Dr Vojislav [e{eq

NAROGU[ENO [KOTSKO GOVNO JAN BONOMI

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 109
NAROGU[ENO [KOTSKO GOVNO JAN BONOMI

Recenzenti Dejan Mirovi} Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 341.645.5 NAROGU[ENO {kotsko govno Jan Bonomi / (priredio) Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; kw. br. 93)
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1. 000. - Str. 3 - 4: Predgovor / Boris Aleksi}. ISBN 978-86-7886-065-2 1. [e{eq, Vojislav (urednik) a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u

Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954-) - Su|ewe COBISS.SR-ID 171795468

Predgovor
Nomen est omen Britanski sudija Jan Bonomi je ro|en 15. januara 1946. godini u malom industrijskom gradu Madervelu u [kotskoj. O posebnosti mentaliteta stanovnika ovog mesta govori i podatak da je jedan od Bonomijevih sugra|ana promenio ime u “Fudbalski klub Madervel”. Gra|ani Madervela su poznati po svojoj fanati~noj qubavi prema [kotskoj, kao i po svom tradicionalizmu. Nikada nisu imali previ{e simpatija i razumevawa za Engleze. Jan Bonomi je deset godina radio kao advokat, da bi zatim postao tu`ilac. Upravo na tom radnom mestu tabloidi su mu dali nadimak “Sudija Dred” predstavqaju}i ga kao “onog koji seje strah”. Slobodniji su oti{li korak daqe, govore}i da je “stra{ilo”. Generalni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan je 12. aprila 2004. godine imenovao Jana Bonomija za sudiju Tribunala u Hagu. Zatim je 1. juna postao ~lan sudskog ve}a u procesu protiv biv{eg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milo{evi}a, iako nije dao sudijsku zakletvu. Bez obzira na taj propust, wemu je dozvoqen uvid u spise predmeta. On je tada, po odluci predsednika Tribunala u Hagu Teodora Merona, zamenio sudiju Ri~arda Meja koji je preminuo. Tokom 2008. godine Jan Bonomi je, odlukom Fausta Pokara, imenovan i za pretpretresnog sudiju u postupku protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a. Jan Bonomi se tako|e na{ao i u procesu protiv Milana Milutinovi}a. [tavi{e, on je jednom beogradskom advokatu izjavio kako se u tom procesu ne}e suditi za Ra~ak, koji mo`e da bude odlo`en za kasnije, iako je to samo tu`ilac mogao da najavi i zna. Ovom izjavom on je ukazao na sna`nu vezu izme|u sudija i tu`ila{tva Tribunala u Hagu koja postoji na {tetu optu`enih. Ovakva praksa diskrimini{e odbranu koja po me|unarodnom i nacionalnom pravu mora da bude ravnopravna strana u postupku. Ipak, detaq iz Bonomijeve biografije vezan za nadimak koji je stekao kao tu`ilac dovoqan je da objasni wegov anga`man pred Tribunalom u Hagu. “Sudija Dred” je ameri~ki strip i kasnije holivudski film u kojem igra Silvester Stalone, a koji govori o ~oveku koji je u isto vreme “i sudija, i porota i yelat”.
3

Upravo nadimak Jana Bonomija – “Sudija Dred” – najboqe obja{wava pravu prirodu Tribunala u Hagu. On bi ceo mogao da stane u ameri~ki strip. [ta vi{e, po finansijama i politi~kim akcijama koje je Va{ington ulo`io u wegovo stvarawe i odr`avawe, projektuju}i vrli, novi unipolarni svet, on to i jeste. U holivudskom filmskom {ou, sudija Dred svoje `rtve kratko upozorava da su prekr{ili neki propis, u slede}oj re~enici im izri~e kaznu, i vrlo brzo ih ubija ukoliko se ne povinuju. To je instant pravda, koja {tedi novac i “efikasno presu|uje zlo~incima.” Obratimo na kratko pa`wu na pun naziv Ha{kog tribunala: Me|unarodni tribunal za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Dakle, u samom nazivu se jasno vidi da od presumpcije nevinosti nema ni{ta jer Tribunal goni osobe “odgovorne” za “kr{ewa” me|unarodnog prava. Ukoliko su odgovorni onda to zna~i da su unapred krivi, ~ime se ukida pravilo po kojem je svako nevin dok se suprotno ne doka`e. Po ovome, za Tribunal i “Sudiju Dreda” nema nevinih. Nema sumwe da upravo Sudija Dred postaje idealni simbol Tribunala u Hagu. Ovaj ameri~ki “superheroj” jedan od mnogih u “legionu” koji izobra`ava va{ingtonsku potkulturu, u svojoj ki~ odori, sa uvek spremnim oru`jem i snajperom stoji naspram Pravde koja ima povez preko o~iju. Wegov ciq je da utera strah u kosti svojim `rtvama i da zabavi milione hipnotisanih gra|ana koji u`ivaju gledaju}i u`as na licima ka`wavanih. Kao {to je stvorila Sudiju Dreda, ameri~ka petpara~ka vizija novog svetskog poretka je prevashodno uticala na stvarawe Tribunala u Hagu. Me|utim taj koncept je neodr`iv u uslovima u kojim postoji makar najosnovnija konkurencija. Na svu sre}u, multipolarni svet je danas ~iwenica i on samim svojim postojawem razvejava iluziju ameri~kog hegemonizma, a wegove simbole, me|u kojima je i Sudija Dred, ostavqa za “buvqak” gde im je i mesto. Boris Aleksi}

4

Sudski dokumenti
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine IT/240 Datum: 14. novembar 2005. godine Original: engleski UPUTSTVO O PROCEDURI ZA PREGLED PISMENIH PODNESAKA OPSCENOG ILI NA BILO KOJI NA^IN UVREDQIVOG SADR@AJA
Ovo uputstvo meni je dostavqeno tek 5. juna 2007. godine, a done{eno je godinu i po dana ranije. O~igledno je osnovni razlog wegovog dono{ewa tragawe za na~inom da se parira mojim brojnim podnescima kojima sam proizvodio sukob interesa izme|u mene i nametnutog stend-baj branioca Van der Spula. – (nap. V.[.) 1. U skladu s pravilom 18(B) Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog suda, izdajem uputstvo kojim se utvr|uje postupak za postupawe s pismenim podnescima strana opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja. 2. Prilikom prijema podneska neke od strana ili prijevoda podneska koji u originalu nije napisan na engleskom ili francuskom,1) pomo}nik zadu`en za sudske spise iz Odsjeka za organizaciju i podr{ku rada sudnica smjesta }e dostaviti kopiju sekretaru u sudskom postupku zadu`enom za taj predmet u skladu s postoje}om politikom i postupcima Odsjeka za organizaciju i podr{ku rada sudnica. 3. Pri utvr|ivawu da li da prihvati podnesak, sekretar u sudskom postupku }e obratiti pa`wu na to da li je doti~ni podnesak opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja.
5

4. Ukoliko se utvrdi da je podnesak takvog sadr`aja, sekretar u sudskom podnesku }e podnesak uputiti nadle`nom vi{em sudskom savjetniku ili savjetniku sudskog vije}a zadu`enom za taj predmet i tra`iti da vije}e odlu~i o tome da li da prihvati podnesak. 5. Po konsultovawu sa predsjednikom vije}a u tom predmetu, vi{i sudski savjetnik/sudski savjetnik }e pismeno dostaviti odluku vije}a sekretaru u sudskom postupku. 6. Na osnovu odluke koja je pismenim putem saop{tena sekretaru u sudskom postupku, sekretar u sudskom postupku }e: a. narediti pomo}niku zadu`enom za sudske spise da dostavi podnesak, ili b. vratiti podnesak strani uz pismo u kojem obja{wava da se podnesci opscenog ili na bilo koji na~in uvredqivog sadr`aja ne prihvataju u sudski spis (uzorak pisma nalazi se u Prilogu I) i istaknuti da odbijawe podneska ne dovodi u pitawe budu}e podneske dostavqene u primjerenoj formi uz slu`beni zapisnik na jeziku optu`enog. 7. Slu`beni zapisnik koji je potpisao optu`eni vra}a se Odsjeku za organizaciju i podr{ku rada sudnica. Eventualno odbijawe optu`enog da potpi{e slu`beni zapisnik upisa}e se u slu`beni zapisnik. 8. Slu`beni zapisnik i sva prepiska u vezi sa odbijawem podneska, ukqu~uju}i i pismeno uputstvo vije}a, pomo}nik za sudske spise ulo`i}e u evidenciju prepiske i dostaviti samo vi{em sudskom savjetniku/sudskom savjetniku i sekretaru u sudskom postupku zadu`enom za taj predmet. 9. Pomo}nik za sudske spise }e u registratoru ~uvati kopije svih podnesaka, pisama i prijevoda koji nisu prihva}eni u sudski spis u skladu sa ovim Uputstvom. (potpisano) Theodor Meron predsjednik
Napomena: 1) Tj. kada optu`eni dostavi podnesak na jeziku koji nije engleski ni francuski, podnesak na izvornom jeziku ne}e mo}i biti dostavqen bez prijevoda; odredbe ovog uputstva primjewiva}e se tek po prijemu prijevoda tog podneska.

PRILOG I Predmet: broj podneska/naslov Ovo pismo je odgovor na va{ podnesak od (navesti datum) pod naslovom _________. U svom odgovoru vije}e saop{tava da je utvrdilo da je sadr`aj va{eg podneska uvredqiv i nedoli~an za podno{ewe ovom me|unarodnom sudu. Prema tome, sekretarijat odbija da ga prihvati u spis, ne dovode}i u pitawe ponovno dostavqawe istog podneska, ali bez uvredqivog sadr`aja. Me|utim, molim da uzmete u obzir to da }e svaki daqwi podnesak koji se bude smatrao uvredqivim tako|e biti vra}en. S po{tovawem, Sekretar u sudskom postupku
6

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM II
Re{avaju: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Kevin Parker Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 1. februar 2006. godine

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA YVESA TOMI]A OD STRANE TU@ILA[TVA
Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon, g. Ulrich Müssemeyer 1. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: pravilnik), tu`ilac podnosi izve{taj ve{taka Iva Tomi}a. Izve{taj ve{taka prilo`en je uz ovaj dokument kao Dodatak A.1) Wegova radna biografija prilo`ena je kao Dodatak B. 2. Tu`ilac obave{tava pretresno ve}e da }e Iv Tomi} biti na raspolagawu za unakrsno ispitivawe ukoliko optu`eni to `eli. U slu~aju da optu`eni prihvati ovaj izve{taj ve{taka, tu`ilac `eli da ga ponudi za uvr{}ivawe u dokaze bez pozivawa svedoka da li~no svedo~i. Dana 1. februara 2006. godine U Hagu, Holandija, (potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{eg zastupnika optu`be

Napomena: 1) Prevod na engleski izveden je pod brojem ERN 0463-7876-0463-7990-EDT.

***

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine Predmet br. IT-03-67-PT
Original: engleski
7

PRED PRETRESNIM VE]EM III
U sastavu: sudija Patrick Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude , , Antonetti, pretpretresni sudija, sudija Iain Bonomy Sekretar: Hans Holthuis Datum: 29. juna 2006. godine

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA JAVNO PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33(B) PRAVILNIKA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E DONESE ODLUKU O FINANSIRAWU ODBRANE
Tu`ila{tvo: g|a Christine Dahl, g. Ulrich Müssemeyer, g. Klaus Hoffinan, g|a Sawa Bokuli} Optu`eni: g. Vojislav [e{eq . I. Uvod 1. Na osnovu pravila 33(B) Pravilnika o postupku i dokazima (daqe u tekstu: pravilnik) Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (daqe u tekstu: me|unarodni sud), sekretar suda, uz du`no po{tovawe, iznosi svoje komentare na Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III donese odluku o finansirawu odbrane u skladu sa statutom, podnet 14. juna 2007. (daqe u tekstu: zahtev). 2. U svom zahtevu optu`eni Vojislav [e{eq (daqe u tekstu: optu`eni) tra`i od pretresnog ve}a da preispita odluku sekretara da ne pla}a tro{kove odbrane optu`enog, da nalo`i sekretaru da utvrdi buyet za wegovu odbranu i da nalo`i sekretaru da obelodani tro{kove odbrane u wegovom i svim drugim predmetima koji su dosada vo|eni na me|unarodnom sudu. . II. Istorijat postupka 3. Dana 23. februara 2003. godine optu`eni se predao me|unarodnom sudu. 4. Dana 25. februara 2003. godine optu`eni je podneo pismeno obave{tewe da namerava sam da se brani pred me|unarodnim sudom. 5. Dana 9. maja 2003. godine pretresno ve}e je u Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane nalo`ilo sekretaru suda da optu`enom dodeli branioca u pripravnosti sa spiska branilaca kvalifikovanih da zastupaju osumwi~ene i optu`ene slabog imovinskog stawa. 6. Dana 5. septembra 2003. godine sekretar suda je optu`enom, kao branioca u pripravnosti, dodelio g. Aleksandra Lazarevi}a.
8

7. Dana 31. oktobra 2003. godine optu`eni je formalno zatra`io da MKSJ finansira (wegovu) odbranu. 8. Dana 18. novembra 2003. godine, kao odgovor na dopis optu`enog od 31. oktobra 2003. godine, sekretar suda je pozvao optu`enog da podnese kompletnu izjavu o imovinskom stawu, u skladu s ~lanovima 7 i 10 Uputstva za dodelu branioca (u daqem tekstu: uputstvo).1) 9. Dana 19. novembra 2003. godine, optu`eni je podneo izjavu o imovinskom stawu, ali nije prilo`io drugu stranicu tog obrasca – zahtev za dodelu branioca. Uprkos tome, po prijemu izjave o imovinskom stawu optu`enog, sekretar je zatra`io informacije i dokumentaciju u vezi s wenim sadr`ajem i pokrenuo preliminarnu istragu o [e{eqevom statusu lica slabog imovinskog stawa za slu~aj da zatra`i da mu se dodeli branilac. 10. Dana 28. novembra 2003. godine, nakon {to je pregledao izjavu o imovinskom stawu optu`enog, istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa sastao se sa optu`enim u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) da bi razgovarali o sadr`aju te izjave. 11. Dana 15. decembra 2003. godine istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa poku{ao je da sa suprugom optu`enog u Beogradu, Srbija, obavi razgovor u vezi sa izjavom o imovinskom stawu optu`enog. Me|utim, supruga optu`enog odbila je da se sastane sa istra`iteqem sekretarijata za finansijska pitawa. 12. Dana 16. februara 2004. godine sekretar suda je povukao imenovawe g. Lazarevi}a za branioca u pripravnosti i na wegovo mesto imenovao g. Tjarda van der Spula, advokata iz Holandije. 13. Dana 23. jula 2004. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima u iznosu od 200.000 ameri~kih dolara za rad koji su tokom 2003. godine obavili g|a Maja Gojkovi} i g. Slavko Jerkovi}, za koje je optu`eni tvrdio da ih je anga`ovao kao pravne savetnike. 14. Dana 19. novembra 2004. godine {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora (u daqem tekstu: OLAD) i istra`iteq sekretarijata za finansijska pitawa sastali su se s optu`enim u PJUN-u. Tokom tog sastanka optu`eni je obave{ten da ovla{}ewe sekretara da odobri pravnu pomo} zavisi od toga da li je nekom osumwi~enom, odnosno optu`enom, dodeqen branilac. Shodno tome, optu`eni je obave{ten da wegova faktura od 23. jula 2004. godine ne}e biti obra|ena. [tavi{e, optu`enom je, za slu~aj da odlu~i da zatra`i da mu se dodeli branilac, dostavqen dopis od 18. novembra 2004. u kojem je navedeno koje su informacije i dokumentacija potrebni sekretaru da bi vaqano procenio wegovu izjavu o imovinskom stawu, {to je ukqu~ivalo informacije i dokumentaciju vezane za finansijska sredstva ~lanova wegovog doma}instva. 15. Tokom sastanka 19. novembra 2004. godine, {ef OLAD je tako|e obavestio optu`enog da je sekretar spreman da mu dodeli jednog od slu`benika sekretarijata koji }e mu pru`ati administrativnu pomo}. Optu`eni je tu ponudu odbio. 16. Dana 7. decembra 2004. godine optu`eni je odgovorio na dopis sekretara od 18. novembra 2004. U svom dopisu optu`eni je odbio da sekretaru do9

stavi informacije i dokumentaciju vezane za finansijska sredstva ~lanova svog doma}instva.2) 17. Dana 21. decembra 2004. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima za rad koji je wegov “stru~ni tim”obavio tokom 2004. godine. 18. Dana 3. januara 2006. godine optu`eni je podneo izjavu o tro{kovima za rad koji je wegov “stru~ni tim” navodno obavio tokom 2005. godine. Istog dana optu`eni je tako|e podneo Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa za izdavawe naloga za odobravawe pla}awa tro{kova priprema wegove odbrane (daqe u tekstu: zahtev za pla}awe). Po prevo|ewu na engleski jezik, zahtev za pla}awe zaveden je pred pretresnim ve}em 16. januara 2006. godine. 19. Dana 31. januara 2006. godine sekretar je na osnovu pravila 33(B) Pravilnika podneo podnesak u vezi sa zahtevom za pla}awe optu`enog. U tom podnesku sekretar je: 1) konstatovao da je isplata sredstava za pravnu pomo} uslovqena dodelom branioca; 2) objasnio proceduru za dodelu branioca; i 3) istakao da optu`eni nije tra`io da mu se dodeli branilac. Podnesak sekretara od 31. januara 2006. godine, koji je preveden na BHS, ujedno je bio obave{tewe optu`enom da wegova faktura iz 2003. godine ne}e biti obra|ena. 20. Dana 21. avgusta 2006, pretresno ve}e je donelo Odluku o dodeli branioca u kojoj je, izme|u ostalog: 1) zahtevalo da “Sekretarijat (...) {to je pre mogu}e izvr{i odgovaraju}e pripreme da se optu`enom dodeli branilac”, i 2) nalo`ilo da “optu`eni u~estvuje u postupku preko branioca osim ako ve}e, saslu{av{i branioca, ne odlu~i druga~ije” (daqe u tekstu: Odluka pretresnog ve}a od 21. avgusta 2006.). 21. Dana 30. avgusta 2006, po{to se postarao za to da proceduralna prava optu`enog budu po{tovana u saglasnosti sa Odlukom pretresnog ve}a od 21. avgusta 2006, zamenik sekretara suda je doneo odluku kojom se za branioca optu`enog, do dono{ewa odluke `albenog ve}a po interlokutornoj `albi na odluku pretresnog ve}a imenuje g. Dejvid Huper, advokat iz Ujediwenog Kraqevstva.3) 22. Dana 20. oktobra 2006, `albeno ve}e je donelo Odluku po `albi na odluku pretresnog ve}a o dodeli branioca (u daqem tekstu: Odluka `albenog ve}a od 20. oktobra 2006), i odlu~ilo slede}e: “Pobijana odluka (odluka pretresnog ve}a) se ukida zbog toga {to [e{equ nije upu}eno konkretno upozorewe pre nego {to mu je dodeqen branilac (...)”. (daqe u tekstu: Odluka `albenog ve}a od 20. oktobra 2006).4) 23. Dana 25. oktobra 2006. godine, pretresno ve}e je izdalo Nalog o imenovawu branioca u pripravnosti i odga|awu po~etka su|ewa (u daqem tekstu: Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006), kojim je nalo`ilo sekretaru da “imen(uje) branioca u pripravnosti (...)”. (daqe u tekstu: Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006).5) 24. Dana 30. oktobra 2006. godine zamenik sekretara je doneo odluku kojom su g. Huper i g. O-[iej povu~eni s funkcije branilaca optu`enog i kojom je, shodno nalogu pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006, g. Huper imenovan za branioca u pripravnosti, a g. O-[iej za wegovog kobranioca.
10

25. Dana 11. novembra 2006, optu`eni je obavestio sekretara suda o svom odbijawu da uzima hranu i lekove koju mu nudi osobqe PJUN-a. Ova izjava bila je pra}ena nizom zahteva optu`enog. 26. Dana 13. novembra 2006. optu`eni je ulo`io `albu predsedniku suda, tvrde}i da za dodelu branioca u pripravnosti nije bilo nikakvog pravnog osnova. 27. Dana 17. novembra 2006. sekretar suda je optu`enom uputio dopis u vezi s uslovima koje mu sekretarijat, kao optu`enom koji sam sebe zastupa, nudi u svrhu pripremawa i izvo|ewa wegovih dokaza.6) 28. Dana 7. i 8. decembra 2006. nastojawa sekretara suda da udovoqi zahtevima optu`enog kulminirala su sa dva dodatna dopisa optu`enom kojima se dopuwava prethodna ponuda u vezi s uslovima za pripremawe odbrane. 29. Dana 8. decembra 2006. `albeno ve}e je donelo Odluku po `albi na odluku (br. 2) pretresnog ve}a o dodeli branioca, kojom je [e{equ povra}eno pravo na samozastupawe. Istog dana, optu`eni je obavestio lekara PJUN-a o tome da je, u svetlu ustupaka sekretara i odluke `albenog ve}a, prekinuo svoje odbijawe da uzima hranu i lekove. 30. Dana 19. decembra 2006. sekretar je optu`enom uputio dopis u vezi s organizacijom pru`awa uslova koji su mu odobreni. Iako imovinsko stawe optu`enog jo{ nije bilo utvr|eno, sekretar je izuzetno ponudio optu`enom da pokrije izvesne putne tro{kove radi dolaska wegovih pravnih savetnika u Hag. Pored toga, on je ponudio da se mese~no izdvaja 1.500 evra za koordinatora predmeta, kao i da se ispla}uju dodatna sredstva u iznosu do 1.200 evra za iznajmqivawe stana koji bi koordinator predmeta i pravni savetnici koristili kao radni/stambeni prostor. Pored toga, optu`eni je obave{ten o tome da bi koordinatoru predmeta i pravnim saradnicima bio omogu}en pristup prostorijama me|unarodnog suda i drugim uslovima koji stoje na raspolagawu timovima odbrane koji rade na me|unarodnom sudu. U ciqu dobijawa tog pristupa i uslova, koordinator predmeta optu`enog i wegovi pravni saradnici bi trebalo da se pridr`avaju standardnih procedura provere koje va`e za timove odbrane. 31. Dana 22. decembra 2006. optu`eni je dostavio podneske broj 227, 228 i 229 u kojima ponavqa svoj zahtev za naknadu tro{kova koje je navodno imao u vezi s pripremawem odbrane od 2003. do 2006. godine (daqe u tekstu: podnesci od 22. decembra 2006). Prema navedenim podnescima, optu`eni je za pripremawe svog predmeta u periodu od 2003. do 2006. godine imao tro{kove u iznosu od 6.395.400 ameri~kih dolara.7) 32. Dana 4. januara 2007. sekretar suda je odbacio podneske od 22. decembra 2006, ponovo isti~u}i svoj stav da je, na osnovu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, ispla}ivawe sredstava na ime pravne pomo}i uslovqeno slabim imovinskim stawem optu`enog i mo`e biti izvr{eno samo putem dodele branioca. 33. Dana 22. januara 2007. optu`eni je predsedniku suda ulo`io `albu na Odluku sekretara od 19. decembra 2006, na kojoj je kao datum ozna~en 5. januar 2007. (daqe u tekstu: @alba od 5. januara 2007).
11

34. Dana 9. februara 2007. sekretar suda je dostavio podnesak na osnovu pravila 33(B) pravilnika u vezi sa @albom od 5. januara 2007, u kom je nazna~io uslove koji su u tom trenutku bili ponu|eni optu`enom i isti~u}i da je davawem ponude za navedene uslove izvr{io svoju du`nost da omogu}i optu`enom da delotvorno koristi svoje pravo na samozastupawe. 35. Dana 19. februara 2007. optu`eni je predsedniku suda ulo`io @albu na odluku sekretara od 4. januara 2007 (daqe u tekstu: `alba od 19. februara 2007). 36. Dana 12. marta 2007. predsednik suda je odbacio @albu od 5. januara 2007. 37. Dana 25. aprila 2007. predsednik suda je odbacio @albu od 19. februara 2007, oglasiv{i se nenadle`nim da re{ava po ovom pitawu po{to je bilo o~igledno da je kao prvenstveni osnov @albe optu`enog od 19. februara 2007. navedena pravi~nost postupka, a da, shodno ~lanu 20(1) statuta, pretresno ve}e koje re{ava u predmetu ima izri~itu obavezu da obezbedi pravo na pravi~no su|ewe (daqe u tekstu: Odluka od 25. aprila 2007). 38. Dana 14. juna 2007, na poziv pretpretresnog sudije, optu`eni je podneo predmetni zahtev. . III. Pravo sudskog preispitivawa 39. Praksa ovog me|unarodnog suda stoji na stanovi{tu da je inherentno sudskoj funkciji me|unarodnog suda da odluku sekretara suda koja uti~e, ili verovatno mo`e da uti~e, na pravo optu`enog na pravi~no ili ekspeditivno su|ewe, odnosno na integritet sudskog postupka, mo`e da preispita pretresno ve}e pred kojim su|ewe treba da se odr`i ili se odr`ava.8) U svetlu zna~aja ovog fundamentalnog pitawa i wegovog uticaja koji prevazilazi samo pripremawe ovog predmeta za su|ewe, uz du`no po{tovawe tvrdimo da ono zaslu`uje da ga re{ava ve}e u punom sastavu. 40. Jedna od najva`nijih konstatacija me|unarodnog suda u vezi s granicama sudskog preispitivawa administrativne odluke sekretarijata izre~ena je u predmetu Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih: Sudsko preispitivawe ... administrativne odluke ne predstavqa ponovno saslu{awe. Ne radi se ni o `albenom postupku ... sudsko preispitivawe administrativne odluke sekretara koja se ti~e pravne pomo}i inicijalno se bavi pravilno{}u postupka kojim je sekretar do{ao do neke odluke i na~inom na koji je do we do{ao.9) Konstatacija `albenog ve}a u predmetu Kvo~ka predvi|a ~etiri kriterijuma za uredno dono{ewe administrativnih odluka i sudsko preispitivawe takvih odluka: (1) postupawe u skladu sa pravnim uslovima iz uputstva; (2) po{tovawe osnovnih na~ela pravde i proceduralne pravi~nosti; (3) uzimawe u obzir relevantnog materijala i neuzimawe u obzir irelevantnog materijala; i (4) razumnost izvedenih zakqu~aka.10) 41. Sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je, odbijaju}i zahtev optu`enog za pokrivawe tro{kova wegovih pravnih savetnika, postupio u skladu sa kriterijumima za uredno dono{ewe administrativnih odluka.
12

. IV. Diskusija 42. Optu`eni tvrdi da na osnovu ~lana 21(4)(d) statuta ima pravo da od me|unarodnog suda prima sredstva na ime pravne pomo}i uprkos ~iwenici da nije zatra`io da mu se dodeli branilac. On tvrdi da je ovom odredbom “garantovano ’finansirawe tro{kova odbrane’ ako optu`eni nema dovoqno sredstava”, bez obzira na to da li mu je dodeqen branilac. On daqe tvrdi da odbrana koju vodi dodeqeni branilac nije jedina vrsta odbrane koja ispuwava uslove za finansirawe od strane Ujediwenih nacija (daqe u tekstu: UN). Prema wegovim re~ima, “neizostavna posledica (wegovog) prava ... da se brani sam je i pitawe materijalnih sredstava da ta odbrana ima nekog smisla, a ne da bude samo na papiru puko konstatovano pravo”. On daqe tvrdi da na~elo “jednakosti sredstava” povla~i pravo optu`enog da raspola`e pribli`no jednakim finansijskim resursima kao i tu`ila{tvo. Pored toga, optu`eni smatra da je u potpunosti prijavio svoje imovinsko stawe i da nije obavezan da pru`a informacije o imovini ~lanova svoje porodice, a naro~ito svoje supruge i majke. On izjavquje da nije u mogu}nosti da sam snosi tro{kove svoje odbrane. On tra`i od pretresnog ve}a da sekretaru suda izda nalog da obelodani iznose koje UN pla}a svim timovima odbrane na osnovu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, iznos koji je do sada utro{en na dodelu branioca u pripravnosti i branioca dodeqenog od strane suda u wegovom predmetu, te da utvrdi buyet odbrane za celokupno trajawe postupka protiv wega koji odgovara ukupnom iznosu tro{kova koje je imalo tu`ila{tvo. Ukratko, optu`eni tvrdi da ima pravo na finansirawe odbrane od strane me|unarodnog suda u iznosu ekvivalentnom onom koji se u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu odobrava za najslo`enije predmete (tre}i stepen), i zahteva da me|unarodni sud pokrije tro{kove nekih lica za koja tvrdi da ih je anga`ovao da mu poma`u u pripremawu wegovih dokaza. 43. Sekretar suda }e pokazati da nema nikakvog pravnog osnova po kom bi me|unarodni sud mogao da odobri zahtev optu`enog onako kako je formulisan. Odluka o raspodeli javnih finansijskih sredstava licima koja optu`eni anga`uje da mu poma`u kao optu`enom koji sam sebe zastupa mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu bila bi nezakonita. Da bi mogao da ispuni uslove za “pla}awe tro{kova svoje odbrane”, optu`eni mora da se pridr`ava uslova sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Optu`eni koji se sam zastupa nema pravo na pravnu pomo} 44. Optu`eni tvrdi da, na osnovu ~lana 21(4)(d) statuta, kao optu`eni koji sam sebe zastupa, ima pravo na kori{}ewe finansijskih sredstava UN koja su “namewena finansirawu odbrane pred MKSJ” kako bi mogao da pripremi svoju odbranu. On navodi, ne citiraju}i nijedan nacionalni ili me|unarodni pravni izvor, da ova odredba garantuje “finansirawe tro{kova odbrane” u slu~aju da optu`eni ne poseduje dovoqna sredstva, bez obzira na to da li mu je branilac dodeqen. 45. Sekretar suda se energi~no protivi ovakvom tuma~ewu statuta.
13

46. ^lan 21(4) statuta predvi|a slede}e: Prilikom re{avawa po svim optu`bama na osnovu ovog statuta, optu`enom se, uz puno po{tovawe na~ela ravnopravnosti, garantuju slede}a minimalna prava (...) da mu se sudi u wegovom prisustvu i da se brani li~no ili putem pravnog zastupnika po vlastitom izboru; da se, ako nema pravnog zastupnika, obavesti o tom pravu; te da mu se, kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravni zastupnik, a da on pri tom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava (...) 47. Ovaj ~lan predvi|a slede}a tri odvojena prava:11) 1) pravo da se brani li~no; 2) pravo da ga zastupa branilac koga je sam izabrao; i 3) pravo na besplatnu pravnu pomo}, u slu~aju kada interesi pravde tako nala`u a optu`eni nema dovoqno sredstava da sam plati branioca. 48. Sistem pravne pomo}i na me|unarodnom sudu zasniva se na tre}em pravu koje je ugra|eno u ~lan 21(4)(d) statuta. On je (kao {to je to slu~aj u drugim sistemima pravne pomo}i) zami{qen tako da obezbedi branioca optu`enim licima koja `ele da ih zastupa branilac, ali nemaju sredstava da ga sama pla}aju. Doslovno tuma~ewe 49. Kqu~no pitawe koje proisti~e iz ~lana 21(4)(d) jeste zna~ewe termina “dodela pravne pomo}i”. Radi se konkretno o pitawu da li se ’pravna pomo}’ u ovom slu~aju odnosi iskqu~ivo na branioca ili bi mogla da se primewuje na lica koja ne postupaju u svojstvu branioca. U tom pogledu instruktivan je francuski tekst ~lana 21(4)(d): Sva lica protiv kojih je podignuta optu`nica imaju pravo po va`e}em statutu na punu ravnopravnost i barem na slede}e garancije: da budu prisutna na su|ewu i da se brane sama ili da imaju pomo} branioca po sopstvenom izboru; ukoliko optu`eni nema branioca, a obave{ten je da ima pravo na wega, svaki put kada interes pravde to zahteva, treba se pobrinuti za branioca po slu`benoj du`nosti ako optu`eni nema sredstava da istom nadoknadi. Iz francuskog teksta je jasno da bi pojam ’pravna pomo}’ u ovom slu~aju trebalo tuma~iti tako da ozna~ava branioca. Ovo tuma~ewe je tako|e u skladu sa formulacijama kori{}enim u vi{e me|unarodnih instrumenata.12) Sistemsko tuma~ewe 50. Ovo tuma~ewe statuta je u skladu sa pravnim aktima ni`eg ranga koje su usvojile sudije na plenarnim sednicama u skladu sa ~lanom 21(4)(d) Statuta – pravilo 45 Pravilnika o postupku i dokazima (IT/32/Rev.9) i Uputstvom za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti (IT/073/Rev. 11) – kojim je uspostavqen sistem pravne pomo}i zasnovan na dodeli branioca za pru`awe pravne pomo}i optu`enima slabog/delimi~no slabog imovinskog stawa.
14

51. Pravilo 45(A) pravilnika daje sekretaru suda ovla{}ewe da dodeli branioca optu`enom slabog imovinskog stawa/delimi~no slabog imovinskog stawa. Ono glasi: Kad god to zahtevaju interesi pravde, osumwi~enima i optu`enima koji nemaju sredstava da plate branioca, dodeli}e se branilac po slu`benoj du`nosti. Dodela branioca po slu`benoj du`nosti obavqa se u skladu s postupkom ustanovqenim u uputstvu koje donosi sekretar, a odobravaju stalne sudije. 52. Uputstvo koje je doneto na osnovu ovog pravila predvi|a da optu`eni ima pravo na pravnu pomo}, izme|u ostalog u slu~aju kada podnese zahtev za dodelu branioca.13) Uputstvo predvi|a ovla{}ewe sekretara da dodeli branioca koji }e pomagati dodeqenom braniocu.14) Ono ne ovla{}uje sekretara da dodequje pomo}no osobqe nezavisno od dodele branioca. [tavi{e, uputstvo ne daje sekretaru diskreciono ovla{}ewe da dodeli pomo}no osobqe optu`enom koji sam sebe zastupa, a tako|e ga ne ovla{}uje da direktno obezbe|uje finansirawe za optu`enog koji se sam zastupa ili licima koja je on anga`ovao da mu poma`u u pripremawu wegovog predmeta.15) U stvari, takozvani “tro{kovi odbrane” predstavqaju posledicu dodele branioca. Oni se sastoje od naknade za rad i druge tro{kove, koja se ispla}uje dodeqenom braniocu i pomo}nom osobqu odbrane u skladu s uputstvom i relevantnim smernicama sekretarijata u vezi sa pla}awem tro{kova odbrane. Tuma~ewe u svetlu me|unarodnog i nacionalnog prava i presedana 53. Sekretarovo tuma~ewe statuta i pravnih akata ni`eg ranga koji iz wega proisti~u potkrepqeno je opse`nim istra`ivawem nacionalne i me|unarodne pravne prakse i doktrine. Pojam “pravne pomo}i” u jurisdikcijama {irom sveta izjedna~en je sa dodelom branioca optu`enima slabog imovinskog stawa i pokrivawem odgovaraju}ih sudskih taksi i sli~nih tro{kova16) Sekretaru nije poznato da postoji ijedan sistem pravne pomo}i koji nudi mogu}nost direktne ili indirektne naknade tro{kova optu`enom koji sam sebe zastupa. Pravna pomo} jeste jednako dodela branioca. Teleolo{ko tuma~ewe 54. Sekretarovo tuma~ewe statuta tako|e je u skladu sa ratio legis prava na pravnu pomo}. Ve}ina liberalnih demokratija pru`awe pravne pomo}i licima koja ne mogu sebi da plate pravno zastupawe smatra imperativom. Postoji ~itav niz razloga – koji nisu nov~ani – iz kojih vlasti obezbe|uju branioca optu`enima slabog imovinskog stawa. O~igledan razlog jeste da se osigura da prava optu`enog koji se suo~ava sa krivi~nim optu`bama budu za{ti}ena i da on ne bude izlo`en na milost i nemilost dr`avnim vlastima samo zbog toga {to je siroma{an, nego da mu budu dostupni besplatni pravni saveti i smernice. Dodela branioca optu`enom koji nije u mogu}nosti da ga sam priu{ti jam~i tom optu`enom pristup sudskom sistemu i samim tim pristup pravdi, u skladu sa na~elima jednakosti pred zakonim i zakonitog postupka u sistemu vladavine prava. On tako|e garantuje integritet sudskog postupka.
15

55. Me|utim, postoje razlozi iz kojih dru{tva dodequju branioca optu`enima koji prevazilaze interese pojedina~nih brawenika. To su interesi pravde. Dru{tvo ima legitiman interes ne samo za delotvorno sprovo|ewe pravde, nego tako|e i za to da se postara da pravda bude sprovedena. To iziskuje transparentan, ekspeditivan i profesionalan sudski postupak. Branioci su du`ni da se pridr`avaju eti~kih na~ela svoje profesije, koja su ~esto propisana u kodeksima profesionalnog pona{awa; oni poseduju specijalizovano pravno obrazovawe i relevantno iskustvo. Iz tog razloga branioci se do`ivqavaju kao “sluge zakona” i nezavisni organi sprovo|ewa pravde.17) Na wih se, stoga, gleda kao na garanciju zakonitog postupka i za{tite procesnog i materijalnog prava u ustavnoj dr`avi.18) Stoga, oni jesu u mogu}nosti da obezbede dignitet postupka i samim tim dignitet dr`ave u ~ije ime se su|ewe vodi, uz istovremenu za{titu prava svojih klijenata, ukqu~uju}i i postupak protiv same dr`ave. Najzad, obezbe|ewe pravi~nog su|ewa optu`enima slabog imovinskog stawa putem dodele kvalifikovanih branilaca optu`enima slabog imovinskog stawa ja~a poverewe javnosti u pravni sistem i op{ti utisak o pouzdanosti presuda.19) 56. Iz svih navedenih razloga, demokratska dru{tva dodequju branioce optu`enima slabog imovinskog stawa umesto pukog obezbe|ewa novca za wihovu odbranu. Putem dodele branioca pravni sistemi {irom sveta {tite i promovi{u interese pravde. Zbog toga dru{tva prihvataju da snose tro{kove dodele branioca optu`enima slabog imovinskog stawa. 57. U svetlu gorenavedenog, odluka o isplati javnih finansijskih sredstava bez dodele branioca bila bi u suprotnosti sa statutom, legislativnim ciqem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu i relevantnim nacionalnim i me|unarodnim pravnim aktima i praksom. Kao takva, ona bi bila ultra vires ovla{}ewa sekretara suda. Ona bi ozbiqno ugrozila odr`ivost re`ima pravne pomo}i na me|unarodnom sudu jer bi optu`enom koji sam sebe zastupa dala direktnu ili indirektnu kontrolu nad raspodelom zna~ajnih koli~ina novca koji pla}aju poreski obveznici {irom sveta. To je suprotno logici sistema koji reguli{e uredno kori{}ewe resursa pravne pomo}i, ukqu~uju}i spre~avawe podele honorara, putem dodele branilaca koji moraju da ispuwavaju stroge kriterijume u pogledu kvalifikacija, koji su du`ni da se pridr`avaju pravila profesionalnog pona{awa i etike, i koji su odgovorni na osnovu Profesionalnog kodeksa. Tvrdimo da bi promena ovog sistema predstavqala politi~ku odluku od fundamentalnog zna~aja koju ovaj me|unarodni sud ne mo`e doneti bez izri~ite saglasnosti Saveta bezbednosti, jer bi ona iziskivala izmene i dopune statuta.20) Pojam “uslovi” ne mo`e se tuma~iti mimo sistema pravne pomo}i 58. Uprkos ~iwenici da optu`eni svoj zahtev zasniva iskqu~ivo na ~lanu 21(4)(d) statuta, koji bez sumwe ne pru`a nikakav pravni osnov za dono{ewe odluke koju on tra`i, da bi se upotpunila pravna analiza predmetnog pitawa, sekretar suda je ispitao da li bi ijedna druga odredba statuta mogla poslu`iti kao pravni osnov za pla}awe naknade za rad pomo}nika optu`enog.
16

59. Sekretar je svestan svoje du`nosti da omogu}i optu`enom da na delotvoran na~in koristi svoje pravo na samozastupawe21) i u skladu sa ~lanom 21(4)(b) statuta, ~lanom 14(3)(b) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (daqe u tekstu: MPGPP) i ~lanom 6(3)(b) Evropske konvencije o qudskim pravima (daqe u tekstu: EKQP), koji predvi|a pravo optu`enog “da mu se obezbede vreme i uslovi neophodni za pripremawe odbrane (...)” 60. ^lan 21 statuta ima za ciq da obezbedi pravi~nosti postupka u celini, {to podrazumeva da postupci u celini podle`u naknadnom preispitivawu. Relevantno precedentno pravo propisuje da je pristup nekog optu`enog dokazima, sredstvima i braniocima ograni~en na ono {to je neophodno za wegovu odbranu.22) Neko ograni~ewe koje se name}e odbrani nije dovoqno da bi se celi postupak proglasio nepravi~nim.23) [tavi{e, optu`eni koji se dobrovoqno i spremno opredelio za odricawe od svog prava na branioca i koji koristi mogu}nost samozastupawa samim tim prihvata ograni~ewa koja takvo samozastupawe za sobom povla~i. 61. U skladu sa svojom du`no{}u da obezbedi da optu`eni ima adekvatne uslove za pripremawe svoje odbrane i imaju}i u vidu slo`enost predmeta optu`enog, sekretar suda mu je ve} ponudio uslove koji daleko prevazilaze ono {to se obi~no smatra dovoqnim da bi se obezbedilo delotvorno kori{}ewe prava na samozastupawe.24) 62. Postavqa se pitawe da li pojam uslova tako|e “nu`no” podrazumeva pokrivawe tro{kova odbrane koje prouzrokuje optu`eni. Stav sekretara jeste da ~lan 21(4)(b) statuta propisuje obavezu me|unarodnog suda da pru`i tehni~ku i logisti~ku pomo} optu`enom (koji se sam zastupa), tj. pristup kancelarijskim prostorijama, biblioteci, dokumentaciji, tehni~koj pomo}i itd, ali da to ne ukqu~uje pla}awe li~nih dohodaka ili bilo kakvo drugo obezbe|ewe finansijskih sredstava optu`enom (koji se sam zastupa) ili wegovim pomo}nicima. 63. Stav sekretara po ovom pitawu u skladu je sa primenom prava na adekvatne mogu}nosti za pripremawe odbrane u doma}em i me|unarodnom pravu.25) Sekretar prihvata da, u izuzetnim slu~ajevima, u skladu sa ~lanom 21(4)(b) statuta, me|unarodni sud mo`e biti obavezan da pokrije odre|ene (ograni~ene) tro{kove, me|utim, oni ne mogu obuhvatati pla}awe redovne naknade za rad lica koja poma`u optu`enom (koji se sam zastupa). Iako je zamislivo da optu`enom koji se sam zastupa, a nalazi se u pritvoru, mo`e biti potrebno dodeliti saradnika na istrazi i/ili eksperte o tro{ku me|unarodnog suda (ukoliko je optu`eni slabog imovinskog stawa), koji }e prikupqati ili proveravati ~iwenice, odnosno pripremati stru~ne izve{taje, nije mogu}e zamisliti da lica koja pripremaju pravne podneske, analiziraju dokaze i vr{e druge funkcije koje obi~no obavqaju branioci budu pla}ana pod stavkom uslova koje me|unarodni sud pru`a optu`enom koji se sam zastupa. Iako }e me|unarodni sud biti du`an da olak{a komunikaciju optu`enog sa takvim licima, ne mo`e se o~ekivati da ih on pla}a. 64. U ovom predmetu, sekretar suda je ponudio da obezbedi finansirawe koordinatora predmeta optu`enog i da pokriva odre|ene izdatke vezane za
17

iznajmqivawe stana u Hagu koji bi bio kori{}en kao stambeni/radni prostor koordinatora predmeta i pravnih savetnika optu`enog. Tom prilikom, sekretar je iskazao veliku fleksibilnost u tuma~ewu pojma “uslovi” u posebnim okolnostima {trajka gla|u optu`enog u decembru 2006. Sekretar je ranije posebno istakao da je optu`enom potrebna odre|ena administrativna pomo} u pripremawu wegovog predmeta, kao i lice koje }e slu`iti kao veza izme|u me|unarodnog suda i wega samog u vo|ewu postupka u wegovom predmetu. Kako je gore navedeno,26) sekretar suda je ponudio da imenuje jednog slu`benika sekretarijata u svojstvu slu`benika za vezu s optu`enim koji postupa pro se. Optu`eni je odbacio ovu ponudu. Uva`avaju}i (neosnovane) sumwe optu`enog u osobqe me|unarodnog suda, a u duhu nala`ewa prakti~nih re{ewa za te{ko}e koje postavqa ovaj predmet, sekretar je ponudio da pla}a lice koje predlo`i optu`eni koje bi vr{ilo ovaj zadatak. Postupiv{i tako, sekretar nije ni na koji na~in prihvatio obavezu da snosi tro{kove odbrane optu`enog.27) 65. Stoga sekretar suda stoji na stanovi{tu da ~lan 21(4)(b) statuta ne predvi|a nikakav pravni osnov za pla}awe naknade za rad pravnih savetnika optu`enog. Jednakost sredstava ne zna~i jednakost resursa 66. Optu`eni daqe tvrdi da mu princip jednakosti sredstava daje pravo da raspola`e “finansijskim sredstvima u pribli`no istom iznosu kao i tu`ila{tvo”. 67. Sekretar suda prihvata da pravo na pravi~no su|ewe zajam~eno statutom i osnovnim instrumentima za za{titu qudskih prava, kao {to je EKQP, ukqu~uje na~elo “jednakosti sredstava” izme|u strana u kontradiktornom krivi~nom postupku. Sekretar suda, me|utim, tvrdi da na~elo jednakosti sredstava ne nala`e da optu`eni i tu`ila{tvo raspola`u jednakim resursima. @albeno ve}e MKSR je u predmetu Kayishema/Ruzindana28) konstatovalo da jednakost izme|u strana u postupku ne bi trebalo me{ati sa jednako{}u mogu}nosti i resursa. Ovaj pristup sle|en je u kasnijim odlukama me|unarodnog suda.29) Na~elo jednakosti sredstava podrazumeva proceduralnu jednakost izme|u odbrane i tu`ila{tva a ne materijalnu jednakost.30) To zna~i da stranama u postupku treba omogu}iti jednaka proceduralna prava i postupawe pod istim proceduralnim uslovima pred sudom. Ovo na~elo je potvr|eno u praksi me|unarodnog suda: “(S)vakoj strani mora (se) dati razumna mogu}nost da iznese svoju argumentaciju – ukqu~uju}i svoje dokaze (... i) da niti jedna od strana ne bude u nepovoqnom polo`aju kada iznosi svoju argumentaciju”.31) 68. Pored toga, ovaj optu`eni se svesno i dobrovoqno opredelio za to da sam sebe zastupa, odri~u}i se tako prava na potpunu odbranu od strane profesionalnog branioca. Samozastupawe predstavqa upu}en izbor optu`enog, koji time prihvata sva ograni~ewa mogu}nosti za profesionalno pripremawe i izno{ewe odbrane. Optu`eni koji se sam zastupa ne mo`e se pozivati na ta ograni~ewa da bi mogao izneti tvrdwu o nejednakosti sredstava sa tu`ila{tvom.32)
18

69. Iz toga proizlazi da je tvrdwa optu`enog da on ima pravo da mu se omogu}e jednaka sredstva kao i tu`ila{tvu neodr`iva. 70. U svetlu gorenavedenog, sekretar suda tvrdi da nema pravnog osnova po kom bi me|unarodni sud mogao da pla}a pravne savetnike optu`enog. Sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je optu`eni mogao imati pristup sredstvima za pravnu pomo} me|unarodnog suda u svrhu pripremawa svoje odbrane samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu koji je gore nazna~en. Po mi{qewu sekretara suda, ovo ne mora nu`no biti u suprotnosti sa `eqama i ciqevima optu`enog.33) Samozastupawe ne iskqu~uje pomo} branioca 71. Optu`eni tvrdi da sam sebe zastupa. Ali, {ta ovo “samozastupawe” zaista zna~i u ovom predmetu? 72. Optu`eni je jasno stavio do znawa da `eli da zadr`i stvarnu kontrolu nad izno{ewem svoje odbrane, da bude glavni akter u sudnici, da odlu~uje o strategiji odbrane, da bira i ispituje svedoke odbrane i unakrsno ispituje svedoke tu`ila{tva. Me|utim, on ima tim od 27 qudi koje naziva svojim “stru~nim timom odbrane”. Ima najmawe tri pravna savetnika koji ne samo {to mu daju pravne savete, nego i sastavqaju sve pravne podneske u wegovo ime, vode pravno istra`ivawe, razgovaraju sa svedocima, itd. [tavi{e, izgleda da je namera optu`enog da wegovi pravni savetnici budu prisutni u sudnici i da on od wih o~ekuje da obave ispitivawe wega kao svedoka.34) 73. Izgleda da optu`eni nema nameru (kao ni sposobnost) da sam priprema svoju odbranu. On se sla`e s tim da mu je za obavqawe tog zadatka potrebna pomo}. Pored toga, premda on donosi sve zna~ajne strate{ke odluke u vezi sa svojom odbranom, u wegovom timu odbrane ima vi{e qudi koji se bave uobi~ajenim poslovima branioca.35) To zna~i da optu`eni nesumwivo smatra da takva pomo} nije u suprotnosti s wegovim pravom na samozastupawe. On jednostavno `eli da wegove ra~une pla}a me|unarodni sud. 74. I kada bi se po{lo od pretpostavke da takva materijalna pomo} nije u suprotnosti sa samozastupawem,36) pitawe je da li i u kojoj meri me|unarodni sud ima obavezu da obezbedi takvu pomo} optu`enom koji se sam zastupa. 75. Sekretar suda se sla`e s tim da me|unarodni sud treba da olak{ava komunikaciju izme|u optu`enog koji se sam zastupa i onih ~ija mu je pomo} potrebna u pripremawu predmeta, odnosno da omogu}i optu`enom da se sastaje sa tim pomo}nicima u adekvatnim radnim uslovima. To je u skladu s odredbom o “adekvatnim uslovima” o kojoj je gore bilo re~i u paragrafu 59 i daqe. Me|utim, ako bi trebalo da me|unarodni sud takvu pomo} obezbedi za ovog optu`enog ili nekog drugog optu`enog koji sam sebe zastupa, odnosno da za wu pla}a, onda tvrdimo da to mo`e biti u~iweno samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Drugim re~ima, ako optu`eni `eli da me|unarodni sud pla}a wegove pomo}nike, onda treba da se pridr`ava kriterijuma za pravnu pomo}.
19

76. Sekretar suda je mi{qewa da ovo ne}e biti u suprotnosti sa pravom optu`enog na samozastupawe. Iako postoje razli~iti stavovi po ovom pitawu,37) konstatovano je da se pravo optu`enog da se sam zastupa i pravo da mu ne bude dodeqen branilac nu`no me|usobno iskqu~uju.38) Neki govore o komotnoj koegzistenciji ova dva prava. Posebno vaqa ista}i da u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu nema ni~ega {to bi spre~avalo optu`enog da preuzme aktivnu (ako ne i vode}u) ulogu u izvo|ewu svojih dokaza u sudnici, ~ak i u slu~ajevima u kojima je branilac anga`ovan u skladu s pravilom 44 ili dodeqen na osnovu pravila 45 u skladu sa sistemom pravne pomo}i na me|unarodnom sudu.39) To naro~ito va`i u slu~ajevima kao {to je ovaj u kojima je optu`eni pravnik i izra`ava nedvosmislenu `equ da sam vodi izvo|ewe svojih dokaza. Interakcija i precizna podela uloga unutar tima odbrane predstavqala bi onda stvar interne organizacije. Od pretresnog ve}a bi se moglo tra`iti da utvrdi modalitete postupawa optu`enog u vo|ewu odbrane tokom pretresa. 77. Ukratko, sekretar suda tvrdi da se ciq optu`enog da se me|unarodni sud obave`e na sno{ewe tro{kova wegove odbrane mo`e posti}i putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu na na~in koji nije u suprotnosti sa pravom optu`enog da sam sebe zastupa. Kako je detaqno obja{weno gore, nema nikakvog osnova za to da se sno{ewe ovih tro{kova odredi mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Osnovni uslovi moraju biti ispuweni 78. Da bi sekretar suda mogao odobriti sredstva na ime pravne pomo}i optu`enom, optu`eni treba da dostavi imena i podatke o kvalifikacijama lica koja `eli da anga`uje. Na to se primewuju standardne provere i uslovi sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Na~elo jednakosti pred zakonom,40) koje ukqu~uje pravo na jednak tretman svih optu`enih pred ovim me|unarodnim sudom, nala`e da se na ovog optu`enog primewuju isti uslovi koji va`e za druge optu`ene koji tra`e pravnu pomo} me|unarodnog suda. 79. Stoga: a. optu`eni treba da doka`e da nije u mogu}nosti da pla}a svoju odbranu; b. treba da navede jedno ili vi{e lica koja ispuwavaju uslove u pogledu kvalifikacija iz pravila 45 pravilnika i koja stoje na raspolagawu za dodelu; c. kao i u svim drugim predmetima, sekretar }e utvrditi razuman i neophodan iznos sredstava za pripremawe i izvo|ewe dokaza optu`enog na osnovu utvr|enog nivoa slo`enosti i trajawa (u odgovaraju}im slu~ajevima) u skladu sa uobi~ajenim smernicama sekretarijata za isplatu sredstava; i d. kao i u svim drugim predmetima, sekretar suda isplati}e iznose na ime pravne pomo}i u skladu sa va`e}im pravilima i propisima UN, i mora biti u poziciji da izvr{i svoju obavezu nadzora nad utro{kom sredstava me|unarodnog suda na ime pravne pomo}i.
20

Navodno slabo imovinsko stawe optu`enog 80. Optu`eni tvrdi da je u potpunosti prijavio svoje imovinsko stawe i da bi, stoga, trebalo da se utvrdi da je slabog imovinskog stawa u smislu sistema pravne pomo}i me|unarodnog suda. 81. Suprotno izjavi optu`enog, sekretar suda nije bio u mogu}nosti da utvrdi da li optu`eni ima dovoqno sredstava da sam pla}a svoju odbranu. 82. Kako je nazna~eno u istorijatu postupka, sekretar suda je zapo~eo preliminarnu procenu imovinskog stawa optu`enog po prijemu obrasca izjave o imovinskom stawu koji je optu`eni dostavio u novembru 2003. To je ura|eno sa ciqem da se ubrza postupak procene u slu~aju da optu`eni zatra`i dodelu branioca u kasnijoj fazi. Sekretar je, izme|u ostalog, preduzeo slede}e radwe: 1) proveru izjave optu`enog o imovinskom stawu od strane finansijskog istra`iteqa sekretarijata; 2) razgovor finansijskog istra`iteqa sekretarijata s optu`enim; i 3) davawe smernica o informacijama i dokumentaciji koje optu`eni treba da dostavi u prilogu obrascu izjave o imovinskom stawu ukoliko ostane pri svom zahtevu za sredstva na ime pravne pomo}i. Sekretar suda je odlo`io procenu imovinskog stawa optu`enog kada je postalo jasno da optu`eni ne `eli da sara|uje sa sekretarijatom i nema nameru da zatra`i dodelu branioca.41) 83. Optu`eni tvrdi da, iako jeste bio du`an da prika`e svoje imovinsko stawe, nije imao nikakvu obavezu da “prisiqava ~lanove svoje porodice (bli`e i daqe) da razgovaraju sa istra`iteqima (MKSJ)”. 84. To nije ta~no. ^lan 10 uputstva predvi|a da prilikom procene imovinskog stawa podnosioca zahteva za pravnu pomo}, (...) treba uzeti u obzir sredstva supru`nika osumwi~enog, odnosno optu`enog, kao i sredstva osoba s kojima `ivi u zajedni~kom doma}instvu, pod uslovom da je razumno i ta sredstva uzeti u obzir. 85. Pretresna ve}a su dosledno potvr|ivala ovakav pristup.42) 86. U skladu sa ovom odredbom, sekretar suda procewuje dohodak i sredstva podnosioca zahteva, wegove supruge i lica sa kojima on `ivi u zajedni~kom doma}instvu.43) U tome se sekretarijat mo`e osloniti na izjavu o imovinskom stawu podnosioca zahteva ili mo`e ispitati imovinsko stawe podnosioca zahteva na osnovu ~lana 9 uputstva. Na osnovu utvr|ene ukupne vrednosti prihoda i imovine, sekretarijat izra~unava raspolo`iva sredstva podnosioca zahteva. Od raspolo`ivih sredstava sekretarijat oduzima procewene tro{kove `ivota ~lanova porodice i izdr`avanih lica podnosioca zahteva u periodu tokom kojeg se procewuje da }e podnosiocu zahteva biti potrebno zastupawe pred me|unarodnim sudom. Preostali iznos predstavqa (eventualni) doprinos koji podnosilac zahteva treba da dâ za svoju odbranu.44) Ovaj pristup va`i za sve optu`ene koji primaju pravnu pomo} me|unarodnog suda i nema nikakvog razloga da se ne primewuje i na ovog optu`enog. 87. U svetlu gorenavedenog striktno je neophodno da optu`eni a`urira svoju izjavu o imovinskom stawu45) i da se sekretaru suda omogu}i da proveri wegovo imovinsko stawe i imovinsko stawe ~lanova wegovog porodi~21

nog doma}instva u skladu sa usvojenim smernicama i praksom. Pored toga, mo`e se ukazati potreba da sekretarijat pribavi informacije i dokumentaciju o imovinskom stawu optu`enog od tre}ih strana. Tek tada mo`e biti utvr|ena sposobnost optu`enog da pokriva tro{kove svoje odbrane. Kvalifikacije pravnih savetnika 88. Tvrdimo da je, u ciqu obezbe|ewa da pravni savetnici optu`enog ispuwavaju potrebne uslove u pogledu kvalifikacija i profesionalne odgovornosti, ukqu~uju}i one koji se ti~u rada sa za{ti}enim svedocima i poverqivim dokumentima, potrebno da oni poseduju odgovaraju}e kvalifikacije za branioce kojima je odobreno da postupaju pred MKSJ,46) naro~ito uzimaju}i u obzir to da je optu`eni na statusnoj konferenciji od 5. juna 2007. izrazio svoju `equ da oni budu prisutni u sudnici i ispituju ga kada on sam bude nastupao u svojstvu svedoka.47) Optu`eni tvrdi da je sekretar suda ve} priznao wegove savetnike. Ta izjava je obmawuju}a. Ova tri lica priznata su kao pravni savetnici u decembru 2006. u specifi~nim okolnostima {trajka gla|u optu`enog i iskqu~ivo radi omogu}avawa privilegovanih komunikacija optu`enog s wima. To priznawe sasvim izvesno nije dato za to da bi se odobrilo da oni za svoje usluge koje pru`aju optu`enom budu pla}ani iz javnih sredstava. Prema tome, optu`eni tek treba da dostavi sekretarijatu neophodnu dokumentaciju u vezi s kvalifikacijama ovih i drugih lica za koja `eli da budu dodeqena wegovom timu odbrane. 89. Napomiwemo da, sve dok barem jedno od lica koja odabere optu`eni ispuwava kriterijume iz pravila 45 pravilnika, ostala lica, koja mo`da ne ispuwavaju sve kriterijume u pogledu kvalifikacija, mogu biti dodeqena optu`enom kao ~lanovi tima odbrane u drugim svojstvima, u skladu s uputstvom i relevantnim smernicama sekretarijata. Utvr|ivawe iznosa 90. U skladu s na~elom jednakosti svih optu`enih pred zakonom, sekretar suda je, u konsultacijama sa Udru`ewem branilaca koji postupaju pred me|unarodnim sudom (daqe u tekstu: UB MKSJ), utvrdio konkretne smernice u vezi s pla}awem tro{kova pretpretresnog i pretresnog postupka.48) Ove smernice dosledno se primewuju na sve optu`ene koji primaju sredstva na ime pravne pomo}i. One za pla}awe utvr|uju iznose koje timovi odbrane koji zastupaju optu`ene slabog imovinskog stawa mogu primati, zavisno od slo`enosti i trajawa postupka. Ove smernice garantuju konsistentnost, transparentnost i pravi~nost u vo|ewu sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Svaka odluka sekretarijata u vezi s tro{kovima odbrane donosi se na osnovu ovih smernica. Odluke u vezi s tim redovno proveravaju interni i spoqni revizori UN. Ove smernice tako|e pru`aju odgovor na pitawe optu`enog u pogledu tro{kova odbrane u drugim predmetima pred me|unarodnim sudom. One jesu i uvek su bile javno dostupne na internet stranici me|unarodnog suda. Tvrdwa optu`enog da su mu uskra}ene takve informacije je neodr`iva.
22

Kontrola izdataka na teret javnih finansijskih sredstava 91. Kao administrator sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, sekretar suda mora biti u mogu}nosti da kontroli{e izdatke na teret javnih finansijskih sredstava, tako da mora biti ovla{}en da pa`qivo prati izdatke optu`enog i wegovog tima odbrane. Ovo pra}ewe vr{i se na osnovu uputstva i gorenavedenih smernica za pla}awe, u skladu sa mehanizmima provere i kontrole koji su ugra|eni u sistem pravne pomo}i. Tvrdimo da se ovi kontrolni mehanizmi primewuju na sve timove odbrane na ovom me|unarodnom sudu i da se moraju primewivati i na ovaj predmet u ciqu kontrole izdataka na teret javnih finansijskih sredstava. . V. Zakqu~ak 92. Optu`eni poku{ava da iznudi od me|unarodnog suda da pla}a wegovu odbranu putem naknade za rad odre|enih lica koje je on anga`ovao da mu poma`u kao optu`enom koji sam sebe zastupa. Sekretar suda energi~no se protivi ovom zahtevu i tvrdi da nema nikakvog pravnog osnova za to da me|unarodni sud snosi tro{kove odbrane nekog optu`enog mimo utvr|enog sistema pravne pomo}i me|unarodnog suda. Taj sistem pravne pomo}i, kao i svaki drugi sistem pravne pomo}i, obezbe|uje za{titu prava optu`enih (delimi~no) slabog imovinskog stawa. Pored prava pojedinih optu`enih slabog imovinskog stawa, taj sistem je zami{qen tako da slu`i interesima pravde i unapre|uje ih doprinose}i transparentnom, ekspeditivnom i profesionalnom vo|ewu sudskog postupka. Pored toga, to je sistem koji sekretaru suda omogu}ava da ispuwava obaveze koje ima kao ~uvar javnih finansijskih sredstava u ciqu kontrole i obezbe|ewe odgovornosti za izdatke iz ograni~enog buyeta za pravnu pomo}. Uz du`no po{tovawe tvrdimo da bi odluka da se saradnici optu`enog pla}aju mimo utvr|enog sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu bila u suprotnosti sa statutom i racio legis. Ona bi tako|e bila ultra vires mandata koji je me|unarodna zajednica poverila me|unarodnom sudu da novac wenih poreskih obveznika koristi za finansirawe odbrane optu`enih slabog imovinskog stawa. 93. Tako|e bi bilo u suprotnosti sa statutom da se saradnici optu`enog pla}aju prema ~lanu 21(4)(b) statuta. Pravo nekog optu`enog na adekvatne mogu}nosti koje je ugra|eno u ~lan 21(4)(b) statuta ne mo`e se koristiti mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Takav bi bio u~inak odluke da se saradnici optu`enog pla}aju bez provere imovinskog stawa optu`enog ili kvalifikacija lica za koje optu`eni tra`i da budu pla}ena. Zastupawe u krivi~nim predmetima nije ograni~eno na puko pojavqivawe i prisustvo u sudnici. Ono tako|e podrazumeva sastavqawe pravnih podnesaka, pregledawe dokaza, obavqawe pravnih istra`ivawa, pripremawe svedoka. To su ve}im delom zadaci koje obavqa branilac. Prema tome, naknada za rad qudi koji obavqaju te zadatke u ime nekog optu`enog koji sam sebe zastupa ne mo`e potpasti pod definiciju “uslovi” a da se ne zaobi|e sistem pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. 94. Najzad, ni na~elo “jednakosti sredstava” ne pru`a nikakav pravni osnov za pokrivawe tro{kova odbrane optu`enog. U praksi ovog me|una23

rodnog suda i drugih me|unarodnih sudova ~vrsto je ustaqen princip da za jednakost sredstava nije potrebno da postoji jednakost resursa, nego se ona tuma~i kao pravo na proceduralnu jednakost. 95. Stoga, uz du`no po{tovawe tvrdimo da bi udovoqavawe zahtevu optu`enog bilo ne samo u suprotnosti sa statutom, nego bi se time utvrdio opasan presedan za ovaj me|unarodni sud i druge me|unarodne sudove. Time bi se optu`enim licima omogu}ilo da zaobilaze sistem pravne pomo}i opredequju}i se za to da se sami zastupaju i da lica koja ina~e ne ispuwavaju uslove za dodelu u svojstvu branioca (npr. srodnici i bliski saradnici optu`enog) o tro{ku me|unarodnog suda postupaju pod maskom pomo}nika optu`enog koji sam sebe zastupa. To bi bilo u suprotnosti sa ciqevima sistema pravne pomo}i i interesa me|unarodne zajednice za delotvorno sprovo|ewe zakona i profesionalan, transparentan i ekspeditivan sudski postupak. 96. U svetlu gorenavedenog, sekretar suda uz du`no po{tovawe tvrdi da `eqa ovog optu`enog da wegove “tro{kove odbrane” snosi me|unarodni sud mo`e biti ostvarena samo putem sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. Pored toga, kako je gore detaqno obrazlo`eno, sekretar suda tvrdi da ciq optu`enog da sam vodi svoju odbranu ne mora nu`no biti u suprotnosti sa sistemom pravne pomo}i. Optu`eni mo`e preuzeti aktivnu, ako ne i vode}u, ulogu u izvo|ewu svojih dokaza, a da mu se istovremeno u skladu sa pravilom 45 pravilnika dodeli neko lice, koje mo`e biti i neki od ~lanova wegovog sada{weg tima, koje ispuwava kriterijume u pogledu kvalifikacija. Sekretar suda zatim mo`e dodeliti druga lica, koja mogu biti i neki od ~lanova sada{weg tima odbrane optu`enog, u raznim drugim svojstvima u skladu sa ~lanom 16 uputstva. Me|utim, da bi mogao da ispuwava uslove za dodelu pravne pomo}i, optu`eni mora da doka`e da je slabog imovinskog stawa. Moraju se primeniti sve provere i kontrole u okviru sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu. 97. Iz gorenavedenih razloga, sekretar suda, uz du`no po{tovawe, tvrdi da je, odbijaju}i zahteve optu`enog za pla}awe tro{kova wegove odbrane mimo sistema pravne pomo}i na me|unarodnom sudu, ispunio sva ~etiri kriterijuma provere za dono{ewe administrativnih odluka o kojima je bilo re~i u paragrafu 40 gore. Posebno treba ista}i slede}e: (1) sekretar suda je postupio u skladu s pravnim kriterijumima iz statuta, pravilnika i uputstva, kao i u skladu s va`e}im me|unarodnim instrumentima koji se odnose na pravnu pomo} i pru`awa odgovaraju}ih mogu}nosti optu`enom; (2) sekretar suda je prema optu`enom primenio proceduralnu pravi~nost saop{tavaju}i mu u vi{e navrata svoje stavove i ponavaqaju}i svoje ponude za pomo} i obezbe|ewe mogu}nosti, pru`aju}i mu dovoqno prilika za saradwu sa sekretarijatom, o ~emu je bilo re~i u gorenavedenom istorijatu postupka; (3) sekretar suda je, prilikom dono{ewa odluke o uskra}ivawu pla}awa tro{kova pravnih savetnika, uzeo u obzir samo relevantne materijale; i (4) u svetlu paragrafa od 44 do 71 gore, zakqu~ak do kojeg je do{ao sekretar je razuman. Pored toga, uz du`no po{tovawe tvrdimo da se, u skladu sa kriterijumima koje je utvrdilo `albeno ve}e u predmetu Kvo~ka i
24

drugi, u odsustvu dokaza o nerazumnosti, u odluku sekretara suda ne sme zadirati. 98. Iz gorenavedenih razloga, uz du`no po{tovawe tra`imo da ve}e odbaci predmetni zahtev. S po{tovawem, Dana 29. juna 2007. , Hans Holthuis, U Hagu, Holandija sekretar suda (potpis i pe~at na originalu)
Napomene: 1) IT/73/REV. 10, budu}i da je ovo bila va`e}a verzija uputstva u to vreme. 2) Vaqa ista}i da, shodno ~lanu 10(A) va`e}eg uputstva (IT/73/Rev.l 1), sekretar suda “utvr|uje da li i u kojoj mjeri osumwi~eni ili optu`eni mo`e platiti branioca, uzim(a) u obzir sva sredstva koja on direktno ili indirektno u`iva ili slobodno wima raspola`e. (...) Treba uzeti u obzir sredstva supru`nika osumwi~enog, odnosno optu`enog, kao i sredstva osoba s kojima `ivi u zajedni~kom doma}instvu, pod uslovom da je razumno i ta sredstva uzeti u obzir”. Ta odredba se u velikoj meri poklapa s onom koja je bila na snazi u vreme kad je optu`eni formalno zatra`io pravnu pomo} (~lan 8(B) verzije Uputstva IT/73/Rev.9). 3) Interlokutornu `albu na Odluku pretresnog ve}a ulo`io je g. Tjarda van der Spul, biv{i branilac optu`enog u pripravnosti, 4. septembra 2006. 4) Vidi Odluku `albenog ve}a od 20. oktobra 2006, par. 25. 5) Vidi Nalog pretresnog ve}a od 25. oktobra 2006, par. 5. 6) Dodatak I. 7) Podnesku optu`enog prilo`ene su detaqne fakture wegovog stru~nog tima, u kojima je nazna~eno da pravni saradnici napla}uju izme|u 19.000 i 450.000 ameri~kih dolara po svakom podnesku koji pripreme u ime optu`enog. 8) Tu`ilac protiv Popovi}a i drugih, Odluka po zahtjevu za preispitivawe odluke sekretarijata o dodjeli subranioca Radivoju Mileti}u od 16. novembra 2006, par. 16; Tu`ilac protiv Envera Hayihasanovi}a i Amira Kubure, Odluka po zahtjevu optu`be za ponovno razmatrawe odluke sekretara da se kao kobranilac optu`enom Kuburi dodijeli g. Rodni Dikson od 26. marta 2002, par. 14. 9) Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih, predmet br. IT-98-30/1-A, Odluka po preispitivawu odluke sekretara o prestanku pru`awa pravne pomo}i Zoranu @igi}u (daqe u tekstu: Odluka u predmetu @igi}), 7. februar 2003, par. 13. Naknadno citirano u Tu`ilac protiv [qivan~anina, predmet br. IT-95-13/1-PT, Odluka o imenovawu branioca, 20. avgust 2003, par. 22; Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika, predmet br. IT00-39-PT, Odluka po zahtjevu odbrane da se izda nalog o ukidawu odluke sekretara kojom se Mom~ila Kraji{nika progla{ava djelomi~no slabog imovinskog stawa u svrhu dodjeqivawa pravne pomo}i, 20. januar 2004, par. 16; Tu`ilac protiv Mrk{i}a, predmet br. IT-95-13/1 -PT, Odluka po zahtevu odbrane za preispitivawe odluke sekretara o delimi~no slabom imovinskom stawu Mrk{i}a, 9. mart 2004, str. 3 i Tu`ilac protiv Mrk{i}a i drugih, predmet br. IT-95-13/1 -PT, Odluka o imenovawu kobranioca Mileta Mrk{i}a, 7. oktobar 2005, par. 9. 10) U paragrafu 13 Odluke u predmetu @igi} navodi se slede}e: “(a)dministrativna odluka }e biti poni{tena ako sekretar nije po{tovao pravne uslove iz uputstva. U pojedinom slu~aju mo`e biti potrebno razmatrati da li je uputstvo pravilno protuma~eno. Administrativna odluka mo`e biti poni{tena i ako se sekretar nije pridr`avao osnovnih pravila prirodne pravde ili ako u procesnom smislu nije postupao korektno prema osobi na koju uti~e doti~na odluka, ili ako je uzeo u obzir materijal koji nije relevantan a propustio uzeti u obzir materijal koji je relevantan, ili ako je do{ao do zakqu~ka do kakvog ne bi do{la nijedna razumna osoba koja ispravno razmatra to pitawe (kriterijum “nerazumnosti”). Ova pitawa mogu u pojedinom slu-

25

11)

12)

13) 14)

15)

16)

17) 18)

~aju obuhvatati, barem djelimi~no, razmatrawe o tome da li je materijal kojim sekretar raspola`e dovoqan, ali (u slu~aju da nerazumnost nije dokazana) ne smije se ulaziti u prostor koji pripada autoru takve administrativne odluke u kojoj on ocjewuje ~iwenice ili meritum doti~nog slu~aja”. Vidi Pacelli v. Germany /Pa}eli protiv Nema~ke/, Zahtev br. 8398/78, par. 31, koji se bavi tuma~ewem identi~nog teksta ~lana 6(3)(c) EKQP; Brown v. Wainright / Braun protiv Vejnrajta, 665 f 2d 607 (5th Circ /Savezni sud za Peto apelaciono podru~je SAD/, 1982), Projekat: Trinaesti godi{wi pregled krivi~nog postupka: Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava i apelacioni sudovi 1982-1983: III. su|ewe, 72 Geo L.J. 525. Na primer, ~lan 6(3)(c) EKQP: “ako se sam brani ili ima pomo} branioca po svom izboru, ako nema sredstava da nadoknadi braniocu, mo`e dobiti besplatnu pomo} advokata po slu`benoj du`nosti ukoliko to zahtevaju interesi pravde”; ~lan 14(3)(d): “Da bude prisutan na su|ewu i da se sam brani ili da ima pomo} branioca po svom izboru; ako nema branioca, a obave{ten je da ima pravo na wega, svaki put kada interes pravde to zahteva treba se postarati za branioca po slu`benoj du`nosti ako optu`eni nema sredstava da istom nadoknadi”. Vidi ~lanove 7(A) i 7(B) uputstva, sadr`aj ovih odredbi nije se promenio od vremena kada se optu`eni predao Me|unarodnom sudu. U verziji IT/73/Rev.9 Uputstva, koja je stupila na snagu 26. avgusta 2002, vidi ~lanove 16(A), 16(C), 22(A), 22(B) i 22(C). U verziji IT/73/Rev.l0 uputstva, koja je stupila na snagu 11. avgusta 2004, vidi ~lanove 16(C)(i), 16(C)(ii) i 16(C)(iii). U sada va`e}oj verziji uputstva (IT/73/Rev.l 1), koja je stupila na snagu 18. jula2006, vidi ~lanove 16(C), 16(D) i 16(E). Sekretar suda tvrdi da je procedura propisana Uputstvom u skladu sa praksom u nacionalnim jurisdikcijama i drugim me|unarodnim krivi~nim sudovima. U tom pogledu, sekretar napomiwe da je na Me|unarodnom krivi~nom sudu (daqe u tekstu: MKS) u skladu s propisima 128, 131, 133 i 134 Propisa sekretarijata MKS, raspodela finanijskih sredstava na ime pravne pomo}i uslovqena, izme|u ostalog, dodelom branioca. Vidi, na primer, Legal Aid Act /Zakon o pravnoj pomo}i/, ~lan 21, 1986 ([kotska); Pravila krivi~nog postupka u Austriji, ~lan 39 i daqe, 51. 393 par. la; Legal Aid Act /Zakon o pravnoj pomo}i/, 1988. (Ujediweno Kraqevstvo), ~lan 21; Criminal Justice (Legal Aid) Act /Zakon o krivi~nom pravosu|u (pravna pomo})/ ~lan 2, 1962. (Irska); Legal Aid Sei-vices Act /Zakon o slu`bama pravne pomo}i/, 1988. (Ontario); Articulo 6 Ley 1/1996, 10 de enero, de Assistencia Juridica Gratuita /Zakon br. 1/1996. od 10. januara o besplatnoj pravnoj pomo}i/, ~lan 6 paragrafi 4,5,7 ([panija); Kodeks Postqpowania Karnego /Zakonik o krivi~nom postupku/, ~lan 78 par. 1, ~l. 618 (Poqska); Vi{i regionalni sud u Hamu, Anvaltsblat 1995, 562; Vi{i regionalni sud u Diseldorfu, NStZRR 1996, 171; Aide Juridique; Loi Numero 91-647 du 10 juillet 1991, Titre VI Pravna pomo}, Zakon br. 91-647 od 10. jula 1991, naslov V/, ~lan 25 (Francuska); Zakon o krivi~nom postupku Vauda ([vajcarska), ~l. 104, 107; Legge 30 luglio 1999, n. 217, Istituzione del patrocinio a spese dello Stato per i non abbienti /Zakon od 30. jula 1990, br. 217, Dr`avna institucija za pru`awe pravne pomo}i licima slabog imovinskog stawa/ (Italija); Code di Procedure Penale /Zakon o krivi~nom postupku/, ~l. 274; Article 3006A, Title 18, Part II Chapter 201 ofthe U.S. Code Collection /~lan 3006A, naslov 18, deo II, poglavqe 201 Zbirke zakona SAD/; vidi tako|e [esti amandman Ustava SAD; ~lan 672.5, par. 8.1 Krivi~nog zakona Kanade; Miranda v. Arizona /Miranda protiv Arizone/, 384 U.S. 436 (1966), United States v. McElhiney, /Sjediwene Dr`ave protiv MMekelajnija/, 369 F. 3d 1168 (l0th Circuit /Savezni sud za deseto apelaciono podru~je SAD/, 2004); Lawyers Committee for Human Rights, “What is a fair trial?” /Komitet pravnika za qudska prava, “[ta je pravi~no su|ewe?”/, oktobar 1995, New York, stranica 14: “Reimbursment to Pro Se Criminal Defendants under the Criminal Justice Act” /’Isplata naknade brawenicima u krivi~nom postupku na osnovu Zakona o krivi~nom pravosu|u”/, 3. A.L.R. Fed. 2d 223 (2005). Vidi npr. Helbig i Lictenham, Sweizerisches Strafprozessrecht, 4. Auflage /[vicarsko krivi~no procesno pravo, 4. izdawe/, str. 151. BVerfG StV /nema~ki ZKP/, 2004, 254

26

19) Vaqa primetiti da sistemi kontinentalnog prava uglavnom ne priznaju neograni~eno pravo na samozastupawe na krivi~nim pretresima, favorizuju}i umesto toga obaveznu dodelu branioca u odre|enim okolnostima. Zastupawe mo`e biti obavezno za slepe i gluve itd, ali tako|e i u slu~ajevima kada to sud smatra neophodnim u svetlu okolnosti koje ote`avaju odbranu. Pored toga, pravno zastupawe je uglavnom obavezno u predmetima koji se ti~u te`ih krivi~nih dela i predmetima u kojima sude sudovi vi{eg stepena. U slu~ajevima obaveznog pravnog zastupawa sud dodequje advokata ukoliko smatra da optu`eni odbija da bude zastupan po advokatu ili ako nije izabrao advokata. Optu`eni je obavezan da zatra`i dodelu branioca ako ne poseduje dovoqna sredstva za to da sam pla}a za pravnu pomo} koja mu se pru`a; Scharf, Michael P., Journal of Intemational Criminal Justice, mart 2006., Simpozijum “Samozastupawe u me|unarodnom krivi~nom pravosu|u”; vidi tako|e ~lan 6 Zakona br. 1 od 10. januara 1996. o besplatnoj pravnoj pomo}i ([panija); ~lan 140 nema~kog Zakona o krivi~nom postupku; ~lan 41 Pravila o krivi~nom postupku Austrije; ~lan 104, 107 Zakona o krivi~nom postupku Vauda ([vajcarska); ~lanovi 274, 317 Zakona o krivi~nom postupku Francuske (Francuska); ~lanovi 78, 79, par. 3, ~lan 80, ~lan 672.5 Zakonika o krivi~nom postupku (Poqska); Zakon od 30. jula 1990, zabele{ka br. 217, Dr`avna institucija za pru`awe pravne pomo}i licima slabog imovinskog stawa (Italija). Zanimqivo je da je Evropski sud za qudska prava u predmetu Vitaliy Anatolyevich Grimaylo v. Ukraine /Vitalij Anatoqevi~ Grimajlo protiv Ukrajine/ (Zahtev br. 69364/01) odlu~io da zahtev g. Grimajla bri{e sa svog spiska predmeta na osnovu toga {to podnosilac zahteva nije imenovao pravnog zastupnika. Sud je zauzeo stav da je u~e{}e advokata u postupku od su{tinske va`nosti budu}i da se radilo o predmetu koji je slo`en i sa pravnog i sa ~iweni~nog stanovi{ta. 20) Tvrdimo da ve}a du`ina i slo`enost postupka pred ovim me|unarodnim sudom u pore|ewu sa doma}im krivi~nim pretresima ne mo`e sama po sebi predstavqati opravdawe za pla}awe tro{kova odbrane optu`enom koji sam sebe zastupa. Da su sastavqa~i statuta imali druga~iju nameru, to bi u skladu s tim bilo izra`eno u statutu. 21) Vidi Clare Ovey Robin White v. Jacobs White, The European Convention on Human Rights /Evropska konvencija o qudskim pravima/, “The principle of effectiveness” /“Princip delotvornosti”/, na str. 47 i daqe. 22) Reid, Karen (1998) A Practitioner’s Guide to the European Convention on Human Rights /Prakti~ni vodi~ za Evropsku konvenciju o qudskim pravima/ (Sweet & Maywell: London) str. 69; Jespers v. Belgium /Jespers protiv Belgije/ 8403/78, (Rep.) 14. decembar 1981, 27 D. R. 61. Me|utim, u Rod Ajlendu – State v. Bruyere /Dr`ava protiv Brujera, 751 A.2d 1285 (2000) zauzet je stav da prava brawenika koji postupa pro se nisu naru{ena time {to su mu uskra}ena sredstva neophodna da se sam brani, kao {to su pristup telefonu, pravnoj biblioteci i pisa}em priboru; u predmetu Jones v. Lamarque /Yons protiv Lamarka/, 36 Fed. Appy 877 (9th Cir. /Savezni sud za deveto apelaciono podru~je SAD/ 2002) zakqu~eno je da pravo brawenika na smisleno samozastupawe nije uskra}eno time {to je on preba~en u odgovaraju}i deo zatvora i {to mu je pristup pravnoj biblioteci omogu}en tek osam dana posle po~etka su|ewa. 23) C.p. van Dijk, P. i van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights /Teorija i praksa Evropske konvencije o qudskim pravima/ (Kluwer Law International: The Hague); Reid, Karen (1998), A Practitioner’s Guide to the European Convention on Human Rights (Sweet & Maywell: London). 24) Uporedi fusnotu 25 dole. Optu`enom je do sada ponu|eno slede}e: slu`benik za vezu s optu`enim koji postupa pro se – {to je optu`eni odbio; pla}awe koordinatora predmeta da poma`e optu`enom u pripremawu wegovog predmeta i da slu`i kao veza izme|u optu`enog i me|unarodnog suda; priznavawe tri pravna savetnika, sa kojima u`iva prava na privilegovane komunikacije; pokrivawe putnih tro{kova ovih savetnika (jednom mese~no); iznajmqivawe stana kao radnog/stambenog prostora za pravne savetnike i koordinatora predmeta; privilegovan pristup arhivskoj }eliji kao skladi{nom/radnom prostoru u PJUN-u; privilegovan pristup telefaksu i telefonu; soba za posete u PJUN-u u kojoj bi odr`avao sastanke sa svojim pravnim savetnicima i koordinatorom predmeta; stavqawe na raspolagawe dokumenata iz prakse me|una-

27

rodnog suda na bosanskom/srpskom/hrvatskom jeziku; stoni kompjuter ili CD/DVD aparat, plus tehni~ka pomo} – koju je optu`eni tako|e odbio; osnovna obuka pravnih savetnika optu`enog za kori{}ewe sistema elektronskog vo|ewa su|ewa; bibliote~ki sistem za dobijawe video-snimaka sudskog postupka posredstvom Slu`be za organizaciju i podr{ku rada sudnica, plus oprema za pregled video traka. 25) Nakon pa`qive analize precedentnog prava u vezi s obezbe|ewem uslova sti~e se utisak da o naknadi za rad pravnih savetnika nekog optu`enog koji se sam zastupa nije nikada ni diskutovano. Pitawa o kojima je re~ u sklopu obezbe|ewa adekvatnih uslova su ~isto tehni~ke prirode i obuhvataju, izme|u ostalog, slede}e: 1) pristup pravnom materijalu: Ross v. United Kingdom (Ros protiv Ujediwenog Kraqevstva), Zahtev br. 11396/85 U.K., (Odluka), 11. decembar 1986 50 D.R. 179: podnosiocu zahteva nije dato sve {to je tra`io, ali je zatvor kupio dve kwige, a omogu}en mu je pristup i nekim drugim sa kwigama u biblioteci. Rich v. Groningen and Ors (Ri~ protiv Groningena i Orsa), 1997. Vic Leyis 332; ne postoji pravo koje bi ovla{}ivalo (brawenika) na takav pristup (pravnim tekstovima), a ne postoji ni bilo kakva obaveza vlasti da obezbede pravne kwige; 2) pristup dokazima: optu`enom bi trebalo pru`iti mogu}nost da se upozna sa rezultatima istraga vo|enih tokom postupka u svrhu pripremawa odbrane, Guy Jespers v. Belgium /i Jespers protiv Belgije, Zahtev br. 8404/78; Foucher v. France /Futer protiv Francuske/ 18. mart 1997, Izve{taji 1997-11, 452, (1998) 25 EHRR 234; Jasper v. United Kingdom (Jasper protiv Ujediwenog Kraqevstva) br. 27052/95, 16. februar 2000, (2000) 30 EHRR 441; Rowe and Davis v. United Kingdom /Rov i Dejvis protiv Ujediwenog Kraqevstva/, br. 28341/95, Evropski sud za qudska prava 2000-11, 287, (2000) 30 EHRJ/ 1; vidi tako|e: Van Dijk, P. i Van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights /Teorija i praksa Evropske konvencije o qudskim pravima/ (Kluwer Law International; The Hagie) str. 467, gde se citira Izve{taj od 15. oktobra 1987, A. 158, str. 47. Vidi tako|e Jespers v. Belgium /Jespers protiv Belgije/ 8403/78, (Rep.) 14. decembar 1981, 27 D.R. 61, gde je Komisija konstatovala da pridev ’adekvatan’ podrazumeva da se uslovi koji moraju biti pru`eni optu`enom ograni~avaju na one koji }e mu pomo}i ili mu mogu pomo}i u pripremawu wegove odbrane, i presudu od 16. decembra 1992, Edvards, A. 247-B, str. 35; 3.); 3) kori{}ewe kopir-aparata: Van Dijk, P. i Van Huf, G. J. H. (1998) Theory and Practice of the European Convention on Human Rights (Kluwer Law Intemational: The Hague) str. 430-1: precedentno pravo po ovom pitawu nije sasvim jasno, iako prilikom razmatrawa pitawa da li pristup podnosioca zahteva dosjeu predmeta ispuwava kriterijume iz ~lana 6, Evropski sud za qudska prava u predmetu Schuler-Zgraggen (Presuda u predmetu Schuler-Zgragen od 24. juna 1993, A. 263, str. 18) pomiwe mogu}nost podnosioca zahteva da pravi kopije; 4) pristup advokatu: ne postoji neograni~en pristup advokatu, a ograni~ewa radnih poseta su dopu{tena, me|utim, optu`enom treba da bude dopu{teno da se dopisuje sa licem koje mu daje pravne savete, Rich v. Groningen and Ors 1997, Vic Leyis 332; 8463/78, (Odluka), 9. juli 1981, 26 D.R. 24; Daktaras v. Lithuania Application /Daktaras protiv zahteva Litvanije 42095/98; Van Dijk, P. i Van Hoof, G.J.H. (1998) Theoy and Practice of the European Convention on Human Rights (Kluwer Lavv Intemational: The Hague) str. 469-70, gde se citira presuda od 21. februara 1975, Golder, A. 18, str. 12-20; Reid, Karen (1998): A Practitioner’s Guide to the European Convention of Human Rights (Sweet & Maywell: London) str. 311; Coppel, Jason (1999): The Human Rights Act 1998: Enforcing the European Convention in the Domestic Courts /Zakon o qudskim pravima iz 1998: Primena Evropske konvencije o qudskim pravima na doma}im sudovima/ (John Wiley & Sons: Chichester) str. 271; 5) pristup kompjuterima: ne smatra se preduslovom za nesmetan pristup sudovima, R. (on the application of Ponting) v. Governor of Whitemoor Prison /Kraqica (po zahtevu Pontinga) protiv Uprave zatvora Vajtmur (2001) WL 415626, par. 26-27; 6) pristup potrep{tinama za pripremawe su|ewa: kancelarijske potrep{tine ukqu~uju}i uveziva~e, blokove, bele`nice, lewire, olovke, flomastere, marke i koverte itd, odobravaju se na zahtev, State of Kansas v. Carpenter /Dr`ava Kanzas protiv Karpentera/ 1997 US Dist. LEXIS 21150; 6) pristup telefonu: zahtev za direktan, poverqivi pristup telefonu je uskra}en, daqe je prokomentarisano da optu`eni mora da se pomiri sa odre|enim problemima vezanim za

28

26) 27)

28) 29)

30) 31) 32)

33) 34) 35)

36) 37)

38)

samozastupawe dok se nalazi u pritvoru, State of Kansas v. Carpenter /Dr`ava Kanzas protiv Karpentera/ 1997, US Dist. LEXIS 21150/. Paragraf 15 gore. Sli~no tome, sekretar isti~e da nijedan od uslova koje je ponudio optu`enom u svojim dopisima od 17. novembra, 7. i 8. decembra 2006, ne mo`e smatrati priznawem da optu`eni ne poseduje dovoqno sredstava za pla}awe svoje odbrane. Ove mogu}nosti su odobrene u skladu sa ~lanom 21(4)(b)statuta kako bi se optu`enom omogu}ilo da delotvorno ostvaruje svoje pravo na samozastupawe. Tu`ilac protiv Klementa Koji{eme i Obeda Rizindane, Presuda `albenog vije}a od 1. juna 2001, predmet br. ICTR-95-1-A, par. 69 i daqe. Tu`ilac protiv Prli}a i drugih, Odluka po usmenom zahtjevu optu`enog Jadranka Prli}a da mu se dopusti kori{tewe laptopa na su|ewu ili da na su|ewu sjedi pored branioca, od 29. juna 2006; Tu`ilac protiv Nasera Ori}a, Odluka po interlokutornoj `albi u vezi s du`inom dokaznog postupka odbrane, od 20. jula 2005, par. 7. Vidi tako|e Evropski sud za qudska prava, Steel and Morris v. the United Kingdom /Stil i Moris protiv Ujediwenog Kraqevstva/, 15. februar 2005, par. 62. John R.W.D. Jones & Steven Powles, International Criminal Practice /Me|unarodna krivi~na praksa/, Oxford Universitv Press, 2003, u 8.5.80; Tu`ilac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda `albenog ve}a od 15. jula 1999. (daqe u tekstu: predmet Tadi}), par. 52. Predmet Tadi}, par. 48. Vidi tako|e, Opinion of Advocate General Stix-Hackl delivered on 22 October 2002 /Mi{qewe javnog pravobranioca Stiks-Hakla izneto 22. oktobra 2002/, EU: predmet br. C-276/01, X v. FRG (1984) 8 EHRR 225. UK ARCH 16-57, 2006, Sweet and Maywell, glava 16 – Human Rights /Qudska prava/, optu`eni koji se sam brani ne mo`e da navodi sopstvenu nesposobnost kao osnov za ukidawe odluke, napomena br. 1646, Farreta v. California /Fareta protiv Kalifornije/; 422 U.S. 806, 834, fusnota 46 (1975); Menefield v. Borg, 881 F.2 d 696, 700 (9th Cir. 1989) (dictum) (“optu`eni ne raspola`e velikim mogu}nostima da ispravi propuste prouzrokovane sopstvenom nepromi{qeno{}u”); vidi U.S. v. Smith /Sjediwene Dr`ave protiv Smita/, 907 F.2 d 42, 45 (6th Cir. 1990) (optu`eni koji nema prava na pristup pravnoj biblioteci, ne mo`e na osnovu ograni~enih resursa za istra`ivawe u `albi iznositi tvrdwu o nedelotvornoj pomo}i u vezi sa svojim postupawem pro se) U.S. v. Flewitt, 874 F.2d 669, 675 (9 Cir. 1989) (optu`eni koji je odbio branioca u pripravnosti i nije koristio procedure u vezi s obelodawivawem ne mo`e navoditi nedovoqnu stru~nost kao osnov za ukidawe odluke). U dr`avi Arizona, u predmetu State v. Gonzales /Dr`ava protiv Gonzalesa/, 181 Ariz. 502, 892 P2d 838 (1995) konstatovano je da “zahtev optu`enog za savetodavnog branioca ne predstavqa povla~ewe wegovog odricawa od prava na branioca”. Transkript statusne konferencije, 5. jun 2007, str. 1249. U ovom pogledu, sekretar suda prime}uje da bi to bio slu~aj ~ak i da optu`enog zastupa branilac. U skladu sa ~lanom 8(B)(i) Profesionalnog kodeksa, branioci nisu du`ni da se pridr`avaju strategije odbrane koju im odrede wihovi klijenti: “U zastupawu klijenta branilac je du`an da po{tuje odluke klijenta u vezi sa ciqevima zastupawa”. U pravnoj nauci postoje podeqena mi{qewa po ovom pitawu. Sekretar smatra da u ovom trenutku nema potrebe da iznosi svoj komentar u vezi s navedenim pitawem. U.S.C.A. /Zbirka saveznih zakona SAD sa napomenama/ Ustavni amandman br. 6. Com. v. Keney /Dr`ava protiv Kenija/, 437 Mass. 141, 769 N.E.2d 1231 (2002); U.S.C.A. Ustavni amandman br. 6. State v. Keenan /Dr`ava protiv Kinana/, 81 Ohio St. 3d 133,689 N.E.2d 929 (1998). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, (IT-03-67-PT) Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003, par. 29; Izdvojeno mi{qewe sudije [omburga u predmetu Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika, predmet br. IT-00-39-A, Odluka po zahtjevu Mom~ila Kraji{nika da se sam zastupa, po podnescima branioca u vezi s imenovawem amikus kurie i zahtjevu tu`ila{tva od 16. februara 2007, 11. maja 2007, par. 2, 3; McKaskle v. Wiggins /Mekaskl protiv Viginsa/, 465 U.S. 168 (1984); State v. McCleary

29

/Dr`ava protiv Meklirija, 149 Vi{i sud u dr`avi Wu Yersi 77, 373, A 2d 400 (1977). 39) Vidi: Tu`ilac protiv Jadranka Prli}a i drugih, (predmet br. IT-04-74-PT), Odluka kojom se usvajaju smjernice za vo|ewe pretresnog postupka, 26. april 2006; Revidirana verzija odluke kojom se usvajaju smjernice za vo|ewe sudskog postupka, 28. april 2006; Odluka o modalitetima ispitivawa svjedoka, 10. maj 2007: Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, (predmet br. IT-02-54-AR73.7), Odluka po interlokutornoj `albi na odluku pretresnog ve}a o dodeli branioca, 1. novembar 2004. 40) Onako kako je, na primer, ugra|eno u ~lan 7 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima i ~lan 14(1) MPPGP. 41) Vidi paragrafe od 8 do 11 gore. Vidi tako|e dopis sekretara od 18. novembra 2004. i pismo optu`enog od 7. decembra 2004. Vidi tako|e ~lan 8(B) verzija IT/73/Rev.9 i IT/73/Rev.l0 Uputstva i ~lan 10(A) verzije IT/73/Rev.l 1 uputstva. 42) Vidi Tu`ilac protiv Zorana @igi}a i drugih (predmet br. IT-98-30/1-A) Odluka `albenog ve}a po preispitivawu odluke sekretara o prestanku pru`awa pravne pomo}i Zoranu @igi}u, 7. februar 2003, par. 45-46; Tu`ilac protiv Nikole [ainovi}a i drugih (predmet br. IT-99-37-PT), Pretresno ve}e III, Odluka po zahtevu odbrane za preispitivawe odluke sekretara, 19. februar 2003. (str. 4 i 5); to je tako|e u skladu sa pristupom u mnogim jurisdikcijama {irom sveta, vidi npr. Pravna pomo}, Zakon br. 91-647 od 10. jula 1991. Naslov V, ~lan 5 (Francuska), Guideline 1.5 of the Supreme Court of Georgia for the Operation of Local Indigent Defence Program /Smernica br. 1.5 Vrhovnog suda dr`ave Yoryija (SAD) za sprovo|ewe programa obezbe|ewa odbrane za lica slabog imovinskog stawa/. 43) Paragraf 5, Smernice sekretarijata za utvr|ivawe u kojoj je meri optu`eni u mogu}nosti da plati svoju odbranu. 44) Paragraf 2, Smernice sekretarijata za utvr|ivawe u kojoj je meri optu`eni u mogu}nosti da plati svoju odbranu. 45) Izjave optu`enog o wegovom finansijskom stawu koje su sadr`ane u Zahtevu nisu dovoqne da bi se na osnovu wih moglo utvrditi da on nema dovoqno sredstava da pla}a svoju odbranu. 46) Kako je to regulisano u pravilima 44 i 45 pravilnika. 47) Transkript, str. 1214.

JAVNI DODATAK I 17. novembar 2006. godine Po{tovani g. [e{eq, Na statusnoj konferenciji odr`anoj 3. novembra 2006. godine usmeno ste zatra`ili da Vam sekretarijat pru`i izvesne mogu}nosti za pripremu i izvo|ewe Va{ih dokaza. Stoga je svrha ovog dopisa da se pozabavi svakim od zahteva koje ste dosad izneli, kao i pitawima koja je pokrenulo pretresno ve}e na posledwoj statusnoj konferenciji. Argumenti sekretarijata u vezi s na~elima za pru`awe mogu}nosti Kao prvo, `elim da Vas obavestim da je sekretarijat odlu~an u nastojawima da obezbedi da Vam na raspolagawu budu odgovaraju}e mogu}nosti za pripremu i izvo|ewe Va{ih dokaza kako bi su|ewe bilo pravi~no. Stoga }e Vam sekretarijat pru`ati pomo} u najve}oj meri koju omogu}avaju pravila i propisi me|unarodnog suda, pitawe bezbednosti i resursi me|unarodnog suda. Sekretarijat tako|e prime}uje da ste odlu~ili da se sami branite, ~ime ste se odrekli prava da Vas zastupa branilac i prihvatili ograni~ewa koja Va{e samozastupawe mo`e da podrazumeva dok ste u pritvoru.
30

U slu~aju da zatra`ite da Vam se u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) pru`i neka mogu}nost, sekretarijat }e razmotriti posledice koje bi odobravawe takve mogu}nosti moglo da ima na bezbednost i red u PJUN-u. Stoga }e sekretarijat uvesti ograni~ewa koja budu neophodna da se osigura Va{a bezbednost i bezbednost drugih pritvorenika. Sekretarijat }e tako|e razmotriti da li PJUN raspola`e neophodnim resursima i mogu}nostima nadzora koji }e obezbediti da se te mogu}nosti koriste na primeren na~in. Ukoliko sekretarijat iz bezbednosnih razloga ne bude u mogu}nosti da Vam u PJUN-u omogu}i neku konkretnu mogu}nost, on }e razmotriti da li Vam jeste ili Vam mo`e biti ponu|en neki drugi, alternativni vid pomo}i, naro~ito radi obezbe|ivawa Va{eg neometanog pristupa sudu. @elim da Vas obavestim da }e sekretarijat, ukoliko odbijete bilo koje od mogu}nosti koje on bude mogao da Vam ponudi, smatrati da ste se odrekli svog prava na pristup tim mogu}nostima, te da, stoga, ne mo`ete smatrati sekretarijat odgovornim za to {to Vam one nisu pru`ene. Mogu}nosti koje ste dosad tra`ili a) Da g. Zoran Krasi} i g. Slavko Jerkovi} budu zvani~no priznati kao Va{i pravni saradnici s kojima }ete imati privilegovan odnos Sekretarijat je voqan i sposoban da udovoqi ovom zahtevu i da prizna najvi{e tri lica kao pravne saradnike s kojima mo`ete da imate privilegovanu komunikaciju u skladu s uslovima bezbednosti i reda u PJUN-u, ukqu~uju}i g. Zorana Krasi}a i g. Slavka Jerkovi}a, pod uslovom da zadovoqe dolenavedene kriterijume. Me|utim, ta lica treba da zadovoqe osnovni uslov kvalifikacija iz pravila 44 Pravilnika o postupku i dokazima. Sekretarijatu je jasno da Vi sami sebe zastupate i da stoga Va{i saradnici nisu Va{i branioci. Me|utim, po{to }e Va{i pravni saradnici: a) imati pristup spisu predmeta, ukqu~uju}i poverqivim informacijama; b) imati mogu}nost privilegovane komunikacije s Vama u PJUN-u; i c) pru`ati Vam pravnu pomo}, oni treba da zadovoqe bar minimum uslova kako bi postupali u tom svojstvu. Ukratko, Va{i pravni saradnici moraju da ispune slede}e uslove: 1) da imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su profesori prava na univerzitetu; 2) da nisu progla{eni krivim u relevantnom krivi~nom postupku; 3) da se u obavqawu svog poziva ili na drugi na~in nisu odali pona{awu koje je ne~asno ili koje mo`e na drugi na~in da diskredituje branioce, koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili mo`e da naru{i sprovo|ewe pravde, ili koje na drugi na~in naru{ava ugled me|unarodnog suda; 4) da u vezi sa svojim kvalifikacijama nisu dali la`ne podatke, odnosno da nisu zatajili relevantne podatke; 5) da nemaju interes da obelodawuju poverqive informacije; i 6) da pismeno i usmeno dobro vladaju jednim od dva radna jezika me|unarodnog suda. Dopisom od 20. januara 2006. godine sekretarijat Vas je obavestio da je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom u vezi s jednim Va{im pravnim saradnikom. Nakon daqeg razmatrawa, sekretarijat je spreman da odu31

stane od tog uslova u vezi s dva pravna saradnika, pod uslovom da je jedno od prihva}enih lica u potpunosti sposobno da komunicira na engleskom ili francuskom jeziku i bude odre|eno kao glavna osoba za svaki kontakt s me|unarodnim sudom. Me|utim, da biste u potpunosti iskoristili posebne mogu}nosti koje su ponu|ene, sekretarijatu }e biti neophodna Va{a saradwa pri izboru Va{ih pravnih saradnika. Konkretno, sekretarijat ne}e mo}i da Vam omogu}i mogu}nosti za privilegovanu komunikaciju dok ne prizna Va{e pravne saradnike. Tek tada }ete s wima mo}i da imate privilegovanu komunikaciju koriste}i te mogu}nosti. Naposletku, molim Vas da imate u vidu da, ukoliko bude ikakvih indicija o zloupotrebi mogu}nosti, sekretarijat ne}e oklevati da preduzme primerene mere, koje mogu ukqu~ivati obustavu pru`awa tih posebnih mogu}nosti. b) Druga }elija s privilegovanim uslovima, koja }e biti susedna }eliji u kojoj boravite i iz we dostupna, i ~iji kqu~ `elite da imate PJUN se ve} bavio ovim zahtevom, po{to trenutno raspola`ete drugom }elijom u kojoj mo`ete da pohrawujete materijal vezan za predmet. Va{ zahtev za }eliju koja }e biti susedna onoj u kojoj boravite ne mo`e se ispuniti jer to ne dopu{ta struktura objekta. Uz to, PJUN je spreman da Vam da kqu~ druge }elije. Me|utim, molim Vas da primite na znawe da }e slu`benici PJUN-a imati drugi kqu~ bez kojeg ne}ete mo}i da u|ete u svoju drugu }eliju. Taj uslov je u skladu s pitawima sigurnosti i bezbednosti i dosledno je primewivan u vezi s optu`enima koji su se ranije sami zastupali. Me|utim, ovo ograni~ewe utemeqeno na bezbednosnim razlozima ne}e uticati na Va{e kori{}ewe }elije, koja }e Vam, na Va{ zahtev, i daqe biti na raspolagawu radnim danima od 07:00 do 12:00 ~asova, od 13:00 do 17:00 ~asova i od 18:00 do 20:30 ~asova, a vikendom od 09:00 do 12:30 ~asova i od 13:30 do 17:00 ~asova. c) Privilegovani telefon i telefaks u pomenutoj kancelariji Sekretarijat je voqan i sposoban da udovoqi ovom zahtevu koliko je to mogu}e i nakon {to sekretarijat prihvati Va{e pravne saradnike koji s Vama mogu da imaju privilegovanu komunikaciju. Telefon i telefaks bi}e konfigurisani tako da }ete mo}i da kontaktirate samo s Va{im pravnim saradnicima ili s braniocem u pripravnosti, ako se odlu~ite za to. Ima}ete pristup telefonu i telefaksu, koji }e stajati pohraweni kod slu`benika PJUN-a dok wihovo kori{}ewe ne bude zatra`eno. Prikqu~ak za telefon bi}e pokriven maskom koja se zakqu~ava i koja }e biti zakqu~ana sve vreme kad ne `elite da koristite telefon, odnosno telefaks. Kqu~ }e stajati kod slu`benika PJUN-a. d) Mesto gde }ete mo}i da se sastajete sa svojim saradnicima, istra`iteqima i potencijalnim svedocima @elim da Vas obavestim da }e sekretarijat odrediti prostoriju za posete u PJUN-u u kojoj }ete mo}i da se sastajete sa svojim saradnicima koji
32

budu prihva}eni. Od Vas }e se tra`iti da unapred rezervi{ete prostoriju za posete, u skladu s propisima PJUN-a. [to se ti~e Va{ih istra`iteqa, `elim da Vas obavestim da istra`iteqima nije dozvoqen direktan kontakt s optu`enima u PJUN-u bez prisustva branioca i/ili pravnih saradnika optu`enog. Prema tome, sekretarijat Vam savetuje da sa svojim istra`iteqima komunicirate putem svojih pravnih saradnika. Ukoliko budete insistirali na tome da se li~no sastajete s istra`iteqima, sekretarijat }e razmotriti mogu}nost da Vam u tu svrhu obezbedi prostoriju za posete u glavnoj zgradi me|unarodnog suda. Takva prostorija za posete mora}e da se rezervi{e najmawe nedequ dana pre predvi|ene posete. Ukoliko ubudu}e bude potrebno da nekog svedoka sa svog spiska svedoka, na osnovu pravila 65ter(G) Pravilnika o postupku i dokazima, pripremite za svedo~ewe, sekretarijat }e postupiti na isti na~in. e) Praksa me|unarodnog suda Tra`ili ste da Vam se dokumenti iz prakse me|unarodnog suda dostave na Va{em materwem jeziku. @elim da Vas obavestim da }e Vam, ukoliko budete tra`ili, sekretarijat poslati sve javne dokumente koji su Vam eventualno potrebni za pripremu i izvo|ewe Va{ih dokaza. Me|utim, imajte u vidu da, u slu~aju kad neki javni dokument nije preveden na BHS, me|unarodni sud zbog pitawa resursa ne}e biti u mogu}nosti da Vam ga prevede. U tom slu~aju biste mo`da mogli da zatra`ite pomo} Va{ih pravnih saradnika i/ili branioca u pripravnosti. U vezi s ovim pitawem `elim da Vam skrenem pa`wu na Odluku po podnescima br. 110 i 111 koju je Pretresno ve}e II donelo 9. novembra 2005. godine i zakqu~ilo da me|unarodni sud nije obavezan da bilo kom optu`enom dostavqa prevode dokumenata iz sudske prakse i da je “optu`eni odlu~io da se sam brani, {to podrazumeva da on, ukoliko `eli da konsultuje presude MKSR na jeziku na kojem `eli, treba sam da organizuje wihov prevod”. Daqe, isti~em da ste to pitawe pokrenuli na statusnoj konferenciji 8. novembra 2006. godine i da }e pretresno ve}e mo`da daqe razmatrati taj Va{ zahtev. Ukoliko pretresno ve}e zauzme druga~iji stav po ovom pitawu, sekretarijat }e postupiti u skladu s tim. Mogu}nosti koje, po mi{qewu pretresnog ve}a, sekretarijat mora da omogu}i Na statusnoj konferenciji 3. novembra 2006. godine predsedavaju}i sudija Vas je obavestio da “}ete morati, i to najboqe uz pomo} sekretarijata, da se upoznate s procedurama rukovo|ewa su|ewem koje vam omogu}avaju da efikasno vodite svoju odbranu na su|ewu. To, na primer, izme|u ostalog, mo`e da podrazumeva pitawa prevo|ewa dokumenata, kao i na~in predo~avawa i izvo|ewa dokaza u ovoj sudnici”. Uz to, predsedavaju}i sudija je pomenuo da }e u Va{em predmetu biti kori{}en sistem elektronske sudnice koji stranama u postupku omogu}ava da obrade dokaze u elektronskoj formi. Predsedavaju}i sudija Vas je obavestio da “ne morate da koristite nijednu od ovih elektronskih mogu}nosti, ali da }ete morati unapred da predo~ite svoj materijal, i to preveden, da bi on bar bio unet u sistem i da bi
33

od wega imali koristi svi koji `ele da ga koriste”. Stoga }u se ovde pozabaviti svakim od pitawa pokrenutih tokom te statusne konferencije. f) Procedure rukovo|ewa su|ewem Postoji nekoliko proceduralnih pitawa kojih treba da budete svesni pre nego {to po~nete izvo|ewe svojih dokaza u sudnici, ukqu~uju}i podno{ewe prevoda, postupak usmenog prevo|ewa, proceduru za pozivawe svedoka da svedo~e, itd. O ve}ini tih pitawa govori}u daqe u tekstu, ali }e Vas jedan predstavnik sekretarijata pre 27. novembra 2006. godine informisati o svim prakti~nim procedurama s kojima treba da budete upoznati, ukoliko pristanete na takvu pomo}. g) Kori{}ewe sistema elektronske sudnice Kao {to je rekao predsedavaju}i sudija, Va{ predmet }e se voditi uz kori{}ewe sistema elektronske sudnice, {to zna~i da svi dokumenti koje nameravate da podnesete kao dokaze moraju da se skeniraju i unesu u taj sistem. Sekretarijat smatra da bi Va{i pravni saradnici, kad budu prihva}eni, trebalo da budu u mogu}nosti da Vam pomognu da dokumente koje ste prethodno odabrali skenirate i unesete u sistem. Va{im saradnicima sekretarijat }e pru`iti osnovnu obuku za elektronsku sudnicu. Alternativno, u tu svrhu biste mo`da `eleli da koristite usluge branioca u pripravnosti i tima koji mu je dodeqen. h) Prevo|ewe dokumenata koje nameravate da predo~ite kao dokaze tokom su|ewa Da bi bili predo~eni kao dokazi tokom su|ewa, dokumenti moraju biti na jednom od radnih jezika me|unarodnog suda, engleskom ili francuskom. Ukoliko Va{i dokumenti nisu ni na jednom od ta dva jezika, oni moraju da budu prevedeni pre nego {to se predo~e u sudnici. To se tra`i od svih strana u postupku, pa, prema tome, i od optu`enog koji se sam brani. Da bi ste se upoznali s procedurom koje se treba pridr`avati prilikom podno{ewa dokumenata na prevod Prevodila~koj slu`bi (u daqem tekstu: CLSS), blagovremeno }e Vam na Va{em jeziku biti dostavqen primerak Politike sekretarijata u vezi s prevodila~kim uslugama koje pru`a sekretarijat. Pored toga, mo`da biste `eleli da nalo`ite Va{im pravnim saradnicima, kad budu prihva}eni, ili braniocu u pripravnosti, da Vam pru`e pomo} u vezi s tim postupkom. Alternativno, na raspolagawu Vam je stalna ponuda sekretarijata za pru`awe tehni~ke pomo}i u podno{ewu zahteva za prevod. i) Materijal koji obelodani tu`ilac Na statusnoj konferenciji 8. novembra 2006. godine pretresno ve}e je izjavilo da “u skladu s odlukom o formi obelodawivawa koju je ve}e donelo 4. jula, tu`ila{tvo nije obavezno da optu`enom dostavqa bilo kakav materijal u {tampanom obliku. Ta odluka iziskuje da se optu`enom obezbede oprema i tehni~ka podr{ka kako bi mogao efikasno da koristi materijal koji mu je obelodawen u elektronskoj formi”.
34

U svetlu gorenavedenog, sekretarijat Vam jo{ jednom nudi da u Va{oj drugoj }eliji instalira stoni ra~unar koji }ete koristiti u tu svrhu. Uz to, ukoliko su Vam potrebni osnovna ra~unarska obuka i tehni~ka pomo}, sekretarijat je spreman da Vam ih pru`i kako biste mogli efikasno da koristite ra~unar. Naposletku, ukoliko `elite da od{tampate materijal koji Vam je obelodawen u elektronskoj formi, sekretarijat }e vam u drugoj }eliji obezbediti sredstva za {tampawe. Alternativno, za pomo} pri {tampawu obelodawenog materijala mo}i }ete da se obratite svojim pravnim saradnicima, kad budu prihva}eni, ili braniocu u pripravnosti. j) Audio materijal Na statusnoj konferenciji 8. novembra 2006. godine pretresno ve}e je izdalo vanredni nalog da Vam se dostave audio trake Va{eg svedo~ewa i svedo~ewa ve{taka Eve Tabo u predmetu Milo{evi}. Tako Vam je 10. novembra 2006. sekretarijat uputio stalnu ponudu da Vam dostavi ili stoni ra~unar s neophodnim hardverom i softverom za reprodukovawe audio kompakt diskova, ili, ukoliko budete tako odlu~ili, CD ili DVD plejer povezan sa televizorom. Sekretarijat je tako|e ponudio da Vam u PJUN-u pru`i tehni~ku pomo} kako biste efikasno koristili tu opremu. Sekretarijat ponavqa da }e Vam gorenavedene mogu}nosti biti na raspolagawu u vezi sa svim audio materijalom koji ubudu}e eventualno primite. k) Video materijal Shodno Odluci po Podnesku br. 19 koju je Pretresno ve}e II donelo 30. septembra 2003. godine, trenutno imate pravo da primate video trake sudskih pretresa na svom materwem jeziku. Ako pretresno ve}e ne zauzme druga~iji stav po tom pitawu, sekretarijat }e Vam i daqe dostavqati video trake na slede}i na~in. Video trake svih pretresa arhivira}e i ~uva}e Slu`ba za organizaciju i podr{ku rada sudnica me|unarodnog suda (u daqem tekstu: CMSS). Imate pravo da tra`ite da Vam CMSS po{aqe video trake nekog konkretnog pretresa. Na Va{ zahtev, te trake bi}e Vam dostavqene, a od Vas }e se tra`iti da ih, nakon {to ih pregledate, vratite CMSS radi arhivirawa. Ukoliko bude potrebno da neku traku pregledate vi{e od jednom, ima}ete priliku da to u~inite. Ukoliko Vam budu potrebne daqe informacije o pitawima o kojima je gore bilo re~i, molim Vas da se slobodno obratite mojoj slu`bi. S po{tovawem, /potpis na originalu/ Robin A. Vinsent vr{ilac du`nosti zamenika sekretara Prima: g. Vojislav [e{eq, PJUN Kopiju dostaviti: sudiji Alfonsu Oriju, predsedavaju}em sudiji Pretresnog ve}a I, Tomasu Vejdu Pitmanu, vi{em pravnom savetniku Pretresnog ve}a I, g. Markusu Cimeru, {efu CMSS, g. Timu Mekfejdenu, upravniku PJUN-a, g|i Tini Zori}, {efu CLSS, g. Martinu Petrovu, {efu OLAD Kopiju dostaviti: g. Dejvidu Huperu, braniocu u pripravnosti, telefaksom
35

JAVNI DODATAK II 1. maj 2006. Branioci – smernice za pla}awe pravne pomo}i u pretpretresnoj fazi Ove smernice predstavqaju merodavnu verziju izmewenog sistema pla}awa u pretpretresnoj fazi postupka (daqe u tekstu: sistem pla}awa u pretpretresnoj fazi iz 2006. godine), koji je prethodno izmewen i dopuwen 1. aprila 2005. U slu~aju eventualne nesaglasnosti izme|u ovih smernica i ranije saop{tenih informacija, ove smernice imaju prednost. Ove smernice primewuju se na sve predmete u pretpretresnoj fazi postupka. Revidirani iznosi koji su ukqu~eni u sistem pla}awa pravne pomo}i u pretpretresnoj fazi iz 2006. godine primewuju se od 1. maja 2006. na sve predmete u pretpretresnoj fazi postupka za koje va`e Smernice za pla}awe pravne pomo}i koju pru`aju branioci u pretpretresnoj fazi, kako je predvi|eno Memorandumom o razumevawu u vezi sa primenom izmena i dopuna Smernica za pla}awe pravne pomo}i u pretpretresnoj i pretresnoj fazi i Predlogom izmena i dopuna Dodatka I Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, koje su 1. maja 2006. potpisali sekretar Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju i predsednik Udru`ewa branilaca. Sadr`aj: A. Uvod .................................................................................................. Pau{alni iznosi u pretpretresnoj fazi (tabela) ....... B. Prva faza – Prvo stupawe pred sud .................................... Fakturisawe i pla}awe ........................................................... Prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa ............ C. Druga faza ..................................................................................... Izra~unavawe pau{alnog iznosa ........................................ Pau{alni iznosi u drugoj fazi pretpretresnog postupka (tabela) .......... Fakturisawe i pla}awe .......................................................... Prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa ............ D. Iz druge u tre}u fazu ............................................................... Sastavqawe plana rada ........................................................... Procena nivoa slo`enosti ................................................... E. Tre}a faza .................................................................................... Izra~unavawe pau{alnog iznosa ........................................ Pau{alni iznosi u tre}oj fazi pretpretresnog postupka (tabela) ......... Obra~un tro{kova (tabela) .................................................. Fakturisawe i pla}awe .......................................................... Izve{taj o napredovawu .........................................................
36

par. 1 par. 5 par. 6 par. 8 par. 9 par. 10 par. 12 par. 13 par. 14 par. 16 par. 17 par. 17 par. 22 par. 23 par. 24 par. 25 par. 29 par. 30 par. 34

Podizawe stepena slo`enosti ............................................. Prilago|avawe pau{alnog iznosa ..................................... Izve{taj o zavr{noj fazi ..................................................... Sastanci u vezi s napredovawem ......................................... F. Zavr{ne odredbe ....................................................................... Sistem pla}awa branilaca u pretpretresnoj fazi postupka

par. 35 par. 37 par. 41 par. 47 par. 48

Uvod 1. Ove smernice za pla}awe pravne pomo}i u pretpretresnoj fazi zasnivaju se na sistemu isplata pau{alnih iznosa zami{qenom tako da omogu}i glavnom braniocu maksimalnu fleksibilnost u kori{}ewu resursa i da mu omogu}i kori{}ewe pau{alnih iznosa za anga`ovawe ~lanova tima odbrane po svom naho|ewu. Me|utim, sekretar suda mora potvrditi sve ~lanove tima odbrane kako bi se obezbedilo da ne do|e do sukoba interesa i drugih eti~kih problema. 2. Ove smernice za pla}awe pravne pomo}i u pretpretresnoj fazi slede sistem vezivawa isplata za jedan od tri indikatora slo`enosti za svaki predmet: (1) te`ak; (2) veoma te`ak; (3) izuzetno te`ak/rukovodioci. Pla}awe branilaca vr{i se prema pau{alnim iznosima vezanim za nivo slo`enosti. Pau{alni iznos raspodequje se u mese~nim isplatama; mese~ne isplate ne predstavqaju mese~ni raspored ~asova. Pretpretresna faza sastoji se iz tri faze: faza jedan – faza prvog stupawa pred sud, faza dva – faza u kojoj se podnose preliminarni podnesci i plan rada – i faza tri – samo pripremawe za glavni pretres. 3. Svi aspekti zastupawa izuzev nu`nih putnih tro{kova za putovawe i dnevnice treba da budu pokriveni iz pau{alnog iznosa. Oni ukqu~uju, ali se ne ograni~avaju na: • honorare za glavne branioce • honorare za kobranioce • tro{kove usmenog i pismenog prevo|ewa (vidi par. 4) • honorare za pomo}nike za pravna pitawa • honorare za saradnike na istrazi • kancelarijske tro{kove • administrativne izdatke • honorare za konsultante 4. U pau{alni iznos ukqu~eni su svi tro{kovi usmenog prevo|ewa i tro{kovi prevo|ewa dokumenata, izuzev dokumenata koji treba da budu izvedeni kao dokazi koje bi trebalo da prevodi Prevodila~ka slu`ba MKSJ (CLSS), u skladu sa Smernicama sekretarijata za usmeno i pismeno prevo|ewe. Pored toga, to ne ukqu~uje tro{kove usmenog i pismenog prevo|ewa koje treba pokriti u skladu sa ~lanom 21(4) pod ta~kama a), b) i f) statuta. Tim odbrane mo`e fakturisati odvojeno za ove tro{kove maksimalni iznos od 1.000 evra mese~no.
37

5. Pau{alni iznosi u pretpretresnoj fazi su slede}i1): Slo`enost Faza jedan Faza dva Prvo stupawe pred sud 1. stepen 1.688 evra Faza tri Izdvajawa Ukupno za usmeno i pismeno prevo|ewe 40.707 evra 94.415 evra maks. 136.819 evra iznos od (+evra..)2) 1.000 evra mese~no 40.707 evra 192.759 evra maks. 235.154 evra iznos od (+evra..)3) 1.000 evra mese~no 40.707 evra 340.432 evra maks. 382.827 evra iznos od (evra..)4) 1.000 evra mese~no

2. stepen

1.688 evra

3. stepen

1.688 evra

Iznosi koji su utvr|eni u ovim smernicama prilago|avaju se pozivawem na kretawe indeksa potro{a~kih cena (daqe u tekstu: CPI) koji primewuje Me|unarodna komisija za civilne slu`be u svrhu prilago|avawa indeksa privikavawa na radno mesto profesionalnog osobqa UN u Hagu. Ovo prilago|avawe stupa na snagu 1. januara svake godine i zasniva se na kretawu indeksa CPI tokom dvanaestomese~nog perioda od novembra prethodne godine. Prilago|avawe za 2007. stupi}e na snagu 1. januara 2007. i bi}e zasnovano na kretawu CPI od marta do novembra 2006. B. Prva faza – prvo stupawe pred sud 6. Branioci }e biti dodeqivani optu`enima u svrhu prvog stupawa pred sud. Ova faza po~iwe dodelom branioca, a zavr{ava se jedan dan posle izja{wavawa optu`enog o krivici. 7. Braniocima }e biti ispla}ivan standardni iznos od 1.688 evra za prvo stupawe pred sud, pored maksimalnog iznosa dnevnica za deset dana u ovoj fazi. Fakturisawe i pla}awe 8. Isplata standardnog iznosa za dodeqene branioce vr{i se po podno{ewu fakture pro forma koja mora biti podneta u roku od 60 dana od zavr{etka ove faze. Fakturu pro forma potpisuje branilac. Isplata se zatim vr{i, u principu, mesec dana od podno{ewa vaqane i precizne fakture, direktno na ra~une onih ~lanova tima odbrane koje slu`beno imenuje sekretar suda. Prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa 9. Standardni pau{alni iznos za prvu fazu prilago|ava se samo u slu~aju uverqivih ~iweni~nih i pravnih okolnosti ili razvoja doga|aja to38

kom prvog stupawa koje dovodi do znatnog pove}awa potrebnog obima poslova tokom prve faze. Zahtev za prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa mora se podneti sekretaru suda u pismenom obliku u roku od 30 dana od zavr{etka faze i biti obrazlo`en detaqnom fakturom aktivnosti po satima. C. Druga faza 10. U slu~aju da branilac dodeqen u svrhu prvog stupawa pred sud nastavi da zastupa svog klijenta i posle wegovog izja{wavawa o krivici, druga faza po~iwe dan posle dana na koji se optu`eni izjasni o krivici ili to bude u~iweno u wegovo ime. U slu~ajevima kada se branilac dodequje posle izja{wavawa o krivici, druga faza po~iwe danom dodele branioca. Druga faza zavr{ava se 90 dana od wenog po~etka ili po podno{ewu Plana rada (vidi par. 17-21 dole) koje god da nastupi kasnije. Pau{alni iznos u ovoj fazi ne odre|uje se u zavisnosti od slo`enosti predmeta. 11. Rad koji treba da obavqaju dodeqeni branioci tokom ove faze ukqu~uje: I. Pregled propratnog materijala uz optu`nicu; II. Pregled materijala koji tu`ila{tvo obelodawuje na osnovu pravila 66 i 68 (do 60 dana od prvog stupawa optu`enog pred sud); III. Podno{ewe eventualnih preliminarnih podnesaka, kao i podno{ewe replika na eventualne odgovore tu`ila{tva; i IV. Pripremawe Plana rada odbrane (vidi par. 17-21). Izra~unavawe pau{alnog iznosa 12. Sekretar suda izra~unava pau{alni iznos za drugu fazu na osnovu toga da ona iziskuje pripremawe jednog glavnog branioca koji radi tri ~etvrtine svih radnih ~asova i jednog ~lana pomo}nog osobqa koji radi puno radno vreme. Pau{alni iznos izra~unava se delimi~no na osnovu mese~ne plate vi{eg zastupnika odbrane u pretresnoj fazi na radnom mestu P5, nivo VII (kao u Sistemu pla}awa branilaca u pretresnoj fazi iz 2006), na koji se dodaje komponenta kancelarijskih tro{kova (40%), a delimi~no na mese~noj plati pomo}nog osobqa, zasnovanoj na tarifi od 20 evra po satu i 150 ~asova mese~no, u skladu sa Dodatkom 1 Uputstva o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti. 13. Pau{alni iznos u drugoj fazi pretpretresnog postupka iznosi: 1 branilac* + kancelarijski tro{kovi: 10.569 evra 1 pomo}no osobqe*: 3.000 evra Ukupan mese~ni iznos: 13.569 evra Ukupan iznos za tri meseca: 40. 707 evra * Izra~unato kao 75% od bruto iznosa plate na radnom mestu P5, nivo VII, za branioca i 100% od 3.000 evra za pomo}no osobqe. Sastav pau{alnog iznosa u drugoj fazi naveden u ovom paragrafu ne spre~ava branioca da zatra`i dodelu drugog branioca za drugu fazu, ni za ukupno trajawe ove faze ili bilo kog wenog dela. Ova dodela, me|utim, ne dovodi do uve}awa pau{alnog iznosa koji tim odbrane prima u drugoj fazi.
39

Fakturisawe i pla}awe 14. Pau{alni iznos u drugoj fazi mo`e biti pla}en u tri jednaka mese~na iznosa od 13.569 evra. Prva dva iznosa pla}aju se kada branilac podnese fakturu pro forma na kraju svakog meseca, a branio~ev plan rada u tre}oj fazi pretpretresnog postupka (vidi par. 17-21). 15. Fakturu pro forma potpisuje glavni branilac, koji obave{tava sekretara suda o tome kako treba raspodeliti isplatu na ~lanove tima odbrane. Pla}awe se zatim, u principu, vr{i u roku od mesec dana od podno{ewa vaqane i precizne fakture, direktno na ra~une onih ~lanova tima odbrane koje je sekretar slu`beno imenovao. Prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa 16. Standardni pau{alni iznos za drugu fazu mo`e se prilago|avati samo u slu~aju da to zahtevaju ~iweni~ne i pravne okolnosti ili razvoj doga|aja tokom druge faze koji dovode do znatnog pove}awa potrebnog obima poslova tokom druge faze. Zahtev za prilago|avawe standardnog pau{alnog iznosa mora se podneti u pismenom obliku sekretaru suda u roku od trideset dana od zavr{etka ove faze i mora biti potkrepqen fakturom sa detaqnim pregledom aktivnosti po satnicama. D. Iz druge u tre}u fazu Sastavqawe plana rada 17. Glavni branilac du`an je da do kraja druge faze podnese Plan rada. Ovaj plan ukqu~uje, izme|u ostalog, slede}e podatke: • ~lanovi tima odbrane koji su dodeqeni ili treba da budu dodeqeni da rade na pripremawu predmeta za odbranu i wihove funkcije; • projekcija raspodele poslova me|u ~lanovima tima odbrane; • lokacija kancelarija i materijala tima odbrane (dokumenti); • vremenski raspored okon~awa rada u tre}oj fazi pretpretresnog postupka; • zna~ajne radwe koje treba preduzeti (ukqu~uju}i planirane podneske, broj izjava svedoka koje treba uzeti, dokumente koje treba prikupiti i prostudirati itd); • plan istra`nih aktivnosti odbrane, ukqu~uju}i broj i lokaciju mesta koja treba posetiti (u op{tim crtama) i proceweno vreme boravka na svakoj lokaciji, pri ~emu po mogu}nosti treba navesti konkretne zadatke koji treba da se preduzmu, npr. pribavqawe dokumenata, poseta mestu zlo~ina, pronala`ewe (potencijalnih) svedoka odbrane, vo|ewe razgovora s wima i wihovo pripremawe, te vo|ewe razgovora s (potencijalnim) svedocima-ve{tacima i wihovo pripremawe itd; • proceweni broj i imena/pseudonimi svedoka tu`ila{tva sa kojima treba obaviti razgovor, i wihova lokacija • proceweni broj i imena/pseudonimi svedoka odbrane sa kojima treba obaviti razgovor i pripremiti ih, i wihova lokacija;
40

• rad koji }e biti potreban ili se procewuje da }e biti potreban za pregledawe i analizirawe materijala koji na osnovu pravila 66 i 68 Pravilnika o postupku i dokazima obelodawuje tu`ilac; • plan putovawa branilaca i pomo}nog osobqa;5) i • proceweni broj konferencija na osnovu pravila 65ter, statusnih konferencija, sastanaka sa tu`ila{tvom, radnih sesija s optu`enim, radnih sesija sa timom odbrane saoptu`enih u odgovaraju}im slu~ajevima, itd. 18. Plan rada predstavqa dokument namewen iskqu~ivo za potrebe vo|ewa sudskog postupka. Wegova svrha je da sekretaru suda pru`i objektivne informacije vezane za planirawe i pripremawe predmeta za odbranu. On tako|e ima za ciq da sekretaru suda omogu}i pra}ewe priprema predmeta za odbranu uz istovremeno pru`awe referenci za alokaciju resursa timovima odbrane u skladu sa par. 22 i 35-40. Kao takav, Plan rada razmatra}e se zajedno sa izve{tajima o napredovawu (vidi par. 34). 19. Plan rada predstavqa poverqivi radni materijal tima odbrane i pohrawuje se kao poverqiv dokument kod sekretarijata.6) Wegov sadr`aj ne sme ni u kom slu~aju biti obelodawen tu`ila{tvu. 20. Glavni branilac odgovoran je za pripremu razumnog i smislenog Plana rada bez obelodawivawa informacija koje podle`u privilegovanom odnosu branilac-klijent. 21. Sekretar suda razmotri}e Plan rada u roku od 30 dana od wegovog podno{ewa. Plan rada mora biti prihva}en od strane sekretara suda pre isplate bilo koje fakture za tre}u fazu. Procena nivoa slo`enosti 22. Istovremeno sa podno{ewem Plana rada, tim odbrane mora sekretaru suda predo~iti obrazlo`en podnesak u vezi sa utvr|ivawem nivoa slo`enosti doti~nog predmeta. Po podno{ewu navedenog podneska tima odbrane, sekretar suda utvr|uje slo`enost pretpretresne faze – prvi stepen (te`ak), drugi stepen (veoma te`ak), odnosno tre}i stepen (izuzetno te`ak/rukovodioci) – posle konsultovawa sa ve}em koje re{ava u predmetu i sa timom odbrane. Slo`enost predmeta zasniva}e se, izme|u ostalog, na slede}im faktorima, koje Plan rada mora da odra`ava: • polo`aj optu`enog u politi~koj/vojnoj hijerarhiji • broj i karakter ta~aka optu`nice • da li se u predmetu pokre}u bilo kakva nova pitawa • da li se predmet odnosi na vi{e op{tina (geografski obim) • slo`enost pravnih i ~iweni~nih pitawa o kojima je re~ • broj i vrstu svedoka i dokumenata o kojima je re~ E. Tre}a faza 23. Tre}a faza po~iwe dan posle zavr{etka druge faze, a zavr{ava se na dan po~etka su|ewa. Izra~unavawe pau{alnog iznosa 24. Sekretar suda izra~unava pau{alni iznos za tre}u fazu pretpretresnog postupka na osnovu slo`enosti predmeta koju utvr|uje sekretar su41

da, tj. na osnovu koli~ine rada koja je razumno potrebna u toj fazi, a ne wenog trajawa. Pau{alni iznos delimi~no se zasniva na mese~noj plati vi{eg zastupnika odbrane na su|ewu na radnom mestu P5, nivo VII, a delimi~no na mese~noj plati zastupnika odbrane na su|ewu na radnom mestu P4, nivo VII. Pored toga, sekretar ura~unava honorare za pomo}no osobqe (vidi par. 26-28) i “kancelarijske tro{kove”, koji se utvr|uju u razmeri od 40% od honorara za branioce. 25. Pau{alni iznosi u tre}oj fazi pretpretresnog postupka su slede}i: Slo`enost Prvi stepen (te`ak) 94.415 evra Drugi stepen (veoma te`ak) 192.759 evra Tre}i stepen (izuzetno te`ak/rukovodioci) 340.432 evra 26. Pau{alni iznos za predmet prvog stepena u tre}oj fazi izra~unava se na osnovu potreba pripreme jednog branioca i dva ~lana pomo}nog osobqa7) koji rade puno radno vreme u periodu od tri meseca i ~etvrt preko i du`e od perioda druge faze radi priprema tog predmeta za su|ewe. Finansirawe se obezbe|uje i za pridru`ivawe kobranioca za period od posledwa dva i po meseca u ovoj fazi. 27. Pau{alni iznos za predmet drugog stepena u tre}oj fazi izra~unava se na osnovu potreba pripreme jednog branioca i tri ~lana pomo}nog osobqa8) koji rade puno radno vreme u periodu od {est meseci i jedne tre-

Tabela 1
42

}ine meseca preko i du`e od perioda druge faze radi priprema tog predmeta za su|ewe. Finansirawe se obezbe|uje i za pridru`ivawe kobranioca za period od posledwa ~etiri meseca u ovoj fazi. 28. Pau{alni iznos za predmet tre}eg stepena u tre}oj fazi izra~unava se na osnovu potreba pripreme jednog branioca i pet ~lanova pomo}nog osobqa9) koji rade puno radno vreme u periodu od devet i po meseci preko i du`e od perioda druge faze radi pripreme tog predmeta za su|ewe. Finansirawe se obezbe|uje i za pridru`ivawe kobranioca za period od posledwih pet i po meseci u ovoj fazi. 29. Obrazac za izra~unavawe pau{alnog iznosa u tre}oj fazi naveden je dole. ^lanovi svakog tima odbrane i stope po kojima se oni pla}aju procewuju se prema onome {to se smatra razumnim za izra~unavawe pau{alne sume, ali tu sumu ni u kom slu~aju ne bi trebalo smatrati preskriptivnom. Glavnom braniocu omogu}ena je potpuna fleksibilnost u na~inu sastavqawa i pla}awa svog tima odbrane. (vidi tabelu 1) Fakturisawe i pla}awe 30. Branilac }e dostavqati mese~ne fakture pro forma po~ev{i od kraja prvog meseca ove faze. Pla}awe }e se vr{iti po podno{ewu fakture u mese~nim isplatama i po~e}e tek kada sekretar suda prihvati Plan rada koji na kraju druge faze podnosi branilac. 31. Osamdeset odsto (80%) pau{alnog iznosa za tre}u fazu pla}a}e se u mese~nim isplatama dok }e se preostalih dvadeset odsto (20%) ispla}ivati nakon {to sekretar primi izve{taj tima odbrane u zavr{noj fazi (vidi par. 41-46) nevezano za pitawa o kojima je bilo re~i u par. 35-40. Isplata za ovu fazu izra~unava se tako {to se 80% pau{alnog iznosa deli sa procewenim brojem meseci u ovoj fazi koji utvr|uje sekretar posle konsultacija sa braniocima, tu`ila{tvom i ve}ima MKSJ. U odsustvu jasne procene trajawa tre}e faze, dolenavedene brojke primewiva}e se u svrhu raspodele pau{alnog iznosa: Prvi stepen: Drugi stepen: Tre}i stepen: 12 meseci 15 meseci 18 meseci

32. Fakturu pro forma potpisuje glavni branilac, koji obave{tava sekretara suda o tome kako da doti~ni iznos na odgovaraju}i na~in podeli ~lanovima tima odbrane. Zatim se vr{e pla}awa, u principu u roku od mesec dana od podno{ewa vaqane i precizne fakture, direktno na ra~une onih ~lanova tima odbrane koje je slu`beno imenovao sekretar suda. 33. U mese~nim fakturama pro forma nije potrebno detaqno navoditi sve obavqene poslove. Me|utim, glavni branilac mora voditi evidenciju o ~asovima i obavqenom radu tima odbrane po{to je on du`an da podnosi izve{taje o napredovawu svaka ~etiri meseca tokom tre}e faze (vidi par. 34) i detaqan izve{taj o okon~awu faze na kraju tre}e faze (vidi par. 41-46).
43

Izve{taj o napredovawu 34. Krajem svakog ~etvrtog meseca u okviru tre}e faze tim odbrane podnosi izve{taj o napredovawu sa svojom fakturom pro forma. U izve{taju o napredovawu mora se navesti rezime rada koji je obavio tim odbrane, ukqu~uju}i napredovawe ostvareno po ta~kama sadr`anim u Planu rada. Na sopstvenu inicijativu ili na zahtev glavnog branioca, sekretar suda mo`e organizovati sastanak radi razgovora o izve{taju o napredovawu. Podizawe stepena slo`enosti 35. Tim odbrane koji radi na nekom predmetu za koji je utvr|eno da je prvog ili drugog stepena slo`enosti mogu podneti zahtev za promenu stepena slo`enosti. Takav zahtev mora se podneti u pismenom obliku i mora sadr`ati opis izmena kriterijuma navedenih u paragrafu 22 i na~in na koji ta izmena uti~e na pripremawe dokaza odbrane. 36. U slu~aju da zahtev za podizawe stepena slo`enosti bude odobren, sva dodatna finansijska sredstva koja se obezbe|uju na osnovu podizawa stepena raspodequju se u skladu sa paragrafom 31. Prilago|avawe pau{alnog iznosa 37. Sekretar suda mo`e pove}ati pau{alni iznos (istovremeno odr`avaju}i stepen slo`enosti) ukoliko glavni branilac poka`e nepredvi|ene okolnosti koje su van kontrole odbrane, koje su{tinski uti~u na pripremawe koje je razumno potrebno timu odbrane. Du`e trajawe ove faze samo po sebi ne opravdava dodatne isplate; relevantan faktor jeste koli~ina rada koja je razumno potrebna. 38. Prilikom odlu~ivawa po zahtevu za pove}awe pau{alnog iznosa na osnovu nepredvi|enih okolnosti, sekretar suda }e zatra`iti i uzeti u obzir informacije pretpretresnog sudije o prirodi datih okolnosti i wihovom uticaju na pripremawe dokaza odbrane. Tra`ene informacije treba da obuhvate pitawe da li se date okolnosti mogu u celini ili delimi~no pripisati na~inu na koji tu`ila{tvo ili odbrana vode svoje pripreme u pretpretresnoj fazi, ukqu~uju}i wihovo planirawe i organizaciju. 39. Pored toga, u specifi~nim okolnostima, kao u slu~aju kada se neki optu`eni potvrdno izjasni o krivici, ili u slu~aju povla~ewa ta~aka optu`nice, sekretar suda }e proprio motu razmotriti da li je prilago|avawe pau{alnog iznosa potrebno.11) U takvim okolnostima, pau{alni iznos mo`e se pove}ati samo u konsultacijama sa glavnim braniocem i uz saglasnost ve}a koje re{ava u predmetu. 40. Ukoliko je dodatni rad potreban zbog zamene glavnog branioca koju odobri sekretar suda, novoimenovanog branioca ne bi trebalo ka`wavati iz ovog razloga. Ta pitawa bi}e re{avana na pojedina~noj osnovi od slu~aja do slu~aja. Izve{taj o zavr{noj fazi 41. Na kraju tre}e faze pretpretresnog postupka, tim odbrane ima pravo da primi deo pau{alnog iznosa koji je bio zadr`an. On se ispla}uje po
44

prijemu izve{taja tima odbrane o zavr{noj fazi od strane sekretara. Glavni branilac mora podneti izve{taj o zavr{noj fazi u roku od 60 dana od po~etka su|ewa. 42. Izve{taj o zavr{noj fazi mora sadr`ati formalan obra~un ~asova koji pokriva pretpretresnu fazu, kao i pojedinosti o vrstama poslova koje je svaki ~lan tima odbrane obavio tokom ovog perioda. Konkretnije govore}i, izve{taj o zavr{noj fazi mora sadr`ati slede}e informacije: a) za svaki mesec, imena svih ~lanova tima odbrane i wihove odgovaraju}e funkcije/zadatke za odre|eni mesec; b) za svaki mesec, broj ~asova koje je svaki ~lan tima odbrane odradio po funkciji/zadatku i detaqan opis obavqenih poslova; c) za celokupnu fazu, rekapitulaciju ukupnog broja sati koje je odradio svaki ~lan tima odbrane i kategoriju posla; i d) za celokupnu pretpretresnu fazu, rekapitulaciju obavqenog posla i wegove rezultate12) sa dovoqnom precizno{}u kako bi sekretar mogao da potvrdi da je doti~ni posao obavqen. Izve{taj treba da ukqu~uje informacije o broju i imenima/pseudonimima svedoka sa kojima su odr`ani sastanci i razgovori, koli~inu obavqenih istra`ivawa, podneske koji su pripremqeni i podneseni, kao i dokumente koji su pregledani, ukqu~uju}i obelodawivawe i broj stranica tih dokumenata. 43. Prilikom razmatrawa izve{taja o zavr{noj fazi sekretar suda }e proveriti slede}e: a) da li su obuhva}ene sve tra`ene informacije navedene u paragrafu 42; b) da li je rad koji je obavio svaki ~lan tima odbrane u dovoqnoj meri opisan kako bi se utvrdilo da li je obavqen u svrhu pripremawa predmeta za su|ewe; c) da li je rad koji su prijavili svi ~lanovi tima odbrane stvarno obavqen i da li opravdava pla}awe pau{alnog iznosa za pretpretresnu fazu; i; d) da li su sva finansijska sredstva na ime pravne pomo}i ispla}ena ovla{}enim licima (~lanovima tima ili drugim licima koja je na propisan na~in imenovao sekretar) u skladu sa zahtevom glavnog branioca. 44. Sekretar suda mo`e zatra`iti od glavnog branioca da dostavi dodatne informacije u kojima }e nazna~iti konkretne faktore i pitawa koja treba razmotriti pre dono{ewa odluke o iznosu koji treba isplatiti. 45. Na osnovu izve{taja o zavr{noj fazi i eventualnih dodatnih informacija koje primi od glavnog branioca, sekretar suda }e isplatiti preostali deo pau{alnog iznosa za tre}u fazu, izuzev ako ima razloga za eventualnu sumwu da je bilo nepravilnosti u radu ili pona{awu tima odbrane. U takvom slu~aju, sekretar suda }e preduzeti slede}e: a) konsultova}e se sa pretpretresnim sudijom koji re{ava u predmetu i/ili sa Udru`ewem branilaca koji postupaju na me|unarodnom sudu; ili }e b) uputiti stvar Disciplinskom ve}u ili pretpretresnom sudiji koji re{ava u predmetu. Tek nakon navedenih konsultacija ili upu}ivawa, i nakon {to glavnom braniocu pru`i priliku da odgovori, sekretar suda mo`e odlu~iti da suspenduje pla45

}awe za celokupnu zavr{nu fazu ili za neki wen deo. Sekretar suda mo`e tako|e, ako dobije takvo uputstvo od pretpretresnog sudije ili ve}a, uskratiti sve honorare vezane za podno{ewe podnesaka koji su progla{eni obesnim ili podnescima kojima se zloupotrebqava postupak, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima. 46. U slu~aju neslagawa glavnog branioca sa odlukom sekretara suda da u potpunosti ili delimi~no uskrati pla}awe pau{alnog iznosa za tre}u fazu ili iznos koji treba isplatiti, glavni branilac mo`e zatra`iti preispitivawe odluke sekretara suda u skladu s procedurom utvr|enom u ~lanu 31 Uputstva o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti. Sastanci u vezi s napredovawem 47. U svakom trenutku tokom tre}e faze pretpretresnog postupka, glavni branilac ili wegov predstavnik mogu biti pozvani da prisustvuju sastanku u ciqu razgovora o napredovawu ostvarenom u pripremawu argumentacije odbrane. F. Zavr{ne odredbe 48. Sekretar suda mo`e u svakom trenutku tokom postupka zatra`iti informacije i obaviti provere u vezi s radom koji obavqaju pojedini ~lanovi ili celokupan tim odbrane. Branilac je du`an da, u tu svrhu, ~uva celokupnu dokumentaciju odbrane najmawe pet godina posle zavr{etka postupka.
Napomene: 1) Vidi par. 3 i 4 gore. 2) Ovaj iznos ne ukqu~uje dnevnice i putne tro{kove koje treba pokriti odvojeno u skladu sa va`e}im smernicama sekretarijata. 3) Id. 4) Id. 5) Naknada putnih tro{kova i dnevnica vr{i}e se u skladu sa va`e}om praksom i smernicama sekretarijata 6) Pristup Planu rada bi}e ograni~en na osobqe Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora (OLAD) i zamenika sekretara i sekretara suda. U slu~aju da neko od ovih lica utvrdi da je potrebno da se i drugim slu`benicima sekretarijata odobri pristup ovom dokumentu, to mo`e biti odobreno samo posle konsultacija sa glavnim braniocem u timu odbrane i po ovla{}ewu {efa OLAD, zamenika sekretara ili sekretara suda. 7) Ovaj deo pau{alnog iznosa zasniva se na komponenti od dva ~lana pomo}nog osobqa koji rade 150 sati mese~no po satnici od 20 evra u skladu sa Dodatkom 1 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. 8) Ovaj deo pau{alnog iznosa zasniva se na komponenti od tri ~lana pomo}nog osobqa koji rade 150 sati mese~no po satnici od 20 evra u skladu sa Dodatkom 1 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti 9) Ovaj deo pau{alnog iznosa zasniva se na komponenti od pet ~lanova pomo}nog osobqa koji rade 150 sati mese~no po satnici od 20 evra u skladu sa Dodatkom 1 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. 10) Koli~ina rada po mesecima zasniva se na sporazumu izme|u Udru`ewa branilaca i sekretarijata kada je re~ o ukupnim brojkama, {to je razlog zbog kog su odgovaraju}i iznosi smaweni kako bi odgovarali ukupnim dogovorenim brojkama.

