ORGANSKA KEMIJA

Lavoslav Ruţička 1887-1976

Vladimir Prelog
1906-1998

Ugljikovodici – grupa organskih spojeva koji u strukturi sadrţe samo ugljik i vodik
ALKANI CnH2n+2
- glavni izvor alkana je prirodni plin i nafta

Metan (CH4) - nastavak an

Etan (CH3-CH3)

Propan (CH3- CH2 – CH3

Butan CH3- CH2 – CH2 – CH3

Pentan CH3 – CH2 – CH2 – CH2 – CH3

Postoje 3 izomera pentana i 6 izomera heksana
Pentan CH3 – CH2 – CH2 – CH2 – CH3

Izopentan (2 – metil – butan)

Strukturni izomeri – spojevi iste molekulske formule ali različitog međusobnog povezivanja atoma u molekuli

Neopentan (2,2 – dimetil – propan)

Nomenklatura
- alkani imaju nazive koji se dobivaju dodavanjem nastavka an korijenu koji označuje broj ugljikovih atoma u spoju.
Naziv spoja se dobije na sljedeći naćin:
a) odabere se najdulji lanac ugljikovih atoma u molekuli, b) slijedi nazivanje alkilnih skupina koje su vezane na odabrani lanac
- naziv alkilne skupine dobiva se dodatkom nastavka il korijenu naziva koji označuje broj ugljikovih atoma u alkilnoj skupini
Nazivi alkilnih skupina Broj C atoma 1 2 3 4 5 Naziv alkilne skupine Strukturna formula metil etil propil butil pentil CH3CH3- CH2 – CH3- CH2 – CH2 – CH3 – CH2 – CH2 – CH2 – CH3 – CH2 – CH2 – CH2CH2 – –

-

broj istovrsnih alkilnih skupina u spoju označava se prefiksom: di- za dvije skupine tri- za tri skupine tetra- za četiri skupine penta- za pet skupina c) da bi se odredio poloţaj alkilnih skupina na osnovnom lancu odrede se redni brojevi pojedinih C-atoma, tako da alkilne skupine imaju poloţaj na što niţem rednom broju - poloţaj alkilne skupine na glavnom lancu označuju se u nazivu brojkom.

2,3,5 - trimetilheksan

2,3,5 – trimetil – 4 - propilheptan

Svojstva alkana

- alkani su nepolarni spojevi dobro topljivi u nepolarnim otapalima, a netopljivi u vodi, - alkani imaju najniţa vrelišta, odnosno tališta od svih organskih spojeva slične relativne molekulske mase – nema međusobnih dipol – dipol privlačenja, a ne mogu se povezivati ni vodikovom vezom, slabe Van der Waalsove sile.

- kemijski su vrlo slabo aktivni zbog čega se još zovu i PARAFINI.

OKSIDACIJA
CnH2n+2 + ((3n+1)/2)O2 nCO2 + (n+1)H2O + E

CH3 – CH2 – CH3 + 5O2
HALOGENIRANJE

3CO2 + 4H2O

ΔrH = - 2230kJmol-1

- izlaganjem smjese alkana i klora UV – zračenju dolazi do reakcije halogeniranja CH3Cl KLORMETAN
CH4 + Cl2 CH2Cl2 DIKLORMETAN

CHCl3
CCl4

TRIKLORMETAN (KLOROFORM)
TETRAKLORMETAN

NAFTA – prirodni izvor ugljikovodika - organskog porijekla, sadrţi razgradne produkte
klorofila i hema

Zemni plin – odlični izvor ALKANA

Ugljikovodici
Metan Etan Propan Butan Viši ugljikovodici

% sastav
82 10 4 2 2

ALKENI CnH2n
- nezasićeni ugljikovodici, OLEFINI, u svojoj strukturi imaju jednu ili više dvostrukih veza

- prirodni spojevi koji sadrţe dvostruku vezu: Izoprenoidi Lipidi Nezasićene masne kiseline itd.

Eten
Propen 1 – buten 1-penten

CH2= CH2
CH2=CH-CH3 CH2=CH-CH2-CH3 CH2=CH- CH2-CH2-CH3

NOMENKLATURA
- sistematski nazivi alkena dobivaju se tako da se na korijen doda nastavak en, a rednim brojem označi poloţaj dvostruke veze
Eten Propen 1 – buten 2 – buten 1-penten CH2= CH2 CH2=CH-CH3 CH2=CH-CH2-CH3 CH3 – CH=CH – CH3 CH2=CH- CH2-CH2-CH3

- lanac ugljikovodika numerira se tako da C – atom vezan na dvostruku vezu ima što manji redni broj 3
2 1

CH3CH2-CH=CH-CH2-CH2-CH3
3 - hepten

Nezasićene skupine: CH2=CHCH2=CH-CH2 Etenil (vinil) 2 – propenil (alil)
Fiziĉka svojstva alkena
- kao i kod alkana, prva četiri člana ove grupe spojeva, oni s najniţim molekulskim masama, na sobnoj temperaturi su plinovi, - vrelišta alkena su slična vrelištima alkana slične relativne molekulske mase

Stereokemija alkena
- geometrijska izomerija: CIS - TRANS CH3-CH=CH-CH3

cis-2-buten

trans-2-buten

- ova vrsta stereoizomera zove se cis-trans-izomeri, - kod alkena, kod kojih je dvostruka veza na kraju lanca ugljikovih atoma, nema mogućnosti da postojanja cis- i trans- izomera.

ETEN
- nastaje reakcijom eiminacije vode iz etanola

Alkeni su spojevi koji lako stupaju u reakcije s različitim reagensima, npr.: halogenovodicima (HX), halogenim elementima (X2), ozonom (O3), anorganskim kiselinama (H2SO4, HNO3) te raznim oksidacijskim (KMnO4) i redukcijskim (H2) sredstvima.

Reakcije adicije
Opći prikaz Adicija halogenovodika (HX) na alkene

1-propen

2-brompropan

Markovnikovo pravilo – u slučaju adicije molekule halogenovodika na dvostruku vezu, atom vodika će se vezati na ugljkov atom alkena koji ima više vodikovih atoma Reakcije oksidacije Vodena otopina KMnO4 oksidira alkene u GLIKOLE

+ MnO2 Eten
Glikol

Polimerizacija
Monomerne jedinice

Eten

Polietilen

m

Polivinilklorid
PVC

DIENI I POLIENI
- Ako u strukturi ugljikovodika dolaze dvije dvostruke veze - DIEN

1,3 - butadien Polieni – konjugirana dvostruka veza

CH3
Konjugirani dien Izorpen

ALKINI (CnH2n-2)
- nezasićeni ugljikovodici (alkini) imaju u strukturi trostruku vezu

Etin (acetilen)
Propin 1-butin 2-butin

H-C
CH3-C CH3-C

C-H
C-H C_H C-CH3

CH3-CH2-C

2-pentin
Acetilen Ca2+ (C C)2- + 2H2O C2 H2

CH3-C

C-CH2-CH3

H-C

C-H + Ca(OH)2

- je vrlo nestabilan spoj jer eksplodira pri udarcu uz raspadanje
2C + H2 + 234 kJ

- acetilen je slabo topljiv u vodi, a dobro u acetonu pod tlakom - gori svijetlim (vrućim) plamenom - u struji kisika postiţe se temperatura (2700 ˚C) koja se koristi za autogeno zavarivanje.
Reakcije adicije: a) adicija vodika (H2)

Pd
H-C C-H + 2H2 Etin CH3-CH3 Etan

b) adicija bromovodika (HBr)

heksin

2-bromheksen

2,2-dibromheksan

H-C

C-H + HOH

H+/Hg2+

H-C=C-H H OH

CH3-C=O H Etanal (acetaldehid)

c) adicija vode (H2O) – keto vinil-alkohol enolna izomerija

POLIMERIZACIJA Cu2Cl2 a) H H + H H CH2=CH-C C-H

vinilacetilen
b) H-C C-H

H-C
C-H

C-H

H-C

Benzen

ALKOHOLI
R-OH

Primarni alkohol
Sekundarni alkohol

R-CH2OH
R R-C-OH H R

Tercijarni alkohol

R-C-OH

R

CH3-OH CH3-CH2-OH CH3-CH2-CH2-OH CH3-CH2-CH2-OH OH
CH3CHCH3 CH3-CH-CH2-CH3 OH

Metanol Etanol Propanol 1-Butanol

Primarni alkoholi

2-propanol (izopropil alkohol) 2-butanol
Sekundarni alkoholi

CH3
H3C-C-OH CH3 2-metil-2-propanol (tert-butil-alkohol)
Tercijarni alkohol

FIZIĈKA SVOJSTVA ALKOHOLA
- vrelišta alkohola su mnogo viša od vrelišta alkana, alkil-halogenida ili alkena slične relativne molekulske mase, - relativno visoka vrelišta alkohola su posljedica nastajanja vodikovih veza među molekulama alkohola u tekućem stanju
- alkoholi manjih molekulskih masa su topljiviji u vodi, povećanjem molekulske mase topljivost u vodi se smanjuje Nomenklatura alkohola
- sistematski naziv alkohola se dobije dodatkom nastavka –ol nazivu osnovnog alkana, a poloţaj hidroksilne skupine označi se rednim brojem.

CH3-OH 1 2 3

Metanol

CH3-CH2-CH2-OH 1

Propanol

CH3-CH-CH3

2-propanol

OH

3 2 1 CH3-CH-CH2-OH

2-metil-1-propanol

Dobivanje alkohola a) REDUKCUIJA ALDEHIDA

H+ CH3-COH Etanal R-CH2OH Etanol

b) HIDROLIZA ESTERA

O CH3-C-O-CH2-CH3 + H3O+ Etil-acetat CH3-COOH + CH3-CH2-OH Octena kiselina Etanol

KEMIJSKA SVOJSTVA A) Eliminacija molekule vode
CH3-CH2-OH
Etanol Konc.H2SO4 175 °C

CH2=CH2 +H2O
Eten

B) Oksidacija
[O] - primarni alkoholi aldehidi

[O]
CH3-CH2-OH Etanol CH3COH Etanal

[O]

CH3COOH

Etanska kiselina, Octena kiselna

b) Sekundarni alkoholi

[O]

ketoni

O CH3-CH-CH3
OH 2-propanol

CrO3 H2SO4

CH3-C-CH3

Propanon

Oksidacija sekundarnih hidroksilnih skupina u biološkim sustavima: [O] CH3-CH-COOH CH3-C-COOH OH Mliječna kiselina + [2H] O

Pirogroţđana kiselina

Vaţni alkoholi METANOL CH3-OH – vrlo otrovan

Sljepoća i smrt

Oksidacija metanola u jetri: [O] CH3-OH H-COH

[O]

H-COOH Metanska kiselina

HO-COOH Karbonatna kiselina

Metanol

Metanal

CO2 + H2O

Etanol CH3-CH2-OH - nastaje fermentacijom šećera (voća i ţitarica), odnosno alkoholnim vrenjem,
C6H12O6
glukoza zimaza

2CH3-CH2-OH + CO2 Etanol
10-15 % otopina

- naknadnom destilacijom moguće je dobiti 96 % - tni alkohol

Alkoholna pića
VINO 10-20% Etanola ŢESTOKA PIĆA 35-50% Etanola PIVO 3-8% Etanola

70%-tni etanol – dezinfekcijsko sredstvo

ALDEHIDI I KETONI

R

R

R’

- za njih je karakteristična karbonilna skupina

Aldehidi

Metanal

Etanal

Propanal

Butanal

Ketoni

R

Propanon

2-pentanon

Primarni alkoholi

Aldehidi

Kraboksilne kiseline

CH3-CH2-OH Etanol

CH 3Etanal

CH3-CEtanska kiselina-octena kiselina

Sekundarni alkohol

Ketoni

CH3-

CH3

CH3

CH3

2-propanol

2-propanon

CH32-butanol

CH2-CH3

CH3-

CH2-CH3
2-butanon

Važni aldehidi i ketoni

FORMALDEHID – (Metanal) - plin iritirajućeg mirisa, topljiv u vodi,

- 40%-tna otopina FORMALIN – bakterocidno djelovanje.
ACETALALDEHID (Etanal) - plin iritirajućeg mirisa, - topljiv u vodi.

ACETON (Propanon) - bezbojna lako hlapljiva tekućina intenzivnog
- odlično otapalo za boje, gume lakove i dr.

mirisa, topljiva u vodi,

Fizička svojstva aldehida i ketona
- karbonilna skupina aldehida i ketona je polarizirana δδ+ - do te polarnosti dolazi zbog svojstva kiskova atoma da više privlači elektrone iz veze, - ta polarnost karbonilne skupine uzrokuje elektrostatske privlačne veze između molekula i stoga viša vrelišta i tališta aldehida i ketonau usporedbi s alkanima slične molekulske mase, - stvaranje vodikovih veza između molekula vode i kisikova atoma karbonilne skupine čini aldehide i ketone s manjim alkalnim skupinama dobro topljivim u vodi,

KARBOKSILNE KISELINE
- CO2H –

karboksilna skupina
Metanska kiselina (mravlja) – soli: formiati Etanska (octena) – soli: acetati Propanska (propionska) – soli: propionati Butanska (maslačna) – soli: butirati

H

O  CH3 — C—OH

ili

CH3—COOH

RCOOH

Nomenklatura karboksilnih kiselina
prema nazivu najduljeg lanca, a ugljikov atom karboksilne kiseline ima redni broj 1 - sistematski naziv po pravilima IUPAC-a karboksilna kiselina dobiva
HCOOH metanoati) CH3COOH etanoati) CH3CH2COOH propiopnati) CH3CH2CH2COOH Metanska kiselina (mravlja kiselina) (soli Etanska kiselina (octena kiselina) (soli Propanska kiselina (propionska kiselina) (soli Butanska kiselina (maslaĉna kiselina) (soli

butanoati)

CH3 | CH3 — CH—CH2 —COOH

2 – metilbutanska kiselina

Fiziĉke karakteristike karboksilnih kiselina
- na fizička svojstva karboksilnih kiselina znatno utječe polarnost O – H veze i mogućnost nastajanja vodikove veze

H H

H

- relativno visoka tališta i vrelišta karboksilnih kiselina, u usporedbi s ostalim organskim spojevima, mogu se pripisati nastajanju vodikovih veza, - vodikova veza doprinosi dobroj topljivosti karboksilnih kiselina u vodi, to se odnosi na sve kiseline s manjim brojem ugljikovih atoma, - što je ugljikovodični dio molekule veći, topljivost se smanjuje

Nastajanje karboksilnih kiselina
Oksidacijom alkena

Oksidacijom primarnih alkohola i aldehida

Oksidacijom alkilbeznena

Oksidacijom benzenskog prstena

Oksidacijom metil ketona

Tipične masne kiseline
HEKSADEKANSKA palmitinska kiselina Soli palmitati OKTADEKANSKA stearinska kiselina Soli stearati

u mastima i uljima

Vaţne monokarboksilne kiseline:
- mravlja kiselina (ubod mrava ili pčele) - octena kiselina – osnovna komponenta octa (4 – 5 % tna otopina) - maslačna kiselina oslobađa se kod hidrolitičkog kvarenja maslaca

Derivati karboksilnih kiselina
Acil-halogenidi X X = Cl,Br,I

CH3 – COCl

Acetil - klorid

Anhidrid karboksilne kiseline

H3C

CH3

Acetanhidrid

Amidi karboksilnih kiselina

Struktura

H – CONH2

Metanamid (formamid) (acetamid)

CH3 – CONH2 Etanamid

Esteri: karboksilna kiselna + alkohol

CH3 – COOH + CH3OH

O  CH3 – C – O – CH3 metil - etanoat

Hidroksikiseline
R – CH – C
OH O OH

CH2 –COOH glikolna kiselina (šećerna repa i nezrelo groţđe) OH
CH3 – CH – COOH OH mlijeĉna kiselina soli: laktati

Dobila je ime po kiselom mlijeku. Nastaje kao produkt fermentacije mliječnog šećera uz LACTOBACILLUS bakterije.
Nastaje u mišićima kao produkt razgradnje mišićnog glikogena, kod pretjerane fizičke aktivnosti.

Esteri
- esteri su organski spojevi nastali reakcijom između

alkohola i kiselina, - esteri nastali reakcijom s karboksilnim kiselinama imaju opću formulu RCOOR'. - ulja i masti su esteri koji sadrţe tri esterske skupine.

O  CH3 — C—O —CH3 Metil - etanoat

- zahvaljujući esterima cvijeće i voće ima ugodan miris i aromu

Nomenklatura estera - ime alkila iz alkohola - ime kiseline, tj. soli kiselina alkohol

O  metil CH3 — C—O —CH3 Etanoat metil-etanoat (IUPAC) acetat metil acetat (uobiĉajeno)

HCOOCH2CH3

etil metanoat

etil formiat
CH3CH2CH2 COOCH2CH3 etil butanoat etil butirat
Esterifikacija - reakcija karboksilne kiseline i alkohola O  CH3 — C—OH Octena kiselina H+ O  CH3 — C—O—CH2CH3 Etil-acetat

+ HO—CH2CH Etanol

+ H2O

- esteri se ne povezuju međusobno vodikovim vezama i radi toga imaju niţu temperaturu vrelišta nego karboksilne kiseline

Hidroliza estera - reakcija estera s vodom pri čemu nastaje karboksilna kiselina i alkohol
O  H — C—O—CH2CH3 Etil-formiat

+ H2O

O H+  H — C—OH
Mravlja kiselina

+ HO—CH2CH3 Etanol

Saponifikacija

-hidrolizom estera u jako luţnatom mediju (KOH, NaOH) nastaju sol karboksilne kiseline (sapuni) i alkohol
O  CH3C—OCH2CH3 Etil-acetat O  + NaOH CH3C—O– Na+ + sol karboksilne kiseline

HOCH2CH3 Etanol

AMINOKISELINE
- u svojoj strukturi imaju KARBOKSILNU i AMINO - skupinu O R – CH - C :NH2 OH

α - aminokiselina
- ti su spojevi bitni za sve oblike ţivota, ali ne toliko kao slobodne molekule, već kao polimeri koje nazivamo PROTEINI (bjelančevine) - proteini reguliraju metabolizam, sudjeluju u transportu kisika, imaju vaţnu ulogu u funkcioniranju ţivčanog sustava i kontrakciji mišića, glavni su potporni materijal organizma, sudjeluju u prijenosu genetičkih informacija itd.

- hidrolitičkom razgradnjom proteina dobije se smjesa AMINOKISELINA iz koje je izolirano 20 različitih aminokiselina (α – aminokiseline i L konfiguracije kiralnog C – atoma)
H I H2N—C —COOH I H Glicin (aminooctena kiselina) CH3 I H2N—C —COOH I H

Alanin
(α – aminopropionska kiselina)

Stereokemija aminokiselina
- sve prirodne α-aminokiseline, osim glicina, imaju asimetrični α-C-atom što znači da mogu postojati kao enantiomeri
d

* a-C-c

b
-s obzirom na asimetrični α-atom prirodne aminokiseline imaju L-konfiguraciju

H
H CH3 L-alanin CH3 D-alanin NH2

- stereokemija L-aminokiselina moţe se usporediti sa stereokemijom L-gliceraldehida

L-aminokiselina

L- gliceraldehid

Svojstva aminokiselina - aminokiseline se u vodenim otopinama ponašaju kao SLABE KISELINE i ·· SLABE BAZE zbog – COO- karboksilne skupine (kisela) i amino skupine –NH2 (bazična) - aminokiseline imaju mnoga svojstva koja nisu karakteristična za većinu organskih spojeva, npr. topljive su u vodi, a netopljive u organskim otapalima (eteru, alkoholu, benzenu) - talište im je vrlo visoko, oko 300 ˚C

-

-

fizička svojstva aminokiselina su sličnija fizičkim svojstvima ionskih spojeva (soli) nego kovalentnim molekulama to se moţe objasniti ako se struktura aminokiseline prikaţe kao dipolarni ion, koji moţe nastati tako da bazična α-amino-skupina preuzme proton kisele karboksilne skupine iste molekule tako nastaje dipolni ion:

dipolarni ion ―zwitter‖ ion -dipolarni ion miruje u električnom polju istosmjerne struje (izoelektriĉni pH).

Amfoternost aminokiselina
- amokiseline su spojevi koji mogu reagirati i kao kiseline i kao baze

+ HCl

+ Cl-

+ NaOH

+ Na+ + H2O

-aminokiselina u kiseloj otopini uzima proton kiselini dok u bazičnoj otopini daje proton bazi

- u kiseloj otopini dipolarni ion prelazi u pozitivno nabijenu molekulu, dok u bazičnoj otopini prelazi u negativno nabijenu molekulu

u kiseloj otopini Polipeptidi i proteini

dipolarni ion

u bazičnoj otopini

- kondenzacijom 2 aminokiseline (DIPEPTIDI), 3 aminokiseline (TRIPEPTIDI), polipeptidi itd.

Peptidna veza

Oleinska i elaidinska kiselina - prirodne nezasićene kiseline

CH3(CH2)7 - CH

CH – (CH2)7 - COOH

H

(CH2)7COOH
Oleinska kiselina (cis) Elaidinska kiselina (trans)

- oleinska kiselina zajedno s palmitinskom i stearinskom kiselinom dolazi u mastima i uljima

Polihidroksi spojevi
H H H
H Etilenglikol (1,2 – etandiol) O Oksidacija glikola H H H H H H O C-C Glioksal HO-CH2 - C H OH O H

HO-CH2 - C Glikoaldehid
O

Glikolna kiselina
O C–C

O

COOH-COOH OH Oksalna H H kiselina Glioksalna kiselina

Glicerol 1,2,3 - propantriol

Mast ili ulje
Triacilglicerol

Oksidacija
COH

COOH
[O]

[O]

Glicerol

Gliceraldehid
CH2-OH C=O CH2OH

Glicerinska kiselina

Dihidroksiaceton

Ketokiseline
CH3 – C - COOH CH2=C-COOH OH Pirogroţđana kiselina Enolni-oblik soli: PIRUVATI

O Pirogroţđana kiselina
Keto-oblik

- pirogroţđana kiselina u prirodi se javlja kao međuprodukt razgradnje UGLJIKOHIDRATA i PROTEINA.

CH3 – C – CH2 - COOH

O Acetooctena kiselina

Polikarboksilne kiseline
Dikarboksilne

Oksalna kiselina

Soli - oksalati

Malonska kiselina

Soli - malonati

Jantarna kiselina

Soli - sukcinati

Glutarna kiselina

Soli - glutarati

+ 2H2O

-OOC

– COO- + 2H3O+

Oksalna kiselina jedna je od najjačih organskih kiselina. Nalazi se u lišću povrća, rabarbare, rajčice itd. Oksidacijom oksalne kiseline nastaje mravlja kiselina i CO2 O [O] H-C + CO2 OH

Nezasićena etilendikarboksilna kiselina
HOOC C=C
Maleinska kiselina - soli: maleinati cis H H

COOH

HOOC C=C H

COOH

Fumarna kiselina - soli fumarati trans

HIDROKSIDIKARBOKSILNA KISELINA Jabučna (hidroksijantarna kiselina)
COOH * H-C-OH CH2 COOH u prirodi

COOH * HO-C-H
CH2 COOH

Soli - malati

D(+)- jabučna kiselina

L(-) – jabučna kiselina

H

Vinska (dihidroksidikarboksilna)
COOH

COOH
H-C-OH HO-C-H

COOH H-C-OH

HO-C-H
H-C-OH COOH

H-C-OH
COOH

COOH L(+) – vinska kiselina

D(-) - vinska kiselina

Mezo-vinska kiselina

-u prirodi dolazi L(+) – vinska kiselina, - soli: Tartarati Vinski kamen birsa COOH (CHOH)2 COO-K+ Kalijeva kisela sol vinske kiseline

Hidroksitrikarboksilna kiselina Limunska

COOH
CH2 HO-C-COOH - citrus plodovi: 6 – 7 % sok limuna CH2 COOH - soli: citrati

AMINI (alifatski spojevi s dušikom)

.. H-N-H H AMONIJAK - moţemo ih smatrati derivatima amonijaka - za njih je karakteristično da imaju jednu, dvije ili tri alkilne skupine vezane na dušikov atom, - umjesto alkilnih skupina, amini mogu imati i skupine aromatičnog karaktera (arilne), i u tom slučaju govorimo o aromatičnim aminima,

- amini kod kojih je dušikov atom sastavni dio prstena pripadaju u skupinu heterocikličkih spojeva.

Struktura amina
-s obzirom na broj alkilnih ili arilnih skupina vezanih na dušikov atom, dijele se na: .. R–N-H .. H Primarni amin R – NH2 .. R–N-H R Sekundarni amin

Tercijarni amin

Kvarterni amonij - ion
Nomenklatura - naziv amina određuje se tako da se sufiks – amin doda iza:

a) naziva osnovnog ugljikovodika molekule
b) naziva odgovarajuće skupine (alkil ili aril)

Metanamin (Metilamin)

N – metiletanamin (Etilmetilamin)

N – etiletanamin Dietilamin

Fiziĉka svojstva amina

- amini niţih molekulskih masa su tekućine dosta neugodnog mirisa (sličnog amonijaku, miris ribe i sl.) - dobro su topljivi u vodi, jer mogu, slično alkoholima, tvoriti vodikove veze s molekulama vode : : O

H R – N:
H

H

H

Vrelišta, tališta nekih amina

Kemijska svojstva
- amini su Lewis – ove baze zbog slobodnog elektronskog para atoma dušika

..

+ H+Cl-

CH3 – NH3+ClMetilamonij klorid

Metilamin

Kvaterna amonijeva baza KOLIN
+ CH2 –CH2 – N(CH3)3OH- - dolazi u strukturi LECITINA (FOSFATID) OH

α-LECITIN

Derivati karbonatne kiseline
OH

O=C
OH FOSGEN (halogen derivat) Cl O=C Cl

H2CO3

Vrlo otrovan plin – u I. svjetskom ratu – bojni otrov

AMIDI karbonatne kiseline

NH2 O=C KARBAMINSKA KISELINA NH2

UREA
(MOKRAĈEVINA)

Derivat uree

NH2
HN = C NH2 Gvanidin (Imidourea)

HOOC - CH NH2 Arginin – veliki biološki značaj

DERIVAT GVANIDINA

NH2
HN = C N – CH2 - COOH CH3 Kreatin - H 2O HN = C

NH – C=O

N– CH3

CH2

Kreatinin

UGLJIKOHIDRATI (šećeri, glicidi)
- ugljikohidrati su u prirodi vrlo rasprostranjeni organski spojevi vaţni za ţivot biljaka, ţivotinja i ljudi - jednostavni šećeri imaju empirijsku formulu CH2O GLUKOZA (CH2O)6
- u prirodi nastaju procesom fotosinteze: 6CO2 + 6H2O hν C6H12O6 + 6O2 glukoza - ugljikohidrati sluţe kao izvor energije za sve oblike ţivota, a osim toga čine i strukturni materijal biljaka i nekih ţivotinja (oklopi rakova i kukaca izgrađeni su od ugljikohidrata- hitina)

C6H12O6

Podjela šećera:
- ugljikohidrati su polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni ili tvari koji jednostavnom hidrolizom prelaze u te spojeve - osnovna jedinica se dobiva hidrolizom ugljikohidrata i naziva se monosaharid

a) Monosaharidi galaktoza)

ili

jednostavni

šećeri

(glukoza,

fruktoza,

b) Disaharidi izgrađeni laktoza, maltoza)

od

dva

monosaharida

(saharoza,

c) Trisaharidi izgrađeni od tri monosaharida (rafinoza) d) Oligosaharidi: 4 – 10 monosaharida

e) Polisaharidi: škrob, celuloza, glikogen

Monosaharidi

D-gliceraldehid (aldotrioza) U strukturi ima krialni C - atom

Dihidroksiaceton (ketotrioza)

Postoje dva enantiomerna oblika:

D (+) - gliceraldehid

L (-) - gliceraldehid

O C

H

O C

H

H- C - OH

H- C - OH H - C – OH H- C - OH CH2OH D - riboza D - glukoza

H - C - OH
CH2OH

D - gliceraldehid

D - eritroza

Po Van’t Hofu broj izomera se izračunava prema izrazu: 2n n = broj kiralnih C - atoma Trioze Tetroze Pentoze Heksoze 21 = 2 izomera (L- i D-) 22 = 4 izomera (2L- i 2D-) 23 = 8 izomera (4L- i 4D-) 24 = 16 izomera (8L- i 8D-)

Glukoza
- najrasprostranjeniji organski spoj na Zemlji

* * *

Fischer-ova projekcija

*

- glukoza je heksoza molekulske formule C6H12O6 - moţe se uočiti da ima četiri asimetrična ugljikova atoma na poloţaju 2,3,4 i 5 (*) - prema tome postoji 16 mogućih stereoizomera, od kojih je samo jedan glukoza, a ostali su aldoheksoze, npr. galaktoza i manoza

-

zbog jednostavnosti, ciklička se struktura glukoze i drugih monosaharida moţe prikazati u obliku šesterokuta (Haworth-ova projekcijska formula) - prsten (šesterokut) leţi u ravnini, a hidroksilne skupine iznad ili ispod te ravnine

α-D-glukoza [α]D=112˚

β-D-glukoza [α]D=+19˚

- ako se u Haworthovoj projekciji hidroksilna skupina na C-1 atomu nalazi ispod ravnine prstena, označava α-D-glukozu, odnosno, ako je iznad ravnine, označava β-D-glukozu

- ostale hidroksilne skupine svrstavaju se ispod ili iznad ravnine prstena, ovisno o tome kako su raspoređene u Fischerovoj projekciji (desno- ispod ravnine prstena, lijevo- iznad)

α-D-glukoza

β-D-glukoza

D-Fruktoza (voćni šećer)

D-fruktoza - vaţni monosaharid iz grupe ketoza jest fruktoza (C6H12O6), dolazi u voću i medu, a s glukozom u disaharidu -saharozi
- sadrţi tri asimetrična ugljikova atoma, proistječe da moţe stvoriti 8 stereoizomera, od kojih je samo jedan fruktoza, dok su ostali izomeri druge ketoheksoze.

OH

CH2OH O OH
CH2OH

H

β-D-fruktoza

CH2O O

CH2OH

OH

OH

H

α-D-fruktoza

H
OH OH

CH2OH
D-Riboza 2-deoksi-D-Riboza

OH

OH
α-D-riboza (RNA)

H

2-deoksi – β-D-riboza (DNA)

OH

C

2OH

C

2OH

DISAHARIDI
- disaharidi su sastavljeni od dvije molekule monosaharida međusobno povezane GLIKOZIDNOM VEZOM (α – ili β -) - općenita formula disaharida je C12H22O11 što predstavlja kombinaciju dviju jednica heksoze Saharoza

- disaharid koji je vrlo raširen u prirodi
- dobiva se iz šećerne repe i šećerne trske, upotrebljava se u prehrani

Nemogućnost redukcije

Fehlingove otopine

Šećerna repa: 14 – 20% Šećerna trska: do 27%

Saharoza

-

hidrolizom saharoza prelazi u glukozu i fruktozu saharoza ne pokazuje mutarotaciju, niti daje reakcije karakteristične za karbonilnu skupinu, jer nema slobodne poluacetalne hidroksilne skupine hidroliza saharoze u kiseloj otopini ili enzimatski daje ekvimolarnu smjesu D-glukoze i D-fruktoze poznatu kao INVERTNI ŠEĆER (MED)

Maltoza (sladni šećer)
- dolazi u proklijalom ječmu - nastaje nepotpunom hidrolizom škroba djelovanjem enzima amilaze Reducira Fehlingovu otopinu

α-Maltoza α-1,4 – glikozdina veza

-

svi šećeri (aldoze) reduciraju Cu2+ iz Fehlingova reagensa

Laktoza - disaharid koji dolazi u mlijeku sisavaca (4% - 8%) pa se naziva i mliječnim šećerom - sastoji se od glukoze i galaktoze - glikozidna veza koja povezuje galaktozu i glukozu nastaje reakcijom β-poluacetalne skupine galaktoze i C-4 hidroksilne skupine glukoze

- taj tip glikozidne veze naziva se β-(1-4)-glikozidna veza

H

H

Laktoza (reducirajući šećer)

Celobioza - disaharid β-D-glukoze - javlja se kao produkt nepotpune razgradnje CELULOZE - djelovanjem enzima CELOBIAZE

β-1,4 – glikozidna veza (reducirajući šećer)

POLISAHARIDI
- polimeri koji se sastoje od nekoliko tisuća monomernih jedinica - Najrasprostranjeniji polisaharidi u prirodi:
rezervni polisaharid: škrob (biljna stanica) glikogen (ţivotinjske stanice) – mišići i jetra (ţivotinjski škrob) strukturni polisaharid celuloza (čini čvrstu strukturu biljnih stjenki)

Celuloza (C6H10O5)
- linearni polimer β-D-glukoze, sadrţi oko 3000 jedinica glukoze u molekuli - celuloza čini najveći dio strukturnog dijela biljaka

Dio strukture celuloze

HEMICELULOZA
- čini 25% mase drveta - hidrolizom daje osim heksoza i pentoze (heteropolisaharid)

ŠKROB
- je glavni izvor energije u stanici biljke - škrobno zrnce se sastoji od: amiloze i amilopektina

Škrob
(C6H10O5)

Amiloza – molekule glukoze su povezane α-1,4 – glikozidnim vezama, w~20%, topljiva u vodi, linearna struktura, do 400 jedinica glukoze

Amilopektin – molekule glukoze su povezane α-1,4 - glikozidnim vezama i α-1,6 – glikozidnim vezama, w ~80%, netopljiv u vodi, do nekoliko tisuća jedinica

Amiloza

Amilopektin

GLIKOGEN
- je rezervni polisaharid ţivotinjskih stanica - po strukturi je vrlo sličan AMILOPEKTINU, razgranatije strukture - enzimski se cijepa do glukoze, glavnog izvora energije u organizmu - pohranjen u jetri i mišićima

HETEROCIKLIĈKI SPOJEVI
- takvi ciklički spojevi u čijem prstenu se osim C – atoma nalazi najmanje jedan atom (Heteroatom), koji nije ugljik a to su najčešće:
O, S ili N.
1. Peteroĉlani heterocikliĉki spojevi

O Furan

S

Tiofen Pirol
O

Imidazol

Okazol

S Tiazol

Šesteročlani heterociklički spojevi

O Piran

S

Tiopiran

Piridin

Piridazin

Pirimidin

Heterociklički spojevi (kondenzirani međusobno)

imidazol

N N Pirimidin Pteridin

Purin
Purin i njegovi derivati

Postoji nekoliko purinskih baza:

Postoji nekoliko pirimidinskih baza:

Timin

Uracil

Citozin