ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

POTREBE ZA ENERGIJOM Sve toplotne i termodifuzine tehnološke operacije zahtevaju dovođenje određene količine toplote u proces. Ova količina toplote mora da se generiše iz nekog energetskog izvora. Sve mehaničke tehnološke operacije zahtevaju dovođenje određene količine mehaničke energije u proces. Mehanička energija se dobija transformacijom električne energije (elektromotori) ili nekog drugog vida energije (SUS motor, vetrenjače, vodenice i dr). U hidrauličkim tehnološkim operacijama koristi se fluidna energija – energija strujanja fluida. Ova energija predaje se fluidu u radnim hidrauličnim mašinama. U nekim specifičnim procesima može se koristiti direktno električna energija za iniciranje ili katalizu hemijskih ili nekih drugih procesa. Postoje primeri u savremenim tehnologijama gde se direktno koristi svetlosna energija, energija ultrazvuka (mehanička energije), mikrotalasno zračenje (elektromagnetna energija), infracrveno zračenje (elektromagnetni talas → toplotna energija) i dr. To, praktično, znači da za različite tehnološke operacije ili kompletene tehnologije postoji potreba za veoma različitim vidovima energije. Gotovo sve tehnološke operacije su “potrošači energije”.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Savremene ekonomije u svetu veoma su zavisne od potrošnje energije u proizvodnim procesima. ENERGETSKA ODRŽIVOST Energetska održivost tehnologija postaje sve važniji parametar pri vrednovanju poslovnih poduhvata. Šta je u stvari energetska održivost tehnologije? Energetski održive su one tehnologije koje obezbeđuju jednak kvalitet proizvoda, a pri tome koriste manje količine energije od konkurentnih tehnologija, sa jedne strane, i koriste u većoj meri obnovljive izvore energije od konkurentnih tehnologija, sa druge strane. Jedan od glavnih ciljeva unapređenja tehnologija , pored povišenja kvaliteta je u domenu energetskih racionalizacija i to: 1. Povećanje energetske efikasnosti i 2. Povećanje energetske nezavinosti (autonomnosti, samodovoljnosti i dr).

jer je manje zavisan od promenljive vlažnosti poljoprivrednih proizvoda. Ekpert eventualno treba da proceni stanje postojeće termoizolacije.promena tehnologije. dovode do najbrže otplativosti investicije. To znači da je potrošnja energije nepotrebno visoka i da uzrokuje visku cenu proizvoda.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Energetska efikasnost vrednuje se specifičnim utroškom energije po jedinici mase proizvoda ili po jedinici mase koja je cilj konkretne tehnološke operacije. od prve zamisli. koja je dotrajala ili zastarela u pogledu energetske efikasnosti. a može da se iskazuje i specifična potrošnja toplotne energije po jedinici mase osušenog materijala. 3. menjau se i delovi energestke opreme. Izračunava se period otplate investicije dimičkim modelima (uzma se u obzir inflacija i kamata na uložena sredstva). Manje popravke u cilju smanjenja emisije toplote u okolinu. popravku ili poboljšanje termoizolacione zaštite. O energetskoj efikasnosti mora se voditi računa u svim etapama poslovnog poduhvata. Rekonstrukcija energetske logistike. ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U cilju poboljšanja energetske efikasnosti vež izgrađenih postrojenja mogu se preduzimati različite mere: 1. Čest je slučaj da najveća novčana ulaganja . Pored poboljšanja termoizolacije. U ovom konkretnom slučaju prvi način je pogodniji za vrednovanje. Potrebno je angađovati specijalizovanu firmu za ove poslove i obaviti radove. U praksi postoji veliki broj postrojenja koja su ranije izgrašena. Ova mera se može realizovati i bez usluga eksperata. praktično. Preduslov za ovakav zahvat je opsežna i celovita ekpertiza. Ta mera obićno podrazumeva zamenu. Nakon izrade projekta rekonstrukcije menjajuu se: koncept tehnologije. samim tim proizvodnja postaje neodrživa. specifični poslovni plan. Na primer. tehnološka oprema. Ona se izvodi na bazi energetske analize primenjene tehnologije. Pre svakog od ovih poduhvata obavezna je izrada ekonomske anlize. Ovaj zahvat se obično primenjuje kada u svetu već postoje rešenja nove energetski racionalnije tehnologije. energetska oprema i energetska distribuciona mreža. za analizu mogućnosti smanjenja utroška energije moraju se angažovati eksperti. Promena tehnologije je najradikalnija intervencija. Naravno. Potrebno je predvideti visinu novčanih ulaganja i izračunati uštede koje će se postići. preko projektovanja do ekspolatacije proizvodnog sistema. u procesu sušenja vrednuje se specifična potrošnja toplotne energije po jedinici mase isparene vlage iz proizvoda. a čija je nergetska efiksnost veoma niska. 2. Zadatak menadžera je da analiziraju potrošnju energije i da je upoređuju sa sličnim savremenijim postrojenjima. To je. .

