Dr Vojislav [e{eq

HA[KA INSTRUMENTALIZACIJA LA@NIH SVEDOKA

Srpska radikalna stranka Beograd 2007.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 100

HA[KA INSTRUMENTALIZACIJA LA@NIH SVEDOKA
Recenzenti Aleksandar Vu~i} Vjerica Radeta Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Aleksandar ^arapi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 341.645.5 HA[KA instrumentalizacija la`nih svedoka / [priredio] Vojislav [e{eq. Zemun : Srpska radikalna stranka, 2007 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 100)
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa : Beograd. - Tira` 1. 000 - Str. 3 - 9: Predgovor / Zoran Krasi}. ISBN 978-86-7886-023-2 [e{eq, Vojislav a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954- ) - Su|ewe

COBISS.SR-ID 142099212

Predgovor
Na redovnoj konferenciji za novinare, koju svake nedeqe organizuje Stru~ni tim koji poma`e prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane, 11. marta 2007. godine, javnost je obave{tena da je prof. dr Vojislav [e{eq 8. marta 2007. godine podneo Pretresnom ve}u III zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Ma koliko da su se mediji u Srbiji trudili da ovu vest nekako blokiraju, {to i nije iznena|ewe za ovda{we prilike – po{to se kao sasvim razumqiv razlog name}e apsolutna instrumentalizacija medija koji imaju jedini zadatak da podr`avaju politiku kohabitacionih partnera Tadi}-Ko{tunica, i svega {to zna~i ovaj duet – ova vest je istog dana stidqivo preneta u nekoliko elektronskih medija. [tampa je sutradan objavila istu vest, ali skromno, nepotpuno, stidqivo i sa primetnim uzdr`avawem od bilo kakvog komentara. Naravno, vest nisu mogle da marginalizuju teku}e vesti vezane za datume 11. mart (godi{wica ubistva Slobodana Milo{evi}a) i 12. mart (godi{wica ubistva Zorana \in|i}a), jer svako navo|ewe imena Vojislava [e{eqa je zna~ajna i ozbiqna vest. Da ta novinska vest ne bi zavr{ila na marginama i da nikada niko ne bi saznao o ~emu se radi, potrudio se li~no prof. dr Vojislav [e{eq. U svom dobro poznatom i prepoznatqivom stilu, objavio je jo{ jednu svoju “ha{ku” kwigu. Kao i sve prethodne, i ova kwiga je jo{ jedna u nizu dokumentovanih svedo~anstava o Ha{kom tribunalu. Poput prethodnih dela iz svojevrsnog ha{kog opusa, i ova kwiga nosi istinu i pravdu, te se mo`e nazvati i svojevrsnim ha{kim fundusom va`nih dokumenata. “Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka” sa svojih hiqadu stranica je jo{ zna~ajnija ako se ima u vidu nastojawe kreatora me|unarodnog prava da sve ono {to se uradi u Ha{kom tribunalu treba da predstavqa novi kodifikovani me|unarodni standard za sve budu}e me|unarodne sudove, a naro~ito za onaj stalni sud za ratne zlo~ine (tako|e sa sedi{tem u Hagu), koji je osnovan Rimskim statutom jula 1998. godine, a jo{ uvek se mu~i sa svojim zvani~nim po~etkom rada.
3

Istorija je prebogata primerima iz razli~itih oru`anih sukoba koji nam dokazuju da se za vreme ratnih dejstava, po pravilu, vr{e i najrazli~itiji ratni zlo~ini. To je najizra`enije u dugogodi{wim oru`anim sukobima, na primer, danas u Iraku, a u savremeno vreme najupe~atqivije u Vijetnamu. Ako se pred sudovima sprovodi pravda i iskustvo Ha{kog tribunala name}e kao me|unarodni standard, onda je stvarno interesantno pitawe kako bi standardi Ha{kog tribunala bili primeweni na pitawe odgovornosti onih koji vr{e ratne zlo~ine, prvenstveno u Iraku, jer je to danas najneuralgi~nija ta~ka na celoj planeti? Postoji jo{ jedna, pravnoj nauci veoma va`na ali zapostavqena tema, koju ovim stranicama otvara prof. dr Vojislav [e{eq. Naime, na temu nepo{tovawa me|unarodnog suda gotovo da i nema ozbiqnih nau~nih radova. Generalno, samo nekoliko autora je uop{te uo~ilo ovu temu i stru~no je obradilo u svojim radovima. Mo`e ih se prona}i samo u delovima neke, za autora, zna~ajnije teme, a {to se ti~e obra|enih primera iz prakse pred me|unarodnim sudom, gotovo da ih nema. Dodu{e, mora da se primeti da neka sudska praksa ipak postoji kada je u pitawu Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Ha{ki tribunal). Me|utim, isto tako mora da se konstatuje da je postoje}a sudska praksa Ha{kog tribunala ipak jednostrana. Ta jednostranost se ogleda u tome {to su do sada pokretani postupci za nepo{tovawe me|unarodnog suda uvek bili protiv nekog svedoka, potencijalnog svedoka, novinara, branioca, a jednom i protiv optu`enog u pritvoru. Ove po~etne informacije su dragocene, jer poma`u da se boqe razume kako funkcioni{e Ha{ki tribunal, kada je u pitawu krivi~na odgovornost za nepo{tovawe me|unarodnog suda. S obzirom na to da se u ovoj kwizi nalazi dokumentarni prikaz zahteva prof. dr Vojislava [e{eqa kojim je on, kao optu`eni u pritvoru koji se sam brani, pokrenuo postupak i da je koristio samo one odredbe koje su relevantne za wegov zahtev, korisno je da ~italac ove kwige ima potpun uvid u pravilo koje se primewuje i dosada{wu praksu primene tog pravila. Za krivi~nu odgovornost zbog nepo{tovawa me|unarodnog suda relevantno je pravilo 77 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), koje glasi: “(A) Vr{e}i svoja inherentna ovla{}ewa, Me|unarodni sud mo`e proglasiti krivim za nepo{tovawe suda one koji svesno i namerno ometaju sprovo|ewe pravde, ukqu~uju}i svaku osobu: (i) koja svedo~i pred ve}em, a uporno odbija da odgovori ili ne odgovara na pitawe, (ii) koja obelodani informacije koje se odnose na taj postupak, svesno time kr{e}i nalog ve}a, (iii) koja se bez opravdanog razloga oglu{i na nalog da stupi pred ve}e ili ve}u dostavi dokumente,
4

(iv) koja preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu ili mu ponudi mito ili na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka; ili (v) koja preti bilo kojoj osobi, zastra{uje je, ponudi joj mito ili na drugi na~in nastoji primeniti prinudu na wu, s namerom da tu osobu spre~i u ispuwavawu wene obaveze proistekle iz naloga sudije ili ve}a. (B) Podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila ka`wivi su kao nepo{tovawe Me|unarodnog suda i povla~e iste kazne. (C) Kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe Suda, ono mo`e: (i) uputiti tu`ioca da istra`i stvar u svrhu pripreme i podizawa optu`nice za nepo{tovawe suda; (ii) kada kod tu`ioca, po mi{qewu ve}a, postoji sukob interesa u vezi sa predmetnim postupcima, uputiti sekretara da imenuje amicus curiae da istra`i stvar i izvesti ve}e da li postoji dovoqan osnov za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda; ili (iii) samo zapo~eti postupak. (D) Ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv neke osobe, ve}e mo`e: (i) u okolnostima opisanim u stavu (C)(i), uputiti tu`ioca da preduzme krivi~no gowewe u toj stvari; ili (ii) u okolnostima opisanim u stavu (C)(ii) ili (iii), izdati nalog in loco optu`nice i zatim bilo uputiti amicus curiae da preduzme krivi~no gowewe bilo samo peduzeti krivi~no gowewe u toj stvari. (E) Pravila o postupku i dokazima od ~etvrtog do osmog dela primewuju se mutatis mutandis na postupak po ovom pravilu. (F) Ako osoba optu`ena ili okrivqena za davawe la`nog iskaza ispuwava kriterije slabog imovinskog stawa koje utvr|uje sekretar, bi}e joj dodeqen branilac u skladu s pravilom 45. (G) Maksimalna kazna koja se mo`e izre}i osobi progla{enoj krivom za nepo{tovawe suda jeste kazna zatvora od najvi{e sedam godina ili nov~ana kazna od najvi{e EUR 100.000, ili oboje. (H) Nov~ana kazna se upla}uje sekretaru na poseban ra~un. (I) Ako branilac bude progla{en krivim za nepo{tovawe suda po ovom pravilu, ve}e koje je tako presudilo mo`e tako|e odlu~iti da taj branilac vi{e ne ispuwava uslove da zastupa osumwi~ene ili optu`ene pred Me|unarodnim sudom ili da takvo pona{awe predstavqa nedozvoqeno pona{awe branioca iz pravila 46, ili oboje. (J) Na svaku odluku koju Pretresno ve}e donese po ovom pravilu mo`e se ulo`iti `alba. Najava `albe podnosi se u roku od petnaest dana od dana kad je zavedena pobijana odluka. U slu~aju da je odluka izre~ena usmeno, najava se podnosi u roku od petnaest dana od dana izricawa usmene odluke, osim:
5

(i) ako strana koja osporava odluku nije bila prisutna ili zastupana kada je odluka izre~ena, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kad strana koja osporava odluku obave{tena o usmenoj odluci; ili (ii) ako je Pretresno ve}e nazna~ilo da }e uslediti pismena odluka, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kada je zavedena pismena odluka. (K) Ako odluku po ovom pravilu donese @albeno ve}e u funkciji prvostepene instance, na tu se odluku mo`e ulo`iti pismena `alba predsedniku u roku od petnaest dana od dana kad je zavedena pobijana odluka. O `albi }e re{avati pet sudija koje imenuje predsednik. U slu~aju da je pobijana odluka izre~ena usmeno, `alba se podnosi u roku od petnaest dana od dana izricawa usmene odluke, osim: (i) ako strana koja osporava odluku nije bila prisutna ili zastupana kad je odluka izre~ena, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kad strana koja je osporava bude obave{tena o usmenoj odluci; ili (ii) ako je @albeno ve}e nazna~ilo da }e uslediti pismena odluka, u kojem slu~aju rok po~iwe te}i od dana kada je zavedena pismena odluka”. Dakle, u pitawu je jedno “omnibus” pravilo koje sadr`i odredbe materijalnog i procesnog karaktera. Poenta je u tome {to je Ha{ki tribunal ovla{}en da vodi postupak i ka`wava izvr{ioce ka`wivih dela, odnosno sve one koji izvr{e, poku{aju i podsti~u na radwe svesnog i namernog ometawa sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom. U pitawu su inherentna ovla{}ewa (samostalno pokre}e, vodi, ka`wava) {to bi sa gledi{ta zamisli tvorca Ha{kog tribunala i prakse koja se profilisala u Ha{kom tribunalu moralo da se tuma~i kao izvorno ovla{}ewe me|unarodnog suda kojim obezbe|uje ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe, te da u tom kontekstu postoji i izvorno ovla{}ewe suda da ka`wava sve koji ometaju sprovo|ewe pravde. Da radwe ometawa ne bi bile nedefinisane, odnosno da bi se unapred znalo {ta je zabraweno i predstavqa nepo{tovawe suda koje ometa sprovo|ewe pravde, te samim tim i predstavqalo ka`wivo pona{awe, sudije Ha{kog tribunala su stvorile pravilo 77 koje se primewuje na “sva lica”. U dosada{woj praksi, u pogledu pokretawa postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda i ozbiqnih najava Tu`ila{tva da }e pokrenuti postupak, kao “sva lica” su se pojavqivali: – branilac, advokat Milan Vujin (predmet Tadi}); – svedok Kosta Bulatovi} i Dragan Vasiqkovi} (predmet Milo{evi}); – novinari Du{ko Jovanovi} (predmet Milo{evi}), Domagoj Margeti} (predmet Bla{ki}), Josip Jovi} (predmet Bla{ki}); – kao tre}e lice Beqa Beqaj (predmet Limaj, Baqa i Musliju); – optu`eni prof. dr Vojislav [e{eq. Kao radwe nepo{tovawa su bile poku{aj prevare suda, obelodawivawe imena za{ti}enih svedoka, odbijawe odgovora na pitawa, mewawe izjava i pretwe svedocima. Interesantno je da su frazom “sva lica” obuhva}eni optu`eni i to u svom krivi~nom predmetu za ratni zlo~in. Mada deluje para6

doksalno, ali u analima Ha{kog tribunala }e ostati zabele`eno za sva vremena da je Tu`ila{tvo pokrenulo postupak za nepo{tovawe suda protiv prof. dr Vojislava [e{eqa zato {to je navodno obelodanio ime jednog za{ti}enog svedoka. Mada je problemati~no da li bi uop{te optu`eni u pritvoru koji se sam brani mogao krivi~no da odgovara i za nepo{tovawe suda u istom postupku u kome se krivi~no goni i za ono {to se naziva ratni zlo~in, time se ne bavi ova kwiga. Me|utim, radi celovitosti informacija koje poma`u da se kwiga boqe razume, mora da se navede da tu inicijativu Tu`ila{tva Pretresno ve}e nije ni uzelo u razmatrawe, a prof. dr Vojislav [e{eq dugo nije ni mogao da sazna za sadr`inu tog akta Tu`ila{tva. Verovatno je ta inicijativa do`ivela fijasko zato {to prof. dr Vojislavu [e{equ nije ni bilo obelodaweno ime za{ti}enog svedoka, te nije ni mogao da zna da postoji neka zabrana. Da bi se potpuno shvatio zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je dokumentovano obra|en u ovoj kwizi, kada Tu`ila{tvo pokre}e postupak za nepo{tovawe suda, ono to radi u formi optu`nice kao inicijalnog akta po kome postupa Pretresno ve}e. Kada neko drugi, osim Tu`ila{tva, pokre}e ovaj postupak, to se radi u formi zahteva, {to je u potpunosti kompatibilno sa pravilom 77 Pravilnika. Pojam “sva lica” bi morao da se tuma~i {iroko i bez izuzetka, jer to odgovara statutarnim ovla{}ewima Ha{kog tribunala da navodno sprovodi pravdu. To bi moralo da zna~i da niko ne sme da bude po{te|en odgovornosti za nepo{tovawe suda i spre~avawe sprovo|ewa pravde. Uostalom, onaj ko zastupa optu`bu pred Ha{kim tribunalom i onaj koji brani pred Ha{kim tribunalom su ravnopravni i jednaki u oru`ju. Ako je Tu`ila{tvo moglo optu`nicama da pokre}e postupke i protiv branioca – advokata, koji je predstavqao odbranu, onda je odbrana, bez obzira na to da li je u rukama branioca ili optu`enog koji se sam brani, ovla{}ena da inicira postupak za nepo{tovawe suda kako protiv svedoka, novinara, tre}ih lica, tako i protiv ovla{}enih lica Tu`ila{tva, i to kao pojedinaca koji su izvr{ili ka`wivo delo nepo{tovawa suda. Naravno, na mogu}nost pokretawa postupka protiv odgovornih, ovla{}enih i onih lica koja su u ime Tu`ila{tva postupala u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ne bi smela da ima uticaja odredba ~lana 30 Statuta Ha{kog tribunala o statusu, povlasticama i imunitetu me|unarodnog suda. Pravila o statusu, povlasticama i imunitetu su u funkciju sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom, a ne u funkciji neka`wenog i nedozvoqenog pona{awa ovla{}enih lica Tu`ila{tva. Naprosto interes sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom nikoga ne osloba|a odgovornosti, a ukoliko bi bilo druga~ije, odnosno da su oni koji postupaju ispred Tu`ila{tva u ime optu`be za{ti}eni imunitetom, onda se s pravom dovodi u pitawe legalitet rada i sudskog dela Ha{kog tribunala, jer se onda ne pronalazi interes pravde. Dodu{e, uvek kada nedostaju re~i za poneki stav Ha{kog tribunala, uvek se pozovu da su ne{to uradili s pozivom na neki deo me|unarodnog obi~ajnog prava, ali uvek u interesu sprovo|ewa pravde.
7

Svi koji redovno ~itaju dela prof. dr Vojislava [e{eqa i u ovoj kwizi }e prona}i materijale i prepoznati da on otvara jo{ jednu “zabrawenu temu” Ha{kog tribunala. On i ovom kwigom, uporno i na svakom koraku, `igo{e, kritikuje, upozorava javnost i jasno iznosi svoje stavove i dokaze {ta u svojoj su{tini predstavqa Ha{ki tribunal. U ovoj kwizi se nalaze: Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa od 8. marta 2007. godine koji je podneo nadle`nom Pretresnom ve}u III za pokretawe postupka za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona; 34 sudski overene izjave svedoka, odnosno potencijalnih svedoka prema kojima je po nalogu ovla{}enih i odgovornih lica Tu`ila{tva primewena pretwa, koji su zastra{ivani, naneta im je {teta i nu|en mito kako bi pristali da budu svedoci koji bi po nalogu Tu`ila{tva bili spremni da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa; dve sudski overene izjave lica kojima se `alio na pritiske i pretwe jedan potencijalni svedok Tu`ila{tva, a koji je zakqu~io da je to postao tako {to su ga prevarili istra`iteqi Tu`ila{tva da potpi{e neku izjavu, a on i danas ne zna {ta je pod pretwom potpisao. Tu je i do detaqa osvetqen jo{ jedan aspekt delovawa Tu`ila{tva prema potencijalnom svedoku koji je uspeo da odoli svim pretwama Tu`ila{tva, te dva interesantna teksta objavqena u novinama o nezadovoqstvu jednog sudije Ha{kog tribunala radom Karle del Ponte i autenti~an tekst o tome kako je izabrana za tu`ioca Ha{kog tribunala. Iz svega prilo`enog proizilazi da ometawe sprovo|ewa pravde pred pravosu|em nije izuzetak, ve} pravilo pona{awa Karle del Ponte, koje vu~e korene jo{ iz vremena kada je bila dr`avni tu`ilac u [vajcarskoj. Ovaj predgovor bi svakako bio nedore~en ukoliko bi izostala i dva vrlo va`na obave{tewa, u smislu podse}awa. Prvo, da je kompletna javnost u [vajcarskoj, neprijatno iznena|ena kada je obnarodovana vest da je Karla del Ponte izabrana za tu`ioca Ha{kog tribunala, jer je naprosto nametnut zakqu~ak da Ujediwene nacije ne `ele da znaju da se protiv we vode postupci u [vajcarskoj, pred pravosu|em i parlamentom, i da je to tre}om linijom do{lo i do Evropskog suda za qudska prava. Naravno, neizostavno je i drugo podse}awe, da je prof. dr Vojislav [e{eq jo{ od prvog dana pritvora, 24. februara 2003. godine, nekoliko puta prozivao Tu`ila{tvo da se u postupku protiv wega koristi pritiscima i drugim nedozvoqenim sredstvima u obezbe|ewu svedoka koji su primorani da la`no svedo~e. Ako su ranija upozorewa prof. dr Vojislava [e{eqa od strane Pretresnog ve}a olako tretirana, zato {to nije bio u stawu da zbog pritvora obezbedi dokaze za svoje tvrdwe, onda je zahtev koji se nalazi u sredi{tu ove kwige potkrepqen i dokumentovan neoborivim dokazima. Dakle, opet je prof. dr Vojislav [e{eq u pravu i po ko zna koji put je dokazao da uvek iznosi samo istinu. To zna~i da je i ovo novo Pretresno ve}e, isto kao i sva prethodna, na svojevrsnom ispitu ~emu da pokloni svoju veru.
8

Naravno, ovde se nalazi i Nalog Pretresnog ve}a od 15. maja 2007. godine, kojim se odluka o zahtevu za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda od strane Karle del Ponte i wenih saradnika odla`e do zavr{etka su|ewa. Usledio je novi Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, da se preispita ovakav nalog Pretresnog ve}a. Tako|e, ova najnovija kwiga prof. dr [e{eqa sadr`i jo{ jedan veoma bitan aspekt. Osim sudskih dokumenata koji }e sigurno koristiti pravnoj nauci, ovde je uvedena jo{ jedna dimenzija; kroz stenograme nau~nih skupova vide}emo kako stru~na javnost reaguje na ono ~emu je izlo`en predsednik Srpske radikalne stranke, a stranice na kojima se nalaze promocije kwige “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke nacije” odi{u revoltom i zajedni~kim ose}ajem da je Vojislav [e{eq upravo taj ~ovek koji pred ameri~kom ispostavom u Hagu zastupa celokupni srpski narod. Siguran sam da bi prof. dr Vojislavu [e{equ bilo izuzetno drago kada bi ova kwiga poslu`ila kao polazi{te za izbor teme nekom mladom nau~nom radniku koji bi obradio temu nepo{tovawe me|unarodnog suda i ometawa sprovo|ewa pravde. Poznavaju}i prof. dr Vojislava [e{eqa, siguran sam da je ovom kwigom otvorio i za wega i za pravnu nauku va`nu temu i da }e svaka odluka Pretresnog ve}a povodom ovog wegovog zahteva, koji se nalazi u sredi{tu kwige, biti povod za nove radove, analize i prikaze. Kwigu preporu~ujem, jer je interesantna za svakoga, kako za one koji `ele {to vi{e da saznaju o pravu, tako i za one kojima mo`e biti interesantno i samo saznawe kako se vr{e pretwe, zastra{ivawe, nu|ewe mita i drugih pogodnosti, samo da bi se obezbedilo la`no svedo~ewe. Naravno, ovo posledwe ujedno je i najva`nije. I posledwem skeptiku osvetqena je prava priroda ovog antisrpskog nazovi suda. Zoran Krasi}

9

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT – 03 – 67 – PT Podnesak broj 250 Pretresnom ve}u III Sudije: sudija Jean-Claude Antonetti, predeavaju}i, sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija, Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 8. mart 2007. godine Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIJELA SAKSONA Tu`ila{tvo: Hildegard Uerz-Rezlaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon Optu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e odbranu: Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i} Zoran Krasi}, Slavko Jerkovi}, Amyad Migati, Mirko Blagojevi}, Elena Bo`i}-Talijan, Jadranko Vukovi}, Vesna Zobenica, Petar Joji}, Vesna Mari}, Momir Markovi}, Qiqana Mihajlovi}, Ogwen Mihajlovi}, Branko Nadoveza, Gordana Pop-Lazi}, Marina Ragu{, Vjerica Radeta, Zlata Radovanovi}, Novak Savi}, Filip Stojanovi}, Brankica Terzi}, Marina Toman, Dragan Todorovi}, Nemawa [arovi}
10

ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIJELA SAKSONA I Uvod
“Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim zahtevom unapred, tra`i i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o du`ini podnesaka i zahteva. Odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka od 19. juna 2006. godine prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak du`an da prethodno tra`i odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Ovim zahtevom se pokre}e i tra`i da se re{i pitawe da li su predstavnici Tu`ila{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nedozvoqenim sredstvima nastojali da primoraju svedoke da la`no svedo~e, pretwama, zastra{ivawem, nano{ewem {tete, nu|ewem mita, odnosno ucewuju}i ih i potkupquju}i ih. Re{ewe ovog pitawa svakako predstavqa zna~ajno pitawe za po~etak pretresa, daqi tok su|ewa, a samim tim i za pravi~no su|ewe. U pitawu je zna~i izuzetna okolnost koja zahteva {iru elaboraciju na ve}em broju stranica. Ovo odobrewe se tra`i u skladu sa Uputstvom o du`ini podnesaka i zahteva i Odlukom o podno{ewu podnesaka od 19. juna 2006. godine na isti na~in kako to ~ini Tu`ila{tvo, u okviru podneska se tra`i odobrewe za prekora~ewe broja stranica tog podneska. Tu`ila{tvo je 15. januara 2003. godine podiglo optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. MKSJ je potvrdio optu`nicu 14. februara 2003. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq je 24. februara 2003. godine dobrovoqno do{ao u Hag. U pritvoru je ve} petu godinu i ~eka po~etak su|ewa. Prof. dr Vojislav [e{eq je jo{ 26. februara 2003. godine obavestio MKSJ da }e sam da se brani, uz pomo} Stru~nog tima koji je formirao, a ~iji su ~lanovi lica u koja ima poverewe da }e mu po wegovim nalozima pomagati u pripremi odbrane. Na zahtev Tu`ila{tva od 28. februara 2003. godine Pretresno ve}e II je 9. maja 2003. godine donelo odluku o dodeli branioca u pripravnosti. Ciq je bio da se prof. dr Vojislavu [e{equ onemogu}i kvalitetna priprema odbrane. Prof. dr Vojislavu [e{equ je dva puta oduzeto pravo da se sam brani i na silu mu je dodeqen branilac. Protiv odluka o dodeli branilaca u pripravnosti (bilo ih je vi{e), a od 21. avgusta 2006. godine i 27. novembra 2006. godine odluka o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti, prof. dr Vojislav [e{eq je vodio postupke pred MKSJ. Odlukama @albenog ve}a od 20. oktobra 2006. godine i 8. decembra 2006. godine dva puta je
11

utvr|ena nezakonitost nametawa branilaca optu`enom prof. dr Vojislavu [e{equ i dva puta mu je vra}eno pravo da se sam brani. Prof. dr Vojislav [e{eq je posle godinu dana pritvora, kada se uverio da Tu`ila{tvo koristi la`ne optu`be, la`ne svedoke i da nije spremno za po~etak su|ewa, tra`io da ga MKSJ pusti na slobodu do po~etka su|ewa. Tu`ila{tvo se usprotivilo, tvrde}i da }e su|ewe po~eti krajem 2004. godine. Naravno su|ewe nije po~elo ni do dana{weg dana. Neuspeli poku{aj je bio 27. novembra 2006. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq je radi {to kvalitetnije pripreme odbrane zahtevao da Sekretarijat registruje lica, ~lanove Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. Taj zahtev gotovo da i nije uzet u razmatrawe. Prof. dr Vojislav [e{eq je tra`io i da mu se priznaju tri pravna savetnika po wegovom izboru. Taj zahtev je godinama odbijan, ali 7. decembra 2006. godine Sekretarijat je napokon registrovao tri pravna savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa. Za ~etiri godine pritvora prof. dr Vojislav [e{eq je bio izlo`en brojnim restrikcijama: zabrana prijema u posetu ~lanova Stru~nog tima; u jednom periodu zabrana i telefonske komunikacije sa ~lanovima porodice i ~lanovima Stru~nog tima; uporno dostavqawe materijala na stranom jeziku i u elektronskoj formi. Kada se prof. dr Vojislavu [e{equ omogu}i telefonska komunikacija sa Stru~nim timom koji mu poma`e u pripremi odbrane, razgovori se prislu{kuju, te prakti~no i ne postoji mogu}nost za kvalitetnu pripremu odbrane, jer Tu`ila{tvo istog dana prvo sazna sadr`inu razgovora i ima potpuni uvid u koncepciju odbrane. Tako je, povodom jednog najbezazlenijeg telefonskog razgovora koji je prof. dr Vojislav [e{eq obavio, Tu`ila{tvo protiv wega spektakularno pokrenulo postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Taj zahtev Pretresno ve}e nije htelo da uzme u razmatrawe, ali je zato drugom prilikom, kada je Jadranka [e{eq bila u poseti u [eveningenu, Sekretarijat zabranio slede}e posete, jer je navodno ona saznala imena osam za{ti}enih svedoka. Kasnije su svi poku{ali i to da zaborave, jer naprosto ni prof. dr Vojislav [e{eq nije bio obave{ten o imenima za{ti}enih svedoka. Te krupne i na prvi pogled sitne povrede dokazuju da Tu`ila{tvo nije spremno za po~etak su|ewa, jer ono i nema dokaza protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Svakom razumnom ~oveku odavno je jasno da nisu postojali krivi~nopravni razlozi za podizawe optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Razlozi za podizawe optu`nice i pritvarawe su iskqu~ivo politi~ke prirode. To su naredili oni koji ne bi voleli da na vlasti u Srbiji bude prof. dr Vojislav [e{eq. Osetili su da postoji jasna voqa bira~a u Srbiji da prof. dr Vojislav [e{eq na izborima pobedi i do|e na vlast. Oni koji su rasturili biv{u SFRJ i bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju dobro znaju da bi prof. dr Vojislav [e{eq, da je na vlasti u Srbiji, in12

sistirao na istini i wihovoj odgovornosti za zlo~in protiv mira. Dakle, jasno je da su u pitawu politi~ki razlozi i optu`ivawe kao vid politi~kog progona prof. dr Vojislava [e{eqa. Da bi Tu`ila{tvo uspelo u ovom postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ono je svakog razumnog ~oveka prosto ubedilo da ne bira sredstva za progon i spre~avawe da se ostvari pravda. To se radi uporno i sistematski. Veliki je broj dokaza koji dokazuju da Tu`ila{tvo sprovodi pre svega politi~ki progon, a kada se u postupku poziva na zakon i pravo, to koristi kao izgovor kojim spre~ava ostvarivawe pravde. Dana, 21. decembra 2006. godine, prof. dr Vojislavu [e{equ je napokon dozvoqeno da svojim pravnim savetnicima dostavi materijale Tu`ila{tva koji se odnose na optu`be. Nakon {to su wegovi pravni savetnici proverili materijale Tu`ila{tva, prof. dr Vojislav [e{eq je dobio potvrdu za svoje tvrdwe koje je od po~etka iznosio, da su optu`be zasnovane na la`nim svedocima i la`nim optu`bama. Do svedoka i materijala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa Tu`ila{tvo je dolazilo na nezakonit na~in, odnosno putem pretwi, zastra{ivawem, potkupqivawem i nu|ewem mita, ~ime su primoravali svedoke da pristanu i la`no svedo~e. Do tog zakqu~ka dolazi svako razuman ako ima uvid u metode i u na~in na koji Tu`ila{tvo dolazi do svedoka i materijala. Tokom provere materijala Tu`ila{tva, pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa su utvrdili da je Tu`ila{tvo kontaktiralo sa velikim brojem lica. Me|u wima su se nalazila i ona lica koja je prof. dr Vojislav [e{eq mogao da pozove da budu svedoci odbrane. U kontaktu sa tim licima pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa su bili zaprepa{}eni wihovom tvrdwama o metodama koje su koristili istra`iteqi Tu`ila{tva prilikom kontaktirawa sa wima i kako su ih sve poku{avali da nagovore da budu svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Na~in na koji su istra`iteqi Tu`ila{tva vodili slu`bene razgovore sa tim licima i ono {to su zahtevali od wih u pogledu saradwe sa Tu`ila{tvom predstavqa nezakonito i ka`wivo delo nepo{tovawe suda iz pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima.

II Optu`be za nepo{tovawe Me|unarodnog suda
Pravilom 77 Pravilnika o postupku i dokazima propisano je ka`wavawe svakog lica za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Relevantni delovi pravila 77 Pravilnika glase: “(A) Vr{e}i svoja inherentna ovla{}ewa, Me|unarodni sud mo`e proglasiti krivim za nepo{tovawe suda one koji svesno i namerno ometaju sprovo|ewe pravde, ukqu~uju}i svako lice: (iv) koja preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu ili mu ponudi mito ili na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka;”
13

“(B) Podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila ka`wivi su kao nepo{tovawe me|unarodnog suda i povla~e iste kazne”. “(C) Kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neko lice moglo biti krivo za nepo{tovawe suda, ono mo`e: (iii) samo zapo~eti postupak”. “(D) Ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv nekog lica, ve}e mo`e: (ii) u okolnostima opisanim u stavu (C)(ii) ili (iii), izdati nalog in loco optu`nice i zatim bilo uputiti amicus curiae da preduzme krivi~no gowewe bilo samo preduzeti krivi~no gowewe u toj stvari”. U ime Tu`ila{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa optu`bu zastupaju tu`ilac Karla del Ponte i tu`ila~ki zastupnici Hildegard Uerc–Reclaf i Danijel Sakson. Oni su u ime Tu`ila{tva odgovorni za optu`nicu i dokazne materijale Tu`ila{tva. Nalog kako da se obezbe|uju dokazi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa dala je Karla del Ponte, a operativne zadatke istra`iteqima Tu`ila{tva i neposredno vo|ewe ~itavog procesa prikupqawa dokaza nezakonitim sredstvima izvr{ili su Hildegard Uerc–Reclaf i Danijel Sakxon. Oni su odgovorni za radwe ometawa sprovo|ewa pravde i za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Na nekoliko primera se mo`e ilustrovati kori{}ewe nedozvoqenih sredstava koja su sankcionisana pravilom 77 Pravilnika: 1. Nenad Jovi} iz Malog Zvornika: Istra`iteqi Tu`ila{tva su sa wim obavili ~etiri razgovora. Prvi 2002. godine, a ~etvrti sa 19. do 22. oktobra 2006. godine. Svi razgovori su trajali po nekoliko dana, a ~etvrti razgovor je trajao ~etiri dana i obavqen je neposredno pre 27. novembra 2006. godine, kao planiranog datuma po~etka su|ewa. Dakle, Tu`ila{tvo je svesno da prof. dr Vojislava [e{eqa ~etiri godine nezakonito dr`i u pritvoru i tek oktobra 2006. godine poku{ava da iz ovog svedoka i{~upa ne{to {to bi upotrebili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Zna~i, tri prethodna razgovora nisu dala dovoqno materijala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Tokom razgovora u oktobru 2006. godine smewivali su se istra`iteqi i svedok je danono}no umaran do iznemoglosti, kako bi se prelomila wegova odluka i spasio svojevrsne torture. To sve su mogli da rade, jer su ga od po~etka, jo{ 2002. godine, dr`ali u neizvesnosti i stalno mu produbqivali strah, po~ev od na~ina pozivawa, predo~avawa {tetnih posledica ako se ne odazove pozivu, upornim ponavqawem istih pitawa, sugestijama da }e olak{ati svoju savest ako pristane da svedo~i, pa i neprekidnim radom bez pauza. Naravno, grupa istra`iteqa je to i fizi~ki i psihi~ki mogla da izdr`i po{to su se s vremena na vrema mewali u prostoriji za ispitivawe, ali ovaj svedok to nije mogao da izdr`i, jer mu satima nisu dozvoqavali ni da ustane sa stolice. Za ~etiri dana jednom je spavao samo od 12,00 do 16,00
14

sati. Od tog ispitivawa je bio toliko slomqen da je ~etiri dana proveo u krevetu. Tvrdi da mu je tokom ispitivawa ne{to stavqeno u hranu. Tvrdi da je od wega zahtevano da svedo~i protiv Srpske radikalne stranke i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a da mu je u zamenu nu|eno da ne}e biti optu`en, da }e mu promeniti identitet i da }e biti preba~en sa svojom porodicom da `ivi i radi u inostranstvu. Ako je svedoku bilo predo~eno da }e mo`da protiv wega biti podignuta optu`nica, onda su bili du`ni da mu na po~etku razgovora sve to objasne i da se razgovor snima u skladu sa Pravilnikom. On tvrdi da ni{ta nije dobio i da ni{ta nije potpisao, mada za posledwi razgovor u oktobru 2006. godine ne mo`e sa sigurno{}u to da tvrdi, jer smatra da su ga prilikom tog ispitivawa preko hrane otrovali ili drogirali. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na Zvornik. Tokom razgovora o doga|ajima u Zvorniku, ovaj svedok je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, u zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 2. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 3014/2007. 2. Zoran Dra`ilovi} iz Beograda: Na poziv istra`iteqa Tu`ila{tva, on je osam puta razgovorao sa istra`iteqima Tu`ila{tva u Beogradu u periodu od kraja 2002. godine do kraja 2004. godine. Razgovori su trajali danima. Tra`ili su da sara|uje sa Tu`ila{tvom, a izjavu su mu uzimali u svojstvu svedoka Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. To je ra|eno putem pretwi i ucena: ako ne sara|ujete, onda }ete sedam godina u zatvor ili kazna od 250.000 evra. Ispitivali su ga sa unapred pripremqenim pitawima i odgovorima. Osim stalnog ponavqawa istih pitawa i insistirawa da svedok da za wih povoqan odgovor, wihova upornost je ~esto prelazila u qutwu i izlazila iz okvira uzimawa izjave u svojevrsnu psihi~ku torturu. Istra`iteqi Tu`ila{tva nisu birali sredstva da ga nateraju da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, po~ev od toga da svedoka [e{eq nije ni po{tovao, pa da neme potrebe da ga svedok brani, preko uno{ewa u tekst izjave ne~ega {to svedok nije ni rekao, pa sve do predo~avawa da i svedok mo`e lako biti optu`en. Stalno su isticali da je izuzetno va`an svedok protiv Vojislava [e{eqa i nudili mu status za{ti}enog svedoka, a radi wegovog pridobijawa nudili su mu i zajedni~ki no}ni provod u gradu. Svedok isti~e da su mu svi kontakti sa istra`iteqima Tu`ila{tva izazivali strah, a da je to bilo sa razlogom. Svedok isti~e da sa ga istra15

`iteqi Tu`ila{tva uvek pozivali posle i najobi~nijeg telefonskog razgovor sa nekim ~lanom Srpske radikalne stranke. Istra`iteqi Tu`ila{tva su o~igledno insistirali i u tome nisu birali sredstva prinude, ucene i podmi}ivawa kako bi obezbedili da Zoran Dra`ilovi} bude svedok Tu`ila{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Tokom razgovora o za{ti}enom svedoku Tu`ila{tva, Dra`ilovi} je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bi bio svedok Tu`ila{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 7. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 1667/07. 3. Zdravko Abramovi} iz Sombora: Svedok opisuje kako su istra`iteqi Tu`ila{tva na prevaru do{li do broja wegovog mobilnog telefona. Mada se svedok protivio, istra`iteqi Tu`ila{tva su fotokopirali wegov paso{ i to predstavili kao neku od procedura Tribunala. Pozvan je na razgovor u prvoj polovini 2005. godine da bi bio svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Po{to svojim iskazima nije zadovoqio o~ekivawa istra`iteqa Tu`ila{tva, predo~eno mu je da ga mogu pozvati i kao okrivqenog, da bi mu odmah zatim predo~ili pogodnosti koje odgovaraju statusu za{ti}enog svedoka. Svedok je odbio ponudu da la`no svedo~i. To nije bilo dovoqno istra`iteqima Tu`ila{tva, pa po{to nisu zavr{ili planirani posao na o~ekivani na~in, u besu su i na kraju razgovora svedoku zapretili da }e ga slede}i put pozvati kao okrivqenog. Do ovog svedoka pravni savetnici su do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Tokom razgovora o za{ti}enom svedoku Tu`ila{tva, Abramovi} je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili i da su poku{ali da ga potkupe samo da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega se pretwama, ucenama i potpukpqivawem tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde.
16

O tome je svedok dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov.br. 591/2007. 4. Slavoqub Jovanovi} iz Sombora: Wega su istra`iteqi Tu`ila{tva oktobra 2005. godine maltretirali stalnim telefonskim pozivima da do|e na razgovor u kancelariju Tu`ila{tva u Beogradu. Mada je uvek odbijao razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva, oni su mu posebno zapretili kada ih je obavestio da je od ranije u kontaktu sa licima koja poma`u prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane. Tada su mu qutito zapretili da imaju sredstava da ga dovedu u Hag. Zbog takvog pona{awa istra`iteqa Tu`ila{tva, svedok je mesec dana bio u bolnici i tada se oprostio od porodice, jer je toliko bio zastra{en da je svakog dana o~ekivao da upadnu qudi iz Tribunala i da ga odvedu u Hag. Sa tim strahom i danas `ivi. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Tokom boravka pravnih savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa u Somboru, javio se Jovanovi} i tada je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su ga istra`iteqi Tu`ila{tva zastra{ivali, da su mu pretili da bi svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega se zastra{ivawem i pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov.br. 590/2007. 5. Milorad Gogi} iz Loznice: U novembru ili decembru 2002. godine istra`iteqi Tribunala su ovog svedoka pozivali iz kafane u Loznici u koju obi~no navra}a posle treninga. Sama ~iwenica da istra`iteqi Tu`ila{tva znaju gde se kre}e i {ta radi neko ko bi mogao da bude svedok izaziva strah da su sposobni i u mogu}nosti da mu urade sve i sva{ta. Kada je svedok stupio u kontakt sa istra`iteqima Tu`ila{tva, predo~eno mu je da je osumwi~en za neki ratni zlo~in. Mada im je svedok govorio da je wegova jedinica pripadala arkanovcima, istra`iteqi Tu`ila{tva su uporno insistirali da se radi o radikalima. Predo~ili su mu da je ta jedinica izvr{ila ratni zlo~in i da je on po komandnoj odgovornosti odgovoran, bez obzira {to je u vreme zlo~ina bio rawen, optu`nica bi protiv wega bila podignuta da nije pristao na razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva. U dugom razgovoru insistirali su da svedok potvrdi da je wegova jedinica bila sastavqena od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, da su bili u vezi sa Vojislavom [e{eqem i da su od wega dobijali nare|ewa. Svedok je tre}i razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva obavio krajem 2006. godine i tada je primetio da su i prethodna dva razgovora snimana. Kako, svedoku nije jasno, ali su zahtevali da potpi{e prethodne zapi17

snike. Nakon ispravke zapisnika, svedok ih je potpisao, ali mu nisu uru~eni primerci zapisnika. Pitali su ga i da li pristaje da bude svedok Tu`ila{tva, s tim {to nisu znali da odgovore na pitawe protiv koga. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na doga|aje u Zvorniku. Tokom boravka pravnih savetnika prof. dr Vojislava [e{eqa u Zvorniku, javio se Gogi} i tada je izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega su pretwama tra`ili da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2292/07. 6. Zoran Suboti} iz Novog Sada: Sa ovim svedokom su istra`iteqi Tu`ila{tva razgovarali dva puta u junu 2003. godine i jednom u septembru 2003. godine. Prethodno su upornim telefonskim pozivima maltretirali celu porodicu. Prvi razgovor je obavqen u prostorijama Tribunala u Beogradu i trajao je dva dana. Na po~etku razgovora istra`iteqi nisu znali da odgovore na pitawe u kom svojstvu se vodi ragovor sa wim, ali kako je razgovor tekao, bilo je jasno da ra~unaju da treba da bude svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedoku su nudili status za{ti}enog svedoka i za{titu za familiju. Dugotrajno ispitivawe, stalno ponavqawe istih pitawa i odbijawe da u zapisnik unesu izri~ito protivqewe da bude svedok Tu`ila{tva, Suboti} je do`iveo i shvatio kao sredstva pritiska, ucene i poku{aj potkupqivawa radi la`nog svedo~ewa protiv Vojislava [e{eqa. Dovoqno je ponoviti samo jednu re~enicu ovog svedoka “ose}ao sam se kao u koncentracionom logoru”. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na doga|aje u Zvorniku. Tokom razgovora Suboti} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 13. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1.br. 7350/2007.
18

7. Jovo Ostoji} iz Prigrevice: O svojim kontaktima i razgovorima sa istra`iteqima Tu`ila{tva Ostoji} je napisao i objavio kwigu Ha{ki svedok. Nudili su da izabere dr`avu u koju `eli da ide ako prihvati da bude za{ti}eni svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedok tvrdi da mu je istra`iteq Tu`ila{tva saop{tio da bi mogli ~ak i da budu prijateqi, jer imaju istog neprijateqa Vojislava [e{eqa. Iz ovoga se jasno utvr|uje da Tu`ila{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne obavezuje vo|ewe istrage radi utvr|ivawa istine, ve} motivi{e mr`wa prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Kada je svedok odbio da bude za{ti}eni svedok protiv Vojislava [e{eqa, istra`iteqi Tu`ila{tva su mu rekli da su ga pozvali da bi bio svedok Tu`ila{tva protiv Slobodana Milo{evi}a. Pri svakom slede}em susretu istra`iteqi Tu`ila{tva su nudili Ostoji}u preseqewe i zbriwavawe porodice, ako pristane da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa. Kada na slede}em razgovoru nisu uspeli Ostoji}a da ubede da bude svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa, istra`iteqi Tu`ila{tva su potegli najte`i i verovatno glavni argument u procesu ube|ivawa, a koji je verovatno do sada dao dobre rezultate kada ube|ivawe zapadne u }orsokak. Predlo`ili su mu da se susretne sa Florans Artman uz ube|ivawe kako je ona lepa i privla~na `ena i kako bi zbog toga trebalo da razgovara sa wom. Svedok je to, naravno, odbio, ali je stvarno zaprepa{}uju}e na {ta su sve istra`iteqi Tu`ila{tva spremni. Lepota i privla~nost Florans Artman kao adut na koji su ra~unali da }e odlu~no da prelomi svedoka Ostoji}a? Koliko je javnosti poznato Florans Artman je bila predstavnik Tu`ila{tva za medije, a stvarno deluje zaprepa{}uju}e da su je koristili i da svojom lepotom i privla~no{}u zavr{ava one poslove koje nisu mogli istra`iteqi Tu`ila{tva. U telefonskom razgovoru 25. novembra 2002. godine istra`iteq je pretio Ostoji}u da }e biti ubijen zato {to odbija saradwu sa Tribunalom. Rekli su mu da }e u Hag da ode `iv ili mrtav, a ako do|e `iv, da se ne}e ni vratiti, da }e da ga smeste u jednu malu prostoriju gde je u pod, zidove i plafon postavqeno ta~no 100 reflektora, i da su svi centrirani da sijaju u o~i i da }e tu da provodi dane i no}i i da ga niko ne}e ni{ta pitati. Upozorili su ga da }e moliti Boga da iza|e, da }e potpisati sve i sva{ta protiv Vojislava [e{eqa i da mu jedino ostaje da zavr{i kao Dokmanovi}. Povodom razgovora koje je imao nisu mu dali zapisnike i izjave, a se}a se da je na jednoj izjavi na prvoj strani napravio {krabotinu, a da su na sve slede}e primerke istra`iteqi Tu`ila{tva stavili wegove inicijale. Svedok ose}a veliki strah i zato {to mu istra`iteqi Tu`ila{tva jasno stavqaju do znawa da do detaqa znaju sve o wegovoj porodici, a pretwama i podmi}ivawem poku{avaju kod svedoka da izazovu mr`wu prema Vojislavu
19

[e{equ da bi se onda oni pojavili kao spasioci, pod uslovom da svedok la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Svedoka su posledwi put zvali 6. marta 2006. godine i uz ponavqawe pretwe pomiwali Mom~ila Kraji{nika. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Osim drugih podataka kojima se razotkrivaju la`i za{ti}enih svedoka, Ostoji} je precizno opisao i dostavio podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nu|ewem statusa za{ti}enog svedoka, pod uslovom da pristane da la`no svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega su pretwama i poku{ajem potkupqivawa tra`ili da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 16. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov.br. 383/07. 8. Dragan Cvetinovi} iz Loznice: Svedok iznosi podatke da su istra`iteqi Tu`ila{tva u Loznici u kafani “GTA” saslu{avali potencijalne svedoke. U jesen, verovatno 2002. godine, svedok je obavio razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva u jednom delu kafane. Saslu{awa su trajala danima, a svedokovo saslu{awe je trajalo du`e od tri sata. Interesovali su se za Vojislava [e{eqa, a kada nisu bili zadovoqni odgovorima, pretili su da bi i on mogao biti optu`en. Primerak zapisnika je potpisao, ali mu nije uru~en primerak. Ceo tok saslu{awa je imao karakter pritiska: nije bilo poziva; saslu{awe u kafani u jednom delu, dok u drugom delu ~eka na red deset osoba; ne zna se u kom svojstvu se vr{i saslu{awe; pretwa da svedok mo`e biti uhap{en ~im pre|e granicu; uporno ponavqawe istih pitawa; ne znaju da li }e protiv svedoka da podignu optu`nicu po{to ne znaju {ta su rekli drugi svedoci; ponuda da bude svedok Tu`ila{tva protiv nekoga ne navode}i ko bi to mogao biti; potencirawem okolnosti pod kojima je svedok iskqu~en iz Srpske radikalne stranke; mnogo sugestivnih pa i prete}ih pitawa. Posle razgovora, kod svedoka se poja~ao strah, a naro~ito kada su po~ele da kru`e glasine u Loznici da je dobio neke autobuse u zamenu da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Glasine su mogle da se pokrenu samo od istra`iteqa Tu`ila{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnose na Zvornik. Tokom razgovora, Cvetinovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i
20

podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2293/07. 9. Borislav Bogunovi} iz [ida: Svedok je imao tri razgovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva, koje je obavio u Beogradu. Nisu mu predati primerci zapisnika niti izjava. Od po~etka mu je ponu|en status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva u predmetima koji se odnose na Vukovar. Tre}i put je na telefonski poziv oti{ao na razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Razgovor je obavqen 8. februara 2007. godine u kancelariji Tribunala u Beogradu. Pored insistirawa da svedok potvrdi da je Vojislav [e{eq u Vukovaru na megafonu govorio da sve usta{e treba poklati, istra`iteqi Tu`ila{tva su mu nudili status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Svedok tvrdi da `ivi u strahu da mu istra`iteqi Tu`ila{tva ne nameste i ne na{kode, jer {ikanirawe i maltretirawe, koje je do`iveo tokom tih neprijatnih razgovora, ostavili su posledice na wega i wegovu porodicu. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na Vukovar i jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Tokom razgovora, Bogunovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. Ovaj svedok tako|e potvr|uje tezu prof. dr Vojislava [e{eqa da Tu`ila{tvo nije imalo dokaza protiv wega ni prilikom podizawa optu`nice. Tu`ila{tvo je ovom svedoku ponudilo status za{ti}enog svedoka i 8. februara 2007. godine, ako pristane da la`no svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a neuspeli poku{aj po~etka pretresa je bio 27. novembra 2006. godine. To zna~i da je najmawe mesec dana pre po~etka pretresa, odnosno jo{ krajem septembra 2006. godine Tu`ila{tvo moralo da dostavi kona~an spisak svedoka Tu`ila{tva i da ovog svedoka uvrsti u taj spisak, ukoliko dao pristanak. Me|utim, insistirawe istra`iteqa Tu`ila{tva u februaru 2007. godine dokazuje da je Tu`ila{tvo svesno preduzelo aktiv21

nosti prema svim licima za koje je pretpostavqalo da mogu biti potencijalni svedoci odbrane. Sve te aktivnosti su bile u funkciji zastra{ivawa i pretwi prema potencijalnim svedocima i ometawa sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom, ali i da Tu`ila{tvo zloupotrebqava postupak i svesno kr{i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe. Ovo su sve podaci koji dokazuju da ovla{}ena lica Tu`ila{tva u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vr{e ka`wive radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda i na taj na~in ometaju sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov.br. 431/07. 10. An|elko Trnini} iz Loznice: U prole}e 2006. godine svedoka su pozvali telefonom istra`iteqi Tu`ila{tva. Jedan se predstavio da se zove Yonson. Tokom telefonskog razgovora insistirali su da svedok svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa za doga|aje u Zvorniku i nudili mu status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Po{to svedok to nije prihvatio, predo~eno mu je da bi se mogla stopirati optu`nica za ratne zlo~ine protiv wega u zamenu da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i da potvrdi da je on izdavao nare|ewa za ono {to se desilo u Zvorniku. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na Zvornik. Tokom razgovora Trnini} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 21. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1.br. 7350/2007. 11. Miroslav Vukovi} iz ^a~ka: Sa ovim svedokom istra`iteqi Tu`ila{tva su prvi put razgovarali 22. novembra 2002. godine. Taj razgovor je bio u kancelariji svedoka u Beogradu uz prisustvo svedokovog advokata, novinara i snimateqa. Istra`iteqi su bili Fil Tolefsen iz Norve{ke i Kan iz Pakistana. Od svedoka su tra`ili da svedo~i protiv Milo{evi}a, [e{eqa, Karayi}a i Mladi}a, ponudili su mu blanko ~ek i rekli da sam upi{e iznos koji ho}e kao nagradu za ova svedo~ewa, a da }e oni odmah da uplate novac. Tolefsen je pretio svedoku da ako ne pristane na wihovu ponudu da }e biti optu`en za ratne zlo~ine i preba~en u Hag. Drugi susret sa istra`iteqima Tu`ila{tva svedok je imao u maju 2005. godine, a za pet meseci, koliko je izbegavao susret, oslabio je 50 kilograma
22

i pripremio porodicu da kada drugi put ode na razgovor da se ne iznenade ako ~uju da su ga uhapsili, jer se o~igledno spremaju da ispune pretwu. Drugi razgovor je trajao tri dana, a svedok je poveo svog advokata Svetu Pavlovi}a, koga nisu hteli da prihvate, ali su zato stalno nudili svoje advokate. Od svedoka su tra`ili da optu`i Vojislava [e{eqa i nikako nisu mogli da shvate kako ne prihvata ponudu, a u sva|i je sa Vojislavom [e{eqem. Kao sredstvo pritiska koristili su i snimak nekog telefonskog razgovora iz januara 1992. godine izme|u Vojislava [e{eqa i svedoka, koji je tada bio u bolnici u Somboru. Iz dokumentacije, koja se nalazila na stolu, svedok je zakqu~io da Tribunal u Beogradu ima svoju pritvorsku jedinicu gde mo`e osumwi~enog da zadr`i u pritvoru do devedeset dana. Zbog straha, svedok nije pristao da preno}i, ve} je na spavawe odlazio ku}i i ujutro se vra}ao da bi se nastavilo saslu{awe. Zbog nepoverewa prema istra`iteqima Tu`ila{tva i straha za svoj `ivot, svedok je sve snimao, a i danas se pla{i da ga istra`iteqi Tu`ila{tva ne uhapse, odvedu u Hag ili isporu~e nekoj drugoj zemqi. Sve neprijatnosti i opravdani strah su po~eli onog momenta kada nije pristao da la`no svedo~i kao za{ti}eni svedok Tu`ila{tva. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka. Tokom razgovora Vukovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1905/07. 12. Sre}ko Radovanovi} iz Kragujevca: Svedok je prvi put razgovarao sa istra`iteqima Tu`ila{tva januara 2003. godine. Razgovor je vo|en u Beogradu i trajao je nekoliko dana sa prekidima. Svedoku su ponudili da odustanu od wegovog krivi~nog gowewa po osnovu komandne odgovornosti, ako pristane da svedo~i protiv Stani{i}a, Simatovi}a i Vojislava [e{eqa. Razgovor je sniman video–kamerom do onog trenutka kada su pre{li na konkretne ponude da bude svedok Tu`ila{tva. Mada su mu obe}ali video i audio snimak razgovora nikada svedoku nisu dali ni snimke niti zapisnik. Posledwi razgovor je imao sa istra`iteqima Tu`ila{tva 2003. godine u Kragujevcu u kafi}u “Tajm” i tada su mu nudili nov~anu naknadu za svedo~ewe protiv navedenih lica. Po{to svedok nije prihvatio ponudu upla23

{en za svoj `ivot, neko vreme je napustio Kragujevac, skrivaju}i se od istra`iteqa Tu`ila{tva koji su pokazali upornost, a s obzirom da je svedok odbio da la`no svedo~i od istra`iteqa je mogao da o~ekuje sva{ta. Istra`iteqi Tu`ila{tva su bili dobro upoznati da svedok nije u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqem i u tome su videli mogu}nost da ga nateraju da la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Svedok je 9. februara 2007. godine ponovo obavio razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva u Beogradu, koji su se predstavili da su izaslanici Karle del Ponte. Razgovor je trajao ~etiri sata i trideset pet minuta i bio je zasnovan na otvorenim pretwama i ucenama. Tvrdili su da je jedini na~in da svedok bude oslobo|en odgovornosti za ratne zlo~ine ako potpuno i bezuslovno sara|uje sa Tu`ila{tvom protiv Vojislava [e{eqa. Pretili su i da o ovome svedok ne sme ni sa kim da pri~a. Svedoku su nudili azil i materijalnu podr{ku za wega i porodicu samo da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i izviwavali se za trenutne finansijske probleme Tribunala, po{to Ujediwene nacije kasne sa isplatom sredstava Tribunalu. Ovi istra`iteqi Tu`ila{tva su izri~ito uticali na svedoka da ne prihvati razgovor sa pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa i posebno su se zanimali da li }e svedok da pristane da bude svedok odbrane. Ovaj svedok je pravnim savetnicima dostavio svoju izjavu koja prakti~no dokazuje da Tu`ila{tvo ni u februaru 2007. godine nije spremno za po~etak su|ewa, jer ima problema sa obezbe|ewem svedoka koji bi bili spremni da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. To zna~i da Tu`ila{tvo nema ni{ta ~ime bi izdejstvovalo osudu, a postavqa se pitawe da li je uop{te bilo mogu}e i da se podigne optu`nica na osnovu onoga {to je Tu`ila{tvo imalo januara 2003. godine, te da ~etiri godine Tu`ila{tvo konstantno i kontinuirano opstruira sprovo|ewe pravde. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su se pripremali da izvr{e proveru materijala Tu`ila{tva, koji se odnosi na jednog za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. Tokom razgovora Radovanovi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, da su poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1906/07. 13. Slobodan Ze~evi} iz Kragujevca: Ovaj svedok je u 2003. godini imao dva telefonska razgovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva u kojima su mu otvo24

reno nudili materijalnu naknadu pod uslovom da pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. U prvom telefonskom razgovoru svedok je kategori~ki odbio da bude svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Zato je drugi telefonski poziv istra`iteqa Tu`ila{tva svedok shvatio kao poku{aj potkupqivawa i svojevrsnu zloupotrebu podataka koje o wemu imaju. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva. Tokom razgovora, Ze~evi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su istra`iteqi Tu`ila{tva poku{ali da ga potkupe, kako bi pristao da bude svedok protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu, kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu, koja je 22. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 2048/07. 14. Slavko Aleksi} iz Bile}e: Svedok je u Bile}i januara 2003. godine obavio razgovor sa istra`iteqem Tu`ila{tva Janom Van Heckeom. Istra`iteq se predstavio da radi u Tu`ila{tvu i da mu je {ef Karla Del Ponte, ina~e je ~ovek od poverewa po{to je preuzeo Milo{evi}a i druge i da ih je li~no sproveo u Hag. Svedoku je nudio nagodbu, odosno da svedok odle`i deset do petnaest godina gde `eli, te da tako krivi~no odgovara za optu`be koje postoje protiv svedoka vezane za Sarajevo, ili da dobije novac ili novi identitet, a zauzvrat da potpi{e papir da }e da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa (tada nije jo{ ni bila podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa), Mom~ila Kraji{nika, Gali}a i tako daqe. Svedoka je istra`iteq Tu`ila{tva posebno zastra{ivao pitawem da li se pla{i ako do|u da ga hapse. Svedoka su poku{ali prethodno dva puta da uhapse 16. juna 1996. godine i 10. jula 1997. godine. Tvrdili su da je svedok od izuzetnog zna~aja za wih kao krunski svedok, ali i da je od neprocewive vrednosti kao osumwi~eni. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva koji se odnosi na Sarajevo. Tokom razgovora, Aleksi} je pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa izneo podatke koji iskqu~uju bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, ali i podatke da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili optu`ivawem za zlo~ine, da su poku{ali da ga potkupe, ucewivali ga ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i nudili status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva. U zavisnosti od ishoda pretresa u prvom delu kada se izvode dokazi Tu`ila{tva, radi se o potencijalnom svedoku odbrane na koga je Tu`ila{tvo
25

nedozvoqeno uticalo da bude svedok Tu`ila{tva i od wega pretwama tra`ilo da la`no svedo~i, ~ime se ometa provo|ewe pravde. O tome je svedok dao izjavu koja je 19. februara 2007. godine overena u Osnovnom sudu u Trebiwu pod 095-O-OV- H-07-000044. 15. Vladimir Deanovi} iz Pan~eva: Ovog svedoka je 24. januara 2007. godine Jovan Glamo~anin obavestio da je pod pretwama i ucenama dva puta razgovarao sa istra`iteqima Tu`ila{tva i da su zahtevali da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa. Glamo~anin je svedoku rekao da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili da }e na silu da ga odvedu u Hag, ako ne pristane da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, nudili su mu milion dolara, promenu identiteta i promenu prebivali{ta u inostranstvu za wega i porodicu. Glamo~anin je svedoku rekao da je pod pritiskom potpisao neku izjavu na englekom jeziku, a da mu ona prethodno nije pro~itana na srpskom jeziku i da je ne priznaje za svoju. Glamo~anin se ozbiqno po`alio svedoku da je upla{en, da se brine za svoju sigurnost i sgurnost porodice, po{to su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili da mora biti svedok protiv Vojislava [e{eqa. Do ovog svedoka su pravni savetnici do{li kada su vr{ili proveru materijala Tu`ila{tva. Deanovi} je potra`io pravne savetnike prof. dr Vojislava [e{eqa i izneo podatke koji se odnose na razgovor koji je imao sa Jovanom Glamo~aninom, koji je zabrinut za svoju sudbinu i sudbinu porodice, da je zapla{en od strane istra`iteqa Tu`ila{tva, s obzirom da je pod pritiskom i uz pretwe ne{to potpisao, a da i sada ne zna {ta je potpisao i da Tu`ila{tvo na wega ra~una da }e optu`iti i svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa. Jovan Glamo~anin je o~igledni primer da Tu`ila{tvo nedozvoqenim sredstvima dolazi do svedoka Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. O~igledno je da je u velikom i ozbiqnom strahu od Tu`ila{tva Jovan Glamo~anin spas prona{ao u tome, da o svemu tome {to je do`iveo sa istra`iteqima Tu`ila{tva, obavesti prijateqe i {to vi{e drugih lica kako bi ne samo spre~io pritiske, nego i svima unapred bilo jasno, ako mu se ne{to lo{e desi, da je to u~inilo Tu`ila{tvo. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov.br. 2401/07. 16. @arko Latinovi} iz Pan~eva: Oovo je svedok koji je tako|e bio prisutan u restoranu “Park” u Pan~evu kada se wemu i Deanovi}u `alio Jovan Glamo~anin na istra`iteqe Tu`ila{tva koji su ga prinudili, prevarili, pretili mu i ucewivali ga da potpi{e papir na engleskom jeziku kojim navodno pristaje da bude svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Ovaj svedok je zajedno sa Deanovi}em pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa dao podatke koji se odnose na razgovor koji je imao sa Jovanom Glamo~aninom, koji je zabrinut za svoju sudbinu i sudbinu porodice i zapla{en od strane istra`iteqa Tu`ila{tva, s obzirom na to da je pod pritiskom i uz pretwe ne{to potpisao, a da i sada ne zna {ta je potpi26

sao i da Tu`ila{tvo na wega ra~una da }e optu`iti i svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa. O tome je svedok dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov.br. 2400/07. 17. @ivomir Avramovi} iz Kragujevca: Svedok je po~etkom 2003. godine bio gotovo primoran da obavi razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Ostavili su mu pisanu poruku na vratima stana i time dokazali da znaju ne samo adresu, nego i wegovo kretawe. Posle nekoliko dana istra`iteqi Tu`ila{tva su sa svedokom obavili razgovor u hotelu “Kragujevac” u Kragujevcu. Od svedoka su tra`ili da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Mada je odbio da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa, istra`iteqi su mu ponudili za{titu i zahtevali da do|e kod wih u Beograd da ga saslu{aju i obrade, odnosno pripreme da bude svedok protiv Vojislava [e{eqa, ali naravno svedok kakvog oni `ele. Pre razgovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva svedok je tra`io savet advokata Tatomira Lekovi}a za koga od ranije zna da brani neke qude koji su optu`eni za ratne zlo~ine. Svedok je bio iznena|en kada mu je advokat rekao da obavezno ide na razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva, jer }e u protivnom svedok biti obavezno optu`en zajedno sa Goranom Simovi}em i Zoranom Lazovi}em zbog nekog zlo~ina u Crkvinama. To je klasi~an primer posredne pretwe, kada se izjava o pretwi saznaje preko nekog drugog lica koje je prenosi u ime istra`iteqa Tu`ila{tva. To dokazuje da su se istra`iteqi Tu`ila{tva, pre razgovora sa ovim svedokom, dobro upoznali kakva je li~nost i da direktna pretwa ne}e dati rezultata i zato su iskoristili advokata kao neki autoritet kome bi svedok mogao da poveruje. Ovo je primer nu|ewa mita u kombinaciji sa pretwom koja se posredno saznaje, a ciq je da se obezbedi svedok Tu`ila{tva koji la`no svedo~io protiv Vojislava [e{eqa. O tome je svedok dao izjavu, koja je 28. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov.br. 2469/07, sa prilogom poziva istra`iteqa Tu`ila{tva, koji je prona{ao na ulaznim vratima stana i vizit–kartom istra`iteqa Tomasa Akhajma. 18. Janko Laki} iz Malog Zvornika: Svedok je sa istra`iteqima Tu`ila{tva, nakon brojnih telefonskih poziva, obavio dva razgovora 4. oktobra 2003. godine u Beogradu i 29. oktobra 2003. godine u Zvorniku. Od svedoka su istra`iteqi Tu`ila{tva tra`ili da bude za{ti}eni svedok Tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Zbog tih kontakata, koje je do`iveo kao pretwu, svedok je tra`io azil u Francuskoj i Holandiji, ali s obzirom na to da nije zadovoqio uslove, jer nije prihvatio da la`no svedo~i posle dva meseca se vratio ku}i u Mali Zvornik. Sve kontakte sa istra`iteqima Tu`ila{tva svedok je do`iveo kao pretwu i podmi}ivawe, a da bi se spasio pritiska i maltretirawa stalnim telefonskim pozivima o svemu je i javno progovorio, {to je objavqeno i u novinama.
27

O tome je svedok dao izjavu koja je 2. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 3023/07. Prinuda je uvek ka`wivo delo koje je upereno protiv li~ne slobode, protiv slobode odlu~ivawa i protiv delovawa ~oveka saglasno wegovoj voqi. Prinudom se ~ovek primorava na ne{to {to nije wegova slobodna odluka. Sva lica koja su navedena u ovom zahtevu su `rtve prinude koju su prema wima sprovodili istra`iteqi Tu`ila{tva prilikom obezbe|ewa kako podataka, tako i svedoka koji bi morali la`no da svedo~e kao svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prinuda po~iwe da se ostvaruje kada se sila ili ozbiqna pretwa zapo~iwe, odnosno kada se izjava o pretwi sazna, a zavr{ava se kada pod pretwom nastupawa izvesnog zla lice po~iwe da se pona{a i preduzima radwu koja je ciq prinude. Prema pravilu 77 Pravilnika dovoqna je i sama pretwa, makar i u poku{aju, i u tome se razlikuje od sli~nih dela u nacionalnim zakonodavstvima. Naime, ciq ka`wavawa za nepo{tovawe me|unarodnog suda je da se svako lice, koje preti svedoku i tako onemogu}ava sprovo|ewe pravde, kazni da bi se o~uvala slobodna voqa i odluka potencijalnog svedoka. To zna~i da se pru`a za{tita radi sprovo|ewa pravde pred me|unarodnim sudom, a ne da se goni po odredbama nacionalnog zakonodavstva za prinudu, te su u tom smislu i mawi i bla`i zahtevi za krivi~nu odgovornost za nepo{tovawe me|unarodnog suda. Oni su mawi i bla`i kako bi svojom {irinom garantovali {to boqe i efikasnije ostvarivawe pravde pred me|unarodnim sudom i omogu}ili relativno jednostavnije gowewe svih onih koji ometaju sprovo|ewe pravde. To je verovatno i o~ekivano za jedan sud koji pretenduje da bude me|unarodni i koji navodno {titi qudska prava. Pretwa je izjava kojom se najavquje, odnosno stavqa u izgled da }e se odre|enom licu naneti neko zlo (napad na telesni integritet, povreda nekog prava, nano{ewe materijalne {tete i sl.). Ako se izjavom o pretwi mo`e zakqu~iti kojim se zlom preti, onda je to odre|ena pretwa. U ovom zahtevu su navedena lica kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva konkretno pretili, tako {to im je zlo, koje se najavquje, odre|eno: hap{ewe, odvo|ewe u Hag, podizawe optu`nice, zatvarawe u prostoriju sa reflektorima, najavqivawe dugogodi{we robije i sl. Izjava o pretwi mo`e biti data u bilo kojoj formi (usmeno, pismeno, pokretom i drugom konkludentnom radwom). Prema licima koja su navedena u ovom zahtevu, pretwe su upu}ene prete`no usmeno, ali i lupawem u sto i stavqawem na sto materijala i dokumenata koje se odnose na wihove optu`be ili papira sa ovla{}ewem istra`iteqa Tu`ila{tva da mogu do 90 dana nekoga da dr`e u pritvoru. Svakako je pretwa i saslu{awe u kafi}ima i kafanama ili uz mogu}nost da vi{e lica gleda kako istra`iteqi Tu`ila{tva uzimaju izjave. Pretwa je i kada se lice poziva na na~in koji je suprotan pravilima Pravilnika i zakonima Republike Srbije. U tom smislu, re~i, intervju, uzimawe izjave, razgovor, saslu{awe i sli~no, kada je usme28

reno prema nekom licu, a ono od po~etka ne zna u kom svojstvu je pozvano, tako|e predstavqa pretwu. Osim toga, za sve radwe koje preduzimaju istra`iteqi Tu`ila{tva propisana je forma ne da bi Tu`ila{tvo kontrolisalo svoje istra`iteqe, ve} da lica koja dolaze u kontakt sa istra`iteqima Tu`ila{tva ne budu u stawu neizvesnosti, da bi se spre~ilo wihovo maltretirawe, zastra{ivawe i svaka vrsta pritisaka. Izjavu o pretwi mora da sazna lice kome je pretwa upu}ena neposredno ili preko nekog drugog lica. Sva lica navedena u ovom zahtevu su izjave o pretwi li~no saznala, a dva svedoka su dala izjave da im se jedno lice `alilo da su mu istra`iteqi Tu`ila{tva pretili i na taj na~in poku{alo da obavesti ve}i broj lica zapla{eno za svoj `ivot, najavquju}i u strahu da mu se zlo mo`e desiti od strane istra`iteqa Tu`ila{tva. Sva lica koja su navedena u ovom zahtevu su pretwe shvatila, razumela i do`ivela, tako {to im je predo~avano zlo koje }e wih neposredno da pogodi, odnosno da budu privedena, uhap{ena, pritvorena, protiv wih podignuta optu`nica ili dr`ana u nemogu}im uslovima kako bi pristala da la`no svedo~e samo da bi se oslobodila neizdr`ivog pritiska. Zlo kojim se preti predstavqa po pravilu neku protivpravnu radwu, a to su svakako predo~avawa da }e biti uhap{eni, privedeni, optu`eni i sl. Protivpravnost poti~e od toga {to su to kao zlo predo~avala lica koja nisu ovla{}ena ni da hapse, niti da privode, niti da podi`u optu`nice. Predo~avawe podizawa optu`nice, hap{ewa, privo|ewa i sl. ne mo`e da predstavqa punopravnu radwu, jer i te radwe mogu da budu protivpravne, kao {to je protipravno hap{ewe, protivpravno privo|ewe, pa i protivpravno podizawe optu`nice. Osim toga, samom ~iwenicom da su izostale radwe hap{ewa, privo|ewa i podizawa optu`nica protiv lica koja su navedena u ovom zahtevu, sledi zakqu~ak da kada su predo~avane kao zlo u okviru izjava o pretwi da su bile protivpravne. To se nikako ne mo`e konsolidovati ~iwenicom da ne zastarevaju krivi~na dela ratni zlo~in, ve} se wihova protivpravnost dodatno poja~ava ~iwenicom da je ciq pretwe obezbe|ewe la`nih svedoka. Ako kojim slu~ajem predo~avano zlo u izjavi o pretwi nije bilo protivpravno, onda je svakako ciq pretwe bio protivpravan, obezbe|ewe svedoka koji bi la`no svedo~io protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Pretwa kao element prinude je uvek usmerena na ostvarivawe nekog ciqa. U izjavama svih lica, koja se navode u ovom zahtevu, nalazi se nedozvoqeni ciq koji su pretwama hteli da postignu istra`iteqi Tu`ila{tva. Oni su pretili svedocima i od wih tra`ili da pristanu da budu svedoci koji }e da la`u i la`ima da pomognu Tu`ila{tvu u optu`ivawu prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovde mora da se istakne da su u ovom zahtevu navedena lica koja bi mogla biti potencijalni svedoci odbrane, u zavisnosti od ishoda prvog dela pretresa kada se zavr{i sa izvo|ewem dokaza Tu`ilatva, te da pretwe ne treba tuma~iti samo u pogledu poku{aja da se ova lica obezbede da budu la`ni svedoci Tu`ila{tva, ve} da se pretwama na wih utica29

lo i kao potencijalne svedoke odbrane. U svim kontaktima koje su istra`iteqi Tu`ila{tva imali sa licima nevedenim u ovom zahtevu tokom januara i februara 2007. godine, oni su insistirali da ta lica ne razgovaraju sa pravnim savetnicima prof. dr Vojislava [e{eqa, ali su se interesovali i o tome {ta bi mogli da svedo~e kao potencijalni svedoci odbrane. Ovde mora da se istakne da pravni savetnici prof. dr Vojislava [e{eqa nijednog trenutka nisu ni pomislili da stupe u konatakt sa svedocima Tu`ila{tva, niti su poku{ali da prave {iroku mre`u komunikacija i kontakata sa licima koja bi mogla da budu svedoci odbrane, te da na taj na~in smawe prostor Tu`ila{tvu ili dovedu u pitawe mogu}nost Tu`ila{tva da obezbedi svoje svedoke. Zato je i propisano da Tu`ila{tvo mora prethodno da obezbedi izjavu lica koje pristaje da bude svedok Tu`ila{tva, kao potpuno slobodnu odluku tog lica. Zato se ovim zahtevom i ne osporava Tu`ila{tvu pravo da obezbe|uje svedoke i da radi toga kontaktira sa velikim brojem lica, me|utim ti kontakti, razgovori, saslu{awa, uzimawe izjava i uop{te radwe ne mogu biti pretwe, zastra{ivawe i nu|ewe mita i sli~no koje ima za ciq obezbe|ewe svedoka koji bi pristali da la`u i na taj na~in ometali sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. Verovatno nije potrebno tro{iti re~i da su izjave o pretwama istra`iteqa Tu`ila{tva bile ozbiqne. Ozbiqne su one pretwe koje se mogu ostvariti, a sve {to dolazi od istra`iteqa Tu`ila{tva je ozbiqno kada se ima u vidu da su bili sposobni da kidnapuju lica u Srbiji i osposobqeni da urade {ta im je voqa, jer u Srbiji niko ne mo`e da ih zaustavi, po{to im je i dosovska vlast u Srbiji maksimalno odana. Zlo koje se licima navedenim u ovom zahtevu stavqalo kao sasvim izgledna perspektiva, ako ne pristanu da budu svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, sasvim je podobno za prinudu, jer je ostvarqivo. Svima je o~igledno da Tu`ila{tvo raspola`e tolikom proizvoqno{}u da svakoga mo`e da optu`i, privede, uhapsi, pa i vlast u Srbiji mo`e da natera na protivpravna dela za ra~un Tu`ila{tva. Pored neposredne prinude kojoj su lica navedena u ovom zahtevu bila izlo`ena od strane istra`iteqa Tu`ila{tva ne sme da se izgubi iz vida i ona posredna prinuda koja je usmerena ne samo prema licima navedenim u ovom zahtevu, nego i prema svim gra|anima u Srbiji. Ona se sastoji u pretwama da Srbija ne mo`e u evrointegracije, medijskom lin~u protiv svakog ko se suprotstavi nezakonitom radu istra`iteqa Tu`ila{tva, do naloga Tu`ila{tva o obaveznoj i bezuslovnoj saradwi Srbije sa Tribunalom. Sve to ometa sprovo|ewe pravde u me|unarodnom sudu, a toga su duboko svesni i sudije MKSJ. Verovatno najte`u osudu zaslu`uju najodgovorniji u Tu`ila{tvu za pretwe koje u wihovo ime vr{e istra`iteqi Tu`ila{tva, a koje su u~inili prema licima navedenim u ovom zahtevu, zato {to su od navedenih lica tra`ili da izvr{e krivi~na dela la`nog svedo~ewa, pa jo{ pred sudom koji tvrdi da je navodno me|unarodni sud. Dodu{e, me|u licima koja su nave30

dena u ovom zahtevu nalaze se i oni koji, na osnovu psihi~kih smetwi koje su imali danima posle vi{ednevnih razgovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva, smatraju da su bili otrovani ili drogirani, te ima mesta zakqu~ku da je kori{}ena i fizi~ka sila, osim pretwe. Me|u licima navedenim u ovom zahtevu nalaze se i ona kojima je pre}eno ubistvom, {to predstavqa posebno kvalifikovani oblik pretwe, zatim radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda i najozbiqniji oblik ometawa sprovo|ewa pravde. S obzirom na to da su licima navedenim u ovom zahtevu pretili istra`iteqi Tu`ila{tva, zna~i pravno kvalifikovane osobe, pretwe su bile svesne i namerne radwe istra`iteqa Tu`ila{tva. Dakle, u pitawu je direktni umi{qaj. S obzirom na to da se radi o velikom broju lica kojima je pre}eno proizlazi da je u pitawu prosto sistem i stil rada Tu`ila{tva. Kao {to mo`e da se primeti licima navedenim u ovom zahtevu istra`iteqi Tu`ila{tva su nudili: prijateqstvo protiv istog neprijateqa prof. dr Vojislava [e{eqa; zajedni~ki izlasci i provod; nu|ewe Florans Artman kao izuzetno lepe i prijatne osobe, koja je, u krajwoj instanci, sposobna da zavr{i ono {to policijskim metodama ne mogu istra`iteqi Tu`ila{tva. U izjavama lica koja su navedena u ovom zahtevu nalaze se tvrdwe da im je nu|en mito, odnosno da su im nu|ene razne pogodnosti pod uslovom da pristanu da budu svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dodu{e, ima i dosta primera kombinacije pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita i to prema licima koja su jasno stavila do znawa, pa ~ak i vi{e puta ponavqali da ne pristaju i da ne `ele da budu svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, od kojih se tra`i da la`no svedo~e. Dakle, u pitawu su radwe istra`iteqa Tu`ila{tva koje su usmerene protiv slu`bene du`nosti, jer su preduzeto suprotno pravilima Pravilnika sa ciqem da se postigne svojevrsna nagodba, odnosno nezakoniti pravni posao. Nudi se status za{ti}enog svedoka licima koja to i ne tra`e, ve} ih u status lica kome je navodno potrebna neka vrsta za{tite kao svedoka guraju istra`iteqi Tu`ila{tva. Dakle, istra`iteqi Tu`ila{tva svesno i namerno lica navedena u ovom zahtevu primoravaju da pristanu da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a kao kompenzaciju i satisfakciju im nude pogodnosti koje odgovaraju statusu za{ti}enog svedoka. Na taj na~in se dezavui{e sam institut za{ti}enog svedoka pred MKSJ. Verovatno je status za{ti}enog svedoka predvi|en da bi se za{titio svedok koji zbog istinitog svedo~ewa mo`da mo`e da ima nekih neprijatnosti. Me|utim, na osnovu izjava lica koja su navedena u ovom zahtevu zakqu~uje se da se status za{ti}enog svedoka nudi kao garancija i za{tita za la`no svedo~ewe po nalogu Tu`ila{tva. Nad tim niko u MKSJ ne bi smeo da zatvara o~i, jer to kompromituje rad MKSJ i dovodi u pitawe da li je mogu}e sprovesti pravdu pred MKSJ, ako Tu`ila{tvo ovako sprovodi pravdu.
31

Licima koja su navedena u ovom zahtevu status za{ti}enog svedoka kao poseban oblik mita je po pravilu nu|en u kombinaciji sa pretwama i zastra{ivawem da se i protiv ovih lica mo`e podi}i optu`nica pred MKSJ. Dakle, u pitawu su lica kojima je jasno predo~eno da ukoliko ne budu svedoci Tu`ila{tva vrlo lako mogu biti lica koja }e Tu`ila{tvo da optu`i pred MKSJ. Naravno, ove pretwe, zastra{ivawa i nu|ewa mita putem azila, novca, preseqewa u inostranstvo, izmena li~nog izgleda, za{tite od strane MKSJ i garantovawem statusa za{ti}enog svedoka pod uslovom da pristaju da budu svedoci Tu`ila{tva koji }e la`no da svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa dobijaju posebnu te`inu posle onoga {to se desilo sa Milanom Babi}em. Podsetimo se da je Milan Babi} iz statusa za{ti}enog svedoka pre{ao u status optu`enog koji je osu|en i koji je pod pretwama Tu`ila{tva morao da pristane da la`no svedo~i u nekim predmetima pred MKSJ. Pritiske i pretwe nije mogao da izdr`i, pa se obesio u pritvorskoj jedinici u [eveningenu marta 2006. godine, ali je ostavio i opro{tajno pismo u kojem je opisao da sve te pritiske i pretwe vi{e nije mogao da izdr`i, i da se odlu~io na samoubistvo. Ma koliko da je MKSJ poku{ao sve ovo da demantuje, a zbog toga je prof. dr Vojislav [e{eq trpeo {tetne posledice u pritvoru, i daqe stoji svojevrsno javno svedo~ewe ~lanova porodice Milana Babi}a, kojima se Milan Babi} `alio da ne mo`e da izdr`i pritiske i pretwe Tu`ila{tva. Dodu{e, Tu`ila{tvo nikada nije ni po{tovalo sudski deo MKSJ. Skoro svaki sudija MKSJ mo`e li~no da iznese primere da Tu`ila{tvo ne po{tuje me|unarodni sud. Jedan primer je upe~atqiv i do{ao je na naslovne strane novine. U pitawu je intervju sudije [omburga za austrijsku dr`avnu novinsku agenciju APA, ~iji su delovi objavqeni u zagreba~kom “Globusu” od 13. oktobra 2006. godine. U intervjuu sudija [omburg izjavquje da je vezivawe evrointegracijskih te`wi Srbije s Ha{kim tribunalom kontraproduktivno. Kontraproduktivno je ako dr`ava percipira da je talac jednog ili dvojice qudi koji su na listi tra`enih, a ne `ele iza}i pred sud, jer su pojedinci, a ne dr`ave, na su|ewu pred Tribunalom. Povodom Karle del Ponte sudija [omburg je izjavio da nezavisnost pravosu|a dolazi u pitawe kada se tu`ilac slu`i politi~kim pritiscima ne bi li ostvario svoj ciq. To je posao za Ujediwene nacije, Evropsku uniju ili same dr`ave, ali to nije posao za tu`ioca. Dodu{e, u intervjuu ima i drugih interesntnih stavova sudije [omburga po~ev od toga: da kada ste kandidat za sudiju MKSJ onda morate putovati u Wujork i tamo morate lobirati sami za sebe, a to je prili~no bizarna situacija za jednog sudiju iz kontinentalne Evrope; moram re}i da nikada do kraja nisam shvatio za{to MKSJ ima takvu vrsta prava, a ne tradicionalno evropsko gra|ansko pravo, kada se na{ rad odnosi na podru~je u kome se praktikuje kontinentalno pravo.
32

Da bi se shvatilo da je Karla del Ponte ~udna pojava u MKSJ mora se imati u vidu i {ta su sve mediji objavili povodom wenog radnog anga`ovawa pre izbora za tu`ioca. Svojevremno je Kofi Anan, generalni sekretar Ujediwenih nacija, za Karlu del Ponte izjavqivao: “Pravda je jedna `ena”. Me|utim, u Strazburu se malo bave i Karlom del Ponte. Wu je tu`io Felipe Turover za poku{aj ubistva. On je bio glavni svedok optu`be u aferi “Mabeteks”. Pet svedoka iz te afere su ~udno nestali i oprostili se od `ivota. “Mabeteks” je firma iz [vajcarske, vlasni{tvo Beyeta Pacolija, koji je usko vezan za {iptarski OVK. Afera je povodom posla te firme u Rusiji i vezuje se za Borisa Jeqcina. Uostalom, Jeqcin, i wegove }erke su od Pacolija kao nagradu dobili zlatne bankovne kartice, odnosno otvarawe ni~im ograni~enog bankovnog ra~una. Karla del Ponte je, kao glavni dr`avni tu`ilac [vajcarske, otvorila istragu zbog prawa novca, korupcije i organizovanog kriminala. Ona obezbe|uje Felipe Turovera kao insajdera uz uslov da mu se identitet ~uva, jer pristankom da pomogne istragu stavqa glavu u torbu po{to su u pitawu dve milijarde dana{wih evra. Karla del Ponte pristaje, od Tunovere dobija zna~ajne podatke, ali i italijanskom listu “Korijere dela sera” daje puno ime Turovera i wegovu zvani~nu funkciju u ruskoj vlasti (to potvr|uju obojica novinara, autora ~lanka u ovom listu) i tada po~iwe lov na krunskog svedoka. Karla del Ponte je ove podatke dala listu neposredno nakon susreta sa Madlen Olbrajt u Londonu na aerodromu Hitrou u julu 1999. godine, a objavqivawe je imalo za ciq da se dezavui{e Boris Jeqcin. U septembru 1999. godine i Madlen Olbrajt je u intevjuu Si-En-Enu govorila o korupciju u ruskom vrhu. Tako su Madlen Olbrajt i Karla del Ponte prodale srpsko Kosovo i Metohiju [iptarima za dve milijarde dana{wih evra, a na predlog SAD Karla del Ponte je izabrana za tu`ioca u MKSJ. Va`no je da je Karla del Ponte zaustavila daqu istragu i zloupotrebila podatke koje je dobila od javnog tu`ioca iz Rusije Jurija Skuratova, koji zavr{avaju na stolu Pacolija. Ruski tu`ilac se smewuje i u Rusiji zaustavqa istraga. Protiv Karle del Ponte se ne otvara istraga u [vajcarskoj, ali zato, nakon prijave protiv Karlinog naslednika Valentina Ro{ahera zbog pomagawa u zata{kavawu krivi~nog dela, otvara se istra`ni postupak, ali i {vajcarski parlament imenuje specijalnog istra`iteqa Artura Hublarda koji paralelno poku{ava da do|e do istine o prqavom novcu i prqavim politi~kim i ekonomskim interesima. Prosto je neverovatno da MKSJ ne zna da se protiv Karle del Ponte vodi istraga pred najvi{im pravosudnim organima koju je inicirala {vajcarska vlada, kao i da je najve}e zaprepa{}ewe wenim izborom bilo ba{ u [vajcarskoj. Sve ovo dodatno potkrepquje navode iz ovog zahteva, jer dokazuje da je Karla del Ponte odavno sklona ometawu sprovo|ewa pravde pred najvi{im pravosudnim organima.
33

Polaze}i od inherentnih ovla{}ewa, MKSJ mo`e da proglasi krivim i da kazni svako lice koja svesno i namerno ometa sprovo|ewe pravde pred MKSJ. U ovom zahtevu su navedana lica prema kojima su vr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita da bi oni pristali da budu svedoci Tu`ila{tva koji }e la`no da svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovde se pored istra`iteqa Tu`ila{tva koji su neposredno vr{ili radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda kao organizatori, nalogodavci, podstreka~i i ~uvari takvog stila rada istra`iteqa javqaju najodgovornija lica Tu`ila{tva: Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijel Sakson. Uslov “svako lice” iz pravila 77 Pravilnika prostire se i na slu`bena lica Tu`ila{tva, jer i oni mogu da spre~avaju ostvarivawe pravde i samim tim da vr{e radwu nepo{tovawa me|unarodnog suda. Wihovo nepo{tovawe me|unarodnog suda je svakako najkvalifikovaniji oblik ovog ka`wivog dela, jer osim toga {to poga|a MKSJ, jo{ te`e poga|a optu`enog koji i ne zna za{to je pet godina u pritvoru. U tom delu bi verovatno bilo vi{e razloga da se prof. dr Vojislav [e{eq pozove i na potrebu primene doktrine zloupotrebe postupka, povodom radwi koje u ovom predmetu vr{i Tu`ila{tvo. Bilo bi krajwe neozbiqno za MKSJ da se ovim zahtevom inicirani postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda prelomi samo na istra`iteqima Tu`ila{tva, koji su, u krajwem, radili na na~in kako su im naredili Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijel Sakson. Oni, osim ovla{}ewa da vr{e krivi~no gowewe su i slu`benici, kako to navode, me|unarodne pravde, pa imaju podjednaku obavezu da sprovode pravdu i to ne samo prikupqaju}i sa istom revnosno{}u i dokaze koji idu u prilog optu`enom, nego i da sve dokaze prikupqaju u skladu sa pravilima ne ~ine}i krivi~no delo nepo{tovawe me|unarodnog suda. Prema licima koja su navedena u ovom zahtevu, ovla{}ena lica Tu`ila{tva su vr{ila pretwe, zastra{ivali su ih, nanosili su im {tetu, nudili su mito, a u pitawu su lica koja su potencijalni svedoci odbrane. Osim svesti i namere da se preti, zastra{uje, nanosi {teta i nudi mito, ovla{}ena lica Tu`ila{tva su bila svesna i da su sva lica navedena u ovom zahtevu potencijalni svedoci odbrane. Uostalom, oni su bili svesni da je prof. dr Vojislav [e{eq imao vi{e razloga da lica navedena u ovom zahtevu prosto rezervi{e za potencijalne svedoke odbrane. Ako su istra`iteqi Tu`ila{tva ve} obavili razgovor sa ovim licima, onda su bili du`ni da kompletne materijale dostave prof. dr Vojislavu [e{equ, jer je i to materijal koji ide u prilog odbrani, s obzirom na to da su razgovori vo|eni povodom mnogih detaqa koji se odnose na krivi~nu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa i da ga svedoci nisu optu`ivali niti prozivali. S obzirom na to da taj materijal nije dostavqen prof. dr Vojislavu [e{equ, jasno je da Tu`ila{tvo krije materijale, jer su oni dokaz za nepo{tovawe me|unarodnog suda.
34

U skladu sa pravilom 77 (B) Pravilnika podsticawe na izvr{ewe i poku{aj izvr{ewa bilo kojeg od dela ka`wivih po stavu (A) ovog pravila, ka`wivi su kao nepo{tovawe me|unarodnog suda i povla~e iste kazne. Na osnovu ovog pravila alternativno se postavqa odgovornost ovla{}enih lica Tu`ila{tva za slu~aj poo{travawa kriterijuma iz pravila 77 Pravilnika, jer ima dosta dokaza da je prosto u pitawu stil rada Tu`ila{tva koje se proglasilo ovla{}enim da ~ak i otvoreno vr{i politi~ke pritiske na dr`ave, pa je sasvim o~ekivano da Tu`ila{tvo kao neki sebi propisani minimum i putem pretwi dolaze do svedoka koje primorava da la`no svedo~e. U ovom zahtevu je namerno izostavqen {iri opis, kako je propisano Pravilnikom da se vodi istraga, od pozivawa, uzimawa izjava, do predloga za utr|ivawe statusa za{ti}enog svedoka, jer se iz izjava lica, koja su navedena u ovom zahtevu jasno utvr|uje da im nisu uru~eni primerci wihovih izjava, da neki nisu ni{ta potpisali, a oni koji su potpisali i ne znaju {ta su potpisali, da je bilo video–snimawa, a da primerak snimka nije dostavqen licu i sli~no, {to sve predstavqa povredu pravila Pravilnika. Sve to ne mo`e da se prikrije pravilom da ne postoji obaveza obelodawivawa, da su to interni akti i sli~no. Naprosto, ovaj zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa nala`e da sve to bude predmet razmatrawa, kao i sudski overene izjave lica koja su navedena u ovom zahtevu, jer jedino tako mo`e da se utvrdi da su izvr{ene radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. Osim toga, to isto nala`e i sama ~iwenica da je prof. dr Vojislav [e{eq od prvog dana pritvora prigovarao i Pretresna ve}a upozoravao da se Tu`ila{tvo slu`i la`nim svedocima do kojih dolazi pretwama, zastra{ivawem, nu|ewem mita i sli~nim oblicima vr{ewa pritiska na potencijalne svedoke. Ako prvog dana pritvora prof. dr Vojislav [e{eq nije mogao da ponudi konkretni dokaz, onda ovaj zahtev sadr`i 18 konkretan dokaza. S obzirom na to da se ovim zahtevom tra`i pokretawe postupka protiv najodgovornijih slu`benika Tu`ila{tva za koje ima razloga za sumwu da bi mogli biti krivi za nepo{tovawe me|unarodnog suda, najcelishodnije je da zbog autoriteta Pretresnog ve}a ono samo zapo~ne postupak u skladu sa svojim inherentnim ovla{}ewima te izda nalog in loco optu`nice i zatim sâmo preduzme krivi~no gowewe za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Daleko te`i oblik nepo{tovawa me|unarodnog suda i spre~avawa ostvarivawa pravde pred me|unarodnim sudom je sistematsko pona{awe Tu`ila{tva u obezbe|ivawu la`nih svedoka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, Tu`ila{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa sistematski spre~ava ostvarivawe pravde i preduzima radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. U prilogu ovog zahteva prof. dr Vojislav [e{eq dostavqa 18 sudski overenih izjava lica kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva pretili, zapla35

{ivali ih, nanosili im {tetu i nudili mito da bi pristali da budu svedoci Tu`ila{tva, koji bi la`no svedo~ili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.

III Tra`eno pravno sredstvo
Prof. dr Vojislav [e{eq ovim zahtevom tra`i da Pretresno ve}e III, u skladu sa pravilom 77 Pravilnika, samo pokrene i sprovede postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda, zato {to su svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, jer su osmislili sistem, naredili i podsticali svoje podre|ene istra`iteqe Tu`ila{tva da potencijalnim svedocima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude im mito kako bi pristali da, kao svedoci Tu`ila{tva, la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Broj re~i: 11.562. Prof. dr Vojislav [e{eq (uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Sudski overene izjave lica na koje su istra`iteqi ha{kog tu`ila{tva vr{ili pritisak
Kao dokaz za navode iz zahteva, prof. dr Vojislav [e{eq je dostavio i 18 sudski overenih izjava lica kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva pretili, zastra{ivali ih, ucewivali i poku{ali da ih potkupe:

Nenad Jovi}
Nenad Jovi} je dao izjavu koja je 2. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 3014/2007. “Ja Jovi} (Radomira) Nenad, nadimak Ne{o, ro|en 2. oktobra 1957. godine, u mestu Radaq, Op{tina Mali Zvornik, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Radaqu, sa li~nom kartom broj 31091, JMBG 0210957774118, izdatom od strane SUP-a Mali Zvornik, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu gra|evinski radnik, prethodno zanimawe policajac, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tu`ila{tva do{lo je 2002. godine u Beogeadu. Ne pamtim datum, ali se se}am da je to bilo tri-~etiri dana nakon svedo~ewa Dragana Spasojevi}a u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a.Tih dana mojoj ku}i su do{la dvojica qudi, doneli mi adresiran koverat, u kojem je bio poziv da se moram odazvati, pisalo je ’Molimo
36

vas da se odazovete pozivu i da do|ete dana tog i tog u kancelariju Ha{kog tribunala.’ Ovi {to su mi doneli koverat bili su na{i, predstavili su se da su iz Odeqewa za organizovani kriminal. Do{li su renoom, ili pe`oom, nisam siguran, znam da je bio mawi automobil. ^ovek je bio u civilu. Ja sam ustao ujutru, oni sjede ispred ku}e i ka`u ’treba nam Nenad.’ Rekoh ’ja sam.’ Prvo sam mislio da je neka {ala, vidim znak Tribunala gore na koverti, otvorim i primetim da nema potpisa sudije, istra`iteqa, nikoga. Primio sam poziv i potra`io Dragana Spasojevi}a. U jednoj od wegovih firmi na{ao sam wegovog {uraka koji mi je rekao da je Dragan u Hagu. Nakon Spasojevi}evog povratka iz Haga video sam se sa wim i pitao ga {ta da radim. Posavetovao me da govorim samo istinu. U zakazano vreme sam oti{ao do kancelarije Ha{kog tribunala. Ne se}am koji je bio datum, ali znam da je tog dana kamenovana slova~ka ambasada. Trebalo je da se javim u devet sati ujutru. Javio sam se na kapiji de`urnom, odnosno policajcu koji obezbe|uje zgradu. Dao sam mu moju li~nu kartu, sa namerom da se zna gde sam u{ao, ako me nestane, ili ako mi se ne{to desi, da ostane podatak gde sam zadwi put bio. Policajac je zapisao i zazvonio na vrata. Rekli su mu da me pusti unutra, a tamo su me sa~ekale jedna `ena i jedna djevojka kao prevodilac. @ena je pri~ala engleski, a devojka je prevodila da im je drago {to sam se odazvao pozivu, da je to mnogo boqe i lak{e za mene. Rekla je da se nisam odazvao, oni bi do{li po mene, pa bih molio bih Boga kada }e do}i da me saslu{avaju, jer bi me dr`ali zatvorenog u nekoj samici sa upaqenim reflektorima. I onda sam pro{ao, kroz skener, ostavio svoj mobilni kod wih u prizemqu pa su me ispratili u kancelariju. Bili su jako qubazni, nije bilo nikakvog maltretirawa. Po~elo je prvo ispitivawe o meni, da bi kasnije pre{li na celi rat, cijelo u~e{}e u ratu. Ja sam to povezao sa izjavom Dragana Spasojevi}a, jer ja i Dragan Spasojevi} smo se upoznali u Dardi. Ja sam tada bio u Dardi kao dobrovoqac i u toku jednog napada on je tra`io od tada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, Marti}evog pomo}nika, Rado{a Kosti}a, da do|em wemu, da idem u Zvornik, i da budem wemu pri ruci. Svjesno sam pri~ao, i odogoran sam za ono {to sam rekao za sva ~etiri susreta sa istra`iteqima Ha{kog tribunala. Bila su ~etiri susreta, do posledweg susreta koji je bio 19. oktobra 2006. godine. Bilo je to 19, 20, 21. i 22.oktobra. Radilo se i dawu i no}u, i{li su na to da izgubim strpqewe i koncentraciju i da po~nem da govorim ono {to oni `ele da ~uju. Svi razgovori su vo|eni u prisustvu vi{e qudi, analiti~ara, prevodilaca, psihologa, psihijatara, {ta ja znam {ta je sve u ekipi. Po pet, {est wih nekad bude, pa su se i mijewali, pa su mi tra`ili da napi{em ne{to na papiru, pa onda to gledaju, upore|uju, analiziraju, pa hajde opet posle pola
37

sata napi{i opet ono isto, pa tako vi{e puta. Posledwi susret je trajao ~etiri dana skoro neprekidno, odmorim se desetak minuta, puste me na terasu da popu{im cigaretu, pa opet. Tako je bilo i u toku no}i. Za istim stolom se i jelo i pri~alo. Meni je to bilo jako zamorno, psihi~ki me ubijalo, video sam da idu na to da izgubim strpqewe, da ka`em ako ne{to znam, da bih samo {to pre oti{ao ku}i. Stalno sam se `alio da sam umoran, pitao ih da li mo`emo da napravimo pauzu 15 minuta. Dozvoqavali su petnaestak minuta, ali vi{e ne. Pustili su me u ta ~etiri dana jednom da odspavam mo`da od 12 do ~etiri, pa bi nastavili kasnije. Oni imaju zakupqenu zgradu pored wihove, i tu sam spavao. To je stambena zgrada i tu spava i wihovo obezbe|ewe i policajci Ujediwenih nacija koji su unutra obezbe|ewe. Sve ono {to se de{avalo dok sam bio svestan toga se se}am dobro, ali zadwi put kada sam do{ao ku}i le`ao sam ~etiri dana, nisam ni video kakvi su, bukvalno sam le`ao polomqen sav, skr{en, bez voqe, bez i~ega, kuwao, spavao, a ina~e sam radio u Baru i Podgorici, gradili{ta sam dole imao, ali nisam uop{te mogao na to da mislim, ni na {ta nisam mislio i kada sam kona~no ~etvrti dan ustao i ogledao se, ja sam sav bio otekao oko o~iju, zenice su mi bile kao dugmad u pli{anog mede. Ja sam se sam sebe upla{io kakav sam bio. Mogu da garantujem da su mi stavili ne{to u hranu ili u pi}e, sto posto garantujem, jer 50 godina imam, ne pijem alkohol od 1984. godine, ne drogiram se, pu{im cigare, to mi je jedini porok, pijem kafu i ni{ta vi{e. Naj`alije mi je i najte`e {to nisam odmah oti{ao lekaru da mi se izvadi krv. Nisam imao ~ime da se setim tada, jer ni~ega nisam bio svestan. Onda sam seo na voz i oti{ao u Podgoricu na posao i dole sam opet kuwao. Dva, tri dana ni{ta nisam mogao da radim, samo sam gledao kako rade moji radnici. Prebolovao sam to nekako, a kad sam ve} do{ao sebi, znao sam {ta mi se dogodilo, bilo mi je `ao za{to mi se `ena nije sjetila da me odvede qekaru da mi izvade krv, mada moja `ena nije ni znala gdje sam ja bio ta ~etiri dana. Ja se se}am {ta su me pitali prije dok sam bio svjestan svojih postupaka i pitawa su bila vezana uglavnom za Srpsku radikalnu stranku. Nagove{tavali su mi da treba da svedo~im protiv [e{eqa, ~ak su me na zadwa dva sastanka, upozorili da se ve} spremam da letim sa wom u Hag, zato {to ne}u da sara|ujem, jer ja navodno imam kompjuter u glavi, ali da ne}u da pri~am. Pa }u, kao tamo u Hagu, lep{e pri~ati. Te{ko mi je i da se setim svih detaqa, bilo je to poodavno i puna mi je glava wih, jer je sve to trajalo dugo i bilo je zamorno. U prvim susretima su mi nudili promenu identiteta i zemqu u kojoj ho}u da `ivim i posao za porodicu i mene, a za uzvrat da svedo~im protiv sviju. Zna~i, protiv Vojislava [e{eqa, pa po{to sam bio u MUP–u protiv Simatovi}a, protiv svih sa kojima sam se sretao, ako sam se sretao. Da. Ja sam wu pitao – koliko to ko{ta Ujediwene nacije. Pa,
38

ka`e – mnogo para. Ja joj ka`em – da je metak dve konvertibilne marke, da je Nenada lak{e ubiti nego dati tolike pare. Dolazilo je do memenata kada sam ja bacao papire i ustajao da idem, ne mogu vi{e da izdr`im. Onda bi bila kratka pauza, pa ube|ivawe ’Ne bojte se, olak{ajte sebi du{u, lak{e }ete spavati, vama ne}e biti ni{ta, niko ne}e poginuti, niko ne}e ni{ta znati oko svih ovih stvari... niko ne}e znati da vi svedo~ite.’ Ja sam wu pitao, koji je to vid za{tite. Ako ja sad vama i ka`em to {to vi tra`ite, pa ovi qudi }e sutra iza}i iz zatvora. Ne bih pristao ni po koju cijenu, ni tako, ni tako, nego sam morao, da hvatam neki balans, da balansiram, nisam smeo re}i da ne}u, jer bi me uhapsili. Meni su pretili da }u biti optu`en, ako ne prihvatim da budem svedok, zato {to postoji neki dokument oko Kladu{e. Ja sam kao pripadnik specijalne jedinice MUP–a Krajine bio kod Velike Kladu{e, postoji jedan mojom rukom potpisan dokument koji ka`e da imamo 300 zarobqenika. Pa me pitala {ta smo radili sa tih 300 qudi. Ja ka`em – pustili smo ih, normalno. A ona ka`e da su svi u masovnoj grobnici i da }e tih 300 zarobqenika biti optu`nica protiv mene, ako ne budem svedo~io protiv svih ostalih. A rekla je da se meni stavqa na teret i Zvornik i da svi pripadnici moje jedinice uhap{eni ili }e biti, a meni sve to mo`e da se amnestira, ako budem svedok protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a i ostalih koje oni optu`uju. A ja znam ako prihvati{ kod jednog postaje{ wihov sluga za sve {to im zatreba. I onda su tu trajala ispitivawa, ube|ivawa. Oni imaju dosta podataka o svemu. Ja nisam uhap{en, zato {to su oni gajili nadu da }u ja da pristanem da svedo~im. Ona je meni tada rekla, drugi susret kada je bio, da je optu`nica protiv mene spremqena i da od mene zavisi da li }e je aktivirati. Oni u stvari idu na jedan psihi~ki zamor, da ~ovek jednostavno pukne, kao ja kada sam bacao papire i hteo da idem. Sve sam to li~no do`ivqavao kao pritisak da bi me takvim iscrpqivawem naterali da ka`em {ta god oni ho}e. Ja to znam, jer sam radio kao policajac, tako se radi sa kriminalcima, lopovima, zamori{ ga, jedan te brani, drugi ti preti i tako daqe. Tako su oni sa mnom razgovarali, ba{ tako. Da, bilo je tu i ma`ewa, ona mene, ta istra`iteqka, ovako preko stola mazi, preko ruke i ka`e – Ne{o, spasite sebi `ivot, lep{e }ete spavati. Da vam bude mirnija savest, da se otarasite toga, vi }ete biti drugi ~ovek kada nam ispri~ate da se olak{ate, vi znate sve, a za{to krijete, to su profiteri, lopovi, zlo~inci. Pitali su me da li se pla{im Srpske radikalne stranke, pa da zbog toga ne}u da optu`ujem [e{eqa, jo{ su mi govorili da sam 100 odsto u wihovoj za{titi da mogu u svako doba, ako osetim neku opasnost, da u|em u prvu me|unarodnu policiju da bi dobio za{titu. To su velike gluposti za mene, jer ja imam porodicu i imam }erku udatu i imam dva unuka i ja ne mogu celu moju familiju sakriti. Se}am se kad mi postave neko pitawe, kao kroz onaj detektor la`i, recimo, kad pri~am o Zvorniku. Oni stvore {timung, po~39

nu da se {ale, stvore ambijent da se ~ovek opusti, da pri~a{ kao sa prijateqima. Nikada nijednu izjavu nisam potpisao koliko ja znam i dokle se se}am, ali ako sam ne{to potpisao u nekom dilirijumu, taj zadwi put ja se toga ne sje}am, jer sam tada bio van zdrave pameti. Znam da nikada nisam dobio nikakav zapisnik, nikakav papir. Nisam video da su snimali razgovor, ali verujem da jesu snimali. Javno ne, sigurno. Ali to je 100 odsto bilo. Ostavili su me u jednoj kancelariji samog da ne{to kao slu{am tu. Tu ostane wihova torba sa tim wihovim CD diskovima i vaqda gledaju da li }u ja to da zloupotrebim, da im ne{to uzmem iz torbe. Ovim razgovorima je prisustvovala jo{ jedna `ena, ona je kucala sve tamo {to se pri~alo. Kucala je dok sam ja bio svjestan, ja ni{ta nisam potpisao, ali zadwi put kada sam bio... mogu}e je sve, ne mogu da garantujem da nisam, jer sam bio 100 odsto drogiran. Znam da je istra`iteq bila `ena. Rita Radan, tako nekako se zove, ovo u sredini ne znam kako se ~ita. Oni su meni nudili i tad i prije i uvijek da svjedo~im protiv [e{eqa, ~ak je jedan de~ki} bio tu koji je zadu`en bio za Srpsku radikalnu stranku. I on je najvi{e pitawa postavqao uvek. Najvi{e ga je to interesovalo. Bilo jako zamorno i jako te{ko jer je tu bilo, osim prevodioca, jo{ po pet, {est wihovih. I onda ti onaj postavqa pitawa, onaj pitawa, onaj dobaci neku {alu, pa onda opet pitawe, pa to traje od devet ujutru do jedanaest no}u uz kratke pauze po desetak, petnaest minuta. Tako da je te{ko bilo opstati. Pa predla`u promenu identiteta, status za{ti}enog svedoka, u zamenu za svedo~ewe protiv [e{eqa, protiv Simatovi}a, protiv sviju koji su optu`eni.Ta istra`iteqka mi je u stvari pretila hap{ewem i odvo|ewem u Hag. Ja nisam rekao ni da ho}u da sara|ujem ni da ne}u, uhvatio sam neki balans da mogu da sjevnem ne|e. Poslije toliko pritisaka koje su vr{ili na mene, poslije tolike torture ja wima ni{ta ne vjerujem, ja se u stvari wih pla{im. Zato sam svaki put kada sam ulazio ostavqao li~nu kartu policajcu na ulazu, iako mi je istra`iteqka rekla da oni nemaju pravo na ulazu da mi tra`e dokumenta. Ja sam ipak ostavqao li~nu kartu, da se zna gdje sam u{ao ako mi se slu~ajno ne{to desi, poslije svih tortura koje su vr{ili nada mnom ja nisam smeo da im vjerujem. Pla{io sam se da me ne otruju, ili da me odvezu u zatvor, ili da me odvedu u Hag, pa bi se neko bar sjetio, ako bi me `ena tra`ila, a bi me tra`ila sigurno, mo`da bi se taj sjetio... Ja sam razgovor sa ha{kim istra`iteqima ose}ao kao veliki pritisak i pretwu i ja sam oti{ao, ja sam u aprilu, pre referenduma u Crnoj Gori, oti{ao u Crnu Goru da radim, jednostavno, da se sklonim da me ne na|e niko. Ne da me ne na|e, nego da nisam na dohvat ruke, `ena je imala broj telefona i samo bliski prijateqi. Ja nisam be`ao od bilo kakvog razgovora, nego zbog svega onoga {to sam do`iveo imao sam strah da se ponovo susret40

nem sa wima, jer sam ovo wihovo saslu{awe koje je trajalo danima u nekoliko navrata do`iveo kao psihi~ku torturu, pritisak i ucjene. Osim toga i moja porodica je imala problema, jer nisam smeo da im ka`em gde idem, gde sam proveo ~etiri dana, moram da iskqu~im telefon, `ena se, normalno, sekira, nisam dete malo. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvih pritisaka. U Zemunu, 29. januara 2007. godine. Izjavu dao Nenad Jovi}”. IV Ov. br. 3014/2007, potvr|uje se da je Nenad Jovi} svojeru~no potpisao ovu izjavu, priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identit imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 31091, izdate od strane MUP-a Mali Zvornik. Taksa za overu u iznosu od 292,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. IV op{tinski sud u Novom Beogradu, dana 2. marta 2007. godine, referent overe...

Zoran Dra`ilovi}
Zoran Dra`ilovi} je dao izjavu, koja je 7. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 1667/07. “Ja Zoran (Danila) Dra`ilovi}, nadimak ^i~a, ro|en 19. maja 1947. godine u Ranovcu, op{tina Petrovac na Mlavi, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Beogradu, ul. Vidska 37, sa li~nom kartom broj M 243752/03, JMBG 1905947710237 izdate od SUP–a Beograd, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govori srpski, po zanimawu oficir u penziji, prethodno zanimawe vazduhoplovni oficir, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tu`ila{tva do{lo je krajem 2002. godine u prostorijama Ha{kog tribunala u Beogradu. Bilo je hladno, ali lepo vreme, se}am se. Sa istra`iteqima Ha{kog tribunala sreo sam se sedam–osam puta. Evo ovako je bilo. U me|uvremenu, mo`da dan–dva pre toga, zove mene moj brat i ka`e da me tra`i neki Italijan novinar, koji ho}e da radi intervju sa mnom. Naravno, moj brat nije razumeo, nije se radilo o intervjuu za novine, ve} o razgovoru sa istra`iteqima Ha{kog tribunala. Ja sam oti{ao u wihove prostorije, tamo me primio neki Finac koji je odmah morao da se vrati u Hag i ja ga posle toga vi{e nisam video. Onda dolazi Paolo Stroci, istra`iteq, koji je zapo~eo ispitivawe uzimawem podataka o datumu i mestu ro|ewa, o tome {ta sam radio, gde sam radio, gde sam bio i sli~no. Ali on je to nekako preskakao, pita me ovo, pa me pita ono, tako ja sada ne mogu ni da se setim {ta me sve pitao. Znam samo da su mi rekli da mi uzimaju u svojstvu wihovog svedoka i to u predmet Vojislava [e{eqa. ^udno mi je bilo da kad god sam se ~uo sa nekim iz Stranke, odmah sutradan bi me ponovo zvali na razgovor. Ja sam poku{ao da saznam {ta oni u
41

stvari ho}e od mene, ali sam primetio da se tu de{avaju ~udne stvari i ja sam morao da se sklonim u manastir. Ali, u me|uvremenu sam, bio negde 7-8 puta kod wih. Posledwi put bilo je pre dve tri godine, ne se}am se datuma, ali je bilo posle [e{eqevog odlaska u Hag. I tada su mi predlagali da budem svedok optu`be. To u stvari nije bio predlog, ve} ucena jer su mi rekli ovako: ’gospodine Dra`ilovi}u, ako vi ovde ne sara|ujete sa nama u ovom intervjuu, vi }ete dobiti sedam godina zatvora i 250 hiqada evra kazne.’ Ja sam rekao da u zatvor mogu da idem, ali da kaznu ne mogu da platim. Ja sam pristao da dam izjavu, ali sada stvarno ne umem to da objasnim. Da li su me tretirali kao svedoka optu`be. Ja nikakav zapisnik sa tog razgovora nisam dobio. Tra`io sam, ali nisam dobio, jer su rekli da me to ne sleduje. Ja sam potpisao svoje izjave, ~ak sam potpisivao svaku stranu i vi{e puta sam tra`io da izvr{e neke ispravke, jer su poku{ali da mi podmetnu da potpi{em i ono {to uop{te nisam rekao. Sa mnom je razgovaralo uglavnom dvoje istra`iteqa, ili samo Paolo Stroci, i uvek je bila prisutna `ena prevodilac, mislim da se zove Paulina i da je Nemica. Rekli su mi da u svako doba mogu od wih da potra`im pomo} ako budem imao potrebu za tim. Pitali su me prvo sve vezano za [e{eqa, a imali su ispred sebe i pitawa i odgovore, da me podsete ako ka`em da ne{to ne znam. Insistirali su sve vreme da Vojislavu [e{equ {to vi{e namaknu krivice. Ja sam naravno uvek govorio ono {to jeste. Se}am se da mi je nekoliko puta rekao kako on zna da ja wega moram da branim, ali da to ne treba da radim, jer oni navodno znaju da [e{eq mene nije ni po{tovao, ni voleo. To su ponavqali nekoliko puta i ja sam to do`iveo kao wihov poku{aj da me na prevaru ubede da mimo svoje voqe govorim protiv Vojislava [e{eqa. Nekoliko puta bili su grubi i pokazivali su da su oni sila tako {to su po nekoliko puta ponavqali. ’Ka`i, ka`i...’ kao da su hteli da me dovedu u situaciju da ih molim da prestanu i da utvrde da li ih se pla{im. To sam do`iveo kao psihi~ki pritisak i poku{aj omalova`avawa. Najvi{e su me gwavili pitawima za Hrtkovce. Ceo dan su me davili i maltretirali istim pitawima, da sam na kraju rekao neka pi{u {ta god ho}e, a ja }u istinu re}i ako bude trebalo pred Tribunalom. Ovi susreti sa istra`iteqima su bili ~esti. Prvi put je to trajalo ~etiri–pet dana uzastopce, a onda posle, drugi put kada su me pozvali, vaqda je bilo jedno dva–tri dana. Dali su mi broj telefona ako treba da im se javim, ako budem imao nekakvih problema. Govorili su da bih i ja mogao da odgovaram pa mi je donosio neke papire da ja to malo vidim, da se malo kao ne{to podsetim, odnosno da se upla{im i da govorim ono {to wima odgovara. To je svakako bio pritisak na mene, kao i ta ~esta pozivawa. I ja sam zbog svega toga ose}ao neku slabost, mo`da ~ak strah, jer sam imao utisak da }e oni da urade {ta su naumili, bez obzira na moju izjavu. Iako sam ja poku{avao da se branim i da im dokazujem da nisu u pravu. U toku ovih razgo42

vora istra`iteqi su mi ~esto nagla{avali da u poslu koji sam ja radio i {ta sam radio, da su mnogi zainteresovani za mene i za moje izjave, jer kao ja mnogo znam. Pa onda je rekao da Vojislav [e{eq nije imao u mene poverewa, shvatio sam da se igrao sa mnom, misle}i da }e me to povrediti i da }u po~eti da pri~am protiv [e{eqa. Ja sam i to shvatio, naravno, kao vrstu wihovog pritiska i wihovog nekorektnog i nepo{tenog na~ina rada. Se}am se kada sam prvi put do{ao kako su poku{ali da uspostave prijateqski odnos sa mnom. Nudili su mi sok, kiselu vodu. Ja sam to odbio, po{to nisam imao poverewe u wih, jedanput sam samo popio ~a{u vode, jer sam bio `edan. Posle posledweg razgovora sa wima rekli su da }e me ako bude potrebno jo{ zvati. Mada ne znam za{to bi me zvali kad im ni{ta konkretno nisam rekao iako su oni insistirali da ka`em i uporno ponavqali da ja sve znam. Ja sam uporno ponavqao da ne znam i da ono {to mi predo~avaju znam samo iz novina. Kad god sam rekao da ne razumem {ta me pitaju pravili su pauzu od petnaestak minuta, {to sam ja do`ivqavao kao wihovu psiholo{ku igru i psihi~ki pritisak. Bilo je te{ko psihi~ki izdr`ati i ostati priseban prilikom ispitivawa koje je trajalo od deset ujutru do ~etiri sata po podne, sa pauzom za ru~ak. Sve je to bilo sa namerom da ~ovek izgubi strpqewe i koncentraciju i da oni u zapisnik mogu da upi{u ono {to wima odgovara. To je bila prava psihi~ka tortura, za koju su mi davali dnevnicu od 30 maraka. U toku tih kratkih pauza istra`iteq je poku{avao da mi se pribli`i, da se sprijateqimo, ~ak mi je predlagao da iza|emo uve~e da skupa tra`imo neke devojke. Znao sam da `eli i na taj na~in da vr{i pritisak na mene, a ja sam se ose}ao nemo}an, jer sve {to sam poku{ao da ka`em on me upozoravao da oni imaju dokumenta i da mogu da ih upotrebe protiv mene. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska, 24. januara 2007. godine. Izjavu dao Zoran Dra`ilovi}”. IV Ov.br. 1667/07, potvr|uje se da je Zoran Dra`ilovi} svojeru~no potpisao ovu ispravu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj M 243752/03, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 7. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zdravko Abramovi}
Zdravko Abramovi} je dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov. br. 591/2007. “Ja Zdravko (Blagoja) Abramovi}, nadimak ’Tajo’, ro|en 21. maja 1959. godine, u mestu Gajdobra, op{tina Ba~ka Palanka, Republika Srbija, sa
43

prebivali{tem u Somboru, ul. Stanka Opsenice broj 14, sa li~nom kartom broj 261395/04, JMBG 2105959810013, izdatom od strane SUP-a Sombor, po nacionalnosti Srbin, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu sam taksi voza~, sa prethodnim zanimawem milicionar – policajac, Izjavqujem: Do mog kontakta sa predstavnicima Tu`ila{tva do{lo je u prvoj polovini 2005. godine, tako {to su me putem mobilnog telefona kontaktirali iz kancelarije u Beogradu. Se}am se da je bio petak kada su me kontaktirali i zakazali razgovor za utorak ili sredu slede}e nedeqe za 10.00 ~asova. Na moje pitawe za{to sam pozvan, odgovorili su mi da je u pitawu informativni razgovor, nakon ~ega su me obavestili o ulici i broju kancelarije u Beogradu gde treba da se javim. Poziv mi je bio ~udan, za mene iznena|uju}i zbog ~ega sam po obavqenom razgovoru pozvao ku}ni broj telefona na koji se javila moja supruga Marina Abramovi} i objasnila mi je da me je jedan ~ovek zvao koji se predstavio kao prijateq, te da mu je ona na wegovu molbu dala broj mog mobilnog telefona. Povezao sam da se radi o istom ~oveku koji je kontaktirao i mene i da je, la`no se predstavqaju}i na prevaru do{ao do mog broja mobilnog telefona. U zakazano vreme do{ao sam na navedenu adresu kancelarije gde me je na ulazu do~ekao vojnik UN-a i devojka koja govori srpski jezik. Za identifikaciju sam im dao paso{ koji su bez mog odobrewa fotokopirali, a na moju primedbu su odgovorili da su to pravila Tribunala. Devojka koja me je do~ekala pozvala me je da krenem za wom, {to sam i u~inio, tako da me je uvela u jednu kancelariju na prvom spratu gde smo sa~ekali desetak minuta koliko je trebalo da se pojavi jedan ~ovek radi obavqawa razgovora. ^ovek se predstavio kao slu`benik Tu`ila{tva u Hagu – Paolo Pastore Stohi. Ukratko mi je objasnio zbog ~ega sam pozvan i zatra`io od mene da odgovaram na pitawa. Po~etkom razgovora napomenuo je da sam pozvan kao svedok Tu`ila{tva u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a, ali kako je tok razgovora odmicao po~eo je prema meni da se neprijateqski odnosi uz pretwu da postoji mogu}nost da }e me pozvati kao okrivqenog. Ovo wegovo pona{awe posebno je do{lo do izra`aja kada sam se ja izjasnio da ne prihvatam da svedo~im u korist optu`be protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Gospodin Pastore je poku{ao da ubla`i situaciju sa ponudom izbora dr`ave u kojoj }u sa svojom porodicom `iveti pod za{titom identiteta sa zna~ajnom materijalnom podr{kom. Ja sam ovo shvatio kao dodatni pritisak, ucenu pa i potkupqivawe, a sve u ciqu la`nog svedo~ewa protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Gospodin Pastore nije pomiwao o kom iznosu materijalne podr{ke se radi, ali na mene je ostavio utisak da bi bio ’{iroke ruke’ i da bi mene i moju porodicu finansijski obezbedio za ceo `ivot. Razgovor je trajao oko ~etiri ~asa i trideset minuta i doti~ni gospodin je to vreme iskoristio da
44

me na sve mogu}e na~ine pridobije za svedoka Tu`ila{tva. Ja sam kategori~no odbio sve wegove ponude rekav{i da nema te cene za koju bi la`no optu`io bilo koga, a posebno ne dr Vojislava [e{eqa. Dodatno me je pitao da li mi je neko pretio iz Srpske radikalne stranke i da li mi je poznato da sam izba~en iz Srpske radikalne stranke? Na ovo pitawe sam se nasmejao i rekao da mi niko nije pretio i da nemam saznawa oko izbacivawa iz stranke. Sve ovo {to sam do sada naveo, oko postupawa slu`benika Tu`ila{tva prema meni, shvatio sam kao sra~unat atak na moju li~nost, a sve u ciqu stvarawa preduslova za pronala`ewe dokaza koji bi koristili Tu`ila{tvu u procesu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. Kada je gospodin Pastore uvideo da wegovi napori nisu urodili plodom, ustao je i kratko rekao da ovaj razgovor smatra zavr{enim, a da ostavqa mogu}nost da me pozove kao okrivqenog {to meni uop{te nije bilo jasno. Verovatno je na ovaj na~in poku{ao da mi omogu}i dodatno vreme za razmi{qawe pod tenzijom straha za sebe i svoju porodicu. Od tada pa nadaqe niko me vi{e nije kontaktirao iz Ha{kog tu`ila{tva. Ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska. U Somboru, 31. januara 2007. godine. Izjavu dao Zdravko Abramovi}”. II Ov.br. 591/2007. Potvr|uje se da je Zdravko Abramovi}, taksista, Sombor, ul Stanka Opsenice broj 14, svojeru~no potpisao ovu izjavu – priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 261395/04 izdate od strane SUP–a Sombor. Taksa za overu u iznosu od 97,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. Op{tinski sud u Somboru, dana 5. februara 2007. godine, slu`benik overe Goran Markovi}.

Slavoqub Jovanovi}
Slavoqub Jovanovi} je dao izjavu, koja je 5. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Somboru pod II Ov. br. 590/2007. “Ja Slavoqub (Milutina) Jovanovi}, nadimak ’Slava’, ro|en 1. avgusta 1949. godine, u mestu Gorwi Milanovac, op{tina Gorwi Milanovac, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Somboru, ul. Pariska broj 12, sa li~nom kartom broj 177301/97, JMBG 0108949810084, izdatom od strane SUP-a Sombor, po nacionalnosti Srbin, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Repubike Srbije, govorim srpski, po zanimawu sam privatni preduzetnik. Izjavqujem: Do mog kontakta sa predstavnicima Ha{kog Tu`ila{tva do{lo je na slede}i na~in: U oktobru mesecu 2005. godine me je pozvala sekretarica iz Ha{kog tribunala iz Beograda i predstavila se kao Nata{a ili Dragana. Tom prilikom mi je rekla da je tu`ilac Ha{kog tribunala Paolo Pastore tra`io
45

da razgovara sa mnom s tim da }e ona biti prevodilac i da }e se taj razgovor snimati. Gospodin Pastore me je pozvao da do|em u Beograd na razgovor koji `eli da obavi sa mnom. Pitao sam ga za razlog ali on nije hteo da mi odgovori. U par navrata u toku oktobra i novembra meseca 2005. godine zvali su me telefonom ali se ja nisam uvek li~no javqao (kada nisam bio prisutan) nego su se javqala moja deca ili radnici koji su radili kod mene. Pretposledwi put kada su me zvali iz Ha{kog tribunala rekao sam gospodinu Pastoru da mi pismeno dostavi poziv na {ta je on odgovorio da oni to ne rade. Instistirao sam da povedem advokata sa sobom pa sam posle par dana dobio poziv gde je pisalo da do|em na razgovor, da }e razgovor trajati najmawe dva dana i da `eli da me ispita u vezi prikupqawa, slawa i vo|ewa srpskih dobrovoqaca i za moj rad kao pokrajinskog ministra u koaliciji Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije. Gospodinu Pastoru sam tada rekao da ne}u do}i jer sam izjavu dao ekspertskoj grupi advokata koji }e biti konsultanti ili }e biti branioci Vojislava [e{eqa. Napomiwem da je gospodin Paolo tada bio veoma qut i da mi je rekao da on ima na~ina kako da me dovede do Ha{kog tribunala. U me|uvremenu sam bio oko mesec dana u bolnici zbog wihovog stalnog maltretirawa gde sam uzimao antidepresive i oprostio se od dece zbog straha od mogu}ih akcija privo|ewa. I dan danas imam no}ne more zbog wihovog bahatog i nasilni~kog pona{awa. Iz svega ovoga {to se meni desilo mogu da zakqu~im da je wihov ciq bio zastra{ivawe i primoravawe na la`no svedo~ewe u procesu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. U Somboru 31. januara 2007. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. Izjavu dao Slavoqub Jovanovi}”. II Ov.br. 590/2007. Potvr|uje se da je Slavoqub Jovanovi}, privatni preduzetnik, Sombor ul. Pariska broj 12, svojeru~no potpisao ovu izjavu-priznao za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovanog je utvr|en na osnovu li~ne karte broj 177301/97 izdate od strane SUP–a Sombor. Taksa za overu u iznosu od 97,50 dinara, napla}ena je i pni{tena. Op{tinski sud u Somboru, dana 5. februara 2007. godine, slu`benik overe Goran Markovi}.

Milorad Gogi}
Milorad Gogi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 2292/07. “Ja Milorad (Muhameda) Gogi}, nadimak Mile, ro|en 28. januara 1963. godine u selu Zaje~ar, Op{tina Loznica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Filipa Kqaji}a br. 123, sa li~nom kartom broj 177730, JMBG 2801963773617, izdatom od SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, zaposlen u obezbe|ewu diskoteke, prethodno zanimawe bokser, amater,
46

Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala imao sam u novembru ili decembru 2002. godine. Po{to ja redovno posle treninga svra}am u jedan restoran na ru~ak, jednog dana me pozvao vlasnik restorana na moj mobilni telefon i saop{tio mi da me u restoranu ~ekaju neki qudi iz Haga. Ja tada nisam oti{ao u taj restoran, posle sam saznao da su se kod konobara raspitivali za mene, da su rekli da oni znaju da ja redovno posle treninga dolazim tu na ru~ak i to ba{ u to vreme kad su me oni ~ekali. Konobar je to preneo vlasniku restorana koji je, po{to je mene obavestio da me ~ekaju, pri{ao i razgovarao sa wima. U stvari, rekao im je da ne `eli da u wegovom restoranu bilo koga sa~ekuju, a oni su rekli da samo rade svoj posao i dali mu broj telefona na koji bih ja trebalo da se javim, jer su, kako su mu rekli, znali da smo mi prijateqi. Tada su u tom restoranu bila tri mu{karca i `ena prevodilac. Poru~ili su mi da im se javim, da bi trebalo da razgovaraju sa mnom i da je to u mom interesu. Razmi{qao sam da li da im se javim i onda sam zamolio jednog prijateqa da pozove na taj broj sa javne govornice. To je bio broj telefona u Holandiji, u Hagu. Taj moj prijateq je rekao da zove iz Loznice, da se zove Milorad Gogi}, da nema novca za razgovor i da oni pozovu na broj koji im je ostavio. Odmah su pozvali i rekli da bi trebalo da se vidimo, da razgovaramo, da sam ja osumwi~en za neke ratne zlo~ine, ali da o tome ne mogu da razgovaraju telefonom. Moj prijateq je rekao da se jave sutradan ponovo i da }emo se dogovoriti. Oni su tada rekli da biram mesto i vreme susreta. Ja sam tada `iveo u Zvorniku, ali sam do{ao u Loznicu da bih se ja javio na telefon kad budu zvali. Kad su se javili, rekao sam da zovu za sat vremena, jer sam zauzet. U dogovoreno vreme su se javili i ja sam rekao da do|u za dva dana u onaj isti restoran gde su me prvi put ~ekali. Do{li su u zakazano vreme, jedan Norve`anin koji je rekao da je {ef tima i wegov pravni savetnik, Pakistanac. Sa wima je bila `ena prevodilac, navodno iz Beograda. Kad smo se sreli, oni su rekli da ne bi mnogo pri~ali, oni }e meni da poka`u odre|enu dokumentaciju. Pokazivali su mi dokumenta sa mojim potpisom, spisak jedinice za specijalne namene MUP-a Republike Srpske, platne spiskove, zadu`ewe naoru`awa i sli~no. Potvrdio sam da su to zaista moji potpisi. Sve su bila originalna dokumenta, a ja sam imao saznawa da su ha{ki istra`iteqi dolazili u Centar javne bezbednosti Zvornik i da su im vlasti predale svu dokumentaciju. Taj prvi susret trajao je oko tri i po sata. Sop{tili su mi da sam ja osumwi~en za ratne zlo~ine po komandnoj odgovornosti, kao {ef jedinice koja je navodno po~inila mnoge zlo~ine. Pitali su otkud mi iz Loznice u Zvorniku i rekli su da oni imaju informaciju da smo radikali, {to sam ja negirao i objasnio sam da je moja jedinica pripadala Arkanovoj gardi i da nije bilo strana~ki opredeqenih qudi. Pitali su me da li sam ja spreman da se pojavim u Hagu, opet su rekli da sam osumwi~en, ali da nisu sigurni da li }u biti optu`en. Rekao sam da ne treba da me hapse, neka po{aqu poziv
47

i svakako }u se pojaviti. Obavestili su me da }e o tome odlu~ivati Tu`ila{tvo, a da oni samo istra`uju. Drugi susret bio je posle svega nekoliko dana. Zvali su me i tra`ili da se ponovo vidimo. I taj drugi razgovor je trajao oko tri sata. Rekli su mi da su utvrdili da sam bio rawen u vreme zlo~ina koje oni istra`uju i da me to spa{ava, ali da bi ipak bila podignuta optu`nica protiv mene da nisam pristao na razgovor sa wima. U tom drugom razgovoru oni su insistirali na tome da ja ka`em da smo mi bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ja sam uporno ponavqao da nemamo veze ni sa Srpskom radikalnom strankom ni sa Vojislavom [e{eqem. Po{to su oni to uporno ponavqali meni je bilo jasno da oni u stvari ho}e mene da ubede da ja ka`em da smo imali vezu sa [e{eqem, da smo od wega primali nare|ewa. To sam ose}ao tokom celog razgovora, jer su se ~esto na to vra}ali, bukvalno insistirali, mada indirektno. Ja sam odmah posle ovog razgovora rekao nekim svojim prijateqima da mi se ~ini da tra`e ne{to protiv [e{eqa i da mi se ~ini da mu pripremaju optu`nicu. Raspitivali su se za Ranki}a, govorili da je on radikal, da je on nama bio {ef. Imao sam jo{ jedan razgovor sa ha{kim istra`iteqima, negde pred Novu godinu, kada sam zvani~no potpisao zapisnike, po{to sa prva dva razgovora nisam ni{ta potpisivao. Nisam ni primetio da su snimali razgovor, samo su pisali neke bele{ke dok smo razgovarali. Taj tre}i put su doneli lap top i sa wega mi pro~itali izjavu sa prethodna dva sastanka. Ja sam imao neke primedbe na zapisnik, oni su to ispravili i ja sam zapisnik potpisao. Me|utim nisu mi dali nijedan primerak zapisnika, {to mi je veoma ~udno. Pitali su me da li sam spreman da se pojavim kao svedok u Hagu, kada sam pitao protiv koga, rekli su da to nije bitno. Rekao sam da ja ne be`im ni od ~ega, ali ne}u da me hapse. Svakom pozivu }u se odazvati i uvek }u govoriti samo istinu. Izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvih pritisaka. U Zemunu, 27. januara 2007. godine. Izjavu dao Milorad Gogi}”. IV Ov. br. 2292/07, potvr|uje se da je Milorad Gogi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 177730/03, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 19. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zoran Suboti}
Zoran Suboti} je dao izjavu, koja je 13. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Novom Sadu pod OV1. br. 7350/2007. “Ja Zoran (Stanka) Suboti}, ro|en 27. aprila 1958. godine u Benkovcu, Op{tina Benkovac, Republika Hrvatska, sa prebivali{tem u Novom Sadu,
48

ul. Marka Kraqevi}a 49, sa li~nom kartom br. 587788, JMBG 2704958773638 izdata od SUP–a Novi Sad, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu republi~ki tr`i{ni inspektor, prethodno zanimawe privatni preduzetnik, Izjavqujem: Imao sam tri puta kontakt sa kancelarijom Ha{kog tribunala u Beogradu i to dva puta u junu 2003. godine i jedanput u septembru. ^etvrti put, 19. januara 2007. godine pozvali su me na{i istra`iteqi. Pre nego {to su stupili u kontakt sa mnom, zvali su telefonom desetak puta na ku}ni broj, ali se ja nisam javqao na telefon, a uku}ani su mi prenosili da me tra`e neki stranci. U isto vreme imao sam ~este pozive na moj mobilni telefon, ali se nisam javqao jer je broj sa kojeg sti`e poziv bio neidentifikovan. Kada sam se ja javio, oni su se predstavili i rekli su da su istra`iteqi Ha{kog tribunala i da `ele sa mnom da obave razgovor. I onda sam ja prvi put oti{ao kod wih na Dediwe, da ne bi dolazili ku}i po mene da mi traumiraju porodicu. Zadr`ali su me dva dana. Razgovarali smo skoro neprekidno od osam sati ujutru do devetnaest uve~e. Sve vreme su se raspitivali o Zvorniku i o mojoj ulozi tamo, a pokazali su mi podebeo dosije gde su navodno izjave ranijih svedoka. Se}am se da je istra`iteq bio neki Tomas Jakerman, a prevodilac devojka koja se zvala Vojislava. Odmah sam pitao u kom svojstvu `ele da me saslu{aju, da li sam u svojstvu optu`enog, potencijalnog optu`enog ili svedoka. Oni ka`u: ’Imamo mi za vas kontra pitawe, da li ste vi Zoran Suboti} komandant {taba u aprilu mesecu 1992. godine u Zvorniku.’ Rekao sam da jesam. Onda su pola sata pri~ali kako oni vode proces u Hagu da bi me naveli na zakqu~ak da oni govore o procesu protiv Vojislava [e{eqa i da od mene o~ekuju da budem svedok optu`be u tom procesu. Jasno sam im stavio do znawa da to ne `elim, i da sam svestan da mogu protiv moje voqe da me odvedu u Hag, ali sam ih upozorio da bih javno o tome obavestio sudsko ve}e ve} prilikom prvog susreta u sudnici i da bih posle toga govorio istinu o na{em prisustvu u Zvorniku, i da to ne bi bilo ono {to oni o~ekuju. Me|utim, oni nisu odustajali, pokazivali su mi izjave drugih svedoka koji su navodili da sam ih ja, kao komandant [taba okupqao i pokazivali su mi dokumenta sa mojim potpisom. Ja sam obja{wavao da smo mi bili elitna jedinica JNA i da sam ja oti{ao u Mali Zvornik u kasarnu nakon {to sam dobio poziv za rezervni sastav, da smo tu zadu`ili ratnu opremu i sutradan preba~eni u Zvornik. Oni su uporno poku{avali da me ubede da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. Obja{wavali su da nema razloga da ne svedo~im, jer oni znaju da ja vi{e nisam u Srpskoj radikalnoj stranci, rekli su i da imaju informaciju da sam u sukobu sa [e{eqem i tako su hteli da vaqda izazovu moj gnev i da me tako privole na ne{to {to ja nikako ne `elim. Objasnio sam da nisam ni sa kim u sukobu i da ni to ni bilo {ta drugo ne mo`e da promeni mo49

ju odluku da ni po koju cenu ne `elim da budem svedok optu`be. Tada su mi rekli da }e oni za{titi i mene i moju porodicu ako prihvatim da budem za{ti}eni svedok. To sam kategori~ki odbio, rekao sam da i, ako me na silu odvedu u Hag, ne smeju da me za{tite jer bih ja izneo da je to u~iweno mimo moje voqe. To im nije odgovaralo, {to je o~igledan dokaz da oni ne tragaju za istinom, ve} za svedocima koji }e govoriti ono {to im Tu`ila{tvo naredi. ^esto su me pitali za{to ja ne}u da budem wihov svedok, da li se ja to pla{im Srpske radikalne stranke. Stalno su to insistirali i ponavqali da ne treba nikoga da se pla{im, jer }u kao za{ti}eni svedok imati punu za{titu Ha{kog tribunala. Govorili su da ne razumeju za{to ja `elim da za{titim [e{eqa kad [e{eq ne vodi ra~una o meni. To je bio klasi~an psiholo{ki pritisak, ra~unali su vaqda da }e mi povrediti sujetu i tako prisiliti na ne{to {to sam uporno odbijao. To je bio klasi~an, perfidan, pritisak sa wihove strane. Po{to nisu uspeli da me ubede, tre}i put se pojavio neki Ro}a iz Rima i predstavio se kao glavni istra`iteq. On je promenio taktiku, trudio se da bude fin i kulturan, ali je sve vreme i on insistirao na tome da me ubedi da budem wihov svedok protiv [e{eqa. Deset puta sam insistirao da unesu u zapisnik da ne `elim svojevoqno da idem u Hag kao svedok Tu`ila{tva {to su odbijali sa obrazlo`ewem da oni imaju druga~iju formu. Osim {to su mi obe}avali za{titu identiteta, jasno su mi stavqali u izgled i to da }e oni da se pobrinu za moju i egzistenciju moje porodice. To {to su me gotovo neprekidno ispitivali vi{e od deset sati do`iveo sam kao psiholo{ki pritisak i wihovu o~iglednu nameru da me dekocentri{u i da izgubim strpqewe. Na isti na~in sam do`iveo i to {to su mi isto pitawe ponavqali vi{e puta u razli~itim vremenskim periodima, poseban vid pritiska je bio kada me posle pet, {est sati, onako iznurenog i izmorenog pitaju da im objasnim ne{to {to sam rekao rano ujutru, jer im je navodno ostalo ne{to nejasno. Jasno je da su samo hteli da provere da li }u dati isti odgovor na isto pitawe. Ja sam se bunio {to to ispitivawe traje tako dugo u kontinuitetu i tra`io da se prekine. Oni bi tada napravili samo kratku pauzu od desetak minuta. Ose}ao sam se kao u koncentracionom logoru. Odbio sam da potpi{em zapisnik zato {to nikako nisu hteli da u zapisnik unesu moj izri~it stav da u Hag ne}u oti}i dobrovoqno. Oni su insistirali da potpi{em zapisnik, ube|uju}i me da tu moju primedbu ne mogu uneti zbog procedure. Posledwi put kada su me ispitivali dali su mi jedan primerak zapisnika. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. U Zemunu, 25. januara 2007. godine. Izjavu dao Zoran Suboti}.” OV1 7350/2007, Suboti} Zoran iz mesta Novi Sad, mati~ni broj 2704958773638, br. l. k. 587788/03, izdata Novi Sad, u svojstvu potpisnika
50

priznaje za potpis na dokumentu. Taksa za overu u iznosu od: 97,50 dinara napla}ena je i poni{tena. Dana 13. februara 2007. godine, vreme 13:56, ovla{}eni slu`benik Bucalo Ilinka.