46

Sistem pla}awa branilaca u pretresnoj fazi Sadr`aj A. Utvr|ivawe pau{alnog iznosa ............................................. B. Raspodela pau{alnog iznosa ................................................. I. Raspodela po~etnog predujma ............................................. II. Raspodela mese~nih isplata ............................................. III. Pla}awe u zavr{noj fazi ................................................ IV. Izve{taj o zavr{noj fazi ............................................... C. Procena trajawa faze izvo|ewa dokaza tu`ila{tva ili odbrane ...................... D. Procena slo`enosti nekog predmeta ................................. E. Izra~unavawe pau{alnog iznosa .......................................... F. Prilago|avawe u zavr{noj fazi .......................................... G. Zavr{ne odredbe ......................................................................... par. 1 par. 3 par. 5 par. 6 par. 9 par. 11 par. 16 par. 19 par. 24 par. 29 par. 34

Sistem pla}awa branilaca u pretresnoj fazi A. Utvr|ivawe pau{alnog iznosa 1) Sredstva koja se ispla}uju u pau{alnom iznosu utvr|uje sekretar suda po{to se posavetuje sa pretresnim ve}em i stranama i postupku, ocewuju}i: (1) proceweno trajawe ove faze postupka (vidi Odeqak C dole) i (2) slo`enost ove faze postupka (vidi Odeqak D dole). 2) Ove faktore mo`e biti te{ko unapred oceniti, naro~ito kada je re~ o obimnim predmetima. Kako bi se ova prognoza u~inila izvodqivijom, a prognozirani iznosi realnijim, pretresna faza bi}e podeqena u razne faze: (a) faza izvo|ewa dokaza tu`ila{tva, i (b) faza izvo|ewa dokaza odbrane. U slu~aju da se za bilo koju od navedenih faza predvidi da }e trajati du`e od 12 meseci, ona mo`e biti podeqena u dve zasebne faze. Zasebni pau{alni iznosi zatim se izra~unavaju i raspore|uju za svaku od raznih faza su|ewa u vreme zakazanog po~etka su|ewa. U slu~aju da celokupna pretresna faza, prema o~ekivawima, treba da traje mawe od 12 meseci, ona }e se smatrati jednom fazom za potrebe ovih smernica. B. Raspodela pau{alnog iznosa 4) Ovaj sistem pla}awa zasniva se na pau{alnim iznosima. Za razliku od prethodnog sistema (daqe u tekstu: sistem iz 2001), u kom je braniocima dodeqivan maksimalan broj ~asova, pla}awe pau{alnog iznosa vezano je za okon~awe faze postupka i ne zavisi od broja ~asova koji su stvarno odra|eni tokom jednog meseca ili celokupnog trajawa faze. Na osnovu analize pau{alnih iznosa koji se odobravaju u raznim doma}im sistemima ili sistemima pokrivawa tro{kova u drugim zemqama, sti~e se utisak da je standardna praksa da se pau{alni iznos ispla}uje u vreme okon~awa postupka. Me|utim, postupak MKSJ mo`e biti dugotrajan, a sekretar suda ne veruje da bi bilo primereno zahtevati od branioca da radi
47

du`e periode bez ikakve naknade. Prema tome, timu odbrane }e biti ispla}eni predujam, mese~na suma koja se automatski ispla}uje za svaki mesec tokom te faze, kao i kona~na isplata u zavr{noj fazi. Pla}awe ovog predujma i mese~ne isplate prakti~no predstavqa pla}awe unapred pau{alnog iznosa u ratama, a ne bilo kakvu raspodelu sati. Stoga, bez obzira na to da li je u toku sudska pauza ili sud zaseda svakog raspolo`ivog dana, tim odbrane prima}e isplate. Isplate }e se primati svakog meseca sve vreme dok traje procewena faza. Na zavr{etku ove faze, po podno{ewu detaqnijeg obra~una rada obavqenog u celoj fazi, kao i pojedinosti o vrstama poslova koje su obavili ~lanovi tima, timu odbrane bi}e ispla}en pau{alni iznos u celosti, pri ~emu }e se oduzeti vrednost pau{alnog iznosa koji je unapred upla}en odbrani u obliku predujma i mese~nih isplata. I. Raspodela po~etnog predujma 5) Sekretar suda uva`ava mogu}nost da na po~etku faze izvo|ewa dokaza tu`ila{tva tim odbrane mo`e da ima vi{e tro{kova vezanih za relokaciju i organizovawe svoje kancelarije u Hagu. Sekretar suda }e stoga isplatiti pau{alni iznos od 10% na po~etku faze izvo|ewa dokaza tu`ila{tva, na dan po~etka pretresnog postupka, kako bi se olak{alo pokrivawe eventualnih vanrednih tro{kova koji bi mogli biti prouzrokovani. . II. Raspodela mese~nih isplata 6) Kako je gore navedeno, mese~na isplata predstavqa raspodelu pau{alnog iznosa u ratama i ne predstavqa mese~no odobreni broj ~asova. Isplata se izra~unava tako {to se pau{alni iznos deli sa predvi|enim brojem meseci, a dobijeni iznos mno`i sa 70%. 7) Branioci }e biti obavezni da dostave mese~ni izve{taj, fakturu pro forma1) koju potpisuje glavni branilac, kojom se sekretar upu}uje kako da raspodeli isplate ~lanovima tima odbrane. Pla}awe se zatim, u principu, vr{i u roku od mesec dana od podno{ewa vaqane i prihvatqive fakture, direktno na ra~une onih ~lanova tima odbrane koje je sekretar suda slu`beno imenovao. Tek na zavr{etku faze oni }e biti du`ni da opravdaju satnicu i rad koji je obavqen u toku te faze, sa detaqnom izjavom koja se dostavqa sekretaru suda (vidi dole). 8) U slu~aju da stvarno trajawe prema{i proceweno trajawe, timu odbrane i daqe }e se ispla}ivati sredstva na ime komponente kancelarijskih tro{kova u okviru utvr|enog iznosa (40% iznosa koje primaju branilac i kobranilac) svakog meseca, koja se ne oduzimaju od pau{alnog iznosa. Prema stawu od maja 2006, vrednost ovog iznosa je 10.295 evra mese~no. . III. Pla}awe u zavr{noj fazi 9) Na kraju odgovaraju}e faze, tim odbrane ima pravo da primi onaj deo pau{alnog iznosa koji je zadr`an i koji odgovara iznosu dobijenom kada se od pau{alnog iznosa oduzme 10% po~etnog predujma i eventualni iznosi ispla}eni u mese~nim isplatama. Ukoliko je stvarno trajawe jednako procewenom trajawu, onda isplata na kraju faze odgovara vrednosti od 20% pa48

u{alnog iznosa: 10% predujam + 70% mese~nih isplata + 20% isplata na zavr{etku faze = 100%. 10) Ovaj iznos ispla}uje se u roku od mesec dana nakon {to sekretar suda prihvati izve{taj o zavr{noj fazi, koji glavni branilac mora da podnese u roku od 60 dana od zavr{etka odgovaraju}e pretresne faze, u skladu s paragrafima 16-18. Izve{taj o zavr{noj fazi 11) Izve{taj o zavr{noj fazi mora sadr`ati formalan obra~un ~asova koji pokriva pretresnu fazu, kao i pojedinosti o vrstama poslova koje je svaki ~lan tima odbrane obavio tokom ovog perioda. Konkretnije govore}i, izve{taj o zavr{noj fazi mora sadr`ati slede}e informacije: a) za svaki mesec, imena svih ~lanova tima odbrane i wihove odgovaraju}e funkcije/zadatke za odre|eni mesec; b) za svaki mesec, broj ~asova koje je svaki ~lan tima odbrane odradio po funkciji/zadatku i detaqan opis obavqenih poslova; c) za celokupnu fazu, rekapitulaciju ukupnog broja sati koje je odradio svaki ~lan tima odbrane i kategoriju posla; i d) za celokupnu pretresnu fazu, rekapitulaciju obavqenog posla i wegove rezultate2) sa dovoqnom precizno{}u kako bi sekretar mogao da potvrdi da je doti~ni posao obavqen. Izve{taj treba da ukqu~uje informacije o broju i imenima/pseudonimima svedoka sa kojima su odr`ani sastanci i razgovori, koli~inu obavqenih istra`ivawa, podneske koji su pripremqeni i podneseni, kao i dokumente koji su pregledani, ukqu~uju}i obelodawivawe i broj stranica tih dokumenata. 12) Prilikom razmatrawa izve{taja o zavr{noj fazi, sekretar suda }e proveriti slede}e: a) da li su obuhva}ene sve tra`ene informacije navedene u paragrafu 11; b) da li je rad koji je obavio svaki ~lan tima odbrane u dovoqnoj meri opisan kako bi se utvrdilo da li je obavqen u svrhu izvo|ewa dokaza odbrane na su|ewu; c) da li je rad koji su prijavili svi ~lanovi tima odbrane stvarno obavqen i da li opravdava pla}awe pau{alnog iznosa za pretresnu fazu; i d) da li su sva finansijska sredstva na ime pravne pomo}i ispla}ena ovla{}enim licima (~lanovima tima ili drugim licima koja je na propisan na~in imenovao sekretar) u skladu sa zahtevom glavnog branioca. 13) Sekretar suda mo`e zatra`iti od glavnog branioca da dostavi dodatne informacije u kojima }e nazna~iti konkretne faktore i pitawa koja treba razmotriti pre dono{ewa odluke o iznosu koji treba isplatiti. 14) Na osnovu izve{taja o zavr{noj fazi i eventualnih dodatnih informacija koje primi od glavnog branioca, sekretar suda }e isplatiti preostali deo pau{alnog iznosa za tre}u fazu, izuzev ako ima razloga za eventualnu sumwu da je bilo nepravilnosti u radu ili pona{awu tima odbrane. U takvom slu~aju, sekretar suda }e preduzeti slede}e: a) konsultova}e se sa ve}em pred kojim se vodi postupak i/ili sa Udru`ewem branilaca koji po49

stupaju na me|unarodnom sudu; ili }e b) uputiti stvar Disciplinskom ve}u ili ve}u pred kojim se vodi postupak. Tek nakon navedenih konsultacija ili upu}ivawa i nakon {to glavnom braniocu pru`i priliku da odgovori, sekretar suda mo`e odlu~iti da suspenduje pla}awe za celokupnu zavr{nu fazu ili za neki wen deo. Sekretar suda mo`e tako|e, ako dobije takvo uputstvo od ve}a, uskratiti sve honorare vezane za podno{ewe podnesaka koji su progla{eni obesnim ili podnescima kojima se zloupotrebqava postupak, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima. 15) U slu~aju neslagawa glavnog branioca sa odlukom sekretara suda da u potpunosti ili delimi~no uskrati pla}awe pau{alnog iznosa za zavr{nu fazu ili iznos koji treba raspodeliti, glavni branilac mo`e zatra`iti preispitivawe odluke sekretara suda u skladu s procedurom utvr|enom u ~lanu 31 Uputstva o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti. C. Procena trajawa pojedinih faza 16) Po{to pretresno ve}e snosi krajwu odgovornost za vo|ewe sudskog postupka, proceweno trajawe faze u kojoj tu`ila{tvo izvodi svoje dokaze zasniva}e se na vremenu koje se tu`ila{tvu odobrava za izvo|ewe dokaza, kako je to pretresno ve}e odredilo na pretpretresnoj konferenciji u skladu sa pravilom 73bis (C), i predvi|enom vremenu koje je potrebno da se donese odluka na osnovu pravila 98bis po zavr{etku izvo|ewa dokaza tu`ila{tva. 17) Sli~an postupak se primewuje u fazi kada odbrana izvodi svoje dokaze, ~ija du`ina zavisi od vremena koje pretresno ve}e odredi odbrani da iznese svoje dokaze (pravilo 73ter(E)). U smislu ovih smernica za pla}awe, faza izvo|ewa dokaza odbrane zavr{ava izno{ewem zavr{ne re~i odbrane. 18) U slu~aju da pretresno ve}e, proprio motu ili na zahtev strana u postupku, izmeni trajawe faza izvo|ewa dokaza tu`ila{tva ili odbrane pre wihovog zavr{etka, sekretar suda }e doneti odluku o prilago|avawu pau{alnog iznosa, izuzev ukoliko utvrdi, po{to se posavetuje sa pretresnim ve}em, da produ`ewe ili skra}ivawe vremena ne dovodi do pove}awa ili smawewa obima poslova. D. Procena slo`enosti nekog predmeta 19) Slo`enost neke faze utvr|uje sekretar suda nakon konsultacija sa predstavnicima ve}a, tu`ila{tva i odbrane na sastanku koji se odr`ava najkasnije pet dana posle posledwe konferencije na osnovu pravila 65ter za fazu izvo|ewa dokaza tu`ila{tva, i najkasnije pet dana posle dono{ewa odluke na osnovu pravila 98bis za fazu izvo|ewa dokaza odbrane, a zasniva se, izme|u ostalog, na slede}im faktorima: – polo`aju optu`enog u politi~koj/vojnoj hijerarhiji; – broju i karakteru ta~aka optu`nice; – od toga da li se u predmetu pokre}u bilo kakva nova pitawa; – od toga da li se predmet odnosi na vi{e op{tina (geografski obim predmeta);
50

– slo`enosti pravnih i ~iweni~nih pitawa o kojima je re~; i – broju i vrsti svedoka i dokumenata o kojima je re~. 20) Slo`enost predmeta nije nu`no vezana za procewenu du`inu trajawa postupka. Mogu}e je da pretresno ve}e u nekom predmetu odobri svedo~ewe mno{tva svedoka zbog toga {to postoji vi{e optu`enih, a da predmet ipak nije ni fakti~ki ni pravno slo`en, s obzirom na to da optu`eni mogu biti ni`eg ranga i da mo`e biti malo ta~aka u svakoj od optu`nica. 21) Mogu}e je da predmet bude razli~ito rangiran u raznim fazama, ili na prelazu iz pretpretresne u pretresnu fazu, budu}i da rangirawe odra`ava slo`enost pravnih i ~iweni~nih pitawa pokrenutih tokom nekog konkretnog stadijuma ili faze, a ne tokom celokupnog postupka. U skladu s tim, sekretar suda }e donositi razli~ita re{ewa u vezi sa slo`eno{}u faza izvo|ewa dokaza tu`ila{tva, odnosno odbrane. 22) U svetlu ~iwenice da je ve}e koje re{ava u nekom predmetu upoznato sa gorenavedenim kriterijumima i da je ono stoga u najpovoqnijoj poziciji da na objektivan na~in proceni slo`enost neke faze, sekretar suda }e u odgovaraju}oj meri uzeti u obzir preporuku sudskog ve}a o slo`enosti predmeta. Sekretar suda }e stoga pozvati predsedavaju}eg sudiju ve}a koje vodi su|ewe da iznese svoj komentar, a za fazu izvo|ewa dokaza tu`ila{tva, pretpretresnog sudiju. 23) Na osnovu gorenavedenih faktora, sekretar suda }e rangirati predmete bilo na prvi stepen (te`ak), drugi stepen (veoma te`ak) ili tre}i stepen (izuzetno te`ak/rukovodioci). Izra~unavawe pau{alnog iznosa 24) Pau{alni iznos za svaki predmet izra~unava se mno`ewem slede}ih iznosa predvi|enog broja meseci trajawa postupka. Ovi iznosi izra~unavaju se na osnovu slede}e tri komponente: a) bruto li~nog dohotka zaposlenog na radnom mestu P5,7. nivo, uve}anog za deo kancelarijskih tro{kova u visini od 40% ukupnog iznosa, odnosno, ukupno 14.093 evra na platnoj skali UN od marta 2006 (za glavnog branioca); b) bruto li~nog dohotka zaposlenog na radnom mestu P4,7. nivo, uve}anog za deo kancelarijskih tro{kova u visini od 40% ukupnog iznosa, odnosno, ukupno 11.645 evra u skladu sa platnom skalom od marta 2006. (za kobranioca); i c) dela za pomo}no osobqe koje varira u skladu sa slo`eno{}u predmeta (vidi dowu tabelu) (za jednog – prvi stepen, dva – drugi stepen ili pet – tre}i stepen ~lanova pomo}nog osobqa). Naknada za pomo}no osobqe po stepenima (A) Te`ina Iznos naknade za pomo}no osobqe 1 (te`ak) 3.000,00 evra 2 (veoma te`ak) 9.000,00 evra 3 (izuzetno te`ak/rukovodioci) 15.000,00 evra
51

25) Ukupan mese~ni iznos (glavni branilac, kobranilac i pomo}no osobqe), stoga je slede}i:3) Te`ina Mese~na naknada Iznos mese~ne naknade za usmeno i pismeno prevo|ewe 25.738 evra + 3.000,00 evra maksimalno 1.000 evra = 28.738 evra 25.738 evra + 9.000,00 evra maksimalno 1.000 evra = 34.738 evra 25.738 evra + 15.000,00 evra maksimalno 1.000 evra = 40.738 evra

1 (te`ak) 2 (veoma te`ak) 3 (izuzetno te`ak /rukovodioci)

Iznosi utvr|eni u ovim smernicama prilago|avaju se pozivawem na indeks potro{a~kih cena (daqe u tekstu: CPI) koji primewuje Me|unarodna komisija za civilne slu`be (daqe u tekstu: ICSC) u svrhu prilago|avawa indeksa privikavawa na radno mesto profesionalnog osobqa UN u Hagu. Ovo prilago|avawe stupa na snagu 1. januara svake godine i zasniva se na kretawu indeksa CPI tokom dvanaestomese~nog perioda od novembra prethodne godine. Prilago|avawe za 2007. stupi}e na snagu 1. januara 2007. i bi}e zasnovano na kretawu CPI od marta do novembra 2006. 26) Svi aspekti zastupawa, izuzev nu`nih putnih tro{kova i dnevnica, pokrivaju se iz pau{alnog iznosa. Oni ukqu~uju, izme|u ostalog, slede}e: • honorare za glavne branioce • honorare za kobranioce • honorare za pomo}nike za pravna pitawa • honorare za saradnike na istrazi • tro{kove usmenog i pismenog prevo|ewa (vidi par. 27) • kancelarijske tro{kove • administrativne izdatke • honorare za konsultante 27) U pau{alni iznos ura~unavaju se svi tro{kovi pismenog prevo|ewa dokumenata izuzev onih dokumenata koji }e se izvoditi kao dokazi i koje bi trebalo da prevodi prevodila~ka slu`ba MKSJ (CLSS), u skladu sa Smernicama sekretarijata za usmeno i pismeno prevo|ewe. Pored toga, to ne ukqu~uje tro{kove usmenog i pismenog prevo|ewa koje treba pokriti u skladu sa ~lanom 21(4) pod ta~kama a), b) i f) statuta. Tim odbrane mo`e fakturisati odvojeno za ove tro{kove u maksimalnom iznosu od 1.000 evra mese~no. 28) U svetlu ~iwenice da }e se du`ina postupka verovatno razlikovati u predmetima razli~itog stepena slo`enosti, kona~na razlika ne mora se nu`no odra`avati u gorenavedenim iznosima. Na primer, pau{alni iznos koji bi bio dodeqen za fazu postupka u predmetu drugog stepena slo`enosti za koji se predvi|a da }e trajati 10 meseci bio bi ((25.738 evra + 9.000 evra) h 10), ili 347.380 evra za desetomese~nu fazu.
52

F. Prilago|avawe u zavr{noj fazi 29) Ukupan pau{alni iznos za tu`ila{tvo ili odbranu mo`e se modifikovati ukoliko: a) faza traje du`e nego {to je to prvobitno utvrdilo pretresno ve}e; ili b) pretresni postupak traje kra}e nego {to je to prvobitno utvrdilo pretresno ve}e. 30) U slu~aju da pretresno ve}e koje re{ava u predmetu odobri dodatno vreme za izvo|ewe dokaza, bilo tu`ila{tva bilo odbrane, na osnovu specifi~nih okolnosti koje se eventualno pojave tokom ove faze, glavni branilac mo`e podneti pismeni zahtev za pove}awe pau{alnog iznosa, u kom treba da objasni razloge iz kojih je ta faza trajala du`e i podnese detaqan izve{taj, u kom }e nazna~iti dodatne poslove koje su odradili svi ~lanovi tima odbrane koji su bili prouzrokovani specifi~nim okolnostima. 31) Prilikom utvr|ivawa da li je pove}awe pau{alnog iznosa opravdano, sekretar suda }e: a) uveriti se da li informacije sadr`ane u zahtevu ispuwavaju kriterijume propisane u paragrafu 12; b) pribaviti od pretresnog ve}a informacije o tome da li odobravawe dodatnog vremena za izvo|ewe dokaza, bilo tu`ila{tva bilo odbrane, ima uticaja na razumno neophodne poslove koje treba da obavi odbrana. Od pretresnog ve}a }e biti zatra`eno da iznese svoj stav o tome da li se produ`etak trajawa faze mo`e pripisati, u celini ili delimi~no, na~inu na koji su tu`ila{tvo ili odbrana vodili svoje dokazne postupke, ukqu~uju}i wihovo planirawe i organizaciju; c) razmotriti da li su poslovi koje je odbrana obavila usled produ`etka trajawa faze bili direktno relevantni i neophodni za pripremu i izvo|ewe dokaza; d) ukoliko smatra potrebnim, sazvati zvani~ni sastanak sa braniocima radi razgovora o gorenavedenim pitawima. 32) Ukoliko faza bude trajala kra}e nego {to je prvobitno utvr|eno (paragraf 29(b)), sekretar suda mo`e smawiti pau{alni iznos za ovu fazu u skladu sa wenim stvarnim trajawem. Prilikom utvr|ivawa da li je to smawewe opravdano, sekretar suda }e: a) proveriti da li su kriterijumi propisani u paragrafu 12 ispuweni; b) pribaviti od pretresnog ve}a informacije u vezi s razlozima za skra}ewe trajawa faze; c) zatra`iti od glavnog branioca da pru`i informacije o poslovima koje je svaki ~lan tima odbrane obavio u ovoj fazi i iznese svoje stavove o smawewu pau{alnog iznosa. 33) Ukoliko je dodatni rad potreban zbog smene branioca koju odobri sekretar suda, novoimenovani branilac po pravilu ne bi trebalo da bude ka`wen iz tog razloga. Takva pitawa se re{avaju na pojedina~noj osnovi, od slu~aja do slu~aja.
53

G. Zavr{ne odredbe 34) Sekretar suda mo`e, u svakom trenutku tokom postupka, zatra`iti informacije i obaviti provere u vezi s radom koji obavqaju pojedini ~lanovi ili celokupan tim odbrane. Branilac je du`an da, u tu svrhu, ~uva celokupnu dokumentaciju odbrane najmawe pet godina posle zavr{etka postupka.
Napomene: 1) Ra~unovodstvena pravila UN propisuju podno{ewe fakture, a taj uslov mo`e biti ispuwen putem fakture, pro forma fakture – obrasca koji treba da sadr`i datum i potpise – radi obrade. 2) Rezultati obavqenog posla ne}e ni u kom slu~aju biti ocewivani i u zavisnosti od uspeha ili neuspeha anga`mana tima odbrane. 3) Treba imati u vidu da izmene i dopune od 16. aprila 2006, kojima je komponenta pau{alnog iznosa pove}ana za 1.000 evra za svaki stepen slo`enosti predmeta kako bi se pokrili tro{kovi usmenog/pismenog prevo|ewa izme|u klijenta i branioca, nije vi{e na snazi. Kako je dogovoreno tokom konsultacija sekretarijat-UB u avgustu 2004, usmeno/pismeno prevo|ewe izme|u klijenta i branioca tretira se druga~ije u ovom dokumentu (vidi par. 26 i 27 glavnog teksta). Komponenta za pomo}no osobqe zasniva se na prose~noj satnici za pomo}no osobqe kako je to precizirano u uputstvu (20 evra) puta 150 ~asova mese~no, i to za jednog ~lana u predmetu prvog stepena, tri ~lana za predmet drugog stepena i pet ~lanova za predmet tre}eg stepena.

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM I
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 12. jul 2006. (Meni dostavqeno 9. februara 2007. – nap. V. [.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA
TU@IO^EVO PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA PROFESORA DR DAVORA STRINOVI]A NA OSNOVU PRAVILA 94bis I ZAHTEV ZA UVR[TAVAWE U SPIS TRANSKRIPATA NA OSNOVU PRAVILA 92bis(D) Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Dan Saxon, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hoffmann Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel
54

Uvod 1. Na osnovu pravila 94bis i 92bis(D) pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: pravilnik), tu`ilac podnosi izve{taj ve{taka profesora dr Davora Strinovi}a i tra`i uvr{tavawe u spis transkripata i dokaznih predmeta u vezi s wegovim iskazima datim na su|ewima u predmetu Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a1) i predmetu Tu`ilac protiv Mrk{i}a i drugih.2) Prihvatawe izve{taja ve{taka 2. Na osnovu pravila 94bis pravilnika, tu`ilac podnosi kao dodatak A ovom zahtevu izve{taj profesora dr Davora Strinovi}a3) od 17. januara 2003. i dokazne predmete s tim u vezi. 3. profesor dr Strinovi} staja}e na raspolagawu radi unakrsnog ispitivawa ukoliko odbrana to `eli. U slu~aju da odbrana prihvati izve{taj ve{taka, tu`ilac tra`i da se ovaj izve{taj ve{taka uvrsti u dokaze bez pozivawa profesora dr Strinovi}a da li~no pristupi. 4. Pored toga, na osnovu pravila 92bis(D) pravilnika tu`ila{tvo tra`i prihvatawe transkripta iskaza i dokaznih predmeta profesora dr Davora Strinovi}a iz wegovih iskaza u predmetu Milo{evi} i predmetu Vukovarska trojka, prilo`enom uz ovaj zahtev od dodatka B do dodatka E, tim redosledom.4) 5. Iskaz profesora dr Strinovi}a u oba navedena slu~aja ticao se wegovog gorenavedenog izve{taja ve{taka od 17. januara 2003. U navedenim iskazima, profesor dr Strinovi} detaqnije je objasnio svoju metodologiju i neke od zakqu~aka u wegovom pisanom izve{taju ve{taka dodaju}i vi{e ~iwenica o konkretnim `rtvama navedenim u wegovom izve{taju. Relevantni dokazni predmeti koji su navedeni u ovom zahtevu odnose se na `rtve zlo~ina koji se stavqaju na teret u predmetnoj optu`nici. 6. Iskaz u predmetu Milo{evi} relevantan je za ovaj predmet po{to je Milo{evi} imenovan kao u~esnik u istom udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu kao i ovaj optu`eni. Istovremeno, zlo~ini koji se stavqaju na teret u oba predmeta preklapaju se i ve{tak je stoga obradio i baze zlo~ina koje se stavqaju na teret u ovom predmetu. Isto va`i za wegovo svedo~ewe u predmetu Vukovarska trojka, po{to se ovaj optu`eni tako|e tereti za li{avawa `ivota na poqoprivrednom dobru Ov~ara i u zgradi “Veleprometa”. 7. Pravilo 92bis(D) “je zami{qeno da omogu}i uvr{tavawe u dokaze svjedo~ewa koje je svjedok dao pred drugim vije}em, bez da se od svjedoka tra`i da ponovo svjedo~i. Tom se odredbom dozvoqava uvr{tavawe transkripata svjedo~ewa kojima se dokazuje sve ostalo osim djela i pona{awa optu`enog”.5) 8. Namera pravila 92bis(D) jeste da se ubla`i potreba za vi{estrukim ponovnim pristupawem svedoka Me|unarodnom sudu radi davawa sli~nog iskaza, i tako izbegnu nepotrebni tro{kovi i skrate su|ewa, u situacijama kada se time ne zadire u prava optu`enih.
55

9. U odluci u predmetu Gali} `albeno ve}e je razmotrilo zna~ewe formulacije “dela i pona{awe optu`enog” i potvrdilo da praksa Me|unarodnog suda pravi jasnu razliku izme|u (a) dela i pona{awa drugih lica koja po~ine zlo~ine za koje se u optu`nici navodi da je optu`eni krivi~no odgovoran, i (b) dela i pona{awa optu`enog za koja se on tereti u optu`nici i kojima se dokazuje wegova odgovornost za dela i pona{awe drugih. U woj se konstatuje slede}e: “Pravilo 92bis(A) iskqu~uje iz procedure koja je wime propisana samo one pismene izjave kojima se dokazuju potowa djela i pona{awe”.6) 10. Ti razlozi tako|e va`e za prihvatawe iskaza ve{taka u skladu s pravilom 92bis. @albeno ve}e u svojoj odluci u predmetu Gali} nije na{lo nikakav razlog zbog kog transkript iskaza nekog ve{taka u ranijim postupcima ne bi bio prihvatqiv u pismenom obliku. @albeno ve}e je konstatovalo slede}e: “[P]ravilo 94bis ne sadr`i ni{ta {to bi se kosilo s primjenom pravila 92bis na vje{take. U pravilu 92bis se izri~ito i navodi da svjedoci koji svjedo~e o relevantnoj istorijskoj, politi~koj ili vojnoj pozadini nekog predmeta ({to obi~no i jeste ono o ~emu svjedo~e vje{taci) podlije`u odredbama tog pravila. Ni u jednom od ovih pravila ne postoji nijedna odredba kojom se zabrawuje prihvatawe pismene izjave vje{taka ili transkripta svjedo~ewa vje{taka u postupku pred Me|unarodnim sudom umjesto wegovog usmenog svjedo~ewa, ukoliko to interesi pravde dopu{taju u ciqu u{tede vremena, pri ~emu se pravo druge strane da unakrsno ispita svjedoka utvr|uje u skladu s pravilom 92bis”.7) 11. Iskaz ve{taka profesora dr Strinovi}a ne odnosi se na dela i pona{awe optu`enog. Izve{taj ve{taka i wegovo ranije svedo~ewe sadr`e medicinske zakqu~ke u vezi sa `rtvama zlo~ina koji se stavqaju na teret, a konkretno `rtvama navedenim u dodacima II, III i IV modifikovane optu`nice. 12. Pored toga, javnost je imala pristup ranijem usmenom iskazu ve{taka i ima}e pristup izve{taju ve{taka dostavqenom na osnovu pravila 94bis. Stoga, nema op{teg javnog interesa koji bi nalagao da se ovaj iskaz dâ usmeno.8) 13. Kona~no, po{to je profesor dr Strinovi} ve} svedo~io pred Me|unarodnim sudom u predmetu Milo{evi} i u predmetu Vukovarska trojka, u kojima su ga delotvorno i op{irno unakrsno ispitali optu`eni, amici kurije i branioci, tu`ila{tvo tvrdi da, u odsustvu konkretnog, prihvatqivog i relevantnog dodatnog pravca ispitivawa koji bi predlo`io optu`eni, od ovog svedoka ne bi trebalo tra`iti da pristupi radi daqeg unakrsnog ispitivawa.9) Tra`eno pravno sredstvo 14. Iz gorenavedenih razloga, tu`ila{tvo tra`i da se, na osnovu pravila 94bis i 92bis(D) pravilnika, izve{taj ve{taka profesora dr Strinovi}a, ukqu~uju}i dokazne predmete s tim u vezi koji se navode u dodatku A
56

i transkripte iskaza i dokazne predmete u vezi s tim koji se navode u dodacima od B do E, prihvate u dokaze. Broj re~i: 1.122 Dana, 12. jula 2006. U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff vi{i zastupnik tu`ila{tva

Dodatak A Izve{taj ve{taka i dokazni predmeti s tim u vezi Izve{taj ve{taka je ranije uvr{ten u dokaze kao dokazni predmet 409 u predmetu Milo{evi} i dokazni predmet 451 u predmetu Vukovarska trojka. (Naveden je opis izve{taja, datum, ENG ERN, BHS ERN, broj na spisku dokaznih predmeta na osnovu pravila 65ter u predmetu [e{eq) – Izve{taj ve{taka dr Davora Strinovi}a; 5. februar 2003; 0307-19140307-1927; 0117-6675-0117-6688; 851 – Sudskomedicinski izve{taj i mi{qewe za Okru`ni sud u Beogradu, ve}e za ratne zlo~ine, istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, Posl. Br. Ki. V 2/03; maj 2004.; ET 0365-8567-0365-8570; 0365-8567-0365-8570; 1180 – Izve{taj o preliminarnom istra`ivawu lokaliteta masovne grobnice u blizini Vukovara, u biv{oj Jugoslaviji, izve{taj lekara za qudska prava. Dodatak 2 izve{taja Ujediwenih nacija S/25274; 19. januar 1993; 00120307-0012-0342; 0303-5130-0303-5149; 970 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Kranoslava Golca, protokol br II/190; 14. februar 1994; ET 0293-3539-0293-3578; 0293-3539-02933578; 971 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka \ure Sluganovi}a, protokol br. II/194 (M); 15. februar 1994; prevod treba da usledi; 0293-35050293-3538; 972 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Ilije Jovana-Jozike; 15. februar 1994; ET 0293-3726-0293-3745; 0293-3726-0293-3745; 973 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Stanka Posaveca; 15. februar 1994; ET 0293-3746-0293-3772; 0293-3746-0293-3772; 974 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Nikole Mihaqevi}a, protokol br. II/191 (M); 16. februar 1994; ET 0293-3579-0293-3619; 0293-35790293-3619; 975 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Renea Matouseka, protokol br. II/191 (M); 17. februar 1994; ET 0293-3620-0293-3668; 0293-3620-02933668; 976 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Vinka Andrijani}a; 21. februar 1994; ET 0293-3698-0293-3725; 0293-3698-0293-3725; 977 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Zdravka Vladisavqevi}a; 23. februar 1994; ET 0293-3669-0293-3697; 0293-3669-0293-3697; 978 – Izve{taj o ekshumaciji posmrtnih ostataka Karla Crka, protokol br. NII 195 (M); 24. februar 1994; ET 0293-3471-0293-3504; 0293-3471-02933504; 979
57

– Zavr{ni izve{taj Komisije eksperata Ujediwenih nacija formirane na osnovu Rezolucije 780 Saveta bezbednosti (1992) dodatak H.A masovna grobnica – poqoprivredno dobro Ov~ara kod Vukovara, UNPA Sektor Istok; 27. maj 1994; 0028-0085-0028-0088; 0302-3439-0302-3458; 980 – Dopis i DNK nalaz Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, o sprovedenoj analizi i identifikaciji nestalog lica Branka Ili}a iz Vo}ina; 30. januar 2002; –; 0218-1863-0218-1869; 919 Dodatak B Transkript Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54, stranice transkripta 17910-17923 od 13. marta 2003, i stranice transkripta 17924-18011 od 14. marta 2003. Ovaj transkript je ranije uvr{ten u dokaze u predmetu Vukovarska trojka kao dokazni predmet 453 i naveden je na sada{wem spisku dokaznih predmeta kao 65ter# 1197. Dodatak C Spisak dokaznih predmeta predlo`enih u predmetu Milo{evi} (U spisku je naveden broj dokaznog predmeta u predmetu Milo{evi}, opis, datum, ENG ERN, BHS ERN, vrsta dokaznog predmeta i broj na spisku dokaznih predmeta na osnovu pravila 65ter u predmetu [e{eq) 409: Izve{taj ve{taka dr Davora Strinovi}a; 5. februar 2003; 03071914-0307-1927; 0117-6675-0117-6688; izve{taj ve{taka; 851 vidi dodatak A 410 tab 2: Tabela pod naslovom Zbirni podaci (sva podru~ja) u kojoj se daje op{ti prikaz lokaliteta ekshumacija i statisti~ki podaci o nestalim licima prema ekshumiranim i identifikovanim le{evima; 14. februar 2003; 0327-2167-0327-2167; 0327-2168-0327-2168; tabela; 896 410 tab 3: Tabela u kojoj se daje op{ti prikaz lokaliteta ekshumacije u Vo}inu i statisti~ki podaci o uzrocima smrti; 14. februar 2003; 03071927-0307-1927; 0117-6688-0117-6688; tabela; 897 410 tab 1: Tabela u kojoj se daje op{ti prikaz raznih lokaliteta ekshumacija i statisti~ki podaci o uzrocima smrti; ??. 2. 2003; ET 0117-66790117-6679; 0117-6679-0117-6679; tabela 898 410 tab 27: Tabela pod naslovom Rezime nalaza pregleda u kojoj se navode le{evi ekshumirani na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod lokaliteta Vukovar i daju pojedinosti u vezi s uzrokom smrti i identifikacijom za OVC-001 – OVC-200; ~etvrtak, 13. 3. 2003; 0327-2169-0327-2176; –; tabela; 899 410 tab 28: Tabela u kojoj se navode le{evi ekshumirani na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod lokaliteta Vukovar i daju pojedinosti o identifikaciji `rtava s datumima ro|ewa; ~etvrtak, 13. 3. 2003; 0327-2177-03272182; –; tabela 990 410 tab 26: Tabela u kojoj se daje prikaz lokaliteta ekshumacije na poqoprivrednom dobru Ov~ara i statistika o uzrocima smrti; ~etvrtak, 13. 3. 2003; 0327-2129-0327-2129; –; tabela; 901
58

410 tab 45; Tabela u kojoj se daje op{ti pregled lokaliteta ekshumacije u Vukovaru i statisti~ki podaci o uzrocima smrti.; ~etvrtak, 13. 3. 2003; 0327-2144-0327-2144; –; tabela; 902 960: Telegram s prilozima koji se odnose na poqoprivredno dobro Ov~ara kod lokaliteta grobnice u Vukovaru: i) izlazni {ifrovani telegram Aka{ija Kofiju Ananu, od 25. februara 1995, ii) interni memorandum, 24. februar 1995, iii) dopis Hansa Korela generalnom sekretaru, 27. januar 1995, iv) izlazni {ifrovani telegram Aka{ija Kofiju Ananu, 31. januar 1995, v) saop{tewe za {tampu, vi) dopis Slobodana Jar~evi}a Williamu J. Fenricku, 6. novembar 1993, vii) dopis Gorana Hayi}a od 16. novembra 1993; nepoznato; R009-8797-R009-808; –; dokument; 904 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Ivice Bona i Gorana Salca, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu; 17. decembar 1991; –; 0018-8746-00188747; li~na karta; 905 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Marija Majdanyi}a i Stojana Nenadovi}a, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu; 17. decembar 1991; –; 0018-8743-0018-844; li~na karta; 906 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Vlado Supana i Drage Ivankovi}a, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu, prva je izdata 11. marta 1989, druga 25. novembra 1986; 17. decembar 1991; –; 0018-8748-0018-8748; li~na karta; 907 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Alojzija Per{i}a i Drage Volfa, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 4. maja 1984, druga 3. juna 1987; 17. decembar 1991; –; 0018-8760-0018-8761; li~na karta; 908 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Angele [timac i Jage [imi}, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 22. novembra 1985, druga 30. jula 1987; 17. decembar 1991; –; 0018-8764-0018-8765; li~na karta; 909 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Ante Buqevca i Rozalije Tomolo, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 8. maja1067, druga 31. oktobra 1986.; 17. decembar 1991; –; 0018-8762-0018-8763; li~na karta; 910 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Branka Medi}a i Ive [imi}a (po dvije kopije), `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 29. juna 1984, druga 15. marta 1984; 17. decembar 1991; –; 0018-8757-0018-8758; li~na karta; 911 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Jakova [timca i Franke Per{i}, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu; 17. decembar 1991; –; 0018-87680018-8769; li~na karta; 912 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Joze Pajtla i Pauline Dori}, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu; 17. decembar 1991; –; 0018-8753-00188753; li~na karta 913 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Marije [imi} i Ane Maji}, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu; 17. decembar 1991; –; 0018-8749-00188750; li~na karta; 914 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Marije Matanci i Frawe Matanci, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 20. novembra 1984, druga 13. maja 1987; 17. decembar 1991; –; 0018-8766-0018-8767; li~na karta; 915
59

410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Stjepana Matanci i Marije Matanci, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 14. maja 1986, druga 14. maja 1986; 17. decembar 1991; –; 0018-8759-0018-8759; li~na karta; 916 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Mirka Medveda i Stipana Maji}a, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. 17. decembar 1991; –; 0018-87540018-8754; li~na karta; 917 410 tab 5: Fotokopije li~nih karata Stjepana Jurmanovi}a i Stjepana [timca, `rtava srpskih masakra u Vo}inu i Humu. Prva je izdata 3. juna 1988, druga 7. septembar 1984. 17. decembar 1992; –; 0018-8756-0018-8756; li~na karta; 918 410 tab 46: Spisak imena `rtava sa lokaliteta Vukovar; ~etvrtak 13. 3. 2003; 0327-2163-0327-2163; –; spisak; 920 410 tab 4: Fotografija le{a Stojana Nenadovi}a; 17. decembar 1991; 0326-8355-0326-8355; N/A; fotografija; 922 410 tab 4: Fotografija smrtonosne povrede glave Stojana Nenadovi}a; 17. decembar 1991; 0326-8367-0326-8367; N/A; fotografija; 923 410 tab 29: Fotografije Josipa Baloga, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-009; –; 0056-15060056-1534; N/A; fotografija; 925 410 tab 29: Fotografije Pavla Juri{i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-024; –; 00561535-0056-1553; N/A; fotografija; 926 410 tab 29: Fotografije Mihala Zere, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-048; –; 0056-15540056-158; N/A; fotografija 927 410 tab 29: Fotografija Martina Jabukovskog, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-074; –; 00561581-0056-1599; N/A fotografija; 928 410 tab 29; Fotografije Sini{e Glava{evi}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-112; –; 00561600-0056-1608; N/A; fotografija; 929 410 tab 29: Fotografije Hrvoja Qubasa, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-116; –; 0056-16090056-1628; N/A fotografija; 930 410 tab 29: Fotografije Hrvoja Qubasa, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-116; –; 0056-16290056-1629; N/A; fotografija; 931 410 tab 29: Fotografije Dragutina Bosanca, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-150; –; 00561653-0056-1681; N/A; fotografija; 932 410 tab 29: Fotografije Igora Ka~i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-183; –; 0056-16820056-1707; N/A; fotografija; 933 410 tab 29: Fotografije Tomislava Baumgertnera, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-195; –; 0056-1708-0056-1723; N/A; fotografija 934
60

410 tab 29; Fotografije @eqka Juri{i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-200; –; 00561724-0056-1754; N/A; fotografija; 935 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Jagu Simi}; 17. decembar 1991; –; 0054-5914-0054-5917; izve{taj; 938 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Mariju Matani}; 17. decembar 1991; –; 0054-5918-0054-5920; izve{taj; 939 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu Mirka Medveda; 17. decembar 1991; –; 0054-5961-0054-5964; izve{taj; 940 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Dragu Ivankovi}a; 17. decembar 1991; –;0054-6047-0054-6050; izve{taj; 941 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Gorana Sala}a; 17. decembar 1991; –; 0054-6051-0054-6054; izve{taj; 942 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Julku Simi}; 17. decembar 1991; –; 0054-5968-0054-5970; izve{taj; 943 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Mariju Matanci; 17. decembar 1991; –; 0054-5959-0054-5960; izve{taj; 944 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Maricu Ivankovi}; 17. decembar 1991; –; 0054-5956-0054-5958; izve{taj; 945 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za `rtvu ubijenu u Vo}inu, Franka Per{i}a; 17. decembar 1991; –; 0054-5921-0054-5924; izve{taj; 946 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Alojzija Per{i}a; 17. decembar 1991; –; 0054-5946-0054-5948; izve{taj; 947 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Anu Maji}; 17. decembar 1991; –; 0054-6004-0054-6007; izve{taj; 948 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Angelu [timac; 17. decembar 1991; –; 0054-5937-0054-5939; izve{taj; 949 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Antu Buqevca; 17. decembar 1991; –; 0054-5940-0054-5942; izve{taj; 950 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Branka Medi}a; 17. decembar 1991; –; 0054-5931-0054-5933; izve{taj; 951 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Dragutina Volfa; 17. decembar 1991; –; 0054-5949-0054-5952; izve{taj; 952 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Ivicu Bona; 17. decembar 1991; –; 0054-6042-0054-6046; izve{taj; 953 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Jakova [timca; 17. decembar 1991; –; 0054-5934-0054-5936; izve{taj; 954 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Mariju Majdanyi}; 17. decembar 1991; –; 0054-5988-0054-5991; izve{taj; 955 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Mariju Ament; 17. decembar 1991; –; 0054-5978-0054-5980; izve{taj; 956 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Rozaliju Tomolo; 17. decembar 1991; –; 0054-5943-0054-5984; izve{taj; 957 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Stepana [timca; 17. decembar 1991; –; 0054-5983-0054-6984; izve{taj; 958 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Stipana Maji}a; 17. decembar 1991; –; 0054-6000-0054-6003; izve{taj; 959
61

410 tab 5; Sudskomedicinski izve{taj za Stjepana Jurmanovi}a; 17. decembar 1991; –; 0054-5925-0054-5927; izve{taj; 960 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Stjepana Matancija; 17. decembar 1991; –; 0054-5928-0054-5930; izve{taj; 961 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Veroniku Ament; 17. decembar 1991; –; 0054-5981-0054-5982; izve{taj 962 410 tab 5: Sudskomedicinski izve{taj za Vladu Supana; 17. decembar 1991; –; 0054-6037-0054-6041; izve{taj; 963 410 tab 5: Izve{taj sudu o `rtvi ubijenoj u Vo}inu, Goranu Salcu; 17. decembar 1991; –; 0054-5965-0054-5967; izve{taj 964 410 tab 5: Izve{taj sudu o `rtvi ubijenoj u Vo}inu, Ivi Simi}u; 17. decembar 1991; –; 0054-5974-0054-5977; izve{taj; 965 410 tab 5: Izve{taj sudu o `rtvi ubijenoj u Vo}inu, Josipu Paitlu; 17. decembar 1991; –; 0054-5971-0054-5973; izve{taj 966 410 tab 5: U ovom dokumentu se navode imena i uzroci smrti `rtava masakra u Vo}inu i obli`wim selima.; 19. decembar 1991; 0018-8734-0018-8736; prevod naru~en; izve{taj 967 410 tab 5: Obdukciju izvr{ili doktori Stjepan Gu{i}, Josip Skavi}, Davor Strinovi}, Du{an Ze~evi} i Milovan Kubat, za Okru`ni sud u Osijeku, pe~at Zavoda za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Obdukcija svih le{eva izvr{ena je 17. decembar 1991, u Podravskoj Slatini; 3. jul 1992; –; 0054-5913-0054-6054; izve{taj; 968 410 tab 5: Mi{qewe ve{taka, doktora Zorislava Krausa, upu}eno Okru`nom sudu u Osijeku. Obdukcija svih le{eva obavqena je 17. decembar 1991, u Podravskoj Slatini; 5. januar 1993.; prevod treba da usledi; 00545814-0054-5912; izve{taj; 969 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. oktobar 1996; 0055-9729-0055-9734;–; izve{taj; 981 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. oktobar 1996; 0055-9740-0055-9743; –; izve{taj 982 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. oktobar 1996; 0055-9815-0055-9820; –; izve{taj; 983 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 8. oktobar 1996; 0055-9758-0055-9761; – izve{taj; 984 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 8. oktobar 1996; 0055-9787-0055-9790; –; izve{taj; 985 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 8. oktobar 1996; 0055-9956-0055-9961; –; izve{taj; 986 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 8. oktobar 1996; 0056-0505-0056-0510; –; izve{taj; 987 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 8. oktobar 1996; 0056-0633-0056-0638; –; izve{taj; 988 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. oktobar 1996; 0055-9748-0055-9753; –; izve{taj; 989 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. oktobar 1996; 0055-9754-0055-9757; –; izve{taj; 990
62

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. oktobar 1996; 0055-9762-055-9765; –; izve{taj; 991 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. oktobar 1996; 0055-9811-0055-9814; –; izve{taj; 992 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. oktobar 1996; 0055-9918-0055-9923; –; izve{taj; 993 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9744-0055-9747; –; izve{taj; 994 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9772-0055-9778; –; izve{taj; 995 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9783-0055-9786; –; izve{taj; 996 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9791-0055-9794; –; izve{taj; 997 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9795-0055-9798; –; izve{taj; 998 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9821-0055-9824; –; izve{taj; 999 410 tab 30 Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9829-0055-9832; –; izve{taj; 1000 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. oktobar 1996; 0055-9833-0055-9838; –; izve{taj; 1001 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9766-0055-9771; –; izve{taj; 1002 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9779-0055-9782; –; izve{taj; 1003 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9825-0055-9828; –; izve{taj; 1004 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9839-0055-9844; –; izve{taj; 1005 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9845-0055-9848; –; izve{taj; 1006 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9849-0055-9852; –; izve{taj; 1007 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. oktobar 1996; 0055-9857-0055-9861; –; izve{taj; 1008 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9799-0055-9802; –; izve{taj; 1009 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9803-0055-9806; –; izve{taj; 1010 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9807-0055-9810; –; izve{taj; 1011 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9853-0055-9856; –; izve{taj; 1012 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9862-0055-9865; –; izve{taj; 1013
63

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9875-0055-9878; –; izve{taj; 1014 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. oktobar 1996; 0055-9901-0055-9904; –; izve{taj; 1015 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9866-0055-9869; –; izve{taj; 1016 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9870-0055-9874; –; izve{taj; 1017 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9879-0055-9882; –; izve{taj; 1018 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9891-0055-9894; –; izve{taj; 1019 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9895-0055-9900; –; izve{taj; 1020 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9914-0055-9917; –; izve{taj; 1021 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9924-0055-9927; –; izve{taj; 1022 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 14. oktobar 1996; 0055-9928-0055-9931; –; izve{taj; 1023 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9735-0055-9739; –; izve{taj; 1024 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9883-0055-9886; –; izve{taj; 1025 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9887-0055-9990; –; izve{taj; 1026 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9905-0055-9908; –; izve{taj; 1027 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9932-0055-9935; –; izve{taj; 1028 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9936-0055-9939; –; izve{taj; 1029 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9940-0055-9945; –; izve{taj; 1030 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9970-0055-9974; –; izve{taj; 1031 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0055-9975-0055-9978; –; izve{taj; 1032 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0056-0001-0056-0005; –; izve{taj; 1033 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0056-0015-0056-0020; –; izve{taj; 1034 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 15. oktobar 1996; 0056-0021-0056-0024; –; izve{taj; 1035 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9946-0055-9949; –; izve{taj; 1036
64

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9950-0055-9955; –; izve{taj; 1037 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9962-0055-9965; –; izve{taj; 1038 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9979-0055-9990; –; izve{taj; 1039 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9991-0055-9994; –; izve{taj; 1040 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0055-9995-0056-0000; –; izve{taj; 1041 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0056-0006-0056-0010; –; izve{taj; 1042 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 17. oktobar 1996; 0056-0025-0056-0029; –; izve{taj; 1043 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0569-0056-0574; –; izve{taj; 1044 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0426-0056-0429; –; izve{taj; 1045 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0430-0056-0433; –; izve{taj; 1046 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0559-0056-0564; –; izve{taj; 1047 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0598-0056-0603; –; izve{taj; 1048 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0604-0056-0609; –; izve{taj; 1049 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 18. oktobar 1996; 0056-0690-0056-0696; –; izve{taj; 1050 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 19. oktobar 1996; 0055-9966-0055-9969; –; izve{taj; 1051 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 19. oktobar 1996; 0056-0467-0056-0470; –; izve{taj; 1052 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 19. oktobar 1996; 0056-0615-0056-0619; –; izve{taj; 1053 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0416-0056-0419; –; izve{taj; 1054 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0420-0056-0425; –; izve{taj; 1055 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0355-0056-0361; –; izve{taj; 1056 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0376-0056-0379; –; izve{taj; 1057 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0471-0056-0474; –; izve{taj; 1058 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0629-0056-0632; –; izve{taj; 1059
65

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 20. oktobar 1996; 0056-0667-0056-0672; –; izve{taj; 1060 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 21. oktobar 1996; 0056-0341-0056-0344; –; izve{taj; 1061 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 21. oktobar 1996; 0056-0484-0056-0489; –; izve{taj; 1062 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 21. oktobar 1996; 0056-0681-0056-0685; –; izve{taj; 1063 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 21. oktobar 1996; 0056-0686-0056-0689; –; izve{taj; 1064 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0262-0056-0276; –; izve{taj; 1065 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0296-0056-0299; –; izve{taj; 1066 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0306-0056-0309; –; izve{taj; 1067 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0372-0056-0375; –; izve{taj; 1068 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0380-0056-0384; –; izve{taj; 1069 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0385-0056-0388; –; izve{taj; 1070 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0555-0056-0558; –; izve{taj; 1071 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0592-0056-0597; –; izve{taj; 1072 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 22. oktobar 1996; 0056-0639-0056-0644; –; izve{taj; 1073 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0314-0056-0319; –; izve{taj; 1074 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0405-0056-0410; –; izve{taj; 1075 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0331-0056-03354; –; izve{taj; 1076 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0447-0056-0450; –; izve{taj; 1077 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0451-0056-0454; –; izve{taj; 1078 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 23. oktobar 1996; 0056-0625-0056-0628; –; izve{taj; 1079 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0253-0056-0257; –; izve{taj; 1080 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0207-0056-0210; –; izve{taj; 1081 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0215-0056-0218; –; izve{taj; 1082
66

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0228-0056-0231; –; izve{taj; 1083 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0290-0056-0295; –; izve{taj; 1084 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0389-0056-0394; –; izve{taj; 1085 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0459-0056-0462; –; izve{taj; 1086 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 25. oktobar 1996; 0056-0480-0056-0483; –; izve{taj; 1087 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 26. oktobar 1996; 0056-0245-0056-0248; –; izve{taj; 1088 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 26. oktobar 1996; 0056-0249-0056-0252; –; izve{taj; 1089 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 26. oktobar 1996; 0056-0258-0056-0261; –; izve{taj; 1090 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 26. oktobar 1996; 0056-0268-0056-0273; –; izve{taj; 1091 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 26. oktobar 1996; 0056-0300-0056-0305; –; izve{taj; 1092 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0575-0056-0579; –; izve{taj; 1093 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0580-0056-0583; –; izve{taj; 1094 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0584-0056-0587; –; izve{taj; 1095 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0588-0056-0592; –; izve{taj; 1096 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0399-0056-0404; –; izve{taj; 1097 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0511-0056-0516; –; izve{taj; 1098 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 27. oktobar 1996; 0056-0652-0056-0655; –; izve{taj; 1099 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0336-0056-0340; –; izve{taj; 1100 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0351-0056-0354; –; izve{taj; 1101 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0525-0056-0530; –; izve{taj; 1102 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0550-0056-0554; –; izve{taj; 1103 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0565-0056-0568; –; izve{taj; 1104 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 28. oktobar 1996; 0056-0610-0056-0614; –; izve{taj; 1105
67

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0030-0056-0033; –; izve{taj; 1106 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0043-0056-0047; –; izve{taj; 1107 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0052-0056-0055; –; izve{taj; 1108 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-056-0056-0061; –; izve{taj; 1109 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0062-0056-0067; –; izve{taj; 1110 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0111-0056-0114; –; izve{taj; 1111 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0136-0056-0139; –; izve{taj; 1112 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0279-0056-0282; –; izve{taj; 1113 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 29. oktobar 1996; 0056-0463-0056-0466; –; izve{taj; 1114 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 30. oktobar 1996; 0056-0068-0056-0071; –; izve{taj; 1115 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 30. oktobar 1996; 0056-0072-0056-0079; –; izve{taj; 1116 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 30. oktobar 1996; 0056-0161-0056-0165; –; izve{taj; 1117 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 30. oktobar 1996; 0056-0166-0056-0170; –; izve{taj; 1118 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 30. oktobar 1996; 0056-0211-0056-0214; –; izve{taj; 1119 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 31. oktobar 1996; 0056-0048-0056-0051; –; izve{taj; 1120 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0011-0056-0014; –; izve{taj; 1121 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0034-0056-0042; –; izve{taj; 1122 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0093-0056-0096; –; izve{taj; 1123 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0097-0056-0101; –; izve{taj; 1124 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0102-0056-0106; –; izve{taj; 1125 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0107-0056-0110; –; izve{taj; 1126 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 2. novembar 1996; 0056-0152-0056-0156; –; izve{taj; 1127 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0087-0056-0092; –; izve{taj; 1128
68

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0240-0056-0244; –; izve{taj; 1129 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0133-0056-0135; –; izve{taj; 1130 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0144-0056-0147; –; izve{taj; 1131 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0366-0056-0371; –; izve{taj; 1132 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 3. novembar 1996; 0056-0620-0056-0624; –; izve{taj; 1133 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0055-9909-0055-9913; –; izve{taj; 1134 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0080-0056-0086; –; izve{taj; 1135 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0115-0056-0118; –; izve{taj; 1136 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0119-0056-0123; –; izve{taj; 1137 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0124-0056-0127; –; izve{taj; 1138 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0157-0056-0160; –; izve{taj; 1139 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 4. novembar 1996; 0056-0181-0056-0184; –; izve{taj; 1140 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0232-0056-0239; –; izve{taj; 1141 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0148-0056-0151; –; izve{taj; 1142 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0176-0056-0180; –; izve{taj; 1143 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0185-0056-0189; –; izve{taj; 1144 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0199-0056-0202; –; izve{taj; 1145 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0219-0056-0223; –; izve{taj; 1146 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0224-0056-0227; –; izve{taj; 1147 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 5. novembar 1996; 0056-0546-0056-0549; –; izve{taj; 1148 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0128-0056-0131; –; izve{taj; 1149 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0140-0056-0143; –; izve{taj; 1150 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0190-0056-0193; –; izve{taj; 1151
69

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0194-0056-0198; –; izve{taj; 1152 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0203-0056-0206; –; izve{taj; 1153 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0327-0056-0330; –; izve{taj; 1154 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0455-0056-0458; –; izve{taj; 1155 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0521-0056-0524; –; izve{taj; 1156 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 6. novembar 1996; 0056-0531-0056-0534; –; izve{taj; 1157 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0310-0056-0313; –; izve{taj; 1158 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0345-0056-0350; –; izve{taj; 1159 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0434-0056-0439; –; izve{taj; 1160 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0475-0056-0479; –; izve{taj; 1161 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0645-0056-0651; –; izve{taj; 1162 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 7. novembar 1996; 0056-0661-0056-0666; –; izve{taj; 1163 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 67. novembar 1996; 0056-0673-0056-0680; –; izve{taj; 1164 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. novembar 1996; 0056-0320-0056-0326; –; izve{taj; 1165 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. novembar 1996; 0056-0362-0056-0365; –; izve{taj; 1166 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. novembar 1996; 0056-0395-0056-0398 –; izve{taj; 1167 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. novembar 1996; 0056-0440-0056-0446; –; izve{taj; 1168 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 9. novembar 1996; 0056-0656-0056-0660; –; izve{taj; 1169 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. novembar 1996; 0056-0441-0056-0415; –; izve{taj; 1170 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. novembar 1996; 0056-0490-0056-0494; –; izve{taj; 1171 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. novembar 1996; 0056-0517-0056-0520; –; izve{taj; 1172 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. novembar 1996; 0056-0535-0056-0538; –; izve{taj; 1173 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 10. novembar 1996; 0056-0539-0056-0545; –; izve{taj; 1174
70

410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. novembar 1996; 0056-0274-0056-0278; –; izve{taj; 1175 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 11. novembar 1996; 0056-0495-0056-0499; –; izve{taj; 1176 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. novembar 1996; 0056-0171-0056-0175; –; izve{taj; 1177 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. novembar 1996; 0056-0283-0056-0289; –; izve{taj; 1178 410 tab 30: Izve{taj o obdukciji, masakr na Ov~ari; 12. novembar 1996; 0056-050-0056-0504; –; izve{taj; 1179 410 tab 29: fotografija le{a; ??. 10. 1996; 0056-1601-0056-1601; N/A; fotografija 1181 410 tab 29: fotografija le{a u mrtva~koj vre}i; ??. 10. 1996; 0056-21930056-2193; N/A fotografija; 1182 410 tab 29: fotografija le{a polo`enog u masovnoj grobnici; ??. 10. 1996; 0056-1600-0056-1600; N/A; fotografija 1183 410 tab 29: fotografija le{a polo`enog u masovnoj grobnici; ??. 10. 1996. 0056-2186-0056-2186; N/A; fotografija; 1184 410 tab 29: fotografija lobawe sa prostrelnom rupom; ??. 10. 1996; 0056-1498-0056-1498; N/A; fotografija; 1185 410 tab 29: fotografija lobawe sa prostrelnom rupom; ??. 10. 1996; 0056-1499-0056-1499; N/A; fotografija; 1186 410 tab 29: fotografija cipela uzetih iz masovne gronice; ??. 10. 1996; 0056-2188-0056-2188; N/A; fotografija; 1187 410 tab 29: fotografija zuba; ??. 10. 1996; 0056-1602-0056-1602; N/A fotografija; 1188 410 tab 29: fotografija neotvorene masovne grobnice; ??. 10. 1996; 00562164-0056-2164; N/A; fotografija; 1189 410 tab 30: Analiza patolo{kih nalaza obdukcije osoba ekshumiranih na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod Vukovara, grobnica kod Vukovara, Hrvatska; ??. 11. 1996; 0058-8828-0058-8872; 0307-2704-0307-2751; izve{taj; 1190 410 tab 5: Obdukcija `rtve Pauline Dori} za Okru`ni sud u Osijeku; ~etvrtak, 13. 3. 2003; 0021-3277-0021-3278; –; izve{taj; 1191 Dodatak D Transkript Tu`ilac protiv Mrk{i}a, predmet br. IT-95-13-1, 23. i 24. maj 2006, stranice transkripta 9409 – 9601. Dodatak E Spisak dokaznih predmeta predlo`enih u predmetu Vukovarska trojka (Spisak sadr`i: broj dokaznog predmeta, datum uvr{tavawa, datum, opis, ENG ERN brj, BHS ERN i broj u spisku dokaznih predmeta na osnovu pravila 65ter u predmetu [e{eq) 451: 23. 5. 2006; –; izve{taj ve{taka dr Davora Strinovi}a, sudskog patologa, podnet na osnovu pravila 94bis 15. septembar 05. (br. stranice u se71

kretarijatu: 3881-3815).; 0307-1914-0307-1927; 0117-6675-0117-6688; 851 vidi Dodatak A 452: 23. 5. 2006; –; spisak ekshumiranih `rtava sa Ov~are koji je pripremio Davor Strinovi}.; –; 0600-3011-0600-3013; 921 453: 23. 5. 2006; –; svedo~ewe Davora Strinovi}a u predmetu Milo{evi} – IT-02-54-T, 13. i 14. marta 2003; –; –; 1197 vidi Dodatak B 454: 23. 5. 2006; –; prikazuje niz fotografija prvobitne istrage na lokalitetu grobnice na Ov~ari, koje je snimio Clyde Snow krajem 1992. i po~etkom 1993; –; V000-0804-V000-0804; 1198 455: 23. 5. 2006; 28. 10. 1992; ~lanak u “Novom vjesniku” od 28. oktobra 1992, “Ima li `ivih u mraku na Ov~ari?” .; –; 0202-5638-0202-5639; 936 456: 23. 5. 2006; septembar 1996; fotografije lokaliteta grobnice na Ov~ari, postupak ekshumacije u septembru 1996; –; 0056-2163-056-2197; 924 457: 23. 5. 2006; –; tabela pod naslovom “Paragraf 49” u kojoj se navode statisti~ke brojke u vezi s uzrokom smrti i identifikuju}im karakteristikama `rtava ekshumiranih na lokalitetu grobnice na Ov~ari kod Vukovara (kako je predlo`en u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a, dokazni predmet 410, oznaka 26); 0327-2129-0327-2129; –; 901 458: 23. 5. 2006; –; tabela pod naslovom Tabela 8: Rezime nalaza pregleda od 28. juna 1997, koja ukazuje na uzrok smrti i preliminarnu identifikaciju `rtava ekshumiranih sa lokaliteta grobnice Ov~ara kod Vukovara (koja je predlo`ena u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a, dokazni predmet 410, oznaka 27); 0327-2169-0327-2176; –; 899 459: 23. 5. 2006; tabela (iz 2003) u kojoj se navode imena, datumi ro|ewa i relevantni brojevi izve{taja o obdukciji `rtava koje su ekshumirane sa lokaliteta grobnice na Ov~ari kod Vukovara (koja je predlo`ena u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a, dokazni predmet 410, oznaka 28); 03272177-0327-2182; –; 900 460: 23. 5. 2006; –; tabela (upotpuwena 2006) u kojoj se navode imena, na~in identifikacije i relevantni brojevi izve{taja o obdukciji `rtava koje su ekshumirane na lokalitetu grobnice na Ov~ari kod Vukovara; ET 0469-8425-0469-8429; 0469-8425-0469-8429; 1195 461: 23. 5. 2006; –; indeks izve{taja o obdukciji (65ter br. 861) lica ekshumiranih sa lokaliteta grobnice na Ov~ari, brojevi OVC-001-OVC-200, zasnovani na informacijama koje su pru`ili dr Davor Strinovi} i dr Yvonne Milewski (vidi oznake od 4 do 8 dole). Indeks pokazuje (1) broj izve{taja o obdukciji, (2) ime `rtve, (3) datum ro|ewa `rtve, (40 opis izve{taja o obdukciji, (5) datum izve{taja, (6) na~in identifikacije i (7) drugo u vezi s pravilom 65ter (8) li~ne isprave `rtve i/ili (9) fotografije; 06002948-0600-2960; –; 1196 462: 23. 5. 2006; –; primer 1 od 200 izve{taja o obdukciji `rtava ekshumiranih na lokalitetu masovne grobnice na Ov~ari, OVC 1 do OVC 200. Primer se odnosi na Josipa Baloga, Izve{taj o obdukciji broj OVC-009. (izve{taji su predlo`eni u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a, dokazni predmet 410, oznaka 30); 0055-9729-0056-0696; –; 1199
72

463: 23. 5. 2006; –; fotografije Josipa Baloga, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-009; 00561506-0056-1534; –; 925 464: 23. 5. 2006; –; fotografije Pavla Juri{i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-024; 00561535-0056-1553; –; 926 465: 23. 5. 2006; –; fotografije Mihajla Zera, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji OVC-048; 0056-15540056-1580; –; 927 466: 23. 5. 2006; –; fotografije Martina Jakubovskog, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-074; 0056-1581-0056-1599; –; 928 467: 23. 5. 2006; –; fotografije Sini{e Glava{evi}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-112; 0056-1600-0056-1608; –; 929 468: 23. 5. 2006; –; fotografije Hrvoja Qubasa, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-116; 00561609-0056-1628; –; 930 469: 23. 5. 2006; –; Fotografije Hrvoja Qubasa, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-116; 00561629-0056-1629; –; 931 470: 23. 5. 2006; –; fotografije Dragutina Bosanac, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-150; 0056-1653-0056-1681; –; 932 471: 23. 5. 2006; –; fotografije Igora Ka~i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-183; 00561682-0056-1707; – 933 472: 23. 5. 2006; –; fotografije Tomislava Baumgertnera, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC195; 0056-1708-0056-1723; –; 934 473: 23. 5. 2006; –; fotografije @eqka Juri{i}a, `rtve sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari, re. Izve{taj o obdukciji broj OVC-200; 00561724-0056-1754; –; 953 474: 23. 5. 2006; 9. oktobar 1996; Dva (2) rukom pisana dokumenta (a) recept za Tegretol Mihaela Balasa (b) zabele{ka lekara (ro|en 1975); –; 0056-0697-0056-0698; 903 475: 23. 5. 2006; 7. oktobar 1996; Ivan Plav{i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-020, li~na karta SFRJ; –; 0056-0700-0566-0700; 852 476: 23. g. 2006; 10. oktobar 1996; Pavao Juri{i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-024, li~na karta SFRJ; –; 0056-0701-0056-0701; 857 477: 23. 5. 2006; 11. oktobar 1996; Stjepan Sarik, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-025, li~na karta; –; 0056-0702-0056-0702; 858
73

478: 23. 5. 2006; 11. oktobar 1996; Nedeqko Hlevwak, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-029, zdravstveni karton; –; 0056-0703-0056-0708; 859 479: 23. 5. 2006; 14. oktobar 1996; Tihomir Traqi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-038, zdravstveni karton; –; 0056-0709-0056-0709; 860 480: 23. 5. 2006; 9. oktobar 1996; Ivan Herman, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-043, li~na karta; –; 0056-0710-0056-0712; 856 481: 23. 5. 2006; 15. oktobar 1996; Mihajlo Zera, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-048, li~na karta SFRJ; –; 0056-0713-0056-0713; 861 482: 23. . 2006; –; Mihajlo Zera, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-058, identifikaciona karta Medicinskog centra; –; 0056-0714-0056-0714; 895 483: 23. 5. 2006; 8. oktobar 1996; Mufat Omerovi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-051, li~na karta; – 0056-0715-0056-0716; 853 484: 23. 5. 2006; 18. oktobar 1996; Josip Kapusti}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-057, dokument o receptu; –; 056-0717-0056-0720; 864 485: 23. 5. 2006; 17. oktobar 1996; Josip Zeqko, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-059, li~na karta SFRJ; –; 0056-0721-0056-0721; 863 486: 23. 5. 2006; 15. oktobar 1996; Pero [imuni}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-063, li~na karta SFRJ; –; 0056-0722-0056-0722; 862 487: 23. 5. 2006; 2. novembar 1996; Kre{imir Kelava, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-067, li~na karta Identifikaciona kartica tu`ila{tva u Vukovaru; –; 0056-07230056-0723; 881 488: 23. 5. 2006; 29. oktobar 1996; Tomislav Mihovi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-072, li~na karta; –; 056-0724-0056-0724; 879 489: 23. 5. 2006; 4. novembar 1996; Tomislav Bajnrauh, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-075, li~na karta; –; 0056-0725-0056-0725; 883 490: 23. 5. 2006; 3. novembar 1996; Marko Lu~i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-076, li~na karta; –; 0056-0726-0056-0726; 882 491: 23. 5. 2006; 30. oktobar 1996; Tihomir Toma{i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-104, li~na karta SFRJ; –; 0056-0727-0056-0727; 880 492: 23. 5. 2006; 5. novembar 1996; Drago Jurendi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-106, li~na karta SFRJ; –; 0056-0728-0056-0728; 884
74

493: 23. 5. 2006; 5. novembar 1996; Ivica Horvat, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-109, li~na karta SFRJ.; –; 0056-0729-0058-0729; 885 494: 23. 5. 2006; 22. oktobar 1996; Petar Turk, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-115, li~na karta SFRJ; –; 0056-0730-0056-0730; 872 495: 23. 5. 2006; 26. oktobar 1996; Darko Ti{qari}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-120, li~na karta SFRJ; –; 0056-0731-0056-0731; 875 496: 23. 5. 2006; 26. oktobar 1996; Nikola Pinter, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-122, li~na karta SFRJ; –; 0056-0732-0056-0732; 876 497: 23. 5. 2006; 9. novembar 1996; Vinko Andrijani}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-126, li~na karta SFRJ; –; 0056-0733-0056-0733; 890 498: 23. 5. 2006; 28. oktobar 1996; Salvador Rimac, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-129, li~na karta; –; 0056-0734-0056-0734; 878 499: 23. 5. 2006; 7. novembar 1996; Mihael Jani}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-131, li~na karta SFRJ; –; 0056-0735-0056-0735; 886 500: 23. 5. 2006; 20. oktobar 1996; Zdravko Mikuli}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-133, li~na karta; –; 0056-0736-0056-0736; 869 501: 23. 5. 2006; 26. oktobar 1996; Vedran Gali}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-140, zdravstveni karton; –; 0056-0737-0056-0740; 877 502: 23. 5. 2006; 23. oktobar 1996; Borislav Kostovi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-143, li~na karta SFRJ; –; 0056-0741-0056-0741; 873 503: 23. 5. 2006; 9. novembar 1996; Dragutin Bosanac, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-150, li~ne isprave; –; 0056-0742-0056-0760; 891 504: 23. 5. 2006; 25. oktobar 1996; Dragan Grani}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-159, li~na karta SFRJ; –; 0056-0761-0056-0751; 874 505: 23. 5. 2006; 21. oktobar 1996; Antun Virges, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-160, li~na karta SFRJ; –; 0056-0762-0056-0762; 871 506: 23. 5. 2006; 8. oktobar 1996; Josip Dragun, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-164, li~na karta SFRJ; –; 0056-0764-0056-0763; 854 507: 23. 5. 2006; 8. oktobar 1996; Karlo Rohacek, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-168, li~na karta SFRJ; –; 0056-0764-0056-0764; 855
75

508: 23. 5. 2006; 10. novembar 1996; Sa{a Dudar, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-171, li~na karta SFRJ; –; 0056-0765-0056-0765; 892 509: 23. 5. 2006; 18. oktobar 1996; \uka Bari}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-175, li~na karta; –; 0056-0766-0056-0766; 865 510: 23. 5. 2006; 18. oktobar 1996; Stanoja ^upi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-177, li~na karta SFRJ; –; 0056-0767-0056-0767; 866 511: 23. 5. 2006; 18. oktobar 1996; Igor Ka~i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-183, li~na karta; –; 0056-0768-0056-0769; 867 512: 23. 5. 2006; 18. oktobar 1996; Branislav Graf, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-184, li~na karta SFRJ; –; 0056-0770-0056-0770; 868 513: 23. 5. 2006; 21. oktobar 2006; Borislav Garvanovi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-191, li~na karta SFRJ; –; 0056-0771-0056-0771; 894 514: 23. 5. 2006; 7. novembar 1996; Mihajlo Vasi}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-192, li~na karta SFRJ.; –; 0056-0772-0056-0772; 887 515: 23. 5. 2006; 7. novembar 1996; Tomislav Baumgertner, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-195, li~na karta.; –; 0056-0773-0056-0773; 888 516: 23. 5. 2006; 20. 10. 1996; Dragutin Fr{~i}, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari Izve{taj o obdukciji broj OVC-196, zdravstveni karton.; –; 0056-0774-0056-0781; 870 517: 23. 5. 2006; 7. novembar 1996; Branimir Polovina, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-197, li~na karta SFRJ.; –; 0056-0782-0056-0782; 889 518: 23. 5. 2006; 10. novembar 1996; Josip Balog, `rtva sa lokaliteta masovne grobnice na Ov~ari. Izve{taj o obdukciji broj OVC-009, li~na karta SFRJ.; ET 0056-0699-0056-0699; 0056-0699-0056-0699; 893 519: 23. 5. 2006; 14. 2. 1994; Upitnik hrvatske komisije za nestale osobe br. 1955 re. Ivan Ope{ki zvani Ma{}a; ET 0102-3987-0102-3989; 0102-39870102-3998; 937 (fotokopija kompakt diska na kojem je rukom napisano): IT-03-67-PT Strinovi} D13238 12. 7. 2006. Dodaci A, B, C, D, E
Napomene: 1) Predmet br. IT-02-54, u daqem tekstu: predmet Milo{evi}. 2) Predmet br. IT-95-13, u daqem tekstu: predmet Vukovar 3. 3) Li~ni podaci o profesoru dr Davoru Strinovi}u navedeni su u wegovom izve{taju ve{taka ERN (na BHS) 0117-6675-0117-6688 i ERN (na engleskom) 0307-1914-0307-1927.

76

4) Profesor dr Davor Strinovi} svedo~io je u predmetu Milo{evi} 13. i 14. marta 2003, stranice transkripta: 17910-1811, i u predmetu Vukovar 3 23. i 24. maja 2006, stranice transkipta: 9409-9601. 5) Tu`ilac protiv Du{ka Sikirice, Damira Do{ena i Dragana Kolunyije, predmet br. IT-95-8-T, 23. maj 2001. “Odluka po molbi optu`be da se transkripti uvrste u dokaze u skladu s pravilom 92bis”, 23. maj 2001, par. 2. Vidi tako|e Tu`ilac protiv Stanislava Gali}a, predmet br. IT-98-29-T: Odluka po interlokutornoj `albi u vezi s pravilom 92bis(C), 7. jun 2002, par 16, u kom je `albeno ve}e, izme|u ostalog, konstatovalo da je pravilo 92bis naro~ito primereno i neophodno za izvo|ewe dokaza o bazi zlo~ina u predmetima rukovodstva; Izdvojeno mi{qewe sudije Robinsona u predmetu Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a: Odluka po zahtevu optu`be za prihvatawe pisanih izjava u skladu sa pravilom 92bis, 21. mart 2002, par. 2 (“unakrsno ispitivawe oduzima vreme, pa je zbog potrebe da se ubrza sudski postupak sastavqeno pravilo 92bis, kako bi se u odre|enim okolnostima izbeglo glavno i unakrsno ispitivawe”). 6) Gali}, ibid, par. 9. 7) Gali}, ibid, par 40. 8) Vidi pravilo 92bisA)(ii)(a). 9) Tu`ilac napomiwe da je ve{tak Davor Strinovi} 12. i 13. aprila 2006. svedo~io u predmetu Tu`ilac protiv Marti}a, predmet br. IT-95-11. Odgovaraju}i transkripti obelodaweni su na osnovu pravila 66 (a)(ii), ali, budu}i da se oni odnose na druge baze zlo~ina, nisu obuhva}eni ovim zahtevom.

*** Ja, Vojislav [e{eq, ovim potvr|ujem da sam primio slede}e dokumente koje je prosledio sekretarijat / I, Vojislav [e{eq, Dana: 20 avgusta 2007. godine IT-03-67-PT, D 13229ter Podnesak tu`ila{tva o izjavi ve{taka dr Osmana Kadi}a na osnovu pravila 94bis s dodacima A i B – 12. jula 2006. Kompjuterski ispis dodataka A i B (dostupni dokumenti su ozna~eni u prilo`enoj listi u registru) Slede}i materijal nije dostupan: 65ter brojevi: 1. 437 (ERN 0023-4634-0023-4638) 2. 438 (ERN RR13-1227-RR 13-1274) 3. Snimak ekshumacije u Uborku (video) Datum i vreme prijema: Mesto i adresa prijema; MKSJ, PJUN, Hag, Holandija Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM I U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patric Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 12. jul 2006.
77

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA
PODNESAK TU@ILA[TVA O IZJAVI VE[TAKA DR OSMANA KADI]A NA OSNOVU PRAVILA 94bis Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Dan Saxon, Ulrich Mussemeyer, Klaus Hoffmann Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel Dodatak A Izjava ve{taka Broj na spisku 65ter; Opis; Datum; ERN (na engleskom i B/H/S) * 436; Izjava ve{taka Osmana Kadi}a; 25. april 2004.; 0357-8673-0357-8689 Dodatak B Relevantna dokumentacija Broj na spisku 65ter; Opis; Datum; ERN na engleskom; ERN na B/H/S * 437; Dokument iz Kantonalnog suda u Mostaru pod naslovom Masovne grobnice u Mostaru; ??-??-1994.; 0023-4634-0023-4638; Sledi prevod * 438; Dokumenti koji se odnose na masovne grobnice Uborak i Sutina iz 1992, ukqu~uju}i izve{taje o ekshumaciji, koje su MKSJ dostavile vlasti Bosne i Hercegovine; ??-??-2001.; RR13-1227-RR13-1274; – * 2117; 01:31:52 – 01:33:26 Snimak ekshumacije u Uborku; ??-08-1992.; V000-5448-V000-5448; B/H/S Transkript V000-5458.doc ***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM I
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: mr. Hans Holthuis Datum: 13. jul 2006. godine (Meni dostavqeno18. oktobra 2007.– nap. V.[.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA
78

TU@IO^EVO PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA EWE TABEAU NA OSNOVU PRAVILA 94bis I ZAHTEV ZA PRIHVATAWE TRANSKRIPATA NA OSNOVU PRAVILA 92bis(D) Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Daniel Saxon, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hoffmann Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. Na osnovu pravila 94bis i 92bis(D) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: pravilnik), tu`ilac ovim podnosi izve{taj ve{taka Eve TabO i tra`i uvr{tavawe u spis transkripata i dokaznih predmeta u vezi s wenim iskazima datim na su|ewima u predmetu Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a.1) Prihvatawe izve{taja ve{taka 2. Na osnovu pravila 94bis pravilnika, tu`ilac podnosi, kao Dodatak A ovom zahtevu, izve{taj ve{taka Eve Tabo2) od 29. juna 2006. i dokazne predmete s tim u vezi, koji se odnose na demografske promene u vezi s nesrpskim stanovni{tvom Vojvodine, konkretno u Hrtkovcima. Svi izvori koji su kori{}eni za pripremu izve{taja ve{taka navedeni su kao relevantni dokazni predmeti u Dodatku A. Wih bi trebalo uvrstiti u spis s izve{tajem ve{taka. 3. Tu`ila{tvo }e Evu Tabo staviti na raspolagawe radi unakrsnog ispitivawa ako odbrana to `eli. U slu~aju da odbrana prihvati izve{taj ve{taka, tu`ilac tra`i da se ovaj izve{taj ve{taka uvrsti u dokaze bez pozivawa svedoka da li~no pristupi. 4. Pored toga, na osnovu pravila 92bis(D) pravilnika tu`ila{tvo tra`i prihvatawe transkripta iskaza i relevantnih dokaznih predmete Eve Tabo iz wenog iskaza u predmetu Milo{evi}, koji su prilo`eni uz ovaj zahtev kao Dodatak B i Dodatak C, tim redosledom.3) 5. Iskaz Eve Tabo u predmetu Milo{evi} relevantan je za ovaj predmet jer se ti~e drugih demografskih izve{taja, vezanih za situaciju u Bosni i Hercegovini, a obuhvata i neke od baza zlo~ina u Bosni i Hercegovini za koje se tereti ovaj optu`eni. U navedenom iskazu, Eva Tabo je objasnila rad svoje slu`be, metodologiju koja je primewena i zakqu~ke u svom izve{taju ve{taka koji se odnose na demografsko stawe i razvoj u Bosni i Hercegovini. Pored toga, Milo{evi} je imenovan kao u~esnik u istom udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu kao i ovaj optu`eni, {to izve{taj ve{taka u predmetu Milo{evi} ~ini jo{ relevantnijim. 6. Pravilo 92bis(D) “je zami{qeno da omogu}i uvr{tavawe u dokaze svjedo~ewa koje je svjedok dao pred drugim vije}em, bez da se od svjedoka tra`i da ponovo svjedo~i. Tom se odredbom dozvoqava uvr{tavawe transkripata svjedo~ewa kojima se dokazuje sve ostalo osim djela i pona{awa optu79

`enog”.4) Predmetni izve{taj ve{taka ne bavi se delima ni pona{awem optu`enog i stoga bi ga trebalo uvrstiti u dokaze. 7. Da bi se izbeglo ponavqawe, tu`ila{tvo se poziva na argumente koje je iznelo u svom zahtevu za prihvatawe transkripta iskaza i relevantnih dokaznih predmeta profesora dr Strinovi}a.5) Tra`eno pravno sredstvo 8. Iz gorenavedenih razloga, tu`ila{tvo tra`i da, na osnovu pravila 94bis i 92bis(D), izve{taj ve{taka Eve Tabo i relevantni dokazni predmeti koji su prilo`eni kao Dodatak A i transkripti wenog svedo~ewa, kao i relevantni dokazni predmeti koji su navedeni u Dodatku B i C, budu uvr{teni u spis. Broj re~i: 636 Dana 13. jula 2006. godine U Hagu, Holandija (potpis na originalu) Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik tu`ila{tva

Napomene: 1) Predmet br. IT-02-54, u daqem tekstu: “predmet Milo{evi}”. 2) Li~ni podaci o Ewi Tabeau prilo`eni su uz wen izve{taj ve{taka. 3) Ewa Tabeau svedo~ila je u predmetu Milo{evi} 7. oktobra 2003, stranice transkripta: T. 27067 – 27187. 4) Tu`ilac protiv Du{ka Sikirice, Damira Do{ena i Dragana Kolunyije, predmet br. IT-95-7-T, 23. maj 2001. “Odluka po molbi optu`be da se transkripti uvrste u dokaze u skladu s pravilom 92bis”, 23. maj 2001, par. 2. 5) Vidi “Tu`io~evo podno{ewe izve{taja ve{taka profesora dr Strinovi}a na osnovu pravila 94bis i zahtev za prihvatawe transkripata na osnovu pravila 92bis(D)”, od 12. jula 2006.

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 14. jul 2006. godine (Meni dostavqeno 21. septembra 2007. – nap. V. [.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA
80

ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA FORMALNO PRIMAWE NA ZNAWE DOKUMENTARNIH DOKAZA NA OSNOVU PRAVILA 94(B) UZ DODATAK A Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Dan Saxon, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hoffmann Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel Dodatak A zahtevu tu`ila{tva za formalno primawe na znawe dokumentarnih dokaza (U dodatku A je naveden broj na spisku po pravilu 65ter, opis, datum, ERN na engleskom jeziku, ERN na BHS jeziku, vrsta dokaznog predmeta i broj dokaznog predmeta na ranijim su|ewima) 4: Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji, Arbitra`na komisija (Badinterova komisija): Mi{qewe o pitawima koja su nastala zbog raspada Jugoslavije; 20. april 1993; 0035-9856-0035-9859; 0066-1539-0066-1541; analiza; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 641, separator 32 7: Saop{tewe za javnost Srpske demokratske stranke Krajine o razgovorima sa delegacijom SDS Republike Srpske vo|enim 19. jula 1993, u Kninu. Delegacije su predvodili Radovan Karayi}, odnosno Milan Babi}; 19. jul 1993; ET 0087-1585-0087-1585; 0087-1585-0087-1585; saop{tewe; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 4 8: Saop{tewe me|urepubli~ke komisije za pripremu plana i akata ujediwewa Republike Srpske Krajine i Republike Srpske izdato u Bawaluci 27. maja 1995. godine; 27. maj 1995; ET 0217-2245-0217-2245; 0217-2245-0217-2245; saop{tewe; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 29 9: Ustav Republike Srpske Krajine, Knin, 1991. godine; 1. januar 1990; ET 0214-1817-0214-1843; 0214-1817-0214-1843; kwiga; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 68 10: Pamflet s Programskim ciqevima Srpske demokratske stranke – Knin, kao i s wenim Statutom, izdat u Kninu 17. februara 1990; 17. februar 1990; L004-8833-L004-8858; 0215-1800-0214-1816; kwiga; predmet broj IT02-54, dokazni predmet broj 351 separator 1 12: Ukaz Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije broj 2/48, pov. 305/92 od 24. aprila 1992, koji su potpisali potpredsednik Branko Kosti} i pukovnik Milo{ Kosi}, o unapre|ewu Du{ana Kasuma; 24. april 1992; 0201-2166-0201-2166; 0201-2167-0201-2167; ukaz; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 73 13: Ugovor o saradwi koji su sklopili Srpska autonomna oblast Krajina koju predstavqa predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine dr Milan Babi} i Zajednica op{tina Bosanske Krajine koju predstavqa predsednik Izvr{nog ve}a Zajednice op{tina Bosanske Krajine; 24. jun 1991; L006-2895-L006-2898; 0216-2239-0216-2240; ugovor; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 352, separator 46 14: Kopija svetosavske konvencije o stvarawu saveza srpskih demokrat81

skih stranaka srpskih zemaqa Republike Srbije, Republike Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine; 27. januar 1993; ET 0217-21120217-2115; 0217-2112-0217-2115; konvencija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 109 15: Re{ewe kojim se odobrava upis Srpske demokratske stranke sa sedi{tem u Kninu u Registar dru{tvenih organizacija Socijalisti~ke Republike Hrvatske; 17. februar 1990; ET 0214-1797-0214-1798; 0214-1797-02141798; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 2 16: Zakqu~ak o pokretawu inicijative za osnivawe Zajednica op{tina Severne Dalmacije i Like, koji je potpisao predsednik Skup{tine op{tine Knin Milan Babi}, s pe~atom i datumom 6. jun 1990. godine; 6. jun 1990; ET 0217-2140-0217-2140; 0217-2140-0217-2140; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 5 18: Odluka o osnivawu i konstituisawu Zajednice op{tina Severne Dalmacije i Like koju je donela Skup{tina op{tine Knin 27. jun 1990. Nepotpisan dokument s imenom predsednika Milana Babi}a na mestu potpisa; 27. jun 1990; ET 0217-2142-0217-2143; 0217-2142-0217-2143; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 8 21: Odluka o usvajawu Statuta Srpske Autonomne Oblasti Krajina koju je donela Skup{tina op{tine Knin 26. decembra 1990, s potpisom dr Milana Babi}a, predsednika Skup{tine op{tine; 26. decembar 1990; ET 02172149-0217-2149; 0217-2149-0217-2149; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 3 23: Re{ewe o imenovawu Milana Marti}a za sekretara za unutra{we poslove Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je donelo Izvr{no ve}e Srpske Autonomne Oblasti Krajine u Kninu 4. januara 1991. Potpisao ga je Milan Babi}; 4. januar 1991; ET 0217-2060-0217-2060; 0217-2060-0217-2060; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 51 24: Odluka o osnivawu Sekretarijata za unutra{we poslove Srpske Autonomne oblasti Krajine. Nepotpisani dokument s imenom dr Milana Babi}a; 4. januar 1991; ET 0217-2055-0217-2055; 0217-2055-0217-2055; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 50 25: Pe~atirana Odluka o privremenom na~inu finansirawa op{tina u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina, koju je donelo Izvr{no ve}e Srpske Autonomne Oblasti Krajine na sednici odr`anoj 19. januara 1991. godine u Kninu; 19. januar 1991; ET 0217-2152-0217-2152; 0217-2152-0217-2152; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 9 26: Odluka o potpunom i trajnom izdvajawu op{tine Knin iz sastava Republike Hrvatske, koju je potpisao Milan Babi}; 18. mart 1991; 03031777-0303-1778; 0207-7886-0207-7886; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 64 28: Zvani~na Odluka o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajine Republici Srbiji, koju je donelo Izvr{no ve}e Srpske Autonomne Oblasti Krajine na sednici odr`anoj 1. aprila 1991; 1. april 1991; 03004741-0300-4742; 0207-7897-0207-7898; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 35
82

29: Odluka o raspisivawu referenduma o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajine Republici Srbiji, koju je donelo Izvr{no ve}e Srpske Autonomne Oblasti Krajine na 1. sednici odr`anoj 30. aprila 1991; 30. april 1991; L006-4388-L006-4390; 0214-1880-0214-1880; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 30 30: Pe~atirano Re{ewe o izboru Milana Babi}a za predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine Srpske Autonomne oblasti Krajine, koju je donela skup{tina Srpske Autonomne Oblasti Krajine na svojoj prvoj sednici odr`anoj 30. aprila 1991. Potpisao ga je Velibor Matija{evi}; 30. april 1991; ET 0217-2164-0217-2164; 0217-2164-0217-2164; odluka; predmet broj IT02-54, dokazni predmet broj 351, separator 29 31: Zakqu~ak od 16. maja 1991, o izboru poslani~ke grupe za podno{ewe izve{taja Komisije za sprovo|ewe referenduma na podru~ju Srpske Autonomne oblasti Krajine Narodnoj skup{tini Republike Srbije; 16. maj 1991; 0219-6005-0219-6006; 0219-6004-0219-6004; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 35 33: Odluka o regulativi i uspostavqawu Slu`be dru{tvenog kwigovodstva (SDK) Srpske Autonomne Oblasti Krajine, doneta 16. maja 1991; 16. maj 1991; 0219-5967-0219-5974; 0219-5962-0219-5966; odluka; predmet broj IT02-54, dokazni predmet broj 352, separator 11 39: Re{ewe o izboru Du{ana Starevi}a za potpredsednika Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 29. maj 1991; 0219-5904-0219-5904; 05195903-0219-5903; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 49.3 41: Re{ewe o izboru milana Marti}a za ministra odbora Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je donela Skup{tina Srpske Autonomne Oblasti Krajine na sednici odr`anoj 29. maja 1991. Potpisao ga je Velibor Matija{evi}, predsednik Skup{tine; 29. maj 1991; L004-8236-L004-8236; 0214-1844-0214-1844; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 55 42: Odluka o formirawu jedinica za specijalne namene MUP Skup{tine Srpske Autonomne Oblasti Krajine pod nazivom “Milicija Krajine”, koje se stavqa u nadle`nost Ministarstva odbrane. Odluku je donela Skup{tina Srpske Autonomne Oblasti Krajine na svojoj sednici; 29. maj 1991; L004-8301-L004-8302; 0214-1921-0214-1921; odluka; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 352, separator 54 47: Odluka o primeni Zakono o odbrani Republike Srbije na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine koju je donela Vlada Srpske Autonomne Oblasti Krajine na 2. sednici odr`anoj 1. avgusta 1991; 1. avgust 1991; ET 0217-2185-0217-2186; 0217-2185-0217-2186; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 23 48: Odluka o primeni Zakona o politi~kim organizacijama Republike Srbije na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine koju je donela Vlada Srpske Autonomne Oblasti Krajine na 2. sednici odr`anoj 1. avgusta 1991; 1. avgust 1991; ET 0217-2184-0217-2184; 0217-2184-0217-2184; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 52
83

49: Odluka o primeni Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine koju je donela Vlada Srpske Autonomne Oblasti Krajine na 2. sednici odr`anoj 1. avgusta 1991: 1. avgust 1991; ET 0217-2066-0217-2066; 0217-2066-0217-2066; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 53 51: Odluka o progla{ewu Autonomne Oblasti Krajine kao neodvojivog dela Savezne Dr`ave Federativne Jugoslavije i sastavnog dela Federalne jedinice BiH; 16. septembar 1991; 0034-9516-0034-9520 ET; 0034-9516-00349517; odluka; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P64A, separator 493 53: Dokument se odnosi na statutarnu odluku o promeni Statusa Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 18. septembar 1991; ET 0217-2156-0217-2156; 0217-2156-0217-2156; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 22 54: Pe~atirano Re{ewe o imenovawu Ilije \uri}a za komandanta Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koje je 30. septembra 1991, doneo i potpisao dr Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 30. septembar 1991; ET 0217-2094-0217-2094; 0217-2094-0217-2094; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 70 59: Pe~atirano Re{ewe o imenovawu Radoslava Rajovi}a za pomo}nika komandanta Teritorijalne odbrane za pozadinu Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koje je 14. novembra 1991. doneo i potpisao dr Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 14. novembar 1991; ET 0217-2101-0217-2101; 0217-2101-0217-2101; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 139 60: Pe~atirano Re{ewe o imenovawu Save Radulovi}a za pomo}nika na~elnika [taba Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine za organizacijsko-mobilizacijeke i personalne poslove, koje je 14. novembra 1991, doneo i potpisao dr Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 14. novembar 1991; ET 0217-2102-0217-2102; 0217-2102-0217-2102; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 140 68: Odluka od 21. novembra 1991, o izboru potpukovnika Milana Tarbuka za ministra odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 21. novembar 1991; 0219-5910-0219-5910; 0219-5909-0219-5909; odluka; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 351, separator 49.6 71: Re{ewe o imenovawu ~lanova Komisije za rad na realizaciji Platforme o mogu}im re{ewima ustavnog polo`aja Srpske Autonomne Oblasti Krajine u budu}oj zajednici jugoslovenskih naroda, kojim su imenovani Mile Paspaq za predsednika Komisije i jo{ devet ~lanova; 21. novembar 1991; L004-8261-L004-8262; 0214-1948-0214-1948; odluka; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 351, separator 61 Re{ewe kojim se Ilija \uji} razre{ava du`nosti komandanta Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne oblasti Krajine na vlastiti zahtev, koje je 28 novembra 1991, doneo Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Auto84

nomne Oblasti Krajine; 28. novembar 1991; 0302-9190-0302-9190; 02107-79460207-7946; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 72 74: Izvod iz Slu`benog glasnika Republike Srpske (novembar 1993. godine) pod naslovom “Odluka o strate{kim ciqevima srpskog naroda”, koju je 12. maja 1992. potpisao Mom~ilo Kraji{nik; 12. maj 1992; 0190-2431-01902431; 0114-6063-0114-6063; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 12 75: Zvani~na odluka da se pristupi planskoj evakuaciji sveg za borbu nesposobnog stanovni{tva iz op{tina: Knin, Benkovac, Obrovac, Drni{ i Gra~ac prema pravcima koji vode prema Kninu i daqe, preko Otri}a, prema Srbu i Lapcu; 4. avgust 1995; L006-3170-L006-3171; 0216-6110-0216-6110; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 106 76: Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvatskoj, koju je doneo srpski narod na Srpskom saboru odr`anom u Srbu 25. jula 1990; 25. jul 1990; ET 0214-1952-0214-1953; 0214-1952-0214-1953; deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 10 77: Deklaracija o ujediwewu Zajednice op{tina Bosanske Krajine i Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 27. jun 1991; L006-2844-L006-2846; 0216-2237-0216-2237; deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 47 78: Prijedorska deklaracija o ujediwewu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske (31. oktobar 1992); 31. oktobar 1992; L006-2854-L006-2857; 0216-2272-0216-2272; deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 107 85: Dokument s potpisom Milana Marti}a na memorandumu Kabineta predsednika Republike Srpske Krajine, Ukaz o vanrednom unapre|ewu broj 03-3-55/94 od 22. februara 1994, kojim se general-major Milan ^eleketi} imenuje za komandanta Glavnog {taba SVK; ; 22. februar 1994; 0201-18440201-1844; 0201-1845-0201-1845; ukaz; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 98 86: Potvrda koju je potpisao Du{an Zori}, Vojna po{ta 1790 Beograd, od 21. decembra 1994. a odnosi se na unapre|ewe pukovnika Milana ^eleketi}a u ~in general-majora; 21. decembar 1994; 0201-1859-0201-1859; 0201-18600201-1860; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 102 92: Ustavni zakon Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koji je 29. maja 1991. potpisao predsednik Skup{tine Velibor Matija{evi}; 29. maj 1991; L006-5873-L006-5885; 0214-1864-0214-1869; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 37.1 93: Zakon o primeni pravnih propisa Republike Srbije na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koji je 29. maja 1991. potpisao predsednik Skup{tine Velibor Matija{evi}; 29. maj 1991; L004-8733-L004-8736; 0214-1920-0214-1920; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 43
85

95: Zakon o Vladi Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koji je 29. maja 1991. potpisao predsednik Skup{tine Velibor Matija{evi}; 29. maj 1991; L006-4162-L00604174; 0214-1894-0214-1899; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 38 96: Zakon o ministarstvima Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koji je potpisivao predsednik Skup{tine Velibor Matija{evi}; 29. maj 1991; L006-4040-L006-4048; 0214-1900-0214-1905; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 40 99: Amandmani na Ustav Republike Srpske Krajine i Odluka o progla{ewu amandmana od I do IV na Ustav Republike Srpske Krajine, koje je donela Skup{tine Republike Srpske Krajine, kojom je preds (kao u originalu); 26. februar 1992; 0304-5780-0304-5782; 0216-6106-0216-6107; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 74 100: “Slu`beni glasnik” Republike Srpske Krajine, broj 9, stranice 513 i 514, 19. maj 1992, Odluka o progla{ewu amandmana VIII na Ustav Republike Srpske Krajine (koji se odnosi na Vojsku RSK) i Ukaz o progla{ewu Zakona o odbrani; 18. maj 1992; L006-5897-L006-5901; 0216-6104-0216-6105; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 75 101: “Slu`beni glasnik” Republike Srpske Krajine, broj 2, Knin, 22. april 1993, Odluka o progla{ewu amandmana XII, XIII i XIV na Ustav Republike Srpske Krajine, koja se odnosi na amandmane vezane za Vojsku RSK i Zakon o odbrani; 22. april 1993; L006-4049-L006-4053; 0216-6103-0216-6103; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 76 105; Dokument koji sadr`i predlog Predstavni{tva Zajednice op{tina severne Dalmacije i Like da se 6. jula 1990, u Kninu odr`i sastanak predstavnika svih op{tina s ve}inskim srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj; 3. jul 1990; ET 0217-2144-0217-2144; 0217-2144-0217-2144; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 9 106; Pismo dr Milana Babi}a, predsednika Srpskog nacionalnog ve}a, predsedniku Republike Srbije u Beogradu, 21. januar 1991; 21. januar 1991; ET 0217-2108-0217-2108; 0217-2108-0217-2108; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 34 108: Dokument koji je Milan Marti} – Srpska Autonomna Oblast Krajina – dostavio Policijskoj upravi Split i Policijskoj postaji Kijevo u vezi s postajama hrvatske policije na teritoriji SAO Krajine; 18. avgust 1991; L005-0035-L005-0036; 0050-1494-0050-1494; pismo; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 352, separator 68 109: Dve kopije dokumenta koji je 2. septembra 1991. svojeru~no potpisao Drago Krpina i uputio Kriznom {tabu, u kojem se navode informacije o oru`anim napadima Jugoslovenske narodne armije i snaga Milana Marti}a u selima na podru~ju Benkovca; 2. septembar 1991; ET 0050-1171-00501172; 0050-1171-0050-1172; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 164 110: Informacija Milana Babi}a, predsednika Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine, od 30. septembra 1991, o popuni {taba TO Srpske Autonomne Oblasti Krajine komandnim kadrom; 30. septembar 1991; ET
86

0207-7926-0207-7926; 0207-7926-0207-7926; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 69 112: Pismo sekretaru Vlade Republike Srbije s molbom da u dnevni red sednice Vlade Republike Srbije uvrsti i informaciju o pru`awu pomo}i srpskim oblastima u Hrvatskoj; 1. novembar 1991; L004-4480-L004-4481; 0212-9682-0212-9682; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 427, separator 37 121: Pismo ministra finansija Republike Srpske Krajine Narodnoj banci Jugoslavije u vezi s finansirawem dru{tvenih i drugih slu`bi na podru~jima Republike Srpske Krajine koja su pod posebnom za{titom Ujediwenih nacija; 19. jun 1992; L005-8725-L005-8726; 0207-6867-0207-6867; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 15 123: Pismo upu}eno Za{titnim snagama Ujediwenih nacija i Dr`avnom komitetu (Savezne Republike Jugoslavije) za saradwu s UNPROFORom u kojem on preti vojnom akcijom ako se Hrvatima dozvoli povratak na podru~je [kabrwe, Novigrada, Prigrade; 28. septembar 1992; 0040-27570040-2759; 0040-2760-0040-2760; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 166 124: Pismo Gorana Hayi}a, predsednika Koordinacionog odbora Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, predsedniku Republike Srpske Krajine, predsedniku Skup{tine Republike Srpske Krajine, predsedniku Vlade Republike Srpske Krajine i ministru inostranih poslova Republike Srpske Krajine: Upozorewe povodom odluke Skup{tine RSK o hitnom ujediwewu sa Republikom Srpskom koja je doneta na predlog SDS Krajine i SRS za Krajinu; 25. maj 1995; ET 0216-9684-0216-9685; 0216-9584-0216-9685; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 33 135: Pismo pukovnika Du{ana Smiqani}a generalu Ratku Mladi}u od 15. oktobra 1994, u kojem on govori o wihovom neslagawu; 15. oktobar 1994; 0300-4728-0300-4733; 0200-9468-0200-9473; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 350, separator 3 137: Pismo Me|urepubli~ke komisije za izradu plana i akata ujediwewa Republike Srpske Krajine i Republike Srpske; 27. maj 1995; ET 0217 2244-0217-2244; 0217-2244-0217-2244; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 28 140: Otvoreno pismo Slobodana Milo{evi}a Milanu Babi}u i odgovor Milana Babi}a, kako ih je preneo list “Politika”. Milo{evi}evo pismo “Politika” je objavila 9. januara 1992, a Babi}evo pismo je objavqeno u “Politici” od 12. januara 2002; 9. i 12. januar 1992; 0306-0670-0306-0675; 01121923-0112-1924; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 79 142: Spisak AVL Vojske Jugoslavije upu}enih na privremeni rad u TO Republike Srpske Krajine; 19. oktobar 1992; 0302-3268-0302-3275; 0207-67640207-6771; list; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 176 144: Originalni rukom pisani zapisnik sa 2. sednice Srpskog nacionalnog ve}a odr`ane 16. avgusta 1990. godine u Dvoru na Uni. Dnevni red: (1) Razgovori predstavnika RSK i Predstavni{tva SFRJ (2) Ustavni sud Hrvatske ukinuo (srpske) op{tine (3) Priprema za referendum (4) Pravni sa87

vet – spisak u~esnika sastanka; 16. avgust 1990; ET 0216-1675-0216-1680; 02161675-0216-1680; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 1 145: Zapisnik sa sednice Izvr{nog ve}a Srpske Autonomne Oblasti Krajine odr`ane 4. januara 1991, u Kninu. Nepotpisan, ali sa imenom Milana Babi}a. Dnevni red: (1) Dono{ewe odluke o osnivawu oblasnog sekretarijata za unutra{we poslove Srpske Autonomne Oblasti Krajine i (2) Dono{ewe re{ewa o imenovawu Marti}a i drugih; 4. januar 1991; ET 02172061-0217-2061; 0217-2061-0217-2061; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 52 146: Dokument koji sadr`i zapisnik sa sednice Izvr{nog ve}a Srpske Autonomne Oblasti Krajine odr`ane 19. januara 1991, u Kninu; 19. januar 1991; ET 0217-2153-0217-2154; 0217-2153-0217-2154; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 10 147: Izvod iz zapisnika sa 7. sednice Skup{tine ZOBK (Zajednice op{tina Bosanske Krajine) odr`ane dana 16. septembra 1991. godine u sali Doma kulture u Bawaluci. Dono{ewe odluke o progla{ewu Autonomne Regije Krajina (ARK) i neke druge odluke; 16. septembar 1991; 0300-1754-03001755; 0040-3854-0040-3855; zapisnik; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 64A, separator 474 148: Zapisnik sa sednice Saveta SDS odr`anog u prostorijama Kluba delegata – diskusija ~lanova SDS, ukqu~uju}i B. Plav{i}, Karayi}a i Kraji{nika, u vezi sa politi~kom situacijom u BiH nakon {to su srpski poslanici napustili Skup{tinu BiH: kako da ostvare svoje ciqeve, kako da stvore Veliku Srbiju, medijski rat, stvoriti paralelne organe vlasti, organizovati plebiscit, pozvati JNA da obezbedi mostove na Drini; 15. oktobar 1991; 0092-6968-0092-6971; SA01-4270-SA01-4274; zapisnik; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 64A, separator 184 149: Stenografske bele{ke zasedawa Kluba delegata SDS u Skup{tini SR BiH – konstituisawe Skup{tine srpskog naroda u BiH – Izbor komisije za izbor i imenovawe, Odluka o osnivawu srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u zajedni~koj dr`avi – Pripreme za plebiscit srpskog naroda u BiH; 24. oktobar 1991; 0301-5390-0301-5449; SA01-2055-SA01-2164; zapisnik; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 65, separator 53 150: Transkript sa 6. sednice Skup{tine Srpskog naroda Bosne i Hercegovine; 26. januar 1992; 0301-8032-0301-8068; SA01-1639-SA01-1703; zapisnik; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P65, separator 84 152: Zapisnik sa sastanka odr`anog 13. februara 1992. godine na kojem se razgovaralo o predlozima i sugestijama potpisnika Konvencije o Jugoslaviji; 13. februar 1992; ET 0201-2208-0201-2219; 0201-2208-0201-2219; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 30 153: Zapisnik sa 17. sednice Skup{tine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini odr`ane 24-26. jula 1992. godine – duga~ak dnevni red s mnogo odluka o zakonima, predlozima zakona i imenovawima, formirana delegacija za razgovore s RSK, dono{ewe mera ratnog re`ima, imenovawe ~lanova delegacije za Londonsku konferenciju u julu te godine, odluka o nespornim
88

granicama RS; 24. jul 1992; ET 0214-9486-0214-9495; 0214-9486-0214-9495; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 538, separator 2 154: Audio snimak sa 18. sednice Narodne Skup{tine Republike Srpske odr`ane 11. avgusta 1992. godine na kojoj se, izme|u ostalog, raspravqalo o slede}em: budu}em dr`avnom ure|ewu RS, saradwi sa srpskim oblastima, verifikacija odluka o osnivawu srpskih op{tina, par odluka i imenovawa, razgovor o pro{irewu granica, rasprava o zatvorenicima i neprijateqima, po{to su predstavnici medija prisutni “vodite ra~una {to pri~ate”, Hayi} se obra}a Skup{tini, predlog odluka o dru{tvenom, politi~kom i dr`avnom ure|ewu Srpske Republike BiH: “Stav prvi: Srpska Republika Bosna i Hercegovina je dr`ava srpskog naroda.” – o tom predlogu se raspravqa u Skup{tini – prikladni citati u toku diskusije; 11. avgust 1992; ET 0214-9601-0214-9631; 0214-9601-0214-9631; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 538, separator 3 159: Slu`bena zabele{ka sa razgovora predsednika Vlade RSK sa predsednikom Slobodanom Milo{evi}em, koju je sa~inilo Predstavni{tvo Vlade Republike Srpske Krajine u Beogradu, a potpisao ministar odbrane Stojan [panovi} – Dogovoren je na~in pru`awa finansijske pomo}i RSK, razgovaralo se o Vojsci RSK, Milo{evi} je prihvatio koncepciju Vojske RSK i obe}ao finansirawe aktivnih stare{ina, civilnih lica koji su ostali u RSK preko JNA, VJ, sadr`i i zahtev Ministarstvu odbrane Srbije za hitno finansirawe Vojske RSK; 12. novembar 1992; 0301-8377-03018378; 0207-7285-0207-7285; bele{ka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 13 163: Naredba da se izvr{i mobilizacija Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine i dobrovoqa~kih jedinica radi odbrane svih gra|ana i wenog teritorijalnog integriteta, koju je izdao predsednik Izvr{nog ve}a Srpske Autonomne Oblasti Krajine dr Milan Babi} 1. aprila 1991. godine u T. Korenici; 1. april 1991; ET 0217-2109-0217-2109; 0217-2109-0217-2109; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 38 164: Naredba o mobilizaciji svih {tabova i jedinica Teritorijalne odbrane na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je izdao predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine i ministar odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine Milan Babi}; 11. jul 1991; 0303-17810303-1781; 0207-7900-0207-7900; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 39 170: Naredba o imenovawu Milana Marti} iz Knina za zamenika komandanta Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je 8. avgusta 1991. izdao Milan Babi}; 8. avgust 1991; 0303-1782-0303-1782; 0207-7905-0207-7905; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 64 174: Pe~atirana naredba o formirawu tri operativne zone Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je izdao i potpisao dr Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 20. avgust 1991; ET 0217-2078-0217-2079; 0217-2078-0217-2079; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 120
89

176: Naredba kojom se propisuje formacija {tabova i jedinica Teritorijalne odbrane op{tina Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je 21. avgusta 1991. potpisao Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 21. avgust 1991; 0302-9176-0302-9176; 0207-7410-0207-7410; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 147 177: Pe~atirana Naredba kojom se propisuje formacija {tabova i jedinica Teritorijalne odbrane op{tina Srpske Autonomne Oblasti Krajine, a dosada{we formacije {tabova i jedinica TO stavqaju se van snage; 21. avgust 1991; ET 0217-2080-0217-2080; 0217-2080-0217-2080; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 122 184: Naredba Milana Babi}a kojom se Tarbuk Milan imenuje za na~elnika [taba; 30. septembar 1991; 0302-9185-0302-9185; 0207-7923-0207-7923; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 130 187: Naredba da se sve jedinice milicije na podru~ju Srpske Autonomne Oblasti Krajine, u planirawu i izvr{ewu borbenih zadataka, pot~iwavaju nadle`nom stare{ini Teritorijalne odbrane; 9. oktobar 1991; ET 0217-2097-0217-2097; 0217-2097-0217-2097; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 59 189: Pe~atirana naredba o op{toj mobilizaciji na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koju je, na osnovu naredbe broj 47 Predsedni{tva SFRJ o mobilizaciji od 4. oktobra 1991, izdao Milan Babi}, predsednik Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 26. oktobar 1991; ET 0217-21210217-2121; 0217-2121-0217-2121; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 161 193: Naredba broj 2-77 sa zaglavqem na~elnika Personalne uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, general-majora Gojka Krsti}a, od 22. aprila 1992. godine o raspore|ivawu 72 stare{ine; 22. april 1992; 03014028-0301-4040; 0207-6818-0207-6830; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 175 194: Naredba general-pukovnika @ivote Pani}a sa zaglavqem saveznog sekretara za narodnu odbranu, General{tab oru`anih snaga SFRJ, naredba broj 193-1 od 27. januara 1993. o prihvatu i upu}ivawu vojnih obveznika iz Savezne Republike Jugoslavije u VSK; 27. januar 1993; 0201-1813-0201-1814; 0201-1815-0201-1816; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 152 197: Integralni tekst Vensovog plana (plan Ujediwenih nacija za upravqawe podru~jima pod za{titom Ujediwenih nacija i s wima povezanim podru~jima u Republici Hrvatskoj), preuzet iz kwige The International Conference on the Former Yugoslavia – Official Papers – Volume 1 (Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji – Slu`beni dokumenti – tom 1); ??02 1992; 0114-5409-0114-5414; proveriti TRA za prevod; plan; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 355 205: ^lanak objavqen u listu “Politika” pod naslovom “U slici i re~i: Duga sednica Predsedni{tva SFRJ”; ??-?? 1992; 0306-9741-0306-9741; 0112-3268-0112-3268; novinski ~lanak; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 184
90

212: Izve{taj o sprovedenom referendumu srpskog naroda u Republici Hrvatskoj o srpskoj autonomiji, koji je 30. septembra 1990. podnela Centralna komisija za sprovo|ewe referenduma; 30. septembar 1990; L0059602-L005-9603; 0214-1960-0214-1960; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 11 214: Izve{taj o sprovedenom referendumu na teritoriji Srpske Autonomne Oblasti Krajine o prisajediwewu Srpske Autonomne Oblasti Krajine Republici Srbiji, koji je podnela Centralna komisija za sprovo|ewe referenduma na podru~ju SAO Krajine u Kninu; 14. maj 1991; L006-5834L006-5842; 0214-1854-0214-1859; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 32 216: Izve{taj Komisije za ostvarivawe Odluke Predsedni{tva SFRJ o neodlo`nom i apsolutnom prekidu vatre u Republici Hrvatskoj sa sednica odr`anih 4. avgusta 1991. i 6. avgusta 1991 – Komisija za ostvarivawe odluke Predsedni{tva SFRJ o neodlo`nom i apsolutnom prekidu vatre u Republici Hrvatskoj konstituisana je i izve{tava o pripremama za razgovore s vlastima Hrvatske, kao i o planiranim merama kao {to su demobilizacija svih oru`anih sastava osim JNA i redovnog mirnodopskog sastava organa unutra{wih poslova/ izve{teno je o razgovorima i sporazumima s vlastima Hrvatske u Zagrebu, kao i s rukovodstvom SAO Krajine / vo|eni su razgovori i s predstavnicima SAO SBZS; 6. avgust 1991; L005-2952-L0052956; 0101-9930-0101-9935; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 66 218: Informacija o pru`awu pomo}i srpskim oblastima u Hrvatskoj – izve{taj Ministarstva odbrane Srbije Vladi Srbije, strogo poverqivo, gde se precizira koliko }e se pomo}i odobriti Srbima u Hrvatskoj do kraja 1991, (materijalno-tehni~ka sredstva, ukqu~uju}i sredstva veze, oru`je, vojnu opremu), kao i finansijska pomo}, posebno za TO SAO Krajine i TO SBZS (pregled wihovog brojnog stawa sadr`i procenu od 50.000 qudi) / navodi se da za pomo} ne postoji pravni osnov, te da je stoga treba normativno urediti, naro~ito po{to }e potrebe rasti i druga ministarstva }e se susretati s istim problemom/ prilo`eni su spiskovi sa specifikacijom robe koju treba dostaviti; 1. novembar 1991; L003-4411-L003-4420; 0212-96830212-9690; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 5 230: Dokument koji se odnosi na zahteve koje je Izvr{no ve}e Srpske Autonomne Oblasti Krajine podnelo Predsedni{tvu SFRJ, [tabu komande JNA, Saveznom SUP i ostalim nadle`nim saveznim organima povodom agresije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Hrvatske; 1. april 1991; ET 0217-2119-0217-2119; 0217-2119-0217-2119; zahtev; predmet broj IT02-54, dokazni predmet broj 352, separator 37 231: Zahtev za municiju i opremu, koji je potpisao Milan Marti}; 18. septembar 1991; 0301-9255-0301-9266; 0207-7593-0207-7602; zahtev; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 76 232: Zahtev za jedinstvenost kreditno-monetarnog sistema koji je uputio predsednik Vlade Republike Srpske Krajine; 12. maj 1992; L007-018391

L007-0185; 0207-6873-0207-6874; zahtev; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 427, separator 17 239: Skica za Statut Zajednice op{tina Severne Dalmacije i Like Srpske Autonomne oblati Krajine; 1. januar 1990; L007-0238-L007-242; 02141877-0214-1879; statut; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 6 240: Primerak Statuta Srpske Autonomne Oblasti Krajine, Knin, decembar 1990; 9. jun 1993.; L006-4148-L006-4161; 0214-1849-0214-1852; statut; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 351, separator 14 241: Zapisnik sa 16. sednice skup{tine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini odr`ane 12. maja 1992. godine u Bawaluci; 12. maj 1992; 0190-85110190-8570; 0084-7711-0084-7761; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 174 242: Audio snimak sa 16. sednice Skup{tine SDS Bosne i Hercegovine odr`ane 12. maja 1991. godine u Bawaluci (12. 5. 1992); 12. maj 1992; ET 0214-9439-0214-9485; 0214-9439-0214-9485; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 463, separator 49 244: Propratno pismo (od 20. marta 1992) genral-pukovnika Milutina Kukawca General{tabu Jugoslovenske narodne armije (G[ Jugoslovenske narodne armije), kojim prosle|uje tra`eni izve{taj i preporuke u vezi sa situacijom i problemima u Bosni i Hercegovini; 20. mart 1992; 0300-51850300-5194; 0106-5518-0106-5530; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 90 245: Re{ewe o imenovawu Radoslava Maksi}a za komandanta Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koje je 28. novembra 1991, doneo Milan Babi}, predsednik Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 28. novembar 1991; 0302-9191-0302-9191; 0207-7945-0207-7945; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 71 342: Karta op{tine Bosne i Hercegovine, u koju su ukqu~ena podru~ja koja potkrepquju iskaze svedoka koji svedo~e o politici; nepoznat; 00389742-0038-9742; nema; karta; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 536, separator 2 375; Protest Vlade Hrvatske misiji EZ u vezi s maltretirawem civila i zatvorenika od strane pripadnika Jugoslovenske narodne armije (koje nazivaju ~etnicima) u Vukovaru; 26. novembar 1991; ET 0326-9902-0326-9903; 0326-9903-0326-9903; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 16 376: Upit ministra Hebranga upu}en misiji EZ u vezi sa sudbinom lica evakuisanih iz vukovarske bolnice koja nisu stigla u konvoju; 27. novembar 1991; ET 0326-9880-0326-9880; 0326-9881-0326-9881; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 17 377: Informacija {efa PMEZ o sastanku s predsednikom vlade Grani}em, na kojem se razgovaralo o etni~kom ~i{}ewu u Slavoniji; 22. januar 1992; 0081-0190-0081-0193; 0081-0190-0081-0193-BHS T; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 18
92

378: Pismo generala Agoti}a Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske u vezi s etni~kim ~i{}ewem i pqa~kom, koje vr{e ~etnici u Lipovcu; 15. mart 1992; ZA00-2090-ZA00-2090; ZA00-2091-ZA00-2091; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 19 379: Faks poruka Nambiara iz UNPROFOR-a upu}ena Gouldingu u vezi s etni~kim ~i{}ewem u Hrvatskoj, posebno u sredwoj Dalmaciji, isto~noj Slavoniji i Iloku; 28. mart 1992; 0079-6553-0079-6555; 0079-6553-00796555-BHS T; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 20 495: Apel Ministarstva informisawa Hrvatske upu}en me|unarodnoj zajednici, kojim se tra`i me|unarodno priznavawe Hrvatske i direktno pra}ewe sukoba; 1. januar 2001; 0018-8823-0018-8823; –; apel; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 334, separator 10 515: Izjava saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Veqka Kadijevi}a od 4. oktobra 1991, koju je preneo Tanjug; 3. oktobar 1991; 0050-15470050-1548; L006-3806-L006-3807; biografija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 14 516: Kriptografski za{ti}eni tekst, upu}en Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, 12. septembar 1991, poverqivo; 12. septembar 1991; 0052-5832-0052-5834; 0052-5832-0052-5834; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 4 517: Zajedni~ka sednica svih domova Sabora Republike Hrvatske od 8. oktobra 1991: izjava da po isteku tromese~nog odlagawa dogovorene Brionskom deklaracijom “Republika Hrvatska... raskida dr`avno-pravne saveze na temequ kojih je zajedno sa ostalim republikama i pokrajinama tvorila dosada{wu SFRJ. Republika Hrvatska odri~e legitimitet i legalitet svih tijela dosada{we federacije”; 8. oktobar 1991; 0032-8611-0032-8611; 0089-4267-0089-4267; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 641, separator 22 518: Sabor Republike Hrvatske donosi Deklaraciju o progla{ewu suverene i samostalne Republike Hrvatske (Deklaracija o nezavisnosti Hrvatske), 25. jun 1991. (875); 25. jun 1991; 0032-8606-0032-8607; 0032-8704-00328707; deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 641, separator 21 519: Dokument iz Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije koji je potpisao predsednik Predsedni{tva SFRJ Stipe Mesi}, upu}en Predsedni{tvu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i generalnom sekretaru; 2. oktobar 1991; 0302-5003-0302-5003; 0050-1574-0050-1574; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 21 520: Dokument s pe~atom (na pe~atu pi{e PSFRJ) i svojeru~nim potpisom generalnog sekretara Antona Starog, upu}eno predsedniku PSFRJ Stjepanu Mesi}u, kojim ga obave{tava o Odluci o radu i na~inu odlu~ivawa Predsedni{tva SFRJ za vreme postojawa neposredne ratne opasnosti, donetoj na sednici PSFRJ odr`anoj 3. oktobra 1991; 3. oktobar 1993; 030293

0920-0302-0920; 0050-1674-0050-1674; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 23 525: Rezolucija Generalne skup{tine UN br. 46/238 o prijemu Hrvatske u ~lanstvo Ujediwenih nacija, usvojena 22. maja 1992; 22. maj 1992; 0037-73380037-7338; 0037-7338-0037-7338; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 641, separator 35 526: Dokument iz Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji je svojeru~no potpisao Stipe Mesi}, upu}en Antonu Starom, generalnom sekretaru Predsedni{tva SFRJ, u vezi s nezakonitim i nelegalnim zakazivawem sednice Predsedni{tva SFRJ, u kojem moli da sve pozvane na tu sednicu obavesti o wegovom protivqewu; 30. septembar 1991; 0302-0919-0302-0919; 0050-1601-0050-1601; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 19 527: Dokument Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji je svojeru~no potpisao generalni sekretar Anton Stari, upu}en predsedniku, potpredsedniku i ~lanovima Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koji sadr`i Predlog Saveznog izvr{nog ve}a (SIV) o dono{ewu Zakona o izvorima sredstava za finansirawe odre|enih potreba narodne odbrane u 1991. godini; ponedeqak 30. septembar 1991; 0300-4658-0300-5658; 0050-1570-0050-1570; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 1 528: Nacrt zapisnika sa 143. sednice Predsedni{tva SFRJ. Sednicom je predsedavao potpredsednik PSFRJ Branko Kosti}; 1. oktobar 1991; L006-4199-L0064-4229; 0050-1742-0050-1750; zapisnik; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 328, separator 28 529: Nacrt zapisnika sa 144. sednice Predsedni{tva SFRJ, kojom je predsedavao potpredsednik PSFRJ Kosti}; 3. oktobar 1991; 0302-5007-03025010; 0050-1712-0050-1712; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 13 530: Nacrt zapisnika sa 145. sednice Predsedni{tva SFRJ, s oznakom “strogo poverqivo”, kojom je predsedavao potpredsednik PSFRJ Branko Kosti}; 4. oktobar 1991; 0300-4298-0300-4301; 0050-1757-0050-1757; zapisnik; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 11 531: Saop{tewe za javnost povodom sednice PSFRJ odr`ane 1. oktobara 1991, kojom je predsedavao potpredsednik PSFRJ Branko Kosti}; 1. oktobar 1991; 0302-5004-0302-5006; 0050-1686-0050-1688; saop{tewe za javnost; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 6 532: Saop{tewe za javnost da PSFRJ tra`i hitan prekid vatre u Hrvatskoj, gde preti opasnost da situacija preraste u op{ti rat; 26. jul 1991; 0061-0065-0061-0066; 0050-1330-0050-1333; saop{tewe za javnost; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 329, separator 3 533: Video-snimak (verovatno snimqen 16, 17. i 18. marta 1991) koji se odnosi na saop{tewe / govore Slobodana Milo{evi}a; 16. mart 1991; ET V000-2155-V000-2155; –; govor; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 29
94

534: Tekst govora u kojem James Baker izjavquje da je kriza u Jugoslaviji eskalirala u otvoreni rat; 25. septembar 1991; ET 0101-9627-0101-9630; 0101-9627-0101-9627; govor; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 328, separator 25 535: Video-materijal RTS od 25. juna 1990: govor Slobodana Milo{evi}a u Skup{tini Srbije u vezi s novim Ustavom Srbije; 25. jun 1990; V0004092 0 min do 4 min 30 sec. tif; V000-4092 0 min do 4 min 30 sec. wmv; vidosnimak; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 447, separator 6 1274: Uredba o upisu dobrovoqaca; 14. avgust 1991; 0046-1719-0046-1722; 0046-1724-0046-1725; uredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 406, separator 13 1275: Naredba Predsedni{tva SFRJ o anga`ovawu dobrovoqaca u oru`anim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, izdata 10. decembra 1991, (objavqena u “Vremenu” 30. decembra 1995); 10. decembar 1991; 0046-6006-0046-6007; 0041-2425-0041-2425; uredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 387, separator 12 1277: Naredba generala Blagoja Ayi}a, kojom se u su{tini razoru`ava TO; 14. maj 1990; 0302-9202-0302-9203; 0201-1544-0201-1545; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 446, separator 3 1280: Informativni bilten koji je svakodnevno objavqivala Informativna slu`ba Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSN) kako bi diplomatskim misijama u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji predo~ila istinite i ta~ne informacije o Jugoslovenskoj narodnoj armiji i wenim aktivnostima u vezi s izve{tajem odluka Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iz jula i avgusta 1991, i zajedni~kog (Brionskog) sporazuma. Informativni bilten broj 35. U tom broju su slede}i odeqci: 1. Aktivnosti Jugoslovenske narodne armije u vezi s izvr{ewem odluka Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, sporazuma o prekidu vatre od 2. septembra 1991, i izjave iz Igala od 17. septembra 1991. 2. Pokreti, ofanzivna dejstva i aktivnosti jedinica Jugoslovenske narodne armije na delu teritorije Republike Hrvatske imaju za ciq deblokadu kasarni i vojnih objekata i u skladu su s upozorewem predsedniku i Vladi Hrvatske od `. oktobra 1991. 3. Oru`anih sukoba bilo je na podru~ju; 5. oktobar 1991; 0054-5294-0054-5299; –; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 446, separator 63 1288: Pismo Vlade Republike Hrvatske generalu Andriji Ra{eti u vezi sa sporazumom o evakuaciji rawenika i bolesnika iz Vukovara; 17. novembar 1991; ET 0326-9959-0326-9959; 0326-9959-0326-9959; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 12 1289: Sporazum o evakuaciji iz vukovarske bolnice koji su potpisali general Andrija Ra{eta i Hebrang; 18. novembar 1991; 0038-1397-0038-1397; 0303-1386-0303-1387; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 13 1291: Zahtev generala Agoti}a da dobije pismenu garanciju za konvoj koji }e vr{iti evakuaciju iz vukovarske bolnice; 20. novembar 1991; 00099955-0009-9955-0326-9948-0326-9948; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 15
95

1292: Naredba Hrvatske vojske i pismena garancija za konvoj koji }e vr{iti evakuaciju iz vukovarske bolnice koju je dao general Ra{eta; 21. novembar 1991; –; ZA00-4342-ZA00-4343; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 14 1297: Naredba br. 10/1-91 Milana Babi}a kojom se Mom~ilo \uji} razre{ava du`nosti komandanta Teritorijalne odbrane Srpske Autonomne Oblasti Krajine; 28. novembar 1991; 0302-9190-0302-9190; 0207-7946-02077946; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 72 1301: General Negovanovi} odgovara na pitawe u vezi s dobrovoqcima koje obu~ava kapetan Dragan; 20. januar 1992; ET 0160-2986-0160-2987; 01602986-0160-2987; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 389, separator 7 1305: Srpski dobrovoqci pod komandom Jugoslovenske narodne armije izvr{ili ubistva u [kabrwi – dokument Rosi}a od 8. marta 1992, u kojem on kao jednog od po~inilaca navodi Vasilija Vidovi}a; 8. mart 1992; L0064662-L006-4665; 0200-7347-0200-7347; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 4 1306: Rosi}ev izve{taj o masakru u [kabrwi, u kojem se navodi poku{aj da se krivica za masakr pripi{e Hrvatima; 11. mart 1992; ET 0200-67820200-6784; 0200-6782-0200-6784; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 475, separator 5 1338: Izve{taj generalnog sekretara na osnovu Rezolucije broj 76 (1992) Saveta bezbednosti od 27. jula 1992. (S/24353); 27. jul 1992; 0059-39940059-4004; –; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj D94 1347: Dokument o legalizaciji rada jedinice – Odred “Leva Supoderica”, 18. oktobar 1991; 18. oktobar 1991; ET 0119-2670-0119-2670; 0119-26700119-2670; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 387, separator 30 1350: Dokument koji je potpisao Milan Marko Milanovi} kao ministar odbrane u Vladi Gorana Hayi}a, kojim se sagla{ava da tro{kove Centra TO za obuku dobrovoqaca u Erdutu, Osijek, snosi preduze}e IPK Daq Osijek; ??-?? 1992; 0300-4213-0300-4213; 0088-7074-0088-7074; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 427, separator 44 1363: Optu`nica KTRZ br. 4/03; 24. maj 2004; 0357-4622-0357-4635; 03574622-0357-4635; optu`nica; predmet broj IT-95-13, dokazni predmet br. 607 1376: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu – Uputstvo o prijemu dobrovoqaca u Jugoslovensku narodnu armiju; 13. septembar 1991; 0201-20720201-2074; 0201-2075-0201-2078; uputstvo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 406, separator 14 1399: Zakon o op{tenarodnoj odbrani koji je usvojila Skup{tina SFRJ na sednici Saveznog ve}a od 13. aprila 1982. godine i Ukaz o stupawu na snagu Zakona o op{tenarodnoj odbrani izdat tog istog dana; 23. april 1982; L004-8941-L004-9076; 0216-6067-0216-6102; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 21 1400: Ukaz o progla{ewu zakona o izmenama i dopunama Zakona o op{tenarodnoj odbrani; 17. maj 1991; 0085-8931-0085-8942; 0046-1971-0046-2267; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 22
96

1401: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o op{tenarodnoj odbrani, objavqen u “Slu`benom listu” Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, broj 35, str. 592-596, 17. maj 1991; 17. maj 1991; ET 02116-2262-02162266; 0216-2262-0216-2266; zakon; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 22 1667: Dokument JNA u kojem se pomiwu zlo~ini nad hrvatskim stanovni{tvom / Telegram broj 1275-1, potpisao potpukovnik Milan Eremija; 23. oktobar 1991; 0040-0289-0040-0291 ET; 0040-0285-0040-0288; telegram; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 342, separator 11 1669: Naredba o anga`ovawu dobrovoqaca u oru`anim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, “Slu`beni list” Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije; 10. decembar 1991; 0046-1717-0046-1718; 00461724-0046-1725; naredba; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 387, separator 12 1681: Dokazni predmet broj D11/2 i D11/2ter u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 8 od 8. juna 1992, par. 176 (Uredba o organizovawu i izvr{avawu radne obaveze za potrebe odbrane, predsednik Vlade RS, 2. jun 1992, i Re{ewe o rasporedu na radnu obavezu); 8. jun 1992; Y001-7336-Y001-7338; Y001-7342Y001-7344; uredba; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 11/2 1682: Dokazni predmet broj D19/2 i D19/2ter u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 12 od 31. jula 1992, par 361 (Uredba o radnom anga`ovawu stanovni{tva na ubirawu letine, predsednik Vlade RS, 15. jul 1992); 31. jul 1992; Y0017421-Y001-7422; Y001-7427-Y001-7427; uredba; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 19/2 1686: Dokazni predmet broj D13/4 i D13/4ter u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 175 od 18. oktobra 1991, re~enica 765. Uvr{teno u spis kao dokazni predmet 1. marta 2002. (Predsedni{tvo SFRJ utvrdilo postojawe neposredne ratne opasnosti u SFRJ, potpisao 1. oktobra 1991. Branko Kosti}); 18. oktobar 1991; Y001-7999-Y001-7999; Y001-8001-Y001-8001; zakon; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 13/4 1687: Dokument s ID broje D 12/4 ID u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine od 17. maja 1991, stavovi 96/97. Stranica 594. Uvr{teno u spis kao dokazni predmet 1. marta 2002. (Zakon o op{tenarodnoj odbrani, Glava IX, Oru`ane snage); 17. maj 1991; Y001-7984-Y001-1985; Y001-7987-Y001-7998; zakon; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 12/4 1688: Dokument s ID brojem D 13/2ter ID u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 8 od 8. juna 1992, str. 318, broj 8 (Naredba o aktivirawu proizvodwe i za{titi zaliha gotovih proizvoda, predsednik Vlade RS, 30. maj 1992); 8. jun 1992; Y001-7355-Y001-7355; Y001-7356-Y001-7357; zakon; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 13/2
97

1691: Dokazni predmet broj D15/2 and D15/2ter u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 10 od 30. juna 1992, par. 279 (Odluka o na~inu utvr|ivawa naknade za rad u dr`avnim organima i javnim preduze}ima, predsednik Vlade RS, 7. jun 1992); 30. jun 1992; Y001-7377-Y001-7379; Y001-7380-Y001-7382; zakon; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 15/2 1692: Dokazni predmet broj D18/2 and D18/2ter ID u predmetu [amac, predmet broj IT-95-9-T. Izvod iz “Slu`benog glasnika” Bosne i Hercegovine broj 12 od 31. jula 1992, par. 358 (Uredba o davawu na privremeno kori{}ewe objekata stambenog, poslovnog i drugog prostora, predsednik Vlade RS, 30. jul 1992); 31. jul 1992; Y001-7407-Y001-7409; Y001-7411-Y001-7413; zakon; predmet broj IT-95-9, dokazni predmet broj D 18/2 1698: Izvod iz zapisnika sa osniva~ke Skup{tine Srpske Autonomne Oblasti Sjeverna Bosna odr`ane u Doboju 4. novembra 1991. godine s po~etkom u 16 ~asova; 4. novembar 1991; 0051-6352-0051-6352; 0051-6372-0051-6372; zapisnik; predmet broj IT-00-39, dokazni predmet broj P 64A, separator 498 1774: Va`ne bele{ke, vlast nad paravojnim snagama, Authoritz over Paramilitaries, predo~io ih Herbert Okun (T. 17063); 18. novembar 1991; 01175015-0117-5015; –; tabela; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 396, separator 11 Transkript presude na su|ewu u Beogradu za zlo~ine po~iwene na poqoprivrednom dobru Ov~ara u blizini Vukovara; 12. decembar 2005; 04672754-0467-2779-EDT; 0467-2754-0467-2779; transkript presude; predmet broj IT-95-13, dokazni predmet broj 609 1856: Presuda na su|ewu u Beogradu za zlo~ine po~iwene na poqoprivrednom dobru Ov~ara u blizini Vukovara; 12. decembar 2005; 0505-10950505-1109-EDT; 0505-1095-0505-1233; presuda; predmet broj IT-95-13, dokazni predmet broj 610 1869: Kwiga Borisava Jovi}a pod naslovom “Posledwi dani Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije”; 15. maj 1989; 0302-2817-03023251; 0115-7663-0115-8151; kwiga; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 596, separator 2 1870: Kwiga Borisava Jovi}a pod naslovom “Kwiga o Milo{evi}u” (kwiga “Hotel Vidikovac Milo{evi}u”); 1. januar 2001; ET 0294-2723-02942743; 0294-2723-0294-2743; kwiga; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 596, separator 3 1871: Odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, koju je donela Velika narodna skup{tina Srpske Oblasti Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, a potpisao predsednik Ilija Kon~arevi}, od 9. oktobra 1991. Objavqena u “Slu`benom glasniku” Srpske Oblasti; 2. avgust 1991; ET 02077341-0207-7342; 0207-7341-0207-7342; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 8 1872: Odluka o izboru predsednika i potpredsednika Vlade Srpske Oblasti Slavonija, Barawa i zapadni Srem i ministara u Vladi Srpske oblasti Slavonija Barawa i zapadni Srem; 25. septembar 1991; 0302-77380302-7738; 0089-0430-0089-0430; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 6
98

1873: Re{ewe o razre{ewu sekretara Sekretarijata unutra{wih poslova Vukovar, koju je potpisao Goran Hayi}, predsednik vlade; 16. oktobar 1991; 0081-7059-0081-7059; 0081-7060-0081-7060; odluka; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 327, separator 4 1874: Komplet dokumenata koji obuhvata: 1) pismo Gorana Hayi}a Slobodanu Milo{evi}u, u kojem od vojske SRJ tra`i upu}ivawe oficira, materijalno-tehni~kih sredstava i opreme, 2) pismo general-majora Mileta Novakovi}a, komandanta vojske Republike Srpske Krajine, u kojem tra`i upu}ivawe oficira – pravnika, 3) zahtev Novakovi}a Operativnom centru General{taba vojske Jugoslavije, u kojem tra`i materijalno-tehni~ka sredstva od vojske SRJ; 13. april 1993; L004-4279-L004-4285; 0106-1362-0106-1364; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 5 1875: Brionska Zajedni~ka deklaracija Evropske zajednice sa svim stranama koje su direktno ukqu~ene u jugoslovensku krizu, objavqen 7. jula 1991. Izvod iz dokumenata Evropske zajednice; 7. jul 1991; ET 0056-99100056-9911; 0056-9910-0056-9911 deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj D333, separator 68 = 570, separator 8 1876: Zasedawe Sabora Hrvatske 8. oktobra 1991, (progla{ewe nezavisnosti definitivna, osnovna ~iwenica); 8. oktobar 1991; –; –; deklaracija; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 333, separator 86 = D271, separator 27 1877: Konferencija o Jugoslaviji. 7. plenarna sednica, 25. oktobar 1991, 19.40 ~asova. Karingtonov dokument o Vukovaru i Dubrovniku; 25. oktobar 1991; R041-4907-R041-4908; –; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 950 1878: Konferencija o Jugoslaviji: rezime razvoja doga|aja, od 7. septembra do 5. novembra 1991; 6. novembar 1991; R041-4589-R041-4596; –; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 812 1879: “Epoha”, broj 12 – Jugoslavija tre}i put, Dobrica ]osi}; 7. januar 1992; ET 0360-9961-0360-9967; 0360-9961-0360-9967 i L001-2099-L001-2099; dokument; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 80 1881: Pismo Srpskog nacionalnog ve}a za Slavoniju, Barawu i zapadni Srem u kojem se upozorava na zao{travawe nacionalnih sukoba i mogu}e posledice, s prilozima; 30. maj 1991; ET 0052-5573-005205575; 0052-5573-00525575; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 2 1882: Pismo Srpskog nacionalnog ve}a Autonomne Oblasti Slavonija, Barawa i zapadni Srem s dokumentom u prilogu koji se odnosi na ~iwenicu da srpski narod ne}e odstupiti od svoje Deklaracije o autonomiji; 6. avgust 1991; ET 0101-9530-0101-9531; 0101-9530-0101-9531; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 3 1883: Pismo Gorana Hayi}a predsednika Republike Srpske Krajine, Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku Republike Srbije, iz 1993. godine, u kojem tra`i pomo} u kadrovima, kao i municiju i tehni~ku opremu; 4. jun 1993.; 0301-8379-0301-8380; 0207-7287-0207-7287; pismo; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 327, separator 10 1884: Pismo Slobodanu Milo{evi}u koje su potpisali Milan Marti} i general-major Novakovi} koje govori o indikatorima mogu}e agresije Re99

publike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, mere koje je Republika Srpska Krajina preduzela i molbu za podr{ku i pomo} Milo{evi}a; 9. jun 1993; 0302-0859-0302-0861; 0207-7288-0207-7289; pismo; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj 327, separator 23 1885: Pismo An|elka Masli}a, generalnog sekretara Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, Milanu Marti}u, ministru unutra{wih poslova Srpske Krajine, od 21. februara 1992; 21. februar 2001; L003-3995-L003-3997; 0207-7282-0207-7284; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 352, separator 31 1897: Izve{taj o sednici Regionalnog odbora SDS odr`anoj 8. maja 1991. u Smrti}ima; 8. maj 1991; 0301-8386-0301-8387; 0207-7300-0207-7302; bele{ka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327 separator 7 (pod pe~atom) 1898: Sten. bele{ke sa sastanka ~lanova Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i predstavnika RSK, 3. januar 1992, podneo ih Branko Kosti}; 3. januar 1992; –; –; bele{ka; predmet broj IT-0254, dokazni predmet broj D333, separator 2 1899: Transkript audio-snimka sastanka B. Kosti}a i generala Blagoja Ayi}a s Alijom Izetbegovi}em, 26. aprila 1992; 26. april 1992; –; –; bele{ka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj D333, separator 5 1903: Izve{taj o organizaciji i strukturi [taba teritorijalne odbrane na teritoriji zapadne Slavonije; 16. oktobar 1991; ET 0029-3475-00293477; 0029-3475-3477; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 24 1907: Pismo Dragana Lali}a, sekretara za unutra{we poslove Republike Srpske Krajine u Vukovaru, Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srpske Krajine u Kninu od 3. avgusta 1992. Pismo sadr`i informaciju primqenu 3. avgusta 1992. o osnivawu jedinice posebne namene; 3. avgust 1992; L005-5590-L005-5592; 0207-6696-0207-6697; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 20 1908: Pismo Milana Marti}a, ministra unutra{wih poslova Republike Srpske Krajine, kabinetu Slobodana Milo{evi}a, predsednika Republike Srbije, Nikole [ainovi}a, predsednika Vlade Republike Srbije itd; 28. april 1993; 0301-8376-0301-8376; 0207-6690-0207-6690; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 14 1910: Saop{tewe sa sednice Predsedni{tva SFRJ u vezi s doga|ajima u Hrvatskoj, koje je predo~io Branko Kosti}; ?? 5. 1991; R029-7548-R029-7549; –; odgovor; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 945 1957: Odluka o imenovawu {taba za regionalizaciju, Srpska demokratska stranka Bosne i Hercegovine, Gradski odbor Sarajevo; 25. septembar 1991; ET SA04-2269-SA04-2269; SA05-2269-SA04-2269; odluka; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 64A, separator 247 1976: Rukom pisani dokument; 10. avgust 1991; ET 0216-3345-0216-3345; 0216-3345-0216-3345; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 387, separator 10
100

1977: Putni radni list; 10. avgust 1991; ET 0216-3346-0216-3346; 02163346-0216-3346; pismo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 387, separator 11 2013: Slu`bena zabele{ka Ratnog odeqewa Iliya Slu`be nacionalne bezbednosti Ministarstva za unutra{we poslove Republike Srpske od 12. februara 1993; 12. februar 1993; ET 0371-9367-0371-9368; 0371-9367-03719368; bele{ka; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 1094 2018: Politi~ki program Srpskog ~etni~kog pokreta; 1. jul 1990; ET 0046-9233-0046-9234; 0046-9233-0246-9234; partijski program; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 458, separator 5 2019: Programska deklaracija Srpske radikalne stranke; 23. februar 1991; L009-2915-L009-2925; K006-3951-K006-3957; partijski program; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 458, separator 2 2020: Statut Srpskog ~etni~kog pokreta; ?? 7. 1990; ET 0046-9235-00469236; 0046-9235-0046-9236; partijski program; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 458, separator 6 2164: Pismo dr Vladimira Pavi}evi}a g. Fristu Kalhovenu, predsedavaju}em Ekspertske komisije, s prilo`enim dokumentima pod naslovom “Krivi~na dela i po~inioci zlo~ina protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava po~iwenih pre i za vreme oru`anih sukoba u Vukovaru i wegovoj okolini”; 21. jun 1992; 0007-4357-0007-4391; –; pismo; predmet broj IT-95-13, dokazni predmet broj D161 2225: Novinski ~lanak pod naslovom “Konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke i [taba Srpskog ~etni~kog odreda ’Jovan Dragan \or|evi} Nenad’”, objavqen u “Suboti~kim novinama” 17. aprila 1992; 17. april 1992; 0293-0324-0293-0328; 0293-1417-0293-1418; novinski ~lanak; ; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 458, separator 21 (pod pe~atom) 2230: Statut Srpske radikalne stranke od 12. marta 1991; 12. mart 1991; 0068-1850-0068-1858; 0086-7052-0086-7057; statut; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 458, separator 3 2243: Optu`nica KTRZ broj 3/03, Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Beograd – masakr na “Ov~ari”; 4. decembar 2003; 0345-2550-0345-2563-EDT; 03452550-0345-2563; optu`nica; predmet broj IT-95-13, dokazni predmet broj 606 2271: Dokument koji se odnosi na osnivawe Kriznog {taba u op{tini Zvornik u skladu s uputstvima od 19. decembra 1991; 19. decembar 1991; ET 0132-8358-0132-8359; 0132-8358-0132-8359; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 4 2272: Odluka op{tinskog odbor (SDS) Zvornik o osnivawu Kriznog {taba; 15. mart 1992; ET 0213-2499-0213-2499; 0213-2499-0213-2499; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 2 2273: Odluka o formirawu komande Teritorijalne odbrane srpske op{tine Zvornik; 28. april 1992; 0307-7388-0307-7388; 0213-2362-0213-2362; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 7 2274: Odluka o formirawu i imenovawu komandanta jedinstvene vojnoteritorijalne komande srpske op{tine Zvornik; 16. jun 1992; 0307-73900307-7391; 0213-2401-0213-2401; odluka; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 8
101

2277: Uputstvo o organizovawu i delovawu organa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u vanrednim okolnostima; 19. decembar 1991; 0027-06500027-0656; 0018-4274-0018-4283; uputstvo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 434, separator 3 2278: Krizni {tab Zvornik nala`e Investbanci da isplati penzije i plate samo licima srpske nacionalnosti; 18. jun 1992; 0132-8494-0132-8498; 0132-8494-0132-8498; uputstvo; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 451, separator 13 2302: Krivi~na prijava Organa bezbednosti Vojne po{te 4022 Bawaluka Vojnom tu`ila{tvu pri Vojnoj po{ti 5027 Bawaluka; 23. mart 1992; 0300-4311-0300-4314; 0200-8659-0200-8662; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 327, separator 11 2304: Spisak s imenima izbeglica koje su 14. decembar 1991. i 15. decembra 1991, napustile Vo}in, na kojem se navode godina ro|ewa, adresa i zanimawe `rtava; 15. decembar 1991; ET 0018-8781-0018-8788; 0018-8781-00188788; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 334, separator 9 2321: Odluka Kriznog {taba od 15. maja 1992, koja se odnosi na izolaciju Hrvata; 15. maj 1992; 0302-0608-0302-0608; 0061-1202-0061-1202; odluka; predmet broj IT-00-39-T, dokazni predmet broj P 529, separator 301 2380: Izve{taj ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, SJB Bijeqina, o bezbednosnoj situaciji u Bijeqini, dostavqen Ministarstvu za unutra{we poslove Republike Srpske i na ruke ministra unutra{wih poslova; 15. april 1992; L000-3856-L000-3858; 0074-9558-0074-9563; izve{taj; predmet broj IT-02-54, dokazni predmet broj 420, separator 4 Izjave i doga|aji na osnovu kojih su sekretar Vens i ambasador Okun mogli da zakqu~e da Slobodan Milo{evi} ima de fakto nadle`nost nad srpskim paravojnim/neregularnim snagama (U izjavama je naveden datum, doga|aj/sastanak, misija/dnevnik, strana i podsetnik) 18. 11. 1991; Predsednik Milo{evi} uverava sekretara Vensa: “Mi u Srbiji nismo dozvolili postojawe neregularnih ili paravojnih formacija”; Vens 3; 42-43; plavi 1 21. 11. 1991; Kad je Vens obavestio Milo{evi}a da je Kadijevi} spreman da povu~e JNA iz Hrvatske, Milo{evi} mu je rekao: “Dobro, ne}ete imati problema s JNA ili sa srpskim neregularnim formacijama”; Vens 3; 99; plavi 2 23. 11. 1991; Predsednik Milo{evi} potpisao je u @enevi Sporazum o prekidu vatre, koji obavezuje sve srpske oru`ane snage, ukqu~uju}i i srpske paravojne/neregularne snage. Sporazum nije potpisao niko iz Saveznog predsedni{tva; Vens 3; 109; plavi 3 2. 12. 1991; Kad je sekretar Vens pitao predsednika Milo{evi}a kako su paravojne snage reagovale na prekid vatre, Milo{evi} mu je rekao da one po{tuju prekid vatre. (On tvrdi da je 95% pripadnika srpskih paravojnih snaga organizovao Hayi} i da ih on i kontroli{e); Vens 4; 33, 34; plavi 4
102

15. 4. 1992; Tokom sastanka na kom je sekretar Vens upozorio Milo{evi}a na to da je Arkan i daqe aktivan, Milo{evi} je izjavio: “Samo neki pojedinci (pripadnici paravojnih snaga) nisu pod kontrolom srpskih vlasti” (doslovan citat:. Milo{evi} je potom rekao: “Mi zabrawujemo paravojne formacije, Arkan je bio samo u Bijeqini na po~etku” sukoba; Vens 7; 41, 42; plavi 5 6. 5. 1992; Predsednik Milo{evi} se sekretaru Vensu obavezao na to da }e pripadnici paravojnih snaga napustiti Bosnu u roku od dve nedeqe: “Svi Srbi i JNA napusti}e BiH u roku od dve nedeqe”; Vens 7; 140; plavi 6 ***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM I
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 14. jul 2006. godine (Meni dostavqeno 9. februara 2007. – nap. V.[.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA
TU@IO^EVO PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA PUKOVNIKA IVANA GRUJI]A NA OSNOVU PRAVILA 94bis I ZAHTEV ZA PRIHVATAWE TRANSKRIPATA NA OSNOVU PRAVILA 92bis(D) Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Daniel Saxon, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hoffmann Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. Na osnovu pravila 94bis i 92bis (D) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), tu`ilac podnosi izve{taj ve{taka pukovnika Ivana Gruji}a i tra`i uvr{tavawe u spis transkripata i dokaznih predmeta u vezi s wegovim iskazima datim na su|ewima u predmetu Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a1) i predmetu Tu`ilac protiv Mrk{i}a i drugih.2)
103

Prihvatawe izve{taja ve{taka 2. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika, tu`ilac podnosi kao Dodatak A ovom zahtevu izve{taj ve{taka pukovnika Ivana Gruji}a3) od 5. februara 2000, sa dopunama od 13. marta 2006, u kom se detaqno navode sudskomedicinski nalazi u vezi sa `rtvama navedenim u dodacima II, III i IV Modifikovane izmewene optu`nice. Pored toga, izve{taj ve{taka bavi se nalazima u vezi sa zatvoreni~kim objektima navedenim u paragrafu 29 i promenama u brojnom stawu stanovni{tva u vezi s paragrafima od 31 do 33 Modifikovane izmewene optu`nice. 3. Pukovnik Ivan Gruji} staja}e na raspolagawu radi unakrsnog ispitivawa ukoliko odbrana to `eli. U slu~aju da odbrana prihvati izve{taj ve{taka, tu`ilac tra`i da se ovaj izve{taj ve{taka uvrsti u dokaze bez pozivawa svedoka da li~no pristupi. Prihvatawe trnskripata 4. Pored toga, na osnovu pravila 92bis (D) Pravilnika tu`ilac tra`i da se transkripti iskaza i dokaznih predmeta pukovnika Ivana Gruji}a iz wegovih iskaza u predmetu Milo{evi} i predmetu Vukovarska trojka, prilo`enom uz ovaj zahtev od Dodatka B do Dodatka E, uvrste u spis tim redosledom.4) 5. Iskazi pukovnika Ivana Gruji}a u gorenavedenim predmetima ticali su se wegovog gorenavedenog izve{taja ve{taka.5) U pomenutim iskazima, pukovnik Ivan Gruji} je detaqnije objasnio rad svoje slu`be, metodologiju koja je primewena i zakqu~ke svog izve{taja ve{taka. On je tako|e naveo vi{e detaqa u vezi s pojedinim `rtvama navedenim u wegovom izve{taju. 6. Iskaz u predmetu Milo{evi} relevantan je za ovaj predmet po{to je Milo{evi} imenovan kao u~esnik u istom udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu kao i ovaj optu`eni. Istovremeno, zlo~ini koji se stavqaju na teret u oba predmeta preklapaju se i ve{tak je stoga obradio i baze zlo~ina koje se stavqaju na teret u ovom predmetu. Isto va`i za wegovo svedo~ewe u predmetu Vukovarska trojka po{to se ovaj optu`eni tako|e tereti za li{avawa `ivota na poqoprivrednom dobru Ov~ara i u zgradi “Veleprometa”. 7. Pravilo 92bis (D) “je zami{qeno da omogu}i uvr{tavawe u dokaze svjedo~ewa koje je svjedok dao pred drugim vije}em, bez da se od svjedoka tra`i da ponovo svjedo~i. Tom se odredbom dozvoqava uvr{tavawe transkripata svjedo~ewa kojima se dokazuje sve ostalo osim djela i pona{awa optu`enog”.6) Predmetni izve{taj ve{taka ne bavi se delima ni pona{awem optu`enog i stoga bi ga trebalo uvrstiti u dokaze. 8. Da bi se izbeglo ponavqawe, tu`ila{tvo se poziva na argumente koje je iznelo u svom zahtevu za prihvatawe transkripta iskaza i relevantnih dokaznih predmeta profesora dr Strinovi}a.7) Tra`eno pravno sredstvo 9. Iz gorenavedenih razloga, tu`ila{tvo tra`i da se, na osnovu pravila 94bis i 92bis (D) Pravilnika, izve{taj ve{taka pukovnika Gruji}a, ko104

ji se ovim podnosi kao Dodatak A, i transkripti iskaza i dokazni predmeti u vezi s tim koji se navode u dodacima od B do E, prihvate u dokaze. Broj re~i: 693 Dana 14. jula 2006. U Hagu, Holandija (potpis na originalu) Hildegard Uertz-Retzlaff vi{i zastupnik tu`ila{tva

Napomene: 1) Predmet br. IT-02-54, u daqem tekstu: predmet Milo{evi}. 2) Predmet br. IT-95-13, u daqem tekstu: predmet Vukovarska trojka. 3) Li~ni podaci o pukovniku Ivanu Gruji}u navedeni su u wegovom izve{taju ve{taka, ERN BHS 0468-7742-0468-7757 i ERN engleski 0468-7742-0468-7757. 4) Pukovnik Ivan Gruji} svedo~io je u predmetu Milo{evi} 3. i 4. marta 2003, stranice transkripta: 17254-17391, a u predmetu Vukovarska trojka 1. juna 2006, stranice trnskripta 9908-9980, 2. juna 2006, stranice transkripta 9981-10069 i 12. juna 2006, stranice transkripta 10301-10361. 5) Tu`ila{tvo pomiwe da je svedok Ivan Gruji} tako|e svedo~io u predmetu Tu`ilac protiv Marti}a, predmet br. IT-95-11 od 10. do 12. aprila 2006. Odgovaraju}i transkripti obelodaweni su na osnovu pravila 66 (a)(ii), ali, budu}i da se odnose na razli~ite baze zlo~ina, oni nisu obuhva}eni ovim zahtevom. 6) Tu`ilac protiv Du{ka Sikirice, Damira Do{ena i Dragana Kolunyije, predmet br. IT-95-8-T, 23. maj 2001. Odluka po molbi optu`be da se transkripti uvrste u dokaze u skladu s pravilom 92bis, 23. maj 2001, par. 2. 7) Vidi Tu`io~evo podno{ewe izve{taja ve{taka profesora dr Strinovi}a na osnovu pravila 94bis i Zahtev za prihvatawe trnskripata na osnovu pravila 92bis (D), od 12. jula 2006.