Pored izraza energetska nezavisnost u literaturi se za ovaj pojam sreću nazivi energetska samodovoljnost ili energetska autonomija. mazut itd. Dakle. energija vetra i sl. u najvećem broju slučajeva mora se računati na kupovinu energenta: električne energije i raznih vrsta goriva.) . tečni naftni derivati (ulja za loženje. Što je udeo sopstvenog energetskog resursa ili obnovljive energije iz okoline veći to je tehnologija energetski održivija. tečni naftni gas.) ugalj. geotermalna energija i td.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Energetska nezavisnost se. u većini slučajeva. Stepen energetske nezavisnosti moće se iskazati na sledeći način: η= ES EU Gde su: η − stepen energetske efikasnosti. biljno ulje. biljna goriva za motorni pogon drvo. Održive tehnologije budućnosti u ruralnim sredinama moraju da se oslanjaju u što većoj meri na energente iz svoje okoline i na obnovljive izvore energije. ES – energija iz sopstvenih ili obnovljivih izvora energije upotrebljena u preduzeću i EU – ukupna potrošnja energije. U obnovljive izvore energije koji se koriste za potrebe tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda spadaju: spadaju: biogorivo (biomasa). sunčeva (solarna) energija. ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ENERGETSKI IZVORI Za potrebe tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda koriste se sledeći neobnovljivi izvori energije: prirodni gas. ne može postići u celosti. odosno ona je manje zavisna od čestih tržišnih poremećaja. električna energija dobijena sagorevanjem goriva koja spadaju u neobnovljive izvore energije. biogas i električna energija dobijena od obnovljivih izvora energije (vodena snaga.

uglavnom. Obračun potrošnje obavlja se očitavanjem električnog brojila. Meri se utrošak u normalnim metarima kubnim (nm3). prašina. transformatori i mreža niskog napona. Tečni naftni gas (propan-butan) isporučuje su železničkim i kamionskim cisternama. . sa jedne strane. Obračun utroška obavlja se na bazi plombiranih merila kod potrošača. Prirodni gas distribuira se kroz cevnu mrežu. sekundarni i tercijalni gasovodi. U slučaju trofaznog sistema napon između faza je 380 V. Evropski sistem niskog napona je 220 V (napon) i 50 Hz (frekvencija). Svi manji potrošači električne energije povezuju se.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Sistemi distribucije energenata Zbog različitosti energenata sistemi njihove distribucije su se razvijali tako da udovolje potrebama potrošača i po ceni i po mestu isporuke. a veći (preko 2 kW) obično koriste trofaznu struju. i da zadovolje isporučioce u pogledu njihove zarade. ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Sistemi distribucije energenata Tečna goriva isporučuju se cisternama. Obračunava se u kg. Ugalj se od rudnika distribuira železničkim i kamionskim transportom u različitim standardizovanim granulacijama (komad. sa druge strane. Jedinica obračuna je kg (ili t) Drvo kao energent isporučuje se u zapreminskim jedinicama m3. Električna energija isporučuje se pomoću distributivne mreže koju sačinjavaju dalekovodi viskog napona. to znači i da potrošač mora imati adekvatno skladište. To je jedinica količine gasa (ne zapremine). tako da treba racionalno koristiti električnu energiju. Zapremina se meri u naslaganom stanju. cisternama kontejnerima i bocama. orah. pasulj. Postoje magistralni. briket i sl). Pri tome postoje i olakšice i penali. na monofazne priključke.