Jovo Ostoji}
Jovo Ostoji} je dao izjavu, koja je 16. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 383/07. “Ja Jovo (Alekse) Ostoji}, ro|en 3. januara 1952. godine, u Prigrevici, Op{tina Apatin, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Prigrevici, ul. Nine Marakovi}a br. 7, sa li~nom kartom broj 83380, JMBG 0301952810073, izdata od SUP-a Apatin, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu vi{i referent, prethodno zanimawe mati~ar, Izjavqujem: Moje kontakte sa predstavnicima Ha{kog tribunala detaqno sam opisao u svojoj kwizi ’Ha{ki svedok’. Prvi put su me zvali telefonom ku}i po~etkom avgusta 2002.godine. Supruga je rekla da nisam ku}i, pa su ostavili poruku da }e se javiti istog dana oko 16 ~asova i da obavezno budem tu. Javili su se u zakazano vreme i rekli da bi trebalo da do|em na razgovor u prostorije Ha{kog tribunala u Beogradu. Rekli su da }e to trajati dva, tri dana, da }u dobiti dnevnice od po 150 evra i da }e mi oni obezbediti preno}i{te i hranu. Rekao sam da ne}u do}i na taj razgovor, ako zvani~ni organi moje zemqe nisu sa tim upoznati. Rekli su da su zvani~no poslali dopis preko tada{weg Saveznog ministarstva pravde. Uskoro sam dobio dopis sa potpisom Neboj{e [arki}a, pomo}nika saveznog ministra pravde. U me|uvremenu zvali su me i 20. avgusta 2002. godine i tada sam odbio razgovor sa ha{kim istra`iteqima. Istra`iteq Paolo Stroci bio je veoma uporan. Zvao je i 15. septembra da proveri da li sam dobio poziv od Ministarstva pravde. Rekao sam da sam dobio poziv i od ministarstva i iz ha{ke kancelarije i da treba da se javim 19. septembra u 9 ~asova u ulicu Jevrema Gruji}a 11 u Beogradu. Oti{ao sam u zakazano vreme na taj razgovor. Susret je bio neprijatan, ve} na kapiji po~eli su da me pretresaju, morao sam da izujem cipele, skinuli su me, skroz su me pretresli, na{ta sam ja reagovao i rekao da sam do{ao samo na informativni razgovor i da ne razumem {ta se de{ava. Odmah se tu pojavila `ena koja prevodi i rekla je da to tako mora biti. I onda su mi sve te stvari vratili i pustili me da pro|em. Oti{li smo gore u jednu prostoriju i tu sam upoznao Paola Strocija i jednog Nemca ~ije ime nisam zapamtio, a koji je bio sa wim stalno. Dali su mi odmah stolicu da sednem i po~eli da mi pri~aju kako oni svojim svedocima obezbe|uju da slobodno pri~aju, da mogu da odu u drugu zemqu. Onda su meni direktno ponudili da izaberem zemqu u koju `elim da odem, ponu51

dili su mi Kanadu, Australiju, Nema~ku, Holandiju, Belgiju, Francusku ili Englesku. Rekli su da se ni~ega ne pla{im, ako budem imao bilo kakvih problema, oni }e i mene i porodicu prebaciti u jednu od ovih zemaqa, ako treba i lik }e da mi izmene, bi}u finansijski obezbe|en. Jasno su rekli da }e sve to da mi obezbede, ako odgovorim na pitawa koja mi oni postave i to kasnije posvedo~im u Hagu. Na isti na~in su mi ponudili da budem za{ti}eni svedok. Odbio sam, za{to bih bio za{ti}en, ako }u govoriti istinu. Rekao mi ja da nas dvojica mo`emo da budemo prijateqi zato {to imamo istog neprijateqa, Vojislava [e{eqa. I onda je po~eo psihi~ki pritisak i ube|ivawe, kako je mene [e{eq izbacio iz stranke, kako mi stranka nije pomagala kada mi je bilo najte`e, znao je ~ak da u jednom periodu nisam imao od ~ega da `ivim i podsetio da me tada Stranka ostavila na cedilu. Odbio sam da o tome govorim i rekao da [e{eq ne mo`e biti moj neprijateq, tada mi je Paolo Stroci rekao da sam ja u stvari pozvan zbog svedo~ewa u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, iako je sve vreme govorio o [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. U pozivu koji sam dobio nije bilo nazna~eno {ta }e biti predmet razgovora. Tada su po~eli sa konkretnim pitawima oko organizovawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i u toku razgovora svaki ~as su nagla{avali da slobodno odgovaram, da ne treba ni~eg da se pla{im, jer sam za{ti}en i da u mojoj zemqi niko ne sme da me dira.Utoku jedne kratke pauze Stroci me je pitao u kojoj zemqi bih voleo da `ivim. Rekao sam da volim Kanadu i Australiju. I onda mi je on rekao da bih mogao tamo da odem pod jednim uslovom, a to zna~i da ka`em, ono {to bi wima odgovaralo. A ja sam rekao, dobro o tom }emo kasnije popri~ati, pa se mo`emo i dogovoriti. Ponovo su me zvali posle jedno mesec dana, ta~an datum napisao sam u kwizi. Predlagali su mi da se sretnem sa Florans Artman, {to sam odbio, a oni su me ube|ivali kako je ona lepa i privla~na `ena i da bih bar zbog toga trebao da razgovaram sa wom. U me|uvremenu vi{e puta je zvala `ena koja je bila prevodilac da me pita da li imam ikakvih problema, da li me neko dira, te da su oni stalno tu prisutni i da me neko nadgleda. To mi je stvorilo dodatni pritisak i strah. U jednom razgovoru prevodilac mi je rekla da bi u Beograd do{ao Paolo Postore da razgovaramo u vezi sa preseqewem moje porodice u zemqu koju sam izaberem. Oti{ao sam na taj razgovor. Postore je rekao da je zbog mene do{ao direktno iz Ha{kog tribunala i da, ako ja wemu ka`em sve {to znam i potkrepim optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa, moja deca mogu odmah da idu u zemqu koju izaberem. Shvatio sam da spremaju la`nu optu`nicu i tada sam mu rekao slede}e: ’Gospodine, va{e ponude mene ne interesuju, vi ste jedan obi~an la`ov i prevarant, {ta vi mislite tako da osu|ujete ~asne qude, a ovamo da vr{ite pritisak na mene na jedan podmukao na~in obe}awima da bih ja la`no optu`io dr [e{eqa i svoju zemqu.’ Rekao sam mu da me vi{e nikada ne zove. Ipak me zvao. Bilo je to 25. novembra 2002. godine. U tom razgovoru mi je
52

direktno pretio da }u biti ubijen zato {to ne}u da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }u oti}i u Hag `iv ili mrtav, a ako do|em `iv da se ne}u ni vratiti, jer }e me smestiti u jednu malu prostoriju, gde je postavqeno u podove, plafone i zidove ta~no 100 reflektora. Svi ti reflektori se centriraju tako da sijaju ~oveku u o~i, i tu }u da provodim dane i sate, ali me niko ni{ta ne}e pitati. Rekao je da }u moliti Boga da me ne{to pitaju i da }u sam da tra`im da govorim i da }u tada potpisati sve {to su oni pripremili protiv dr Vojislava [e{eqa. Na kraju mi je rekao, ako do|em tamo da }u da zavr{im, kao {to je zavr{io Dokmanovi}, da }u da se obesim kao i on, da se `iv ne}u vratiti iz Haga. Interesantno je da mi nisu dali primerak izjave koju sam dao pred ha{kim istra`iteqima. Pro~itali su mi je za tri minuta i rekli da je u pitawu 14 listova, {ta su sve tu napisali ja pojma nemam i zato sam rekao da takvu izjavu ne}u potpisati, pa sam samo na prvoj strani napravio bukvalno jednu {krabotinu, a oni su na svakom listu napisali moje inicijale. Pre toga su zapisnik izneli iz prostorije, ja sam ostao sam, nisu mi dozvolili da po|em s wima i ne znam {ta su napisali u toj navodno mojoj izjavi. Tra`io sam da mi daju kopiju tog zapisnika, ali mi je nisu dali. Bilo je jo{ interesantnih momenata u toku ovog ispitivawa. Oni su stalno dr`ali ispred sebe gomilu nekih papira, a na onom na vrhu pisalo je moje ime, jasno je da je to trebalo da me upla{i i natera da pri~am ono {to oni `ele. Pitali su me i za{to ne postanem ~lan neke stranke. Pomiwali su Demohri{}ansku i Demokratsku stranku. Pomenuli su da je Vladan Bati} wihov izuzetno dobar saradnik. Pitali su me ko finansira izdavawe kwiga dr Vojislava [e{eqa i za{to Srpska radikalna stranka ne finansira izdavawe mojih kwiga. Bio je to o~igledan psihi~ki pritisak i wihova namera da izazovu moj gnev i da me to natera da pristanem na wihove ucene, a sva wihova pitawa direktno ili indirektno bila su vezana za Vojislava [e{eqa. Svako wegovo pitawe je provokativno i pod pritiskom na ~oveka s kojim razgovara. Svako wegovo pitawe je podmuklo i ne{to obe}ava. Imate ose}aj, da }e on vama sad re{iti problem koji vi imate, ali najgore je to {to oni znaju sve, materijalno stawe, ~lanove porodice, li~ne probleme i kao da `ele da u ~oveku probude zlo i da na kraju pristanem da ka`em ono {to oni `ele. Ja sam prvi put kod wih bio tri dana, a tek drugi dan su mi dozvolili da se javim porodici i naravno slu{ali su razgovor. Oba puta kada sam bio u ha{koj kancelariji ispitivawe je trajalo po tri dana, tako re}i danono}no, u wihovim prostorijama sam i spavao. Posledwi put su me zvali 6. marta 2006. godine, pomiwali su Mom~ila Kraji{nika i opet su mi pretili da }u oti}i u Hag. I tada su mi ponavqali ono {to su mi rekli ve} pri prvom susretu, a to je pretwa da sam potencijalno optu`eni pred Ha{kim tribunalom. S obzirom da znam da to vi{e nije mogu}e nisam se upla{io, iz istog razloga sam ~ekao i sa izdavawem
53

moje kwige u kojoj sam autenti~no preneo sve u vezi sa mojim susretima i telefonskim kontaktima sa ha{kim istra`iteqima. U Zemunu, 30. januara 2007. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. Izjavu dao Jovo Ostoji}”. V Ov.br. 383/07, potvr|uje se da je Ostoji} Jovo, svojeru~no potpisao ovu ispravu–priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 83380, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 16. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik... Dragan Cvetinovi} Dragan Cvetinovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 2293/07. “Ja Dragan (Radomira) Cvetinovi}, nadimak Stene, ro|en 25. jula 1956. godine u Loznici, Op{tina Loznica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Partizanska 22, sa li~nom kartom broj 145228, JMBG 2507956773622, izdatom od strane SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, govorim srpski, po zanimawu istra`ni sudija, prethodno zanimawe advokat, Izjavqujem: U toku 2000. godine po Loznici se pri~alo da neki nepoznati qudi {etaju po gradu i da tra`e ’{e{eqevce’ koji su u~estvovali u ratu u Zvorniku. Poku{ao sam preko svojih prijateqa da saznam o ~emu se radi. Niko ni{ta nije znao, ali sam dobio posrednu informaciju da ho}e ba{ sa mnom da razgovaraju. Tra`ili su od Milorada Gogi}a da im napravi spisak qudi koji su u~estvovali u tim doga|ajima, i sa kojima `ele da razgovaraju. Tako me Gogi} jednog dana obavestio da su ga istra`iteqi iz Haga telefonom obavestili da }e do}i u Loznicu i da ho}e da se vide, izme|u ostalih, i sa mnom i to u restoranu ’GTA’. Znao sam da mogu da me prona|u i uhapse kad god im padne na pamet i zato sam dobrovoqno oti{ao na taj razgovor. Ne mogu sa sigurno{}u da se setim kada je obavqen taj razgovor, ~ini mi se da je bila jesen 2001. ili 2002. godine. Jedino sam siguran da je to bilo posle dolaska DOS-a na vlast u Srbiji. Nisam dobio nikakav zapisnik sa ovog razgovora, pa tako ne mogu ni da se podsetim kada je to ta~no bilo, ali znam da je bilo pre nego {to je podignuta optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Po{to su ti istra`iteqi i ranije dolazili i prikupqali neke podatke, ceo grad je pri~ao o tome, a posebno o ovim saslu{awima koja su obavqena u tom restoranu. Ja, kao i osta54

li koji su saslu{avani, bili smo veoma nepoverqivi prema wima, poku{ali smo da ih pratimo da utvrdimo odakle dolaze, jer mi, u stvari, nismo ni bili sigurni ko su oni. To mi je stvaralo psihi~ki nemir, izvesnu nesigurnost i veliku neprijatnost. Tada su razgovarali sa ukupno desetak qudi, naravno pojedina~no, i to je trajalo vi{e dana, a ja sam tu dolazio svako ve~e da bih mogao da pratim {ta se de{ava i da bi se ti qudi koje su ispitivali ose}ali sigurnije, jer su o~ekivali da im kao biv{i advokat pomognem, ako im to bude potrebno. Ja sam sa wima razgovarao samo jedanput i taj razgovor je trajao vi{e od tri sata. Mi smo svi sedeli u toj kafani, a oni su bili u jednom odvojenom delu i tu su nas ispitivali, {to je bila dodatna neprijatnost, {to sam ja do`iveo kao wihov svojevrsan pritisak, kao nameru da zbog tih okolnosti bez mnogo razmi{qawa ka`emo sve {to bi oni `eleli da ~uju, samo da se {to pre razi|emo. Mene su najvi{e ispitivali na okolnost organizacije Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke. Najvi{e pitawa odnosilo se na to {ta je i na koji na~in [e{eq nare|ivao i zapravo sva pitawa su bila fokusirana na Vojislava [e{eqa. Pitali su da li `elim dobrovoqno da dam izjavu, na samom po~etku mi nisu rekli u kom svojstvu me saslu{avaju. Tek u toku razgovora nezadovoqni mojim odgovorima jedan od wih, ne znam da li Bugarin ili Norve`anin, mi je rekao da vodim ra~una {ta govorim, jer bih i ja mogao biti optu`en. Rekao sam da je neozbiqno takve razgovore obavqati u kafani, na {ta su oni rekli da je to zbog toga {to nisu hteli da me maltretiraju pozivima, iako sam ja upravo ovo do`iveo kao maltretirawe. Ne se}am se sa sigurno{}u da li su ovaj razgovor snimali, mada pretpostavqam da jesu. Prevodilac je bio musliman, {to sam do`iveo kao poseban pritisak i provokaciju, jer su oni pri~ali o navodnim muslimanskim `rtvama, a ja sam imao i strah, jer nisam znao odakle je taj prevodilac. U toku razgovora jo{ jedanput su me upozorili da tra`e istinu ili }u i sam biti optu`en. Po{to sam ja i govorio samo istinu, shavatio sam da wih to zapravo i ne interesuje, ve} da oni ho}e da me prisile da ja ka`em ne{to {to bi wima odgovaralo. Primetio sam da je ovo drugo upozorewe izgovorio veoma `u~no, to sam primetio zbog tona kojim se obratio da mi to prevede. U toku celog razgovora postavqali su sugestivna pitawa i navodili na odgovore. O~igledno su hteli da takvim psiholo{kim pritiscima uti~u na ono {to sam `eleo da ka`em. ^ini mi se da sam tada potpisao zapisnik, nisam potpuno siguran, ali sam siguran da mi nisu dali primerak tog zapisnika. Jedan od wih mi je dao vizit-kartu i rekao da mogu u svako doba da mu se javim, ako budem imao takvu potrebu, ili bilo kakve probleme. Verovatno je `eleo da ostavi utisak ~oveka koji je moj prijateq, da bi lak{e dobio neke informacije koje su oni `eleli. Jo{ su mi rekli da, ako imam vizu, mogu da putujem gde god `elim, ali da mi oni ne garantuju da me negde na nekoj
55

granici ne}e uhapsiti, jer oni, kao, ne znaju {ta su drugi svedoci o meni izjavili. Ova informacija je tako|e bila pritisak na mene, to je trebalo da izazove strah, a u strahu ~ovek mo`e i da poklekne pred pritiscima. Ja zapravo nisam mogao da razumem da li me ispituju kao potencijalnog optu`enog ili kao svedoka, mada se ve}ina wihovih pitawa odnosila na dr Vojislava [e{eqa i ba{ kod tih pitawa su bili najsugestivniji, maltene su mi ’stavqali u usta’ neke odgovore koje ja nisam ni pomenuo. Na~inom ispitivawa hteli su me da privole na wihove odgovore. To je posebno bilo prisutno kada mi isto pitawe postavqaju na svakih pola sata, ~ime su hteli, ili da me zbune, ili da izgubim strpqewe pa da ka`em {ta god oni ho}e samo da se sve {to pre zavr{i. Ja iz iskustva znam da je to na~in da se dobije `eqeni odgovor. Ja sam drugim qudima skretao pa`wu da ne nasedaju na takve provokacije i psihi~ke pritiske, jer sam video da su uigran tim. Jedan pita jedno, drugi upada sa drugim pitawem i veoma je te{ko zadr`ati koncentraciju, {to i jeste wihov ciq. Pitali su me da li `elim da budem svedok optu`be, ali nisu rekli protiv koga. Rekli su da mo`da postoji optu`nica protiv nekoga, ali da oni to ne znaju. To je poseban vid pritiska, ta nedoumica, zapravo strah da mo`da postoji optu`nica i protiv mene, vaqda je trebalo da me natera da pristanem da svedo~im protiv koga god oni `ele. Posebno su se raspitivali pod kojim okolnostima sam iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, sugerisali su da je tu bilo nekih problema, {to sam ja negirao. I naglasio da iz stranke nisam imao nikakvih pretwi i da u Srpskoj radikalnoj stranci imam mnogo prijateqa. Nekoliko puta u toku razgovora ~inilo mi se da pitawa nisu samo sugestivna, ve} i prete}a. Pogotovo jedan od wih, koji je uglavnom }utao i kao nezainteresovano posmatrao, upadao je povremeno sa potpitawima, ili navodio na odgovore. Ovo je bilo tipi~no policijsko ispitivawe, unakrsno, sa o~iglednim pritiskom. Posebna je wihova drskost iskazana u tome {to su sve radili u kafani, na javnom mestu, tako re}i na o~igled svih mojih sugra|ana, {to je moglo dovesti do razli~itih sumwi i negativnog uticaja na moj ugled i na moju porodicu. Ose}ao sam se potpuno nebezbedno, a strah sam ose}ao jo{ bar mesec dana posle tog razgovora. Posebne neprijatnosti sam imao {to su po gradu po~ele da kru`e pri~e da sam dobio neke autobuse u zamenu da svedo~im protiv [e{eqa. U Loznici, 27. januara 2007. godine. Izjavu dao Dragan Cvetinovi}”. IV Ov.br. 2293/07, potvr|uje se da je Dragan Cvetinovi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 145228/99, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 19. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...
56

Borislav Bogunovi}
Borislav Bogunovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 421/07. “Ja Borislav (Du{ana) Bogunovi} ro|en u mestu Negoslavci, Vukovar, Republika Hrvatska, 25. 03. 1950. godine, broj li~ne karte 96554, izdata od strane Odeqewa unutra{wih poslova u [idu, JMBG 2503950303238, sa prebivali{tem u [idu, ulica Vojvo|anskih brigada broj 11, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim jezikom, po zanimawu ekonomista, Izjavqujem: U drugoj polovini 2002. godine bio sam pozvan od strane ha{kih istra`iteqa u sedi{te wihove kancelarije, koja se nalazi na Dediwu u Beogradu, bio sam pozvan telefonom. Ja sam oti{ao u tu kancelariju gde su me ispitivali nekoliko sati, tra`e}i od mene da im ka`em o de{avawima u Vukovaru 1991. godine. Tom prilikom bilo je uop{tenih pitawa koja su se odnosila na vojsku, policiju i teritorijalnu odbranu. Tom prilikom nisam imao bilo {ta da ka`em {to bi moglo da na{kodi vojsci, policiji i teritorijalnoj odbrani. Drugi put su me istra`iteqi Ha{kog tribunala pozvali posle godinu dana, i to posle ubistva Zorana \in|i}a. Opet su me pozvali putem telefona, jer su mi prethodno zapretili da se moram odazvati svaki put kada me oni pozovu. Po{to sam osetio ozbiqnu pretwu, morao sam oti}i opet u tu kancelariju ha{kih ista`iteqa u Beogradu na Dediwu. Tada su me ispitivali dva dana. Prvi dan su me ispitivali ujutru od 10 pa do 18 ~asova posle podne gde su me pustili, a potom mi naredili da moram do}i sutradan u wihovu kancelariju uz pretwu, tako da sam morao oti}i i drugi dan, gde su me zadr`ali i ispitivali od 10 do 17 ~asova posle podne. U toku ispitivawa u ova dva dana, tra`ili su od mene da im ka`em {ta je radio Arkan na podru~ju Sremsko–barawske oblasti, dok se Arkan nalazio na tom podru~ju. Pitali su me potom koja je bila uloga Radovana Stoj~i}a-Baye dok je boravio na tom podru~ju. Postavqali su mi vi{e puta pitawe da li ja znam ne{to vezano za ’Ov~aru’ i za u~e{}e JNA na podru~ju Vukovara, posebno koju su ulogu imali i {ta su radili [qivan~anin, Mrk{i} i Radi}. Jedno od pitawa bilo je i pitawe vezano za organizaciju i delovawe teritorijalne odbrane u Vukovaru. Pitali su me i o tome kako je bila formirana milicija u Sremsko–barawskoj oblasti, na ~ijem ~elu sam ja bio kao ministar unutra{wih poslova u Sremsko–barawskoj oblasti. Tada su mi ponudili da budem za{ti}en svedok, da mi promene identitet, da mi obezbede boravak u drugoj dr`avi, kao i dovoqnu koli~inu novca za mene i moju porodicu. Znam da su mi tada nudili u velikom iznosu, i to u dolarima. Iako je sve ovo vr{eno uz pritisak, pretwu i prinudu, ja sam to sve odbio i nikada ne}u prihvatiti da ni za koju cenu budem za{ti}eni svedok, a niti }u sve57

do~iti protiv moga naroda i moje dr`ave. Iako sam tra`io izjave o razgovoru sa ha{kim istra`iteqima, kako 2002, tako i tada 2003. godine, meni nisu hteli dati primerak izjava, a izjave su diktirane i pisane na engleskom jeziku, a ja engleski jezik ne razumem, tako da ja ne znam {ta su oni mogli u moje izjave unositi. Prvi put kada sam bio ispitivan, ispitivao me je jedan istra`iteq Ha{kog tribunala 2002. godine, a u 2003. godini, ispitivala su me trojica istra`iteqa Ha{kog tribunala. Tre}i put, ta~nije 8. februara 2007. godine, bio sam pozvan od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala, prethodno putem telefona da 8. februara do|em u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, {to sam opet morao i nerado da odem, jer je ovo bilo nezapam}eno {ikanirawe i maltretirawe mene ~ije posledice trpim ja i moja porodica, `ive}i u strahu da mi itra`iteqi Ha{kog tribunala ne nameste i ne na{kode. U toku ovog ispitivawa, 8. 2. 2007. godine, tra`ili su od mene da im ka`em koja je uloga bila Jovice Stani{i}a kao na~elnika DB–a za Srbiju, za vreme ratnih de{avawa u Sremsko–barawskoj oblasti. Zatim su me pitali za Franka Simatovi}a, za kojeg su kazali da je bio komandant Crvenih beretki. Ovog puta jedan ha{ki istra`iteq mi je postavio vi{e pitawa vezanih za prof. dr Vojislava [e{eqa. Prvo pitawe bilo je {ta ja znam u vezi posete prof. dr Vojislava [e{eqa Vukovaru, da li je tada Vojislav [e{eq govorio na megafon da sve usta{e treba poklati i proterati iz Vukovara. Ja sam na ova pitawa odgovorio i rekao da je jednom prilikom, u jesen, 1991. godine, Vojislav [e{eq do{ao u Vukovar, da sam ga do~ekao u selu Negoslavcima, te da smo zajedno oti{li u Vukovar, obi{li malo grad, tada Vojislav [e{eq uop{te niji govorio na megfon, niti se ikome obra}ao ili pretio, nije bio ni na kakvom sastanku tom prilikom i nije se dugo zadr`avao u Vukovaru, ve} se odmah vratio za Beograd preko [ida. Ponovo su mi nudili da budem za{ti}eni svedok, sa svim gore navedenim privilegijama, da mi se promeni identitet, da mogu da idem u drugu dr`avu da `ivim sa porodicom, da }e mi obezbediti dovoqno novca da `ivim u drugoj dr`avi sa porodicom, insistiraju}i da ja budem svedok Tu`ila{tva Ha{kog tribunala, {to sam opet izri~ito i kategori~no odbio. Ja Bogunovu} Borislav ovu izjavu dajem bez ikakvog pritiska i prinude. U Beogradu, 20. februara 2007. godine. Izjavu dao Bogunovi} Borislav”. V Ov.br. 421/07, potvr|uje se da je Bogunovi} Borislav, svojeru~no potpisao ovu ispravu–priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 96554/07 odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 422,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 20. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...
58

An|elko Trnini}
An|elko Trnini} je dao izjavu, koja je 21. februara 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu IV Ov.br. 2455/2007. “Ja An|elko (Dragoquba) Trnini}, nadimak ’Trno’ ro|en 5. februara 1967. godine u selu Brati}, Op{tina Loznica, Republika Srbija sa prebivali{tem u selu Brati}, Op{tina Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, bez stalnog zaposlewa, Izjavqujem: Mene su istra`iteqi Ha{kog tribunala zvali telefonom, ne se}am se datuma, ali znam da je bilo prole}e 2006. godine. Javila se neka `ena, predstavila se, ali joj se imena ne se}am, znam da je srpsko. Rekla je da radi u kancelariji nekog Yonsona iz Tu`ila{tva u Hagu. Pitala je da li pristajem da razgovaram sa wim. Pristao sam. Pretpostavqam da su broj mog mobilnog telefona dobili iz SUP-a Loznica, jer sam ina~e ube|en da mi prislu{kuju razgovore. Razgovarao sam sa tim Yonsonom oko sat vremena. On je o meni znao sve, znao je da sam zbog ubistva doktora Vidovi}a bio u zatvoru, mada ih to nije mnogo interesovalo. Najvi{e su me pitali o radikalima, o tome da li je meni neko iz Srpske radikalne stranke nare|ivao u toku rata. Pitali su da li znam i{ta protiv dr Vojislava [e{eqa ili bilo kojeg drugog radikala. Sve {to sam imao da ka`em rekao sam. U stvari, da ne znam ni{ta. Niti je mene Vojislav [e{eq poslao u Zvornik, niti je bilo {ta nare|ivao on, niti bilo koji drugi radikal u Zvorniku. On je mene tih sat vremena uporno pritiskao da svedo~im protiv [e{eqa i rekao mi da, ako svedo~im, ne}u imati nikakvih problema, da se ne bojim nikoga sa srpske strane, da }e oni da me za{tite. Rekao je, ako se bojim za svoju bezbednost, za svoj `ivot i `ivot svoje porodice, da slobodno ka`em, da }e oni do}i po nas, ali da ja pre toga treba da dam neku izjavu, ako im ka`em da ne{to znam {to ne smem da saop{tim. A u toku celog razgovora pitali su za [e{eqa, da li je dolazio u Zvornik, da li je tamo imao dobrovoqce, da li su [e{eqevi dobrovoqci vr{ili ratne zlo~ine, i sve u tom smislu. Rekao je da bi, ako sam i ja vr{io ratne zlo~ine, to moglo da se potire, odnosno da ne}u biti optu`en u zamenu za moje svedo~ewe protiv [e{eqa. Odbio sam sve wihove ponude i rekao im da oni samo rade svoj posao, da me ne interesuju wihove ucene i pretwe. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 3. februara 2007. godine. Izjavu dao An|elko Trnini}”. IV Ov.br. 2455/07, potvr|uje se da je An|elko Trnini}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 150660/99, izdata u Lozni59

ci, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 21. februara 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Miroslav Vukovi}
Miroslav Vukovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1905/07. “Ja srpski ~etni~ki vojvoda Miroslav (Milomira) Vukovi}, nadimak ^ele, ro|en 23. septembra 1952. godine u ^a~ku, op{tina ^a~ak, Republika Srbija, sa prebivali{tem u ^a~ku, ul. Bulevar Vuka Karayi}a broj 23/10, sa li~nom kartom broj 195376, JMBG 2309952782833, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu penzioner, prethodno zanimawe bravar, Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala imao sam 22. novembra 2002. godine u mojoj kancelariji u Beogradu. Prethodno su me zvali telefonom i dogovorili ovaj susret. Ja sam obezbedio prisustvo mojih advokata, a obavestio sam i novinare koji su ~ekali u drugoj kancelariji. Tada sam razgovarao sa Norve`aninom Fil Tolefsenom Pakistancem koji se zvao Kan, a sa wim je bila i `ena prevodilac, zvala se Mira. Oni su bili iznena|eni kad su se pojavili novinari i slikali ih, jer to nisu o~ekivali. Ja sam im pokazao Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom i rekao da ne `elim da govorim, jer me niko nije oslobodio ~uvawa dr`avne ni vojne tajne i da ne `elim da odem na robiju zbog ne~eg {to bi neko mogao da proglasi tajnom, s obzirom da se u Srbiji pod tada{wom vla{}u nije znalo ni {ta je dr`avna, ni {ta je vojna tajna. Na tom prvom sastanku jasno su mi rekli da od mene tra`e da svedo~im protiv Milo{evi}a, [e{eqa, Karayi}a i Mladi}a i ponudili su mi blanko ~ek, rekli su da sam upi{em iznos koji ho}u za nagradu za ova svedo~ewa, oni }e taj novac odmah uplatiti. Rekli su da }u, ako `elim, biti za{ti}eni svedok i da }e za{tititi i obezbediti moju porodicu. Odbio sam da svedo~im u Hagu, odbio sam ponu|eni ~ek i rekao da mi te pare ne trebaju, a odbio sam i da budem za{ti}eni svedok, jer nemam od koga da se {titim. Taj Tolefsen mi je tom prilikom rekao da ako odbijem wihove ponude, ja idem u Hag kao osumwi~eni za ratne zlo~ine. Rekao sam da mogu da me odvedu u Hag, ali da na wihove ucene ne}u pristati. Ja sam o svemu ovome odmah obavestio novinare i ispri~ao {ta su tra`ili od mene i {ta su mi nudili. Ja sam ~ak zamolio novinare koje znam da odu do Voje, da mu ka`u da su me ovi kontaktirali, bez obzira {to ne govorimo, ne mora da zna~i da ~ovek ne treba da zna o ~emu se radi. Da li su oni oti{li, ja stvarno ne znam.
60

Posle toga me nisu kontaktirali sve do 2. januara 2005. godine. Tada sam dobio obave{tewe da me Savet ministara oslobodio ~uvawa dr`avne tajne. Ja sam sve do maja 2005. godine uspevao da izbegnem taj drugi susret. Posle tog drugog kontakta sa po~etka 2005. godine ja sam imao stra{nih psihi~kih problema, verovao sam da }e ispuniti svoju pretwu i da }e me prilikom ispitivawa uhapsiti. Za tih ~etiri, pet meseci smr{ao sam skoro 50 kilograma. Porodicu sam tako|e bio pripremio za moje hap{ewe. Ipak se nisam dvoumio, ja sam ~astan Srbin i nikad ne bih mogao da se prodam. Kao {to znam i da je Vojislav [e{eq ~astan ~ovek i nikad ne bih mogao da svedo~im protiv wega i da izmi{qam samo da bih mu napakostio, bez obzira na na{a me|usobna trvewa, jer je on po mom mi{qewu mnogo u~inio za na{ narod. Od januara do maja 2005. godine dobijao sam anonimne pozive, javqali su se navodno prijateqi iz inostranstva koji su nudili za{titu meni i mojoj porodici. Mewali su naglasak, hrvatski, bosanski, crnogorski i to je trebalo da bude neki pritisak pre mog saslu{awa pred ha{kim istra`iteqima. Moj drugi razgovor sa ha{kim istra`iteqima trajao je tri dana, ja sam insistirao da sa mnom bude moj advokat Sveta Pavlovi} na {ta su jedva pristali, nudili su mi neke advokate sa wihovog spiska pa mi je odmah bilo jasno da se radi o novcu i o advokatima koji su samo zbog toga na wihovom spisku. Mom advokatu nisu dali da govori, taj [ve|anin je urlao svaki put kad moj advokat poku{a ne{to da ka`e. Insistirali su da optu`im Vojislava [e{eqa, bili su informisani da smo nas dvojica u sva|i i nisu mogli da shvate za{to ja wega branim. Obja{wavao sam im da oni tu na{u sva|u ne mogu da shvate i da ja [e{eqa uop{te ne branim, ve} samo govorim istinu i iznosim ~iwenice koje znam. Jako sam se iznenadio kad su mi pro~itali snimqeni telefonski razgovor izme|u mene i [e{eqa iz januara 1992. godine kada sam ja bio u bolnici u Somboru. Ovaj drugi razgovor vodio je Nemac Maks Majer kao zastupnik Karle del Ponte, a bio je prisutan i jedan [ve|anin kome ne znam ime, a bio je i jedan Belgijanac, ova dvojica su uglavnom ne{to zapisivali, i tada sam kod Belgijanca video neku svesku i uspeo sam da pro~itam da oni tu u Beogradu u ul. Jevrema Gruji}a imaju pritvorsku jedinicu, gde osumwi~enog mogu da zadr`e i do devedeset dana. Ja nisam pristajao da preno}im kod wih i pu{tali su me svaki dan ku}i, pa sam ujutru dolazio. Tako tri dana. Oni su sve vreme ispred sebe imali lap top i gomilu dokumentacije, a na predwoj strani je pisalo latinicom ^ele. Razgovor su snimali, a ja sam insistirao da i ja snimam audio-kasete, jer wima nisam verovao posle pritisaka, pretwi i ucena koje sam ve} do`iveo, a i danas strepim da se ne desi da oni ispune pretwe i da me odvedu u Hag, ili da me isporu~e Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. Izjavu dao Srpski ~etni~ki vojvoda Miroslav Vukovi}”.
61

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnika Ov. 1905/07 tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u svemu priznao za svoju. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu dna 20. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Sre}ko Radovanovi}
Sre}ko Radovanovi} je dao izjavu, koja je 20. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 1906/07. “Ja, srpski ~etni~ki vojvoda Sre}ko (Ilija) Radovanovi}, ro|en 5.1.1949. godine u Aran|elovcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu ul. Grada Karare br. 28, lk. br. 392210, JMBG 0501949720054, izdata od SUP-a Kragujevac, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu penzioner, prethodno zanimawe: policajac, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istra`iteqima Ha{kog tribunala do{lo je u novembru 2002. godine, telefonom. Po dogovoru postignutom u tom telefonskom razgovoru u toku januara 2003. godine, ne se}am se datuma, oti{ao sam u Beograd u ulicu Jevrema Gruji}a gde su sa mnom obavili razgovor istra`iteqi Ha{kog tribunala Tores Soldal iz Norve{ke i Majk Stefanovi} iz Australije. Ovaj razgovor trajao je tri dana, ali ne zaredom. Predmet wihovog interesovawa bilo je moje u~e{}e u ratu, ko me je uputio na rati{te, moje delovawe u Srpskoj radikalnoj stranci i Crvenim beretkama. Ovi razgovori snimani su video-kamerom (samo jedan deo) do trenutka kada sam shvatio {ta oni ho}e, odnosno wihove namere. U toku celog razgovora nagove{tavali su da su spremni da me aboliraju za moju navodnu ’komandnu odgovornost’ za neke navodne ratne zlo~ine, u zamenu za moje svedo~ewe protiv Jovice Stani{i}a, Franka Simatovi}a-Frenkija i dr Vojislava [e{eqa. U toku celog razgovora bilo mi je jasno da oni mene vide kao potencijalnog svedoka u ovim ha{kim procesima. Govorili su da, ako svedo~im, da }u biti oslobo|en neke odgovornosti, mada ja ni tada, a ni sada ne znam za {ta bih trebao da budem odgovoran. Sa ovih razgovora nisam dobio nikakav zapisnik, niti audio ili video snimak, iako sam to tra`io i oni su mi obe}ali. Nikakav zapisnik nisam potpisao. Posledwi razgovor te 2003. godine obavili smo u Kragujevcu, u kafi}u ’Tajm’, jer sam ja odbio da ponovo idem u Beograd. Tada su mi pomiwali i novac, odnosno kako su rekli ’adekvatnu nagradu’ za moje svedo~ewe. Kategori~ki sam to odbio, jer pre svega, kao ~astan Srbin ne bih mogao da nanesem takvu sramotu ni sebi ni svojoj porodici. Ha{ki istra`iteqi nisu razumeli ovakav moj stav, pa su me podse}ali da oni znaju da ja nisam u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqem i da bi wima bilo logi~no da ja wega u
62

takvoj situaciji teretim. Ja sam se posle toga sklonio iz grada, jer sam shvatio da sve to sa wihove strane uop{te nije naivno. Nekoliko godina me nisu pozivali, pa sam mislio da je to zavr{ena pri~a, pa sam bio iznena|en kada su me pre dvadesetak dana pozvali telefonom. Prevodilac mi je rekao da sa mnom `eli da razgovara izvesni Paolo, Italijan, li~ni izaslanik Karle del Ponte. Rekao je da `eli da razgovara sa mnom u dobroj nameri i da ga interesuje samo istina. Ovaj drugi razgovor obavqen je u Beogradu 9. februara 2007. i trajao je 4 sata i 35 minuta. Razgovor je bio sli~an onom prethodnom, s tim {to mi je taj Paolo naglasio da je jedini na~in da ja budem oslobo|en odgovornosti za navodne ratne zlo~ine puna i bezuslovna saradwa sa wim. Svaki ~as je izlazio, meni je kao biv{em policajcu jasno da je izlazio da se konsultuje sa nekim i da je meni ostavqao vremena da prihvatim wihove pretwe i ucene. Sve vreme razgovora otvoreno su me pritiskali da budem svedok protiv Vojislava [e{eqa i nagla{avali da o ovome ne smem ni sa kim da pri~am. Nudili su mi azil, pitali u kojoj zemqi bih voleo da `ivim, rekao sam da ne `elim da idem iz Kragujevca, ali da imam saznawa da je lepo `iveti u [vajcarskoj, jer mi tamo `ivi pastorak. Taj Paolo je rekao da nije nikakav problem da mi obezbedi azil u [vajcarskoj, samo da mora da konsultuje svoje pretpostavqene. Tada mi je ponudio i finansijsku podr{ku za mene i porodicu, dok se navodno ne sna|em u toj novoj sredini. Naglasio je da o tome otvoreno ne smem da razgovaram ni sa porodicom, ve} da ih nekako izokola pripremim za to, mada nisam razumeo ni kako ni za{to. Rekao sam da mi ne pada na pamet da svedo~im, da mi ne treba wihova za{tita i da mi je jasno da oni nisu ni spremni da realizuju ono {to obe}avaju, jer mi za taj boravak u Beogradu nisu platili ni dnevnicu ni pune putne tro{kove, sa obrazlo`ewem da Ujediwene nacije nisu isplatile tro{kove Ha{kom tribunalu i da su u finasijskoj oskudici. Ovo je bilo bukvalno ~etiri i po sata unakrsnog ispitivawa, vi{e puta su postavqali ista pitawa, ali na razli~ite na~ine i jasno mi je bilo da `ele da iznude odgovor koji bi zadovoqavao ha{ko tu`ila{tvo. Po{to sam odbio wihovu ponudu za azil u nekoj stranoj dr`avi i wihovu finansijsku pomo}, kao i za{titu koju su mi ponudili u slu~aju da imam bilo kakvih problema sa nekim u Srbiji, pitao me je ako ve} ne}u da budem svedok Tu`ila{tva da li to zna~i da }u biti svedok Vojislava [e{eqa. Rekao sam da to nije wihov problem i da to zavisi od [e{eqevog izbora svedoka i da do sada nisam imao nikakve kontakte sa Timom za odbranu gospodina Vojislava [e{eqa, na {ta su mi oni rekli da postoji velika verovatno}a da }e me pozvati iz Tima gospodina Vojislava [e{eqa, ali da bi ja to trebao da odbijem i da u eventualnom mom pojavqivawu pred ve}em ha{kog tribunala iznesem samo istinu, iako je meni jasno da wih ne interesuje istina ve} iskqu~ivo progon Srba. U Kragujevcu, 20. februara 2007. godine. Izjavu dao srpski ~etni~ki vojvoda Sre}ko Radovanovi}.”
63

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnika Ov. 1906/07 tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u vemu priznao za ve. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu, dana 20. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Slobodan Ze~evi}
Slobodan Ze~evi} je dao izjavu, koja je 22. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. 2048/07. “Ja, Slobodan (Branko) Ze~evi}, ro|en 28. 10. 1956. godine u Kragujevcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Grada Karare br. 3/15, lk. br. 388241, JMBG 2810956720019, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu metalogloda~, zaposlen u Preduze}u za puteve, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istra`iteqima Ha{kog tribunala do{lo je telefonom u prole}e, ne se}am se ta~no koji je mesec bio, mislim mart, 2003. godine. Pozvali su me na moj ku}ni broj, javila se `enska osoba, ne mogu da se setim imena, rekla je da zove iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. Pitala me je da li `elim sa wima da sara|ujem, da budem svedok protiv dr Vojislava [e{eqa. Rekla mi je da treba im dam podatke gde sam, kada i preko koga oti{ao na rati{te, da znaju da sam dobrovoqac i da ih interesuje da li me je poslala neka stranka ili ko drugi. U tom kontaktu, ona mi je rekla da u slu~aju da pristanem sa wima da sara|ujem, da teretim dr Vojislava [e{eqa, ne treba da brinem za materijalnu nadoknadu. Ja sam im kategori~ki odgovorio da mene to ne interesuje i da se ja ne bavim politikom i da ne `elim sa wima da sara|ujem. Time je taj prvi razgovor zavr{en. Iako sam bio u svom odgovoru na takve wihove ponude sasvim jasan, ona mi je rekla da razmislim i da }e me opet pozvati kroz nekoliko dana. Opet su pozvali nakon 15 dana, nisam bio kod ku}e, javila se moja supruga, opet `enski glas, supruga je rekla da nisam trenutno tu. Pro{lo je samo par dana i u ve~erwim satima je pozvala ista `enska osoba, kao i prvi put, tada sam se ja javio, opet se predstavila i rekla da zove iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. Pitala me je da li sam razmislio o wihovoj ponudi i da ako jesam da }e da mi po{aqu formular koji ja treba da popunim kako bi otpo~eli saradwu. Rekla je i to da ne treba da brinem zbog finansija, ako pristanem da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa da }e mi nadoknaditi i dolazak u Beograd i sve {to bude bilo potrebno, da }u biti finansijski obezbe|en. Opet sam joj ponovio da ne `elim saradwu sa wima i da me vi{e ne uznemiravaju i pozivaju. Od tada se vi{e nisu javqali. U Kragujevcu, 22. februara 2007. godine. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritisaka. Izjavu dao Slobodan Ze~evi}.”
64

Op{tinski sud u Kragujevcu, na osnovu upisnik Ov. 2048/07, tvrdi i overava da je potpisnik izjave ovu izjavu li~no potpisao i u svemu priznao za svoju. Identitet potpisnika izjave je utvr|en na osnovu li~ne karte pokazane slu`beniku za overu. Taksa za overu u iznosu od 96,00 dinara je napla}ena. U Kragujevcu, dana 22. februara 2007. godine, slu`benik za overu...

Slavko Aleksi}
Slavko Aleksi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Osnovnom sudu u Trebiwu pod 095-O-OV- H-07-000044. “Ja, Slavko Aleksi}, iz Bile}e, li~na karta broj 04FAA4379, JMBG 0109956172685, sa adresom Bogda{i}i, Bile}a, Izjavqujem: Mene su jo{ 2002. godine tra`ili iz kancelarije Tu`ila{tva Ha{kog tribunala radi ’razgovora’ kako su tada govorili. Kona~no, mesec dana pre dobrovoqnog odlaska dr [e{eqa u Hag, januara 2003. u Bile}i sam se sastao sa Janom van Hekeom. Niti sam ~uo u medijima da je gotova optu`nica protiv Vojislava [e{eqa, niti sam to znao. Ovaj, Jan van Heke, sa kojim sam razgovarao, to je Belgijski advokat koji je radio u Tu`ila{tvu (bar se tako predstavio). On mi je rekao da je on Milo{evi}a odveo iz Batajnice u bazu u Tuzli, Orao. Iz Tuzle su vaqda, oti{li za Hag. Rekao mi je da je to isto u~inio sa generalom Gali}em, komandantom Sarajevsko-romanijskog korpusa. Zna~i, {ta je bilo na tom sastanku: Rekao mi je da je wegova {efica Karla del Ponte, da samo woj pola`e ra~une i nikome drugom. Tako|e mi je rekao da je radio u Tu`ila{tvu do 1997. godine; u Hagu – tako se bar, predstavio. Mene je, izme|u ostalog, interesovalo za {ta me optu`uju. Eto, onda sam saznao od wega da je re~ o uobi~ajenoj optu`nici; zlo~ini protiv, kako to oni karakteri{u, zakona i obi~aja rata, snajperisawe i granatirawe po Sarajevu, silovawa i ubistva, kori{}ewe muslimana kao `ivog {tita – {to nema blage veze ni sa ~im. Van Heke mi je tada rekao da }e me ~astiti da odle`im deset do petnaest godina gde ja ho}u. Poturio mi je pod nos papir da potpi{em saradwu sa Tu`ila{tvom. To je ponovio dva, tri puta. ^ak me je i molio. Rekao je kako je ugodno pri~ati sa mnom, da su ~uli za mene da sam bio komandant jedne jedinice, da treba da se opravdam pred sudom da ja nisam zlo~inac i tako daqe. Nudio mi je papir da potpi{em. Za uslugu je tra`io da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, na moje veliko iznena|ewe, jer ja nisam ni znao da je optu`en; protiv Mom~ila Kraji{nika, generala Gali}a i tako daqe. U dva, tri navrata je to poku{avao: ’Hajde, molim te, potpi{i papir... ti si dobar ~ovek; ti si ovo, ti si ono...’ Uglavnom, sastanak je trajao sat vremena. Dao mi je vizit–kartu, da ako se predomislim da mu se javim. Naravno, nisam se nikad javio. Jo{ mi je re65

kao: ’Boji{ li se ako do|emo da te uhapsimo?’ Ja sam mu rekao da ja nisam ~ovek koji se predaje. Dakle, mene je Van Heke usmeno upoznao sa tim da je moja optu`nica podebela i ja sam to ozbiqno shvatio, s obzirom da su ve} poku{ali dva puta da me uhapse. Prvi put 6. juna 1996. godine u Lukavici; drugi put 10. jula kada je ubijen Simo Drqa~a u Doboju – isti dan nave~e u 21.30 1997. godine. Van Heke, mi je konkretno ponudio saradwu da budem svedok optu`be protiv [e{eqa, Kraji{nika, Gali}a i tako daqe. Zauzvrat bih bio nagra|en ili malom kaznom, ili novcem ili drugim identitetom. ^ak mi je pri~ao za jednog (verovatno ih ima vi{e) da su mu dali novi identitet, da `ivi u Kanadi. Papir koji su mi u dva–tri navrata nudili da potpi{em, bio je na engleskom i sadr`avao je eto, kako oni to nazivaju da sam ja svedok optu`be. Ja slabo poznajem engleski, ali su moji prijateqi koji su bili sa mnom i prevodili mi preveli. Jo{ mi je re~eno da bih bio svedok protiv svih ~ija je optu`nica vezana za Sarajevo, tako|e u slu~aju [e{eqa za Sarajevo. Moj odgovor na ponudu Van Hekea bio je negativan. On mi je dao svoju vizit–kartu i wegov li~ni broj u slu~aju da se predomislim. Na kraju mi je, u vi{e navrata, ponovio da bih ja bio dragoceniji... od neprocewive va`nosti kao svedok optu`be nego kao osumwi~eni! Izjava je data istra`iteqima Tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. U Bile}i, 19. februara 2007. godine. Podnosilac izjave Slavko Aleksi}.” Apostile (Convention de la Haue du 5 octobre 1961). Zemqa Bosna i Hercegovina, da je ova javna isprava potpisana od strane Slavko Aleksi}, u svojstvu li~no, l.k. 04FAA4379, snabdjevena pe~atom ~igom Bile}a. U Trebiwu, tvrdi na dan 19. februara 2007. godine. Osnovni sud u Trebiwu pod br.OV-H 095-O-OV-H-07-000044, pe~at i potpis Milan Bosi}.

Vladimir Deanovi}
Vladimir Deanovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov. br. 2401/07. “Ja Vladimir (Du{ana) Deanovi}, ro|en u Zagrebu dana 10. 2. 1930. godine, broj li~ne karte 139930 izdata od stranke Sekretarijata unutra{wih poslova u Pan~evu, JMBG 1002930860057 sa prebivali{tem u Pan~evu ulica Vojvode Radomira Putnika broj 5, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim i nema~kim jezikom, po zanimawu diplomirani veterinar specijalista u penziji, Izjavqujem: Dana 24. januara 2007. godine, u 11.00 ~asova sreo sam se sa Glamo~anin Jovanom iz Pan~eva u restoranu ’Park’ u Pan~evu. U razgovoru sa Glamo~a66

ninom on je izjavio: u 2003. godini, posle ubistva predsednika vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a bio pozvan od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala na saslu{awe u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu. U toj kancelariji istra`iteqi su ga ispitivali 4 dana. Septembra meseca 2006. godine ha{ki istra`iteqi su ga ispitivali po drugi put u trajawu od 3 dana u wegovom stanu u Pan~evu, poku{avaju}i da ga pridobiju da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Prilikom ispitivawa oba puta, Glamo~anin je rekao da su na wega vr{ili pritisak da su ga ucewivali i pretili mu da }e ga odvesti u Hag na silu, ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prilikom ispitivawa oba puta istra`iteqi su nudili Glamo~aninu 1.000.000,00 dolara, promenu identiteta i garantovali mu promenu mesta boravka u nekoj drugoj dr`avi, kako wemu tako i wegovoj porodici. Me|utim, Glamo~anin je izjavio da je odbio da bude svedok optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali da je morao pod pritiskom i pretwama da potpi{e svoju izjavu koja je pisana na engleskom jeziku, koja mu nije pro~itana na srpskom jeziku i da ni sam ne zna {ta je u toj izjavi napisano koju je morao potpisati pod prinudom i pritiskom i da je nikada ne}e kao takvu priznati, jer nije napisana na srpskom jeziku, dok engleski jezik ne razume. U toku ispitivawa Glamo~anin Jovan je rekao Ha{kim istra`iteqima da ni za {ta ne mo`e da optu`i ili okrivi Vojislava [e{eqa, jer se radi o ~asnom i po{tenom ~oveku. Na kraju razgovora u restoranu ’Park’ u Pan~evu, Glamo~anin mi je izjavio da je veoma zabrinut za sebe i svoju porodicu, jer mu je ozbiqno zapre}eno od strane Ha{kih istra`iteqa da mora da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Ovom razgovoru prisustvovao je i Latinovi} @arko iz Pan~eva. Ja Deanovi} Vladimir ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska i prinude. U Pan~evu, 19. februara 2007. godine. Izjavu dao Deanovi} Vladimir.” Ov. br. 2401/07 Op{tinski sud u Pan~evu, sud potvr|uje da je ovaj od strane utvr|eni prepis saglasan sa svojim ... U Pan~evu 19. februar 2007. godine, referent...

@arko Latinovi}
@arko Latinovi} je dao izjavu, koja je 19. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Pan~evu pod Ov. br. 2400/07. “Ja @arko (Ilije) Latinovi}, ro|en u Podsrneti}i – Bravsko, Bosanski Petrovac, dana 29. 9. 1946. godine, broj li~ne karte 307155 izdata od Sekretarijata unutra{wih poslova u Pan~evu, JMBG 2909946860064 sa prebivali{tem u Pan~evu, ulica Bra}e Jovanovi}a broj 42, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpskim jezikom, po zanimawu sam privatni preduzetnik,
67

Izjavqujem: Dana 24. januara 2007. godine, u 11.00 ~asova sreo sam se sa Glamo~anin Jovanom iz Pan~eva u restoranu ’Park’ u Pan~evu. U razgovoru sa Glamo~aninom on je izjavio: u 2003. godini posle ubistva predsednika vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a bio pozvan od strane istra`itewa Ha{kog tribunala na saslu{awe u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu. U toj kancelariji istra`iteqi su ga ispitivali 4 dana. Septembra meseca 2006. godine ha{ki istra`iteqi su ga ispitivali po drugi put u trajawu od 3 dana u wegovom stanu u Pan~evu poku{avaju}i da ga pridobiju da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu. Prilikom ispitivawa oba puta Glamo~anin je rekao da su na wega vr{ili pritisak da su ga ucewivali i pretili mu da }e ga odvesti u Hag na silu ako ne pristane da svedo~i protiv prof. dr. Vojislava [e{eqa. Prilikom ispitivawa oba puta istra`iteqi su nudili Glamo~aninu 1.000.000,00 dolara, promenu identiteta i garantovali mu promenu mesta boravka u nekoj drugoj dr`avi kako wemu tako i wegovoj porodici. Me|utim, Glamo~anin je izjavio da je odbio da bude svedok optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali da je morao pod pritiskom i pretwama da potpi{e svoju izjavu koja je pisana na engleskom jeziku, koja mu nije pro~itana na srpskom jeziku i da ni sam ne zna {ta je u toj izjavi napisano koju je morao potpisati pod prinudom i pritiskom i da je nikada ne}e kao takvu priznati, jer nije napisana na srpskom jeziku dok engleski jezik ne razume. U toku ispitivawa Glamo~anin Jovan je rekao ha{kim istra`iteqima da ni za {ta ne mo`e da optu`i ili okrivi Vojislava [e{eqa, jer se radi o ~asnom i po{tenom ~oveku. Na kraju razgovora u restoranu ’Park’ u Pan~evu, Glamo~anin mi je izjavio da je veoma zabrinut za sebe i svoju porodicu, jer mu je ozbiqno zapre}eno od strane ha{kih istra`iteqa da mora da svedo~i protiv Vojislava [e{eqa. Ovom razgovoru prisustvovao je i Deanovi} Vladimir iz Pan~eva. U Pan~evu, 19. februar 2007. godine. Ja Latinovi} @arko ovu izjavu dajem dobrovoqno bez ikakvog pritiska i prinude.” Ov.br. 2400/07, potvr|uje se da je Latinovi} @arko, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 307155, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 97,50 napla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 19. februara 2007. godine, slu`benik suda...

@ivomir Avramovi}
@ivomir Avramovi} je dao izjavu, koja je 28. februara 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. br. 2465/07, sa prilogom poziva istra`iteqa Tu`ila{tva, koji je prona{ao na ulaznim vratima stana i vizit-kartom istra`iteqa Tomasa Akhajma.
68

“Ja, @ivomir (Milan) Avramovi}, ro|en 8. 5. 1953. godine u Topoli, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Darinke Radovi} 7, lk. br. 359781, JMBG 0805953720084, nacionalnost: Srbin, veroispovest: pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu bravar, zaposlen u ’Zastava kamioni’, Izjavqujem: Po~etkom 2003. godine, na ulazna vrata moje ku}e, istra`iteq Ha{kog tribunala Tomas Akhajm je zaka~io poruku, napisanu latini~nim i }irili~nim pismom, a u kojoj me obave{tava da me tra`i i da `eli hitno sa mnom da razgovara. U poruci je napisan broj telefona kancelarije, ime prevodioca i vreme od 9 do 17.30 svakog radnog dana da im se javim. Uz poruku je ostavio i svoju vizit kartu. Od kom{ija sam saznao da su me ~ekali ceo dan i ja sam ih ujutru pozvao iz po{te. Javila se ta `ena prevodilac i pitala da li mogu da do|em u Beograd da tamo budem tri, ~etiri dana kako bi ha{ki istra`iteq Tomas Akhajm obavio sa mnom razgovor. Odbio sam da idem u Beograd, a ona je rekla da sam izaberem mesto u Kragujevcu gde bi smo mogli da razgovaramo. I dogovorili smo se da se dva dana posle tog razgovora u 10 sati na|emo u hotelu ’Kragujevac’. U zakazano vreme do{li su taj Tomas Akhajm, `ena prevodilac i jo{ jedna `ena, ~ije ime nisam zapamtio. Odmah su mi rekli da oni znaju da sam ja u~estvovao u ratu, ali su `eleli da im ka`em da li sam ~lan Srpske radikalne stranke, da li sam vi|ao Vojislava [e{eqa, da li je [e{eq dolazio na rati{te, s kim sam ja tamo oti{ao, ko nam je dao uniformu i naoru`awe. Rekao sam im da nikada nisam bio ~lan nijedne stranke, da sam [e{eqa vi|ao samo na televiziji i da ne znam od koga smo dobili uniforme i naoru`awe. Pitali su da li bih ja svedo~io protiv dr Vojislava [e{eqa u Hagu i rekli da mogu slobodno da pristanem, jer }e oni da za{tite i mene i moju porodicu. Ja sam to kategori~ki odbio, a oni su insistirali da do|em u Beograd da me tamo saslu{aju, da me ’obrade’ i da }e oni snositi tro{kove mog putovawa i boravka u Beogradu. Ponovio sam da ne `elim da do|em u Beograd i da ne}u da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. Pre ovog razgovora ja sam se obratio advokatu Tatomiru Lekovi}u zato {to sam znao da on brani neke qude koji su optu`eni za ratne zlo~ine, jer sam mislio da on mo`e da mi pomogne nekim savetom. Bio sam iznena|en kada mi je Lekovi} rekao da treba obavezno da razgovaram sa ha{kim istra`iteqima, jer ako to odbijem da }u ja biti optu`en u Hagu zajedno sa Goranom Simovi}em zvanim Traqa i Zoranom Lazovi}em zvanim Laza, zbog nekog ratnog zlo~ina koji se navodno desio u Crkvinama. Pitao sam ga kako on to zna, da li on radi za Ha{ki tribunal, na {ta mi je on samo rekao da obavezno idem da dam izjavu. Posle ovog razgovora nisam vi{e imao kontakte sa predstavnicima Ha{kog tribunala. U Kragujevcu, 28. februara 2007. godine. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. Izjavu dao @ivomir Avramovi}.”
69

Ov.br. 2465/07, potvr|uje se da je @ivomir Avramovi}, svojeru~no potpisao ovu ispravu-priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 359781, izdate od ..., odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dinara 96,00 napla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 28. februara 2007. godine, slu`benik suda...

Janko Laki}
Janko Laki} je dao izjavu, koja je 2. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 3013/07. “Ja Janko (Vujadina) Laki}, ro|en 19. septembra 1962. godine u Zeliwu, Op{tina Zvornik, Republika Bosna i Hercrgovina, sa prebivali{tem u Malom Zvorniku, ul. Ribarska br. 5, sa paso{em broj: 4588388, JMBG 1909962183907, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Srbije i Bosne i Hercegovine, govorim srpski jezik, nezaposlen, prethodno zanimawe konobar, Izjavqujem: Do mog prvog kontakta sa predstavnicima Tu`ila{tva do{lo je u leto 2003. godine, a po~elo je telefonskim pozivima. Vi{e puta su zvali, porodica mi je prenosila da me tra`i neka `ena. Meni je bilo sumwivo, nisam znao ko bi to mene mogao zvati na moj broj. Jedanog dana, sredinom avgusta, ja sam se javio na telefon kada je ta `ena zvala. Ona se predstavila kao prevodilac Marina Vojvodi}, i rekla je da je kraj we tim istra`iteqa, Yonatan Haris, Englez, i Irac Yerald, ne se}am se prezimena. Rekli su da `ele sa mnom da razgovaraju o nemilim doga|ajima iz pro{log rata. Po{to sam ja mislio da se neko zeza iz mog okru`ewa, ja sam tra`io da se prekine ta veza, pa }emo se ~uti nakon 15 minuta. I tako je ura|eno. Nazovem ja svastiku u Beogradu, koja zna engleski, i ka`em joj ove brojeve koje sam uzeo od wih. Na kraju krajeva, bilo je verovatno tu nekih poziva, ali otkud ba{ iz Haga da me direktno zovu. I ona je nazvala te brojeve i oni su se javili na te brojeve. Eto, nakon 15–20 minuta nazvali su i taj razgovor je i{ao tako {to su oni tra`ili od mene da se na|emo, rekli su mi }emo do}i ako `elite u Beograd ili Sarajevo, ali ako vi mislite da vama nije bezbedno da tu date izjavu, vi mo`ete izabrati zemqu u koju vi `elite u}i i mi }emo sve organizovati da biste dali izjavu. Ja sam tada otprilike wima rekao da ja imam moju dr`avu, ja ne verujem da je to tako mogu}e, onda ako oni mene zovu ja, rekoh, moram da vidim, da se konsultujem. Ne mogu ja tek tako da pristanem na razgovor. Kada smo zavr{ili taj razgovor, ja sjedim sa `enom i ka`em kome ja sada da se obratim. Da idem u policiju, ispadam sam sebi smije{an, ja fakti~ki u mojoj dr`avi nemam kome da se obratim. Oni su uporno nastavili da zivkaju, i kad je meni dosadilo ja sam im rekao: ’U redu, ja se ne}u odlu~ivati ni za kakve druge zemqe, ja }u do}i u va70

{u dr`avu, u moju dr`avu’. Oni ka`u – pa kako to? Pa rekoh – jesu va{e kancelarije u Beogradu, i pristao sam da do|em u ulicu Jevrema Gruji}a broj 11, tu su im nekakve kancelarije, i tu sam do{ao 4. oktobra 2003. godine. Rekao sam im telefonom da ja nikakvu izjavu ne}u dati, a kamoli potpisati. Oni su opet insistirali da se vidimo. I kada sam tamo do{ao bio je na ulazu neki policajac, koji nas je propustio, nije ni{ta ni pretresao. U|em gore, popeo sam se u potkrovqe, jer je to, ~ini mi se, sprat i mo`da potkrovqe. Vidim kosi zidovi, sigurno su, rekoh, na vrhu. Ta `ena je iza{la pred nas, prevodilac, ja sam imao svog prevodioca, nisam hteo da pristanem da do|em dok oni na to ne pristanu. Oni ka`u da je to kr{ewe wihovog Statuta, rekoh ja ne}u da do|em, {ta me briga, i na kraju su pristali. Zna~i, nas dvoje smo do{li, popeli se gore, u tom trenutku kada smo mi u{li i sjeli do{la su ta dva istra`iteqa iz neke druge prostorije, ali ne znam odakle. I onda su oni po~eli. Ja sam do{ao zato {to sam se pla{io da oni imaju nameru mene da hapse, pa da ja ne bih do{ao u situaciju da ova na{a policija i oni do|u da me pred djetetom hapse, da se brukam i da mi porodica do`ivqava neprijatnosti, ja sam samo zato oti{ao. I kada smo do{li oni ka`u, standardan uvod, prvo ka`u kako ste putovali, ho}ete li sok, ho}ete li kaficu. Ja sam odbio sve. Onda su oni po~eli pri~ati kako su se, eto, dogodili stravi~ni zlo~ini, kako ovo, kako ono. Kada sam ja ugrabio prvu priliku, ja sam wima rekao ovo {to pi{e u novinama, ja sam pripadnik S^P, ne pada mi napamet s vama da pri~am na temu rata i ukoliko mislite da me to pitate, ja od ovog momenta }utim i mi smo zavr{ili razgovor. A ako `elite da me uhapsite, ako sam ja ne{to kriv, hajde brate lepo uhapsite, a ne dam vam ~ast niza{ta. Onda su oni }utali minut–dva, i tako se nakon pola sata taj prvi susret zavr{io. Ja iza|em i odem ku}i. Oni ka`u da im je `ao {to se to tako zavr{ilo. Eto, to je bio prvi susret. Zna~i, ja sam rekao da ne}u da pri~am o ratnim doga|ajima. Preko pola sata sam se ja zadr`ao, ja sam wima rekao – qudi, da li vi znate {ta tra`ite od jednog Srbina? Ne samo za mene. Vi tra`ite da ja budem u mojoj ku}i Vuk Brankovi}, ne treba mi ni{ta daqe. Samo u mojoj ku}i. Rekao sam im i da nema tih para za koje bih svedo~io protiv [e{eqa. E, onda su oni nakon par dana ponovili poziv, ja ka`em ne}u da kontaktiram. Oni su insistirali da treba da se vidimo, da imaju ne{to va`no, ja ka`em ako je va`no recite na telefon, {to se moramo vi|ati. Rekli su da nije telefon, i daqe su navaqivali i kada mi je dosadilo kao i prvi put, ja ka`em – u redu, ja para nemam ako vam se dolazi izvolite do|ite kod mene ku}i. Tako je i bilo. Bio je 29. oktobar 2003. Oni su prethodni dan isto zvali i rekli da }e do}i u Sarajevo da }e sleteti, pa da }e se uputiti kolima prema Zvorniku. Isto sam im rekao da ne}u dati izjavu, isto sam im rekao da ne `elim razgovarati jedan na prema tri, ~etiri ili pet, nego samo jedan na jedan. Do{li su u tri sata. Onda smo se mi, moji prijateqi, organizovali da vidimo {ta je to, kako }e to izgledati, pa smo poslali osobu koja
71

}e ih do~ekati u Zvorniku. Kada su do{li u Zvornik pred hotel ’Drinu’, re~eno mi je da ih je ~etiri ili pet u toj ekipi. Ja sam rekao da mo`e da do|e Yonatan. Oni su rekli da je to drasti~no kr{ewe Statuta, ja sam rekao – u redu, ako vi ne}ete, ne morate nikako i telefon sam iskqu~io. Na kraju je do{ao sam Yonatan. Oni su prvi u{li, ova djevojka i on u stan, ja sam do{ao kasnije. On meni ka`e – nema smisla {ta vi meni radite. Ja ka`em – nije to ni{ta {ta vi nama radite, ovo je igra. E, onda je on do{ao, tu smo po~eli razgovarati, u su{tini {ta on nudi. Zaboravio sam re}i, kada smo bili u Beogradu da su oni meni rekli, kada sam ja ono rekao da ja rado nudim slobodu za ~ast, oni su rekli – mi }emo vama iz Ha{kog tribunala doneti papir, ukoliko vi pristanete da date izjavu za Tu`ila{tvo, na kojem }e pisati da vas ne}e i ne mo`e goniti Ha{ki tribunal, bosanski, srbijanski i hrvatski sud, jer sam ja bio i u Hrvatskoj na rati{tu. Idemo redom. Oni su meni u Beogradu ovako rekli – mi smo vas planirali u predmetu Slobodana Milo{evi}a, ali po{to vi odugovla~ite kontakt sa nama, odbijate putem telefona da se na|emo, kako sam ih ja razumeo, ne{to je pro{lo, ti svedoci, zakqu~eno ne{to, pa je otpao Slobodan Milo{evi}. E sad, kada je on tu do{ao, razgovor se uglavnom svodio na to da bi oni najradije uzeli tu izjavu, a da bi oni meni zauzvrat obezbedili status za{ti}enog svjedoka. Ja sam tra`io da nema uvijawa, da mora do}i i re}i otvoreno {ta `eli. E, onda je on rekao – mi `elimo vas u procesu protiv Vojislava [e{eqa, kao svjedoka Tu`ila{tva. To je u mojoj ku}i rekao, ne u Beogradu. Ja sam ih pitao da mi objasne {ta to zna~i za{ti}eni svjedok. E onda su mi rekli da je to svjedok pod za{titom Ujediwenih nacija, pa ukoliko bi moja izjava bila dosta kvalitetna onda bi mi mewali identitet, selili u neke tre}e zemqe, ako je prekookeanska to vredi milion, ako je neka evropska neka 800-900 hiqada dolara. Ja sam rekao da ne}u da svjedo~im, odbio sam, i ne}u da se selim iz svoje zemqe. Rekao sam ja wemu, dodu{e, on mene pita o rati{tu o detaqima, ni{ta nisam govorio, samo sam mu rekao, da sam bio na 5–6 razli~itih lokacija. Sve ja ka`em, ali opet ne}u da vama dam izjavu. Rekao sam ako budem davao izjavu, da}u je srpskoj strani. On je opet rekao ukoliko ja dam izjavu i oni procijene da je ta izjava kvalitetna, to su tro{kovi Ujediwenih nacija kada tebe i porodicu {aqu, mewa{ ime i prezime, tako sam ja razumeo i vi tamo nastavqate `iveti. U Beogradu na prvom sastanku su mi rekli da }e i mene optu`iti ako ne prihvatim da budem wihov saradnik, a ako sara|ujem, oni mi garantuju da me ne}e goniti niko iz Haga, ni iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, vjerovatno zato {to znaju da sam ja bio u ratu. Ja sam rekao ako sam ja kriv, izvolite mene uhapsiti. Ja ne}u ni protiv koga drugog da se qutim, ja sam bio u ratu, ako sam ja napravio zlo~in vi uhapsite mene. Ja nikad nisam prisustvovao nikakvom zlo~inu, ja ne mogu izmi{qati ni{ta.
72

Ja sam imao i dok sam bio u Holandiji dobijao telefonske pozive od wih. Ja nisam wima hteo da govorim o de{avawu iz rata ni{ta, a oni su svaki put na tome insistirali. Zna~i, ja sam dvaput imao kontakt sa wima, kako se ka`e, o~i u o~i i prilikom tih kontakata sam imao ose}aj da oni vr{e pritisak prema meni. Moje je mi{qewe da je svaki telefonski poziv pritisak, s obzirom da sam ja jasno rekao da ne `elim da me vi{e zovu. Poseban vid pritiska i ucene bio je kada su rekli – ako vi nama date izjavu mi }emo vama doneti papir u kojem ste vi bezbedni. Ja sam to do`iveo i kao pretwu i posle toga sam se godinu dana sklawao i krio po Beogradu, nisam znao na ~emu sam. Ja smatram, kada sam im prvi put telefonom rekao da ne `elim s wima da imam neke kontakte, da svaki slede}i poziv prevazilazi uobi~ajenu upornost nekog organa, i predstavqa sredstvo pritiska prema meni. Iskreno da ka`em, ja sam na kraju, prilikom zadweg razgovora, bio ba{ jasan i rekao sam im doslovce ovako ’Ja sam cijelo vrijeme pristojan prema vama, a vi uporno zovete iako vam je jasno da ja ne}u da dam izjavu.’ I onda sam rekao, nemojte vi{e da vam padne na pamet da me zovnete i uznemiravate. To je bilo kada je nazvao gospodin Iv Roj. Ako sam rekao da ne}u dati nikad nikakvu izjavu,onda mi je wihova upornost bila smetwa. Ja za oba susreta imam svjedoka, nisam i{ao sam, i{la je moja svastika koja je prevodila, nije i{la samo kao moj prevodilac, ve} zato {to sam `elio da postoji neko ko }e ispri~ati kako je bilo, da ja ne bih sutra crvenio pred svojim djetetom. U toku razgovora nisam primetio da je razgovor sniman, ali sam ube|en da je negdje postojala kamera. Ja sam od ku}e do{ao sa ~vrstim re{ewem i namerom da ne ulazim u pri~u, jer sam znao da }e me pobjediti. Pretpostavqam da naspram mene vrhunski policajci sjede, i ako u|em u pri~u gotovo je, i ono {to ja ne bih rekao oni bi na kraju izvukli iz mene. E, kad je bio zakazan razgovor u mojoj ku}i ja sam sa mojim kumom, ovom djevojkom i sa jo{ dva ~ovjeka, poku{ao da utvrdim dokle oni ho}e da idu. Samo da vidim {ta se to doga|a, to je meni bila nepoznanica, ja nisam imao pojma i zato je to tako i teklo. Kad je on odlazio tvrdio je da je za wih moja pri~a dosta dobra, iako ja ni{ta nisam pri~ao. Rekao je da smatra da da ja wima mogu puno pomo}i. Ja sam se na{ao u ~udu, {ta ja to wima mogu pomo}i, kad znam da im ni{ta nisam rekao. Tada sam im rekao da i kad bih pristao da svjedo~im za wih, da ne bih dao izjavu dok bi moju porodicu iselili odavde, i mene. Sve sam ja to rekao. I kad su oni oti{li, nazvali su jo{ jednom, on ka`e ne mo`e sam da odlu~i, nego da postoji vi{i nivo koji odlu~uje ko }e dobiti status za{ti}enog svjedoka. I oni su posle tog susreta jo{ jednom zvali telefonom i pristali da ne dam izjavu dok ne odvedu mene i porodicu. Rekao sam da me vi{e ne zovu, ne}u dati nikakvu izjavu i naglasio da me ne mogu kupiti niza{to. Slede}i poziv je usledio u martu 2004. godine, tada je zvao Iv Roj. Meni su status za{ti}enog svedoka ponudili drugi put, ne znam zbog ~ega iako im ja
73

nisam dao nikakvu izjavu niti sam rekao da bih o ne~em mogao da svedo~im, ali smatram da su mi prvo nudili status za{ti}enog svedoka da me jednostavno nateraju da im dam neku izjavu koju bi oni mogli da iskoriste protiv Vojislava [e{eqa. To jedna dosta ozbiqna organizacija... Kada su oni iza{li iz ku}e, slede}i put su zvali Yonatan i ekipa i Iv Roj, iako sam im ja rekao da me vi{e ne zovu. To je navodno taj vi{i nivo o kojem on pri~a. Posle toga u martu je bio jo{ jedan poziv, u kojem je zvao samo Iv Roj koji mi je rekao da }e se dr`ati svetog dogovora, da nije nikakav problem, da mi porodicu odmah prebace Holandiju i da ih tamo zadr`e mjesec dana ja dam te izjave, i onda sam ja rekao nemojte vi{e da me zovete, mi smo zavr{ili, ja ne}u da dam izjavu, ovo je kraj pri~e. Nemojte me vi{e uznemiravati. Onda sam oti{ao u Francusku da poku{am da na osnovu ovoga {to su mi napravili obezbedim azil. Do{ao sam u Francusku, u Francuskoj nema smje{taja, nisam mogao da tra`im azil, imao sam drugaricu koja `ivi u Dem Bo{u, u Holandiji. Do|em kod we u Dem Bo{, ona radi u policiji, pomogne mi da na|em gdje je azil centar, odem na aerodrom [ipo, oni mi daju karte, jo{ ih imam, besplatne. Wen sin me odvede u Terape, to je jedno malo mjesto na granici sa Wema~kom, i tu ostanem skoro 50 dana, i izgubim 20 kila. E, kad do|ete i tra`ite azil, onda oni pitaju zbog ~ega tra`ite azil. I ja ka`em, da tra`im od UN–a azil zato {to su meni UN napravile probleme, i ka`em da sam imao dva kontakta sa istra`iteqima. Oni mene pitaju kako, ja ispri~am. Trebao mi je dokaz da sam bio sa wima. On ne da, ne da mi ovaj papir. Ka`e, mi to nemamo, mi vama ne mo`emo dati papir.Oni ho}e da uzemu od mene izjavu, ali papir je tamo svetiwa. Izme|u ostalog, kada sam bio na tom intervjuu sa tim policajcem, on je mene pitao kakve ja to probleme imam. Rekao sam da meni pravi problem ~ovek koji je pripadnik Srpske radikalne stranke, koji pronosi pri~u da sam ja pristao da budem svedok Tu`ila{tva, {to je naru{avalo moj ugled i ugled moje porodice.On je odmah pitao da li me napada Srpska radikalna stranka. Rekao sam: ’Ne gospodo, Srpska radikalna stranka je demokratska stranka, ona ne stoji iza tih napada, u svakoj stranci imate usijanih glava i ludaka.’ E, onda sam taj papir dobio pred sami kraj, jedno 6–7 puta su me zvali u tom centru. Prvu put me zovu, i pitaju {ta ja imam za wih. Ja ka`em, ja nemam ni{ta za vas. Vi imate za mene, trebate mi dati papir da sam se ja dva puta sastao sa vama, jer ja zbog toga imam problema. Tek kada sam mu rekao da ja imam jedan papir koji }u mijewati s wim ako mi bude ovo dao, isti dan nakon 15 minuta je ovo faksirao na pravnu pomo} u izvr{nom centru. Ja sam se poslu`io trikom i rekao da je papir koji imam za wih dobro sakriven u Srbiji. Zna~i da bi dobio azil bio mi je neophodan, dokaz, papir od istra`iteqa da su me kontaktirali, {to je Iv Roj odbio da mi da. Zanimqivo je da mi je tada u telefonskom razgovoru rekao da smo se videli u Beogradu, a ja u Beogradu nisam upoznao nikog s tim imenom Ja sam obadvojicu qudi video, {to imam wihove vizit–karte, e sada da li se oni predstavqaju pod raznim
74

imenima, ko }e to znati, od wih sva{ta mo`e da se o~ekuje. Ja sam wima rekao da imam papir da je Du{an Vu~kovi} bio pripadnik Srpske radikalne stranke u vrijeme po~iwenih zlo~ina. Znao sam da im je to najva`nije. Naravno, ovaj papir nisam mogao da im dam, jer on i ne postoji. Istog dana Iv Roj je potpisao dokument u kome je navedeno to da su ha{ki istra`iteqi imali dva susreta sa mnom, ali da sam oba puta odbio da dam izjavu, jer sam se pla{io za svoj `ivot i `ivote ~lanova svoje porodice. Krivo mi je {to su napisali samo delimi~nu istinu, {to nisu napisali ono {to sam im rekao, da mi ne pada napamet da svedo~im protiv Srba. Da, i dok sam poku{avao da dobijem azil, Holan|ane je posebno zanimalo da li strahujem od Srpske radikalne stranke. Rekao sam im da od mene ne o~ekuju da pqujem po svojoj zemqi niti po Srpskoj radikalnoj stranci i da nemam razloga da strahujem od stranke. Na velikom intervjuu sa istra`iteqima, obja{weno mi je da je procedura da mi se pridru`i supruga i sin prili~no duga. Nisam smeo da rizikujem da o~vrsnu i oja~aju sumwe mojih sugra|ana i da mi porodica ostane neza{ti}ena, pa sam se Holan|anima zahvalio na besplatnom boravku u azilu i posle dva meseca ponovo se vratio u Mali Zvornik. S nestrpqewem ~ekam dan kada }e Vojislav [e{eq dobiti spisak za{ti}enih svedoka i kada }u kona~no sve neverne Tome uveriti u svoju ~estitost. Ja mogu re}i da ja nisam tra`io nikakvu nadoknadu, nikakvu nagodbu, ja sam se u svemu ovome na{ao zato {to su oni mene zvali, a ne ja wih. Sto posto ja nisam nikog zvao. Na kraju krajeva, nakon moje izjave u Beogradu da sam pripadnik S^P-a, da ne}u da razgovaram na temu rata, ne}u da pomenem Srbina pred wima, nema posle pri~e o nagodbi. I to obe}awe papira kojim }e me za{tititi od Ha{kog suda, od sudova Bosne i Hercegovine i Hrvatske je bilo vjerovatno da se odobrovoqim da krenem da pri~am, pretpostavqam da je to. ^im su mi ponudili taj papir.. Mislim, sve se dalo logi~ki zakqu~iti. Moj je utisak da je wihovo postupawe sa mnom pritisak ne bi li me naterali da govorim ono {to wima odgovara, odnosno da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, jedino tako mogu da protuma~im wihovu upornost, iako sam im stalno ponavqao da me vi{e ne zovu. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska. U Zemunu, 24. januara 2007. godine. Izjavu dao Janko Laki}”. IV Ov. br. 3013/07, potvr|ue se da je Janko Laki} svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost identiteta utvr|en je na osnovu li~ne karte broj 29120/02, Mali Zvornik, ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od dana 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu dana 2. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...
75

Nau~ni skup “Ha{ko instrumentalizovawe la`nih, ucewenih i potkupqenih svedoka u procesu ” protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”
Beograd, Sava centar, 22. april 2007. godine Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi i uva`eni u~esnici nau~nog skupa “Ha{ko instrumentalizovawe la`nih, ucewenih i potkupqenih svedoka u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa” hvala {to ste do{li da podr`ite borbu Vojislava [e{eqa, koji se ve} petu godinu bori za istinu i pravdu u Ha{kom tribunalu, a da mu su|ewe jo{ nije ni po~elo. U ovim trenucima na sve mogu}e na~ine poku{avaju da slome Vojislava [e{eqa i da slome i uni{te istinu, pravdu, da na druga~iji na~in prika`u doga|aje na prostoru biv{e Jugoslavije. Pri tome se slu`e svim mogu}im protivpravnim sredstvima i metodama. Dana{wi skup je prilika da vam najzna~ajnija imena, pre svega, pravne nauke, ali i svih ostalih dru{tvenih nauka, jasno poka`u kako se istina ne mo`e pobediti i kako la`ovi, falsifikatori i prevaranti iz Tu`ila{tva Ha{kog tribunala i Tribunala uop{te nikada ne}e mo}i da pobede Vojislava [e{eqa. Koristim posebnu priliku da pozdravim suprugu predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, Jadranku [e{eq. Sada bih zamolio {efa Ekspertskog tima koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a da pozdravi okupqene. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, srpska elita, ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, ~etiri godine na razli~ite na~ine pripremamo odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa. ^etiri godine, najpre kao jedna mawa grupa wegovih najbli`ih saradnika, a zatim – {ire}i tim za odbranu dr Vojislava [e{eqa, uz nesebi~nu pomo}, i za to dugujemo zahvalnost, ponavqam, srpskoj eliti, nau~nicima koji su od prvog dana stali u odbranu Vojislava [e{eqa – polako se pripremamo, a pripremamo i Srbiju i Hag za to nekakvo su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ. Sve na {ta smo do sada ukazivali, sve {to smo do sada govorili o Ha{kom tribunalu nije, ~ini se, imalo previ{e odjeka u javnosti i neka apatija je uhvatila gra|ane Srbije i svi su mislili: {ta to vredi? Znamo mi sve to o Hagu, ali tamo su kazne izre~ene samo jo{ treba qudi da se pojave da saslu{aju o kakvoj kazni se radi. Me|utim, ovo je bitka u koju smo se punog srca i sa ogromnom hrabro{}u upustili. Sada, pre svega, `elim da se zahvalim qudima oko kojih je i nastala cela ova pri~a: ~estitim Srbima koje je Ha{ki tribunal poku{ao da kupi, podmiti, uceni, upla{i, zato {to su imali dovoqno snage i hrabrosti – a {ta drugo o~ekivati od srpskih dobrovoqaca – da se odupru toj nemani i ka`u: da, javno }emo re}i na {ta su sve spremni i {ta su sve u stawu da u~ine samo da bi dobili nekoga ko }e da svedo~i pro76

tiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Sa jednakom zahvalno{}u ~estitam svim u~esnicima dana{weg skupa, svim govornicima koji vi{e ne brenuju ni vlast, ni opoziciju, ni Evropsku uniju, ni Ameriku, ni pri~e, ni zlatna obe}awa, kojima je nauka iznad svega, koji nauku posmatraju iskqu~ivo sa nau~ne strane, bez ikakvih uticaja, koji su sa nama na svim dosada{wim skupovima, a li~no mislim da je ovaj najva`niji. Danas raskrinkavamo ~itavu tu konstrukciju, koja se naziva Ha{ki tribunal. Danas }ete ~uti od qudi razli~itih profesija kako se to Ha{ki tribunal bori protiv onih koji se bore za svoju zemqu. Bi}e tu i sociolo{kih aspekata i pravni~kih aspekata. Prvenstveno se zahvaqujem advokatima, koji znaju da dana{wim nastupom mo`da sebi zatvaraju vrata da se bilo kada pojave u Ha{kom tribunalu, ali wima novac, o~igledno je, nije va`an – va`nija im je istina i pravda. ^u}ete, ponavqam, na{e dobrovoqce kojima je obe}avano i nu|eno sva{ta, koji su mogli da prodaju veru za ve~eru – za dobru ku}u u inostranstvu, za nov identitet, za {kolovawe svoje dece, za sve {to po`ele. U ime Ekspertskog tima koji poma`e odbranu, ube|en sam i u ime prof. dr Vojislava [e{eqa, svima od srca zahvaqujem. Ne}emo stati i nemojte da mislite da je ova borba, da se ovaj dana{wi skup odigrava u nevreme i da je ono {to se de{ava oko Srbije u celini – a posebno ono {to je vezano za Kosovo i Metohiju – da nema veze sa ovim na{im dana{wim skupom. I te kako ima veze! Da je Vojislav [e{eq ovde, danas biste mnogo mirnije razmi{qali o Kosovu i Metohiji, ali kako se meni ~ini, uspe}emo da ga vratimo mnogo br`e nego {to bi se bilo ko od nas nadao. Jo{ jedenom vam se najiskrenije zahvaqujem. Aleksandar Vu~i}: Hvala gospodinu Nikoli}u. Molio bih vas da gromoglasnim aplauzom pozdravite Elenu Guskovu, jednog od najistaknutijih ruskih nau~nika, `enu koja je uvek na strani srpskog naroda i koja je uvek pomagala slobodarsku borbu na{ih qudi zapadno od Drine i u samoj Srbiji i koja je danas ovde sa nama. Dragi prijateqi, imam posebnu ~ast da zamolim ~oveka, jednog od najistaknutijih boraca za qudska prava i slobode, ali i jednog od qudi koji je poznat svima vama kao borac za srpski narod, za slobodu na{e otaybine, uvek i u svakom trenutku. Nedavno su ga ~ak i okupacione sluge hapsile na Palama. Molim akademika prof. dr Kostu ^avo{kog da uzme re~. Akademik prof. dr Kosta ^avo{ki: Dame i gospodo, dragi prijateqi dr Vojislava [e{eqa, na{em dragom Vojislavu [e{equ }e sigurno zaigrati srce kada vidi koliko ima prijateqa u ovoj sali. Kada sam pre 11 godina prvi put politi~ki pisao o Ha{kom tribunalu povodom otmice, optu`ivawa i mu~eni~ke smrti generala \or|a \uki}a, toj svojoj skromnoj studiji dao sam naslov “Hag protiv pravde”, stavqaju}i time do znawa da je Ha{ki tribunal u neotklowivom sukobu sa pravdom. I zaista, na nedavno odr`anoj me|unarodnoj konferenciji povodom ~etvrte godi{wice utamni77

~ewa dr Vojislava [e{eqa nekoliko stranih uglednika uverqivo je tvrdilo i dokazalo da ha{ke sudije nemaju elementarno ose}awe za pravdu. Svoj mali prilog velikom [e{eqevom ha{kom slu~aju izlo`i}u pod naslovom “Hag protiv istine”. Nije to, naravno, prvi put da je Ha{ki tribunal u sukobu sa istinom. U svojoj kwizi “Presu|ivawe istoriji u Hagu” pokazao sam da je u presudama Du{ku Tadi}u i u slu~aju ^elebi}i Ha{ki tribunal sebi dao neprikosnoveno pravo da presu|uje, ne samo qudima, nego i istoriji i da je preure|uje, reinterpretira i krivotvori, a da potom svoje sudove o istorijskim li~nostima, doga|ajima i ~iwenicama – po~ev od na{eg cara Du{ana Silnog i Kosovske bitke – unosi u potowe presude kao res judikata. Jo{ je gore to {to je vi{estruko uve}an broj ubijenih muslimana u julu 1995. godine na podru~ju Srebrenice. Broj ubijenih se, ina~e, najta~nije mo`e utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz vi{e masovnih grobnica. Do sada su ekshumirana 1.883 lica, od kojih je 1.656 bilo mu{kog pola, a samo jedno `enskog, dok za preostala lica nije bilo mogu}e utvrditi pol. Ha{ko tu`ila{tvo je ove brojke bez vaqanih ~iweni~kih dokaza pomno`ilo sa 2,6 odnosno 3,56. Tako da je po wemu na tim istim lokacijama ubijeno izme|u 4.900 i 6.700 muslimana. Na sli~an na~in je uve}an i broj streqanih zarobqenih muslimana. Tako je navodni genocid Srba nad muslimanima u Srebrenici sazdan na vi{estrukoj la`i. Posledwi korak koji je – posle prekrajawa istorije i vi{estrukog umno`avawa, tj. krivotvorewa broja poginulih muslimana u oblasti Srebrenice – ha{ko tu`ila{tvo preduzelo jeste iznu|ivawe la`nih iskaza navodnih svedoka u slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Kao {to je dobro poznato, dr Vojislav [e{eq je prvobitno bio optu`en za takozvani delikt mi{qewa, to jest za dr`awe zapaqivih govora ili, kako to danas neki kvalifikuju, {irewe govora mr`we. Tu`ila{tvo je, me|utim, uvidelo da danas, i pored najboqe voqe, niko pa ni dr Vojislav [e{eq ne mo`e biti osu|en samo zbog dr`awa zapaqivih govora. Po{to se ni na koji na~in ne mo`e utvrditi uzro~no-posledi~na veza izme|u wegovih zapaqivih govora i ponekih ratnih zlo~ina izvr{enih na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Zbog toga su ga uvrstili u takozvani zdru`eni zlo~ina~ki poduhvat kako bi sve one zlo~ine, koji su bilo gde po~inili bilo koji pripadnici tog “poduhvata”, svalili na [e{eqeva ple}a. A kako nije bilo nijednog vaqanog materijalnog dokaza, wih je trebalo fabrikovati. Otuda i uporno nastojawe ha{kog tu`ila{tva da pribavi la`ne svedoke. U na{em narodu, koji dobro zna {ta la`no svedo~ewe zna~i i do ~ega ono dovodi, postoji izreka: “Dvojica bez du{e – jedan bez glave”, to jest, da su dva la`na svedoka dovoqna da neko izgubi glavu. Upravo tim putem je krenula glavna ha{ka tu`iteqka Krala del Ponte, koja je najpre optu`ila i utamni~ila dr Vojislava [e{eqa, a tek onda po~ela da pribavqa i fabrikuje la`na svedo~ewa. Nije nam poznato koje su la`ne svedoke prona{li Karlini `birovi, ali mora da ih je bilo na desetine, jer je do sada 18 ~asnih i po{tenih qudi
78

– uprkos stra{nom pritisku kome su bili izlo`eni – u sudski overenim izjavama, pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u potvrdilo da su bili izlo`eni pretwama, zastra{ivawu, ucenama i podmi}ivawu da daju la`ne iskaze kojima bi teretili dr Vojislava [e{eqa. Iz tih izjava saznajemo da su razgovori sa navodnim svedocima trajali danima, da su danono}no umarani do iznemoglosti, da je nekima od wih bilo zapre}eno da }e oti}i u Hag `ivi ili mrtvi, da im je nu|en blanko ~ek na koji samo treba da upi{u iznos koji tra`e kao nagradu za la`no svedo~ewe protiv [e{eqa i da }e odustati od optu`nice protiv wih, ako svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa. Jedva da treba re}i da su ozbiqne pretwe i ucene, uperene protiv slobode odlu~ivawa, uvek ka`wivo delo, a da poprimaju te`i oblik ako se vr{e zarad iznu|ivawa la`nog svedo~ewa. Upravo su tako postupili Karla del Ponte i weni doglavnici. Preko svojih istra`iteqa su predo~avali potencijalnim svedocima protiv prof. dr Vojislava [e{eqa sve zlo koje }e ih sna}i ako ne pristanu da la`no svedo~e. Ta~nije re~eno, govoreno im je da }e biti privedeni, uhap{eni, pritvoreni, optu`eni i dr`ani u nepodno{qivim uslovima, ako ne pristanu da la`no svedo~e. Nekima od wih je nu|ena i nagrada za la`no svedo~ewe u vidu ve}e nov~ane sume i statusa za{ti}enog svedoka u stranim zemqama. Jedan od wih je i Jovan Glamo~anin iz Pan~eva kome je, prema sudski overenoj izjavi @arka Latinovi}a, nu|eno milion dolara, promena identiteta i boravak u nekoj drugoj dr`avi sa ~lanovima u`e porodice. Znam da }e uvek biti laika koji }e u svojoj blagorodnoj naivnosti re}i da se ~iwenice ne mogu mewati, te ni da la`ni svedoci, ~ak i ako ih Karla del Ponte upotrebi, ne}e mnogo nauditi dr Vojislavu [e{equ. Bojim se da nije tako. Prema kazivawu jedne pri~e, Klemanso je dvadesetih godina pro{log veka, neposredno pred svoju smrt, vodio raspravu sa predstavnikom Vajmarske Republike o pitawu krivice za otpo~iwawe Prvog svetskog rata. Na pitawe, {ta }e budu}i istori~ari misliti o tom neugodnom i spornom pitawu, Klemans je odgovorio: “To ne znam, ali pouzdano znam da niko ne}e re}i da je Belgija napala Nema~ku”. Klemanso tada jo{ nije mogao znati za ve{tinu prepravqawa istorije kojom se, kao {to smo to ve} pokazali, Ha{ki tribunal tako|e slu`i, i koja najpre bagateli{e istinu, a potom je zamewuje hotimi~nim la`ima, a organizovano lagawe – pogotovu ako ga provodi totalitarna vlada ili neki novi totalitarizam oli~en u Ha{kom tribunalu – uvek vodi razarawu onoga {to pori~e, a vrlo ~esto predstavqa i prvi korak ka ubistvu. Kada je Trocki pro~itao da nije imao ba{ nikakvu ulogu u Oktobarskoj revoluciji, morao je znati da je ve} bila potpisana wegova smrtna presuda, budu}i da se javna li~nost mo`e mnogo lak{e ukloniti iz istorije, ako se u isti mah ukloni iz sveta u kojem `ivi. Otuda, kada je dr Vojislav [e{eq saznao da pripremaju la`ne svedoke, morao je znati da mu Karla del Ponte i weni seizi rade o glavi. “[ta je to istina?” – ironi~no je upitao Pontije Pilat, a nije hteo da sa~eka odgovor.
79

Karla del Ponte je oti{la korak daqe. Wu uop{te ne zanima {ta je to istina, a pogotovo istina zasnovana na ~iwenicama u slu~aju dr Vojislava [e{eqa. Jer da je zanima, ona ga ne bi optu`ila, a kamoli dr`ala u pritvoru ve} petu godinu. Ono {to `eli je iznurivawe i satirawe dr Vojislava [e{eqa, koje bi u tom fingiranom sudskom procesu dovelo i do wegove ubrzane smrti. A da bi postigla taj ciq, uop{te ne bira sredstva, pa kako nema nikakvih materijalnih dokaza koji bi potkrepili ~udovi{nu optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, re{ila je da fabrikuje la`na svedo~ewa. Sve nas to upu}uje na zakqu~ak da }e su|ewe dr Vojislavu [e{equ – ako do wega uop{te do|e – biti bezo~na i sramna sudska farsa. ^uveni engleski sudija lord Hjuart je rekao 1924. godine da pravda ne treba samo da se izvr{ava, nego da treba da bude o~igledno i nesumwivo vidqivo da se i izvr{ava. U [e{eqevom sudskom slu~aju ne}e se izvr{avati pravda, nego }e svako videti da se izvr{ava najopakija nepravda. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. ^avo{kom. Zamolio bih na{eg prijateqa i ~oveka koji je uvek uz Vojislava [e{eqa, uvek uz svoju Srbiju... Sada }e vam se obratiti kwi`evnik Brana Crn~evi}. Brana Crn~evi}: Gospo|o [e{eq, gospo|e i gospodo, prijateqi, na po~etku `elim da vam ka`em da su la`ni svedoci neiscrpna tema. Mogao bih o wima da govorim satima kao Fidel Kastro u Americi, ali }u probati da svoje literarne opservacije koliko-toliko podredim ideji ovoga skupa. Ha{ki tribunal je samo jedna mehani~arska radionica za la`ne svedoke, koja je proizvedena na drugom, ve}em mestu. Kada gospodin ^avo{ki ka`e – citiraju}i svejedno je koga – da je najlak{e ubiti ~oveka kada ga izmesti{ iz sredine u kojoj `ivi, ja tvrdim da smo svi u opasnosti, a ne samo prof. dr Vojislav [e{eq. Prisustvujemo poku{aju da se ne samo wemu, nego i Srbiji promeni identitet. La`ni svedoci u Srbiji imaju veliku mo}. Na svojim tribinama, na svojoj televiziji, u novinama oni la`no svedo~e, na primer, da Srpska radikalna stranka zapravo ne postoji, jer ne broje wene glasove kada dele vlast. Budu}i da `ivimo u takvom vremenu, prof. dr Vojislav [e{eq je u najte`oj poziciji koja je takvom ha{kom optu`eniku podmetnuta pod noge. Kada su hapsili Milo{evi}a, imali su ideju da je priznao bombardere, da je kriv za bombardovawe Srbije, da je organizovao ne “Sabqu”, nego sabqetinu, premda nikada nije bilo uhap{eno toliko qudi u istoriji Srbije, izuzev kada se radi o Informbirou, kao za vreme “Sabqe”. La`ni svedoci su napravili i “Sabqu”. La`ni svedoci danas, kada sretnu kakvog svetskog glavara koji im saop{tava da }e Kosovo biti oteto, oni se s wim qube kao da im donosi dobru vest. Ono {to je za nas r|avo, to je za wih po{teno i lepo. Pristalice Vojislava [e{eqa, kao i sve patriote u Srbiji, znaju da je Hag nepravedna institucija i znaju da je tamo pravedan svedok nepotreban. Sve je tamo la`no. Ovih dana prisustvujete la`nom sukobu izme|u Karle del Ponte i wenog eks pomo}nika Najsa, koji se sva|aju oko toga ko je od wih boqi, pa je ispalo da Krala vi{e voli Srbiju od Najsa.
80

Zapravo, ta dama je sakrila neke va`ne dokumente koji bi dokazali planetarnu krivicu Srbije za doga|aje u koju su je ugurali. Najs, pravednik, tu`ilac koji se proslavio u Hagu pokretima malo bolesnijeg ~oveka i glasom koji nije potpuno prirodan, sada iz te pozicije juri i daqe, juri Srbiju. Kada jure [e{eqa, oni jure Srbiju. Ne varajte se da niste zajedno sa wim tamo i da niste na optu`eni~koj klupi. [ta sve oni mogu da izmisle to sam Bog zna! Wima je svejedno, a nama nije. Rizikujem da opet budem prikazan kao ~ovek koji se bavi politikom iz svoje jazbine, iz svog buyaka, i ka`em bez zazora i stida da i ovaj nau~ni skup treba da bude predizborna kampawa. Predizborna kampawa za stranku, koju zbir stranaka omalova`ava, tvrde}i da ih ta stranka uvodi u zlo, a da su oni spasioci Srbije. Glavni podaci i glavni la`ni svedoci pozajmqeni su Karli del Ponte od onih koji su preuzeli vlast, oklevetali svoje prethodnike i proglasili sve biv{e re`ime ni{tavnim, kao pravi boq{evici, a po~etak wihove vladavine po~etkom procvata Srbije. Za sada trulimo i ne verujem da }emo procvetati. Uprkos tome {to se ne pripremam za ovakve skupove, jer se ne guram u nau~nike, ka`em tvrdu srpsku istinu – mogu jo{ mnogo, ali ne}e mo}i dugo. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Crn~evi}u. Re~ ima profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Mirko Zurovac. Prof. dr Mirko Zurovac: Po{tovana Jadranka [e{eq, dragi prijateqi, prisiqeni smo – i ko zna koliko }e to dugo trajati – da ponovo govorimo o jednoj nakaznoj politi~koj tvorevini koja se pogre{no naziva Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Pogre{no, jer to nije ni me|unarodni, a nije ni sud, ve} jedna nakazna tvorevina koja se posebno usmerila na srpsku nacionalnu i dr`avnu ideju uz bezo~no prekrajawe istorije srpskog naroda, {to mo`e da ima veoma neugodne posledice za wegovu budu}u sudbinu. Sve smo to znali od samog po~etka. Znali smo da ovaj sud stoji u funkciji sile i nepravde i da izvrgava qudsku potrebu za pravdom. Znali smo da tamo ne sede sudije i pravnici, ve} yelati i ubice. A sada znamo – bar je to posle objavqivawa ovih izjava – sada znamo da tamo sede i progoniteqi. Ne bi te{ko palo ni nama ovde, u Srbiji, niti borcima da se ti progoniteqi kre}u izvan na{e zemqe. Veoma nam je neugodno {to nesmetano vr{qaju po na{oj zemqi. U tom smislu bih vas zamolio, kada ~itate ove izjave, da skrenete na jedan deo tih sadr`aja koji mo`da mogu i da promaknu. Svih ovih 18 qudi, koji su dali izjave, odazvali su se pozivu na razgovor iskqu~ivo da ne bi posmatrale wihove porodice i wihovi susedi kako ih nekakve protuve sa qudskim likom progone i obavqaju nekakve razgovore sa wima. Nekoliko wih je pristalo, ali pod uslovom da dobiju poziv od Ministarstva pravde Republike Srbije. Progoniteqi su im jasno i otvoreno rekli – nema problema, dobi}ete. Jer znali su da to nisu na{i ministri, ne81

go upravo wihovi. Da oni rade po wihovom nalogu. Zato ove izjave nisu samo pravni dokumenti, ve} jedna vrsta ispovesti, poni`enih i uvre|enih qudi koji su se kao dobrovoqci borili za odbranu svoje zemqe i slobodu svog naroda. U tim izjavama, ba{ zato {to su to, pored ostalog, li~ne ispovesti, u tim izjavama ima vi{e istine nego u skoro nesagledivoj gomili la`i koja se iz dana u dan, iz ~asa u ~as, vaqa preko svih dr`avnih medija dobro kontrolisanih od strane osione marionetske vlasti. Srpski narod je u svojoj duga~koj i te{koj istoriji mnogo puta bio na te{kim isku{ewima, ponekad ~ak da potpuno izgubi svoj identitet, svoju kulturu i svoju duhovnost. Nije nepoznato da je u takvoj situaciji bio svaki put kada je na te{kim mukama bila i wegova dr`ava. Ponovo se pokazalo, na prelazu iz drugog u tre}i milenijum, ponovo se pokazalo da je najve}i neprijateq ipak u nama. To je na{a neorganizovanost, na{e od danas do sutra, na{i tu`ni raskoli koji u klici zatiru svaku pomisao nacionalne politike, ono {to je dozvoqeno svim drugim narodima na ovoj planeti. Taj unutra{wi neprijateq sada se javqa u formi marionetske vlasti koja se svojski trudi da nam dr`ava nije potrebna, da }emo biti slobodniji ako nas budu branili na{i doju~era{wi neprijateqi, da }emo boqe `iveti od milosti nego od svog vlastitog rada, da }emo udobnije `iveti kao podstanari, nego u vlastitoj ku}i. Sve su to nakaradne ideje koje mogu samo da povedu ovaj narod u potpunu propast. Nijedan drugi parametar – neko ko zna bilo {to iz ekonomije, iz politike, ili iz neke druge nauke – nijedan drugi parametar ne govori o onom drugom. Osim praznih obe}awa, potpuno nedorasli, politi~ka nedono{~ad kojima Evropa ne izlazi iz usta, iako sve {to izgovore jasno potvr|uje da apsolutno ni{ta ne razumeju ni od ideje, ni od stvarnosti Evrope. Suo~eni sa poraznim realnostima dana{weg sveta i na{eg `ivota u ovom ~asu, moramo se okrenuti sebi. Moramo se u sebi razbuditi. Moramo po~eti borbu za ve} uveliko ugro`eni nacionalni identitet i suverenitet ako, `elimo da opstanemo kao narod. Vreme je da kona~no ne{to nau~imo iz istorije i, bez imalo ustru~avawa mogu re}i, od na{ih neprijateqa. Kada je re~ o istoriji, ona }e nam pru`iti mogu}nost da razumemo svoju sada{wost i oslonac za na{e dr`awe u budu}nosti. Ona }e nas pou~iti da je do{lo vreme da nu`nost preobrazimo u sudbinu. To }e biti veoma te`ak preobra`aj. Za to je potreban i kulturni i politi~ki napor. Moramo otpo~eti vaspitavati narod u nacionalnom duhu, ali u najboqem smislu re~i, onako kao {to to ~ine svi narodi koji dr`e do sebe i do svoje dr`avnosti. Ako moramo trpeti tu u`asnu nepravdu, onda ne moramo hvaliti, a jo{ mawe glorifikovati tu razobru~enu bestijalnu silu, jer nisu najpravedniji oni koji pobe|uju, to su uvek oni najja~i. Zato, dok god postoji i jedan pravednik na ovoj planeti, dok postoji makar ijedan pojedinac koji je spreman da polo`i svoj `ivot za slobodu, ne}e umreti nada u pravo i pravednost.
82

Oni su u pravu, makar bili u mawini, ~ak u potpunoj mawini, sve dok su spremni da se bore za pravdu, a oni koji nam dolaze nezvani potpuno nesmetano vr{qaju po na{oj zemqi sa svojim ekspoziturama u na{im ministarstvima, ~ak i u mawe va`nim slu`bama, koji donose nekakvu demokratiju bez qudskog lica da bi od we imali iskqu~ivo korist za sebe. Wima nije stalo do pravde. Moramo se kona~no osloboditi ove velike iluzije, jer ni{ta kao iluzija ne mo`e ko{tati tako mnogo kako pojedinca, tako i ceo narod. Da smo to uradili ranije, mo`da smo mogli izbe}i bar delimi~no na{e dana{we nesre}e. U to ime vas pozdravqam i zahvaqujem se na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Hvala, profesore Zurovac. Publiku bih zamolio da aplauzom pozdravi prof. dr Olivera Anti}a, ~oveka koji je uvek i na na{im skupovima i na tribinama i koji uvek poma`e borbu srpskog naroda za slobodu. Izvolite, profesore. Prof. dr Oliver Anti}: Dame i gospodo, po{tovana gospo|o [e{eq, dragi Vojo, pre nego {to pre|em na ovo {to sam danas nazvao “Saradwa sa nepravednom”, `eleo bih da se nadove`em na re~i na{eg dragog prijateqa Brane Crn~evi}a koji ka`e da samo Bog zna {ta se to u Hagu radi. Ja bih, me|utim, rekao da Bog ne zna, ali da satana zna. [ta zaista re}i posle svega i, kona~no, posle kwige “Ili Karlin svedok ili smrt”, odnosno “Kako je ha{ko tu`ila{tvo pretwama, iznu|ivalo la`na svedo~ewa u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa”? Pre nego {to bilo {ta bude re~eno, trebalo bi se podsetiti na neke ~iwenice kako bi se dobila celina slike najru`nijeg mozaika koji je ikada pravqen u istoriji, a sve pod pla{tom vrline prava i pravde. Ha{ki procesi se, kao {to dobro znamo, zasnivaju na negirawu osnovnih pravnih postulata koji su minuciozno izgra|ivani gotovo 3.000 godina. Imperivatina zabrana diskriminacije, koja je danas nesporno garatnovana u svim dokumentima Ujediwenih nacija i ozbiqnih dr`ava, na~ela “nulla poena sine lege, nulla poene sine processum” (“nema kazne bez zakona, nema kazne bez sudskog procesa”), na~in i postupak osnivawa jednog suda, posebno me|unarodnog, da okrivqenom sudi nadle`ni, nezavisni, nepristrasni, koji je zakonom ustanovqen; odgovornost u krivi~nim stvarima, koja se mora bazirati na subjektivnoj, nikako na objektivnoj, kao {to je to mogu}e u gra|anskom pravu, nemogu}nost i zabrana retroaktivnosti koja ni u kom slu~aju ne mo`e pogor{ati polo`aj okrivqenog. Obrnuto je, naravno, mogu}e. Svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u razumnom roku, po{tovawe presumcije nevinosti, jednakost polo`aja, odnosno, jednakost oru`ja tu`ila~ke i strane okrivqenog gde sudi nepristrasni sud, pravo okrivqenog da odbranu iznese li~no i tako daqe. Za neke od ovih, u teoriji, zakonodavstvima i me|unarodnim dokumentima nespornih ustanova, dr Vojislav [e{eq se izborio tek kada se – kao {to je poznato – usled {trajka na{ao na ivici `ivota i smrti. Neki se nisu izborili. A neke su ve} ubili! Podsetimo se i na slede}e va`ne elemente: “Bela kwiga” na{eg Ministarstva inostranih poslova, koja je uvr{}ena u zvani~na dokumenta Ujediwenih nacija, a koja nije prihva}ena u Tri83

bunalu kao dokaz, iako su prihva}ene razne druge kwige, ~ak i neke beletristike i novine. Onaj mali Svilanovi} je “Belu kwigu” zakqu~ao u Ministarstvu inostranih poslova i zabranio im pristup toj kwizi; ona je i daqe pod kqu~em. Tako|e, ciq bombardovawa RTS-a bio je, izme|u ostalog, uni{tewe materijalnih dokaza, to jest snimaka, koji su svedo~anstvo o gra|anskom ratu na podru~ju biv{e SFRJ i koji su, naravno, i svedo~anstvo o zlo~inima NATO. Me|utim, to tada nije uspelo, ali je jedna grupa, onako slu~ajno, 5. oktobra upala u kancelariju Sime Gajina i spalila 300 kaseta od 90 minuta, tako da ni ti dokazi vi{e ne postoje. Zatim, Haradinaj je optu`en samo za 1998, ali ne i za 1999. godinu i za period posle toga, jer je od tada, dakle, od agresije otpo~ela neposredna saradwa NATO i U^K. Ili, recimo, slu~aj biv{eg predsednika, pokojnog Slobodana Milo{evi}a: i wega i svedoke odbrane su stalno opomiwali kako navodno postavqaju sugestivna pitawa, ali to nije va`ilo za Tu`ila{tvo, ~ak i kada se radilo o takozvanim kapcionim pitawima. Najs, recimo, citira predsedavaju}eg londonske konferencije, pri ~emu to nije bio nikakav zvani~an stav, niti usvojen ili priznat kao bilo kakav dokument. Dakle, citira jedan li~ni stav, stav pojedinca. S druge strane, taj isti Najs se borio i izborio da “Bela kwiga”, zna~i, zvani~ni dokument Ujediwenih nacija ne u|e u dokazni materijal. Ili, podsetimo se situacije kada su na{i eksperti i svedoci, posebno akademik Popov, uspe{no oborili tezu o Velikoj Srbiji. Najs je u jednom trenutku rekao da se okrivqeni, predsednik Milo{evi}, i ne optu`uje za Veliku Srbiju. U istom trenutku jedan engleski advokat iz publike je glasno rekao da bi posle toga su|ewe u Velikoj Britaniji bilo odmah prekinuto i okrivqeni bi bio momentalno oslobo|en. Robinson, sudija, upitao je: kako se ne tereti za Veliku Srbiju kada je to osnovna teza Tu`ila{tva? Dakle, stvar je sasvim jasna: ako nema stvarawa Velike Srbije, nema zlo~ina~kog udru`ivawa i tako pada osnovna teza. Me|utim, ni to nije bilo dovoqno. ^ak se povremeno i sudija Bonomi i grimasama i gestovima stideo Najsa, ali Najs je dobio titulu sera, kao uostalom i E{daun, onaj saradnik OVK i progoniteq Srba u Bosni i Hercegovini. Svako ko danas bezo~no napada Srbe dobija titulu sera u Engleskoj. Tu`ila{tvo, i pored svega, ~ak i danas ne odustaje od dokazivawa takozvanog projekta Velike Srbije i to stalno provla~i, pa i u ovom sramnom procesu protiv Vojislava [e{eqa. Prikrivawe dokaza, koje danas vi{e nije sporno, na primer, izve{taj Ujediwenih nacija o povla~ewu JNA iz Bosne i Hercegovine od 30. maja 1992. godine je skrivan, sve do odluke o sankcijama protiv SRJ. Optu`nice podignute protiv najvi{ih armijskih komandanata, politi~kih funkcionera svih srpskih dr`ava – sve to, o~igledno je, ne mo`e biti u funkciji su|ewa pojedincima kako tvrde. Naprotiv, to je u funkciji optu`nice za Veliku Srbiju, a to svakako ne mo`e biti stvar pojedinca. Pritom, za etni~ko ~i{}ewe Republike Srpske Kraji84

ne, gde je `ivelo vi{e od 300.000 Srba, optu`en je samo jedan – Gotovina. Ostali politi~ari, general{tab hrvatski – o tome nema re~i. A {ta je sa etni~kim ~i{}ewem Kosova i Metohije koje se odigrava 1941. godine pod okriqem fa{izma i nacizma, a zatim 1946. i daqe, a od 1999. godine pod okriqem natoizma? Sve to ukazuje na najte`u i na najsramniju kontinuiranu diskriminaciju srpskog naroda i wegove dr`ave. Pogledajte samo to stawe pomra~ewa svesti u Crnoj Gori! I to je u funkciji te celine. Na jednom od na{ih prethodnih susreta na ovom mestu napisao sam jedan referat gde sam pokazao i dokazao da se Karla del Ponte mora optu`iti za zloupotrebu svog polo`aja i naveo pravni osnov za to, {to sam ilustrovao primerom iz sudske prakse upravo iz anglosaksonskog prava. Vojislav [e{eq je krenuo u realizaciju tog projekta. ^ak je razotkrio i pozadinu postavqawa Del Ponteove na funkciju, wenu spregu sa albanskim mafija{ima, wihovim prqavim poslovima u Jeqcinovoj Rusiji, ogroman novac koji je tada bio u igri. Otkrio nam je i dobro skrivanu tajnu da se protiv we vodi istraga i u wenoj mati~noj zemqi, u [vajcarskoj, gde je bila tu`ilac. Ako jedan ha{ki sudija kao {to je Volfgang [omburg izjavi da je potreban ha{ki bi~ za Karlu del Ponte, {ta je onda potrebno na{im udvoricama koje sara|uju sa wom? Iz posledwe [e{eqeve kwige se mo`e zakqu~iti da se i tu`ioci i svedoci optu`be anga`uju po istoj metodologiji – prona}i nekog kome se iz drugih razloga preti krivi~nim progonom, a onda ga time uceniti i privoleti na saradwu. Uz to mogu se ponuditi i druge privilegije novac, zaposlewe, boravak u stranoj zemqi... To je prava saradwa u ha{kim procesima. Tako su, dakle, optu`ivanim svi nevini u tim procesima. Na to se sveo Zakon o saradwi sa takozvanim Ha{kim tribunalom. Ima li ve}eg srama? Mislili smo da za nas zaista ni{ta ne mo`e da bude iznena|ewe kada su ovi procesi u pitawu. Me|utim, zlo uvek mo`e da iznenadi dobro – to je wegova ve~ita prednost nad dobrim. Ovde pred nama, u ovoj kwizi, imamo 18 – a ima ih i vi{e {to }ete kasnije ~uti – sudski overenih svedo~anstava da su ha{ki islednici pretili, obe}avali, podmi}ivali qude kako bi od wih na~inili svedoke optu`be. Sve pojedinosti su opisane i sve se doga|a na na{oj teritoriji, kako bi se koristilo protiv na{ih qudi, odnosno, kako bi se koristilo protiv na{e dr`ave. Ima li ve}ega apsurda? Podsetimo se jedne odredbe iz Hamurabijevog zakonika – to je XVII vek pre na{e ere. Tu postoji odredba po kojoj svedok, kada la`no svedo~i u procesu u kome je zapre}ena smrtna kazna – kada se takav svedok uhvati u la`i, svedok treba se ubije. Bilo je vi{e pravde u to vreme, nego danas. Sada se postavqa samo jedno pitawe: ima li u ovoj vlasti iko razuman ko to mo`e trpi? Da li iko ko o tome odlu~uje ima pravo da to trpi, a da sutra i sam ne bude izlo`en krivi~nom progonu?
85

Sa ovoga skupa mora pote}i i oti}i poruka da su svi istra`iteqi u ha{kim procesima nepo`eqni. Prvo, oni koji imaju za{ti}en status, ti stranci da budu proterani iz Srbije, a doma}i dr`avqani koji su u tome u~estvovali moraju se na}i na optu`eni~koj klupi; sa ovoga skupa se mora zahtevati da se ~iwenice iz ove kwige moraju emitovati u svim sredstvima informisawa, naro~ito na dr`avnoj televiziji, i to svakodnevno i vi{e puta. Ko to odbije, najgori je sau~esnik u najmonstruoznijim procesima savremene istorije. Ko to odbije, odgovara}e kad-tad. Nauka je organizovana, sistematska i planska sumwa. Ipak, ona polazi od nekih postulata kao nesumwivih. Me|utim, posle svega {to se odigrava u ha{kim procesima dopustite da sumwam u sve. U wihovu dosada{wu pravdu, u istoriju wihovu u dosada{wu “istinu o rasporedu dobra i zla”. Vrlina tvori pravdu, pravda stvara civilizaciju i, pored najve}eg truda, nisam kod wih mogao da prepoznam ni hrabrost, ni dobronamernost, ni umerenost, ni tolerantnost, ni razboritost, ni plemenitost, ni vernost, ni milosr|e, ni sa`aqewe, ni zahvalnost, ni jednostavnost, ni blagost, ni ~isto}u... Dakle, ni pravednost. Iz toga nije te{ko zakqu~iti da su oni samozvani i samoproklamovani ba{tinici zapadne civilizacije, oni su, u stvari, weni glavni uni{titeqi. Oni su, u stvari, kreatori anticivilizacije. Ti tvorci me|unarodnih sukoba i ratova, ti tvorci Tribunala i monstruoznih procesa, ti otima~i tu|eg, ti paraziti koji zasnivaju standard na umirawu od gladi milijarde stanovnika ove planete i ivice gladi druge milijarde. Najnedostojniji me|u nedostojnima tu`e i sude u ha{kim procesima, a najnedostojniji me|u doma}ima im u tome svesrdno poma`u. Ne}e biti ni vrline ni pravde dok najnedostojniji ne sagledaju mi{ice hrabrosti i lice pravde. Razume se, uz prisustvo svih onih ostalih vrlina koje oni ne poznaju. Tek }e se tada videti {ta je zaista vladavina prava. I da zakqu~im. Poruku Vojislavu [e{equ i na{ima u ha{kim procesima poslao je, budu}nosti radi, jo{ velikan sa Gore re~ima – blago prognanima pravde radi, jer je wihovo carstvo nebesko. Tu nemamo {ta da dodamo. Na{e je da se za pravdu borimo, odnosno, da se protiv nepravde izborimo. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se profesoru Anti}u. Zamoli}u vas za jo{ jedan veliki pozdrav za gospo|u Guskovu koja zbog obaveza mora da nas napusti u ovom trenutku. A sada bih vas molio – po{to je prvi put danas na nau~nom skupu i jedan od qudi koji je {titio interese Srbije, branio Srbiju u svetu, obavqao du`nost i ministra inostranih poslova na{e zemqe – molim vas da pozdravite Vladislava Jovanovi}a i ja ga molim da vam se obrati. Izvolite, gospodine Jovanovi}u. Vladislav Jovanovi}: Dame i gospodo, po{tovana gospo|o [e{eq, otkako je dr Vojislav [e{eq dobrovoqno oti{ao u Ha{ki tribunal ne prestaje wegova titanska borba za istinu, pravdu, pravi~no i fer su|ewe. Ta borba je bila neprekidna i ~esto je zapadala u duboke i traumati~ne krize.
86

Jedna od wih je bila i wegov dugotrajni {trajk gla|u iz koga se izvukao posledwim naporima snage. Ta wegova borba, na`alost, ostala je neprime}ena od strane zvani~ne Srbije. Zvani~na Srbija, umesto da se brine o svojim dr`avqanima bilo gde u svetu, u bilo kojoj situaciji da se nalaze i da {titi wihova prava na dostojanstvo i odbranu, oglu{uje se o tu svoju svetu du`nost i kao da u`iva u nezgodama i neprijatnostima koje su u Pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala zadesile dr Vojislava [e{eqa. Time je zvani~na Srbija pala na ispitu obaveze za{tite svojih dr`avqana, pogotovu dr Vojislava [e{eqa, koji i nije obi~an dr`avqanin, ve} predsednik najve}e politi~ke stranke u zemqi, koji je bio dugogodi{wi poslanik i potpredsednik vlade i koji je, kona~no, u~esnik u celom periodu vi{epartijskog sistema u na{oj zemqi od pre 15 i vi{e godina. I zbog toga, na{e re~i moraju da budu, pre svega, re~i osude vlade i vlasti Srbije {to ne ~ine ono {to je wihova du`nost i {to prepu{taju dr Vojislava [e{eqa wegovoj sudbini u Hagu, kao {to su pre toga prepu{tali sudbinu Slobodana Milo{evi}a u tom istom Hagu sve dok wegova borba nije okon~ana nametnutom smr}u. Posledwa bitka, velika bitka dr [e{eqa za pravdu, pravi~no i fer su|ewe jeste kwiga u kojoj su izneseni podaci u izjavama 18 takozvanih potencijalnih svedoka. Te izjave sadr`e pora`avaju}e podatke o pona{awu istra`iteqa Tu`ila{tva u na{oj zemqi. One, tako|e, sadr`e i pora`avaju}e optu`be protiv vlasti ove zemqe, koje su dopustile takvim istra`iteqima da nesmetano, nezakonito, tako nemoralno i tako nepo{teno vr{qaju po na{oj zemqi. Setimo se kako se druge zemqe pona{aju prema svojim dr`avqanima koji zapadnu u nevoqe. Amerika ~esto vodi rat samo zbog jednog svog dr`avqanina. Velika Britanija za petnaestoricu svojih marinaca, koji su se na{li u teritorijalnim vodama Irana, zapalila ma{tu celog sveta, anga`ovala sve mogu}e forume, kako bi ih izvukli, istovremeno ne priznaju}i ~iwenicu da su oni bili krivi. A De Gol je prilikom svoje zvani~ne posete Turskoj, {ezdesetih godina pro{log veka, kao prvu ta~ku dnevnog reda postavio pitawe jedne francuske maturantkiwe, koja se zbog ha{i{a na{la u turskom kazamatu, i interesovao se za wena prava, plediraju}i za weno pu{tawe na slobodu. To je primer kako se dr`avna vlast brine za svog dr`avqanina. A ne ovo kako na{a dr`avna vlast koja prakti~no u`iva {to se na{ dr`avqanin sa tako jakim politi~kim “bekgraundom”, kao {to je dr Vojislav [e{eq, nalazi u te{ko}ama zbog nepravde koju mu sistematski name}e Tribunal. Zbog toga bi dr`avna vlast, koja je veliki du`nik dr Vojislavu [e{equ, kao {to je bila pre toga i veliki du`nik Slobodanu Milo{evi}u, morala odmah da deluje i to u dva pravca: prvo, da se odmah zainteresuje za kr{ewe prava pritvorenika dr Vojislava [e{eqa od strane Tu`ila{tva i da odmah stane u za{titu wegovih prava na pravi~no i fer su|ewe. Da iz izjava 18 svedoka, po{to ih prethodno proveri, izvu~e optu`uju}e elemente protiv Tu`ila{tva i Ha{kog tribunala i da o tome odmah obavesti pred87

sednika Ha{kog tribunala i predsednika Saveta bezbednosti, kao i generalnog sekretara Ujediwenih nacija, po{to su Ujediwene nacije tvorci tog Tribunala; drugi zadatak jeste da iz izjava ovih svedoka izvu~e sve one elemente koji inkrimini{u pona{awe tu`iteqa i istra`iteqa Tu`ila{tva i da na bazi toga donese svoje odluke. Ho}e li te odluke biti zasnovane na zakonu ili }e ti istra`iteqi da budu zamoqeni da napuste na{u teritoriju, to je stvar procene, ali posle ovoga {to smo ~uli iz ovih izjava, jednostavno nema mesta daqem zadr`avawu tih istra`iteqa u na{oj zemqi. Pora`avaju}e je i saznawe do kojeg smo do{li zahvaquju}i ovim izjavama da su istra`iteqi imali punu slobodu kretawa i rada diqem Srbije i da u tome nisu bili nadzirani ni od jednog organa dr`avne vlasti. Sve {to su ~inili ~inili su u odsustvu organa dr`avne vlasti. Drugim re~ima, oni su na teritoriji suverene Srbije vr{ili suverenu vlast. Vr{ili akte i donosili svoje odluke i to prema dr`avqanima na{e zemqe. Ja mislim da nema primera u modernoj istoriji da je jedna zemqa sebi dopustila takvo poni`avawe kao {to smo mi sebi dopustili davawem takve {iroke slobode radu Tu`ila{tva Ha{kog tribunala u na{oj zemqi. Zbog toga mislim da bi taj sporazum o osnivawu ha{ke kancelarije trebalo da bude preispitan u smislu pogre{aka koje su ~iwene od strane Tu`ila{tva i da iz wega bude eliminisano sve ono {to povre|uje i ugro`ava suverenitet Srbije. Isto tako, Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom koji je istovremeno pravo Tribunala da se interesuje u Srbiji za dokaze koji se ti~u na{ih dr`avqana po wihovim optu`nicama, da taj zakon sadr`i i obavezu i Ha{kog tribunala i Tu`ila{tva da po{tuju ustavni i pravni poredak Srbije. Nijedan zakon u ovoj zemqi ne mo`e da iza|e iz Skup{tine Srbije, a da se on ne oslawa, ne zasniva na ustavnom i pravnom poretku. Prema tome, ni zakon o kome je re~ nije dao blanko kartu Tu`ila{tvu Ha{kog tribunala da mo`e da radi {ta ho}e u na{oj zemqi. Dr Vojislav [e{eq je svojim pona{awem, naro~ito svojom, rekao bih, divovskom borbom za istinu, op{tu istinu, ne samo istinu o wemu, i pravi~no i fer su|ewe zaslu`io na{e po{tovawe i divqewe. Stoga, on zaslu`uje ne samo puno razumevawe i punu podr{ku gra|ana Srbije, nego i organa dr`avne vlasti, po{to se wegova borba istovremeno izjedna~uje sa borbom za istinu koja se ovoj zemqi osporava i danas, i to ne samo u pogledu doga|aja iz pro{losti, nego i u pogledu doga|aja koji se de{avaju u ovom trenutku. Kosovo i Metohija je samo jedan od tih primera. Sa ovog mesta bih `eleo da uputim apel na{oj dr`avnoj vlasti da se trgne iz letargije i da odmah pokrene mehanizme proveravawa i kontrole svega {to se doznalo iz ovih izjava i da istovremeno stupi u kontakt sa Ha{kim tribunalom radi razja{wavawa prirode i pozadine postupaka istra`iteqa Tu`ila{tva u na{oj zemqi. Mi smo, kao i svi drugi ~lanovi me|unarodne zajednice, zemqa koja pretenduje na suverenost i na kakvu taku nezavisnost. Da bi na to mogli da pretendujemo moramo svuda i svakog dana da dajemo potvrdu o uva`avawu na88

{e sopstvene suverenosti. Mi to, na`alost, ne ~inimo. Nije samo primer istra`iteqa Tu`ila{tva na{eg nepo{tovawa, nepridr`avawa vlastite suverenosti i autoriteta na{e zemqe; tu su i razni drugi primeri koji su se desili u posledwe vreme, a naro~ito posledwih nedeqa, kada su strani ambasadori prosto bacali pesak u o~i javnosti Srbije, izazivaju}i je, poni`avaju}i je i plediraju}i za stav koji treba da bude samoubila~ki, a to je – da se javnost Srbije pomiri sa ~iwenicom da je Kosovo i Metohija izgubqeno i da treba da budemo zahvalni onima koji se spremaju da nam ga otmu. Po{to je u pitawu kwiga dr Vojislava [e{eqa, za one koji su je ~itali ona je pravo otkrovewe, za one koji je jo{ nisu ~itali trebalo bi da bude kwi`ica koju bi trebalo {to pre da pro~itaju, jer otvara o~i gra|anima ove zemqe i ukazuje na pozadinu koja je do sad bila potpuno nepoznata i zamra~ena, a to je da nismo gospodari svoje zemqe, nego su to i neki drugi koji su dobili ovla{}ewa da gospodare qudima u ovoj zemqi, da im prete, da ih podmi}uju, da ih optu`uju i tako daqe. Zbog toga bih i predlo`io da se ova kwiga {iroko distribuira i podr`ao bih mi{qewe koje je ovde izre~eno da se i dr`avni mediji, pre svega RTS, zamole da u tom pogledu daju svoj puni doprinos. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Jovanovi}u. Zamolio bih glavnog pravnog savetnika, ~oveka koji je napisao najvi{e podnesaka, ~oveka koji se, rekao bih, najvi{e bavio ovom temom, instrumentalizovawem i izmi{qawem svedoka, ali i pretwama i svim drugim poku{ajima pritisaka na one qude koji bi trebalo da budu svedoci protiv Vojislava [e{eqa. Re~ je o Zoranu Krasi}u kojega bih zamolio da vam se obrati. Zoran Krasi}: Dame i gospodo, jedno od zna~ajnijih garantovanih i za{ti}enih prava svakog optu`enog lica jeste i pravo na javno su|ewe. Vi{e ciqeva treba da se postigne javnim su|ewem, a ja bih ovde istakao samo dva. Jedan diq je da javnost bude takozvani razumni posmatra~ i da vidi kako oni koji dele pravdu, koji utvr|uju ~iwenice, a to su sudije, koliko oni razumno zakqu~uju. Povodom zahteva koji je 8. marta ove godine podneo Vojislav [e{eq, kojim je tra`io da Pretresno ve}e pokrene postupak za nepo{tovawe suda protiv tri najodgovornije li~nosti Tu`ila{tva, naravno, u skladu sa odgovaraju}im pravilima Pravilnika o postupku i dokazima, podse}am ove koji treba razumno da zakqu~e, po{to je razumnim posmatra~ima odavno sve jasno, na wihova pravila i na wihove pravne stavove povodom nepo{tovawa Me|unarodnog suda. Da bi to delo bilo ka`wivo, onaj ko je u~inio to mora da postupa svesno i namerno. U tom pogledu, Ha{ki tribunal je ve} u desetak predmeta zauzeo stav {ta zna~i namerno. Dovoqan je uslov, recimo – opet wih da podsetimo na jedan istorijski predmet – to je predmet Tonej iz Velike Britanije iz 1993. godine, gde su lordovi zakqu~ili da se prestup sastojao u ometawu toka pravde vr{ewem pritisaka na potencijalnog svedoka, a da nije bilo neophodno dokazati da je svedok bio podmi}ivan, da mu je bilo pre}e89

no, da je bio `rtva pritiska, ve} je dovoqno da se zakqu~i da je prestupnik imao nameru da ometa tok pravde putem ube|ivawa potencijalnog svedoka. U onih objavqenih 18 i dodatnih 12 izjava to je mnogo ja~e, sa`etije izra`eno, nego ovaj minimalni uslov koji primewuje Ha{ki tribunal. [to se ti~e pretwe dovoqno je da se uti~e na slobodnu voqu nekog pojedinca, a taj uticaj je preduzet da bi se to lice li{ilo mogu}nosti da deluje slobodno ili na slobodan na~in. U ovih 18 izjava se nalazi previ{e tih elemenata. Zastra{ivawe je svaka direktna, indirektna, ili potencijalna pretwa izvr{ena nad svedokom, a koja mo`e da dovede do me{awa u wegovu du`nost da svedo~i bez primesa ma kakvog me{awa. I toga ima na pretek u ovim izjavama. Ima dokaza i za podmi}ivawe i nu|ewe mita – nezakonita, nepo{tena ponuda koja treba da omogu}i da neko lice stekne korist da bi u~inilo ne{to. Moram da skrenem pa`wu ovima koji treba da razumno zakqu~e u mo`da u najjednostavnijem predmetu u Hagu gde se sudilo za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, a to je predmet Be}aj. Iako su imali presretnute snimke telefonskih razgovora u kojima je do{lo do te pretwe prema nekim potencijalnim svedocima, su|ewe je krenulo ovima, oni nisu pribegli ka`wavawu po osnovu pretwi, zastra{ivawa i nu|ewa mita, nego su pribegli onoj najbla`oj kvalifikaciji, a to je na drugi na~in da se uti~e na svedoka. I toga ima previ{e u izjavama koje su prilo`ene Ha{kom tribunalu kao dokaz da je Tu`ila{tvo u predmetu protiv Vojislava [e{eqa koristilo nezakonita sredstva. Ciq kori{}ewa tih sredstava je bio da se osujeti i onemogu}i sprovo|ewe pravde pred jednim me|unarodnim sudom, ako je to uop{te me|unarodni sud. Moram da skrenem pa`wu, tako|e ovima, ali i celokupnoj javnosti, da je zahtev Vojislava [e{eqa potpuno jasan. Nema tu potrebe za nekim velikim dokazivawem: sve je jasno, sve je iza{lo na ~istinu, izjave postoje, postoje svedoci prema kojima je nezakonito postupano, postoje pravni stavovi `albenih ve}a povodom nepo{tovawa Me|unarodnog suda. Samo da ih podsetim na ne{to kako se, recimo, radi u Francuskoj: u Francuskoj se ka`wava i poku{aj ometawa pravde koji je formulisan kao kori{}ewe obe}awa, ponuda, poklona, pritisaka, pretwi, nasilnih sredstava, podmuklih ili la`nih postupaka tokom procedure ili u ciqu optu`be ili odbrane da bi se drugo lice navelo da po~ini ili iznese la`ni iskaz, izjavu ili tvrdwu, ili da se uzdr`i od davawa iskaza, izjave ili tvrdwe, ~ak i ako nagovarawe nije proizvelo `eqene efekte. U Engleskoj, promi{qeni i nameran pritisak na svedoka predstavqa nepo{tovawe suda. Kina – ka`wivo je podsticati svedoka da u~ini la`no svedo~ewe. To je sve Ha{ki tribunal do sada koristio u desetak predmeta gde je postupao. Aktus reus koji je potreban za ovo delo je fizi~ki ~in da je prekr{ena obaveza i da su izvr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa, podmi}ivawa i pritisaka ili da se na drugi na~in uticalo na svedoke. Svedoci su svojim izjavama konkretno opisali {ta se to sve de{avalo. Mens rea je postojawe svesti kod izvr{ioca da kr{i obavezu, ~ak se ide i daqe, odnosno, sni`ava
90

se kriterijum, nije ni potrebna specifi~na namera, ve} samo konkretna namera da se ometa propisani postupak. Zna~i, sa gledi{ta Stru~nog tima koji poma`e odbranu Vojislava [e{eqa ovaj predmet je za nas okon~an, s obzirom da je sve apsolutno jasno, sve je u skladu sa pravilima i postoje}om praksom. Radi javnosti, veliki broj potencijalnih svedoka je kontaktiran. Taj prvi kontakt je po pravilu bio nezakonit. Ne mo`e da bude zakonit kontakt u kafani. Ha{ki tribunal nije vaqda kafanska institucija, pa da svedoke skupqa po ulici, juri po kafanama ili da ih omalova`ava kao gra|ane, dr`avqane Republike Srbije, tako {to u jednom uglu wih desetoro sedi i ~eka da ih ta trojica istra`iteqa u drugom uglu kafane ispitaju, na lap topu ne{to registruju. Niti su dobili poziv, niti su dobili zapisnik, niti imaju izjavu koju su dali. Ne mo`e Tu`ila{tvo u svom eventualnom budu}em odgovoru da se poziva na neka pravila. Ne mo`e, recimo, da se pozove na pravilo 68 bis, gde su navodno zakasnili sa obelodawivawem. Ako su ve} uzeli izjavu od nekog lica i ukoliko je lice reklo jasno i glasno, a 18 je takvih izjava, da ne postoji bilo kakva krivi~na odgovornost Vojislava [e{eqa, opisuju}i ~iwenice i opisuju}i neke doga|aje onda su te podatke istra`iteqi Ha{kog tribunala morali da dostave Vojislavu [e{equ kao osloba|aju}i materijal. Wemu nije dostavqen taj osloba|aju}i materijal. Ne mogu da se pozivaju na pravilo 70, da nisu u obavezi da obelodane informacije, memorandume i podatke o tome kako su do{li do nekih svedoka. To je takozvani prethodni ili neki potencijalni materijal, radni materijal. Nije to radni materijal. Za{to nije radni materijal? Pa tridesetoro qudi je dalo izjave! Oni na to ne mogu da se pozovu. Naprosto, oni nemaju na {ta da se pozovu u svom odgovoru. Ali ne{to {to bi mo`da bila najgora stvar za me|unarodnu pravdu i shvatawe pravde bilo bi kada bi sedam, osam ili deset istra`iteqa Tu`ila{tva koji su na terenu radili trpeli neku odgovornost, a da ne trpe tri najodgovornija lica koja su osmislila ovakav sistem rada. I ta tri lica se terete i kao neposredni izvr{ioci ka`wivog dela nepo{tovawa Me|unarodnog suda, kao oni koji su u jednom delu ~inili poku{aj i u tre}em delu glavni naredbodavci, oni koji su podsticali. Mogli smo da utvrdimo {ta su radili u Srbiji, kako su vr{qali, tek onog momenta kada smo do{li u posed materijala na osnovu koga Tu`ila{tvo smatra da treba da se sprovede postupak protiv Vojislava [e{eqa. Tek ove izjave svakome dozvoqavaju da razumno prosudi {ta se pripremalo u jesen 2006. godine. Su|ewe Vojislavu [e{equ bez Vojislava [e{eqa, sa nametnutim braniocem, sa svedocima koji ne bi svedo~ili li~no, ve} bi se u spise predmeta ubacile wihove pismene izjave ili iskazi iz transkripata nekih ranijih predmeta presavilo preko kolena i zavr{io postupak. Za{to? Zato {to su to la`ne optu`be koje mogu da opstanu samo putem la`nih svedoka. Trideset qudi se javilo i reklo: nismo hteli da budemo la`ni svedoci! Hvala im.
91

Trideset qudi je reklo: Vojislav [e{eq je u pravu jo{ od 26. marta 2003. godine. Pri prvom pregledu optu`nice videlo se – 14 ta~aka optu`bi, sve la`ne. Kako one mogu da opstanu? Samo putem la`nih svedoka. Ovaj zahtev koji je podneo Vojislav [e{eq otvara i novo pitawe: kako su oni do{li do onih svojih svedoka Tu`ila{tva? Ovo su potencijalni svedoci, koje nisu predlo`ili, ali kako su do{li do svojih svedoka? Kojim obe}awima? Nu|ewem? Kojim pretwama? Na koji na~in? ^uje se iz Ha{kog tribunala, navodno, ovim zahtevom se uti~e na svedoke. Na koje svedoke se uti~e? Mi ni ne znamo ko su svedoci Tu`ila{tva! Jo{ nisu obelodanili ko su svedoci Tu`ila{tva. Tek kada smo po~eli da proveravamo ono {to su napisali za neke lokacije da bi raspravili da li je to ba{ tako bilo, s obzirom da Vojislav [e{eq nema nikakvih dodirnih ta~aka sa lokalitetima koji su navedeni u ovoj optu`nici – tek tada su po~eli da se javqaju qudi; obja{wavali {ta se de{avalo na tim lokacijama i saop{tavali da su imali kontakte sa Tu`ila{tvom. I tada smo saznali koje su pretwe bile upu}ene tim qudima. Dovoqno je samo podsetiti da po~etkom februara istra`iteqi Tu`ila{tva obilaze pojedine potencijalne svedoke i ka`u im: uskoro }e vas da kontaktiraju ovi iz Stru~nog tima koji poma`e odbranu Vojislava [e{eqa. Nemojte sa wima da razgovarate. Ako budete razgovarali, ka`ite nam {ta biste im rekli. Nemojte da prihvatite da budete svedok odbrane. To sad svi znamo. Potrebno je samo jo{ da to Pretresno ve}e prizna, da pokrene postupak, a ne sa nekim igrarijama da li }e amikus kuri da bude istra`iteq. Ne, neka odrede jednog sudiju Pretresnog ve}a, neka on ispita ove navode, neka donesu nalog koji }e da bude optu`nica i neka se pokrene postupak protiv ovih lica. Wih formalno-pravno {titi imunitet Ujediwenih nacija, ali ~emu taj imunitet ako treba da se la`e i da se ometa sprovo|ewe interesa pravde. Su{tina imuniteta nije u tome da bi se pravda zaobi{la. I samo da vas podsetim na jednu vrlo va`nu stvar: jedini sud na kugli zemaqskoj koji ima neke svoje ciqeve, a koji nisu vezani za primenu zakona je Ha{ki tribunal; drugi ciq tog nazovi suda – pored onog prvog da se uspostavi mir i zaustavi rat – drugi je da se spre~i revizija. ^ega? Revizija onoga {to se desilo na teritoriji biv{e Jugoslavije. Ne mogu oni da spre~e tu reviziju. Za{to? Wihova istina je la`. Sudski postupak, ako ve} mora da se vodi, mora da se vodi da bi se utvrdila istina {ta se desilo, pa tek onda da li je neko krivi~no odgovoran za te stvari koje su se desile. Ovaj zahtev otvara mnoga pitawa i verovatno centralno, ne samo za ovaj predmet, nego za sve predmete u Ha{kom tribunalu, a to je pitawe svedoci zlo~ina i svedoci baze zlo~ina. Gde su izmislili te svedoke baze zlo~ina? Za{to su im oni potrebni? Da bi se spre~ila revizija? Svedok baze zlo~ina je neki slu~ajni prolaznik, koji bi rekao {ta se desilo u wegovom mestu, a on ne zna ni ko je to uradio, ni za{to je uradio, ni kako je uradio, i on se koristi kao svedok protiv nekoga ko je bio
92

800 kilometara udaqen od tog mesta. Gde tu ima pravde? Me|unarodne pravde u Hagu nema. Pretresno ve}e je sada na ~istini, sve je ovo jasno, raspravqeno, napisano prema wihovim pravnim stavovima, tridesetak izjava, a kako vidim bi}e jo{ izjava, jer sad su se qudi malo i ohrabrili, pa se javqaju; skinuli su veliki teret sa sebe. @iveti pod pritiskom tolike godine, u strahu da li }e neko da podigne optu`nicu, da li }e neko da me poziva... Jedan oslabio 20 kilograma, drugi 50 kilograma od sekiracije. Ko je to wih isle|ivao? Qudi ili monstrumi? Ko mo`e takav strah da prouzrokuje kod nekog ~oveka? Naravno, da se qudi pla{e za svoju sudbinu. Kada do|u, pa jo{ demonstriraju kako sve znaju o porodici potencijalnog svedoka. Hvala im {to su dali ove izjave i omogu}ili da se ~uje istina i pravda. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Krasi}u. Zamolio bih kwi`evnika, publicistu, istaknutog srpskog rodoquba, velikog prijateqa dr Radovana Karayi}a, Miroslava Tohoqa da vam se obrati. Miroslav Tohoq: Dame i gospodo, dragi prijateqi, {tede}u malo svoga vremena za ove ugledne pravnike kojih ovde ima u velikom broju, jer smatram da wihova stru~na re~ ima ve}u te`inu, nego moja, uglavnom literarne projekcije. Tim pre {to spadam me|u one qude koji veruju, koji su ube|eni, koji nalaze da je u dobronamernim intelektualnim krugovima sveta, naro~ito Zapada, Hag kao tema pase i ne zaslu`uje onu ozbiqnost koju je imala ju~e, niti }e sutra imati onu ozbiqnost koju ima danas. Takvom stavu i takvom mi{qewu, takvim nalazima svakako da su doprineli i ovi na{i nau~ni skupovi. Pre mesec ili ne{to vi{e u Londonu se, u okviru programa jedne izdava~ke ku}e sa kojom imamo dobru saradwu, pojavila kwiga jednog britanskog novinara, pod naslovom “Travestija” i obra|en je slu~aj Ha{kog tribunala na primeru tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. U recenziji te kwige u jednom drugom ~asopisu, drugi autor, koji meni nije mnogo poznat, bar mi ime ne govori mnogo, ka`e i ja mu to verujem, mada ga ne poznajem, taj autor, taj recenzent veli da Ha{kom tribunalu tek predstoji problem, jer u slu~aju Tu`ilac protiv dr Vojislava [e{eqa bi}e im lak{e da doka`u da je [e{eq boravio na Mesecu, nego da je po~inio ono {to mu Tu`ila{tvo pripisuje. Pre otprilike godinu dana, negde u ovo doba godine, vodio sam privatni razgovor sa jednim visokorangiranim zapadnim diplomatom, ~ija vlada ima neprikosnoven uticaj na Ha{ki tribunal. Pitao sam ga, a i on je tako|e izneo mi{qewe da }e Tu`ila{tvu biti veoma te{ko da doka`e optu`nicu protiv dr [e{eqa. Pitao sam: za{to onda dr`ite dr [e{eqa u pritvoru? On je, u trenutku iskrenosti, kazao ovu re~enicu: dr`imo ga zato {to smatramo da je to na~in da ograni~imo mo} i uticaj radikala u Srbiji. E sad, o svedocima. Gospodin Krasi} je ovde pomenuo svedoke baze zlo~ina. Se}am se, to me je podsetilo na jedan slu~aj kada je 1993. godine u Sarajevu nastala prava panika i samo je u muslimanskim delovima grada bru93

jalo – [e{eq, [e{eq, [e{eq... Mislim da se u dokumentaciji Ha{kog tribunala nalazi i deo presretnutih razgovora, takozvanih prislu{kivanih razgovora izme|u Pala i Beograda, gde neko sa Pala, nekom u Beogradu ka`e: “ [aqite nam {e}era bar 10 kamiona”. Ovaj odgovara: “U redu, {aqemo vam {e}era”. Taj koji je prislu{kivao je zamenio, permutovao, i tako je nastala ta fama o tome kako su Srbi umesto {to su se do~epali {e}era, zapravo do~ekali [e{eqa i ti svedoci baze zlo~ina sigurno da }e se na}i pred Ha{kim tribunalom. Vi, kao i ja, svako ve~e gotovo mo`ete pratiti na na{oj dr`avnoj televiziji i svim drugim dr`avnim televizijama u ovoj Srbiji vladinim i nevladinim, kako jedan ~ovek izve{tava iz Va{ingtona, iz Wujorka, gde god se neko tamo zatekne od ovih iz vlasti i kako se ponekad ~ak vi{e nego ambasador Polt quti ako Srbiji ne{to krene dobro, kao u posledwem primeru sa reakcijom Rusije na na{e probleme. E, taj ~ovek se pojavio i u ulozi svedoka, posebno rangiranog svedoka u slu~aju Slobodana Milo{evi}a. On je svedo~io o nekom tajnom sastanku na Palama na kome se, Bog zna, krojila kakva strategija politika, politika zlo~ina i strategija izvr{ewa tog zlo~ina. Me|utim, radilo se o jednom skup{tinskom zasedawu gde je pristup svima bio otvoren, ali zbog malog prostora ba{ novinari, kojih je bilo nekoliko stotina ili nekoliko desetina, nisu mogli da prisustvuju. E, taj ~ovek je svedo~io kako je on uspeo, igrom slu~aja, ve{tinom sopstvenom da snimi krunski dokaz govora Slobodana Milo{evi}a. Kao nesu|eni svedok Milo{evi}eve odbrane, do{ao sam samo do jedne kwi`ice koju sam u to vreme, sedam dana posle te Skup{tine, {tampao neredigovanu, neautorizovanu, kao i sva izlagawa, i samo sam hteo da ponesem i da to predo~im tu kwi`icu, taj dokument ha{kim sudijama. Me|utim, to ne smeta istoj toj li~nosti da bude dopisnik, da bude urednik “Vojs ov Amerika”, da bude dopisnik dr`avne televizije Srbije, da bude dopisnik Bi-Bi-Sija iz Srbije, ili odakle ve}, i da se quti na sve {to dobro krene u Srbiji. O na~inu na koji se vr{i pritisak na potencijalne svedoke, upu}ujem vas na ovu zastra{uju}u publikaciju koja je {tampana ovih dana i koju ovde pomiwemo. Tako se uvode takozvani insajderi, a oni bi mogli, u vi|ewu ha{kih tu`ilaca, da doka`u nedokazivo. Zato ne {tede ni sredstva, ni novac da bi prona{li takve qude. Ali ipak, podseti}u vas, tako|e, na sudbinu, ili kako ve} zavr{avaju ti krunski insajderi, podseti}u vas na jednog kome neka je laka be`anijska zemqa, a svima wima ve} za `ivota koji prihvate tu ulogu neka je za `ivota pokoj du{i. A dr Vojislavu [e{equ i vam svima, svaka sre}a i dobro zdravqe. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Tohoqu, re~ ima prof. dr Mom~ilo Suboti}. Prof. dr Mom~ilo Suboti}: Dame i gospodo, prvo bih se slo`io sa prethodnim predlozima, koji su i{li u pravcu toga da se Hagu i ha{kim istra`iteqima zabrani da vr{qaju po srpskoj dr`avi, da vr{qaju i da na najgrubqi na~in ugro`avaju srpski suverenitet.
94

Ova posledwa [e{eqeva kwiga koja govori o kwizi Jove Ostoji}a i kwizi, odnosno, iskazima jo{ 17 srpskih patriota, do{la je posle wegovih stotinak drugih kwiga i ona je, posle “Ideologije srpskog nacionalizma” i wegovog maestralnog svedo~ewa u odbrani Slobodanu Milo{evi}u, do{la posle jedne kwige koja govori o rimokatoli~kom zlo~inu u stvarawu ve{ta~ke hrvatske nacije i da je u Hagu bilo pravde, da je bilo prava, da je bilo ~asti i dostojanstva, da ne ka`em da je bilo stida, tada bi taj proces ve} bio zavr{en i [e{eq bi bio na slobodi. Me|utim, Hag je posegnuo za ne~im drugim, Hag je posegnuo za la`nim obe}awima, za torturom, za maltretirawem ovih svedoka, za la`nim obe}awima i naj`e{}im pretwama, pa i onim pretwama smr}u, kako bi se prof. dr Vojislav [e{eq optu`io za ne{to {to nije u~inio. Uvek je u te{kim trenucima u srpskoj istoriji kada su Srbija i srpski narod postavqeni tu gde su postavqeni, kako je Cviji} govorio, sagradili smo ku}u na sred puta, pa smo smetali mnogim imperijama, dolazilo do velikih stradawa, do velikih isku{ewa. Ako bismo povla~ili istorijsku paralelu sa ovim dana{wim su|ewem [e{equ i sa srpskim stradawima od Kara|or|a naovamo, a dva su najkarakteristi~nija, oba su se desila po~etkom 20. veka, jedno je u vreme aneksije Bosne i Hercegovine, a drugo je pred Prvi svetski rat. U vreme aneksije Bosne i Hercegovine, koja je u Srbiji bolno odjeknula i kada su se Srbi na{li – kako je govorio Jovan Cviji} – u takvom geopoliti~kom polo`aju da je Srbija opkoqena zemqa, a Srbi uhap{en narod. Ako bismo aktuelizovali te prilike, mo`emo re}i da je srpski polo`aj danas najsli~niji onom iz vremena aneksije Bosne i Hercegovine. To je vreme kada je austrougarska politika i diplomatija – pozivaju}i se na srpsku pro`drqivost, kako su oni rekli, prema tu|im dr`avnim teritorijama – organizovala veliku parnicu, takozvani bawalu~ki veleizdajni~ki proces, na kome je pohapsila i osudila najvi|enije Srbe svu srpsku inteligenciju iz svih slojeva srpskog dru{tva u Bosni i Hercegovini. Osu|eno je, da vas podsetim, 156 Srba, wihova intelektualna, duhovna, prosvetna i svaka druga elita, a od ~ega je 153 osu|eno na kaznu smrti. Samo su doga|aji koji su usledili kasnije stvarawem jugoslovenske dr`ave, odnosno, nadirawem srpske vojske i oslobo|ewem spre~ili da se ta mera i ostvari. Kakva je analogija sa dana{wim doga|ajima iz tog procesa? Proces bawalu~ki je imao za ciq da se spre~i kontinuitet nacionalizovawa muslimanske omladine u srpskom smislu i da se od srpske identifikacije otu|i srpska Bosna i Hercegovina. Poznato vam je da je i Bewamin Kalaj, najzna~ajniji poglavar Bosne i Hercegovine, priznao da je Bosna i Hercegovina u etnografskom smislu srpska, ali da je Srbima – kako je dobro uo~avao u svojoj, dobro napisanoj istoriji Srba – priro|en duh separatizma: i verski, i politi~ki, i ideolo{ki i zbog tog wihovog duha separatizma mogu}e je insistirati na bosanskoj naciji, na politici bosanske nacije. Svedoci smo, insistirali su i ovi savremeni gaulajteri, odnosno, izaslanici Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini ili guverneri koji su smatrali da se Bo95

sna mo`e uspostaviti kao nekakva bosanska dr`ava u kojoj bi Srbi, muslimani i Hrvati predstavqali zapravo jednu naciju po uzoru na onu Kalajevu. Drugi proces, koji se desio {est godina pre ovog bawalu~kog procesa, bio je zagreba~ki veleizdajni~ki proces 1909. godine, kada je opet osu|ena srpska elita pod optu`bom da su vr{ili velikosrpsku propagandu sa namerom da se ujedine sa Srbijom. Osu|ena je, zapravo, hrvatskosrpska koalicija, boqe re~eno wen srpski deo, koji je smatran nekakvom pla}eni~kom garniturom Srbije, odnosno, agenturom Srbije i isto su tako, na ~elu su bili bra}a Adam i Valerijan Pribi}evi}, osu|eni na duge vremenske kazne. U ~emu je analogija, odnosno, istorijska paralela sa ovim [e{eqevim su|ewem? I tada su srpski intelektualci, srpska politi~ka elita, zagovarali svesrpsko ujediwewe, oslobo|ewe i stvarawe, pre svega srpske dr`ave koja je, na`alost, 1918. godine pretvorena u jugoslovensku dr`avu. Podse}am vas da je Nikola Pa{i} za `ivota tu dr`avu smatrao pro{irenom Srbijom, otprilike je to isto govorio i Jovan Cviji} i ostali iz srpske intelektualne elite. Ona je, me|utim, zavr{ila sa jugoslovenskom dr`avom, dakle, srpska politi~ka elita je zahtevala da se izvr{i oslobo|ewe i ujediwewe Srba na wihovom etni~kom prostoru. A za{to se danas optu`uje i sudi srpskim intelektualcima, svim politi~kim, vojnim i dr`avnim rukovodiocima svih srpskih zemaqa? Upravo zbog ~iwenice {to su u slu~aju raspada Jugoslavije zahtevali da se – shodno pravu na samoopredeqewe koje je priznato svim drugim jugoslovenskim narodima i koje je na{e unutra{we i spoqno pravo – prizna da Srbi uspostave i brane svoju dr`avu na svom istorijskom i etni~kom prostoru. [e{eq je svakako najkompetentniji, najautenti~niji zagovornik ideje o integralnom Srpstvu, ideje da Srbi imaju pravo kao i drugi narodi da na svom etni~kom prostoru uspostave svoj dr`avni entitet. Ako se pravi ta analogija izme|u 1909. godine i potrebe da se opravda aneksija sa dana{wim [e{eqevim stavom u Hagu, onda mo`emo re}i da se tu `eli prikriti ~iwenica koju bi [e{eq svakako izneo na sudu i koju }e izneti, ako Bog da do|e do su|ewa, da su Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Bosni i Hercegovini bili dr`avotvoran narod i po unutra{wem, dakle, ustavnom sistemu Bosne i Hrvatske, a isto tako u me|unarodnom pravu, odnosno, a Hrvatska i Bosna i Hercegovina – bile dvonacionalne, odnosno, tronacionalne dr`ave, pa su Srbi, shodno pravu na samoopredeqewe, mogli da svoj dr`avni identitet konstitui{u na na~in ili da ostanu u zajedni~koj dr`avi ili da svoj dr`avotvorni, dr`avni, politi~ki entitet obrazuju onako kako smatraju da to treba da ~ine. Dakle, Hag ono {to nije ubio, ono {to nije slomio hteo je da preko la`nih svedoka u slu~aju Vojislava [e{eqa dokraj~i, znaju}i da je Vojislav [e{eq svakako najpozvaniji i u istorijskom i u pravnom i politi~kom smislu da tuma~i doga|aje na jugoslovenskom prostoru, odnosno, u borbi za jugoslovensko nasle|e 1991-1995. godine u istorijskoj perspektivi.
96