Dodatak A Izve{taj ve{taka Izve{taj ve{taka koji je dole naveden ranije je uvr{ten u spis u predmetu Vukovarska trojka kao dokazni predmet br. 530. Neki od priloga uz ovaj izve{taj tako|e su uvr{teni u spis u tom predmetu. Ti prilozi, koji su ve} ranije uvr{teni, navode se samo u Dodatku E. Br.; Opis; ERN BHS; ERN engleski; 65ter br. 1. Izve{taj ve{taka Ivana Gruji}a (dopuwen 13. marta 2006); 0468-77420468-7757; 0468-7742-0468-7757; 368; 2. Dodatak 2(a) uz izjavu puk. Ivana Gruji}a: Uredba o osnivawu i radu komisije za postupawe s osobama zarobqenim u oru`anim sukobima u Republici Hrvatskoj, objavqena u Narodnim novinama, petak, 27. septembra 1991; 0117-6629-0117-6630; 0307-2056-0307-2058; 369; 4. Dodatak 2(c) uz izjavu puk. Ivana Gruji}a: Uredba o osnivawu komisije za zarobqene i nestale osobe; 0117-6634-0117-6636; 0307-2062-0307-2065; 369; 5. Dodatak 2(d) uz izjavu puk. Ivana Gruji}a: odluka o imenovawu predsjednika i ~lanova komisije za zato~ene i nestale; 0117-6637-0117-6638; 03071895-0307-1896; 369; 6. Dodatak 2(e) uz izjavu puk. Ivana Gruji}a: Uredba o osnivawu ureda vlade RH za zato~ene i nestale; 0117-6639-0117-6642; 0307-2066-0307-2070; 369; 8. Dodatak 5.b. uz izjavu puk. Ivana Gruji}a: Sporazum vlade Republike Hrvatske i prijelazne uprave ujediwenih naroda za isto~nu Slavoniju
105

(UNTAES) o radu potkomisije za zato~ene i nestale na podru~ju hrvatskog Podunavqa; 0117-6647-0117-6649; 0307-1901-0307-1903; 369; 10. Dodatak 8(a) uz izjavu puk. Ivana Gruji}a; obrazac upitnika za nestale osobe, koji je izdao centar UN za qudska prava, terenski ured u Zagrebu; –; 0307-1904-0307-1911; 369; Dodatak B Transkript Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54, stranice transkripta 17254-17299 od 3. marta 2003, i stranice transkripta 17300-17391 od 4. marta 2003. Ovaj transkript uvr{ten je u dokaze u predmetu Vukovarska trojka kao dokazni predmet 536, a na spisku dokaznih predmeta podnetih 30. juna 2006, na osnovu pravila 65ter, naveden je kao dokazni predmet broj 425. Dodatak C Spisak dokaznih predmeta predlo`enih tokom svedo~ewa pukovnika Ivana Gruji}a u predmetu Milo{evi} Dokazni predmet br.; Opis; Datum; ENG ERN; BHS ERN; 65ter br. 475 tab 16; Protest hrvatske vlade misiji EU u vezi sa zlostavqawem civila i zarobqenika od strane snage Jugoslovenske narodne armije (izri~ito se pomiwu ~etnici) u Vukovaru; 26. novembar 1991.; ET 0326-9903-03269903; 0326-9903-0326-9903; 375; 475 tab 17; Upit ministra Hebranga misiji EU u vezi sa sudbinom osoba evakuisanih iz vukovarske bolnice koje nisu stigle u konvoju; 27. novembar 1991.; ET 0326-9880-0326-9880; 0326-9881-0326-9881; 376; 475 tab 18; Informacija {efa PMEU o sastanku s predsednikom vlade Grani}em u kojoj se govori o etni~kom ~i{}ewu u Slavoniji; 22. januar 1992.; 0081-0190-0081-0193; 0081-0190-0081-0193-BCST; 377; 475 tab 19; Informacija generala Agoti}a hrvatskom ministarstvu odbrane u vezi s taktikom etni~kog ~i{}ewa i ~etni~kim pqa~kama u Lipovcu; 15. mart 1992.; ZA00-2090-ZA00-2090; ZA00-2091-ZA00-2091; 378; 475 tab 20; Telefaks od Nambiara iz UNPROFOR Gouldingu u vezi s etni~kim ~i{}ewem u Hrvatskoj, a naro~ito u sredwoj Dalmaciji, isto~noj Slavoniji i Iloku; 28. mart 1992.; 0079-6553-0079-6555; 0079-6553-0079-6555BCST; 379; 402 tab 23; Dopuna u kojoj se navode dodatna imena `rtava u optu`nici protiv Slobodana Milo{evi}a koja se odnosi na Hrvatsku u paragrafu 49 – poqoprivredno dobro Ov~ara kod Vukovara (Vukovarska bolnica); nepoznat; 0307-2045-0307-2053; 0117-6601-0117-6612; 392; 402 tab 22; @rtve na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod Vukovara (Vukovarska bolnice); nepoznat; 0290-9173-0290-9179; 393; 402 tab 4; Analiza podataka o ekshumiranima; ??-02-2002; 0327-33150327-3321; 0327-3322-0327-3328; 409; 402 tab 1; Izve{taj pod naslovom Analiza podataka o prognanicima; ??-02-2002; 0327-3345-0327-3350; 0327-3339-0327-3344;
106

402 tab 2; Izve{taj pod naslovom Analiza podataka o poginulima; ??02-2002; 0327-3303-0327-3304; 0327-3306-0327-3306; 0327-3308-0327-3308; 03273309-0327-3310; 0327-3312-0327-3312; 0327-3314-0327-3314; 411; 402 tab 3; Izve{taj pod naslovom Analiza podataka o nestalim osobama; ??-02-2002; 0327-3259-0327-3269; 0327-3270-0327-3280; 412; 402 tab 5; Izve{taj pod naslovom Analiza podataka o zato~enicima; ??-02-2004; 0327-3351-0327-3357; 0327-3359-0327-3360; 0327-3329-0327-3335; 0327-3337-0327-3338; 413 Dodatak D Transkript Tu`ilac protiv Mrk{i}a, predmet br. IT-95-13-1, stranice transkripta 9908-9981, od 1. juna 2006, stranice transkripta 9982-10070, od 2. juna 2006, te stranice transkripta 10301-10361, od 12. juna 2006. Dodatak E Spisak dokaznih predmeta predlo`enih u predmetu Vukovarska trojka DP br.; Datum uvr{tavawa; Opis; ENG ERN; BHS ERN; Br. na spisku DP iz pravila 65ter u predmetu [e{eq; 530; 1. jun 2006; Izve{taj ve{taka Ivana Gruji}a (dopuwen 13. marta 2006); 0468-7742-0468-7757; 0468-7742-0468-7757; 368 (Vidi Dodatak A); 531; 1. jun 2006; Prilog izve{taju ve{taka: (pr. 2b) Uredba o osnivawu i radu komisije za tra`ewe osoba nestalih u oru`anim sukobima u Republici Hrvatskoj. (pr. 2b); 0307-2059-0307-2061; 0117-6631-0117-6633; 370; 532; 1. jun. 2006; Prilog izve{taju ve{taka; (pr. 2f) Odluka o unutra{woj organizaciji Ministarstva obiteqi, braniteqa i me|ugeneracijske solidarnosti, Uprava za zato~ene i nestale; 0469-0799-0469-0802; 0469-07990469-0802; 371; 533; 1. jun 2006; Prilog izve{taju ve{taka: (pr. 5a) Uredba vlade Republike Hrvatske o osnivawu komisije vlade Republike Hrvatske za zato~ene i nestale; 0469-0796-0469-0798; 0469-0796-0469-0798; 372; 534; 1. jun 2006; Prilog izve{taju ve{taka: (att. 14a) Organogram u~esnika u ekshumacijama; 0469-6078-0469-6079; 0469-6078-0469-6079; 374; 535; 1. jun 2006; Prilog izve{taju ve{taka: (pr. 6a) Kopija upitnika za nestale osobe komisije za zato~ene i nestale; 0307-93-09-0307-9324; 04693240-0469-3251; 373; 536; 1. jun 2006.; Transkript iskaza Ivana Gruji}a iz predmeta Milo{evi}: 3. i 4. mart 2003; 0504-5454-0504-5499 & 0504-5500-0504-5591- –; 425 (vidi Dodatak B); 537; 1. jun 2006.; Mapa i tabela pod naslovom “Ekshumacije po `upanijama”; 0600-3720; 0600-3764; 394; 538; 1. jun 2006; Mapa pod naslovom Osije~ko-Barawska i Vukovarskosrijemska `upanija – biv{a okupirana podru~ja” – koju je ozna~io svjedok u predmetu br. IT-95-13/1; 0600-4076; 0600-4076; 399; 539; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Hrvatsko Podunavqe – okupirana podru~ja; 0600-3680-0600-3681; 0600-3680-0600-3681; 386;
107

540; 1. jun 2006; Mapa pod naslovom Identifikovane masovne grobnice u isto~noj Slavoniji; 3702; 0600-3702; 395; 541; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Osije~ko-barawska `upanija; 06003678-0600-3679; 0600-3678-0600-3679; 387; 542; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Vukovarsko-srijemska `upanija; 0600-3682-0600-3683; 0600-3682-0600-3683; 389; 543; 1. jun 2006; Mapa pod naslovom – Mjesta zato~ewa 2.796 osobe iz Vukovara; 0600-3704; 0600-3704; 396; 544; 1. jun 2006; Mapa pod naslovom Lokacije masovnih grobnica `rtava iz Vukovara; 0600-3701; 0600-3701; 398; 545; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Vukovar; 0600-3674-0600-3677; 06003674-0600-3677; 388; 546; 1. jun 2006; Tabele u vezi s masovnim grobnicama `rtava iz Vukovara otkrivenim na podru~ju Vukovara; 0600-3689-0600-3700; 0600-3689-06003700; 391; 547; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Spisak identifikovanih lica ~iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice u Ov~ari; 06003684-0600-3688; 0600-3684-0600-3688; 381; 548; 1. jun 2006.; Tabela u vezi sa `rtvama ekshumiranim u Ov~ari koje nisu obuhva}ene optu`nicom; 0600-3664; 0600-3664; 390; 549; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom @rtve sa poqoprivrednog dobra Ov~ara (iz vukovarske bolnice); 0600-3665-0600-3673; 0600-3665-0600-3673; 385; 550; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Spisak lica navedenih optu`nici ~iji su posmrtni ostaci ekshumirani iz drugih masovnih grobnica na podru~ju Vukovara (14 lica)?; 0600-3661-0600-3662; 0600-3661-0600-3662; 382; 551; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Spisak lica navedenih u optu`nici ~iji su posmrtni ostaci preuzeti od SCG Srbije i Crne Gore (2 lica); 0600-3663; 0600-3663; 382; 552; 1. jun 2006; Tabela pod naslovom Spisak lica ~iji su posmrtni ostaci ekshumirani na Novom Grobqu u Vukovaru, koja su prema dokumentaciji primqenoj od Srbije* Crne Gore prona|ena u grobnicama kod “Veleprometa” sa zabele{kama prona|enim kod jedne `rtve; 0600-3793-0600-3794; 06003793-0600-3794; 384; 553; 1. jun 2006; Mapa pod naslovom Lokacije u Srbiji na kojima su prona|eni posmrtni ostaci `rtava iz Vukovara; 0600-3703; 0600-3703; 397; 554; 1. jun 2006; Upitnik u vezi sa `rtvama sa Ov~are za 238 nestalih Hrvata – 65ter br. 621-858; –; –; 408; 555; 1. jun 2006; 7 fotografija `rtava sa Ov~are: Sini{a Veber, Igor Ka~i}, Josip Ko`ul, Martin Jakubovski, Pavo Juri{i}, Sini{a Glava{evi}, Tomislav Baumgertner (65ter br. 242, 614, 615, 616, 617, 618, 620); –; –; 407; 556; 2. jun 2006; Upitnik o nestalim Hrvatima za Marka Ribi~i}a; –; 0102-4237-0102-4250; 380; (fotokopija kompakt diska na kojem je rukom napisano): Gruji}, 14. 7. 2006. Dodaci, A, B, C, D, E.
108

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67 – AP73.3 PRED @ALBENIM VE]EM
U sastavu: sudija Fausto Pocar, predsedavaju}i sudija Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Giiney, sudija Andresia Vaz, sudija Theodor Meron Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 14. septembar 2006. godine

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA DODATAK ARGUMENTIMA KOJIMA TU@ILA[TVO ODGOVARA NA @ALBU NA ODLUKU PRETRESNOG VE]A O DODELI BRANIOCA
Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Dan Saxon, Ulrich Müssemeyer, Melissa Pack Vr{ilac du`nosti branioca: Tjarda Eduard van der Spoel Dodeqeni branioci: David Hooper Andreas O’Shea 1. Putem ovog dodatka, tu`ila{tvo dostavqa Zbirku pravnih izvora, u kojoj su navedeni svi pravni izvori na koje se tu`ila{tvo poziva u svojim, ju~e podnetim argumentima kojima tu`ila{tvo odgovara na `albu na Odluku pretresnog ve}a o dodeli branioca. 2. Zbirka pravnih izvora nalazi se u Prilogu A uz ovaj dokument. Broj re~i: 194 14. septembra 2006. godine U Hagu, Holandija v /potpisano/ Hildegard Uertz-Retzlaff, i{i zastupnik optu`be

PRILOG A – Zbirka pravnih izvora

DODATAK ARGUMENTIMA KOJIMA TU@ILA[TVO ODGOVARA NA @ALBU NA ODLUKU PRETRESNOG VE]A O DODELI BRANIOCA
Indeks: Illinois v. Allen /Ilinois protiv Alena/, (1970) 397 U.S. 337 Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava Faretta v. California /Fareta protiv Kalifornije/, (1975) 422 U.S. 806
109

Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Brock/Sjediwene Dr`ave protiv Broka/, (1998) 159 F.3d 1077 Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Flewitt /Sjediwene Dr`ave protiv Fluita/, (1989) 874 F.2d 669 Deveti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Cauley /Sjediwene Dr`ave protiv Kolija/, (1983) 697 F.2d 486 Drugi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Brown /Sjediwene Dr`ave protiv Brauna/, (1986) 791 F.2d 577 Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Williams /Sjediwene Dr`ave protiv Vilijamsove/, (1999) U.S. App. LEXIS 32715 Deseti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava (neobjavqeno mi{qewe) McKaskle v. Wiggins /Mekaskl protiv Viginsa/, (1984) 465 U.S. 168 Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava Prosecutor v. Norman et.al. /Tu`ilac protiv Normana i drugih/, Predmet br. SCSL-04-14-T, “Ruling on the Issue of Non-Appearance of the First Accused, the Second Accused, and the Third Accused at the Trial Proceedings” /Odluka u vezi s nepojavqivawem na su|ewu prvooptu`enog, drugooptu`enog i tre}eoptu`enog/, od 1. oktobra 2004. godine Specijalni sud za Sijera Leone United States v. Dougherty /Sjediwene Dr`ave protiv Dohertija/, (1972) 473 F.2d 1113 Federalni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava za Distrikt Kolumbija United States v. West /Sjediwene Dr`ave protiv Vesta/, (1989) 877 F.2d 281 ^etvrti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava United States v. Farhad/Sjediwene Dr`aveprotiv Farhada/, (1999) 190F.3d 1097 Deveti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava 90 S.Ct. 1057 90 S.Ct 1057 Koristiti iskqu~ivo u obrazovne svrhe 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 . (Citirati kao: 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057) . Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava, Dr`ava Ilinois, `alilac, protiv Williama Allena Predmet br. 606 @alba obrazlo`ena 24. februara 1970. Odluka doneta 31. marta 1970. Zahtev za ponavqawe postupka odbijen 18. maja 1970. Vidi 398 U.S. 915, 90 S.Ct. 1684. Zatvorenik je iz dr`avnog zatvora podneo zahtev za izdavawe naloga habeas korpus. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za severni okrug Ilinoisa, Isto~no odeqewe, odbacio je wegov zahtev, a Apelacioni sud, 413 F.2d 232, ukinuo je tu odluku i odobrio certiorari
110

/molbu za za{titu zakonitosti/. Sudija Vrhovnog suda, Blek, ocenio je da je, pre udaqavawa optu`enog iz sudnice, pretresni sudija vi{e puta upozorio optu`enog da }e biti udaqen ako se i daqe bude neprimereno pona{ao, a optu`eni, po svemu sude}i, nimalo nije bio razuveren time {to pretresni sudija koristi svoja ovla{}ewa za ka`wavawe za krivi~no delo nepo{tovawa suda, pri ~emu je optu`eni stalno obave{tavan o tome da }e mo}i da se vrati u sudnicu kad pristane da se pona{a pristojno, ali po{to je optu`eni, uprkos tome, nastavio neprimereno da se pona{a i time izgubio svoje ustavno pravo da bude prisutan u sudnici sve vreme trajawa svog su|ewa, wegovo udaqavawe iz sudnice i nastavqawe su|ewa u wegovom odsustvu, sve dok ne obe}a da }e se pristojno pona{ati, nije bilo neustavno. Odluka je ukinuta. Glavne napomene Vesta (11) Krivi~ni zakon, ~lan 662.70 110k662.70 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k662(7)) Jedno od najosnovnijih prava, garantovanih odredbom [estog amandmana koja se odnosi na pravo na suo~avawe sa svedocima, jeste pravo optu`enog da bude prisutan u sudnici u svakoj fazi svoga su|ewa. U.S.C.A. /Zakonik SAD s komentarima/ [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 662.80 110k662.80 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k662(l)) Pravo na li~no suo~avawe sa svedocima mo`e se izgubiti uz saglasnost ili ponekad ~ak i zbog neprimerenog pona{awa. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (3) Ustavni zakon, ~lan 43(1) 92k43(l) Najcitiraniji predmeti Sudovi mogu da preduzmu sve {to je u wihovoj mo}i kako bi spre~ili gubitak ustavnih prava. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 636(1) 110k636(l) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni mo`e izgubiti svoje pravo da prisustvuje su|ewu ako, nakon upozorewa sudije da }e biti udaqen iz sudnice ukoliko nastavi neprimereno da se pona{a, on, uprkos tome, insistira na pona{awu koje je toliko neprimereno, ometaju}e i drsko da onemogu}ava da se su|ewe nastavi uz wegovo prisustvo u sudnici. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 636(1) 110k636(l) Najcitiraniji predmeti Ako zbog svog neprimerenog pona{awa, okrivqeni izgubi pravo da prisustvuje su|ewu, on to pravo mo`e povratiti ~im bude spreman da se pona{a pristojno i s po{tovawem, onako kako to dolikuje pona{awu u sudu i tokom trajawa sudskog postupka. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD.
111

(6) Krivi~ni zakon, ~lan 633(1) 110k633(l) Najcitiraniji predmeti Flagrantno kr{ewe elementarnih pravila pristojnog pona{awa u sudnici ne treba i ne mo`e da se toleri{e. (7) Krivi~ni zakon, ~lan 637 110k637 Najcitiraniji predmeti Pretresne sudije, suo~ene s okrivqenima koji remete rad i pona{aju se neposlu{no, tvrdoglavo i prkosno, moraju imati na raspolagawu dovoqno diskrecionog prava da u svakom takvom predmetu iza|u na kraj s datim okolnostima. (8) Nepo{tovawe suda, ~lan 7 93k7 Najcitiraniji predmeti (8) Krivi~ni zakon, ~lan 637 110k637 Najcitiraniji predmeti Ustav dozvoqava odre|ena sredstva koja pretresni sudija mo`e da primeni kako bi iza{ao na kraj s okrivqenim koji se pona{a samovoqno, a koja podrazumevaju vezivawe i onemogu}avawe okrivqenog da govori, ~ime se obezbe|uje wegovo prisustvo u sudnici; ka`wavawe za nepo{tovawe suda; ili wegovo udaqavawe iz sudnice sve dok ne obe}a da }e se pristojno pona{ati. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (9) Krivi~ni zakon, ~lan 662.65 110k662.65 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k662(l)) Su|ewem za krivi~no delo okrivqenom koji u sudnici sedi vezan i onemogu}en da govori pred sudijom i porotom, u izvesnoj meri postigao bi se onaj deo svrhe [estog amandmana da se okrivqenom da pravo na suo~avawe sa svedocima na su|ewu. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (10) Nepo{tovawe suda, ~lan 7 93k7 Najcitiraniji predmeti Sud mora strogo da vodi ra~una da ne dozvoli da okrivqeni ima koristi od prekida su|ewa, u nadi da nepovoqan svedok mo`da slede}i put ne}e biti dostupan, nakon {to okrivqeni provede du`e vreme u zatvoru zbog nepo{tovawa suda. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (11) Ustavni zakon, ~lan 268(6) 92k268(6) Najcitiraniji predmeti (11) Krivi~ni zakon, ~lan 636(1) 110k636(l) Najcitiraniji predmeti U slu~aju da je, pre udaqavawa optu`enog iz sudnice, pretresni sudija vi{e puta upozorio optu`enog da }e biti udaqen ako se i daqe bude neprimereno pona{ao, a optu`eni, po svemu sude}i, nimalo nije bio razuveren time {to pretresni sudija koristi svoja ovla{}ewa za ka`wavawe za krivi~no delo nepo{tovawa suda, pri ~emu je optu`eni stalno obave{tavan o tome da }e mo}i da se vrati u sudnicu kad pristane da se pona{a pristojno, ali po{to je optu`eni, uprkos tome, nastavio neprimereno da se pona{a i time izgubio svoje ustavno pravo da bude prisutan u sudnici sve vreme trajawa svog su|ewa, wegovo udaqavawe iz sudnice i nastavqawe su|ewa u we112

govom odsustvu, sve dok ne obe}a da }e se pristojno pona{ati, nije bilo neustavno. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (12) Krivi~ni zakon, ~lan 633(1) 110k633(l) Najcitiraniji predmeti Sudski postupak ne sme biti inficiran prosta~kim i uvredqivim re~nikom i pona{awem, a sudovi ne smeju biti izlo`eni maltretirawu, vre|awu i omalova`avawu od strane okrivqenih koji su pred wima optu`eni za krivi~na dela. **1058 *338 Joel M. Flaum, iz ^ikaga, u Ilinoisu, u ime `alioca. H. Reed Harris, iz ^ikaga, u Ilinoisu, u ime respondenta. Sudija Blek izneo je stav suda. (1) Odredba [estog amandmana na Ustav Sjediwenih Dr`ava koja se odnosi na suo~avawe sa svedocima predvi|a da: “U svim krivi~nim postupcima, optu`eni u`iva pravo *** da se suo~i sa svedocima koji svedo~e protiv wega ***.” S na{eg stanovi{ta, ^etrnaesti amandman obavezuje dr`ave da ispune garancije koje ova odredba predvi|a. Pointer v. Texas /Pointer protiv Teksasa/ 380 U.S. 400, 85 S. Ct. 1065, 13 L.Ed.2d 923 (1965). Jedno od najosnovnijih prava, garantovanih odredbom [estog amandamana koja se odnosi na pravo na suo~avawe sa svedocima jeste pravo optu`enog da bude prisutan u sudnici u svakoj fazi svoga su|ewa. Lewis v. United States /Luis protiv Sjediwenih Dr`ava/ 146 U.S. 370, 13 S.Ct. 136. 36 L.Ed. 1011 (1892). U ovom predmetu postavqa se pitawe da li optu`eni mo`e iskoristiti prednosti ovog ustavnog prava i ostati u sudnici, a istovremeno se pona{ati i govoriti toliko bu~no, nepristojno i neprimereno da to izuzetno ote`ava ili u potpunosti onemogu}ava daqi nastavak su|ewa. To pitawe postavilo se na slede}i na~in. Porota suda u Ilinoisu osudila je respondenta, Alena, okrivqenog za oru`anu pqa~ku, na kaznu od 10 do 30 godina zatvora, koju je trebalo da odslu`i u Kazneno-popravnom zavodu dr`ave Ilinois. Dokazi protiv wega su pokazali *339 da je, 12. avgusta 1956. godine, on u{ao u jednu tavernu u Ilinoisu i, nakon {to je poru~io pi}e, uperio vatreno oru`je u {ankera i oteo mu 200 dolara. Vrhovni sud Ilinoisa potvrdio je presudu u predmetu People v. Allen /Narod protiv Alena/ 37 I11.2d 167, 226 N.E.2d 1 (1967), a ovaj sud odbio je certiorari. 389 U.S. 907, 88 S.Ct. 226, 19 L.Ed.2d 225 (1967). Alen je kasnije podneo molbu za izdavawe naloga habeas korpus u Federalnom sudu, navode}i da ga je pretresni sudija suda u Ilinoisu nezakonito li{io prava da bude prisutan u sudnici sve vreme trajawa wegovog su|ewa. Konstatuju}i da Ustav nije prekr{en, Okru`ni sud odbio je da izda takav nalog. Apelacioni sud ukinuo je tu odluku, 413 F.2d 232 (1969), a sudija Hastings izneo je protivno mi{qewe. ^iwenice koje su prethodile izbacivawu Alena iz sudnice navedene su u **1059 mi{qewu Apelacionog suda, koji je prihvatio Alenov argument: “Nakon podizawa optu`nice protiv wega, kao i tokom pretpretresne faze postupka, `alilac (Alen) odbio je da prihvati branioca koga mu je sud dodelio, te je, prvostepenom sudu u vi{e navrata ukazao da `eli da se sam brani.
113

Nakon {to je `alilac izneo obimne argumente, pretresni sudija mu je rekao: ’Dozvoli}u vam da budete sopstveni advokat, ali }u zamoliti gospodina Kelija (branioca po slu`benoj du`nosti) (da) sedi tu i umesto vas pazi na korektnost postupka, onoliko koliko je to mogu}e.’ “Su|ewe je po~elo 9. septembra 1957. godine. Nakon {to je, posle ispitivawa potencijalnih porotnika, zastupnik optu`be prihvatio prva ~etiri porotnika, `alilac je po~eo da ispituje prvog porotnika, a to ispitivawe odu`ilo se u nedogled. Na kraju ga je pretresni sudija prekinuo i tra`io da svoje ispitivawe ograni~i iskqu~ivo na ona pitawa koja se ti~u podobnosti potencijalnog porotnika. U tom trenutku, `alilac je po~eo na najuvredqiviji i najnepristojniji na~in da se raspravqa sa sudijom. Naposletku, i, po svoj prilici, iz o~ajawa, sudija je zamolio dodeqenog *340 branioca da nastavi ispitivawe porotnika. @alilac je nastavio da govori i objavio da dodeqeni branilac ne}e postupati kao wegov advokat. Svoje opaske zavr{io je re~ima: “Kad budem iza{ao na pauzu za ru~ak, vi (sudija) }ete ovde biti le{.” Tada je pocepao spis koji je wegov branilac imao kod sebe i pobacao papire po podu. Onda je pretresni sudija rekao `aliocu: ’Jo{ jedan ovakav ispad i udaqi}u vas iz sudnice.’ Ovo upozorewe nije imalo nikakvog efekta na `alioca. On je nastavio drsko da odgovara sudiji, rekav{i: ’Ne}e ni biti nikakvog su|ewa. Ja }u sedeti ovde, a vi }ete govoriti i mo`ete mi staviti lance i obu}i luda~ku ko{uqu i zalepiti traku preko usta, ali to vam ne}e pomo}i, jer su|ewa ne}e biti.’ Nakon {to je `alilac izrekao jo{ nekoliko uvredqivih opaski, sudija je nalo`io da se postupak nastavi u wegovom odsustvu. @alilac je udaqen iz sudnice. Potom je nastavqen postupak ispitivawa potencijalnih porotnika, i porotnici su izabrani u odsustvu `alioca. “Nakon podnevne pauze, a pre nego {to je porota u{la u sudnicu, `alilac, koji je tada bio izveden pred sudiju, `alio se na pravi~nost su|ewa, kao i na svog dodeqenog branioca. On je tako|e rekao da `eli da bude prisutan u sudnici za vreme su|ewa. Sudija mu je odgovorio da }e mo}i da ostane u sudnici ako se ’bude pristojno pona{ao i ako se ne bude me{ao u izno{ewe teze.’ Zatim je porota u{la i zauzela svoja mesta. Tada je branilac `alioca zatra`io da svedoci budu udaqeni iz sudnice. (@alilac) usprotivio se tom zahtevu *341 svog advokata, rekav{i: ’Ne}e biti nikakvog postupka. Ja }u po~eti da govorim i govori}u sve vreme su|ewa. Ovakvog su|ewa ne}e biti. @elim da moja sestra i moji prijateqi budu u sudnici i da svedo~e za mene.’ Potom je pretresni sudija nalo`io da se `alilac udaqi iz sudnice.” 413 F.2d, na str. 232-234. Nakon {to je po drugi put udaqen, Alen nije bio u sudnici tokom izno{ewa teze optu`be, osim {to je nekoliko puta vra}an u sudnicu radi identifikacije. Tokom jednog od kasnijih pojavqivawa u sudnici, Alen je na jedno od pitawa sudije odgovorio nepristojnim i uvredqivim re~nikom. Nakon izno{ewa teze optu`be, pretresni sudija ponovio je svoje obe}awe Alenu da }e mo}i da se vrati u sudnicu kad bude po~eo pristojno da se pona{a. Alen je dao izvesna uveravawa da }e se **1060 pristojno pona{ati i dobio dozvolu da prisustvuje ostatku su|ewa, prvenstveno svojoj odbrani, koju je vodio wegov branilac po slu`benoj du`nosti.
114

Apelacioni sud daqe je ocenio da je Vrhovni sud Ilinoisa pogre{io u svojoj odluci da se Alen svojim pona{awem odrekao svog ustavnog prava da prisustvuje su|ewu, izjaviv{i da: “Ne smeju se nametati nikakvi uslovi u vezi s apsolutnim pravom okrivqenog u krivi~nom predmetu da prisustvuje svim fazama postupka. Insistirawe okrivqenog na ostvarivawu tog prava pod nerazumnim okolnostima ne zna~i da se on tog prava odrekao. Ukoliko se insistira na takvim uslovima, taj problem se mo`e i mora re{iti na na~in koji okrivqenog ne}e primorati da odustane od svog prava”. “U svetlu odluke u predmetu Hopt v. Utah /Hopt protiv Jute/, 110 U.S. 574, 4 S.Ct. 202, 28 L.Ed. 262 (1884) i predmetu *342 Shields v. United States /[ilds protiv Sjediwenih Dr`ava/, 273 U.S. 583, 47 S.Ct. 478, 71 L.Ed. 787 (1927), kao i u svetlu ustavnog ovla{}ewa iz [estog amandmana, smatramo da okrivqenog nije trebalo udaqiti iz sudnice u toku wegovog su|ewa, bez obzira na wegovo neprimereno i drsko pona{awe. Umesto toga, pretresni sudija trebalo je da preduzme sve raspolo`ive mere da obuzda okrivqenog, ~ak i ako bi to podrazumevalo wegovo vezivawe i onemogu}avawe da govori.” 413 F.2d, na str. 235. (2)(3)(4)(5) Apelacioni sud je smatrao da je pravo okrivqenog po [estom amandmanu da prisustvuje sopstvenom su|ewu u tolikoj meri “apsolutno” da se, bez obzira na to koliko se nepristojno ili neprimereno okrivqeni pona{ao, nikada ne bi moglo smatrati da je on to pravo izgubio, dokle god on na wemu insistira, kao {to je to o~igledno bio slu~aj s Alenom. Shodno tome, Apelacioni sud je zakqu~io da pretresni sudija nikako nije smeo da izbaci okrivqenog s wegovog su|ewa, kao i da je krajwi pravni lek, kojem je trebalo da pribegne sudija suo~en s okrivqenim koji se samovoqno pona{ao, kao {to je to bio slu~aj s Alenom koji je bio re{en da spre~i svoje su|ewe, trebalo da bude vezivawe i onemogu}avawe okrivqenog da govori. (FN1) /kao u originalu/ /fusnota 1/ Ne mo`emo se slo`iti s konstatacijom da [esti amandman, predmeti na koje se Apelacioni sud pozvao, ili bilo koji drugi predmeti kojima se ovaj sud bavio, u tolikoj meri spre~avaju pretresnog sudiju da sprovede su|ewe za krivi~no delo. [iri stavovi suda, izneti u predmetima Hopt v. Utah, gore, i Lewis v. United States /Luis protiv Sjediwenih Dr`ava/, 146 U.S. 370, 13 S.Ct. 136, 36 L.Ed. 1011 (1892), o tome da se su|ewe nikada ne sme nastaviti u odsustvu okrivqenog, izri~ito su odba~eni. Diaz v. United States / Diaz protiv Sjediwenih Dr`ava A 223 U.S. 442, 32 S.Ct. 250, 56 L.Ed. 500 (1912). Umesto toga, prihvatamo izjavu sudije Kardoza, koji je, govore}i u ime suda, u predmetu Snyder v. Massachusetts /Snajder protiv Masa~usetsa/, rekao: “Nesumwivo je da se pravo (na li~no suo~avawe sa svedocima) mo`e izgubiti uz *343 saglasnost ili ponekad ~ak i zbog neprimerenog pona{awa.” (FN2) Premda imamo u vidu ~iwenicu da sudovi moraju da preduzmu sve {to je u wihovoj mo}i kako bi spre~ili gubitak ustavnih prava, Johnson v. Zerbst /Yonson protiv Zerbsta/. 304 U.S. 458, 464, 58 S.Ct. 1019, 1023, 82 L.Ed. 1461 (1938), danas eksplicitno smatramo da okrivqeni mo`e izgubiti svoje pravo da prisustvuje su|ewu ako, nakon upozorewa sudije da }e biti udaqen iz sudnice ukoliko nastavi neprimereno da se pona{a, on, uprkos tome, insistira na pona{awu koje je toliko nepri115

mereno, ometaju}e i drsko da onemogu}ava da se wegovo su|ewe nastavi **1061 uz wegovo prisustvo u sudnici. (FN3) Izgubqeno pravo na prisustvovawe su|ewu se, naravno, mo`e povratiti ~im okrivqeni bude spreman da se pona{a pristojno i s po{tovawem, onako kako to dolikuje pona{awu u sudu i za vreme trajawa sudskog postupka. FN1. Apelacioni sud se u fusnoti poziva i na ovla{}ewa pretresnog sudije koja se odnose na ka`wavawe za nepo{tovawe suda. Ova tema razmotrena je u Drugom delu ovog mi{qewa. Dole, na str. 1061. FN2, Pravilo 43 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku predvi|a da “u toku krivi~nog postupka u vezi s krivi~nim delima za koja nije zapre}ena smrtna kazna, dobrovoqno odsustvo okrivqenog, nakon {to je su|ewe zapo~eto u wegovom prisustvu, ne spre~ava nastavak su|ewa, ukqu~uju}i dono{ewe presude.” FN3. Vidi Murray: “The Power to Expel a Criminal Defendant From His Own Trial: A Comparative View” /Ovla{}ewe za udaqavawe lica okrivqenog za krivi~no delo s wegovog vlastitog su|ewa: komparativni pregled/, 36 U.Colo.L. Rev. 171-175 (1964); Golding: “Presence of the Defendant at Rendition of the Verdict in Felony Cases” /Prisustvovawe okrivqenog izricawu presude u predmetima vezanim za te{ka krivi~na dela/, 16 Col.L.Rev., 18-31 (1916). (6)(7)(8) U ciqu pravilnog sprovo|ewa pravde u krivi~nim predmetima, od su{tinskog je zna~aja da dostojanstvo, red i primereno pona{awe budu glavna obele`ja svih sudskih postupaka u na{oj zemqi. Flagrantno kr{ewe elementarnih pravila pristojnog pona{awa u sudnici ne treba i ne mo`e da se toleri{e. Smatramo da pretresne sudije, suo~ene s okrivqenima koji remete rad i pona{aju se neposlu{no, tvrdoglavo i prkosno, moraju imati na raspolagawu dovoqno diskrecionog prava da u svakom takvom predmetu iza|u na kraj s datim okolnostima. Ne postoji jedinstvena formula za odr`avawe odgovaraju}e atmosfere u sudnici, koja bi se na najboqi na~in mogla primeniti u svakoj situaciji. Smatramo da postoje najmawe tri ustavno prihvatqiva sredstva koja pretresni sudija mo`e upotrebiti kako bi iza{ao na kraj s *344 okrivqenim koji se pona{a samovoqno, kao {to je to bio slu~aj s Alenom: (1) vezivawe i onemogu}avawe okrivqenog da govori, ~ime se obezbe|uje da on i daqe ostane u sudnici; (2) ka`wavawe za nepo{tovawe suda; (3) udaqavawe okrivqenog iz sudnice sve dok ne obe}a da }e se pristojno pona{ati. I (9) Su|ewem za krivi~no delo okrivqenom koji u sudnici sedi vezan i onemogu}en da govori pred sudijom i porotom u izvesnoj meri postigao bi se onaj deo svrhe [estog amandmana da se okrivqenom da pravo na suo~avawe sa svedocima na su|ewu. Me|utim, ~ak i sama pomisao na primenu takvog metoda, a kamoli posmatrawe takvog prizora, pobu|uje ose}awe da se nikome ne sme suditi dok je vezan lancima i onemogu}en da govori, osim u slu~aju krajwe nu`de. Ne samo {to prizor okrivqenog koji je vezan lancima i onemogu}en da govori mo`e zna~ajno uticati na mi{qewe porote o okri116

vqenom, ve} i sama primena takve tehnike na izvestan na~in vre|a dignitet i primerenost sudskog postupka, koje sudija nastoji da odr`i. Pored toga, jedna od osnovnih prednosti prisustva okrivqenog na su|ewu, a to je wegova mogu}nost komunikacije sa svojim braniocem, u znatnoj meri biva umawena wegovim potpunim fizi~kim sputavawem. Delimi~no zbog ovih nepogodnosti i ograni~ewa koja su svojstvena ovoj metodi re{avawa problema s okrivqenima koji prave nered u sudnici, odbijamo da podr`imo stav Apelacionog suda da okrivqeni ni pod kojim uslovima ne sme biti li{en svog prava da prisustvuje su|ewu. Me|utim, u nekim situacijama, koje ne moramo poku{avati da predvidimo, vezivawe okrivqenog i wegovo onemogu}avawe da govori mogli bi biti najpravedniji i najrazumniji na~in da se iza|e na kraj s okrivqenim koji se pona{a onako kako se Alen u ovom slu~aju pona{ao. II Apelacioni sud je u fusnoti predlo`io mogu}nost kori{}ewa ka`wavawa za nepo{tovawe suda, kao pravni lek koji bi naterao Alena da se pristojno pona{a za vreme svog su|ewa zbog pqa~ke, a ta~no je *345 da bi ka`wavawe ili pretwa da }e okrivqeni koji se neposlu{no pona{a biti ka`wen za nepo{tovawe suda, samo po sebi, moglo biti dovoqno da okrivqeni prestane da ometa su|ewe. Kad bi to bilo tako, onda bi se ovaj problem lako mogao re{iti, a okrivqeni bi mogao da ostane u sudnici. Naravno, ako je okrivqeni re{io da spre~i bilo kakvo su|ewe, onda bi sud koji takvom okrivqenom poku{ava da sudi zbog nepo{tovawa suda i daqe bio suo~en sa istom dilemom koju je, u ovom slu~aju, imao i sud u Ilinoisu. Ka`wavawe za nepo{tovawa suda, kao sankcija, o~igledno ima svojih ograni~ewa, u slu~aju da se okrivqeni tereti za te{ko krivi~no delo za koje je zapre}ena veoma stroga kazna, kao {to su smrtna kazna ili do`ivotna robija. U takvom slu~aju, okrivqeni verovatno ne bi bio toliko pogo|en kaznom za nepo{tovawe suda, ako bi ga, naposletku, ionako ~ekala daleko **1062 te`a kazna. Bez obzira na to, u okolnostima vezanim za ovaj predmet, sudija ipak treba da ima u vidu pravni lek ka`wavawa za nepo{tovawe suda. (10) Drugi aspekt pravnog leka ka`wavawa za nepo{tovawe suda podrazumeva ovla{}ewe sudije, koje treba da se ostvaruje u skladu s dr`avnim i saveznim zakonom, da po{aqe u zatvor okrivqenog koji pravi nered u sudnici, kao {to je to bio slu~aj s Alenom, zbog wegovog odbijawa da po{tuje proceduru su|ewa, kao i da su|ewe prekine sve dok okrivqeni ne obe}a da }e se pona{ati pristojno. Ovaj postupak je u skladu s pravom okrivqenog da prisustvuje su|ewu, a wime se, uz to, izbegavaju ozbiqni nedostaci koje podrazumeva primena mere vezivawa lancima i onemogu}avawa okrivqenog da govori. Me|utim, mora se priznati da bi se, u okviru svoje prora~unate strategije, okrivqeni eventualno mogao opredeliti da neko du`e vreme provede iza re{etaka zbog nepo{tovawa suda, u nadi da nepovoqni svedoci mo`da ne}e biti dostupni nakon toliko proteklog vremena. Sud mora strogo da vodi ra~una da ne dozvoli okrivqenom da se na ovaj na~in okoristi vlastitim nedelom.
117

III (11) Prvostepeni sud je, u ovom slu~aju, doneo odluku da, u datim okolnostima, udaqi okrivqenog iz sudnice i nastavi da mu sudi u odsustvu, sve dok i *346 osim ako on ne obe}a da }e se pona{ati onako kako to dolikuje pona{awu u sudnici jednog ameri~kog suda. Kao {to smo prethodno ve} rekli, smatramo da u ovom postupku nema ni~eg neustavnog. Alenovo pona{awe o~igledno je bilo toliko ekstremno i neprimereno da je ~inilo opravdanim wegovo udaqavawe iz sudnice ili potpuno fizi~ko sputavawe. Pre wegovog udaqavawa iz sudnice, sudija ga je u vi{e navrata upozorio da }e biti udaqen iz sudnice ako bude nastavio neprimereno da se pona{a, a, kao {to je sudija Hastings primetio u svom protivnom mi{qewu, iz sudskog zapisnika se vidi da Alen nimalo nije bio razuveren time {to pretresni sudija koristi svoja ovla{}ewa za ka`wavawe za krivi~no delo nepo{tovawa suda. Alen je stalno bio obave{tavan da }e mo}i da se vrati na su|ewe kad bude pristao da se pristojno pona{a. U takvim okolnostima, smatramo da je Alen izgubio svoje pravo da bude prisutan sve vreme trajawa svog su|ewa, koje mu je garantovano [estim i ^etrnaestim amandmanom. IV (12) Nije prijatno izneti stav da je `alilac, Alen, propisno izba~en iz sudnice u toku jednog dela sopstvenog su|ewa. Ali, qudi se ne mogu neka`weno ophoditi s nepo{tovawem prema na{im sudovima, koji predstavqaju paladijume slobode. Niti se optu`enom mo`e dopustiti da beskona~nim pravqewem nereda u sudnici izbegne da mu se sudi za krivi~no delo koje mu je stavqeno na teret. Kad bi se okrivqenima u krivi~nim predmetima dozvolilo da maltretiraju, vre|aju i omalova`avaju na{e sudove i osuje}uju i opstruiraju pravilno odvijawe sudskog postupka, to bi dovelo do degradacije na{e zemqe i na{eg pravosudnog sistema. Kao ~uvari javne dobrobiti, na{i sistemi dr`avnih i federalnih sudova te`e da ravnopravno sprovode pravdu i prema bogatima i prema siroma{nima, i prema dobrima i prema lo{ima, i prema gra|anima ro|enim ovde i u stranim zemqama, kao i prema pripadnicima svih rasa, nacionalnosti i veroispovesti. S obzirom da u sudovima rade obi~ni qudi od krvi i mesa, sudovi nisu savr{eni i neizbe`no je da ponekad pogre{e. Ali, ako na{i sudovi `ele da zadr`e onu ulogu *347 koju su im osniva~i namenili kao tvr|avama pravde, wihovi postupci ne mogu i ne smeju biti inficirani prosta~kim, uvredqivim re~nikom i pona{awem kakvo je, u ovom slu~aju, ispoqeno pred sudijom suda u Ilinoisu. Na osnovu zapisnika se vidi da se sudija suda u Ilinoisu sve vreme pona{ao dostojanstveno, primereno i strpqivo, onako kako to i prili~i jednom sudiji. ^ak i pored svog stava da je pretresni sudija doneo pogre{nu odluku, Apelacioni sud pohvalio je wegovo “primerno strpqewe, koje je bilo izlo`eno te{kim provokacijama.” Mi ne smatramo da je udaqavawe okrivqenog s wegovog su|ewa bilo jedino ustavno re{ewe koje je sudija suda u Ilinoisu mogao primeniti kako bi re{io problem s kojim je bio suo~en. Me|utim, zaista smatramo da zapisnik sa su|ewa ne sadr`i apsolutno ni{ta {to bi **1063 ukazivalo na to
118

da sudija nije u potpunosti postupio u skladu sa svojim diskrecionim pravom. Koliko god da je za `aqewe to {to je ~ovek bio udaqen sa sopstvenog su|ewa, pa makar to bilo i na kratko, smatramo da sudija svojim postupkom nije napravio formalnopravnu gre{ku. Odluka Apelacionog suda je ukinuta. Odluka je ukinuta. Sudija Brenan izneo je podudarno mi{qewe: Garantije koje Ustav daje optu`enima u krivi~nim predmetima pretpostavqaju da dr`ava ima suvereno pravo da pred sud izvede lica koja su osnovano optu`ena za kr{ewe va`e}ih zakona. Ustavno ovla{}ewe za izvo|ewe optu`enog pred sud od osnovnog je zna~aja za koncept “ure|ene slobode” i ~ini preduslov za ostvarivawe socijalne pravde i mira. U istoriji su poznati primeri raspada zakonitih kaznenih ovla{}ewa – zavada, krvna osveta, teror ka`wavawa od strane ruqe ili lutaju}ih bandi koje su uzele pravdu u svoje ruke. Tako|e su poznati slu~ajevi kada je to ovla{}ewe bivalo izvitopereno. U nekim dru{tvima, produ`ena kaznena ruka dr`ave je, zahvaquju}i tajnim prijavama, uspela da se domogne nekih pojedinaca, nakon ~ega je usledilo wihovo ka`wavawe po kratkom postupku. U nekim drugim dru{tvima, hiroviti *348 tirani do~epali su se sve~anog ovla{}ewa za dono{ewe osu|uju}e presude. Kroz koridore istorije odjekuju jauci nevinih koji su osu|eni raznim iracionalnim ili arbitrarnim postupcima. To su neke od alternativa koje istorija nudi za postupak koji je usvojen u na{em ustavu. Pravo okrivqenog na su|ewe – na su|ewe pred porotom – predstavqa tradiciju koju na{ narod odavno neguje, kao su{tinski va`nu ko~nicu kaznenim ovla{}ewima dr`ave. Nikada nije bila dovedena u pitawe ~iwenica da, prema na{oj ustavnoj tradiciji, su|ewe u skladu sa Ustavom predstavqa pravi na~in da dr`ava to ovla{}ewe i ostvari. Linkoln je rekao da je ova dr`ava “za~eta u slobodi i posve}ena stavu da su svi qudi stvoreni jednaki.” /prevod s engleskog/ Nije bilo lako ostvariti san osniva~a o dru{tvu u kojem su svi qudi slobodni i jednaki. Stepen slobode i jednakosti koji danas postoji rezultat je neprestane borbe i `rtvovawa. Mnogo toga ostaje jo{ da se uradi – toliko mnogo da su same institucije na{eg dru{tva stavqene pred izazov. Stoga, danas, ba{ kao i u Linkolnovo doba, ~ovek mo`e da se zapita “da li (ova) dr`ava, ili bilo koja na ovaj na~in za~eta i posve}ena dr`ava, mo`e jo{ dugo da izdr`i.” Dr`ava ne mo`e jo{ dugo da izdr`i ako ostane bez garancija slobode, pravde i jednakosti, koje su ugra|ene u wene osniva~ke akte. Me|utim, ona ne mo`e da izdr`i ni ako dozvolimo da na{e dragoceno nasle|e ure|ene slobode bude rastrgano usred buke i besa na{eg vremena. Ona ne mo`e da izdr`i ako, u pojedina~nim slu~ajevima, zahtevi koji se odnose na dru{tveni red i mir, s jedne strane, i na li~nu slobodu, s druge strane, ne mogu uzajamno biti re{eni pred Ustavom predvi|enim forumom. Ako se to re{ewe ne mo`e posti}i su|ewem pred sudom, ono }e biti prona|eno na nekom drugom mestu i uz pomo} nekih drugih sredstava, a pojavi}e se ozbiqna opasnost da sloboda, jednakost i red, koji su od su{tinske va`nosti i za jedno i za drugo, budu izgubqeni.
119

Ustavno pravo optu`enog da prisustvuje svom su|ewu mora se posmatrati u ovom kontekstu. Stoga, *349 nema nikakve sumwe da pona{awe optu`enog koje spre~ava daqi nastavak su|ewa ne mo`e nadja~ati neprikosnoveno pravo dr`ave da do kraja sprovede sudski postupak. Pre vi{e od pola veka, ovaj sud je, u predmetu Diaz v. United States /Diaz protiv Sjediwenih Dr`ava/, 223 U.S. 442. 457-458, 32 S.Ct. 250, 254-256, 56 L.Ed. 500 (1912), odobrio ono {to ja smatram rukovode}im na~elom. Tamo smo naveli citat iz predmeta Falk v. United States /Falk protiv Sjediwenih Dr`ava/, 15 App.D.C. 446 (1899), predmeta u kojem se optu`eni pojavio na svom su|ewu, ali je pobegao iz nadle`nosti suda pre zavr{etka su|ewa. Sud je nastavio postupak u wegovom odsustvu i doneo presudu kojom ga je proglasio krivim. Potvr|uju}i osu|uju}u presudu, uprkos prigovoru optu`enog da nije mogao biti osu|en u svom odsustvu, **1064 Apelacioni sud za Distrikt Kolumbija je rekao: “Nama se ne ~ini da je u skladu s onim {to zdrav razum nala`e da lice optu`eno za krivi~no delo *** bude na slobodi kad god mu se prohte, *** da prekida su|ewe koje je ve} zapo~eto. Prakti~an rezultat takvog stava, ako se dopusti da to postane zakon, bio bi spre~avawe svakog su|ewa dokle god se optu`enom ne prohte da dopusti wegovo odr`avawe. *** To bi predstavqalo travestiju pravde, koja ne bi mogla da se toleri{e. *** (M)i ne mislimo da nas svaka vladavina prava ili ustavno na~elo navodi na zakqu~ak koji bi se tako katastrofalno odrazio kako na sprovo|ewe pravde, tako i na istinske interese gra|anske slobode. “Pitawe je {ire javne politike, mo`e li optu`eno lice, kome se sudi za krivi~no delo i koje je za{ti}eno svim garancijama koje ga, zahvaquju}i humanosti na{eg sada{weg krivi~nog zakona, ustrajno okru`uju, neka`weno da prkosi zakonskim procesima, parali{e postupawe suda i porote i pretvori ih u ~istu farsu i da, na kraju, natera dru{tvo da, zarad vlastite *350 bezbednosti, ograni~i delovawe na~ela li~ne slobode. Ni u krivi~nom niti u parni~nom postupku zakon ne}e dozvoliti /takvom/ licu da se okoristi vlastitim nedelom.” /prevod s engleskog/ Dopustiti okrivqenom da pravi nered u sudnici, kao {to je to u~inio `alilac, u nameri da spre~i svoje su|ewe, zna~i dopustiti mu da se okoristi svojim vlastitim nedelom. Ustav ne}e mo}i nikoga od nas da za{titi ako sudovi budu spre~eni da deluju u ciqu o~uvawa upravo onih procesa koje sam Ustav propisuje. Naravno, ne sme se preduzeti nijedna mera protiv okrivqenog koji pravi nered u sudnici, osim ako on prethodno nije u potpunosti i pravi~no obave{ten da je wegovo pona{awe pogre{no i da se ne}e tolerisati, i ako nije upozoren na mogu}e posledice svog daqeg neprimerenog pona{awa. U zapisniku je jasno nazna~eno da je, u ovom slu~aju, `alilac o tome bio propisno obave{ten i upozoren. Stoga, nema nikakve sumwe da se `alilac, uporno nastavqaju}i da se neprimereno pona{a, odrekao svog prava da prisustvuje su|ewu. Kako sud isti~e, sudija koji je suo~en s okrivqenim koji je re{en da remeti svoje su|ewe ima na raspolagawu nekoliko pravnih sredstava. On mo120

`e nalo`iti da se okrivqeni ve`e, stavi u lance i onemogu}i da govori; mo`e ga okriviti za nepo{tovawe sudskog ili krivi~nog postupka; mo`e ga udaqiti sa su|ewa i nastaviti su|ewe u wegovom odsustvu. Nema sumwe da postoje i druge metode. Prikqu~ujem se mi{qewu suda i sla`em se da Ustav niti nala`e niti zabrawuje primenu tih metoda. Ustavno pravo na prisustvovawe su|ewu mo`e se izgubiti ukoliko se zloupotrebqava u ciqu opstrukcije su|ewa. Za sprovo|ewe odgovaraju}eg pravnog postupka prisustvo okrivqenog nije neophodno ako to prisustvo onemogu}ava da se postupak uop{te sprovede kako treba. Me|utim, tako|e se sla`em sa sudom da ove tri metode nisu podjednako prihvatqive. Pogotovo je stavqawe u lance i onemogu}avawe okrivqenog da govori svakako najmawe prihvatqivo. Takva metoda vre|a ne samo dignitet i doli~nost suda, ve} i *351 po{tovawe prema pojedincu koje ~ini okosnicu zakona. Samo bih jo{ dodao to da, u slu~aju kad je okrivqeni udaqen sa svog su|ewa, sud treba objektivno da se postara da mu omogu}i komunikaciju s wegovim advokatom i da, po mogu}nosti, redovno obave{tava okrivqenog o tome kako wegovo su|ewe napreduje. U slu~aju kad je sud udaqio iz sudnice okrivqenog koji se suprotstavqao sudu, ne}e se smatrati slabo{}u ako se, koliko god je to u tehnolo{kom smislu mogu}e u datim okolnostima, ubla`e nepogodnosti nastale zbog wegovog udaqavawa iz sudnice. Sudija Daglas: Sla`em se sa sudom da se, u ustavnom smislu, su|ewe za krivi~no delo ne sme odvijati u sudnici koja li~i na ludnicu, **1065 gde bilo okrivqeni bilo sudija onom drugom upu}uju uvredqive epitete. Sudnica je sveto mesto na kome se su|ewa moraju odvijati dostojanstveno i gde se ne sme pru`iti prilika za zabavu u~esnika u postupku, lica sa strane, savremenih masovnih medija ili za ne{to drugo. Po meni, problem nije u osnovnoj hipotezi ove odluke, ve} u kori{}ewu ovog predmeta za utvr|ivawe odgovaraju}ih smernica za pravosudnu kontrolu. Ovaj predmet je zastareo, po{to je su|ewe odr`ano pre skoro 13 godina. Faktor proteklog vremena ne mora nu`no predstavqati prepreku za osporavawe ustavnosti krivi~ne osude. Me|utim, u ovom slu~aju bi tako trebalo da bude. Zapisnik sa su|ewa u ovom predmetu sadr`i ne{to vi{e od puke aluzije da je okrivqeni bio psihijatrijski slu~aj. Me|utim, s obzirom da je od su|ewa, koje je odr`ano 1957. godine, pro{lo dosta vremena, nemogu}e je utvrditi u kakvom je psihi~kom stawu optu`eni tada bio. ^iwenica da je konstatovano da je optu`eni razumeo “prirodu i predmet postupka koji se vodi protiv wega” i da je, prema tome, bio sposoban za su|ewe (FN1) ne pru`a odgovor na te{ka pitawa o tome {ta pretresni sudija treba da uradi sa *352 ina~e psihi~ki poreme}enim okrivqenim koji pravi nered u sudnici. Pitawe o tome {ta sudija treba da uradi s okrivqenim ~ije pona{awe u sudnici mo`da nije rezultat wegove voqe predstavqa zamr{en problem kojim mi ne treba da se bavimo, osim ako ne postoji jasan zapis o tome. Ovaj okrivqeni nije imao advokata, ~ak je odbio advokata, iako je pretresni su121

dija propisno insistirao na prisustvu ~lana advokatske komore koji bi ga zastupao. On je poku{ao da bude sopstveni advokat, a ono {to je usledilo bilo je pateti~no, odvratno i sramotno. FN1. Vidi fusnotu 5, dole. Ne treba da dosegnemo meritum ovog predmeta, ve} da ga ukinemo zbog zastarelosti zapisnika i da potvrdimo odluku Okru`nog suda kojom je odbio tra`eni pravni lek. Uostalom, izdavawe naloga habeas korpus proisti~e iz ostvarivawa diskrecionog prava koje je zasnovano na obave{tenosti. Pitawe o tome kako daqe postupati u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog koji je psihijatrijski slu~aj treba re{iti iskqu~ivo na osnovu potpunog i odgovaraju}eg zapisnika. Na{i stvarni problemi ove vrste ne le`e u ovom predmetu, ve} u drugim vrstama su|ewa. To su, pre svega, politi~ka su|ewa. Ona su se ~esto ponavqala u na{oj istoriji (FN2), a ukoliko *353 se ona de{avaju pred saveznim sudovima, imamo {iroka ovla{}ewa za nadzor nad wima. To je okru`ewe u kojem se postavqa pitawe da li optu`eni ima prava na suo~avawe sa svedocima, koja zakon ugro`ava na sopstveni rizik. FN2. Od predmeta: Spies v. People /[pijuni protiv naroda/, 122 I11. 1, 12, N.E. 865, 17 N.E. 898, u vezi s protestima radnika na trgu Hejmarket; In re Debs, 158 U.S. 564, 15 S.Ct. 900, 39 L.Ed. 1092, u vezi sa {trajkom Pulmana; Mooney v. Holohan /Muni protiv Holohana A 294 U.S. 103, 55 S.Ct. 340, 79 L.Ed. 791, u vezi sa {trajkovima u vaqaonici bakra, 1917. godine; Commonwealth v. Sacco/Komonvelt protiv Sakoa/, 255 Mass. 369, 151 N.E. 839. 259 Mass. 128, 156 N.E. 57, 261 Mass. 12, 158 N.E. 167. u vezi sa opasno{}u od Crvenih 1920-ih godina; do predmeta Dennis v. United States /Denis protiv Sjediwenih Dr`ava/, 341 U.S. 494. 71 S.Ct. 857, 95 L.Ed. 1137, u vezi s dogovorom o nastavi marksizma. Na temu protesta na Haymarketu na koje se odnosi predmet Spies, vidi 2 J. Commons i saradnici: “History of Labour in the United States” /Istorija radni~kog pokreta u Sjediwenim Dr`avama/, /str/ 386 et seq. (1918); W. Swindler: “Court and Constitution in the Twentieth Century” /Sud i Ustav u dvadesetom veku/, 3. i 4. poglavqe (1969). Na temu {trajka Pulmana i predmeta Debs, vidi L. Pfeffer: “This Honorable Court” /Ovaj ~asni sud/, /str/ 215-216 (1965); A. Lindsey: “The Pullman Strike” /[trajk Pulmana/, XII i XIII poglavqe (1942); Commons, gore, na /str/ 502-508. Na temu predmeta Mooney, vidi izdawe lista “The New Republic” od 18. januara 1922; R. Frost: “The Mooney Case” /Slu~aj Muni (1968). Na temu predmeta Sacco-Vanzetti, vidi Fraenkel: “The Sacco-Vanzetti Case” /Predmet Sako – Vanzeti/; F. Frankfurter: “The Case of Sacco and Vanzetti” /Predmet Sakoa i Vanzetija/(1927). Na temu represije u nastavi, na koju se odnosi predmet Denis, vidi O. Kirchheimer: “Political Justice” /Politi~ka pravda/, /str. 132-158 (1961). U anglo-ameri~kom pravu, sudije, kao i tu`ioci, ponekad su mawinama nanosili veliku nepravdu. Mislim na jedan slu~aj iz Londona, 1670. godine, kad je Vilijemu Penu, plemenitom kvekeru, **1066 su|eno za izazivawe nereda, a jedino {to je on zapravo uradio bilo je to {to je odr`ao propoved
122

u ulici Grace Church, jer su wegovu crkvu zatvorili na osnovu Zakona o zabrani skupova verskih sekti. “Pen: Potvr|ujem da nisam prekr{io nijedan zakon niti sam kriv za optu`be koje mi optu`nica stavqa na teret; a kako bi sudija, porota i ja, zajedno s onima koji nas ~uju, mogli neposrednije razumeti ovaj postupak, `eleo bih da mi ka`ete po kojem mi to zakonu sudite i na kojem to zakonu temeqite optu`nicu protiv mene. “Sudija: Po obi~ajnom zakonu. “Pen: Gde je taj obi~ajni zakon? “Sudija: Nemojte misliti da ja sad mogu da nabrojim tolike godine i toliki broj dosu|enih predmeta koji spadaju u ono {to nazivamo obi~ajnim pravom samo da bih zadovoqio va{u znati`equ. “Pen: Siguran sam da to uop{te nije odgovor na moje pitawe, jer da je taj zakon uobi~ajen, onda ga ne bi bilo tako te{ko pokazati. “Sudija: Gospodine, ho}ete li da se izjasnite o svojoj krivici? “Pen: Da se izjasnim o krivici koja nije utemeqena na zakonu? Ako se optu`nica poziva na taj zakon koji vi ka`ete da sam prekr{io, za{to onda odbijate da mi poka`ete taj zakon, s obzirom da porota ne}e mo}i da utvrdi ili da se slo`i oko dono{ewa presude, jer nema na raspolagawu zakon na osnovu kojeg bi odmerila istinitost ove optu`nice i samu krivicu ili ono {to je suprotno mojim ~iwenicama? *354 “Sudija: Vi ste drzak ~ovek, izjasnite se o svojoj krivici. “Pen: Ka`em da treba da govorim o pravnoj stvari; strpali ste me u zatvor; moja sloboda, dragocena gotovo kao i sam `ivot, sada je dovedena u pitawe; vi predstavqate mnoga usta i u{i koje su protiv mene i ako mi se ne sme dopustiti da se branim na najboqi mogu}i na~in, to je onda te{ko, ponavqam, osim ako i meni i narodu ne poka`ete zakon na kojem temeqite optu`nicu protiv mene, uze}u zdravo za gotovo da je postupak koji vodite jednostavno samovoqan. “Sudija: Pitawe je da li se ose}ate krivim po optu`nici. “Pen: Ne radi se o tome da li sam kriv za ono za {ta me ova optu`nica tereti, ve} da li je ta optu`nica zakonita. Odgovor na to pitawe odve} je uop{ten i nesavr{en, re}i da je u pitawu obi~ajni zakon, osim ako ne znamo ni gde je taj zakon niti {ta on predstavqa. Jer, kad zakona nema, nema ni prekr{aja, a taj zakon koji ne postoji daleko je od obi~ajnog, to onda uop{te i nije zakon. “Sudija: Vi ste bezobrazni, vi }ete da u~ite sud o tome {ta je zakon! To je “Lex non script /nepisani zakon/, koji su mnogi prou~avali i po 30 ili 40 godina da bi ga savladali, a vi mene terate da vam sve to ispri~am za jedan tren. “Pen: Svakako, ako je obi~ajni zakon tako te{ko shvatiti, onda je on daleko od obi~ajnog; ali ako iole uzmemo u obzir ono {to je lord Kouk napisao u svojim ’Osnovama’, on nam govori da je obi~ajni zakon obi~ajno pravo i da obi~ajno pravo podrazumeva prava predvi|ena Velikom poveqom ***. “Sudija: Gospodine, vi pravite nered, a ~asni sud ne treba sebi da dozvoli da ispa{ta zbog toga {to }e vas pustiti da nastavite. *355
123

“Pen: Postavio sam samo jedno pitawe, a vi mi niste odgovorili, iako se ovde radi o pravima i privilegijama svakog Engleza. “Sudija: Kad bih vam dopustio da postavqate pitawa do sutra ujutro, vi ni tada ne biste bili ni{ta mudriji. “Pen: To je u skladu s odgovorima koje ste mi dali. “Sudija: Gospodine, ne mo`emo vas pustiti da pri~ate celu no}. **1067 “Pen: Nije mi namera da vre|am sud, ve} samo da moja odbrana bude saslu{ana; pravo da vam ka`em, ako mi pred sudom uskratite ~itawe toga zakona koji ka`ete da sam prekr{io, time }ete mi istog ~asa uskratiti priznato pravo i tako celom svetu pokazati svoju re{enost da `rtvujete prava svih Engleza zarad svojih zlokobnih i samovoqnih namera. “Sudija: Vodite ga. Gospodaru, ako ne{to ne preduzmete u vezi s ovim nemogu}im ~ovekom i ne zatvorite mu usta, ve~eras ne}u mo}i ni{ta da uradim. “Gradona~elnik: Vodite ga, vodite ga, stavite ga u izolaciju. (FN3) “The Trial of William Penn” /Su|ewe Vilijemu Penu/, 6 How. St.Tr.9 951, 958-959. FN3. U sudu Old Bailey, gde je odr`ano su|ewe Vilijemu Penu, izolaciju /u originalu: “bale-dock” ili “baildock” je ~inila jedna “mala prostorija, napravqena u jednom kutku suda i otvorena odozgo, u koju su, za vreme su|ewa, stavqali izgrednike.” “Oxford Eng. Dict.” /Oksfordski re~nik engleskog jezika/ Sudsko ve}e koje je sudilo Vilijemu Penu ~inili su iskreni qudi od reda i zakona svoga doba. Iako je porota Pena oslobodila krivice, sud mu je odredio kaznu zatvora zbog nepo{tovawa procedure su|ewa. Da li bismo mi tolerisali udaqavawe optu`enog iz sudnice za vreme su|ewa samo zato {to on insistira na svojim ustavnim pravima, ma koliko u tome bio bu~an i ma koliko sudskom ve}u koje mu sudi odbojno delovala wegova filozofija? Da li bismo, u takvoj situaciji, podr`ali odluku da se on kazni za nepo{tovawe suda? *356 Problemi s politi~kim optu`nicama i politi~kim sudijama ra|aju zna~ajna pitawa koja poga|aju srce dru{tvenog sporazuma, jer je taj sporazum dvostran: ve}ina nastoji da svoje sporove re{ava u okviru ustavnih ograni~ewa i u skladu s ustavnim procedurama, a mawina prihvata da se, pored svog opirawa ovim tvrdwama, istovremeno povinuje ustavnim procedurama. Da li odgovor na taj problem podrazumeva definisawe procedure za sprovo|ewe politi~kih su|ewa ili pak podrazumeva koncipirawe ustavnih metoda kojima }e se primena takvih su|ewa okon~ati? Ovaj zapis, sam po sebi, nije dovoqan da bi se na ta pitawa odgovorilo. Bi}e dovoqno vremena da se ovi zamr{eni problemi re{e kad tema politi~kog su|ewa do|e na red za razmatrawe pred ovim sudom. Druga stvar ti~e se su|ewa koja mawine koriste kako bi uni{tile postoje}i ustavni sistem i uvele represivne mere. Radikalni levi~ari su, tokom istorije, pribegavali ovakvim taktikama, kako bi pobudili ekstremnu desnicu, u prora~unatoj nameri negovawa represivnog re`ima iz kojeg su se radikalni levi~ari nadali da }e, na kraju, iza}i kao pobednici. (FN4)
124

Ovde levica ima ulogu provokatora. Ustav nije koncipiran kao instrument koji podsti~e takav vid surovog nadmetawa. Dru{tveni sporazum ostavqa prostora za toleranciju, strpqewe i uzdr`anost, a ne za sabota`u i nasiqe. Su|ewa koja su pro`eta takvom vrstom spektakla zadiru u samu sr` ustavne vladavine. FN4. Na temu strategije nema~kih komunista prema nacistima, tridesetih godina XX veka, vidi K. Heiden: “Der Füehrer” /Firer/, 461, 462, 525, 551-552 (1994). Ne}u poku{ati da, u ovom slu~aju, pru`im smernice za ove dve izrazito razli~ite vrste predmeta. Predmet koji je ovde iznet spada u klasi~ne krivi~ne predmete koji ne sadr`e nikakvu politi~ku ili subverzivnu konotaciju. Ovde se radi o optu`enom koji je bio bolestan i koji mo`da jeste, a mo`da i nije, *357 bio neura~unqiv, u klasi~nom smislu te re~i (FN5) **1068, ali koji je o~igledno bio bolesnog uma. Kao {to sam rekao, zapisnik je toliko zastareo da je sada prekasno da se utvrdi pravo ~iweni~no stawe. FN5. Na pretpretresnom ro~i{tu, odr`anom 1956. godine, na kojem se raspravqalo o Alenovoj ura~unqivosti, konstatovano je da je on nesposoban za su|ewe. Me|utim, otprilike godinu dana kasnije, 19. oktobra 1957. godine, na drugom ro~i{tu posve}enom wegovoj sposobnosti za su|ewe, on je progla{en ura~unqivim i sposobnim za su|ewe. Na su|ewu su Alenovi brat i sestra svedo~ili u Alenovu korist. Oni su naveli primere iz pro{losti kada se Alen neuobi~ajeno pona{ao i izjavili da je on, 1953. godine, bio upu}en u psihijatrijsku ustanovu, iako nisu navedeni razlozi za wegovo zatvarawe u tu ustanovu. Lekar, koji je bio svedok optu`be, posvedo~io je da je Alena pregledao nedugo nakon {to je ovaj doti~no krivi~no delo po~inio 12. avgusta 1956. godine, kao i kasnije, u jo{ nekoliko navrata, te da je, po wegovom mi{qewu, Alen bio ura~unqiv u vreme svakog od tih pregleda. Ovaj dokaz uva`en je u vezi s pitawem Alenove ura~unqivosti u vreme kad je po~inio krivi~no delo. Porota ga je proglasila ura~unqivim u to vreme, a Vrhovni sud Ilinoisa je taj nalaz potvrdio. Vidi People v. Allen /Narod protiv Alena/, 37 I11.2d 167, 226 N.E.2d 1. U vreme su|ewa Alenu, 1957. godine, za ispitivawe ura~unqivosti optu`enog u vreme kad je po~inio krivi~no delo primeweno je takozvano “M’Naghtenovo pravilo”, koje je bilo dopuweno takozvanim “testom neodoqivog poriva”. People v. Carpenter /Narod protiv Karpentera/, 11 I11.2d 60, 142 N.Ed.2d 11. Ispitivawa u ciqu utvr|ivawa ura~unqivosti okrivqenog u vreme kad je po~inio krivi~no delo odnosila su se na “(w)egovu sposobnost da razume prirodu i predmet postupka koji se vodi protiv wega, wegovo stawe povodom tog postupka i posedovawe dovoqno svesti da svoju odbranu vodi na racionalan i razuman na~in”, kao i na “wegovu sposobnost da, u tom ciqu, saraduje sa svojim braniocem, kako bi ovaj mogao intervenisati u pogledu bilo kojeg raspolo`ivog sredstva odbrane.” People v. Burson /Narod protiv Bursona/, 11 I11.2d 360, 369, 143 N.E.2d 239, 244-245. Kraj dokumenta.
125

95 S.Ct. 2525 . 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 . (Citirati kao: 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525) . Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava , Anthony Pasquall Faretta, `alilac, protiv dr`ave Kalifornije Predmet br. 73-5772. @alba obrazlo`ena 19. novembra 1974. Odluka doneta 30. juna 1975. U krivi~nom postupku zbog te{ke kra|e, koji je vo|en pred Vi{im sudom okruga Los An|eles, u Kaliforniji, optu`eni je, dosta pre po~etka su|ewa, tra`io dozvolu da se sam zastupa. pretresni sudija upozorio je optu`enog da smatra da optu`eni gre{i {to ne prihvata pomo} branioca i da }e optu`eni morati da po{tuje “osnovna pravila” procedure su|ewa. Prvostepeni sud je, u “preliminarnom re{ewu”, prihvatio odluku optu`enog da se odrekne pomo}i branioca, ali je, kasnije, pre po~etka su|ewa, to re{ewe ukinuo. Sve vreme trajawa su|ewa, sudija je zahtevao da se odbrana vodi iskqu~ivo putem dodeqenog branioca iz javnog pravobranila{tva. Porota je optu`enog proglasila krivim po svim ta~kama optu`nice, a presudu je potvrdio Apelacioni sud Kalifornije. Vrhovni sud Kalifornije odbio je zahtev za reviziju. Odobravaju}i certiorari, sudija Vrhovnog suda, Stjuart, ocenio je da okrivqeni u krivi~nom predmetu pred dr`avnim sudom ima ustavno pravo da u postupku u~estvuje bez branioca ako se za to opredeli dobrovoqno i razborito, kao i da dr`ava ne sme da mu name}e advokata ako on insistira na tome da `eli sam da vodi svoju odbranu. Presuda je poni{tena, a predmet je vra}en ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Predsednik Vrhovnog suda, sudija Burger, izneo je protivno mi{qewe, kojem su se pridru`ili sudija Blekmun i sudija Renkvist. Sudija Blekmun izneo je protivno mi{qewe, kojem su se pridru`ili predsednik Vrhovnog suda, sudija Burger, i sudija Renkvist. Glavne napomene Vesta (1) Ustavni zakon, ~lan 268.1(1) 92k268.1(l) Najcitiraniji predmeti (Ranije 92kl(l)) (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.1 110k641.1 Najcitiraniji predmeti [esti i ^etrnaesti amandman Saveznog ustava garantuju da se licu koje je izvedeno pred bilo koji dr`avni ili savezni sud mora dati pravo na pomo} branioca, pre nego {to se to lice mo`e vaqano osuditi i kazniti zatvorskom kaznom. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (2) Ustavni zakon, ~lan 257 92k257 Najcitiraniii predmeti (2) Ustavni zakon, ~lan 265 92k265 Naicitiraniji predmeti
126

(2) Ustavni zakon, ~lan 268(6) 92k268(6) Najcitiraniji predmeti (2) Ustavni zakon, ~lan 268.1(1) 92k268.1(l) Najcitiraniji predmeti Prava optu`enog po [estom amandmanu da u svakom krivi~nom postupku bude obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv wega, da se suo~i sa svedocima protiv wega, da mu se omogu}i obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist, kao i da dobije pomo} branioca radi svoje odbrane, ~ine sastavni deo “odgovaraju}eg pravnog postupka”, koji je okrivqenima pred krivi~nim sudovima dr`ave zajam~en ^etrnaestim amandmanom. U.S.C.A. [esti i ^etrnaesti amandman na Ustav SAD. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 662.1 110k662.1 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k662(l)) (3) Svedoci, ~lan 2(1) 410k2(l) Najcitiraniji predmeti Prava po [estom amandmanu na obave{tavawe, suo~avawe sa svedocima i obavezni postupak pribavqawa svedoka u korist okrivqenog, uzeta zajedno, garantuju mogu}nost da se na krivi~ne optu`be odgovori na na~in koji se smatra osnovnim za pravi~no sprovo|ewe pravde u Americi, putem pozivawa i ispitivawa svedoka odbrane, unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be i propisnog izvo|ewa dokaza; ukratko, [estim amandmanom je u Ustav uneto pravo da se, u adversarnom sudskom procesu u krivi~nim predmetima, odbrana iznese onako kako je mi poznajemo. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k641.4(11)) [esti amandman ne predvi|a samo izno{ewe odbrane u korist optu`enog, ve} optu`enom li~no daje pravo da iznese svoju odbranu; pravo na samozastupawe radi li~nog izno{ewa sopstvene odbrane nu`no se podrazumeva strukturom ovog amandmana. U.S.C.A. [esti amandman 1654; pravilo 44 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 662.1 110k662.1 Naicitiraniji predmeti (Ranije 110k662(l)) (5) Optu`nica i obave{tavawe, ~lan 71.2(2) 210k71.2(2) Najcitiraniji predmeti (5) Svedoci, ~lan 2(1) 410k2(l) Najcitiraniji predmeti Optu`eni, a ne wegov branilac, je taj koji mora biti obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv wega, koji se mora suo~iti sa svedocima protiv wega i kome se mora omogu}iti obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (6) Krivi~ni zakon, ~lan 636(1) 110k636(l) Najcitiraniji predmeti Optu`eni ima pravo da prisustvuje svim fazama su|ewa u slu~aju da postoji mogu}nost da wegovo odsustvo negativno uti~e na pravi~nost postupka. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD.
127

(7) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Duh i jezik [estog amandmana bave se idejom da branilac, kao i sva ostala sredstva odbrane koja se ovim amandmanom jam~e, slu`i kao pomo} optu`enom koji prihvata branioca, a ne kao instrument dr`ave koji se ispre~io izme|u optu`enog koji ne prihvata branioca i wegovog prava da se brani li~no. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD; 28. U.S.C.A, ~lan 1654; pravilo 44 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (8) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Dodeqivawe ovla{}ewa zastupniku odbrane da donese obavezuju}u odluku o strategiji na su|ewu mo`e biti opravdano jedino uz saglasnost koju je optu`eni dao na samom po~etku da tog branioca prihvata kao svog pravnog zastupnika. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD; 28. U.S.C.A, ~lan 1654; pravilo 44 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku. 18. U.S.C.A. (9) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k641.4(11)) pretresni sudija optu`enom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (10) Krivi~ni zakon, ~lan 641.7(1) 110k641.7(1) Najcitiraniji predmeti Dr`ava mo`e da imenuje “branioca u pripravnosti” ~ak ako se optu`eni i protivi tome, kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo}, i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (11) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice, niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (12) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Naicitiraniji predmeti (Ranije 110k41.4(5)) Okrivqeni koji se opredeli da se sam zastupa ne mo`e posle da se `ali {to je kvalitet wegove sopstvene odbrane doveo do uskra}ivawa efikasne pomo}i branioca. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (13) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Kada optu`eni vodi sopstvenu odbranu, on se, u ~isto ~iweni~nom smislu, odri~e mnogih tradicionalnih prednosti koje su vezane za pravo na branioca, a on se tih prednosti mora odre}i “svesno i razborito”. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (14) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(2) 110k641.4(2) Najcitiraniji predmeti Iako okrivqeni ne mora posedovati ve{tine i iskustvo advokata da bi mogao kompetentno i razborito da se opredeli za samozastupawe, ipak
128

mu se moraju predo~iti opasnosti i nedostaci samozastupawa, kako bi u zapisniku bilo evidentirano da on zna {ta radi i da je otvorenih o~iju napravio takav izbor. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (15) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Ako je, nekoliko nedeqa pre po~etka su|ewa, optu`eni jasno i nedvosmisleno izjavio pretresnom sudiji da `eli sam da se zastupa i da ne `eli branioca, a na osnovu zapisnika je pozitivno potvr|eno da je optu`eni pismen, kompetentan i razborit i da, upoznat s relevantinim ~iwenicama, svojevoqno ostvaruje svoju slobodnu voqu, i ako je prvostepeni sud optu`enog upozorio da smatra da on gre{i {to ne prihvata pomo} branioca i da }e morati da po{tuje sva “osnovna pravila” procedure su|ewa, onda je svojim primoravawem optu`enog da protiv svoje voqe prihvati javnog pravobranioca koga je sud imenovao, dr`avni sud optu`enom uskratio wegovo ustavno pravo da vodi sopstvenu odbranu, bez obzira na obim wegovog stru~nog pravnog znawa. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD; 28. U.S.C.A, ~lan 1654; pravilo 44 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. **2527 Kratki prikaz sudske odluke (FN*) FN* Ovaj kratki prikaz sudske odluke ne ~ini sastavni deo mi{qewa suda, ve} ga je sastavio zapisni~ar sudskih odluka, kako bi ~italac mogao lak{e da se sna|e. Vidi predmet United States v. Detroit Timber & Lumber Co. /Sjediwene Dr`ave protiv firme Detroit Timber & Lamber Ko/, 200 U.S. 321, 337, 26 S.Ct. 282, 287, 50 L.Ed. 499. *806 [esti amandman, kako se primewuje na dr`ave na osnovu garancija iz ^etrnaestog amandmana o tome da lice okrivqeno u krivi~nom predmetu pred dr`avnim sudom ima nezavisno ustavno pravo na samozastupawe i da se mo`e braniti bez advokata ako se za to dobrovoqno i razborito opredeli; a, u ovom slu~aju, dr`avni sudovi su pogre{ili {to su `alioca primorali da protiv svoje voqe prihvati javnog pravobranioca koga mu je dr`ava dodelila i {to su odbili wegov zahtev da vodi sopstvenu odbranu. Str. 2530-2541. Presuda je poni{tena, a predmet je vra}en ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Yerom B. Falk, mla|i, iz San Franciska, u Kaliforniji, u ime `alioca. Hauard Y. [vab, iz Los An|elesa, u Kaliforniji, u ime respondenta. *807 Sudija Stjuart izneo je mi{qewe suda. (1) [esti i ^etrnaesti amandman na{eg ustava garantuju da se licu koje je izvedeno pred bilo koji dr`avni ili savezni sud mora dati pravo na pomo} branioca, pre nego {to se to lice mo`e vaqano osuditi i kazniti zatvorskom kaznom. Ovo jasno ustavno pravilo proisteklo je iz ~itavog niza predmeta koji su ovde re{avani u posledwih 50 godina. (FN1) Pred nama se sada postavqa pitawe da li okrivqeni u krivi~nom predmetu pred dr`avnim sudom ima ustavno pravo da postupa bez branioca onda kada se dobrovoqno i razborito opredeli za to. Drugim re~ima, postavqa se pitawe da li je ustavno da dr`ava dovu~e neko lice u svoje krivi~ne sudove i tamo
129

mu nametne advokata, ~ak i ako to lice insistira na tome da `eli samo da vodi sopstvenu odbranu. To nije lako pitawe, ali smo mi zakqu~ili da nije ustavno da dr`ava to u~ini. FN1. Vidi, na primer, predmete Powell v. Alabama /Pauel protiv Alabame/, 287 U.S. 45, 53 S.Ct. 55, 77 L.Ed. 158; Johnson v. Zerbst /Yonson protiv Zerbsta/, 304 U.S. 458, 58 S.Ct. 1019, 82 L.Ed. 1461; Betts v. Brady /Bets protiv Bredija/, 316 U.S. 455, 62 S.Ct. 1252, 86 L.Ed. 1595; Gideon v. Wainwright /Gideon protiv Vejnrajta/, 372 U.S. 335, 83 S.Ct. 792, 9 L.Ed.2d 799; Argersinger v. Hamlin /Argersinger protiv Hamlina/, 407 U.S. 25, 92 S.Ct. 2006, 32 L.Ed.2d 530. I Entoni Fareta bio je optu`en za te{ku kra|u u prijavi zavedenoj u Vi{em sudu okruga Los An|eles, u Kaliforniji. Tokom optu`nog postupka i izja{wavawa okrivqenog o krivici, predsedavaju}i sudija Vi{eg suda imenovao je javnog pravobranioca da zastupa Faretu. Me|utim, dosta pre zakazanog datuma su|ewa, Fareta je tra`io dozvolu da se sam zastupa. Prilikom ispitivawa od strane sudije, ispostavilo se da se Fareta ve} jednom sam zastupao u jednom krivi~nom postupku, da je zavr{io sredwu {kolu i da ne `eli da ga zastupa javni pravobranilac, jer smatra da je javno pravobranila{tvo “zatrpano ogromnim brojem predmeta.” Sudija *808 je odgovorio da smatra da Fareta “gre{i” i naglasio da se, u daqem postupku, Fareti ne}e ~initi nikakve posebne usluge. (FN2) Uprkos tome, nakon {to je konstatovao da Fareta `eli da se sam zastupa i da ne `eli **2528 advokata, sudija je doneo “preliminarno re{ewe”, u kojem je prihvatio Faretinu odluku da se odrekne pomo}i branioca. Me|utim, sudija je ukazao da on to re{ewe mo`e ukinuti ako se kasnije bude ispostavilo da Fareta nije u stawu da se na odgovaraju}i na~in zastupa. FN2. Sudija je obavestio Farettu: “Vi }ete po{tovati proceduru. Mora}ete da postavqate odgovaraju}a pitawa. Ako ne bude bilo prigovora na formu pitawa i ako pitawe bude pravilno shva}eno, ono }e biti prihva}eno. Prema vama }emo se pona{ati kao prema gospodinu. Po{tova}emo vas. Pru`i}emo vam svaku priliku, ali vi }ete morati da po{tujete ista osnovna pravila po kojima svako postupa. A vi ta osnovna pravila ne znate. Vi ta osnovna pravila ne poznajete ni{ta vi{e od nekog drugog advokata koji }e ih nau~iti tek kad po~ne da izlazi na sud i kad stekne iskustvo kroz postupawe u mnogim predmetima. A vi to niste radili.” Nekoliko nedeqa kasnije, ali jo{ uvek pre po~etka su|ewa, sudija je sua sponte odr`ao raspravu kako bi ispitao Faretinu sposobnost da sam vodi svoju odbranu, na kojoj ga je konkretno ispitivao o pravilu o dokazima iz druge ruke, kao i o dr`avnom zakonu kojim se reguli{e osporavawe potencijalnih porotnika. (FN3) Nakon **2529 razmatrawa *809 Faretinih odgovora i posmatrawa wegovog dr`awa, sudija je doneo odluku u kojoj je konstatovao da se Fareta nije razborito i svesno odrekao svog prava na pomo} *810 branioca, kao i odluku da Faretta nema ustavno pravo da vodi sopstvenu odbranu. (FN4) Sudija je, shodno tome, ukinuo svo130

je prethodno re{ewe kojim mu je dozvolio samozastupawe i ponovo je imenovao javnog pravobranioca da zastupa Faretu. Faretin kasniji zahtev da mu se dozvoli da bude subranilac odba~en je, kao i wegovi napori da u svoje ime ulo`i odre|ene zahteve. (FN5) Sve vreme trajawa *811 su|ewa koje je usledilo, sudija je zahtevao da se Faretina odbrana vodi iskqu~ivo putem dodeqenog advokata iz javnog pravobranila{tva. Na kraju su|ewa, porota je Faretu proglasila krivim po svim ta~kama optu`nice, a sudija ga je osudio na kaznu zatvora. FN3. Razgovor se odvijao na slede}i na~in: “Sud: Po predmetu Fareta, ponovo sam vas doveo ovamo da jo{ jednom razmotrimo da li treba ili ne treba da nastavite da se sami zastupate. Kako napredujete s va{im izu~avawem? “Okrivqeni: Nije lo{e, ~asni sude. Sino} sam po{tom poslao zahtev po ~lanu 995, koji bi kod sudskog slu`benika trebalo da stigne u roku od narednih dan-dva. “Sud: Da li se pripremate za zamr{enu proceduru su|ewa po ovom predmetu? “Okrivqeni: Pa, ~asni sude, nadao sam se da bi ovaj predmet eventualno mogao biti re{en na osnovu ~lana 995. “Gospo|a Ajers me je ju~e obavestila o politici Suda da se zahtevi podneti pre su|ewa razmatraju za vreme su|ewa. Ako je mogu}e, ~asni sude, voleo bih da se datum zaka`e ~im Sud to bude smatrao prikladnim, kad bude dobio taj zahtev, ne{to pre su|ewa. “Sud: Da vidimo kako napredujete s va{im izu~avawem. “Sud: Koliko ima izuzetaka od pravila o dokazima iz druge ruke? “Okrivqeni: Pa, pravilo o dokazima iz druge ruke bi se, pretpostavqam, zvalo nu`nost pribavqawa najvi{eg stepena dokaza, ~asni sude. A, u precedentnom pravu postoji nekoliko izuzetaka, ali, zapravo, u kodifikovanom pravu, mislim da ne postoji nijedan. “Sud: Koji su razlozi za izuze}e porotnika uz obrazlo`ewe? “Okrivqeni: Pa, postoji dvanaest zahteva za izuze}e porotnika bez obrazlo`ewa. “Sud: A koliko ih ima uz obrazlo`ewe? “Okrivqeni: Pa, onoliko koliko sud smatra vaqanim. “Sud: A, koji su to zahtevi? Koji su osnovi za tra`ewe izuze}a porotnika uz obrazlo`ewe? “Okrivqeni: Pa, postoje razni osnovi za tra`ewe izuze}a svedoka – ho}u re}i, porotnika, ~asni sude, a jedan od wih je ako je porotnik mo`da do`iveo, bio `rtva iste vrste krivi~nog dela, pa mo`da ima predrasude prema okrivqenom. Svaki materijalni osnov koji bi mogao uticati na to da porotnik ima predrasude prema okrivqenom. “Sud: Ima lijo{ ne{to? “Okrivqeni: Pa, ako je mo`da u srodstvu sa o{te}enim. “Sud: Da li ste pogledali taj ~lan zakona da biste videli o ~emu se tu radi? “Okrivqeni: O zahtevu za izuze}e porotnika?
131

“Sud: Da. “Okrivqeni: Da, ~asni sude, jesam – “Sud: Koji je to ~lan zakona? “Okrivqeni: U vezi s postupkom ispitivawa potencijalnih porotnika, ~asni sude? “Sud: Da. “Okrivqeni: Ne znam napamet koji je to ~lan. “Sud: U kom zakonu se taj ~lan nalazi? “Okrivqeni: Pa, pitawe zahteva za izuze}e porotnika izu~avao sam iz kwige ’Witkins Jurisprudence’ /Vitkinsova sudska praksa/. “Sud: Da li ste pogledali neki od zakona da vidite gde se razli~ite stvari obra|uju? “Okrivqeni: Ne, ~asni sude, nisam. “Sud: Da li ste pogledali neki od kalifornijskih zakona koji se odnose na proceduru su|ewa? “Okrivqeni: Jesam, ~asni sude. “Sud: Koji su to zakoni? “Okrivqeni: Obimno sam izu~avao krivi~ni zakonik, ~asni sude, kao i gra|anski zakonik. “Sud: Ako ste to obimno izu~avali, onda mi ispri~ajte. “Okrivqeni: O sastavqawu porote, ~asni sude? “Sud: Da. “Okrivqeni: Pa, okru`ni tu`ilac, okrivqeni i branilac, svi zajedno imaju pravo na 12 zahteva za izuze}e porotnika bez obrazlo`ewa. Tih 12 zahteva ne mo`e se osporiti. Ako odbrana ili optu`ba iz bilo kog razloga smatra da neki porotnik ne bi bio podoban da sudi u datom predmetu ili da o wemu donese presudu, tada oni mogu tra`iti wegovo izuze}e. “Ali, ako postoji vaqani razlog za izuze}e porotnika, zbog predrasuda ili po nekom drugom osnovu, to se ne ubraja u ovih 12 zahteva za izuze}e porotnika bez obrazlo`ewa. Postoje brojni /razlozi/, a optu`eni, branilac i tu`ilac svi zajedno imaju pravo da ispitaju porotnike u vezi s wihovim stavom prema predmetu.” FN4. Sudija je doneo slede}i zakqu~ak: “(U)zimaju}i u obzir nedavni predmet People versus Sharp /Narod protiv [arpa/, u kom okrivqeni, po svemu sude}i, nema ustavno pravo da se sam zastupa, sud smatra da ciqevi sprovo|ewa pravde i zahtevi koji se odnose na odgovaraju}i pravni postupak nala`u da prethodna odluka, kojom je okrivqenom bilo dozvoqeno da se zastupa in pro per, bude ukinuta, pa se ona ovim putem ukida. To pravo vi{e ne va`i.” FN5. Fareta je tako|e bezuspe{no apelovao da ima pravo na branioca po sopstvenom izboru i tri puta je podnosio zahtev za imenovawe drugog branioca, koji nije javni pravobranilac. Ti zahtevi su tako|e odbijeni. Apelacioni sud Kalifornije, pozivaju}i se na tada nedavnu odluku Vrhovnog suda Kalifornije, u kojoj je doneta izri~ita odluka o ovom pitawu, (FN6), potvrdio je odluku pretresnog sudije da Fareta ni po dr`avnom, niti po saveznom ustavu, nema pravo *812 da se sam zastupa. (FN7) Shodno to132

me, apelacioni sud potvrdio je osu|uju}u presudu protiv Farete. Molba za ponavqawe postupka odbijena je bez obrazlo`ewa, a Vrhovni sud Kalifornije odbio je zahtev za reviziju. (FN8) Mi smo odobrili **2530 certiorari. 415 U.S. 975, 94 S.Ct. 1559, 39 L.Ed.2d 870. FN6. People v. Sharp /Narod protiv [arpa/, 7 Cal.3d 448, 103 Cal.Rptr. 233, 499 P.2d 489. U vreme su|ewa [arpu, Ustavom Kalifornije izri~ito je bilo predvi|eno da optu`eni u krivi~nom postupku ima pravo “da se /na sudu/ pojavi i brani li~no i sa braniocem.” Ustav Kalifornije, ~lan 1, paragraf 13. U jednoj prethodnoj odluci, Vrhovni sud Kalifornije ocenio je da se pod ovom formulacijom podrazumeva da optu`eni ima pravo da se na sudu pojavi sam ili sa braniocem. People v. Mattson/Narod protiv Matsona L 51. Cal.2d 777, 336 P.2d 937. Ovaj stav odba~en je u predmetu [arp, gde je Vrhovni sud Kalifornije ocenio da okrivqeni u krivi~nom postupku ni po dr`avnom, niti po saveznom ustavu, nema pravo da se sam zastupa na su|ewu. Vidi, u op{tem smislu, Y. Kamisar, W. LaFave i J. Israel: “Modern Criminal Procedure” /Savremeni krivi~ni postupak/, 57-60 (4. izdawe, 1974); napomenu, u 10 Calif.Western L.Rev. 196 (1973); napomenu, u 24 Hastings, L.J. /str/ 431 (1973); komentar, u 64 J.Crim.L. 240 (1973). Mada to nije imalo zna~aja za odluku suda, ne{to pre dono{ewa odluke u `albenom postupku po predmetu [arp, izvr{ena je izmena i dopuna Ustava Kalifornije, pri ~emu je iz ~lana 1, paragrafa 13, izbrisana odredba o pravu okrivqenog na samozastupawe, a zakonodavnom organu dato ovla{}ewe da izri~ito “zahteva da okrivqeni u predmetu te{kog krivi~nog dela ima pomo} branioca.” Na prvi pogled, po novim zakonima, jedino okrivqeni za te{ko krivi~no delo za koje je zapre}ena smrtna kazna mora imati pomo} branioca. Vidi Krivi~ni zakonik Kalifornije, ~lanove 686(2), 686.1, 859, 987 (iz 1970, kao i Dodatak iz 1975). [to se ti~e drugih te{kih krivi~nih dela, za koja nije zapre}ena smrtna kazna, optu`eni, po zakonu, zadr`ava pravo “da se /na sudu/ pojavi i brani li~no i sa braniocem,” ~lan 686(2). Me|utim, ova formulacija sledi staru formulaciju iz ~lana 1, paragrafa 13 Ustava Kalifornije; a, Vrhovni sud Kalifornije je, u predmetu [arp, tuma~e}i da ustavna formulacija iskqu~uje bilo kakvo pravo na samozastupawe, na osnovu prethodnog ~lana 1, paragrafa 13, Ustava te dr`ave, tako|e rekao da ~lan 686(2) ne predvi|a nikakvo pravo na samozastupawe. FN7. Apelacioni sud tako|e je smatrao da prvostepeni sud nije “zloupotrebio svoje diskreciono pravo kad je zakqu~io da se Fareta nije svesno i razborito odrekao svog prava da ga zastupa branilac,” po{to “Fareta, po svemu sude}i, nije bio svestan mogu}ih posledica odricawa od mogu}nosti da ga na su|ewu zastupa stru~an i iskusan branilac.” FN8. Zakqu~ak kalifornijskih sudova da Fareta nije imao ustavno pravo da se sam zastupa donet je u kontekstu slede}ih pravila o krivi~nom postupku u Kaliforniji, koja nisu neuobi~ajena: Okrivqeni lo{eg imovinskog stawa nema pravo na imenovawe branioca po svom izboru. Vidi predmete Drumgo v. Superior Court /Drumgo protiv Vi{eg suda A 8 Cal.3d 930, 106 Cal. Rptr. 631, 506 P.2d 1007; People v. Miller /Narod protiv Milera
133

A 7 Cal.3d 562, 574, 102 Cal. Rptr. 841, 849, 498 P.2d 1089, 1097; People v. Massie /Narod protiv Mesija/, 66 Cal.2d 899, 910, 59 Cal. Rptr. 733, 740-741, 428 P.2d 869, 876-877; People v. Taylor /Narod proti Tejlora/ 259 Cal.App.2d 448, 450-451, 66 Cal.Rptr. 514, 515-517. Dodeqeni branilac rukovodi odbranom i ima kona~nu re~ u svemu, osim u nekoliko stvari koje se ti~u strategije na su|ewu. Vidi, na primer, predmete People v. Williams /Narod protiv Vilijamsa A 2 Cal.3d 894, 905, 88 Cal.Rptr. 208, 471 P.2d 1008, 1015; People v. Foster /Narod protiv Fostera/, 67 Cal.2d 604, 606-607, 63 Cal.Rptr. 288, 289-290, 432 P.2d 976, 977-978; People v. Monk /Narod protiv Manka A 56 Cal.2d 288, 299, 14 Cal.Rptr. 633, 638-639, 363 P.2d 865, 870-871; vidi, u op{tem smislu, predmet Rhay v. Browder /Rej protiv Braudera/, 342 F.2d 345, 349 (CA9). Osu|uju}a presuda koju je doneo sud u Kaliforniji ne}e biti ukinuta po osnovu neefikasne pomo}i branioca, osim u ekstremnom slu~aju, kada je kvalitet zastupawa bio toliko lo{ da se su|ewe zbog toga pretvorilo u “farsu ili obmanu”. People v. Ibarra /Narod protiv Ibare/, 60 Cal.2d 460, 34 Cal.Rptr. 863, 386 P.2d 487; vidi predmet People v. Miller, gore, 1 Cal.3d, na str. 573, 102 Cal. Rptr, na str. 848-849, 498 P.2d, na str. 1096-1097; People v. Floyd /Narod protiv Flojda/, 1 Cal.3d 694, 709, 83 Cal.Rptr. 608, 617, 464 P.2d 64, 73; People v. Hill /Narod protiv Hila/, 70 Cal.2d 678, 689, 76 Cal.Rptr. 225, 230, 452 P.2d 329, 334; People v. Reeves /Narod protiv Rivsa/, 64 Cal.2d 766, 774, 51 Cal.Rptr. 691,695, 415 P.2d 35, 39. II U saveznim sudovima, pravo na samozastupawe zakonom je za{ti}eno od samih po~etaka na{e dr`ave. ^lan 35 Zakona o sudovima iz 1789. godine, 1. Zakon 73, 92, koji je doneo prvi ameri~ki Kongres i potpisao predsednik Va{ington, jedan dan pre nego {to je predlo`en [esti amandman, *813 predvidao je da “u svim sudovima u Sjediwenim Dr`avama, stranke mogu izlagati svoje argumente i iznositi svoje teze li~no ili uz pomo} branioca...” /prevod s engleskog/. To pravo je sada kodifikovano kao 28. U.S.C. 28. poglavqe Ustava SAD/, ~lan 1654. Osim nekoliko izuzetaka, svaka od ve}eg broja saveznih dr`ava tako|e daje pravo okrivqenom da se sam zastupa u bilo kom krivi~nom predmetu. (FN9) Ustavi 36 saveznih dr`ava eksplicitno dodequju to pravo. (FN10) Pored toga, mnogi dr`avni sudovi *814 izrazili su stav da to pravo podr`ava i Ustav Sjediwenih Dr`ava. (FN11) FN9. Vidi, na primer, predmete Mackreth v. J. Vilson /Mekret protiv Y. Vilsona/, 31 Ala.App. 191, 15 So.2d 112: Cappetta v. State /Kapeta protiv Dr`ave/, 204 So.2d 913 (Fla.Dist.Ct.App. /Federalni apelacioni sud za okrug Floride/); Lockard v. State /Lokard protiv Dr`ave/, 92 Idaho 813, 451 P.2d 1014; People v. Nelson /Narod protiv Nelsona/, 47 IU.2d 570, 268, N.E.2d 2; Blanton v. State /Blanton protiv Dr`ave/, 229 Ind. 701, 98 N.E.2d 186; Westberry v. State /Vestberi protiv Dr`ave/, 254 A.2d 44 (Me. /Merilend/); Allen v. Commonwealth /Alen protiv Komonvelta/, 324 Mass. 558,87 N.E.2d 192; People v. Haddad /Narod protiv Hadada/, 306 Mich. 556, 11 N.W.2d 240; State v. McGhee /Dr`ava protiv Megija/, 184 Neb. 352, 167 N.W.2d 765; Zasada v.
134

State /Zasada protiv Dr`ave/, 19 N.J.Super. 589, 89 A.2d 45; People v. McLaughlin /Narod protiv Meklaflina/, 291 N.Y. 480, 53 N.E.2d 356; State v. Pritchard /Dr`ava protiv Pri~arda/, 227 N.C. 168, 41 S.E.2d 287; State v. Hollman /Dr`ava protiv Holmana/, 232 S.C. 489, 102 S.E.2d S73: State v. Thomlinson /Dr`ava protiv Tomlinsona/, 78 S.D. 235, 100 N.W.2d 121; State v. Penderville /Dr`ava protiv Pendervila/, 2 Utah 2d 281, 272 P.2d 195; State v. Woodall /Dr`ava protiv Vudala/, 5 Wash.App. 901, 491 P.2d 680. Vidi, u op{tem smislu, Komentar, 77 A.L.R.2d 1233 (1961); 5 R. Anderson: “Wharton’s Criminal Law and Procedure” /Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak po Vartonu/, odeqak 2016 (1957). FN10. Neke savezne dr`ave optu`enom daju pravo da bude saslu{an, ili da se brani, li~no i putem branioca: Ustav Arizone, ~l. 2, paragraf 24; Ustav Arkanzasa, ~l. 2, paragraf 10; Ustav Kolorada, ~l. 2, paragraf 16; Ustav Konektikata, ~l. 1, paragraf 8; Ustav Delavera, ~l. 1, paragraf 7; Ustav Ajdaha, ~l. 1, paragraf 13; Ustav Ilinoisa, ~lan 1, paragraf 8; Ustav Indijane, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Kentakija, Poveqa o pravima, paragraf 11; Ustav Misurija, ~lan 1, paragraf 18(a); Ustav Montane, ~l. 3, paragraf 16; Ustav Nevade, ~lan 1, paragraf 8; Ustav Wu Hemp{ira, I deo, ~lan 15; Ustav Wu Meksika, ~lan 2, paragraf 14; Ustav Wujorka, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Severne Dakote, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Ohaja, ~lan 1, paragraf 10; Ustav Oklahome, ~lan 2, paragraf 20; Ustav Oregona, ~lan 1, paragraf 11; Ustav Pensilvanije, ~lan 1, paragraf 9; Ustav Ju`ne Dakote, ~lan 6, paragraf 7; Ustav Tenesija, ~lan 1, paragraf 9; Ustav Jute, ~lan 1, paragraf 12; Ustav Vermonta, poglavqe 1, ~lan 10; Ustav Viskonsina, ~lan 1, paragraf 7; vidi Ustav Luizijane, ~lan 1, paragraf 9. Ostale savezne dr`ave optu`enom daju pravo da se brani li~no ili putem branioca: Ustav Kanzasa, Poveqa o pravima, paragraf 10; Ustav Masa~usetsa, I deo, ~lan 12; Ustav Nebraske, ~lan 1, paragraf 11; Ustav Va{ingtona, ~lan 1, paragraf 22. Opet, neke druge savezne dr`ave optu`enom obezbe|uju pravo da se brani ili sam ili putem branioca, ili i na jedan i na drugi na~in: Ustav Alabame, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Floride, ~lan 1, paragraf 16; Ustav Merilenda, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Misisipija, ~lan 3, paragraf 26; Ustav Ju`ne Karoline, ~lan 1, paragraf 14; Ustav Teksasa, ~lan 1, paragraf 10. Na primer, predmete Lockard v. State, gore People v. Nelson, gore; Blanton v. State, gore; Zasada v. State, gore; People v. McLaughlin, gore; State v, Mems /Dr`ava protiv Memsa/, 281 N.C. 658. 190 S.E.2d 164; State v. Verna /Dr`ava protiv Verne/, 9 Or.App. 620, 498 P.2d 793. Ovaj sud je, u vi{e navrata, ukazao na isti stav. U predmetu Adams v. United States ex rel. McCann /Adams protiv Sjediwenih Dr`ava ex rel. McCann/, 317 U.S. 269, 279, 63 S.Ct. 236. 241, 87 L.Ed. 268, sud je priznao da pravo po [estom amandmanu na pomo} branioca implicitno u sebi sadr`i i “s tim povezano pravo /okrivqenog/ da se li{i pomo}i advokata.” Okrivqeni **2531 u ovom predmetu, koji je bio optu`en za krivi~na dela po{tanske prevare po saveznom zakonu, insistirao je da sam vodi svoju odbranu, bez prednosti branioca. On je tra`io i da mu sudi sudsko ve}e i potpi135

sao je izjavu kojom se odrekao svog prava da mu sudi porota. Tu`ila{tvo se saglasilo s wegovom odlukom da se odrekne porotnog su|ewa, a sud je tu odluku prihvatio. Okrivqeni je osu|en, ali je Apelacioni sud ukinuo osu|uju}u presudu, navode}i kao osnov za to ~iwenicu da se lice optu`eno za te{ko krivi~no delo ne mo`e kompetentno odre}i svog prava na su|ewe pred porotom, osim ako ga tako nije posavetovao advokat. Ovaj sud ukinuo je tu odluku i ponovo potvrdio osu|uju}u presudu, smatraju}i da se “pri ostvarivawu svog slobodnog i razboritog izbora i uz odgovaraju}e odobrewe suda, optu`eni mo`e odre}i prava na su|ewe pred porotom, kao {to se kompetentno i razborito mo`e odre}i i svog ustavnog prava na pomo} branioca.” Id, na str. 275, 63 S.Ct. na str. 240. Naravno, predmet Adams nu`no ne pru`a re{ewe za pitawa koja su pred nama. U wemu je samo iznet stav da “Ustav *815 ne name}e advokata okrivqenom.” Id, na str. 279, 63 S.Ct. na str. 242. (FN12) Drugo je pitawe da li Ustav zabrawuje dr`avi da okrivqenom name}e advokata. Me|utim, u predmetu Adams, iako je to u~inio u diktumu, sud je ipak priznao afirmativno pravo na samozastupawe: FN12. Stav iznet u predmetu Adams ponovo je potvr|en u druga~ijem kontekstu, u predmetu Carter v. Illinois /Karter protiv Ilinoisa/, 329 U.S. 173, 174-175, 67 S.Ct. 216, 218, 91 L.Ed. 172, gde je sud ponovo skrenuo pa`wu na pravo na samozastupawe: “Ni istorijski koncept odgovaraju}eg pravnog postupka, niti vitalnost koju on crpi iz progresivnih pravosudnih standarda, licu ne uskra}uje pravo da se samo brani ili da prizna krivicu. Pod odgovaraju}im uslovima, Ustav zahteva da okrivqeni ima branioca; ali ne zahteva da branilac bude nametnut okrivqenom u svim okolnostima.” (Naglasak je dodat.) Vidi tako|e predmet Moore v. Michigan /Mur protiv Mi~igena/, 355 U.S. 155, 161, 78 S.Ct. 191, 195, 2 L.Ed.2d 167. “Pravo na pomo} branioca, kao i s tim povezano pravo da se li{i pomo}i advokata, nisu pravni formalizmi. Ta prava po~ivaju na razlozima koji zalaze u su{tinu polo`aja optu`enog pred zakonom... “... Ono {to je zami{qeno kao mehanizam za{tite optu`enog ne treba pretvoriti u stege... . Uskratiti optu`enom mogu}nost da se opredeli kako }e postupati, u okolnostima u kojima je on, iako je laik, podjednako sposoban kao i bilo koji advokat da donese razboritu odluku, zna~i naru{iti vrednost velikih, ustavnih garancija, time {to }e se one tretirati kao prazni verbalizmi. “... Kad je sprovo|ewe krivi~nog zakona ... ome|eno, kao {to jeste ome|eno ustavnim garancijama namewenim za{titi optu`enog, uskratiti mu mogu}nost da po sopstvenom slobodnom izboru iskoristi pravo da se li{i nekih od tih garancija ... zna~i u~initi ga zato~enikom wegovih prava i takav ~in nazvati ustavom.” Id, na str. 279-280, 63 S.Ct. na str. 241-242 (naglasak je dodat). Tako|e je, u nekim drugim kontekstima, sud ukazao da okrivqeni *816 ima ustavom za{ti}eno pravo da se sam zastupa na su|ewu u krivi~nom predmetu. Na primer, u predmetu Snyder v. Massachusetts /Snajder protiv Masa~usetsa/, 291 U.S. 97, 54 S.Ct. 330, 78 L.Ed. 674, sud je izneo stav da odredba [e136

stog amandmana o suo~avawu sa svedocima okrivqenom daje pravo da prisustvuje svim fazama postupka u slu~aju da postoji mogu}nost da osnovno na~elo pravi~nog su|ewa bude osuje}eno wegovim odsustvom. To pravo na “prisustvovawe” utemeqeno je na premisi da se “odbrana lak{e mo`e izvesti ako se okrivqenom dozvoli da prisustvuje ispitivawu porotnika ili izno{ewu zavr{ne re~i zastupnika, jer }e, ako bude prisutan, on mo}i da daje savete ili sugestije ili ~ak da u potpunosti zameni svoje advokate i da sam vodi svoju odbranu na su|ewu.” Id, na str. 106. 54 S.Ct. na str. 332 (naglasak je dodat). A u predmetu Price v. Johnston /Prajs protiv Yonstona/ 334 U.S. 266, 68 S.Ct. 1049, 92 L.Ed. 1356, ocewuju}i da osu|eno lice nema apsolutno pravo da samo obrazla`e svoju `albu, sud je rekao da ovaj stav predstavqa “o{tar kontrast” u odnosu na wegovo “priznato pravo **2532 da vodi sopstvenu odbranu na su|ewu.” Id, na str. 285, 68 S.Ct. na str. 1060. Apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava je, u vi{e navrata, izneo stav da je pravo na samozastupawe za{ti}eno Poveqom o pravima. U predmetu United States v. Plattner /Sjediwene Dr`ave protiv Platnera/, 330 F.2d 271, Drugi federalni okru`ni apelacioni sud naglasio je da [esti amandman optu`enom daje pravo na suo~avawe sa svedocima, pravo na obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist i pravo na pomo} branioca, kao minimalne procesne uslove koji moraju biti ispuweni u saveznim krivi~nim postupcima. Pravo na pomo} branioca, zakqu~io je sud, ima za ciq da dopuni ostala prava okrivqenog, a ne da naru{i “apsolutno i prvenstveno pravo na vo|ewe sopstvene odbrane in propria persona.” Id, na str. 274. Sud je potporu za ovu odluku na{ao u formulacijama iz saveznog zakona iz 1789. godine, Zakona i pravilnika o krivi~nom postupku, vidi 28 U.S.C, ~lan 1654, i Savezni pravilnik o krivi~nom postupku, pravilo 44, ustava mnogih saveznih dr`ava, kojima se izri~ito garantuje pravo na samozastupawe *817, kao i u ~iwenici da je sud to pravo priznao u predmetima Adams i Prajs. Po tom osnovu, Apelacioni sud je ocenio da garancija iz Petog amandmana, koja se odnosi na odgovaraju}i pravni postupak, i garancija iz [estog amandmana, koja se odnosi na pravo na pomo} branioca, implicitno podrazumevaju i upravo optu`enog da li~no rukovodi i sprovodi sopstvenu odbranu u krivi~nom predmetu.” 330 F.2d, na str. 274. Vidi tako|e predmete United States ex rel. Maldonado v. Denno /Sjediwene Dr`ave ex rel. Maldonado protiv Denoa/, 348 F.2d 12, 15 (CA2): MacKenna v. Ellis /Makena protiv Elisa/263 F.2d 35, 41 (CA5); United States v. Sternman /Sjediwene Dr`ave protiv Sternmana/, 415 F.2d 1165, 1169-1170 (CA6); Lowe v. United States /Lou protiv Sjediwenih Dr`ava/, 418 F.2d 100, 103 (CA7); United States v. Warner /Sjediwene Dr`ave protiv Vornera/, 428 F.2d 730, 733 (CA8); Haslam v. United States /Haslam protiv Sjediwenih Dr`ava/, 431 F.2d 362, 365 (CA9); uporedi predmet United States v. Dougherty /Sjediwene Dr`ave protiv Dohertija/. 154 U.S.App.D.C. 76, 86, 473 F.2d 1113, 1123 (gde je nagove{teno da to pravo jeste ustavno, ali je konstatovano da nije neophodno za re{avawe spornog pitawa), s predmetom Brown v. United States /Braun protiv Sjediwenih Dr`ava/, 105 U.S.App.D.C. 77. 79-80, 264 F.2d 363, 365-366 (gde se, u ve}inskom mi{qewu, navodi da se radi o pravu koje je po svojoj prirodi zakonsko i ni{ta vi{e od toga).
137

S obzirom da je ovaj sud ranije priznao pravo na samozastupawe, da federalna sudska vlast smatra da to pravo ima ustavnu dimenziju i da ustavi saveznih dr`ava ukazuju na wegovu osnovnu prirodu, time je postignut konsenzus koji se ne mo`e tako lako ignorisati. “Sama ~iwenica da se radi o utabanoj stazi,” kako je sudija Yekson onomad primetio, “predstavqa ubedqivi razlog da se ona sledi.” (FN13) Ovde se suo~avamo s gotovo univerzalnim uverewem na{ih gra|ana, kao i na{ih sudova, da je nametawe advokata okrivqenom koji ga ne `eli suprotno wegovom osnovnom pravu da se brani sam ukoliko zaista to `eli. FN13. Jackson: “Full Faith and Credit – The Lawyer’s Clause of the Constitution” /Potpuna vera i poverewe – ustavna odredba o advokatu/, 45 Col.L.Rev. 1 , 26 (1945). *818 III Ovaj konsenzus zasnovan je na zdravoj premisi. Pravo na samozastupawe nalazi potporu u strukturi [estog amandmana, kao i u engleskoj i kolonijalnoj sudskoj praksi iz koje je taj amandman proistekao. A (2)(3) [esti amandman sadr`i kompaktnu izjavu o pravima koja su neophodna za potpunu odbranu: “U svim krivi~nim postupcima, optu`eni u`iva pravo ... da bude obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv wega; da se suo~i sa svedocima protiv wega; da mu se omogu}i obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist, kao i da dobije pomo} branioca radi svoje odbrane.” S obzirom da se radi o osnovnim pravima u na{em adversarnom sistemu krivi~nog pravosu|a, ta prava ~ine sastavni deo “odgovaraju}eg pravnog postupka”, koji je okrivqenima pred dr`avnim krivi~nim sudovima zajam~en ^etrnaestim amandmanom. (FN14) Prava na obave{tavawe, **2533 suo~avawe sa svedocima i obavezni postupak pribavqawa svedoka u korist okrivqenog, uzeta zajedno, garantuju mogu}nost da se na krivi~ne optu`be odgovori na na~in koji se smatra osnovnim za pravi~no sprovo|ewe pravde u Americi – putem pozivawa i ispitivawa svedoka odbrane, unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be i propisnog izvo|ewa dokaza. Ukratko, tim amandmanom je u ustav uneto pravo da se, u adversarnom sudskom procesu u krivi~nim predmetima, odbrana iznese onako kako je mi poznajemo. Vidi predmet California v. Green /Kalifornija protiv Grina/, 399 U.S. 149. 176, 90 S.Ct. 1930, 1944, 26 L.Ed.2d 489 (podudrano mi{qewe sudije Harlana). FN14. Predmeti Gideon v. Wainwright, 372 U.S. 335, 83 S.Ct. 792, 9 L.Ed.2d 799 i Argersinger v. Hamlin, 407 U.S. 25, 92 S.Ct. 2006, 32 L.Ed. 2d 530 (pravo na branioca); Pointer v. Texas, 380 U.S. 400, 85 S.Ct. 1065, 13 L.Ed.2d 923 (pravo na suo~avawe sa svedocima); Washington v. Texas /Va{ington protiv Teksasa/, 388 U.S. 14, 87 S.Ct. 1920, 18 L.Ed.2d 1019 (pravo na obavezni postupak pribavqawa svedoka u korist okrivqenog). Vidi tako|e predmet In re Oliver. 333 U.S. 257, 273, 68 S.Ct. 499, 507. 92 L.Ed. 682. (4) (5) (6) *819 [esti amandman ne predvi|a samo izno{ewe odbrane u korist optu`enog, ve} optu`enom li~no daje pravo da iznese svoju odbranu.
138

Optu`eni, a ne wegov branilac, je taj koji mora biti “obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi” protiv wega, koji se mora “suo~iti sa svedocima protiv wega” i kome se mora omogu}iti “obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist.” Iako to, u ovom amandmanu, nije iskazano ba{ tim re~ima, pravo na samozastupawe – li~no izno{ewe sopstvene odbrane – se, prema tome, nu`no podrazumeva strukturom ovog amandmana. (FN15) Pravo na odbranu *820 dato je neposredno optu`enom, jer je on taj koji }e snositi posledice neuspeha svoje odbrane. FN15. Ovaj sud ~esto je priznavao ustavni status prava koja, iako nisu bukvalno iskazana u tom pravnom aktu, jesu od su{tinskog zna~aja za sprovo|ewe odgovaraju}eg pravnog postupka u pravi~nom adversarnom procesu. Primera radi, sada je prihva}eno da optu`eni ima pravo prisustvuje svim fazama su|ewa, u slu~aju da postoji mogu}nost da wegovo odsustvo negativno da uti~e na pravi~nost postupka, Snyder v. Massachusetts, 291 U.S. 97, 54 S.Ct. 330, 78 L.Ed. 674; da svedo~i u svoje ime, vidi predmet Harris v. New York /Bruks protiv Wujorka/, 401 U.S. 222, 225, 91 S.Ct. 643, 645, 28 L.Ed.2d 1; Brooks v. Tennessee /Brooks protiv Tenesija/, 406 U.S. 605, 612, 92 S.Ct. 1891, 1895, 32 L.Ed.2d 358; uporedi s predmetom Ferguson v. Georgia /Ferguson protiv YoryijeA 365 U.S. 570 81 S.Ct. 756, 5 L.Ed.2d 783, i da bude osu|en jedino ako je wegova krivica dokazana izvan svake sumwe, In re Winship, 397 U.S.358, 90 S.Ct. 1068.25 L.Ed.2d 368; Mullaney v. Wilbur /Maleni protiv Vilbura/, 421 U.S. 684, 95 S.Ct. 1881,44L.Ed.2d 508. Me{awe u prava se, naravno, ne radi mehani~ki. U predmetu Singer v. United States /Singer protiv Sjediwenih Dr`ava/, 380 U.S. 24, 85 S.Ct. 783, 13 L.Ed.2d 630, sud je ocenio da okrivqeni nema pravo na su|ewe pred sudskim ve}em, uprkos tome {to mo`e da se odrekne svog prava na su|ewe pred porotom. Obrazla`u}i svoj stav, sud je naveo da “mogu}nost odricawa od ustavnog prava obi~no ne podrazumeva i pravo da se insistira na ne~emu {to je suprotno od tog prava.” Id, na str. 34-35, 85, S.Ct. na str. 790. Me|utim, sud je to rekao tek nakon {to je zakqu~io da Ustav afirmativno ne {titi svako pravo na su|ewe od strane sudije. Priznaju}i da implicitno pravo mora nezavisno proisticati iz koncepcije i istorijata ustavnog teksta, Sud je tra`io, ali nije uspeo da prona|e nikakvu “naznaku da su kolonisti smatrali da je mogu}nost okrivqenog da se odrekne su|ewa pred porotom podjednako zna~ajna kao i wegovo pravo da takvo su|ewe zahteva.” Id, na str. 26, 85 S.Ct. na str. 785. Umesto toga, sud je uspeo da prona|e samo “usamqene primere” za pravo na su|ewe od strane sudije, pa je, na osnovu toga, zakqu~io da se radi o “jasnim odstupawima od komon loa.” Ibid. Mi ovde sledimo pristup koji je primewen u predmetu Singer. Nas interesuje nezavisno pravo na samozastupawe. Ne sugeri{emo da to pravo mehani~ki proisti~e iz ovla{}ewa okrivqenog da se odrekne prava na pomo} branioca. Vidi gore, na str. 2530-2531. Naprotiv, to pravo se mora nezavisno prona}i u strukturi i istorijatu ustavnog teksta. (7)(8) Odredba o braniocu dopuwuje ovu koncepciju. Ona govori o “pomo}i” branioca, a pomo}nik je, bez obzira na svoju stru~nost, ipak samo pomo}nik. Duh i jezik [estog amandmana bave se idejom da branilac, kao i sva
139

ostala sredstva odbrane koja se ovim amandmanom jam~e, slu`i kao pomo} optu`enom koji prihvata branioca – a ne kao instrument dr`ave koji se ispre~io izme|u optu`enog koji ne prihvata branioca i wegovog prava da se brani li~no. Nametawe branioca optu`enom, protivno wegovoj svesnoj `eqi, na taj na~in kr{i logiku ovog amandmana. U takvom slu~aju, branilac nije **2534 pomo}nik, ve} gospodar; (FN16) a pravo na izno{ewe odbrane postaje li{eno one li~ne crte na kojoj ovaj amandman insistira. Ta~no je da kada se okrivqeni opredeli da advokatu prepusti rukovo|ewe i izno{ewe svoje teze, tom zastupniku odbrane, po zakonu i tradiciji, mo`e biti dodeqeno ovla{}ewe da, u mnogim oblastima, donosi obavezuju}e odluke o strategiji na su|ewu. Uporedi predmete Henry v. Mississippi /Henri protiv Misisipija/, 379 U.S. 443, 451, 85 S.Ct. 564, 569, 13 L.Ed.2d 408; Brookhart v. Janis /Brukhart protiv Yenisa/, 384 U.S. 1, 7-8, 86 S.Ct. 1245, 1248-1249, 16 L.Ed.2d 314; Fay v. Noia /Fej protiv Noie/, 372 U.S. 391. 439, 83 S.Ct. 822, 849, 9 L.Ed.2d 837. Me|utim, dodeqivawe takvog ovla{}ewa mo`e biti opravdano jedino uz saglasnost koju je optu`eni dao na *821 samom po~etku da tog branioca prihvata kao svog pravnog zastupnika. Ne`eqeni branilac “zastupa” okrivqenog samo uz pomo} napete i neprihvatqive pravne fikcije. Ako optu`eni nije dao saglasnost za takvo zastupawe, na taj na~in izvedena odbrana ne smatra se odbranom koju mu Ustav jam~i, jer, realno gledano, to i nije wegova odbrana. FN16. Takav rezultat presekao bi istorijske korene koncepta branioca. Prvi advokati u istoriji bili su li~ni prijateqi u~esnika u postupku, koje bi on doveo na sud da bi mogao da se s wima “konsultuje” pre izno{ewa svoje argumentacije. F. Pollock i F. Maitland: “The History of English Law” /Istorija engleskog prava/, 211 (drugo izdawe, 1909). Sli~no tome, prvi “advokati” bili su li~ni posrednici, koji ~esto nisu bili stru~no obu~eni, a koji su bili imenovani od strane onih u~esnika u postupku koji su obezbedili kraqevsku saglasnost da svoje poslove obavqaju preko zastupnika, umesto da to ~ine li~no. Id, na str. 212-213. B Stoga, [esti amandman, kada se prirodno tuma~i, podrazumeva pravo na samozastupawe. Ovakvo tuma~ewe potkrepqeno je ~iwenicom da koreni ovog amandmana poti~u iz istorije engleskog prava. U dugoj istoriji britanske krivi~ne jurisprudencije, postojao je samo jedan sud koji je u krivi~nom postupku ikada usvojio praksu nametawa branioca okrivqenom koji ga nije `eleo. Taj sud bio je Zvezdana soba /sud u Londonu koji je tako nazvan jer je wegova tavanica bila oslikana zvezdama/. Ova ~udna ustanova, koja je svoj procvat do`ivela krajem 16. i po~etkom 17. veka, imala je kombinovani izvr{ni i pravosudni karakter, i odlikovala se time {to je odstupala od tradicije komon loa. Iz ovih razloga, kao i zbog toga {to je bila specijalizovana za “politi~ke” procese, Zvezdana soba vekovima je bila simbol nepo{tovawa osnovnih prava pojedinaca. (FN17) Zvezdana soba ne samo da je okrivqenima dozvoqavala, ve} je od wih zahtevala da imaju pravne zastupnike. Odgovor okrivqenog na optu`nicu
140

nije bio prihva}en ako nije bio potpisan od strane pravnog zastupnika. Ako bi pravni zastupnik, iz bilo kog razloga, odbio da potpi{e odgovor na optu`nicu, automatski bi se smatralo da je okrivqeni *822 priznao krivicu. (FN18) Stiven je dao svoj komentar na ovaj postupak: “Ima ne{to u pravosu|u {to je posebno odbojno, a to je kad se pravila postupawa primewuju na na~in kojim se zatvoreniku *823 uskra}uje pravo da se **2535 sam brani, pogotovo kad je tobo`wi ciq takve primene pravila da se obezbedi wegova odbrana.” 1 J. Stephen: “A History of Criminal Law of England” /Istorija engleskog krivi~nog prava/, 341-342 (1883). Zvezdana soba ukinuta je 1641. godine, u revolucionarnom `aru Dugog parlamenta. Zajedno s wom nestao je i pojam obaveznog branioca. FN17. “Sud Zvezdane sobe bio je efikasna i donekle samovoqna produ`ena ruka kraqevske vlasti. Taj sud bio je na vrhuncu svoje mo}i u doba kraqeva iz dinastija Tudor i Stjuart. Zvezdana soba bila je sinonim ekspeditivnosti i mo}i; ona nije u tolikoj meri predstavqala konkurenciju komon lou koliko ga je ograni~avala – kao podsetnik da se visoka dr`avna politika nije mogla bezbedno poveriti tako nepredvidivom sistemu kao {to je englesko pravo ...” L. Freedman: “A History of American Law” /Istorija ameri~kog prava/, /str/ 23 (1973). Vidi, u op{tem smislu, 5 W. Holdsworth: “A History of English Law” /Istorija engleskog prava/, 155-214 (1927). FN18. “Postupak pred Zvezdanom sobom po~iwao je tako {to bi optu`nica, ’krupnim slovima ispisana na pergamentu, bila predata ~inovniku suda’. Ona je, kao i svi ostali podnesci, morala biti potpisana od strane pravnog zastupnika .... Me|utim, pravni zastupnici morali su strogo da vode ra~una o tome {ta potpisuju. Ako bi potpisali ~isto frivolne podneske ili se, na neki drugi na~in, nepropisno pona{ali prilikom vo|ewa svojih predmeta, pretila im je opomena, suspenzija, nov~ana ili zatvorska kazna.” Holdsworth, gore, fusnota 17, na str. 178-179. Prema tome, pravni zastupnici strogo su morali da paze da nijedan podnesak koji oni potpi{u neprimereno ne uvredi Krunu. Vidi 1 J. Stephen: “A History of Criminal Law of England” /Istorija engleskog krivi~nog prava/, /str/ 340-341 (1883). To nije predstavqalo samo hipoteti~ni rizik po otpu`enog. Stiven na slede}i na~in opisuje su|ewe za klevetu, u Zvezdanoj sobi: “Godine 1632, bila je podneta tu`ba protiv Vilijema Prina, zbog wegove kwige pod nazivom: ’Histrio Mastix’. Prin je, izme|u ostalog, odgovorio da je imao dozvolu za objavqivawe svoje kwige, a jedan od wegovih branilaca, gospodin Holburn, izvinio se, ne bez opravdanog razloga, zbog wegovog stila... . Iako je wegovo su|ewe, kao i svi ostali procesi u Zvezdanoj sobi, proteklo potpuno pristojno i mirno, doneta je presuda koja se jedino mo`e opisati kao monstruozna. Kazna na koju je bio osu|en podrazumevala je izbacivawe iz advokatske komore i oduzimawe wegovih fakultetskih diploma; a uz to je jo{ bio osu|en da dva puta stoji na stubu srama i da mu svaki put odseku po jedno uho; potom da plati nov~anu kaznu od 5.000 /kao u originalu/; kao i da ostatak `ivota provede u zatvoru, bez kwiga, pera, mastila ili hartije... . “Pet godina kasnije, 1637. godine, Prinu, Bastviku i Bartonu su|eno je za klevetu i svi su osu|eni na istu kaznu koju je Prin dobio
141

1632. godine, a umesto kazne odsecawa u{iju, Prin je ka`wen `igosawem po obrazima. “^ini mi se da je postupak u ovom predmetu bio podjednako okrutan kao i izre~ena kazna, mada mislim da to nije pro{lo toliko zapa`eno... Ne samo {to je okrivqenima pred sudom u Zvezdanoj sobi bilo dozvoqeno da imaju branioca, ve} su ti branioci morali i da potpi{u wihove odgovore na optu`be. Efekat ovog pravila, a verovatno i wegov ciq, bio je takav da pred sudom nije mogla da se iznese nikakva odbrana za koju branilac ne bi mogao odgovarati svojim potpisom – odgovornost koja je, u to doba, bila krajwe ozbiqna stvar. Ako branilac nije hteo da potpi{e odgovor okrivqenog na optu`nicu, automatski se smatralo da je okrivqeni priznao delo za koje ga je optu`nica teretila. Karakter Prinovog odgovora bio je takav da jedan od wegovih dodeqenih branilaca nikako nije hteo da ga potpi{e, a drugi ga je potpisao tek nakon isteka roka. Baastvik nije mogao da na|e nikoga ko bi potpisao wegov odgovor na optu`nicu. Bartonov odgovor je potpisao branilac, ali je taj odgovor odba~en kao drzak. Sve u svemu, donet je zakqu~ak da su sva trojica okrivqenih priznala krivicu, pa su, shodno tome, i osu|eni... “ Stephen, gore, 340-341. ^iwenicu da je Prinova odbrana unapred bila osu|ena na propast, zbog odbijawa wegovog branioca da potpi{e wegov odgovor na optu`nicu, jo{ {okantnijom ~ini saznawe da je i sam Prin po profesiji bio advokat, I. Brant: “The Bill of Rights” /Poveqa o pravima/, /str/ 106 (1965). [to se ti~e op{teg na~ina funkcionisawa Zvezdane sobe, vidi Barnes: “Star Chamber Mythology” /Mitologija Zvezdane sobe/, 5 Am. J.Legal Hist. 1-11 (1961) i Barnes: “Due Process and Slow Process in the Late Elizabethan-Early Stuart Star Chamber” /Odgovaraju}i pravni postupak i sporost pravnog postupka u Zvezdanoj sobi krajem elizabetinskog doba i po~etkom doba Stjuarta/, 6 Am. J.Legal Hist. 221-249, 315-346 (1962). Prema komon lou toga vremena, u postupcima za te{ka krivi~na dela praktikovalo se samozastupawe, a ne zastupawe putem branioca. U jednom trenutku, svaki u~esnik u postupku morao je “li~no da se pojavi pred sudom i da svojim re~ima iznese sopstvenu argumentaciju.” (FN19) Iako se pravo na branioca dosta rano razvilo u parni~nim predmetima, kao i u prekr{ajnim predmetima, zabrana kori{}ewa pomo}i branioca vekovima je nastavila da se primewuje u krivi~nom postupku za te{ka krivi~na dela ili veleizdaju. (FN20) Tako je, u 16. i 17. veku, lice optu`eno za te{ko krivi~no delo ili veleizdaju, na su|ewu bilo prepu{teno samo sebi, bez pomo}i advokata ili pogodnosti koje pru`aju ostala prava – da bude obave{ten, da se suo~i sa svedocima i da mu se omogu}i obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist – koja mi danas vezujemo za istinski pravi~an adversarni postupak. Su|ewe je bilo samo jedna “duga rasprava izme|u zatvorenika i *824 zastupnika optu`be.” (FN21) Bez obzira koliko nam se to danas ~inilo okrutnim, barem je “zatvoreniku bilo dozvoqeno da daje iskaze kakve god `eli... . Ovakvo javno usmeno su|ewe o~igledno je zatvoreniku pru`alo **2536 mnogo vi{e mogu}nosti od tajnog ispitivawa zasnovanog na pisanim iskazima, koji su, u kontinentalnom sistemu, zauzeli mesto su|ewa... .” (FN22)
142

FN19. Pollock i Maitland, gore, fusnota 16, na str. 211. FN20. Ibid. Vidi tako|e kod Stivena, gore, fusnota 18, na str. 341. FN21. Id* na str. 326. Su|ewe bi po~elo obrazlagawem optu`nice od strane zastupnika optu`be. Zatvorenik bi obi~no tra`io i dobio pravo da odvojeno odgovori na svaku ta~ku optu`nice protiv wega: “Su|ewe bi preraslo u niz `ustrih prepirki izme|u zatvorenika i raznih zastupnika optu`be. Svaka izjava zastupnika bila je u formi pitawa upu}enog zatvoreniku, ... a zatvorenik bi ili priznao ili porekao, ili bi objasnio ono {to mu je stavqeno na teret. Kao rezultat toga, ... ispitivawe zatvorenika ... ~inilo je samu su{tinu su|ewa, a wegovi odgovori regulisali su izno{ewe dokaza… Kako je rasprava odmicala, zastupnik (optu`be) ~esto bi navodio stvari koje bi zatvorenik poricao i za koje bi tra`io od optu`be da pru`i dokaze. Dokazi su obi~no izvo|eni ~itawem iskaza, priznawa sau~esnika, pisama i sli~no .... Kad bi predmet u potpunosti bio ispitan ... predsedavaju}i sudija “ponovio” bi ili rekapitulirao pred porotom stvari koje su zatvoreniku stavqene na teret, kao i wegove odgovore, a zatim bi porota donela presudu.” Id, na str. 325-326. FN22. Holdsworth, gore, fusnota 17, na str. 195-196. Dono{ewe Treason Acta /prvih zakonskih propisa o veleizdaji/, 1695. godine, ozna~ilo je po~etak jednog dugog i va`nog razdobqa reforme krivi~nog postupka u Engleskoj. Tim zakonom iz 1695. godine, licu optu`enom za veleizdaju bilo je dato pravo da dobije primerak optu`nice, da pozove svoje svedoke koji }e svedo~iti pod zakletvom, i “da iznese ... svoju odbranu u celosti, putem branioca u~enog u pravnim stvarima.” (FN23) Ovim zakonom tako|e je bila predvi|ena mogu}nost da mu sud dodeli branioca, ali samo u slu~aju da optu`eni izrazi takvu `equ. (FN24) *825 Tako je, s razvojem novih prava, optu`eni zadr`ao svoje ustanovqeno pravo “da daje iskaze kakve god `eli.” (FN25) Smatralo se da pravo na branioca optu`enom garantuje mogu}nost izbora izme|u zastupawa putem branioca i tradicionalne prakse samozastupawa. Zabrana kori{}ewa pomo}i branioca u predmetima vezanim za te{ka krivi~na dela, koja je u sudovima uveliko po~ela da nestaje, (FN26) kona~no je ukinuta zakonom iz 1836. godine. (FN27) U novije doba, parlament je predvideo mogu}nost da sud imenuje branioca u predmetima vezanim za te{ka krivi~na dela, ali iskqu~ivo na zahtev optu`enog. (FN28) U toku ovog procesa reforme u Engleskoj, branilac ni u jednom trenutku nije bio nametan *826 okrivqenom. Pravilo iz komon loa, koje je ukratko opisano u predmetu R. v. Woodward /R. protiv Vudvarda/ (1944), K.B. 118, 119 (1944), 1 All E.R. 159, 160, o~igledno je oduvek podrazumevalo da se “nijednom licu optu`enom za krivi~no delo branilac ne mo`e nametnuti protiv wegove voqe.” (FN29) Vidi u 3 Halisbury: **2537 “Laws of England” /Zakoni u Engleskoj/ 1141, str. 624-625 (~etvrto izdawe, 1973); R. v. Maybury /R. protiv Mejberija/, 11 L.T.R. (n.s.), 566 (Q.B, 1865). FN23. 7 Will. 3, tre}e poglavqe, odeqak 1. Pravo optu`enog da pozove svoje svedoke da svedo~e pod zakletvom pro{ireno je i na predmete vezane za te{ka krivi~na dela, prema zakonu iz 1701. godine. 1 Anne, Stat. 2, deveto i tre}e poglavqe.
143

FN24. U odgovaraju}em delu zakona, bilo je predvi|eno da se optu`eni “primi i da mu se dopusti da u potpunosti iznese svoju odbranu, preko pravno u~enih branilaca, kao i da iznese sve raspolo`ive dokaze koje on ili oni mogu obezbediti preko jednog ili vi{e legitimnih svedoka, koji }e pod zakletvom svedo~iti u wegovu odbranu; a u slu~aju da bilo koje na taj na~in optu`eno ili okrivqeno lice, ili vi{e lica, `eli da ima branioce, sud koji }e tom licu, ili licima, suditi, ili neki sudija tog suda, ovim putem je ovla{}en i obavezan da, odmah po dobijawu takvog zahteva, tom licu, ili tim licima, dodeli odgovaraju}i broj branilaca, ali ne vi{e dva, po `eqi tog lica, ili tih lica, kojima }e ovi branioci pravovremeno imati slobodan pristup; bez obzira na bilo koji zakon ili primenu koja ukazuje na suprotno.” FN25. Holdsworth, gore, flisnota 17, na str. 195. FN26. Na primer, na su|ewu Meri Blendi koja je bila optu`ena za ubistvo, 1725. godine, sud je izjavio da branilac okrivqene mo`e ne samo da govori o pravnim pitawima koja je odbrana pokrenula, ve} i da ispituje svedoke odbrane, kao i da unakrsno ispituje svedoke optu`be. 18 How.St.Tr. 1117. Kasnije u istom veku, sudije su ~esto dozvoqavale braniocima da optu`enog “upute u to kakva pitawa da postavqa ili ~ak da umesto wega postavqaju pitawa u vezi s ~iweni~nim ... (ili) zakonskim stvarima.” 4 W. Blackstone, “Commentaries” /Komentari/, *355-356. FN27. 6. i 7. Will. 4, 114. poglavqe, odeqak 1. U odgovaraju}em delu zakona, bilo je predvi|eno da se optu`enom “dozvoli da, nakon {to tu`ilac zavr{i sa izno{ewem teze optu`be, u potpunosti iznese svoje odgovore i odbranu od tih optu`bi, putem pravno u~enog branioca ili advokata, u sudovima pred kojima advokati stranke zastupaju u svojstvu branilaca.” FN28. Vidi, na primer: “Poor Prisoners’ Defence Act” /Zakon o odbrani siroma{nih zatvorenika/ iz 1903. godine, 3. Edw. 7, 38. poglavqe, odeqak 1; “Poor Prisoners’Defence Act” iz 1930. godine, 20 i 21 Goe. 5, 32. poglavqe; “Legal Aid and Advice Act” /Zakon o pru`awu pravne pomo}i i pravnih saveta/ iz 1949. godine, 12 i 13 Geo. 6, 51. poglavqe. FN29. Okrivqenom Vudvordu bio je dodeqen branilac, koji se povukao nedugo pre po~etka su|ewa. Kad je prvostepeni sud imenovao novog branioca da ga zameni, okrivqeni se usprotivio: “Radije ne bih imao pravnu pomo}. Radije bih sam vodio svoju odbranu.” Me|utim, prvostepeni sud je insistirao da okrivqeni na su|ewu ima branioca, a na kraju mu je izre~ena osu|uju}a presuda. U `albenom postupku, optu`ba nije ni poku{ala da ospori osnovno pravo optu`enog na samozastupawe, ve} je samo iznela argument da se optu`eni tog prava odrekao kad je prihvatio prvog branioca. @albeni sud odbacio je ovaj argument: “Zatvorenik je, na samom po~etku (su|ewa), rekao da `eli sam da se brani ..., a odbijeno mu je ono {to smatramo wegovim pravom da sam iznese sopstvenu argumentaciju pred porotom, umesto da branilac to u~ini u wegovo ime.” Time je, po mi{qewu suda, “zatvoreniku u~iwena nepravda”, a “iako je postojalo mno{tvo dokaza protiv tog zatvorenika,” sud je poni{tio osu|uju}u presudu.
144