koristi u velikim hidrolektranama za proizvodnju električne energija. uz plaćanje državi.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Sistemi distribucije energenata Geotermalna energija isporučuje se kao topla voda dobijena iz ležišta u dubini zemlje. najčešće stajnjaka i različitog biološkog otpada. koriste hidroenergiju za pogom mlinskog kamena. Koristi se za pogon Oto motora. Sa aspekta ekotruizma intresentna su vodenice. na temperaturi koja je karakteristika kokretnog izvorišta. preko balirane mase do energetskih briketa. biodizel i bioetanol. u Srbiji. uglavnom se. Postoje dva načina korišćenja geotermalne vode. mada i ova oblast u razvijenim zemljama regulisanja je koncesijama (slično kao geotermalna energija). Prvi i pogodniji način je kupovina prava koncesije na geotermalni izvor na određeni period. Bioetanol se proizvodi alkoholnim vrenjem iz biomaterijala koji sadrže skrob ili šećer. a koristi se u dizel motorima. ali se ne isplati ako su transporti dugački. Potencijalna energija vodotokova. Biomasa za sagorevanje je i tržišna roba. Očekuje se da perspektivno bude dosta malih hidroelektrana. Biodizel se proizvodi od biljnog ulja specijalnim postupkom.To znači. One. . Pored toga vetrenjače se mogu direktno koristiti za pogon bunarskih pumpi. Biomasa kao gorivo za sagorevanje dostupna je u poljoprivredi i šumarstvu. Energija vetra je besplatna. U ovom slučaju cena zavisi od temperature. ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Sistemi distribucije energeneta Biljno ulje se. nije potpuno pravno regulisano. Drugi način je kupovina tople vode po cenovniku isporučioca. Sa aspekta agroturizma interesentno je korišćenje vetrenjača za pogon tradicionalnih mlinova u Vojvodini. uglavnom u brdsko-planinskom području. Ona se može isporučivati po sistemu “franko njiva” (preuzimanje na njivi – to znači kupac je sam prikuplja i transportuje za svoje potrebe). takođe. na primer 20 godina. Biogas se dobija anaerobnom fermentacijom biomaterijala. Motorna goriva iz biomase su. da se putem javnog nadmetanja. za sada. Bioenergija se može koristiti u različitim oblicima i na različite načine. ostvaruje pravo korišćenja. Solarna energija je besplatna i na raspolaganju je tokom zračenja Sunca. takođe. najćešće. Pitanje korišđenja hidroenergija u Srbiji. može koristiti kao gorivo za sagorevanje u ložištima.

u nekim slučajevima i sumpora. Kod goriva koja sadrže mineralne materije pojavljuje se pepeo. vodonika.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE GORIVA I SAGOREVANJE Goriva su materije koje u sebi sadrže hemijsku energiju u vezanom stanju. Goriva mogu biti u čvrstom. Donja toplotna moć goriva je ona količina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju jedinice mase ili količine goriva. U nekim literaturnim izvorima toplotna moć naziva se i toplotna vrednost. Sastav je bitan za stehiometriju sagorevanja. Hemijske i toplotne osobine pepela su važne za izbor tipa ložišta i režima sagorevanja Važna osobina goriva je njegov sastav. . Butan C4H10 Kiseonik O2 ta Toplo Voda (vodena para) H2O Ugljen-dioksid CO2 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Donja toplotna moć je bitna za praksu i ona je jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta goriva. Hemijskom reakcijom ugljenika. proces sagorevanja je transformacija hemijske u toplotnu energiju. Prisustvo sumpora nije povoljno jer se njegovim sagorevanjem dobijaju sumporni oksidi. Ove kiseline su veoma korozivne. Prema tome. sa kiseonikom ta energija se oslobađa. kao ostatak na kraju sagorevanja. tečnom i gasovitom stanju. a da pri tom vodena para nastala pri sagorevanju ostane u parnom stanju u smeši produkata sagorevanja. Materije koje veoma burno (trenutno) sagorevaju nisu goriva nego su eksplozivi. čijom reakcijom sa vlagom nastaju sumporna i sumporasta kiselina.