[ta je sa srpskom dr`avom? Podse}am vas – na to ukazuju i politikolo{ka istra`ivawa, a to je mawe-vi{e i poznato, mo`da ne u detaqe – da su se sve srpske politi~ke stranke do Dejtonskog sporazuma zalagale otprilike za ono {to govori na~elo samoopredeqewa. Sve srpske politi~ke stranke – ne ra~unaju}i Gra|anski savez Srbije koji je bio anacionalan i koji, videli ste, kako je zavr{io, i ne ra~unaju}i Vuka koji vrluda od nemila do nedraga od 1992. godine naovamo – sve druge, dakle i DS, zagovarale su da Srbi imaju pravo na samoopredeqewe i da imaju pravo da formiraju svoju dr`avu na svom etni~kom prostoru. Samo je Srpska radikalna stranka ostala dosledna takvom svom principu. A Vojislav Ko{tunica je, i nekoliko godina posle Dejtona, otprilike negde do 1999. godine, sa 66 srpskih intelektualaca tada zagovarao tezu da se Republika Srpska ima razgrani~iti sa Muslimansko-hrvatskom Federacijom i na prostoru na kojem srpske snage dr`e taj prostor da imaju pravo da formiraju svoj entitet koji }e se kad-tad ujediniti sa ostatkom srpske dr`ave. Kad i pod kojim uslovima je aktuelna srpska vlast promenila svoje stavove i okrenula }urak naopako, to je sada pitawe. Mogli bi, me|utim, da bar toliko imaju ~asti, da imaju dostojanstva, da stanu iza pravedne borbe dr Vojislava [e{eqa koji se, dakle, ne bori za neke svoje privatne ciqeve i interese i uop{te se ne bori da se tu od ne~ega odbrani, ve} zastupa interese Srbije, srpskoga naroda, srpsku istoriju, srpsko pravo i srpsku politiku – dakle, pravo Srba da na sopstvenom etni~kom prostoru obrazuju svoju dr`avu. Ovo mo`e da sada zvu~i pomalo iluzorno, jer su doga|aji politi~ki, vojni i tako daqe, na neki na~in prevazi{li ovu tezu, ali, u svakom slu~aju, nauci ostaje zadatak da se do kraja bori i poku{a da se izbori za one ~iwenice i one istine koje su nesporne. Nema sumwe da }e Ha{ki tribunal, kad se promeni konstelacija na evropskom prostoru, do`iveti svoj sramni kraj i svoju propast, kao {to su do`iveli sudovi u Frindjudonom procesu, u procesu za vreme aneksije, u Bawalu~kom procesu iz 1915. godine. Nema sumwe da }e Vojislav [e{eq svojim sjajnim istorijskim, pravnim i drugim argumentima oboriti takvu optu`nicu. Nama ostaje da se stalnom, permanentnom ofanzivom, na stru~nom, nau~nom, diplomatskom i drugom planu izborimo da Vojislav [e{eq iza|e iz zatvora – sa jedinstvenim zahtevom: sloboda za [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Suboti}u. Re~ bih dao dr Uro{u [uvakovi}u. Gospodina [uvakovi}a ne najavqujem posebno – on je ~est gost na na{im skupovima. Naravno, hvala vam. Izvolite. Dr Uro{ [uvakovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane dame i gospodo, danas izra`avamo svoju solidarnost i podr{ku pravednoj borbi dr Vojislava [e{eqa koju vodi u Hagu. Ali je danas na{ specifi~an zadatak da se bavimo la`nim i ucewenim svedocima pred takozvanim Ha{kim tribunalom, posebno u slu~aju protiv lidera srpskih radikala – dr Vojislava [e{eqa. Mi se time, zapravo, bavimo samo jednim segmentom la`i u Hagu. Tamo, naime, nema istine, niti
97

ima nade za istinu. U Hagu je sve la`no, sve izuzev srpskih heroja. Istinski srpski heroji, oni koji su se borili za slobodu svoje zemqe i svoga naroda, na`alost, jedini su pravi zato~enici tog la`nog Tribunala. Tu je konstataciju, uostalom, izneo i presednik Slobodan Milo{evi} u svom prvom obra}awu takozvanom Ha{kom tribunalu, 3. jula daleke 2001. godine. Citiram: “Ja smatram da je ovo isuvi{e la`an sud, ba{ kao {to su la`ne optu`be”, konstatovao je tada Slobodan Milo{evi} i, prekidan vi{e puta, uspeo da nastavi; nastavak citata: “Ovo su|ewe ima za zadatak da proizvede opravdawe za zlo~ine NATO pakta po~iwene u Jugoslaviji”. Ri~ard Mej je u tom trenutku iskqu~io mikrofon. Pri ovakvom stavu Slobodan Milo{evi} osta}e sve do trenutka kada je ubijen, 11. marta 2006. godine. Iako su mu bezbroj puta iskqu~ivali mikrofon, iako su svim propagandnim sredstvima afirmisali la`i la`nih svedoka koje su u sudnicu dovodili u ~emu im je dosovska vlast nesebi~no pomagala, glas istine koji je u Hagu iznosio Slobodan Milo{evi} uz pomo} svojih svedoka, me|u kojima je istaknuto mesto zauzeo i prof. dr Vojislav [e{eq, obi{ao je ~itavu planetu. Danas je mnogo, mnogo vi{e kwiga, tekstova, analiza koje priznaju da su Srbija i srpski narod, zapravo bile `rtve novog svetskog poretka i da je wihovo stradawe bilo odmazda za neposlu{nost vladama mo}nih dr`ava. To, vaqda, vidi svako normalan u Srbiji. Nisu bombardovali Srbiju 1999. godine zbog neslagawa sa Milo{evi}evom ideologijom, ve} zbog toga {to je tada{wa vlast, ~iji su sto`eri bili Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka, personalno Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq, odbila da preda Kosovo i Metohiju. Da smo tada prihvatili da se odreknemo Kosova i Metohije, da smo tada prihvatili NATO okupaciju Srbije, vrlo je verovatno da bi imali svu zapadnu podr{ku da do dana dana{weg ostanemo na vlasti. I to je, upravo, nu|eno u Rambujeu. Kao {to ni posle 78 dana bombardovawa ove zemqe nisu uspeli ni{ta drugo do da prihvate da se u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija usvoji Rezolucija 1244, koja je garantovala na{ suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Da we nije, dana{we vlasti ne bi imale o ~emu da razgovaraju sa – kako su se svojevremeno hvalili – svojim prijateqima iz Nema~ke, po{to Kosovo i Metohija odavno ne bi bilo na{a teritorija. Tako bi i srpski narod ostao uskra}en za saznawe da se prijateqstvo Demokratske stranke i Nema~ke zasniva na otimawu dela teritorije Srbije – Kosova i Metohije. I ko onda ka`e da se istorija ne ponavqa? Kao neko ko je neposredno u~estvovao u pripremawu nastupa predsednika Slobodana Milo{evi}a u Hagu, slobodan sam da tvrdim slede}e: ne treba im verovati ni kad ka`u dobar dan. U ovom kratkom radu poku{ao sam da izvr{im klasifikaciju u~esnika la`nih su|ewa u Hagu, prema kriterijumu uloge koja im je namewena u tim, nazovi procesima. U slu~aju protiv predsednika Milo{evi}a albanski prevodioci su bili ti koji su iskrivqavali prevod svedo~ewa Albana98

ca na engleski i srpski, naravno, na {tetu Milo{evi}a. Sli~no, samo u znatno re|em broju, to su ~inili i engleski prevodioci. Svedoci su bili ucewivani od strane Tu`ila{tva ili dosovske vlasti, svejedno, tako da su oni, koji su imali savesti i hrabrosti tokom unakrsnog ispitivawa, u samoj sudnici bitno mewali svoje iskaze sada u korist Slobodana Milo{evi}a, ~ak do toga da je Tu`ila{tvo izjavqivalo da po~iwe da ih smatra neprijateqskim svedocima. Pri tome su, naravno, ti qudi sebe direktno izlagali mogu}nostima odmazde. Tako je postupio, na primer, kapetan Dragan, koji }e verovatno zbog toga da zavr{i u hrvatskom zatvoru, tako je postupio i general Radomir Markovi}, koji i danas ~ami u beogradskom CZ-u. Me|u la`nim svedocima bilo je i huqa koje nisu bile ucewene, ve} su svojevoqno izricali la`i u korist, {to bi rekao Oliver Anti} – Karle del Ponte, poput britanskog lorda Pedija E{dauna, za koga je general Bo`idar Deli}, kao svedok odbrane, pred ~itavim svetom, sa neoborivom matemati~kom, kartografskom precizno{}u dokazao da je notorni la`ov. Ne treba zaboraviti ni Halita Beranija, koji je tako|e la`no svedo~io protiv Slobodana Milo{evi}a. Da bi se dve godine kasnije ponovo dokazivao svojim {efovima iz OVK. On je bio autor vesti kako su, navodno, srpski momci uterali u Ibar tri albanska de~aka koji su se tamo udavili, {to je bio povod za eskalaciju novog nasiqa nad Srbima na Kosovu 17. marta 2004. godine. Me|u la`nim svedocima Tu`ila{tva bio je i nisko kotirani agent britanske obave{tajne slu`be Radomir Tani}, kao i izvesni Mustafa Draga, koji je zaista bio duhovit, po{to je objasnio da je pre`iveo pucwavu iz mitraqeza srpskih snaga iz neposredne blizine. Na pitawe: kako ste ostali `ivi, taj takozvani svedok je odgovorio – spasao me Bog. Ne treba smetnuti sa uma ni Vilijema Vokera, koji je ne samo la`no svedo~io u Hagu protiv Slobodana Milo{evi}a, ve} je la`no medijski izre`irao navodni masakr u Ra~ku, koji je poslu`io kao povod za NATO agresiju na Jugoslaviju. Sli~no, svojevremeno, i tvrdwi Gebelsove propagande da je Poqska napala Nema~ku, a ne obratno. Osim svega navedenog, i samo Tu`ila{tvo je direktno falsifikovalo materijalne dokaze. Primera za to je veoma mnogo. Manipulisawe jednom re~enicom, istrgnutom iz konteksta iz govora Slobodana Milo{evi}a na Gazimestanu povodom {estogodi{wice Kosovske bitke, gde je, opet, pu{tawem ~itavog tog snimka pokazana manipulacija. Potom, emitovawe snimka Milo{evi}evog govora iz Kosova Poqa uz tvrdwu Tu`ila{tva da mu je taj govor omogu}io dolazak na ~elnu funkciju u tada{wem Savezu komunista, iako je on predsednik CK SKS postao jo{ godinu dana ranije. Kona~no, takozvani snimak, a zapravo maskarada iz Trnopoqa, sa navodnim srpskim logorom za muslimane, koji je medijski na svim svetskim medijima plasirala Peni Mar{al, da bi se posle detaqnom analizom do{lo do jasnog zakqu~ka da je re~ o monta`i, {to je sve Slobodan Milo{evi} u Hagu i dokazao. Posebnu kategoriju la`nih svedoka ~ine oni ha{ki optu`enici koji su postigli nagodbu sa Tu`ila{tvom da u zamenu za bla`u kaznu potvrde
99

navode iz optu`nica protiv sebe. Ti qudi su, zarad skra}ivawe sopstvene kazne, time pristajali da priznaju i ono {to su potpuno sigurni da se nikada nije dogodilo, ne vode}i pritom ra~una da time {tete nevino optu`enim drugim qudima, svom narodu i svojoj zemqi. Eklatantni primeri te vrste la`nih svedoka su – bar kada je o procesu protiv Milo{evi}a re~ – Milan Babi}, Biqana Plav{i} i Dra`en Erdemovi}. Ovaj posledwi se, u strahu od presude pred srpskim sudom za po~iweni ratni zlo~in, dogovorio sa Ha{kim tribunalom da tamo bude svedok, zbog ~ega mu je omogu}en odlazak u Hag, a nije isporu~en, kako se to u javnosti neta~no predstavqa. Tamo su ga, pak, naravno, verbalno osudili na osam godina zatvora od ~ega je izdr`ao ~etiri, iako je priznao da je li~no ubio 150 qudi, a u~estvovao u ubijawu wih vi{e od 1.000. Takav, po sopstvenom priznawu, zlo~inac je bio svedok Tu`ila{tva protiv Slobodana Milo{evi}a i, naravno, potvr|ivao je sve {to je od wega tra`eno da potvrdi. U ovoj klasifikaciji ha{kih la`ova nikako ne bi trebalo izostaviti ni sudije, osobqe Sekretarijata, zatvorske lekare, koje ne zanima zdravqe pacijenta, ve} stav sudija i Tu`ila{tva po tom pitawu. To je jedan od uzroka sudskog ubistva Slobodana Milo{evi}a. Iskreno se nadam da }e oni do~ekati kaznu pred nekim legalnim sudom kad-tad. Po{tovane dame i gospodo, pobrojao sam samo neke od primera iz procesa koji je u Hagu vo|en protiv predsednika Milo{evi}a da bih ilustrovao tvrdwu da je tamo sve la`no. U kwizi koju su nam dostavili organizatori ovoga skupa je od{tampano 18 sudski overenih izjava isto toliko qudi, koji su ha{ki tu`iteqi poku{ali da ucene ili da podmite kako bi la`no svedo~ili protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Uop{te ne treba o~ekivati da }e se u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ha{ki yelati usuditi da izvedu ikoga drugog osim la`nih svedoka. I upravo je zato neobi~no va`no da se sve wihove la`ne optu`be na vreme i pedantno raskrinkaju, ta~ku po ta~ku, kako bi celokupna javnost ponovo potvrdila sliku o ovoj instituciji novog svetskog poretka, kao o la`nom sudu koji ima jedini zadatak da la`ima svojih poslodavaca prida la`no ruho sudske utvr|ene istine. Ukoliko na{ dana{wi simpozijum, skupovi koji su do sada organizovani i oni koji }e u narednom periodu biti organizovani doprinesu ovom ciqu, mo`emo smatrati da smo uspeli u nameri da pomognemo ~oveku koji nevino ~ami u tamnici – dr Vojislavu [e{equ. Ali smo istovremeno time, poma`u}i wemu, pomogli i svojoj zemqi i svome narodu, jer ako je iko `rtva la`i, podmetnutih manipulacija onda su to Srbija i srpski narod. Hvala lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu [uvakovi}u. Re~ ima prof. dr Marko Atlagi}, a neka se pripremi Qiqana Bulatovi}. Izvolite, profesore Atlagi}u. Prof. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo, najprije da vam ka`em da je ovih dana prof. dr Vojislav [e{eq objavio novu kwigu, ne ovu
100

o kojoj su prethodnici govorili, to je najnovija 101, pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” na 1040 strana. Ova kwiga, po mom mi{qewu, najboqi je, najzna~ajniji, najsveobuhvatniji i najtemeqitiji autorski poduhvat zadwih 20 godina kod Srba. Kwiga ujedno predstavqa najsveobuhvatniju i najboqu analizu i sintezu istorije srpskohrvatskih odnosa uop{te, a predstavqa vrhunac nau~nog, politikolo{kog, istorijskog, sociolo{kog i filozofskog dozrevawa prof. dr Vojislava [e{eqa, kao nau~nika i kao ~oveka. Po{tovane dame i gospodo, po{to je Ha{ki tribunal ~isto politi~ka izmi{qotina i kvazi-pravna tvorevina sa zadatkom da ka`wava nepo}udno politi~ko i dr`avno rukovodstvo srpskog naroda, ma gdje on `ivio, onda i nije ~udo to {to Tu`ila{tvo kvazi-me|unarodnog suda ne po{tuje sam taj sud. Dakle, radi se o jednoj pravnoj lakrdiji, pa je zato potpuno normalno da je po nalogu prof. dr Vojislava [e{eqa Stru~ni tim koji poma`e pripremu wegove odbrane pripremio zahtjev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno vije}e III pokrene postupak za nepo{tovawe tog kvazime|unarodnog suda protiv – kako re~e kolega Anti} – Karle del Ponte i wezine crnomantija{ke bratije. Ve} od samog po~etka procesa, Tu`ila{tvo u ovom postupku koristi la`ne optu`be, la`ne svjedoke, ne biraju}i sredstva za progon i spre~avawa da ostvari pravdu. Ha{ko tu`ila{tvo pravda ne interesuje. Dakle, Tu`ila{tvo u procesu protiv Vojislava [e{eqa do svejdoka dolazi na jedan primitivan i nezakonit na~in i to putem prijetwe, zastra{ivawa, potkupqivawa, iznu|ivawa mita, ~ime su primoravali svjedoke da la`no svjedo~e. To je jedan od najve}ih skandala ovog skandaloznog, takozvanog me|unarodnog suda. Metode koje su istra`iteqi koristili u}i }e, vjerujem, u uybenike pravne nauke kao primjer kr{ewa osnovnih takozvanih me|unarodnih pravila koje je sam sud donio u vidu svog Statuta. Dozvolite vrlo kratko da – zadr`avaju}i va{u pa`wu – samo nabrojim nekoliko metoda i postupaka koje su istra`iteqi koristili u ovom procesu kod svjedoka, a koji se kose ne samo sa pravnim normama me|unarodnog suda, nego i nacionalnih sudova pojedinih zemaqa, pa i sa osnovnim ili elementarnim slobodama i pravima gra|ana uop{te, pa i ovih svjedoka. Prvo, ucjena da svjedoci ne}e biti optu`eni ako svjedo~e protiv prof. dr Vojislav [e{eqa, iako nisu imali razgovor kada su im zaprijetili, a bili su du`ni. Drugo, nu|ewe svjedocima zajedni~kog no}nog provoda kao metoda pridobijawa svjedoka. Molim vas, ovo je nezabiqe`eno u istoriji suda. Tre}e, prijetwa i zastra{ivawe svjedoka da }e ih odvesti u Hag ako odbiju razgovor sa istra`iteqima; radi se, dakle, o klasi~nom vidu ucene, zastra{ivawa i prijetwe. ^etvrto, izazivawe kod svjedoka raznih psihi~kih i drugih sli~nih bolesti, kao posqedica pritisaka, neki su, kako ste vidjeli, zavr{ili u bolnicama, a pojedinci su se oprostili, ~ak i od porodica prilikom odlaska u bolnicu.
101

Po{tovane dame i gospodo, sam ~in svjedo~ewa kao op{ta gra|anska du`nost pra}ena je posebnim pravom svjedoka da imaju takvu vrstu za{tite od zastra{ivawa i nasiqa; me|utim, oni su bili ucijeweni svim elementima koje sam nabrojao i koje inkvizitorsko Tu`ila{tvo protivpravno primjewuje kod ovih svejdoka u procesu protiv Vojislava [e{eqa i time je ukazalo na nepo{tovawe ovog suda. Gra|ani, kao svjedoci, nisu du`ni izlagati se opasnostima me|unarodnog suda u vidu Tu`ila{tva. Pravo i du`nost me|unarodnog suda u vidu Tu`ila{tva jeste da {titi qudska prava od ugro`avawa, kako se ona reflektuju kroz polo`aj svjedoka. Svjedok mora imati za{titu ~itavog niza qudskih prava, koja proizlaze iz op{tih prava gra|anina. U prvom redu, pravo na li~nu i imovinsku sigurnost na {ta ovi svjedoci, ovih 18, nisu imali, jer im je prije}eno. Drugo, pravo na nepovredivost psihi~kog i fizi~kog integriteta, a wima se prijetilo ubistvima. I tre}e, pravo na dostojanstvo, a oni su tretirani, vidjeli ste, na kakav na~in. Dozvolite da ka`em da je ~itav me|unarodni sud, a posebno Tu`ila{tvo, uskra}ivalo pravo prof. dr Vojislavu [e{equ, ve} od po~etka toga procesa i naru{ilo skoro sve me|unarodne norme, dovode}i ih do nivoa apsurda i najboqe za Tu`ila{tvo i za sud re}i da je to najve}i intelektualni pravni izmet koji je izwedrila me|unarodna zajednica. Po{tovane dame i gospodo, neka `ivi najve}i `ivi srpski patriota XX i XXI vjeka, neizmjerni borac za istinu, za pravdu i slobodu srpskog i drugo naroda, prof. dr Vojislav [e{eq, sa nadom da }e do}i vrlo brzo u Srbiju i povesti Srbiju i srpski narod tamo gdje mu je mjesto, a to je u socijalni i ekonomski boqitak i prosperitet. Neka `ivi prof. dr Vojislav [e{eq. Neka `ivi najve}a patriotska stranka na ovim prostorima biv{e Jugoslavije, a to je Srpska radikalna stranka. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Atlagi}u. Molim vas da pozdravite pisca, publicistu, prijateqa generala Mladi}a – Qiqanu Bulatovi}, koja }e vam se obratiti. Molim da se pripremi advokat Neboj{a An|elkovi}. Qiqana Bulatovi}: ^ekamo Vojislava u Velikoj Srbiji. Uva`eni skupe, dragi visokopo{tovani brate Vojislave [e{eq, `elim da, pre svega, istaknem da su nau~ni skupovi ove vrste, koje organizuje Srpska radikalna stranka, dragoceniji za na{ narod nego {to se na prvi pogled mo`e shvatiti. Teme su, naravno, sa razlogom uvek vezane za takozvani Ha{ki tribunal kao genocidnu instituciju, a ova dana{wa najjasnije do sada ukazuje na wenu trulu su{tinu. Ovi skupovi su jedna i jedinstvena prilika da, s tim u vezi, ukazujemo dokumentovano na tragi~nu istinu sudbine naroda, sudbine ove dr`ave, kojom preko zvani~nih vladinih institucija upravqaju nevladine organizacije na svim nivoima, svojim usmerenim deklaracijama la`i, proglasima i zapisima, ali i dugoro~no ugra|enim institutima precizno konstruisanih neistina, ~ak i u okviru prvorazrednih dr`avnih, nacionalnih instituci102

ja, kao {to je na primer Narodna biblioteka Srbije, gde su ovih dana oni otvorili kao nevladinu organizaciju i Radio B92, Dokumentacioni centar 92 iz 1999. godine gde oni prekrajaju istinu i ostavqaju je – misle oni – za budu}nost. Dakle, moja istina koju }u vam ovde poveriti jo{ jeste da se moje ime i moja saznawa o najosetqivijim pitawima kojima se najvi{e manipuli{e u ciqu satanizacije Srbije i srpskog naroda u beogradskim medijima, gde smo stavqeni na najcrwu crnu listu, ~ak i od izvesnih, naizgled, srpskih patriota i nacionalista, koji delimi~no upravqaju ure|iva~kom politikom nekih aktuelnih medija. Nalaze}i se u toj poziciji i oduvek po{tuju}i slobodoumnu {irinu prof. Vojislava [e{eqa, doktora pravnih nauka i osniva~a Srpske radikalne stranke, pod ~ijim sam okriqem mogla javno saop{tavati i najprovokativnije i najekscesnije stavove, ali na osnovu ~iwenica. Imam posebno po{tovawe prema Srpskoj radikalnoj stranci, izuzetnu odgovornost prema ovim ukazanim neprilikama slobodnog govora. Zato }u vama i poveriti da }e ovih dana iza}i prva sveska iz edicije “Istinita Srebrenica” koja govori o stradawu srpskih mu~enika Srebrenice. E, dakle, zato {to je beogradska javna, politi~ka i medijska scena zasuta manipulacijama opasnim po Srbiju, kojima je ciq slu`ewe amero{eveningenskoj tamnici, ubici Srba, posebno zato {to je upravo u toku jedna dramati~na situacija vezana i za pravnopolicijski anga`man samog predsednika ove patronizovane Srbije, gospodina Borisa Tadi}a, ina~e sociologa, povodom ba~ene ka{ikare spoqa na stan Dejana Anastasijevi}a, novinara beogradskog. Najpre bih predlo`ila da jedan od zakqu~aka ovog uva`enog skupa bude da bi se za{titili oni koji su javno uo~avali i prepoznavali la`i i podmetawa u govoru Anastasijevi}a, koji je najpoznatiji, u stvari, kao la`irani ha{ki svedok optu`be protiv Slobodana Milo{evi}a, a koji je tom prilikom optu`io, bez istinitog opravdawa, i na{eg velikomu~enika i sigurno pobednika nad ha{kom izmi{qotinom dr Vojislava [e{eqa. Zahtevam da istra`ni organi hitno ispitaju sve u~esnike, najpre sve u~esnike, ove medijske razrade ovog doga|aja. Zatim, da ve} jednom ispitaju ugro`enog Anastasijevi}a o raznim pretpostavkama ko bi sve to mogao da bude, koji `eli da ga tako opasno opomene, da mu naudi li~noj bezbednosti i bezbednosti porodice, s obzirom na neke druge mogu}e li~ne slabosti. Najzad, apsolutno je zna~ajno ispitati gospodina Tadi}a, na osnovu kojih saznawa je izjavio da se radi o poku{aju ubistva i da to predstavqa nasrtaj na samu dr`avu Srbiju i time izazvao uznemirewe javnosti. Objasni}u ovaj svoj deo govora. Sve akcije i javne izjave kojima su preplavqeni mediji ovih dana, vezane za slu~aj “ka{ikara”, optu`be su protiv svih onih koji se protive delovawu organizovanih delatnika antisrpske Srbije i mogu imati opasne posledice – izazivawe wihove nesigurnosti i lin~a. Upozoravam da bi se moglo lako desiti da sve nas, koji ne mislimo kao vladaju}e nevladine vladine snage udru`ene nezavisne van nevladine organizacije i kancelarije vla103

daju}e administracije, optu`e za organizovanu zaveru protiv dr`ave Srbije preko ove ka{ikare na prozoru spava}e sobe Dejana Anastasijevi}a. Naravno, da je sve ovo i te kako vezano za temu koju nam je iz Haga sa razlogom i pravom zadao najslobodniji me|u nama, Voja [e{eq. I pomenuti svedok Karle del Ponte protiv Srbije je i te kako jaka ilustracija teme i to sa wegovom trajnijom upotrebom u zalu|ivawu, zastra{ivawu i {ikanirawu srpske javnosti. Jedino se naslov kwige “Ili Karlin svedok ili smrt” ne odnosi i na svedoka Anastasijevi}a. On je u pisawu i dopisivawu Karline optu`nice u~estvovao sa posebnim zadovoqstvom i, reklo bi se, u nekoj vrsti transa govorio da zna o zlo~inima koje su ~inili, naravno, samo Srbi, naravno, samo srpski vojnici, srpski oficiri u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i ono {to nikako nije mogao znati, ono {to je slu{ao o tome da su drugi ~uli, ali je verovao da }e to pomo}i ka`wavawu Milo{evi}evom i srpske vojske i srpskog naroda. Zato je on tako i za{ti}en od dana{we aktuelne vlasti. Analizirala sam za ovu priliku slu~ajeve svedoka ha{ke optu`nice protiv Srba, koji su sa Ha{kim tribunalom sklapali |avolove ugovore o priznavawu nepo~iwenih zlo~ina svojih ili nekih drugih Srba, i do{la sam do zakqu~ka da je svaki od wih imao te{ke moralne gre{ke u `ivotu iz kojih je moglo proiste}i i la`no svedo~ewe o najte`im gresima i prekr{ajima, uglavnom wihovih sunarodnika, odnosno Srba, neki od wih imaju i svoj kriminalni dosije. Jedan od wih je, na primer, u nesre}nom srebreni~kom slu~aju sve vreme rata {vercovao, bavio se trgovinom sa muslimanima, pa je ~ak i Ori}u spasio glavu, tako {to mu je odao ratni zadatak svoje jedinice. Drugi je izjavio da je jo{ 12. jula 1995. godine znao da }e zarobqene muslimane Vojska Republike Srpske pobiti, iako u to vreme nije bilo jo{ uvek nijednog zarobqenog muslimana u Srebrenici. Neki su poklekli i la`nim priznawima o zlo~inima svojih saboraca, stekli neki bedni novac i neke jadne `ivotne privilegije, a neki su mislili da }e, optu`iv{i svoje pretpostavqene ili pot~iwene borce i saborce, dobiti mawu kaznu i uglavnom su se u tome te{ko prevarili. Svi oni imaju samo licemerno, takozvano po{tovawe ovih nevladinih organizacija i dana{we zvani~ne Srbije, jer su priznali, ali i do`ivotni prezir ne samo ~asnih qudi, nego i oni koji su ih uveli u vladu. Gledaju}i ih i ~itaju}i ta wihova podmetawa i la`i, pitala sam se, kao i prof. Anti}, zar one zakletve da }e govoriti istinu i samo istinu nemaju neku zakonsku obaveznost. Ali kada su svedoci istine govorili u Tribunalu, kojih je u Milo{evi}evom slu~aju, na primer, bilo na desetine, kada su govorili onako briqantno, kao general Bo`idar Deli}, ili neumoqivo, kao pri{tinski istra`ni sudija Danica Marinkovi}, ili uzbudqivo, kao onaj na{ [iptar kome su kidnapovali k}er kada su saznali da }e biti svedok odbrane Milo{evi}u, ili neprikosnoveno, kao Vojislav [e{eq, ili koliko god ih je jo{ bilo i meni kao i vama bivalo je jasno da nije istina to {ta ha{ki tu`ioci tra`e.
104

Kada sam videla promeweni ton novog ha{kog sudije prema na{em Vojislavu posle wegovog istorijskog {trajka gla|u, nisam mu poverovala. Ne zato {to gospodin sudija nije `eleo da bude pravedan i profesionalac, nego zato {to mo}ni manipulanti, koji su ga tu postavili i pla}aju ga, ne tragaju za pravdom, nego za uni`ewem i poni{tewem te bezobrazne, prkosne i neukrotive srpske nacije. Bez obzira {to je Me|unarodni sud pravde za biv{u Jugoslaviju – a mi naravno znamo da ime nema nikakve veze sa su{tinom wegovom, pre neki dan u Madridu dobio godi{wu nagradu – pravda u svetu – mi znamo i da je i to deo velike pogibene po Srbe i srpske dr`ave farse. Hagu je nagrada dodeqena za doprinos ostvarewu pravde u svetu, posebno za nezavisnost s kojom Ha{ki tribunal ostvaruje svoj mandat. Ako znamo da je Solana [panac, a fondaciju koja dodequje ovu nagradu su osnovali pravnici [panije, onda nas ova beskrupuloznost nimalo ne ~udi i svaka nada u ha{ku pravdu biva jo{ vi{e zato~ena crnim skutima ha{kih ~uvara interesa i ciqeva ameri~ke administracije. Naravno, nas samo inspiri{e da ih lovimo u la`ima, u prevarama, u gadostima i da istinom hrabro branimo sopstveno dostojanstvo i ~ast svog naroda u ~emu nat~ove~anski predwa~i i slu`i nedosti`nog svojim primerom profesor, doktor pravnih nauka, najhrabriji, najpo`rtvovaniji me|u nama – Vojislav [e{eq. Hvala. Zoran Krasi}: Pozivam advokata Neboj{u An|elkovi}a da nam se obrati. Slede}i govornik je advokat Goran Petronijevi}. Izvolite. Neboj{a An|elkovi}: Po{tovaoci pravde i pravi~nosti, dragi prijateqi, danas smo se okupili, jer smo svedoci demonstracije sile nad pravom, koja se odvija pred Ha{kim tribunalom protiv gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa. Kao anga`ovani pravnik osetio sam se prozvanim da se danas pojavim na ovom skupu i uzmem u~e{}e iako ne pripadam nijednoj politi~koj partiji, jer smatram da ovako grubo kr{ewe pravde i pravi~nosti pred Ha{kim tribunalom zaslu`uje i stvara potrebu svih nas da uzmemo u~e{}e i da se suprotstavimo ovakvim postupcima glavne tu`iteqke Karle del Ponte. Univerzalna deklaracija Ujediwenih nacija proklamovala je osnovna qudska prava i slobode prema svima koji se zateknu i na|u u ovakvim postupcima u kojima se nalazi prof. dr Vojislav [e{eq. Na`alost, Ujediwene nacije koje su proklamovale ta prava i slobode one ih ne po{tuju, ve} ih grubo kr{e ne dozvoqavaju}i pravi~no su|ewe prof. dr Vojislavu [e{equ. To se sve ~ini nao~igled svetske javnosti koja nije ni~im i nikakvim sredstvima poku{ala da zaustavi ovakve postupke i zato smatram da je potrebno da se sa ovakvim postupcima, koje u svom zahtevu prof. [e{eq izneo, upozna direktno predsednik Ha{kog tribunala, da se upozna generalni sekretar Ujediwenih nacija, da se upozna glavni tu`ilac [vajcarske, odakle je Karla del Ponte i potekla, i da se u ovu akciju ukqu~i svetska javnost. Sam sud, Me|unarodni sud za ratne zlo~ine, formiran je na jedan vrlo specifi~an na~in, mogu ~ak re}i, na jedan nedozvoqeni na~in, jer nije
105

dobio legalitet i legitimitet Skup{tine Ujediwenih nacija. Taj sud je formiran od strane Saveta bezbednosti {to umawuje wegovu vrednost i wegov kvalitet, ali sa druge strane taj sud je nastao voqom Ujediwenih nacija. Organi Ujediwenih nacija i sam sud, pre svega, su pozvani i du`ni da po{tuju osnovna qudska prava i vrednosti od kojih je jedno i pravo na pravi~no su|ewe. Sa druge strane, Tu`ila{tvo koje je du`no da u skladu sa Pravilnikom Tribunala obezbedi dokaze nije to u~inilo na na~in kako je to predvi|eno me|unarodnim standardima, zakonima i pravilima. Kao {to vidimo iz zahteva koje je podneo gospodin [e{eq dokazi su fabrikovani, izmi{qeni, podmetnuti i nastali raznim ucenama, pretwama i prevarom. Postavqa se osnovno pitawe – kakvo je to su|ewe i u kakvom se to procesu zatekao gospodin [e{eq. Mogu da ka`em da se radi o jednom kafkijanskom procesu u kome se ne zna ni za {ta je optu`en, ni za koja dela mu se sudi, ni na osnovu kojih dokaza, a sve vi{e vidimo da, u stvari, niti ima optu`nice, niti ima dokaza, niti ima dela. Sve je plod jedne potrebe, kao {to je to bila i potreba nazvana “Milosrdni an|eo” da se dokazuje navodna pravda, a u stvari se sprovodi velika nepravda. U ovakvoj situaciji u kojoj se zatekao gospodin [e{eq, pozdravqam, pre svega, wegov Stru~ni pravni tim, koji je zauzeo veliku ulogu i pomogao da se razotkriju ovakve podmeta~ine, zatim pozdravqam i sve pristalice Srpske radikalne stranke koji mu daju podr{ku u ovome {to ~ini i {to radi. A kona~no, tu je ili, pre svega, tu je i wegova porodica koja je uz wega i zato smatram da je on superioran u odnosu na Ha{ki tribunal, da }e ga pobediti i da }e pravda morati da iza|e na videlo, jer ne mo`e dugo da traje nepravda. Hvala vam. Prijatno. Zoran Krasi}: Hvala. Pozivam gospodina Gorana Petronijevi}a da nam se obrati. A slede}i govornik je mr Slobodan Stojanovi}. Goran Petronijevi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, zadovoqstvo mi je, po ko zna koji put, da govorim o temama koje su vezane za rad Ha{kog tribunala, o kome vi{e ne znam {ta bi moglo negativno da se ka`e da bi bilo novo. Bilo bi veliko iznena|ewe da se neko pojavi ovde, sigurno danas ne}e, a da na{to lepo ka`e i da ka`e o Ha{kom tribunalu da radi zakonito ili da se bar pridr`ava onih pravila koje je sam propisao. Znam i siguran sam da toga nema, a sve ono {to smo ~uli prethodno danas od na{ih govornika, na{ih prijateqa i ono {to }emo ~uti od mojih uva`enih kolega u nastavku ovog dana{weg nau~nog skupa mo`e da se podvede samo u jednu jedinu re~enicu, a to je Ha{ki tribunal niti je sud, niti ima zadatak da sprovede pravdu. On je, u svom Pravilniku o postupku, propisao pravila rada samog suda, samog tribunala, {to je jedna od najve}ih pravnih izmi{qotina, a naime da sud koji sprovodi zakon, taj isti zakon pi{e, upro{}eno re~eno. Dakle, ne mo`e organ koji sprovodi zakon, taj isti zakon, odnosno, procesna pravila da donosi. To Ha{ki tribunal radi, pa po{to smo na to ukazivali ve} dugi niz godina, na takvu nakaradnost rada Ha{kog tribunala, nije na
106

odmet to jo{ jednom re}i i pomenuti ta ~uvena pravila, odnosno, ~lan 77 Pravilnika o radu Ha{kog tribunala, koji }ete videti citiran i u ovoj kwizi. Jedna od su{tinskih stvari razlikovawa, shvatawa suda i pravde, onako kako se on, kako se ta dva pojma i ta dva pravna termina sklapaju u ostalim zemqama sveta i u mnogim zakonodavstvima i ono kako ih to Ha{ki tribunal tretira je i u samom nazivu ovog dela. U ve}ini zemaqa sveta krivi~no delo, koje i Ha{ki tribunal propisuje u svojim pravilima, ovim ~lanom 77, i naziva ga, nepo{tovawe suda, naziva se ometawe pravde. Dakle, sama ova ~iwenica da Ha{ki tribunal sebi daje zna~aj da je iznad pravde, pa }e nekoga tu`iti i goniti za nepo{tovawe suda, a ne za ometawe pravde, govori o tome da Ha{ki tribunal nema za zadatak uspostavqawe pravde. Pravda i istina u Ha{kom tribunalu ne postoje. Ha{ki tribunal je to mnogo puta pokazao. Ovo je samo jedan od drasti~nih primera i primer koji je publikovan i sa kojim je javnost upoznata. Zahvaqujem se jo{ jednom i ~estitam svim onim ~asnim qudima koji su smogli snage i hrabrosti da iza|u i da ka`u – jeste, ta~no, taj i takav Ha{ki tribunal, ti i takvi ha{ki istra`iteqi su nam nudili to, to i to, pretili su nam na taj i taj na~in. Verujte mi i ube|en sam da ovo nije usamqen slu~aj, ube|en sam da bi u svakom od slu~ajeva koji je procesuiran pred Ha{kim tribunalom gde su, kao okrivqeni, normalno, Srbi, mogla da se napi{e po jedna ovakva kwiga. U mnogim od ovih slu~ajeva koji su okon~ani ili koji su u toku u ve}ini slu~ajeva kontakata Tribunala, odnosno, Tu`ila{tva i wihovih istra`iteqa sa svedocima mogu se prona}i ovakve situacije i ovakvi pravni apsurdi. Ja }u vam samo pomenuti, i neko je od mojih prethodnika pomenuo generala Radomira Markovi}a, koji je bio jedan od prvih svedoka optu`be, zapamtite, on je u zatvoru, u pritvoru i ha{ki istra`iteqi su do{li u zatvor bez branilaca, kontaktirali sa wim bez suda, bez znawa dr`avnih organa i tako daqe. Kako je to mogu}e? Napomiwem da je to sve bilo posle 2000. godine. Poku{ali su od wega da iznude “priznawe”, to jest neistinu i la`nu optu`bu u odnosu na Slobodana Milo{evi}a i direktno mu obe}ali slobodu u svim onim stvarima u kojima je on i danas procesuiran pred na{im doma}im sudovima koji, na`alost, sve vi{e li~e na Ha{ki tribunal. On je tada, bez odgovora pristao da svedo~i, jer druga~ije nije ni mogao, nalazio se u pritvoru, ruke su mu, dakle, vezane, oti{ao je gore i znate kako je svedo~io. To je trebao da bude obrazac i primer kako i na koji na~in oni koji su primorani i nemaju drugog na~ina da se otmu Ha{kom tribunalu treba da svedo~e pred Ha{kim tribunalom. Ne u smislu da govore neistinu, naprotiv, kako i na koji na~in da Ha{kom tribunalu ne daju do znawa da }e re}i istinu, a da ka`u istinu. Nakon tog svedo~ewa, mnogo pomenuti Yefri Najs, sa svojim pepito modnim stajlingom, prilazi gospodinu Markovi}u na hodniku Tribunala i ka`e – znate, gospodine Markovi}u, mi smo od vas mnogo vi{e o~ekivali, `ao mi je zbog vas i va{e porodice. Ta re~enica koju je on tada izgovorio bila je potpuno jasna i potvrdila mi je sve ono {to mi je
107

gospodin Markovi}, kao braniocu u ovim postupcima pred sudovima na{im doma}im rekao i objasnio {ta su mu sve nudili da bi pristao da kroz svoje izlagawe da nekoliko la`i protiv Slobodana Milo{evi}a koje su im bile neophodne da bi svoje optu`be dokazali. Ovakve situacije, koje se procesno javqaju pred Ha{kim tribunalom nisu, rekao sam, usamqene. U slu~aju protiv Veselina [qivan~anina, Mrk{i}a i Radi}a, koji je okon~an i ~eka se izricawe, ja li~no ne o~ekujem ni{ta dobro, jer gore ni{ta dobro i ne mo`e da se o~ekuje. Ali kada je Tu`ila{tvo izvodilo svoje svedoke, odbrani je bilo zabraweno, jer po pravilima Tribunala odbrana ne sme i ne mo`e da komunicira sa svedocima Tu`ila{tva, ne sme da komunicira, ~ak do te mere da im ne sme re}i – qudi, govorite istinu. To bi bilo ve} izvr{ewe ovog i ovakvog krivi~nog dela nakaradnog i definisanog i nazvanog, kako to pred Ha{kim tribunalom se doga|a. Naprotiv, kada su do{li na red svedoci odbrane ove trojice qudi, ha{ko tu`ila{tvo je podnelo predlog ha{kom ve}u, odnosno, ve}u Ha{kog suda da donese odluku da im se dozvoli pristup svedocima odbrane pre nego {to iznesu svoje svedo~ewe pred ve}e. Verujte mi da ja nisam u tom trenutku verovao da to mo`e da se dogodi, na`alost, dogodilo se i to tako non{alantno kr{e}i pravila koja su sami doneli. Dozvolili su ha{kim istra`iteqima da besomu~no jure, maltretiraju, saslu{avaju, procewuju svedoke odbrane koji nisu izneli svoje svedo~ewe pred Ha{kim tribunalom. To se doga|alo u ovom slu~aju, dakle, ne treba o~ekivati da }e se druga~ije doga|ati u ostalim slu~ajevima koji budu procesuirani pred Ha{kim tribunalom, a ja se iskreno nadam da to ne}e dugo da se doga|a i da taj i takav Ha{ki tribunal ne}e dugo ni postojati u {ta sam potpuno ube|en. Jo{ jednu stvar bih napomenuo koja se ti~e nedoslednosti primewivawa pravila Ha{og tribunala kada se radi samo o ovoj povredi pravila, a to je, kako oni zovu, nepo{tovawe suda ili ometawe pravde. Pogledajte {ta se dogodilo u slu~aju Ramu{a Haradinaja. Ramu{ Haradinaj je pu{ten da se brani sa slobode, ni{ta lo{e. Za{to nisu pu{teni i ovi na{i? Za{to Vojislav [e{eq nije ovde danas? Za{to ovi drugi qudi koji ovde ~ame nisu pu{teni da do su|ewa, koje se ne primereno ~eka, budu sa svojim porodicama? Ramu{u Haradinaju je dozvoqeno da se bavi politikom. Sve je to samo bila maska. Ramu{ Haradinaj je pu{ten da bi svojom delatno{}u eliminisao i zastra{io svedoke koji treba pred Ha{kim tribunalom da se pojave protiv wega. To }ete videti kada svedoci odbrane budu po~eli da izlaze i da daju svoje iskaze pred Ha{kim tribunalom. On je pu{ten sa tim zadatkom i to je on, vide}ete, vrlo revnosno ispunio. Mnogo svedoka wegove krivice je nestalo, poginulo je na ovakav ili onakav na~in, se}ate se samo onog jednog u Podgorici koji je stradao u nekim no}nim ~udnim uslovima u nekoj saobra}ajki, a trebao je ba{ tih dana da svedo~i. Pa za{to ha{ko Tu`ila{tvo nije reagovalo u toj situaciji? Normalno, nije reagovalo zbog toga {to je Ramu{a Haradinaja pustilo da to uradi. To je jedan veliki primer nedoslednosti rada Ha{kog tribunala.
108

Ono {to bih jo{ skrenuo pa`wu, na`alost, {to mi te{ko pada da priznam kao Srbin, a to je to da }ete me|u ostalim narodima koji se pojavquju u svojstvu svedoka, gde su optu`eni wihovi sunarodnici pred Ha{kim tribunalom, na}i veoma mali broj qudi koji la`no svedo~e ili su saradnici Ha{kog tribunala. To je ne{to nad ~im treba svi da se zamislimo. Ne mislim da je to jedna negativna pojava koja je svojstvena samo nama Srbima, na`alost, smatram i tvrdim da je u prvom redu to krivica na{e dr`ave i na{e vlasti. Da je na{a dr`ava i na{a vlast u proteklom periodu imala druga~iji odnos i da je imala izgra|enu strategiju rada i nazovimo kako god ho}emo saradwe ili nesaradwe sa Ha{kim tribunalom, da nije dozvolila da se ovako po wenoj teritoriji vr{qa i da raznorazni istra`iteqi i ostali rade po teritoriji Srbije {ta god ho}e, da ucewuju i prete kome god ho}e, sigurno do ovoga ne bi do{lo. Da ne idemo daqe, da ne idemo daqe, pogledajte {ta je hrvatska vlast i hrvatska dr`ava uradila u toj situaciji, pa }e vam biti jasno da je jedan od glavnih krivaca zbog ovakvog polo`aja na{ih qudi pred Ha{kim tribunalom i ovakve jedne ne~asne pojave, koja }e kao takva ostati zabele`ena u na{em narodu i na{oj istoriji, upravo kriva dr`ava, neorganizovanost dr`avne vlasti. Iskreno se nadam da }e ovi primeri ovih qudi koji su danas predmet ovog nau~nog skupa, wihova hrabrost, wihova odlu~nost da razotkriju ono {to se doga|alo u kontaktima sa Ha{kim tribunalom, biti samo povod mnogima da po|u wihovim putem i siguran sam i ube|en sam da ih ima jo{ mnogo i da }e se na taj na~in i svetskoj javnosti i samom Ha{kom tribunalu pokazati da tako ne mo`e da se postupa. Pozivam ih da svi koji imaju ili su imali ovakvih ili sli~nih problema otvoreno uza|u i ka`u, nisam optimista da }e to biti ni na dr`avnoj televiziji, niti na onoj kojoj zovu B52, ja ih ne zovem B92, oni su za mene B52, ne verujem da }e na tim televizijama pojaviti wihovi iskazi, ali uvek }e biti ~asnih qudi i patriota koji }e te i takve wihove izjave na}i na~in da publikuju i da po{tenom i ~asnom svetu dostave da vide {ta i kako se doga|a. Zahvaqujem vam svima. Pozdravqam ovaj skup. Zahvaqujem ~lanovima Srpske radikalne stranke, wegovoj porodici, na podr{ci koju daju gospodinu Vojislavu [e{equ i ube|en sam da sve dok to bude tako, a nadam se da }e biti do kraja, wegove {anse za pobedu su sve ve}e. Hvala vam. Zoran Krasi}: Pozivam da nam se obrati magistar Slobodan Stojanovi}, a slede}i govornik je advokat Dobrivoje Glavowi}. Mr Slobodan Stojanovi}: Uva`ene dame i gospodo, svedoci, eto jedne teme koja je pravo zadovoqstvo za nas advokate, sudije, pa i qude koji se bave pravosu|em, ako se pri tom tema pro{iri na rad Tribunala, zaista je to jedna veoma {iroka osnova, a ima nas jo{ dosta koji bi ne{to hteli re}i, pa bih `eleo ipak da ovu diskusiju ograni~im na ne{to {to je najkarakteristi~nije za Tribunal, naravno, na temu svedoka. Kao jedan od mojih prvih zakqu~aka u sada ve} desetogodi{wem kontaktu, mo`da i ne{to vi{e, odnosno, bavqewu tribunalskom temom, bila je po109

stavka – Tribunal u Hagu, bar sa proceduralnog aspekta, to su svedoci. Nema Tribunala bez svedoka. Tribunal bez svedoka uop{te ne mo`e funkcionisati nijednog trenutka, ~ak i u najmawem i najjednostavnijem slu~aju. I toga su zaposleni u Tribunali, kao i wegovi tvorci sasvim svesni. Dva su razloga za{to je to tako. Jedan objektivni, a ti~e se same prirode ratnih zlo~ina. Kod takvih dela nema uvi|aja i fiksirawa materijalnih tragova, mada vidimo da ponekad ima i snimawa odre|enih doga|aja. Jednostavno da nema svedoka Tribunal ne bi imao na osnovu ~ega da sudi, ne bi mogao da radi, ono malo dokumenata i drugih dokaza, koji se u pojedinim procesima koriste, slu`e vi{e radi privida nekakve sveobuhvatnosti dokazivawa i nikada nije bilo od ve}eg zna~aja. Drugi razlog je va`niji, subjektivne prirode, a to je ~iwenica da je svedok dokazno sredstvo kojim se najlak{e mo`e manipulisati i to se mo`e ~initi na dva osnovna na~ina. Prvi je direktno manipulisawe svedocima o ~emu se na ovom savetovawu upravo govori. Ali ima i drugih, mo`da jo{ opasnijih, a to je prekrajawe i kori{}ewe iskaza svedoka samo u delovima koji odgovaraju onome ~emu su u Tribunalu naumili naro~ito u presudama. Dakle, manipulacija wihovim iskazima. Ovakav mehanizam pru`a, zaista, mogu}nost da se sudi, kako se god ho}e. Da se donese bilo kakva presuda sa obrazlo`ewem koje kod neupu}enih stvara utisak da je sve to pravedno. A da biste bili sasvim upu}eni naj~e{}e je potrebno da prou~ite bar nekoliko desetina hiqada strana raznih materijala. Vas kao upu}ene sigurno ne}e uspeti da prevare, ali mogu veliki deo sveta, a to svakako nije malo. No, ponekad iznenade ~ak i neupu}ene, osu|uju ~ak i na osnovu izjave jednog jedinog svedoka, koji ~ak nije video navodnog krivca, nego je ~uo wegov glas, na primer u slu~aju Tadi} ili isto tako na osnovu izjave jednog jedinog svedoka koji ~ak ni u sudnici nije mogao prepoznati optu`enog i pokazati ko je taj koji je u~ino navodni zlo~in. Primer je iz slu~aja Omarska. Na`alost, ovde ima jo{ i nekih dodatnih pravila. Tako za osudu muslimana temeq je u procesu ^elebi}i i za osudu Hrvata temeq je u slu~aju Kupre{i}i, treba neuporedivo vi{e za osudu nego kod slu~ajeva gde su Srbi optu`eni. Dakle, standardi ocene svedo~ewa su druga~iji. Svedoci se koriste, naro~ito za identifikaciju optu`enih, kao u~inilaca odre|enih dela i dovoqno je da neki od wihovih ratnih neprijateqa uperi prst i ka`e – to je taj. A prihvataju u Tribunalu i svedoke iz druge ruke, to jest, one koji nisu ne{to ~uli od drugih {to nije nimalo slu~aj u anglosaksonskim zemqama, koje, ina~e, Tribunalu slu`e za uzor. Zbog svega ovoga Tribunal dr`i svedoke kao malo vode na dlanu. Mo`e se lagati do mile voqe, to je moja poruka. Do danas nakon vi{e od 10.000 svedoka nikome ni dlaka sa glave nije falila, za najve}e la`i niko nije ni opomenut. I to je tako od samog po~etka. Setimo se jo{ u slu~aju Tadi} svedoka Tu`ila{tva prvobitno pseudonim L, kasnije to otkriveno da je Dragan Opa~i}, svedo~io je protiv Tadi}a, koji je nakon {to je dao iskaz, a prite{wen naknadnim okolnostima, priznao da je sve lagao i da su ga za to obu~avali. To je okon~ano tako {to
110

je Tu`ila{tvo odustalo od wegovog svedo~ewa, a on vra}en u zatvor Federacije BiH, gde je prethodno bio i gde je kao zatvorenik i pod pretwama obu~avan da la`e. Dakle, za la`no svedo~ewe, iako to tako ne pi{e u Pravilniku Tribunala, uop{te se ne odgovara. Ali se zato odgovara, ako se la`ni svedok na bilo koji na~in uznemirava. Tu su posebno interesantni svedoci sa za{ti}enim identitetom, kada se malo razmisli, ovakvom za{titom se vi{e {titi la` nego istina. Mnogo vi{e razloga za ovu za{titu imaju la`ni svedoci. Na taj na~in im se pru`a ~ak i za{tita od krivi~nog gowewa zbog la`nog svedo~ewa. Naime, krivi~no delo la`nog svedo~ewa nije u~iweno samo u Tribunalu gde se taj iskaz daje, nego i tamo gde nastupaju posledice, pa se la`no svedo~ewe mo`e goniti i pred la`nim sudovima. Dakle, na{e pravo prihvata takozvanu teoriju ubikviteta kod procene mesta izvr{ewa dela i smatra se da je delo izvr{eno, ne samo tamo gde se da iskaz, nego i tamo gde posledice nastupaju ili mogu nastupati. Postoje svi uslovi za gowewe la`nih svedoka i pred na{im sudovima i mislim da tu mogu}nost treba i te kako koristiti. Me|utim, kako }emo napisati krivi~nu prijavu i voditi krivi~ni postupak protiv lica ~ije ime ne znamo. Za to slu`e za{ti}eni svedoci. Pa, ~ak i da ga saznamo, kako }emo to isto u~initi, ako zbog toga mo`emo dobiti kaznu do sedam godina zatvora ili nov~anu, odnosno, i nov~anu kaznu do 100.000 evra. Dakle, Tribunal je napravio jednu veliku prepreku i smetwu u spre~avawu u ciqu spre~avawa gowewa la`nih svedoka. Takvim mehanizmima Tribunal je veoma dobro za{titio la` izgovorenu od strane svedoka. No, i Tribunal je brzo uvideo da takav blagonaklon stav prema svedocima mogu koristiti i svedoci odbrane, pa je, tako|e, ve} od po~etka odredio i drugo pravilo, naravno nigde napisano, a to je da jedan svedok optu`be vredi kao bar deset svedoka odbrane. A u ve}ini pojedina~nih doga|aja je te{ko na}i deset svedoka, s toga su svedoci odbrane naj~e{}e samo farsa, a nije redak ni slu~aj da se iz wihovog iskaza izvla~i samo poneka re~ i to ona koja mo`e i}i protiv brawenika. Upravo na osnovu ovakvih kriterijuma su dono{ene i presude. Me|utim, ispostavilo se u pojedinim slu~ajevima da svedoci optu`be, rukovo|eni istinom, ka`u pone{to i u korist optu`enih. Taj problem Tribunal je re{io tre}im pravilom kojim se takav eksces svedoka Tu`ila{tva ili sasvim minimizira i pravda delimi~no pogre{nim percepcijama svedoka, ili jo{ ~e{}e na svaki na~in izbegava pomiwawe ijedne re~i iz tog dela iskaza, naravno, kasnije u presudama i drugim aktima. Imam primer gde su zajedno za osudu, naravno Srbima, da ne bude zabune, kori{}eni potpuno nespojivi i kontradiktorni iskazi dvojice svedoka s tim {to se u obrazlo`ewu presude te kontradiktornosti nikako ne pomiwu, a pri tom je iz obrazlo`ewa presude izostavqeno ~itavih 11 svedoka koji su svedo~ili u korist optu`enog. Kao da nikad nisu ni postojali i to je ura|eno ne samo u prvostepenoj, nego i u drugostepenoj presudi uprkos insistirawa u `albi na ispravqawu takvog pona{awa. U teo111

riji dokazivawa je poznato da je svedok jedno od najslabijih dokaznih sredstava, ne samo da je nepouzdano, nego u odre|enom kontekstu ~ak je sasvim neprihvatqivo i ne mo`e dati nikakve rezultate. Na primer, ni{ta ne bi zna~ilo da ja dovedem bezbroj svedoka, da sam vlasnik ove sale ovde, sve jedan jedini papiri} tu zna~i vi{e nego bezbroj svedoka, apsolutno neprimewivo sredstvo u odre|enim situacijama. No, pored la`nog svedo~ewa, ovakvom, da ka`em, statusu ovog dokaznog sredstva, doprinose i nesavr{enost qudskih percepcija, uslovi opa`awa, nesavr{enost pam}ewa i zapam}ivawa psihi~ka konstitucija, podsvesni uticaj iz okoline i mnogo toga drugog. Poseban problem kod svedo~ewa predstavqaju su|ewa za ratne zlo~ine. Bar u evropskom kontinentalnom sistemu prvo pitawe koje sud postavqa svedoku, a koje je veoma bitno za kredibilitet svedoka je – jeste li u zavadi sa optu`enim. Tribunal takvo pitawe nikada nije postavio jer zna da bi istinit odgovor glasio – da, to je moj krvni neprijateq i sada }u da mu presudim. Takvom svedoku je obi~no dovoqno da je optu`eni samo pripadnik odre|ene nacije. Nije bitan sam pojedinac i da li je on u~inio konkretno delo ili ne, na ovakvim stavovima sam 2000. godine pokrenuo pred Tribunalom pitawe vaqanosti iskaza svedoka kao dokaza za osude. Po~eo sam ~iwenicom da je u sredwem veku bar milion qudi spaqeno kao ve{tice i to na osnovu vaqanih iskaza svedoka ~esto veoma brojnim u detaqe saglasnim, datim od veoma ~asnih i pouzdanih qudi i tako daqe i tako daqe. Ukazao sam i na eventualni prigovor da to {to je to bilo u sredwem veku ne mo`e biti argument, jer i tada su qudi na isti na~in opa`ali kao svedoci. Nije nikakva razlika nastala u me|uvremenu u mogu}nostima svedo~ewa, razlika je samo u na{im znawima o ve{ticama. Sem toga toliko la`i i krvi, bar u Bosni i Hercegovini, nije bilo ni u sredwem veku, pa su sa tog aspekta svedoci ranije mogli biti samo objektivniji. Nakon toga svojom ekspertizom pod naslovom – dokazna vrednost u krivi~nom postupku pred Tribunalom mi je pomogao na{ ~uveni profesor @ivojin Aleksi}. Tom ekspertizom je ukazano na veoma brojne mawkavosti ovog dokaznog sredstva i mislimo da bi moglo biti od pomo}i u procesu protiv gospodina [e{eqa. Da zakqu~im, treba imati u vidu da su svedoci pitawe – biti ili ne biti Tribunala, i {ta se sve krije iz svedo~ewa, dosta toga smo danas videli i ~uli. To je za Tribunal mogu}nost da radi, ali i da radi {ta ho}e. Stoga sve snage odbrane gospodina [e{eqa treba usmeriti u tom pravcu. Ja se zahvaqujem na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Stojanovi}u. Zamolio bih Dobrivoja Glavowi}a da uzme re~, a da se pripremi gospodin Miroslav Perkovi}. Za nas su – izviwavam se gospodinu Glavowi}u – siguran sam, pre svega, za dr [e{eqa od posebnog zna~aja su iskustva iz advokatske struke, posebno onih koji su imali dodirnih ta~aka sa sli~nim slu~ajevima ili u Hagu ili ovde u Beogradu i zato je sama tema najva`nija i najvi{e mo`emo da sa112

znamo i najvi{e iskustava da nam prenesu upravo iz advokatske struke. Oprostite, gospodine Glavowi}u, izvolite. Dobrivoje Glavowi}: Hvala. Po{tovani prijateqi, jako je te{ko govoriti o pravu kada ga nema i o pravdi kada je nema. Ova kwiga koja je uprili~ena povodom ovog savetovawa ili simpozijuma, kako god ho}ete to da nazovete, ne bi ni postojala da postoji pravo i da postoji pravda. ^itaju}i ovu kwigu i analiziraju}i ono {to je u woj zapisano, iako imam godina koliko imam, shvatio sam da celog `ivota ~ovek mora da u~i. Ne bih znao da u ovoj zemqi mogu da do|u neki Pakistanci, Bugari, Norve`ani i sli~ni, pod formom ha{kih istra`iteqa i da maltretiraju u ovoj zemqi qude na na~in na koji to ~ine. Ne bih znao da izjave mogu da se daju u kafi}ima i kafanama, da se pozivaju svedoci telefonom, da se maltretiraju i oni i wihove porodice i da, pri tom, za to niko ne odgovara. Ne bih znao da aktuelna vlast od 2000. godine naovamo to sve dozvoqava i aminuje i ~ak potpoma`e u tom procesu, daju}i, pri tom, veliki doprinos la`nim optu`bama koje srpski heroji trpe u sudnicama Ha{kog tribunala. Mislim da se ne bih ponavqao, jer su moji prethodnici uglavnom sve rekli, da je svima jasno da je to sud, sud koji apsolutno ne zaslu`uje taj naziv. Ako analiziramo samo par presuda koje su donete protiv Srba u takozvanom Ha{kom tribunalu shvati}emo da je iskqu~ivi razlog za{to je taj sud formiran da se satre ono malo srpskih heroja kojih je jo{ ostalo u ovoj zemqi. Imali ste presudu, sramnu presudu Naseru Ori}u, koji je za ono {to je u~inio u Kravici i okolini u Bosni osu|en na dve godine zatvora. Ja samo ne znam da li su mu jo{ dali neki dinar kada su ga pustili da se ne ose}a neprijatno na slobodi. Tako|e, procesi koji su vo|eni protiv kosovskih Albanaca ili [iptara, kako god to ho}emo da ka`emo, su takvi da su svi oni na kraju oslobo|eni ili ka`weni nekim simboli~nim kaznama za dela koja su u~inili protiv srpskog naroda, {to o~igledno podupire ovu moju tvrdwu da je taj sud formiran iskqu~ivo iz jednog jedinog razloga, a to je protiv Srba. Ova kwiga isto tako ne bi bila ni napisana, niti bi bila potrebna da postoji ijedan dokaz da je gospodin dr Vojislav [e{eq u~inio bilo koje krivi~no delo za koje odgovara. Da postoji ijedan dokaz oni bi ga iskoristili ne koriste}i ove la`ne iskaze. S obzirom da dr Vojislav [e{eq nije u~inio nijedno delo za koje se tereti, ve} se, naprotiv, samo se trudio da za{titi onaj neza{ti}eni i jadni srpski narod u okru`ewu, dolazi do toga da moramo da napravimo svedoke koji }e te la`ne optu`be da potvrde. Ovih 18 qudi koji su ovde procesuirani ili kako bilo, istra`ivani, na ovakav na~in su pokazali da u ovoj zemqi Srbiji jo{ uvek ima qudi koji dr`e do sebe, do svog li~nog dostojanstva i da su to pravi qudi koji nisu podlegli pritiscima kojih je bilo stra{no mnogo. Video sam, ~itaju}i ovo, da je bilo davawa raznoraznih obe}awa, nu|ewa u~lawivawa u neke partije, nije mi jasno samo za{to, ali verovatno i za to postoji razlog. Vidim da su se tu jako trudili da im pomognu i qudi iz tada{we vlasti, tu vidim da se pomiwe i neki kowarski stru~wak za kowarstvo iz okoline Obrenovca ko113

ji se odaziva na ime Vladan Bati}, koji je o~igledno dao veliki doprinos borbi protiv srpskog naroda, a to se jasno mo`e videti iz svih wegovih istupa i iz istupa svih ostalih qudi koji su u ovoj vlasti od 2000. godine naovamo. Na`alost, kako re~e moj kolega, gospodin Petronijevi}, i na{i sudovi ovde sve vi{e li~e ili se trude da li~e na Ha{ki tribunal i to je ono {to ne vaqa i ne vaqa za ovu zemqu i ne vaqa za ovaj narod, ne vaqa za ovu Srbiju. Imali smo, ja }u vam re}i samo jedan primer koji je mene, kao advokata, frapirao, imali ste nedavno presudu za takozvanu srebreni~ku grupu i 58 godina robije, koja je izre~ena toj grupi. Svi su bili prezadovoqni, ~ak i oni najve}i neprijateqi srpskog naroda oli~eni u nevladinim organizacijama i wihovim istomi{qenicima. Samo, na`alost, jedna televizija koja unapred sve presu|uju i jedno dvoje, troje novina, koje unapred sve presu|uju, nisu bile zadovoqne. To se de{ava u istom momentu kada Hrvati tre}i put osloba|aju onog zlikovca Hrastova za 11 srpskih teritorijalaca ubijenih na mostu na reci Korani u Karlovcu. Pa, gde je tu pravda i da li pravde uop{te ima? Naravno da je nema. Mi }emo svi da se trudimo da se dodvorimo toj Evropi na pogre{an na~in, ne mislim svi, mislim na onaj deo, na`alost, ili na na{i sre}u veliku, mawinski deo Srbije, samo da bi opravdali svoj poku{aj da na bilo koji na~in u|u u tu Evropsku uniju. Ja ne `elim da ot{krinem, kako je rekao gospodin Nikoli} na po~etku vrata Tribunala, niti me to interesuje. Ja sam ta vrata Tribunala za sebe u svojoj glavi odavno zatvorio. Ja samo `elim jo{ da se zahvalim organizatorima {to su mi omogu}ili da ka`em ovo {to sam rekao. @elim gospodinu [e{equ da se {to pre vrati iz Haga, da se vrati svojoj porodici i svojoj zemqi u kojoj treba da `ivi, a ne da tamo ~ami po nekim kazamatima koji su ustanovqenim samo protiv Srba i Srbije. Hvala vam lepo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Glavowi}u. Re~ ima Miroslav Perkovi}. Ina~e, gospodin Perkovi} je branilac u predmetima Ov~ara, Zvornik i [korpioni, on je i biv{i predsednik Advokatske komore Republike Srpske Krajine. Izvolite, gospodine Perkovi}u. Miroslav Perkovi}: Dame i gospodo, gospo|o [e{eq, ja bih prvo kao jedan od advokata, ~lanova Advokatske komore Srbije molio da nama, koji nismo u nekakvim telima te komore, oprostite {to u najte`im trenucima i ose}awima koje va{a porodica proteklih meseci imala, niste ~uli glas Advokatske komore Srbije i advokata koji wu predstavqaju. Ovo isti~em iz slede}eg razloga. Naime, gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa nikada nisam gledao kao politi~ara. Ja sam ga gledao uvek i smatrao i sada ga smatram kao advokata. On u svom politi~kom delovawu i nau~nom nikada nije polazio od pozicija neprava. ^uli smo ovde danas i konstatacije da se radi o nacionalnom, maltene romantiku i tako daqe. Ne, Vojislav [e{eq, a re}i }u kolega na{, i advokat [e{eq je ceo satkan upravo iz nacionalnog prava. Svo wegovo delovawe, pa i politi~ko zasnovano je na pravnim okvirima srpskog naroda. Za{to to ka`em? Sve wegove po114

stavke zasnovane su na nacionalnoj pravnoj istoriji, ne nacionalno romanti~noj istoriji, o vitezovima, o dalekoj pro{losti, ona su temeqena na postavkama i parnici koju je on o~ekivao ceo svoj `ivot. Nije o~ekivao sigurno ratne okolnosti nego svi wegovi nau~ni poku{aji su, na`alost, u ono vreme zavr{avali wegovim robijawem. Kada je poku{ao taj pravni refleks, razmi{qawe i uverewe da je wegov narod na ovim prostorima pobednik u jednoj parnici, kada je to poku{ao da preto~i u politi~ku borbu opet je bio `rtva. Kada je nastupao kao advokat on, ponovo, postaje `rtva. Wemu se desio klasi~ni slu~aj koji mnogima u advokaturi mo`e da se desi kada iskreno i bezgrani~no zastupaju interese svog klijenta. Interes wegovog klijenta jeste odbrana zasnovanih, utemeqenih prava tog naroda. Upravo Ha{ki sud da bi izbegao, kao i u ovih proteklih deset godina {to je politika Me|unarodne zajednice da da prostor qudima poput kolege [e{eqa, da za jednim okruglim stolom ili pred jednim objektivnim sudom, da li je to me|unarodni ili doma}i, iznese argumente koji bi rasplet jugoslovenske krize sasvim druga~ije tretirali, tada im je to onemogu}eno, onemogu}eno je, pa ~ak i po cenu rata. Za{to rata? Zato, jer upravo svi oni koji nisu mogli da u|u u tu parnicu, jer nisu imali ni pravne ni ~iweni~ne argumente, tu bi parnicu apsolutno izgubili. Dakle, {ta predstoji drugo tu`bi u Hagu i Tribunalu nego da ga sude za ne{to {to ne postoji. Ne{to {to }e prebaciti teret dokazivawa, kako mi ka`emo, temu probandi na argumente koji idu na neku li~nost da je on ovakav ili onakav, izmi{qene svedoke, o kojima }u posebno govoriti, i tako daqe. Naime, ja o Ha{kom sudu ne bih govorio, mislim da je sve dovoqno re~eno i mislim da se mi trebamo vi{e posvetiti sudovawima ovde koji se isto sprovode za ratne zlo~ine, a koji su u funkciji tog istog Ha{kog tribunala. Vide}emo da, a gledam to svaki dan i do`ivqavam, vide}emo da ti sudovi, na{i sudovi, zna~i domicilni sudovi, izabrane sudije od ovog naroda, sude nekada, da ka`em, rigoroznije nego bilo koji me|unarodni sud. La`nih svedoka, svedoka saradnika imate koliko ho}ete, ja se uop{te ne pla{im svedoka saradnika u procesu protiv kolege [e{eqa. Verujte, znaju}i wegovu prirodu, znaju}i wegovu lucidnost, a znaju}i {ta je la` u sudnici, verujte oni }e biti mawi od makovog zrna, oni }e biti dovedeni u svoj stid, oni }e izgubiti svoje samopo{tovawe, odnosno, javno }e prikazati svoje nesamopo{tovawe i diskreditova}e svoju li~nost. Nije problem u tome da li }e Vojislav [e{eq i wegov pravni tim uspeti da diskredituje la`ne svedoke. To mi radimo svaki dan u sudnici, me|utim, problem je kako }e taj sud to oceniti. To je problem. Da li }e taj sud biti objektivan i da li mo`emo o~ekivati da taj sud bude objektivan. Moje mi{qewe je da pravdu u smislu nastojawa qudskog da se do|e do nekakve istine u sudnici, da wu ne}emo mo}i da do`ivimo u Ha{kom tribunalu. Iz kojeg razloga? Staro je pravilo i poslovica da tamo gde politika u|e, a da ne govorimo gde je politika zasnovala taj sud, da pravda iza|e kroz prozor.
115

Dakle, nemojte tu da o~ekujemo bilo kakvu pravdu. Mislim da je potrebno re}i da u ova tri procesa koje je spomenuo gospodin Vu~i} je bitno slede}e: da su optu`nice koncipirane i u predmetu Ov~ara i u predmetu Zvornik i u predmetu [korpioni na na~in da podr`e optu`nice koje se nalaze u Hagu. Vide}ete da optu`nica u svom ~iweni~nom opisu, dispozitivu, kako mi ka`emo, sadr`i slede}e. Da se tra`i odgovornost i implicira odgovornost komandanta dobrovoqa~kih jedinica, pa komandanta TO i odre|enih vojnih li~nosti. Dakle, ta optu`nica treba da podr`i optu`nicu protiv Vojislav [e{eqa, optu`nicu protiv [qivan~anina i optu`nicu koja je protiv Gorana Hayi}a. Dakle, te tri optu`nice ona mora da podr`i. Ona je koncipirana tako, wen je tekst kao da je pisan u Hagu, a ne od doma}ih pravnika. Tu se pojavquju svedoci saradnici. To su uvek ucewene li~nosti, to su uvek qudi koji nemaju nimalo dostojanstva i qudi koji ako im savest ikada proradi zamrze sebe i ~esto sami sebe povrede. Me|utim, to je na wihovu du{u. Ono {to je bitno jeste slede}e. Da li je nama Ha{ki sud ba{ za sve kriv ili mi svi snosimo pomalo krivicu. To je ono osnovno pitawe da li postoji i na{a odgovornost. Naime, spomenuo sam ova tri su|ewa i, na`alost, u sva tri su|ewa tokom ovih ~etiri-pet godina nisam primetio da je za bilo koje su|ewe ili sa bilo kojeg su|ewa bilo {ta objektivno preneto u javnost. Ja bih mogao da prozivam pojedina sredstva javnog informisawa i da ka`em da od wih to i ne o~ekujem, ali {ta je sa na{om nacionalnom televizijom, onom koju mi pla}amo. Ja nisam o~ekivao od nekakvih televizija koje su pod kontrolom nevladinih, pojedinih nevladinih organizacija, ni{ta drugo. Mene interesuje {ta radi vlada, {ta radi dr`ava u ovim momentima. Naime, kako se manipuli{e svedocima, to je staro koliko i samo su|ewe, ni{ta to nije novo. Koliko izvr{na vlast ili tu`ila~ka ima mo}i i nema kontrole, ona }e to po inerciji da ~ini. Mi smo doneli Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Evo, ja }u vam re}i {ta ka`e ~lan devet i ~lan deset. Ja sam mislio da }e to mo`da neko i ranije da spomene. Ali mislim da je to gospodin Jovanovi} ve} rekao. ^lan devet ka`e ovako – istra`ni organi i tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog tribunala mogu na teritoriji preduzimati slede}e radwe. Dakle, na na{oj teritoriji mogu preduzimati slede}e radwe, pa ka`e – prikupqawe obave{tewa od gra|ana, saslu{awe osumwi~enih, optu`enih, o{te}enih, svedoka, ve{taka i tako daqe. Dakle, sam Zakon ve} ovde ka`e da postoji razlika izme|u osumwi~enih, optu`enih, o{te}enih i svedoka. ^lan deset ka`e – organi Me|unarodnog krivi~nog tribunala u vr{ewu radwi iz ~lana devet, ne mogu postupati suprotno propisima Srbije, niti na na~in koji bi mogao da {teti wenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti. Dakle, ne mo`e ha{ki istra`iteq i ne sme ni da ucewuje na ovom prostoru, jer on se nalazi na ovoj teritoriji, niti da postavqa pitawa sugestivna, kapriciozna i tako daqe. Odakle wemu to pravo? Ko je wemu to dozvolio? To je osnovno pitawe koje je pitawe svih pitawa. Kako je dr`ava to mogla da dozvoli, a Komitet za saradwu sa Hagom je bio zadu`en da obez116

bedi sprovo|ewe ovog propisa. Ko sprovodi propis koji ka`e da oni moraju da isle|uju u skladu sa doma}im propisima. Ko je nadle`an za to sprovo|ewe? To je mrtvo slovo na papiru. Za{to komitet nije od pravnika, istaknutih sudija ili bilo koga, ili doma}ih istra`nih sudija, koji su mogli biti prisutni da kontroli{u saslu{awe ili ispitivawe tih svedoka i spre~e eventualnu manipulaciju. Ako se sve odvije iza ~etiri zida, ako se nekome ko je svedok deset puta, ja vam imam stotine i stotine takvih zapisnika, bukvalno stotine, ako se takvom svedoku, tokom dva sata ispitivawa ka`e – ne morate da odgovorite na ovo pitawe, mo`ete da potra`ite advokata. Ho}ete ipak, pa onda opet, ho}ete ipak da vam zovemo advokata, mo`da vam je potreban, pa onda opet, potreban vam je advokat, da li ste sigurni da ne}ete ba{ advokata. On vam je svedok. A implicira direktno na wegovu osumwi~enost. Kako sad taj svedok i on u toj taktici i strategiji, on wega priti{}e, gura ga u ose}aj krivice i {to je imanentno u samoj psihologiji kod iskazivawa, tada svedok po~iwe da be`i i po~iwe svaku odgovornost da skida sa sebe. Naravno da mu je ve} sugestivno postavqeno pitawe pre toga – da li zna{ ovoga, kakav je on i tako daqe i tako daqe i tako daqe. I kada bi pro~itali zapisnike sa tih saslu{awa vi biste se zapawili, ali ja se ne ~udim. Prvo, ti ha{ki istra`iteqi, oni su svi dobili uputstva, ja imam uputstva kako su du`ni da ispituju svedoke osumwi~ene, da proveravaju, da kontroli{u iskaze wihove i tako daqe. Za{to bi oni, za{to bi oni to sve radili ako ih niko ne kontroli{e i mogu da skrate sebi posao. Oni rade svoj posao. Mi ih mo`emo mrzeti ili ne mrzeti, ali je pitawe da li im to smemo dopustiti. Mi smo imali slu~ajeva u distriktu u Br~kom gde su bili saslu{avani svedoci, uslovno re~eno svedoci, ali sve privodi policija ili dovode qudi u crnom i tu je prisutan na{ sudija, tu`ilac distrikta Br~ko, tu su branioci i ulazi svedok, koji je slobodan ~ovek iz Zvornika, recimo, i pored wega ulaze dvojica markantnih likova koji sede tu. I kada pitam: molim vas, ko su ovi qudi? Pa, ka`e: znate, to je podr{ka. Da li oni sad ~uvaju wega? Kakva podr{ka? Ako su oni ugro`eni, onda zna se ko }e wih ~uvati, ali ne vidim od ~ega, od mene, od tu`ioca, od sudija. Kakva podr{ka? Ali {ta smo tokom postupka utvrdili? Sada ti svedoci kada do|u na su|ewe, znate, a mi }emo imati i ovde javno su|ewe, zato vam ka`em, tu budite optimisti, nemojte se pla{iti toga, niko da se ne pla{i toga, trebamo se samo pla{iti suda i qudi koji su spremni na sve, koji su uceweni i tako daqe. Dakle, kada se pojave na sudu, onda kada ga pitam ko su bili ti, kada ste vi pro~itali taj va{ zapisnik, da li ste pro~itali – pa, ne, ja nisam, oni su bili tu, pa, eto oni su mi rekli to, pa su mi pro~itali, ka`e, da me podsete {ta sam im ja rekao pre godinu dana. Da li vam je sve jasno? Ali to prolazi kod na{eg suda. I da li mi imamo mehanizme da zaustavimo, a mislim da imamo, jer imamo pravne mehanizme i moramo tra`iti od Komiteta za saradwu sa Hagom, da pod hitno uspostavi kontrolu od strane istra`nih organa prilikom razgovora sa gra|anima, osumwi~enima i tako daqe.
117

Koja je slede}a metoda? Vi imate ovde su|ewa, procesuirano je, ne znam, poslano iz Hrvatske toliko i toliko predmeta. Imate upla{ene qude kojima ne treba puno, znate, nekada su pritisci vrlo sofisticirani, ne mora to biti direktna pretwa i tako daqe. Da mu se da do znawa – ti ima{ tu jedan postupak, tebi }e se ovde procesuirati, a ti sad bi tamo mogao da nam ka`e{ to, to i to. Uglavnom, svi svedoci, kako re~e jedan moj klijent, svedoci saradnici koji se pojavquju i sa kojima }e se, verovatno, i pravni zastupnici i kolega [e{eq sretati su, da se malo i na{alimo, svedoci tipa Avaks. Oni su u stawu da budu na 100 mesta u isto vreme, sve su oni videli i odgovorno tvrde, sve oni vide i ~uju i znaju, zna~i, nisu oni instruisani nimalo stru~no, nego vrlo silovito, nasilno, samo da pri~a pro|e. Me|utim, ja sam {to se toga ti~e, da ka`em, optimista. Vi{e sam pesimista u pogledu domicilnog postupawa, a koje se mo`e odraziti na postupawe u Hagu. Naime, trebalo je otvoreno ovde svima gledaju}i u o~i da ka`emo da smo izgubili dostojanstvo. Za{to? Da li postoji ijedan primer dr`ave koja dr`i do sebe, a uzmimo primer, recimo, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ili Velike Britanije. Da li bi ta dr`ava dozvolila da wihove sudove doniraju sekretari nekih tu|ih ambasada? [ta je donacija od 20.000-30.000 dolara? I {ta zna~i kada sekretar te donacije, koju donosi ta ambasada, ka`e: mi smo zainteresovani, recimo, za slu~aj Biti}i. Javno na televiziji. Ko je to dozvolio? Pa, mi. Nije on kriv. Mi smo dozvolili da nemamo Ustavni sud. Mi smo imali predsednika Ustavnog suda koji je donosio odluke, prejudicirao putem novinara. Nazovu ga novinari i ka`u: tamo je u Skup{tini. Da li je taj zakon u redu? A onda on ka`e: jeste, ili ja mislim da nije, ako to do|e na Ustavni sud, ja }u re{iti tako. To je on predsednik Ustavnog suda. Prvih pet pravnika jedne dr`ave, jednog naroda, jedne nacije, najuglednijih, qudi koji su napisali stotine sentenci, mogu biti od prvih pet najboqih a naj~asniji da bude predsednik Ustavnog suda. Za{to se ovo de{ava? Za{to se moraju pisati krivi~ne prijave? Za{to nismo mogli odmah i}i sa neustavnim radwama? Za{to, posebno ove zakone o saradwi sa Ha{kim tribunalom, za{to o organizovanom kriminalu, gde tako|e imamo problema, jer je nezakonito postupawe u odabiru tih svedoka. Jer se ne po{tuje na~elo zakonitosti i tako daqe isto su ucene, manipulacije i tako daqe. Za{to tu mi ne mo`emo, kao advokati, da reagujemo? Za{to? Pa, iz prostog razloga, jer nemamo Ustavni sud. Mi imamo, ja sam to rekao i na Vrhovnom sudu, na sednici, imamo 160 godina tradicije rada Vrhovnog suda. To je na{ sud. Pojedince u tom sudu mo`emo da ka`emo ovakvi su i onakvi, ali to je na{a institucija, 160 godina tradicije. I oni bi sada trebali, kako je rekao kolega Petronijevi}, da primewuju pravila jednog ad hok suda koji je izmi{qenog trajawa, oro~enog, oro~enih sudija, da primewuju ta pravila i da sutra ka`u – mi smo to primewivali i tako daqe. Pa ne mo`emo to dozvoliti. Zna~i, u nama i u samoj dr`avi moramo da sisteme institucije {to pre formiramo da bi mogli da postupamo.
118

Samo da napomenem jo{ ne{to: ~itaju}i optu`nicu gospodina Vojislava [e{eqa i rade}i na ratnim zlo~inima, imamo ~esto jednu veliku zamenu teze. ^esto se ho}e da implicira da je Vojislav [e{eq odgovoran zato {to je neki pripadnik ili nazovi ili samozvani pripadnik Srpske radikalne stranke negde izvr{io ubistvo u ratu. I da ga je on, maltene, na neki na~in podstrekivao, zamislite. Vidite, se}ate se svi onog snimka od pre tri-~etiri godine, kada je bio onaj napad na Irak, pa kada onaj ameri~ki vojnik, koji je verovatno sin nekog farmera iz Nebraske, odlazi 10.000 kilometara ili 12.000 u tu|u zemqu, narod koji prvi put vidi u uniformi, prati ga kamera i {ta on radi kada je video nekog frizerskog pomo}nika mobilisanog kod Sadama Huseina u vojsci koji je rawen i pravi se da je mrtav. On pred kamerama puca u wega i ka`e: nemoj vi{e, sad nema potrebe da se pravi{ da si mrtav, sad si mrtav. To je uradio ameri~ki vojnik. Da li ga je Bu{ podstrekivao na to? A da ne govorim da Vojislav [e{eq nikakvu funkciju nikada nije vr{io. Rat je, po osnovnoj definiciji, ubijawe. U rat se ide da se ubija. Ni{ta ~udnije nije od toga nego da }e neko ko ide u rat ubiti. Wemu ne treba davati bilo kakav podstrek, jer on ide u rat. Po definiciji tamo mora da ubija ili }e biti ubijen. Da li wega neko treba podstreknuti na ubijawe? Ne treba. Toliko o tome, ja mislim da }e biti jo{ prilika u kojima }emo govoriti i verovatno mo`da i pred jednim u`im auditorijumom. Ja sam prilagodio ovo {to sam govorio ipak da malo javnost razume {ta se de{ava i na ovim sudovima, pred Specijalnim sudom, ali i da razume su{tinu i bit, ali i da shvati da {to pre se formira taj Ustavni sud, da sudije Ustavnog suda budu prave sudije, da se {to pre stavi ta~ka na ovakve postupke i da, na`alost, nije pravni tim pokrenuo sa krivi~nim prijavama i da ~estiti qudi nisu rekli, ovde bi stajalo tri-~etiri godine ove manipulacije. Stoga o~ekujem da }e biti jo{ ovih prilika, a ujedno `elimo sve najboqe na{em kolegi Vojislavu [e{eq. Ja mislim da }e uspeti, jer on je pre tri meseca, upamtite to, pobedio. On je ve} pobedio ! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Perkovi}u. Zamolio bih na{eg velikog prijateqa, mislim ~oveka koji nikada nije propustio priliku da do|e na na{ skup i nikada nije otkazao ni u prvom ni u posledwem trenutku, i koji je zaista pravi borac i iskreni rodoqub. Molim vas da pozdravite gospodina Dragoquba Toma{evi}a, poznatog beogradskog advokata, a molio bih da se pripreme Biqana Kajgani} i Aleksandar Cveji}. Izvolite, gospodine Toma{evi}. Dragoqub Toma{evi}: Hvala vam na ovim lepim re~ima. Aleksandar Vu~i}: Istinite su. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovana gospo|o [e{eq, po{tovano predsedni{tvo, po{tovani prijateqi, zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte osnovano je zasnovano, pre svega, na osnovu ~lana deset Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka, Kodeksu pona{awa lica
119

odgovornih za primenu zakona i Pravilnika o postupku i dokazima, odredbi ~lana 77 za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Nakon proteka ~etiri godine u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa mo`emo konstatovati Bogi{evi}evu pravnu izreku – {to se grbo rodi vreme ne ispravi, {to je s po~etka nezakonito, to samim vremenom zakonito ne postaje, koja odra`ava pravo stawe stvari u ovom montiranom procesu. Naime, kvazi-sud sa istim takvim tu`iocem, prvo la`no optu`uje, pa potom tra`i dokaze i uti~e pretwom i silom na svedoke da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prema Statutu takvog Me|unarodnog suda, koji je usvojen Rezolucijom Saveta bezbednosti 25. maja 1993. godine, tu`iocu je ~lanom 16 dato ovla{}ewe, a po nama mo} u ~emu i jeste su{tina polo`aja sada ove nakaze od Karle del Ponte da deluje nezavisno, kao zaseban organ Me|unarodnog suda, jer ga predla`e generalni sekretar, a imenuje Savet bezbednosti. Uslovi slu`be tu`ioca, po toj istoj odredbi odgovaraju uslovima slu`be podsekretara Ujediwenih nacija, nadam se da komentar za ovo nije potreban. Tu mo} tu`ilac, wegovi zamenici, istra`iteqi obilato su do sada koristili u mnogim predmetima, a sada samo nastavqaju i u predmetu prof. [e{eqa. U stavu ~etiri iste ove odredbe bli`e se odre|uje da tu`ilac mora biti lice visokih moralnih kvaliteta koje poseduje najvi{i stepen stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i krivi~nog gowewa u krivi~nim predmetima. Da li su tu`ilac, wegovim zamenici i istra`iteqi, obavqali savesno sve du`nosti predvi|ene Statutom, Pravilnikom o postupku i dokazima i drugim obavezuju}im me|unarodnim aktima. Odgovor na to pitawe je negativan. Na osnovu prilo`enih izjava svedoka na koje je vr{en pritisak i na iskustva u predmetima pred Tribunalom posebno u predmetu pokojnog predsednika Milo{evi}a mo`emo tra`iti odre|ene odgovore. Podse}awa radi, navodimo da je sudija @albenog ve}a Volfgang [omburg na predavawu u Austriji, koji je ina~e, da podsetim, postupao u predmetu prof. [e{eqa u predraspravnom postupku, napao Karlu del Ponte konstatacijom da je do{ao kraj tom sudu, da ona manipuli{e politi~kim pritiscima na odre|ene procese i da wen zadatak to nije, da nezavisnost pravosu|a na taj na~in dolazi u pitawe kada se tu`ilac slu`i politi~kim pritiscima da bi ostvario svoj ciq. To su wegove re~i. Yefri Najs, donedavno prva violina Karle del Ponte, u Beogradu izjavquje, naravno, po isteku svog mandata da je proces protiv Slobodana Milo{evi}a bio politi~ke prirode. Dakle, tu`ilac, kao nezavisni i zasebni organ Me|unarodnog suda u ovom predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ve} petu godinu vr{i pritisak na Pretresno ve}e da se prof. [e{equ uskrate sva prva i onemogu}i pravi~no i javno su|ewe. Pod okriqem vremena izronile su pred licem javnosti sve prqave radwe da se na osnovu la`ne optu`nice i la`nih iskaza osudi prof. [e{eq. Zahtev da se pokrene postupak za nepo{tovawe suda utemeqen je na pomenutom ~lanu deset Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka, a posebno mesto zauzima prethodno preispitivawe ovakvih postupaka tu`ioca i wego120

vih saradnika, odnosno, da se ispita, odredbama ovoga ~lana osnovanost svake krivi~ne optu`be. Analogno tome ukazujemo da je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 17. decembra 1979. godine usvojila kodeks pona{awa lica odgovornih za primenu zakona koji se odnosi na sve predstavnike zakona, bez obzira na to, da li su naimenovani ili izabrani po ~lanu dva tog kodeksa u vr{ewu svog zadatka lica odgovorna za primenu zakona moraju po{tovati i {tititi qudsko dostojanstvo i braniti i {tititi osnovna prava svakog pojedinca. Osnovna prava na koja se ovde misli definisana su i za{ti}ena nacionalnim pravom i me|unarodnim pravom. Relevantni me|unarodni instrumenti su, pre svega, op{ta Deklaracija o pravima ~oveka, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Deklaracija o za{titi svih lica od mu~ewa i drugih svirepih, nehumanih ili poni`avaju}ih kazni ili postupaka. Skup minimalnih pravila o postupawu sa zatvorenicima i drugi instrumenti. Prema odredbi ~lana pet navedenog kodeksa, jedno lice odgovorno za sprovo|ewe zakona, u konkretnom slu~aju tu`ilac i wegovi saradnici, ne mo`e sprovoditi, podsticati ili tolerisati mu~ewe ili neku drugu kaznu ili postupak svirepog nehumanog ili poni`avaju}eg karaktera i na taj na~in pravdati primenu nasiqa i drugih svirepih, nehumanih ili poni`avaju}ih kazni ili postupaka. Zabrawen je, na osnovu Deklaracije o za{titi svih lica od mu~ewa i drugih svirepih, nehumanih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka, svaki ~in kojim se nekom licu namerno nanose velike patwe, fizi~ke ili du{evne, sa ciqem da se od wega ili nekog tre}eg lica dobiju obave{tewa ili priznawa, da se kazni za neko delo koje ono ili neko tre}e lice po~inilo ili se sumwa da ga je po~inilo, da se upla{i ili da na wega izvr{i pritisak ili da se neko tre}e lice upla{i i na wega izvr{i pritisak. Sledstveno navedenom postupci Tu`ila{tva prikazani u zahtevu prof. [e{eqa upu}enom Pretresnom ve}u za nepo{tovawe Me|unarodnog suda predstavqaju nezakonito i ka`wivo delo – nepo{tovawe suda iz pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima, te se po tom zahtevu mora pod hitno postupiti i doneti odgovaraju}a odluka. U protivnom do}i }e, kao i do sada do jo{ jedne povrede prava prof. [e{eqa na pravi~no i javno su|ewe, pogotovo ako se ima u vidu da se radi o la`noj i iskonstruisanoj optu`nici. Najboqe primere instrumentalizovanih, la`nih i ucewenih i potkupqenih svedoka pred Ha{kim tribunalom, imamo u svedo~ewima tu`io~evih svedoka u predmetu predsednika Milo{evi}a. Wih skoro 300, osim nekih ~asnih izuzetaka, bez obzira na wihov kredibilitet svedo~ilo je za potrebe Tu`ila{tva, a da nijedan od wih do kraja nije istinito svedo~io. Mnogi od wih trebali su da odgovaraju za la`no svedo~ewe, odnosno, za nepo{tovawe suda, jer su wihovi iskazi bili jednom re~ju apsurdni. Nave{}u primer jednog la`nog svedo~ewa koje ha{ko Tu`ila{tvo i wegovi istra`iteqi u svom slepilu `eqni optu`be nisu bili u stawu da pravilno procene. Wihov svedok u kosovskoj optu`nici protiv Milo{evi}a, neka Rah121

mani \avahira iz sela Buko{ u svojoj izjavi, odnosno, nekoliko izjava 2000. godine, opisuju}i navodno silovawe od strane odre|enih vojnika ka`e slede}e – kada sam se vratila u ambar, stigao je tre}i vojnik, wega bih opisala kao veoma visokog, oko dva metra. Imao je obrijanu glavu, ali je bio plav. Nosio je istu uniformu kao i ostali, nisam primetila bilo kakve oznake ili ambleme. Bio je toliko plav da je bio jako zgodan sa tamnim o~ima. Tada je po prvi put do{ao plavi vojnik i rekao na albanskom – mirdita, {to zna~i dobar dan. On je sa nama stalno govorio albanski i rekao – tra`ite NATO, tra`ite Ta~ija i Rugovu. Onda je iza{ao napoqe i stavio masku preko lica, pa se vratio unutra. Pravio se da nije on, ali smo mu mi prepoznali glas, stas i plavu kosu, koja je u me|uvremenu porasla. O razli~itim ar{inima u postupawu Tu`ila{tva mo`emo govoriti kroz primere zastra{ivawa svedoka odbrane u slu~aju kada je svedok Kosta Bulatovi} odbio da svedo~i bez prisustva u sudnici Slobodana Milo{evi}a. Tu je ve}e suda muwevito reagovalo i uz zdu{nu pomo} Tu`ila{tva i odmah pokrenulo postupak za nepo{tovawe suda, usled ~ega je Kosta Bulatovi} bio osu|en za nepo{tovawe suda, a sve kao adekvatan primer da budu}i svedoci odbrane, da se odvrate od takvog postupawa. Kao metod odvra}awa da ne svedo~e pred tim sudom svedocima odbrane [abanu Fazliju i Muharemu Ibraju dogodile su se slede}e stvari. Neposredno pred svedo~ewe [abana Fazlije, wemu su nepoznata lica iz porodi~ne ku}e u Uro{evcu kidnapovala {esnaestogodi{wu }erku o ~emu je on govorio pred tim sudom, nakon ~ega je Tu`ila{tvo reagovalo, a jedina pozitivna posledica je bila ubrzo osloba|awe wegove }erke i pokretawe postupka protiv nekoliko kosovskih Albanaca koji su izvr{ili to nedelo. On se i daqe sprema da protiv zlikovaca svedo~i, a u korist na{ih qudi koji su u Hagu i ve} pre nekoliko dana je opet imao pretwi. Muharemu Ibraju, koji je svedo~io, nu|en je novac, i druge pogodnosti da ne svedo~i. On je ipak svedo~io, po{tuju}i istinu i svoju dr`avu iako su mu teroristi ubili {est ~lanova u`e porodice za vreme agresije. Danas smo svedoci i vidimo u ovoj sali i ministra Jovanovi}a i nekada{weg dr`avnog tu`ioca Vuka{ina Jokanovi}a i generala Deli}a i ostale profesore, i profesora ^avo{kog, kao eksperta kakav je obrazac istinitog svedo~ewa. Toga se pla{i Ha{ki tribunal to je primer. Na kraju, na{a je du`nost da na temequ ovih iskustava ne dozvolimo da se ovakva praksa nastavi i da se spre~i da se po la`nim optu`nicama, sa la`nim, ucewenim i potkupqenim svedocima izdejstvuju budu}e presude kojima bi se osudio prof. dr Vojislav [e{eq i drugi ha{ki stradalnici. Put kojim se uputio prof. dr Vojislav [e{eq, isteruju}i pravdu i istinu, je jedini put, a to je put do kona~ne pobede. Sloboda za prof. dr Vojislava [e{eqa i ostale stradalnike. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Toma{evi}u. Re~ ima advokat Biqana Kajgani}. Primetili su prisutni da je to dama koju B92, ne122

kako, naj~e{}e dr`i na zubu, a obi~no su svi oni koje oni napadaju ~asni i po{teni qudi. Biqana, izvolite, izviwavam se na svom komentaru. Biqana Kajgani}: Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Neka se pripreme Aleksandar Cveji} i gospodin Vuka{in Jokanovi}. Biqana Kajgani}: Pozdravqam sve prisutne i, naravno, gospo|u [e{eq posebno. Jo{ jedanput da podsetim da je tema dana{weg skupa – zlostavqawe svedoka u postupku protiv dr Vojislava [e{eqa i odgovornost Tribunala i Republike Srbije. Potrebno je, pre svega, ista}i ~iwenicu da se Republika Srbija – prihvataju}i primarnu nadle`nost Tribunala za biv{u Jugoslaviju – svesno ili nesvesno odrekla dela suvereniteta, ali da se nije, bar nezvani~no odrekla suvereniteta u potpunosti. Na osnovu me|unarodnih sporazuma u mawem obimu i postoje}e prakse naro~ito, Republika Srbija je prihvatila ili sebi nametnula prili~no neodre|enu obavezu saradwe sa Tribunalom koja podrazumeva gotovo neograni~ena prava slu`benika Tribunala i, tako|e, gotovo neograni~ene obaveze na strani Republike Srbije. S tim u vezi, postavqa se pitawe kojim je propisom zvani~no regulisano postupawe slu`benika, lica Tribunala na teritoriji Republike Srbije, a naro~ito pitawe imuniteta slu`benih lica Tribunala. Kruga lica na koja se imunitet po Be~koj konvenciji, internim pravilima Tribunala odnosi i kona~no, postupawa dr`avnih organa Republike Srbije u situacijama kada je o~igledno da su slu`benici Tribunala odstupili od pravila koja reguli{u diplomatski imunitet i duboko u{li u sferu ~iwewa raznih krivi~nih dela kako onih predvi|enih Statutom Tribunala tako jo{ i vi{e prema relevantnom pravu Republike Srbije. Naime, Zakonom o krivi~nom postupku, kao procesnom izvoru prava detaqno je propisan na~in saslu{awa svedoka kako kao i izri~ita zabrana pribavqawa dokaza uz kori{}ewe sile, pretwe ili drugih nedozvoqenih sredstava. Saslu{avawe svedoka po kafanama, pretwe hap{ewem ili podizawem optu`nica protiv svedoka u slu~aju odbijawa la`nog optu`ivawa dr Vojislava [e{eqa, nu|ewem mita ili obe}avawa nagrade u slu~aju la`nog optu`ivawa dr Vojislava [e{eqa, saslu{avawe u izuzetno dugom trajawu bez adekvatnog odmora, kao i naro~ito zastra{ivawe i pretwa svedocima koji su se izjasnili da su ve} svoje izjave dali pravnim savetnicima dr Vojislava [e{eqa sve zajedno predstavqa obele`je vi{e krivi~nih dela Krivi~nog zakona Republike Srbije ili kasnije donetog Krivi~nog zakonika, a pre svega, krivi~na dela zlostavqawe i mu~ewe, prinude, iznu|ivawe iskaza, la`no svedo~ewe u podstrekavawu, protivpravno li{ewe slobode i druga. Zastra{ivawe svedoka je zabraweno i me|unarodnim standardima o po{tovawu qudskih prava, pa s tim u vezi treba naro~ito ista}i zabranu upotrebe dokaza iznu|enih torturom ili drugim ne~ove~nim ili poni`avaju}im postupawem. Izri~ito predvi|eno, primera radi, ~lanom 15 Konvencije protiv mu~ewa
123

Ujediwenih nacija, ~lanom 10 Interameri~ke konvencije o torturi i ~lan 69 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda. Od izuzetnog zna~aja je ista}i da se ovi standardi odnose ne samo na izjave koje je dao optu`eni, ve} i na one koje daju svedoci. Imaju}i u vidu vreme kada su ove nezakonite radwe preduzimane, jasno je da je ve}ina preduzeta posle podizawa optu`nice i posle dobrovoqnog javqawa dr Vojislava [e{eqa Tribunalu. Tako da je jasno da je postupak zapo~et bez validnih dokaza, da se ovako postupa iskqu~ivo u ciqu besprimernog odugovla~ewa sa po~etkom su|ewa dr Vojislavu [e{equ, ~ime se ugro`avaju osnovna prava dr [e{eqa u postupku, a pre svih, pravo na pravi~no su|ewe u razumnom roku i jednakost stranaka u postupku. Istovremeno, naro~ito treba ista}i da nijedna od ovih izjava nije dostavqena dr Vojislavu [e{equ, ~ime je direktno prekr{en Statut Tribunala i me|unarodni standardi pravi~nog su|ewa u smislu da je svesno izbegnuta obaveza Tu`ila{tva da se dokazi kojima raspola`e, ukqu~uju}i i one koji idu u korist optu`enog, dostave dr Vojislavu [e{equ. [to se ti~e trajawa pritvora treba dodati i ~iwenicu da je svojim Statutom Tribunal protivno svim standardima sebe izri~ito za{titio od nadoknade optu`enima koji pravosna`no budu oslobo|eni {to ne postoji ni u jednom pravnom sistemu na svetu. To u slu~aju dr Vojislava [e{eqa prakti~no zna~i da, sa jedne strane, Tu`ila{tvo dokaze prakti~no prikupqa dok je okrivqeni u pritvoru, a sa druge strane Tribunal nema obavezu naknade {tete zbog nezakonitog pritvora posle osloba|aju}e presude. Kada je re~ o merama koje Republika Srbija mora da preduzme u ciqu sankcionisawa nezakonitog pona{awa slu`benih lica Tribunala, onda je pre svega, potrebno da se sprovede hitna istraga koja mora da ukqu~i i saslu{avawe svih lica koja su overila svoje izjave pred sudovima svoje zemqe, utvr|ivawe identiteta osumwi~enih slu`benika Tribunala i pokretawe krivi~nog postupka protiv odgovornih lica pred na{im sudovima. U slu~aju da se osumwi~eni pozovu na imunitet potrebno ih je bez odlagawa proterati iz zemqe, ili im do`ivotno zabraniti ulazak u zemqu. Osim, naravno, u slu~aju da su spremni da se stave na raspolagawe na{im sudskim organima, potrebno je, naravno, uputiti protestnu notu generalnom sekretaru Ujediwenih nacija i predsedniku Tribunala. A ukoliko ova lica nisu obuhva}ena imunitetom potrebno je bez odlagawa sprovesti krivi~ni postupak i kazniti ih po zakonu. Tako|e, potrebno je da se Savet za saradwu sa Tribunalom obrati Tribunalu uz dostavqawe svih overenih izjava svedoka i druge relevantne dokumentacije sa zahtevom da se u Tribunalu sprovede hitna istraga ovog slu~aja, kao i da se obavesti Tribunal da se u ubudu}e nijedna procesna radwa ovog tima ne mo`e u Republici Srbiji sprovesti bez nadle`nih organa ove zemqe i naro~ito bez prisustva branioca. U ciqu spre~avawa daqeg nezakonitog postupawa slu`benika Tribunala i blagonaklonog odnosa dr`ave prema wima na{ je predlog da se od ov124

de prisutnih advokata sastavi pravni tim za pru`awe pravne pomo}i svedocima kojima je pre}eno, koji bi preduzimao iskqu~ivo radwe pred na{im sudovima i to podno{ewe krivi~nih prijava protiv odgovornih lica, kao i podizawa tu`bi protiv Republike Srbije za naknadu nematerijalne {tete zbog nezakonitog postupawa organa Tribunala kojima je takvo pona{awe svojim ne~iwewem omogu}ila Republika Srbija i u ciqu spre~avawa daqeg uznemiravawa svedoka. Naravno, sve ovo, uz prethodnu saglasnost dr Vojislava [e{eqa i wegovih pravnih savetnika. Ovo bi trebalo uraditi radi rastere}ewa pravnih savetnika dr Vojislava [e{eqa od gubqewa dragocenog vremena i resursa u radu na dva fronta i wihovog koncentrisawa na pomo} dr Vojislavu [e{equ u postupku pred Tribunalom. I jo{ jedna, smatram, vrlo va`na stvar, potrebno je razmotriti podno{ewe tu`be protiv Ujediwenih nacija, kao osniva~a Tribunala, pred nadle`nim sudom u Wujorku, zbog kr{ewa prava na pravi~no su|ewe u postupku protiv dr Vojislava [e{eqa. Advokati Aleksandar Cveji} i Biqana Kajgani} iz kancelarije Kajgani}. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Kajgani}. Re~ ima gospodin Cveji}, a neka se pripremi gospodin Vuka{in Jokanovi}. Aleksandar Cveji}: Dakle, dragi prijateqi, s obzirom da je gospo|a Biqana Kajgani} iznela zajedni~ke stavove, ne bih vas optere}ivao pravnim problemima. Me|utim, imaju}i u vidu ono {to je kolega Petronijevi} rekao malopre, a to je da ovde verovatno ne}e biti na|en niko ko }e da ka`e ne{to pozitivno o Ha{kom tribunalu, moram da ga razo~aram, jer ja se upravo spremam da ka`em ne{to {to je pohvalno za gospo|u Del Ponte. Naime, treba da znate da je suprotno onome {to je rekao gospodin Crn~evi}, Yefri Najs nije razre{en svoje funkcije u Tribunalu zbog toga {to je branio ovu ili onu dr`avu, ve} zbog toga {to je na jedan izvitoperen na~in zlostavqao jednog mu{kog slu`benika Ha{kog tribunala. To prakti~no zna~i da je Karla del Ponte oterala u p... Yefri Najsa, otprilike tako. S druge strane, kada se govori o svedocima moram da ka`em da ova kwiga, koja je objavqena, govori u stvari o qudima koji nisu la`ni svedoci, nego o onima koji su smogli snage i hrabrosti da progovore o pritiscima i zlostavqawima kojima su bili izlo`eni. Mnogo ve}i problem su oni, znani ili neznani, ali za sada su svi, verovatno, nepoznati, koji su pristali ili na ucene ili su dobrovoqno iz bilo kojih razloga pristali da daju la`ne izjave. Wima bi svakako svetao primer mogle da budu dve stvari koje su se u Tribunalu desile i ja bih na to skrenuo pa`wu. Prva je, dakle, slu~aj Milana Babi}a koji je svoje la`no svedo~ewe okon~ao vrlo verovatno samoubistvom u prisustvu vlasti Tribunala, da ne upotrebim drugi izraz. A drugi primer je slu~aj Biqane Plav{i} koja je na kraju posle la`nog svedo~ewa i optu`ivawa svih drugih oko sebe zavr{ila u jednoj vrsti ludila u nekom sanatorijumu u [vedskoj. To je najboqi putokaz potencijalnim la`nim svedocima u wihovom daqem radu.
125

Ne bih vas daqe, hajde da ka`em, uznemiravao, ima ovde jo{ dosta govornika, mislim da moramo svi koji smo ovde sada makar malim doprinosom da pomognemo da dr Vojislav [e{eq iz Haga iza|e `iv i da se tamo vi{e nikada ne vrati bilo ko. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Cveji}u. Po{to su me obavestili da je trenutno odsutan gospodin Jokanovi}, zamolio bih Krstu Bobata da uzme re~, a da se pripremi gospodin \or|e Trifunovi}. Qudi bi rekli da nismo doru~kovali, a tek je dva popodne. Pozdravite gospodina Bobota, molim vas. Krsto Bobot: Hvala. Dame i gospodo, po{tovani prijateqi, u~esnici ovog nau~nog skupa, izuzetna mi je ~ast i zadovoqstvo da govorim na ovom skupu. Te{ko je, me|utim, govoriti posle uva`enih akademika, profesora, mojih uva`enih kolega, posle saboraca gospodina [e{eqa, u wegovoj nat~ove~anskoj borbi protiv tiranije ha{kog tu`ila{tva i suda, a re}i ne{to novo, interesantno i pametno. Ja vam se obra}am kao advokat, pravnik i ~ovek koji se u praksi susre}e sa metodima rada ha{kog tu`ila{tva, i na`alost, sa radom nekih na{ih institucija koje su direktno ili indirektno pod wegovim uticajem. Ono {to mogu, na po~etku, da ka`em to je da me sadr`aj ove kwige koja je povod ovog na{eg skupa, nije iznenadio. Naime, i sam sam kao branilac u jednom postupku imao priliku da u~estvujem u jednom intervjuu koji su sprovodili ha{ki istra`iteqi. Mogu vam re}i da sam se, ~itaju}i ove izjave, podsetio i prakti~no rekonstruisao u svojoj glavi tok tog razgovora i to me je jo{ vi{e uverilo da su ova kazivawa ovih qudi potpuno ta~na, istinita i iskrena. Ono {to je zanimqivo u ovoj kwizi to je da je ona jedan uspe{an poku{aj Tima za odbranu Vojislava [e{eqa, to je da se taj metod rada Ha{kog tribunala prika`e kao jedan, u stvari, sistemati~an metod koji oni primewuju konstantno u praksi. Zna~i, ucene, pretwe, podmi}ivawe svedoka, to nije izolovan slu~aj u radu Ha{kog tribunala. To je princip wegovog rada i to ova kwiga vrlo jasno pokazuje, a to su omogu}ili ~asni i po{teni qudi koji su smogli veliku li~nu hrabrost da to {to im je prire|eno od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala javno ka`u i da svoje izjave overe pred sudom i time razotkriju taj metod rada ove institucije. Ono {to mogu da ka`em jo{ o tom metodu rada ha{kog Tu`ila{tva i toj instrumentalizaciji svedoka je to da je ta instrumentalizacija, u stvari, samo jedan logi~an proizvod i sled same te institucije, imaju}i u vidu kako je ona osnovana i imaju}i u vidu zadatak i ciq zbog koga je ta institucija osnovana. Ha{ko tu`ila{tvo ima unapred definisan zadatak i taj zadatak je prvenstveno politi~ke, a ne pravne prirode. Ciq ha{kog tu`ila{tva nije nepristrasno gowewe u~inilaca najte`ih krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, ve} upravo selektivan krivi~ni progon koji ima za ciq da srpski narod i dr`avu prika`e kao najodgovornije za ratove na prostorima Balkana, kao uzro~nike rata i kao najve}e krivce za zlo~ine koji su se sigurno, u ratnim doga|ajima, dogodili.
126

Ostvarewe tog ciqa Tu`ila{tva je toliko bitno za wih da opravdava primenu svih sredstava, pa samim tim i instrumentalizacije svedoka, to jest vr{ewe pritiska na qude, ucenama, pretwama, optu`ivawem, nu|ewem, podmi}ivawem, nu|ewem la`nog identiteta i svim drugim sredstvima da bi se taj ciq ostvario i da bi se do{lo do wihovog la`nog svedo~ewa. Ta instrumentalizacija, kao {to sam rekao je samo jedan deo op{te instrumentalizacije ~itave te institucije u ciqu ostvarewe wenog zadatka. Samim tim ne instrumentalizuju se samo svedoci. Ha{ko Tu`ila{tvo instrumentalizuje i istorijske ~iwenice, uzima sebi za pravo da iznosi istorijske sudove, instrumentalizuje krivi~ni progon tako {to kod srpskog naroda taj krivi~ni progon obuhvata najvi{e vojno i politi~ko rukovodstvo. Izmi{qa se udru`eni zlo~ina~ki poduhvat da bi kompletan vojni i politi~ki vrh svih srpskih dr`ava bio obuhva}en krivi~nim progonom. Zar to nije, tako|e, jedna specifi~na instrumentalizacija Tu`ila{tva u politi~ke svrhe? Ono {to, tako|e, `elim da ka`em da je ta instrumentalizacija obuhvatila i na{e institucije. Tu, pre svega, mislim na Tu`ila{tvo i na sud. Ja, kao branilac, imao sam priliku da to vidim i kao jedan primer te instrumentalizacije, drasti~an, mogu da spomenem slu~aj takozvanih jataka generala Ratka Mladi}a, protiv kojih se vodi postupak pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu. U tom krivi~nom postupku, koji je preba~en u nadle`nost Drugom op{tinskom sudu u Beogradu, prakti~no Tu`ila{tvo zahteva od suda da, kao prethodno pitawe postojawa krivi~nog dela jatakovawa, ili pomo} izvr{iocu posle izvr{enog krivi~nog dela utvrdi da je general Mladi} izvr{io ratni zlo~in, jer ako nema krivi~nog dela, onda nema ni pomo}i u~iniocu krivi~nog dela. U tu svrhu instrumentalizuju se, tako|e, svedoci. Instrumentalizuju se pisani dokazi, instrumentalizuje se Tu`ila{tvo i sud. Primera instrumentalizacije ima dosta u praksi na{ih sudova i pogotovu u radu, ~ini mi se, ve}a za ratne zlo~ine, o tome su govorile moje kolege prethodnici. Mislim da svi mi, koji dolazimo sa tim u dodir, moramo da se suo~imo sa tim, moramo da ulo`imo svo svoje znawe, pravnu argumentaciju, da osporimo takva optu`ewa i da spre~imo da institucije ove dr`ave rade u korist i u svrhu postojawa Ha{kog tribunala i u korist i u svrhu ostvarewa politi~kog ciqa Ha{kog tribunala. Mislim da to mora da bude imperativ na{eg delovawa i da ne postoji cena koju mi, kao branioci, advokati, ne bismo trebali da platimo u toj borbi. To je, ipak, samo mala cena u odnosu na cenu koju pla}a gospodin Vojislav [e{eq u svojoj borbi, da poka`e i doka`e apsurd optu`bi protiv sebe, apsurd optu`bi protiv srpskog naroda i da Ha{ki tribunal poka`e u onakvom svetlu kakav on zaista jeste. U tom smislu ja `elim i ovim putem da dam punu podr{ku gospodinu [e{equ u wegovoj borbi, `elim da ~estitam pravom stru~nom timu koji poma`e gospodinu [e{equ na jednom sistemati~nom prikazu ovih iskaza i ovog delovawa istra`iteqa Ha{kog tribunala, da ih podr`im u toj bor127

bi i `elim jo{ da ka`em da sam ipak optimista i da mislim da Ha{ki tribunal ne}e imati snage da slomi gospodina Vojislava [e{eqa. On je ve} odneo va`nu pobedu nad Ha{kim tribunalom, svi znamo o ~emu se radi, ali da je morao da upotrebi krajwe sredstvo da bi do te pobede do{ao, a wegova pobeda, i time bih zavr{io, sastoji se mo`da u tome {to on ima hrabrosti i voqe da im u lice ka`e ono {to mo`da svaki po{ten ~ovek u Srbiji o wima misli. Mo`da te re~i i re~nik gospodina [e{eqa nisu uvek prikladni za neko malogra|ansko uho ili za neki licemeran um, ali, verujte mi, i ja sam ube|en da su oni zaslu`ili svaku re~ koju je on o wima izgovorio. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem gospodinu Bobotu. Molim gospodina Trifunovi}a da uzme re~, a neka se pripreme gospodin Svetozar Pavlovi} i gospodin Svetozar Vuja~i}. Izvolite. \or|e Trifunovi}: Po{tovano predsedni{tvo, dame i gospodo, bojim se da malo potrajasmo i da }u se ponoviti, me|utim, kada sam ve} prozvan i da ne{to ka`em. Zahvaqujem se organizatoru na pozivu, jer sam ja prvi put na ovakvim skupovima, nisam pripadnik Srpske radikalne stranke, ali `elim da dam svoj doprinos ovoj temi o kojoj pri~amo. Ja sam biv{i pripadnik vojske, posledwi predsednik Vojnog suda u periodu koji je ovde sporan, to je 1991-1993. godina. Bio sam u ratu, bio sam tu`ilac u Bawaluci i prakti~no dosta toga o ~emu se pri~a i o ~emu se sudi pred Me|unarodnim sudom i doma}im sudovima je na neki na~in pro{lo preko mene i pored mene. Jedno od opravdawa koje se pomiwe za formirawe Ha{kog tribunala nezavisno od ovih prigovora da to nije bila Generalna skup{tina, da je i{lo preko Saveta bezbednosti i tako daqe, jeste ~iwenica da doma}i sudovi nisu procesuirali zlo~in. To je fakat i tako se nama, po ko zna koji put, u istoriji dogodilo da neko drugi nama mora da ure|uje na{u ku}u. Da smo to u~inili verovatno bi bili u boqoj poziciji. Me|utim, postavqa se pitawe zbog ~ega se to nije dogodilo. Ko je tu odgovoran? I za{to ti qudi nisu su|eni u doma}im sudovima? S tim u vezi mogu da ka`em samo slede}e. Polovinom 1991. godine, zna~i, to je juni, juli mesec, Slovenija je pristupila nasilnoj secesiji. To je bila oru`ana pobuna, to je protivustavni akt i tada je tada{wa dr`ava bila du`na da proglasi ratno stawe ili stawe neposredne ratne opasnosti, da mobili{e vojsku, da organizuje ratne sudove i da za{titi dr`avu od nasilnog raspadawa. Me|utim, to se nije dogodilo i od toga imamo te posledice koje danas imamo, da je svim tim izdajnicima, svim tim qudima trebalo biti onda su|eno. Odnosno, trebalo je nasilno zaustaviti raspad zemqe. Me|utim, to se nije dogodilo i danas imamo strane mentore, imamo danas strane sudove, imamo danas jednu poluokupaciju, imamo jednu poludr`avu i tako daqe i tako daqe. Ne bih ja sada da zadr`avam va{u pa`wu na tome, ja sam o tome mnogo pisao, mnogo radio, mnogo ~iwenica ima, u arhivama postoje ~iwenice, ja sam hteo samo da ka`em ovom odboru za odbranu da im se ja stavqam na raspolagawe i da na taj na~in mogu da im pomognem po pitawima koje treba da
128

se razre{avaju. Posebno je me|unarodno pravno pitawe pitawe dobrovoqaca, wihov status. Po meni oni su vojna lica ako se stave pod vojnu komandu, a koliko je meni poznato pripadnici Srpske radikalne stranke, odnosno, oni koji su bili upu}eni od Srpske radikalne stranke, stavqali su se direktno pod vojnu komandu i time su imali svojstvo vojnog lica i bili su me|unarodno i pravno za{ti}eni i u skladu sa `enevskim konvencijama. Zbog toga je potrebno izvr{iti u [e{eqevoj odbrani i analizu te situacije i predo~iti javnosti, radi istine i radi toga, ja znam da u timu postoje stru~waci za tu oblast, me|utim, moja skromna malenkost se, eto, nudi da pomognem i koliko budem mogao ja }u pomo}i. Ja vam se zahvaqujem i mislim da ne}e biti problema i da }e taj kona~ni ishod biti, ali to mora sigurno da potraje, bi}e optimisti~an i u na{u korist. Zoran Krasi}: Hvala. Pozivam gospodina Svetozara Vuja~i}a, a neka se pripremi gospodin Vitomir Ostoji}. Svetozar Vuja~i}: Dragi prijateqi, te{ko je govoriti me|u posledwima, a da ~ovek ne upadne u rizik, odnosno, u izvesnost da se ponavqa. Me|utim, iako se budem ponovio, a trudi}u se da izostavim ono {to su moje kolege pre mene, a pogotovo kolega, odnosno, kolega da, gospodin Krasi}, rekli i boqe nego {to bih ja to rekao, a hteo sam da to govorim, tako da su mi na taj na~in olak{ali posao. Ali }u ipak ne{to re}i. U celom svetu pravnom, jo{ od rimskog prava jedan od osnovnih postulata glasi – {to se grbo rodi to vreme ne ispravqa. To je rekao moj kolega Toma{evi}. Takozvani Ha{ki tribunal je ne samo grbav, ve} i {epav, ali {epav u Luki}evom smislu, znate na kojeg Luki}a mislim, i slep i gluv kada je pravda, normalno, u pitawu. Pa, budu}i da nema ni legalitet ni legitimnost ja sam ga oduvek, pa tako i danas i ubudu}e nazivao pravnom nakazom. Ta pravna nakaza ne sudi ni po jednom zakonu, {to je nezabele`no u uporednom krivi~nom pravu. Taj sud sudi na osnovu Statuta i Pravilnika koji sam donosi i koji opet sam ne po{tuje kada mu to odgovara. U jednom zakonitom krivi~nom postupku u celom svetu podizawe optu`nice obligatorno, zna~i, obavezuju}e prethodi pretkrivi~ni i istra`ni postupak. Optu`nica se podi`e tek kada se u istra`nom postupku pribave materijalni dokazi koji su dovoqni za osnovanu sumwu da je neko lice izvr{ilac krivi~nog dela. To bar nije sporno. Ha{ko ~udovi{te, a {to je do sada nezabele`eno u sudskoj teoriji i praksi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa podi`e optu`nicu, odre|uje pritvor, pa evo ve} ~etiri godine tra`i dokaze o krivici, zna~i preska~e i pretkrivi~ni postupak i istra`ni postupak, a ova kwiga najboqe pokazuje kada i koliko posle podizawa optu`nice i na koji na~in prikupqaju dokaze koji su bili potrebni, nu`no potrebni pre podizawa optu`nice. Me|utim, kako je i ha{kom tu`ila{tvu jasno da ne postoje krivi~nopravni razlozi za podizawe optu`nice, a pogotovo ne pritvora prema Vojislavu [e{equ, ve} da su razlozi iskqu~ivo politi~ke prirode, Tu`ila129

{tvo postupa po jednom krajwe nepravnom na~elu, ali na~elu koje on jedino dosledno po{tuje. A to je da ciq opravdava sredstvo. Koji je wima ciq kada je u pitawu Vojislav [e{eq? To nije te{ko odgonetnuti. Ciq im je da Vojislav [e{eq po svaku cenu bude u pritvoru kako se ne bi ostvarila ve}inska voqa gra|ana Srbije da do|e na vlast. A ovo iz razloga {to oni koji su uni{tili SFRJ i bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju, a koji su i osnovali ovu ha{ku nakazu, mislim na NATO, sasvim dobro znaju da bi Vojislav [e{eq bez kompromisa tra`io istinu o svemu i wihovu krivicu za u~iwene brojne zlo~ine protiv mira i protiv ove zemqe. U ostvarivawu tog ciqa sredstva se, na sramotu ~itave me|unarodne pravne zajednice, ne biraju, bez obzira {to pri tom ~ine brojna krivi~na dela. U po~etku su Vojislavu [e{equ, {to mi svi dobro znamo, stavqali na teret i optu`ili ga za govor mr`we. Eto i mi smo ne{to nau~ili od te pravne nakaze, jer do tada nismo znali da postoji krivi~no delo – govor mr`we. Kada su uvideli da to krivi~no delo ne postoji nigde u svetu, niti ga je mogu}e uop{te pravno definisati, po{li su u potragu za nekim ozbiqnijim krivi~nim delom protiv Vojislava [e{eqa koji su nazvali – zdru`eni zlo~ina~ki poduhvat. Me|utim, sud i Tu`ila{tvo u tra`ewu krivice za Vojislava [e{eqa deluju sinhronizovano sa podeqenim zadacima, ali jednako monstruozno. Pazite, dok sud Vojislavu [e{equ u pritvoru oduzima sva prava za koja se izborio tek kada je kao zalogu polo`io i `ivot ha{ki istra`iteqi istovremeno uz logisti~ku pomo} na{e poslu{ni~ke vlasti poku{avaju da do|u do dokaza o krivici [e{eqevoj. Iz kwige prof. dr Vojislava [e{eqa “Ili Karlin svedok ili smrt” na uverqiv i dokazan na~in je otkriveno na koji, ja bih rekao, ne nepravi, nego nequdski na~in su ha{ki istra`iteqi tra`ili dokaze protiv Vojislav [e{eqa od 18 qudi, potencijalnih svedoka, koji su pro{li kroz nevi|enu torturu u zgradi Ha{kog tribunala na Sewaku, koju su ~ak nezakonito i bahato, kao teritoriju Holandije proglasili, tako u kwizi pi{e. Budu}i da su moji prethodnici govorili kakvoj su sve torturu i sa kojom dramom prolazili ovih 18 ~asnih i nadasve po{tenih qudi, ja ne}u posebno o tome govoriti, s tim {to }u re}i da me to uop{te nije iznenadilo, jer sam kao advokat Zorana Lili}a bio u prilici i bio sam o~evidac i svedok da su iste takve mere 2002. godine primewivali i prema Zoranu Lili}u, mada to na{a javnost dozirana nije smela da zna, namerno je pravqena konfuzija, da se on predao i tako daqe i Lili} je zavr{io tako {to u mom prisustvu, to vam sad ovde ka`em po prvi put, ne krijem, ali nisam bio u prilici, Zoran Lili} je u mom prisustvu od strane ha{kih istra`iteqa i u prisustvu sekretara predsednika Okru`nog suda u Beogradu, uhap{en u svojoj kancelariji u Beogradu u Yorya Va{ingtona 12, dato mu je 15 minuta vremena da spremi svoju ru~nu ta{nu, da se javi `eni i odveden je u Hag, po obavezuju}em sudskom pozivu, ne po zahtevu ha{kog tu`ila{tva, nego po obavezuju}em sudskom pozivu koji se zove subpena, a koji je potpisao sudija
130

Kvon. To je prava istina o Zoranu Lili}u i malo mawe torture i ucene i prinude je on pretrpeo u odnosu na ove ovde ~asne qude koji se ovde u kwizi pomiwu. Kao {to sam rekao, ne bih o svedocima pri~ao, jer tu ima sva{ta da ~ovek ne veruje i ne poveruje, a ja verujem u to. Potpuno sam siguran. Posebno bih stavio akcenat da su ve}ina ovih qudi ispitivani 2004, 2005, 2006. i 2007. [ta ho}u da vam ka`em? Zna~i, posle podizawa optu`nice imamo dvatri svedoka koja su ispitivana u januaru, februaru mesecu ove godine. Qudima je matrica ispitivawa bila uvek ista. Prvo su nudili dogovor, nudili su novac, vidimo ovde jednome i milion dolara. Pa kad to nije uspelo, onda su ih ucewivali ili }e i}i u Hag kao osumwi~eni, a boqe im je kao svedoci. Pa kad ni to nije uspelo onda su nekima i pretili, ~ak i smr}u, pa su neki svedoci ~ak i otrovani u Ha{kom tribunalu, ubacivana im je droga u hranu, neki svedok je posle saslu{awa, sva ta saslu{awa su trajala po tri do ~etiri dana, oti{ao u bolnicu gde je proveo mesec dana. Jedan svedok ka`e da je za ~etiri dana mu je dozvoqeno samo ~etiri do pet sati da odspava. Me|utim, mislim, eto po{to smo pri kraju da se malo i nasmejemo, mene je frapiralo svedo~ewe Jove Ostoji}a iz Prigrevice koji, izme|u ostalog, ka`e da su mu istra`iteqi Ha{kog tribunala, izme|u ostalih ucena, pretwi i tako daqe, po{to su mu pretili da }e da ga ubiju, nudili i kompromis, jer su po{li sa tezom da imaju zajedni~kog neprijateqa, a taj wihov zajedni~ki neprijateq, po Ha{kom tribunalu, bio je Vojislav [e{eq. Zna~i, to je ta mr`wa, razumete. [ta je ovaj istra`iteq daqe rekao Jovi Ostoji}u? Kada je video da je ovaj ~ovek ~vrst i da ne dolazi u obzir nikakav dogovor sa wim, on mu je nudio poznanstvo i dru{tvo, nikog drugog neko Florans Artman i provod s wom. E sad ja u po{tewe tog istra`iteqa nikada nisam sumwao, jer sam znao da je bitanga i nepo{ten, ali me iznenadila wegova inteligencija i nedostatak ukusa. Mislim da ovde svi prisutni dobro znaju onaj trouglasti lik koji je bio portparol Ha{kog tribunala, koja se zvala Florens Artman. I sad Ha{ki tribunal nudi tu “lepoticu” za provod i dru`ewe, zna~i, podvodi je Jovi Ostoji}u. Me|utim, jadnik, nije mu ni jasno, vaqda nema ni ~ulo vida dobro da osim Florens Artman u Ha{kom tribunalu i Tu`ila{tvu postoje samo jo{ dve ru`nije `ene, jedna je Karla del Ponte, a druga je Yefri Najs. Iz pisanih i u sudu overenih izjava, kako to re~e prof. ^avo{ki, datih pod moralnom i materijalnom odgovorno{}u, 18 svedoka mogu se izvu}i dva osnovna zakqu~ka. Prvi je, skoro svi svedoci su saslu{avani, kao {to sam i rekao, posle podizawa optu`nice, zakqu~no sa februarom 2007. godine. To ukazuje da je optu`nica protiv Vojislava [e{eqa politi~ki pamflet bez validnih dokaza, da je Tu`ila{tvo u panici, a to je i razlog za{to ne po~iwe su|ewe Vojislavu [e{equ. Nemaju sa ~im da ga po~nu. I drugi razlog, sve izjave su uzimane protivpravno i predstavqaju sublimaciju krivi~nih dela prinudne pretwe ~ak i smr}u, ucena i mita i evo vidimo i podvo|ewa Florans Artman.
131

Ako se ima u vidu pravilo 77 Pravilnika Ha{kog tribunala, {to je kolega Krasi} izvanredno elaborirao i objasnio, pa vas ja sa tim ne}u zamarati, i objasnio je koja su to bi}a krivi~nog dela i obele`ja krivi~nog dela i subjektivni i objektivni odnos u~inioca tih krivi~nih dela prema delu i ko bi tu bio podstreka~, a ko bi bio puki izvr{ilac, sve je to jasno, koji ukazuje da je pomenuti zahtev Vojislava [e{eqa za utvr|ivawe nepo{tovawa suda od strane Karle del Ponte i wenih poslu{nika i vi{e, ne samo osnovan, nego i zasnovan, ne na pravu, na pravu je sve tamo zasnovano {to [e{eq radi, ali ovo je zasnovano i po wihovom pravilu 77. I da zavr{im. Smatram da pomenuti zahtev Vojislava [e{eqa predstavqa krucijalno prethodno pitawe. To je neko moje razmi{qawe, ne{to novo od ~ijeg re{ewa zavisi po~etak i tog su|ewa, a uzro~noposledi~ni i pravi~no su|ewe. Po meni, do re{ewa ovakvog zna~ajnog pitawa, zna~i, ovog zahteva dr Vojislava [e{eqa, postupak protiv Vojislava [e{eqa bi, po svim pravnim sistemima sveta, morao biti prekinut, jer se radi o ozbiqni krivi~nim delima ha{kih istra`iteqa, a pritvor ukinut. To bi sud morao da u~ini egzoficijo, ako ukidawe pritvora i prekid postupka nije tra`en u zahtevu. I sasvim na kraju i na`alost moram da ka`em da bi bilo naivno verovatni da za razliku od pomenutih ~asnih qudi ha{ko tu`ila{tvo ne nailazi na puno razumevawe i saradwu od strane raznih Vasi}a, Karleu{a, Atanasijevi}a, Vasiqevi}a, Biserka, Vu~a, Kandi}a i wima sli~nih. To su wihovi jedini dokazi. Me|utim, ja sam siguran da }e istina pobediti la`, pravda nepravdu, a prof. dr Vojislav [e{eq Ha{ki tribunal i u tom ime `iveli. Zoran Krasi}: Hvala. Pozvao bih gospodina Vitomira Ostoji}a, a neka se pripremi gospodin Zoran Jevri}. Vitomir Ostoji}: Dragi Vojo, tamo u ha{kom kazamatu, dame i gospodo i po{tovani prijateqi dr Vojislava [e{eqa ovde, Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala nije imalo nijedan jedini validan dokaz 15. januara 2003. godine, kada je podignuta optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa da je po~inio delo koje mu je stavqeno na teret optu`nicom, niti je imalo i~ega {to bi izdejstvovalo osu|uju}u presudu protiv dr Vojislava [e{eqa. Iz celokupnog dokaznog materijala do koga je do danas do{lo ha{ko Tu`ila{tvo proizlazi da se iskqu~uje bilo kakva odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa i proizlazi da je on potpuno nevin. Oni tamo u Tu`ila{tvu i u Ha{kom tribunalu to dobro znaju i zato su oni tamo u velikoj panici i u velikoj muci. U takvoj situaciji u kojoj se na{lo ha{ko tu`ila{tvo, kako, dakle, dobro znaju da nema dokaza da je prof. dr Vojislav [e{eq kriv i kako dobro znaju da su potpuno nevinog ~oveka pritvorili i optu`ili u nedostatku validnih dokaza ha{ko tu`ila{tvo je prikupqalo ili poku{ava i dan danas da prikupqa nevalidne dokaze preko svojih istra`iteqa Tu`ila{tva sa ciqem da te nevalidne dokaze upotrebe u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.
132

Naime, istra`iteqi ha{kog tu`ila{tva su u na{oj dr`avi Srbiji imali ciq da obezbede svedoke Tu`ila{tva koji }e la`no svedo~iti protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Istra`iteqi Tu`ila{tva su pojedinim qudima pretili optu`ivawem za zlo~ine, poku{avali da ih potkupe nude}i im wihov prqavi novac, nudili su im status za{ti}enog svedoka Tu`ila{tva, nudili su im zajedni~ke no}ne provode, nudili su im da }e biti preba~eni sa svojim porodicama da `ive i rade u inostranstvu i da }e im biti promewen identitet. Sve samo ako pristanu da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Da su im navedeno nudili to su im u svojim pisanim izjavama, overenim kod suda, potvrdili Nenad Jovi} iz Malog Zvornika, Zoran Dra`ilovi} iz Beograda, Zdravko Avramovi} iz Sombora, Slavoqub Jovanovi} iz Sombora, Miodraga Gogi} iz Loznice, Zoran Suboti} iz Novog Sada, Jovo Ostoji} iz Prigrevice, Dragan Cvetinovi} iz Loznice, Borisav Bogunovi} iz [ida, An|elko Trnini} iz Loznice, Miroslav Vukovi} iz ^a~ka, Sre}ko Radovanovi} iz Kragujevca, Slobodan Ze~evi} iz Kragujevca, Slavko Aleksi} iz Bile}e, Vladimir Dejanovi} iz Pan~eva, @arko Latinovi} iz Pan~eva, @ivomir Avramovi} iz Kragujevca, Janko Laki} iz Malog Zvornika i drugi. Na napred navedeni na~in, dakle, ucenama, pretwama, podmi}ivawem, la`nim obe}awima istra`iteqi ha{kog tu`ila{tva su obezbe|ivali i danas obezbe|uju la`ne svedoke u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. I to na kriminalan, monstruozan na~in, i koji su po~inili u na{oj dr`avi Srbiji krivi~no delo – iznu|ivawe iskaza, iz ~lana 65 stav 1 Krivi~nog zakona Republike Srbije, za koje krivi~no delo je zapre}ena kazna zatvora do pet godina i povredili su pravila 77 Pravilnika o postupku i dokazima Ha{kog tribunala i istra`iteqi ha{kog tu`ila{tva su odgovorni za radwe ometawa sprovo|ewa pravde i za nepo{tovawe Me|unarodnog suda. Iz svega napred navedenog, pravo i pravda u ha{kom tu`ila{tvu i u Ha{kom tribunalu su u velikoj opasnosti, jer su Tu`ila{tvo i Ha{ki tribunal pravo i pravdu strpali pod noge i zgazili ih, a kada se pravo i pravda zgaze, tad `ivot na ovoj planeti gubi svaki smisao. Zbog toga je prof. dr Vojislav [e{eqa u velikoj opasnosti i mi moramo biti zabrinuti za wega kao i {to jesmo. Wemu je Ha{ki tribunal oduzimao osnovno qudsko pravo, pravo na odbranu. Nevi|eno je do sada i nezabele`eno kr{ewe qudskih prava u tolikoj meri kao {to je u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, jer pet godina ga dr`e u, ja }u re}i zatvoru, a su|ewe mu jo{ nije po~elo. Nije zabele`eno u istoriji nigde do danas da tu`ioci i tu`ila{tva, pa ~ak i u Hitlerovoj fa{isti~koj nacisti~koj Nema~koj nisu se koristili napred navedenim kriminalnim radwama iznu|ivawem iskaza i da su nevalidne dokaze i la`ne svedoke izvodili pred sudove, a u nedostatku validnih dokaza, iz ~ega proizilazi da su ovo Tu`ila{tvo i Ha{ki tribunal i wihovi istra`iteqi gori od Hi133

tlerovih fa{isti~kih, nacisti~kih tu`ila{tava i tu`ioca i istra`iteqa. Oni su, dakle, najgori. Neka na{ega Voju, prof. dr Vojislava [e{eqa ~uva Gospod Bog. Neka mu podari razum, snagu i mudrost i zdravqe da do kraja izdr`i, wegove i na{e, velike bitke. Tvrdim da }e, na iznena|ewe svih tribunalaca i doma}ih najamnika Ha{kog tribunala, na{ Vojo sigurno pobediti tog monstruma i da }e sigurno nevin do}i ovde me|u nas na radost svih nas. Hvala vam. Zoran Krasi}: Na{ slede}i govornik gospodin Zoran Jevri}, a neka se pripremi dr Nikola @uti}. Izvolite. Zoran Jevri}: Po{tovane dame i gospodo, pre svega, `elim da pozdravim ovaj skupi iskrenih prijateqa i po{tovaoca dr Vojislava [e{eqa i wegovih ideja. Zatim, `elim da uputim pozdrave dr Vojislavu [e{equ i po`elim mu dobro zdravqe pre svega. Nadam se da }e dr Vojislav [e{eq istrajati na putu pravde u borbi protiv nepravde. Instrumentalizovawe svedoka i falsifikovawe dokumenata je vidqivo na svakom koraku kada se na optu`eni~koj klupi na|u Srbi, pa bilo da se radi o sudu u Hagu, bilo da se radi o sudovima u Beogradu, odnosno Srbiji. To je zaista ~iwenica, i zaista fakat sa kojim se susre}emo i ja i moje kolege koji imaju kontakt sa klijentima u predmetima ratnih zlo~ina, bez obzira da li se to radi u Hagu ili u Beogradu. Ja sam imao komunikaciju sa nekoliko klijenata koji su trebali da budu svedoci pred istra`iteqima Ha{kog tribunala i oni su me pitali – kako treba da se pona{aju. Ja ka`em – tra`ite im odmah video i tonski zapis i nemojte ni{a potpisivati dok ne vidite {ta je na engleskom, {ta je na srpskom i da li se to sla`e sa video i tonskim zapisom. Kada su oni to tra`ili, oni ka`u – do|ite za jedno pet-{est nedeqa dok mi napravimo izvod sa tog zapisa pa da potpi{ete. Nikada ih vi{e nisu zvali. ^im tra`e zapis tonski, video, sve {to treba, ne tra`e ih vi{e. Za{to ovo govorim? Na ove stvari je trebalo da im uka`e Republika Srbija, odnosno dr`avni organi koji su trebali da upute sve te qude kako da se pona{aju prilikom davawa iskaza istra`iteqima Ha{kog tribunala. Naravno, sla`em se, ne}u se ponavqati, {to su rekle kolege, u svakom slu~aju mora se imati uvid kako se vr{i taj postupak, da li se sprovodi po pravilima propisanim zakonima Republike Srbije ili ne, a to naravno ne mo`e niko drugi osim dr`avnih organa Republike Srbije. Kako se instrumentalizuju svedoci i {ta se sve radi pokaza}u samo na jednom primeru skoro, mi smo u predmet [korpiona... Fond za humanitarno pravo, to vam je veoma poznata institucija, odnosno to je stvarno jedan “divan” fond, koji su predlo`ili tu`ila{tvo za ratne zlo~ine da se saslu{a kao svedok, odnosno, kao o{te}eni majka jednog od tih lica koji se, navodno, nalaze na tom snimku. Majka je do{la i rekla – da, to je moj sin, sve je o kej, u redu, me|utim, pred kraj su|ewa, po{to mi sad ne znamo ko je ko, jer im ne znamo ni li~nu kartu, ni da li su to ta lica, o ~emu se radi, pri kraju su|ewa dolazi Fond za humanitarno pravo i ka`e – ne, majka je pogre134

{ila nije to wen sin. Eto tako, na osnovu tih dokaza i takvih mi donosimo odluke ovde. A na kraju, u zavr{noj re~i, koju je dr`ala Nata{a Kandi}, gde je ona, naravno, ocrnila {to je vi{e mogla Republiku Srbiju, qudi ne}ete verovati ispred sudnice prilazi joj zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine da joj ~estita na zavr{noj re~i i poqubi je, bo`e sa~uvaj. No, dobro. Aleksandar Vu~i}: Ko je taj? Zoran Jevri}: Ovaj Vitorovi}. Naravno, ja sam rekao da Nata{u Kandi} uop{te ne interesuju niti `rtve, niti bilo {ta, wu interesuje samo novac i kako da se Republika Srbija uvu~e u taj postupak i oni su poku{avali na svaki na~in da uvuku Republiku Srbiju bez obzira {to Republika Srbija zaista sa tim nema ama ba{ nikakve veze. Kako se daqe vr{i ta instrumentalizacija svedoka pokazuje i ~iwenica da upravo u tom postupku na{i organi, opet na zahtev Fonda za humanitarno pravo, dovode nekakvog svedoka iz Sarajeva, nekog, ja ga zovem Mamura, a on se zove Amor Ma{ovi}, koji sve zna, on ~ovek sve zna i o sudskoj medicini i o patologiji i tako daqe. Na moje pitawe – {ta ste vi po profesiji, ka`e – sarajevski advokat. Pa, rekoh, ne trebaju nama advokati iz Sarajeva, ne znam {to su vas pozvali ovde na svedo~ewe. Ali on sve ~ovek zna, i mogu vam re}i da su na svaki na~in prihvatili sve te wegove iskaze i dopise koje je on slao ispred nekakve wegove organizacije iz Sarajeva u kojima je on stalno poku{avao da te qude koje ste videli, ako je neko gledao one snimke, da podvede pod Srebrenicu. Tek posle moje zavr{ne re~i u kojoj sam ja objasnio da je nemogu}e qudi da tih pet qudi, odnosno {est, 250 kilometara neko vodi iz Srebrenice do tog mesta, da je 50 kilometara bilo pod stalnom bara`nom vatrom, da je to op{te ludilo i da je ~ak i tu`ilac isto~nog Sarajeva okru`nog suda, odnosno tu`ila{tva Isto~nog Sarajeva napisao da taj ~ovek uop{te nije nestao u Srebrenici nego ovde. Svo vreme qudi, verujte, oni stalno poku{avaju da vezuju taj postupak za Srebrenicu ne bi li ostvarili neke druge ciqeve i tako daqe. [to se ti~e instrumentalizovawa vezano za dr Vojislava [e{eqa, to smo imali u Ov~ari, u Ov~ari su ~ak napisali, pojavquje se kao dokaz jedan papir od nekakve vojne komande gde pi{e u posledwem, dostaviti tom, tom, tom i na kraju pi{e i “{e{eqevcima”. Tada se apsolutno niko nije zvao “{e{eqevci”, a mi smo na insistirawe da se to razlikuje od onog fonta kojim je pisano ono drugo rekli su – pa, mo`da dokucano, ali to je dostavqeno wima. To je vrlo bitno, da vam sada daqe ne obja{wavam, vrlo je bitno da bi se to sada daqe uvuklo i stavilo dr Vojislavu [e{equ na teret. Hteo sam jo{ da uka`em na ~iwenicu da sve optu`be u Ha{kom tribunalu po~iwu od Kosovskog boja, ako ste videli, samo {to tamo po wima se nisu sukobili Srbi i Turci, nego izgleda stavili su Srbe protiv ostatka sveta. Ja upravo ka`em ostatka sveta, jer mislim da ostatak sveta i ne zaslu`uje drugi naziv upravo zato {to nije shvatio da je ovo jedan dr`avotvorni narod koji je i te kako doprineo razvitku i civilizacije svetske i evropske i da }e to i u budu}e biti. @elim jo{ da ka`em da dr Vojislavu
135

[e{equ `elim puno uspeha, sa zebwom sam ga ispratio, ali nadam se da }u ga sa rado{}u do~ekati, bez obzira {to ja nisam pripadnik Srpske radikalne stranke, ali ja Srpsku radikalnu stranku ne do`ivqavam kao stranku nego kao qude koji su se organizovali u borbi za srpske nacionalne interese. Naravno, ne mogu a da ne pomenem jo{ ne{to, a to je, kod mene su, ja sam jedini ~ovek koji ima sre}e da su mu i majka, sada pokojna, i ta{ta simpatizeri va{e stranke. @elim vam puno uspeha i da ste mi `ivi i zdravi. Aleksandar Vu~i}: Da se ne naqute ostali, mnogo je majki i ta{ti u Srbiji simpatizera te stranke. Ali izviwavam se, prekidam sa {alama, re~ ima dr Nikola @uti}, neka se pripremi prof. dr Milorad Radusinovi}. Dr Nikola @uti}: Po{tovano Predsedni{tvo, dame i gospodo, ja }u kao istori~ar govoriti na istorijsku temu vezano za ovaj te{ki slu~aj. Naime, u svom radu koji je mnogo {iri od ovoga {to }u vam pro~itati pisao sam o ha{kim svedocima i uni{tavawu istorijskih ~iwenica. Pritiscima na ha{ke svedoke, bilo obe}anom slobodom, oprostom za stvarne ili izmi{qene grehe, nov~anim darovima, objasni istorijska istina, uni{tavaju se nepobitno dokazane istorijske ~iwenice koje se ~esto upotrebqavaju i zloupotrebqavaju tokom ha{kih sudskih procesa od procesa Slobodanu Milo{evi}u do procesa optu`enim kraji{kim i bosanskim i Srbima iz Srbije. Su|ewe prof. [e{equ, kako sam i ranije isticao na sli~nim nau~nim skupovima, nije obi~no krimogeno su|ewe, to je su|ewe srpskom narodu, dakle, srpskoj istoriji, istorijskoj istini koja je uglavnom bila na strani srpskog naroda. U nemo}i da opravda montiranu optu`nicu preko svedoka, Ha{ki tribunal nastoji da potkupi ili uceni svedoke, pa ~ak i one srpskog nacionalnog ube|ewa. Slavni francuski advokat Anri Rober, branilac u mnogim ~uvenim sudskom procesima koji su uglavnom bili montirani kao i ovaj prof. dr [e{eqa, proslavio se i kao pisac svojim sjajnim studijama o velikim procesima u istoriji. To su u su{tini bili veliki skandali u istoriji sudstva, jer je Rober obra|ivao sudske afere koje su, u stvari, ozna~avale politi~ke i dru{tvene skandale wegovog vremena, a to to je kraj 19. i po~etak 20 vijeka. Politi~ka su|ewa i potom likvidacija optu`enih ozna~avali su skandal u pravosu|u, jer su gazila najosnovnija prava ~ovjekova. U svoje kwige o skandaloznim sudskim procesima Anri Rober je unio osobine jednog odli~nog advokata, rje~itost velikog govornika, ubjedqivost briqantnog pisca, nepristrasnost nau~nika kome je jedini ciq bio istorijska istina, kao utvr|ivawe stvarne krivce suda ili optu`enika ili politi~kih i psiholo{kih uzroka koji su tako ~esto pojedince izvodili na giqotinu. Sve navedene atribute mo`e da ponese i prof. dr Vojislav [e{eq, koji u krajwe nehumanim zatvorskim uslovima preko pisane rije~i, u brojnim svojim kwigama indirektno sprema svoju odbranu, koju ne}e mo}i pobiti ni la`ni, ni uceweni, ni potkupqeni ha{ki svedoci optu`be. U predgovoru kwige Anrija Robera – Skandali u istoriji, francuski dr`avnik Luj Bartu je procijenio da su sudski procesi koje je o`ivio pomenuti
136

Anri Rober, ispri~ani na osnovu ~iwenica, savjesno pregledanih i dokumenata bri`qivo provjerenih iz kojih je izvodio nepogre{ive zakqu~ke. Prof. [e{eq, kao vrhunski pravni teoreti~ar i prakti~ar, uglavnom }e sam voditi svoj proces, snagom svojih argumenata nametnuti, kao na sportskoj utakmici, svoj ritam i pravila igre. Sudski skandalozni politi~ki proces koji se vodi protiv [e{eqa svojim besprizornim konstrukcijama i la`ima ubjedqivo }e nadma{iti sve procese u kojima je kao branilac u~estvovao advokat Anri Rober. Iz sudskog procesa protiv wega izrodi}e se jednog dana kwiga koja }e svjedo~iti, kao i Roberove kwige, o briqantnom umu i logi~aru koji nadqudskim naporima prikupqa dokumente preko svojih pravnih saradnika, uo~ava ~iwenice, izvodi zakqu~ke o vremenu i pojavama koje na krimogen na~in satiru i satanizuju wega i wegov srpski narod. Dvije najnovije kwige prof. [e{eqa “Ili Karlin svedok ili smrt” i obimna kwiga na vi{e od 1.000 stranica, pod nazivom “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije” na najboqi na~in otkrivaju zle namjere neprijateqa Srpstva, ovog puta namjere la`nih svjedoka koje instrumentalizuje Ha{ki tribunal, ali i la`nih stvoriteqa takozvane hrvatske istorije. U toj najnovijoj kwizi o umjetnoj naciji hrvatstva prof. [e{eq nam otkriva svu odgovornost Vatikana i Rimokatoli~ke crkve za stvarawe rimokatoli~ke formacije hrvatstva. Sam naslov kwige prilago|en je wegovoj osnovnoj tezi da je virtuelna hrvatska nacija nastala zahvaquju}i vjekovnom misionarskom radu Vatikana na du{ama prevarenih Srba i la`nih stranih rimokatoli~kih naroda. Ovom kwigom je dokazano da Velika Srbija nije nikakva megalomanska fantazija prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} da je to realno istorijsko stawe iz sredine 19. vijeka. To realno istorijsko stawe prevazilazi `estoko napadanu [e{eqevu liniju zapadnog srpskog rasprostrirawa, to je svima vama poznata linija KarlobagOgulin-Karlovac-Virovitica. Naime, ta zapadna istorijska linija Velike Srbije ili, boqe re~eno, srpskih zemaqa ide mnogo zapadnije, ~ak i od ove istorijski utvr|ene linije, Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i ona ide maltene do Trsta i grani~i se sa etni~kografskom linijom slovena~kih zemaqa. Ovakvom najnovijom [e{eqevom kwigom }e se daqe pobiti neosnovana optu`ba protiv Vojislava [e{eqa o takozvanom zlo~ina~kom projektu Velike Srbije, koju nikakvi la`ni, niti ucijeweni, niti darivani svjedoci ne}e mo}i da afirmi{u. Treba ista}i i tobo`e ekspertsko {tivo za dokazivawe velikosrpske krivice, koju je naru~ilo ha{ko tu`ila{tvo od istoriografskog svedoka optu`be. Od biv{eg Srbina iz Francuske Iva Tomi}a, o ~ijem sam propagandnom spisu pisao i govorio u vi{e navrata. Zbog nedostatka vremena ovom prilikom bih samo istakao da je spisateqski svjedok optu`be Tomi} kritikovao [e{eqev projekt Velike Srbije koji je zasnivao na eti~kim i istorijskim razlozima. Po{to je nemo}an da argumentovano pobije [e{eqeve teze o sveop{toj istorijskoj rasprostrawenosti Srba na takozvanim hrvatskim i muslimanskim teritorijama, Tomi} je osporavao
137

odredbe Londonskog ugovora koje su Srbiji garantovale teritorijalno pro{irewe, a koje je [e{eq u vi{e navrata pomiwao kao me|unarodnopravni osnov srpskih teritorijalnih zahtjeva. Va`ni istoriografski ekspert Iv Tomi} lo{e je obavio povjereni mu zadatak, a nije ga mogao ni boqe obaviti, s obzirom na wegove skromne nau~ne predispozicije. Iv Tomi} zastupa jedno skroz nakaradno istorijsko mi{qewe koje u Srbiji zastupaju istori~ari anacionalnog, liberalnog, demokratskog, ideolo{kog usmjerewa i koji nastoji dokazati sveop{tu srpsku krivicu, agresivnu militaristi~ku politiku, pro`etu takozvanim velikosrpskim idejama. Mora se priznati da magistru Tomi}u nije ni bilo lako obaviti zadatak, po{to je neistinu te{ko argumentovano braniti. I boqi istoriografski eksperti ne bi mogli opovrgnuti o~iglednu istinitu srpsku istorijsku pri~u. Mogu zakqu~iti da Ha{ki tribunal ne}e imati ve}e koristi od ovakvog, boqe re~eno, nenau~nog svjedoka optu`be protiv prof. dr Vojislav [e{eqa. Zbog nedostatka vremena ja sam malo i skratio svoj rad. Zahvaqujem na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr @uti}u. Re~ ima prof. dr Milorad Radusinovi}. Prof. dr Milorad Radusinovi}: Na jednom ovakvom skupu, dame i gospodo, govorio sam da je [e{eq bio najtalentovaniji srpski politi~ar. Ja bih rekao i da je junak, ali on je i svjetski junak. Ovo {to on vodi u Hagu nije vodio niko u istoriji. Kako god zavr{io proces ~ast }e pripasti [e{equ zbog ovakve odbrane srpskog naroda u svakom pogledu. [to nije uradio Milo{evi}, to je uradio [e{eq. Pazite, Milo{evi} je propustio neki put da se brani i kada su mu neke kroatizirane, hrvatske re~i ubacivali, a [e{eq je tra`io da mu sve bude na srpskom jeziku, jer kakav nam je taj novi hrvatski jezik, kod wih se vrabac zove zrnojed. Prema tome vidite {ta rade, stvaraju vje{ta~ki jezik. Ako ho}ete po{teno da gledamo mi se ~udimo, na neki na~in, {ta je ovo pojavi{e se neki la`ni svedoci. Za{to }ute pravnici? [ta radi Advokatska komora? Za{to ne pokazuje televizija? A {to se ~udimo tome? Ne trebamo se ~uditi iz prostog razloga {to znamo kakva je vlast. Ako jedan ~ovek koji je na visokoj funkciji ka`e – pa, ne treba to pomerati, jer ne bi volio NATO da ga pomere. Pa, da li smo mi ~lanica NATO? Ako smo u{li u Partnerstvo za mir sa kukavi~ijim jajetom, nismo mi jo{ za ~lanstvo u NATO. Mi smo, nadam se, jo{ zemqa van NATO-a i drugim re~ima ono malo slobode {to nam je ostalo treba da je branimo i da je uve}amo. [e{eq je vas poveo u takvu borbu za slobodu. Ja }u vam re}i, koliko god mo`da vama izgledalo da tamo oni u Hrvatskoj, Sloveniji ili negde drugo u Bosni misle veoma lo{e o na{im qudima u Hagu. Ja sam bio u Mostaru, gledao sam muslimane i Hrvate i verujte kada je govorio Milo{evi} govorili su – }uti, da ~ujemo {ta ka`e. I ka`u – majku mu, dobro se brani. Dakle, to je priznawe, a brani se zbog toga {to govori istinu. [e{eq ni{ta nije drugo uradio, on se nije pla{io da ode u Hag, zato {to je znao da je na wegovoj strani istina. Zna~i, ovo {to se pri~a i {to je Hag, zapravo
138

je to jedan pravni ^ernobil. Oni imaju reaktore u Americi i ovamo bquju na ovu srpsku zemqu to {to su smislili. Nema tu nikakvog prava i pravde, ali ima iznu|ivawa. Evo svedoci pokaza{e se novokomponovani svedoci, sve tako rade, dakle, iznu|uju, a optu`ivali su komunisti~ki re`im i imali su razloga, tamo u vreme Staqinizma, u vreme Titoizma. [ta su radili sa mojim ujakom koji je bio nesre}ni informbirovac, tra`ili su ga u Mostaru da svedo~i protiv Yemala Bijeli}a da bi Yemala zatvorili. To su ga nekoliko nedeqa tako pozivali, a ucjena je bila slede}a, dakle, ujak deteta, wegov {ura, uzeo je to dijete, jer ne mo`e neprijateq navodno da ga vaspitava. Zna~i, dr`e mu dijete i na taj na~in prave igru, `ena mu umrla, prave igru da bi taj ~ovjek pokleknuo, isto to rade sa svjedocima i {ta onda pri~aju protiv komunizma kada rade i gore stvari nego {to se radilo u vreme komunizma. Drugim re~ima, ho}u da vam ka`em, da taj Ha{ki sud, koji je tako nepravedan, mislio da }e [e{eq biti samo farsa, dove{}e ga kao budalu, pa }e on do}i, a on je upotrebio sva sredstva i na kraju {trajkovao gla|u, pa ~uli ste i sudija mu je priznao to. Ako je to tako onda ~itava ta konstrukcija je u`asna, a ta `ena koju mi smatramo da je ru`na, mi smo se re{ili Rugove, ali izgleda nismo jo{ nekoga i sad ~uo sam od nekih Srba da bi je o`enili da spasu srpski narod. Ja bih mu podigao spomenik neznanog junaka ako bi o`enio Karlu del Ponte. Dakle, narod, kakav je na{, na strani je pravde. [e{eqeva Velika Srbije ja samo {to je srpski prostor, ako uzmete kartu iz vremena Krala Velikog 1814. godine, pi{e Srbija od Istre do Peloponeza i druga Srbija to je onih lu`i~kih, takozvanih, Srba koje su Nemci vremenom pobili. Dakle, dvije Srbije postoje u tom devetom vijeku. Nije to nikakva izmi{qotina, to je istorijska ~iwenica. [e{eq je samo branio jedan narod, srpski, on i danas to poku{ava, jer shvatite ono {to je on upro prstom u Vatikan, s razlogom je to uradio, jer Vatikan stalno radi na tome da osvoji pravoslavqe, a Srbija je prva na tom putu, jer smo po nesre}i ba{ tu odmah na grani~noj liniji. Drugim re~ima, [e{eq zna da ova borba nije samo srpska, nego svjetska i da su veliki centri mo}i ukqu~eni, a to {to se nama ~ini da Vatikan nema veze sa Amerikom ne zaboravite da svi katoli~ki predsednici kada sretnu papu, poqube ga u prsten i priznaju mu suverenitet, a Regan je jo{ sklopio pakt sa papom, prema tome, nije to nova stvar, to dugo traje, to traje vjekovima, a evo dr`imo se i izdr`a}e i [e{eq i do}i }e nam da jednog dana da odr`imo skup sa wim ovde. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Radusinovi}u. A sada bih predlo`io da u~inimo ne{to {to je mimo uobi~ajenog na~ina rada. Organizovali smo ovaj skup na kojem su do sada govorili – videli ste – akademici, profesori, advokati najistaknutiji, govori}e i ~lanovi Stru~nog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. Sada bih zamolio neke od qudi koji su bili velikim pritiskom, pod najte`im mogu}im pretwama, ucenama Ha{kog tribunala i to, bez obzira {to se nismo dogovorili, osim {to smo ih pozvali da budu prisutni. Dakle, neki od tih qudi, a koji su dali izjavu na{em
139

timu i koji su pokazali da je hrabrost i ~ojstvo i odanost Srpstvu, istini i pravdi va`nija od svih najte`ih mogu}ih ucena, da vam se obrate i da vam u nekoliko re~enica ka`u kako je to izgledalo da biste zaista stekli uvid {ta je to objavqeno u kwizi “Ili Karlin svedok ili smrt” i {ta je to o ~emu mi danas govorimo. Molim vas da ih pozdravite aplauzom. Re~ ima vojvoda Sre}ko Radovanovi}, on dolazi iz Kragujevca i obrati}e vam se. Sre}ko Radovanovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ve} par godina ne ~ujemo se ni sa jedne govornice {irom srpskih zemaqa. Ja se nadam da }emo se u toku ove godine ~uti, jer se nadam da }e Voja ove godine pobediti. Nas, koji smo nosili zastavu srpsku {irom srpskih zemaqa i spre~ili da se ponovi 1941. godina, kada su na{e sunarodnike bacali po raznim jamama i pu{tali niz Savu, poku{ali su da slome, da podmite, da raznim pogodnostima u~ine od nas svoje vazale i poslu{nike i svedoke protiv jednog ~asnog Srbina koji se stavio na branik srpske zemqe, da nam donese ne{to novo i da u~ini nas Srbe po{tenim i ponosnim narodom. Ja tvrdim da nikog od nas ne}e slomiti. Mi ne}emo nikada prihvatiti da budemo izdajnici srpskog naroda poput Vuka Brankovi}a. Vuk Brankovi} je jedan. Mi znamo jo{ jednog, ali o wemu ne}emo sad. Trudi}emo se i bori}emo se i verujem i ube|en sam da }emo u toj borbi pobediti. Pobedi}e Voja, a i mi svi sa wim zajedno. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Miroslav Vukovi} dolazi iz ^a~ka. Ja bih voleo ako mo`emo da ~ujemo samo od gospodina Vukovi}a i one konkretne stvari, bilo bi od zna~aja i za qude koji govore posle vas, ~ime, kako i na koji na~in je to sve Ha{ki tribunal pritiskao i {ta je to sve od vas tra`io. Miroslav Vukovi}: Poma`e Bog. Aleksandar Vu~i}: Izvinite, molim vas. Hvala vam i Bog vam pomogao, naravno. Miroslav Vukovi}: [ta da se ka`e, isto sli~no kao kod Sre}ka. Vr{en je prema meni pritisak od oktobra meseca 2002. godine, nu|en mi je blanko ~ek, pre}eno da }e me odvesti u Hagu. U to ime ja sam ih odveo na ~a~anske specijalitet, gde sam napio onog Torinsona, onaj Kan, Pakistanac, islamac, jeo je sviwetinu u svadbarskom kupusu. Posle toga su se javqali uz pomo} Vuk~evi}a, raznog cirkusa, nakaza, koje su ovde, Biserko, ne znam kako se zove ona Nata{a Kandi}. To su jedne nakaze nacionalne, i pitawe je da li su uop{te srpskog porekla. Ja sam za Nata{u ~uo da je usvojeno dete nekog pukovnika Kandi}a, koliko je sad to ta~no, a verovatno ~im joj mu` `ivi tamo, narkoman u Pri{tini. Vidim da ona baba priprema svedoke, ovde u zvorni~kom postupku, ~ak {tavi{e jedan musliman je izjavio da ga je ona pripremila da prepozna jednog od onih momaka koji su bili sa mnom u to vreme u Podgorici. Tako da nisu mogli da u~estvuju, ina~e, ta presija sad traje, ja mislim da to ide i preko na{ih, ovde su neki qudi iz policije to otvoreno rekli. Pripremali su ovi iz Haga i da me ubiju, tako su mi qudi iz Bezbednosti rekli, da ne nosim oru`je da ne bi ovi imali pokri}e.
140

