čikago i kod Spring Grina osniva atelje Talesin. dizajn nameštaja (ceo enterijer sam nacrtao).. u vezi gradnje hotela "Imperijal" 9.25. unutrašnjost komponovana na sličan način kao kod "prerijskih" kuća. 1902.prostori za okupljanje) -> nezavisni tip porodične kuće u zelenom ravničarskom okruženju. na koje se penje stepenicama sa sva četri ugla . Bafalo. plan razvijen oko kamina. približio se lokalnoj graditeljskoj tradiciji. finale serije "prerijskih" kuća. beli paneli .Imperijal hotel je poslednje delo rane faze Frank Lojd Rajta. nameštaj sam postavlja) -> remek-delo.

. Pasadena. Poslovna zgrada voskarske kompanije Džonson Vaks.-56. širokopotezno rešavanje (mrzeo je kolekciju Pegi Gugenhajm (žena Maksa Ernsta) iz Firence i želeo je da njegov objekat bude dominantan) 21. Brodejker siti. veza eksterijera i enterijera (kao pećina).slobodni plan (sve je mekano.-27. bear run). zastakljena krila.u poznoj fazi. Rejsin. 1921. Nju Jork. naučno .gljivasta konstrukcija). čije se nastajanje možda neće ni osetiti. ekonomična. zaobljeni uglovi. u glavnom prostoru .. napušta "prerijsku" sintaksu i okreće se sintetskim elementima . Čikago. poslovni deo + laboratorije. a veličao je električnu struju i automobil . Frank Lojd Rajt 109 12.-20. koncept ovog grada. (neizvedeno) -> fasada od stakla i bakra. i sl.A. depresija) navode Rajta da uoči ograničenja tradicionalnih materijala i načina gradnje.idej grada u prirodi (kao grad budućnosti. Projekat zgrade Nacionalnog životnog osiguranja. dinamična pokrenutost plastičnih tela bez "grčeva". skica iz 1925. "Usonijske kuće" kao stambeni fond Brodejker sitija) sa pripadajućim placem (sopstvena poljoprivredna proizvodnja). (Kropotkinove ideje. hteo je prvo obložiti zlatnim listićima. zaobljeno. 1936.) . Muzej Gugenhajm. savremeni enterijer (sedeće garniture uz zidove)).25. Arizona.delatnost posle drugog svetskog rata: 20. sinteza "organskog" principa i kubističkih uticaja. Kuća Milard.ključni projekat.rešenjima (Marin Civic Center. 1937. Kuća Kaufman (fallingwater.1925.. usklađenost masa (terase kao da lebde nad pošumljenom okolinom. Viskonsin. arhitektura u "stalnom nastajanju" 18. 1953. dodata je laboratorijska kula. od opeke).doprinos porodičnom stanovanju) -> od sredine 30-tih godina. 19. udobna. 1943. Rajt naziva Brodejker siti. (naručilac bogatašica Barnsdal.) -> zgrada u formalizmu 22. (muzej je više nalik hramu nego poslovnom objektu. Pensilvanija.-58. 1936. remek-delo koje se opire fotografskoj zabelešci. dramatični konzolni prepusti. spratovi se sužavaju na dole.-50. otelotvorenje Rajtovog ideala o životnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> projektovana u jednom danu.-23. praktična. kuhinja (srce kuće) u sklopu dnevnog boravka (štedi se vreme i kretanje. četiri porodice.istoričar umetnosti. -> slični principi. L. Kaufman . "Usonijanske" kuće (za praktičan. ornamentacija u betonu . nema vizuelne veze sa eksterijerom. postepena izgradnja sa dosta izmena. perforirani betonski blokovi .delatnost između dva rata: 14. ukrštanje pravaca u osnovi -> skulptoralnost u ukupnom izgledu. obično ravni krovovi (najvažnije: Santop kuće. visoka cena izgradnje.opeka. TV i industrijska proizvodnja . ona podrazumeva raspršen oblik civilizacije . -> zimska rezidencija. 1917. vrhunac Rajtove kasnije karijere) -> motiv spirale (5 spirala). izraz Rajtove opsednutosti životom u prirodi (zidovi od grubog kamena. pireks cevi (betonsko . peščar. prirodni materijali.knjiga "Grad koji nestaje". materijali u kompleksu . horizontala i vertikala. ovde je preokrenuta. klimatizacija. 1939. Rajt razvija do 1958. nova arhitektura . 1931. mala. pored San Franciska. a s druge o spontanom nastanku ovakvih gradova) . za Planetarijum u obliku zigurata (naučno-fantastičnom). prostor raščlanjen u kvadratnom rasteru . Oklahoma. 1944. 1924. 1956. dosta negativnih reakcija. idealan grad). osnovu čini individualna kuća (topla.-39. pečurkasti stubovi od 9 m.-46. 1932. taj grad. beton od koga je kuća i koji Rajt ne vrednuje naročito. Rajt je sklon kič . ali ga je od tog kiča odvratila diskrecija vlasnika.između grada i sela 15. telefon. stepenice iz unutrašnjeg prostora -> ka vodopadu (veza sa prirodom). Filad. centralizovana . stroga ortogonalnost. pa je pristao da ga oboji bojom marelice 16. Holivud) -> tvrđavski izgled. -> Rajt smatra da će se grad budućnosti nalaziti svugde i nigde. Prajs Tauer. za osvetljenje se koristi nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima). Kuća Barnsdal.parnu mašinu i železnicu je potisnuo. Oregon.kuća inspektora voda u Šo-u). kombinacija kvadratne i kružne osnove 17. radio. Talesin Vest. ekonomičan i udoban život . Rajt je skovao izraz "Usonija" kojom označava moguću egalitarističku kulturu u SAD. (letnjikovac za porodicu Kaufman "kuća na slapovima" .Rajt vidi ove poljoprivrednike kako se Fordovim iznajmljenim automobilima voze u seoske fabrike -> pokretna radna snaga je nužna za ekonomiju Brodejker sitija . male porodične kuće.nova ekonomska realnost (kriza.fantastična atmosfera (Hičkok kaže: "Stvorena je iluzija neba viđenog sa dna akvarijuma"). Zgrada kapital žurnal u Salemu. a pod popločan nepravilnim kamenim pločama. beton. -> požari u Telesinu .sa ognjištem). 1932. kamen i beton.grad će obeležiti i: auto.1928. prenošenje teksture betonskih blokova iz kalifornijske faze u staklo.-59. ravni krovovi) 13. zatvoreni grupisani volumeni oko unutrašnjeg dvorišta (velike površine. Bartlesvil. projekat. prostor u kontinuitetu. izranja iz prirodne stene (Ledu . -> korišćena geometrija kruga. kontraindikacija u njegovoj tvrdnji: s jedne strane govori o svesnom. oblakoder je takođe deo ovog grada.. slobodne osnove.

Projekat za "Mile High" -> oblakoder 25. Vašingtonov slavoluk. zanemaruje ekonomske okolnosti koje uslovljavaju slobodu i pristojan život . jer proizvodnja (masovna).nije voleo modernu umetnost i nastojao je da naglasi objekat . Bagdad -> utopijski projekti. 1932. zahteva koncentraciju rada i sredstava 2. .kritike projekta: 1. uprkos automatizaciji. izbegava probleme klasa i vlasti . Robna kuća "Moris".jedinstveni porezni sistem i društvena pomoć -> popularne mere u doba depresije .agrarna ekonomija ne garantuje industrijskom društvu masovnu proizvodnju ni njegovo održanje. organska arhitektura (u skladu sa načelima prirode) . 3.ogledna farma "Walter Davidson". mehanička mobilizacija -> prostiranje ljudskih kontakata kao posledica pronalaska automobila i aviona.kasni projekti (još neki): 26. Rim -> slično Gugenhajm muzeju 28. Nju Jork 27. 2. San Francisko -> rekonstrukcija enterijera 24.25.po njemu su u osnovi zapadne civilizacije: 1.predviđa siromaštvo. Vatikanski muzej. elektrifikacija -> komunikacijsko poništavanje udaljenosti i osvetljavanje ljudskih boravišta. Projekat garaže . Frank Lojd Rajt 110 . tone u imaginaciju . nije rešio pitanje ekonomije 3. kvazi . Projekti iz "1001 noći".ravnodušan je prema vlasničkim odnosima u društvu 23.

i o vajarstvu (kinetička umetnost. pokretne slike kao izraz dinamizma (mašine. no za njega je ideal arhitekture (ideal je za njega spiralna arhitektura (dinamična). čitao je tekstove oko 100 radova studenata Vagnerove škole . dinamizma (mehanička brzina.rođen je 1888. kubizam. dinamična stanja.. proglas u slavu kulturne dominacije i trijumfa industrijalizacije. stvari ne stoje (konj u trku ima više od 4 noge).crna odela. elektrifikacije i novih prevoznih sredstava (propagira se i patriotizam i glorifikuje rat. muzičara.mnogi će otići sa Musolinijem u rat iz kog će se vratiti razočarani i sa svešću da krvoproliće ne može promeniti svet) . profašistički pokret . sa 17 godina zapošljava se u Milanu na izgradnji kanalizacije. a preko njega veza sa Pikasom i Brakom) .umetnički pokret u Italiji. futuristi prizivaju rat kao sredstvo pročišćenja. a ne piramidalna (statična)) ona arhitektura koja istražuje ritam. snage.1914. vajar i glavni teoretičar pokreta Umberto Boćoni (značajan i Đakomo Bala). zanesenjak. projekti Sant'Elie su u duhu italijansek secesije ("stile floreale"). u okviru ekstatički napisanog teksta je i "Futuristički manifest" u 11 tačaka. elektrika. holandski De Stijl. 1912. specifičan pogled na civilizaciju. "trkački automobil lepši je od Nike iz Samotrake"). .. ali dobar menadžer).do 1912. naročito je oštro napadana tradicionalistička kultura i umetnost i njihove institucije. 1910.pojam futurizma: . performansi večere. najradikalniji pokret 10-20-tih godina. (a napisan jeseni 1908. arhitekata."futurum" . akciju tela. se upisuje na arhitekturu na Akademiji Brera (te iste godine projektuje malu vilu iznad Koma za industrijalca) . "futurizam" . odbacivanje prošlosti.. kao dekadentnog. sintezu snage. radio za razne arhitekte. u prve 4."antikulturnu" polemiku futurizma na oblast umetnosti proširio je naročito slikar.značajna (primio ih Severini. ruski konstruktivizam. i dalje povezanih sa secesijom. maštovit. zamišljene nekropole. ideje prezentira grafički (samo perspektivni crteži. okoštalog.26. žestina u skladu sa nervozom u Italiji . profašizam. utiče na: rusku avangardu. Futurizam i Antonio Sant'Elia 26. vajara. Futurizam i Sant'Elia 111 . posle čega je moguć novi početak (mnogi će se pridružiti Musoliniju i otići u rat.) . tradicionalnih vrednosti. .Futurizam (imao je povratan uticaj na: kubizam. to se nedvosmisleno otkriva u predgovoru kataloga prve izložbe futurističkog vajarstva iz 1913. a iz njega se vratiti razočarani. elektro-motore ugrađuje) u njegovom načinu razmišljanja primetan je jak arhitektonski senzibilitet. namački ekspresionizam.futuristički manifesti: . volje.. statičnog. a projektovao i za sebe (Bečka škola Ota Vagnera).."izložba lombardijskih umetnika".) pod nazivom "Futurizam" označava obelodanjivanje ovog pokreta. proslavljaju se vrline hrabrosti. jaz reči i stvaralaštva. buntovna retorika futurizma bila je usmerena protiv celokupnog koncepta savremenog društva. materijali. naročito pod uticajem milanske grupe arhitekata (Đuzepe Somaruga) u čijem radu su primetni motivi Vagnerove škole. manifest je. od 5 do 9 tačke izlaže se da je smisao ljudskog postojanja i umetnosti samo u krajnjem iskušenju.budućnost.. nemački ekspresionizam. napisao je dva futuristička manifesta o slikarstvu (zagovara da se sve kreće. materijalističkog. 1909.. 1911.-15. brza propaganda ideja. pasionirani čitač. diplomirao sa 24 godine u Bolonji. objavljuje manifest "Raskoš geometrije i mehanike" u kom još jednom proslavlja mehanicističku raskoš. . holandski De Stijl. pokreta . bučna. odbacivanje prošlosti. 12 crteža Sant'Elie nadmašuje 80-tak ostalih. 10 tačka poziva na rušenje Akademskih institucija. svetlosti. gde je učio i Tehničku školu.) .proglas Filipo Tomazo Marinetija (manifest) u "Figaro"-u. . u Komu (jedini arhitekta italijanskog futurizma).futurizam je bio više impuls nego jasna umetnička strategija. zvuk buka. impresioniran severnoameričkom kulturom.agresivna retorika . kratak..iz istorije umetnosti: oblačenje . grupa u Milanu priređuje Izložbu novog grada ("Citta Nuova") . pozorišnih umetnika . slike G.Marineti 1914.. okrenut viziji nove civilizacije budućnosti. on poziva na upotrebu sintetičkih materijala . ali probuđene svesti o besmislu istog) . u suštini. ne zna se tačno kada je Sant'Elia stupio u vezu sa futurističkim krugom. tu Boćoni izvorom i krajnjim ciljem slikarstva i vajarstva proglašava arhitekturu. buka.Antonio Sant'Elia -> italijanski arhitekta. urbani karakter. brzine.Mario Ćatone i Ugo Nebio) . začetnik i vođa književnik Filipo Tomazo Marineti (pesnik problematičnog talenta. posete futurista Parizu .1912... pokret je činio malobrojno (ali temperamentno) jezgro pisaca. Klimta -> uticale na Sant'Eliu -> video ih na bijenalu u Veneciji .studirao arhitekturu u Milanu. 1909. ali je ova veza sasvim jasna iz njegovog predgovora izložbi ("Messaggio") - .ekstravagantna i agresivna ekonomija je glavna karakteristika. slikara. hvatanju u koštac sa silama vremena. Sant'Elia osniva grupu Nouve Tendenze (grupa studenata Akademije Brera) sa grupom istomišljenika (najvažniji . 11 tačka nagoveštava zahuktali kontekst futurističkog grada.

ulice u više nivoa.26. a Marineti je preživeo. aerodrom.visoke zgrade sa spoljnim liftovima │ vizionarski spomenici grada budućnosti .ogromne železničke stanice │ . kubične i piramidalne) forme i upotrebu skupih dugo traženih materijala.militantni modernizam Marinetija. mostovi i td.ostavio je stotine projekata.glavno mesto u gradu. veća grupa futurista (među njima i Sant'Elia. liftovi spolja . statističkih i sličnih aspekata grada. ne spominjući reč futurizam. i upisuju se u dobrovoljce (dobrovoljački lombardijski biciklistički bataljon) . za izražavanje dekorativnosti isključivo samim materijalom. pledira za jednostavnost. Boćonija i Sant'Elie preuzimaju ruski konstruktivisti . ulica budućnosti .Đulio Fargo Argan -> smatra Sant'Eliu glasnikom nečeg novog.. rekonstruisanje antičkih spomenika.jedan je posle njegove smrti izveden u Komu (ali deformisan) . na to da institucije društva i kulture treba da deluju u korist savremenog čoveka.futurizam je ukazao na izživelost mnogih kulturnih oblika života.tema koja se ponavlja: "Arhitektura velikog grada koji nastaje iz industrijske civilizacije": . u drugom delu.utoliko je ova koncepcija neobičnija (skice za nadgrobne spomenike. tehnicizam koji je predlaže "necelishodan" . a Marineti je zastupao izraziti nacionalizam.Marko Moraco -> značajna ličnost futurizma -> preteča.ulice na više nivoa │ = simboli ..Đuzepe Pagano -> italijanski racionalistički arhitekta.Projekat futurističkog grada -> uticaji: američki oblakoderi (Čikaška škola). Marineti. gvožđa.. pokretni hodnici i stepeništa između terasasto postrojenih zgrada. upotrebu betona.1916. ovaj tekst je još jednom prerađen. Vagnerova železnica u Beču. za nadahnjivanje novim mehanizovanim svetom. time je prekinuta živa aktivnost futurističkog pokreta . 1907. vrednost je i u grafici . koji je sagledao potrebe budućeg društva.avangardnu i klasičnu arhitekturu. naglašava značaj automobila i njihov porast . za oblu i elipsastu dinamičnu liniju. i 11 jula 1914. statične (horizontalne."Manifest futurističke arhitekture" -> u prvom delu Sant'Elia odbacuje nazovi . na neuravnoteženost tehničkog napretka i umetničkog izražavanja. 2 meseca pre njega poginuo je i Boćoni. vizuelizacije Nju Jorka u budućnosti .značaj futurizma: . skice za glavnu železničku stanicu) .grad liči na mehanizam . Futurizam i Antonio Sant'Elia 112 gde govori o strogim oblicima arhitekture budućnosti. bio je socijalista. koji je prerastao u fašizam) . pridružio se Marinetijevom futurističkom pokretu bez oduševljenja. široke višespratne saobraćajnice. predvideo budućnost tehnikom interpolacije. Boćoni. ne bavi se analizama privrednih. negativno kritikuje Sant'Eliu i futurizam. stvaranje nove arhitekture. . smatra da su futuristi zaslepljeni dinamizmom .mašinska estetika . pozitivna kritika . za to da arhitektura bude odraz tog sveta. futuristički pokret (ili ono što je od njega ostalo) postepeno se uklapa u tokove fašističke umetnosti Musolinijeve države . čelične konstrukcije (Ajfelov toranj).matrica podređena automobilima.rat: .Kenet Frampton -> današnji kritičar .Sant'Elia -> za njega nova urbanistička realnost i okretanje ka fantaziji su glavni pokretači i inspiracija . na značaj tehničkog aspekta u arhitekturi i gradu budućnosti .1915. stakla i sintetičkih materijala. koga Marineti nikada nije spomenuo.imaginarne fabrike │ . izlazi kao "Manifest futurističke arhitekture" (negiranje prošlosti.dinamična fantazija.pripajajući savremene vrednosti klasičnoj tradiciji italijanske arhitekture . u okviru projekta: želaznička stanica.) potpisuju futuristički profašistički manifest "Ponos Italije". nije više tradicionalna .Đulio Arata -> kritičar koji je pisao o Sant'Elii pozitivno .italijanski racionalizam u nekim aspektima se takođe naslanja na futurizam . za promenljivost i obnavljanje arhitekture ("kuće će trajati manje od nas" . pada u oči neverovatna moć uobrazilje.svaka generacija će graditi svoje) . Sant'Elija gine na frontu na Soči u 28 godini. vertikalne.posle rata.

-25. Pavel Janak. 1910. Rekonstrukcija gradske kuće. 1910.ne narušava i ne obuhvata problematiku arhitekture u celini. 1911. 1923. 1923. Beč. traga za suštinom. Jože Plečnik. 1912. 1903.) nastoje da realnost predstave na potpuniji način nego što je to bilo u stanju. ekspresionizma i kubizma (koji ima uglavnom dekorativnu ulogu) .Jan Kotjera: 1. Spomenik palima. Pikaso: "slikam predmete onako kako ih zamišljam. odbacuje podražavanje stvarnosti. Kuća doktora Fore . . prikazuje se iz svih uglova istovremeno. Crkva Sv. kubistički slikari (Brak. . 1913..podstaknuti Sezanom i primitivnom umetnošću (crnačka. Jan Kotjera. Zgrada Peterka. predmet se istražuje u totalitetu. u svakom slučaju.važno: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike . objekat postaje nesaglediv iz jedne tačke . Otokar Novotni. Spomenički kompleksi (posle rata) 6.Pavel Janak: 1. 1908. . Beč. 3. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture 3.-14.važniji članovi: Jozef Čapek. Pikaso.Villa Cubiste. Prag. sa tendencijom sve većeg razlaganja do apstrakcije. na obali Miljacke. 2. Prag. 6. Sopstvena vila. 8. 5.-05.nemački Bauhaus . 1908. (neizvedeno) 2.-25. 1906. Jozef Hohol .: -> značajan pokret u periodu do prvog svetskog rata. 1909. Ozonfan) . Enterijer Legiobank u Pragu 9. kompozicije se sastoje od stereometrijskih i ravanskih elemenata (predstaviti 3D kroz 2D).implikacije kubizma značajne za arhitekturu: 1. 5. 1911. njihov postupak se sastoji u analizi. a ne onako kako ih vidim" .ruski suprematizam i konstruktivizam . uvodi se vreme . na obali Vltave.Češka kubistika grupa . 1899. kubizam . sazreva svest o novom prostoru koji nije euklidovski.četvrta dimenzija . Nameštaj.holandski neoplasticizam (De Stijl) . Skica za spomenik Janu Žiški. arhitektura ove grupe predstavlja bizarnu mešavinu Art Nouveau. Paviljon jubilarne izložbe u Pragu. 1912. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena 2.-12. 7. Kuća Zaherl. Vlastislav Hofman. Duha.okupljeni oko časopisa "Umeleky Mesičnik" ("Umetnički mesečnik"). Prag. Sarajevo. 1917. 3.kubizam kao slikarski pokret. 1911. Prag. 4. Kreditna banka za Bardovice. 1911. Banka "Slavija". u formalnom smislu.Jože Plečnik: 1. koji su pod teretom dekoracije bili izgubili svoj kompozicioni značaj i izražajnu moć. ostvario je estetiku intelekta i vizuelno izrazio racionalnu svest. -> pročelje jedne inače konvencionalne kuće koje u maniru kubističog slikarstva oblikuje Rejmon Dišan . ukidanje očne tačke -> kao posledica složenog oblikovanja. Projekat fabrike Stolverk. ritualna maska).funkcionalizam . Zgrada Lehter. Kuća izdavača Urbanka. Kubizam 113 .. Vila Lemberger. 1914.. Prag.rekonstrukcija fasade. . Havličkov grad 3.Češka kubistička grupa: -> uglavnom iz Vagnerove škole . rastavljanju i ponovnom sastavljanju posmatranog. 8. Beč. tradicionalno slikarstvo. 1913. Kubizam 27.mađarski aktivizam (Moholj-Nađ) .koncipiranje forme (kubizam u arhitekturi teži isticanju matičnih oblika.27. Palata Penzijskog osiguranja. Pariz. 7. 4. 2.neposresni uticaji: . već samo njen deo arhitektoniku) . Jozef Gočar.francuski purizam (Le Korbizje. Osiguravajući zavod.

3.Jozef Čapek .škole sa rigoroznim prijemnim ispitom) . Stambene zgrade. Baštenski paviljon 9. 1913. .Vlastislav Hofman: 1. Austrijanac -> zaštitnik postmodernizma.-98.Slovenac. 1912. Crkva za grad "X" . prihvata da je arhitektura umetnost .. Zgrada zadužbina učitelja. Fasada zgrade 2. -> ključno delo u Beču. savršeni detalji i izvođenje. (slično bioskopu "Jadran") 7. Prag. koji je tada bio profesor Univerziteta . . van svog vremena nasuprot trendovima. 1912.Jozef Štepanek: 1. . Palaski trg. Ljubljana. -> još jedno remek-delo Bečke moderne. 2.pohađa Vagnerovu školu. neuklapa se ni u jedan pravac. Studija pozorišta 4. .konkurs 2.Peter Kropaček: 1. 50 godina -> napušta vode modernizma. lampe koje podsećaju na insekte (Zaherl .Jozef Hohol: 1. bez učenika) . 1888. Noćni klub Monmartr 2 Crkva .Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) 3. Kubizam 114 .-92. Štedionica . Vrtni paviljon 4. 8. u Gracu je postao dizajner nameštaja. netur-beton sa tucanom opekom.-10. Projekat srednje škole u Koterburšu 6. Robna kuća u Pragu.-13.Plečnik je imao teškoća sa školom. Projekat za Masarikov trg.Jožef Jože Josip Plečnik. odlazi u Prag. Crkva Sv. gde postaje profesor srednje škole. Prag.poređenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji.1894. stub.pesticidi) 2. 3.umro je kao profesor fakulteta u Ljubljani . kapitel -> slobodni. 1910. obeležavanje prostora kamenim kuglama.-13. Duha.Juržih Kroha: 1. zid se završava paviljonom . 1903.dijamant . eklektičar.industrijalac . Beč. 1913. na poziv Jana Kotjere. Beč.Matej Bleha: 1. neženja. 5. remek-delo Bečke moderne. skupi materijali. a učestvuje i Gočar) 10.27. 1909.Oto Vagner je želeo Plečnika za naslednika. .1895.1957. ali ga zbog navodnog nacionalizma car nije imenovao . Dvojna porodična kuća. . Kuća Zaherl. 1912. Libšina vila u Pragu (u Višegradu kod Praga) . Beč 3. 1911.redukovani klasicizam. Fontana za Karla Barnemea. Skica za fabriku 3. 1924. 5. . 1919. Ulaz u groblje. oblik grčkog hrama . -> odlučio da postane arhitekta (izložba Oto Vagnera.obeležja njegovog rada: 1. kubistički kapiteli . 1914.Praški trenutak: . Zgrada "Crna Bogorodica". kuća za izdavanje. čiste forme. . Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici.-12. . 4. bio je odličan crtač (kao i svi Vagnerovi učenici) 1. klasik. Prag.Jan Kisela .razočaran.. Sanatorijum u Bohdanecu.Otokar Novotni: 1. Skica paviljona za jubilarnu izložbu (glavni projektant Janak. Kraljevska palata u Sofiji .Jozef Gočar: 1.-04. kao i Plečnik stvorio neponovljiva dela. Poslovne i stambene zgrade . 1912. aktivan do smrti. 2. 1872. Nameštaj i enterijer 2.

uklanjanje očne tačke . 1925.Tri glavna uticaja na Plečnika: 1. bio je i urbanista (period do 1895..) 15. knjige . gubi se potreba za dubokim prostorima. glavna kapela sa stubovima (desetine raznih stubova). kapele.nema: 1. 1907. skulpture na kapeli 22. koncertna dvorana 19. klupe.poziv da se vrati u Ljubljanu. Plečnikova staza (put) -> uređenje obale reke Ljubljanice na dva nivoa (Tromosovlje. a onda svako da gradi svoju kuću 18. zato se još naziva fasetni kubizam. Jakova. Narodna Univerzitetska biblioteka -> ogromno stepenište. Crkva Vnebohoda (Uspenja) u Bogojini (Ljubljana). razlaganje forme na fasete . težinu. Crkva Sv. crnačke ritualne maske . da radi na obnovi Arhitektonskog fakulteta .minimalističko intervenisanje u prostoru: 12. Brioni . plemeniti materijali. Poštanska štedionica u Ljubljani 10. kao reljef. vrhunsko zanatsko izvođenje (imao je svoju standardnu ekipu izvođača kao F.dosta razrušena Ljubljana. 1929.analitička faza: a) rani formativni period . proporcije drugačije. -> crkva je bez kupole 9. slobodna interpretacija jonskog stuba . umetnički izraz 3. sintezna. Crkva Sv. engleski pejzažni vrtovi . atrijum. fontana i skulptura Sv. sabiraju se sve tačke posmatranja. stub u sred prolaza.sve se završava u Trivoliju: 16.hermetički period -> vidi "violina sa cvećem" (dekomponovanje) . Plečnik predlaže stubove na krov. sve svoje projekte je radio besplatno. Mihajla u Gariju -> sa dosta slovačkih i mađarskih elemenata 8. 6. Crkva Sv.Sezan.dekorativni stil -> nastaje pre prvog svetskog rata. malo izvedeno. bespredmetnost.beton. Ustava na Grdišnici 17. 1924. metalni oblici. dekompozicija. Srca Isusovog -> reduciran izraz (Majkl Grajvs će preuzeti elemente sa ove crkve u svom delu) . 1944. Antuna u Beogradu (Crveni Krst). funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija 2. uglavnom dekorativni -> specifični katalozi.Čarls Mur -> na njega je uticao Plečnik (slobodna interpretacija stubova) 11. ogroman prozor sa stubom.-26. godine Pikasovom slikom "Devojke iz Avinjona" . karakteristični ulazi. Obućarski most (jedan koji je uradio Plečnik) -> sa krajnje personalizovanim stubovima. pored projektantskog rada... dorskim stubovima. Muzička sala.-27. predsednik mu poverava rekonstrukciju Hramona -> zid se završava paviljonom. dvorana Matije Korvina (ili Plečnikov dvor). gigantski stubovi. predmet nema volumen.površine kao kod kristala. . slika treba da ima sopstveno postojenje. Groblje Žale (Vrt Vseh Svetih) -> sa propilejima. Terberovo stepenište .cilj analitičke faze: ispitivanje suštine .nekoliko faza kubizma: analitička do 1911. talentovane grupacije izdaju publikacije. . Crkva Sv. .delovao je na nekoliko nivoa -> kao profesor fakulteta.-11. Trg ispred crkve Sv.Češki kubizam . b) teško očitavanje predmeta . svečana dvorana 4. kasične lepote ljuskog tela. kombinacija kamen . Ljubljana.27. -> Plečnik radi skice za . Kubizam 115 . Vrtni gradovi. Crkva Sv. opeka u unutašnjosti.Ljubljana: 5. Ljubljana -> ograđivanje stepeništa 13.-32. uticaj crnačke umetnosti. 2. 1932. Opštinsi krov.-28. Đorđa. 1926. Ljubljana -> obeležava prostor kamenim kuglama 14.razlaganje sadržaja na elementarne oblike."Večna arhitektura" (Građevinska knjiga) . Trgovinska komora Slovenije -> enterijer je sam radio . oblik se razvija kao površina u prvom planu. mali pravac.1920.-14.reakcija protiv akademizma. karakteristično stepenište. sve je radio: stubove. Rajt) 7. 1911. kubizam nastaje 1907. Paviljon za Tita. Franje Asiškog u Šiški (Ljubljana). Florijana. klasicizma.savršen detalj . -> zvonik 10 godina kasnije. Kuća zvana "Peglica" u Ljubljani -> peta avenija u Nju Jorku. . L. slično 21. Projekat za Slovenački Parlament (nije izvedeno) 20. perspektivne iluzije prostora.po završetku prvog svetskog rata u Češkoj. kubizam nastaje pod uticajem Pol Sezanovih kupačica i crnačke umetnosti tj. -> megastruktura.

Art Nouveau. pa Plečnik ide u Češku na poziv Jana Kotjere za profesora na više škole u Pragu . težnja ka socijalizmu.1912. ali car nije hteo da potpiše njegovo neimenovanje zbog navodnog slovenačkog nacionalizma. domaći češki uticaj (dijamantski svodovi .618) .Pikaso i Brak su samo za stilske elemente "kakav je likovni izraz potreban modernom dobu".-09.Pavel Janak . 1910. 1910. kubistički elemenat može da se unese u sve priče neogotike. ne uspevaju da prodru u suštinu.Jozef Gočar . odlazi na poziv Jana Kotjere u školu za industrijski dizajn u Pragu (vrlo kvalitetan kadar).Češka. dekoracija fasade . . -> oni uspostavljaju vezu između epske tradicije i kubizma . -> u početku je radio secesionistički.kubizam u Češkoj (I) . veliki uticaj na nove generacije čeških arhitekata . novi pogled na svet . . godine "Zlatni piesak" izdaje Katalog jesenjeg salona i daju nacrt "Kubističke kuće". osnivanje časopisa "Stil" -> prvi u Češkoj i Moravskoj koji se bavi arhitekturom i umetnošću.kubistički elementi. crkva Sv. razvijena tehnologija.Crkva Sv. a nastavio Pere . osnova zgrade funkcionalna -> u skladu sa potrebama socijalne strukture koja je koristi.1910. 2. Jovana .trebalo je da nasledi profesorsko mesto Ota Vagnera. klasicizma i sl. prvenstveno Francuskoj (u potrazi za nacionalnim izrazom) .1900.1923. transformacija u trodimenzionalni projekat . 1899. publikacije i slično .tri teorije Ota Vagnera: 1.bežeći od Beča. a ne funkcija (funkciju treba zameniti kreacijom) . godine naručena maketa za jedan neogotički koledž u Americi (skulpturalna dekoracija . nema dovoljno snage da se odrekne tradicije (ornament secesije zamenjen stereometrijskim motivima) . . Prag -> velike veze sa svetom.sintezna faza: .Jelisejska polja) uticala na V. inspiracija: zraci sunca. 1871.1908.. rodonačelnik češke moderne arhitekture. umesto ekspresije istražuje realnost.kubisti pod imenom "Zlatni piesak". projekat van de Veldea. a menja dekoraciju.u sinteznoj fazi nema razlaganja. odlikuje je čista dekoracija.arhitektura čiste umetnosti . za koji je napravljena i maketa 1:1. dva uticaja: 1.. napušta antičku tradiciju pod uticajem Art Nouveau-a.nastao pod uticajem Pariza.uviđa nedostatke stila. opšti progres .češki arhitekti uglavnom iz Vagnerove škole: .1890. ispred postojeće zgrade postavljena je maketa 1:1.kubizam u Češkoj (II) .bavi se teoretskim problemima.ponuda odbijena). Kubizam 116 .Jan Kotjera.odvajanje od Vagnera . napisao esej o modernoj arhitekturi . 1908.1914. 2.rad kubističkih arhitekata se uglavnom svodi na projekte.kubizam u Francuskoj .Janekova kritika Ota Vagnera u časopisu "Stil" .osnovna snaga kubizma u eksperimentu . veza sa nemačkim ekspresionističkim grupama (Most i Nova secesija) . odvajanje od Austrougarske (fizičko) i težnja da se i duhovno odvoji od Beča . 1908. Dišampa (nemoć da se pobegne od postojećeg).raste nacionalizam. generacija mladih arhitekata iz Vagnerove škole . . dekorativan stil -> zadržava klasičnu osnovu.Zgrada pozorišta Champselyse (Šanzelize .Janek .funkcija treba da je zamenjena dekoracijom arhitektura je umetnost. 3. paviljon .širenje kubizma na druge umetnike: u Pitou (mesto u Francuskoj) deluje grupa: slikari .27. uticaj pariskog kubizma.Plečnik: -> kontakti sa Nemačkom i Belgijom. češki arhitekti se okreću zapadu. delovanje kroz publikacije i časopise.Jože Plečnik -> Slovenac iz Vagnerove škole . a grupa "Zlatni piesak" sa Dišampom koristi epske teme .secesija.težnja za stvaranjem funkcionalne arhitekture. traganje za nacionalnim identitetom .teoretičar. preko Kotjere stupaju u vezu sa Plečnikom (kritikuju Vagnera) .ujedinjujući elemnat je zlatni presek .nova vrsta realnosti.Vilon i dr. članovi Dišamp . kolažni kubizam. . snažan ispad za to doba.obojca Kotjerini saradnici na projektu jubilarnog paviljona 1908. jednostavnost.barokna sa moćnim gotičkim elementima . Projekat fabrike u češkom časopisu (neizveden) . zlatni presek (1:1. zgrada "Lehter" i projekat sopstvene vile u Pragu -> čisti oblici bez dekoracija.ksno gotički) u Južnoj Bohemiji. Duha u Beču sa donjom kriptom. zgrada "Peterna" u Pragu . energija. Le Korbizje će takođe dekomponovati grad i ponovo ga sintetizovati (likovni kubistički postupak u urbanizmu) .

. a tri za prostorno . 1913. . 1919. -> najradikalniji primer. .Ministarstvo građevine u Vašingtonu .uticaj češkog kubizma . Skica za fabriku -> uticaj Plečnika 3. 4. 4. 1912.27.mladi arhitekti se odvajaju od Kotjere i nastavljaju delovanje kroz časopis "Umetnički mesečnik" (oko Janeka) . grupa arhitekata okupljena oko časopisa: . Nameštaj i enterijer 2.studija fasade 5. 1913.Crkva za grad "X" . 1923..Kraljevska palata u Sofiji .studija fasade .Vastislav Hofman.stajl 2. . 1. Baštenski paviljon 9. -> impulsivan crtač. 5. rekonstrukcija. a učestvuje i Gočar . Dvojan porodična zgrada. Skica paviljona za jubilarnu izložbu. slika iz 1914. .Havličkov grad) 3. 1914. napisao esej "Od moderne arhitekture ka arhitekturi".Jozef Hohol. 1909. Viszgrad kod Praga. kose ravni u gornjem delu .Časopis "Ljubav prema umetnosti" . 1911.1960. 5. Robna kuća u Pragu. Ulaz u groblje.1964.Otokar Novotni -> formalna interpretacija.spomenički kompleksi . Kuća doktora Fore. 1911.-13. Kubizam 117 . 2. . -> Kotjerin učenik takođe 1.Studija fasada. Petra i Pavla .skice iz posleratnog perioda 1916.Vladislav i Oreje . Kreditna banka u Bardovicama 2. -> funkcionalistička osnova.Otokar Novotni.Zgrada zadužbina učitelja. Studija pozorišta. Palaski trg.po Janeku Pavelu . Skice za spomenik Janu Žiški. spomenik Žiški ..Marsel Brojer -> projektant iz Bauhaus-a .1911. Fasada zgrade. 4. Stambena zgrada. -> dominiraju senke i plastičnost fasade. Sanatorijum u Bohdanecu.karakteristika kubizma -> tradicionalna funkcionalistička osnova zamaskirana kubističkim detaljima . 1913.. .Štedionica . Zgrada Crna Bogorodica (slično bioskopu Jadran kod nas) -> vrlo senzitivno delo 8. Crkva Sv.spomenik palima iz 1917. . │ . Projekat za srednju školu u Koteburgzu. 1913. enterijeri. . Vila u Višegradu kod Praga -> ograda kubistička .spomenik Janu Žiški.rekonstrukcija (za neki mali češki grad . 1874.-12. godine dolazi do raspada unutar kubističkog pokreta .CIGLA . . linorezi. 1912. . 1913. 1912. Vrtni paviljon. ono što je osmislio Janek realizuje Gočar.-13.-10. Skupština opštine u Pragu (neizvedeno) -> kubistička stepenasta palata 3. 18.Jozef Čapek . 1912. dve dimenzije služe za umetničko sagledavanje. -> igra svetla. 3.Jozef Gočar.članak Prizma i piramida: glavni teoretičar. kubistički enterijer 7. glavni projektant Janek.Vladimir Fultner -> studija vile . Gradska kuća . 6.Pavel Janek: 1.Matej Bleha .Poslovne i stambene zgrade -> dijamant . kubistička dekoracija . projekti za zgrade. 1919. Prag. nameštaji.slikar.akustika 4. 1880.Peter Kropaček . Trostambena zgrada u Heklanovoj ulici u Pragu.Jozef Štepanek . -> realizuje ideje Janeka 1. 1913.1945.konkurs │ izlomljeni parapeti .

četri sprata ."Crna Bogorodica") .ekspresionizam.-25.poslednja dva mansardni krov . Palmotićeva. 1903. fabrika Stolverk) * gotika (nebo.raslojavanje grupe posle rata po nacionalnim školama.27. Pošta 2.restajling nameštaja sa puno kosih ravni i šiljaka. očigledna. Duha).iz holandskog kubizma -> neoplasticizam i purizam . kose ravni. Mesec.Plečnik -> crkva . Podsećajući se na integraciju umetnosti i arhitekture u periodu Art Nouveau.Gočar .faze dekorativnih primenjenih elemenata češkog kubizma: (dizajn nameštaja) I. redizajn trouglova -> ravnoteža površina i volumena. može se istaći kao pozitivna borba protiv izživelog akademizma i izvesna originalnost .Plečnik .-13. Osiguravajući zavod. skulptoralni predmeti -> nefunkcionalni III. Beč. novi trendovi u umetnosti. 1927. planete. Pikso. a ne samo fasade .kubizam u Češkoj (III) .Gočar ili Janak ? -> enterijer Legobank.-05.Momir Korunović -> srpsko neimarstvo + češki kubizam 1. -> na prvom spratu se nalazio kafe koji su posećivali umetnici posebno slikari i vajari. 1924.nemački filozofi . kada je zabluda češkog kubizma. 1923. sa nacionalnim elementima .-11. 1913. crna i braon boja II. . -> unutrašnje prostore oblikuje u kubističkom stilu. Kao rezultat tog procesa proizišla je specifična faza češkog kubizma . 1929.uticaj na nastanak češkog kubizma: * Pariz (braća Dišamp .krajem prve dekade XX v. 1912.bez pregrada.time češka škola drži korak sa ostalim evropskim arhitektama .-12. a gornji spratovi su imali kancelarije. 3.Svetomir Lazić -> srpski modrnizam + češki kubizam 1.Crkva Heilig Geist (Sv.Sanatorijum u Bohdanecu. Kubizam 118 . kubizam.katoličke crkve. Beč -> direktan protivudarac Vagnerovoj am Steinhof . Holandija pre i tokom rata) . 1922. .Kuća Zaherl.mnogo dosledniji razvoj racionalizacije i unifikacije unutrašnjeg prostora . Ministarstvo pošta. došli su u Češku uglavnom iz Francuske . Jovana * Nemci (Most. ostvareno je i nekoliko nadprosečnih objekata (Gočar . Na takav izazov odgovorili su stvarajući neobične fasade sa sistemima prelomljenih površina u velikom broju planova stvarajući upadljive ivice između površina svetla i senke. -> ozbiljno narušavanje kubizma . sa velikim prozorima . izvedeni enterijeri .kubizam se na polju arhitekture pojavljuje ili pojedinačno u radu ponekih umetnika (Francuska) ili u vidu pokreta (Češka pre prvog svetskog rata.stereometrijsko dekorisanje fasada . Železnička stanica 2. izlomljene. Prag.Crna Bogorodica.danas.ispupčenim. zvezde) * domaći uticaj: kasnogotski dijamantski svodovi + barokna crkva Sv. Tolstojeva (Dedinje) .Gočar -> projekat za Masarikov trg. Gočar i Janak -> arhitekti monumentalnog nacionalnog stila .Jozef Gočar . Prag.-25. Nova secesija) .-23. fasada od armiranog-betona je potpuno otvorena. 1923. 1910.Janak -> Nameštaj u Pragu. 1914.. Duha. češke arhitekte su želeli da nastave tu tradiciju i u novoj situaciji.Praška umetnička radionica -> primenjena umetnost .Jiržih Kroha -> jedini nastavlja kubizam posle rata . naročito iz slikarstva. . više se crtalo nego gradilo . "Sokolski dom" = Zgrada DIF-a. potpuno otvorenog tipa . Janak i Kisela . Vila Olge Mos. formalizam.pored mnoštva utopijskih projekata zgrada i nespretnog nameštaja.Noćni klub Monmartr -> kubistički enterijer . analitički kubizam -> dizajn nameštaja. Brak) * Plečnik (crkva Sv.Vilon -> "zlatni presek".uticaj na naše "praške đake" .Crkva -> serija rteža za sakralne objekte .-18. 1911. nova harmonija .Gočar.

Tautova zamisao je bila da u kratkim razmacima svako crta ili zapisuje. pesnik Pol Šerbert 1907. Gropijusov predgovor izložbi. osnovan 1909.ekspresionizam je. sve do konačnog raspuštanja 1921. (na jednoj strani su normatvne forme arhitekata . rascep je zahvatio sve generacije stvaralaca u Werkbund-u."Der blaue Reiter" ("Plavi konjanik (jahač)".umetnost ne sme biti privilegija. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 28a. a na drugoj organske (idealisti) i fantazmagorične (vizionarska utopijska struja.razvoj ekspresionističke arhitekture: . često koristili pseudonime (Taut = Glas) i traje do 24.Hamburg = luka. "izložbu nepoznatih arhitekata" na kojoj su izložili svoje vizionarske radove. . Minhen. "svaka zgrada je umetničko delo" . ekspresionizam postaje forma protesta sa socijalističkim predznakom (protest.. 1910. 1919. neki od arhitekata okupljenih u Werkbund-u: Anri van de Velde.-23. papirna arhitektura) van de Veldea (Pozorište) ili Tauta (Stakleni paviljon) . klasično zatvorenim i raščlanjenim masama i racionalnom stvaralačkom postupku. potencira dramatične odnose svetlo .tradicionalistička struja kao što su Hans Lukhart. većina ekspresionističkih arhitekata je ekspresionistički izraz zadržala samo u jednom periodu svog razvoja (revolt . Ekspresionizam 119 . oličenom u Werkbund-u 4. duh grupe pretočen je u "utopijsku korespodenciju" Bruna Tauta i Bauhaus-a pod vođstvom Gropijusa (energija grupe pretače se u niz pisama pod nazivom "Stakleni lanac" (cirkularno pismo) . najznačajniji . grupa je 1919.započeo lanac 24. Munk.suptilniji.: kulminacija rascepa na pristalice Typisierung-a (kolektivnog usvajanja normativnog oblika) i Kunstwollen-a (individualne "volje za oblikom"). drugim rečima. traganje za slobodom izraza.. slikare i pokrovitelje. ideje koje želi izložiti krugu.posle prvog svetskog rata politički uticaj na nemačku kulturu sve su jači. počinje da se osipa. Drezden. nemački Art Nouveau (Jugendstil) derivati -> odbacivanje istoricizma. prožimanje enterijera i eksterijera (staklo). želeli su da okupe sve one koji "neposredno i iskreno izražavaju ono što ih nagoni na stvaranje". razvijanje ukusa za organsku formu. Peter Berens (Festhalle) i Valter Gropijus i Adolf Majer (Model fabrike).ekspresionistička arhitektura nema formalni program ili manifest.1920. Adolf Bene. propovedaju koncept kulture koji je u opoziciji državnom. Hamburg -> administracija i skladišta .ekspresionizam . bunu protiv svega što je Nemačku gurnulo u haos).tamno i napetost forme i izraza. Kandinskog). grupa posle gašenja spartakovskog ustanka. izraz tih tendencija su i grupe "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe": (nastaju istovremeno) * Arbeitsrat fur Kunst (Radnički savet za umetnost). karakteristična je i sklonost nacionalnoj arhitekturi. neformalno. organizovala tzv.12. od tamne opeke). a ova u moći njegove mašte.socijalna nota. okuplja arhitekte. učestvovalo ih je 14. koja je krajnji cilj umetnosti (ekvivalent srednjevekovnog sjedinjevanja svih snaga društva oko gradnje katedrale). u principu. . ekspresionističke slikarske grupe -> "Die Brucke" ("Most".Vasilij Kandinski i Pol Kle) .11. . već u njoj moraju učestvovati široke narodne mase.katedralu budućnosti (tj. nezavisno od njih. nemački fenomen (za Nemačku je karakteristično postojanje više relativno nezavisnih kulturnih centara sa svojim školama arhitekture. oslobađanje od istoricizma i tradicije. Peter Berens.. tako da lako prihvata Ničeove ideje) 1. Fridrih Niče (osnova grčke umetnosti -> u religiji . socijalisti dolaze..anarhističkog usmerenja.pojam i značenje. Erih Mendelson i drugi. ekspresija je ispoljavanje unutrašnjeg doživljaja realnosti (ekspresionističko stvaralaštvo suprotno je.. obuhvata poziv da arhitekti slikari i vajari napregnu svoje stvaralačke snage i stvore novu kultnu zgradu . a protiv eklekticizma) . usmerenu protiv buržoaskog raformizma i kulture industrijske države.dionizijevski stav -> apolonovski nasuprot propagira red. osećanje usamljenosti čoveka u modernom društvu) . najznačajniji . socijalizma). oblika. Fric Huger (Čile haus. osnovan 1905. osnovan 1918. . (po slici V.. Nolde. blizak utopiji. figuralne predstave. nema figuralnih predstava 3. .ekspresija je umetničko izražavanje koje svoje polazište ima u dubini stvaraočeve osećajnost.Kirhner.28. oblikovao je science fiction iluziju utopijske budućnosti.1919.uticaji: . Valter Gropijus. Endel i drugi) 2. materijal = staklo) . Oto Bartning. sloboda u korišćenju novih materijala.protiv tradicije (bura pred prvi svetski rat)) .pre prvog svetskog rata: Hans Pelcig i Maks Berg. grupa je nastojala da vrši politički uticaj: "umetnost i narod moraju biti jedno" (totalno umetničko delo uz aktivno učešće naroda) . Kokoška. 1910. pred prvi svetski rat Nemačka je emotivno uzburkana: radikalizam. grandiozno. berlinski časopisi za kulturu "Der Sturm" i "Die Aktion".Nemačka (Stakleni lanac) -> doprinos ekspresionizmu: arhitektura .izložba Werkbund-a u Kelnu iz 1914. posle prvog svetskog rata -> dve ekspresionističke struje u Nemačkoj: . arhitekti iz Berlina i okoline: Bruno i Maks Taut. naročito aktivnost u Darmštatu (Olbrih. brutalniji. Rihard Rimeršmid. disciplinu.O. samo jedna polovina uspela ostvariti dela od trajnog značaja. ustvari prva skica Bauhaus-a.

1925. . 1917. . njegovi tek stvoreni motivi stalaktita. 1919. širok potez (kao spiralna piramida. postao profesor Tehničke škole u Berlinu . 1911. 1911. 6.interesantno je da je on.. u Čikagu 1919.dodatak: . 1919. osnovana 1918. Bratislava. 1869. Ludvig Hilbercajmer i drugi. opeka u metalnoj rešetki . asimetrični blokovi od opeke. 1888. . za Maksa Rajnharta.ogromne mase u zrnastom malteru (blizak kontakt kolosalne pozornice i auditorijuma). Carigrad.Kula Karla Šlezija sa izložbenim prostorom . Hamburg. Erih Mendelson. (nije izgrađeno. već se radikalizam članova odnosio uglavnom na umetničke teme.maketa) 3.1919.kasnija dela Hansa Pelciga su u kripto . potom bio gradski arhitekta i profesor u Drezdenu (1911.. ozbiljno je konkurisala industrijskom stilu koji je Berens upravo bio stvorio za AEG . vratio raspravi o "Typisierung" i zalagao za principe pojma "Kunstwollen" 2. Vodotoranj u Plzenju (otelotvorenje "Krune grada") 3. bioskop "Kapitol" u Berlinu.druga velika ličnost Werkbund-a (posle P. Luban kod Plzena. 1912. -> povratak kripto klasičnom . Salzburg (svečano festivlasko pozorište) -> sličnost sa kućom prijateljstva. afirmisan u Bratislavi i potom radi svoja dva velika dela (1 i 2) u kojima anticipira Tauta i Mendelsona) .imao biro u Breslau (bio direktor umetničke Akademije u Breslau) do 1916. u Berlinu (gde je i rođen) . 8. Berlin.-12. Poslovna zgrada. Bruno i Maks Taut.1923. oblici lukova tako su povezani da oblikuju zigurat. Pelcig se u svom pozdravnom predsedničkom govoru Werkbund-u.Hans Pelcig (Hans Poelzig). Pozorište. -> rani radovi: različiti arhitektonski pristup. Mis van der Roe. ogromne dimenzije. iluminozno rastapanje oblika i prostora. Hemijska fabrika.studirao na Tehničkoj školi.izveden iz akustike i osvetljenja.28. moćna prostorna energija.radikalna alternativa "klasičnom" stilu Berensovih fabričkih objekata 2.Gradska većnica u Lovenbergu . -> svetlucavo. snažna artikulacija. Veliko pozorište. -> testerasto smaknute mase (kaskadni objekat sa vrtovima). organsko jedinstvo .klasičnom maniru -> bioskop "Kapitol". i bio bliži Šerbartovoj ideji svetla 1. ovde su prerasli u simbol "Krune grada" ogromnih dimenzija. 5000 sedišta. Kapela.dela: 1. Projekat svečanog festivalskog pozorišta (muzički centar). spolja . afirmisan u Bratislavi.-93. kao i senzibilitet blizak sa umetnicima "Staklenog lanca". izražava trajnost. stalaktiti spolja i unutra) 5. Uradio je scenografiju za jedan ekspresionistički film -> poslednje što je uradio u ekspresionističkom duhu 7.ekspresionistički arhitekti i njihova dela: .Toranj za gas. Poljska. a ne Taut. Projekat "Kuće prijateljstva" (konkursni rad). a za upotrebu novih ekspresivnih tehnika. Berlin.Porodična kuća u Bratislavi .zalaganje za principe "Kunstwollen" (volje za oblikom) 4. "Festpielhaus".pozdravni govor povodom proglašenja za predsednika Werkbund-a . Drezden (neizvedeno). najambicioznije. foaje sa neobičnim pečurkastim stubovima . Salzburg (rođen Mocart). Belin. 1920.. Luban kod Plzenja.Crkva u Malču . .1936. grupa nije gajila političke ambicije. -> okuplja brojne umetnike različitih profila. 1917. Berensa) -> inventivan . površine oživljene u uskim slepim lukovima u unutrašnjosti "stalaktitski" enterijer sale (kao pećina) .po završetku rata. čija unutrašnjost deluje kao prizmatična šupljina ispunjena stalaktitima. kasnije cirkus). Hugo Hering. ritma i pokrenutosti oblika. još se ne oseća ekspresionizam (prikazuje ih u Drezdenu na izložbi jednog veka) . 1919. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 120 * Novembergrupe. uticao na Tauta) -> iskazana velika veština u postizanju sklada. -> stepenasto sužavanje i širenje u vis pokrenute mase. gotovo ostvario "Krunu grada". slepi lukovi i uski prozori (izgled kao šupljina ispunjena stalaktitima) . 1911. 1925. 1921. ovo je i poslednje Pelcigovo sasvim ekspresionističko delo (uz scenografiju za film). Vodotoranj Poznanj. -> sazidan od opeke. stvara svoja dva velika dela u kojima spoaja Tauta i Mendelsona 4. arhitekti (radikalni umetnici leve orjentacije): Valter Gropijus. se izjašnjavaju za odbacivanje prethodnih ekspresionističkih formi. (ključno delo) -> pozorište sa 5000 mesta (realno 3500) za Maisa Rajnharta adaptacija cirkuske zgrade (stare tržnice. (neizveden . tako da se pri reflektovanju svetlosti od njih stvara utisak rastapanja i beskonačnosti. Drezden. Fabrički kompleks (hemijska fabrika). unutar velike kupole smešteni su svojevrsni privesci kojima šupljina kupole daje kružno kretanje. solidnost. kvalitet. 1921. grupu su zabranili nacisti 1933.

.-14. vrhovima.1920. socijalne potrebe u haotičnoj stvarnosti Vajmarske republike 4.1920. koja teži racionalnim montažnim. čelik .studira ekonomiju. Berlin. 1913. transformaciju cele planete u bolje društvo . 2. fontane sa kaskadama. u japanu. 1914.obnavlja se tema sukoba u Werkbund-u (do momenta kad su se bavili papirnom arhitekturom i idejama.sa Francom Hofmanom). 1938. pa je napušta. vizionarske kvalitete arhitekture neizvodljivo .1953. "Potkovičasto naselje". do 24.1921.. . što bi želeo da podeli sa celim krugom). stepenasto postavljeni prozori preko rebara kupole. -> dve faze: 1. Stakleni paviljon (sve od stakla . ipak. "staklo donosi novo doba".). industrijskim procesima . sano postament od armiranog-betona i noseća konstrukcija od metala . 1936. . profesor Tehničke škole u Berlinu.1919.Erih Mendelson (Erich Mendelsohn). koncept: kupola pokriva vrhovr.1919. "Stakleni lanac": trajanje od 24. počinje raspad "Staklenog lanca" zbog toga što neki od učesnika uviđaju nesklad između "slobodene nesvesne forme" i savremene gradske. 1880. (približno 13 meseci) . učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata" . spolj.arhitektura na planinama. Taut se zalaže za stvaranje umetničke korporacije za uzajamnu saradnju i pomoć . Ekspresionizam / Amsterdamska škola 121 . već se prilagodili krajnje racionalnom pristupu) .radio uglavnom u Berlinu. -> staklo.1930. Magdeburgu. 1933.Maks Berg . pseudonimi (Taut = Glas). radi sa bratom Maksom . učestvuje u osnivanju "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe".1919.rođen i školovao se u Koligsbergu (studirao kod Teodora Fišera. 2.. ništa od toga nisu ispoštovali. konvenc. posvećen je svetlu.. u Istanbulu) . uspešan iz bogate porodice.luksfer prizme). jedan od pristalica principa "volje za oblikom". gradski savetnik za arhitekturu Magdeburga.-13. pesnik Paul Šerbart (u isto vreme publikuje knjigu "Arhitektura stakla" posvećena Tautu) .-31. . optočenu staklenim mozaikom) . 1925.učesnici "Staklenog lanca" posebno su se zalagali za stvaranje srednjevekovnog modela graditeljskog tima. bili su dosledni duhu staklene arhitekture i ekspresionizma.-30. pokušao da ostvari ideju "Krune grada" projektom gradske izložbene dvorane. "staklo ubija mržnju". . projektovao vrtna predgrađa za Magdeburg i Berlin 2. kada su dobili stvarne narudžbine. i u kom sublimira ova svoja shvatanja (veza sa Gropijusovom "Katedrom budućnosti").1933.. jeftini radnički stanovi . umire u Turskoj (Istanbul) . elitno obrazovanje (a trebao biti trgovac .zgradi uprave zajednice. 1913. predstavlja težnju ostvarenja paradigme svih kulturnih zgrada i urbanog elementa za preobražaj društva (svetlo u Paviljonu prosire kroz fasetiranu kupolu i zidove od staklenih blokova i osvetljava aksijalnu prostoriju sa 7 slojeva oplate.12. stvara model radijalnog poljoprivrednog naselja. na "Međunarodnoj građevinskoj izložbi" u Lajpcigu gradi "Spomenik gvožđu" (čelični paviljon."Die Štadtkrone" ("kruna grada") -> polemički esej koji je pacifista Taut napisao tokom rata.beznačajna dela (emigrira) ..28. u Moskvi. socijalni prizvuk. kao i Mendelson) .Bruno Taut (Bruno Taut).rezultat uviđanja značaja masovnog stanovanja .1918.dela: 1. (nemački jevrejin.1920.dela 2 i 3 su najznačajnija dela pre prvog svetskog rata . član Pruske Akademije umetnosti (boravio je: 1932. . paradoks Tautovog anarho . moćan čovek) . knjiga "Raspadanje grada" u kojoj Taut predlaže raspuštanje gradova.političi. Tautov paviljon (višeugaona osnova. .otac trgovac) .tako je zamišljao autoritativne društvene institucije) . fokusiranog ka kristalnoj "Nebeskoj kući" .emancipacija kreativne uloge nesvesnog (svako je trebalo da napiše ili nacrta nešto neformalno. Štutgartu.1938. izložba Werkbund u Kelnu. posle rata Taut istražuje: 1. emigrira. do emigracije 1933. u centru je energetsko postrojenje koje na vrhu ima "svetleće" kupole .Hala u Breslau.. 1912. -> u Internacionalnom stilu. cilj "Staklenog lanca" . po sopstvenom nahođenju.autor aforizama na staklenom paviljonu ("svetlost traži kristal". uskoro napušta te ideje uviđajući praktične."Alpska arhitektura" -> knjiga .socijalizma je bliskost sa totalitarističkim idejama toga vremena (čak fašističkim .Tautu je jedini cilj da kuća "bude lepa" -> kuća od stakla.kreativan. -> stepenast unutrašnji prostos sa vodopadom.11. posle 1933. nasuprot "normativnim formama". pokreće časopis "Praskozorje" (iznosi kontroverzne stavove arhitekata i umetnika "Staklenog lanca") i utopijsku korespodenciju zvanu "Stakleni lanac" ("Die glasserne Kette") u kojoj učestvuje 14 kolega. predlažu "Staklene spomenike koji će zračiti svetlošću" . Lajpcig . čime skreće pažnju na sebe 3. piramidalnog oblika. 1887.1914. beton. -> izuzetan tretman armirano-betonskih rebara kupole prečnika 65 m.-32. osvetljeno raznobojnim reflektorima) ima nešto od duha gotske katedrale.

1910.grupa amsterdamskih arhitekata okupljenih oko časopisa "Zaokreti" ("Wendigen"). a Vizionarski Amsterdam ne razume objektivnost". humanost . Rudolf Štajner. nisu mogli napraviti oplatu (pozivaju majstore oplate za svodove).1923. namenu naznačava oblikom zgrade.1912.-18. 1931. oble forma. u Americi gradi Singoge i drži predavanja. ti principi bliski su paralelnom nemačkom ekspresionizmu. čiji enterijer dobija paradigmatski značaj za ovu vrstu objekata: Robna kuća u Štutgartu. ekspresivnost 4. -> kulturni centar koji uključuje i bioskop "Univerzum" za 1800 osoba. Breslau. jednostavna. dolazi do tipskog "trakastog" rešenja fasade upravnog bloka. izlaz iz skoro svakog stana direktno na ulicu (stepenište).-23. Amsterdamska škola . glavni teoretičar grupe . beton.raznovrsnost tipova kuća. dimnjaci. Sajpers . 1927. . stambena zgrada. Hans Šarun. istovremena jednostavnost i skromnost na jednoj strani (opeka.Amsterdamska škola -> Holandija. Palestina -> SAD. (uglovi od profilisane opeke i sa krovovima od crepa) . fantastični crteži. -> remek-delo ove faze. SAD 28b. 1917. scenografijom.. okreće se izražajnosti konstrukcije i materijala. kontekstualizam.nazivaju je "Sarkofag ekspresionizma") 1. 1925. Fabrika šešira. kontrastira kose krovove hala sa ravnim krovom administrativne zgrade (taj kontrast će kasnije koristiti u projektu Tekstilne fabrike u Lenjingradu. . emigrira -> Engleska. sinagoge. plasticitet koji liči na beton. smena staklenih prozorskih traka i profilisanih parapeta. . Berlin i niz drugih objekata 3.-36.ostali važniji ekspresionisti: Hugo Hering.izraz "škola" potiče od duboke privrženosti ovih arhitekata istim principima u oblikovanju i konstruisanju.poseta Holandiji . beton. London -> Izrael. ali i sa holandskim ekspresionizmom (stil "Slamnatih krovova"). umire 1958. Zgrada "Berliner-Tagblatt"..rani crteži liče na van de Veldea i Berensa .-31. jednostavni prozori) i složenost i strukturalnost na drugoj (neobične forme. Berlin.. osniva biro .) 2. erkeri.njegova vizija "Krune grada" ..dijametralno suprotan pokret . talasasti i slobodno oblikovani zidovi. 1918.kompleks. rani Rajt. Berlin.bolnice.1912.1933.-27. projektovanje u saglasnosti sa planom Berlagea (princip zatvorenog bloka. Ekspresionizam / Amsterdamska škola 122 .De la warr pavillon.studirao u Berlinu i Minhenu . Palestina .opšte odlike arhitekture Amsterdamske škole: 1. Likenvalde. smatra da "Analitički Roterdam odbacuje viziju.dela van zemlje: . staklo. likovni umetnici ("Plavi jahač") . Robna kuća Petersdorf.1919. .1918. projektima. veza sa skulptoralnim formama van de Veldeovog Werkbund pozorišta. . Poljska. Potsdam kraj Berlina. 4. banka.28. konstruktivne celine se sastoje od jednostavnih geometrijskih jedinica uredne profilacije: Sindikat metalaca. tradicionalni arhitektonski elementi tornjevi. postaje član "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe" (rat -> razmišlja u rovovima.u delima apstraktnih umetnika nalazio inspiraciju . kuća Kolumbija. crteži kao serija mašinskih elemenata . Tautovog Staklenog paviljona. opštinske zgrade. bavi se slikarstvom. 1931. 1921... koledž.upoznaje se sa radom arhitekata "Amsterdamske škole" i sa Roterdamskim racionalistički orjentisanim arhitektima.kulturni centar.-21.. razrada detalja. dinamične siluete) 3. 1926. 1914. skice veličine kutije šibica. .-14.uzori: Berlage. Engleska. Fric Hoeger. -> predloška joj bila Pelcigova poslovna zgrada u Bratislavi . .bolnica.. Opservatorija Alberta Ajnštajna.dela: (originalna i jasna primena materijala: čelik. .. ali u pitanju je malterisana opeka (zbog oplate i novca). Oto Bartning. fantazija. 1925. izvodi više fabričkih i administrativnih zgrada. bioskop "Univerzum". učestvuje na "Izložbi nepoznatih arhitekata" . a dinamizirana geometrija 5.-24. u San Francisku . 1934. kog je izdavao Hendrik Teodorus Vijdeveld. romantizam. ekspresija) .početak . biblioteka. -> vojnik Nemačke na istočnom i zapadnom frontu . Voga . a u suprotnosti su sa roterdamskom "analitičkom" arhitekturom: najvažniji radovi ove grupe vezani su za realizaciju stambenih četvrti Južnog Amsterdama (regulacioni plan Berlagea) tokom 1917. on svoj senzibilitet smešt anegde između (i to objašnjava u pismu svojoj ženi) 2. vrhunac njegove ekspresije . duh mesta. Berlin.

nije bio arhitekta. pošto je prvi izgoreo.Vasil Lukhart (Hansov brat) -> ekspresionistički crteži./23. imitacija bioloških 1. arhitektura na papiru. Ekspresionizam / Amsterdamska škola . Poljoprivredni kompleks. "Hram mudrosti" (Teozofski hram). T. Stambeni objekat Prinz Albreht Garten . sa Misom i drugim na Izložbi secesije 1923. . 1. medicinu.Sidnejska opera -> izvedena iz Štajnera . bez konstruktivnih elemenata.Hans Lukhart -> prvi shvata da su slobodni. umro 1925.1912. h=40 m. obojca će. godine. L. aktivan i posle drugog svetskog rata 1. u galeriji u Berlinu izloženi su ti njegovi crteži (posle 40 godina) .ovaj pravac je u principu bio uperen protiv Berlagea ..išao ispred. gradacija. studirao u Beču: matematiku. P. Geteanum br. Toplana sa dimnjakom. bez uglova. ništa nije izveo. F. da se okrenu ka funkcionalnijem i objektivnijem građenju . neobičan. . 4. Gagkau kod Libeka -> kos krov 2. 1962. Berlin -> dinamično raščlanjeni blokovi. izuzetno širok duhom. izvijeni blokovi i prozorske trake . crteži = organski deo prirode.C. M.školski primer Amsterdamske škole je: Brodarska zgrada u Amsterdamu. karika "Staklenog lanca". objavljuje ogromne knjige. Kramer. de Klerk. 1915. Stal. povezuje enterijer i eksterijer u jedinstvenu celinu. J. 2 -> završen 1928. pokret (izveden iz linije) 2.-26. kraj Bazela. Zgrada izložbe . studirao: hemiju. ideje je prenosio verbalno. skulptoralne forme (progaudijevske) 3. 5.romantična škola de Klerka 123 .Rudolf Štajner. Projekti za novo uređenje Aleksander-platza.A. filozofiju (1891. Kristalna sfera 4. J.samo crteži . neizvodljivi oblici. skulptoralno obrađuje. 1913.individualno umetničko uobličavanje smatralo se za cilj .svaki od drugog drveta. . M. .glavne karakteristike Štajnerovog rada: 1. Dornau. 14 stubova . naglašava odnos forme i funkcije. Objekat Doma kulture 2. Geteanum br.. doktor filozofskih nauka).čuveni intervju tim povodom . (tri godine posle njegove smrti).najvažniji arhitekti: H. zgrada = živi organizam. nesvesni oblici i zahtevi racionalne. ponavljanje oblika. od 1922. ogroman. metamorfoza oblika 3.. izgoreo uoči Nove Godine 1922. 1914.28. Projekat Narodnog pozorišta 3.Herman Finsterlin -> samo crtao. pristupa teozofskom pokretu posle jednog predavanja 1900. u Dornahu. ne ponavlja ni jedan prozor . cenio Getea (i studirao ga). objekat od drveta. kapitel . Transformatorska stanica. . kada je počeo: 2..-16. filozofski pogled na arhitekturu. izveden 1913. Vijdeveld. Kuća Durdek.. pokriven šindrom.M.urezan. nemogući. kao arhitekta nije imao predznanje. dva kružna oblika dva valjka sa kupolom. mnogo izlagao. fiziku. izlaže Valtera Gropijusa na "Izložbi nepoznatih arhitekata". 1 -> 90 m puta 80 m. Stambeno naselje.brojna predavanja u okviru teozofskog kruga. u armiranombetonu. 1921. u Minhenu. van der Mej. Beč -> svoje ideje je razvio pre berlinskog ekspresionističkog kruga . ili pravio makete od glinamola (da bi se izvelo).Hugo Hering -> radio sa Misom (uticaj) -> staklo + organski oblici.I. razvila se neka vrsta ekspresionizma slična onom u Nemačkoj . rođen 1887. Berlin -> preciznost uglova 5. Bratislava 3. . montažne gradnje (proizvodnje) uglavnom nespojivi.. astronomiju.

-1925. crvena -> crna žuta .Robert van't Hof . kubizam 2. to je prva saradnja slikarstva i arhitekture .sporedne ličnosti: slikar Van der Lek (periferna ličnost.sinteza dve struje: 1.gibanje vazduha (vertikala). knjiga "Principi matematičke plastičnosti") postavlja osnove neoplastičnog izraza izvodeći zaključke iz složene "kosmološke" filozofije: redukcija kolorističke skale na osnovne boje (žuto.-11. Šenmekers (knjiga "Novi lik sveta". veza sa Šenmekersom i uticaj Franka Lojda Rajta 3.univerzalističkog pogleda na svet 3. vajari. .upoznali se preko Berlagea. funkcionalne apstrakcije shvatao kao logični nastavak kubizma.osnivanje. svrha čoveka je stil" . za račun objektivno . . crveno) i redukcija pravaca prostiranja elemenata kompozicije na ortogonalnost. Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld). polazna tačka čist kubus. dizajneri.-16.uveo ga je Šenmekers. plava -> bela.1917. red (zakonomernost. neoplatonska filozofija Šenmekersa 2.-20.grupa nastala u Lajdenu (Holandija) . plava . geometrijske olovne trake na prozorskim oknima . Frank Lojd Rajt i Hendrik Petrus Berlage * matematički kosmički poredak: . aforizam grupe: "Svrha prirode je čovek. a zatim i Van der Lek. Berlage i Rajt . osnovan je u Lajdenu 1917. lavo. god. ovi principi ne shvataju se tradicionalistički već obiluju razumevanjem socijalne realnosti (odbacuje se individualistički. . pesnici.Mondrijan je svoju teoriju čiste. kompozicije od bojenih (tri osnovne boje.ključne ličnosti De Stijl-a: 1.1917. . slikari. označava teoriju geometrijsko-konstruktivnog sistema formi koju od 1914.u delima iz 1915.bojenje eksterijera i enterijera .De Stijl je "holandski umetnički pokret". koji kao strukturalni princip treba proširiti na sva područja života. pre svega. autonomna i besprekorna površina -> isključuje opeku.nastanak i nestanak neoplasticizma od 1917.uticaji: . De Stijl 29.spoj žute i plave 1.transformacija i raspad .naglašavanje arhitekture sredstvima slikarstva.ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razrađivao Zemlerove teorijske postavke o stilu). ovo je moguće ostvariti. elementi neoplasticističke estetike: elemantarne proporcije. filmadžije. objektivnost.Berlage: proporcije. crvena .): nema baš puno radova iz oblasti arhitekture . do 1931. .-1931.) i vajar Vantongerlo (estetika masa u pokretu) . Teo van Duizburg (Theo van Doesburg).I faza "De Stijl-a" (1917. godine. članovi.isključena individualna samovolja).sunčevi zraci.1925. De Stijl 124 . Vazmutovih izdanja iz 1910. red.univerzalistički ideali: istina. gibanje vazduha * žuta -> siva.3 faze: . horizontala i vertikala.. sa relativno čistim personalnim promenama (ukupno ih je 10) .formativna (skoncentrisana na Holandiju) . slikar -do 1925. Vantongerlo. i 2. moć geometrije. kroz arhitekturu i dizajn. van Duisburg i Oud uređuju hol u njegovoj vili kod Lajdena . van Duizburg. . arhitektura De Stijl-a je bila zaboravljena).grupu su činili arhitekti. podovi od pločica. ortogonalna geometrija. elementarni kolorit (i ahromatičnost).nebeski svod (horizontala). matematički neoplatonizam (neoplasticizam) Šenmekersa .-1920. .horizontala (linija sile) -> kretanje Zemlje oko Sunca . socio-kulturni kriticizam. i pojedinačnih putovanja u Ameriku .nikad preterano ne utiče.pojam "neoplasticizam": . utiče na 1. a van Duizburg uvodi i dijagonalu) . . arhitekta i dizajner -od 1919. usamljenik. jednostavnost. funkcionalnost . razvija Mondrijan (esej "Neoplasticizam u slikarstvu"). holandski kalvinizam . uticaj: .Rajt: "prerijska" faza . slikar i arhitekta 2. (arhitektura De Stijl-a -> prav ugao + ravan zid. tvorac pojma "neoplasticizam" 4. konstruktivnost. Pit Mondrijan (Piet Mondrian). Posle De Stijl-a ništa više nije bilo kao pre (jedno vreme do 1945.sazrevanje i širenje .1921. oko istoimenog časopisa koji izlazi do 1932.29.

Zgrade u nizu -> bezornamentalna. ne postoji ugao.. J. boje. antidekorativnost (po boji) i antikubizam (po obliku) . predstavlja prvu nedvosmislenu trodimenzionalnu projekciju estetike neoplasticizma. rivalstvo i skandal.Oud je težio samosvojnosti (odbio da potpiše manifest 1918.. drugi broj izlazi "I manifest De Stijl-a" u 8 tačaka.II faza "De Stijl-a" (1921. horizontalnost. on pledira i za ekonomičnost. režisera Sineaste. činovnik.glavni projektant u Roterdamu. El Lisicki: "priča o dva kvadrata" . na kraju niza kuća iz XIX v. van Duizburg boravi prvi put u Nemačkoj 1920. dinamizam. studiju enterijera Univerzitetske dvorane i projekat kuće umetnika . Utreht (1924. pod uticajem njegovih "prounskih kompozicija" ("nova umetnost" između slikarstva i arhitekture). poseduje: elementarnost. menja se format i slog naslovne strane časopisa De Stijl . funkcionalnost.). antidekorativna (po stilu). sa crnim okvirom. Niz hipotetičkih arhitektonskih kompozicija u vidu disonometrijskih crteža . tri osnovne boje .29. u projektovanju učestvovala i gospođa vlasnica.II faza protiče u znaku susreta El Lisickog i van Duizburga. Fabrika Purmereid. panelni pomični zidovi. nema uklapanja u ambijant . dinamičnost . vršeći snažni uticaj na studente i profesore (i samog Gropijusa).1921. berlinska stolica. 1918. . izrađuje niz komada nameštaja (dečija stolica. . kratko vreme provodi u vajmarskom Bauhaus-u na poziv Gropijusa. nemonumentalnost.kuća Hejde. 1918. Vantongerlo. van Duizburg ne uspeva da postane profesor na Bauhaus-u. izlog juvelirnice) što kulminira 1920. vajarstvo.. koji su visili u prostoru. ostvario je prvu kuću u skladu sa principima neoplasticizma .aksonometrija. ovo je jedini njegov projekat u okvirima neoplastičnih principa (ipak neubedljiv). članstvo pokreta se radikalno menja.na Rihterov poziv. arhitekturu.1918.čisti kubusi.). radi nameštaj ručno od neobrađenog prirodnog drveta 2. otelotvorenje 16 tačaka van Duizburgove plastične arhitekture (objavljene po završetku kuće): antikubistička (po obliku). urbanista. grafičara i slikara El Lisickog. pročišćena arhitektura 2. menja se stvaralaštvo van Duizburga -> neoplasticizam + suprematizam . Oud i drugi. van Duizburg zbog toga počinje da propagira pokret u inostranstvu jer mu se činilo da se ovaj u Holandiji gasi što potvrđuje njegovu međunarodnu orjentaciju i rezultira pristupanjem Nemca Hansa Rihtera. nikada nije bio potpuno u ovom pokretu. van Duizburg i van Esteren izlažu u Parizu u galeriji Rozenberg i postižu veliki uspeh. vremena. otvorena transformabilna osnova.u isto vreme Gerit Ritveld: 3.potpuno kompatibilan sa van Duizburgovim postavkama.tipografska dečija bajka: "priča o dva kvadrata" . i Holađanina Kornelijusa van Esterena . kuća Šreder-Šreder. kontakt dve leve orjentacije (evropske i ruske)).. dinamično dekomponovani.1923. sadrži sve suštinske postavke neoplasticizma .sastavljena od drvenih ravnih letvi i ploča.1922. forma "ligeštula". De Stijl 125 1. i ruskog arhitekte.arhitektura oslobođena nosećih zidova i ograničenja koje nameću probijeni otvori. prvi broj lista "De Stijl" .-25. van't Hof. delo . pročišćena arhitektura. nikada nije bio uspešan .Gerit Ritveld 1.1917. ."organski elementarizam" -> konstrukcija treba da se razvija iz funkcije. .J. pristupa De Stijl-u 1919.levo orjentisan (veza sa Dobrovićem. odbija kolorističku intervenciju van Duizburga i oni se svađaju: 1. jasno je da je arhitektonski neoplasticizam iskristalisan . Oud . P. površine. Projekat kuće za Rozenberga.-21. asimetrično artikulisana grupa ravanskih elemenata -> slično dekonstruktivizmu (Ajzenman). pa osniva svoj atelje za slikarstvo. ekonomičnost. nadstrešnice. predgrađe Utrehta (1916.-20.van't Hof koji je poznavao Rajtova dela pri poseti Americi. volumena. bezornamentalna. obojena osnovnim bojama.) . odlaze Van der Lek.El Lisicki dolazi posle bliske saradnje sa Kazimirom Maljevičem te unosi uticaj suprematizma. totalnim uređenjem radne sobe dr Hartoga.van Duizburg i Kornelije van Esteren projektuju 1. a posle El Lisicki) . projekat 1919. van Duizburg utiče i na Brojera -> stolica .sublimacija: van Duizburgov članak "16 tačaka plastične arhitekture".mađarski aktivizam .).pored pomenutih aksonometrija izložili su i 2. iznosi suštinu neoplastične teorije arhitekture .oličen "centrifugalnim" kompozicionim principom . Crveno plava stolica.) (Husar je radio znak za De Stijl. prostora. dinamična ravanska igra. I arh. bez uklapanja. svetlosti. u listu se tad pojavila i apstraktno . dnevna soba kroz dva sprata -> uticaj Rajta . materijala uz organsko prilagođavanje datostima. Mondrijan se vraća u Pariz (gde je boravio do 1914.

u kom se na ortogonalni prostor amplicira dijagonalna elementaristička kompozicija (nameštaj je.Mondrijan napušta pokret zbog principijalnog sukoba sa van Duizburgom koji u svoje slikarstvo uvodi radi dinamiziranja dijagonalu . ali se njegovo stvaralaštvo ipak razvijalo u sličnom pravcu . Oud 3. samo još Mondrijan ostaje veran u svojim principima (ortogonalnost i osnovne boje). stolice od furnira. De Stijl 4.Gerit Ritveld 5. ograde i rukohvati od cevi.) . i Ritveld menja dizajn sedala i naslone svojih stolica koristeći sakrivljene površine. godini).ovi stavovi sadržani su u manifestu (esej van Duizburga i van Esterena) "Ka kolektivnoj konstrukciji" (1924. u Berlinu (+ berlinska stolica) . a ambijent posvećuje ciljevima višeg reda objedinjavanju dejstva arhitekture i slikarstva .Ritveld i Husar: * enterijer + nameštaj male prostorije za izložbu 1923. ovaj kafe je poslednje bitno delo neoplastične arhitekture.ideal se vraća svojim korenima u apstraktnom slikarstvu . murali.smeštene su u ljusku XVIII v. -> uništeno pri bombardovanju Roterdama 126 .nameštaj i slično. Stambena zgrada u Hagu (poređenje sa Mondrijanom) . crteži. 1924. nasuprot tome.-31. preranom smrću van Duizburga (u 48. on smatra da status objekta određuje do koje mere je moguće njegovo podvođenje pod apstraktnu koncepciju .umetnici "De Stijl-a" sve više potpadaju pod uticaj "Nove Objektivnosti". jedna do dve zgrade i nekoliko enterijera. to vidimo od Misa pa do naših savremenih arhitekata (na pr.-25.obeležena je žestokim sukobom i raskolom između Mondrijana i van Duizburga . napuštajući neoplastičku verziju ideala sinteze umetnosti. Kafe de Unie.duhovni i intelektualni potencijal . J.Ritveld više nema gotovo nikakve veze sa pokretom. plitki zidni reljefi u dijagonalitetu.pokret je snažno uticao na moderni pokret.pod uticajem El Lisickog. ne udovoljava ni jednoj od 16 postavki njegovog manifesta iz 1924. . P. van Duizburg se okreće sve više socijalnim i tehnološkim aspektima forme..J. ovakvim dizajnom hteo je izazvati simultano.. 1929. istovremeno dejstvo slikarstva i arhitekture. čak ni van Duizburgova vlastita kuća u Meudonu. ali veliki uticaj . rasveta od golih sijalica umetnutih između dve metalne cevi koje su obešene o plafon.29. dovršen) u Strazburu.obeležio XX v. sasvim običan) . Ajzenman) .) i u projektu kafea L'Obet (1929.zato prihvata "konfekcijske elemente kulture" . ne zbog udobnosti koliko zbog izdržljivosti .III faza "De Stijl-a" (1925.van Duzburgov kafe L'Obet: dve velike prostorije za goste i niz pomoćnih . Šoferova kuća sa garažom . gasi se i pokretačka snaga pokreta.

"Ka pravoj arhitekturi" ("Vers une architecture"). ali i šireg kulturnog značaja. zbirka članaka (kasnije knjiga) Le Korbizjea u reviji 1920. u kojima se razmatraju pitanja od umetničkog. kasnija faza kubizma). mehaničkog i umetničkog) oblika .Sonije (Saugnier . Purizam 30. III deo ."posle kubizma". automobili). esej. 1918. E. 1920. avioni. 1923. I deo . ekonomskim i tehničkim uslovima. izašlo je do 1925. tehnička dostignuća u arhitekturi (u životu uopšte) .-30. brodovi.. 1918."L'Esprit Nouveau" (književna i umetnička revija) -> časopis pokrenut 1920."Estetika i arhitektura inženjera"..30. (objavljen u časopisu "L'Esprit Nouveau") -> prva potpuna formulacija purističke estetike . Ozenfan i pesnik Pol Derme (Le Korbizje i Pol Derme su ga zajedno uređivali do 1925. godine 28 brojeva."Arhitektura. čista kreacija duha" (poezija klasične arhitekture). u I delu knjige "Estetika i arhitektura inženjera" objašnjava koncepcijsku dvostrukost prema kojoj će se kreirati njegovi radovi: s jedne strane govori o neophodnosti zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijski. sa svojim socijalnim. Žanere . zidno platno glavno sredstvo izražavanja."Oči koje ne vide" (industrijski dizajn.pseudonim) i Š. sa stanovišta purističkih postavki . već se zgrada modeluje na vajarski način.-23. .izvori purizma: neoplatonizam. II deo .Purizam . poziva se na estetiku mašina .Le Korbizje . . Purizam 127 .cilj purizma: "pročistiti" umetničku (pa i opše civilizacijsku) problematiku u svojoj celovitosti. -> manifest Moderne. a sa druge o porivu za upotrebom apstraktnih elemenata da bi se delovalo na čula. pokretači Le Korbizje. ali i protiv "deformacija" u modernoj umetnosti (na pr. purizam je usmeren protiv istoricizma.u arhitekturi: ne propagira se čisto konstruktivni oblik. kubizam i neoplasticizam.).osnivači: Amede Ozenfan . suština knjige je u sledećem: novo doba je počelo. manifest purizma. što od arhitekture zahteva odgovarajući odnos .umetnički pravac. puristi su zaokupljeni traženjem savršenog (prirodnog."purizam".

31. herojski period moderne: funkcionalizam i konstruktivizam. organizacija unutrašnjeg prostornog sklopa zgrade -> ostvarivanje "programskih" zahteva. organizacija rada -> planiranje. . a kao pojam vezuje se isključivo za modernu arhitekturu.jedan od glavnih problema arhitekture je odnos forme i funkcije. a naročito je vulgrizovan 50-tih godina kada se ispoljava stereotipnošću. => haos . omogućavanje nesmetanog odvijanja onih "tehnoloških" procesa koji su karakteristični za datu namenu 2.o tome."intelektualni funkcionalisti" -> Le Korbizje. u najširem smislu princip funkcionalnosti podrazumeva ostvarenje različitih funkcionalnih zahteva. ako jedna građevina kako u celini. kugla. 1920. saobraćajno jezgro . a neki od nivoa na kojima se iskazuju su sledeći: 1.građevinari. realizacija.funkcionalizam se javlja i kao dogmatski "pravac" u modernoj arhitekturi.stručnjaci za klimatizaciju. oblik krova .kocka. . raspored unutrašnjih zidova (prostorija) . funkciji ili nekom drugom principu u okviru celovitog arhitektonskog koncepta 4. bezizražajnošću .."funkcionalisti" -> u pravom smislu reči . oblaganje uzorcima iz kataloga. Funkcionalizam 31. oni su ti koji nose međuspratne tavanice i krov . ovi zahtevi mogu biti racionalne i iracionalne prirode. Luis Mamford -> "funkcionalizam. formalizmom. intuiciji. zid zavese. inženjeri -> jeftinija. oduševljenje tehničkim formama . konstrukcija i materijali -> ostvarivanje sklopova koji su logični sa upotrebnog ili estetskog stanovišta 3.opravdanosti postojanja * Berlage -> doći do istine u arhitekturi . prethodnici: Viole-le-Dik => Kore i Rajt (preporučivao arhitektima Vile-le-Dika kao obaveznu lektiru) . stubovi i nosači jasno vidljivi i spolja i iznutra i različiti od zidnih površina i pregradnih zidova.pravila: 1. najlepši oblici . oblica. i sa duhovnog i sa fizičkog stanovišta odgovara svojoj svrsi * Zemper -> umetnost priznaje samo jednog gospodara: potrebu * Labrust -> arhitektonska forma mora biti podređena funkciji * Saliven -> forma prati funkciju * Vagner -> krajnje tačno poimanje i ispunjavanje svrhe do najmanjeg detalja * van de Velde -> oblik i konstrukcija su odraz elementarne logike .štoperice specijalista za dizalice. oblik mora da izražava funkciju . "lepi oblici. sterilnošću..: "američki inženjeri svojim proračunima ubrzaće izumiranje naše arhitekture". materijala i izvođenja * Gropijus -> želimo arhitekturu čija se funkcija jasno prepoznaje kroz njenu formu * Le Korbizje -> funkcionalna sadržina racionalnog mišljenja * Los -> moderni duh zahteva od predmeta pre svega praktičnost . tj.funkcionalizam ("enciklopedija") .prioriteta u pogledu svrhovitosti. ..Funkcionalizam -> star koliko i građevinarstvo. Funkcionalizam 128 .. tako i u svojim delovima.eksperti za rentabilnost.. estetsko verovanje na koje se arhitekt mogao osloniti u vremenu između dva svetska rata. oblikovanje -> ostvarenje forme zasnovane na racionalnosti.različiti elementi zgrade treba da nađu prikladan arhitektonski izraz 2. "oblik prati funkciju". dok se subjektivni aspekti arhitektonskog projektovanja negiraju. ovaj vis funkcionalizma prati dešavanja 20-tih i 30-tih godina. trgovci od zanata. praktičnija ili prikladnija arhitektura -> spoljni oblik je određen građevinskim propisima.na pr. piramida." . pripremne mere. Internacionalni stil.funkcionalizam je integralni deo različitih teorija arhitekture: * Šinkel -> ideal u arhitekturi može samo onda biti ispunjen u potpunosti. sada od istih ljudi koji su bile njegove najslavnije pristalice stavljen u najmanju ruku pod znak pitanja" .. pri čemu se pojam funkcije usko svodi na svrhovitost. kupa.

kompleks.32. vaspitač. pa se stiče utisak lebdenja .-52. predavač.brvnara na osnovi od lomljenog kamena. liči na "katedru budućnosti" o kojoj Gropijus govori na izložbi "Arbeitsrat fur Kunst" 4. ali radi u privatnoj praksi .-69.-25. Gropijus pledira za stvaranje novog stila svrsishodnosti i konstruktivnosti. otpočinje samostalni rad kao industrijski dizajner i arhitekta 1. 1924. pojavio se u svetu arhitekture . 1922. 1937.iste godine: dizajn dizel lokomotive i enterijera vagona spavaćih kola 2. (u duhu nove objektivnosti. sa Adolfom Majerom (i danas originalna. Kompleks Bauhaus-a. Majerom -> stambena kuća . 1925. 1910. 1921. prvu skicu programa Bauhaus-a . SAD.delatnost 1919. obuhvata 6 zgrada. Berlin. ali sada su od stakla. u porodici bogate graditeljske tradicije .praksa u Berlinu.Amerikanci su to radili. iz dvorišta moderniji izgled u staklu. koje čini kako "objektivizam". u Desau .: -> tri značajna dela između dva rata: Chicago tribune. Jena.polistrukturalnost). čelični nosači. van de Velde napušta mesto direktora Umetničke škole u Vajmaru. tako i "ekspresionizam". Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune"."nošeno" je uvek staklo.objedinjenost. zaobljena zona strehe .Valter Gropijus (Walter Gropius). Werkbund izložba u Kelnu. i ovo delo je. Engleska. .. Model fabrike. Majerom -> horizontalne i asimetrične mase. 1925.1913.-26. Erlangen. 1923. 3. 1952.. 1911.London. staklene opne) . studirao u Berlinu i Minhenu. sa A. ali modernija. dolazi u Berensov atelje (kao i Mis i Le Korbizje) . 1934.1969. sa A. tri godine radio kod Berensa (od projekta do izvođenja). upravnu zgradu.1907. hala . smatra da je podudarnost tehničke i umetničke forme najveće dostignuće . sve je strogo ortogonalno organizovano (stubovi od opeke. 1914. kao predgovor izložbi. uglovi i ovde učvršćuju kompoziciju. prvi put staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova . primetan je uticaj De Stijl-a (bezornamentalni.osniva svoj biro.-28. na "Izložbi nepoznatih arhitekata". asimetrično komponovana kula od stakla i gvožđa. "saćasta" unutrašnja podela . 1922. -> nalomljena.arhitekturu učio u Minhenu i Berlinu . deluje kao profil (tri različita dela: administracija. garaža. apsolutna zrelost od početka. 4 kuće za predavača Bauhaus-a.analitička saznanja treba da doprinesu sintezi organskog oblika . sa A. aksijalnu. 1922. a kao jednog od mogućih naslednika pominje Gropijusa . 1883. penzionisan na Harvardu (saradnici. niz kubičnih formi. inače. Bauhaus i Valter Gropijus 129 . i drugo. Majerom -> rekonstrukcija 7. Bauhaus. ispred ravni nosivih stubaca.-34. dolazi do objedinjavanja Akademije likovnih umetnosti i Umetničke škole u jedinstvenu ustanovu čiji direktor postaje Gropijus. od 1918..1915. ali otvorenija estetika.1914. Gropijus je bio u ratu .-26. mladi arhitekte (zajednica mladih arhitekata . Desau. Desau... staklene površine su blago prepuštene u polje. vizuelno je podržana podela na nosive i nošene delove (materijal . ovaj "kristal" ilustruje snažno prisutno dvojstvo u Gropijusovoj ličnosti.kao direktor Bauhaus-a. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" iznosi. Bauhaus i Valter Gropijus 32.: .forma izvedena iz Berensovih. Opštinsko pozorište. u suštini ekspresionističko 5.-34.-28. -> objavljuje članak o industrijskim objektima u godišnjaku Werkbund-a: "Značaj industrijskih objekata za oblikovanje stila". upravno je mali paviljon za motore. to je bio Bauhaus . sa A. upravna zgrada kombinacija ozidanih masivnih delova i staklene opne. fabrički deo. 1927. Alfeld na Lajni. spolja . apstraktni oblici) 6.izraz interesovanja Gropijusa za standardizaciju 9.1910. primetno je snažno prisustvo "objektivističkog" duha u ovom otvorenom planu (ovaj objekat je "predigra" za Bauhaus u Desau (objekat)) 8. Spomenik martovskim žrtvama. Kuća Zomerfeld. ekspresivna piramidalna masa od betona. 1926. ostalo . 1919. . Bauhaus predavanja. u Vajmaru i 1925. .obrazovanje i rad do osnivanja Bauhaus-a 1919. Fabrika Fagus. -> arhitektonski opus: u 50 godina rada nema promena u izrazu. Majerom -> kompleks koji obuhvata.penzioner. razrada Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG). Vajmar. ali ne često). u Berlinu. projektant.-18.TAC)). 1928. izazvala senzaciju) -> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom različitih boja i plitkom modelacijom fasade. Međunarodna Akademija za filozofiju. Desau. -> sagrađene su od betonskih blokova. . Totalno pozorište. 1919. direktor..1919. Majerom (nije dobio prvu nagradu). nema glavnu . otvoreno dvorište i mašinsku halu.rođen 1883.od betona (tavanica). sa A. Gropijus provodi period 1919.monumentalizovan izgled. različiti materijali u skladu sa funkcijom i sponzorima) . "konstruktivističke" staklene stepenišne kule.. bio je aktivan član grupa "Arbeitsrat fur Kunst" i "Novembergruppe".

nakon ostavke na Bauhaus-u 1927. razmaka zgrada. -> slično kao radovi na tu temu u Nemačkoj. -> izložba Werkbund-a u Parizu . 1953. kako u dizajnu same prefabrikacije. postaje uzor i izvor zarade kao model za veći broj vila u narednom periodu 13. 1945.Engleska.-50. -> veoma formalističko delo * Projekta za američku ambasadu u Atini. retoriku i izražajne metode ekspresionističkog teatra (za takvo pozorište bio je idealan glumac . Gropijus se sve više bavi problematikom stanova i zalaže za poboljšanje stambenog standarda i pretvaranje stambenog bloka u besklasni sistem zajedničkog stanovanja * Zavod za zapošljavanje. 1927. pravdajući modernu arhitekturu kao nemačku. 1957. analiza spratnosti.-33. školske i druge zgrade. -> projekat je podrazumevao provlačenje novih građevina kroz postojeću strukturu. kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovišta .. stalni kontakt sa industrijalcima i menadžerima (naručiocima). Šopnig centar Bostona. Gropijus je imao kontakte sa pozorišnim svetom. 3 direktora. nad elpsastom osnovom. Desau. Nju Jork. 1925. obuhvata: školu (učionice + auditorijum). svaka zgrada već svojim izgedom nagoveštava namenu . i dr. 3 cilja . ali odmah potom emigrira .Dženks osuđuje Gropijusa zbog toga što se uvek. -> likovna škola trajala 14 godina. .-37. -> veliki kompleks. Zgrada PAN-AM. pozornica se mogla i zatvoriti cikloramom za prikazivanje filma. ograda. Berlin . 1957. amfiteatar . Univerzitetsko naselje. * Sinagoga u Baltimoru. Harvard. 1934. . kao i upotrebu raznovrsne scenske opreme (celo zdanje se može potpuno promeniti rotiranjem pozornice i dela orkestra za 180° . Mis. Projekat Univerzitetskog grada u Bagdadu. 1928.Brojerove stolice od savijenih cevi i platna (svi umetnici sarađuju.-28.oblici i standard današnjeg industrijskog oblikovanja. sve tri moguće) "klasične" dispozicije gledališta i pozornice (gledaoci su potpuno obuhvaćeni u tom 3D prostoru igre).. a iznad središnje arene bile su akrobatske sprave 11.Bauhaus. edukativnu ulogu. pogodna za montažu pomoću teškog transporta).Amerika: partnerstvo sa Brojerom..akrobata). saradnju i relativnost istine .da rade zajedno kao u prošlosti (Mikelanđelo). to Gropijus pokušava da elegantnim i fleksibilnim rešenjem podrži ultra . 1919. -> opet izraz "objektivizma". prozora.dela moderne umetnosti (1952. gde on potiskuje uticaj L'Ecole des Beaux Arts 12. svuda . (dekan arhitektonskog odseka na Harvardu pozvao ga u SAD. 1927. 14. Dženks kaže da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise. uključivalo je načela Mejerholjdove biomehanike.. 1928. na pr. 1938. Radničko naselje. rasvete. . jer je iznad svega verovao u timski rad. -> Piskator je bio jedan od vodećih zagovornika levog "političkog pozorišta".penzionisan na Harvardu) 15.. po odvajanju od Gropijusa više nije bio značajan arhitekta . pedagoška metodologija . umetnici i zanatlije . načela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju radijatora.-41. koje je trebalo da ima.. revolucija u dizajnu nameštaja (stolica) . tražilo je spektakulanrnost da bi bilo ubedljivo (prostorni i svetlosni efekti). kao dopune predstavi.-43. iznad svega. -> prefabrikovan. karakter projekta menja sa partnerima . auditorijum: prozirna kutija. . Totalno pozorište Ervina Piskatora.-30. ali uvek ostao pri tri cilja: 1. opredeljivao za ovo drugo. 1919. kroz koju se videla rešetkasta konstrukcija jajolikog krova.nemoguće pogledom obuhvatiti celu zgradu.Kongres CIAM-a u Berlinu . 1930. lomeći se između principa i pragmatizma. Desau..32. svet umetnosti izvući iz anonimnosti. boja. 2.Majer: prvi partner na kulturnim zgradama. 1941. više puta je menjao pravac. Bauhaus i Valter Gropijus 130 fasadu . Majer. odanost istini. osunčanja * Naselje kraj Karlsrue * Naselje za fabriku Simens -> funkcionalizam . plod pragmatičnih kompromisa su šaroliki rezultati. "centrifugalna" osnova kompleksa (liči na planiranje u De Stijl maniru).igra providnih delova i mostova .. administraciju i studentski dom (spavaonice). Gropijus upućuje apel Gebelsu. Gropijus je uveo: pručavanje matematike. -> modenizam u Bauhaus stilu.-25.to se može urediti čak i tokom predstave i taj "prepad" na gledaoce tera ih da učestvuju u akciji. -> postaje profesor na Harvardu 1937. . 3 sedišta. ove teme Gropijus razrađuje sve do 1931.. 1957.radionice su sasvim ostakljene.komunikacije su minimalne.partnerstvo "The architects colaborative" (TAC). Naselje Toerten. Desau. prilično stešnjen: glavni motiv je poslovna zgrada (oktagon) od 40 spratova 17.stambene zgrade.1930. Vlastita kuća. na svojim projektima stambenih zgrada.-33. Linkoln. 1937. studentski blok ima terase. Gropijus istražuje mogućnosti masovne prefabrikovane gradnje. -> radi sa Maksvelom Frajem .Gropijus: nije uspevao kroz crtež da izradi ideju -> timski rad.).: -> 1948. 3.delatnost posle 1934. montažni sklop .tehniciziranim projektom koji omogućava različite (zapravo. Nju Kensington.revolucija (danas radimo po njoj).prvi put u svetu. tako i u pogledu mehanizovane gradnje (formalna linearna kompozicija.1934. vrlo nespretno urbanističko rešenje (na pokrenutom terenu) . u znaku broja 3: 4 perioda (Vajmar. 1958. -> "spljošteni" crni oktagon od 60 spratova 16.projekat. 1949. lokale. u enterijeru radionica) 10.

van Duizburg (dopadao se studentima.I faza. kada kao jednog od naslednika predlaže Gropijusa (Vajmar . puštanje zmajeva. dizajner i arhitekta) . crtanje po modelu . na Itenovu inicijativu dolaze Oskar Šlemer. izvesno. 3. pozivajući na savremena sredstva .radionice . Gropijus insistira na društvenom životu: 4 festivala. 1919. kalfe i šegrti = studenti. prostorije bez veštačkog osvetljenja.mističnog pristupa umetnosti.-24. u organizaciji "Arbeitsrat fur Kunst" piše pamflet koji će. pod upravom van de Veldea (slikar impresionista.ujedinjenjem Akademije i Škole u jednu instituciju . suština tog dokumenta je "gradnja (metaforičke) katedrale budućnosti" . krajnji cilj: perfekcija. upravnik Velikovojvodske Akademije likovnih umetnosti Fric Makenzen zastupa gledište da se čak i umetničke zanatlije moraju školovati na Akademiji. 1919. umetnički principi.) .1921. Bauhaus i Valter Gropijus 131 . na inicijativu Itena. nastoji da primenom različitih obrazovnih sistema tokom pripremnog kursa (prijemni kurs + 4 godine -> cilj pripremnog kursa = skraćivanje studija) studente osposobi za oslobađanje individualne kreativnosti i ocenjivanje vlastitih sposobnosti.religioznog "istočnjačkog" kulta. zbog Ienove okrenutosti "ka unutra" . dolazi Vasilij Kandinski (ruski slikar. proučavanje prirodnih oblika i materijala. 1919.zantstvo. što je zahtevalo asketizam. naročito je važna uloga harizmatskog predavača i vaspitača Johanesa Itena (najznačajnije ime I faze). kraj I godine Bauhaus-a bio je katastrofa (samo grnčarska radionica opstala) . nova tipografija. grejanja.reč može biti i inverzija od Haus bau = kuća za građenje. naročito uticaj konstruktivizma snaži posle izložbe 1922..objedinjavanje umetnosti i zanata u arhitekturi (poziva umetnika da odbace salonsku umetnost i vrate se zanatima. cilj je bio usmeravanje ka unutra. van Duizburg i De Stijl . da zgrade obogate maštom. -> teška godina za Nemce. inženjerska "objektivnost".majstori = profesori. na drugoj strani..1920. bio organizacija kroz koju su se prelamale i menjale mnoge ideje umetnosti moderne epohe.jedan od najvažnijih uticaja na promenu klime u Bauhaus-u potiče od Le Korbizjea i časopisa "L'Esprit Nouveau". pod fenjerima za njegov rođendan.tokom godina raste podvojenost između Itena i Gropijusa. u Bauhaus-u je snažan uticaj slikara proizašlih iz ekspresionističkog kruga (grupe "Most" i "Plavi jahač"). nestašica novca: pa se radionice sporo razvijaju. godine . s vremenom je ideja socijalističke katedrale potisnuta. švajcarskog slikara i teoretičara. zabava.osnivanje: . 1921. deluju sve do danas .. .srednjevekovna masonska loža: Bauhutte ili Bauhaus . Iten propagira kult osavremenjene Persijske vere. dizajna i arhitekture. on zastupa racionalističku i antiindividualističku De Stijl estetiku.osniva konkurentsku školu) se žestoko obrušava na ekspresionistički duh prisutan u Bauhaus-u (napao je i Itena osuđujući njegovo monaško odbacivanje svetovnog života).Bauhaus (ta koncepcijska podvojenost trajaće kroz celo njegovo postojanje) . povremeni post. tu je američki slikar Lajonel Fajninger (štamparska radionica) i vajar Gerhard Marks . radionice = učionice. a on je hteo da one finansiraju školu.tokom rata traje polemika o pedagoškom statusu (reforme) likovnih i primenjenih umetnosti. uči studente analitičkom crtanju. -> eskalira kriza u Bauhaus-u. odatle i ime (koje je Gropijus predložio državnoj upravi) . pa. prerađen. kompromisom . suštinski značaj Bauhaus-a je u tome što je.32.Bauhaus je plod dugogodišnjih nastojnja da se u Nemačkoj reformiše obuka u oblasti primenjenih umetnosti (pogledati ranije škole: Werkbund.. vegetarijanstvo) .. sa studentima rade umetnici (majstori oblika) i zanatlije (majstori radionica) ."Državni Bauhaus u Vajmaru". 2. u početku važni. ubrzo napada čak i Gropijusa zbog njegovog sinkretičkog idealizma i jedan od temelja Bauhaus-a .učenje iz 3 dela: 1. no. Paul Kle i Georg Muhe .Gropijus za "Izložbu nepoznatih arhitekata". nedostatak pribora i materijala.Bauhaus je nastavljač njegovih ideja.-25. pa i neki.. pored toga što je bio važna škola umetnosti. dok Gropijus teži organizovanju obuke za dizajnere i zanatlije kroz radionice.u isto vreme snažan je i uticaj El Lisickog (koji boravi tad u Nemačkoj spremajući rusku izložbu) suprematističke forme. on je pristalica emotivno . kantina . po ugledu na srednjevekovne zidarske gilde. u Bauhaus stiže Teo van Duizburg (nije postao profesor) na poziv Gropijusa.-21.. pored njega. ali ga Gropijus zabranio i on napušta Bauhaus . bez obzira na tehničke poteškoće).jedini društveni prostor studenata .osnovana je "Škola umetnosti i zanata" velikog vojvodstva u Vajmaru 1906. . Vajmar: ekspresionisti.1919. pristalica jednog pseudo .rad postaje zadovoljstvo. jer postaje očigledna superiornost koncepta "mašine za stanovanje" nad konceptom "katedrale budućnosti" . smatrao je da je za kreativnost veoma važno fizičko i duhovno zdravlje (a to je održavao vežbama disanja i opuštanja. van de Velde je prinuđen da ode 1915. taj sukob razrešen je 1919.velika kuturna tradicija) . božićna zabava. postati proklamacija Bauhaus-a.novo vreme traži "objektivne predmete koji služe specifičnij svrsi" . proučavanje starih majstora i shvatanje slike. stvaralački impulsi koji su potekli iz Bauhaus-a bili su izvanredni i ostavili su gotovo nesaglediv trag.-22. odnosu boja i oblika).Iten.

počinje snažna proizvodnja Brojerovog nameštaja od savijenih čeličnih cevi (ekonomičan. ambiciozno reorganizuje školu u 4 sekcije: "graditeljstvo" (iz polemičkih razloga se ne zove arhitektura nego graditeljstvo).početkom 1928.nasuprot ovoj kompromisnoj orjentaciji. dnevnog svetla.vlast).na mesto direktora postavljen je Mis van der Roe (svakoga ko mu se suprotstavi otpušta. Bauhaus i Valter Gropijus 132 . više od 1250 studenata.). koji dovodi još jednog člana bazelske grupe "ABC" . 1923. zbog toga se Bauhaus prinudno seli u socijal . tražeći podršku industrijskih preduzeća .1926. akustike. koja napušta Bauhaus.. Desau. . koji dalje nastoji da u uzavreloj političkoj klimi sačuva školu (gradske vlasti i desnica traže da se zatvori Bauhaus i njegova fasada natkrije arijevskim kosim krovom. koja opet obustavlja finansiranje Bauhaus-a. tekstil. zamoren zaglađivanjem razlika i nastojanjem da se stvori sinteza raznorodnih struja. racionalnom. u Vajmaru na lokalnim izborima pobeđuje nacionalistička desnica. protivi se i "objektivistička" frakcija oko Hanesa Majera . iz zahteva materijala i funkcije) . vodeće mesto arhitektonske sekcije zauzima Švajcarac Hanes Majer ("boljševik" . Brojera. proizvodi se više nego ikad (Majer spaja teoriju i praksu. sarađuje sa Rotenbergom (političar . ali razapet u političkim trzavicama ipak biva prinuđen da napusti mesto 1930. pristalica konstruktivizma i suprematizma (kao i još jedan profesor Albers . 1925. na šta Mis ne pristaje i sam zatvara školu). standard.mesto Itena zauzima mađarski umetnik Laslo Moholj-Nađ (na poziv Gropijusa. .-33. u rad škole uključen je i planer Hilberzajmer. nasuprot "sinkretizmu" Gropijusa.u selidbi. (svi oni sledeći primer Gropijusa.. Majer je nastojao da spreči da Bauhaus postane oruđe levih partija (komunističkih). koji omogućava gradnju nastavnih i stambenih objekata (stvara se postepeno prepoznatljiv Bauhaus-ov pristup u kom je naglasak na izvođenju oblika iz proizvodnog postupka. zatim tkanina.fundamentalna promena -> Majer se okreće socionalnom. 2. toplotnih gubitaka.imao zapažen rad na konkursu za Ligu naroda). međutim. sa većinom studenata i nastavnika. to je vreme kada se uvodi i san-serifna (bezserfna) tipografija Bajera i Šmita . a služili su kao stanovi arhitekata) . ali da plati (za razliku od ranijih rigoroznih prijemnih ispita). . ustvari obuka za dizajn masovne proizvodnje. mnogi su emigrirali i proširili učenje dalje . konačno.1927. pravi Arhitektonski fakultet). godine. Stam i drugi. pod njegovim vođstvom. sazreva Bajerova tipografija (eliminiše velika slova). Moholj-Nađa.: industrijska organizacija i psihologija. on se u to vreme nadopunjava De Stijl-ovskom estetikom i postkubističkom estetikom Šlemera. Majer prima sve koji se prijave (i netalentovane).Hansa Vitvera . proračunavanje rasvete. svako je mogao biti primljen.od 1923. oko 6 (9) meseci Mis je pokušavao da u Berlinu (ostaci Bauhaus-a preseljeni su iz Desaua u skladišta na periferiji Berlina) održi delatnost Bauhaus-a kao privatnog instituta. koju zastupa Majer. 1932. propaganda. ove 4 sekcije dopunjene su tečajevima kao na pr. on se ogleda i u nastojanjima da se stvori model tipske prefabrikovane kuće. povodom I izložbe Bauhaus-a u Vajmaru. pokućstva. u Desau na izborima pobeđuje nacionalistička desnica. društveni cilj. sklopivo i jeftino pokućstvo od šper ploče i razni zidni tapeti).32. mnoštvo projekata montažnih kuća . Majerova reorganizacija: 1. 3. studenti sve više traže naučno . praktičan. velika je bila pomoć gradonačelnika Frica Hesea.anatički sitem. rezultira. sem toga.Bauhaus.racionalističku pedagošku orjentaciju (prvi put naučni elementi ulaze u Bauhaus . masovna proizvodnja (politički radikalizam Majera) . dijagrami. metalne robe. proizvodnja metala i drveta. između ostalog da se jevreji izbace iz škole. na tada ga konačno ukidaju nacisti. dolazi do sukoba).tako Gropijus menja izvornu zanatsku organizaciju programa. godine Gropijus podnosi ostavku gradonačelniku Desaua. u kom obrazlaže da je svrha zanatskog školovanja. manji broj ostaje u Vajmaru oko Ota Bartninga u "Višoj školi za arhitekturu i zanate" . traže. minimalne cirkulacije sa standardnom opremom (elementi su ručni proizvod Bauhaus-a. koja uskraćuje finansiranje Bauhaus-u..korišćenje materijala). gradnjama u Desau .1924.. u školi jača konstruktivistički elementarizam.Majer usmerava Bauhaus-ovo delovanje ka "socijalnom" umesto ka "estetskom" (u prvom planu je jednostavno.demokratski Desau.. .1926. on objavljuje tekst "Ideja i ostvarenje Državnog Bauhaus-a u Vajmaru". zato Gropijus predlaže Majera za svog naslednika . toj koncepciji. Bauhaus-om dominira "objektivan" pristup arhitekturi. da vodi pripremni tečaj i radionicu metala i organizaciju prostora). svetiljke. istupa grupa oko Itena. podnose ostavke). udoban). on proklamuje "novo jedinstvo umetnosti i tehnologije".

1905.Le Korbizje (Charles-Edouard Jeanneret. u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopšte novim načinom mišljenja u arhitekturi.student L'Ecole des Beaux Arts. škola ga šalje u Nemačku (a on sam je hteo u Nemačkoj da proširi svoja znanja o armiranom-betonu) da bi napravio izvaštaj o novom nemačkom obučavanju u oblasti primenjanih umetnosti (izveštaj je publikovan 1912. nastojao da zasnuje lokalnu školu primenjenih umetnosti i graditeljstva. građenih od drveta i kamena na području Jura) . u Emi je prvi put doživeo "komunu" . biće presudne za orjentaciju njegove buduće pariske karijere .projekti 1911.mlad čovek. uradio je i projekat za novu zgradu Umetničke škole od armiranog-betona.rođen 1887.poreklo porodice -> kalvinisti iz Jugozapadne Francuske.upoznao ih je). na kom se primećuje opsesija kartuzijanskim manastirom i idejama socijal . . opet prolazi Italiju. godina označila je prekretnicu u životu Le Korbizjea. izbegli u Švajcarsku zbog verskih ratova . posebno brižljivo studira antičke spomenike u Grčkoj (Partenon . o čemu će pisati).33.fizički model njegovih interpretacija socijal . Venecija). planinski venac Jura. muzeje. smešteni oko centralnog. uticaj Arts and Craft.1908. ali u isto vreme i svakodnevni međuljudski kontakt. potom putuje u Minhen. u La Šo-de-Fons (La Chaux-de-Fonds) (industrijski grad u Švajcarskoj obnovljen nakon požara 20-tak godina pre njegovog rođenja) u švajcarskom kantonu Nojšatel (Neuchatel).1887. nekoliko km od francuske granice . uticaji. koju će uvek nanovo. gde upoznaje i dostignuća modernog inženjerstva: brodove.utopista (tri stepenasto raspoređena kruga umetničkih studija koji imaju zasebne vrtove.važno: putovanja. čija vizija "Industrijskog grada". pored toga. tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu (kroz koji su prošli Gropijus i Mis . na kratkom putu u Lion. 1907. beskonačno puta interpretirati . Le Korbizje je shvatio da je armirani-beton materijal budućnosti (prilagodljiva monolitna priroda. piramidalnim staklom natkrivenog prostora.koja će mu kasnije postati socio . gde se zainteresovao za ideju "komune" koja će se kasnije provlačiti kroz njegova dela. što je presudno uticalo na njegov razvoj."najčistija kreacija ljudske misli"). automobile. Verona. upoznaje se sa vodećim umetnicima der deutsche Werkbud-a. podučavajući đake da izvode ornament neposredno iz prirodne okoline (Le Korbizje se uključio u poslednje faze pokreta Arts and Craft. napušta ideje L'Eplatenijea i Rajta. eks . 1909. 1887. samoću. kamen + drvo. Vila Falet.no. i vaća se u Šo-de-Fons (da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplantenije i tih 5 godina.1911.lokalni tradicionalni stil (varijacija majur). Ema se urezala kao trajna slika u glavi Le Korbizjea. obilazi Balkan i Malu Aziju.1910. do 1916.1907. a time i Jugendstil) . otvara saradnju sa inženjerom de Boas-om (de Boas) .potom odlazi u Budimpeštu. upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom. ostavila snažan utisak (Le Korbizje je simpatisao socijalistički utopizam . zapošljava se honorarno u Parizu kod braće Pere.1913. a po Pereu još i sredstvo za razrešenje dugogodišnje protivrečnosti konstruktivne autentičnosti gotike i humanističkih vrednosti klasične forme) 2. čije je težište bilo na primenjenim umetnostima (Le Korbije je učio za gravera časovnika). -> prva kuća (sa 18 godina) . kao i u smislu saznanja o povezanosti nove arhitekture i društvenih fenomena (1907. o samostanu Ema Le Korbizje će kasnije pisati kao o instituciji koja ostvaruje ljudske težnje: tišinu. -> "Arhitektura je znalačka i dobra kompozicija masa na svetlosti" .: . Ravena. slobodno interpretiranje manastirskih ćelija u Emi) . projektuje u armiranom-betonu. na kraju puta. naturalna ornamentacija (flora i fauna tih krajeva). Bolonja. tada je sreo Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani. boravak u Parizu iskoristio je i za šire upoznavanje sa teorijom arhitekture. upoznao je Jozefa Hofmana (bio je dobro primljen.1916.1965. dok se školovao u ovoj školi 1. Strazbur. avione. Le Corbusier). Le Korbizje 33. upoznaje Toni Garnijea (tada odbojnost Le Korbizjea prema Jugendstil-u postaje još veća). posećujući biblioteke. to nije ostavilo nekog traga. pa u Beč (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu. trajnost i ekonomičnost.Le Korbije pohađao umetničku školu u rodnom gradu. na veliko L'Eplantenijeovo nezadovoljstvo. preko Vazmutovih izdanja upoznaje se sa delom ranog Rajta . proširuje svoje znanje francuske klasične kulture. važna ličnost -> profesor Šarl L'Eplantenije . tu gradi dve vile u pitoresknom maniru (planovi su verovatno nastali još na proputovanju po Italiji i Austriji). Nansi i Pariz. povezivanje . odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca. . arhitekturom manastira i turskih džamija (od tada se u njegovom radu oseća prigušen uticaj otomanske arhitekture o čemu takođe piše). kuća je građena za upravnika škole (oblik kuće je zapravo varijacija zgrada majura. vraća se u rodno mesto. ali je odbio posao koji mu je ponuđen. predavanja. Le Korbizje 133 ..uticaj L'Eplatenijea i Garnijea) kako u smislu arhitektonske tipologije.utopističke ideje) . gde se upoznaje sa armiranim-betonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima. osniva vlastiti biro u Šo-de-Fonsu. u Toskani je posetio kartuzijanski manastir Ema. .-16. tu provodi 14 meseci.

tj. ali su primetni i uticaji Perea. u središtu su "kartezijanski" oblakoderi krstate osnove (to su 4 poslovna tornja . (zamišljen kao elitistički kapitalistički grad uprave i kontrole sa vrtnim gradovima za radnike) -> uticaj . pa je zato ova zgrada dobila naziv "Villa Turque") 6. Le Korbizje 134 3. . paladijanski duh (simetrična organizacija osnove.sinteza svega naučenog do tad).) 7. ornamentalan poput istočnjačkog tepiha). noseći sistem čine bočni nosivi zidovi (kasnije je razrađena verzija na "pilotisima"). tumačen je kao protiv Art Deco-a) nameštajem..33.skup folklornih. -> projekat ekstremno jeftine. tlo se koristi kao zajednička rekreativna površina.pseudonim) sa kojm razvija tzv. 1925. o značaju ovih centara moći govori i to da su smešteni u zlatnom preseku površine grada).po dolasku. visine 10-12 spratova. oni izlažu dva značajna projekta: "kuću Sitroan" i "Savremeni grad" -> kao usavršavanje sistema Dom-ino i vile Pilotis 8.aluzija na marku automobila. 2.kombinacija građevinskog stambenog bloka i socijalističkog kolektivnog stanovanja). sa uskim i širokim krilima).u periodu 1917. kao i o stambenoj zgradi tokom kasnijih godina (tema kuće . "purističku" estetiku * Le Korbizje (Le Corbusier) . na spratu beli štuko 5. asocira na igru u kojoj se slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kuća koje su standardizovane poput domina).1922. on projektuje sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montažu sa mogućnošću fleksibilnog aranžiranja prostora (prema nahođenju korisnika). Le Korbizje traži izazov i odlazi u Pariz . na "jesenjem salonu" u Parizu 1922. 1922."otvoren" plan (bez zatvorenih blokova). veće pokretljivosti. tj. zelenih površina u gradu.intelektualni centar epohe . stambena jedinica ("mezonet" . 1916.tip Sitroan) koju Le Korbizje uporno bezuspešno pokušava da plasira na tržištu kao stan u sklopu zgrade ili zasebnu kuću za predgrađe. -> počinje da razvija ideju grada na stubovima . sa poslovnom namenom. Villes Pilotis. upoznaje slikara Amede Ozenfana (Amedee Ozenfant) . Hofmana i dr. smisao ovog projekta: čuvši za ratna razaranja. otvara biro u partnerstvu sa sinovcem Pierom Ženereom. saobraćajnice su ortogonalne i dijagonalne. oblik kutijast. -> od "domus" + "inovation". Stadtkrone ("Kruna grada") Bruna Tauta (P=4 x Menhetn. ravan krov. izvori za ovaj projekat: 1. nju prati i tekst u časopisu "L'Esprit Nouveau". umesto potpisa ponekad koristi stilizovan kroki gavrana (korb => kako prići akropolju -> on kaže "na kolenima" (oduševljen Akropoljem)) . Vila Fazr . na mogućnost masovne produkcije 9. klasično proporcionisanje. optužen je kao kriptokomunista zbog ideja o zajedničkim prostorima) 11. sa kojim sarađuje sve do početka drugog svetskog rata.iako je u rodnom kraju započeo uspešnu karijeru. 1922. . projekta već nagoveštava njegov način mišljenja o građanskoj vili (koristi klasične proporcijske sisteme prvi put. "tonet" (pokućstvo "tonet") . od stubova i horizontalnih ploča (ove ideje će se dalje razvijati od 1922.-22. Kuća Žanere. Pesak -> kombinovanje privatnih prostora i zajdničkih sadržaja (uticaj kartuzijanskog manastira . 1915..Sonije (Saugnier . -> "neoklasični" uticaj Berensa i Perea. . jednostavne i racionalne prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme). 1912. zanatskih i industrijskih elemenata. megaronski oblici sredozemlja.američkih. taj deo bio je opremljen tipski (na pr. 1915.dupleks). svaki stan ima dvoetažni dnevni boravak i baštu terasu (zapravo je kuća Sitroan bazična jedinica ove zgrade). drugi deo paviljona posvećen je urbanom planiranju .na drugoj strani. što se vidi i po rasporedu prozora po sistemu zlatnog preseka). ime . radnička kafana u Parizu gde je svakodnevno obedovao sa nećakom. Kuća Sitroan (Citrohan). ideja je anticipacija Unite d'Habitation u Marselju 10. arhitekture i od 1928. prisutna je i određena erotska evokacija harema. od 1922. prvi put je primenjen dvoetažni dnevni boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i dečijim sobama na krovu . sistem se sastoji.1917. izraz tendencije ka postizanju osunčanih. u središtu.-27.palate. -> za roditelje.slika. mesiteranska inspiracija 4. stambeni blokovi su okolo (perimetralni i uvučeni tip). orjentalnim tepisima. kao svetovni centri moći (zamena za sakralne objekta tradicionalnog grada). -> paviljon je ustvari..: . Savremeni grad za tri miliona stanovnika. nastao kombinovanjem prezimena majčinog rođenja Lecorbesier i reči "corbeau" (gavran).pseudonim koji upotrebljava od 1920. Le Korbizje se izražavao kao upravnik u fabrici opeke i građevinskog materijala (a istovremeno intenzivno pisao i slikao) .60 spratova. Vila Švob. 1912. slikama i skulpturama purista i sl. za potpisivanje tekstova. (aforizam Le Korbizjea: "Grad stvoren na brzinu je grad stvoren za uspeh") 12.Žanot. horizontalne prozorske trake. Plan Voazon (Voisin) za Pariz.. smanjenja gustina u centru. 1925. gradovi u rasteru. grčka lokalna arhitektura.prva armirano-betonska građevina (kulminacija njegove rane karijere . u preseku. Sistem Dom-ino. Paviljon L'Esprit Nouveau na pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti. iza zaštitne zelene zone smeštena je industrija i radnički vrtni gradovi (zbog toga komunisti plan nazivaju reakcionarnim . pre svega. -> dalja prerada "Savremenog grada" . Stambeni blok sa luksuznim stanovima u okviru "Savremenog grada". jednostavna forma.

1929. . oni su bili oduševljeni slobodnom simetrijom. 7. Konkursni rad za sedište Lige naroda u Ženevi. Štutgart..unutar kvadrata prostor se razvija po "spiralnom" toku (skoro kvadratni plan. Garše. slobodna fasada (posledica slobodnog plana) 4.u istom periodu: 15. putujući avionom u Južnu Ameriku. 1929. (nikad nije ostvaren.sekretarijat i skupština. ovde je koršćen "centrifugalni" princip (periferijska raspršenost doživljaja) u organizaciji prostora. Radnička naselja "Leže" i "Pesak". pregradni zidovi su pomični (pa se stan može koristiti i danju i noću). prostor. -> za industrijalca Anri Fružea (kod Bordoa).urbanistička delatnost: 18. 1927. vrhunac purističke faze. na pr. ali nasuprot Paladijevskoj centralizaciji. klasicističkom izražajnom logikom (brani se esejem "Odbrana arhitekture" na čije zaglavlje stavlja jedan citat u kome se između ostalog kaže da je "nova objektivnost" uništila dve reči: arhitektura i umetnost. Pesak . 1926.53 kuće. umesto "Sitroan" kvalitativnim standardima).humanizam (glava .: . zona hotele i ambasada. 3. sala je projektovana u objektivističkom maniru (oblik proizilazi iz akustike). (projekat je imao podršku mladih. Hofman. skladišta i . tlo . Vila Monzi. Orta. Le Korbizje 135 . prepustima. 1560. rešen problem kojim se bavio i Los . pre nego ga je završio. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova) 3. bez obzira na ideološku pripadnost. opet prerada "mezoneta". ostvarena su "osnovna zadovoljstva" Sunce. različitih površina. model nije centralizovan. Dve kuće za Vajzenhof zidlung. 2. već i krovnim vrtovima).spajanje geometrizovanog "neoklasičnog" oblika sa neformalnošću iz tradicije "Arts and Craft" (kako pomiriti privatni komfor sa javnom fasadom . 1927. tako je ovaj projekat bio tačka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada nego i u odnosima sa međunarodnim modernim pokretom). navodno. rad je ušao u najuži izbor (žiri: Berlage. 8. 1930.u periodu 1920. dok Paladio teži centralizaciji). radi sa nećakom -> prvi projekat velikog javnog zdanja. pilotisi (koji glavnu masu izdižu iznad tla) 2. (naselje pod supervizijom Misa) -> ostvarenje tipa "Sitroan" 17.-30. "Grad Mondijal" i u okviru njega zigurat "Muzej Mondijal"). konačno.zone: 1. poslovna zona. godine (arhitektura parobroda): 1. krovni vrt (kojim se nadoknađuje deo tla koji pokriva kuća) 13.optimalno iskorišćen prostor) . -> opet paladijanska inspiracija (vila Rotonda) . uradio je i 20-tak projekata građanskih vila (sve u purističkom duhu). ali je od znatnog uticaja kao model u posleratnoj Evropi.stambena zona. (za par Štajner) -> paladijanski koncept proporcije osnove (vila Malkontenta. potezima prozora). grad je zoniran tako da plan odražava izvesnu antropomorfnost . tehničkim inovacijama. sve su prilično velike i u svim su korišćene inovativne vrednosti armiranog-betona (skeletni sistem sa masivnim bočnim zidovima. zona transporta sa železničkim i avio prometom.po ugledu na Minjutinov linearni grad. klimatizacijom i akustikom skupštine. 6. Mozer) među 377 radova. stambena zona.33. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor) 5.odvajanje unutrašnjosti od fasade) 14. od kojih je 16 izvedeno. povezani sa jednom. zona lake industrije. pogled na krajolik.u to vreme Le Korbizje dolazi u sukob sa nemačkim arhitektima iz pokreta "nova objektivnost" (nemačka arhitektonska levica). gledajući iz te perspektive dopao mu se Rio de Žaneiro kao prirodni linearni grad) -> prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse.krstasti oblakoderi.kontinualni park). neke kuće su obojene u skladu sa purističkim načelima o optičkim svojstvima boje 16..u oblozi od kamena i hijerarhijskom sistemu ulaza sa 7 vrata (kroz koja ulaze određene kategorije u auditorijum)). sve strukture su izdignute nad tlom (čak i garaže i prilazni putevi.-31. bile su predviđene dve zgrade . Poazi. već (teorijski) neograničen . 4. eliptično prizemlje. fleksibilni apartmani su u jednom nivou..1928. . da bi prošao krajnje konvencionalan projekat .u metaforičnom crtežu grada). "Ozareni grad" (Ville Radieuse). satelitska naselja namenjena obrazovanju. koristi se periferna raspršenost. ali je diplomatskom inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajućem grafičkom mediju. sve je klimatizovano iza zid-zavese. naime njegovi projekti javnih zgada sve više su monumentalizovani (u težnji da poveže inženjersku estetiku i arhitekturu.. krovna bašta. pluća . Ville Radieuse stan je strogo funkcionalistički projektovan (rukovodi se kvantitativnim. horizontalni prozori. Vila Savoj. utilitarnost i hijerarhiju. zelenilo (ne samo kroz park. izražajnost ovih kuća se uglavnom zasniva na "5 tačaka nove arhitekture" koje Le Korbizje formuliše 1926.. (ove stambene jedinice ekonomičnije su od pređešnjih dupleksa . srce . . ovde je.. zeleni pojas. .-39. zamenivši ih račima: graditi i živeti) . . u suštini. oko nekih formalnih aspekata Le Korbizjeove arhitekture koji imaju smisao izvan funkcionalne ravni.kulturna zona. 1927. standardizovane stambene jedinice. tip bloka (kontinualan niz kuća) je kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura).). mnoge od ovih vila nalikuju principima "mezoneta". 5. projekti za Ženevu. korišćena je armiranobetonska povučena konstrukcija (monumentalnost . mehanizmom za održavanje čistoće.

a s druge stambeni deo . hotelom sa krovnom terasom..75 m. predgrađe Pariza. 4. 1929.83 m (taj modulor se zasniva na brojevima u zlatnom preseku 16 i 27) 27.33.blisko ovome: paviljon "Novo doba". ovaj "konstruktivistički" projekat odbijen je zbog "industrijske" ikonografije u atmosferi trijumfa socrealizma (naglašena konstrukcija koja je napolju. 1930.pilotisi (profilisani stubovi na kojima počiva zgrada). da bi se na kraju odlučio za aksijalno naspramno postavljena dva auditorijuma (za 15000. Pariz. tehničkim rešenjima. plitkim bazenom.-47.topografske senzibilnosti. "bačvasti" svod 26. najveći uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova. izražajnost sa apstrakcije prelazi na konstrukciju (s jedne strane vraća se regionalnom izrazu kod porodičnih kuća. tokom 50-tih Le Korbizje je podigao još tri slična bloka (Nant. 1930.kuće: . podovi i zidovi nezavisni od skeleta. -> tu je Le Korbizje imao apartman (na krovu) sve do smrti 23.brutalistički metod). u sredini visine je javna zona (trgovina i slično . trčanje. nagnuti krovovi (povratak prirodnim materijalima i primitivnim konstrukcijama) .-65. Bri. Univerzitetski grad u Parizu. Le Korbizje dominira CIAM-om . Unite d'Habitation. Švajcarski paviljon.337 stanova sjedinjeno je trgovačkom ulicom. 3. 1947. međunarodna izložba u Parizu.. -> slično kao u projektu sedišta Lige naroda. Kuća Erazuris. (pokušaj primene dvostrukog staklenog zida. neuspeh kao "socijalni kondenzator" . dobra zvučna izolacija.. koji je bio standardna tehnika u švajcarskim Jurama.1945. tako Le Korbizje preduzima četvorostruki eksperiment u pogledu: 1. visina 18 spratova. -> posle rata Le Korbizje uobličava svoj proporcijski sistem zasnovan na antropološkim merama i nizu harmonijskih brojeva (proizišlom iz zlatnog preseka) matematičara Fibonačija (XVIII v. zona teške industrije. stanovi su otkupljeni u privatno vlasništvo. tehnike gradnje.vijaduktu koji je skicirao na licu mesta i to ga je zatim dovelo do planova za Alžir.-32. estetskim dostignućima. izgled . 9. vijadukta.-52. 1931. Le Korbizje 136 teretni saobraćaj. Le Korbizje se okreće jednom izrazu povišene regionalne . dečiji vrtić. 1947.. a drugi od 1.prekid sa estetikom purizma krajem 20-tih godina rezultat je relativizacije pogleda na rezultate industrijske civilizacije.1944. ali nije mogao odoleti oštroj ruskoj zimi . u prizemlju . 1931.od 1933. koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa koridorima istraživala grupa OSA u SSSR-u). put i železnica idu dolinom tako da je s jedne strane fabrički. Maselj. socijalnih efekata..javne i stambene zgrade i projekti: 20.skelet od armiranog-betona.-33. bočni zidovi su bojeni. za Batu (proizvođača cipela) -> u tom planu povezuje stari grad i fabrčko središte Zlina na dnu doline sa aerodromom na visoravni. a "redent" blok iz Ville Radieuse zamenjuje slobodnostojećom stambenom zgradom (kao osnovnom jedinicom) . 22. Kuća Mandro."aeronautički" izražajnost čelične užadi (viseća konstrukcija sa čeličnim kablovima) . Konkursni rad za Palatu Sovjeta. -> neobrađeni kamen. "Plan Obus" za Alžir. 2.: . Firmini) i jedan u Nemačkoj (Berlin) . konstrukcija . Moskva."saćast" (megaronska ćelijasta struktura). -> razvija regionalni linearni model -> kombinacija linearnog modela i triangulacije u prostoru . sandučast. objekat izdeljen u više sklopova) 24. 1930. Le Korbizje eksperimentiše sa međusobnim odnosom elemenata kompleksa. Čile. spratovi su organizovani kao parcele na međusobnom razmaku od 5 m za izgradnju u proizvoljnom stilu (dvospratnica u stilu u kom žele za privatne vlasnike) .javni servisi su propali ili su privatizovani.kao nomadski šator . (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na posleratnom vladinom programu javnog stanovanja.vodoravno isturene ploče koje štrče izvan zgrade). beton brit (vidni tragovi daščane oplate na betonu . . platneni krov . kao i na krovu (gimnastika. Le Korbizje smešta autoput (megastruktura autoputa) iznad 6 sprata 18ospratne zgrade.). a sa druge (kao u Site Mondijale) monumentalnosti i klasičnoj uzvišenosti) 25.-31.Modulor.. posmatrajući Rio de Žaneiro rodila mu se ideja o gradu . 1937. bazen. kod Tulona. usvaja "Y" oblik za oblakodere.-33. odnosno 6500 ljudi). dečijim vrtićem i vežbaonicom . (konkavno zatvaranje zaliva od strane Le Korbizjea nalik je na putanju granate. koridori na svakoj trećoj etaži. Zgrada Centrosojuza. 1930. umesto krstastih. stanovi imaju balkone sa brisolejima (zaštita od Sunca . urbane interpretacije bloka. -> kamen + drvo. 1929.integracija komunalnih usluga). 21.posle ovog projekta (ovo je bio poslednji veliki). plan Zlina (kao rodonačelnik "linearnog industrijskog grada) u Češkoj. ovaj plan je bio Le Korbizjeova osnova za planove Čandigara i Brazilije 19.na pr.) prvi modulor operiše sa ljdskom visinom od 1. erotičnost i ekspresija u tim crtežima za Rio i Alžir (poput Delakroa)) -> koristeći argument o iskorišćenju tla. Hostel Armije spasa. Le Korbizje se okreće pragmatičnijim urbanim razmatranjima. Molitor blok.

33. Le Korbizje

137

28. Kapela u Ronšanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin "vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bočne kapelice i oltar; regionalni izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost, ali humanistička, ne mistična ili nametnuta - misa spolja); ekspresivna arhitektura (otvori različite veličine i dubine), plastičnost (izuzetni detalji) u službi duhovnosti (akustika, atmosfera); krovnu školjku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je hebrejskim hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krečnog mleka -> uticaj Mediterana) - masivni zid ima samo estetski smisao (bočne kapelice su polucilindrične, osvetljene odozgo kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da učvrsti kao 20-ovekovni ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posvećeno (taj profil će koristiti i kod kapitola u Čandigaru)) 29. Kuća Žaul, 1955. -> opet suprotnost racionalističkoj tradiciji modernizma - monumentalna reinterpretacija mediteranskog graditeljstva (posle drugog svetskog rata opsednut je sredozemnom arhitekturom); brutalistička upotreba materijala - beton, opeka, šper ploča (arhaični elementi, jedini sintetički materijal je staklo; izgradili je alžirski radnici samo uz pomoć "merdevina, čekića i eksera" 30. Manastir La Turet, blizu Liona, 1950.-55. (potencira paradigmu osamljenosti i zajedništva iz Eme) -> dominikanski manastir - kontrastira tvrdu, kubičnu strukturu zgrade sa pokrenutim terenom; na tri strane klaustera je manastir (privatni ambijent), a na četvrtoj crkva (javni prostor); interpretacija kartuzijanskog manastira Eme (problem instalacija - sve ide kroz prostor; strog izraz, male ćelije (Le Korbizjeov modulor 2,36 m puta 2,36 m); uzdignut iznad tla tako da ne deluje terasasto ugrađen u tlo nagnutog terena; šetalište na vrhu manastira - vidi se samo nebo 31. Čandigar, Pendžab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske države, osnovana 1951.; srž je sačinjavalo 5 javnih građevina (kao administrativni centar - kapitol), a sagrađene su tri: Parlament, Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini prilično apstraktan (u odgovarajućem rasteru), dehumanizovanih razmera ("grad automobila") - što ukazuje na simbolične pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj); Le Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim pečatom (kao prezentiranje savremenog indijskog entiteta, oslobođenog kolonijalne prošlosti); koristi opet brisoleje, ljuskasti profil, beton brit, ... (proizišao iz pejzaža kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na različite načine: kao ulazni trem Skupštine, svod u dvorištu Suda ili kao centralni suncobran na guvernerovoj Palati - oštra klima ovog podneblja diktirala je oblike građevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje se poziva na Đorđa de Kirika u metafizičkom poimanju; međutim, Čandigar, grad automobila (kako je bio zamišljen) nije mogao pratiti tehničke inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je sve to sabrano u tragičnoj sudbini Čandigara, grada predviđenog za automobile, u zemlji gde mnogi danas nemaju ni bicikle - Čandigar: zelene površine - primarne i sekundarne (ortogonalna mreža), navodnjavanje -> Le Korbizje je podigao dve brane na okružujućim rekama (levo i desno), šumu (inače je to bila pustinja) + sistem kanala - poslednji projekti: Evropa, Amerika, Azija, ... 32. Filipsov paviljon, izložba u Briselu, 1958. 33. Muzej zapadne umetnosti, Tokio, Japan, 1959. 34. Brazilski paviljon, univerzitetski grad, Pariz, 1959. 35. Karpenter centar vizuelnih umetnosti, Kembridž, Masačusets, 1962. (jedina zgrada u SAD) 36. Kulturni centar, Firmini, 1955. 37. Le Korbizje - Hajdi Veber centar, Cirih, 1963.-67. 38. Ahmedabad: 4 zgrade, 1954.-56.

34. Mis van der Roe 34. Mis van der Roe

138

- Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe), 1886. (Ahen) - 1969. (Čikago) -> savremenik Le Korbizjea, ali za razliku od njega nije bio odgojen na zanatsko - umetničkom etosu Jugendstil-a; Ludvig Mis, kasnije uzima majčino prezime van der Roe - 1886. - 1919.: - rođen 1886. u Ahenu u porodici oca klesara; sa 14 godina je počeo da radi u očevoj radionici, zatim je dve godine pohađao zanatsku školu; crtanje je naučio radeći detalje štuko - obrade (kao dizajner štukature) fasada kod jednog lokalnog graditelja - 1905. odlazi u Berlin, gde se zapošljava u birou za drvene konstrukcije, a zatim prelazi kod dizajnera nameštaja Bruna Paula 1. Kuća Rajhl, 1907. - prvi objekat (samostalni, u "ohlađenom" (disciplinovanom) engleskom stilu (liči na Mutezijusa (Werkbund))) - 1908.-11. provodi u Berensovom ateljeu; naročito ga inspiriše Šinkelovski duh prisutan u Berensovom radu; 1911. bio je rukovodilac gradilišta nemačke ambasade u Sant Petersburgu (tj. glavni arhitekt Berensove nemačke ambasade), a potom napušta Berensa i otvara vlastiti studio 2. do 1921. - nekoliko kuća u Šinkelovom stilu (kao što je Berens radio): - Kuća Perls, Berlin, 1911. - Kuća Verner, Berlin, 1913. (Gebels potpisao) - Kuća Urbir, Potsdam, Berlin, 1914. - Kuća Kempner, 1919. - Kuća Ajštat, 1921. - od Šinkela usvaja: 1. postament; 2. ritam, proporcija, razmera; 3. čistoća oblika 3. Kuća i galerija Kreler-Miler, Vaterlo kod Haga, 1912. (za gospođu Helenu Kreler-Miler koja je tu htela smestiti čuvenu zbirku Kreler-Miler - porodica Kreler-Miler - velika, bogata, bankari) -> horizontalne mase, kompaktnost, neoklasicizam; izgrađen je model 1:1 od platna i drveta, ali se od gradnje odustalo (ovaj projekat je radio Berens, Misov je razrađeniji, ali takođe Šinkelovski) - poseta Holandiji (zbog porodice Kreler-Miler) - upoznaje se sa Berlageom i njegovom teorijom ekspresivnosti konstrukcije i materijala 4. Konkursni rad za spomenik Bizmarku (poslednje značajno delo njegovog predratnog perioda); opet Šinkelovski neoklasicizam - 1914.-18. bio u ratu; posle rata (i sloma nemačke vojno - industrijske imperije), nastupaju značajne promene u njegovom radu (težio je, kao i drugi arhitekti učesnici rata, arhitekturi koja će više biti organska nego Šinkelovska), podstaknute dinamičnim događajima u arhitekturi koji se naročito prelamaju u Berlinu (Nemačka je nakon rata bila u političkom i ekonomskom rasulu) - 1919.-25.: - uticaji: ekspresionizam, De Stijl, konstruktivizam, suprematizam, purizam, Fank Lojd Rajt, ... - od 1918. član, a od 1919. šef arhitektonskog odseka "Novembergruppe" ("Novembarska grupa" - ime je dobila po mesecu izbijanja republikanske revolucije; cilj: oživljavanje umetnosti u Nemačkoj); preko ovog udruženja dolazi u vezu sa ljudima iz kruga oko Tauta - "Arbeitsrat fur Kunst" i "Stakleni lanac"; od 1921.25. Mis priređuje 4 izložbe grupe - od 1920. predsednik Werkbund-a 5. Projekat oblakodera, 1920. -> utopijska zamisao čeličnog skeleta i staklenog ameboidnog omotača (kao odgovor na staklenu arhitekturu) - potvrda bliskosti sa ekspresionizmom; Mis utvrđuje da je kod staklene zgrade presudan efekat odraza (svetlosne promene), a ne svetla i senke kao kod konvencionalnih zgrada (koristi makete za proučavanje efekta odraza) 6. Konkursni projekat poslovne zgrade za Fridrihštrase, 1921. (prizmatična; staklene površine su u blagom nagibu jedna ka drugoj da bi se izbegla monotonija prevelike staklene površine) -> opet ideja "kostiju i kože" ekspresivno rešenje trougaone parcele; sličnost sa projektom Huga Haringa što se objašnjava zajdničim radom u ateljeu tokom 20-tih godina 7. Projekat poslovne zgrade od 7 spratova (ovde je već izražajni materijal beton, a ne staklo) -> kubična forma, betonske i staklene trake na fasadi (konstrukcija: betonski "poslužavnik" sa konzolama koje izlaze iz armirano-betonskog skeleta) - okretanje od formalizma i estetskih spekulacija ka objektivnijem shvatanju (naročito ističe higijensku komponentu ("poslovna zgrada je kuća rada")) - u ovom projektu poslednji put aludira na klasicističke Šinkelove principe, pojačavajući uglove zgrade izbočenjima

34. Mis van der Roe

139

- 1923. jedan je od pokretača lista "G" (Gestaltung - oblikovanje); u prvom broju prikazana je sedmospratnica; časopis je posvećen savremenoj estetici (ovim počinje tzv. "G" razdoblje u Misovoj karijeri "G" senzibilitet povezuje konstruktivnu objektivnost sa dadaističkim osećajem za slučajnost) 8. Projekat kuće za odmor, 1923. -> opeka, "De Stijl" principi - osnova kao "krila vetrenjače" - od 1923. tri uticaja: Berlageova tradicija opeke, Frank Lojd Rajt u De Stil-u i suprematizam K. Maljeviča - 1926.-37.: - prvi izvedeni projekti u duhu moderne arhitekture: 9. Spomenik Karlu Libknehtu i Rozi Luksemburg, 1926. -> dinamično pokrenute kubične mase, blisko ekspresionizmu │ - Kuća Volf, Guben, 1926. -> besprekorni zanatski radovi, opeka │ sve u opeci - Kuća Esters, 1927. │ najbolji graditelj - zidar - Kuća Lange, Krefeld, 1928. │ - na ovim projektima naročito su snažni uticaji Berlageove kulture, opeke, ranog Rajta i De Stijl-a (forma osnove) i suprematizma (kombinovanje fasade i podsticaj za razvijanje slobodnog plana) 10. Weissenhofsiedlung, Štutgart, 1927. (naselje Vajsenhof) - prva velika izložba savremenog stanovanja - izložba Werkbund-a "stan", u okviru koje je izvedena kolonija Vajsenhof - inicijativa i urbanistički plan - Mis; cilj: izgraditi objekte modernim materijalom, industrijalizovanim postupcima -> objektivizam I - prvi Misov plan: aluzija na "Stadtkrone" (Tautova "kruna grada") - kontinualni urbani oblik II - drugi plan: pravougaone parcele; (na kojima su podignuti "izlošci" kuća, po nacrtima arhitekata Werkbund-a) - autori objekta: 33 kuće, 17 arhitekata (12 Nemaca); prisutni: Mis, Oud, Le Korbizje, Gropijus, Hilberzajmer, braća Taut, Pelcig, Berens, Šarun, ... - zgrade: bele, prizmatične, ravni krovovi -> osnova Internacionalnog stila (koji je dobio naziv 1932.) - Misov doprinos: četvorna trospratnica za 24 stana (5-ospratnica); fiksno: metalni skelet, stepeništa, instalaciona jezgra sa kuhinjama i kupatilima; pomično: stubovi (pomoću pregradnih zidova, jer je smatrao da ekonomski faktori traže standardizaciju i racionalizaciju najamnih stanova, a složenost ljudskih potreba zahteva fleksibilnost) - vrhunac rane karijere - tri remek-dela: -> u sva tri prisutan je horizontalan centrifugalni raspored podeljen slobodnostojećim nosačima 11. Nemački državni paviljon, Svetska izložba u Barseloni, 1929. (sam objekat je eksponat) - klasične asocijacije + suprematistički elementarizam (pravilni raster od 8 stubova i primena tradicionalnih materijala) - osnova: 8 hromiranih krstastih čeličnih stubova; slobodni plan - ostvaren uzdužnim pregradnim zidovima (od zelenog stakla); prelivanje enterijera i eksterijera; bazeni - spolja i unutra (na glavnoj terasi i unutrašnjem dvorištu (zatvoreno crnim staklom), iluzionistički prizor: volumeni, boje, odbljesci, kontrasti) - unutrašnji prostor paviljona artikulisan nosačima i stupcima, prelazi u zatvoreni prostor unutrašnjeg dvorišta sa bazenom ograđenog crnim staklom - materijali: - plemeniti kamen, staklo (zeleno, sivo, crno ogledalo), hromiran metal, voda, ..., mermer (zeleni, uglačani) - stolica "barselona" (izložena ovom prilikom (ostala četri komada: stolica "barselona" bez naslona i sto, naslonjač i kauč)): hromirani savijeni čelik, tapacirani teleći boks (jedan od 5 komada nameštaja nadahnutih Šinkelom, koje je Mis projektovao 1929.-30. 12. Kuća Tugendhat, Brno, Čehoslovačka, 1930. -> na stmom terenu s pogledom na Brno - primenjena koncepcija nemačkog državnog paviljona (vidi gore) (ima sličnosti i sa osnovom Rajtove kuće Robi (pomoćne prostorije iza bloka stambenih) i Šinkelovim italijanizovanim vilama (oblik lođe)) - slobodan plan - ograničen na stambene prostorije; modulacija krstastim hromiranim stubovima - uz kuću - staklenik -> posrednik prirode i enterijera - prostori prizemlja postepeno prelaze jedan u drugi (kao da imaju posrednike) dok su spavaonice na spratu hermetizovane - fotelja "Tugendhat" - Mis: "manje je više" 13. "Uzorna kuća" ("kuća za samca") na Berlinskoj izložbi graditeljstva, 1931. -> slobodni plan proširen i na spavaonice - Misov idealizam i sklonost ka nemačkom romantičnom klasicizmu udaljuju ga od pristalica pokreta "nova objektivnost", koji se zalažu za masovnu proizvodnju - 1930. Mis je imenovan za upravnika Bauhaus-a (posle H. Majera); tom prilikom, napisao je esej "Novo doba", u kom se polemički osvrće na "objektiviste" - on tvrdi da je novo doba realnost (činjenica), koja nema

povratak Šinkelovoj tradiciji (Altes museum). ostvarena investitorova želja za publicitetom i predstavom moći i uticaja (Sigram = kompanija viskija).jedan raspon (prizma 67 m puta 37 m . duhovno važnim pitanjem u arhitekturi ne smatra "šta" nego "kako". Ilinois. -> stanovanje u dva ista tornja po 25 spratova.uski prozor . 1939. danas je vlasnik neki milioner.1937.sekundarni stubići su spolja . Čikago. 1942. preklapa se sa prizmatičnim volumenom na 8 stubova.5 m iznad tla. ali je izgubila spor. a periferno su dnevni sadržaji.zid (stakleni) dobija na značaju (stubovi (u prvoj veziji stubovi su bili ispred staklenog platna) su u sklopu zidnog platna (pojačani uglovi ispunom od opeke). i to mu je vikendica u kojoj niko ne boravi) . ogromni problem . struktura prostora je periferno.1938. monumentalno neubedljiv spoljni izgled (škrto. pledirajući za stvaranjem novog vrdnosnog sistema (moraju se postaviti nove vrednosti.održavanje (vlasnica je tužila Misa.modulacija prozora A-B-B-A (stub .: . razlika .podela stakla. a ne centralno usmerena . unutra bez stubova.-69. Čikago ("I I T") 15. između same tehnike i monumentalizacije tehnike kao oblika . Projekat kompleksa I I T.primenjuje prototip biblioteke u konstruktivnom smislu u porodičnoj kući.zgrada je mnogo osporavana (Dženks -> buka) . naglasak je na tehnici građenja koju je diktirala epoha. (Tehnološki institut države Ilinois) -> duh suprematizma .Zgrada za istraživanje minerala i metala. 1946. već u prvim skicama za Univerzitetski kompleks "I I T" u Čikagu . simetrija.7 m. sličnost sa zgradom u Weissenhofsiedlung (Vajsenhof naselju) u pogledu grupisanja instalacija (kuhinja. u skladu sa Misovom izrekom "skoro ništa" (otvorena čelična konstrukcija je bela. logične gradnje i primene industrijske tehnologije) pri Institutu za tehnologiju države Ilinois.zgrada je 27 m uvučena od regulacione linije u znak poštovanja prema zgradi Raket Kluba koja se nalazi sa druge strane Park Avenije 19. pozvan je da vodi Institut arhitekture (imao je potpunu slobodu da razvije školu arhitekture na principima jednostavne.-56. 1942. Lake Shore Drive oblakoderi. Konkursni rad Reichsbank. 1933. uticaj .Velika studentska dvorana. kupatilo) u sredini (zbijeni oko dva lifta u sredini). Nju Jork. zatvorenim dvorištem i visećim mezaninom galerija) . da bi se mogli stvoriti standardi) 14. svrha je samo idealizacija birokratije. to je omogućio "I" profil . stubova "I" profila. a najveći uspeh je: 18. što će postati opsesija čikaških arhitekata. tehnologija je za njega manifestacija modernog čoveka) . stakleni omotač. raznovrsni sadržaji . kao i u projektu objavljenom u časopisu "G".suprematizam i Šinkel. "Paviljonski" projekti: .stub).7 m puta 6. sa odrazima neba.Biblioteka.kod Misa. utisak monumentalnosti (iako je porodična kuća.: . sa Filipom Džonsonom -> prvi i jedini Misov projekat na Menhetnu.simetrična) .-40.-51. Foks River. -> usavršavanje vertikalnih nosača. poslovni toranj od 39 spratova. Sigram building. emigrira u SAD (zbog nacista) -> gde će oživeti svoj potisnut suprematistički senzibilitet.Arhitektonski fakultet (Crown hall). u osnovi: modulacija stubovima 6. odnos stub . fasada . da bi kod Velike studentske dvorane primenio kvadratne čelične stubove u betonu . 1948.ostvarenje zamisli o "praktičnom i ekonomičnom prostoru kom će se funkcija prilagoditi" 16.-50. (kuća u jednom volumenu) -> na postamentu (od spoljnih stubova).usmeren). i u ovom projektu. 1. ulazna terasa u vidu tanke ploče počiva na 6 stubova od opeke.1938. -> prva od građevina čija se monumentalnost zasniva na divovskim dimenzijama.stubovi dolaze do izražaja na fasadi . "Zemperovsko" tkanje (fasade tj.konstrukcija koju je započeo velikom studentskom dvoranom korišćena je u Lake Shore Drive oblakoderima . "akademski" sklop (to je više od vraćanja Šinkelu).od 1933. (neizvedeno) -> označio je Misov preobražaj: od neformalne asimetrije do simetrične monumentalnosti. raspon 6. 1952. neutralno oblikovanje. a prostor je raščlanjen samo spremištem za knjige. . visoka cena 73000 dolara).široki prozor .čiste prizme niske spratnosti (četvorospratne) sa fasadom poput milimetarskog papira . asimetrija (suprematistička) proizilazi iz preklapanja dva simetrična elementa 17.uski prozor .-56. Menhetn."gotski princip" .urbanizam: osnova oko jedne ose simetrije. opet "Zemper" fasada u bronzi i braon staklu.široki prozor . 1958.Misov rad oscilira između asimetrije i simetrije. Kuća Fornsvort (za dr Fornsvort).7 m. 1952. terasa.posle ovih oblakodera Mis sve više gradi objekte za društvene institucije i trgovce nekretninama. Mis van der Roe 140 vrednosni sadržaj. stana) . (primer za kasnije višeetažne Misove konstrukcije) . knjižnica je prototip Misovog kasnijeg tipa jednoetažnog raspona (inače ima tri etaže. pod i stepenište obloženi traventinom). tj.34.-50. zgrade . definisati krajnji ciljevi. u projektu učestvovao i Filip Džonson .

Manhajm . Kongresna hala. (konstrukcija koju je započeo knjižnicom . Kuća i galerija Kreler-Miler. 1953.-68.Konkurs za Aleksanderplac 5. (neizvedeni: 5. Rajhsbank.bibliotekom) -> ravan krov. Pozorište. Kula za kontrolu saobraćaja . 1912. Majnhajm. (poslednji suprematistički iskaz Misa.6.Nacionalna galerija. rešetkasti prostorni nosači . neizvedena građevina. Mis van der Roe 141 .pita: 5 neizvedenih projekata: 1. 1962.34. Hag. 1953. 2. 1953.Gradsko pozorište.7) 3.Fridrihštrase i Lajpcigerštrase │? │? . (izvedeno) -> saćasta konstrukcija krova . 1933. 4. ramovi.Vila u Vajomingu . Berlin. obložena mermerom. Čikago. trebala je biti visoka 18 m. izdignuta 6 m od tla) -> prostorna rešetka .Kongresna hala. Čikago. Berlin.

oplata od azbest .konstruktivizma i suprematizma (oni pokreću časopis "Vešć" na čijoj je naslovnoj strani bila lokomotiva za razgrtanje snega (konstruktivistička aluzija) i ikone suprematizma. parkinga.objektivistička arhitektura razvija se u Holandiji odmah posle prvog svetskog rata. Holandija.-33. svežeg vazduha. tu se bave propagiranjem ruske avangardne umetnosti (imali su zadatak da organizuju službenu izložbu ruske avangardne umetnosti) . -> razjašnjenje funkcionalizma i antimonumentalizma grupe.-27. kao i opredeljenju da se sliži isključivo zajedničkim potrebama. socijalno angažovanim.opšti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o društvenoj stvarnosti. Emil Rot. Hans Vitver (i drugi Švajcarci) . grupa svoje stavove propagira u istoimenom časopisu.Majer i Vitver. gumeni podovi.iznete su preokupacije grupe normativnim standardima. Nova objektivnost . krajem godine oni odlaze u Švajcarsku . i Rusija i Nemačka suočavaju se sa neprijateljstvom zapadnih sila .grupa "ABC" privržena je objektivnom pristupu i gradnji i životu. crni kvadrat i crni krug) . tako se 30-tih godina ovaj izraz široko upotrebljava .izrazit socijalistički stav 142 . već se mogu naći u sličnom odnosu prema stvarnosti .izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"). -> u projektovanju je korišćen modul pogodan za montažnu gradnju. Nova objektivnost 35. P. -> Nemačka. Projekat za zgradu Lige naroda u Ženevi . koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost. u Berlin stižu El Lisicki i Ilja Erenburg (obnovljeni rusko . jasnih "stilskih" veza sa verističkim slikarima nema.Švajcarska: . 1926. oni tragau za otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satiričkim. Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva. I broj . redukovanom figuralnošću. ovi slikari teže da prikažu bezličnost sveta koji izjednačava ljude i mašine . grupa se izrazito protivi masivnoj arhitekturi (što je grupa sažela jednačinom: zgrada x tehnika = monumentalnost 1. se u Berlinu susreću El Lisicki (pokreće časopis "G" (Gestaltung = oblikovanje)) i holandski arhitekta Mart Stam. u prizemlju su samo bazen i vežbaonica u zatvorenom prostoru). uvodi likovni kritičar Hartlaub. već nešto što čini njegov suštinski sadržaj .1921.cementa 2. koristi se još od otprilike 1900. u kontekstu arhitekture. 1926. .članovi: El Lisicki. Mart Stam. karakteriše jedna veristička. čovek radikalno leve orjentacije. Hanes Majer. oprema .u arhitekturi "nova objektivnost" podrazumeva izrazito levo krilo avangarde.. suština grube društvene realnosti 3. krovovi su ravni (tereni za rekreaciju).Jacobus Johannes Pieter Oud (J. korporativizacija i prevladavanje zajednice nad pojedincem glavne su odlike tog novog sveta . Misa i Stama. Projekat za školu u Bazelu .ruski izvori objektivističke arhitekture: unose socio-političku konotaciju -> uvod: nakon Oktobarske revolucije 1917.izraz "objektivnost" ("Sachlichkeit") se u Nemačkoj (nemačkim kulturnim krugovima). zgrada je podignuta na stubove (parking). kako bi njime označio grupu slikara koje od posle rata 1918. nesentimentalan pristup 4.pojam "neue Sachlichkeit": . Diks.1923. masa zgrade koristi se za pridržavanje dveju visećih platformi (za igrališta) pomoću kablova.1924. naročito u Roterdamu . i Hermana Mutezijusa. anti-apstraktna i antiekspresionistička tendencija (Gros.Stamov tekst o "kolektivnom oblikovanju" i tekst El Lisickog o dualizmu funkcionalne konstrukcije i apstraktnih elemenata. esej o amiranom-betonu u projektima Le Korbizjea. funkcionalistički stav prema projektovanju 2.nemački odnosi) kao neformalni kulturni atešei SSSR-a. i sloma Nemačke 1918. 1923. 1925.35.pod "novom objektivnošću". auditorijum je profilisan na osnovu strogih akustičnih proračuna.standardizacija. osniva se (uglavnom na podsticaj El Lisickog) levičarska grupa "ABC" sa sedištem u Bazelu .nova objektivnost ("neue Sachlichkeit").Hanes Majer i Hans Vitver. neideološki pristup . Šad i drugi). Oud) . pogotovo u Nemačkoj. tehnologizacija.metalni prozori i vrata. škola je odignuta od tla (radi Sunca.cilj grupe: projektovanje društvenih građevina u skladu sa naučnim načelima. karikaturalnim likovnim jezikom. Švajcarska 1. 1926.Holandija: . koji ga koristi kako bi njime označio funkcionalističko projektovanje (tipa engleskih pokreta free architecture i garden city) . II broj . "objektivnost" kojom se autori diče (i nezainteresovanost za simbolična svojstva građevine) dovodi se u pitanje opštom slikovitošću kompozicije i rešenjima kao što su ostakljene kule liftova ili ostakljene kancelarije . o tome govori i Majerov esej "Novi svet". J. Hans Šmit..

. Škola na otvorenom. kasnije napušta svoj stil "leptira" i postaje aformalan) . -> opet jednospratni nizovi radničkih stanova. na osnovu inostranih (američkih) kredita. Amsterdam. Zonenstral sanatorijum..oko 1916. Bioskop CINEAC."nova objektivnost" (stambena izgradnja Vajmara) u Nemačkoj povezana je sa privrednom stabilizacijom Vajmarske republike krajem 1923. nastoji da prevlada "objektivnost" "opštim duhovnim vrednostima". opekom ograđene predbašte. -> ostvarenje sličnih estetski i tehničkih premisa kao u projektu Majera i Vitvera za Ligu naroda u Ženevi..-28. 1925.grupa "De 8" i Johanes Dujker.) su od amiranog-betona i stakla.1925. 1926. najvažnije u ranoj fazi je Naselje Tusšendijken. Stambeni blokovi u naselju Kifhuk. što manifestuju učešćem u teozofskom pokretu . tj. tažnja da se postigne velika izražajna snaga ovih skromnih stambenih jedinica ogleda se naročito u sigurnom vođenju linija i u primeni plemenitog maltera. Roterdam: . dolazi do punog izražaja njegova tranzicija ka "novoj objektivnosti" 2.Stam i van der Vlugt. konstrukcija i transportni sistem su otkriveni. u Frankfurtu radi pod upravom Ernsta Maja . što rezultira njegovim prisustvom u "De Stijl"-u (nije nikad zaista pripadao. dolazi do fuzije "De Opbouw" i "De 8". 3. Roterdam.dvro i malter. Roterdam. najznačajniji članovi grupe su A. -> trougaono naselje sa koncentričnim nizovima kuća (niske porodične kuće sa dućanima). gde on kontinuitet ulice narušava prolaznim poslovnim blokom. . zalažu se za neestetsku. Nova objektivnost 143 . sa Berlageom i Ritveldom .Nemačka: . 1927. naročito sa Oudovim podržavanjem tradicije zatvorenog bloka .1927. .-27. 1928. 1924. bio je. Amsterdam . nadstrešnica za predbašte 4. iskazuju snažne konstruktivističke karakteristike (vidan skelet i sl. na toj dužnosti izgradio je veliki broj radničkih naselja i stambenih zgrada u funkcionalističkom maniru 1. 1922.1932.demokratske opštine . fasada je u staklu i metalu (armirano-betonski stubovi u obliku pečurke. progresivističko .holandski predstavnik prilikom osnivanja CIAM-a (Helerhof naselje. i Dujkerovu sklonost ka simetričnoj organizaciji. šematski organizovani. Roterdam. osmospratna zgrada) . grupa amsterdamskih progresivističkih arhitekata osniva grupu "De 8" (funkcionalistički krug). ponovo odlazi u Nemačku (Frankfurt).-29. na inicijativu Hanesa Majera pozvan da predaje u Bauhaus-u (Desau).-27.-33. opet uravnotežena arhitektura sa ravnim krovovima. projektuje u Vajsenhofu (Štutgart). pokreće polemiku o objedinjenosti. .posle 1933. Roterdam. Amsterdam . projekat je otelotvorenje Stamove koncepcije "otvorenog grada" 1.-30. -> minimalne stambene jedinice organizovane u nizove. sa urgentnom stambenom izgradnjom koju sprovode socijal .. to se vidi u njegovom projektu za četvrt Ronkin u Amsterdamu.funkcionalističkih arhitekata iz Roterdama: Briniman. vraća se u Holandiju Mart Stam. a 1928.u urbanističkoj delatnosti Stam pokušava da preokrene tradicionalan Berlageov urbanistički obrazac koji ulicu tretira kao zatvoren spoljni prostor. koja oko 1930. Oudov rad postaje veoma formalizovan (nešto kao kod Rajta) .-29. Frankfurt) . van der Vlugt (stanovi Bergpolder.grupa "De Opbouw" i Mart Stam.-24..-21. Mart Stam. predviđena trajnost 25 godina 3. Hilveroum. 2. kafe i duvana) . trakasti prozori 5. Naselje Huk van Holand. Roterdam.izduženi trospratni blokovi.Stam se u svom ekstremnom materijalizmu udaljava od ostatka grupe.1918. bio je gradski arhitekta Roterdama. nedramatičnu i neromantičnu arhitekturu. iz te faze najznačajniji njegov projekat je Fabrika Purmerend. dolazi u kontakt sa van Duizburgom. Stal i Dujker .1928. posebna pažnja je posvećena unutrašnjem dvorištu bloka (staze. ta fuzionisana grupa bila je. holandski ogranak CIAMa do 1943. 1919. 1926. Fabrika van Nele (za preradu čaja. slično ovim rešenjima -> Stambeni niz u koloniji Vajsenhof u Štutgartu iz 1929. ustvari.grupa OPBOUW. ni manifest nije potpisao) sve do 1921. .35. Roterdam). travnjaci. deluje od 1920. materijal .Dujker: 1.dva dela (1. igrališta) ..po razlazu sa van Duizburgom. Naselje Oud Matence. 1920. Kuća sa drvenim oplatama 4. važno: u njegovom radu je vidan snažan uticaj Berlageovog urbanizma .Oud kuće grupiše u zatvoreni blok. naglašen zaobljen ugao.Stam 1927. i 2. 1928.

a zatim u Ameriku . Kasel . vidni instalacioni vodovi. vodio je formulisanju standarda "životnog minimuma" što će biti sporna tema na sastanku CIAM-a u Frnkfurtu 1929. teži se raznovrsnosti . sindikalnim zadružnim društvima).izgradnja . .Naselje Remerštat -> živopisna organizacija po uzoru na Anvina i tradicionalno nemačko selo. Nova objektivnost 144 .35.Maj osniva reviju "Novi Frankfurt" koja prati aktivnosti u Frankfurtu. državni zajmovi.planovi naselja . 1933.Naselje Bruhveldštrase. -> javni park okružen naseljima (u nekima je koristio montažne..direktno za opštinske zadruge. Kompleks Bauhaus-a u Desau.gradske tehničke službe razrađuju sisteme teške prefabrikacije i završnih radova (kuhinje. dolazi do ekonomske krize i država je opet krenula u haos. racionalistička organizacija koja najavljuje Atinsku povelju. malom kuhinjom. jačanjem nacizma. Projekat za Totalno pozorište Ervina Piskatora. Kuće u nizu u naselju Georgsgarten u Celeu. Naselje Toerten. dečiji vrtić. praktičnom kuhinjom nalik na laboratoriju): .zidlungen ("Siedlungen"). -> gradi ga Mart Stam -> radikalna promerna odnosa zgrada . (enterijer tipičan za "novu objektivnost": hladan i ogoljen. .opštinska zadružna društva. dnevne sobe su orjentisane na jug ili na zapad i gledaju na zajedničke zelene površine. arhitekti koji se rukovode načelima "nove objektivnosti" prinuđeni su na emigraciju. 1930. . sklopljenim krevetima. 1925.upravljanje realizacijom .Naselje Vesthauzen -> sistematska. 1924.-30. u ovom naselju (slično Losovim idejama iz Beča) svakom stanu se pridružuje terasa na jugu i mala parcela za gajenje povrća. u domenu timova opštinskih i nezavisnih arhitekata . Rotenberg naselje. 1927.1925.delimično realizovani . 1926.krajem 20-tih Gropijus je sve više zaokupljen stambenom gradnjom i poboljšanjem stambenog standarda. zgrada postaje nezavisna od terena..objektivan pristup uslovljen realnim građevinskim troškovima. Maj i Stam odlaze u SSSR (sa grupom kolega) gde grade grad Magnitogorski na Uralu. kupatilom i tri spavaće sobe. . 1928.1929. -> prostrano dvorište oivičeno zgradama u cik .Valter Gropijus -> vidi posebno 1.Ernst Maj (Ernst May) . Majer odlazi u Moskvu kao predavač. dnevnom sobom.Oto Hesler (Otto Haesler) -> pionir izgradnje kuća u nizu 1. 1929. panelne konstrukcije. biblioteke. zajednički objekti (perionice.kupovina terena . to je modernistička formula sa ravnim krovovima i višebojnim fasadama po kojoj do 1933. Hanover 3. "tonet" ili gola sijalica). već uopšte u kulturi 1. ukida se različitost zgrada. raznovrsnost ne postoji 2.vrlo oskudna oprema (standardna . tzv. čelični prozori. pomoć i kontrola za privatne (sindikalne zadruge) . postaje Gradski savetnik za arhitekturu u Frankfurtu. tip (koji će varirati tokom karijere) stana . bez mnogo veze sa tradicionalnim blokom.cak rasporedu . ugrađeni nameštaj. i to ne samo u graditeljskoj sferi.troetažna organizacija sa dva stepeništa. ponekad su tu angažovni i nezavisni arhitekti . prostorije za sastanke.razrada plana . ali fascinantan) 2. zgrade i jednospratni nizovi. utvrđuje opšti sistem njihovog grupisanja . Naselje Helerhof..opština osniva fabrike. berbernica) . Hanover. pozajmice privatnim zadružnim društvima (tj. a kao suprotnost Le Korbizjeovom zahtevu životnog maksimuma.arhitektura .). još Jedno naselje u Celeu.ilustruju prihvatanje načela "nove objektivnosti".teren. zgrade i niske kuće u nizovima. niču mnoga naselja u Nemačkoj (tu formulu koristiće i Ernst Maj za stambene jedinice u Frankfurtu).informisanje . najdoslednije delo u ovom maniru je ipak 3. Majevi standardi minimuma zasnivali su se na vešto ugrađenim ormanima.finansiranje . sportski tereni. levo orjentisan . i sl. 1925. Naselja "Siedlungen": . kafana.na pr. za vreme njegove uprave (počinje neviđena gradnja radničkih stanova) sagrađeno je 15000 stanova.Kompleks doline Nide. novi materijali . centalni prostor bloka više ne postoji . ali i šire. -> Bauhaus kompleks: asimetrični elementi 2. godine. -> standardizovani montažni elementi i montažna linearna gradnja pomoću dizalice . (nazubljen. kontinualan izgled naselja). koji sprovodi na sledećim nivoima (Maj insistira na efikasnoj i ekonomičnoj gradnji . "sistem Maj") .redovi su razmaknuti najmanje za svoju dvostruku visinu (optimalna udaljenost zbog upada sunčevog zračenja). Maj priprema Generalni urbanistički plan.. Gropijus i Brojer (Marsel Brojer) odlaze u Englesku.

pokret su činili kako umetnici. Šagal.pozorišni čin se shvata kao integralno umetničko delo . Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. . koristi prodore. 1878. kao i.. u kojoj je okupljena druga generacija simbolističkih slikara. na ruske umetnike snažno utiče i tradicija narodnog stvaralaštva (naročito seljački drvorez). obeležen je delovanjem pokreta "Svet umetnosti" (paralelnog Art Nouveau). Tatljin se veoma interesovao (i pored oštrog suparništva) za stvaralaštvo Maljeviča. napušta kubo-futurizam uvodeći u svoje slike niz realističkih."umetnost je rad na oblikovanju materijala" . ikona suprematizma) neke od scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu .u zemlju se vraćaju Ljubov Popova. čiji članovi nastoje da Rusiju transformišu u međunarodno značajan umetnički centar. kao i izložbe iz istorije ruske umetnosti) . Rusija 1909.1905. Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin. El Lisicki (sa Arhitektonskog fakulteta u Darmštatu). Maljezin posle izložbe 1915. u likovnim postavkama Kamernog teatra Takrova opaža se postepen pomak od futurizma ka konstruktivizmu (20-tih godina ovo pozorište je jedno od žarišta konstruktivističke estetike). kao i njihovim listom "Zlatno runo". sem ovih uticaja. tu je i Natalija Gončarova (sa Larionovim bila član "Plave ruže"). (crni krug. stiče dosta sledbenika. a potom u Pariz. futurizam). . Maljevič razvija raznovrsne apstrakne suprematične kompozicije. 1912. prve slike i pozorišne scenografije odlikuju se korišćenjem zakrivljenih površina.-90. najvažnija ličnost ruskog "kubofuturizma". 1885. 1912. konačno. koji su za Tatljina simbol odvajanja umetnosti od realnog života. ipak. -> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u Kijevu).slovenofilskog pokreta u umetnosti. koje naziva "planiti" (kasnije "arhitektoni"). . međusobne položaje. 1918. razvoj započinje slikama u stilu Larionova i Gončarove. praveći modele "arhitektona" .-11. Maljevič konačno počinje da eksperimentiše sa idealizovanim arhitektonskim crtežima u aksonometriji.prva manifestacija samostalnosti moderne ruske umetnosti (i raskida sa Minhenom i Parizom) je izložba novoosnovane grupe "Magareći rep". boje. koje se odvija na imanju Abramcevo kod Moskve i obuhvata praktično sve grupe umetnosti.1935. naoko nepovezanih elemenata. obeležen je snažnom delatnošću narodnjačko . 145 . tiporafiju i slično . Kazimir Maljevič i Vladimir Tatljin. koloniju za kućnu radinost sa ciljem oživljavanja narodnih zanata. postaje stecište najavangardnijih evropskih umetnika i pokreta (pariski kubizam.Kazimir Maljevič. posebno u Minhenu (Kandinski) . izložba po prvi put okuplja Larionova. pod uticajem Pikasa i Braka.36. kreću se u okvirima simbolizma i Art Nouveau (naročito je važna pozorišna delatnost . Maljevič 1913. . koji se diferencira u to vreme kao pokret koje objedinjuje sve ove uticaje. kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina". pored njega. upotrebom boje nalik ikonopisu. na pr. do pozorišne umetnosti). kao i ruski ikonopis. ovim radovima. tokom godina. "supremacijom čiste senzacije u umetnosti" Maljevič je počeo da se bavi 1913. najznamenitije delovanje "kruga Mamontova" (okupljao je: slikare narodnjake koji su sami sebe zvali lutalice.balet .ostvareni ideal "usavršenog postojanja". koji nastoji da reafirmiše vrednosti ruskog tradicionalnog života. delujući u raznim grupama umetnosti. na oblast primenjene . 1915.II period 1890. Gončarovu.-32. Maljevič stiže i do suprematizma -radeći dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji će postati motiv. mnogi od tih "reljefa" su ugaoni. 1918.-17. odnose boja i materijala u prostoru. kubo-futuristički krug se polako raspada. u Moskvi. tokom i posle revolucije Maljevič sasvim napušta slikarstvo i posvećuje se istraživanju prostora. Maljeviča i Tatljina (na izložbi su od značajnih prisutni još Šatal i Pirosmanašvili . no on od smog početka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju. tako i njihovi bogati pokrovitelji iz redova građanstva. -> istrzano se obrazovao. 36.1913.: . Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu.IV period -> zahvaljujući ovim živim kontaktima. protiveći se narodnjaštvu. dolazeći rat doprinosi okupljanju umetnika u Rusiji . je Mihail Larionov. uvodeći druge forme. Kandinski.likovno tumačenje savremenih ideja na polju poezije. on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja .sadrže samo crni ili beli kvadrat. obeležen je delovanjem grupe "Plava ruža". članovi budućeg minhenskog "Plavog jahača".sinteza umetnosti) . u isto vreme. crni kvadrat. odmah po povratku prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija".1953.ovo je faza "zaumnog realizma" .I period 1860.moderni pokret u ruskoj likovnoj umetnosti. od 1911. gde ukršta ravni.. ubrzo slike postaju mnogo apstraktnije u smislu boja i oblika zrela faza kubo-futurizma. upoznaviši se tom prilikom sa delom Pikasa. koji sa svojom čitotom boja i linija ponovo izlazi na videlo. veliki broj ruskih umetnika živi i radi u evropskim centrima. oni jačaju veze sa Evropom.izvori modernog pokreta u ruskoj likovnoj umetnosti: . a naročito pozorišnu delatnost ("privatna opera" .Vladimir Tatljin..-09. geometrijski dinamizam.III period 1905. crni krst). radeći paralelno (često kao mornar). suprotstavljajući se akademskoj tradiciji. obuhvatanja. gde on istražuje prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata. .-32. suprematizam počinje snažno da se širi (i van granica slikarstva. u organizaciji ovog časopisa organizovane su važne izložbe na kojima se ruska javnost upoznaje sa delima francuskih postimpresionista i fovista .

zbog teških prilika u zemlji . prostor je ispunjen njihovim dinamičnim kompozicijama od drveta.revolucija proklamuje kolektivni način života i industrijalizaciju.u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti". fabrikama.energiju usmerava na korist proletarijata . -> uređuju Tatljin. cilj pokreta je bio oživljavanje kulture jedinstvom nauke. mašine.socijalni faktor je vrlo bitan. slobodna osnova i slobodna fasada zahvaljujući betonu i novim materijalima. obrazovna institucija u kojoj su klase imali skoro svi značajniji umetnici. najvažniji je njegov projekat za "Spomenik trećoj internacionali" . Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. Rodčenko i drugi umetnici. koje sasvim izukrštanim površima. -> treći značajan datum = "herojski period" moderne. Hanesa Majera .konstruktivizam kao umetnička strategija predstavlja nastavak produktivizma . stambeni problemi .-32. iz tog perioda. prelazeći od površinskih sve više na prostorne kompozicije . avangardni umetnici tu sebe. pojavljuje se jedna od najvažnijih figura konstruktivizma Aleksandar Rodčenko. koji im je vezama u industriji (stabilizovanoj usled NEP-a (nova ekonomska politika)) obezbeđivao redovan posao .dvostruka rešetkasta spirala od gvožđa visine 300 m. Moskva. 1917. tu El Lisicki prvi put dolazi u kontakt sa Maljevičem. koju je vodio Aleksandar Malinovski-Bogdanov.konstruktivizam -> uopšte o modernoj arhitekturi: 1900.Maljevič 1919. obuhvativši Maljevičev suprematizam.) .veoma važnu ulogu u organizovanju te umetničke propagandne aktivnosti imala je organizacija Proletkult. "Prounima" od 1919.. i napuštajući štafelaje kreću u propagandnu aktivnost po ulicama.značajan pokušaj sinteze ovih tokova je rad El Lisickog na tzv. . .1940. industrije i umetnosti. on je zastupao tezu da se revolucionarni. izrazito nomadski duh pokreta reflektuje se čak i na oblikovanje laganog sklopivog nameštaja (produktivističkog) Tatljina i Rodčenka (kasnije su tu temu razrađivali skoro svi moderni arhitekti .najveći broj arhitektoničnih konstruktivističkih kompozicija ostvaren je u pozorištu (braća Vesnini. političkim i revolucionarnim putem (zbog čega kasnije dolazi u sukob sa Lenjinom).Kafe Pitoresk. no upravo su ideje Kandinskog o umetnosti kao intuitivnom. kako su ideje konstruktivista u svojoj sveobuhvatnosti prirodno vodile arhitekturi.ruski dogmatizam. 1918. osnovan 1920. kulama. tramvajuma. diktirao INHUK (Institut umetničke kulture. kako bi umeo da upotrebljava oruđa i materijale moderne proizvodnje . program rada je. ove institucije postale su platforma sukoba dve osnovne pozicije: idealističke (koju predvode Maljevič i Kandinski) i utilitarističke (koju predvode Tatljin i Rodčenko). . šipkama.avangardni period. funkcionalizam. pod vođstvom Tatljina (grafička umetnost odigrala je presudnu ulogu u širenju poruka revolucije). ..ona prestaje da postoji. tako oni u svoje ruke uzimaju reorganizaciju kulturnog života zemlje.Nemačka. iznad funkcionalnog. preobražaj može ostvariti ekonomskim. konačno. M. a ostali se dele u dve grupe. Stama.događaji u umetnosti tokom revolucije i građanskog rata: .. vrlo malo toga je sa hartije prešlo u realnost.sovjetski konstruktivizam . Kandinski zbog toga odstupa. njegova ličnost je i najvažnija u pogledu upoznavanja Zapada sa zbivanjima u Rusiji (od 1921.srž razlike: "idealisti" zastupaju stanovište da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna. Vitebsk na kojoj proklamuje načela suprematizma. pojavljuju se manifesti konstruktivizma. unutar koje se okreću platonistička tela. na Tatljinovoj izložbi "dućan" iz 1916. postepeno usvajajući njegov suprematizam (Maljevičev pedagoški sitem sabran je 1927./22.. 1922.). kao pojam provlači se od 1921. Holandija. psihičkom procesu (koje će on plasirati i u Bauhaus-u) bile neprihvatljive za racionalistički orjentisanu većinu.on je zaokupljen uspostavljanjem praktičnog mosta između umetnosti i industrije. kojima on nastoji da slikarstvo pretopi u arhitekturu. Rodčenko usvaja i od Maljeviča i od Tatljina.. . funkcija -> osnov arhitekture . delatnost konstruktivista tesno je povezana sa Proletkult-om. tako je u Moskvi osnovan VHUTEMAS (više umetničko . kubizam. "produktivisti" smatraju da umetnik mora biti tehničar.konstruktivizam. radi i na projektu ultraekonomične peći (maksimalna toplota uz minimum goriva) . osniva Unozis (školu nove umetnosti). Le Korbizjea. državni organ koji se bavio teorijom komunističke umetnosti. prihvaćen jezik moderne u Rusiji (Le Korbizje je polagao nade u ruski konstruktivizam) .. novi pokreti: konstruktivizam. 146 grafike). Tatljinovu "kulturu materijala" i teorije samog Kandinskog.na pr. a drugu "produktivistički umetnici". prvi program INHUK-a sačinio je Kandinski. . potpuno razbijaju prostor (ovi komadi nameštaja (na pr. tako da čim postane korisna . jednu čine "laboratorijski umetnici". ta podela je kulminirala 1921. vide kao integrisane članove društva koji mogu uticati na izgradnju novog sveta. zanos vremena .tehničke radionice). stolice) bili su slični kreacijama Mis van der Roea. i pored relativne autonomije. u Bauhaus-ovom izdanju u knjizi "Nepredmetni svet") . Brojer) . u modernoj arhitekturi .36. metala i kartona ("nomadski" pomičan i demontažni nameštaj lakih konstrukcija). arhitekturi i dizajnu./23.u to vreme pokreće se inicijativa za stvaranjem novog sistema obrazovanja u umetnosti. od 1921. Ljubov Popova i drugi). Švajcarska.

Lenjinovom smrću) . informacijama i filmskim projekcijama) s jedne strane spomenik toranj je bio spomenik ustrojstvu države. bio je zamišljen kao kritička antiteza kapitalističkom neboderu. 1930. a sa druge predstavljao primer produktivističko . osnovana je grupa OSA (organizacija savremenih arhitekata) pod vođstvom Mojseja Ginzburga (pragmatičnija od grupe ASNOVA).1926. a klasicizam je bio nezgodan zbog ideoloških konotacija) . industrija + obrazovanje. grupi se pridružuju i članovi iz oblasti socioloških i tehničkih disciplina. škole OSA .dinamična.odlaskom (smrću) Lenjinove harizmatske ličnosti. grupa je zaokupljena i radničkim klubovima i objektima za rekreaciju koji su shvatani kao "društveni kondenzatori". slične predloge iznosi i Miljutin..planer Okitovič na osnovu predviđene elektrifikacije predlaže "dezurbanizaciju" kao lek protiv gubitka životnog prostora u radničkim komunama. Tatljinov toranj je preteča dve tendencije ruske avangardne arhitekture: 1. park + sport.Tatljin: Projekat spomenika visokog više od 400 m posvećenog trećoj internacionali u obliku dve isprepletane rešetkaste spirale. mesecu. . Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu.megastruktura (ostakljene dvorane. Ekseter i drugi 2. partija je bila u nezgodnom položaju i kada je trebala pronaći odgovor. Meljnikov. Paviljon SSSR-a.crnu garnituru za šah koja se sastojala od stola i dve stolice) 4. Lavinski. ovaj rad. jer narod nije mogao u tim okolnostima prihvatiti što mu nudi inteligencija. 147 . orjentisanih više na sportsko . a koji bi odgovarao i njegovoj ličnosti i reprezentovao Sovjetski Savez (produktivizam je zadovoljavao samo ovo drugo. težila je ne samo naučnoj estetici.anticipacija Fulerovih kupola (pro-staljinisti negativno reaguju na projekat zbog ispraznog idealizma i utopije) . kretanje materijala). mnogi radovi operišu sa dupleks stanovima i koridorima (Le Korbizje . niti peceptivnu estetiku Ladovskog) . projekte klubova naročito uspešno rade Meljnikov. promovišući državni stil . pokreće se časopis "Savremena arhitektura" posvećen uvođenju naučnih metoda u arhitektonsku praksu (OSA nije prihvatila ni produktivizam Proletkult-a. Lenjinova politika iz 1921. laoboratorije.izgradnju stanova i tome slično. a ujedno i kao klasična Vrata grada . Golosov.nova ekonomska politika). 1925. pridružuju El Lisicki i Konstantin Meljnikov (njegovi produktivistički rani radovi su podignuti u doba relativne ekonomske stabilnosti (NEP .1928.-32. i sve je ukazivalo na nove sukobe. prostorna noseća struktura . OSA počinje da se bavi radničkim kulubovima (kao vid "društvenog kondenzatora"). tehnicizam. ove aktivnosti rezultiraju time da Ginzburg dobija zadatak da radi na standardizaciji stanova . borba protiv nepismenosti. planetarijum.Ginzburg i Baršč predlažu plan za zeleno proširenje Moskve -> trakasto naselje sa stambenom "kičmom" (na čijim su krajevima komunalni objekti) i pratećim sadržajima (sportski tereni. zimski vrtovi). Leonidov izrađuje seriju projekata bitno drugačijih od ASNOVA-inih. grupa se interesuje najviše za socijološke aspekte arhitekture (jer partija kaže da je stanovanje "najvažniji problem materijalen egzistencije radnika") . stanovanje + komunalije. završeno je herojsko doba revolucije.1932. modernizacija privrede. poljoprivredna zona). (najapstraktiniji i teoretski najdosledniji projekat) u 6 traka . ispresecan krov) 3. već i pronalaženju novih građevinskih oblika koji bi zadovoljavali i izražavali status nove socijalističke države 1.1927. udruženje ima snažan uticaj. upravi. težnja za elektrifikacijom. pa Miljutin drži do baš ovakvog rasporeda zona .Ville Radieuse). osnovana je grupa ASNOVA (asocijacija novih arhitekata. svakodnevna borba za opstanak.socrealizam .projekat Leonidova za Magnitogorsk. osnivač Ladovski. škole ASNOVA i 2.jednom u godini. put dug 32 km povezuje industrijske pogone sa poljoprivrednom komunom u unutrašnjosti . i koja se gasi 1924. zelena zona sa autoputem. posao dobija Ernest Maj) .grupa ASNOVA. bazeni) u zelenom okruženju . stil za Lenjinov mauzolej. staljinisti prekidaju (paranoidna cenzura) dalji razvoj avangardne umetnosti i arhitekture. pa mu se 1925. to su bili arhitekti oko VHUTEMAS-a. propagira ritmični foramlizam i perceptivnu estetiku).1923.slični predlozi OSA-e za grad Magnitogorsk na Uralu su odbijeni kao suviše apstraktni (pa vlada angažuje iskusnije i pragmatičnije levo orjentisane arhitekte Nemačke.Miljutin. Izložba dekorativnih umetnosti u Parizu. uspostavljanje čvrste veze između urbanog proletarijata i feudalnog seljaštva. Golosov i Rodčenko (u enterijeru radničkog kluba smešta dijalektičku crveno . El Lisicki (pokušava stvoriti socijalistički oblik američkog nebodera): projekat oblakodera izdignutog na propileje (tzv. Kiosci: Meljnikov. OSA sprovodi konkurs čiji je cilj bio usavršavanje stambenog prototipa u kolektivnom stanovanju ("Domkomuna"). koja je trebala privući strani kapital. 1918. unutar kojih su trebale lebdeti četiri velika providna volumena koji su rotirali pojedinačno sve većom brzinom . danu i satu (namenjeni: zakonodavstvu. a ne na rešavanje problema .Linearni grad .36. svoje ideje vezane za klubove on razvija do ekstrema u utopijskom projektu "Palate kulture" iz 1930.zona (železnica. "Vešalica za oblake") koji se otvaraju ka bulevaru koji okružuje centar Moskve. ipak bilo je teško stvoriti prihvatljiv ekonomski program za ovakvu ideju .borba za vlast unutar Partije. pravougaona osnova dijagonalno podeljena stepeništem na dva jednaka trugla (otvorena drvena konstrukcija . šema je u osnovi biologistička (na pr.konstruktivističkog programa.obrazovnu delatnost nego na pozorište.

1923. instalacije) .-32. 1922.ruski konstruktivizam = eksperiment .Meljnikov. ali se oni ne postižu .visoki ideali modernizma. .Simbirčev. antene.-23. veza: sovjetska arhitektura . * Viseći restoran . Moskva.sovjetski konstruktivizam: značaj konstrukcije. * Zgrada Pravde . Moskvi. 1926.projekti konstruktivista: * Stadion za Spartakijadu . složeni sklopovi od jednostavnih elemenata. 1924.Vesnin. Moskva.Bauhaus . 1918. Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu. materijali: beton + staklo. 148 .36.Koršev."arhitektura na papiru". * Pijaca (tržnica) Suharev . estetika dodatnih elemenata (dimnjaci.

Le Korbizje. Internacionalni stil 149 . a ne simetrija . Brazil . Mis van der Roe.osnova: slobodan plan.skeletna. Zgrada "Bata". s pogledom na poludivlji pejzaž parka. lagani.tanki.37. Lovelova kuća. Pustinjska kuća Kaufman. -> skeletna čelična konstrukcija. Prag. Hičkoka i Filipa Džonsona "Internacionalni stil: arhitektura posle 1922. polazište je Rajt. 1929.izgled: suština osnove. asimetrična kompozicija.. 1927.Ričard Nojtra i Rudolf Šindler su stekla formalno obrazovanje u Evropi. površina se nigde ne prekida. težio je fleksibilnosti.Ludvik Kisela (Čeh) 1. Hičkok ovaj princip zamenjuje principom jasno izražene konstrukcije. Oud i mnogi drugi . dok zadovoljenje funkcionalnih zahteva obezbeđuje raznovrsnost i karakter. što je nelad bilo informalistički . -> divna konstrukcija . Francuska.malter ili kamena obloga (koja slogom ističe da ima oblažuću funkciju). a ne principa.Ričard Nojtra (emigrant. otvorena je "Međunarodna izložba moderne arhitekture" u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. kulminativna tačka kompozicije su društvene zgrade. Švedska. koju je pratila knjiga H. i u osnovi i u izgledu .odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hičkoka i Džonsona: . Gropijus.naselje: . Los Anđeles. pa je zato koristio prvenstveno skeletnu konstrukciju. koje imaju simboličnu vrednost . budući da je ornament stvar ukusa.proističe is pravilnosti ritma skeletne konstrukcije. Švajcarac) -> kao i Nojtra. dakle izraz funkcije.princip pravilnosti nameće opšti red. 1946. 1925.-47." . Palm Springs. -> robna kuća obuće. mora se shvatiti iz spoljnjeg izgleda zgrade .Internacionalni stil -> nije postao univerzalan. Austrijanac) 1. obavijena sintetskom opnom. drvena i čelična 3. Los Anđeles. ovaj stil se nije bitno razlikovao od kubističkog pravca u arhitekturi) .termin i značenje: . remek-delo .na samoj uzvisini. Italija. fasada od stakla . pa ni na mestu otvora . 1935.III princip: tehnička perfekcija. Južna Afrika. prozorski okvir . omogućava optimalno zadovoljenje funkcija . Njuport Bič.prvi put se pojavljuje u tekstovima Henri-Rasel Hičkoka.1932. polazište u koncipiranju . 1934.tamo gde klimatski. . a usavršavali se kod Rajta kao i Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) . Japan. Sanatorijum Lovel.Rudolf Šindler (emigrant. da bi označio urbanisičku i neoplastičku evropsku arhitekturu posle 1920. a ne dekoracija . a ne kao masa . metalni . zidovi imaju ulogu pregradne "opne".geometrijske projekcije: .Bertold Lubetkin (ruski emigrant) i njegova grupa "Tekton" 1.II princip: pravilnost. ali se odlikovao univerzalnošću pristupa. ekonomski. R. tako da je cilj na racionalan način prilagoditi funkciju pravilnosti konstrukcije. London. položaj . Stambeni blok Hajpoint 1. Škola na otvorenom. prirodni izraz funkcije u većini zgrada ne rezultira simetrijom. takođe odbacuje skoro principijelno zalaganje za ravan krov kao "pseudofunkcionalistički" . oblikovanje analogna skrivenom konstruktivnom skeletu je šema proporcija. Finska. prostor obavijaju ravne i tanke površine.-26. kulturni uslovi nisu omogućavali primenu lakih konstrukcija (preteča su su vile Le Korbizjea s kraja 20-tih godina.prozori se smeštaju u spoljnu ravan zida.ostala važna "imena i dela": . ali ne samo u oblikovnom.Rajt 2. funkcionalni i oblikovni sklad .proističe iz skletne konstrukcije. koji je pretpostavljao tehniku lakih materijala i standardne modularne elemente i montažnu gradnju.I princip: arhitektura kao volumen. zgrada se pravi "kao brod ili kao kišobran". slobodan plan ukazuju i na njegov sportski način života. 1928./29. Internacionalni stil 37. -> logička organizacija koju engleska arhitektura nije do tada imala. SAD. . već i u ambijentalnom pogledu 1. koji proističe iz skeletne konstrukcije.posle 20 godina. materijal za površinsku obradu .zemlje: Čehoslovaćka. Engleska. Holandija.arhitekti: . osmospratna. -> ambijentalni hedonizam.

ali teatralna atmosfera.Amijas Konel (sa Novog Zelanda) 1.Ričard Nojtra (napisano) . Izložbeni paviljon. Suresnes kod Pariza . bio izrazito Utopijski plan razvoja Londona. -> za arheologa .Francuska: . logično kretanje svih: gostiju.Peter Berens 1. Dvojna kuća.. stvara čiste oblike. Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu. podeljen grad. Nju Kanan. Novi tip škole na otvorenom.Oven Vilijams 1. oko egzotičnog vrta . avangardne britanske arhitekte (među njima i Lubetkina). -> odmah po osnivanju podeljena na: 1. 1956.Bohuslav Huks 1. 1939.. -> uravnoteženost i živost kompozicije. 1935. 1937. igrača..Beudoin i Lods 1.mikrokosmos Amazona 3. od eliptičnog hodnika ka restoranu do plesnog prostora.37. približava se neoklasičnoj tradiciji . 2. kontrast između fasade u gravertinu i kamenu i egzotičnog enterijera. promenada prostora od ulaznog dvoetažnog predvorja do rampi koje vode igračicama. osim Izložbe "Nova arhitektura". strogost. "grad sirotinje". sa Lusio Kostom.-63. Ameršam. 1929. 1953. 1933.SAD: -> Internacionalni stil prvi primenjuju austrijski i švajcarski iseljenici (emigranti) . zato će Lubetkin napustiti MARS i pristupiti levo orjentisanoj organizaciji ATO (organizacija arhitekata i tehničara) koja će se baviti problemom radničkih naselja . Brno. -> zidovi od lomljenog kamena i drveni krov .kasnije raskida sa svojim neformalnim funkcionalizom i fluidnim oblicima. Kuća. 1926. Glas haus. Brazilija. Kuća Nju Vejs.Le Korbizje 1. Kompleks farmaceutske industrije Buts.Oskar Nimajer (Brazilac) 1.poslovni i 2. po zabrani hazardnih igara. Internacionalni stil 150 2. on nije bio arhitekta niti član CIAM-a.Holandija: . skulptoralni oblik četvorospratnog zdanja .-54. -> prvi put izložena Pikasova Gernika .Rudolf Šindler (napisano) . birokratsko . Brazilski paviljon na Svetskoj izložbi u Nju Jorku. . dok Hajpoint 2 kao da sedi na zadnjici kao Buda". 1932. Brno. -> koncept Le Korbizjeovog slobodnog plana ovde je izdignut na viši nivo fluidnosti i prožimanja. svojim entuzijazmom grupa je privukla.Čehoslovačka: . . Stambeni blok Hajpoint 2. engleski ogranak CIAM-a. Gaveji (iznad Rija). oblik krsta u osnovi. zoniran u četvrti prema klasnoj strukturi. armirano-betonska skeletna konstrukcija od pečurkastih stubova i staklo. posluge. ortogonalna mreža. Nortampton.grupa MARS (grupa za istraživanje u modernoj arhitekturi). na Trgu su zgrade triju vlasti: sekretarijat. . Pampula. 1942. 1926.Ludvik Kisela (napisano) .Engleska: -> Internacionalni stil započinju stranci kao i u SAD . Neobična organska kuća (za sebe). senat i sud . vidi se da počinje prihvatati sovjetski soc-realizam . već inženjer. u početku. London -> već deluje maniristički: "Hajpoint 1 kao da stoji na prstima i širi krila. . ali nije razvila metodologiju potrebnu za realizaciju te budućnosti u koju je verovala. osnovana 1932. Kuća "high and over". ali je jedino njeno veće ostvarenje. protobrutalistička.Oto Esler 1.Filip Džonson 1. 1949. 1930. Beston.Bertold Lubetkin (iz Rusije) -> najznačajniji i njegova grupa "Tekton" (napisano) . zgrada je pretvorena u muzej 4.grupa OPBOW (holandski ogranak CIAM-a) -> radovi . levo orjentisan) -> član španskog ogranka CIAM-a (GATERAS) 1. tj.Hoze Luis Sert (Španac. Mates. Kazino.

-> tradicionalno + Le Korbizjeovsko. gaje bogat stil. radi sa suprugom i enterijer. ta se energija uspela osloboditi tek u ovom vremenu. Rio de Žaneiro -> montažni šestospratni objekat. 1933.-35. osnovana 1929. -> betonska parodija tehnike u drvetu 2. počev od prilično šematskih objekata gradskih većnica za Šimicu i Tokio. konzolni nameštaj od čeličnih cevi 2. pod vođstvom arhitekte Hoze Luis Serta i Garsija Merkadala.Španija: . 1955. -> eklektičan rad 6. koje sadrži duplekse za stanovanje. uticaj Perea 4.za Olimpijske igre -> asocijacija na srednjevekovni grad. počeo je nizom radova koje je naručila država. biblioteku. o tome govori u svojoj pronicljivoj analizi u vreme završetka Prefekture: "Japan je do nedavno bio neprekidno pod apsolutnom vlašću države. Gradska većnica. ne samo u Japanu nego i u celom svetu .Hoze Luis Sert (napisano) . 1930.japanski kulturni centar". vrtić. 1951. lucidna organizacija prostora. radio je za Le Korbizjea) 1.-54. -> neoklasicistički pristup . -> kuće skorojevića industrijalaca. TV stanica u Kofu -> konstrukcija. kao one snage koja će osloboditi Zapad njegove tehnokratske neumerenosti. bazen (koncept Le Korbizjea) . 1942. -> prva kuća od armiranog-betona u Tokiu.Kunio Majekava (radio za Rejmonda i školovao se u inostranstvu) 1. Internacionalni stil 151 . Casa Bloc -> kolektivno stambeno zdanje. ali treba još mnogo učiniti da bi se pravilno artikulisala" 5..španski ogranak CIAM-a (grupa arhitekata i tehničara Španije za unapređenje savremene arhitekture). 1923. slobodan prostor. Muzej moderne umetnosti. -> proizašao iz Le Korbizjeovog Unite d'Habitation. (centar mira) -> Tange je verovao da će energija. instalacije. evroazijski.transilvanijska grupa (kasnije će postati ogranak CIAM-a) . Tokio. (prvo kao katalonski kulturni pokret).grupa GATERAS . povezanost spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora pomoću rampi 2. bila ograničena i potisnuta. Hirošima.Junzo Sakakura (kao i Majekava. pa do vrhunskih zdanja zgrade Prefekture u Kagavi. podignut na pilotisima sa brojnim elementima Le Korbizjea. Stambeni blok Harumi. 1952.-58. oslobođena intenzivnim razvojem Japana. dok je kulturna energija naroda . Jokohama -> operiše sa evropskim elementima arhitekture 9. elementi Internacionalnog stila. Hram Dem su. Tokio.prisnost sa Le Korbizjeom najbolje se vidi po kućama u Johanesburgu u post-korbizjeovskom stilu . time se konačno završava period Internacionalnog stila. Osaka 7. Poslovna zgrada petrolejske kompanije "Izlazeće Sunce" -> koristi armirani-beton 3.Brazil: . i zatim Olimpijskih stadiona u Tokiu 1. Meri . 1955. koje je svojom plastičnom raskošću podsećao na brazilski barok XVIII v. Metropolitenska gradska kuća .Japan: .Kenzo Tange (bio Majekavin asistent) .Južna Afrika: . levo orjentisana.37.Oskar Nimajer (napisano) . aluzije na budizam i šintoizam 3. Konkurs za "Kinseko . kombinuje pola pola zapadnjački i japanski stil života . kasnije se uticaj Le Korbizjea pretvorio u lokalni senzibilitet. pa eliptični i kružni volumeni ovih stadiona.Antonin Rejmond (Čeho-Amerikanac) -> uticaj Rajta 1. vodeći predstavnik ovog stila . osnova u vidu krsta 10. Zgrada Prefekture. najznačajnije zdanje: 1. nameštaj. tkanine. Tokio. 1957. Sopstvena kuća. Japanski paviljon. Kagava. Tokio.energija kojom bi se moglo stvarati novo. odlike istoricizma. Dva Olimpijska stadiona.smelost posleratnog stvaralaštva ogleda se u njegovom delu. -> kitnjast i maniristički. pokušaj asociranja na tradicionalnu japansku arhitekturu u drvetu. Golf klub. ovde se gubi Rajtov i Pereov uticaj . Kamakura. jaslice. Zgrada ministarstva obrazovanja. Katedrala St. 1937. Muzej savremene umetnosti. Kuće za porodice Akaboši i Fukui. Spomenik miru. -> stanje skoro klasične ravnoteže. pokriveni su lančanim čeličnim krovovima obešenim o rogove eliptičnih armirano-betonskih konzola koje nose istovremeno i gornje redove koso postavljenih sedišta 4. pomoći da se japanska tradicija preobrati u nešto novo i kreativno.Majekava će u svom članku "Razmišljanja o civilizaciji i arhitekturi" govori o paradoksalnom opstanku tradicionalne japanske kulture u njenoj suštini. stepenište (jezgro) 8. za igre u Tokiu. -> Tange nije vodio računa o kretanjima. 1964. Svetska izložba u Parizu.Lusio Kosta -> radi zajedno sa Le Korbizjeom 1.

vodeća figura 60 .radio tokom rata. okuplja mlade arhitekte (koji će takođe kasnije postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove. Internacionalni stil 152 .37.Kenzo Tange .80-tih godina u japanskoj arhitekturi. bio je pod uticajem Le Korbizjea .

Art Deco 38. dekorativni sistem ove zgrade treba da podseća na Krajslerove automobile 2. na "gotski" stil nebodera (koji u Nju Jorku ustanovljava Kas Džilbert zgradom Vulvort iz 1913. u predvorju RCA.uspeh Art Deco-a može se objasniti na sledeći način: avangardni pokreti nastojali su da sve oblike svedu na apstrakciju.grupa umetnika koja stvara u ovakvom duhu okupila se u "Uniji modernih umetnika". Rokfeler centar. uopšte napretka. Radio city music hall (velika koncertno . kao i na različite avangardne izvore . U. "M. i td.". Veliki broj drugih njujorških oblakodera na Menhetnu takođe je izgrađen u ovom stilu 5. 2. Paviljon turizma. kompleks na prostoru od 8 blokova.). to je. Nju Jork Rejmond Hud i Džon Mild Hauels 3. skupoceno drvo i sl. Art Deco 153 .pozlaćen. zvuka.Oud ... dekorativnog kubističkog stila i futurističkih vizija . pa sve do prvog svetskog rata).-39. -> Franc Žurdain.-30. Pariz. na dekorativizam Čikaške škole. . . Bečka secesija. ali i specifične ikonografske arhitekture evropskih totalitarnih režima (gde se vlast i moć žele prikazati u pozitivnom i naprednom svetlu) . kubizam Frank Lojd Rajta. 3. ali se ubrzo širi po celom svetu.bioskopska dvorana (6200 mesta)) -> krovni vrtovi na vrhovima dve niže zgrade i šetalište sa vodoskokom levo i desno od njih 4.arh. svedene forme nameštaja i drugih predmeta primenjenih umetnosti.ovo delo je nudilo science fiction viziju grada nebodera .. civilizacija Maja. gde se traga za reprezentativnim stilom poslovnih zgrada.arh. TV. da bi kulminirala sa dva glavna objekta (dela) na srednjoj osi kompleksa: 1. D. Rejmon Templije. porodične kuće u ekskluzivnim četvrtima bliske su engleskom "free architecture" stilu (uz dodatak ponekog trema u kolonijalnom stilu). što se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa reprezentativnom (državnom. tako se javlja jedna tendencija za stvaranjem umetničkih formi sa određenim ikonografskim sadržajem. "čovek na raskršću" .38.) . etika mašina. Krajsler bilding. 1925. ujedno. Rejmond Hud i Džon Mild Hauels i dr. kompleksom dominira skulptoralni bezornamentalni oblakoder RCA (u jezgru kompleksa) od 70 spratova. kamen. američki Art Deco oslanja se L'Ecole des Beaux Arts tradiciju (koja je "službeni stil" u Americi od "Kolumbijske izložbe" u Čikagu 1893. U. sadrži 14 zgrada. Nju Jork. Prometej . I. u oblasti dizajna. možda najpoznatiji primer američkog Art Deco-a. geometrijska ornamentacija.. staklo.do drugog svetskog rata. Hag (Evropa) . Nemački ekspresionizam .zlosretna zidna slika . za modu sintetičke stilizacije između avangarde (kubizma. ekspresionizma) i tradicionalizma .arh. u skladu sa opšte prihvaćenim shvatanjem stilske prikladnosti za pojedine namene (u isto vreme.osnove modernizma u SAD -> izvori: velika izložba u Parizu 1925.. radija.najpozanatije zgrade: 1. M. Amerikan radijator bilding. A. univerziteti u "srednjevekovnom". "indijanski" stil u Kaliforniji -> radovi Rajta između dva rata. delo Dijega Rivere. ("grad u gradu" . kada je pobedio rad Rejmonda Huda i Džona Mida Hauelsa u pseudogotskom stilu . sa i ideološkom ikonografijom (uključujući čak i sliku Lenjina) zbog čega su ga morali ukloniti..Art Deco u Francuskoj: 1. . Vilijem van Alen. Pjer Šaro. finansijskom) funkcijom. dosta se istražuje uloga svetla i td.. pored toga. . 1931. "Šel bilding". . u Americi Art Deco dominira kao urbani stil poslovnih zgrada i stambenih blokova u gradskim jezgrima. 1925. ideološkom. 1928. sva umetnička dela izložena ili kao deo centra obrađivala su tematiku svetlosti. njihov stil (naročito u uređenju enterijera) karakteriše upotreba luksuznih materijala (metali.Art Deco ("modernistički stil") u Americi: . Žan Foke.).Indijanaca.. stil je polihroman. Robert Mallet-Stevens -> snažna je ilustracija tradicije za integrisanjem doktrinarnog modernizma. Robert Mallet-Stevens. 1930.presudnu ulogu u formiranju vodećeg stila imao je konkurs za zgradu Čikago Tribjuna iz 1922. to je kontekst u kom dolazi do pojave Art Deco-a..mural.Art Deco u početku je francuski fenomen.pojam: . Zgrada Džonson Vaks i dr.Art Deco doživljava procvat u Americi.tornjeva). takođe pokazuju sličnost sa Art Deco-om 6. okružen zodijakom (skulptura). obrasci Pueblo . glavni deo izgrađen je za 18 meseci. Nju Jork. koji se izdiže iznad trga. futurizma. enterijera i arhitekture .oznaka "Art Deco" počinje da se koristi posle "Međunarodne izložbe dekorativnih umetnosti" u Parizu.

i pored toga. u italijanskim vizuelnim umetnostima nastaje pokret "Novecento Italiano". 1930. "Liktorski stil" i zalažući se da to postane službeni stil. iste godine. organ italijanskog racionalizma . Nemačka. plan pokazuje istu morbidnost kao i Musolinijeva "osmanizacija" Rima iz 1931. ukazuje na izvesnu naklonost racionalista prema konstruktivizmu). . okupljena oko Đovanija Mucija. koja u već pregrejani arhitektonski diskurs unosi izvesni kriticizam . Milano. i druge . najčešće arhitektoničnim kompozicijama pronikne u metafizičko prisustvo klasične prošlosti u sadašnjosti.ovo delo Teragnija je najvažnija zgrada italijanskog racionalizma. italijansku arhitekturu karakteriše latentni (ali prefinjen) sukob modernista i novotradicionalista. u kojima su bile grafike i fotografije). posle rata. Arhitektura totalitarnih režima 39. u tretmanu uglova gde se umesto klasičnih ojačanja nalaze ostakljeni valjkovi. vođena tom idejom. na pr. pod uticajem Đorđa de Kirika i metafizičkih slikara. koju predvodi Đuzepe Teragni (Giuseppe Terragni 1904. postale jezgro Novog Rima. Pagano sarađuje sa Pijaćentinijem na pripremi izložbe EUR. već i inteligencije.. racionalnoj sintezi nacionalne klasične tradicije i strukturne logike mašinskog doba. de Kiriko pokušava da svojim.) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u i ruskim konstruktivistima). milanska arhitektonska avangarda. prva manifestacija arhitektonskog pokreta "Novecento Italiano" je upravo Mucijeva stambena zgrada Ka'Bruta. atmosfera se pogoršava.političke konotacije: nesmetani ulazak masovnih demonstracija sa ulice u unutrašnji prostor zgrade). mogi racionalisti su stradali .lavirint belih drvenih rešetkastih konstrukcija izdignutih iznad poda.-43. otpor protiv futurizma javio se u delu Đorđa de Kirika (italijanski slikar i likovni kritičar) "Zagonetka sata".krajnja je vulgarizacija pokreta "Novecento Italiano". zatim "Dvorana zlatnih medalja" Perzika i Nicolija na aeronautičkoj izložbi u Milanu 1934. fasade ukazuju na enterijer . nastoji da da svoje viđenje klasičnih oblika Mediterana. Đuzepe Pagano (arhitekta) i Edoardo Perziko (likovni kritičar) pokreću list "Casabella".Palata italijanske civilizacije . Musolini lično otvara izložbu pokreta. čije bi trajne građevine. tj. formulacija te orjentacije je njegova zgrada Palate pravde u Milanu. specifičnost tog sukoba je u tome što su i jedni i drugi bili zagovornici novog tumačenja klasične tradicije. 1932. stvarnu afirmacijau racionalistička arhitektura počinje da stiče izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu. urbanistički. "palaco" plan (sa velikom dvoranom umesto atrijuma u sredini .-41. (ova zgrada. sve jačim shvatanjima (na pr. i na sam futurizam. rat je destruktivno delovao. 1932. koji je odbacivao ikonografska svojstva arhitekture . grupa teži novoj.-36. stvarajući tako eklektički tzv.1932.neki umiru pod nerazjašnjenim okolnostima. Italija. (viseća konstrukcija .tada Marčelo Pjaćentini. izvorište imali u predratnoj italijanskoj modernističkoj tradiciji 1. 1942. eksterijer zgrade. najznačajni poduhvat ove grupe je zgrada Univerziteta u Rimu.arhitektura totalitarnih ražima -> Italija. na pojam "industrijske kulture" tj.iste godine: Casa del Fascio. no. napadi tradicionalista postaju sve žešći. po Musolinijevoj želji. (Mucijo piše o pokretu "Novecento Italiano" kao antifuturističkom. racionalisti stvaraju udruženje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu). Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom arhitekturom futuristički program o uvođenju ulice u kuću) . tvrdi da će klasične šeme prošlosti uvek biti upotrebljive) 2.posle 1936.. čiju arhitekturu karakteriše masivnost. glavna građevina kompleksa . provladino Nacionalno udruženje arhitekata (tradicionalistički orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog krajnje intelektualističkog strogog asketskog pristupa. modulacija pravougaonih otvora. kao što su i jedni i drugi. koje prikazuje peristil sa lukovima u sumraku (zastrašujuć metafizički prizor koji slikovito predočava formu italijanske Nove tradicije) . rudimentarni klasicizam stubova i venaca.iste godine: u Milanu je osnovana racionalistička grupa "BBPR" (4 arhitekte). odlučuje da napravi kombinaciju pokreta "Novecento Italiano" i racionalizma.u toku rata.u periodu fašističke vlasti 1922. najuticajniji član Nacionalnog udruženja arhitekata. Pijaćentini formira profašističku grupu RAM. Arhitektura totalitarnih režima . polukocka sa strogom prednjom konstrukcijom. 1923. drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7". međutim. na određen način. (ponavljanje jednostavnih osnovnih elemenata) . podignute su najvažnije zgrade racionalizma.u periodu 1932. ne samo od strane narodnih masa. "kulture mašina" počelo se gledati sa podozrenjem. suprotstavljajući se futurističkom kultu mašine. među kojima posebno mesto zauzimaju građevine koje za Olivetija podižu Figini (doprinos moderne arhitekture u humanizaciji industrije) i Polini u Ivrei. a naročito snažno je uticao na arhitekte oko Rosija i Grasija . 1928. SSSR 154 * Italija: -> razvoj fašističke ideologije posle prvog svetskog rata proizašao je iz dva aspekta futurističkog pokreta: kulta rata i veličanja mašina. neki završavaju u nemačkim koncentracionim logorima.39. pokret je obnovljen. većina racionalista ulazi u manji ili veći kompromis sa tim.

u formalnom smislu.1947. 1932. iznad svega. bili su Hajnrih Tesenau i Paul Šulce-Naumburg.). glavni protagonisti reprezentativnog državnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert Šper. (Šper: "Ledena katedrala" .1933.i ovde dolazi do sukoba između modernističkog pokreta i nove tradicije. važno je reći da je bilo i drugih pseudo-istoricističkih pojava u nacističkoj arhitekturi. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture. u sklopu opštih kretanja. oko četvorougaonog otvorenog. 1937. međutim. od kojih je 7 podignuto (morbidno) . jačanje ekstremno demagoške. Berlin.1932. Pelcig) i Rusije (ASNOVA. po dolasku nacista na vlast. sterilisana. "kosmopolitsko jevrejska" i sl. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla. megalomanska prerada Šinkela). zadržala se samo u funkcionalističkoj industrijskoj gradnji . korena. podizanjem javnih građevina u svrhu masovne histerije .. u svojoj knjizi "Borba za umetnost". prva je manifestacija socrealizma u Rusiji (konstruktivističke dvorane kao polukružne. apatridni stil gradskog života. Ščusev. urađen je Generalni plan Moskve. funkcionalističku arhitekturu. projektovano je 8 oblakodera u soc-realističkom stilu za Moskvu.kao deo tradicije. kao pobednički.1937. prvi put izložena u knjizi Valtera Darea "Seljaštvo kao izvor života nordijskih rasa". čiji najvažniji deo čini sistem podzemne gradske železnice.slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je. nacisti rešavaju oslanjanjem na snažnu 1. OSA. u kojoj se žučno protestvuje protiv urbanizacije. što nedvosmisleno odslikava njenu "šizofreničnu" prirodu 1.. Bogu hvala. arhitektonsku tradiciju nemačkog klasicizma u radovima Šinkela. a ruska arhitektura se ponovo polako vraća u okvire modernog pokreta .. izveden za veliki politički zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935. arhitekturu socijalizma karakteriše megalomanija. Langhansa i drugih (u pogledu reprezentativne gradnje). Šulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and Craft.. Ščuk. ivične.-55. CK partije proglašava socijalistički realizam službenim stilom. 1931. Gropijus. a 1935. obnovljene crkve Hrista Spasa.1938. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova. izuzetci od ovoga su: Olimpijski stadion Vernera Marča i Bonacovi mostovi iz 1936. 1929. Pere. primena skulptura u istom stilu . glavni pobornici. jednostavnim. sedište Kancelara. VOPRA) . . nacistički neotradiconalizam odlikuje se. pseudoklasicizam. a selo se predstavlja kao tvrđava patriotizma.) . (na mestu srušene. 1938. još od 20-tih godina. glavni Šperovi projekti (su grandiozni objekti za potrebe nacističke države): stadion (za politički skup) Cepelinfild.1943. njena planerska sekcija . Ščusev podiže Lenjinovu državnu biblioteku .1954. projekat će kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na vrhu. koja tvrdi da "samo proleteri mogu stvarati proletersku kulturu"... obojca rade u pseudoklasičnom maniru (spartanski klasicizam. a danas. koja je generalno propisivala restauratorske radove .39. moderna umetnost je zabranjena kao "degenerisana".1935. ironija ovog konkursa bila je u tome što se nijedna levo orjentisana grupacija arhitekata nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalističkog realizma . staljinističke asocijacije arhitekata "VOPRA". stanice moskovskog metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma .1933.besmisleni. * SSSR: . odluka žirija da. arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slično (oni zajedno rade belo okrečena zdanja sa kosim krovovima . Jofana. Arhitektura totalitarnih režima 155 * Nemačka: . socijalistički stil se ukida. održan je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje projektovanje u vernakularnom i klasičnom duhu na celoj teritoriji zemlje . ogoljeni klasicizam . u stvaranju ovog stila važnu ulogu odigrali su neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih..to dobro ilustruju bizarne građevine (koje će služiti kao scenografija) kao što su otvorene arene (kao goleme "kulise" za pseudo-kultne nacističke rituale ili tokom rata podizani spomenici poginulima u ratu .na konkursu za Palatu Sovjeta. Nirnberg. kao ruski odgovor na zdanje Lige naroda). Gilija. pojavili su se radovi iz celog sveta (Le Korbizje. izabere rad B. organskim oblicima) napada "nomadski". pripadnosti) 2."Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu).problem sa pronalaženjem odgovarajućeg arhitektonskog stila. klasičnog dvorišta u čijem je centru klasičan stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa bakljom ustanka neslobode). M.stub od zastava i reflektora. antizapanjačku narodnjačku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2.

Italija . gde staje uz pristalice "nove objektivnosti" po pitanju stanovanja 5.kao kolaž 8. otvara biro u Jivaskili (uticaj Vagnera) .Radnički klub │(dorski stil). Gradska biblioteka. Paimio -> pažljiv raspored bolesničkih soba. zvuk) -> u njegovim prvim remek-delima: 1.tamno plavo gledalište sa stolicama od ružičastog baršuna . papira i celuloze .40. studirao 1916. 2.: . opet kombinacija opeke.rođen je 1898. Helsinki.Alvar Aalto. dva aksijalna trakta sa ravnim krovovima.1923. grubog maltera i drveta.I faza. koje pokazuju različite uticaje i stepene kulturnog razvoja Alta: 1.sredinom 30-tih godina upoznaje industrijalce Gulišen. Centralna Evropa. Zgrada jugozapadne poljoprivredne zadruge. 1927. sobe racionalistički opremljene. osniva se preduzeće "ARTEK" za proizvodnju i plasman Altovog drvenog nameštaja. tokom celog života tragao je za postizanjem ambijenta (toplota.poslednje delo: Koncertna dvorana Filandija. (počeci udaljavanja od međunarodnog konstruktivizma) -> "L" osnova. 1898. prisustvovao kongresu CIAM-a u Frankfurtu. 30-te godine (1934. 2. načelo prostorne distribucije (prisutno u Altovoj zreloj karijeri) . konzolna konstrukcija . armirano-betonska konstrukcija 2. . izgrađena u Turkuu: kolorizam pozorišta u zgradi .: -> početna faza zrelog stvaralaštva . 1937. . tu su bile izložene Finske rukotvorine)) . Finski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu.Nove i rekonstruisane crkve │Hofman (strogost). -> Asplundov uticaj. . akustička izolacija čitaonica . niz infrastrukturnih pogodnosti 7. Munkiniemi. drvena oplata zidova. lokalno graditeljstvo (u drvetu). (izvedeno 1930.1925. 1930. koje vodi Aino Alto (Alto je dizajnirao i stolice. spoj racionalističko .-34.. i predlog prototipa minimalne kuće. prisustvovao konferenciji o armiranom-betonu u Parizu. Finska. "klasični" industrijski paviljon (od modularnih drvenih oplata). 1928. asimetrija.izložba 700-togodišnjice Turkua.-37. Vipuri. .1929. 1936. . 1936. koja mu je najbliži saradnik do svoje smrti 1949. Alto ponovo uviđa prednost drveta nad betonom u konstrukciji) 6. Katua. Finska -> zanima se za narodno izvorno graditeljstvo. Sanatorijum."L" osnova. Alvar Alto 156 . grubog maltera . nijdenom od ovih stilova nije se potpuno priklonio. 1928. friz. njegova dela imaju elemente dva stila nordijske tradicije: 1.-39. . 1927.projekti u Jivaskili 1923. (prva nagrada na konkursu.-27. Alvar Alto 40.Dva doma civilne zaštite │Šinkel . u mestu Kourtane.II faza. strog dorski senzibilitet (izvor je u Šinkelovom romantičnom klasicizmu) iz 1910. 1938.italijaniziran stil . 1928. Normark.. datira iz 1895.konstruktivističke estetike i tradicije .-39.): .-21. svetlost. konstruktivistički pristup) -> razvedena krila..1922. Vipuri -> danonoćna indirektna rasveta.raznovrsni tipovi stanova. nacionalni romantizam (izvor je u pokretu gotic revival). umivaonici su bezšumni 2. Helsinki završena 1976. Stambeno naselje za finsko Udruženje za umetnost i zanate.1935.-35.) -> u prvobitnoj verziji snažan uticaj Asplunda i švedskog neoklasicizma (fasade. -> moćna konstruktivistička arhitektura fabrike.podela građevine u dva dela. kiosk sa slamnatim krovom (domorodački stil. (I nagrada) -> drvena zgrada ("šuma koja hoda" raznovrsni konstruktivni sklopovi.armirano-betonska 3. zahvaljujući dživotnom pokroviteljstvu finske drvne industrije.Radnički stanovi │uticaj Asplunda -> slabo izražen neoklasicizam . izvori svetla i toplote su podalje od postelja. u Turkuu.1976. Fabrika papira i radnički stanovi Sunila. okrenut na jug i jugoistok. . pada pod uticaj holandske (Dujker) i ruske (ASNOVA) avangarde (holandskog i ruskog konstruktivizma) . Paimio.-32.4 izložbena objekta na industrijskoj izložbi u Tampereu (suprotnosti. na Politehnici u Helsinkiju. plafoni su tamno obojeni da bi umanjili odbljesak. zidovi od opeke. 1929. Sanatorijum. vlasnike koncerna za proizvodnju drveta. sa "atrijumskim" međuprostorom (ovaj koncept potiče od tradicionalnog kompleksa seoske kuće) 9. kasnije izmenjena. studijsko putovanje Skandinavija. Vlastita kuća. Poslovna zgrada izdavačke novinske kuće "Turun Salomat". -> uticaj pomalo konstruktivistički . 4. ženi se sa Aino Marsio.funkcionalizam (skreće ka romantičnom klasicizmu) 1. Gradska biblioteka.. Vila Mairea (za Gulišenove). 1932. ogromna egiptoidna vrata). drveta. stambeno naselje .1928. -> remek-delo predratne karijere .

Nacionalni penzioni zavod. "U" osnova (opet poluatrijum). stanovi su takođe grupisani oko vertikalnih čvorišta sa dnevnim svetlom 13. 1947. odatle proističe i nedogmatičan odnos prema ortogonalnosti.1949. "Pastva i planinski potok" objašnjava vezu arhitekture i biologije.: -> u svom tekstu 1947. Sajnatsalo. drvena vidna konstrukcija krova .. već stotine kilometara daleko od prebivališta. popločana crnim i belim mermerom. Koncertna dvorana Filandrija u Helsinkiju -> poslednje Altovo delo je završeno 4 godine nakon smrti . 1939.tradicionalan) sa kućom. (izražena Altova želja da bude koristan malim ljudima) -> kubične mase. suptilne promene atmosfere unutrašnjeg prostora . Berlin. snažno izražen humanizam . ili Studentskog doma u Masačusetsu.-52. ženi se sa Elizom Makiniemi. .zadovoljenje socijalnih i psiholoških kriterijuma.III faza. rađanje i obnavljanje 10. 1952. stan (stan .saune. drvena oplata dnevne sobe). umire Aino Alto .apartman) ima sve atribute kuće .najvažnije u Altovom delu: stvaranje ambijenta u kome će se ljudi dobro osećati . 1939. beli zidovi intimnih prostora). -> atrijum oko kog su smešteni različiti sadržaji. mnogo prihvatljivije od Le Korbizjeovih. Stambeni blok u četvrti Hansa za izložbu "Hanzafirtel interbau". ritmizacija otvorima.: .sociološke kriterijume) -> jedno od najvažnijih rešenja stana. ali izražena i nastavljaju nordijsku tradiciju spajajući osobenost i klasičnost. metaforički: "geološki slojevita" masa kuće (nepravilan oblik bazena . grejanje. unutrašnjost dosta simbolizuje pejzaž.IV faza.). rasvetna tela. koja mu je u ovoj fazi i glavni saradnik 11. Helsinki. zidovi od opeke (smenjuje se pod od opeke i kamena). 1949. otuda u njegovim delima aluzije na razvoj ribe od ikre.. označavajući promenu statusa.1952. 1955. koja igra ulogu atrijuma. skulptorski kamin i stepenasto povišena dnevna prostorija koja vodi do stepenišnog mezanina. prisutna u celom projektu.) . neko vreme proveo je i u ratu . prostori su različitih boja. je "ključ" građevine 12. ograđeno malo dvorište sa ameboidnim bazenom.brižljivo detaljisanje (stolice. duhovnog i svetovnog. Gradska skupština. Altova rešenja su nenametljiva. maštovitost i normativnost . arhitektonski oblici su nalik ribi: ne rađaju se potpuno razvijeni.-48.-49.osnova ima "U" formu oko terase. dvojnost. Alvar Alto 157 nacionalnog romantizma (kontrast.40. (Altova težnja da zadovolji psiho .-56. izdvojena sauna (sauna ima slamnati krov .najuočljiviji je u pažljivo projektovanom nizu kabina za razgovore smeštenih ispred dvorane sa prirodnim svetlom. ta dvorana.Alto traga za novim izrazom (retorički pokrenuti zidovi Finskog paviljona Svetskoj izložbi u Nju Jorku. druga stvaralačka faza od 1949. niti u vodama gde inače žive.

zemljišna politika za rešavanje haotične podele zemljišta (usled kupoprodaje i nasleđivanja). 1928.urbanista) . CIAM i Grupa 10 41. urbanizam.druga (CIAM IV . P.CIAM I (kongres u zamku Elen de Mandro. obeležena je dominacijom Le Korbizjea.CIAM II (kongres u Frankfurtu. ustoličavanje onoga što je simbolično predstavljala izložba Weisenhofsiedlung. ekonomije.organizator: Ernst Maj . građevinski propisi i minimalni stan (voditelj Hans Šmit) (stan za životni minimum (mini stan) . a da se pri tome ne udalji od stvarnosti industrijalizovanog sveta 2.internacionalni kongresi služe za novo građenje i formiranje današnje arhitekture . 1933.rezultat: "deklaracija iz La Saraza" (potpisalo je 24 arhitekte iz: Francuske.41. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena političkim i ekonomskim prilikama. a ne arhitekturu kao elementarnu delatnost čoveka (tesno povezanu sa evolucijom ljudskog života). Španije.tema: racionalni sistemi izgradnje (visina i razmak blokova u cilju efikasnog korišćenja zemljišta i materijala) .CIAM (Congres Internationaux d'Architecture Moderne) (međunarodni kongres moderne arhitekture) -> cilj održavanja internacionalnih kongresa za novo građenje je borba za prava savremene arhitekture. standardizacija. te se mora osloniti. Belgija.prva faza: . i posle konsultacija sa Gidionom i Le Korbizjeom došlo je do održavanja sastanka) . obeležena je predominacijom liberal .rezultat: važan referat "Stan za minimum egzistencije" .III). Švajcarska. Nemačke. La Saraz. koji je akcenat pomerio na urbanizam . Italije.-59. Valter Gropijus) .-47. sociološki aspekti minimalnog stana (voditelj Valter Gropijus). oslobađanje od sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelih formula) . tj.druga faza: .ustanovljeni su organi CIAM-a: kongres.prva (CIAM I .u periodu 1928. (naselje Vajzenhof) za "novu tradiciju" sa internacionalnim predznakom .) -> bio je u Frankfurtu zbog aktuelne stambene izgradnje (Ernst Maj .) . Nemačka. 1947.izložba: 100 projekata minimalnih stanova (crteži u istoj razmeri) . "obrađuju probleme koje pojedinac ne može da savlada" (Le Korbizjeova definicija) .treća (CIAM VI .teme: stan za životni minimum (voditelj Ernst Maj). bila je najdogmatičnija.formulisani su ciljevi: utvrditi probleme arhitekture . arhitektura je uslovljena političkim i ekonomskim prilikama. država i arhitektura (voditelj H. Švajcarske.proširiti ovu ideju u svim oblastima života . program minimalnog stana (voditelj Viktor Buržoaz). predsednik Karl Mozer.najveći evropski ekspert na području socijalne stambene izgradnje) . urbanizam (voditelj Andre Lirsa).X). sekretar Z. radne grupe (arhitekti i stručnjaci.osnivački kongres. Austrije i Belgije) -> ističe građevinarstvo. Gidion . Holandije. standardizacija (voditelj Ernst Maj. ekonomija i arhitektura (voditelj Hans Šmit). države.pratiti rešavanje arhitektonskih problema . 1930. označava početak "akademske" faze moderne arhitekture.organizator Viktor Buržoaz. suština urbanizacije je u funkcionalnom redu . 1929. kao prvi korak prema racionalizaciji građevinske industrije . predsednik Kornelijus van Esteren (profesor K.izložbe: racionalna gradnja i "Ozareni grad" Le Korbizjea . a ne arhitekti -> promena tendencija. rukovodilac biroa za planiranje Amsterdama . gde su najuticajniji bili nemački arhitekti.funkcionalni sociološki i normativni aspekti) .) . u cilju postizanja kvaliteta na univerzalno prihvaćene racionalne metode proizvodnje.-59.teme: uticaj tehnike na arhitekturu (voditelj Le Korbizje).V). zadatak i ostvarenje minimalnog stana (voditelj Hans Šmit). Mozer ustupio mesto mlađem i to urbanisti. pripadnici "nove objektivnosti" . kultura stanovanja (voditelj Ernst Maj).CIAM je osnovan na inicijativu pokroviteljke umetnosti Elen de Mandro (ona je pozvala kreativne duhove u svoj zamak u La Sarazu. CIAM i Grupa 10 158 . analiza temeljnih elemenata (voditelj Le Korbizje). te da će se za postizanje većeg nivoa kvaliteta morati osloniti na univerzalno prihvatanje raconaliziranih metoda proizvodnje. nacionalne sekcije (prvi put učestvuju: Alvar Alto.osnivanje CIAM-a 1928. 1927.formulisati ideju moderne arhitekture .-33. 1928.idealističkih tendencija nad materijalističkim iz vremena osnivanja . CIRPAS (međunarodni komitet za rešavanje problema savremene arhitekture). CIAM je prošao kroz 3 faze: .3 razloga: 1. a koja je u tom periodu vodila bitku sa jakim antagonističkim snagama akademizma. Berlage) (odnos arhitekture i tehnike. CIAM ističe potrebu planske privrede i industrijalizacije 3.CIAM III (kongres u Briselu. CIAM zagovara uvođenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje.

neformalna atmosfera na brodu grčke brodarske kompanije).CIAM VIII (kongres u Hedstonu. Jugoslavija.kao jedini tip gradskih stambenih objekata . kao što je planirano (15-todnevno mediteransko krstarenje.za smeštaj velikog broja ljudi tamo gde treba. blizu Londona. 1947.rezultat: "Atinska povelja". . 1956.zaključak: raditi na ostvarenju čovekove fizičke okoline koja ostvaruje njegove emocionalne potrebe i stimuliše duhovni razvoj ..sastanak u Oterlou.tema: Habitat (ljudsko obitavalište) .CIAM VII (kongres u Bergamu. ali je svaka nastavila svoj rad: Nju Jork. rad. 1949.izložba: radovi Le Korbizjea u "Paviljonu novog vremena" . Holandija (tajno se sakupljali i pripremali obnovu Roterdama. rad. prema 5 oblasti: 1.) -> istupa Grupa 10 . umesto novog sistema apstrakcija.mlađa generacija negoduje na idealizam Le Korbizjea. Južna Engleska. dominira Le Korbizje i Francuzi.održan u van de Veldeovom muzeju.) . negoduju na idealizam Le Korbizjea. 1951. 1953.)..CIAM IX (Eks-an-Provans.) -> presudni rascep . 1937. 1959. Rota.) -> italijanska grupa.istupa MARS sa predlozima za gradove i novo zakonodavstvo . neslaganja istoka i zapada.. rekreacija. obnova i rekonstrukcija gradova (Tange .. Majekave . visok.CIAM IV (kongres na brodu Marsej-Atina-Marsej. funkcionalno zoniranje sa zelenim pojasevima između zona (5 funkcija zoniranja: stanovanje. gradovi (Hoze Luis Sert) . Francuska. saobraćaj. ponosu .tema: stanovanje i rekreacija (slobodno vreme.prvi put je dotaknut problem gradskog centra .delom izveštaji o postojećem stanju gradova. Gropijusa. prostran stambeni blok . .javne zgrade. Gidion). uz njegovo prisustvo . time raskidaju sa sentimentalnošću stare garde i sa racionalizmom "funkcionalnog grada" .prvi put) .kongres je održan na brodu (na predlog Brojera). (između ostalog sadrži 111 predloga . Miholji-Nađ. odmor. a delom predlozi za njihovo poboljšanje.CIAM VI (kongres u Bridžvoteru. Serta. 2.CIAM V (kongres u Parizu. CIAM i Grupa 10 159 . Engleska .organizator: grupa MARS ("ljudi žele da zgrade koje reprezentuju njihov društveni i kolektivni život pružaju veće funkcionalno savršenstvo.cilj: utvrditi osnovne postavke sinteze svih problema vezanih za život i stanovanje (uzajamni odnosi između fizičkog oblika i životnih potreba) .) -> trebalo je ponovo uspostaviti međunarodne kontakte . jer prilike nisu dozvolile da se održi u Moskvi. radosti.. uzima se u obzir uloga okoline) . očuvanje istorijskog nasleđa). premada je prihvatanje Atinske povelje možda i značilo sputavanje daljih istraživanja alternativnih modela stambene izgradnje. daleko od zategnute političke situacije i realnosti industrijske Evrope .Hirošima) .. . no ipak je došlo do promene ovakvog stava . a ne Nemci .) . Bakema (postavljen za rukovodioca).hladnorajtovska atmosfera: poljska delegacija insistira na ugradnji nekih Staljinovih "teoretskih postavki" u program CIAM-a . Engleska.nova generacija (Smitsonovi (bračni par). 1933.41. Rota i Majekave.javno priznanje nekih manjkavosti Atinske povelje .tema: funkcionalni grad (planiran i shvaćen bez poznavanja specifičnih funkcija grada). Aldo van Ajk. pa su se grupe CIAM-a razdvojile. prezentovane su komparativne analize 34 evropska grada (Amsterdam.organizator: grupa MARS (osnovana 1932.izveštaji: objašnjenje principa (Le Korbizje).CIAM X (Dubrovnik.raspuštanje CIAM-a .prvi put učestvuje generacija mlađih arhitekata . objavljena tek 1943.tema: Habitat . . .oni osnivaju Grupu 10 ("Team X") sa zadatkom pripreme narodnog kongresa CIAM-a. .predviđeno je bilo na V kongresu da VI bude održan u SAD (Gropijus. Kandilis) osporava funkcionalističke kategorije "Atinske povelje" (stanovanje.tema: planovi. Gropijusa.tema: "Srce grada" -> centar se i dalje tretira kao funkcionalna zona koja privlači svojom spontanošću (Čandigar u skicama . Italija. što je kasnije i urađeno po njihovim predlozima)..) .) -> bio je više dogmatski nego praktičan. došao je rat. Francuska.") .održan je za vreme Svetske izložbe . van Esterena. teže monumentalnosti. oni nastoje da pronađu graditeljske principe urbanog razvoja i utvrde sledeću jedinicu iznad porodične ćelije. pitanje estetike izaziva vatrene diskusije . oni ističu "identitet" kao važnu urbanu kategoriju..treća faza: .) .

grupisanjem u "susedstva" oko javnih objekata. nesimetričnost i jednostranost tih ulica naglašavala je linearnost koja ne može stvoriti osećaj životnog ambijenta 2. Eks-an-Provans.bavio se primitivnim kulturama i bezvremenskim aspektom građevina tih kultura) . završava se faza kreativne kritike CIAM-a.nova generacija arhitekata (bračni par Smitson. umesto toga. Smitsonovi zaključuju da se na visinama iznad šestog sprata gubi svaki kontakt sa tlom. "opština" i "grad" uzeti su realistički. 1956. Kandilis. i slično. -> ostvarenje koncepcije "Goldejn Lejn" -> svi nedostatci koncepta postaju jasni . on postavlja temelje "strukturalizma" stvarajući grad u malom i demonstrirajući svoj pojam "lavirintske jasnoće" međusobnim odnosom jedinica pod istim krovom. van Ajk.Aldo van Ajk. na njegov rad naročito u njegovom projektu za Tel Aviv. pa se okreću niskoetažnoj megastrukturi velike gustine naseljenosti. Velker. snažno je uticao Le Korbizjeov projekat megastrukturnog bloka Obus za Alžir iz 1931. možda zato što je jedino on imao antropološko iskustvo ..sistem galerija.. projekat se bitno razlikuje od ideja Smitsonovih ili Bakeme. saobraćaj. Stambeni blokovi. ugledao se na plan Južnog Amsterdama i holandske funkcionaliste (oko Stama). optimalni razmaci. Šefild. Oni su upućeni u sve to.Bakema i van den Bruk. van Ajk je kritičan sa dozom pesimizma. koje je nastalo gubitkom tradicionalnog i duhovnog izraza (dok se Grupa 10 odlikuje poletnim naivnim optimizmom. Hauelovi i Luis Kan istupa kao "Team X". pre svega po tome što uspostavlja logičnu vezu sa postojećim urbanim kontekstom i nastavlja tradiciju urbane kulture (odbacuje modele "funkcionalnog" i "otvorenog" grada. Dubrovnik. 1963. ovaj njegov rad predstavlja odgovor na van Ajkov poziv za "lavirintsku jasnoću" .Džejms Vuds. opštine i grada 1. u Oterlou) .Džek Lin i Ajvor Smit. "ulica" .Le Korbizje u pismu upućenom Kongresu u Dubrovniku priznaje i potvrđuje da nova generacija.grupacija Smitsonovi. Smitsonovi predlažu fenomenološke kategorije kuće. ciljeve kojima treba težiti. .svesni ograničenja koncepta. poslovnog i javnog prostora (sa dvoetažnim suterenom u kome su uslužne delatnosti i garaže).CIAM IX. 1953.-60. -> Jakob Bakema nije bio protivnik planiranja u tradiciji "nove objektivnosti" (kuće u nizu. isti duhovni inventar on različito koristi u skladu sa uslovima života).-63. . CIAM i Grupa 10 160 . kao najprikladnijoj formi porodičnog stanovanja (tu kritičku svest Smitsonovi su još više utvrdili projektima kuća seoskog tipa ("zbijene" i "proređene" kuće) i ekološkom argumentacijom da Habitat treba uklopiti u krajolik. Megastruktura . oni predlažu daleko kompleksniju urbanu strukturu. a pojavljuju se nova imena: 5. što presudno utiče na polemički ton Grupe 10.). Projekat dečijeg doma . u prvoj fazi "Grupe 10" bio je po strani. -> američki arhitekta. njih trojca su inače smislili panelni sistem stambene gradnje . oni su izvan toga i ne mogu više reagovati na novonastalu situaciju . koja bi trebalo uspešnije da odgovori potrebi za identitetom . načine na koji se mogu ostvariti. 1957. generacija tog vremena najbolje može osetiti aktuelne probleme. kao i na stvaranje brutalističkog pokreta (fotografije uličnog londonskog života fotografa Hendersona. slobodnostojeći blokovi jednake visine. osporava 4 funkcionalističke kategorije Atinske povelje: stanovanje.sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podložna je uticaju pariskog egzistencijalizma. pobedio na tri konkursa . rekreacija. Projekat stambenog kompleksa Golden Lejn . radovi: Studentski dom. okrivljujući za to bezobličnost samog društva. Tel Aviv.41.protivurečnost (Smitsonovi je nisu svesni): autori šemom "Goldejn Lejn" samo zamenjuju koncept "Ozarenog grada" . 1963.psiholoških potreba. -> razvija "ambijentalni oblik" na osnovama sopstvenih antropoloških zapažanja o univerzalnosti ljudske duhovnosti (čovek je uvek i svuda isti. kao sredstvo za unošenje sklada u raštrkani oblik grada 4. ovaj projekat je radio sa Grkom Kandilisom i našim Aljošom Josićem. međutim.zamršena konfiguracija stanovanja. granatom strukturom neuspešno nastoje da ostvare osećaj životnog ambijenta .porodična jedinica. Naselje Park Hil .nastoje da utvrde preciznije odnose fizičkog oblika i društveno .Grupa 10 (Team X) -> naš predstavnik: Aljoša Josić. Bakema.nesimetričnom.CIAM X."kuće u vazduhu" ne mogu imati dvorišta vezana za ulicu. sa timom saradnika (među kojima su bili i njegovi netalentovani sinovi). njegova moć zapažanja presudno su uticali na bračni par Smitson (oni su izložili te fotografije u Eks-an-Provansu)). Konkurski rad za Frankfurt i Remerberg . ovo postaje tema sledećeg CIAM-a . rad. niti ulica odignuta od tla može biti centar kolektivnog života.do 1962. što označava službeno raspuštanje CIAM-a (potvrđeno 1959. Aldo van Ajk i drugi). umesto urbanih funkcija CIAM-a.. .Alison i Piter Smitson (primenjen i na centar Koventrija) -> "kuća" . ipak eksperimentiše sa izrazitijim modulisanjem osnove. Vuds. trgovine. ulice. a ne izdvajati iz njega) 3. on je jedan od prvih arhitekata koji uočava modernističko uništenje stila i ambijenta. Amsterdam. ali bez jasne fizičke određenosti . dok njihovi prethodnici to više nisu. 1961.razvoj Grupe 10: . 1963.

41..) i sve rudimentarnijih nastambi: "Naša su oružja sve savršenija. CIAM i Grupa 10 161 6..de Karlo. .prema de Karlu. nastoji da pronađe nove mogućnosti korišćenja postojećeg fonda zgrada. i prvi put se vratio nakon 30 godina 5. debljinu. grana su "udubljenja" za zajedničke sadržaje (kulturni centri. 1963. a okruženo je sa dva do tri magistralna puta 4..dodatak . studentska pobuna 1968. naselje je inače na platou gde nema saobraćaja. 2... na mestima preloma. nije samo nužna kulminacija krize u arhitektonskom obrazovanju. -> lamela u vidu dugačke linije se lomi . a naše nastambe sve nečovečnije". . tereni i sl.značaj "Grupe 10" -> pre svega sugestivna snaga kulturne kritike više nego njihove arhitektonske vizije . . .. -> italijanski arhitekta nadopunjuje Vudsovu šemu.. ali se to ipak desilo na milanskom trijenalu 1968.. nego i odraz mnogo dubljeg i ozbiljnijeg neskada između arhitektonske teorije i prakse . sučeljavanja. TV. radio.Aljoša Josić 1.. raznovrsne. opravdanje u smislu nedostatka finansijskih sredstava je neprihvatljivo. on govori o odnosu između tehnike kojom civilizacija raspolaže (oružje. udobne i dobro opremljene. dobro zaštićene. Stambena naselja.zajedno sa Vudsom i Kandilisom. time je "Grupa 10" dostigla potpunu antitezu kartezijanskih principa Le Korbijeovog Ozarenog grada .razgranava kao stablo na grane (ovaj sistem projektovanja inače se zove "stablo"). Konkursni rad za Frankfurt i Rememberg . solidarišući se sa radikalnim stavom studenata pomogao odbacivanju čak vlastitog rada. proizvodnju oružja. Trg Nikole Pašića br. kada se zna koliko novca se troši na ratove. Stambena zgrada. sličnom temom se bavi i de Karlo: "Zašto svim silama nastojimo svesti stambene prostore na minimalnu površinu. hemijskih sredstava. Stambeno naselje. umesto da preduzmemo sve kako bi smo gradili prostrane nastambe. kada je Vuds. 1978. Studentski dom . . potrošnju materijala. Plan Urbina .Grupa 10 je izbegavala mešanje u oblast politike.). Tuluz le Miral. projekte za istraživanje Meseca. Maroko 3. 1961. 8 (ili 10). plan je više posvećen zaštiti i obnovi postojećeg nego novim gradnjama. -> nju projektuje po povratku iz Francuske u koju je izbegao 1948. 1964.ogranci CIAM-a u svetu (videti Internacionalni stil) . koje bi pružale maksimalne uslove za privatan i društveni život.

ali njegova faza 50-tih godina nesumljivo pripada ovom pokretu 1. dvostruki toranj sa liftovima i stepeništem nije samo u službi artikulisanja ulaznog pristupa.sa Gauenom. a zatim oduševljen). već i tipološko rešenje koje karakteriše Stirlingov rad -> to je slučaj i sa njegovim poslednjim objektom (najmanje uspešni) iz ove serije objekata od stakla i opeke: Paviljon Florej za koledž u Oksfordu 4. Istorijski fakultet u Kembridžu i Paviljon Florej -> kao tipovi izgradnje za moderne arhitekte .elementi neobrutalističke arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor. Norfolk. otkriveni betonski elementi 2. ublažen je radikalnim socijalnim merama laburističke vlade (levica) . redukovanog stila u opeci sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na sličan švedski uzmak od ortodoksne moderne . ventilacione kape dimnjaka 3. kome daju ironični naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku tendenciju) . a potom u "taktilnom" smislu oduševljenje Misom ("Mis je velik.-58. jasno prezentirana struktura i materijal (u Misovskom maniru). a kasni sukob koji se zbog ekonomske krize mogao pojaviti. Selvin koledž . administracijom . zakoni: o školstvu (kojim se obavezno školovanje produžava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali izgledati kao Vrtni (Garden City)) -> izgradnja montažnih škola. oni osciliraju između zainteresovanosti za život radničke klase i zainteresovanosti za potrošačko društvo . propadanjem i bolešću (fotograf Henderson koji će biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov život)).nikada nije priznavao pripadnost brutalizmu. 1964. laboratorijama. Novi brutalizam 42. nezavisnost Indije 1945. Stambeni kompleks "Golden Lejn" (projekat) -> viseće kuće. uticaj Le Korbizjea. Kuća u Sohou. ali Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut"). sa golim betonskim nadvratnicima .mlađa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograđanski. -> prva zgrada novog brutalizma. njihova arhitektura jednostavnog. 1953. 1956. instalacije izložene pogledu. Univerzitet u Kembridžu.nalik na četvorospratnu kutiju sličnu britanskim trgaovačkim kućama s kraja XIX v. nedostatak finansija i kulturne podrške za monumentalno izražavanje.) -> nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je proživljavala poslednje trenutke svog imperijalističkog identiteta. -> sintaksa Le Korbizjeove kuće Žaul (Stirling je prvo bio šokiran kućom Žaul.42. -> kompleksnije prostorno povezivanje .objekti fakulteta objedinjuju sve protivrečnosti brutalizma: elementi moderne + elementi industrijskog i trgovačkog graditeljstva Liverpula. kombinovanje stakla i opeke (laboratorijski armirano-betonski blok sa krovom od kristalnog stakla.novi brutalizam (Engleska. 1949.tzv. 4. u opeci.-59. označio je početak raspada Imperije.-54. detalji tako brižljivo tretirani kao kod Misa 2.Alison i Piter Smitson 1. serijom fotografija kojima se insistira na viđenju sveta opustošenog ratom. 1955. jasno izražavanje funkcionalnih partija -> asimetrični volumeni. krajem 50-tih dolazi do konačne integracije britanske brutalističke estetike .-68. Lester koledž. -> uticaj Edvarda Rejnoldsa (robna kuća). pomorski detalji: palubne prečke i stepeništa.spajanja formalističkih i populističkih aspekata u arhitekturu opeke i stakla. 1949. na seriji narednih izložbi. najzančajniji radovi iz serije opeka + staklo: Selvin koledž. zid od opeke. Ričmond.Džejms Stirling -> rođen u Liverpulu. (izložba fotografija u zrnastoj strukturi. 1959. Novi brutalizam 162 . i postepeno formira jedan novi estetski sistem. sa scenama nasilja. "novi empirizam".stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistička vlada. vernost materijalu (koja se najpre manifestuje u mehanicističkom i konstruktivističkom. Projekat proširenja Univerziteta u Šefildu. -> porodična brutalistička senzibilnost kao da je projektovana za Hendersonovog debeljka (fotograf) -> prikazana na izložbi "Idealan dom" 5. izobličenog ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet pokreta. -> mala. 1952. organizator Institut savremene umetnosti u Londonu. u to vreme pokret je već široko međunarodno rasprostranjen ..galerije -> nije odgovor na ljudske potrebe . a u Engleskoj dobija naziv "novi humanizam" . -> jedan u seriji neizvedenih konkursnih projekata. ulice .sa Gauenom -> prvi put su predstavili temu "pročelja" nasuprot "pozadine" koja će postati njihovo kasnije obeležje (pun zid / ostakljen zid) . Istorijski fakultet. staklo i opeka. blisku industrijskim objektima XIX v. Univerzitet u Lesteru . Tehnički fakultet. 1953. kojima se sa paladijanske postavke prelazi u vode konstruktivizma 3. Srednja škola. Mis kao direktni uzor. Hanstenton. Kuća budućnosti. Stambeni kompleks Hem Komon .izložba "Poređenje života i umetnosti".sa Gauenom. razvija celovit sistem: aksonometrijska tehnika projektovanja. samostojeći vertikalni blok sa dvoranama za predavanja.zbijene funkcionalne celine sa zajedničkom opnom.

Kan . Robna kuća. Kilik . 1. 1959. 1958.. sagrađenog u Roehamptonu 1958.interesovanje za sirovu prirodu materijala i izražajnost "služećih" elemenata sklopa . . 1958.Edvard Rejnolds -> njegovi studentski projekti.u velikoj meri blizak engleskim neobrutalistima .42. prvo na konkursni rad Hovela i Kilika za Črčil koledž u Kembridžu. koji su konstruktivistički vrlo ekspresivni presudno su uticali na razvoj brutalizma. 1958. . Karter. a zatim i na Stirlingov Univerzitet u Lesteru. a vrhunac je Alton Ist Estejt -> parodija "Ozarenog grada". Novi brutalizam 163 .grade niz lekorbizjeovskih stambenih naselja. 2. Skladište.Luis I. Bristol.Hovel.

Nagakin kapsule (samački neboder). -> "plutajući gradovi". Mijakonojo. koji su plutali po površini ili ispod mora (plutajući gradovi Kionorija Kikutake) . stambeni toranj. 1958. Više izložbenih zgrada za Expo 1970. 1966. 1966. vođstvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije metabolista prešlo na članove tzv. Gradska skupština. Poslovni centar. 6. Soni toranj. Više utopijskih projekata gradova. Projekti gradova na vodi.Maki Otaka . autoritarnost │ 3. Akvapolis.43.pokret je nastao u Japanu. fluidnost │obnavljanje. -> multimedijalna prezentacija apokaliptičkog značenja hirošimske tragedije. nego za istinsku izvodljivost i potrebe. Kišo Kurokave. Tokio. Sage. Metabolizam 43. 1975. 1968.. Kritička izložba "Električni lavirint" na 14 trijenalu. Arhigram je bio zainteresovan za zavodničku privlačnost svemirskog doba i po ugledu na Fulera. prefabrikacija i sl.metabolisti ne plediraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom).-62. 1970.nakon izložbe u Osaki 1970.Arata Isozaki 1. Osaka. tokom 60-tih godina. 3. 1976. njen stav je blisko povezan sa tehnokratskom ideologijom amerikanca Bakminstera Fulera i njegovih britanskih sledbenika Mekhalea i Bankama.glavni protagonisti i njihova dela: .Kurokava . realizovano je vrlo malo metabolističkih projekata . 4.to su razna megastrukturna rešenja . najpoetičnije vizije metaboličkog pokreta.-63. čiji su se radovi proslavili zahvaljujući prvenstveno podršci arhitekata srednje generacije: Isozakija i Šinoharea (nisu metabolisti) . Pokretljivost. u vreme ekonomskog buma. još nedokučivije i neupotrebljivije za život od Arhigramskih megastruktura 2.Kionori Kikutake -> mešanje tradicije i moderne 1.-60.: "metabolizam 1960.I deklaracija iz 1960. Zgrada u Tokiu .. 1960. projekti Arhigrama su očito bili namenjeni periodu posle nuklearnog rata i kataklizme . tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna. a koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija. rast..predlog za novi urbanizam" (Kikutake . 5. Homogenost. 2. njihove ćelije za stanovanje su kao montažne ljuske (kapsule).. Fabrika Nito-Sukušin. koje su pričvršćene o velike spiralne nebodere (kao na pr. Milano. Arhigram će se posvetiti "visokotehnološkim" . Čigasaki.Kišo Kurokava -> od tetraedra pravi kuću 1. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle pričvrstiti kao prilepci na zidove velikih cilindara. (izvedena) 3. sa montažnim ćelijama za stanovanje koje su se pričvršćivale za cilindre na ili ispod mora i sa plovećim bušećim opremama za proizvodnju energije. Muzej u Jokohami -> linearna šetanj kroz objekat 7. deklaracija odražava stav da se ljudsko društvo mora posmatrati kao deo prirodne celine i izražava uverenje da je tehnologija proširenje (a ne ograničenje) čovečanstva . Budistička tradicija │ .Avazu). Pacifik hotel. armagedonske ugradnje tehnologije. 4. 1958. (izvedeno) 5. (delimično realizovano) . Melburn 8. da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj izložbi u Osaki 1970. koje su bile oblika naučne fantastike i teško ostvarljive. pokret jača (i reaguje na problem japanske prenaseljenosti). Uticaj tehnologije na društvo │ 4. transformacija 2.metabolizam -> japanski metabolizam bio je vrlo sličan delatnosti Arhigrama .japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlažući krajem 50-tih "priključne" megastrukture koje se mogu povećavati i prilagođavati. . 1959. Tokio. . Vlastita Nebeska kuća. 1972. Metabolizam 164 ."high tech" infrastrukturama od laganih materijala.sa izuzetkom nebeske kuće Kikutakea i samačkog nebodera Nagakin. Okinava. 1964. to mu je omogućilo da stane rame uz rame sa svetskom . Osaka. japanskog novog talasa. Kultura drveta kao građevinski materijal │ 5. već nastoje da svoju arhitekturu zasnuju na filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom društvu: 1.engleskoj grupi osnovanoj 60tih godina.

kapitalistički duh . Osaka. 1984. godine završava se sve što je tradicionalno . slično brutalizmu cela forma je svedena na krovnu ravan.od početka 70-tih Isozaki oscilira između ortogonalnih sklopova podređenih supremaciji kubnih oblika (Gunma muzej i zgrada Sukoša u gradu Fukuoka.isključivo japanska nacionalna arhitektura . papir.problem efemernosti (prolaznosti) .ostavljeni zglobovi za proširenje kuće . urbanistički nivo pešaka (nivo oka) . Centar u Cukubu.) i niza bačvasto zasvođenih tektonskih struktura 6. to je siva pojavnost. 7.publicistika i propaganda arhitekture . 1968.savremeni japanski arhitekti: .interkulturalna veza . Kitakišu.tehnološka revolucija -> Japan postaje i svetska arhitektonska sila (izložba u Osaki 1970. čelik. godine .) .tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog će poticati njegova sklonost ka mešovitim materijalima i vrhunski obrađenim predmetima) 2.Tokio.sekundarni prostori u gradu .primarno. kuća .tehničko) -> arhitektura se osmišljava kao tehnološki proces .Meiđi Era -> šalju delegaciju u Evropu i Evropljani dolaze u Japan -> eklektičko preuzimanje evropskih modela sa slabim uticajem japanske nacionalne tradicije .1918.Kenzo Tange radi za vreme rata . Hotel * * * . iako glomazan.Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil) . Metabolizam 165 avangardom i uspostavi kontakt sa Arhigramom (od kog će preuzeti "high . metabolistički sklopovi . Kjoto -> snažne mase. Robot.kulminacija -> pokušava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni "skrovit ugao" mutno osvetljenim.zemljište . Nagoja i Kabe . .-71.na Hokaidu -> pravoslavna crkva . horizontalne grede na fasadi.skeletni sistem.savršeno vladanje materijalima (drvo.red .Seičo Otani -> teži da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna transformacija tradicionalne arhitekture) 1. -> zgrada kao da nema oblik.povezivanje modernog i tradicionalnog društva . posle čega on postaje jedna od vodećih sila . prefabrikacija (laka). objekat je dobro uklopljen u prirodu i veštačko jezero . okuplja mlade arhitekte (kasnije će i oni postati poznati) i teoretičare arhitekture koji u modernoj arhitekturi Japana pronalaze i ističu tradicionalne osnove .Kišo Kurokava: "Arhitektura simbioze" . zasenčenim enterijerima.slojevitost japanske kulture. 1972. oni su u vezi sa Arhigramom. višespratna. Kongresni centar.do 70-tih godina traje obnova Japana.na nivou terena (prizemlja) ne postoji taj dinamizam. -> utijac H. -> uticaj "high .prolaznost -> daje arhitekturi neku vrstu vitalnosti i nostalgije .bitan termin za Japance -> besprekorno funkcionisanje grada.tech" i Arhigrama 3. osećanje simboličke vrednosti arhitekture .moderna arhitektura . Home bank. pogled je vođen. ali i nerđajući čelik). dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970.Japanci pridaju veliki značaj kući . ne postoje regulacije .grupa metabolista -> uvodi u arhitekturu umesto funkcionalizma metabolizam (razmena)..značaj prolaznosti u životu.između dva rata Sakakura i Majekava su radili kod Le Korbizjea . Holajna (i niz banaka početkom 70-tih) 4.Kenzo Tange -> vodeća figura 60-80-tih godina.japanska arhitektura se organizovala paralelno oko nacionalne i tehnološke osnove . .-75.arhitektura je rađena u laboratorijama (artističko .43. drvo . kao moderni ekvivalent tom tradicionalnom iluzionističkom prostoru što će kulminirati u delu: 5.nema veliku vrednost . a ne večnosti kao kod nas . 1971."gradovi" sa 30 miliona stanovnika .pad feudalizma . "lepota haosa" -> raznolikost urbanističkih elemenata.80 % ekonomije zasnovano je na maloj privredi .imperijalni duh: . a ne estetizacija . Središte Fukuoka Sogobanke.vitalitet urbanističke scene. ali se ne zaustavlja na jednoj tački . Nagamsami.. Gunma muzej .1868. razvoja. uspeha.

sever Japana -> kuća kao brod 3.43. kuće od "lego" kockica. Osaka.Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritički regionalizam) i zato je radije u Osaki nego u Tokiu. Kuća od raznih vrsta metala -> diskretan izraz 3.Kišo Kurokava -> metabolista . Kjoto .Jošinobu Akšhara: 1. feudalni sistem se raspao. Kuća Košiko. Muzej literature u Fimeđiju -> koristi vodu i neobrađeni beton u arhitekturi 4. Muzej 2. Objekat u cukubi 2. Raine u Osaki . potok 4. Toko . 1981. stvara utisak transparentnosti. Sportski objekat 4. Srednja škola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor 2. esej "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" . 1991. "Spirala" (izložbena galerija u Tokiu) 3. "Kuće igračke" -> devet kuća. Pačinio . Izložba u Montrealu 3. detalj . koristi beton kao najpodesniji za realizaciju površina "stvorenih zracima Sunca".stambeni kompleks . Paviljon Japana za izložbu u Sevilji -> od drveta 7.izložben prostor 5. -> svetlost menja izraz. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor. Osaka . Metabolizam . gde zidovi postaju apstraktni limit prostora 2. oluk kao motiv 2. Univerzitetski objekat u Tokiu.za njega bitan jer se njim postiže fizička kompozicija u arhitekturi. aluminijum je primarni materijal.Takefumi Aida 1. aluminijum.objekat za igre sa kuglama 2.Hiroši Hara 1. meka arhitektura. centar za zabavu i kulturu. Kompanija SONY 2. nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja -> promena vrednosti. drvo. Poslovni objekat. stari.Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje) .Icuko Hosegava -> "ženstvena".terasast kompleks.iznosi svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture. diskretan izraz 1. Džinovski toranj. Crkva na vodi . neobrađen beton 6. Muzej biljaka .Šinta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta 1. Kulturni centar u Tokiu 166 . -> dinamizam vertikala . Sajam u Ćibi . Male kuće sa dvorištima -> u gustom urbanističkom tkivu.Fumihimo Maki 1.Micuzumi -> objekat na minimalnoj površini . veseo i živahan izraz. prenaseljenost gradova i predgrađa onemogućila su da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca uska povezanost sa prirodom.Kikutake . Stambena celina. on teži "restauraciji" jedinstva kuće i prirode (koje su japanske kuće izgubile u procesu modernizacije) 1. ali i slika arhitekture 3.

Univerzitetom Pensilvanije (bio profesor (mamac za studente)). projekat gradskog tornja je pod najvećim uticajem Fulera: geodetski neboder. (sinteza: Mis + Rajt + Le Korbizje + sopstvena filozofija) 7. međutim.sa Daglesom Orom. 1941-43. 20 godina života izgubio prilagođavajući se. Nju Džersi. 1955. zgrada.zgrada Larkin). pridružena još dva. završio (umro) slično Gaudiju (specifičan život . -> estonski jevrejin. pasionirani crtač hvatao atmosferu. (razrada Rajta . a sa 25 počeo rad .intelektualce). već o obradi površine. stabilizovan vertikalnim tetraedarskim betonskim učvršćenjima protiv vetra . studirao na Univerzitetu Pensilvanije (50-60-tih postao profesor) Filadelfija u L'Ecole des Beaux Arts tradiciji. . a koji je podrazumevao niz socijalnih reformi . interesovanje za svetlo. koja ne zavisi o manifestaciji konstrukcije. Ričards Univerzitet Pensilvanije.u početku je to bio problem što je nedopustivo u Americi kao problem. Piranezijevi bakropisi i antička arhitektura 2. hijerarhijsko dramatično tretiranje razlike između "služećeg" (manji) i "služenog" (veći) prostora (po ugledu na toskanske gradove).prva faza. Karver Kourt Hausing. Šoazijeva istorija arhitekture 1.arhitektura gotovo ničega.postaje poznat.u to vreme u modi monumentalne zgrade za muzeje.sarađivao sa Jejl Univerzitetom. spržio lice.-72.kuću . Kan 167 .1937. važna. postmisovski stil . koji će snažno uticati na nove generacije arhitekata: elementarizam funkcije. jedna druga arhitektura je bila aktuelna (Internacionalni stil -> lakoća oblika. . Trenton. jedna od najvažnijih zgrada "novog brutalizma" (antički: odnos masa . kao "služeni prostor" okružena su "služećim prostorom" .kasnijih 40-tih godina dolazi pod uticaj radikalizma Kislera i Fulera. Luis I.-64. forme i konstrukcije. Koutsvil. .crtački talenat.staklo.rođen u Estoniji (otac emigrira u SAD). problemi sa ventilacijom i grejanjem .-57. gotovo neprijatne . vrlo rano . Filadelfija. iznad krakova se uzdižu piramidalni krovovi. stil -> istoricizam transponovan u moderne arhitektonske stilove. inspirisan Le Korbizjeovim "Ozarenim gradom" 4.sa En Tingom (vatreni sledbenik Fulera). Yale Art Galery (umetnička galerija Univerziteta Jejl) .40-tih godina partnerstvo sa Houvom (George Howe) i Stonorovim (Oscar Stonorov) -> lekcije u školi mu nisu mnogo vredele. Texas. monumentalizacija sekundarnih elemenata. jer kada se pojavio. 1966.glavni ortogonalni volumen oživljen je cilindričnim oblikom (kao i kod Džonsona) u kom su primarni elementi usluga: stepenice. ilustruje najvažnije principe budućeg Kanovog stvaralaštva. stručno usavršavanje u Rimu na američkoj akademiji (jedna i po do dve godine). ilustracija oslonjenosti na klasičnu tipologiju 6. Kimbel Art Museum. tanki elementi) . realizovano je samo kupatilo. tavanica od betonskih tetraedara. za arhitektonsko nasleđe.najvažniji projekti: 3. sa 50 godina postao je slavan.-58. 1901. -> radi dve godine po povratku sa stručnog usavršavanja u Rimu na Američkoj akademiji. Utopijski projekat "Racionalnog grada".-53.Luis I. Centar jevrejske zajednice. dominiraju antički i egipatski elementi. 1957.1952. neprilagođen.monumentalizacija) kojima su 1961. sličnost sa Džonsonovom "kućom od stakla".sa 50 godina .kulama sa stepeništem (po uzoru na toskanske gradove). Institutom za tehnologiju države Masačusets. Luis I. Pensilvanija. 1952. ali ne i slavan. jak . laboratorija "Ričards" . dosta nedorečena kao i kod svih eksperimentisanja. interesantna biografija i prvi objekat (koji je uradio sa 50 godina). Filadelfija. Dženks mu zamera neusklađenost simbolike forme sa programom. nakon New Deal-a i početkom 50-tih sve se više bavi oživljavanjem iskustva prošlosti 2.. radio u više biroa (jedan je biro Pola Krega).transformacija. -> prvo značajno izvedeno delo . Kan (Louis Isidore Kahn). otvara vlastiti biro u Filadelfiji .brze skice. Kan 44. . interesovanje za elementarno i arhetipsko: strog geometrijski plan (simetriju prikriva prikrivanjem konstrukcije).masivan zid opeka (antika): lakoća stakla).smatrao da muzej treba da podseća na vilu . 1952. Centar za medicinska istraživanja.uticaji: 1. dalja razrada elementarističe sintakse: krstata osnova. stil .. Konektikat. prosti prizmatični volumeni. spoj: istorija + savremena tehnologija .alegorijske storije.44. vidna (sa unutrašnje strane) okvirna konstrukcija (pravilan raspored pravougaonih stubova deli unutrašnji volumen na 4 osnovna dela). dosta pisao i objavljivao .deo je Ruzveltovog programa New Deal (koji je privukao mnoge izbeglice .nije se mogao prilagoditi. -> remek-delo tri laboratorijska bloka (vidi se tradicionalan američki poriv idealizacije radnog prostora . kamin i sanitarne prostorije 5. . Jejl.direktor muzeja .-60.1974. bio član "Grupe 10" . a onda izgradio svoj stil . poetično o svojoj arhitekturi) . Projekat gradskog tornja (većnice) .Ričard Braun . Fort Worth. boravio je u Evropi. Nju Hevn.

prisutna -> tradicionalni muslimanski element (elementi mikroklimata.centralni deo -> skupština (elementi skinuti sa Piranezijevog plana Rima) .pronašao vakcinu protiv dečije paralize. tema: "zgrade u zgradi" će se još ponavljati 10.uticaj Piranezijeve grafike .).-74. da li dominira stub ili staklena struktura. izgrađene su samo laboratorije . Kalifornija.veliki indijski arhitekta (cenio Kana) . 1959.elementi od kojih je počeo .sve izvedeno u opeci i prednapregnutom betonu . fasadom dominiraju snažni pilastri . 2. preko "novog brutalizma".ovaj projekat je uticao na lokalnu arhitekturu . 1964. jezgro .sistem amfiteatara. diplomatska četvrt. Jejl. pa nije slučajno da su njegova najbolja dela religiozne zgrade ili zgrade za svečanosti . nije realizovan. Salk institut (centar humanitarnih nauka). osmislio je sistem zaštite od pregrevanja .) . za Kana je građenje duhovni čin.podzemlje -> garaže. Luis I.takav je i Kimbel. romantičan je po nostalgiji za Srednjim vekom.44.. -> otežana komunikacija. centralizovan objekat. 1969. dugo razmišljao (fantastične priče pričao investitorima) nekoliko godina da od skica načini plan.završio tako što je iz časopisa komponovao kanovske elemente . kombinovanje betona i drveta .istraživački deo.pomoć Indiji .izgradnja krenula bez projekta jer su ga pritisli političari . knjiga.kompleks nacionalnih objekata (skupština. .nedorečeno. on ozbiljno primenjuje najnapredniju tehnologiju. metalne ploče (grubo rezane) i staklo .projekat tekao vrlo teško (otežana komunikacija) . elementi arhitekture) . Unitaristička crkva.problem vreme. Ročester. međutim. radio makete u gipsu i snimao ih filmom sa krupnim zrnom .po dr Salkovoj želji . pod od rimskog traventina . Istočni Pakistan. -> (po ugledu na Hadrijanovu vilu u Rimu . učionica i spavaonica . prodavnice umetničkih odlivaka.podelio je kompleks u: radno..enterijer (viseće ljuske)). ("urbani filozof" ne razlikuje kuću i grad) u službu modernom gradu. oni ograničavaju prostor svetlišta. Kan 168 . parkinzi . Indian Institute of Management. Ahmedabad. novost je "služeći" (nus prostorije) mezanin smešten ispod svake laboratorije (novost karakteriše velika spratna visina .međuspratna konstrukcija visoka da čovek prođe.-76. -> "tvrđavska" forma. skupno i boravišno područje.pokazalo se da je muzej mali.difuzno svetlo . . rešenje saobraćaja . jezgro istorijsko projektovao Vilijam Rem 13. Yale Centre for British Art.kompleksni (restorani.danas se traži proširenje.voda . ali ga to ne sprečava da u kući Adler upotrebi kamenu noseću konstrukciju. ali u humanijoj razmeri .jako uticao na indijski svet oblika) . Bangladeš.beton.čitava decenija je trebala da se počne izvođenje. projeakt završio indijski arhitekta. škole. rađen projekat za dogradnju.zasuni. Kanovi predlozi za središnji deo Filadelfije.velika preciznost. rezidencijalni enterijer za muzejski prostor .ključni periodi u arhitekturi: 1. -> opet prekoračenje finansija . -> pokušaj da utisne Piranezijev Rim iz 1762. deo za skupove kojim je hteo ostvariti "zgradu u zgradi". oko kog su svud unaokolo učionice. pokušao garažama da sačuva staro jezgro Filadelfije od automobila. forme i osvetljenja . Upravni centar (i ovde tema "zgrada u zgradi") sa Narodnom skupštinom u Daki.po savetu Baragana (Meksikanac) kog je cenio).. drvo . Nju Hevn.Kan je dosta klasičan po stabilnosti i simetriji oblika. klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu. kojim on pokušava da načne pitanja kojima će se 70-tih i 80-tih intenzivno i sa uspehom baviti autori kao Rosi ili Stirling .-74.-65.radnje u prizemlju -> da bi prostor bio živ i da bi muzej zarađivao 9. kvadratna matrica. član Delos tima. saobraćaj u više nivoa.impresivan enterijer 12.humani prostor.apstraktni istoricizam . 1962. probijanje rokova 11.Kanov razvoj ilustruje tranziciju od "Internacionalnog stila"..tikovina. nije uspeo rešiti odnos između ljudske mere i mere automobila. tretiranje natur betona . La Holja (La Joulla). bolnice .američki muzeji . 1962.veliki broj osovina koje se presecaju pod različitim uglom) za doktor Salka .klimatski i ekonomski uslovi diktirali arhitekturu -> ogromne partije od opeke (Kan .projekat završio Balkišna Daši .fantastični detalji 8. geometrijski dekorativizam otvora . Nju Jork.Pol Melon poklonio Univerzitetu skupu kolekciju knjiga . 1956. uticaj na lokalne arhitekte. ekspert. "organizacija kretanja u gradu značiće siguran spas od uništenja koje donosi automobil". ali udovica zabranila (gubljenje šarma) . Konektikat. Kan je bio studiozan. tekući ili određeni prostor . sud. visoka cena (oko 20 puta veća od planirane) -> to ga prati čitav život: nerealna nota. do postmodernog formalizma. snažna povezanost prostora. -> uglovi kompozicije naglašeni su lanternama (zanimljiv konstruktivni sklop .

Biblioteka u državi Hamširabad. hram knjiga.slična koncepcija . .jedna lokacija .spoj natur betona i plemenitog drveta . drvo.prva zgrada njegovog finalnog stvaralaštva .vrlo jednostavan plan .središnji prostor . Kan 169 14. Luis I. Projekat za Veneciju . manastirski kompleks -> posvećivanje knjigama (Osama) . viseća konstrukcija .fundiranje u Veneciji . zato je primenjena viseća konstrukcija .Đendini (venecijanski bijenale).biblioteka Filipa Džonsona 16.ceo kompleks = kao most (lančanica).kroz više etaža .Kanovski rečnik -> prednapregnuti beton. Projekat za Islamabad (prestonica Zapadnog Pakistana) -> zbog nepoštovanja roka .44.teško. serija paviljona .kongresni centar .-72.cilj: vratiti život depresivnom delu Venecije . 1965.Buleova biblioteka (koncept) -> uzor . kvalitetni materijali .biblioteka = svetilište.posao mu oduzet 15.

jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila društvenu odgovornost i koja je imala kritički stav prema naprednoj tehnologiji. već i zato što nekritički doprinosi unapređenju tehnologije i što većina inteligentnih arhitekata napušta tradicionalnu praksu i pristupa ili neposrednoj društvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika umetnosti (povratak potisnutoj kreativnosti) .projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala. koja kulminiraju jednostavnijom geodezijskom kupolom.Ričard Bakminster Fuler . .kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima . -> grad na ruševinama sveta nakon propasti usled nuklearnog rata .primena mašina. nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost.Kasni modernizam 170 .) laka metalna kuća.. . 1966. i "Poterijes Tinkbeg".. emajl.gostujući kao predavač na Jejlu sredinom 50-tih. nastale oko 1982.uglavnom nisu bili društveno prihvatljivi i neostvarljivi.blisko sa japanskim "metabolizmom" .kasnomoderna odražava herojske godine moderne tradicije . prvi put prilagođeno porodičnim potrebama i izvedeno o vlastitom trošku u Karbondelu. geodezijska zaštita od smoga i zaklon u slučaju eventualnog nuklearnog rata . ko bi. bio je okačen o centralni jarbol (slično Fulerovom još ekscentričnijem Dimaksion automobilu iz 1933.Kedrik Prajs: "Fan palas". .Superstudio: italijanska grupa."srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom . okupljena oko istoimenog časopisa čiji je prvi broj izašao 1961. koje predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruševinama sveta (posledice nuklearnog rata. Kasni modernizam 45. 1964. 1964. jedinice.Hauard Hudžis: "Glomar explorer" -> kao vrsta košmarnog izbavljenja . ali je funkcija i dalje oslonac . Razvoj arhitekture posle 1960. . heksagonalni plan kuće između dve šuplje ploče.45.projekti "Arhigrama" . Mejer (obojca u početku bili članovi "Grupe 5") .ne samo u tom smislu što sebe priznaje kao dealatnost u sferi javnog interesa. 1961.arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu .) . . želeo da živi u tom "kapluliranom" svetu (skupom. Kuk: "Plug-in city". -> biološka funkcionalistička parodija . kuće je inače projektovao kao da su prototipovi serijske proizvodnje. predlaže pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled depresije) u nužni stambeni smeštaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez.) . ironičnih science fiction oblika. oprema kao ornament .. 1972. retki su oni drugi. -> ostvarljivo . 1959. 1964. ime je neologizam.Ron Heron: "Walking city".jedinstvena i osporavana ličnost američke arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a . a stambene ćelije "Arhigrama" su zaista takve.stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlačnosti svemirskog doba i armagedonske ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo uređajima i celokupnom komfornom opremom) .: opsednuti su visećim kapsulama i uopšte nemaju potrebu da objasne zašto bi neko živeo u takvom svetu . na pr. podeljen na trouglove.engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturističkih vizija. P. Veb. prezlozi "Arhigrama" su još korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum funkcionalizma (Bertold Lubetkin napadajući reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA) kaže da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti insekata". Grin. gde su očiti njegovi konstruktivistički stavovi. 1962. visokotehnoloških materijala (aluminijum. Ilinois. pod vođstvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao urbanističkog znaka do vinjeta sa prikazima nepotrošačkog sveta: od projekata ogromnih megalita obloženih staklenim ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom . Grejvs i R.Fuler: Predlog.1932. predstavljale su "autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima) . naime. o izgradnji gigantske kupole iznad središta Menhetna -> kao uredna pluća. te ćelije."Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim rešenjima društvenim i ekološkim posledicama svojih rešenja (kao na pr.formalno . po ugledu na Fulerovu kuću "Dimekson". u heksagonalnom jarbolu su nus prostorije -bilo je ovo prvo u seriji njegovih centričnih rešenja. . hardverski opremljenom i skučenom)).Krampton..objekti su neutralni.: .Majkl Veb: "Sin center"."Arhigram" ("Archigram") ..slobodnostojeća kuća Dimaksion -> prva verzija 1927. hrana. kataklizme) . na čiju se melodiju trebalo pevati parodičan tekst . komponovao je pesmu "Kuća u ravnici"..forma ne sledi funkciju. sinteza američkog nebodera i istočnjačke pagode (tako je opisuje on sam u svom časopisu "Šelter").nosioci: M.. 1962.

171 .Piano i Rodžers -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne) . Kasni modernizam . čas kasnomoderna .45.K.Cezar Peli -> "Dizajn centar" .H. Jan -> arhitektura na pola puta: čas je post. Kurokava i td.

koja bi svojom neposrednom komunikativnošću mogla da prevaziđe socio antropološke promašaje moderne arhitekture i urbanizma . Kuća Kruks. reafirmišu se određeni populistički aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (značenje) uzimaju se ikonički znaci iz pop . Stern: kuća Ehrman. eksperimentišu sa likovnošću (koriste često kubističke forme). ovo nije bilo nikakvo scenografsko rešenje.kulture.postupci i materijali njegovih postkubističkih kolaža (bili oni slikani ili građeni). a jedino je Helmut Jan priznao da u tome vidi svoju ulogu ("popularni mašinizam"): kristalni neboder sa ovešanom fasadom u obliku džinovskih orgulja . Zgrada Portland. Štutgart. i td.. . 1976. tj. -> modernistička 2. koristeći "postmoderni" metodološki aparat: poigravaju se sa sintaksom. Štras galerija.u isto vreme. komfliktni projekat: armiranobetonska konstrukcija brižljivo je detaljisana i završena obradom od klesanog kamena. pa je kao i on počeo uklanjati sve tragove moderne iz svog rada 1. .od tog trenutka u njegovom radu će se naći uticaj Ledua.postmodernističke arhitekte često koriste privatne kuće da bi se odali svojim maštovitim opsesijama: Stenli Tigerman: kuće Hot Dog i Dejzi.postmodernizam -> postavangardizam. za gradove . neobična mešavina. koristi se rečnik klasicizma ili vernakularne arhitekture. 1979. Filip Džonson.u arhitekturi. bitno se menjaju nakon 1975. Šinkela. nastala je iz tri "klasicistička" projekta za nemačke muzeje tokom 70-tih. Kulturni centar Fargo.Postmodernizam 172 . a zajedničko im je eklektičko korišćenje različitih pogodnih (pa tako i modernih) izvora u pokušaju stvaranja neposredno komunikativne umetničke forme (problemi postmodernizma: značenje u arhitekturi. San Huan Kapistrano. . Kevin Roš. već kao sliku predmeta" . poslednji "gotski arhitekta") .-82. služio se sa 5 različitih jezika. tehnikama projektovanja. arhitektura kao ambalaža velikih dimanzija u svetu monopolističke ekonomije. Javna biblioteka. 1983. -> paviljon u ovom rešenju je klasicistički . Madrid. jer je u Oregonu često oblačno.muzejima koje je radio pristupa sa uverenjem da današnji muzej nije samo obrazovna institucija. njena fasada prvenstveno ("lažni izgled" velikih prozora. 1971.simptomatična ličnost ovog postmodernističkog razdoblja .Grejvs nastupa više kao dizajner umetničkih predmeta nego kao arhitekt "kuću ne shvata više kao kuću ili kao predmet (sam po sebi). ali i zbog neosetljivog odnosa prema okolini .46. postmoderna -> radikalni eklekticizam).. -> karakteristična svojevoljna konfiguracija fasade. naravno u različitoj meri . Hans Holajn. tj.neki od predstavnika postmodernizma: . 1980. Oregon. Armok. nego i mesto zabave i razonode. pa su ti prozori naknadno malo povećani).prvi postmoderni arhitekta. i tradicionalni elementi grada (ulica. kao i kontekstualizam u urbanom pristupu. klišei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom trenutku (Gaudi . Venturi: kuća Brant. razvijajući tako unutrašnji sadržaj i spoljašnji oblik . Grinič.kom je Stirling na početku karijere težio . Kubizma i Art Deco-a 3. ali se može uočiti da je najbolja dela veoma teško klasifikovati . Portland. taj termin prvi je upotrebio Čarls Dženks u svojoj knjizi "Jezik postmoderne arhitekture".u tom smislu. od kojih su mnogi bili samo intenzivno toniranje staklene ploče preko betonskih zidova).Džejms Stirling -> zrela faza..).nakon ovoga Grejvs će dobijati manje porudžbine 4.blizance sa obe strane granice Minesote (Severna Dakota).postmodernistička arhitektura se u određenom smislu tretira kao scenografija. citati.Majkl Grejvs . neki arhitekti pokušavaju da reafirmišu neke od vrednosti moderne. Razvoj arhitekture posle 1960. -> najznačajnija javna građevina njegove zrele karijere.drugi modernizam .Frampton karakteriše postmodernizam kao svesno uništavanje arhitektonskih oblika i uništavanje stila. 1971. -> sa krovovima u španskom kolonijalnom stilu . blok i trg) . Krera."postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) -> nedovoljno jasno definisan termin kojim se u teoriji umetnosti označavaju tendencije koje su u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" = manifest moderne). postmodernistička 1. veoma je teško postaviti jasne granice između svih tih tendencija. 1977. arhitektu gleda kao ambalažera. mali kvadratni prozori (zbog kojih su se naručioci žestili. zgrada je izazvala brojne kritike.-83. kada je potpao pod uticaj klasicističkih razmišljanja Leona Krera. ali ni konstruktivističko . zato postojeću monumentalnost Štras galerije dopunjava određenim konstruktivističkim . polovinom 1970-tih. postmodernističke stavove prihvatiće i: Džejms Stirling. i sl. Postmodernizam 46.. pozivajući na stvaranje "radikalno eklektičke" arhitekture (postmoderna je "šizofrenik arhitekture".

"Tendenza" je. -> duhovit i visoko kvalitetan način obrade . u Evropi se javlja neoracionalistički pokret (potpuno različit od populističkog).. Santa Monika.Aldo Rosi -> opsednut programima: zatvora.) i drugi .Stirlingov projekat za proširenje -> sličan pristup 3. Galerija Tate .).Aldo Rosi i Đorđo Grasi teže zadovoljenju svakodnevnih potreba. tokom 70-tih i 80-tih godina bave atektonsko . tj."grad u malom". ostavila vrlo malo projekata u Italiji (ali je znatno uticala na urbanističko planiranje i očuvanje urbanističkih jezgara).sličnost sa "anti-slikom" M."Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije učvrstila.hodnici inspirisani tradicijom. Frankfurt. simboličnim kulama od lakih čeličnih cevi. Skot-Braun). .). Bofilja.možda su njegovi najuspešniji radovi . 1980.takođe projekat za proširenje .. -> aluzija na tradicionalne kosturnice. -> njegov izrazit metaforičan stil 3. Portogezija. Dišampa . obojeno parodijom i cinizmom). 2. (na Bijenalu u Veneciji. neslužbene grupe arhitekata kojoj je zajedničko priklanjanje ideji autonomne arhitekture.). grobalja i spomenika 1. Majkl Grejvs. Spomenik otpora (kao bunker). već zbog različite prirode evropskog i američkog grada . 1976. njegova "kuća VI" (Frank house). 1981. Izložba keramike u Teheranu.Hans Holajn (Hans Holein) 1. asocira i na fabriku. obiljem jako obojenih elemenata sličnih igračkama. predimenzioniranim cevastim rukohvatima. koja raskida sa vulgarnim funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost". 1963. Tajgerman. Švajcarci Rajhlin.na drugoj strani. neuočavajući pri tome njen manipulativni karakter.obe neoracionalističke škole bile su povlašćene. Putničke agencije Izraela i Austrije u Beču..46. nastavlja se na Le Korbizjea). 1976. Džon Hejduk ("Diamond house". ova nastojanja naročito su vidna u delovanju "njujorške petorke" (grupa "Beliks". Kornvel. Madridska škola .)).. gde je početkom 1960-tih delovala racionalistička škola: 1. (pouke. jer su imale racionalističku tradiciju na svom tlu. Frenk Geri: sopstvena "antikuća".-78. 1972. Muzej u Menhengladbahu.populizam . gde je arhitektonski projekat suvišan u odnosu na neonske reklame.komunikaciju (reklame).-67. Toričeli. 1979.projekti enterijera -> oslanja se na bečku umetničku tradiciju (secesija) . Groblje. 1971.-73. uticaj se širi i u Nemačkoj. autori: Venturi. Kuneo.kompleks Galarates. Rajnhart i Bota (dosledno su sledili Rosija (njihov projekat kuće Tonini. u kojima promoviše adhokcističku pop . a forma je tradicionalna lombardijska 3. . paradoksalno. Milano.scenografskim aspektima arhitekture (u društvu koje je motivisano jedino ekonomskom dobiti. 1969. Atlanta.-83. 1983. kritika moderne arhitekture u Evropi bila je različite prirode od one u Americi.sličnim putem razvijali su se i braća Krir (Ungersovi saradnici). počev od italijanske grupe "Tendenza" čiji su glavni protagonisti Aldo Rosi i Đorđo Grasi. u švajcarskoj pokrajni Ticijano. 1972. jer američki grad je tipološki i morfološki drugačiji od evropskog) se od druge polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna onoj predratne evropske avangarde. . grupu su činili Piter Ajzenman (vođa grupe. Modena.u Americi se javlja "populistički" pokret čije temelje udara Robert Venturi knjigama "Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi" i "Učiti od Las Vegasa". 1962. koji teži zaštiti arhitekture i grada od potrošačkog trenda. Francuskoj . koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prošlosti" i "Kraj prohibicije") . obojca se oslanjaju na tradiciju racionalističkog klasicizma XVIII v.koji su započeli karijere u okvirima modernističke estetike. Čarls Guetmi i Ričard Mejer (najznačajni arhitekta javnih građevina svoje generacije) ("High Museum".racionalizam . ovaj "populistički" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih postavangardnih arhitekata: Holajna. Hotel Berlin . odbacuju da oblik proizilazi iz funkcije i zalažu se za autonomiju arhitektonskog stila . Muzej Fog na Harvardu . Stern. a Grasi u "Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formuliše kompoziciona i kombinatorna pravila. 1980. u teorijskom smislu . 1974. . sve se više. "Wall house". 1977. -> ulice . najznačajniji sledbenici ovog načina mišljenja: Grejvs. Mur. dizajniranih tako da privuku pažnju prolaznika 2. Nemac Matijas Ungers ("Muzej arhitekture". arhitekti Madridske škole predvođeni Rafaelom Moneom. 2. Rosi u knjizi "Arhitektura grada" naglašava ulogu postojeće tipologije (i njen vremenski razvoj). koje odražavaju životni stil 2. Postmodernizam 173 elemantima -> snažno talasatom vešanom fasadom.principijelno gledano. škola Ticijano. a najviše van nje. Stambeni blok . 1984.

značaj svetlosti za arhitekturu 2. ipak. tu je Holanđanin Herman Hercbergner (oslanja se na principe braće Krir: da funkcija sledi oblik.rampa kroz kuću 1. belo nikada nije isto . armirano-betonska konstrukcija betonski blokovi postavljeni oko nepravilnog "grozda" raznih platformi. "lavirint" sličan Rajtovoj zgradi Larkin . OMA je izgradila najznačajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (među kojima je.imati model duhovnosti . Kuća Gota -> izbacivanje konstrukcije izvan ravni objekta -> njegova osobenost (distanciranje od strukture) 6.namerno je ostao nedovršen kako bi podstakao spontano uređenje prostora od strane njegovih korisnika .46. belo je večiti znak prolaznog kretanja. zgrada je prilično neosetljiva prema spoljašnjem urbanom kontekstu..tema broda (stepenice.krug. na pr.)) . insistiranje na kulturnom značenju).razvio do maksimuma . .koncept prostornog rastera . Muzej etnografije u Frankfurtu -> dvostruko ukrštene rampe i izmešteni kvadrati 17. .blistava koordinacija različitih geometrija .6 m puta 17. Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983. a druga trojca na purističku fazu Le Korbizjea. dosadni .6 m. u kom je glavnu reč vodio Rem Kolhas. ograde. a najverniji korenima ostao je Mejer . Muzej u Rimu -> pored katedrale 7. Kuća Daglas 4. Postmodernizam 174 prva dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga. razrađujući strukturalistički koncept "lavirintske jasnoće".. u svojim radovima.tema beline kao svetlosti. unutar pravilnog ortogonalnog kvadratnog rastera. Kuća Smit 3.Ričard Mejer . . početkom 80-tih. čiji Projekat zgrade osiguravajućeg društva "Central Beher" u Apeldornu. antitehnokratski stav. njihovi razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze... Kompleks za hendikepiranu decu u Bronksu 5. u prvom redu. kvadrat.nisu hladni. galerije različitih visina sa plafonskim dnevnim svetlom. predstavlja ostvarenje grada u gradu.u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao baštinik estetskih i ideoloških premisa rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan Architecture). Kanal + u Parizu 8.) .pripada kasnomodernoj ili postmodernoj .njegovi kako savršeno precizni objekti . oni se ugledaju na suprematizam Leonidova i nadrealističkih slikara. Ateneum -> Čarls Dženks smatra ovo istorijskim objektom kasnomoderne . 1974.ostati isti .reduktivni aspekt funkcionalizma nastojali su da nadvladaju i sledbenici van Ajka. omogućuju pristup svetla u donje javne prostore.

Ipsvič. Centar "Pompidu".produktivizam . Kevin Roš. 1979.u Engleskoj i SAD. 1974. otvorena. kritičko vođstvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvođen Aratom Isozakijem (videti metabilizam) . maksimalna neodređenost i maksimalna fleksibilnost. a od Kana i Ledua interesovanje za neoplatonsku geometriju . 1984. . Administrativna zgrada osiguravajućeg društva "Willis-Faber-Dumas". Muzej savremene umetnosti. grejanje.stiče međunarodni ugled postavkom izložbe "Elekrični lavirint" na 14 milanskom trijenalu 1968. Paviljon Fujija Jutake Murate na izložbi Ekspo 1970. Sizar Peli i drugi) . .Ričard Rodžers i Renzo Piano 1.od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju".što je i jedini nivo kontekstualizma u ovoj arhitekturi..jedna struja produktivizma. koliko se razvio njen likovni izraz . a ne izložbe) .proizvod industrijskog dizajna enormnih razmera . odvajanje "služećeg" od "služenog" prostora -> Kanov pristup (najvažnije) . 1974.na pr. arhitektura se. umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnološka). banke. funkcija je očito bila u drugom planu (umetnički i književni sadržaji). Hong Kong. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnošću (struja.. refleksija kada je sunčano.. ventilacija) 4. ili hipertrofiranja mehanicističkih i strukturnih svojstava konstrukcije."high-tech" arhitektura ..estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro ništa") u smislu korišćenja zid-zavese. ovo ne proizilazi iz "iskrenosti". neometano manifestovanje "proizvodnje" . High-tech / slick-tech arhitektura 47. da bi i Foster vremenom sve više pažnje posvećivao spoljašnjem izražavanju konstrukcije . gde se susreće sa članovima "Arhigrama" i Holajnom .minimalisti ovo pravilo ne poštuju 5. skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati još zidova zbog zatvaranja prostora izložbi. 1977.Norman Foster i udruženje: 1. Ričard Rodžers.6 . .High-tech / slick-tech arhitektura 175 . otvoren plan.Gunma muzej.posle metabolista. Razvoj arhitekture posle 1960. ali se iz staklenih liftova na fasadi pruža panoramski pogled na grad (nekim posetiocima je čak samo to motiv dolaska. oponaša i liči na rafineriju nafte.osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu: 1. centralni prostor komfora (restoran.izražavanje svih sastavnih delova. Sedište bankarskog udruženja Hong Kong i Šangaj. nepregrađena. talasasto ovešana fasada . oblikovati zgradu kao nedekorisano skladište ili hangar 2.industrijskoj proizvodnji i potrošačkom / konzumentskom društvu . za Olimpijske igre u Minhenu 1972. . bazen.). od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi materijala. -> od prizemlja ka vrhu grupisane etaže ovešane o ogromne čelične otvorene cevaste rešetke (broj etaža 7 . doslovno se pridržavala Misovog "skoro ništa" i usredsredila na balonske vazduhom napunjene strukture (kao na pr.-75. liniju Fulera nastavljaju arhitekti čiju orjentaciju Frampton naziva "produktivizmom" (Norman Foster.dela koja Isozaki izvodi osciluju između kubnih oblika i bačvasto zasvođenih struktura. Pariz. fasada: neprozirna i svetlucava kada je tmurno. -> trospratna zgrada. Los Anđeles. glavno .5 .Foster naglašava ovojnicu. centralno predvorje sa liftovima. u Osaki ili šatoraste konstrukcije obešene o čelične kablove nemačkog arhitekte i inženjera Ota Freia . .ogledalo bez vidnih šprosni.ovu tendenciju Čarls Dženks označava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna arhitektura je pragmatična i tehnokratska po svojoj društvenoj ideologiji. -> veliki uspeh zahvaljujući prvenstveno senzibilnosti zgrade. providna noću 2. rasveta. koja je to "tour de force" napredne tehnologije. sa spojnicama od neoprena. već iz "primerenosti" takvog načina izražavanja materijalnom svetu . često dovedene do nivoa čistog ogledala (promenljivost tokom dana i u različitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) .... a Rodžers strukturu. on uz ovu arhitekturu predlaže oznaku "slick-tech" (uglađeno-tehnološka) jer se tehnologija građenja nije toliko razvila. a mnoge od stilističkih ideja modernizma prenaglašava kako bi oživela svoj dosadan (ili umirući) jezik".47. ispoljava kao uslužno elegantno inženjersko rešenje .4). u amorfno-zmijolikoj formi. u suštini. spoljašnja .-84.produktivisti: . van urbanog konteksta. čvrst princip reda i kontrole. fleksibilna struktura 3.Arata Isozaki .

Nacionalni centar umetnosti i kulture "Žorž Pompidu" . 1972. futuristički izgled (neboder sa svoja tri krila visine 28. Pacifik dizajn centar. nedostatak odnosa prema nameni .-77.-84. Sedište osiguravajućeg društva Lojd. Gradska većnica. . gde je ovaj prvi smešten unutar čelične cevaste rešetke koja podupire konstrukciju . sa panoramskim liftovima. kao na pr.slojevito rešenje. -> (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora) .strukturne retorike "Arhigrama". Los Anđeles. 1979. karakteristično: fasada . zgrada je indiferentna prema urbanom okruženju (koristi princip odvajanja "služećeg" od "služenog" prostora) 2. kod Norviča.35 m i 41 sprat .liči (više od "Arhigrama" i Fulera) na raketne lansirne sisteme) 3. High-tech / slick-tech arhitektura 176 konstrukcija .rezultat nedeterminisanosti i fleksibilnosti dovedene do ekstrema.Ričard Rodžers 1. 1971. Pariz. 1978. koji se afirmišu 70-tih godina.poređenje sa američkim minimalistima iz škole Era Sarinena. -> realizacija tehnološko . 1968. Zgrada hotela Plaza. Nju Jork. -> diskretno primenjuje Kanov princip "odvajanja" služećeg i služenog prostora. 2. Centar za vizuelne umetnosti. Nju Jork.47.sa Renzom Pianom. Zgrada Ford fondacije. ili Sizar Peli 1."egzoskelet". 1973. Kevin Roš 1. San Bernardina. 2. London. u okviru Univerziteta Ist Anglia. 1971.

Bernard Čumi (više neokonstruktivista). disperzivnost.glavni akteri: Frenk Geri.dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora) .iz prirodnog položaja i svođenje na nivo simbola . arhitektura deluje istovremeno prisutnošću i odsutnošću) . bečka grupa Kop Himelblau.postoje dva tipa arhitekata: mađioničar i lekar .funkcija.dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog .umetnost međuodnosa . kao i drugi elementi) . a u formalnom smislu. diskontinuitet. teorija .segmenti . .prisutni i neprisutni zidovi .fragmentacija .percepcija. indiferentnost prema okruženju. 5. binarna strana arhitekture: 1. mišljenje . Dišana i druge pokrete i ličnosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore . vankontekstualno upotrebljeni elementi.dovodi se u pitanje samo fizičko biće arhitekture. koji se poziva na delo francuskog filozofa Žana Deride. Razvoj arhitekture posle 1960.distorzija . 2.tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatična percepcija .teorija haosa (u dinamičnom) smislu. 3. zakrivljen. 6. shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i "interpretatora društva" (filozofija sumnje = filozofija dekonstrukcije) .osnova ..ljudsko telo kao arhitektura .u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) .izmeštanje . forma . . još neki: Tajgerman. Šarun (u okviru moderne proučava ono što će docnije biti tema dekonstrukcije).disperzija -> razrađen program .. duh . grupa Arhitektonika . iskrivljene površine. zasečen.slojevitost -> važan termin (i ljudsko biće je slojevito) .nemesto)) . Zaha Hadid (opera u Kardifu .osnovno . na ruski konstruktivizam. bliski su i neki radovi Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa. Dekonstruktivizam 48.fragmentacija .arhitektura .važan elemenat dekonstrukcije (sasečen.48. promišljeno . lik objekta (potrebno je ispitivati ono između (mesto .telo. arhitektura talasa i pokreta.Dekonstruktivizam 177 . 4.slučajno.. ali nije izvedena). Beniš.praksa."dekonstruktivističku" arhitekturu karakteriše fragmentacija.zid .dobila konkurs.dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih.

.. grupe R u Barseloni. koja se poziva na Bofilovu baroknu sposobnost pomodnosti i mistike . 1951. Koderh -> član grupe.Luis Barahan (Meksikanac) .regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao nešto dato i nepromenljivo. 2. njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u savršenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta. i avangardističke neoplastično . drveni okviri prozora i drveni pregradni zidovi (kao da evociraju nordijski stil gradnje crkava i tradicionalnu drvenu konstrukciju u Kini i Japanu) .Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih .istočnjačka prožimanja: oblik svoda i svodno osvetljenje. ali da bi mogla učestvovati u savremenoj civilizaciji.centrističko raspoloženje (aspiraciju za kulturnom. . pomoću kojih je stvoren: katalonska tradicija opeke."Grupa R". -> montažni betonski elementi postavljeni su u armiranobetonskom skeletu. 2. 3. Kuća sa cvetnim zidovima. to je paradoks: kako postati savremen. na čelične nosače.Grupa R (Katalonski nacionalistički pokret) predvođena Sostresom i Bohigasom. nego nešto što treba danas svesno kultivisati i bogatiti . zapadnjačko . lokalni materijali.Misovske kompozicije u Kasa Katasus."kritički regionalizam" je pojam Keneta Framptona.modularnih montažnih i livenih. malim balkonima i oblogom od keramičkih pločica. bila je već na početku u složenom kulturnom položaju: trebala je s jedne strane obnoviti racionalističe i antifašističke vrednosti GATEPAK-a (predratni španski ogranak CIAM-a).arh. istočnjačkoj pagodi .snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetnički i kritički potencijal regije i istovremeno asimilira i reinterpretira strane uticaje . a vratiti se izvorima. kombinovanje sa slobodno zatalasanim armirano-betonski svodovima ljuske razapetim između elemenata skeleta. Kompleks Valden 7.-75. Danac -> opera (kasnomodernizam) 1.polazište mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifične topografije i zrnastoj strukturi lokalnog tkiva. Zgrada stambenog udruženja "Bouca".nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prošlosti. 1956. Filijala banke Pinto. američki arhitekti Antoan Predok i Marimak takođe stvaraju u ovakvim okvirima . Kuća Baries. tehničkoj i političkoj stvarnosti . Port. . Berlin. Barselona. -> sa kapcima celom dužinom prozora i tankim isturenim vencima. tj.slično Vieireu. kovati kulturni identitet. Kuća sa tri zida. Sitges.) . Kritički regionalizam 49.Ričard Bofil i Talger (katalonski regionalizam u slabljenju) 1. Razvoj arhitekture posle 1960. Povoa de Varzim. Italijana Marija Bote.Kritički regionalizam 178 . 1973. -> razmetljiv fotogeničan kompleks. a sa druge strane je bila svesna svoje političke odgovornosti da treba oživeti realistički regionalizam dostupan širokim masama. zanatstvo i svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi isključila racionalne oblike i savremenu tehniku 1. Oliviera de Azemeis. 1976. 1973. Japanca Tadao Anda i td.-77. . neekonomična u odnosu na pr. 1973. prikladan sklop betonskih tehnika . osnovana 1951. osciluje između moderniziranog stila opeke. ali i napredak u globalnom smislu. 1970. Barselona. predgrađe Kopenhagena.49.. Barselona.i sam Utzon to naziva reinterpretacijom orjentalne konstrukcije u zapadnjačkoj betonskoj tehnologiji). 3.ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona.. namerno je odabrana zbog simbolike . Nju Jork.Rejmond Abraham (Austrijanac u Nju Jorku) . Nojtra i neoplasticizam. bliža je. Meksikanca Luisa Barahana. kojim on označava regionalne škole koje odražavaju anti . to je arhitektura narcisoidnosti. hibridni karakter savremene regionalne kulture posledica je različitih kulturnih impulsa. Santdesvern. uske prozore i duge isturene strehe) i britanski novi brutalizam .predstavnici i dela: . nužno je da istovremeno učestvuje u naučnoj.svod označava sveto u zapadnoj kulturi (ali teško da se ta krivulja krova u preseku može smatrati zapadnjačkom. sugeriše da se ovde afirmišu norme univerzalne civilizacije i vrednosti specifične kulture: ova vrsta zasvođenja. koji je prvi put formulisao u svom osmospratnom stambenom bloku ICM. Kompleks Ksanadu.-76. 1981. Projekat južnog dela Fridrihštadta. ekonomskom i političkom nezavisnošću). u kontekstu svetosti. . 1967. neorealizam italijanskog arhitekte Gardele (koristio je tradicionalne kapke. Portugalca Size Vieire. sa slabo osvetljenim dnevnim sobama. naglašava kreiranje lokacije i topografiju oblika 1. 1972. 1974. Nju Jork. . Kalpe. kako oživeti staru civilizaciju i učestvovati u opštoj. Crkva Bagsverd.to je paradoks . regionalno se manifestuje kao lokalni oblik "svetske kulture" (činjenica je da ne može svaka kultura podneti i apsorbovati šok savremene civilizacije.Jorn Utzon. -> kičasti romantizam 2.

Japan je krenuo putem bržeg ekonomskog razvoja. 1982.-39.formalno školovanje obogatio je kratkotrajnim radom sa Luis Kanom i Le Korbizjeom. 1943.Đino Vale (Italijan) . neizveden projekat. a najkritičniji u javnim projektima: naročito u kući u Ligornetu (u saradnji sa Šozijem) "vijaduktalna" 3. a njegov gnomon deli prostor po osi sever .Heri Volf (SAD) . 1979. 2. koji je u Ticinu bio aktuelan. iznosi u eseju "Od savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" (nakon drugog svetskog rata.. -> konkursni rad. postajući istovremeno njegovo obeležje 1. Takubai. skrivajući bezobzirni razvoj predgrađa. tako je počeo usvajati italijansku neoracionalističku metodologiju.Endrju Batej i Mark Mak (SAD) 1.jug. Kuća Riva. Crkva u Lourtijeru.predstonica egipatskog boga Sunca.-64.i on je bio "dizajner krajolika" i težio je senzualnoj arhitekturi povezanoj sa tlom. -> asocira na tradicionalne letnjikovce "rokolije" kojim je nekada obilovao kraj 2.delatnost vezana za grad Udine uključujući reinterpretaciju seoskog lombardijskog izraza 1.visoka svest o regionalnom i zato je radije u Osaki nego u Tokiu. dok su radili građanske kuće u Veneciji. sistem vodovoda vrlo domišljat. snažan uticaj sećanja iz detinjstva sa porodičnog ranča. Bota se interesuje za "građenje lokacije". arhitekturi ograđenih prostora. i to pomoću efekta svetla (obožavanje Sunca i merenje vremena pomoću njegove svetlosti sežu u najraniju istoriju čovečanstva. 1947. 1958. ali je i zadržao nesvakidašnju sposobnost da zanatski obogaćuje oblike (najegzotičniji primer toga je primena poliranog gipsa u oblaganju kamina u preuređenoj seoskoj kući u Ligriganu. Cirih. koji bi sadržavao dućane. namera mu je bila. u osnovi feudalni porodični sistem se raspao. San Vitale. domaće životinje -> bajkovit izgled.most. 1954. Kuća . 1957. prenaseljenost gradova i predgrađa. Bota je i kritizer. Mar der Plata. Tornjevi satelitskog grada . -> kruna grada . Fort Lauderdale je na 26 stepeni Severne geografske širine kao i Teba . Male kuće sa dvorištima. svi bitni datumi iz istorije ovog grada zabeleženi su na sečivu sata . 1959. koju su japanske kuće izgubile u procesu modernizacije) 1. vodotoka. njegova usklađenost sa delimično poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i spoljašnje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i školjke u obliku silosa ili ambara . 2. Kuća i atelje oko zatvorenog dvorišta. . ono čemu on teži jeste restauracija jedinstva kuće i prirode. da se u prostorno rešenje upiše istorija grada. Vrtovi za stambenu četvrt Las Arboleadas.njegova delatnost je strogo ograničena na Severnu Karolinu 1. što je povlačilo i promenu vrednosti. Riverfront Plaza. gde je zemlja bila crvena. Kuće u Kaliforniji . a bio i glavna "zgrada" . onemogućila je da se sačuva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca uska povezanost sa prirodom. 1972. zato je sunčani sat u ovom projektu usečen u prostor Plaze. kako sam kaže. Železnička stanica. -> sklonost ka velikim.sa Geritsom.-45. i kao Jaipuru. . Sutrij. Botine kuće reinterpretiraju kulturu kraja. Indija gde je napravljen najveći sunčani sat na svetu 110 godina pre osnivanja Fort Lauderdalea).-61. urede i restorane. i Las Klubes. Kritički regionalizam 179 . ta sećanja su bila povezana sa njegovim doživotnim bavljenjem islamskom arhitekturom 1. -> prelaz u vidu mosta na više nivoa. a takođe smatra da se gubitak istorijskog grada može nadoknaditi "malim gradovima".Botine kuće su često u vidu bunkera . . Londonska i južnoamerička banka. 1932. Centar Direzionale. 1978. Fort Lauderdale. 2. osećaj za mitske i urođene početke.49.-56.Tadao Ando (Japanac) .Mario Bota (Italijan) tj. 1961. Švajcarac . Peruđa -> "grad u gradu". skoro nepreglednim površinama. kuće sa ogromnim strehama i krovovima od crepa. Meksiko siti.pored osećaja za domaći senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan. stari. apstraktnim postavljenim u krajolik 3.Alberto Sartoris (Italijan u Švajcarskoj) 1. a prozori gledaju na odabrane delove krajolika. svoja razmišljanja o napetostima između opšte modernizacije i osobenosti postojeće regionalne kulture. Dve male kuće sa betonskim skeletom i vinogradima.-73. parkirališta. ali da je bio ostvaren mogao bi se shvatiti kao "vijaduktalna megastruktura" u urbanom okruženju bez povređivanja istorijskog dela grada 4.belvedera. Buenos Aires. gde zidovi postaju apstraktni "limit prostora" .Armansi Vilijams (Argentinac) 1. Kuća u Ligornetu -> označava kraj sela i početak agrarnog područja (njen najveći otvor odvraća od polja i okreće ka selu) . često su u gustom urbanom tkivu -> koristi beton jer je najpodesniji za realizaciju površina koje su stvorene zracima Sunca. fontana. arhitekturi smeštenoj u vulkansku stenu i bujnu vegetaciju. 1934. Sopstvena kuća Kaza Kuaglija.

male i veće skupove.Dimitris Pikionis (Grk) -> konkurs za prilaze Akropolju 1. 1956. 1938.Aris Konstantidis (Grk) 1. lišen tehnološkog egzibicionizma i fantazije. Atina. taj niz niša i prolaza satkao je od odgovarajućih delova životnog prostora narodne arhitekture. rešio je pristupne puteve Akropolju kao da su iz vremena gradnje (uklopio ih) .od nacionalnog neoklasicizma XIX v. . -> vremenom svetlost menja izraz. izvor je grčki ostrvski stil umetnut u pravilan raster armirano-betonskog skeleta . Osaka.. Kuća Eleuzis.. . piše Ando.u svim njegovim radovima prisutna je napetost između univerzalne racionalnosti armirano-betonskih konstrukcija i autohtonog senzibiliteta domaćeg kamena i blokova kao ispune . Kuća Košiko.Grčka .. 1940. 1981. detalj je za njega element kojim se postiže fizička kompozicija u arhitekturi. Kritički regionalizam 180 2. 1957. prostor za meditaciju u osami. Stambena zgrada. do privrženosti modernizmu 1930-tih -> varijacije 1. 1975. -> slojevito zdanje sa lavirintom prolaza. za intimne rasprave.. 3. preko lokalnog istoricizma 1920-tih.-66.49.Dimitris i Suzan Antonakis (Grci) . Park i šetalište na brežuljku Filopapus. ali i slika arhitekture . Jeftini stambeni projekti i hoteli za turističku organizaciju Ksenija. arhaičan krajolik. Vrtna izložba Kifisija. 2. -> na strani okrenutoj ka atinskom Akropolju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->