biomasa. .000 15.000-12. Kao buduća članice EU moramo računati na obaveze koje je EU preuzela prihvatanjem Kjoto prtokola. Naime. šumarstvo. To će u bliskoj budućnosti biti i naše obaveze.500 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Obnovljivi izvori energije su oni čije korišćenje ne utiču na smanjenje energetskih rezervi na Zemlji.) (w = 10%) Granjevine voća.energija vodotokova na kopnu i energija plime i oseke.000 23. posledica solarnog zračenja.000 31.500 15. grožđa i šume (w = 20%) Ljuska suncokreta (w = 10%) Jedinica kJ/kg kJ/kg kJ/nm3 kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/nm3 kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/kg kJ/kg Približna vrednost 42. To su: .500 14. Strujanje vaduha – vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na različitim mestima ka posledica solranog zračenja. praktično. . 2010. kao i plima i oseka su.solarna energija.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE DONJA TOPLOTNA MOĆ NEKIH GORIVA Vrsta goriva Ulje za loženje („lož ulje”) Mazut Prirodni gas Tečni naftni gas („propan-butan”) Lignit Mrki ugalj Biljno ulja Biogas Slama pšenice i ječma (w = 14%) Sojina slama (w = 10%) Oklasak kukuruza (kočanka. Ovi izvori energije obnavljaju se periodično. takođe.000 13. Kruženje vode u prirodi. mora dostići 12% u EU.000-24. čoka.energija vetra i . biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije.000 14.000 36.000 44.000 7. Posmatrajući suštinu ovih izvora vidi se da su ovi izvori.000 16.. Ukupni udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji. samo modaliteti solarne energije.000 40.. Zbog ogromne količine energije koju Sunce zrači i perioda njegovog života može se smatrati da će dozračivanje energije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta naše civilizacije.000-35. čutka. . uključujiući sve njene modalitete (poljoprivreda.

Uređaji mogu biti veoma mali (portabl) do ogromnih elektroenergetskih postrojenja koji generišu električnu energiju za potrebe tržišnih distributivnih mreža.Globalna ekološka zaštita planete Zemlje. Generisanje toplotne energije.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Razlozi potrebe povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji su: .Sve veći nedostatak fosilnih goriva. . .Nešto veće cene investicione opreme.Složenija tehnička eksploatacija sistema (naročito kada se koristi biomasa).Niži energetski potencijal i . . . u električnu energiju.Lokalna ekološka zaštita.Energetska nezavisnost i dr. Ovi uređaji transformišu elektromagnetene talase. Generisanje električne energije i 2. sunce . ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE SOLARNA ENERGIJA Dva osnovna načina korišćenja solarne ernergije su: 1.Spora otplativost investicije. . Generisanje eletrične energije obavlja se pomoću fotonaponskih solarnih ćelija. koji dolaze od Sunca. Nedostaci: .

624 ogledala . Generisanje električne energije može se obaviti i posredno zagrevanjem i isparavanjem vode u koncentrisanim solarnim kolektorima. Koncentrisani solarni kolektori su konstruisani tako da su im je površina pravilno zakrivljena. a od nje se odbijaju zraci ka žiži u kojoj se nalazi cev ili posuda sa vodom. Voda isparava. para se još oregreva i ide ka parnoj turbina koja pokreće električni generator.SOLARNA ENERGIJA Pogon pumpe pomoću solarne Generisanje električne energije veće snage “Solarni punjač” za mobilni telefon Solarni avion ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE SOLARNA ENERGIJA Prijemnici solarne energije nazivaju se i solarni kolektori.

Ovi sistemi se koriste za zagrevanje vode ili vazduha. koji je izgrađen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. sopstvene konstrukcije. Najčešći slučaj zagrevanja vode je za potrebe grejanja objekata ili zagrevanja sanitarne vode. Koncentrisani solarni kolektori mogu poslužiti da se proizvede vodena para. a namenjen je za sušenje voća. . Desno je prikazan originalni polukoncentrisani solarni zagrejač vazduha. Ali. ne postojanje stabilne energetske politike uslovilo je skromni obim konverzije ove vrste energije. Najjednostavniji način zagrevanja vazduha je prikazan na slici levo. ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE SOLARNA ENERGIJA Vazduh se u solarnim kolektorima zagreva za potrebe solarnih sušara. koja je tamna sa mikroneravninama (“mat”). Kroz ovu cev struji vazduh koji se zagreva i odlazi ka sušari.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE SOLARNA ENERGIJA Generisanje toplotne energije prisutno je u domaćoj već trideset godina. Solarni zraci prvo prolaze kroz prozirnu ravan (najčešće staklo) i dospevaju na apsorpcionu površinu. Vazduh struji kroz prostor između stakla i apsorpcione površine preuzimajući toplotu od nje konvekcijom. Solarni zraci dospevaju na sinusoidalnu površinu od koje se odbijaju i usmeravaju na orebrenu elastičnu cev od plastike (niska cena). Dozračena energija od Sunca “upija” se pomoću apsorbera i prelazi u vodu koja se kreće kroz cevi.