Ina~e, moj advokat, gospodin Sveto Pavlovi}, koji je, na`alost, morao da ode, kome sam dao svoju glavu u ruke, otkrio je zajedno sa mnom da je tu i pritvorska jedinica u Jevrema Gruji}a 11, gde i advokat mo`e da dobije 45 dana, a osumwi~eni do 90. Tako da ne{to {to mala Srbija nije 1914. godine uradila @ivkovi}eva vlada je u julu 2003. godine to potpisala i dala im za pravo. Oni mogu da rade {ta ho}e. Mene prvi put kada su kontaktirali, to je bilo u prostorijama Saveza udru`ewa ratnih vojnih invalida Jugoslavije, ja sam im rekao da nisam oslobo|en dr`avne i vojne tajne. Potpuno su mi rekli da oni mogu da, oni imaju blanko i da samo upi{u ime. To je jedno tri sata, to su mi rekli, pred ~etvoricom mojih advokata. Dakle, to se nastavqa kao “Dinastija”, u nedogled. Ja ne bih du`io, ve} je dosta vremena pro{lo, ja mogu samo bratu vojvodi, Vojislavu [e{equ da poru~im – Vojo, pobedi ih i iza|i, ti to mo`e{. Dovi|ewa. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Vukovi}u. Gospodin Zoran Suboti} je tako|e jedan od qudi koji je bio izlo`en pritiscima Ha{kog tribunala. Izvolite, gospodine Suboti}u. Ina~e, svi qudi koji su govorili, dakle, i gospodin Radovanovi} i gospodin Vukovi} i gospodin Suboti} su u~esnici rata na prostoru biv{e Jugoslavije, oni su se borili za slobodu srpskog naroda, kao i stotine hiqada srpskih dobrovoqaca. Izvolite. Zoran Suboti}: Dame i gospodo, po{tovani prijateqi, ja bih samo nekoliko re~enica, mislim da }e to biti u interesu tima koji priprema odbranu gospodina Vojislava [e{eqa, ja sam jedan od qudi koji je, sigurno najdu`e davao iskaz ha{kim istra`iteqima, na moju `alost i `alost moje porodice i qudi koji su u mom okru`ewu. U januaru mesecu sam morao da dajem iskaz i na{im istra`iteqima, zna~i, istra`iteqima srpskim koji rade po nalogu Ha{kog tribunala i verujte mi na re~, iako me tamo prilikom tih ispitivawa niko nije ni {amarao i oko mene nisu fijukali nikakvi meci, to mi je ipak bila najte`a borba u `ivotu. Posebno morate da znate da svi ti qudi koji su izlo`eni takvim pritiscima pre`ivqavaju stra{ne trenutke. Zato {to vam stalno lebdi iznad glave da i vi sutra mo`ete da zavr{ite u kapijama Ha{kog tribunala, kao i gospodin Vojislav [e{eq za koga, u stvari, i poku{avaju da vas nateraju, odnosno, protiv koga poku{avaju da vas nateraju da svedo~ite, i to stalno lebdi nad glavom. Ne prete oni vama direktno, ali vam stalno ka`u – eto, gospodine, pa koga se vi to pla{ite, pa mi smo spremni da vas za{titim, da vam damo imunitet, vi }ete biti za{ti}eni svedok, izvolite gde ho}ete da `ivite, ali u interesu optu`be da ka`ete to, to i to i da se, naravno, potvrdi ono {to optu`ba ho}e. Nijednog trenutka, verujte, nisam bio u dilemi kako treba da postupim, ali morate shvatiti to da je svako od ovih qudi ko je bio ispitivan, a pre mene, po mojim informacijama je bilo oko 700 qudi, da su pro{li stra{nu torturu i da su to najmawe pravnici i sudije koje su nas isle|ivale, da su to uglavnom vrhunski obave{tajci i oni vas ispituju ujutru od osam sati i nave~e do sedam i onda vas nave~e u osam sati pitaju, kao ne{to im nije jasno, nave~e u sedam ono {to su vas pitali ujutru u
141

osam, da vide da li }ete ponoviti pri~u i da bi vas tako dr`ali stalno u {aci. Bilo je izuzetno te{ko, ali ja sam siguran da, ne samo ovi qudi sa kojima sam ja u kontaktu, jer sa ve}inom jesam, jer smo zajedno bili na rati{tima, da ne}e istra`iteqi Ha{kog tribunala nai}i na pogodno tle, da ne}e na}i nikog me|u wima ko }e biti spreman da sutra svedo~i u procesu protiv gospodina Vojislava [e{eqa, ali morate i vi kao jedna ozbiqna stranka, najpre tim gospodina Vojislava [e{eqa da shvatite da tim qudima treba stra{na podr{ka i da i wihova porodica stra{no trpi od momenta kada su po~eli da budu predmet ha{kih istra`iteqa. Ja se iskreno nadam da }e gospodin Vojislav [e{eq uspeti da pobedi Ha{ki tribunal i da }e uspeti, odnosno, da doka`e svoju nevinost, mada tamo nema po meni dokazivawa, jasno je svima nama da je to najmawe jedna pravna institucija, vi{e politi~ka, ali na`alost mi smo prisiqeni da dokazujemo tu istinu i ja sam vi{e nego siguran da }e on uspeti da doka`e i da }e na nekom od narednih skupova mo}i ovde da nam se svima obrati. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Suboti}u. Jedan od onih ko je imao naj~udnije iskustvo: od najte`ih pretwi, direktno smr}u, {to mo`ete pro~itati u ovoj kwizi, mu~ewima, pore|ewima sa slu~ajem gospodina Dokmanovi}a, pa do toga da su mu nudili izlazak sa Florans Artman je gospodin Jovo Ostoji}, pa bih ga zamolio da vam se obrati. Jovo Ostoji}: Poma`e Bog, bra}o i sestre. Nisam planirao danas da govorim, pa ako slu~ajno ovde za ovim mikrofonom kapne suza, znate da je iskrena kao onda kada sam rekao da Vojislav [e{eq nije ubica. Najlak{e je optu`iti i ~oveka baciti u bunar, ali ga treba otud i{~upati. E sada me dobro saslu{ajte kako je po~elo ispitivawe, zna~i u originalu. Gospodine Ostoji}u, zatim malo zastane, pa evo i ja zastao, mi na{e svedoke obezbe|ujemo finansijski, po potrebi mewamo im izgled, prebacujemo u Englesku, Nema~ku, Belgiju, Norve{ku i jo{ neke zemqe. A ja ka`em – a meni se ide u Australiju i Kanadu. E, ka`e – da biste oti{li tamo, moramo mi napraviti zahtev da vas prime. Da vide koje je to te`ina izjava i tako daqe. E, to je original po~etka razgovora. Po{to je meni ovde ve~eras ili danas, `ena sa gospo|om Martom, mogu vam re}i da stvarno svoju `enu ne bih ostavio ni u kom slu~aju. Ali kako je to bilo? Kada mi je jednom prilikom spomenuo u ispitivawu gospo|u Artman, ja sam rekao – da li je to ona lepa. A on ka`e – pa, dobro, nije sad va`no da li je lepa. Ja ka`em – meni jeste. Drugi put kada smo se sastali, ka`e – vi bi trebali da razgovarate sa gospo|om Artman, to je ona lepa, {to ste vi naglasili. Trebalo bi da se sastanete, ona }e do}i u Beograd. Ja ka`em – ja sa takvima ne razgovaram. Momenat koji je za mene bio najte`i u tom ispitivawu, i pored toga {to su mi rekli da }e me ubiti i pored toga {to su rekli da }e me zatvoriti u sobu dva sa tri i da }e mi upreti u moje lice preko 100 reflektora koji }e sijati sa plafona, sa zidova, iz patosa, da }u tu sedeti danima i da }u
142

moliti Boga da me neko ne{to pita, a ne}e me niko ni{ta pitati. Ja to mogu da podnesem i za ideju, i za vi|ewe gospodina prof. dr Vojislava [e{eqa, srpskog ~etni~kog vojvode, ako je on u stawu da se `rtvuje, a mnogo toga smo progutali zajedno, pa ni moj `ivot ne vredi vi{e. Ja mogu da `ivim `ivot dosledan Srbina i srpskoga ~oveka, jednog obi~nog ~oveka iz seqa~ke porodice iz Prigrevice poreklom sa Banije, odnosno, iz Krajine, ali ne mogu da `ivim `ivot nedostojan ~oveka, ~oveka kukavice, koji su mi oni nudili, ~oveka izdajnika koji bi jednu veliku srpsku, istorijsku li~nost stavio ve~no u ropstvo. To nikad. Kada su mi rekli da potvrdim da je dr Vojislav [e{eq ubio 17 Hrvata u Vo}inu i hiqadu puta me pitali da li je tamo bio, da li je bio... Odgovarao sam – ne znam ni da li je bio, ni da li nije bio, ali znam jednu istinu, to on nikada ne bi u~inio, to on ne bi u~inio zbog srpskoga naroda i to {to ho}ete sram vas bilo. Ne znam koliko mu je sve prevela, ali rekao sam mu da je bezobrazan, da je nikakav, da je jedan obi~an `abar i pitam prevoditeqku, po{to je Italijan, rekao mi je da je Italijan, {ta mogu da mu ka`em da ga uvredim, a da mo`e{ da mu prevede{. Ka`e – da je kopile. Ma, reci mu da je kopile. Do{lo je do `estoke gu`ve u kancelarijici onoj maloj, uletelo obezbe|ewe. Ja sam mu rekao – ja za danas vi{e ne govorim. Samo da vam ka`em ne znam ko je koliko bio, ja sam do{ao u ~etvrtak, ispitivali su me petak, subotu, nedequ, ponedeqak sam oti{ao ku}i. Ispitivawe je trajalo od osam do 23,30 nave~e, samo se nije spajao jedan dan, sedeo sam na nekoj maloj stolici. Mogao sam da sedim na ekseru. Ali srpski narod, srpsku zemqu, otaybinu, moju porodicu, va{e porodice, porodicu dr Vojislav [e{eqa, svih Srba ovoga sveta, nikad ni za jednu jedinu paru, ni za milione cele Amerike, ni taj evro, niti sam rekao da }u izdati, niti }u kad izdati, niti imam nameru da izdam. Imam nameru da se borim sa timom, ukoliko oni smatraju za potrebu, za slobodu Vojislava [e{eqa. Imam ogromnu `equ da odem u Hag, da ispunim gospodinu Paolu Sto~iju `equ, da }u do}i tamo `iv ili mrtav, evo da odem `iv, i da mu ka`em u lice ovo {to sam rekao ovde vama i da tamo wihovi portparoli govore neistinu. Jovo Ostoji} nikada nije lagao i kad mu je najte`e bilo, oti{ao i }utao, ali sada ne}u da }utim, `elim slobodu dr Vojislavu [e{equ i `elim da odem tamo da im ka`em u lice, posebno `elim da odem za to, {to }e gospoda, nazovimo ih Srbima, koji su pristali da svedo~e, da budu protiv dr Vojislava [e{eqa, da govorim u ime odbrane zato {to pojedine od wih i znam, ali nemam pravo da ikoga prozovem, pre nego {to on to sam sebe prozove. A sa ovoga mesta, pozivam sve, sve Srbe, sve qude koji su pozivani da la`no svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa, da se jave timu odbrane gospodina dr Vojislava [e{eqa i da svi zajedno, jednom zajedni~kom snagom poka`emo da nas ne mogu razbiti, da pomognemo da dr Vojislav [e{eq pobedi, a kad on pobedi, pobedila je Srbija. U to ime ja vas pozdravqam, da nam `ivi dr Vojislav [e{eq, da ovde odr`i naredni put kad ovde bude skup, govor, neka `ivi na{a otaybina. @iveli.
143

Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Ostoji}u. Re~ ima gospodin Rade ^ubrilo. A zamolio bih ~lana Stru~nog tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa i potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Gordanu Pop-Lazi} da se pripremi. Izvolite, gospodine ^ubrilo. Zna~i, sa gospodinom ^ubrilo zavr{avamo sa iskazima onih qudi koji su odbili da budu la`ni svedoci u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa. Mislim da ste iz svega ovoga {to ste ~uli, a i iz onoga {to }ete ~uti u narednom izlagawu, potpuno jasno videli kakvim metodama i na koje sve na~ine su ha{ki istra`iteqi poku{ali da do|u do, pod znacima navoda, wihove istine, dakle, do bilo kakvih la`nih rezultata, kojima bi mogli da potkrepe optu`nicu protiv na{eg predsednika, Vojislava [e{eqa. Oprostite, gospodine ^ubrilo, izvolite. Rade ^ubrilo: Poma`e Bog, bra}o i sestre, pa evo, ja }u vam ukratko re}i kako je meni bilo tamo kad su me pozvali u onu sobicu, dva sa dva, tamo me do~ekali neki naoru`ani policajci, uveli me gore na drugi sprat, vaqda da me zastra{e, pretpostavqam. I onda je jedan od dvojice istra`iteqa, kako su se predstavili, ~ini mi se da je bio po imenu negde Holan|anin, Belgijanac, a ovaj drugi nije ni{ta govorio samo ne{to pi{e, po~eo je meni odmah da pri~a kako su svi Srbi do{li iz Krajine i preko Drine, na poziv Slobodana Milo{evi}a. Ja sam se onako malo za~udio, sedam-osam stotina hiqada qudi da do|e na poziv, no, nije to bio razlog mog dolaska tamo i poziva, oni su mene u stvari pozvali da se sa mnom dogovore, jer o Milo{evi}u nemamo {ta da pri~amo, meni je to bilo odmah jasno, ~ovek nije `iv i mislim, tu je pri~a zavr{ena, to je samo ovako jedna farsa, pozvali su me, da bi se sa mnom, kako je gospodin doti~ni rekao, dogovorili o mom dolasku u Hag, da svedo~im protiv drugih qudi, zna~i, vojvode [e{eqa, Marti}a, Karayi}a, Mladi}a, ja nisam o tome govorio, mene su jedno dva-tri puta ve} privodili vezano za Karayi}a i za Mladi}a, tu su im neki i pomogli, nesrbi, i tako daqe, ali dobro, to je druga pri~a, o tome neki drugi put. Naravno, meni je odmah bilo jasno kakav to treba da bude dogovor, on je rekao, do}i }ete vi gospodine u Hag i tako daqe, ja sam rekao, kakav Hag, odakle ti to da }u ja tamo do}i i tako daqe, pa kao da dogovorimo detaqe sve, iza toga je, pretpostavqam, trebala do}i sva ta pri~a o parama o iseqewu, ko zna {ta sve ne, ali ja sam mu odmah dao do znawa da to kod mene ne}e pro}i. Onda je on meni po~eo da nabraja da imaju ove podatke, da imaju one podatke i tako daqe, {to je za mene ovako bilo malo ~udno, vidim da ~ovek, onako da se izrazim seqa~ki, trabuwa, pa sam ga pitao, dobro kad tako vi gospodine sve znate, da li biste u Krajini i 4. avgusta u Kninu, i ne znam ja Benkovcu, Petriwi, ka`e – ne, pa odakle ti zna{ kako je to bilo, ja sam bio ~ovek, u~esnik svih doga|aja, ja boqe znam kako je bilo. Pa dobro, ka`e, pustimo sad detaqe, da zavr{imo o Hagu. Dobro, rekoh, nema problema, ali evo sad, rekoh, ako }emo o detaqima, onda fino da to sve se pi{e, da se sve to snimi, da se sve prevede na engleski i srpski, da vi potpi{ete, da udarite pe~at i ja, da ne bi to oni sutra na svoj na~in koristili, ve} kako oni ho144

}e, pa }u ja ispasti ko zna {ta sam govorio. Ka`e ~ovek, ne, ne, mi to sada ne dajemo, u praksi nemamo taj obi~aj, mi }emo vam sve dati kad do|ete u Hag, sve }ete onda imati na raspolagawu. Meni je bilo jasno kad do|em u Hag, strpa}e me u neku tamo sobu, zatvoriti, i onda }u ja morati pri~ati {ta oni ho}e, ili }u pro}i kao jedan gospodin, niko ga nije danas pomenuo, koga su tamo namamili, da ne{to svedo~i, pa su mu rekli da }e ga pustiti, evo ga sad u Danskoj, sedamnaest godina dobio zatvora. Prema tome, wihov princip je jasan, podmi}uju, potpla}uju i navla~e qude, naravno, ko je naivan da ode tamo, i onda kad ga strpaju u zatvor, ili }e pri~ati {ta oni ho}e, ili }e ostati u zatvoru ko zna koliko godina i tako daqe. To je bio poku{aj i sa mnom. Rekli su mi na po~etku da }u sat vremena pri~ati, pa }emo se dogovoriti sutra, prekosutra i tako daqe, kako }e to i}i. Ja sam im rekao da taj wihov sud, da je to najobi~nija sprdwa, da ja to ne uva`avam i da priznajem da sam do{ao, iz radoznalosti u stvari, da vidim {ta oni od mene ho}e. E vidite i {ta se onda desilo, onako, da re~em kulturno, oni su mene izbacili napoqe. Zato {to su shvatili da sa mnom ne mogu da pri~aju onako kako oni ho}e. Od tog sata, koji je bio predvi|en, u tom prvom momentu mog razgovora, ja sam bio tu samo {est minuta. Onda su me poslali napoqe. Kao, do}i }ete opet. Niti me zovu, niti ja da me zovu mislim i}i, niti ih se pla{im, tu sam ~uo neke izjave, ne znam, bilo ovo, bilo ono, evo ja svima poru~ujem, ne bojim se uop{te nikoga, mogu da me zovu koliko ho}e, mogu da prete koliko ho}e, ja se toga ne pla{im. A ovi {to im poma`u u Srbiji, imamo tu razne nevladine organizacije, imamo, na`alost, i u parlamentu, u dr`avnoj instituciji, qude koji to rade, konkretno ^eda i wegova dru`ina, oni su problem. Oni za nas ka`u, i za vas sve tu i za one koji nas slu{aju, i koji }e nas slu{ati, kako mi ne vaqamo, vodimo, ne znam, Srbiju nazad, nismo za Evropu i tako daqe, i tako daqe, e pa ja wima poru~ujem da sam ja jedan od tih nevaqalih Srba, jer nikada ne}u svedo~iti protiv srpskog naroda ni srpske dr`ave. To je moja poruka. I poru~ujem i Karayi}u i Mladi}u da se nikada ne predaju, a [e{equ, vojvodi, poru~ujem, da izdr`i, do}i }e on nazad. Bori}emo se mi jo{. Prema tome, nema ustupka. Ja garantujem glavom mojom da }e Srbija i Srbi iza}i iz ovoga kao pobednici. To je sigurno, i sve pozivam i svima poru~ujem da tako postupe. A ovi {to ho}e da prodaju vjeru za ve~eru, {to reko{e, neka dobro razmisle kako }e im unuci, tu je neko danas spomenuo ~oveka o kome ja nemam nikakvo mi{qewe, ja }u ga sad spomenuti, Milana Babi}a, koji je sa mnom u parlamentu bio poslanik, 1992, 1993. godine i tako daqe, on je bio jedan od tih koji je sva{ta radio, zaglavio je na Be`anijskoj kosi, znate vi svi kako. Ja prema takvim qudima nemam obzira, da vam ka`em svima, i ako mi neki ka`u, nemoj to govoriti, ~ovek nije `iv, nije, i nije ni zaslu`io da bude `iv svojim pona{awem. I svi oni koji se budu tako pona{ali, vjerovatno }e sami sebe ubiti ili }e ih ubiti oni koji ih pla}aju tamo da odu. Ili }e da polude od toga.
145

Ne mo`e ~ovek na takav na~in da `ivi. Zato, ja vas sve pozdravqam i poru~ujem svima da se dr`imo, a [e{equ da izdr`i i da do|e. @iveli, `iveo [e{eq! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu ^ubrilu, zamolio bih Gordanu Pop-Lazi} da uzme re~, a da se pripremi Slavko Jerkovi}, pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa. Gordana Pop-Lazi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, po{tovane ~etni~ke vojvode, pre nego {to i{ta ka`em o ovoj temi, ono {to sam pripremila da iznesem, mada je ve} mnogo toga danas re~eno, `elela bih da ka`em da su izjave koje su svi oni potencijalni svedoci Tu`ila{tva, koje smo mi imali priliku da ~ujemo i koji su nam davali ove izjave, sadr`ane u ovoj kwizi, a overene u sudu, sa`ete na jednu ili dve strane, ali svi su oni bili spremni da satima i satima pri~aju, sve ono {to su tamo do`iveli. Neka ose}awa i neki doga|aji jednostavno se ne daju re~ima ni opisivati, pa smo i po wihovom dr`awu i po mimici i po nekoj suzi mogli da zakqu~imo koliko im je zaista bilo te{ko. Me|utim, ono na{ta `elim da vas podsetim, to je, da je Ha{ki tribunal, ili pred Ha{kim tribunalom, do sada, pokrenuto nekoliko postupaka za nepo{tovawe suda, i uvek je to bilo protiv svedoka ili potencijalnih svedoka, branioca, novinara i jednom protiv optu`enog u pritvoru i ko bi to bio nego Vojislav [e{eq, zato {to je, navodno, obelodanio ime za{ti}enog svedoka. Ta inicijativa, naravno, ostala je bez pokretawa postupka, jer se pokazalo da nije ni mogao da obelodani ime za{ti}enog svedoka, jer taj podatak nije ni imao. Kada to Me|unarodni sud mo`e nekoga proglasiti krivim za ne po{tovawe suda? Mo`e ako utvrdi da je svesno i namerno ometao sprovo|ewe pravde i to ukqu~uju}i, dakle, svaku osobu, i na strani Tu`ila{tva, i van suda, i na strani odbrane. I kada prete svedoku, zastra{uju ga i na bilo koji na~in mu nanose {tetu, ponude mito, ili na bilo koji drugi na~in uti~u na svedoka. Kada ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe suda, mo`e uputiti tu`ioca da istra`i stvar u svrhu pripreme i podizawa optu`nice za nepo{tovawe suda. Maksimalna kazna koja se mo`e izre}i osobi progla{enoj krivim za ne po{tovawe suda, jeste kazna zatvora od najvi{e sedam godina, ili nov~ana kazna od najvi{e sto hiqada evra, ili oboje. Ako je Tu`ila{tvo moglo da pokre}e postupke, za{to onda odbrana i optu`eni, koji se sam brani, u ovom slu~aju Vojislav [e{eq, ne bi bila vlasna da to uradi. To nije uop{te sporno po nama, dakle, zahtev koji je, 8. marta 2007. godine, Vojislav [e{eq podneo Pretresnom ve}u tri, protiv Karle del Ponte i ostalih, je jo{ jedan test za Me|unarodni tribunal, ali i dokaz {ta je u su{tini Ha{ki tribunal. Pravni savetnici, koji su napokon, priznati kao takvi od strane Ha{kog tribunala, nakon {to je Vojislav [e{eq {trajkom gla|u, morao to da izdejstvuje, proverom materijala Tu`ila{tva do{li su do svedoka koji su dali svoje izjave, overene u sudu, da su im istra`iteqi Tu`ila{tva pre146

tili, da su poku{ali da ih potkupe, da su ih na razne na~ine zastra{ivali, kako, ~uli ste, da im je nu|en mito, kako bi pristali da budu svedoci, koji bi po nalogu Tu`ila{tva bili spremni da la`no svedo~e protiv profesora dr Vojislava [e{eqa. O tome su oni mnogo slikovitije govorili, nego {to bih to ja mogla na osnovu wihovih izjava, ali }u zato, ponovo, po ko zna koji put, da ponovim, jer i ove izjave su samo jo{ jedan dokaz za to, koji su to razlozi {to se na{ predsednik ve} petu godinu nalazi u Ha{kom tribunalu. Krivi~no-pravni razlozi sigurno ne postoje, jer da postoje Tu`ila{tvo bi bilo spremno za otpo~iwawe su|ewa. To su razlozi iskqu~ivo politi~ke prirode, jer oni koji su rasturili biv{u Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, koji su bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju, oni koji nam otimaju Kosovo, koji bi da na otmu Ra{ku oblast, Vojvodinu, a koji finansiraju Ha{ki tribunal i pod ~ijom se kontrolom on nalazi, znaju da bi prof. dr Vojislav [e{eq, da je na vlasti u Beogradu, a vaqda niko ne sumwa da bi tako bilo, insistirao na istini i wihovoj odgovornosti za zlo~in protiv mira. Zakqu~ak je jednostavan, Ha{ki tribunal je stvoren da abolira krivce, a da optu`i `rtve. Finansijeri i tvorci tog suda su isti oni koji masakriraju danas ira~ki narod, koji mu~e palestinski narod, koji pronalaze metode koje su normalnom qudskom umu potpuno strane, kao {to je stavqawe u geto jednog naroda, dele}i ga i ogra|uju}i ga betonskim zidovima, kako bi im se `ivot u~inio nemogu}im, wihova sudbina je ista ona sudbina srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koji je morao da be`i i da ostavqa svoja vekovna ogwi{ta, kao i onih iz Republike Srpske Krajine. I na kraju postavqa se pitawe {ta }e vlasti u Beogradu da preduzmu povodom ovakvog bezo~nog pona{awa kancelarije Ha{kog tribunala u na{oj zemqi. Gospo|a Kajgani} i ostali ugledni advokati, koji su danas govorili, dali su nam odgovore da mi zaista imamo dr`avu. Ali svi znamo da u Srbiji, gotovo nijedan dr`avni organ, nijedna dr`avna institucija, ne funkcioni{e. Hvala onima koji su se oduprli pritiscima, koji su ostali verni istini, uz `aqewe {to su svu ovu torturu pretrpeli, qudima koji su dali svoje izjave i time zna~ajno doprineli raskrinkavawu Ha{kog tribunala. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se Gordani Pop-Lazi}. Re~ ima pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}. Ina~e, gospodin Jerkovi} je uz gospodina Krasi}a ~ovek koji je najvi{e podnesaka napisao i, ~ini se, mo`da i najve}i teret pripreme i pomagawa odbrane dr Vojislava [e{eqa podnosio. Izvolite, gospodine Jerkovi}u. Slavko Jerkovi}: Hvala najlep{e. Radno predsedni{tvo, dame i gospodo, tema nau~nog skupa zahteva ozbiqan pristup metodama kojima se ha{ki istra`iteqi slu`e, da bi obezbedili dokaze protiv profesora dr Vojislava [e{eqa, koji se ve} petu godinu nalazi u pritvoru. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq, se neprimereno dugo nalazi u pritvoru, a da su|ewe ne po~iwe. Grubo se kr{i Evropska konvencija o za{titi qudskih prava i osnov147

nih sloboda. Podseti}u da Evropska konvencija o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, u ~lanu 5, stav 3 propisuje, lice koje je li{eno slobode, zbog razumne sumwe da je izvr{ilo krivi~no delo, ima pravo da mu se sudi, u razumnom roku, ili da bude pu{ten na slobodu do su|ewa. Smisao ove odredbe je da se izbegne suvi{e dugo li{ewe slobode pre su|ewa, a za vreme dok dr`avni organi obavqaju istragu. Dakle, du`ina pritvora treba da bude razumna. Pri tom su posebno uzimani u obzir razlozi zbog kojih je pritvor bio odre|en u konkretnom slu~aju. Evropski sud za qudska prava je u slu~aju Milera zauzeo stav da du`ina pritvora preko dve godine, nije razumna i da postoji kr{ewe Konvencije i to ~lana 5, stav 3. Ovome svakako treba dodati i grubo kr{ewe procesnih prava prof. dr Vojislava [e{eqa, koji se sam brani. Svesno i namerno kr{ewe Statuta, posebno ~lana 21, koji se odnosi na prava optu`enog, ali samo kada je u pitawu prof. dr Vojislav [e{eq. Izmene i dopune Pravilnika o postupku i dokazima, do sada su vr{ene oko ~etrdeset puta, a da pri tome, nisu blagovremeno dostavqane optu`enom. Me|utim, ni to nije spre~ilo prof. dr Vojislava [e{eqa, da u prilog svoje odbrane podnese, do sada, preko dve stotine osamdeset podnesaka. Pravilnik o postupku i dokazima, prete`no je kontradiktornog tipa. Od po~etka je sadr`avao elemente anglosaksonskog i kontinentalnog postupka, ali kao postupak sui generis, sa posebnim re{ewem prilago|enim specifi~nim polo`ajem Tribunala, kao me|unarodne sudske instance. Sudije imaju mogu}nost da Pravilnik mewaju i time doprinesu razvoju novog hibridnog sistema sui generis. Zbog ka{wewa u postupku kojim su dovodili do ugro`avawa prava optu`enog, sudije su imenovale komisiju za Pravilnik, radi ispitivawa mogu}nosti da se postupci vode efikasnije. A na primeru prof. dr Vojislava [e{eqa, da se primetiti da do poboq{awa postupka nije do{lo. Pravilnik o postupku i dokazima, podrazumeva pod stranama u postupku, tu`ioca i odbranu. A pod odbranom podrazumeva optu`eni i/ili branioc optu`enog. ^lan 21 Statuta, propisuje da su sve osobe ravnopravne pred me|unarodnim sudom. Me|utim, to u praksi nije tako. Tu`iocu je na raspolagawu neograni~en tim qudi, sa unapred obezbe|enim sredstvima, a profesoru dr Vojislavu [e{equ, koji je u pritvoru i koji se sam brani, kao drugoj strani u postupku, onemogu}ava se da registruje stru~ni tim, koji }e mu pomagati u odbrani, ograni~ava se broj re~i u podnescima, zabrawuje se primawe u posetu istra`iteqa i ~lanova stru~nog tima i ne odlu~uje se o podnetim zahtevima za odobravawe sredstava koja su potrebna profesoru dr Vojislavu [e{equ da bi odbranu u~inio {to kvalitetnijom. I u neravnopravnom polo`aju u odnosu na Tu`ila{tvo, prof. dr Vojislav [e{eq, uspeva da argumentovano pobija ta~ke optu`nice, {to je dovelo do wenog skra}ivawa u odnosu na odre|ene lokacije. Naime, Vojislav [e{eq je razobli~io lukavstvo, la`i prevaru tu`ioca, koji je tretirao sve dobrovoqce i paravojne formacije, ~lanovima Srpske radikalne stranke. Dokazao je
148

da je prva paravojna formacija bila Srpska garda pod komandom Vuka Dra{kovi}a. Razotkrio je \in|i}evog Mauzera i u~inio nespornim da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke delovali u sastavu vojnih jedinica, komandi i ustanova. Prof. dr Vojislavu [e{equ je, 21. decembra 2006. godine, dozvoqeno da svojim pravnim savetnicima dostavi materijal Tu`ila{tva, koji se odnosi na optu`be. Po izvr{enoj analizi i selekciji materijala, ukqu~uju}i i proveru na terenu, pravni savetnici Vu~i}, Krasi} i ja, sa odre|enim brojem istra`iteqa, ustanovili smo, da su optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, zasnovane na la`nim svedocima i optu`bama. To je bila samo potvrda tvrdwe, koju je profesor dr Vojislav [e{eq od samog po~etka iznosio. Ustanovqen je metod, koji su istra`iteqi Tu`ila{tva, koristili prilikom kontaktirawa sa potencijalnim svedocima, protiv profesora dr Vojislava [e{eqa. Verujte mi, da iz izjave Slobodana Ze~evi}a, Zorana Dra`ilovi}a, @ivomira Avramovi}a, Nenada Jovi}a, Janka Laki}a, Miroslava Vukovi}a, Sre}ka Radovanovi}a, Zorana Suboti}a, Jove Ostoji}a, Dragana Cvetanovi}a, An|elka Trnini}a, Milorada Gogi}a, Borislava Bogunovi}a, Slavoquba Jovanovi}a, Zdravka Abramovi}a, @arka Latinovi}a, Vladimira Dejanovi}a, Milana Luki}a, Slavka Aleksi}a, Gorana Simonovi}a, Selimira Stojanovi}a, Radovana Nov~i}a, Ibraja Muharema, Todora Lazi}a, Zorana Mijatovi}a, Milojke Lazi}a, Rade ^ubrila, Krste Laki}a, Marinka Vasili}a i Du{anke Babi}, mogu zakqu~iti da su ova lica jedva ~ekala da porazgovaraju sa nekim normalnim o torturi koja je vr{ena nad wima od strane ha{kih istra`iteqa, jedva su ~ekali da ka`u kroz {ta su prolazili i da na neki na~in opravdaju svoje }utawe, strahom za li~nu bezbednost i za bezbednost svoje porodice. Sudski su overili izjave, svesni da }e od tog trenutka biti za{ti}eni od pretwi, pritisaka i ucena. Odabrali su najboqu vrstu za{tite. Odabrali su da javno obelodane, sve ono {to im se doga|alo. Ova lica spadaju u grupu ~estitih qudi, koji nisu hteli da unov~e la`, koji nisu hteli da svoju zemqu zamene drugom dr`avom po sopstvenom izboru i koji su odoleli uceni, pritisku i pretwi, poput one upu}ene Jovi Ostoji}u – vide}e{ ti ko je Paolo, do}i }e{ ti u Hag i da zna{, rejting ti je pao u Hagu. Sada se druga~ije tretira{. Zna{ li ti {ta }u da ti radim kad do|e{ u Hag? Zatvori}u te u jednu malu sobu, sa sto reflektora, a ti }e{ biti vezan za stolicu i tako danima. Upamti}e{ ti Hag i mene je li ti je to jasno? Pro}i }e{ ti kao Dokmanovi}, ne}e{ se `iv vratiti. Na pitawe Jove Ostoji}a – a kako je to pro{ao Dokmanovi}, Paolo Sto~i odgovara – obesio se. U svojoj izjavi, koju je potpisao i overio pred Tre}im op{tinskim sudom, u Beogradu, Zoran Mijatovi}, op{irno, na trideset ~etiri strane, opisuje kada je osnovana ha{ka kancelarija u Beogradu, o wihovom principu rada, engleskoj obave{tajnoj slu`bi kao logisti~koj podr{ci Ha{kog
149

tribunala. Pripremu svedoka i odvo|ewe u Be~ radi instruisawa, kao i obavqenom razgovoru izme|u wega i istra`iteqa Ha{kog tribunala. Podseti}u vas ko je Zoran Mijatovi}. Zoran Mijatovi} je bio {ef Dr`avne bezbednosti u Beogradskom centru, pomo}nik Jovice Stani{i}a za kontraobave{tajne poslove, a zatim zamenik Gorana Petrovi}a, u \in|i}evo vreme. [to bi mi rekli, krupna zverka iz redova Udbe. Mijatovi} u izjavi opisuje tok razgovora koji je tekao tri dana. Istra`iteqi su po svaku cenu poku{ali da “@ute ose” dovedu u vezu za [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom. To je poku{ao i Yefri Najs, ali kada je uvideo da Mijatovi} ne}e da la`e, on mu uzvra}a re~ima, ali kad mi procenimo da mo`ete biti svedok, ne mo`e Bog da te spasi. Ima na silu da te dovu~emo. To je usledilo posle Mijatovi}eve re~enice, ja o [e{equ, kao politi~aru, mislim sve najgore, to {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar, ja ne mogu da govorim neistinu, vi od mene ne mo`ete da o~ekujete da ja o [e{equ la`em. Iz mene ne mo`ete da isterate la`. Istra`iteqi su poku{ali naterati Mijatovi}a da kroz jednu re~ la`i [e{eqa ve`u za ubistva, nalog i podstrekavawa. Zauzvrat mu je ponu|ena za{tita, novac i izbor zemqe po sopstvenom izboru. Mijatovi} je kao stari udba{, znao sa ~im }e se susresti, pa je obavestio Biju i pripremio tehniku da se sve to snimi. Te kasete se nalaze u slu`bi, i Stru~ni tim }e zatra`iti da se te kasete dostave Stru~nom timu. Mijatovi} nikada nije dobio zapisnik o obavqenom razgovoru. Iako je na wega imao pravo i na tome uporno insistirao. Muharem Ibraj u svojoj izjavi opisuje kako su ha{ki istra`iteqi po{li od wegove imovinske karte. U startu su mu ponudili sto hiqada evra, sa obrazlo`ewem da znaju da mu taj iznos treba, jer su on i wegova porodica bez ku}e. Trinaest puta su ga zvali na razgovore, radi ube|ivawa da svedo~i protiv Slobodana Milo{evi}a. Zapisnik o saslu{awu istra`iteqi nisu hteli da prevedu na jedan od dva jezika, koje razume i govori, srpski ili albanski. To je bio razlog da on odbije potpisivawe zapisnika o saslu{awu, me|utim, naterali su ga da potpi{e potvrdu o primqenom novcu za putne tro{kove. Dolaskom u Hag, kao svedok u Milo{evi}evom predmetu, ha{ki istra`iteqi su mu dali, navodno, izjave sa wegovim potpisom iako nijednu nije potpisao. Tada je shvatio da su istra`iteqi potpis skenirali sa potvrde o putnim tro{kovima, pritisak na wega nastavqen je u Hagu, pretili su mu ubistvom dece i porodice, kidnapovali su mu tri brata, dva bratanca i sina, optu`ili su mu oca za silovawe dve maloletnice, iako mu je otac ro|en 1920. godine. Muharem u svojoj izjavi opisuje kako mu je Vilijam Voker zamerio {to nosi policijsku uniformu i rekao mu da skine tu uniformu i zna~ku i da stavi ameri~ku zastavu, jer Srbija vi{e ne postoji. Opisuje kako je izvadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona te da su od tada po~ele sve wegove muke. Svakako, ovome treba dodati slu~aj Milana Luki}a, koji je u septembru mesecu 2005. godine bio pritvoren u Argentini. Ha{ki istra`iteqi su posebno poku{ali da ga pridobiju za la`no svedo~ewe, preko jedne prodane
150

srpske du{e. Naime, nu|eno mu je da la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i Mom~ila Kraji{nika, da bi izbegao zatvor u Sarajevu ili u Zenici. Indikativno je da je ovo lice, slu`e}i ha{kim istra`iteqima, uspelo da obezbedi ulaz u pritvor, kakav je argentinski. Milan Luki}, kao ~ovek kome je dosadilo slu{ati la`i pojedinih svedoka, prevaranata i bezbo`nika, koji nemaju ~asti i po{tewa, i koji ne biraju na~in da do|u do svog ciqa, otvoreno ka`e da mu nikada ne}e biti jasno kako sud mo`e dopustiti pojedinim tu`iocima da u~estvuju u montirawu i prqavim radwama kako la`nih svedoka, tako i wihovih advokata. Da ne bude zabune, Milan Luki} ovim misli na Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju sa sedi{tem u Hagu, jer je op{tepoznato da se on nalazi u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu. Pravni savetnici su razgovarali sa odre|enim licima, do{li su do saznawa da ha{ki istra`iteqi manipuli{u zapisnicima, da unose ono {to svedok ne iskazuje, da ube|uju svedoka, da je su{tina nepromewena. Da vr{e pritisak da se potpi{e sadr`aj. To sve rade unapred, u unapred stvorenoj atmosferi, iz koje svedok jedva ~eka da izi|e. Primerak zapisnika se retko ili nikako uru~uje svedoku, a ako bi zapisnik bio zatra`en, lukavo bi se izbeglo wegovo uru~ewe, uz obe}awe da }e biti naknadno dostavqen. Dakle, iz navedenih primera se mo`e zakqu~iti, kojim se sve metodama slu`e ha{ki istra`iteqi u prikupqawu dokaza u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, kao i drugim postupcima pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju. Ja razumem, kao i svi vi, {ta je radwa dokazivawa. [ta sve ulazi u radwu dokazivawa, to propisuje i na{ Zakonik o krivi~nom postupku, od ~lana 96 do 109, propisan je na~in pozivawa svedoka, osloba|awe du`nosti svedo~ewa, na~in saslu{awa, ali i za{tita svedoka od uvrede, pretwe, svakog drugog napada. Radi obezbe|ewa prisustva svedoka, mo`e se primeniti mera prinudnog dovo|ewa, ali nigde u svetu nije zabele`eno da Tu`ila{tvo ima zakonsko pravo vr{iti bilo kakav pritisak na svedoka. Tu`ilac, nigde u svetu, nema zakonskog ovla{}ewa da ucewuje svedoke ili da im na bilo koji na~in preti i time uti~e na wihovu voqu. Dakle, kad su u pitawu postupci i radwe ha{kih istra`iteqa, prema svedocima, osta}e u istoriji zabele`eno kao presedan, u praksi, na~in rada ha{kog istra`iteqa, ukqu~uju}i podmi}ivawe u novcu. Pretresnom ve}u mora da poslu`i kao osnov za ocenu kredibiliteta iskaza svedoka, koje je ha{ko Tu`ila{tvo obezbedilo da svedo~e u korist optu`be, u procesu koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Pomenu}u na{ metod rada. Nave{}u kao primer jednu ~estitu `enu, Anu Simonovi} Latkovi}, koja je kontaktirala gospodina Tomislava Nikoli}a, krajem 2003. godine, obavestila ga je da su je pozvali ha{ki istra`iteqi i tra`ila od wega uputstva {ta i o ~emu treba da govori. Tomislav Nikoli} joj je rekao, odgovorio, ka`i samo istinu, mi od istine ne be`imo. Da, to je na{ metod rada, to je metod rada profesora dr Vojislava [e{eqa,
151

koji se istinom bori protiv la`irane optu`nice. Ako po|emo od toga da je svedok lice koje mo`e da daje obave{tewa o krivi~nom delu i u~iniocu, i o drugim va`nim okolnostima, za koje postoji verovatno}a da }e mo}i pru`iti obave{tewa o bilo kojoj ~iwenici va`noj za postupak, s obzirom na svoj odnos prema ~iwenicama, svojim sposobnostima da opazi ~iwenice i da svoja opa`awa saop{ti, mo`e se zakqu~iti da }e Tu`ila{tvo imati problem sa iskazima svedoka, na koje ra~una, jer }e oni morati nau~iti napamet lekciju tu`ioca. U ve}ini slu~ajeva svedoci }e morati dati obave{tewa o ~iwenicama, a ne na osnovu li~nih opa`awa, ve} na osnovu onoga {to im je Tu`ila{tvo prenelo, urezalo u mozak do te mere da i oni sami poveruju da la` predstavqa istinu. Me|utim, dokaznu vrednost iskaza svedoka, procewuje sudsko ve}e, nakon unakrsnog ispitivawa svedoka. To je jo{ jedan, dodatan problem, Tu`ila{tva, zbog ~ega ono pribegava podno{ewu zahteva da se po pravilu 92 bis uvrste u spis transkripti iskaza svedoka, umesto usmenog svedo~ewa. Tu`ila{tvo uporno insistira na zahtevu da se svedo~i putem video konferencijske veze, kao i na zahtevima po pravilima 92 kvoter, koji propisuje na~in uvr{}avawa u spis iskaza umrlih osoba. Svoje zahteve Tu`ila{tvo opravdava ekspeditivno{}u su|ewa, mada je po sredi sasvim ne{to drugo. Podno{ewem zahteva Tu`ila{tvo poku{ava da na sve mogu}e na~ine onemogu}i Vojislavu [e{equ, da se usmeno i direktno suo~i sa svedocima optu`be. Dokazna vrednost iskaza datog mimo sudnice nema istu dokaznu vrednost kao iskaz dat u sudnici. ^iwenica da svedok nije prisutan u sudnici, umawuje zna~aj tog iskaza, o ~emu Pretresno ve}e posebno treba da vodi ra~una, prilikom ocene dokaznog materijala. Vreme je pokazalo da optu`nica nije bila pripremqena, na na~in predvi|en ~lanom 18 Statuta i da je wena potvrda od strane sudije Pretresnog ve}a, izvoqena, ishodovana ili na nezakonit na~in pribavqena. Naime, tu`ilac pokre}e istragu, eks oficio, na temequ informacija pribavqenih iz bilo kojeg izvora, posebno od vlada organa Ujediwenih nacija, vladinih i nevladinih organizacija. Ali je morao proceniti informacije koje je primio, da li one pru`aju dovoqno osnova, za dono{ewe odluke za pokretawe postupka. Procena informacija je bila pogre{na, informacije su bile neta~ne, tako da Tu`ila{tvo sve vi{e uvi|a da je optu`nica bez osnova, da je ne mo`e odr`ati, ni uporno insistirawe na Vojvodini, jer u Vojvodini, Vojvodina je u Srbiji i u Vojvodini nije bilo ratnog sukoba. Sve ovo, {to je napred izneto, govori u prilog ~iwenici, da se Tu`ila{tvo nalazi u }orsokaku, da ne mo`e ni~im potkrepiti navode u optu`nici, ne mo`e objasniti zbog ~ega su|ewe ne po~iwe i zbog ~ega se ve} petu godinu, profe. dr Vojislav [e{eq nalazi u pritvoru. Tu`ila{tvo se posebno nalazi u nezavidnom polo`aju od trenutka kada mu je otpao i posledwi adut, da }e uspeti da uz pomo} nametnutih branilaca Lazarevi}a, Spula i Hupera, predmet profesora dr Vojislava [e{eqa, okon~a bez wegovog aktivnog u~e{}a. Punih ~etiri godine Tu`ila{tvo se trudilo da
152

uspe u tome, ne biraju}i sredstva. Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, da Pretresno ve}e tri, pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona je u skladu sa pravilima 77 Pravilnika o postupku i dokazima, jer sasvim sigurno postoji osnovana sumwa da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawa Me|unarodnog suda, jer su svesno i namerno ometali sprovo|ewe pravde. Iz navedenih primera, evidentno, je da su osmislili sistem naredili i podsticali svoje istra`iteqe da potencijalnim svedocima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude mito, da bi pristali da kao svedoci Tu`ila{tva, la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U interesu sprovo|ewa pravde, Pretresno ve}e mora usvojiti zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, na odluku Pretresnog ve}a ne bi smela da ima uticaja odredba ~lana 30 Statuta Ha{kog tribunala, koja propisuje status povlastice i imunitet Me|unarodnog suda. Pravila o statusu i povlasticama i imunitetu su u funkciji sprovo|ewa pravde pred Ha{kim tribunalom, a ne u funkciji neka`wenog i ne dozvoqenog pona{awa ovla{}enih lica u Tu`ila{tvu. Nau~na i stru~na javnost imaju priliku da se izjasne i zauzmu stav o metodama koje primewuju ha{ki istra`iteqi i o podnetom zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka zbog ne po{tovawa Me|unarodnog krivi~nog suda i time daju svoj doprinos u razvoju pravne nauke i u~ine korak napred u postizawu pravde i pravi~nosti. Hvala na pa`wi. Zoran Krasi}: Hvala. Pozdravimo generala Bo`idara Deli}a, a slede}i na{ govornik mr Dejan Mirovi}. Bo`idar Deli}: Dragi prijateqi, bra}o i sestre, evo i danas smo u ovoj sali imali priliku da ~ujemo eminentne pravnike, mogli smo ovih dana da pro~itamo i ovu malu kwigu, a i u dnevnoj {tampi smo ~itali o mukama qudi koje je jo{ pre vi{e godina obele`io Ha{ki tribunal i koje ova dr`ava svojevremeno nije za{titila. Za mene to nije ni{ta novo, na neki na~in sam se susreo sa tim jo{ u vreme kada je Tu`ila{tvo izvodilo svedoke optu`be u predmetu protiv pokojnog predsednika Milo{evi}a. Svako od nas je mogao jo{ tada da zakqu~i da je ogromna ve}ina svedoka, posebno [iptara sa Kosova i Metohije, potpuno instrumentalizovana i pripremqena za svedo~ewe po istom {ablonu. O tome je, tako|e, ovde danas bilo govora. Bili smo o~evici raznih sme{nih situacija i besmislenih tvrdwi. Pravilo 77, o kome se ovde danas govori, Pravilnika Tribunala, nije ni u jednom slu~aju, upotrebqeno prema svedocima Tu`ila{tva. Iako je ovde pomenuto danas da je, zna~i, prema svedocima odbrane, prema nekim novinarima, ili prema nekim drugim qudima, bilo primeweno. Li~no sam, na svedo~ewu u Hagu, dokazao relevantnim dokumentima, pa ~ak i dokumentima samog Tu`ila{tva, da dva vrlo va`na svedoka Tu`ila{tva, lord E{daun i general Derenkijevi~, nisu govorili istinu prilikom svedo~ewa, ali to, iako je dokazano vi{e puta i bilo o~igledno, nije
153

sankcionisano. Bave}i se problemima i pripremama za svedo~ewe i razgovaraju}i sa vi{e qudi, ve} pre nekoliko godina uo~io sam, da je najve}a zloupotreba pravila 77 vr{ena od strane Tu`ila{tva, pretwom potencijalnim svedocima, da se nalaze na listi osumwi~enih i da samo saradwom sa Tu`ila{tvom mogu izbe}i da budu optu`eni. Na sli~an na~in je pre}eno i svedocima, da mogu biti stavqeni iz statusa svedoka na listu osumwi~enih. Na taj na~in oni su ostvarivali dva ciqa, primoravali su qude da budu svedoci Tu`ila{tva i da iznose verziju doga|aja kako je tra`ilo tu`ila{tvo, a sa druge strane obezbe|ivali su da se ti qudi ne pojave ni slu~ajno kao svedoci odbrane. Izne}u jedan karakteristi~an primer, na~elnik General{taba vojske Jugoslavije, general Pavkovi}, susreo se dva puta sa glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala u Beogradu. Od wega je tra`eno da dostavi optu`uju}a dokumenta za pokojnog predsednika Milo{evi}a. General Pavkovi} je dostavio Tu`ila{tvu ve}i broj dokumenata i oni su prilikom preuzimawa istih iskazali veliko zadovoqstvo. Posle prevo|ewa dokumenata, kada su shvatili da u wima nema ni{ta optu`uju}e za predsednika Milo{evi}a, quti na generala Pavkovi}a, odmah su promenili wegov status, i od osumwi~enoga odmah pretvorili u optu`enog i on se sada nalazi u Hagu. Jedan drugi na~elnik General{taba, koji je pre gospodina Pavkovi}a, bio na toj du`nosti, general Peri{i}, odlazi u Hag kad ho}e i vra}a se iz Haga kad ho}e. Mi ni danas ne znamo da li se stvarno nalazi u Hagu ili je u Beogradu. Ali materijale, koje je od wega tra`ilo Tu`ila{tvo, mere se kilogramima, ili desetinama kilograma. Sve {to je postojalo u vojnim arhivama, general Peri{i} je odneo u taj Tribunal i ja mogu sasvim odgovorno da tvrdim, da on tamo ne}e biti osu|en. Ja bih `eleo da iznesem jednu drugu dimenziju pritisaka na svedoke, ali ovaj put od strane na{ih institucija i dr`avnih organa. Svi znate da na{i dr`avni organi brinu samo o tome da ispune zahteve Tu`ila{tva i da im isporu~e gra|ane koje oni tra`e. Daqe brige, o wima, kada se ve} na|u u Ha{kom tribunalu, gotovo da nema. U to sam se li~no uverio prilikom svedo~ewa u Hagu. Pre nego {to je otpo~elo svedo~ewe za gospodina Milo{evi}a, bilo je poznato u Beogradu i u vojsci, da sam odre|en za svedoka i eksperta Tu`ila{tva u predmetima gde su se dokazivali zlo~ini OVK. Da bih mogao to da radim, bili su mi stvoreni svi optimalni uslovi za pripremu i omogu}en uvid u svu relevantnu dokumentaciju u kompletnoj vojsci, pa ~ak i u obave{tajnoj slu`bi i u slu`bi bezbednosti. Kada sam se pojavio u Hagu kao svedok odbrane gospodina Milo{evi}a, to je za Tu`ila{tvo bilo iznena|ewe, a posebno nezadovoqstvo je Tu`ila{tvo iskazalo prema Beogradu, kada sam po~eo argumentovano da svedo~im. Sa nivoa ministra odbrane, na~elnika General{taba i na~elnika Operativne uprave, izdata su nare|ewa koja i danas poseduju, da mi se ukinu svi uslovi za pripremu, a moja kancelarija je tre}eg dana mog svedo~ewa obije154

na i sva dokumentacija za svedo~ewe je preba~ena na drugo mesto. Na taj na~in su mi ve} na po~etku svedo~ewa stavili do znawa da nisu zadovoqni mojim svedo~ewem, odnosno, da nisu zadovoqni izno{ewem istine u Hagu. Brojni su primeri zloupotrebe od strane Tu`ila{tva, saradwe sa na{im dr`avnim organima i pritiscima, zastra{ivawem i primoravawem qudi da svedo~e. Posebno qudi iz vojske za ra~un Tu`ila{tva. Na`alost, nije mi poznat nijedan slu~aj, da su na{a dr`ava, weni organi, na{a diplomatija, posebno predstavni{tvo u Hagu, pru`ili pomo} na{im qudima, bilo optu`enima, bilo svedocima. Me|utim, ovaj na{ dana{wi skup, govor ovolikog broja pravnika i sve ono {to preduzima tim za odbranu gospodina [e{eqa, govori da }e i ovo pitawe biti pokrenuto. A kada to bude pokrenuto u Hagu, sigurno da se ve} mo`e nazreti i kraj te monstruozne institucije. Ka`em to, zbog toga, {to na mitingu od 24. februara pro{le godine, posle mog govora iz Haga su me pozvali, ve} drugi dan, i otkazali moje svedo~ewe kao ve{taka Tu`ila{tva, u slu~aju generala Mileti}a. I zato znam da svaka re~ koja je izgovorena danas ovde, ve} danas ili sutra, bi}e prosle|ena Hagu. Ali, sve ovo {to smo mi ovde danas rekli, daje snagu onim qudima koji su bili maltretirani, da se jave, i vi{e wih nema samo osamnaest, ve} ih je preko trideset, a daje i snagu na{em predsedniku, gospodinu [e{equ, da izdr`i u Hagu i da ispuni svoje obe}awe, da pobedi tu monstruoznu tvorevinu. @iveo gospodin [e{eq, `ivela Srbija. Zoran Krasi}: Pozivam mr Dejana Mirovi}a, a neka se pripremi gospo|a Vjerica Radeta. Na redu su ~lanovi Stru~nog tima, pretpostavqam da ste ve} upoznati. Mr Dejan Mirovi}: Dame i gospodo, ha{ko tu`ila{tvo je poku{alo da iznudi la`ne iskaze u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa. Istra`iteqi Tu`ila{tva su pretili, podmi}ivali, ucewivali, uskra}ivali su svedocima sva prava ~ak i prilikom ispitivawa. Ovakvi postupci su u suprotnosti sa odredbama konvencije protiv mu~ewa i drugih svirepih, ne~ove~nih ili poni`avaju}ih kazni ili postupaka iz 1984. godine. ^lan 1 ove Konvencije defini{e pojam mu~ewa, citiram, u pogledu ove konvencije izraz mu~ewe, ozna~ava svaki ~in kojim se nekom licu namerno nanose velike patwe fizi~ke ili du{evne, sa ciqem da se od wega, ili od nekog tre}eg lica, dobiju obave{tewa ili priznawa. Tako|e, u ovom ~lanu se isti~e, da nije dozvoqeno da se nekom licu nanose du{evne ili fizi~ke patwe sa ciqem da se ono, citiram, upla{i, ili da se na wega izvr{i pritisak, ili da se neko tre}e lice upla{i ili da se i na wega izvr{i pritisak, ili iz bilo koje druge pobude, zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije. Posebno se u Konvenciji isti~e da su ovakvi postupci nedozvoqeni kada ih ~ine, citiram, slu`beno lice ili neko drugo lice koje deluje po slu`benoj du`nosti, ili na osnovu izri~itog naloga ili pristanka slu`benog lica. Dakle, korumpirana dru`ina Karle del Ponte, u kojoj su Uerc Reclaf i Danijel Sakson, glavni sau~esnici, prekr{ila je prvi ~lan o mu~ewu.
155

Oni su diskriminisali svedoke, jer su ih mu~ili i maltretirali i na wih vr{ili pritisak, samo zato {to su Srbi. U ostalom, prema izjavi Jove Ostoji}a, istra`iteqi to nisu ni krili, na primer, izvesni istra`iteq Tu`ila{tva, Paolo Sto~i, je isticao, da istra`iteqe interesuju samo Srbi. Kada sagledamo ovaj antisrpski kontekst, postaje jasno za{to Tu`ila{tvo brutalno kr{i i druge me|unarodne norme. Na primer, ~lan 5 Univerzalne deklaracije o qudskim pravima iz 1948. godine, koji propisuje da niko ne sme biti podvrgnut mu~ewu ili svirepom, ne~ove~nom ili poni`avaju}em postupku ili ka`wavawu. ^lan 7 Me|unarodnog pakta o qudskim i gra|anskim pravima iz 1966. godine, koji tako|e zabrawuje surovo, ne~ove~no ili poni`avaju}e postupawe. ^lan 3 Evropske konvencije, za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, koji ima istovetne odredbe. ^lan 4 Poveqe o osnovnim pravima u Evropskoj uniji, koji reguli{e istu materiju. Posebno je sramno {to Tu`ila{tvo kr{i Pravilnik o postupku i dokazima Ha{kog tribunala iako je on mewan oko ~etrdeset puta, od 1994. godine. Na primer, Tu`ila{tvo kr{i pravilo 77, koje zabrawuje pretwe svedoku i to tretira kao nepo{tovawe suda. Treba napomenuti da Pretresno ve}e ima obavezu po pravilu 75 da nadzire na~in ispitivawa, kako bi se izbeglo svako maltretirawe ili zastra{ivawe. Ipak, optimista sam, sama ~iwenica da je tridesetak qudi pristalo da iznese da ih je Tu`ila{tvo maltretiralo i ucewivalo, mnogo govori. Dakle, Ha{ki sud nema vi{e nikakav kredibilitet, a ugled dr Vojislava [e{eqa je sve ve}i. Zato sam uveren da }e dr Vojislav [e{eq dobiti rat protiv Ha{kog tribunala. Ve} je ubedqivo pobedio u nekoliko bitaka. Hvala. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se mr Dejanu Mirovi}u. Re~ ima Vjerica Radeta, narodni poslanik i ~lan Stru~nog tima koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa. Molim vas da je pozdravite aplauzom, a neka se pripreme Ogwen Mihajlovi} i Jadranko Vukovi}. Vjerica Radeta: Dame i gospodo, Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Hag, na osnovu optu`nice. Tako se taj papir zvao 2003. godine. Od oktobra 2004. godine, taj papir se zove, izmewena optu`nica. Od jula 2005. godine, modifikovana izmewena optu`nica. Pa onda, od 10. novembra 2006. godine, redigovana verzija modifikovane izmewene optu`nice. I od skoro, od 19. aprila 2007. godine, to se zove, skra}ena modifikovana izmewena optu`nica. Toliko o ozbiqnosti Ha{kog tribunala i o wihovih promenama ~ak i naziva tog papira koji bi trebalo da predstavqa optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa. Na isti na~in mewaju i Pravilnik o postupku i dokazima Ha{kog tribunala, uvek od prilike do prilike, kako im odgovara, upodobqavaju ga iskqu~ivo ha{kom tu`ila{tvu, odnosno potrebama Karle del Ponte. Zato ne bih se za~udila i ne bi bilo ~udno, da ovih dana promene pravilo 77 Pravilnika, jer ako to ne u~ine, Karla del Ponte mora krivi~no da odgovara zbog nepo{tovawa Me|unarodnog suda, jer je svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, kr{e}i pravilo 77, stav A, ta~ku 4, koja glasi, da }e sva156

ko lice krivi~no odgovarati ako preti svedoku, zastra{uje ga, na bilo koji na~in mu nanese {tetu, ili mu ponudi mito, ili na drugi na~in uti~e na svedoke, svedoka koji svedo~i, ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili potencijalnog svedoka. Na osnovu prikupqenih dokaza u obliku, do danas trideset sudski overenih izjava, a u pripremi jo{ odre|en broj za overu ovih dana, qudi koje je ha{ko tu`ila{tvo poku{alo da podmiti, zastra{i, uceni, Stru~ni tim koji poma`e pripremawe odbrane dr Vojislava [e{eqa, po wegovom nalogu, pripremio je zahtev, koji je prof. dr Vojislav [e{eq, 8. marta 2007. godine podneo Pretresnom ve}u III, da pokrene postupak za nepo{tovawe Me|unarodnog suda, protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona. Ova crna trojka upu}ivala je hiqade istra`iteqa da vr{qaju po Srbiji i da pronalaze la`ne svedoke protiv Vojislava [e{eqa, ali izgleda, da im, evo za skoro pet godina, to ne{to ba{ i nije i{lo od ruke. A imali su odli~no razra|enu strategiju i apsolutnu podr{ku vlasti u Beogradu. Po{to su Karlini istra`iteqi imali pristup svim arhivama i poverqivim dokumentima, bili su neverovatno obskrbqeni podacima i informacijama, o svakom licu sa kojim su nameravali da obave razgovor, odnosno da ga vrbuju za la`nog svedoka. Govorili su mi neki od ovih qudi da su sami bili {okirani podacima kojima su Ha{ki istra`iteqi raspolagali. Ka`u, znaju o meni vi{e nego i ja sam, podsetili su me na mnoge detaqe iz mog `ivota, koje sam kao potpuno nebitne odavno zaboravio. Izgleda da su Karli bili najinteresantniji qudi koji su se u pro{losti, na neki na~in, razi{li sa Vojislavom [e{eqem, koji su nekada bili, a sada nisu ~lanovi Srpske radikalne stranke, koji su bili u izvesnom politi~kom sukobu sa Vojislavom [e{eqem. O~ekivala je da }e te qude najlak{e ubediti da la`no svedo~e protiv [e{eqa, da }e, prema wenoj pretpostavci, jedva da do~ekaju da mu se osvete za ne{to {to su mu nekada politi~ki zamerili. I to je, ja mislim, bilo weno najve}e razo~arewe. Weni istra`iteqi su se na{li o~u i o~i sa ~asnim i ~estitim Srbima, koji nisu ni pomi{qali da prodaju vjeru za ve~eru. Ti qudi su danas ovde sa nama, jedan broj ih se obratio dana{wem skupu, naravno nisu svi, i ja `elim da im ovom prilikom ~estitam na hrabrosti svima, i onima koji su danas ovde i onima koji iz opravdanih razloga nisu mogli da prisustvuju, ~estitam im, dakle, na hrabrosti, jer su bili zaista u velikim isku{ewima. ^uli ste ve}, nekima su nudili novac, nekome pretili ha{kom optu`nicom, nekoga u toku ispitivawa drogirali, nekome pretili smr}u, a mnogima nudili za{titu u nekoj tre}oj zemqi. Primeri ovih qudi pokazuju da je u Srbiji, na sre}u, mali broj izdajnika i da su oni koji su to, na`alost, samo ovi koji ve} sedam godina vladaju Srbijom, a da su Srbi u su{tini, osim ovih, naravno, na vlasti, svesni da je Ha{ki tribunal antisrpska tvorevina i da je Vojislav [e{eq, na pravdi Boga, ve} skoro pet godina, zato~en u ovom novom evropskom Gvantanamu, u [eveningenu.
157

Bila sam u prilici da razgovaram sa mnogima od ovih qudi, ~ije su izjave objavqene, u ovoj kwizi o kojoj se danas govorilo, a vi{e od toliko ih je donelo te svoje izjave, nakon objavqivawa ove kwige, pa }e, naravno, i wihove izjave biti objavqene u pro{irenom izdawu ove kwige, sa ovim istim naslovom. Ovi qudi su zaista, pomogli i poma`u i timu prof. dr Vojislava [e{eqa, a i samom Vojislavu [e{equ, naravno, da do kraja raskrinka na~in funkcionisawa ovog, takozvanog, suda. I verujte, u toku tih razgovora, bila sam {okirana i kao ~ovek, a i kao pravnik, kako su sve te qude jurili i kako su ih pronalazili. Dolazili su qudima u ku}e, bez najave, dolazili su na radna mesta, dolazili su u kafane, za koje su znali da neki qudi vole da svrate u te kafane. Tako su, recimo, u Loznici, te svoje istra`iteqske razgovore obavqali u jednoj kafani, u Zvorniku su imali slu`bene prostorije u hotelu “Drina” i “Vidikovac”, u Beogradu su najpre imali prostorije u hotelu “Po{ta”, a ve} nekoliko godina su na Dediwu, u Ulici Jevreme Gruji}a broj 11, u zgradi koju obezbe|uje srpska policija. Ko god je kao potencijalni la`ni svedok bio interesantan ha{kom Tu`ila{tvu, ekspresno je bio osloba|an ~uvawa dr`avne ili vojne tajne. Boris Tadi} li~no, u vreme kada je bio ministar odbrane, izdao je i izdavao je naredbe aktivnim vojnim licima, oficirima, u kojima im je nare|ivao, da moraju da sara|uju sa Ha{kim tribunalom. I{ao je toliko daleko, da je preko svojih `utih predsednika op{tine, qudima koji su odbijali da sara|uju sa Ha{kim tribunalom, ru{io privremene objekte, potpuno bez ikakvog pravnog osnova i otvoreno je tim qudima re~eno da im se ru{i privremeni objekat zato {to ne}e da sara|uju sa Ha{kim tribunalom po nalogu i naredbi Borisa Tadi}a. Ha{ko tu`ila{tvo ima apsolutnu podr{ku i specijalnog tu`ioca za ratne zlo~ine u Beogradu, koji sli~no ovima iz Haga, privodi svedoke i koji pokre}e krivi~ne procese uglavnom za lokacije koje su ozna~ene za ratne zlo~ine, koji su se, navodno, desili na lokacijama koje su ozna~ene u optu`nici protiv Vojislava [e{eqa. Nedavno je, vrlo je interesantno, indikativno bilo, pokrenuo jedan postupak po naredbi Kantonalnog tu`ila{tva u Tuzli. U pitawu je, dakle, bila naredba koju je potpisala kantonalni tu`ilac Fatima Hayibeganovi}, zna~i ovaj nesre}ni Vu~kovi} vi{e ne slu{a samo Karlu, sad slu{a i Fatimu. U toku prikupqawa ovih izjava i uop{te u toku ovog posla, koji sam zajedno sa ostalim ~lanovima Tima koji poma`e pripremu odbrane na{eg predsednika, razgovarala sam i sa porodicama qudi, koji na`alost, nisu izdr`ali pritiske, i prihvatili su saradwu sa Hagom. Na tim primerima se najboqe vide zloupotrebe Ha{kog tribunala, zloupotrebe qudi i verujte, nijedan od obe}anih uslova, prema tim qudima, prema tim porodicama, nisu ispunili, od onog ko prihvati saradwu pod tim uslovima, tra`e svaki dan jo{ ne{to novo, jo{ ne{to vi{e, a zauzvrat, sve vi{e i vi{e maltretiraju porodicu i na taj na~in vr{e dodatni pritisak. Posle razgovora sa jednim svedokom, iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a, kojem su pretili ubistvom porodice, ako pristane, dakle, da bu158

de svedok odbrane, pitala sam se, da li je ha{ko tu`ila{tvo uspelo da obezbedi i jednog jedinog svedoka, a da nije bio kupqen, ucewen, ili prisiqen da svedo~i. O~igledno je da su uglavnom, takvi svedoci, na osnovu kojih ha{ko tu`ila{tvo izri~e najstro`ije kazne i najdu`e kazne zatvora, naravno, uglavnom Srbima. Tri su karakteristike vezane za sve potencijalne svedoke Ha{kog tribunala. Prvo, nikome nisu dali zapisnik o saslu{awu. Drugo, zapisnike su kucali i pisali na engleskom jeziku i takav, nepreveden primerak su tim qudima davali da potpi{u. Tre}e, nikome nisu dozvolili da zapisnik pro~ita, nego su samo bukvalno poturali da potpi{u ono {to su oni napisali, da bi zapravo samo mogli jednog dana da zloupotrebe taj potpis, a {ta }e stajati iznad tog potpisa, to bi bilo u apsolutnoj nadle`nosti ha{kih istra`iteqa i ha{kog tu`ila{tva. Na kraju, dame i gospodo, pouzdano znamo, da su se ha{ki istra`iteqi, ponovo razmileli po Srbiji, znamo da su i daqe uporni da na|u svedoke protiv Vojislava [e{eqa, pa ako vas pozovu, ili ako vam do|u na vrata, budite hrabri kao ovi qudi ovde, koje ste danas za ovom govornicom ~uli i videli, koji nisu podlegli mitu i ucenama, shvatite, kao i oni, da Vojislav [e{eq u Hagu brani Srbiju i srpske nacionalne interese i da }e, kao {to je i obe}ao, rasturiti Ha{ki tribunal. Hvala vam. Sloboda [e{equ! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Radeti, re~ ima Ogwen Mihajlovi}, narodni poslanik i ~lan tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa. Neka se pripreme Jadranko Vukovi} i Momir Markovi}. Ogwen Mihajlovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, poma`e Bog! Jo{ Srba ima. Svedoci smo da se upravo ovih dana realizuje kqu~no obe}awe prof. dr Vojislava [e{eqa, koje je izrekao u svojoj prvoj kwizi, sa takozvanom ha{kom tematikom, a koja je iza{la pod naslovom: “^etni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom”. Ve} u samom naslovu se mo`e naslutiti, jo{ tada, u ~emu je poenta ove kwige. Manirom iskusnog ratnog, ~etni~kog vojvode, dr [e{eq je prebacio borbu na teren protivnika, {to je u vremenu u kojem `ivimo, zahtevalo ~in neobi~ne sopstvene `rtve. Neobi~ne, jer takve qude danas je zaista te{ko sresti. Tako je, svojim fizi~kim delom, ~inom dobrovoqnog odlaska, pokazao i dokazao da ~vrsto stoji iza ideala koji upravqaju wegovim celim `ivotom. Na takav primer je uvek, kroz celu istoriju civilizacije, bilo te{ko ukazati i ti retki intelekti, sa punim su pravom citirani, pam}eni kroz ~itavu istoriju. Ba{ kao {to je osu|eni Sokrat svojim u~enicima, na samrtni~koj posteqi, opisivao kako na wega deluje otrov od kukute, na koji je osu|en bio da ga popije, tako je i dr Vojislav [e{eq, u toku {trajka gla|u, svojim saradnicima davao uputstva koja su imala oblik i smisao wegovog politi~kog i li~nog testamenta. Sre}om, pre`iveo je. Ali, ne zato {to je odustajao, ili zato {to je imao sre}e. Beskompromisno, bez ijednog ustupka, ~ak pro{iruju}i listu svojih zahteva, pobedio je nelegalni sud, poznatiji pod imenom Ha{ki tribunal. Na pomolu je ovih dana, jo{ jedna wego159

va pobeda, oli~ena je u bro{uri pod naslovom “Ili Karlin svedok ili smrt”. Podnaslov koji se nalazi ispod ove kwige ne ostavqa nikakvu dilemu o ~emu se radi. Precizno i ubojito, daje na znawe, celokupnoj svetskoj javnosti, kakva je prava priroda Ha{kog tribunala. Taj podnaslov glasi “Kako je Ha{ko tu`ila{tvo pretwama iznu|ivalo la`na svedo~ewa u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa”. Tu pravu, prirodnu, dodatno osvetqava i fotografija sa naslovne strane, znate, onu Karlu sa rogovima i vampirskim zubima, i daje nam na znawe, ko je u stvari prava, centralna figura ne samo tamo, u Ha{kom tribunalu, nego i ovde, u Srbiji. Ko sve to pokre}e, a i ovu na{u zemqu preokre}e. Sigurno najupe~atqiviji deo ove kwige, o kojoj su govorili mnogobrojni govornici pre mene, je ovih osamnaest sudski overenih svedo~ewa. To su izjave koje su prikupqene u samo desetak dana. Prvih desetak dana rada tima koji poma`e u odbrani dr Vojislava [e{eqa, a do danas je broj ovih izjava mnogo ve}i. Izme|u ovih korica, dakle, nalaze se samo one prve. Prema tome, radi se o jednom veoma velikom poslu, jer istra`iteqi tima za odbranu Vojislava [e{eqa, na sve strane nailaze na prqave tragove ha{kih istra`iteqa. Od jednog svedoka do drugog, kre}emo se mi, [e{eqevi istra`iteqi, zapisuju}i jednu izjavu o zlostavqawu, saznajemo za drugu. Dakle, wihov trag u ovoj na{oj zemqi Srbiji, a i Republici Srpskoj, nije te{ko pratiti. Obesni zapadwaci ne trude se da zata{kaju svoja ne~asna dela, ako ni{ta drugo, ne samo zbog svoje obesti, a i ono zbog podr{ke kolaboracionisti~ke vlasti sa, na`alost, obe strane Drine. To je jo{ jedan aspekt, koji nam osvetqava Vojislav [e{eq. Zar je mogu}e da vlasti Srbije, ta~nije Ko{tuni~ina vlada, koja je u vreme prvih iznu|ivawa, bila veoma daleko od ove tehnike, nije znala {ta se de{ava i kakvoj su torturi izlo`eni weni gra|ani. I naravno, za{to ni{ta nije u~iweno. Eto, to je prava priroda, takozvanog demokratskog bloka, to je su{tina te wihove selektivne demokratije, demokratije koju nam plasiraju pu~isti. Petooktobarski pu~isti. U ovom slu~aju dr`ava ne samo da nije {titila svoje gra|ane, svoje dr`avqane, nego ih je, de fakto, izru~ila na milost i nemilost strancima. [to je jo{ gore, sve se to odvija na na{oj ili dr`avnoj teritoriji. Pro~ita}ete u ovoj bro{uri, da su ha{ki teroristi, a kako ih druga~ije nazvati, unapred obave{tavali aktuelne vlasti, ko im je na redu, koga }e da ispituju i kada. Prema tome, ne postoji bilo kakvo opravdawe o neobave{tenosti, u ~emu je, ina~e, veoma stru~an sada{wi tehni~ki premijer. Logi~an postupak bilo koje dr`ave, koja iole dr`i do sopstvenog suvereniteta, bio bi proterivawe doti~nih ucewiva~a i to odmah, posle prve pretwe, ili bilo kakvog drugog poku{aja falsifikovawa svedo~ewa. Naravno, te{ko je to od wih o~ekivati, jer nije to ona Srbija iz 1914. godine, koja je odbila ultimatum Austrougarske. Ali ako ve} ne mogu da ih proteraju, ako su ve} potpisali ko zna {ta, {to im makar formalno-prav160

no to onemogu}avaju, mogli bi bar da poku{aju da ubla`e ovakve pritiske, jer la`na svedo~ewa u krajwoj instanci, i te kako lo{e mogu da se odraze, ne samo na tog pojedinca, protiv kojeg se sprema to su|ewe, nego i na na{u celu otaybinu. To je ono na {ta svih ovih pet godina, svog zato~eni{tva, upozorava dr [e{eq, na krajwu posledicu slepog izvr{avawa naloga zapadnih sila, Amerike, pre svih. On je prvi uo~io pogubnu delatnost advokata odbrane, u slu~ajevima drugih optu`enih Srba. Objasnio je da se radi o qudima koji svoje enormne honorare ne rizikuju zameraju}i se Ha{kom tu`ila{tvu, koji svoje klijente, nagovaraju da se nagode sa Tu`ila{tvom, umesto da sve svoje profesionalne sposobnosti u potpunosti anga`uju, kako bi optu`be bile odba~ene. Naravno, takvo nemoralno postupawe dovelo nas je do presuda koje mogu da se odraze ~ak i na generacije koje jo{ nisu ro|ene. Dakle, sam protiv svih, iz ~etiri kvadrata, {eveningenske tamnice, Vojislav [e{eq zadaje udarac za udarcem u same temeqe Ha{kog tribunala. Prikupqene izjave o prisiqavawu na la`na svedo~ewa, postale su centralni deo wegove tu`be protiv Tu`ila{tva Ha{kog tribunala i ja sam ube|en da }emo ubrzo videti wene efekte. Jednostavno, posle ovako krupnih dokaza protiv Karle del Ponte, vi{e ni{ta ne mo`e da bude isto. I Tribunal i celokupna pravna javnost mora}e da reaguju. Tako|e, i ovi doma}i, neobave{teni, mora}e barem da se izjasne, ho}e li ili ne}e i{ta preduzeti, mislim da ovaj put ne}e mo}i da sve to zata{kaju i pre}ute. Naravno, kao i uvek kada se radi o Srbima, u celom ovom zame{ateqstvu, doma}ih i uvoznih ucewiva~a, ima i pone{to dobro. Svi oni sa kojima su razgovarali istra`iteqi tima za odbranu Vojislava [e{eqa, a neke od wih ste ~uli danas i ovde, bez obzira kako, i na koji na~in im je pre}eno, nisu pristali da la`no svedo~e, niti da se na bilo koji drugi na~in stave u slu`bu ha{kog tu`ila{tva. Jedva su do~ekali da progovore o torturi kojoj su izlagani, ali ako ste primetili, akcenat je bio uvek na jednoj stvari, nikada, nijednog trenutka, nisu pali u isku{ewe da svedo~e protiv dr Vojislava [e{eqa, jer to bi zna~ilo da svedo~e, ne samo protiv najve}eg srpskog patriote, nego protiv celokupnog srpskog naroda. Dakle, ovo moje zapa`awe, ~ini mi se da je u stvari materijalizacija jedne sentence, jedne re~enice koja je veoma draga na{em predsedniku, vrlo ~esto je znao da je koristi ~ak i u obi~nom razgovoru. Ona glasi: “Srbija je ve~na dok su joj deca verna”. Sloboda [e{equ! @ivela Velika Srbija! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Mihajlovi}u. Re~ ima Jadranko Vukovi}, ~lan ekspertskog tima koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa. Molio bih Momira Markovi}a da se pripremi. Jadranko Vukovi}: Bra}o i sestre, svima nama je jasno, koji smo ovde prisutni, da prof. dr Vojislav [e{eq, bije jo{ jednu bitku sa Ha{kim tribunalom, odnosno sa wegovim progoniteqem koji je oli~en u liku Karle del Ponte.
161

Naime, prof. dr Vojislav [e{eq, podneo je zahtev protiv pomenute gospo|e, sa rogovima, kako to kolega re~e, i wenih zamenika, Pretresnom ve}u da se utvrdi, kako ne po{tuju zakon. Nepo{tovawe zakona se odnosi na prethodnu fazu postupka, koja je morala biti zavr{ena i mnogo pre nego {to je prof. [e{eq dobrovoqno oti{ao u Ha{ki tribunal. Profesor [e{eq je vi{e puta, u svojim obra}awima sudu i u svojim kwigama objavqivao da se kr{i zakon, a sada je s tim u vezi i u skladu sa tim pravilima, koje je propisao taj sud, pokrenuo zvani~an postupak. Kao ~lan stru~nog tima koji poma`e prof. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane, u~estvovao sam u nekoliko slu~ajeva prikupqawa izjava od lica koja su bila podvrgnuta saslu{awima i ucenama od strane istra`iteqa ha{kog tu`ila{tva. S tim u vezi odgovorno tvrdim da su navodi objavqeni u kwizi “Ili Karlin svedok ili smrt” potpuno istiniti i da oko toga ne treba da postoji nikakva dilema da li su navedene ~iwenice istinite. Kao {to su ugledni i uva`eni pravnici, profesori, advokati i drugi ugledni intelektualci o tome dali svoje stru~ne zakqu~ke, tako|e, `elim i ja da istaknem nekoliko svojih napomena. Prvo, nastup ha{kih istra`iteqa prema potencijalnim svedocima uglavnom je bio potpuno nedefinisan i perfidan. Oni od svedoka zahtevaju saradwu u smislu optu`ivawa prof. dr Vojislava [e{eqa pred sudom, a pri tome se ne izja{wavaju na koje okolnosti treba da svedo~e. To je najopasnija ~iwenica. Drugo, ve}ina svedoka su u~esnici rata kao pripadnici dobrovoqa~kih sastava i oni su bili naj~e{}a meta ha{kih istra`iteqa. Istra`iteqi su wih najpre poku{avali da dovedu u vezu sa doga|ajima na konkretnom terenu, da im stave u izgled da mogu biti za to optu`eni, a zatim pre}utno amnestirani ako pristanu da svedo~e protiv prof. dr [e{eqa, iako im ne saop{tavaju {ta treba da svedo~e protiv wega. Tre}e, jednu grupu svedoka ~ine pripadnici biv{e JNA, i Dr`avne bezbednosti, gde posebno treba ista}i izjavu Zorana Mijatovi}a, biv{eg visokog funkcionera Dr`avne bezbednosti. Od wih je tra`eno, da optu`e svoje ranije rukovodstvo i dr`avnu vlast i da tu vlast pove`u sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, odnosno sa profesorom dr Vojislavom [e{eqem li~no. Na primer, Zoranu Mijatovi}u, prema wegovom iskazu, nudili su svojstvo za{ti}enog svedoka, {to je podrazumevalo novac, promenu identiteta, preselewe u drugu dr`avu, ali pod uslovom da optu`i, pre svega, Milo{evi}a, pa sve ostale redom. ^etvrto, ve}ina saslu{anih svedoka, odnosno obra|enih lica od strane ha{kih istra`iteqa, u svom posedu nema kopiju zapisnika niti tonski snimak izjave koju su dali, {to otvara mogu}nost raznim manipulacijama od strane Tu`ila{tva. Posebno ukazujemo da ve}ina wih nije ni potpisala zapisnike o obavqenim razgovorima, i u slu~aju kada su svedoci odbili saradwu. Peto, svi svedoci koji su dali izjave pred na{im sudom, sudovima, da im je iznu|ivan iskaz, u~inili su to dobrovoqno, kao {to ste i ~uli od svih
162

wih. I {esto, nijedan od ovih svedoka nije uvr{ten u svedoke odbrane, odnosno, na wih se ne vr{i nikakav pritisak da odustanu od svedo~ewa u svojstvu svedoka Tu`ila{tva. Na kraju, dame i gospodo, `elim da istaknem, da je po mom mi{qewu, ciq ovog skupa, da se u jednoj pravno-stru~noj analizi, razjasni, da li je postupak ha{kih istra`iteqa dopu{ten u smislu pravila postupka pred Tribunalom i da li postoji pravni osnov da Pretresno ve}e pokrene postupak protiv Karle del Ponte i wenih zamenika, za nepo{tovawe suda, te da li sud u op{te mo`e zasnivati svoju odluku o osnovanosti svoje optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa na ovako prikupqenim dokazima. Meni je jasno da ne mo`e, i ube|en sam da }e i stru~ni deo ovog skupa do}i do istog zakqu~ka. Hvala vam na pa`wi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Jadranku Vukovi}u. Molim gospodina Momira Markovi}a, narodnog poslanika, da uzme re~. Neka se pripremi gospodin Nemawa [arovi}. Momir Markovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pre nego {to pre|em na temu, ja bih molio ~asne dame i gospodu advokate da provere da li je Nata{a Kandi} upisana u Advokatsku komoru i da je optu`e zbog nadripisarstva. Dame i gospodo, u neposrednoj blizini Palate pravde, u Beogradu, postoji kafana, kojoj niko ne zna pravo ime, ali svi znaju wen nadimak, zove se kafana “Kod la`nog svedoka”. Tu advokati, optu`eni, tu`enici, se sastaju pre nego {to se u|e u sudnicu i dogovaraju se kako }e da svedo~e. Uostalom, posao advokata i jeste da svojim klijentima obezbede {to povoqniji ishod sudskog procesa, koriste}i sva sredstva. A da la`ne izjave i la`ni svedoci ipak ne pro|u, postoji sudsko ve}e i postoji tu`ila{tvo, kao pravosudni organi i wihova obaveza je da u sudskom procesu utvrde materijalnu istinu i na osnovu we sudija izrekne presudu. Tako je u na{em pravosu|u, tako je svuda u svetu. Osim, naravno, u Ha{kom tribunalu. Kako dosada{we izre~ene presude i razvoj situacije u postupcima koji su u toku govore, jedini posao Ha{kog tribunala je da satanizuje Srbiju i srpski narod, da celo Srpstvo proglase zlo~ina~kim i da onim Srbima kojima se sudi, pred ovim sudom, izreknu vi{edecenijske kazne. I to samo predstavnicima srpskog naroda, ostali, ako se i slu~ajno na|u pred ovim sudom, ili su oslobo|eni, ili uz minimalne kazne za najstravi~nije pokoqe srpskog naroda i zatirawe svega srpskog na ~itavom prostoru, dobiju minimalne kazne i budu pu{teni na slobodu. Uostalom, presude Naseru Ori}u i pu{tawe na slobodu Ramu{a Haradinaja nedvosmisleno govore o tome. Ni Vatikan, ni globalisti~ki svet, pa ni Tribunal, kao wihov instrument nisu zainteresovani da se zlo~ini istra`e i zlo~inci kazne, iako svi zlo~ini nedvosmisleno imaju ime i prezime i `rtve i zlo~inaca. Dakle, zadatak je jasan i ha{ki kvazi sud ga u potpunosti izvr{ava. Ako presude i dokazi nisu u skladu sa materijalnim dokazima i ~iwenicama, tim gore po dokaze i ~iwenice. U tu svrhu je napra163

vqen ~itav scenario, koga se Ha{ki poslanici iz suda i Tu`ila{tva striktno pridr`avaju. Tu`ila{tvo je dobilo zadatak da obezbedi dokaze po svaku cenu i po wihovom shvatawu pravde i pravi~nosti, to podrazumeva obezbe|ewe svedoka koji su spremni da la`no svedo~e, da la`no optu`e i da na taj na~in la`nu optu`nicu maksimalno potkrepe. Ako mo`e ucenom, pretwom, pretwom podizawa optu`nice protiv svedoka, mo`e, a ako ne mo`e, onda primamqivim materijalnim i egzistencijalnim ponudama. Advokati koje optu`enima name}e sud, tako|e imaju zadatak da Srbe brane tako da ih ne odbrane. I jedni i drugi su za svoj posao debelo pla}eni. Jedini gubitnici u tim procesima su bili optu`eni Srbi, a ta ha{ka kvazi-sudska ma{inerija je do sada i bukvalno, uzela petnaestak srpskih `ivota. Srbin ne mo`e biti oslobo|en krivice i iza}i iz zatvora u [eveningenu. Bar ne mo`e `iv. I bilo je sve tako do po~etka pripreme procesa protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Timu koji poma`e pripremu wegove odbrane, se do sada javilo vi{e od trideset ~asnih qudi koje je Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala ucewivalo, pretilo im, poku{avalo da ih potkupi i obe}avalo brda i doline samo da svedo~e protiv vojvode. Tim za pomo} u pripremi odbrane dr Vojislava [e{eqa, kome i ja pripadam, o~ekuje posle ovog nau~nog skupa jo{ vi{e izjava overenih u sudu od qudi kojima je pre}eno, jer }e i ovaj dana{wi skup osloboditi qude eventualnog straha. Izjave ovih ~asnih qudi su overene u sudu, a wihove ispovesti ste ~uli i do kraja ovog nau~nog skupa }ete verovatno jo{ ne{to ~uti, a upravo su te izjave okosnica krivi~ne prijave koju je prof. dr Vojislav [e{eq podneo protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona i Hildegard Uerc-Reclaf, Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Obelodawivawem prqavih rabota predstavnika Tu`ila{tva, sa ovog skupa upu}ujem poruku svetskoj javnosti, do kojih je granica spremno da ide zlo~ina~ko udru`ewe poznato pod imenom Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala. Ovo su materijalni dokazi o najdubqem ga`ewu elementarnih postulata pravde i pravi~nosti i qudskih prava, onih o ~ijim sudbinama mogu da odlu~uju. Sada je Pretresno ve}e i sam Ha{ki tribunal, na velikom ispitu. Ili }e prihvatiti dokaze iz ovih sudski overenih izjava, i la`nu optu`nicu podignutu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa odbaciti, zbog nepostojawa materijalnih dokaza, a aktere ovog ucewiva~kog, obmawiva~kog zlo~ina~kog udru`ewa odstraniti iz suda i time priznati da sve prethodne optu`nice i presude izre~ene u procesima protiv Srba su la`ne i materijalno nepotkrepqene, ili }e jednostavno prijavu prof. dr Vojislava [e{eqa odbaciti i time priznati da je sastavni i vode}i deo te antipravne i anticivilizacijske ujdurme. Prizna}e da je sud formiran da sudi jedino Srbima i to za nepostoje}e i ne dokazane zlo~ine. Prof. dr Vojislav [e{eq, mi, wegovi srpski radikali i svetska javnost ~ekamo reakciju. I u jednom i u drugom slu~aju to }e zna~iti prekretnicu i po~etak sunovrata ovog nazovi Tribunala. Hvala.
164

Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Markovi}u. Re~ ima ~lan tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa Nemawa [arovi}, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke. Neka se pripreme Petar Joji} i posledwi govornik dr Branko Nadoveza. Izvolite, gospodine [arovi}u. Nemawa [arovi}: Hvala. Dame i gospodo, bra}o i sestre, srpski radikali, ja znam da je uobi~ajeno da se o zakqu~cima govori na kraju izlagawa i da se zakqu~ci izvla~e nakon zavr{etka nau~nih skupova, ali slu{aju}i ove prethodne diskusije, ja ne mogu da se otmem utisku da ve} sad mo`emo jedan zakqu~ak formulisati i to tako {to }emo preformulisati, parafrazirati onu ~uvenu re~enicu, kojom je opisivano stawe u Srbiji za vreme \in|i}eve vladavine, kada smo ~esto mogli da ~ujemo da svaka dr`ava ima svoju mafiju, a da jedino u Srbiji mafija ima svoju dr`avu. Tako i mi sada mo`emo slobodno zakqu~iti da je svaki sud u svetu imao svoje la`ne svedoke, a da la`ni svedoci imaju svoj sud u Ha{kom tribunalu. Da se ni{ta, barem kada je Hag u pitawu, ne de{ava slu~ajno, ve} da su mnogi, takozvani incidenti, doga|aji i kvazi-sudski procesi koji su ih sledili, veoma dugo detaqno i unapred planirani, a zatim sna`no medijski propra}eni, mo`e se spoznati i pra}ewem delovawa i publikacija pojedinih ne vladinih organizacija, Rimokatoli~ke crkve i takozvanih nezavisnih novinara. Najistaknutiji me|u wima, nikada se ne}e direktno pojaviti kao la`ni svedoci Tu`ila{tva, ali je wihova uloga u kreirawu la`ne slike istorije, neuporedivo zna~ajnija od uloge samih la`nih svedoka. La`ni svedoci su delovawem ovih qudi i ~itavog sistema Ha{kog tribunala, u~iweni potpuno bezli~nim. Wihova imena, lik i glasovi vi{e nemaju nikakvo zna~ewe. Danas zato vi{e nikoga ne ~udi i ne iznena|uje ~iwenica, da je ve}ina svedoka za{ti}ena, da umesto imena imaju brojeve, da su im likovi, kao i du{e, zamra~eni, da su im glasovi izmeweni. Svojih imena, lika, glasa kao i qudskosti, oni su se odavno odrekli. Odlike ~oveka u ovakvom sistemu postaju potpuno nebitne, jer se ovakvi svedoci pojavquju samo da popune qu{ture la`i i prevare koji su ve} unapred pripremqeni. Oni su samo marionete u rukama Tu`ila{tva i potpuno je svejedno koji }e svedok koje svedo~ewe potpisati ili pro~itati. Neki akteri ha{ke pri~e su se tokom godina pojavqivali u razli~itim ulogama, naravno, svaki put kao profesionalci u svoj svojoj nezavisnosti i objektivnosti. Tako je, na primer, jo{ po~etkom devedesetih godina Florens Artman uzela aktivno u~e{}e u kreirawu doga|aja za koje }e kasnije biti optu`en prof. dr Vojislav [e{eq. Najpre smo imali priliku da je vidimu u ulozi izve{ta~a francuskog “Le Monda” iz Hrtkovaca, takozvanog nezavisnog novinara. Podrazumeva se da su se tekstovi koje je tada pisala, kasnije na{li me|u dokaznim predmetima ha{kog tu`ila{tva. Zatim je godinama iznosila najte`e optu`be protiv srpskog naroda i wenih
165

najistaknutijih pojedinaca, ali ovoga puta i zvani~no, kao pla}eni predstavnik ha{kog tu`ila{tva, odnosno kao wegov portparol. Ni ova uloga za wu nije bila posledwa i ona se kona~no u trenucima krize i u nedostatku la`nih svedoka jo{ jednom pokazuju}i svu svoju posve}enost wihovoj stvari i spremnost da se u borbi protiv istine, preda do kraja, pojavquje i po tre}i put, onda kada pretwama, ucenama i obe}awima nisu mogli slomiti pojedine svedoke, tu se na{la ona, da ako je potrebno i svojom `enstveno{}u obezbedi svedo~ewe. Jedino nije razja{weno do kraja da li je taj ~in predstavqao posledwe, najte`e sredstvo prinude ili eventualnu nagradu za obezbe|eno la`no svedo~ewe. Kao {to smo imali priliku da ~ujemo, wena ponuda je sa gnu{awem odbijena. Veoma je zanimqivo i delovawe nevladinih organizacija, 1991. i 1992. godine, dok ve}ina nas jo{ uvek nije ni bila sigurna {ta su nevladine organizacije, neke su ve} uveliko vr{qale Srbijom. Fond za humanitarno pravo, ~uvene Nata{e Kandi}, slao je svojim finansijerima izve{taj za izve{tajem. Ali nekada novinski ~lanci i izve{taji mogu poslu`iti pravno suprotnoj svrsi od one kojoj su nameweni. Tako, Nata{a Kandi} u izve{taju Fonda za humanitarno pravo iz februara 1993. godine, nijednom re~ju ne krivi i ne dovodi u vezu prof. dr Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku sa doga|ajima u Hrtkovcima tokom 1992. godine. Jasno je da tek nakon mnogo ve}e vremenske distance ona dobija nalog koga }e optu`iti za doga|aje koji su zajedni~ki fabrikovali i da optu`be protiv radikala moraju ~ekati neke nove izve{taje. Naravno, ti doga|aji nisu mogli pro}i bez nekih politi~kih vampira, slobodno mogu re}i, koji nas, na`alost, posle januarskih izbora ponovo pla{e sa malih ekrana, koji su i tada bili veoma aktivni. Tako je Vesna Pe{i}, koja, naravno, nije prisustvovala, sada ve} ~uvenom, obra}awu predsednika Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima, ali kojoj to naravno nije smetalo da ~uje i vidi ono {to niko drugi od onih koji jesu prisustvovali nije ni ~uo ni video: neumorno je {irila pri~e o nekakvim spiskovima za likvidaciju, iako u Hrtkovcima niko nikada nije likvidiran i prakti~no na taj na~in kreirala, upravo ona, atmosferu straha i neizvesnosti. Da bi pri~a bila kompletna, ja moram re}i i nekoliko re~i o delovawu Rimokatoli~ke crkve i wenoj ulozi u stvarawu la`ne medijske slike, o teroru koje je u Vojvodini navodno vr{en nad Hrvatima i samim tim stvarawu la`nog dokaznog materijala za progon istaknutih Srba. Po mi{qewu Tu`ila{tva, jedan od glavnih dokaza protiv dr Vojislava [e{eqa predstavqa kwiga `upnika Rimokatoli~ke crkve u Petrovaradinu Marka Kqaji}a pod nazivom “Kako je umirao moj narod”. Kroz ovu kwigu se mo`da i na najboqi na~in mo`e videti i razotkriti na~in rada Tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Nedostatak, a veoma ~esto i potpuno odsustvo ~vrstih dokaza za tvrdwe Tu`ila{tva, poku{ava se nadoknaditi nabrajawem i gomilawem navodnih incidenata preko svake mere. Tako i ova
166

kwiga, obiluje {turim prikazima navodnih incidenata, koji uglavnom, ne sadr`e nijednu konkretnu ~iwenicu, jer je u tom slu~aju la` najlak{e i razotkriti, ve} se o doga|ajima daje {to mawe informacija, naj~e{}e samo mesto i okvirno vreme kada se, navodno, neki doga|aj i odigrao. Datumi i imena u~esnika ~esto su pogre{ni, jer su ili dobijeni iz tre}e ruke, ili su potpuno izmi{qeni, a sama su{tina i konotacija doga|aja koji su se zaista odigrali, po pravilu je potpuno pogre{no predstavqen. Autora kwige, o~igledno, nije zanimala istina, nije ga zanimalo ko si izvr{ioci pojedinih krivi~nih dela, niti da li su otkriveni, nije ga zanimala wihova nacionalna pripadnost, niti pobude za izvr{ewe krivi~nog dela. Krivci su wemu unapred znani, kao {to je i presuda unapred doneta. Sve vreme, u odsustvu bilo kakve ozbiqnije analize i veze sa realno{}u, pa makar i poku{aja odr`avawa privida objektivnosti, ovaj katoli~ki `upnik iz stranice u stranicu `uri ka krajwem ciqu, koji je od po~etka poznat, a to je dokazivawe krivice istaknutih Srba i same dr`ave Srbije za sva zla ovoga sveta. Ja }u izneti nekoliko o~iglednih primera u kojima je la` ogoqena do kraja, {to u potpunosti diskvalifikuje pisca pomenute kwige, kao mogu}eg svedoka. On je, naravno, toga bio duboko svestan i zbog te ~iwenice nije ni pomislio da svedo~i protiv na{eg predsednika, ve} je, umesto toga ova kwiga uvr{}ena kao dokaz, vaqda ra~unaju}i da kwigu nije mogu}e unakrsno ispitivati i da }e na taj na~in la` ostati neotkrivena. Pro~ita}u vam deo kwige, “Kako je umirao moj narod”, koji opisuje navodne patwe hrtkova~kog `upnika Nika Kraqevi}a. Citiram wegove re~i, on ka`e: “Moj stan je obijen. Prozori su svi porazbijani. Nemam ni{ta. Go sam kao crkveni mi{, kako ono narod veli. Prona{li su tog mladi}a koji je obio moj `upni stan i iz wega odnio crkvene svetiwe i sve moje stvari. Bio sam na su|ewu i tamo rekao da tom mladi}u opra{tam i ne `elim ga teretiti, kao ni sve one koji su provaqivali i odnosili ono {to sam u ku}i imao. Mislio sam da }u na taj na~in vlast dozvati k spoznaji, da ne mo`e sve samo tako promatrati. Ne samo zlo koje je meni po~iweno, ve} svim mojim nesretnim `upqanima. Kada sam na sudu to svima oprostio i rekao da ni{ta ne tra`im, za mnom je iz sudnice krenuo sudac, gotovo je tr~ao i kada me je sustigao re~e mi – Gospodine Kraqevi}u, jeste li vi svjesni {ta opra{tate i {ta zaboravqate? Ja sam mu odvratio: dragi gospodine, tako me je u~ilo obiteqsko ogwi{te, moja teologija i najposle qubav prema Isusu i ovim qudima.” Na narednoj strani kwige prikazana je i kopija dokumenta OUP-a Ruma, da je Kraqevi}u vra}eno osamnaest predmeta 14. januara 1993. godine. [ta mo`emo zakqu~iti iz ovoga citata? Da li to da je Niko Kraqevi}, katoli~ki `upnik, koji zaista ima veliko srce i koji velikodu{no opra{ta i onima koji su mu naneli veliko zlo? Mogu}e, ali samo ukoliko ne raspola`emo svim ~iwenicama. [ta je to {to su nam pre}utala ova dva katoli~167

ka sve}enika, kako oni ka`u. Upravo najva`nije, iako im je bio dobro poznat, pre}utali su ko je bio taj mladi}, kome je ovo sve ovako velikodu{no opro{teno. Radi se o jednom od `upqana sve}enika Kraqevi}a, po imenu Zrinko Jurkovi}, koji je navedeno krivi~no delo izvr{io uz pomo} Sabo Tibike i Sabo Geze. Naravno, opro{taj za zlodela konkretnim u~iniocima ovoga sve}enika nije spre~ila da za sva zla, jo{ tada optu`i dr`avu Srbiju u kojoj je `iveo, a kasnije i predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava [e{eqa. U kwizi se kao primer povrede qudskih, gra|anskih i kolektivnih prava Hrvata u Vojvodini navodi i to da su nepoznate osobe provalile u crkvu Isusova uskrsnu}a i u crkvi, kako ka`u, vandalirali, razbijaju}i inventar. Zbog toga je, daqe se navodi, stawe u Subotici veoma napeto. Iako su nakon veoma kratkog vremena od provaqivawa, a dosta vremena pre pisawa same kwige, u~inioci otkriveni i privedeni pravdi, ni u ovome slu~aju deliocima ha{ke pravde nije bilo zna~ajno ko su oni. Mo`da zato {to ve} samim pogledom na imena u~inilaca ~itava konstrukcija Tu`ila{tvo o krivici Vojislava [e{eqa, za ovaj i brojne druge incidente, nepovratno odlazi u parampar~ad. Za provalu, pqa~ku i razbijawe inventara krivicu su priznali [andor Kolar, od oca [andora i majke Iboqe, i Tibor Bite, od oca Jo`efa i majke Viktorije, obojica po nacionalnosti Ma|ari, a po veroispovesti katolici. Jo{ jedan od doga|aja za koji, po mi{qewu Ha{kog tribunala, odgovornost snosi prof. dr Vojislav [e{eq jeste i podmetawe eksplozivne naprave velike snage, ispred glavnog ulaza u Fraweva~ku crkvu svetog Mihovila u Subotici. Ponovo i u ovom kao i u prethodnim slu~ajevima optu`be nisu potkrepqene nijednim jedinim dokazom. ^iwenice, sa druge strane, i ovoga puta govore potpuno druga~ije. Nakon opse`ne policijske istrage, me|unarodnom saradwom, sa policijom Ma|arske, otkriveni su po~inioci koji su istovremeno aktivirali eksplozivne naprave u Subotici, Segedinu i Budimpe{ti. Oni su redakcijama nekoliko listova poslali saop{tewe slede}e sadr`ine, ja }u pro~itati jedan wegov deo. Ka`e – u slavu satane, vreme je do{lo, veliko |avolsko otkrovewe je izvr{eno, na{ gospodar Lucifer je dao nare|ewe u duhu znaka {est-{est-{est da prosvetli neuke umove na{ih neprijateqa, tako da oni `ive u strahi i u`asu u budu}nosti, ukoliko ne budu postupali u pokornosti wegovoj voqi i odobrewu. Ove godine, nakon Poqske, satanskom rotacijom, bombe satane eksplodirale su u Subotici, Segedinu i Budimpe{ti, kako bi demonstrirale simboli~ku okupaciju polo`aja na{ih neprijateqa, pro~i{}avaju}i i prevazilaze}i ih vatrom i grmqavinom. Mislim da daqe nema potrebe da ~itam i da ovo |avolsko delo ipak li~i na neke druge, nama mnogo poznatije |avole. Stru~ni tim koji poma`e pripremu odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ, ulo`io je dosta napora da razotkrije ovakve slu~ajeve i celokupnu la`nu optu`nicu protiv
168

na{eg predsednika, ali {to vi{e radimo, do {to vi{e podataka dolazimo i na{e zadovoqstvo je ve}e i ve}e, jer smo iz dana u dan sve sigurniji da je do wegove pobede i kona~nog dolaska, ovde u Srbiju, ostalo sve mawe. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu [arovi}u, re~ima Petar Joji}, ~lan tima koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa i dr Branko Nadoveza neka se pripremi. Izvolite, gospodine Joji}u. Petar Joji}: Bra}o i sestre, Tu`ila{tvo Me|unarodnog krivi~noga suda za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, na ~ijem se ~elu nalazi zloglasna Karla del Ponte poku{ava da spasi i ono malo ugleda, ako ga uop{te i ima, posle neuspeha u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, to je op{ti utisak, ve}ine pravnika u svetu, koji su imali mogu}nosti da prate su|ewe, a javno su to i izneli. Odlu~ila je da preko podre|enih gra|ana poku{a milom ili silom, da privoli svedoke koji bi se pojavili pred sudom, da bi na taj na~in ili izmenili ili la`no svedo~ili u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, do{ao je do saznawa i stupio je u kontakt sa vi{e od trideset svedoka, kao {to je danas u vi{e navrata ponovqeno. Ono {to je najbitnije, a to je da se od strane takozvanog, Me|unarodnog ha{kog tribunala i samozvanog zlo~ina~kog ha{kog tu`ioca Karle del Ponte, uglavnom najgrubqe kr{e me|unarodne norme i najvi{i standardi koji su propisani od strane Ujediwenih nacija i Evropske poveqe o qudskim i politi~kim pravima i drugi me|unarodni propisi. Ono {to smatram da je u Hagu sramotno, neprihvatqivo, stru~na javnost je dala ocenu u vi{e navrata. Najve}i srpski patriota, heroj i junak, nalazi se u Ha{kom tribunalu, {to je svojim, i svojom pravnom virtuozno{}u, demonstrirao jo{ pre dvadeset godina, koji danas, kao najve}i junak, pokazuje celom svetu, a i na{oj, doma}oj javnosti i gra|anima Srbije, kako treba da se brani dr`ava i kako treba da se brani svoj narod. Srbija u hiqadugodi{woj istoriji srpskoga naroda, koju ne znaju ameri~ki mangupi, koji nemaju ni dvesta pedeset godina svoje dr`avnosti, a sramota }e ostati na onim polupismenim Evropqanima koji su hteli da prikriju da je srpski narod jo{ 1217. godine krunisao Stefana Prvoven~anoga, sina Stefana Nemawe, rodona~elnika dinastije Nemawi}a, za srpskoga kraqa na prostorima Ra{ke, Kosova i Metohije, na kojima u to vreme nije bilo nikakve {iptarske ni albanske dr`ave. To }e biti ~as istorije prof. dr Vojislava [e{eqa, a koji }e u}i u istoriju svih naroda ove planete, koji }e pratiti izve{taje sa wegovog su|ewa, ukoliko do wega do|e. I toga se pla{i, ne samo Karla del Ponte i Ha{ki tribunal, ve} i oni koji misle da }e ostati za ve~ita vremena gospodari ove planete. Me|utim, to nikome nije uspelo, pa ne}e uspeti ni zlo~ina~kom Ha{kom tribunalu. Kao pravnik i advokat, vi{e od trideset i pet godina, bavim se pravom, u odnosu na Ha{ki tribunal, kako i u odnosu na materijalno, tako i u odno169

su na procesno krivi~no pravo. Postoje, mogu slobodno re}i, brojne praznine, zbog ~ega o wemu ne mogu da govorim na osnovu pravnih argumenata. Ono {to je nesporno, a to je da je taj takozvani Tribunal, na problemati~an na~in osnovan. Kao {to je danas re~eno, osnovao ga je Savet bezbednosti, a ne Skup{tina organizacije Ujediwenih nacija. Wegova organizacija, rad i su{tinski ciqevi su sra~unati samo da se sudi Srbima, to nije te{ko utvrditi. Ha{ki tribunal je organizacija koja provodi politiku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i zemaqa ~lanica NATO, on nije nikakva me|unarodna pravna institucija kojoj je stalo do utvr|ivawa istine i pravde. Vanbra~na majka ovog inkvizicionog tela je Madlen Olbrajt, koja je godinama zagor~avala `ivot Srbima, prema wima ~inila brojne zlo~ine i genocid. Statut Tribunala sadr`i vrlo malo prava. Samo nekoliko ~lanova se odnosi na pravo koje Tribunal primewuje. Ni u jednoj savremenoj pravnoj dr`avi ne mo`e se zamisliti primena krivi~noga prava uz potpuno odsustvo wegovog op{teg dela. Statut, takozvanog Ha{kog tribunala ne propisuje uslove za krivi~nu odgovornost, neura~unqivost, stvarnu i pravnu zabludu, umi{qaj, nehat, nu`nu odbranu, krajwu nu`du, poku{aj krivi~nog dela, polo`aj maloletnika i tako daqe. Ovakva ogromna pravna praznina, odnosno, odsustvo elementarnih pravnih normi, ne mo`e se nadomestiti normama humanitarnog me|unarodnog prava, jer se odredbe humanitarnog prava ne mogu neposredno primewivati u ciqu utvr|ivawa li~ne krivi~ne odgovornosti. Kao jedini institut iz op{teg dela krivi~nog me|unarodnog prava, u Statut je uneta takozvana, komandna odgovornost, koja se u praksi obilato koristi u Ha{kom tribunalu. U odnosu na pravila postupka, takozvanog Ha{kog tribunala, imam ozbiqnu primedbu, po{to nigde u svetu nema slu~aja da sud sam sebi propisuje pravila kako treba voditi postupak i donositi odgovaraju}e presude. Kao {to je re~eno vi{e od ~etrdeset puta, oni sami mewaju svoja pravila i to uglavnom mewaju pravila ako treba da se sudi prof. dr Vojislavu [e{equ, ili jo{ nekom Srbinu. Ono {to je jako problemati~no, jeste kori{}ewe indirektnih dokaza. Indirektni dokazi se prili~no {iroko koriste u praksi Ha{kog tribunala, {to je ~esto nailazilo na kritike, pravne stru~ne javnosti u svetu, a i nekih qudi u samom Tribunalu. To je poku{aj, u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa, da se u odsustvu materijalnih dokaza, uz silu i pretwu, ucene i potkupqivawe la`nih svedoka, neosnovano optu`i prof. dr Vojislav [e{eq. Me|utim, uvek je na~elno dokazni kredibilitet takvih iskaza slabiji nego dokazna vrednost originalnih svedoka i sud je u bilo kom nacionalnom, krivi~nom, procesnom zakonodavstvu, koje prihvata indirektne dokaze, odnosno, pre svega, iskaze derivatnih svedoka, du`an da bude veoma obazriv u oceni wihove dokazne vrednosti, a nezamislivo je da sudska odluka mora biti i treba biti zasnovana na takvim dokazima. U posebnu vrstu indirektnih dokaza spada i izjava svedoka koji se ne saslu{avaju direktno od strane Pretresnoga ve}a, ve} samo daje svoju izjavu u posebnom postupku, van
170

su|ewa, {to je, za dono{ewe pravilne zakonite odluke apsolutno neprihvatqivo. Ovaj dokaz je, kao {to sam rekao, veoma problemati~an, koji se uop{te ne mo`e prihvatiti kao verodostojan i pouzdan da bi se na wima zasnivala odluka suda. Nema pravde pred Ha{kim tribunalom u postupku protiv profesora dr Vojislava [e{eqa, koji je odavno morao biti pu{ten na slobodu i oslobo|en svake optu`be, jer nije po~inio nijedno krivi~no delo za koje bi mu se sudilo u Ha{kom tribunalu. Me|utim, u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, na najgrubqi na~in Tu`ila{tvo i Ha{ki tribunal kr{e univerzalna dokumenta o qudskim pravima, kao {to je re~eno ovde danas vi{e puta, Povequ Ujediwenih nacija, Deklaraciju o pravima ~oveka, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima. Prof. dr Vojislav [e{eq vodi najve}u bitku u svom `ivotu, ali ne vodi je samo za sebe, on je vodi i za svoju dr`avu Srbiju i za svoj srpski narod. Brojni su poku{aji i agenata Ha{kog tribunala da slome lidera Srpske radikalne stranke, zato su u Srbiju ubacili na hiqade i hiqade {pijuna iz Engleske obave{tajne slu`be, i Cije, zna~i, ameri~ke i nema~ke. Na ~elu ove slu`be, koji koordinira, jeste onaj poznati, ko ga zna i ko je za wega ~uo, a stru~ni tim je ~uo, to je Bagzi, ina~e obave{tajac iz Engleske, koji je u sve pore dru{tvenoga `ivota i sve institucije u na{oj dr`avi prodro i wemu poma`u doma}i izdajnici i ove kukavice. Bez obzira na nepostojawe prava po kome treba da postupa tu`ilac, ne sme samovlasno i bez ikakvog osnova da podi`e optu`nice protiv onih za koje ne postoje dokazi da su izvr{ili krivi~na dela, a da ne podi`e optu`nice protiv onih koji su izvr{ili zlo~ine, strahovitih razmera, koje je veoma lako dokazati. Ovakav tu`ilac mora da se stidi, jer ne radi nepristrasno i pa`qivo kao {to bi to u~inio svaki razuman ~ovek, pravnik, a i u jednom slu~aju, dakle, kao {to je on postavqen na sumwiv na~in, pod kojim okolnostima je taj tu`ilac do{ao na to mesto, {ta taj tu`ilac radi, {ta vr{qa, okupirao nam je, taj tu`ilac, sa svojim agentima celu dr`avu. Pravi tu`ilac se trudi, ima obavezu da se koristi i primewuje iskqu~ivo pravo i pravdu i da garantuje svima jednaka prava, ako se na|u u situaciji da treba da odgovaraju. Me|utim, Luiz Arbur i Karla del Ponte, tu`ioci takozvanog Ha{kog tribunala, radili su upravo suprotno i svojim neposrednim radom postali izvr{ioci te{koga zlo~ina prema pripadnicima srpske nacionalnosti, naro~ito. Sa ovog skupa predla`em da se postavi zahtev i uputi Pretresnom ve}u, da bi stekao puno poverewe u pravi~an rad Tribunala, wegovu visoku stru~nu i visoku moralnost, nepristrasnost i nezavisnost, da bi moja zemqa, prema toj instituciji imala drugi odnos, od vas tra`im, gospodo u Ha{kom tribunalu da preduzmete slede}e mere. Da preispitate pod hitno optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa koju mewate pet puta i umawujete i smawujete, jer nemate, gospodo, dokaza. Da se sa ovoga skupa predla`e, po{to genocid i ratni zlo~in ne zasta171

reva, ja predla`em da se protiv Bila Klintona, Toni Blera, Gerharda [redera, @aka [iraka, Havijara Solane, Vesli Klarka, Madelin Olbrajt, Ibera Vedrina, Jozefa Fi{era, Robina Kuka, Yorya Robinsona, Rudolfa [atinga i ostalih saizvr{ilaca zlo~ina, podigne optu`nica za zlo~ine protiv moje zemqe i na{eg naroda. Izvr{ewem zlo~ina koji su oni po~inili, oni su li{ili `ivota vi{e hiqada gra|ana Savezne Republike Jugoslavije, naneli te{ke telesne i du{evne patwe velikome delu srpskoga stanovni{tva Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Naneli ogromna razarawa Saveznoj Republici Jugoslaviji pri~iniv{i materijalnu {tetu preko sto milijardi dolara, naro~ito uni{tavaju}i civilne objekte, zdravstvene, {kolske ustanove, privredne objekte, mostove, saobra}ajnice, stanove, ku}e, toplane i najzna~ajnije objekte u privredi. Oni su iskoristili NATO za vojnu agresiju i okupaciju Savezne Republike Jugoslavije, a u celini Republike Srbije. Ubijali su i nanosili te{ke telesne povrede i du{evne patwe neza{ti}enom stanovni{tvu cele biv{e Savezne Republike Jugoslavije, uni{tili i o{tetili privredne, dr`avne, kulturne, medicinske, diplomatske, verske institucije na teritoriji cele Jugoslavije. Bombardovali i uni{tili objekte neophodne za `ivot stanovni{tva Jugoslavije. Bombardovali i te{ko razarali objekte koji sadr`e opasne supstance i otrove, hemijska industrija, rafinerije nafte, me|u kojima su Pan~evo i Novi Sad imali najve}e tragi~ne posledice. Uni{tili mirotvora~ku ulogu Ujediwenih nacija, kao i mir i stabilnost na Balkanu, time su ispoqili nameru da dugoro~no ustanove vojnu okupaciju strate{kih delova Srbije, uz pomo} NATO snaga te da vr{e razne vidove eksploatacije u odnosu na narod Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije. Bra}o i sestre, poku{ali su da prof. dr Vojislavu [e{equ nametnu branioca, evo, da nije imao toliku svoju sposobnost i pre svega intuiciju, i da nije imao stru~nost, kao pravnik, kao profesor, kao doktor, doktor najmla|i u celoj dr`avi koji je za dve i po godine doktorirao u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, da nije takav borac i junak, on bi do`iveo ono {to je do`iveo Vidoje Blagojevi}, kome su postavili advokata, neprijateqa, i koga sude i osu|uju uz pomo} toga advokata. E to nije prihvatio profesor dr Vojislav [e{eq. Pomo}u la`nih svedoka ne mo`e biti osu|en. O~ekujemo prof. dr Vojislava [e{eqa uskoro u Srbiji. @iveo prof. dr Vojislav [e{eq, `ivela Srbija, `ivela Velika Srbija. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Joji}u. Dr Branko Nadoveza je prilo`io materijal sa posebno obra|enom temom “Kraq Milan i progon radikala”. Zahvaqujemo mu se u ime radnog predsedni{tva. A vama bih se svima zahvalio na tome {to ste bili strpqivi i gotovo osam sati izdr`ali, bili najstrpqiviji i bili najhrabriji, najodlu~niji. Vojislav [e{eq se u me|uvremenu ~uo i sa suprugom Jadrankom i sa svojim saradnicima i moram da vam prenesem wegovu iskrenu sre}u i zadovoqstvo {to je i
172

ovaj dana{wi nau~ni skup odr`an pred ovolikim brojem qudi i propra}en sa tolikim interesovawem. On }e svoju borbu nastaviti, a na nama je da zajedno sa wim poku{amo da spre~imo sve druge da nam otimaju i komadaju teritoriju Srbije. Hvala vam jo{ jedanput. Nadam se da }emo se uskoro u zdravqu i vesequ ponovo videti.

Ujediwene nacije Me|unarodni tribunal za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa humanitarnog prava, po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine Pretresno ve}e III Predmet br IT-03-67-PT sudija Patrik Robinson, predsedavaju}i sudija @an Klod Antoneti, pretpretresni sudija Sekretar: Hans Holcijus Datum: 15. maj 2007. Sudije: Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa NAREDBA U VEZI SA PODNESKOM G. [E[EQA ZA POKRETAWE POSTUPKA ZA UVREDU Tu`ila{tvo: Kristin Dal, Ulrih Musemajer, Klaus Hofman Optu`eni: Vojislav [e{eq
Sudsko ve}e III (Sudsko ve}e) Me|unarodnog tribunala za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (Tribunal); Dobiv{i Podnesak prof. Vojislava [e{eqa za Sudsko ve}e III da pokrene postupak za vre|awe Tribunala protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Danijela Saksona podnet 23. marta 2007. (“Podnesak”); Zapa`aju}i da u Podnesku koji podnosi g. [e{eq nema nikakvog razloga da se veruje da su tu`ilac i dva ~lana Kancelarije tu`ioca naneli uvredu, svesno i namerno se me{aju}i u vr{ewe pravde, nare|uju}i i podsti~u173

}i istra`iteqe Tu`ila{tva da prete, zastra{uju, nanose povrede i nude mito potencijalnim svedocima odbrane, da bi se pojavili kao svedoci Tu`ila{tva i iznosili la`ne dokaze protiv g. [e{eqa;1) Primaju}i k znawu da u Odgovoru Tu`ila{tva, Tu`ila{tvo odbacuje sve navode koje je izneo g. [e{eq, iznosi da nema dovoqno razloga prema kojem bi se pokrenuo postupak za uvredu i tvrdi da Sudsko ve}e treba da odbaci Podnesak;2) Smatraju}i da navodi protiv tu`ioca i ~lanova Kancelarije tu`ioca u vezi sa podmi}ivawem svedoka, pretwama, zastra{ivewem i/ili drugim nedostojnim pona{awem prema svedovcima, pokre}u pitawe metoda pomo}u kojih su neki dokazi koje Tu`ila{tvo treba da iznese na su|ewu prikupqeni od strane istra`iteqa Tu`ila{tva, pa dakle i prihvatqivost svih dokaza koji su dobijeni tim metodima; Smatraju}i da se osporavawem prihvatqivosti svih dokaza treba baviti u toku su|ewa i naro~ito tokom ispitivawa i unakrsnog ispitivawa svedoka koji su navedeni u Podnesku; Smatraju}i daqe da, ako Tu`ila{tvo ne pozove svedoke identifikovane u Podnesku, Sudsko ve}e mo`e da pozove te svedoke kao svedoke Ve}a; Smatraju}i zato da }e odluka o Podnesku biti odlo`ena po{to se su|ewe g. [e{equ zavr{i i da }e se, shodno tome, o zahtevu za uvredqiv postupak odlu~iti tada; Podse}aju}i da se g. [e{eq nalazi u pretprocesnom pritvoru preko ~etiri godine; Smatraju}i da pokretawe postupka prema Pravilu 77 Pravilnika Tribunala o postupku i dokazima (Pravilnik) mo`e da rezultira daqim odlagawem po~etka su|ewa g. [e{equ, tako da }e odlagawe odluke o Podnesku po{to su|ewe bude zavr{eno obezbediti {to skoriji po~etak su|ewa u skladu sa pravom g. [e{eqa na pravi~no i ekspeditivno su|ewe; U skladu sa Pravilom 54 Pravilnika Tribunala o postupku i dokazima; Ovim nare|uje odlagawe re{ewa zahteva za po~etak i sprovo|ewe postupka u vezi sa vre|awem kao {to je izneto u Podnesku za vreme kada se su|ewe g. [e{equ bude okon~alo. Ura|eno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je engleski tekst autoritativan. 15. maj 2007. U Hagu, Holandija Sudija Patrik Robinson predsedavaju}i

Napomene: 1) Podnesak, str. 1,4,5, 17-20, 22-24. Podnesak tako|e sadr`i navode postupaka prema naro~itim svedocima, vidi str. 5-17. 2) Odgovor Tu`ila{tva na Podnesak Vojsilava [e{eqa da se zapo~ne postupak za uvredu sa poverqivim aneksima A-J i Poverqivim i eks parte aneksom K, 12. april 2007, paragrafi 2-4.

174

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT – 03 – 67 – PT Podnesak broj 290 Pretresnom ve}u III Sudije: sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija, Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 21. maj 2007. godine Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislva [e{eqa ADDENDUM ZAHTEVA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIELA SAKSONA Tu`ila{tvo: Christine Dahl, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hofman, Sawa Bokuli} Optu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e odbranu Tomislav Nikoli} Brankica Terzi} Slavko Jerkovi} Amyad Migati Gordana Pop-Lazi} Mirko Blagojevi} Aleksandar Vu~i} Petar Joji} Dragan Todorovi} Vesna Zobenica Zoran Krasi} Novak Savi} Vjerica Radeta Filip Stojanovi} Zlata Radovanovi} Qiqana Mihajlovi} Elena Bo`i}-Talijan Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Jadranko Vukovi} Ogwen Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Dejan Mirovi} Bo`idar Deli}
175

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT – 03 – 67 – PT ADDENDUM ZAHTEVA PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III POKRENE POSTUPAK ZA NEPO[TOVAWE ME\UNARODNOG SUDA PROTIV KARLE DEL PONTE, HILDEGARD UERC-RECLAF I DANIELA SAKSONA I. Uvod
Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim adendumom unapred, tra`i i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o du`ini podnesaka i zahteva. Osim toga i odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka, od 19. juna 2006. godine, prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak on du`an da prethodno tra`i odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Vaqani razlog za prekora~ewe du`ine adenduma nalazi se u ~iwenici {to je prof. dr Vojislav [e{eq inicirao izuzetno zna~ajan postupak od ~ijeg ishoda zavisi da li optu`be mogu da postoje ako Tu`ila{tvo nepo{tovawem suda obezbe|uje la`ne dokaze protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, a on je zbog toga pet godina u pritvoru. Prof. dr Vojislav [e{eq je, 8. marta 2007. godine, podneo zahtev da Pretresno ve}e III (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Reclaf i Daniela Saksona (u daqem tekstu: zahtev) zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda. Prof. dr Vojislav [e{eq je pokrenuo postupak po pravilu 77 protiv navedenih lica zato {to su svesno i namerno ometala sprovo|ewe pravde, jer su osmislili sistem, naredili i podsticali svoje podre|ene istra`iteqe Tu`ila{tva da potencijalnim svedocima odbrane prete, zastra{uju ih, nanose im {tetu i nude im mita kako bi pristali da kao svedoci Tu`ila{tva la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.

II. Pravni osnovi optu`bi za nepo{tovawa me|unarodnog suda
Tu`ila{tvo namerno zaboravqa kako su pretresna ve}a, `albena ve}a i Tu`ila{tvo do sada tuma~ili i primewivali pravilo 77. Tu`ila{tvo
176

prosto ignori{e dosada{wu praksu MKSJ. Zato prof. dr Vojislav [e{eq podse}a na slede}e stavove: 1. Za “svesno i namerno ometawe sprovo|ewa pravde” dovoqan je uslov recimo iz predmeta Tonej 1993. Prestup se sastojao u ometawu toka pravde ~iwewem pritiska na potencijalnog svedoka, a da nije bilo neophodno dokazati da je svedok bio podmi}ivan, da mu je bilo pre}eno, da je bio `rtva pritiska, ve} je dovoqno da se zakqu~i da je prestupnik imao nameru da ometa tok pravde putem ube|ivawa potencijalnog svedoka. 2. “Pretwa” je izraz namere da se naudi drugom licu ili da se o{teti dobro drugog lica, naro~ito ono koje bi moglo da li{i to lice mogu}nosti da deluje slobodno ili na slobodan na~in, ali i kao izraz `eqe da se uti~e na fizi~ki integritet li~nosti ili da joj se nanese materijalna {teta sa ciqem da je zastra{i ili da se uti~e na wenu voqu. Bez namere da se ponavqa o tome je prof. dr Vojislav [e{eq sasvim dovoqno razloga naveo u zahtevu od 8. marta 2007. godine. 3. “Zastra{ivawe” je svaka direktna, indirektna ili potencijalna pretwa izvr{ena nad svedokom, a koja mo`e da dovede do me{awa u wegovu du`nost da svedo~i bez primesa ma kakvog me{awa. Ovo se naro~ito odnosi na potencijalne svedoke. 4. “Podmi}ivawe” ili “nu|ewe mita” je kada jedna osoba nudi drugoj nezakonitu ili nepo{tenu ponudu u wenu korist, odnosno nudi ili obe}ava nagrada, naknada, poklon ili dobit sa ciqem da se uti~e na neku osobu. 5. “Na drugi na~in uti~e na svedoka koji svedo~i ili je svedo~io ili }e svedo~iti u postupku pred ve}em ili na potencijalnog svedoka” tuma~i se kao svako pona{awe ~iji je ciq da se ometa tok su|ewa odvra}aju}i svedoka ili potencijalnog svedoka da podnese u potpunosti istinitu izjavu ili uti~u}i na neki drugi na~in na wegovo svedo~ewe. 6. “Poku{aj” je ka`wiv ~im postoji: a) po~etak izvr{ewa karakterisan ~inom koji uveliko te`i ka izvr{ewu ka`wivog dela; b) namerom da se izvr{i ka`wivo delo; i v) da je poku{aj neostvaren iz razloga nezavisnih od voqe wegovog izvr{ioca. 7. U Francuskoj se ka`wava i poku{aj ometawa pravde koji je formulisan kao “kori{}ewe obe}awa, ponuda, poklona, pritisaka, pretwi, nasilnih sredstava, podmuklih ili la`nih postupaka tokom procedure ili u ciqu optu`be ili odbrane, da bi se drugo lice navelo bilo da po~ini ili iznese la`ni iskaz, izjavu ili tvrdwu, bilo da se uzdr`i od davawa iskaza, izjave ili tvrdwe, ~ak i ako nagovarawe nije proizvelo `eqeni efekat”. 8. Promi{qeni i nameran pritisak na svedoka predstavqa nepo{tovawe me|unarodnog suda. 9. Ka`wivo je podsticati svedoka da u~ini la`no svedo~ewe. 10. Ka`wiv je svaki pritisak na svedoka da bi dao la`nu izjavu ili uzdr`ao od davawa verodostojne izjave.
177

Adendumom prof. dr Vojislav [e{eq ukazuje da se van svake razumne sumwe mo`e dokazati da su ostvareni svi elementi izvr{ewa ka`wivog dela nepo{tovawa me|unarodnog suda po pravilu 77. Prof. dr Vojislav [e{eq podse}a: – Aktus reus je fizi~ki ~in da je prekr{ena obaveza i da su izvr{ene radwe pretwi, zastra{ivawa, podmi}ivawa i pritisaka da se na drugi na~in uti~e na potencijalne svedoke. – Mens rea je postojawe svesti kod izvr{ioca da kr{e obavezu, odnosno da nije potrebna specifi~na namera, ve} samo konkretna namera da se ometa propisani postupak. Obaveza je da se o~uva slobodna voqa potencijalnog svedoka i da se ona ne sme ugroziti ni razgovorom, intervjuom, niti bilo kojom aktivno{}u istra`iteqa Tu`ila{tva. Ako se potencijalnom svedoku tokom razgovora predo~ava da mo`e biti i eventualno optu`en, onda su istra`iteqi Tu`ila{tva du`ni da u skladu sa statusom osumwi~enog lica prema tom licu sprovedu postupak, a to neminovno zna~i i da se prema tom licu mora po{tovati procedura propisana pravilima 39 do 42 Pravilnika o postupku i dokazima. Na osnovu dostavqenih sudski overenih izjava potencijalnih svedoka i onih koje se dostavqaju uz ovaj adendum proizlazi da su oni svojim izjavama koje su dali istra`iteqima Tu`ila{tva iskqu~ili bilo kakvu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, a wemu Tu`ila{tvo te izjave i materijal nije prosledilo kao osloba|aju}i materijal. Dakle, i kada bi se kojim slu~ajem posumwalo da istra`iteqi Tu`ila{tva nisu vr{ili nedozvoqene radwe prema potencijalnim svedocima ostaje kao nepobitna ~iwenica da Tu`ila{tvo i tako obezbe|eni materijal nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ u smislu pravila 68. Postavqa se s pravom pitawe za{to se to skriva od prof. dr Vojislava [e{eqa, ako je Tu`ila{tvo na zakonit na~in pristupilo komunikaciji sa potencijalnim svedocima? Ako je Tu`ila{tvo zakonito preduzelo radwe i do{lo do izjava i materijala koji mogu biti osloba|aju}i materijal po pravilu 68, {ta je onda smetwa da se to dostavi prof. dr Vojislavu [e{equ? Sama ~iwenica da to nije dostavqeno prof. dr Vojislavu [e{equ dovoqno dokazuje: – da su radwe istra`iteqa Tu`ila{tva bile nezakonite, – ili se namerno skriva od prof. dr Vojislava [e{eqa materijal koji po sadr`ini potpada pod pravilo 68. Svako razuman }e lako da shvati da u oba slu~aja Tu`ila{tvo ometa sprovo|ewe pravde i time ~ini radwe nepo{tovawa me|unarodnog suda. Tu`ilac je slu`benik me|unarodne pravde i sa istim kapacitetima i istom revno{}u mora da prikupqa materijale za krivi~ni progon, ali i one koji iskqu~uju odgovornost optu`enog. Naravno, kada su u pitawu dela i aktivnosti Tu`ila{tva u ovom predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nema mesta primeni pravila 68
178

bis, jer se ne radi su{tinski o neispuwavawu obaveze obelodawivawa, ve} da se pet godina od strane Tu`ila{tva najbrutalnije demonstrira la`no optu`ivawe i kupovina vremena da bi se obezbedili svedoci koji bi pristali da la`no svedo~e protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Da nema mesta primeni pravila 70 dovoqno govori i sama ~iwenica da je toliki broj potencijalnih svedoka dao sudski overene izjave o pretwama, pritiscima, potkupqivawu i zastra{ivawu, te da se ne radi o memorandumima i internim dokumentima istra`iteqa. Bez obzira kako Tu`ila{tvo do`ivqava svoja prava i du`nosti Statut i Pravilnik, kao op{ti akti MKSJ moraju da se po{tuju. Uostalom ta dva op{ta akta bi morala da budu garancija po{tovawa na~ela legaliteta, jer se na osnovu wih sudi, a ne na osnovu internih propisa Tu`ila{tva. Pravilom 2 Pravilnika date su definicije: – Istraga obuhvata sve aktivnosti koje tu`ilac preduzima u skladu sa Statutom i Pravilnikom u ciqu prikupqawa informacija i dokaza, kako pre, tako i nakon potvr|ivawa optu`nice. – Osumwi~eni je lice o kome tu`ilac poseduje pouzdane informacije koje ukazuju na mogu}nost da je po~inilo krivi~no delo za koje je nadle`an MKSJ. – Propisi su odredbe koje donosi tu`ilac u skladu sa pravilom 37(A) u svrhu upravqawa funkcijama Tu`ila{tva. Pravilom 37 propisane su du`nosti tu`ioca: “(A) Tu`ilac obavqa sve du`nosti predvi|ene Statutom i to u skladu s Pravilnikom i propisima koje je sam doneo, koji su u skladu sa Statutom i Pravilnikom. O svakoj navodnoj nedoslednosti u propisima izve{tava se Kolegijum, ~ije mi{qewe tu`ilac mora po{tovati. (B) Pripadnici osobqa Tu`ila{tva koje tu`ilac ovlasti, kao i sve osobe koje deluju po wegovim uputstvima, mogu izvr{avati wegova ovla{}ewa i du`nosti.” Dakle, za sve {to urade istra`iteqi Tu`ila{tva prvo je odgovoran tu`ilac, pa onda za wim slu`benici koji se nalaze u hijerarhiji Tu`ila{tva: zastupnici, pa tek na kraju istra`iteqi i prevodioci. Prof. dr Vojislav [e{eq i ~lanovi Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane nikada nisu ni poku{ali da stupe u kontakt sa licima koje je Tu`ila{tvo sa imenom i prezimenom ozna~ilo kao svedoke Tu`ila{tva. Dakle, ona lica ~ija su imena i prezimena obelodawena da su svedoci Tu`ila{tva niko iz tima odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa nije ni poku{ao da kontaktira, jer bi se sasvim sigurno od strane Tu`ila{tva to protuma~ilo kao nepo{tovawe me|unarodnog suda. Do lica koja su donela sudski overene izjave u kojima iznose podatke o pretwama, prisili, ucewivawu i potkupqivawu koje su vr{ili prema wima istra`iteqi Tu`ila{tva ~lanovi Stru~nog tima koji poma`u u pripremi odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ do{li su prilikom tragawa za potencijalnim svedocima odbrane i proverom navoda Tu`ila{tva u pogle179

du optu`bi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Uostalom, prva elementarna saznawa o pojedinim aspektima optu`bi postala su dostupna tek krajem decembra 2006. godine, od kada je i krenula provera i prikupqawe potencijalnih svedoka odbrane. Dakle, svaka eventualna tvrdwa Tu`ila{tva da je prof. dr Vojislav [e{eq vr{io pritisak na svedoke Tu`ila{tva je pau{alna i toliko nelogi~na kao i one prethodne da je iz Pritvorske jedinice uticao na svedoke Tu`ila{tva.