U ameri~kim kolonijama se, ako ni{ta drugo, mnogo `e{}e, nego u Engleskoj, insistiralo na pravu na samozastupawe. Kolonisti su sa sobom doneli i po{tovawe prema vrlinama oslawawa na sopstvene snage, kao i tradicionalno nepoverewe prema advokatima. U vreme kad su kolonije tek bile naseqene, “advokati su predstavqali sinonim za snishodqive glavne tu`ioce i glavne pravne zastupnike engleske krune i samovoqne sudije Kraqevog suda, koji su svi bili re{eni da osude one koji su se suprotstavqali privilegijama koje je u`ivao kraq i koji su izvrtali zakon kako bi obezbedili wihovo osu|ivawe.” (FN30) Ove predrasude postale su jo{ ja~e u kolonijama, gde je “nepoverewe *827 prema advokatima postalo institucija.” (FN31) U nekoliko kolonija, u 17. veku, bilo je zabraweno odgovarawe na optu`be putem pravnog zastupnika anga`ovanog za novac. (FN32) Te predrasude uporno su se zadr`ale i u 18. veku, jer su “ni`e klase poistove}ivale advokate s vi{om klasom.” (FN33) Tokom godina Revolucije i Konfederacije, do{lo je do porasta negativnog raspolo`ewa prema advokatima, “a posle revolucionarnog rata, do{lo je do naglog o`ivqavawa stare netrpeqivosti i nepoverewa prema advokatima kao klasi.” (FN34) U `aru tih ose}awa, stvoren je ameri~ki Ustav. FN30. C. Warren; “A History of the American Bar” /Istorijat ameri~ke advokatske komore/ 7(1911). Borstin: “The Americans; The Colonial Experience” /Amerikanci; Kolonijalno iskustvo/ 197 (1958) FN32. Primera radi, ~lan 26 dokumenta: “Massachusetts Body of Liberties” /Korpus sloboda dr`ave Masa~usets/ (iz 1641. godine), predvi|ao je da: “Svaki ~ovek koji nije kadar da sam odgovori na optu`be pred bilo kojim sudom ima slobodu da anga`uje bilo kog ~oveka, protiv koga sud nema zamerku, da mu pomogne, pod uslovom da mu ne da nikakvu naknadu ili nagradu za wegov trud....” U 17. veku, pravno zastupawe za novac tako|e je bilo zabraweno u Viryiniji, Konektikatu i Severnoj i Ju`noj Karolini. Friedman, gore, fusnota 17, na str. 81. FN33. Id, na str. 82. FN34. Warren, gore, fusnota 30, na str. 212. Ovim ne `elimo da ka`emo da su kolonije sporo priznavale vrednost branioca u krivi~nim predmetima. Kolonijalne sudije vrlo brzo su odstupile od drevne engleske prakse i dozvolile optu`enim po~iniocima te{kih krivi~nih dela da za potrebe svoje odbrane koriste pomo} branilaca. (FN35) Me|utim, u isto vreme, osnovno pravo na *828 samozastupawe nikad nije dovedeno u pitawe. Nismo prona{li nijedan primer da je kolonijalni sud zahtevao od okrivqenog u krivi~nom predmetu da prihvati ne`eqenog advokata kao svog pravnog zastupnika. Zaista, ~ak i u slu~ajevima kad je kori{}ewe branioca bilo dozvoqeno, i daqe se uglavnom praktikovalo samozastupawe. (FN36) FN35. Na primer, Zefanija Svift, u jednom od prvih ameri~kih kolonijalnih traktata o pravu, jasno je nazna~io da je pravo na pomo} branioca priznato u Konektikatu. On je napisao: “Mi nikada nismo priznali to okrutno i neliberalno na~elo engleskog komon loa da se ~oveku kome `i145

vot zavisi od su|ewa ne dozvoli da ima branioca i da mu se uskrate ona sredstva odbrane koja su ina~e dozvoqena u slu~ajevima kada se radi o najtri~avijoj mizeriji od imovine. Neuverqivi izgovor da sud treba da bude branilac zatvoreniku samo }e jo{ vi{e poja~ati na{e zgra`avawe nad ovom praksom: jer, ~ak i pri najmawem razmi{qawu, postaje o~igledno da sud licu optu`enom za krivi~no delo nikada ne mo`e pru`iti savet i pomo} koja mu je neophodna da bi mogao da iznese svoju odbranu ... “Kad su na{i preci donosili svoje prve krivi~ne zakone, oni su, pod uticajem neliberalnih na~ela, koja su usvojili u svojoj mati~noj zemqi, zatvorenicima uskratili pravo da pravni zastupnici umesto wih iznose argumentaciju o bilo ~emu drugom osim o pravnim aspektima. O~igledno se name}e velika potreba da se pravnim zastupnicima omogu}i da ispitaju ~iweni~no stawe, a ne samo pravne aspekte ako `elimo da se otkrije istina.” 2 Z. Swift: “A System of the Laws of the State of Connecticut” /Sistem zakona dr`ave Konektikat/, 398-399 (1796). Sli~no tome, dr`ava Viryinija je, u kolonijalno doba, svoj sudski postupak prvobitno zasnivala na engleskim pravosudnim obi~ajima, ali je, “ve} do sredine osamnaestog veka, okrivqenom ’bilo dozvoqeno da koristi savete pravnog zastupnika ako je sebi mogao da priu{ti takve usluge’.” H. Rankin: “Criminal Trial Proceedings in the General Court of Colonial Virginia” /Krivi~ni postupak pred op{tim sudom dr`ave Viryinija u kolonijalno doba/, 67, 89 (1965). FN36. Vidi, na primer, id, na str. 89-90. Pravo na samozastupawe bilo je zajam~eno mnogim kolonijalnim poveqama i deklaracijama o pravima. Na osnovu tih ranih **2538 pravnih akata, mo`e se ustanoviti da je “pravo na branioca” za koloniste podrazumevalo pravo optu`enog da se opredeli da li }e pred sudom svoju argumentaciju iznositi preko advokata ili }e se sam zastupati. (FN37) Po dono{ewu *829 Deklaracije o nezavisnosti, pravo na samozastupawe naveliko je u{lo u nove ustave saveznih dr`ava, zajedno s ostalim osnovnim pravima vezanim za izno{ewe odbrane. (FN38) Jasno je da se pravo na branioca smatralo pravom koje *830 dopuwuje prvenstveno pravo optu`enog da se sam brani, (FN39) koriste}i svoja li~na **2539 prava da bude obave{ten o optu`bama protiv wega, da se suo~i sa svedocima i da mu se omogu}i obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist. A kad su kolonije ili dr`ave koje su tek bile stekle nezavisnost svojim zakonima, a ne ustavima, propisale da sud imenuje branioca u krivi~nim predmetima, one su time bri`qivo o~uvale i pravo optu`enog da li~no vodi svoju odbranu. (FN40) FN37. Vidi, na primer: “Massachusetts Body of Liberties” /Korpus sloboda dr`ave Masa~usets/, ~lan 26 (iz 1941. godine), gore, fusnota 32. Sli~no tome, dokumentom: “Concessions and Agreements of West New Jersey” /Povlastice i sporazumi u zapadnom Wu Yersiju/, iz 1677. godine, bilo je predvi|eno da, u svim predmetima, parni~nim i krivi~nim, “nijedno lice, ili vi{e lica, ne sme biti primorano da za novac anga`uje advokata ili savetnika da iznese wegovu argumentaciju, ve} sva lica imaju slobodu da sama iznesu svoju argumentaciju, ako tako `ele.”
146

Dokument: “Pennsylvania Frame of Government” /Okvir vladavine u Pensilvaniji/, iz 1682. godine, verovatno se ubraja u “najuticajnije kolonijalne pravne akte koji su {titili prava pojedinaca.” 1 B. Schwartz: “The Bill of Rights: A Documentary History” /Dokumentarna istorija Poveqe o pravima/, 130 (1971) (u daqem tekstu: [varc), predvi|ao je slede}e: “Da se sva lica svih mogu}ih ube|ewa slobodno mogu na svoj na~in i u svom maniru pojaviti pred svakim sudom i tamo li~no izneti sopstvenu argumentaciju ili, ako oni nisu u stawu, umesto wih to mogu u~initi wihovi prijateqi... .” Ta odredba nesumwivo je bila nadahnuta uverewem Vilijema Pena da optu`enog treba osloboditi ako on li~no uspe da ubedi porotu da bi bilo nepravedno da bude osu|en. U Engleskoj je, dvanaest godina pre toga, nakon {to je odr`ao propoved na ulici, Pen bio optu`en i izveden pred sud zbog naru{avawa javnog reda i mira. Pen je priznao da “nije upoznat sa zakonskim formalnostima”, ali je zahtevao da mu se sudi pravi~no, kao i da mu se pru`i “sloboda da iznesem svoju odbranu.” Taj zahtev je odobren, Pen se sam zastupao, a iako ga je sudija poslao u zatvor zbog nepo{tovawa suda, porota ga je oslobodila krivice. Reprodukcija teksta: “The People’s Ancient and Just Liberties Asserted, in the Trial of William Penn and William Mead, 1670” /Potvr|ivawe drevnih i pravednih /gra|anskih/ sloboda, na su|ewu Vilijemu Penu i Vilijemu Midu, 1670. godine/, mo`e se na}i u: 1 Schwartz, /str/ 144, 147. Vidi: “The Trial of William Penn” /Su|ewe Vilijemu Penu/, 5 How.St.Tr, /str/ 951 (1670), citirano u predmetu Illinois v. Allan /Ilinois protiv Alana/, 397 U.S. 337, 353, 90 S.Ct. 1057, 1065, 25 L.Ed.2d 353 (mi{qewe sudije Daglasa). FN38. ^lan IX dokumenta “Pennsylvania Declaration of Rights” /Pensilvanijska deklaracija o pravima/, iz 1776. godine, jam~io je “(d)a, u svim postupcima za krivi~no delo, ~ovek ima pravo da bude saslu{an, on li~no, kao i wegov pravni savetnik ....” Aktom “The Vermont Declaration of Rights” /Deklaracija o pravima dr`ave Vermont/ (~lanom X), iz 1777. godine, prakti~no istovetnom formulacijom bilo je za{ti}eno pravo na samozastupawe. U Ustavu Yoryije (~lanu LVIII), iz 1777. godine, ka`e se da wegove odredbe kojima se zabrawuje neovla{}eno bavqewe advokaturom “nemaju za ciq da bilo kom licu uskrate neotu|ivo pravo svakog slobodnog ~oveka na slobodu da sam iznese svoju argumentaciju.” Godine 1780, ~lanom XII dokumenta “The Massachusetts Declaration of Rights” /Deklaracija o pravima dr`ave Masa~usets/, bilo je predvi|eno pravo optu`enog da bude saslu{an “on li~no ili wegov branilac, po wegovom izboru.” Poveqom o pravima dr`ave Wu Hemp{ir (~lanom XV), iz 1783. godine, bilo je potvr|eno pravo optu`enog “da se u celosti saslu{a wegova odbrana, koju }e izneti on sam i wegov branilac.” U Ustavu dr`ave Delaver, iz 1792. godine, (~lan 1, paragraf 7), to pravo o~uvano je kroz formulaciju koja je sro~ena po uzoru na ~lan IX Pensilvanijske deklaracije o pravima. Sli~no tome, Yoryija je, 1798. godine, u svoj ustav (~lan 3, paragraf 8) unela odredbu kojom je bilo za{ti}eno pravo optu`enog da se brani “sam ili putem branioca, ili i na jedan i na drugi na~in.” U ustavima drugih saveznih dr`ava, pravo na samozastupawe nije bilo doslovno iskazano, ali su ti akti optu`enom li~no da147

li sva prava vezana za odbranu, dok su pravo na branioca formulisali na takav na~in da je ono podrazumevalo postojawe prethodno pomenute slobode. Vidi “Del. Declaration of Rights” /Deklaraciju o pravima dr`ave Delaver/, ~lan 14 (1776) (pravo “da mu se dozvoli da ima branioca”); “Md. Declaration of Rights” /Deklaraciju o pravima dr`ave Merilend/, ~lan XIX (1776) (pravo “da mu se dozvoli da ima branioca”); Ustav dr`ave Wu Yersi, ~lan XVI (1776) (po~inioci krivi~nih dela imaju “ista prava ... na pravnog zastupnika, kao i wihovi tu`ioci”); Ustav dr`ave Wujork, ~lan XXXIV (1777) (“bi}e mu dozvoqeno da ima branioca”). FN39. Osniva~i su bili uvereni da je samozastupawe osnovno pravo slobodnih gra|ana. U osnovi ovog uverewa nije bilo samo negativno raspolo`ewe stanovni{tva prema advokatima, ve} i razmi{qawe o “prirodnom pravu”, kojim su se odlikovali glasnogovornici Revolucije. Vidi P. Kauper: “The Higher Law and the Rights of Man in a Revolutionary Society” /Vi{i zakon i prava ~oveka u revolucionarnom dru{tvu/, predavawe koje je u okviru serije predavawa posve}enih ameri~koj revoluciji odr`ano na Ameri~kom institutu za istra`ivawa javne politike, 7. novembra 1973. godine, i koje je uvr{teno u 18 “U. of Mich. Law School Law Quadrangle Notes” /Bele{ke o pravu Pravnog fakulteta Univerziteta Mi~igen/, br. 2, str. 9 (1974). Na primer, Tomas Pejn, iznose}i argumente u prilog Pensilvanijskoj deklaraciji o pravima iz 1776. godine, rekao je slede}e: “Bilo koja od stranaka ... ima prirodno pravo da iznese argumentaciju za svoju tezu; ovo pravo je u skladu s bezbedno{}u, pa ga stranke, prema tome, zadr`avaju; ali stranke mo`da nisu u mogu}nosti, ... pa, prema tome, gra|ansko pravo na izno{ewe argumentacije putem punomo}nika, odnosno putem pravnog savetnika, ~ini sastavni deo prirodnog prava (na samozastupawe)....” Thomas Paine o “Poveqi o pravima”, 1777. godine, ~iji reprint se nalazi u 1 Schwartz, 316. FN40. Zakone kojima je bilo predvi|eno imenovawe branioca na zahtev optu`enog donele su dr`ave Delaver, 1719. godine: “1 Laws of State of Delaware” /Zakoni dr`ave Delaver/, 1700-1797, str. 66 (Adams 1797); Pensilvanija, 1718. godine: “3 Stats. at Large of Pennsylvania”, /Tri {ira zakona Pensilvanije/ 199 (Busch, 1896); i Ju`na Karolina, 1731. godine: “Laws of the Province of South Carolina” /Zakoni pokrajine Ju`ne Karoline/, 518-519 (Trott, 1736). Imenovawe branioca praktikovano je i u dr`avi Konektikat, u drugoj polovini 18. veka; ~ini se da je branilac ponekad bivao imenovan ~ak i onda kada optu`eni nije tra`io branioca ako bi se stekao utisak da mu je advokat potreban, ali ne postoje naznake da je branilac ikada bio imenovan uprkos protivqewu optu`enog. Vidi kod Svifta, gore, fusnota 35, na str. 392. Imenovawe branioca po sopstvenom slobodnom izboru zadr`alo se kao pravilo kako se pomaqala nova Republika. Vidi zakon Wu Hemp{ira iz 1791. godine, u delu: “Laws of New Hampshire” /Zakoni Wu Hemp{ira/, 247 (Melcher, 1792), kao i zakon Wu Yersija iz 1795. godine, ~lan 2: “Acts of the Nineteenth General Assembly of the State of New Jersey” /Akti usvojeni na devetnaestoj Generalnoj skup{tini dr`ave Wu Yersi/, 1012. *831 Pravo na samozastupawe nije bilo priznato samo u zakonima saveznih dr`ava. Kao {to smo ve} napomenuli, ~lanom 35 Zakona o sudovima iz
148

1789. godine, koji je potpisan jedan dan pre nego {to je predlo`en [esti amandman, u saveznim sudovima bilo je zajam~eno pravo svih stranaka da “svoju argumentaciju iznose i da wome rukovode li~no ili uz pomo} ... branioca.” 1 Stat. 92 /Zakon br. 92/. Vidi 28 U.S.C, ~lan 1654. U vreme kad je Yejms Medison sastavqao nacrt [estog amandmana, ustavima nekih saveznih dr`ava optu`enom je bilo zajam~eno pravo da bude saslu{an “li~no” i putem branioca; ustavima drugih saveznih dr`ava bilo je predvi|eno da se optu`enom “dozvoli” da ima branioca. (FN41) Predlozi za Povequ o pravima koje su dale razne savezne dr`ave sadr`avali su sli~ne terminolo{ke varijacije. (FN42) *832 Me|utim, u svakom slu~aju, odredba o braniocu bila je ugra|ena u paket prava na odbranu, koja su li~no data optu`enom. Nema naznaka da su razlike u formulacijama koje su se odnosile na “branioca” odra`avale bilo kakvu razliku u na~elu vezanom za samozastupawe. Nijedna savezna dr`ava niti kolonija nikada optu`enom nije nametala branioca; nijedan glasnogovornik nikada nije sugerisao da bi se takva praksa mogla tolerisati, a kamoli savetovati. Da je iko smatrao da [esti amandman, onako kako je sastavqen, nije uspeo da za{titi odvajkada po{tovano pravo na samozastupawe, nesumwivo bi postojala nekakva rasprava ili komentar na tu temu. Me|utim, toga nije bilo. FN41. Vidi odredbe koje se odnose na branioca, u fusnoti 38, gore. FN42. Tokom procesa ratifikacije Ustava, tri savezne dr`ave tra`ile su da odredba o pravu na branioca bude pridodata u formi amandmana. Viryinija i Severna Karolina predlo`ile su prakti~no istovetne pakete prava okrivqenog, od kojih je svaki obuhvatao odredbu o tome da okrivqenom treba da bude “dozvoqeno” da ima branioca. 2 Schwartz, 841, 967. Paketom koji je predlo`ila dr`ava Wujork bilo je predvi|eno da optu`eni “treba ... imati ... pomo} branioca radi svoje odbrane.” Id, na str. 913. Ideja o podno{ewu amandmana nakon ratifikacije Ustava potekla je od pensilvanijskih protivnika ratifikacije, ~iji je predlo`eni paket prava okrivqenog predvi|ao da optu`eni ima “pravo ... da bude saslu{an li~no i putem branioca.” Id, na str. 664-665. Mo`e se videti da je Medisonova konkretna formulacija – “pravo ... da ima pomo} branioca radi svoje odbrane” – bila na razli~iti na~in sro~ena u svakom od tih predloga. “Dostupne rasprave o tim raznim predlozima ne osvetqavaju zna~aj ili tuma~ewe koje je Kongres pripisivao pravu na branioca.” W. Beaney: “The Right to Counsel in American Courts” /Pravo na branioca u ameri~kim sudovima/, 23 (1955). Da rezimiramo, nema dokaza da su kolonisti i sastavqa~i /Ustava/ ikada sumwali u pravo na samozastupawe ili zami{qali da bi se to pravo moglo smatrati inferiornim u odnosu na pravo na pomo} branioca. Naprotiv, kolonisti i sastavqa~i, kao i wihovi engleski preci, su pravo na stru~nog branioca oduvek zami{qali kao “pomo}” optu`enom, koju on mo`e koristiti po svom izboru, radi svoje odbrane. Sastavqa~i su u [estom amandmanu odabrali takav sklop **2540 re~i koji nu`no podrazumeva pravo na samozastupawe. Taj zakqu~ak potkrepquju vekovi dosledne istorijske tradicije.
149

IV Ne mogu se zatvarati o~i pred ~iwenicom da pravo optu`enog da sam vodi svoju odbranu, po svoj prilici, zadire u su{tinu odluka ovog suda, u kojima je iznet stav da Ustav zahteva da nijedan optu`eni ne mo`e biti osu|en i poslat u zatvor ukoliko nije dobio pravo na pomo} branioca. Vidi predmete, PoweIl v. Alabama, 287 U.S. 45, 53 S.Ct. 55, 77 L.Ed. 158: Johnson v. Zerbst, 304 U.S. 458, 58 S.Ct. 1019, 82 L.Ed. 1461; Gideon v. Wainwright, 372 U.S. 335, 83 S.Ct. 792, 9 L.Ed.2d 799; Argersinger v. Hamlin, 407 U.S. 25, 92 S.Ct. 2006, 32 L.Ed.2d 530. Svakako je ta~no da su ove odluke zasnovane na tezi da je pomo} advokata od su{tinskog zna~aja da se *833 okrivqenom obezbedi pravi~no su|ewe. (FN43) A svakako se mo`e izneti jak argument da sve ove odluke neizbe`no moraju voditi ka zakqu~ku da dr`ava mo`e ustavno nametnuti advokata ~ak i onom okrivqenom koji ga ne `eli. FN43. Kao {to je sudija Saderlend naveo u predmetu Powell v. Alabama, 287 U.S. 45, 53 S.Ct. 55, 77 L.Ed. 158: “^ak i razboriti i obrazovani laik poseduje malo, a ponekad nimalo, ve{tine u pravnoj nauci. Ako je optu`en za krivi~no delo, on obi~no nije u stawu da sam utvrdi osnovanost, odnosno neosnovanost optu`nice protiv wega. On ne poznaje pravila dokaznog postupka. Ako ostane bez pomo}i branioca, mo`e mu se desiti da bude izveden pred sud bez odgovaraju}ih optu`bi i osu|en na osnovu dokaza koji nisu vaqani ili dokaza koji nisu zna~ajni za konkretno pitawe o kojem se raspravqa, ili koji iz nekog drugog razloga nisu prihvatqivi. On ne poseduje ni ve{tinu ni znawe da na odgovaraju}i na~in pripremi svoju odbranu, ~ak i ako je wegova odbrana savr{ena. Wemu je potreban branilac koji }e ga voditi kroz svaki korak postupka koji se sprovodi protiv wega. Bez toga, ~ak i ako nije kriv, preti mu opasnost da bude osu|en, jer on ne zna kako da obezbedi da se utvrdi wegova nevinost. Ako to va`i za razborite qude, koliko tek onda va`i za one neuke i nepismene ili qude slabih intelektualnih sposobnosti. Ukoliko bi, u svakom predmetu, parni~nom ili krivi~nom, dr`avni ili savezni sudovi samovoqno odbili da saslu{aju stranku putem pravnog savetnika koga je ta stranka anga`ovala i koji je zastupa na sudu, objektivno se ne bi moglo sumwati da bi takvo odbijawe predstavqalo uskra}ivawe wegovog prava da bude saslu{an, a time i /uskra}ivawe/ odgovaraju}eg pravnog postupka, u ustavnom smislu.” Id, na str. 69, 53 S.Ct., na str. 64. Ali, jedno je smatrati da svaki okrivqeni, bio on bogata{ ili siromah, ima pravo na pomo} branioca, a sasvim je druga stvar re}i da dr`ava mo`e primorati okrivqenog da prihvati advokata koga ne `eli. Nije da osniva~i nisu cenili vrednost branioca imenovanog od strane dr`ave, (FN44), ali im je pojam obaveznog branioca ipak bio potpuno stran. A bez obzira na sve ostalo {to se jo{ mo`e re}i o sastavqa~ima Poveqe o pravima, svakako ne mo`e biti nikakve *834 sumwe da su oni shvatali neprocewivu vrednost slobodnog izbora. (FN45) FN44. Vidi fusnotu 38, gore, radi uvida u kolonijalne zakone o imenovawu branioca, koji su bili doneti pre usvajawa [estog amandmana. Jo{ 1790. godine, saveznim zakonom bilo je predvi|eno imenovawe branioca na
150

zahtev optu`enog, u slu~aju te{kih krivi~nih dela za koja je bila zapre}ena smrtna kazna. 1 Stat. /Zakon/, 118/. FN45. Vidi, na primer, Prvi amandman na Ustav SAD. Sloboda izbora nije bila strani koncept u procesnim merama za{tite okrivqenog u krivi~nom postupku. Na primer, “(s)vaki okrivqeni u krivi~nom predmetu ima pravo da svedo~i u svoju odbranu ili da odbije da to u~ini.” Harris v. New York 401 U.S. 222, 225, 91 S.Ct. 643, 645, 28 L.Ed.2d 1; Vidi predmete Brooks v. Tennessee, 406 U.S. 605, 612, 92 S.Ct. 1891, 1895, 32 L.Ed.2d 358; Ferguson v. Georgia, 365 U.S. 570 81 S.Ct. 756, 5 L.Ed.2d 783. Uporedi s predmetom Brown v. United States, 356 U.S. 148, 78 S.Ct. 622, 2 L.Ed.2d 589. (9)(10)(11)(12) Neosporno je da bi se, u ve}ini krivi~nih postupaka, okrivqeni mogli boqe braniti kad bi ih usmeravao branilac, nego da to ~ine sopstvenim neve{tim naporima. Ali, u slu~aju da okrivqeni dobrovoqno ne prihvata da ga zastupa branilac, potencijalna prednost koju pru`a stru~na obu~enost i iskustvo advokata ne mo`e se savr{eno ostvariti, ako se uop{te i mo`e ostvariti. Nametawe advokata okrivqenom jedino mo`e da ga navede na pomisao da zakon radi protiv wega. Pored toga, nije nezamislivo da bi, u nekim retkim slu~ajevima, okrivqeni mogao zapravo efikasnije da iznese svoju tezu ako bi sam vodio svoju odbranu. Li~ne slobode nisu ukorewene u zakonu o prose~nim vrednostima. Pravo na odbranu **2541 je li~no pravo. Okrivqeni, a ne wegov advokat ili dr`ava, li~no }e snositi posledice osu|uju}e presude. Prema tome, okrivqeni je taj koji mora imati li~nu slobodu da odlu~i da li mu u wegovom konkretnom predmetu branilac pru`a prednost. I mada svoju odbranu mo`e voditi, u krajwem ishodu, na sopstvenu {tetu, wegov izbor se mora po{tovati iz “onog po{tovawa prema pojedincu koje ~ini okosnicu zakona. Illinois v. Allen * 397 U.S. 337, 350-351, 90 S.Ct. 1057, 1064, 25 L.Ed.2d 353 (podudarno mi{qewe sudije Brenana). (FN46) FN46. Re~eno nam je da mnogi okrivqeni u krivi~nim predmetima, koji se sami zastupaju, mogu iskoristiti situaciju u sudnici da namerno remete svoje su|ewe. Me|utim, pravo na samozastupawe je od samog po~etka priznato u saveznom zakonu, kao i od strane mnogih saveznih dr`ava, i tako ne{to se nikada nije desilo zbog toga. Pored toga, pretresni sudija okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. Vidi predmet Illinois v. Allen. 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353. Naravno, dr`ava mo`e da imenuje “branioca u pripravnosti” – ~ak ako se optu`eni i protivi tome – kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo}, i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe. Vidi predmet United States v. Doughertv, 154 U.S.App.D.C. 76. 87-89, 473 F.2d 1113, 1124-1126. Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice. Niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. Stoga, bez obzira na {ta bi jo{ mogao da se `ali, okrivqeni koji se opredeli da se sam zastupa ne mo`e posle da se `ali {to je kvalitet wegove sopstvene odbrane doveo do uskra}ivawa “efikasne pomo}i branioca.”
151

*835 V (13)(14) Kada optu`eni vodi sopstvenu odbranu, on se, u ~isto ~iweni~nom smislu, odri~e mnogih tradicionalnih prednosti koje su vezane za pravo na branioca. Iz tog razloga, da bi se sam zastupao, optu`eni se tih prednosti mora odre}i “svesno i razborito”. Johnson v. Zerbst, 304 U.S. na str. 464-465, 58 S.Ct. na str. 1023. Uporedi s predmetom Von Moltke v. Gillies /Fon Moltke protiv Gilisa/, 332 U.S. 708, 723-724, 68 S.Ct. 316, 323, 92 L.Ed. 309. (mi{qewe ve}ine, koje je izneo sudija Blek). Iako okrivqeni ne mora posedovati ve{tine i iskustvo advokata da bi mogao kompetentno i razborito da se opredeli za samozastupawe, ipak mu se moraju predo~iti opasnosti i nedostaci samozastupawa, kako bi u zapisniku bilo evidentirano da “on zna {ta radi i da je otvorenih o~iju napravio takav izbor.” Adams v. United States ex rel. McCann, 317 U.S. na str. 279, 63 S.Ct. na str. 242. (15) U ovom slu~aju je, nekoliko nedeqa pre po~etka su|ewa, Fareta jasno i nedvosmisleno izjavio pretresnom sudiji da `eli sam da se zastupa i da ne `eli branioca. Na osnovu zapisnika, pozitivno je potvr|eno da je Fareta bio pismen, kompetentan i razborit i da je, upoznat s relevantinim ~iwenicama, svojevoqno ostvarivao svoju slobodnu voqu. pretresni sudija je Faretu upozorio da smatra da on gre{i {to ne prihvata *836 pomo} branioca i da }e morati da po{tuje sva “osnovna pravila” procedure su|ewa. (FN47) Ne moramo donositi ocenu o tome koliko je dobro ili lo{e Fareta savladao zamr{ene aspekte pravila o dokazima iz druge ruke ili odredbe kalifornijskog zakona kojim se ure|uje osporavawe potencijalnih porotnika, u toku postupka ispitivawa potencijalnih porotnika. (FN48) Jer wegov nivo pravne stru~nosti, kao takav, nije bio bitan za dono{ewe ocene o wegovom svesnom ostvarivawu prava da se brani sam. FN47. Vidi fusnotu 2, gore. FN48. Vidi fusnotu 3, gore. U takvim okolnostima, primoravawem Farete da protiv svoje voqe prihvati javnog pravobranioca imenovanog od strane dr`ave, kalifornijski sudovi uskratili su mu wegovo ustavno pravo da vodi sopstvenu odbranu. Shodno tome, ukidamo odluku koja se nalazi pred nama i predmet vra}amo ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, {to je u skladu s ovim mi{qewem. Sud donosi slede}u odluku: Odluka se ukida i predmet se vra}a ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. **2542 Predsednik Vrhovnog suda, sudija Burger, izneo je protivno mi{qewe, kojem su se pridru`ili sudija Blekmun i sudija Renkvist. Kao i odluka u predmetu Herring v. New York /Hering protiv Wujorka/. 422 U.S. 853. 95 S.Ct. 2550, 45 L.Ed.2d 593. odluka u ovom predmetu, koja je danas objavqena, predstavqa jo{ jedan primer sklonosti sudija da ustavnim proglase ono {to se smatra “dobrim”. Taj napor, sam po sebi, ovde nije urodio plodom, jer nema ni~eg po`eqnog niti korisnog da se svakom optu`enom licu, ~ak i onom najneukijem i najneiskusnijem, dozvoli da insistira da sam vodi svoju odbranu od krivi~nih optu`bi. (FN1) Pored toga, ne postoji ustavni osnov za *837 takav stav suda i on mo`e samo zakomplikovati
152

probleme u sistemu krivi~nog pravosu|a, koji ionako ne funkcioni{e kako treba. Prema tome, ja se protivim takvoj odluci. FN1. U odsustvu zakona koji daje pravo na samozastupawe, smatram da prvostepeni sudovi, prema Ustavu, treba da imaju diskreciono pravo da insistiraju na zastupawu putem branioca ukoliko interesi pravde to nala`u. Me|utim, napomenuo bih da zapisnik ne potvr|uje da se u ovom predmetu desilo ono {to je sud okarakterisao kao takav slu~aj. Premda je tra`io i prvobitno dobio dozvolu da postupa pro se, `alilac nije izrazio nikakvo nezadovoqstvo advokatom koji ga je zastupao i nije izneo optu`be da je wegova odbrana bila naru{ena ili da je wegov advokat odbio da po{tuje wegove sugestije o tome kako treba da se postupa na su|ewu. Drugim re~ima, da upotrebim izraz koji je i sud upotrebio, `alilac nikada nije tvrdio da “wegova odbrana” nije bila u potpunosti izvedena. Slu~ajevi bahatih ili neefikasnih branilaca mogu se re{iti bez smi{qawa {irih ustavnih pravila sumwive vrednosti. I Najupe~atqivija odlika iznetog mi{qewa suda jeste da je u wemu tako malo rasprave posve}eno pitawu za koje sud priznaje da predstavqa su{tinu ove odluke, a to je, prepoznavawe u Ustavu nezavisnog osnova za navodno pravo na samozastupawe na su|ewu u krivi~nim predmetima. (FN2) Vidi napred, na str. 2532-2534, kao i fusnotu 15. Wegovoj kona~noj tvrdwi da se to pravo nalazi izme|u redova [estog amandmana protivre~i jezik ovog amandmana, kao i wegovo dosledno tuma~ewe od strane sudija. FN2. Sud namerno i, po mom mi{qewu, pravilno odbija da ovaj predmet okarakteri{e kao predmet u kojem je okrivqenom bilo uskra}eno pravo na pravi~no su|ewe. Vidi predmet Herring v. New York 425 U.S. na str. 871, 96 S.Ct. na str. 2560 (protivno mi{qewe sudije Renkvista). Kao {to to sud izgleda priznaje, napred, na str. 2533-2534, zakqu~ak da prava koja su garantovana [estim amandmanom predstavqaju prava koja “li~no” pripadaju optu`enom nije ni{ta drugo do odraz o~igledne ~iwenice da je on taj kome se sudi i da mu je, stoga, potrebna odbrana. (FN3) Me|utim, ni ta gotovo *838 trivijalna tvrdwa niti jezik ovog amandmana, iskazan jednoli~no obavezuju}im izrazima, ne navode na daqi zakqu~ak da je pravo na branioca iskqu~ivo dopunsko pravo i da ga se optu`eni mo`e li{iti po sopstvenom naho|ewu. Umesto toga, odluke ovog suda dosledno su obuhvatale pravo na branioca, kao sastavni deo paketa koji ~ini {ire “pravo na odbranu, onako kako je mi poznajemo.” Na primer, u svojoj odluci u predmetu In re Oliver, 333 U.S. 257, 68 S.Ct. 499. 92 L.Ed. 682 (1948), sud je ukinuo osu|uju}u presudu zbog nepo{tovawa suda, donetu po hitnom postupku pred “istra`nom porotom koju je ~inio jedan ~ovek” i tim povodom rekao slede}e: FN3. Nije potrebno mnogo komentarisati poku{aj suda da potporu za svoj stav prona|e u ~iwenici da [esti amandman govori u smislu “pomo}i branioca”. Veoma je ~udno {to se time sugeri{e da je optu`eni koji ostvaruje svoje pravo na “pomo}” na taj na~in implicitno pristao da se pot~ini
153

“gospodaru”. Napred, na str. 2533-2534. Odgovornost branioca prema wegovom braweniku, kao i wegova uloga u sudskom postupku, ne mewaju se u zavisnosti od toga da li bi optu`eni vi{e voleo da se sam zastupa. “Mi ... smatramo da je to {to `aliocu nije bila pru`ena objektivna prilika da se brani od optu`bi za la`no i izvrdavaju}e polagawe zakletve predstavqalo uskra}ivawe odgovaraju}eg pravnog postupka. Pravo pojedinca da objektivno bude obave{ten o optu`bama protiv wega, kao i da mu se pru`i prilika da se saslu{a wegova odbrana – wegovo pravo da ga sud saslu{a – ~ine osnovna prava u na{em sistemu sudske prakse; a ta prava minimalno podrazumevaju wegovo pravo **2543 da ispita svedoke koji svedo~e protiv wega, da sam svedo~i i da ga zastupa branilac.” Id, na str. 273. 68 S.Ct, na str. 507. Vidi tako|e predmete Argersinger v. Hamlin, 407 U.S. 25, 27-33, 92 S.Ct. 2006, 2007-2011, 32 L.Ed.2d 530 (1972); Gideon v. Wainwright, 372 U.S. 335, 344, 83 S.Ct. 792, 796-797, 9L.Ed.2d 799 (1963). Razlog za to jedva da je potrebno obja{wavati. U su{tini se radi o tome da }e, u svim predmetima, osim u izuzetno malom broju wih, optu`eni izgubiti bilo kakvu odbranu koju ima ako se bude odlu~io da je sam vodi. U svom mi{qewu iznetom u predmetu Powell v. Alabama, 2S7 U.S. 45, 53 S.Ct. 55, 77 L.Ed. 158 (1932), sud elokventno nagla{ava stav u vezi s tim: “^ak i razborit i obrazovan laik poseduje malo, a ponekad nimalo, ve{tine u pravnoj nauci. Ako je optu`en za krivi~no delo, on obi~no nije u stawu da sam utvrdi osnovanost, odnosno neosnovanost optu`nice protiv wega. On ne poznaje pravila dokaznog postupka. Ako ostane bez pomo}i branioca, mo`e mu se desiti da *839 bude izveden pred sud bez odgovaraju}ih optu`bi i osu|en na osnovu dokaza koji nisu vaqani ili dokaza koji nisu zna~ajni za konkretno pitawe o kojem se raspravqa, ili koji iz nekog drugog razloga nisu prihvatqivi. On ne poseduje ni ve{tinu ni znawe da na odgovaraju}i na~in pripremi svoju odbranu, ~ak i ako je wegova odbrana savr{ena. Wemu je potreban branilac koji }e ga voditi kroz svaki korak postupka koji se sprovodi protiv wega. Bez toga, ~ak i ako nije kriv, preti mu opasnost da bude osu|en, jer on ne zna kako da obezbedi da se utvrdi wegova nevinost. Ako to va`i za razborite qude, koliko tek onda va`i za one neuke i nepismene ili qude slabih intelektualnih sposobnosti.” Id, na str. 69, 53 S.Ct, na str. 64. O~igledno je da se ovi razlozi ne mewaju u zavisnosti od toga da li optu`eni aktivno `eli da ga zastupa branilac ili `eli da postupa pro se. Niti je ispravno sugerisati, kao {to to sud izgleda ~ini, daqe u svom mi{qewu, da je kvalitet wegovog zastupawa na su|ewu pitawe koje se legitimno ti~e jedino optu`enog. Vidi napred, na str. 2540-2541. Iako smo usvojili adversarni sistem krivi~nog pravosu|a, vidi predmet Gideon v. Wainwright, gore, tu`ilac je ipak ne{to vi{e od obi~nog u~esnika u postupku, a pretresni sudija jednostavno nije automat koji samo vodi ra~una o po{tovawu tehni~kih pravila. Obojica su zadu`eni da obezbe|e da pravda, u naj{irem smislu te re~i, bude ostvarena na svakom su|ewu u krivi~nom predmetu. Vidi predmete Brady v. Maryland /Bredi protiv Merilenda/, 373 U.S.
154

83, 87, kao i fusnotu 2, 83 S.Ct. 1194, 1196-1197, 10L.Ed.2d215 (1963); Berger v. United States /Berger protiv Sjediwenih Dr`ava/, 295 U.S. 78, 88, 55 S.Ct. 629, 633, 79 L.Ed. 1314 (1935). Taj ciq nije svrsishodan, a integritet sistema i poverewe javnosti u wega bivaju naru{eni kada okrivqeni lako biva osu|en zbog svoje nepromi{qene odluke da se odrekne branioca. [teta koja je na taj na~in nastala ne mo`e se ubla`iti neuverqivim obja{wewem da je okrivqeni jednostavno iskoristio “slobodu” “da ode u zatvor sopstvenom zaslugom ....” *840 United States ex rel. Maldonado v. Denno, 348 F.2d 12, 15 (CA2, 1965). Sistem krivi~nog pravosu|a ne treba da bude dostupan kao instrument samouni{tewa. Ukratko, “duh i logika” [estog amandmana podjednako govore o tome da }e svako lice optu`eno za krivi~no delo dobiti najpotpuniju mogu}u odbranu; u ogromnoj ve}ini predmeta, ova zapovest mo`e se po{tovati jedino putem izri~ito zajam~enog prava na branioca, a pretresni sudija je u najboqoj poziciji da utvrdi da li je optu`eni sposoban da vodi svoju odbranu. Prava sloboda izbora, kao i interes dru{tva da se postara da pravda bude ostvarena, mogu biti opravdani jedino ako prvostepeni sud zadr`i svoje diskreciono pravo da odbaci bilo koji poku{aj odricawa od prava na branioca i da insistira na tome da se optu`enom sudi u skladu sa Ustavom. Ovo diskreciono pravo podjednako ~ini kqu~ni element osnovnog na~ela pravi~nog su|ewa kao i diskreciono pravo pretresnog sudije da odbije da prihvati da se optu`eni izjasni **2544 da je kriv. Vidi predmet Santobello v. New York /Santobelo protiv Wujorka/, 404 U.S. 257, 262, 92 S.Ct. 495, 498-499, 30L.Ed.2d 427 (1971). II Poku{aj suda da svoj rezultat potkrepi prikupqawem mi{qewa sudija iz prethodnih odluka nije ni{ta ubedqiviji od wegove analize [estog amandmana. Razmotreni u svom kontekstu, predmeti na koje se sud poziva, kako bi “utabao svoju stazu”, ili ne vode nikuda ili ukazuju na potpuno suprotan pravac. U predmetima Adams v. United States ex rel. McCann, 317 U.S. 269, 63 S.Ct. 236, 87 L.Ed. 268 (1942) i Carter v. Illinois, 329 U.S. 173, 67 S.Ct. 216, 91 L.Ed. 172 (1946), okrivqeni su se kompetentno odrekli branioca, ali su kasnije poku{ali da opovrgnu postupke koje su preduzeli dok su postupali pro se. Sud je potvrdio osu|uju}e presude protiv wih, smatraju}i da, prema Ustavu, ni to {to su se, bez pravnog saveta, odrekli su|ewa pred porotom, niti to {to su se, bez pravnog saveta, izjasnili da su krivi nije bilo nepravilno samo po sebi. Formulacija koju je sud tako pa`qivo odstranio iz tih mi{qewa nema veze s afirmativnim pravom na samozastupawe, ve} s *841 posledicama odricawa. (FN4) Primera radi, u predmetu Adams, sudija Frankfurter potrudio se da naglasi da je wegovo pozivawe na “sa ovim povezano pravo okrivqenog da se odrekne pomo}i branioca” podrazumevalo samo to da se “(o)n mo`e odre}i svog ustavnog prava na pomo} branioca ...,” 317 U.S, na str. 279, 63 S.Ct, na str. 242. Vidi predmet United States v. Warner /Sjediwene
155

Dr`ave protiv Vornera/, 428 F.2d 730, 733 (CA8, 1970). Ali, kao {to i sud to priznaje, ovla{}ewe okrivqenog da se odrekne ustavnog prava ne podrazumeva i pravo da insistira na suprotnom od tog prava. Singer v. United States, 380 U.S. 24, 34-35, 85 S.Ct. 783, 789-790, 13 L.Ed.2d 630 (1965). FN4. Onaj deo citata koji je sud naveo, a koji sadr`i upozorewe da bi se ustavni mehanizmi za{tite mogli pretvoriti u “okove”, zapravo se odnosi na pravo na su|ewe pred porotom, a ne na pravo na branioca. Adams v. United States ex rel. McCann, 317 U.S. 269, 279, 63 S.Ct. 236. 241-242, 87 L.Ed.268 (1942). Ovaj sud je, naravno, otvoreno izneo stav da ne postoji ustavno pravo na odricawe od porote. Singer v. United States, 380 U.S. 24, 85 S.Ct. 783, 13 L.Ed.2d 630 (1965). Sli~no tome, u predmetu Karter, sud je u svom mi{qewu izneo zapa`awe da Ustav “ne zahteva da branilac bude nametnut okrivqenom u svim okolnostima”, pri ~emu je citirao predmet Adams, 329 U.S, na str. 174-175, 67 S.Ct, na str. 218. Ja, pre svega, smatram da je ovu izjavu nemogu}e usaglasiti sa sada{wim stanovi{tem Suda da optu`eni apsolutno ima pravo da se li{i pomo}i advokata u svim uslovima. Stoga, iako predmeti Adams i Karter potkrepquju zakqu~ak suda da okrivqeni koji se sam zastupa ne mo`e kasnije da opovrgne svoje odluke koje je svesno doneo na su|ewu, vidi napred, na str. 2541, fusnotu 46, oni ne pru`aju nikakvu utehu u pogledu primarnog pitawa u ovom predmetu. (FN5) FN5. Ni{ta relevantniji nije predmet Snyder v. Massachusetts, 291 U.S. 97, 54 S.Ct. 330, 78 L.Ed. 674 (1934). Pomiwawe u ovom predmetu “ovla{}ewa optu`enog ... da zameni svoje advokate” jednostavno je pomoglo da se objasni za{to bi wegova odbrana mogla “lak{e da se iznese” da mu je bilo “dozvoqeno da prisustvuje ispitivawu porotnika ili zavr{noj re~i branioca ....” Id, na str. 106, 54 S.Ct, na str. 332. U mi{qewu sudije Kardoza, koje je on izneo u prilog oceni suda, jasno je nazna~eno da je to pravo ukoreweno u razlozima koji se odnose na su{tinsku pravi~nost postupka i zato ga vaqa razlikovati od razloga koji su predvi|eni odredbom o pravu na suo~avawe sa svedocima. Vidi id, na str. 107, 54 S.Ct, na str. 333. Prema tome, to {to se sud u ovom slu~aju oslawa na mi{qewa sudija u predmetu Snajder nije na mestu. Vidi fusnotu 2, gore. *842 Su{tina je daleko bli`e pogo|ena u predmetu Price v. Johnston, 334 U.S. 266, 68 S.Ct. 1049, 92 L.Ed. 1356 (1948), gde je ovaj sud ocenio da, iako apelacioni sudovi imaju ovla{}ewe da nalo`e da se zatvorenik dovede pred sud da obrazlo`i sopstvenu `albu, ostvarivawe tog ovla{}ewa stvar je zdravog naho|ewa suda. Pou~no je ispitivawe celokupnog na~ina rezonovawa suda povodom ovog pitawa: “Diskreciona priroda doti~nog ovla{}ewa proisti~e iz ~iwenice da zatvorenik nema apsolutno pravo da obrazlo`i sopstvenu `albu ili ~ak da prisustvuje postupku pred apelacionim sudom. Odsustvo tog **2545 prava predstavqa o{tar kontrast u odnosu na wegovu ustavnu privilegiju da li~no prisustvuje svakoj zna~ajnoj fazi krivi~nog postupka koji se protiv wega vodi za te{ko krivi~no delo, kao i od wegovog priznatog prava da vodi sopstvenu odbranu na su|ewu. Osnovano zatva156

rawe nu`no podrazumeva ukidawe ili ograni~avawe mnogih privilegija i prava, a takvo oduzimawe prava opravdano je iz razloga koji se nalaze u osnovi na{eg kaznenog sistema. U ta ograni~ewa ubraja se i ina~e bezuslovno pravo, koje je, na osnovu ~lana 272 Zakona o sudovima i ~lana 394 (sada{weg ~lana 1654) 28 U.S.C, dato strankama pred svim sudovima u Sjediwenim Dr`avama da “li~no iznose i rukovode svojim argumentacijama.” Id* na str. 285-286, 68 S.Ct, na str. 1060 (citati su izostavqeni). Gotovo je nepotrebno nagla{avati da ovaj pasus predstavqa kontrast izme|u “ustavnog prava” na prisustvovawe su|ewu i “priznatog prava” na samozastupawe i sna`no ukazuje na to da ovo drugo pravo iskqu~ivo proisti~e iz saveznog zakona. Te{ko da se mo`e zamisliti stav koji je toliko u neskladu sa stavom iznetim u predmetu Prajs protiv Yonstona od stava koji je sud danas zauzeo. *843 Predmeti apelacionih sudova, na koje se ovaj sud poziva, tako|e predstavqaju sumwive pravne izvore za wegove stavove. Samo je u jednom od tih predmeta, United States v. Plattner, 330 F.2d 271 (CA2, 1964), uop{te napravqen poku{aj da se izvr{i argumentovana analiza ovog pitawa, a odluka koja je u wemu doneta uglavnom je bila utemeqena na pogre{nom tuma~ewu predmeta Adams i Prajs, na koje se sud uporno poziva u mi{qewu koje je danas izneo. Vidi 330 F.2d, na str. 275. U svim ostalim predmetima koji su citirani napred, na str. 2532, apelacioni sudovi su pretpostavqali da je pravo na samozastupawe zasnovano na Ustavu, ali su konstatovali da to pravo nije prekr{eno i potvrdili su osu|uju}e presude koje su bile predmet wihove revizije. Izuzetno je diskutabilno da li bi takvi stavovi ~ak ustanovili zakon o federalnim okru`nim apelacionim sudovima iz kojih su potekli. Ukratko, ono {to sud predstavqa kao uspe{no prevaqen put, u stvarnosti je zapravo ustavni put koji on danas po prvi put pionirski kr~i, put koji nije bio ~ak ni nagove{ten u na{im prethodnim odlukama. On je daleko od tuma~ewa [estog amandmana i iskrivquje odredbu kojoj smo dali puno zna~ewe u predmetima Gideon protiv Vejnrajta i Argesinger protiv Hamlina. III Kao i sudija Blekmun, oklevam da u~estvujem u poku{aju suda da koriste}i se istorijom postigne ono {to pravnom analizom ne mo`e posti}i. Spajawe deli}a engleske istorije prava s ranim ustavnim i zakonskim odredbama saveznih dr`ava, bez potpune razrade konteksta u kome su one postojale ili izno{ewa bilo kakvih dokaza na koje su se sastavqa~i na{eg saveznog ustava oslawali, ra|a vi{e pitawa nego odgovora, i jedva da obezbe|uje ~vrstu osnovu na kojoj bi trebalo da po~iva stvarawe novih ustavnih prava. Dobro se se}amo da je ovaj sud jednom prilikom primenio iscrpnu analizu engleske i kolonijalne prakse vezane za *844 pravo na branioca da bi opravdao zakqu~ak da je to od su{tinskog zna~aja za pravi~no su|ewe, a mawe od deset godina kasnije, iskoristio je u osnovi istu gra|u da bi zakqu~io da nije. Uporedi predmet Powell v. Alabama, 287 U.S, na str. 60-65, 53
157

S.Ct, na str. 60-63 s predmetom Betts v. Brady, 316 U.S. 455, 465-471, 62 S.Ct. 1252, 1257-1261,86 L.Ed. 1595 (1942). Kao ilustracija ove teze, jedna jedina istorijska ~iwenica koju je sud citirao, koja bi delovala istinski relevantnom za utvr|ivawe zna~ewa [estog amandmana, previ{e dokazuje. Kako sud isti~e, napred, na str. 2539, ~lanom 35 Zakona o sudovima iz 1789. godine, bilo je predvi|eno zakonsko pravo na samozastupawe u krivi~nim predmetima pred saveznim sudovima. Tekst [estog amandmana, koji izri~ito predvi|a jedino pravo na branioca, bio je predlo`en samo jedan dan nakon potpisivawa Zakona o sudovima. Te{ko da se mo`e sugerisati da ~lanovi Kongresa iz 1789. godine, koji su tada bili malobrojni, nisu bili upoznati s pa`qivo strukturisanim tekstom amandmana koji je bio predmet rasprave jo{ od Ustavne konvencije, 1787. godine. A da je pravo na vo|ewe sopstvene odbrane bilo smatrano toliko kqu~nim da je zahtevalo ustavnu za{titu, bilo bi **2546 vrlo neuobi~ajeno sugerisati da je ono ostavqeno kao ne{to {to se podrazumeva. Umesto toga, prema tradicionalnim kanonima izrade pravnih akata, ~iwenica da je to pravo uneto u Zakon o sudovima, a izostavqeno iz ustavnog amandmana koji su, u isto vreme, sastavqali uglavnom isti qudi, potkrepquje zakqu~ak da je to pravo namerno izostavqeno. Nema na~ina da se ideja o tome da je [esti amandman implicitno jam~io pravo optu`enog da vodi sopstvenu odbranu dovede u sklad sa istovremenim usvajawem od strane Kongresa zakona kojim je to pravo bilo eksplicitno dato. Da je [estim amandmanom bilo stvoreno pravo na samozastupawe, onda Kongres uop{te ne bi morao da donosi bilo kakav zakon na tu temu. *845 Prema tome, u ovom slu~aju, istorija bi trebalo da sudije dovede do zakqu~ka da odgovor na pitawe da li okrivqenima u krivi~nim predmetima treba dozvoliti da svoje predmete na su|ewu vode pro se Ustav prepu{ta oceni zakonodavnih tela, kao i fleksibilnom procesu izmene i dopune zakona. Vidi predmet Bets protiv Bredija, gore. A, ~iwenica da za 185 godina nismo ni nagovestili suprotan stav o tome svakako zaslu`uje da odnese izvesnu prevagu. (FN6) Uporedi s predmetom Jackman v. Rosenbaum Co. /Yekman protiv /firme/ Rosenbaum CoJ, 260 U.S. 22, 31, 43 S.Ct. 9, 10, 67 L.Ed. 107 (1922). FN6. ^iwenica da je Kongres u zakonu zadr`ao pravo na samozastupawe ukazuje da je on isto tako pretpostavqao da ovo pravo nije zajam~eno [estim amandmanom. Vidi 28 U.S.C, ~lan 654. IV Dru{tvo ima pravo da o~ekuje da }e, kada sudovi konstatuju da se nova prava podrazumevaju u Ustavu, biti uzeto u obzir i wihovo dejstvo na resurse kojima na{ sistem krivi~nog pravosu|a raspola`e. Me|utim, takvi razlozi upadqivo su odsutni u mi{qewu koje je Sud izneo u ovom predmetu. Jedva da ima potrebe ponoviti da su sudovi na svim nivoima ve} ionako hendikepirani neuta`enom potra`wom za sposobnim advokatima, pa se zato ~esto de{ava da re{avawe nekog predmeta traje mnogo du`e nego {to bi iskusnim pravnim zastupnicima trebalo. Kad bismo prepostavili da }e
158

do}i do rasprostrawenog kori{}ewa novootkrivenog ustavnog prava na samozastupawe, iz toga bi gotovo sigurno sledio zakqu~ak da }e sudovi biti dodatno zagu{eni predmetima i da }e kvalitet pravde zbog toga ispa{tati. Pored toga, sud mirno pretpostavqa da kad se optu`eni jednom opredeli da se sam brani, on }e biti vezan tim izborom i posle ne}e smeti da se `ali zbog toga. Napred, na str. 2541, fusnota 46. Ovom pretpostavkom ignori{e se uloga postupka odlu~ivawa po `albi, po{to je sudska praksa prepuna slu~ajeva kad je okrivqeni koji je osu|en bio oslobo|en posledica *846 svoje svesne odluke, ~ak i onda kad je takvu odluku doneo po savetu branioca. Vidi predmet Silber v. United States /Silber protiv Sjediwenih Dr`ava/, 370 U.S. 717. 82 S.Ct. 1287, 8 L.Ed.2d 798 (1962). Prema tome, potpuno je nerealno sugerisati da }e optu`eni uvek snositi posledice svoje odluke da vodi sopstvenu odbranu. Osim ako, kao {to to mo`e biti slu~aj, ve}ina lica optu`enih za krivi~no delo ne bude imala malo vi{e pameti da ne insistira na sumwivoj prednosti koju im sud danas pru`a, mo`emo o~ekivati da }e veliki broj skupih i savesno vo|enih krivi~nih postupaka biti poni{teno u `albenom postupku iz razloga {to su prvostepeni sudovi sada li{eni ovla{}ewa da tako ne{to spre~e. (FN7) FN7. [teta za koju mo`emo predvideti da }e nastati zbog insistirawa nepromi{qenog okrivqenog da sam vodi sopstvenu odbranu mo`e se donekle ubla`iti imenovawem stru~nog advokata, koji bi u predmetu imao tradicionalnu ulogu “prijateqa suda”. Sud ne iskqu~uje takvu mogu}nost. Vidi napred, na str. 2541, fusnotu 46. Sudija Blekmun, kome se pridru`io predsednik Vrhovnog suda, kao i sudija Renkvist, izneo je protivno mi{qewe. Sud danas iznosi stav da [esti amandman svakom okrivqenom na su|ewu za krivi~no delo pred dr`avnim sudom garantuje pravo da postupa bez branioca kad god **2547 odabere da to u~ini. U jeziku kojim je napisan tekst [estog amandmana ne mogu da prona|em ni{ta {to bi potkrepilo ovaj zakqu~ak. Smatram da su istorijski dokazi na koje se sud poziva neubedqivi, posebno u svetlu novije istorije krivi~nog postupka. Na kraju, pla{im se da }e pravo na samozastupawe, koje je danas pretvoreno u ustavno pravo, ~esto prouzrokovati zabunu u toku postupka, a pritom okrivqenom ne}e doneti nikakav zna~ajan strate{ki interes. Shodno tome, izra`avam protivno mi{qewe. I Naravno, polaznu ta~ku predstavqa jezik kojim je napisan [esti amandman: “U svim krivi~nim postupcima, optu`eni u`iva *847 pravo (na brzo i javno su|ewe od strane nepristrasne porote u dr`avi ili okrugu gde je krivi~no delo po~iweno, ~ija je nadle`nost prethodno utvr|ena zakonom, i) da bude obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv wega; da se suo~i sa svedocima protiv wega; da mu se omogu}i obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist, kao i da dobije pomo} branioca radi svoje odbrane.” /prevod s engleskog/
159

Samo je po sebi o~igledno da se, u ovom amandmanu, pravo na samozastupawe ne pomiwe direktno. Sud zapravo priznaje da pravo na samozastupawe “u tom amandmanu nije navedeno ba{ tim re~ima.” Napred, na str. 2533. Mogao bi se izneti argument da pravo na pomo} branioca nu`no podrazumeva i pravo na odricawe od pomo}i branioca. Me|utim, sud priznaje, napred, na str. 2533, u fusnoti 15, da je otvoreno odbacio bilo kakvo mehani~ko tuma~ewe Poveqe o pravima. Predsednik /Vrhovnog/ suda, sudija Voren, govore}i u prilog jednoglasnog stava suda, u predmetu Singer v. United States. 380 U.S. 24, 34-35, 85 S.Ct. 783, 790. 13 L.Ed.2d 630 (1965), je izjavio: “Ovla{}ewe okrivqenog da se odrekne ustavnog prava ne podrazumeva i pravo da insistira na suprotnom od tog prava.” Gde da onda u [estom amandmanu prona|emo pravo na samozastupawe? Prema re~ima suda, to pravo “nu`no se podrazumeva strukturom ovog amandmana”. Napred, na str. 2533. Sled zakqu~ivawa od strane suda nema ~vrstinu i zaslu`uje pomno ispitivawe. Sud polazi od tvrdwe da [esti amandman predstavqa “kompaktnu izjavu o pravima koja su neophodna za potpunu odbranu.” Napred, na str. 2532. Na osnovu te tvrdwe, sud zakqu~uje da je ovim amandmanom “u ustav uneto pravo da se, u adversarnom sudskom procesu u krivi~nim predmetima, odbrana iznese onako kako je mi poznajemo.” Napred, na str. 2533. Sve do ovog trenutka, makar se radilo i o uop{tenoj tvrdwi, ne mo`e se prigovoriti na~inu na koji je sud rezonovao. *848 Me|utim, sud potom zakqu~uje da, s obzirom da ta posebna prava iz [estog amandmana li~no pripadaju optu`enom, optu`eni mora imati pravo da ih li~no ostvaruje. Izra`avaju}i se ne{to jezgrovitije, sud tako rezonuje jer, budu}i da optu`eni ima li~no pravo na “odbranu onako kako je mi poznajemo”, on nu`no ima i pravo da tu odbranu vodi li~no. Ja se ne sla`em. Iako smatram da posebne garantije iz [estog amandmana li~no pripadaju optu`enom, ne sla`em se sa stavom da [esti amandman garantuje bilo kakav konkretan procesni metod za potvr|ivawe tih prava. Ako je su|ewe protiv optu`enog bilo sprovedeno brzo i od strane nepristrasne porote, na kojem je on bio obave{ten o prirodi optu`bi protiv wega, ako se suo~io sa svedocima protiv wega, ako mu je bio omogu}en obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist i ako ga je efikasno zastupao stru~ni branilac, ne vidim da [esti amandman zahteva i{ta vi{e od toga. Sud sugeri{e da se nametawem branioca optu`enom, protivno wegovoj promi{qenoj `eqi, kr{i logika [estog amandmana, jer branilac optu`enom treba da poma`e, a ne da mu zapoveda. Sud nastoji da svoj zakqu~ak potkrepi istorijskom analogijom sa zloglasnim su|ewima u Zvezdanoj sobi. Me|utim, mogu}nost preterane analogije izrazito se umawuje kad se podsetimo ~iwenice da `alilac tra`i apsolutno pravo na **2548 samozastupawe. To nije slu~aj ako je zastupnik odbrane, protivno `eqama okrivqenog ili uz neodgovaraju}e konsultacije s wim, usvojio strategiju na su|ewu koja u zna~ajnoj meri negativno uti~e na jedno ustavno pravo optu`enog. Postoji pravni lek za takvo bahato pona{awe branilaca. Brookhart v. Janis, 384 U.S. 1, 86 S.Ct. 1245, 16 L.Ed.2d 314 (1966); Fay v. Noia. 372 U.S. 391. 439, 83 S.Ct. 822, 849, 9 L.Ed.2d 837 (1963). Niti je to slu~aj ako su nepoverewe, animozi160

tet ili druge li~ne nesuglasice izme|u optu`enog i wegovog potencijalnog branioca efikasno zastupawe u~inile neizvodqivim ili nemogu}im. *849 Vidi predmet Brown v. Craven /Braun protiv Krejvena/, 424 F.2.d 1166, 1169-1170 (CA9, 1970). Vidi tako|e predmet Anders v. California /Anders protiv Kalifornije/ 386 U.S. 738, 87 S.Ct. 1396, 18 L.Ed.2d 493 (1967). Niti je to pak slu~aj ako je okrivqeni protivno svojim `eqama bio primoran da izdvoji svoja li~na sredstva kako bi platio advokata da ga brani na sudu. Vidi, u op{tem smislu, predmete Fuller v. Oregon /Fuler protiv Oregona/, 417 U.S. 40, 94 S.Ct. 2116, 40 L.Ed.2d 642 (1974); James v. Strange /Yejms protiv Strejnya/. 407 U.S. 128, 92 S.Ct. 2027, 32 L.Ed.2d 600 (1972). Umesto toga, sud smatra da bilo koji okrivqeni u bilo kojem krivi~nom postupku mo`e da insistira na samozastupawu, bez obzira na slo`enost sudskog postupka i na bezna~ajnost svojih motiva. Ne mogu se slo`iti s konstatacijom da se u odredbi o odgovaraju}em pravnom postupku ili u [estom amandmanu nalazi bilo {ta {to bi od saveznih dr`ava zahtevalo da sve~ani zadatak sprovo|ewa krivi~nog postupka podrede mu{i~avom – iako dobrovoqnom – hiru svakog optu`enog koji svoje su|ewe `eli da iskoristi kao sredstvo za ostvarivawe li~ne ili politi~ke satisfakcije. ^ini se da sud sugeri{e da, dokle god je optu`eni spreman da plati za posledice svoje gluposti, nema razloga da mu se ne dozvoli pravo na samozastupawe. Napred, na str. 2540-2541. Vidi tako|e predmet United States ex rel Maldonado v. Denno, 348 F.2d 12, 15 (CA2, 1965). (“(^)ak i u predmetima gde optu`eni sam sebi nanosi {tetu insistirawem da vodi sopstvenu odbranu, iz po{tovawa prema li~noj autonomiji treba ga pustiti da sopstvenom zaslugom ode u zatvor ako on tako `eli ...”). Takvim stavom ignori{e se utvr|eni princip da interes dr`ave u krivi~nom postupku “nije u tome da ona pobedi u nekom procesu, ve} u tome da pravda bude zadovoqena.” Berger v. United States* 295 U.S. 78, 88, 55 S.Ct. 629, 633, 79 L.Ed. 1314 (1935). Vidi tako|e predmet Singer v. United States* 380 U.S, na str. 37, 85 S.Ct, na str. 791. [to se mene ti~e, ne verujem da bilo koja koli~ina zastupawa pro se mo`e zaceliti ranu koju dru{tvu mo`e naneti nepravedan ishod postupka, ali zato smatram da pravedan ishod postupka mo`e biti delotvoran melem za gotovo svakog frustriranog okrivqenog pro se. *850 II Sud iznosi argument da je wegov zakqu~ak potkrepqen istorijskim dokazima o samozastupawu. Ta~no je da je samozastupawe bilo uobi~ajeno, ako ne i obavezno, u krivi~nim postupcima u Engleskoj i Americi, u 18. veku. Sud posebno isti~e garancije o samozastupawu iz kolonijalnih poveqa, ustava ranih saveznih dr`ava i ~lana 35 prvog zakona o sudovima, kao dokaze koji datiraju iz istog vremena kao Poveqa o pravima o tome da je pravo na samozastupawe bilo na{iroko priznato. Ne u~estvujem u pozivawu suda na istorijske dokaze. Pre svega, ~ini mi se da ti istorijski dokazi nisu ubedqivi, u smislu da ne otkrivaju izvorno shvatawe jezika kojim je [esti amandman napisan. U vreme kad je taj amandman po prvi put predlo`en, pravo na samozastupawe, kao i pravo na pomo}
161

branioca u krivi~nim postupcima pred saveznim sudovima, bilo je garantovano zakonom. [esti amandman izri~ito je u ustav uneo pravo na pomo} branioca, ali upadqivo je to {to se u wemu ne pomiwe nikakvo pravo na samozastupawe. Sud smatra da to {to se ovo drugo pravo ne pomiwe u [estom amandmanu dokazuje da su wegovi sastavqa~i bili uvereni da je to pravo toliko o~igledno i su{tinsko da ga nije potrebno opisati “ba{ tim re~ima” da bi bilo **2549 za{ti}eno ovim amandmanom. Smatram da je barem podjednako uverqivo zakqu~iti da to {to se u ovom amandmanu ne pomiwe pravo na samozastupawe ukazuje da wegovi sastavqa~i tu temu jednostavno nisu imali na umu prilikom izrade teksta amandmana. Pomawkawe istorijske podr{ke za stav suda postaje jo{ dubqe kad se ispituje u odnosu na ~iweni~ni kontekst dva doga|aja iz novije istorije krivi~nog postupka. Kao prvo, sve do sredine 19. veka, okrivqeni u krivi~nom postupku u ovoj zemqi skoro uvek je bio izuzet *851 iz svedo~ewa u svojstvu svedoka, zbog svoje “zainteresovanosti” za ishod postupka. Vidi, u op{tem smislu, predmet Ferguson v. Georgia, 365 U.S. 570, 81 S.Ct. 756, 5 L.Ed.2d 783 (1961). Iz tog razloga je mogu}nost okrivqenog da se brani “li~no” za wega ~esto bila jedina {ansa da sudiji ili poroti iznese svoju stranu teze. Vidi, na primer, predmet Wilson v. State /Vilson protiv Dr`ave/, 50 Tenn. 232 (1871). Takva drakonska pravila dokaznog postupka sada su, naravno, relikti pro{losti, jer je maltene svaka savezna dr`ava donela zakon kojim je stavila van snage pravilo iz komon loa o izuze}u okrivqenog kao svedoka. Vidi predmet Ferguson v. Georgia, 365 U.S, na str. 575-577, 596, 81 S.Ct na str. 759. Ukidawem pravila iz komon loa o izuze}u okrivqenog kao svedoka, pravo okrivqenog da se zastupa “li~no”, kao i putem branioca, najve}im delom, ako ne i sasvim, izgubilo je svoj prvobitni zna~aj. Vidi Grano: “The Right to Counsel: Collateral Issues Affecting Due Process” /Pravo na branioca: kolateralna pitawa koja negativno uti~u na odgovaraju}i pravni postupak/, 54 Minn.L.Rev., 1175, 1192-1194 (1970). Drugi istorijski doga|aj predstavqa na~in na koji je ovaj sud elaborirao pravo na branioca. Ovde nije neophodno prepri~avati put koji je sud prevalio od predmeta Powell v. Alabama, 287 U.S. 45, 53 S.Ct. 55, 77 L.Ed. 158 (1932) do predmeta Argersinger v. Hamlin* 407 U.S. 25, 92 S.Ct. 2006, 32 L.Ed. 2d 530 (1972). Za na{e potrebe, dovoqno je setiti se da je, od po~etka do kraja svog razvoja, pravo na branioca bilo utemeqeno na premisi da je zastupawe putem branioca od su{tinskog zna~aja za obezbe|ivawe pravi~nog su|ewa. Sud to priznaje i potvr|uje da se “svakako mo`e izneti jak argument da sve ove odluke neizbe`no moraju voditi ka zakqu~ku da dr`ava mo`e ustavno nametnuti advokata ~ak i onom okrivqenom koji ga ne `eli.” Napred, na str. 2540. Bez obzira na to, sud zakqu~uje da se samozastupawe mora dozvoliti uprkos o~iglednim opasnostima od nepravednog osu|ivawa, kako bi se za{titilo individualno pravo okrivqenog na slobodan izbor. Kao {to sam ve} ukazao, ne mogu se slo`iti s tako drasti~nim su`avawem interesa dr`ave da se postara da pravda bude sprovedena u stvarnom i objektivnom smislu.
162

*852 III U okviru zakqu~ka, ukratko skre}em pa`wu na probleme procesne prirode koji }e se, kako sumwam, ubudu}e javqati u prvostepenim sudovima, usled dana{we odluke. Iako sud ukazuje da se okrivqeni pro se nu`no odri~e svake pritu`be koju bi ina~e mogao izneti na ra~un neefikasne pomo}i branioca, napred, na str. 2541, fusnota 46, to mi{qewe ostavqa otvorenim gomilu drugih procesnih pitawa. Da li svaki okrivqeni mora biti obave{ten o svom pravu da postupa pro se? Ako mora, kada to obave{tewe mora biti dato? Budu}i da se pravo na pomo} branioca i pravo na samozastupawe me|usobno iskqu~uju, kako }e se utvrditi odricawe od svakog od tih prava? Ako se okrivqeni opredelio da iskoristi svoje pravo da se zastupa pro se, da li on i daqe ima ustavno pravo na pomo} branioca u pripravnosti? Koliko brzo se u krivi~nom postupku okrivqeni mora odlu~iti da li }e se zastupati putem branioca ili pro se? Ukoliko se on usred su|ewa predomisli i odlu~i za onu drugu varijantu, da li mu se to mora dopustiti? Mo`e li se kr{ewe prava na samozastupawe ikada tretirati kao bezazlena gre{ka? Da li se prvostepeni sud prema okrivqenom pro se mora pona{ati druga~ije nego {to bi se pona{ao prema profesionalnom braniocu? Pretpostavqam da }e mnoga od ovih pitawa u dogledno vreme kona~no dobiti odgovor. Me|utim, mnoga od tih pitawa, kao {to su standardi odricawa od prava i pona{awe prema okrivqenom pro se, uporno }e se javqati na su|ewu svakom okrivqenom koji se bude opredelio da iskoristi svoje pravo na samozastupawe. Procesni **2550 problemi, prouzrokovani apsolutnim pravom na samozastupawe, uveliko }e nadja~ati bilo kakvu takti~ku prednost koju okrivqeni mo`da misli da je postigao time {to se opredelio da se sam zastupa. Ako ima iole istine u staroj izreci da “onaj ko je sam svoj advokat ima budalu za klijenta,” sud je svojim dana{wim mi{qewem ~oveku sada podario ustavno pravo da napravi budalu od sebe. Kraj dokumenta. 159F.3d. 1077 . Koristiti iskqu~ivo u obrazovne svrhe (Citirati kao 159F.3d. 1077) . Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Michaela L. Brocka, okrivqenog – podnosioca `albe. , Predmet br. 98-1858 @alba obrazlo`ena 11. septembra 1998. Odluka doneta 30. oktobra 1998. Nakon su|ewa pred porotom, Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za ju`ni okrug Indijane, kojim je predsedavala sudija Sara Evans Barker, osudio je okrivqenog za kovawe zavere, posedovawe mitraqeza i trgovawe eks163

plozivima. Okrivqeni je ulo`io `albu na presudu, osporavaju}i odbijawe suda da mu dozvoli da se sam zastupa. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Bauer, izneo je stav da odluka Okru`nog suda da prekine samozastupawe okrivqenog i zahteva da ga zastupa branilac nije predstavqala zloupotrebu diskrecionog prava suda. Presuda je potvr|ena. Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo okrivqenog u krivi~nom predmetu da ima branioca, koje je predvi|eno [estim amandmanom, podrazumeva i wegovo pravo na samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo na samozastupawe nije apsolutno: pretresni sudija okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 1152(1) 110k1152(1) Najcitiraniji predmeti Apelacioni sud preispituje odluku kojom je okru`ni sud odbio da dozvoli okrivqenom da se sam zastupa, kako bi utvrdio da li je ovaj sud time zloupotrebio svoje diskreciono pravo. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Kada okrivqeni svojim samovoqnim pona{awem u tolikoj meri ometa rad da se su|ewe ne mo`e nastaviti, pretresni sudija ima diskreciono pravo da zahteva da okrivqenog zastupa branilac. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti. Odluka Okru`nog suda da prekine samozastupawe okrivqenog i zahteva da ga zastupa branilac nije predstavqala zloupotrebu diskrecionog prava suda u slu~aju da je okrivqeni izneo zahteve koje je sudija Okru`nog suda odbila, a okrivqeni svoje nezadovoqstvo odlukama i obrazlo`ewima sudije izrazio odbijawem da daqe u~estvuje u postupku, ~ak i nakon nekoliko upozorewa da }e biti ka`wen zbog nepo{tovawa suda. * 1078 [eron Yekson (iznela obrazlo`ewe), Yudit A. Stjuart, iz Dr`avnog tu`ila{tva Sjediwenih Dr`ava, u Indijanapolisu, u Indijani, u ime tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba Vilijem E. Mar{ (izneo obrazlo`ewe), iz “Indiana Federal Community Defenders, Inc.” /Savezni javni pravobranioci Indijane/, iz Indijanapolisa, u Indijani, Majkl L. Brok, pro se, iz Arkadije, u Indijani, u ime okrivqenog – podnosioca `albe. Pred predsedavaju}im sudskog ve}a, sudijom Posnerom, i sudijama Federalnog okru`nog apelacionog suda, Bauerom i Isterbrukom.
164

Sudija Bauer, sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda. Nedugo nakon {to je protiv wega podignuta optu`nica, sastavqena od {est ta~aka optu`bi za te{ka krivi~na dela, podnosilac `albe, Majkl L. Brok (u daqem tekstu: Brok), podneo je zahtev pro se, u kojem je objavio da ni wegov advokat po slu`benoj du`nosti niti bilo koji drugi advokat nisu ovla{}eni da ga zastupaju. Sud je naknadno dopustio Broku da postupa pro se. Me|utim, nakon mawe od dva meseca, sud je ponovo razmotrio Brokov status pro se i dodelio mu branioca, konstatuju}i da se Brok svojim samovoqnim pona{awem u sudnici “odrekao svog prava da se sam zastupa.” United States v. Brock /Sjediwene Dr`ave protiv Broka/, predmet br. IP 96159-CR-03-B/F, rezime presude na str. 6 (S.D.Ind, 7. juli 1997). Porota je Broka proglasila krivim po svih {est ta~aka optu`nice. U svojoj `albi, Brok je izneo tvrdwu da je sudija okru`nog suda prekr{ila wegovo pravo na samozastupawe, koje je predvi|eno [estim amandmanom. Potvr|ujemo presudu. I ^iweni~ni kontekst Savezna istra`na porota podigla je optu`nicu protiv Broka, 26. novembra 1996. godine. Po jednoj ta~ki optu`nice, on je bio optu`en za kovawe zavere radi kr{ewa zakona Sjediwenih Dr`ava, ~ime je prekr{io ~lan 371 18. U.S.C, po tri ta~ke optu`nice za posedovawe mitraqeza, ~ime je prekr{io ~lan 922(o) 18. U.S.C, i po dve ta~ke optu`nice za trgovawe eksplozivima, ~ime je prekr{io ~lan 842(a) 18. U.S.C. Slede}eg dana nakon podizawa optu`nice, Ri~ard Kamen (u daqem tekstu: Kamen) imenovan je da zastupa Broka. Nevoqe su po~ele nakon {to je Kamen zastupao Broka povodom nekoliko pitawa u toku pretpretresne faze postupka. Dana 14. aprila 1997. godine, Brok je podneo zahtev pro se, pod naslovom: “Zahtev za obrazlo`ewe optu`nice”. Dana 24. aprila 1997. godine, Brok je podneo zahtev pro se, pod naslovom: “Pismena izjava o poricawu izja{wavawa o krivici i imenovawa branioca”. U ovom drugom zahtevu, Brok je porekao da je Kamen, ili bilo koji drugi advokat, ovla{}en da postupa u wegovo ime. Dana 13. maja 1997, sudija okru`nog suda odr`ala je raspravu, kako bi utvrdila da li Brok `eli da se odrekne svog prava na branioca i pozove se na svoje pravo na samozastupawe. Na toj raspravi, Brok je vi{e puta zahtevao obrazlo`ewe optu`nice i osporavao nadle`nost suda. Nezadovoqan odgovorima suda, Brok je “odbio da odgovara na pitawa (s)uda ili da na bilo koji na~in sara|uje u postupku.” United States v. Brok, predmet br. IP 96159-CR-03- B/F, rezime presude na str. 3 (S.D.Ind, 7. juli 1997). Na kraju, Brok je izjurio iz *1079 sudnice. Sud ga je kaznio za nepo{tovawe suda. Vidi Nalog za ka`wavawe zbog nepo{tovawa suda, od 13. maja 1997. godine. Posle rasprave odr`ane 13. maja, pretresni sudija razre{ila je Kamena du`nosti Brokovog branioca i imenovala Vilijama Mar{a (u daqem tekstu: Mar{) za branioca u pripravnosti. Sudija je tako|e nalo`ila sudiji koji joj je pomagao u pripremi predmeta da obavesti Broka o rizi~nosti samozastupawa. Shodno tome, taj sudija odr`ao je rasprave, 14. i 15. maja 1997. Na tim raspravama, Brok je ponovio svoje zahteve i odbio da odgovori na bilo koje pitawe o tome da li `eli da ga zastupa branilac. Sudija
165

je zatim kaznio Broka za nepo{tovawe suda. Vidi Nalog od 6. juna 1997. Sud je naknadno dozvolio Broku da postupa pro se. Na kraju, 3. jula 1997, na raspravi sazvanoj radi ponovog razmatrawa Brokovog statusa pro se, Brok je nastavio da “osporava nadle`nost (s)uda i vi{e puta je izneo zahteve za obrazlo`ewe optu`nice.” Brok, predmet br. IP 96-159-CR-03- B/F, rezime presude na str. 4. Sud je konstatovao da se Brok “odrekao svog prava da se sam zastupa” i imenovao je Mar{a za Brokovog branioca. Id, na str. 6. Broku je su|eno pred porotom, koja ga je osudila po svih {est ta~aka optu`nice. Dana 2. aprila 1998. godine, on je osu|en na 108 meseci zatvora, tri godine uslovne slobode, kao i na nov~anu kaznu od 2.000 dolara. Dana 6. aprila 1998, Brok je blagovremeno dostavio obave{tewe da }e ulo`iti `albu, tvrde}i da je prekr{eno wegovo pravo na samozastupawe po [estom amandmanu. II Rasprava (1)(2)(3) Pravo okrivqenog u krivi~nom postupku da ima branioca, koje je predvi|eno [estim amandmanom, podrazumeva i wegovo pravo na samozastupawe. Faretta v. California /Fareta protiv Kalifornije/, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975). Prema argumentaciji Vrhovnog suda u predmetu Fareta, “pravo na odbranu dato je li~no otpu`enom, jer je on taj koji }e snositi posledice neuspeha svoje odbrane.” Id, na str. 819-820, 95 S.Ct, na str. 2533. Me|utim, pravo na samozastupawe nije apsolutno: “Pretresni sudija okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe.” Id, na str. 835, fusnota 46, 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota 46. Prema tome, pred nama se postavqa pitawe da li je odluka okru`nog suda da Broku oduzme status pro se bila opravdana, imaju}i u vidu wegovo pona{awe. Mi preispitujemo odluku okru`nog suda, kako bismo utvrdili da li je sud time zloupotrebio svoje diskreciono pravo. (4) Predmet Illionois v. Allen /Ilinois protiv Alena/, koji se bavi pravom na prisustvovawe su|ewu, po [estom amandmanu, pru`a smernice u pogledu vrste pona{awa koja ~ini opravdanim nametawe branioca okrivqenom koji ga ne `eli. 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 (1970). U predmetu Alen, sud je izneo stav da “okrivqeni mo`e izgubiti svoje pravo da prisustvuje su|ewu ako, nakon upozorewa sudije ... on, uprkos tome, insistira na pona{awu koje je toliko neprimereno, ometaju}e i drsko da onemogu}ava da se wegovo su|ewe nastavi uz wegovo prisustvo u sudnici.” Id, na str. 343, 90 S.Ct. na str. 1060-1061. Sud je daqe zakqu~io da “pretresne sudije, suo~ene s okrivqenima koji remete rad i pona{aju se neposlu{no, tvrdoglavo i prkosno, moraju da imaju na raspolagawu dovoqno diskrecionog prava da u svakom takvom predmetu iza|u na kraj s datim okolnostima.” Id, na str. 343, 90 S.Ct, na str. 1061. U predmetu United States v. Dougherty Sjediwene Dr`ave protiv Dohertija, Federalni apelacioni sud za Distrikt Kolumbija pro{irio je ovu argumentaciju i na pravo na samozastupawe. 473 F.2d 1113, 1125 (Federalni apelacioni sud za Distrikt Kolumbija, 1972) (smatraju}i
166

da, prema predmetu Alen, “samovoqno pona{awe mo`e predstavqati odricawe od prava pro se”). Sla`emo se s Federalnim apelacionim sudom za Distrikt Kolumbija da kada okrivqeni svojim samovoqnim pona{awem toliko ometa rad da se su|ewe ne mo`e nastaviti, pretresni sudija ima diskreciono pravo da zahteva da okrivqenog zastupa branilac. Ovo nije prvi put da je ovaj sud priznao da pravo na samozastupawe ima ograni~ewa. U predmetu United States v. Brown /Sjediwene Dr`ave protiv Brauna/, suo~ili smo se sa situacijom sli~nom ovoj u kojoj se sada nalazimo. 791 F.2d 577 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1986). Okrivqeni u predmetu Braun zahtevao je pristup dosijeima Poreske uprave o svim ~lanovima velike i male porote koji su u~estvovali u wegovom predmetu, kao i o sudiji okru`nog suda. Kad je sud doneo odluku da Braun nema pravo na uvid u te dosijee, on je odbio da daqe u~estvuje u postupku. Braun je tvrdoglavo ostao pri svome, ~ak i nakon {to mu je sudija detaqno objasnio kakav je zakon. Id, na str. 578. Na kraju je sudija kaznila Brauna za nepo{tovawe suda. Potvr|uju}i odluku o ka`wavawu zbog nepo{tovawa suda, napomenuli smo da “sud koji je suo~en sa odbijawem okrivqenog da daqe u~estvuje u postupku ... mo`e ... okrivqenom oduzeti *1080 dozvolu da daqe postupa kao sopstveni branilac.” Id. (citiraju}i predmet Fareta, 422 U.S, na str. 834, fusnota 46, 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota 46). Zakqu~ili smo da se, pored toga {to je po~inio krivi~no delo nepo{tovawa suda, Braun “odrekao svog prava da se sam zastupa”. Brown, 791 F.2d, na str. 579. (5) Predmet koji se nalazi pred nama sli~an je predmetu Braun. Kao i Braun, Brok je izneo zahteve koje je sudija okru`nog suda odbila. Isto kao i Braun, Brok je svoje nezadovoqstvo odlukama i obja{wewima sudije izrazio odbijawem da daqe u~estvuje u postupku. Na raspravi odr`anoj 13. maja, na kojoj je razmatran Brokov status pro se, Brok je “odbio da odgovara na pitawa (s)uda ili da na bilo koji na~in sara|uje u postupku.” United States v. Brok, predmet br. IP 96-159-CR-03-B/F, rezime presude na str. 3 (S.D.Ind, 7. juli 1997). Nakon {to je vi{e puta zahtevao obrazlo`ewe optu`nice i osporavao nadle`nost suda, Brok je izjurio iz sudnice, nakon ~ega je ka`wen za nepo{tovawe suda. Id. Sli~no tome, na raspravama odr`anim 14. i 15. maja, Brok je ponovio svoje zahteve pred sudijom koji je pomagao sudiji okru`nog suda u pripremi predmeta. Nezadovoqan odgovorom tog sudije, Brok je odbio da odgovori na bilo koje pitawe o tome da li `eli da ga zastupa branilac. Id, na str. 3-4. Brok je ponovo ka`wen za nepo{tovawe suda. Nakon {to je dobio dozvolu da se sam zastupa, Brok je nastavio da opstruira rad suda. ^ak i tokom rasprave na kojoj mu je kona~no oduzet status pro se, Brok je nastavio da iznosi svoja dva ista zahteva i odbio da sara|uje sa sudom. Id. Zbog Brokovog pona{awa bilo je prakti~no nemogu}e nastaviti postupak. Kazne zbog nepo{tovawa suda (FN1) nisu imale nikakvog efekta. Uprkos ponovqenim poku{ajima sudije okru`nog suda da obezbedi wegovu poslu{nost, Brok se tvrdoglavo dr`ao svoje politike insistirawa na tome da mu sud pru`i obrazlo`ewe optu`nice i navede osnov za svoju nadle167

`nost. Svojim odbijawem da odgovori na pitawa suda, Brok je sudu izuzetno ote`ao mogu}nost da nastavi svoj postupak. S obzirom na takvu situaciju, pretresni sudija imala je diskreciono pravo da Broku oduzme status pro se. FN1. Brok je tako|e ka`wen zbog nepo{tovawa suda, jer je vi{e puta odbio da se podvrgne uzimawu otisaka prstiju, po nalogu suda. Vidi Nalog od 6. juna 1997. godine. Brok tvrdi da formulacija koja je upotrebqena u predmetu Fareta ozbiqno ograni~ava mogu}nost pretresnog sudije da okrivqenom oduzme status pro se na osnovu wegovog pona{awa u pretpretresnoj fazi postupka. On isti~e da se u predmetu Fareta pomiwe “kori{}ewe sudnice za namerno ometawe ... su|ewa “Faretta, 422 U.S, na str. 834, fusnota 46. 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota 46. On daqe napomiwe da, prema tuma~ewu Devetog federalnog apelacionog suda, u predmetu United States v. Flewitt /Sjediwene Dr`ave protiv Fluita/, ova formulacija zna~i da je “aktivnost /okrivqenih/ u (p)retpretresnoj fazi postupka bitna jedino ako sadr`i sna`ne indicije da }e okrivqeni ometati postupak u sudnici.” 874 F2d 669, 674 (Deveti federalni apelacioni sud, 1989) (naglasak je dodat). Brok tvrdi da wegovo pona{awe nije ukazivalo na to da }e on ometati su|ewe. U skladu s tim, on zakqu~uje da je pretresni sudija prekr{ila wegovo pravo na samozastupawe. ^ak i kad bismo usvojili tuma~ewe predmeta Fareta od strane Devetog federalnog apelacionog suda, Brok bi opet izgubio proces. Brokovo pona{awe, za razliku od pona{awa okrivqenih u predmetu Fluit, bilo je u dovoqnoj meri takvo da je sudiju okru`nog suda navelo na zakqu~ak da postoje sna`ne indicije da }e Brok nastaviti da ometa su|ewe. U predmetu Fluit, okrivqeni nisu dobili dozvolu da budu prevezeni do skladi{ta i tamo pregledaju dokumentaciju vezanu za wihov predmet. Nakon {to je wihov zahtev odbijen, okrivqeni u predmetu Fluit odbili su da pogledaju materijale koji su im, u svrhu otkrivawa dokaza, bili stavqeni na uvid. Konstatuju}i da okrivqeni “nisu sposobni da se (sa)mi efikasno zastupaju,” sud im je dodelio branioce. Id, na str. 672. U `albenom postupku, Deveti federalni apelacioni sud izneo je stav da “ako su se (okrivqeni) opredelili da se sami zastupaju i ako su se, nakon {to im je sud pru`io objektivne mogu}nosti za to, oni opredelili za taktiku zahvaquju}i kojoj su se lo{e pripremili za odbranu, to je bio wihov izbor.” Id, na str. 673. Sud je daqe objasnio da “nije stvar u tome da su (okrivqeni) svojim pona{awem ometali ili bi ometali rad suda, ve} u tome {to se nisu ili se ne bi na odgovaraju}i na~in pripremili za su|ewe.” Id. U predmetu Fluit, samo pona{awe okrivqenih negativno je uticalo na wihovu {ansu da dobiju proces; (FN2) to *1081 nije spre~ilo da se su|ewe nastavi. Suprotno tome, Brokovo tvrdoglavo odbijawe da odgovori na pitawa suda izuzetno je ote`alo mogu}nost sudu da razre{i grani~na pitawa, kao {to je pitawe da li }e okrivqenog zastupati branilac. Ne samo {to je Brok odbio da se pripremi za su|ewe, ve} je odbio da ~ak i minimalno sara|uje sa sudom. Pored toga, Brok je svojim pona{awem uporno opstruirao rad suda, uprkos tome {to je vi{e puta ka`wen za nepo{tovawe suda. Prema tome, prvostepeni sud opravdano je zakqu~io
168

da Brokovo pona{awe sna`no ukazuje na to da }e on nastaviti da ometa su|ewe. (FN3) FN2. Prema predmetu Fareta, “okrivqeni koji se opredeli da se sam zastupa ne mo`e posle da se `ali {to je kvalitet wegove sopstvene odbrane doveo do uskra}ivawa ’efikasne pomo}i branioca’.” Faretta, 422 U.S, na str. 834, fusnota 46, 95 S.Ct, na str. 541, fusnota 46. FN3. Izgleda da Brok tako|e osporava zakqu~ak da je svojim pona{awem ometao pretpretresnu fazu postupka. On navodi predmet United States v. McKinley /Sjediwene Dr`ave protiv Mekinlija/, u kojem je iznet stav da “sama nestru~nost okrivqenog da se sam zastupa ne predstavqa dovoqan osnov za izvo|ewe zakqu~ka da on `eli da odlo`i ili poremeti postupak.” 58 F.3d 1475, 1482 (Deseti federalni apelacioni sud, 1995). Me|utim, kao {to smo ve} rekli, Brokovo pona{awe ukazivalo je na ne{to mnogo vi{e od puke pravne nestru~nosti – ono je ukazivalo na nedostatak dobre voqe za saradwom sa sudom, u tolikoj meri da je to ozbiqno onemogu}ilo sprovo|ewe postupka. Zakqu~ak Pretresni sudija nije zloupotrebila svoje diskreciono pravo svojim stavom da se Brok odrekao svog prava na samozastupawe po [estom amandmanu. Shodno tome, potvr|ujemo osu|uju}u presudu protiv Broka. Kraj dokumenta. 874 F.2d 669 (Citirati kao: 874 F.2d 669) Deveti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv C. Scotta Flewitta i B. Todda Flewitta, , okrivqenih – podnosilaca `albe. Predmet br. 86-5018. @alba obrazlo`ena i podneta 6. oktobra 1988. Odluka doneta 10. maja 1989. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za centralni okrug Kalifornije, kojim je predsedavao sudija Yejms M. Ajdeman, osudio je okrivqene za po{tansku prevaru, a okrivqeni su ulo`ili `albu na presudu. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Hag, izneo je stav da aktivnosti okrivqenih u pretpretresnoj fazi postupka nisu predstavqale pona{awe kojim je opstruiran postupak, {to bi ~inilo opravdanim ukidawe prava okrivqenih na samozastupawe. Odluka je ukinuta, a predmet je vra}en ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Sudija Bruneti iz Federalnog okru`nog apelacionog suda izneo je protivno mi{qewe.
169

Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(4) 110k641.4(4) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni za po{tansku prevaru izneli su nedvosmislen zahtev za postupawe pro se, iako su tvrdili da tra`e da postupaju pro se iz razloga {to je odbijen wihov zahtev da ih zastupa branilac po wihovom izboru; pretresni sudija tra`io je od okrivqenih da se opredele izme|u svog prava na branioca i prava da se sami zastupaju, a okrivqeni su izjavili da `ele sami da se zastupaju. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Ustavno pravo na samozastupawe ne mo`e se staviti van snage samo zato {to okrivqeni ne sara|uju s tu`ila{tvom u smislu kori{}ewa mogu}nosti da pregledaju materijal koji im je stavqen na uvid u svrhu otkrivawa dokaza ili zbog podno{ewa neodre|enih i lo{e formulisanih zahteva. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Za potrebe odlu~ivawa o tome da li okrivqeni mogu postupati pro se, /wihova/ aktivnost u pretpretresnoj fazi postupka bitna je jedino ako sadr`i sna`ne indicije da }e okrivqeni ometati postupak u sudnici. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo na samozastupawe ne mo`e se ukinuti samo zato {to se okrivqeni nije pripremio pre po~etka su|ewa. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.8 110k641.8 Najcitiraniji predmeti Zahtev za samozastupawe ne mora se odobriti ako je wegov jedini ciq ostvarivawe taktike odlagawa. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (6) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(l) Najcitiraniji predmeti Sud mo`e uzeti u obzir doga|aje koji su prethodili podno{ewu zahteva za samozastupawe, kako bi utvrdio da li je taj zahtev opravdan ili iskqu~ivo ima za ciq odlagawe postupka. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (7) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Ako sudija okru`nog suda utvrdi da zahtev okrivqenih za samozastupawe ~ini sastavni deo wihovog plana koji ima za ciq odugovla~ewe postupka, sud ima diskreciono pravo da odbije da odobri odlagawe koje bi okrivqenima omogu}ilo da se pripreme za samozastupawe i da od wih zahteva da se zakazanog dana pojave na su|ewu, bilo s imenovanim braniocem bilo pro se. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD.
170

(8) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni koji postupa pro se ili tra`i da postupa pro se podle`e istim ograni~ewima u dobroj veri koja va`e za advokate kao saradnike suda. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (9) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Samo zato {to ima status pro se, okrivqeni u krivi~nom predmetu nije izuzet od obaveze da po{tuje pravila suda koja su predvi|ena procesnim i materijalnim pravom. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (10) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti U~esnik u postupku koji postupa pro se mo`e odbiti da prihvati savet svog branioca u pripravnosti, pod pretpostavkom da on ipak zatra`i takvu pomo}. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (11) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Nakon {to je odbio pomo} branioca u pripravnosti, u~esnik u postupku koji postupa pro se ne mo`e posle da se `ali da ga sud nije za{titio od wegove sopstvene nestru~nosti. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (12) Krivi~ni zakon, ~lan 641.8 110k641.8 Najcitiraniji predmeti To {to okrivqeni za po{tansku prevaru nisu u~estvovali u sadr`ajnom kori{}ewu materijala koji im je stavqen na uvid u svrhu otkrivawa dokaza, {to nisu iskoristili resurse koji su im bili stavqeni na raspolagawe i {to se nisu, u op{tem smislu, pripremili za su|ewe, ne pokazuje da su oni svojim pona{awem opstruirali postupak, {to bi predstavqalo prihvatqiv osnov za uskra}ivawe wihovog prava na samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (13) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti To {to su okrivqeni za po{tansku prevaru odbijali da sara|uju sa savetodavnim zastupnikom, ili da na pravi na~in iskoriste wegovu pomo}, kao i to {to su ~ak oko dva meseca prestali da kontaktiraju s wim, nije predstavqalo opravdan razlog za uskra}ivawe wihovog prava na samozastupawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. *671 Alan M. Kaplan, /iz advokatske kancelarije/ “Bushnell, Caplan & Fielding”, iz San Franciska, u Kaliforniji, u ime okrivqenih – podnosilaca `albe. Anita S. Dajmant, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, iz Slu`be za suzbijawe prevara pri Krivi~nom odeqewu tu`ila{tva, u Los An|elesu, u Kaliforniji, u ime tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba. @alba iz Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za centralni okrug Kalifornije. Pred sudijama Federalnog okru`nog apelacionog suda, Hagom, Brunetijem i Kozinskim.
171

Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Hag: Optu`nica protiv Skota Fluita i wegovih sinova, Toda Fluita I Majkla Fluita, bila je sastavqena od 12 ta~aka za po{tansku prevaru, ~ime su prekr{ili ~lan 1341 18. U.S.C. Skot Fluit osu|en je po 11 ta~aka optu`nice, Tod Fluit po sedam ta~aka optu`nice, dok je Majkl Fluit oslobo|en krivice. Glavno pitawe na koje se wihova `alba odnosi jeste da li je Skotu i Todu Fluitu bilo uskra}eno ustavno pravo na samozastupawe. Mi smatramo da jeste i zato ukidamo odluku i vra}amo predmet na ponovno odlu~ivawe. Podnosioci `albe imali su firmu koja je poslovala pod nazivom “Concept Marketing International” (u daqem tekstu: CMI). To je bila marketin{ka firma koja je poslovala po multilevel principu prodaje raznih proizvoda za doma}instvo. Potencijalni investitor pla}ao je ~lanarinu u toj firmi. Investitor je mogao na dva na~ina da ostvari zaradu od u~estvovawa u firmi CMI. Mogao je da dobije provizije od prodaje wihovih proizvoda; tako|e je mogao da zaradi dodatni bonus od ostalih investitora koje je on doveo u tu firmu, kao i dodatne bonuse od onih investitora koje su u firmu doveli investitori koje je on anga`ovao. Na preliminarnom ro~i{tu, obojicu podnosilaca `albe zastupao je isti advokat koga su oni anga`ovali. Taj advokat je kasnije razre{en, a svakom od okrivqenih dodeqen je poseban branilac. Podignuta je nova optu`nica, koja je zamenila prethodnu i koja je sadr`avala mawe izmene. Su|ewe je bilo zakazano za 23. april 1985. godine. Na statusnoj konferenciji, odr`anoj 15. aprila 1985. godine, podnosioci `albe podneli su zahtev za imenovawe novih branilaca zbog sukoba. Podnosioci `albe izneli su tvrdwu da, zbog slo`enosti predmeta, branioci moraju da pregledaju obimnu dokumentaciju koja se nalazi u jednom skladi{tu u Pasadeni, u Kaliforniji. Oni su tvrdili da wihovi branioci nikako ne mogu da se pripreme za su|ewe za samo nedequ dana. Branioci su potvrdili da postoji sukob oko poslovne dokumentacije. Kao alternativu tome, podnosioci `albe predlo`ili su da se sami zastupaju. Sud je odbio wihov zahtev za razre{ewe branilaca, kao i zahtev za samozastupawe, zbog toga {to podnosioci `albe ne bi bili spremni za su|ewe. Dana 23. aprila, podnosioci `albe ponovo su izneli svoj zahtev, nagla{avaju}i da je dokumentacija koja se nalazi u Pasadeni va`na za wihovu odbranu, rekav{i: Najva`niji deo na{e teze nalazi se u toj dokumentaciji. Drugim re~ima, porota mora videti dokaze za ono {to }emo izlo`iti. Tih dokaza ima u velikoj koli~ini i oni se nalaze u skladi{tu koje pripada po{tanskoj slu`bi u Pasadeni. S obzirom da branioci nisu pribavili sudski nalog da ta dokumentacija istovremeno bude stavqena na uvid i braniocima i okrivqenima, ne mo`emo da poka`emo koje smo korake preduzimali u toku svog poslovawa, kako bismo poroti ilustrovali ~iwenicu da u na{em poslovawu nije bilo elemenata kriminala. Okru`ni sud odobrio je zahtev podnosilaca `albe da se sami zastupaju i odlo`io su|ewe za tri meseca, kako bi oni imali dovoqno vremena da
172

se pripreme. Radi lak{e pripreme wihove odbrane, dodeqen im je savetodavni zastupnik, kao i jedan istra`iteq. Onda je usledio ~itav niz zahteva od strane podnosilaca `albe, koji su se nalazili u pritvoru, da im se obezbedi prevoz do skladi{ta u Pasadeni da bi mogli da pregledaju dokumentaciju. Podnosioci `albe tvrdili su da istra`iteq i savetodavni zastupnik ne}e mo}i da se sna|u u toj dokumentaciju ako je podnosioci `albe ne razvrstaju i ne srede, zbog nereda koji je tamo nastao nakon zaplene dokumentacije od strane tu`ila{tva. Ti zahtevi su odbijeni. Tu`ila{tvo je eks parte podnelo zahtev sudu da izda nalog da se podnosioci `albe prevezu do sudskih prostorija, kako bi pregledali odre|ene *672 materijale u svrhu otkrivawa dokaza, koji su se nalazili u posedu tu`ila{tva. Shodno nalogu koji je sud izdao, podnosioci `albe prevezeni su na to mesto, ali su oni odbili da razgledaju spise koje im je tu`ila{tvo stavilo na uvid. Podnosioci `albe obnovili su svoj zahtev da budu prevezeni u skladi{te u Pasadeni i tra`ili su odlagawe su|ewa, jer nisu dobili pristup dokumentaciji. Su|ewe je odlo`eno za 8. oktobar. Podnosioci `albe tako|e su tra`ili izuze}e sudije, a taj zahtev je odbijen nakon pretresa koji je odr`an pred drugim sudijom okru`nog suda. Na statusnoj konferenciji, odr`anoj 30. septembra 1985. godine, nedequ dana pre zakazanog su|ewa, podnosioci `albe uporno su zahtevali da budu odvedeni da pregledaju dokumentaciju. Sudija je ukazao na pote{ko}e i veliki broj sati koji bi za to bio potreban slu`benicima suda zadu`enim za transport zatvorenika. Skot Fluit je odgovorio: “^asni sude, mi zaista ne tra`imo na stotine sati. Tra`imo da nas odvedu tamo gde se nalazi dokumentacija, makar da je razvrstamo po kategorijama, da bi neko uop{te mogao da prona|e ono {to tra`imo.” Sudija je tra`io da ponude dokaze o tome kakva dokumentacija im je potrebna. Oni su rekli da im je potrebna finansijska dokumentacija, poslovna dokumentacija, kao i evidencija o komitentima. Potom je sudija okrivqenima ukinuo status pro se, rekav{i: “Iz razloga koje vi sami najboqe znate, niste spremni za su|ewe i ne}ete se spremiti za su|ewe, niti }ete izvr{iti neophodne pripreme kako biste bili spremni za su|ewe... Ali, su|ewe }e ipak biti odr`ano. Konstatova}u da niste sposobni da se sami efikasno zastupate. Vi ste pametni qudi. Ne znam {ta je u pitawu, slo`enost predmeta ili vi sami, kako ja sumwam, koji mo`da poku{avate da uradite ne{to {to }e u}i u zapisnik i na osnovu ~ega }ete uspe{no ulo`iti `albu. Ali, ja }u ipak doneti odluku da vi niste sposobni da se daqe sami zastupate. Prekinu}u va{e samozastupawe i ponovo }u imenovati branioce u pripravnosti. Ta odluka stupa na snagu odmah. Imenovani branioci svakog od podnosilaca `albe preuzeli su svoja zadu`ewa vezana za su|ewe. Su|ewe je po~elo 8. oktobra 1985. godine. Podnosioci `albe osu|eni su nakon su|ewa pred porotom, a svaki od wih dobio je kaznu od po 15 godina zatvora, kao i pet uzastopnih godina uslovne kazne. (1) U protivnom mi{qewu naveden je argument da okrivqeni nisu izneli nedvosmisleni zahtev za postupawe pro se. Po{to tu`ila{tvo, u `al173

benom postupku, ne navodi ovaj argument, moglo bi se pomisliti da je ono mo`da odustalo od tog argumenta. U svakom slu~aju, mi smatramo da tu`ila{tvo, u `albenom postupku, ovo pitawe nije pokrenulo zato {to mu nedostaje osnova. Dana 9. septembra 1985. godine, sud je odr`ao obimnu raspravu ~ija je izri~ita svrha bila da utvrdi da li okrivqeni `ele da prihvate pomo} branilaca koje im je sud dodelio ili da nastave da postupaju pro se. Sudija okru`nog suda imenovao je branioce za koje je konstatovao da su stru~ni, a okrivqene je obavestio da nema nameru da zamewuje te nove branioce. Fluitovi su tvrdili da ovi advokati nisu efikasni, po{to nisu uradili ono {to su Fluitovi smatrali da je trebalo da se uradi. Me|utim, sud je konstatovao da su branioci postupali stru~no i efikasno i da su sve pote{ko}e nastale zbog toga {to Fluitovi nisu sara|ivali s wima. Sud je postavio veliki broj direktnih pitawa, jasno nazna~iv{i da okrivqeni moraju konkretno da se opredele. Na primer, sud je rekao: Imate pravo na branioce i imate pravo da se sami zastupate. Za koju od te dve varijante se sada opredequjete? (Transkript, str. 150) Dvojica Fluitovih odgovorila su da `ele da se sami zastupaju, jer im je takav izbor nametnut, ali da i daqe tvrde da to {to im nisu dodeqeni novi branioci predstavqa uskra}ivawe efikasne pomo}i branilaca. Izme|u varijante da prihvate daqe usluge branilaca po slu`benoj du`nosti i varijante da se sami zastupaju, oni se opredequju za ovu drugu varijantu. Pomo}nik dr`avnog tu`ioca izrazila je izvesnu dozu zabrinutosti. Onda je sud rekao: Ne sla`em se s vama (pomo}nikom dr`avnog tu`ioca) da odricawe nije vaqano ako su se oni toga odrekli samo zato {to im se ne *673 dopadaju wihovi drugi advokati. Mislim da je odricawe vaqano ako oni znaju {ta rade. Ako im je jasno da imaju pravo na branioce, (a) odbijaju branioce koje im je sud ponudio. Oni su mentalno sposobni da se sami zastupaju. Oni se opredequju da se sami zastupaju. Mislim da wihov motiv nije toliko bitan. (Transkript, str. 152-153) Sla`emo se s ovim zakqu~kom okru`nog suda. Okru`ni sud je tada izneo konkretnu konstataciju: Od ovog trenutka, mislim da ste sposobni da se sami zastupate, uveren sam i konstatujem da ste se vaqano odrekli svog prava na branioca, koje je predvi|eno [estim amandmanom, tako da, u ovom trenutku, ne postoji razlog za{to se ne biste sami zastupali. (Transkript, str. 155) U protivnom mi{qewu, citirani su prethodni delovi transkripta s ovog pretresa (Transkript, str. 133, 149-154), na kojem su Fluitovi izjavili da su se za postupawe pro se opredelili zato {to su im uskra}eni branioci po wihovom izboru. Me|utim, kako je prethodno re~eno, nakon podu`e rasprave, sud je konstatovao da su se oni vaqano opredelili za postupawe pro se. Transkript ne sadr`i nikakvu indiciju da je okru`ni sud u bilo kom trenutku izneo suprotnu konstataciju. Sudija okru`nog suda wihov status pro se nije ukinuo zbog toga {to je wihova odluka da na taj na~in postupaju bila dvosmislena (~ak ni tu`ila{tvo nije iznelo takav argument u `albenom postupku). Umesto toga, sud je konstatovao da su se oni vaqano opredelili za postupawe pro se, ali im je taj status oduzeo na statusnoj konferenciji, odr`anoj 30. septembra 1985, zbog toga {to oni nisu bili sprem174

ni za su|ewe i {to nisu bili sposobni da se sami zastupaju. To je jasno izra`eno u citatu iz transkripta (Transkript, str. 198), koji je dat na stranici 4 ovog mi{qewa. Prema tome, povodom ove `albe, mi se bavimo razlogom za ukidawe prava na samozastupawe za koje su se podnosioci `albe nedvosmisleno opredelili. Osnov za to nije bila dvosmislenost wihovog opredeqewa, ve} pona{awe okrivqenih posle toga, jer se oni nisu adekvatno pripremili za su|ewe. Pona{awe okrivqenih nesumwivo je bilo razdra`uju}e, a strpqewe koje je sudija okru`nog suda ispoqio prilikom odobravawa raznih zahteva okrivqenih, ukqu~uju}i zahteve za odlagawe su|ewa, bilo je vredno divqewa. Me|utim, pred nama se postavqa pitawe da li je takvo pona{awe okrivqenih ~inilo opravdanom odluku okru`nog suda da ukine wihovo ustavno pravo na samozastupawe. U predmetu Faretta v. California, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975), Vrhovni sud je nedvosmisleno rekao da [esti amandman daje pravo na samozastupawe na su|ewu. Taj sud je objasnio: [esti amandman ne predvi|a samo izno{ewe odbrane u korist optu`enog, ve} optu`enom li~no daje pravo da iznese svoju odbranu... Pravo na odbranu dato je neposredno optu`enom, jer je on taj koji }e snositi posledice neuspeha svoje odbrane. Id* 95 S.Ct na str. 2533. (2) Tu`ila{tvo tvrdi da su okrivqeni imali nerazumne zahteve u pogledu materijala u svrhu otkrivawa dokaza i da nisu iskoristili mogu}nost da pregledaju materijal koji im je tu`ila{tvo pru`ilo. Me|utim, ustavno pravo na samozastupawe ne mo`e se staviti van snage samo zato {to okrivqeni nisu sara|ivali s tu`ila{tvom u smislu kori{}ewa mogu}nosti da pogledaju materijal koji im je dostavqen u svrhu otkrivawa dokaza ili zbog podno{ewa neodre|enih i lo{e formulisanih zahteva. To mo`e predstavqati lo{u taktiku odbrane, koja bi mogla dovesti do toga da sud donese nepovoqne odluke po wih. Me|utim, ako su se oni opredelili da se sami zastupaju i ako su se, nakon {to im je sud pru`io objektivne mogu}nosti za to, opredelili za taktiku zahvaquju}i kojoj su se lo{e pripremili za odbranu, to je bio wihov izbor. Sudija okru`nog suda je podnosiocima `albe ukinuo status pro se, jer “oni nisu bili sposobni za daqe samozastupawe.” Nije stvar u tome da su oni svojim pona{awem ometali ili bi ometali rad suda, ve} u tome {to se nisu ili se ne bi na odgovaraju}i na~in pripremili za su|ewe. Sudija nije ukazao na to da su se oni pona{ali s nepo{tovawem prema sudu ili da nisu po{tovali odluke suda. *674 (3) Tu`ila{tvo tvrdi da to predstavqa ometawe su|ewa i time opravdava ukidawe statusa pro se. Ono se poziva na fusnotu 46 iz predmeta Fareta, gde se navodi: Re~eno nam je da mnogi okrivqeni u krivi~nim predmetima, koji se sami zastupaju, mogu iskoristiti situaciju u sudnici da namerno remete svoje su|ewe. Me|utim, pravo na samozastupawe je od samog po~etka priznato u saveznom zakonu, kao i od strane mnogih saveznih dr`ava, i tako ne{to se nikada nije desilo zbog toga. Pored toga, pretresni sudija okrivqenom ko175

ji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. Vidi predmet Illinois v. Allen, 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 (1970). Naravno, dr`ava mo`e da imenuje “branioca u pripravnosti” – ~ak ako se optu`eni i protivi tome – kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo}, i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe. Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice. Niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. Stoga, bez obzira na to na {ta bi jo{ mogao da se `ali, okrivqeni koji se opredeli da se sam zastupa ne mo`e posle da se `ali {to je kvalitet wegove sopstvene odbrane doveo do uskra}ivawa “efikasne pomo}i branioca.” Id. 95 S.Ct. na str. 2541, fusnota 46. U ovoj fusnoti se govori o ometawu rada u sudnici. Aktivnost /okrivqenih/ u pretpretresnoj fazi postupka bitna je jedino ako sadr`i sna`ne indicije da }e okrivqeni ometati postupak u sudnici. Vrhovni sud nikada nije sugerisao da se pravo okrivqenog na samozastupawe mo`e ukinuti zbog toga {to se on nije na odgovaraju}i na~in pripremio za su|ewe. Umesto toga, sud je rekao da “pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice.” Id. Sud se iskqu~ivo bavio mogu}no{}u da okrivqeni “(upotrebe) sudnicu za namerno ometawe svojih su|ewa.” Id. U predmetu koji je sud citirao u fusnoti, Illinois v. Allen, 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 (1970), zapravo je jedino iznet stav da okrivqeni, tokom svog su|ewa, mo`e biti udaqen iz sudnice ako “govori i pona{a se toliko bu~no, neprimereno i tako da ometa rad suda da izuzetno ote`ava ili potpuno onemogu}ava nastavak su|ewa.” Id* na str. 338, 90 S.Ct, na str. 1058. Sud je, u tom predmetu, napomenuo: “U ciqu pravilnog sprovo|ewa pravde u krivi~nim predmetima, od su{tinskog je zna~aja da dostojanstvo, red i primereno pona{awe budu glavna obele`ja svih sudskih postupaka u na{oj zemqi. Flagrantno kr{ewe elementarnih pravila pristojnog pona{awa u sudnici ne treba i ne mo`e da se toleri{e.” Id, na str. 343, 90 S.Ct, na str. 1061. (4) Da rezimiramo, u fusnoti iz predmeta Fareta navodi se jedino to da pravo na samozastupawe ne omogu}ava okrivqenom da se pona{a nekontrolisano i tako da ometa rad suda. Prema na{em tuma~ewu, ova fusnota ne zna~i da se pravo okrivqenog na samozastupawe, po [estom amandmanu – koje Vrhovni sud tako sna`no podr`ava u predmetu Fareta – mo`e ukinuti, kao {to je u ovom predmetu ukinuto, zbog toga {to se okrivqeni nije pripremio za su|ewe. U toj fusnoti, sud izri~ito pori~e da pravo na samozastupawe zna~i “dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava.” Faretta, 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota 46. Ni{ta ne ukazuje na to da nepo{tovawe takvih pravila mo`e dovesti do ukidawa statusa pro se. Umesto toga, ova fusnota ukazuje da je sud time hteo da ka`e da okrivqeni ne mo`e da se `ali zbog “neefikasne pomo}i branioca” koja je proiza{la iz wegovog nepo{tovawa pravila postupka ili pogre{nog tuma~ewa materijalnog prava. Ako se opredeli da se brani sam, on mora biti zadovoqan kvalitetom te odbrane.
176

(5)(6)(7)(8) Naravno, zahtev za samozastupawe ne mora se odobriti ako je wegov jedini ciq ostvarivawe taktike odlagawa. United States v. Smith /Sjediwene Dr`ave protiv Smita 780 F2d 810, 812 (Deveti federalni apelacioni sud, 1986); Armant v. Marquez /Armant protiv Markesa/ 772 F.2d 552, 555 f Deveti federalni apelacioni sud, 1985); certiorari je odbijen, *675 475 U.S. 1099, 106 S.Ct. 1502, 89 L.Ed.2d 902 (1986). Sud mo`e uzeti u obzir doga|aje koji su prethodili podno{ewu zahteva za samozastupawe, kako bi utvrdio da li je taj zahtev opravdan ili iskqu~ivo ima za ciq odlagawe postupka. Fritz v. Spalding /Fric protiv Spaldinga/, 682 F.2d 782, 784 (Deveti federalni apelacioni sud, 1982). Stoga, ako sudija okru`nog suda utvrdi da zahtev okrivqenih za samozastupawe ~ini sastavni deo wihovog plana koji ima za ciq odugovla~ewe postupka, sud ima diskreciono pravo da odbije da odobri odlagawe koje bi okrivqenima omogu}ilo da se pripreme za samozastupawe i da od wih zahteva da se zakazanog dana pojave na su|ewu, bilo s imenovanim braniocem bilo pro se. Okrivqeni koji postupa pro se ili tra`i da postupa pro se podle`e istim ograni~ewima u dobroj veri koja va`e za advokate kao saradnike suda. (9)(10)(11) Samo zato {to ima status pro se, okrivqeni u krivi~nom predmetu nije izuzet od obaveze da po{tuje pravila suda koja su predvi|ena procesnim i materijalnim pravom. Faretta, 422 U.S, na str. 835, fusnota br. 46, 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota br. 46. Okrivqeni koji svesno i razborito preuzima rizike vo|ewa sopstvene odbrane nema ni{ta ve}a prava od onog u~esnika u postupku koga zastupa branilac. United States v. Merrill /Sjediwene Dr`ave protiv Merila/, 746 F.2d 458, 465 (Deveti federalni apelacioni sud, 1984), certiorari je odbijen, 469 U.S. 1165, 105 S.Ct. 926, 83 L.Ed.2d 938 (1985), osim ako se du`nost suda da slobodno tuma~i argumentaciju pro se ne smatra nekim ve}im pravom. Birl v. Estelle /Birl protiv Istela 660 F.2d 592, 593 (Peti federalni apelacioni sud, 1981) (u kojem se citira predmet Haines v. Kerner /Haines protiv Kernera/, 404 U.S. 519, 520, 92 S.Ct. 594, 595 30 L.Ed.2d 652 (1972)). Ta obaveza }e u potpunosti biti ispuwena imenovawem branioca u pripravnosti, ~ije prisustvo ima za ciq “da usmerava okrivqenog kroz osnovnu proceduru su|ewa,” i “da sudiju oslobodi potrebe da obja{wava i sprovodi osnovna pravila protokola u sudnici....” McKaskle v. Wiggins /Mekaskl protiv Viginsa/, 465 U.S. 168, 184, 104 S.Ct. 944, 954, 79 L.Ed.2d 122 (1984). U~esnik u postupku koji postupa pro se, naravno, mo`e odbiti da prihvati savet svog branioca u pripravnosti, pod pretpostavkom da on ipak zatra`i takvu pomo}. Takvo opredeqewe, kao i sve ostale strate{ke odluke donete od strane u~esnika u postupku koji postupa pro se, je samo wegovo. Me|utim, nakon {to je odbio pomo} branioca u pripravnosti, u~esnik u postupku koji postupa pro se ne mo`e posle da se `ali da ga sud nije za{titio od wegove sopstvene nestru~nosti. (12) Pona{awe Fluitovih pre po~etka su|ewa nije predstavqalo ni nepo{tovawe prema sudu, koje bi bilo iskazano odbijawem da se povinuju nalozima suda, niti je ukazivalo na to da }e se oni nekontrolisano pona{ati na su|ewu ili zloupotrebiti dignitet sudnice. Okru`ni sud je okrivqenima ukinuo status pro se najvi{e zbog toga {to oni nisu ostvarili napre177

dak u pripremi svoje odbrane i {to nisu hteli da iskoriste mogu}nost da pregledaju materijal dostavqen u svrhu otkrivawa dokaza. Izgleda da tu`ila{tvo tvrdi da su podnosioci `albe ometali postupak time {to su neprestano ulagali zahteve za dobijawe pristupa skladi{tu u Pasadeni i {to nisu iskoristili materijale namewene otkrivawu dokaza, koje im je tu`ila{tvo ponudilo na uvid. Vrhovni sud nije mislio na ovakvu vrstu ometawa postupka. Najvi{e {to su okrivqeni u~inili bilo je to {to jednostavno nisu marqivo pripremili svoju odbranu i {to su podnosili zahteve u vezi s pravnim sredstvima na koja mo`da nisu imali pravo. Da su na su|ewu postupali pro se, wihova nepripremqenost za su|ewe verovatno bi im nanela {tetu. Me|utim, to nije osnov za ukidawe wihovog statusa pro se. U predmetu Fareta, sud je naglasio da [esti amandman ne dopu{ta da se okrivqenom uskrati pravo na samozastupawe samo zato {to on ne mo`e da se zastupa podjednako stru~no kao {to bi to advokat mogao u~initi. Sud je rekao: Neosporno je da bi se, u ve}ini krivi~nih postupaka, okrivqeni mogli boqe braniti kad bi ih usmeravao branilac, nego da to ~ine sopstvenim neve{tim naporima. Ali, u slu~aju da okrivqeni dobrovoqno ne prihvata da ga zastupa branilac, potencijalna prednost koju pru`a stru~na obu~enost i iskustvo advokata ne mo`e se savr{eno ostvariti, ako se uop{te i mo`e ostvariti. Nametawe advokata okrivqenom jedino mo`e da ga navede na pomisao da zakon radi protiv wega. Pored toga, nije nezamislivo da bi, u nekim retkim slu~ajevima, okrivqeni mogao zapravo efikasnije da iznese svoju tezu ako bi sam vodio svoju odbranu. Li~ne slobode nisu ukorewene u zakonu o prose~nim vrednostima. Pravo na odbranu je li~no pravo. Okrivqeni, a ne wegov advokat ili dr`ava, li~no }e snositi posledice osu|uju}e presude. Prema tome, okrivqeni je taj koji mora imati li~nu slobodu da odlu~i da li mu u wegovom konkretnom predmetu branilac pru`a prednost. I mada svoju *676 odbranu mo`e voditi, u krajwem ishodu, na sopstvenu {tetu, wegov izbor se mora po{tovati iz “onog po{tovawa prema pojedincu koje ~ini okosnicu zakona”. Faretta, 95 S.Ct na str. 2540-2541. Iz ove izjave suda je jasno da to {to Fluitovi nisu u~estvovali u sadr`ajnom pregledavawu materijala koji im je dat na uvid, {to nisu iskoristili resurse koji su im bili stavqeni na raspolagawe i {to se nisu, u op{tem smislu, pripremili za su|ewe, ne predstavqa prihvatqiv osnov za uskra}ivawe wihovog prava na samozastupawe. (13) Jo{ jedno opravdawe koje je navedeno za ukidawe statusa pro se okrivqenih zahteva poseban komentar. Tu`ila{tvo nagla{ava ~iwenicu da su Fluitovi odbijali da sara|uju sa savetodavnim zastupnikom, ili da na pravi na~in iskoriste wegovu pomo}, kao i to da su oko dva meseca ~ak prestali da kontaktiraju s wim. Mi ne smatramo da je to predstavqalo opravdani razlog za uskra}ivawe prava Fluitovih na samozastupawe. Zaista bi bilo paradoksalno da se ukidawe statusa pro se okrivqenih opravdava ~iwenicom da se okrivqeni nisu konsultovali s pravnim savetnikom. Da rezimiramo, okru`ni sud je pogre{io {to okrivqenima nije dozvolio da na su|ewu postupaju pro se. Predmet Fareta sudu ne daje pravo da po
178

slobodnom naho|ewu okrivqenom ukida status pro se na temequ ove vrste pona{awa u pretpretresnoj fazi postupka. U ovom predmetu, pona{awe okrivqenih nije dostiglo onaj nivo opstrukcije postupka koji bi ugrozio dignitet sudnice. Oni jednostavno nisu uspeli da pripreme svoju odbranu. Sama ta ~iwenica ne mo`e predstavqati opravdawe za ukidawe wihovog ustavnog prava na samozastupawe. Odluka se ukida, a predmet se vra}a ni`em sudu na ponovni postupak. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Bruneti, izneo je protivno mi{qewe: U mi{qewu ve}ine, iznet je stav da je sudija okru`nog suda prekr{io ustavno pravo na samozastupawe Skota I Toda Fluita kad im je, pre po~etka su|ewa, ukinuo wihovo pravo na status pro se. Zapisnik pokazuje da su Fluitovi dvosmisleno potvrdili svoje pravo da postupaju pro se i da su to pravo iskoristili da poremete i odlo`e svoje su|ewe, {to je bio dovoqan razlog da se prekine wihovo samozastupawe. I Standard ocene Odluka okru`nog suda da okrivqenima ukine status pro se, koja je doneta na osnovu ~iweni~nog stawa koje je taj sud utvrdio, ne}e biti ukinuta, osim ako o~igledno nije pogre{na. United States v. Smith /Sjediwene Dr`ave protiv Smita/, 780 F2d 810, 811 (Deveti federalni apelacioni sud, 1986); Maxwell v. Sumner /Maksvel protiv Samnera/, 673 F.2d 1031, 1036 (Deveti federalni apelacioni sud, 1982). II Pravo na samozastupawe Pravo na samozastupawe Da bi se sam zastupao, okrivqeni se mora (1) “svesno i razborito” odre}i branioca i (2) ulo`iti “jasan i nedvosmislen” zahtev za postupawe pro se. Faretta v. California, 422 U.S. 806, 835, 95 S.Ct. 2525, 2541; United States v. Harris /Sjediwene Dr`ave protiv Harisa/, 683 F.2d 322, 324 (Deveti federalni apelacioni sud, 1982); United States v. Kennedy /Sjediwene Dr`ave protiv Kenedija/, 564 F.2d 1329, 1340 (Deveti federalni apelacioni sud, 1977), certiorari je odbijen, 435 U.S. 944, 98 S.Ct. 1526, 55 L.Ed.2d 541 (zahtev za postupawe pro se mora biti nedvosmislen). A. Odricawe od branioca Preporu~eni postupak za utvr|ivawe da li se okrivqeni svesno i razborito odrekao svog prava na branioca jeste da okru`ni sud, na javnoj raspravi, razgovara s okrivqenim o svakom od slede}a tri elementa: (1) prirodi optu`bi protiv wega, (2) mogu}im kaznama, i (3) opasnostima i nedostacima postupawa bez branioca. United States v. Balough /Sjediwene Dr`ave protiv Balafa/, 820 F.2d 1485, 1487-1488 (Deveti federalni apelacioni sud, 1987). Okrivqeni, otpustiv{i svog advokata koga su sami izabrali i nezadovoqni braniocima koje im je sud dodelio, podneli su zahtev da se brane pro se, na statusnoj konferenciji koja je odr`ana nedequ dana pre prvobitnog datuma su|ewa, zakazanog za 23. april 1985. godine. Nakon {to je ustanovio
179

da nijedan od okrivqenih nema pravni~ko iskustvo, niti se ranije branio sam, sudija okru`nog suda upozorio ih je na nedostatke i opasnosti samozastupawa. On je objasnio da priroda *677 optu`bi protiv wih podrazumeva “prili~no komplikovan i slo`en predmet po{tanske prevare.” Sud ih je upozorio da }e morati da po{tuju proceduru su|ewa, kao i pravila i propise sudskog sistema. Premda sud u zapisniku nije evidentirao raspravu o mogu}im kaznama s kojima su okrivqeni bili suo~eni, re~eno im je da wihov predmet, po svemu sude}i, predstavqa komplikovan i slo`en predmet po{tanske prevare. U slu~aju kada okru`ni sud, na javnoj raspravi, nije obavio razgovor o sva tri /prethodno pomenuta/ elementa, mo`emo utvrditi, {to podle`e ograni~enom izuzetku, da li odre|ene ~iwenice i okolnosti u vezi s predmetom, ukqu~uju}i poreklo, iskustvo i pona{awe optu`enog, ukazuju na to da je wegovo odricawe svesno i razborito, uprkos odsustvu konkretnog ispitivawa koje bi bilo evidentirano u zapisniku. Id, na 1488; Harris, 683, F.2d, na str. 324. Konstatovawe odricawa, koje podle`e ovom izuzetku, ima za ciq da se spre~i automatsko ukidawe sudske odluke na osnovu toga {to okru`ni sud nije obavio razgovor o sva tri elementa iz preporu~enog postupka i treba ga primewivati samo u retkim slu~ajevima. Balough 820 F.2d, na str. 1488; United States v. Rylander /Sjediwene Dr`ave protiv Rajlendera/, 714 F.2d 996, 1005 (Deveti federalni apelacioni sud, 1983); Harris* 683 F.2d, na str. 324. Te`i{te ispitivawa je na tome da li okrivqeni u potpunosti shvata “opasnosti i nedostatke samozastupawa”, kako bi se “otvorenih o~iju” odrekao svog prava na branioca. Balough, 820 F.2d, na str. 1489. U ovom predmetu, okru`ni sud se zaista jako potrudio da okrivqenima predo~i opasnosti samozastupawa: (Okrivqeni pro se) uglavnom mnogo ~e{}e budu osu|eni od onih koje zastupaju branioci... Suo~i}ete se sa ... okru`nim tu`iocem, koji je iskusan pravnik i koji prema vama ne}e imati nimalo milosti. Oni }e i}i na to da vas osude i u~ini}e sve {to zakonito budu mogli da bi postigli taj rezultat.... [to se ti~e po{tovawa procedure su|ewa i pravila i propisa sudskog sistema, za vas }e va`iti svi oni standardi koji va`e i za advokate. Za razliku od prvostepenog suda koji je postupao u predmetu Rajlender sud je, u ovom predmetu, okrivqenima objasnio i s wima razgovarao o prirodi optu`bi protiv wih, kao i o konkretnim nedostacima samozastupawa, a oni su ih razumeli. Rylander, 714 F.2d, na str. 1005. B. Nedvosmisleni zahtev za postupawe pro se U ovom federalnom okru`nom apelacionom sudu je dogovoreno da zahtev za postupawe pro se mora biti nedvosmislen. Armant v. Marquez, 772 F.2d 552, 555 (Deveti federalni apelacioni sud, 1985), u kojem je citiran predmet Meeks v. Craven /Miks protiv Krejvena/, 482 F.2d 465, 467 (Deveti federalni apelacioni sud, 1973). Taj zahtev mora biti “nedvosmislen” zato {to bi, u suprotnom, “osu|eni kriminalci imali na raspolagawu ve} gotovo sredstvo za osporavawe nepovoqnih presuda, nakon su|ewa na kojima su ih zastupali branioci.”
180

Meeks, 482 F.2d, na str. 467 (citati su izostavqeni). U predmetu Miks, kad je prvostepeni sud upitao okrivqenog: “Da li jo{ uvek `elite da se sami zastupate?” na {ta je okrivqeni odgovorio: “Mislim da ho}u”, sudsko ve}e je utvrdilo da taj zahtev predstavqa “prototip dvosmislenosti.” Id. U ovom predmetu, dr`awe okrivqenih tokom celog postupka ukazuje na to da su oni smatrali da treba da ih zastupa branilac. Kad je protiv okrivqenih tek bila podignuta optu`nica, oni su anga`ovali advokata da ih zastupa. To ukazuje da su oni bili svesni ozbiqnosti i slo`enosti optu`bi protiv wih i da im je bila potrebna pomo} advokata. Potom su imali nesuglasice sa svojim advokatom, pa su ga otpustili. Oni su dokazali da su slabog imovnog stawa i tra`ili su da im sud dodeli branioca. Sud je okrivqenima prvo dodelio zajedni~kog branioca, a posle toga je svakom od wih dodelio odvojene branioce. Kad je prvostepeni sud odbio da ponovo imenuje novu grupu branilaca po wihovom sopstvenom izboru, okrivqeni su zahtevali da postupaju pro se. Sud im je to dozvolio, pod uslovom da po{tuju procesna pravila i da ne koriste svoj status za odlagawe su|ewa. Oni su tra`ili savetodavnog zastupnika, koji im je i dodeqen. Me|utim, kasnije su koristili usluge “zatvorskog” advokata, umesto ovog savetodavnog zastupnika, kako bi podneli zahtev za izuze}e sudije, a potom su krivicu za procesne mawkavosti svojih potpisanih izjava svalili na tog zatvorskog advokata. Postoji veliki broj drugih primera wihove dvosmislenosti: Svoj zahtev za izuze}e sudije okrivqeni su podneli *678 jedan dan pre nego {to je trebalo da idu na su|ewe. U jednom delu svog zahteva, okrivqeni su naveli da se nisu propisno odrekli branilaca i da im se uskra}uje wihovo pravo na branioca. Zbog toga je tu`ila{tvo tra`ilo odr`avawe rasprave na kojoj }e se utvrditi da li su se okrivqeni propisno odrekli branilaca. Sud je rekao: Ovde ste, jer se sti~e utisak da poku{avate da zapisnik u~inite nejasnim, tako {to }ete, s jedne strane, insistirati na tome da se sami zastupate, a, s druge strane, govoriti da niste bili u stawu sami da se zastupate i da ja od vas nisam primio vaqano odricawe od va{eg prava na branioce i da vi /u stvari/ `elite branioce. Kad je sudija ispitivao Fluitove u vezi s wihovim odricawem od branilaca, oni su nastavili da izra`avaju nezadovoqstvo svojim advokatima po slu`benoj du`nosti, a ne `equ za postupawem pro se. Skot Fluit: Me|utim, kao {to sam prvobitno rekao, mi imamo malo alternativa, osim da, u ovom konkretnom slu~aju, zatra`imo status pro se, po{to uop{te nismo zadovoqni savetima koje su nam davali dodeqeni branioci. Sud: Vi niste bili zadovoqni ni sa kim ko je imao veze s ovim predmetom, ni s ~etiri advokata koji su vam bili dodeqeni da vas zastupaju, a kritikovali ste i pravne zastupnike tu`ila{tva, sud da i ne pomiwemo. Dakle, vi niste zadovoqni ni sa kim ko vam je bio dodeqen da vam pomogne u ovom predmetu ili kome je sam ovaj predmet bio dodeqen. Skot Fluit: Pa, to je ta~no, ~asni sude. Mislim da bi i zapisnik to potvrdio.
181

Kasnije, tokom rasprave izme|u suda i trojice Fluitovih, Majls Fluit je izjavio: Ja imam ustavno pravo na efikasnu pomo} branioca. To jo{ nisam dobio ... To pravo mi je do sada bilo uskra}eno i `elim da postupam pro se. Sud je rekao da on ima pravo na branioca, kao i pravo da se sam zastupa, pa ga je upitao {ta bi od ta dva vi{e `eleo. Majls je izjavio: “U ovom trenutku, opredequjem se da se sam zastupam.” Todovo odricawe od branioca, u tom trenutku, tako|e je bilo dvosmisleno: “To mo`e biti samo jednostavno odricawe ili mogu postojati druge okolnosti koje su tu ukqu~ene, tako da moramo imati vremena da pripremimo svoju argumentaciju, bilo usmeno bilo na papiru; a mi ka`emo da jednostavno nismo dobili vremena da iznesemo svoju stranu pri~e.” Ove izjave su ~ak dvosmislenije od izjava za koje je sudsko ve}e u predmetu Miks konstatovalo da predstavqaju “prototip dvosmislenosti”. Meeks, 482 F.2d, na 467. Iz zapisnika se jasno vidi da su okrivqeni bili dvosmisleni prilikom potvr|ivawa svog prava pro se. Oni su prvo imali branioca koga su sami anga`ovali, pa zatim dodeqene branioce, pa onda savetodavnog zastupnika, pa zatvorskog advokata i, na kraju, branioce u pripravnosti. U mi{qewu ve}ine, ispravno je oceweno da je sudija od okrivqenih prihvatio vaqano odricawe od branilaca, na raspravi odr`anoj 9. septembra. (Mi{qewe, na str. 6) U stvari, to je bio drugi put da je sudija od okrivqenih prihvatio vaqano odricawe od branilaca. Raspravu od 9. septembra bilo je neophodno odr`ati, jer su okrivqeni u svom zahtevu za izuze}e sudije tvrdili da su im branioci uskra}eni i da je sudija od wih prihvatio odricawe od branilaca koje nije bilo vaqano. Na toj raspravi, oni su ponovili i potvrdili da nisu tako mislili, a tako|e su potvrdili da i daqe `ele da postupaju pro se. Pretresni sudija trudio se da ispuni zahteve okrivqenih vezane za pravo na branioca, tako {to je prvo imenovao wihovog zajedni~kog branioca, zatim odvojene branioce, pa im je dodelio savetodavnog branioca, a onda je dodeqene branioce zadr`ao kao branioce u pripravnosti. pretresni sudija istovremeno se trudio da iza|e u susret wihovim zahtevima da postupaju pro se, tako {to im je dozvolio da imaju status pro se, onog dana kad je su|ewe prvobitno bilo zakazano, 23. aprila, zatim je prihvatio wihovo odricawe od branilaca, na raspravi odr`anoj 9. septembra (koja se citira u ve}inskom mi{qewu), i na kraju im je ponudio mogu}nost da im se na uvid stavi materijal u svrhu otkrivawa dokaza, {to su oni zatra`ili na raspravi odr`anoj 30. septembra. Sudija je sve vreme bio svestan ~iwenice da okrivqeni ne `ele da postupaju pro se. Oni su zapravo `eleli, {to su, po svemu sude}i i uradili, da u zapisniku bude evidentirana gre{ka /suda/, kako bi kasnije mogli da se `ale, bez obzira na to kakvu odluku sudija bude doneo. Zapravo, u onom pasusu transkripta koji se odnosi na odricawe od branilaca, na raspravi odr`anoj 9. septembra, koja se citira u ve}inskom mi{qewu, sudija ka`e: *679 Znam {ta vi radite u pogledu zapisnika. Poku{avate da unesete zbrku u za182

pisnik, kako bi, bez obzira na to kakvu odluku sud bude doneo, mogli da se `alite apelacionim sudovima. Ja }u jednostavno doneti najboqu odluku koju budem mogao, a onda }emo odr`ati su|ewe i videti {ta }e se desiti. (Transkript, na str. 155) Kasnije, kad im je oduzeo status pro se, tokom rasprave odr`ane 30. septembra (nedequ dana pre po~etka su|ewa, koje je bilo zakazano po tre}i put), sudija je ponovio svoje zapa`awe: Na osnovu va{eg dosada{weg pona{awa u ovom predmetu, jo{ uvek gajim velike sumwe o tome da vi zapravo poku{avate da zapisnik o postupku u ovom sudu u~inite zapetqanim, kako biste imali osnova za `albu. Meni to tako izgleda, s obzirom na sve ono {to ste rekli i na sve pismene izjave koje ste podneli. Se}am se da ste, u svom zahtevu za izuze}e ovog suda, koji ste uputili sudiji Keleru, naveli da su vam uskra}eni branioci i da je prihva}eno va{e nevaqano odricawe od prava na branioca, kao i da su vam o~ajni~ki potrebni branioci; a kada sam vas ja doveo ovamo i pitao vas za to, iako ste potpisali one izjave, vi ste rekli: “Pa, to je napisao neko drugi na ’Terminal Islandu’ /naziv zatvora/. To nije stvarno izra`avalo na{e mi{qewe.” Dakle, imali ste ~etiri advokata, a niste zadovoqni ni sa jednim od wih, tako da – ... done}u odluku da niste sposobni da se sami efikasno zastupate. Vi ste pametni qudi. Ne znam {ta je u pitawu, slo`enost predmeta ili vi sami, kako ja sumwam, koji mo`da poku{avate da uradite ne{to {to }e u}i u zapisnik i na osnovu ~ega }ete uspe{no ulo`iti `albu. Ali, ja }u ipak doneti odluku da vi niste sposobni da se daqe sami zastupate. Prekinu}u va{e samozastupawe i ponovo }u imenovati branioce u pripravnosti. (Transkript, na str. 197-198). To da li je sudija prihvatio vaqano odricawe od branilaca, 23. aprila ili 9. septembra, neva`no je u kontekstu sleda doga|aja koji su sudiju naveli na zakqu~ak da okrivqeni poku{avaju da izdejstvuju da u zapisniku bude evidentirana gre{ka /suda/ i da zapravo nikada nisu ozbiqno nameravali da potvrde svoje pravo na postupawe pro se. U ovim pretpretresnim fazama postupka, ne postoji ~arobni trenutak u kojem mo`emo re}i da okrivqeni zapravo nikad nisu `eleli branioce (koje su tra`ili i dobili najmawe ~etiri puta) ili da su nedvosmisleno zahtevali da postupaju pro se, {to su oni prvo potvrdili, pa onda opovrgli, pa opet potvrdili, a za to vreme su se neprestano, u isti glas, `alili na svoje branioce. Na osnovu wihovog pona{awa, anga`ovawa i otpu{tawa branilaca, i na osnovu onoga {to su naveli u svojim zahtevima, pretresni sudija je osetio da oni poku{avaju da izdjestvuju da u zapisniku bude evidentirana gre{ka /suda/, koja bi im kasnije poslu`ila kao osnov za `albu. Vidi predmet United States v. Romero /Sjediwene Dr`ave protiv Romera/, 640 F.2d 1014, 1016 (Deveti federalni apelacioni sud, 1981) (“Romero se pona{ao prema scenariju koji su primewivale i druge osobe koje su se bunile protiv poreza /kao u originalu/, pa je prvo odbacio dodeqenog branioca, a zatim tvrdio da se nije svesno odrekao branioca.”); Meeks, 482 F.2d, na str. 467. Pod ovim okolnostima, sud nije pogre{io {to je konstatovao da okrivqeni nisu sposobni da se sami zastupaju.
183

III Taktika u ciqu odlagawa postupka Okrivqeni ne mo`e da se pozove na svoje pravo na samozastupawe ako se ono koristi kao taktika koja }e mu obezbediti odlagawe postupka. Smith, 780 F.2d, na str. 811; Fritz v. Spalding * 682 F.2d 782, 784 (Deveti federalni apelacioni sud, 1982). U ovom predmetu, okrivqeni su poku{ali da izdjestvuju odlagawe svog su|ewa po meritumu, tako {to su neblagovremeno potvrdili svoje pravo na postupawe pro se i {to su odbili da po{tuju proceduru su|ewa. A. Blagovremeno potvr|ivawe prava pro se Zahtev za postupawe pro se smatra se blagovremenim ako je upu}en pre sastavqawa porote, osim ako se ne ispostavi da je u pitawu taktika koja ima za ciq odlagawe postupka. Fritz, 682 F.2d, na str. 784. U ovom slu~aju, na statusnoj konferenciji odr`anoj nedequ dana pre prvobitnog datuma su|ewa, okrivqeni su dali na znawe da bi `eleli da se sami zastupaju. Govore}i preko Toda Fluita, oni su dali na znawe da smatraju da su wihovi advokati nesposobni, da ti advokati nisu voqni da s tim predmetom idu na su|ewe i da nisu pripremqeni. Oni su daqe naveli da su im wihovi advokati rekli da }e, ako im se bude sudilo, sigurno biti progla{eni krivima. Advokati su izjavili da su *680 spremni da idu na su|ewe. pretresni sudija odbio je da im odobri druge branioce. Smatram da su va{i razlozi da ne sara|ujete s braniocima neadekvatni. Razlozi koje ste naveli odnose se samo na to da vam je advokat izneo svoju iskrenu ocenu o predmetu, a to je da }ete verovatno biti osu|eni.... Ja bih upravo to i o~ekivao od advokata da uradi, a ne da svom klijentu daje preterano optimisti~ne savete. Stoga, smatram da niste uspeli da doka`ete nijedan razlog zbog kojeg bi trebalo da razre{im te advokate. Oni su sposobni advokati, dobri advokati. Izlazili su na kraj s mnogim predmetima, pa mogu da iza|u na kraj i s va{im. Iako imate pravo da se sami zastupate, to pravo nije apsolutno, a vi, u ovom trenutku, niste spremni da na sebe preuzmete svoju odbranu. Nedequ dana kasnije, 23. aprila 1985, onog jutra kad je su|ewe trebalo da po~ne, okrivqeni su podneli zahtev za odlagawe postupka i razre{ewe branilaca. U tom zahtevu, oni su se `alili da su podvrgnuti “su|ewu kao mu~ewu”, ali nisu naveli nikakve ~iwenice koje bi tu tvrdwu potkrepile. @alili su se da ih branioci neefikasno zastupaju, ali nisu naveli nikakve konkretne ~iwenice. Sud je rekao da “s obzirom da se radi o braniocima po slu`benoj du`nosti, tro{kove wihovih usluga mora}e da snosi dr`ava ... ne}u vam dozvoliti da neopravdano budete izbirqivi u pogledu svojih advokata koji }e vam biti dodeqeni o tro{ku dr`ave, a jo{ nisam video opravdawe za tako ne{to.” Okrivqeni su izdeklamovali navodne zloupotrebe od strane svojih branilaca. Wihovi branioci su te optu`be osporili. Sud je rekao: “Konstatujem da su ovi advokati bili kompetentni advokati, oni su sposobni da iza|u na kraj s ovim predmetom, a okrivqeni ih u tome spre~avaju. Zato vam ne}u dodeliti druge branioce.” Potom je sud dozvolio okrivqenima da se sami zastupaju i zakazao novi datum su|ewa za 23. jul
184