slama strnih žita.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Biomasa – Kruženje ugljenika u prirodi ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Biomasa . .briketi biomase. .briketi biomase.slama soje..drvo. .oklasak kukuruza. .oklasak kukuruza.drvo. 1 Vrsta i namena uređaja (postrojenja) -grupePeći za lokalno zagrevanje stambenih i drugih objekata Toplotni učinak snaga (kW) do 10 Vrsta goriva 2 Toplovodni kotlovi za etažno zagrevanje individualnih stambenih i drugih objekata 30-70 3 4 Generatori toplog vazduha (termogeni . . . .slama strnih žita.slama strnih žita.. . . .granjevine.granjevine. . .oklasak kukuruza. .slama soje. . .slama soje.drvo. . . . zaštićeni prostor i sl) i za pripremu vazduha za indirektno sušenje Generatori mešavine produkata sagorevanja namenjeni za pripremu vazduha za drektno sušenje 50 200 50 500 .drvo.briketi biomase...oklasak kukuruza.slama strnih žita. .zagejači vazduha) namenjeni za lokalno zagrevanje pojedinačnih prostora (radionice.slama soje.briketi od biomase. j i .granjevine... br. . .sagorevanje Tabela 1: Karakteristične grupe mogućih korisnika biomase kao goriva Red. .

granjevine.oklasak kukuruza. . stočarskih farmi i zaštićenog prostora većeg toplotnog učinka Kotlovnice većeg učinka namenjeni za sušenje.granjevina voćarstva i šumarstva .drvo.slama strnih žita i soje.granjevine voćnjaka i šuma 6 100 500 7 500 1000 8 500 1000 preko 1000 preko 1000 9 10 PRIMENA BIOMASE U SUŠENJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA MODEL .slama soje i strnih žita . . .orezine vinograda . . . . . . SUŠENJE.sagorevanje Tabela 1: Karakteristične grupe mogućih korisnika biomase kao goriva .slama strnih žita i soje.nastavak 5.KOTLOVNICA NA BIOMASU (ZAGERVANJE. Generatori mešavine produkata sagorevanja namenjeni za pripremu vazduha za drektno sušenje Toplovodni kotlovi za etažno zagrevanje objekata ekonomskog dvorišta poljoprivrednih i drugih manjih preduzeća na selu manjeg toplotnog učinka Generatori toplog vazduha (termogeni zagejači vazduha) namenjeni za lokalno zagrevanje pojedinačnih prostora (radionice. .bale slame.granjevine. .bale slame strnih žita i soje. zagrevanje većih farmi i zaštićenog prostora Ložišta namenjena za sušare poljoprivrednih proizvoda 50 500 .sređena granjevina voćar.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Biomasa .drvo.bale orezina vinogradarstva. .briketi biomase. .oklasak kukurza.oklasak kukuruza.granjevine voćarstava i šumarstva .. .. TEHNOLOŠKE POTREBE) . zaštićeni prostor i sl) i za pripremu vazduha za indrektno sušenje Toplovodni kotlovi za etažno zagrevanje objekata ekonomskog dvorišta poljoprivrednih i drugih manjih preduzeća na selu.balirane orezine vinogradarstva ..briketi od bomase .. . .balirana slama .briketi biomase.

Biodizel se proizvodi od biljnih ulja. ali to nije ekonomski isplativo. Poljoprivredni proizvodi kao sirovine za proizvodnju biodizela u domaćim uslovima su pre svega uljana repica i soja.Primer budućih održivih tehnologija Sušenje zrnastih merkantilnih poljoprivrednih proizvoda Kotao na biomasu ili ložište na miomasu Biogorivo Toplotna energija vrela voda/vodena para zagrejan vazduh Mala sušara za zrno do 5 t/h kukuruza (32→14%) Potrebno je oko 350-400 g biomase za odvođenje 1 kg vlage iz zrna Ili ~90 g biomase po 1 za sušenje 1 kg zrna kukuruza (svedeno na osušeno zrno) (u slučaju 32→14%) ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Biomasa – tečna goriva Biomasa je i sirovina za proizvodnju tečnih goriva. Ako biodizel nije saglasan sa standardima može se desiti da se hvariše motor. Osobine ovih goriva moraju zadovoljiti propisane standarde. pre svega za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. uglavnom od šećerne trske. Bioetanol zamenjuje motorne benzine u Oto motorima. Za proizvodnju bioteanola koriste se poljoprivredni proizvodi koji sadrže dovoljne količine šećera ili skroba. specijalnim postupkom u cilju dobijanja osobina koje su slične minerlnim dizel gorivima. Akloholnim vrenjem skrob i šećer transformišu se u etilalkohol. Proizvodnja biodizela sve više se širi u Evropi. Koristi se i suncokret. gde se on proizvodi. To je ustvari metil alkohol dobijen alkoholnim vrenjem uz prisustvo odgovarajućih mikroorganizama (mikrobiološki proces). Bioetanol. Najveći proizvođač biotenaola je Brazil. Proizvode se dve vrste motornih biogoriva: 1. a bioetanola u Americi. . Biodizel i 2.