III. Nove optu`be za nepo{tovawe suda
Veliki broj lica s kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva imali kontakte povodom optu`bi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa svakodnevno se javqa i dostavqa sudski overene izjave, jer prosto ne mogu vi{e da `ive sa tim pritiskom i u strahu koji je kod wih godinama potiskivan. Kao primer se navode slede}i potencijalni svedoci i prila`u wihove sudski overene izjave: 1. Goran Simovi} iz Kragujevca: U novembru 2004. godine svedoku je majka prenela poruku da su ga telefonom tra`ili istra`iteqi Tu`ila{tva i da oni `ele da obave razgovor sa svedokom. Posle nekoliko dana, bez najave, dvojica istra`iteqa Tu`ila{tva u pratwi prevodioca slu`benim yipom su do{li kod svedoka ku}i. Saop{tili su mu da se spremi i da po|u u hotel “Kragujevac”. U restoranu hotela “Kragujevac” istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoku saop{tili da znaju da je bio u~esnik u ratu i interesovali su se preko koga je svedok oti{ao na rati{te, da li ga je poslala neka stranka ili ko drugi. Istra`iteqi Tu`ila{tva odmah su jasno stavili do znawa da je osnovni razlog wihovog dolaska da mu ponude da svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa i da }e za uzvrat biti materijalno nagra|en i obezbe|en, kao i cela wegova porodica, da }e mu obezbediti boravak u inostranstvu gde god to po`eli. Mada je svedok kategori~ki odbio tu ponudu, istra`iteqi Tu`ila{tva su mu opet ponovili da je wegov pristanak da tereti dr Vojislava [e{eqa za wegovo dobro i da treba da razmi{qa o budu}nosti. Na osnovu nekoliko pitawa istra`iteqa Tu`ila{tva svedok je zakqu~io da su u vezi boravka na teritoriji op{tine [amac. Svedok je istra`iteqima Tu`ila{tva ponovio da ne `eli nikakvu saradwu sa wima, a taj razgovor koji je trajao oko 40 minuta do`iveo je kao pritisak istra`iteqa Tu`ila{tva. O tome je svedok dao izjavu koja je 21. marta 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu pod Ov. br. 3557/07. 2. Muharem Ibraj interno raseqeno lice sa Kosova i Metohije, nastawen u Ni{u: Prvi kontakt sa istra`iteqima Tu`ila{tva svedok je imao pre nekoliko godina, ne se}a se ta~no datuma, ali zna da je pokojni Milo{evi} ve} bio u Hagu. Zvali su ga da do|e u Beograd, da se sastanu u nekoj zgradi, negde kod `elezni~ke stanice. Sa wim su razgovarala dva mu{karca i prevodilac za srpski jezik. Odmah su svedoku saop{tili da znaju da sve180

dok te{ko `ivi, da ima mnogo ~lanova porodice, da ne radi i da bi oni mogli da mu pomognu. Rekli su mu da znaju da mu treba ku}a i po wihovoj proceni 100.000 evra, a od svedoka su tra`ili da svedo~i u MKSJ protiv Slobodana Milo{evi}a. Svedok tvrdi da tada nije ni znao {ta je MKSJ, ali je odbio sve wihove ponude, sa obrazlo`ewem da ima svoju dr`avu i da }e ona o wemu brinuti, a da mu wihova pomo} ne treba. Na kraju razgovora istra`iteqi Tu`ila{tva su tra`ili da svedok potpi{e zapisnik. Svedok je odbio da potpi{e, ali je tra`io da se prevede na srpski ili albanski, da pro~ita {ta su istra`iteqi Tu`ila{tva napisali, pa da onda potpi{e, jer ovako i ne bi znao {ta je napisano. Istra`iteqi Tu`ila{tva su ga trinaest puta zvali na razgovor i ube|ivawe i nijednom nije potpisao zapisnik, jer nikad nisu hteli da prevedu na jedan od dva jezika koje svedok govori i razume. Svedok tvrdi da su razgovori sa istra`iteqima Tu`ila{tva u po~etku bili obavqani u nekoj `utoj zgradi sa desne strane pre `elezni~ke stanice u Beogradu, a kasnije na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a. Za dolazak u Beograd istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoku pla}ali dnevnice 60 ili 80 evra (ne se}a se ta~nog iznosa). Posledwi put kada je svedok razgovarao sa istra`iteqima Tu`ila{tva, rekao im je da zna svoj jezik albanski i da }e samo zapisnik na albanskom jeziku da potpi{e. Tada su istra`iteqi Tu`ila{tva naterali svedoka da potpi{e potvrdu da je primio taj novac za putne tro{kove. Tra`ili su da napi{e puno ime i prezime, a zatim da se potpi{e. Kada su svedoka pozvali ~etrnaesti put, svedok je odbio da do|e u Beograd na razgovor, ali su zato istra`iteqi Tu`ila{tva do{li kod svedoka u Ni{. Tada su razgovor obavili u jednoj sali u zgradi suda u Ni{u. Prilikom tog razgovora svedok je potpisao potvrdu za dnevnicu, jer su mu i tada dali neki novac, ali svedok se ne se}a koliko. Kada je svedok do{ao u Hag kao svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a, istra`iteqi Tu`ila{tva su mu dali sve navodno wegove izjave sa svedokovim potpisom, iako svedok odli~no zna i tvrdi da nikada nijednu izjavu nije potpisao. Svedok je to rekao i pokojnom Milo{evi}u: “Vidim da je na izjavama moj potpis, a znam da nisam potpisao”. Svedok je tada shvatio da su oni skenirali wegov potpis sa onih potvrda o putnim tro{kovima koje je potpisivao. Svedok tvrdi da su pritisci na wega nastavqeni i u Hagu, jer ga je danima jedna `ena, koja je govorila srpski, ube|ivala da ne svedo~i. Otvoreno je svedoku govorila da ne svedo~i i da }e mu dati pare. Svedok tvrdi da je rekao da ne}e da la`e za pare, a ona je onda po~ela da ga zastra{uje pretwama da je svedo~ewe opasno za svedoka, da }e mu ubiti decu, porodicu. Mada je svedok saop{tio da }e da svedo~i i da ne pristaje da la`e, pa neka ubiju koga god ho}e, to ube|ivawe, nu|ewe para i pretwe ubistvom porodice trajalo je pet, {est dana. Nudila mu je i da se u Hagu vidi sa nekim Albancem, {to je svedok odbio, jer je od Albanaca pobegao sa svog ogwi{ta i da ne `eli da ih vidi. U vreme kada je svedok radio u \akovici u wegovu kan181

celariju je do{ao Vilijam Voker i zamerio mu je {to nosi policijsku uniformu. Tada je Voker pitao svedoka da li zna da Srbija vi{e ne postoji, da treba da skine policijsku uniformu i zna~ku i da stavi ameri~ku zastavu. Tada je svedok vadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona i od tada su po~ele wegove muke. Svedok navodi da su mu oca, koji je ro|en 1920. godine, optu`ili da je silovao dve maloletne devojke. Svedok je na{ao te devojke i one su mu priznale da je to la`. Kidnapovali su mu tri brata, dva bratanca i sina. Svedok isti~e da je stalno dobijao poruke i pisma, pretili su mu da }e sve da mu pobiju, da }e ga zaklati, ako ne porekne sve {to je svedo~io. Svedok tvrdi da su sve wegove muke, sve pretwe i ucene od strane istra`iteqa Tu`ila{tva bile zbog toga {to je pristao da svedo~i, a oni su `eleli da ga po svaku cenu spre~e da se pojavi pred MKSJ da bi za{titili izjavu Nika Peraja, biv{eg oficira Vojske Jugoslavije, koji je u svojoj izjavi izneo gomilu la`i. O tome je svedok dao izjavu koja je 29. marta 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Ni{u pod IV Ov. br. 4436/07. 3. Todor Lazi} iz Zemuna: Svedok navodi da se prvi susret sa istra`iteqima Tu`ila{tva desio pre dve, tri godine (ne se}a se datuma), ali zna da je bilo u prole}e. Toga dana, negde oko podne, dva mla|a ~oveka pozvonila su na interfon wegove ku}e i kada se svedok javio tra`ili su da si|e. Svedok je pomislio da je u pitawu neko koga poznaje. Kada je si{ao video je dva wemu nepoznata mu{karca. Predstavili su se, ali svedok nije zapamtio imena. Se}a se da je jedan me{ao } i ~, pa pretpostavqa da je iz Bosne. Rekli su da su istra`iteqi Tu`ila{tva i da ho}e sa svedokom da razgovaraju. Svedok priznaje da je prili~no drsko odgovorio da nema o ~emu sa wima da razgovaramo jer je iz Hrvatske. Istra`iteqi Tu`ila{tva su pri~ali o upu}ivawu dobrovoqaca, o Crvenim beretkama i o raznim doga|ajima iz rata i svedok je zakqu~io da raspola`u sa mnogo podataka. Svedok tvrdi da im je ponovio da na tu temu ne}e sa wima da razgovara i da u Hagu samo ho}e da poma`e, ako mo`e, Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ i Milanu Marti}u. Istra`iteqi Tu`ila{tva su i daqe insistirali, a uglavnom se obra}ao onaj {to je me{ao ~ i }. Taj istra`iteq Tu`ila{tva je u jednom trenutku svedoku rekao da bi bilo dobro da prihvati razgovor sa wima, pogotovo zato {to oni znaju da i svedok i wegova supruga nigde ne rade. Istra`iteq Tu`ila{tva je sasvim otvoreno rekao da su oni spremni da svedoku daju dobru nov~anu nagradu, ako pristane na saradwu sa wima. Svedok je istra`iteqima Tu`ila{tva rekao da im nisu dobre informacije, da i on i supruga rade, da dobro `ive i da ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa wima. Nekoliko dana nakon ovog susreta svedoka su telefonom zvali istra`iteqi Tu`ila{tva. Javio se onaj za kojeg svedok pretpostavqa da je iz Bosne, zbog naglaska. Pitao je svedoka da li se predomislio i da li `eli saradwu sa wima onako kako su mu predlo`ili kada su bili ispred svedokove
182

ku}e. Svedok je odbio i ponovio da sa wima nema o ~emu da razgovara. Posle ovog razgovora svedok je tra`io listing razgovora u po{ti da bi utvrdio odakle su zvali, ali nije uspeo, jer je broj bio neidentifikovan. Svedoka su zvali jo{ jedanput nakon petnaestak dana. Opet su pitali svedoka da li se predomislio, a kada su ponovo ~uli odgovor da se nije predomislio posle toga ga vi{e nisu zvali. Svedok je ove radwe istra`iteqa Tu`ila{tva shvatio kao pritisak, a pogotovo ovu vrstu upornosti istra`iteqa Tu`ila{tva. Svedok nije davao nikakvu izjavu istra`iteqima Tu`ila{tva, a oni su mi nudili nov~anu naknadu da bi sara|ivao sa wima. O tome je svedok dao izjavu koja je 29. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 4437/07. 4. Selimir Stojanovi} iz Loznice: Svedok tvrdi da je sa istra`iteqima Tu`ila{tva imao kontakt pre pet, {est meseci (ne se}a se ta~no datuma), tako {to su ga na{li na radnom mestu na `elezni~koj stanici u Brasini. Do{li su oko 11 sati automobilom beogradskih registarskih tablica (broja se ne se}a), zna da ih je bilo troje, a sa svedokom je razgovarao samo jedan mu{karac. On je svedoku rekao da je bio kod Janka Laki}a, da ih je na svedoka uputio Janko i da je Janko rekao da svedok pristaje da bude svedok Tu`ila{tva. Svedoku je to bilo neverovatno po{to poznaje Janka i zato je pitao istra`iteqe Tu`ila{tva {ta tra`e od wega. Rekli su mu da bi trebalo da bude svedok za doga|aje u Zvorniku. Svedok ih je pitao {ta bi ta~no trebalo da svedo~i, a istra`iteq Tu`ila{tva je odgovorio da svedok dobro zna gde je bio, {ta je radio i {ta je ko radio, naglasiv{i lozni~ku dobrovoqa~ku jedinicu. Svedok je istra`itequ Tu`ila{tva rekao da ne bi mogao da bude svedok Tu`ila{tva i da gleda Vojislavu [e{equ u o~i, pogotovo {to je spreman da sve da za Srpstvo, a i davao je koliko je mogao. Po{to je svedok odbio da bude svedok Tu`ila{tva, istra`iteqi su seli u automobil, i ovaj istra`iteq {to je sa svedokom razgovarao otvorio je prozor da se kao pozdravi sa svedokom i onda mu je rekao: mo`e{ ti i da ode{ odavde. Na pitawe svedoka {ta to zna~i istra`iteq Tu`ila{tva je rekao: to zna~i da mo`e{ dobiti pet paso{a i 100.000 evra, a mo`da i vi{e. Svedok vi{e ni{ta nije mogao da ka`e, bio je zate~en i zami{qen, jer mu nije bilo jasno kako istra`iteqi Tu`ila{tva znaju da je wegova porodica peto~lana. Zapla{en posle ovog razgovora i ove posledwe izjave svedok je o tome razgovarao sa nekim prijateqima koji su poku{ali da ga umire da nema razloga da se pla{i, jer ipak mi `ivimo u svojoj Srbiji. O tome je svedok dao izjavu koja je 23. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 5422/2007. 5. Radovan Nova~i} iz Loznice: Svedok je prvi kontakt imao sa istra`iteqima Tu`ila{tva pre tri godine. Poziv za razgovor doneli su mu iz SUP-a Loznica, a nakon toga ga je pozvao telefonom, neko od istra`iteqa Tu`ila{tva, i pitao da li ho}e da svedo~i. Tada mu nije re~eno na koje okolnosti. Svedok je odgovorio da pristaje, jer nema nameru da be`i, a nema ni gde. Predlo`ili su mu da do|e u Beograd {to je svedok odbio, jer kao
183

invalid ne mo`e da dolazi wima na noge i predlo`io im je da oni do|u u Loznicu. Dogovorili su se, a istra`iteqi Tu`ila{tva su se najavili dan ranije i u zakazano vreme do{li kod svedoka u stan. Razgovor je trajao dva dana. Prvi dan od deset do sedam uve~e, a drugi dan od deset do devet uve~e. Istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoka ispitivali na okolnost nekog navodnog zlo~ina u Vo}inu o kojem svedok ni{ta nije znao, jer u vreme o kojem su ga ispitivali svedok uop{te nije bio u Vo}inu. U ovom razgovoru nisu pomiwali dr Vojislava [e{eqa. Ovaj razgovor, koliko ja svedoku poznato, nisu snimali, ali su kucali na lap topu. Svedoku nisu dali nikakav zapisnik sa ovog razgovora. Tada je svedok razgovarao sa istra`iteqem Tu`ila{tva koji se zvao Paolo. On je Italijan, a bila je i jedna Nemica, mlada devojka, ~ije ime svedok ne zna. Razgovoru je prisustvovala i jedna starija gospo|a koja je bila prevodilac. Slede}i put svedoka su ispitivali pro{le godine (2006. godine), ne se}a se ta~no datuma. Uglavnom, najavili su se mesec dana ranije. I drugi put je bio Paolo, dva prevodioca i gospo|a koju je svedok vi|ao na televiziji, za koju je svedok znao da je glavni tu`ilac protiv [e{eqa. Ona je svedoka ispitivala od deset ujutru do osam sati uve~e. Tada je svedok bio u Beogradu. Poslali su vozilo po svedoka i vratili ga uve~e ku}i. Bio je u ulici Jevrema Gruji}a u nekoj rupi. Tamo su imali video bim, a svedok je video da imaju i kamere. Oba prevodioca su sve zapisivali na kompjuterima, a svedok nije primetio da li su vr{ili audio snimawe. Ovo je bilo mu~no ispitivawe, svedoku je svega bilo dosta, tako da nije siguran ni da li su mu ponudili da potpi{e zapisnik, ali je siguran da mu nisu dali nijedan primerak zapisnika. Svedok tvrdi da su wemu i wegovoj porodici nudili da odu negde u inostranstvo. Tada su zahtevali da svedok svedo~i protiv [e{eqa i to su jasno rekli. Svedok je odbio jer nema {ta da svedo~i protiv [e{eqa. Pitawa istra`iteqa Tu`ila{tva su se odnosila na to kako je svedok postao ~lan Srpske radikalne stranke i gde je bio u [e{eqevom obezbe|ewu. Svedok je zakqu~io da su istra`iteqi Tu`ila{tva imali sve te podatke. Imali su i neke fotografije koje su mu pokazivali. Svedok je mnogo toga zaboravio, pa su istra`iteqi Tu`ila{tva poku{avali da ga podsete. [to se ti~e rati{ta interesovawa istra`iteqa Tu`ila{tva su bila vezana za Vo}in i Zapadnu Slavoniju. Kada je svedok jasno saop{tio da nema {ta da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa ponudili su mu da bude za{ti}eni svedok, da svedok izabere zemqu gde }e smestiti wega i porodicu i gde }e biti obezbe|eni. Azil u nekoj drugoj zemqi nudili su svedoku i prilikom prvog razgovora. Drugi put kada su mu sve ovo nudili u zamenu da svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa, postavqali su i sugestivna pitawa, navodili na odgovore koji bi wima odgovarali, a ~esto su ponavqali da ga oni samo podse}aju na neke doga|aje, verovatno o~ekuju}i da }e svedok onako umoran i iscrpqen sve to samo potvr|ivati.
184

Posle onog prvog razgovora od pre tri godine svedok smatra da su ga pratili, jer je desetak dana ispred zgrade non-stop vi|ao policiju. To nije bilo uobi~ajeno ni pre, ni posle tog razgovora. Svedok smatra da je i to bila neka vrsta pritiska, bar je on to tako do`iveo, kao {to je ose}ao strah kada su mu ponudili azil za wega i porodicu. Svedok je stalno sebi postavqao pitawe {ta se iza toga krije, jer wima ni{ta ne veruje, a najmawe da bi oni stvarno bili spremni da ga za{tite. Svedok je to zapravo do`iveo kao opasnost i za wega i za wegovu porodicu, jer mu nije jasno za{to bi ga i od koga neko {titio. Bez obzira na to svedok je stalno ponavqao da ne `eli biti svedok Tu`ila{tva. Svedok je rekao da }e radije i}i u zatvor, nego svedo~iti. Svedok smatra da ako imaju za {ta da ga optu`e neka to i u~ine, ali da na wegovo svedo~ewe ne ra~unaju. Istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoka ube|ivali da svedo~i preko video-bima, ako ne `eli da ide u Hag, pa su se svaka dva, tri sata vra}ali na tu temu, ra~unaju}i da }e svedok da popusti i pristane. Svedok isti~e i da su ga pro{le godine (2006. godine) tokom jo{ jednog razgovora sa wima ponovo ube|ivali da iz Beograda preko video bima svedo~i protiv [e{eqa, mada je i tada svedok rekao da to ne `eli. Tada su istra`iteqi Tu`ila{tva rekli da }e oni wega svakako ispitivati, jer }e ga [e{eq predlo`iti za svedoka, tako da mu je svejedno i da mo`e biti i wihov svedok, jer }e svakako, kako su rekli, do}i kod wih. O tome je svedok dao izjavu koja je 23. marta 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod V Ov. br. 857/07. 6. Zoran Mijatovi} iz Beograda: U op{irnoj sudski overenoj izjavi svedok iznosi podatke o susretima sa istra`iteqima Tu`ila{tva koje je imao po dva osnova. Prvo kao dr`avni slu`benik koji je od 2001. godine bio odre|en za saradwu sa istra`iteqima Tu`ila{tva i drugo, kao lice koje su istra`iteqi Tu`ila{tva poku{ali da primoraju da bude svedok Tu`ila{tva. Svedok se prise}a da je tokom 1992. godine dobio od informatora, sjajan izve{taj u kome stoji da se za ve}inu qudi prave prve liste ratnih zlo~inaca, a tada jo{ MKSJ nije formiran. MKSJ je formiran 25. maja 1993. godine. Nakon 10-15 dana od dobijawa informacije svedok je dobio precizan izve{taj sa imenima qudi koji }e biti optu`eni od strane Tu`ila{tva pred MKSJ. Me|u imenima na listi bili su Arkan, [e{eq, Karayi} i Mladi}. Svedok taj dokument poseduje i ~uva ga. Svedok tvrdi da tek nakon formirawa MKSJ zna koliko je zna~ajna informacija koju je dobio 1992. godine. Svedok tvrdi da se wegova Slu`ba 1994. godine prvi put suo~ila sa ratnim zlo~inom. Te, 1994. godine sti`u neke informacije o srpskim zlo~inima. Jedna od ozbiqnijih bila je informacija o zlo~inima “@utih osa”, i koliko se svedok se}a ta saznawa dobili su od Vojske Jugoslavije. Nakon toga Slu`ba po~iwe da se bavi bra}om Vu~kovi}. Repi} je uhap{en na Umci, a ovaj drugi u Nu{i}evoj ulici. Prvi put su tada videli da imaju kontakt
185

sa poreme}enim licima. Taj Repi} je, koga su uhapsili, pripadao je “@utim osama”. On je izvr{io najte`a krivi~na dela, zna~i ratni zlo~in, i Slu`ba se prema wemu odnosila, ne kao Srbinu, ili Hrvatu ili Srpskoj radikalnoj stranci, ili Socijalisti~koj partiji Srbije, ve} kao prema izvr{iocu ratnog zlo~ina. Ustanovili su prilikom pretresa stana i na osnovu onoga {ta su na{li operativci, da se radi o alkoholi~aru i narkomanu. Iz iskaza, koji svedok ne mo`e da ponovi, on je to rekao i istra`iteqima Tu`ila{tva, to su monstrumi. On nije zlo~ine vr{io u normalnom stawu, on bi se napijao, verovatno i drogirao pre toga, ulazio u zatvor gde su bili civili za razmenu. Zna~i potpuno jedan lud ~ovek, lud, narkoman i alkoholi~ar. Svedok je tri dana 19, 20. i 21. jula 2002. godine davao izjavu istra`iteqima Tu`ila{tva. Rekao im je po se}awu, da dok je Slu`ba obra|ivala bra}u Vu~kovi}, da se na{la i neka ~lanska karta, da li je ona bila dobra ili nije svedok nije znao ni tada ni danas. Pola dana su utro{ili u neprekidnom insistirawu da svedok dovede u vezu Repi}a, Srpsku radikalnu stranku i [e{eqa. Istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoka pritiskali ba{ kod te ~iwenice. Dosta toga svedok je objasnio istra`iteqima, Stefanovi}u koji je bio Australijanac i Fultonu, koga je upoznao ranije. Prilikom razgovora sa ovom dvojicom istra`iteqa prevodila je jedna devojka ~ijeg se imena svedok ne se}a. Istra`iteqi Tu`ila{tva su pitali “kako to da Srpska radikalna stranka nema veze sa tim zlo~inima”, i posle tri sata mu~ewa svedok se iznervirao i rekao im “slu{ajte, ho}ete vi sa mnom da razgovarate ozbiqno ili ne. Ja o [e{equ kao politi~aru, najgore mislim. To {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar. I rekao sam, molim vas, ja ne mogu da govorim neistinu, ne mo`ete vi od mene sada o~ekivati da ja la`em”. Sa istra`iteqima Tu`ila{tva kada je razgovarao 2002. godine, svedok je rekao da o [e{equ ne misli dobro, nije nikada bio ~lan, niti simpatizer Srpske radikalne stranke, naprotiv, ali iz wega ne mogu da isteraju la`. Razgovor se vodio oko tri sata, sa~iwavali su zapisnik na koji je svedok ~esto imao primedbi i velikih problema oko ispravqawa. U zapisnik su unosili i ono {to svedok nije rekao, kao npr. da je Repi}a poslala Srpska radikalna stranka, pa je onda ispalo da ga je poslala da ~ini zlo~ine. Zbog toga je svedok morao da se vra}a i da ka`e: “^ekaj bre, ti Stepanovi}, koji si ti Srbin, koji ne zna dve re~i, mu~enik srpski”. Vra}ali su svedoka vi{e puta da ka`e ono {to je prethodno rekao pod izgovorom da nisu dobro razumeli, na {ta je svedok odgovarao: “Ma nemoj, ne razume{, izbri{i ovo”. Svedok tvrdi da zavr{etkom Dejtona, 1996. godine prva stvar koja sti`e u Beograd je ha{ka kancelarija. Istina, taj sporazum koji je bio napravqen, nije bio na nekim jakim temeqima, ali nije ni taj sporazum dozvoqavao da se Ha{ki tribunal pona{a kao da je, na primer, eks teritorija tada{we SRJ i da mo`e da radi {ta ho}e. Svedok tvrdi da su wihove radwe ipak
186

tada bile malo oro~ene, da to ne mo`e da se radi bez jugoslovenskih organa. Svedok tvrdi da istra`iteqi Tu`ila{tva nisu pokazivali nikakvu `equ da istra`ujemo ratne zlo~ine i nisu pokazali `equ da sa dr`avom budu partneri. Svedok je smatrao da se na taj na~in ne mo`e do}i u tada{wu SRJ, jer je ovo ozbiqna stvar, radi se o qudima, radi se o zlo~inima i mi smo kao dr`ava, zna~i i svedokova Slu`ba u Beogradskom centru, bili zainteresovani za otkrivawe ratnih zlo~ina. Svedok iznosi podatke o prvim aktivnostima istra`iteqa Tu`ila{tva. Karakteristi~no je da se preko nevladinog sektora ha{ka kancelarija predstavqa kao da postoji i radi, te da je Slu`ba ta koja treba wima da pomogne. Ubrzo je Slu`ba uvidela da se u ha{koj kancelariji pojavquju qudi koji dolaze i nude usluge. Saznaje se da se mnogi qudi bogate od tog momenta. Mnogi qudi su u to doba odnosili u ha{ku kancelariju razne dokumente, svedok ne zna koliko je to ko{talo, ali zna da postoje podaci ko su ti qudi. Te godine se otvara hrvatsko poslanstvo i Slu`ba tada otkriva da u funkciji Ha{kog tribunala, postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu koja su na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu. Ve} 1997. godinu Slu`ba se ozbiqno bavi ha{kom kancelarijom i poku{ava da ne{to uradi, jer Srbija nikad nije {titila ratne zlo~ine. Kada je Ha{ki tribunal saznao da je Slu`ba uhapsila Erdemovi}a i wegovog sabrata, zahtevao je wihovo izru~ewe, a Slu`ba je po zakonu uz potpis pravosudnih organa zatra`ila podatke iz Bosne o tome koje i koliko zlo~ina su po~inili. Postoji i depe{a Sokolovi}a (savezni ministar policije) o tome koju je poslao u Bosnu. Svedok tvrdi da ne mo`e niko Srbiju da trpa tamo gde je trpa, zna~i to postoji, svedok to negde ima, to }e da na|e, ima fotokopije, zna~i Sokolovi} tra`i od Ministarstva Republike Srpske, ka`e dajte nam. Zna~i, onoga momenta kada Slu`ba ima podatak nema tu pri~e, Slu`bu ne interesuje ni ko je ni {ta je. Slu`ba je Erdemovi}a izru~ila i svedok smatra da se Srbija prakti~no tada, sa Erdemovi}em, opredelila {ta je Srebrenica. Svedok tvrdi da je negde do te 1998. godine bio upu}en {ta to ha{ka kancelarija radi, oni to rade ispod `ita, oni imaju neke svoje na~ine rada, oni dr`avne organe blefiraju. Za{to? Svedok tvrdi da to nije znao 1996. godine, ali krajem 1997. godine Slu`bi je jasno. Oni ne `ele da kontaktiraju sa dr`avnim organima, jer smatraju da smo svi slu`benici deo tog aparata. Kako on sa mnom da kontaktira kada mene taj Hag verovatno o~ekuje danas-sutra na nekoj stolici. I pokaza}e 2002. godina da to {to je svedok rekao nije bilo daleko od istine. Tek 1997. godine svedok tvrdi da Slu`ba vidi, jasno se vidi da se institucije dr`ave Srbije preska~u. Svedok tvrdi da se wegov susret sa Hagom, sa ha{kom kancelarijom, odvija 2001. godine, ali u potpuno promewenim uslovima. Te 2001. godine svedok se vra}a u Slu`bu u januaru, 26. januara 2001. godine i negde mo`da, posle jedno mesec i po dana ili mesec, svedoka i Gorana Petrovi}a (na~elnika DB), zove Du{ko Mihajlovi} (ministar policije) na neki sastanak, mo187

`da su bili i Luki} i Kne`evi}, ovi iz Javne bezbednosti, ne mo`e svedok da se seti, ali zna da je Mihajlovi} tada rekao, eto tu je ha{ka kancelarija ovde u Beogradu, oni su se sada vratili, jer su oti{li zbog bombardovawa i da treba da uspostavimo saradwu sa wom. Svedok je rekao Du{ku Mihajlovi}u, ministre bilo bi jako dobro da uspostavimo saradwu, ali da ta saradwa bude malo usmerena i na ono {to je na{a Srbija, ja ne mogu da uzmem Bosnu, to je suverenitet druge dr`ave, hajde da pre|emo na zlo~ine prema Srbima, do{lo je vreme. Mada su tokom prvog susreta predstavnici Ha{kog tribunala hteli da vr{qaju po kartotekama Slu`be, svedok isti~e da se suprotstavio tome, ali i da je slu`beno do{ao do podataka u pogledu predstavnika Ha{kog tribunala Dejana Mihova: on je dete diplomate, radio je u Ujediwenim nacijama i tamo su ga Amerikanci vrbovali. Svedok iznosi podatke i kako je obezbe|en materijal protiv [iptara koji su vr{ili ratne zlo~ine na Kosovu i Metohiji (Ta~i, Haradinaj i dr.) i da je predato 64 registra materijala Ha{kom tribunalu, a tu se nalazi i kaseta na kojoj je snimqen Pedi E{daun sa teroristima kako im savetuje da sakriju oru`je. Po{to je svedok upu}en u rad ha{ke kancelarije dobro mu je poznato i da je jedan ~ovek koji je bio na visokoj funkciji pozivan, isprepadan i da je onda oti{ao na razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Svedok je i tada 2001. godine znao da su istra`iteqi Tu`ila{tva nekorektni u pitawima. Oni te pitaju levo-desno, qudi se ne sna|u ni za prevodioca, oni uzmu izjavu pa ti se posle toga ubijaj. O tome je svedok obavestio i upozorio ministra re~ima “{pijuni rade ovde kao `uti mravi”. Svedok se se}a, da kada je prvi put Vojislav [e{eq prozvan da je ratni zlo~inac, to je bilo davno, devedeset i neke godine, mada svedok nije fan Srpske radikalne stranke, ali pamti, on je na jednoj konferenciji Srpske radikalne stranke ili negde, javno izjavio da ide u taj Tribunal, da se dobrovoqno javqa, ali ga oni ne}e, ne daju mu vizu. Svedok tvrdi da je Slu`ba imala [e{eqa snimqenog, on je stvarno zvao holandsku ambasadu i rekao, pa daj zadr`ite me, nemojte da se pla{ite. To je zaista istina. Mogao bih sad da zovem novinare i ka`em da je [e{eq rekao istinu. Ja sam ga ~uo da je rekao istinu. Zna~i, u to doba 2001. godine, kad smo mi razgovarali sa predstavnicima ha{ke kancelarije nismo pomiwali [e{eqa. Svedok navodi svoja zapa`awa da je 2002. godina bila ve} ozbiqna godina kada svedok Ha{ki tribunal ne ose}a tu, ali Ha{ki tribunal ose}a na jedan na~in koji je interesantan, a to mora da sa~uva za druga svedo~ewa, to je taj ~uveni svedok Tani}, koga je britanska obave{tajna slu`ba pripremila. Britanska obave{tajna slu`ba je kqu~na slu`ba koja prakti~no treba da priprema qude za Ha{ki tribunal. Godine 2002. britanska obave{tajna slu`ba je upravo logistika Ha{kog tribunala. Kao logistika qudi, ali vrlo opasna logistika. Svedok je uspeo da sazna tih godina, pa i onih zadwih godina, da svi ti qudi koji su u ha{koj kancelariji su tanki {to se ti~e istra`nih radwi, policijskih radwi i to je svedok rekao i Yefri Naj188

su da i on pojma nema, on je ina~e pani~ar bio itd. Svedok je utvrdio da preko Tani}a engleska slu`ba tipuje budu}e insajdere za Hag, dovode ih do Be~a gde se zavr{ava posao, i na svedoka su bacili oko. Svedok u izjavi detaqno opisuje trodnevni razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva tokom jula 2002. godine. Po{to je dobro znao kako rade i ko su istra`iteqi Tu`ila{tva svedok je preko Slu`be organizovao tajno snimawe razgovora u svom stanu. Iznenadilo ga je {to su sve televizije, sve novine to jutro javqale, da je svedoka Savezna vlada oslobodila ~uvawa dr`avne tajne, da }e biti svedok pred Ha{kim tribunalom. Tako su objavili. Svedoka je to naqutilo jer smatra da mo`e dr`ava da ga oslobodi obaveze ~uvawa dr`avne tajne, ali treba da ga pusti da sam odre|uje svoj status, mo`e da bude i za{ti}eni svedok, ali ne mo`e dr`ava da ga blamira preko novina da qudi misle sva{ta. Svedok tvrdi da mu je tog jutra zazvonio telefon, jedva je ~ekao da mu se }erka porodi i samo {to nije pao u nesvest kada je ~uo da }e biti svedok. Revoltiran svedok je tog 19. jula 2002. godine pozvao Mihova, predstavnika ha{ke kancelarije i rekao mu, na {ta to li~i, evo ova dr`ava je prekr{ila pravila, ho}ete li vi sad iz ove dr`ave zbog nepo{tovawa suda nekog da terate u zatvor. To je flagrantno kr{ewe va{ih pravila Ha{kog tribunala. Svedok je upozorio Mihova da dobro pogleda u pravila, jer je i svedok imao i pravila i Statut, i dopune i sve, jer je to jednostavno profesionalno pratio, a i interesovalo ga je. To ga je interesovalo ne da bi se sakrio, nego da bi znao, jer zna i s kim ima posla. To se sve de{avalo neposredno pre nego {to su istra`iteqi Tu`ila{tva do{li u 10 sati ujutro u stan svedoka. Svedok je pristao da istra`iteqi do|u ali je Mihovu saop{tio “vi ste, bre, yukele”. Svedok se prise}a “sva sre}a {to mi se }erka porodila u 9, oni dolaze u 10, dobio sam jo{ jedno mu{ko”. Svedok dolazak istra`iteqa Tu`ila{tva opisuje: “Dolaze tri, zna~i dolaze dva istra`iteqa i prevodilac. Ovaj se zove Majkl Stepanovi}, a drugi je Fulton. Fultona znam od kada sam imao zvani~nu saradwu sa Hagom. Dolazio je u pratwi nekoga, to je jedan Irac prqavi, yukela po opredeqewu, zna{ kad se opredeli{ da bude{ yukela, takav je. To je ~ovek koji se ubacio u te na{e pravosudne intelektualne krugove, i{ao je po splavovima sa tu`iocima, on je pla}ao, sve sam ja to znao jo{ 2001. godine i znao sam s kim imam posla. Zna~i, wega su doveli da tu bude kod mene i taj Australijanac. Rekao sam mu, lepo srpsko prezime kume, ali kad ti ne zna{ nijednu re~, terao sam ovu prevodioca da sve {to ka`em da se prevede, Marina se zvala taj prevodilac. Onda je on meni po~eo da pri~a malo srpski, rekoh, kume, {ta je, nemoj molim te vi{e srpski”. Mada su svedoku objasnili {ta }e da se radi svedok je dobro znao koncept rada istra`iteqa Tu`ila{tva. Taj koncept on opisuje: “Koncept je ovako, ti si ve} sada svedok i sada je pitawe gde }emo te zaka~iti kao svedoka, na dva, tri ili pet mesta. Ako se bude{ gicao vrlo lako prelazi{ u onu drugu stranu. Zna~i, pretwa da mo`e{ biti na optu`nici. Ja to znam da oni govore, ali ja imam to zadovoqstvo {to znam da ja na drugoj strani ne
189

mogu biti. Isto tako sigurno ni na ovoj, ja nemam svedo~ewe o ratnom zlo~inu, osim ono {to sam procesuirao ili da neko ka`e ne, nije tako kako ti ka`e{”. Posle vi{e~asovnog razgovora svedok je hteo da proveri {ta su istra`iteqi Tu`ila{tva zapisali. To opisuje na slede}i na~in : “Prvo sam pustio, zna{ ono dva sata pri~aju i ja onda se setim, ka`em, kume da mi i{~ita{ to {to sam ja rekao. Prevodi ova, ja ka`em Marina, ja nisam to rekao, je li ti to lo{e prevodi{? Pa ka`e, Mijatovi}u, ja mu to nisam rekla. Zna~i ja tada vidim nisu to ~isti qudi. Marina trudi se bre, ovo je ozbiqna stvar. Ka`e, Mijatovi}u, ~asnu re~ ti tvrdim. Par puta nam se, zna~i, dogodilo da ka`e ~asna re~, ja to nisam rekla. Ka`em vodi ra~una, ja sam prvo tolerantan, drugo sam zajeban tip, usta}u i otera}u vas sve. Odoh ja u Skopqe, mene ne mo`e niko da zadr`i. Ne postoji ~ovek koji je uticao na moje odluke. Mada to nije dobro, ali sam ja takav ~ovek, i reci im tako”. Svedok tvrdi da ga je slede}eg dana, 20. jula 2002. godine, ujutro telfonom pozvao Mihov, {ef ha{ke kancelarije, i rekao mu: “Mijatovi}u, slu~ajno je Yefri Najs ovde u Beogradu, a ja sam znao da nije slu~ajno. Ja sam bio `andar pa uvek znam kada on do|e ovde. Ne sad ovo kad pi{u novine, znam ja i kad ne pi{u. Kao slu~ajno on do{ao i kao Yefri je pro~itao zapisnik od prethodnog dana i stra{no bi `eleo da me upozna. Ka`em ja neka do|e”. Svedok opisuje: “Dolazi Yefri Najs, ja sam ga tu ru`no opisao kako jeste, stvarno je kao kanarinac obu~en, pa je bio sa nekom devojkom koja mu je u obezbe|ewu. Ja sam rekao da imam predrasude prema qudima, koji imaju `ensko obezbe|ewe, pa sam govorio o Gadafiju. Dolazi on takav, to je neverovatno, zna~i to je ono {to ~oveka pobuni. Pazi, ako si normalan, zna~i digne ti dijafragmu. Prvo je u{ao u moj stan, zna~i ti si moj gost, nema veze {to si ti tu`ilac. Zna~i mora{ da po{tuje{ ne{to”. Svedok precizno navodi {ta je rekao Yefri Najs u wegovom stanu 20. jula 2002. godine u 10,20 ili kasnije: “Kad mi to sve procenimo, a vi ste takvi i takvi, vi ovo i ono, mi to kad procenimo vi mo`ete kao da se odlu~ite da do|ete sami da budete svedok. Ali kad mi procenimo, burazeru ne mo`e Bog da te spasi. Ima na silu, ka`e, da vas dovu~emo”. Nastavak razgovora svedok opisuje: “Ka`em, {ta si ti rekao? Ka`em prevodiocu daj ti meni jo{ jedanput neka on to ponovi. Onda sam blago rekao da je to prvo nevaspitano, to {to on meni ka`e, da je to neuqudno, da ja, da li }u biti svedok ili ne}u biti svedok, to }emo tek da odlu~imo ka`em, gospodine Najs, kada zavr{imo razgovor. Ne dozvoqavam takav odnos u ro|enom stanu. Ja dobro znam {ta je svedok, ja znam kada se mogu na}i u ulozi svedoka, pogotovo kada su u pitawu ratni zlo~ini. Ali, qudski ne mogu da dozvolim da vi meni pretite, ja to ne
190

dozvoqavam. Ja sam prek ~ovek. A onda sam rekao, bilo bi mnogo pametnije, ja pratim proces Milo{evi}a i nisam Milo{evi}ev istomi{qenik, nikako, iako je on socijalista, nisam. Nisam ni protivnik, pratim {ta se radi u Hagu. Ono {to vi radite u Hagu je cirkus. Milo{evi} mo`e da radi, on je okrivqen, mo`e da radi {ta ho}e, ali vi to {to radite gospodine Najs je bezobrazluk. Kako, ka`e, bezobrazluk, {ta, dajte primer. Ja sam wemu davao primere {ta on kao tu`ilac tamo radi i {ta to nije dobro. I rekao sam, vi najverovatnije, bez obzira koja je razlika u pravnim sistemima, vi verovatno neke stvari ne znate. Ne mo`ete mi se vaditi na anglosaksonski sistem. I onda sam rekao, vi od Ha{kog tribunala pravite kafanicu, sudnicu, ludnicu. On se ~ovek izbezumio. Ja to nisam video. Pri~aju mi ovi posle toga, on je bio crven kao rak. Za{to? Prvo, nije o~ekivao takvu reakciju, to pod jedan. Pod dva, ja to radim pred wegovim ~inovnicima. Jedan Yefri Najs, koji ko zna {ta je radio, to }u posle da ~ujem, sedi ~ovek u bermudama i ...”. Svedok navodi da je bila napeta atmosfera i da mu je Najs jo{ jedanput rekao, ali upotrebio je re~i, “vi mo`ete biti transferisani”. Najs je ipak rekao eto ostaju tu kolege, da je on to ocenio kao odli~no svedo~ewe, vi mo`ete svedo~iti, ali }ete u`ivati potpunu na{u za{titu. Svedok je odgovorio: “Meni ne treba ni za{tita moje zemqe. Od vas ni{ta. Ne tra`im ni od moje dr`ave”. Povodom obezbe|ewa zapisnika o uzimawu izjave svedok navodi {ta su mu rekli istra`iteqi Tu`ila{tva: “Za to svedo~ewe dobi}ete zapisnik, to je {to jo{ treba da se doteruje, sav taj zapisnik mi kao odemo u Hag, onda jedno mesec-dva dana }e trebati to da se sredi. Kad mi to sredimo mi }emo vama da po{aqemo zapisnik nazad. Mi }emo to sve da obradimo, pa }emo onda vama da po{aqemo, pa }ete onda vi da vidite {ta nije u redu, pa }emo onda mi da vratimo i kad usaglasimo sve to onda }ete vi da potpi{ete, kada vi potpi{ete onda }ete vi da do|ete kod nas u Hag i onda }emo mi da sednemo i da po tim nekim pravilima, te tabulatore da odra|ujemo po svim tim stvarima. Mi vama obezbe|ujemo gde ho}ete, za{titu bilo kakvu, novac, to nije u pitawu. To nije nikakav problem”. Istra`iteqi Tu`ila{tva su se interesovali i za [e{eqa i to svedok opisuje na slede}i na~in: “Koliko je [e{eq imao dobrovoqaca, koliko u Beogradu. Ka`em, qudi ne znam ja to, nisam ja sedeo u {tabu [e{eqevom, da bi znao koliko je [e{eq dobrovoqaca imao. Nisam se bavio dobrovoqcima. Nije u domenu rada, kada je rat bio, problem Slu`be dr`avne bezbednosti da vidimo ko anga`uje dobrovoqce. Jedino {to je tada bilo javno deklarisano da ima neko dobrovoqce, imao je [e{eq i pre mnogo toga imao je Vuk Dra{kovi}. I ka`em wima, pri~ajte vi tamo sa [e{eqem {ta su radili dobrovoqci, nemojte mene da pitate, ali prethodno morate da odete kod Vuka Dra{kovi191

}a. E, pa wegove dobrovoqce smo mi radili kao slu`ba, ne kad su oti{li, nego pre nego {to su oti{li na rati{te, znali sve bitange bile, sve lopine. Znali smo i gde se pripremaju itd. To je bio olo{ koji je krenuo i nazvao sebe dobrovoqcima, to sam ja rekao wima. Molim vas, zna~i neka vam objasni Vuk Dra{kovi}, nemojte ja vama da obja{wavam. Pa za{to? Ka`em zato {to znamo da su se obu~avali na Adi ciganliji i jo{ nekom streli{tu, ne znam kojem, video sam imali su oru`je, to je bilo nezakonito, mi smo spremili informaciju i pripremali se za hap{ewe. Dok smo se pripremali za hap{ewe oni su oti{li tamo i pola je poginulo, a pola pobeglo. To nisu bili heroji, znamo koje je to dru{tvo bilo”. Istra`iteqi Tu`ila{tva su insistirali da svedok na bilo koji na~in pove`e ili optu`i Vojislava [e{eqa. Povodom toga svedok tvrdi da je istra`iteqima Tu`ila{tva rekao: “Nismo imali informacije da [e{eq priprema qude koji }e biti izvr{ioci ratnih zlo~ina. Da smo imali neku informaciju mi bi digli i [e{eqa, nemojte da pri~ate. Imali smo mi, rekoh, sa wim jednu nezgodnu situaciju koju smo mislili da razre{imo, ali nema veze sa zlo~inima. Ali, to nije bilo. Zna~i, osnova kod ove pri~e je bila da ve`em [e{eqa, jer to je bilo neophodno. Da sam vezao [e{eqa za ubistva, nalog, podstrekavawe, pod wegovim uticajem, samo jedna re~ je falila, zna~i falila je jedna re~, da sla`em. Zna~i jedna re~ da sla`em i da obezbedim i za{titu i novac itd. Neko mo`da ho}e, ja ne}u? Izbor zemqe za mene i porodicu je bio samo stvar dogovora gde }u, {ta }u i kako }u. Zna~i oni obezbe|uju za{titu i meni i porodici u zemqi koju izaberemo”. Svedok tvrdi da je posledweg dana razgovora, 21. jula 2002. godine, ponovo do{lo do nesporazuma sa istra`iteqima Tu`ila{tva povodom zapisnika. Svedok je tra`io odgovor na pitawe kada }e zapisnik, kao sjajni dokument, da mu po{aqu. Odgovorili su da }e trebati jedno mesec dana i da }e svedok biti obave{ten, ali da je “jako va`no da se vi pojavite kao svedok, vi ne morate da se brinete, sve smo mi to obezbedili, ako ose}ate da je neka ugro`enost vi to mo`ete da ka`ete, ako ne, ima ovde novca, vi o tim stvarima nemojte da brinete. Zna~i, va{a za{tita, ne morate da se pojavqujete ni ono za{ti}eno, ne}ete biti pozivani, zatvorena }e biti sednica”. Svedok je istra`iteqima Tu`ila{tva skrenuo pa`wu i tvrdi da je taj deo razgovora tekao: “Meni ne trebaju zatvorene sednice. Ja sam u najboqoj varijanti ovo rekao, ja od toga ne be`im i moje poimawe pravde i va{e je verovatno razli~ito, mi smo razli~iti qudi, razli~ito vaspitani. Ja znam da vi ovo ho}ete da koristite protiv Slobodana Milo{evi}a. Ka`u da. To je ~isto. Ja li~no ne vidim {ta je tu protiv wega, ali to je moj problem i ja ne ulazim u to {ta vi razmi{qate. Ali ima jedna va`na stvar, koju ja sada vama moram da ka`em da to ra{~istimo danas. Ja smatram da svako ima pravo na odbranu, svako ima pravo na svedoka itd.
192

Vi morate da znate, danas-sutra mo`e gospodin Milo{evi} jako nerado da me pozove da mu budem svedok, jer sa mnom ima ru`nu uspomenu i ja to razumem. Ali, kad je ko`a u pitawu nema tu da li je dobra ili ru`na uspomena, gospodin Milo{evi} mo`e da se opredeli kad sve to pro~ita, jer koliko ja znam, morate i wemu da date zapisnik i on mo`e da se opredeli da me uzme za svedoka. I ja }u se gospodine, vrlo rado odazvati da mu svedo~im u onom delu ovoga {to sam ovde rekao. Zna~i, i vama i wima. Ka`e, znate to ne mo`e tako. Ka`em ja, to vi ka`ete ne mo`e, vi mo`ete da odlu~ite, ja sam ~uo {ta je rekao Yefri Najs, ali vi morate da ra~unate na moj stav. Ja to tako vidim. Ja nisam kapetan Dragan, kreten koji ode pa zove Frenkija iz hotela, pa onda mo`ete da mu name{tate {ta ho}ete. Ja nisam budala, ja s vama otvoreno razgovaram i vama ka`em {ta }u ja da uradim. Istina nerado, ali ima pravo Milo{evi} na odbranu. Pa znate, to ne bi bilo zgodno. Istra`iteqi su ponudili dogovor da samo budem wihov svedok. Ka`em, ne mo`e. Pa znate, ra~unajte na sve uslove i ono {to sam rekao. Ma ka`em, ne mo`e, zna~i ne mo`ete sa mnom tako da razgovarate. Ja tako ne prihvatam razgovor. Ovo {to sam ja vama rekao vi mene mo`ete posle ovoga, ako smatrate da je to golema stvar za Ha{ki tribunal, sad odmah da vodite i javno }u ja da svedo~im. Rekao sam, samo mi smeta da me sad svi kad me vide ka`u, evo ga, Mijatovi} je svedo~io i to sve. Zna~i, sve ovo {to sam ja vama rekao ja mogu javno da ka`em. Istra`iteqi me upozoravaju razmislite vi o svemu. Ka`em {ta. Pa razmislite, pa kao tu je Mihov, pa se javite ha{koj kancelariji ako se predomislite. Ja ka`em, e nemoj da gubite vreme sa mnom. Nema {ta da se predomi{qam. Ne, javite se vi kancelariji pa }emo mi to sve da sredimo”. Svedok navodi podatke o pritiscima koji su vr{eni prema ostalim dr`avnim slu`benicima i posebno detaq, da je advokat jednog slu`benika sedeo ispred vrata prostorije u kojoj je dr`avni slu`benik razgovarao sa istra`iteqima Tu`ila{tva, zato {to je taj bio posebno selektovan kao izvor informacija. Svedok navodi da su postojale 24 kaseta tajno snimqenog materijala razgovora po deset ~asova dnevno tokom wegovog ragovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva u wegovom stanu. Taj materijal vi{e ne postoji u Slu`bi. Svedok navodi pojedine detaqe kako ostali materijali nestaju iz Slu`be. Svedok navodi da mu nije dostavqen zapisnik, ali i da je video na su|ewu Milo{evi}u da i qudi koji dolaze da svedo~e imaju problem sa Yefri Najsom ili drugima, da su nekorektni zapisnici, da se uzimaju kasnije, da su qudi u situaciji da ka`u, pa ~ekaj nisam ba{ tako rekao, a da Najs to ve{to koristi. Svedok se upla{io da ne zavr{i u Hagu. Po~eo je da insistira da mu se dostavi zapisnik. Poslao je i pisma, a navodno nije se slo`io Yefri Najs. Svedok navodi da wegova kwiga “Opelo za dr`avnu tajnu” izme|u ostalog predstavqa i revolt zbog postupawa istra`iteqa Tu`ila{tva prema
193

wemu, jer su hteli da pritiscima i raznim ucenama ostvare svoj ciq u pridobijawu svedoka za la`no svedo~ewe. Svedok to opisuje re~ima: “Da me pridobiju kao svedoka za bilo koju cenu, dakle samo je bilo pitawe na {ta }u ja pristati. Samo da ka`ete milion, dva, ili ne znam {ta, ili vi{e ili mawe, nema veze, i da odaberem zemqu u kojoj bi `elelo da `ivim sa svojom familijom”. Svedok navodi da i danas strepi, da ni danas nije siguran da }e Ha{ki tribunal da ga odvede ili ne}e, nije siguran da li }e neko od wih da proceni u nekom procesu. O tome je svedok dao izjavu koja je 12. aprila 2007. godine overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov. br. 2858/2007. 7. Milan Luki} iz Vi{egrada: Ovaj svedok je svojim advokatima 7. jula 2006. godine u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu dao izjavu u kojoj opisuje kojim se sve sredstvima slu`i Tu`ila{tvo prilikom obezbe|ewa svedoka. Prenose se delovi te izjave: “Dana izme|u 1-5. septembra 2005. godine u pritvoru u Argentini obave{ten sam od komandira da imam posetu od osobqa iz Ambasade. Nije mi re~eno iz koje Ambasade samo mi je re~eno za 10 minuta da budem spreman da se obujem, presvu~em. Prilikom prolaska kroz hodnik u pritvoru bili su raspore|eni uniformisana lica u crnim uniformama wih oko dvadesetak sa oru`jem na gotovs. Kada su me doveli u prostoriju za posete (4×4 veli~ina prostorije), tamo su me ve} ~ekale tri osobe u crnim uniformama i jedno lice u civilu. Kada sam seo, nakon deset minuta, na vratima kancelarije pojavio se ~ovek po imenu Dragomir Andan u pratwi uniformisanih lica. Prilikom na{ih razgovora po~eo mi se pravdati i kunuti u decu da nije on u~estvovao u ubistvu moga brata 2004. godine, iako ga ja nisam ni{ta pitao o tome tada i rekao sam mu da }emo tu pri~u ostaviti za drugi put nego da ka`e {ta ima. Po~eo je da me ube|uje i da se pravi da je moj prijateq i da ima savet za mene, ali da niko ne sme da zna. Da bih spasio glavu jedino re{ewe mi je da svedo~im protiv Mom~ila Kraji{nika, Vojislava [e{eqa, ako mislim da me ne prebace u zatvor u Sarajevo, a zatim u Zenicu. Kada sam mu rekao da je wemu dobro poznato da ja te qude ne poznajem nego sa televizije i nemam {ta da svedo~im protiv wih niti o dobru niti o zlu, on je meni na to pitawe odgovorio da on zna to, ali da `ele iz Tu`ila{tva tj. Haga. Nakon provedenih sat vremena sa wim i pri~e da je to wegov posao da {titi Srbe, ma gde bili da je on veliki patriota i da razmislim o ovome {to smo pri~ali pa ako nemam ni{ta protiv on bi i sutra do{ao do mene na sat vremena. Kada sam rekao mo`e da do|e nema problema, ali to {to se ti~e {ta }u pri~ati na sudu u Hagu, da se to wega ne ti~e to je moja stvar, ali da zna da nema tih para i te sile da bih ja svedo~io protiv nekoga, a pogotovo lagao na nekoga. Nakon wegovog odlaska za pet minuta se pojavi ~ovek sa prevodiocem iz Tu`ila{tva iz Haga. Na moje pitawe da li ste zajed194

no, odgovorio mi je da nisu zajedno do{li. Kada sam tu`iocu rekao da je ~ovek po imenu Dragomir Andan najve}i zlo~inac i da je on po~inio najve}e zlo~ine u Bosni i Hercegovini, a sada glumi demokratu i da bi dobro bilo ako ima pravde da ga vode u Hag, da mu sude. Rekao sam da je najve}i olo{, la`ov i kriminalac. Objasnio sam ~oveku iz Tu`ila{tva da ako je do{ao u vezi, da bih lagao na qude i svedo~io la`no, da su do{li na pogre{nu adresu. Rekli su mi, taj ~ovek iz Tu`ila{tva da je on samo do{ao da me vidi i da donese neke papire u vezi mene u sud Argentine. I rekao mi je da }e i sutra navratiti ako bude imao vremena. Pitao me u vezi kako sam stigao, da li ima neko od poznanika sa ha{ke potjernice, nudili mi novac za informaciju. Rekao sam da ne mogu, niti `elim re}i kako sam do{ao, a nikoga ne znam ni gde, ni {ta ko radi, gde se skriva. Da bi trebao sa Dragomirom Andanom popri~ati on zna, on je svemogu}. Sve za novac radi. Sutradan me ponovo posetio Dragomir Andan i raspitivao se za Luki} Sredoja gde je, da li znam, nudio mi 50.000 DM konvertibilnih bosanskih. Rekao sam mu da on nema para tih ni da mo`e meni da plati da bih nekoga izdao i prodao. Da ja nisam on, koji ubija za novac i prodaje qude. Da je olo{ i da }e Bog da ga kazni, pitawe je dana. Rekao sam mu, kad budem sa tim qudima ikada, ispri~a}u im da si dolazio da mi nudi{, da la`em na qude i svedo~im protiv wih. Rekao sam mu da je ~ovek zvani sneg, pitawe je dana kada }e da se otopi. Nudio mi je aparat da se slikamo, rekao sam mu da sa olo{om nikada se ne bih slikao i oterao sam ga pre vremena za posete. Sutradan, 6. septembra 2005. godine izveden sam pred sud Argentine da dam izjavu, u vezi dokumenata koje sam imao kada sam uhap{en (la`ni paso{ na drugo ime). Rekao sam sudiji da je ~ovek po imenu Dragomir Andan, direktor policije Republike Srpske dolazio i pretio ako ne budem lagao na neke qude tj, ako na sudu u Hagu ne budem pristao da svedo~im protiv wih bi}u preba~en u Sarajevo i da }u pro}i kao i moj pokojni brat. Sudija je odmah napravio izve{taj i proverio ko je taj dan dao dozvolu za posetu. Rekao je da ~ovek po imenu Dragomir Andan nije dobio dozvolu za posetu, da je ilegalno u{ao u pritvor i da }e sprovesti istragu. Nakon 15 dana pozvan sam u Sud da dam izjavu u vezi ilegalne osobe tj. pretwi u pritvoru za vreme posete od Dragomira Andana. Ispri~ao sam samo istinu i ni{ta vi{e. Nakon jedan do dva meseca smewen je i preme{ten iz pritvora upravnik i komandant modula (paviqona), gde sam bio sme{ten i na osnovu povrede moje bezbednosti koje su ozbiqne, povodom dolaska Dragomira Andana iz Srpske Republike Sud je donio odluku da ne mogu biti izru~en Bosni i Hercegovini da mi se tamo sudi. Ovu izjavu dajem bez prisile i bilo kakve materijalne koristi. Kao ~ovek kome je dosadilo slu{aju}i i gledaju}i la`i, od pojedinih svedoka la`ova, prevaranata i bezbo`nika koji se ne pla{e Boga, niti imaju ~asti i po{tewa, ne biraju}i na~ina da do|u do svoga ciqa na tu|oj nesre}i zasno195

vanoj na la`ima. Veruju}i u ovaj Sud, nikada mi ne}e biti jasno, kako dopu{taju da pojedini tu`ioci u~estvuju u montirawu i prqavim radwama, kako la`nih svedoka tako wihovih advokata”. Vaqa imati u vidu da je 5. aprila 2007. godine Pretresno ve}e donelo odluku o prosle|ivawu predmeta Milana i Sredoja Luku}a Bosni i Hercegovini. Dakle, Milan Luku} je istra`iteqima Tu`ila{tva bio interesantan kao potencijalni svedok Tu`ila{tva, pod uslovom da prihvati da la`no svedo~i protiv Kraji{nika i [e{eqa, a po{to to nije prihvatio isporu~i}e se Bosni i Hercegovini, kao {to mu je najavqeno tokom pritvora u Argentini. Dakle, nema govora o nekoj strategiji MKSJ u pogledu primene pravila 11 bis. On je uhap{en u Argentini 8. avgusta 2005. godine, a po~etkom septembra 2005. godine je imao ilegalnu posetu u pritvoru, {to je utvrdio i sud u Argentini. U [eveningen je preba~en 21. februara 2006. godine i tu dr`an o~igledno sa namerom da pristane da bude la`ni svedok, a ako ne pristane onda }e biti isporu~en Bosni i Hercegovini, kako mu je i najavqeno od strane Dragomira Andana u Argentini. Prosle|ivawe predmeta MKSJ Bosni i Hercegovini je po~elo jo{ septembra 2005. godine, dok je Milan Luki} bio u Argentini. Dobro se zna kakav je sud u Bosni i Hercegovini i {ta za Srbe zna~i zatvor Zenica. To je sankcija za Milana Luki}a koji nije pristao da bude la`ni svedok. 8. Rade ^ubrilo iz Beograda: Svedok isti~e da su istra`iteqi Tu`ila{tva poku{avali sa wim da ostvare kontakt preko organizacije Veritas u Beogradu, tako {to su dva, ili tri puta ostavqali poruke da im se javi. Svedok nije hteo da im se javqa. Svedoka su zvali ponovo i kada je to bilo tre}i ili ~etvrti put, ne se}a se ta~no, ali zna da je bilo krajem februara 2007. godine, Savo [trbac ga je o tome obavestio i svedok je oti{ao na razgovor. Svedoka su na ulazu u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, na Dediwu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11, sa~ekali jedan naoru`ani policajac, prevodilac – `ena i dva istra`iteqa, koji su se predstavili kao istra`ne sudije. Jedan je rekao ime, a drugi se nije ni predstavio. Razgovor je obavqen u nekoj sobici, dva sa dva, vaqda radi efekta da se svedok zapla{i. Predvi|eno je bilo da razgovor traje sat vremena, da svedok govori, a svedok je govorio samo {est minuta, nakon ~ega su ga izbacili napoqe. Svedok tvrdi da je razgovor zapo~eo vrlo neprijatno. Nije bilo nekog finog ozbiqnog razgovora, nego je taj gospodin koji se predstavio, istra`iteq Tu`ila{tva, po{to je ispred sebe stavio lap top, a ovaj drugi uzeo da pi{e, odmah krenuo, onako od jutra, kao vi Srbi iz Krajine do{li ste u Srbiju na poziv Slobodana Milo{evi}a. To je bio wihov uvodni govor. Svedok navodi da je odmah shvatio da to ne}e i}i onako kako je o~ekivao, ve} da }e to biti jedan bezobrazluk. Po{to je zakqu~io s kim ima posla svedok je malo u {ali odgovorio da Milo{evi} ne zove na slavu, ali da ~etiristo hiqada Srba ne mo`e da do|e, jer bi to bilo puno.
196

Istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoku rekli da imaju podatke, da su tamo u Krajinu dolazili ovi – oni, izme|u ostalog spomenuo je i Vojislav [e{eqa, i Arkana i mnoge druge qude. Svedok navodi da je to potvrdio, ali i poku{ao da objasni ne da bi tamo radili to {to istra`iteqi Tu`ila{tva misle – neke zlo~ine, nego su dolazili da nam pomognu, da savetuju, da daju sugestije i da je to bio ciq dolazaka. Svedok im je posebno istakao da je [e{eq dolazio da pomogne. Istra`iteq Tu`ila{tva je rekao svedoku da oni imaju druge podatke, da to nije tako, i da bi trebalo da svedok na neki na~in po~ne da se normalno pona{a, odnosno da pri~a onako kako oni wega navode. Istra`iteqi Tu`ila{tva su od svedoka o~ekivali da }e da govori kako su u Srbiju do{li na poziv Slobodana Milo{evi}a i kako su iz Srbije dolazili u Krajinu da bi Srbe digli na pobunu. Po{to je istra`iteq Tu`ila{tva primetio da sa svedokom ne mo`e da razgovara na na~in kako je planirao pre{ao je na drugu temu, odnosno poku{ao je da se postigne dogovor sa svedokom kako bi to wegovo svedo~ewe trebalo da izgleda kada svedok do|e u Hag. To je zbunilo svedoka i zato je istra`iteqa pitao: “A ko ka`e da }u ja do}i u Hag?” Istra`iteq Tu`ila{tva je nastavio sa ube|ivawem da bi bilo logi~no da svedok do|e i da svedo~i pred sudom, direktno, i onda sve detaqe ispri~a, da }e se o svemu dogovoriti. Svedok isti~e da iako mu istra`iteq Tu`ila{tva nije rekao konkretno o ~emu }e se oni dogovoriti, svedoku je bilo jasno da oni nameravaju da mu ponude neku konkretnu nagodbu da bi on svedo~io u korist Ha{kog tribunala, a protiv Srba koji se tamo nalaze. Svedok tvrdi da je i to odbio i rekao da mo`e da im ispri~a, ako ih interesuje ovde u Beogradu, ali onako kako je bilo, odnosno kako svedok zna da je bilo, a ne onako kako oni od wega zahtevaju. Svedok je od istra`iteqa Tu`ila{tva tra`io da mu se zapisnik prevede na srpski, da se potpi{e i overi pe~atom. Istra`iteq mu je odgovorio da oni to u praksi ne rade, da nemaju praksu da daju zapisnik o svedo~ewu, mada svedoku nije bilo jasno kako je to mogu}e da svedok ne mo`e da dobije zapisnik. Zato ih je svedok upozorio da to onda zna~i da oni mogu manipulisati sa wegovom izjavom, sutra mogu da pri~aju {ta god ho}e, mogu prepisivati kako `ele, samo zato {to svedok nema uvid u tu pri~u, a zna da su ga snimili dok je tu govorio i {ta je govorio. Po{to su istra`iteqi Tu`ila{tva zakqu~ili da svedok ne}e da sara|uje sa wima, onda su ga jednostavno izbacili napoqe i ni{ta mu nisu dali. O tome je svedok dao izjavu koja je 16. aprila 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 5179/07. 9. Milojko Lazi} iz Pecke, op{tina Ose~ina: Svedok se ne se}a ta~nog datuma kada je prvi put pozvan od strane istra`iteqa Tu`ila{tva, ali je to bilo otprilike krajem 2002. godine ili po~etkom 2003. godine. To su bili telefonski kontakti, a svedok i nije znao sa kim razgovara, jer su se oni predstavqali kao istra`iteqi Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Ju197

goslaviju. Govorili su i neka imena koja svedok nije zapamtio, ali se se}a da su se uvek javqala neka lica sa srpskim imenima i prezimenima. Svedok pretpostavqa da su to bili prevodioci. Po{to se ta prezimena uglavnom nisu zavr{avala na “i}”, svedok je sam pretpostavqao da su mo`da sa prostora biv{e Jugoslavije i da su prikupqali neke podatke vezane za te prostore. Svedok isti~e da su ga uglavnom zvali na ku}ni telefon i ostavqali poruke kod wegove `ene, da }e ponovo da zovu i da im ona ka`e kada o~ekuje da }e svedok biti kod ku}e. Po{to su ti pozivi bili u~estali i svedok je po~eo da se javqa na telefon, ali se predstavqao da je brat Milojka Lazi}a, da bi utvrdio {ta oni u stvari tra`e. Svedok je uzimao i listing iz po{te i video je da su u pitawu wemu nepoznati brojevi sa 011 iz Beograda i sa nekih mobilnih telefona. Kada se svedok kona~no predstavio da on, Milojko Lazi}, sa wima razgovara oni su mu rekli da bi trebalo da porazgovaraju i da se sastanu, jer je to u interesu svedoka. Mada je svedok odbio da se sastane sa wima, oni su ga i daqe zvali, a u narednim razgovorima su mu nagla{avali da oni znaju da je bio na rati{tima u Vukovaru, Zvorniku i da bi mogli da se dogovore. Istra`iteqi Tu`ila{tva su jasno stavili do znawa svedoku da oni navodno znaju da je na tim rati{tima bilo mnogo ratnih zlo~ina i da mogu svedoku da pomognu, pod uslovom da bude wihov svedok. Svedok nije izvr{io nijedan ratni zlo~in i nije imao razloga da se pla{i. Svedok posebno tvrdi da znaju}i kakve akcije vodi Ha{ki tribunal, ipak se upla{io da istra`iteqi Tu`ila{tva mogu sva{ta da urade, {to su mu u posledwem razgovoru i otvoreno rekli, da i wega mogu da optu`e ako ne pristane da sara|uje sa wima. Svedok je uporno odbijao da se sastane sa istra`iteqima Tu`ila{tva u strahu da pri kontaktu mogu da ga uhapse. Svedok je daqe kontakte izbegavao, ~ak je i promenio mesto boravka. Svedok tvrdi da su svi ovi telefonski razgovori u su{tini predstavqali pritisak na wega i ko zna {ta bi od wega sve tra`ili da je stupio u kontakt sa wima. Istra`iteqi Tu`ila{tva su i daqe bili uporni i stalno zvali telefonom, ali se svedok vi{e nije javqao. Svedok isti~e da je po nekoliko dana odlazio od ku}e, tako da ne bi mogli da ga na|u. Wihova upornost je bila tolika da su svedoka posledwi put zvali i 2005. godine. O tome je svedok dao izjavu koja je 17. aprila 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 6837/2007. 10. Krsto Jak{i} iz Zvornika: Svedok je dva puta imao kontakt sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Prvi put je imao kontakte 1998. godine u hotelu “Drina” u Zvorniku. Tada su istra`iteqi Tu`ila{tva poslali poziv preko na{e policije. Policijac je do{ao kod svedoka ku}i, uru~io poziv u kojem je stajalo da mora da se odazove istra`iteqima Tu`ila{tva koji su imali kancelariju u hotelu “Drina”. Svedok se po pozivu odazvao i tada su razgovarali o ratnim zlo~inima Nasera Ori}a, jer je svedok u po~etku, tokom ratnih zbivawa, radio kao inspektor u policiji, a sticajem okolnosti
198

je i wegov brat poginuo na Kamenici, gore u jednom selu, u napadu kojim je komandovao Naser Ori}. Svedok je kao inspetkor policije bio prisutan prilikom iskopavawa, tih na{ih boraca koji su bili zakopani gore u Brodarskom brdu, me|u kojima je bio i wegov brat. Tada je svedok dao izjavu i prihvatio da svedo~i protiv Nasera Ori}a u Hagu, ali ga nisu pozivali kad je bilo svedo~ewe. Istra`iteqi Tu`ila{tva su se raspitivali o ratnim zbivawima na podru~ju zvorni~ke op{tine i tada su se interesovali za gospodina Branu Gruji}a, {ta je radio u toku rata, na kojim radnim mestima, da li je u~estvovao u borbenim dejstvima. Svedok isti~e da je istra`iteqima Tu`ila{tva rekao ono {to zna i {ta je istina, a sticajem okolnosti sa Gruji}em je u neku ruku porodica, oni su o`enili dve sestre. U tom razgovoru istra`iteqi Tu`ila{tva su tra`ili da im svedok ispri~a sve o svojoj ratnoj pro{losti. Svedok tvrdi da su istra`iteqi Tu`ila{tva imali kancelariju u hotelu “Drina”, tu su spavali, a misli da su bili iz Holandije. Kada su razgovarali sa svedokom imali su dosta dokumentacije, koristili su lap top, a svedok nije primetio da su snimali razgovor. Svedok isti~e da su mu dali da potpi{e zapisnik, ali mu nisu dali primerak zapisnika. Svedok posebno isti~e da mu istra`iteqi Tu`ila{tva nisu ni pro~itali zapisnik pre potpisivawa. Svedok je tra`io da mu odmah daju jedan primerak zapisnika. Obe}ali su da }e ponovo da ga zovu i da }e tada da mu daju zapisnik. Svedok tvrdi da zapisnik sa tog razgovora nikada nije dobio. Svedok je drugi susret sa istra`iteqima Tu`ila{tva imao 2001. godine u hotelu “Vidikovac”. Tada je jedna `ena bila istra`iteq Tu`ila{tva. Tri puta su mu dolazili ku}i, a svedok je odbijao da se odazove i nije hteo da ide. Svedok je svoje rekao jedanput i smatrao je da nema potrebe da ponovo razgovara sa wima. Istra`iteqi Tu`ila{tva su ~ak preko wegovog na~elnika tra`ili da do|e i pretili su da }e ga policija privesti ako se sam ne odazove. Svedok tvrdi da ga je i na~elnik zamolio da ode, da ispri~a {ta ih interesuje i zato se odazvao tom pozivu. Svedok posebno isti~e da je ta `ena istra`iteq bila drska i na neki na~in bezobrazna. Tra`ila je od svedoka da govori o nekim doga|ajima u kojima nije u~estvovao i o kojima ni{ta nije znao. Svedok je imao ose}aj da ona ho}e da iznudi neku izjavu od wega. Svedoka je po~ela da ube|uje da ona ima dobro mi{qewe o wemu, da je svedok dobar momak, korektan, i da bi mogao da sara|uje sa wima. ^ak je nudila da ga za{titi i obe}ala da }e svedok finansijski biti nagra|en za tu saradwu. Svedok tvrdi da je to odbio, da je jasno rekao da to ne `eli i da o~igledno imaju pogre{no mi{qewe o wemu. Svedok je odbijao saradwu re~ima da je u ovom ratu izginulo mnogo ~lanova wegove porodice i da ne prihvata nikakvu saradwu sa wima. U ovom razgovoru ta `ena istra`iteq je posebno bila zainteresovana za u~e{}e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na ovom podru~ju, kao i za to ko ih je predvodio. Ona je svedoku jasno rekla {ta o~ekuju od wega i {ta mu nude. Oni bi svedoku pru`ili za{titu i finansijsku pomo}, ako
199

svedok prihvati da radi za wih da im prikupqa izjave i dokaze o ratnim zlo~inima. O tome je svedok dao izjavu koja je 19. aprila 2007. godine overena u nadle`noj slu`bi Op{tine Zvornik pod brojem 07-056/1208/07. 11. Marinko Vasili} iz Zvornika: Svedok navodi da je u dva-tri navrata imao priliku da se sretne sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Razgovor se odvijao 1994 – 1995. godine, otprilike, i to najpre u op{tinskom sudu, a kasnije u prostorijama hotela “Vidikovac” nedaleko od Zvornika. Svedok tvrdi da je drugi susret sa istra`iteqima Tu`ila{tva trajao dva dana i da je sniman. U ovom susretu, odmah na po~etku razgovora istra`iteqi Tu`ila{tva su mu predo~ili da je on jedan od osumwi~enih za ratne zlo~ine, {to je svedok shvatio kao wihov pritisak, odnosno wihovu taktiku da ~oveka navedu da govori ono {to wima odgovara. Svedoku su postavqali pitawa na koja je on odgovarao. Svedok je ovo shvatio kao indirektnu ucenu, jer su ga pozvali na razgovor da bi ne{to proverili, a kada se pojavio saop{tili su mu da je osumwi~en. Poziv i razgovor svedok je shvatio kao ucenu i pretwu pogotovo kada su istra`iteqi Tu`ila{tva pokazali da su o svemu bili unapred obave{teni i naro~ito kada su iznosili podatke o svedokovom kretawu u slu`bi, mada to i nema apsoluto nikakve veze za ratnim zbivawima. Svedok isti~e da su istra`iteqi Tu`ila{tva sami donosili zakqu~ke i o~ekivali da ih svedok potvrdi. Svedok tvrdi da je to odbijao i da je odgovarao na pitawa iznose}i svoja saznawa o pojedinim doga|ajima. Nakon zavr{etka tog razgovora do{ao je jedan ~ovek da svedoku saop{ti da postoji saradwa izme|u Tu`ila{tava Beograda i Sarajeva i da postoji mogu}nost da svedok bude pozivan u Beograd, Br~ko ili u Sarajevo. Svedok tvrdi da mu je taj ~ovek sve to saop{tio da bi svedok bio obave{ten, da se odazove, da ne pravi probleme i tako daqe. I taj ~ovek je bio iz Ha{kog tribunala. Svedoka su posle toga zvali i on je nekoliko puta i{ao u Beograd i jedanput u Tuzlu kod sudije koja se zove Fatima, prezime joj ne zna. Svedok posebno isti~e da je u Beogradu imao neprijatnosti sa advokatom Dragoqubom Todorovi}em koji mu je rekao da se ne pravi budala, jer on ho}e da doka`e da je Srbija izvr{ila agresiju na Bosnu i Hercegovinu. O tome je svedok dao izjavu koja je, 19. aprila 2007. godine, overena u nadle`noj slu`bi op{tine Zvornik pod brojem 07-056/12216/07. 12. Du{anka Babi} iz Beograda: Svedok je supruga Milana Babi}a. Ona u svojoj izjavi navodi: “Te{ko je ispri~ati {ta smo moja porodica i ja sve pro`iveli za vreme koje smo proveli pod ’za{titom’ Ha{kog tribunala. Malo smo boqe otkad smo se vratili u Srbiju. Tu su nam i porodica i prijateqi, pa je malo lak{e. Ali ipak je te{ko prevazi}i sve {to nam se doga|alo u posledwe ~etiri godine. Nikad ne}u biti sigurna da li se moj mu` zaista ubio ili ne. Samo znam da je bio pod tolikom presijom, da je trebao da bude nad~ovek pa da sve to
200

izdr`i. Za samo dva meseca je oslabio dvadeset kilograma. Bio je iscrpqen svakodnevnim istragama, su|ewem, svedo~ewima i ogromnom brigom zbog nere{avawa na{e situacije. Pre odlaska u Holandiju, Milan ovde u zemqi nije uspeo da dobije neki savet u vezi toga {ta da radi povodom toga {to se na{ao na toj listi osumwi~enih od Ha{kog tribunala, ali svuda je nailazio na zatvorana vrata, i onda je nekako stupio u kontakt sa nekim iz Ha{ke kancelarije. Tada je po~eo da iznosi neka svoja saznawa o ranijim doga|ajima {to su oni iskoristili i naveli ga da kasnije i svedo~i i to je dovelo do toga da se moramo preseliti zbog bezbednosti {to u stvari nije bila na{a voqa i {to nam je bilo jako te{ko da prihvatimo. Kad smo do{li u Holandiju re~eno nam je da }emo tamo biti samo privremeno, nekoliko meseci, a da }emo onda biti preseqeni u tre}u zemqu gde bi mogli normalno da `ivimo, ja da radim, a deca da nastave studije. Ali oni su o~igledno gledali samo svoj interes, i tako su nas malo pomalo dr`ali u Holandiji tri i po godine. Bilo je jasno da nas oni namerno dr`e u takvoj neizvesnosti bez ikakvog statusa i ne re{avaju}i pitawe na{e relokacije, kako bi time verovatno lak{e od Milana iznudili da vi{e sara|uje sa wima, a i on nam je sam vi{e puta rekao kako je uveren da ga ucewuju sa nama, mada nismo smeli ba{ otvoreno da pri~amo o tome jer smo znali da nas stalno prislu{kuju. Oni su jako perfidni, tako da je te{ko re}i konkretno na koji na~in nas oni iskori{}avaju za svoje ciqeve, ali su nas doveli u bezizlaznu situaciju. Bili smo prepu{teni samo wima. Nije se moglo nazad. Mi tamo uop{te nismo `iveli samostalno, potpuno smo zavisili od wih, samo prvih godinu dana paso{i su nam bili vizirani, a posle toga smo tamo boravili takore}i ilegalno. Dok smo bili pod za{titom morali smo prekinuti kontakte sa prijateqima i rodbinom u Srbiji, samo bi se mi ponekad javili Milanovoj majci i sestri, ali ni one nisu smele da znaju gde smo i kako `ivimo. Po{to smo tamo bili tako izolovani, mi zapravo nismo znali {ta se sve de{ava u Srbiji. Oni su nam u po~etku donosili povremeno neke ~lanke sa najgorim tekstovima protiv Milana, da bi mi shvatili da se ne smemo vratiti u Srbiju, da nemamo kud. Oni nam to nisu direktno govorili, ali takvim tekstovima su nam to posredno stavqali do znawa. Mislimo da su zbog toga insistirali i na javnom svedo~ewu. Tako da smo onda bili potpuno u wihovim rukama, Milan pa i mi. Milan je sa istraga dolazio iscrpqen i umoran. Znam da Milan nakon svedo~ewa u Milo{evi}evom slu~aju nije imao nameru da svedo~i i daqe. Mi smo sve vreme dok je trajalo to svedo~ewe bili sme{teni u jednom vikend nasequ koje je u to vreme (zima 2002 – 2003. godine) bilo skoro pusto. Se}am se tog zavr{nog dana svedo~ewa u slu~aju Milo{evi}a. ^im je zavr{io svedo~ewe, rekli su da }e podi}i optu`nicu i protiv wega. Uve~e je odjednom nestalo struje, nastao je mrkli mrak, a mi
201

sami nigde nikog u okolini. Moglo bi se re}i da je to slu~ajno, ali mi smo svi bili ube|eni da nije... Rekli su mu da o~ekuju da svedo~i i u ostalim procesima u Hagu. Tek kad je pristao, mi smo iz vikend naseqa preba~eni u grad. Kad je podignuta optu`nica protiv wega, re~eno nam je da zemqa stalnog boravka ne mo`e da nas primi dok se ne zna du`ina Milanove kazne. Da nije priznao krivicu, proces bi se otegao godinama i mi bismo sve vreme `iveli u neizvesnosti. Milan je bio poverqiv prema svom advokatu, za koga smatram da je bio ~ovek blizak Tu`ila{tvu i koji ga je ~esto podsticao da govori ubedqivije i uverqivije, kao u slu~aju Milanove izjave prilikom kajawa i priznawa krivice. Odbijao je da svedo~i u slu~aju Kraji{nik pre nego {to nas presele u zemqu stalnog boravka. Ipak je morao da svedo~i, i to par dana pre izricawa presude u svom sopstvenom slu~aju. Ina~e, mi smo `iveli tako {to smo dobijali nov~anu mese~nu pomo} po ~lanu obiteqi. Mogla sam u{tedeti ne{to jer nismo izlazili nigde i nismo imali tro{kova. Deca su na insistirawe upisana u {kolu koja nije bila wihov izbor dok smo ~ekali na relokaciju u tre}u zemqu gde bi navodno stanovali i nastavili studije po wihovoj `eqi i gde bih ja radila. Kona~no smo preba~eni u tre}u zemqu nakon tri i po godine privremenog boravka u Holandiji bez ikakvog statusa. Oti{li smo ba{ u vreme kad je Milan bio na pola svedo~ewa u slu~aju Marti}. Tada se desio tragi~ni doga|aj. Qudi su do{li da nam ka`u da je na|en mrtav, a sutradan su nam saop{tili kako se to desilo. Naravno da smo bili u {oku i preba~eni smo u Hag gde su nas tada ispitivali u ciqu istrage svakog ponaosob. Mi smo odgovarali koliko smo bili u mogu}nosti u takvom stawu, a oni su na osnovu takvog razgovora formulisali tekst kao na{e izjave {to smo mi posle potpisali. Tu nije bilo napisano sve {to smo rekli, samo onoliko koliko je wima trebalo. Nije bilo delova razgovora da je Milan govorio da nas dr`e u Holandiji u neizvesnosi da wega ucewuju, da je dobio 13 godina samo da ga lak{e dr`e na raspolagawu dok ne budu zavr{ena planirana svedo~ewa i u drugim procesima. Te{ko mogu da poverujem da je Milan izvr{io samoubistvo, osim {to znam da je jednom rekao da wega nema da bi mi bili slobodni. Mo`da nije vi{e mogao izdr`ati da ga iskori{}avaju za svedo~ewa odugovla~e}i re{ewa za neki normalan `ivot, za nas, wegovu porodicu. Posledwih pet meseci je proveo u zatvoru u tre}oj zemqi, a mi smo ostali u Holandiji. Nismo se videli tih pet meseci, a prvi put smo se ~uli telefonom nakon dva i po meseca. U me|uvremenu smo razmenili nekolko pisama koja je slao preko Tribunala. Pisao ih je na engleskom da bi {to pre stigla, da se ne gubi vreme na prevo|ewu kod provere. Pisma je zapo~iwao na srpskom “Mili moji”.
202

Videli smo se kad je vra}en u Hag na svedo~ewe u slu~aju Marti}, jer smo tada jo{ bili u Holandiji. Bio je veoma slab i ispri~ao nam je da je bio u uslovima najstro`e izolacije, navodno zbog bezbednosti. Mi smo mu ispri~ali da }e nam u novoj zemqi dati vizu samo na {est meseci i bio je zabrinut zbog toga jer su wemu rekli da ne garantuju gde }e da se vrati nakon odslu`ewa kazne. Ponovo se vra}am na tragi~ni doga|aj. Iako sam bila u {oku pitala sam da li postoji neko opro{tajno pismo. Nisu mi odgovorili ni{ta da bi nakon nekoliko dana rekli da postoji. Pokazali su mi ga, bilo je samo nekoliko re~i i po~iwalo je sa “Mili moji”. Posle nekoliko meseci dok smo bili u tre}oj zemqi donosili su da potpi{em autenti~nost pisma, ali ja sam to odbila. Posle smo saznali da je [e{eq pomiwao neko opro{tajno pismo. Odvratili su nas da do|emo na sahranu navode}i bezbednost kao razlog. Ja bih do{la bez obzira na to, ali nisam mogla ostaviti decu u tako o~ajnom stawu. Mi smo vra}eni nakon toga u zemqu u koju su nas prethodno odnedavno premestili i psiholo{ki teret `ivota bio jo{ ve}i. Trebalo je `iveti bez wega pod uslovima i pravilima koje su oni odredili. Kada smo osetili da vi{e ne mo`emo izdr`ati zatra`ili smo da se vratimo ku}i, iako su nas upozoravali na rizik. Bili su toliko quti {to ho}emo da se vratimo. Rekli su da }e nam vratiti na{e paso{e, da pokupimo svoje stvari i da im vratimo kqu~eve od te ku}ice gde smo i daqe privremeno `iveli, gde deca nisu nastavila {kolovawe, a dobijaju}i minimalni novac sa biroa, i tra`e}i posao po restoranima i trgovinama. Ja sam se tada upla{ila {ta }e biti ako nas ne puste na aerodromu da pro|emo, ostali bi na ulici i tako u strahu nazovem `ene koje su se brinule o nama u Holandiji. Zamolila sam ih ako mogu da nas posete i nekako nam pomognu. Rekle su da }e videti {ta mogu da urade. Nakon kratkog vremena javio se ~ovek (koji nam je rekao da vratimo kqu~eve i idemo) i po~eo da vi~e na mene {to kr{im pravila i zovem qude iz Tribunala kad nam je re~eno da vi{e sa wima nemamo ni{ta, jer smo sad pod wihovom za{titom. Tada sam se jo{ vi{e upla{ila i nazvala rodbinu u Beogradu da odu kod bilo koga iz vlasti u Beogradu, ili kod Patrijarha da ka`u da ho}emo da se vratimo. Jo{ sam im rekla da nas tra`e, ako prestanemo da im se javqamo. Na{ ro|ak je oti{ao kod ministra Rasima Qaji}a, jer je on ~ovek zadu`en za vezu sa saradwom sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }e obavestiti sve medije ako ih ne spoje sa nama. Ministar Qaji} je tada verovatno nazvao Tribunal. Sutradan su ti isti qudi do{li ponovo kod nas, ali ovog puta vrlo qubazni i rekli ako `elimo da idemo pomo}i }e nam. Rekli su da sami platimo avionske karte, jer ako oni to u~ine protuma~ilo bi se da nas oni teraju u rizik, a mi zapravo idemo dobrovoqno. Tra`ili su da to i potpi{emo.
203

Prvim avionom smo se vratili u Beograd, i sad smo tu me|u svojom rodbinom i prijateqima”. O tome je svedok dao izjavu koja je 18. aprila 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov. br. 5402/07. 13. Momir Radakovi} iz Malog Zvornika: Svedok navodi da su ga u toku 1994. godine saslu{avali predstavnici SFOR-a u prisustvu nekih qudi iz Tuzle, koji su do{li specijalno zbog tog saslu{awa. Priveli su ga i malozvorni~ki SUP ga je predao u Zvornik i tu je bio saslu{an. Silom su ga priveli, a svedok nije obave{ten ni gde ide, ni zbog ~ega, niti ga ko obave{tavao {ta se de{ava. Svedoka su prebacili u Republiku Srpsku u prostorije MUP-a. Iz prostorije u kojoj je svedok bio sme{ten iza{li su policajci, a ostali su prevodilac i trojica qudi. Dvojica su bila u vojnom, a jedan u civilnom odelu. Svedoka je ispitivalo lice koje je bilo u civilnom odelu i ono je svedoka izvodilo dva-tri puta iz prostorije da bi ga ube|ivao da pri~a o nekim navodnim zlo~inima @eqka Mitrovi}a i uporno je insistirao da svedok ka`e da je @eqko Mitrovi} bio u radikalima. Svedoku je pre}eno da mu je boqe da to ka`e da ne bi wemu pripisivali ta ubistva. Svedok na to nije pristao, ve} je pretwu odbio. Civil koji je svedoka ispitivao ponudio mu je i novac. Svedoku je rekao: “Samo prihvati, reci ovo {to tra`imo od tebe i uzmi pare.” Nu|eno mu je pet hiqada dolara. Svedok tvrdi da mu je nu|eno da za pet hiqada dolara treba da ka`e da je @eqko Mitrovi} po~inio neka ubistva, da je on pripadnik Srpske radikalne stranke i da je to [e{eqeva stranka. Svedoku su u toku razgovora vi{e puta pomiwali [e{eqa. Svedok tvrdi i da ga je prevodilac, koji je bio musliman, ube|ivao da uzme pare. Govorio mu je: “Uzmi, {ta te briga, samo im reci to {to tra`e”. Svedok navodi da je tokom razgovora vo|en zapisnik samo o onome {to su razgovarali u prostoriji. Svedoku su dali da potpi{e zapisnik, on ga je potpisao, a kada je tra`io da mu daju primerak, odbili su i rekli da mu ne treba. Iako su imali prevodioca zapisnik je vo|en na engleskom jeziku i svedok tvrdi da nije siguran da je potpisao ono {to je rekao. Svedok tvrdi da su mu na pitawa za{to su ga tako priveli, za{to mu nisu poslali poziv odgovorili, da je takva situacija i da tako mora. Svedok posebno isti~e da je pre dva-tri meseca dobio poziv, doneo mu ga je inspektor SUP-a. Pisalo je da svedoka pozivaju radi ratnog zlo~ina, ali nije pisalo u kom svojstvu ga pozivaju. Svedok je do{ao u zakazano vreme u prostorije SUP-a u Malom Zvorniku. Tamo su ga sa~ekala dvojica qudi iz Beograda, a svedok naga|a da su vaqda iz ovog specijalnog tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Svedok ne zna kako se oni zovu. Oni su vodili zapisnik sa ovog razgovora. Svedok ja potpisao zapisnik, ali ni ovaj put nije dobio primerak zapisnika. I ovi su se raspitivali o navodnim ratnim zlo~inima, raspitivali su se o nekim qudima i oni su poku{ali svedoka da pove`u sa tim. Saop{tili su svedoku da navodno postoje neka saznawa da je i on vr{io ratne zlo~ine. Svedoka su pitali da li je bio u nekom periodu ~lan
204

Srpske radikalne stranke. Po{to je svedok odgovorio da nije ~lan Srpske radikalne stranke, oni su onda po~eli da re|aju neka imena i da pitaju da li svedok zna da su ti qudi bili radikali. Svedoku su rekli da }e ga ponovo zvati, da svedok treba “da se malo prisabere da mu se to ne bi obilo o glavu”. Rekli su svedoku da }e ga povezati sa javnim tu`iocem. Posle ovog razgovora svedoka vi{e nisu pozivali na razgovor, ali ga je jedan od tih inspektora pozvao telefonom, pitao da li je slobodan i da li bi opet razgovarao sa wima. Oni su od svedoka o~ekivali da on prikupqa podatke za wih, a oni }e kao zata{kati ne{to {to znaju o svedoku. Svedok nije prihvatio takvu saradwu. Prilikom ovog razgovora u Malom Zvorniku inspektori su uzeli svedokov mobilni telefon, pregledali koga ima u imeniku, koga je pozivao i ko je svedoka zvao. O tome je svedok dao izjavu koja je 26. aprila 2007. godine overena u Op{tinskom sudu u Loznici pod Ov. br. 4117/07. 14. Dragan Kerkez iz Rume: Svedok tvrdi da je prvi kontakt sa istra`iteqima Tu`ila{tva imao pred kraj 2003. godine, pred Novu godinu. Bilo je predve~e, se}a se da je do{ao s posla, bilo je oko pet, {est sati. Zvali su ga na ku}ni telefon, {to ga je prili~no iznenadilo. Prevodioci su svedoku rekli da su oni koji `ele kontakt s wim qudi iz Haga. Svedok nije ni znao da su oni tu na Dediwu, mislio je da zovu iz Haga. Svedoku je bilo ~udno {to ga tra`e qudi iz Haga. Razgovor su zapo~eli pitawima da li je svedok bio na rati{tima. Predlo`ili su mu da se na|u i da to bude neformalan i nezvani~an razgovor. Svedok u po~etku nije hteo da prihvati nikav razgovor sa wima i rekao im da }e razmisliti. Posle izvesnog vremena, mo`da je pro{lo nekoliko dana, svedoka su opet uve~e kontaktirali. Insistirali su da sa svedokom razgovaraju, da obave, kako su govorili, nezvani~an razgovor. Tra`ili su broj telefona na koji mogu da kontaktiraju sa svedokom. Svedok im je dao broj fiksnog telefona, koji su oni ve} imali. Svedok nije hteo da im da broj svog mobilnog telefona. Svedok je pristao da se vidi sa istra`iteqima Tu`ila{tva, ali je tra`io da do|u do hotela u Rumi, da bi utvrdio {ta oni `ele. Do{ao je istra`iteq Tu`ila{tva po imenu Tomas, svedok ne mo`e da se seti prezimena, i jo{ jedna `ena, prevodilac. Raspitivali su se o svedokovom boravku na rati{tima i usred razgovora su svedoka pitali da li je u Srbiji bila o~ekivana pobeda Srpske radikalne stranke. Svedok je odgovorio da je to bilo normalno i o~ekivano, mada mu nije bilo jasno kakve to ima veze sa istra`iteqima Tu`ila{tva. Od svedoka su tra`ili da odgovori da li je Vojislav [e{eq bio u Bosni, na {ta je odgovorio da koliko on zna, nije. Istra`iteq Tu`ila{tva je predlo`io svedoku da do|e i da obave zvani~ni razgovor. Svedok nije pristao na to, jer mu je sve to bilo mnogo sumwivo. Svedok smatra da ako je ne{to rekao, onda je to vaqda zvani~no, a oni su izgleda o~ekivali da ako svedok do|e u wihove kancelarije da }e druga~ije da govori. Svedok tvrdi da mu je ceo taj razgovor bio neprijatan, jer ne
205

zna {ta prevodilac ka`e i da li ispravno prenosi svedokove re~i. Svedok tvrdi da ovaj razgovor nisu snimali, bar ne javno. Svedok nije pristao da vi{e razgovara sa wima, jer su mu delovali veoma prefrigano i pla{io se da bi mogli da mu podmetnu neki zapisnik. Takav su utisak ostavili na svedoka. Svedok navodi da su ga zvali i na{i istra`iteqi, pre godinu – dve dana i da su ga ~etiri sata dr`ali u SUP-u. Svedok smatra da i ovi na{i sve podatke koje dobiju {aqu u Hag. Svedok tvrdi da su na{i inspektori snimali razgovor sa svedokom, ali mu nikakav zapisnik nisu dali, tako da su mogli da napi{u {ta god ho}e kao svedokovu izjavu. Svedok tvrdi da nema dokaz o tome {ta je ta~no govorio. Svedok priznaje da je pro~itao i potpisao zapisnik, ali mu je veoma sumwivo {to mu nisu dali kopiju tog zapisnika. Svedok je tra`io zapisnik, a rekli su da mu ne treba. O tome je svedok dao izjavu koja je 26. aprila 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov. br. 7504/07. 15. Simeun ^uturi} iz Beograda: Svedok je po ~inu pukovnik, na~elnik postdiplomskih studija {kole Nacionalne odbrane, Ministarstva odbrane Srbije. Svedok je imao strahovite pritiske i privatno su ga pozivala lica koja su se predstavqala da su iz Ha{kog tribunala, od Aleksandre Milenov o ~emu poseduje i dokument. Radilo se o telefonskom razgovoru, i to vi{e puta, o ~emu je svedok obavestio pretpostavqene, pre svega organe bezbednosti vojske i na~elnika General{taba, gospodina Krgu. Svedok je pretpostavqenima rekao da ga na privatni telefon poziva i da mu predla`e da se na|u u Bawaluci, u Kapo{varu, u bilo kojoj zemqi, gde god to svedok ho}e i da }e za to biti nagra|en. Tra`ila je od svedoka da mora da progovori u vezi svih izve{taja, kako ih je skupio, ko mu je dao tehniku za prislu{kivawe i skrenula mu je pa`wu da oni imaju sve podatke o wemu. Svedoku su pro~itali par wegovih izve{taja na li~nost generala Mladi}a i rekli mu da nije ratni zlo~inac, ali da su svedokovi podaci dragoceni. Od svedoka su tra`ili da prizna ko mu je dao tehniku i kako je mogao sa takvog nivoa prikupqati podatke. Svedoku su rekli da su im neki oficiri ve} dali podatke i izvesna priznawa, {to je svedok protuma~io da na taj na~in i wega ube|uju da sara|uje sa wima. Svedok je taj poziv za saradwu odbio i zakqu~io da im je neko predao arhivu, {to je za svedoka kao profesionalca bilo neshvatqivo. Svedok ih je uputio da se obrate dr`avnim organima, odnosno Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore i rekao im da }e postupati po nare|ewu dr`ave i vojske. Svedok se ne se}a ta~no kad se ovo de{avalo, ali zna da je u to vreme ministar odbrane bio Boris Tadi} i da je on li~no naredio generalu Krgi da naredi svedoku da mora da sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Svedok tvrdi da je bio na razgovoru kod generala Terzi}a, kod pukovnika Mojsilovi}a i da su ga i oni nagovarali da sara|uje sa Hagom. Svedoku su rekli da }e oni nas kao dr`avu maltretirati zato {to svedok i sli~ni wemu, koji puno znaju, ne}e da sara|uju sa ha{kim Tu`ila{tvom. Svedok isti206

~e da ga je ministar pravde Savezne Republike Jugoslavije oslobodio ~uvawa dr`avne i vojne tajne i da je naredio da svedoka hitno upute i da mu narede da sara|uje, jer je to Karla del Ponte li~no tra`ila. Tada je svedoku general Terzi} rekao da je naredba broj 742-2, od 9. maja 2003. godine, li~no od ministra odbrane Borisa Tadi}a i da po toj naredbi svedok mora direktno da sara|uje sa Ha{kim tribunalom. Naredba je da se svedok javi Aleksandri Milenov i nekim `enama koje se zovu Vesna i Suzana. Rekao je svedoku da }e do}i neki obave{tajac, wegove struke i da }e svedoka saslu{ati. Te `ene Vesna i Suzana su svedoka zvale i rekle mu da ako bude imao problema u Vojsci da se javi na telefon broj 31-70/5125535. To je svedok uspeo da zapi{e. Svedok tvrdi da su o~igledno poku{ali da ga vrbuju, ali mu nije jasno ako, kako ka`u znaju o svedoku dosta, kako nisu znali i to da je srpski nacionalista, da je ratnik, da je predsednik Invalida rata Srbije, da kao ~astan ~ovek ne bi dozvolio da se potceni i da bude izdajnik svoje zemqe i svog naroda. Svedok se prise}a da su tra`ili da treba da svedo~i protiv Milo{evi}a, Radovana Karayi}a, Mladi}a, Kraji{nika, Plav{i}ke, jer je bio na svim tim razgovorima. Posle [e{eqevog odlaska u Hag, posle izvesnog vremena, mo`da jedno {est-sedam meseci, svedok je ponovo po~eo da dobija telefonske pozive. Tada su ga zvale te `ene, Suzana i Vesna, i rekle mu da }e ovaj put morati da ka`e koje je zlo~ine i {ta su [e{eq i wegove jedinice i ~etnici radili kraj Zvornika, na Majevici, u Vukovaru i jo{ nekim lokacijama. Na taj razgovor svedok nikada nije oti{ao, rekao im je da to nije wegov nivo, da su |ubrad, da ga vi{e ne zovu, da ima pravih Srba u Srbiji, da je [e{eq heroj i da }e svi Srbi stati iza [e{eqa, jer je po{ten ~ovek. Svedok im je rekao da ga vi{e ne zovu, a oni su jo{ jednom poku{ali, koliko se se}a, ili dva puta, posle vi{e nisu zvali. U tom razgovoru one su bile arogantne, a svedok je osetio da su oni sila, da su oni oficiri ove dr`ave, a ne svedok, jednostavno su rekli da je sazrelo vreme i da }emo mi svi, na kraju, mo`da odgovarati u na{oj dr`avi, da ima mnogo optu`nica protiv nas {to ne}emo da ka`emo istinu, naravno wihovu istinu. Zna~i, bila je jedna vrsta pretwe, kao da }e i protiv svedoka biti optu`nica, da je svedokova karijera zavr{ena i sli~no. Svedok tvrdi da su ga posle toga sklonili sa generalskog mesta na koje je bio postavqen. General Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, otvoreno je svedoku rekao da je to zato {to je svedok radikal, {to naravno nije ta~no, jer svedok tvrdi da nije ~lan nijedne politi~ke partije. Kada je svedok odbio saradwu 2003. godine, dobio je podatke i za to ima dosta svedoka iz UBPOK-a, da su wegovu suprugu zvali i maltretirali je u op{tini Novi Beograd, pretili da }e joj biti sru{ena radwa, ako ne u|e u Demokratsku stranku i ako joj se suprug ne odazove pozivima istra`iteqa Tu`ila{tva. Svedok tvrdi da se jednom iznervirao i oti{ao li~no kod predsednika op{tine O`egovi}a da sa wim raspravi taj bezobrazluk i ne207

profesionalnost. Rekao mu je da o wihovoj gra|evinskoj mafiji mnogo zna i da im je boqe da ga ostave na miru. Svedok iznosi da su wegovoj `eni ozbiqno pretili, dolazio je neko iz mesnog odbora Studentskog grada, doneo joj neku `utu ta~kicu da se u~lani i da }e onda biti sve u redu. Po{to je svedokova `ena rekla da ona po{tuje svog supruga, ona je odbila i za pet dana su dobili re{ewa da se radwa ru{i, i to samo wima. Svedok je bio na slu`benom putu kada su mu ru{ili objekat, ali je do{la jedna grupa svedokovih prijateqa koji su poku{ali da to spre~e. Tada je O`egovi}, prema podacima svedoka, koji za to ima svedoke, zvao li~no gradona~elnika Bogdanovi}a, a Bogdanovi} je okrenuo mobilni telefon Borisa Tadi}a. Tada je Tadi} bio ministar odbrane. Boris Tadi}, je naredio da svedoka uhapse i dr`e u pritvoru 48 sati. Svedok tvrdi da za to ima svedoka, taj je bio vojni tu`ilac, tada je vojni sud jo{ uvek radio. O~ita je namera bila da svedoka iznerviraju, da bi progovorio i da bi svedoka ucenili da bi sara|ivao sa Hagom. Svedok se priprema da progovori o raznim mahinacijama, naravno za koje ima dokaze, ali }e to uraditi tek po{to ga penzioni{u. O tome je svedok dao izjavu koja je 25. aprila 2007. godine overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov. br. 5660/07. 16. Ana Simonovi} iz Beograda: Svedok tvrdi da su je istra`iteqi Tu`ila{tva telefonom kontaktirali negde u leto 2003. godine. Se}a se da je to bilo neposredno pred wen povratak u Ameriku, gde je bila na usavr{avawu. Rekla im je da odlazi za Ameriku, na {ta su oni odgovorili “dobro, nema veze, vide}emo se idu}e godine”. Istra`iteq Tu`ila{tva Paolo Pastore Stocchi svedoka je prvi put zvao u avgustu 2003. godine i pitao je da li `eli da sara|uje sa Tribunalom u svojstvu potencijalnog svedoka optu`be u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Svedok isti~e da je pristala, ne znaju}i da ima pravo da odbije taj poziv, u strahu da joj se ne onemogu}e odlazak, ili zabrani usavr{avawe u Americi. Posle tog telefonskog razgovora svedok isti~e da je na{la na~in da stupi u kontakt sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em, kome je ispri~ala da su je zvali istra`iteqi Tu`ila{tva, a on je odgovorio da nema problema, da slobodno razgovaram sa wima, te da nema {ta da se krije. Svedok isti~e da je podatke ostavila Srpskoj radikalnoj stranci, adresu, telefon i sve ostalo u slu~aju da neko bude hteo da kontaktira sa wom. Svedok isti~e da je niko iz Srpske radikalne stranke nije kontaktirao. Od leta 2003. godine do avgusta 2004. godine istra`iteqi Tu`ila{tva su svedoka zvali dok je bila u Americi, dva ili tri puta, da bi proverili da li }e stvarno da do|e iz Amerike u Srbiju. Kada se svedok vratila iz Amerike u leto 2004. godine, ta~nije 10. avgusta 2004. godine, istra`iteq je naknadno promenio termin i rekao je datum kada svedok treba da do|e na po~etak razgovora. To je bilo 11-13. avgusta 2004. godine. U razgovoru koji je
208

trajao od 11-13. avgusta 2004. godine, sa dodatnim vremenom za potpisivawe izjave 15. avgusta 2004. godine, svedok isti~e da je dala sve od sebe da bi je istra`iteqi tretirali kao intelektualca i normalno qudsko bi}e. Svedok isti~e da ima utisak da nije u potpunosti uspela da iza|e sa wima na kraj, a posebno u onom delu koji se odnosi na uno{ewe u izjavu onoga {to je ona rekla, a ne onoga {to oni misle da treba da bude u izjavi, kao i dobijawa primerka pisane izjave koju svedok treba da potpi{e. Svedok tvrdi da su s wom razgovor vodili izvesni Paolo Pastore Stocchi i gospodin Sakson i da su uporno insistirali na tome da izvrnu wene re~i. Tema razgovora je bila upu}ivawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na rati{te, ko je sve dolazio u prostorije stranke, da li su dolazili Mladi} i Karayi}, da li je Vojislav [e{eq diktator, da li je Qubi{a Petkovi} izvr{avao naredbe Vojislava [e{eqa, kakav je odnos Srpske radikalne stranke i SDSa u Bosni, da li je Vojislav [e{eq mogao manipulisati sa masom itd. Istra`iteqi Tu`ila{tva su `eleli da saznaju ko je sve bio na rati{tu. Svedoka su pitali da li poznaje Du{icu Nikoli} kao dobrovoqca koji je i{ao na rati{te. Svedok je odgovorio sa ne ili ne se}a se, a oni su napisali da svedok potvr|uje da je bila na rati{tu. Svedok se prise}a da nije odgovarala sa jeste, ali da to {to je Qubi{a radio stvari na svoju ruku, zato {to je [e{eq predsednik ne mora da zna~i da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Kad to nije pro{lo istra`iteqima Tu`ila{tva, oni su insistirali bar da napi{u da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve politi~ke naredbe itd. Svedok potvr|uje da su istra`iteqi Tu`ila{tva zacrtali da moraju ne{to da napi{u {ta bi teretilo [e{eqa po bilo koju cenu. Iz svega ovog svedok je zakqu~ila da je wihov metod rada podre|en ciqu da se Vojislavu [e{equ i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pripi{u zlodela koja su ~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije i da se na taj na~in [e{eq kao opozicionar iskqu~i iz politi~kog `ivota Srbije. Svedok posebno isti~e da na osnovu iskustva koje je imala sa istra`iteqima Tu`ila{tva, a prvenstveno zbog toga {to pi{e i govori engleski jezik, sigurna je da su mnogi svedoci – lica koja su pristala na razgovor sa istra`iteqima Tu`ila{tva potpisali izjave koje ne odgovaraju onom {ta su oni rekli ili ne odgovara wihovoj voqi, a postoje i oni koji nikada nisu dobili primerak izjave i kojima izjave nisu predo~ene. Atmosfera koju istra`iteqi Tu`ila{tva stvore pre po~etka i u toku oficijalnog dela razgovora, sama po sebi predstavqa pritisak na sagovornika iz koje on po svaku cenu `eli da iza|e. Bukvalno je sagovornik slu|en do te mere da uop{te ne zna {ta je potpisao, ili se u najve}em delu ne se}a samog razgovora. Svedok tvrdi da je pre tog razgovora bila prakti~no zdrava osoba, a od obavqenog razgovora sa istra`iteqima Tu`ila{tva je krenuo dijabetes. Zato svedok prima insulin ~etiri puta dnevno. Taj razgovor je za svedoka
209

bio jedan neverovatan stres i zato redovno pose}uje psihologa i pije lekove za smirewe. O tome je svedok dao izjavu koja je 7. maja 2007. godine overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov. br. 3506/2007. Svojevrsni dokaz manira i stila rada Karle del Ponte nalazi se i u kwizi Fausta Katanea pod naslovom “Konspirativno ime ’Toto’”, kao tajni agent protiv kartela droge u izdawu Pendo Verlag, Cirih. U predgovoru i reklami za prodaju ove interesantne kwige, koja se preporu~uje sudijama MKSJ, napisano je: “^ovek koji se nalazi u stalnoj opasnosti: Fausto Kataneo, bio je do po~etka 90-tih godina jedan od najuspe{nijih tajnih agenata, a sada strahuje za svoj `ivot. Ovaj policajac iz [vajcarske, pod konspirativnim imenom “Toto”, razvijao je poslove sa najve}im bosovima droge, a zatim ih sve strpao iza re{etaka. Zbog svojih velikih uspeha bio je podr`avan od strane svih slu`bi za borbu protiv droge u celom svetu i skoro da je stekao legendarnu reputaciju. Wegovim radom pleweni su ~itavi brodovi krcati kokainom i heroinom, nestajali su ~itavi lanci dilera. A mo}ni gangsteri su se zakleli na osvetu: “Toto” stoji na vrhu wihove liste za odstrel. Wegove najve}e akcije bile su hap{ewe kolumbijskog barona droge Pabla Eskobara juniora, razbijawe takozvane “libanske veze” bra}e Magarlan i hap{ewe turskog bosa droge Ha~i Mirze. Svi do jednog bili su “krupne ribe”, ali Kataneo veruje da sive eminencije, koji su vukli konce iz pozadine, su i daqe ostali nedodirqivi: “Mi smo, u stvari, lovci na mrave”, ka`e Kataneo, “dok slonovi jo{ uvek slobodno {etaju unaokolo”. Zatim je tu, svakako, i operacija “Mato groso”: Toto je bio na tragu jednom od globalnih lanaca za trgovinu drogom i za prawe novca. Ali onoga trenutka kada je primetio da neke od wegovih {vajcarskih kolega policajaca uzimaju novac od droge, stvari su se okrenule naopako i on je po~eo da trpi pritisak sasvim odozgo. Zaustavqene su akcije i hap{ewa i to od strane nadle`nog Dr`avnog tu`ioca u Tesinu, Karle del Ponte, koja je sada glavni tu`iteq Ha{kog tribunala. Pod izgovorom korupcije i {pijuna`e nalo`ila je suspenziju ovog agenta. Dodeqena mu je stalna “pratwa” a zatim je otkriven mafiji. Biv{i tajni agent Toto bio je u klopci i pomi{qao na samoubistvo. Ali `ivi, i do`iveo je rehabilitaciju. Ali `eleo je i da saop{ti istinu. Sada, nakon objavqivawa wegove kwige, ka`e da se ose}a kao da mu je “teret skinut s le|a”. Uprkos stalnim pretwama kojima je bio i ostao izlo`en: “Kataneo ne }uti. Ukazuje na isprepletanost krijum~arewa droge i prawa novca sa ameri~kim bankama, italijanskom mafijom i {vajcarskim firmama. On je siguran: ~ak i u Nema~koj postoji veza izme|u politike i organizovanog kriminala”.
210

Na sajtu www.the-flying-mountain.com sa datumom 1. mart 2003. godine objavqen je tekst pod naslovom “Krudelija (Surovica) del Ponte”, autora Sidnija Rotaltinija, sa podnaslovom “Kako su gre{ke jedne ambiciozne tu`iteqice doprinele organizovanom kriminalu” i autorskim uvodom: “Uspela je da o sebi izgradi sliku pantera bez mrqa, koja se stalno bori protiv korupcije i mafije. U stvarnosti je Karla del Ponte napravila brojne gr{ke koje su dovele do propasti va`ne istrage protiv visokog kriminala. ^iwenice, imena i dokumenta pokazuju po prvi put drugo lice jedne Surovice `eqne uspeha i spremne da kqu~ne svedoke pretvori u bundu od dalmatinaca”. S obzirom da se radi o op{tepoznatim ~iwenicama one se ne prepri~avaju nego se uz ovaj adendum prila`e tekst koji potvr|uje ove navode prof. dr Vojislava [e{eqa.

IV. Onemogu}avawe ostvarivawa interesa pravde kao smi{qeni sistem rada Tu`ila{tva
O~igledno je u pitawu jedan dobro osmi{qen sistem rada istra`iteqa Tu`ila{tva. Izjave svedoka povodom drugih predmeta (Babi}, Luki}) samo potkrepquju zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa da je u pitawu unapred smi{qen sistem rada istra`iteqa Tu`ila{tva koji se zasniva na pretwama, zastra{ivawu, podmi}ivawu i uticaju na drugi na~in na potencijalne svedoke. Taj sistem je smi{qen svesno i namerno da bi se ometali sprovo|ewe pravde pred MKSJ. La`ne optu`be mogu da opstanu i da deluju kao ozbiqan krivi~ni progon samo ako se o~uvaju la`na svedo~ewa. Do svedoka koji bi la`no svedo~io, Tu`ila{tvo je dolazilo upravo na na~in kako je to prof. dr Vojislav [e{eq naveo i pokazao na nekoliko primera u svom zahtevu i ovom adendumu. Nezakoniti rad istra`iteqa Tu`ila{tva naredili su i podsticali su Karla del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Daniel Sakson. Oni su naredili da ba{ tako rade istra`iteqi Tu`ila{tva, jer interes sprovo|ewa pravde pred MKSJ vide samo u potvr|ivawu svoje osnovne teze, koja se ne zasniva na istini i pravdi, ve} predstavqawu po svaku cenu onoga {to su zamislili. U taj sistem rada Tu`ila{tva se stra{no uklapaju i svi doga|aji sa garantovanim pravima prof. dr Vojislava [e{eqa. Tu`ila{tvo namerno i svesno ne po{tuje pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe, jer ra~una da }e kupovinom vremena da uspe i da od potencijalnih svedoka napravi svedoke Tu`ila{tva. Vreme pritvora prof. dr Vojislava [e{eqa Tu`ila{tvo koristi da veliki broj lica {to du`e dr`i u strahu i neizvesnosti, da ukoliko ne pristanu da budu svedoci Tu`ila{tva protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, onda o~ekuju i podizawe optu`nica prtotiv wih. Dokazi za ovaj maliciozni sistem koji je osmi{qen u Tu`ila{tvu nalaze se i u samoj ~iwenici {to veliki broj lica sa kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva razgovarali i obavili kontakte povodom nekih doga|aja i u odnosu na prof. dr Vojislava [e{eqa, su jasno saop{tili da ne postoji bi211

lo kakva veza izme|u ratnih zlo~ina i prof. dr Vojislava [e{eqa, a to Tu`ila{tvo nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ. Samo skrivawe takvog materijala je nepo{tovawe me|unarodnog suda, jer optu`enom nije dostavqen osloba|aju}i materijal do koga je do{lo Tu`ila{tvo. Me|utim, kada se to skriva, onda Tu`ila{tvo smatra da je zavr{ilo jo{ jedan vrlo va`an posao. Skrivawem se spre~ava i samo saznawe kako su istra`iteqi Tu`ila{tva do{li do potencijalnih svedoka, {ta su sa wima razgovarali, kako su razgovarali i {ta su potencijalni svedoci saop{tili Tu`ila{tvu. Dakle, ne radi se o informacijama koje Tu`ila{tvo ne mora da obelodawuje, ve} o informacijama i materijalu za koji postoji obaveza obelodawivawa, odnosno obave{tavawa prof. dr Vojislava [e{eqa. Osim toga, ako toliki broj lica sa kojima je kontaktirano nisu postali svedoci Tu`ila{tva, jer wihova svedo~ewa Tu`ila{tvo nije moglo da iskoristi za svoju tezu optu`ivawa prof. dr Vojislava [e{eqa, onda se s pravom postavqa i pitawe kvaliteta i dokazne snage ostalih dokaza koje namerava da izvede Tu`ila{tvo? Odgovor na ovo pitawe nalazi se u ~iwenici da je tokom jeseni 2006. godine u poku{aju po~etka pretresa 27. novembra 2006. godine, Tu`ila{tvo podnelo veliki broj zahteva kojima je u stvari tra`ilo da se prof. dr Vojislav [e{eq onemogu}i da unakrsno ispituje svedoke Tu`ila{tva. Dakle, s pravom se sumwa kako je Tu`ila{tvo obezbedilo svoje svedoke. Prete`no su to svedoci iz tre}e, ~etvrte ili neke jo{ daqe ruke koji bi svedo~ili o bazi zlo~ina. Svedoke iz prve ruke Tu`ila{tvo gotovo i da nema, a izvestan broj predlo`enih svedoka iz prve ruke, ukoliko se omogu}i unakrsno ispitivawe, pokaza}e se da wihovi iskazi nemaju nikakvu dokaznu vrednost. Ovo se adendumom isti~e, ne radi ocene dokazne vrednosti, ve} da bi se u potpunosti sagledalo da je pored pritisaka, pretwi, zastra{ivawa, potkupqivawa i na drugi na~in uticaja na potencijalne svedoke, koji su se odbranili od nezakonitog rada istra`iteqa Tu`ila{tva, na isti na~in Tu`ila{tvo do{lo i do svedoka Tu`ila{tva. O~igledno je da MKSJ gotovo i da ne mo`e da postoji i ne mo`e da funkcioni{e bez svedoka kao dokaznog sredstva. Verovatno je to tako zbog specifi~nosti krivi~nih dela za koje sudi MKSJ i ~iwenice da pouzdanija dokazna sredstva nisu mogu}a (uvi|aj, sudsko ve{ta~ewe i drugo). Svedok je najnepouzdanije dokazno sredstvo i zato je pogodan za manipilacije svake vrste. Dakle, kada se napravi spoj ~iwenica da je svedok glavno dokazno sredstvo Tu`ila{tva, da je u pitawu najnepouzdaniji dokaz i da je sa wim mogu}a manipulacija, onda se Tu`ila{tvo posebno trudi i name}e svoj stil sa namerom da to postane pravilo rada MKSJ. To je izra`eno u dosada{wem radu MKSJ. Kao primer se navodi da se gotovo nigde zlo~in ne dokazuje na osnovu svedoka iz druge ruke, niti na osnovu iskaza makar i samo jednog svedoka iz prve ruke (svedok je samo ~uo glas optu`enog), a apsolutno nigde se ne poklawa vera iskazu svedoka Tu`ila{tva za koji se tokom pretresa utvrdi da je la`an (svedok Tu`ila212

{tva u predmetu Tadi} – Dragan Ostoji}). To se desilo u predmetima Tadi}, Kupre{ki} i drugim pred MKSJ. U nekim predmetima je bilo dozvoqeno Tu`ila{tvu da tokom pretresa kontaktira sa svedocima odbrane pre nego {to bi oni svedo~ili, ali zato odbranama nije dozvoqeno ni da pro|u hodnikom u pauzama svedo~ewa svedoka Tu`ila{tva. O tome su pojedina pretresna ve}a ~ak donosila naloge i odluke. Pravilo je da se nezakonito obezbe|eni dokazi ne mogu upotrebiti u dokaznom postupku, ali pred MKSJ mogu, ~ime se gazi po Univerzalnoj deklaraciji, Evropskoj konvenciji, konvencijama koje zabrawuju torturu i drugim me|unarodnim aktima o qudskim pravima. Prosto se nezakonitost radwi i krivi~na odgovornost istra`iteqa Tu`ila{tva za torturu amnestira autorizacijom i autenti~no{}u. Tako se do{lo i do neke matematike da jedan svedok Tu`ila{tva vi{e vredi od deset svedoka odbrane, pa se u presudama ~ak i ne navode svedoci ~iji se iskazi ne uklapaju u sistem Tu`ila{tva. Naravno, svima je odavno jasno da to i tako ne{to prof. dr Vojislav [e{eq nikada ne}e dozvoliti da se desi u wegovom predmetu. Poznata je upornost sa kojom prof. dr Vojislav [e{eq {titi svoja prava. Verovatno je adendum kao forma mesto za {iru elaboraciju, ali sude}i prema dostavqenim sudski overenim izjavama potencijalnih svedoka istra`iteqi Tu`ila{tva su na teritoriji Republike Srbije izvr{ili niz krivi~nih dela poput iznu|ivawa iskaza svedoka. Oni su potpuno vr{qali i radili {ta im je voqa, jer dosmanlijski re`im u Srbiji niti je hteo, niti je smeo od 5. oktobra 2000. godine da ih pita {ta rade. U pitawu je marionetska vlast. Kao logi~na posedica zahteva, adenduma i budu}e odluke Pretresnog ve}a mora da usledi i za{tita potencijalnih svedoka od Tu`ila{tva.

V. Tra`eno pravno sredstvo
Prof. dr Vojislav [e{eq i ovim addendumom tra`i da Pretresno ve}e III, u skladu sa pravilom 77 Pravilnika, samo pokrene i sprovede postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc-Reclaf i Daniela Saksona zbog osnovane sumwe da su izvr{ili ka`wiva dela nepo{tovawe me|unarodnog suda iz pravila 77(B). Broj re~i: 19.028 Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Sudski overene izjave lica na koje su istra`iteqi ha{kog tu`ila{tva vr{ili pritisak
Kao dokaz za navode iz zahteva, prof. dr Vojislava [e{eq je dostavio ... 16 sudski overenih izjava lica kojima su istra`iteqi Tu`ila{tva pretili, zastra{ivali ih, ucewivali i poku{ali da ih potkupe:
213

Goran Simovi}
Goran Simovi} je dao izjavu 21. marta 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Kragujevcu, pod Ov. br. 3557/07. “Goran (Vladan) Simovi}, ro|en 22. avgusta 1967. godine u Kragujevcu, sa prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Milana Obradovi}a 34, sa li~nom kartom broj 441969, JMBG 2208967720043, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik, po zanimawu elektri~ar, vlasnik servisa za prawe vozila, Izjavqujem: Do prvog kontakta sa istra`iteqima Ha{kog tribunala do{lo je telefonom u novembru 2004. godine. Nisam bio kod ku}e, javila se moja majka koja mi je prenela da oni `ele razgovor sa mnom. Posle nekoliko dana, bez najave, dvojica istra`iteqa kancelarije Ha{kog tribunala u pratwi prevodioca su slu`benim yipom do{li kod mene ku}i i pitali su me da sa wima obavim razgovor, rekli su mi da se spremim i da po|emo u hotel “Kragujevac”. ^im smo do{li u restoran hotela, rekli su mi da znaju da sam bio u~esnik u ratu, pitali su me preko koga sam oti{ao na rati{te, da li me je poslala neka stranka ili ko drugi. Odmah su mi rekli da je osnovni razlog zbog kojeg su do{li da mi ponude da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa i da }u za uzvrat biti materijalno nagra|en i obezbe|en, kao i cela moja porodica, da }e da nam obezbede boravak u inostranstvu gde god to po`elimo. Ja sam to kategori~ki odbio i rekao da ne `elim da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, a ako oni imaju ne{to protiv mene neka ka`u {ta, jer sam se ja ~asno borio za srpski narod. Oni su mi opet ponovili da je pristanak da teretim dr Vojislava [e{eqa za moje dobro, da treba da razmi{qam o budu}nosti i kroz nekoliko pitawa koja su mi postavqali u vezi boravka na teritoriji op{tine [amac, video sam da na mene vr{e svojevrstan pritisak da svedo~im. Jo{ jednom sam im ponovio da ne `elim saradwu sa wima i posle 40 minuta razgovor je zavr{en. Od tada se vi{e nisu javqali. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez pritisaka, u Kragujevcu 21. marta 2007. godine. Izjavu dao Goran Simovi}.” Ov. br. 3557/07, potvr|uje se da je Goran Simovi} svojeru~no potpisao ovu ispravu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 441969, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 96,00 dinara ispla}ena je i poni{tena na molbi za overu. Dana 21. marta 2007. godine, slu`benik suda...

Muharem Ibraj
Muharem Ibraj je dao izjavu 29. aprila 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod IV Ov.br. 4436/07.
214

“Ja Muharem (Muse) Ibraj, ro|en 25. septembra 1953. godine u selu Osokida, op{tina \akovica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Ni{u, selo Rujdik, sa li~nom kartom broj 559233, JMBG 2509953940024, po nacionalnosti Albanac, veroispovest muslimanska, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski i albanski jezik, nezaposlen, Izjavqujem: Prvi kontakt sa predstavnicima ha{kog tu`ila{tva imao sam pre nekoliko godina, ne se}am se ta~no datuma, ali znam da je pokojni Milo{evi} ve} bio u Hagu. Zvali su me u Beograd, negde kod `elezni~ke stanice. Sa mnom su razgovarala dva mu{karca i prevodilac za srpski jezik. Odmah su rekli da oni znaju da ja te{ko `ivim, da imam mnogo~lanu porodicu, da ne radim i da bi oni mogli da mi pomognu. Rekli su da znaju da mi treba ku}a i po wihovoj proceni 100.000 evra, a od mene tra`e da svedo~im u Ha{kom tribunalu protiv Slobodana Milo{evi}a. Ja tada nisam ni znao {ta je Ha{ki tribunal, ali sam odbio sve wihove ponude, sa obrazlo`ewem da ja imam svoju dr`avu i da }e moja dr`ava brinuti o meni, a da mi wihova pomo} ne treba. Na kraju razgovora su tra`ili da potpi{em zapisnik. Odbio sam, tra`io sam da prevedu na srpski ili albanski, da pro~itam {ta su napisali, pa }u onda da potpi{em. Trinaest puta su me zvali na razgovor i ube|ivawe i nijednom nisam potpisao zapisnik, jer nikad nisu hteli da ga, na moj zahtev, prevedu na jedan od dva jezika koje govorim i razumem. U po~etku su ovi razgovori obavqani u nekoj `utoj zgradi sa desne strane pre `elezni~ke stanice, a kasnije na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a. Za dolazak u Beograd pla}ali su mi dnevnice 60 ili 80 evra, ne se}am se ta~no. Posledwi put kad sam bio rekao sam da znam svoj jezik albanski i da }u samo na albanskom jeziku da potpi{em zapisnik. Tada su me naterali da potpi{em potvrdu da sam primio taj novac za putne tro{kove. Rekli su da napi{em puno ime i prezime, a zatim potpis. Kada su me pozvali ~etrnaesti put, odbio sam da idem i oni su do{li ovde u Ni{. Tada smo razgovarali u sali u zgradi suda. I u Ni{u sam potpisao potvrdu za dnevnicu, jer su mi tada dali neki novac, ne se}am se koliko. Kada sam do{ao u Hag kao svedok Slobodana Milo{evi}a oni su meni dali sve navodno moje izjave sa mojim potpisom, iako ja odli~no znam i tvrdim da nikada nijednu izjavu nisam potpisao. To sam rekao i pokojnom Milo{evi}u, vidim da je na izjavama moj potpis, a znam da nisam potpisao. Ja sam tada shvatio da su oni moj potpis skenirali sa onih potvrda o putnim tro{kovima koje sam potpisivao. Pritisak na mene nastavqen je i u Hagu, tamo me danima jedna `ena, koja je govorila srpski, ube|ivala da ne svedo~im. Otvoreno mi je govorila da ne svedo~im da }e mi dati pare. Rekao sam da ja ne}u da la`em za pare, a ona je onda po~ela da me zastra{uje pretwama da je svedo~ewe opasno za mene, da }e da mi ubiju decu, porodicu. Rekao sam da }u da svedo~im i da ne}u da la215

`em pa neka ubiju koga god ho}e. To ube|ivawe, nu|ewe para i pretwe ubistvom porodice trajalo je pet, {est dana. Nudila mi je i da se u Hagu vidim sa nekim Albancem. I to sam odbio. Rekao sam da sam od Albanaca pobegao sa svog ogwi{ta i da ne `elim da ih vidim. U vreme dok sam radio u \akovici u moju kancelariju je do{ao Vilijam Voker i zamerio mi {to nosim policijsku uniformu, pitao me da li ja znam da Srbija vi{e ne postoji, da skinem policijsku uniformu i zna~ku i da stavim ameri~ku zastavu. Tada sam vadio pi{toq na Vokera i psovao Klintona i od tada su po~ele moje muke. Optu`ili su mi oca, koji je ro|en 1920. godine, da je silovao dve maloletne devojke, ja sam na{ao te devojke i one su priznale da je to la`. Kidnapovali su mi tri brata, dva bratanca i sina. Ja sam non stop dobijao poruke i pisma, pretili su da }e sve da mi pobiju, da }e da me zakoqu, ako ne poreknem sve {to sam svedo~io. Sve moje muke, sve pretwe i ucene od strane Ha{kih istra`iteqa bile su zbog toga {to sam ja pristao da svedo~im, oni su `eleli da me po svaku cenu spre~e da se pojavim pred Ha{kim tribunalom da bi za{titili izjavu Nika Peraja, biv{eg oficira Vojske Jugoslavije, koji je u svojoj izjavi izneo gomilu la`i. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Ni{u, 23. marta 2007. godine. Izjavu dao Muharem Ibraj.” IV Ov.br. 4436/07, potvr|uje se da je Muharem Ibraj svojeru~no potpisao ovu prijavu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj R 559233/02, izdate u Ni{u, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu 29. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Todor Lazi}
Todor Lazi} je dao izjavu 29. marta 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov.br. 4437/07. “Ja Todor (Du{ana) Lazi}, ro|en 15. marta 1964. godine u Kninu, op{tina Knin, Republika Hrvatska, sa prebivali{tem u Zemunu, ul. Dobanova~ka broj 8, sa li~nom kartom broj T 56485, JMBG, izdate od SUP-a Beograd, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu ma{inski tehni~ar, Izjavqujem: Moj prvi susret sa predstavnicima ha{kog tu`ila{tva desio se pre dve, tri godine. Ne se}am se datuma, ali znam da je bilo prole}e. Toga dana, negde oko podne dva mla|a ~oveka pozvonila su na interfon u mojoj ku}i i kad sam se javio tra`ili su da si|em. Mislio sam da je neko ko me poznaje, si{ao sam i video dva, meni nepoznata, mu{karca. Predstavili su se, ali ja
216

imena nisam zapamtio. Se}am se da je jedan me{ao } i ~, pa pretpostavqam da je iz Bosne. Rekli su da su istra`iteqi Ha{kog tribunala i da ho}e sa mnom da razgovaraju. Ja sam, prili~no drsko, odgovorio da nemam o ~emu sa wima da razgovaram jer sam ja iz Hrvatske. Pri~ali su o upu}ivawu dobrovoqaca, o Crvenim beretkama i o raznim doga|ajima iz rata i video sam da raspola`u sa mnogo podataka. Opet sam ponovio da na tu temu ne}u sa wima da razgovaram i da u Hagu samo ho}u da poma`em, ako mogu, Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ i Milanu Marti}u. Oni su i daqe insistirali, a uglavnom mi se obra}ao onaj {to je me{ao ~ i }, i u jednom trenutku mi je rekao da bi bilo dobro da prihvatim razgovor sa wima, pogotovo zato {to oni znaju da i ja i supruga nigde ne radimo. Sasvim otvoreno je rekao da su oni spremni da mi daju dobru nov~anu nagradu, ako pristanem na saradwu sa wima. Rekao sam da im nisu dobre informacije, da i ja i supruga radimo, da dobro `ivimo i da ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa wima. Oni su jo{ minut, dva ne{to pri~ali, ja sam se okrenuo i u{ao u ku}u. Popeo sam se na sprat da vidim kojim kolima su do{li, ali nisam uspeo da vidim, jer su se parkirali nekoliko ku}a ni`e od moje. Nekoliko dana nakon ovog susreta zvali su me telefonom, javio se onaj za kojeg pretpostavqam da je iz Bosne zbog naglaska i pitao me da li sam se predomislio i da li `elim saradwu sa wima onako kako su mi predlo`ili kada su bili ispred moje ku}e. Odbio sam i ponovio da ja sa wima nemam o ~emu da razgovaram. Posle ovog razgovora tra`io sam listing razgovora u po{ti, da bih utvrdio odakle su zvali, ali nisam uspeo, jer je broj bio neidentifikovan. Zvali su me jo{ jedanput nakon petnaestak dana, opet su pitali da li sam se predomislio, odgovorio sam da nisam i posle toga me vi{e nisu zvali. Dakle, ja nisam davao nikakvu izjavu istra`iteqima Ha{kog tribunala, a oni su mi nudili nov~anu naknadu da bih sara|ivao sa wima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 27. marta 2007. godine. Izjavu dao Todor Lazi}.” IV Ov.br. 4437/07, potvr|uje se da je Todor Lazi} svojeru~no potpisao ovu prijavu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj T 56485/00, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 dinara ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu 29. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Selimir Stojanovi}
Selimir Stojanovi} je dao izjavu 23. marta 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod II Ov.br. 5422/2007.
217

“Ja, Stojanovi} (Milovana) Selemir, ro|en 1. januara 1957. godine u Loznici, sa prebivali{tem u Vojvode Stepe 58a, Loznica, sa li~nom kartom broj 194348 SUP Loznica, JMBG 0101957773614, govorim srpski jezik, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, po zanimawu otpravnik vozova, Izjavqujem: Istra`iteqi Ha{kog tribunala kontaktirali su me pre pet, {est meseci, ne se}am se ta~no datuma, tako {to su me na{li na radnom mestu u stanici Brasina. Do{li su oko 11 sati automobilom beogradskih registarskih tablica, broja se ne se}am, znam da ih je bilo troje, a sa mnom je razgovarao samo jedan mu{karac. On mi je rekao da je bio kod Janka Laki}a i da ih je na mene uputio Janko, i da je Janko rekao da je pristao da bude svedok Ha{kog tribunala. Meni je to bilo neverovatno po{to poznajem Janka i pitao sam {ta tra`e od mene, a on je rekao da bi trebalo da budem svedok za doga|aje u Zvorniku. Pitao sam ih {ta bi ta~no trebalo da svedo~im, a on je rekao da ja dobro znam gde sam bio, {ta sam radio, i {ta je ko radio, naglasiv{i lozni~ku dobrovoqa~ku jedinicu. Rekao sam im da sam o`ewen ~ovek i da imam troje dece i da bih zbog toga mogao i da poginem, a on mi je rekao da ja ni{ta ne brinem da }u biti za{ti}eni svedok. Rekao sam da ja ne bih mogao da budem svedok Tribunala i da gledam Vojislavu [e{equ u o~i, pogotovo {to sam spreman da sve dam za Srpstvo i davao sam koliko sam mogao. Po{to sam odbio da budem svedok, oni su seli u automobil, i ovaj {to je sa mnom razgovarao otvorio je prozor da se kao pozdravi sa mnom i onda mi je rekao – mo`e{ ti i da ode{ odavde, ja sam pitao {ta to zna~i, on je rekao – to zna~i da mo`e{ dobiti pet paso{a i 100.000 evra, a mo`da i vi{e. Na to ni{ta nisam rekao, bio sam zate~en i pitao se otkud oni znaju da ja imam peto~lanu porodicu. Ja sam se upla{io posle ove izjave i o tome razgovarao sa nekim mojim prijateqima koji su poku{ali da me umire i da ka`u da nemam razloga da se pla{im, jer ipak mi `ivimo u svojoj Srbiji. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 23. marta 2007. godine. Izjavu dao Selemir Stojanovi}.” II Ov.br. 5422/2007, potvr|uje se da je Stojanovi} Selimir svojeru~no potpisao ovu prijavu priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 194348, izdate 2005. godine, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od ... dinara ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu 23. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Radovan Nova~i}
Radovan Nova~i} je dao izjavu 23. marta 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod V Ov.br. 857/07.
218

“Ja Radovan (Ante) Nova~i}, ro|en 30. juna 1961. godine u Sremskoj Mitrovici, op{tina Sremska Mitrovica, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Loznici, ul. Vojvode Mi{i}a bb, sa li~nom kartom broj 161607, JMBG 300691773627, izdatom od SUP-a Loznica, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, dr`avqanstvo Republike Srbije, govorim srpski, sa statusom ratnog vojnog invalida, Izjavqujem: Prvi kontakt sa istra`iteqima Ha{kog tribunala imao sam pre tri godine. Poziv za razgovor doneli su mi iz SUP-a Loznica, a nakon toga su me pozvali telefonom, neko od ha{kih istra`iteqa, i pitali da li ho}u da svedo~im. Nisu pomiwali na koje okolnosti. Rekao sam da pristajem, jer nemam nameru da be`im, a nemam ni gde. Predelo`ili su da do|em u Beograd {to sam odbio, jer ja kao invalid ne mogu da dolazim wima na noge i predlo`io sam da oni do|u u Loznicu. Dogovorili smo se, oni su se najavili dan ranije i u zakazano vreme do{li kod mene u stan. Razgovor je trajao dva dana. Prvi dan od deset do sedam uve~e, a drugi dan od deset do devet uve~e. Ovaj put su me ispitivali na okolnost nekog navodnog zlo~ina u Vo}inu o kojem ja ni{ta nisam znao, jer u vreme o kojem su me ispitivali uop{te nisam bio u Vo}inu. U ovom razgovoru nisu pomiwali dr Vojislava [e{eqa. Ovaj razgovor, koliko ja znam, nisu snimali, ali su kucali na lap topu. Meni nisu dali nikakav zapisnik sa ovog razgovora. Tada sam razgovarao sa istra`iteqem koji se zvao Paolo. On je Italijan, a bila je i jedna Nemica, mlada devojka, ne znam joj ime. Razgovoru je prisustvovala i jedna starija gospo|a koja je bila prevodilac. Slede}i put ispitivali su me pro{le godine, ne se}am se ta~no datuma. Uglavnom, najavili su se mesec dana ranije. I drgi put je bio Paolo, dva prevodioca i gospo|a koju sam vi|ao na televiziji, za koju sam znao da je glavni tu`ilac protiv [e{eqa. Ona me je ispitivala od deset ujutru do osam sati uve~e. Tada sam bio u Beogradu. Poslali su vozilo po mene i vratili me uve~e ku}i. Bio sam u ulici Jevrema Gruji}a u nekoj rupi. Tamo su imali video bim, video sam da imaju i kamere. Oba prevodioca su sve zapisivali na kompjuterima, a nisam primetio da li su vr{ili audio snimawe. Ovo je bilo mu~no ispitivawe, bilo mi je svega dosta tako da nisam siguran ni da li su mi ponudili da potpi{em zapisnik, ali sam siguran da mi nisu dali nijedan primerak zapisnika. Moram napomenuti da su bili qubazni, pitali su da li sam umoran, da li mi treba ne{to, da li mi treba kafa i tako. E, a {to se ti~e druge strane, nudili su meni i mojoj porodici da odemo negde u inostranstvo, taj drugi put su u stvari hteli da svedo~im protiv [e{eqa i to su rekli. Odbio sam jer ja nemam {ta protiv wega da svedo~im. Wihova pitawa su se odnosila na to kako sam ja postao ~lan Srpske radikalne stranke, gde sam bio u [e{eqevom obezbe|ewu. Zapravo oni su sve te podatke imali, imali su i neke fotografije koje su mi pokazivali, ja sam mnogo toga zaboravio, pa su oni poku{avali da me podsete. [to se ti~e rati{ta, wihova interesovawa
219

su bila vezana za Vo}in i Zapadnu Slavoniju. Kada sam rekao da nemam {ta da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa ponudili su mi da budem za{ti}eni svedok , da biram zemqu gde }e smestiti mene i porodicu i gde }emo biti obezbe|eni. Azil u nekoj drugoj zemqi su mi nudili i prilikom prvog razgovora. Ovaj drugi put, kada su mi sve ovo nudili u zamenu da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa, postavqali su i sugestivna pitawa, navodili na odgovore koji bi wima odgovarali, a ~esto su ponavqali da me oni samo podse}aju na neke doga|aje, verovatno o~ekuju}i da }u ja onako umoran i iscrpqen sve to samo potvr|ivati. Posle onog prvog razgovora, od pre tri godine, mislim da su me pratili, jer sam desetak dana ispred zgrade non stop vi|ao policiju. To nije bilo uobi~ajeno ni pre, ni posle tog razgovora. Mislim da je i to bila neka vrsta pritiska, bar sam ja to tako do`iveo, kao {to sam ose}ao strah kada su mi ponudili azil za mene i porodicu. Pitao sam se {ta se iza toga krije, jer ja wima ni{ta ne verujem, a najmawe da bi oni stvarno bili spremni da me za{tite. Ja sam to zapravo do`iveo kao opasnost i za mene i za moju porodicu, jer ne vidim za{to bi me i od koga neko {titio. Ali, bez obzira na to, ja sam stalno ponavqao da ne `elim biti svedok Tu`ila{tva. Rekao sam da }u radije i}i u zatvor, nego svedo~iti. Ako imaju za {ta da me optu`e neka to i u~ine, ali da na moje svedo~ewe ne ra~unaju. Oni su me ube|ivali da svedo~im preko video bima, ako ne `elim da idem u Hag, pa su se svaka dva, tri sata vra}ali na tu temu, ra~unaju}i da }u da popustim i pristanem. Pro{le godine sam imao jo{ jedan razgovor sa wima i opet su me ube|ivali da iz Beograda preko video bima svedo~im protiv [e{eqa, a ja sam i tada rekao da to ne `elim. Tada su rekli da }e oni mene svakako ispitivati, jer }e me [e{eq predlo`iti za svedoka, tako da mi je svejedno i da mogu da budem i wihov svedok, jer }u svakako, kako su rekli do}i kod wih. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Loznici, 15. marta 2007. godine. Izjavu dao Radovan Nova~i}.” V Ov.br. 857/07, potvr|uje se da je Radovan Nova~i} svojeru~no potpisao ovu prijavu i priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog utvr|ena je na osnovu li~ne karte broj 161607, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 195 dinara ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu 23. marta 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Zoran Mijatovi}
Zoran Mijatovi} je dao izjavu 12. april 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I ov.br. 2858/2007. “Ja, Zoran (Branislava) Mijatovi}, ro|en 17. februara 1946. godine u Koceqevu, op{tina Koceqevo, Republika Srbija, sa prebivali{tem u Be220

ogradu, ul. Hayi Prodanova broj 6, JMBG: 1702946710359, sa li~nom kartom broj H 103912 izdatom od strane MUP-a Republike Srbije, po nacionalnosti Srbin, veroispovest – ateista, dr`avqanin Republike Srbije, govorim srpski, po zanimawu penzioner i publicista i sa prethodnim zanimawem – zamenik na~elnika Resora slu`be dr`avne bezbednosti Republike Srbije, Izjavqujem: Ja sam po~eo da radim u Slu`bi 1970. godine kao pripravnik, a pripravni~ki sta` je trajao kao i kod svih qudi u ono doba. Bio sam student, zaposlen na radnom mestu sredwe {kolske spreme i pripravni~ki sta` mi je trajao godinu dana. Prve operativne poslove po~eo sam da radim na teritoriji, kako mi to ka`emo, negde 1972. ili 1973. godine, ne mogu ta~no da se setim. Polovinom 1976. ili 1977. godine napredujem u slu`bi i postajem operativac koji radi na suprotstavqawu sovjetskoj obave{tajnoj slu`bi, {to je kod nas u Beogradskom centru bio jedan od najpresti`nijih poslova. To zna~i raditi ameri~ku obave{tajnu slu`bu, raditi sovjetsku obave{tajnu slu`bu, to je zna~ilo da ste jedan od, kako se to ka`e, i sre}nih u tom poslu, jer se uvek kod nas govorilo ko radi takvu vrstu poslova ima i neku perspektivu u profesiji. Mo`da nije mnogo va`no za ovo, ali u to doba sam i sklopio poznanstvo sa Jovicom Stani{i}em, koji je u isto vreme kada i ja bio operativac u ruskoj grupi. Posle toga, 1980. godine, postavqen sam za {efa na{eg odseka na Aerodromu Beograd, gde sam bio do 1984. godine. Od 1984. godine, negde od aprila, postavqen sam za {efa Odseka za emigraciju. Osnova tog rada prema emigraciji u Beogradskom centru je bila srpska emigracija i radili smo, kako je to kod nas tada kr{teno, veze hrvatske teroristi~ke organizacije. Zna~i, u to doba sam se bavio i usta{kim teroristi~kim organizacijama, wihovim vezama koje su pre svega bile na teritoriji Zemuna. Mislim da smo samo jedno lice u hrvatskoj emigraciji obra|ivali. ^ini mi se da je to bilo u Krwa~i ili u Bor~i. Tokom 1987. godine, ta~nije nakon tri godine, postavqen sam za {efa Odseka za suprotstavqawe zapadnim obave{tajnim slu`bama, osim SAD i Nema~ke. Kad se ka`e zapadna, podrazumeva se da nisu bile SAD i nema~ka obave{tajna slu`ba, a da su sve ostale slu`be i engleska, francuska, {panska i kanadska ulazile u taj opis mojih poslova. Godine 1989, u prole}e, odnosno u martu, radio sam sa grupom Albanaca, biv{ih politi~kih osu|enika, koji su se nalazili u pritvoru. Sa wima sam radio u zatvorima u Vrawu i [apcu. Taj posao sam obavqao sve do po~etka juna 1989. godine. Od tada me na~elnik Resora prebacuje u Pri{tinu, gde sam radio sa jednim od vode}ih qudi, intelektualcem i profesorom na Pravnom fakultetu u Pri{tini, koji se nalazio u vrhu albanske alternative, bliske Rugovi. Sa wim sam radim u zatvoru neprekidno 45 dana na poslovima koji su bili vezani za albansku ilegalu, koja se u to vreme zvala albanska politi~ka alternativa. Tokom boravka u Pri{tini, 1989. godine bio sam i na Gazimestanu, kada je Milo{evi} odr`ao govor. Moje zadu`ewe, kao i ostalih qudi koji su
221

se tamo zatekli, bilo je obezbe|ewe gostiju i patrijarha Germana, kojeg sam posebno obezbe|ivao i bio u wegovoj neposrednoj blizini. Se}am se da sam stajao sa grupom od ~etrdeset sve{tenika koji su bili sa leve strane bine. Patrijarh je sutradan oti{ao u Pe} i okliznuo se niz stepenice, pao je, polomio kuk i nikad nije ustao iz posteqe. To mi je ostalo u se}awu, na profesionalnom i na emotivnom planu i taj doga|aj se ~vrsto vezao za moja ose}awa. U jesen 1989. godine, sa grupom operativaca iz Srbije, dvojicom qudi iz Novog Sada, jednim iz Para}ina, i Frenkijem Simatovi}em, i{ao sam na godinu dana da radim na Kosovu i Metohiji. Interesantno je da smo Frenki Simatovi} i ja jedini qudi iz Beograda, koji su kao {efovi raspore|eni na Kosovo i Metohiju van Pri{tine. Frenki u Pe}, a ja u Uro{evac. To je bila jedna specifi~nost, ja sam oti{ao u Uro{evac zato {to su rodona~elnici i qudi koji su vodili albansku emigraciju bili iz Uro{evca. Jovica Stani{i} je u to doba smatrao da ja imam jedno kontraobave{tajno iskustvo i iskustvo u emigraciji, te da }u se ja u tom smislu sna}i i raditi na osposobqavawu qudi u uro{eva~kom centru gde je trebalo da se ti poslovi efikasnije obavqaju. Ja tada nisam znao {ta }e posle toga da sledi i {ta }e se sve doga|ati na Kosovu. Negde u martu mesecu, odlukom srpskih organa, mi preuzimamo kosovsku slu`bu i stvaramo tada, prvi put mo`da posle rata, jedinstveno Ministarstvo unutra{wih poslova i jedinstvenu Slu`bu dr`avne bezbednosti. Rukovodstvo Slu`be je smatralo da mi, koji smo imali odre|enu specijalizaciju u ovim poslovima, ostanemo malo du`e u Uro{evcu. Kolega iz Jagodine i ja smo ostali jo{ godinu dana, a Frenki se vratio, jer je tada po~eo raspad biv{e Jugoslavije. Srbija se pripremala i za odbranu, Frenki Simatovi} je imao malo vi{e ose}aja za neku vrstu posla za koju ja nisam imao ose}aja, te ga je zbog toga Jovica povukao. Ja ostajem do 1. januara 1992. godine, i kada je u pitawu Kosovo, mi smo kao Slu`ba preuzeli kompletnu slu`bu, a {ta je bilo najkarakteristi~nije tog momenta, ono za {ta smo imali saznawa, prezentirali smo vrhu slu`be. U to vreme imali smo potpunu kontrolu nad svim doga|ajima na Kosovu, na onome {to se zove ilegala i na onom {to se zove legalna delatnost. Imali smo kontrolu nad wihovim politi~kim partijama, odborima za za{titu qudskih prava i imali smo ozbiqna upori{ta, kao i ozbiqne kontakte sa wihovim politi~kim rukovodstvom. Upu}ivali smo ih na to da za wih va`e ista pravila kao za sve stranke i za sve politi~ke i dru{tvene organizacije na teritoriji Srbije. Mi smo na jedan na~in wihovo rukovodstvo, ukqu~uju}i i Rugovu i Dema}ija, koji je tada do{ao iz zatvora, upozoravali da wima nisu dozvoqene druge aktivnosti ili neke posebne aktivnosti u odnosu na ostale organizacije. Kao primer navodili smo Srpsku stranku, Socijalisti~ku partiju Srbije, Srpsku radikalnu stranku i wima sli~ne. U to vreme spavao sam na Brezovici i se}am se da je u [trpcima formiran ogranak Srpske radikalne stranke. Dakle, mi smo u to doba kon222

trolisali bezbednosno i politi~ki ono {to se doga|a na Kosovu, obave{tavali smo rukovodstvo i mogu da ka`em da smo tokom 1992. godine ostavili solidno bezbednosno stawe na Kosovu. Naime, bilo bi nepo{teno da ja tvrdim da je bilo sve u redu, ali smo upozoravali politi~ke organe Srbije, da wihov izlazak iz {kolstva dovodi do formirawa paralelnih institucija i velikih problema kada je u pitawu dr`ava. Povratkom u Beograd, negde februara meseca sa mesta {efa Odseka za zapadne slu`be, postajem na~elnik teritorijalne operative u Beogradskom centru. [ta to zna~i? Zna~i {ef sam na{e operative koju mi imamo po deta{manima u stanicama milicije. Drugim re~ima, ja sam wihov na~elnik u Beogradskom centru. Dakle imam svog na~elnika, ali ja komandujem ovom teritorijalnom operativom. Zbog ukazane potrebe na tom mestu ostao sam godinu dana. Srpska slu`ba nije imala obave{tajnu slu`bu od plenuma do 1992. godine. Po{to je bio rat na pomolu i po{to su velike sile pokazale ~iju }e stranu podr`avati, a da bi smo unapred znali {ta nam protivnik misli, Jovica je odlu~io da na brz na~in formira obave{tajnu slu`bu. Dakle, nije bilo dovoqno da zna{ da }e da ti bace bombu, ve} mora{ da sazna{ da li ho}e ili ne}e, odnosno ono {to sam ja govorio svojim operativcima, ho}e li da pobije Tu|man zastavu u Zemun ili ne}e, jer ako je uo~imo tek sa Kalimegdana bi}e kasno. Januara ili februara 1993. godine, Jovica me je postavio za na~elnika obave{tajne slu`be i tada je po~elo ne{to da se radi. On je smatrao da ja zbog mog dvadesetogodi{weg iskustva u kontraobave{tajnom radu i zbog saradnika u Nema~koj i Parizu mogu mobilisati te svoje saradnike da nam pomognu u vreme uvo|ewa sankcija. Prakti~no, Jovica je krenuo 1992. godine da formira obave{tajnu slu`bu, a ja je 1993. godine operativno oblikujem. Moram da ka`em jo{ jednu stvar koja je vrlo bitna, mo`da vi{e za politi~are nego za nekog drugog. Tog momenta, 1993. godine, to je bilo najpovoqnije vreme da mi dobijemo saradnike u inostranstvu. A znate za{to? Zato {to srpska slu`ba, kad je uspostavqen vi{epartijski sistem, vi{e ne radi sopstvenu emigraciju. Zna~i, 1990. godine mi prestajemo da radimo srpsku emigraciju, jer smatramo da je to vi{e besmisleno. Smatramo da biv{i politi~ki protivnici ove zemqe mogu da dolaze, srpska emigracija davno je prestala da se bavi terorizmom, i mi prakti~no pravimo tih devedesetih godina prve kontakte sa qudima koji prave emigrantske organizacije. To je jedan aspekt da ih ne radimo i drugi aspekt je upravo ta popularnost Milo{evi}a. To je jedan fenomen, to je jedan interesantan fenomen za nas kao slu`bu. Tih godina je srpska emigracija imala povoqnije mi{qewe o Slobodanu Milo{evi}u nego mi u zemqi. To je `iva istina, tako da mi nismo imali veliki problem kada smo rekli, hej Srbi, pomozite vi nama, dobili smo sankcije, ne mo`e{ ti da radi{ pod sankcijama, ne mo`e{ da iza|e{ napoqe, mi se dovijamo na razne na~ine, ali tog momenta sve {to se zove srpska emigracija, bez obzira gde je pripadala kao vrsni intelektualci i vrsni qudi slu`bi poma`u fantasti~no. Zasluga, bez obzira da li to ne223

ko voleo, ja nisam fan Milo{evi}ev nikad bio, ali wegova je to zasluga. On je otvorio prema toj dijaspori, kako bih ja rekao, jedan pozitivan odnos, jedna pozitivna energija je do{la i mi jednostavno kada kre}emo u te kontakte sa tim qudima, imamo qude koji ka`u {ta treba. U istom periodu pokrajinske slu`be nisu bile vezane za na{u republi~ku, ve} za saveznu slu`bu, tako da su one pre nas imale i obave{tajni rad. Naime, mi smo u odnosu na wih (pokrajinske slu`be) bili po~etnici, pa sam ja zbog toga i{ao u Novi Sad i gledao {ta su oni do sada sve radili, i pitao se, kako su to uspeli da urade? Mi, izme|u ostalog i iz tih razloga ulazimo u saveznu slu`bu. Krajem 1993. godine Jovica me je iznenada postavio za na~elnika Beogradskog centra. Beogradski centar je tada bio, i dugo godina iza toga, u kadrovskom smislu po broju qudi i po mogu}nostima najja~i centar na Balkanu. Te{ko se koja slu`ba merila sa Beogradskim centrom. Tradicija je duga~ka od 1945. godine do mog vremena, zna~i nismo mi dali pe~at, mi smo samo nastavili {to su qudi radili 50 godina, izuzetni qudi, istina bilo je i onih polupismenih iz rata, ali jako dobrih policajaca koji su te temeqe slu`bi udarili. Jovica je isticao da je Beogradski centar veliki, i da smo mi bili ideolo{ka slu`ba, ali da mi vi{e ne mo`emo biti ideolo{ka slu`ba. Zna~i ne mo`e se vi{e i}i preslobodno ni u obrade, mora se na}i kriterijum, kriterijum je bezbednosni, i mi prakti~no mojim dolaskom ukidamo tre}u liniju i taj wen naziv – Tre}a linija unutra{wi neprijateq. Iza toga u svoje normativne akte ugra|ujemo borbu protiv unutra{weg ekstremizma i terorizma. [ta to zna~i? To sad zna~i da se moraju na}i elementi unutra{weg nasiqa. Ja sam na nekim sudovima, prilikom svedo~ewa, govorio da ispred wih treba da sedi na~elnik odseka Beogradskog centra i Slu`be, jer su mu ubili \in|i}a, ad hok. Oni su zadu`eni za unutra{wi ekstremizam i terorizam, a ubiju im premijera. Se}am se da sam, tokom 1992. godine, dobio od informatora sjajan izve{taj u kome stoji da se za ve}inu qudi prave prve liste ratnih zlo~inaca, a Hag nije formiran. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) formiran je 25. maja 1993. godine. Nakon 10-15 dana od dobijawa informacije dobio sam precizan izve{taj sa imenima qudi koji }e biti optu`eni od strane Tu`ila{tva pred MKSJ. Me|u imenima na listi bili su Arkan, [e{eq, Karayi} i Mladi}. Ja taj dokument posedujem i ~uvam ga. I tek sad znam koliko je zna~ajan nakon formirawa MKSJ. Slu`ba }e 1994. godine prvi put da se suo~i sa zlo~inom. Te, 1994. godine sti`u nam i neke informacije o srpskim zlo~inima. Jedna od ozbiqnijih bila je informacija o zlo~inima “@utih osa”, i koliko me se}awe slu`i ta saznawa dobili smo od Vojske Jugoslavije. Nakon toga mi po~iwemo da se bavimo bra}om Vu~kovi}. Repi}a smo uhapsili na Umci, a ovog drugog u Nu{i}evoj ulici. Prvi put sam tada video i imao kontakt sa poreme}enim licima. Taj Repi} je, koga smo mi uhapsili, pripadao “@utim osama”.
224

On je izvr{io najte`a krivi~na dela, zna~i ratni zlo~in, i mi smo se prema wemu odnosili, ne kao Srbinu, ili Hrvatu ili Srpskoj radikalnoj stranci, ili Socijalisti~koj partiji Srbije, ve} kao prema izvr{iocu ratnog zlo~ina. Ustanovili smo prilikom pretresa stana i na osnovu onoga {ta su na{li moji operativci, da se radi o alkoholi~aru i narkomanu. Iz iskaza, koji ja ne mogu da ponovim, ja sam to rekao i ha{kim istra`iteqima, to su monstrumi. On nije zlo~ine vr{io u normalnom stawu, on bi se napijao, verovatno i drogirao pre toga, ulazio u zatvor gde su bili civili za razmenu. Takvo je bilo stawe, ti zarobi{ tamo Srbe, onda ja zarobim muslimane i mi se mewamo, ili ako je neki tajkun onda se o~erupa lova i pusti{ ga da ide. On je orgijao do jutra i ujutru klao te qude. Zna~i potpuno jedan lud ~ovek, lud, narkoman i alkoholi~ar. Mi smo to procesuirali koliko smo mogli i znali u situaciji kada je Slobodan Milo{evi} bio na vlasti, kada je Socijalisti~ka partija bila na vlasti, niko tada, ni Jovica nije mene zvao i rekao, ala si uradio posao. To jednostavno se smatralo kao da je redovan posao i nisam dobio nikakvo dr`avno priznawe za to. Niti je Milo{evi} rekao, je li bre Jovice, {ta vi to radite, hapsite Srbe. Mi smo jednostavno bili slobodni da obavimo jedan profesionalni posao. Istini za voqu, ja sam sa mojim zamenikom imao problem u tu`ila{tvu, oko toga da zasnuje nadle`nost, te nije ovde, te rat je, da li nije, da li ono... znate kako znaju tu`ioci da ga muvaju. Mi smo nekako jedva na{li na~in, pa smo rekli, hajde, zasnova}emo nadle`nost zbog silovawa. To je bilo u Bawi Koviqa~i, pa smo zasnovali nadle`nost Suda u [apcu. Dok smo obra|ivali bra}u Vu~kovi}, ne mogu da se setim, na{la se i neka ~lanska karta, da li je ona bila dobra ili nije ne znam. To sam rekao kasnije i istra`iteqima Tu`ila{tva koji su krenuli na Repi}a. Pola dana su utro{ili u neprekidnom insistirawu da dovedem u vezu Repi}a, Srpsku radikalnu stranku i [e{eqa. Po~eli su da me pritiskaju ba{ kod te ~iwenice. Dosta toga sam objasnio istra`iteqima Stefanovi}u koji je bio Australijanac i Fultonu, koga sam upoznao ranije. Prilikom razgovora sa ovom dvojicom istra`iteqa prevodila je jedna devojka ~ijeg se imena ne se}am. Od strane istra`iteqa bilo je pitawa “kako to da Srpska radikalna stranka nema veze sa tim zlo~inima”, i posle tri sata mu~ewa ja sam se iznervirao i rekao wima, slu{ajte, ho}ete vi sa mnom da razgovarate ozbiqno ili ne. Ja o [e{equ kao politi~aru, najgore mislim. To {to ja o wemu najgore mislim, to je moja privatna stvar. I rekao sam, molim vas, ja ne mogu da govorim neistinu, ne mo`ete vi od mene sada o~ekivati da ja la`em. Sa wima sam razgovarao 2002. godine, i rekao sam da ja o [e{equ ne mislim dobro, nisam nikad bio ~lan, niti simpatizer Srpske radikalne stranke, naprotiv, ali iz mene ne mo`ete da isterate la`. Dakle, to je ta situacija oko bra}e Vu~kovi}. Razgovor se vodio oko tri sata, sa~iwavali su zapisnik na koji sam ~esto imao primedbi i velikih problema oko ispravqawa.
225

U zapisnik su unosili i ono {to ja nisam rekao, kao npr. da je Repi}a poslala Srpska radikalna stranka, pa je onda ispalo da ga je poslala da ~ini zlo~ine. Zbog toga sam morao da se vra}am i ka`em: “^ekaj bre ti Stepanovi}u, koji si ti Srbin, koji ne zna dve re~i, mu~enik srpski”. Vra}ali su me vi{e puta da ka`em ono {to sam prethodno rekao pod izgovorom da nisu dobro razumeli, na {ta sam ja odgovarao: “Ma nemoj, ne razume{, izbri{i ovo”. Zna~i sa wima sam vi{e puta morao da ispravqam zapisnik, jer sam znao ne{to {to drugi qudi ne znaju, znao sam da zapisnik koji se u Beogradu napravi neprecizan da }e me pozvati za godinu ili dve dana, a onda }e mi to sve strpati u usta. Dakle, ja sam to radio zbog sebe, ne zbog [e{eqa ili nekog drugog, nego zbog sebe, na kraju krajeva ne}u ne{to da mi neko gura u usta {to ja nisam rekao. Imao sam taj problem ba{ oko tih “@utih osa” itd. Pitali su me koji je broj ~lanske karte na {ta sam ja odgovorio da ~lansku kartu nisam gledao. Ha{ke istra`iteqe sam upu}ivao i rekao, molim vas, eno ga Repi} u zatvoru, eno vam sud u [apcu, {ta sad vi mene maltretirate, nisam ga ja sudio, sud zna vi{e od mene, izvolite pa tamo vidite nemojte mene da maltretirate tim pitawem. Zna~i to je bilo centralno pitawe tog drugog dana, zna~i “@ute ose”, Repi} itd. Bilo je i to pitawe kako je reagovao Milo{evi}, rekoh nemam pojma, da li je on znao, da li je to neko su|ewe ili nije. Ta 1994. godina karakteristi~na je po tome da smo imali prvi, kako bih ja rekao, susret s ne~im {to se zvao ratni zlo~in, jer ja li~no smatram da smo se kao Slu`ba i kao dr`ava opo{tenili. Bez obzira {ta ko misli, to je moj argument. Ne znam kako ide argument mog protivnika, ali se srpska slu`ba u najte`oj situaciji opo{tenila zato {to je sudila Srbinu, a da na mene kao slu`bu, kao centar, niko nikakav pritisak nije vr{io. Ja sam izuzetno zadovoqan s tim, to je ~iwenica koja je jedna od najva`nijih stvari za srpsku dr`avu. Jeste to mala stvar, taj jedan Repi}, ali tada niko ni na jednom prostoru, ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina, niko nije sudio nekom od svojih, a Srbija jeste. Godina 1995. prolazi u znaku prakti~no tih problema, blokada itd. I{li smo na blokadu Bosne i Hercegovine, to su posebni problemi jer se morala odr`ati bezbednosna komunikacija. Sa Crnom Gorom su ve} bili vidqivi problemi {ta }e se desiti. Bili smo jedna slu`ba koja ima sve, rat, okru`ewe, probleme zbog kojih ne mo`emo da sara|ujemo sa bliskim slu`bama, a na jugoslovenskom prostoru smo te{ko poslovali. Zavr{etkom Dejtona, 1996. godine, prva stvar koja sti`e u Beograd je ha{ka kancelarija. Istina, taj sporazum koji je bio napravqen, nije bio na nekim jakim temeqima, ali nije ni taj sporazum dozvoqavao da se Ha{ki tribunal pona{a kao da je, na primer, eks teritorija tada{we SRJ i da mo`e da radi {ta ho}e. Zna~i, wegove radwe su ipak tada bile malo oro~ene, da to ne mo`e da se radi bez jugoslovenskih organa. Oni nisu pokazivali nikakvu `equ da istra`ujemo ratne zlo~ine i nisu pokazali `equ da budemo
226

partneri. Smatrao sam da se na taj na~in ne mo`e do}i u tada{wu SRJ, jer je ovo ozbiqna stvar, radi se o qudima, radi se o zlo~inima i mi smo kao dr`ava, zna~i i ja, u Beogradskom centru, bili zainteresovani za otkrivawe ratnih zlo~ina. Vrlo brzo smo uvideli da Ha{ki tribunal vodi svoju politiku, da ne `eli sa dr`avnim organima da ima jedan normalan partnerski odnos. Videli smo koje je interesovawe ha{ke kancelarije. Wihovo interesovawe je bilo usmereno na qude iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske Krajine, sa akcentom na Marti}a, jer su oni tada imali neke podatke da je Marti} u Srbiji i da kre}u ka wemu. Tada nismo imali nikakve pokazateqe da Karayi}a i Mladi}a tra`e ovde. Zakqu~ili smo da se tra`e bosanski Srbi i Srbi iz Krajine zbog ratnih zlo~ina. To su bila na{a operativna saznawa. Mi smo prakti~no ozbiqno istra`ivali da vidimo {ta se to u na{oj zemqi radi. Druga karakteristika je da se preko nevladinog sektora ha{ka kancelarija predstavi kao da postoji i radi, te da smo mi ti koji treba wima da pomognemo. Ubrzo smo uvideli da se u ha{koj kancelariji pojavquju qudi koji dolaze i nude usluge. Saznajemo da se mnogi qudi bogate od tog momenta. Mnogi qudi su u to doba odnosili u ha{ku kancelariju razne dokumente, ja ne znam koliko je to ko{talo, ali znam da postoje podaci ko su ti qudi. Mi nismo znali da li je to fotografija, video kaseta ili neki fono zapis, dakle nismo znali {ta je ta~no bilo u pitawu, ali smo znali {ta se radi. Te godine otvara se hrvatsko poslanstvo i mi tada otkrivamo, da u funkciji Ha{kog tribunala postoje lica u tom hrvatskom poslanstvu koja su na liniji pomo}i Ha{kom tribunalu. Oni su izme|u ostalog donosili informacije iz Zagreba. Sve je to Slu`ba uradili i davala kvalitetne informacije, tako da je {ef dr`ave mogao sve znati. Ve} 1997. godinu mi se ozbiqno bavimo ha{kom kancelarijom i poku{avamo da ne{to uradimo jer Srbija nikad nije {titila ratne zlo~ine. Ho}u da ka`em, ako sam ja na~elnik najve}eg centra, ako sam ja pomo}nik po rangu, nikad nije bila usmerena informacija prema Centru da ne tra`imo nego da tra`imo. Te 1996. godine kada je ha{ka kancelarija uspostavqena, mi smo uhapsili Erdemovi}a i wegovog drugog sabrata, ne mogu da se setim kako se preziva, nije taj va`an, zna~i mi wih hapsimo isto tako zbog osnovane sumwe da su po~inili te{ka krivi~na dela ne znamo koja. Ja ne mogu da se setim gde smo ih uhapsili, da li kod Zrewanina ili u Novom Sadu, ali smo ih zatvorili. Ja sam tada bio na~elnik Beogradskog centra i nisam to radio operativno, ne znam ~ija je bila informacija, ali sam dao prate}i aparat jer ga drugi nisu imali. Ja sam imao najboqi prate}i aparat, po tome je Beogradski centar bio fantasti~an. Pomiwem jednu epizodu kako je [e{eq otkrio prate}i aparat, pa kupio na{im radnicima sladoled itd., ali to je druga pri~a. Nikad nisu bili provaqeni, fantasti~no su radili.
227

Kada je Ha{ki tribunal saznao da smo uhapsili Erdemovi}a i wegovog sabrata, zahtevao je wihovo izru~ewe, a mi smo po zakonu uz potpis pravosudnih organa zatra`ili podatke iz Bosne o tome koje i koliko zlo~ina su po~inili. Postoji i depe{a Sokolovi}a o tome koju je poslao u Bosnu. Ne mo`e niko Srbiju da trpa tamo gde je trpa, zna~i to postoji, ja to negde imam, ja }u to da na|em, ja imam fotokopije, zna~i on tra`i od Ministarstva Republike Srpske, ka`e dajte nam. Zna~i, onoga momenta kada mi imamo podatak nema tu pri~e, nas ne interesuje ni ko je ni {ta je. Mi smo wega izru~ili i Srbija se prakti~no tada, sa Erdemovi}em, opredelila {ta je Srebrenica. I zato kad mene danas neko pita oko Srebrenice, ka`em qudi, kad mene pitate oko Srebrenice kasnite deset godina. Srbija kao dr`ava i ja smo se opredelili. Ja ne mogu da idem na tribinu da pri~am, ja ga oteram u zatvor i dovi|ewa, i nemojte da mi pri~ate o Srebrenici. Prva dva koja mi hapsimo, zna~i prvo je Srbin pa posle toga ovaj Hrvat ali u srpskim redovima, nemoj bre da mi ska~ete po glavi. Zna~i to je ta neka prva stvar koju smo mi uradili van ha{ke kancelarije. Zna~i ha{ka kancelarija nije tako ne{to uradila, mi smo to uradili, kao dr`ava smo zaista bili korektni. Ja }u negde do 1998. godine da budem upu}en {ta to Hag radi, oni to rade ispod `ita, oni imaju neke svoje na~ine rada, oni dr`avne organe blefiraju, za{to? Ne}u to znati 1996. godine, ali krajem 1997. nama je jasno. Oni ne `ele da kontaktiraju sa dr`avnim organima, jer smatraju da smo mi deo tog aparata, jer kako on sa mnom da kontaktira kada mene taj Hag verovatno o~ekuje danas–sutra na nekoj stolici. I pokaza}e 2002. godina da to {to ja ka`em nije bilo daleko od istine. Tek 1997. godine mi to vidimo, vidimo da se institucije dr`ave Srbije preska~u. Od kada sam 1998. godine postao Jovicin pomo}nik za kontraobave{tajne poslove, ja nisam imao kontakta sa ha{kom kancelarijom do 2001. godine. Moj susret sa Hagom, sa ha{kom kancelarijom, odvija se 2001. godine, ali u potpuno promewenim uslovima. [ta se sada doga|a? Zna~i, 2001. godine ja se vra}am u slu`bu u januaru mesecu, 26. januara, i ~ini mi se negde mo`da posle jedno mesec i po dana ili mesec, nazove mene i Gorana Petrovi}a Du{ko Mihajlovi} na neki sastanak, mo`da je bio i Luki} i Kne`evi}, ovi iz Javne bezbednosti, ne mogu da se setim, ali znam da je on tada rekao, eto tu je ha{ka kancelarija ovde u Beogradu, oni su se sada vratili, jer su oti{li zbog bombardovawe i da treba da uspostavimo saradwu sa wom. Ja sam rekao Du{ku Mihajlovi}u, ministre bilo bi jako dobro da uspostavimo saradwu, ali da ta saradwa bude malo usmerena i na ono {to je na{a Srbija, ja ne mogu da uzmem Bosnu, to je suverenitet druge dr`ave, hajde da pre|emo na zlo~ine prema Srbima, do{lo je vreme. Onda je on, ne mogu ta~no da se setim, to u su{tini prihvatio i rekao da }e biti saradwe i da }e neko do}i, ne mogu da se setim imena, ali ovo {to izjavqujem je vrlo va`no da biste vi razumeli {ta je Hag i {ta se to doga|a u ovoj Srbiji. Kao primer navodim.
228

Kod Gorana Petrovi}a je do{ao neki fin i ugla|en ~ovek sa e{arpom, ne znam da li je bio Danac ili Italijan u pratwi jo{ jednog lica. Na~elnik me je pozvao i pitao me {ta radim. Odgovorio sam mu da listam po{tu, a on je rekao: “Po{to ti voli{ da se petqa{ sa tim ratnim zlo~inima, evo sada }u da ti po{aqem jednog ~oveka kojeg upu}uje ministar”. I do{ao je on i Dejan Mihov, koji je tada bio {ef kancelarije, a ovaj je kao za neke zlo~ine u Bosni. Ja sam ih lepo primio, a Mihov je izrazio zadovoqstvo {to }e sa mnom da sara|uje. Ja sam rekao da je i meni drago, a onda je Mihov meni rekao da wegov kolega radi na Bosni i Milanu Luki}u i da bismo mogli da se dogovorimo kada }e on do}i radi pregleda kartoteke. Pitao sam Mihova, ~ekaj da li ti meni to dobro prevodi{ ili ne. Ka`e {ta. Pa ka`em, kako on to misli da do|e u ove na{e centralne kartoteke. Ja ka`em ~ekaj, ja se sla`em za saradwu. On odgovara da im je to rekao Goran Petrovi}. Ja ka`em, nemogu}e da je vama Goran Petrovi} rekao da vi do|ete kod mene da vas {etam kroz to, ne dolazi u obzir. Samo ako dobijete napisano od ministra i ove dr`ave da imate pravo uvida u na{e kartoteke onda mo`ete. [to se ti~e Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, mo`emo mi ovde da sara|ujemo, da pri~amo, ali vi ne mo`ete da vidite kartoteku. ^ak, ka`em ja, da budem toliko lud pa da vas pustim, vi ne znate da tra`ite, bez obzira na sve te stvari vi ne znate da tra`ite. Ali, ka`em, vi nemojte da o~ekujete, jer ja sam za saradwu i te kako, da sedite sa mnom do ujutru i svaki dan da mi dolazite, ali na na~in na koji ste vi to mislili da sara|ujemo to ne ide. Zna~i, to je bio taj moj prvi direktan razgovor sa nekim ko se zove ha{ki istra`iteq, ne{to {to se zove taj Dejan Mihov koji je tu, koji je meni rekao, pa dobro, on to misli zna{ Mijatovi}u, meni je Goran to rekao. Ka`em, do|i bre ti bratko kad ho}e{, volim ja rekoh, vidim ja da si ti moj, ali bar ~i~a da te proveri. U me|uvremenu sam ja proveravao da je on dete diplomate, da je radio u Ujediwenim nacijama, da su ga Amerikanci tamo vrbovali, to tako ide, ali ne mo`e{ da radi{, a da ne zna{ ko je. Zna~i, taj prvi susret je za mene veliko iznena|ewe, kao promenila se vlast, nije Slobina vlast. Ja sam rekao da, nije Slobina vlast, sve se ja, rekoh, to sla`em sa vama, ali mi smo ipak dr`ava, suverena dr`ava, ja nemam pravo po zakonu unutra{wih poslova, bilo kojoj instituciji da dozvolim da radi kako ho}e. Mo`ete vi izraziti potrebu za odre|enim dokumentima, to }e po}i od ministra, posle ministra to }e do}i do na~elnika resora, mi }emo to proceniti imamo li ili ne, ali ka`em na na~in kako ste vi to zamislili to ne ide. Istina, ovaj je bio nezadovoqan, mislim da je pro{lo par dana pa nas zvao Du{ko i rekao: “Pa nemojte sada da kvarimo tu saradwu, pa to treba da ide”. Mi smo rekli, ministre treba da ide, ali vi morate taj fini lepi svet sa kojim ste vi kontaktirali, ja sam to wemu ~ak i oko Kosova rekao, ministre vi ste sa onom agenturom 10 godina, ja to dobro znam, pa vi wih pitajte kakva je na{a perspektiva. Ne}u tu, rekoh, da se zamajavam, nisam ja politi~ar, ja dobro znam neke stvari. Pa dobro ka`e, on mene zvao profesor, dobro profesore, nemojte vi. To je prvi moj kontakt,
229

prvi neki zahtevi od slu`be da za nekog damo, ali po sistemu idemo mi da vr{qamo. Mi smo taj, kako bih rekao, napad odbili. Nedugo zatim, u martu mesecu dolazi ne{to {to je nama zaista pogodovalo, jedan dopis, ne mogu da se setim ko je potpisao, da li Karla del Ponte ili Bluit, pre da je Bluit, gde su oni nama napisali zahtev za 14 [iptara, za koje postoje neki podaci, to je ono takozvano, kako bi mi rekli, kao kad radi tu`ilac pa kao prethodno obave{tewe, pa daju ministarstvu, pa mi onda kopamo. U tom zahtevu, izme|u ostalog, se}am se da su tra`ili podatke za Ta~ija, Haradinaja i onoga {to je ubijen u Pe}i itd., ima dosta tih podataka koje su oni tra`ili. Rekli su nam – vidite vi to {ta ima, pa te podatke postavite po 33 ta~ke. Znam da to i Saksonci primewuju i da je mnogo lak{e dokazivati. Zna~i, lako je bilo dokazivati, mi taj zahtev gledamo, to su 33 ta~ke u kojem oni insistiraju da mi to po kriterijumima Ha{kog tribunala wima dostavimo. Goran i ja to ~itamo, i sad Goran, po{to je on meni pustio tu proceduru kad treba da se ide u krivi~ni proces, ako se ne{to radi, on je rekao, deda vidi ti {ta mi to mo`emo da uradimo jer to je korisno. Zna~i, prvi put da mi dobijemo od Haga ne{to {to smo mi smatrali da je nama korisno, da oni tra`e nama sada za [iptare. Po{to mi nismo na Kosovu, ja nisam bio za vreme rata tu, bio sam u penziji, ja sam pozvao... ne mogu da se setim, trojicu mo`da kolega, ne znam... Mi{u Teodorovi}a i Mi}u Nikoli}a i rekao, ej qudi, evo vam ovo. Mi}a je bio u tu`ila{tvu, a Teodorovi} je bio majstor za te na{e propise, za ZKP... ma ~udo od ~oveka, i rekao sam, evo qudi {ta je nama Hag poslao. Ima li neke {anse da mi ne{to uradimo, imamo li mi dokumenata? I onda mi ka`e Mi}a Nikoli}, {efe na{a operativa sa Kosova je u Ni{u, ~itava jedna zgrada, donet je svaki pa i pocepani papiri}, zna~i nismo ostavili nijedan papiri} na Kosovu. Sve {to ima o [iptarima od kaseta do svega onoga postoji u Ni{u. Jednostavno, samo ka`e, {efe daj nalog idemo mi da prikupimo podatke. Istina, tamo je meni pisalo da ja i neke stvari dokumentujem itd., ja sam rekao, znate {ta, hajde vi meni pogledajte ima li dokumentacije, pa ako ima do|ite vi kod mene da mi formiramo tim. Onda su oni oti{li i posle tri dana se javili, ka`u {efe, ima jedno 100 kvadratnih metara podataka. Ima kaseta i filmova koje smo zaplenili, ima ka`u svega. I tada ja oformim tu radnu ekipu gde je Mi{a Teodorovi} bio {ef i dam nalog da rade po uzoru na Hag. Oni su po~eli da rade mo`da u aprilu mesecu, a u septembru su do{li kod mene sa punim kombijem dokumentacije da bi je obradili po ha{kom pravilima. Drugog dana je do{ao ~ovek kod mene i ka`e ovo mora{ da vidi{. Ovo je kaseta, mi smo napravili deset interesantnih stvari priznavawa zlo~ina i ja sam isto to napisao u kwizi, a i vama sad plasti~no da ka`em, ja vidim ovo, ka`e mora{ da vidi{ Pedi E{dauna. To je ta kaseta koja se vrti u Hagu, to je moja kaseta. Nikad se ne bi vrtela kaseta E{dauna sa oru`jem terorista na Kosovu, ja gledam onu kasetu, prevodilac je tu, E{daun gleda, a ovo je lepo, pa sakrijte ovo, ~ak on ka230

`e da se to sakrije, da on dolazi ispred svog premijera i da nije zgodno ba{ da se on vidi sa tim. To je kaseta koja je mene odu{evila. Ta je kaseta trajala osam ili dvanaest minuta. U Hagu je mawe prikazano, ali osam ili dvanaest minuta ta je kaseta trajala. To je zna~i bila poslastica, i kad smo mi dali ha{koj kancelariji, to sam ja dao, a ne nekakav Bati}, on to nije ni video. Ni{ta kod mene nije bilo yabe, potpi{ete vi, potpi{em ja. U ha{ku kancelariju sam li~no i{ao jer nisam nikome verovao, moja operativa nosi ja kontroli{em. Otkud znam, zagubi se negde i gotovo, iako sam ja uradio duplikate, wima sam dao kopije, kod mene je sve ostalo. Zna~i 64 registratora za ratne zlo~ine su preneli. Drugi dan me zvao ~ovek, `iva istina, iz ha{ke kancelarije koji je pogledao samo onu kasetu i rekao, Mijatovi}u ima{ Haradinaja. To je ta ~uvena re~enica, to je `iva istina. Ja sam to pisao zato {to sam rekao ja moram to da napi{em u kwizi, otkud ja znam, umesto mene je posle do{ao Bracanovi}, sjeba}e sve to, re}i }e da to nije Mijatovi} ni dao. Pa ja napi{em u kwizi, pa tvrdi, tu`i me, kao moj drug [e{eq, tu`i me, pa }emo da se gonimo, znam ja {ta sam gledao i znam ko mi je doneo. Hajde mi reci da nisi doneo. Zna~i, oni tada prihvataju 64 registratora o zlo~inima Albanaca na Kosovu. Mi smo obuhvatili ukupno 231 izvr{ioca zlo~ina od Albanaca, od ubijenog jednoga do ubijenog 50. Od toga {to je va`no na svakom sudu, svedok je svedok, takav kakav jeste. Mi smo nekoliko stotina ratnih dnevnika, depe{a, nare|ewa, trebovawa hrane, sve to poslali ha{koj kancelariji, u 64 registratora. Terao sam da mi izmere visinu registratora, bilo je malo vi{e od 6,25 m, kad pore|a{ do gore ono kao u ko{arci, zna~i u visinu sve, ne{to je posle dato kada sam ja oti{ao. Zna~i, to je ta, kako bih rekao, druga saradwa sa ha{kom kancelarijom. Zna~i ovo je prvo kada on do|e, drugo smo rekli, e sad je ovo, je li ho}ete, ho}emo. Zna~i idem ja tamo na bawi~ki venac ili gde su ono bili stacionirani, idem tamo, tek se oni uselili u tu ku}u, guram ja sve to, dovi|ewa gospodo, potpi{i tu, potpi{u oni sve to. Mi pratimo {ta se doga|a. Izme|u ostalog, vidimo da oni kod nas dolaze da sara|uju, hajde prihvatili su ovo. Me|utim, oni su po~eli da zivkaju na razgovor, ali ne i nas. Primetili smo da su po~eli oko Jovice da {aqu signale. Zna~i, ne samo da rade kao proceduralno, nego rade operativno. Videli smo da je Hag krenuo na Pavkovi}a, na ovoga, na onoga, ima da se pro{iri taj wihov krug i da oni sad idu sve otvorenije na qude koji se nalaze na visokim dr`avnim funkcijama. Znam da je jedan ~ovek koji je bio na visokoj funkciji pozivan, isprepadan i oti{ao je na razgovor. Zna{ ti kad ti do|e, oni su nekorektni u pitawu. On te pita levo–desno, qudi se ne sna|u ni za prevodioca, on uzme izjavu pa ti se posle toga ubijaj. Mi idemo pod tim geslom da je to na{a dr`ava i da je to nekorektno. I daqe smatramo i insistiramo Goran i ja da ne mo`e tako niko da se pona{a i rekli smo i ministru, ministre bre, {pijuni rade ovde kao `uti mravi. Krajem leta 2001. godine rekli smo ministru, ministre jeste nova vlast, je231

ste sve to kako jeste, ali dok je ova zemqa suverena, dok vi ne promenite zakone, znamo mi {ta je ha{ka kancelarija ovde, ali mi se ne sla`emo da je ovo teren da se {eta ko kako ho}e, da razgovara ko kako ho}e u ovoj zemqi. Na kraju krajeva, ratni zlo~ini je ono {to smo mi gonili i mi }emo goniti. Ali smatramo da za neke stvari mora da postoji saradwa, ali i po{tovawe, jer mi ne mislimo da smo ne~asni qudi, da smo u ne~asnoj slu`bi i da smo ne~asna dr`ava. Na kraju krajeva, mora da se po{tuje. Zna~i, to je bio jedan generalni stav, jer smo mi primetili da se ipak to nekorektno radi. Kada je prvi put Vojislav [e{eq prozvan da je ratni zlo~inac, to je bilo davno, devedeset i neke godine, nisam ja fan Srpske radikalne stranke, ali pamtim, on je na jednoj konferenciji Srpske radikalne stranke ili negde javno izjavio da ide u taj Tribunal, da se dobrovoqno javqa, ali ga oni ne}e, ne daju mu vizu. Imali smo mi wega snimqeno, on je stvarno zvao ovu holandsku ambasadu i rekao, pa daj zadr`ite me, nemojte da se pla{ite. To je zaista istina. Mogao bih sad da zovem novinare i ka`em da je [e{eq rekao istinu. Ja sam ga ~uo da je rekao istinu. Zna~i, u to doba, kad smo mi razgovarali sa predstavnicima ha{ke kancelarije nismo pomiwali [e{eqa. Bila je to otvorena pri~a o paravojsci, kakve veze Slu`ba ima sa paravojskom, sa “Crvenim beretkama”. Ja ka`em, e sad sam vas tu sa~ekao, kad je to, pa ne znam 1991, 1992. oni ka`u, na {ta sam ja odgovorio: “Zajebali ste se “Crvene beretke” postoje od 1996. godine, izvolite akte o tome”. I tada postoji kod wih interesovawe da im dam svu dokumentaciju o “Crvenim beretkama”. Odgovorili smo da su to pripadnici Slu`be dr`avne bezbednosti i sve {to im treba potrebno je da zatra`e pisanim putem preko ministra, jer se zna procedura. Jeste Goran Petrovi} u operativnom i drugom smislu neprikosnoven ~ovek, ali ministar je ministar. Ministar odr`ava neke odnose kao potpredsednik prvo vlade, kao ministar itd. Zna~i mi nismo brkali nadle`nosti nikada. Nikada nam se nije desilo da mi mislimo da treba da radimo neke tako ozbiqne stvari bez ministra. ^ak i u me|unarodnoj saradwi smo bili korektni, uvek polagali ra~une ministru {ta radimo. Nikako nismo radili na svoju ruku, mislim da wega to ba{ nije previ{e ni interesovalo. Zna~i, 2001. godine akcenat se baca na jedinicu. Za{to na jedinicu, za{to tog momenta ne ide posebno? Za te qude iz ha{ke kancelarije, jedinica “@ute ose”, “Crni panteri”, tandara-mandara, to je wima sve isto. Zna~i oni ne prave nikakvu razliku, sva ta paravojska se smatra da je ona strana~ka, po{to je ona strana~ka ona je Milo{evi}eva, po{to smo mi Milo{evi}eva policija normalno da je to sve pod na{om kapom. Zna~i oni ne poku{avaju ni na jedan na~in da u|u u funkcionisawe niti Srbije, niti srpskih organa itd. To wih jednostavno ne interesuje. Oni imaju taj svoj posao, treba ove da oteramo u zatvor i gotova stvar. Ja ne mogu samo da se setim, a ako je bila pri~a o [e{equ moja je uvek bila pri~a sudili smo pripadni232

ka, ali nije bio nalog, to je pri~a koju sam ja u kwizi izneo {to je `iva istina. No, ~ak i da je bio nalog, pa ja ne znam za wega, ja ne mogu sada da pravim pretpostavku, ja imam ono {to je dokazano kroz svedo~ewe, kroz okrivqenog, kroz wegovog brata, ne znam koga smo mi tada jo{ fiknuli. Oficijelna saradwa izme|u ha{ke kancelarije i Slu`be je i{la preko Ministarstva unutra{wih poslova, odnosno preko Du{ana Mihajlovi}a. On ih je poslao, nismo Goran i ja wih na{li, niti bi oni do{li kod mene i Gorana. Goran i ja smo gledali da sa~uvamo, {to se ka`e, i profesionalnost i dostojanstvo i na kraju krajeva, postoje pravila. Slu`ba ima zakon unutra{wih poslova i mi smo bili dosledni do kraja. Ali, ka`em, vidim ja da oni ve} idu na ove na{e qude, da pipaju biv{e pripadnike slu`be itd. Imam i podatak, da su se oni pribli`avali wima. Dakle 2001. godine desila se pobuna jedinice iz dva razloga. Jedan razlog je, ja to prozivam, ja sam to i rekao kod Kqajevi}a kad sam svedo~io, posledwe pismo, posledwa poseta Karle del Ponte, dok sam zna~i bio u slu`bi, sa konkretnim zahtevom. To je oktobar mesec, ona dolazi u Beograd i donosi pismo, ali mislim da ga je Bluit potpisao u kome se tra`e podaci o Jovici, o Frenkiju, o jedinici, o kampovima za obuku, i o onim glupostima koje se vrte na televizijama. U broju dva odeqka oni nam tra`e personalne dosijee pripadnika Jedinice za specijalne operacije i dostavqaju nam spisak. Jedini pravi spisak. Ne ovo {to lupaju po ovim emisijama, ovi–oni, to je spisak od 103 pripadnika jedinice. A vi pazite, 103 pripadnika, kada smo Goran i ja to pogledali, nije to 103 pripadnika, to je negde 80 zato {to se neki ponavqaju, pa ovde nadimak, ovde samo ime i prezime, ali na onoj listi gde tra`e podatke, tu je, ne znam, o Kertezu, ja sam to fotokopirao, o Zvezdanu Jovanovi}u, o Legiji itd. Radilo se i o jedno 30 kampova po Bosni itd. Zna~i jedna ozbiqna stvar sti`e kod Duleta. \iki to nije hteo da pogleda i rekao je ministru, ja nisam bio na sastanku, ali Goran mi je posle preneo, da je on to dobio. Mi smo se tada spremili da prezentiramo Karli del Ponte, srpsku vladu u pravom svetlu, a ne antisrpsku kakvom se u to vreme nazivala. Predlagao sam da u vreme dolaska Karle del Ponte napravimo konferenciju za {tampu, da donesemo 64 registratora, da poka`emo to svim novinarima, kako bi ceo svet video, nagla{avaju}i da je to srpski interes, ali su to predstavnici vade negirali. Mi smo to ipak pripremili. Vlada Nikoli} je trebao to da izla`e, pripremili smo i video bim, ama stra{na stvar, da bi mene Beba Popovi} zvao ujutru rekao, zna{, nisu se slo`ili ovde u vladi, ne mo`e{ da odr`i{ konferenciju za {tampu. To me ubilo kao ~oveka. Mi smo radili toliko meseci. Ja mislim da bi i radikali rekli, jeste najgora vlada koju smo videli, najgora koja je postojala, rekli bi jeste najgora, ali za ovo svaka im ~ast. To se tako radi u politici, ali oni ni to nisu hteli. Karla del Ponte dolazi sa tim spiskom, premijer je to dobio i rekao, evo tebi Du{ko pa to radi. Se}am se kao danas, wih dvojica su do{li kod
233

Gorana u kancelariju, Goran me zvao, a Du{ko Mihajlovi} je uzeo neku olovku, on voli mnogo da pi{e i crta, i napisao je gore na tom aktu –Gorane, premijer je rekao da ovu stvar uradite. Sedimo ovako pijemo kafu, onda je Goran rekao, ministre koliko sam ja video, premijer je rekao da wega ne interesuje {ta pi{e. I onda je on to nama ostavio da bi Goran i ja to pogledali i da bi znali {ta treba da uradimo. To je bio 20. oktobar 2001. godine. Goran i ja smo to pogledali i napravili analizu {ta da radimo jer nismo imali nikakvu dokumentaciju koju oni tra`e. Dokumentacije o jedinici nije bilo. [tab je bio u Kuli koji su bombe uni{tile, a dokumentacija jedinice spaqena. To sam ja rekao wima kad su do{li posle toga, ka`e to ste vi bre spalili. Kako mi, pa ka`em vaqda su to va{i, nisu moji, to ste sjebali i to nema. Zna~i, nemamo nikakvu dokumentaciju koju oni tra`e, ja ne mogu sad da ka`em gde je bio kamp, ko }e to meni da pri~a. On ka`e 1991, 1992, 1993, 1995. Pa ja 1995. nisam imao jedinicu tamo. Ja mogu od 1996. godine, 1996. su smrdeli po Beogradu, oti{li na Kosovo. Nisu radili ni{ta. Onda pogledamo imena i prezimena, mi smo ozbiqna slu`ba, Jovana Petrovi}, odmah smo rekli bar sedam hiqada wih ima u Srbiji, Petrovi}a, Jovanovi}a, sve {to je Jovanovi}, Petrovi}, to smo rekli ne mo`emo. Zna~i, mi se spremamo da odgovorimo ha{koj kancelariji i ka`emo ovako – {to se ti~e dosijea ne mo`ete da dobijete, ne mo`emo da vam damo dosijee ako su pripadnici `iveli u jedinici. To je pod jedan. Pod dva, ovaj spisak koji ste vi rekli da su jedinica, e sad to morate malo pobli`e, morate dati puna imena i prezimena i generalije. Dakle, mi smo imali realnu stvar. Imamo to, imamo to, dajte dopunske podatke, za svako ime odande dajte podatke. [ta se tada, na`alost, dogodi. Nama se pobuni jedinica posle dve nedeqe. Ja sam to svedo~io Kora}evoj komisiji. Pobuna jedinice nije zbog Banovi}a. Ma boli uvo jedinicu za Banovi}e. Znali su, obave{teni su, znao je i Zvezdan i Le~i} da treba da hapse Banovi}e, ja sam bio protiv toga da jedinica hapsi, to su bre |ilko{i kojima samo neko uvrne uvo i dovi|ewa. Ja nisam tim rukovodio, Goran je. Da sam ja rukovodio, to bi bilo zavr{eno sa dva operativca. Zna~i oni su sve to znali, nisu Banovi}i bili u pitawu, rekao sam Kora}evoj komisiji, to i danas tvrdim svuda. To pismo, o kome se stalno pri~a da nije bio razlog za pobunu, da Karla nije tra`ila Legiju i Jovanovi}a. E jeste, jeste. Rekao sam Kora}u, a neko je, gospodine Kora}, iz va{e vlade to gurnuo, kome ne znam, ali ja vam tvrdim, evo danas jo{ vi{e, da Legija i ovi jesu tra`eni. Jesu. E vi izvolite tu pa vidite ko je to dao. Pa ka`e ne znam. Ka`em ja, i to sam mu rekao, izvolite gospodine Kora}, ako gospodin @ivkovi} ne zna gde je, a treba kod wega da stoji, vaqda je to stajalo kod \ikija, uzmite vi pa pretresite kad on nije tu, pa prona|ite gde je ako vam je neprijatno da mu tra`ite. Ma ne, nije to, mi to ne znamo, nije, pa ja vama ka`em da su se oni tra`ili. Zna~i ja i danas tvrdim, jedan od razloga, ima jo{ i neki drugi razlog koji nema veze sa ovim, jedan od razloga {to su se popla{ili, ne za Banovi234

}e, {to, jebe se Legiji za Banovi}e, zna Legija, a znam i ja, da je slede}i on. Meni je potpuno svejedno da li je Banovi} ili Legija. To meni li~no, meni li~no drugi su neka vrsta problema, kao ne mo`e da podnosi zatvor, pa ako mo`e [e{eq da podnese zatvor, hajde i ti. Ako je [e{eq mogao da ode dobrovoqno, ti }e{ bre da ide{ na silu. Ti }e{ da ide{ iz sasvim meni jasnih razloga. Znam ja za{to ti kume treba da ide{ tamo. Zna~i, pobuna ta dolazi i ja u toj pobuni radim isto ono {to sam uradio Radetu Markovi}u. Zna~i kada ministar da la`no saop{tewe da je do{lo do nekih nesnala`ewa prilikom hap{ewa bra}e Banovi}, mi imamo kolegijum to ve~e, dolazimo Goran i ja na kolegijum, iz javne wih 15, nas samo dvojica, dobro i oni drugi na~elnici, mi nalazimo to ministrovo saop{tewe. Ja ~itam i ka`em ministre... ne, ne, posle. Goran ~ita ministre, ne, ne, posle. Mi zavr{avamo, ja dolazim kod wega i ka`em, ministre kako vas nije sramota da vi to napi{ete da je do{lo do nekih gre{aka prilikom hap{ewa. Oni su uhap{eni za 15 sekundi, mo`da je trebalo za 10, to priznajem, ali ovo je, ka`em, ministre sramno. I jo{ ne{to ka`em, gospodine ministre, i ja i Goran, pogotovu ja, ja znam {ta se ovih ~etiri dana doga|a, izvinite, u tim politi~kim igrama u koje ste se vi gospodine ministre ukqu~ili, Mijatovi} Zoran ne u~estvuje. Ja vi{e, gospodine ministre, nisam zamenik na~elnika i ja nisam do{ao da se vozim u “mercedesu”, ja sam do{ao da radim posao. Sada mogu sa vama kao... ovako ste mi simpati~ni po nekom drugom pitawu, da popijem kafu, a od sutra ili ostajem ili }u da uzmem nao~are i da idem. Ja ministre nisam iza{ao iz penzije, ja primam i penziju i platu, to je mogu}e, samo da uzmem nao~are, ne moram da idem ni u socijalno. Ja sam takav ~ovek. Ja sam tako rekao, samo vama ka`em da sam oti{ao, jer ne mo`ete da me zaustavite, ne treba mi re{ewe. Ako vam za ne{to trebam vi to recite, ako vam ne trebam, ni{ta. Onda sam Goranu rekao, ti Gorane kako ho}e{, ti radi {ta ho}e{, ti si mlad ~ovek, ja nisam doneo odluku na pre~ac ti dobro zna{, ti dobro zna{ da mene ne mo`e niko da otera, pet minuta pre nego {to bi me mo`da oterao ja }u da mu dam ostavku. Ne}u da mu dam to zadovoqstvo. Ja imam taj ose}aj, ja sam iskusan ~ovek. Eto sad da ti pri~am, ja sad znam u koji sam sistem do{ao. Ti to jo{ ne zna{, ti si wima politi~ki protivnik, ali ja sam u tom sistemu radio, to je ta ogromna razlika. Radio sam ja i u Brozovom, zato ja znam koja je razlika, radio i u Slobinom, to je neozbiqno dru{tvo. Ja negde oko jedan sat, znam ja {ta su pozadine, no} je. Rekoh jebe{ ti to, ja sutra do|em na posao nikom ni{ta. Ne}e moj Du{ko ni da se seti da sam ja dao ostavku. Ja pozovem {efa kabineta i ka`em, kume neka mi se agencija Beta javi, ja wima i{~itam saop{tewe, ~ovek se javi kroz pet minuta, hvala vam mnogo gospodine Mijatovi}u, za sat jedan }e biti prva informacijama na BK itd. Ja sa~ekam dva sata u no}, i{~ita se moja ostavka, ja pun sre}e. Meni porodica sre}na, to je meni bilo najva`nije. Sve tri }erke, `ena, pa to je bi235

la radost, ja sam `iveo u jednom zatvoru, ja nikad nisam verovao da }e mene neko da obezbe|uje. I sutradan niko ne mo`e da veruje da sam ja dao ostavku, svi se ovako gledaju i u tom momentu, negde tamo oko 12 sati, Goran Petrovi} mene zove i ka`e, vidi bre ove yukele, imaju vladu mene ne zovu, na vladu. On je pomo}nik ministra i jedini nadle`an za jedinicu. Goran Petrovi} je napisao pismo vladi u kojem predla`e da se osnuje komisija koja }e da utvrdi prave uzroke pobune jedinice, pa ukoliko se na|e wegova odgovornost on daje ostavku. [ta oni rade? Iskqu~e mikrofon u vladi, ko jebe Gorana, formiraju ovu komisiju koja nikada nije uradila posao, a prihvataju Goranu ostavku. To sam rekao i kod Marka Kqajevi}a na sudu, da je Bati}eva komisija uradila svoj posao, premijer bi danas bio `iv. A ne ovo {to govori nesre}ni Sr|a Popovi}. ^im si pogre{no postavio stvar lo{ ti rezultat. Zna~i to je prva bila stepenica, druga je Bracanovi} itd. Zna~i ja tada opet drugi put odlazim na sopstveni zahtev, u`ivam, i ministar me zove posle dva dana, Mijatovi}u da bude{ moj savetnik. Ne. Ka`em ja, ministre mogu li ja kao Bo`a Prelevi} da ne radim ni{ta, ali ja nisam takav ~ovek. Ja vas da savetujem, vi ste ~ovek koji ne prima nijedan savet. Ja vama ne mogu da budem savetnik. Posle toga sam oti{ao u Skopqe, tamo }u biti u ambasadi godinu dana, ima}u rang ministra savetnika, raditi na{ posao sa Makedoncima, raditi na [iptaru itd., to je jedno moje veliko zadovoqstvo {to sam tamo radio, ostavio jedan dobar trag, a morao sam da se vratim kao da sam ja izvr{io neki desant pa be`im kad su Bracanovi} i ostali preuzeli BIAu. BIA-u prakti~no preuzima Legija i to zakonski preuzima. Ja sam bio u Vrwa~koj Bawi kada je bila ta sesija gde su oni govorili, nevladina organizacija, ovo je eto nova slu`ba BIA itd. Ja sam rekao, ministre mi smo kao slu`ba voleli da se osamostalimo, to sam ja vama uvek pri~ao, ali vi u najgorem trenutku za Srbiju pu{tate taj resor mangupima. To ja vama ka`em kao ~astan ~ovek. Ako ih vi ne znate ili se pla{ite, Mijatovi} zna svakog u du{u, i nemojte meni pri~ati, vi ste ne samo slu`bu pustili iz ministarstva, nego ste je prepustili mangupima, kasnije }e vreme pokazati da sam bio u pravu. Dakle, 2002. godina je ve} ozbiqna godina kada je Ha{ki tribunal ne ose}am tu, ali Ha{ki tribunal ose}am na jedan na~in koji je interesantan, to moram da sa~uvam za druga svedo~ewa, to je taj ~uveni Tani}, koga je britanska obave{tajna slu`ba pripremila. To sam ja rekao i Slobinim advokatima, i wihovo ime ~uvam, ja sam ~ovek koji mora da ~uva integritet te profesije. I rekao sam onda, zna~i pre nego {to sam napisao kwigu, napisa}u vam ja kako je to i{lo. Jao recite, ne}u, to morate da pro~itate u kwizi, da vas nateram da kupite rekoh, vas ima puno socijalista i kad budete kupovali ode kwiga. Zna~i, britanska obave{tajna slu`ba je kqu~na slu`ba koja prakti~no treba da priprema qude za Ha{ki tribunal. Godine 2002. britanska obave{tajna slu`ba je upravo, kako bih vam rekao, logistika Ha236

{kog tribunala. Kao logistika qudi, ali vrlo opasna logistika. Za{to ja vama ka`em logistika itd. Ono {to sam ja uspeo da saznam tih godina, pa i onih zadwih godina, svi ti qudi koji su u ha{koj kancelariji, tanki su {to se ti~e istra`nih radwi, policijskih radwi, to sam ja rekao i Yefri Najsu da i on pojma nema, on je ina~e pani~ar bio itd. I sad, oni to ne znaju i sad su tu Britanci kombinovali pa se koristi neka dvojna agentura ili neke brojne igre koje smo mi na primer imali sa britanskom slu`bom, koje }e prakti~no Tani} da otvori. To sam ja i napisao sa puno zadovoqstva. ^im je on otvorio, ha otvara i Mijatovi}. Sve se ma~ujemo nas dvojica. Preko Tani} engleska slu`ba tipuje budu}e insajdere za Hag, dovode ih do Be~a gde se zavr{ava posao, i na mene su bacili oko. Zna~i, u 2002. godini preko engleske obave{tajne slu`be se, i preko tih na{ih saradnika, prakti~no tipuju qudi i na razne na~ine dovla~e do Be~a. E to su ti pravi neki mogu}i insajderi. Jedan deo tih qudi }e se kontaktirati ovde, pre svega oficira Vojske Jugoslavije, {to je mene zaprepastilo, za neke me nije, znam kakvi su qudi, odra|eno je ovde u Beogradu, a sa oficirima je uglavnom kontakt bio u Budimpe{ti. Za{to, ja to ne znam. Znam ko je i{ao, i{li su i policijski oficiri, sa nekima su se dogovorili ovde, neki su se dodvoravali, neki se pla{ili, ne{to ka`u, ne znaju}i ono {to sam ja rekao, danas sutra }ete i vi da do|ete na red. Daj, nemoj da ti zajebava{. ^ak je Du{ko Mihajlovi} u svojoj kwizi rekao, Mijatovi} i Petrovi} su pravili, neugodne {ale na ra~un Gurija i Luki}a, nazivaju}i ih ha{kim kapitalcima. Ja sam zamalo, ali sam im rekao, qudi, do|ite da vas ja ne{to posavetujem. Luki}, ma ne... Daj Luki}u, lete}e{ ti onog momenta niz vodu kad ne bude{ osetio. Jer, ka`em, Luki}u ja sam ne{to shvatio odavno kad sam do{ao u slu`bu, i kad sam bio operativac i na~elnik itd., ne biram ja, politi~are, nego politi~ari biraju mene. Ne mogu ja da participiram sa politikom i to {to meni obe}a politi~ar, sto puta ja razmi{qam da li je to tako ili nije. Nisam ja blesav ~ovek. Ne, ja... Luki}u bre, boqe je da se pripremimo da vidimo {ta je bilo. To je moj qudski stav. Zna~i, ta 2002. godina je da se qudi najvi{eg ranga u policiji pripremaju da daju intervjue ha{koj kancelariji. Za mene se tra`i, zna~i bio sam u Skopqu kada ja prvi put, gledaju}i prenos, pisao sam ne{to, i vidim tog Tani}a da pri~a i govori da je imao kontakt sa mnom, sa Jovicom, izmi{qa trista ~uda. Tani} je bio na{ saradnik, radili smo ga po slu`bama, bio je u Gra|anskom savezu potpredsednik i bio je, bre, potpredsednik kod Du{ka Mihajlovi}a, wegov potpredsednik. Ratomir Tani}. Opasan je on. Udario sad na Jovicu, gore }e da pro|e nego Sloba. Jo{ 2001. godine Mihajlovi} i on se na|u u Parizu. Ne mo`e{ ti da pobegne{ u Parizu kad meni jave da su se videli u lokalu i da je ovaj izvr{io plasti~nu operaciju. Ja sam to znao 2001. godine. Zna~i, ja se vra}am za Be237

ograd i onda sa Andrijom Savi}em razgovaram, sa na~elnikom tada{weg Resora, i on ka`e, jao vidi{ {ta je ovaj Tani} uveo za slu`be. Zna{, ovo }emo da vidimo, i onda ka`e, hajde sutra ne{to sa Du{kom da se dogovorimo, do|i kod mene. Ja do|em, ka`e zna{, ovi bi iz Haga da razgovaraju sa tobom. Ko? Ka`e, ovi iz ha{ke kancelarije. Mislim da je to bio juni mesec. Lepo vreme bilo, se}am se. Ka`em ja, Andro nije meni problem, ja sa Bogom ocem da razgovaram... Ka`em, ja }u da razgovaram, ali sve mora da bude po propisu. Ja se ne stidim ni{ta, to {to ja pri~am pred ha{kom kancelarijom ja to isto pri~am belom svetu. Da ima jedna stvar koja nije istina, ja bih rekao `urim pobe`e mi autobus. Ka`em ja, svaki propis mora da se po{tuje, zna~i moram da se oslobodim dr`avne tajne, pa dobro mora, jer je nemogu}e da ja pri~am, a da to ipak ne predstavqa neku vrstu dr`avne tajne. A drugo, da ja budem otvoren. I to govorim i dan danas. Ma ja vi{e ne verujem ovoj vlasti. Ja znam da me tu negde yarate, danas–sutra i mene u neki jendek da nabijete, ne}u yabe da ginem. Danas, sutra }ete, rekoh, re}i to je Mijatovi} ne{to prodao, pusti}e Legija tu pri~u, ubi}e me bre ko kera. Burazeru, osloba|awe od dr`avne tajne i, rekoh, Andro bez toga nema pri~e. A ja znam {ta }u da pri~am. Dobro. Ja sam oti{ao u Skopqe, vra}am se u julu. Vra}am se i radim svoj posao. U me|uvremenu me zove da do|em. Ja dolazim, zna{ treba da se razgovara sa ha{kim istra`iteqima itd. Ka`em ja, sve ja to znam, ali bez osloba|awa od ~uvawa dr`avne tajne nema pri~e. I to je prva stvar. Prvo me osloba|a Savezna vlada, a Republi~ka vlada me oslobodi, a ja ve} obavio razgovor. Ja sam se malo na taj akt Savezne vlade oslonio, jedan deo oslobodio dr`avne tajne, ne mora sto, ali hajde. Ovi se posle popla{ili kada sam razgovarao. I {ta sad to ide. Ja dolazim, oni kao mene osloba|aju dr`avne tajne, ja ka`em dobro, sa~eka}u ja i taj akt. Pa je li mo`e ranije, zove me Mihov, Mijatovi}u mo`e li ranije, ne mo`e. Ma ne mo`e ranije, ho}u da me oslobodite dr`avne tajne, kada me oslobodite i dobijem papir ja }u da pri~am. Ma ne, bi}e sve u redu. Ma znam bre, ali dok ne vidim papir nema pri~e, sve je u redu kod mene. Ka`e Andra, e pa ima ako ho}e{ neku pripremu itd. To je ovaj, pogre{ili su wegovo ime {to je bio kod Svilanovi}a za saradwu sa Ha{kim tribunalom, wegov odbornik, ima tu wegovo prezime. Zove se Vladimir \eri}. On je bio glavni za saradwu sa ha{kom kancelarijom. On je bio glavni u \in|i}evoj vladi, ostao je vaqda i posle. Idem ja kod wega u SMIP na pripreme, ~ovek meni pri~a, ja ga slu{am jedno 15 minuta, vidim da nema {ta da me savetuje. Onda ja wemu ispri~am sat jedan, on ka`e, Mijatovi}u tebi ne treba ni{ta. Dobi}e{ ovo, sutra }e da ti stigne i, ka`e, radi sam sa wima. Dobro. Meni se opet sve vreme ~ini da je tvrda situacija. Ne verujem ja kako to stvari idu, znam kako se priprema, vidim Tani}a, znam ko ga je pripremio, znam i obave{tajca, znao sam ime i prezime obave{tajca. To ~uvam za drugu priliku tamo, zna~i ja znam, bre, ko ga priprema. Taj juri prema meni. Zna~i, engleska slu`ba u to
238

vreme juri i prema meni, ne bi li mene uvukli u tu pri~u i nude mi ~ak i kontakt kada sam bio u Skopqu da se na|emo u Pri{tini. Zna~i, ovo moram da ~uvam za jednu sasvim drugu priliku. Zna~i, za{to govorim logistiku, to je operativac koji je spremio mog saradnika, pa preko mog saradnika itd., eto Mijatovi} je dobar, nije u~inio ratni zlo~in, taj }e da svedo~i. Zna~i, ranija pri~a, zna~i engleska slu`ba je ta koja trasira, ona napravi put, posle ti mo`e{ da gura{ i biciklom, i trotinetom, ali kada ima{ makadam, sve je krivo. Ali kad stigne ovo, Bog da te vidi, kad te policija spremi. Ide sad, ne mogu da verujem, ja sam rekao da }u da do|em, kako to sve ide, i do|em kod Andre Savi}a i ka`em, Andro, ja ovo {to treba da budem, ako re{ewe do|e da budem svedok, ne sla`em se, ali nema veze, ubedi}u ja ha{ke istra`iteqe, znam ja {ta je svedok ako oni ne znaju, i znam {ta je zlo~in i kako se uspostavqa svedok. I ka`em, ja ovo ne obavqam privatno. Pa ka`e, znam. Ka`em, po{to zna{, ho}u ja sebe da za{titim, i od kriminalaca, Boga mi i od slu`be. [to od nas? Pa ka`em, ja znam kakvi smo, neki put ne mo`emo da pomognemo, ali nekom slomimo vrat, au, to znamo fantasti~no. Prema tome da budemo mi ~isti. Ti meni nemoj sada da pri~a{ daqe. Pa {ta predla`e{? Predla`em da znate {ta ja razgovaram. Pa {ta? Tek }e da do|u u moj stan da mi ozvu~e stan. To tebi ne smeta? Bo`e sa~uvaj, ~ak naprotiv. Ja ne tajim ni pred kim, a pogotovo pred ro|enom slu`bom i dr`avom. Moja dr`ava mora da zna {ta ~ovek koji je sedeo toliko godina na tom mestu razgovara sa ha{kim istra`iteqima. Zna{ li, ka`em ja, Andro {ta na{e kolege razgovaraju? Ka`e, ne znam. Nije dobro, ja sam poslao poruku 2001. godine svim kolegama, javite mi se kada vam se Hag javi. Da je meni neko takvu poruku dao ja bih se javio. Ja sam, bre, dr`avni ~inovnik, ja sam primao pare od dr`ave, nisam primao ni od Haga ni od ulice. I sad jedem penziju od dr`ave, ne jedem od Haga. Ka`e va`i, ka`e Bracanovi} lukavi, kao Mijatovi}u a mo`e i kamera. Pa rekoh nisam ba{ mnogo lep ali moglo bi, nije lo{e ni kamera. I Boga mi, do|u tehni~ari kod mene, uradimo aran`man, sve}e sve `ivo, nabijemo kamere u jednoj posebnoj sobi kod mene nabijemo skalameriju. Ha{ki istra`iteqi, dok nisam napisao kwigu, nisu znali da sam sve snimio. Pa i Yefri Najsa kada sam ga jebao onako nesre}no. Zna~i, sve je snimqeno. Kada sam sada rekao, a ja napisao kwigu, i ka`e dajte mi sada u slu`bi niko ne zna gde su kasete. Pa sam rekao, ne}u da jebem ovog Radeta, ja nisam zao ~ovek, ja se ni sa jednim od tih qudi, on da li je dobar je ovo {to znaju i radnici, ja imam i to. Iza{ao 2002. godine, mene ne interesuje {ta Rade radi, ne}u ni da ~ujem. Sretnem operativce, qudi, kako ide, e te{ko. Te{ko qudi, mislite da je meni bilo lako sedamdesetih. Pro}i }e, rekoh, svaka vlast, i uvek }ete pquvati stare{ine. Pquvali, bre, i mene ~ove~e, meni to nikad nije smetalo. To je jedino {to sam zabranio. Kad me neko ogovara rekao sam nemojte to da mi pri~ate, ja sam, bre, najvi{e voleo stare{ine da ogovaram. Pa to je lepota u dr`avnom organu, pa koga }e{ da ogovara{, ako ne stare{ine. To ti je najlep{e.
239

Ja lepo wih snimim, ne snimim, nego postavimo mi te ure|aje i 19. ~ekam da mi se sredwa }erka porodi, prvog unuka od we, i mo`e{ da zamisli{ kako izgledam. Sve televizije, sve novine to jutro javqaju, da je mene Savezna vlada oslobodila ~uvawa dr`avne tajne, da }u biti svedok pred Ha{kim tribunalom. Tako su objavili. I mo`e{ da zamisli{... sramota, to je Orli} uradio, to je sramno. Mo`e{ ti mene da oslobodi{ dr`avne tajne, pusti mene da ja odre|ujem svoj status, ja mogu da budem i za{ti}eni svedok, ne mo`e{ ti mene da blamira{ preko novina da qudi misle sva{ta. Pazi, zvone meni telefoni, ja jedva ~ekam da se }erka porodi, ja ho}u da padnem u nesvest. Ja zovem Mihova i psujem mu majku... Dana 19. jula 2002. godine, zovem Mihova i ka`em, na {ta bre to li~i, evo ova dr`ava je prekr{ila pravila, ho}ete li vi sad iz ove dr`ave zbog nepo{tovawa suda nekog da terate u zatvor. To je flagrantno kr{ewe va{ih pravila, molim vas. Rekoh, pogledajte dobro, a ja imam i pravila i Statut, i dopune i sve, ja sam to jednostavno profesionalno pratio, mene je to interesovalo. Ne da se sakrijem, nego da znam, jer znam i s kim imam posla, mora{ da vidi{ {ta tamo pi{e. Rekao je jao izvini, ne znam za ovo, rekoh, nemoj izvini bre, terajte se svi u materinu, i ti, i Savezna vlada itd. Pa ne znam ovo... oni }e da do|u, pa ovo oko 10 sati, ka`em primi}u ih, ali vi ste, bre, yukele. Tako sam rekao Mihovu. Kako vas, bre, nije sramota. Ja se, ka`em, ne pla{im, ali to nije na~in. Sva sre}a {to mi se }erka porodila u 9, oni dolaze u 10, dobio sam jo{ jedno mu{ko. Dolaze tri, zna~i dolaze dva istra`iteqa i prevodilac. Ovaj se zove Majkl Stepanovi}, a drugi je Fulton. Fultona znam od kada sam imao zvani~nu saradwu sa Hagom. Dolazio u pratwi nekoga, to je jedan Irac prqavi, yukela po opredeqewu, zna{ kad se opredeli{ da bude{ yukela, takav je. To je ~ovek koji se ubacio u te na{e pravosudne intelektualne krugove, i{ao je po splavovima sa tu`iocima on je pla}ao, sve sam ja to znao jo{ 2001. godine i znao sam s kim imam posla. Zna~i, wega su doveli da tu bude kod mene i taj Australijanac. Rekao sam mu, lepo srpsko prezime kume, ali kad ti ne zna{ nijednu re~, terao sam ovu prevodioca da sve {to ka`em da se prevede, Marina se zvala taj prevodilac. Onda je on meni po~eo da pri~a malo srpski, rekoh kume, {ta je, nemoj molim te vi{e srpski. Objasnili su mi {ta treba da rade, dali mi tu grupu pitawa koju sam ja ina~e i ranije dobio {ta }emo mi da pri~amo. Ja sam, na`alost, iako dobre voqe, od sedam grupa pitawa, prakti~no moga samo jednu grupu pitawa da obradim i rekao sam, tako kako ste vi koncipirali pitawa, te{ko ja vama mogu da pomognem, ali ja sam sad tu i gotova pri~a. Onda sam ih obavestio da sam dobio unuka, da }e sad po srpskom obi~aju da budu pitani i ~a{}eni alkoholom i kafom i da ubudu}e u mojoj ku}i mogu dobiti samo kafu i kiselu vodu ako je piju, zato {to mi moramo da uradimo jedan posao i da oni u tom smislu meni nisu dragi gosti. Ja sam rekao da sam po{ten ~ovek, prvo to moram da vam ka`em. A onda, na primer, u neko doba `ena u{la kod mene oko
240

pet sati, zove me kao do|i, ja do|em, ka`e gle bre uve~e }e da do|u, da gurnem pe~ewe, zna{ kako je kod nas, mora da se secne malo uve~e. Ja sam umoran, ja razgovaram, u bermudama sam i bos, jer je vru}in~ina velika. Nemam nijedan papir ispred sebe, to je ono {to sam te kretene upozoravao, papir, ma ne daj guz papir ako je slu`beni, nema, ne znam, nemam ni{ta. I stavqeno je bilo pe~ewe i, na primer, po~iwe da miri{e, i ja ka`em da to nije za wih, da je to za prijateqe, ako su zaboravili da mi nisu prijateqi u velikoj su zabludi. Zna~i, ovo je za prijateqe, taj miris mogu samo da wu{e, kafa, ne mo`e da dobije ni pi}e vi{e, pi}e jedno. Ne}u da ~astim ceo dan, nisi dobro do{ao kod mene i gotovo. Idemo sad, zna~i {ta oni od mene o~ekuju, oni to meni pokazuju, me|utim, kre}u od onoga {to ba{ nije protokolarno. Kre}u prakti~no od ro|ewa. Zna~i ja moram da obja{wavam od osnovne {kole do kretawa u slu`bi itd. Kada ja pogledam onu grupu pitawa ne bi ba{ to moralo da ide, me|utim, insistiraju i ja polazim od toga i ka`em dobro, hajde, da ne di`em tu tenziju da eto... ne znam, ne pravim neprijatnu atmosferu. I mi smo, Boga mi, taj prvi dan, evo ima tu pi{e {ta smo mi to razgovarali, to dugo traje i osnovna stvar koju ja wima ka`em, u startu sam ja wima rekao, da ja znam {ta je ratni zlo~in, da sam u tome u~estvovao i izrazio sam i tada, i danas, ~u|ewe za{to su oni tra`ili razgovor sa mnom u statusu svedoka. Rekao sam postoji neki drugi na~in, svedok rekao sam, molim vas to je prejudicirawe, unapred, ja dobro znam u krivi~nom procesu {ta zna~i svedok. Ne sla`em se, ali sam ja siguran, zna~i ja sada garantujem, da ja ne mogu biti svedok iz vrlo jasnih razloga, vezano za zlo~ine koje sam saznao slu`beno ja sam to gawao. Ostale zlo~ine ne znam, ~itao sam po novinama kao i vi. Prema tome, nisam ja tako dragocen kako vi vidite. I onda ide ta stvar, mi smo to sad krenuli, ide dosta tih detaqa, puna tri sata se bave mojom li~no{}u, zna~i komletnom, od ro|ewa, porodice, {kolovawa, onda idu u to {ta sam sve radio u slu`bi. Ja sam rekao i da to nije ba{ tako, te da im to sada ne treba. Odgovorili su ne, to treba, i tada ja vidim da je koncept, kada te stave za svedoka otprilike ovakav, a to je sigurno tako, pokaza}e se ve} drugi dan. Koncept je ovako, ti si ve} sada svedok i sada je pitawe gde }emo te zaka~iti kao svedoka, na dva, tri ili pet mesta. Ako se bude{ gicao vrlo lako prelazi{ u onu drugu stranu. Zna~i, pretwa da mo`e{ biti na optu`nici. Ja to znam da oni govore, ali ja imam to zadovoqstvo {to znam da ja na drugoj strani ne mogu biti. Isto tako sigurno ni na ovoj, jebe{ svedoka, ja nemam svedo~ewe o ratnom zlo~inu, osim ono {to sam procesuirao ili da neko ka`e ne, nije tako kako ti ka`e{. Zna~i, mi taj prvi dan provodimo, i {ta sam radio, i gde sam radio, i kako sam radio, govorim im ne{to o Albancima, ne mogu da se setim sada ovog momenta sve tog prvog dana, i jedno od tih pitawa bilo je oko Frenkija Simatovi}a. Ko je Frenki, {ta je on radio, ja sam bio na~elnik, i onda ja ka`em, ja sam bio na~elnik Druge uprave, a moj zamenik Frenki. Au, kakav
241

kqu~. Ne znam ja tog momenta da je to va`na stvar. Po{to je meni Frenki zamenik, znate koliko sam ja tek crni gavran, kad je ovaj wima gavran ja ne znam, ali zamislite koliko sam ja crn a ja wemu {ef. Pa ja sam tek taj... [ta je radio Frenki? Ka`em, znate {ta, da vam objasnim jednu stvar, tad ja shvatam gde }e to sada da vodi. Sutradan se pokazuje gde ide. Ja ka`em, da vama objasnim jednu stvar. Frenki je bio moj zamenik u obave{tajnoj upravi i on je pokrivao jedan deo kao zamenik pre nego {to sam ja do{ao. Kod nas je takav bio raspored da u taj deo koji je on pokrivao kao obave{tajac ja se nisam u to petqao. S druge strane, on je prakti~no fiktivno tog momenta bio zamenik, mo`da mesec dana zaista, ali je on tada ve} postavqen kod Jovice za specijalnog savetnika, a kod mene posle toga je na platnom spisku zato {to je ve}a plata. Pa kako to, pa ka`em tako. Vidim ne svi|a se wima to, bilo bi najboqe da smo Frenki i ja, ho}e{ da pri~a{ ti, Frenki, Jovica, kakav trio ili kakav divan svedok protiv dvojice. To je to {to }u ja brzo shvatiti. Zna~i, idu ~ak insinuacije, pa on meni bio zamenik itd., pa i{ao ovo, pa nije. Onda imam problem sa zapisnikom, ve} ih usporavam, pa ka`em nisam tako rekao. Prvo sam pustio, zna{ ono dva sata pri~aju i ja se onda setim ka`em, kume, da mi i{~ita{ to {to sam ja rekao. Prevodi ova, ja ka`em Marina, ja nisam to rekao, je li ti to lo{e prevodi{, zna~i pitam ja prevodioca, je li ti to Marina lo{e prevodi{? Pa ka`e, Mijatovi}u ja mu to nisam rekla. Zna~i ja tada vidim... nisu to ~isti qudi. Ona dobro... jo{ ona meni ka`e... ja ka`em, Marina trudi se bre, ovo je ozbiqna stvar bre. Ka`e, Mijatovi}u ~asnu re~ ti tvrdim. Par puta nam se, zna~i, dogodilo da... ~asna re~, ja to nisam rekla. Ka`em vodi ra~una, ja sam vrlo... ja sam prvo tolerantan, drugo sam zajeban tip, usta}u i otera}u vas sve bre u materinu. Odoh ja u Skopqe, mene ne mo`e niko da zadr`i. Ne postoji ~ovek koji je uticao na moje odluke. Mada to nije dobro, ali sam ja takav ~ovek, i reci im tako. Zna~i, to je taj dan gde sam ja tu dao presek slu`be, dao mnoge stvari, i zavr{ili smo negde oko osam sati, ~ini mi se, uve~e. Ja sam wih smorio `estoko. Zna~i, jedva su iza{li iz mog stana. Wih dvojica iza{li iz mog stana i onda su rekli do}i }e sutra opet oko deset. Ja ka`em vi mnogo spavate, do|ite u sedam da se ispri~amo, ja }u malo da legnem da odspavam i teramo daqe. U petnaest do deset me zove Mihov, {ef kancelarije, i ka`e, Mijatovi}u, slu~ajno je Yefri Najs ovde u Beogradu, a ja sam znao da nije slu~ajno. Ja sam bio `andar pa uvek znam kada on do|e ovde. Ne sad ovo kad pi{u novine, znam ja i kad ne pi{u. Kao slu~ajno on do{ao i kao Yefri je pro~itao zapisnik od prethodnog dana i stra{no bi `eleo da me upozna. Ka`em ja neka do|e. Posle ja razmi{qam o tome {ta je sve pisalo. Rekoh, mamicu mu, {ta je on to na{ao da jedva ~eka mene da vidi. Nije on sad neki levi, to je ~ovek koji vodi Slobu. Nije on mene video, da me poqubi i da mi ~estita, nego da me dovede u Hag i da me nabije preko puta Slobe, samo to, {ta drugo. Jer smo govorili o Milo{evi}u itd., ja to {to sam izneo o Milo{evi242

}u to je `iva istina. Nesporazum }e, zna~i, biti i taj dan i zadwi dan oko te wihove pri~e itd. Dolazi Yefri Najs, ja sam ga tu ru`no opisao kako jeste, stvarno je kao kanarinac obu~en, pa je bio sa nekom devojkom koja mu je u obezbe|ewu. Ja sam rekao da imam predrasude prema qudima, koji imaju `ensko obezbe|ewe, pa sam govorio o Gadafiju. Dolazi on takav, to je neverovatno, zna~i to je ono {to ~oveka pobuni. Pazi, ako si normalan, zna~i digne ti dijafragmu. Prvo je u{ao u moj stan, zna~i ti si moj gost, nema veze {to si ti tu`ilac. Zna~i mora{ da po{tuje{ ne{to. Ja sam ulazio u tu|e stanove lo{ih qudi, ulazio sam u pretres, izvodio qude iz tog stana, ~ak sam i dobio to da na jednom zapisniku o pretresu Milan Mladenovi}, sin Marka Mladenovi}a, napi{e qudi su vodili ra~una i o stvarima itd., a i o wemu kao li~nosti i o wegovoj porodici. To je jedna od najve}ih satisfakcija ne samo moja, nego svih tih qudi koji su u~estvovali u pretresu koji je trajao sedam sati. Zna~i, i u takvoj situaciji nisam dozvolio bahatost jer nisam hvatao narkomana, to su ipak, kako se to ka`e, politi~ki neprijateqi bili. Mora{ da ima{ ipak, odnos prema tim qudima. Ti u|e{ u moju ku}u, prvo mi ka`e{, i on ka`e, kao da je pro~itao izjavu, da su moja kazivawa stravi~no dobra, da on to ocewuje... zna~i ja govorim to {to je rekao Yefri Najs u mom stanu 20. jula 2002. godine u 10, 20 ili kasnije. Da ka`e meni, ne znam da li vi znate koja su va{a pravila itd. Ka`em, ja apsolutno dobro znam nemate razloga... Ne, ne, ne, da }e on mene da nau~i, ka`e znate itd., kad mi to sve procenimo, a vi ste takvi i takvi, vi ovo i ono, mi to kad procenimo vi mo`ete kao da se odlu~ite da do|ete sami da budete svedok. Ali kad mi procenimo, burazeru ne mo`e Bog da te spasi. Ima na silu, ka`e, da vas dovu~emo. Ka`em, {ta si ti rekao? Ka`em prevodiocu daj ti meni jo{ jedanput neka on to ponovi. Onda sam blago rekao da je to prvo nevaspitano to {to on meni ka`e, da je to neuqudno, da ja, da li }u biti svedok ili ne}u biti svedok, to }emo tek da odlu~imo ka`em, gospodine Najs, kada zavr{imo razgovor. Ne dozvoqavam takav odnos u ro|enom stanu. Ja dobro znam {ta je svedok, ja znam kada se mogu na}i u ulozi svedoka, pogotovo kada su u pitawu ratni zlo~ini. Ali, qudski ne mogu da dozvolim da vi meni pretite, ja to ne dozvoqavam. Ja sam prek ~ovek. A onda sam rekao, bilo bi mnogo pametnije, ja pratim proces Milo{evi}u i nisam Milo{evi}ev istomi{qenik, nikako, on je socijalista, ja nisam. Nisam ni protivnik, pratim {ta se radi u Hagu. Ono {to vi radite u Hagu je cirkus. Milo{evi} mo`e da radi, on je okrivqen, mo`e da radi {ta ho}e, ali vi to {to radite gospodine Najs je bezobrazluk. Kako, ka`e, bezobrazluk, {ta, dajte primer. Ja sam wemu davao primere {ta on kao tu`ilac tamo radi i {ta to nije dobro. I rekao sam, vi najverovatnije, bez obzira koja je razlika u pravnim sistemima, vi verovatno neke stvari ne znate. Ne mo`ete mi se vaditi na anglosaksonski sistem. I onda sam rekao, vi od Ha{kog tribunala pravite kafanicu, sudnicu, ludnicu. On se ~ovek izbezumio. Ja to nisam video. Pri~aju mi ovi posle toga, on je bio crven kao rak. Za{to? Pr243

vo, nije o~ekivao takvu reakciju, to pod jedan. Pod dva, ja to radim pred wegovim ~inovnicima. Jedan Yefri Najs, koji ko zna {ta je radio, to }u posle da ~ujem, sedi ~ovek u bermudama i psuje mu mater. Ja mogu da mu psujem mater zato {to ja nisam ratni zlo~inac, nisam u~estvovao... nije moja slu`ba u~estvovala u ratnim zlo~inima. Da li je neko negde skrenuo, sjebao se, to je wegov problem. Bila su sva tri lepa dana, zna~i ja mewam imiy, mewam majice samo, ali bermude ostaju, i bos. On je u jednom momentu ustao, tra`io VC, nije mogao da pogodi ni taj VC. Onda se on vratio, malo ne{to ubla`io i vidim... mi nismo proveli vi{e od dvadesetak minuta, mo`da pola sata, ne vi{e. Bila je jedna napeta atmosfera, i on je meni jo{ jedanput rekao, ali upotrebio je re~, vi mo`ete biti transferisani. E ka`em mu ja, jedi govna, tako sam mu rekao, nemoj ti meni da sere{ tu kada }u ja... pa ova prevela nemoj ba{ to da mu ka`e{, ali je morala da ka`e ovo {to sam ja smatrao da je nestru~an i da je to najve}i problem u sudnici, i rekao Milo{evi} mo`e da ide na rukama, to je wegovo pravo, a vi, nije va{e pravo da radite to {to radite. U redu, on je ipak rekao eto ostaju tu kolege, da je on to ocenio kao odli~no svedo~ewe. Ja sam rekao dobro. Izme|u ostalog, on je meni rekao, ne tako decidirano, zna~i kad je rekao vi mo`ete svedo~iti, ali }ete u`ivati potpunu na{u za{titu. Ja sam rekao hvala, meni ne treba ni za{tita moje zemqe. Zna~i, to je re~enica koju sam ja rekao. On je rekao, ako svedo~ite mi vama dajemo punu za{titu. Rekoh, od vas ni{ta. Ne tra`im ni od moje dr`ave, zna~i to je jedini moj odgovor. Kada smo mi to prvo ve~e zavr{avali razgovor, onda je meni Majkl, kad sam ih pratio, rekao, kao znate Mijatovi}u, ovo je dobro. Ne znam {ta je bilo drugi dan, to nije ni va`no, kao ovo je dobro, ovo {to sam rekao mislim da je dobro, ovo je dobro za sve qude o kojima ja govorim. Znate, evo ovo gospodin Najs, mo`da se niste razumeli itd., nemojte kao... mi vama nudimo za to svedo~ewe dobi}ete zapisnik, to je {to jo{ treba da se doteruje, i onda je on meni po~eo da obja{wava, sav taj zapisnik kao ide u Hag, onda ka`e jedno mesec-dva dana }e trebati to da se sredi. Kad mi to sredimo mi }emo vama da po{aqemo zapisnik nazad. Jer on je ve} procenio prvo ve~e, zna~i ovo je va`na stvar, jer on je kao glavni bio, nije Fulton bio glavni nego je Majkl bio glavni, ovaj na{ Australijanac Srbin. Mi }emo, ka`e, to sve da obradimo, pa }emo onda vama da po{aqemo, pa }ete onda vi da vidite {ta nije u redu, pa }emo onda mi da vratimo i kad usaglasimo sve to onda }ete vi da potpi{ete, kada vi potpi{ete onda }ete vi da do|ete kod nas u Hag i onda }emo mi da sednemo i da po tim nekim pravilima koja... ja nisam ulazio u sve to, te tabulatore da odra|ujemo po svim tim stvarima. Ja sam rekao, a {ta trebaju mi dva dana, ja ne vidim {ta je to. A ne, ne, ne, to su sjajne itd., mo`e{ ti da vidi{ {ta je to tu. To sam ja sve lepo objasnio, to wima vrlo koristi, evo i Yefri je zato do{ao itd., i vi nemate da brinete za ovo. Mi vama obezbe|ujemo gde ho}ete, za{titu bilo kakvu, novac, to nije u pitawu. To je on meni rekao, to nije nikakav problem.
244

Ja sam wih za Vojislava otka~io, oni mi nisu rekli ni{ta u tom smislu nego su bile “Ose”, to je sad drugi dan. Ja ne znam da li sam to pri~ao, ja sam se sa wima oko Vojislava distancirao. Ja sam rekao pustite tu pri~u. Za Vojislava je bio najva`niji drugi dan, kod “@utih osa” i kod Vu~kovi}a, zna~i to je najdu`a tema o kojoj smo mi razgovarali za tri dana, zato {to su oni smatrali da iz ovoga Repi}a, iz ovoga {to sam ja sve to pri~ao, treba da ih dovu~em do [e{eqa. Zna~i, to nije bila, kako bih rekao, stvar na primer u ovome {ta vi mislite, nego... i onda je [e{eq, i oni su... Bilo je to navo|ewe. Ili, na primer, pita me znate li za akciju “Potkovica”. Rekoh prvi put ~ujem. A da li znate o proterivawu Srba iz Vojvodine. Ka`em otkud ja znam. Ja prvo ne znam da je bilo, ali ne znam ni ko to, ja to nigde nisam ~uo. Ja `ivim u Srbiji, da li je neko nekog tajno preveo ja to ne znam, ali qudi ja to od vas prvi put ~ujem. Onda, kako ne znate za “Potkovicu”? To ne{to na Kosovu. Rekoh, ne znam bre qudi, nemojte mene da uterate u to. Tu sam ih uhvatio na zapisnik kad je ono bilo. [e{eq je poslao jedinicu tu i tu, a ja pri~am ne znam ovo... jesu li oni imali kao... ide na ove “@ute ose”, ka`e to su bili pripadnici Srpske radikalne stranke. Ka`em ja, pazite ovako, ja ne znam da li su svi bili pripadnici Srpske radikalne stranke, ja znam da se jedan legitimisao, ne mogu rekoh da se setim za @u}u koji je komandovao da li je bio ~lan ili nije, ja to ne mogu da se setim. Za ovoga znam zato {to se tako legitimisao, {ta je on tada bio, nije bio itd. Ali ne, wega je poslala Srpska radikalna stranka itd., ka`em on se sam javio. Nisu ga oni hvatali lasom, nego on do|e tamo, kao dobrovoqac itd. A {ta ste vi znali o tome? Ka`em, ja nisam znao o tome ni{ta. Zna{, ka`e, niste znali. Ka`em, stvar rezervnog sastava, stvar dobrovoqaca, nije stvar slu`be, to je politi~ka stvar. I onda sam obja{wavao. Wemu ka`em, molim vas, za vreme Prvog svetskog rata Srbi su dolazili kao dobrovoqci da brane tada Srbiju, sa aspekta {to vi mene danas pitate, svaki dobrovoqac je zlo~inac, {ta sad. Oni bi iz Prvog svetskog rata bili isto tako ratni zlo~inci. S druge strane, ja opet vama pri~am, ja ne znam ni koliko su “@ute ose” imale qudi. To se sve de{ava kada je Yefri Najs iza{ao. Pa kako, ka`e, vi to niste znali ranije? Nisam znao ranije jer nema ko da mi ka`e. Drugo, pedeset puta obja{wavam, ja sam daleko od rati{ta, na rati{te su nasloweni novosadski centar, vaqevski centar, u`i~ki centar. Kod mene kad do|e to je probrano. Nema kod mene da li jesi, ili nisi, ili si `rtva, ti to tamo ve} govori{. Sve {to ovi propuste do|e kod mene. Da li to koristi ili ne koristi, to je drugo pitawe. Koliko je [e{eq imao dobrovoqaca, koliko u Beogradu. Ka`em, qudi bre, ne znam ja to, nisam ja sedeo u {tabu [e{eqevom, da bi znao koliko je [e{eq dobrovoqaca imao. Nisam se bavio dobrovoqcima. Nije u domenu rada, kada je rat bio, problem Slu`be dr`avne bezbednosti da vidimo ko anga`uje dobrovoqce. Jedino {to je tada bilo javno deklarisano da ima neko dobrovoqce, imao je [e{eq i pre wega imao je Vuk
245

Dra{kovi}. I ka`em wima, i rekao sam drugima, molim vas, pri~ajte vi tamo sa [e{eqem {ta su radili dobrovoqci, nemojte mene da pitate, ali prethodno morate da odete kod Vuka Dra{kovi}a. E pa wegove dobrovoqce smo mi radili kao slu`ba, ne kad su oti{li, nego pre nego {to su oti{li na rati{te, znali da su bitange bili, sve lopine. Znali smo i gde se pripremaju itd. To je bio olo{ koji je krenuo i nazvao sebe dobrovoqcima, to sam ja rekao wima. Molim vas, zna~i neka vam objasni Vuk Dra{kovi}, nemojte ja vama da obja{wavam. Pa za{to? Ka`em zato {to znamo da su se obu~avali na Adi ciganliji i jo{ nekom streli{tu, ne znam koje, video sam imali su oru`je, to je bilo nezakonito. Mi smo spremili informaciju i pripremali se za hap{ewe. Dok smo se pripremali za hap{ewe oni su oti{li tamo i pola je poginulo, a pola pobeglo. To nisu bili heroji, znamo koje je to dru{tvo bilo. On je pravi sagovornik, ja nisam. Osim ovih koje smo priveli, ja nijednog dobrovoqca nisam video, op{tepoznata je bila stvar. I rekao sam, molim vas, pa [e{eq pri~a da je slao dobrovoqce, pitajte wega, nemojte mene da pitate, i koliko ima, i za{to ima, i {ta su radili, i kako su radili, ja to ne znam. Zna~i, u ta tri sata je to bila glavna stvar. De{avalo se, ~ak, da posle dva sata to ponovo pitaju, a ho}ete nam re}i jeste li jo{ nekoga tra`ili iz Bosne. Ka`em nismo. A {to niste? Pa ka`em nemamo podataka. A kako to da su wegovi dobrovoqci, a da on ne zna da su po~iweni zlo~ini tamo? Ka`em, ma nisam ja sagovornik, pa nemojte mene. Pa vi ipak ste... kao ja sam na~elnik Beogradskog centra, [e{eq je bio, kako ja to ne znam. Pa ka`em, qudi ne mogu da znam. Nije to bilo u delokrugu rada, nismo imali informacije da [e{eq priprema qude koji }e biti izvr{ioci ratnih zlo~ina. Da smo imali neku informaciju mi bi digli i [e{eqa, nemojte ka`em da pri~ate. Imali smo mi, rekoh, sa wim jednu nezgodnu situaciju koju smo mislili da razre{imo, ali nema veze sa zlo~inima. Ali, to nije bilo. Zna~i, osnova kod ove pri~e je bila da ve`em... jer to je bilo neophodno. Da sam vezao [e{eqa za ubistva, naloge, podstrekavawe, pod wegovim uticajem, samo jedna re~ je falila, zna~i jedna re~ da u ovoj mojoj pri~i, koju sam ja ovde napisao tako malo... ovo je kwi{ki, a ovo {to on ho}e malo da produbi, zna~i falila je jedna re~, da sla`em. Zna~i jedna re~ da sla`em i da obezbedim i za{titu, i novac itd. Neko mo`da ho}e, ja ne}u? Izbor zemqe za mene i porodicu je bio samo stvar dogovora gde }u, {ta }u i kako }u. Zna~i oni obezbe|uju za{titu i meni i porodici u zemqi koju izaberemo. Sve se to, kako oni ka`u, kompenzuje i kroz novac i kroz sve. Ka`u, Mijatovi}u vi samo da svedo~ite, zna~i to prvo ve~e. Tre}e ve~e smo mi to zavr{avali ne{to ranije, potpuno sam ih sludio, prvo su hteli da u petak mi razgovaramo i oni ka`u, e fino, oni idu kao na vikend, pa u ponedeqak. Tad sam rekao, vi mo`ete da idete na vikend i vi{e me nikada ne}ete videti. Kako to? Zato {to ja, sutra je subota, ho}u da se odmorim, u nedequ idem za Skopqe. Mene ne interesuje {to ste vi do{li iz Haga, jer ja radim svoj po246

sao. Boga oca ja u ponedeqak ne ~ekam i mnogo sam vam, ka`em, dao, dva dana. Unuka nisam video, zna~i nema {anse da me vidite. Nema dr`ave da me natera na to. Onda su oni okretali telefone i tek negde oko tri pola ~etiri popodne dobili saglasnost, i onda je Fulton rekao, au zajebao si mi vikend. Rekoh, ti si mene zajebao malo vi{e od vikenda, ali }e{ da sedi{ tu i tre}i dan da me slu{a{. Mi smo, na primer, to zavr{ili, oni su to napravili, ja sam se vra}ao ponovo, nisam bio zadovoqan zapisnikom, i tada ide taj posledwi moj razgovor, 21. jula 2002. godine, sa wima oko svega toga. Zna~i radili smo, ne mogu da se setim {ta sve, nismo se vra}ali na [e{eqa, vra}ali smo se sada na Slobu vrlo, vrlo ~esto. To je za Slobu bio stra{an, zna~i taj stra{ni pritisak je bio prema Slobi, jer sam obja{wavao neke kqu~ne stvari. Jedna od kqu~nih stvari zna~i da ve`em Slobu za upravqawe slu`be. Ja sam to wima obja{wavao i rekao sam, molim vas qudi, ja ne negiram to {to vi tvrdite da je Jovica Stani{i} imao papir gde je od 1997. godine, ne znam koje, slu`ba pod komandom Slobe Milo{evi}a. Ali, ja ka`em vama papir je jedno, a istina je drugo, i ne}ete mo}i da imate drugu istinu koju `elite, da ja dam izjavu da je Sloba rukovodio slu`bom. Ka`em, nemojte qudi, ja to vama ne mogu da dam, ali }u vam re}i za{to. Ja znam za{to je to dobijeno. Jovica Stani{i} se sukobio sa Vlajkom Stojiqkovi}em od prvog dana, i koncepcijski, i qudski, i kako god ho}ete, i mi smo znali {ta zna~i dolazak Vlajka. Predsednik dr`ave je taj koji odre|uje ko }e biti ministar, ne odre|ujemo ni ja ni Jovica. Mi mo`emo da se sla`emo ili ne sla`emo, u jednom momentu je predsednik Milo{evi} Jovici iza{ao u susret dav{i mu taj papir da ga ne gazi Vlajko. Zna dobro Sloba kakav je Vlajko. Zna i kakav je Jovica, i onda je napravio jedan kompromis. Da ne bi Vlajko terao Jovicu da stane mirno, a verovatno bi ga terao kakav je, onda je Jovica rekao, ja ne}u da radim, onda je Sloba rekao, zna{ Sloba je znao neki put da bude pomirqiv, pa je onda rekao hajde Jovice... verovatno mu je Jovica rekao predsedni~e vi onda da komandujete, ja da Vlajku ne dvorim i onda je Sloba to napisao. To je istina, to je ~iwenica, to je fakat. Ja sam wima rekao, znate vi na|ite, tra`ite na{e zapisnike, nema nijednog sastanka posle toga, da ne govorimo pre toga, da je nama do{ao Jovica Stani{i} i rekao, predsednik Republike rekao to i to. Nije, zato {to nije fakti~ki upravqao i nemojte vi, taj va{ papir, vi mo`ete da ma{ete s wim. Ja vam ka`em da Slobodan Milo{evi} nije upravqao slu`bom, zato {to sam bio na~elnik Beogradskog centra i Jovicin pomo}nik. Ako bi ko osetio, ne da mi ka`e, nego osetio, to sam ja. Slobu ne interesuje Leskovac, ali ga interesuje Beograd. Ja u 10 sati moram da referi{em Jovici {ta se dogodilo, jo{ mu dajem napisano... To je `ivot qudi moji, nije to kako mali Mikica zami{qa, nego to su ozbiqne stvari. Ka`em, Milo{evi} nije rukovodio na{om slu`bom. To je bila jedna od stvari koju su tre}i dan izabrali da gaze. Pa kako to za Frenkija, pa da li ovo, pa Jovicu, pa ovo, pa onda opet malo a koju ste jo{ vi to
247

paravojsku terali na sud. Pa ka`em, ja ne znam nijednu. Kako vi mene pitate koju sam ja paravojsku ili za{to nisam. Ja sam odmah rekao, nemojte da me nervirate za{to nisam. Onda se vra}aju na Kosovo, pa opet tamo neko mesto. Ja sam rekao boli me }o{e, ja sam bio u penziji te 1999. godine. Da vam objasnim, ja sa tim stvarima nemam veze. Zna~i, aspekt je bio na na{e qude, pre svega na Jovicu i Frenkija i na Slobu Milo{evi}a. Na Slobu su me vra}ali, ja nisam mnogo to pisao, pazi, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pro|e{ jednu partiju pa na Slobu, pa te susrete, pa... ja sam rekao koliko sam puta ja bio, rekao sam koji je to bio odnos, strogo profesionalni, obja{wavao. Ka`em, u vi{epartijskom sistemu ja nisam znao {ta radi predsednik SPS u gradu, a kamoli {ta radi Vojislav [e{eq. Pa jeste li imali sa [e{eqom kontakte kad je bio potpredsednik? Ka`em, kako da imam kontakte, samo je Jovica Stani{i} bio taj koji je odr`avao ovaj i onaj kontakt. E, kakve je odr`avao kontakte sa [e{eqom? Ka`em, ja to nemam pojma. Jovica Stani{i} kad krene, ide negde, on meni ne pri~a kod koga ide. Ja moram wemu, da pri~am gde idem, to je tako kod nas ustrojeno. Po svaku cenu su pitali za wihove veze, Jovice i Slobe sa Bosnom, Hrvatskom, na tome se `estoko insistiralo, Srebrenicom i Vukovarom. Srebrenicu i ^elopek sam obja{wavao, rekao sam to sam gonio i to znam, a ostalo ne znam. ^im sam imao ne{to, ja otvoreno na sud. U to doba, rekoh, kod Slobe. Prema tome, nema tu nikakve pri~e, nemojte sada da se ja vra}am. E, kad smo mi to sve ispri~ali, vra}ali, poku{avali da uve`u i te stvari i onda je bila ona, ta zadwa varijanta, kad smo krenuli, onda je on rekao, eto bez obzira, taj mali incident sa Yefri Najsom, on nije poremetio to moje kazivawe, jer moje kazivawe, ne da je dobro, nego da je to moje kazivawe jedan sjajan dokument. Ja sam pitao, dobro kada }ete vi taj sjajni dokument da mi po{aqete. Pa ka`e, treba}e nam jedno mesec dana, to treba i bi}u ja na vreme obave{ten, mnogo vam hvala itd. I onda je rekao, znate gospodine Mijatovi}u, jako je va`no da se vi pojavite kao svedok, vi ne morate da se brinete, sve smo mi to obezbedili, ako ose}ate da je neka ugro`enost vi to mo`ete da ka`ete, ako ne, ima ovde novca... vi o tim stvarima nemojte da brinete. Zna~i, va{a za{tita, ne morate da se, ka`e, pojavqujete ni ono za{ti}eno, ne}ete biti... zatvorena }e biti sednica. Ka`em ja, meni ne trebaju zatvorene sednice. Ne, ne, ne, znate to je zna~i potpuna za{tita, mi }emo doneti odluku, mi }emo sad vama re}i kako ste vi... u kojoj ste vi varijanti najboqi. Pa rekoh, ja sam u najboqoj varijanti ovo {to sam rekao, ja od toga ne be`im. I, ka`em, sada jednu stvar ja vama da ka`em, sada dolazi do tog posledweg nekog nesporazuma sa aspekta wih i mene, meni to nije nesporazum, onda sam ja rekao, znate moje poimawe pravde i va{e je verovatno razli~ito, mi smo razli~iti qudi, razli~ito vaspitani. Ja znam da vi ovo ho}ete da koristite protiv Slobodana Milo{evi}a. Ka`e da. To je ~isto. Ja li~no ne vidim {ta je tu protiv wega, ali, rekoh, to je moj problem i ja ne ulazim
248

u to {ta vi to razmi{qate. Ali, rekoh, ima jedna va`na stvar, koju ja sada vama moram da ka`em da to ra{~istimo danas. Ja smatram da svako ima pravo na odbranu, svako ima pravo na svedoka itd. Vi morate da znate, danas–sutra mo`e gospodin Milo{evi} jako nerado da me pozove da mu budem svedok, jer sa mnom ima ru`nu uspomenu, i ja to vrlo razumem, vrlo razumem. Ali, kad je ko`a u pitawu nema tu da li je dobra ili ru`na uspomena, gospodin Milo{evi} mo`e da se opredeli kad sve to pro~ita, jer, koliko ja znam, morate i wemu da date, on mo`e da se opredeli da me uzme za svedoka. I ja }u se, ka`em, gospodine vrlo rado odazvati da mu svedo~im u onom delu ovoga {to sam ovde rekao. Zna~i, i vama i wima. Ka`e, znate to ne mo`e tako. Ka`em ja, to vi ka`ete ne mo`e, vi mo`ete da odlu~ite, ja sam ~uo {ta je rekao Yefri Najs, ali vi morate da ra~unate na moj stav. Ja to tako vidim. Ja ka`em, nisam kapetan Dragan, kreten koji ode pa zove Frenkija iz hotela, pa onda mo`ete da mu name{tate {ta ho}ete. Ja nisam budala, ja s vama otvoreno razgovaram i vama ka`em {ta }u ja da uradim. Istina nerado, ali ima pravo Milo{evi} na odbranu. Pa znate, to ne bi bilo zgodno, pa ~ekaj, je li mo`emo mi da se dogovorimo da samo budem wihov svedok. Ka`em ne mo`emo. Ne mo`emo. Pa znate, ra~unajte na sve uslove i ono {to sam rekao. Ma ka`em, ne mo`e, zna~i ne mo`ete sa mnom tako da razgovarate. Ja tako ne prihvatam razgovor. Ovo {to sam ja vama rekao vi mene mo`ete posle ovoga, ako smatrate da je to golema stvar za Ha{ki tribunal, sad odmah da me vodite i javno }u ja to da svedo~im. Rekao sam, samo mi smeta da me sad svi kad me vide ka`u, evo ga, Mijatovi} je svedo~io i to sve. Zna~i, sve {to sam ja ovo vama rekao ja to mogu javno da ka`em. Ali, ka`e, razmislite vi o svemu. Ka`em {ta. Pa razmislite, pa kao tu je Mihov, pa se javite ha{koj kancelariji ako se predomislite. Ja ka`em, e nemoj da gubite vreme sa mnom. Nema {ta da se predomi{qam. Ne, javite se vi kancelariji pa }emo mi to sve da sredimo. Zna~i odmah je rekao, {ta, ne}e{. Pa kad procenim i}i }e{ ti burazeru, to te i ne pitamo. A onda mi ovaj Majkl ka`e, ~ekajte, znate, nemojte vi to tako, mi vam nudimo za{titu, imate pare, imate sve, nemate da brinete. I zna~i na kraju, jo{ jednom on mene ube|uje, ja ka`em ne. Ali ako je i to tako, on me tra`i, terajte me onda i u zatvor. Ali }u ja da svedo~im kada me neko tra`i. ^ovek u nevoqi, tu nema pri~e. Javite, ka`e, vi kancelariji ako se predomislite itd. Dva puta oni sa mnom pri~aju oko toga. I onog dana kada je bio Yefri Najs, i sutradan kada sam ja sa wima zavr{io. Sve mogu}e mere za{tite koje su na raspolagawu Ha{kom tribunalu, a znamo {ta su sve mere, je li. E sad {ta ide. Pro|e, na primer, mesec dana, gledam ja Ha{ki tribunal vidim ja bitange se pojavquju, sva{ta se pri~a tamo. Kre}u vojni generali, Aco Vasiqevi} itd. Ja polazim od toga, on govori javno, onda ima drugih koji dolaze nejavno, ali do mene dopire ve} informacija, zna~i za tih mesec dana, i vidim ja da se ha{ka kancelarija razmilela po Beogradu. Tra`e se insajderi iz redova policije, RDB i vojske.
249

Tako su zasko~ili jednog mog kolegu iz Slu`be. I ka`e on meni, jesi li imao advokata, kad si razgovarao? Ka`e, ja sam bio sa advokatom. Gde si, ka`em, bio? Ka`e, svedo~io. Koliko si svedo~io? [est dana. A gde si ti to svedo~io? U ha{koj kancelariji. Kako je i{lo? Pa ka`e odli~no. Pa {ta ti ka`e advokat? Pa, ka`e, ni{ta. Kako ni{ta? Pa, ka`e, advokat sedi ispred vrata, a ja razgovaram sa wima. Rekoh, {to vodi{ onda advokata? Pa kao ako zatreba. Pa ka`em, ej dru`e, po{to ga ja znam dobro, dru`e tebi ~ika ne{to da ka`e, nije tebi mirna savest. Da si ti po{ten ~ovek i da po{teno razgovara{, a poveo advokata, on bi bio s tobom. Ovako si ti selektivan, pa kad ti bude guza u opasnosti na pitawe ti }e{ da uvodi{ advokata. Ja tako nisam radio zato {to sam znao gde sam proveo radni vek. Nisam ja proveo u slu`bi ratnih zlo~inaca, pusti me bre. Oni u toj 2002. godini, ja ~ujem ve} idu na Pavkovi}a. Pavkovi} nije razgovarao tada kako pi{e u novinama, Pavkovi} razgovara 28. novembra 2002. godine. Pazi, na dan albanske zastave, to mi smetalo onako li~no. Volim [iptare, bio sam s wima, ali mi smeta {to je 28, trebao je 29, jer 29. novembar, on je ba{ 28. razgovarao ja znam, {ta je Pavkovi} pri~ao. I to mi smeta, li~no mi kao ~oveku itd. I sad gledaj daqe. S jedne strane su sko~ili na vrh, javne, dr`avne i vojne vlasti. Finansije, bankari, molim vas, nemoj da za~udi kad se pojavi eventualno neko elitniji, nisam video mo`da su i zatvorili, ali ja znam {ta su razgovarali. Intenzivno se tada radi i na Slobinim svedo~ewima, ja vidim neke qude koji su pro{li jedinicu ne tako malo, mo`da bili na pripremama, bili dva meseca, ali burazeru popili dobru lovu, popili dobre pare. Zna~i, ja to vidim. Vidim, a znaju}i kako ja stojim unutar kad su do{li Legija i ovo dru{tvo. Re}i }e, e evo ga ovaj koji nije iz jedinice, svedo~io je bre neko iz vrha slu`be, otkud ja znam koga su oni slomili. Legija }e re}i, evo ga, ovo je Mijatovi}. Zna{ kad on ka`e evo ga Mijatovi}, sutradan }e me neko klepnuti. Ubili bi oca i majku, a ne mene, tako je to vaspitano, ja ne negiram takvu situaciju. I meni se, na kraju krajeva, `ivi, ne bih voleo da me ubiju, bilo mi nekako rano u to doba. Rekoh bre, da se to meni ne bi desilo daj ja da tra`im, vidim tri meseca su pro{la a nisu mi dali zapisnik kako je dogovoreno, I ja sednem, imao sam onu adresu wihovu, i zveknem pismo ovom Stepanovi}u i tra`im zapisnik. ^ekao sam 10–15 dana, zna~i ja sam tra`io zapisnik i rekao, molim vas, ako mi ne date ja moram da se borim. Vi mene ostavite gomili, svaka {u{a mo`e re}i Mijatovi} je svedok zato {to je javno objavqeno da }u biti svedok. I mene qudi pitaju, je li kada }e{ da svedo~i{. Mar{ bre u materinu. Pa kako, pisalo u novinama, bilo na televiziji, zna~i svi znaju. Hajde da sam ja bio neki vratar ko }e vratara, ali mene bre ozbiqni qudi sre}u. Za mene je to gadna kompromitacija, a znaju}i da je neve{t, sad ja izra`avam sumwu, nisam bre... ba{ im ne verujem, zna~i na licu mesta sam se uverio da zapisnici ne odgovaraju istini. Vidim da i qudi, zna~i prate}i pomno sve to, vidim da i qudi koji do250

laze da svedo~e imaju problem sa Yefri Najsom ili drugima, da su nekorektni zapisnici, da se uzimaju kasnije, da su qudi u situaciji da ka`u, pa ~ekaj nismo ba{ tako, ali on to ve{to koristi. Ja ra~unam, meni ne {aqu zapisnik i sad kad me zveknu u onaj jebeni Hag ja }u da se sva|am tamo, zatvori}e mene. Gledam ja kako stoje tamo, uvredi}u sud, sklon sam. Zajeba}u se negde, riknu}u, nisam dobar, izre}i }e mi neku kaznu, zadr`a}e me tamo, otkud znam kakvi su zatvori, zatvor je zatvor, vreme ~ini svoje. Seti}u se unuka, ovoga, onoga. I ja ka`em da }u se boriti svim srcem, kad ono pre 10 dana, {aqe on meni odgovor i kao Yefri Najs se nije slo`io da oni meni da daju zapisnik. Nigde se nije jo{ desilo da ~ovek dobije status svedoka, da ga oslobode dve vlade ~uvawa dr`avne tajne i da Tribunal po~ne da se zajebava sa mnom. Po{to je Tribunal po~eo na jedan vrlo ru`an, nekorektan na~in, po{to ja nisam privatno razgovarao, nisam ni tr~ao za wima da denuciram bilo koga, ni{ta izme|u wih i mene nije bilo privatno, ja po{aqem jedno pismo i rekao sam, kada je to tako, ja }u se svim snagama boriti za svoje pravo. Svoje pravo upravo na|em u ovoj kwizi. Nisu znali da sam pisao, nisu znali ni da sam snimao. Ni{ta oni nisu znali. Nemam ja snimak razgovora. Snimao je moj ro|ak, majstor za tehniku, jo{ mi je nudio da mi presnimi. Ja ra~unam da radim u po{tenoj slu`bi, znao sam da je Braca baraba, ali ne tolika. Ja sad pitam Mi{u Mili}evi}a i ove, ka`em, qudi je li ima ona moja kaseta. Ka`u, mi nismo na{li. Pa gde je? Ka`e, ne znamo. Kako, ka`em, bre ne znate gde su bre... to je ukupno 24 kasete, 24 kasete smo mi razgovora imali. Po deset sati sam ja s wima razgovarao. BIA je to radila, to je moja slu`ba. Kod Bracanovi}a je to, to je najgore. Kasete su odneli Braci. Braci i Legija su gledali te kasete, jer je Legiju interesovalo da li }u ja da opalim po jedinici. Eto, to je glavni {tos bio. I mo`e biti, po{to ja nisam opi~io po jedinici, sigurno da je rekao ma boli me, {ta je ovaj izlapeli deda pri~ao. U to doba, zna~i u to doba 2002. godine, traga se za svim tim dokumentima i u me|uvremenu je i ta kaseta, ono sa onoga na{eg zbora u Kuli, dostavqena. Tu su se uzele pare. Ja pretpostavqam ko je. Ja sam imao frtutmu tog dana oko te kasete, jer se pla{im aviona. Avionom sam najdu`e i{ao do Moskve, popio bih pet viskija, najra|e bih se drogirao samo da ne letim, a sad bih trebao da idem u Kulu helikopterom na proslavu jedinice. Do{ao sam prvi u Kulu “mercedesom”. Trebao je da do|e \in|i} i ministar. A i kakvi su oni qudi. To je ~udan svet u ~udan, zato sam ja i zbrisao ve} u novembru. Ja do|em, ~eka me Legija, {ta je, ka`em ja, koji ti je vrag, ni{ta {efe, ovo... kao upozna me neka plavu{a tu. O ka`em, gde si sine, ka`e evo malo, znamo se rekoh. On kao da te upoznam, {ta rekoh, znamo se mi. On meni {ta je, krenuo on da se razvede i na{ao ovu drugu, a plave obe, ja pobrkao. Ja pozovem, idemo mi tu u oficirsku, vidim on meni nekako sav se po251

kupi. Koji ti je, ka`em ja, moj. Jebi ga {efe, zna{, mi sino} slavili. A, ka`em, ako. Zna{ {efe, malo mu dali vi{e. Au, ka`em, to volim. Kakva ste vi vojska, drugo ne radite ni{ta danima, {ta }ete drugo nego da pijete. Po~eo nepovezano da odgovara, pa zna{, ono, {efe pa i malo neki metak opalimo, televizor, televizor plane, po`ar, ode diskoteka. Ka`em, gde? Ka`e ovde u Kuli. Koliko je izgorelo? Ka`e, puno. Hajdemo, ka`em, da vidimo jebi ga. Ja do|em u Kulu dole, stoje oni vatrogasci, jo{ se dimi ono u materinu. Vidim ja nema drvo na drvetu, samo ostalo... onaj... zidovi. Ka`em, idi bre u materinu, vidim ja velika {teta. Pitam koliko to ko{ta? Pa 700-800 hiqada maraka. Ka`em, bre kowino jedna, {to nisi zapalio neku od 100 hiqada, jebem ti mater, nego si na{ao ovu da pali{. Rekoh, spalio si je primerno, to da dajem... svaka ~ast. Ko god da je od vas, ali bre, od milion da ide{, pa ti si bre lud, jebem ti mater. Idemo tamo, ja ka`em kume, sada }u da zovem na~elnika ti si ga najebao, ti zna{ kako to stoji. Pa, ne znam {ta da radimo. Zovem ja Gorana Petrovi}a, ka`e Goran, dobro, ja }u malo da kasnim, reci Legiji, samo da zavr{imo ovo, odmah }u da ga suspendujem. I stvarno donosi suspenziju u Kulu. Ali sam ve} politi~ar. Dolazi Goran sam helikopterom, gde su, rekoh, Du{ko Mihajlovi} i \iki? E, oni ne}e sad da do|u, odgovorio je. Niko. Ni ^eda bre. Niko nije hteo da do|e tog dana na proslavu jedinice kad su ~uli da je spaqena diskoteka. U me|uvremenu, dok sam se ja obrnuo okolo, evo ga tu`ilac, evo ga istra`ni sudija. Ja sam najvi{e u slu`bi radio, igrom slu~aja, kad smo mi procesuirali zadwih 15, 20 godina Beogradskog centra ja sam najvi{e puta imao, ja sam radio emigraciju, pa ovo, ono, ja sam i{ao i na krivi~na prijavqivawa, radio sa tu`iocima, ja sam sve tu`ioce znao, pa sam radio i istra`ne radwe {to poveri istra`ni sudija, ma u~io i sa advokatima, zna~i, ja sam to nau~io. I sad kad do|e istra`ni sudija na lice mesta i tu`ilac, jebi ga, jeste spalio, ali ~ekaj, nemoj da spalimo ceo `ivot u materinu, da vidimo {ta se mo`e. Vidim ja istra`ni sudija, stariji ~ovek kao i ja, sve razume, mi se razumemo odmah, nemamo mi {ta da pri~amo, sad, ne znam, tu`ilac je nov, dosovski, ovo, otkud ga znam, tako isto kao i ti, ti su najgori, ne znam za koga navija. Ne smem. Ja ka`em istra`nom sudiji da malo meznemo, praznik je, ovog }emo da suspendujemo, pa rekoh, ko zna, prvo star je televizor, ko zna koji je metak pogodio, pa da li je metak, pa da li je instalacija. Ka`e meni istra`ni sudija, u pravu ste. Au, rekoh, ovaj je pravi. Kad budem oti{ao tamo nemam ja da strepim mnogo. To }e da gawaju sto godina. Znate {ta, ne mogu ja da popravim vi{e to stawe, ali ne moram ba{ da ga ocrnim, znam da }e to na slu`bu da padne. I onda do|e Goran, gospodine Legija suspenzija, potpisao, nema pri~e, gleda... pi{toq je ostavio, “a” nije rekao. Ama nema pri~e, zna~i ja to vidim, nema razgovora. [ta imamo mi da pri~amo, ali zato pro|e ~etiri dana, dolazi Goran Petrovi} ka`e, e ovaj ministar je budala. [ta je bilo? Ho}e on na jug Srbije Legiju. Ka`em, jesi
252

li ti wemu rekao da smo mi wega suspendovali, mi imamo disciplinski sud, ti zna{ da to tako sud... ve} ja spremam i tu`ioce, i zajebavam Legiju kad je do{ao, ka`em kume, gledaj ko }e ti... jer mi imamo ono, zna{ ono... branioca opet iz redova na{e slu`be, ka`em Legiji, na mene nemoj da ra~una{, ja sam ~ak jedanput kao na~elnik bio branilac jednom ratniku. Rekoh, na mene nemoj da ra~una{. Ka`e, ^ovi} tra`i. Ne mo`e on bez Legije, taj ^ovi} govnar, on ne mo`e bez Legije dole. Pa ka`em, je li mu re~eno da je Legija suspendovan? Ka`e jeste, ali ministar ka`e, ne mogu da se sva|am sa ^ovi}em. I {ta sad, ka`e Goran, ja sam rekao ministru, on je za mene suspendovan, vi Legiji recite da mo`e da ide tamo. Legija dolazi sutradan kod mene u kancelariju. Do|e do mene kao, {efe nemoj da misli{ da sam ja kao pritiskao ^ovi}a i to sve, ka`em, ej burazeru, ja }u da ka`em tu`iocu da me pozove za svedoka. [to? Pa nakitio si se pi{toqem, i to {to te zove ovaj ^ovi}, neka ti da pi{toq tamo. Kod mene si u{ao u kancelariju, jebi ga, sa pi{toqem, trebao si da se razoru`a{. To ti je, rekoh, novi prekr{aj. Daj, nemoj {efe, ne znam... Zna~i, to je takva bila vlada. Ovaj ho}e Legiju, ovaj ho}e ovo, svi se spremaju za paradu za Kulu, ovaj zapalio diskoteku. Pa {ta, nije trebao da do|e ni Goran, ni ja, nego ka`emo do vi|ewa, nema sve~anosti. Zapalio i gotovo. Ne, niko ne dolazi. A onda ^ovi}, on da bi se vadio, ^ovi} hajde da mi do|e da mi pomogne. [ta ima da ti poma`e tamo? Tamo nije bio rat. ^ovi} ka`e vodim rat. ^ovi} malo, malo, on ima stalno problem od mene, iz mnogo razloga je imao probleme. Ima rat. Ja sam rekao ^ovi}u, izviwavam se, vi na Kosovu niste bili gospodine ^ovi}u, ja jesam. Vi kad odete, vi odete u transporteru, a da ne pri~am ono o {vercu. To je druga pri~a. Uhvatio se tamo Vrawa, ali rekao mi je, ala ti je dobar na~elnik u Vrawu. Posle mesec dana vi{e nije bio na~elnik u Vrawu. Vidimo mi za{to je to. Da ne bi bilo tako, mi pozovemo na~elnika iz Vrawa i javno ka`emo, kume tako ti je, ti to zna{. Ka`e znam. E, da mi ne pravimo buku da to svi vide, daj ovog na{eg udomi tu negde. Nema problema, mi sa javnom smo uvek dobro radili. Moja kwiga “Opelo za dr`avnu tajnu” izme|u ostalog predstavqa i revolt zbog postupawa istra`iteqa tu`ila{tva MKSJ prema meni jer su hteli da pritiscima i raznim ucenama ostvare svoj ciq u pridobijawu svedoka za la`no svedo~ewe. Da me pridobiju kao svedoka po bilo koju cenu, dakle samo je bilo pitawe na {ta }u ja pristati. Samo da ka`ete milion, dva, ili ne znam {ta, ili vi{e ili mawe, nema veze, i da odaberem zemqu u kojoj bi `eleo da `ivim sa svojom familijom. Wihove namere o tome da li }u da budem svedok protiv Milo{evi}a, Stani{i}a ili [e{eqa nisam znao. Ja }u na kraju iz kompletnog razgovora da shvatim koji su najglavniji elementi, kad je u pitawu svedo~ewe. Zna~i, prvo je da svedo~im protiv Milo{evi}a, to pod jedan. On je bio centralna li~nost, za{to. Zato {to je u to vreme, 2002. godine, do{lo do kri253

ze takozvanih insajdera u svedo~ewu kod Milo{evi}a, molim vas. To je prva va`na stvar. Zna~i, oni 2002. godine imaju problem takozvanih insajdera koji treba da se, pre svega, upotrebe prema Milo{evi}u. Iz razgovora sa mnom zakqu~io sam da oni sa mnom istovremeno smatraju, kada govorim o “@utim osama” itd., da me mogu vezati i za budu}e su|ewe [e{equ, tu nema pri~e. I tre}i qudi, tre}i ~ovek je Jovica Stani{i} i Frenki Simatovi}. Ja sam upravo najvi{e vremena utro{io oko [e{eqa, oko Stani{i}a, oko Milo{evi}a i oko Frenkija. Najvi{e vremena oko Milo{evi}a. Vezivawe Milo{evi}a za paravojsku. Sad svi znaju da je paravojska “`ute, crvene ose” i ne znam kakve ose, zna~i paravojska. Uvek kada bi ha{ki istra`iteq govorio o paravojsci, paravojska bi uvek bila [e{eqevi dobrovoqci. Ja, istina, zna~i to sam wima rekao, to sam kazao i vama, ja se nisam dobro razumevao u te dobrovoqce, niti sam tu tehnologiju dobrovoqaca dobro znao ni kako ide. Za{to? Zato {to me to nije interesovalo, ali wihova ideja je bila, zna~i tu nema pri~e za zlo~in koji je taj narkoman, narkoman i pijanac, zna~i to je osnova kod wega. Kad je moja operativa uzimala izjave ja sam ~itao te izjave, zna~i ~itao sam izjave po ZKP–u, koji su dali ovi qudi, zna~i pre svega ovaj Repi}, vidi se da je taj zlo~in ~inio u stawu pijanstva i ne znam koje droge itd., i da nije bio normalan. Osnovna, zna~i, ideja je, zna~i ono kad oni mene pitaju, oni tra`e od mene da li je to [e{eq znao, kako je znao, da li je nare|ivao, kad je nare|ivao, kako ja to ne znam. Zna~i, spremni su bili tako, kako ja to ne znam, kako ja to odvajam i Srpsku radikalnu stranku i wenog vo|u. To sam do`iveo na jedan na~in. Prvo, kao li~nu uvredu, s druge strane, ja sam bio dr`avni ~inovnik, ja sam to shvatao i kao atak na dr`avu, bez obzira na sve to. Ja sam smatrao da ja nisam jedini dr`avni ~inovnik sa kim se tako razgovara. Do`iveo sam to ne kao psiholo{ki pritisak nego kao ne{to {to mene o~ekuje, jer nisam smatrao da me ne}e odvesti tamo. Posle onoga kod prvih dana razgovora ja nisam, na primer, bio siguran, nisam razmi{aqo na tu temu da }u i}i u Hag. Ali Yefri Najs meni ka`e, ja sam taj... on je meni rekao da je on vrlo zadovoqan sa time i da me o~ekuje u Hagu. Ja se nisam pla{io u onom smislu da }u ja biti optu`en za ne{to, ali mo`da sam bio u toj situaciji da }e me danas, sutra na neki proces ipak dovesti. Zna~i, bio sam spreman, i danas strepim, ja nisam danas siguran da }e Ha{ki tribunal da me odvede ili ne}e, zna~i nisam siguran. Isto tako, nisam siguran da li }e neko od wih da proceni u nekom, kako bih rekao, procesu. Na kraju, ja sam pratio svedo~ewe [e{eqevo pred Tribunalom kod Milo{evi}a. Ja se nisam mnogo bavio politi~kim implikacijama ili onoga {to [e{eq svedo~i, jer to mene nije interesovalo, politi~ke indikacije, zato {to kada [e{eq svedo~i kod Slobe, to su dva politi~ara. Tu Mijatovi}a ne mo`e{ da navu~e{ na vodu da Mijatovi} razmi{qa na drugi na~in. To su dva politi~ara i dva ~oveka koji su u jednom momentu u savezu, pa nisu u
254

savezu itd. To je u politici normalno, i to mene ne interesuje. Ali sam ja pratio ono {to danas, sutra mo`e da se desi nama, otkud ja znam, on jeste svedo~io, ali iz onoga svedo~ewa Hag isto tra`i ne{to {to danas, sutra mo`e da se prenese na svedo~ewe ovoga ili onoga. A ako [e{eq pomene Jovicu Stani{i}a, on je na~elnik Resora. Mene je [e{eq, istina, mrzelo me da tra`im, pomenuo jednom kao {efa Slu`be dr`avne bezbednosti. Ali ne znam da li u dobrom ili lo{em smislu, ma nije u nekom lo{em, ali me imenovao kao {efa. Zezao sam se sa Goranom Petrovi}em, rekoh evo vidi{, tebe [e{eq ne prihvata za {efa, mene prihvata za {efa iako se sudimo. Zna~i, ja ne znam da li }e u procesu Stani{i}a, da li }e u procesu Frenkija Simatovi}a, ili nekom drugom insistirati na mom svedo~ewu. Ovu izjavu dajem dobrovoqno bez pritska i sve {to sam u woj izneo je istina i spreman sam da o tome javno svedo~im. U Beogradu, 12. aprila 2007. godine, izjavu dao Zoran Mijatovi}.” I Ov.br 2858/2007, potvr|uje se da je Zoran Mijatovi} svojeru~no potpisao ovu izjavu – priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Identitet imenovanog utvr|en je na osnovu li~ne karte broj H 103912, izdate od strane MUP–a Beograd. Taksa za overu u iznosu od 417,50 dinara napla}ena je i poni{tena. Tre}i op{tinski sud u Beogradu, dana 12. aprila 2007. godine, referent overe...

Milan Luki}
Dana izme|u 1-5. septembra 2005. godine u pritvoru u Argentini obave{ten sam od komndira da imam posetu od osobqa iz ambasade. Nije mi re~eno od koje ambasade, samo mi je re~eno za 10 minuta da budem spreman da se obujem, presvu~em. Kada sam bio spreman odveo me je stra`ar mog paviqona do neke prostorijegde sam bio pretresen i odveden u prostoriju za posete. Prilikom prolaska kroz hodnik u pritvoru bila su raspore|eni uniformisana lica u crnim uniformama, wih oko 20-ak, sa oru`jem na gotovs. Kada su me doveli u prostoriju za posete (4h4 veli~ina prostorije), tamo su me ve} ~ekale 3 osobe u crnim uniformama i jedno lice u civilu. Kada sam sjeo nakon 10 minuta na vratima kancelarije pojavio se ~ovek po imenu Dragomir Andan u pratwi uniformisanih lica. Pru`io mi je ruku, pitao je da li se poznajemo ja sam mu rekao da se promenio, da je mnogo ostario i da mu uniforma u ratu boqe stoji. Prilikom na{ih razgovra po~eo mi se pravdati i kunuti u decu da nije on u~estvovao u ubistvu moga brata 2004. godine, iako ga ja nisam ni{ta pitao o tome tada i rekao sam mu da }emo tu pri~u ostaviti za drugi put, nego da ka`e {ta ima. Po~eo je da me ube|uje i da se pravi da je moj prijateq i da ima savet za mene ali da niko ne sme da zna. Da bih spasio glavu jedino re{ewe mi je da svedo~im protiv Mom~ila Kraji{nika, Vojislava [e{eqa, ako mislim da me ne prebace u zatvor u Sarajevo, a zatim u Zenicu. Kada sam mu rekao da ja te qude ne poznajem nego sa televizije i nemam {ta da
255

svedo~im protv wih niti o dobru niti o zlu, on je meni na to pitawe odgovorio da on zna to ali da `ele iz Tu`ila{tva tj. Haga. Kada sam mu rekao: Ako budem pri~ao u Hagu ja ne mogu da la`em ni na kog, pa ni wih dvojicu. Mogu da mi sude i u Iranu, Iraku, Pakistanu, da se ne bojim su|ewa da sam nevin. On mi je na to odgovorio da sam tvrdoglav i da vodim ra~una da ne bih spomiwao ratne komadante iz Vi{egrada ili nekog iz DB-a Srbije, ako sam ih video za vreme rata u Vi{egradu. Kada vi{e nisam mogao da ga slu{am kako mi daje savete da la`em protiv qudi, upitao sam ga ko ga je poslao. Odgovorio je da su ga poslali moji prijateqi a da nisam ni svestan da su mi prijateqi. Nakon sat vremena sa wim i pri~i da je to wegov posao da {titi Srbe ma gde bili, da je on veliki patriota, i da razmislim o ovome {to smo pri~ali pa ako nemam ni{ta protiv on bi i sutra do{ao do mene na jedan sat vremena. Kada sam rekao mo`e da do|e nema problema ali to {to se ti~e {ta }u pri~ati na sudu u Hagu da se to wega ne ti~e to je moja stvar, ali da zna da nema tih para i te sile da bih ja svedo~io protiv nekoga a pogotovo lagao protiv nekoga. Nakon wegovog odlaska, za 5 minuta se pojavi ~ovek sa prevodiocem iz Tu`ila{tva iz Haga. Na moje pitawe da li ste zajedno odgovorio mi je da nisu zajedno do{li. Tada sam tu`iocu rekao da je ~ovek po imenu Dragomir Andan najve}i zlo~inac i da je on po~inio najve}e zlo~ine u Bosni i Hercegovini, a sada glumi demokratu i da bi dobro bilo, ako ima pravde, da ga vode u Hag, da mu sude. Reako sam da je najve}i olo{, la`ov i kriminalac. Objasnio sam ~oveku iz Tu`ila{tva da ako je do{ao u vezi, da bih lagao protiv qudi i svedo~io la`no, da su do{li na pogre{nu adresu. Rekli su mi, taj ~ovek iz Tu`ila{tva da je on samo do{ao da me vidi i da donese neke papire u vezi mene u sud Argentine. I rekao mi je da }e i sutra navratiti ako bude imao vremena. Pitao me u vezi kako sam stigao, da li ima neko od poznanika sa ha{ke potjernice, nudili mi novac za informaciju. Rekao sam da ne mogu niti `elim re}i kako sam do{ao, a nikoga ne znam, ni gde ni {ta ko radi, gde se skriva. Da bih trebao sa Draganom Andanom popri~ati on zna, on je svemogu}. Sve za novac radi. Sutradan me ponovo posetio Dragomir Andan i raspitivao se za Luki} Sredoja, gde je, da li znam i nudio mi 50.000 DM konvertibilnih bosanskih. Rekao sam mu da on nema para tih da mo`e meni da plati da bih nekoga izdao i prodao. Da ja nisam on, koji ubija za novac i prodaje qude. Da je olo{ i da }e Bog da ga kazni, pitawe je dana. Rekao sam mu kad budem sa tim qudima ikada ispri~a}u im da si dolazio da mi nudi{ da la`em protiv qudi i svedo~im protiv wih. Rekao sam mu da je ~ovek zvani sneg, pitawe je dana kada }e da se otopi. Nudio mi je aparat da se slikamo, rekao sam mu da se sa olo{om nikada ne bih slikao i oterao sam ga pre vremena sa posete. Sutradan, 6. septembra 2005. godine, izveden sam pred sud Argentine da dam izjavu, u vezi dokumenata koje sam imao kada sam uhap{en (la`ni paso{
256

na drugo ime). Rekao sam sudiji da je ~ovek, po imenu Dragomir Andan, direktor policije Republike Srpske, dolazio i pretio mi, ako ne budem lagao protiv nekih qudi tu, ako na sudu u Hagu ne budem pristao da svedo~im protiv wih bi}u preba~en u Sarajevo i da }u pro}i kao i moj pokojni brat. Sudija je odmah napravio izve{taj i proverio ko je taj dan dao dozvolu za posetu. Rekao je da ~ovek po imenu Dragomir Andan nije dobio dozvolu za posetu, da je ilegalno u{ao u pritvor i da }e povesti istragu. Nakon 15 dana pozvan sam u sud da dam izjavu u vezi ilegalne osobe, tj. pretwi u pritvoru za vreme posete od Dragomira Andana. Ispri~ao sam samo istinu i ni{ta vi{e. Nakon mesec do dva meseca smewen je i preme{ten iz pritvora upravnik i komandant modula (paviqona) gde sam bio sme{ten i na osnovu moje bezbednosti koje su ozbiqne povodom dolaska Dragomira Andana iz Srepske Republike. Sud je donio odluku da ne mogu biti izru~en Bosni i Hercegovini da mi se tamo sudi. Ovu izjavu dajem bez prisile i bilo kakve materijalne koristi. Kao ~ovek kome je dosadilo da slu{a i gleda la`i, od pojedinih svedoka la`ova, prevaranata i bezbo`nika koji se ne pla{e Boga, niti imaju ~asti i po{tewa... ne biraju}i na~in da do|u do svoga ciqa na tu|oj nesre}i zasnovanoj na la`ima. Veruju}i u ovaj sud, nikada mi ne}e biti jasno, kako dopu{taju da pojedini tu`ioci u~estvuju u montirawu i prqavim radwama, kako la`nih svedoka tako wihovih advokata. S verom u Boga: Luki} Milan, 7. 7. 2006. godine, [eveningen Den Hag”

Rade ^ubrilo
Rade ^ubrilo je dao izjavu 16. aprila 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br. 5179/07. “Ja Rade ^ubrilo, ro|en 15. jula 1954. godine, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, govorim srpski jezik Izjavqujem: Istra`iteqi Ha{kog tribunala poku{ali su da ostvare kontakt sa mnom preko Veritasa, tako {to su dva,tri puta ostavqali poruke da im se javim. Ja sam to odbijao, u stvari nisam hteo da im se javqam. I kad su me zvali ponovo, ja mislim da je to bio tre}i ili ~etvrti put ne znam ta~no, znam da je bilo krajem februara, ne se}am se datuma, a obavestio me Savo [trbac, ja sam vi{e iz radoznalosti i{ao iako ne shvatam ozbiqno taj sud. Oti{ao sam i do~ekali su me na ulazu: jedan naoru`ani policajac, prevodilac– `ena i dva istra`iteqa, predstavili su se kao istra`ne sudije. Jedan mi je rekao ime, ali sam ga zaboravio, a drugi se nije ni predstavio. I onda su me odveli u neku sobicu dva sa dva, vaqda radi efekta da me zastra{e.To je bilo na Dediwu u ulici Jevrema Gruji}a 11. Vrlo neprijatno su po~eli, zna~i u startu nije bilo nekog finog ozbiqnog razgovora, nego
257

taj gospodin koji se predstavio, stavio je ispred sebe lap top, pretpostavqam da oni imaju podatke, a ovaj drugi je uzeo da pi{e. I on je krenuo odmah onako od jutra, kao vi Srbi iz Krajine do{li ste u Srbiju na poziv Slobodana Milo{evi}a. To je bio uvodni govor. Ja sam onda shvatio da to ne}e i}i kako sam ja mislio, da }e to biti jedan bezobrazluk. Ali, moram re}i, ovo sam zaboravio na po~etku, predvi|eno je bilo sat vremena da ja tu govorim, a govorio sam samo {est minuta i izbacili su me napoqe. ^im je on tako krenuo ja sam odmah shvatio da to ne{to nije u redu, pa sam po~eo onako ne drsko, nego da se na{alim, da, ka`em, Milo{evi} nas zove na slavu, ali da ~etiristo hiqada Srba ne mo`e da do|e jer bi to bilo ... puno je. I tu je ve} do{lo do sukoba, nekoga, izme|u gospodina doti~nog i mene. I onda je on po~eo da me ispituje, pa dobro nije to ba{ tako, ali mi imamo podatke, ne znam druge, pa tamo su dolazili u Krajinu ovi oni, izme|u ostalog spomenuo je i Vojislava [e{eqa, i Arkana i mnoge druge qude. Ja sam rekao, da, dolazili su ta~no, ali ne da bi tamo radili to {to vi mislite neke zlo~ine, nego su dolazili da nam pomognu, da nas savjetuju, da daju sugestije, to je bio ciq dolaska, pogotovo [e{eqa, hajde Arkan je vi{e mawe bio vojnik. A onda je on meni rekao, opet taj isti, ovaj drugi }uti ~itavo vreme i pi{e, da oni imaju druge podatke, da to nije tako, i da bi trebalo da se ja, na neki na~in, po~nem normalno da pona{am, odnosno da pri~am kako oni mene navode. Da je treba da ka`em kako smo mi tu do{li na poziv Slobodana Milo{evi}a, kako su oni tamo dolazili da nas podbuwuju. Po{to je video da tako sa mnom ne mo`e da razgovara rekao je da ne}e vi{e o tome ve} da ho}e da se mi dogovorimo samo o tome kako bi to moje svedo~ewe trebalo da izgleda kad do|em u Hag. Ja sam wega onda pitao – a ko ka`e da }u ja do}i u Hag? Rekao je da bi bilo logi~no da do|em i da svedo~im pred sudom, direktno, i onda sve detaqe ispri~am, da }emo se mi o svemu dogovoriti. Iako on meni nije rekao konkretno {ta }emo se to mi dogovoriti meni je bilo jasno da oni nameravaju da mi ponude neku konkretnu nagodbu da bih ja svedo~io u korist Ha{kog tribunala, a protiv Srba koji se tamo nalaze. Naravno, ja sam to odbio, i rekao sam da mogu da im ispri~am, ako one ho}e u Beogradu, ali onako kako je bilo, odnosno kako ja znam da je bilo, a ne kako oni ho}e. Onda je on opet po~eo malo da bude o{tar, da mi se obra}a povi{enim tonom, i da me na neki na~in provocira, odnosno da poku{ava da me upla{i da tamo ne{to ~eprka po tom svom lap topu. Ja sam, kad smo po~eli da pri~amo, tra`io da se zapisnik meni prevede na srpski i da se potpi{e i overi pe~atom. A oni su mi rekli da oni to u praksi ne rade, da oni nemaju tu praksu da daju zapisnik o svedo~ewu, mada ne razumem kako to svedok ne mo`e da dobije zapisnik. Rekao sam im da to onda zna~i da oni mogu manipulisati sa mojom izjavom, sutra pri~ati {ta god ho}e, to prepisivati kako ho}e, zato {to ja nemam uvid u tu pri~u, a znam da su me snimili dok sam tu govorio i {ta sam govorio. I to je bio jedan od razloga za{to sam ja malo neraspolo`en, jer sam video odmah u star258

tu da tu ne{to ne {tima, za{to nema zapisnika. I to je bila ta pri~a i tako smo mi zavr{ili. I kad su oni videli da ja ne}u da sara|ujem, onda su me jednostavno izbacili napoqe, nisu mi dali ni{ta. To su snimili {to sam ja rekao, mislim da ne}e mo}i ne{to puno iskoristiti, jer ja nisam ni{ta konkretno govorio, nego sam samo govorio da to nije u redu {to oni rade. Rekli su da }e me zvati opet, ali vi{e me nikad niko nije zvao. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 13. aprila 2007. godine. Izjavu dao Rade ^ubrilo.” IV Ov.br. 5179/07 Radoslav ^ubrilo svojeru~no potpisao ovu isrpavu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj M 272551, izdate u Beogradu, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, 16. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Milojko Lazi}
Milojko Lazi} je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod II Ov.br. 7504/2007. “Ja Milojko (Marka) Lazi}, ro|en 2. septembra 1958. godine u Peckoj, op{tina Ose~ina, sa li~nom kartom broj 33285, JMBG 0209958770010, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, `ivim u Peckoj, ulica Kraqa Petra Prvog broj 3, po zanimawu privatni ugostiteq, Izjavqujem: Ne se}am se datuma kada sam prvi put kontaktiran od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala, ali je to bilo otprilike krajem 2002. ili po~etkom 2003. godine. To su bili telefonski kontakti i ja zapravo nisam ni znao sa kim razgovaram, jer su se oni predstavqali kao istra`iteqi Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Govorili su i neka imena koja ja nisam zapamtio, zapravo uvek se javqao neko sa srpskim imenom i prezimenom, pretpostavqam da su prevodioci. Po{to ta prezimena uglavnom nisu zavr{avala na i}, ja sam mislio da su to mo`da sa prostora biv{e Jugoslavije i da su prikupqali neke podatke vezane za te prostore. Oni su mene uglavnom zvali na ku}ni telefon i ostavqali poruke kod moje `ene da }e ponovo da zovu i da im ka`e kad o~ekuje da }u ja biti kod ku}e. Po{to su ti pozivi u~estali i ja sam po~eo da se javqam na telefon, ali sam govorio da sam brat Milojka Lazi}a, da bih video {ta oni u stvari tra`e. ^ak sam uzimao i listing iz po{te i video da su meni nepoznati brojevi sa 011 iz Beograda i sa nekih mobilnih telefona. Kada sam kona~no sa wima razgovarao i rekao da sam ja Milojko Lazi} oni su rekli da bi trebalo da porazgovaramo, da se vidimo jer je to u mom interesu. Ja sam odbio da se vidim sa wima, ali su oni i daqe zvali pa su u
259

narednim razgovorima nagla{avali da oni znaju da sam ja bio na rati{tima, da sam bio u Vukovaru, u Zvorniku, i da bi mogli da se dogovorimo. Po{to oni, navodno, znaju da je na tim rati{tima bilo mnogo ratnih zlo~ina i da oni mogu meni da pomognu, naravno pod uslovom da ja budem wihov svedok. Po{to ja znam da nisam izvr{io nijedan ratni zlo~in, nisam imao razloga da se pla{im, ali znaju}i kakve akcije vodi Ha{ki tribunal, ipak sam se pla{io da oni mogu sva{ta da urade, {to su u posledewem razgovoru i otvoreno rekli, da i mene mogu da optu`e ako ne pristanem da sara|ujem sa wima. Ja sam ipak bio uporan i odbijao kontakt u`ivo, razmi{qaju}u da pri tom kontaktu mogu da me uhapse. Tako da sam daqe kontakte sa wima izbegavao, ~ak i promenio mesto boravka. Svi ovi telefonski razgovori u su{tini su predstavqali pritisak na mene i ko zna {ta bi od mene tra`ili da sam stupio u kontakt sa wima. Oni su i daqe bili uporoni i zivkali telefonom, ali se ja vi{e nisam javqao, ~ak sam odlazio po nekoliko dana od ku}e, kako da ne bi mogli da me na|u. Wihova upornost je bila tolika da su me posledwi put zvali i 2005. godine. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 17. aprila 2007. godine. Izjavu dao Milojko Lazi}.” II Ov.br. 6837/2007, Lazi} Milojko svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj F 347017, izdate 2005, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 227,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 17. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Krsto Jak{i}
Krsto Jak{i} je dao izjavu 19. aprila 2007. godine, koja je overena u op{tini Zvornik pod Ov.br. 07–056/11208/07. “Ja, Krsto Jak{i}, sin Bo{ka, ro|en 18. januara 1954. godine u [ekovi}ima, nastawen u Zvorniku, zaposlen u MUP-u Republike Srpske, li~na karta broj 03GKA9883, JMBG 1801954183897, stanujem u Zvorniku u Ulici Bra}e Jugovi}a B13, Izjavqujem: Ja sam dva puta imao kontakt sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, prvi put sam imao kontakt 1998. godine u hotelu “Drina” u Zvorniku. Tada su poslali poziv preko na{e policije i policijac mi je do{ao ku}i, uru~io poziv u kojem je stajalo da moram da se odazovem ha{kim istra`iteqima koji su imali kancelariju u hotelu “Drina”. Ja sam se pozivu odazvao, i tada smo razgovarali o ratnim zlo~inima Nasera Ori}a. Po{to sam ja u ratnim zbivawima u po~etku radio kao inspektor u policiji, a sticajem okolnosti i brat mi je poginuo na Kamenici, gore u jednom selu u napadu kojim je komandovao Naser Ori}. A po{to sam radio kao inspetkor policije, vr{ili
260

smo iskopavawe, tih na{ih boraca koji su bili zakopani gore u Brodarskom brdu, me|u kojima je bio i moj brat, i tada sam dao izjavu, koju su oni tra`ili, i prihvatio da svedo~im protiv Nasera Ori}a u Hagu, ali me nisu pozivali kad je bilo svedo~ewe. I daqe su pitali ne{to o ratnim zbivawima na podru~ju zvorni~ke op{tine, onda su pitali za gospodina Branu Gruji}a, {ta je radio u toku rata, na kojim radnim mjestima, da li je u~estvovao u borbenim dejstvima. Normalno, ja nisam ni{ta krio, govorio sam istinu, a sticajem okolnosti nas dvojica smo u neku ruku porodica, o`enili dvije sestre.U tom razgovoru su tra`ili da im ispri~am sve o svojoj ratnoj pro{losti. Oni su, zna~i imali kancelariju tu u hotelu “Drina”, tu su spavali, tu su imali kancelariju, ja mislim da su bili iz Holandije. Kada su razgovarali sa mnom imali su dosta dokumentacije, a koristili su lap top, nisam primetio da su snimali razgovor. Dali su mi da potpi{em zapisnik, ali mi nisu dali primerak zapisnika. Ja sam tra`io da mi odmah daju jedan primerak zapisnika, a oni su obe}ali da }e ponovo da me zovu i da }e tada da mi daju zapisnik. Naravno, zapisnik sa tog razgovora nikada nisam dobio, a interesantno je da mi ga nisu ni pro~itali pre potpisivawa. Drugi susret sa ha{kim istra`iteqima bio je 2001. godine u hotelu “Vidikovac”. Tada su tu imali kancelariju, gore su i spavali.Ovaj put je bila jedna `ena, nije isti istra`iteq bio. Tri puta su mi dolazili ku}i, ja sam odbijao da se odazovem, nisam hteo da idem. Ja sam svoje rekao ve} jedanput, i smatrao sam da nema potrebe da ponovo razgovaram sa wima. Me|utim, oni su ~ak preko moga na~elnika, tra`ili da do|em i pretili da }e me policija privesti ako se sam ne odazovem. Tada me i na~elnik zamolio da odem, da ispri~am {ta ih interesuje i ja sam oti{ao, odazvao se tom pozivu. Ta `ena istra`iteq bila je drska i na neki na~in bezobrazna. Tra`ila je da govorim o nekim doga|ajima u kojima nisam u~estvovao i o kojima ni{ta nisam znao,~ak sam imao ose}aj da ho}e da iznudi neku izjavu od mene. Po~ela je da me ube|uje da ona ima dobro mi{qewe o meni, da sam ja dobar momak, korektan, i da bi mogao da sara|ujem sa wima. ^ak je nudila da me za{titi i obe}ala da }u biti nagra|en finansijski za tu saradwu. To sam odbio, rekao da to ne `elim, da o~igledno imaju pogre{no mi{qewe o meni. Rekao sam da je u ovom ratu izginulo mnogo ~lanova moje porodice i da ne prihvatam nikakvu saradwu sa wima. U ovom razgovoru ta `ena istra`iteq je posebno bila zainteresovana za u~e{}e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na ovim podru~jima, kao i za to ko ih je predvodio. Ona mi je jasno rekla {ta o~ekuju od mene i {ta oni meni nude. Oni bi meni pru`ili za{titu i finansijsku pomo}, ako ja prihvatim da radim za wih da im prikupqam izjave i dokaze o ratnim zlo~inima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zvorniku, 10. aprila 2007. godine. Izjavu dao Krsto Jak{i}.” Republika Srpska, op{tina Zvornik, administrativna slu`ba. Ov. br. 07-056/11216/07, datum 19. april 2007. godine, Jak{i} Krsto iz Zvornika, op261

{tina Zvornik. Svojeru~no je potpisao ovu ispravu-priznao je za svoj potpis-rukopis na ovoj ispravi. Identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj 03GKB9883. Taksa za overu od KM 5, ispla}ena je i poni{tena. Ovjeravawe izvr{io...

Marinko Vasili}
Marinko Vasili} je dao izjavu 19. aprila 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Zvorniku, pod Ov.br. 75-056/11216/07. “Ja Marinko (Marka) Vasili}, ro|en 11. avgusta 1953. godine u \uri}ima, op{tina Zvornik, sa li~nom kartom broj 04GKB1351, JMBG 1108953183896, izdatom od MUP-a Zvornik, `ivim u Zvorniku, penzioner, Izjavqujem: Ja sam u dva–tri navrata imao priliku da se sretnem sa ha{kim istra`iteqima. Razgovor se odvijao 1994-1995. godine otprilike, i to najprije u op{tinskom sudu, a kasnije u prostorijama hotela Vidikovac nedaleko od Zvornika. Ovaj drugi susret sa wima trajao je dva dana i on je sniman. U ovom susretu, odmah na po~etku razgovora predo~ili su mi da sam jedan od osumwi~enih za ratne zlo~ine, {to sam ja shvatio kao wihov pritisak, wihovu taktiku da ~ovjeka navedu da govori ono {to wima odgovara. Postavqali su pitawa, ja sam na ta pitawa odgovarao. ^iwenica je da nije bilo druge konkretne prisile, druge prinude, sem to, {to je za mene indirektna ucena, da su oni mene pozvali da kao ne{to provere, a unapred mi rekli da sam ja osumwi~en. Tako|e mi je bilo sumwivo i ~udno kako su o svemu bili obave{teni, pri~ali su o mom kretawu u slu`bi, {to nema apsoluto nikakve veze za ratnim zbivawima. Oni su sami donosili zakqu~ke i o~ekivali da ih ja potvrdim. Ja sam to normalno odbijao i odgovarao na pitawa iznose}i svoja saznawa o pojedinim doga|ajima. Sa wima vi{e nisam imao priliku da razgovaram, tu je zavr{eno. Ali jeste posle toga do{ao jedan ~ovek da mi saop{ti da postoji saradwa izme|u tu`ila{tava Beograda i Sarajeva i da postoji mogu}nost da budem pozivan u Beograd, Br~ko ili u Sarajevo, pa eto da budem obavije{ten, da se odazovem, da ne pravim probleme i tako daqe. I taj ~ovjek je bio iz Ha{kog tribunala. I zvali su me posle toga, i{ao sam nekoliko puta u Beograd i jedan put u Tuzlu kod sudije koja se zove Fatima, prezime joj ne znam. U Beogradu sam imao neprijatnost sa advokatom Dragoqubom Todorovi}em koji mi je rekao da se ne pravim budala, jer da on ho}e da doka`e da je Srbija izvr{ila agresiju na Bosnu i Hercegovinu. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zvorniku, 10. aprila 2007. godine. Izjavu dao Marinko Vasili}.” Republika Srpska, op{tina Zvornik, administrativna slu`ba. Ov. br. 07-056/11216/07, datum 19. april 2007. godine, Marinko Vasili} iz Zvornika, op{tina Zvornik. Svojeru~no je potpisao ovu ispravu-priznao je za svoj
262

potpis-rukopis na ovoj ispravi. Identitet utvr|en na osnovu li~ne karte broj 04GKB1351. Taksa za overu od KM 5, ispla}ena je i poni{tena. Ovjeravawe izvr{io...

Du{anka Babi}
Du{anka Babi} je dala izjavu 18. aprila 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod Ov.br. 5402/07. “Zovem se Du{anka Babi} ro|ena 23. 1. 1952. u Vrlici, op{tina Siw, Republika Hrvatska. Supruga sam pok. Milana Babi}a. Te{ko je ispri~ati {ta smo moja porodica i ja sve pro`iveli za vreme koje smo proveli pod “za{titom” Ha{kog tribunala. Malo smo boqe otkad smo se vratili u Srbiju. Tu su nam i porodica i prijateqi, pa je malo lak{e. Ali ipak je te{ko prevazi}i sve {to nam se de{avalo u posledwe ~etiri godine. Nikad ne}u biti sigurna da li se moj mu` zaista ubio ili ne. Samo znam da je bio pod tolikom presijom, da je trebao da bude nad~ovek pa da sve to izdr`i. Za samo dva meseca je oslabio dvadeset kilograma. Bio je iscrpqen svakodnevnim istragama, su|ewem, svedo~ewima i ogromnom brigom zbog nere{avawa na{e situacije. Pre odlaska u Holandiju, Milan, ovde u zemqi nije uspeo da dobije neki savet u vezi toga {ta da radi povodom toga {to se na{ao na toj listi osumwi~enih od Ha{kog tribunala, ali svuda je nailazio na zatvorena vrata, i onda je nekako stupio u kontakt sa nekim iz Ha{ke kancelarije. Tada je po~eo da iznosi neka svoja saznawa o ranijim doga|ajima {to su oni iskoristili i naveli ga da kasnije i svedo~i i to je dovelo do toga da se moramo preseliti zbog bezbednosti {to u stvari nije bila na{a voqa i {to nam je bilo jako te{ko da prihvatimo. Kad smo do{li u Holandiju re~eno nam je da }emo tamo biti samo privremeno, nekoliko meseci, a da }emo onda biti preseqeni u tre}u zemqu gde bi mogli normalno da `ivimo, ja da radim, a deca da nastave studije. Ali oni su o~igledno gledali samo svoj interes, i tako su nas malo-pomalo dr`ali u Holandiji tri i po godine. Bilo je jasno da nas oni namerno dr`e u takvoj neizvesnosti bez ikakvog statusa i ne re{avaju}i pitawe na{e relokacije, kako bi time verovatno lak{e od Milana iznudili da vi{e sara|uje sa wima, a i on nam je sam vi{e puta rekao kako je uveren da ga ucewuju sa nama, mada nismo smeli ba{ otvoreno da pri~amo o tome jer smo znali da nas stalno prislu{kuju. Oni su jako perfidni, tako da je te{ko re}i konkretno na koji na~in nas oni iskori{tavaju za svoje ciqeve, ali su nas doveli u bezizlaznu situaciju. Bili smo prepu{teni samo wima. Nije se moglo nazad. Mi tamo uop{te nismo `iveli samostalno, potpuno smo zavisili od wih, samo prvih godinu dana paso{i su nam bili vizirani, a posle toga smo tamo boravili takore}i ilegalno.
263

Dok smo bili pod za{titom morali smo prekinuti kontakte sa prijateqima i rodbinom u Srbiji, samo bi se mi ponekad javili Milanovoj majci i sestri, ali ni one nisu smele da znaju gde smo i kako `ivimo. Po{to smo tamo bili tako izolovani, mi zapravo nismo znali sve {ta se de{ava u Srbiji. Oni su nam u po~etku donosili povremeno neke ~lanke sa najgorim tekstovima protiv Milana, da bi mi shvatili da se ne smemo vratiti u Srbiju, da nemamo kud. Oni nam to nisu direktno govorili, ali takvim tekstovima su nam to posredno stavqali do znawa. Mislimo da su zbog toga insistirali i na javnom svedo~ewu. Tako da smo onda bili potpuno u wihovim rukama, Milan pa i mi. Milan je sa istraga dolazio iscrpqen i umoran. Znam da Milan nakon svedo~ewa u Milo{evi}evom slu~aju nije imao nameru da svedo~i i daqe. Mi smo sve vreme, dok je trajalo to svedo~ewe, bili sme{teni u jednom vikend nasequ koje je u to vreme (zima 2002-2003. godine) bilo skoro pusto. Se}am se tog zavr{nog dana svedo~ewa u slu~aju Milo{evi}. ^im je zavr{io svedo~ewe, rekli su da }e podi}i optu`nicu i protiv wega. Uve~e je odjednom nestalo struje, nastao je mrkli mrak, a mi sami, nigde nikog u okolini. Moglo bi se re}i da je to slu~ajno, ali mi smo svi bili ube|eni da nije... Rekli su mu da o~ekuju da svedo~i i u ostalim procesima u Hagu. Tek kad je pristao, mi smo iz vikend naseqa preba~eni u grad. Kad je podignuta optu`nica protiv wega, re~eno nam je da zemqa stalnog boravka ne mo`e da nas primi dok se ne zna du`ina Milanove kazne. Da nije priznao krivicu, proces bi se otegao godinama i mi bismo sve vreme `iveli u neizvesnosti. Milan je bio poverqiv prema svom advokatu, za koga smatram da je bio ~ovek blizak Tu`ila{tvu, i koji ga je ~esto podsticao da govori ubedqivije i uverqivije, kao u slu~aju Milanove izjave prilikom kajawa i priznawa krivice. Odbijao je da svedo~i u slu~aju Kraji{nik pre nego {to nas presele u zemqu stalnog boravka. Ipak je morao da svedo~i, i to par dana pre izricawa presude u svom sopstvenom slu~aju. Ina~e, mi smo `iveli tako {to smo dobijali nov~anu mese~nu pomo} po ~lanu obiteqi. Mogla sam u{tedeti ne{to jer nismo izlazili nigde i nismo imali tro{kova. Deca su na insistirawe upisana u {kolu koja nije bila wihov izbor dok smo ~ekali na relokaciju u tre}u zemqu gde bi navodno stanovali i nastavili studije po wihovoj `eqi i gde bih ja radila. Kona~no smo preba~eni u tre}u zemqu nakon tri i po godine privremenog boravka u Holandiji bez ikakvog statusa. Oti{li smo ba{ u vreme kad je Milan bio na pola svedo~ewa u slu~aju Marti}. Tada se desio tragi~ni doga|aj. Qudi su do{li da nam ka`u da je na|en mrtav, a sutradan su nam saop{tili kako se to desilo. Naravno da smo bili u {oku i preba~eni smo u Hag gde su nas tada ispitivali u ciqu istra264

ge, svakog ponaosob. Mi smo odgovarali koliko smo bili u mogu}nosti u takvom stawu a oni su na osnovu takvog razgovora formulisali tekst kao na{e izjave {to smo mi posle potpisali. Tu nije bilo napisano sve {to smo rekli, samo onoliko koliko je wima trebalo. Nije bilo delova razgovora da je Milan govorio da nas dr`e u Holandiji u neizvesnosti da wega ucewuju, da je dobio 13 godina samo da ga lak{e dr`e na raspolagawu dok ne budu zavr{ena planirana svedo~ewa i u drugim procesima. Te{ko mogu da poverujem da je Milan izvr{io samoubistvo, osim {to znam da je jednom rekao da treba wega da nema da bi mi bili slobodni. Mo`da nije vi{e mogao izdr`ati da ga iskori{}avaju za svedo~ewa odugovla~e}i re{ewa za neki normalan `ivot, za nas, wegovu porodicu. Posledwih pet meseci je proveo u zatvoru u tre}oj zemqi, a mi smo ostali u Holandiji. Nismo se videli tih pet meseci, a prvi put smo se ~uli telefonom nakon dva i po meseca. U me|uvremenu smo razmenili nekolko pisama koja je slao preko Tribunala. Pisao ih je na engleskom da bi {to pre stigla, da se ne gubi vreme na prevo|ewu kod provere. Pisma je zapo~iwao na srpskom “Mili moji”. Videli smo se kad je vra}en u Hag na svedo~ewe u slu~aju Marti}, jer smo tada jo{ bili u Holandiji. Bio je veoma slab i ispri~ao nam je da je bio u uslovima najstro`e izolacije navodno zbog bezbednosti. Mi smo mu ispri~ali da }e nam u novoj zemqi dati vizu samo na {est meseci i bio je zabrinut zbog toga jer su wemu rekli da ne garantuju gde }e da se vrati nakon odslu`ewa kazne. Ponovo se vra}am na tragi~ni doga|aj. Iako sam bila u {oku pitala sam da li postoji neko opro{tajno pismo. Nisu mi odgovorili ni{ta da bi nakon nekoliko dana rekli da postoji. Pokazali su mi ga, bilo je samo nekoliko re~i i po~iwalo je sa “Mili moji”. Posle nekoliko meseci dok smo bili u tre}oj zemqi donosili su da potpi{em autenti~nost pisma, ali ja sam to odbila. Posle smo saznali da je [e{eq pomiwao neko opro{tajno pismo. Odvratili su nas da do|emo na sahranu navode}i bezbednost kao razlog. Ja bih do{la bez obzira na to, ali nisam mogla ostaviti decu u tako o~ajnom stawu. Mi smo vra}eni nakon toga u zemqu u koju su nas prethodno odnedavno premestili i psiholo{ki teret `ivota bio jo{ ve}i. Trebalo je `iveti bez wega pod uslovima i pravilima koje su oni odredili. Kada smo osetili da vi{e ne mo`emo izdr`ati zatra`ili smo da se vratimo ku}i, iako su nas upozoravali na rizik. Bili su toliko quti {to ho}emo da se vratimo. Rekli su da }e nam vratiti na{e paso{e, da pokupimo svoje stvari i da im vratimo kqu~eve od te ku}ice gde smo i daqe privremeno `iveli, gde deca nisu nastavila {kolovawe, a dobijaju}i minimalni novac sa biroa, a tra`e}i posao po restoranima i trgovinama.
265

Ja sam se tada upla{ila {ta }e nam biti ako nas ne puste na aerodromu da pro|emo, ostali bi na ulici i tako u strahu nazovem `ene koje su se brinule o nama u Holandiji. Zamolila sam ih ako mogu da nas posete i nekako nam pomognu. Rekle su da }e videti {ta mogu da urade. Nakon kratkog vremena javio se ~ovek (koji nam je rekao da vratimo kqu~eve i idemo) i po~eo da vi~e na mene {to kr{im pravila i zovem qude iz Tribunala kad nam je re~eno da vi{e sa wima nemamo ni{ta jer smo sad pod wihovom za{titom. Tada sam se jo{ vi{e upla{ila i nazvala rodbinu u Beogradu da odu kod bilo koga iz vlasti u Beogradu, ili kod patrijarha da ka`u da ho}emo da se vratimo. Jo{ sam im rekla da nas tra`e ako prestanemo da im se javqamo. Na{ ro|ak je oti{ao kod ministra Rasima Qaji}a jer je on ~ovek zadu`en za vezu sa saradwom sa Ha{kim tribunalom. Rekao je da }e obavestiti sve medije ako ih ne spoje sa nama. Ministar Qaji} je tada verovatno nazvao Tribunal. Sutradan su ti isti qudi do{li ponovo kod nas, ali ovog puta vrlo qubazni i rekli ako `elimo da idemo pomo}i }e nam. Rekli su da sami platimo avionske karte, jer ako oni to u~ine protuma~ilo bi se da nas oni teraju u rizik, a mi zapravo idemo dobrovoqno. Tra`ili su da to i potpi{emo. Prvim avionom smo se vratili u Beograd, i sad smo tu me|u svojom rodbinom i prijateqima. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 18. aprila 2007. godine. Izjavu dala Du{anka Babi}.” Ov.br. 5402/07, Babi} Du{anka, svojeru~no potpisala ovu isrpavu, priznaje za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovane ura|ena je na osnovu li~ne karte broj J 96680, odnosno svedoka ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 18. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Momir Radakovi}
Momir Radakovi} je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u Op{tinskom sudu u Loznici, pod Ov.br.4117/07. “Ja, Radakovi} Momir, od oca Radeta, ro|en 3. marta 1961. godine u Beogradu, li~na karta broj 31611, JMBG 0303961714020, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslana, `ivim u Malom Zvorniku, ulica Nikole Tesle broj 4, nezaposlen, Izjavqujem: U toku 1994. godine saslu{avali su me predstavnici KFOR-a u prisustvu nekih qudi iz Tuzle, koji su ovde do{li specijalno zbog tog saslu{awa. Priveli su me ovde, malozvorni~ki SUP me predao u Zvornik i tu sam bio saslu{an. Silom su me priveli, ja nisam imao pojma ni gde idem, ni zbog ~ega, niti me ko obave{tavao {ta se de{ava. Zna~i, prebacili su me tamo u Republiku Srpsku u prostorije MUP-a. Iza{li su ovi na{i, mupovci, ostali su prevodilac i wih trojica.
266

Dvojica su bila u ratnom, a jedan je bio u civilnom odelu. Ispitivao me ovaj u civilu, i izvodio dva–tri puta iz prostorije da bi me ube|ivao da pri~am o nekim navodnim zlo~inima @eqka Mitrovi}a i uporno insistirao da ka`em da je @eqko Mitrovi} bio u radikalima, da mi je boqe da to ka`em da ne bi meni pripisivali ta ubistva, {to sam ja naravno odbio. Posle toga su me isto izvodili iz prostorije jo{ jedanput, a dva puta taj u civlu. I on mi je nudio novac. Govorio je samo prihvati reci ovo {to tra`imo od tebe i uzmi pare. Bilo je u pitawu pet hiqada dolara. Zna~i, za pet hiqada dolara trebalo je da ka`em da je @eqko Mitrovi} po~inio neka ubistva i da je on pripadnik Srpske radikalne stranke, da je to [e{eqeva stranka. Ina~e su u toku razgovora vi{e puta pomiwali [e{eqa. I ovaj de~ko prevodilac, bio je musliman, me je ube|ivao da uzmem pare. Govorio je: “Uzmi, {ta te briga, samo im reci to {to tra`e” Sa ovog razgovora vodili su zapisnik, naravno samo iz onog dela koji je vo|en u prostoriji. Dali su mi da potpi{em zapisnik i ja sam to u~inio. Tra`io sam da mi daju primerak zapisnika, {to su oni odbili, rekli su da mi ne treba. Iako su sa sobom imali prevodioca zapisnik je vo|en na engleskom jeziku, tako da ja fakti~ki ne mogu biti siguran da sam potpisao ono {to sam rekao. Pitao sam ih da mi objasne za{to su me tako priveli, za{to mi nisu normalno poslali poziv. Taj prevodilac mi je rekao da je takva situacija i da tako mora. Pre dva, tri meseca dobio sam poziv, doneo mi inspektor SUP-a. Pisalo je da me zovu radi ratnog zlo~ina, ali nije pisalo u kom svojstvu me pozivaju. Oti{ao sam u zakazano vreme u prostorije SUP-a, ovde u Malom Zvorniku. Tamo su me sa~ekala dvojica qudi iz Beograda, vaqda iz ovog specijalnog tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Ne znam kako se zovu, vodili su zapisnik sa ovog razgovora, ja sam zapisnik potpisao, ali ni ovaj put nisam dobio primerak zapisnika. I oni su se raspitivali o navodnim ratnim zlo~inima, raspitivali su se o nekim qudima, ali su poku{ali i mene da pove`u sa tim, jer kao postoje neka saznawa da sam i ja vr{io ratne zlo~ine. Pitali su da li sam ja bio u nekom periodu ~lan Srpske radikalne stranke. Rekao sam da nisam, a oni su onda po~eli da re|aju neka imena i da pitaju da li ja znam da su ti qudi bili radikali. Naravno, ja sve te qude znam, ali kako bih mogao znati ko pripada kojoj stranci. Mene to nikada nije interesovalo. Rekli su da }e me ponovo zvati, da bi trebalo ja da se malo prisaberem, da mi se to ne bi obilo o glavu. Rekli su mi da }e me povezati sa javnim tu`iocem. Posle ovog razgovora nisu me vi{e zvali na razgovor, samo me jedan od tih inspektora zvao telefonom, pitao da li sam slobodan i da li bih opet razgovarao sa wima. Oni su od mene o~ekivali da ja prikupqam podatke za wih, a oni }e kao zata{kati ne{to {to znaju o meni. Ne znam na {ta su mislili, ali sam odbio takvu saradwu.
267

Prilikom ovog razgovora u Malom Zvorniku uzeli su moj mobilni telefon, pregledali koga imam u imeniku, koga sam zvao, ko je mene zvao. U Malom Zvorniku, 18. aprila 2007. godine. Izjavu dao Momir Radakovi}.” Ov.br. 4117/07, Radakovi} Momir, Mali Zvornik svojeru~no potpisao ovu isrpavu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj 31611, izdate od SUP Mali Zvornik, odnosno svedoka ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 97,50 ispla}ena je i poni{tena. Op{tinski sud u Loznici, dana 26. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Dragan Kerkez
Dragan Kerkez je dao izjavu 26. aprila 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, pod II Ov.br.7504/07. “Ja Kerkez Dragan, od oca Mirka, ro|en 24. maja 1962. godine u Ba~koj Palanci, li~na karta broj 117219, JMBG 2505962880034, `ivim u Rumi, ulica Nu{i}eva br. 12, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, Izjavqujem: Prvi kontakt sa istra`iteqima Ha{kog tribunala imao sam pred kraj 2003. godine, pred Novu godinu. Bilo je pred ve~e, se}am se da sam do{ao sa posla, bilo je vaqda oko pet, {est sati. Zvali su me na moj ku}ni telefon, {to me poprili~no iznenadilo. Prevodioci su mi rekli da su oni iz Haga qudi, nisam ja ni znao da su oni tu na Dediwu, ja sam mislio da zovu odande. Malo mi bilo ~udno {to mene tra`e iz Haga. I onda su oni poku{avali sa pitawima da li sam bio na rati{tima, ovo-ono. Predlagali su da se na|emo, da to bude neformaln razgovor, nezvani~an. Ja nisam u po~etku ni hteo da prihvatim nikav razgovor sa wima. Rekao sam da }u razmisliti. Posle izvesnog vremena, pro{lo je mo`da nekoliko dana opet su me kontaktirali i opet uve~e. Insistirali su da sa mnom razgovaraju, da obave, kako su govorili, nezvani~an razgovor. Tra`ili su broj telefona na koji mogu da kontaktiraju sa mnom. Ja sam im dao samo taj fiksni telefon, koji su oni ve} i imali, nisam hteo mobilni da im dajem. I pristao sam da se vidim sa wima, ali sam tra`io da do|u do hotela kod nas u Rumi, pa da vidim {ta ho}e. I do{ao je taj Tomas, sad mu ne znam prezime, i do{la je jedna `ena, prevodilac. Raspitivali su se o mom boravku na rati{tima i usred razgovora su me pitali da li je u Srbiji bila o~ekivana pobeda Srpske radikalne stranke. Rekao sam da je to bilo normalno i o~ekivano, mada mi nije bilo jasno kakve to ima veze sa ha{kim istra`iteqima. Pitali su me da li je Vojislav [e{eq bio u Bosni, rekao sam da koliko ja znam nije. Onda su hteli da ozvani~im tu izjavu da do|em da sa wima ne{to zvani~no razgovaram. Ja nisam hteo da pristanem na to, jer mi je sve to bilo
268

mnogo sumwivo. Ako sam ne{to rekao, onda je to vaqda zvani~no, a oni su izgleda o~ekivali da }u ako odem u wihove kancelarije druga~ije da govorim. Meni je ceo taj razgovor bio neprijatan, otkud ja znam {ta prevodilac ka`e, da li ispravno prenosi moje re~i. Ovaj razgovor nisu snimali, bar ne javno. Ja nisam pristao da vi{e razgovaram sa wima, jer su mi delovali veoma prefrigano i pla{io sam da bi mogli da mi podmetnu neki zapisnik. Takav su utisak ostavili na mene. Zvali su me i na{i istra`iteqi, pre godinu, dve dana ~etiri sata su me dr`ali u SUP–u, jer i ovi na{i sve podatke koje dobiju {aqu u Hag. Ovi na{i inspektori su snimali razgovor, ali mi nikakav zapisnik nisu dali, tako da su mogli da napi{u {ta god ho}e kao moju izjavu, ja nemam dokaz o tome {ta sam ta~no govorio. Ja jesam pro~itao i potpisao zapisnik, ali mi je veoma sumwivo {to mi nisu dali kopiju tog zapisnika. Kada sam tra`io zapisnik, rekli su da mi ne treba. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 19. aprila 2007. godine. Izjavu dao Dragan Kerkez.” II Ov.br. 7504/07, Dragan Kerkez, svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao za svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|ena je na osnovu li~ne karte broj 117219, izdate 2004. godine, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 295,00 ispla}ena je i poni{tena. ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 26. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Simeun ^uturi}
Simeun ^uturi} je dao izjavu 25. aprila 2007. godine, koja je overena u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pod IV Ov.br.5660/07. “Ja Simeun ( Tome ) ^uturi}, ro|en 19. maja 1957. godine u Ugqeviku, Republika Srpska, broj li~ne karte F 206191, JMBG 1905957770041, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, `ivim u Novom Beogradu, ul. Narodnih heroja broj 14/32, po zanimawu profesor, doktor tehni~kih nauka, Izjavqujem: Ja sam po ~inu pukovnik, na~elnik sam postdiplomskih studija {kole Nacionalne odbrane, Ministarstva odbrane Srbije. Imao sam strahovite pritiske i privatno pozivawe od strane Ha{kog tribunala, od Aleksandre Milenov o ~emu posedujem i dokumenat. Radilo se o telefonskom razgovoru i to vi{e puta, o ~emu sam ja obavestio moje pretpostavqene, pre svega organe bezbednosti vojske i na~elnika General{taba, gospodina Krgu. Rekao sam da me poziva na moj privatni telefon i da mi predla`e da se na|emo u Bawaluci, u Kapo{varu, u bilo kojoj zemqi, gde god ja ho}u i da }u za to biti nagra|en. Tra`ila je od me269

ne da moram da progovorim u vezi svih izvje{taja, kako sam ih skupio, ko mi je dao tehniku za prislu{kivawe i skrenula mi je pa`wu da oni imaju sve podatke o meni. Pro~itali su mi par mojih izve{taja na li~nost generala Mladi}a, i rekli su mi da ja nisam ratni zlo~inac, ali da su im moji podaci dragocjeni. Tra`ili su od mene da priznam ko mi je dao tehniku i kako sam mogao sa takvog nivoa prikupqati podatke. Rekli su mi da su im neki oficiri ve} dali podatke i izvesna priznawa, {to je vaqda trebalo i mene da ubedi da sara|ujem sa wima. Ja sam taj poziv za saradwu odbio i video sam da su izve{taji koje su oni imali do wih dospeli na izdajni~ki na~in, odnosno da im je neko predao arhivu, {to je meni kao profesionalcu bilo neshvatqivo. Naravno da sam ja takav razgovor odbio i rekao im da se obrate dr`avnim organima, odnosno Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, i da }u ja postupati po nare|ewu moje dr`ave i vojske. Ne se}am se ta~no kad se ovo de{avalo, ali znam da je u to vreme ministar odbrane bio Boris Tadi} i da je on li~no nare|ivao generalu Krgi da naredi da moram da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Ja sam bio na razgovoru kod generala Terzi}a, kod pukovnika Mojsilovi}a i oni su me nagovarali da sara|ujem sa Hagom, rekli su da }e oni nas kao dr`avu maltretirati zato {to ja i sli~ni meni koji puno znamo ne}emo da sara|ujemo sa ha{kim tu`ila{tvom. Mene je ministar pravde Savezne Republike Jugoslavije oslobodio ~uvawa dr`avne i vojne tajne i naredio da me hitno upute i da mi narede da sara|ujem, jer je to Karla del Ponte li~no tra`ila. Tada mi je general Terzi} rekao da je naredba broj 742-2 od 9. maja 2003. godine, od ministra odbrane Borisa Tadi}a li~no i da po toj naredbi moram direktno da sara|ujem sa Ha{kim tribunalom. Naredba je da se javim Aleksandri Milenov i nekim `enama koje se zovu Vesna i Suzana. Rekao je da }e do}i neki obave{tajac moje struke i da }e me saslu{ati. Te `ene Vesna i Suzana su me zvale i rekle mi da ako budem imao problema u vojsci da se javim na telefon broj 31-70/5125535, to sam uspeo zapisati. Oni su mene o~igledno vrbovali, ali mi nije jasno ako, kako ka`u znaju o meni dosta, kako nisu znali i to da sam ja srpski nacionalista i da sam ratnik, da sam i predsednik Invalida rata Srbije, i ~astan ~ovjek i da se ne bih dao potcjeniti i biti izdajnik svoje zemqe i svog naroda. Naveli su, koliko se sje}am, da ja treba da svjedo~im, protiv Milo{evi}a, Radovana Karayi}a, Mladi}a, Kraji{nika, Plav{i}ke, jer ja sam bio na svim tim razgovorima. Posle [e{eqevog odlaska u Hag, posle izvjesnog vremena, mo`da jedno {est-sedam meseci, ponovo sam dobijao telefonske pozive. Tada su me zvale te `ene Suzana i Vesna i rekle su mi da }u ovaj put morati da ka`em koje je zlo~ine i {ta su [e{eq i wegove jedinice i ~etnici radili kraj Zvornika na Majevici, u Vukovaru i jo{ nekim lokacijama. Na taj razgovor
270

nikada nisam oti{ao, rekao sam da to nije moj nivo, i rekao sam da su jedna |ubrad i da me vi{e ne zovu, da ima pravih Srba u Srbiji, da je [e{eq heroj i da }e svi Srbi stati iza [e{eqa, jer je po{ten ~ovjek. Rekao sam da me vi{e ne zovu, oni su jo{ jednom poku{ali, koliko se sje}am, ili dva puta, posle vi{e nisu zvali. U tom razgovoru one su bile arogantne, ja sam osjetio da su oni sila, da su oni oficiri ove dr`ave, a ne ja, jednostavno su rekli da je sazrelo vreme i da }emo mi svi, na kraju, mo`da odgovarati u na{oj dr`avi, da ima mnogo optu`nica protiv nas {to ne}emo da ka`emo istinu, naravno wihovu istinu. Zna~i, bila je jedna vrsta pretwe, kao i protiv mene }e biti optu`nica, moja karijera je zavr{ena i sli~no. I naravno, posle toga su me sklonili sa generalskog mjesta na koje sam bio postavqen. General Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije, otvoreno mi je rekao da je to zato {to sam ja radikal, {to naravno nije ta~no, jer ja nisam ~lan nijedne politi~ke partije. Kad sam ja odbio saradwu 2003. godine, dobio sam podatke, imam dosta svjedoka iz UBPOK-a, zvali su mi suprugu i maltretirali u op{tini Novi Beograd, pretili da }e joj biti sru{ena radwa ako ne u|e u Demokratsku stranku i ako joj se suprug ne odazove istra`iteqima Ha{kog tribunala. Onda sam se ja jednom iznervirao i oti{ao li~no kod predsednika op{tine O`egovi}a da sa wim raspravim taj bezobrazluk i neprofesionalnost. Rekao sam da ja o wihovoj gra|evinskoj mafiji mnogo znam i da mu je boqe da me ostave na miru. Mojoj `eni ozbiqno su pretili, dolazio je neko iz mjesnog odbora Studentskog grada, doneo joj neku `utu ta~kicu, da se u~lani i onda }e biti sve u redu. Po{to je moja gospo|a rekla da ona po{tuje svog supruga, ona je odbila, i mi smo dobili odmah, za pet dana re{ewa da se radwa ru{i, i to samo meni. Ja sam bio na slu`benom putu kada su mi ru{ili objekat, ali je do{la jedna grupa mojih prijateqa koji su poku{ali da to spre~e. Tada je O`egovi}, po mojim podacima, imam svjedoke za to, zvao li~no Bodganovi}a, gradona~elnika, Bogdanovi} je okrenuo mobilni Borisa Tadi}a, tada je Tadi} bio ministar odbrane. Boris Tadi}, je naredio da me uhapse i dr`e u pritvoru 48 sati. Imam i za to svjedoka, taj je je bio vojni tu`ilac, tada je vojni sud jo{ uvjek radio. O~ita je namera bila da me iznerviraju, da bih ja progovorio i da me ucjene da bih ja sara|ivao sa Hagom. Ina~e pripremam se da progovorim o raznim mahinacijama, naravno za koje imam dokaze, ali to mogu tek po{to me penzioni{u. Izjavu dajem dobrovoqno i bez pritiska. U Zemunu, 19. aprila 2007. godine. Izjavu dao Simeun ^uturi}.” IV Ov.br. 5660/07, Simeun ^uturi} svojeru~no potpisao ovu ispravu, priznao svoj potpis na ovoj ispravi. Istovetnost imenovanog ura|en je na osnovu li~ne karte broj F 206191/97, odnosno svedocima ~ija je istovetnost utvr|ena. Taksa za overu od 292,50 ispla}ena je i poni{tena.
271

^etvrti op{tinski sud u Beogradu, dana 25. aprila 2007. godine, ovla{}eni slu`benik...

Ana Simonovi}
Ana Simonovi} je dala izjavu 7. maja 2007. godine, koja je overena u Tre}em op{tinskom sudu u Beogradu pod I Ov.br. 3506/2007. “Ja Ana (Du{ana) Simonovi} iz Beograda, ul. Milana Tankosi}a broj 7, ro|ena 26. decembra 1969. godine u Beogradu, sa li~nom kartom broj H 309774, JMBG: 2612969715190 izdatom od strane MUP-a Beograd, po nacionalnosti srpkiwa, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Republike Srbije, po zanimawu nau~ni saradnik-molekulni biolog, Izjavqujem: Negde u leto 2003. godine kontaktirali su me telefonom ha{ki istra`iteqi i to neposredno pred moj povratak u Ameriku, gde sam bila na usavr{avawu. Rekla sam im da odlazim za Ameriku, na {ta su oni odgovorili ’dobro, nema veze, vide}emo se idu}e godine’. Naime, istra`iteq Tu`ila{tva Paolo Pastore Sto~i me je prvi put zvao u avgustu mesecu 2003. godine i pitao me je da li `elim da sara|ujem sa Tribunalom u svojstvu potencijalnog svedoka optu`be u postupku koji se vodi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ja sam pristala, ne znaju}i da imam pravo da odbijem taj poziv i u strahu da mi onemogu}e odlazak, ili zabrane usavr{avawe u Americi. Posle tog telefonskog razgovora na{la sam na~in da stupim u kontakt sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em, ispri~ala sam mu da su me zvali ha{ki istra`iteqi, a on je odgovorio da nema problema, da slobodno razgovaram sa wima, te da mi nemamo {ta da krijemo. Svoje podatke sam ostavila u Srpskoj radikalnoj stranci, adresu, telefon i sve ostalo u slu~aju da neko bude hteo da kontaktira sa mnom. Me|utim, niko me nije kontaktirao. Od leta 2003. godine do avgusta 2004. godine ha{ki istra`iteqi su me zvali u Ameriku dva ili tri puta da provere da li }u stvarno da do|em iz Amerike u Srbiju. Kada sam stigla iz Amerike u leto 2004. godine, ta~nije 10. avgusta 2004. godine, naknadno je promenio termin i rekao mi je datum kada treba da do|em na po~etak razgovora. To je bilo 11-13. avgusta 2004. godine. Dakle u razgovoru koji je trajao od 11-13. avgusta 2004. godine, sa dodatnim vremenom za potpisivawe izjave 15. avgusta 2004. godine, dala sam sve od sebe da me istra`iteqi tretiraju kao intelektualca i normalno qudsko bi}e, ali imam utisak da nisam u potpunosti uspela da iza|em sa wima na kraj, a posebno u onom delu koji se odnosi na uno{ewe u izjavu onoga {to ja ka`em, a ne onoga {to oni misle da treba da bude u izjavi, kao i dobijawa primerka pisane izjave koju ja treba da potpi{em. Sa mnom su vodili razgovor izvesni Paolo Pastore Sto~i i gospodin Sakson i uporno su insistirali na tome da izvrnu moje re~i. Tema razgovo272

ra je bila oko upu}ivawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na rati{te, ko je sve dolazio u prostorije stranke, da li su dolazili Mladi} i Karayi}, da li je Vojislav [e{eq diktator, da li je Qubi{a Petkovi} izvr{avao naredbe Vojislava [e{eqa, kakav je odnos Srpske radikalne stranke i SDS-a u Bosni, da li je Vojislav [e{eq mogao manipulisati sa masom itd. @eleli su da saznaju ko je sve bio na rati{tu. Pitali su me da li sam zavela Du{icu Nikoli} kao dobrovoqca koji je i{ao na rati{te. Rekla sam da nisam ili se ne se}am, a oni su napisali da ja potvr|ujem da je bila na rati{tu. To mi je promaklo, jer nisam odgovarala da jeste, ali da je Qubi{a radio stvari na svoju ruku, zato {to je [e{eq predsednik ne mora da zna~i da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve naredbe. Kad im to nije pro{lo, insistirali su bar da napi{u da je Qubi{a Petkovi} direktno izvr{avao [e{eqeve politi~ke naredbe itd. Dakle, istra`iteqi su zacrtali da moraju ne{to da napi{u {to bi teretilo [e{eqa po bilo koju cenu. Iz svega ovog sam zakqu~ila da je wihov metod rada podre|en ciqu da se Vojislavu [e{equ i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pripi{u zlodela koja su ~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije i da se na taj na~in kao opozicionar iskqu~i iz politi~kog `ivota Srbije. Na osnovu iskustva koje sam ja imala sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, a prvenstveno zbog toga {to pi{em i govorim engleski jezik, sigurna sam da su mnogi svedoci – lica koja su pristala na razgovor sa istra`iteqima potpisali izjave koje ne odgovaraju onom {ta su oni iskazali ili ne odgovaraju wihovoj voqi, a postoje i oni koji nikada nisu dobili primerak izjave i kojima primerak izjave nije predo~en. Atmosfera koju ha{ki istra`iteqi stvore pre po~etka i u toku oficijalnog dela razgovora sama po sebi predstavqqa pritisak na sagovornika iz koje on po svaku cenu `eli da iza|e. Bukvalno je sagovornik slu|en do te mere da uop{te ne zna {ta je potpisao, ili se u najve}em delu ne se}a samog razgovora. Moram da napomenem da sam pre tog razgovora bila prakti~no zdrava osoba. Od obavqenog razgovora sa ha{kim istra`iteqima je krenuo dijabetes, primam insulin ~etiri puta dnevno, to je bio jedan neverovatan stres za mene, redovno pose}ujem psihologa i pijem lekove za smirewe. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i bez ikakvog pritiska i sve {to je u woj izneto predstavqa istinu. U Beogradu, 7. maja 2007. godine, davalac izjave Ana Simonovi}.” I Ov.br. 3506/2007, potvr|uje se da je ovu izjavu svojeru~no potpisala Ana Simonovi} priznala za svoj potpis na ovoj izjavi. Identitet imenovane utvr|en je na osnovu li~ne karte broj H 309774 izdate od strane MUP-a Beograd. Taksa za overu u iznosu od 227,50 dinara, napla}ena je i poni{tena. Tre}i op{tinski sud u Beogradu, 7. maja 2007. godine, referent overe...
273

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. IT - 03 - 67 - PT Podnesak broj 293 Pretresnom ve}u III Sudije: sudija Patrick Lipton Robinson, predsedavaju}i, sudija Jean-Claude Antonetti, sudija Iain Bonomy. Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 4. jun 2007. godine Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislva [e{eqa ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III PREISPITA SVOJ NALOG OD 15. MAJA 2007. GODINE DA SE ODLU^IVAWE O ZAHTEVU ZA POKRETAWE POSTUPKA ZBOG NEPO[TOVAWA SUDA ODLO@I DO ZAVR[ETKA SU\EWA Tu`ila{tvo: Christine Dahl, Ulrich Müssemeyer, Klaus Hofman, Sawa Bokuli} Optu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e odbranu: Tomislav Nikoli} Brankica Terzi} Slavko Jerkovi} Amyad Migati Gordana Pop-Lazi} Mirko Blagojevi} Aleksandar Vu~i} Petar Joji} Dragan Todorovi} Vesna Zobenica Zoran Krasi} Novak Savi} Vjerica Radeta Filip Stojanovi} Zlata Radovanovi} Qiqana Mihajlovi} Elena Bo`i}-Talijan Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Jadranko Vukovi} Ogwen Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Dejan Mirovi} Bo`idar Deli}
274

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Tu`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT – 03 – 67 – PT ZAHTEV PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E III PREISPITA SVOJ NALOG OD 15. MAJA 2007. GODINE DA SE ODLU^IVAWE O ZAHTEVU ZA POKRETAWE POSTUPKA ZBOG NEPO[TOVAWA SUDA ODLO@I DO ZAVR[ETKA SU\EWA I. Uvod
Prof. dr Vojislav [e{eq za svaki slu~aj, ovim zahtevom unapred, tra`i i odobrewe za prekora~ewe broja stranica u odnosu na ograni~ewe koje je propisano Uputstvom o du`ini podnesaka i zahteva. Odlukom Pretresnog ve}a I o podno{ewu podnesaka, od 19. juna 2006. godin, prof. dr Vojislavu [e{equ je nametnuto ograni~ewe da wegovi podnesci i zahtevi ne mogu imati vi{e od 800 re~i, te je prakti~no za svaki podnesak on du`an da prethodno tra`i odobrewe za prekora~ewe broja stranica. Vaqani razlog za prekora~ewe du`ine i ovog zahteva nalazi se u ~iwenici {to prof. dr Vojislav [e{eq tra`i preispitivawe Naloga i mora detaqnije da objasni razloge kojima bi pokazao da se radi o izuzetno va`nom pitawu, kao {to je obustavqawe postupka za nepo{tovawe suda, koje u zna~ajnoj meri uti~e na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka i ishod postupka, a nova odluka Pretresnog ve}a bi su{tinski pomogla obezbe|ewu zakonitog postupka. Dana 15. maja 2007. godine, Pretresno ve}e III (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) je donelo Nalog da se odlu~ivawe o zahtevu za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Retcaf i Daniela Saksona odlo`i do zavr{etka su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: Nalog). Prof. dr Vojislav [e{eq `eli da koristi prava koja su mu garantovana Pravilnikom o postupku i dokazima, a jedno od wih je i da tra`i preispitivawe odluka Pretresnog ve}a. Nove ~iwenice i novi dokazi nisu bili prisutni kada je Pretresno ve}e donosilo Nalog, a da su bili prisutni i da ih je Pretresno ve}e imalo u vidu, prof. dr Vojislav [e{eq je siguran da bi odluka Pretresnog ve}a bila druga~ija.
275

II. Razlozi za preispitivawe Naloga
U bogatoj praksi MKSJ nije se desilo da jedno Pretresno ve}e donese ovakav Nalog. Postupci za nepo{tovawe suda pokretali su se tako {to to samostalno radi Tu`ila{tvo ili {to Pretresno ve}e nalo`i Tu`ila{tvu da ispita slu~aj i podnese optu`nicu za nepo{tovawe suda. Postupci za nepo{tovawe suda pokretali su se pre po~etka pretresa ili u toku samog pretresa, a tekli su i paralelno sa pretresom. To je bilo sasvim razumqivo ako se ima u vidu {ta se {titi pravilom 77 Pravilnika. Verovalo se da se {titi sprovo|ewe pravde pred Me|unarodnim sudom, jer je, uostalom, i on kao i svaki sud snabdeven ovla{}ewem da izri~e mere i ka`wava one prestupnike koji svesno i namerno ometaju i onemogu}avaju sprovo|ewe pravde pred tim sudom. Verovatno sud i postoji kao organ pred kojim se garantuje ostvarivawe pravde, jer ako sud ne postoji radi ostvarivawa pravde, onda bez obzira na naziv to i nije sud. To se u~i u {kolama u okviru obrazovawa i elementarne socijalizacije u~enika i pripremawa za samostalni `ivot u dru{tvu u kome postoji unapred poznati sistem vrednosti. Mi{qewe o garancijama da se u sudu sprovodi pravda je duboko ukoreweno u sistem vrednosti svakog civilizovanog dru{tva. Zato sudovi i nastoje, i to na svakom koraku, da poka`u i doka`u da se pred wima sprovodi pravda, a ako ih neko ometa u sprovo|ewu pravde onda ga rigorozno ka`wavaju. Sud je snabdeven instrumentima da se u sprovo|ewu pravde ne pla{i ni od koga ko u~estvuje u postupku, osim suda javnosti koji kontroli{e sprovo|ewe pravde. Pretresno ve}e je prilikom dono{ewa Naloga imalo u vidu: – Zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa od 8. marta 2007. godine kojim je tra`io da Pretresno ve}e III pokrene postupak za nepo{tovawe me|unarodnog suda protiv Karle del Ponte, Hildegard Uerc – Reclaf i Daniela Saksona, i – Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe. Prof. dr Vojislavu [e{equ nije uru~en primerak Odgovora Tu`ila{tva i ne zna da li Odgovor uop{te postoji, niti na {ta se Tu`ila{tvo u Odgovoru poziva prilikom osporavawa. U Nalogu se ~ak i ne navodi datum kada je Tu`ila{tvo dostavilo Odgovor. Stvarno nije jasno za{to prof. dr Vojislav [e{eq ne sme da zna {ta je odgovorilo Tu`ila{tvo? [ta se to skriva od odbrane, odnosno prof. dr Vojislava [e{eqa koji se kao optu`eni sam brani? Ovo posebno dobija na te`ini ako se ima u vidu da novi pretpretresni sudija u ovom predmetu, od 13. marta 2007. godine, sude}i po nekoliko statusnih konferencija, insistira na “dijalogu” strana u postupku. Iznena|uje da i ovo Pretresno ve}e nastavqa sa radom kao i prethodna pretresna ve}a, o ~ijem radu je dovoqno re}i da je predmet protiv prof. dr Vojislava [e{eqa jedini koji drugi put po~iwe iz po~etka.
276

Prof. dr Vojislav [e{eq je podneo zahtev za pokretawe postupka po pravilu 77 Pravilnika s namerom da se u daqem toku taj postupak odvija na na~in propisan pravilom 77 Pravilnika. Pretresno ve}e se pri dono{ewu Naloga pozvalo na “univerzalno” pravilo 54 Pravilnika, odnosno da Pretresno ve}e mo`e doneti nalog. Nalozima se po pravilu upravqa sudskim postupkom. Me|utim, kada je u pitawu zahtev po pravilu 77 Pravilnika onda mora da se odlu~i na na~in propisan pravilom 77, koje je leks specijalis odredba. Pravilo 77 Pravilnika derogira primenu ostalih odredbi Pravilnika, {to zna~i da je ono jedini i iskqu~ivi pravni osnov. Da bi se jo{ boqe shvatilo. Po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda Pretresno ve}e bi moglo da donosi naloge po pravilu 54 Pravilnika, ali bi to mogli biti samo nalozi o rasporedu su|ewa, neki koji se odnose na izvo|ewe dokaza povodom nepo{tovawa suda i sli~no, odnosno oni kojima se upravqa postupkom s tim {to ne mogu biti oni nalozi kojima se postupak obustavqa ili odla`e, ili ono najgore izbegava meritorno odlu~ivawe kako bi sve vremenom palo u zaborav. Mada pravilo 77 ne sadr`i odredbe o zastarelosti krivi~nog gowewa za delo nepo{tovawa Me|unarodnog suda, sasvim je izvesno da ono zastareva, jer nije ratni zlo~in. Nekim tuma~ewem, ako se ima u vidu zapre}ena kazna zatvora za krivi~no delo nepo{tovawa suda, verovatno zastarelost krivi~nog gowewa nastupa posle 14 godina od dana izvr{ewa tog krivi~nog dela. Prof. dr Vojislav [e{eq je tra`io pokretawe postupka protiv izvr{ilaca koji su najvi{i predstavnici Tu`ila{tva i koji mogu svakog trenutka napustiti funkcije u Tu`ila{tvu, kada postaju nedostupni organima MKSJ. Kao primer se navodi tu`ilac Karla del Ponte, koja od oktobra 2007. godine ne}e biti tu`ilac, a kao {vajcarski dr`avqanin ne}e biti dostupna organima MKSJ. Izvr{ewe eventualnog naloga za weno hap{ewe u trenutku kada bi zapo~eo, sada odlo`eni, postupak za nepo{tovawe suda protiv we, je nemogu}e. Zato se o Nalogu Pretresnog ve}a mo`e govoriti kao aktu kojim se odla`e krivi~no gowewe lica za koje postoji osnovana sumwa da su izvr{ili krivi~no delo nepo{tovawa suda. Pri tom, mora da se ima u vidu da je nepo{tovawe suda samostalno krivi~no delo i da se krivi~no gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. To je sasvim dovoqno da se utvrdi da je Pretresno ve}e prilikom dono{ewa Naloga pogre{no primenilo pravilo 77 Pravilnika. Pravilo 77 Pravilnika ne dozvoqava pravne bravure koje bi imale za ciq odlagawe ili izbegavawe odlu~ivawa u meritumu povodom zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda. Ciq pravila 77(E), da se u postupku za nepo{tovawe suda primewuju odredbe Pravilnika od ~etvrtog do osmog dela, nikako ne mo`e da se tuma~i kao pravo Pretresnog ve}a da odlo`i postupak i odlu~ivawe po zahtevu za nepo{tovawe suda, a pogotovo ne odlagawe do dana kada vi{e ne postoji interes sprovo|ewa pravde. Ne mo277

`e se postupak za nepo{tovawe suda odlo`iti do onog trenutka kada bi formalno mogao da se prejudicira ishodom krivi~nog postupka za ratne zlo~ine. Osim op{teg interesa sprovo|ewa pravde, postoji i onaj pojedina~ni koji se odnosi na konkretni li~ni interes i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa, jer su navedeni predstavnici Tu`ila{tva izvr{ioci krivi~nog dela nepo{tovawa suda zbog nekih svojih tu`ila~kih interesa da la`nim svedocima izdejstvuju osudu prof. dr Vojislava [e{eqa. Kvalitet i dokazna vrednost nekog dokaza Tu`ila{tva je pitawe relevantno za postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ali inicirawe krivi~nog postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tu`ila{tva zbog nezakonitog na~ina obezbe|ewa svedoka Tu`ila{tva, pa i potencijalnih svedoka, od kojih su neki uspeli da se za{tite od nezakonitih radwi predstavnika Tu`ila{tva, je samostalno pitawe wihove krivi~ne odgovornosti. To je pokazala dosada{wa praksa MKSJ. Nalogom Pretresnog ve}a od 15. maja 2007. godine desilo se upravo to da je Pretresno ve}e odlo`ilo odlu~ivawe o zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda sve dok se protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne okon~a su|ewe. Zna~i, kada se okon~a su|ewe onda se u punoj meri pojavquje interes za sprovo|ewe pravde, pa tek onda mo`e da se zapo~ne postupak za nepo{tovawe suda? Ovo je prosto neverovatno. Proizlazi da tokom pretresa sudije treba da utvr|uju ~iwenice i sude uz stalno prisutnu osnovanu sumwu da su predstavnici Tu`ila{tva izvr{ili krivi~no delo nepo{tovawa me|unarodnog suda. Kako je onda mogu}e da Pretresno ve}e garantuje uslove za fer i pravi~no su|ewe. Stvarno je neodr`iva situacija da se jedan optu`eni nalazi na klupi za optu`enog za ratne zlo~ine, a grupa osnovano sumwivih za nepo{tovawe suda preko puta na klupi Tu`ila{tva, ili u nekoj drugoj prostoriji Tu`ila{tva, odakle kontroli{u kako rade slu`benici Tu`ila{tva koji su samo fizi~ki u sudnici na pretresu. U Tu`ila{tvu postoji hijararhija i svi slu`benici Tu`ila{tva rade u ime i za ra~un tu`ioca, a on je sve vreme pretresa u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa toliko osnovano sumwiv da mo`e da se tvrdi i da je optu`en za krivi~no delo koje ru{i sud kao instituciju pravde. Odlagawe krivi~nog postupka za nepo{tovawe suda ne pru`a garanciju da osumwi~ena lica Tu`ila{tva ne}e ponovo vr{iti delo nepo{tovawe suda. Naprotiv, posle ovog Naloga Pretresnog ve}a predstavnici Tu`ila{tva mogu jo{ slobodnije da vr{e krivi~no delo nepo{tovawa suda, kako u predmetu protiv porf. dr Vojislava [e{eqa, tako i u drugim predmetima, i da budu apsolutno sigurni da se, mada sudijama mogu biti osnovano sumwivi, protiv wih nikada ne}e pokrentuti postupak. Taj stepen wihove sigurnosti da se odlagawem odlu~ivawa su{tinski iskqu~uje wihova krivi~na odgovornost je u potpuno istoj srazmeri kao {to su optu`eni Srbi sigurni da ne}e biti oslobo|eni krivi~ne odgovornosti pred MKSJ. To zna~i da Pretresno ve}e smatra da osnovana sumwa da su predstavnici Tu`ila{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda mora da postoji tokom
278

celog toka su|ewa i da postojawe te osnovane sumwe ne}e da dovede u pitawe fer i pravi~no su|ewe u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Jedno od garantovanih i za{ti}enih prava prof. dr Vojislava [e{eqa je pravo na pravi~no su|ewe. Kako je mogu}e da posle ovog Naloga Pretresnog ve}a neko mo`e da pomisli da su ispuweni uslovi za pravi~no su|ewe? Tu`ila{tvo je na statusnoj konferenciji, odr`anoj 2. maja 2007. godine, saop{tilo da }e u novembru 2007. godine biti spremno za po~etak su|ewa u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, pet meseci je prema najavama Tu`ila{tva ostalo do po~etka su|ewa, {to je sasvim dovoqno da Pretresno ve}e u meritumu odlu~i o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa kojim je pokrenuo postupak za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tu`ila{tva. Ako Pretresno ve}e odmah uzme u razmatrawe zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda ono istovremeno mo`e da re{ava i sva druga preliminarna pitawa i da ne dovodi u pitawe po~etak pretresa. Dovoqno je samo podsetiti na bogatu praksu MKSJ da su pretresna ve}a tokom pretresa paralelno vodila postupak za nepo{tovawe suda protiv svedoka, novinara i drugih za koje je postojala sumwa da su ometali sprovo|ewe pravde pred sudom. Bogata praksa MKSJ dokazuje da je uvek povodom zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda bila data prednost na~elu hitnosti, jer se ono nalazi u osnovi pravila 77 Pravilnika. Bez primene na~ela hitnosti povodom zahteva za nepo{tovawe suda pravilo 77 Pravilnika gubi svaki smisao, ~ak {tavi{e prerasta u svoju su{tu suprotnost. Odbijaju}i da odmah sprovede postupak po zahtevu za nepo{tovawe suda, Pretresno ve}e do daqeg ostavqa otvorenim pitawe eventualne odgovornosti predstavnika Tu`ila{tva za koje postoji osnovana sumwa da su ometali ili onemogu}avali sprovo|ewe pravde pred Me|unarodnim sudom. Zar optu`bu tokom pretresa da zastupaju lica koja su osnovano sumwiva jo{ iz pretpretresne faze da su izvr{ila delo nepo{tovawa suda? Odlagawem odlu~ivawa o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda samo se jo{ vi{e podgrejava sumwa, ali i dokazuje da je prof. dr Vojislav [e{eq bio u pravu kada je pokrenuo postupak. Delo nepo{tovawa suda ima pored svog personalnog aspekta (lica kao izvr{ioci) i svoj objektivni element postojawe dela kojim se ometa sprovo|ewe pravde. Nalogom Pretresno ve}e {titi od odgovornosti osumwi~ene predstavnike Tu`ila{tva, ali i ne dozvoqava da se sudski konstatuje da je izvr{eno delo nepo{tovawa suda. Bez namere da se ulazi u elemente bi}a jednog ovakvog dela nepo{tovawa suda, mora da se posmatra aspekt odgovornosti. ^iwenica je da je nakon podno{ewa zahteva za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda Tu`ila{tvo promenilo svoju ekipu koja }e zastupati optu`bu u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Verovatno je Pretresno ve}e u tome prona{lo neku vrstu kompenzacije. Tu`ila{tvo }e u
279

predmetu zastupati druga ekipa, a odlo`i}e se odlu~ivawe po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda dok se ne okon~a postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Ra~una se po staroj srpskoj poslovici “i vuk sit i ovce na broju”. Ta logika Pretresnog ve}a bi mogla da opstane samo pod uslovom da je prof. dr Vojislav [e{eq tra`io izuze}e zastupnika Tu`ila{tva i da je kao razlog naveo wihovu mr`wu i pakost na koju su spremni da je u~ine prof. dr Vojislavu [e{equ, odnosno da se pozvao na neki razlog subjektivne nepristrasnosti kod zastupnika Tu`ila{tva, pa po{to su se oni u me|uvremenu povukli iz predmeta, onda je besmisleno re{avati o wihovom izuze}u. Problem Pretresnog ve}a je taj {to prof. dr Vojislav [e{eq nije tra`io izuze}e predstavnika Tu`ila{tva, ve} wihovu krivi~nu odgovornost za nepo{tovawe suda, jer su svesno i namerno ometali sprovo|ewe pravde. Krivi~na odgovornost ne mo`e biti predmet pre}utne nagodbe. Prof. dr Vojislavu [e{equ nije ni potrebna, niti mu je od zna~aja personalna promena zastupnika Tu`ila{tva, jer i postupak koji se vodi protiv wega u MKSJ nije parnica, ili spor koji on ima povodom nekog li~nog interesa sa licima iz Tu`ila{tva, ve} postupak u kome treba da se odlu~uje o krivi~noj odgovornosti predstavnika Tu`ila{tva. Sa personalnom promenom zastupnika Tu`ila{tva prof. dr Vojislav [e{eq se ne zadovoqava, jer je pet godina u pritvoru i za to vreme je pro{ao kroz svojevrsnu torturu kojoj su naro~ito doprinela lica protiv kojih je tra`io da se pokrene postupak za nepo{tovawe suda. Osim toga, oko 99 odsto dokumentacije Tu`ila{tva je sa potpisom navedenih lica protiv kojih je tra`io da se pokrene postupak. To {to ta lica vi{e ne zastupaju Tu`ila{tvo u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne zna~i da se iz sudskih spisa povla~e materijali Tu`ila{tva koje su oni potpisali. Naprotiv, ti materijali i daqe opstaju i na osnovu wih rade novi, navodno “~isti”, zastupnici Tu`ila{tva, koji navodno nemaju dodirnih ta~aka sa delima svojih prethodnika – nepo{tovawe suda. Naravno, glavni tu`ilac i daqe ostaje, kao i wen potpis na optu`nici kojom je ne samo iniciran krivi~ni postupak pred MKSJ protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, ve} je on i pet godina u pritvoru. Ovome svakako treba dodati da je u praksi MKSJ uvek postupak za nepo{tovawe suda bio okon~an pre glavnog postupka, ako bi se prihvatilo da je postupak za nepo{tovawe suda sporedan postupak, a postupak za ratne zlo~ine glavni postupak. Naravno, sasvim logi~no se postavqa pitawe, za{to je to tako? Za{to se pitawe odgovornosti za nepo{tovawe suda re{ava hitno i nikada ne odla`e? Odgovor je sasvim jednostavan. To nala`u interesi sprovo|ewa pravde, a naro~ito du`nost pre svega Pretresnog ve}a da obezbedi uslove za po{tovawe prava optu`enog na pravi~no su|ewe. Sud je du`an da obezbedi pravi~no su|ewe, ali i optu`enom se garantuje pravo na pravi~no su|ewe. U toj korelaciji du`nosti suda i prava optu`enog me280

ritorno re{avawe po zahtevu za nepo{tovawe suda dobija i stvarni prioritet, kao svojevrsno prethodno i preliminarno pitawe. Ova pitawa se, po pravilu, re{avaju u pretpretresnoj fazi da bi svi (optu`eni, tu`ilac i sudije) rastere}eni od svih sumwi u{li u fazu pretresa. U fazi pretresa ovo pitawe je moglo da se otvara i re{ava samo ako je slu~aj nepo{tovawa suda nastao ili se za razloge za nepo{tovawe suda saznalo u toku pretresa. To pokazuje sudska praksa MKSJ kada su u pitawu postupci za nepo{tovawe suda. U Nalogu se kao razlog za odlagawe odlu~ivawa po zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda navodi da bi otvarawe postupka za nepo{tovawe suda predstavqalo ometawe po~etka su|ewa. Ovaj razlog ne samo da ne postoji, nego i ne mo`e da postoji. Prof. dr Vojislav [e{eq pet godina ~eka u pritvoru na po~etak su|ewa i do sada nije dobio odgovor na pitawe za{to se ne po{tuje wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe? Po{to je postupak drugi put po~eo od po~etka i prof. dr Vojislav [e{eq napokon do{ao do dokaza da Tu`ila{tvo na nedozvoqeni na~in obezbe|uje dokaze, {to predstavqa radwe nepo{tovawa suda, onda ometawe po~etka su|ewa, ako se posmatra u vremenskom aspektu, ne treba posmatrati od 8. marta 2007. godine, ve} od 24. februara 2003. godine. Po toj logici koja je primewena u Nalogu Pretresnog ve}a proizlazi da je sve {to je Tu`ila{tvo u~inilo od 24. februara 2003. godine ometalo po~etak su|ewa. Za{to bi prof. dr Vojislav [e{eq, koji od 24. februara 2003. godine ~eka na odgovor na pitawe za{to mu ne po~iwe su|ewe sada, u martu 2007. godine preduzimao ne{to {to bi se moglo tuma~iti kao wegovo ometawe po~etka su|ewa? U Nalogu Pretresno ve}e nije konstatovalo da je zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa obesni zahtev ili neki zahtev kojim se opstrui{e postupak. Naprotiv, Pretresno ve}e je zahtev prihvatilo ali odlu~ivawe odlo`ilo do zavr{etka su|ewa. Dakle, postoji osnovana sumwa da je izvr{eno nepo{tovawe suda i to ne dozvoqava bilo kakvo odlagawe odlu~ivawa. Pretresno ve}e je bilo du`no da po zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za nepo{tovawe suda odlu~i da pokrene postupak za nepo{tovawe suda (nalogom in loko kao optu`nicom ili da odredi amikus kurie da preduzme krivi~no gowewe u smislu pravila 77(D)(ii)) ili da odbije zahtev. Ovo proizlazi iz samog pravila 77(C): kad ve}e ima razloga za sumwu da bi neka osoba mogla biti kriva za nepo{tovawe suda – upu}uje da se istra`i, i iz pravila 77(D): ako ve}e smatra da postoji dovoqan osnov za postupak zbog nepo{tovawa suda protiv nekog lica – upu}uje ili preduzima krivi~no gowewe. Po{to se u Nalogu nijednom re~ju ne dovodi u pitawe osnovanost sumwe da su predstavnici Tu`ila{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda niti se dovode u pitawe dokazi koje je prof. dr Vojislav [e{eq prilo`io uz zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda, onda je Pretresno ve}e moglo da odlu~i samo na osnovu i u smislu pravila 77, a nikako u smislu pravila 54.
281

Pitawa koja otvara Pretresno ve}e u Nalogu poput: da li dokazi koje je Tu`ila{tvo obezbedilo mogu biti dozvoqeni sa gledi{ta na~ina obezbe|ewa, su potpuno irelevantna za primenu pravila 77. Na ovaj na~in Pretresno ve}e ne zna za kategoriju potencijalnog svedoka i na potrebu o~uvawa wegove slobodne voqe i odluke prilikom svedo~ewa. Preporuka Pretresnog ve}a koja je navedena u Nalogu da }e prof. dr Vojislav [e{eq imati mogu}nosti da unakrsno ispituje svedoke i da tra`i da se iz sudskih spisa izbri{u wihovi iskazi dati pod pritiskom predstavnika Tu`ika{tva je neprihvatqiva i nikada ne mo`e biti zamena za pokretawe i vo|ewe postupka za nepo{tovawe suda. Krivi~na odgovornost po pravilu 77 Pravilnika ne mo`e da ima neku vrstu supstitucije u brisawu iskaza svedoka koji su svedo~ili pod pritiskom. To je ubedqivo najnezakonitiji stav iznet u Nalogu. Po{to Tu`ila{tvo ne}e pozvati za svedoke Tu`ila{tva lica prema kojima je vr{ilo pritisak, pretilo im, zastra{ivalo ih i potkupqivalo, onda ne}e ni biti mogu}nosti da ih prof. dr Vojislav [e{eq unakrsno ispituje. Ako bi prof. dr Vojislav [e{eq te potencijalne svedoke pozivao za svedoke odbrane, onda bi wihovi iskazi morali istovremeno da obuhvate dve grupe pitawa i odgovora. Prvo, ~iwenice koje se odnose na krivi~nu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa, drugo, na ~iwenice koje se odnose na krivi~no delo nepo{tovawa suda koje su izvr{ili predstavnici Tu`ila{tva. Tako se u su{tini Nalogom uti~e i na tezu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, a to ne sme da radi Pretresno ve}e. Prof. dr Vojislav [e{eq }e sigurno tra`iti brisawe iskaza svedoka Tu`ila{tva za koje tokom unakrsnog ispitivawa utvrdi da su iskazi i izjave date pod pretwama Tu`ila{tva, ali to je samo aspekt dokaznog postupka u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. On to nije imao nameru da obezbedi kada je podnosio zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tu`ila{tva. Za{to bi drugi put tra`io ono {to mu garantuju Statut i Pravilnik? Zahtevom za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda prof. dr Vojislav [e{eq je tra`io da se u propisanom postupku utvrdi krivi~na odgovornost predstavnika Tu`ila{tva, a da se pri tom ne dira u dokaze i dokaznu vrednost dokaza koji }e da se izvedu na pretresu u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, to su potpuno dva odvojena pravna i krivi~na pitawa i odvojeni predmeti. Prof. dr Vojislav [e{eq je u svojim odgovorima povodom zahteva Tu`ila{tva, koji su se odnosili na predlo`ene dokaze Tu`ila{tva, na vreme skrenuo pa`wu da Tu`ila{tvo predla`e restriktivne mere koje imaju za ciq da onemogu}e prof. dr Vojislava [e{eqa da u postupku neposredno raspravqa, da unakrsno ispituje U Nalogu Pretresno ve}e navodi da ako Tu`ila{tvo ne pozove potencijalne svedoke, koji su dostavili svoje sudski overene izjave prilo`ene uz zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda, to mo`e da uradi Pre282

tresno ve}e. Nije jasno kada bi ih pozvalo Pretresno ve}e, da li tokom pretresa, ili nakon okon~awa postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa a u okviru postupka za nepo{tovawe suda koji bi se vodio u skladu sa Nalogom? Tvrdwa da bi pokretawe postupka za nepo{tovawe suda sada uticalo na pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe, izaziva ~u|ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq je i podneo zahtev za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda protiv predstavnika Tu`ila{tva zato {to postoji osnovana sumwa da su ometali sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom, a to upravo zna~i da prof. dr Vojislav [e{eq na ovaj na~in insistira na svom pravu na ekspeditivno, fer i pravi~no su|ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq ima nameru da tra`i preispitivawe Naloga pred Pretresnim, a ako i nova odluka ne bude u interesu sprovo|ewa pravde pred Me|unarodnim sudom, onda namerava i najavquje da }e podneti interloktornu `albu @albenom ve}u. Nalog Pretresnog ve}a, ~ije se preispitivawe tra`i ovim zahtevom, zasnovan je na pogre{noj primeni prava, odnosno pravila 77 Pravilnika. Navedeno pravilo ne daje pravni osnov da se Nalogom odla`e dono{ewe odluke po zahtevu za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda dok se ne okon~a postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. U pobijanom Nalogu se nalazi i pogre{no utvr|eno ~iweni~no stawe. Postupak iniciran po pravilu 77 ne trpi odlagawe, a naro~ito ne trpi odlagawe odluke da li }e se postupak pokrenuti od strane Pretresnog ve}a i to jo{ nakon okon~awa postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. [ta je okon~awe postupka protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Da li je to zavr{etak prvostepenog postupka ili mo`da eventualnog `albenog postupka? Ako su potencijalni svedoci prema kojima su predstavnici Tu`ila{tva pretili, zastra{ivali ih, podmi}ivali i na drugi na~in na wih nedozvoqeno uticali jasno saop{tili predstavnicima Tu`ila{tva da ne `ele biti wihovi svedoci i ako su od wih uzete izjave ili je obavqen intervju u kome ne iznose optu`uju}e podatke protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, onda je Tu`ila{tvo bilo du`no da sve to dostavi prof. dr Vojislavu [e{equ kao osloba|aju}i materijal. Tu`ila{tvo to nije u~inilo. Pravilo 77 se odnosi na sva lica koja ometaju sprovo|ewe pravde pred me|unarodnim sudom. Ono ne {titi nikoga niti uspostavqa imunitet za predstavnike Tu`ila{tva, jer jedino tako ovo pravilo mo`e imati nekog smisla. Nalogom Pretresno ve}e dokazuje da predstavnici Tu`ila{tva mogu da rade {ta ho}e i da ih ni{ta ne obavezuje, a strane u postupku su ravnopravne. Vaqa imati u vidu i da su najobi~nije insinuacije Tu`ila{tva da prof. dr Vojislav [e{eq ~ini nepo{tovawe suda, za pet godina pritvora, za posledicu imale uskra}ivawe prava prof. dr Vojislava [e{eqa u pritvoru i to bez vo|ewa nekog disciplinskog postupka, a prof. dr Vojislavu
283

[e{equ se navodno priznaje pravo da se sam brani. Posle svega {to je prof. dr Vojislav [e{eq pre`iveo za pet godina pritvora u borbi za po{tovawe garantovanih i za{ti}enih prava i nakon {to je obezbedio dokaze za nepo{tovawe suda koji dokazuju ~ime se sve Tu`ila{tvo slu`i prilikom obezbe|ewa svedoka Tu`ila{tva, kao za{titnik lika i dela Tu`ila{tva javqa se Pretresno ve}e koje blokira postupak utvr|ivawa odgovornosti predstavnika Tu`ila{tva za nepo{tovawe suda. Na taj na~in i Pretresno ve}e {aqe jasnu poruku svim potencijalnim svedocima, koja se ne razlikuje od one koju primaju svedoci Tu`ila{tva u predmetu protiv Haradinaja. Za nezakonitost Naloga Pretresnog ve}a dovoqno je re}i da takav nalog nije do sada zabele`en u praksi MKSJ. Ovaj Nalog za razumnog posmatra~a zna~i da je sasvim izvesno da su predstavnici Tu`ila{tva izvr{ili delo nepo{tovawa suda, ali se blokira postupak utvr|ivawa wihove krivi~ne odgovornosti i odla`e za period kada bi taj postupak bio potpuno irelevantan za pitawe krivi~ne odgovornosti prof. dr Vojislava [e{eqa koji je ujedno i pokreta~ postupka za nepo{tovawe suda. To zna~i da se pravilo 77 nikako ne primewuje na predstavnike Tu`ila{tva, jer se u postupku pred MKSJ i ra~una na nezakonito obezbe|ene dokaze Tu`ila{tva kao pravilo i stil rada. Zato je potrebno da Pretresno ve}e preispita svoj Nalog i re{i pitawe nedozvoqenog i ka`wivog delovawa Tu`ila{tva u postupku ostvarivawa pravde, kao i da li se kr{ewem obaveza Tu`ila{tva i prava optu`enog mo`e ostvarivati pravda pred jednim sudom koji pretenduje da bude me|unarodni. Prilikom dono{ewa Naloga Pretresno ve}e nije imalo u vidu adendum koji je prof. dr Vojislav [e{eq podneo 21. maja 2007. godine sa jo{ 16 sudski overenih izjava svedoka. Ako je prvih 18 sudski overenih izjava svedoka koje su prilo`ene uz zahtev stvorilo osnovanu sumwu kod Pretresnog ve}a da ne odbije zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa, onda svakako dopunskih 16 sudski overenih izjava svedoka koje su prilo`ene uz adendum samo pove}avaju stepen osnovanosti sumwe do nivoa du`nosti Pretresnog ve}a da pokrene postupak za nepo{tovawe suda po pravilu 77. U svakoj sudski overenoj izjavi svedoka nalazi se ozbiqna optu`ba za izvr{ewe dela nepo{tovawa suda i zato je potrebno da se hitno re{i pitawe krivi~ne odgovornosti predstavnika Tu`ila{tva pogotovo {to ima sasvim dovoqno vremena do datuma koji je Tu`ila{tvo najavilo da }e biti spremno za po~etak su|ewa.

III. Tra`eno pravno sredstvo
U skladu sa Pravilnikom, prof. dr Vojislav [e{eq tra`i da Pretresno ve}e jo{ jednom preispita svoj Nalog od 15. maja 2007. godine kojim je odlu~ilo da se odlu~ivawe o zahtevu prof. dr Vojislava [e{eqa za pokretawe postupka zbog nepo{tovawa suda protiv Karle del Ponte, Hildegard
284

Uerc – Reclaf i Daniela Saksona odlo`i do zavr{etka su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ, ponovo uzme u obzir zahtev i adendum od 21. maja 2007. godine i odlu~i da pokrene postupak za nepo{tovawe suda u skladu sa pravilom 77 i o tome obavesti prof. dr Vojislava [e{eqa da bi kao zainteresovana strana koja je predlo`ila pokretawe postupka prisustvovao svim fazama postupka. “Broj re~i 4.464” Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi})

Stenogrami razgovora istra`iteqa iz Tima koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa sa licima na koje je ha{ko tu`ila{tvo vr{ilo pritisak
Nenad Jovi}
Razgovor vo|en u Zvorniku, 29. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Ja }u da vas upoznam sa na~inom uzimawa ove izjave, po pravilima koja moramo da po{tujemo. Pod jedan, ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. Od mene se tra`i da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, dam izjavu istinite i ta~ne sadr`ine o onome {to sam li~no do`iveo. Obave{ten sam da se ova moja izjava mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom o ovoj izjavi. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Ovu izjavu dajem Gordani Pop-Lazi} i Vjerici Radeti kao ovla{}enim licima koja je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu poma`u u pripremi odbrane pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Upozoren sam da se protiv mene mo`e pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadr`aj moje izjave nije istinit, to je uobi~ajeno. Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je potrebno, i svedo~im u Hagu u Holandiji. Podatke, sad }ete da govorite naglas da ih upi{emo. Prezime?
285

Nenad Jovi}: Jovi}. Vjerica Radeta: Ime? Nenad Jovi}: Nenad. Vjerica Radeta: Ime oca? Nenad Jovi}: Radomir. Vjerica Radeta: Nadimak? Nenad Jovi}: Ne{o me zovu. Vjerica Radeta: Pol? Nenad Jovi}: Mu{ki. Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Nenad Jovi}: 2. 10. 1957. godine. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Nenad Jovi}: Radan. Vjerica Radeta: Op{tina? Nenad Jovi}: Mali Zvornik. Vjerica Radeta: Republika? Nenad Jovi}: Srbija. Vjerica Radeta: Dr`ava? Tada SFRJ. Nenad Jovi}: Da, SFRJ. Vjerica Radeta: Nacionalnost? Nenad Jovi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Nenad Jovi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dr`avqanstvo? Nenad Jovi}: To je tada bilo jugoslovensko. Vjerica Radeta: Sada srpsko. Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Nemate dvojno neko dr`avqanstvo? Nenad Jovi}: Imam dvojno dr`avqanstvo. Vjerica Radeta: Zna~i, srpsko i BiH? Nenad Jovi}: Srpsko i BiH. Vjerica Radeta: Jezik kojim govorite? Nenad Jovi}: Samo srpski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{ete? Nenad Jovi}: Isto srpski. Vjerica Radeta: Jezik koji je kori{}en u toku dana{weg razgovora? Nenad Jovi}: Srpski. Vjerica Radeta: Trenutno va{e zanimawe? Nenad Jovi}: Gra|evinski radnik. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? [ta ste pre radili? Nenad Jovi}: Pa imao sam vi{e, bio sam policajac. Vjerica Radeta: Datum dana{weg razgovora je 29. januar 2007. Broj li~ne karte?
286

Nenad Jovi}: 31091. Vjerica Radeta: Izdata od SUP-a? Nenad Jovi}: Mali Zvornik. Vjerica Radeta: Li~ni broj? Gordana Pop-Lazi}: 0210957774118. Vjerica Radeta: Vi }ete sad da nam ka`ete sve {to je vezano za va{e kontakte sa predstavnicima Ha{kog tu`ila{tva. Kad su vas prvi put pozvali? Na koji na~in su do{li do vas? Koliko su vas puta zvali? Gde ste razgovarali? [ta ste razgovarali? Na koji na~in ste razgovarali? Svaki put posebno, po{to ste bili, ka`ete, vi{e puta. Da li ste vi ne{to iz tog razgovora do`iveli kao pritisak na vas da svedo~ite protiv [e{eqa? Gordana Pop-Lazi}: Ili u nekom drugom predmetu? Vjerica Radeta: Da li su vam nudili neku za{titu da biste vi dali neke izjave koje wima odgovaraju? Da li ste imali nekih neprijatnosti zbog tih kontakata i tako daqe. Dakle, po~nite od prvog nekog kontakta sa wima, da li telefonom, da li preko nekog. Vi sad pri~ajte, a mi }emo samo ne{to ako nam bude trebalo jo{. Nenad Jovi}: Do prvog kontakta je do{lo, ne pamtim datum, ali jo{ uvek postoje svedo~ewa za{ti}enog svedoka protiv Slobodana Milo{evi}a. Svedok je bio Dragan Spasojevi}. Nakon tri, ~etiri dana posle tog svedo~ewa, mojoj ku}i su do{la dvojica qudi, doneli mi kovertu, adresiranu, ali ne po{tom, doneli su li~no, u kojoj je bio poziv da se moram odazvati – Molimo vas da se odazovete pozivu i da do|ete dana tog i tog u kancelariju Ha{kog tribunala. Gordana Pop-Lazi}: A ko je doneo poziv? Nenad Jovi}: Predstavili su se kao iz onoga za organizovan kriminal, tako ne{to. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, na{i? Nenad Jovi}: Da. Nenad Jovi}: Bio je tu onaj mali “pe`o” 401, 402. Vjerica Radeta: Da li je ~ovek u uniformi bio? Nenad Jovi}: Ne, u civilu. Ja sam ustao ujutru, oni sjede ispred ku}e i pitaju – treba nam Nenad. Rekoh – ja sam. Prvo sam mislio da je neka {ala, vidim znak Tribunala gore, otvorim i vidim da nema potpisa sudija, istra`iteqa, nikoga. Sve sam mislio da je to neka {ala dok nisam do{ao tamo. Kad je to bilo, mogu vezati za neki doga|aj, tada je kamenovana ona slova~ka ambasada, taj dan. To jutro sam ja krenuo u Beograd i nisam znao |e da na|em tu ulicu i pitao sam te policajce. U devet sati je trebalo da se javim ujutru. Javio sam se na kapiji de`urnom, ne de`urnom, nego policajcu na kapiji koji obezbe|uje, na{em policajcu koji obezbe|uje wihovu zgradu. Zna~i, dao sam mu moju li~nu kartu. Dao sam je sa namerom da se zna gde sam u{ao, ako me nestane, je li, ako mi se ne{to desi, da ostane podatak gde sam zadwi put bio.
287

De~ko je zapisao i zazvonio na vrata, oni su mu rekli – pusti ga tamo unutra i tu me do~ekala jedna `ena i jedna devojka kao prevodilac. Ona je pri~ala engleski, prevodilac je prevodio da im je drago {to sam se odazvao pozivu, da je to mnogo lak{e i za mene. Da se nisam odazvao pozivu oni bi do{li po mene, molio bih Boga kada }e oni do}i da mene saslu{avaju. I onda sam pro{ao kroz onaj senzorski, ostavio svoj mobilni kod wih u prizemqu, a oni su me ispratili u kancelariju. Bili su jako qubazni, {to moram da naglasim, nije bilo maltretirawa nikakvog. Po~elo je prvo ispitivawe o meni, da bi se kasnije preselilo na ceo rat, cijelo u~e{}e u ratu. Ja sam to povezao sa izjavom Dragana Spasojevi}a, jer ja i Dragan Spasojevi} smo se upoznali u Gardi. Ja sam tad bio u Gardi kao dobrovoqac i imali smo ba{ neki napad, bio je napad i on je pitao ~ija je to jedinica i dajte mi tog ~ovjeka ovako. Tako da je tra`io od tada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, Marti}evog pomo}nika, Rado{a Kosti}a, tra`io mene da do|em wemu, da idem u Zvornik, jer se u Zvorniku kao sprema rat i da budem wemu pri ruci. Nisam, svjesno sam pri~ao, svjesno sam odgovoran za ono {to sam rekao u globalu za sva ~etiri susreta. Gordana Pop-Lazi}: ^etiri susreta? Nenad Jovi}: Da, ~etiri susreta, do zadweg susreta koji je bio 19. oktobra pro{le godine. Zna~i, bio je negde 19, 20, 21. i 22, radilo se i dawu i no}u, i{lo se na to da... Vjerica Radeta: To je 2006. godina. A koje je godine bio prvi razgovor, znate li samo godinu? Nenad Jovi}: Ne mogu da se setim kad je po~elo su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, me|u prvim je svjedocima bio Dragan Spasojevi}. Vjerica Radeta: Dobro. Nenad Jovi}: Po tome mo`ete na}i nekako. Ovaj zadwi razgovor koji je trajao, svaki, u stvari, razgovor je trajao sa vi{e qudi, analiti~ara, prevodilaca, analiti~ara, psiholozi, psihijatri, {ta ja znam {ta je sve u ekipi. Po pet, {est nekad wih bude, pa su se i mewali, pa su me terali, ne terali, nego zamole me da napi{em ne{to na papiru, pa onda ni{ane to, gledaju, upore|uju, pa hajde opet posle pola sata napi{i opet ono isto, pa tako. Da bi zadwi susret na{ koji je trajao isto, ka`em, ~etiri dana. Gordana Pop-Lazi}: Pa, da li su odmarali za ta ~etiri dana? Nenad Jovi}: Desetak minuta na terasi se popu{i cigara pa opet. Vjerica Radeta: A u toku no}i? Nenad Jovi}: Pa u toku no}i isto, zato {to se jelo tu za stolom, za stolom se pri~alo. Meni je to bilo jako zamorno, psihi~ki me ubijalo. Jednostavno, i{li su na to da, ako ne{to znam da ka`em, taj deo da ka`em pa da idem jednom ku}i. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste se vi `alili da ste umorni, da ho}ete da prekinete?
288

Nenad Jovi}: Uvek sam ih pitao da li mo`emo da napravimo pauzu 15 minuta. – Mo`e. Gordana Pop-Lazi}: A vi{e ne mo`e? Nenad Jovi}: Vi{e ne mo`e. Pustili su me, u ta ~etiri puta kad sam dolazio, pustili su me jednom da odspavam mo`da od 12 do ~etiri, pa bi nastavili kasnije. Gordana Pop-Lazi}: Tu kod wih u wihovim prostorijama? Nenad Jovi}: Ne, nemaju prostorije unutra, oni imaju zakupqenu zgradu pored wihove, pored ograde wihove te zakupqene zgrade u kojoj je Ha{ki tribunal. Gordana Pop-Lazi}: Tu imaju svoj zatvor, je l’? Nenad Jovi}: Da, tu je stambena zgrada i ti stanari izdaju sprat za svakoga ko ho}e ili sobu ili, oni im to napla}uju i tu spava i wihovo obezbe|ewe i u prizemqu wihovi i policajci Ujediwenih nacija koji su unutra obezbe|ewe. Sve ono {to je normalno bilo, toga se se}am dobro, ali zadwi put kada sam do{ao ku}i le`ao sam ~etiri dana, nisam ni video kakvi su. Bukvalno sam le`ao polomqen sav, skr{en, bez voqe, bez i~ega, kuwao, spavao, a ina~e sam radio u Baru i Podgorici, gradili{ta sam dole imao na koja nisam ni mislio, ni na {to i kada sam ve} ~etvrti dan ustao tamo i ogledao se, ja sam sav bio otekao oko o~iju, samo su mi one zenice, kao u pli{anog mede dugmad bile, da sam se sam sebe upla{io kakav sam bio. Zna~i, garantujem da su mi stavili ne{to u hranu ili u pi}e, da garantujem, 100 posto garantujem, jer 50 godina imam, ne pijem alkohol od 1984. godine, ne drogiram se, pu{im cigare, to mi je jedini porok, pijem kafu i vi{e ni{ta. Naj`alije mi je i najte`e {to nisam odmah oti{ao lekaru da mi se izvadi krv. Nisam mogao da se setim tada. Vjerica Radeta: Zbog toga, niste mogli da se setite? Nenad Jovi}: Nego sam seo na voz i oti{ao u Podgoricu na posao i dole sam opet kuwao dva, tri dana, ne rade}i, gledaju}i kako rade qudi moji. Prebolovao sam to nekako. E kad sam ve} do{ao sebi, znao sam {ta se sa mnom dogodilo, onda mi je bilo `ao za{to nisam to, za{to mi se `ena bar nije sjetila, mada moja `ena je najmawe upoznata sa mojim tako tim nestancima. Vjerica Radeta: Se}ate li se bar {ta su vas pitali, po{to ste bili u takvom stawu? Nenad Jovi}: Pa ja se se}am {ta su me pitali u to vrijeme prije i pitawa su bila vezana i za Srpsku radikalnu stranku, ja to povezujem sa time {to je mene Dragan Spasojevi} upoznao kao takvog. Jer odmah ~im je on iza{ao, on jo{ nije ni do{ao ku}i, ja sam ve} dobio poziv i oti{ao sam u kancelariju gde on radi, tamo gde ima firmi nekih pet, {est. Pitao sam mu {uraka – gde je Dragan? Ka`e – u Hagu, dolazi sutra. I kada sam drugi dan do{ao, ja ga pitam – {ta je ovo, Dragane, za{to sam dobio poziv, {ta je? Ka289

`e – Ne{o, samo istinu. Ja ka`em – ta istina tebe boli daleko, mnogo daleko. Samo, ka`e, istinu i ni{ta drugo. E sad, svodilo se na to s kim sam kontaktirao. Ja sam rekao wima – ja }u vama sve re}i {ta sam rekao. Rekao sam da sam pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta od osnivawa, kako sam ~uo za to, otkako se to pojavilo u Malom Zvorniku, gledao sam to na televiziji, a nije se smelo u to vreme ni da tra`i{ nekoga, nego [e{eq kada je dolazio u Mali Zvornik, pa je bila ona tu~a velika... Vjerica Radeta: Kad je to bilo? Nenad Jovi}: Pa, 1989. ili 1990. Pre rata on je do{ao na promociju stranke koja je bila, ne stranke, nego pokreta. Promocija je bila odobrena od MUP-a, a ipak su muslimani spremali kamewe po terasama i po mestima odakle mogu da biju i taj narod pet dana prije nego {to }e do}i, tako da je do{lo do jedne masovne tu~e, tukla se cijela ulica. U tome sam u~estvovao i ja i svako ko god je imao voqe, mislim da je mla|i i sposobniji, je li. Drugi dan sam potra`io te momke da se u~lanim. I na{ao sam. Gordana Pop-Lazi}: Da li ste posle postali ~lan Srpske radikalne stranke? Nenad Jovi}: Da, odmah ujutru. Gordana Pop-Lazi}: Srpskog ~etni~kog pokreta, ali Srpske radikalne stranke kasnije? Nenad Jovi}: Srpske radikalne stranke sam postao prvim odlaskom u Hrvatsku, jer u to vreme nekako se to prelamalo. Ja sam oti{ao u Tewe 1991. godine u julu. Gordana Pop-Lazi}: Kao dobrovoqac 1991? Nenad Jovi}: Da, 1991. godine u julu. Tamo sam bio negde, eto, bio sam dok, tad je vojska napravila tampon-zonu, bio sam dok vojska nije po~ela da puca, jer posle sam do{ao ku}i na odmor, nisu me pustili da se vratim, zato {to ne pripadam vojnoj formaciji. Trebalo je pripadati nekoj vojnoj formaciji da bi te pustili preko mosta. Vjerica Radeta: Niste bili u osloba|awu Vukovara? Nenad Jovi}: Nisam bio, ja sam bio kada je osloba|an Vukovar u Darmi, bio sam u Idragu, u rovu i po~ela je pucwava iza le|a od na{ih u selu i ja sam mislio da je neko ve} u{ao u selo. Ja pitam {ta je, ka`u – oslobo|en Vukovar. To je bilo negde u novembru, ~ini mi se, ne mogu ba{ da se setim. Gordana Pop-Lazi}: A kako ste oti{li kao dobrovoqac? Gde ste se prijavili? Nenad Jovi}: Prijavio sam se u Loznici. Jer Mali Zvornik nije, nije neko i{ao iz Malog Zvornika. Ja sam oti{ao u Loznicu, tada je bio Mile Supa su ga zvali, nosio je cvikere sa ve}om dioptrijom i bradicu. Gordana Pop-Lazi}: [ta je on bio? Nenad Jovi}: On je bio kao predsednik nekog mesnog odbora dole. Sad ~ujem da on u op{tini u Loznici ne{to radi, ne pripada mo`da vi{e Srpskoj radikalnoj stranci, ne znam.
290

Vjerica Radeta: A kako se zove on? Nenad Jovi}: Milo{, ne znam, Mile Supa mu je nadimak. Gordana Pop-Lazi}: I oti{li ste, ka`ete, u Tewe? Nenad Jovi}: Da, u Tewe. Gordana Pop-Lazi}: I tamo ste se javili, kome? Nenad Jovi}: Tamo smo pripali {tabu odbrane sela Tewa. Gordana Pop-Lazi}: Teritorijalne odbrane? Nenad Jovi}: Teritorijalne odbrane, da. Gordana Pop-Lazi}: Od wih ste dobili uniformu? Nenad Jovi}: Od wih smo dobili uniformu, oru`je, zna~i odavde ni{ta nismo nosili, i{li smo normalno ovako kao {to sam do{ao ovde. Tamo smo dobili uniforme i odmah u borbe. Gordana Pop-Lazi}: Da li su se tamo interesovali za sve ovo {to vi nama sad pri~ate? Nenad Jovi}: Interesovali su se mnogo, mnogo su se interesovali. I za{to sam ja oti{ao kasnije iz Srpskog ~etni~kog pokreta. Interesovali su se mnogo. Gledao sam da to pro|e {to realnije. Vjerica Radeta: Kako bi spomiwali radikale, [e{eqa, da li su vam nagove{tavali da bi vi mogli biti svedok? Nenad Jovi}: Nagove{tavali su mi, ~ak su mi zadwa dva sastanka, zna~i, 19. i onaj predzadwi me je upozorila da se ve} (...) sa wom, zato {to ne}u da sara|ujem, da ja imam kompjuter u glavi, ali da ne}u da pri~am. Gordana Pop-Lazi}: Gde da letite, u Hag? Nenad Jovi}: Da. Pa }u tamo lep{e pri~ati. Oni su meni nudili, u stvari, prvi na{ susret je bio malo... Ja sad malo nepovezano pri~am. Gordana Pop-Lazi}: Dobro, nema veze. Nenad Jovi}: Bilo je to poodavno i puna mi je glava wih, jer to je trajalo dugo i zamorno je bilo. U prvim susretima su mi nudili promenu identiteta i zemqu u kojoj ho}u da `ivim i posao za porodicu i mene. Vjerica Radeta: A {ta ste vi za uzvrat wima trebali da ka`ete? Nenad Jovi}: Da svedo~im protiv sviju. Zna~i, protiv Vojislava [e{eqa, po{to sam bio u MUP-u, protiv Simatovi}a, protiv sviju uop{te sa kojima sam se sretao, ako sam se sretao. Da. I nudili su mi to {to sam rekao i ja sam wu pitao – koliko to ko{ta Ujediwene nacije. Pa, ka`e – mnogo para. Ja je pitam – da je metak dve konvertibilne, da je Nenada lak{e ubiti nego dati tolike pare. Dolazilo je do momenata kada sam ja bacao papire i ustajao da idem, ne mogu vi{e da izdr`im. Onda pauza, pa – ne bojte se, olak{ajte sebi du{u, lak{e }ete spavati, vama ne}e biti ni{ta, niko ne}e poginuti, niko ne}e ni{ta znati oko svih ovih stvari. Vjerica Radeta: Niko ne}e znati da vi svedo~ite, je li tako? Nenad Jovi}: Da, da. Ja sam wu pitao kakva je to, koji vid za{tite. Ka`e, ima jedna stavka tu postoji. Ja ka`em – ali ja moram sjesti sa tim okrivqenim lice u lice. Koja je svrha to ako ja sad sednem sa vama i ka`em, pa
291

vi }ete sutra iza}i iz zatvora, je li. Ne bih pristao ni po koju cenu ni tako ni tako nego sam morao, da hvatam neki balans, da balansiram. Nisam smeo re}i da ne}u, jer bi me uhapsili. Vjerica Radeta: Jesu li vama pretili u tom smislu: ako ne prihvatite da budete svedok, vi }ete biti optu`eni? Nenad Jovi}: Da, zato {to ima, postoji neki dokument sada oko Kladu{e, jer sam ja bio u Kladu{i. Ja sam kao pripadnik specijalne jedinice MUP-a Krajine bio kod Velike Kladu{e, postoji jedan mojom rukom potpisan dokument koji ka`e da imamo 300 zarobqenika. Ona ka`e za tih 300, pita – {ta ste radili sa tih 300 qudi? Ja ka`em – pustili smo ih, normalno. A ka`e oni su svi u masovnoj grobnici. Oni su verovatno naoru`ali se pa do{li opet, {ta da radimo, rat je rat. Ka`e – da, ali `ene ne pucaju. Tih 300 zarobqenika }e biti, to je va{a optu`nica, optu`nica protiv vas. Ili }ete... Vjerica Radeta: A o kojim zarobqenicima su govorili? Nenad Jovi}: O muslimanima iz Petog korpusa koji su... Vjerica Radeta: A gde su oni bili, navodno, zatvoreni? Nenad Jovi}: Nisu oni bili zatvoreni. Kako da vam objasnim, to je bio rat izme|u Fikretovih i Petog korpusa Alijine vojske. Mi smo na neki na~in pomagali Fikretu i ne znam, po tom sporazumu, po dogovoru, to je ve} vi{a politika, ali smo bili pla}eni za to. Vjerica Radeta: A ko vas je pla}ao uop{te? Nenad Jovi}: Pla}ao nas je Fikret preko qudi, nije on nikada dolazio, ali dobili smo, ja sam tada imao nekih 700 maraka. Vjerica Radeta: Da li ste zvani~no primali platu od MUP-a? Nenad Jovi}: Zvani~na plata plus. Vjerica Radeta: Zna~i, platu ste primali od MUP-a? Nenad Jovi}: Da, da, od MUP-a. Da, platu, zasnovan radni odnos, ja to imam u kwi`ici. Gordana Pop-Lazi}: To upisano imate? Nenad Jovi}: Da, i svu dokumentaciju imam kod ku}e. I to smo dobijali u {umi, pare na licu mesta, zna~i, napi{u da li ho}e{ da te {aqu ku}i ili da se vrati{ gore. I ja sam to primao gore u {umi, po{to su mi `ena i mala bile u Srbiji, tako da nisam mogao wima to slati. I ja imam podatak i postoji dokument da imamo 300 zarobqenika i tih 300 se stavqa meni na teret ako ja ne}u da svedo~im protiv svih ostalih. Svih, jer ja sam u doba mog posla u MUP-u bio pratilac Radoslava Kosti}a, ~ije ime je nosio onaj centar u Kuli JSO. Kad do|e tamo, pratio sam ga po terenu, tako da sam bio na mnogo sastanaka prisutan, slu{aju}i. Nije mi bila du`nost da slu{am {ta pri~aju i da vodim politiku, nego po zadu`ewu sedim iza wega ili stojim i kad on ne{to pri~a, zabele`im, ne{to da zapi{em ili da zapamtim {ta je on pri~ao kada je taj zabele`io i tako neke stvari. Da vodim ra~una za wega. Radislav Kosti} je ubijen u Velikoj Kladu{i u zoni gde nije bilo nekih
292

dejstava, zna~i, poginuo je od strane Srba, neko ga je ubio. Ali eto, sad se to stavqa na teret meni, stavqa mi se na teret Zvornik. Vjerica Radeta: [ta u Zvorniku? Gordana Pop-Lazi}: Od kad ste vi u Zvorniku? Nenad Jovi}: U Zvorniku sam ja bio od napada na Zvornik sedam meseci, zna~i, 4. aprila pa sedam meseci. Vjerica Radeta: I {ta su vam konkretno rekli da bi vama stavili na teret? [ta se to u Zvorniku desilo za {ta neko treba da odgovara? Nenad Jovi}: Pa, desile su se mnoge `rtve. Vjerica Radeta: [ta su oni rekli? Nenad Jovi}: Ja sam pripadao Zvorniku, isto MUP-u i specijalnoj jedinici ~iji je komandir bio jedan pod nadimkom Crni, mislim da mu je Qubi{a ime ili tako ne{to. Vjerica Radeta: Samo malo stanite. Zna~i, vi ste u Zvorniku bili pod MUP-om, zna~i, tu nije bilo nikakvih paravojnih jedinica? Nenad Jovi}: Nije bilo, ne, ne, ne, nije vezano uop{te ni za kakvu stranku, ja sam pripadao... Vjerica Radeta: Vi ste pripadali MUP-u. Nenad Jovi}: MUP-u sam pripadao, nevezano za... Vjerica Radeta: I bili ste i zaposleni u MUP-u? Nenad Jovi}: Ne zaposlen, bio sam pripadnik specijalne jedinice za ~i{}ewe terena. Zna~i, ~i{}ewe sela i |e je bilo tako|e `rtava. Da upozorimo, mi do|emo iz te barikade, najavimo se, da se barikada skloni za sat vremena, jer mi ulazimo u selo i ako je ne sklone, mi u|emo u selo, jer prepreka nema, mislim ne znam {ta da ka`em. I onda to mi se isto to stavqa na teret, tako da sam ja u nezgodnoj situaciji. Potra`io bih, da li mogu ja da pri~am slobodno. Gordana Pop-Lazi}: Kako da ne? Vjerica Radeta: Naravno, potpuno slobodno. Nenad Jovi}: Mislim, ne znam da li smem da ka`em ne{to. Vjerica Radeta: Potpuno slobodno. Nenad Jovi}: Tu je bilo dosta `rtava, mnogo `rtava. Wima se uvek oslobodio put da iza|u. Ako se napada, recimo sad, oslobodi im se put, prolaz, da mogu da izvuku `ene i decu i ko ne}e da puca da napusti podru~je jednostavno. Vjerica Radeta: Muslimani. Nenad Jovi}: Da. A oni {to ostanu, zna~i, nema zarobqenika, i ima tu mnogo `rtava, mnogo svega tu ima. Jer ja sam pripadao toj jedinici i svi pripadnici su uhap{eni ve} i svi pripadnici }emo biti i to mi se amnestira ako ja budem svedok protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a i ostalih, jer posle ako po~ne{ kod jednog, onda si sluga za sve. Gordana Pop-Lazi}: A gde je Crni sada? Nenad Jovi}: Crni je zatvoren.
293

Gordana Pop-Lazi}: Da li je on u ovoj Zvorni~koj grupi? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: A kako mu je ime? Nenad Jovi}: Qubomir. Jeste, zatvoren je on, znam sigurno, jer ima wemu bliskih saradnika koji znaju o wemu sve i ~im je zatvoren. Svi koji su pozatvarani, meni je re~eno da su zatvoreni. Nenad Jovi}: I onda su tu trajala ispitivawa, ube|ivawa, {irili su karte po celom stolu zvorni~ke op{tine, pa ~ak deo i Srbije, pa neko selo \uji}i, pa da li ste tu sad... Oni imaju dosta podataka o svemu. Vjerica Radeta: Da. Nenad Jovi}: Ja sam verovatno kasno pozvan, mo`da najkasnije. Oni imaju dosta podataka, qudi koji su, ~ovek koji je nekako da ka`em sklawao te qude u one vre}e, ko je nabavqao te vre}e je dovla~io da bi neko sklawao, je li, i on je predao Ha{kom tribunalu kwigu sa spiskovima koliko je vre}a sa `rtvama, predao je. Dodu{e, {ta me jo{ tereti? Tereti me Erdut. Bio sam posle povrede ki~me, ja sam imao povredu ki~me na zvorni~kom punktu tamo, ne rawavawe, nego povredu u tr~awu, bio sam malo i nepokretan, dva tri meseca i onda sam dobio lak{e radno mesto – operativni radnik na naoru`awu i opremi za Slavoniju, Barawu i zapadni Srem. Tako da mnogo mojih potpisa tamo ima u ulazu oru`ja. ^ak i raketa zemqa-zemqa. Vjerica Radeta: Kako u vezi oru`ja, od koga ste vi uzeli oru`je? Ko vam je dao oru`je? Nenad Jovi}: O ulasku, o ulasku, ja sam samo ~ekao na mostu, ~ekao, primao u svoj magacin i potpisivao prijem. Vjerica Radeta: A dobijao od vojske? Nenad Jovi}: Ne znam, to je bilo na civilnom kamionu i ne znam od koga. Ne krijem, ali ne znam. To je sigurno. To je bio kamion, pakovao je bra{no ili ne{to, ni policajci na srbijanskoj strani su srbijanski policajci, neka ni{ka jedinica je bila, a na na{oj su Kraji{nici. I na{i nemaju, u stvari, ja kad u|em pred kamion ne sme ga niko pregledati. Ne sme niko da ga, ja idem ispred s autom, digne se rampa i pro|e i onda sam ja to potpisivao tamo. I onda on pokrije potpise i pita kako se zove voza~ koji je vozio oru`je. Ja ka`em – ne znam, registracije, ne znam, bile su pokrivene dobijali smo to iz Krajine. Zna~i, oru`je se slalo mo`da iz Vukovara u Erdut ili obrnuto. Voza~ se zvao Vukomir, a ovo, ka`e, ~iji je ovo potpis? Moj. I, naravno, na otpremnici se i vidi. Tako da ima dosta, dosta toga, a rado }u do}i, ako treba da svedo~im, do}i }u, ako mo`e da pro|e, jer }e me posle toga uhapsiti odmah tamo. Vjerica Radeta: Ne mogu tamo vi{e da hapse. Nenad Jovi}: Ne mogu? Gordana Pop-Lazi}: Gde, u Hagu? Vjerica Radeta: Tu je pri~a zavr{ena. Ne mogu ni optu`nicu vi{e da podi`u. To je zavr{ena pri~a u Hagu. [to se toga ti~e vi{e nema bojazni.
294

Nenad Jovi}: Je li, a {ta mogu? Gordana Pop-Lazi}: [to se Haga ti~e ne mogu vam ni{ta. To je gotovo. E sad, nakon {to ste dali nama izjavu, ako vas oni kontaktiraju, poku{aju da kontaktiraju ili vas eventualno pozovu, vi treba samo da im ka`ete – mene je kontaktirao Stru~ni tim Vojislava [e{eqa i ja vi{e nemam obavezu da sa vama kontaktiram. Vjerica Radeta: To je tako prema Tribunalu, prema wihovim pravilima i Pravilniku, tako da vi{e ne morate wima ni da se odazivate. Gordana Pop-Lazi}: Oni sada vi{e ne mogu ni da vas ispituju. Nenad Jovi}: Da li mogu oni da izdaju nalog da me na{a policija uhapsi ovde? Gordana Pop-Lazi}: Ne mogu da izdaju nalog. Vjerica Radeta: Vezano za Hag ne mogu ni{ta. Gordana Pop-Lazi}: Vezano za ratne zlo~ine, ako ih je bilo, ovo {to istra`uje na{ sud za ratne zlo~ine, tu verovatno mo`e, ali s obzirom da ovo sada nije za snimawe i ne}e biti zapisano, ukoliko se desi da sada posle toliko vremena bilo {ta prema vama preduzmu, onda }emo mi dizati galamu, zato {to }emo to tuma~iti kao pritisak na nas zbog toga {to ste sa nama kontaktirali. Tako da, to je to. Ali ne}e, oni bi do sad vas u toj grupi da su hteli, znate. Nenad Jovi}: Da, ali ja nisam, znate za{to nisam. Oni su gajili nadu da }u ja da... Gordana Pop-Lazi}: Da svedo~ite i zato nisu. Nenad Jovi}: Ona je meni tada rekla, drugi susret kada je bio da je optu`nica protiv mene spremqena. Tako je. Da je samo pitawe... Gordana Pop-Lazi}: A po{to nisu podigli, sad vi{e ne mogu da podignu optu`nicu, da znate, istekao im je taj rok. Nenad Jovi}: Da li je to sigurno? Gordana Pop-Lazi}: To je sigurno. Niko vi{e. Ovo {to imaju, imaju. Vjerica Radeta: Sad par pitawa vezano za samo to ispitivawe. Rekli ste prvi put su bili qubazni, ali su vam rekli – dobro {to si do{ao, da nisi do{ao... Gordana Pop-Lazi}: Koliko je trajalo to prvo tamo? Koliko je trajalo to prvo ispitivawe? Nenad Jovi}: Negde oko tri, ~etiri dana minimum. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, u kontinuitetu toliko? Nenad Jovi}: Jeste, jer to ide dugo... Gordana Pop-Lazi}: ^etiri puta ste i{li u kontinuitetu po nekoliko dana? Nenad Jovi}: Da, ili po ~etiri no}i i tri dana ili po... Gordana Pop-Lazi}: Bo`e! Nenad Jovi}: Znate kako? Ide se na jedan psihi~ki zamor, da ~oveku jednostavno pukne, ja sam bacao papire i hteo da idem.
295

Vjerica Radeta: Ja sam sad to htela da vas pitam. Da li ste vi to li~no do`ivqavali kao pritisak da bi vas takvim iscrpqivawem naterali da ka`ete {ta god oni ho}e? Nenad Jovi}: Jesam, jer ja sam radio kao policajac. Tako se radi sa kriminalcima, lopovima, zamori{ ga, jedan te brani, drugi ti preti i tako daqe. Gordana Pop-Lazi}: Jedan hladno, drugi toplo. Nenad Jovi}: E, jeste. Vjerica Radeta: Tako su i oni sa vama razgovarali? Nenad Jovi}: E, ba{ tako. Ba{ tako. Da, bilo je tu i ma`ewa, ona mene ovako preko stola mazi, preko ruke i ka`e – Ne{o, spasite sebi `ivot, lep{e }ete spavati. Gordana Pop-Lazi}: Ta `ena? Nenad Jovi}: Da. Da, vam bude ~ista savest. Gordana Pop-Lazi}: Prevodilac? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne, nego ta istra`iteqka. Nenad Jovi}: Istra`iteqka, da. Da vam bude mirnija savest, da se otarasite toga, vi }ete biti drugi ~ovek kada nam ispri~ate da se olak{ate, vi znate sve, a za{to krijete, to su profiteri, lopovi, to su... Vjerica Radeta: A da li su vam mo`da govorili da se eventualno pla{ite Srpske radikalne stranke, pa da zbog toga ne}ete da pri~ate o [e{equ, da li su vam u tom smislu ne{to govorili? Nenad Jovi}: Normalno, jo{ su mi govorili da sam sto posto u wihovoj za{titi, da mogu u svako doba, ako osetim neku opasnost, da u|em u prvu me|unarodnu tu policiju, ili stanicu, kako bi je nazvali, ne znam ni ja, ja ne znam ni kako to izgleda, da bi dobio za{titu. To su jedne velike gluposti za mene, jer ja imam porodicu i imam }erku udatu i imam dva unuka i ja ne mogu celu moju familiju sakriti. Neko ko ho}e da mi se osveti, osveti}e mi se na praunuku, ne sad nego... Vjerica Radeta: A to {to su vam rekli da ne{to napi{ete pa onda posle nekoliko sati opet to isto da napi{ete, da li ste vi i to do`ivqavali, posebno {to ste policajac, pa znate, da li i to do`ivqavate kao vid pritiska? Nenad Jovi}: Nije to pritisak. Ta~no se se}am kad mi postave neko pitawe, kao kroz onaj detektor la`i, recimo, kad pri~am o Zvorniku – ho}ete li nam napisati to? Pa onda oni ni{ane to, gledaju, u jednom momentu bih rekao {to pi{em na lijevoj strani. Stvore oni {timung, stvore oni {alu, ambijent stvore, da se ti opusti{, da pri~a{, da bude{ prijateq i sve. Taj ugovor {to je slu`beni jezik engleski i {to se ide te{ko preko prevodioca, onda mnoge stvari prevodilac ne zna da ka`e, da objasni woj ili meni, pa se to tra`i po re~niku tamo. Vjerica Radeta: Da li ste vi te izjave tamo potpisivali? Nenad Jovi}: Nisam, koliko ja znam nisam, ali ako sam ne{to potpisao u nekom delirijumu, u ne~emu zadwi put tamo, ka`em da sam bio van svijesti
296

tada. Jer, zaista je bilo tako i ose}ao sam i ku}i sam le`ao, ne mogu da ustanem, povra}awe, muka, crno ispod o~iju. Pa ~ak i kada sam do{ao u Podgoricu, qudi mi ka`u – {ta je s tobom, |e si bio ti, da li se ti drogira{, {ta ti je. Vjerica Radeta: A da li su vam nekada dali jednu od tih izjava va{ih? Gordana Pop-Lazi}: Zapisnik neki da li su vam dali? Verija Radeta: To {ta ste pri~ali sa wima? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Ne, nijedan zapisnik nemate? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: Nijedan papir vam nisu dali? Nenad Jovi}: Ne. Gordana Pop-Lazi}: A da li su ovako snimali razgovor? Nenad Jovi}: To je mogu}e, to se snima razgovor. Vjerica Radeta: Javno ne. Nenad Jovi}: Javno ne, sigurno. Ali to je sto posto bilo. Ostavili su me u jednoj kancelariji, recimo, samog da ne{to kao slu{am tu. Tu ostane wihova torba sa tim wihovim CD, diskovima i sve, i vaqda gledaju da li }u ja to da zloupotrebim, da ne{to im uzmem iz torbe. Vjerica Radeta: Zoran Krasi} je do{ao, mi }emo da nastavimo daqe, pa }ete onda i sa Zoranom malo da pri~ate. Recite nam, da li su vam oni postavqali neka pitawa konkretno vezano za @u}inu grupu i {ta vi znate o delovawu te grupe u Zvorniku? Nenad Jovi}: Ja sam bio policajac. U to doba @u}ina grupa je dr`ala polo`aje gore u brdima i bili su dobri borci. Nije pro{ao niko, nisu probili nigde muslimani teren, ali su bili van neke discipline, van kontrole... Gordana Pop-Lazi}: Van MUP-a, van Teritorijalne odbrane? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: Da li su oni potpuno samostalno delovali? Nenad Jovi}: Ja mislim da jesu, zato {to su ~ak jednom opkolili i MUP i op{tinu i mesto gde smo mi spavali. Mi smo spavali u hotelu “Jezero”, specijalna jedinica, i zahtjevali su da preuzmu grad, jednostavno. Posle toga je nai{la neka ekipa i pokupila ih sve. To ve~e sam bio kod ku}e, pa sam pre{ao ujutru preko mosta i na|em @u}inog brata svezanog, le`i na mostu svezan. Neko ih je vezao kako su silazili i neko je o~istio grad, neka specijalna jedinica, ne znam ko je bio na ~elu, maskirne uniforme su razne bile. Vjerica Radeta: A da li je bilo u to vreme dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u Zvorniku? Nenad Jovi}: Pa, nisam ja znao nikoga. Nikoga. To su mi pitawe i oni postavqali. Ja sam im rekao da nisam nikada kontaktirao sa wima, jer su oni mene smatrali komunistom zato {to sam obukao plavu uniformu, tako da oni nisu... Vjerica Radeta: Nemate saznawa da je bilo na{ih dobrovoqaca?
297

Nenad Jovi}: Nemam. Kome je @u}a pripadao ne znam isto, ja zaista nisam znao nikad to. Oni su do{li i oti{li u {umu, mi smo ostali policajci u gradu, dobije{ patrolu, dobije{ ovo ili ono, moralo je da se radi. Vjerica Radeta: A Zoran Pa`in? Nenad Jovi}: Ne znam. Vjerica Radeta: Dragan Spasojevi}, to znate. Stevo Radi}? Nenad Jovi}: Stevo Radi}, wega znam zato {to je bio na nekoj funkciji u op{tini. Stevo Radi}, on je bio nekad predsednik op{tine, bio je potpredsednik op{tine u toku rata. Vjerica Radeta: Bio je na nekoj funkciji u op{tini, ni ja ne znam ta~no, zato vas i pitam. Nenad Jovi}: Da, da. Vjerica Radeta: Qubi{a Savi} Mauzer? Nenad Jovi}: Nikada ga nisam vidio, ~uo sam samo kada je ubijen, prema tome ne znam. Vjerica Radeta: Da li je on bio u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nije. Mo`da je, ali da ja ne znam, jer ne znam ~oveka. Ali ~ulo bi se to. Kad god neko do|e, ~uje se. Gordana Pop-Lazi}: A da li je Vojislav [e{eq bio nekad u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nikad. Ja Vojislava [e{eqa nisam vidio ni u jednoj zoni borbenih dejstava, ni u Krajini, ni u Tewu doqe, jednom je samo dolazio Zoran Ranki}, i jo{ neko koga ja nisam znao. Gordana Pop-Lazi}: A da li je bio taj Ranki} dole kod vas u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nije, jer ja sam ve} bio pre{ao u policiju. Mo`da je bio, ali ja ga nisam vidio. Gordana Pop-Lazi}: A da li znate {ta je Zoran Ranki} bio u to vreme? Kako se on predstavqao? Nenad Jovi}: \e, u Tewu kada je bio? Gordana Pop-Lazi}: Ne, ne u Zvorniku. Nenad Jovi}: Ne znam ni da je bio. Gordana Pop-Lazi}: A ne znate ni da je bio. Samo u Tewu, je l’? Nenad Jovi}: Da. Vjerica Radeta: A ko je Aleksandar Sakani}, da li znate? Nenad Jovi}: Sekani}. Aleksandar Sekani}, on je imao jednu grupu za izvi|awe, izvi|a~ki vod neki. Vjerica Radeta: To je bila vojska? Nenad Jovi}: Vojska Republike Srpske. Zna~i, nije pripadao nijednoj stranci, vojska kao vojska nije strana~ki ograni~ena, ona je nestrana~ka. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste ~uli za Qubi{u Petkovi}a? Nenad Jovi}: Qubi{a Petkovi} policajac ili Qubi{a Petkovi} moj kolega s kojim sam ja bio ili – dvojica ima Qubi{a, oba su policajci, jedan crn, brko i jedan mali Qubi{a. Gordana Pop-Lazi}: Taj mali?
298

Nenad Jovi}: Taj mali je Zvorni~anin, a taj Petkovi} je iz Veliwa, drugi, brko, iz Veliwa. Ima dvojica Qubi{a. Ne znam, radio sam sa obojicom. Zoran Krasi}: Da li ste pitali ko je doveo @u}u? Vjerica Radeta: Pri~ao je do sada kako su ga ispitivali. Gordana Pop-Lazi}: Ovo je do sada najdrasti~niji primer. Dr`ali su ga, po ~etiri dana su ga iscrpqivali. Nenad Jovi}: Ona je kucala sve tamo {to se pri~alo. Vjerica Radeta: Ko? Nenad Jovi}: Kucala je dok sam ja svjestan, ja ni{ta nisam potpisao, ali zadwi put kada sam bio pri~ao sam im... Vjerica Radeta: To je bilo 19. oktobra 2006. godine? Nenad Jovi}: 19. oktobra 2006. godine sam, mogu}e je sve, ne mogu da garantujem da nisam, jer sam bio, bio sam sto posto drogiran, le`ao sam ku}i ~etiri dana, zna~i i jako povra}awe. Zoran Krasi}: Da li su ti dali ne{to tamo dok si bio kod wih? Gordana Pop-Lazi}: Pa, jeo je. Nenad Jovi}: Pio sam kafu, jeo, sve se to jelo tu za stolom. Zoran Krasi}: Zna{ li imena tih lica koja su s tobom razgovarala? Nenad Jovi}: Znam samo ime istra`iteqa. Gordana Pop-Lazi}: Da, kako se zove? Nenad Jovi}: @ena je to. Rita Radman, tako nekako je prezime, ovo u sredini ne znam kako se ~ita. Vjerica Radeta: A taj posledwi razgovor, kada ste vi tako bili, da li su vas tad ne{to konkretno pitali za [e{eqa, da li su vam tad nudili da svedo~ite protiv [e{eqa, toliko koliko se vi se}ate? Nenad Jovi}: Oni su meni nudili i tad i prije i uvijek, ~ak je jedan de~ki} bio tu koji je zadu`en bio za Srpsku radikalnu stranku i on je najvi{e pitawa postavqao uvek. Vjerica Radeta: Ba{ za Srpsku radikalnu stranku? Nenad Jovi}: Da. Najvi{e ga je to interesovalo. On je tu samo jednostavno sedio i }utao. To je, kako da ka`em, to je bilo jako zamorno i jako te{ko. Tu je bilo, osim prevodioca, jo{ po pet, {est wihovih. I onda ti onaj postavqa pitawa, onaj pitawa, onaj dobaci neku {alu, pa onda opet pitawe, pa to traje od devet ujutru do jedanaest no}u uz kratke pauze po 15 minuta. Tako da je te{ko bilo opstati. Zoran Krasi}: Da li su ti predlagali status za{ti}enog svedoka? Nenad Jovi}: Jesu mi predlagali i promenu identiteta. Zoran Krasi}: Ali pod kojim uslovima, {ta treba da radi{? Nenad Jovi}: Pa, objasnio sam, protiv sviju, protiv [e{eqa, protiv Simatovi}a, protiv sviju s kojima sam se susretao tamo. Prvo sam bio dobrovoqac, to sam rekao u Tewu, zna~i, bio sam od jula 1991. godine. Zoran Krasi}: Da li se se}a{ kada je do{ao @u}a i ko ga je doveo u Zvornik?
299

Nenad Jovi}: Ja sam @u}u video, ne znam kada je do{ao, video sam ga u Karakaju posle pada Zvornika. Jer komanda je bila tada u fabrici “Sateks”, tako ne{to se zove. Gordana Pop-Lazi}: Posle osloba|awa Zvornika. Zoran Krasi}: Tek si ga tad video? Nenad Jovi}: Tad sam ga video ispred komande sa telohraniteqem, jer mi je gore bila komanda gde je bio Spasojevi} i mi. Tu je bilo jo{ i Arkanovih. Zoran Krasi}: A kada si wega video, da li je u wegovom dru{tvu bio jo{ i Zoran Ranki}? Nenad Jovi}: Zorana ja poznajem, Zorana nisam video nikada. Zoran Krasi}: Zna~i, ti Zorana Ranki}a uop{te nisi video u Zvorniku? Nenad Jovi}: Nisam video, jer ja sam tada pripadao policiji i nisam... Zoran Krasi}: A da li si ~uo za neku pri~u da su oni imali neki sastanak u onom hotelu “Jezero” u Malom Zvorniku? Nenad Jovi}: Ja sam uhapsio neke iz hotela, ali ne Ranki}a ni @u}u nego srpsku delegaciju i muslimansku delegaciju kada su bili podijelili Zvornik pred sam napad, podjelili Zvornik po pola. Zoran Krasi}: Ti si ih uhapsio? Nenad Jovi}: Jesam. Zoran Krasi}: Ko je bio u srpskoj delegaciji? Nenad Jovi}: U srpskoj delegaciji je bio Jovo Mijatovi} i jo{ jedan Jovo ima, a u muslimanskoj Abdulah Pa{i} i predsednik op{tine biv{e. Ovako u SUP-u je bilo, musliman na~elnik SUP-a, komandir je bio Srbin, komandir je bio jedan Spasojevi}. Zna~i, bio je taj na~elnik SUP-a, presednik op{tine, a ovamo su bili Jovo Mijatovi} i Jovo Jovanovi}. Zoran Krasi}: A ko je imao sastanak sve u tom hotelu? Nenad Jovi}: Wih ~etvorica su se sastali u Malom Zvorniku u maloj sali u hotelu i i mene je poslao Spasojevi} Dragan da pohapsim svu ~etvoricu, ne da pohapsim, nego kulturno, fino. Zoran Krasi}: A ko je bio jo{ tamo? Nenad Jovi}: Niko. Oni su se sastali da podele Zvornik bez borbe. Zoran Krasi}: A kako ovi drugi tvrde da je tamo bio Arkan? Nenad Jovi}: E samo malo, do}i }emo i do toga. Ja sam oti{ao gore i pri{ao im i rekao da radi wihove bezbednosti pre|u u apartman 101, gore. Onda mi je rekao da su bezbedni i ovde, pa sam mu ja nagovestio da mora da ide, malo sam ga ovako {utnuo nogom. Pa {ta da radim, moram da pri~am ono {to jeste. Poveo sam ga gore i pore|ao ih po krevetu da sede i ka`e – neko }e do}i i ja sednem na stolicu i ka`em – ja }u da sednem sa vama, pa {ta ja znam. U tome su se vrata otvorila i u{ao je Arkan i po~eo da tu~e redom. Zoran Krasi}: Koga? Nenad Jovi}: Sve sem mene, mene nije. Zoran Krasi}: A ko je bio s wim kada je do{ao?
300

Nenad Jovi}: Pa, bilo je par qudi wegovih tu i ispred zgrade. Zoran Krasi}: Da li je bio neki Peja? Nenad Jovi}: Peju znam li~no, nije Peja. Vjerica Radeta: A Gogi}? Nenad Jovi}: Gogi}? Ne. Zoran Krasi}: Ko je posle prebacio ove muslimane da pre|u u Zvornik? Nenad Jovi}: U Zvornik, do mosta? Zoran Krasi}: Aha, ili preko mosta? Nenad Jovi}: Do mosta sam ih ja prebacio, do starog mosta. Zoran Krasi}: Zar nije tada u razgovorima u~estvovao Brana (...)? Nenad Jovi}: Nije, u~estvovao je. To se, u stvari, sve dogodilo u op{tini Mali Zvornik. Zoran Krasi}: A nije u~estvovao ovaj Branko Popovi}? Nenad Jovi}: Ne. Vjerica Radeta: A Marko Pavlovi}? Nenad Jovi}: Pavlovi}, nije, nije. To je bilo blic jedan suret i ja ne bih ni znao ko je od tih muslimana... Zoran Krasi}: A na tom sastanku nije bio @u}a? Nenad Jovi}: Nije. Onda su oni imali tamo neki preko, pa je do{ao ovamo da to verifikuju ili ne{to, ne znam. Zoran Krasi}: Kada je policija Republike Srpske, ta specijalna jedinica pohapsila @u}u i te wegove, otprilike? Nenad Jovi}: Joj, te{ko je setiti se datuma, ne mogu da se setim datuma. Zoran Krasi}: Da li je to bilo u maju ili avgustu, kada? Nenad Jovi}: Prije }e biti da je mo`da bio maj, prole}e ili tako ne{to. Ne znam, ne mogu se setiti. Zoran Krasi}: Kada su ih pohapsili, gde su ih odveli? Nenad Jovi}: Ne znam, mogu da ka`em {to sam ~uo, {to se pri~alo, ali ne znam ta~no. Zoran Krasi}: A kada su ih uhapsili, {ta su prona{li kod wih, da li zna{? Nenad Jovi}: Ne znam, to nije bilo u na{oj nadle`nosti. Zoran Krasi}: A da li je @u}a zaplenio neka vozila od Srba i od muslimana, na nekom punktu tamo? Nenad Jovi}: Ne znam, samo, tamo je bilo vozila i jedno vreme je vozio ko je {ta hteo. Zoran Krasi}: Da li je @u}ina grupa poklonila neka vozila bolnici u Zvorniku? Nenad Jovi}: Ni to ne znam. Ne znam, nisam sara|ivao sa wima. Zoran Krasi}: Da li je @u}ina grupa tu, na tom punktu neki put uhapsila Velibora Ostoji}a, onog ministra Republike Srpske? Nenad Jovi}: Ni to ne znam. Zoran Krasi}: Da li su neki put uhapsili Mom~ila Mandi}a?
301

Nenad Jovi}: Ne znam ni jedno ni drugo, niti sam ~uo da su hap{eni od bilo koga. Zoran Krasi}: A da li ti zna{ ko je to uradio u tom domu u ^elopeku, ovo 15, 20 qudi {to je raweno, ubijeno i tako daqe? Nenad Jovi}: Ne. Vjerica Radeta: A da li ima{ saznawa da se to de{avalo, da se to desilo u ^elopeku? Nenad Jovi}: Da su ubijeni? ^uo sam da su ubijeni, ne mogu da ka`em da nisam. Jer, pazite, Drina je nosila le{eve i srpske i ove, i svi ka`u – Drina je nosila muslimanske le{eve. Nije, nego i kad je Srbin zakovan za krst sa {ajka~om, zna~i nije musliman. To je bilo op{te ono... Zoran Krasi}: Dobro, ali {ta misli{, na osnovu ~ega onda Tu`ila{tvo vezuje ovu @u}inu grupu za Vojislava [e{eqa? Nenad Jovi}: Mislim da nema razloga da vezuje, {to bi vezivalo. Zoran Krasi}: Ja znam da nema razloga, ali {ta bi wima mogao da bude motiv da vezuju Vojislava [e{eqa sa @u}om? Nenad Jovi}: Oni su mene pitali u Tu`ila{tvu, da li je bilo ~etnika tamo? A ja ka`em – kako mislite ~etnika? Pa, ka`e – qudi sa kokardama. Pa, kokarda je bilo puno. Za{to puno? Zato {to su svi me{tani voleli kokardu. Kokardu svaki Srbin poqubi pa stavi na kapu. Policajci su skidali, ja sam vazda i zezao jednog policajca da iz pi{toqa mo`e da probu{i rupu i da zavrne kokardu. Ja ka`em – mo`e{ li da stavi{, da ti ja probu{im da pro|e, jer qudi su voleli to. Ne mo`e{ sad cijeniti da li je on ~etnik ili nije. Zoran Krasi}: Da li si ti bio na mitingu kada je Vojislav pri~ao u Malom Zvorniku? Nenad Jovi}: Nisam. Zoran Krasi}: Kad je to bilo? Nenad Jovi}: Bilo je ili 1990. ili 1989. kraj. Nisam stigao na miting, bio sam ispred i kada je po~ela tu~a i u~estvovao sam u tu~i, ja mislim da ima jedan mali kadar gde sam ja na wemu. Bio sam na svim ovim zabrawenim mitinzima po Beogradu, pred “Ruskim carom”. Gordana Pop-Lazi}: Niste ~uli {ta je govorio tada? Nenad Jovi}: Nisam ~uo {ta je govorio, samo znam da su, posle sam ~uo da... Zoran Krasi}: A da li je tebi poznato da su do{li neki dobrovoqci Srpske radikalne stranke iz Beograda pre nego {to je oslobo|en Zvornik? Nenad Jovi}: Ne. Meni je poznato li~no, da ja znam, da se de{ava tamo u (...) bawi i gore kod nas, to je jedno selo, ~ak sam i i{ao kod wih tamo, imam prijateqa iz Tewa, koji su @ica pokojni, Rambo mali... Zoran Krasi}: A za{to je ovaj Gogi} uhap{en? Nenad Jovi}: Ne znam. Zoran Krasi}: Tada, 1992. godine
302

Nenad Jovi}: Ne znam, ja sam ~uo da su wega samo proterali. Zoran Krasi}: Ko je wega proterao? Nenad Jovi}: Ne znam, vaqda ga je policija proterala. Zoran Krasi}: Odakle? Nenad Jovi}: Sa mostova, sa mosta. Zoran Krasi}: Da li je to isto kada je i @u}ina grupa? Nenad Jovi}: Ne. Ja ovog Gogi}a li~no nisam nikad video u Zvorniku, znam ga iz civilstva. Zoran Krasi}: A da li je tu neki doktor iz Malog Zvornika? Neki doktor iz Zvornika se tvrdi da je ubijen u Malom Zvorniku, da li zna{ za taj doga|aj? Nenad Jovi}: Znam za taj doga|aj, jer u mojoj jedinici je bio ~ovek koji ga je odrao bio, ne znam da li ga je on ubio, ali bio je snajperista u mojoj jedinici. Zoran Krasi}: Kako se on zove? Nenad Jovi}: Zeki}, Zeki} Dragomir. Zoran Krasi}: A on je tog doktora ubio? Nenad Jovi}: On ga je odrao bio, e sad da li ga je ubio ne mogu da ka`em, jer nisam video, samo znam da ga je odrao. Zoran Krasi}: Dobro. I on je osu|en, je li tako? Nenad Jovi}: On je osu|en i on je iza{ao iz zatvora. Zoran Krasi}: A da li je on bio ~lan Srpske radikalne stranke? Nenad Jovi}: Ne, brate, bio je policajac u plavom, u plavom je to i radio. Zoran Krasi}: Samo precizno mi ka`i kako se zove taj {to je tog lekara ubio? Nenad Jovi}: Zeki} Dragomir. Zoran Krasi}: Zeki} Dragomir. On je iz Malog Zvornika? Nenad Jovi}: Ne, on je iz Papra}i, to pripada op{tini [ekovi}i. Zoran Krasi}: Aha. A za{to je on ubio tog doktora? Nenad Jovi}: Ne znam, znam ~ar{ijske pri~e, `ena, qubomora neka radi `ene. Zoran Krasi}: Zna~i, to su li~ni razlozi? Nenad Jovi}: Da, da. Zoran Krasi}: A nije zbog toga {to je taj doktor smatrao da ne treba da se napada Zvornik? Nenad Jovi}: Ne. Zoran Krasi}: [ta je taj doktor bio u op{tini Zvornik? Nenad Jovi}: Uop{te ga nisam poznavao. Zoran Krasi}: Da li je bio neki funkcioner u op{tini Zvornik? Nenad Jovi}: Ne, nije, ne verujem. Zoran Krasi}: Zna~i, wegovo ubistvo je krivi~no re{eno? Nenad Jovi}: Krivi~no re{eno i ~ovek je odrobijao to i iza{ao iz zatvora. Sticajem okolnosti je ubio jo{ jednog muslimana u lovu, da li slu303

~ajno, da li namerno i sad je opet u zatvoru taj Dragomir. On je bio kod mene u jedinici snajperista, mi smo i{li i na razmenu zarobqenika. Zoran Krasi}: Dobro, a da li je tu tvoju jedinicu bio glas da su to {e{eqevci? Nenad Jovi}: Ne. Moju jedinicu je bio glas da smo mi specijalna jedinica MUP-a Krajine, Republike Srpske Krajine. Zoran Krasi}: Dobro. Nenad Jovi}: Nije bio glas, ja sam i pripadao wima. Ja imam u radnoj kwi`ici zasnovan radni sta`. Zoran Krasi}: Da li je on bio policajac? Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: Ka`u jo{ tamo za Zvornik da je bio neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke i tu kod Malog Zvornika u nekom selu silovao neku, ~ini mi se da je muslimanka. Da li ti zna{ ne{to oko toga? Nenad Jovi}: To znam iz pri~e, isto ne mogu da budem svedok da ka`em tako je bilo. Zoran Krasi}: Usnija, kako se zva{e? Nenad Jovi}: Ona radi u mlekari u Malom Zvorniku. Plavu{a jedna, ali se tvrdi za wu da je wu silovao Arkanov ~ovek, a ne dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Zoran Krasi}: Aha. Dobro. Nenad Jovi}: Nije dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Zoran Krasi}: Zna~i, to je pri~a? Nenad Jovi}: Da, to je pri~a. Zoran Krasi}: Dobro, evo vidi{ na bazi ovih pitawa smo poku{ali da utvrdimo {ta je ta istina. [ta ti misli{, za{to su oni prema tebi vr{ili taj pritisak? Koliko sam ja shvatio, insistirali su da ti ka`e{ da [e{eq ima neke veze sa tim doga|ajima tamo. [ta je tu wima poenta? Nenad Jovi}: Pa {ta znam. Zoran Krasi}: Ja sti~em utisak da su oni tebe pritiskali i zbog Republike Srpske Krajine, ali da su delimi~no i zbog Zvornika. Nenad Jovi}: Da, da, to dvoje prvo su mene napali, prvo su na mene vr{ili pritisak, zato {to su do{li do dokumenata gde sam ja pisao izve{taj da imamo 300 zarobqenih muslimana na Kladu{i, jer ja sam bio kao policajac na Kladu{i, ne kao pripadnik Srpske radikalne stranke. I oni su kasnije pobijeni i ona mi ka`e – ako ne bude{ svedok protiv Vojislava [e{eqa i svih onih koje zna{, a nisi hteo, ti ima{, ka`e, kompjuter u glavi, ti zna{ sve, bi}e{ optu`en za to i odgovara}e{ pred tim sudom. Zoran Krasi}: E dobro, zna~i, oni su tebi rekli da postoji mogu}nost da te optu`e. Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: E, kada su te onda ispitivali, da li su ti rekli da te ispituju kao potencijalno osumwi~enog? Za{to te ovo pitam? Ako te ispituju kao potencijalno osumwi~enog onda to moraju da snime i da ti posle
304

toga daju video snimak i da ti daju na papiru ono {to su oni izvukli kao tvoju izjavu. Nenad Jovi}: Ni{ta meni nije niko dao. Zoran Krasi}: Zna~i, oni su tebi pri~ali da od tebe uzimaju izjavu kao od potencijalno osumwi~enog, a ni{ta ti nisu dali od te obavezne dokumentacije tvoje? Nenad Jovi}: Ni{ta mi nisu dali, nego su mi dali vremenski rok da se predomislim {ta }u da radim, ho}u li da pristanem na saradwu ili letim slede}i put sa wom tamo, pa }u tamo imati vremena da razmislim u zatvoru ho}u li sara|ivati ili ne}u. Zoran Krasi}: [ta, ona ti je pretila hap{ewem? Nenad Jovi}: Da. Zoran Krasi}: Pa, kako oni mogu da hapse? Oni ne mogu da hapse. Nenad Jovi}: Ne znam. Ona ka`e – slede}i put letite sa mnom. Zoran Krasi}: Za Hag? Nenad Jovi}: Za Hag, pa }ete tamo imati vremena da razmi{qate. Zoran Krasi}: A tamo bi onda ti imao vremena da razmisli{ da li }e{ da sara|uje{ sa wima. Nenad Jovi}: Da. Ja, iskreno da vam ka`em, ja sam, nisam rekao ni da ho}u da sara|ujem ni da ne}u, uhvatio sam neki balans da mogu da sjevnem ne|e. I imam Rusa jednog koji je bio sa mnom u Erdutu, koga je MUP Srbije prebacio u Erdut, koga sam ja vodio vikendom ku}i i kod dobrog prijateqa koji mi daje vikendicu tamo u Moskvi, ne u Moskvi, van Moskve i jedan auto na upotrebu da se sklonim tamo. Gordana Pop-Lazi}: To jo{ uvek razmi{qate? Nenad Jovi}: Da, da, ja idem, ja idem. Novak Savi}: On ide za par dana. Zoran Krasi}: ^ekajte, samo da rastuma~imo ovo. Da li ste vi pitali oko tog prvog kontakta, telefonom je bilo? Gordana Pop-Lazi}: Ne, do{li su ovi na{i iz Specijalnog suda. Zoran Krasi}: A policija? Gordana Pop-Lazi}: Tada su bili u civilu. Zoran Krasi}: I {ta, do{li su oni i rekli da mora{ da ide{ na razgovore? Nenad Jovi}: Dobio sam koverat zatvoren, sa ovim wihovim `igom i tu pi{e u tom smislu – molimo vas da se odazovete, tad i tad da do|ete, nema potpisa, nema ni{ta. I tako, oti{ao sam tamo. Dao sam policajcu li~nu kartu. Kada sam ulazio, dao sam policajcu li~nu kartu. Ona je rekla da ne dajem li~nu kartu nikom, jer oni nemaju pravo da ti tra`e dokumenta na kapiji. Zoran Krasi}: Na{a policija? Nenad Jovi}: Na{a policija. Ali ja sam uvek dao, da se zna da sam u{ao. Zoran Krasi}: Pa da vidimo kako }e{ da iza|e{. Nenad Jovi}: Pa, da, da imam, ako me ne{to. Gordana Pop-Lazi}: Imao je strah od toga da mo`e da i ne iza|e odatle.
305

Nenad Jovi}: Da, ili da me otruju ili da me odvezu u zatvor ili da me odvedu u Hag, pa bi se neko bar sjetio, ako bi me `ena tra`ila, da ako bi me tra`ila, bi me tra`ila sigurno, mo`da bi se taj sjetio... Zoran Krasi}: Da li su ti neki put postavili pitawe o zlo~inima muslimana prema Srbima? Nenad Jovi}: Nikad. Zoran Krasi}: Nikad? Nenad Jovi}: Nikad. Ja sam wima jednom rekao, da li je zlo~in (...) ona ka`e – o tome }emo drugi put. Ja ka`em – za{to mi sad ne odgovorite na pitawe. Zoran Krasi}: Dobro, a za onaj deo Republike Srpske Krajine, da li su te tu pitali za zlo~ine Hrvata nad Srbima? Nenad Jovi}: Hrvate nikada nije pomenula. Nikada, zna~i, i{lo se samo na... Zoran Krasi}: Zna~i, ti si taj razgovor sa wima osetio kao veliki pritisak i pretwu? Nenad Jovi}: Pretwu i ja sam u aprilu, pre referenduma u Crnoj Gori oti{ao u Crnu Goru da radim, jednostavno, da se sklonim da me ne na|e niko. Ne da me ne na|e, nego da nisam na dohvat ruke. @ena je imala broj telefona i samo bliski prijateqi. Gordana Pop-Lazi}: Nisi, dakle, be`ao od razgovora, nego zbog svega onoga {to si do`iveo imao si strah da se ponovo ne susretne{? Zoran Krasi}: E zna~i, ti sad slobodno mo`e{ da ka`e{ ukoliko se onu budu... Gordana Pop-Lazi}: Da li si celokupno ovo wihovo saslu{awe, koje je trajalo ovako danima u nekoliko navrata, do`iveo kao psihi~ku torturu? Nenad Jovi}: Da, jesam. Gordana Pop-Lazi}: A da li je tvoja porodica imala problema oko svega toga? Nenad Jovi}: Pa imala je {to nisam htio nikad da ka`em gde idem, gde sam ~etiri dana proveo. Iskqu~im telefon, `ena se, normalno, sekira, nisam malo dete. Gordana Pop-Lazi}: A da li ste imali neke pozive telefonom, neke pritiske od nekih qudi? Nenad Jovi}: Nisam. Vjerica Radeta: To bi bilo to.

Zoran Dra`ilovi}
Razgovor vo|en u Zemunu, 24. januara 2007. godine Podaci o svedoku: Prezime: Dra`ilovi} Ime: Zoran Ime oca: Danilo
306

Nadimak: ^i~a Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 19. maj 1947. godine Mesto: Ranovac Op{tina: Petrovac na Mlavi Republika: Srbija Dr`ava: SFRJ Prebivali{te: Beograd, Vidska 37 Nacionalnost: Srbin Veroispovest: pravoslavna Dr`avqanstvo: Srbije Jezik/jezici koje govori: srpski Jezik/jezici koje pi{e: srpski Jezici kori{}eni u toku razgovora: srpski Trenutno zanimawe: oficir u penziji Prethodno zanimawe: vazduhoplovni oficir Datum razgovora: 24. januar 2007. godine Razgovor vodili: Gordana Pop Lazi} i Vjerica Radeta Imena svih drugih lica prisutnih tokom razgovora: Potpis: (potpis u originalu) Izjava svedoka 1. Ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. 2. Potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog drugog. 3. Od mene se tra`i da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tu`ila{tva MKSJ dam izjavu istinite i ta~ne sadr`ine o onome {to sam li~no do`iveo. 4. Obave{ten sam da se ova moja izjava mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. 5. Ovu izjavu dajem Gordani Pop Lazi} i Vjerici Radeti, kao ovla{}enim licima koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu poma`u u pripremi odbrane pred MKSJ. 6. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. 7. Upozoren sam da se protiv mene mo`e pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadr`aj moje izjave nije istinit.
307

8. Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je to potrebno, i svedo~im u Hagu, u Holandiji. 9. Ja sam Zoran Dra`ilovi}, sa bli`im podacima za identifikaciju koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pre davawa ove izjave. 10. Do mog kontakta sa predstavnicima Tu`ila{tva do{lo je dana ... godine u ... Vjerica Radeta: Da li mo`e{ da se seti{ kada si prvi put kontaktirao? Zoran Dra`ilovi}: Voja je bio tu, nemam pojma, on me i poslao da idem gore. Gordana Pop Lazi}: Da li je bilo u zimu, po{to je on oti{ao 24. februara. Vjerica Radeta: Da li mo`e{ da se seti{ da li je to te godine ili godinu pre toga. Zoran Dra`ilovi}: Pre toga verovatno. Gordana Pop Lazi}: Zna~i da je 2002. godine, krajem 2002. godine. Zoran Dra`ilovi}: Verovatno. Bilo je hladno i lepo vreme, to znam. Gordana Pop Lazi}: Prvo, koliko ste se puta sreli sa istra`iteqima Ha{kog tribunala? Zoran Dra`ilovi}: Sedam, osam puta. Gordana Pop Lazi}: Kako je do{lo do prvog susreta? Zoran Dra`ilovi}: Voja mi je rekao da se javim. Gordana Pop Lazi}: Jesu li telefonom zvali ili su dolazili li~no? Zoran Dra`ilovi}: Ne. Gordana Pop Lazi}: Sami ste oti{li? Zoran Dra`ilovi}: Evo ovako je bilo. Meni je Voja rekao, jednom prilikom pitao me je, je li bre, da li te zovu ovi. Ja ka`em, ne zovu. Ka`e, tra`i ti wih, idi im se javi. Do|em ku}i... Vjerica Radeta: [ta je rekao, tra`e te? Zoran Dra`ilovi}: Kao tra`i, idi im se javi, idi reci da sam te ja poslao. U me|uvremenu, mo`da dan-dva pre toga, odnosno posle toga ho}u re}i, zove mene moj brat i ka`e, bato tra`i te neki Italijan novinar, ho}e da radi intervju sa tobom. Naravno, to je bila gre{ka, jer za nas Srbe intervju je kada damo izjavu novinaru. Ja pitam, {ta ti je rekao Borko, ka`e, neki novinar, neki iz Italije ho}e da radi intervju sa tobom. [ta ti je rekao, pa ka`e zove, mislio je da je to tvoj telefon, ja sam wemu rekao da to nije tvoj telefon i da trenutno ne znam gde si. Naravno da vidi o ~emu se radi. Ja onda opet do|em kod Voje, i ka`em Voji: “Vojo, tra`ili su me za neki intervju” itd. On ka`e: “Idi, bre, kod wih, zvali te zbog ovoga”. I ja se, naravno, pojavqujem tamo na onom ulazu, predstavqam se ko sam, a oni kao pa otkud vi. Ja ka`em, pa rekao mi je predsednik da do|em kod vas. Ka`e, kako vam je rekao? Pa rekao mi je da do|em da vam se javim. To je bio, zna~i, taj prvi dan, gde je bio taj neki Finac koji je morao odmah da ide za Hag, i ja wega vi{e nisam ni video. Onda dolazi Paolo, kako se zove, taj Paolo Sto~i kako se zove, istra`ni sudija, koji naravno po~iwe kroz ta raznorazna pi308

tawa polazi isto od generalija, i onda {ta sam radio, gde sam radio, gde sam bio. Ali on je to nekako preskakao, pita me ovo, pa me pita ono, ja mu ka`em – slu{ajte, to jesam, to znam, to ne znam, ovde sam bio, ovde nisam bio, ovo sam ~uo itd. [ta me sve pitao ja sad stvarno u tom vremenu... Gordana Pop Lazi}: A da li su vam odmah rekli u kom svojstvu uzimaju izjavu? Zoran Dra`ilovi}: Uzimaju mi izjavu u svojstvu wihovog svedoka. Gordana Pop Lazi}: U kom predmetu? Zoran Dra`ilovi}: Pa za Voju. Zna~i u tom predmetu. Onda su po~eli da me pitaju tamo, ja stvarno ne mogu, u me|uvremenu sam ja javio da se to de{ava i kontakt je trebala da bude Du{ica. I da mi to po~nemo, ono zna~i ja do|em odande i ka`em {ta se de{avalo, me|utim, ja javim Du{ici da ja od tog momenta kako se ~ujem sa Draganom Todorovi}em da treba da se vidim i sa wim, mene automatski odmah sutradan opet zovu na razgovor. Ja sam rekao, mislim, {ta je, o ~emu se radi, recite ne{to ono {to ja ne znam. Ja se ne bojim sve do sada nikoga, ali recite mi {ta je, jer ja nisam diletant, nisam ja klinac. I odjedanput je tu po~elo ne{to da se de{ava, ovo-ono, i ja sam digao ruke i oti{ao, video sam da tu ne{to nije u redu i pokupim se i odem u manastir. Ali, u me|uvremenu sam, ka`em, bio negde 7-8 puta, pa tako... Gordana Pop Lazi}: A kada ste posledwi put bili? Zoran Dra`ilovi}: Ama ne znam. Gordana Pop Lazi}: Otprilike koje godine. Zoran Dra`ilovi}: Pa pre 2-3, ma ne znam. Gordana Pop Lazi}: Pre nego {to je Voja oti{ao ili posle. Zoran Dra`ilovi}: Ne, ne, posle, posle, kad je Voja oti{ao oni su me zvali tada. Ja sam zvao ovde, imao sam sa Draganom (...) jer ja sada, nije da se ne se}am, nisam hteo ni da zapisujem ni{ta, jednostavno hteo sam da o tome ne mislim. Gordana Pop Lazi}: A jesu li vas pitali da li pristajete da budete svedok optu`be? Zoran Dra`ilovi}: Pa pitali, tamo su do{li i ovako su mi rekli, po{to ja sam rekao malopre da sam se prvi dan sa wima malo zafrkavao, onda su oni meni pred polazak ovako – gospodine Dra`ilovi}u, ako ne sara|ujete sa nama u ovom intervjuu, vi }ete dobiti sedam godina zatvora i 250 hiqada evra kazne. Ja sam doslovce rekao ovako – ja sedam godina zatvora }u vrlo rado da odem, ali za 250 hiqada to }ete dobiti samo 250 hiqada belih krvnih zrnaca ili crvenih, sad vi birajte {ta ho}ete. Onda je on meni rekao da treba da se uozbiqim a mala, ova {to je prevodila, ne znam kako se zove, tako je ~esto pitala je li da ka`em. Ma ka`i bre sve, kao da oni ne znaju, znaju ono {ta ja pri~am. Sve oni znaju, ali se prave da ne znaju. Zna on {ta ja pri~am, i te kako zna, iako je tu bila gomila re~nika srpskohrvatskog, srpskog i {ta ja znam, sva{ta. Imali su ~ak i ove izraze tehni~ke, ne zbog mene, postoji to, video sam gomilu.
309

Gordana Pop Lazi}: Dakle, vi ste pretpostavqam rekli da ne pristajete ili pristajete da budete svedok optu`be? Zoran Dra`ilovi}: Pa kad me Voja poslao, vaqda treba da budem tamo. Gordana Pop Lazi}: I pristali ste da budete svedok? Zoran Dra`ilovi}: Pa Voja me poslao da odem, budem... Gordana Pop Lazi}: I da date izjavu. Zoran Dra`ilovi}: Pa Voja mi rekao da idem. Vjerica Radeta: Kao svedok optu`be? Zoran Dra`ilovi}: Pa vaqda tako, ja sada stvarno ne umem to da vama objasnim. ^ekajte da ja vas ne{to pitam, jesu li oni meni trebali da daju to {to sam ja wima tamo govorio? Pa da odem ja to da uzmem i donesem i da vam dam da imate? Gordana Pop Lazi}: To je trebalo da daju, to je po pravilima wihovim. Zoran Dra`ilovi}: Da, ja sam i pitao... Gordana Pop Lazi}: Dobro, to je va`na ~iwenica, dakle vi niste dobili nijedan... ni kopiju svakog razgovora. Zoran Dra`ilovi}: Ni{ta nisam dobio. Tra`io sam, ali nisam dobio jer su rekli da me to ne sleduje. Gordana Pop Lazi}: I rekli su vam da... Zoran Dra`ilovi}: Da me to ne sleduje. I svaku sam stranu, ~ak {tavi{e, vi{e puta sam... Gordana Pop Lazi}: Vi ste potpisivali svoju izjavu? Zoran Dra`ilovi}: Jesam, ali sam ih vra}ao vi{e puta, rekao sam ovo, nisam rekao, ono nisam rekao, pa su onda ispravqali i kad je do{lo na ono fakti~ki kao eto da bude kao definitivno da sam tako rekao onda sam to potpisao. Gordana Pop Lazi}: Koliko je istra`iteqa bilo prisutno? Zoran Dra`ilovi}: Uglavnom dvoje ili samo on, i plus ova mala {to prevodi. Gordana Pop Lazi}: To je ovaj Paolo Sto~i? Zoran Dra`ilovi}: Paolo Sto~i, ova, kako se zove, sada }u da ti ka`em, Paulina, ona je Nemica, ne znam, re}i }u ti imam to zapisano, i ova mala {to je prevodila. Taj Finac je samo bio prvi dan i odmah oti{ao i vi{e ga u `ivotu nisam video. Gordana Pop Lazi}: A pored ovoga {to su rekli da ukoliko ne pristanete da im date izjavu da vas sleduje sedam godina zatvora i kazna od 250 hiqada evra, da li je bilo jo{ nekih obe}awa da svedo~ite, recimo, kao za{ti}eni svedok, da se va{ identitet sakrije ili tako ne{to? Zoran Dra`ilovi}: Nisu to pomenuli. Ali su mi rekli jednom prilikom, ako ja ose}am potrebu i ako treba da tra`im od wih pomo}. Naravno, nikada ih vi{e nisam zvao u `ivotu. Nikada. ^ak sam se i ~udio malo, rekoh vidim o Voji pi{e se pa ovo, pa ono, skidaju, dodaju neke ta~ke, {ta ja znam... Ali ja se onda pokupim i odem ....
310

Gordana Pop Lazi}: A jesu li vam stavqali mo`da u izgled da postoji u pripremi neka optu`nica protiv vas? Zoran Dra`ilovi}: Ne, ali mi je rekao ovako nekoliko puta, nekoliko puta mi je otvoreno rekao slede}e – da je va{ predsednik imao toliko qudi kao {to ste vi, ne bi ovako pro{ao. A ja ka`em {ta ste to hteli da ka`ete? Zato {to ste vi profesionalno vodili posao, jer im nisam ostavqao trag za sobom, {ta god da sam rekao. A ja onda ka`em ka`em, ho}ete da vam sada ne{to otpevam, opet u `argonu, ho}ete ne{to da vam otpevam. A mala ka`e je li da mu prevedem, ja to ne}u da mu ka`em. Ma prevedi mu bre, {ta me ba{ briga, jer on mora da nau~i i na{ na~in komunikacije. Vjerica Radeta: A {ta su oni konkretno tebe pitali vezano za Voju, za radikale, dobrovoqce? Zoran Dra`ilovi}: Oni su apsolutno imali zaista sve {to su hteli da me pitaju, oni su to ve} imali pred sobom i odgovore. Vjerica Radeta: I odgovore? Zoran Dra`ilovi}: Tako je, jer sam preska~u}i, pa kao zaboravio sam, nisam bio tu, ovo-ono, sa~ekajte deset minuta, pa ti donese, zna{, i ta pri~a, ho}e da vidi {ta je, tako da te kao podseti, to je u fazonu. Insistirali su, i sve vreme su insistirali da Voji {to vi{e namaknu krivice. Insistirali su u svakom pogledu, zaista u svakom pogledu, ja sam naravno uvek govorio ono {to jeste. Onda on meni, se}am se da mi je to isto nekoliko puta rekao, ka`e ja znam da vi wega morate da branite i treba da branite, ali nemojte toliko, jer nemojte da mislite da je on vas toliko po{tovao, voleo. I{ao je na onu foru kao... Vjerica Radeta: To je bitno. Zoran Dra`ilovi}: Pa eto, ja govorim {ta je. Kao nemojte da mislite da je on vas toliko po{tovao i voleo, pa nije on o vama... tako, po~eo da mi ubacuje, ja ka`em sada }emo da pevamo zajedno. Malu sam stavio na muke, ona radi za wih, to je wihova... Uvek me pita da prevedem, prevedi bre, prevedi, sve prevedi. Tako da je to bilo nekoliko puta i ka`em uvek je insistirao, ali su wemu bili najva`niji Hrtkovci. To mu je bilo toliko bitno. Vjerica Radeta: A to kad su rekli kao nemoj da ga brani{ toliko, on tebe, otprilike, ne ceni, ili ve} {ta su rekli... Zoran Dra`ilovi}: Pa nije rekao da me ne ceni, nego i ono {to je on sa mnom, kao nemoj da misli{ da je on toliko tebe po{tovao, nemoj toliko da ga brani{. Pa naravno, to je samo dok se ja otvorim. Vjerica Radeta: Zna{ {ta je nama bitno, jesi li ti to do`iveo, upravo jesi li ti to do`iveo kao wihov poku{aj da te ubede da ti sad govori{ protiv Voje, da ti oni objasne i tako. Zoran Dra`ilovi}: Naravno da jesam, ali ja, recimo, u razgovoru mogu da budem i prqav, mogu da budem jako prqav, kao {to sam poku{ao sa wim i tako sam se i pona{ao. Jer ja sam rekao, pa {to bi... mislim za{to, ja znam svoj posao, ja sam sve radio jer sam u to verovao i daqe u to verujem. Pa me pitao, da li biste opet to radili. Ja sam rekao opet bih to radio.
311

Vjerica Radeta: A ono {to si rekao, pre nego {to smo ukqu~ili ovo, da su nekoliko puta onako mo`da malo grubqe kad ono kao ka`i, ka`i ili tako. Zoran Dra`ilovi}: Nije grubqe, nego je to bilo insistirawe, zna{, on je ja~i, ja sam sad pod wegovom... i kao ja sad moram tu da pazim, da ga molim da kao nemoj ~iko da me bije{, eto tako u tom fazonu. Vjerica Radeta: I ti si to tako ba{ do`iveo? Zoran Dra`ilovi}: Normalno, meni je to bilo sme{no. Ja ka`em kako mo`ete u ne{to da me ube|ujete, pogotovo za Hrtkovce, ja tamo nisam bio, stvarno nisam bio kad je to bilo, znam {ta je bilo, pri~ao sam u na{im novinama, pri~ao sam u drugim, na televiziji, mislim o tome se pri~alo. ^ita tamo ovaj spisak kao... uradili ~itav samo spisak koliko ja znam onih koji su slu`ili vojsku, usta{ku vojsku. Vjerica Radeta: Jer nama je sada u ovoj izjavi, zato te ja na ovaj na~in pitam... Zoran Dra`ilovi}: Pitaj {ta god ho}e{, {ta god se seti{, da se ja setim, jer ... Vjerica Radeta: Nije nama sada, drugi put kad budemo, ka`em ti, kad zavr{imo, pa }emo onda, a ovo sad {to uzimamo, to je zna~i bitno da mi poka`emo Ha{kom tribunalu koliko su oni na prqav na~in poku{ali neke qude da uvuku da svedo~e protiv Voje. Ta prqav{tina je... tako je do`ivelo, to insistirawe da odgovori{, pa to... Zoran Dra`ilovi}: To je ba{ bilo, to sam zapamtio, ba{ je to bilo za Hrtkovce, jer stvarno tada nisam i{ao dole, samo dva puta nisam i{ao kada je bio Voja u pitawu. Vjerica Radeta: I poku{aj da tebi objasni za te... Zoran Dra`ilovi}: Ja ka`em, pa dobro bre, pi{i tamo {ta ho}e{, mislim ceo dan su me davili oko toga. Ceo dan su me davili, pi{i bre {ta ho}e{, {ta me briga, ja znam {ta }u re}i ako odem na sud. Gordana Pop Lazi}: Ovi susreti su bili ~esti, nije mnogo vremena pro{lo izme|u... Zoran Dra`ilovi}: Evo, ovako je bilo. Kada sam prvi put oti{ao kod wih, onda je to trajalo jedno 3,4,5 dana uzastopce, ne mogu da se setim, stvarno nisam hteo da vodim uop{te o tome ra~una. A onda posle, drugi put kada su me pozvali, vaqda je bilo jedno 2-3 dana tako. I gotovo. Dali su mi telefon ako treba da im se javim ako mi se ne{to desi. Da, rekli su mi, malopre sam to i rekao, da ako osetim potrebu da tra`im neku za{titu ili {ta ja znam, da se kao javim. Ja sam wima rekao, slu{ajte vi, vi sa mnom razgovarate o takvim stvarima... pazi, ja bre sve {to sam radio, radio sam iz ube|ewa, ja sam radio za svoj narod. Ja nisam ni{ta radio za pare, ja nisam ni{ta i{ao... E, onda je on opet tako upotrebio, ~esto to, pravio je, on ima takvih jo{ dvadeset, kao to se tako je li... fakti~ki, hteo je vaqda da ka`e da nema {ta bi mogao da me ne{to progawa, ali mi je donosio papire da ja malo vidim, da se malo kao ne{to podsetim.
312

Gordana Pop Lazi}: Jeste li ovu samu ~iwenicu da vas tako ~esto kontaktiraju, da ste 7-8 puta bili tamo, osetili kao izvestan pritisak? Zoran Dra`ilovi}: Pritisak je automatski postojao. To je bilo, to je zna~i prvi put kada su me zvali, to je bilo dok nije bilo zavr{eno ovo {to su me pitali, zna~i oko toga. I posle toga, ka`e, pro{lo... ja ne znam koliko je pro{lo vreme, stvarno ne mogu sada da se setim, ja bih voleo... Nisam hteo da vodim ni{ta, veruj mi, jednostavno sam rekao, ma {ta me bre briga, neka bude {ta bude, oni ako su ne{to naumili, naumili su, ja sam hteo tu da se branim i da doka`em suprotno. Jednostavno, i onda sam malo i ja pao, osetio sam ja u sebi neku slabost prema... ili ne daj Bo`e strah prema wima, nego pao sam, qudi ne znam da li znate kompletnu moju situaciju, i ako znate, pretpostavqam da ne znate, mo`da znate samo deo, jednostavno sam tako ose}ao ali to nikako nisam hteo da ubacim u sve to da bih ja imao neki odraz. Mene neki dan zove Qubi{a Petkovi}, koga sam ja provaqivao po nekim stvarima kada je ono bio izba~en, i ka`e mi, oprosti mu, idi radi da ga izvu~emo. Ja ka`em, a kome bre da oprostim, {ta da oprostim. Mene je dva puta Qubi{a zvao, da ja kao oprostim Voji, da do|em ovde da dam izjavu, a to je ba{ sada vreme slave sv. Jovana. Ja ka`em, prvo nisam u Beogradu, drugo {ta da ja wima oprostim, mislim, jer naravno pri~ao sam nepovezano, otkud znam o ~emu se radi. ^im sam se vratio u Beograd ja sam kontaktirao Simu, rekao sam Simo molim te idi pitaj, reci o ~emu se radi. Ako je stvarno tako, ako je to tako, da znam {ta je. Jer on je insistirao da se mi na|emo, da se vidimo. ^ak sam hteo da mu ka`em to ve~e ba{... drugo ve~e vaqda, kada su bili izbori, i on ka`e, hajde ^i~a pa oprosti, evo ja sam mu oprostio, zna{ {ta mi je sve uradio, evo ja sam oprostio, oprosti mu. Ka`em, ama kome bre, {ta ja ima wemu da opra{tam. I onda on, hajde da idemo kod wih, ja sam u momentu hteo da ka`em somino... hajmo kod Vu~i}a, kod Tome, da ka`em pa ja sam evo tu pored wih. Onda rekoh ma ne}u, ko zna o ~emu se radi. Po{to ja tako volim malo da se zna{... Da ka`em, pa evo ja sam tu sa wima, u stvari da ga proverim i da vidim odakle... da me stvarno zove iskreno ili ho}e ne{to da mi... ima on meni ne{to va`no da ka`e kako se meni ne{to sprema u stranci. Naravno, nisam `eleo sa wim da se sastajem, jer sam rekao, slu{aj, pa ako se sprema, brate, pa ne znam {ta da sam... i nisam `eleo. Jednostavno, ja sam wega od onoga kada je oti{ao, sada sam pre{ao na Qubi{u, jer me i ovaj pitao o Qubi{i dosta stvari, pitao me ~ak i ono... o onom nakitu {to je bio, {to je meni predato da se donese wemu i tako daqe, pitali su me to ovamo ovi, pitali su me. I onda sam rekao, ~ekaj bre, ne}u ja da igram tu igru, {ta je. Dobio si dva stana, otvorio si dva lokala i izba~en si. [ta sad ho}e{ od mene. Ja nisam ni{ta dobio, nisam ni{ta tra`io. Meni ni{ta nije trebalo. I {ta sad, koja je to sada igra. Ali da se `rtvujem, zna se za koga mogu. Samo mogu za gazdu da se `rtvujem, i za nikoga vi{e. Ako se ka`e tako, tako, i amin.
313

Nisam dobijao, mislim iz stranke, imao sam nekoliko puta... Je li mogu ja da pre|em na ovako... jer to je samo stvar, u stvari ja mogu i da se prisetim ne{to {to ho}ete da me pitate. De{avalo se par puta, recimo, da me iz na{e stranke qudi kontaktiraju, da dam kao neke telefone, neki me qudi kontaktiraju za ne{to, naravno ja volim malo da se igram, volim da vidim o ~emu se radi, jer takav sam po prirodi, i onda u stvari nailazim na qude koji dolaze, tako neke nebuloze, kao jesmo li mi spremni, da }emo mi da ovo, da ono. Daj bre, ~ove~e, pusti qude, {ta ja bre imam s tobom, jesam li ja imao neke veze s tobom u `ivotu, samo povr{no i nikako druga~ije. Takva pitawa nemoj da mi postavqa{, sa mnom da razgovara{, na {ta to li~i. Vjerica Radeta: A jesu li te ovi ha{ki istra`iteqi nekad mo`da upitali ili upozoravali ima{ li ti strah od Srpske radikalne stranke, ako daje{ neku izjavu. Zoran Dra`ilovi}: Nisam... ne, ne, ne, da bilo je re~i o tome, samo {to mi je bilo re~eno u drugom kontekstu. Vjerica Radeta: Kako? Zoran Dra`ilovi}: Da u poslu koji sam ja radio i {ta sam radio, da su mnogi zainteresovani za mene i za moje izjave, jer kao ja mnogo znam. Ja ka`em, znate {ta, ja znam onoliko {to sam trebao da znam posao koji sam radio, ja se nisam bak}ao u nikakve druge poslove, ja sam profesionalac. Ja nisam `eleo da budem sveznaju}i, jer to ba{ i nije dobro. Pa onda je on posle toga rekao, pa da, Voja nije imao u tebe poverewe pa zato kao tebe... Mislim, igrao se sa mnom, mislio sada }u da... malo ego da mi kao ono, pa ja da po~nem da mu sada... e, to je mislim onako... Vjerica Radeta: I ti si to, zna~i, shvatio kao neku vrstu wihovog pritiska ili bar bezobraznog ube|ivawa? Zoran Dra`ilovi}: Zna{ {ta, ja sam to shvatio naravno kao vrstu pritiska i vrstu wihovog rada, jer znam da sve {to rade, rade nepo{teno kao takvi i tako sam sa wima i razgovarao, tako sam ih jednostavno i tretirao. Vjerica Radeta: A kada su ti prvi put do{li, da li su oni bili ne{to iznena|eni, jesu li rekli ne{to... Zoran Dra`ilovi}: Pa rekoh ja malopre, ne, ne, oni su rekli... da, otkud vi, kao kakvi... ja ka`em pa poslao me predsednik, rekao mi je predsednik da do|em da vam se javim. Kako to, pa za{to. A ~im sam ja na kapiji tamo, ima pandur jedan koji sedi u ku}ici, i onda sam rekao o ~emu se radi, on kao pritisnite dugme i onda ka`em ko sam, {ta sam, i odmah su izleteli napoqe. Ma nije pro{lo ni dva minuta mislim, ma kakvi dva minuta. Pa otkud vi, pa kako vi, pa {ta vi, ja ka`em, pa predsednik me poslao. Jer Voja mi je rekao idi kod wih, Voja mi je rekao idi, vidi ovi tra`e te. Rekoh idem, {to da ne idem, {ta sada. Tako da je bilo u tom, kao izvolite sedite, one fore kisela voda da se poslu`im, ovo, ono, ja sam nosio svoje sokove, svoju vodu, ni{ta nisam `eleo. Jedanput sam, u stvari, popio, ili sam moje popio pa sam pio sa wima, jer sipa sebi pa sipao i meni. Ja ka`em pa to ne va`i, ali popi}u `edan sam.
314

(Ulazi Vu~i} i konstatuje da smrdi na duvan, Dra`ilovi} se {ali i ka`e da oni ne po{tuju zakon o zabrani pu{ewa u radnim prostorijama) Aleksandar Vu~i}: ^i~a, treba mi ako ima{ bilo kakvu informaciju za Ranki}a. Zoran Dra`ilovi}: Zorana Ranki}a? Aleksandar Vu~i}: Da. Zoran Dra`ilovi}: Zoran Ranki} je, burazeru moj, da li stanuje na Banovom brdu, nisam ga ja video deset godina sigurno. Aleksandar Vu~i}: On stanuje na Karaburmi. Zoran Dra`ilovi}: Ne, on je stanovao na Karaburmi, ja sam wega selio gore kada je stanovao u onom novom nasequ kada se ide prema grobqu Le{}e. To je bio... uselili smo ga u stan, zna{ ono... razvali{ bravu i useli{ se. Ja wega nisam video... kada je ubijen ovaj Miki, 1992, 1993. Aleksandar Vu~i}: E sad... Zoran Dra`ilovi}: Od tada ja Zorana Ranki}a nisam video. Samo sam ~uo, po{to kada se sre}emo ovako pa pitamo jedni za druge, ~uo sam da je alkoholi~ar i mislim ~ak i da se razveo, ali zaista sa wim nikakav kontakt nisam imao od tada od kada je ubijen... ono na sahrani kad smo bili, mo`da smo se videli jo{ jednom ili dva puta i nikada ga vi{e u `ivotu nisam video, nikada. Zorana Ranki}a vi{e... Aleksandar Vu~i}: Zna~i da o tome ne zna{ ni{ta. Zoran Dra`ilovi}: Ni{ta o wemu ne znam, zaista ga nisam video. Ka`em, ~uo sam da je negde da li na Banovom brdu, da li tamo negde stanuje, isto kao ne{to razveo se i da {qoka, da je pijandura. Vjerica Radeta: Da li je on bio pijandura i ranije? Zoran Dra`ilovi}: Voleo je da popije, bio je galamyija, bio je onako ... kakav je trebao u po~etku da bude, a ne da bude pijandura, nego da bude galamyija i fajter, u tom smislu. Ali se posle uhvatio sa ovim pokojnim Mikijem i nisam `eleo vi{e da.... Repi} i @u}a. Aleksandar Vu~i}: Naravno, on je bio sa wima. Zoran Dra`ilovi}: Pa sa wima, to je ta ekipa. Ja sa wima nisam `eleo... Voja kada je rekao da wih kao po~istimo, da ih izbri{emo... Vjerica Radeta: Kada su oni izba~eni iz stranke? Zoran Dra`ilovi}: Pa ono u Bosni kada su i{li da muvaju, krali kola, otimali i donosili {ta su donosili, i onda kada su ih uhvatili ono Turci zarobili, pa bila je neka razmena, a... kada smo po~eli sa Turcima? 1992? Aleksandar Vu~i}: 1992. Zoran Dra`ilovi}: E 1992. godine, e tako, i tada su po~eli da dejstvuju ti takozvani `uti mravi, ja nisam ni znao {ta su `uti mravi, nego to je neka pri~a koja je po~ela da tako kola, i onda kao @u}a `uti mravi, wegov brat Repi}, Zoran Ranki} i Miki. Da li Miki be{e? Miki. Kako se preziva on? Aleksandar Vu~i}: Ne mogu da se setim.
315

Zoran Dra`ilovi}: Ne, ne nisam, zaista ga nisam video od tada, nismo se sretali ~ak ni kada su mitinzi, nismo se sretali. Odnosno nije ni dolazio da u|e da radi. A ne{to {to se ti~e politi~ki, mislim to anga`ovawe u stranci, nije on ba{ bio za to da lepi, da juri, ali je dolazio u tim po~ecima tako da pravimo gu`vu, mislim da nas ima vi{e. Gordana Pop Lazi}: A ka`ite mi posle ovog posledweg susreta kada ste sa wima zavr{ili razgovore, jesu li vam rekli da }e vas kontaktirati ili da }e vas zvati po potrebi? Zoran Dra`ilovi}: Rekli da }e me po potrebi zvati. Pitali su me onda za Maju Gojkovi}, pitali su me za... Vjerica Radeta: @u}a i ovaj wegov brat da li su oni iskqu~eni iz stranke pre onog incidenta u ^elopeku, hajde da ga nazovemo incidentom? Aleksandar Vu~i}: Ni{ta ^i~a, meni je ovo trebalo... Zoran Dra`ilovi}: Ne znam, ne znam, ako budem ne{to ~uo mogu da se raspitam, ali da tako stvarno nisam... jer ja sa tim qudima koje smo mi... ja nisam ni `eleo da kontaktiram jer mi je bio zadatak da ~uvam i ugled stranke i moj, tako da sam ja tu malo nekad bio i nezgodan. Ne znam da li znate, ja sam i tukao qude kada tako prave srawa, Voja ka`e, jesi li normalan, {ta radi{. E, sada kada se to desilo fakti~ki... Vjerica Radeta: ^elopek se desio... Zoran Dra`ilovi}: Ili su oni jo{ tada sa nama? To se prolongiralo, prolongiralo, i Voji je onda vaqda puklo, kada je video o ~emu se radi, jo{ pogotovo kada je poginuo Miki, onda... Vjerica Radeta: Qubi{a ka`e da on ima, ali nije nam jo{ doneo papir, da su iskqu~eni iz stranke, da nije pre toga. Zoran Dra`ilovi}: Ma nije. Vjerica Radeta: Da. Zoran Dra`ilovi}: Ako on ka`e to je tako, ali od tada je bio... radio taj posao. Ja sam radio neke druge poslove, ako on tako ka`e. Ali, ~ini mi se, po{to znam {ta se de{avalo da se jo{ uvek o tome pri~alo, ali naravno pri~alo se, kako bih rekao, ne toliko javno. A onda odjedanput tres, grunula {tampa... Vjerica Radeta: Mi }emo tebi, zna~i, za ovaj drugi deo da pripremimo pitawa... Zoran Dra`ilovi}: Pitajte me {ta god se setite, ali ja zaista... Vjerica Radeta: Jer ovo nam je sad, hajde da ka`em, urgentno, onda ve} boga mi idu}e nedeqe, mo`da i ove, jo{ jednom da se vidimo kada pripremimo... Zoran Dra`ilovi}: Da, ali mi javite malo ranije po{to ja ~esto putujem, da znam da li da odlo`im ili da znam... Vjerica Radeta: Na ovaj telefon, je li tako? Zoran Dra`ilovi}: Jeste, i ovo mi je ... ako sam ku}i zovite me uve~e, posle deset sam ku}i ako sam ku}i. Mislim i ujutru, ako sam ku}i. Ja sada stvarno, i pored sve moje dobre voqe da se setim, ja ne mogu da se setim svega.
316

Vjerica Radeta: Ne bismo znali da li da ^i~a wih pozove da pita za te zapisnike {to je davao izjave. Zoran Dra`ilovi}: Da idem gore, kod ovih... Vjerica Radeta: Potpuno mi je nelogi~no da je dao izjavu... Zoran Dra`ilovi}: Da, a oni }e naravno da me pitaju {ta }e mi to, je li tako? Da li ja wima da ka`em ako me oni sada slu~ajno kontaktiraju? Gordana Pop Lazi}: Trebalo bi da na osnovu Pravilnika wihovog... Zoran Dra`ilovi}: Vidite, moramo znati wihove zakone da nas ne koqu, i jo{ ne{to, ako me slu~ajno kontaktiraju, ako se desi, ali ka`em, ja stvarno ponavqam jo{ jedanput, posle svakog susreta sa Draganom Todorovi}em ja sam bio pozvan gore. Verujte mi, to se desilo dva ili tri puta. Nisu me ni{ta pitali za to, nego... Maja Gojkovi}, ~ekaj {ta su me pitali ono, ono kad je bila ona frka kao ona ne mo`e tamo da ide, posle par meseci je po~elo da se o tome govori. ^ekaj, za koga su jo{ pitali? Znam za qude da su me pitali, to odli~no znam. Vjerica Radeta: ^lanovi Centralne uprave bili Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aca Stefanovi}, Maja Gojkovi}, Vojin Vuleti} i Zoran Ranki}, Glamo~anin, Drecun, Toma, Mirko Blagojevi}, Novak Savi}, Vaki}, Popla{en, Mirko Vuji~i}, Bo{kovi} pi{e ime nepoznato, i Oliver Baret. To je ovo iz optu`nice wihove... Gordana Pop Lazi}: Ko je tada bio ~lan Centralne uprave? Zoran Dra`ilovi}: Vidim mene ne ~itate. Vjerica Radeta: Da, da, jesam, jesam. Zoran Dra`ilovi}: Hajde ponovo. Je li ovo Centralna otaybinska uprava bila Srpskog ~etni~kog pokreta? Vjerica Radeta: Da. Zoran Dra`ilovi}: E dobro. Rekoh da nije bilo ono prethodno. Vjerica Radeta: Ne, ne. Na ~elu u to vreme u Centralnoj upravi bilo je oko dvadeset osoba, to Ranki} ka`e. Po{to je [e{eq imao neograni~ena prava i autoritet u S^P-u mogao je da primi ili izbaci ~lanove Centralne uprave u bilo kom momentu. Ostali ~lanovi Centralne uprave tokom 1991. godine bili su slede}e osobe: Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aleksandar Stefanovi}, Maja Gojkovi}... Zoran Dra`ilovi}: Samo momenat, koja je to godina bila? Vjerica Radeta: Ka`e on tokom 1991. Zoran Dra`ilovi}: Nije ta~no. Toma, Maja i Qubi{a su nam pri{li kada su napustili Narodnu radikalnu stranku. Mi smo formirali 22. februara, kako be{e, 23. februara, koje godine? Gordana Pop Lazi}: 1991. Zoran Dra`ilovi}: 1991. godine, i tada nije mogao da bude ni Ranki}, nije mogao tada da bude u Centralnoj upravi, ovo je moglo da bude mo`da ali da se izbace neki qudi, mo`da je moglo da bude samo u na{em Srpskom ~etni~kom pokretu, ako je o tome bilo pitawe. Maja nije mogla da bude, Toma
317

nije mogao tada da bude, Qubi{a nije mogao, oni su bili protiv nas. Ja se se}am kada su imali miting ispred Narodnog pozori{ta i Voja je trebao da govori, ovi mu nisu dozvolili, a na tom mitingu su bili i Toma, Maja i Qubi{a Petkovi} i Zoran Stojkovi} i ovi kao Narodna radikalna stranka. Psovali nam majku ~etni~ku, tako su se pona{ali prema nama. Ja znam da je za mene bio {ok kada su na{i u Batajnici oni sede tamo, ja ka`em Vojo, {ta je ovo bre. Ovi su nam psovali majku ~etni~ku i sada... Ka`e, }uti to je zna{... Zna{ mislim kako Voja zna to... Jer ja ga pitam, on odgovori i dovi|ewa, nemam vi{e {ta da ga pitam. Zna~i, to je tako, tako da ne mogu da se setim da je ba{ tu bio... ako je Srpski ~etni~ki pokret, ali molim te pro~itaj. Tu treba da je bila i ona `ena... Vjerica Radeta: Vojislav [e{eq, Stanoje \or|evi}, Qubi{a Petkovi}, Aca Stefanovi}, Maja Gojkovi}, Vojin Vuleti}, Zoran Dra`ilovi}, Zoran Ranki}, Jovan Glamo~anin... Zoran Dra`ilovi}: Jovan? Vjerica Radeta: Jovan Glamo~anin. Zoran Dra`ilovi}: Je li Jova bio ili wegov sin? Vjerica Radeta: Pi{e Jova. Zoran Dra`ilovi}: Jovan Glamo~anin je bio u solidarnosti, imao je onu wegovu stranku, a bio je wegov Sr|an sa nama. Dobro, u redu, ~itaj. Vjerica Radeta: Vukan Drecun, Tomislav Nikoli}, Mirko Blagojevi}, Novak Savi}, Branislav Vaki}, Nikola Popla{en, Mirko Vuji~i}, Bo{kovi}, ka`e, wemu nepoznato ime. Zoran Dra`ilovi}: Jeste Bo{kovi}, da, da. Vjerica Radeta: Wemu nepoznato ime i Oliver Baret. Zoran Dra`ilovi}: Nije mi to jasno. Nije mi, nije mi to jasno. Ako je to Srpski ~etni~ki pokret, trebalo je da bude i ova `ena sa Banovog brda, kako se zove, ako je to Srpski ~etni~ki onda je ona morala da bude, treba da bude doktor Bane, treba da bude... Gordana Pop Lazi}: Bane Zavi{i}? Zoran Dra`ilovi}: Bane doktor, bre, onaj debeli, on je sa nama bio. Ne zna{ ti wega Goco. On je bio sa nama jedno vreme i onda je oti{ao mislim kod Ko{tunice i ne znam da li se bavi politikom. Sa Vra~ara Bane. A Toma da je bio, da je bila Maja, on je tu malo pobrkao lon~i}e, ne znam, ne mogu da se setim. Gordana Pop Lazi}: ... Ovaj S^P, to je bilo SRS. Zoran Dra`ilovi}: SRS, ma gde }e SRS da bude Ranki} ili da bude... Ne, on je tu pome{ao lon~i}e. Vjerica Radeta: Dobro, ovu wegovu izjavu }emo mi tebe posle da... Pitao si ako te zovu ovi iz Ha{kog tribunala... Zoran Dra`ilovi}: Da, da. Ne, po{to ste rekli kao da li da idem da li da ne idem da uzmem te papire, onda bi me naravno pitali za{to mi to treba. [ta da ka`em?
318

Vjerica Radeta: Za izjave nemoj, ali ako tebe budu kontaktirali... Zoran Dra`ilovi}: Oni }e sigurno da me pitaju da li ja imam... Vjerica Radeta: ... de{avalo, ti }e{ da ka`e{ da su tebe pozvali pravni savetnici Vojislava [e{eqa i da si ti nama davao neke izjave i oni vi{e ni{ta ne smeju da te pitaju. Gordana Pop Lazi}: Ti vi{e nema{ ni{ta s wima. Vjerica Radeta: Zna~i, ti vi{e nema{ nikakvih obaveza prema wima. Takav je... po{to su Voji priznata wegova prava tamo, sad zna~i s kim mi razgovaramo oni kad ga zovu samo ka`e gotovo, jer ni mi sa wihovim svedocima ne smemo da pri~amo, ni sa wihovim... Ovo sad nisu svedoci {to mi sad radimo, jer je u pitawu procedura Ha{kog tribunala, pretpretresni postupak, pa posle toga... Zoran Dra`ilovi}: Dobro, ~itam ja, znam to. Vjerica Radeta: Da. Posle toga se mo`e desiti da jo{ neki deo optu`nice otpadne, pa tek onda kasnije... Zoran Dra`ilovi}: Da, da bi mogli to... Vjerica Radeta: Da, da, da, tako da ovo... Zoran Dra`ilovi}: I aktivira se od slu~aja do slu~aja. Koliko je wima ostalo na ~etiri ga ta~ke, je li tako? Vjerica Radeta: Da, ~etiri. Gordana Pop Lazi}: Ali, u svakom slu~aju, ako te kontaktiraju ka`e{ ja vi{e nemam obavezu sa vama da razgovaram, mene su kontaktirali savetnici tima za odbranu Vojislava [e{eqa. Vjerica Radeta: I potpuno dobrovoqno sam stupio u kontakt s wima. Zoran Dra`ilovi}: Da, da. Dobro. Vjerica Radeta: Ni{ta, ja mislim to je ovo {to... Pazi, mi }emo ovo da prekucamo i da izdvojimo za ovu izjavu {ta je bitno, zna~i, {ta je vezano za tvoje kontakte s wima, odnosno wihove s tobom i ovaj na~in {to si rekao da si do`iveo kao vrstu pritiska i tako daqe... Zoran Dra`ilovi}: Pa bilo mi... Da, pa ne, ja sam znao da }e tako da se desi. Kao pa recite, pa vi znate, pa to je bilo tako. Ja ka`em dobro, bilo je tako i zdravo, jer znam kada me budu pritisli tamo, ako me budu pritisli, ja }u da ka`em ali ja nisam bio tamo. I ako sam dao izjavu da je to tako bilo kao {to ste rekli malopre, zna~i to sam dao izjavu da sam to ~uo, pro~itao u novinama ili gledao na televiziji. Ja sam se tako stalno pona{ao. To sam ~uo, zna~i na televiziji, na radiju i u novinama, i ni{ta daqe ja nisam i{ao u obja{wewe. Meni su te stvari poznate samo sa tih strana. Ka`em, ja neke stvari, ka`em mirno, ka`em nije mi jasno, i on dobro, pa imamo 15 minuta pauzu, mislim da je to ovako bila jedna igra. Iskren da budem, ba{ da vidim dokle dolazi, ~ak sam ih, jednom sam im odr`ao predavawe jedno 15 minuta, pa su oni rekli ne}e vi{e tako da razgovaram, ja sam istra`ni sudija, a vi ste ovde u svojstvu svedoka. Ja sam mu rekao, je li bre, ti zaboravqa{ Garibaldija, zaboravqa{ va{e borce za slobodu u Italiji, i
319

{ta vi to radite, kome ste se prodali, onom ne~astivom, sva{ta sam im rekao, jer mi je puklo. Pa {ta da dobijem sedam godina zatvora, ja bih sada iza{ao, ali ka`em ti, to me ovako malo intrigiralo po{to sam ja i takav ~ovek, ja volim da znam, da vidim o ~emu se tu radi, mo`da mi je to dobro a mo`da i nije, ne znam, ali takav sam ja. Hvala Bogu, do sada je sve u redu, {to se ka`e ono Gospod je ~uo, ali video sam da su prqavi u na~inu, zna~i to je kako ka`u i tu nema, ti mo`e{ da radi{ {ta ho}e{, wihova odluka je takva. Dobro. Gordana Pop Lazi}: Hvala ti puno. Vjerica Radeta: Zna~i, zva}emo te da to... Prvo to koliko je trajalo ipak... Zoran Dra`ilovi}: Da, od 10 pre podne sa pauzom za ru~ak i do 3-4 popodne, da li je tri ili ~etiri, i bilo je uvek ono kada to saberem, po 30 je bilo, ili maraka... Gordana Pop Lazi}: ^itav dan saslu{awe i onda dnevnica na kraju se isplati? Zoran Dra`ilovi}: Da, da, dati dnevnicu. Kad pita odakle si, ja ka`em iz Beograda, i on ti da onu beogradsku dnevnicu, kao imam kartu i te fore. Vjerica Radeta: Da li ti misli{ kad nekog ispituju, kad te ispituju 67 sati, da li i to mo`e da uti~e na ~oveka da izgubi koncentraciju i strpqewe i kontrolu. Da li misli{ da su i to radili namerno? Zoran Dra`ilovi}: Mo`e, zato su i radili. Gordana Pop Lazi}: Jesi li ti tra`io da to bude kra}e? Zoran Dra`ilovi}: Nisam. [to, meni je to bilo ba{ ono... Vjerica Radeta: Zna~i, ti misli{ da je to moglo da uti~e na ~oveka kada... Zoran Dra`ilovi}: Mo`e, kako da ne. Samo, pazi, moram da budem po{ten, nisu i{li {to bi se reklo na mene, ili mo`da su procenili pa su videli da bi to bilo mo`da yabe, da bih se ja mo`da onda sva|ao i {ta bi bilo. Dosta su i{li onako... ~ak je on meni par puta predlagao, po{to je kao video, raspitao se kao, aha, znam ja, ~uo sam ko si, {ta si, u tom fazonu, kao pa da iza|emo da malo kao ribe i te fore. Ja ka`em, nemoj da ih... po{to je ona odsela ovde u “Pragu” a dole ima ona pe}ina zna{, fina je za podr{ku, da pozajmim, odem tamo i to. Bilo je malo, ali to je bilo u tom neformalnom delu kao zna{... Vjerica Radeta: Da, da, zna~i i na to su bili spremni. Zoran Dra`ilovi}: Pa sve rade, pazi, ja poznajem tu vrstu posla. Meni je to... ja zato ka`em, ja sam se malo, nisam se igrao, ali to mi je ovako... volim da se tako malo opustim, da dam... pa nema veze i ako me pre|e, ali mu bar dam do znawa da sam ga... Ja mu pustim dve-tri koske i onda zdravo, zna{, tako da mi je to... ose}am u sebi neko zadovoqstvo. Znam da sam nemo}an, pazi, ne mogu mu ni{ta, stvarno ne mogu ni{ta, jer {ta god ja govorio, ka`e, za sve vas mi imamo dokumenta. I onda ti wemu ne mo`e{... {ta ja znam, da
320

sam ja ne{to rekao oko tog oru`ja i svega {to je bilo. Zna{, ne zna{ ti. Imali smo mi tih provokacija, pa kao vodi~i na{i, pa nas kao gledao, oficir nas vodi iz Dr`avne bezbednosti, iz kontrole obave{tajne slu`be, vojska, pa da padnemo usta{ama u ruke, to se de{avalo, Slavonija i ovaj deo i to. Ali, provalimo zna{. Jer, pazi, ne mo`e{ ti da u|e{ u to nespreman, ne idemo grlom u jagode, sve {to leti ne jede se, a rat je. Ja nikada nisam, od samog po~etka sam se ja to... Voja ako se se}a, a se}a se sigurno, uvek sam bio protiv komunizma, protiv Slobinih, ja sam se tu mnogo qutio. ^ak ja nisam ni bio kada je ono po~elo da se... protivno sam glasao kada su do{li Toma, Maja... [ta }e mi, bre, psovali mi majku ~etni~ku tamo, pquvali po nama, jer mi smo ih sklonili... bilo je nas 12-13, razbili sa bine i Voja se popeo, onda oni mu iskqu~e struju, a Voji ne treba struja, Voja kada grune i bez zvu~nika ~uje ga pola Beograda, ma boli nas uvo. I sad to je meni bio malo {ok. Rekoh, {ta je sad ovo. ^ekaj bre, pa to je politika, mora{ kao to tako... Mi smo bili u vezi, o kej u redu je {efe, idemo daqe. A kada je bilo glasawe, i Bane i Vaki} on je bio protiv, i ta bre `ena kako se zove... ^udo da je Ranki} nije pomenuo, ona je bila tada sa nama, gde god sam i{ao da formiram ~etni~ke odbore i na{e odbore po Srbiji, po Bosni, ona je i{la sa mnom. Ona je starija od mene mo`da desetak godina. Wena k}erka je bila udata u ono vreme za onog Komneni}a. Dobro, nije bitno. Bila je ona u Centralnoj, bila je, ali ne mogu da se setim. Potpis: (potpis u originalu) Deklaracija lica koje je dalo izjavu u skladu s pravilom 92 bis Ja, Prezime i ime: Dra`ilovi} Zoran Ime oca: Danilo Datum ro|ewa: 19. maj 1947. godine Mesto: Ranovac Op{tina: Petrovac na Mlavi, Republika: Srbija Dr`ava: SFRJ Dr`avqanstvo: Srbije Li~na karta br: M 243752 izdata od strane SUP-a Beograd 3. septembra 2003. godine Li~ni br: 1905947710237, ovim potvr|ujem u prisustvu Gordane Pop Lazi} i Vjerice Radete, kao ovla{}enih lica koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu poma`u u pripremi odbrane pred MKSJ, da je sadr`aj pisane izjave koju sam dao dana 24. januara 2007. godine i koja je prilo`ena ovoj deklaraciji, istinit i ta~an po mom najboqem znawu i uverewu. Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima. Pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Upozoren
321

sam da se protiv mene mo`e pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadr`aj moje izjave nije istinit. Dana 24. januara 2007. godine U Zemunu Potpis davaoca deklaracije: (potpis u originalu) Potpis ovla{}enog lica: (potpis u originalu)

Potvrda svedoka Izjava mi je glasno pro~itana na srpskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao po svom znawu i se}awu. Moja izjava se sastoji od ... strana i svaku sam parafirao svojim potpisom. Izjavu sam dao(la) dobrovoqno i svestan(na) sam da se mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan(a) da javno svedo~im pred sudom. Datum 24. januar 2007. godine Potpis: (potpis u originalu)

Zdravko Abramovi}
Razgovor vo|en u Somboru, 31. januara 2007. godine Slavko Jerkovi}: Gospodine Zdravko, ho}ete nam re}i va{e podatke? Prezime: Abramovi} Ime: Zdravko Nadimak: Tajo Datum ro|ewa: 21. 5. 1959. godine Mesto: Gajdobra, Ba~ka Palanka Republika: Srbija Nacionalnost: Srbin Dr`avqanstvo: Srbija Veroispovest: Pravoslavac Jezik koji govorite: Srpski Jezik kojim pi{e: Srpski, }irilica Jezik koji se u toku razgovora koristi: Srpski Trenutno zanimawe: Jedino koje je ikada bilo – policajac Zna~i, to je prethodno i sada{we zanimawe. Datum razgovora: 31. januar 2007. godine, zapo~eto u 12 ~asova. Razgovor vodili pravni savetnik prof. dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}, ostala prisutna lica Petar Joji} i Jadranko Vukovi}.
322

Slavko Jerkovi}: Zdravko, sastali smo se danas da obavimo razgovor sa vama vezano za neke okolnosti koje su vama poznate od formirawa dobrovoqa~kog odreda, dobrovoqa~ke jedinice, upu}ivawe na rati{ta, da se izjasnite na okolnosti ko vas je uputio, ko je ispred te jedinice, s kojom parolom, s kojom porukom, ko vas je ovlastio, pod ~ijom komandom ste oti{li gore, boravak va{ na teritoriji izvo|ewa borbenih dejstava i va{ povratak sa tog terena i vezano za okolnosti koje su vam poznate. Vi ste pristali na ovaj razgovor, ja, koliko znam, niko nije vr{io pritisak na vas, vi ste kontaktirali nas i izrazili ste `equ da `elite da popri~ate s nama vezano za te okolnosti koje sam sada pomenuo, je li tako? E pa, izvolite ukratko da vidimo {ta vi mo`ete nama da pomognete u tome svemu. Zdravko Abramovi}: Dakle, prvi kontakt sa Srpskom radikalnom strankom, ako je to ono {to ja treba da ka`em, dakle {to vas zanima, je bio negde aprila 1991. godine, miting u Jagodwaku. Tada sam ja, dakle, tu neki moji prijateqi iz grada su me na{li i pitali `elim li ja da sa Vojislavom [e{eqom, srpskim ~etni~kim vojvodom, idem u Hrvatsku na miting. Iskreno da vam ka`em, tada su moja saznawa oko Srpske radikalne stranke i samog Vojislava [e{eqa bila minimalna, ja sam ~uo ali nisam znao, dakle tek kada su mi rekli da se radi o ~oveku koji ide da podr`i srpska nastojawa u opstanku u Hrvatskoj, ja sam pristao. Dakle, ja i moji prijateqi smo sa~ekali Voju gore na Batini, vozilo u pokretu, vozilo na{e se prikqu~ilo toj koloni, do{li smo u Jagodwak, tamo je bilo dosta qudi. Miting je po meni bio veoma uspe{an i mislim da je to {to je Vojislav Srbima tada tamo rekao i moralo da se ka`e, oni su bili sami, jednostavno po qudima se videlo da su zbuweni i upla{eni. Jednostavno nisu znali gde su i {ta }e da se dogodi. Ako je bitno, dakle, osim Vojislava na tom mitingu je bio Stanko Cvijan, ~ini mi se, tada{wi... ne, siguran sam da je bio Stanko Cvijan, tada{wi ministar Srbije u dijaspori, ako se tako zvalo to ministarstvo tada, i bio je Milan Paro{ki, ja ne znam koja je on stranka tada bio. Mislim da vi{e niko nije od... dakle govorio je i Jovo Ostoji} iz Prigrevice na tom mitingu i neko tamo iz Barawe, ja te qude tada nisam znao. Slavko Jerkovi}: Mo`ete li samo opredeliti vreme? Zdravko Abramovi}: U kom smislu? Slavko Jerkovi}: U Jagodwaku, da, datum? Zdravko Abramovi}: To je bio april mesec, ~ini mi se, 1991. godine. [to se ti~e datuma i vremena nisam se nikada trudio to da pamtim, ali evo recimo da je april mesec okvirno i da je to bilo neko popodne vreme, dan koji je bio ja to ne znam, uglavnom mi smo miting zavr{ili, nakon toga bilo je re~i... Ja sam jasno ~uo tamo da je re~eno da Vojislav [e{eq ima dozvolu hrvatskih vlasti ili, dakle, tih vlasti koje su tamo pokrivale taj deo terena za odr`avawe tog mitinga. Tada je i Maja Gojkovi} bila s nama tamo, me|utim, kada smo se vra}ali nai{li smo na prepreku na mostu na Batini, dakle mitraqeska gnezda, snajperske pu{ke i po~i{}en teren po dubini i
323

tako daqe. Ja sam video, dakle, da su tu neki qudi u uniformi vadili pu{ke i mitraqeze u nas, jednostavno {to su oni to radili oni su to znali. Jedan od wih je pri{ao na{oj koloni i obratio se Vojislavu [e{equ, kasnije sam saznao da se radi o Kiru. On je bio tada na~elnik te policije za tu wihovu osije~ku `upaniju. Razgovor je tekao u tom smislu, ja sam sve ~uo, tu sam bio u neposrednoj blizini, Vojislava pozivaju na informativni razgovor u Osijek, da miting nije imao dozvolu hrvatskih vlasti, dakle, a ja sam ~uo da jeste, i tako daqe. Posle dvadesetak minuta ili pola sata, u jednom momentu je Vojo sa wim zajedno oti{ao u autobus koji jeste bio prepreka na mostu, nismo mogli da pro|emo, i vratili su se nakon desetak minuta, rezultat je bio da je autobus pomeren i mi smo pu{teni da pro|emo. Kako i kojim povodom, za{to i {ta se dogodilo ja to nisam pitao niti me interesovalo, uglavnom pre{li smo. To je bio prvi kontakt sa Srpskom radikalnom strankom, nakon ~ega sam ja eto pro~itao politi~ki, ekonomski i socijalni program i `ivo se zainteresovao za sve to i uzeo sebi za pravo da zovem glavni odbor i da tra`im dozvolu da tada formiram... tada je tako i{lo, da formiram odbor Srpske radikalne stranke u Somboru. Ja sam tu dozvolu dobio, odr`ali smo osniva~ku skup{tinu, evo ovde tri kancelarije, ima jedna velika sala, pose}enost je bila tada vanredna, bila je puna sala, ~ak je qudi bilo i u hodniku itd. I tako smo mi krenuli sa radom Srpske radikalne stranke Op{tinskog odbora u Somboru. Onda kako to ide formirawe odbora po selima i tako daqe, i Srpska radikalna stranka je ovde za vrlo kratko vreme postala jedna... ne jedna, nego ubedqivo najja~a politi~ka partija. Jadranko Vukovi}: Zdravko izvini, kada smo ono po~eli pri~ati, pomenuo si osniva~ sam Srpskog ~etni~kog pokreta? Zdravko Abramovi}: Sada }u ja, ba{ to ho}u da ka`em. Evo ovako, mi smo osnovali Srpsku radikalnu stranku prvu, a onda, po{to je kao sekcija unutar Srpske radikalne stranke postojao Srpski ~etni~ki pokret, ja sam bio i osniva~ Srpskog ~etni~kog pokreta na ovom podru~ju, dakle inicijator. I osnovali smo Srpski ~etni~ki pokret koji je kasnije bio, dakle da ka`em }elija oko koje su se ovi dobrovoqci koji su dolazili sa ovoga podru~ja upisivali na spiskove dobrovoqaca. Ovde imate jednu situaciju da su {ira okolina, dakle ~itav okrug grada oko Sombora, to su doseqenici 1945-46. godine, to su kolonisti itd., tu ima Li~ana, Crnogoraca, Hercegovaca, dakle svih gde je ve} rat trajao na tim odakle su do{li... dakle govorim o wihovoj postojbini. Mi wih u prvi mah nismo ni zvali, ali smo imali stalnu navalu tu na stranku da... kada }e se i}i, dajte da pomognemo i svi su gledali nekako u Srpsku radikalnu stranku i nigde drugo. Hteli su da idu kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Mi smo tu po~eli praviti spiskove, qudima jednostavno nismo mogli da ka`emo, slu{ajte, vidi ne znam ovako ili onako, hajde da upi{emo u spisak pa }emo videti daqi tok stvari kako bude i{lo.
324

Slavko Jerkovi}: Zdravko, samo malo da vas prekinem, mo`da sam ja ... pri~ali ste pre ukqu~ewa diktafona, zna~i ovo o ~emu se sada pri~a, po{to smo mi do{li na va{ poziv i vi ste izrazili `equ da ste voqni da razgovarate sa nama. Da li mi mo`emo ovu va{u izjavu, ili vas kao potencijalnog svedoka, sutra uzeti kao svedoka odbrane u predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa, koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u Ha{kom tribunalu? Zdravko Abramovi}: Mo`da je bilo 1991. godine i avanturista u Srpskoj radikalnoj stranci, znate. Ja nikada nisam bio avanturista, ja sam sasvim svesno u{ao u Srpsku radikalnu stranku jer je to bilo, dakle, sada }u povu}i samo kratku paralelu da razumete o ~emu se tu radi. Slavko Jerkovi}: Ne, samo ovo {to sam vam napomenuo, da li se sla`ete da ova izjava mo`e... Zdravko Abramovi}: U svakom slu~aju. Ja ho}u da vam ka`em da nisam avanturista, da sam sasvim svesno u{ao u sve i da iza svega {to ka`em stojim, pa makar to trebalo re}i na mesecu. U svakom slu~aju ja }u da prihvatim da se istina ka`e tamo gde treba da se ka`e. Petar Joji}: I spremni ste... Zdravko Abramovi}: Apsolutno, apsolutno, za{to ne, ako bude bilo potrebno. Dakle, da nastavim. Sada smo do{le do pred Vukovar. Evo kako. Prvo sam mobilisan u Panonsku partizansku brigadu, ja koji sam ve} bio predsednik Srpske radikalne stranke... Slavko Jerkovi}: Kada, oprostite, samo ako mo`e... Zdravko Abramovi}: Avgusta meseca 1991. godine. Slavko Jerkovi}: Ako mo`ete po mesecima, ako ne mo`ete datuma... Zdravko Abramovi}: Ako mogu ja }u da ka`em, ali ja puno stvari ne pamtim. Jadranko Vukovi}: Spomenuo si Vukovar. Jako je zna~ajan i ovaj momenat da objasni{, qudi su se javqali itd. Vi ste odavde, pretpostavqam, kretali na ne~iji poziv? Zdravko Abramovi}: Ta~no. Jadranko Vukovi}: Vojske, Teritorijalne odbrane... Pre dolaska tamo... Slavko Jerkovi}: Ja sam ve} rekao da je mobilisan. Zdravko Abramovi}: Da, da. Jadranko Vukovi}: A ti si mobilisan, da, da. Zdravko Abramovi}: Dakle, ve} je krenulo interesovawe, da se malo vratimo unazad, gra|ana sa podru~ja ~itavog okruga. ^ak da vam ka`em i [iptara je bilo tu, Albanaca koji su hteli da budu dobrovoqci Srpske radikalne stranke, dakle Ma|ara, imamo poginulih qudi i Ma|ara, [iptara ne. Evo, recimo, ja sam 1981. godine bio na Kosovu dobrovoqac kao policajac i posle tog boravka tamo nisam imao puno poverewa u [iptare i zbog toga nisam dao nijednom [iptaru da bude dobrovoqac Srpske radikalne
325

stranke, jer su me izdali policajci na Kosovu koji su bili [iptari, znate. Zbog toga nisam imao poverewa i uzeo sam sebi za pravo da ka`em... nisam rekao nemoj, do|ite jedan drugi dan, tako sam rekao. Avgust 1991. godine, dobio sam poziv da se javim u rezervu, i to na mestu gde treba da se javim, ja sam tamo oti{ao, zna~i radilo se o Panonskoj partizanskoj brigadi, to je neka formacija koja datira... ne znam, nosi naziv od nekih tamo brigada koji jesu bili i tako. Skupili smo se, dakle, 1.000 qudi je bilo pozvano tada. Mi smo, dakle, potpuno zadu`ili sve {to treba, oru`je, municiju, opremu itd., formirali jedan dan kolonu, to je ovde trajalo nekoliko dana, prebacivali smo se sa mesta na mesto, tu izme|u Oyaka i Sombora, i jedan dan, po{to sam ja bio odvojen od vojne policije, to mi pripada kako sam napustio policiju da me stavqaju ovde ... u neposredno obezbe|ewe komandanta. Tako su me stavili. Ja ga pitam, ima{ li ti poverewe u mene? On ka`e da ima. Ma kako kad ja i ti ni{ta zajedni~ko... niti isto mislimo, niti ni{ta. [to nisi nekog drugog stavio da te ~uva. On mene zna ovako, pa onda ka`e, sada je ovo malo, hajde... Neka, neka, i tako sam ja tu ostao. U domenu vojne policije nas 11, imali smo zadatak da obezbedimo komandanta {taba itd. Ja sam po~eo da uzimam puno te vojne poslove tada, jer sam bio policajac, nisam slu`io vojsku, ja sam bio dakle u Kamenici u {koli, nisam slu`io vojsku. Jadranko Vukovi}: Ko je bio komandant tamo? Zdravko Abramovi}: Slobodan Nerenyi}, komandant brigade, major Slobodan Nerenyi}. Petar Joji}: Vojno lice? Zdravko Abramovi}: Tako je. On je major. Ta brigada datira iz Sombora, ja sam odavde iz vojne po{te oti{ao u avgustu 1991. godine. Mi smo do{li, dakle, ta brigada je pre{la most na Dunavu i niko osim nas 11 nije znao kuda mi to idemo. Nismo trebali da im govorimo, jer je tako re~eno. Osvanuli smo, dakle, jutro smo do~ekali izme|u Vere i Bobote na jednoj livadi. Se}am se da nas je Rade Leskovac do~ekao no}u u pola dva... ne, 23,30. Tu brigadu je do~ekao Rade Leskovac, i tu je bio razme{taj tamo, vamo, oti{li smo na livadu da spavamo u autima. Kad je ujutru svanulo, pokret, i do{li smo na raskrsnicu Klisa, Trpiwa, Bobote. Mi smo krenuli prema jugu prema Trpiwi, i brigada je u{la u Trpiwu, pro{la Trpiwu. Nismo znali ni kuda idemo, ni lokaciju dakle, ni{ta, ni odeqewe vojne policije tada nije znalo kuda se ide, a ispostavilo se ni komandant. Mi smo pro{li Trpiwu, pro{li komandno mesto, to sam ja kasnije sve saznao, dakle sa koga se taj deo sektora upravqao sa jedinicama... Slavko Jerkovi}: Izviwavam se Zdravko, kada ste mobilisani zadu`ili ste naoru`awe, zadu`ili ste vojnu opremu... Zdravko Abramovi}: ^ak i kompletna popuna za brigadu, to zna~i artiqerijske projektile, mine i sve ostalo {to je i{lo, sve su vukli traktori iza nas. I mi takvi, {est kilometara duga~ki, u{li smo u Borovo nase326

qe, pro{li sve punktove, dakle, ne znaju}i... ovaj komandant na{ uop{te nije znao kuda ide, i u{li smo dakle u vatru ovih usta{a iz Borova naseqa. I minobaca~i i pe{adijsko naoru`awe, ~ak su koristili jedan pu{komitraqez, protivavionskim mitraqezom su tukli. Sre}a po nas, ja ne znam kako je to ispalo, kompletna kolona se okrenula i vratila u Trpiwu, niko niti je poginuo, ni{ta nije bilo. Kasnije se ispostavilo da je totalna jedinice koja dolazi na polo`aj sa onima koji jesu tamo, qudi tamo je mogao biti masakr. Me|utim, desilo se da su ovi pobegli sa predweg kraja jer su videli gomilu qudi koja ide prema wima, oni pobegli upla{ili se nas, a mi se upla{ili wih fakti~ki, tako da je ispalo dobro na kraju. E, tu smo ti bili, kada se sve to konsolidovalo, tu sam bio mesec dana, u stvari nepun mesec dana. Petar Joji}: Gde? Zdravko Abramovi}: Na podru~ju Trpiwe, zna~i izme|u Borova naseqa i Trpiwa gde je bio polo`aj. Petar Joji}: Koji je to mesec? Zdravko Abramovi}: Avgust mesec i po~etak septembra. Iz avgusta smo pre{li u septembar. E sad, tu nekih posebnih aktivnosti nije ni bilo i onda smo po ne~ijem nare|ewu, ne znam ~ijem, dislocirani odatle, izvu~eni ponovo nazad, pa smo proveli jedan ili dva dana u Moro{u, to je jedno selo pored Sombora, a onda se prebacili daqe. Slavko Jerkovi}: Ta ista jedinica? Zdravko Abramovi}: Ta ista jedinica. Tamo smo... ne znam koliko je ta~no bilo... radilo se o mesec i ne{to dana ukupno tamo i ovamo da smo boravili, s tim da sam ja bio dosta aktivan na tim poslovima koji su mi tamo zadati, pa sam jedan dan, u stvari, gore na repetitoru u Barawi ... mi nismo mogli da uradimo jedan deo posla koji smo trebali da uradimo, morali smo biti tu, nisam mogao nikako druga~ije, bio sam mokar kao mi{ i dobio upalu plu}a na tom repetitoru. Dobio sam visoku temperaturu tako da sam ja ne{to ranije, ja mislim 5-6 dana pre nego ostali, se povukao, dakle oti{ao da se le~im. Ja sam do{ao sa dozvolom komandanta ovamo i ostao tu i to je bio moj posledwi kontakt sa organizovanim odlaskom sa strane JNA na rati{te. Nisam vi{e mobilisan s wihove strane, nego sam, dakle, kao dobrovoqac i kao ostali qudi odavde odlazio na rati{te, nije ni postojala mogu}nost da se druga~ije deluje, osim ako nisi uvo|en u jedinicu gde si do{ao. Dakle, neposrednog komandanta, neposredna jedinica, ime i prezime ~oveka sa kojim treba da se uve`em i da nastavim dejstva u okviru te jedinice, i da wihove neposredne komande izvr{avam, to je tako bilo. Jadranko Vukovi}: Zdravko, ako sam te dobro razumeo, u ovom periodu, ovo {to si objasnio, zakqu~no sa Barawom, nije bilo nikakvih dejstava, nikakvih... Zdravko Abramovi}: Osim {to je bila blokada na... Petriwu, ni{ta. Slavko Jerkovi}: Zna~i Zdravko, vra}amo se ovde, kako dolazi do skupqawa dobrovoqaca?
327

Zdravko Abramovi}: Dobrovoqci su sami te 1991. godine... hajde recimo da je to bilo i pre avgusta meseca, mo`da... ~ekajte samo... 2. maj je bio Borovo Selo. Bogami tu ne{to posle Borova Sela, u toku maja meseca mi smo imali navalu qudi koji... da li se oni tad zovu dobrovoqci ili kako se zovu, uglavnom su to qudi koji su dolazili da pitaju na koji na~in bi oni mogli da se na|u tamo gde jeste rat, jer tamo imaju rodbinu i `ele da pomognu. Ja u prvu ruku nisam znao {ta da radim sa wima, jer nisam imao nikakvu instrukciju da se pona{am druga~ije. E sad, kasnije se pojavio Qubi{a Petkovi}, ~ovek koji je imao zadu`ewe unutar stranke da tamo prima, ispra}a, usmerava, itd., i mi smo po wegovim instrukcijama i po wegovom ovla{}ewu koje je imao iz stranke se pona{ali. Prvi dobrovoqci koji su oti{li iz Sombora oti{li su na podru~je Vukovara. Posle ... [id, iz [ida se}am se da je, ~ovek se zvao Grahovac, prezime je Grahovac, mlad de~ko, o~igledno da je... Slavko Jerkovi}: Je li iz [ida? Zdravko Abramovi}: Nije iz [ida. Meni je bilo jasno da je ... kada sam posle nekoliko kontakata... mi smo tamo kontaktirali 10, 15 puta, 20 puta, ne znam ni ja koliko puta, zato {to smo prvo prebacivali qude, zna~i [id, iz [ida “Velepromet”, Petrova gora i kontakt sa Kamenim i Stankom Vujanovi}em Gralom. Slavko Jerkovi}: Zna~i, Qubi{a Petkovi} nazvao je vas, kontaktira vas li~no ili koga u Somboru? Zdravko Abramovi}: Dakle, kontaktira stranku. Slavko Jerkovi}: Stranku? I kako se to doga|a, kakvi su razgovori vo|eni, koliko dobrovoqaca, gde dobrovoqci treba da se upute? Zdravko Abramovi}: Pa, u principu... Slavko Jerkovi}: Da li je bilo obla~ewe ovde ili na terenu, kako Zdravko Abramovi}: Istina glasi ovako, prve uniforme je odbor Srpske radikalne stranke iz Sombora spremio za qude i to tako {to sam ja tu da im se obezbedi kupio na metar {tof, a imali smo firmu u Somboru koja se bavila {ivewem, i zamolio te qude tamo da nam zavr{e to, i zavr{ili su 40-50 uniformi maskirnih. Ja sam to podelio qudima i to su prve uniforme sa kojima su oni... dakle, kasnije se uniforma dobijala tamo gde jesi bio i tamo se oru`je... Istina, dakle, glasi ovako, jedanput sam dobio oru`je u Bubaw potoku, i{li smo (...) Jadranko Vukovi}: Zdravko, zna{ {ta nam je ovde bitno, ono {to kolega Jerkovi} ka`e. Zna~i, spomenuo si Qubi{u Petkovi}a, nama je jako zna~ajno da nam ka`e{ ta procedura kako ide. Rekao si, govorim za onu grupu prema Vukovaru, zna~i obukli se ovde, sa{ile se uniforme, kako ste oti{li, da li vas je vojska prebacila, da li ste... razume{? Zdravko Abramovi}: Ne, sami smo i{li, vozili smo vozila. Petar Joji}: A koja vozila ste imali? Zdravko Abramovi}: Pa imao sam svoj auto.
328

Petar Joji}: Prva grupa, gde se okupili? Zdravko Abramovi}: Okupili smo se u Srpskoj radikalnoj stranci. Petar Joji}: Ovde? Zdravko Abramovi}: Da. Petar Joji}: I koliko vas je u prvoj grupi oti{lo? Zdravko Abramovi}: Pa recimo... pa to je i{lo po 7-8, 6, 5, kako kad. Slavko Jerkovi}: Oko tih grupa u po~etku koji su se prijavili, rekli ste da je bila navala qudi, da su se hteli prijaviti i tra`ili su na~ina kako mogu da pristupe da za{tite svoje porodice koje su imale prebivali{te na tom terenu. Da li ste vi uzimali neke podatke kad se sastavqao taj spisak, u ~emu su se sastojali ti podaci? Zdravko Abramovi}: Ja taj deo posla nisam radio. O tome }e vam Slavoqub vi{e mo}i re}i. Slavko Jerkovi}: Koji Slavoqub, kako se preziva? Zdravko Abramovi}: Onaj {to dolazi ... Slavoqub, on je osniva~ Srpske radikalne stranke. Slavko Jerkovi}: Ne, ne, znam ... Zdravko Abramovi}: Jovanovi} Slavoqub, on je tu dosta qudi vozio, dosta spiskova. Znate u ~emu je hendikep, Perica Jankovi}, ~ovek koji je od po~etka tu bio sa mnom, on je to sve pisao. Slavko Jerkovi}: Koje starosne dobi otprilike, tih qudi... Zdravko Abramovi}: Dakle, ispod 18 godina nikog nisam hteo da vodim, svi ostali su i{li, razumete. Slavko Jerkovi}: Da li je vr{en uvid u vojni~ke kwi`ice zbog specijalnosti? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. To sam hteo da vam ka`em, tu se pojavio jedan ~i~ica, kud }e{ ti pitam ga ja, pa ho}u ja da idem i gotovo. Hajde dobro, ide{. On je bio po VES-u minobaca~, obuku zavr{io pre, recimo, 40 godina. Ja sam se zapawio kako je on baratao sa minobaca~om, ne mislim u smislu samog ga|awa, nego kako on to postavqa, name{ta itd., ja o tome pojma nisam imao, on me odu{evio i onda mi je kroz glavu prostrujalo kako je bila dobra obuka unutar vojske Jugoslavije koja je obu~avala te qude. Kasnije u vestima bilo je svakako, da ~ovek, ne znam, ovaj de~ko koji je bio sa mnom tamo ga|a ciq sa koga ga|aju nas. Petar Joji}: Ja nisam razumeo. Jadranko Vukovi}: Joja dozvoli, sada }emo razjasniti. Zdravko Abramovi}: Hajde, pitajte vi direktno. Jadranko Vukovi}: Zdravko nemoj zameriti, zna~i... Zdravko Abramovi}: Ni{ta ja ne zameram. Jadranko Vukovi}: Ti ho}e{ sve da ka`e{, ali nam je jako bitno... Rekli smo javqaju se dobrovoqci. Ovo {to si sada rekao da je oti{la ta grupa, spomenuo si Qubi{u, odmah da ti ka`em, Qubi{a sa kojim smo imali kontakt ti zna{... Zdravko Abramovi}: Ja znam {ta Qubi{a... kako mo`e da se postavi.
329

Jadranko Vukovi}: Ne, neka se on postavqa kako ho}e, ali recimo {to se ti~e Qubi{e, koji je tada bio komandant Ratnog {taba, zna~i kada wega pomene{ i kada on ka`e gde su i{li dobrovoqci preko wega, on uvek poka`e papir, odnosno zahtev jedinice Teritorijalne odbrane, zna~i pitam te da li je ova grupa i{la dobrovoqno, kada si rekao kolima individualno, jeste li vi oti{li kao dobrovoqci direktno tamo samostalno... Zdravko Abramovi}: Da, da, samostalno... Vr{ili su pritisak mnogi da idu, imaju rodbinu, ja nisam mogao da se odbranim od qudi. Slu{ajte me dobro sada, tada kada se sve to doga|alo, ti prvi dobrovoqci kada su krenuli, ja sam tad bio u toj Panonskoj partizanskoj brigadi, Slavoqub je to radio. On ih je prebacivao. Petar Joji}: Nisi nam rekao, mo`e{ da nam ka`e{, ko je izvr{io mobilizaciju? Zdravko Abramovi}: Ovde? Petar Joji}: Da. Zdravko Abramovi}: Vojska Jugoslavije. Petar Joji}: E to, to nam reci. Bitno je da znamo da je prvi po~etak razgovor i aktivnosti u tom delu preduzela vojska koja je bila u Somboru. Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: Ako je izvr{ena mobilizacija, da li se se}a{ ko je taj ko je komandovao mobilizacijom i gde je ta jedinica imala svoje evidencije kao partizanska? Zdravko Abramovi}: U vojnom odseku u Somboru. Petar Joji}: Jesu li imali ti podaci svi tamo ko je pozvan na mobilizaciju? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. Petar Joji}: Jesi li ti mobilisan? Kada si mobilisan? Zdravko Abramovi}: Avgusta meseca 1991. godine. Jadranko Vukovi}: U drugom delu Zdravko ka`e odlaze oni samostalno da pomognu bra}i u Vukovaru. Zna~i nije bilo na poziv kao prvi put. Koliko ste proveli tamo i kome ste se javili? Zdravko Abramovi}: Sad da vam ka`em ovako, dakle, de{avalo se... princip je bio ovakav pona{awe qudi... dvadesetak dana boravi na tom delu gde jeste rati{te... Jadranko Vukovi}: I kome se javqate Zdravko? Zdravko Abramovi}: Teritorijalnoj odbrani. Slavko Jerkovi}: [ta za vas predstavqa Teritorijalna odbrana? Zdravko Abramovi}: Pa za mene Teritorijalna odbrana je jedna legalna institucija koja obavqa deo posla na jednom delu teritorije u nekim posebnim uslovima. Jadranko Vukovi}: U sastavu Jugoslovenske narodne armije? Zdravko Abramovi}: Pa ne}e biti ne znam gde, normalno da je u sastavu neke komande, ne~ije komande, a ovo je bilo u sastavu vojske Jugoslovenske narodne armije koja je bila na tom podru~ju.
330

Petar Joji}: Vi odlazite tamo i odmah se javqate Teritorijalnoj odbrani? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: I niko s ove strane Dunava vama ne rukovodi jer je preuzela komandu teritorijalna odbrana? Zdravko Abramovi}: Jasno. Ne, dakle ovako, ne treba meni sugestivno pitawe, ja znam {ta sam radio. Dakle, onaj prvi mah, komanda, moja komanda je bila kada su me mobilisali u Somboru dakle u odnosu na teren ispostava taj komandant Nerenyi}. Zavr{etkom boravka u Panonskoj partizanskoj brigadi, dakle zavr{etkom tog dela rada koji je ona tamo imala, ja vi{e nikada nisam imao sistem mobilizacije putem poziva. Sve ostalo sam radio dobrovoqno. Ali ponovo, dakle, bio sam u Vukovaru, bio sam u Kninu, bio sam na Baniji. Ja se sada se}am imena komandanta kojima sam se ja javio u ~ije sam se jedinice tamo ugradio. Jadranko Vukovi}: Hajde Zdravko da zavr{imo Vukovar. Zna~i, grupa odlazi u Vukovar, kome se javqate, koja zadu`ewa dobijate, zna~i to nam opi{i, boravak i povratak, pa }emo onda daqe. Zdravko Abramovi}: Tamo je bila komanda... ja sam i te papire i sve te potvrdice kopirao, ja ne znam da li imam {ta ku}i sada. Jadranko Vukovi}: To bi nam bilo sve zna~ajno. Zdravko Abramovi}: Slavoqub to pamti boqe nego ja. On }e ta~no i imena qudi koji su bili tamo, sa kojima smo kontaktirali itd... Slavko Jerkovi}: Zdravko da se vratimo na ovo. Rekli ste malopre da ste se javili odre|enim komandantima. Da li nam mo`ete nabrojati imena tih komandanata? Zdravko Abramovi}: Ja se se}am, recimo major Mom~ilovi} je bio komandant Drinske brigade kada sam ja do{ao na Baniju. Ujutru u pola ~etiri smo stigli po ki{i, na{li smo ga u {atoru na isturenom komandnom mestu. Dakle, komandant Petriwske brigade bio je major ... Dakle u Vukovaru, ja ne mogu da se setim kako se zvao taj ~ovek, znam da smo i{li u vojnu po{tu, dakle kako sam ja na{ao vojnu po{tu tako {to sam napravio kontakt sa Stankom Vujanovi}em. Stanko Vujanovi} je me{tanin Petrove gore, jednog dela Vukovara. I Milan Lan~u`anin je me{tanin jednog dela, srpskog dela Vukovara, dakle isto tamo Petrova gora. Milan Lan~u`anin je bio komandant Teritorijalne odbrane jednog odreda koji se zvao “Leva Supoderica”. Stanko je bio komandant isto jednog dela, sad kako se zove... to je bio vukovarski bataqon, Stanko je dakle bio komandant vukovarskog bataqona. Na{i kontakti su bili Stanko, to je bilo preko ~etni~kog pokreta fakti~ki, je li tako, Stanko i Kameni. Miroqub usput onako, on je bio komandant Teritorijalne odbrane tamo u Vukovaru, taj Miroqub, ne znam kako mu je prezime. Ja sam tamo video da su Stanko i Kameni pot~iweni Miroqubu i da on wima izdaje fakti~ki zadatke, a mi smo se ugra|ivali u ove wihove jedinice. Slavko Jerkovi}: Na Vujanovi}a?
331

Zdravko Abramovi}: Ne, Stanko Vujanovi}... a Miroqub... ne znam kako se preziva, on je bio komandant TO Vukovara, Miroqub. Petar Joji}: On je `iveo tamo? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: Imate li saznawa gde je taj ~ovek? Zdravko Abramovi}: Taj ~ovek? U Veterniku negde ku}u pravio veliku. Petar Joji}: I on je bio komandant Teritorijalne odbrane Vukovara? Zdravko Abramovi}: Tako je. Petar Joji}: U to vreme, u jesen 1991. godine? Zdravko Abramovi}: Tako je, da. On je bio komandant Teritorijalne odbrane, jer ja sam i{ao kod wega nekim poslom u kasarnu i tamo mu je bilo sedi{te. A vojna po{ta u kojoj smo se mi uvezivali mislim da je to bila Gardijska brigada. Jadranko Vukovi}: Jasno, jasno, ona je ve} bila tamo. Zdravko Abramovi}: Jeste, i ~ekaj tamo na jednom mestu u mesnoj zajednici u kancelariji smo tamo dobijali te potvrde i ne znam ni ja {ta, tamo smo spiskove predavali qudi. Jadranko Vukovi}: Kada ste do{li. Zdravko Abramovi}: Tako je. Ne samo tu, nego svugde gde sam do{ao ja sam spisak qudi predao u neposrednu komandu. Slavko Jerkovi}: Zdravko, kada ka`e{ Miroqub, da ne misli{ na Vujovi}a? Zdravko Abramovi}: Tako je. Ja mislim da je on, nisam siguran, mislim da je u CZ-u, nisam ba{ siguran. Jadranko Vukovi}: E sad tamo, Zdravko, u sklopu te jedinice gde ste bili i da li to zna{? Zdravko Abramovi}: Ovi qudi koji su i{li preko Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta i{li su, u principu, ve}inom je dr`ana blokada terena, da ne bi wihove jedinice prodrle u na{a naseqa. Na Baniji smo to radili. Vidite, ja nisam bio... tamo gde sam ja bio direktno ja radim ovo {to ja vama sada pri~am. Dakle, ja sam u Glini~koj poqani dr`ao blokadu na levom boku prema usta{ama, na desnom boku prema Turcima. Jadranko Vukovi}: ... u akcijama? Zdravko Abramovi}: Osim blokade terena ni{ta drugo. Petar Joji}: Ni sa civilima ni{ta...? Zdravko Abramovi}: Kakvi civili, ja sa civilima nikad u `ivotu nisam imao... Imali smo, evo ovako sada }u da vam ka`em, imali smo dva zarobqena Tur~ina na Baniji... Jadranko Vukovi}: U Vukovaru, da zavr{imo Vukovar. Zdravko Abramovi}: Ne, ne, zarobqenike nisam video. Jadranko Vukovi}: Ka`i mi Zdravko, tvoja grupa, da ka`em koji su do{li dole, interesuje me disciplina da li ste bili ono... Zdravko Abramovi}: Ja sam uvek vodio ra~una o tome da se radi ono {to ja ka`em, dakle ono {to pripada... Gledajte ovako, op{te je bilo pozna332

to da nije bilo pi}a, da nije bilo ispada, da nije bilo ni~ega zbog ~ega mi tamo nismo do{li. Eto, o tome se radi. ^ak smo... tada je... evo potvrde, to su me pitali u tom Ha{kom tribunalu, mi smo bili pla}eni kao sva ostala vojska sa nekim sitnim parama od komandi gde smo bili. Pa smo onda uvek rekli da za taj deo na{ih para koji treba da dobijemo da daju tamo nekom, nekoj `eni ~iji je mu` poginuo ili deci, ili ne znam ni ja {ta, tako da nikad nismo uzeli pare. Jadranko Vukovi}: Koliko tvoja grupa, ova koja je sada u Vukovaru o kojoj pri~a{, koliko si tu Zdravko proveo vremena i gde odlazi{ daqe? Zdravko Abramovi}: Mi smo, dakle, obi~no mesec dana pa ide smena. Jadranko Vukovi}: ... vratili ste se u Sombor? Zdravko Abramovi}: Pa mi do|emo u Sombor, znate, i onda je kontakt bio recimo zovu nas qudi iz Vukovara s kojima jesmo imali kontakt i trebalo bi nam 50, 20, 30 qudi da oja~amo neki polo`aj tamo, to se de{avalo ~esto kod Nu{tra jer je veliki yep bio, pa je mnogo qudi trebalo da se anga`uje da bi se zatvorilo to da ne bude prodora. Tako da smo onda gro vremena proveli u grani~nom selu i ... promenili naziv. Tu smo bili na ... terena. Jadranko Vukovi}: I posle mesec dana vra}ate se ovamo, da li si ti ponovo i{ao? Zdravko Abramovi}: Ja sam u nekoliko navrata i{ao, da li 2-3 puta, ali gledajte, qudi su i{li, nisam uvek ja bio. Zna~i, jedna grupa do|e, druga grupa ode ako postoji potreba, ako ne postoji ne ide nigde niko. Slavko Jerkovi}: Vi odlazite po pozivu koga? Zdravko Abramovi}: Ovako, nekada je bio to Qubi{a Petkovi}, a nekada... recimo po{to je ovde Vukovar blizu i telefoni su radili, bilo je poziva i neposredno od Stanka Vujanovi}a, on je zvao u dva navrata. Jadranko Vukovi}: Ovo si razjasnio, ovaj prvi odlazak ... Petar Joji}: I bili mesec dana. Jadranko Vukovi}: Jeste. Petar Joji}: Jeste li bili mesec dana ili vi{e? Zdravko Abramovi}: Ne, praksa je bila da se... posle mesec dana ima{ da qude popu{ta koncentracija. Petar Joji}: Koliko vas je bilo u prvoj turi? Zdravko Abramovi}: Pa recimo da je prosek bio 20-30 qudi. Petar Joji}: I vi odlazite tamo i ta~no idete na odre|eno mesto i tog istog dana vi odlazite u Vukovar, i u Vukovaru se stavqate pod Teritorijalnu komandu tog trenutka? Zdravko Abramovi}: Apsolutno ta~no. Pa ne mo`emo mi ni do}i tamo nego tako, ne postoji drugi na~in. Petar Joji}: Zdravko, jeste li predavali Teritorijalnoj odbrani... Zdravko Abramovi}: Kako da ne, i vojne kwi`ice, i spiskove, i sve ostalo. Ja sam u vojnoj kwi`ici imao upisane sve te boravke, ali sam je bacio. Bacio sam vojnu kwi`icu.
333

Petar Joji}: To {to ste i{li to ste i{li na svoju ruku, to je va{a odluka bila prvi put, to je va{a samoinicijativa, vas niko nije anga`ovao... Zdravko Abramovi}: Slu{ajte, apsolutno ta~no. Da nije bilo ni Srpske radikalne stranke ni Srpskog ~etni~kog pokreta ja bih ponovo i{ao. I ja i drugi. Petar Joji}: Ovo je bitno, da vas niko nije anga`ovao iz Srpske radikalne stranke ni ~etni~kog pokreta, nego ste sami, samoinicijativno... i stavili ste se pod jedinstvenu komandu Teritorijalne odbrane, a Teritorijalna odbrana je bila sa vojskom u vezi? Zdravko Abramovi}: Sve je tako. Petar Joji}: I vi dok ste bili u toj prvoj turi, nikakve niste imali incidente niti ste imali bilo kakve vatrene okr{aje? Zdravko Abramovi}: Pitate me sad za {ta? Petar Joji}: Vukovar, Vukovar. Dolazite u Vukovar i stavqate se pod komandu, boravite prvi, vi niste imali ni s kim nikakve... Zdravko Abramovi}: Jasno mi je, osim to {to se dr`ala blokada odre|enog dela terena... Petar Joji}: Oko Vukovara... Zdravko Abramovi}: U nasequ. Petar Joji}: Da li je u to vreme iko od va{ih dobrovoqaca da li je imao iko bilo kakav incident ili bilo kakav spor sa civilima? Zdravko Abramovi}: Meni to nije poznato. Petar Joji}: Niti sa decom, niti sa `enama, niti sa civilima, niti sa wihovim...? Zdravko Abramovi}: Iskqu~eno, dakle iskqu~eno. Ja tvrdim... Petar Joji}: Jeste li vi bili unapre|eni u vojvodu? Zdravko Abramovi}: Da, ja jesam. Petar Joji}: Kada? Zdravko Abramovi}: Pa kada i svi ostali, 13. maja, ne znam koje godine. Na dan policije, to se se}am, zato sam zapamtio. Slavko Jerkovi}: Zdravko da vas pitam, zna~i vi ste predali gore vojne kwi`ice, vama je upisan... Zdravko Abramovi}: Svaki put... Slavko Jerkovi}: I ratni raspored upisan, i boravak, u~e{}e u ratu. U vojnoj kwi`ici da li imate one rubrike vojna ve`ba, se}ate se, u~e{}e u ratu. Zdravko Abramovi}: Pi{e mi u~e{}e u ratu. Slavko Jerkovi}: U~e{}e u ratu. Jeste li bili na platnom spisku, je li vas neko pla}ao? Zdravko Abramovi}: Rekao sam, ono {to je dobijala vojska dobijali smo i mi, s tim {to smo mi te na{e pare davali sirotiwi da pre`ivi. Slavko Jerkovi}: Rekli ste nekoliko puta u tom vremenskom periodu, samo da razgrani~imo {ta to zna~i nekoliko puta, po koliko dana, po mesec dana? Zdravko Abramovi}: Obi~no mesec dana. Ali, vidite, mi smo...
334

Slavko Jerkovi}: Mo`e li neki vremenski period? Prvi put tada, vratili se tada? Zdravko Abramovi}: Pa evo recimo ovako, mo`e se re}i recimo da smo od septembra meseca, ili ~ak avgusta meseca 1991. do februara 1992. godine, jer je postojala potreba u Vukovaru. [ta se desilo? Po yepovima na Mitnici su ostale neke tamo usta{e, iza|u, pokoqu i vrate se, razumete. I onda su oni od nas tra`ili pomo} da dr`imo qude, da po{aqemo odre|eni broj qudi kako bi mogli dr`ati blokadu da neutrali{u to. Zna~i, od avgusta do februara 1992. godine, avgusta 1991. do februara 1992. mi smo zadwi napustili Vukovar, jer su ~ak i onoga koji pla}a ~uvali. Moji qudi su ~uvali Bonifacija da ne bi hrvatska javnost rekla e sad je ovo ili ono, ili ne znam ni ja {ta, pa smo ne{to napravili {to ne treba da se napravi. ^uvali smo wihovu svetiwu. On je takav i ostao tamo. Slavko Jerkovi}: Moje slede}e pitawe, po{to ka`ete do februara 1992. godine, po nekim podacima koje ja imam na{i dobrovoqci su se povukli, koji su i{li organizovano gore, 19. novembra 1991. godine. Zdravko Abramovi}: To je ta~no. Slavko Jerkovi}: Negde izme|u 13 i 14 ~asova? Zdravko Abramovi}: Ta~no. Ja sada govorim o svojim borcima, znate za{to, zato {to su neki Somborci ostali da `ive u Vukovaru, nisu se ni vratili odande, zna~i ostali su tamo. Kasnije su se negde... kad je hrvatska vlast do{la. Oti{li su kao dobrovoqci i ostali tamo. Slavko Jerkovi}: Da li ste vi dobrovoqno, bez ikakve organizacije, ostali tamo ili... Zdravko Abramovi}: Ja sam rekao malopre, da Stanko Vujanovi} uzme telefon i nazove ili Kameni, treba nam pomo}, onda mi... to je bilo mimo stranke i mimo organizovanog odlaska iz Beograda i upu}ivawe iz Beograda. Mi smo imali dozvolu jer je... Slavko Jerkovi}: Da li se vi se}ate tog 19. novembra kada su se organizovano dobrovoqci Srpske radikalne stranke vratili sa rati{ta? Zdravko Abramovi}: Ja se u principu se}am, ali ja tada nisam bio tamo i ne mogu ne{to vi{e re}i, ali mogu ako vas to zanima ima tu momaka koji }e ta~no znati kada. Slavko Jerkovi}: Dobro. Kad se vi smewujete gore, kad se vra}ate ovamo za Sombor, da li je bilo razdu`ivawa naoru`awa, ko vas je razdu`ivao? Zdravko Abramovi}: Tamo gde smo dobili, tamo smo i ostavili. Slavko Jerkovi}: Jeste li dobijali kakve potvrde o razdu`ewu? Zdravko Abramovi}: Ne{to se ne se}am, spiskovi su se vodili. Nisu potvrde... Slavko Jerkovi}: Koliko ja znam zona odgovornosti nije mogla da se napusti bez te potvrde da si se razdu`io. Zdravko Abramovi}: Ja sam imao stalnu dozvolu za prelazak tamo, ali po onim spiskovima zadu`ewa tako se i razdu`ivalo. Po zavr{etku smene o~isti, razdu`i i spakuje u sanduk.
335

Slavko Jerkovi}: Po{to pomiwete boravak dobrovoqaca, odre|enih dobrovoqaca, samoinicijativno kako ste vi to rekli, po pozivu Stanka Vujanovi}a i zbog dobrih i prijateqskih odnosa itd., da li je vama poznat slu~aj “Veleprometa”, izvla~ewe iz bolnice ovih rawenika, prebacivawe u Sremsku Mitrovicu ili ovaj slu~aj na Ov~ari? Po{to ka`ete da su va{i qudi boravili gore. Zdravko Abramovi}: Pitali su me... Dakle, ja pojma nemam o tome, to su me pitali i u ha{koj kancelariji, jednostavno ja nikakva saznawa o tome nemam. Nemam, zna~i ni{ta ne znam. Niti sam {ta video. Ja sam bio u vukovarskoj bolnici jednim povodom, neko je tamo... ne mogu sada da se setim, rawen i i{ao sam da obi|em ~oveka da vidim kako je. Slavko Jerkovi}: A je li neko od va{ih poznanika, dobrovoqaca, pri~ao o tome kasnijeg datuma? Zdravko Abramovi}: Ja nikada nisam ~uo. Kada su me pitali za tu Ov~aru, ja sam mislio da je to neka ekonomija gde se ~uvaju ovce. Jednostavno, tako sam i rekao ovom ~oveku u Ha{kom tribunalu, ja ne znam gde je to i {ta je to. Pojma nemam. Slavko Jerkovi}: Dobro. Po{to ste spomenuli Ha{ki tribunal, vi ste obavili razgovor s wima... Zdravko Abramovi}: Od 10 do 13,30. Slavko Jerkovi}: A kad je to bilo? Zdravko Abramovi}: Pre tri godine. Slavko Jerkovi}: To je, zna~i, 2003. Zdravko Abramovi}: Nemojte me dr`ati za re~, rekao sam da ja te datume slabo pamtim. Tri godine ima sigurno. Slavko Jerkovi}: Da li jedanput ili vi{e puta? Zdravko Abramovi}: Jedanput sam bio, s tim da je ~ovek ostavio mogu}nost, taj koji je sa mnom kontaktirao, da me zove ponovo kao okrivqenog. Ja ka`em, gospodine ja sam danas do{ao sat vremena ranije, slede}i put }u dva sata ranije, samo vi zovite. Tako je zavr{eno. Slavko Jerkovi}: Zna~i vi niste... oni vas nisu uzeli kao svedoka, nego su vas upozorili da mo`ete biti okrivqeni. Zdravko Abramovi}: Oni su mene zvali da budem svedok Ha{kog tribunala, i to mi je dato do znawa. Ja sam rekao da bih bio veoma lo{ svedok jer ne poznajem nijednog Srbina kao lo{eg ~oveka. Eto, tako sam rekao. Slavko Jerkovi}: Zna~i vi niste svedok Ha{kog tribunala, niste svedok Tu`ila{tva? Zdravko Abramovi}: Dakle, ne, meni je nu|eno da budem, ja to nisam prihvatio, nisam smatrao... jednostavno sam odbio. [ta bih ja, mislim nije mi jasno {ta on tra`i. Petar Joji}: [ta vam je nu|eno? Zdravko Abramovi}: Meni? Petar Joji}: Ako bi prihvatili?
336

Slavko Jerkovi}: Ta izjava koju ste dali, da li vam je data na uvid, je li vam pro~itana, jeste li potpisali tu izjavu, imate li jedan primerak izjave? Zdravko Abramovi}: Ovako, razgovor je zavr{en na taj na~in {to je gospodin iz Ha{kog tribunala rekao na kraju da nije imao priliku da razgovara do tada sa osobom moga tipa. Ja sam mislio da }e da ka`e ne{to, pa ga pitam a u kom smislu, {ta se de{ava. ^ovek ka`e, vi ste izuzetno principijelni i ne znam {ta je jo{ hteo da ka`e, ja ka`em, gospodine nemojte me zafrkavati, nemojte molim vas. Ja to od vas ne tra`im. Ja sam tu onako malo... mada su flegmani, mislim da se malo trznuo i zavr{io razgovor. Rekao je da smatra da je ovaj razgovor zavr{en. Ja ka`em, zahvaqujem, mogu da idem, do vi|ewa i prijatno. Tako je bilo. Slavko Jerkovi}: Da li ste izjavu potpisali? Zdravko Abramovi}: Ja tu izjavu nisam ni video. Slavko Jerkovi}: Jeste li potpisivali kakav dokument? Zdravko Abramovi}: Ni{ta. Slavko Jerkovi}: Ni{ta niste potpisali? Zdravko Abramovi}: Da, ja sam stekao utisak... Slavko Jerkovi}: Kada su vam rekli da mo`ete biti i okrivqeni, da li su vas upozorili da imate pravo na advokata, na branioca, da li su vam dali rezervno vreme da obezbedite advokata? Zdravko Abramovi}: Ne, niko nije pomiwao nikakvo vreme, ja se ne se}am da je on meni nudio... Slavko Jerkovi}: Ka`ite mi slede}e, da li su oni vama pomiwali Vojislava [e{eqa? Zdravko Abramovi}: Kako da ne. Slavko Jerkovi}: Jesu li tra`ili {ta od vas, jesu li tra`ili mo`da da svedo~ite protiv wega? Zdravko Abramovi}: Meni je jasno dato do znawa da ja treba da budem svedok Ha{kog tribunala u procesu protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Tako mi je re~eno. Slavko Jerkovi}: Je li vam {ta nu|eno? Zdravko Abramovi}: Pa nudili su mi drugi identitet, pa su mi nudili dr`avu i neke pare. Slavko Jerkovi}: Koliko su vam para nudili? Zdravko Abramovi}: Nije re~eno. Slavko Jerkovi}: Vi ste sve to odbili pretpostavqam? Zdravko Abramovi}: Ja sam rekao... ja sam se smejao. Odnosno, rekao sam da... Slavko Jerkovi}: A kako ste shvatili nu|ewe para, identiteta i druge dr`ave? Zdravko Abramovi}: Pa krajwe rizi~no, ja ne pripadam delu qudi kome mo`e to da se nudi, a posebno u nekoj situaciji koja jeste takva. Kada sam pro{ao {ta sam pro{ao video sam {ta sam video, i ja sam rekao tom gospodinu, to je neki Italijan, dao mi je vizitkartu, mislim da je imam ku}i, zvao
337

sam ja wega 10 dana nakon razgovora da ga pitam za{to mi nije dao kasetu i mogu li da dobijem kasetu. On ka`e da razgovor nije snimqen, a ja sam video videorekorder da se vrti, a nisam video kameru. Insistirao sam na tome da mi da tu kasetu, a on je rekao da su takva pravila. Wih {to god pita{ oni ka`u to su pravila i dovi|ewa, vi{e odgovora nema. Slavko Jerkovi}: Po va{em shvatawu, koji je wihov ciq bio? Zdravko Abramovi}: Pa gledajte, iskqu~iva delatnost te kancelarije Ha{kog tribunala je tamo da napravi selekciju me|u qudima koji imaju nekakva saznawa o ne~emu {to se de{avalo, {to wih zanima, ali u toj selekciji tra`e najlo{ije qude koji }e to uraditi, zato {to nude stvari koje wima trebaju. Wima ne treba niko... u stvari, wima istina ne odgovara, wima odgovara ne{to drugo. Jadranko Vukovi}: Zdravko, oni su hteli da bude{ la`ni svedok, a da te nagrade? Zdravko Abramovi}: Jasno, a kada sam sve to odbio, onda su mi dali do znawa da mogu da budem i okrivqeni. Petar Joji}: Jeste li se neprijatno ose}ali tamo? Zdravko Abramovi}: Gospodine, ja pripadam jednom soju qudi koji je verovatno poseban, ne, ja se nisam neprijatno ose}ao. Petar Joji}: Znam, ali kada ~oveku prete i kad nude, to ipak... Zdravko Abramovi}: Ne, bilo mi je, da vam ka`em... Ja sam wemu rekao ovako, zar vama nije ~udno gospodine da se vi pojavite niotkuda, sedite tu preko puta mene i mene ispitujete u mojoj zemqi o ne~emu {to sam ja radio u momentima. Pa ako ve} to neko treba da radi, pa tu treba da sedi neko ko jeste iz moje zemqe, pa ako sam ne{to na~inio neka me pita, neka me sankcioni{ete. Devojka je jedna prevodila. Slavko Jerkovi}: Jeste li vi to do`ivqavali kao pritisak jedne vrste? Zdravko Abramovi}: U svakom slu~aju. Slavko Jerkovi}: Je li bilo navo|ewa na to da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? Zdravko Abramovi}: Sve vreme od ~etiri sata je na razne na~ine poku{avano da ja prihvatim da idem u Hag da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Slavko Jerkovi}: Jesu li vam zbog toga nudili sve ovo {to ste pomenuli? Zdravko Abramovi}: Pa jasno. Slavko Jerkovi}: I nagradu. Zdravko Abramovi}: Pa ne zato {to sam lep. Slavko Jerkovi}: I taj novac koji... Zdravko Abramovi}: Ta~no, ja sam to tako shvatio. Za{to bi druga~ije dali. Petar Joji}: Jesu li vam govorili u koje zemqe, pomiwali? Zdravko Abramovi}: Ne, ne. Mislim da je re~eno da biram {ta ja ho}u. Jadranko Vukovi}: Da, a kad si odbio onda su oni...
338

Zdravko Abramovi}: Da, e tako je bilo. Slavko Jerkovi}: Gospodo, ja vi{e pitawa konkretnih nemam {to se ti~e ovog dela, imate li vi {ta? Petar Joji}: Da li je bio Paolo? Zdravko Abramovi}: Taj, Pastore. Imam vizitkartu. Petar Joji}: Jesu li vas pitali za nekog Ra{etu Milana? Zdravko Abramovi}: Mo`da jesu, ali mi nije ostalo u se}awu. Petar Joji}: Da li su pitali za Iliju Ra|enovi}a? Zdravko Abramovi}: Ne se}am se, znam ko je, ako je to taj Ilija koga ja znam. Petar Joji}: Da li znate da li su jo{ sa nekim sa ovog prostora kontaktirali? Zdravko Abramovi}: Da, da. Petar Joji}: Koliko imate takvih saznawa sa kojima su... va{ih gra|ana odavde kontaktirali? Zdravko Abramovi}: Sa ovog podru~ja sa Jovom Ostoji}em. Iz onoga {to su mene pitali ja sam znao da je on bio prvi. Slavko Jerkovi}: I koga jo{? Zdravko Abramovi}: Slavoquba su zvali, Slavoqub nije hteo da ode. Zvali su ga dva meseca. Petar Joji}: Taj... Zdravko Abramovi}: Jovanovi}. Eto to. Ja sam po onome {to mene pita znao da je on bio pre mene, Jovo Ostoji}. Slavko Jerkovi}: Malopre ste pomenuli Qubi{u Petkovi}a, pa ste malo mahali glavom, to sam primetio, {ta je to zna~ilo? Kakvo vi mi{qewe imate o Qubi{i Petkovi}u? Zdravko Abramovi}: Ja ne znam otkuda on tu gde je bio, mislim da nije dorastao ni vremenu ni mestu. Petar Joji}: On je samoinicijativno tamo radio {ta je radio? Slavko Jerkovi}: Ako dozvoqavate, za vreme va{eg boravka gore, da li je Vojislav [e{eq dolazio na teren me|u borce? Ako jeste, u koliko navrata i kada? Zdravko Abramovi}: Dolazio je na Petrovu goru jedan dan. Slavko Jerkovi}: Da li je oficira bilo oko wega? Da li se on obra}ao borcima? Da li je ne{to dr`ao u ruci? Zdravko Abramovi}: Ni{ta nije dr`ao. Slavko Jerkovi}: Je li neko vozilo bilo u pitawu, je li bilo obra}awa sa nekog vozila vojnog? Zdravko Abramovi}: Ja kada sam bio ne. Slavko Jerkovi}: Nije megafon upotrebqavao? Zdravko Abramovi}: Tu gde sam ja bio, na tom mestu ne, stajao je na zemqi nogama i ispred stroja i pri~ao. Slavko Jerkovi}: Taj razgovor s borcima, u ~emu se sastojao?
339

Zdravko Abramovi}: Pa to je bila neka moralna podr{ka da izdr`e to sve {to se de{ava. Slavko Jerkovi}: Je li neko upu}ivao prema wemu re~i ovi va{i borci, da li je on reagovao na to ovom re~enicom – nisu to moji borci, to je JNA, to su isti borci, nemam ja svoje borce... Zdravko Abramovi}: ^uo sam na drugim mestima, ali tada kada je to bilo nije ni bilo takvih pitawa. Nije bilo potrebe za tako ne{to. Petar Joji}: Je li savetovao da budete po{teni i ~asni qudi? Zdravko Abramovi}: Dakle, ja i jesam do{ao u tu jedinicu Panonsku partizansku brigadu 1991. godine na mobilizaciju, jer je re~eno da svaki ~astan radikal treba da ispo{tuje svoju dr`avu i da postupa onako kako ona to od wega tra`i. Dakle, to je odgovor na va{e pitawe. Petar Joji}: Ali da prema drugima ne bude niko od ovih koji su tamo bili, da ne bude neko ne{to pogre{io na {tetu nekoga, na ra~un nekog drugog? Zdravko Abramovi}: Ovako, ja sam bio u situaciji da bih morao da znam da je tako {ta bilo. Mene su pitali u Ha{kom tribunalu jesam li ja dobio nare|ewe od Vojislava [e{eqa da Hrvatima vadim o~i viqu{kama. E to me pitao taj ~ovek. Petar Joji}: I {ta ste odgovorili? Zdravko Abramovi}: Pa smejao sam se. Dakle, gospodine... rekao sam mu ovako, kako je mogu}e da vi vu~ete zakqu~ak da jedan ~ovek koji je zavr{io visoke {kole sa vrlo malo godina doktorirao, ima tako iskrivqenu... Petar Joji}: A izuzetno human ~ovek. Zdravko Abramovi}: A izuzetno... Znate {ta sam mu rekao, ja sam davno pro~itao neku kwigu, kad je bio prijem kod Ante Paveli}a 1941. za ro|endan, pa je diplomatski kor ~itav bio na tom prijemu, i izme|u ostalog i italijanski konzul, wegov zemqak, i me|u prvima je italijanski konzul do{ao u kabinet Ante Paveli}a. I sad ja pri~am tom ~oveku, tom Italijanu, na kabinetskom stolu je bilo 4-5 korpi i on nije znao {ta je unutra, pa je pitao Antu Paveli}a {ta vam je to tu u tim korpama. Ante Paveli} odgovara da je to poklon wegovih vernih usta{a na dana{wi, ne znam koji, ro|endan, da se radi o srpskim o~ima u tim korpama. E, ka`em, gospodine vidite, ja nikad nisam ni ~uo da je Vojislav [e{eq bilo {ta ikada ikome rekao, a evo vidite {ta se dogodilo. Dogodilo se to, za srpske o~i znamo i to je zapisano, i on meni ka`e ovako – da, i ja znam za to jer je 1957. godine taj konzul napisao kwigu i opisao Antu Paveli}a kao monstruma. Eto, ja to znam o o~ima. Petar Joji}: Kad su vas pitali vezano za Srpsku radikalnu stranku i za Vojislava [e{eqa, da li se mo`ete setiti {ta su vas sve pitali, za koje ~iwenice, i na {ta oni upu}uju i koja pitawa postavqaju? Zdravko Abramovi}: Pa insistirali su na tome kako je Srpska radikalna stranka... {ta sam ja radio u Srpskoj radikalnoj stranci, {ta sam ja radio u Srpskom ~etni~kom pokretu, ko su moji prijateqi, da li znam Stan340

ka Vujanovi}a, da li znam Miroquba, da li znam ovoga, da li znam onoga, itd., je li Vojislav [e{eq nare|ivao da se vade o~i, da li mi je poznato da je bilo zarobqenika da su masakrirani... Petar Joji}: Jesu li s vama kontaktirali novinari? Zdravko Abramovi}: Kada? Petar Joji}: U to vreme kada ste boravili tamo, da li je neko od novinara tamo... Zdravko Abramovi}: Ne, nije. Kontakt je bio sa vojnikom... dakle na ulasku u tu vilu, sa vojnikom Ujediwenih nacija, ~ini mi se da je imao oznaku Ujediwenih nacija. Ono {to mi se nije dopalo i {to sam zapamtio je to, dao sam mu paso{ radi identifikacije mene, on je moj paso{ oti{ao da fotokopira. Pitao sam za{to to radi, jer je bila jedna devojka da prevodi, ona ka`e to su pravila Tribunala. Ne, ka`em, vi pravite listu nekakvih terorista svetskih, {ta vi radite. ]utali su. Novinari ne, ne. Imao bih to da ja nisam moj status u stranci ovde... pravo da vam ka`em ja sam puno toga pro{ao, umorio se, od 1995, 1996. godine, onda sam Steva postavio za predsednika op{tinskog odbora. Petar Joji}: Da li ste ~uli da su usta{e minirale ku}e srpske u Vukovaru, jeste li ~uli za to? Zdravko Abramovi}: Ne samo da su minirali, ne samo to. Petar Joji}: Jesu li klali i ubijali Srbe tamo... Zdravko Abramovi}: Silovali, krali, ubijali, sva{ta. Pa Stankovu sestru su silovali, Stanka Vujanovi}a. Slavko Jerkovi}: Nadu. Zdravko Abramovi}: Mislim da su je dr`ali 6-7 dana tako golu, i golu i bosu. Slavko Jerkovi}: Zdravko, mi vi{e nemamo pitawa, zahvaqujemo se na razgovoru. Hvala vam najlep{e. Zavr{eno u 13,10 ~asova, 31. januara 2007. godine.

Slavoqub Jovanovi}
Razgovor vo|en u Somboru, 31. januara 2007. godine Slavko Jerkovi}: Gospodine Slavoqube, mi smo danas do{li na va{ poziv u Sombor. Da li ste voqni da date izjavu i za slu~aj potrebe da svedo~ite u predmetu koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju protiv prof. dr Vojislava [e{eqa? Slavoqub Jovanovi}: Spreman sam. Slavko Jerkovi}: Ho}ete nam re}i kratke va{e podatke. Prezime: Jovanovi} Ime: Slavoqub Nadimak: Slavanov Datum ro|ewa: 1. 8. 1959. godine Mesto: Gorwi Milanovac
341

Republika: Srbija Ime oca: Milutin Pol: mu{ki Op{tina: Gorwi Milanovac Dr`ava: Republika Srbija Nacionalnost: Srbin Veroispovest: Pravoslavna Dr`avqanstvo: Srpsko Jezik koji govori: Srpski Jezik koji pi{e: Srpski, }irilica Jezik koji se u toku razgovora koristi: Srpski Trenutno zanimawe: Privatni preduzetnik Prethodno zanimawe: Stalno privatni preduzetnik Datum razgovora: 31. januar 2007. godine, zapo~eto u 13,40 ~asova. Razgovor vodio pravni savetnik prof. dr Vojislava [e{eqa Slavko Jerkovi}, od ostalih prisutnih lica Petar Joji} i Jadranko Vukovi}. Slavko Jerkovi}: Gospodine Slavoqube, evo {ta mene interesuje. Kao prvo, da li vas je neko kontaktirao iz kancelarije Ha{kog tribunala, neko od istra`iteqa Tu`ila{tva, ako jeste da vidimo u ~emu se sastojao taj razgovor, da niste mo`da svedok optu`be? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, kontaktirao me, predstavio se kao istra`iteq Ha{kog tribunala u Beogradu, zove se Paolo Sto~i, ja ga zovem Skot. Predstavio se i zahtevao je razgovor sa mnom. U prvom kontaktu sa mnom sve brojeve telefona je imao, nazvao me, u stvari nazvala je ili Dragana ili Nata{a, i predstavila se da je ona prevodilac i da }e prevoditi, po{to Paolo ne govori srpski, da }e prevoditi sa italijanskog ili engleskog i da se taj razgovor snima. Odmah su mi napomenuli da se snima razgovor. Dobro, pitao sam ih {ta ih interesuje. Pozvao me, ~uo sam u stvari da prevodi, `eli da razgovara sa mnom o mom radu u Srpskoj radikalnoj stranci, da sam bio predsednik Okru`nog odbora, prvo predsednik Op{tinskog pa Okru`nog odbora, a potom, o dve godine kada sam bio pokrajinski ministar za malu privredu i preduzetni{tvo, u stvari, bio sam ministar bez portfeqa. Na moje pitawe {ta ja imam s wim da razgovaram kada ja ne priznajem uop{te Ha{ki tribunal niti taj sud, on je rekao, dobro, ~u}emo se drugi put. Tako me je maltretirao jedno deset meseci. Svaki drugi, tre}i dan su zvali da do|em. Ja sam rekao, molim vas lepo, napi{ite mi {ta treba da uradim i zbog ~ega vi mene pozivate, {ta da svedo~im. Nisam dobio poziv jedno dva i po meseca uop{te, a jednog dana je stigao poziv koji sam pro~itao. Tamo me poziva i kao svedoka na razgovor i mo`da kao optu`enog. Nazvao me sutradan i pitao da li sam dobio poziv, rekao sam da sam dobio poziv, ka`em ali ja iz tog poziva ne vidim kakav razgovor s vama da... ~iji svedok da budem, da li da budem Ha{kog tribunala ili dr Vojislava
342

[e{eqa, ina~e mog prijateqa i brata. On je ovako rekao – ja vam to sad ne mogu tu re}i, ja }u vam re}i kada do|ete u kancelariju. Ka`e, za vas sam zakazao termin, ne mogu sada ta~no da se setim datuma, ima na tom, znam da je bio za ponedeqak u 12 sati, i ja nisam znao {ta da radim. To maltretirawe koje sam do`iveo od strane Ha{kog tribunala, to nije bilo mogu}e. Moja porodica je strepela, po{to je meni supruga umrla, imam sina i k}erku, i jednostavno nisam znao {ta }u sa wima. Nisam hteo da se odazovem tamo, me|utim, iz dana u dan je to svaki put... Uglavnom, zvani~no je... ne, nije napisao u pozivu kada da do|em, nego je telefonom javio da moram u ponedeqak u 12 sati da budem kod wega. U pozivu je napisao da }e razgovor trajati najmawe dva dana. Sutradan kada me je zvao onda sam ga pitao, dobro gospodine Paolo, {ta vi mislite da }u ja spavati u parku negde, vi mi niste obezbedili ni hotel, niste mi obezbedili ni gde }u biti i {ta }u raditi, koliko }ete me zadr`avati, {ta }e se de{avati tamo. Jednostavno, tog ponedeqka nisam oti{ao u 12 sati, zato {to sam razgovarao sa gospodinom Ma{i}em, advokatom koji je branio iz Republike Srpske neke tamo koji su bili pritvoreni u Ha{kom tribunalu, i Ma{i} mi je savetovao, hajde, ka`e, najboqe razgovaraj sa Majom ili sa Nikoli}em da bi video {ta }e{ da radi{. Tog ~asa sam iz kancelarije gospodina Ma{i}a nazvao Maju, Maji je tada umro otac i ona nije bila u stranci dugo vremena, jedno mesec dana nije dolazila. Ka`em Majo, ja ipak moram da razgovaram s tobom zato {to ovo maltretirawe ide do besvesti. Ona ka`e, hajde dobro, do}i }u. I zaista, ja iz Beograda upalim auto i odem u stranku, u stranci me Maja sa~eka. Woj sam dao fotokopiju tog poziva-pisma i ona nije mogla da veruje {ta tamo pi{e. Tamo ne pi{e ni svedok za ovoga, ni svedok za Ha{ki tribunal, ni optu`eni, ni ovo, ni ono. Tu sam zavr{io razgovor sa Majom i krenuo sam za Sombor. Posle toga sam tu no} prespavao, to je bila nedeqa, u ponedeqak u 12,05 sati zovu iz Tribunala i pitaju, pa vi ste trebali da se javite tu, gospodin Paolo je do{ao iz Haga specijalno da bi vas saslu{ao. Ka`em, pozdravite ga i recite mu ne}u do}i, i ona to wemu prevodi. Jednostavno jednog ~asa on... vidim ne{to je nervozan bio, ja sam ukqu~io interfon. Ja ka`em, molim vas lepo, u ovom va{em pozivu ne pi{e ni{ta. Ka`em, molim vas, ho}ete li vi meni re}i za{to niste napisali zbog ~ega me zovete, samo ste napisali da ja mogu da povedem advokata sa sobom, a ne pi{e zbog ~ega vi mene trebate, za{to me zovete. I onda je on bio jako nervozan i meni je tada Dragana, Nata{a, nije bitno kako se zove, prevela i ka`e, gospodin Paolo ho}e da vas pita za va{ rad na prikupqawu dobrovoqa~kih jedinica, za slawe dobrovoqa~kih jedinica i vo|ewe dobrovoqa~kih jedinica, i plus za rad u Izvr{nom ve}u Vojvodine kada ste bili u koaliciji sa Slobodanom Milo{evi}em. Ja ka`em, pa {to mi to niste napisali. Zavr{en je taj razgovor, posle toga su me zvali jo{ jedno nedequ, dve dana non stop, ja se nisam hteo javiti. Rekao sam tamo i konobarici i konobaru koji su dizali slu{alicu, ili moja k}erka, reci nisam tu i zavr{ena situacija.
343

Jadranko Vukovi}: (pitawe se ne ~uje) Slavoqub Jovanovi}: Pa nema {ta da nastavim. Slavko Jerkovi}: Vezano za to. Slavoqub Jovanovi}: Vezano za to nemam {ta da nastavim. Slavko Jerkovi}: To {to ste sada nama rekli, da li je vama telefonom... kako ste vi to uop{te do`ivqavali? Slavoqub Jovanovi}: Kako sam do`ivqavao, jednostavno stresna situacija, non stop je bila stresna situacija tih {est meseci od maltretirawa iz Ha{kog tribunala. Da, jo{ sam zaboravio ne{to da napomenem, da je Paolo rekao, pa ja imam mogu}nosti da vas privedem. Pitam na koji na~in, da nije mo`da ova srpska policija i va{a policija, pa da me privedete tamo u kancelariju Ha{kog tribunala da... Ka`e, ja imam mogu}nosti kakvu ja ho}u. Slavko Jerkovi}: Je li vam {ta nu|eno telefonom? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Nije nu|eno. Petar Joji}: Jesu li vas pitali ho}ete li da svedo~ite protiv Vojislava [e{eqa? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Jesu li vas pitali konkretno za neke doga|aje bilo gde? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Zato {to sam odbio da razgovaram. On je meni samo rekao da `eli da zna za moj rad ministra u pokrajinskoj vladi, i za prikupqawe, slawe i vo|ewe srpskih dobrovoqa~kih jedinica. I ni{ta vi{e. To sam ga ja ve} iritirao, ho}u to da mi napi{e{, ako ja treba da povedem advokata u kancelariju Ha{kog tribunala ho}u da znam taksativno {ta i zbog ~ega ja dolazim tamo. Slavko Jerkovi}: Slavoqube, ja sam vas shvatio. Shvatio sam i to da je vr{en pritisak na vas, samo nisam shvatio vreme kada je to bilo. Vi ste rekli da ste predali taj poziv... Slavoqub Jovanovi}: Ali ja nemam, ja sam zagubio taj poziv, mo`da Maja ima fotokopiju. Slavko Jerkovi}: Da li mo`da imate podatak koji je mesec to bio? Slavoqub Jovanovi}: Novembar, decembar sto posto. Slavko Jerkovi}: Koje godine? Slavoqub Jovanovi}: 2005. godine. Slavko Jerkovi}: A pre toga rekli ste da je trajao pritisak... Slavoqub Jovanovi}: Pa jedno pet, {est meseci. Petar Joji}: To je zna~i 2004? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, 1995. godine je sve to bilo, sve se doga|alo 1995. Slavko Jerkovi}: Ka`ite mi sada ovo, da li ste vi spremni da takvu izjavu, vezanu za pritisak Tu`ila{tva, {to ste sada nama opisali, da potpi{ete i da se overi? Slavoqub Jovanovi}: Pa normalno. Slavko Jerkovi}: Sada }emo da pre|emo na ovaj drugi deo.
344

Jadranko Vukovi}: Slavko, ja bih predlo`io da uradi{ izjave... Slavko Jerkovi}: Sada }emo da pre|emo na ovaj drugi deo. Koliko prikupqenih dobrovoqaca, vi ste od samog po~etka ~uli tako, oko slawa dobrovoqaca, oko opremawa dobrovoqaca ... opremom, pod ~ijom komandom su slati i tako daqe, i na koja odredi{ta? I po va{em saznawu da li ste vi bili gore, da li je dolazio prof. dr Vojislav [e{eq me|u borce, ako jeste kada, u kom vremenskom periodu, ako se obra}ao da ka`ete kako se obra}ao, kojim re~ima dobrovoqcima i da li ste vr{ili trija`u ovde dobrovoqaca po specijalnostima, da li su prikazivali vojni~ke kwi`ice prilikom dolaska, prilikom upisivawa u spiskove, da nam to opi{ete, i godi{te koje ste uzimali za aktivnosti odre|ene na terenu, odnosno na rati{tu? Izvolite. Slavoqub Jovanovi}: Vidite, kada je izbio rat, zna se gde je izbio i kako je izbio, op{tina Sombor, hajde da ka`emo ovaj deo ju`ne Vojvodine, tu je puno qudi koji su naseqeni 1958-59. godine, koji su do{li od ^ente pa naovamo, tu ima puno Li~ana, ima puno Korduna{a, tu ima Banijaca, tu ima Dalmatinaca, ima svega i sva~ega, zna~i na teritoriji okruga Sombor. Tu ima iz srpske Dalmacije, iz srpske Like, Korduna, iz Hercegovine i sa svih strana. Ja sam tada bio predsednik Op{tinskog odbora, oni su dolazili i jednostavno su kukali, plakali, ka`u {ta da radimo, tamo usta{e jednostavno napale na{e porodice, svi imaju porodice, bra}u, sestre koji su ostali dole. Jednostavno, kada su dolazili ovamo oni su hteli da se prijave u srpsku dobrovoqa~ku neku jedinicu koja nije jo{ osnovana bila kod nas, nego je to u po~etku bio Srpski ~etni~ki pokret. Predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta sam opet bio ja, kasnije je to preuzeo gospodin Brnovi}, vojvoda. Mi smo ovde primali qude koji su se javqali sa vojnim kwi`icama, nismo primali maloletne, jednostavno smo ih samo bele`ili, takozvano bele`ewe u neke spiskove, {ta je ko, da li je neko slu`io armiju, da li nije slu`io armiju, ali u 90 posto slu~ajeva koji su slu`ili armiju oni su dolazili. Uzimali smo im podatke koje smo dostavqali {tabu u Beograd. U Beogradu je bio {tab, tamo ga je vodio Qubi{a Petkovi}, tako je, on ga je vodio. Ovde smo im govorili da jednostavno ti dobrovoqci mogu da idu tamo preko, ali da se moraju javqati vojnim komandama jer jednostavno ne mogu samostalno da deluju. Zna~i, ako je neko preko iz Vukovara, ako je neko iz Banije, ako je neko iz Knina, iz bilo kojeg mesta, on se morao javqati Teritorijalnoj odbrani tamo, zna~i u sastavu vojnika ili u sastavu, jednostavno, tih legalnih jedinica pod komandu. Jadranko Vukovi}: Tada{we JNA. Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Jednostavno, mi ako smo poslali, to je bilo dva-tri meseca po prijavqivawu kada su poslati prvi qudi, oni su imali nekog vo|u svog, nije to bio komandant, nije to bio neki... Petar Joji}: I on je imao ulogu vo|e puta? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, tako je. Petar Joji}: On nije bio naoru`an, nije bio vojni~ki opremqen ni~im?
345

Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: On je bio samo vo|a puta? Slavoqub Jovanovi}: Tako je, vo|a puta. Petar Joji}: Da odavde odvede i preda Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, koja ih je naoru`avala tamo. Petar Joji}: A ne ovamo niko? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Preko Dunava sa ove strane niko? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Tako da smo imali grupe koje su i{le za Bosnu, neke za Hrvatsku, neke ovamo, neke onamo, to je ta~no, ali to su sve oni koji su imali neke ro|ake ili prijateqe, ili ne znam zbog ~ega, verovatno najvi{e {to su poreklom odatle. Petar Joji}: Zna~i, koliko smo mi vas shvatili, qudi su se pokupili ovde samoinicijativno, bez i~ijeg poziva, sami organizovali, ho}e da idu da pomognu ro|ake i prijateqe, rodbinu, bra}u i sestre koji se nalaze na teritoriji... Slavoqub Jovanovi}: Mi smo im pomagali na taj na~in da smo im organizovali autobus, hranu neku, ne{to da ponesu sa sobom za vreme puta. Petar Joji}: Da li ste vi i{li tamo? Slavoqub Jovanovi}: Odveo sam jednu grupu u Knin. Petar Joji}: I tu ste grupu predali Teritorijalnoj odbrani i vojsci? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, gospodinu Zelembabi, gospodinu Marti}u, na aerodromu smo predali tu grupu, oni su ih kasnije naoru`avali i jednostavno upu}ivali na odre|ena mesta. Petar Joji}: I vi nikakvu komandnu ulogu tu, niti rukovode}u, niste imali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Jeste li se vi vratili? Slavoqub Jovanovi}: Odmah. Petar Joji}: Istog dana? Slavoqub Jovanovi}: Ne istog dana, mo`da posle tri dana, neko je i{ao za Skradin, neko za Benkovac, neko je u Kninu ostao, neko je i{ao... Petar Joji}: Je li bilo ovde mobilizacije? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: [to se ti~e da su pozivi slati na{im gra|anima ovde od strane vojnog odseka? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to je bilo. Petar Joji}: Zna~i, vojni odsek je slao pozive da se jave vojni obveznici u vojni odsek? Slavoqub Jovanovi}: Tako je, u vojni odsek. Petar Joji}: Jesu li vas zvali? Slavoqub Jovanovi}: Ne, mene nisu nikad zvali. Petar Joji}: Jeste li vi imali vojnu kwi`icu?
346

Slavoqub Jovanovi}: Jesam. Petar Joji}: Je li vam ubele`eno koliko ste boravili tamo? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Jeste li bili u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Od kada do kada, da li se se}ate? Slavoqub Jovanovi}: Bio sam od 14. septembra do kraja rata. Jadranko Vukovi}: 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da, 1991. i 1995. ponovo, imam overeno u kwi`ici da sam bio ponovo, kada smo o~ekivali napad iz Hrvatske, kad su jednostavno prodane Barawa i Slavonija. Petar Joji}: Dobrovoqci su se na{i povukli pre Ov~are, pre onog {to se pri~a za Ov~aru? Slavoqub Jovanovi}: Bili su dobrovoqci u Levoj Supoderici, no me|utim, oni nisu u~estvovali u tome. Mi smo pre Ov~are napustili Vukovar. Petar Joji}: To zna~i, vi ste se kao dobrovoqci povukli iz Vukovara pre 19. novembra 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Jedino je ostalo par qudi koji su ~uvali “Vinariju”. Petar Joji}: Gde, u? Slavoqub Jovanovi}: U Vukovaru. ^uvali su “Vinariju” zato {to je granata pogodila tamo i da ne bi bilo opijawa me|u vojskom. Petar Joji}: Da ne bi neko konzumirao alkohol? Slavoqub Jovanovi}: Da, tu je ostalo mo`da jedno... Petar Joji}: Da li ste bili u vukovarskoj bolnici? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Da li ste bili na Ov~ari? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li ste bili na onom poqoprivrednom dobru? Slavoqub Jovanovi}: Jesam, samo sam ga video. Petar Joji}: “Velepromet”. Slavoqub Jovanovi}: Na “Veleprometu” sam bio. Jadranko Vukovi}: Slavoqube, recite nam... jasno nam je ovo {to Joja ka`e, ali da zaokru`imo pri~u konkretno za Vukovar, zna~i kolika je grupa oti{la dole? Slavoqub Jovanovi}: Sedmoro qudi. Jadranko Vukovi}: Kome ste se javili? Slavoqub Jovanovi}: Javili smo se na Petrovu goru kod Stanka Vujanovi}a, koji je sada uhap{en. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, je li to isto {to nam je rekao, je li u istoj grupi bio ovaj na{ Abramovi}? Slavoqub Jovanovi}: Abramovi} je bio u Trpiwi, ali on je bio... Jadranko Vukovi}: On je nama rekao da se po grupama i{lo, pa vas to pitam.
347

Slavoqub Jovanovi}: Jeste, jeste, i{lo se po grupama. Jadranko Vukovi}: Zna~i, javili ste se tamo. Slavoqub Jovanovi}: Jeste, na Petrovoj gori. Jadranko Vukovi}: Tamo ste naoru`ani? Slavoqub Jovanovi}: Tamo smo naoru`ani. Jadranko Vukovi}: I koji je bio zadatak grupe dobrovoqaca koja se tamo prikqu~ila Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e ~uvawe stra`e. Petar Joji}: Da li ste imali kakvih oru`anih sukoba? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Niste nikada imali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li ste imali saznawa da je bilo koji dobrovoqac ne{to na`ao u~inio? Slavoqub Jovanovi}: Ne. U mojoj ~eti, li~no sa moje strane, bilo je to strogo zabraweno. Petar Joji}: Da li vam je neko skrenuo pa`wu da uka`ete qudima da se moraju pona{ati krajwe korektno? Slavoqub Jovanovi}: Pre odlaska mi smo im to govorili. Petar Joji}: Gde ste to govorili, ovde ili tamo? Slavoqub Jovanovi}: Ovde u stranci. Petar Joji}: A tamo su im govorili... Slavoqub Jovanovi}: I tamo su im govorili, tu je bio Stanko, tu je bio Kameni. Jadranko Vukovi}: Zna~i, ko nije spreman da po{tuje pravila ne treba da ide. Slavoqub Jovanovi}: Ko nije spreman da po{tuje pravila ne mo`e da ide, da se povu~e. Petar Joji}: Ko nije ~astan i ne pona{a se u skladu sa normama i obi~ajima. Da li ste po povratku negde razdu`ivali oru`je? Slavoqub Jovanovi}: Na mostu. Prvo smo tamo, u slu~aju da se desi... to se desilo na Bogojeva~kom mostu, znate uvek ima nekih koji ho}e da prenesu ne{to ovamo za Srbiju, e onda su bile o{tre kontrole. Petar Joji}: A ko je to vr{io? Slavoqub Jovanovi}: Ovi rezervisti, mislim... Petar Joji}: Teritorijalna odbrana Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, ne, na{i na ulazu, vojska. Petar Joji}: Zna~i, na{i nisu dali da neko bilo kakvu stvar prenese ovamo. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, zna~i vi ste tamo bili do kraja? Slavoqub Jovanovi}: Da. Jadranko Vukovi}: Zna~i, za Ov~aru ste ~uli?
348

Slavoqub Jovanovi}: ^uo sam. Jadranko Vukovi}: Dobrovoqci koji su i{li sa vama sa ovog podru~ja nisu bili na Ov~ari? Slavoqub Jovanovi}: Nisu bili. Jadranko Vukovi}: Oni su tamo, ka`ete, uglavnom ~uvali stra`u... Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e, 90 odsto su ~uvali stra`u i to najvi{e no}u, kada je bilo najopasnije. Petar Joji}: Da li je tamo bilo nekih paravojnih formacija, nekih drugih... Je li Vuka Dra{kovi}a tamo bila formacija, Mirka Jovi}a mo`da, da li su bili neki samostalni strelci koji su tamo... Slavoqub Jovanovi}: Bili su. Petar Joji}: Vi ih niste poznavali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Ali nisu bili u sastavu bilo... nisu imali nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom? Slavoqub Jovanovi}: Nisu. Petar Joji}: Ni sa Srpskim ~etni~kim pokretom, to bi vi znali, je li tako? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Zna~i, to nisu bili oni koji su se samoorganizovali odavde i oti{li tamo, oni koje vi znate? Slavoqub Jovanovi}: Da. Ja znam samo... Arkan je bio s druge strane, Arkan nije bio u Vukovaru u po~etku, on je bio u Trpiwi i imao je vrlo malo tih dobrovoqaca, mo`da dvadesetak, on je bio sa one strane u Vukovaru, to znam, da je bio Stanko Vujanovi}... Petar Joji}: Jeste li bili vi kod Stanka Vujanovi}a? Slavoqub Jovanovi}: Da, da, na Petrovoj gori. Petar Joji}: A ovamo u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: U Levoj Supoderici sam isto bio, samo u obilasku, da upoznam... Petar Joji}: Ulica Nova? Slavoqub Jovanovi}: ... Milana Lan~u`anina zvanog Kameni. Jesam, bio sam tamo, me|utim, tamo sam sve video da su bili qudi koji su maltene iz Vukovara i iz okoline. Petar Joji}: Samo me{tani? Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e me{tana, samoorganizovali su se, tako isto i kod Stanka. Stanko je, isto kao i Miroqub... Jadranko Vukovi}: Ko je, Slavoqube, bio komandant Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Miroqub, da. Petar Joji}: To je ovaj Miroqub... Slavoqub Jovanovi}: Vujanovi}. On je bio komandant. Petar Joji}: On je me{tanin, on je tamo `iveo?
349

Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: On je komandovao uglavnom? Slavoqub Jovanovi}: Da, ali u saglasnosti sa... svako jutro su se sastajali. Petar Joji}: Jeste li videli nekad Mrk{i}a, [qivan~anina, Radi}a? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Oni su odlazili tamo na dogovor. Jadranko Vukovi}: Bukovskog kad je bila Gardijska brigada? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Petar Joji}: Niste ~uli da su na{i tamo po~inili kakav zlo~in? Slavoqub Jovanovi}: Ne. ^ak nema nikakva optu`nica niti ima bilo kakvog saznawa da je neko od tih takozvanih dobrovoqaca... Petar Joji}: Ali je ovo, koliko sam shvatio, mi smo razumeli, mali je bio broj na{ih qudi u odnosu na Teritorijalnu odbranu Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Vrlo malo. Petar Joji}: Wih je bilo... Slavoqub Jovanovi}: Pa u po~etku sedmoro, kasnije se tu prikqu~uje jo{ jedno dvadesetak i mo`da je bilo... Petar Joji}: Jeste li vi ~uli i imali saznawa, jesu li vam se `alili da su usta{e klale, silovale i pqa~kale Srbe? Slavoqub Jovanovi}: Jesu. Petar Joji}: [ta imate oko toga da nam... Slavoqub Jovanovi}: Najvi{e {to su uradili zla to su uradili na vodotorwu, tamo su ~ak na{li i dvoje-troje srpske dece u zamrziva~ pobacane. Petar Joji}: Ko vam je to rekao, je li neko video? Slavoqub Jovanovi}: Me{tani koji su bili na vodotorwu. Petar Joji}: A gde su videli decu u zamrziva~u? U ku}ama? Slavoqub Jovanovi}: U ku}ama, tamo gde su bili prokopani od ku}e do ku}e tuneli. Kad su usta{e pobegle onda su oni to pronalazili. Petar Joji}: Jeste li ~uli za neko silovawe tamo, bilo je dosta silovawa kako smo mi... Srpkiwa, a za sestru Ostoji}a, jeste li ~uli za Nadu, pardon, Stankovu sestru? Slavoqub Jovanovi}: Jesu, Kalaba Nada. Nada Kalaba je... kasnije smo mi otvorili neku zajedni~ku poslasti~arnicu, ali mi se nikada nije poverila u vezi toga. Petar Joji}: Dobro, ona nije, verovatno... ali ~uli ste od nekoga da je bila privedena i vezana 7-8 dana? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, a Stankova ro|ena sestra, koja se sada nalazi u Australiji, ona je bila u bolnici dva-tri meseca. Petar Joji}: [to? Slavoqub Jovanovi}: Verovatno je bila zarobqena ili tako ne{to. Petar Joji}: Jeste li imali priliku da vidite i da ~ujete da miniraju ku}e i objekte Srba? Slavoqub Jovanovi}: Da.
350

Petar Joji}: Jeste li slu{ali, jeste li za to imali neposredno saznawe, jeste bili u gradu, jeste slu{ali eksplozije? Slavoqub Jovanovi}: Kako da ne, puno. Petar Joji}: Da li imate saznawa da su Srbe dr`ali u zatvorima i logorima, usta{e u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Iz mog saznawa, ~uo sam da se u jednoj ku}i, ne mogu da se setim koja je to ulica, dr`e tri Srbina u podrumu i ubacuju ih u sanduke sa municijom da bi ovi umrli. Petar Joji}: Da li znate lokaciju gde je to tada bilo? Slavoqub Jovanovi}: Bli`e crkvi, ali ku}u ta~no ne znam. Petar Joji}: To je bilo novembra 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Zna~i novembra 1991. godine. Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Ne, ne, to je bilo u oktobru. Petar Joji}: U oktobru 1991. godine? Slavoqub Jovanovi}: Da, 1991. Petar Joji}: Tu su dr`ali na{e zarobqenike u podrumu? Slavoqub Jovanovi}: ^uo sam da ima tri, da li su Pan~evci ili Zrewaninci ne znam, bilo ih je troje, i bacali su im sanduke unutra da bi punili okvire i da bi... Petar Joji}: A da li ste ~uli da je neko pobegao iz vozila navodno kada su ih iz bolnice vodili? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: A jeste li imali saznawa, jesu li u bolnici bile usta{e presvu~ene? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: Da li je ta bolnica bila uglavnom mesto gde su se obezbe|ivale wihove usta{e? Slavoqub Jovanovi}: Jesu, tu su se presvla~ili kada je ve} do{lo do oslobo|ewa Vukovara, tako da ka`em, onda su jednostavno bacali uniforme, bacali oru`je, zamotavali se, jednostavno tra`ili su spas u bolnici kod doktorice. Petar Joji}: Bosanac? Slavoqub Jovanovi}: Bosanac, tako je. Petar Joji}: Da li su na{i, odnosno da li su dobrovoqci Srbi ~inili bilo kakav zlo~in u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne, garantujem da nisu. Petar Joji}: Da li se iko `alio, jeste li vi poznavali i Hrvate tamo, jeste li se s wima sretali? Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Da li se neko `alio na Srbe? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Mislim, poznavao sam, bio je jedan mesar Hrvat koji je i dan danas ostao u Vukovaru, i par porodica koje su tamo, niko
351

ih nije dirao. ^ak, se}am se da je bio i jedan kome su, ina~e Hrvat koji tamo `ivi dugo, tamo se i rodio u Vukovaru, koji je pre{ao na stranu teritorijalne wihove odbrane. Seti}u se kako se zove. Jednostavno, on je odmah pre{ao na stranu kod Stanka i kod Kamenog i tu je bio u wihovoj teritorijalnoj odbrani. Petar Joji}: Prema nekim saznawima nekih o~evidaca, usta{e su, naro~ito HDZ, zengovci u stvari, granatirali i bombe bacali i na sopstvene ku}e? Slavoqub Jovanovi}: Bilo je i tih slu~ajeva. Petar Joji}: Da bi prikazali da to ~ini vojska. Slavoqub Jovanovi}: Jeste, da to ~ine [qivan~anin, Mrk{i} i {ta ja znam. De{avalo se, zaista se puno puta de{avalo. Petar Joji}: A vojske nema nigde, ni Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Nema, nema nikog. Sada }u se setiti kako se zvao ovaj ... komandant, u Hrvatskoj je bio komandant kod Danka... Jadranko Vukovi}: Isto me{tanin? Slavoqub Jovanovi}: Me{tanin, da, tamo je ro|en. Wemu su usta{e ubile i majku... Petar Joji}: Jeste li poznavali nekoga Fri`idera, kako su ga zvali? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Tome su zaklali i oca i majku. Slavoqub Jovanovi}: ...su ubili, bio je kod mene ku}i. Jadranko Vukovi}: Zna~i, sve {to bude vezano za Ov~aru {to ste... Slavoqub Jovanovi}: Ne, nisam ni vidio Ov~aru. Jadranko Vukovi}: Da, da, niti na{i dobrovoqci nisu imali nikakvih dodirnih ta~aka pre Ov~are... Slavoqub Jovanovi}: Ne, ne. Petar Joji}: Ni sa bolnicom, ni sa Ov~arom, niti sa... u vreme kada se ne{to... Slavoqub Jovanovi}: Jeste, ~im se zavr{ilo, to je bilo 18. novembra, odmah su spakovani. Petar Joji}: Jesu li se vratili odmah ovamo? Slavoqub Jovanovi}: Odmah autobusima nazad. Jedino znam da je sedmoro ili osmoro qudi ostalo na “Vinariji” da ~uvaju, ali to je na drugom kraju, preko puta “Veleprometa”. Jadranko Vukovi}: Jesu li dole ostali i daqe me{tani? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Jadranko Vukovi}: Teritorijalna odbrana Vukovara, ostali su dole gde i `ive? Slavoqub Jovanovi}: Pa jesu. Petar Joji}: Oni su se samoorganizovali tamo isto u sklopu Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Da, tako je.
352

Petar Joji}: Ali su oni oti{li kada ste ste vi 18, zna~i svi na{i koji su bili... ne na{i, nego dobrovoqci koji su bili pod komandom Teritorijalne odbrane i vojske, oni su se 18. kona~no vratili, definitivno vratili, a ostalo je wih 7-8 samo da ~uvaju “Vinariju” da ovi ne bi uzimali alkohol? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, tako je. Samo je 7-8 wih ostalo tamo. Jadranko Vukovi}: Recite mi, kolega nam je rekao, je li vama poznato da su neki od dobrovoqaca koji su sa vama i{li da su ostali tamo i da `ive u tom periodu? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Se}am se jedan je ostao, profesor... Petar Joji}: Kako se zove? Slavoqub Jovanovi}: Slobodan. Petar Joji}: Prezime? Slavoqub Jovanovi}: Jerkovi}... Slobodan, Slobodan, on je ~ak ostao tamo da `ivi, ne znam da li je Jerkovi}, znam da je Slobodan. Petar Joji}: Da li imate saznawa, da li ste videli nekoga iz Srpske radikalne stranke od ~elnika da je tamo do{ao, da je dolazio u to vreme? Jadranko Vukovi}: U periodu kada ste vi tamo boravili, je li Vojislav bio? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, Vojislav je bio, ja sam ga sa~ekao u [idu i Abramovi} Zdravko i ja smo ga... Petar Joji}: Kada je to bilo? Slavoqub Jovanovi}: Ne znam, mi smo bili kod Grahovca u [idu, to mi je bio komandant ovde, s na{e strane komandant Teritorijalne odbrane, mi smo sa~ekali Voju. Voja je stigao, stigla je i Maja, i onda smo oti{li na Petrovu goru, a datuma ne mogu da se setim. Jadranko Vukovi}: Vi govorite... Petar Joji}: U uniformama vojska ... obele`eni, profesionalna vojska? Slavoqub Jovanovi}: Da, da. Petar Joji}: Dobro, je li vam on ne{to... Slavoqub Jovanovi}: Grahovac Slobodan je bio komandant Teritorijalne odbrane [ida i on je sa~ekao Voju i onda smo zajedno oti{li u Vukovar. Kada su mu se smejali za onaj mali {lem. Jadranko Vukovi}: Recite mi Slavoqube, da li se mo`ete setiti vezano za ove teritorijalce koji su neki sada i uhap{eni, kada su se oni u~lanili u Srpsku radikalnu stranku? Vi ste do{li tamo kada ste do{li, oni su tada bili samo teritorijalci, kada su se u~lanili, mislim i na Kamenog, mislim i na... da li vam je poznato? Slavoqub Jovanovi}: Da, poznato mi je. Ja sam ih, da budem iskren tu pred vama, predlo`io i za vojvode, i Kamenog sam predlo`io, i Stanka Vujanovi}a sam predlo`io i mog kuma Zdravka Abramovi}a. Jadranko Vukovi}: Jesu li oni bili ~lanovi stranke kada su predlo`eni za vojvode? Slavoqub Jovanovi}: Ne, nisu jo{ bili, wih ~etvoro sam predlo`io, Jovu Ostoji}a, Kamenog, Zdravka...
353

Jadranko Vukovi}: Kad je to bilo Slavoqube, da li se to orijentaciono mo`ete setiti? Slavoqub Jovanovi}: Pa ne znam, i{li smo u Kne`inu tamo na miropomazawe, na zakletvu, Voja nas je vodio tamo u Kne`inu pored Srebrenice, u Bosni, to je bilo negde 1993... pa ima tamo, pi{e koje godine. Jadranko Vukovi}: A nisu bili ~lanovi stranke tada? Slavoqub Jovanovi}: Nisu, ~ak Jovo Ostoji} nije ni hteo da se u~lani, nije hteo da se u~lani, jer on je vodio stranku kod Ra{kovi}a pokojnog. Petar Joji}: SDS? Slavoqub Jovanovi}: SDS, i on je tek mo`da 1993. godine se u~lanio i postao poslanik. Jadranko Vukovi}: Ostoji}? Slavoqub Jovanovi}: Da. Abramovi} je od prvog dana. Jadranko Vukovi}: Znam za wega, a Kameni i ovaj... Slavoqub Jovanovi}: Oni su isto tu negde 1993. mo`da. Jadranko Vukovi}: Zna~i posle izbora za vojvodu? Slavoqub Jovanovi}: Posle, posle. Petar Joji}: Ovi koji su i{li odavde, oni nisu bili ~lanovi Srpske radikalne stranke? Slavoqub Jovanovi}: Pa neki su bili, neki nisu, da budem iskren. Neki su bili, neki nisu. Neki, jednostavno, nisu hteli da idu sa Teritorijalnom odbranom i onda su se namerno javqali ovde da ih po{aqemo tamo u Knin, ili {ta ja znam, Benkovac, ovamo, onamo, ili u Bosnu. Znam da sam ja zahtevao da se u~lane, neki nisu bili ~lanovi, neki jesu. Jadranko Vukovi}: @eleli su kao dobrovoqci da idu, a nisu bili... Petar Joji}: Ali ovo odavde, kako ste rekli, naoru`awe nije i{lo, nego su se tamo naoru`avali od strane Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Svega jedanput sam dobio oru`je ovde, ali to sam dobio ~etiri automatske pu{ke. Petar Joji}: Ovde u Teritorijalnoj odbrani? Slavoqub Jovanovi}: Da. Petar Joji}: U Somboru, u teritorijalnoj? Slavoqub Jovanovi}: Ne, u kasarni u Somboru. Petar Joji}: U kasarni vojnoj? Slavoqub Jovanovi}: Vojnoj kasarni od gospodina mog prezimewaka Jovanovi}a. Petar Joji}: Jovanovi}, odakle je taj Jovanovi}? Slavoqub Jovanovi}: Pa ja mislim da je on bio Kragujev~anin. Petar Joji}: Je li on bio komandant ovde? Slavoqub Jovanovi}: Bio je komandant. Petar Joji}: Da on nije bio sa mehanizovanom brigadom? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Jovanovi} iz Pan~eva?
354

Slavoqub Jovanovi}: Nije iz Pan~eva, mislim da je Kragujev~anin. Petar Joji}: Jeste, ali je bio u mehanizovanoj brigadi? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, ovde kod nas. Petar Joji}: E, tako je. Slavoqub Jovanovi}: A kasnije je dobio prekomandu za Suboticu. Petar Joji}: Da li ste znali Enesa ...? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: A Mladena Brati}a? Jeste li ~uli kako je jedan general poginuo u Vukovaru? Mladen Brati}? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Wemu su podmetnuli mine pod vozilo kojim je i{ao i tu je poginuo. Ubile ga usta{e. Slavoqub Jovanovi}: Vidite, tada kada sam bio u Vukovaru ja sam morao, kao predsednik, svakih tri-~etiri dana da dolazim ovamo. Mo`da se ne{to de{avalo dok bih se vra}ao, jer ja sam tada imao specijalnu dozvolu od Teritorijalne odbrane [ida da mogu da prolazim kroz ratnu zonu tamo, nije mogao svako tamo da ide. ^ak qudi koji su odavde i{li nespremni, oni su morali da budu tri dana u Principovcu. Petar Joji}: A nekog Bokana jeste li tamo sretali? Slavoqub Jovanovi}: Bokan je bio iz iz ovoga... Vuka Dra{kovi}a, ne, ne, “Belih orlova”, da. Ne, nisam ga sreo. Jadranko Vukovi}: A to oru`je Slavoqube, jeste li vi dobili ba{ zbog tog ~estog prelaska ili ste ga uzeli i vratili se, gde ste zadu`ili? Slavoqub Jovanovi}: Ja sam zadu`io. Imam i dan danas potvrdu da sam dobio odavde. Petar Joji}: Mo`emo li mi tu potvrdu da fotokopiramo, da se vidi da vi niste do{li na svoju ruku nego da je to i{lo organizovano? Slavoqub Jovanovi}: Ali to sam samo ja dobio zbog li~nog obezbe|ewa. Jednostavno, tu ima jedan snajper, ima pu{ka od vojne komande. Jadranko Vukovi}: I kome ste vratili Slavoqube? Slavoqub Jovanovi}: Vratio sam isto u kasarnu. Petar Joji}: Slavoqube, vi o ovome ni{ta ne znate, a je li vam tu ta vojna kwi`ica? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Mo`emo li da pogledamo? Slavoqub Jovanovi}: Nije kod mene, oti}i }emo tamo. Jadranko Vukovi}: Kopira}emo da imamo to. Slavoqube, rekli ste, pa }emo zavr{iti ako se sla`e na{ kolega, Vukovar, po{to rekoste sada da ste dva-tri dana tamo, dva-tri ovamo. Jeste li se interesovali {ta se de{avalo? Slavoqub Jovanovi}: Pa normalno. Jadranko Vukovi}: Da se ne{to dogodilo znali bi? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Bio je jedan rawen od tih dobrovoqaca, to je bio Str~akovi} Mi}a, koji je preba~en odmah u Mitrovicu.
355

Jadranko Vukovi}: Da li je jedinica u kojoj ste bili bila nekad u situaciji da ima zarobqene Hrvate? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Nikada. Petar Joji}: Je li neko savetovao na{im dobrovoqcima kako da se pona{aju? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Ko je to? Slavoqub Jovanovi}: To je gospodin Vojislav [e{eq, savetovao je nas kao predsednike koji smo bili u strankama, da dobrovoqci koji odlaze na svoj teren tamo jednostavno odmah moraju da se jave pod komandu vojnih vlasti i da budu ~asni i po{teni i da ne smeju ni{ta uraditi {to je protiv @enevske konvencije. To je gospodin Vojislav [e{eq govorio. Petar Joji}: Koliko sam razumeo, tu je bio izri~it i rekao je nemojte da kr{ite @enevsku konvenciju i da prema gra|anima budete korektni i po{teni? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to je svaki put govorio. Jednostavno, ako se desi i da se zarobi neki, ili {ta ja znam, jednostavno mora se korektno odnositi prema wemu. Petar Joji}: I da se moraju po{tovati nare|ewa lokalne vojne komande i lokalnih vlasti? Slavoqub Jovanovi}: Tako je. Petar Joji}: To zna~i i Teritorijalne odbrane? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Da li ste ikad ~uli da je bilo gde prof. dr Vojislav [e{eq izjavio da iz Vukovara nijedan usta{a `iv ne}e iza}i? Slavoqub Jovanovi}: Nije to ta~no. Dr Vojislav [e{eq nikada to ne bi izjavio niti je izjavio. To mogu da garantujem svojim `ivotom. Petar Joji}: Koliko puta su vas zvali iz Ha{kog tribunala? Slavoqub Jovanovi}: Ne znam broj, ali to je bilo otprilike dva meseca, non stop su zvali, nekad Dragana ili Nata{a se predstavqala, ka`e da me tra`i gospodin Paolo. To je bilo non stop maltretirawe telefonom. Kada sam tra`io da mi po{aqu pismeni poziv, jednostavno nisam ga dobijao, ali su i daqe nastavqali da maltretiraju mene, da maltretiraju moju porodicu. Neki put se javio sin, neki put k}erka, neki put konobar, neko od mojih zaposlenih i uvek su me tra`ili i jednostavno ja vi{e nisam znao {ta da radim. Petar Joji}: Da li su vam poslali ijedan pisani poziv i u pozivu da pi{e u kom svojstvu se pozivate? Da li se pozivate kao osumwi~eni ili kao svedok? Slavoqub Jovanovi}: Poslali su mi poziv koji posedujem i iz kojeg se ne mo`e definisati da li sam osumwi~eni ili da li sam svedok. U zadwem razgovoru sa gospodinom Paolom, to je bilo 12. ili 14. novembra, pitao sam ga zbog ~ega me tra`i, on mi je jednostavno rekao ho}u da znam za va{ rad, za odvo|ewe...
356

Petar Joji}: Dobro, nisam to mislio, nego da mi ka`ete slede}e. Ka`ite nam, kada su se va{a deca javqala na telefon, pitam prvo vas, da li ste vi od prvog poziva Ha{kog tribunala do`ivqavali du{evne bolove, stresove i du{evnu patwu? Slavoqub Jovanovi}: Jesam, non stop. Petar Joji}: Da li to imate i dan danas? Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Da li to traje neprekidno od prvog poziva do dana{weg dana? Slavoqub Jovanovi}: Ni dan danas ne mogu da spavam vi{e. Petar Joji}: Da li su vam pretili da ako se ne odazovete na wihov telefonski poziv da }e vas uhapsiti i odvesti u Hag? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, to mi je direktno rekao gospodin Paolo. Ka`e ima mogu}nosti, ja sam ga pitao da li je to u Srbiji wegova policija ili je to na{a srpska policija, on je rekao ja imam mogu}nosti da vas privedem i da vas sprovedem tamo. Petar Joji}: Da li su va{a deca trpela i da li i danas trpe ovaj strah i ove du{evne bolove i du{evnu patwu u zebwi {ta }e biti sa vama? Slavoqub Jovanovi}: Ja se ve} bio oprostio sa decom. Bio sam imenovao jednog ~oveka koji }e voditi to dok sam ja tamo. Ja nisam znao kako da se pona{am, da li da odjavim radwe koje sam imao, da li da nastavim raditi. Petar Joji}: Koliko dece imate? Slavoqub Jovanovi}: Dvoje, k}erku i sina. Petar Joji}: Jesu li se i oni nekada javqali na telefon kada... Slavoqub Jovanovi}: Javqala su se i deca, i radnici, i svi, no oni su non stop zvali. Jednostavno, toliko puta... Petar Joji}: Da li se i danas deca pla{e {ta }e biti sa vama od ovih pretwi i ultimatuma? Slavoqub Jovanovi}: Pa to je normalno, ako sam im ja otac, majku nemaju, zna~i imaju samo mene i pla{e se i dan danas. Kad god se spomene Hag na televiziji oni ve} drhte. Petar Joji}: Jeste li vi spremni pred nadle`nim, odnosno pred odgovaraju}im sudom, ili ~ak i Ha{kim tribunalom, da date ovu izjavu i da ka`ete {ta ste pre`ivqavali, kako vam je pre}eno, kako vi pre`ivqavate, koje ste du{evne patwe i bolove pre`iveli i koje pre`ivqavate? Slavoqub Jovanovi}: Spreman sam u svakom momentu. Petar Joji}: I da li ste spremni da potvrdite sve ono {to ste rekli danas nama? Slavoqub Jovanovi}: Da, sve. Petar Joji}: Hteo bih da vas pitam, da li je ikad iko u Vukovaru, dok ste vi tamo boravili, vr{io takve radwe da je i{lo na istrebqewe ili ubistva? Slavoqub Jovanovi}: Nikada. Petar Joji}: U Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Nikada u Vukovaru.
357

Petar Joji}: Da li ste imali saznawa i da li je iko od srpskih dobrovoqaca koji su bili pod jedinstvenom vojnom komandom bilo koga rutinski zatvarao? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Niti zatvarao niti zarobqavao. Petar Joji}: Niti je bilo zato~enika? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Petar Joji}: Da li je bilo i da li imate bilo kakva saznawa, da li je bilo nehumanih `ivotnih uslova koje su nametali srpski dobrovoqci? Slavoqub Jovanovi}: Nije, ne. Petar Joji}: U Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne, u Vukovaru ne. Petar Joji}: Da li ste ikada ~uli da su na{i dobrovoqci ili da su bilo koji od Srba premla}ivali ili ubijali nekoga? Slavoqub Jovanovi}: Niti ~uo, niti video. Petar Joji}: Da li vam je poznato, da li ste ikada ~uli, da je neko terao Hrvate na prisilan rad? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Ni to nije ta~no. Petar Joji}: Da li vam je poznato da li je neko seksualno zlostavqao, od dobrovoqaca ili vojske, civile u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Ne. Niti je bilo silovawa niti poku{aja silovawa. Petar Joji}: Da li vam je poznato da li je neko ne{to krao tamo ili pqa~kao, od dobrovoqaca? Slavoqub Jovanovi}: Niko ni{ta, {to se ti~e dobrovoqaca. Petar Joji}: Da li ste ikada ~uli ili da li vam je iko ikada pri~ao da je bilo direktnog javnog omalova`avawa gra|ana u Vukovaru? Slavoqub Jovanovi}: Nisam ~uo za to. Petar Joji}: I jo{ jednom ponovo bih `eleo da vas pitam, da li ste ikada ~uli da je prof. dr Vojislav [e{eq davao ikakvu izjavu da je on rekao da nijedan usta{a ne sme `iv da iza|e iz Vukovara? Slavoqub Jovanovi}: Nije to ta~no, to dr Voja ne bi rekao. To je la`. Petar Joji}: S obzirom kako ste vi izjavili danas da ste u du`em vremenskom periodu pre`ivqavali du{evne bolove jakog intenziteta... Slavoqub Jovanovi}: Jeste. Petar Joji}: Rekoste da niste mogli da spavate i da ne mo`ete i danas da spavate, da se ~esto budite i potresate. Da li ste se obra}ali lekaru? Slavoqub Jovanovi}: Jeste, obra}ao sam se lekaru na neuropsihijatriji kod doktorice Maje Mitrovi}, koja me je primila i gde sam bio negde oko mesec dana, ~isto zbog tih te{kih tegoba. Petar Joji}: To ste odlazili na preglede i na savetovawe. Jeste li uzimali lekove? Slavoqub Jovanovi}: Jesam ne{to, ali ne se}am se koje. Jadranko Vukovi}: Pretpostavqate da su lekovi za smirewe?
358

Petar Joji}: Jesu li bili za smirewe i za spavawe? Slavoqub Jovanovi}: Bili su antidepresivi.

Milorad Gogi}
Razgovor vo|en u Loznici, 27. januara 2007. godine Vjerica Radeta: Prezime? Milorad Gogi}: Gogi}. Vjerica Radeta: Ime? Milorad Gogi}: Milorad. Vjerica Radeta: Ime oca? Milorad Gogi}: Muhamed. Vjerica Radeta: Nadimak? Milorad Gogi}: Mile. Vjerica Radeta: Pol? Milorad Gogi}: Mu{ki. Vjerica Radeta: Datum ro|ewa? Milorad Gogi}: 28. januar 1963. Vjerica Radeta: Mesto ro|ewa? Milorad Gogi}: Zaje~ar, op{tina Loznica. To je selo Zaje~ar u Loznici. Vjerica Radeta: Republika? Milorad Gogi}: Srbija. Vjerica Radeta: Srbija. Dr`ava? Tada SFRJ, tako se pi{e ovde. Nacionalnost? Milorad Gogi}: Srbin. Vjerica Radeta: Veroispovest? Milorad Gogi}: Pravoslavna. Vjerica Radeta: Dr`avqanstvo? Milorad Gogi}: Srbije. Vjerica Radeta: Jezik kojim govorite? Milorad Gogi}: Srpski. Vjerica Radeta: Jezik kojim pi{ete? Milorad Gogi}: ]irilica, srpski. Vjerica Radeta: Jezik koji je kori{}en u toku ovog razgovora? Milorad Gogi}: Srpski. Vjerica Radeta: Trenutno va{e zanimawe? Milorad Gogi}: Trenutno radim u obezbe|ewu jedne folkoteke. Vjerica Radeta: Prethodno zanimawe? Milorad Gogi}: Bavio sam se boksom, zna~i, to mi je bio poziv, od toga sam `iveo. Gordana Pop-Lazi}: Profesionalno? Milorad Gogi}: Zove se amaterski, ali sam imao normalno. Vjerica Radeta: Da, da, `iveo od toga. Datum na{eg razgovora je 27. januar 2007. godine. Treba nam broj li~ne karte i mati~ni broj.
359

Milorad Gogi}: Broj li~ne karte 177730, to je registarski broj, izdato u OUP Loznica. Vjerica Radeta: Mati~ni broj? Milorad Gogi}: Mati~ni broj 2801963773617. Gordana Pop-Lazi}: Da li ima neko slovo ispred ovog broja li~ne karte? Milorad Gogi}: Nema, nema, samo ovako. Vjerica Radeta: Dakle, Milorade, mi smo u obavezi da vas upoznamo sa ovih deset ta~aka koje se odnose na ovu izjavu, po{to }e ovo biti overeno u sudu – Ovu izjavu dajem dobrovoqno i u woj }u navesti sve ~iwenice po svom saznawu. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Pod dva, potpuno shvatam da treba da opi{em ono {to mi je li~no poznato, a u svojoj }u izjavi jasno naglasiti kada govorim o onome {to sam ~uo od nekog. Od mene se tra`i da u vezi kontakata koje sam imao sa predstavnicima Tu`ila{tva MKSJ, me|unarodnog suda, dam izjavu istinite i ta~ne sadr`ine o onome {to sam li~no do`iveo. Obave{ten sam da se ova moja izjava mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. Na {ta se odnosi ova odredba? Dakle, pred Ha{kim sudom vi{e nema novih optu`nica. Milorad Gogi}: Da, da. To znam. Vjerica Radeta: To znate. Ovo se odnosi na to da, po{to su vas i oni ispitivali, vi }ete sada nama dati jednu izjavu. Mo`da }e oni nama da ka`u – on je nama rekao ne{to drugo. Milorad Gogi}: Da. Da. Vjerica Radeta: [ta onda to zna~i? Da }e oni mo}i da vas zovu da... Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Razumete? Milorad Gogi}: Da. Ja sam takav, sve prihvatam. Vjerica Radeta: Da. Ovu izjavu dajem Vjerici Radeti i Gordani Pop-Lazi} kao ovla{}enim licima koje je prof. dr Vojislav [e{eq ovlastio da mu poma`u u pripremi odbrane pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Obave{ten sam i upozoren na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova ili drugim pravosudnim organima i pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. Ovo se formalno pi{e. Milorad Gogi}: Nije problem. Vjerica Radeta: Upozoren sam da se protiv mene mo`e pokrenuti postupak za davawe la`nog iskaza u slu~aju da sadr`aj moje izjave nije istinit, to znate da se uvek izjava pod krivi~nom, materijalnom odgovorno{}u daje.
360

Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Obave{ten sam i spreman sam da u vezi ove izjave, ako je potrebno, i svedo~im u Hagu u Holandiji. Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Ja sam Milorad Gogi}, sa bli`im podacima za identifikaciju koje sam naveo i svojeru~no potpisao neposredno pre davawa ove izjave. Mi }emo to, naravno, kasnije da uzmemo, je l’ da? Milorad Gogi}: Da. Vjerica Radeta: Do mog kontakta sa predstavni{tvima Tu`ila{tva do{lo je dana, godine i tako daqe? Gordana Pop-Lazi}: Sad vi pri~ate. Kad su vas i na koji na~in kontaktirali? Vjerica Radeta: Od prvog kontakta sve {to mo`ete da se setite. Milorad Gogi}: Ta~an datum ne znam, ali to je bio decembar ili novembar 2002. godine, nisam siguran. Gordana Pop-Lazi}: Pre nego {to je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag? Milorad Gogi}: Pre, da. Ja sam ve} i tada rekao Novaku da su oni tada mene vi{e ispitivali o Voji, ovamo onamo, i da je to meni sumwivo bilo. Gordana Pop-Lazi}: Kako su vas zvali? Telefonom? Milorad Gogi}: Ne. Ja sam bio na treningu i idem sa treninga, krenuo sam u grad, zvoni mi telefon, ja se javim, zove me gazda tog restorana i ka`e – Mile, gde si? Ja ka`em – evo me, idem sa treninga. A ja obi~no posle treninga dolazim u taj lokal i tu sam ru~ao, sedeo i tako provodio vreme. Ka`e – nemoj dolaziti ovde, ~eka te neki iz Haga. Ja onda nisam ni do{ao. Oni su tu sedeli, prvo su zvali konobara i pitali su, rekli su kao da znaju da ja tu dolazim posle treninga, da treniram, da otprilike u to vreme sti`em u taj restoran i da li bi hteo konobar, kad ja stignem, da mi ka`e da me oni ~ekaju, po{to oni ne znaju mene li~no, nego konobar. Konobar je to rekao gazdi, gazda je nazvao mene i posle je gazda pri{ao wima i u principu malo je bio prema wima bezobrazan – ko ste vi, {ta vi tra`ite ovde i tako. Me|utim, oni su stranci i tamo je bila ta `ena jedna, prevodilac sa wima. Wih trojica su bili. [ta }ete vi ovde, kakav je to na~in da vi dolazite u moj lokal da tra`ite ovo, ono i tu su se onda oni izviwavali – nije namerno, mi radimo taj posao, ovo, ono i dali su broj telefona wemu. Ka`e – ako ho}ete, po{to mi znamo da ste vi prijateq sa Gogi}em, mislim oni su ve} sve to saznali, izdajnika ima na sve strane, na`alost. Oni su dali broj telefona wemu i rekli, zamolili bi vas da date Gogi}u broj telefona, ako ho}e da nam se javi, trebalo bi da razgovara sa nama. Ali u wegovom je interesu da se vidi sa nama. Vjerica Radeta: Aha – u wegovom je interesu. Milorad Gogi}: U mom je interesu da se vidim sa wima, boqe je za mene, kao. Oni su oti{li, ja se nisam pojavio, normalno. I da, pitali su ga za broj mog telefona, me|utim, on nije hteo da da, onda su mu oni dali wihov
361

broj i tako. I onda ja sad {ta }u, hajde da se javim, da vidim {ta ho}e, da vidim ko su, {ta su, ne znam ni{ta. Ja poturim jednog mog drugara koji je bio sa mnom u jedinici, po{to sam ja bio i u “Crvenim beretkama” i tako, poturim wega da on wih nazove sa neke govornice. Zna~i, taj broj, to je broj u Hagu, mislim da imam taj broj jo{ uvek upisan. Vjerica Radeta: A gde je taj broj, u Hagu ili u beogradskoj kancelariji? Milorad Gogi}: U Hagu, pozivni je za Hag. Nisu oni bili u Beogradu. Oni, zna~i, u Beogradu nisu radili. On je nazvao tamo, ja sam tada `iveo u Zvorniku, zna~i, tada sam tamo imao `enu i decu i tamo sam bio. Ja sam onda uzeo broj telefona i rekao mu da nazove, da se predstavi kao da sam ja u pitawu i da vidi {ta ho}e. I on je wih nazvao sa govornice, dole kod obilaznog puta, kod Uro{a, sa neke govornice, jer sa we mo`e da se zove inostranstvo. Kada su mu se javili on je rekao – zovem iz Loznice, Gogi} ovde, nemam kredita, nazovite me vi. Onda su oni nazvali na taj broj wega. I on je pitao – {ta ho}ete, ko ste vi, ovo, ono, zna{, pri~a. Onda su oni rekli – eto, mi bi trebali sa vama da razgovaramo. Ti si osumwi~en za zlo~ine, otprilike, zna~i da ne pri~amo mnogo telefonom, trebali bi da razgovaramo. Kada bi mogao to? Vjerica Radeta: A nisu rekli za koje zlo~ine, nego samo kao – vi ste osumwi~eni i to? Milorad Gogi}: Ne}emo telefonom. Trebalo je da se dogovorimo da se vidimo i onda je on rekao – dobro, ~u}emo se sutra ponovo. I onda je on meni preneo {ta se de{ava i ja sam rekao – dobro, ni{ta, zaka`i sa wima kada se bude{ ~uo ponovo, zaka`i da se vidimo... Oni su rekli kad god ja ho}u. Zna~i, zaka`i datum, vreme, kad i gde. I ja sam rekao – ni{ta, neka do|u za dva dana u toliko sati u isti onaj lokal gde su me ~ekali. Vjerica Radeta: U Zvornik? Milorad Gogi}: U Loznicu. Kad ve} znaju, da do|u tu. I onda se on s wima dogovorio tako. Ja sam tada bio u Zvorniku i onda on meni ka`e – zva}e ponovo oni. I onda sam se ja javio i on je dao wima svoj broj mobilnog, zna{. Vjerica Radeta: Da, pa je on onda dao vama da vi pri~ate. Milorad Gogi}: Da, i onda kada su oni nazvali, prvo sam ja pri~ao i rekao – zovite za jedno sat i po, dva, imam neke obaveze. I onda su oni zvali i ja sam do{ao. Vjerica Radeta: I oni to sve tako poslu{no, kad vi ka`ete – nazovite, oni zovu. Milorad Gogi}: Da, i onda kada su do{li, ni{ta. Oni, zna~i wih dvojica, jedan je Norve`anin, imao sam ja wegovo ime, Norve`anin je jedan, a drugi Pakistanac. Norve`anin je {ef tima, a taj wegov pravni savetnik je Pakistanac, prevodilac je `ena, ka`e da je, navodno, iz Beograda. Zna~i, preko je, ali je iz Beograda. Preko, nije bitno, ali je iz Beograda. I ni{ta, seli smo i oni su ovako rekli – evo, zna~i, da ne bi mnogo pri~ali ne{to ovako, onako, izvadili su te papire, zna~i, iz Zvornika. Jedinica za speci362

jalne namene MUP-a Republike Srpske, komandir i onda pi{e Milorad Gogi}, Rogowa, svako, ali dole po imenima, zna~i, spisak, dole moj potpis. Da li je to tvoja jedinica? Da li su to tvoji qudi? Jesu. Zna~i, originalno. Tvoj potpis? Jeste. Drugi spisak, pu{ke, zadu`ewe oru`ja, brojevi pu{aka, sve. Jeste, sve je u redu. Platni spisak. Zna~i {to smo primali plate, tamo od MUP-a, gde smo potpisivali to i sve pi{e, plata, sve, sve to, sve su imali. Zna~i, to su im sve dali u Zvorniku. Mislim, ta neka vlast. Vjerica Radeta: Evo upravo to pi{em kao pitawe. [ta mislite ko im je to dao? Imate li ideju? Milorad Gogi}: Ja sam ~uo, oni su dolazili u Zvornik. Gordana Pop-Lazi}: To su originalna dokumenta? Milorad Gogi}: Da. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, to je neko morao iz dr`avnih organa da da? Milorad Gogi}: Da. Tada je Zvornik bio centar javne bezbednosti, kao Bijeqina, sad vi{e nije, tada je bio centar Javne bezbednosti i onda su oni dolazili tamo, zna~i, ja sam imao informaciju da su dolazili, ne oni nego dolazili su neki ha{ki istra`iteqi i da su svu dokumentaciju dobili. Gordana Pop-Lazi}: Zna~i, dobili su iz Centra javne bezbednosti? Milorad Gogi}: Da, i uzeli su {ta im treba. Prakti~no oni su im dali sve na dlanu – uzmite. Ja sam onda pozvao na~elnika kada sam to saznao, do{ao sam i rekao sam, bio sam malo i bezobrazan, ne malo, nego rekao sam im – kakve ste to yukele, kako ste mogli da date, {to niste uni{tili, zapalili sve, nema. Pa, ka`e – ne mo`e se tako, ne mo`e da se uni{tava dokumentacija. ^uj ne mo`e. Mislim, tako je bilo. I on kao – zna{, moramo da imamo dokumentaciju. Prvo, kako smo vas anga`ovali, ko vas je pla}ao, zna{ sve to kao mora biti. Vjerica Radeta: Neka imaju oni, a {to su tako wima stavili sve na tacnu. Milorad Gogi}: Pa, oni su do{li i uzeli. Tamo je tad bilo vreme takvo, oni samo do|u i ka`u ni{ta da se ne dira i oni vr{e ispitivawe. Gordana Pop-Lazi}: Koliko je trajao taj prvi susret? Milorad Gogi}: Jedno tri, tri i po sata. Gordana Pop-Lazi}: I {ta su, uglavnom, pitali? Prvo mi recite u kom svojstvu su vas saslu{avali. Milorad Gogi}: Ovako, ja sam osumwi~eni za ratne zlo~ine, ali po komandnoj odgovornosti, kao {ef jedinice koja je po~inila mnoge zlo~ine. Vjerica Radeta: Da li su navodili koje i gde? Milorad Gogi}: Ne. Ja sam pitao. Ka`e ovako – ti si {ef, zna~i za tebe komandna odgovornost, nemamo mi ni{ta da ka`emo da imamo svedoka da je rekao da si ti nekoga ubio, silovao, zna~i nemamo to. Vjerica Radeta: A {ta je jedinica uradila? Milorad Gogi}: Zna~i, moji qudi su mu~ili, ubijali, silovali, i{li svaki dan u zatvore, tamo su mu~ili, tukli. Vjerica Radeta: Da li su rekli koji qudi i gde?
363

Milorad Gogi}: Oni imaju spisak, vadio je on. Oni imaju spisak imena, daju mi drugi spisak, original nisu dali meni, Brko, Rogowa, nadimci. Ima nekih 17 qudi na spisku. To su tvoji qudi, ja ka`em – nisu moji qudi. Pa, ka`e – nama su rekli da su to ve}inom tvoji qudi. Rekoh – jesu, ali nisu svi. Zna~i, ovog ne znam, ovog ne znam, pa sam izbacio neke, tu je bilo 10 mojih qudi na spisku. I po nadimcima. Ka`e – mi ne znamo sad ko je ta~no sa ovog spiska na ovom, ali nije to problem da se sazna, recimo pi{e – Brko Ma~ak, da mi saznamo ko je Brko Ma~ak, ne znaju ta~no ko je ko, ali sazna}e to, nije problem. Zna~i, deset mojih qudi su oni ozna~ili kao qude protiv kojih oni imaju izjave svedoka da su po~inili neka dela, da su dolazili u zatvor, da su tukli, maltretirali, mu~ili, izvodili, ubijali i sva{ta. Vjerica Radeta: Da li su spomiwali lokalitete? Milorad Gogi}: Pa, dole Arhos, ^elopek, Novi Izvor, Ciglana i tako to, u principu da. Pitali su me za te logore, zatvore, ja ka`em – ja uop{te ne znam da su bili zatvori. Ne znam, mislim znam, ali ja nikada nisam oti{ao u te zatvore, zna~i nikada nisam u{ao. U autu sam bio, ali nikada nisam u{ao tamo gde su zatvorenici. Zna~i, ja ne znam stvarno. Ja sam to, normalno, negirao da ne znam da su postojali zatvori. – Kako, pa to svi znaju. Pa ja nikada nisam bio. Pa ka`e – kako nisi ti bio, tvoji su qudi svaki dan bili? Ka`em – ja ne znam, ni to ne znam da su bili moji qudi. Vjerica Radeta: Da li su u tom prvom razgovoru spomiwali [e{eqa? Milorad Gogi}: Da, evo ovako su kazali. Prvo su pitali – otkud mi iz Loznice u Zvorniku. Ja ka`em – znate kako, mi smo tu Loznica–Zvornik, to je blizu. Mene je pozvao moj drug Marko Peji}, on je sad pokojni, tada je on bio Arkanov zamenik, a ina~e bio je major u Gardi. On me je pozvao, pitao, treba mu pomo} za Zvornik, imam li ja neku ekipu qudi. Ja sam, normalno, rekao da imam, sakupio sam qude i doveo, jer ja sam rekao da sam ja te qude sakupio, da su to moji qudi, moji drugovi, moji prijateqi koje sam ja doveo, ja sam bio wima {ef. Zna~i, tako sam ja rekao da sam ja sakupio qude, doveo ih tamo i stavio se pod Arkanovu komandu. Ja sam bio tada, zna~i, kapetan u Arkanovoj gardi, imao sam ~in i bili smo, zna~i, pod wihovom komandom, Arkanovom i Pejinom. Peja je vodio sve uglavnom, a Arkan je bio komandant, ali Arkan nije mogao, nije preuzeo vo|ewe jedinice. I, to sam ve} rekao – odakle smo mi tamo. Mi imamo informacije, nama su qudi rekli da ste vi radikali. Rekoh – ne, ja nikada nisam bio radikal, nikada ~lan stranke, nikada, zna~i, ni ja ni moji qudi. Mo`da je neko od wih bio ~lan stranke, ali ja kada sam wih doveo, ja sam rekao da ovde nema politike i stranke, ovde si da se bori{ za Srbiju i za srpske interese i za srpski narod, a politika nas ne interesuje, mo`e{ biti i demokrata, uop{te me ne interesuje. Ja sam to odmah rekao mojim qudima i to je ta~no. Ja sam im to rekao da mene ne interesuje ko za koga glasa, ko koga voli, mene interesuje da radi{ ono {to ti ja ka`em. Po{to je u Gardi kod Arkana bilo tako, disciplina neka malo ja~a, ja sam to dr`ao isto. Zna~i, moje nare|ewe je moralo da se
364

po{tuje, moje nare|ewe je bilo zakon, ono {to ja naredim to je moralo da se uradi. Ne{to {to uradite, zna~i, mimo mene, to je va{ problem, svako odgovara za sebe. Ja ne mogu da budem sa svima u gradu, recimo na jednom kraju grada sam ja, neko na drugom kraju uradi ne{to, u drugom selu nekom, ne mogu ja znati, a bez mog nare|ewa. Zna~i, ja sam to wima rekao, mojim qudima kada sam ih tamo doveo. Ja sam wima rekao, tako, tako, tako. Oni su onda potencirali da oni znaju da smo mi radikali. Ja sam odmah rekao da to nije ta~no – kako mo`ete vi da iznosite jednu stvar, ko to mo`e da potvrdi? Zna~i, mo`e da pri~a ko ho}e, ali ja znam da sam do{ao i ko sam ja. Kao da sam ja naivan da vam ka`em odakle ja tu u Zvorniku. Gordana Pop-Lazi}: A da li su vas pitali da li ste spremni da svedo~ite u Hagu protiv Vojislava [e{eqa? Milorad Gogi}: Ne, ne protiv Vojislava [e{eqa, tada nisu oni ni planirali Vojislava [e{eqa da optu`e. Gordana Pop-Lazi}: Nego Milo{evi}a? Milorad Gogi}: Samo su me pitali da li sam ja spreman