1985. godine. Okrivqeni su se slo`ili s ovim datumom, jer su tako dobili devedeset dana da pripreme svoju odbranu. Uo~i su|ewa koje je bilo zakazano za juli, okrivqeni su podneli zahtev za izuze}e sudije i izneli tvrdwu da se nisu propisno odrekli branilaca. Tada je okru`ni sud po tre}i put promenio datum su|ewa, pomeriv{i ga za 8. oktobar 1985. Uo~i tog datuma su|ewa, pet meseci nakon {to je okru`ni sud okrivqenima odobrio pravo da postupaju pro se, oni nisu ni zapo~eli ni zavr{ili nikakve pripreme za su|ewe, niti su iskoristili svog savetodavnog zastupnika ili svog istra`iteqa, pa su tra`ili jo{ vremena kako bi mogli da izvr{e otkrivawe dokaza. Okru`ni sud propisno je ukinuo wihov status pro se, jer je smatrao da ga oni koriste za odlagawe su|ewa i jer ne koriste sredstva koja su im stavqena na raspolagawe kako bi napredovali u pripremi svoje teze. B. Odbijawe po{tovawa sudskog postupka Okrivqeni pro se mora da po{tuje odgovaraju}a pravila procesnog i materijalnog prava. Faretta v. California, 422 U.S. 806. 834, fusnota 46, 95 S.Ct. 2525, 2541, fusnota 46, 45 L.Ed.2d 562 (1975). Okrivqeni ima ustavno pravo da se odrekne branioca i da sam vodi svoju odbranu jedino ako je “sposoban i voqan” da po{tuje “sudski pravilnik i protokol u sudnici.” McKaskle v. Wiggins. 465 U.S. 168, 173, 104 S.Ct. 944, 948, 79 L.Ed.2d 122 (1984). Vidi tako|e: United States v. Merrill 746 F.2d 458, 465 (Deveti federalni apelacioni sud, 1984) (okrivqeni pro se podle`e istom pravilniku o postupku i dokazima kao i okrivqeni koje zastupaju branioci). Okrivqeni nisu propisno podneli svoje zahteve, uprkos tome {to im je bila obezbe|ena i pomo} savetodavnog zastupnika, odbili su da izvr{e otkrivawe dokaza ili da u~estvuju u pitawima vezanim za otkrivawe dokaza, a tako|e su odbili da se povinuju odlukama suda ili pravilima koja va`e za zatvorenike. Zapisnik jasno potkrepquje konstataciju okru`nog suda da su okrivqeni odbili da po{tuju sudsku proceduru. Ujutro 23. aprila, kada je su|ewe bilo zakazano, okrivqeni Skot Fluit podneo je zahtev za odlagawe su|ewa, kao i obave{tewe o razre{ewu branilaca. Ovaj zahtev nije bio pravilno podnet, slu`benik suda nije imao kopiju tog zahteva, ali je sud ipak razmotrio taj zahtev i odobrio ga. U julu mesecu, okrivqeni su podneli zahtev za izuze}e sudije, u kojem su se nalazile wihove izjave pod zakletvom, u kojima su oni izneli tvrdwu da se nisu vaqano odrekli branilaca. Na zahtev tu`ila{tva, sud je odr`ao raspravu i *681 ispitao okrivqene u vezi s wihovim odricawem od branilaca. Okrivqeni su odbili da odgovore na pitawa suda, jer su insistirali na tome da za svoje odgovore imaju rok od dvadeset i jednog dana od dana podno{ewa zahteva od strane tu`ila{tva. Premda je sud okrivqenima ve} bio odobrio odlagawe od devedeset dana, ipak im je odobrio jo{ jedno odlagawe od pet meseci i zakazao su|ewe za 8. oktobar. Na statusnoj konferenciji odr`anoj 30. septembra 1985. godine, pre su|ewa zakazanog za 8. oktobar, okrivqeni su podneli zahtev za obustavqawe postupka, sve dok ne bude re{ena wihova `alba po zahtevu za izuze}e sudije, a zapravo su tra`ili da prvostepeni sud
185

jo{ jednom odlo`i su|ewe. Sud /sudija/ zapravo ka`e: Primetio sam da, iako sam vam dodelio advokata, izri~ito za potrebe ulagawa svih zahteva koje biste eventualno `eleli da ulo`ite, sve do danas nije ulo`en nijedan zahtev za odlagawe ovog predmeta ... a ja sam mesecima ~ekao da vidim da li }ete mi uputiti bilo kakav zahtev u vezi s pripremom za su|ewe, i vi to niste u~inili. Okrivqeni su insistirali na tvrdwi da su, u tom periodu, uputili ~etiri zahteva. Sud je napomenuo da, po zakonu, nijedan od tih zahteva nije bio vaqan, ali je, uprkos tome, okrivqenima ipak odobrio zahtev za dodelu istra`iteqa. Sud je daqe uputio okrivqene da ponovo podnesu zahtev za otkrivawe dokaza, zajedno s obave{tewem za tu`ila{tvo, {to su oni odbili da u~ine. Okrivqeni su izneli tvrdwu da je odbijen wihov zahtev za otkrivawe dokaza, koji su uputili 6. jula uz zahtev za kobranioce, kao i za pristup wihovoj li~noj imovini koja je dr`ana u skladi{tu. Sud je taj zahtev odbio, zato {to su okrivqenima ve} bili dodeqeni istra`iteq i savetodavni zastupnik, a u odsustvu dokaza koji bi ukazivali na suprotno, sud je smatrao da su okrivqeni imali odgovaraju}e prilike za otkrivawe dokaza. Sud /sudija/ je zapravo rekao: “Jednostavno je trebalo da iz zapisnika sasvim izbri{em va{ zahtev, jer on sadr`i nepropisne materijale vezane za pomiwawe dr`avnog tu`ioca u negativnom kontekstu, {to je protivno lokalnim pravilima.” Sud je svim snagama poku{ao da pomogne okrivqenima da ponude dokaze, kako bi im odobrio wihov zahtev u pogledu otkrivawa dokaza, uprkos tome {to ga oni nisu propisno podneli i {to nije bio u skladu s pravilima. Na pitawa suda, okrivqeni su davali neodre|ene i indirektne odgovore, koji nisu sadr`avali konkretne informacije, na primer: (Tod): Imamo pripremqen zahtev u pogledu otkrivawa dokaza, ali prvo tra`imo pristup svojoj dokumentaciji koja ne ~ini sastavni deo bilo kakvih dokaza koji }e biti upotrebqeni na su|ewu, kako bismo se pripremili, pa }emo tek onda ulo`iti zahtev za otkrivawe dokaza, a potom }emo anga`ovati istra`iteqa da obavi istra`ivawe koje se mora obaviti.... Potpuni zahtev za otkrivawe dokaza ulo`i}emo tek kad budemo dobili pristup svojoj imovini; ali ne znamo da li je ili nije u pitawu potpuno otkrivawe dokaza, potpuno otkrivawe dokaza u wihovom zna~ewu (zna~ewu tu`ila{tva) ili u na{em zna~ewu. *** (Sud): Trebalo je da podnesete zahtev i da ga, po potrebi, zape~a}enog predate in kamera, kako ga optu`ba ne bi videla, i da mi objasnite za{to bi trebalo da utro{im veliki broj radnih sati slu`benika zadu`enih za transport zatvorenika ili da naru~im kamion da se /dokumentaciju/ doveze do “Terminal Islanda” /zatvora/ i prona|em mesto na kojem biste je pregledali. Za{to bih ja to morao da uradim kad je tu`ila{tvo ve} ponudilo da vam stavi na uvid sve {to namerava da upotrebi u ovom predmetu.... (Skot): Mo`da je falio zahtev, a mo`da smo mi mislili da }emo, kad budemo imali priliku da ga obrazlo`imo, tim povodom izneti svoje teze,
186

ali mi nismo dobili priliku da ga obrazlo`imo, tako da, zbog toga, informacije nisu date. (Sud): U redu. Sada }u vam pru`iti tu priliku, ako `elite da ka`ete {ta se nalazi u toj dokumentaciji {to bi ~inilo opravdanim da potro{im toliki novac o kome se ovde o~ito radi.... Voqan sam da to uradim ako mi date vaqane razloge za to. Sada vam pru`am priliku za to, po{to mi niste dali ni{ta napismeno {to bi potkrepilo izdavawe takvog naloga, pa vam sada dajem {ansu da to u~inite usmenim putem. Do su|ewa je ostalo jo{ osam dana. Ako sada `elite to da uradite u prisustvu tu`ioca ili in *682 kamera, bez wegovog prisustva, sada }u vam pru`iti {ansu da to uradite. (Majls): Pa, svakako, ako tra`ite konkretne pojedinosti o tome {to tra`imo, to }emo morati da pripremimo za neki kasniji datum. Ali, naravno, tra`imo brojne papire, naravno, kako bismo dokazali svoju nevinost. Bez toga, naravno, ne mo`emo dokazati svoju nevinost, ako nemamo s ~ime da radimo – da na odgovaraju}i na~in iznesemo svoju odbranu. (Sud): To sigurno ima nekakve veze s va{om tezom, ali mi jo{ uvek niste pru`ili nikakav ~vrst osnov za daqe postupawe. (Majls): Finansijska dokumentacija, poslovna dokumentacija, evidencija o komintentima. Okrivqeni su dobili priliku da razgledaju materijal koji im je tu`ila{tvo prvobitno ponudilo na uvid, ali su to odbili, tvrde}i da nisu dobili odgovaraju}i materijal potreban za pisawe, nisu dobili dovoqno vremena da pogledaju taj materijal, niti su dobili kopije dokumenata koje su tra`ili. Okrivqeni su odbili da po{tanskoj inspekciji daju uzorke rukopisa i otiske prstiju. Po zahtevu tu`ila{tva, okru`ni sud nalo`io im je da se povinuju tom zahtevu, a okrivqeni su odbili da sara|uju. Gospodin Mejbri, branilac Skota Fluita, ka`e da je nekoliko puta i{ao u Terminal Island da se sastane sa Skotom i Todom Fluitom, kako bi razradio wihovu odbranu. Oni bi svaki put rekli: “Pa, imamo gomilu svedoka.” Ja sam rekao: “Dobro, navedite mi jednog svedoka, bilo kojeg.” Oni nisu hteli to da urade. U nekim drugim prilikama, hteli su da pogledaju ne{to u vezi sa dnevnicima koji se nalaze u posedu tu`ila{tva. Ja sam rekao: “U redu, vide}u da li mogu da dobijem te dnevnike.” Obratio sam se dr`avnom tu`iocu i tra`io od suda da izda nalog za wihovo dostavqawe, kako bi oni mogli da ih pogledaju, a onda sam ponovo oti{ao u Terminal Island da ih obavestim {ta sam uspeo da uradim, a oni su tada izjavili: “Jao, nama trebaju kopije tih dnevnika. Ne}emo da idemo tamo da ih pregledamo.” Ja sam rekao: “Pa, dobro, zar ne bi bilo boqe da jednostavno odete tamo i pogledate te dnevnike? Mogu i ja da ih pregledam, ali ne znam {ta treba da tra`im.” Oni to nisu hteli da prihvate, pa je, od tog trenutka, sve krenulo nizbrdo. Kad je advokat Mejbri poku{ao da od Skota Fluita pribavi pismenu izjavu u vezi s finansijama, on je odbio da po{tuje proceduru. Onog dana kad smo bili u sudu, sud mi je nalo`io da pribavim tu izjavu, pa sam oti{ao u zatvor po tu izjavu. Po~eo sam da popuwavam obrazac izjave, a gospodin Skot Fluit mi je rekao da je on ve} popunio jednu. Ja sam re187

kao: “Onda, u redu. Uzmite ovaj obrazac. Ja }u vam dati kovertu, a vi ga popunite na osnovu one – na osnovu primerka koji imate u Terminal Islandu, pa je po{aqite meni.” Tada mi je sinula boqa ideja. Rekao sam: “Ne, nemojte to da radite, jer }u do}i tamo u slede}ih par dana, pa je pripremite do tada.” Tako sam, od tog dana, najmawe tri puta i{ao u Terminal Island, a mo`da sam i dva puta i{ao tamo, ali nikada nisam dobio tu izjavu. Na kraju sam po{tom dobio izjavu u kojoj je bilo dosta materijala koji nisu imali nikakve veze s finansijama i koja, naravno, nije bila potpisana, i to je zapravo priroda ove situacije. Kroz takvu vrstu situacije smo prolazili sa ovim okrivqenima i to je – na{ poku{aj da ih zastupamo. Konstatacija suda da okrivqeni nisu mogli da se povinuju procesnim pravilima o~igledno nije bila pogre{na. Smith 780 F.2d, na str. 811. Pravo na samozastupawe ne mo`e se koristiti za “subverziju su|ewa” ili za “ostvarivawe drugih ciqeva vezanih za odugovla~ewe postupka.” United States v. Coupez /Sjediwene Dr`ave protiv Kupeza/, 603 F.2d 1347, 1351 (Deveti federalni apelacioni sud. 1979). Vidi Faretta, 422 U.S. na str. 834. fusnota 46, 95 S.Ct. na str. 2541, fusnota 46. Okrivqeni su odbili da sara|uju sa svojim braniocima i povinuju se wihovim zahtevima, ~ime su onemogu}avali razradu svoje odbrane. To daqe naru{ava wihovo pravo prema predmetu Fareta i pokazuje da nisu bili voqni da po{tuju sudsku proceduru i pravila. McKaskle, 465 U.S. na str. 173. 104 S.Ct. na str. 948. IV Zakqu~ak Okru`ni sud o~igledno nije pogre{io kad je Todu i Skotu Fluitu ukinuo *683 status pro se. Fluitovi su bili dvosmisleni prilikom potvr|ivawa svog prava na samozastupawe i to pravo su koristili za odlagawe postupka i onemogu}avawe suda da wihov predmet dovede do su|ewa. Oni nisu bili sposobni da vode svoju odbranu. Uz du`no po{tovawe, iznosim protivno mi{qewe i potvr|ujem odluku okru`nog suda. Kraj dokumenta. 697 F.2d 486, 12 Fed. R. Evid. Serv. 238 (Citirati kao 697 F.2d) ) Drugi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, strana protiv koje je podneta `alba, protiv Eddieja Cauleya, podnosioca `albe. , Predmet br. 343, registarski br. predmeta 82-1142 @alba obrazlo`ena 16. novembra 1982. Odluka doneta 5. januara 1983. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za isto~ni okrug Wujorka, kojim je predsedavao sudija Izrael Leo Glejzer, osudio je okrivqenog za napad, odnosno tu~u s radnicom po{tanske slu`be, a on je ulo`io `albu na presudu. Predsedavaju}i sudskog ve}a apelacionog suda, sudija Feinberg, izneo je
188

stav da, u toku krivi~nog postupka koji je protiv okrivqenog vo|en zbog napada, odnosno tu~e s radnicom po{tanske slu`be dok je ona raznosila po{tu, u kojem je okrivqeni pokrenuo sporno pitawe svog umi{qaja, unakrsno ispitivawe od strane tu`ioca, u vezi s ranijim u~e{}em okrivqenog u tu~ama, okrivqenom nije nanelo {tetu, pa je, prema tome, bilo kakva gre{ka /suda/, u tom smislu, bila bezazlena. Presuda je potvr|ena. Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 1170.5(1) 110kl 170.5(1) Najcitiraniji predmeti (Prethodno 110kl 1701/2(1)) U toku krivi~nog postupka koji je protiv okrivqenog vo|en zbog napada, odnosno tu~e s radnicom po{tanske slu`be dok je ona raznosila po{tu, u kojem je okrivqeni pokrenuo sporno pitawe svog umi{qaja, unakrsno ispitivawe od strane tu`ioca, u vezi s ranijim u~e{}em okrivqenog u tu~ama, okrivqenom nije nanelo {tetu, pa je, prema tome, bilo kakva gre{ka /suda/, u tom smislu, bila bezazlena. Pravilo 404(b) Saveznog pravilnika o dokaznom postupku, 28. U.S.C.A. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Pravo na samozastupawe postaje strogo ograni~eno kad po~ne su|ewe protiv okrivqenog koji ima branioca. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Zastupawe. /kao u originalu/ Odluka pretresnog sudije da, usred unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be, odbije da razre{i slu`beno imenovanog advokata okrivqenog i da okrivqenom dozvoli da daqe postupa pro se bila je ispravna ako je postojala velika mogu}nost da se poremeti postupak koji je ve} bio u toku i ako nije postojala nikakva {teta po legitimne interese okrivqenog. *487 Piter ^avkin, iz Bruklina, u Wujorku, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, E.D.N.Y. /isto~ni okrug Wujorka/ (Rejmond Y. Dieri, dr`avni tu`ilac, E.D.N.Y, Yejn Simkin Smit, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, iz Bruklina, u Wujorku, pomo}ni zastupnik optu`be), u ime strane protiv koje je podneta `alba. Lorens Stern, iz Wujorka, u ime podnosioca `albe. Pred sudskim ve}em, koje su ~inili predsedavaju}i sudija, Feinberg, sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Oks i sudija okru`nog suda, Bonsal. (FN*) FN* U radu sudskog ve}a je, po slu`benoj du`nosti, u~estvovao i vi{i sudija Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za ju`ni okrug Wujorka. Predsedavaju}i sudskog ve}a, sudija Feinberg: Nakon su|ewa pred porotom, podnosilac `albe, Edi Koli, osu|en je pred Okru`nim sudom Sjediwenih Dr`ava za isto~ni okrug Wujorka, kojim je predsedavao sudija I. Leo Glejzer, za kr{ewe ~lana 111 18. U.S.C, koje je po~inio napadom, odnosno tu~om s Glorijom Morales, radnicom Po{tan189

ske slu`be Sjediwenih Dr`ava, dok je ona raznosila po{tu. Koli se trenutno nalazi u zatvoru, na odslu`ewu svoje trogodi{we kazne. U svojoj `albi, on iznosi argument da je pretresni sudija pogre{io zato {to je tu`iocu dozvolio da ga unakrsno ispituje u vezi s wegovim ranijim u~e{}em u tu~ama, {to je poroti dao uputstva u vezi s konkretnim pitawem umi{qaja, kao zakonskog uslova koji mora biti ispuwen da bi se dokazala krivica, i teretom dokazivawa, i {to je odbio wegov zahtev, upu}en usred su|ewa, da razre{i wegovog advokata i dozvoli mu da se sam zastupa. Konstatujemo da sudija Glejzer nije napravio nepopravqivu gre{ku i potvr|ujemo osu|uju}u presudu. I ^iweni~ni kontekst Na su|ewu je svedo~ilo troje svedoka: o{te}ena Glorija Morales, okrivqeni Koli, kao i Yejms Barton, po{tanski inspektor koji je obavio razgovor s Moralesovom, neposredno nakon incidenta. U dokazni spis tako|e je uvr{teno slede}e: rukom napisana, potpisana izjava, koju je Moralesova dala Bartonu, evidencija, prema predvi|enim uslovima, o poseti Moralesove Op{toj bolnici u Smittaunu, dva dana nakon incidenta, zajedno s obrazlo`ewem bolni~ke evidencije od strane lekara koji ju je le~io. Dokazi su neosporno pokazali da su se Koli i Moralesova potukli dok je Moralesova raznosila po{tu, a kao posledica toga, Moralesova je zadobila modrice po licu. Jedino pravo pitawe koje se postavilo pred porotom bilo je ko je izazvao tu~u. Moralesova je, u su{tini, posvedo~ila kako sledi: dana 17. oktobra 1981. godine, dok je raznosila po{tu u rejonu br. 19, u Bruklinu, obratio joj se Koli, koga nikada pre toga nije videla, i upitao je da li nosi i ~ek za naknadu za nezaposlene, koju je on o~ekivao. Nije neuobi~ajeno da, u tom delu meseca, qudi iz tog kraja zaustavqaju po{tare i raspituju se za ~ekove dr`avne slu`be socijalne pomo}i. Moralesova je odgovorila na svoj uobi~ajeni na~in, upitav{i Kolija za wegovu adresu, i rekla mu kada o~ekuje da }e sti}i do te adrese. Nakon kra}eg razgovora, ona je krenula da daqe isporu~uje po{tu, ali joj je Koli prepre~io put, zadr`av{i joj po{tanska kolica. Ona ga je zamolila da ih pusti, ali on to nije u~inio, a kad je poku{ala da mu skloni ruku s kolica, on ju je nekoliko puta stisnutom pesnicom udario u lice. Nakon slaba{nog, neuspelog poku{aja da mu uzvrati udarce, ona je ostavila kolica i oti{la da telefonom pozove po{tanske inspektore, a Koli se povukao. Nedugo nakon toga, Koli je uhap{en u stanu svoje sestre, gde je privremeno stanovao. Iako svedo~ewe Moralesove i Bartona ukazuje da je Moralesova bila potresena i u modricama, ona je tek nakon dva dana potra`ila *488 lekarsku pomo}, jer ne podnosi bolnice. Evidencija o wenoj poseti urgentnom centru Op{te bolnice u Smittaunu, od 19. oktobra, pokazuje da je imala modrice po nosu. Zastupnik odbrane poku{ao je da diskredituje svedo~ewe Moralesove, tako {to je sugerisao da bolni~ka evidencija pokazuje da ona preuveli~ava stepen svojih povreda, i da to {to u svojoj prvoj izjavi datoj Bartonu nije
190

navela odre|ene pojedinosti pokazuje da ih je izmislila. Odbrana je tako|e poku{ala da utvrdi motiv Moralesove da la`e, tako {to je od we izvukla iskaz o tome da je ranije dobila formalnu opomenu zato {to se neoprezno okliznula na ledu. To je navodno kod we izazvalo strah da bi zbog bilo kakvog novog prekr{aja mogla ostati bez posla. Ali, glavnu taktiku odbrane predstavqalo je Kolijevo svedo~ewe da je Moralesova wega prva udarila. On je izjavio da joj je zadr`ao kolica jer je hteo jo{ ne{to da je pita, po{to je “ona bila drska i dovitqiva i poku{avala je da se odmakne,” i po{to je tog trenutka po{la da zakora~i na prometnu ulicu. Prema Kolijevim re~ima, ona je reagovala tako {to ga je ubola olovkom i udarila obema pesnicama. On je imao vremena jedino da se izmakne jedan korak unazad i zamahne rukama uvis, pri ~emu je wu slu~ajno udario u lice. U toku direktnog ispitivawa, Koli je dodao: “Da sam imao nameru da napadnem ovu `enu, mogao sam da nastavim i idem do kraja i da je premlatim na mrtvo. Pa, znate, da je premlatim da mi je to bila namera.” U toku unakrsnog ispitivawa, on je svojevoqno izjavio: “Mogu li da dodam i to, znate, da sam opravdano mogao da premlatim gospo|icu Morales. Sasvim sam sposoban da to uradim.” Stoga je Kolijeva odbrana postavila jedno kqu~no pitawe – koji je bio wegov umi{qaj da udari Moralesovu – ~iji je uspeh zavisio od toga kome }e porota odlu~iti da poveruje. Proglasiv{i wega krivim, porota je pokazala za koga se opredelila. II Dokazi o prethodnim tu~ama (1) Tvrdwa da je pretresni sudija nepropisno uvrstio u dokazni spis dokaze o ranijem u~e{}u okrivqenog u tu~ama o~igledno predstavqa ozbiqnu tvrdwu u predmetu koji se odnosi na napad, u kojem kredibilitet okrivqenog ~ini kqu~no pitawe. “(D)okazi o nasilni~kom pona{awu, u ciqu dokazivawa da je ta osoba bila napada~ u tu~i”, obi~no nisu prihvatqivi. Savezni pravilnik o dokaznom postupku, 404(a), napomena savetodavnog odbora. Me|utim, kako je u toj napomeni daqe obja{weno, “ta~ka (b) pravila 404 bavi se posebnim, ali zna~ajnim oblikom primene op{teg pravila, koje iskqu~uje posredno kori{}ewe dokaza o ne~ijem karakteru. U skladu s ovim pravilom, dokazi koji se odnose na druga krivi~na dela, nedela ili postupke neprihvatqivi su za dokazivawe karaktera, kao osnova za navo|ewe na zakqu~ak da je pona{awe u konkretnoj situaciji bilo u skladu s karakterom. Me|utim, takvi dokazi mogu se izneti u neku drugu svrhu... koja nije obuhva}ena ovom zabranom, ukqu~uju}i dokazivawe namere”. Savezni pravilnik o dokaznom postupku, 404(b). Kad je tu`ilac predlo`io da se, u ciqu pobijawa Kolijevog svedo~ewa, u dokazni spis uvedu dokazi o tome da je, u prethodne tri godine, Koli tri puta osu|ivan za napad, sudija Glejzer doneo je odluku da opasnost od nano{ewa {tete okrivqenom nadja~ava dokaznu vrednost tih ranijih osuda i stoga je ove dokaze iskqu~io iz dokaznog spisa, shodno pravilu 403 Saveznog pravilnika o dokaznom postupku. Me|utim, on je odobrio alternativni zahtev tu`ioca da mu se dozvoli da izvr{i unakrsno ispitivawe Kolija u vezi s tu~ama zbog kojih je bio osu|en, kako bi na taj na~in do{ao do do191

kaza koji pobijaju Kolijevu navodno bezazlenu nameru kad je udario Moralesovu. Ova odluka svakako je problemati~na. Nema sumwe da je Koli sasvim jasno pokrenuo sporno pitawe svog umi{qaja. Uporedi s predmetima United States v. Manafzadeh /Sjediwene Dr`ave protiv Manafzadeha/, 592, F.2d 81, 86-87 (Drugi federalni apelacioni sud, 1979) (dokazi o kasnijim, sli~nim postupcima, iako su zna~ajni {to se ti~e umi{qaja, neprihvatqivi su jer umi{qaj nije predstavqao sporno pitawe); United States v. O’Connor /Sjediwene Dr`ave protiv O’Konora/, 580 F.2d 38 (Drugi federalni apelacioni sud, 1978) (dokazi o ranijim, sli~nim postupcima nepropisno su uvr{teni u dokazni spis u slu~aju kada umi{qaj ne predstavqa sporno pitawe). Tokom rasprave odr`ane u pretpretresnoj fazi postupka i posve}ene izvo|ewu dokaza u skladu s pravilom 404(b), Kalijev advokat je izjavio: “Sla`emo se oko toga da je ovde sporno pitawe umi{qaja.” U toku direktnog ispitivawa, sam Koli je, u svojoj odbrani, jasno dao na znawe: “Nije mi bila namera da je premlatim ili da je uop{te udarim ili da zadr`im – uzmem po{tanska kolica ili bilo {ta tome sli~no.” Konstatovali smo da, u slu~aju da je posredi pitawe da li okrivqeni jeste ili nije u~estvovao u planirawu pqa~ke banke, sa ozbiqnom namerom da *489 to i sprovede, dokazi o wegovom ranijem u~e{}u u pqa~kama banaka smatrali bi se prihvatqivim. United States v. Williams /Sjediwene Dr`ave protiv Vilijamsa/, 577 F.2d 188 (Drugi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 439 U.S. 868, 99 S.Ct. 196, 58 L.Ed.2d 179 (1978). Vidi tako|e predmet United States v. Cavallero /Sjediwene Dr`ave protiv Kavalera/, 553 F.2d 300 (Drugi federalni apelacioni sud, 1977) (dokazi o kasnijoj otmici jo{ jedne `rtve prihvatqivi su jer dokazuju nameru o izvr{ewu otmice, kao i zajedni~ki plan ili nameru). Ostali sudovi tako|e su konstatovali da su dokazi o drugim po~iwenim krivi~nim delima prihvatqivi jer dokazuju umi{qaj, u slu~aju da umi{qaj predstavqa sporno pitawe. Vidi predmete United States v. Beechum /Sjediwene Dr`ave protiv Bi~ama/, 582 F.2d 898, 909-918 (Peti federalni apelacioni sud, 1978) (en banc) (u kojem se okrivqeni, po zanimawu po{tar, branio re~ima da je nameravao da vrati novac koji je uzeo iz po{te koju je raznosio, a sud je u dokazni spis propisno uvrstio dokaze o tome da je on posedovao kreditne kartice koje je nekoliko meseci ranije ukrao iz po{te), certiorari je odbijen, 440 U.S. 920, 99 S.Ct. 1244, 59 L.Ed.2d 472 (1979); United States v. Hearst /Sjediwene Dr`ave protiv Harsta/, (Deveti federalni apelacioni sud, 1977) (dokazi o kasnijem u~e{}u u pqa~ki bili su prihvatqivi u ciqu pobijawa navoda odbrane da se radilo o prisili, povodom optu`bi za pqa~ku banke), certiorari je odbijen, 435 U.S. 1000, 98 S.Ct. 1656, 56 L.Ed.2d 90 (1978). Ali, okrivqeni bi hteo da mi napravimo razliku izme|u namere za po~iwewe planiranih krivi~nih dela, kao {to je pqa~ka banke, United States v. Williamsa, gore, ili davawe mita, uporedi s predmetom United States v. Benedetto /Sjediwene Dr`ave protiv Benedeta/, 571 F.2d 1246 (Drugi federalni apelacioni sud, 1978), i odluke da se napad izvr{i, koja je doneta u deli}u sekunde. Po svemu sude}i, Deveti i Peti federalni apelacioni sud
192

prave takvu razliku. Vidi predmete United States v. Betencourt /Sjediwene Dr`ave protiv Betenkura/, 614 F.2d 214, 217 i fusnota 6 (Deveti federalni apelacioni sud, 1980); United States v. San Martin /Sjediwene Dr`ave protiv San Martina/, 505 F.2d 918, 923 (Peti federalni apelacioni sud, 1974). U tom slu~aju, argument protiv odluke koju je doneo sudija Glejzer jeste da se kod umi{qaja koji je predstavqao sporno pitawe u ovom predmetu nije radilo o onoj vrsti “umi{qaja” koja se pomiwe u pravilu 404(b). (FN1) FN1. Tu`ila{tvo isti~e da je, na su|ewu, “zastupnik odbrane, po svemu sude}i, priznao dokaznu vrednost ranijeg agresivnog pona{awa, {to se ti~e pitawa umi{qaja”, po{to je tokom unakrsnog ispitivawa Moralesovoj vi{e puta postavqao pitawa u vezi s wenom “ranijom sklono{}u da maltretira pojedince u rejonu u kojem je raznosila po{tu.” Kao {to je ukazano u daqem tekstu, ne moramo da odlu~ujemo o tome da li je, iz razloga vezanih za pravi~nost, bilo opravdano tu`iocu dopustiti istu slobodu prilikom unakrsnog ispitivawa. Uporedi s predmetom United States v. Jackson /Sjediwene Dr`ave protiv Yeksona/, 405 F.Supp. 938, 943 (E.D.N.Y, 1975). Smatramo da je ovo te{ko pitawe, ali ~iwenice vezane za ovaj predmet od nas ne zahtevaju da odlu~ujemo o wemu. [to se ti~e pitawa da li mi smatramo ili ne smatramo da ranije u~e{}e u tu~ama ima dokaznu vrednost u ovom predmetu, u pogledu namere okrivqenog da izvr{i napad, u zna~ewu pravila 404(b), ili da li bi ono ikada moglo imati dokaznu vrednost u tom smislu, na osnovu zapisnika u celini, donosimo zakqu~ak da Koliju nije bila naneta {teta unakrsnim ispitivawem od strane tu`ioca. Odgovaraju}i deo zapisnika sa su|ewa naveden je na margini. (FN2) Jedini *490 podaci koji su izvu~eni putem tog unakrsnog ispitivawa, bili su ti da je Koli, u svom `ivotu, u~estvovao u vi{e od deset tu~a; da, u po~etku, nije mogao da se seti tu~e koja je neposredno prethodila wegovom okr{aju s Moralesovom; kao i da mu se pam}ewe osve`ilo jednim pogledom na Dokazni predmet tu`ila{tva br. 6 – zapisnik o hap{ewu koji nije bio pokazan ili identifikovan pred porotom. Koli je tada odbio da daqe razgovara o ranijim tu~ama. Kad se ovaj deo svedo~ewa uporedi s gomilom dokaza koji su progla{eni prihvatqivim, postaje jasno da odluka sudije Glejzera da dozvoli unakrsno ispitivawe u vezi s ranijim tu~ama nije bila {tetna, ~ak i ako pretpostavimo arguendo da je bila pogre{na. FN2. Dok je tu`ilac unakrsno ispitivao Kolija, dogodilo se slede}e: Pitawe: Da li ste ikada ranije u~estvovali u nekoj tu~i, gospodine Koli? Odgovor: Jesam. Pitawe: Koliko puta? Paster: Prigovor. Sud: Odbija se. Odgovor: Ne mogu da ih izbrojim. Pitawe: Pa, dajte nam okruglu cifru, gospodine Koli. U vi{e od deset? Paster: Prigovor. Sud: Odbija se. Odgovor: Rekao bih… mislite u svom `ivotu?
193

Pitawe: Svakako. Odgovor: Da. Paster: ^asni sude, ako }e gospodin ^avkin ovako da nastavi, ho}e li sud evidentirati neprestani prigovor ovakvoj vrsti ispitivawa? Sud: Ho}e. Pitawe: Dakle, ka`ete desetak puta ili vi{e? Odgovor: Verovatno vi{e. Mogu li da dodam i to, znate, da sam opravdano mogao da premlatim gospo|icu Morales. Sasvim sam sposoban da to uradim. Pitawe: Izviwavam se, mogli ste opravdano da je premlatite? Odgovor: Da, zbog wenog pona{awa. Pitawe: Koja je bila va{a zadwa tu~a, pre tu~e s gospo|icom Morales, tu~a pre ove? Odgovor: Ne shvatam za{to je to bitno ili zna~ajno. Sud: Molim vas, odgovorite na pitawe, gospodine Koli. Odgovor: Ne se}am se. ^avkin: Mogu li da pri|em svedoku, ~asni sude? *** Pitawe: (Pru`aju}i mu dokument) Gospodine Koli, pokazujem vam dokument koji je zapisni~ki evidentiran kao dokazni predmet tu`ila{tva br. 6. Odvojite koji trenutak da ga pro~itate i vidite da li mo`ete da osve`ite svoje pam}ewe. Odgovor: (Pa`qivo gledaju}i dokument) Znam {ta je to. Ali, ~asni sude, mislim da smo odr`ali raspravu o uvr{tavawu ovakvih dokaza u dokazni spis; jesam li u pravu? Sud: Pa, nisam ~uo nikakvo pitawe, pod pretpostavkom da ne}ete uvrstiti takvo pitawe. Ne znam kakvo je slede}e pitawe. (Rasprava koja je usledila odvijala se ispred sudijskog stola.) ^avkin: To je zapisnik o hap{ewu, ~asni sude, povodom tu~e za koju je osu|en. Ne}u mu postaviti pitawe da li je zbog we bio uhap{en. Pita}u ga da li mu se osve`ilo pam}ewe u vezi s tom tu~om. *** (Sudija i pravni zastupnici raspravqali su o prihvatqivom obimu unakrsnog ispitivawa). Sud: Nastavite va{e ispitivawe ako to `elite da uradite. (Kraj rasprave ispred sudijskog stola.) Pitawe: Gospodine Cauley, da li vam je dokazni predmet br. 6 osve`io pam}ewe? Odgovor: Jeste. Ho}ete li mi re}i – o~igledno se vra}amo na ono {to smo ustanovili u vezi s odbijawem uvr{tavawa u dokazni spis? Sud: Jo{ uvek nisam doneo nikakvu odluku s tim u vezi. Svedok /okrivqeni/: Siguran sam da jeste i siguran sam da }e zapisnik pokazati da ste doneli odluku u vezi s pitawem…
194

Paster (koji ga je prekinuo): U ovom trenutku, ulo`i}u prigovor na to pitawe. Sud: Va{ prigovor se odbija. Pitawe: Gospodine Koli, se}ate li se okolnosti vezanih za tu tu~u? Odgovor: Da. Pitawe: Ho}ete li da ispri~ate poroti {ta se desilo u toj tu~i? Odgovor: Pa, ja sam odbijam da odgovorim na sva pitawa u vezi s tim, zbog-zbog odbijawa takvih dokaza od strane gospodina Glejzera da prihvati izvo|ewe takvih dokaza na su|ewu. Pitawe: Dozvolite mi da vam postavim jo{ jedno, posledwe pitawe. Da li ste u toj tu~i bili izazvani? Odgovor: Ne interesuje me ni da raspravqam o tome. Pitawe: Posledwe pitawe, ako mi dozvolite. Odgovor: (okrivqeni ga je prekinuo): Prema osnovu koji sam pomenuo, da se pozivam na Peti amandman. Verovatno}a da Koli objasni {ta se dogodilo bila je izuzetno mala. Te{ko je poverovati da bi radnica po{tanske slu`be, visoka 165 cm, koja je raznosila po{tu u depresivnom kraju Bruklina, izazvala tu~u s nepoznatim mu{karcem, visokim 183 cm. Ona se nije mogla nadati da }e putem sile ili zastra{ivawa uspeti da ga natera da joj pusti kolica. Jo{ je mawe verovatna Kolijeva tvrdwa da ga je Moralesova tako hitro i efikasno napala da on taj napad nije mogao da izbegne povla~ewem unazad, ve} se trgnuo i zamahnuo rukama uvis, pri ~emu je wu udario po licu dovoqno sna`no da to na wenom licu ostavi modrice koje su se zadr`ale narednih nekoliko dana. Sam Koli je priznao da se nije upla{io Moralesove i da je bio “sasvim sposoban” da je premlati. Pored toga, on je dao nekoliko izjava na su|ewu, kao i policiji, dana 17. oktobra 1982. godine, koje nisu i{le u prilog wegovim navodno dobro}udnim namerama kad je zadr`ao po{tanska kolica Moralesove. (FN3) Tvrdwa da se Koli upla{io da }e Moralesova zakora~iti na prometnu ulicu o~igledno je bila izmi{qena nakon po~iwenog dela. Stoga je Kolijeva verzija tog nemilog doga|aja neuverqiva ~ak i na papiru. FN3. Na primer, tokom unakrsnog ispitivawa, Koli je posvedo~io: Krenuo sam da joj postavim jo{ jedno pitawe, a ona je rekla: “Pa, moram da idem” i okrenula se da po|e. U tom trenutku je povukla kolica. Po{to sam bio naslowen na ta kolica, ~inilo se da je to uradila namerno, kako bi pokazala da me ne po{tuje. On je tako|e potvrdio da je, u svojoj izjavi koju je na dan incidenta pod zakletvom dao policiji, rekao slede}e: Naglo je postupila, {to je bilo drsko s wene strane. Ja bih izgubio ravnote`u. Nije mi se svidelo to {to je naglo po~ela da me ignori{e. Na trenutak sam zadr`ao kolica. Me|utim, ~ak i ako, uz svedo~ewe Moralesove, sve to nije bilo dovoqno da ubedi porotu da je Koli kriv, sam Koli pru`io je poroti mnogo ja~e dokaze od obi~nog priznawa da je u~estvovao u vi{e od deset drugih tu~a. ^ak i u transkriptu se lako mo`e uo~iti da se Koli u sudnici pona{ao kao
195

~ovek koji lako pada u vatru. Tokom svog svedo~ewa, Koli je svoje pona{awe opisao na slede}i na~in: “Stvarno se grizem *491 za jezik i ste`em zube {to sedim ovde i prolazim kroz sve ovo zbog ne~ega {to je ova `ena po~inila protiv mene ...” On je prekinuo unakrsno ispitivawe Moralesove, izvikuju}i psovke i zahtevaju}i dozvolu da razre{i svog advokata i da se sam zastupa i oglu{io se o zahtev sudije da sedne na svoje mesto. Ve} smo citirali wegovu dobrovoqnu primedbu tu`iocu da je “opravdano mogao da premlati gospo|icu Morales”. Nekoliko minuta unakrsnog ispitivawa u vezi s wegovim ranijim u~e{}em u tu~ama proteklo je u Kolijevom bu~nom odbijawu da odgovori na pitawa i wegovom raspravqawu oko odluke vezane za izvo|ewe dokaza. On se ~ak i sa sudijom raspravqao oko onoga {to je predvi|eno pravilom 404(b). Ovi dokazi o wegovom pona{awu, uz svedo~ewa i gore opisane dokumente, uverili su nas da je sudija Glejzer bio u pravu kad je zakqu~io da postoji “ogroman broj” dokaza da je Koli kriv. ^ak i da wegove ranije tu~e ni na trenutak nisu bile pomenute, realno nije postojala mogu}nost da ga porota ne proglasi krivim. III Ostale iznete tvrdwe (2)(3) Kolijeve ostale tvrdwe, koje je izneo u svojoj `albi, brzo se mogu re{iti. Uputstva koja je sudija dao poroti bila su ispravna. Jedini prigovor u pogledu uputstava datih poroti, koja su se odnosila na umi{qaj i ometawe i koja su na odgovaraju}i na~in obra|ena u daqem tekstu, lako se mo`e pobiti upore|ivawem sa uputstvom za porotu koje je tra`io Koli: ona su gotovo identi~na. Uputstvo koje se odnosi na osnovanu sumwu, tuma~eno u celini, ne dovodi u zabludu. Iako bi uputstvo koje je tra`io Koli – o tome da “prete`nost nije dovoqna” – predstavqalo odgovaraju}i dodatak dokaznom spisu, ono je bilo nepotrebno. Naposletku, odluka sudije Glejzera da, usred unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be, odbije da dozvoli Koliju da razre{i svog slu`beno imenovanog advokata i da mu dozvoli da daqe postupa pro se bila je u potpunosti ispravna, u datim okolnostima. Pravo na samozastupawe postaje “strogo ograni~eno” kad po~ne su|ewe protiv okrivqenog koji ima branioca. United States ex rel. Maldonado v. Denno /Sjediwene Dr`ave eks rel Maldonado protiv Denoa/, 348 F.2d 12, 15 (Drugi federalni apelacioni sud, 1965), certiorari je odbijen, 384 U.S. 1007, 86 S.Ct. 1950, 16 L.Ed.2d 1020 (1966). Kako za vreme tako i posle su|ewa, sudija je predo~io uverqive dokaze o stru~nosti branioca, a zapisnik obilato potkrepquje zakqu~ak da bi Kolijevo pona{awe predstavqalo “potencijalnu opasnost da se poremeti rad suda i da se sudnica pretvori u ludnicu” da mu je bilo dozvoqeno da se sam zastupa. Stoga je sudija Glejzer o~igledno imao pravo kad je, u skladu s presedanom u predmetu Maldonado, utvrdio da “postoji velika mogu}nost da se poremeti postupak koji je ve} u toku i da ne postoji nikakva {teta po legitimne interese okrivqenog.” Osu|uju}a presuda je potvr|ena. Kraj dokumenta.
196

791 F.2d 577 (Citirati kao: 791 F.2d 577) Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Rogera D. Browna, okrivqenog – podnosioca `albe. Predmet br. 86-1532. @alba obrazlo`ena 22. maja 1986. Odluka doneta 23. maja 1986. Okrivqeni pro se ulo`io je `albu na odluku sudije Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za ju`ni okrug Indijane, Vilijema E. Steklera, kojom ga je kaznio za nepo{tovawe suda. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Isterbrukom, izneo je stav da je okrivqeni po~inio krivi~no delo nepo{tovawa suda kad je, na dan su|ewa, odbio da daqe u~estvuje na su|ewu. Odluka je potvr|ena. Glavne napomene Vesta (1) Nepo{tovawe suda, ~lan 52 93k52 Najcitiraniji predmeti Okrivqeni pro se po~inio je krivi~no delo nepo{tovawa suda kad je na javnom su|ewu odbio da u~estvuje na su|ewu, tako da je odr`avawe hitnog postupka zbog nepo{tovawa suda bilo primereno. Pravilo 42(b) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (2) Nepo{tovawe suda, ~lan 20 93k20 Najcitiraniji predmeti Odbijawe okrivqenog pro se da u~estvuje na su|ewu, onog dana kad je su|ewe bilo zakazano, predstavqalo je nepo{tovawe suda. Pravilo 42(b) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (3) Nepo{tovawe suda, ~lan 37 93k37 Najcitiraniji predmeti Sve alternative ka`wavawu okrivqenog pro se za nepo{tovawe suda, kad je ovaj odbio da u~estvuje na su|ewu, onog dana kad je su|ewe bilo zakazano, zahtevale bi odlagawe su|ewa, tako da je sud imao pravo {to je okrivqenom zapretio da }e biti ka`wen za nepo{tovawe suda, kako bi ga naveo da sara|uje, i s pravom je tu pretwu ispunio kad do saradwe nije do{lo. *577 Kristofer K. Zeler, iz Indijanapolisa, u Indijani, u ime okrivqenog – podnosioca `albe. Yon Daniel Tinder, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, iz Indijanapolisa, u Indijani, u ime tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba. Pred sudijama Federalnog okru`nog apelacionog suda, Flaumom, Isterbrukom i Riplom. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Isterbruk: Royer Braun, koji je bio optu`en za krivi~na dela utaje poreza, odlu~io je da se sam zastupa. To je wegovo pravo. Faretta v. California /Fareta pro197

tiv Kalifornije/, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975). U skladu s tim, on je obavezan da se povinuje nepovoqnim odlukama suda, a da istovremeno sa~uva eventualno pravo na `albu. Maness v. Mevers /Manes protiv Meversa/, 419 U.S. 449, 458-460. 95 S.Ct. 584, 590-592, 42 L.Ed.2d 574 (1975). Braun je `eleo da ima to pravo, ali ne i obaveze. Braun je tra`io pristup dosijeima Poreske uprave o svim ~lanovima velike i male porote koji su u~estvovali u tom predmetu, kao i podatke o sudiji okru`nog suda. Sud je negativno re{io *578 taj wegov zahtev. Kad je sud otvorio glavni pretres, 31. marta 1986. godine, Braun je odbio da u~estvuje. Braun je tra`io dokumentaciju na osnovu koje bi mogao da ispita porotnike; sud mu je objasnio za{to ta dokumentacija nije dostupna u tu svrhu. Braun je insistirao na tome da sud ne mo`e nastaviti s postupkom, jer je on podneo zahtev za zabranu dono{ewa odluke sve dok `albeni sud ne re{i pitawe koje nije u nadle`nosti ni`eg suda; sudija je objasnio da takav zahtev ne iskqu~uje nadle`nost okru`nog suda i da ni`i sud mo`e nastaviti postupak dok `albeni sud razmatra pomenuti zahtev. Uporedi s predmetom Thornton v. Wahl /Tornton protiv Vala/, 787 F.2d 1151, 1153 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1986). Na kraju, nakon sat vremena obja{wavawa, sud je rekao Braunu da on mora da se opredeli da li }e u~estvovati na su|ewu ili }e biti ka`wen zbog nepo{tovawa suda. Braun je bio u~tiv, ali odlu~an; odbio je da u~estvuje u postupku sve dok ne bude dobio tra`ene materijale, rekav{i: “^asni sude, ~vrsto ostajem pri svom zahtevu. Ne}u nastaviti da u~estvujem u ovome sa svoje strane.... Pokupi}u svoje papire i oti}i.” Potom je sudija, po kratkom postupku, kaznio Brauna za nepo{tovawe suda i osudio ga na 60 dana zatvora. Slede}eg dana, sudija je dostavio obaveznu potvrdu, shodno pravilu 42(a) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku. Sudija je objasnio da je odbio Braunove zahteve za dostavqawe dodatne dokumentacije, da je sazvao glavni pretres i da je “okrivqeni pet puta rekao sudu ... da ne}e nastaviti da u~estvuje na su|ewu. On je rekao sudu da ne}e sedeti za stolom predvi|enim za branioce, ve} }e sedeti na galeriji. Sud je zatim nalo`io okrivqenom da sedne za sto predvi|en za branioce. Okrivqeni se suprotstavio ovoj odluci suda, rekav{i sudu da ne}e sedeti za stolom predvi|enim za branioce.” U toj potvrdi se navodi da je Braun dobio nalog da od 6. aprila po~ne sa izdr`avawem kazne. Branilac koji je zastupao Brauna u `albenom postupku dostavio je podnesak, 15. maja 1986. godine. Predmet je upu}en sudskom ve}u apelacionog suda zadu`enom za re{avawe zahteva, na hitno razmatrawe. (1)(2) Pravilo 42(a) predvi|a da sud mo`e, po kratkom postupku, izre}i kaznu za nepo{tovawe suda “ako sudija potvrdi da je video ili ~uo da se radi o pona{awu koje predstavqa krivi~no delo nepo{tovawa suda i koje se odigrava u prisustvu suda.” Vidi tako|e ~lan 401 18. U.S.C. Braun je po~inio krivi~no delo nepo{tovawa suda na javnom su|ewu; wegovo ka`wavawe po kratkom postupku bilo je primereno. United States v. Wilson /Sjediwene Dr`ave protiv Vilsona/, 421 U.S. 309, 95 S.Ct. 1802, 44 L.Ed.2d
198

186 (1975). Branilac koji je zastupao Brauna u `albenom postupku tvrdi da je sud trebalo da zaka`e postupak zbog nepo{tovawa suda za su|ewe pred porotom, shodno pravilu 42(b). Ali, to nije neophodno kad je krivi~no delo nepo{tovawa suda po~iweno u prisustvu sudije i kad ono remeti postupak koji je u toku. Ovaj predmet bio je spreman za su|ewe; tu`ilac je hteo da po~ne sa izvo|ewem dokaza. Braunovo pona{awe dovelo je do toga da je sud otkazao su|ewe i poslao ku}i i tu`ioca i svedoke. To predstavqa ozbiqno ometawe sudskog postupka. Ovaj na{ predmet nije marginalan, kao {to je to bio predmet Harris v. United States /Haris protiv Sjediwenih Dr`ava/, 382 U.S. 162, 86 S.Ct. 352, 15 L.Ed.2d 240 (1965), u kojem je sud mogao da nastavi postupak i da kasnije raspravqa o nepo{tovawu suda. Braunovo samovoqno pona{awe zaustavilo je ovo su|ewe. Sud je imao pravo {to je Braunu zapretio da }e biti ka`wen za nepo{tovawe suda, kako bi ga naveo da sara|uje; kad je Braun odbio da to u~ini, sud je s pravom ispunio svoju pretwu. (3) Vrhovni sud posavetovao je sudije da ka`wavawu za nepo{tovawe suda pribegavaju iskqu~ivo u krajwoj instanci, a Braun se poziva na to na~elo. Sud koji je suo~en sa odbijawem okrivqenog da u~estvuje u postupku ima i druge mere na raspolagawu. Na primer, sud okrivqenom mo`e ukinuti dozvolu da postupa kao sopstveni branilac. Faretta, 422 U.S. na str. 834, fusnota 46, 95 S.Ct. na str. 2541, fusnota 46. Takvo odbijawe od strane okrivqenog sud mo`e tretirati kao wegovo odricawe od prava da prisustvuje su|ewu i mo`e mu suditi u odsustvu. Taylor v. United States /Tejlor protiv Sjediwenih Dr`ava/, 414 U.S. 17, 94 S.Ct. 194, 38 L.Ed.2d 174 (1973). Sud mo`e nalo`iti udaqavawe iz sudnice okrivqenog koji ometa rad suda i wegovo upu}ivawe na mesto s kojeg su|ewe mo`e pratiti preko zvu~nika. Illinois v. Allen /Ilinois protiv Alena/, 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 (1970); uporedi s predmetom United States v. Seale /Sjediwene Dr`ave protiv Sila/, 461 F.2d 345 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1972). Me|utim, sve ove opcije dovele bi do odlagawa su|ewa. Po{to se Braun sam zastupao, sud jednostavno nije mogao da ga udaqi iz sudnice i da odbranu prepusti wegovom advokatu. ^ak i da je Braunu ukinuo dozvolu da se sam zastupa, sudija bi ipak morao da *579 otka`e su|ewe, koje je trebalo da bude odr`ano 31. marta. Da bi sud odr`ao su|ewe zakazanog dana, bila mu je potrebna Braunova saradwa. Pretwa ka`wavawem za nepo{tovawe suda imala je za ciq da ga navede na tu saradwu. Da bi pretwe imale efekta, moraju biti uverqive, a obe}awa su uverqiva jedino ako se mogu ispuniti. Prema tome, u ovom slu~aju, bile su dopustive i pretwa i ka`wavawe za nepo{tovawe suda. Sud ima pravo na poslu{nost. U~esnici u postupku, kao {to je Braun, imaju pravo da se `ale. Oni mogu bele`iti gre{ke suda, ali, u me|uvremenu, moraju biti poslu{ni. Braun je izgubio svoje pravo na samozastupawe. On je u~inio i vi{e od toga, po~inio je krivi~no delo nepo{tovawa suda. Odluka je potvr|ena. Kraj dokumenta.
199

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Dore Vilijams, okrivqene – podnosioca `albe. Predmet br. 98-2239 Deseti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava 1999 U.S. App. LEX1S 32715; 2000 Colo. J. C.A.R. 6677 @alba podneta 16. decembra 1999. Obave{tewe: (*) Prema pravilniku Desetog federalnog okru`nog apelacionog suda, mo`e biti ograni~eno citirawe mi{qewa koja nisu objavqena. Molimo vas da pogledate Pravilnik Federalnog apelacionog suda Sjediwenih Dr`ava za ovaj okrug; Kasniji doga|aji: Navedeni u formi tabelarnog prikaza predmeta, u: 1999 US App. LEX1S 36506. Prethodni doga|aji: (D.N.M.) (D.C. Br. CR-95-15-LH). Re{ewe po `albi: presuda je ukinuta i predmet je vra}en ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Rezime predmeta: Stawe postupka: Okrivqena je ulo`ila `albu na presudu Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za okrug Wu Meksika, kojom je osu|ena za krivi~no delo posedovawa i namere stavqawa u promet opojne droge, ~ime je prekr{ila ~lan S47(b)(l)(A) 21. U.S.C.S. Pregled: Okrivqena u tom krivi~nom predmetu ulo`ila je `albu na presudu kojom je osu|ena za krivi~no delo posedovawa i namere stavqawa u promet opojne droge, ~ime je prekr{ila ~lan S47(b)(l)(A) 21. U.S.C.S. Pre po~etka su|ewa, okru`ni sud odbio je zahtev okrivqene da otpusti svog advokata i da postupa pro se. Okrivqena tvrdi da joj je okru`ni sud uskratio weno pravo po [estom amandmanu na Ustav SAD da postupa bez advokata. Apelacioni sud ukinuo je presudu protiv okrivqene i vratio predmet ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Taj sud je konstatovao da nema indicija da je zahtev okrivqene za postupawe pro se iskqu~ivo imao za ciq da se obezbedi odlagawe postupka, kao i da je ona poku{ala da svoje pravo na samozastupawe potvrdi pre po~etka su|ewa, pa je stoga ocenio da je wen zahtev bio blagovremen i da je okru`ni sud trebalo da ga re{i. Sud je zakqu~io da su odbijawem wenog zahteva od strane okru`nog suda prekr{ena wena prava po [estom amandmanu na Ustav SAD. Shodno tome, ovaj sud je ukinuo osu|uju}u presudu protiv okrivqene i vratio predmet ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Ishod: Presuda je ukinuta i predmet je vra}en ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, jer su odbijawem blagovremenog zahteva okrivqene za postupawe pro se od strane okru`nog suda bila prekr{ena wena prava po [estom amandmanu.
200

Glavne napomene iz “LexisNexisa(R)”: ” Parni~ni postupak > @albe > Standardi ocene > O~igledno pogre{na ocena Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na branioca > Op{ti pregled Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > @albe > Standardi ocene > O~igledno pogre{na ocena > Utvr|ivawe ~iweni~nog stawa (GN /glavna napomena 1) Kada odlu~uju o `albi koja se odnosi na pravo na samozastupawe po [estom amandmanu na Ustav SAD, apelacioni sudovi ocewuju da li je okru`ni sud o~igledno napravio gre{ku u utvr|ivawu ~iweni~nog stawa. Ustavni zakon > Poveqa o pravima > Osnovna prava > Krivi~ni postupak > Stru~na pomo} branioca > Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > @albe > Standardi ocene > Ocena de novo > Pravo na branioca (GN 2) Apelacioni sudovi ocewuju de novo da li je odricawe od branioca dobrovoqno, svesno i razborito, prema [estom amandmanu na Ustav SAD. Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe Vlade > Zakonodavstvo > Zakonom predvi|eni pravni lekovi i prava (GN 3) Okrivqeni u krivi~nom predmetu ima ustavno i zakonsko pravo na samozastupawe. Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe Dokazi > Procesni razlozi > Sudske odluke u vezi s dokazima (GN 4) Kod ostvarivawa prava na samozastupawe obi~no se pove}ava verovatno}a da ishod su|ewa bude nepovoqan po okrivqenog. Zbog toga se na uskra}ivawe ovog prava ne mo`e primeniti analiza “bezazlene gre{ke”. To pravo se ili po{tuje ili je uskra}eno; wegovo uskra}ivawe ne mo`e biti bezazleno. Ustavni zakon > Poveqa o pravima > Osnovna prava > Krivi~ni postupak > Stru~na pomo} branioca Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 5) Da bi se pozvao na pravo na samozastupawe po [estom amandmanu na Ustav SAD, okrivqeni mora ispuniti nekoliko uslova. Kao prvo, okrivqeni mora “jasno i nedvosmisleno” potvrditi svoju nameru da se sam zastupa. Kao drugo, tu nameru okrivqeni mora potvrditi blagovremeno. Kao tre}e, okrivqeni se mora “svesno i razborito” odre}i prednosti zastupawa putem branioca. Da bi bio siguran da se okrivqeni toga odri~e svesno i razborito, prvostepeni sud treba da sprovede temeqno i sveobuhvatno formalno ispitivawe okrivqenog, koje }e biti zabele`eno u zapisniku, kako bi pokazao da je okrivqeni svestan prirode optu`bi protiv wega, raspona predvi|enih kazni i mogu}ih na~ina odbrane, kao i da je u potpunosti obave{ten o rizicima postupawa pro se.
201

Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 6) ^ak i ako se okrivqeni propisno pozvao na svoje pravo na samozastupawe, sud mu to pravo mo`e ukinuti ili ga se okrivqeni mo`e odre}i. Parni~ni postupak > Nosioci pravosudnih funkcija > Sudije > Op{ti pregled Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 7) pretresni sudija okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. Parni~ni postupak > Odbacivawe > Op{ti pregled Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Akuzatorni instrumenti > Optu`nice kojima su zamewene prvobitne optu`nice Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 8) “Pravna potkovanost” okrivqenog nije bitna za pitawe da li mu treba dozvoliti da se sam zastupa. Ustavni zakon > Poveqa o pravima > Osnovna prava > Krivi~ni postupak > Stru~na pomo} branioca Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na branioca > Op{ti pregled Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 9) Okrivqeni koji se opredequje za samozastupawe to mora u~initi “kompetentno i razborito”, ali “stru~no pravno znawe” okrivqenog nije bitno za utvr|ivawe wegove kompetentnosti da se odrekne prava na branioca. Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 10) To {to je sud utvrdio da okrivqeni ne poseduje stru~ne ili profesionalne sposobnosti ne mo`e predstavqati opravdawe za uskra}ivawe wegovog prava na samozastupawe. Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 11) Sama nestru~nost okrivqenog u samozastupawu ne predstavqa dovoqan osnov za izvo|ewe zakqu~ka da on `eli da odlo`i i poremeti postupak. Ustavni zakon > Poveqa o pravima > Osnovna prava > Krivi~ni postupak > Stru~na pomo} branioca Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Su|ewa > Prava okrivqenog > Pravo na samozastupawe (GN 12) Kada okrivqeni jednom izrazi `equ da postupa pro se, preporu~ena praksa jeste da se imenuje branilac u pripravnosti, mada to nije obavezno.
202

Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 13) Ako se pravo na samozastupawe nedvosmisleno zahteva pre su|ewa, onda se ono smatra bezuslovnim. Parni~ni postupak > Su|ewa > Su|ewa pred porotom > Pravo na su|ewe pred porotom Krivi~ni zakon i krivi~ni postupak > Branilac > Pravo na samozastupawe (GN 14) Tek kada to pravo nije potvr|eno pre su|ewa, prvostepeni sud ima diskreciono pravo da odlu~i da li }e okrivqenom dozvoliti da postupa pro se. Prilikom ostvarivawa ovog diskrecionog prava, prvostepeni sud mora uspostaviti ravnote`u izme|u eventualne {tete koju je odbrana navela u svojim tvrdwama i ~inilaca kao {to su ometawe postupka, neprijatnosti i odlagawe, kao i mogu}nost dovo|ewa porote u zabunu. Prvostepeni sud tako|e treba da uzme u obzir razlog za ulagawe takvog zahteva, kao i kvalitet branioca koji zastupa u~esnika u postupku. Pravni zastupnici: zastupnici Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kao tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba: Dejvid N. Vilijams, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, Yon Y. Keli, dr`avni tu`ilac, Yejms Majls Hanisi, iz Dr`avnog tu`ila{tva Sjediwenih Dr`ava u Albukerkiju, u Wu Meksiku. Zastupnici Dore Vilijams, okrivqene – podnosioca `albe: Majkl Gordon Kac, savezni javni pravobranilac, Viki Mandel-King, pomo}nik saveznog javnog pravobranioca, iz Denvera, u Koloradu. Sudije: pred predsedavaju}im ve}a Federalnog okru`nog apelacionog suda, sudijom Sejmurom, i sudijama federalnog okru`nog apelacionog suda, Takaom i Briskovom. Mi{qewe iznela: sudija Meri Bek Brisko. Mi{qewe: Odluka i presuda * * Ova odluka i presuda ne predstavqa obavezuju}i presedan, osim prema doktrinama precedentnog prava, doktrini res judikata, i doktrini snage presu|ene stvari. Sud uglavnom nije naklowen citirawu odluka i presuda; uprkos tome, odluka i presuda ipak se mo`e citirati prema uslovima predvi|enim pravilom 36.3 Pravilnika Desetog federalnog okru`nog apelacionog suda. Dora Vilijams (*2) ula`e `albu na presudu kojom je osu|ena za krivi~no delo posedovawa i namere stavqawa u promet opojne droge, ~ime je prekr{ila ~lan 6W/(b)(l)(A) 21. U.S.C. Pre po~etka su|ewa, okru`ni sud odbio je zahtev Vilijamsove da otpusti svog advokata i da postupa pro se. Po{to je Vilijamsova jasno i nedvosmisleno svoju nameru da se sama zastupa blagovremeno potvrdila, zakqu~ujemo da je odbijawem wenog zahteva prekr{en [esti amandman. Shodno tome, ukidamo presudu protiv Vilijamsove i vra}amo predmet ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe.
203

I Ovaj predmet se po drugi put nalazi pred nama. Godine 1995, Vilijamsova je bila osu|ena po jednoj ta~ki optu`nice za posedovawe i nameru stavqawa u promet kokaina, kao i za pomagawe i podstrekivawe, ~ime je prekr{ila ~lan 841 21. U.S.C. i ~lan 2 18. U.S.C. Zapisnik sa sudskog postupka, koji je razmatran u `albenom postupku (u daqem tekstu: zapisnik), dokumenti br. 20, 59. Pri odlu~ivawu po `albi, na osnovu zapisnika smo zakqu~ili da je izra`ena “istinska, osnovana sumwa” u pogledu ura~unqivosti Vilijamsove. United States v. Villiams /Sjediwene Dr`ave protiv Vilijamsove/, 113 F.3d 1155, 1160 (Deseti federalni apelacioni sud, 1997). Primetili smo da je, prvog dana su|ewa, Vilijamsova (1) govorila “brzo i uzbu|eno, bombarduju}i sud zahtevima”, id, na str. 1157; (2) o~ito je nekontrolisano plakala (*3) i “samo je `elela da ode,” id, na str. 1158; (3) da je, prema re~ima okru`nog suda, bila “neuravnote`ena, sklona ispadima i prekidawu postupka”, id, na str. 1158; vidi tako|e id, fusnotu 2 (gde se ponavqa da je Vilijamsova “uporno prekidala” poku{aje suda da objasni proceduru su|ewa i ignorisala “vi{e puta ponovqene opomene da ne prekida sud, ve} da ima poverewa u svog advokata”); i (4) pretila da }e napustiti sudnicu, jer ne mo`e da sedi i “gleda kako se kr{e (wena) prava.” Id, na str. 1158. Drugog dana su|ewa, nakon {to je odbila da uzme prepisani antidepresiv, Vilijamsova je “pristupila svedo~ewu, prekidaju}i ispitivawe, a u svojim odgovorima se udaqavala od postavqenih pitawa i davala svadqive izjave ili izjave pune samosa`aqewa, ignori{u}i ponovqena upozorewa od strane suda.” Id, na str. 1157-1158; vidi tako|e id, na str. 1158 (“Re}i u zapisnik da je g|a Vilijams izgubila kontrolu tokom drugog dana sudskog procesa predstavqalo bi eufemizam.”) Na naknadno odr`anoj raspravi posve}enoj razmatrawu zahteva, Vilijamsova se ponovo pona{ala “histeri~no” i govorila tako da sudski zapisni~ar nije mogao da zabele`i wene izjave. Id, na str. 1158-1159. Na osnovu ovakvog obrasca pona{awa, poni{tili smo (*4) presudu protiv Vilijamsove i predmet vratili okru`nom sudu da proceni da li je Vilijamsova sposobna za su|ewe. Id, na str. 1161. Nakon {to mu je predmet vra}en, okru`ni sud propisno je nalo`io procenu ura~unqivosti. Zapisnik, dokument br. 156. Nakon {to je pregledao rezultate procene ura~unqivosti, okru`ni sud je zakqu~io da, zbog “mentalnog oboqewa ili poreme}aja”, Vilijamsova “nije sposobna da na odgovaraju}i na~in pomogne u svojoj odbrani.” Id, dokument br. 162, na str. 1. Citiraju}i ~lan 4241 18 U.S.C, sud je stavio Vilijamsovu pod nadzor dr`avnog tu`ioca radi upu}ivawa na bolni~ko le~ewe. Id. Okru`ni sud nalo`io je direktoru bolnice, koju je odredio dr`avni tu`ilac, da obavesti sud da li je utvrdio da se Vilijamsova “oporavila u takvoj meri da mo`e da shvati prirodu i posledice postupka koji se vodi protiv we i da na odgovaraju}i na~in pomogne u svojoj odbrani.” Id, na str. 1-2. Nekoliko meseci kasnije, direktor bolnice dostavio je takvo obave{tewe, a okru`ni sud je utvrdio da se Vilijamsova zaista oporavila i da je sposobna za su|ewe. Id, dokument br. 167.
204

Drugo su|ewe Vilijamsovoj po~elo je 25. avgusta 1998. godine. Dana 24. avgusta, pre postupka ispitivawa potencijalnih porotnika, Ron Koh, advokat Vilijamsove, obavestio je (*5) okru`ni sud da Vilijamsova `eli da postupa pro se: Kao {to znate, g|a Vilijams je tokom prvog su|ewa izrazila sna`no interesovawe da se sama zastupa. Ona i daqe smatra da je sposobna da se sama zastupa, i to verovatno stru~nije od branilaca. Od samog po~etka, ona je smatrala da su joj branioci koji su joj bili dodeqeni nametnuti protivno wenim `eqama. Ona je, u vi{e navrata, otkazivala moje usluge i jednostavno bi me zamolila da se povu~em s wenog predmeta, /govore}i/ da joj nikad nije bilo jasno za{to sud ne}e da mi dozvoli da se povu~em s wenog predmeta i da woj dopusti da se sama zastupa. To je bilo sporno pitawe i na prethodnom su|ewu, a svakako je sporno i na ovom su|ewu. Id, 4. tom, na str. 7. Okru`ni sud nije odmah odgovorio na zahtev Vilijamsove. Nekoliko minuta kasnije, pomo}nik dr`avnog tu`ioca Sjediwenih Dr`ava, Dejvid Vilijams, zatra`io je poja{wewe: G. Vilijams: Ako mi dopustite, ~asni sude, nisam siguran da sam dobro shvatio jednu stvar koju je sud prethodno rekao. Da li ova okrivqena nastupa pro se u pogledu bilo ~ega {to ima veze s ovim predmetom? Jer ako je tako, mislim da postoje izvesne ~iwenice koje sud mora (da) utvrdi, shodno predmetu Faretta v. California /Fareta protiv Kalifornije/. A (*6) jednostavno pitawe koje bismo postavili jeste to da, ako }e joj sud dozvoliti da tako postupa, onda mislim da se, po zakonu, status gospodina Koha mewa, jer mislim da zakon, u tom smislu, predvi|a da lice nema pravo da samo brani svoju tezu i da istovremeno ima i branioca po slu`benoj du`nosti. Bilo je nekih slu~ajeva u kojima je sud imenovao takozvanog branioca u pripravnosti.... Sud: Gospodin Koh je branilac okrivqene. Ja sam imenovao gospodina Koha. On se nije – on se nije povukao. On je jo{ uvek branilac okrivqene i postupa}e kao wen branilac na ovom su|ewu sve dok ne bude razre{en du`nosti branioca. Id, na str. 10-11. Tu`ilac je naknadno ulo`io prigovor na to “{to okrivqena uzima re~ i onda kad joj nije direktno postavqeno pitawe, jer je sud ve} doneo odluku da ona ima pravnog zastupnika.” Id, na str. 14. Usledio je slede}i dijalog: G. Koh: ^asni sude, sud je doneo odluku da ona ne mo`e sama da se zastupa – Sud: Jeste. G. Koh: – kad je ponovo odbio zahtev za ovo su|ewe. Okrivqena: Imam pravo da mu poma`em. Sud: Mo`ete da razgovarate s advokatom. Mo`ete da razgovarate sa svojim advokatom i ka`ete mu {ta vas brine u vezi s bilo kojim pravnim ili ~iweni~nim pitawima koja se budu (*7) pojavila tokom su|ewa, ali on to mora sudu staviti do znawa. On mora ustati i re}i sudu i objasniti va{ stav, {to je on jutros svaki put i u~inio. Nije potrebno da i vi to uradite. On je jako dobar advokat, pa mu vi recite, a on }e se za to pobrinuti, u redu?
205

Id, vidi tako|e id, 6. tom, na str. 2-3 (gde se ukazuje da je okru`ni sud naknadno rekao Vilijamsovoj da “ne}emo da govorite u zapisnik”, ali da Vilijamsova mo`e razgovarati s Kohom, a sud }e to “uneti u zapisnik uz pomo} advokata”). Dva dana kasnije, porota je osudila Vilijamsovu za krivi~no delo za koje je optu`ena. Id, 1. tom, dokument br. 178; 6. tom, na str. 4-6. Okru`ni sud osudio je Vilijamsovu na kaznu zatvora u trajawu od 210 meseci. Id, 6. tom, na str. 16-17. II Jedino sporno pitawe u vezi s ovom `albom jeste da li je okru`ni sud Vilijamsovoj uskratio weno ustavno pravo da postupa bez advokata. (GN1) Prilikom ocewivawa ove tvrdwe, mi preispitujemo da li je okru`ni sud o~igledno napravio gre{ku u utvr|ivawu ~iweni~nog stawa. United States v. Boigegrain /Sjediwene Dr`ave protiv Boigegrejna/, 155 F.3d 1181, 1185 (Deseti federalni apelacioni sud, 1998), certiorari je odbijen, 525 U.S. 1083, 142 L. Ed. 2d 686, 119 S.Ct. 828 (1999). Ocewivali smo de novo da li je (*8) ustav zaista prekr{en. Id; uporedi s predmetom United States v. Taylor /Sjediwene Dr`ave protiv Tejlora/, 113 F.3d 1136. 1140 (Deseti federalni apelacioni sud, 1997) (u kojem se navodi da “mi (GN2) ocewujemo de novo da li je odricawe od branioca dobrovoqno, svesno i razborito, prema [estom amandmanu). (GN3) Okrivqeni u krivi~nom predmetu ima ustavno i zakonsko pravo na samozastupawe. Ovo prvo pravo izri~ito je priznato u predmetu Faretta v. California, 422 U.S. 806, 834-836, 45 L. Ed. 2d 562, 95 S. Ct. 2525 (1975), dok ovo drugo pravo proisti~e iz ~lana 1654 28. U.S.C (GN4) Kod ostvarivawa prava na samozastupawe “obi~no se pove}ava verovatno}a da ishod su|ewa bude nepovoqan po okrivqenog”. McKaskle v. Wiggins /Mekaskl protiv Viginsa/, 465 U.S. 168, 177, fusnota 8, 79 L. Ed. 2d 122, 104 S. Ct. 944 (1984). Zbog toga se, “na uskra}ivawe ovog prava ne mo`e primeniti analiza “bezazlene gre{ke”. To pravo se ili po{tuje ili je uskra}eno; wegovo uskra}ivawe ne mo`e biti bezazleno”. Id; u skladu s predmetom United States v. Baker /Sjediwene Dr`ave protiv Bejkera/, 84 F.3d 1263, 1264 (Deseti federalni apelacioni sud, 1996). (GN5) Da bi se pozvao na to pravo, okrivqeni mora ispuniti nekoliko uslova. Kao prvo, okrivqeni mora “jasno i nedvosmisleno” potvrditi svoju nameru (*9) da se sam zastupa. United States v. Floyd /Sjediwene Dr`ave protiv Flojda/, 81 F.3d 1517, 1527 (Deseti federalni apelacioni sud, 1996); United States v. Reddeck /Sjediwene Dr`ave protiv Redeka/, 22 F.3d 1504, 1510 (Deseti federalni apelacioni sud, 1994). Kao drugo, tu nameru okrivqeni mora potvrditi blagovremeno. United States v. Nunez /Sjediwene Dr`ave protiv Nuneza/, 877 F.2d 1475, 1478-1479 (Deseti federalni apelacioni sud, 1989). Kao tre}e, okrivqeni se mora “svesno i razborito” odre}i prednosti zastupawa putem branioca. Boigegrejn, 155 F.3d, na str. 1185; United States v. Treff /Sjediwene Dr`ave protiv Trefa/, 924 F.2d 975, 978 (Deseti federalni apelacioni sud, 1991). Da bi bio siguran da se okrivqeni toga odri~e svesno i razborito, prvostepeni sud treba da “sprovede temeqno i sveobuhvatno formalno ispitivawe okrivqenog, koje }e biti
206

zabele`eno u zapisniku, kako bi pokazao da je okrivqeni svestan prirode optu`bi protiv wega, raspona predvi|enih kazni i mogu}ih na~ina odbrane, kao i da je u potpunosti obave{ten o rizicima postupawa pro se.” United States v. Willie /Sjediwene Dr`ave protiv Vilija/, 941 F.2d 1384, 1388 (Deseti federalni apelacioni sud, 1991); u skladu s predmetom United States v. Padilla /Sjediwene Dr`ave protiv Padile/, 819 F.2d 952, 959 (Deseti federalni apelacioni sud, 1987). (GN6) ^ak i ako se okrivqeni propisno pozvao na svoje pravo na samozastupawe, “sud mu to pravo mo`e ukinuti ili ga se okrivqeni mo`e odre}i (*10)(.)” Munkus v. Furlong /Munkus protiv Furlonga/, 170 F.3d 980, 984 (Deseti federalni apelacioni sud, 1999). Na primer, “pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice.” Faretta, 422 U.S, na str. 834, fusnota 46; vidi, u op{tem smislu, predmet Illinois v. Allen /Ilinois protiv Alena/, 397 U.S. 337, 341, 25 L. Ed. 2d 353, 90 S Ct. 1057 (1970) (u kojem se navodi da okrivqeni mo`e izgubiti svoje pravo da prisustvuje su|ewu “ako, nakon upozorewa sudije da }e biti udaqen iz sudnice ukoliko nastavi neprimereno da se pona{a, on, uprkos tome, insistira na pona{awu koje je toliko neprimereno, ometaju}e i drsko da onemogu}ava da se su|ewe nastavi uz wegovo prisustvo u sudnici.”). Shodno tome, (GN7) pretresni sudija mo`e “okrivqenom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad uskratiti pravo na samozastupawe.” Faretta, 422 U.S, na str. 834, fusnota 46; vidi tako|e predmet Mekaskl, 465 U.S, na str. 173 (u kojem je priznato da optu`eni ima ustavno pravo da vodi sopstvenu odbranu, pod uslovom da je “sposoban i voqan da po{tuje sudski pravilnik i protokol u sudnici”). Iako je, u ovom predmetu, prvostepeni sud bez komentara odbio zahtev Vilijamsove da postupa (*11) pro se, tu`ila{tvo iznosi argument da je ta sudska odluka bila opravdana, shodno predmetima Fareta i Mekaskl. Tu`ila{tvo tvrdi da, na osnovu “obimnog zapisnika” na raspolagawu okru`nog suda, nije ostala “nikakva sumwa” u pogledu nesposobnosti Vilijamsove da po{tuje dignitet sudnice. Podnesak sa odgovorom strane protiv koje je podneta `alba, na str. 9. Tu`ila{tvo tako|e tvrdi da “iako okru`ni sud nije izneo konstatacije u vezi s ne~im {to je bilo o~igledno – da Vilijamsova jednostavno nije mogla da se kontroli{e u tolikoj meri da bi mogla da po{tuje proceduru su|ewa i sudski protokol – kad se pregleda zapisnik, u wemu se mo`e na}i jasan osnov za potvr|ivawe /odluke suda/.” Id, na str. 13. Ovaj argument proma{io je svoj ciq. Kao prvo, treba naglasiti da okru`ni sud, kao osnov za svoju odluku, nije naveo ni predmet Fareta ni predmet Mekaskl – ~ak ni nakon {to je tu`ila{tvo skrenulo pa`wu suda na predmet Fareta. Uporedi s predmetom United States v. McKinley /Sjediwene Dr`ave protiv Mekinlija/, 58 F.3d 1475, 1482 (Deseti federalni apelacioni sud, 1995) (koji se delimi~no oslawa na sli~an propust, kao dokaz da je okru`ni sud okrivqenog li{io wegovog prava na samozastupawe). U svakom slu~aju, sugestija tu`ila{tva da Vilijamsova nije bila voqna da po{tuje protokol u sudnici (*12) gotovo iskqu~ivo je zasnovana na premisi koja se odnosi na weno bizarno pona{awe na prvom su|ewu. Vidi Podnesak
207

sa odgovorom strane protiv koje je podneta `alba, na str. 9-11. To pona{awe moglo se pripisati o~iglednoj neura~unqivosti Vilijamsove, a ne svesnom nepo{tovawu sudske procedure: “Iako se g|a Vilijams pona{ala tako da je pravila ispade, prekidala zastupnike i prkosila uputstvima okru`nog suda, nagla{avamo na{ stav da zapisnik pobu|uje istinsku, osnovanu sumwu u pogledu wene sposobnosti za su|ewe, jer se ne radi samo o pukom opstruirawu postupka.” Vilijams, 113 F.3d, na str. 1160. Na{e zapa`awe izneto u predmetu Vilijams potvr|eno je u postupku koji je potom usledio pred okru`nim sudom, koji je utvrdio da Vilijamsova pati od “mentalnog oboqewa ili poreme}aja.” Tek nakon nekoliko meseci provedenih na bolni~kom le~ewu, Vilijamsova je proglašena sposobnom za su|ewe. Na osnovu nijednog oblika ponašawa Vilijamsove, nakon što je ona proglašena sposobnom za su|ewe, ne mo`e se utvrditi da bi ona svojim samozastupawem nu`no zloupotrebila dignitet sudnice. Tu`ilaštvo tvrdi da dve upadice Vilijamsove, iznete pre wenog drugog su|ewa, pru`aju zdrav osnov za donošewe takve odluke kakvu je okru`ni sud doneo. Nije tako (*13). Ujutro 24. avgusta, Koh se raspitivao da li se Vilijamsovoj sudi po prvobitnoj optu`nici ili po novoj optu`nici kojom je ona zamewena. Okru`ni sud je utvrdio da su i u jednoj i u drugoj optu`nici navedene potpuno iste optu`be, a tu`ilac se saglasio da nova optu`nica bude odba~ena i da se postupa po staroj optu`nici. Zapisnik, 4. tom, na str. 7-10. Vilijamsova je dva puta govorila tokom ovog pretresa. N1 /kao u originalu/ /fusnota 1/. Izjave Vilijamsove su, mora se priznati, neprecizne i ne predstavqaju izjave profesionalnog advokata. Me|utim, (GN8) “pravna potkovanost” okrivqenog “nije bitna za pitawe da li mu treba dozvoliti da se sam zastupa.” McKinley, 58 F.3d, na str. 1481; vidi tako|e predmet Godinez v. Moran /Godinez protiv Morana/, 509 U.S. 389, 399-400, 125 L. Ed. 2d 321, 113 S. Ct. 2680 (1993) (u kojem se citira predmet Fareta, povodom tvrdwe da (GN9) okrivqeni koji se opredequje za samozastupawe to mora u~initi “kompetentno i razborito”, ali “stru~no pravno znawe” okrivqenog nije bitno za utvr|ivawe wegove kompetentnosti da se odrekne prava na branioca); Baker, 84 F.3d, na str. 1267 (gde je iznet stav da “(GN10) to što je sud utvrdio da okrivqeni ne poseduje stru~ne ili profesionalne sposobnosti ne mo`e predstavqati opravdawe za uskra}ivawe wegovog prava na samozastupawe”) (*14) (citat je izostavqen). U istom tonu, “(GN11) sama nestru~nost okrivqenog u samozastupawu ne predstavqa dovoqan osnov za izvo|ewe zakqu~ka da on `eli da odlo`i i poremeti postupak” McKinley, 58 F.3d, na str. 1482. n1 /fusnota 1/ Okrivqena: Optu`nicu kojom je zamewena prvobitna optu`nica odbacio je sud za prekršaje, to je bio sudija Svet. Ovde sam dovedena radi dogovora, a nova optu`nica, za koju je sudija Svet konstatovao da se ne odnosi na mene, da je – on je ukinuo taj optu`ni predlog. Tako da, prema tome, optu`nica kojom je zamewena prvobitna optu`nica ne postoji u mom predmetu. Samo `elim da to bude potvr|eno na javnom pretresu, jer je ta optu`nica kojom je zamewena prvobitna optu`nica odba~ena u septembru – 17. septembra – od strane suda za prekršaje. Konstatovano je da se optu`nica kojom je za208

mewena prvobitna optu`nica ne odnosi na Doru Vilijams. Prema tome, on je ukinuo taj optu`ni predlog. Sud: Da li zastupnik optu`be `eli da odgovori na ovo? G. Vilijams: Zapa`awe suda je ta~no, da uopšte nema razlike izme|u prvobitne optu`nice i optu`nice kojom je ona zamewena, što se ti~e okrivqene kojoj se sudi. Otpu`nice su identi~no formulisane. Mislim da je pred sudom za prekr{aje postupano tako da nije bilo potrebe za izja{wavawem o krivici ili nastavqawem postupka po optu`nici kojom je zamewena prvobitna optu`nica, {to se ti~e g|e Vilijams, jer se u toj novoj optu`nici ni{ta nije promenilo u odnosu na wu. Ako sud – ako je su|ewe vo|eno po prvobitnoj optu`nici, ja nemam ni{ta protiv ako sud `eli da ka`e da }e ovo su|ewe koje }emo danas voditi biti zasnovano na istoj optu`nici koja je bila pred apelacionim sudom. Okrivqena: Gospodine, molim da se u zapisnik unese, jer to treba da se unese u zapisnik, da je sud za prekr{aje utvrdio da optu`nica kojom je zamewena prvobitna optu`nica nije imala nikakve veze sa, da se nije odnosila na Doru Vilijams, da nije imala nikakve veze s Dorom Vilijams. Ja samo `elim da se to unese u zapisnik, da sam ja rekla da je to ~iwenica, ja to imam napismeno, to je ~iwenica. Tako|e imam kalendar i to je ~iwenica, da se nalazi ne odnose na Doru Vilijams. Zapisnik, 4. tom, na str. 8-9. (*15) Daqe, ~ak i da je okru`ni sud zaista smatrao da je Vilijamsova sklona ispadima i drugim oblicima pona{awa koji bi remetili rad, jedno od re{ewa za to bilo je da se imenuje branilac u pripravnosti – a ne da se Vilijamsovoj do kraja uskrati weno pravo na samozastupawe. Kao {to smo objasnili u predmetu Padila, “kada (GN 12) okrivqeni jednom izrazi `equ da postupa pro se, preporu~ena praksa jeste da se imenuje branilac u pripravnosti, mada to nije obavezno.” 819 F.2d, na str. 959. Vrhovni sud je, u predmetu Fareta, jasno nazna~io da prvostepeni sud “mo`e da imenuje “branioca u pripravnosti”, ~ak ako se optu`eni i protivi tome, kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo}, i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe.” 422 U.S, na str. 834, fusnota 46; vidi tako|e predmet Mekaskl, 465 U.S, na str. 184 (u kome je potvr|eno da prvostepeni sud mo`e da imenuje branioca u pripravnosti “da obja{wava i sprovodi osnovna pravila protokola u sudnici”). Kad se uverio da je Vilijamsova “svesno i razborito” uputila zahtev da se odrekne prednosti branioca, okru`ni sud je Vilijamsovu mogao upozoriti da se ispadi u sudnici ne}e tolerisati, n2 /kao u originalu/ /fusnota 2/, i da }e uporno (*16) prekidawe ili drugi oblici neprimerenog pona{awa imati za posledicu ukidawe wenog prava na samozastupawe. Koh, koji je ve} bio prisutan i upoznat s predmetom, mogao je biti imenovan za branioca u pripravnosti da pomogne Vilijamsovoj ili da iznese wenu odbranu ako se ona ne povinuje nalogu suda. Uporedi s predmetom United States v. Brock /Sjediwene Dr`ave protiv Broka/, 159 F.3d 1077, 1078-1081 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1998) (u kome je odobreno ukidawe prava na samozastupawe
209

okrivqenom koji je opstruirao rad suda, nakon {to je prvostepeni sud: (1) imenovao branioca u pripravnosti, (2) obavestio okrivqenog o rizicima samozastupawa, (3) vi{e puta kaznio okrivqenog za nepo{tovawe suda). Kao rezime, da parafraziramo ono {to je rekao Drugi federalni apelacioni sud, s obzirom na neiskustvo (Vilijamsove) u pogledu pravila dokaznog postupka i protokola u sudnici, mogla bi se o~ekivati izvesna doza zabune, odlagawa, pa ~ak i nepravilnosti. Ali, uz samozastupawe obi~no ide i ta vrsta “reme}ewa postupka”; to je cena koju su sastavqa~i [estog amandmana ... smatrali da zaista vredi platiti... . Ako, je s druge strane, sudija smatrao da postoji verovatno}a da }e se (Vilijamsova) namerno pona{ati samovoqno ili tako da }e remetiti rad, onda je mera za koju se opredelio bila (*17) previ{e drasti~na. Okrivqeni kod koga postoji mogu}nost da }e se pona{ati neprimereno, drsko ili preterano strastveno mo`e se jasno i odlu~no unapred upozoriti da }e izgubiti svoje pravo na samozastupawe ako bude opstruirao su|ewe ili pravio “scene”. Ali, sama mogu}nost da se postupak na taj na~in poremeti ... ne predstavqa dovoqan razlog za uskra}ivawe prava na samozastupawe na samom po~etku. O’Reilly v. New York Times Co. /O’Rejli protiv Wujork Tajmsa, Ko./, 692 F.2d 863, 869, fusnota 7 (Drugi federalni apelacioni sud, 1982) (citati su izostavqeni). n2 /fusnota 2/ Po svemu sude}i, okru`ni sud je Vilijamsovoj zaista uputio takvo upozorewe. Ujutro 24. avgusta, sud je ukazao da je /kao u originalu/ `eleo da iznese zapa`awe u vezi s mojim iskustvom sa okrivqenom u ovom predmetu, a gospodin Koh je obavestio sud da okrivqena postupa li~no, ... {to me navodi na pomisao da je va`no obavestiti g|u Vilijams da se ponovqeno (prekidawe) u toku su|ewa ne}e tolerisati. A sud je sve organizovao, u slu~aju da da do toga do|e, da okrivqena prati su|ewe s nekog drugog mesta. Zapisnik, 4. tom, na str. 6. (*18) Delimi~no se pozivaju}i na na{u odluku u predmetu Nunez, tu`ila{tvo tako|e tvrdi da zahtev Vilijamsove za postupawe pro se nije bio blagovremen. Tu`ila{tvo priznaje da je okrivqeni u predmetu Nunez svoje pravo na samozastupawe potvrdio tek kad je su|ewe ve} uveliko bilo u toku, vidi 877 F.2dt na str. 1478-1479, ali iznosi argument da “u mi{qewu suda nema ni~ega {to bi ukazivalo da je zahtev ulo`en ujutro na dan su|ewa blagovremen.” Podnesak sa odgovorom strane protiv koje je podneta `alba, na str. 18. Tu`ila{tvo zatim napomiwe da je pro{ao period od skoro ~etiri godine izme|u hap{ewa Vilijamsove i wenog zahteva da se sama zastupa. U toku tog perioda, Vilijamsova je u~estvovala u su|ewu i `albenom postupku, bila je stavqena pod nadzor dr`avnog tu`ila{tva i upu}ena na le~ewe, koristila je ~etiri razli~ita advokata (plus ovog petog, koji je zastupa u ovom `albenom postupku). Tu`ila{tvo daqe napomiwe da je, pre 24. avgusta 1998. godine, Koh ulo`io nekoliko zahteva da se povu~e i da nijedan od tih zahteva nije ukqu~ivao zahtev za samozastupawe.
210

Jo{ jednom, argumentacija tu`ila{tva nije ubedqiva. Tu`ila{tvo ne navodi nijedan pravni izvor za tvrdwu da zahtev za samozastupawe koji je ulo`en pre su|ewa nije blagovremen. Na{i predmeti govore o tome da je ta~no upravo suprotno: (GN13) Ako se (*19) pravo na samozastupawe nedvosmisleno “zahteva pre su|ewa,” onda se ono smatra “bezuslovnim”. Vidi predmete United States v. Beers /Sjediwene Dr`ave protiv Birsa/, 189 F.3d 1297, 1303 (Deseti federalni apelacioni sud, 1999) (u kojem je citiran predmet United States v. Mayes /Sjediwene Dr`ave protiv Mejsa/, 917 F.2d 457, 462 (Deseti federalni apelacioni sud, 1990)). n.3 /fusnota 3/ (GN14) Tek kada to pravo nije potvr|eno pre su|ewa, “prvostepeni sud ima diskreciono pravo da odlu~i da li }e okrivqenom dozvoliti da postupa pro se” Mejs. 917 F.2d, na str. 462 (citat je izostavqen). Prilikom ostvarivawa ovog diskrecionog prava, prvostepeni sud mora “uspostaviti ravnote`u izme|u eventualne {tete koju je odbrana navela u svojim tvrdwama i ~inilaca kao {to su ometawe postupka, neprijatnosti i odlagawe, kao i mogu}nost dovo|ewa porote u zabunu.” Id. (citat je izostavqen). Prvostepeni sud tako|e treba da uzme u obzir “razlog za ulagawe takvog zahteva, (kao i) kvalitet branioca koji zastupa u~esnika u postupku.” Id. (citiraju}i predmet Sapienza v. Vincent /Sapienza protiv Vinsenta/, 534 F.2d 1007, 1010 (Drugi federalni apelacioni sud, 1976)). Na{a odluka u predmetu Nunez, u kojoj smo potvrdili odluku o odbijawu zahteva za samozastupawe, koji je bio ulo`en tre}eg dana su|ewa, u skladu je s ovim kriterijumima. Vidi 877 F.2d, na str. 1478-1479 (gde je citiran predmet Sapienza, kao i jo{ jedan predmet u kojem je (*20) okrivqeni zatra`io dozvolu da se sam zastupa nakon {to je porota izabrana i su|ewe po~elo). Predmet kojim se ovog trenutka bavimo ne sadr`i nikakvu indiciju da je zahtev Vilijamsove za postupawe pro se iskqu~ivo imao za ciq taktiku kojom bi se obezbedilo odlagawe postupka, a sve strane se sla`u da je ona to pravo poku{ala da potvrdi pre su|ewa. Taj zahtev je bio blagovremen i okru`ni sud je trebalo da ga re{i. n3 /fusnota 3/ Drugi federalni okru`ni apelacioni sudovi na sli~an na~in priznaju da ako okrivqeni svoje pravo na samozastupawe potvrdi pre su|ewa, onda se to pravo smatra bezuslovnim. Vidi predmete United States v. Walker /Sjediwene Dr`ave protiv Vokera/, 142 F.3d 103, 108 (Drugi federalni apelacioni sud) (“Ako, pre nego {to po~ne su|ewe, okrivqeni zatra`i da postupa pro se, to pravo je apsolutno i wegov zahtev se mora odobriti”), certiorari je odbijen, 525 U.S. 896, 142 L. Ed. 2d 181, 119 S. Ct. 219 (1998); United States v. Noah /Sjediwene Dr`ave protiv Noa/, 130 F.3d 490, 497 (Prvi federalni apelacioni sud, 1997) (“Iako se pravo okrivqenog u krivi~nom predmetu da postupa kao sopstveni advokat smatra apsolutnim ako se on na wega jasno i nesumwivo pozvao pre po~etka svog su|ewa, pravo na samozastupawe postaje uslovno onog trenutka kad su|ewe po~ne.”); United States v. Webster /Sjediwene Dr`ave protiv Vebstera/ 84 F.3d 1056, 1063, fusnota 3 (Osmi federalni apelacioni sud, 1996) (“Pravo na samozastupawe smatra se bezuslovnim samo ako je zahtevano pre po~etka su|ewa.”) (citat je izostavqen); vidi tako|e predmet Moore v. Calderon /Mure protiv Kalderona/, 108 F.3d 261, 264 (Deveti federalni apelacioni sud 1997) (u kojem je ustanovqeno “svetlo pravilo o blagovremenom podno{ewu zahteva po
211

predmetu Fareta: zahtev se smatra blagovremenim ako je ulo`en pre sastavqawa porote, osim ako se ne poka`e da predstavqa taktiku koja ima za ciq da se obezbedi odlagawe postupka); Chapman v. United States /^epman protiv Sjediwenih Dr`ava/, 553 F.2d 886, 887 (Peti federalni apelacioni sud, 1977) (“Zahtev za samozastupawe mora se smatrati blagovremenim ako je ulo`en pre nego {to se izabere porota, osim ako se ne potvrdi da predstavqa taktiku koja ima za ciq da se obezbedi odlagawe postupka.”). (*21) Presuda se ukida, a predmet se vra}a ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe. Odluku u ime suda donela Meri Bek Brisko. 104 S.Ct. 944 . 465 U.S. 168, 104 S.Ct. 944, 79 L.Ed.2d 122 . (Citirati kao: 465 U.S. 168, 104 S.Ct 944) Vrhovni sud Sjediwenih Dr`ava. Den V. Mekaskl, vr{ilac du`nosti direktora Uprave kazneno-popravnih zavoda dr`ave Teksas, `alilac, protiv Karla Edvina Viginsa. Predmet br. 82-1135 @alba obrazlo`ena 9. novembra 1983. Odluka doneta 23. januara 1984. @alilac je podneo `albu po zahtevu habeas, tvrde}i da je zbog pona{awa branilaca u pripravnosti bio li{en svog prava da vodi sopstvenu odbranu. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za zapadni okrug Teksasa odbio je wegovu `albu po tom zahtevu, a `alilac se `alio na tu odluku. Peti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava, 681 F.2d 266, ukinuo je tu odluku i vratio predmet ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, a sud, 691 F.2d 213, je odbio zahtev za obnovu postupka, kao i predlog za obnovu postupka an bank. Certiorari je odobren. Sudija Vrhovnog suda, O’Konor, izneo je stav da pravo okrivqenog pro se po [estom amandmanu da vodi sopstvenu odbranu nije prekr{eno samoinicijativnim u~e{}em branilaca u pripravnosti. Odluka je ukinuta. Sudija Blekmun se sla`e s ovom odlukom. Sudija Vajt, kome su se pridru`ili sudija Brenan i sudija Mar{al, dostavio je protivno mi{qewe. Mi{qewe izneto nakon vra}awa predmeta ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, 729 F.2d 1026. Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Odredba [estog amandmana koja se odnosi na branioca podrazumeva pravo okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu na svom su|ewu, uz stru~nu pomo}. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD.
212

(2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Okrivqenom pro se mora se dozvoliti da kontroli{e organizaciju i sadr`aj sopstvene odbrane, da ula`e zahteve, raspravqa o pravnim pitawima, da u~estvuje u postupku ispitivawa potencijalnih porotnika, da ispituje svedoke i da se obra}a sudu i poroti u odgovaraju}im trenucima tokom su|ewa. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Pravo okrivqenog da postupa pro se ne ukqu~uje apsolutnu zabranu braniocu u pripravnosti da samoinicijativno u~estvuje u pretresu. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Prilikom utvr|ivawa da li je po{tovano pravo okrivqenog da svoju odbranu vodi pro se, potrebno je prvenstveno se usredsrediti na to da li je on imao pravednu {ansu da na sopstveni na~in iznese svoju tezu. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni pro se obi~no mora da prihvati svaku samoinicijativnu pomo} ili prepreku koja mo`e pote}i od sudije koji izabere da pozove i ispituje svedoke, od tu`ioca koji predano sprovodi svoju du`nost da iznese dokaze koji idu u prilog odbrane, od vi{e glasova koji govore u ime odbrane na su|ewu protiv vi{e od jednog okrivqenog, ili od amikusa, imenovanog da pomogne sudu. (6) Krivi~ni zakon, ~lan 1166.10(2) 110k1166.10(2) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k1166.11(6), 110k1166.11) Po{to se kod ostvarivawa prava na samozastupawe obi~no pove}ava verovatno}a da ishod su|ewa bude nepovoqan po okrivqenog, na wegovo uskra}ivawe se ne mo`e primeniti analiza “bezazlene gre{ke”. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (7) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti (7) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni pro se ima pravo da zadr`i stvarnu kontrolu nad odbranom koju izabere da vodi pred porotom; ako u~e{}e branioca u pripravnosti, uprkos protivqewu okrivqenog, braniocu zapravo omogu}ava da donosi ili da se u znatnoj meri me{a u sve zna~ajne takti~ke odluke, ili da kontroli{e ispitivawe svedoka ili da umesto okrivqenog govori o bilo kom zna~ajnom pitawu, onda je to pravo podriveno. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD.
213

(8) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Delovawe branioca u pripravnosti, bez saglasnosti okrivqenog pro se, ne sme porotu navesti na pomisao da okrivqeni svoju odbranu ne vodi sam. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. 121 Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Pravo okrivqenog da svoju odbranu vodi pro se je u toku postupka van prisustva porote na odgovaraju}i na~in potvr|eno ako je okrivqenom omogu}eno da se u svoje ime slobodno obra}a sudu i ako su nesuglasice izme|u branioca u pripravnosti i okrivqenog re{ene u korist okrivqenog kad god se radi o pitawu koje bi ina~e bilo prepu{teno braniocu da se wime pozabavi po svom naho|ewu. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (10) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Pravo okrivqenog pro se po [estom amandmanu nije bilo prekr{eno samoinicijativnim u~e{}em branilaca u pripravnosti ako je okrivqenom bilo omogu}eno da nastupa na na~in koji je wemu odgovarao i ako je samoinicijativno u~e{}e branilaca u pripravnosti bilo svedeno na razumne granice. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (11) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni se mo`e odre}i svog prava da vodi sopstvenu odbranu. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (12) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Kada okrivqeni pro se jednom pozove branioca da u zna~ajnoj meri u~estvuje u postupku ili se saglasi s wegovim u~e{}em, mora se pretpostaviti da je branilac za svaki slede}i nastup imao saglasnost okrivqenog, barem dok okrivqeni izri~ito i nedvosmisleno ne obnovi svoj zahtev da se braniocu u pripravnosti oduzme re~. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (13) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Pravo okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu ne kr{i se kada branilac u pripravnosti okrivqenom pro se poma`e da savlada rutinske prepreke procesne prirode ili prepreke vezane za dokazni postupak koje spre~avaju okrivqenog da ispuni neki konkretan zadatak koji je jasno pokazao da `eli da ispuni, kao {to je izvo|ewe dokaza ili ulagawe prigovora na svedo~ewe; niti se ta prava kr{e ako branilac samo poma`e okrivqenom kako bi obezbedio wegovo po{tovawe osnovnih pravila protokola u sudnici i procedure su|ewa. [esti amandman na Ustav SAD. (14) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni nema ustavno pravo da dobija li~na uputstva od pretresnog sudije u vezi s procedurom su|ewa.
214

(15) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(5) 110k641.4(5) Najcitiraniji predmeti Ustav ne zahteva od sudije da na sebe preuzme poslove za potrebe okrivqenog pro se koje bi ina~e rutinski obavili profesionalni branioci. (16) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Prava okrivqenog po [estom amandmanu ne kr{e se u slu~aju kada pretresni sudija imenuje branioca u pripravnosti, ~ak i protiv voqe okrivqenog, da sudiju oslobodi potrebe da obja{wava i sprovodi osnovna pravila protokola u sudnici ili da pomogne okrivqenom da savlada rutinske prepreke koje spre~avaju okrivqenog da postigne jasno navedene ciqeve; u~e{}e branioca koji usmerava okrivqenog kroz osnovnu proceduru su|ewa dozvoqeno je ~ak i u malo verovatnom slu~aju da ono u odre|enoj meri naru{ava utisak da okrivqeni pro se ima kontrolu nad sopstvenom odbranom. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. **945 *168 Kratki prikaz sudske odluke (FN*) FN* Ovaj kratki prikaz sudske odluke ne ~ini sastavni deo mi{qewa suda, ve} ga je sastavio zapisni~ar sudskih odluka, kako bi ~italac mogao lak{e da se sna|e. Vidi predmet United States v. Detroit Lumber Co. /Sjediwene Dr`ave protiv firme Detroit Lamber Ko./, 200 U.S. 321, 337, 26 S.Ct. 282, 287, 50 L.Ed. 499. Na su|ewu za pqa~ku, koje je protiv wega vo|eno pred dr`avnim sudom, respondentu je bilo dozovqeno da postupa pro se, ali je prvostepeni sud, pored toga, imenovao i branioce u pripravnosti da mu pomognu. Kako pre tako i za vreme su|ewa, respondent se ~esto predomi{qao u pogledu uloge branilaca u pripravnosti, pa se, u nekim prilikama, protivio wihovom u~e{}u, dok je, u nekim drugim prilikama, bio saglasan s wihovim u~e{}em. Nakon {to je osu|en, respondent je neuspe{no ulo`io zahteve za novo su|ewe, navode}i kao osnov za to argument da su se wegovi branioci u pripravnosti nepravedno me{ali u izvo|ewe wegove odbrane. Nakon {to je iscrpeo pravno sredstvo da se na odluku po svom zahtevu habeas korpus neposredno `ali apelacionom i dr`avnom sudu, respondent je `albu po zahtevu habeas podneo Federalnom okru`nom /apelacionom/ sudu, tvrde}i da je zbog pona{awa branilaca u pripravnosti bio li{en prava da vodi sopstvenu odbranu koje je zajam~eno po predmetu Faretta v. California, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562. Okru`ni **946 sud odbio je wegovu `albu, ali je apelacioni sud tu odluku ukinuo, ocewuju}i da je pravo respondenta na samozastupawe po [estom amandmanu prekr{eno samoinicijativnim u~e{}em preterano revnosnih branilaca u pripravnosti. Oceweno je da: Pravo respondenta po [estom amandmanu da vodi sopstvenu odbranu nije prekr{eno, po{to se sti~e utisak da mu je bilo omogu}eno da nastupa na na~in koji je wemu odgovarao i da je samoinicijativno u~e{}e branilaca u pripravnosti bilo svedeno na razumne granice. Str. 949-956. (a) Odredba [estog amandmana koja se odnosi na branioca podrazumeva pravo okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu uz stru~nu pomo} na su|ewu koje se vodi protiv wega, a ne protiv wegovih branilaca. Ovde zapisnik
215

otkriva da su respondentu bila odobrena prava okrivqenog pro se da kontroli{e organizaciju i izvo|ewe svoje odbrane, da ula`e zahteve, raspravqa o pravnim pitawima, da u~estvuje u postupku ispitivawa potencijalnih porotnika, da ispituje svedoke i da se obra}a sudu i poroti u odgovaraju}im trenucima tokom su|ewa. Str. 949-950. (b) Ciqevi koji se odnose na potvr|ivawe dostojanstva i samostalnosti okrivqenog pro se, kao i na to da mu se omogu}i da iznese ono {to bi moglo biti wegova najboqa mogu}a odbrana, podjednako se mogu ostvariti bez kategori~nog oduzimawa re~i braniocima u pripravnosti. Prilikom utvr|ivawa da li su po{tovana “prava Farete” okrivqenog, potrebno je prvenstveno se usredsrediti na to da li je on imao pravednu {ansu da na sopstveni na~in iznese svoju tezu. Me|utim, takva prava zapravo name}u ograni~ewa u pogledu obima samoinicijativnog u~e{}a branilaca u pripravnosti. *169 Kao prvo, okrivqeni pro se ima pravo da zadr`i stvarnu kontrolu nad odbranom koju izabere da vodi pred porotom, a kao drugo, delovawe branioca u pripravnosti, bez saglasnosti okrivqenog, ne sme porotu navesti na pomisao da okrivqeni svoju odbranu ne vodi sam. Str. 950-951. (c) Utisak o samozastupawu okrivqenog pro se ne sme biti naru{en u~e{}em branilaca u pripravnosti van prisustva porote. U ovom predmetu, ve}ina ovakvih incidenata na koje se respondent `ali dogodila se u vreme kad se porota nije nalazila u sudnici i mada je `alosno {to su se neki od tih incidenata dogodili, u~e{}e branilaca bilo je potpuno u skladu s gorenavednim ograni~ewem. Respondentu je bilo pru`eno dosta prilika da sudu iznese svoj stav o svakom pitawu o kojem se raspravqalo, a svi sukobi izme|u respondenta i branilaca bili su re{eni u korist respondenta. Str. 951-953. (d) Tek kada branioci u pripravnosti deluju u prisustvu porote, okrivqeni legitimno mo`e izneti tvrdwu da }e wihovo preterano u~e{}e naru{iti utisak da on svoju odbranu vodi pro se. Uprkos tome, nije neophodno kategori~no zabraniti u~e{}e branilaca. U ovom slu~aju, gde su respondentovi napori pro se bili naru{eni prvenstveno zbog wegovog premi{qawa oko uloge branilaca, veoma je te{ko utvrditi koliko je wihovo u~e{}e zapravo bilo suprotno respondentovim `eqama. Ako je okrivqenom pru`ena prilika za to i ako se on opredeli da branilac nastupi pred sudom ili porotom, wegove pritu`be u vezi s kasnijim samoinicijativnim nastupima branioca uglavnom gube svoju snagu. Kada okrivqeni pro se jednom pozove branioca da u zna~ajnoj meri u~estvuje u postupku ili se saglasi s bilo kakvim wegovim u~e{}em, mora se pretpostaviti da je branilac za svaki slede}i nastup imao saglasnost okrivqenog, barem dok okrivqeni izri~ito i nedvosmisleno ne obnovi svoj zahtev da se braniocu u pripravnosti oduzme re~. Str. 953-954. (e) Prava okrivqenog po [estom amandmanu ne kr{e se u slu~aju kada pretresni sudija imenuje branioca u pripravnosti, ~ak i protiv voqe okrivqenog, da sudiju oslobodi potrebe da obja{wava i sprovodi osnovna pravila protokola u sudnici ili da pomogne okrivqenom da savlada rutinske prepreke koje spre~avaju okrivqenog da postigne jasno navedene ciqe216

ve. Na su|ewu respondentu, zna~ajan deo u~e{}a branilaca u pripravnosti bio je vezan za te osnovne procedure, a nijedno takvo u~e{}e nije uticalo na respondentovu kontrolu nad wegovom odbranom, niti je pred porotom naru{ilo utisak o wegovom statusu okrivqenog pro se. Str. 954. **947 (f) Ostavqaju}i po strani u~e{}e branilaca u pripravnosti koje je odobrio ili respondent ili lice zadu`eno za rutinska administrativna ili procesna pitawa, komentari koje su branioci samoinicijativno izneli pred porotom nisu bili brojni ili toliko ~esti da su ozbiqno naru{ili *170 utisak porote o tome da se okrivqeni sam zastupa. Str. 954-956. 681 F.2d 266 (CA5 /Peti federalni apelacioni sud/, 1982), odluka je ukinuta. Lesli A. Benitez, pomo}nik dr`avnog tu`ioca Teksasa, koja je u ime `alioca obrazlo`ila osnov `albe. Ona je taj podnesak sa~inila zajedno s Yimom Matoksom, dr`avnim tu`iocem, Dejvidom R. Ri~ardsonom, izvr{nim pomo}nikom dr`avnog tu`ioca, i Nansi M. Simonson, pomo}nikom dr`avnog tu`ioca. Krejg Smajser, imenovan od strane suda, 460 U.S. 1035, obrazlo`io je odgovor na `albu pro hak vice i podneo podnesak u ime respondenta. Respondent je podneo podnesak pro se. Sudija O’Konor izneo je mi{qewe suda. U predmetu Faretta v. California, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975), ovaj sud priznao je pravo okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu, koje je predvi|eno [estim amandmanom. Sud je tako|e izneo stav da prvostepeni sud mo`e da imenuje “branioca u pripravnosti” da okrivqenom pro se pomogne u wegovoj odbrani. Danas moramo doneti odluku o tome kakvu ulogu branioci u pripravnosti koji su prisutni na su|ewu mogu odigrati uprkos protivqewu okrivqenog, a da istovremeno budu za{ti}ena wegova “prava Farete”. Karl Edvin Vigins je, kao povratnik u kriminal, osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora zbog pqa~ke. Osu|uju}a presuda protiv wega poni{tena je zbog mawkavosti optu`nice. Nakon novog su|ewa, Vigins je ponovo osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora. Na oba su|ewa, bili su imenovani branioci u pripravnosti da pomognu Viginsu. Vigins sada osporava u~e{}e branilaca na wegovom drugom su|ewu. Pre po~etka prvog su|ewa, odr`an je pretres povodom Viginsovog zahteva za postupawe pro se. Sud je taj zahtev odobrio, Zapisnik, str. 4a, ali je istovremeno imenovao dva advokata, *171 kao branioce u pripravnosti. Vigins se u po~etku protivio wihovom prisustvu. Zapisnik, str. 11a. Me|utim, nedugo nakon toga, branioci su pitali Viginsa kako treba da se pona{aju na su|ewu, a Vigins je izri~ito zahtevao da oni direktno ula`u odgovaraju}e prigovore sudu, bez prethodnih konsultacija s wim. Zapisnik, str. 37a. Nakon su|ewa, novoimenovani branioci otkrili su mawkavost prvobitne optu`nice, pa je odobren zahtev za novo su|ewe. Dana 16. aprila 1973. godine, oko dva meseca pre po~etka drugog su|ewa, Vigins je podneo zahtev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, navode}i da `eli da povu~e svoju prethodnu odluku da se odrekne branioca. App.
217

/kao u originalu/ /Molba/ 54-55. (FN1) Slede}eg dana, Vigins je popunio i potpisao formular, naslovqen: “Molba za imenovawe branioca po slu`benoj du`nosti i izdavawe naloga s tim u vezi”. (FN2) Prvostepeni sud imenovao je Bewamina Samplesa. Oko mesec dana kasnije, Vigins je ulo`io zahtev za dodelu jo{ jednog branioca. (FN3) Pet dana kasnije, Vigins je *172 popunio jo{ jedan formular zahteva za dodelu branioca, a prvostepeni sud imenovao je R. Norvela Grejema. FN1. U Viginsovom dopisu, upu}enom pretresnom sudiji, se ka`e: “@elim da povu~em svoj raniji zahtev da se odreknem pomo}i branioca po slu`benoj du`nosti – i tra`im da mi ovaj ~asni sud dodeli branioca da mi pomogne. “Bio bih veoma zahvalan sudu kad bi imenovao uva`enog advokata Stjuarta Y. Alekandera, koji je ranije bio imenovan da mi pomogne oko `albe, pre nego {to je presuda poni{tena. “Izviwavam se ako sam sudu priredio neprijatnost.” Zapisnik, str. 584. FN2. U zahtevu je bilo navedeno: “Sada se obra}a Karl Edvin Vigins, okrivqeni u predmetu koji nosi gorenavedenu oznaku i broj, i s po{tovawem moli sud da imenuje branioca da ga zastupa u pomenutom predmetu za te{ko krivi~no delo, a on }e dokazati sudu da nema sredstava da sam anga`uje branioca”. Zapisnik, str. 586. FN3. U odgovaraju}em delu tog zahteva se navodi: “^etiri (4) puta sam optu`en za isto krivi~no delo... U skladu s predmetima Higgins v. State /Higins protiv Dr`ave/ i Snow v. State /Snow protiv dr`ave/, u kojima je krivi~ni postupak obustavqen u skladu s ~lanom 28.13 VACCP (kao u originalu) (nepoznata skra}enica), ne bi trebalo (sic) ponovo da mi se sudi. Molim vas da mi dodelite branioca koji }e citirati pravne izvore u vezi s ovim pitawem, kao i one koji idu u prilog dr`ave. Ja sam prona{ao samo pravne izvore koji ukazuju na to da je zabraweno daqe krivi~no gowewe. Nisam prona{ao nijedan pravni izvor koji ukazuje na suprotno (sic).” Zapisnik, 623 (naglasak kao u originalu). **948 Kako se bli`ilo wegovo drugo su|ewe, Vigins se i daqe predomi{qao u pogledu branilaca po slu`benoj du`nosti. Kad je pretpretresni postupak po~eo 4. juna 1973. godine, Vigins je objavio da }e se braniti pro se; potom je ~vrsto zahtevao da se braniocima ne dozvoli da se me{aju u wegova izlagawa pred sudom. Zapisnik, str. 8, 12, 39-40. Slede}eg jutra, 5. juna, Vigins je ponovo potvrdio svoju `equ da postupa pro se i protivio se ~ak i insistirawu suda da mu branioci ostanu na raspolagawu radi konsultacija. Zapisnik, str. 66-67. Glavni pretres po~eo je kasnije toga dana, a nedugo zatim, Vigins je prekinuo svoje unakrsno ispitivawe svedoka da bi se nezvani~no posavetovao s Grahamom. Zapisnik, str. 201. Posle toga se Vigins izri~ito saglasio s tim da Graham vodi ispitivawe podobnosti jednog drugog svedoka. Zapisnik, str. 210. Slede}i dan su|ewa, 6. juna, Vigins je zapo~eo zahtevom da se su|ewe ne nastavi u odsustvu Samplesa iz sudnice. Zapisnik, str. 255. Kasnije tog jutra, Vigins je, pak, zahtevao da se braniocima ne dozvoli da mu poma`u ili
218

da ga prekidaju, Zapisnik, str. 308, ali je nedugo zatim on prekinuo svoje unakrsno ispitivawe svedoka da bi se nezvani~no posavetovao sa Samplesom. Zapisnik, str. 310. Kada je su|ewe nastavqeno toga poslepodneva, Vigins se saglasio da daqe postupa u Samplesovom odsustvu. Zapisnik, str. 328. Me|utim, kad se Samples vratio, Vigins je ponovo prekinuo svoje unakrsno ispitivawe svedoka da bi se posavetovao s wim. Zapisnik, 333. Posle toga je Vigins insistirao da branioci ne smeju da iniciraju konsultacije s Viginsom u ~etiri oka. Zapisnik, str. 345-346. Pre zavr{etka tog dana, Vigins je jo{ jednom na{ao za shodno da prekine svoje ispitivawe svedoka da bi se posavetovao sa Samplesom. Zapisnik, str. 384. Slede}eg dana, 7. juna, Vigins se slo`io da Graham pred porotom iznese Viginsovu uvodnu re~. Zapisnik, str. 486. Dana 8. juna, Vigins je jo{ jednom bio voqan da se su|ewe nastavi u odsustvu jednog od wegovih branilaca u pripravnosti. Zapisnik, *173 str. 546. Nakon {to je osu|en, Vigins je podneo zahtev za novo su|ewe. Na pretresu odr`anom 31. jula povodom Viginsovog zahteva, Vigins je osudio usluge branilaca u pripravnosti. On je insistirao na tvrdwi da su se oni nepravedno me{ali u wegovo izno{ewe svoje odbrane. Zapisnik, str. 572b. Nakon {to je iscrpeo pravno sredstvo da se na odluku po svom zahtevu habeas korpus neposredno `ali apelacionom i dr`avnom sudu, Vigins je zahtev za pravni lek po svom zahtevu habeas podneo na saveznom nivou. On je izneo argument da je zbog pona{awa branilaca u pripravnosti bio li{en prava da vodi sopstvenu odbranu koje je zajam~eno po predmetu Fareta. Okru`ni sud odbio je wegovu `albu po zahtevu habeas, ali je Peti federalni apelacioni sud tu odluku ukinuo. Wiggins v. Estelle /Vigins protiv Istela/, 681 F.2d 266, zahtev za obnovu postupka je odbijen, 691 F.2d 213 (CA5 1982). Apelacioni sud izneo je stav da je Viginsovo pravo na samozastupawe po [estom amandmanu bilo prekr{eno samoinicijativnim u~e{}em preterano revnosnih branilaca u pripravnosti: “Pravilo koje danas uvodimo jeste da branilac u pripravnosti imenovan po slu`benoj du`nosti treba ’da se vidi, ali ne i da se ~uje.’ Pod ovim podrazumevamo da se on ne sme nadmetati s okrivqenim ili ga zameniti u vo|ewu wegove odbrane. Umesto toga, wegovo prisustvo ima iskqu~ivo savetodavnu svrhu, a okrivqeni }e ga koristiti ili ga ne}e koristi kako wemu bude odgovaralo.” Id, 681 F.2d, na str. 273 (fusnota je izostavqena). Mi ne prihvatamo odluku Apelacionog suda i ukidamo presudu. II A U predmetu Fareta, sud je razmatrao slu~aj okrivqenog u krivi~nom predmetu od koga se zahtevalo da svoju odbranu izvodi iskqu~ivo putem branioca. Sud je smatrao da optu`eni ima pravo po [estom amandmanu da vodi sopstvenu odbranu, pod uslovom da se svesno i razborito odrekne svog prava na branioca i da je sposoban i voqan da se povinuje sudskom pravilniku i protokolu u sudnici. U predmetu Fareta, donet je zakqu~ak da “(a)ko optu`eni nije dao saglasnost (za zastupawe putem *174 branioca), na taj na~in
219

izvedena odbrana ne smatra se odbranom koju mu Ustav jam~i, jer, realno gledaju}i, to i nije wegova odbrana”. 422 U.S, na str. 821. 95 S.Ct, na str. 2534. (1) Stav iznet u predmetu Fareta bio je utemeqen na dugogodi{wem priznawu prava na samozastupawe u saveznim sudovima, ukqu~uju}i ve}inu dr`avnih **949 sudova, kao i na jeziku, strukturi i duhu [estog amandmana. Na osnovu tog amandmana, okrivqeni, a ne wegov branilac, je taj koji mora biti “obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv wega,” koji ima pravo da se suo~i sa svedocima protiv wega, i kome se mora omogu}iti “obavezni postupak pribavqawa svedoka u wegovu korist.” Sama odredba tog amandmana koja se odnosi na branioca, a koja optu`enom omogu}ava “da ima pomo} branioca radi svoje odbrane,” podrazumeva pravo okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu, uz stru~nu pomo} na su|ewu koje se, uostalom, vodi protiv wega, a ne protiv wegovog branioca. B (2) Pravo okrivqenog na samozastupawe jednostavno podrazumeva i izvesna posebna prava da se ~uje wegov glas. Okrivqenom pro se mora se dozvoliti da kontroli{e organizaciju i sadr`aj sopstvene odbrane, da ula`e zahteve, raspravqa o pravnim pitawima, da u~estvuje u postupku ispitivawa potencijalnih porotnika, da ispituje svedoke i da se obra}a sudu i poroti u odgovaraju}im trenucima tokom su|ewa. Zapisnik otkriva da su Viginsu zapravo bila dodeqena sva ova prava. Vigins je, pre su|ewa, podneo zahtev prvostepenom sudu da izda nalog da se pripremi zapisnik sa prvog su|ewa. Potom se on, a ne wegovi branioci u pripravnosti, odrekao prava da primi taj zapisnik i objavio je da je spreman za su|ewe. Zapisnik, str. 7-11, 65-66. U toku pretpretresnog postupka, on je ulo`io i obrazlo`io najmawe dvanaest zahteva pro se. (FN4) Sam Vigins je *175, u ime odbrane, vodio ispitivawe podobnosti potencijalnih porotnika (FN5) i u ime odbrane dao uvodnu re~ pred porotom. Zapisnik, str. 347-348. FN4. Ti zahtevi su obuhvatali i zahtev za otkrivawe dokaza, Zapisnik, str. 14, zahtev za poni{tewe optu`nice, Zapisnik, str. 16, zahtev da ne bude dvaput osu|en za isto krivi~no delo, Zapisnik, str. 17-22, zahtev in limine, kao i zahtev vezan za poseban pravni lek, Zapisnik, str. 23-24, zahtev za ispravku zapisnika o krivi~nom delu, Zapisnik, str. 31, zahtev za otkrivawe svih materijala u posedu tu`ila{tva koji ga mogu osloboditi krivice, Zapisnik, str. 33, zahtev za ~uvawe ozna~enog dokumenta izvan vidokruga porote, Zapisnik, str. 42, zahtev za izolovawe porote od spoqnih uticaja, Zapisnik, str. 44-45, jo{ jedan zahtev in limine, Zapisnik, str. 57-58, zahtev za promenu mesta odr`avawa glavnog pretresa (koji je okrivqeni povukao), Zapisnik, str. 59, zahtev za ekspeditivno su|ewe, Zapisnik, str. 60, zahtev da porotnici ponovo promene mesta, Zapisnik, str. 67-68, kao i zahtev vezan za isplatu naknada za svedoke, Zapisnik, str. 69-70. FN5. Vigins je dao uvodnu re~ za vreme postupka izbora porote, Zapisnik, str. 101-103, i ponaosob je ispitao trideset i tri potencijalna porotnika, Zapisnik, str. 106-185.
220

U toku su|ewa, Vigins je ulo`io brojne zahteve pro se. (FN6) On je slobodno vr{io unakrsno ispitivawe svedoka optu`be, Zapisnik, str. 26-30, 199-206, 224-226, 228-237, 269-286, 290-292, 296-301, 310, 319-326, 332-336, 434447, 455-468, 532-534, i registrovao sopstvene prigovore, Zapisnik, str. 237, 238, 317, 318, 352, 353-359, 418-420, 450, 484, 485, 497, 502-503, 536. U toku celog su|ewa, Vigins je birao svedoke odbrane, Zapisnik, str. 47, 56, 60-61, 348, 368, 381, 383, 384, 393, 396, 398-399, 403, 408, 412, 413, 424, ispitivao ih, Zapisnik, str. 47-55, 349-351, 363-367, 368-373, 374-376, 380-381, 381-382, 383-384, 384-387, 399-401, 404-407, 408-412, 424-426, donosio odluke da odbrana ne postavqa odre|ena pitawa, Zapisnik, str. 414, 449-450, i odlu~ivao o tome koji svedoci ne}e biti pozvani, Zapisnik, str. 390, 415, 422. Protivno savetima branilaca, Vigins je objavio da je odbrana zavr{ila izno{ewe svoje teze, Zapisnik, str. 413. Vigins je dostavio sopstvena uputstva za porotu, Zapisnik, str. 471-473, i ulo`io sopstvene prigovore na uputstva za porotu koja je sud predlo`io, Zapisnik, str. 473-478. On je izdejstvovao eliminisawe jednog od tih uputstava za porotu koje je sud predlo`io, uprkos izri~itom prigovoru branilaca, Zapisnik, str. 478, odobrio je obrazac presude koji je dostavqen poroti, Zapisnik, str. 479, i izneo zavr{nu re~ pred porotom, Zapisnik, str. 490-497. Vigins je izabrao da se obrati poroti, u fazi su|ewa posve}enoj razmatrawu kazne, Zapisnik, str. 69, a u toj fazi je poroti tako|e obrazlo`io svoju tezu, Zapisnik, str. 540-541. FN6. Ti zahtevi su ukqu~ivali i zahtev za dono{ewe osloba|aju}e presude, zahtev za ispitivawe svedoka bez prisustva porote, kao i zahtev za imenovawe istra`iteqa, Zapisnik, str. 342-344, 392-393, 394-395. *176C Viginsova pritu`ba ne odnosi se na ograni~ewa u pogledu wegovog u~e{}a na su|ewu, jer takvih ograni~ewa o~igledno nije ni bilo, ve} se odnosi na navodno nedovoqna ograni~ewa u pogledu u~e{}a branilaca u pripravnosti. **950 Na su|ewu se Vigins protivio samoj ~iwenici da }e mu branioci ostati na raspolagawu da mu pomognu, Zapisnik, str. 66-67. Vigins je odustao od tog prigovora; on sada iskqu~ivo tvrdi da je wegovo “pravo Farete” da svoju odbranu iznese pro se bilo naru{eno zbog dekoncentri{u}eg, upli}u}eg i samoinicijativnog u~e{}a branilaca tokom celog su|ewa. III Vigins tvrdi, a apelacioni sud se s tom tvrdwom slo`io, da okrivqeni pro se mo`e insistirati da sopstvenu tezu u celosti iznese bez ikakvog prekidawa ili drugih oblika samoinicijativnog u~e{}a branilaca u pripravnosti. Vigins se prvenstveno poziva na jedno jedino mesto u predmetu Fareta gde se pomiwe branilac u pripravnosti. “Naravno, dr`ava mo`e da imenuje ’branioca u pripravnosti’ – ~ak ako se optu`eni i protivi tome – kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo}, i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe.” Vidite predmet United States v. Dougherty /Sjediwene Dr`ave protiv Dohertija/, 154 U.S.App.D.C. 76, 87-89, 473
221

F.2d 1113, 1124-1126.” 422 U.S, na str. 834, fusnota 46, 95 S.Ct, na str. 2540, fusnota 46. Vigins tvrdi da su re~ima “ako i kada” definisana ograni~ewa uloge branilaca u pripravnosti. On iznosi argument da }e “pravo Farete” postati bezna~ajno ako se braniocima dozvoli da se raspravqaju s okrivqenim, da protivno `eqama okrivqenog sudu ula`u zahteve i da preduzimaju druge korake bez konkretnog odobrewa okrivqenog. (3) Po na{em mi{qewu, logika predmeta Fareta i weno citirawe u predmetu Diherti ukazuju na to da apsolutna zabrana samoinicijativnog u~e{}a branilaca u pripravnosti nije neophodna ili da to nije imala za ciq. Pravo na postupawe pro se postoji da bi se potvrdilo *177 dostojanstvo i samostalnost optu`enog, kao i da bi mu se omogu}ilo da iznese ono {to bi, makar ponekad, moglo biti wegova najboqa mogu}a odbrana. Oba ova ciqa mogu se ostvariti bez kategori~nog oduzimawa re~i braniocima u pripravnosti. (4) Prilikom utvr|ivawa da li su po{tovana “prava Farete” okrivqenog, potrebno je prvenstveno se usredsrediti na to da li je on imao pravednu {ansu da na sopstveni na~in iznese svoju tezu. Sam predmet Fareta bavio se afirmativnim pravom okrivqenog da u~estvuje u postupku, a ne ograni~ewima u pogledu dodatnog u~e{}a branilaca u pripravnosti. Konkretno pravo da se ~uje wegov glas, koje je Viginsu jednostavno bilo odobreno, vidi, gore, na str. 949, ~ini su{tinu prava okrivqenog na samozastupawe. (5)(6) Pa ipak, priznajemo da pravo da se govori u svoje ime podrazumeva vi{e od obi~ne prilike da se jo{ jedan glas pridru`i kakofoniji ostalih glasova. Kako Vigins tvrdi, ciqevi koji se nalaze u osnovi prava na postupawe pro se mogu se naru{iti samoinicijativnim i preterano upli}u}im u~e{}em branilaca u pripravnosti. U postupku koji se vodi pred porotom, okrivqeni se legitimno mo`e zabrinuti da }e vi{e glasova koji govore “u ime odbrane” u~initi zbuwuju}om poruku koju okrivqeni `eli da prenese /poroti/ i tako poraziti ciqeve Farete. (FN7) Shodno tome, “pravo Farete” mora nametnuti izvesna ograni~ewa u pogledu obima samoinicijativnog u~e{}a branilaca u pripravnosti. (FN8) FN7. Okrivqeni pro se obi~no mora da prihvati svaku samoinicijativnu pomo} ili prepreku koja mo`e pote}i od sudije koji izabere da pozove i ispituje svedoke, od tu`ioca koji predano sprovodi svoju du`nost da iznese dokaze koji idu u prilog odbrane, od vi{e glasova koji govore u ime odbrane na su|ewu protiv vi{e od jednog okrivqenog, ili od amikusa, imenovanog da pomogne sudu, vidi predmet Brown v. United States /Braun protiv Sjediwenih Dr`ava/, 105 U.S.App.D.C. 77, 83, 264 F.2d 363, 369 fCADC /Federalni apelacioni sud za Distrikt Kolumbija/, 1959) (delimi~no saglasno mi{qewe sudije Burgera). FN8. Po{to se kod ostvarivawa prava na samozastupawe obi~no pove}ava verovatno}a da ishod su|ewa bude nepovoqan po okrivqenog, na wegovo uskra}ivawe se ne mo`e primeniti analiza “bezazlene gre{ke”. To pravo je ili po{tovano ili uskra}eno, a wegovo uskra}ivawe nikako ne mo`e biti bezazleno. Me|utim, tu se logi~no name}e zakqu~ak da okrivqeni koji ostvaruje svoje pravo da nastupa pro se “ne mo`e posle da se `ali {to je kvalitet wegove sopstvene odbrane doveo do uskra}ivawa ’efikasne pomo222

}i branioca’.” Faretta, 422 U.S, na str. 834. fusnota 46, 95 S.Ct na str. 2540, fusnota 46. Pored toga, pravo okrivqenog da postupa pro se postoji u {irem kontekstu su|ewa u krivi~nom predmetu koje ima za ciq da se utvrdi da li je okrivqeni kriv ili nije kriv za krivi~no delo koje mu je stavqeno na teret. Pretresni sudija }e mo`da morati da donese veliki broj odluka, kako bi uskladio u~e{}e branilaca u pripravnosti s prigovorom okrivqenog pro se takvom u~e{}u; u prirodi “prava Farete” nema ni~ega {to bi ukazivalo na to da uobi~ajeno popu{tawe u vezi s ovim pitawima pred “pozivima na zdrav razum” od strane pretresnog sudije ovde ne bi trebalo da se postigne, kao {to se posti`e u ostalim slu~ajevima. **951 *178 (7) Kao prvo, okrivqeni pro se ima pravo da zadr`i stvarnu kontrolu nad odbranom koju izabere da vodi pred porotom. To je su{tina “prava Farete”. Ako u~e{}e branioca u pripravnosti, uprkos protivqewu okrivqenog, braniocu zapravo omogu}ava da donosi ili da se u znatnoj meri me{a u sve zna~ajne takti~ke odluke, ili da kontroli{e ispitivawe svedoka, ili da umesto okrivqenog govori o bilo kom zna~ajnom pitawu, onda je “pravo Farete” podriveno. (8) Kao drugo, delovawe branioca u pripravnosti, bez saglasnosti okrivqenog, ne sme porotu navesti na pomisao da okrivqeni svoju odbranu ne vodi sam. (FN9) Pojavqivawe okrivqenog u svojstvu sopstvenog branioca veoma je va`no na su|ewu u krivi~nom predmetu, jer pravo na postupawe pro se postoji da bi se potvrdilo dostojanstvo i samostalnost optu`enog. U srodnim kontekstima, sudovi su priznavali ~iwenicu da okrivqeni ima pravo da prisustvuje svim bitnim fazama su|ewa, Snyder v. Massachusetts /Snajder protiv Masa~usetsa/. 291 U.S. 97, 54 S.Ct. 330, 78 L.Ed. 674 (1934), da, u normalnim okolnostima, on ne mo`e biti primoran da se u sudnici pojavi u lancima ili u zatvorskoj uniformi, Estelle v. Villiams /Istel protiv Vilijamsa/, 425 U.S. 501, 504-505, 96 S.Ct. 1691, 1693, 48 L.Ed.2d 126 (1976), i da ima pravo da svedo~i *179 u sopstveno ime, vidi predmete, Harris v. New York /Haris protiv Wujorka/, 401 U.S. 222, 225, 91 S.Ct. 643, 645, 28 L.Ed.2d 1 (1971); Brooks v. Tennessee /Bruks protiv Tenesija/, 406 U.S. 605, 612, 92 S.Ct. 1891, 1895, 32 L.Ed.2d 358 (1972). Pojavqivawe pred porotom u statusu sopstvenog branioca mo`e biti podjednako va`no za okrivqenog pro se. S ta~ke gledi{ta porote, utisak o poruci koju joj je odbrana prenela mo`e podjednako zavisiti i od toga ko je tu poruku preneo. Sa stanovi{ta samog okrivqenog, wegovo pravo da postupa pro se mo`e prili~no izgubiti svoj zna~aj ako je samo pravnicima prisutnim u sudnici poznato da on to pravo ostvaruje. FN9. Na osnovu predmeta Fareta, predvi|en je ovaj drugi uslov. U fusnoti koja se odnosi na branioca u pripravnosti, u predmetu Fareta citirane su tri stranice iz predmeta Doherti, gore, u kojem smo prona{li slede}u izjavu: “Korist od imenovawa amikusa zavisi od obja{wewa koje je dato okrivqenom, kao i od saradwe optu`enog i wegovog razumevawa, o tome da on donekle opravdano mo`e tvrditi da wegova prava pro se ukqu~uju i pravo da se pred porotom pojavi u statusu sopstvenog branioca, kao i da je to pravo
223

oslabqeno ako advokat igra previ{e napadnu ulogu, osim ako poroti nije jasno da on nema status zastupnika odbrane.” 154 U.S. App.D.C. na str. 88, 473 F.2d, na str. 1125 (fusnota je izostavqena). IV U~e{}e branilaca u pripravnosti van prisustva porote odnosi se samo na prvo od ova dva ograni~ewa. Mora se smatrati da je pretresni sudija, koji u svakom slu~aju od okrivqenog dobije prvobitni zahtev vezan za “pravo Farete” i koji nadgleda za{titu tog prava tokom celog su|ewa, sposoban da uo~i razliku izme|u zahteva koje je izneo okrivqeni pro se i zahteva koje je izneo branilac u pripravnosti. Uporedi s predmetima United States v. Martinez /Sjediwene Dr`ave protiv Martineza/, 597 F.2d 509, 510-511 (CA5), certiorari je odbijen, 444 U.S. 979, 100 S.Ct. 479, 62 L.Ed.2d 405 (1979); United States v. Penick /Sjediwene Dr`ave protiv Penika/, 496 F.2d 1105, 1108 (CA7 /Sedmi federalni apelacioni sud/), certiorari je odbijen, 419 U.S. 897, 95 S.Ct. 177, 42 L.Ed.2d 141 (1974); United States v. Reeves /Sjediwene Dr`ave protiv Rivsa/, 348 F.2d 469 (CA2 /Drugi federalni apelacioni sud/, 1965), certiorari je odbijen, 383 U.S. 929, 86 S.Ct. 936, 15 L.Ed.2d 848 (1966). Shodno tome, utisak o samozastupawu okrivqenog pro se ne mo`e biti neprihvatqivo naru{en u~e{}em branioca u pripravnosti u postupku bez prisustva porote. (9) Stoga su “prava Farete” u toku postupka bez prisustva porote na odgovaraju}i na~in potvr|ena ako je okrivqenom omogu}eno da se u svoje ime slobodno obra}a sudu i ako su nesuglasice izme|u branioca u pripravnosti i okrivqenog re{ene u korist okrivqenog kad god se radi o pitawu koje bi ina~e bilo prepu{teno braniocu da se wime pozabavi po svom naho|ewu. (FN10) FN10. Uporedi sa: “Standards for Criminal Justice” /Standardi u krivi~nom pravosu|u/ Ameri~kog udru`ewa pravnika, odeqak 6-3.7 (Drugo izdawe, 1980) (branilac u pripravnosti mo`e “sudiji skrenuti pa`wu na stvari koje su povoqne za okrivqenog, o kojima }e sudija doneti odluku po wegovom ili wenom zahtevu ...”); “Uniform Rules of Criminal Procedure” /Jedinstvena pravila krivi~nog postupka/, ~lan 711 (1974) (isto); Mayberry v. Pennsvlvania /Mejberi protiv Pensilvanije/, 400 U.S. 455. 467-468, 91 S.Ct. 499. 505-506, 27 L.Ed.2d 539 (1971) (saglasno mi{qewe sudije Burgera) (isto). **952 *180 Ve}ina incidenata na koje se Vigins `ali dogodila se u vreme kada se porota nije nalazila u sudnici. U odsustvu porote, Viginsova dva branioca u pripravnosti ~esto su pretresnom sudiji obja{wavala svoje stavove i pitawa oko kojih se nisu slagali s Viginsom. Ti branioci su ulagali zahteve, u zapisnik diktirali predlo`ene strategije, (FN11) ulagali prigovore na svedo~ewa svedoka optu`be, tra`ili da se pozovu dodatni svedoci i predlagali pitawa koja je okrivqeni trebalo da postavi svedocima. FN11. Zapisnik, str. 344-345, 414-415, 427-428, 449-450, 478. Vigins je, u vi{e navrata, izri~ito prihvatio inicijative branilaca u pripravnosti. Na primer, kad su branioci podneli zahtev za raspu{tawe
224

porote, Vigins se pridru`io tom zahtevu. Zapisnik, str. 81-82. Vigins je podr`ao zahteve branilaca za dostavqawe policijskog zapisnika i fotografija. Zapisnik, str. 51-52, 54. Branioci su najmawe dva puta podneli jedan zahtev koji je odbijen, a Vigins je zatim tra`io da se registruje wegov prigovor na odbijawe tog zahteva. (FN12) FN12. Vidi Zapisnik, str. 243, 246; Zapisnik, str. 447, 449. U nekim drugim prilikama, Vigins jednostavno nije reagovao na u~e{}e branilaca u pripravnosti. Vidi, na primer, Zapisnik, str. 32. U nekoliko drugih navrata, Vigins se `estoko usprotivio incijativama branilaca. On se opirao predlogu branilaca da se su|ewe odgodi da bi mogao da se pripremi zapisnik o wegovom ranijem su|ewu, (FN13) i odrekao se prava branilaca na desetodnevni period za pripremu, koji su branioci hteli da tra`e. Zapisnik, str. 64-66. U toku rasprave u pretpretresnoj fazi postupka, povodom zahteva za otkrivawe dokaza, Vigins je, iznerviran, zahtevao da branioci daqe ne u~estvuju bez poziva. Zapisnik, str. 3940. Kasnije se Vigins uspe{no usprotivio da u uputstva za porotu bude uvr{teno i jedno uputstvo za koje su branioci smatrali da ga treba uvrstiti. Zapisnik, str. 476-478. FN13. Zapisnik, str. 7-9. Vigins je kasnije za`alio {to na raspolagawu nije imao zapisnik i tvrdio je da se nikada nije odrekao svog prava da ga dobije. Zapisnik, str. 252-254. Naj`e{}a rasprava izme|u Grejema i Viginsa odigrala se tokom ispitivawa podobnosti jednog svedoka. Vigins navodi da je ta rasprava predstavqala tipi~an primer za *181 preterano napadno pona{awe branilaca, ali nije naveo kontekst tog incidenta. Vigins se izri~ito saglasio da Grejem vodi ispitivawe podobnosti svedoka, Zapisnik, str. 210, ali je, usred tog procesa, poku{ao da preuzme ispitivawe. Jednostavno ogor~en, Grejem se izrazio prostim re~nikom i odse~no nalo`io Viginsu da 4C(s)edne.” (FN14) FN14. Zapisnik, str. 215, 218, 223. Viginsu je u potpunosti bila pru`ena prilika da ispita tog svedoka nakon {to je Grejem zavr{io. Zapisnik, str. 224-226, 228-237. (10) Mada je `alosno {to se desilo nekoliko takvih incidenata, utvrdili smo da je u~e{}e branilaca u procesu bez prisustva porote bilo potpuno u skladu s prvim standardom koji smo ranije naveli. Viginsu je bilo pru`eno dosta prilika da sudu iznese svoj stav o svakom pitawu o kojem se raspravqalo. Bilo mu je dato vremena da dobro razmisli o stvarima, da neformalno objasni svoje probleme i brige, kao i da sa sudijom razgovara nezvani~no. Branioci u pripravnosti jesu aktivno u~estvovali, ali su najve}im delom to ~inili na propisan na~in. Jedini primer kada su se branioci pona{ali preterano napadno bio je neposredna posledica toga {to Vigins nije mogao da se odlu~i ko }e ispitivati podobnost svedoka. Viginsu je obilato bila pru`ena prilika da sudu obrazlo`i svoje tvrdwe. Ono {to je podjednako va`no jeste da su svi sukobi izme|u Viginsa i branilaca bili re{eni u Viginsovu korist. pretresni sudija je vi{e puta
225

objasnio svim stranama da }e primat imati strate{ka opredeqewa Viginsa, a ne wegovih branilaca u pripravnosti. Zapisnik, str. 12-13, 65, 210, 223-224, 306-308, 341-342, 345-346, 414-415, 427, 430, 450, 477-478. Nije bio odobren svaki zahtev koji je Vigins uputio, ali isto tako nije bilo nijednog primera da je u odnosu na Viginsov stav prednost bila data stavu branilaca u pripravnosti u vezi s **953 bilo kojim pitawem koje bi obi~no bilo prepu{teno zastupniku odbrane da ga re{i po svom naho|ewu. V Ve}i problem predstavqalo je u~e{}e branilaca u pripravnosti u prisustvu porote. Tu okrivqeni legitimno mo`e izneti tvrdwu da }e wihovo preterano u~e{}e naru{iti utisak /porote/ da on svoju odbranu vodi pro se. *182 Ovo zatim mo`e podriti vrednosti koje se ti~u dostojanstva koje pravo na samozastupawe ima za ciq da potvrdi i potkopati izno{ewe pred porotom najefikasnije odbrane od strane okrivqenog. Uprkos tome, smatramo da nije neophodno kategori~no zabraniti u~e{}e branilaca u pripravnosti u prisustvu porote. A (11) Prilikom utvr|ivawa obima u~e{}a branilaca u pripravnosti u odnosu na standarde koje smo opisali, bitno je da ne izgubimo iz vida pona{awe samog okrivqenog. Okrivqeni se mo`e odre}i svojih “prava Farete”. U~e{}e branilaca, uz izri~ito odobrewe okrivqenog pro se, je, naravno, neosporno u ustavnom smislu. Poziv braniocu od strane okrivqenog da ovaj u~estvuje na su|ewu ~ini ni{tavnom svaku pritu`bu da je zbog takvog wegovog u~e{}a okrivqeni bio li{en kontrole nad sopstvenom odbranom. Takvo u~e{}e tako|e umawuje zna~aj svake uop{tene pritu`be da se branilac nerazumno me{ao u prava okrivqenog da na sudu nastupa u statusu sopstvenog branioca. Premda je ta ~iwenica sama po sebi o~igledna, ona se ipak lako mo`e prevideti. Okrivqeni, kao {to je bio Vigins, koji se na po~etku su|ewa `estoko protivi i samom prisustvu branilaca u pripravnosti u sudnici, mo`e izraziti druga~ije stavove kako su|ewe odmi~e. ^ak i kada okrivqeni pro se insistira na tome da se ne odri~e svojih “prava Farete”, wegovo tra`ewe ili saglasnost za odre|ene vrste u~e{}a branilaca u znatnoj meri naru{ava zna~aj wegovih kasnijih protesta da su se ti branioci na neprihvatqiv na~in me{ali u wegovu odbranu. Zapisnik u ovom predmetu otkriva da su Viginsovi napori pro se prvenstveno bili naru{eni zbog wegovog ~estog predomi{qawa u pogledu uloge branilaca. U ranoj fazi su|ewa, Vigins je insistirao na tome da `eli da u potpunosti postupa bez i~ije pomo}i, ali se nedugo zatim izri~ito saglasio da branioci vode ispitivawe podobnosti svedoka. Vigins se `estoko usprotivio nekim zahtevima koje su branioci ulo`ili, ali je zato oberu~ke prihvatio neke druge wihove zahteve. U po~etku se Vigins protivio prisustvu branilaca u pripravnosti; posle toga je odbio da dopusti da
226

se su|ewe nastavi u *183 wihovom odsustvu; na kraju se slo`io da branioci iznesu zavr{nu re~ odbrane. Jedina dva du`a nastupa ovih branilaca na su|ewu Viginsu, jedno pred porotom, a drugo bez prisustva porote, bila su inicirana uz Viginsovo izri~ito odobrewe. Zapisnik, str. 210-223, 241243; 486-489. U takvim okolnostima, veoma je te{ko utvrditi u kojoj meri je u~e{}e branilaca zapravo bilo suprotno Viginsovim trenutnim `eqama. (12) Prema predmetu Fareta, pretresni sudija nije obavezan da dopusti “hibridni” tip zastupawa, kakav je zapravo bio dopu{ten Viginsu. Me|utim, ako je okrivqenom pru`ena prilika za to i ako se on opredeli da branilac nastupi pred sudom ili porotom, wegove pritu`be u vezi s kasnijim samoinicijativnim nastupima branioca uglavnom gube svoju snagu. Okrivqeni nema ustavno pravo da re`ira posebno pojavqivawe branilaca. Kada okrivqeni pro se jednom pozove branioca da u zna~ajnoj meri u~estvuje u postupku ili se saglasi s bilo kakvim wegovim u~e{}em, mora se pretpostaviti da je branilac za svaki slede}i nastup imao saglasnost okrivqenog, barem dok okrivqeni izri~ito i nedvosmisleno ne obnovi svoj zahtev da se braniocu u pripravnosti oduzme re~. B (13)(14)(15) “Prava Farete” okrivqenog da vodi sopstvenu odbranu ne kr{e se kada branilac u pripravnosti okrivqenom pro se poma`e da savlada rutinske prepreke procesne prirode ili prepreke vezane za dokazni postupak koje spre~avaju okrivqenog da ispuni neki konkretan zadatak koji je jasno pokazao da `eli da ispuni. Niti se ta prava kr{e ako branilac samo poma`e **954 okrivqenom kako bi obezbedio wegovo po{tovawe osnovnih pravila protokola u sudnici i procedure su|ewa. Ni u jednom od ta dva slu~aja, ne postoji nikakvo zna~ajno me{awe u stvarnu kontrolu okrivqenog nad izvo|ewem wegove odbrane. Neznatna je verovatno}a da }e to naru{iti utisak da okrivqeni nastupa u statusu sopstvenog branioca i ona se, kao takva, u svakom slu~aju, mo`e tolerisati. Okrivqeni nema ustavno pravo da dobija li~na uputstva od pretresnog sudije u vezi s procedurom su|ewa, *184 niti Ustav zahteva od sudija da na sebe preuzmu poslove za potrebe okrivqenog pro se koje bi ina~e rutinski obavili profesionalni branioci. Toliko je priznato i u predmetu Fareta. “Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice, niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava.” 422 U.S, na str. 834, fusnota 46, 95 S.Ct na str. 2540. fusnota 46. (16) Shodno tome, danas eksplicitno navodimo ono {to je ve} implicitno re~eno u predmetu Fareta: prava okrivqenog po [estom amandmanu ne kr{e se u slu~aju kada pretresni sudija imenuje branioca u pripravnosti, ~ak i protiv voqe okrivqenog, da sudiju oslobodi potrebe da obja{wava i sprovodi osnovna pravila protokola u sudnici ili da pomogne okrivqenom da savlada rutinske prepreke koje spre~avaju okrivqenog da postigne jasno navedene ciqeve. U~e{}e branioca koji usmerava okrivqenog kroz osnovnu proceduru su|ewa dozvoqeno je ~ak i u malo verovatnom slu227

~aju da ono u odre|enoj meri naru{i utisak da okrivqeni pro se ima kontrolu nad sopstvenom odbranom. Na su|ewu Viginsu, zna~ajan deo u~e{}a branilaca u pripravnosti, kako u prisustvu porote tako i bez wenog prisustva, ticao se one vrste tehni~kih pitawa koju smo ranije opisali – obave{tavawe suda gde se nalaze svedoci, dostavqawe Viginsu formulara potrebnog da bi se opredelio da se obrati poroti u fazi su|ewa posve}enoj razmatrawu kazne, obja{wavawe Viginsu da ne sme da obrazla`e svoju tezu za vreme dok ispituje svedoka, i tako daqe. Vidi Zapisnik, str. 9, 11-12, 45, 50, 69, 191, 206, 232, 251, 254, 255, 391, 393, 396, 404, 406, 471. Kad je Vigins poku{ao da u dokazni spis uvrsti jedan dokument, ali je propustio da tra`i da se on zapisni~ki evidentira ili da iznese osnov za wegovo uvr{tavawe u dokazni spis, branioci su, na predlog suda, ispitali svedoka kako bi obezbedili odgovaraju}i osnov za to, a potom je Vigins daqe nastavio da ispituje svedoka. Zapisnik, str. 293296. Sli~no tome, pretresni sudija je vi{e puta uputio Viginsa da se posavetuje s braniocima, a ne sa sudom, oko odgovaraju}e procedure pozivawa svedoka. Zapisnik, str. 204-205, 207-208, 248, 272, 395, 396, 402. *185 Bez obzira na nekoliko Viginsovih op{tih prigovora na na ra~un prisustva i u~e{}a branilaca, smatramo da se ovim aspektima u~e{}a branilaca ni{ta ne mo`e zameriti. Nijedan od wih se zapravo nije me{ao u Viginsovu kontrolu nad wegovom odbranom; ni za jednog od wih se objektivno ne mo`e pomisliti da su pred porotom naru{ili utisak o statusu okrivqenog pro se. Ostavqaju}i po strani u~e{}e branilaca u pripravnosti koje je odobreno od strane Viginsa ili koje se odnosilo na rutinska administrativna ili procesna pitawa, samoinicijativni komentari branilaca pred porotom nisu bili ~esti i ve}inom su bili bezazleni. Grejem je, u dva navrata, prekinuo odgovor svedoka na pitawe koje mu je postavio Vigins. Zapisnik, str. 204, 287. Prvo prekidawe bilo je trivijalno. Kad ga je po drugi put prekinuo, porota je na kratko iza{la iz sudnice, a naknadno je dobila uputstvo, onako kako je Grejem tra`io. Vigins na to nije ulo`io prigovor. Branioci u pripravnosti tako|e su tri puta pred porotom zatra`ili poni{tewe postupka. Zapisnik, 262, 421-422, 498-499. Svaki zahtev bio je ulo`en kao odgovor na navodno {tetna pitawa ili komentare koje je izneo tu`ilac. Vigins nije komentarisao prvi zahtev, ali se usprotivio kad su ulo`ena slede}a dva zahteva. Prvostepeni sud odmah je odbio sva tri zahteva. Na`alost, prilikom drugog prekidawa, branilac je prostim re~nikom iskazao svoje nezadovoqstvo. **955 (FN15) Na kraju, branioci su imali aktivnu *186 ulogu u fazi su|ewa posve}enoj razmatrawu kazne. Zapisnik ne sadr`i nikakvo obja{wewe za iznenadnu promenu u tom smislu. Vigins se nije protivio u~e{}u branilaca u ovoj fazi su|ewa. Mo`emo samo da pretpostavimo da je do tada Vigins zakqu~io da wegovo nastupawe pro se ba{ i nije u wegovom najboqem interesu. FN15. “G. Grejem: Prigovor, ~asni sude. Okru`ni tu`ilac svedo~i. “Sud: Nemojte navoditi svedoka.
228

“G. Grejem: Molim sud da da uputstvo poroti da zanemari primedbe zastupnika optu`be kao primedbe koje nisu sastavni deo svedo~ewa u ovom predmetu. “Sud: Sud }e dati uputstvo poroti da zanemari posledwu izjavu gospodina Rodrigeza. “G. Grejem: Uprkos uputstvu koje je sud dao poroti, siguran sam da je to toliko {tetno da zahteva da se postupak poni{ti. “Okrivqeni: Ne, ~asni sude. Protivim se poni{tewu postupka. Ula`em prigovor na branio~evu... “Sud: Odbio sam zahtev za poni{tewe postupka. Zahtev se odbija. “G. Grejem: Isuse Hriste.” Zapisnik, str. 421-422. Izjave koje su branioci dali pred porotom i bez Viginsove izri~ite saglasnosti, u toku faze su|ewa posve}ene utvr|ivawu krivice, zauzimaju samo jedan mali deo transkripta sa su|ewa. Na ve}inu wih ne mo`e se staviti primedba jer su bile tehni~ke prirode. Premda na~in u~e{}a branilaca u pripravnosti na su|ewu Viginsu ne treba da slu`i kao uzor za budu}a su|ewa, smatramo da wihovim u~e{}em na tom su|ewu nisu prekr{ena Viginsova “prava Farete”. Neosporno je da je Vigins u svakom trenutku zadr`ao stvarnu kontrolu nad izvo|ewem sopstvene odbrane. Tako|e smo ube|eni da je Viginsu bilo omogu}eno da pred sudom postupa u svojstvu sopstvenog branioca. Na po~etku su|ewa, pretresni sudija pa`qivo je objasnio poroti da }e Vigins postupati pro se. Zapisnik, str. 84. Vigins je, a ne branioci, ispitivao potencijalne porotnike u vezi s wihovom podobno{}u, unakrsno je ispitivao svedoke optu`be, ispitivao je i svoje svedoke i dao uvodnu re~ u ime odbrane. Prigovore na tezu tu`ila{tva Vigins je ulagao najmawe podjednako ~esto kao i branioci. Ako su i Vigins i wegovi branioci u pripravnosti morali da iznesu zavr{nu re~ pred porotom, to je bilo samo zato {to je Vigins unapred pristao na takav aran`man. S druge strane, branioci su vrlo retko ili iz tehni~kih razloga u prisustvu porote prekidali Viginsa ili svedoka koga je on ispitivao. Ve}ina samoinicijativnih komentara branilaca bila je upu}ena tu`iocu. (FN16) Takvi prekidi *187 predstavqaju vrlo malu opasnost po “prava Farete” okrivqenog, pogotovo u onim slu~ajevima kada okrivqeni nije jasno izrazio svoj stav povodom tih prigovora. U retkim prilikama kada su nesuglasice izme|u branilaca i Viginsa ispoqene u prisustvu porote, pretresni sudija uvek je presudio u Viginsovu korist. Takav obrazac postupawa pre je mogao da u~vrsti, nego da oslabi utisak da Vigins kontroli{e sopstvenu odbranu. (FN17) Me{awe od strane branilaca **956 na su|ewu Viginsu jednostavno nije bilo dovoqno zna~ajno ili ~esto da bi ozbiqno naru{ilo utisak porote o Viginsovom statusu sopstvenog branioca. FN16. Registrovano je petnaestak prigovora koje je Grejem ulo`io dok je tu`ilac ispitivao svedoke i iznosio zavr{nu re~. Zapisnik, str. 196, 261-262, 301, 302, 304, 339-340, 420-421, 498, 501. Ti prigovori odnosili su se na rutinske stvari, kao {to su izno{ewe dokaza iz druge ruke, navo|ewe svedoka, iznu|ivawe zakqu~ka, dokaze koji nisu bili zabele`eni u zapisni229

ku, i tako daqe. Svi ovi prigovori, osim jednog, Zapisnik, str. 339-340, ulo`eni su bez komentara od strane Viginsa, a ve}inu wih pretresni sudija je usvojio bez protivqewa tu`ioca. Napomiwemo da se, na svom prvom su|ewu, Vigins, kad su ga pitali za to, saglasio da branioci u pripravnosti ula`u prigovore bez prethodnih konsultacija s wim. Zapisnik, str. 37a. Na drugom su|ewu, Vigins se, u nekoliko navrata, izri~ito pridru`io prigovorima ili zahtevima koje su branioci ulo`ili. FN17. Moglo bi se sugerisati da je sama ~iwenica da su branioci u pripravnosti nekoliko puta prekidali su|ewe spre~ila Viginsa da efikasno iznese svoju odbranu pred porotom. Ovakva vrsta argumentacije je u ovom slu~aju neodr`iva. Izbrojali smo da je porota petnaest puta izlazila iz sudnice, u periodu od ~itawa optu`nice do trenutka kad se povukla na ve}awe o krivici. Kako smo mi uspeli da izbrojimo, od svih ovih prekida, ~etiri su prouzrokovali branioci u pripravnosti, Zapisnik, str. 287, 307, 341, 413, ~etiri je prouzrokovao sam Vigins, Zapisnik, str. 356, 389, 393, 403, a sedam je prouzrokovao sud. Zapisnik, str. 207, 244, 327, 373, 392, 424. Tako|e smo izbrojali da je bilo petnaest nezvani~nih konsultacija, ali u prisustvu porote, izme|u Viginsa i wegovih branilaca. Izgleda da je osam takvih konsultacija inicirao Vigins, Zapisnik, str. 191, 201, 333, 340, 384, 406 (dve), 450, a ~etiri branioci u pripravnosti, Zapisnik, 340, 407, 415, 469; ne mo`emo da utvrdimo ko je inicirao preostale tri, Zapisnik, 280, 337, 412. Pretresni sudija svakako je izrazio svoj stav da je Vigins li~no odgovoran za ve}inu odlagawa i prekida. Zapisnik, str. 397. U takvim okolnostima, prekidi koje su prouzrokovali branioci u pripravnosti nisu u zna~ajnoj meri umawili Viginsovu kontrolu ili utisak da on ima kontrolu nad svojom odbranom pro se. VI Predmetom Fareta potvr|eno je ustavno pravo okrivqenog da sam nastupa na pozornici koju predstavqa wegovo su|ewe. Priznajemo da *188 okrivqeni pro se mo`e da izabere da ple{e sam, a ne udvoje. Branioci u pripravnosti obi~no moraju da po{tuju tu `equ. Me|utim, branioci ne moraju da budu u potpunosti iskqu~eni, pogotovo kada u postupku u~estvuju bez prisustva porote ili uz izri~itu ili pre}utnu saglasnost okrivqenog. U ovom predmetu, okrivqenom je bilo omogu}eno da nastupa pred sudom onako kako je wemu odgovaralo. Po na{oj oceni, samoinicijativno u~e{}e branilaca bilo je svedeno na razumne granice. Prema tome, odluka apelacionog suda se Ukida. Sudija Blekmun sla`e se s ovom odlukom. Sudija Vajt, kome su se pridru`ili sudija Brenan i sudija Mar{al, se ne sla`e. [esti amandman optu`enom daje osnovno pravo na pomo} branioca, ali, kako je ovaj Sud priznao, isto tako podrazumeva i “s tim povezano pravo da se odrekne pomo}i advokata.” Adams v. United States ex rel. McCann /Adams protiv Sjediwenih Dr`ava eks rel. Mek Kana/, 317 U.S. 269, 279. 63
230

S.Ct. 236, 241, 87 L.Ed. 268 (1942), kao i da rukovodi sopstvenom odbranom. Faretta v. California, 422 U.S. 806, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975). Smatram da je “neosporno da bi se, u ve}ini krivi~nih postupaka, okrivqeni mogli boqe braniti kad bi ih usmeravao branilac, nego da to ~ine sopstvenim neve{tim naporima.” Id, na str. 834, 95 S.Ct, na str. 2540. Uprkos tome, “u predmetu Fareta je ustanovqeno da pravo na branioca podrazumeva vi{e od prava na stru~no i efikasno izno{ewe teze.” Jones v. Barnes /Youns protiv Barnsa/, 463 U.S. – , – /kao u originalu/, 103 S.Ct. 3308, 3316, 77 L.Ed.2d 987 (1983) (protivno mi{qewe sudije Brenana). “Pravo na odbranu je li~no pravo,” Fareta, gore, 422 U.S, na str. 834, 95 S.Ct, na str. 2540, a tekst i struktura [estog amandmana, kao i sudska praksa komon loa iz kojeg je taj amandman proistekao u skladu su s “gotovo univerzalnim uverewem na{ih gra|ana, kao i na{ih sudova, da je nametawe advokata okrivqenom koji ga ne `eli suprotno wegovom osnovnom pravu da se brani sam ukoliko to zaista `eli.” Id* na str. 817, 95 S.Ct, na str. 2532. Stoga, optu`eni koji se svesno, razborito i dobrovoqno opredeli za to, ima ustavno pravo da odbije usluge *189 advokata po slu`benoj du`nosti koga je dr`ava imenovala i da sam razradi i iznese sopstvenu odbranu. Id, na str. 835-836, 95 S.Ct, na str. 2541. I Nakon {to je odobrio Viginsov zahtev da mu se dozvoli da se sam zastupa, prvostepeni sud mu je dodelio dva branioca u pripravnosti i jasno dao na znawe da oni imaju ~isto savetodavnu funkciju. Jedan od tih advokata ubrzo je po~eo da preuzima aktivniju ulogu u postupku, a Vigins se bunio da samoinicijativno u~e{}e branilaca ote`ava izvo|ewe wegove odbrane. Prvostepeni sud je obavestio Viginsa da }e dobiti pomo} branilaca, hteo on to ili ne, (FNl) **957 i odbio je da pou~i branioce u pripravnosti da svoju pomo} ne smeju nuditi dobrovoqno, bez Viginsovog zahteva. (FN2) FN1. “Okrivqeni: ^asni sude, `eleo bih da se branim sam. Bio bih vam zahvalan, gospodine, ako biste zamolili ovog ~oveka da me pusti da se branim sam. “G. Grejem: Svakako. Samo izvolite. “Okrivqeni: Hvala vam. Ja nisam tra`io wegovu pomo}, ~asni sude, i ne `elim je. “Sudija: Od wega }ete dobiti pomo}, odnosno asistenciju, jer vi o~igledno niste pravnik. “Okrivqeni: Da, gospodine, ja nisam pravnik. “Sudija: A ovo su|ewe, ako zaista budemo i{li na to, bi}e sprovedeno u skladu sa zakonskim pravilima. “Okrivqeni: Da, gospodine. “Sudija: A mo`da }e se pojaviti prilika kad }e ovaj sud tra`iti od vas da se konsultujete s wima u pogledu odgovaraju}e procedure. “Okrivqeni: Da, gospodine. “Sudija: Ima}ete svako zakonom raspolo`ivo pravo koje ovaj sud bude mogao utvrditi.
231

“Okrivqeni: Hvala vam na tome, ~asni sude, ali ako pomo}ni zastupnik inicira ne{to {to okrivqeni ne `eli, rado }u da se obratim advokatima radi saveta. Bi}u vam zahvalan na tome, ali ako branioci iniciraju ne{to {to je suprotno odbrani okrivqenog, pa, onda, u tom slu~aju, na tome ne bih mogao da budem zahvalan. “App.” /kao u originalu/, str. 8-9. FN2. “Sudija: Odri~ete se /perioda od/ deset dana /za pripremu/, {to se ti~e gospodina Grejema? “Okrivqeni: Da, ~asni sude. “Sudija: Osnov za to je da vi o~ekujete da budete sopstveni advokat? “Okrivqeni: Da, ~asni sude. Zapravo ne samo to, `eleo bih da se odreknem wegove pomo}i, ako mogu. “Sudija: Sud vas toga ne}e osloboditi. A, sad, mo`ete tu pomo} da koristite, ali i ne morate. Stoji vam na raspolagawu u ovom predmetu. “Okrivqeni: Da, gospodine, ali `eleo bih da zamolim sud da zamoli gospodina Grejema da ne preuzima inicijativu i ne me{a se okrivqenom ovde, ako to mogu da zamolim? “Sudija: Pa – “Okrivqeni: Ho}u da ka`em, ako budem trebao pomo} gospodina Grejema, ja }u je tra`iti, i bio bih zahvalan ako on to ne bude radio samoinicijativno, a da ja to nisam tra`io. “Sudija: Pa, gospodin Grejem je stru~an advokat i ima mnogo iskustva u takvoj vrsti stvari i siguran sam da se trudi da uradi ono za {ta smatra da je najboqe za vas. Ne}u mu nare|ivati da ne{to uradi ili ne uradi. Ako se pojavi neki problem ili situacija, reagova}u u datom trenutku. Ne}u mu narediti da to ne radi. “Okrivqeni: ^asni sude, da li ja to shvatam da sud okrivqenom name}e usluge gospodina Grejema?” “Sudija: Wegovu raspolo`ivost, da. “Okrivqeni: ^asni sude, mogu li da ulo`im prigovor na to?” “App.” /kao u originalu/, str. 13-14. Nakon brojnih nesuglasica izme|u Viginsa i branilaca, Vigins je ponovo bio podstaknut da zatra`i pomo} suda: “Okrivqeni: Mogu li da ka`em da sam ~udan, ~asni sude, ali zaista bih bio zahvalan, ako bih mogao ... da svoju odbranu vodim bez pomo}i i prekida od strane branilaca, uz svo du`no po{tovawe prema vama, gospodine Grejem. “Sudija: U redu. “G. Grejem: Od sada }u zauzimati tre}e mesto. Pomeri}u se u pozadinu. “Sudija: Ne}u vam nare|ivati, gospodine Grejem, jer znam da ste stru~an branilac, ali dopustite mi da vam ka`em da ako se on ne bude konsultovao s vama – vi svejedno uradite svoje, ali nemojte ulagati prigovor i postavqati pitawa sve dok sud ne zatra`i da se konsultujete s wim, jer on ne zna da ne{to uradi kako treba. “App.” str. 30-31. Vidi tako|e Zapisnik, str. 345-346. Bez obzira na ovu opomenu, branilac je nastavio da se pona{a po svome i da remeti Viginsovo izvo|ewe odbrane sve vreme trajawa su|ewa. *190 Vigins je, sa svoje strane, ulo`io veliki broj zahteva u pretpretresnoj fazi postupka, direktno je ispitivao svoje svedoke, unakrsno je ispitivao svedoke optu`be i poku{ao da pred porotom obrazlo`i svoju tezu
232

*191 u obema fazama wegovog razdvojenog su|ewa. Ali, su|ewe ipak nije proteklo glatko, jer su branioci u pripravnosti “neprestano u~estvovali u postupku, kako u prisustvu porote tako i bez wenog prisustva.” Wiggins v. Estelle /Vigins protiv Istela/, 681 F.2d 266, 269-270, zahtev za obnovu postupka je odbijen, 691 F.2d 213 (CA5, 1982). Pored toga {to su ulagali prigovore i zahteve, kojih ima toliko mnogo da ne bih mogao sve da ih nabrojim, branioci su se raspravqali s Viginsom, u nekoliko navrata tokom su|ewa su protivno wegovim `eqama tra`ili poni{tewe postupka, a dva puta su i opsovali, od toga jednom u prisustvu porote. Premda je `alilac u~e{}e branilaca ocenio kao “ograni~eno” i “povremeno”, ni{ta ne mo`e biti daqe od istine. Branioci u pripravnosti su u znatnoj meri u~estvovali bez Viginsovog dopu{tewa i to preko 50 puta tokom trodnevnog su|ewa; mnogi od tih prekida pospe{ili su direktne sukobe izme|u Viginsa i branilaca, i to ~esto u prisustvu porote. “App.”, str. 3-54. Mada je prvostepeni sud, po svemu sude}i, te sukobe re{io presu|ivawem u Viginsovu korist, samo wihovo postojawe poremetilo je postupak i pretvorilo su|ewe u pravo mu~ewe kroz koje je porota morala da pro|e. Vidi, na primer, “App”, str. 29; Zapisnik, str. 423. Pored toga, u nekoliko navrata tokom su|ewa, branioci su se o{tro ume{ali u Viginsove poku{aje da svoju odbranu iznese na na~in koji nije iziskivao odluku **958 od strane sudije, vidi, na primer, “App.” str. 20, a, mi, naravno, ne mo`emo znati koji oblik Viginsove odbrane je suptilno naru{ilo ili se na wega negativno odrazilo obimno samoinicijativno u~e{}e branilaca. Apelacioni sud je s lako}om zakqu~io da je pona{awe branilaca, uz izri~ito ili pre}utno odobrewe prvostepenog suda, spre~ilo Viginsa da vodi sopstvenu odbranu. Iako je Apelacioni sud priznao ~iwenicu da prvostepeni sudovi imaju ovla{}ewe da za okrivqene pro se imenuju branioce u pripravnosti, taj sud je rekao da “branilac u pripravnosti imenovan po slu`benoj du`nosti treba ’da se vidi, ali ne i da se ~uje.’” 681 F.2ds na str. 273. Peti federalni okru`ni apelacioni sud jasno je dao na znawe da se branilac u pripravnosti “ne sme nadmetati s okrivqenim ili ga zameniti u vo|ewu wegove odbrane. Umesto toga, wegovo prisustvo *192 ima iskqu~ivo savetodavnu svrhu, a okrivqeni }e ga koristiti ili ga ne}e koristi kako wemu bude odgovaralo.” Ibid. (fusnote su izostavqene). Sud je priznao da, u nekim slu~ajevima, upadice branilaca mogu biti “retke i bezazlene”; postupak nije potrebno poni{titi “svaki put kad preterano revnosni branilac, koji postupa u najboqem interesu svog klijenta, samoinicijativno pru`a svoju pomo}, bez prethodne dozvole.” Id* na str. 274. Ali, neprekidne i krupne intervencije branilaca u pripravnosti, uprkos Viginsovim ponovqenim zahtevima da wegova uloga bude pasivna, mogle su “samo negativno uticati na porotu. One su tako|e naru{ile i Viginsov sopstveni utisak da on vodi svoju odbranu.” Id* na str. 275 (naglasak kao u originalu). Stoga je apelacioni sud smatrao da tu`ila{tvo nije uspelo da doka`e da u~e{}e branilaca Viginsu nije nanelo {tetu i da on ima pravo na pravni lek.
233

Iako se u nekoliko aspekata ne sla`em sa sudom, ja bih potvrdio odluku apelacionog suda. II Sud smatra da je merilo da branilac u pripravnosti treba da se vidi, ali ne i da se ~uje, koje je apelacioni sud primenio prilikom utvr|ivawa da li su branioci u pripravnosti neprimereno uzurpirali Viginsovo pravo na samozastupawe, previ{e strogo i previ{e restriktivno prema pona{awu branilaca u pripravnosti. Me|utim, kao {to je ranije ukazano, apelacioni sud ne bi svaki slu~aj samoinicijativne pomo}i branilaca u pripravnosti ili ~ak svaki niz takvih slu~ajeva smatrao povredom prava okrivqenog. Niti bi, po mom shvatawu, ovaj stav apelacionog suda spre~io pretresnog sudiju da nalo`i okrivqenom da se posavetuje s braniocem u pripravnosti ako je to potrebno radi pravilnog sprovo|ewa su|ewa, niti bi ga spre~io da insistira na tome da okrivqeni prihvati neka od osnovnih pravila u pogledu toga kada branilac u pripravnosti mo`e da se ume{a u toku su|ewa. Sla`em se da pretresni sudija ne treba da bude optere}en obavezom da obu~ava okrivqenog u vezi s procedurom su|ewa i da treba da ima mogu}nost da insistira na tome da okrivqeni ono {to treba da zna *193 nau~i od branioca u pripravnosti. Dolenavedena odluka nije suprotna tom stavu. Po mom mi{qewu, apelacioni sud objavio je odgovaraju}i standard, koji je u potpunosti u skladu s odlukom u predmetu Fareta da “dr`ava mo`e da imenuje ’branioca u pripravnosti’ – ~ak i ako se optu`eni protivi tome – kako bi pomogao optu`enom, ako i kada optu`eni zatra`i pomo},” Faretta v. California, gore, na str. 835, fusnota 46, 95 S.Ct, na str. 2541, fusnota 46, i koji je primenio na prihvatqiv na~in. U svakom slu~aju, ~ini mi se da ovaj sud nudi slabu zamenu za pristup apelacionog suda. III Kao {to je sud primetio, napred, na str. 949, u predmetu Fareta izlo`ena je situacija u kojoj je prvostepeni sud u celosti odbio zahtev okrivqenog da postupa pro se i od wega zahtevao da na optu`be tu`ila{tva odgovara iskqu~ivo putem dodeqenog branioca. Za razliku od Farete, Viginsu je bilo omogu}eno da postupa pro se i on je preuzeo aktivnu ulogu na svom su|ewu. Na osnovu svog ispitivawa zapisnika sa tog su|ewa, sud donosi zakqu~ak da je Viginsu bila pru`ena “pravedna {ansa da na sopstveni na~in iznese svoju tezu,” napred, na str. 950, kao i da je “samoinicijativno u~e{}e branilaca bilo svedeno na razumne granice.” Id, na str. 956. Sud je taj zakqu~ak izveo tako {to je primenio test koji se sastoji iz dva dela koji, po mom mi{qewu, braniocima ili pretresnim sudijama daje malo ili nimalo smernica, a **959 apelacionim sudovima name}e te{ka, ako ne i nemogu}a, optere}ewa, {to }e nesumwivo dovesti do brzog podrivawa ustavnog prava okrivqenog da postupa pro se. Prema ovom novom testu suda, potrebno je utvrditi da li je okrivqeni pro se zadr`ao “stvarnu kontrolu nad odbranom (koju izabere) da vodi pred porotom,” id, na str. 951, i da li je u~e{}e branilaca u pripravnosti “na234

ru{ilo utisak porote da se okrivqeni sam zastupa (zastupao).” Ibid. Iako ovaj test ima za ciq da za{titi sve vrednosti koje se nalaze u osnovi na{eg stava iz predmeta Fareta, ostaje nejasno da li on taj rezultat mo`e posti}i. Sve dok je okrivqenom pro se omogu}eno da iznese svoju argumentaciju, prvi deo testa koji je sud primenio daje braniocu u pripravnosti na *194 su|ewu pred sudskim ve}em, ili u bilo kom postupku koji se vodi bez prisustva porote, prakti~no neograni~eno diskreciono pravo da iznese svaki ~iweni~ni ili pravni argument na koji okrivqeni nema prigovor. Ograni~ewa koja su, u ovom kontekstu, uvedena na u~e{}e branilaca, testirawem da li je okrivqeni zadr`ao “stvarnu kontrolu” nad svojom odbranom, vi{e su prividna nego realna. Kao prvo, branilac ne mo`e da “donosi nikakve zna~ajne takti~ke odluke ili da se u znatnom obimu me{a u wihovo dono{ewe.” Ibid. Me|utim, osim ako branilac direktno ne prekora~i strategiju okrivqenog u prisustvu sudije, sudovi }e o~igledno biti gotovo potpuno nemo}ni da procene suptilne i one ne tako suptilne posledice u~e{}a branilaca u pripravnosti na odbranu. Kao drugo, sud sugeri{e da }e sukobi izme|u okrivqenog pro se i branilaca u pripravnosti u vezi s “pitawem (pitawima) koje bi obi~no bilo prepu{teno zastupniku odbrane da ga re{i po svom naho|ewu,” id, na str. 953, biti re{eni u korist okrivqenog. Ali, mnoge takve nesuglasice ne}e izazvati direktne sukobe koji bi od pretresnog sudije zahtevali da presudi u korist jednog stava, u odnosu na drugi. Prema mi{qewu suda, teret }e o~igledno pasti na okrivqenog pro se da razume podneske koje je ulo`io branilac i da pravi sukobe koje }e prvostepeni sud morati da re{ava. Ako se na ovaj na~in bude primewivao, taj test suda svakako }e se pokazati nesposobnim da o~uva interes koji se ti~e samostalnosti pojedinca, iz kojeg “pravo Farete” proisti~e. Iako je sud vi{e naklowen interesima okrivqenog pro se onda kada branilac u pripravnosti interveni{e pred porotom, drugi deo pomenutog testa sadr`i sli~ne nedostatke. U onom obimu u kojem prvostepeni i apelacioni sudovi budu uspeli da uo~e trenutak kada samoinicijativno u~e{}e branilaca u znatnoj meri naru{ava utisak porote da se okrivqeni brani pro se, {to je pitawe povodom kojeg gajim zna~ajne sumwe, wihove odluke }e, u odre|enom stepenu “afirmisati individualno dostojanstvo i samostalnost optu`enog.” Id, na str. 951. Ali, oni to ne}e mo}i u potpunosti da u~ine, jer koncentrisawem na utisak porote o okrivqenom, u ve}inskom mi{qewu suda zanemarena je ~iwenica da je u predmetu Fareta akcenat u stvari stavqen na utisak okrivqenog o sistemu krivi~nog pravosu|a, Faretta v. California, gore, na str. 834, 95 S.Ct, na str. 2540, i nagove{tava da sud zapravo po{tuje standard bezazlene gre{ke koji je usmeren na rezultat i koji on navodno odbacuje. Napred, na str. 950, fusnota 8. *195 Pored toga, kao vodi~ za branioce u pripravnosti i ni`e sudove, dvodelni test suda o~igledno ima svojih nedostataka. Umesto da branioce podsti~e da prihvate ograni~enu ulogu, sud ih jednostavno poziva da u~estvuju, uprkos suprotnim uputstvima wihovih klijenata, sve dok klijenti ne obnove svoje prigovore, a prvostepeni sudovi ne povuku granicu. Zbuwuju}e je i to {to se od prvostepenih sudova tra`i da donose re{ewa po prigovo235

rima okrivqenih pro se na intervencije branilaca. Oni o~igledno moraju da spre~e branioce u pripravnosti da preterano u}utkuju svoje klijente pro se i da odre|ene sukobe re{e u korist okrivqenih. Ali, u mi{qewu suda postavqeno je veoma malo, ili ~ak nimalo, ostalih jasnih ograni~ewa u vezi sa samoinicijativnim u~e{}em branilaca; umesto toga, on od prvostepenih sudova tra`i da donesu veliki broj subjektivnih ocena o posledicama postupaka branilaca po “prava Farete” okrivqenog. Po{to }e prvostepeni sudovi uglavnom razmatrati samo izolovane postupke branilaca u pripravnosti koje su okrivqeni pro se izri~ito osporili, jedino apelacioni sudovi }e mo}i da steknu utiske na osnovu celog su|ewa. Me|utim, i ovi sudovi }e ispa{tati zbog nedostatka jasnih standarda, kao i zbog svoje nemo}i ili nespremnosti da ispitaju ~iweni~no stawe koje se mora ispitati na osnovu dvodelnog testa suda. **960 Ukratko, smatram da je ovaj test suda nefunkcionalan i da nedovoqno {titi osnovne interese koje smo priznali u predmetu Fareta. IV Neprimerenost tog standarda suda jasno se ispoqava u zakqu~ku suda da je, u ovom predmetu, pona{awe branilaca u pripravnosti pro{lo test postavqen ovim standardom. Svojim ~estim i ozbiqnim prekora~ewima propisane uloge branilaca u pripravnosti, onaj aktivniji od dvojice Viginsovih branilaca po slu`benoj du`nosti dekoncentrisao je Viginsa i zloupotrebio svoja ovla{}ewa (FN3), *196 promenio je smisao odbrane, poremetio je su|ewe, (FN4) naru{io je Viginsov utisak da on kontroli{e sopstvenu sudbinu, Faretta v. Califonia, gore, 422 U.S, na str. 834, 95 S.Ct, na str. 2540, izazvao uverewe – koje je sasvim sigurno bilo neosnovano, ali, uprkos tome, iskreno ste~eno – da “se zakon urotio protiv wega,” ibid, vidi “App.”, str. 78-81; Zapisnik, str. 679, 700-701, 716-717, i nesumwivo umawio Viginsov kredibilitet i naneo mu {tetu u o~ima porote. Dopustiv{i da se takva intervencija nastavi, uprkos Viginsovim ponovqenim zahtevima da to prestane, prvostepeni sud o~ito je Viginsu uskratio pravo na samozastupawe. Pravo okrivqenog da iznese i kontroli{e sopstvenu odbranu zaista ima vrlo malo zna~aja ako se wegovim braniocima “u pripravnosti” ostavi sloboda da, u bilo kom trenutku na su|ewu, sve postupke preduzimaju po sopstvenom izboru, bez obzira da li su oni u skladu sa `eqenim na~inom odbrane ili nepovoqni po wega. Ukratko, kakvu god da je prednost ili satisfakciju Vigins o~ekivao da }e izvu}i od samozastupawa, vidi, na primer: “Standards of Criminal Justice” /Standardi u krivi~nom pravosu|u/ Ameri~kog udru`ewa pravnika, 6-3.6(a) (Drugo izdawe, 1980), ona je sigurno bila poni{tena tolerisawem takvog pona{awa branilaca od strane prvostepenog suda. FN3. Kako je uverqivo prime}eno u srodnom kontekstu, “na su|ewu za krivi~no delo, moraju biti donete (b)rojne strate{ke i takti~ke odluke, od kojih se mnoge donose u okolnostima koje onemogu}avaju eventualne {ire konsultacije. Svaki iskusan advokat mo`e se prisetiti uznemiruju}eg iskustva kad je poku{avao da ispita svedoka ili sledi argumente suprotne
236

strane ili uputstvo sudije, dok klijent “vu~e advokata za rukav”, samoinicijativno iznose}i svoje sugestije. “Standards of Criminal Justice” /Standardi u krivi~nom pravo su|u/ Ameri~kog udru`ewa pravnika, 4-5.2 (Drugo izdawe, 1980). FN4. Postupci branilaca u pripravnosti su, izme|u ostalog, stvorili potrebu za brojnim savetovawima sa sudijom, koja porota nije mogla da ~uje. Odavno su priznate ometaju}e, neprijatne i verovatno {tetne posledice ~estih savetovawa sa sudijom: “Standards of Criminal Justice” /Standardi u krivi~nom pravosudu/ Ameri~kog udru`ewa pravnika, 15-3.9 (Drugo izdawe, 1980), koje je prvostepeni sud zapravo izri~ito potvrdio. Vidi, na primer, Zapisnik, str. 423. Nije ubedqivo nastojawe suda da mnoge od tih prekida pripi{e iskqu~ivo Viginsovom pona{awu. Sud izvodi druga~iji zakqu~ak time {to krivicu za me{awe u pravo na postupawe pro se iskqu~ivo pripisuje Viginsu, {to aktivnosti branilaca ra{~lawuje u diskretne kategorije i {to ne uzima u obzir wihov celokupni uticaj. Obe ove taktike su od suda naravno zahtevale da se i sam bavi utvr|ivawem ~iwenica, {to je funkcija koja je ina~e prepu{tena okru`nim sudovima. Nijedan od ovih pristupa ne mo`e izdr`ati podrobno ispitivawe. Pogotovo *197 kad je okru`ni sud izri~ito odbio da braniocima u pripravnosti nalo`i da obavqaju iskqu~ivo savetodavnu funkciju, od okrivqenog pro se realno se ne mo`e o~ekivati da ula`e prigovor na svaki postupak tih branilaca. Ne samo {to bi prvobitna odluka prvostepenog suda imala tendenciju da okrivqenom nametne ose}awe da je uzaludno da stalno ula`e prigovore, ve} bi ~esti prigovori mogli i da pokvare utisak koji se okrivqeni trudi da ostavi na porotu. Shodno tome, saglasnost okrivqenog za kr{ewe wegovog “prava Farete” ne treba da to kr{ewe u~ini imunim od pravosudne ocene. Sli~no tome, ~iwenica da je okrivqeni pro se, uz odobrewe prvostepenog suda, ovlastio branioce u pripravnosti da obavqaju funkciju diskretnog zastupawa, ne sme dati povoda za pretpostavku da im je okrivqeni odobrio i da se naknadno me{aju u vo|ewe sudskog procesa. U svakom slu~aju, najupadqiviji oblici me{awa od strane branilaca desili su se bez Viginsovog blagoslova. (FN5) FN5. Mada sud obimno u~e{}e branilaca, u fazi su|ewa posve}enoj razmatrawu kazne, pripisuje Viginsovom zakqu~ku da postupawe pro se nije u wegovom najboqem interesu, podjednako je uverqiva pretpostavka da je Vigins jednostavno odustao od svog poku{aja da se sam zastupa, jer je prvostepeni sud odobravao ~este upadice branilaca u fazi su|ewa posve}enoj utvr|ivawu krivice. Ako se posmatraju odvojeno, mnoge vrste me{awa od strane branilaca u pripravnosti u odbranu okrivqenog pro se verovatno }e izgledati nebitne. **961 @eqa suda da segmentira postupke branilaca je, po mom mi{qewu, dovela do zanemarivawa kumulativnog efekta koji je ~esto u~e{}e branilaca imalo na Viginsovo pravo da se brani sam. [to se ti~e oslawawa suda na pretpostavku da se svaki prestup branilaca u pripravnosti ne mora smatrati nepopravqivom gre{kom, ja nemam zamerku na takav na~in razmi{qawa. Tolerisawe prava izolovanih i bezazlenih slu~ajeva u~e{}a
237

branilaca u pripravnosti od strane prvostepenog suda mo`da bi se – u skladu sa stavom apelacionog suda – moglo, u ustavnom smislu, okarakterisati kao bezazlena gre{ka; isto tako bi se moglo zakqu~iti da se takvo u~e{}e jednostavno nije uzdiglo do nivoa povrede ustava. Ova druga formulacija je *198 o~igledno prihvatqivija, (FN6) ali nije neophodno opredeqivati se izme|u ove dve formulacije da bi se ovaj predmet re{io, jer bi Vigins, u svakoj od te dve varijante, trebalo da ima primat. FN6. “Priroda okrivqenog da se brani pro se ~ini posebno neumesnom tradicionalnu doktrinu bezazlene gre{ke. Za razliku od ostalih ustavnih prava, pravo na samozastupawe nije ’usmereno na rezultat’ Doktrina bezazlene gre{ke obi~no se mo`e primeniti u predmetima u kojima se sporna gre{ka odnosi na pravo koje je okrivqenom dato da bi on lak{e mogao da izvede svoju odbranu ili da bi se izolovao od sumwivih dokaza.... Suprotno tome, pravo okrivqenog da se brani pro se mi ne priznajemo prvenstveno zato {to smatramo da na taj na~in on ima vi{e {anse da dobije proces, ve} zato {to po{tujemo aksiom da je, na kraju krajeva, svaki ~ovek kroja~ svoje sudbine, ukqu~uju}i wegov polo`aj pred zakonom. Okrivqeni ima moralno pravo da samostalno nastupi u ~asu svoga su|ewa i prihvati posledice takvog pona{awa.” Chapman v. United States /^epman protiv Sjediwenih Dr`ava/, 533 F.2d 886. 891 (CA5 1977). Vidi predmete Moreno v. Estelle /Moreno protiv Istela/, 717 F.2d 171. 173, fusnota 1 (CA5 1983); Bittaker v. Enomoto /Bitaker protiv Enomota/, 587 F.2d 400. 402-403 (CA9, 1978). certiorari je odbijen, 441 U.S. 913. 99 S.Ct. 2013, 60 L.Ed.2d 386 (1979): United States v. Dougherty, 154 U.S.App.D.C. 76. 90-92. 473 F.2d 1113. 1127-1130 (1972); United States v. Plattner, 330 F.2d 271. 273 (CA2. 1964); People v. Tyner /Narod protiv Tajnera/, 76 Cal.App.3d 352. 356. 143 Cal.Rptr. 52. 54 (1977). Ali, vidi predmete People v. Sharp /Narod protiv [arpa/, 1 Cal.3d 448. 462-463. 103 CalRptr. 233. 499 F.2d 489. 498 (1972), certiorari je odbijen, 410 U.S. 944, 93 S.Ct. 1380, 35 L.Ed.2d 610 (1973); Burney v. State /Burnej protiv Dr`ave/, 244 Ga. 33, 37, 257 S.E.2d 543, 547, certiorari je odbijen, 444 U.S. 970, 100 S.Ct. 463, 62 L.Ed.2d 385 (1979); State v. Kirby /Dr`ava protiv Kirbija/, 198 Neb. 646, 648-649, 254 N.W.2d 424, 426 (1977). Vidi tako|e predmete Walker v. Loggins /Voker protiv Loginsa/, 608 F.2d 731, 736 (CA9 1979) (protivno mi{qewe sudije Kartera). Kao {to je to slu~aj kad prvostepeni sud okrivqenom potpuno uskrati pravo na samozastupawe, primena standarda bezazlene gre{ke koji je usmeren na rezultat, u predmetima kao {to je ovaj, u kojem je okrivqenom bilo dozvoqeno da postupa pro se, ali ga je pona{awe wegovih branilaca u pripravnosti spre~ilo da to u~ini, imala bi za rezultat umawivawe tog prava. Ako se me{awe branilaca mo`e okarakterisati kao de minimis, vi{e je u skladu s prirodom prava na samozastupawe da se donese zakqu~ak da nije bilo povrede prava, nego da se ka`e da je ta povreda po ustavu predstavqala bezazlenu gre{ku. Ako su se, kao u ovom slu~aju, branioci pona{ali poprili~no samostalno i u zna~ajnoj meri se me{ali u izvo|ewe odbrane od strane okrivqenog pro se, poni{tewe postupka trebalo bi da usledi automatski, bez ikakvog ispitivawa da li je postojala verovatno}a da povreda ustava negativno uti~e na ishod su|ewa.
238

V Tako|e mi se ~ini da, ako se ovaj predmet rukovodi druga~ijim standardom od onog koji je apelacioni sud primenio, *199 sud bi trebalo da bude zadovoqan time da to objavi, a predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlu~ivawe u svetlu tog standarda, umesto da na sebe preuzima zadatak da taj novi standard primeni u prvom stepenu. Takav na~in postupawa vi{e bi bio u skladu s pravim ulogama i funkcijama kako ovog suda, tako i apelacionih sudova. Uz svo du`no po{tovawe, iznosim protivno mi{qewe i potvrdio bih presudu apelacionog suda. Kraj dokumenta. Specijalni sud za Sijera Leone Pred pretresnim ve}em U sastavu: sudija Benjamin Mutanga Itoe, predsedavaju}i sudija Bankole Thompson, sudija Pierre Boutet Sekretar: Robin Vincent Datum: 1. oktobar 2004. Tu`ilac protiv Sama Hinge Normana Moinine Fofane Allieua Kondewe (Predmet br. SCSL-04-14-PT)

ODLUKA U VEZI S NEPOJAVQIVAWEM NA SU\EWU PRVOOPTU@ENOG, SAMUELA HINGE NORMANA, , DRUGOOPTU@ENOG, MOININE FOFANE, , I TRE]EOPTU@ENOG, ALLIEUA KONDEWE
Tu`ilaštvo: Luc Coté, James Jonson Branioci Sama Hinge Normana po slu`benoj du`nosti: dr Bu-Buakei Jabbi, John Wesley Hall, mla|i, Tim Owen, Q.C., Quincy Whitaker Branioci Moinine Fofane po slu`benoj du`nosti: Michiel Pestman, Arrow Bockarie, Victor Koppe Branioci Allieua Kondewe po slu`benoj du`nosti: Charles Margai, Yadda Williams, Ansu Lansana Pretresno ve}e (u daqem tekstu: pretresno ve}e) Specijalnog suda za Sijera Leone (u daqem tekstu: specijalni sud), u sastavu: sudija Bewamin Mutanga Itoe, predsedavaju}i, sudija Bankole Tompson i sudija Piere Bute; konstatuju}i odsustvo prvooptu`enog, Sama Hinge Normana, drugooptu`enog, Moinine Fofane, i tre}eoptu`enog, za vreme su|ewa; imaju}i u vidu odredbe pravila 60 Pravilnika o postupku i dokazima specijalnog suda (u daqem tekstu: pravilnik);
239

imaju}i u vidu Odluku po molbi za samozastupawe Samuela Hinge Normana po ~lanu 17(4)(d) Statuta Specijalnog suda za Sijera Leone, koju je pretresno ve}e donelo 8. juna 2004. godine; imaju}i u vidu Daqi nalog o dodeli i ulozi branilaca u pripravnosti, koji je pretresno ve}e donelo 14. juna 2004. godine; imaju}i u vidu Nalog za dodelu branilaca u pripravnosti Samuelu Hingi Normanu, koji je sekretar suda izdao 15. juna 2004. godine, donosi slede}u odluku: I ^iweni~ni kontekst 1. Na kraju jutarweg zasedawa suda, na su|ewu odr`anom 20. septembra 2004. godine, prvooptu`eni je obavestio sud da ubudu}e ne}e prisustvovati su|ewu sve dok pretresno ve}e ne re{i pitawe koje je on pokrenuo, odnosno da se ukinu mere za{tite svedoku TF2-033, s obzirom na odgovor koji je mu je svedok dao u toku unakrsnog ispitivawa o tome da se ne pla{i da wegov identitet bude poznat javnosti. 2. Kad je sud nastavio zasedawe, 20. septembra 2004, u 15:30 ~asova, radi nastavka su|ewa u predmetu CDF /snage civilne odbrane/, nijedan od optu`enih nije bio prisutan u sudnici. Zastupnici odbrane izjavili su da nisu upoznati s ~iwenicama koje su dovele do odsustva optu`enih i zatra`ili su od pretresnog ve}a da odlo`i nastavak pretresa, kako bi oni mogli da porazgovaraju sa svojim klijentima. Uprkos svom citirawu pravila 60 pravilnika, u vezi sa su|ewem optu`enima u odsustvu, tu`ila{tvo se nije protivilo odlagawu pretresa zbog razja{wewa razloga za odsustvo optu`enih. Shodno tome, pretresno ve}e nalo`ilo je odlagawe pretresa, kako bi branioci mogli da stupe u kontakt sa svojim klijentima. 3. Zasedawe suda nastavqeno je u 17.10 ~asova, 20. septembra 2004. Prvooptu`eni i drugooptu`eni jo{ uvek nisu bili u sudnici, dok se tre}eoptu`eni pojavio pred sudom i objasnio da je bio odsutan zbog zdravstvenih problema, pa je zamolio sud da mu dopusti da se povu~e iz sudnice i ode da se odmori. Taj zahtev mu je odobren. 4. Pred sudom se pojavio upravnik Pritvorske jedinice, gospodin Beri Bolas, koji je posvedo~io da su prvooptu`eni i drugooptu`eni fizi~ki sposobni da prisustvuju su|ewu. Me|utim, prema wegovom svedo~ewu, prvooptu`eni je odlu~io da ne prisustvuje su|ewu, po{to svedok nije svedo~io javno, a drugooptu`eni se sla`e s ovim stavom. 5. Tokom zasedawa suda, koje je nastavqeno u 17:10 ~asova, 20. septembra 2004, jedan od branilaca prvooptu`enog u pripravnosti, gospodin Jon Vesli Hol, mla|i, predo~io je sudu pismo u kojem je prvooptu`eni naveo svoju odluku da se ne pojavquje na svom su|ewu sve dok odre|eni uslovi koje je on postavio ne budu ispuweni. Ti uslovi obuhvatali su slede}e: “a) Uru~ivawe spojene optu`nice optu`enima, shodno pravilu 52 pravilnika. b) Izvo|ewe optu`enih pred sud radi izja{wavawa o krivici, shodno pravilu 61 (iii) Pravilnika o postupku.
240

v) Ukidawe naloga za za{titu svedoka, kako bi svedoci koji nisu bili `rtve seksualnog napada mogli da svedo~e potpuno javno, ~ime bi se spre~ila la`na svedo~ewa za koja tu`ila{tvo pla}a svedocima optu`be da ih daju pod skrivenim identitetom. g) Da se poni{ti pojedina~na optu`nica, od 7. marta 2003. godine, koja je podignuta samo protiv mene, kako bi se tu`ilac, za svaki slu~aj, spre~io da se u u okviru svoje taktike poziva na wu.” Ovo pismo uvr{teno je u dokazni spis i zapisni~ki evidentirano kao dokazni predmet br. 12. U dokaznom predmetu br. 12, prvooptu`eni je tako|e dao instrukcije svojim braniocima u pripravnosti da se u wegovom odsustvu na sudu ne pojavquju u wegovo ime i izjavio da branioci nemaju ovla{}ewe da u~estvuju u bilo kom postupku koji bude u toku u wegovom odsustvu sve do potpunog ispuwewa zakonskih preduslova koje je on naveo. 6. Dana 20. septembra 2004. godine, gospodin Erou Bokari, jedan od branilaca drugooptu`enog, Moinine Fofane, obavestio je sud o strahovawu svog klijenta zbog svedo~ewa svedoka ~iji identitet nije obelodawen javnosti, kao i zbog ~iwenice da su tim svedocima ispla}ene znatne sume novca. On je izjavio da se drugooptu`eni ne}e pojaviti na sudu sve dok ova pitawa ne budu re{ena. Drugooptu`eni se nije pojavio na popodnevnom zasedawu suda, 20 septembra 2004. 7. Dana 21. septembra 2004, gospodin Erou Bokari obavestio je sud da je drugooptu`eni preispitao svoj stav i izjavio da je voqan da prisustvuje su|ewu, ali da iz zdravstvenih razloga danas ne mo`e da do|e na sud. Ta informacija potkrepqena je izve{tajem lekara, doktora Hardinga, koji je pregledao zdravstveno stawe optu`enog. 8. Dana 21. septembra 2004, pretresno ve}e donelo je odluku da branilac u pripravnosti zastupa prvooptu`enog u svojstvu branioca po slu`benoj du`nosti. Potom je pretresno ve}e imenovalo branioca po slu`benoj du`nosti za drugooptu`enog. 9. Dana 22. septembra 2004, drugooptu`eni se ponovo pojavio na sudu i izjavio da ubudu}e namerava da prisustvuje su|ewu, kao i da }e ga zastupati wegov dodeqeni branilac. Pretresno ve}e zatim je donelo odluku da branilac po slu`benoj du`nosti zastupa drugooptu`enog u svojstvu izabranog branioca. Dana 23. septembra 2004, drugooptu`eni nije prisustvovao su|ewu. Gospodin Erou Bakari obavestio je sud da je razgovarao s optu`enim, koji mu je izrazio svoju nameru da ne prisustvuje su|ewu. Pred sudom se pojavio dr Harding, koji je izjavio da je tog jutra pregledao optu`enog i ustanovio da je on fizi~ki i psihi~ki zdrav i da mo`e da prisustvuje su|ewu. Pred sudom se pojavio i gospodin Volas, upravnik Pritvorske jedinice, koji je izjavio da je optu`eni rekao da ne `eli da se pojavi na sudu. Zatim je sud doneo re{ewe da }e branioci drugooptu`enog imati status branilaca po slu`benoj du`nosti. 10. Shodno tome, pretresno ve}e izdalo je usmeni nalog da se postupak nastavi i daqe odvija prema pravilu 60 pravilnika, izjaviv{i da }e detaqna odluka o tome uslediti u pisanoj formi.
241

11. Dana 27. septembra 2004, tre}eoptu`eni se, bez ikakvog razloga, nije pojavio na sudu, pa je pretresno ve}e donelo odluku da dodeqeni branioci tre}eoptu`enog daqe postupaju u svojstvu branilaca po slu`benoj du`nosti. II Merodavno pravo 12. ^lanom 17(4)(d) statuta predvi|eno je da: Pri odlu~ivawu o svakoj optu`bi protiv optu`enog, shodno postoje}em statutu, optu`eni/optu`ena potpuno ravnopravno ima pravo na slede}a minimalna jamstva: Da mu/joj se sudi u wegovom/wenom prisustvu, i da se brani li~no ili putem pravnog zastupnika po sopstvenom izboru; da, ako nema pomo} pravnog zastupnika, bude obave{ten/a o svojim pravima; da mu/joj se dodeli pravni zastupnik u slu~aju da interesi pravde to nala`u; a zastupawe }e se vr{iti bez naknade ako optu`eni/optu`ena nema dovoqno sredstava da plati te usluge. 13. Me|utim, pravilo 60 pravilnika predvi|a mogu}nost sprovo|ewa su|ewa u odsustvu optu`enog. U tom slu~aju, sud imenuje branioce da zastupaju optu`enog/optu`enu, i to u slede}a dva slu~aja: odnosno, u slu~aju da nakon prvog pojavqivawa pred sudom i dobijawa prava da se pojavi na sopstvenom su|ewu, optu`eni/optu`ena odbija da to u~ini ili ako se nalazi na slobodi i odbija da se pojavi na sudu. U pravilu 60 se ka`e: (A) Optu`enom se ne mo`e suditi u odsustvu, osim: (i) ako se optu`eni ve} prvi put pojavio pred sudom, ako mu je dato pravo da se pojavi na sopstvenom su|ewu, a on, nakon toga, odbija da to u~ini; ili (ii) ako se optu`eni, koji se ve} prvi put pojavio na sudu, nalazi na slobodi i odbija da se pojavi na sudu. (B) U bilo kom od ova dva slu~aja, optu`enog mo`e zastupati branilac po wegovom izboru ili branilac po nalogu sudije ili pretresnog ve}a. Takvo zastupawe mo`e se dozvoliti ako se sudija ili pretresno ve}e uvere da se optu`eni, izri~ito ili implicitno, odrekao svog prava da prisustvuje su|ewu. 14. U svojoj nedavnoj odluci povodom odbijawa tre}eoptu`enog, Augustina Gbaoa, da prisustvuje pretresu pred Specijalnim sudom za Sijera Leone, koji je odr`an 7. jula 2004. godine, kao i tokom narednih dana, donetoj 13. jula 2004. godine, pretresno ve}e konstatovalo je da, pod odre|enim okolnostima, su|ewe mo`e biti nastavqeno u odsustvu optu`enog, a s tim u vezi saop{tilo je slede}e: “Shodno tome, ve}e konstatuje da, iako su|ewe optu`enom u odsustvu u su{tini predstavqa vanredni oblik su|ewa, o~igledno je da ono ipak mo`e biti prihvatqivo i zakonito u veoma ograni~enim okolnostima. Ve}e smatra da je jasno dato na znawe da politika krivi~nog prava nije da se dozvoli da odsustvo optu`enog ili wegovo pona{awe koje remeti rad suda spre~i sprovo|ewe pravde ili onemogu}i ostvarivawe wenih ciqeva. Do242

zvoliti da takav doga|aj odnese prevagu bilo bi ravno odricawu suda od na~ela zakonitosti i wegovoj kapitulaciji pred spre~avawem ostvarivawa ciqeva pravde bez ikakvog opravdawa1)” 15. Ocewuju}i na~ela koja su povodom ovog pitawa usvojena u nacionalnim pravnim sistemima, ve}e je daqe navelo: “U skladu s ovakvim na~inom razmi{qawa, ve}e tako|e napomiwe da u ve}ini nacionalnih pravnih sistema, a posebno u zemqama komon loa, postoji op{te pravilo da optu`enom/optu`enoj treba suditi u wegovom/wenom prisustvu, ali da, u izuzetnim slu~ajevima, sudovi mogu pribe}i su|ewu u odsustvu ako takva opcija postane nu`na, ali samo u ograni~enim okolnostima. Primera radi, u Kanadi je sudu ostavqena otvorena mogu}nost da optu`enom/optu`enoj nastavi da sudi u odsustvu ako je on/ona bio/bila prisutan/prisutna na po~etku su|ewa, a ta situacija je potpuno ista kao situacija s kojom se ovo ve}e suo~ilo zbog odbijawa tre}eoptu`enog da prisustvuje svom su|ewu. Ve}e daqe napomiwe da se, u sistemima gra|anskog prava, rasprostraweno praktikuje su|ewe optu`enima u wihovom odsustvu, ali uz odre|ene procesne garancije, kao i garancije odgovaraju}eg pravnog postupka.”2) 16. Obja{wavaju}i pristup me|unarodnih institucija su|ewu in absencia, ve}e je navelo slede}e: “Sa stanovi{ta ve}a, posebno vaqa napomenuti da se praksa me|unarodnog prava sprovodi na dva nivoa: (i) na nivou prakse Evropskog suda za qudska prava (u daqem tekstu: ESQP) i (ii) na nivou prakse Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ) i Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu (u daqem tekstu: MKSR). Na nivou ESQP-a, nema ni~ega u sudskoj praksi tog suda {to bi ukazivalo na to da je ~lan 6(1) i 6(3)(c) Evropske konvencije o qudskim pravima, kojima su licu optu`enom za krivi~no delo pru`ene osnovne pravne garancije, koncipiran na takav na~in da ukazuje na nedopustivost su|ewa in absencia.3) Na nivou MKSJ-a i MKSR-a, Ve}e konstatuje da su odredbe statuta tih sudova koje se bave ovim pitawem sli~ne odredbama statuta ovog suda i da, {to se ti~e MKSJa, do danas nije sprovedeno nijedno su|ewe u odsustvu optu`enog. Me|utim, MKSR je jednom optu`enom sudio u odsustvu, i to u predmetu Prosecutor v. Jean Bosco Barayagwiza /Tu`ilac protiv @ana Boskoa Barijagvize/,4) U tom predmetu, optu`eni je bojkotovao svoje su|ewe, po osnovu toga {to je “doveo u pitawe sposobnost MKSR-a da deli i (sic) nezavisnu i nepristrasnu pravdu, pre svega zbog toga {to u ogromnoj meri zavisi od diktatorskog antihutuovskog re`ima u Kigaliju.5) Ve}u je prili~no jasno da sudska praksa, kako ona prethodna tako i ona koja je u razvoju, ukazuje na pravnu odr`ivost su|ewa in absencia u odre|enim okolnostima.”6) 17. Shodno tome, ve}e nagla{ava da je, kako u nacionalnom tako i me|unarodnom pravu, re{eno pitawe da, uprkos tome {to otpu`eni ima pravo da mu se sudi u wegovom prisustvu, postoje okolnosti u kojima se mo`e dozvoliti su|ewe u wegovom odsustvu. Premda se mora voditi ra~una o tome
243

da se obezbedi po{tovawe svih prava na pravi~no su|ewe, licu koje je optu`eno za te{ke zlo~ine koje odbija da se pojavi na sudu ipak ne treba dozvoliti da opstruira pravosudnu ma{ineriju tako {to }e spre~avati po~etak ili nastavak su|ewa svojim namernim odsustvom, nakon svog prvog pojavqivawa pred sudom, ili svojim odbijawem da se pojavi na sudu, nakon {to mu je dato pravo da se pojavi, a posebno u okolnostima kao {to su okolnosti u ovom predmetu, gde wegovo odsustvo nije opravdano nikakvim vaqanim razlogom, na primer, bole{}u. III Meritum primene 18. U svetlu ovakvog ~iweni~nog konteksta i iznetih dokaza, pretresno ve}e donosi zakqu~ak da je tokom sudskog postupka, prvooptu`eni u vi{e navrata svojim pona{awem remetio rad suda, kao {to se mo`e zakqu~iti iz wegovog pisma koje je pretresnom ve}u dostavio 7. septembra 2004. godine, u kojem je izneo pretwu da }e odsustvovati sa su|ewa sve dok se ne donese zakqu~ak u vezi s argumentima koje je on izneo u tom pismu. Pored toga, dana 20. septembra 2004. godine, on je u sudu dostavio pismo koje je bilo adresirano na glavnog pravobranioca, s naznakom da se daqe prosledi sudijama pretresnog ve}a, u kojem je potvrdio da se pred pretresnim ve}em ne}e pojaviti sve dok uslovi koje je naveo ne budu ispuweni. Ostvaruju}i svoju pretwu, prvooptu`eni se nije pojavio na popodnevnom zasedawu suda, odr`anom 20. septembra 2004. godine, i od tada nije prisustvovao su|ewu. 19. Po dobijawu pisma prvooptu`enog, koje nosi datum 7. septembar 2004. godine, pretresno ve}e je, 10. septembra 2004, obavestilo optu`enog da, {to se ti~e pitawa koja je on pokrenuo u ovom sudu, kao i u me|unarodnom pravu, postoji ustaqena praksa da se argumentacija stranaka pretresnom ve}u podnese u vidu usmenih ili pismenih zahteva, nakon ~ega pretresno ve}e razmatra te primedbe, a zatim donosi odluku. Optu`eni je pristao da u vidu podneska dostavi primedbe sadr`ane u wegovom pismu od 7. septembra 2004. godine, ali, 20. septembra 2004, takav podnesak nije podnet. Umesto toga, optu`eni je ovog dana zasedawa suda dostavio jo{ jedno Protestno pismo sudu. Pretresno ve}e napomiwe da su, 21. septembra 2004. godine, optu`eni i wegov branilac u pripravnosti, gospo|a Kvinsi Viteker, podneli Zahtev za uru~ivawe druge optu`nice i pozivawe optu`enog da se izjasni o krivici po toj optu`nici. 20. Pretresno ve}e `eli da naglasi da, u interesu pravde, su|ewe ne}e biti prekinuto zbog toga {to optu`eni odbijaju da prisustvuju su|ewu, dok pretresno ve}e s du`nom pa`wom razmatra dostavqene podneske, u skladu sa zakonskim procedurama i na~elom odgovaraju}eg pravnog postupka. Ne postoje pravni izvori za takav stav optu`enog, kao ni zakonsko opravdawe za wegovo namerno odsustvovawe iz sudnice. 21. Pretresno ve}e dalo je optu`enom uslovno pravo na samozastupawe. U svojoj odluci od 8. juna 2004. godine, ono je otpu`enom odobrilo pravo na samozastupawe, uz dodatnu pomo} branilaca u pripravnosti.7) U toku svog prvog zasedawa na su|ewu u predmetu CDF /snage civilne odbrane/, sud je ne244

koliko puta odlagao zakazane radwe, kako bi optu`enom omogu}io da u~estvuje u postupku izbora branilaca u pripravnosti koji }e mu pomagati u wegovom samozastupawu. Sekretar suda propisno mu je dodelio ~etiri branioca u pripravnosti,8) koji su mu do sada pomagali tokom sudskog postupka. Tako|e su mu obezbe|ena dodatna sredstva i uslovi, kako bi mu i to pomoglo u vo|ewu wegove odbrane.9) 22. Shodno tome, iznosimo argumentovanu ocenu da, u odsustvu bilo kakvog zakonskog opravdawa, a smatramo da takvo opravdawe ne postoji, ne bi bilo u interesu pravde da se dozvoli da se su|ewe prekine zbog namernog odsustvovawa optu`enog iz sudnice. Pretresno ve}e smatra da bi svako namerno odsustvovawe optu`enog sa su|ewa sigurno naru{ilo integritet su|ewa i ne bi bilo u interesu pravde. 23. Pretresno ve}e smatra da sprovo|ewe prava na samozastupawe ne sme postati prepreka za ostvarivawe na~ela pravi~nog su|ewa. Kao {to je pretresno ve}e MKSJ-a navelo u predmetu Milo{evi}10): “Prema tome, od prava na samozastupawe mora se odstupiti ako je to neophodno da bi se obezbedilo pravi~no su|ewe”. Prema tome, pretresno ve}e zakqu~uje da se zbog namernog odsustvovawa optu`enog iz sudnice ukida wegovo pravo na samozastupawe, a u skladu s pravilom 60 pravilnika, su|ewe u predmetu CDF /snage civilne odbrane/ bi}e nastavqeno u odsustvu prvooptu`enog, koga }e zastupati branioci po slu`benoj du`nosti.11) 24. Pretresno ve}e tako|e smatra da se drugooptu`eni i tre}eoptu`eni nisu pojavili u sudnici bez ikakvog legitimnog razloga, pa }e na osnovu pravila 60 pravilnika i u interesu pravde, su|ewe biti nastavqeno u wihovom odsustvu, pri ~emu }e se voditi ra~una o tome da branioci po slu`benoj du`nosti na pravi na~in zastupaju wihove interese pred sudom. Iz svih gorenavedenih razloga, pretresno ve}e donosi slede}e naloge u vezi s prvooptu`enim, kojima se: ukida pravo prvooptu`enog na samozastupawe; i nala`e da se su|ewe nastavi u odsustvu prvooptu`enog, prema pravilu 60(A)(i) pravilnika; i imenuju branioci prvooptu`enog u pripravnosti, odnosno dr Bu-Buakei Yebaj, gospodin Yon Vesli Hol, mla|i, gospodin Tim Oven, Q.C. i gospo|a Kvinsi Viteker, da ga zastupaju na wegovom su|ewu u svojstvu branilaca po slu`benoj du`nosti; i nala`e da se funkcija branilaca po slu`benoj du`nosti ostvaruje na na~in predvi|en Daqim nalogom pretresnog ve}a koji je donet 1. oktobra 2004. godine; i nala`e da sekretar suda preispita zahtev u vezi sa sredstvima, koji je pretresno ve}e odobrilo u svojoj Odluci po zahtevu Sama Hinge Normana u vezi s dodatnim sredstvima za pripremu wegove odbrane, donetoj 23. juna 2004. godine radi pru`awa pomo}i prvooptu`enom u zastupawu wegove teze, koja obuhvataju kompjuter, {tampa~ i fiksni telefon, i da o tome podnese izve{taj ve}u, kako bi pomogao ve}u da utvrdi da li te mere treba da ostanu na snazi, kao i da se tim putem odbiju daqwi zahtevi u vezi s dodat245

nim sredstvima koje je optu`eni izneo na statusnoj konferenciji odr`anoj 7. septembra 2004. godine, iz razloga {to se optu`eni vi{e ne zastupa sam, {to je bio osnov za izdavawe naloga za dodelu tih sredstava; Donosi slede}e naloge u vezi s drugooptu`enim, kojima se: imenuju dodeqeni branioci drugooptu`enog da ga zastupaju u svojstvu branilaca po slu`benoj du`nosti; i nala`e da se funkcija branilaca po slu`benoj du`nosti ostvaruje na na~in predvi|en Daqim nalogom pretresnog ve}a koji je donet 1. oktobra 2004. godine; Donosi slede}e naloge u vezi s tre}eoptu`enim, kojima se: imenuju dodeqeni branioci tre}eoptu`enog da ga zastupaju u svojstvu branilaca po slu`benoj du`nosti; i nala`e da se funkcija branilaca po slu`benoj du`nosti ostvaruje na na~in predvi|en Daqim nalogom pretresnog ve}a koji je donet 1. oktobra 2004. godine; i nala`e upravniku Pritvorske jedinice specijalnog suda da tokom svakog zasedawa suda na su|ewu u predmetu CDF /snage civilne odbrane/ svakodnevno vodi evidenciju o odricawu optu`enih, Sema Hinge Normana, Moinine Fofane i Elija Kondeve, od prisustvovawa su|ewu. U Fritaunu, u Sijera Leoneu, 1. oktobra 2004. godine Sudija Pjer Bute /potpisano/ Sudija Bewamin Mutanga Ito, predsedavaju}i pretresnog ve}a /potpisano/ Sudija Bankole Tompson /potpisano/
Napomene: 1) Paragraf 8 2) Paragraf 9 3) Vidi predmet Ali Maleki v. Italy /Ali Maleki protiv Italije/, Obaveštewe br. 699/1996, dokument UN br: CCPR/C/667/669/1996. (27. jul 1979) Komiteta UN za qudska prava, kao i predmet F.C. B. v. Italy /F.C.B. protiv Italije/, Evropski sud za qudska prava, 40/1990/231/297 (26. jun 1991). 4) Decision on Defence Counsel Motion to Withdraw /Odluka po zahtevu zastupnika odbrane da se povu~e/, predmet br. ICTR-97-19-T, od 2. novembra 2000. godine. 5) Paragraf 10. 6) Paragraf 10. 7) Odluka po molbi za samozastupawe Semjuela Hinge Normana po ~lanu 17(4)(d) Statuta Specijalnog suda za Sijera Leone, koju je pretresno ve}e donelo 8. juna 2004. godine. Vidi tako|e Daqi nalog o imenovawu i ulozi branilaca u pripravnosti, od 14. juna 2004. godine. 8) Nalog za dodelu branilaca u pripravnosti Semjuelu Hingi Normanu, koji je sekretar suda izdao 15. juna 2004. godine 9) Odluka po zahtevu Normana u vezi s dodatnim sredstvima za pripremu wegove odbrane, od 23. juna 2004. godine 10) Predmet Prosecutor v. Miloševi} /Tu`ilac protiv Miloševi}a/, Razlozi za odluku o dodeqivawu zastupnika odbrane, od 22. septembra 2004. godine, ta~ka 34. 11) Pravilo 60 Pravilnika o postupku i dokazima Specijalnog suda za Sijera Leone.

246

473 F.2d 11 13 473 F.2d 1113, 154 U.S.App.D.C. 76 . (Citirati kao: 473 F.2d 1113, 154 U.S.App.D.C. 76) . Federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava za Distrikt Kolumbija. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Michaela R. Doughertyja, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Michaela Slaskog, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Roberta T. Begina, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Dennisa J. Moloneyja, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Josepha F. O’Rourkea, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv Arthura G. Melvillea, podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave protiv JoAnn Malone, podnositeqke `albe. , Predmeti br: 24318-24324 @alba obrazlo`ena 21. septembra 1971. Odluka doneta 30. juna 1972. Zahtev za obnovu postupka u predmetu br. 24318 odbijen, 26. oktobra 1972. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za Distrikt Kolumbija, kojim je predsedavao sudija Yon H. Prat, osudio je okrivqene za neovla{}eni ulazak u tu|e prostorije, a oni su se `alili na presude. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Levental, izneo je stav da popustqivost suda tako {to je okrivqenima dozvolio da daju kratku uvodnu re~, ali ne kao sopstveni pravni zastupnici, ve} kao dopuna braniocima imenovanim da ih zastupaju, i time {to im je dozvolio da neformalno svedo~e u narativnoj formi, nije umawilo gre{ku koju je sud napravio uskra}ivawem prava na zastupawe pro se na osnovu teorije da su okrivqeni zapravo dobili su{tinu, a ne formu, takvog zastupawa. Sud je tako|e izneo stav da je odbijawe suda da poroti da uputstva o tome da ona ima pravo da okrivqene oslobodi krivice, bez obzira na zakon i dokaze, nije bilo nepropisno. Presude su ukinute, a predmet je vra}en ni`em sudu radi novog su|ewa.
247

Sudija Bejzelon, predsedavaju}i ve}a, izneo je saglasno mi{qewe u pogledu ukidawa presuda, ali je izneo protivno mi{qewe u vezi sa uputstvima koja se odnose na vra}awe predmeta ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe i dostavio je svoje mi{qewe. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Adams, izneo je protivno mi{qewe u pogledu ukidawa presuda, saglasno mi{qewe u vezi sa uputstvima koja se odnose na vra}awe predmeta ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, dostavio je svoje mi{qewe i izneo protivno mi{qewe u pogledu odbijawa zahteva za obnovu postupka. Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti [to se ti~e pitawa da li je zastupawe pro se utemeqeno na ustavu ili nije, to je o~igledno zakonsko pravo koje se mora priznati ako je blagovremeno potvr|eno, ako je propra}eno vaqanim odricawem od branioca i ako ga se okrivqeni nije odrekao, bilo izri~ito bilo konstruktivno, svojim pona{awem kojim je remetio rad za vreme su|ewa. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo na vo|ewe teze pro se je pravo koje se mora blagovremeno zatra`iti, pre po~etka su|ewa za krivi~no delo. 28. U.S.C.A, ~lan 1654. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Ako je su|ewe ve} po~elo, okrivqeni mora pribaviti dozvolu suda kada zahteva da se izvr{i promena /u zastupawu/ da bi sebe izabrao za sopstvenog branioca. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Kada se pravo pro se zatra`i nakon {to je su|ewe za krivi~no delo ve} po~elo, sud mo`e, po svom naho|ewu, da sagleda eventualne neprijatnosti koje bi takav zakasneli zahtev mogao stvoriti i da ih uporedi sa eventualnom {tetom koja bi mogla biti naneta odbijawem takvog zahteva, imaju}i u vidu trenutne okolnosti, kao i to da li je okrivqeni svojim prethodnim pona{awem remetio rad suda i da li se su|ewe nalazi u poodmakloj fazi. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Pravo na samozastupawe, ~ak i ako je potvr|eno pre su|ewa, mo`e se izgubiti ako okrivqeni svojim pona{awem remeti rad za vreme su|ewa, {to bi se smatralo konstruktivnim odricawem od tog prava. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (6) Amikus kurie, ~lan 1 27kl Najcitiraniji predmeti U slu~aju da se okrivqeni u krivi~nom predmetu opredeli da postupa pro se, sud mo`e imenovati amikusa kurie da pomogne optu`enom u vo|ewu
248

wegove odbrane, ali mora voditi ra~una o tome da preterano upadqiva uloga advokata ne naru{i pravo pro se. (7) Amikus kurie, ~lan 3 27k3 Najcitiraniji predmeti Amikus kurie koji je imenovan da pomogne sudu, za razliku od amikusa koji je imenovan da pomogne okrivqenom, mo`e pozivati svedoke i postavqati pitawa, bez prethodne konsultacije s okrivqenim, na osnovu istog ovla{}ewa koje samom sudiji omogu}ava da takve mere preduzima u interesu pravde. (8) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Okrivqenog koji bi mogao praviti nered jasno treba upozoriti da se namerno pona{awe koje ima za ciq odugovla~ewe postupka ili opstruirawe rada zapravo mo`e smatrati wegovim odricawem od prava pro se, u kojem slu~aju }e amikus biti spreman da preuzme iskqu~ivu kontrolu nad odbranom. 28. U.S.C.A, ~lan 1654. (9) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Naicitiraniji predmeti Samovoqno pona{awe mo`e se smatrati odricawem od prava pro se. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (10) Krivi~ni zakon, ~lan 622.7(12) 110k622.7(12) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k622.2(12), 110k622.2(1)) Ako se zbog potvr|ivawa prava pro se /nekog okrivqenog/ ne mo`e upravqati su|ewem na kojem postoji vi{e okrivqenih ili to su|ewe postane nepravi~no prema ostalim okrivqenima, pravni lek za to je razdvajawe postupka. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD; pravilo 14 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (11) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Bezuslovno pravo okrivqenih na samozastupawe po~iva na pretpostavci koja se podrazumeva da }e sud biti u stawu da ostvari razumnu saradwu /sa okrivqenima/, ali mogu}nost da razumna saradwa izostane i da se okrivqeni kasnije odreknu tog prava nije razlog da se to pravo uskrati na samom po~etku. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD; pravilo 14 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (12) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniii predmeti Incidenti kojima se remeti rad nakon odbijawa zahteva za zastupawe pro se ne mogu biti opravdawe za odbijawe takvih zahteva. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD; pravilo 14 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (13) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti ^iwenica da je na ro~i{tu odr`anom povodom zahteva za zastupawe pro se, kao i u ranoj fazi su|ewa, sudija dozvolio okrivqenima da li~no
249

u~estvuju u izboru porote i neposredno ih ukqu~io u formalne diskusije o raznim pitawima, umesto da je to ura|eno putem branilaca, mora se uzeti u obzir prilikom ocewivawa da li su okrivqeni u svojim kasnijim zahtevima ispoqili pona{awe koje je remetilo rad suda. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (14) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641 A( 1) Najcitiraniji predmeti Prekidi do kojih je do{lo kad je u toku svedo~ewa jednog od okrivqenih, na ro~i{tu odr`anom povodom zahteva za zastupawe pro se, taj svedok upitao sud za razlog zbog kojeg je javnost iskqu~ena iz sudnice, a drugi okrivqeni izneo primedbu da je sudnica dovoqno velika da primi qude od kojih bi se moglo o~ekivati da prate to ro~i{te, a jo{ jedan okrivqeni izneo zahtev, kojem se pridru`io i okrivqeni koji je tog trenutka svedo~io, da se dozvoli da dvoje wihovih ro|aka posmatraju tok te rasprave, nisu u tolikoj meri “remetili” rad da bi se to smatralo konstruktivnim, o~ekivanim odricawem od osnovnog prava na vo|ewe odbrane pro se. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (15) Krivi~ni zakon, ~lan 1165(1) 110k1165(1) Najcitiraniji predmeti Glavna odlika doktrine “bezazlene gre{ke” jeste wena “orijentisanost na posledice” i ona se obi~no primewuje u predmetima u kojima se ta sporna gre{ka ti~e prava koje je okrivqenom dato da bi se omogu}ilo da wegova odbrana funkcioni{e maksimalno kompetentno ili da bi se on izolovao od posledica sumwivih dokaza, pa u takvim predmetima ima razloga da se razmotri da li je sporna gre{ka bezazlena po{to o~igledno nije imala negativne posledice po okrivqenog, jer tada razlog za davawe tog prava prestaje da va`i. (16) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4( 1) Najcitiraniji predmeti Pravo na zastupawe pro se po~iva na razlozima koji zalaze u su{tinu polo`aja optu`enog pred zakonom i ima za ciq da se o~uvaju dostojanstvo i samostalnost onih ~ija situacija ili aktivnosti su ih protiv wihove voqe gurnuli u krivi~ni postupak. 28. U.S.C. A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (17) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k64, 110k1.4(1)) Optu`eni ima osnovno pravo da se suo~i sa onima koji ga optu`uju i sa svojom “dr`avom”, da se predstavi poroti i izlo`i joj svoj stav, ne samo kao svedok ili putem “glasnogovornika”, ve} kao ~ovek kome se sudi i koji se opredelio da sam iznese svoju odbranu, a on nema obavezu da te`i onome {to bi branilac zabele`io kao pobedu, ve} onome {to on smatra ravnim osudi ili sumwi, a ne osveti. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (18) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni ima moralno pravo da stoji sam u ~asu svoga su|ewa, a uskra}ivawe tog prava ne mo`e se nadoknaditi ne~ijom ranijom procenom da
250

}e prakti~an polo`aj okrivqenog biti boqi ako ga bude zastupao neko drugi ili kasnijim zakqu~kom da prakti~an polo`aj okrivqenog nije bio nepovoqan. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (19) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniii predmeti Jam~e}i optu`enom pravo na branioca, [esti amandman je to pravo dao u korist optu`enog i, kao {to ga Kongres primewuje, ono ne predstavqa obavezu koja mu se mora nametnuti kada on, kao osoba potpuno zdravih mentalnih sposobnosti, prosudi da je to suprotno wegovom interesu. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (20) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti ^ak i ako je verovatno da }e okrivqeni ionako izgubiti proces, on ima pravo – s obzirom da je on taj koji }e snositi sve wegove eventualne posledice – da zna da je zahtev koji je ulo`io bio razmotren i odba~en, kao i da zna da u na{em slobodnom dru{tvu, posve}enom idealu individualne vrednosti, nije bio li{en svoje slobodne voqe da, u ~asu svoga su|ewa, sam izabere da vodi sopstvenu tezu. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (21) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Slobodna voqa okrivqenog da sam vodi sopstvenu tezu podle`e ovla{}ewu sudije da insistira na razboritom potvr|ivawu /tog prava/, kako bi iza{ao na kraj s predmetima u kojima bi zastupawe pro se na su|ewu dovelo do ne`eqenog odbacivawa odbrane, {to bi bilo ravno travestiji pravde, kao i ovla{}ewu sudije da postavqa pitawa i poziva svedoke, da imenuje amikus kurijA, da poni{ti osu|uju}u presudu i odobri novo su|ewe. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (22) Krivi~ni zakon, ~lan 1166.10(2) 110k1166.10(2) Najcitiraniii predmeti (Ranije 110K1166.11(6), 110k1166.11)) Doktrina “bezazlene gre{ke” ne mo`e se primeniti u slu~aju da je kao osnov za uskra}ivawe prava na zastupawe pro se naveden stav da bi takvo zastupawe za posledicu verovatno imalo istu presudu kao u slu~aju da je okrivqenog zastupao branilac. 28., U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD. (23) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Popustqivost suda, tako {to je okrivqenima dozvolio da daju kratku uvodnu re~, ali ne kao sopstveni pravni zastupnici, ve} kao dopuna braniocima imenovanim da ih zastupaju, i time {to im je dozvolio da neformalno svedo~e u narativnoj formi, nije umawila gre{ku koju je sud napravio uskra}ivawem prava na zastupawe pro se na osnovu teorije da su okrivqeni zapravo dobili su{tinu, a ne formu, zastupawa pro se, pogotovo zato {to je okrivqenima bilo uskra}eno pravo da iznesu zavr{nu re~. 28. U.S.C.A, ~lan 1654; [esti amandman na Ustav SAD.
251

(24) Krivi~ni zakon, ~lan 768(1) 110k768(1) Najcitiraniji predmeti ^iwenica da postoji rasprostraweno ovla{}ewe porote da zanemari uputstva suda, ~ak i u pogledu pravnih pitawa, ne uvodi obavezu sudije da obavesti porotu o tom ovla{}ewu. (25) Krivi~ni zakon, ~lan 768(1) 110k768(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k769(1)) [to se ti~e ovla{}ewa porote da zanemari uputstva suda, ~ak i u pogledu pravnih pitawa, korisno je, iz pragmati~nih razloga, da struktura tih uputstava bude tako mudro osmi{qena da navede porotu da sna`no oseti vrednosti o kojima se radi u datom predmetu, toliko sna`no da sama taj predmet mora prepoznati kao zahtev neke vi{e savesti i nezavisno inicirati i preduzeti ~in suprotan utvr|enim uputstvima, ~ime }e mogu}nost bezakowa porote biti ograni~ena na tek poneki primer kojim se ne kr{i vladavina zakona i koji, posmatran kao izuzetak, ~ak mo`e poboq{ati wegovo sveukupno normativno dejstvo. (26) Krivi~ni zakon, ~lan 768(1) 110k768(1) Najcitiraniji predmeti Odbijawe /suda/ da porotu uputi o tome da ona ima pravo da okrivqene oslobodi krivice, bez obzira na zakon i dokaze, nije bilo nepropisno. (27) Krivi~ni zakon, ~lan 755 110k755 Najcitiraniji predmeti U krivi~nom postupku vo|enom zbog neovla{}enog ulaska okrivqenih u prostorije jedne hemijske kompanije i uni{tavawa odre|ene imovine koja se tamo nalazila, nije bilo nepropisno uputstvo o tome da rat u Vijetnamu nije sporno pitawe u ovom predmetu, kao i da ako tu`ila{tvo uspe da doka`e izvan svake sumwe da su jedan ili vi{e okrivqenih po~inili elemente krivi~nih dela koja su im stavqena na teret, zakon kao wihovu odbranu ne priznaje ~iwenicu da su bili motivisani da ta dela po~ine iz iskrenih politi~kih, verskih ili moralnih ube|ewa ili iz poslu{nosti prema nekom vi{em zakonu, uprkos tvrdwi da je to uputstvo u sebi imalo elemente prinude, {to je bilo ravno upu}ivawu porote/ da donese presudu kojom }e ih proglasiti krivima i da je prevazi{lo propisane okvire uputstva za porotu. (28) Krivi~ni zakon, ~lan 790 110k790 Najcitiraniji predmeti Sudija mo`e propisno pou~iti porotu o tome koja su pitawa koja su okrivqeni izneli nebitna prema va`e}im zakonskim odredbama. (29) Krivi~ni zakon, ~lan 1163(2) 110k1163(2) Najcitiraniji predmeti Uskra}ivawe prava na zastupawe pro se zahteva ukidawe osu|uju}e presude, ~ak i ako nema nikakve {tete u smislu posledica. (30) Krivi~ni zakon, ~lan 1186.1 110k1186.1 Najcitiraniji predmeti Uskra}ivawe prava na zastupawe pro se zahteva ukidawe osu|uju}e presude u slu~aju da pretresni sudija konstatuje da je okrivqeni ranije remetio rad suda ili odbio da obezbedi razumnu saradwu s wim ili nije mogao da se odrekne branioca. 28. U.S.C.A, ~lan 1654.
252

(31) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti (Citirati kao: 473 F.2d 1113, 154 U.S.App.D.C. 76) U sklopu napora da iza|e na kraj s problemom ometawa rada suda, pretresnom sudiji nu`no se name}e obaveza da eksplicitno i pa`qivo sagleda razloge za uskra}ivawe zastupawa pro se. 28. U.S.C.A, ~lan 1654. (32) Nepo{tovawe suda, ~lan 60(3) 93k60(3) Najcitiraniji predmeti Potreba da o pitawu ka`wavawa za nepo{tovawe suda odlu~uje drugi sudija podrazumeva obavezu pretresnog sudije da se potrudi da sa~ini jasan i potpun zapisnik o tom pitawu, koji }e omogu}iti dono{ewe zdravog i pravi~nog re{ewa. (33) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti U odsustvu nekog obrazlo`ewa vaqanog osnova za uskra}ivawe wegovog prava, okrivqeni ima pravo na su|ewe na kojem }e mu biti odobreno pravo da se sam zastupa. 28. U.S.C.A, ~lan 1654. **1116 **79 Gospodin Adison M. Boumen, iz Va{ingtona, D.C. /Distrikt Kolumbija/, i gospodin Filip Y. Hirskop, iz Aleksandrije, u Viryiniji, koji su u ime podnosilaca `albe obrazlo`ili podneske, zajedno s gospodinom Vilijemom I. Mekdanijelsom, iz Va{ingtona, D.C. (svi su bili imenovani od strane ovog suda). Gospodin Royer M. Adelman, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, koji je, zajedno s gospodom Tomasom A. Flanerijem, tada{wim pomo}nikom dr`avnog tu`ioca, i Yonom A. Terijem, pomo}nikom dr`avnog tu`ioca, obrazlo`io odgovor na `albu, u ime strane protiv koje je podneta `alba. Gospodin Yon F. Evans, pomo}nik dr`avnog tu`ioca, kao i gospodin Tomas K. Grin i gospodin Stiven M. [uster, mla|i, pomo}nik dr`avnog tu`ioca u vreme podno{ewa zapisnika, tako|e su zastupali stranu protiv koje je podneta `alba. Pred predsedavaju}im sudijom, Bejzelonom, i sudijama Tre}eg federalnog okru`nog apelacionog suda Sjediwenih Dr`ava, Leventalom i Adamsom (FN*). FN* Postupaju}i po slu`benoj du`nosti, shodno ~lanu 291(a) 28. U.S.C. (1970). Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Leventhal: Sedmoro ~lanova takozvane D.C. devetke /Va{ingtonske devetke zajedni~ki podnose `albu na osu|uju}e presude koje su im izre~ene zbog neovla{}enog ulaska u prostorije firme “Dow Chemical Company”, u Va{ingtonu, i uni{tavawa *1117 *80 odre|ene imovine koja se nalazila u tim prostorijama. Podnosiocima `albe, (FN1) zajedno s jo{ dvoje okrivqenih koji su se naknadno izjasnili nolo kontendere, (FN2) su|eno je pred sudijom okru`nog suda, Yonom H. Pratom, i porotom, po optu`nici sastavqenoj od tri ta~ke, od kojih je svakog od okrivqenih jedna ta~ka optu`nice teretila za drugostepenu provalu, prema ~lanu 1801(b) 22. Zakonika Distrikta Kolumbija, a dvije ta~ke optu`nice teretile su ih za zlonamerno uni{tavawe imovine u vrednosti od preko 100 dolara, prema, ~lanu 403 22. Zakonika Distrikta Kolumbija. Dana 11. februara 1970. godine, nakon {estodnevnog su253

|ewa, svi ~lanovi te sedmorke osu|eni su na osnovu dve ta~ke optu`nice za zlonamerno uni{tavawe. Porota ih je oslobodila optu`bi za provalu, ali ih je osudila za mawe krivi~no delo neovla{}enog ulaska u tu|e prostorije. Kazne koje su im izre~ene navedene su u tekstu na margini. (FN3) FN1. Michael R. Dougherty, Michael Slaski, Robert T. Begin, Dennis J. Moloney, Joseph F. O’Rourke, Arthur G. Melville, JoAnn Malone. FN2. Catherine Melville i Bernard Meyer. FN3. Podnosioci `albe, Begin, Moloni i O’Rork: od jedne do tri godine zatvora, uslovno na tri godine nakon odslu`enih {est meseci kazne. Slaski: vremenski neodre|ena kazna, shodno Saveznom zakonu o kazneno-popravnim merama protiv maloletnika, ~lanu 5010(b) 18.U.S.C. Doherti i Melonijeva: {est meseci zatvora po prvoj ta~ki optu`nice i od devet meseci do ~etiri godine zatvora po drugoj i tre}oj ta~ki optu`nice, uz istovremeno odslu`ewe obe kazne. Melvil: {est meseci zatvora po prvoj ta~ki optu`nice i od jedne do {est godina zatvora po drugoj i tre}oj ta~ki optu`nice, uz istovremeno odslu`ewe obe kazne. Podnosioci `albe navode slede}a tri osnova za ukidawe presuda: (1) pretresni sudija je pogre{io zato {to je odbio blagovremeno upu}ene zahteve okrivqenih za razre{ewe branilaca i samozastupawe; (2) sudija je pogre{io zato {to je odbio da porotu uputi o tome da ona ima pravo da podnosioce `albe oslobodi krivice, bez obzira na zakon i dokaze, i {to je odbio da podnosiocima `albe dozvoli da poroti iznesu argumente u vezi s tim pitawem; (3) uputstva koja je sud zapravo dao poroti prinudila su porotu da donese presudu kojom ih je proglasila krivima. Na osnovu prve tvrdwe okrivqenih, ukidamo presude i vra}amo predmet na ponovno odlu~ivawe. Kako bismo obezbedili odgovaraju}i mandat za novo su|ewe, razmatramo wihovu drugu i tre}u tvrdwu i zakqu~ujemo da se te tvrdwe ne mogu prihvatiti. I Zapisnik iz Okru`nog suda Neosporni dokazi pokazali su da su, u subotu, 22. marta 1969. godine, podnosioci `albe provalili u zakqu~ane prostorije kompanije “Dow”, koje se nalaze na ~etvrtom spratu zgrade u Petnaestoj ulici broj 1030, u severozapadnom delu Va{ingtona, D.C, razbacali papire i dokumente po kancelariji i kroz prozor ih izbacili na ulicu, demolirali kancelarijski name{taj i opremu i o{tetili prostorije poliv{i ih nekom supstancom koja je li~ila na krv. Optu`ba je dokazala svoju tezu uz pomo} svedo~ewa zaposlenih kompanije “Dow”, koji su posvedo~ili o nedozvoqenom ulasku i razmerama {tete, novinara pisanih medija koje su podnosioci `albe pozvali na lice mesta koji su prisustvovali uni{tavawu imovine i to zabele`ili svojim fotoaparatima, i policajaca koji su podnosioce `albe uhapsili na licu mesta. Sud je prvobitno imenovao odvojene branioce za svakog od okrivqenih. Nakon izja{wavawa o krivici, na pretresu odr`anom 20. juna 1969. godine, svi podnosioci `albe, osim Roberta Begina, opredelili su se da ih sve zajedno privremeno zastupaju Filip Hirskop, Adison Boumen i Kerolajn Nikerson. Gospodina Begina zastupao je Edvard Benet Vilijams. Svi ovi advokati imenovani su po slu`benoj du`nosti.
254

Na pretpretresnoj konferenciji odr`anoj 29. januara 1970. godine, u kabinetu sudije Prata, sudija je rekao da je od gospodina Hirskopa dobio dopis kojim ga je ovaj obavestio da podnosioci `albe, Yoen Melon, Artur Molvil i Yozef O’Rork, vi{e ne `ele da ih zastupa branilac. Podnosilac `albe Begin se, u svoje ime, pismenim putem obratio sudu, tra`e}i da se prekine mandat gospodina Vilijamsa i da mu se dozvoli da se brani pro se. Sudija Prat odlo`io je dono{ewe odluke po zahtevima za zastupawe pro se, kako bi daqe razmotrio to pitawe, ocewuju}i da odre}i se branilaca nije tako jednostavno kao samo ustati i re}i da ho}ete sami da se zastupate. Postoji uslov da odricawe mora biti svesno i razborito, a mi }emo saslu{ati svedo~ewa s tim u vezi; a pored toga, tu je i mogu}nost {tete, ne samo *1118 **81 po wih, ve} i po wihove saokrivqene (Transkript, str. 3). Kasnije u toku te konferencije, on je ukazao koliko smatra da je va`na uloga advokata da bi su|ewe proteklo u miru: (D)ozvolite mi da naglasim {to sna`nije budem mogao da odgovornost za na~in na koji }e se ovaj postupak voditi verovatno pripada meni, ali da }e na primerenu atmosferu u sudnici – a sada posebno govorim o samim okrivqenima – u velikoj meri uticati saveti i primer koji im budu davali wihovi advokati. (Transkript, str. 14) Izgleda da je, prethodnog dana, sudija Prat poha|ao seminar o problemima ometawa rada u sudnici koji se mogu sresti na su|ewima na kojima ima vi{e okrivqenih, pa je bio zabrinut zbog toga {to “kru`e glasine da }e neke taktike ometawa mo`da biti primewene” na tom su|ewu. (Transkript, str. 15, 17 (FN4)) Zastupnici odbrane uverili su sudiju da wima te glasine nisu poznate i da ne o~ekuju da }e neko od okrivqenih svojim pona{awem remetiti rad. U svakom slu~aju, sudija Prat zakazao je za 3. februar 1970. godine pretres povodom zahteva koje je uputilo ~etvoro okrivqenih. FN4. Sudija je jo{ ranije odbio zahtev odbrane da se obezbedi ve}a, sve~ana sudnica, rekav{i: “(a)ko se ja pitam, ovo ne}e biti rimski amfiteatar,” transkript sa pretresa odr`anog 29. januara 1970. godine, str. 3. Na “dopunskoj” konferenciji odr`anoj slede}eg dana, 30. januara, sudija je uva`io zahtev gospodina Vilijamsa da ga wegov saradnik i kolega, Vilijem Mekdanijels, zameni na mestu Beginovog branioca po slu`benoj du`nosti. Zahtev gospodina Vilijamsa bio je podstaknut izjavama punim nagla{enih i zaista zajedqivih izraza nezadovoqstva wegovim zastupawem, koje je Begin izneo u svom zahtevu za odbranu pro se. Na pretresu odr`anom 3. februara 1970, povodom zahteva za zastupawe pro se, prvobitnim zahtevima ~etvoro okrivqenih pridru`io se i podnosilac `albe Doherti, sa istim zahtevom. Sud je pribli`no ~etrdeset i pet minuta slu{ao izlagawa petoro okrivqenih i wihovih advokata. Sudiju je konkretno zanimao nivo obrazovawa okrivqenih, a posebno to da li iko od wih petoro ima formalno pravno obrazovawe. Nije ga imao niko od wih, iako je podnosilac `albe Begin izneo tvrdwu da se “potrudio da (se) upozna s procedurom u sudnici.” U op{tem smislu, wihova svedo~ewa su pokazala da je svih petoro podnosilaca zahteva prili~no elokventno i visokoobrazovano. Tako|e je izgledalo da je svih petoro podnosilaca zahteva – za255

pravo svi okrivqeni osim podnosioca `albe Slaskog – bilo povezano s jednim verskim redom, ili u to vreme ili u nedavnoj pro{losti, i da su, u razli~itom obimu, aktivno radili me|u siroma{nima i ugro`enima, kako u ovoj zemqi tako i u Latinskoj Americi. Nakon kra}e pauze, sud je odbio zahteve okrivqenih, u usmenom mi{qewu koje je navedeno na margini. (FN5) Sudija je ukazao *1119 **82 da ga ne brine op{ti nivo obrazovawa okrivqenih niti, {to je jo{ va`nije, wihovi motivi. Me|utim, on je istakao wihov nedostatak formalnog pravnog obrazovawa, kontekst samog su|ewa na kojem ima vi{e okrivqenih, kao i ozbiqnost optu`bi. On je smatrao da zbog isprepletanosti tih faktora postoji preveliki rizik da se su|ewe poremeti, kao i rizik stvarawa predrasude kod porote prema podnosiocima zahteva i wihovim saokrivqenima. Nakon {to je sudija doneo svoju odluku, usledila je uskome{ana razmena mi{qewa izme|u suda, pravnih zastupnika i nekoliko okrivqenih. Na zahtev gospodina Hirskopa, sud se povukao da bi branioci i okrivqeni mogli da utvrde kako }e daqe postupati u svetlu te odluke sudije. FN5. Mi{qewe se nalazi u Transkriptu, na str. 33-35: Prva ta~ka optu`nice tereti okrivqene za drugostepenu provalu. Druga i tre}a ta~ka optu`nice terete okrivqene za uni{tavawe privatne imovine. To su ozbiqne optu`be. Mogu}a kumulativna kazna, kad bi se sabrale sve pojedina~ne kazne koje su zapre}ene svakom od ovih okrivqenih, mogla bi iznositi i do 35 godina zatvora, plus nov~ana kazna. Ovaj sud sproveo je ispitivawe okrivqenih koji su podneli zahteve. Nema sumwe da su oni obrazovani qudi, a {to se suda ti~e, wihovi motivi nisu sporni. Me|utim, oni su naveli da niko od wih nikada nije studirao komon lo, a tako|e su naveli da nisu upoznati s osnovnim pravilima o postupku i dokazima. Mada se o~ekuje da }e oni `eleti da se konsultuju s braniocima, kako pre tako i za vreme su|ewa, ovaj sud smatra da bi takve konsultacije bile nedovoqne u okolnostima vezanim za ovaj predmet. Ovde se radi o velikom broju okrivqenih. Kad bi ispitivawe, unakrsno ispitivawe i ulagawe prigovora vr{ilo pet osoba koje pritom uop{te ne poznaju pravila o postupku i dokazima, to bi moglo ne samo poremetiti postupak, ve} i stvoriti predrasude kod porote i ugroziti prava wihovih saokrivqenih. Pravo okrivqenih da nastupaju pro se u krivi~noj stvari ne mo`e se posmatrati izolovano od ostalih elemenata pravi~nog i pravilnog sprovo|ewa pravde. (Sudija je citirao slede}e predmete: United States v. Davis /Sjediwene Dr`ave protiv Dejvisa/, 260 F.Supp. 1009 (M.D.Tenn, 1966); United States v. Bentvena /Sjediwene Dr`ave protiv Bentvene/, 319 F.2d 916 (Drugi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 375 U.S. 940, 84. S.Ct. 345. 11 L.Ed.2d 271 (1963).) Pravo okrivqenih da se zastupaju pro se, uprkos jeziku Ustava, uprkos jeziku va`e}eg zakona i uprkos pravilu 44 Pravilnika o krivi~nom postupku, mo`e se uskratiti u slu~aju da prvostepeni sud konstatuje da prava okrivqenih ne bi (sic) bila u dovoqnoj meri za{ti}ena kad bi oni nastupali u svoje ime. (Citirao je predmete: United States v. Da256

vis, gore; United States v. Jones /Sjediwene Dr`ave protiv Yonsa/, 369 F.2d 217 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1966), certiorari je odbijen, 386 U.S. 944, 87 S.Ct. 976, 17 L.Ed.2d 875 (1967).) Pravo da se zastupaju pro se tako|e se mo`e uskratiti u slu~aju da prvostepeni sud konstatuje da postoji verovatno}a da takvo dopu{tewe poremeti postupak. (Citirao je predmete: United States v. Private Brands, Inc, /Sjediwene Dr`ave protiv firme Private Brands, Inc./, 250 F.2d 554 (Drugi federalni apelacioni sud, 1957); United States v. Mitchell /Sjediwene Dr`ave protiv Mi~ela/, 138 F.2d 831 (Drugi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 321 U.S. 794, 64 S.Ct. 785, 88 L.Ed. 1083 (1943); Overholser v. DeMarcos /Overholser protiv DeMarkosa/, 80 U.S.App.D.C. 91, 149 F.2d 23, certiorari je odbijen, 325 U.S. 889, 65 S.Ct. 1579, 89 L.Ed. 2002 (1945).) Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud konkretno je izneo stav da se ustavno pravo okrivqenog za krivi~no delo uskra}uje ako se on protivi imenovawu stru~nog branioca, u slu~aju da taj okrivqeni nema branioca (Citirao je predmet United States v. Jones, gore). Nakon pa`qivog sagledavawa svih ~inilaca u ovom predmetu, ovaj sud donosi zakqu~ak da, u ciqu obezbe|ivawa pravi~nog i nepristrasnog su|ewa, sve okrivqene moraju zastupati branioci. Kad je sud nastavio zasedawe posle pauze za ru~ak, svi okrivqeni bili su prisutni, a potencijalni porotnici sedeli su u zadwem delu sudnice. U tom trenutku, preostalih ~etvoro okrivqenih, Ketrin Melvil, Denis Moloni, Majkl Slaski i Bernard Majer, usmeno su uputili zahteve za samozastupawe. Ti novi zahtevi su velikim delom bili podstaknuti time {to je sudija ranije naglasio mogu}nost {tete po saokrivqene koji imaju branioce, {to je naveo kao osnov za odbijawe prvobitno upu}enih zahteva. Nakon kra}e rasprave izme|u suda i okrivqenih, koja se odigrala van prisustva budu}ih porotnika, sudija, tretiraju}i ta ~etiri nova zahteva kao blagovremeno ulo`ene, formalno ih je odbio iz razloga koje je naveo u svom usmenom mi{qewu. Potom su re{ena izvesna kolateralna pitawa, ukqu~uju}i zahtev gospodina Hirskopa za izuze}e sudije Prata, koji je odbijen. Kad je sud zapo~eo ispitivawe potencijalnih porotnika, usledila je kra}a rasprava oko odluke sudije da sam ispituje porotnike, umesto da to prepusti zastupnicima, mada podnosioci `albe u svojoj `albi to pitawe ne postavqaju kao sporno. Sli~no tome, podnosioci `albe ne `ale se na prisustvo, odnosno odsustvo izvesnih pitawa za potencijalne porotnike, {to je u tom trenutku bilo kontroverzno. Porota je relativno brzo izabrana, a za to je utro{en samo jedan deo poslepodneva na ro~i{tu odr`anom 3. februara, kao i jedan deo slede}eg prepodneva. Sud je vodio vuar dir postupak, kao {to je konstatovano. Me|utim, okrivqenima je bilo dopu{teno da in propria persona ostvare pravo da tra`e izuze}e nekih porotnika bez obrazlo`ewa. Su|ewe je zvani~no po~elo 4. februara posle podne. Sudija Prat tra`io je da se ulagawe zahteva i prigovora, kao i ispitivawe svedoka, vrši iskqu~ivo putem branilaca. Me|utim, on je ipak pristao da dopusti svakom od okrivqenih da iznesu petominutnu uvodnu re~ i svedo~e u narativ257

noj formi razumne du`ine, ali bez konkretnog vremenskog ograni~ewa. Nakon uvodne re~i optu`be, gospodin Hirskop izneo je kratku uvodnu re~ u ime svih okrivqenih. Zatim je petoro okrivqenih – ukqu~uju}i *1120 **83 Dohertija Begina i Artura Melvila – iznelo svoje uvodne re~i. Optu`ba je završila s iznošewem svoje teze do kraja slede}eg dana, 5. februara. Pre po~etka iznošewa teze odbrane, okrivqeni Ketrin Melvil i Bernard Majer izjasnili su se nolo kontendere povodom jedne od ta~aka optu`nice za zlonamerno uništavawe imovine; ostale optu`be protiv wih su odba~ene i oni nisu u~estvovali u `albi koja se sada nalazi pred nama. U petak, 6. februara, nakon uvodne re~i gospodina Boumena, podnosioci `albe, O’Rork i Melonijeva, izneli su svoje uvodne re~i, kao što su i ostali okrivqeni to u~inili pre iznošewa teze optu`be. Kao i ostali, oni su u svojim primedbama napali firmu “Dow Chemical Company”, kao i druge, neimenovane korporacije, zbog pru`awa podrške ameri~kom vojnom anga`ovawu u ratu u Vijetnamu. Kad je sestra Melon pomenula Vijetnam, sudija Prat se umešao i rekao: “Rat u Vijetnamu nije sporno pitawe u ovom predmetu.” Posle toga je nastao mete` u sudnici. Pošto su se doga|aji smewivali velikom brzinom, sudski zapisni~ar nije stigao sve da zabele`i. Sud je u transkript naknadno ubacio slede}i opis doga|aja, koji se nalazi u Dopuni transkripta, na str. 595: S obzirom da se iz zapisnika jasno ne vidi šta se dešavalo u sudnici neposredno pre nego što je sud završio s radom za taj dan, u petak, 6. februara 1970. godine, sledi opis tih doga|aja: Prilikom iznošewa svoje uvodne re~i, okrivqena Yoen Melon pomenula je rat u Vijetnamu. (Transkript, str. 594) Sud je ocenio da “rat u Vijetnamu nije sporno pitawe u ovom predmetu.” (Transkript, str. 594). Okrivqeni Artur Melvil ustao je da ulo`i prigovor, a sud mu je nalo`io da sedne. Okrivqeni Majkl Slaski tako|e je ulo`io prigovor, a kad on nije poslušao nalog suda da sedne, pripadnicima sudskog obezbe|ewa nalo`eno je da ga privole da sedne. (Transkript, str. 595). Dok se ovo dešavalo, dve osobe iz publike, koje su sedele u zadwem delu sudnice, ustale su i po~ele da dovikuju u pravcu sudije svoje opaske o zna~aju tog rata u ovom predmetu. Sudsko obezbe|ewe krenulo je da izbaci te dve osobe iz sudnice. Prva osoba udaqena je bez incidenta. Dok su drugu osobu s teško}om pokušavali da izbace iz sudnice, jedna `ena, ~lanica Odbora za o dbranu DC – devetke /Vašingtonske devetke/, koja je sedela u predwem delu sudnice, iza okrivqenih, ustala je i potr~ala ka zadwem delu sudnice da spre~i sudsko obezbe|ewe i pomogne dvema osobama koje su oni hteli da izbace. Kad joj je obezbe|ewe pru`ilo otpor, ona je po~ela da vrišti na wih. Tada se okrivqeni Majkl Slaski oslobodio stiska od strane pripadnika obezbe|ewa koji su pokušavali da ga privole da sedne, presko~io je zaštitnu ogradu i ukqu~io se u ko{kawe s obezbe|ewem koje se odvijalo u zadwem delu sudnice. U toku ovih doga|aja, porota je bila izvedena iz sudnice. Sud je naredio da se sudnica isprazni i odredio pauzu. Tu~a u kojoj je u~estvovao i okrivqeni Slaski navodno je prestala nakon dva-tri minuta, a obezbe|ewe je po~elo
258

da prazni sudnicu, pra}eno uzvicima “Sviwe” i vulgarnim izrazima. Incident je sve vreme bio propra}en glasnom vikom. Odre|eni broj qudi iz publike odbio je da napusti sudnicu, pa su silom morali da budu izba~eni. Sud je nastavio zasedawe nakon {to je sudnica ispra`wena i nakon {to su ponovo u{li novinari, pravni zastupnici i okrivqeni. Porota je pozvana da se vrati u sudnicu i upozorena da zanemari ono {to je videla, a potom je poslata ku}i. Sud je tada zavr{io s radom do ponedeqka, 9. februara 1970. godine. Kad je su|ewe nastavqeno, u ponedeqak, 9. februara, okrivqeni Slaski ka`wen je za nepo{tovawe suda zbog svoje uloge u neredima u sudnici, a sudija je strogo upozorio publiku i ostale okrivqene da ubudu}e ne prave ispade. Podnosioci `albe, Slaski i Meloni, nisu izneli svoje uvodne re~i. Nakon {to je podnositeqka `albe Melonijeva zavr{ila izno{ewe svoje uvodne re~i, odbrana je po~ela da iznosi svoju tezu. Celo izno{ewe teze odbrane ~inila su svedo~ewa okrivqenih. Svedo~ili su podnosioci `albe, Artur Melvil O’Rork, Melonijeva i Begin. Za vreme wihovih svedo~ewa, nekoliko puta je ometan rad, pa je sud, u jednom trenutku, morao da napravi kra}u pauzu, a u drugom trenutku *1121 **84 morao je iz sudnice da izbaci jednu osobu iz publike. (FN6) Sudija je izno{ewe zavr{ne re~i poverio iskqu~ivo braniocima. On je dao uputstva poroti u vezi s tri ta~ke svake optu`nice, kao i u vezi s mawim krivi~nim delom nezakonitog ulaska, koje je bilo ukqu~eno u ta~ku optu`nice vezanu za provalu. On je odbio da uputi porotu o tome da ona mo`e da zanemari zakon koji im je on predo~io, kao i da je uputi u to da na~elo “moralne prisile” ili na~elo “od dva zla izabrati ono mawe” predstavqa zakonitu odbranu. FN6. Bilo je jo{ nekoliko, dodu{e, mawe ozbiqnih primera spornog pona{awa okrivqenih. Pored Slaskog, podnosioci `albe, Doherti i Melvil, su na su|ewu ka`weni za nepo{tovawe suda, vidi Transkript, str. 733736. Kazne za ova krivi~na dela, kojima je prekr{en ~lan 401 18. U.S.C, prestale su da va`e 6. maja 1970. godine, kada im je sud odredio kazne po presudama koje je donela porota. II Pravo na zastupawe pro se Po mi{qewu okrivqenih, sudija Prat je svojim odbijawem da im dozvoli da se sami zastupaju prekr{io wihova ustavna i zakonska prava. Oni ka`u da je pravo da se oslobode pomo}i branilaca povezano s garancijom prava na branioca, koje se, prema tome, “podrazumeva” u [estom amandmanu. Oni se tako|e pozivaju na ~lan 1654 28. U.S.C. koji predvi|a da: U svim sudovima Sjediwenih Dr`ava, stranke mogu svoje teze iznositi i voditi li~no ili putem branilaca, kao {to im je, na osnovu pravilnika tih sudova, dozvoqeno da u wima sami rukovode i vode svoju odbranu. Tu`ila{tvo odgovara da pravo okrivqenog da se sam zastupa nije za{ti}eno [estim amandmanom, ve} postoji jedino po ~lanu 1654, i da je to zna~ajno (a) jer zakonska prava obi~no podle`u na~elu “bezazlene gre{ke”, dok (b) prava po ~lanu 1654 mogu biti ograni~ena kada, po mi{qewu sudije, postoji verovatno}a da ona poremete su|ewe ili ugroze efikasno izno{ewe teze okrivqenog.
259

A. Odsustvo odlu~uju}eg presedana o izvorima prava pro se Vrhovni sud nikada nije neposredno utvrdio da li se ustavom jam~i pravo pro se. Podnosioci `albe pozivaju se na predmet Adams v. United States ex rel. McCann /Adams protiv Sjediwenih Dr`ava ex rel. Mek Can/, 317 U.S. 269, 279, 63 S.Ct. 236, 242, 87 L.Ed. 268 (1942), u kojem je sud primetio da: pravo na pomo} branioca, kao i s tim povezano pravo da se li{i pomo}i advokata, nisu pravni formalizmi. Ta prava po~ivaju na razlozima koji zalaze u su{tinu polo`aja optu`enog pred zakonom... . Ustav okrivqenom ne name}e advokata. On se svog ustavnog prava na pomo} branioca mo`e odre}i ako zna {ta radi i ako je otvorenih o~iju napravio takav izbor. Me|utim, formulacija “s tim povezano pravo” iz predmeta Adams nije bila su{tinski element stava suda, u kojem je jednostavno re~eno da se okrivqeni koji se razborito odrekao svog prava na branioca isto tako mo`e odre}i i svog prava na su|ewe pred porotom. Pored toga, u predmetu Singer v. United States /Singer protiv Sjediwenih Dr`ava/, 380 U.S. 24, 85 S.Ct. 783, 13 L.Ed.2d 630 (1965), smatraju}i da je za odricawe okrivqenog od prava na porotno su|ewe potrebna saglasnost tu`ioca i pretresnog sudije, sud je rekao da “mogu}nost odricawa od ustavnog prava obi~no ne podrazumeva i pravo da se insistira na ne~emu {to je suprotno od tog prava.” 380 U.S, na str. 34-35, 85 S.Ct, na str. 789. Sud je istakao da: Ustav priznaje adversarni sistem kao odgovaraju}i metod utvr|ivawa krivice, a dr`ava, kao strana u postupku, ima legitimni interes da se postara da se u predmetima za koje smatra da zahtevaju osu|uju}u presudu sudi pred onim sudom za koji Ustav smatra da }e najverovatnije posti}i pravi~an rezultat. Id, na str. 36, 85 S.Ct, na str. 790. (FN7) FN7. Tako|e skre}emo pa`wu na to da je, u predmetu Price v. Johnston /Prajs protiv Yonstona/, 334 U.S. 266, 285, 68 S.Ct. 1049, 1060, 92 L.Ed. 1356 (1947), sud naveo da okrivqeni ima “ustavno pravo da li~no prisustvuje svakoj zna~ajnoj fazi postupka za te{ko krivi~no delo, ... kao i da ima priznato pravo da vodi sopstvenu odbranu na su|ewu.” *1122 **85 Postoje protivre~ne naznake od strane federalnih okru`nih apelacionih sudova. Drugi federalni okru`ni apelacioni sud, u predmetu United States v. Plattner /Sjediwene Dr`ave protiv Platnera/, 330 F.2d 271 (Drugi federalni apelacioni sud, 1964), priznao je ustavni polo`aj prava pro se. U skladu s predmetom Platner, vidi predmete: Lowe v. United States /Lou protiv Sjediwenih Dr`ava/, 418 F.2d 100 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1969), certiorari je odbijen, 397 U.S. 1048, 90 S.Ct. 1378, 25 L.Ed.2d 660 (1970); United States v. Warner /Sjediwene Dr`ave protiv Vornera/, 428 F.2d 730 (Osmi federalni apelacioni sud, 1970), certiorari je odbijen, 400 U.S. 930, 91 S.Ct. 194, 27 L.Ed.2d 191 (1971); United States v. Pike /Sjediwene Dr`ave protiv Pajka/, 439 F.2d 695 (Deveti federalni apelacioni sud, 1971); Hodge v. United States /Hoy protiv Sjediwenih Dr`ava/, 414 F.2d 1040 (Deveti federalni apelacioni sud, 1969). Ali, uporedi s predmetima: Juelich v. United States /Yueli~ protiv Sjediwenih Dr`ava/, 342 F.2d 29 (Peti federalni apelacioni sud, 1965); Van Nattan v. United States /Van Natan protiv Sjediwenih Dr`ava/, 357 F.2d 161 (Deseti federalni apelacioni sud, 1966).
260

U na{em sudu, u predmetu Brown v. United States /Braun protiv Sjediwenih Dr`ava/, 105 U.S.App.D.C. 77, 264 F.2d 363 (an bank, 1959), to pitawe ostalo je nerazre{eno. Ukidawe presude je zatra`eno jer pretresni sudija okrivqenog nije pou~io o wegovom pravu da se zastupa sam, nakon {to je wegov branilac po slu`benoj du`nosti obavestio sud da je okrivqeni nezadovoqan time {to wegov advokat ima pesimisti~an stav u pogledu ishoda predmeta. Sudije Vrhovnog suda nisu donele ve}insko mi{qewe. Sudija Miler, kome su se pridru`ili sudija Pritimen, sudija Danaher i sudija Bastian, naveo je da je pravo pro se iskqu~ivo zakonsko pravo, pa, prema tome: (a) okrivqeni ga mora potvrditi da bi na wega stekao pravo i (b) u svakom slu~aju, presuda se ne mora ukinuti jer se nije moglo jasno uo~iti da je okrivqenom naneta {teta. Mi{qewa ostalih pet sudija su u skladu sa stavom da Ustav predstavqa osnovu za to pravo, iako je samo jedan od wih izri~ito raspravqao o wegovom izvoru. Za razliku od ostalih, sudija Burger, koji je izneo delimi~no saglasno mi{qewe, glasao je za potvr|ivawe presude jer je smatrao da je izra`avawe “nezadovoqstva” od strane okrivqenog ekvivalentno zahtevu za razre{ewe branioca, ali je izneo stav da sud ima diskreciono pravo da taj zahtev odbije ako je u dovoqnoj meri obave{ten o povodu za to “nezadovoqstvo”. ^etiri sudije koje su se pridru`ile protivnom mi{qewu navele su da razlozi za “nezadovoqstvo” nisu bili dovoqno jasno predo~eni sudu da bi mu omogu}ili da, na osnovu upoznatosti s relevantnim ~iwenicama, ostvari svoje diskreciono pravo po pitawu te stvari, pa je, stoga, trebalo da sudija podrobnije ispita osnov za takav stav okrivqenog i da konkretno obavesti okrivqenog o wegovom pravu da se daqe brani sam. Oni su smatrali da alternativa koju predstavqa zastupawe pro se ima su{tinski zna~aj, kao i da okrivqeni, na osnovu upoznatosti s relevantnim ~iwenicama, odluku o tome kako da na najboqi na~in vodi svoju odbranu mo`e doneti jedino ako je obave{ten o ~iwenici da se slobodno mo`e li{iti branioca. Me|utim, u wihovom zajedni~kom protivnom mi{qewu, Ustav uop{te nije pomenut. Jedino je sudija Bejzelon, u odvojenom protivnom mi{qewu, rekao da je pravo pro se utemqeno na Ustavu. B. Potreba da zakonsko pravo bude priznato – ako je blagovremeno potvr|eno, ako nije bilo odricawa od wega i ako je propra}eno odricawem od prava na branioca Tu`ila{tvo ka`e da je pravo pro se zakonsko pravo koje podle`e “brojnim uslovima” koji se moraju ispuniti, pri ~emu se u odlukama jasno mora ista}i sedam “~inilaca” na osnovu kojih se pravo pro se mo`e ukinuti, delimi~no ili u celosti. (FN8) FN8. Blagovremenost; interes o~uvawa propisanih procedura u sudnici; slo`enost predmeta; potreba da se obezbedi za{tita prava okrivqenog; interes da se okrivqenom omogu}i usmeravawe od strane prisutnog branioca; javni interes da su|ewe bude pravi~no prema obema stranama i da se na wemu ostvari pravda; ozbiqnost optu`bi. Vidi podnesak tu`ila{tva, na str. 33-34.
261

Ovaj predmet ne zahteva kona~no re{ewe ustavnog pitawa. To bi bilo neizbe`no da je Kongres poku{ao da suzi ili postavi uslove za ostvarivawe prava pro se, u skladu s onim za {ta se tu`ila{tvo zala`e povodom ove `albe. Me|utim, to ovde nije slu~aj. Pravo na zastupawe pro se na{ kongres je usvojio u svom prvom sazivu. Formulacija kojom je pravo pro se progla{eno nije uslovna, vidi ~lan 1654 28. U.S.C. Zakon je donet u kontekstu kolonijalnih sudova u kojima su uglavnom sedeli laici pionirskog na~ina razmi{qawa, koji su isticali *1123 **86 vrline zdravog razuma, oslawawa na sopstvene snage. (FN9) Wegova ustavna aura potcewena je predlogom koji je slede}eg dana dat u vidu [estog amandmana. (FN10) FN9. Vidi: “Report on Criminal Procedure” /Izve{taj o krivi~nom postupku/ Nacionalne komisije za po{tovawe i sprovo|ewe zakona, str. 27 (1931). FN10. Kao {to je sudija Medina istakao u predmetu Platner, gore, 330 F.2d, na str. 274, Kongres je [esti amandman predlo`io samo jedan dan nakon {to je predsednik Va{ington potpisao odeqak 35 Zakona o pravosu|u, 1789. godine, koji je doslovce bio prete~a ~lana 1654 28. U.S.C. Taj predlog je sastavqen i usvojen u vreme kad je “vladalo trenutno stawe neizvesnosti oko mogu}nosti izmene i dopune ustava.” J. Goebel: “Antecedents and Beginnings to 1801” /Prethodnici i po~eci doga|aja iz 1801. godine/, str. 490, prvi tom dela: “History of the Supreme Court” /Istorijat Vrhovnog suda/ (priredio Oliver Wendell Holmes, Macmillan Co, 1971). (1) Da rezimiramo, {to se ti~e pitawa da li je zastupawe pro se utemeqeno na ustavu ili nije, to je o~igledno zakonsko pravo, vidi ~lan 1654; ovo pravo nije dao samo Kongres, 1789. godine, ve} ono ima i {ireg odjeka u organskim zakonima /saveznih/ dr`ava (FN11), a Kongres ga je priznao kao osnovno pravo. Zakqu~ujemo da ovo pravo mora da bude priznato ako je blagovremeno potvr|eno, ako je propra}eno vaqanim odricawem od branioca i ako ga se okrivqeni nije odrekao, bilo izri~ito bilo konstruktivno, svojim pona{awem kojim je remetio rad za vreme su|ewa. (FN12) FN11. Pravo na zastupawe pro se izri~ito je priznato u organskim zakonima 38 /saveznih/ dr`ava. Vidi Ustav Alabame, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Arizone, ~lan 2, paragraf 24, A.R.S; Ustav Arkanzasa, ~lan 2, paragraf 10; Ustav Kalifornije, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Kolorada, ~lan 2, paragraf 16; Ustav Konektikata, ~lan 1, paragraf 8; Ustav Delavera, ~lan 1, paragraf 7; Ustav Floride, ~lan 1, paragraf 16; Ustav Ajdaha, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Ilinoisa, ~lan 2, paragraf 9; Ustav Indijane, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Kanzasa, Poveqa o pravima, paragraf 10; Ustav Kentakija, Poveqa o pravima, paragraf 11; Ustav Luizijane, ~lan 1, paragraf 9; Ustav Masa~usetsa, I deo, ~lan 12; Ustav Merilenda, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Misisipija, ~lan 3, paragraf 26; Ustav Misurija, ~lan 1, paragraf 18(a); Ustav Montane, ~lan 3, paragraf 16; Ustav Nebraske, ~lan 1, paragraf 11; Ustav Nevade, ~lan 1, paragraf 8; Ustav Wu Hemp{ira, I deo, ~lan 15; Ustav Wu Meksika, ~lan 2, paragraf 14; Ustav Niujorka, ~lan 1, paragraf 6; Ustav Severne Dakote, ~lan 1, paragraf 13; Ustav Ohaja, ~lan 1, paragraf 10; Ustav Oklahome, ~lan 2, paragraf 20; Ustav Oregona, ~lan 1, paragraf 11; Ustav
262

Pensilvanije, ~lan 1, paragraf 9; P.S. /kao u originalu/ /?Zakon Pensilvanije/; Ustav Ju`ne Karoline, ~lan 1, paragraf 18; Ustav Ju`ne Dakote. ~lan 6, paragraf 7; Ustav Tenesija, ~lan 1, paragraf 9; Ustav Teksasa, ~lan 1, paragraf 10; Ustav Jute, ~lan 1, paragraf 12; Ustav Vermonta, poglavqe 1, ~lan 10; Ustav Va{ingtona, ~lan 1, paragraf 22; Ustav Viskonsina, ~lan 1, paragraf 7; Ustav Vajominga, ~lan 1, paragraf 7; Ustav Vajominga, ~lan 1, paragraf 10. Smatramo ga (misli se na pravo na samozastupawe) obavezuju}im za dr`ave u predmetu United States ex rel. Maldona do v. Denno, 348 F.2d 12 (2d Cir. 1965). Vidi tako|e Manson v. Pitchess, 317 F.Supp. 816 (C.D.Calif. 1970). Mi u ovom trenutku ne moramo izneti svoje mi{qewe. FN12. Jo{ vi{e smo uvereni u ovaj zakqu~ak, zahvaquju}i formulaciji iz predmeta Price v. Johnston, gore 334 U.S. na str. 285. 68 S.Ct. na str. 1049, gde je sud, dodu{e, u diktumu, ukazao da “priznato ovla{}ewe” koje je ugra|eno u ~lan 1654, iako postaje “ograni~eno” nakon dono{ewa osu|uju}e presude i zatvarawa, “... ina~e bezuslovno.” (2)(3) U presedanima koje tu`ila{tvo navodi kao argument za tvrdwu da pravo pro se podle`e “znatnim uslovima” koji se moraju ispuniti, jedino su ustanovqeni ti osnovni elementi: blagovremeno potvr|ivawe prava, neophodnost razboritog odricawa od branioca, mogu}nost odricawa od prava pro se, i ni{ta vi{e od toga. U odre|enom broju predmeta, postojale su posebne okolnosti u kojima su mentalne sposobnosti okrivqenih bile naru{ene. (FN13) Najve}i broj *1124 **87 citiranih predmeta odnosio se na zahteve koji su bili upu}eni nakon po~etka su|ewa, (FN14) i u wima je samo primeweno priznato na~elo o tome da osnovno pravo na vo|ewe teze pro se predstavqa pravo koje se mora blagovremeno zatra`iti pre po~etka su|ewa. Ba{ kao {to okrivqeni koji ima neograni~eno pravo da anga`uje branioca po sopstvenom izboru, jednom kad se za wega opredeli, mora tra`iti dozvolu suda da anga`uje drugog branioca po sopstvenom izboru, o ~emu }e sud odlu~ivati po svom zdravom naho|ewu, kada on tu promenu zatra`i nakon po~etka su|ewa. Okrivqeni tako|e mora pribaviti dozvolu suda kada `eli da izvr{i promenu /u zastupawu/ da bi sebe izabrao za sopstvenog branioca. FN13. United States v. Davis, 365 F.2d 251 ([esti federalni apelacioni sud, 1966); Overholser v. DeMarcos* 80 U.S.App.D.C. 91, 149 F.2d 23, certiorari je odbijen, 325, U.S. 889, 65 S.Ct. 1579, 89 L.Ed. 2002 (1945); Manson v. Pitchess /Manson protiv Pi~isa/, 317 F.Supp. 816 (Federalni apelacioni sud za okrug Kalifornije, 1970); United States v. Davis /Sjediwene Dr`ave protiv Dejvisa/, 260 F.Supp. 1009 (E.D. Tenn. /isto~ni okrug Tenesija/, 1966). Vrhovni sud je ukazao na to, mada nije izneo stav, da iako optu`eni mo`e biti sposoban za su|ewe, on ujedno mo`e biti nesposoban da se odrekne svog prava na branioca. Westbrook v. Arizona /Vestbruk protiv Arizone/, 384 U.S. 150, 86 S.Ct. 1320, 16 L.Ed.2d 429 (1966). Deveti federalni apelacioni sud o~igledno ne priznaje ~ak ni ograni~ewa prava pro se, vidi predmet United States v. Odom /Sjediwene Dr`ave protiv Odoma/, 423 F.2d 875 (Deveti federalni apelacioni sud, 1970). Takvo ograni~ewe, ako ono postoji, sugeri263

{e da postoji neki element nesposobnosti, mawak potpune sposobnosti, pri ~emu je okrivqeni sposoban da razume prirodu optu`bi protiv wega i da pomogne u pripremi svoje odbrane, ali ujedno nije sposoban da se odrekne branioca i na sebe preuzme svoje zastupawe. O~igledno je da su se podnosioci `albe razborito odrekli svog prava na branioca. FN14. United States v. Catino /Sjediwene Dr`ave protiv Katina/, 403 F.2d 491 (Drugi federalni apelacioni sud 1968), certiorari je odbijen, 394 U.S. 1003, 89 S.Ct. 1598, 22 L.Ed.2d 780 (1969); United States v. Conder /Sjediwene Dr`ave protiv Kondera/, 423 F.2d 904 ([esti federalni apelacioni sud, 1970), certiorari je odbijen, 400 U.S. 958, 91 S.Ct. 357, 27 L.Ed.2d 267 (1971); Butler v. United States /Batler protiv Sjediwenih Dr`ava/, 317 F.2d 249 (Osmi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen sub nom, Benedec v. United States /Benedek protiv Sjediwenih Dr`ava/, 375 U.S. 836, 84 S.Ct. 67, 11 L.Ed.2d65, Seale v. Hoffman /Sil protiv Hofmana/, 306 F.Supp. 330 (N.D.Ill. /severni okrug Ilinoisa/, 1969). [to se ti~e jednog od presedana koji tu`ila{tvo navodi, a to je predmet United States v. Private Brands, Inc, 250 F.2d 554 (Drugi federalni apelacioni sud, 1957), wega je zamenio predmet United States v. Plattner, gore. (4)(5) Kada se pravo pro se zatra`i nakon {to je su|ewe ve} po~elo, sud o tome odlu~uje po svom naho|ewu. Sud mo`e da sagleda eventualne neprijatnosti koje bi takav zakasneli zahtev mogao stvoriti i da ih uporedi sa eventualnom {tetom koja bi mogla biti naneta odbijawem takvog zahteva. Prilikom ostvarivawa svog diskrecionog prava, sud mo`e imati u vidu trenutne okolnosti, kao i to da li je okrivqeni svojim ranijim pona{awem remetio rad i da li se su|ewe nalazi u poodmakloj fazi, itd. Na primer, predmet Seale v. Hoffman, gore, fusnota 14; United States v. Foster /Sjediwene Dr`ave protiv Fostera/, 9 F.R.D. 367 (S.D.N.Y. /ju`ni okrug Wujorka/, 1949). Pravo na samozastupawe, ~ak i ako je potvr|eno pre su|ewa, mo`e se izgubiti ako okrivqeni svojim pona{awem remeti rad za vreme su|ewa, {to }e se smatrati konstruktivnim odricawem od tog prava. Me|utim, to je daleko druga~ija situacija od situacije u predmetu koji se sada nalazi pred nama, u kojem su podnosioci `albe nedvosmisleno zatra`ili pravo da se sami zastupaju, vidi predmet Brown v. United States, gore, 105 U.S.App.D.C. na str. 81, 264 F.2d, na str. 367 (mi{qewe sudije Burgera), United States ex rel. Higgins v. Fay /Sjediwene Dr`ave eks rel. Higins protiv Feja/, 364 F.2d 219 (Drugi federalni apelacioni sud, 1966), i to su u~inili dosta vremena pre po~etka su|ewa i izbora porote, vidi predmet United States ex rel. Maldonado v. Denno /Sjediwene Dr`ave eks rel. Maldonado protiv Denoa/, 348 F.2d 12 (Drugi federalni apelacioni sud, 1965); uporedi s predmetom United States v. Thomas /Sjediwene Dr`ave protiv Tomasa/, 146 U.S.App.D.C. 308. 450 F.2d 1355 (1971). C. “Mogu}nost” da se poremeti su|ewe, kao osnov za uskra}ivawe odbrane pro se Tu`ila{tvo poku{ava da odbijawe zahteva podnosilaca `albe za zastupawe pro se potkrepi teorijom o “mogu}nosti da se poremeti su|ewe.”
264

Ono navodi spisak sastavqen od pet ~inilaca (FN15), koji, kako se navodi, uzeti zajedno, potkrepquju konstataciju sudije da postoji rizik da se poremeti su|ewe. FN15. Spoqni pritisci i publicitet; veliki broj okrivqenih; priroda krivi~nih dela i motivi podnosilaca `albe; pogre{no shvatawe od strane podnosilaca `albe prirode krivi~nog dela i obima dokaza koji bi tamo mogli biti izneti; pona{awe okrivqenih koje je zaista poremetilo rad pre dono{ewa odluke po wihovim zahtevima za zastupawe pro se. Podnesak tu`ila{tva, str. 37-40. (6)(7) S obzirom da su okrivqeni pro se naj~e{}e samo u najosnovnijim crtama upoznati s pravilima dokaznog postupka i protokolom u sudnici, odre|ena doza neuobi~ajenosti, zabune i ka{wewa je verovatna, a mo`da ~ak i neizbe`na u predmetima pro se. (FN16) Problem dodatne energije i vremena *1125 **88 koje pretresni sudija mora da ulo`i, jer zbog pravi~nosti mora da pou~i takvog okrivqenog o osnovnim pravilima i razlozima koje ina~e ne bi morao da obja{wava iskusnim pravnim zastupnicima na sudu, mo`e se barem delimi~no olak{ati imenovawem amikusa kurie da pomogne okrivqenom. (FN17) Ako se okrivqeni uzdr`i od namerno opstruktivne taktike, amikus bi mu bio na raspolagawu da ga posavetuje oko procedure i strategije. Korist od imenovawa amikusa zavisi od obja{wewa koje je dato okrivqenom i od wegove saradwe, kao i od wegovog razumevawa da on donekle opravdano mo`e tvrditi da wegova prava pro se ukqu~uju i pravo da se pred porotom pojavi u statusu sopstvenog branioca, kao i da je to pravo oslabqeno ako advokat igra previ{e napadnu ulogu, osim ako poroti nije jasno da on nema status zastupnika odbrane. (FN18) FN16. Sastavqa~i Zakona o pravosu|u iz 1789. godine i [estog amandmana nesumwivo su bili svesni mogu}nosti da okrivqeni pro se govore i rade stvari koje bi se ina~e tretirale kao o~igledne nepravilnosti u radu ako bi ih po~inio neki ~lan advokatske komore. Dramati~an primer za to bio je predmet United States v. Lyon /Sjediwene Dr`ave protiv Lajona/, Fed.Cas.No.8,646 /savezni predmet br. 8,646/, a u pitawu je bilo su|ewe odr`ano 1799. godine, zbog povrede Zakona o ugro`avawu bezbednosti dr`ave, protiv jednog oholog kongresmena koji je bio optu`en za {irewe kleveta o tome da su brigu za javnu dobrobit progutale neprestana borba za mo} od strane izvr{ne vlasti, bezgrani~na `e| za sme{nom pompom, budalasto dodvoravawe i sebi~na {krtost. Su|ewe je vodio sudija Paterson. Lajon, koji je vodio sopstvenu odbranu, stvarno je upitao sudiju zar nije ta~no da je on s predsednikom ~esto ve~erao i zar nije uo~io wegovu sme{nu pompu i paradirawe. Sudija Paterson je odgovorio da je retko kad ve~erao s predsednikom i da nikad nije video pompu i paradirawe, ve} mnogo vi{e jednostavnosti. Vidi kod Gebela, op. cit, gore, fusnota 10, str. 638. Na su|ewu iz 1800. godine, odbijen je zahtev Tomasa Kupera, koji se branio pro se, da se predsedniku uputi sudski poziv za svedo~ewe, ali mu je zato “bila data velika sloboda u pogledu onoga {to mu je bilo dopu{teno da iznese u okviru svoje odbrane.” Tako je, na zahtev okrivqenog, sudija ^ejs uputio veliki broj sudskih poziva poslanicima Kongresa. Gebel, gore, str. 640.
265

FN17. Vidi predmete United States v. Spencer /Sjediwene Dr`ave protiv Spensera/, 439 F.2d 1047 (Drugi federalni apelacioni sud, 1971); Lee v. Alabama /Li protiv Alabame/, 406 F.2d 466 (Peti federalni apelacioni sud, 1969); certiorari je odbijen, 395 U.S. 927, 89 S.Ct. 1787, 23 L.Ed.2d 246 (1969); Bayless v. United States /Bejles protiv Sjediwenih Dr`ava/, 381 F.2d 67 (Deveti federalni apelacioni sud, 1967); Brown v. United States, gore, 105 U.S.App.D.C. na str. 83, 264 F.2d, na str. 369 (saglasno mi{qewe sudije Burgera). U odluci u predmetu Li, ka`e se da okrivqeni nema pravo na “hibridno” zastupawe na javnom su|ewu – odnosno i na zastupawe pro se i na zastupawe putem branioca. Vidi, u op{tem smislu, Komentar, 77 A.L.R.2d 1233 (1961). Me|utim, vidi i predmet Bayless v. United States, gore. FN18. Postoji razlika izme|u funkcije amikusa imenovanog da pomogne okrivqenom i amikusa imenovanog da pomogne sudu. Ovaj drugi mo`e pozivati svedoke i postavqati pitawa, bez prethodne konsultacije s okrivqenim, na osnovu istog ovla{}ewa koje samom sudiji omogu}ava da takve mere preduzima u interesu pravde. Uporedi s predmetom /, gore, 105 U.S.App.D.C. na str. 83. 264 F.2d. na str. 369 (saglasno mi{qewe sudije Burgera). Standardi Ameri~kog udru`ewa pravnika (dole, fusnota 9) govore o “braniocu u pripravnosti” koji ima obe ove funkcije. (8)(9) S druge strane. okrivqenog koji bi mogao praviti nered jasno treba upozoriti da se namerno pona{awe koje ima za ciq odugovla~ewe postupka ili opstruirawe rada zapravo mo`e smatrati wegovim odricawem od prava pro se, u kojem slu~aju }e amikus biti spreman da preuzme iskqu~ivu kontrolu nad odbranom. (FN19) Vrhovni sud nedavno je naglasio da iako okrivqenom u sudskom postupku na raspolagawu stoje ~ak i ustavna ovla{}ewa, ona ne prevazilaze okvire koji bi dopustili subverziju osnovne koncepcije su|ewa. Illinois v. Allen /Ilinois protiv Alena/, 397 U.S. 337. 90 S.Ct. 1057. 25 L.Ed.2d 353 (1970). Isto na~elo podrazumeva da se wegovo samovoqno pona{awe mo`e smatrati odricawem od prava pro se. (FN20) FN19. Vidi: “Standards Relating to the Function of the Trial Judge, Recommended by the Advisory Committee on the Judge’s Function” /Standardi koji se odnose na funkciju pretresnog sudije, koje je preporu~io Savetodavni odbor nadle`an za funkciju sudije/, “American Bar Association Project for Criminal Justice” /Projekat Ameri~kog udru`ewa pravnika u oblasti krivi~nog pravosu|a/, ~lan 6.7 (Okvirni nacrt od 21. aprila 1972, koji je Dom delegata odobrio jula 1971. godine): ^lan 6.7: Branilac u pripravnosti okrivqenog koji se sam zastupa U slu~aju kad je okrivqeni dobio dozvolu da postupa bez pomo}i branioca, pretresni sudija treba da razmotri mogu}nost imenovawa branioca u pripravnosti da pomogne okrivqenom po pozivu i da sudiji skrene pa`wu na stvari koje su povoqne za okrivqenog, o ~emu }e sudija doneti odluku po svom naho|ewu. Branioca u pripravnosti uvek treba imenovati u predmetima za koje se o~ekuje da }e biti dugi ili komplikovani, ili u kojima ima vi{e okrivqenih. U skladu s predmetom United States v. Spencer, gore, fusnota 17. 439 F.2d. na str. 1051.
266

FN20. Predmet Alen ticao se odricawa od prava na prisustvovawe su|ewu, koje je nastalo zbog toga {to je okrivqeni svojim pona{awem remetio su|ewe. Sud je, me|utim, naglasio da se pravo na prisustvovawe su|ewu mo`e povratiti jednostavnim obe}awem okrivqenog da vi{e ne}e ometati su|ewe, 397 U.S. na str. 343. 90 S.Ct. 1057. Smatramo da se sli~no pravilo ne bi moglo primeniti na vra}awe prava na zastupawe pro se. Za razliku od fizi~kog dislocirawa, naizmeni~na promena u zastupawu pro se verovatno bi doprinela nepovezanosti i naru{ila bi razumevawe samog postupka od strane porote u tom predmetu. [to se ti~e vra}awa prava na zastupawe pro se, nakon {to je okrivqeni svojim pona{awem remetio su|ewe, to pitawe zapravo treba prepustiti prvostepenom sudu da ga re{i po svom zdravom naho|ewu. Imenovawe amikusa ne bi moglo da re{i sve probleme koji se pojavquju *1126 **89 usled odbrane pro se, u kontekstu u kojem postoji vi{e okrivqenih, kao {to je to slu~aj u ovom predmetu. Stoga }e stalno postojati mogu}nost da se vi{e puta ponavqa ispitivawe istih svedoka. Ali, zajedni~ko su|ewe svim okrivqenima, koje tu`ila{tvo tra`i u interesu efikasnosti, ne mo`e ostaviti po strani osnovno pravo na zastupawe pro se. pretresni sudija postupak mora voditi uz pomo} svoje ve{tine i ume}a ube|ivawa, putem saradwe okrivqenih, a ne uskra}ivawem wihovih prava pro se. (10) Ovde ne moramo razmatrati pitawe da li i u kojim okolnostima se mo`e smatrati da je uskra}ivawe razumne saradwe od strane okrivqenih ekvivalentno neprimerenom pona{awu koje bi se moglo tretirati kao odricawe od prava na samozastupawe. U predmetu koji se nalazi pred nama, okrivqeni i branioci su, u vi{e navrata, uverili sud da nemaju nameru da ometaju rad, na primer, u Transkriptu, na str. 23, 24. U svom usmenom mi{qewu, sudija je skrenuo pa`wu da wegov strah od ometawa rada suda ne proisti~e iz wegove zabrinutosti zbog “motiva” okrivqenih. Pored toga, zapisnik pokazuje kako je razumna saradwa od strane okrivqenih postignuta tako {to se razumno iza{lo u u susret wihovim interesima. Kad su okrivqeni izrazili zabrinutost zbog toga {to su iskqu~eni iz savetovawa sa sudijom ispred wegovog stola, sudija Prat izneo je predlog koji su okrivqeni prihvatili, (Transkript, str. 333-335) da se jednom “predstavniku” okrivqenih dopusti da, u svojstvu posmatra~a, u~estvuje u tim savetovawima. Sli~nim pristupom mogli su se izbe}i svi ozbiqni problemi oko ponavqawa ispitivawa svedoka. (FN21) U posledwoj analizi, me|utim, ako se zbog potvr|ivawa prava pro se /nekog okrivqenog/ ne mo`e upravqati su|ewem na kojem postoji vi{e okrivqenih ili to su|ewe postane nepravi~no prema ostalim okrivqenima, pravni lek za to je razdvajawe postupka. Pravilo 14 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku. FN21. U jednom trenutku, gospodin Hirskop je, u ime okrivqenih, zapravo izneo predlog da se ispitivawe mo`e ograni~iti ako se okrivqenima dopusti da u wemu u~estvuju: “Bili bismo prezadovoqni da se ispitivawe svedoka ograni~i tako da ga vr{i samo troje qudi. Pretpostavqam da }emo ispitivawe vr{iti i gospodin Boumen i ja, kao i nezavisni predstavnik okrivqenih.” Transkript, str. 223.
267

(11) Bezuslovno pravo okrivqenih na samozastupawe zapravo po~iva na pretpostavci koja se podrazumeva da }e sud biti u stawu da ostvari razumnu saradwu /sa okrivqenima/, ali mogu}nost da razumna saradwa izostane i da se okrivqeni kasnije odreknu tog prava nije razlog da se to pravo uskrati na samom po~etku. D. Neosnovanost tvrdwe tu`ila{tva o ranijem pona{awu okrivqenih koje je poremetilo rad Tu`ila{tvo tvrdi da su okrivqeni u ovom predmetu svojim pona{awem remetili rad, ~ime potkrepquje razlog zbog kojeg im je sudija uskratio zastupawe pro se. Pretpostavqamo, a ne donosimo odluku o tome, da u slu~aju da je postojalo iskustvo s pona{awem konkretnih okrivqenih koje se po svojim odlikama jasno mo`e prepoznati kao pona{awe koje je remetilo rad i koje je bilo takvo da je zbog wega odba~ena pretpostavka o razumnoj saradwi i prihva}ena konstatacija o nagove{tenom prekr{aju i odricawu /od prava pro se/, onda bi to predstavqalo osnov za uskra}ivawe prava pro se. Mi ne smatramo da se takav osnov pojavquje u ovom predmetu. (12) Po~e}emo tako {to }emo odbaciti pristup tu`ila{tva da incidente koji su “remetili postupak”, po odbijawu zahteva za zastupawe pro se, koristi kao osnov za potkrepqivawe razloga za to odbijawe. (FN22) To bi bilo isto kao kad bi se rezultat nekog nerazumnog istra`ivawa koristio kao osnov da se to istra`ivawe u~ini razumnim. Skoro svi incidenti koje je tu`ila{tvo navelo odnosili su se na potvr|ivawe prava na samozastupawe. Bilo bi nenormalno smatrati da se uskra}ivawe ne~ijih prava mo`e opravdati pozivawem na prirodu naknadnih pritu`bi na ra~un takvog uskra}ivawa prava. FN22. Na kraju prvog dana su|ewa, sudija Prat izneo je slede}u napomenu, Transkript, str. 223: Mislim da su dana{wi nastupi pokazali da je ipak pametno imati branioce po slu`benoj du`nosti da daju savete i spre~avaju ometawe su|ewa. Ovo su|ewe bilo bi nemogu}e voditi uz devetoro qudi, ili ~ak uz samo nekoliko wih koji se sami zastupaju. Mislim da je to ovde i pokazano. [to se ti~e pona{awa okrivqenih, pre odbijawa wihovih zahteva za zastupawe pro se, to nije bila *1127 **90 ona vrsta “ometawa” koja bi zahtevala da wihovi zahtevi budu odbijeni iskqu~ivo po tom osnovu. Svesni smo da je, pre dono{ewa odluke u vezi sa zastupawem pro se, bilo situacija kada su okrivqeni, bez prethodnog dopu{tewa suda, prekidali raspravu na ro~i{tu odr`anom u pretrpretresnoj fazi postupka. Me|utim, ve}ina tih prekida bila je rezultat wihove zbuwenosti time {to je javnost bila iskqu~ena s tog ro~i{ta, kao {to je to bilo ranije dogovoreno na pretpretresnoj konferenciji na kojoj okrivqeni nisu u~estvovali, ali je to pitawe bilo razja{weno relativno brzo, bez ponavqawa prekida. Stoga je, za vreme svedo~ewa sestre Melon, u okviru kojeg je ona pitala sud za razloge za iskqu~ivawe javnosti, podnosilac `albe Doherti prekinuo raspravu da bi izneo opasku da smatra da je sudnica dovoqno velika da primi qude za koje bi se moglo o~ekivati da }e biti prisutni. Nakon to268

ga su, ubrzo, usledili “prekidi”, kad je gospodin O’Rork zatra`io, a sestra Melon mu se pridru`ila, da se dozvoli da dvoje wihovih ro|aka posmatra tok te rasprave, a sud je taj zahtev odobrio. (13)(14) Nijedan od ovih incidenata ne mo`e se okarakterisati kao “ometaju}i” u smislu da je pokazao nameru okrivqenih da poremete ili izazovu nerazumno odlagawe tog ro~i{ta. Okrivqeni koji nisu bili upoznati s pravilima pristojnog pona{awa u sudnici donekle su imali razloga da pretpostave da se zapravo pona{aju u okviru propisanih granica. Na ovom ro~i{tu, kao i u ranoj fazi su|ewa, sudija Prat ne samo da se prili~no potrudio da objasni svoju odluku po zahtevima za zastupawe pro se, ve} je i dozvolio okrivqenima da li~no u~estvuju u izboru porote. Zapisnik tako|e pokazuje da je sudija Prat ukqu~io okrivqene u formalne diskusije o raznim pitawima, umesto da je to ura|eno putem branilaca. Mi ne gledamo s neodobravawem, ve} zapravo pohvaqujemo spremnost sudije Prata da ovaj predmet vodi s odre|enom dozom fleksibilnosti. Vrhovni sud je naglasio da je jedna od najva`nijih funkcija su|ewa za krivi~no delo da se, u razumnim okvirima, okrivqenima i {iroj dru{tvenoj zajednici jasno stavi do znawa da se u na{im sudovima sprovodi pravda, (FN23) a pristup sudije Prata verovatno je imao takav efekat u ovom predmetu. Me|utim, sloboda koja je prethodno bila data podnosiocima `albe mora se uzeti u obzir prilikom ocewivawa pitawa da li su oni u svojim kasnijim zahtevima ispoqili pona{awe koje je remetilo rad. (FN24) Ne mo`emo se slo`iti s ocenom da je wihovo pona{awe pre dono{ewa odluke sudije toliko “remetilo” rad da se moglo smatrati konstruktivnim, o~ekivanim odricawem od wihovog osnovnog prava. FN23. Offutt v. United States /Ofut protiv Sjediwenih Dr`ava/, 348 U.S. 11. 14 75 S.Ct. 11. 13. 99 L.Ed. 11 (1954) (“Pravda mora zadovoqiti utisak pravde.”); Adams v. United States ex rel. McCann /Adams protiv Sjediwenih Dr`ava eks rel. Mek Kan/, 317 U.S. 269. 279. 63 S.Ct. 236. 87 L.Ed. 268 (1942) (“Mora se zadovoqiti svest javnosti da na~elo pravi~nosti dominira procesom sprovo|ewa pravde.”). *** FN24. Vidi Transkript, str. 358: Sud: Ne}ete postavqati nikakva pitawa. Okrivqena Melon: Ranije ste nam dozvolili kompromis, ~ini mi se. Sud: Oko ovoga nema nikakvog kompromisa. Okrivqena Melon: Za{to? U ~emu je razlika? Sud: Ne}u vam dati nikakvo obja{wewe. Ako sam ja pogre{io, o tome vas mo`e obavestiti apelacioni sud. E. Primena doktrine bezazlene gre{ke Na kraju tu`ila{tvo tvrdi da, pod pretpostavkom arguendo da je napravqena gre{ka uskra}ivawem odbrane pro se, ukidawe presude ne bi bilo celishodno, jer nije naneta nikakva {teta. Mo`emo pretpostaviti, bez dono{ewa odluke o tome, da se doktrina bezazlene gre{ke – bilo wena uobi~a269

jena formulacija bilo rafmiranija verzija “bezazlene ustavne gre{ke” (FN25) – primewuje ~ak i u predmetima koji se ti~u uskra}ivawa osnovnog zakonskog prava koje je pribli`no ili ekvivalentno pravima koja su izri~ito navedena u Ustavu. Me|utim, mi ne smatramo da se ta doktrina mo`e primeniti na ovaj predmet. FN25. Chapman v. California /^epman protiv Kalifornije/, 386 U.S. 18, 87 S.Ct. 824, 17 L.Ed.2d 705 (1967). (15) Glavna odlika doktrine “bezazlene gre{ke” jeste wena “orijentisanost na posledice”. Ona se obi~no primewuje u predmetima u kojima se ta sporna gre{ka *1128 **91 ti~e prava koje je okrivqenom dato da bi se omogu}ilo da wegova odbrana funkcioni{e maksimalno kompetentno (FN26) ili da bi se on izolovao od posledica sumwivih dokaza (FN27). U takvim predmetima ima razloga da se razmotri da li je sporna gre{ka bezazlena po{to o~igledno nije imala negativne posledice po okrivqenog, jer tada razlog za davawe tog prava prestaje da va`i. FN26. Na primer, United States v. Missler /Sjediwene Dr`ave protiv Mislera/, 414 F.2d 1293 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1969), certiorari je odbijen, 397 U.S. 913, 90 S.Ct. 912, 25 L.Ed.2d 93 (1970) (gde je oceweno da je nepo{tovawe uslova kojima se reguli{e postupak otkrivawa dokaza iz Jenkovog zakona, ~lan 3500 18. U.S.C., od strane tu`ila{tva predstavqalo bezazlenu gre{ku). FN27. Na primer, Simmons v. United States /Simons protiv Sjediwenih Dr`ava/, 390 U.S. 377, 88 S.Ct. 967, 19 L.Ed.2d 1247 (1968) (postojawe “nezavisnog izvora” mo`e dozvoliti identifikaciju osumwi~enog, uprkos primeni sugestivne procedure identifikacije). Sudovi su priznali da u sklopu prava na zastupawe pro se postoji izvesna doza orijentisanosti na posledice. Na primer, Drugi federalni apelacioni sud osnov za pravo pro se vidi u potrebi da se okrivqeni ne primorava da prihvati advokata u koga nema poverewa. Bez odnosa poverewa, komunikacija izme|u advokata i wegovog klijenta verovatno ne}e biti zadovoqavaju}a i “okrivqenom bi mo`da bilo boqe da se sam zastupa,” United States ex rel Maldonado v. Denno, gore, 348 F.2d, na str. 15. (16)(17)(18) Me|utim, bitan aspekt prava pro se se, po na{em mi{qewu, odnosi na razloge koji su dosta razli~iti od te`we da se postigne ono {to bi, s ta~ke gledi{a advokata, predstavqalo najboqi rezultat u sudskom procesu. Kao {to je Vrhovni sud rekao u predmetu Adams v. United States ex rel. McCann, gore, 317 U.S. na str. 279, 63 S.Ct. na str. 241, “pravo da se li{i pomo}i advokata .... po~iva na razlozima koji zalaze u su{tinu polo`aja optu`enog pred zakonom.” Ono ima za ciq da se o~uvaju dostojanstvo i samostalnost onih ~ija situacija ili aktivnosti su ih protiv wihove voqe gurnuli u krivi~ni postupak. Optu`eni ima osnovno pravo da se suo~i sa onima koji ga optu`uju i sa svojom “dr`avom”, da se predstavi poroti i izlo`i joj svoj stav ne samo kao svedok ili putem “glasnogovornika”, ve} kao ~ovek kome se sudi i koji se opredelio da sam iznese svoju odbranu. On nema obavezu da te`i onome {to bi branilac zabele`io kao pobedu, ve} onome {to smatra da zahteva osudu ili sumwu, a ne za{titu. Okrivqeni ima mo270

ralno pravo da stoji sam u ~asu svog su|ewa. Uskra}ivawe tog prava ne mo`e se nadoknaditi ne~ijom ranijom procenom da }e prakti~an polo`aj okrivqenog biti boqi ako ga bude zastupao neko drugi ili kasnijim zakqu~kom da prakti~an polo`aj okrivqenog nije bio nepovoqan. (19)(20)(21) Jam~e}i optu`enom pravo na branioca, [esti amandman je to pravo dao u korist optu`enog. Kao {to ga Kongres primewuje, ono ne predstavqa obavezu koja mu se mora nametnuti kada on, kao osoba potpuno zdravih mentalnih sposobnosti, prosudi da je to suprotno wegovom interesu. ^ak i ako je verovatno da }e okrivqeni ionako izgubiti proces, on ima pravo – s obzirom da je on taj koji }e snositi sve wegove eventualne posledice – da zna da je zahtev koji je ulo`io bio razmotren i odba~en, kao i da zna da u na{em slobodnom dru{tvu, posve}enom idealu individualne vrednosti, nije bio li{en svoje slobodne voqe da, u ~asu svoga su|ewa, sam izabere da vodi sopstvenu tezu. (FN28) FN28. Slobodna voqa okrivqenog da sam rukovodi svojom tezom nije podjednako apsolutna kao, na primer, wegovo pravo da uskrati saglasnost za izvo|ewe nekog hirur{kog zahvata koji je neophodan da bi mu se spasao `ivot. Ovla{}ewe sudije da insistira na razboritom potvr|ivawu /tog prava/ verovatno je dovoqno da mu omogu}i da, na primer, iza|e na kraj s predmetima u kojima bi zastupawe pro se na su|ewu dovelo do ne`eqenog odbacivawa odbrane, {to bi bilo ravno travestiji pravde. Sudija tako|e ima ovla{}ewe da postavqa pitawa i poziva svedoke, da imenuje amikusa kurie, da poni{ti osu|uju}u presudu i odobri novo su|ewe. U predmetu pred sudom, okrivqeni su bili uvereni da }e pred sebi ravnima uspeti da doka`u svoju nevinost ako svoje stavove budu izlo`ili bez stru~nog branioca kao posrednika. Oni mo`da jesu, a mo`da i nisu, u pravu {to se ti~e relativne efikasnosti izno{ewa wihove teze od strane advokata. Zastupawe *1129 **92 od strane advokata obi~no ima odre|enu strukturu i jasno}u koja poroti omogu}ava da boqe shvati polo`aj okrivqenih. Izno{ewe teze pro se ~esto ume da bude neve{to i konfuzno. Pa ipak, uobi~ajeni nedostatak nastao usled takve konfuzije mo`e se ubla`iti ve}im intenzitetom i utiskom ve}e iskrenosti koja se posti`e kada okrivqeni sam iznosi svoju tezu. (FN29) FN29. Mi ovde ne govorimo o takti~koj prednosti koja navodi okrivqenog da tra`i da se zastupa pro se kako bi mogao da iznese svoj stav i da ponekad “svedo~i”, a da pritom ne bude podvrgnut opozivu ili unakrsnom ispitivawu. Ironija je u tome {to bi vrednost te takti~ke prednosti najvi{e cenio advokat kad bi se wemu sudilo, a opet bi wegov izbor da se zastupa pro se verovatno bio prihva}en bez pitawa. (22) Iako doktrinu “bezazlene gre{ke” ne mo`emo primeniti u slu~aju da je kao osnov za uskra}ivawe prava na zastupawe pro se naveden stav da bi takvo zastupawe za posledicu verovatno imalo istu presudu kao u slu~aju da je okrivqenog zastupao branilac, postavqa se jedno drugo pitawe, naime da li je sveukupni format su|ewa, u smislu slobode koja je data okrivqenima, bio takav da su oni zapravo dobili su{tinu, mada ne i formu, zastupawa pro se.
271

To je podrobnije pitawe, jer smo ve} napomenuli da se sudija zaista veoma potrudio da uzme u obzir polo`aj okrivqenih u sudnici i zaista je dozvolio okrivqenima da daju kratke uvodne re~i i da neformalno svedo~e u narativnoj formi. (23) U posledwoj analizi, napori sudije nisu bili dovoqni da poni{te gre{ku koja je napravqena odbijawem zahteva za zastupawe pro se. Popustqivost suda prema okrivqenima nesumwivo se ~inila upravo takvom, kao milosrdni ~in – kao ne{to “posebno” {to im je dato izvan prava koja im pripadaju – koji potkopava ciq o~uvawa li~ne autonomije i odgovornosti okrivqenih u sudnici. Format koji je sudija obezbedio omogu}io je okrivqenima da iznesu kratku uvodnu re~, ali ne kao sopstveni branioci, u kojem svojstvu su imali pravo da nastupaju, ve} kao dopuna braniocima po slu`benoj du`nosti koji su imenovani da ih zastupaju. Uskra}ivawe prava okrivqenih da iznesu zavr{nu re~ oduzelo im je odgovorno mesto na samom vrhuncu su|ewa – kada bi svoje stavove mogli rezimirati u kontekstu rezimea koji je izneo zastupnik optu`be. Okrivqenima je prvo bilo obe}ano da }e mo}i da iznesu zavr{nu re~, a zatim im je ta mogu}nost oduzeta zbog wihovog ometawa rada suda. Me|utim, ogromna ve}ina incidenata – 81 od ukupno 89 – koje je tu`ila{tvo u svom podnesku navelo kao ometawe rada suda, u su{tini je predstavqala formalne diskusije u kojima su okrivqeni potvr|ivali svoja prava pro se. A izuzev ispada povodom “pitawa” rata u Vijetnamu, ostali incidenti su, po svom karakteru, bili minorni. Me|utim, jedna nepobitna te{ko}a i daqe ostaje – da ~ovek ne mo`e po{teno rezonovati unazad, od pona{awa okrivqenog na su|ewu na kojem mu je uskra}eno pravo da se sam zastupa do toga kako bi se on pona{ao da je, na po~etku su|ewa, pretresni sudija priznao to pravo i istovremeno pojasnio odgovornosti koje takvo zastupawe podrazumeva. U svojoj oceni da je uskra}ivawem prava pro se napravqena gre{ka, nismo prenebregli ~iwenicu da je ovo su|ewe sudiji Pratu stvorilo te{ke probleme, kao i da je, u mnogim aspektima, wegovo pona{awe na su|ewu odra`avalo pristup koji zaslu`uje pohvalu, kao i human i fleksibilan duh koji bi, da je pravo na samozastupawe bilo odobreno, doprineo suzbijawu ne`eqenih posledica tog prava. (FN30) *1130 **93 Da nije bilo te grani~ne gre{ke, karakter su|ewa bio bi druga~iji. Me|utim, {to se ti~e, kako kvaliteta tako i ograni~ewa, u smislu dopu{tewa koja su data okrivqenima, ne mo`emo da ka`emo da je postupak koji je usledio bio ekvivalentan odobravawu prava na samozastupawe koje je pogre{no odbijeno na po~etku su|ewa. FN30. Pitawe odbrane pro se u ovom predmetu predstavqalo je te{ko pravno pitawe, a sudiji Pratu pripala je du`nost da ga re{i na samom po~etku. Ne sla`emo se s wegovom odlukom da odbije zastupawe pro se. Me|utim, zapisnik jasno pokazuje da se, od samog po~etka, sudija sve vreme zaista veoma trudio da ne izgubi iz vida polo`aj i potrebe okrivqenih, u te{koj situaciji slobodne forme su|ewa – koja je, u vi{e od jednog aspekta, bila i isku{ewe. On je bio ose}ajan i predusretqiv, ~ak i uprkos prigovorima optu`be, na primer, Transkript, str. 673, {to se ti~e po`eqnosti i fleksibilnog pristupa strukturisawu predstavqawa okrivqenih i izno{ewa
272

wihove teze pred porotom – bilo time {to je okrivqenima dozvolio da iznesu uvodne re~i, Transkript, str. 301, et sek, da u~estvuju u savetovawima koja su se odvijala ispred sudijskog stola, na primer, Transkript, str. 402, do pregledawa dokaza optu`be pre wihovog uvr{tavawa u dokazni spis, na primer, Transkript, str. 532. Wegovi napori da ubla`i potencijalno o{tre posledice toga {to je odbio wihove zahteve da se brane pro se bili su u skladu s najvi{om tradicijom na{ih sudova. Osim kqu~ne gre{ke koju je napravio u svojoj prvoj odluci, takvim opredeqewem je sudija Prat ispoqio onu vrstu pristupa za koji se nadamo da }e razvodniti problemati~ne aspekte zastupawa pro se. III Pitawe ovla{}ewa porote da prenebregne zakon Na{e pozivawe na faktor “intenziteta” koji se nalazi u osnovi prava pro se ne treba shvatiti kao prihvatawe na~ela “prenebregavawa zakona”, koje podnosioci `albe predla`u. Oni ka`u da porota ima op{teprihva}eno ovla{}ewe da zanemari uputstva suda, ~ak i u pogledu pravnih pitawa, i da, shodno tome, ima zakonsko pravo da bude obave{tena o tom svom ovla{}ewu. Vra}amo se na ovo pitawe kako bismo definisali karakter novog su|ewa koje imamo mandat da nalo`imo. U anglo-ameri~kom sistemu razvijena je nesumwiva privilegija porote, koja je zapravo proistekla iz wenog ovla{}ewa da donese op{tu presudu kojom }e okrivqenog osloboditi krivice u krivi~nom predmetu, a koju sud ne mo`e preina~iti. Ovla{}ewe sudova da kazne porotnike zbog dono{ewa korumpiranih ili neispravnih presuda, koje se zadr`alo po zastarevawu sredwovekovnog sistema osude od strane druge porote, odba~eno je 1670. godine, kada su, u Bu{elovom predmetu, 124. Eng. Rep. 1006 (C.P. 1670), porotnici koji su Vilijema Pena oslobodili optu`bi za nezakonito okupqawe bili razre{eni du`nosti. Porote u parni~nim predmetima podvrgnute su kontroli odre|ivawem novog su|ewa; ali, nije se razvio uporedni mehanizam kontrole za osloba|awe od krivice u krivi~nim predmetima. Stranice istorije pune su svetlih primera gde je porota iskoristila svoje ovla{}ewe da prenebregne neosporne dokaze i uputstva sudije. Naj~e{}e se pohvaquje osloba|aju}a presuda iz 18. veka za Pitera Zengera, koji je bio optu`en za klevetu koja je ugrozila dr`avnu bezbednost, na osnovu izjave Endrua Hamiltona, kao i osloba|aju}e presude donete u 19. veku u krivi~nim postupcima vo|enim na osnovu zakona o odbeglim robovima. Te vrednosti ponekad su iskrivqene u predmetima u kojima se sloboda podr`ana presudom ti~e osloba|awa krivice okrivqenog koji je ustrelio qubavnika svoje supruge, ili kupovine alkoholnih pi}a za vreme prohibicije. (FN31) FN31. Kalven i Zajsel, op. cit, dole, fusnota 33, na str. 310 (Zakon o odbeglim robovima), na str. 292, fusnota 10 (statisti~ki podaci o osloba|aju}im presudama u vezi s prohibicijom, gde se vide razlike ovisno o sudskim okruzima). ^ak je i uva`eni Din Paund, 1910. godine, komentarisao pozitivne aspekte “takvog bezakowa porote.” (FN32) Ova istorijska i filozofska
273

zapa`awa nagla{ena su i prosvetqena, u smislu sada{weg mesta porote u ameri~kom pravosudnom sistemu, kroz empirijske podatke, kriti~ke uvide i analize, koje su tako umesno kombinovane u delu H. Kalvena i H. Zajsela: “The American Jury” /Ameri~ka porota/. (FN33) FN32. Vidi R. Paund: “Law in Books and Law in Action” /Zakon u kwigama i zakon na delu/, 44. Am.L.Rev., 12, 18 (1910): “Bezakowe porote predstavqa najve}i korektivni faktor zakona u wegovom stvarnom sprovo|ewu. Voqa dr`ave u {irem smislu, koja se name}e zajednici protiv wene voqe, voqa ve}ine koja se name}e energi~noj i odlu~noj mawini, nailazi na istu prepreku u vidu lokalne porote koja se ranije suprotstavqala kraqevima i ministrima.” Paund komentari{e da zakon, onako kako je napisan, i na koji se tu`ioci pozivaju, “zahteva da budu osu|ena ona lica koja predstavnici lokalnog ili op{teg javnog mwewa ne `ele da kazne,” i dodaje da je “zakon ~esto previ{e mehani~ki u trenutku kad su potrebni fino}a i prilago|avawe.” FN33. (Izdava~: Little Brown, 1966) Studija ameri~kog porotnog sistema, sprovedena na Pravnom fakultetu Univerziteta u ^ikagu, predstavqa slo`enu analizu kojom je obuhva}eno 3.576 krivi~nih su|ewa pred porotom, sa posebnim naglaskom na 1063 su|ewa na kojima je sudija rekao da se ne sla`e s presudom koju je porota donela i naveo razloge svog neslagawa. U polovini ovih predmeta, zastupqena je o~igledna razlika izme|u sudije i porote, u pogledu wihovog “odnosa prema zakonu.” Ta studija u dubini podr`ava zakqu~ak da }e se porota verovatno pozvati na svoje posebno pravo da bude blaga i pravi~na, suprotno uputstvima koja je dobila od sudije, ako se radi o predmetu koji mo`e izazvati weno saose}awe sa okrivqenim i utisak da su se i sami porotnici mogli na}i ili bi se mogli na}i u istom polo`aju ili pak utisak da, {ire gledano, pona{awe okrivqenog nije u tolikoj meri bilo suprotno op{tim standardima pona{awa da bi se moralo osuditi kao kriminogeno. Iz ove studije, koja obiluje ilustracijama, citirani su slede}i primeri: Autori, u {irem smislu, isti~u da “u predmetima koji sadr`e i najmawu nijansu ili prizvuk reakcije na u~iwenu gre{ku ili provokaciju, *** porota }e iskoristiti svoja de fakto ovla{}ewa da takve jednakosti upi{e u krivi~ni zakon” (str. 285), i pokazati “nestrpqewe prema suptilnosti granica zakona koje ome|uju pravo na samozastupawe.” (str. 241). (Na primer, dono{ewe osloba|aju}e presude u slu~aju odmazde za napade, ili ~ak zlostavqawa i provokacije, bez prisutne opasnosti; nasiqa koje se desilo kao rezultat porodi~ne sva|e ili neverstva supru`nika; prevare o{te}enog koji je i daqe prijateq prodavca koji ga je prevario; seksualnog odnosa s maloletnicom koja nije devica; prodaje alkohola maloletniku koji je pripadnik oru`anih snaga). Mo`da je, u ovom smislu, najzna~ajnije 19. poglavqe, pod naslovom: “Unpopular Laws” /Nepopularni zakoni/, na str. 286 et sek. Iako autori nisu istakli nijedan zakon koji bi podstakao porotu da se pobuni, a koji bi se mogao uporediti sa istorijskim primerima osloba|awa od optu`bi za kr{ewe zakona o kleveti kojom se ugro`ava dr`avna bezbednost ili zakona o odbeglim robovima, ili ~ak u vezi s prohibicijom, podaci ukazuju da je isto274

rijska uloga porote, kao bedema odbrane od zvani~ne tiranije, “bledo o~igledna u wenoj savremenoj ulozi umerenog korektivnog faktora protiv nepropisnog krivi~nog gowewa zbog kr{ewa propisa koji se odnose na kockawe, igre na sre}u i konzumirawe alkoholnih pi}a, i, u izvesnom obimu, na vo`wu pod uticajem alkohola” (str. 296), tradicionalni animozitet porote prema zakonima kojima se ograni~ava boga}ewe, koji su “urezani u wen utisak da se wihovo rasprostraweno kr{ewe toleri{e”, tako da je krivi~no gowewe odre|enog okrivqenog po tom osnovu suprotno na~elu pravde koja je jednaka za sve (str. 287). Pa tako, u nekim okruzima, “qudi uglavnom ne vole igre na sre}u” (str. 288). U okruzima gde porotnici igraju igre na sre}u, oni ~esto osloba|aju krivice okrivqene u predmetima koji se ti~u kockawa (str. 289), itd. Kada porotnici “smatraju da bi ista stvar mogla i wima da se desi”, oni }e okrivqenog osloboditi ~ak i za ubistvo iz nehata, kao u slu~aju prolaska kroz crveno svetlo, mada ima mnogo vi{e osu|uju}ih presuda u predmetima vezanim za ekstremno prekora~ewe brzine. (24. poglavqe). *1131 **94 Kao odraz toga, u mi{qewima koja podr`avaju neophodnost da porota bude mehanizam za{tite od samovoqnih postupaka, kao {to je zloupotreba ovla{}ewa od strane tu`ilaca, nagla{ene su su{tinske karakteristike porote, kao {to je “presuda u skladu sa zdravim razumom” i “u~e{}e dru{tvene zajednice u utvr|ivawu krivice ili nevinosti.” (FN34) Imaju}i u vidu qudske slabosti, *1132 **95 tu`ilac rukovo|en tri~avim motivima zapravo bi verovatno mogao na}i neki osnov za krivi~no gowewe svake osobe koju bi `eleo da uhapsi, ali porotni sistem u stvari funkcioni{e (vidi fusnotu 33) tako da porota okrivqenog ne}e osuditi ako saose}a s wim, kao u slu~aju kad se radi o krivi~nom delu za koje i sami porotnici smatraju da bi ga mogli po~initi ili ga, po nazorima svoje zajednice, u op{tem smislu smatraju prihvatqivim ili dopustivim. FN34. Vidi predmet Duncan v. Louisiana /Dankan protiv Luizijane/. 391 U.S. 145, 156, 88 S.Ct. 1444, 1451, 20 L.Ed.2d491 (1968): Time {to je optu`enom dato pravo da mu sudi porota sastavqena od wemu ravnih, ujedno mu je pru`ena i neprocewiva za{tita od korumpiranog ili preterano revnosnog tu`ioca, kao i od poslu{nog, pristrasnog ili ekscentri~nog sudije. Ako je okrivqenom bila dra`a presuda u skladu sa zdravim razumom na su|ewu pred porotom, nego u~enija, ali mo`da mawe saose}ajna reakcija na su|ewu pred sudijom, onda je on to morao dobiti. Mimo toga, odredbe saveznog i dr`avnih ustava koje se odnose na su|ewe pred porotom predstavqaju odraz osnovne odluke o ostvarivawu zvani~nog ovla{}ewa – nespremnosti da se jednom sudiji ili grupi sudija povere plenarna ovla{}ewa da odlu~uju o `ivotu i slobodi gra|ana. Strah od nekontrolisane vlasti koji je, u drugim aspektima, toliko tipi~an za na{e vlade na dr`avnom i saveznom nivou, ispoqen je u krivi~nom zakonu kroz insistirawe na u~e{}u dru{tvene zajednice u utvr|ivawu krivice ili nevinosti. Wiliams v. Florida /Vilijams protiv Floride/, 399 U.S. 78. 100, 90 S.Ct. 1893, 1906. 26 L.Ed.2d 446(1970): “Su{tinska odlika porote o~igledno le`i u tome {to izme|u optu`enoga i onoga ko ga optu`uje postavqa zdravora275

zumski sud grupe laika, kao i u u~e{}u dru{tvene zajednice i podeqenoj odgovornosti koja proisti~e iz utvr|ivawa krivice ili nevinosti od strane te grupe.” Vidi kod sudije Learneda Handa, u predmetu United States ex rel. McCann v. Adams, 126 F. 2d 774, 775-776 (Drugi federalni apelacioni sud, 1942): Postoje dva glavna razloga zbog kojih je institucija su|ewa pred porotom, posebno u krivi~nim predmetima, uspela da zadr`i naklonost javnosti. Pojedinac mo`e izgubiti svoju slobodu – a o wegovom `ivotu da i ne govorimo –jedino od ruke onih koji, za razliku od bilo kog zvani~nika, nikako ne}e ni direktno ni indirektno snositi odgovornost za to {to urade i koji se istovremeno izdvajaju iz svoje zajednice i anonimno se stapaju u wu. Pored toga, s obzirom da je osloba|aju}a presuda koju budu doneli kona~na, verovatno niko ne}e ispa{tati od onih ~ije pona{awe moralno ne odobravaju; a to unosi opu{tenost u sprovo|ewe zakona, ubla`avaju}i wegovu strogost kroz omek{avaju}i uticaj trenutno va`e}ih eti~kih konvencija. Neprikosnoveno i neopozivo ovla{}ewe porote da donese osloba|aju}u presudu, bez obzira na uputstva u pogledu zakona koja joj je dao pretresni sudija, dugo godina je paralelno postojalo sa zakonitom praksom i presedanom koji podr`avaju davawe uputstava poroti o tome da je ona obavezna da sledi uputstva suda u pogledu svih pravnih pitawa. Razli~iti prizvuci toga postojali su i u kolonijalnom dobu, kao i u ranom razdobqu na{e Republike. Poznato nam je da iz tog doba datira veliki broj raznih izraza koji su potekli iz uglednih izvora – od Yona Adamsa; Aleksandera Hamiltona; istaknutih sudija – o obavezi porotnika da presude donose po svojoj savesti, ~ak i uprkos uputstvima suda; da wihovo ovla{}ewe ozna~ava wihovo pravo; da su oni sudije koje ujedno ocewuju i zakon i ~iwenice u krivi~nom predmetu i da nisu obavezani mi{qewem suda. (FN35) FN35. Howe: “Juries as Judges of Criminal Law” /Porote kao ocewiva~i krivi~nog zakona/, 52. Harv.L.Rev., 582 (1939). Nisu sva ova re{ewa bila jednosmerna, ve} su neka od wih pospe{ila “izvestan broj klasi~nih razmena mi{qewa o slobodi i obavezama porote u krivi~nim predmetima.” (FN36) To je zaista bila jedna od ta~aka sukoba izme|u suprotstavqenih snaga koje su trasirale pravac vladavine novoustanovqene Republike, pravac koji je, u politi~kom smislu, bio re{en kroz reformisawe, ali i kroz istovremeno odr`avawe polo`aja sudova, bez radikalne promene. (FN37) Kako je polako jewavalo nepoverewe prema sudijama koje je postavqao i smewivao kraq, tako je sve vi{e bivao prihva}en stav da pod vladavinom republike, osnova za{tite gra|ana nije u priznavawu prava svakoj poroti da pravi sopstvene zakone, ve} u po{tovawu demokratskih procesa izmene zakona. FN36. M.R. Kadish i S. H. Kadish: “On Justified Rule Departures by Officials” /O opravdanim odstupawima od pravila od strane zvani~nika/, 59. Calif.L.Rev, 905, 914 (1971). FN37. A. Ellis: “Jeffersonian Crisis” /Yefersonovska kriza/ (Oxford Press, 1971) passim, vidi tako|e 13. poglavqe. Ta~ke optu`be u kojima se tra`io opoziv sudije ^ejsa obuhvatale su i optu`be da on nije uputio porotu o to276

me da ona ima ovla{}ewe da prenebregne uputstva sudije. On je `estoko branio svoje postupke na na~in sli~an onome koji je kasnije razradio sudija Stori, u predmetu United States v. Battiste /Sjediwene Dr`ave protiv Batiste/, vidi dole. Na osnovu ove, kao i na osnovu drugih stavki, radikalni republikanci do`iveli su poraz. Evans: “Report of the Trial of the Hon. Samuel Chase” /Izve{taj o su|ewu uva`enom sudiji Semjuelu ^ejsu/. Odlu~uju}e pravno re{ewe doneto je u predmetu United States v. Battiste, 2 Sum. 240, Fed.Cas. No. 14,545 (C.C.D.Mass. 1835). Sudija Stori je, u svom mi{qewu, sna`no podr`ao koncept da je funkcija porote u stvari da prihvati zakon koji joj je sud predo~io i da taj zakon primeni na ~iwenice. Ova argumentovana odluka uticajnog pravnog stru~waka nai{la je na sve ve}e prihvatawe od strane nacije. Mladala~ki `ar za nezavisno{}u prilagodio se realnosti da biv{i pobuwenici sada imaju kontrolu nad svojom sudbinom, da prakti~ne potrebe za stabilno{}u i zdravim razvojem nadja~avaju apstrakciju centrifugalne filozofije i da sudije u sudovima nisu kolonijalni namesnici koji predstavqaju projekciju pokroviteqstva i uticaja rojalista, ve} su i sami sastavni deo glavne intelektualne struje nacije, koji podle`u kontrolnim mehanizmima tradicije komon loa i stru~nog mi{qewa, i koji su, kako ka`e Rosko Paund, sposobni da obezbede “istinsku sudsku pravdu”, koja predstavqa kontrast kolonijalnom iskustvu. (FN38) FN38. Vidi IV /poglavqe/ Paundovog dela: “Jurisprudence” /Op{ta teorija prava/ (West Pub. Co, 1959), str. 8-9. (S)trah od samovoqnog postupawa suda bio je naro~ito jak u Sjediwenim Dr`avama, zato {to je u Engleskoj sedamnaestog veka (u vreme kolonizacije Amerike), krivi~ni zakon, koji se nalazio u rukama lica imenovanih od strane Krune, koja su samovoqno mogla biti smewena, smatran efikasnim posrednikom za politi~ke i verske progone... Kolonijalno pravosu|e dugo je bilo izvr{no ili zakonodavno. Skoro da nije bilo iskustva istinske sudske pravde, sa kontrolom nad postupawem sudova koja je obezbe|ena zahvaquju}i tradiciji komon loa i pritisku stru~nog mi{qewa. 133 **96 Preokret je nastao zahvaquju}i predmetu Batiste, ali je tu bilo i ukr{tenih struja. Sredinom veka, zemqa je jo{ uvek bila pod uticajem stavova yeksonovske demokratije, koja je podsticala zahteve da gra|ani neposredno biraju sudije na izborima, kao i nepoverewe prema komon lou koji su napravile sudije, {to je poja~alo zahteve za reformu u oblasti kodifikacije. Me|utim, do kraja veka, sru{ena su ~ak i najistaknutija dr`avna obele`ja; (FN39) a Vrhovni sud je, {to se ti~e federalnih sudova, to pitawe re{io u predmetu Sparf v. United States /Sparf protiv Sjediwenih Dr`ava/, 156 U.S. 51, 102, 15 S.Ct. 273, 39 L.Ed. 343 (1895), nakon iscrpnog preispitivawa, kako u ve}inskim tako i u protivnim mi{qewima. Uloga porote po{tovana je kao zna~ajna i korisna, mada to nije podrazumevalo davawe uputstava o tome da ona zapravo ima pravo da radi {ta ho}e. Do dana{weg dana, staro pravilo opstalo je iskqu~ivo kao jedan jedini relikt pro{losti. (FN40) FN39. Vidi, na primer, predmet State v. Burpee /Dr`ava protiv Burpija/, 65 Vt. 1, 34-35, 25 A. 964, 974 (1892), na osnovu kojeg je poni{tena odluka
277

u predmetu State v. Croteau /Dr`ava protiv Krotoa/, 23 Vt. 14 (1849). U predmetu State v. Wilkinson /Dr`ava protiv VilkinsonaA 2 Vt. 480, 531-532 (1829), sud je doneo odluku da, iako na~elo da porota treba da utvrdi zakon u krivi~nim predmetima odstupa od “logi~ne simetrije”, ona predstavqa mehanizam za{tite od tiranije zakona i jedno od “velikih obele`ja” zakona za sve one koji smatraju da “sloboda i zakon imaju gotovo sinonimno zna~ewe.” FN40. Wyley v. Warden /Vajli protiv Vordena/, 372 F.2d 742 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1967), certiorari je odbijen, 389 U.S. 863, 88 S.Ct. 121, 19 L.Ed.2d 131 (1967). Smatraju}i da je odredba Ustava dr`ave Merilend u skladu sa saveznim Ustavom, sudija Sobelof napomenuo je da “bez obzira {to se mo`e smatrati da ta praksa nije mudra, ona ipak nije neustavna.” On se pozvao na “mo}ne i ubedqive argumente .uperene protiv mudrosti prakse u Merilendu,” i na analize raznih pravnih stru~waka koji je osu|uju kao “arhai~nu, staromodnu i groznu”, “jedinstvenu i nepobedivu,” kao “stari ustavni trn” u “oku korpusa krivi~nog zakona Merilenda.” U Merilendu, poroti se mora re}i da su uputstva sudije u vezi sa zakonom iskqu~ivo “savetodavne” prirode. U Indijani, sli~na ustavna odredba ubla`ena je odlukom da prvostepeni sud u krivi~nom predmetu “nije obavezan da neutrali{e dejstvo svojih uputstava tako {to }e poroti re}i da slobodno mo`e da ih zanemari i da sama odlu~uje o zakonu.” Bridgewater v. State /Briyvoter protiv Dr`ave/, 153 Ind. 560, 566, 55 N.E. 737, 739 (1889). Me|utim, {irina trajnog ovla{}ewa porote, po svemu sude}i, ustrajno proisti~e iz odluka kojima je dopu{teno dono{ewe nedoslednih presuda. To se odra`ava u re~ima sudije Holmsa, kroz priznawe da “porota ima ovla{}ewa da donese presudu suprotnu zakonu i ~iwenicama,” (FN41) ili, kao {to je rekao sudija savetnik Hand: “Mi osloba|aju}u presudu tuma~imo samo kao ~iwenicu da je ona /porota/ preuzela ovla{}ewe koje nije imala pravo da iskoristi, ali ga je iskoristila zahvaquju}i blagosti.” (FN42) FN41. Horning v. District of Columbia /Horning protiv Distrikta Kolumbija/ 254 U.S. 135, 138, 41 S.Ct. 53, 54, 65 L.Ed. 185 (1920) (ovla{}ewe porote da donosi nelogi~ne i nedosledne presude). FN42. Steckler v. United States /Stekler protiv Sjediwenih Dr`ava/ 1 F.2d 59, 60 (Drugi federalni apelacioni sud, 1920). Po{to privilegija porote da bude blaga, opet prema re~ima savetnika Handa (gore, fusnota 34), unosi “opu{tenost u sprovo|ewe zakona, ubla`avaju}i wegovu strogost kroz omek{avaju}i uticaj trenutno va`e}ih eti~kih konvencija”, bilo bi pravedno, ka`u podnosioci `albe, da poroti tako bude i re~eno. Nepravedno je poroti uskratiti informacije o wenom ovla{}ewu da “prenebregne zakon”, po{to bi, da ironija bude ve}a, neki savesni porotnici mogli re{iti da po{tuju zakletvu koju su polo`ili i doneti presude koje nisu u skladu s wihovom vlastitom save{}u, ~ime bi se priklonili pretpostavci o nu`nosti koja je suprotna realnosti. Ovo takozvano pravo porote da prenebregne zakon iskazano je u ime slobode i demokratije, ali wegovo eksplicitno priznavawe stvara rizik od nastanka krajwe logike anarhije. Zabrinutost s tim u vezi izrazio je su278

dija Sobelof, u predmetu United States v. Moylan /Sjediwene Dr`ave protiv Mojlana/, 417 F.2d 1002, 1009 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1969), certiorari je odbijen, 397 U.S. 910, 90 S.Ct. 908, 25 L.Ed.2d 91 (1970): Podsticati pojedince da sami odlu~uju o tome koje }e zakone po{tovati, a koje *1134 **97 }e, po sopstvenoj savesti, sebi dozvoliti da ne po{tuju, zna~i prizivati haos. Nijedan pravni sistem ne bi mogao dugo da opstane kad bi svakom pojedincu dao mogu}nost da neka`weno zanemari zakon koji je, po svojim li~nim standardima, ocenio kao moralno neodr`iv. Tolerisawe takvog pona{awe ne bi bilo demokratsko, kako tvrde podnosioci `albe, ve} neizbe`no anarhi~no. Izjava da priznavawe ovog ovla{}ewa porote stvara rizik od anarhije je, po svoj prilici, posledica navike proistekle iz filozofskog i logi~kog razmi{qawa, a ne iz predvi|awa stru~waka za dru{tvene nauke. Ali, ako ta izjava sadr`i elemente hiperbole, postojawe rizika i opasnosti poprili~nih razmera ne mo`e se pore}i. Za razliku od toga, zagovornici ovla{}ewa porote za “prenebregavawe zakona” o~igledno pretpostavqaju da iskazivawe tog ovla{}ewa porote ne}e pro{iriti wegovu primenu ili obim, ili barem da do toga ne}e do}i u zna~ajnoj ili neprihvatqivoj meri. Da li se po{teno mo`e izneti takva pretpostavka? Znamo da postavqeno ograni~ewe brzine od 60 miqa na sat zapravo prouzrokuje prekora~ewe brzine od 10 ili ~ak 15 miqa na sat, a svuda se podrazumeva da vlasti smatraju da je odre|ena doza “tolerancije” prihvatqiva, pod pretpostavkom da uslovi na putu to dozvoqavaju. Ali, mo`e li se pretpostaviti da bi to prekora~ewe velikim delom ostalo isto kad bi ograni~ewe brzine bilo formulisano na slede}i na~in: “Vozite onoliko brzo koliko smatrate da je u redu”, bez postavqawa nekog ograni~ewa koje bi slu`ilo kao reper, kao polazna ta~ka? Na{ porotni sistem je rezultanta mnogobrojnih vektora, od kojih su neki eksplicitni, a neki ukoreweni u tradiciji, kontinuitetu i op{tem shvatawu, bez neke izri~ite formulacije. Ustav mo`e biti sadr`ajan, bez obzira {to je nepisan, kao {to to Britanci dokazuju ve} 900 godina. Kad se sve uzme u obzir, porotni sistem je relativno solidno funkcionisao i obezbe|ivao “savitqivost zglobova”, zahvaquju}i ~emu se posti`e fleksibilnost i izbegava nepotrebna uko~enost. Postignuta je ravnote`a – ~esto ~udesni balans – gde porota deluje kao “sigurnosni ventil” za izuzetne slu~ajeve, a ne kao divqa ma~ka ili otpadni~ka institucija. Ima razloga da se veruje da istovremeno ostvarivawe skromne pravednosti porote i izbegavawe hira koji se ne mo`e tolerisati zavisi od formalnih uputstava koja izri~ito ne ocrtavaju granice prava porote da donosi svoja sopstvena pravila zakona. (FN43) Mi smo propisno i zajedqivo primili k znawu da su oni u ~ijim se pisanijama (FN44) slavi i poziva na priznawe koje je Rosko Paund 1910. godine dao vrednosti porote kao sigurnosnom ventilu, propustili da pomenu ~iwenicu da je, u istom tom ~lanku, on /Paund/ naveo da “ekstremna decentralizacija koja lokalnoj poroti ili ~ak i lokalnom tu`iocu omogu}ava da zadr`ava, umesto da podr`ava zakon dr`ave” predstavqa jedan od uslova koji “suvi{e ~esto ima za posledicu pravno pa279

ralisawe sprovo|ewa zakona,” (FN45) da se ono {to je on u tom periodu pisao izri~ito odnosi na zla koja donose “ekstravagantna ovla{}ewa” porote, (FN46) kao i da se, 1931. godine, on svojim komentarom pridru`io ostalim uva`enim *1135 **98 ~lanovima Viker{amove komisije: (FN47) FN43. Vidi Kalven i Zajsel, op. cit, gore, fosnota 33, str. 427. FN44. Na primer, Scheflin: “Jury Nullification: The Right to Say No” /Prenebregavawe zakona od strane porote: pravo da se ka`e “ne”/, 45 So.Calif.L.Rev, 168, 182 (1972). FN45. Vidi R. Pound: “Law in Books and Law in Action” /Zakon u kwigama i zakon na delu/, citirano gore, u fusnoti 32, na str. 35: Sukob nadle`nosti ili ~ak sukob zvani~nika, koji je toliko karakteristi~an za na{ politi~ki poredak, ekstremna decentralizacija koja lokalnoj poroti ili ~ak i lokalnom tu`iocu omogu}ava da zadr`ava, umesto da podr`ava, zakon dr`ave, zamr{ena ma{inerija kontrole, raznote`e i daqe podele, koju je puritanska qubomora prema sudiji u~vrstila u na{e institucije, suvi{e ~esto ima za rezultat pravno paralisawe zakonske administracije. FN46. Vidi Paund: “The Causes of Popular Dissatisfaction with the Administration of Justice” /Uzroci narodnog nezadovoqstva na~inom sprovo|ewa pravde/, 29. ABA Rpts. /Izve{taji Ameri~kog udru`ewa pravnika/, 395, 401 (1906). On govori o nu`no mehani~kom delovawu zakonskih pravila kao kazni uniformnosti; neizbe`noj razlici u stepenu napretka izme|u zakona i javnog mwewa; neva`e}oj pretpostavci naroda da je svako sposoban da obavqa zadatak sprovo|ewa pravde (“Javnost retko kad shvata koliko je mnogo zainteresovana za odr`avawe najvi{eg nau~nog standarda u sprovo|ewu pravde.”). FN47. Izve{taj br. 8 (posve}en krivi~nom postupku) Nacionalne komisije za po{tovawe i sprovo|ewe zakona (1931), str. 26-27. Vidi tako|e R. Pound: “Jurisprudence” /Op{ta teorija prava/, citirano supra, u fusnoti 38. U izvesnom broju saveznih dr`ava, porote u krivi~nim predmetima primorane su da ocewuju zakon, pri ~emu se one pozivaju da se ratosiqaju zakonskih pravila, umesto da utvr|uju ~iwenice. Porotnik tako ocewuje zakon, ali ne da bi utvrdio {ta taj zakon predstavqa, ve} da bi ocenio wegovu uskla|enost sa svojim li~nim idealima i po tom osnovu utvrdio wegovu vrednost... . Zna~ajno je to da su porotama u krivi~nim predmetima qudi najvi{e zadovoqni u jurisdikcijama koje su se najmawe me{ale u koncepciju su|ewa u skladu s ~iwenicama, koje su bile neoptere}ene daqom odgovorno{}u i koje su od sudije dobijale uputstva u vezi sa zakonom i savete u vezi sa ~iwenicama. Na~in rada porote mo`e se radikalno promeniti ako se promeni na~in na koji joj je re~eno da radi. Porota dovoqno dobro zna da weno ovla{}ewe nije ograni~eno na opcije koje su navedene u formalnim uputstvima suda. (FN48) Porota }e na~in ure|ewa pravnog sistema shvatiti na osnovu vi{e od jednog glasa. Postoji formalna komunikacija od strane sudije. Postoji neformalna komunikacija na osnovu ukupne kulture – literature (romana, drama, filmova i televizije); aktuelnih komentara (u novinama, ~a280

sopisima i na televiziji); razgovora; i, naravno, istorije i tradicije. Svi ovi uticaji uzeti zajedno obi~no mogu da na odgovaraju}i na~in u dovoqnoj meri prenesu ideju o tom ovla{}ewu, o slobodi da se u ponekom predmetu odstupi od onoga {to ka`e sudija. ^ak i pokazateqi koji bi joj se na prvi pogled ~inili previ{e slabim da bi ih primetila – kao ~iwenica da sudija govori poroti da mora doneti osloba|aju}u presudu (u slu~aju osnovane sumwe), ali nikada tako eksplicitno ne govori poroti da mora doneti osu|uju}u presudu – ~ine zna~ajan deo ukupnih utisaka koje porota sti~e. Zakon je sistem, ali je i jezik koji ima svoja sekundarna zna~ewa koja mo`da nisu registrovana, ali ipak ~ine sastavni deo wegovog `ivota. FN48. Vidi komentare sudije Rifkinda, u ~lanku: “Follow-Up/The Jury” /[ta je bilo posle/Porota/, objavqene u ~asopisu “Centar Magazin”, na str. 64-65 (iz jula 1970). Kad se u pravnom sistemu, preno{ewe informacija poroti u vezi s wenim ovla{}ewem premesti na su{tinski neformalan kanal, taj sistem nije toliko dvoli~an da bi se mogao optu`iti za ve{te smicalice i nameru da prevari. Ograni~avawe na neformalni na~in obave{tavawa vi{e slu`i kao regulator kojim se izbegava preterivawe: to ovla{}ewe rezervisano je iskqu~ivo za izuzetne slu~ajeve, a uputstvo sudije zadr`ano je kao uobi~ajeno, efikasno sredstvo ograni~ewa. Mi “to ograni~ewe prepoznajemo kao ne{to {to je za nas obavezno u slu~aju kad nam nije potreban bilo kakav, ve} prokleto dobar razlog da opravdamo svoja odstupawa od pravila.” (FN49) Prakti~ne stvari koje su vezane za qude, ma{ineriju i pravila ukazuju na opasnost da se iskazivawem diskrecionog prava da se odstupi od nekog pravila mo`e izazvati ~e{}e i le`ernije pozivawe na kr{ewe pravila. Ne mo`emo pore}i da se porotnici kojima nisu data uputstva o ovom wihovom ovla{}ewu povremeno mogu ose}ati prisiqenim do ta~ke rigidnosti. (FN50) Opasnost od preterane rigidnosti koja sada mo`e povremeno postojati nije tako velika kao opasnost da nestanu granice koje su predvi|ene ograni~ewima obezbe|enim u objavqenim pravilima. FN49. Kadi{ i Kadi{, gore, fusnota 36, 59. Calif.L.Rev, na str. 926. FN50. Sax: “Conscience and Anarchy: The Prosecution of War Resistors” /Savest i anarhija: krivi~no gowewe protivnika rata/, 57. Yale Review 481, 490 (1968). Tako|e bi trebalo da skrenemo pa`wu na me|usobnu povezanost zahteva za dono{ewe jednoglasne presude koji va`i za malu porotu i koji se mo`e primeniti na ovo su|ewe i koji jo{ uvek predstavqa op{te pravilo, iako se to ustavom od dr`avnih sudova vi{e ne zahteva. (FN51) To je dodatni razlog – materijalni razlog, mada on nije obavezan niti dovoqan uslov – da se slome to~kovi onima koji bi ~lanovima male porote direktno rekli da treba da utvr|uju pravila zakona, ili 1136 **99 bi im rekli da slobodno mogu zanemariti izjavu sudije o tim pravilima. Time demokratsko na~elo ne bi bilo daqe promovisano, kao {to to tvrde zagovornici prava porote da prenebregne zakon, ve} bi wegova svrha bila pogre{na kad bi se poroti, koja mora imati jednoglasan stav, poverila funkcija ne samo da utvr|uje ~iwenice, jer je woj dovoqno te{ko da do|e do jednoglasnog re{ewa, ve} i da utvr|uje pravila zakona.
281

FN51. Vidi predmete Apodaca v. Oregon /Apodaka protiv Oregona/, 406 U.S. 404, 92 S.Ct. 1628. 32 L.Ed. 184 (1972); Johnson v. Louisiana /Yonson protiv Luizijane/, 406 U.S. 356, 92 S.Ct. 1620, 32L.Ed. 152 (1972). Pravila zakona ili pravde podrazumevaju izbor vrednosti i propisivawe ciqeva oko kojih verovatno ne}e mo}i da se postigne jednoglasan stav u bilo kojem dru{tvu ili grupi koja to dru{tvo predstavqa, a posebno u dru{tvu kao {to je na{e, u kome su zastupqene raznolike kulture i interesi. Da bi se, pod nacionalnim motom, tra`io jedinstven stav u okviru takve raznolikosti, mora postojati procedura odlu~ivawa putem glasawa ve}ine ili onoga {to je propisano kao ve}ina – u skladu s demokratskom filozofijom. Dodeliti ulogu zakonodavca u minijaturi raznim malim porotama, koje se moraju raspustiti ako nisu u mogu}nosti da donesu jednoglasnu odluku, izla`e krivi~ni zakon i wegovo sprovo|ewe opasnosti da budu paralisani ili da zapadnu u }orsokak koji }e pre dovesti do izdaje, nego do daqe promocije pretpostavki odr`ive demokratije. Pored toga, primoravati porotnika, kome je, ne wegovom voqom, nametnuta gra|anska du`nost porotnika, da preuzme na sebe teret zakonodavca ili sudije u minijaturi, kao {to se to podrazumeva u doktrini prenebregavawa zakona, zna~i uvesti ne`eqena ograni~ewa u porotni sistem. Jedno je da porotnik zna da zakon osu|uje, ali da on zapravo ima ovla{}ewe da bude blag. Me|utim, izri~ito ga obavestiti o wegovom ovla{}ewu da prenebregne zakon, u stvari zna~i re}i mu da je on taj koji uobli~ava pravilo osu|ivawa. To je ogromna odgovornost i izuzetno veliko optere}ewe za psihu porotnika. A nije neumesno dodati i to da porotnik, koji nije svojom voqom pozvan da ispuni svoju gra|ansku du`nost, ima pravo da bude za{ti}en kada u~ini ne{to za {ta zna da je ispravno, ali za {ta istovremeno zna i da nije popularno, bilo u {iroj zajednici bilo u wegovoj posebnoj grupaciji, kako bi po{teno mogao re}i svojim prijateqima i susedima da je on samo sledio uputstva suda. U posledwoj analizi, na{e odbacivawe zahteva vezanog za doktrinu prenebegavawa zakona od strane porote predstavqa priznawe da postoje trenuci kada logika nije jedina ili pak najboqa smernica za zdravo sprovo|ewe vlasti. Kada govorimo o ma{inama, ~ovek mo`e biti popustqiv prema nekome ko voli da petqa oko neke ma{ine kako bi je {to finije na{telovao. Kada govorimo o qudima i pravosudnoj ma{ineriji, ~ovek mora voditi ra~una o mnogim, slo`enim mehanizmima i razlozima koji qude navode da promene svoje pona{awe – kad znaju da ih neko prou~ava; kad im se predo~e posledice wihovog pona{awa; i kad se pona{awe koje se ostvaruje uz ograni~ewa koja su uvedena kao nepisani izuzetak izri~ito predstavqa kao legitimna opcija. (24)(25) Ono {to mo`e da poboq{a zdravqe ako se, kao lek, uzima povremeno, mo`e imati katastrofalne posledice ako se uzima svakodnevno. ^iwenica da postoji rasprostraweno ovla{}ewe porote, kao i odobrewe za wegovo postojawe, kao “neophodna protivte`a sudijama oguglalim od silnih predmeta i samovoqnim tu`iocima,” (FN52) ne uvodi obavezu sudije da obavesti porotu o tom wenom ovla{}ewu. Naprotiv, korisno je, iz
282

pragmati~nih razloga, da struktura tih uputstava bude tako mudro osmi{qena da navede porotu da sna`no oseti vrednosti o kojima se radi u datom predmetu, toliko sna`no da sama taj predmet mora prepoznati kao zahtev neke vi{e savesti, (FN53) i 1137 **100 mora nezavisno inicirati i preduzeti ~in suprotan utvr|enim uputstvima. Ovim zahtevom vezanim za nezavisnu koncepciju porote, mogu}nost bezakowa porote bi}e ograni~ena na tek poneki primer kojim se ne kr{i vladavina zakona i koji, posmatran kao izuzetak, ~ak mo`e poboq{ati wegovo sveukupno normativno dejstvo. Davawem eksplicitnog uputstva poroti ujedno se prenosi i implicitno odobrewe koje stvara rizik od degradirawa pravne strukture koja predstavqa preduslov za istinsku slobodu, ure|enu slobodu, koja {titi od anarhije, kao i od tiranije. FN52. Vidi komentare sudije Fortasa, u ~lanku: “Follow-Up/The Jury” /[ta je bilo posle/Porota/, op. cit, gore, fusnota 48, str. 61. FN53. Uporedi s “London Juror’s Petition” /Peticijom londonskog porotnika/, od 6. septembra 1831. godine, u kojoj je protestovano zbog nepropisne primene smrtne kazne. “Da, u sada{wem stawu zakona, porote izuzetno nerado donose osu|uju}u presudu u slu~ajevima kada kaznene posledice krivi~nog dela u wihovom umu izazivaju svestan, u`asan strah da strogo izvr{avawe wihove du`nosti porotnika od wih ne u~ini sau~esnike u ubistvu koje }e sud po~initi. Stoga se u sudovima vodi potpuno nepotrebna i mu~na borba, zbog sukoba izme|u ose}aja pravedne humanosti i ose}aja obaveze preuzete pod zakletvom.” Vidi Dodatak 4, na str. 731 teksta L. Radzinowicz: “The Movement for Reform” /Pokret za reformu/, 1750-1833, u delu: “A History of English Criminal Law” /Istorija engleskog krivi~nog prava/ (Macmillan, 1948). Me|utim, porotnici koji su u dovoqnoj meri izlo`eni pritisku sami odgovaraju na poziv svoje vi{e savesti za koju smatraju da je jaka i ~ista. Godine 1830, engleski bankari i zvani~no su podneli peticiju Dowem domu parlamenta za ukidawe smrtne kazne za krivi~no delo falsifikovawa, jer je to spre~avalo dono{ewe osu|uju}ih presuda “i tako ugrozilo imovinu koju su nameravali da za{tite.” Radzinowicz, op. cit, gore, Dodatak 3, str. 730. (Peticija upu}ena od strane bankara iz 214 gradova, od 24. maja 1830). Blekstoun se poziva na “pobo`no krivokletstvo”, na osnovu kojeg su porotnici potcenili vrednost ukradenih predmeta kako bi izbegli optu`be za koje je zapre}ena smrtna kazna. 4. Comm. 239. Profesor Radzinovic (op. cit, gore, u 3. i 4. poglavqu) razra|uje ovu i ostale prakse blagosti od strane velike i male porote u 18. i 19. veku, pa ~ak (na str. 94, u fusnoti 49) navodi i jedan primer u kojem je lord Mensfild – strogi sudija – posavetovao porotu da konstatuje da jedan mali komad zlatnog nakita vredi mawe od 40 {ilinga. Kad je tu`ilac, iznerviran, uzviknuo da po svom modernom izgledu taj komad vredi barem dvostruko vi{e, lord Mansfild je izneo opasku: “Sa~uvaj Bo`e, gospodo, pa zar da ~oveka obesimo zbog mode.” (26) Na kraju, svesni smo da }e okrivqeni smatrati da }e se odbijawe wihovog zahteva da porota prenebregne uputstva sudije negativno odraziti na jedan deo, a mo`da i na najve}i deo, vrednosti prava na zastupawe pro se, koje smo mi priznali. Na ovo se pitawe mo`e odgovoriti po logici stvari:
283

pravo na samozastupawe dato je iz razloga koji su priznati u zakonu i ono ne mo`e slu`iti kao odsko~na daska za uspostavqawe va`nosti nekih drugih prednosti ili uslova koji se nalaze u sklopu wegovog takti~kog aspekta. Stoga, mogu}nost okrivqenog da iznese svoj stav, pa ~ak i neku vrstu svedo~ewa, a da pritom ne bude podvrgnut opozivu ili unakrsnom ispitivawu, mo`e biti takti~ka posledica zastupawa pro se, pa ~ak i povod za pozivawe na wega, ali to ne zna~i da je ono ciq zakona. Me|utim, polo`aj okrivqenih zaslu`uje {iri odgovor, koji prevazilazi domen formalne logike. To je ovaj domen. Porotni sistem omogu}ava fleksibilnost u sagledavawu interesa pravde izvan formalnih pravila zakona. To podrazumeva i sve dodatne elemente koje okrivqeni prenosi li~nim zastupawem, bilo svojim dr`awem ili iskreno{}u svoga opravdawa. Ali, prevashodno je potrebno uzeti u obzir to da ono {to se toleri{e ili {to je ~ak i po`eqno, kao neformalni, samoinicijativni izuzetak, krije ozbiqne opasnosti po sistem ako se otvori mogu}nost wegove ekspanzije i intenzivirawa kroz ugra|ivawe u uputstva za porotu. IV Uputstva za porotu Na kraju, okrivqeni tvrde da je jedan segment uputstva za porotu, koji je naveden na margini, (FN54) bio prinudan, *1138 **101 ravan dirigovanoj presudi kojom bi se okrivqeni proglasili krivima, i da je prevazi{ao obim uputstva koje sudija daje poroti. FN54. Na kraju, dame i gospodo, vi ne sudite ratu u Vijetnamu. Rat u Vijetnamu nije sporno pitawe. Vi ne sudite idejama. Ne sudite Sjediwenim Dr`avama. Ne sudite dru{tvu. Ne sudite nijednom pojedincu, nijednoj korporaciji, ni velikoj ni maloj. Jer, ne mo`e biti slobode niti jednakih mogu}nosti u okru`ewu kriminogenog pona{awa. Nijedna nacija ne sme da toleri{e nepo{tovawe zakona. Kao {to je gospodin sudija Goldberg rekao u jednom nedavnom predmetu pred Vrhovnim sudom, Cox against Louisiana /Koks protiv Luizijane/, (379 U.S. 559, 85 S.Ct. 476, 13 L.Ed.2d 487): Ustavna garantija slobode podrazumeva postojawe organizovanog dru{tva koje odr`ava javni red, bez koga bi ta sloboda bila izgubqena. On je daqe rekao u tom predmetu: Tako|e ponovo potvr|ujemo ponovqene odluke ovog suda da nema mesta nasiqu u demokratskom dru{tvu koje je posve}eno slobodi, na osnovu zakona, kao i da pravo na miran protest ne zna~i da svako ko ima svoje mi{qewe i svoja uverewa mo`e to ~initi u svako doba i na svakom mestu. Postoji odgovaraju}e vreme i mesto ~ak i za najmirniji protest, a svi gra|ani imaju jasnu du`nost i obavezu da po{tuju sve va`e}e zakone i propise. Ako smatrate da je tu`ila{tvo izvan svake sumwe dokazalo da je jedan ili vi{e okrivqenih po~inio svaki od elemenata koji ~ine krivi~na dela drugostepene provale i/ili zlonamernog uni{tavawa imovine, onda vas moram daqe uputiti da, kao odbranu od bilo koje od ovih optu`bi, zakon ne prepoznaje ~iwenicu da su okrivqeni na po~iwewe svojih dela bili motivisani iskrenim politi~kim, verskim ili moralnim ube|ewima ili poslu{no{}u prema nekom vi{em zakonu. Pojedinci koji smatraju da je rat u
284

Vijetnamu nezakonit ili nemoralan, ili da su odre|ene aktivnosti kompanije “Dow” nepo`eqne, imaju pravo da, u skladu s na{im sistemom vladavine, izraze svoje stavove ili da protestuju zbog ovih doga|aja bilo kojim zakonitim sredstvima, kao {to su mirno agitovawe ili protestna {etwa. Ali, Ustav Sjediwenih Dr`ava, kao oblik simboli~nog izra`avawa, ne {titi uni{tavawe privatne imovine i kr{ewe va`e}ih zakona koji imaju za ciq da za{tite dru{tvo. Okrivqeni su mo`da bili motivisani najvi{im moralnim na~elima i mo`da su na to bili iskreno i strastveno podstaknuti. Ali, takvi motivi ne daju im imunitet od krivi~nog gowewa ili od osu|ivawa za kr{ewe va`e}eg zakona, i, kao takvi, motivi okrivqenih nisu odlu~uju}i u predmetu koji vam je predat na odlu~ivawe. Prema tome, ako izvan svake sumwe smatrate da je jedan ili vi{e okrivqenih imao potrebnu nameru za po~iwewe jednog ili vi{e krivi~nih dela koja su im stavqena na teret, onda se on ili ona ne mogu braniti time da je tako|e imao, odnosno imala, jednu ili vi{e namera, razloga ili motiva, kao {to je protestovawe protiv rata u Vijetnamu ili protiv aktivnosti kompanije “Dow”; niti se mogu braniti time da su on ili ona postupili iz iskrenih verskih pobuda ili da su smatrali da je wihova namera bila opravdana na osnovu nekog vi{eg zakona. (Transkript, str. 825-827). (27)(28) ^ini se da se prava pritu`ba okrivqenih najve}im delom odnosi na to da je sud naveo merodavni zakon u ovom predmetu. Ne postoji tvrdwa – osim tvrdwe koja se ti~e prenebregavawa zakona od strane porote, koju smo mi odbacili – o tome da je uputstvo za porotu bilo neprecizno, u smislu navo|ewa merodavnog zakona. Ako sudija treba da uputi porotu u vezi s kona~nim ~iwenicama koje su bitne po zakonu, on porotu mo`e propisno pou~iti i o tome koja su pitawa koja su okrivqeni izneli nebitna prema va`e}em pravilu zakona – kao {to svakako mo`e upozoriti porotu da dobrovoqno pijanstvo ne mo`e slu`iti kao argument za odbranu od optu`bi za drugostepeno ubistvo. Budu}i da je navo|ewe primewivog zakona osnova pravosudne funkcije, ne mo`e se smatrati da samo navo|ewe zakona ne spada u pravosudnu funkciju. To je tautologija koja je ~esto sastavni deo mudrosti da ~ovek ume da prepozna one tvrdwe koje zaista predstavqaju pravu tautologiju. Poroti nije bilo re~eno da mora doneti presudu kojom }e okrivqene proglasiti krivima, niti je kori{}ena ona vrsta jezika ili pona{awa koja prevazilazi okvire navo|ewa merodavnog zakona i koja je, u drugim predmetima (FN55), tretirana kao prinudno i nepropisno odstupawe od uloge sudije. FN55. Starr v. United States /Star protiv Sjediwenih Dr`ava/, 153 U.S. 614, 626-628, 14 S.Ct. 919, 38 L.Ed. 841 (1894) (sud se, u svom dugom obra}awu poroti, zalagao da porota okrivqenog proglasi krivim); Quercia v. United States /Kver{a protiv Sjediwenih Dr`ava/, 289 U.S. 466, 53 S.Ct. 698, 77 L.Ed. 1321 (1933) (sudija je izrazio mi{qewe da je okrivqeni la`ov); Hardy v. United States /Hardi protiv Sjediwenih Dr`ava/, 118 U.S. App.D.C. 253, 335 F.2d 288 (1964) (sudija je tezu tu`ila{tva naveo kao afirmativne ~iwenice); Blunt v. United States /Blant protiv Sjediwenih Dr`ava/, 100 U. S. App.D.C. 266, 244 F.2d 355 (1957) (sudija je sporno pitawe naveo kao ~iwenicu, a u drugim aspektima se zalagao za stav tu`ila{tva).
285

*** Presuda se mora ukinuti iz razloga navedenih u Drugom delu ovog mi{qewa, a predmet se mora vratiti ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, ako je tu`ila{tvo tako obave{teno, u skladu s Tre}im i ^etvrtim delom ovog mi{qewa. Tako je nalo`eno. Predsedavaju}i sudija Bejzelon izneo je delimi~no saglasno, a delimi~no protivno mi{qewe: Iznosim saglasno mi{qewe u vezi s raspravom suda o zakonskom pravu na samozastupawe u krivi~nim predmetima. U svetlu na{eg stava da je to zakonsko pravo “bezuslovno”, na{a odluka ne mora po~ivati na potvr|enom ustavnom pravu na postupawe pro se. Me|utim, nagla{avam da moja saglasnost ne zna~i da se povla~im od stava koji sam pre trinaest godina *1139 **102 izneo u predmetu Brown v. United States* 105 U.S.App.D.C. 77. 84, 264 F.2d 363, 370 0959) (an bank) (protivno mi{qewe). Tada sam smatrao, kao {to i danas smatram, da [esti amandman okrivqenom jam~i pravo da u svoje ime postupa u odgovoru na krivi~no gowewe. Moje neslagawe sa sudom ti~e se pitawa prenebregavawa zakona od strane porote. Kao {to mi{qewe suda to jasno potvr|uje, nema nikakve sumwe da porota ima “neopozivo i neprikosnoveno ovla{}ewe *** da donese osloba|aju}u presudu, bez obzira na uputstva u vezi sa zakonom koje je dobila od pretresnog sudije ***.” Ve}insko mi{qewe, na str. 1132. Ono {to je jo{ va`nije, sud o~ito priznaje – mada donekle nerado – da to ovla{}ewe za prenebregavawe zakona predstavqa “neophodnu protivte`u sudijama oguglalim od silnih predmeta i samovoqnim tu`iocima,” (FN1), te da ostvarivawe tog ovla{}ewa mo`e, bar u nekim slu~ajevima, “poboq{ati sveukupno normativno dejstvo vladavine zakona.” Id, na str. 1137. Nismo mogli da uskratimo taj ustupak, a da se pritom ne narugamo razlozima koji se nalaze u osnovi prava na porotno su|ewe u krivi~nim predmetima, (FN2) i ne omalova`imo neke od najlegendarnijih epizoda u istoriji na{e politike i pravnog sistema. (FN3) FN1. Ve}insko mi{qewe, na str. 1136, fusnota 52, gde se citira Fortas: “Follow-Up/The Jury” /[ta je bilo posle/Porota/, u ~asopisu “Centar Magazin”, str. 61 (iz jula 1970). FN2. Vidi predmete Williams v. Florida /Vilijams protiv Floride/, 399 U.S. 78, 100, 90 S.Ct. 1893, 26 L.Ed.2d 446 (1970); Duncan v. Louisiana /Dankan protiv Luizijane/, 391 U.S. 145, 155-156, 88 S.Ct. 1444, 20 L.Ed.2d 491 (1968); United States v. Spock /Sjediwene Dr`ave protiv Spoka/, 416 F.2d 165, 180182 (Prvi federalni apelacioni sud, 1969); United States v. Bennett /Sjediwene Dr`ave protiv Beneta/, 148 U.S.App.D.C. 364, na str. 368, 460 F.2d 872, na str. 876 (1972); United States v. Eichberg /Sjediwene Dr`ave protiv Ajkberga/, 142 U.S.App.D.C. 110, 113, 439 F.2d 620, 623 (1971) (saglasno mi{qewe sudije Bejzelona); Scheflin: “Jury Nullification: The Right to Say No” /Prenebregavawe zakona od strane porote: pravo da se ka`e “ne”/, 45. So.Calif.L.Rev, 168, 187-188 (1972).
286

U predmetu Dankan, Vrhovni sud je rekao: Pravo na porotno su|ewe daje se okrivqenima u krivi~nim predmetima kako bi se spre~ilo wihovo ugwetavawe od strane dr`ave. Sastavqa~i na{ih ustava znali su iz istorije, kao i iz iskustva, da je qude potrebno za{tititi od neosnovanih krivi~nih optu`bi, podignutih u ciqu eliminisawa neprijateqa, kao i od sudija koji su preterano predusretqivi prema vi{em organu vlasti. *** Time {to je optu`enom dato pravo da mu sudi porota sastavqena od wemu ravnih, ujedno mu je pru`ena i neprocewiva za{tita od korumpiranog ili preterano revnosnog tu`ioca, kao i od poslu{nog, pristrasnog ili ekscentri~nog sudije. *** Strah od nekontrolisane vlasti, koji je, u drugim aspektima, toliko tipi~an za na{e vlade na dr`avnom i saveznom nivou, ispoqen je u krivi~nom zakonu kroz insistirawe na u~e{}u dru{tvene zajednice u utvr|ivawu krivice ili nevinosti. 391 U.S. na str. 155-156, 88 S.Ct. na str. 1451. FN3. Vidi, u op{tem smislu, [eflin, gore, fusnotu 2; H. Kalven i H. Zeisel: “The American Jury” /Ameri~ka porota/, str. 310-311 (1966); J. Alexander: “A Brief Narration of the Case and Trial of Yohn Peter Zenger” /Kratka pripovest o predmetu i su|ewu Yonu Piteru Zengeru/ (1963); uporedi s predmetom Duncan v. Louisiana, 391 U.S. 145, 155-156. 88 S.Ct. 1444, 20 L.Ed.2d 491 (1968). Me|utim, sporno pitawe jeste da li porotu treba ili ne treba obavestiti o wenom ovla{}ewu da prenebregne zakon u konkretnom predmetu. U ovom slu~aju, ne samo {to je pretresni sudija odbio da poroti da tra`ena uputstva o tome da mo`e prenebregnuti zakon, ve} je i zastupnicima odbrane zabranio da to sporno pitawe postave pred porotom. Ta odluka je potvr|ena u ve}inskom mi{qewu. Ne vidim nikakvo opravdawe za takvo namerno odsustvo iskrenosti, ali vidim znatnu {tetu. Na su|ewu, okrivqeni nisu ni poku{ali da negiraju da su po~inili dela koja su im stavqena na teret. Wihova odbrana imala je za ciq da ubedi porotu da bi bilo nepravedno da ih osudi za kr{ewe zakona ~ije op{te va`ewe i primewivost nisu osporavali. Prema tome, uputstva da porota mo`e da prenebregne zakon – ili makar nekakav argument upu}en poroti u vezi s tim pitawem – bio je glavni adut wihove odbrane. Na po~etku, vaqa priznati da pretresni sudija jednostavno nije imao neutralan stav prema pitawu ovla{}ewa porote da prenebregne zakon. U svojim uputstvima, koja su delimi~no navedena na margini, (FN4) on je nagla{eno negirao postojawe “zakonite odbrane” zasnovane na “iskrenim verskim pobudama” ili uverewu da su *1140 **103 wihovi postupci bili opravdani na osnovu “nekog vi{eg zakona.” Ta tvrdwa nije bila direktno nesaglasna s teorijom ovla{}ewa porote da prenebregne zakon. Ovla{}ewe porote da prenebregne zakon ne predstavqa zakonom priznatu “odbranu”, ve} mehanizam koji poroti, kao predstavniku savesti dru{tvene zajednice, omogu}ava (FN5) da zanemari stroge zakonske uslove u slu~aju da konstatuje da se oni pravedno ne mogu primeniti u odre|enom predmetu. Pa ipak, uputstvo sudije, bez obzira na wegovu nameru, gotovo je sigurno obeshrabrilo porotu da postupke okrivqenih sagleda u odnosu na ono {to dru{tvena zajednica smatra ka`wivim.
287

FN4. Transkript, na str. 825-827: Na kraju, dame i gospodo, vi ne sudite ratu u Vijetnamu. Rat u Vijetnamu nije sporno pitawe. Vi ne sudite idejama. Ne sudite Sjediwenim Dr`avama. Ne sudite dru{tvu. Ne sudite nijednom pojedincu, nijednoj korporaciji, ni velikoj ni maloj. Jer, ne mo`e biti slobode niti jednakih mogu}nosti u okru`ewu kriminogenog pona{awa. Nijedna nacija ne sme da toleri{e nepo{tovawe zakona. Kao {to je gospodin sudija Goldberg rekao u jednom nedavnom predmetu pred Vrhovnim sudom, Koks protiv Luizijane: “Ustavna garantija slobode podrazumeva postojawe organizovanog dru{tva koje odr`ava javni red, bez koga bi ta sloboda bila izgubqena.” *** Tako|e ponovo potvr|ujemo ponovqene odluke ovog suda da nema mesta nasiqu u demokratskom dru{tvu koje je posve}eno slobodi, na osnovu zakona, kao i da pravo na miran protest ne zna~i da svako ko ima svoje mi{qewe i svoja uverewa mo`e to ~initi u svako doba i na svakom mestu. Postoji odgovaraju}e vreme i mesto ~ak i za najmirniji protest, a svi gra|ani imaju jasnu du`nost i obavezu da po{tuju sve va`e}e zakone i propise. Ako smatrate da je tu`ila{tvo izvan svake sumwe dokazalo da je jedan ili vi{e okrivqenih po~inio svaki od elemenata koji ~ine krivi~na dela drugostepene provale i/ili zlonamernog uni{tavawa imovine, onda vas moram daqe uputiti da, kao odbranu od bilo koje od ovih optu`bi, zakon ne prepoznaje ~iwenicu da su okrivqeni na po~iwewe svojih dela bili motivisani iskrenim politi~kim, verskim ili moralnim ube|ewima, ili poslu{no{}u prema nekom vi{em zakonu. Pojedinci koji smatraju da je rat u Vijetnamu nezakonit ili nemoralan ili da su odre|ene aktivnosti kompanije “Dow” nepo`eqne, imaju pravo da, u skladu s na{im sistemom vladavine, izraze svoje stavove ili da povodom tih doga|aja protestuju na bilo koji zakoniti na~in, kao {to su mirno agitovawe ili protestna {etwa. Ali, Ustav Sjediwenih Dr`ava, kao oblik simboli~nog izra`avawa, ne {titi uni{tavawe privatne imovine i kr{ewe va`e}ih zakona koji imaju za ciq da za{tite dru{tvo. Okrivqeni su mo`da bili motivisani najvi{im moralnim na~elima i mo`da su na to bili iskreno i strastveno podstaknuti. Ali, takvi motivi ne daju im imunitet od krivi~nog gowewa ili od osu|ivawa za kr{ewe va`e}eg zakona, i, kao takvi, motivi okrivqenih nisu odlu~uju}i u predmetu koji vam je predat na odlu~ivawe. Prema tome, ako izvan svake sumwe smatrate da je jedan ili vi{e okrivqenih imao potrebnu nameru za po~iwewe jednog ili vi{e krivi~nih dela koja su im stavqena na teret, onda se on ili ona ne mogu braniti time da je tako|e imao, odnosno imala, jednu ili vi{e namera, razloga ili motiva, kao {to je protestovawe protiv rata u Vijetnamu ili protiv aktivnosti kompanije “Dow”; niti se mogu braniti time da su on ili ona postupili iz iskrenih verskih pobuda ili da su smatrali da je wihova namera bila opravdana na osnovu nekog vi{eg zakona. FN5. Ne tvrdim da je porota iskqu~ivi glasnogovornik savesti dru{tvene zajednice. Kada zakonodavni organ zabrani ~iwewe krivi~nih de288

la, on govori i u ime te savesti. Ali, ja ne mogu pretpostaviti da svaki krivi~ni zakon nepogre{ivo donosi i pravilo o odgovornosti. Zakonodavna funkcija odnosi se na utvr|ivawe i zabrawivawe odre|enih oblika pona{awa za koja se, u op{tem smislu, smatraju ka`wivim. Time se poroti prepu{ta odgovornost da odlu~i da li posebni faktori koji su prisutni u konkretnom predmetu name}u zakqu~ak da pona{awe okrivqenog nije bilo ka`wivo. Stoga, ostaje nam doktrina koja mo`e “poboq{ati sveukupno normativno dejstvo vladavine zakona”, ali koja se istovremeno mora ne samo sakriti od porote, ve} zapravo i osuditi u prisustvu porote. Jednostavno, opravdawe za ovaj trik le`i u strahu da }e jedna povremeno plemenita doktrina, ako bude priznata, ~esto biti zloupotrebqena u neplemenite svrhe – ili, da se poslu`imo izrazom koji je sud upotrebio, da }e “stvoriti *1141 **104 rizik od anarhije.” Ve}insko mi{qewe, na str. 1134. Slom pravnog poretka nije rezultat koji bih ja svesno podsticao ili u kojem bih u`ivao. Ali, to se pitawe ne mo`e re{iti, barem ne u ovoj fazi rasprave, postavqawem pitawa da li smo mi protiv anarhije ili da li smo spremni da toleri{emo malo mawe reda i zakona da bismo malo vi{e dopustili poroti da prenebregne zakon. Bez obzira koliko u`asne mogu biti posledice kojih se sud pla{i, vaqanost wegovog rezonovawa zavisi od postojawa veze koja se mo`e dokazati izme|u navodnog uzroka (uputstva da porota mo`e da prenebregne zakon ili argumenta upu}enog poroti u vezi s tim pitawem) i takve posledice. Ja tu vezu ne vidim. Sigurno je da postoje svrhe, o kojima se raspravqa u daqem tekstu, u koje bi se ova doktrina mogla zloupotrebiti. Sud pretpostavqa da se te zloupotrebe najverovatnije mogu desiti ako ova doktrina bude formalno opisana poroti putem argumenta ili uputstva. Treba da je jasno da ta pretpostavka ne po~iva ni na jednoj tezi postavqenoj po logici stvari. Ona ne predstavqa ni{ta vi{e ili mawe nego predvi|awe o tome kako }e porotnici reagovati na uputstva sudije ili argument od strane zastupnika. A budu}i da nemamo empirijske podatke kojima bismo utvrdili vaqanost tog predvi|awa, moramo se osloniti na sopstvene grube procene wegove ubedqivosti. Sud rezonuje da }e se porota koja nije obave{tena o svom ovla{}ewu da prenebregne zakon, na to ovla{}ewe pozvati u slu~aju kada “sna`no oseti vrednosti o kojima se radi u datom predmetu, toliko sna`no da (}e) sama taj predmet da prepozna kao zahtev neke vi{e savesti ***.” Ve}insko mi{qewe, na str. 1136. Drugim re~ima, smatra se da je, sve u svemu, mawe verovatno da }e spontani i samoinicijativni ~in prenebregavawa zakona biti odraz pristrasnosti i izvitoperenog ose}aja vrednosti u odnosu na ~in prenebregavawa zakona koji je izvr{ila porota koja je dobila pa`qivo uputstvo u vezi s wenim ovla{}ewem i odgovorno{}u. Meni se ~ini da je mnogo ubedqivije pretpostaviti da je ta~no upravo ono {to je potpuno suprotno tome. Imam utisak da je mnogo ve}a verovatno}a da porotnik motivisan predrasudama spontano iskoristi ovla{}ewe za prenebregavawe zakona i zanemari merodavne pravne standarde iznete
289

od strane sudije. Savestan porotnik, koji bi se mogao pa`qivo potruditi da sagleda da li su postupci okrivqenog ka`wivi u svetlu dominantnih vrednosti zajednice, je onaj koji }e najverovatnije po{tovati upozorewe sudije da porota mora postupati po strogim na~elima zakona. Pored toga, kad bi bilo ta~no da je prenebregavawe zakona koje je proisteklo iz neznawa u izvesnom smislu vrednije od prenebregavawa zakona koje je proisteklo iz znawa, onda bi sud morao da ode mnogo daqe. Jer, prema pretpostavci suda, {teta ne nastaje zbog toga {to je poroti re~eno da ima ovla{}ewe da prenebregne zakon, ve} zbog toga {to ona zna za svoje ovla{}ewe. Kad se logi~no razmisli o tome, sti~e se utisak da bi, prema mi{qewu suda, prilikom izbora porote, to zahtevalo izuze}e svakog potencijalnog porotnika koji je priznao da zna za ovu doktrinu. Iskqu~ivawem porotnika koji poznaju ovu doktrinu, sud bi mogao osigurati spontano pozivawe na wu. A opet, daleko od tra`ewa izuze}a onih porotnika koji znaju za ovo ovla{}ewe, sud se te{i ~iwenicom da se, u neformalnoj komunikaciji s porotom, “obi~no na odgovaraju}i na~in u dovoqnoj meri prenosi ideja o tom ovla{}ewu, o slobodi da se u ponekom predmetu odstupi od onoga {to ka`e sudija.” Ve}insko mi{qewe, na str. 1135. Kako mi se ~ini, ovim argumentom ne mo`e se pokriti i jedno i drugo. Ako se, kao {to to sud, po svemu sude}i, priznaje, preferira upu}enost, u odnosu na neupu}enost, onda jednostavno ne shvatam opravdawe za oslawawe na nasumi~ni proces neformalne komunikacije, ~ija }e efikasnost verovatno u velikoj meri zavisiti od toga da li je iko od porotnika dovoqno obrazovan i o{trouman da tu poruku mo`e da primi. Ako porota treba da zna za svoje ovla{}ewe da zanemari zakon, onda to ovla{}ewe mora biti eksplicitno opisano u uputstvu suda ili u argumentu zastupnika. Moj stav po~iva na premisi da ovla{}ewe porote za prenebregavawe zakona mo`e i treba da ima va`nu funkciju u krivi~nom postupku. Ja to ne posmatram kao doktrinu koja postoji iskqu~ivo zato {to nemamo ovla{}ewa da ka`wavamo *1142 **105 porotnike koji odbiju da sprovedu zakon ili da ponovo krivi~no gone okrivqenog ~ije se osloba|awe od krivice ne mo`e opravdati u strogo zakonskom smislu. Ta doktrina omogu}ava poroti da u krivi~ni postupak usadi ose}aj pravi~nosti i konkretizovane pravde. Sastavqa~i zakonskih pravila ne mogu predvideti i imati u vidu svaki predmet u kojem bi pona{awe okrivqenog bilo “nezakonito”, ali ne i ka`wivo, kao {to isto tako ne mogu povu}i jasnu liniju koja bi ~inila granicu izme|u nesre}nog slu~aja i nemara. Porota – kao glasnogovornik ose}aja vrednosti zajednice – je ta koja mora da istra`i tu suptilnu i neuhvatqivu granicu. Priznajem da koncept ka`wivog pona{awa ~esto nije eksplicitno priznat u krivi~nom postupku. Ali, on samo {to nije izbio na povr{inu u predmetima u kojima je kao argument odbrane pokrenuto pitawe odgovornosti, vidi predmete United States v. Brawner /Sjediwene Dr`ave protiv Bronera/, 153 U.S.App.D.C. 1, na str. 62, 471 F.2d 969. na str 1030 (1972) (an bank) (odvojeno mi{qewe); United States v. Bennet, 148 U.S.App.D.C. 364, 368-370, 460 F.2d 872, 876-878 (1972); United States v. Eichberg, 142 U.S.App.D.C. 110,
290

113, 439 F.2d 620, 623 (1971) (saglasno mi{qewe), i podrazumeva se u svakom predmetu u kojem postoji mogu}nost izricawa krivi~nih sankcija. Ovaj sud je vi{e od dvadeset i pet godina priznavao ~iwenicu da “(n)a{a kolektivna svest ne dozvoqava ka`wavawe tamo gde se krivica ne mo`e pripisati.” (FN6) A Vrhovni sud je, u ~uvenom mi{qewu sudije Yeksona, istakao da su /kao u originalu/ FN6. Holloway v. United States /Holovej protiv Sjediwenih Dr`ava/, 80 U.S.App.D.C. 3. 4-5, 148 F.2d 665, 666-667 (1945), citiran u predmetu Durham v. United States /Darem protiv Sjediwenih Dr`ava/, 94 U.S.App.D.C. 228, 242, 214 F.2d 862, 876 (1954), sudovi raznih nadle`nosti, i za potrebe razli~itih vrsta krivi~nih dela, osmislili radne, a ne nau~ne formule za davawe uputstva porotama, koje su bile formulisane takvim izrazima, kao {to su “namera za po~iwewe te{kog krivi~nog dela”, “kriminalna namera”, “unapred smi{qena kriminalna namera”, “znawe o krivici”, “prevarna namera”, “namerno ~iwewe”, “hotimi~no ~iwewe”, kako bi opisali znawe o krivici, odnosno “mens rea” koje ozna~ava lo{u nameru ili svest o krivi~noj odgovornosti. Primenom ili kombinovawem tih razli~itih simbola, poku{ali su da one koji nisu svesno imali ka`wivu nameru za{tite od osu|ivawa za zloglasna krivi~na dela po komon lou. (FN7) FN7. Morisette v. United States /Moriset protiv Sjediwenih Dr`ava/, 342 U.S. 246, 252, 72 S.Ct. 240 96 L.Ed.2d 288 (1952). Vidi tako|e predmet United States ex rel. McCann v. Adams /Sjediwene Dr`ave eks rel. Mek Kan protiv Adamsa/, 126 F.2d 774, 775-776 (Drugi federalni apelacioni sud, 1942) (mi{qewe sudije L. Handa), u kome je presuda ukinuta po drugom osnovu, 317 U.S. 269, 63 S.Ct. 236, 87 L.Ed. 268 (1962); Hart: “The Aims of the Criminal Law /Ciqevi krivi~nog zakona, 23. Law & Conetmp. Probs. /Zakon i problemi nepo{tovawa suda/ 401 (1958). Doktrina prenebregavawa zakona poti~e iz istih moralnih na~ela kao i mens rea ili odbrana iz odgovornosti. Ali, {to se ti~e mog zakqu~ka da je pretresni sudija trebalo da uputi porotu o wenom ovla{}ewu da prenebregne zakon, nema potrebe da ja odlu~ujem o tome da li bi presudu bilo potrebno ukinuti po teoriji da je uputstvo koje joj je dato efikasno usmerilo porotu na konstataciju da je okrivqeni posedovao neophodnu mens rea. Uporedi s ve}inskim mi{qewem suda, na str. 1137-1138. Samu su{tinu funkcije porote ~ini wena uloga glasnogovornika savesti dru{tvene zajednice u utvr|ivawu da li se krivica mo`e ili ne mo`e pripisati. (FN8) FN8. Vidi predmete Vilijams protiv Floride. 399 U.S. 78, 100, 90 S.Ct. 1893, 26 L.Ed.2d 446 (1970); Dankan protiv Luizijane, 391 U.S. 145, 155-156, 88 S.Ct. 1444, 20 L.Ed.2d 491 (1968); United States ex rel. McCann v. Adams, gore, uporedi s A. Goldstein: “The Insanity Defense” /Odbrana neura~unqivo{}u/, 91 (1967): (Odbrana neura~unqivo{}u) je normativni standard koji porota primewuje kod protivre~nih skupova ~iwenica i mi{qewa i to je institut koji predstavqa tradicionalno utelotvorewe morala zajednice koji je, prema tome, pogodan za utvr|ivawe ~iwenice da li doti~ni okrivqeni i wegovo delo zaslu`uju osudu, a ne saose}awe.
291

Vidi tako|e predmet Robinson v. Diamond Housing Corp. /Robinson protiv korporacije ’Diamond Housing’7, 150 U.S.App.D.C. 17, 29 463 F.2d 853, 865 (1972). Ne vidim nikakav razlog za pretpostavku da }e porotnici naveliko zloupotrebqavati svoje ovla{}ewe. Uostalom, poverewe u porotu je jedan od kamena temeqaca na{eg celokupnog sistema krivi~nog pravosu|a, a ako je to poverewe neosnovano, onda mi moramo da preispitamo mnogo vi{e stvari od obi~ne doktrine prenebregavawa zakona. Bez obzira na to, *1143 **106 neke zloupotrebe ipak se mogu o~ekivati. Ako porota odbije da strogo primeni rukovode}a na~ela zakona, ona mo`e – suprotno vrednostima koje deli {ira dru{tvena zajednica – okrivqenog da osudi zato {to prema wemu ima predrasude ili da ga oslobodi zato {to saose}a s wim, a ima predrasude prema wegovoj `rtvi. Na{ strah od nepravedne osude jednostavno je razumqiv. Ali, meni je te{ko da shvatim na koji na~in bi uputstvo u vezi s ovla{}ewem porote da prenebregne zakon moglo da pove}a verovatno}u da do|e do takvog rezultata. To uputstvo bi govorilo u smislu dono{ewa osloba|aju}e, a ne osu|uju}e presude i ne bi pru`ilo nikakvu utehu porotniku koji je re{en da okrivqenog osudi uprkos zakonu ili ~iwenicama u datom predmetu. Osim ako porotnici ne ignori{u uputstvo o svom ovla{}ewu da prenebregnu zakon, oni zapravo ne bi ni mogli da donesu osu|uju}u presudu iskqu~ivo na osnovu predrasuda. Da li izno{ewe takvog uputstva od strane sudije pove}ava verovatno}u da }e porotnici ignorisati ograni~ewe koje se nalazi u samoj wegovoj su{tini? ^isto sumwam. [to se ti~e problema nepravednog dono{ewa osloba|aju}e presude, va`no je prepoznati sna`an unutra{wi kontrolni mehanizam koji ograni~ava spremnost porote da donese osloba|aju}u presudu. Ako okrivqeni deluje opasno, porota najverovatnije ne}e iskoristiti svoje ovla{}ewe da prenebregne zakon, bez obzira da li joj je takvo uputstvo eksplicitno dato ili nije. Naravno, taj kontrolni mehanizam ne}e spre~iti osloba|awe okrivqenog koji je mo`da opasan i zavre|uje kaznu u o~ima svih ostalih, osim u o~ima predrasudama optere}ene porote koja je motivisana izvitoperenim i sekta{kim ose}ajem vrednosti. Ali, pitawe o tome da li bi uputstvo u vezi s ovla{}ewem porote da prenebregne zakon u~inilo uobi~ajenim dono{ewe takvih osloba|aju}ih presuda jeste problemati~no, ako ne i potpuno nezamislivo. U svakom slu~aju, stvarni problem u ovoj situaciji ne predstavqa doktrina prenebregavawa zakona, ve} vrednosti i predrasude koje podsti~u dono{ewe osloba|aju}e presude. (FN9) A re{ewe nije u tome da se osude ovla{}ewa za prenebregavawe zakona, ve} da se jasno razotkriju predrasude i malogra|anske vrednosti koje se kriju u pozadini takve presude, u nadi da }e nas revolt javnosti primorati da te vrednosti preispitamo i spre~imo wihovo delovawe u nekim narednim predmetima. Svakako nema nikakve koristi od pretvarawa da porotnici nemaju ovla{}ewe da prenebregnu zakon, jer ih takvo pretvarawe li{ava mogu}nosti da ~uju upravo ono uputstvo koje bi ih moglo naterati da se suo~e sa svojom odgovorno{}u.
292

FN9. Vidi [eflin, gore, fusnotu 2, na str. 226, fusnotu 188. Jedan od ~esto citiranih primera zloupotrebe ovla{}ewa porote da prenebregne zakona ~ine slu~ajevi kad su rasno netrpeqive porote oslobodile krivice belce koji su po~inili zlo~ine (lin~ovawe, na primer) nad crncima. (FN10) Ta odbojna praksa ne mo`e se direktno zaustaviti bez ugro`avawa va`nih ustavnih mehanizama za{tite – zabrane su|ewa dva puta za isto krivi~no delo i ovla{}ewa porote da prenebregne zakon. Ali, gnu{awe i ose}aj stida koje takva praksa izaziva podstakli su osnivawe pokreta za za{titu gra|anskih prava, koji su, sa svoje strane, omogu}ili dono{ewe glavnih zakona u oblasti gra|anskih prava. Isti taj pokret pospe{io je revitalizaciju odredbe o ravnopravnoj za{titi, a posebno priznavawe prava na su|ewe pred nepristrasno izabranom porotom. (FN11) Pouke koje smo izvukli iz tih zloupotreba pomogle su stvarawu klime u kojoj takve zloupotrebe ne mogu tek tako da bujaju. FN10. Vidi, na primer, ~lanak: “Trial and Terror” /Su|ewe i teror/, u ~asopisu Newsweek (od 4. novembra 1946), i wegov reprint u: “Racial Violence in the United States” /Nasiqe na rasnoj osnovi u Sjediwenim Dr`avama/, 161162 (prir. Grimshaw, 1969). FN11. Vidi predmete Carter v. Jury Comm’n /Karter protiv predsedavaju}eg porote/, 396 U.S. 320, 90 S.Ct. 518, 24 L.Ed.2d 549 (1970); Turner v. Fouche /Tarner protiv Fu{ea/, 396 U.S. 346, 90 S.Ct. 532, 24 L.Ed.2d 567 (1970). Pored toga, ne mo`emo samo na osnovu zloupotreba ovla{}ewa porote da prenebregne zakon biti u dovoqnoj meri obave{teni da bismo shvatili vrednosti zajednice i standarde ka`wivosti. Na~ini plemenite primene tog ovla{}ewa – primene koja }e “poboq{ati sveukupno normativno dejstvo vladavine zakona” – tako|e pru`aju zna~ajan doprinos na{oj oceni materijalnih standarda krivi~nog prava. Nevoqnost porota da okrivqene proglase odgovornima za o~igledno kr{ewe zakona o prohibiciji mnogo nam govori o moralnosti tih zakona, kao i o “kriminogenom” pona{awu koje su oni zabrawivali. A isto se mo`e re}i i za osloba|aju}e presude koje su donete prema zakonu o odbeglim robovima (FN12), kao i o savremenim *1144 **107 zakonima koji se odnose na kockawe i alkoholna pi}a. (FN13) Doktrina koja nam mo`e pru`iti takve kriti~ke uvide ne bi trebalo da se dr`i u tajnosti. FN12. Vidi [eflin, gore, fusnotu 2, na str. 177. FN13. H. Kalven i H. Zajsel, gore, fusnota 3, na str. 296-297. Prenebregavawe zakona od strane porote tako|e nam pru`a kqu~ne informacije o moralnosti smrtne kazne. Vidi predmet McGautha v. California /Mekgauta protiv Kalifornije/, 402 U.S. 183, 199, 91 S.Ct. 1454, 1463, 28 L.Ed.2d 711 (1971): Da bi se suo~ili s problemom prenebregavawa zakona od strane porote, zakonodavni organi nisu poku{ali da, kao ranije, daqe doteraju definiciju ubistava za koja je zapre}ena smrtna kazna. Umesto toga, oni su usvojili metod automatskog davawa poroti diskrecionog prava koje je ona zapravo ostvarivala.
293

Prilikom ponovnog sudskog postupka, pretresni sudija treba da odobri zahtev okrivqenih da se poroti da uputstvo o wenom ovla{}ewu da prenebregne zakon. Ja bih barem (FN14) tra`io od prvostepenog suda da dopusti okrivqenima da to pitawe argumentuju pred porotom. Ali, uop{te nije jasno da li }e okrivqeni odneti pobedu u sudskom procesu, ~ak i uz pomo} takvog uputstva ili argumentacije. Uostalom, ovaj predmet se zna~ajno razlikuje od klasi~nih, uzvi{enih predmeta, u kojima su se porote istorijski pozivale na svoje ovla{}ewe da prenebregnu zakon. Ovde okrivqeni ne osporavaju op{tu vaqanost zakona na osnovu kojeg su optu`eni. Oni nisu jednostavno odbili da se povinuju dr`avnom ukazu koji su smatrali nezakonitim i ~iju nezakonitost su o~ekivali da }e dokazati u toku sudskog postupka. Umesto toga, oni su poku{ali da se pobune protiv postupaka dr`ave, tako {to su napali neke druge – konkretno firmu “Dow Chemical Company”. U tome je razlika koja bi mogla i koja bi trebalo da bude ispitana u argumentu iznetom pred porotom. Ukoliko je gnu{awe nad ratom u jugoisto~noj Aziji dostiglo onu ta~ku na kojoj porota ne bi bila voqna da okrivqenog osudi zato {to je po~inio dela za koja je ovde optu`en, onda bi nam bilo boqe da razmislimo o implikacijama tog rezultata, nego da svoje vreme tro{imo na smi{qawe lukavstava uz pomo} kojih }emo se pretvarati da ovla{}ewe porote da prenebregne zakon uop{te ne postoji. FN14. Uporedi s predmetom Sparf & Hansen v. United States /Sparf i Hansen protiv Sjediwenih Dr`ava/, 156 U.S. 51, 15 S.Ct. 273, 39 L.Ed. 343 (1895). Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Adams: U ovom predmetu se postavqa nekoliko te{kih i suptilnih pitawa. Wihovo re{avawe zahteva delikatno razumevawe qudskog dostojanstva, ameri~ke pravne i politi~ke istorije i me|usobne povezanosti ovih ~inilaca sa sada{wim sistemom krivi~nog pravosu|a, jer upravo taj sistem obezbe|uje da sva lica mogu mirno slediti svoje interese, bez neprimerenog me{awa sa strane. U ovom slu~aju, prekidawem poslovawa jedne velike hemijske kompanije, okrivqeni su poku{ali da javno iska`u svoje neslagawe u pogledu moralnosti ameri~kog u~e{}a u ratu u Vijetnamu. O~igledno je da su okrivqeni poku{ali da iskoriste svoje su|ewe kao platformu za daqe izlagawe svojih uverewa i da se oslone na svoj moralni stav, kao odbranu od krivi~nih optu`bi koje su protiv wih podignute. U svom daqem nastojawu da ono {to bi se ina~e smatralo obi~nim su|ewem za krivi~no delo pretvore u “politi~ki” okr{aj, okrivqeni su `eleli da se sami zastupaju, da odstupe od uobi~ajenog na~ina sprovo|ewa su|ewa u krivi~nim predmetima i da pred porotom iznesu argument da, uprkos tome {to su prekr{ili va`e}e zakone, treba da budu oslobo|eni jer su wihovi postupci bili moralno opravdani. Odluke okru`nog suda u pogledu: (a) zahteva okrivqenih da postupaju pro se, (b) prava okrivqenih da sud da uputstvo poroti o wenom ovla{}ewu da prenebregne zakon, i (c) sadr`aja uputstva koje je zapravo bilo dato, predstavqaju osnov ove `albe.
294

Prilikom re{avawa ovih pitawa, od kojih su neka u velikoj meri filozofske isto koliko i pravne prirode, apelacioni sud bio je u donekle nepovoqnom polo`aju – posebno u pogledu samozastupawa – dok je ocewivao postupke okru`nog suda samo na osnovu zapisnika, a odvojeno od klime koja je vladala u vreme odr`avawa su|ewa. Moramo imati u vidu da su se doga|aji o kojima se ovde radi – krivi~na dela koja su okrivqeni po~inili, kao i samo su|ewe – desili za vreme perioda `arkog *1145 **108, a ponekad i `estokog politi~kog neslagawa. Nekoliko takozvanih “politi~kih su|ewa”, ukqu~uju}i su|ewa dr Bewaminu Spoku, “Katonsvilskoj devetki” i “^ika{koj sedmorki”, odigralo se pre ovog procesa. Posebno je zna~ajno to {to je ovo su|ewe odr`ano ubrzo nakon su|ewa “^ika{koj sedmorki”, koje je upropa{teno usled `estokih nereda u sudnici, kad su okrivqeni doveli u pitawe osnovnu strukturu sistema krivi~nog pravosu|a kakav mi danas poznajemo. U kontekstu onoga {to se doga|alo u sudskim procesima 1968. i 1969. godine, pretresni sudija je ovde bio suo~en sa stra{nim zadatkom. S jedne strane, morao je da o~uva vitalnost sudske atmosfere u krivi~nom postupku, kako bi i tu`ila{tvu i okrivqenima obezbedio pravi~no su|ewe po meritumu. Sudija je neizbe`no morao biti svestan da mi, kao dru{tvo, smatramo da je propisno, adversarno su|ewe od strane porote najefikasnije sredstvo za dostizawe istine o pitawu koje sud ispituje. S druge strane, sudija je morao da uzme u obzir potvr|ena prava okrivqenih da se predstave kao moralne osobe – koje imaju svoje dostojanstvo i slobodu duha, koji ~ine osobine na kojima je utemeqen i izgra|en na{ sistem vlasti – dok tra`e da budu oslobo|eni krivice za svoja krivi~na dela. Prilikom ocewivawa da li je pretresni sudija pogre{io, moramo biti svesni tanane ravnote`e koju je on morao da uspostavi izme|u organizovanog mira i neukrotive `eqe Amerike za slobodom. Jedino u slu~aju da je sud nepropisno odmerio svoju odluku protiv okrivqenih, bilo na~inom na koji je ~iwenice u ovom predmetu primenio na pravila kojima se rukovodio u svojim postupcima, bilo svojim tuma~ewem merodavnog prava, mi mo`emo ukinuti osu|uju}e presude. Merodavno pravo je, po mojoj oceni, navedeno u mi{qewu sudije Leventala. Konkretno, sla`em se s wegovim stavom da okrivqeni imaju zakonsko pravo da postupaju pro se na su|ewu u krivi~nom predmetu pred saveznim sudom i da, u tom slu~aju, o ovom pitawu nije potrebno odlu~ivati u ustavnom smislu. (FN1) Tako|e se sla`em sa zakqu~kom da se okrivqeni mo`e odre}i prava na postupawe pro se, na primer, svojim neblagovremenim potvr|ivawem tog prava ili pona{awem kojim se remeti rad suda. Me|utim, ne sla`em se s fakti~kim zakqu~kom sudije Leventala da pona{awe okrivqenih u ovom predmetu nije bilo takvo da je predstavqalo konstruktivno odricawe od prava pro se. Po{to ne smatram da je pretresni sudija prekr{io to pravo okrivqenih, nije potrebno odlu~ivati o tome da li se takav prekr{aj ipak mo`e smatrati bezazlenom gre{kom. FN1. Okrivqeni tvrde da je pravo na zastupawe pro se i ustavno i apsolutno. Ali, nisu sva ustavna prava apsolutna. Okrivqeni se zapravo mo`e razborito i svesno odre}i prava na zastupawe putem branioca, Johnson
295

v. Zerbst /Yonson protiv Zerbsta/, 304 U.S. 458. 58 S.Ct. 1019, 82 L.Ed. 1461 (1937), a pravo okrivqenog da otpusti jednog advokata i zameni ga drugim, nakon {to je su|ewe ve} po~elo, podle`e odluci po naho|ewu prvostepenog suda, vidi predmet Evans v. Ockershausen /Evans protiv Okershauzena/, 69 U.S.App.D.C. 285, 100 F.2d 695 (1938). Do odricawa od ostalih prava, kao {to je veoma bitno pravo na prisustvovawe tokom samog su|ewa, mo`e do}i zbog samovoqnog pona{awa okrivqenog. Illinois v. Allen, 397 U.S. 337, 90 S.Ct. 1057, 25 L.Ed.2d 353 (1970). Razlozi koji su smatrani bitnim u predmetu Alen va`e za predmet kao {to je ovaj. U nekom drugom predmetu, mo`e biti va`no da se jasno utvrdi izvor prava na zastupawe pro se. Ako je to pravo po poreklu ustavno, kao {to je to smatrano u predmetu United States v. Plattner, 330 F.2d 271 (Drugi federalni apelacioni sud, 1964), onda bi svako kr{ewe tog prava zahtevalo vra}awe predmeta ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, uprkos odsustvu {tete po okrivqenog. Vidi id, na str. 273, kao i predmete citirane u fusnoti 2, u okviru toga. S druge strane, ako je to iskqu~ivo zakonsko pravo, onda bi ono moglo podlegati doktrini bezazlene gre{ke. Sli~no tome, ako je pravo koje je ovde potvr|eno ugra|eno u Ustav, a ne ustanovqeno zakonom, onda }e se postaviti mnogo ozbiqnije pitawe u vezi sa odricawem od tog prava. Me|utim, o ovim pitawima ne treba odlu~ivati u ovom predmetu, jer je ovde, na osnovu zapisnika, jasno utvr|eno odricawe od prava na postupawe pro se, ~ak i ako se takvo pravo smatra ustavnim po svojoj prirodi. S obzirom da ja ne bih ukinuo ove osu|uju}e presude po osnovu kr{ewa *1146 **109 prava okrivqenih na samozastupawe, nema potrebe da iznosim svoje mi{qewe o pitawima koja se ti~u ovla{}ewa porote da prenebregne zakon i uputstva za porotu od strane sudije. [to se ti~e ovih drugih pitawa, smatram da je navo|ewe merodavnog prava od strane sudije Leventala u potpunosti prihvatqivo. Pa`qivo razmatrawe transkripta vo|enog u toku postupka, u pogledu zahteva okrivqenih da se oslobode branilaca, ukazuje na to da su okrivqeni, u vi{e navrata, prekidali postupak iz raznoraznih razloga, uprkos ~iwenici da su ih u to vreme zastupali branioci. Od{tampani zapisnik ne mo`e nam re}i da li su ti prekidi bili nasilni, neu~tivi, puni nepo{tovawa prema sudu ili u~iweni drskim ili sarkasti~nim tonom. Me|utim, sudija je vi{e puta okrivqenima morao da zapreti intervencijom sudskog obezbe|ewa, kako bi im utuvio u glavu da moraju da se povinuju nare|ewima suda i sednu na svoja mesta. U nekim drugim trenucima, okrivqeni su se, po svemu sude}i, izra`avali drskim ili ~ak prostim jezikom. To {to je pretresni sudija, izgleda, tolerisao mnoge slu~ajeve ovakve vrste pona{awa i ~ak se upu{tao u raspravu sa okrivqenima, ne dokazuje da se on saglasio s ovakvom vanrednom taktikom, ve} ukazuje na to da je poku{avao da o~uva kakav-takav red u sudnici. Iako se mo`e izneti argument da u sudskom procesu postoje neke stvari koje su va`nije od pristojnosti u sudnici, ovde nismo suo~eni s takvim zbuwuju}im alternativama. Neslagawe predstavqa zdrav na~in ispoqavawa sloboda koje mi kao nacija propagiramo i negujemo. A su|ewe u krivi~296

nom predmetu mo`e poslu`iti kao seme oko kojeg se neko gledi{te mo`e iskristalisati. Ali, sudnica nije arena u kojoj neslagawe, pogotovo ono kojim se remeti rad suda, mo`e potisnuti ili ~ak preuzeti primat nad zadatkom sprovo|ewa pravde. Kao {to je ranije re~eno, nije bez zna~aja to {to se ovo su|ewe odigralo u vreme kada se pravosudni sistem nalazio pod velikim pritiskom zbog postupaka nekih okrivqenih i advokata. Pretresni sudija svakako je bio svestan publiciteta koji je pratio izvr{ewe krivi~nih dela za koja se ovi okrivqeni terete, kao i ~iwenice da bi samo to su|ewe moglo izazvati lo{ publicitet. Da parafraziram jednu krilaticu “nove levice”, on nije morao biti meteorolog da bi znao u kom pravcu vetar duva. Iako je, u to doba, u sudovima besnela bura koja je dovela u pitawe one pretpostavke na kojima se temeqi na{ pravosudni sistem, bila je o~igledna i jedna protivstruja. Samo mesec dana nakon ovog su|ewa, Vrhovni sud doneo je svoje mi{qewe u predmetu Illinois v. Allen, gore. U tom predmetu su razne sudije dale do znawa da su svesne te oluje i {tete koju bi ona mogla naneti, kao i da su odlu~ni u svom stavu da pravosu|e ima snage da se dr`i podaqe od opasnosti. (FN2) FN2. Sudija Blek, koji je sa~inio mi{qewe u ime ve}ine, izrazio je zabrinutost sudija, advokata, kao i ve}ine gra|ana koji su bili svesni onoga {to se de{avalo: Ali, qudi se ne mogu neka`weno ophoditi s nepo{tovawem prema na{im sudovima, koji predstavqaju paladijume slobode. Niti se optu`enom mo`e dopustiti da beskona~nim pravqewem nereda u sudnici izbegne da mu se sudi za krivi~no delo koje mu je stavqeno na teret. Kad bi se okrivqenima u krivi~nim predmetima dozvolilo da maltretiraju, vre|aju i omalova`avaju na{e sudove i osuje}uju i opstruiraju pravilno odvijawe sudskog postupka, to bi dovelo do degradacije na{e zemqe i na{eg pravosudnog sistema. Kao ~uvari javne dobrobiti, na{i sistemi dr`avnih i federalnih sudova te`e da ravnopravno sprovode pravdu i prema bogatima i prema siroma{nima, i prema dobrima i prema lo{ima, i prema gra|anima ro|enim ovde i u stranim zemqama, kao i prema pripadnicima svih rasa, nacionalnosti i veroispovesti. S obzirom da u sudovima rade obi~ni qudi od krvi i mesa, sudovi nisu savr{eni i neizbe`no je da ponekad pogre{e. Ali, ako na{i sudovi `ele da zadr`e onu ulogu koju su im osniva~i namenili, kao tvr|avama pravde, wihovi postupci ne mogu i ne smeju biti inficirani prosta~kim, uvredqivim re~nikom i pona{awem kakvo je, u ovom slu~aju, ispoqeno pred sudijom suda u Ilinoisu.” 397 U.S. na str. 346-347, 90 S.Ct. na str. 1062. Sudija Brenan, priznaju}i zna~aj su|ewa koje proti~e u redu i miru, tako|e je izneo svoje stavove, u podudarnom mi{qewu: “*** Stepen slobode i jednakosti koji danas postoji rezultat je neprestane borbe i `rtvovawa. Mnogo toga ostaje jo{ da se uradi – toliko mnogo da su same institucije na{eg dru{tva stavqene pred izazov. Stoga, danas, ba{ kao i u Linkolnovo doba, ~ovek mo`e da se zapita “da li (ova) nacija, ili bilo koja na ovaj na~in za~eta i posve}ena nacija, mo`e jo{ dugo da izdr`i.” Nacija ne mo`e
297

jo{ dugo da izdr`i ako ostane bez garancija slobode, pravde i jednakosti, koje su ugra|ene u wene osniva~ke akte. Me|utim, ona ne mo`e da izdr`i ni ako dozvolimo da na{e dragoceno nasle|e ure|ene slobode bude rastrgano usred buke i besa na{eg vremena. Ona ne mo`e da izdr`i ako, u pojedina~nim slu~ajevima, zahtevi koji se odnose na socijalni red i mir, s jedne strane, i na li~nu slobodu, s druge strane, ne mogu uzajamno biti re{eni pred Ustavom predvi|enim forumom. Ako se to re{ewe ne mo`e posti}i su|ewem pred sudom, ono }e biti prona|eno na nekom drugom mestu i uz pomo} nekih drugih sredstava, a pojavi}e se ozbiqna opasnost da sloboda, jednakost i red, koji su od su{tinske va`nosti i za jedno i za drugo, budu izgubqeni.” Id, na str. 348, 90 S.Ct. na str. 1063. A sudija Daglas, koji je tako|e bio svestan opasnosti koja je pretila od strategije ometawa rada suda, izjavio je u odvojenom mi{qewu: “Sla`em se sa sudom da se, u ustavnom smislu, su|ewe za krivi~no delo ne sme odvijati u sudnici koja li~i na ludnicu, gde bilo okrivqeni, bilo sudija onom drugom upu}uje uvredqive epitete. Sudnica je sveto mesto na kome se su|ewa moraju odvijati dostojanstveno i gde se ne sme pru`iti prilika za zabavu u~esnika u postupku, lica sa strane, savremenih masovnih medija ili za ne{to drugo.” *1147 **110 Svakako, ono {to se desilo ovde, u kombinaciji sa stvarnom pretwom od daqeg ometawa rada, bilo je dovoqno da pretresni sudija bude na oprezu u pogledu toga {to bi se moglo o~ekivati ako zahtevi za osloba|awe od branilaca budu odobreni. Stoga se wegov odlu~an stav da bi odobrewe tih zahteva od su|ewa napravilo pravu zbrku ne ~ini nerazumnim. Shodno tome, zakqu~io bih da su se okrivqeni svojim pona{awem odrekli prava da se zastupaju pro se i potvrdio bih odluke okru`nog suda da okrivqene u takvim okolnostima moraju zastupati branioci. Na osnovu toga, kao i na osnovu mi{qewa sudije Leventala u vezi s ovla{}ewem porote da prenebregne zakon i uputstvom poroti od strane sudije, potvrdio bih osu|uju}e presude. [to se ti~e zahteva strane protiv koje je podneta `alba u vezi s obnovom postupka i predlogom da se novi postupak odr`i an bank, sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Levental: Zahtev tu`ila{tva za obnovu postupka dovodi nas do toga da moramo pro{iriti na{e mi{qewe. 1. Tu`ila{tvo tvrdi da pravo okrivqenog da se sam brani nije apsolutno i navodi Standarde koji se odnose na funkciju pretresnog sudije (Projekat Ameri~kog udru`ewa pravnika u vezi sa standardima u krivi~nom pravosu|u, odeqak 6.6, okvirni nacrt iz juna 1972, na str. 85), u kojem se navodi komentar s tim u vezi: Pored toga, interes javnosti da su|ewe bude sprovedeno u redu i miru i na racionalan na~in, zaslu`uje da bude uzet u obzir prilikom utvr|ivawa prava okrivqenog da se zastupa pro se. Vidi predmete United States v. Bentvena, 319 F.2d 916, 937 (Drugi federalni apelacioni sud, 1963); Butler v. United States, 317 F.2d 249, 258 (Osmi federalni apelacioni sud. 1963).
298

Sla`emo se s ovom izjavom u onoj meri u kojoj je navedena u na{em mi{qewu, ukqu~uju}i, na primer, i to da se zbog svog ometawa rada suda okrivqeni mo`e odre}i svog prava na zastupawe pro se. Napomiwemo da su i predmet Batler, koji je citiran u na{em mi{qewu (u fusnoti 14), i predmet Bentvena, predmeti koji se odnose na zahteve za zastupawe pro se koji su bili ulo`eni nakon po~etka su|ewa – a ovo je situacija koja je, kako je istaknuto u na{em mi{qewu, potpuno razli~ita od situacije kada je zahtev za zastupawe pro se blagovremeno ulo`en pre po~etka su|ewa. U predmetu Bentvena, 319 F.2d, na str. 938, sud je zapravo rekao slede}e: Lice optu`eno za krivi~no delo ima apsolutno pravo da bude bez advokata i da vodi sopstvenu odbranu (~lan 1654 28. U.S.C), ali to je ne{to sasvim drugo u odnosu na wegovo pravo da otpusti branioca nakon po~etka su|ewa. To drugo pravo je uslovno. 2. U zahtevu za obnovu postupka se navodi: Uz posebno uva`avawe vrednosti su|ewa koje proti~e u redu i miru, smatramo da pretresni sudija treba da ima ovla{}ewe da postavi objektivne uslove za *1148 **111 ostvarivawe prava okrivqenog na samozastupawe. Dovoqno je re}i da ovaj predmet nije predstavqao situaciju u kojoj je pretresni sudija poku{ao da propi{e objektivne uslove koji bi pratili zastupawe pro se. Pred nama se ne nalazi pitawe da li je i na koji na~in pretresni sudija mogao propisati uslove ~ija bi svrha bila da se obezbedi da su|ewe protekne bez ometawa – da realizuje navedenu premisu da }e okrivqeni razumno sara|ivati sa sudom, u odnosu na bilo kakvu manipulaciju procesa su|ewa koja bi spre~ila pravi~no sprovo|ewe pravde. (29) 3. Tu`ila{tvo nagla{ava tvrdwu da mi{qewe suda na nepropisan na~in zaobilazi doktrinu bezazlene gre{ke. Pored stvari koje su navedene u mi{qewu koje je ve} dostavqeno, prime}ujemo da, ako konvencionalna doktrina bezazlene gre{ke bude primewena, ona }e zapravo potkopati pravo na zastupawe pro se, s obzirom da se retko kada, a mo`da ~ak i nikada, ne mo`e pokazati da je bilo {tete u smislu posledica nastalih zbog sprovo|ewa su|ewa putem branioca. Ne postoji zahtev da se poka`e da je bilo {tete u slu~aju kada je branilac bio uskra}en. Sli~no pravilo mo`e se primeniti, mada iz drugog razloga, u slu~aju kada je zastupawe pro se uskra}eno. (30)(31)(32)(33) 4. Tu`ila{tvo prigovara da na{e mi{qewe zna~i da svako uskra}ivawe zastupawa pro se samo po sebi zahteva ukidawe presude. Uskra}ivawe prava na zastupawe pro se ne zahteva ukidawe osu|uju}e presude u slu~aju da pretresni sudija konstatuje da je okrivqeni ranije remetio rad suda ili odbio da obezbedi razumnu saradwu s wim, ili nije mogao da se odrekne branioca, itd. U sklopu napora da iza|e na kraj s problemom ometawa rada suda, pretresnom sudiji nu`no se name}e obaveza (FN*) da eksplicitno i pa`qivo sagleda razloge za uskra}ivawe zastupawa pro se. U odsustvu nekog obrazlo`ewa vaqanog osnova za uskra}ivawe wegovog prava, okrivqeni ima pravo na su|ewe na kojem }e mu biti odobreno pravo da se sam zastupa.
299

FN* Vidi predmet Mayberry v. Pennsvlvania /Mejberi protiv Pensilvanije/, 400 U.S. 455, 91 S.Ct. 499, 27 L.Ed.2d 532 (1971). Potreba da o pitawu ka`wavawa za nepo{tovawe suda odlu~uje drugi sudija podrazumeva obavezu pretresnog sudije da se potrudi da sa~ini jasan i potpun zapisnik o tom pitawu, koji }e omogu}iti dono{ewe zdravog i pravi~nog re{ewa. Zahtev za obnovu postupka se odbija. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Adams, se ne sla`e. Kraj dokumenta. 877 F.2d 281 (Citirati kao 877 F.2d 281) ^etvrti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kao tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Charlesa Francesa Westa, mla|eg, okrivqenog – podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kao tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Bradleyja Davida Thomasa, okrivqenog – podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kao tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Matthewa Mervina Millsa, okrivqenog – podnosioca `albe. , Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, kao tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Jamesa J. Williamsona, okrivqenog – podnosioca `albe. , Predmeti br. 88-5803, 88-5808, 88-5809, 88-5810. @alba obrazlo`ena 4. novembra 1988. Odluka doneta 8. juna 1989. Zahtev za obnovu postupka odbijen u predmetu br. 88-5808, 1. septembra 1989. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za severni okrug Zapadne Viryinije, kojim je predsedavao sudija Vilijams M. Kid, osudio je okrivqene na osnovu vi{e ta~aka optu`nice vezanih za trgovinu drogom. Okrivqeni su se `alili na presude. Apelacioni sud i sudija okru`nog suda, Terens Vilijem Bojl, koji je bio ~lan sudskog ve}a po slu`benoj du`nosti, ocenio je da: (1) prvostepeni sud nije pogre{io {to je odbio zahtev okrivqenog koji je bio ulo`en 11 dana pre po~etka su|ewa da ga advokat zameni na mestu zastupnika odbrane; (2) okrivqeni nisu imali pravo na razdvajawe ili poni{tewe postupka; i
300

(3) davawe poroti uputstva po predmetu Alen nije bilo gre{ka koja se mogla ispraviti. Presude su delimi~no potvr|ene, a delimi~no ukinute, uz delimi~no vra}awe ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe uz odre|ena pravna uputstva. Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(4) 110k641.4(4) Najcitiraniji predmeti Okrivqenom nije bila uskra}ena efikasna pomo} branioca u slu~aju kada je prvostepeni sud dozvolio okrivqenom da postupa pro se; sud je vi{e puta upozorio okrivqenog na opasnosti i nedostatke samozastupawa, rekao okrivqenom da ne}e dobiti odlagawe postupka zbog svog statusa pro se, i obavestio okrivqenog o optu`bama i kaznama sa kojima je suo~en. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 625(2) 110k625(2) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k625) Odluka o tome da je okrivqeni sposoban za su|ewe bila je u skladu s diskrecionim pravom prvostepenog suda koji je pa`qivo posmatrao okrivqenog i razgovarao s wim na brojnim pretresima i, shodno tome, konstatovao da postoji osnovani razlog da se smatra da je okrivqeni sposoban za su|ewe. 18. U.S.C.A, ~lan 4241(a). (3) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Sud nije pogre{io {to je odbio zahtev koji je okrivqeni ulo`io 11 dana pre po~etka su|ewa da okrivqenog, kome je prethodno bio odobren zahtev za postupawe pro se, na mestu branioca zameni advokat; okru`ni sud sproveo je pravilnu, mada ne i nu`no iskqu~ivu, proceduru kojom je od predomi{qawu sklonog okrivqenog zahtevao da nastavi da postupa pro se, a istovremeno mu je, kao rezervu, dodelio branioca u pripravnosti. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Zastupawe Odluku o tome da li zahtev za zamenu zastupnika odbrane treba odobriti donosi prvostepeni sud u skladu sa svojim diskrecionim pravom, pri ~emu sud ima pravo da uzme u obzir prevashodni javni interes da postupak bude sproveden prema utvr|enom rasporedu. (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(2) 110k641.10(2) Najcitiraniji predmeti Okru`ni sud nije morao da konstatuje da je okrivqeni namerno poremetio su|ewe, pre nego {to ga je razre{io funkcije zastupnika pro se, nakon wegove uvodne re~i. (6) Krivi~ni zakon, ~lan 590(2) 110k590(2) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni nije imao pravo na odlagawe postupka kako bi se braniocu u pripravnosti omogu}ilo vi{e vremena da se pripremi, nakon {to je okrivqeni razre{en funkcije branioca pro se, u slu~aju da je okru`ni sud upozorio okrivqenog, pre izno{ewa wegove uvodne re~i, da zbog neprime301

renog pona{awa mo`e biti razre{en funkcije branioca pro se i zamewen braniocem u pripravnosti. (7) Krivi~ni zakon, ~lan 636 (1) 110k636(1) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni je na odgovaraju}i na~in bio obave{ten o tome da }e biti udaqen iz sudnice ako svojim neprimerenim pona{awem bude remetio rad suda, na osnovu upozorewa koja su bila upu}ena wegovom saokrivqenom, pre nego {to je taj saokrivqeni na kraju i udaqen iz sudnice. Pravilo 43(b)(2) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (8) Krivi~ni zakon, ~lan 622.6(3) 110k622.6(3) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k622.1(2)) (8) Krivi~ni zakon, ~lan 867 110k867 Najcitiraniji predmeti Okrivqeni mora da doka`e da je {teta koja mu je naneta odlukom prvostepenog suda po wegovom zahtevu za razdvajawe ili poni{tewe postupka posledica zloupotrebe diskrecionog prava suda, a takva {teta ne postoji ako je porota, zahvaquju}i upozoravaju}im uputstvima suda, uspela da utvrdi pojedina~nu krivicu. (9) Krivi~ni zakon, ~lan 622.7(1) 110k622.7(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k622.2(1)) (9) Krivi~ni zakon, ~lan 868 110k868 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k622.2(1)) Upozoravaju}a uputstva od strane prvostepenog suda na odgovaraju}i na~in su za{titila okrivqene od neprimerenog pona{awa wihovih saokrivqenih; prema tome, okrivqeni nisu imali pravo na razdvajawe ili poni{tewe postupka. (10) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 47(3.1) 91k47(3.1) Najcitiraniji predmeti (Ranije91k47(3)) (10) Zakon o suzbijawu uticaja organizovanog kriminala na preduzetni{tvo, ~lan 95 319Hk95 Najcitiraniji predmeti (Ranije 83k82.74) Dokazi su omogu}ili poroti da objektivno donese zakqu~ak da je okrivqeni svesno u~estvovao u aktivnostima jedne organizacije i stoga su bili dovoqni da potkrepe osu|uju}u presudu utemeqenu na Zakonu o suzbijawu uticaja organizovanog kriminala na preduzetni{tvo /zakonu “RICO” i odredbama zakona “RICO” koje se odnose na zlo~ina~ko udru`ivawe. 18. U.S.C.A, ~lan 1962. (11) Telekomunikacije, ~lan 1018(4) 372k1018(4) Najcitiraniji predmeti (Ranije 372k363) Nije postojalo dovoqno dokaza da se potkrepi osu|uju}a presuda za nezakonito kori{}ewe objekta veze. (12) Trgovina, ~lan 82.10 83k82.10 Najcitiraniji predmeti Dokazi o tome da je lice sa prebivali{tem u drugom gradu dvadesetak puta puta kupovalo kokain od okrivqenog, u wegovoj ku}i, bili su dovoqni da porota donese zakqu~ak da je to lice putovalo iz druge savezne dr`ave radi takvih kupovina, ~ime je u dovoqnoj meri potkrepqena osu|uju}a pre302

suda zbog navo|ewa drugog lica da putuje iz druge dr`ave radi izvr{ewa protivzakonitih radwi, ~ime je prekr{en Zakon o saobra}aju. 18. U.S.C.A, ~lan 1952, 1952(a)(3). (13) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 45 91k45 Najcitiraniji predmeti Pod pretpostavkom, ako bude dokazana, da je okrivqeni i nakon hap{ewa nastavio da pripada zlo~ina~kom udru`ewu za trgovinu drogom, dokazi o transakciji s marihuanom koja je obavqena nakon wegovog hap{ewa i zatvarawa, u ciqu daqeg ostvarivawa aktivnosti zlo~ina~kog udru`ewa kome je pripadao, bili su relevantni za dokazivawe obima aktivnosti tog zlo~ina~kog udru`ewa i propisno su uvr{teni u dokazni spis. (14) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 44.2 91k44.2 Najcitiraniji predmeti (Ranije91k441/2) Pretpostavqa se da okrivqeni i daqe pripada zlo~ina~kom udru`ewu sve dok on afirmativno ne potvrdi da se iz wega povukao. (15) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 40.4 91k40.4 Najcitiraniji predmeti Povla~ewe iz zlo~ina~kog udru`ewa mora se pokrepiti dokazima o tome da je okrivqeni postupio tako da je naneo poraz zlo~ina~kom udru`ewu ili da se odrekao wegove svrhe. (16) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 47(1) 91k47(1) Najcitiraniji predmeti (16) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 48.1(1) 91k48.1(1) Najcitiraniji predmeti Ako okrivqeni dostavi dokaze da se povukao iz zlo~ina~kog udru`ewa, pitawe wegovog povla~ewa predo~ava se poroti, a tu`ila{tvo potom mora da doka`e izvan svake sumwe da se okrivqeni nije povukao iz zlo~ina~kog udru`ewa. Pravilo 30 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, 18. U.S.C.A. (17) Zlo~ina~ko udru`ivawe, ~lan 48.1(1) 91 k48.1(1) Najcitiraniji predmeti Hap{ewe i zatvarawe pripadnika zlo~ina~kog udru`ewa mo`e predstavqati dovoqan dokaz o wegovom povla~ewu iz zlo~ina~kog udru`ewa da bi se to pitawe predo~ilo poroti. (18) Krivi~ni zakon, ~lan 1174(1) 110k1174(1) Najcitiraniji predmeti Davawe poroti one vrste uputstava u skladu s predmetom Alen nije bilo gre{ka koja se mogla ispraviti; iako je bilo neprimereno to {to je okru`ni sud pomenuo tro{kove su|ewa i ponovnog su|ewa, taj ~inilac time nije bio nepropisno nagla{en, niti je uputstvo sudije bilo prinudno bez potrebe, a nije bilo dokaza da je to uputstvo imalo prinudni efekat. (19) Izricawe presude i odmeravawe kazne, ~lan 559(1) 350Hk559(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k1210(4)) Uzastopne kazne mogle bi se odmeriti onim okrivqenima koji su osu|eni zbog zlo~ina~kog udru`ivawa prema Zakonu o suzbijawu uticaja organizovanog kriminala na preduzetni{tvo /RICO/ i odredbi zakona RICO o zlo~ina~kom udru`ivawu. 18. U.S.C.A, ~lan 1962 (c, d).
303

(20) Izricawe presude i odmeravawe kazne, ~lan 520(1) 350Hk520(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k984(9)) Okrivqenom se ne bi mogla izre}i kazna i na osnovu osu|uju}e presude za zlo~ina~ko udru`ivawe radi trgovine drogom i na osnovu osu|uju}e presude za nastavqeni zlo~ina~ki poduhvat; Kongres nije predvideo ka`wavawe pojedinca za oba ova krivi~na dela. Zakon o sveobuhvatnom spre~avawu i kontroli narkomanije iz 1970. godine, ~lanovi 406, 408, 21. U.S.C.A, ~lanovi 846, 848. (21) Opojne droge, ~lan 171 96Hk171 Najcitiraniji predmeti (Ranije 138k191 Droge i narkotici) Time {to je svoj automobil koristio kao zalog za kupovinu droge, okrivqeni je prekr{io Zakon o suzbijawu uticaja organizovanog kriminala na preduzetni{tvo, zbog ~ega se taj automobil mo`e oduzeti. 18. U.S.C.A, ~lan 1963(a)(1, 2). (22) Oduzimawe imovine, ~lan 4 180k4 Najcitiraniji predmeti Imovina okrivqenog mo`e biti oduzeta ako je ste~ena ili dr`ana u posedu na na~in kojim se kr{i Zakon o suzbijawu uticaja organizovanog kriminala na preduzetni{tvo ili ako je okrivqenom ta imovina slu`ila kao sredstvo kojim se uticalo na zlo~ina~ki poduhvat, shodno zakonu RICO, 18. U.S.C.A, ~lan 1963(a)(1,2). (23) Oduzimawe imovine, ~lan 5 180k5 Najcitiraniji predmeti Okru`ni sud nije zloupotrebio svoje diskreciono pravo time {to je odbio zahtev okrivqenog da iznese dokaze i argumente u vezi s pitawem oduzimawa imovine, nakon {to je porota ve} bila donela svoju presudu, ali pre nego {to je donela posebnu presudu o oduzimawu imovine, jer je okrivqeni imao dovoqno prilike da iznese argumente i dokaze u vezi s pitawem oduzimawa imovine. (24) Optu`nica i obave{tavawe, ~lan 121.2(1) 210k121.2(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 210k2(1)) U odsustvu bilo kakvih dokaza o nekorektnom iznena|ewu, okru`ni sud nije pogre{io {to je odbio zahtev okrivqenog za obrazlo`ewe optu`nice, kako bi se otkrio identitet neimenovanih “poznatih lica” koja se pomiwu u optu`nici. (25) Krivi~ni zakon, ~lan 637 110k637 Najcitiraniji predmeti Okru`ni sud postupio je u skladu sa svojim diskrecionim pravom kad je odbio da predsedavaju}em porote dâ upozoravaju}a uputstva van prisustva ostalih ~lanova porote, nakon {to je predsedavaju}i porote, dok je ve}awe porote bilo u toku, po drugi put video kako okrivqene vezane lancima dovode u zgradu suda. (26) Opojne droge, ~lan 82 96Hk82 Najcitiraniji predmeti (Ranije 138k123.3, 138k123(3) Droge i narkotici) Svedo~ewe svedoka bilo je dovoqno da se potkrepi osu|uju}a presuda za rasturawe kokaina i marihuane.
304

(27) Krivi~ni zakon, ~lan 641.10(3) 110k641.10(3) Najcitiraniji predmeti Po{to okrivqeni nije dokazao da postoji nekakva posebna potreba da se on pojavi kao kozastupnik odbrane, prvostepeni sud nije pogre{io {to je odbio wegov zahtev da u~estvuje u izno{ewu zavr{ne re~i. (28) Krivi~ni zakon, ~lan 814(20) 110k814(20) Najcitiraniji predmeti Po{to okrivqeni nije uspeo da doka`e da je bila sporna bilo koja ~iwenica koja bi ~inila opravdanim davawe uputstva poroti da okrivqene mo`e osuditi i za mawa krivi~na dela koja su obuhva}ena ta~kom optu`nice za nastavqawe zlo~ina~kog poduhvata, prvostepeni sud nije pogre{io {to je odbio da to u~ini. *284 Andrew Cotzin (Joel Hirschhorn, /iz advokatske kancelarije/ “Joel Hirschhorn”, obrazlo`io je podnesak), Thomas Roy Michael, Randy Dean Gossett (Don A. Yannerella, obrazlo`io je podnesak), Brent E. Beveridge, u ime okrivqenih – podnosilaca `albe. Tomas Oliver Maklou, pomo}nik dr`avnog tu`ioca Vilijem A. Koliba{, dr`avni tu`ilac, Lajza A. Grajms, specijalni pomo}nik dr`avnog tu`ioca, obrazlo`ili su podnesak), u ime tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba. Pred sudijama Federalnog okru`nog apelacionog suda, Raselom i Vilkinsonom, i sudijom Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za isto~ni okrug Severne Karoline, Bojlom, koji je bio ~lan sudskog ve}a po slu`benoj du`nosti. Sudija Okru`nog suda, Terens Vilijme Bojl: ^arls Frensis Vest, mla|i, Bredli Dejvid Tomas, Metju Mervin Mils i Yejms Y. Vilijamson, ulo`ili su `albe na osu|uju}e presude po raznim optu`bama za trgovinu drogom koje su bile obuhva}ene optu`nicom od 108 ta~aka. Potvr|ujemo sve presude, osim osu|uju}e protiv Vesta po 57. ta~ki optu`nice za nezakonito kori{}ewe objekta veze, koju ukidamo, kao i kaznu protiv Tomasa koja mu je izre~ena na osnovu osu|uju}e presude zbog zlo~ina~kog udru`ivawa po 4. ta~ki optu`nice, koju poni{tavamo. I Tokom osamnaestodnevnog su|ewa, ispostavilo se da su okrivqeni u~estvovali u jednoj organizaciji koja se bavila velikim uvozom i rasturawem marihuane i kokaina. Droga je krijum~arena na Floridu, prvenstveno sa Bahama i Jamajke, i rasturana na podru~jima doline Ohaja i Vilinga, u Zapadnoj Viryiniji. Tomas je bio kolovo|a te organizacije, koji je, neposredno ili posredno, rukovodio svim wenim aktivnostima. Vest je bio glavni rastura~ droge. Mils se u tu organizaciju prvo ukqu~io kao rastura~, a kasnije je nadgledao “sigurne ku}e” koje su kori{}ene za skladi{tewe i rasturawe droge. Vilijamson je bio kurir, koji je prevozio drogu i novac izme|u Floride i doline Ohaja. Sva ~etvorica okrivqenih osu|ena su zbog zlo~ina~kog udru`ivawa u ciqu sprovo|ewa zlo~ina~kog poduhvata, putem {eme reketirawa/organi305

zovanog kriminala, shodno ~lanu 1962(c) i (d) 18. U.S.C, i zbog zlo~ina~kog udru`ivawa u ciqu posedovawa i rasturawa kokaina. ^lan 846 21. U.S.C. Pored toga, Tomas je osu|en i zbog nastavqenog u~e{}a u zlo~ina~kom poduhvatu, shodno ~lanu 848 21. U.S.C, na osnovu osam ta~aka optu`nice za rasturawe kokaina, shodno ~lanu 841(a)(1) 21. U.S.C, sedamnaest ta~aka optu`nice za putovawa izme|u saveznih dr`ava u ciqu potpomagawa zlo~ina~kog poduhvata organizovanog kriminala, shodno ~lanu 1952(a)(3) 18. U.S.C, i dve ta~ke optu`nice za utaju poreza, shodno ~lanu 7201 26. U.S.C; Mils je osu|en na osnovu devetnaest ta~aka optu`nice za rasturawe kokaina i jedanaest ta~aka optu`nice za putovawa izme|u saveznih dr`ava u ciqu potpomagawa zlo~ina~kog poduhvata organizovanog kriminala; Vest je osu|en na osnovu dvadeset i dve ta~ke optu`nice za rasturawe kokaina, dve ta~ke optu`nice za putovawa izme|u saveznih dr`ava u ciqu potpomagawa zlo~ina~kog poduhvata organizovanog kriminala, i tri ta~ke optu`nice za nezakonito kori{}ewe objekta veze u ciqu lak{eg rasturawa kokaina, shodno ~lanu 843(b) 21. U.S.C; dok je Vilijamson osu|en na osnovu jedne ta~ke optu`nice za rasturawe kokaina i jedne ta~ke optu`nice za rasturawe marihuane. Tako|e je doneta odluka o oduzimawu wihove imovine, shodno ~lanu 1963(a) 18. U.S.C, koja se odnosila na oduzimawe vozila i nekretnina za koje je utvr|eno *285 da su wihovim kori{}ewem okrivqeni prekr{ili ~lan 1962 18. U.S.C. (/zakon/ RICO). II (1) Mils tvrdi da mu je bila uskra}ena efikasna pomo} branioca zbog raznih odluka okru`nog suda u vezi s wegovim statusom pro se. Mils i Vilijamson prvobitno su anga`ovali advokata Donalda Janerelu da ih zastupa na ro~i{tu na kojem im je odre|en pritvor, 15. jula 1987. godine, kao i na ro~i{tu odr`anom slede}eg dana, na kojem su se izjasnili o krivici. Okru`ni sud, konstatuju}i da ne postoji opravdani razlog da se smatra da postoji mogu}nost da do|e do sukoba interesa, naknadno je prihvatio odluku Milsa i Vilijamsa da se odreknu svog prava na odvojene branioce i obojici je dozvolio da ih zastupa gospodin Janerela. Dana 28. septembra 1987. godine, mawe od mesec dana pre po~etka su|ewa, zakazanog za 26. oktobar, okru`ni sud dobio je dopis od Milsa kojim ga je on obavestio da je otpustio gospodina Janerelu kao svog branioca i zahtevao dopu{tewe da nastavi da se brani pro se. Dana 8. oktobra, odr`an je pretres na kojem je sud ocewivao Milsov nivo obrazovawa i wegovo poznavawe optu`bi koje su mu stavqene na teret. Sud je obavestio Milsa da protiv wega postoje 43 ta~ke optu`nice, za koje je propisana ukupna kazna od 470 godina zatvora do do`ivotne kazne zatvora, uz ukupnu nov~anu kaznu od 4.190.000 dolara. Wemu su vi{e puta bile predo~ene opasnosti i nedostaci samozastupawa. Tako|e mu je re~eno da postupak ne}e biti odlo`en zbog wegovog statusa pro se. Uprkos preporukama okru`nog suda da ne poku{ava da se sam zastupa i upozorewa da se sud ne}e pona{ati kao wegov advokat, Mils je ponovio svoju `equ da se zastupa pro se. On je izjavio da nije zadovoqan kako ga zastupa gospodin Janerela, jer je on “svojim radom ostvario
306

ograni~ene rezultate po zahtevima koje je ulo`io, vi{e puta je imao nesuglasice sa mnom, u vezi s mojom odbranom, i jo{ {to{ta.” On je priznao da nema nikakvog pravni~kog iskustva, ali je rekao: “Osloni}u se na istinu i to je sve.” Okru`ni sud je konstatovao da Mils nema opravdan razlog da otpusti svog advokata i izrazio je sumwu u vezi s wegovom sposobno{}u da se sam zastupa. Me|utim, sud je tako|e konstatovao da se on svesno i razborito odrekao svog prava na branioca i da, shodno tome, prihvata wegovo odricawe i daje mu dopu{tewe da se zastupa pro se. Re~eno mu je da mo`e da anga`uje branioca u pripravnosti ili da }e branilac u pripravnosti biti imenovan ako on doka`e da nema sredstava da plati wegove usluge. (2) Mils se posle toga predomislio i obavestio sud da vi{e ne `eli sam da se brani. Drugi pretres odr`an je 15. oktobra 1987, na kojem je Mils tra`io od suda da imenuje gospodina Janerelu za wegovog zastupnika. Iako je Mils ranije anga`ovao gospodina Janerelu, on je rekao da nema novca da plati wegov honorar i da mu je na ranijem pretresu bilo neprijatno da to prizna. Budu}i da je ovaj pretres po svom karakteru bio vrlo temeqan i iscrpan i s obzirom na ~iwenicu da je do po~etka su|ewa u tom trenutku ostalo jo{ samo jedanaest dana, okru`ni sud odbio je da prihvati Milsovo odricawe od ranije potvr|enog prava na samozastupawe. Me|utim, sud je ipak imenovao branioca u pripravnosti i rekao Milsu: “Vi mo`ete odlu~iti u kojoj meri `elite da se sami zastupate i u kojoj meri `elite da vam branilac pomogne.” Pre po~etka su|ewa, Mils je ulo`io nekoliko zahteva, ukqu~uju}i zahtev za psihijatrijsko ve{ta~ewe, koji su odbijeni. (FN1) FN1. Mils tvrdi da je okru`ni sud nepropisno odbio wegov zahtev pro se za utvr|ivawe wegove psihi~ke ura~unqivosti. ^lan 4241(a) 18. U.S.C. predvi|a odr`avawe pretresa po takvom zahtevu ukoliko postoji “osnovan razlog da se smatra” da je okrivqeni neura~unqiv. Mils nije izneo nikakve ~iwenice kojima bi potkrepio takav zahtev. Nakon {to je pa`qivo posmatrao Milsa i razgovarao s wim na brojnim ranijim odr`anim pretresima, okru`ni sud je konstatovao da ne postoji osnovani razlog da se smatra da je on nesposoban za su|ewe i stoga je odbio wegov zahtev. Takvu odluku donosi prvostepeni sud, u skladu sa svojim diskrecionim pravom, a mi smatramo da ta odluka nije bila pogre{na. Vidi predmet Streetman v. Lynaugh /Stritman protiv Lajnafa/, 835 F.2d 1519, 1525-1526 (Peti federalni apelacioni sud, 1988). Prvog dana su|ewa, pre nego {to je Mils dao svoju uvodnu re~, sud mu je dao upozoravaju}a uputstva u vezi s wegovim zastupawem pro se. On je bio upozoren da }e morati da se pridr`ava istih pravila zakona, procedure i dokaznog postupka kojima se ure|uje postupawe ostalih advokata, da }e morati da se uzdr`i od izra`avawa u prvom licu, da }e u svojoj uvodnoj i zavr{noj re~i morati da izbegava pomiwawe svojih saokrivqenih, bez *286 prethodnog odobrewa suda, i da ne}e smeti da se poziva na pitawa koja nisu uvr{tena u dokazni spis. Okru`ni sud upozorio je Milsa da ukoliko se ne bude pridr`avao ovih ograni~ewa, wegov status pro se bi}e prekinut i daqe }e nastaviti da ga zastupa branilac u pripravnosti.
307

Mils je dao svoju uvodnu re~, koju je zavr{io na slede}i na~in: Iako nisam stru~wak, maksimalno }u se potruditi, a nadam se da }ete imati strpqewa sa mnom. Nadam se da }ete verovati u krilaticu na{e zemqe da se ~ovek smatra nevinim dok se ne doka`e da je kriv, a ne u potpuno suprotno od toga, da je kriv dok se ne doka`e da je nevin, {to su mi i sud i dr`ava, izgleda, nametnuli. Kona~no, uz svo moje po{tovawe prema gospodinu Hir{hornu, gospodinu Majklu, gospodinu Gosetu i gospodinu Janareli, i celom poslu koji su oni obavili, kao i prema svoj sposobnosti koju oni poseduju, gospodo, mislim da se mo`e re}i da nismo u prednosti zbog svega {to sam rekao, svega {to smo poku{ali, a najvi{e, zbog svih zahteva koje smo ulo`ili, a koji su odbijeni. Qudi, definitivno ose}am da nismo doma}i tim. Od vas, poroto, tra`im i molim vas da nas ne tretirate kao gostuju}i tim. Hvala vam. Narednog dana, okru`ni sud je, na osnovu ovih izjava, konstatovao da Mils nije sposoban da se sam zastupa i imenovao je branioca u pripravnosti, Tomasa Bedela, da ga zameni. Gospodin Bedel odmah je podneo zahtev za odlagawe postupka, na osnovu toga {to je bio nespreman da nastupi kao branilac, jer ga je sud imenovao samo jedanaest dana pre po~etka su|ewa. Ovaj zahtev je odbijen. Mils tvrdi da je zbog “kumulativnog efekta” raznih odluka okru`nog suda bio li{en pravi~nog su|ewa. Mi nismo utvrdili nikakvu gre{ku u ovim odlukama, ni pojedina~nu ni kumulativnu. Okru`ni sud prihvatio je Milsovu prvobitnu odluku da otpusti svog advokata i da se daqe zastupa pro se tek nakon {to ga je temeqno upozorio na opasnosti i nedostatke samozastupawa. Milsovo kasnije pravdawe da mu je bilo neprijatno ne mo`e da pobije konstataciju okru`nog suda koja je u celosti potkrepqena zapisnikom da se on svesno i razborito odrekao svog prava na branioca. Vidi predmet United States v. Gallop /Sjediwene Dr`ave protiv Galopa/, 838 F.2d 105, 109-110 (^etvrti federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 487 U.S. 1211, 108 S.Ct. 2858, 101 L.Ed.2d 895 (1988). (3)(4) Niti je sud pogre{io {to je odbio naknadni zahtev koji je Mils ulo`io jedanaest dana pre po~etka su|ewa da ga na mestu zastupnika odbrane zameni gospodin Janarela. Odluku o tome da li zahtev za zamenu zastupnika odbrane treba odobriti donosi prvostepeni sud u skladu sa svojim diskrecionim pravom, pri ~emu sud ima pravo da uzme u obzir prevashodni javni interes da postupak bude sproveden prema utvr|enom rasporedu. Gallop, 838 F.2d, na str. 108. Ovaj prevashodni interes nema ni{ta mawu te`inu samo zato {to je taj zahtev ulo`io okrivqeni pro se. Vidi predmet Sampley v. Attorney General of North Carolina /Sempli protiv dr`avnog tu`ioca Severne Karoline/, 786 F.2d 610, 613 (^etvrti federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 478 U.S. 1008, 106 S.Ct. 3305, 92 L.Ed.2d 719 (1986) (prvostepeni sud nu`no ima pravo da uzme u obzir prevashodni javni interes da postupak bude sproveden prema utvr|enom rasporedu u slu~aju kada okrivqeni tra`i odlagawe na osnovu toga {to nema branioca da ga zastupa). Rekli smo da se “okrivqenom ne mo`e dozvoliti da iz sitnog ili nikakvog o~iglednog razloga nastavi s praksom anga`ovawa i otpu{tawa advokata,” Galop, 838 F.2d, na str. 110, a to isto va`i i u slu~aju da okrivqeni “anga`uje
308

i otpu{ta” samog sebe. Kao {to je Sedmi federalni okru`ni apelacioni sud primetio: Okrivqeni u krivi~nom predmetu ima ustavno pravo da se brani sam; a uz to pravo idu i odgovornosti. Ukoliko se on u posledwem trenutku upla{i i predomisli, pa zatra`i advokata da ga brani, preti mu opasnost da }e ga sudija naterati da ostane pri svojoj prvobitnoj odluci, kako bi izbegao da se raspored suda poremeti, {to bi neizbe`no bilo prouzrokovano odobravawem odlagawa upravo onog dana kad je po~etak su|ewa zakazan. United States v. Solina /Sjediwene Dr`ave protiv Soline/, 733 F.2d 1208, 1211-1212 (Sedmi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 469 U.S. 1039, 105 S.Ct. 519, 83 L.Ed.2d 408 (1984). U ovom slu~aju, okru`ni sud sproveo je pravilnu, mada ne i nu`no iskqu~ivu, proceduru kojom je od predomi{qawu sklonog okrivqenog zahtevao da nastavi da postupa pro se, a istovremeno mu je, kao rezervu, dodelio branioca u pripravnosti. Vidi predmet Galop, 838 F.2d, na str. 110. *287 (5) Mils tvrdi da je, nakon svoje uvodne re~i, nepropisno razre{en du`nosti branioca pro se, jer okru`ni sud nije konstatovao da je on namerno poremetio su|ewe. Dono{ewe takve konstatacije nije bilo potrebno. Mils je direktno napao integritet i dignitet okru`nog suda time {to ga je okarakterisao kao “doma}i tim” na strani dr`ave i optu`io ga da mu je nametnuo pretpostavku krivice. Kao {to je Vrhovni sud skrenuo pa`wu u predmetu Faretta v. California /Fareta protiv Kalifornije/, 422 U.S. 806, 834, fusnota 46, 95 S.Ct. 2525, 2541, fusnota 46, 45 L.Ed.2d 562 (1975): “Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice. Niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava.” Potvr|ivawem svog prava na samozastupawe, Mils je na sebe preuzeo obavezu da se pona{a onako kako to dolikuje saradniku suda. Nepo{tovawem te obaveze on se odrekao svog prava. Stoga je okru`ni sud pravilno postupio, jer je ujedno za{titio pravo Milsovih saokrivqenih na pravi~no su|ewe, kao i svoj autoritet, time {to je razre{io Milsa du`nosti branioca pro se. (6) Okru`ni sud tako|e je pravilno postupio {to je odbio Milsov zahtev za odlagawe postupka, kako bi se, nakon wegovog smewivawa, wegovom braniocu u pripravnosti omogu}ilo vi{e vremena da se pripremi. Okru`ni sud prihvatio je Milsovo odricawe od svog prava na branioca tek nakon {to ga je obavestio da postupak ne}e biti odlo`en zbog wegovog statusa pro se. Pre nego {to je Mils dao uvodnu re~, okru`ni sud ga je upozorio da zbog neprimerenog pona{awa mo`e biti razre{en du`nosti branioca pro se i zamewen braniocem u pripravnosti. Stoga je mogu}nost da se odmah daqe nastavi s braniocem u pripravnosti predstavqala rizik koji je Mils svesno prihvatio i zapravo se oglu{io o upozorewe suda kad je izneo svoje zajedqive komentare. Zbog potrebe da se u izvesnoj meri ograni~i mogu}nost okrivqenog da izmanipuli{e sudski sistem, vidi predmet Galop, 838 F.2d, na str. 110, okru`ni sud opravdano je odbio wegov naknadni zahtev za odlagawe postupka.
309

III (7) Tronedeqno su|ewe poremetila su dva Milsova ispada i jedan Vestov ispad. Nakon Milsovog prvog ispada, sud ga je, bez prisustva porote, upozorio da }e biti onemogu}en da govori ako opet bude remetio su|ewe. Nakon Milsovog drugog ispada, sud mu je ponudio da se odlu~i da li }e biti onemogu}en da govori ili udaqen iz sudnice, a on se odlu~io za udaqavawe iz sudnice. Kad je su|ewe po tre}i put bilo poreme}eno Vestovim ispadom, u toku izno{ewa zavr{ne re~i, Vest je udaqen iz sudnice, a bilo mu je dozvoqeno da se vrati tek nakon {to je porota po~ela zasedawe. Vest je izneo tvrdwu da je wegovim udaqavawem iz sudnice prekr{eno pravilo 43(b)(2) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, po kojem se smatra da se okrivqeni odrekao prava da prisustvuje su|ewu kada, “nakon {to je sud upozorio okrivqenog da }e biti udaqen iz sudnice ako svojim pona{awem bude remetio rad, (on) i daqe uporno nastavqa da se pona{a na na~in koji ~ini opravdanim wegovo udaqavawe iz sudnice.” Vest tvrdi da nikada nije bio upozoren da zbog pona{awa kojim se remeti rad mo`e biti udaqen iz sudnice. Me|utim, Vestov ispad usledio je nakon {to je Mils dvaput poremetio su|ewe, zbog ~ega je sud izrekao upozorewa i udaqio Milsa iz sudnice. Iako ta upozorewa suda nisu bila konkretno upu}ena Vestu, on je bio prisutan kad su ona izre~ena, pa je, prema tome, bio obave{ten o mogu}im posledicama svog pona{awa koje bi poremetilo su|ewe. Zahtev koji se odnosi na obave{tavawe nema za ciq da se svakom okrivqenom dozvoli da jednom slobodno napravi ispad, ve} da se obezbedi da svaki okrivqeni bude upoznat s ~iwenicom da zbog pona{awa kojim se remeti rad mo`e biti udaqen iz sudnice. Obave{tewe upu}eno jednom okrivqenom va`i za sve okrivqene koji su prisutni u sudnici, u svrhu pravila 43. Prema tome, konstatujemo da je Vest bio propisno udaqen iz sudnice. IV Vest i Vilijamson tvrde da je sud pogre{io {to je odbio wihove zahteve za razdvajawe i poni{tewe postupka. Obojica tvrde da im je nepotrebno naneta {teta zbog Milsove uvodne re~i i wegovih ispada, a Vilijamson, kao dodatni povod za {tetu koju je pretrpeo, navodi i ispad koji je Vest napravio. (8) Prvostepeni sud ima diskreciono pravo da odobri ili odbije zahtev za razdvajawe ili poni{tewe postupka i wegova odluka ne}e biti preina~ena *288 ako nije bilo o~igledne zloupotrebe wegovog diskrecionog prava. Person v. Miller /Person protiv Milera/, 854 F.2d 656, 665 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1988), certiorari je odbijen, 489 U.S. 1011, 109 S.Ct. 1119, 103 L.Ed.2d 182 (1989) (razdvajawe postupka); United States v. Thompson /Sjediwene Dr`ave protiv Tompsona/, 744 F.2d 1065, 1068 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1984) (poni{tewe postupka). Okrivqeni mora da doka`e da je {teta koja mu je naneta odlukom prvostepenog suda po wegovom zahtevu za razdvajawe ili poni{tewe postupka posledica zloupotrebe diskrecionog prava suda, a takva {teta ne postoji ako je porota, zahvaquju}i upozoravaju}im uputstvima suda, uspela da utvrdi pojedina~nu krivicu.
310

United States v. Porter /Sjediwene Dr`ave protiv Portera/, 821 F.2d 968, 972 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1987), certiorari je odbijen, 485 U.S. 934, 108 S.Ct. 1 108, 99 L.Ed.2d 269 (1988). (9) Vest i Vilijamson nisu dokazali da su pretrpeli bilo kakvu {tetu zbog poreme}aja su|ewa. Okru`ni sud je poroti dao upozoravaju}a uputstva nakon Milsove uvodne re~i i nakon svakog od ta tri ispada. Presuda koju je porota donela ukazuje da je ona savesno sledila ta uputstva i da nije uzela u obzir neprimerene izjave i pona{awe Milsa i Vesta. Porota je donela odluku da ni Mils ni Vest nisu krivi za najte`u ta~ku optu`nice za nastavqawe u~e{}a u zlo~ina~kom poduhvatu. Pored toga, porota je Milsa oslobodila krivice u vezi sa osam ta~aka optu`nice, Vesta u vezi sa sedam ta~aka optu`nice, (FN2) a Tomasa u vezi sa ~etiri ta~ke optu`nice. Mo`e se izvesti zakqu~ak da je porota pa`qivo razmotrila dokaze protiv svakog od okrivqenih i da je svoju presudu zasnovala iskqu~ivo na dokazima. Vidi predmet Porter, 821 F.2d, na str. 972. Iz tog razloga, tako|e konstatujemo da je neosnovana Vilijamsonova tvrdwa da mu je naneta “izuzetno velika {teta”, sude}i po onome {to on opisuje kao “ogromne dokaze” protiv wegovih saokrivqenih. FN2. Odlukom okru`nog suda, Vest je tako|e oslobo|en krivice u vezi s jo{ dve ta~ke optu`nice. U zakqu~ku da je okru`ni sud pravilno postupio {to je odbio zahteve za razdvajawe i poni{tewe postupka, ne mo`emo zaobi}i napomenu da su i Mils i Vest, u pretpretresnoj fazi postupka, podneli zahteve za razdvajawe postupka, koji su odbijeni. Da se dopustilo da do|e do razdvajawa postupka zbog wihovih ispada, oni bi time uspeli da potkopaju pravni postupak i svojim neprimerenim pona{awem postignu ono {to nisu uspeli da postignu putem zahteva koje su ulo`ili sudu. Bez obzira da li je to bila wihova namera ili nije, rezultat bi svakako bio takav, a wegova posledica samo bi ubudu}e podstakla okrivqene da se neprimereno pona{aju. “Kad bi se smatralo da takvo pona{awe saokrivqenog na su|ewu zahteva obnovu postupka, onda mo`da nikada ne bi bilo mogu}e privesti kraju su|ewe na kome ima vi{e od jednog okrivqenog; to bi okrivqenima obezbedilo jednostavno sredstvo za prouzrokovawe poni{tewa postupka kad god im se prohte.” United States v. Aviles /Sjediwene Dr`ave protiv Evajlsa/, 274 F.2d 179, 193 (Drugi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 362 U.S. 974, 982, 80 S.Ct. 1057, 1058, 1059, 1068, 1071, 1073, 4 L.Ed.2d 1009, 1010, 1015, 1016 (1960); Vidi tako|e predmet United States v. Mazza /Sjediwene Dr`ave protiv Maze/, 792 F.2d 1210, 1224-1225 (Prvi federalni apelacioni sud, 1986), certiorari je odbijen, 479 U.S. 1086, 107 S.Ct. 1290, 94 L.Ed.2d 147 (1987); United States v. Chaussee /Sjediwene Dr`ave protiv ^osija/, 536 F.2d 637, 641 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1976). Naravno, u takvim situacijama, prvostepeni sud mora se posebno pa`qivo odnositi prema pravima “pasivnih” okrivqenih, u ovom slu~aju, Vilijamsona i Tomasa. Vidi predmet United States v. Tashjian /Sjediwene Dr`ave protiv Ta{yiana/, 660 F.2d 829, 837-838 (Prvi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 454 U.S. 1102, 102 S.Ct. 681, 70 L.Ed.2d 646 (1981). Od311

govaraju}i razlozi navedeni su u predmetu United States v. Bamberger /Sjediwene Dr`ave protiv Bambergera/, 456 F.2d 1119, 1128 (Tre}i federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 406 U.S. 969, 92 S.Ct. 2424, 32 L.Ed.2d 668 (1972), 413 U.S. 919, 93 S.Ct. 3067, 37 L.Ed.2d 1040(1973): Ovo pitawe odnosi se na uspostavqawe delikatne ravnote`e izme|u prava pasivnog saokrivqenog da se wegov predmet re{i u atmosferi li{enoj zajedqivog govora i gestikulacije, interesa dru{tva da su|ewa protiv lica optu`enih za krivi~na dela budu ekspeditivno sprovedena, realnosti vezanih za zdravo sprovo|ewe pravde i razloga koji pogoduju svedocima. Pretresnom sudiji poveren je zadatak da iza|e u susret svim ovim suprotstavqenim zahtevima. Sve dok on pasivnom okrivqenom pru`a neophodnu za{titu, u okviru parametara zdravog naho|ewa suda, ne treba da diramo wegovu odluku. Po{to iz gorenavedenih razloga smatramo da su, zahvaquju}i upozoravaju}im uputstvima okru`nog suda, Vilijamson i Tomas bili na odgovaraju}i na~in za{ti}eni od neprimerenog pona{awa svojih saokrivqenih, konstatujemo da sud nije pogre{io {to je odbio zahteve za razdvajawe i poni{tewe postupka. *289 V (10) Vest osporava svoju osu|uju}u presudu zbog kr{ewa zakona RICO, zlo~ina~kog udru`ivawa po zakonu RICO i zlo~ina~kog udru`ivawa, navode}i kao osnov za to da je na osnovu dokaza jedino utvr|en kupoprodajni odnos izme|u wega i Tomasove organizacije, kao i da nema dokaza o tome da je on rasturao drogu za tu organizaciju, niti da je znao da se ona bavi uvozom i rasturawem droge. Me|utim, porota je ~ula svedo~ewe o tome da je Vest bio jedan od dva najve}a komitenta Tomasove organizacije, da je dva do tri puta nedeqno kupovao kokain i marihuanu u wegovim “sigurnim ku}ama”, pri ~emu je svaki put tro{io od dve do devet hiqada dolara, da je vi|en sa milion dolara i “vi{e kilograma” kokaina i da je bio glavni snabdeva~ crna~ke zajednice na podru~ju Vilinga, u Zapadnoj Viryiniji. Jedan pripadnik te organizacije svedo~io je da su Tomas i Mils izdali posebna uputstva o tome da se Vestu proda sve {to tra`i, kao i da je Vest jednom prilikom doneo 95.000 dolara, uz obja{wewe da je Tomas wemu (Vestu) rekao da mu treba novac. Ti dokazi, posmatrani u najpovoqnijem svetlu za tu`ila{tvo, omogu}ili su poroti da objektivno donese zakqu~ak da je Vest svesno u~estvovao u aktivnostima Tomasove organizacije. (11) Vest tako|e osporava svoje osu|uju}e presude po 57. i 58. ta~ki optu`nice. Tu`ila{tvo priznaje da ne postoje dokazi koji bi potkrepili optu`bu obuhva}enu 57. ta~kom optu`nice za nezakonito kori{}ewe objekta veze, a s obzirom da prilikom na{eg razmatrawa zapisnika sa su|ewa nismo otkrili nijedan takav dokaz, ukidamo osu|uju}u presudu protiv Vesta po toj ta~ki optu`nice. (12) Ta~ka 58 optu`nice tereti Vesta za navo|ewe drugog lica da putuje u drugu dr`avu radi izvr{ewa nezakonite radwe, ~ime je prekr{en Zakon o saobra}aju, ~lan 1952(a)(3) 18. U.S.C. Yefri Kuhar, s prebivali{tem u Briyportu, u Ohaju, svedo~io je da je vi{e od dvadeset puta kupovao koka312

in od Vesta u wegovoj ku}i u Vilingu, u Zapadnoj Viryiniji, u periodu od oktobra 1984. do aprila 1985. godine. Taj dokaz je bio dovoqan da porota donese zakqu~ak da je Kuhar iz Ohaja putovao u drugu saveznu dr`avu, Zapadnu Viryiniju, radi tih kupovina. Shodno tome, potvr|ujemo osu|uju}u presudu protiv Vesta po 58. ta~ki optu`nice. (FN3) FN3. S obzirom da je utvr|eno da se Vest udru`io sa ostalim licima koja su osu|ena zbog putovawa u druge dr`ave, u vezi s nezakonitim radwama povezanim sa drogom, mo`e se uo~iti razlika izme|u ovog predmeta i predmeta Rewis v. United States /Ruis protiv Sjediwenih Dr`ava/, 401 U.S. 808, 91 S.Ct. 1056, 28 L.Ed.2d 493 (1971), u kojem je izneta ocena da samo sprovo|ewe nezakonite radwe koja privla~i klijentelu iz drugih dr`ava ne predstavqa dovoqan osnov za dono{ewe osu|uju}e presude zbog prouzrokovawa kr{ewa Zakona o saobra}aju. VI (13) Tomas tvrdi da je okru`ni sud pogre{io {to je u dokazni spis uvrstio transakciju s marihuanom koja je obavqena na Jamajci, januara 1987. godine, {to je bilo nakon wegovog hap{ewa i zatvarawa, maja 1986. godine. On ne osporava ~iwenicu da su lica koja su u~estvovala u toj transakciji bili wegovi sau~esnici u zlo~ina~kom udru`ewu, pre wegovog hap{ewa. Niti osporava ~iwenicu da je ta transakcija obavqena u ciqu daqeg ostvarivawa aktivnosti tog istog zlo~ina~kog udru`ewa kome je on pripadao. Umesto toga, Tomas tvrdi da wegovo hap{ewe predstavqa dokaz da se on povukao iz tog zlo~ina~kog udru`ewa i da, shodno tome, “dokazi o aktivnostima koje su se dogodile nakon wegovog hap{ewa ne treba da budu uvr{teni u dokazni spis, jer ne potvr|uju da je Tomas na neki na~in nastavio da iz zatvora vr{i svoju ulogu pripadnika zlo~ina~kog udru`ewa.” Mi se ne sla`emo. (14)(15)(16)(17) Pretpostavqa se da okrivqeni i daqe pripada zlo~ina~kom udru`ewu sve dok on afirmativno ne potvrdi da se iz wega povukao. Povla~ewe iz zlo~ina~kog udru`ewa mora se potkrepiti dokazima o tome da je okrivqeni postupio tako da je naneo poraz zlo~ina~kom udru`ewu ili da se odrekao wegove svrhe. Ako okrivqeni dostavi dokaze da se povukao iz zlo~ina~kog udru`ewa, pitawe wegovog povla~ewa predo~ava se poroti, a tu`ila{tvo potom mora da doka`e izvan svake sumwe da se okrivqeni nije povukao iz zlo~ina~kog udru`ewa. United States v. Urbanik /Sjediwene Dr`ave protiv Urbanika/, 801 F.2d 692, 697 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1986) – Prema tome, Tomas ne mo`e dovesti u pitawe relevantnost dokaza koje osporava navode}i kao osnov za to ~iwenicu da se povukao iz tog zlo~ina~kog udru`ewa, jer je to bilo pitawe o kojem je trebalo, ako je uop{te trebalo, da odlu~uje porota, a relevantnost dokaza se o~igledno mora utvrditi bez kori{}ewa pogodnosti zakqu~aka do kojih je porota do{la. (FN4) FN4. Hap{ewe i zatvarawe pripadnika zlo~ina~kog udru`ewa mo`e predstavqati dovoqan dokaz o wegovom povla~ewu iz zlo~ina~kog udru`ewa da bi se to pitawe predo~ilo poroti. United States v. Panebianco /Sjedi313

wene Dr`ave protiv Panebjanka/, 543 F.2d 447, 453 (Drugi federalni apelacioni sud, 1976), certiorari je odbijen, 429 U.S. 1103, 97 S.Ct. 1129, 51 L.Ed.2d 553 (1977); United States v. Harris /Sjediwene Dr`ave protiv Harisa/, 542 F.2d 1283, 1301 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1976), certiorah je odbijen, 430 U.S. 934, 97 S.Ct. 1558, 51 L.Ed.2d 779 (1977); United States v. Cohen /Sjediwene Dr`ave protiv Koena/, 516 F.2d 1358, 1364 (Osmi federalni apelacioni sud, 1975). U ovom predmetu, porota je saslu{ala jedino dokaze o hap{ewu Tomasa. U strahu od potencijalne {tete, Tomas se opredelio da ne iznosi dokaze o svom zatvarawu. Me|utim, mi se ovde ne bavimo pitawem da li je Tomasovo hap{ewe predstavqalo dovoqan osnov za upu}ivawe na razmatrawe poroti pitawa wegovog povla~ewa iz zlo~ina~kog udru`ewa, jer on nikada nije tra`io da to pitawe bude upu}eno poroti na razmatrawe. Vidi pravilo 30 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku. Shodno tome, tu`ila{tvo nije ni moralo da dokazuje da se Tomas nije povukao iz zlo~ina~kog udru`ewa. Okru`ni sud je utvrdio da su dokazi o aktivnostima nakon wegovog hap{ewa relevantni na *290 osnovu neospornih dokaza koje je tu`ila{tvo izvelo o tome da su dva u~esnika u transakciji s marihuanom iz januara 1987. godine bili pripadnici zlo~ina~kog udru`ewa zajedno s Tomasom, pre wegovog hap{ewa. Pod pretpostavkom, ako bude dokazana, da je Tomas i nakon hap{ewa nastavio da pripada zlo~ina~kom udru`ewu, dokazi o toj transakciji bili su relevantni za dokazivawe obima aktivnosti tog zlo~ina~kog udru`ewa i stoga su propisno uvr{teni u dokazni spis. VII (18) Sva ~etvorica okrivqenih tvrde da je okru`ni sud poroti dao nepravilnu verziju “uputstva po predmetu Alen” (FN5), {to je imalo prinudni efekat bez potrebe. Sud je to uputstvo dao zbog toga {to je, kasno popodne ~etvrtog dana ve}awa porote, od porote dobio poruku s pitawem koje je glasilo: “Kako da re{imo problem toga {to ne mo`emo da donesemo jednoglasnu presudu u vezi s odre|enim ta~kama optu`nice?” Nakon {to je poroti dao uputstva koja su navedena u daqem tekstu, (FN6) sud je vratio porotu da nastavi s ve}awem jo{ dvadeset i pet minuta, pre nego {to zavr{i s radom za taj dan. Slede}eg jutra, nakon {to je porota ve}ala pedeset minuta, sud je poroti dao dodatno uputstvo, uprkos prigovoru okrivqenih. (FN7) Nakon ~etrdeset i {est minuta, sud je pozvao porotu i, opet uprkos prigovoru okrivqenih, upitao wenog predsedavaju}eg: “*291 Da li postoji neka presuda u vezi s kojom porota nije mogla da donese jednoglasnu odluku?” Predsedavaju}i porote je odgovorio da }e oni “za kratko vreme” doneti presudu po svim ta~kama optu`nice. Trideset i dva minuta kasnije, porota je donela presudu. FN5. Vidi predmet Allen v. United States /Alen protiv Sjediwenih Dr`ava/, 164 U.S. 492, 17 S.Ct. 154,41 L.Ed. 528 (1896 /kao u originalu/). FN6. Sud: ^lanovi porote, zamoli}u vas da nastavite da ve}ate, kako biste postigli dogovor oko presude kojom }e ovaj predmet biti re{en, a ja imam jo{ nekoliko komentara koje bih `eleo da uzmete u obzir tokom svog
314

ve}awa. Ovo je va`an predmet. Su|ewe je bilo skupo, u smislu vremena, napora i novca, kako za odbranu tako i za optu`bu. Ako ne budete uspeli da se dogovorite oko presude, ovaj predmet }e ostati otvoren i mora}e da se odr`i novo su|ewe. Novo su|ewe o~igledno }e samo pove}ati tro{kove obeju strana, a nema razloga da se smatra da bi bilo koja strana radila boqe ili temeqnije na novom su|ewu, nego na su|ewu koje je obavqeno pred vama. Svaka budu}a porota morala bi biti izabrana na isti na~in i iz istog izvora iz kojeg ste i vi izabrani, a nema razloga da se smatra da bi ovaj predmet ikada mogao biti stavqen pred 12 savesnijih, nepristrasnijih ili kompetentnijih porotnika i porotnica, nego {to ste to vi, niti da bi mogli biti izvedeni jasniji dokazi od ovih sada. Ako se znatna ve}ina vas zala`e za osu|uju}u presudu, svaki porotnik koji se s takvom presudom ne sla`e mora da razmisli da li je sumwa koja ga mu~i osnovana, po{to ona, po svemu sude}i, nema efekta – nije uspela da ostavi upe~atqiv utisak na ostale porotnike. S druge strane, ako se ve}ina vas ili ~ak mawi broj vas zala`e za osloba|aju}u presudu, ostali porotnici moraju jo{ jednom da se krajwe ozbiqno zamisle i zapitaju da li mo`da postoji neki razlog zbog koga bi mogli posumwati u ispravnost presude oko koje se ne sla`e ve}i broj wihovih kolega porotnika i da li bi trebalo da prestanu da budu uvereni u te`inu i dovoqnost dokaza koji nisu uspeli da izvan svake sumwe uvere ve}i broj wihovih kolega porotnika. Nijednog trenutka nemojte zaboraviti da se ni od jednog porotnika ne o~ekuje da iznese (sic) ube|ewa koja bi, po svojoj savesti, mogao imati, {to se ti~e te`ine ili posledica dokaza. Ali, tako|e zapamtite da ste, nakon {to u celosti obavite ve}awe i razmotrite dokaze u ovom predmetu, du`ni da se usaglasite oko presude, ako to mo`ete u~initi, a da pritom ne napustite (sic) ube|ewa po svojoj savesti. Isto tako morate zapamtiti da, ako se, na osnovu dokaza u ovom predmetu, krivica ne mo`e utvrditi izvan svake sumwe, vi treba da donesete jednoglasnu presudu da optu`eni nije kriv. Vi mo`ete ve}ati bez `urbe, koliko god to ova prilika bude zahtevala, i za to treba da odvojite onoliko vremena koliko smatrate da vam je potrebno. Sada }u vas zamoliti da se jo{ jednom povu~ete i nastavite s ve}awem, uzimaju}i u obzir ove komentare koje, naravno, treba da primenite zajedno sa svim uputstvima koja sam vam ranije dao. Dame i gospodo porotnici, sada }ete se povu}i u svoju prostoriju na daqe ve}awe. FN7. Sud: Dame i gospodo porotnici, ju~e sam vam dao jedno uputstvo, a ovo uputstvo je na neki na~in s wim povezano i mislim da }e vam mo`da biti od pomo}i. Sud daje uputstvo poroti da u slu~aju kada ste doneli odluku u vezi s bilo kojim od okrivqenih ili u vezi sa svim okrivqenima, koju `elite da saop{tite sudu, to mo`ete u~initi, ali tokom daqeg ve}awa ne smete revidirati niti preispitivati nijednu presudu koju je sud ve} uva`io. A sada, nakon ovog uputstva, mo`ete se vratiti u svoju prostoriju i nastaviti s daqim razmatrawem svoje presude. Rekli smo da “nam se ~ini da smireni, nepristrasni i uravnote`eni napor od strane pretresnog sudije da pospe{i dono{ewe presude nije ugrozio ingerencije porote.” United States v.
315

Sawyers /Sjediwene Dr`ave protiv Sojersa/, 423 F.2d 1335, 1341-1342 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1970). U predmetu Sojers, izneli smo sna`nu preporuku da kori{}ewe uputstva po predmetu Alen ubudu}e bude uvr{teno u preporuku Konferencije sudija da se ve}ina i mawina unutar porote koja ne mo`e da se dogovori oko presude uputi da podjednako uzme u obzir me|usobne stavove. Naknadno smo dali preporuku da se primewuje kompletna verzija tog uputstva Konferencije sudija koja je navedena u predmetu Sojers, na str. 1342, u fusnoti 7. Vidi predmete United States v. Davis /Sjediwene Dr`ave protiv Dejvisa/, 481 F.2d 425, 429 (^etvrti federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 414 U.S. 977, 94 S.Ct. 296, 38 L.Ed.2d 220 (1973); United States v. Hogan /Sjediwene Dr`ave protiv Hogana/, 486 F.2d 222, 223 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1973), certiorari je odbijen, 415 U.S. 991, 94 S.Ct. 1591, 39 L.Ed.2d 888, 416 U.S. 941, 94 S.Ct. 1945, 40 L.Ed.2d 292 (1974). Ta preporuka prerasla je u opomenu, u predmetu United States v. Stollings /Sjediwene Dr`ave protiv Stolingsa/, 501 F.2d 954, 956 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1974), gde smo rekli da, “ako se primewuje uputstvo po predmetu Alen, treba ga primeniti u ni{ta mawe sna`nijem ili mawe uravnote`enom obliku od oblika koji je propisan u predmetu Sojers.” Okrivqeni iznose argument da primena uputstva po predmetu Alen ovde nije bila uravnote`ena, zbog toga {to je sud pomenuo tro{kove su|ewa i obnavqawa postupka. Vidi fusnotu 5, gore. Iako uputstvo po predmetu Alen, izme|u ostalog, ima za ciq da se “izbegnu tro{kovi na teret dru{tva, koji bi nastali zbog obnove postupka”, Lowenfield v. Phelps /Lovenfild protiv Felpsa/, 484 U.S. 231, 108 S.Ct. 546, 551, 98 L.Ed.2d 568 (1988), ciqevi tog uputstva nu`no ne odre|uju i wegov sadr`aj. Du`ina i tro{kovi su|ewa mogu ~initi opravdanom primenu uputstva po predmetu Alen ako porota ima pote{ko}e da donese presudu, ali iz toga ne proisti~e da porotu treba uputiti da se potrudi da tu te{ko}u prevazi|e tako {to }e uzeti u obzir onaj faktor koji prvobitno nije mogla da na odgovaraju}i na~in uzme u obzir. Vidi predmet United States v. Bonam /Sjediwene Dr`ave protiv Bonama/, 772 F.2d 1449, 1450 (Deveti federalni apelacioni sud, 1985) (“Tro{kovi su|ewa ne bi trebalo da imaju nikakvu ulogu u va`noj funkciji porote da utvrdi krivicu ili nevinost okrivqenog u krivi~nom predmetu.”) U verziji uputstva po predmetu Alen, navedenoj u preporuci Konferencije sudija, koju je ovaj federalni okru`ni apelacioni sud usvojio, ne pomiwu se tro{kovi na teret dru{tva niti prethodna verzija tog uputstva koju smo odobrili u predmetu Orton v. United States /Orton protiv Sjediwenih Dr`ava/, 221 F.2d 632 (^etvrti federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 350 U.S. 821, 76 S.Ct. 47, 100 L.Ed. 734 (1955). U predmetu United States v. Stollings, 501 F.2d, na str. 956, upozorili smo da }emo se ubudu}e “ose}ati slobodni da uputstva po predmetu Alen, koja su data u druga~ijem obliku od onog koji smo mi u vi{e navrata predlo`ili, tretiramo kao gre{ku koja se mo`e ispraviti, ukoliko budemo smatrali da je to potrebno u~initi.” Me|utim, u ovom slu~aju, nismo konstatovali gre{ku koja se mogla ispraviti. Iako je bilo neprimereno to {to je okru`ni sud pomenuo tro{kove su|ewa i obnove postupka, taj faktor nije bio ne316

propisno nagla{en kad se razmotri u kontekstu kompletnog uputstva. Niti je to uputstvo bilo prinudno bez potrebe. Porota je dvaput upozorena da ne odustaje od ube|ewa po svojoj savesti i re~eno joj je: “(V)i mo`ete ve}ati bez `urbe, koliko god to ova prilika bude zahtevala, i za to treba da odvojite onoliko vremena koliko smatrate da vam je potrebno.” Budu}i da je porota ve}ala ukupno oko dva sata, po dobijawu uputstva po predmetu Alen, nema dokaza da je to uputstvo imalo prinudni efekat. Vidi predmet United States v. Martin /Sjediwene Dr`ave protiv Martina/, 756 F.2d 323, 327 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1985) an bank). Iako je svojim dodatnim uputstvom, kao i svojim pitawem koje je uputio predsedavaju}em porote, sudija okru`nog suda mo`da ispoqio nedozvoqenu prenagqenost, ne mo`emo re}i da je on prekora~io svoje diskreciono pravo, u datim okolnostima. Vidi predmet Stolings, 501 F.2d, na str. 956. Neosnovana je tvrdwa okrivqenih da im je nepropisno bila uskra}ena prilika da se obrate poroti u vezi s uputstvom po predmetu Alen. Jedini pravni izvor koji oni navode jeste pravilo 30 Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku, koje im daje pravo da ulo`e prigovor na uputstvo dato poroti; ali to pravilo im *292 ne daje pravo da se sa svojim prigovorima obrate poroti. VIII (19) Tomas, Mils i Vest tvrde da je okru`ni sud pogre{io {to im je izrekao uzastopne kazne na osnovu osu|uju}ih presuda protiv wih zbog kr{ewa zakona RICO, kao i zbog zlo~ina~kog udru`ivawa po zakonu RICO. Oni se pozivaju na predmet United States v. Sutton /Sjediwene Dr`ave protiv Satona/, 642 F.2d 1001, 1040 ([esti federalni apelacioni sud, 1980) (an bank), certiorari je odbijen, 453 U.S. 912, 101 S.Ct. 3144 69 L.Ed.2d 995 (1981), u kojem je iznet stav da u slu~aju da postoje istovetni dokazi koji dokazuju prekr{aje ~lana 1962 (c) i (d) 18. U.S.C, te dve kazne moraju biti spojene. [esti federalni okru`ni apelacioni sud je usamqen u svom stavu. Ostali federalni okru`ni apelacioni sudovi, koji su se bavili ovim pitawem, izneli su stav da ~lan 1962(c) i ~lan 1962(d) moraju ispuniti uslove iz testa koji je primewen u predmetu Blockburger v. United States /Blokburger protiv Sjediwenih Dr`ava/, 284 U.S. 299, 304, 52 S.Ct. 180, 182, 76 L.Ed. 306 (1932), kako bi se utvrdilo da li se mogu izre}i odvojene kazne, “da li svaka od ovih odredbi zahteva dokazivawe neke ~iwenice ~ije dokazivawe ona druga odredba ne zahteva.” United States v. Watchmaker /Sjediwene Dr`ave protiv Vo~mejkera/, 761 F.2d 1459, 1477 (Jedanaesti federalni apelacioni sud, 1985), certiorari je odbijen, 474 U.S. 1100, 1101, 106 S.Ct. 879, 880, 881, 88 L.Ed.2d 917 (1986); United States v. Marrone /Sjediwene Dr`ave protiv Marouna/, 746 F.2d 957, 959 (Tre}i federalni apelacioni sud, 1984); United States v. Bagaric /Sjediwene Dr`ave protiv Bagarica, 706 F.2d 42, 63-64, fusnota 18 (Drugi federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 464 U.S. 840, 917, 104 S.Ct. 134, 283, 78 L.Ed.2d 128, 261 (1983); United States v. Rone /Sjediwene Dr`ave protiv Rouna/, 598 F.2d 564, 569-570, (Deveti federalni apelacioni sud, 1979), certiorari je odbijen, 445 U.S. 946, 100 S.Ct. 1345, 63 L.Ed.2d
317

780 (1980). Kao {to je obja{weno u predmetu Maroun, 746 F.2d, na str. 958959: “Krivi~no delo zlo~ina~kog poduhvata, prema ~lanu 1962(c), pojedinac mo`e po~initi samostalno, ali ne mo`e samostalno po~initi krivi~no delo zlo~ina~kog udru`ivawa, prema ~lanu 1962(d); a krivi~no delo zlo~ina~kog poduhvata, za razliku od krivi~nog dela zlo~ina~kog udru`ivawa, zahteva po~iwewe kompletnih dela (izvr{ewe radwi u okviru zlo~ina~kog poduhvata ’putem aktivnosti organizovanog kriminala’).” (20) Sla`emo se s mi{qewem ve}ine da ~lan 1962(c) i ~lan 1962(d) ispuwavaju uslove iz testa primewenog u predmetu Blokburger za odmeravawe uzastopnih kazni. Prema tome, okrivqenima su propisno odmerene kazne na osnovu ovih odredbi. Me|utim, okru`ni sud je pogre{io prilikom odmeravawa kazne Tomasu, kako na osnovu osu|uju}e presude protiv wega zbog zlo~ina~kog udru`ivawa shodno ~lanu 846 21. U.S.C, tako i zbog osu|uju}e presude protiv wega zbog nastavqenog zlo~ina~kog poduhvata shodno ~lanu 848 21. U.S.C. Na osnovu ovih presuda, on je dobio dve istovremene desetogodi{we kazne zatvora, plus nov~anu kaznu od 300.000 dolara po ta~ki optu`nice za nastavqeni zlo~ina~ki poduhvat. S obzirom da Kongres nije predvideo ka`wavawe pojedinca za oba ova krivi~na dela, Tomasova kazna na osnovu osu|uju}e presude zbog zlo~ina~kog udru`ivawa, shodno ~lanu 846, mora se poni{titi. United States v. Porter, 821 F.2d 968, 978 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1987), certiorari je odbijen, 485 U.S. 934, 108 S.Ct. 1108, 99 L.Ed.2d 269 (1988). IX (21) Vest tvrdi da nije bilo dovoqno dokaza koji bi ~inili osnovanim oduzimawe wegovog automobila i nekretnina. Dokazi su pokazali da je Vest skladi{tio i prodavao drogu u svoje dve ku}e, te da je svoj automobil marke “Ford Thunderbird” iz 1957. godine, koristio kao obezbe|ewe za dugove koje je napravio kupovinom droge. S obzirom da je Vest svoje ku}e koristio kao sredstvo kojim se uticalo na ostvarewe zlo~ina~kog poduhvata, te ku}e podle`u oduzimawu na osnovu ~lana 1963(a)(2) 18. U.S.C. S obzirom da je on svoj automobil koristio kao obezbe|ewe za kupovinu droge, to zna~i da je taj automobil dr`ao u posedu na na~in koji predstavqa kr{ewe zakona RICO, zbog ~ega to vozilo podle`e oduzimawu na osnovu ~lana 1963(a)(1) 18. U.S.C. (22) Vest tako|e iznosi argument da je postojala “fatalna nepodudarnost” izme|u optu`nice i uputstva koje je dato poroti u vezi s oduzimawem imovine. Porota je dobila uputstvo da donese odluku o oduzimawu imovine okrivqenih ako (1) je ta imovina “ste~ena ili dr`ana u posedu” na na~in kojim se kr{i zakon RICO ili (2) ako im je slu`ila kao sredstvo kojim se uticalo na zlo~ina~ki poduhvat, shodno zakonu RICO. Ta dva osnova za oduzimawe imovine odgovaraju podta~kama (1) i (2) ~lana 1963(a) zakona RICO, 18. U.S.C, koje se odnose na oduzimawe imovine. Budu}i da je u optu`nici upotrebqena jedino formulacija “sredstvo kojim se uticalo” iz podta~ke (2), Vest tvrdi da je poroti bilo dopu{teno da odluku o oduzimawu imo318

vine donese na osnovu ne~ega {to nije bilo navedeno u optu`nici. Me|utim, u optu`nici se navodi da imovina podle`e oduzimawu “shodno ~lanu 1963(a) 18. Zakonika Sjediwenih Dr`ava”, bez konkretnog navo|ewa podta~ke (2). Prema tome, sud je poroti *293 pravilno dao uputstvo da odluku o oduzimawu imovine mo`e doneti ili na osnovu podta~ke (1) ili na osnovu podta~ke (2). (23) Vest tvrdi da je okru`ni sud pogre{io {to je odbio wegov zahtev za izno{ewe dokaza i argumenata u vezi s pitawem oduzimawa imovine nakon {to je porota ve} bila donela svoju presudu, ali pre nego {to je donela posebnu presudu koja se odnosila na oduzimawe imovine. Odluku o pitawima vezanim za redosled izvo|ewa dokaza i dozvolu za ponovno otvarawe dokaznog spisa donosi prvostepeni sud, u skladu sa svojim diskrecionim pravom. United States v. Bolt /Sjediwene Dr`ave protiv Bolta/, 776 F.2d 1463, 1471 (Deseti federalni apelacioni sud, 1985). Po{to je Vest imao dovoqno prilike da iznese argumente i dokaze u vezi s pitawem oduzimawa imovine, konstatujemo da sud, u ovom slu~aju, nije zloupotrebio svoje diskreciono pravo. Preostale tvrdwe vezane za gre{ke suda mogu se obraditi bez obimne rasprave. (24) U odsustvu bilo kakvih dokaza o nekorektnom iznena|ewu, konstatujemo da okru`ni sud nije pogre{io {to je odbio Tomasov zahtev za obrazlo`ewe optu`nice, kako bi se otkrio identitet neimenovanih “poznatih lica” koja se pomiwu u optu`nici. Vidi predmet United States v. Jackson /Sjediwene Dr`ave protiv Yeksona/, 757 F.2d 1486, 1491 (^etvrti federalni apelacioni sud), certiorari je odbijen, 474 U.S. 994, 106 S.Ct. 407, 88 L.Ed.2d 358 (1985). Zbog toga {to je u optu`nici navedeno da su se sva ~etvorica okrivqenih “zaista spojila i udru`ila radi osnivawa zlo~ina~kog poduhvata”, Vilijamsonov predmet pravilno je spojen sa ostalim predmetima na osnovu pravila 8(b) Saveznog pravilnika o krivi~nom postupku. Vidi predmet United States v. Porter, 821 F.2d, na str. 972. (25) Vest tvrdi da je okru`ni sud pogre{io {to je odbio wegov zahtev za poni{tewe postupka nakon {to su ~lanovi porote videli kako ga dovode u sudnicu u pratwi sudskog obezbe|ewa, i nakon {to je predsedavaju}i porote, dok je ve}awe porote bilo u toku, video kako wega i Tomasa vezane lancima dovode u zgradu suda. Nakon drugog ovakvog nemilog doga|aja, Vest i Tomas su zahtevali da sud predsedavaju}em porote dâ upozoravaju}e uputstvo bez prisustva ostalih ~lanova porote. Sud je odbio to da u~ini, izraziv{i mi{qewe da bi “svaka daqa rasprava na tu temu... skrenula pa`wu porote; a ako je to na bilo koji na~in bilo {tetno, tako ne{to bi verovatno nanelo vi{e {tete nego koristi ...” Okru`ni sud postupio je u skladu sa svojim diskrecionim pravom, a po{to Vest nije dokazao da je bilo kakva {teta zapravo nastala, konstatujemo da to diskreciono pravo nije zloupotrebqeno. United States v. Diamond /Sjediwene Dr`ave protiv Dajamonda/, 561 F.2d 557, 559 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1977).
319

(26) Neosnovana je Vilijamsonova tvrdwa da je svedo~ewe svedoka ^estera Bre{e bilo nedovoqno da se podupre wegova osu|uju}a presuda za rasturawe kokaina i marihuane, zato {to je to svedo~ewe pobio drugi svedok. Bre{a je svedo~io da mu je Vilijamson dao kesicu od jedne funte kokaina i jedne funte marihuane; porota je trebalo da re{i eventualnu proture~nost ovom svedo~ewu. (27) Po{to Vilijamson nije dokazao da postoji posebna potreba da on nastupi kao kozastupnik odbrane, konstatujemo da okru`ni sud nije pogre{io {to je odbio wegov zahtev da u~estvuje u izno{ewu zavr{ne re~i. United States v. Lang /Sjediwene Dr`ave protiv Langa/, 527 F.2d 1264, 1265 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1975). (28) Na kraju, po{to Tomas nije uspeo da doka`e da je bila sporna bilo koja ~iwenica koja bi ~inila opravdanim davawe uputstva poroti da okrivqene mo`e osuditi i za mawa krivi~na dela koja su obuhva}ena ta~kom optu`nice za nastavqawe zlo~ina~kog poduhvata, prvostepeni sud nije pogre{io {to je odbio da to u~ini. XI Predmet se vra}a ni`em sudu na ponovno odlu~ivawe, uz pravno uputstvo da se ukine osu|uju}a presuda protiv Vesta po 57. ta~ki optu`nice, kao i da se poni{ti kazna koja je Tomasu izre~ena po 4. ta~ki optu`nice. U svim ostalim aspektima, potvr|uju se presude koje je doneo okru`ni sud. Vidi United States v. Blankenship 548 F.2d 1118, 1120 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1976). Kraj dokumenta. 190 F.3d 1097 190 F.3d 1097, 99 Cal. Daily Op. Serv. 7550, 1999 Daily Journal D.A.R. 9523 /kao u originalu/ (Citirati kao: 190 F.3d 1097) 3 Deveti federalni okru`ni apelacioni sud Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, tu`ilac – strana protiv koje je podneta `alba, protiv Ka{anija Farada, okrivqenog – podnosioca `albe. Predmet br. 97-10044. @alba obrazlo`ena i podneta 7. decembra 1998. Odluka doneta 13. septembra 1999. Okru`ni sud Sjediwenih Dr`ava za severni okrug Kalifornije, kojim je predsedavala sudija Suzan J. Ilston, osudio je okrivqenog za po{tansku prevaru i la`no kori{}ewe brojeva socijalnog osigurawa, a okrivqeni je ulo`io `albu na presudu. Apelacioni sud ocenio je da se okrivqeni vaqano odrekao prava na branioca. Presuda je potvr|ena. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Rajnhart, posebno je dostavio podudarno mi{qewe.
320

Glavne napomene Vesta (1) Krivi~ni zakon, ~lan 641.4(1) 110k641.4(1) Najcitiraniji predmeti Okrivqeni u krivi~nom predmetu ima pravo da se odrekne svog prava na branioca po [estom amandmanu, ali to mora u~initi svesno, razborito i nedvosmisleno. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (2) Krivi~ni zakon, ~lan 641.9 110k641.9 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k1 141(1)) (5) Krivi~ni zakon, ~lan 641.7(1) 110k641.7(1) Najcitiraniji predmeti Imenovawe [to se ti~e preferirane procedure kojom }e se obezbediti vaqano odricawe od branioca, okru`ni sud }e na javnom pretresu sa okrivqenim razgovarati u zapisnik o sva tri elementa koja ~ine svesno i razborito odricawe. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. Teret dokazivawa zakonitosti odricawa okrivqenog od branioca pripada tu`ila{tvu. (3) Krivi~ni zakon, ~lan 1144.10 110k1 144.10 Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k141(1)) Apelacioni sud dopu{ta svaku osnovanu pretpostavku koja se protivi odricawu okrivqenog od pomo}i branioca. (4) Krivi~ni zakon, ~lan 641.7(1) 110k641.7(1) Najcitiraniji predmeti Odricawe od branioca smatra}e se svesnim i razboritim iskqu~ivo ako je okrivqeni obave{ten o (1) prirodi optu`bi protiv wega; (2) mogu}im kaznama; i (3) opasnostima i nedostacima samozastupawa, kako bi u zapisniku bilo konstatovano da on zna {ta radi i da je otvorenih o~iju napravio takav izbor. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (6) Krivi~ni zakon, ~lan 641.7(1) 110k641.7(1) Najcitiraniji predmeti (Ranije 110k641.4(4)) Smatra}e se da se okrivqeni svesno, razborito i nedvosmisleno odrekao branioca ako je okru`ni sud savesno sproveo odgovaraju}e ispitivawe i u vi{e navrata se vra}ao na to pitawe, pre po~etka su|ewa, i ako je okrivqeni vi{e puta izjavio da to razume, ali da ipak smatra da }e mo}i efikasnije da se brani sam. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (7) Krivi~ni zakon, ~lan 1158(1) 110k1158(1) Najcitiraniji predmeti Apelacioni sud smatra da je zna~ajno to {to je okru`ni sud konstatovao ~iwenicu da se okrivqeni svesno i razborito odrekao branioca. U.S.C.A. [esti amandman na Ustav SAD. (8) Ustavni zakon, ~lan 69 92k69 Najcitiraniji predmeti (Ranije 10k1134(3)) Nije primereno da apelacioni sud donosi savetodavno mi{qewe na temu ukidawa presedana Vrhovnog suda. *1098 Senford Svetkov, iz /advokatske kancelarije/ “Landels, Ripley & Diamond”, iz San Franciska, u Kaliforniji, u ime okrivqenog – podnosioca `albe.
321

David [apiro, pomo}nik dr`avnog tu`ioca Sjediwenih Dr`ava, iz San Franciska, u Kaliforniji, u ime tu`ioca – strane protiv koje je podneta `alba. Ulo`ena je `alba na presudu Okru`nog suda Sjediwenih Dr`ava za severni okrug Kalifornije, kojim je predsedavala sudija Suzan J. Ilston. Okru`ni sud, predmet br. CR-96-00045-SI. Pred sudijama Federalnog okru`nog apelacionog suda: [rederom, Remartom i Hokinsom Mi{qewe per curiam; podudarno mi{qewe sudije Rajnhgarta. Mi{qewe per curiam: Kamani Farad ula`e `albu na presudu kojom je osu|en na osnovu ~etrnaest ta~aka optu`nice za po{tansku prevaru, ~ime je prekr{en ~lan 1341 18. U.S.C. i na osnovu pet ta~aka optu`nice za kori{}ewe la`nih brojeva socijalnog osigurawa, ~ime je prekr{en ~lan 408(a)(7)(B) 42. U.S.C. Sva ova krivi~na dela vezana su za prevaru koju je Farad po~inio dok se nalazio na odslu`ewu kazne u dr`avnom zatvoru i na taj na~in nezakonito ostvario prihod na ime povra}aja poreza. Uprkos ~iwenici da mu je bio dodeqen savezni javni pravobranilac da ga zastupa, Farad je odabrao da se sam zastupa. Nakon su|ewa, porota ga je proglasila krivim po svim ta~kama optu`nice. U svojoj `albi, Farad tvrdi da se nije svesno, razborito i nedvosmisleno odrekao svog prava na branioca. Pored toga, on iznosi argument da, ~ak i da je wegov izbor da se sam zastupa bio dovoqan prema sada{wim ustavnim standardima, samo pravo na samozastupawe treba preispitati, a mi{qewe Vrhovnog suda u predmetu Faretta v. California /Fareta protiv Kalifornije/, kojim je to pravo ustanovqeno, treba ukinuti. Mi potvr|ujemo presudu. ^iweni~ni i procesni kontekst U toku odslu`ewa jedne druge kazne, nevezane s ovim predmetom, u dr`avnom kazneno-popravnom zavodu Kalifornije, u San Kventinu, Ka{ani Farad podneo je 29 la`nih poreskih prijava u kojima je tra`io povra}aj novca od 16 /saveznih/ dr`ava. Iako je Farad koristio svoje ime, identifikacioni broj zatvorenika i adresu zatvora, on je naveo izmi{qena imena poslodavaca i izmi{qene brojeve socijalnog osigurawa. Pre nego {to su vlasti u San Kventinu posumwale – zbog velike koli~ine ~ekova u po{ti koju je Farad primao od dr`avnih poreskih uprava – Farad je uspe{no naplatio pribli`no 20.000 dolara, kolika je bila ukupna vrednost ~ekova na ime povra}aja novca, koji su bili deponovani na wegov fiducijarni ra~un u zatvoru. On je ta sredstva koristio za kupovinu hrane i drugih predmeta za li~nu upotrebu od zatvorskog ekonoma. U to vreme, Faradova mese~na zarada od posla koji je obavqao u zatvoru iznosila je 116,09 dolara, a u trenutku kad je uhva}en, stawe na wegovom ra~unu iznosilo je 19.742 dolara. Protiv Farada je podignuta optu`nica i imenovan je savezni javni pravobranilac da ga zastupa. Me|utim, dana 2. jula 1996. godine, Farad je obavestio okru`ni sud da je, nakon konsultacija sa svojim advokatom, odlu~io da se sam zastupa. On je objasnio da je takvu odluku prvenstveno doneo
322

zato {to je uveren da }e sam mo}i da iznese mnogo efikasniju odbranu od javnog pravobranioca. Okru`ni sud je na tu odluku reagovao tako {to je odr`ao pretres i pod zakletvom ispitao Farada u vezi s wegovom odlukom da se opredeli za samozastupawe. Sudija okru`nog suda upozorila je Farada da optu`nica protiv wega ima 19 ta~aka, obavestila ga o maksimalnoj kazni koja je zapre}ena za svaku ta~ku optu`nice i predo~ila mu potencijalne posledice po wega, s obzirom da se ve} nalazi na odslu`ewu jedne kazne u dr`avnom zatvoru, ukoliko ponovo bude osu|en po saveznom zakonu. Farad je odgovorio da shvata zabrinutost sudije, ali da ostaje pri uverewu da }e sam efikasnije izneti svoju odbranu od branioca koji mu je dodeqen po slu`benoj du`nosti. Pored toga, okru`ni sud je vi{e puta upozorio Farada da sebi “ote`ava stvari” time {to se opredelio da se brani bez advokata. Sudija je opomenula Farada da }e on biti zadu`en da obrazla`e zahteve i ula`e prigovore, da }e morati da po{tuje Pravilnik o postupku i dokazima, kao i to da od “suda ne}e dobiti nikakve ustupke” Ona je izjavila da predvi|a da }e porota imati pote{ko}e da razume Farada, zbog wegovog akcenta. Ona mu je mnogo puta rekla da on ima pravo da ga zastupa advokat koji ume “na pravi na~in da postavqa pitawa i iznosi argumente” i koji poznaje pravila *1099 dokaznog postupka. Sudija okru`nog suda tako|e je obavestila Farada da ne}e imati pravo da ima branioca u pripravnosti ili da koristi pomo} istra`iteqa, niti }e imati pravo na dodatni pristup pravnoj biblioteci. Kad je Farad dao na znawe da i daqe `eli da se brani sam, uprkos svim ovim upozorewima, okru`ni sud ga je obavestio da ako bude daqe postupao sam, ne}e imati pravo `albe po osnovu neefikasne pomo}i branioca ili zbog toga {to je “imao lo{e su|ewe.” Bez obzira na to, Farad je i daqe insistirao na svom “apsolutnom pravu” da nastupi u svojstvu sopstvenog branioca. Uprkos svom upozorewu da Farad ne}e imati pravo na branioca u pripravnosti, sudija okru`nog suda ipak je imenovala pomo}nika javnog pravobranioca da obavqa tu du`nost. Farad se saglasio s imenovawem branioca u pripravnosti, ali je ukazao da bi vi{e voleo da koristi “hibridni” oblik zastupawa. On je izjavio da `eli da iznese uvodnu i zavr{nu re~, kao i da iskoristi pravo da ospori izbor odre|enih porotnika, ali da bi voleo da branilac u pripravnosti obavi sve ostale zadatke koje zastupawe podrazumeva. Okru`ni sud glatko je odbio takav predlog, rekav{i Faradu da “to tako ne mo`e da se radi. Ili }ete vi raditi sve ili }e on raditi sve.” Farad je zatim odustao od svog zahteva. Nakon ove formalne diskusije, okru`ni sud je konstatovao ~iwenicu da se Farad svesno i dobrovoqno odrekao svog prava na branioca i dopustio mu da se brani pro se. U toku priprema koje su usledile u narednih nekoliko nedeqa, u okviru pretpretresne faze postupka, okru`ni sud je, u nekoliko navrata, podsetio Farada da ima pravo na branioca i pitao ga da li `eli da se predomisli i povu~e svoju odluku da se sam zastupa. Konkretno, kad je odbio Faradov zahtev da mu istra`iteq pomogne da prona|e svedoke i razgovara s wima, okru`ni sud je rekao: Vi ste odabrali da se sami zastupate. Kad bi vas u ovom predmetu zastupao (javni pravobranilac), onda bi on imao na raspolagawu odre|eni broj
323

resursa ... Zbog toga, ovim {to radite vi zaista ugro`avate svoje {anse u ovom predmetu. Uzgred budi re~eno, vi se mo`ete predomisliti i dobiti (javnog pravobranioca) da vas zastupa. U svom odgovoru na to, Farad je ponovo potvrdio da }e se sam zastupati. Farad je na su|ewu nastupao kao sopstveni advokat i osu|en je po svim ta~kama optu`nice. Osu|en je na 27 meseci zatvora i uz to mu je bilo nalo`eno da vrati sumu od 19.095,70 dolara. Nakon toga je usledila ova `alba. Analiza I Vaqanost Faradovog odricawa od prava na branioca (1)(2)(3) Okrivqeni u krivi~nom predmetu ima pravo da se odrekne svog prava na branioca po [estom amandmanu. Vidi predmet Faretta v. California, 422 U.S. 806, 807, 95 S.Ct. 2525, 45 L.Ed.2d 562 (1975). Odricawe od prava na branioca mora biti svesno, razborito i nedvosmisleno. Vidi predmete United States v. Arlt /Sjediwene Dr`ave protiv Arlta/, 41 F.3d 516, 519-520 (Deveti federalni apelacioni sud, 1994); United States v. Balough /Sjediwene Dr`ave protiv Balafa/, 820 F.2d 1485, 1487 (Deveti federalni apelacioni sud, 1987). Teret dokazivawa zakonitosti tog odricawa pripada tu`ila{tvu. Vidi predmet United States v. Mohawk /Sjediwene Dr`ave protiv Mohoka/, 20 F.3d 1480, 1484 (Deveti federalni apelacioni sud, 1994). Mi oprezno pristupamo ovom pitawu, dopu{taju}i “svaku osnovanu pretpostavku koja se protivi odricawu.” United States v. Arlt, 41 F.3d 516, 520 (gde je citiran predmet Brewer v. Williams /Bruer protiv Vilijamsa/, 430 U.S. 387, 404, 97 S.Ct. 1232, 51 L.Ed.2d 424 (1977). Kroz primenu ovih standarda, zakqu~ujemo da se Farad vaqano odrekao svog prava na branioca. (4)(5) Odricawe od branioca smatra}e se svesnim i razboritim iskqu~ivo ako je okrivqeni obave{ten o: (1) prirodi optu`bi protiv wega; (2) mogu}im kaznama; i (3) opasnostima i nedostacima samozastupawa, kako bi u zapisniku bilo konstatovano da “on zna {ta radi i da je otvorenih o~iju napravio takav izbor.” Balaf, 820 F.2d, na str. 1487 (gde je citiran predmet Fareta, 422 U.S. na str. 835, 95 S.Ct. 2525); United States v. Van Krieken /Sjediwene Dr`ave protiv Van Krikena/, 39 F.3d 227, 229 (Deveti federalni apelacioni sud, 1994). U ovom federalnom apelacionom sudu, “preferirana procedura”, kojom }e se obezbediti vaqano odricawe od branioca, jeste da okru`ni sud * 1100 na javnom pretresu sa okrivqenim razgovara u zapisnik o sva tri elementa koja ~ine svesno i razborito odricawe. Vidi predmete Balaf, 820 F.2d, na str. 1487; Van Kriken, 39 F.3d, na str. 229. (6) U ovom slu~aju, zapisnik pokazuje da je okru`ni sud savesno sproveo odgovaraju}e ispitivawe. Kad se Farad pozvao na svoje pravo na samozastupawe, okru`ni sud je odmah od wega tra`io da polo`i zakletvu i odr`ao javni pretres. Tokom tog pretresa, sudija okru`nog suda obavestila je Farada o optu`bama protiv wega, kao i o mogu}im kaznama koje mu prete ako bude osu|en; ona je ~ak oti{la tako daleko da mu je predo~ila i to da bi se, u slu~aju da bude osu|en, Farad mogao suo~iti i s dodatnim disciplinskim merama u dr`avnom zatvoru. Pored toga, okru`ni sud obavestio je Farada o “osnovnim funkcijama” advokata koje }e se od wega o~ekivati da obavqa
324

na su|ewu, kao i o vi{em nivou sposobnosti koje advokat mora posedovati kako bi iza{ao na kraj s tim zadacima. Vidi predmet Mohawk 20 F.3d, na str. 1484. Farad je bio upozoren da }e se od wega o~ekivati da postavqa pitawa, iznosi argumente i po{tuje pravila dokaznog postupka i procedure u sudnici. On je daqe bio obave{ten i o tome da postoje odre|eni resursi, kao {to su istra`iteqi i sredstva za pravno istra`ivawe, koji wemu nisu dostupni, ali su dostupni advokatima. (7) Uprkos brojnim upozorewima od strane okru`nog suda i usrdnim molbama da na taj na~in “samo sebi ote`ava stvari”, Farad je vi{e puta izjavio da to razume, ali da smatra da }e tako mo}i efikasnije da se brani. Po tom osnovu, okru`ni sud konstatovao je ~iwenicu da se Farad svesno i razborito odrekao prava na branioca, a ovaj sud smatra da je ta konstatacija “zna~ajna.” United States v. Robinson /Sjediwene Dr`ave protiv Robinsona/, 913 F.2d 712, 715 (Deveti federalni apelacioni sud, 1990). Pored toga, sudija okru`nog suda se u nekoliko navrata vra}ala na ovo pitawe, pre po~etka su|ewa, apeluju}i na Farada da se predomisli. U svakoj od tih prilika, Farad je insistirao da }e se sam zastupati. Stoga, zapisnik u ovom predmetu ubedqivo pokazuje da je Farad u dovoqnoj meri “razumeo svoje pravo na branioca i ... tog prava se odrekao svesno, razborito i dobrovoqno.” Van Kriken, 39 F.3d, na str. 230. Pored toga {to mora biti svesno i razborito, vaqano odricawe od prava na branioca mora biti i nedvosmisleno. Vidi predmete Van Kriken, 39 F.3d, na str. 229; Adams v. Carroll /Adams protiv Kerola/, 875 F.2d 1441, 1444 (Deveti federalni apelacioni sud, 1989). U predmetu Van Kriken, ovaj sud je konstatovao da je odricawe nedvosmisleno u slu~aju da je okrivqeni vi{e puta izrazio sudu svoju `equ da se odrekne branioca i uporno insistirao na tome da se odrekne svog prava, ~ak i nakon {to je upozoren na opasnosti i nedostatke odbrane bez advokata. Pod tim okolnostima, ovaj sud je zakqu~io da Van Krikenovo odricawe od tog prava nije bilo rezultat “~istog hira ili kaprica”, pa je, stoga, bilo nedvosmisleno. Van Kriken, 39 F.3d, na str. 230 (gde je citiran predmet Robinson, 913 F.2d, na str. 714). U ovom slu~aju, okru`ni sud je, kao i u predmetu Van Kriken, vi{e puta podsetio Farada na nevoqe koje prate samozastupawe i pitao ga da li `eli da se predomisli. Farad je svaki put ponovo potvrdio svoju re{enost da nastupa kao sopstveni advokat. Kao i u predmetu Van Kriken, Faradovo odricawe od tog prava bilo je nedvosmisleno. Farad je o~igledno bio obave{ten o prirodi optu`bi protiv wega, mogu}im kaznama koje su mu pretile u slu~aju da bude osu|en, kao i o opasnostima i nedostacima koje podrazumeva preuzimawe sopstvenog zastupawa. Uprkos tome, on je vi{e puta izrazio `equ da se sam zastupa, i ponovio svoje iskreno, iako nepromi{qeno i nerealno, uverewe da }e on mo}i da iznese “efikasniju” odbranu od dodeqenog branioca. Prema merodavnim presedanima, wegovo odricawe je, u ustavnom smislu, bilo zdravo. II Merodavnost predmeta Fareta (8) Farad zatim tra`i da osu|uju}a presuda protiv wega bude ukinuta, jer je u predmetu Fareta doneta pogre{na odluka i zato je treba ukinuti.
325

Vrhovni sud ve} mnogo godina priznaje pravo na samozastupawe. Vidi predmet Fareta, 422 U.S. na str. 835, 95 S.Ct. 2525. Sud je “pravo Farete” nedavno pro{irio na sve okrivqene, ~ak i na one koji su psihi~ki poreme}eni, dokle god su oni “sposobni za su|ewe.” Godinez v. Moran /Godinez protiv Morana/, 509 U.S. 389, 399-400, 1 13 S.Ct. 2680, 125 L.Ed.2d 321 (1993). *1101 Slede}i uputstvo Vrhovnog suda, ovaj sud je objavio na desetine mi{qewa u kojima je predmet Fareta primewivan kako u federalnim tako i u dr`avnim sudovima. Vidi, na primer, predmete United States v. Keen /Sjediwene Dr`ave protiv Kina/, 96 F.3d 425 (Deveti federalni apelacioni sud, 1996); Arlt 41 F.3d 516; Robinson, 913 F.2d 712; Savage v. Estelle /Seviy protiv Istela/, 908 F.2d 508 (Deveti federalni apelacioni sud, 1990); United States v. Kimmel /Sjediwene Dr`ave protiv Kimela/, 672 F.2d 720 (Deveti federalni apelacioni sud, 1982). Stoga smo, na osnovu nadmo}ne te`ine tih presedana, primorani da zakon primewujemo u wegovoj postoje}oj formi, a ne onako kako bi to Farad mo`da hteo. (FN1) Pored toga, odbijamo Faradov poziv da donesemo savetodavno mi{qewe u vezi s ovom temom; to jednostavno ne bi bio pravilan na~in ostvarivawa diskrecionog prava ovog suda. FN1. Stoga se ne sla`emo s Faradovim argumentom da bi ukidawem /mi{qewa Vrhovnog suda iz/ predmeta Fareta, ~lanom 1654 28. U.S.C. (kojim je okrivqenima u predmetima pred federalnim sudovima dato zakonsko pravo na samozastupawe), bio prekr{en [esti amandman. Presuda okru`nog suda je potvr|ena. Sudija Federalnog okru`nog apelacionog suda, Rajnhart, izneo je saglasno mi{qewe s primedbom: Saglasan sam s mi{qewem per kuriam, jer se sla`em s konstatacijom da nas predmet Fareta obavezuje. Napisao sam odvojeno mi{qewe kako bih obradio Faradovu tvrdwu da ~ak i ako je wegovo odricawe od prava na branioca bilo u skladu s Ustavom, wegovo su|ewe nije. On isti~e da wegov predmet nije jedinstven i da u mnogim predmetima, ako ne i u ve}ini wih, pravo na odbranu pro se “okrivqenog li{ava odgovaraju}eg pravnog postupka naru{avawem sposobnosti sudija da obezbede elementarnu pravi~nost i pravdu na su|ewu za krivi~no delo.” Stoga, on tvrdi da predmet Fareta treba preispitati. (FN1) Iz dolenavedenih razloga, ja se sla`em. FN1. Vaqa napomenuti da se, u `albenom postupku, Farad vi{e ne zastupa sam, ve} ga zastupa jedan izuzetno sposoban advokat, Senfrod Svetkov, biv{i glavni pomo}nik dr`avnog tu`ioca za Severni okrug Kalifornije. I Pregled Vrhovni sud je pravo na samozastupawe po prvi put priznao u predmetu Fareta v. Califorriia, 1976. godine. Iako se ovo pravo nigde ne pojavquje u tekstu [estog amandmana, sud je zauzeo stav da pravo na pomo} branioca “nu`no podrazumeva” i pravo na postupawe pro se. U jednom od protivnih mi{qewa, sudija Blekmun, kome su se pridru`ili predsednik Vrhovnog suda, sudija Burger, i tada{wi sudija Renkvist, istakao je ono {to su trojica su326

dija u svojim protivnim mi{qewima uo~ili kao osnovnu gre{ku u obrazlo`ewu mi{qewa ve}ine. Protivnici tog mi{qewa izneli su opasku da iako je pravo na branioca “zasnovano na premisi da je zastupawe putem branioca od su{tinskog zna~aja za obezbe|ivawe pravi~nog su|ewa,” novopriznato pravo na odricawe od zastupawa putem branioca zasnovano je na potpuno suprotnoj premisi koja bi direktno naru{ila garanciju pravi~nog su|ewa. Id, na str. 851, 95 S.Ct. 2525. Ve}ina nije odgovorila na zabrinutost sudija koje su iznele protivno mi{qewe u vezi s pitawem da li bi pravo na samozastupawe bilo u neskladu s pravom na pravi~no su|ewe. Umesto toga, sud je naglasio da bi pravo na odricawe od pomo}i branioca bilo u interesu promovisawa dostojanstva i samostalnosti okrivqenih. Iako je odluka u predmetu Fareta u nekoliko navrata iznova bivala potvr|ena, tokom gotovo ~etvrt veka otkako je doneta, vidi predmete Godinez v. Moran, 509 U.S. 389, 113 S.Ct. 2680, 125 L.Ed.2d 321 (1993); McKasclev. Wiggins/Mekaskl protiv Viginsa/, 465 U.S. 168, 104 S.Ct. 944, 79 L.Ed.2d 122 H984), sud se nikada nije neposredno bavio argumentom koji su izneli protivnici odluke u predmetu Fareta da bi pravo na samozastupawe dovelo do nepravi~nih su|ewa i nepravednih osu|uju}ih presuda. Za sada je jasno da je zabrinutost sudija koje su iznele protivno mi{qewe bila potvr|ena. Su|ewe Faradu ilustruje posledicu tog sukoba, onu s kojom sud sada ima priliku da se po{teno suo~i. Na osnovu predmeta Fareta, sudovi nemaju priliku da posledice odricawa od prava na branioca ocewuju na osnovu ustavnosti samog su|ewa. Pa ipak, iz zapisnika se sasvim jasno vidi da je Farad, kao i mnogi drugi okrivqeni u krivi~nim predmetima, koji su se opredelili da im se sudi bez advokata, bio osu|en u jednom postupku u kome je napravqeno toliko su{tinskih gre{aka, kojima bi, da nema predmeta Fareta, nesumwivo bili prekr{eni minimalni ustavni standardi pravi~nosti. * 1102 Ustav svakom okrivqenom garantuje osnovno, apsolutno pravo na pravi~no su|ewe. Za razliku od toga, pravo na branioca (ili ~ak i implicitno pravo na samozastupawe) nije apsolutno. Kao i sve ostale procesne garancije koje se mogu na}i u [estom amandmanu, to pravo je prvenstveno nameweno ispuwewu sadr`ajnog ciqa pravi~nog su|ewa. U slu~aju da se pravo na samozastupawe kosi s najva`nijim pravom na pravi~no i pouzdano su|ewe, koje je predvi|eno Petim amandmanom, smatram da prednost mora da ima ovo drugo, a ne prvo pravo. Samo je jedan federalni okru`ni apelacioni sud ikada direktno priznao postojawe ovog problema i po kratkom postupku zakqu~io da se okrivqeni koji se opredeli da postupa pro se implicitno odri~e svog prava na pravi~no su|ewe. United States v. McDowell /Sjediwene Dr`ave protiv Mekdaula/, 814 F.2d 245, 251 ([esti federalni apelacioni sud, 1987). Sna`no dovodim u pitawe da li je takvo odricawe, izri~ito ili implicitno, dopustivo. Pored toga, jasno smatram da ako je takvo odricawe dozvoqeno, ono u najmawu ruku mora biti odricawe koje je svesno, razborito i dobrovoqno. Zamolio bih sud da sada prizna da postoji svojstveni sukob koji je stvoren predmetom Fareta i da preispita implikacije te odluke.
327

II Faradova “slavnija vrsta odbrane” Kqu~na odlika ispitivawa po predmetu Fareta je da sud koji odlu~uje po `albi mo`e razmotriti jedino pitawe pravi~nosti pretpretresnog postupka. Pod uslovom da je formalna diskusija u vezi sa odricawem bila dovoqna da se ustanovi da je okrivqeni “{irom otvorenih o~iju” doneo svoju odluku, vidi predmet Fareta, 422 U.S. na str. 835, 95 S.Ct. na str. 2525, ispitivawe se tu zavr{ava. Na taj na~in, mi postajemo pravosu|e “{irom zatvorenih o~iju.” Ceo tok postupka, a pogotovo su|ewe, postaje neva`an, za potrebe ustava, uprkos ~iwenici da je svakom sudiji koji je pro~itao transkript potpuno o~igledno da je taj postupak bio naru{en nizom ne~uvenih gre{aka, od kojih je svaka mogla spre~iti pravi~no utvr|ivawe krivice ili nevinosti, i uprkos ~iwenici da je u trenutku odricawa bilo podjednako o~igledno da }e {anse okrivqenog na pravi~no su|ewe biti slabe. Takav je ovde bio slu~aj, a kao {to se to tra`i po predmetu Fareta, odvratili smo pogled – kao {to bi ~ovek mogao odvratiti pogled od olupine voza ili sudara na autoputu – od Faradovog jadnog poku{aja da sopstvenim re~ima “iznese slavniju vrstu odbrane.” Po{to moj ciq ovde nije da ispitujem zakonitost odricawa, ve} zakonitost samog su|ewa, od su{tinskog je zna~aja da prepri~am izvesni deo onoga {to se doga|alo na su|ewu Faradu. Faradov nastup na su|ewu bio je – kao {to su svi koji su u wemu u~estvovali, osim wega, naravno, i o~ekivali – potpuno katastrofalan. Samo u toku wegove kratke uvodne re~i, koja je bila nesuvisla, jedva razgovetna tirada, morali su ~etiri puta da ga opomenu zbog pogre{nog navo|ewa ili raspravqawa o zakonu. Uprkos ~iwenici da je, pre Faradove odluke da se sam zastupa, pomo}nik javnog pravobranioca dobio nalog kojim je bila ograni~ena mogu}nost tu`ila{tva da iznese dokaze o tome da je Farad bio ranije osu|ivan i da trenutno slu`i zatvorsku kaznu, Farad je izbrbqao pred porotom: Ja sam ve} zatvorenik, znate? Pre neki dan sam poku{ao da telefoniram, a ~uvari su me zakqu~ali na dva sata, znate? Za{to su me na dva sata zakqu~ali, zato {to se wemu nije svidelo moje lice ili ne znam. Ili ponekad, znate, vidite policajce, oni odvuku nekoga sa ulice – Kad je okru`ni sud prihvatio prigovor da je taj argument nebitan, Farad se raspravqao sa sudijom, u prisustvu porote, sve dok sudija nije objasnila da on o tome mo`e govoriti kasnije, u svojoj zavr{noj re~i. Zbog svog lo{eg vladawa engleskim jezikom, Farad je prakti~no priznao krivicu u toku svoje uvodne re~i. On je rekao poroti: “Vrlo je blizu, znate, da sam ja mogao uraditi te stvari, ali, znate, nije sasvim izvesno, znate, da sam ja to sigurno uradio ... Ne ka`em da mojoj ku}i nisu stizali nikakvi ~ekovi. Mo`da je bilo tako.” On je tako|e priznao da je “imao neke poreske obrasce u svojoj }eliji” u zatvoru. On je zakqu~io time {to je *1103 porotu obavestio da “nema veze {ta vi mislite, znate?” Daqe, dok je Farad unakrsno ispitivao svedoke optu`be, on se toliko raspravqao sa svedocima oko wihovog svedo~ewa da ga je sud prekinuo i upitao: “Ima li tu nekog pitawa? Zato {to treba da joj postavite pitawa i dobijete informacije, a ne da nam dr`ite govore. Vi treba da postavqa328

te pitawa.” Potom je wegovo nastojawe da putem ispitivawa izvu~e svedo~ewe dovelo do slede}e, po wega {tetne, diskusije sa slu`benikom kazneno-popravnog zavoda, koji je pretresao wegovu }eliju i prona{ao poreske obrasce: Pitawe: Da li je mogu}e da je na kutijama, znate, na kojoj je moje ime – da je to napisao neki drugi zatvorenik? Odgovor: Ne, nije. Pitawe: Kako je to mogu}e? Odgovor: Jer se kutija va{eg cimera u }eliji nalazila na jednom kraju kreveta, a vi ste se postarali da va{a kutija bude na drugom kraju. Niste imali ni{ta vi{e osim te kutije s poreskim obrascima. A Ka{ani, ako ve} ho}ete time da se bavite, vi ste usamqenik i sve svoje stvari dr`ite kod sebe. Niko ~ak nije ni znao mnogo toga o vama. Vi ~ak ni ne razgovarate s qudima u zatvoru. Farad nije ulo`io prigovor na wegovo svedo~ewe, niti je tra`io da ono bude izbrisano iz zapisnika. On nije ulo`io prigovor da tu`ila{tvo nije uspelo da pru`i nikakav osnov za svedo~ewe o tome da je krevet koji je pretresen bio Faradov, ve} je, umesto toga, priznao da su poreski obrasci wegovi i da ih je ~itao “kao ~asopis ili kwigu.” Faradov napor da sam vodi svoje direktno svedo~ewe bio je jo{ gori spektakl. U toku svog svedo~ewa, Farad je za sebe govorio “vi”, “ja” i “gospodin Farad”. Tako|e je sebe nazivao i Farad Ka{ani i Ka{ani Farad. Sudija je poku{ala da ga ubedi da dopusti svom braniocu u pripravnosti da vodi wegovo direktno svedo~ewe, jer je `elela da nastavi postupak u formi pitawa i odgovora, {to bi, rekla je ona, bilo “veoma neobi~no” da Farad radi sam. I bilo je. Wegova pitawa bila su potpuno nerazgovetna, nebitna ili {tetna po wegovu sopstvenu tezu. Jedno od wegovih prvih pitawa je glasilo: Pitawe: Gospodine Farad, da li su vas vlasti u San Kventinu bacile u rupu na osnovu telefonskog poziva koji im je uputila uprava prihoda? Prigovor tu`ila{tva na ovo pitawe je prihva}en, kao i gotovo svi ostali wihovi prigovori. Zapravo, okru`ni sud prihvatio je prigovore na 20 od 52 Faradova pitawa i iz zapisnika izbrisao veliki broj wegovih odgovora. Na svoju nesre}u, Farad je uspeo da u zapisniku bude zabele`eno da su poreski obrasci koje su zatvorske vlasti prona{le u wegovoj }eliji zaista pripadali wemu. Me|utim, ve}ina wegovih pitawa nije imala nikakvog smisla: G. Farad: [ta vi mislite da ih je uzrokovalo da ste vi mo`da krivi za ono za {ta vas je poreska uprava optu`ila? G|a Gonzales: Prigovor, nebitno. Sud: Nisam sigurna da sam razumela pitawe. Mo`ete li da ponovite pitawe? G. Farad: Ka`em, {ta mislite da je navelo obezbe|ewe da vas okrivi za telefonski poziv koji je poreska uprava uputila u San Kventin? Sud: Jo{ uvek mislim da to pitawe nema smisla. Za{to ne poku{ate ponovo da ga postavite? G. Farad: Moram da objasnim da mogu da postavim pitawe, jer vlasti u San Kventinu, oni su primili taj telefonski poziv.
329

Sud: Onda }emo krenuti jedno po jedno pitawe. Postavite ga u formi pitawa, jedno po jedno kratko pitawe. G. Farad: [ta mislite – ne znam kako to da uradim. Nakon kratkog poku{aja da postavi pitawa, Farad je opet pre{ao u naraciju: “Se}am se, jednom davno”, na {ta ga je sudija prekinula: “Stanite, ima li tu neko pitawe?” Farad je opet rekao da je samo hteo da poroti objasni svoju pri~u: “Ja samo obja{wavam za{to vi mislite da vam tu`ila{tvo to radi.” Za vreme dok je Farad sam sebe direktno ispitivao, on je * 1104 poroti pokazao uzorak rukopisa. Me|utim, sudija je morala da uputi porotu da ne uzme u obzir sadr`aj tog uzorka, jer je Farad na wemu napisao: “Farad je nevin ~ovek.” Nakon upozoravaju}eg uputstva koje je sudija uputila poroti da zanemari ovaj nedopustivi poku{aj izno{ewa argumenta, Farad je rekao: “Mo`da nije bilo u redu {to sam napisao tu re~enicu.” Sudija je odgovorila: “Znam {ta poku{avate da uradite, gospodine.” Farad je tako|e sebi postavqao sugestivna pitawa u kojima je pogre{no navodio ili raspravqao o zakonu (ili i jedno i drugo). Na primer, on je opet iskalio svoj bes zbog toga {to je okru`ni sud odbio da mu omogu}i usluge istra`iteqa, kao i zbog ostalih odluka koje je sudija donela u pretpretresnoj fazi postupka: Pitawe g. Farada: Da li mislite da je po{teno da tu`ilac ima skupog istra`iteqa na svojoj strani, a vi ostali bez i~ega? Odgovor g. Farada: Ne, to je nepravda. G|a Gonzales: Prigovor, ~asni sude. Ovaj na~in ispitivawa je polemi~an i nebitan. Sud: Da li `elite da posledwi odgovor bude izbrisan iz zapisnika? G|a Gonzales: Da. Sud: Nala`em vam, gospodine, da je ovo nebitno i da morate pre}i na ne{to drugo. G. Farad: Da li ste tra`ili odlagawe? G|a Gonzales: Prigovor, nebitno. Sud: Va`i ista odluka. Okru`ni sud izrazio je nezadovoqstvo Faradovim pitawima, rekav{i: “Gospodinu Faradu bilo je jako te{ko da postavqa ta pitawa, a po mom mi{qewu, zapravo nijedno od tih pitawa nije postavio kako treba.” Farad je o~igledno pokazao izuzetno nerazumevawe postupka. On nije ulo`io prigovor ni u jednom kqu~nom trenutku. On je samo u najgrubqim crtama razumeo uloge koje razni qudi igraju u sudnici. Na primer, Farad je zatra`io od suda da upozori svedoka optu`be da odgovara sa “da” ili “ne”, ali je vi{e puta svedoka nazvao “okrivqenim”, rekav{i da “okrivqeni mo`e tako da nastavi u nedogled.” Sudija ga je prekorila: “Ona je svedokiwa. Vi ste okrivqeni”. Farad nije razumeo zna~ewe re~i “stipulacija” ili posledicu prelaska na stipulaciju u vezi s wegovim otiscima prstiju ili rukopisom. Nakon izvo|ewa stipulisanih dokaza, Farad je zatra`io od suda da “skloni tu stipulaciju.”
330

Na kraju izno{ewa teze optu`be, Farad je zatra`io od suda da nalo`i wegovom braniocu u pripravnosti da sedne daqe od wega, jer je Farad smatrao da mu se taj advokat smeje i pravi grimase wemu u lice, {to, prema Faradovim re~ima, “ne}e ostaviti dobar utisak na porotu.” Kad je sudija rekla Faradu da branilac nije u~inio ni{ta sli~no, ve} da samo poku{ava da za{titi Faradova prava, Farad se nije slo`io s tim i upitao ju je: “Kako mo`ete da pratite sve vreme?” Sudija je zatim nalo`ila Faradovom braniocu u pripravnosti da sedne u zadwi deo sudnice, daleko od Farada, odakle ne}e mo}i da mu pru`a nikakvu pomo} tokom su|ewa. Faradova zavr{na re~ bila je pravi debakl, pri ~emu je on opet pokazao da nije shvatio da je teza optu`be bila izgra|ena na osnovu obiqa posrednih dokaza. On je rekao poroti da bi on trebalo da bude “100 posto nevin”, jer “nije bilo video trake. Nije bilo kamere. Nije bilo fotografija. Nije bilo DNK nalaza.” [to se ti~e Faradove teorije o svom predmetu, radilo se o nepovezanoj, paranoi~noj i nesuvisloj optu`bi, prepunoj nedopustivih pozivawa na druga, s ovim nevezana krivi~na dela. On je poroti rekao: “Ne moram da dokazujem ni{ta {to ova osoba, advokat (verovatno pomo}nik dr`avnog tu`ioca) radi. Osoba koja bi bila motivisana da tako ne{to radi iz neke druge vrste motiva, kao {to je mo`da dr`ava uvek ispoqavala brutalnost protiv razli~itih qudi ili razli~itih vrsta, kao {to je ubistvo Malkolma Iks ili Martina Lutera Kinga, ili ~ak i u slu~aju premla}ivawa Rodnija Kinga, da je dr`ava premlatila osobu bez ikakvog razloga.” Kad je Farad na kraju po~eo da pri~a praznu pri~u i ponavqa se, sudija je prekinula wegovu tiradu i upitala ga da li }e “uskoro zavr{iti.” * 1105 Farad je sa stilom rezimirao svoju zavr{nu re~, tra`e}i od porote da ga proglasi krivim tako {to }e doneti “istinsku presudu, pravednu presudu, da je tu`ila{tvo dokazalo svoju optu`bu.” Porota je po~ela zasedawe narednog jutra, u 09:00 ~asova, i pre pauze za ru~ak donela presudu da je Farad kriv po svih 19 ta~aka optu`nice. Farad je dostavio ~etiri pro se obave{tewa o `albi. III Pravi~no su|ewe i samozastupawe Na osnovu ovog zapisnika, Farad tvrdi da je “imao u potpunosti nepravi~no su|ewe” kojim su prekr{ena wegova ustavna prava. Odredba Petog amandmana koja se odnosi na odgovaraju}i pravni postupak svakom okrivqenom u krivi~nom predmetu jam~i osnovno, apsolutno pravo na pravi~no su|ewe pred pravi~nim sudom. Spencer v. Texas /Spenser protiv Teksasa/, 385 U.S. 554, 562, 87 S.Ct. 648. 17 L.Ed.2d 606 (1967); In Re Murchison. 349 U.S. 133. 136. 75 S.Ct. 623. 99 L.Ed. 942 (1955); prema predmetu Strickland v. Washington /Strikland protiv Va{ingtona/, 466 U.S. 668, 683. 104 S.Ct. 2052. 80 L.Ed.2d 674 (1984); Mayberry v. Pennsvlvania /Mejberi protiv Pensilvanije/, 400 U.S. 455. 464, 91 S.Ct. 499. 27 L.Ed.2d 532 (1971); Malinski v. New York /Malinski protiv Wujorka/, 324 U.S. 401, 416. 65 S.Ct. 781. 89 L.Ed. 1029 (1945). Pravo na pravi~no su|ewe je “najosnovnija od svih sloboda”, od su{tinskog zna~aja za o~uvawe i u`ivawe svih ostalih prava. Estes v. Texas /Estes protiv Teksasa/, 381 U.S. 532. 540, 85 S.Ct. 1628. 14 L.Ed.2d 543 (1965). Pored toga, to pra331

vo nije iskqu~ivo individualno po svojoj prirodi; ono je osnovni deo arhitekture ameri~ke ustavne demokratije, “vi{e od instrumenta pravde i vi{e od jednog to~ka Ustava. Ono je svetiqka koja pokazuje da je sloboda `iva.” Dankan, 391 U.S, na str. 145, fusnota 23. 88 S.Ct. 1444. Garancija pravi~nog su|ewa “le`i u osnovi svih na{ih gra|anskih i politi~kih institucija” Malinski, 324 U.S, na str. 414, 65 S.Ct. 781. Prilikom utvr|ivawa da li je okrivqeni dobio pravi~no su|ewe, sudovi moraju da preispitaju kompletan postupak, ukqu~uju}i i samo su|ewe, i utvrde da li su ispuweni ustavni standardi pravi~nosti: Pitawe se zapravo odnosi na to da li ga je krivi~ni postupak koji je rezultirao osu|uju}om presudom li{io odgovaraju}eg pravnog postupka putem kojeg je on po ustavu imao pravo da se utvrdi wegova krivica. Pravosudna ocena te garancije ... ovom sudu neizbe`no name}e obavezu da tu ocenu donese na osnovu celokupnog toka postupka, kako bi utvrdio da li su wime povre|eni oni kanoni pristojnosti i pravi~nosti koji izra`avaju pojmove pravde kod qudi koji govore engleskim jezikom, ~ak i prema onima koji su optu`eni za najgnusnija krivi~na dela. Malinski. 324 U.S. 401. 414, 65 S.Ct. 781, 89 L.Ed. 1029 (podudarno mi{qewe sudije Frankfurtera). Ukratko, pravi~no su|ewe je postupak koji ima za ciq da se u najve}oj mogu}oj meri obezbedi verovatno}a da }e krivica ili nevinost biti utvr|ena na pravi~an i pouzdan na~in. Ukoliko se primewuju one procedure koje }e verovatno imati za rezultat takvo su|ewe, onda }e samo to su|ewe obi~no biti “pravi~no”, iako postoji mogu}nost da u toku postupka do|e do doga|aja koji }e proizvesti suprotan rezultat. U slu~aju da, iz ovog ili onog razloga, postupak ne ispuni ustavom nametnuti standard, a okrivqeni ne dobije pravi~no su|ewe, onda on biva li{en odgovaraju}eg pravnog postupka. Stoga, kao {to je sudija Frankfurter napisao, na kraju moramo ispitati “celokupni tok postupka” da bismo videli da li je on u skladu s “kanonima pristojnosti i pravi~nosti koji izra`avaju (na{e) pojmove pravde.” Za razliku od prava na pravi~no su|ewe, pravo na samozastupawe nije apsolutno. Savage v. Estelle, 908 F.2d 508, 512 (Deveti federalni apelacioni sud, 1990); Fields v. Murray /Fields protiv Mareja/, 49 F.3d 1024, 1035-1036 (^etvrti federalni apelacioni sud, 1995). Prvenstveni ciq konkretnih procesnih garancija iz [estog amandmana jeste da se obezbedi dono{ewe osu|uju}ih presuda na pravi~nim su|ewima. Drugim re~ima, prava po [estom amandmanu imaju za ciq sprovo|ewe garancija vezanih za odgovaraju}i pravni postupak, koje su predvi|ene Petim amandmanom. Iako su ova prava, sama po sebi, nesumwivo va`na, stavqawe procesnog prava iz [estog amandmana iznad osnovnog prava na pravi~no su|ewe, kao {to je to implicitno u~iweno u predmetu Fareta, predstavqa nedopustivo stavqawe forme iznad su{tine. Kao {to je predsednik Vrhovnog suda, sudija Voren, citiraju}i opomenu sudije Holmsa, napisao u predmetu Estes: *1106 Dogovoreno je da se ni [esti ni ^etrnaesti amandman ne tuma~e formalisti~ki, jer ti amandmani jasno imaju za ciq u`ivawe ovih konkretnih prava na ustavnom su|ewu. Po re~ima sudije Holmsa, iako se “mora o~uvati svaka forma,
332

forme mogu predstavqati ni{ta vi{e od prazne {koqke” kad se razmatraju u kontekstu ili okru`ewu u kojem su zapravo primewene. Estes, 381 U.S, na str. 560, 85 S.Ct. 1628 (podudarno mi{qewe predsednika Vrhovnog suda, sudije Vorena). Najboqe je da se odredbe [estog amandmana posmatraju kao “institucionalni za{titni mehanizmi” za ostvarivawe prevashodnog ciqa pravi~nog su|ewa. Id, na str. 588, 85 S.Ct. 1628 (podudarno mi{qewe sudije Harlana). Ukoliko odre|eni za{titni mehanizam, u datim okolnostima, ne dovede do pravi~nog su|ewa, onda on nije u skladu sa utvr|enim tuma~ewima kako Petog tako i [estog amandmana da se insistira na po{tovawu te procedure, posebno onda kada bi wen rezultat gotovo sigurno bio nepravi~an postupak, te, stoga, i uskra}ivawe odgovaraju}eg pravnog postupka. Vrhovni sud je ranije priznao da su individualna prava iz [estog amandmana pot~iwena interesu dru{tva da se pravi~na su|ewa obezbede u analognom kontekstu odricawa od sukoba interesa advokata. Wheat v. United States /Vit protiv Sjediwenih Dr`ava/, 486 U.S. 153, 160, 108 S.Ct. 1692, 100 L.Ed.2d 140 (1988). U predmetu Vit, okrivqeni koji je tra`io da ga zastupa advokat koji je tako|e zastupao i wegove saokrivqene poku{ao je da se odrekne tog sukoba interesa. Prvostepeni sud odbio je da dopusti to odricawe, a okrivqeni je u svojoj `albi obrazlo`io da su tim odbijawem prekr{ena wegova prava po [estom amandmanu. Prilikom odlu~ivawa o ovom predmetu, Vrhovni sud je prvo primetio da pravo po [estom amandmanu na zastupawe od strane branioca po sopstvenom izboru nije apsolutno, ve} je ograni~eno najvi{im “institucionalnim interesom da se donesu pravedne presude u krivi~nim predmetima.” Onda je izneo stav da zbog toga {to “savezni sudovi imaju nezavisni interes da obezbede da ... pravni postupak ostavi utisak pravi~nosti kod svih wegovih posmatra~a,” okru`ni sud mora imati {iroku slobodu da odbije odricawa od sukoba interesa. U predmetu Estes, Vrhovni sud tako|e je potvrdio primat prava na pravi~no su|ewe i ukinuo osu|uju}u presudu zato {to je, zbog televizijskog publiciteta u pretrpretresnoj fazi postupka, prekr{eno pravo okrivqenog na pravi~no su|ewe. Sud je posebno odbacio argument da garancija javnog su|ewa iz [estog amandmana zahteva da mediji imaju pristup postupku ~ak i ako bi to moglo doprineti nepravi~nosti su|ewa. 381 U.S, na str. 540, 583, 588, 85 S.Ct. 1628. Predsednik Vrhovnog suda, sudija Voren, je u svom podudarnom mi{qewu konstatovao da “po na{em ustavu, su|ewe u krivi~nom predmetu ima jasno definisanu svrhu, a to je da se obezbedi pravi~no i pouzdano utvr|ivawe krivice, kao i da se ne mo`e tolerisati nijedna procedura, niti doga|aj koji ga ozbiqno ugro`ava ili odvla~i od te svrhe.” Id, na str. 564, 85 S.Ct. 1628. Mo`da je delimi~no iz ovog razloga sud istakao, u predmetu Dankan protiv Luizijane, da su wegove “odluke kojima se tuma~i [esti amandman uvek podlo`ne preispitivawu.” 391 U.S, 145, 158, fusnota 30, 88 S.Ct. 1444, 20 L.Ed.2d 491 (1968). Ovde praksa da se samozastupawe dopusti, bez obzira na posledice, u mnogim slu~ajevima preti da su|ewa u krivi~nim predmetima “odvu~e” od wihove “jasno definisane svrhe” da se obezbedi “pravi~no i pouzdano dovr{ewe presude.” Stoga je po mom mi{qewu, preispitivawe predmeta Fareta opravdano.
333

Bez priznavawa svojstvenog sukoba izme|u prava na pravi~no su|ewe i prava na samozastupawe, sud je predmet Fareta sada doveo do wegovog logi~nog zakqu~ka, svojim stavom da svaki okrivqeni, pa ~ak i onaj koji je te{ko psihi~ki poreme}en, ima pravo da postupa kao sopstveni advokat na su|ewu, dokle god je on u najmawoj mogu}oj meri sposoban za su|ewe. Godinez, 509 U.S, na str. 399, 113 S.Ct. 2680 (citiraju}i predmet Dusky) v. United States /Daslo protiv Sjediwenih Dr`ava/, 362 U.S. 402, 80 S.Ct. 788, 4 L.Ed.2d 824 (1960) (okrivqeni je sposoban za su|ewe ako na racionalan na~in razume postupak i mo`e da se konsultuje sa svojim advokatom). Pored ovih mentalno zaostalih i poreme}enih okrivqenih koji su obuhva}eni * 1107 predmetom Godinez, maloletnici, (FN2) nepismeni, (FN3) i ostali, koji o~igledno nisu u mogu}nosti da iznesu efikasnu odbranu, sada imaju pravo da “u`ivaju” pravo Farete. Drugi sudovi su logiku Farete odneli jo{ daqe, utvrdiv{i pravo ne samo na odricawe od branioca, ve} i na odricawe od stru~nog branioca i nastavak postupka uz nestru~nog advokata. Vidi, na primer, predmet People v. Jonhson /Narod protiv Yonsona/, 75 111.2d 180, 186, 25 Ill.Dec. 812, 387 N.E.2d 688 (1979). (FN4) Tako je pravo na samozastupawe sada pro{ireno do one ta~ke da ~esto, mada ne uvek, otvoreno i prirodno dolazi u sukob s pravom na pravi~no su|ewe. FN2. Vidi Barry C. Feld, The Right to Counsel in Juvenile Court: Empirical Study of When Lawyers Appear and the Difference They Make /Pravo na branioca u sudu za maloletnike: empirijska studija slu~ajeva zastupawa od strane advokata i razlike koja se na taj na~in ostvaruje/, 1185 (1989). Feld je otkrio da “ve}ina dr`ava dozvoqava maloletnicima da se odreknu svojih ’prava Miranda prava’, kao i svog prava na branioca u postupcima vezanim za maloletni~ku delinkvenciju bez pomo}i advokata.” Pored toga, ta studija je otkrila uznemiruju}u ~iwenicu da su sudije u sudovima za maloletnike ~esto navodile ~ak i dvanaestogodi{wu decu da se odreknu svog ustavnog prava na advokata i ka`wavale one koji su odbili da to u~ine. Jedan komentator tako|e je skrenuo pa`wu na problem koji se javqa zbog ~iwenice da ~ak i ~etrnaestogodi{wa deca imaju pravo da se odreknu branioca, ~ak i onda kada im se kao odraslima sudi za te{ka krivi~na dela. Obrati pa`wu na tekst, The Sixth Amendment Paradox: Recent Developments on the Right to Waive Counsel Under Faretta /Paradoks [estog amandmana: najnoviji doga|aji u vezi s pravom na odricawe od branioca po predmetu Fareta/, 23. FN3. Vidi predmet Peters v. Gunn /Piters protiv Gana/, 33 F.3d 1190 (Deveti federalni apelacioni sud, 1994) (u kojem je iznet stav da je prvostepeni sud pogre{io {to je, prilikom odbijawa zahteva okrivqenog da postupa pro se, uzeo u obzir ~iwenicu da okrivqeni ne zna da ~ita). FN4. Prema mi{qewu jedne komentatorke, ~ak ni ovi predmeti ne idu dovoqno daleko u promovisawu “dostojanstva” i “samoopredeqewa” okrivqenog. Ona iznosi argument da, po predmetu Fareta, okrivqenom treba dozvoliti da postupa uz branioca laika, iznose}i argument da logika predmeta Fareta nema granica. Po wenoj proceni, ako okrivqeni ima pravo da se odrekne svog ve}eg prava na branioca, on, prema tome, mora imati pravo da se odrekne i svog maweg prava na pravnog savetnika. Vidi Mindy Block,
334

The Criminal Defendant’s Sixth Amendment Right to Lay Representation /Pravo okrivqenog u krivi~nom predmetu na lai~ko zastupawe, koje je predvi|eno [estim amandmanom/, 52. “U. Chi. L.Rev.”, 460, 469 (1985). (“Jedina razlika izme|u predmeta Fareta i predmeta sa lai~kim zastupawem jeste u tome da, umesto zastupawa pro se, okrivqeni, u ovom drugom slu~aju, bira tre}e lice da umesto wega postupa. Interesi vezani za o~uvawe dostojanstva i samostalnosti, koji potkrepquju pravo okrivqenog da se zastupa pro se, tako|e potkrepquju i pravo okrivqenog na pomo} branioca laika.”) Sudovi koji su poku{avali da primene predmet Fareta bili su suo~eni s ovim ustavnim sukobom. U odsustvu bilo kakvih smernica od strane Vrhovnog suda o tome kako re{iti protivre~ne zahteve koji su postavqeni putem garancije pravi~nog su|ewa iz Petog amandmana i prava na samozastupawe iz [estog amandmana, sudovi su jednostavno pretpostavili da se okrivqeni koji se odrekne svog prava na branioca implicitno odri~e i svog prava na pravi~no su|ewe. Neki sudovi su izri~ito izneli tu pretpostavku. Vidi predmet McDowell 814 F.2d, na str. 251; United States v. Moya-Gomez /Sjediwene Dr`ave protiv Moja-Gomeza/, 860 F.2d 706, 740-741 (Sedmi federalni apelacioni sud, 1988) (citiraju}i predmet McDowell). Drugi sudovi su to mo`da implicitno u~inili, vidi predmete koji su citirani u mi{qewu per kuriam, gore, na str. 1101. Ovi predmeti pokre}u odre|eni broj pitawa s kojima se Vrhovni sud jo{ nije suo~io i koji, po mom mi{qewu, zahtevaju izri~ito re{ewe. Kao prvo, mo`e li okrivqeni da se odrekne svog prava na pravi~no su|ewe? Drugim re~ima, mo`e li on da pristane na proces koji }e verovatno imati za rezultat nepravi~an postupak? Jo{ otvorenije re~eno, mo`e li on da pristane na nepravi~no su|ewe? Za sada ne postoji nijedan pravni izvor za tvrdwu da se okrivqeni mo`e odre}i prava na pravi~no su|ewe koje je predvi|eno Petim amandmanom. Po mom mi{qewu, dopu{tawe odricawa od prava na pravi~no su|ewe bilo bi protivno javnom interesu. U ve}inskom mi{qewu u predmetu Fareta, izneta je konstatacija da okrivqenom treba dopustiti da se odrekne svog prava na branioca, jer je “on taj koji }e snositi posledice svoje neuspele odbrane.” 422 U.S, na str. 819-820, 95 S.Ct. 2525. Me|utim, to isto ne va`i i za odricawe od prava na pravi~no su|ewe. Pravo na pravi~no su|ewe podrazumeva “institucionalne interese” pravosudnog sistema, vidi predmet Wheat, 486 U.S, na str. 160, 108 S.Ct. 1692, kao i interese okrivqenog. Stoga, okrivqeni nije jedini koji }e “snositi posledice” uskra}ivawa pravi~nog su|ewa, ve} }e te posledice snositi i sam pravosudni sistem. Drugim re~ima, dr`ava ima sna`an interes, koji se odnosi na wen sopstveni politi~ki legitimitet, da obezbedi kako pravi~ne procedure tako i pouzdane ishode su|ewa u krivi~nim predmetima, od kojih oba ova ciqa mogu biti osuje}ena ako okrivqeni pro se, * 1108 kao {to je to Farad, tra`i da iznese svoju “slavniju vrstu odbrane.” U predmetu Wheat, sud je, prema mi{qewu predsednika Vrhovnog suda, sudije Renkvista, naglasio institucionalne probleme kad je izneo stav da je potreba da se obezbedi utisak pravi~nosti dovoqna da opravda odbijawe da se okrivqenom dopusti da se odrekne prava po [estom amandmanu. 486 U.S, na str. 160,
335

108 S.Ct. 1692 (“Mo`e biti ugro`en ne samo interes okrivqenog u krivi~nom predmetu, ve} i institucionalni interes da se donesu pravedne presude u krivi~nim predmetima”). Koliko je odricawe jo{ neprimerenije kad je dovedena u pitawe sama pravi~nost, a ne samo utisak o woj? Ostali se mogu razlikovati svojim stavom da se okrivqeni ne mo`e odre}i prava na pravi~no su|ewe. Neki mogu izneti argument da odredba o odgovaraju}em pravnom postupku jedino zahteva to da pojedincu bude data prilika da ima pravi~no su|ewe i da se on tog prava mo`e odre}i, ba{ kao {to se mo`e odre}i i ostalih ustavnih mehanizama za{tite. Me|utim, taj odgovor mora da potekne od Vrhovnog suda, a ne od nas. Po mom mi{qewu, bez obzira na to kakav bi odgovor mogao biti, wega bi trebalo dati pre nego {to se u na{im saveznim sudovima desi mnogo vi{e su|ewa sli~nih Faradovom. Kao drugo, ~ak i ako se pojedini okrivqeni mogu odre}i prava na pravi~no su|ewe po Petom amandmanu, postavqa se veliko pitawe da li odricawe od tog prava mo`e biti implicitno, kao {to se to ovde desilo. Po mom mi{qewu, odricawe od osnovnog ustavnog prava ne treba da bude implicitno, kao {to je [esti federalni apelacioni sud, po svemu sude}i, zakqu~io da je bilo propisno u predmetu Mekdauel, i kao {to sudovi, po svemu sude}i, uglavnom veruju da je potrebno na osnovu predmeta Fareta. Na odricawa od ustavnih prava ne gleda se s naklono{}u, i sudovi udovoqavaju svakoj osnovanoj pretpostavci koja se tome protivi. Vidi predmet Brewer v. Williams, 430 U.S, na str. 404, 97 S.Ct. 1232. U predmetima u kojima vaqanost odricawa od ustavnog prava predstavqa sporno pitawe, tu`ila{tvo mora da doka`e “namerno odustajawe od ili napu{tawe poznatog prava ili privilegije.” Johnson v. Zerbst /Yonson protiv Zerbsta/, 304 U.S. na str. 464, 58 S.Ct. 1019. Odricawe obi~no mora da bude svesno, razborito i dobrovoqno da bi bilo vaqano. Vidi predmet United States v. Duarte-Higareda /Sjediwene Dr`ave protiv Duarte-Higarede/, 113 F.3d 1000, 1002 (Deveti federalni apelacioni sud, 1997) (odricawe od prava na su|ewe pred porotom mora se izvr{iti napismeno, moraju ga prihvatiti i tu`ila{tvo i sud, i mora biti dobrovoqno, svesno i razborito). Pogotovo u slu~aju prava na pravi~no su|ewe – prava koje je apsolutno od kqu~nog zna~aja za postojawe odgovaraju}eg pravnog postupka – implicitno odricawe od tog prava ~inilo bi se izuzetno neprimerenim. Me|utim, ovo je opet pitawe koje }e Vrhovni sud morati da utvrdi ukoliko prethodno bude doneo odluku da je pravo na pravi~no su|ewe uop{te podlo`no odricawu. Priznawe da postoji tenzija izme|u prava Farete i prava na pravi~no su|ewe ne zna~i da se pravo na samozastupawe u celosti mora eliminisati. Bitni su interesi vezani za dostojanstvo okrivqenog i oni imaju pravo na za{titu. Me|utim, oni nisu od najvi{eg zna~aja. Mora se uspostaviti ravnote`a izme|u prava na samozastupawe, kao prava na odricawe od branioca kod koga ne postoji sukob interesa, iz predmeta Vit, ili prava na javno su|ewe, iz predmeta Estes, u odnosu na garanciju iz odredbe o odgovaraju}em pravnom postupku o tome da su|ewa moraju biti pouzdana, pravedna i pravi~na. Svakako, ako je pravo na pravi~no su|ewe dovoqno uverqivo da opravda ranija ograni~ewa prava iz [estog amandmana od strane ovog suda, onda je ono i dovoqno uverqivo da, u odgovaraju}im predmetima, ograni~i
336

pravo iz [estog amandmana o kojem se ovde raspravqa. Kao i kod ve}ine ostalih individualnih prava, postoje konkurentni i suprotstavqeni interesi, kako li~ne tako i dru{tvene prirode. Ni{ta {to je svojstveno implicitnom pravu na samozastupawe ne opravdava uzdizawe tog prava iznad ostalih prava u ustavnoj konstelaciji, niti od sudova tra`i da dopuste Faradu ili drugima sa sli~nim ograni~ewima ili nesposobnostima da krivi~na su|ewa pretvore u travestiju. Umesto toga, sudovi mogu da sa~ine pravila za utvr|ivawe u kojim slu~ajevima bi ostvarivawe prava na samozastupawe bilo u skladu s mandatom Petog amandmana, a u kojima ne bi. U ovom drugom slu~aju, pravo na samozastupawe bi izgubilo primat. Me|utim, usvajawe takvog re`ima opet bi morao da utvrdi Vrhovni sud, a ne neki ni`i sud. Iz gorenavedenih razloga, iznosim podudarno mi{qewe s primedbom, u nadi da }e Vrhovni sud *1109 odlu~iti da preispita predmet Fareta, kao i niz predmeta u kojima je on primewen. Kraj dokumenta. ***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM I
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 21. septembar 2006. godine (Meni dostavqeno 9. januara 2007. – prim. V.[.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA PREDLOZI TU@ILA[TVA ZA SMAWEWE OBIMA OPTU@NICE
Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Daniel Saxon, Ulrich Müssemeyer, Melissa Pack Dodeqeni branioci: David Hooper, Andreas O’Shea I. Uvod 1. Dana 31. avgusta 2006. godine pretresno ve}e je izdalo Zahtev tu`iocu da dostavi predloge za smawewe obima optu`nice (u daqem tekstu: zahtev) i pozvalo “tu`ioca da predlo`i kako da se obim optu`nice smawi najmawe za tre}inu tako {to }e smawiti broj ta~aka u optu`nici i/ili mesta zlo~ina ili incidenata obuhva}enih u jednoj ili vi{e optu`bi optu`ni337

ce”. Dana 12. septembra 2006. godine, u Odgovoru tu`ila{tva na zahtev tu`iocu da dostavi predloge za smawewe obima optu`nice, koji je izdalo pretresno ve}e (u daqem tekstu: odgovor), tu`ila{tvo je odbilo poziv pretresnog ve}a i obrazlo`ilo za{to smawewe obima Modifikovane izmewene optu`nice (u daqem tekstu: optu`nica) nije potrebno i za{to bi wime tu`ila{tvu bila nepravedno naneta {teta.1) U paragrafu 2 odgovora tu`ila{tvo je tra`ilo jo{ jednu priliku da podnese predloge za smawewe obima optu`nice ukoliko pretresno ve}e na tome bude insistiralo. 2. Na statusnoj konferenciji odr`anoj 14. septembra 2006. godine2) pretpretresni sudija je tra`io da tu`ila{tvo podnese predloge za smawewe obima optu`nice. Tu`ila{tvo podnosi ovaj podnesak shodno tom zahtevu. II. Brisawe ta~aka 3. Da bi se smawio broj ta~ka u optu`nici,3) tu`ila{tvo predla`e da se izbri{u ta~ke 2, 3, 5, 6 i 7. Po{to su sve te ta~ke kumulativne, wihovo brisawe ne}e uticati na obim dokaza koje }e izvesti tu`ila{tvo. Me|utim, wime }e se smawiti obim pismene i usmene argumentacije strana u postupku i obim budu}e optu`nice po pitawu elemenata zlo~ina za koje se optu`eni tereti. . III. Smawewa vezana za Hrvatsku 4. Tu`ila{tvo je spremno da izbri{e sve optu`be vezane za zapadnu Slavoniju, i to paragrafe 17 od (a) do (j), 19, 29(c) i (d), 31, 32 i 34 optu`nice, i spremno je da izbri{e navode kojima se optu`eni tereti za odgovornost za zlo~ine po~iwene u Vo}inu, Humu, Bokanima i Kraskovi}u. Time bi zna~ajno bio smawen broj svedoka o bazi zlo~ina koji se trenutno nalaze na spisku svedoka tu`ila{tva. Me|utim, tu`ila{tvo bi `elelo da na su|ewu izvede ograni~en broj dokaza vezanih za doga|aje u zapadnoj Slavoniji, u svrhe koje se ne odnose na odgovornost optu`enog za konkretne zlo~ine za koje se tereti u optu`nici. 5. Tu`ila{tvo bi `elelo da se pozove na dokaze vezane za zapadnu Slavoniju u meri u kojoj se wima dokazuju ciq i metodi udru`enog zlo~ina~kog poduhvata kad je re~ o najzapadnijim teritorijama koje je trebalo da se na|u unutar granica nove dr`ave pod srpskom kontrolom, koju optu`eni naziva Velikom Srbijom. S tim u vezi tu`ila{tvo `eli da mu se omogu}i da se pozove na dela i pona{awe optu`enog, naro~ito na propagandu koju je vr{io u vezi sa zapadnom Slavonijom. Pored toga, tu`ila{tvo `eli da izvede dokaze u vezi sa zapadnom Slavonijom, naro~ito s Vo}inom, u op{tini Podravska Slatina, da bi dokazalo postojawe visokog stupwa koordinacije i saradwe izme|u razli~itih grupa pojedinaca i institucija koje su predstavqali u okviru udru`enog zlo~ina~kog poduhvata. Uz to, u vezi sa zapadnom Slavonijom tu`ila{tvo `eli da se pozove na dokaze o vezama s dobrovoqcima, naro~ito dobrovoqcima SRS/S^P, wihovoj obuci, prebacivawu, opremawu i subordinaciji, kao i u~e{}u optu`enog i struktura koje je predvodio u tim aktivnostima. Tu`ila{tvo tako|e `eli da izvede dokaze vezane za zapadnu Slavoniju koji pokazuju da je optu`eni bio obave{ten o
338

nedisciplinovanom postupawu i ka`wivom pona{awu dobrovoqaca povezanih sa SRS/S^P. Naposletku, tu`ila{tvo `eli da mu se omogu}i da izvede dokaze o op{tim elementima kampawe progona sprovo|ene u Hrvatskoj, za koju se optu`eni tereti u ta~ki 1 optu`nice (progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, zlo~in protiv ~ove~nosti) – {to je prvenstveno element sistematskih napada velikih razmera – ili da se na doga|aje u zapadnoj Slavoniji pozove kao na dokaze o obrascu pona{awa. 6. Ukoliko brisawe zlo~ina za koje se optu`eni tereti u vezi sa zapadnom Slavonijom ne}e spre~iti tu`ila{tvo da izvede dokaze u svrhe koje se ne odnose na odgovornost optu`enog i druge goreopisane svrhe, tu`ila{tvo }e izbrisati optu`be konkretno navedene u paragrafu 3 ovog podneska. Tu`ila{tvo tvrdi da }e takve dokaze izvesti putem svedo~ewa “insajdera” koji }e u svakom slu~aju svedo~iti o drugim aspektima wegove teze, putem pismene dokumentacije i nekoliko svedoka o bazi zlo~ina koji }e biti saslu{ani samo u vezi s wihovim zapa`awima po pitawu pona{awa dobrovoqaca uop{te i ~iwenica na osnovu kojih je optu`eni znao za nedisciplinovano postupawe i ka`wivo pona{awe dobrovoqaca povezanih sa SRS/S^P. Od svedoka o bazi zlo~ina navedenih na spisku svedoka na osnovu pravila 65ter (E)(ii), tu`ila{tvo }e, u ograni~enu svrhu navedenu u paragrafu 3, pozvati samo svedoke VS-014, VS-018, VS-031, VS-033, VS-050 (koji }e u svakom slu~aju biti saslu{an u vezi s op{tinom Zvornik), VS1119, VS-110 (samo u svrhu potvrde verodostojnosti dokaznih predmeta, i za kojeg je tu`ila{tvo tra`ilo prihvatawa pismenog iskaza uz unakrsno ispitivawe) i VS-1122 (za kojeg je tu`ila{tvo tra`ilo prihvatawe pismenog iskaza bez unakrsnog ispitivawa). 7. Me|utim, ukoliko pretresno ve}e bude smatralo – kao {to je nedavno bio slu~aj u predmetu br. IT-05-87-T, Tu`ilac protiv Milutinovi}a i drugih,4) – naime, da se dokazi vezani za mesta/incidente koji nisu navedeni u optu`nici ne mogu izvoditi ni u koju svrhu, tu`ila{tvo ne}e biti u mogu}nosti da u celosti obri{e optu`be vezane za zapadnu Slavoniju,5) jer }e to ozbiqno ugroziti wegovu mogu}nost da doka`e svoju tezu po pitawu drugih optu`bi iz optu`nice. Tu`ila{tvo bi bilo zahvalno ukoliko bi se pretresno ve}e izjasnilo po tom pitawu. IV. Smawewa vezana za Bosnu i Hercegovinu 8. Tu`ila{tvo je spremno da izbri{e sve optu`be vezane za dve op{tine u Bosni i Hercegovini – Br~ko i Bijeqinu – pod uslovom da u vezi s tim op{tinama mo`e da izvede izvesnu koli~inu dokumentarnih dokaza i iskaza svedoka koji su relevantni za {ire pitawe postojawa i sprovo|ewa udru`enog zlo~ina~kog poduhvata u Bosni i Hercegovini, a naro~ito dela i pona{awe kako optu`enog i drugih u~esnika u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu, tako i ustanova i organizacija koje su oni predstavqali. 9. Uz to, tu`ila{tvo }e predlo`iti da u vezi s te dve op{tine izvede dokaze koji bi mogli biti neophodni za dokazivawe op{tih elemenata kampawe progona u Bosni i Hercegovini, za koju se optu`eni tereti u ta~ki 1 optu`nice (progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, zlo~in protiv ~ove~nosti) – a tra`i}e i da se na op{tije doga|aje u Bijeqini i Br~kom
339

pozove kao na dokaze o obrascu pona{awa i dodatne dokaze o znawu/obave{tenosti optu`enog o doga|ajima u Bosni i Hercegovini. 10. Tu`ila{tvo namerava da sa spiska svedoka izbri{e sve svedoke o bazi zlo~ina ~ije svedo~ewe se u celosti odnosi na doga|aje u op{tinama Br~ko i Bijeqina, ~ime }e se dodatno znatno smawiti broj svedoka ~ije iskaze tu`ila{tvo predla`e da se izvede na su|ewu.6) [to se ti~e izvo|ewa dokaza o {irem obrascu doga|aja u op{tinama Bijeqina i Br~ko ili pitawima relevantnim za udru`eni zlo~ina~ki poduhvat, naro~ito za wegovo planirawe i sprovo|ewe u Bosni i Hercegovini, takvi dokazi bi}e izvedeni putem svedoka koji bi u svakom slu~aju bili pozvani da svedo~e u vezi s drugim aspektima teze (a to su, prema procenama tu`ila{tva, svedoci “insajderi”). Svi dokumentarni dokazi o tim pitawima tako|e }e biti predo~eni putem svedoka koji bi u svakom slu~aju bili pozvani da svedo~e. 11. U daqem nastojawu da pomogne pretresnom ve}u tu`ila{tvo je spremno i da iz optu`nice u celini izbri{e jo{ jedno mesto zlo~ina. To mesto zlo~ina na slede}i na~in je opisano u paragrafu 27 optu`nice: “Isto tako, u junu 1992, srpske snage, ukqu~uju}i ’{e{eqevce’, zarobile su dvadeset civila muslimana iz Lakta i zato~ile ih u odmarali{tu na Bora~kom jezeru, a potom devetnaestoro wih ubile na planini Bora{nici kod Nevesiwa.”7) Poja{wewa radi, tu`ila{tvo }e ina~e ostati pri svim navodima iz paragrafa 27 i drugih paragrafa koji se odnose na doga|aje u op{tini Nevesiwe. Tu`ila{tvo daqe predla`e da se sa spiska svedoka izbri{u svi svedoci o bazi zlo~ina ~iji se iskaz odnosi iskqu~ivo na to mesto zlo~ina.8) V. Op{ta zapa`awa 12. Tu`ila{tvo potvr|uje da je spremno da odustane od izvo|ewa dokaza o gorenavedenim op{tinama i mestima zlo~ina9) ukoliko mu pretresno ve}e tako nalo`i. Ponavqaju}i primarni argument tu`ila{tva iz odgovora da u ovom predmetu nema potrebe za smawewem obima optu`nice, tu`ila{tvo }e mo`da, u odgovaraju}em trenutku u budu}nosti, naro~ito ukoliko budu ispuwena wegova o~ekivawa u vezi s ekspeditivno{}u su|ewa, podneti zahtev za izmenu odluke po pitawu broja mesta zlo~ina o kojima mo`e da izvede dokaze. Takav zahtev bi}e podnet u interesu pravde, imaju}i u vidu da tu`ila{tvo u ovom predmetu (i svim drugim predmetima pred ovim Me|unarodnim sudom) stoji na stanovi{tu da je du`no da ustraje u svim navodima koji su neophodni da se u celini prika`u razmere ka`wivog pona{awa optu`enog. Broj re~i: 2.008 Dana 21. septembra 2006. U Hagu, Holandija (potpis na originalu) Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik tu`ila{tva

Napomene: 1) Da bi se izbeglo ponavqawe, upu}ujemo na paragrafe od 3 do 29 odgovora. 2) Stranica transkripta 587, redovi od 7 do 13, str. 589, redovi od 13 do 25, str. 594, redovi od 21 do 24. 3) Kao {to je ve} nazna~eno u paragrafu 20 odgovora.

340

4) Usmena odluka tog pretresnog ve}a od 19. septembra u vezi sa svedo~ewem svedoka K82 (na T. 3513). Tu`ila{tvo prime}uje da }e pretresno ve}e obrazlo`ewe izneti kasnije, i da stoga razlozi za izuze}e tog iskaza nisu sasvim jasni. 5) U takvoj situaciji tu`ila{tvo }e i daqe biti spremno da u celosti izbri{e incidente koji se odnose na bazu zlo~ina vezane za Hum, Bokane i Kraskovi}, kao i ve}inu incidenata navedenih u vezi s Vo}inom. Zadr`a}e samo optu`be iz paragrafa 17(a) – ubistvo 4 mla|a Hrvata iz brigade za prinudni rad, i to Ivice Bona, Gorana Sala}a, Vlade Supana i Draga Ivankovi}a i optu`be iz paragrafa 17(e) (g) i (h) optu`nice, u meri u kojoj se odnose na Vo}in. 6) Tu`ila{tvo }e pre su|ewa obavestiti odbranu i pretresno ve}e o smawewima spiska svedoka koja namerava da izvr{i, s tim da mu je tokom slede}ih nekoliko nedeqa potrebno vreme da ceo spisak pregleda u svetlu svojih predloga navedenih u ovom podnesku. 7) Imena `rtava ubistva na planini Bora{nici navedena su u relevantnom odeqku Dodatka H optu`nice. 8) Tu`ila{tvo }e i u ovom slu~aju blagovremeno obavestiti odbranu i pretresno ve}e o smawewu spiska svedoka, {to }e, u svakom slu~aju, biti pre su|ewa. 9) S izuzetkom Vo}ina, kao {to je opisano u paragrafima od 4 do 7, i Bijeqine i Br~kog, opisanim u paragrafima od 8 do 10 gore.

***

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VE]EM
U sastavu: sudija Alphons Orie, predsedavaju}i, sudija Patrick Robinson, sudija Bakone Justice Moloto Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 29. septembar 2006. godine (Meni dostavqeno 20. aprila 2007.)

TU@ILAC protiv VOJISLAVA [E[EQA REPLIKA TU@ILA[TVA NA ODGOVOR ODBRANE NA ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA FORMALNO PRIMAWE NA ZNAWE ^IWENICA O KOJIMA JE VE] PRESU\ENO S DODATKOM
Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon, g. Ulrich Müssemeyer, g|a Melissa Pack Dodeqeni branioci za Vojislava [e{eqa: g. David Hooper, g. Andreas O’Shea Uvod 1. Na osnovu pravila 126bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), tu`ila{tvo tra`i dozvolu da podnese ovu repli341

ku na odgovor odbrane1) na zahtev tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno od 23. maja 2006. godine.2) 2. Premda se dodeqeni branioci ne protive formalnom primawu na znawe odre|enih ~iwenica o kojima je ve} presu|eno3), oni tra`e da se zahtev tu`ila{tva kao takav odbaci. 3. Dodeqeni branioci iz razli~itih razloga osporavaju zahtev tu`ila{tva. Tu`ila{tvo }e te razloge navesti i opovrgnuti istim redosledom kojim su navedeni u odgovoru odbrane. Premda se u glavnom tekstu ove replike o nekim od ~iwenica govori na uop{ten na~in, svaka pojedina ~iwenica je u svakom slu~aju posebno navedena na prilo`enoj tabeli.4) Tu`ila{tvo smatra da se predlo`ene ~iwenice o kojima je ve} presu|eno mogu uvrstiti u spis na osnovu pravila 94 (B) Pravilnika i da wih treba formalno primiti na znawe. Preliminaran stav u vezi s pitawem relevantnosti 4. U paragrafu 5 odgovora odbrane, dodeqeni branioci su izneli preliminaran stav o zahtevu tu`ila{tva, navode}i da taj zahtev osporavaju (izuzev ograni~enog broja ~iwenica)5) na osnovu toga {to tu`ila{tvo nije dokazalo wegovu relevatnost, tj. {to nije objasnilo na koji na~in su te ~iwenice relevantne za pitawa o kojima je re~ u predmetnom postupku. Tu`ila{tvo, nasuprot tome, smatra da je zadovoqilo zahtev relevantnosti: ono je u svom zahtevu na uop{ten na~in obrazlo`ilo relevantnost skupova ~iwenica ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno.6) Tu`ila{tvo je, u svakom slu~aju, a i da bi se izbegle eventualne sumwe, u tabeli prilo`enoj ovoj replici navelo konkretnija obrazlo`ewa svake osporene ~iwenice ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno. 5. Tu`ila{tvo iznosi slede}e opa`awe o osporavawu ili neosporavawu, od strane dodjeqenih branilaca, ~iwenica ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno. Formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno ne zavisi od saglasnosti branilaca ili optu`enog. U konkretnom predmetu, u kojem optu`eni ne prihvata branioce koji su mu dodeqeni i o~igledno ne namerava da im daje uputstva, preporu~qivo je da se ~iwenice formalno prime na znawe prema pravilu 94 (B), a ne da se u spis uvrste kao ~iwenice oko kojih su se strane saglasile, na osnovu pravila 65ter (H). ^iwenice koje odbrana ne osporava 6. Dodeqeni branioci se ne protive tome da se odre|eni broj ~iwenica formalno primi na znawe,7) ali napomiwu da se formulacija nekih od tih ~iwenica razlikuje od wihove formulacije u datoj presudi na koju se kao izvor tu`ila{tvo oslawa. Tu`ila{tvo ukazuje na slede}e: tamo gde se, na primer, u vezi sa nekom ~iwenicom o kojoj je ve} presu|eno navode dve ili vi{e od dve presude, u tim presudama se ne koriste uvek potpuno iste re~i. U formulaciji presuda koje se koriste kao alternativni izvori mogu postojati male razlike. Tako|e treba napomenuti da su pretresna ve}a u ranijim odlukama prihvatila “nekoliko mawih ispravaka kako bi te ta~ke bile odraz ~iweni~nih nalaza”.8) Kadgod je u ovom predmetu tu`ila{tvo
342

napomenulo da je neka ~iwenica ranije prihva}ena na osnovu pravila 94 (B), ono je koristilo formulaciju upotrebqenu u ranijoj odluci. Eventualne male razlike u formulaciji nisu promenile su{tinski sadr`aj ili zna~ewe ~iwenica ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno. Formulacija koju je tu`ila{tvo (ili prethodno pretresno ve}e) odabralo mogla je biti odabrana jedino radi boqeg razumevawa neke konkretne ~iwenice koja je, na primer, izva|ena iz du`eg paragrafa. Drugi razlozi za razlike u formulaciji konkretno su navedeni na prilo`enoj tabeli.9) ^iwenice kojima navodno nedostaje konkretnost 7. Odbrana je, u vezi s pitawem konkretnosti, ispravno navela sudsku praksu.10) Tu`ila{tvo, me|utim, odbacuje argument da nekim ~iwenicama nedostaje konkretnost ili su pre{iroke i previ{e uop{tene. Odbrana nije iznela nikakve konkretne argumente u vezi s pojedina~nim ~iwenicama11) i tu`ila{tvo stoga smatra da sve ~iwenice koje odbrana navodi treba formalno uzeti na znawe po{to su, op{te uzev, te ~iwenice dovoqno jasne i odredive. Argumenti koje odbrana daqe u svom odgovoru zaista iznosi u vezi s konkretnim ~iwenicama, pojedina~no su obra|eni u prilo`enoj tabeli ~iwenica. 8. Ako dodeqenim braniocima problem predstavqa du`ina predlo`enih ~iwenica koje obuhvataju ~itave paragrafe presude, takve formulacije ~iwenica se mogu rastaviti na odvojene re~enice. Tu`ila{tvo, me|utim, smatra da se su{tina nijedne konkretne ~iwenice time ne bi promenila i da bi ona ostala onakva kakva je sadr`ana u celom paragrafu presude. Kona~no, navoditi datu ~iwenicu u paragrafu nije ni mawe ni vi{e ekonomi~no od wenog navo|ewa nizom odvojenih re~enica. [tavi{e, rastavqawe takvih formulacija ~iwenica na pojedina~ne re~enice verovatno bi zahtevalo odre|ene izmene u formulaciji kako bi svaka zasebna ~iwenica bila sama za sebe ispravno shva}ena. Takve izmene bi mogle dovesti do toga da su{tina originalne presude bude pogre{no predo~ena. 9. Dodeqeni branioci su izgleda mi{qewa da su neke od ~iwenica izvu~ene iz “uvodnih delova” presuda ili delova presuda koji sadr`e “istorijski kontekst”12) i da, prema tome, o wima zapravo nije presu|eno. Sve te ~iwenice 13) su izvu~ene iz ~iweni~nih nalaza i o wima je u drugim predmetima ve} presu|eno.14) Dodeqeni branioci se pozivaju na odluku u predmetu Bizimingu,15) u kojoj su morale da budu uzete u obzir ~iwenice iz presude u predmetu Kayishema.16) Potowa presuda sadr`i odeqak koji se odnosi na “istorijski kontekst”, u kojem su istorijski doga|aji opisani na neutralan i objektivan na~in. U odluci u predmetu Bizimingu zauzet je stav da konkretni odeqak ne sadr`i ~iweni~ne nalaze (premda je taj “rezime zasnovan iskqu~ivo na dokazima predo~enim ovom pretresnom ve}u”17). Taj stav nije relevantan kada je re~ o ~iwenicama koje je tu`ila{tvo predlo`ilo, a koje su uzete iz presude u predmetu Tadi}. Te ~iwenice nisu uzete iz nekih uvodnih delova u kojima se govori o “istorijskom kontekstu”. Zapravo, te predlo`ene ~iwenice sadr`e eklipicitne ~iwenice nalaze zasnovane na dokazima predo~enim tokom su|ewa.
343

^iwenice koje navodno sadr`e pravne zakqu~ke i kvalifikacije 10. Tu`ila{tvo ponavqa stav koji je iznelo u svom zahtevu18), naime da se, op{te uzev, zakqu~ci koji se odnose na aktus reus ili mens rea nekog krivi~nog dela smatraju ~iweni~nim nalazima. Stav tu`ila{tva je da se ~iwenice ~ije formalno primawe na znawe odbrana osporava – na osnovu toga {to ne sadr`e pravne zakqu~ke ili kvalifikacije19) – tako ne mogu okarakterisati. ^iwenice ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno samo su ~iweni~ne. One su opisane na jednostavan i konkretan na~in. Iako su neki od tih ~iweni~nih nalaza mo`da izra`eni jezikom koji se koristi ili predstavqa osnovu za pravne zakqu~ke – fraze koje su, uverqivo, postale sastavni deo pravnog jezika – oni su u su{tini ~iweni~ne prirode. Takve ~iwenice su tako|e formalno primqene na znawe u ranijim predmetima, u skladu s navedenom sudskom praksom.20) ^iwenice koje navodno nisu verne izvornom tekstu 11. Tu`ila{tvo energi~no osporava karakterizaciju nekih od ~iwenica, ~ije je formalno primawe na znawe zatra`eno, kao ~iwenica koje “nisu verne izvornom tekstu” ili “nisu formulisane na na~in na koji ih je formulisalo pretresno ili `albeno ve}e” ili, alternativno, kao ~iwenica iz kojih je “izostavqen deo teksta koji je od su{tinskog zna~aja za wihov kontekst i razumevawe”.21) 12. Tu`ila{tvo prihvata da se formulacija odre|enih predlo`enih ~iwenica donekle razlikuje – ali ne su{tinski – od formulacija u originalnoj presudi u kojoj je o tim ~iwenicama presu|eno. Ako je neka predlo`ena ~iwenica bila predmet formalnog primawa na znawe na osnovu pravila 94 (B) u nekom ranijem predmetu, onda je formulacija te ~iwenice preuzeta iz ranije odluke ili odluka, (kao, na primer, u predmetima Milo{evi} ili Kraji{nik). Tu`ila{tvo je, op{te uzev, koristilo formulacije prihva}ene u kasnijim odlukama na osnovu pravila 94 (B), a ne formulacije originalne presude.22) Nadaqe, tu`ila{tvo je za neke ~iwenice koje ranije nisu prihva}ene na osnovu pravila 94 (B) koristilo delimi~no razli~ite formulacije od formulacija upotrebqenih u originalnoj presudi kako bi svaka ~iwenica sama za sebe bila shva}ena na odgovaraju}i na~in. Nijednom od tih preformulacija nije promewena su{tina ijedne predlo`ene ~iwenice, niti je tu`ila{tvo izostavilo ijedan su{tinski deo neke ~iwenice. Sve ~iwenice koje dodeqeni branioci po toj osnovi osporavaju23) pojedina~no su obra|ene u dodatku. ^iwenice o kojima navodno nije stvarno presu|eno24) 13. Dodeqeni branioci ispravno tvrde da se ~ini da se neke od predlo`enih ~iwenica osporavaju u @albenom podnesku odbrane u predmetu Simi}.25) Ve}ina paragrafa presude u predmetu Simi} koje navode dodeqeni branioci zapravo su navedeni u najavi `albe odbrane u predmetu Simi} ili `albenom podnesku odbrane u istom predmetu. Stav tu`ila{tva je, me|utim, da podnosilac `albe u predmetu Simi} u osnovi ne osporava pred344

lo`ene ~iwenice o kojima je re~. Sedma i Osma osnova za `albu26) odnose se iskqu~ivo i konkretno na ulogu optu`enog Simi}a i wegovu odgovornost. Predlo`ene ~iwenice iz presude u predmetu Simi} pa`qivo su odabrane i ne spadaju u tu kategoriju. Tu`ila{tvo stoga smatra da je o tim ~iwenicama zaista i kona~no presu|eno, premda su one jednim delom formalno navedene u tom `albenom podnesku. 14. Isto va`i za ~iwenice uzete iz Presude u predmetu Gali}.27) Iako su neke od ~iwenica navedene u najavi `albe odbrane ili @albenom podnesku u predmetu Gali}, stav je tu`ila{tva da predlo`ene ~iwenice podnosilac `albe Gali} nije su{tinski osporio. U dodatku su pojedina~no obra|ene sve osporene ~iwenice navedene u paragrafu 15 odgovora odbrane. ^iwenice koje se navodno odnose na krivi~nu odgovornost optu`enog28) 15. Tu`ila{tvo napomiwe da se pretresno ve}e, kada nastoji da uspostavi ravnote`u izme|u “proceduralnih prava optu`enog i interesa ekspeditivnog su|ewa” mora suzdr`ati od formalnog primawa na znawe ~iwenica o kojima je navodno presu|eno, a koje se odnose na dela, pona{awe ili stawe svesti optu`enog. To iskqu~ivawe, me|utim, ne va`i za pona{awe drugih lica za koje optu`eni li~no mo`e biti odgovoran prema ~lanovima 7(1) i 7(3) Statuta.29) ^iwenice koje odbrana osporava ne odnose se direktno na krivi~nu odgovornost optu`enog, ~ak i ako se neke od ~iwenica odnose na lokacije ili dobrovoqa~ke grupe vezane za dati krivi~ni predmet. Spomiwawe dela i pona{awa srpskih snaga, dobrovoqaca ili “paravojnih snaga”30) dozvoqeno je unutar ~iwenica o kojima je ve} presu|eno zato {to ona ne obra|uju “pona{awe optu`enog (...) koje ispuwava fizi~ka i du{evna obiqe`ja vida odgovornosti kojim se on tereti”.31) 16. Pravilom 94 (B) se nastoji izbe}i ponovno razmatrawe ~iweni~nih nalaza o kojima je ve} presu|eno, kao {to su navedene ~iwenice baze zlo~ina (koje se ne odnose na dela i pona{awe optu`enog). Ako se te ~iwenice prihvate kao ~iwenice o kojima je ve} presu|eno, tu`ila{tvo }e i daqe morati da doka`e krivi~nu odgovornost optu`enog za navedena krivi~na dela. Tu`ila{tvo stoga smatra da je formalno primawe na znawe tih ~iwenica u interesu pravde i da ne predstavqa povredu prava optu`enog na pravi~no su|ewe. Na prilo`enoj tabeli ~iwenica svaka ~iwenica je pojedina~no i konkretno obra|ena. ^iwenice koje su navodno predmet osnovanog spora 17. Tu`ila{tvo smatra da va`e}e pravne odredbe ne zahtevaju da ~iwenica o kojoj je ve} presu|eno bude ~iwenica koja ne mo`e biti predmet osnovanog spora.32) Za razliku od ~iwenica u vezi s kojima je postignuta saglasnost, ~iwenice o kojima je zaista presu|eno morale su prethodno biti osporavane i o wima se prethodno morala voditi rasprava.33) ^iwenice koje je predlo`ilo tu`ila{tvo su te vrste i tu`ila{tvo smatra da one ne mogu biti predmet osnovanog spora. [tavi{e, neke od tih istih predlo`enih ~iwenica bi se, prema pravilu 94 (A), mogle svrstati u “op{tepoznate ~iwenice”. druge su prihva}ene u prethodnim odlukama Me|unarodnog kri345

vi~nog suda u skladu s pravilom 94 (B). Kona~no, odbrana nije iznela nikakve konkretne argumente o tome kako i za{to se te ~iwenice osporavaju. Odbrana se zapravo slo`ila da se ve}ina tih ~iwenica mo`e formalno primiti na znawe34) i, stoga, je izgleda zauzela stav da te ~iwenice nisu predmet spora u ovom predmetu. Diskreciono pravo da se formalno primawe na znawe odbije 18. Tu`ila{tvo napomiwe da za ve}inu ~iwenica navedenih u paragrafu 19 odgovora odbrane dodeqeni branioci ne iznose nijedan konkretan razlog zbog kojeg bi te ~iwenice trebalo odbiti. Odbrana je iznela samo nekoliko konkretnih argumenata35) u vezi s predlo`enim ~iwenicama i ti argumenti su obra|eni u prilo`enom dodatku. Tu`ila{tvo smatra da su te ~iwenice ta~ne, da sadr`e ~iweni~ne zakqu~ke i da su u skladu s pravom optu`enog na pravi~no su|ewe. Doprinos optu`enog ovom pitawu 19. Tu`ila{tvo smatra da doprinos optu`enog ovom pitawu nije potreban. Dodeqeni branioci su u odgovoru odbrane zauzeli stav o svakoj predlo`enoj ~iwenici. U odgovoru odbrane nema nijednog konkretnog argumenta o tome zbog ~ega bi, u vezi s kojim ~iwenicama, doprinos optu`enog bio potreban.36) Optu`eni ima pravo da preko svog branioca iznosi argumente, {to je on o~igledno odbio da u~ini. Pored toga, tu`ila{tvo nagla{ava da optu`eni nije blagovremeno podneo nikakav odgovor na zahtev tu`ila{tva, a to nije u~inio ni u jednom momentu pre nego {to su mu branioci dodeqeni. Optu`eni je 29. juna 2006. godine primio zahtev tu`ila{tva na jeziku koji razume.37) Tra`eno pravno sredstvo 20. Tu`ila{tvo s du`nim po{tovawem od pretresnog ve}a tra`i da formalno primi na znawe sve podnesene ~iwenice o kojima je ve} presu|eno, kako je zatra`eno u zahtevu tu`ila{tva. Broj re~i: 2840 Dana 29. septembra 2006. godine (potpis) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik tu`ila{tva
Napomene: 1) Odgovor na zahtev tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno, 22. septembar 2006. godine; (u daqem tekstu: odgovor odbrane). 2) Zahtev tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno, 23. maj 2006. godine (u daqem tekstu: zahtev tu`ila{tva) 3) Odgovor odbrane, par. 6 4) Vidi dodatak ove replike. 5) Te ~iwenice su navedene u par. 6 odgovora odbrane. 6) Zahtev tu`ila{tva, paragrafi 20-22. 7) Odgovor odbrane, par. 6. 8) “Odluka po Tre}em i ^etvrtom zahtjevu tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno”, Predmet: Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika, 24. mart 2006, str. 10.

346

9) Vidi dodatak. 10) U paragrafu 8 odgovora odbrane. 11) Dodeqeni branioci se pozivaju na fusnote 6-17 odgovora odbrane na “Decision on the Prosecution’s motion and notice of adjudicated facts” /”Odluku po zahtevu tu`ila{tva i o formalnom primawu na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno)/ od 10. decembra 2004. godine; u predmetu br. ICTR-99-50-T, Prosecutor v. Casimir Bizingu et al/ Tu`ilac protiv Casimira Bizimingua i drugih/ , (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Bizimingu), par. 55. O~igledno se radi o gre{ci, po{to paragraf 55 ne postoji. Tu`ila{tvu nije jasno na koji se deo odluke u predmetu Bizimingu dodeqeni branioci pozivaju u vezi sa navedenim ~iwenicama. 12) Taj argument dodeqeni branioci zapravo nisu jasno formulisali u par. 9 odgovora odbrane, ali ga spomiwu u par. 14. Me|utim, o ovom pitawu se govori u fusnotama 1827 odgovora odbrane, koje se odnose na ~iwenice br. 334, 337, 338, 341, 344, 350, 351, 360 i 361, kao i u navedenim paragrafima predmetne presude. 13) Navedene u fusnoti 12 gore. 14) U predmetu Kraji{nik ili u predmetu Kvo~ka, vidi referencu u dodatku zahteva tu`ila{tva. 15) Odluka u predmetu Bizimingu, paragrafi 14-15. 16) Predmet Tu`ilac protiv Kayishemae, br. ICTR-95-1, presuda, 21. maj 1999, u paragrafima 31-33. 17) Presuda u predmetu Kayishemae, par. 33. 18) Zahtev tu`ila{tva, par. 6, u kojem se spomiwe par. 15. “Odluke po Tre}em i ^etvrtom zahtjevu tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno”, Predmet: Tu`ilac protiv Mom~ila Kraji{nika. 19) Odgovor odbrane, par. 11. 20) Mnogi izrazi su ve} ranije prihva}eni. Vidi, na primer ~iwenicu 389: “sistematski napred”; ~iwenicu 404: “nehumani uslovi” i “s namerom diskriminacije”; ~iwenicu 362: “etni~ko ~i{}ewe” i “oru`ani sukob”. U dodatku se mo`e na}i vi{e primera. 21) Odgovor odbrane, par. 13. 22) Tu`ila{tvo je u fusnoti 3 dodatka zahteva tu`ila{tva navelo da je u ranijim odlukama u predmetima Milo{evi} i Kraji{nik upotrebqena malo druga~ija formulacija. 23) Odgovor odbrane, par. 13. 24) Odgovor odbrane, paragrafi 14 i 15. 25) Fusnote 37-60 odgovora odbrane 26) @albeni podnesak u predmetu Simi}, str. 40 i 43. 27) Vidi odgovor odbrane, fusnote 61-66. 28) Odgovor odbrane, paragrafi 16 i 17. 29) Prosecutor v. Karemera, Ngirumpatse, and Nzirorera /Tu`ilac protiv Karemerae, Ngirumpatsea i Nzirorerael/, predmet br. ICTR-98-44-AR73(C), “Decision on Prosecutor’s Interlocutory Appeal of Decision on Judicial Notice”, /Odluka po interlokutornoj `albi tu`ioca na odluku o formalnom primawu na znawe”/, 16. juni 2006. godine (u daqem tekstu: Odluka po `albi u predmetu Karemera), paragrafi 45, 51-52 (citat iz par. 52); Tu`ilac protiv Popovi}a i drugih., “Odluka po zahtjevu tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno”, 26. septembar 2006. (u daqem tekstu: odluka u predmetu Popovi}), paragrafi 12 i 13. 30) Vidi odgovor odbrane, fusnote 68-70. 31) Odluka u predmetu Popovi}, paragraf 13; odluka po `albi u predmetu Karemera, paragraf 52. 32) Vidi zahtev tu`ila{tva, par. 3. i fusnota 2. 33) Vidi Prosecutor v. Casimir Bizimingu /Tu`ilac protiv Casimira Bizimingua/, predmetu br. ICTR-99-50-T, “Desicion on the Prosecution’s motion and notice of adjudicated facts”/ “Odluku po zahtevu tu`ila{tva i o formalnom primawu na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno”/, 10. decembar 2004. godine; par. 13. Vidi tako|e (suprotan stav) par. 22. 34) Vidi par. 6 za ~iwenice 80, 139, 162, 192, 194, 207, 244, 245 i 384.

347

35) Vidi fusnote 73-75 odgovora odbrane. 36) Odgovor odbrane, par. 20. 37) Vidi odgovaraju}i zapisnik.

Dodatak A Dodatak o predlo`enim ~iwenicama o kojima je ve} presu|eno Replika tu`ila{tva na odgovor odbrane na zahtev tu`ila{tva za formalno primawe na znawe ~iwenica o kojima je ve} presu|eno – Dodatak o predlo`enim ~iwenicama o kojima je ve} presu|eno Dodatak o predlo`enim ~iwenicama o kojima je ve} presu|eno Ni`e navedene ~iwenice uzete su iz presuda pretresnih ve}a u slede}im predmetima: Br, Presuda, Skra}enica; 1: Tu`ilac protiv Br|anina (predmet br. IT-99-36-T), re{eno 1. septembra 2004. godine; “PB”; 2: Tu`ilac protiv Blagojevi}a (predmet br. IT-02-60-T), re{eno 17. januara 2005. godine; “PBL”; 3: Tu`ilac protiv Delali}a, Muci}a, Deli}a i Lanye, (predmet br. IT-96-21-T) (Prvostepena presuda u predmetu ^elebi}i), presuda doneta 16. novembra 1998. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 20. februara 2001. godine; “P^”; 4: Tu`ilac protiv Gali}a (predmet br. IT-98-29-T), re{eno 5. decembra 2003. godine; “PG”; 5: Tu`ilac protiv Kupre{ki}a i drugih (predmet br. IT-95-16-T), re{eno 14. januara 2000. godine, pravosna`no re{eno po `albenom posatupku 23. oktobra 2001. godine; “PK”; 6: Tu`ilac protiv Krnojelca (predmet br. IT-97-25-T), re{eno 15. marta 2002, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 17. septembra 2003. godine; “PKR”; 7: Tu`ilac protiv Krsti}a (predmet br. IT-98-33-T), re{eno 2. avgusta 2001. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 19. aprila 2004. godine; “PKT”; 8: Tu`ilac protiv Kunarcva i drugih (predmet br. IT-96-23-T & 23/1T), re{eno 22. februara 2000. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 12. juna 2002. godine; “PKU”; 9: Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih (predmet br. IT-98-30/1-T), re{eno 2. novembra 2001. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 28. februara 2005. godine; “PKV”; 10: Tu`ilac protiv Kvo~ke i drugih (predmet br. IT-98-30/1-A), Drugostepena presuda, doneta 28. februara 2005. godine; “DPKV”; 11: Tu`ilac protiv Simi}a, (predmet br. IT-95-9-T), re{eno 17. oktobra 203. godine; “PS”; 12: Tu`ilac protiv Staki}a (predmet br. IT-97-24-T), re{eno 31. jula 2003. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 22. marta 2006. godine; “PSK”;
348

13: Tu`ilac protiv Strugara (predmet br. IT-01-42-T), re{eno 31. januara 2005. godine;1) “PST”; 14: Tu`ilac protiv Tadi}a (predmet br. IT-94-1-T), re{eno 7. maja 1997. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 15. jula 1999. godine; “PT”; 15: Tu`ilac protiv Vasiqevi}a (predmet br. IT-98-32-T), re{eno 29. novembra 2002. godine, pravosna`no re{eno po `albenom postupku 25. februara 2004. godine; “PV”; Predlo`ene ~iwenice o kojima je ve} presu|eno; komentari Kontekst (istorijski, geografski i politi~ki) . I. Op{ti nalazi 1. Stanovni{tvo Bosne i Hercegovine, vi{e nego bilo koje druge republike biv{e Jugoslavije, vekovima je bilo vi{enacionalno. PT 56 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par.6;2) 2. Godine 1991. oko 44% Bosanaca su bili muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57/P^ 99 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 3. Tre}a, tako|e velika, nacionalna grupa u Bosni i Hercegovini su Hrvati, koji `ive uglavnom u jugozapadnom dijelu koji se grani~i sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. PT 56 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 4. Za Srbe, herojski, iako bezuspe{an, otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je dostigao kulminaciju wihovim porazom u Kosovskoj bici, i daqe pobu|uje emocije i predstavqa simbol srpske hrabrosti. PT 57 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 5. Neposredno nakon Prvog svetskog rata i u okviru raspada Habsbur{kog carstva, stvorena je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujediwavawem Kraqevine Srbije, koja se ve} u 19. veku izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je tako|e bila nezavisna kne`evina, te Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. PT 58 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 6. Ta Kraqevina je 1929. godine promenila naziv u Kraqevinu Jugoslaviju, odnosno Kraqevinu ju`nih Slovena. PT 58 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 7. U severnim i zapadnim podru~jima vekovima je preovladavao katolicizam, dok su u ju`nim i isto~nim podru~jima pod vladavinom Otomanskog carstva preovladavali pravoslavqe i islam. PT 58 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 8. Ova op{ta verska podela nastavila se i tokom ovog veka, a zapravo traje i danas. PT 58 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6;
349

9. Za vreme okupacije od strane sila Osovine, Italija je izvr{ila aneksiju jednog dela teritorije dr`ave Jugoslavije, a dva druga podru~ja su potpala pod kontrolu Bugarske i Ma|arske. PT 60 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 10. Veliki deo ostatka Jugoslavije postao je formalno Nezavisna dr`ava Hrvatska, koja je, u stvari, bila marionetska dr`ava Osovine i koja se prostirala daleko izvan pre|a{wih i kasnijih hrvatskih granica izme|u nema~ke i italijanske zone. PT 60 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 11. Drugi svetski rat je bio doba dugotrajnog oru`anog sukoba u Jugoslaviji, koji ej delimi~no bio proizvod gra|anskog rata, a delimi~no borba protiv strane invazije i kasnije okupacije. PT 61 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 12. Iako je ovakva ratna situacija bila kratkog veka, traju}i samo od 1941. do 1945, ostavila je gorka se}awa, naro~ito u Bosni i Hercegovini, ~iji su veliki delovi, ukqu~uju}i i op{tinu Prijedor, pripadali marionetskoj dr`avi Hrvatskoj. PT 61 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 13. Veliki deo te{kih i krvavih sukoba odvijao se na podru~ju Bosne i Hercegovine. PT 62 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 14. Me|utim, barem u op{tini Prijedor, posebno u seoskim podru~jima, tri stanovni{tva – Srbi, Hrvati i muslimani – uglavnom su `ivela odvojeno, tako da je u mnogim selima toliko prevladavala jedna nacionalnost da su se takva sela smatrala srpskim, hrvatskim ili muslimanskim. PT 64 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 15. Mnogi svedoci govore o dobrim odnosima me|u zajednicama, o prijateqstvima koja premo{}uju nacionalne, a istovremeno i verske podele, o me{ovitim brakovima i uop{te o slo`nim odnosima. PT 64/P^ 99 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 16. Mar{al Tito i wegov komunisti~ki re`im o{trim merama su potiskivali i dr`ali pod kontrolom sve nacionalisti~ke tendencije. PT 65/P^ 92 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 17. Prema Ustavu iz 1946. zemqu je sa~iwavalo {est republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, kao i dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo. PT 65/P^ 91 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 18. Prema jugoslovenskom Ustavu iz 1946. narodi u svim republikama, sem Bosne i Hercegovine, smatrani su posebnim narodima federativne Jugoslavije. PT 65/P^ 91 (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Odbrana ovo konkretno nije osporila.
350

19. Bosna i Hercegovina bila je u jedinstvenom polo`aju jer, iako je bila jedna od {est republika, nije kao druge imala jednu ve}insku etni~ku grupu, te nije bila priznata posebna bosanska nacija. PT 65/P^ 91 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 20. Me|utim, muslimani su do 1974. bili priznati kao jedan od naroda Federativne Jugoslavije. PT 65/P^ 91 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi} (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 21. Za vreme komunisti~ke Jugoslavije mar{ala Tita obeshrabrivano je po{tovawe verskih obi~aja. PT 66 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno do strane odbrane u par. 6; 22. Ipak, stanovni{tvo je i daqe bilo vrlo svesno takozvanog etni~kog identiteta – srpskog, hrvatskog ili muslimanskog. PT 66 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}) (formalno primqeno na znawe u predmetu Kraji{nik); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 23. Danas u Bosni i Hercegovini, bez obzira na to da li upra`wavaju verske obi~aje ili ne, velika ve}ina Srba su pravoslavci, Hrvati su katolici, dok naziv muslimani govori sam za sebe. PT 67 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6; 24. Posleratna Jugoslavija je u po~etku bila veoma centralizovana dr`ava, a federalna vlast je uglavnom delovala iz Beograda. PT 58/P^ 92 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6. Formulacija u Presudi u predmetu ^elebi}i kao drugom izvoru ne{to je druga~ija od formulacije u Presudi u predmetu Tadi}; 25. Zatim je od {ezdesetih i tokom sedamdesetih godina nastupio trend ka preno{ewu ovla{}ewa na republi~ke vlade, trend koji je poja~an novim Ustavom usvojenim 1974. i koji se nastavio i tokom osamdesetih. PT 68/P^ 92 (formalno primqeno na znawe u predmetu Milo{evi}); Prihva}eno od strane odbrane u par. 6. Formulacija u Presudi u predmetu ^elebi}i kao drugom izvoru ne{to je druga~ija od formulacije u Presudi u predmetu Tadi}. 26. U oktobru 1988. ukloweni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija pokrajine Kosovo. P^ 9