kontinualna potrošnja gasa tokom godine. proizvodnja energije (obnovljiv izvor) i proizvodnja kvalitetnog supstrata. Proizvodnjom biogasa rešavaju se tri važna pitanja: ekološki prihvatljiva obrada stajnjaka. organski otpad iz restorana i sl. Rezervoari promenljive zapremine . Biomasa – tečna goriva Fabrika za proizvodnju bioetanola u Nemčkoj etanol = metil-alkohol C2H5OH ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Biomasa – biogas Anaerobna fermentacija organskog otpada: stajnjak. ."peglanje potrošnje“. Toplotna energija dobija se u kotlovima u kojima se sagoreva biogas a električna se dobija iz elektrogeneratora koga pokreće motor SUS na biogas. nuzprodukti u prehrambenim tehnologijama. kao deo fabrike ulja. Ne mogu se skladištiti veće količine gasa (potrebni su veoma visoki pritisci za utečnjavanje). Sastavljen je od ugljen-dioksida i metana.ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Pogon za proizvodnju biodizel u Šidu. Sušare nisu adekvatni potrošači. U novije vreme obično se grade kogenerativna postrojenja postrojenja u kojima se generišu dve ili više vrsta energije. U ovom slučaju obično su to toplotna i električna energija. Zahtev za potrošnju .

21. 25. clover Biogas Gas Methanisation Fischer-Tropsch Fuels Model raznovrsnog korišćenja obnovljivih izvora nergije koji se razvija u gradiću Güssing – Austrija (prestižni evropski projekt) Ovaj slajd se koristi odobrenjem autora (Christian Keglovits) Pitanja: 1. 17. 2. Kako se ditribuira električna energija? Kako se distribuiraju tečna goriva? Kako se distribuira ugalj? Kako se distribuira tečni naftni gas? Kako se distribuira prirodni gas? Šta je gorivo? Šta je donja toplotna moć goriva? Kolika je toplotna moć pšenične slame? Kolika je toplotna moć priridnog gasa? Zašto je biomasa obnovljiv izvor energije? Koji su glavni razlozi zbog kojih treba više koristiti obnovljive izvore energije? Navedite dva načina korišćenja solarne energije. Navedite bar 4 obnovljiva izvora energije. Štaje to koncentrisani solarni kolektor? Koje elemente sadrži solarni kolektor za grejanje tople vode? Kako su konstruisani solarni kolektori za zagrevanje vazduha? Navedite bar tri uređaja za korišćenje biomase kao goriva. Šta su energetski održive tehnologije? Šta su glavni ciljevi unapređenja tehnologija u energetskom domenu? Šta je energetska efikasnost? Koje mere se preduzimaju u cilju povećanja energetske efikasnosti? Kako se izražava stepen energetske nezavisnosti? Navedite bar 4 neobnovljiva izvora energije. 26. 4. 10. 15. 11. 19. Koje vrste tečnih goriva se proizvode iz biomase? Šta je biodizel? Šta je bioetanol? Od čega i kako se dobija biogas? . 13. 18. 6. 5. 7. 3. 23. 20. corn. 16. 27. 14. 12. 8. 9.Resources Sun Conversion technologies Photovoltaics National grid District heating grid Forms of energy Heating / Cooling Solar plant Biomass combustion Pyroforce Gas Waste wood Electricity Gas Engine Steam Turbine Gas Saw dust Biomass combustion Thermal gasification Steam Wood chips Gas Gas Engine Fuel Cell Gras. 24. 22.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful