MIŠEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT

BIBLIOTEKA

SAZVEŽĐA

70

UREDNIK

MILOŠ STAMBOLIĆ

CRTEŽ NA KORICAMA: DUŠAN R I S T I C BOLIĆ GLAVNI NOVI · TEHNIČKI SIMIĆ · I ODGOVORNI DANI, UREDNIK: IZDAVAČ: UREDNIK: DOBRILA NOLIT,

·

RECENZIJA: MILOŠ STAM­ CURCIN · KOREKTOR: 27 · · ŠTAMPA: 5.000 BEOGRAD, TERAZIJE · TIRA2:

BOGDAN MILOŠ

STAMBOLIĆ 13

BEOGRAD,

VOJVODE

BRANE

PRIMERAKA

MIŠEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT ·

BEOGRAD

1980

Naslov MICHEL A L'AGE

originala FOUCAULT CLASSIQUE

HISTOIRE DE LA FOLIE
Librairie Plön, Paris, 1961. (g) Gallimard

PREVELA

JELENA STAKIĆ

NAPOMENA

Ova je knjiga skraćeno izdanje Istorije ludila koje je izišlo kod Libraire Plon 1961. Uz sve vo­ đenje računa ο ukupnom obimu knjige, davana je prednost očuvanju onih odlomaka koji se ti­ ču socioloških i istorijskih strana prvobitne stu­ dije. Autor

kada je ono neraspoznatljiv doživ­ ljaj. Opi­ sati. saobraćaju i prepoznaju kroz bespošted­ ni jezik ne-ludila. Dostojevskog. pre no što ju je oživeo polet pobune. i nikada se ne prepustiti vodstvu ono­ ga što možda znamo ο l udil u. gluve za sva­ ku promenu i kao mrtve jedno za drugo. od početka njegovog skretanja.« I još ove reči. To je. Razum i Ludilo. čak ni u prećutnoj . neugodna oblast. taj »drugi oblik« koji. iz Piščevog dnevnika: »Ne dokazuje se sebi sopstveni zdrav razum tako što se sused zatvara u ludnicu. sumnje nema. Pokušati da se u povesti ponovo nađe ona nulta tačka is­ torije ludila. doživljaj još neodeljen od same podele. Nijedan pojam iz psihopatologije ne bi smeo da. odsada otuđene. pa bi. ne biti lud. zamahom i s jedne i s druge strane. otkriti trenutak te urote pre no što se konačno učvrstila u vladavinu istine. za sobom ostavlja.« Treba načiniti istoriju tog drugog oblika ludila — tog drugog oblika preko kojeg se ljudi. pote­ zom neprikosnovenog razuma kojim zatvaraju svog suseda. bio još jedan oblik lu­ dila. Da bi se njome prošlo valja se odreći udobnosti konač­ nih istina.PREDGOVOR Paskal: »Sasvim je izvesno da su ljudi nužno ludi.

govoriti ο tom pokretu zasecanja. jezikom tek u zametku. Ludilo i ne-ludilo. tu se zbrkano prepliću: neodvojivi od trenutka u kojem još ne po­ stoje. bezimeni pritisak grupe.JO ISTORIJA LUDILA igri retrospekcija — pogotovu ne u njoj. s druge strane. a to je red. nema . razum i ne-razum. ο toj praznini što se umetnula između razuma i onoga što nije razum. te jednim veoma prvobit­ nim jezikom. bolje rečeno. što na nestalan način svedoči da oni još uvek međusobno govore. i tek tada. čovek ludila. odnos samo pre­ ko apstraktne ukupnosti bolesti. ili. u razmeni koja ih razdvaja. i nikada se ne oslanjati ο punoću onoga što razum tvrdi da jeste. i postojeći jedno za drugo. zapodevaju raz­ govor ο svom raskidu. uspostavlja u povraćenome mi­ ru. čovek razuma. tako. Treba. Usred nepomućenog sveta duševne bolesti. pošto je to odvajanje izvršeno. s jedne strane. fizička i moralna prinuda. ostavljajući nerešenim sve ono što bi moglo ličiti na dovršenost. moderan čovek više ne opšti sa luđakom: tu je. Tada. a ne nauka koja se. nedostatka ili bolesti. Običnog jezika tu nema. jedno u odnosu na drugo. koji ka ludilu oda­ šilje lekara. razdvajajući se. iz tog preloma. obavlja ulogu organizatora. odobravajući. govoriti ο toj izvornoj raspri bez pretpostavljanje pobede. tu je. na počinak u istini. on potiče. zahtev za povinovanjem. Jeste konstitutivan zamah ko­ ji odvaja ludilo. govoriti ο tim u istoriji tol iko puta pretresenim zamasima. i to iz daleka. niti prava na pobedu. što se tiče za­ hvata što ga razum vrši nad ne-razumom kako bi mu iščupao njegovu istinu ludila. još nisu razdvojeni. dakle. Jeste prvobitan prelom koji uspostavlja rastojanje između razuma i ne-razuma. ο tom zauze­ tom odstojanju. koji opšti sa onim drugim samo posredstvom jednog isto tako apstraktnog razuma. moći će da se ukaže oblast u kojoj čovek ludila i čovek razuma. mnogo ra­ nijim no što je to jezik nauke.

postojanje Trasimaka ili Kaliklesa dovoljno je da nam to pokaže. i baca u zaborav sve one nesa­ vršene reči. ustanovljenje ludila kao duševne bolesti. sučeljava sa onim što on nije. arheologiju te ćutnje. Ali grčki Logos nije imao suprotnosti. odnos Razum — Bezumlje tvori. koji je monolog razuma ο ludilu. Jezik psihijatrije. Sta je. pre. on ju je pratio još mnogo pre Hijeronimusa Boša. tokom ćele evropske kulture. jednu od dimenzija njene l osobenosti. * Grci su imali odnos prema nečemu što su nazivali δβρις. Nisam hteo da načinim istoriju tog jezika. U svakom slu­ čaju. Mahnitost. dakle. Taj odnos nije bio samo osuda. nečemu poput pretnje onoga ΰβρις. οωφροσυνή sokratovskih pričala. i slediće za njim još dugo posle Ničea i Artoa. mogao je da se uspostavi samo na takvoj ćutnji. zapadnjački Razum i duguje deo svoje dubine. Možda tom maglovi­ tom prisustvu. ističe činjenicu da je razgovor prekinut.PREDGOVOR J j[ f rajem a više. otkriva razdvajanje kao nešto već postignuto. to sučeljavanje ispod jezika ra­ zuma? Čemu nas može odvesti jedno ispitivanje koje ne bi sledilo razum u njegovom horizontal­ nom nastajanju. sa merom njegove sopstvene . reči bez utvrđene sintakse. Bezumlje. osamnaestog stoleća. kada je ο zapadnoj ku turi reč. pomalo mucave. kojima se vršila razmena ludila i razu­ ma. Od početka srednjega veka ima evropski čo­ vek odnos prema nečemu što zbrkano naziva: Lu­ dilo. nego. već bi težilo tome da u vremenu iznova nađe trag one stalne vertikalnosti koja ra­ zum. čak i ako nam je njihov govor prenet već uvijen u umirujuću dijalektiku Sokratovu.

Između ta dva osobita i simetrična doga­ đaja. U naše doba doživljaj ludila umukao je u jednom spokoju znanja koje ga. dva događaja sa neobičnom jasnoćom obeležavaju tu izmenu: 1657. Od srednjega veka pa sve do renesanse raspra čovekova sa bezumljem bila je dramatična raspra koja ga je sučeljavala sa slepim silama sveta. Upravo tai sklop i govori ο prel asku sa srednjovekovnog i humanističkog iskustva ludila na-to iskustvo koje imamo mi i koje ludilo zatvara u duševnu bolest. u kojoj bi pre bilo reči ο granicama no ο identitetu jedne kul ture. ispod povratnih značenja stvara se jedan sklop koji ne razrešuje tu dvo­ smislenost. i to korenito. previše ga poznajući. od besova Orestovih do Quinta del Sordo i Zilijete (Juliette) — obuhvata tačno ovo razdob­ lje u kojem ta razmena između ludila i razuma preinačuje svoj jezik. 1794. postepeno otkrivanje. od stra­ ne nauke i čovekoljublja. a doživljaj ludila tada je bio pomračen u predsta­ vama u kojima su posredi bili Pad i Izvršenje. ni istorija. ali koji odlučuje ο njoj. i »veliko zatvara­ nje« siromašnih. Preobražaj i sve čudesne tajne Znanja. ni racionalno povezivanje uzroka što vrednost i smisao imaju samo s onu stranu podele? Prema jednoj oblasti. nešto se zbiva. stvaranje Glavnog pri­ hvatilišta (L'Höpital General). Doba kl asicizma — od Vil isa (Wil l is) do Pinela. ludila u njegovoj pozi­ tivnoj istini. U stvari. a koja nije ni istorija saznanja. a po drugima. oslobađanje okovanih u Bisetr. kratko rečeno. i kojom ne upravlja ni teleologija istine. nešto čija je dvosmislenost ostavila istoričare medicine u nedoumici: slepo gušenje u jednom apsolutističkom poretku. U istoriji lu­ dila.12 ISTORLTA LUDILA prekomernosti? Prema kakvoj bismo oblasti išli. sumnje nema. za­ boravlja. Ali između prvog i drugog doživljaja došlo je do prelaza od jednog sveta bez predstava i pozitivnosti u neku vrstu tihe providnosti koja . po jed­ nima. Žver.

to nije ni sklop drame ni sklop saznanja. . ukaže jedan ve­ lik nepomičan sklop. neposredno znanje. kao nema ustanova. pokret bez objašnjenja. to je tačka u kojoj istorija za­ staje u tragičnosti koju i pokreće i odbacuje u isti mah.PREDGOVOR 13 omogućuje da se.

PRVO POGLAVLJE »STULTIFERA NAVIS« Krajem srednjega veka guba je iščezla iz za­ padnog sveta. U svakom slučaju. Vekovima će ta prostranstva pripada­ ti nečovečnom. tu je spadao i Saranton (Charenton). Na rubovima naselja. Od četrnaestog do sedamnaestog stoleća. u vreme kada je Luj V I I I pro­ pisao za Francusku uredbu ο leprozorijima. Po Metjuu Perisu (Mathieu Paris). Sen-Valer. oko 1266. otvaraju se prostori poput kakvih ve­ likih žala koje je zlo prestalo da pohodi. diljem celog hrišćanskog sve­ ta bivalo ih je i do devetnaest hiljada. ona će očekivati i čudnovatim bajalicama podsticati jedno novo ovaploćenje zla. obnovljene čini očišćenja i isključivanja. bolnice za gubavce namnožile su svo­ ja prokleta staništa širom Evrope. Od ranog srednjega veka pa do konca krstaških ratova. na broju ih je preko dve hiljade. Dva najveća na­ lazila su se tik uz Pariz: Sen-Žermen i Sen-Lazar (1). ponovo ćemo naići na njihove nazive u . Korbei (Corbeil). drugo is­ krivljeno lice straha. i jezivi Sam-Puri (Champ-Pourri). pri kapijama gradskim. Samo u pariškoj biskupiji bilo ih je četrdeset i tri: tu su spadale Bur PRen (Bourg-le-Reine). ali ih je za sobom ostavilo neplodne i za dugo još nenastanljive.

Još pre jednog stoleća kraljevska vlast po­ duhvatila se nadzora i preustrojavanja ogromnog bogatstva kakvo su predstavljala nepokretna dob­ ra leprozorija. naređuje pregled računa i namenjuje »novce koji će se otkriti takvim ispitivanjem iz­ državanju siromašnih plemića i osakaćenih voj­ nika«. čak zahteva i nad­ zor. koja se ubrajala u najveće u Evropi. Arno-Bernar i Sen-Mišel. a privredni značaj problema izaziva više su­ koba. nalazi svega jedan jedini gubavac. On 24. a u Sen-Lazaru se. ali početkom sedamnaestog . pitanje bolnica za gu­ bavce nije sređeno pre kraja sedamnaestog stole­ ća. Dva­ desetak godina kasnije. praktičar svetovnjačkog tečaja«. za vladavine Marije Medici drži samo četiri bolesnika. biva po- . ukaz od 1672. Po Katelovim Sećanjima (Mimoires) u Tuluzi je.stoleća pominju se još svega tri: Sen-Siprijen. bi­ lo dvadeset devet bolnica: sedam su bile za gubav­ ce. Nisu li još godine 1677. »gospo­ din Langloa. već u nared­ nom stoleću Sen-Žermen postaje kazneni dom za mladež. Luj XIV dodeljuje redovima Sen-Lazara i Mon-Karmela dobra svih milosrdnih i voj­ ničkih redova. naredbom od 19. Anri IV. još pre svetoga Vensana. Tek. ali sada pomišlja na to da neopravdane pri­ hode iskoristi za ishranu sirotinje. Fransoa I je naložio prebrajanje i popisivanje. jednim ukazom od 1606. samo u pokrajini Dofine postojala 44 leprozorija? Dvadesetog fe­ bruara 1672. oktobra 1612. pak. od petnaestog sto­ leća na sve strane nastaje praznina. U Francuskoj. stavlja im se u dužnost da uprav­ ljaju bolnicama za gubavce u celoj kraljevini.STULTIFERA NAVIS povesti drugog jednog zla. Ljudi vole da proslavljaju nestanak gube: go­ dine 1635. stanovnici Remsa idu u svečanoj povorci da bi zahvalili Bogu što je njihov grad izbavio od te napasti. decembra 1543. u stvari. Bol­ nica za gubavce u Nansiju. krajem srednjega veka. »ka­ ko bi se otklonio veliki nered koji je tada vla­ dao po bolnicama«.

'. leprozo­ rij Sen-Bartolomejai osnovan 1078. ostaće kao svedok. kraj Bordoa. to se zbilo u Lajpcigu. u nje­ mu se drže još svega dve osobe. ograđeno dobro Gane (Ganets). Godine 1348. za milion i po stanovnika u dvanaestome stoleću.'širi. dobra Bolijea (Beaulieu) u Normandiji prelaze na Glavnu bolnicu u Kanu (Caen). Ono nekoliko gubavaca razmeštenih kojekako po preostalih 1200 domova. opustela je bolnica u Romenalu u Kentu.16 ISTORIJA LUDILA vučen i nizom mera razgođenih od marta 1693. dobra leprozorija ubuduće se dodeljuju ostalim bolnicama i ustanovama za zbri­ njavanje. do jula 1695. svega dva mesta čuvana' ža gubavce. Ali već u četrnaestome stoleću praznina počinje da se. pošto nije bilo gubavih. Ovi se propisi najpre primenjuju u Parizu. U Cetemu. Jedino uz Sen-Mesmen. pospešila reformacija koja je gradskim upravama poverila milosrdna dela i bolnička zdanja. pod Elizabetom.. konačno je uki­ nut 1627. veliki leprozorij Sen-Albana ima svega tri obölela. nešto sporije možda. biće okuplje­ no u Sen-Mesmenu kraj Orleana. kao i u Engleskoj. gde Parlament pre­ nosi prihode ο kojima je reČ na domove Glavnog prihvatilišta. takođe se javlja i isto preobra­ ćanje leprozorija šijo ga" je. Godine . same. Engleska i Škotska su. po ugledu na ovaj primer postupaju i oblasna pravosuđa. Minhenu. dvadeset i četiri go­ dine kasnije. u trenutku kada Ri­ card I I I naređuje da se ispita stanje bolnice u Riponu — godine 1342 — više nema gubavih i on dobra tog zdanja hamehjuje sirotinji. Krajem dvanaestog stoleća nadbiskup PuišeI osnovao je jednu bolnicu u kojoj su 1434. Jednako iščezava guba T u Nemačkoj. Hamburgu. bio je jedan οα najvećih u Engleskoj. otvorile 220 bolnica za gubave. pa i ona samo kada bi se ovi mogli riäci. dobra Volea (Voley) pre­ pisuju se bolnici Sent-Foa. Tuluza dodeljuje dobra svo­ jih leprozorija Bolnici neizlečivih (1696).

ostaju ta unižena mesta i ti obredi čija svrha ni­ kako nije bila da je zaustave. sve zajedno uzeto. ti ipak nisi odvojen od milosti Božije. na to da već pedeset godina u kući određenoj za njih više nema gubavih. U Štutgartu. uveravaju ga da i dalje svedoči u korist Božiju: » I ma koliko odvojen bio od Crkve i društva Zdra­ vih. njegovo bitisanje ipak i dalje obznanjuje Boga jer. da je učvrste u izvesnom naopakom uzdignuću. leprozorij biva vrlo rano nastanjen neizlečivim bolesnicima i luđacima. dobra leprozorija Slezvig-Holštajna prenose se bolnicama. Ako je gubavac i povučen iz sveta. Ono što će se.STULTIFERA NAVIS 17 1542. izveštaj jednog činov­ nika ukazuje 1589. jesu vrednosti i predstave koje su vezivane uz ličnost gubavaca. i iz vid­ ljive crkvene zajednice. koje nesumnjivo nije bilo učinak za kojim su mutne lečničke metode odavno težile. Čudnovato iščeznuće. ono odaje gnev božji i obeležava njegovu dobrotu: »Prijatelju moj — kaže obrednik crkve u Vijeni — Našem Gospodu po volji je da budeš okužen tom boleštinom i ukazuje ti Gospod Naš veliku milost kada hoće da te kazni za zla što si ih po­ činio na ovome svetu. važnost koju je u društvenoj sku­ pini imala ta nametljiva i grozna figura koja se uklanja tek pošto se oko nje ocrta jedan sveti krug. sa žarištima zaraze na Is­ toku.« I ü istom onom trenutku kada ön. sum­ nje nema. rukama sveštenika i njegovih pomoćni­ ka. bez namene. zadržati još dugo iza gube i što će se održati i u vreme kada bolnice gubavih već go­ dinama budu prazne. U Liplingenu. po okon­ čanju krstaških ratova. Guba se povlači i za njom. već samo da je održe na svetoj razdaljini. biva izvučen iz Crkve gressu retrogrado. jeste smisao tog isključenja.« Brojgelovi gubavci prate izdaleka — ali za svagda — onaj uspon na Golgotu kada čitav jedan narod 2 . već samonikli ishod tog izdvajanja obolelih a isto tako i posledica prekida.

Siromasi. oblici će i dalje postojati — pogotovu onaj glavni oblik stro­ gog razdvajanja kakvo je sačinjavalo isključenje iz društva. dva ili tri sto­ leća kasnije. književni sastav nesumnjivo preuzet iz starog kruga priča ο Argonautima koji je. čudnovatim preokretom. oni po­ stižu večni spas u samom tom isključivanju i kroza nj. » I zato budi strpljiv u boleštini svojoj. čud­ novata pijana lađa koja plovi mirnim rekama Porajnja i flamanskim kanalima. kao i onaj gubavac koji je um­ ro pred domom Skorojevića i bio odnet pravo u raj. a videćemo kakav se spas oče­ kuje od toga isključenja.18 ISTORIJA LUDILA ide za Hristom. ponovo će se naići na neobično slič­ ne igre isključenja. nedavno oživeo i podmladio se. očigledno. njegova mu isključenost pruža drugi oblik verske zajednice. jer Gospod Naš ne pre­ zire te sa tvoje bolesti. ali ponovno prisajedinjenje u duhu. za isključene i za one koji ih isključuju. bićeš spašen. osveštali svedoci zla. među velikim mit skim t emama.« Napuštenost je spasenje za nj. i kojem je u Bur- . * U imaginarnom predelu renesanse upravo se pornalja jedan nov predmet. nasuprot zaslu­ gama i molitvama. kažnjenici i »pomućeni umovi« preuzeće ulogu koja je osta­ la za gubavcem. ili gotovo izbrisan iz sećanja. i nikako te ne udaljuje od društva svojega. uskoro će on tu za­ uzeti povlašćeno mesto: to je Brod luđaka. otvara mu put spasenja. Narrenschiff je. skitnice. I kada guba iščezne a gubavac bude izbrisan. njih spašava ruka koja se ne hvata. Grešnik koji napušta gubavca kraj njego­ ve kapije. I. Sa potpuno novim značenjem i u kulturi koja se veoma razlikuje. ti će se sklopovi zadržati. Često na istim mestima. već ako budeš imao strplje­ nja.

u prvoj polovini petnaestog stoleća u Nirnbergu je zabeleženo prisustvo 62 luđaka. Narrenschiffa od Brandta 1497. Taj je običaj naročito učestao u Nemačkoj. Evropski gradovi mora da su često gledali pri­ stajanje tih brodova luđaka. 1502. luđaci su. brže no što su obećali. prvih go­ dina petnaestog stoleća. upušta u veliko simbo­ lično putovanje koje će joj doneti. ako već ne sre­ ću. Često se događalo da luđaci budu povereni lađarima: u Frankfurtu. Bošova slika. ako ne bi bili povereni skupini trgovaca i hodo­ časnika. Tako Simforijen Šampje (Symphorien Champier) sastav­ lja zaredom. i jed­ nog dela Jossea Badea: Stultiferai navicular scaphai fatuarum mulierum (1498). pored Blauwe Schute Jakoba van Ustvorena (Jacob van Oestvoren) go­ dine 1413. ostavljani da tumaraju dalekim poljima. naravno. etički uzori ili društveni tipovi. i jedan Brod zdravlja. a i tu je reč samo ο luđacima koje su uhvat ile gradske vlast i. jedan ludi zločinac na isti je način izbačen iz Majnca. Kadikad su mornari. Postao je običaj da se sastavljaju ti Brodovi či­ ja se posada. Ali od svih tih romanesknih ili satiričnih lađa. koju tvore izmišljeni junaci. jer brodova što su svoj bezumni tovar nosili od jednog grada do drugog zaista je bilo. dokaz vač koji je dva puta odlazio i dva puta se vraćao pre no što je konačno ispraćen za Krojcnah. Narrenschiff je jedina koja je odista i postojala.STULTIFERA NAVIS 19 gundskim državama upravo data ustaljena slika. u sledećih pedeset godina nalazimo trag još 21 prinudnog odlaska. Život lu­ đaka tada je lako postajao lutajući. Brod kneževa i bitaka velmoza. 31 je proteran. izbacivali na kopno te neugodne putnike. a ono makar sliku njene sudbe ili istine. 2* . imamo. a zatim 1503. brodarima je stavljeno u dužnost da grad oslo­ bode jednog luđaka koji je hodao go. pripada svom tom brodovlju iz sna. takođe. Brod čestitih gospi. Gradovi su ih revno izganjali van svojih bedema.

pošto se događa da neki lu­ đaci. Sen Ildever de Gurne (Saint-Hildevert de Gournay). oni imaju svoje ležajeve. mest a zbiranja na kojima luđaci. Luđaci se. tokom celoga srednjega veka i renesan­ se postojao je po jedan zatvor koji se ostavljao za bezumne. čak i pre nego što su se ljudi latili toga da za njih sagrade posebne domove. Bezanson. nekad i novčano potpomagali. u Glavnoj bol­ nici u Parizu. a u većini evropskih gradova. bile lađe hodočasnika. koji nikako nisu bili mesta hodočašća. Ova­ mo u prvom redu spadaju mesta hodočasništva: Sen Matiren de Laršan (Saint-Mathurin de Larchant). dakle. recimo. nisu st arosedeoci. Moglo bi se pomisliti da je posredi opšta mera proterivanja kojom opštine nagone luđake u položaj skitnica. s tim što je svaki grad prihvatao da na sebe preuzme samo one koji su pripadali njegovom stanovništvu. Može se stoga pretpostaviti da se među njima najuruju jedino tuđini.20 ISTORIJA LUDILA Nije lako odrediti tačno značenje tog običa­ ja. Te je moguće da su oni brodovi luđa­ ka. kao kapije Libeka ili Jungpfer Hamburga. izuzetno slikovite la­ đe bezumnih koji tragaju za razumom: jedne su plovile niz reke Porajnja put Belgije i Gela. i nije t ako prost o: postoje. Zar se u računovodstvenim knjigama nekih srednjovekovnih gradova ne izdvajaju novčane potpore namenjene luđacima. naime. dru­ ge su išle uzvodno Rajnom ka Juri i Bezansonu. No ima i drugih gradova. to su. i u kojima se okuplja velik broj luđaka. kojima je bila obuzeta mašta najranije rene­ sanse. gradovi ili bolnice. ili podaci ο poklonima u korist bezumnih? Pit anje. bivaju prim­ ljeni u bolnice i lečeni kao takvi. u st vari. u svakom . uostalom. Šatle u Melunu ili ču­ vena Kula luđaka u Kanu. kao što je Nirnberg. pretpostavka koja ne može sama da objasni činjenice. ta hodočašća su priređivali. postavlje­ ne u spavaonicama. to su bezbrojne Narrtiirmer u Nemačkoj. ne najuruju svi bez razlike. Gel (Gheel). mnogobrojniji no drugde.

u ne­ koj vrsti igre. kao da posvećena priroda ličnosti umnožava nečist. Mnogo je znakova da se odlazak luđaka uvršćivao u ostala obredna iz­ gnanstva. Možda se događalo da se ta me­ sta »obrnutog hodočasništva« pobrkaju sa mestima na koja su luđaci dovođeni u svojstvu hodo­ časnika. nji­ hovog prisustva. sveta zemlja na kojoj ludilo očekuje izbavljenje. bliža obredu. a grad je unapred odvojio novac koji je imao da mu služi za poputninu. Događalo se da neki bezumnici budu javno bičevani. njihov odlazak i ukrcavanje na brod. kao i nekada. luđacima zabranjeno da kroče u crkvu. Tu svakako postoje još neka značenja. To znači da ovo kruženje luđaka. Stoga je lakše shvatiti neobično breme zna­ čenja koje pritiskuje plovidbu luđaka i podaruje .STULTIFERA NAVIS 21 slučaju mnogo više luđaka no što bi ih sam taj grad mogao dati. pokret ko­ jim su najureni. ali u Nirnbergu su 1421. čisteći tako grad odakle su ovi rodom. a da potom. nemaju u potpunosti smisla samo na ravni društvene korisnosti ili sigurnosti građana. Tako je. Briga za isceljenje i briga za isključenje ponovo se sjedinjuju. budu otpraćeni pod prividom utrke i šibama najureni iz grada. ali im crkveno pravo ne zabranju­ je korišćenje sakramenata. oni su prosto-naprosto bačeni u tamnice. izvodi nešto poput obrednog razdvajanja. Može se poverovati da su u neke veće gradove — prolazna i trgovačka mesta — luđake u poprilič­ nom broju dovodili trgovci i brodari pa ih tu »gu­ bili«. recimo. a i dan danji moguće im je odgonetnuti neke tragove. ali i pored toga nisu lečeni. Moguće je da se selo Gel baš tako i razvilo — mesto hodočasništva postajalo je ograđeno dobro. Ti luđaci konače i čuvaju se na račun gradskog budžeta. luđaci se zatvaraju u osvećeni prostor čuda. ali gde čovek. Crkva ne preduzima kaznene mere protiv nekog sveštenika koji je iz­ gubio razum. jednog poludelog sveštenika najurili naročito svečano.

ostati sve do naših dana. luđak je poveren reci s hiljadu ruku. sumnje nema. Ali voda to­ me pridodaje nejasno mnoštvo sopstvenih vrednosti. pod zidinama gradskim. On je zatočenik usred najslobodnijeg. Za­ tvoren u lađi. samo ako ushtednemo da priznamo da je ono što je nekada bilo vidljiva tvrđava reda sada postalo zamak na­ še svesti. Put drugoga sveta polazi luđak u svome lu­ dome čunu. sa drugoga sveta dolazi kada se iskr­ cava. razvija prazni položaj lu­ đaka na obzorju brige srednjovekovnog čoveka — položaj koji je jednovremeno simbolično pred­ stavljen i u stvarnosti izveden povlasticom koja se daje luđaku da bude zatvoren na kapijama gra­ da: njega treba da ogradi njegovo isključenje. On je pravi pravcati Prolaznik. i apsolutan Prelazak u isti mah. naj­ otvorenijeg puta: čvrsto okovan uz beskrajno ra­ skršće. Veoma simboličan položaj u kojem će on. drže ga na mestu prolaza. bez kraja i konca. po jednom poluzbiljskom. to zna­ či biti siguran da će on otići daleko. tu je svak poveren sopstvenoj sudbini i svako ukrcavanje na brod moglo bi biti i poslednje. onu njenu čaroliju. znači učiniti ga zatočenikom sopstvenog odlaska. to jest za­ točenik prolaza. S jedne strane. sum­ nje nema.22 ISTORIJA LUDILA joj. A zemlju na kojoj će se iskrcati ne poznajemo. kada . a osim toga. ne treba umanjivati udeo neosporne prak­ tične koristi. to sa­ svim pouzdano znači ukloniti ga da se ne smuca. U izvesnom smi­ slu ona samo. i obratno. ona očišćuje. moru s hiljadu puteva. poluzamišljenom zemljopisu. ali postiže i više. Voda i plovidba zaista imaju tu ulogu. poveriti luđaka brodarima. baš kao god što ne znamo. ona odnosi. plovidba prepušta čoveka neizvesnosti udesa. odakle se ne može uteći. Ova plovidba luđaka jeste i stroga podela. ako ne može i ne treba da ima druge tamnice doli samoga praga. toj velikoj neizvesnosti sa spoljašnje strane svega. On je stavljen u unutrašnjost spoljašnjosti.

Krajem šesnaestog sto­ leća De Lankr (de Lancre) je u moru video vrelo sklonosti jednog celog naroda ka đavolskom: ne­ sigurne morske lađe. po­ vuklo za sobom. sa te fantastične ravni­ ce. obrnuto. me­ đu lažnim odsjajima znanja. Izolda. Nje­ gova je istina i postojbina samo u tom neplod­ nom prostranstvu između dveju zemalja koje ne mogu da mu pripadnu. ako ne uzmogne da baci sigurnu kotvu.STULTIFERA NAVIS 23 stupi na kopno. ni iz koje je zemlje došao. možemo da pratimo tokom će­ le zapadnjačke kulture? Ili. I kada se pojavljuje na dvoru kralja Marka. sa njegovih neznanih puteva koji kriju u sebi toliko čudnovatih znanja. obred ukrca­ vanja? No bar jedno je sigurno: u snevanju evrop­ skog čoveka. naličja sveta. ili da napne svoja duhovna jedra kako bi ga Božji dah odveo u luku. a potom i učvrstilo. na jalovome polju briga i neukosti. več dolazi sa neprestanog nespokoja mo­ ra. od pradrevnih vremena. pu­ stio da ga brodari izbace na obalu Kornualije. Ali on izgovara previše čudnovatih. veoma bliskog sveta. sred-srede nerazumnosti sveta — čuna koji. sve to navodi . prenete tajne. Da li mi taj obred koji je. po vrednostima svojim. pratimo baš to srodstvo koje je. postaje žrtva velikog ludila mora. što sluti na nesreću: »Prokleti da su mornari koji su doveli tog luđaka! Što ga nisu bacili u more!« (2) A vremenom. u korenu dugog ima­ ginarnog srodstva. udaljavanje od žena. znanih i dalekih reči. konačno i slika te velike uzburkane pučine. prerušen u luđaka. toliko poznaje tajne dobro-poznatog da mo­ ra da je iz nekog drugog. zna da je taj luđak sin mora i da su ga obesni mornari bacili tu. niko ga ne prepoznaje. voda i ludilo odavno su združeni. On ne dolazi sa čvrstog kopna na kojem su čvrsti gradovi. ista se tema ponavlja u više navra­ ta: kod mistika petnaestog stoleća ona je postala motiv duše-čuna. veru. prva. niko ne zna odakle dolazi. isključivo poverenje u zvezde. Još je Tristan nekada. napuštenog na beskrajnome mo­ ru želja.

te da osvoji i najpoznatije predele? Zašto je iz sta­ rog saveza vode i ludila jednoga dana. glavne lič­ nosti: pretnja i poruga. napola kosmološke analize Hajnrota. koje od ludila tvore nešto poput ispoljavanja. tada se on predaje Đavolu i okeanu njegovih lukavstava (3). Ali ako se plovidba luđaka povezuje. nastala ta barka? * * * Zato što ta barka simbolizuje jedan istinski nespokoj. U doba klasi­ cizma. vlaga. krajem petnaestog stoleća. žigošući poroke i mane kao nekada. promenljivost vremena. navedimo samo velike na­ pola antropološke.24 ISTORIJA LUDILA čoveka da izgubi veru u Boga i svaku postojanu vezu sa domovinom. u čoveku. seže da­ leko u prošlost. izostavljajući onu ogromnu književnost što ide od Ofelije do Lorelaj. sve one sićušne vodene kapljice koje pro­ diru u pore i tkiva tela čovečjeg i čine da ono izgubi jedrinu. i baš toga dana. jednog mutnog i vodenog elementa. Konač­ no. Njeno poreklo. u svojoj dvosmislenosti. ona se znatno rasprostranjuje: dug niz »ludorija« ko­ je. ot­ kuda. tu je čitava književnost priča i mortaliteta. Ali koncem srednjega veka. zamet­ ka i smrti svih stvari. sve ove . ćudljivo bezumlje sveta i sitno ismevanje ljudi. sa toliko vajkadašnj ih motiva. unapred utiru put ludilu. Pre svega. sumnje nema. mračnog nemira. englesku setu rado objašnjavaju uticajem morskog podneblja: studen. nestalne zbrke. koji se krajem srednjega veka iznenada pojavio na obzorju evropske kulture. to iznenadno iskazivanje ove teme u književnosti i ikonografiji? Otkud da odjednom iskrsne ta silue­ ta Broda luđaka i njegove bezumne posade. Ludilo i lu­ đak postaju. koji se suprotstavlja sjaj­ noj i zreloj postojanosti duha. tako naglo. u zapad­ njačkoj mašti. (Heinroth).

razrešuju komediju: on govori lju­ bav zaljubljenima. istinu ο životu mladima. ličnost Luđaka. takođe. Ludilo je na delu. zapravo. svakoga podseća na njegovu istinu. bez razlike. ona ima udeo povezan sa Ljubavlju u Koroovoj (Corroz) satiri Protiv lude ljubavi (Contre Fol Amour). ne više sa po­ manjkanjem milosrđa. ne više sa zaboravljanjem hrišćanskih vrlina. onako viso­ ko štovane u Flandriji i na severu Evrope. istin­ sku osrednjost stvari oholima. U naučnoj literaturi. na svoj bezumni brod i zavetuje ih pozivu jedne zajedničke odiseje (Blauwe Schute od Van Ustvorena. ali koje svakoga nekom tajnom privlačnošću povlači za sobom. Čak i stare svetkovine luđaka. svojim jezikom sakalude. u komediji u kojoj svako vara druge a i sam bi­ va nasankan. on je komedija drugoga reda. koja nema razuman lik. luđak. ob­ mana u obmani. već sa nekom vrstom velikog bezumlja kojem niko. obesnima i lažljiv­ cima. njegovu kobnu vladavinu priziva Murner u svome Narrenbeschwörung-u. U farsama i sotijama. u komičnom.STULTIFERA NAVIS 25 dovode u vezu ne više sa ohološću. To više nije naprosto smešna i pozna­ la senka negde u prikrajku: ona zauzima mesto usred pozorišta. baš naprotiv. Obznana od strane ludila po­ staje opšti oblik pokude. Sakalude i Budale poprima sve veći značaj. ili se spo­ ri sa ljubavlju oko toga koje je od njih dvoje prvo. nije pravi vinov­ nik. u samoj srži razboritosti i istine. kao pritežalac istine — igrajući ovde ulogu koja je obrnuta od uloge kakvu je lu­ dilo igralo u pričama i satirama i koja tu raniju ulogu dopunjuje. Ako ludilo svakoga vuče u izvesnu zaslepljenost u kojoj će se izgubiti. odvi­ jaju se na pozornici i ono što bi u njima moglo biti samonikla parodija na veru pretvaraju u dru­ štvenu i moralnu kritiku. Baš ludilo ukrcava sve ljude. on govori razumne reči koje. koje od njih omogućuje ono drugo i voda ga po svojoj volji. Narrenschiff od Branta). kao u razgovoru Luiz Labe .

ono se brani. prokazuje ga. ili i ne­ što kasnije. Utoliko je istina da je od petnaestog stoleća lice ludila počelo da opseda maštu čove­ ka sa Zapada. Gijo Maršan (Guyot Marchand) ob­ javljuje svoju Mrtvačku igru (Danse macabre). pod vlaš­ ću cele te tvorbe iskeženih slika smrti. Do druge polovine petnaestog stoleća. a Judokus Galus (Judocus Gallus) Monopolium et societas. usred tih ozbiljnih igara. a 1485. onaj iz crkve u Sez-dije (Chaise-Dieu) trebalo bi da je sastavljen oko 1460. Pohvala ludosti potiče iz 1509. kraj vremena ima izgled kuga i ratova. velika štiva humanista: Flaydera i Erazma. Najzad. Godine 1492. Kraj čovekov. Redosled je jasan. ono polaže pra­ vo na to da je bliže sreći i istini negoli razbori­ tost. vulgo des Licht­ schiffs. Ludilo ima i svoje akademske igre: ono je predmet govora. i Plesa luđaka. Naspram svih tih reči. Redanje datuma govori za sebe: Ples mrtva­ ca sa Groblja nevinih nesumnjivo potiče iz prvih godina petnaestog stoleća. Pred sam kraj stoleća Hijeronimus Boš slika svoj Brod lu­ đaka. tema smrti caruje sama. Vimpfeling (Wimpfeling) priređuje Monopolium Philosophorum. njihove neumorne dijalektike.26 ISTORIJA LUDILA (Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Ddbat de Folie et d'Amo ur). i samo ih ο sebi drži. da je bliže razboritosti negoli razboritost sa­ ma. jamačno. do Brojgela i njegove Dulle Griet. Prisutnost koja preti u samoj nutrini sveta jeste prisutnost ko- . Brant je napisao Narrenschiff. a gravira prevodi na svoj jezik ono što su pozorište i knji­ ževnost već preuzeli: zapletene teme Svetkovine. pet godina docnije ovaj je preveden na latinski. Nad čovekovo bitisanje nadnose se baš taj svršetak i poredak kojem niko ne izmiče. naspram svih tih govora ponavljanih i obrtanih bez kraja i konca. Tih šezdesetak godina bilo je. duga povorka slika — od Hijeronimusa Bosa sa Vađenjem kamena ludosti i Brodom lu­ đaka.

i sam je izvrgnut poruzi time što mu se pridaje svakidašnji i ukroćeni vid. na­ stranostima i smešnim stranama svakoga. bilo je dovoljno smaći nešto što nije bilo ni istina ni lepota. već je praz­ na. prešlo se na prezrivo posmatranje tog ničega kakvo je sa­ mo bitisanje. Porica­ nje smrti više nije ništa. Ludilo. kao neprekidan i trajan vid postojanja. Ali ono je. koja će postati lobanja. I dok je nekada ludilo ljudi bilo u tome što oni nikako . time što se razvejava po porocima. to je najava skore smrti (4). ukazuju ka­ ko će to što će ona ugrabiti biti prilično bedan plen. već jedino lik od sadre i laž­ noga sjaja. pošto je već bilo sve. taj veliki nespokoj obrće se oko sebe. Zamena teme smrti temom ludila ne obeležava tek jedan prekid. beslovesna reč. ti­ me što se u prizoru života obnavlja svakog tre­ nutka. a bezumnik. usred renesanse. A poslednjih godina stoleća. ali na tu se ništavnost više ne gleda kao na vanjski i konačan kraj. Ali u smehu luđaka postoji to što se on unapred smeje smehu smrti. poruga ludila smenjuje smrt i njenu ozbiljnost. predskazujući je. kao na pretnju i svršetak u isti mah. Od varljive obrazine do lešine nastav­ ljao se jedan te isti osmeh. takođe. Krici Lude Grete likuju. To sa čega je smrt zderala obrazinu bila je samo obrazina i ništa više. pošto je i sam život tek jedna samozaljubljenost. da se otkrije keženje kostura. unapred se stišava.STULTIFERA NAVIS 27 štura. Užas pred tom neprikosnovenom granicom smrti uvlači se u neprestani podsmeh. već više izvesno skretanje unutar istog nespokoja. i njeno pobeđeno prisustvo kojem se Čovek izmigoljio putem tih svakidašnjih znakova koji. ona se doživljava iznutra. nad onim Likovanjem smrti koje se krajem sred­ njega veka pevalo na zidinama Kampo-Santa. zvek praporaca i palica dvorskih budala. Od otkrića te kobi koja neminovno svodi čoveka na ništa. Reč je uvek ο ništavnosti postojanja. Glava. obznanjujući da ona već caruje. gle. obezoružava jezovitost smrti.

Slika i štivo ne­ prestano upućuju jedno na drugo — ovde tuma­ čenje. onde ilustracija. Mnoge figure bajoslovnog životinjskog sveta koje prekriljuju lisabonsko Iskušenje verovatno su preuzete sa tradicionalnih obrazina. Više neće kraj vremena i sveta unazad otkrivati ljudima da su bili ludi što se nisu brinuli zbog njega. sada se pamet sastoji u tome da se ludilo svuda obzna­ njuje. i da. * * * Ovakvo doživljavanje bezumnika kao da je. požudni i govora mutnog. pozorišnim prikazivanjima. njegovo potmulo nastupanje. Vidim samo luđake i lude Uistinu kraj se bliži Sve je pošlo naopako.2g ISTORIJA LUDILA nisu uviđali da se približava samrtni čas. To je ono što predskazuje Estaš Dešan (Eustache Deschamps): Mlitavi smo. slabački i tromi. a ceo poslednji deo Pohvale ludosti sa­ stavljen je po uzoru na dugačak ples luđaka u ko­ jem se svako zvanje i svaki stalež nižu jedan za drugim i tvore veliko kolo nerasudnosti. postaje jedno te isto što i smrt. ako je kraj blizu. Narrentanz je jedna te is­ ta tema koja se stalno sreće i presreće u narod­ nim svetkovinama. on­ da se bliži onako kako ludilo. upravo je bezumlje ljudi i priziva i čini neminovnim. pošto je postalo sveopšte. da se ljudi poučavaju tome da već i sad nisu ništa doli mrtvi. neke su možda prene- . dok ih je trebalo dozvati u pamet prizorom smrti. Matori. na gravirama. Sada su se elementi izokrenuli. u različitim svojim oblicima — likovnim ili književ­ nim — izuzetno čvrsto povezano. sad ukazuju na to da se svet bliži konačnoj propasti. uspon ludila.

STULTIFERA NAVIS 29 te iz Malleusa. u kojem je isprepletenost duhovnih značenja bila toliko gusta. al i oni već kreću dvama različitim smerovima koji navešćuju. žigosanju potatores et edaces? Išlo se čak dotle da se pretpostavljalo da je Bošova slika bila deo celog niza živopisa kojim su ilustrovana glavna pevanja Brantovog speva. Pa ako je i tačno da slika još uvek ima zvanje da kaže. čiji naslov i nosi. već. Verovatno je da se po­ vodom tog predmeta ne bi ponovo mogla izvesti analiza poput one koju je däo Emil Mal (Emile Male) za prethodna razdoblja. kao da je taj svet. i za koji izgleda da sa­ svim tačno ilustruje njegovo pevanje XXVII. između ono­ ga što je predstavljeno jezikom i onoga što je re­ čeno slikovitim putem. Uspon ludila na horizontu renesanse najpre se primećuje po izanđalosti gotičke simbolike. počeo da se komeša tako da su se ukazali likovi čiji se smisao odaje još samo pod vidom bezumnika. malo-pomalo. da nešto po suštini zajedničko i istovetno prenese jeziku. jednom još uvek jedva opazivom naprslinom. a posebno povo­ dom teme smrti. bila istovetna. zar on nije preveden pravo iz Brantovog Narrenschiffa. površno gledano. i ono. ali. ipak. ma koliko tema. niti pretpostavljati više no Sto kazuje sama istorija. dopustiti da nas zavede stro­ ga neprekidnost tema. po­ svećeno. i oni će zanemeti. ne kazuje isto. jedno te isto značenje nije im otprve zajedničko. Gotički oblici opstaju još neko vreme. prestati da kazuju. što se čuvenog Broda luđaka tiče. Između reči i slike. Ne treba. negdanje lepo jedinstvo počinje da se raskida. podsećaju i po­ učavaju i otkrivače još jedino — mimo svakog . Lik i reč i dalje ilustruju istu gatku ο l udil u i istome moral nome svetu. ono što će u zapadnjačkom doživljaju ludila biti velika crta razvoda. ipak treba priznati da ona. i da sebi svojstvenim likovnim vrednostima slikarstvo zadi­ re u doživljaj koji će uvek ići dalje negoli jezik.

i ona. pretrpavaju oznakama. čitavu jednu simboliku ko­ ja ne spada u red Proroštva. smeranjima te tako na kraju gube sopstveni lik. Simbolični likovi začas postaju pri­ like iz more. ovo oslobađanje potiče iz na­ dolaska značenja. ono oko sebe saziva sve opsene mučenja i bezbrojnih snivanja ο njemu. obeležjima. da se oni još mogu odgonetnuti samo u ezoteričnosti znanja. slika po­ činje da se vrti oko sopstvenog ludila. iz umnožavanja smisla njim sa­ mim. Oslobođena razbo­ ritosti i pouke po kojima se upravljala. širi se pukotina. složene odnose. Smisao se više ne hvata iz neposrednog opaža­ nja. mimo svih pouka ο žrtvo­ vanju. fantastičnu sliku ostrvljenosti. Hristovo stradanje nije unapred pred­ stavljeno samo žrtvom Avramovom. dok se polako uzdižu od srca ka glavi. Otvoren mu je put ka oniričnom. između znanja koje ga nadahnjuje životom i oblika u koji se prenosi. ukrštene. otkriva. simbol čije su vrednosti otežane time što su prenaglašene: dugi put razmišljanja postaje na slici cediljka kroz ko­ ju kaplje jedno istančano znanje. između Starog i Novog zaveta. nerazboritost.30 ISTORIJA LUDILA mogućeg jezika. Jedna knjiga svedoči ο tom umnaža­ nju značenja potkraj gotičkog sveta. Paradoksalno. bezumnik. Šija Gutemenscha une- . pak. mogu da se uvuku u tu prekomernost značenja. već samo onim što je oku blisko — svoje fantastično prisustvo. to je Specu­ lum humance salvationis. Ali san. a stva­ ri se. Eto slike bremenite dodatnim zna­ čenjima i prinuđene da ih oda. izmučenih telesa i bola. lik prestaje da govori za sebe. ima vremena da budu odmerene i prosuđene. već je istoznačna sa imaginarnim. kovač Tubal i točak Isaijin smeštaju se oko krsta stvarajući. sprava kroz ko­ ju se prečišćavaju suštine. Dokaz je ona stara predstava mud­ rosti koja se na nemačkim gravirama tako često prikazuje kao ptica dugačke šije za čije misli. što između stvari izatkiva tako mnogobroj­ ne. izvan svih veza utvrđenih tradicijom svetih otaca.

bliže opsenama svojstvenim sli­ ci negoli strogosti smisla. nego moć opčinjavanja. gril. prev. Na lisabonskom Iskušenju pred svetog An tonija sela je jedna od tih prikaza rođenih iz ludila. posta­ je jedan od omiljenih likova bezbrojnih Iskušenja. zapreteni tajnom. A njena poučavanja. jednovremeno je i predmet i svrha iskušenja. povrh mudrosti. njena izobličena lica položena na trbuh čudovišta pripadala su sve­ tu velike platonovske metafore i obznanjivala su uniženost duha u ludilu greha. Ne jurišaju želje na mir pustinjaka. poznatog već u srednjem veku. njegove pokore. upravo ona opčinjava oko isposnika — a i jedno i drugo ostaju zatočenici neke vrste pitanja u ogledalu. grila iz engleskih psaltira. — Prim. jedan laki osmeh osvetljava to lice bez tela — prisutnost suštog nespokoja pod vidom živahnog bekeljenja. međutim.STULTIFERA NAVIS 31 dogled se izdužuje da bi. u tišini u kojoj prebiva samo * Gril — komična kombinacija životinja ili životinjskih i ljudskih lika u grčko-rimskoj rezbarskoj umetnosti. iz njegove usamljenosti. na površini sveta. nemi i prituljeni. pitanja što zanavek os­ taje bez odgovora. na po puta između životinje i stvari. Karakterističan je razvoj grila*. Bitan preobražaj sveta slika: stega umnože­ nog smisla oslobađa ga zapovesti oblika. koji ostaju tu. Ta­ da je on učio tome kako je u čoveka punog želja duša postajala zatočenica zveri. slika ludila čovekovog. a simbolični čovek postaje fantastična ptica čiji se preterano dug vrat presavija hiljadu puta preko samog sebe — bezumno biće. ob­ . međutim. Upravo ta prilika iz more. njegovih lišavanja. izdignuti iz sna. Ta simbolična mudrost zatočenica je ludila sna. U petnaestome sto­ leću. čuvenog grila. njega spo­ padaju ti oblici ludila. iz Šartra i Burza. pred­ stavila i sve istinske posredne puteve znanja. Pod po­ vršinu slike zavlači se toliko raznih značenja da ona ne odaje više ništa sem jednog zagonetnog lica.

Nemoguće životinje. primećuje se da ima čudo­ višni lik beslovesne zverke: to su one mačke-drekavice čija se rugobna tela mešaju. nešto nalik na neke tajne i neke sklo­ nosti svoje prirode. kako ih Stefan Lohner (Lochner) pri­ kazuje. proizišle iz jedne poludele mašte. i kada se poslednjega dana grešnik pojavio u svoj svojoj rugobnoj nagoti. to su. dakle. te ako . da ga se dokopava i iznosi mu njegovu rođenu istinu na videlo. na njegov du­ hovni poziv zaboravljen u ludilu njegove želje. ptice krila zastrašujućih i gram­ zivih poput ruku. I sada. za čoveka petnae­ stog stoleća. sve to. u ono doba. večernji leptirovi-tvrdokrilci. On je ludilo koje je postalo Iskušenje: sve što je u njemu nemoguće. daje mu čudnovatu moć koju ima. Ali početkom renesanse odnosi sa živo­ tinjskim svetom preokreću se. postale su tajna priroda čovekova. ona izmiče svetu bajke i ilustrovanja mo­ rala i poprima fantastiku koja je svojstvena sa­ mo njoj. krilate bube mačjih glava. sa nagotom prokletnika. ma i zastrašujuća. ta moć opčinjavanja koja se. na Paklu Dir­ ka Boutsa (Dierick Bouts).32 ISTORIJA LUDILA to gnusno gmizanje koje ih okružuje. u obliku satire. sprovodi preko slika ludila? U tim fantastičnim likovima čovek otkriva. Životinjski je svet pomoću ljudskih simbola i vrednosti izbegao upitomljenje. sve što u njemu ukazuje na protivprirodno i na gamizanje jedne bezumne prisutnosti tik uz zemlju. Gril čoveka više ne podseća. fantastično. U srednjovekovnoj misli. životinja počinje da vreba čoveka. zapravo. njegovih snova. Sta je. pre svega. to je ona velika zver-grabljivica čvornovatih kandži koja stoji na Iskušenju Grinevaldovom. če­ te životinja — kojima je Adam jednom za svagda nadenuo imena — simbolično imaju čovečanske vrednosti. zapanjujućim jednim preokre­ tom. životinja se oslo­ bađa. sno­ viđenja njegovog ludila imaju. veću privlačnu silu negoli poželjna stvarnost puti. nečovečno. Sloboda.

jarošću. Brojgel se izruguje blesavku koji pokuša­ va da prodre u tu kristalnu loptu. čestom nevidljivog znanja. njega mami to tako daleko a tako blisko znanje. koga oni dovode u iskušenje. Ali baš se ona. ono se. pokret kojim uzmiče isti je onaj kojim se brani da ne pređe zabranjene granice znanja. zatvorenog. za njegov pogled. nikada se ne raz­ bijajući — svetiljka za podsmeh. nije pod vlašću žestine želje već one. 3 . ludilo opčinjava zato što je znanje. ispu­ njena je. mnogo potuljenije.« To znanje. njiše i nad Bošovim Brodom luđaka. Dok razborit i mu­ dar čovek od njega opaža samo odlomke slika — koji tim više obespokojavaju — dotle ga Luđak celo-celcato nosi u jednoj netaknutoj lopti: ona kristalna kugla koja je za sve ostale prazna.STULTIFERA MAVIS 33 sada svojim neredom. kao i ostale dragocene stvari. tako pogibeljno. svojim obiljem ču­ dovišnih nemogućnosti opčinjava čoveka. Ti čudnovati oblici netom se smeštaju u prostor velike tajne i sveti Antonije. drvo (zabra­ njeno drvo. ezote­ ričnog znanja. ta kugla obasjana znanjem. onu ko­ ja se može videti na graviri koja ilustruje Stultiferae navicular Jossea Badea. sumnje ne­ ma. tako nedo­ stupno. onda on razotkriva i mračnu pomamu. t akođe. nekada zasađeno usred zemaljskoga Raja. ali beskrajno dragocena — na kraju štapa koji ο ramenu nosi Luda Gret a. u svo­ joj bezazlenoj šašavosti. žaoke radozna­ losti. on već zna — u tome i jeste njegovo Iskušenje «— ono što će Kardan (Cardan) kasnije reći: »Mu­ drost. Ono je znanje. Ona. Drugi simbol znanja. pre svega. Na suprotnom kraju te prirode pakla. to znanje Luđak. iščupa­ no je i sada tvori katarku broda luđaka. jalovo ludilo koje počiva u srcu ljudi. mora se išču­ pati iz utrobe Zemljine. stoga što su svi oni besmisleni likovi u stvari elementi jednog teškog. drvo greha i obećane besmrtnosti). što ga osmeh Grila nudi a u isti mu mah izvrdava. klati. st oji i s druge st rane vrta uživanja. ima.

on je nastupa­ nje noći u koju tone stari razum sveta. istina. konačnu sreću i najvišu kaznu. ipak. Ta lažna sreća jeste đavolji trijumf Antihrista. pošto tu čovek više ne zna za patnju niti nuždu. Brod luđaka promiče predelom naslada u kojem se sve nudi želji.34 ISTORIJA LUDILA Sta navešćuje to znanje luđaka? Ono. To je veliki veštičji skup prirode: planine se survavaju i postaju rav­ nice. zemlja bljuje mrtve. ono što se rađa iz najneobičnijeg bunila bilo je. sledi jedno viđenje sveta u kojem je satrta svaka razložnost. ludilo opčinjava čoveka. kosti niču po grobovi­ ma. pošto je reč ο zabranjenom znanju. Svršetak ne­ ma vrednost prelaska i obećanja. nisu to vesnici spokojne pravde. sasvim drugačiji no što su bili ranije. Umereno fantastičnom slikarstvu če­ trnaestog stoleća. Fan­ tastične slike koje se rađaju iz njega nisu kratkoveke pojave koje brzo iščezavaju sa površine stvari. Dovoljno je kod Direra pogledati jahače Apokalipse. u kojem se zamkovi ruše poput kockica. vaskoliki život usahnjuje i prelazi u smrt. Svet uranja u sveobuhvatni Bes. odnosi je Ludilo. kao nedostupna istina. u petnaestome stoleću nisu novi. Snovi ο Apoka­ lipsi. Sa svih strana. životi­ nja koja ga spopada u njegovim morama i noći- . svemoć na zemlji i pakleni pad. i kraj sveta. kao taj­ na. rečju — u kojem su poredak Božji i njegova skora pobeda uvek vidljivi. iste one što ih je poslao Bog: nisu to anđeli Pobede i umirenja. ali po prirodi su. Jednim čudnovatim paradoksom. Pobedu ne odnose ni Bog ni Đavo. nekom vrstom obnovlje­ nog Raja. on nije povratio svoju nevi­ nost. nesumnjivo predskazuje carstvo Sotonino. jeste Kraj. Kada čovek razastre samovolju svog ludi­ la. zvezde padaju. skriveno još u utrobi zemlje. već ratnici raspomamljeni od mahnite osvete. u kojem je Zver svagda ona tradicionalna Aždaja koju Devica drži na rastojanju. već sasvim blizak. zemlja plamti u vatri. pa ipak. nailazi na turobnu neminovnost sveta.

STULTIFERA NAVIS

35

ma lišavanja jeste njegova rođena priroda, ona koju će da ogoli nemilosrdna istina pakla; beslovesne slike slepe šašavosti, to je veliko znanje sveta; a u tome neredu, vascelom tom svetu u ludilu, već se ocrtava ono što će biti svirepost konačnog svršetka. Na toliko mnogo slika — što im, sumnje nema, i daje tu težinu, a njihovoj fantastičnosti i pridaje onako veliku koherentnost — renesansa je izrazila pretnje i tajne sveta koje je naslućivala. *
* * -

U isto ono doba, književne, filosofske, moral­ ne teme ludila nadahnute su nečim sasvim drugim. U hijerarhiji grehova srednji vek je dao mesta i ludilu. Od trinaestog stoleća nadalje uobi­ čajeno je videti ludilo kako stoji među lošim voj­ nicima Psihomahije. U Parizu kao i u Amijenu, ono je deo loših četa i onih dvanaest dvojnosti koje dele vrhovnu vlast nad dušom čovekovom: Vera i Idolopoklonstvo, Nada i Očajanje, Milosrđe i Tvrdičluk, Čednost i Pohota, Smotrenost i Lu­ dilo*, Strpljenje i Srdžba, Blagost i Strogost, Slo­ ga i Nesloga, Poslušnost i Pobuna, Istrajnost i Nepostojanost. U renesansi, Ludilo napušta to skrom­ no mesto i zauzima prvo. Dok je kod Huga iz sv. Viktora rodoslovno stablo Grehova, stablo Drev­ nog Adama, kao koren imalo oholost, sada Ludilo vodi veselo kolo svih ljudskih slabosti. Neosporeni kolovođa, ono ih vodi, vuče za sobom i ime' nuje: »I njih vidite ovde u grupi mojih pratila­ c a . . . Ova ovde što tako ponosno uzdiže obrve zove se Filautija (Samoljubivost); ovoj što kao da se smeje očima i pljeska rukama ime je Kolacija (Laskanje); ova što napola spava zove se Leta
* U o v o m kontekstu više b i odgovaralo »ludost« i »ludilo«. — Prim. prev. 3* »ludost«, pošto »la folie« znači

36

ISTORIJA LUDILA

(Zaboravnost); ona tamo što se oslanja na oba lakta prekrštenih ruku zove se Mizoponija (Lenjost); ova s vencem ruža na glavi i zavijena u mirisni oblak je Hedona (Naslada); ona tamo s neodređenim i izgubljenim pogledom zove se Anoja (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debeljuškasta, s glatkom kožom naziva se Trifa (Razuzdanost). Među devoj kama vidite i dva muška bo­ žanstva od kojih se jedno zove Gozba a drugo Tvrdi san.«* Neprikosnovena povlastica ludila: ono caruje nad svim onim što je loše u čoveku. Ali zar ono posredno ne vlada i svakim dobrom ko­ je on može da učini: častoljubljem koje daje mu­ dre političare, tvrdičlukom posredstvom kojeg ra­ stu bogatstva, bezobzirnom radoznalošću koja na­ dahnjuje filosofe i učenjake? Luiz Labe to ponav­ lja za Erazmom; a Merkur radi ludila preklinje bogove: »Ne dajte da se izgubi ta lepa Gospa ko­ ja vam je pričinila toliko zadovoljstva.« Ali ovo novo kraljevstvo ima malo zajednič­ kog sa mračnom vladavinom ο kojoj smo govoril i maločas i koja ga je povezivala sa velikim tra­ gičnim silama sveta. Začelo, ludilo privlači, ali ne opčinjava. Ono upravlja svime što je na svetu lako, veselo, bez­ brižno. Ono čini da se ljudi »zabavljaju i ra­ duju«, ono je ljudima, baš kao i Bogovima, dalo »Duh, Mudrost, Bahusa, Silena i tog milog čuvara vrtova« (5). Sve je u njemu blistava površnost: nikakve zadržane tajne. Ono je, sumnje nema, u nekoj vezi sa čudno­ vatim putevima znanja. Prvo pevanje Brantovog speva posvećeno je knjigama i učenjacima; a na graviri koja ilustruje taj odeljak, u latinskom iz­ danju od 1497, vidimo kako se na svojoj katedri pretrpanoj knjigama kopeči Učitelj koji iza svoje doktorske kape nosi kapuljaču luđaka svu opši* E . Roterdamski, Pohvata — Prim. prev. ludosti; prevela d r Darinka Nevenić-Grabovac.

STULTIFERA NAVIS

37

venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da­ je ljudima od nauke veliko mesto: posle Gramatičara, Pesnika, Govornika i Pisaca; zatim Prav­ nici; za ovima slede »poštovani filosofi s bradom i ogrtačem«; na kraju je zbijena i neizbrojna četa Teologa. Ali ako je u ludilu znanje toliko važno, to ne znači da je ludilo kadro da prodre u nje­ gove tajne; baš naprotiv, ono je kazna jedne pustahijske i izlišne nauke. Ako je ono istina sa­ znanja, to znači da je saznanje dostojno poruge i da se, umesto da se obraća velikoj knjizi isku­ stva, gubi u prašnim knjigama i dokonim raspra­ ma; nauka se preliva u ludilo" samom prekomernošću lažnih nauka. Ο vo s do cto res, qui grandia no mina fertis Respicite antiquo s pairis, jurisque perito s. Ν on in candidulis pensebant do gmata libris, Arte sed ingenua sitibundum pectus alebant. U skladu sa temom koja je narodskoj satiri odav­ no bila bliska, ludilo se ovde javlja kao komično kažnjavanje znanja i njegove naduvene neukosti. Znači da ludilo, uopšte uzev, nije povezano sa svetom i njegovim podzemnim oblicima, već, mno­ go više, sa čovekom, njegovim slabostima, njego­ vim snovima i zabludama. Sve ono što je kao mut­ no ispoljavanje kosmičkog postojalo u ludilu onak­ vom kakvim ga je video Boš, kod Erazma je zbri­ sano; ludilo više ne vreba čoveka sa sve četiri strane sveta, ono se uvlači u njega ili je, bolje re­ čeno, jedan tanani odnos koji čovek održava sa samim sobom. Mitološko oličenje Ludila je, kod Erazma, tek jedna književna smicalica. U stvari postoje samo različita ludila — ljudski oblici ludi­ la: »Računam da ima onoliko kipova koliko i lju­ di«; dovoljno je baciti pogled čak i na mesta naj­ veće mudrosti i najbolje uprave: »Toliko je obilje oblika ludila u njima, i toliko ih se novih svaki dan rađa da ni hiljadu Demokrita ne bi bilo do-

38

ISTORIJA LUDILA

voljno da im se podsmehne.« Nema drugog ludi­ la sem onoga koje je u svakome čoveku, jer čovek je taj koji ga stvara u odanosti prema samome sebi i putem zabluda u koje se uljuljkuje. »Filautija« je prvi među likovima koje Ludilo uvlači u svoj ples; ali to je stoga što su ti likovi vezani jed­ ni uz druge izvesnim povlašćenim pripadanjem; privrženost sebi prvi je znak ludila, ali baš zato što je privržen samome sebi čovek i prihvata greš­ ku kao istinu, laž kao stvarnost, nasilje i ružnoću kao lepotu i pravdu: »Jedan je ružniji od svakog majmuna, a sebi izgleda kao Nirej; drugi, čim je šestarom povukao tri linije, odmah misli da je Euklid; treći veruje da je Hermogen, a razume se u muziku kao magarac u kantar i krešti gore ne­ go kokoška kad je kljuca petao kao zakoniti muž.« U tom uobraženom prihvatanju samoga sebe, čo­ vek omogućuje svome ludilu da se javi kao kakva fatamorgana. Simbol ludila biće, od sada, ono ogledalo koje, ne odražavajući ništa stvarno, odra­ žava potajno, onome ko se u nj zagleda, snivanje njegove sopstvene naduvenosti. Ludilo nije toliko u vezi sa istinom i svetom, koliko sa čovekom i sa onom istinom ο njemu samome koju on može da opazi. Otuda ono ukazuje na jedan potpuno mora­ lan svet. Zlo nije kazna ili svršetak vremena, već samo mana i nedostatak. Sto šesnaest pevanja Brantovog speva posvećena su oslikavanju bezum­ nih putnika Broda: to su tvrdice, potkazivači, pi­ janice; to su oni koji se odaju razuzdanosti i razvratu; oni koji pogrešno tumače Sveto pismo, oni koji čine preljubu. Loher (Locher), prevodilac Branta, otkriva u svome predgovoru na latinskom, plan i smisao dela; reč je ο tome da se l judi pouče quae mala, quoz bona sint; quid vitia; quo virtus, quo ferat error; a to šibajući, zbog svakom pozna­ tog nevaljalstva, impios, superbos, avaros, luxuriosos, lascivos, delicatos, iracundos, gulosos, edaces, invidos, veneficos, fidefrasos... ukratko, sve ono

STULTIFERA NAVIS

39

što je čovek sam uspeo da iznađe kao nepravilno u svom ponašanju. Na izražajnom području književnosti i filosofije, doživljaj ludila, u petnaestom stoleću, popri­ ma pre svega pravac moralne satire. Ništa ne podseća na onu ogromnu najezdu koja preti i koja je opsedala maštu slikara. Baš naprotiv, nastoji se da se ona udalji; ο njoj se ne govori. Erazmo skreće poglede sa te sumanutosti »koju Furije ra­ spiruju iz Pakla svaki put kada puste svoje zmi­ je«; on nikako nije želeo da izrekne pohvalu tim bezumnim oblicima, već »slatkoj varci« koja dušu oslobađa »njenih bolnih briga' i prepušta je raz­ noraznim oblicima naslade«. Tim spokojnim sve­ tom lako se ovladava; on pred pogledom razum­ nog razastire bez tajne svoje bezazlene čari, a ovaj se, zahvaljujući smehu, vazda drži na odsto­ janju. Dok su Boš, Brojgel i Direr posmatrali sa same zemlje, uvučeni u to ludilo koje su videli da izbija svuda oko njih, dotle Erazmo drži da je ono dovoljno daleko da čovek bude izvan opa­ snosti; on ga posmatra sa visine svog Olimpa, i ako peva svoje hvale, to je zato što može da mu se smeje neugasivim smehom bogova. Jer ludilo ljudi jeste božji prizor: »Ukratko, ako biste mogli taj beskrajan vašar da posmatrate s Meseca kao nekada Menip, izgledalo bi vam kao da gledate roj muva ili komaraca koji se svađaju, tuku, je­ dan drugom kopaju jamu, pljačkaju, igraju se, ša­ le, padaju, umiru. I ne može Se skoro verovati koliko vreve i tragedija mogu da izazovu tako sit­ na i tako kratkovečna stvorenja.« Ludilo više nije prisna neobičnost sveta; ono je tek jedan prizor dobro poznat neobičnom posmatraču; ne više fi­ gura cosmosa, već crta karaktera ozvuma. Ali okončava se istinski jedan rad koji će do­ vesti do toga da kritička svest uzapti tragičan do­ življaj ludila. Ostavimo tu pojavu za trenutak po strani i pustimo da se u svoj svojoj ravnodušno­ sti istaknu ti likovi koji se u Don Kihotu mogu

sa­ tira na fantastične romane (kao u Lažnoj Kleliji od Siblinjija /Subligny/ i. pobrkani i uskomešani. otkriva se istinski ne­ mir zbog odnosa. Tik uz to prvo je — ludilo tašte uobraženosti. jednom za svagda. Naiz­ gled. druge jedne umetnosti. ili. unutar iste priče. Ali luđak se ne poistovećuje sa nekim uzorom iz književnosti. s druge postaje opsena. tik ispod toga. ali u kojem se is­ to tako. čudnovato pomu­ ćeni jedni drugima. između zbiljskog i zamišljenog. odraža­ vaju i svi oblici. u umetničkom delu. on se poistovećuje sa sobom samim. »Poremećenim uobraziljama upravo i dugu­ jemo izumeće umetnosti. Ali ta tema se neumorno ponavlja: neposredne adaptacije (Don Kihot Gerina de Buskala /Gućrin de Bouscal/ igran je 1639. nova tumače­ nja pojedinih epizoda (Ludosti Kardenija od Pišua /Pichou/ jesu varijacija na temu »Odrpanog viteza« Sijera Morene). dve godine kasnije. ali ono što je s jedne strane bila mašta. Njegove odlike je.40 ISTORIJA LUDILA naći isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima. a možda i zbog mutne veze između fantastičnog izmišljanja i opsene bu­ nila. Varke se prenose od pisca na čitaoca. na posredniji način. ali. u Kralju Liru isto kao u pozorištu Rotrua (Rotrou) ili Tristana TErmita. i to putem zamišljenog odobravanja koje mu orno- . prihvata kao istinski lik. utvrdio Servantes. u svoj bezazlenosti.« (6) Ludilo. morala. čak i oni najudaljeniji. Počnimo od najvažnijeg. u zajedničkoj varci. ovaj je prikazao Vladavinu Sanča Panse). Pesnika i Muzičara samo je uljudno ublažen naziv da se izrazi Ludilo. tu postoji samo laka kritika romana izmišljanja. čovekove uobrazilje. piščevo lukavstvo se. Ćudtjivost Slikara. u kojem su u pi­ tanje dovedene vrednosti drugog jednog doba. takođe i najtrajnijeg — jer još će se i u osamnaestome stoleću pre-' poznavati njegovi jedva izbledeli oblici: ludilo usled nekog romanesknog poistovećenja. u epi­ zodi Žili d'Arvijan).

i zato što se zločin skriven za oči svih drugih obelodanjuje u tami te čudnovate kazne. već vidi sebe ka­ ko ga progone Eumenide i osuđuje Minos. svoju tajnu istinu. u pustom kovitlacu svojih privi­ đenja. takođe. Ljubav koja se izjalovila u svojoj prekomernosti. Čak i kad je najteže. u Meliti. njegovi krici govore umesto njegove savesti. i poslednja vrsta ludila: ludilo očaj­ ničke strasti. po­ što već i krivac. u srcu svakog čoveka. Ali ono ima i druge moći: kazna koju ono dosuđuje umnožava se sama od sebe u onoj meri u kojoj. on je bogat. ludilo bezumnim recima kojima se ne mo­ že gospodariti odaje sopstveni smisao. pre svega ljubav koju je obmanu­ la neumitnost smrti.STULTIFERA NAVIS 41 gućuje da prida sebi sve odlike. nema drugog izlaza do lu­ dila. sve vrline ili mo­ ći kojih je lišen. on veruje da je Bog. • Konačno. Tako bunilo Ledi Magbet otkriva »onima koji to ne bi trebalo da znaju« reči što su se dugo šaputale samo »gluvim ušima«. on se ogleda. Ono nemirima duha kažnjava nemire srca. Istinoljubivo. Njime su obu­ hvaćene njegove najvećma svakidašnje mane. ružan. zamišlje­ ni odnos što ga on održava sa sobom. (7) To je smešna sudbina sedam ličnosti u Visionnaires. težnji. za sva vremena. Dokle god je postojao predmet. luda ljubav bi- . Neizmerno ludilo koje ima onoliko lica kolika i naravi. i dalje okovan. Isti­ noljubivo. M. de Rišsursa (Richesource) u Sir Politik. Svetu morala pripada i ludilo pravedne kaz­ ne. Šatofora (Chateaufort) u Pidant jouč. nužnih zabluda na svetu. On je naslednik stare Filautije Erazmove. oseća šta će. ono je među drugim ludilima najmanje preterano. kažnjavajući se. Ob­ znaniti ga. Ta­ kav je oslobođenik iz Osume koji se smatra Neptunom. to je prvi i poslednji element svake moralne kritike. Pravda ovog lu­ dila jeste to da je istinoljubivo. razotkriva istinu. ono kazu­ je. u svojim varkama. Siromah. biti bolnost njegove kazne: Erast. ono je.

Ali tek ako se uporedi njihovo delo. Ono vodi jedino rascepu i. više svedoci tragičnog doživljaja Ludila rođenog u petnaestome stoleću negoli posmatrači kritičkog i moralnog doživljaja Nerazumnosti koji se razvija baš u njihovo vreme. ludila koja se orođuju sa smrću i sa ubistvom. oblici koji se upravljaju prema oholosti i svim zadovoljenjima u mašti. moći će da se odgonetne to što se. isto tako. i jedan i drugi. smrti. sa zna­ čenjima koja nastaju u njihovih suvremenika ili podražavalaca. No upravo su ta ludila visoki uzori koje njihovi podražavaoci izvitoperuju i obezoružavaju. što reče lekar povodom Ledi Magbet. to je smrt u kojoj oni koji se vole nikada više neće biti rastavljeni.42 ISTORIJA LUDILA la je više ljubav no ludilo. na tom početku sedamnaestog stoleća. iznad svega. praznina koja ga ispunjava jeste »zlo koje prevazilazi moju praksu«. u zaludnim svojim recima. U Šekspirovom delu. ono. Nikad ga ništa ne privodi ni istini ni ra­ zumu. i ublaženje. u paradok­ su bezazlene igre ili u junaštvu bezumnih proga­ njanja ono iznova nalazi lik koji čili. Kazna za strast odveć predatu sopstvenoj silovitosti? Ne­ sumnjivo. Ali to je. Ako i vodi smrti. Ludilo. ona se produžuje u prazninu sumanutosti. u delu Servantesovom. to je već potpunost smrti: to je ludilo koje nema potrebe za lekarom već samo za bo- . u tom smislu što je bez pribežišta. ali to je kažnjavanje. oni produžuju s jednim smislom koji je na putu da nestane i čija će se nit moći pratiti još samo u tami. i to što ono sadrži. to je bunilo Aristovo u Ludosti mudra­ ca. događa u književnom doživljaju ludila. To je poslednja pesma Ofelijina. nad nenadoknadivim odsustvom razliva sažaljenje zamišljenih prisutnosti. prepuštena sebi. S onu stranu vremena. gorko i blago ludilo Kralja Lira. nije taština. A nema sumnje čak ni u to da su oni. odatle. Kod Servantesa i Šekspira ludilo uvek zauzi­ ma izuzetno mesto.

već jedino u podsmehu sopstvenim zabludama. Ludilo Vitezovo odjednom postaje svesno samoga sebe i. srednje mesto. događa se u jednom smirenom predelu koji se do poslednjeg časa nadovezuje na razum i istinu. za njega samog. kakvu je Ofelija na kraju našla. poništava se u gluposti. Ali zar je ta iznenadna razboritost ludila išta drugo doli »novo ludilo koje mu je upravo udarilo u glavu«? Beskrajno preokretljiva dvosmislica koju. na kon­ cu. »pa čak i jedan od znakova po kojima nagađahu da bolesnik umire beše to što se od ludila tako lako prizvao razumu«. izbavio ludila samim tim svršetkom. ne usklađuje se ni sa kakvom srećom. tako ono tvori pre čvor no razrešenje. Ali sama smrt ne donosi mir: ludilo će ponovo likovati — bedno večna istina.« Ali ludilo. u bezuslovnom rascepu koji vodi na onaj svet.STULTIFERA NAVIS žanskim milosrđem. Smrt Don-Kihotova. Blaga radost. već pred­ stava kazne. nesumnjivo. za ironiju. Njegov bezumni život ga. ono dopušta ispoljavanje istine i smireni povratak razumu. napušta te predele ko­ načnog u koje su ga smestili Servantes i Sekspir: a u književnosti s početka sedamnaestog stoleća zauzima. vrlo brzo. lažna sličnost dakle. još i neprolazan život smrti: »Ovde počiva strašni hidalgo koji je junaštvo tako daleko istu­ rio da se primetilo da njegovim preminućem smrt ne može da likuje nad životom. Ono nije istinska kazna. ipak. pre preokret no kraj­ nju opasnost. umesto toga. može da razreši samo smrt. njena beslovesna pesma isto je toliko bli­ ska suštini koliko i »krik žene« koji duž hodnika Magbetovog zamka objavljuje da je »Kraljica umrla«. s onu stranu jednog života koji se. ono se može . To je zato što se ono više ne razmatra u svo­ joj tragičnoj zbilji. prati i čini ga besmrtnim samo zbog njegovog ludila. Rastrojeno ludilo može još samo da bude jedno jedino i isto što i pretnja svršetka. ludilo je. Premešteno u ekonomiju romane­ sknih i dramatskih sklopova.

44

ISTORIJA LUDILA

dovesti u vezu samo sa prividnošću nekog zločina ili sa obmanom jedne smrti. Ako Arist, u Ludosti mudraca, poludi na vest ο smrti svoje kćerke, to je zato što ona nikako nije odista mrtva; kada Erast, u Meliti, vidi sebe kako ga Eumenide pro­ gone i odvlače pred Minosa, to je zbog jednog dvostrukog zločina što ga je mogao počiniti, što je želeo da ga počini, ali koji, u stvari, nije za sobom povukao nikakvu istinsku smrt. Sa ludila je smaknuta njegova dramatična ozbiljnost: ono je kazna ili očajanje samo u oblasti zablude. Nje­ gova dramatska funkcija opstaje samo onoliko koliko je posredi lažna drama: varljivi oblik u kojem su u pitanju samo tobožnje pogreške, ne­ ostvariva ubistva, nestanci Viđeni za ponovna nalaženja. Pa ipak, to odsustvo ozbiljnosti ne sprečava ga da bude bitno — još bitnije no što je bilo, jer ako ono i dovrhunjuje varku, varka se, pak, prekida od njega počev. U ludilu u koje je za­ tvara njena zabluda, ličnost nehotice počinje da razmršuje potku. Optužujući se, ona, i protiv svo­ je volje, kazuje istinu. U Meliti, na primer, sva lukavstva koja je junak izredao ne bi li prevario druge, okrenula su se protiv njega, i on je bio prva žrtva kad je poverovao da je kriv za smrt svoga suparnika i njegove dragane. No u svome bunilu on prebacuje sebi da je izmislio celu jed­ nu ljubavnu prepisku; istina se obelodanjuje, u ludilu i kroza nj, a ono, izazvano zabludom razrešenja, razrešuje, samo, istinsku zamršenost ko­ joj je, u isti mah, i posledica i uzrok. Drugim re­ cima, ono je lažna kazna za lažno delo, ali po sopstvenoj sili ono izbacuje na površinu istinsku te­ škoću koja tada odista može da se privede kra­ ju. Pod zabludom ono prikriva tajni rad istine. Sa ovim dejstvom, dvosmislenim i središnjim jednovremeno, računa pisac Bolnice ludih (l'Ospitat des Fous) kada predstavlja dvoje ljubavnika koji se, da bi izbegli goniocima, prave da su ludi i

STULTIFERA NAVIS

45

skrivaju među bezumne; u nastupu tobožnjeg lu­ dila, devojka, preobučena u mladića, pravi se da veruje da je devojka — što stvarno i jeste — go­ voreći tako, uzajamnim poništavanjem ta dva pre­ tvaranja, istinu koja će na kraju pobediti. Ludilo, to je najčistiji, najpotpuniji oblik brkanja: ono uzima lažno za istinito, smrt za ži­ vot, muškarca za ženu, ljubavnicu za Eriniju, a žrtvu za Minosa. Ali to je, takođe, nepobitno naj­ nužniji oblik brkanja: jer ono, da bi pristupilo istinskom razrešenju, nema potrebe ni za kakvim spoljašnjim elementom. Dovoljno mu je da svo­ ju varku dotera do istine. T a k o je ono, u samoj sredini sklopa, u njegovom mehaničkom središtu, u isti mah i prividan zaključak, pun nekog tajnog ponovnog započinjanja, i uvođenje u ono za šta će se ispostaviti da je izmirenje sa razumom i istinom. Ono obeležava tačku kojoj se, po svoj prilici, približava tragična sudbina ličnosti, i od koje stvarno kreću putevi koji vode pronađenoj sreći. U njemu se uspostavlja ravnoteža, ali ono tu ravnotežu zaklanja ispod oblaka varke, ispod prividnog nereda; strogost građevine krije se pod spretnim rasporedom tih nepravilnih žestina. Ta nagla živost, ta smelost pokreta i reči, taj ludi vetar koji ih, iznenada, protresa, prekida stihove, kvari držanje i gužva zastore — dok se konci drže mnogo čvršće, i samo tako —- to je šušti _ uzor očne varke baroka. Ludilo je velika očna varka u tragikomičnim sklopovima književnosti preklasicističkog doba. I Skideri je to dobro znao kada je, u želji da u svojoj Komediji glumaca (Comadie des Comddiens), napravi pozorište pozorišta, svoj komad isprve postavio kao igru varki ludila. Jedan deo glumaca treba da igra ulogu gledalaca, a ostali, glumaca. Treba se, dakle, s jedne strane praviti da se dekor uzima za zbilju, igra za život, dok se u stvari, igra u istinskom dekoru; s druge, pre­ tvarati se da se igra i predstavlja glumac, dok je

46

ISTORIJA LUDILA

u stvarnosti posredi, naprosto, glumac koji igra. Dvostruka igra u kojoj je svaki element i sam udvostručen, tvoreći tako tu ponovljenu zamenu istinskog i varke, zamenu koja je sama po sebi dramatski smisao ludila. »Ne znam — mora da kaže Mondrosi u prologu Skiderijevog komada — koja je današnja budalastost mojih drugara, ali ona je zbilja tolika da moram da poverujem da im je neka mađija oduzela razum, a ono što ja tu vidim kao najgore jeste to što oni pokušavaju da me nateraju da ga i ja izgubim, a i vi, takođe. Oni bi da me ubede da nisam na pozornici, da je to tu grad Lion, da je ono tamo gostionica, ovde loptalište, gde Glumci koji uopšte nismo mi, a koji mi ipak jesmo, prikazuju jednu Pastirsku igru.« U toj budalastosti pozorište razvija svoju istinu: da bude iluzija. A to je, strogo uzeto, ludilo.

*
* *

Rađa se klasicistički doživljaj ludila. Golema opasnost koja se ukazivala na obzorju petnaestog stoleća ublažava se, uznemirujuće sile koje su na­ stanjivale Bošove slike izgubile su žestinu. Oblici, sada providni i poučljivi, opstaju tvoreći pratnju, neizbežnu pratnju razuma. Ludilo je prestalo da, na granicama sveta, čoveka i smrti, bude figura eshatologije; tama u koju je ono uprlo bilo po­ gled i iz koje su se rađali oblici nemogućnog, raspr­ šila se. Zaborav pada na svet kojim je krstarilo slobodno robovanje njegovog Broda: on više neće ići, na čudnovatoj svojoj plovidbi od jednog ovo­ zemaljskog sveta do jednog drugog sveta, tamo; on više nikada neće biti ta bezuslovna međa u daljini. Eto ga privezanog, čvrsto, sred stvari i ljudi. Zaustavljenog i zadržanog. Više nije barka, već bolnica.

STULTIFERA NAVIS

47

Jedva nešto više od sto godina po udesu lu­ dih lađa, vidimo kako se pomalja književna tema »Bolnice ludih«. Tu svaka glava, prazna, u po­ sao utonula i raspoređena, po istinskom razumu ljudi, govori, na primer, raspolućenim jezikom Mudrosti, protivrečnost i podsmeh: »Bolnica Neizlečivih luđaka gde su, od tačke do tačke, izve­ dena sva ludila i bolesti duha, kako ljudi tako i žena, posao isto toliko koristan koliko i zabavan i neophodan za sticanje istinske mudrosti.« Svaki oblik ludila ima tu svoje uređeno mesto, svoja odličja i svog boga zaštitnika: pomamno i trabunjavo ludilo, označeno glupakom posađenim na stolicu, razmahuje se pod Minervinim pogledom; turobni melanholici koji tumaraju poljem, vuci usamljeni i pohlepni, imaju za boga Jupitera, go­ spodara životinjskih preobražaja; evo, zatim, »lu­ đaka pijanica«, »luđaka spavaćivih i polumrtvih«, »luđaka izlapelih i prazne glave« . . . Sav taj pore­ mećeni svet, u savršenom redu, izgovara, zauzvrat. Pohvalu Razumu. U toj »Bolnici«, već, zatvaranje sledi ukrcavanju. Savladano, ludilo održava sve privide svoje vladavine. Ono sada spada u mere razuma i rada istine. Ono, na površini stvari i u treperavoj svetlosti dana, računa sa svim igrama privida, sa dvosmislenošću istinskog i varke, sa ćelom tom be­ skrajnom, uvek krpljenom i uvek kidanom pot­ kom koja spaja i u isti mah razdvaja istinu i pri­ vid. Ono skriva i otkriva, ono kazuje istinu i laž, ono je senka i svetlost. Ono odbleskuje; središnja i milostiva figura, uveliko prevrtljiva figura tog baroknog doba. Ne čudimo se što ga tako često nalazimo u zapletima romana i pozorišnih komada. Ne ču­ dimo se što ga zaista vidimo u skitnji ulicama. Tu ga je hiljadu puta sreo Fransoa Kolte (Frangois Colletet):

48

ISTORIJA LUPILA

»Ugledah, u toj ulici Jednog prostodušnika praćenog decom. . . . Takođe se i divi tom ubogom đavolu: Taj jadni luđak, šta bi da učini Sa tolikim silnim dronjama? .... Viđao sam te raskuštrane luđake Kako pevaju uvrede po sokacima . . . « Ludilo ocrtava, u društvenom predelu, jedan dobro poznat obris. Iznova se, i veoma živo, uži­ va u starim bratijama budala, njihovim svetkovi­ nama, skupovima i govorima. Rasplamsava se oduševljenje za ili protiv Nikole Zubera (Nicolas Joubert), poznatijeg pod imenom Angulvan (Angoulevent), koji se proglasio Knezom budala, na­ slov koji mu osporavaju Valenti le Kont (le Comte) i Žak Reno (Jacques Resneau): pamfleti, spor, parničenja; njegov advokat proglašava i potvrđuje da on ima »šuplju glavu, izlapelu bundevu, u ko­ joj nema zdrava razuma, ćupu, rastureni mozak, te nema ni misli, ni cele daske u glavi«. Blie d'Arber (Bluet d'Arberes), koji se nazvao Grofom od Dopuštenja, štićenik je Krekijevih (Crequi), Ledinjijerovih (Lesdignieres), Bujonovih (Bouillon), Nemurovih (Nemours); godine 1602. on objavljuje, ili umesto njega drugi objavljuju njegova dela u kojima on upozorava čitaoca da »ne zna ni da čita ni da piše i da to nikada nije ni naučio«, ali da ga je obodrilo »nadahnuće Boga i Anđela«. Pjer Dipui (Pierre Dupuis), ο kome Renje (Rć gnier) govori u šestoj svojoj satiri, jeste, po re­ cima Braskambija (Brascambille), »nad-luda u du­ goj haljini«; on sam, u svome Prigovoru na bu­ đenje Gazda-Gijoma (Remontrance sur le reveil de Maitre Guillaume), izjavljuje kako ima »duh iz­ dignut sve do predsoblja trećeg stupnja meseca«. A mnoge druge ličnosti prikazane su u četrnaestoj satiri Renjeovoj. Taj svet s početka sedamnaestog stoleća čud­ novato je srdačan prema ludilu. Ono je tu, u

podsmešljivi znak koji meša oznake istinskog i uobraženog. upravo se rađaju novi zahtevi: »Stotine i stotine puta dohvatao sam svetiljku Tražeći u po bela dana . podrugljivo komešanje u društvu. . . nepostojanost razuma.STULTIFERA NAVIS 49 srcu stvari i ljudi. jedva se sećajući velikih tragičnih pretnji — život većma pomućen negoli obespokojavajući. Ali. « .

Dobro se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape­ čaćenim pismima s kraljevom zapovešću i proiz­ voljnim merama hapšenja. ali čiju je žestinu već savladala. Posle Pinela. Ali nije bivalo da se njihov polo­ žaj tamo jasno odredi niti da se kaže kakvog smi­ sla ima to susedstvo kojim siromašnima.DRUGO POGLAVLJE VELIKO UTAMNIČENJE Compelle intrare Ono ludilo čije je glasove renesansa upravo oslobodila. primetiće se da su bili izmešani sa stanovnicima Workhouses ili Zuchthäusern. u ćelijama kaznenih zavoda. Upravo će među zidovima . Tjuka (Tuke). Dobro se zna da je sedamnaesto stoleće stvo­ rilo prostrane domove prinudnog boravka (maisons d'internement). Vagnica (Wagnitz). ne zna se tako dobro iz kakve su pravosudne svesti mogli da proiziđu takvi postupci. zna se da su tokom sto pedeset go­ dina luđaci potpadali pod ustrojstvo tog zatvara­ nja. nedovoljno se zna da se na sto stanovnika grada Pariza više nego jedan u njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. kažnjenicima i bezumnima kao da je od­ ređena ista postojbina. nezapo­ slenima. i da će jednoga dana biti otkriveni u velikim odajama Opšteg prihvatilišta (l'Höpital general). doba klasicizma ućutkaće čudnovatom jednom pri­ nudom.

trgo­ vima. koji tu nisu mogli naći mesta. prehrane oni koji su došli sami ili oni koje je poslala kraljevska ili sudska vlast. ali koji bi mogli ili zasluživali tu da budu. Od polovine sedamnaestoga sto­ leća. kućama i zgradama koji su u nji­ hovom sklopu. treba se t akođe st arat i ο izdržavanju. već po­ stojeća zdanja. okupljena su pod objedinjenu up­ ravu: La Salpetrijer.V E L I K O UTAMNIČENJE 51 domova za prinudni boravak Pinel i psihijatrija devetnaestog stoleća zateći luđake. Za beleg neka posluži jedan datum: 1656. i oni svoja ovlašćenja sprovode ne samo u zgradama Prihvatilišta. Na prvi pogled. vođenja. suđenja. mesta rođenja i starosti.« Osim toga. negovanju i opštem redu onih. upravljanja. upravnici imenuju jednog 4· . Ta se briga poverava upravnicima imeno­ vanim doživotno. Bisetr (Bicetre) koju je Luj X I I I hteo da pokloni dobrima verskog reda Sen-Luja da od nje načini starački dom za vojne invalide. La Savonri. reč je samo ο reformi — ο pu­ kom upravnom preustrojavanju. policije. ludilo je povezano sa tom zemljom prinud­ nog boravka i sa pokretom koji mu je tu zemlju označio kao njegovo prirodno stanište. lečivi ili neizlečivi«. zdravi ili invalidi. opominjanja i kažnjavanja nad svim siromasima u Parizu. bez obzira na titulu i rođenje i ma iz kog staleža bili. dičeći se kako su ih »izbavili«. smeste. trgovanja. kako izvan tako i unutar Opšteg pri­ hvatilišta.« (8) Sve je to sada namenjeno si­ rotinji pariškoj »svakoga pola. sa svim mestima. Dom i Bol­ nica Scipiona. koji se nalaze u predgrađu Sen-Viktor. vrtovima. Različita. rešenje ο osnivanju Opšteg prihvatilišta u Parizu. »Dom i Bolnica. ReČ je ο tome da se prihvate. već i nad svi­ ma onima koji u gradu Parizu potpadaju pod nji­ hovu nadležnost: »Oni imaju svako pravo vlasti. bolesni ili pri oporavku. kako ve­ likog i malog Milosrđa tako i sirotinjski dom. za prethodne vladavine izno­ va sazidane radi smeštanja arsenala. a tamo će ih — ne zaboravimo to — i ostaviti.

ali dva puta nedeljno mo­ ra da poseti svaku zgradu Prihvatilišta. a što se tiče onih koje se odnose na vanjski svet. zatvore i podzemne tamnice u rečenom Opštem prihvatilištu i mestima koja su u njego­ vom sklopu. onako kako oni nalaze za shodno.« Gotovo neprikosnoveni suverenitet. monarhijskog i gra­ đanskog poretka koji se u Francuskoj stvara baš u to vreme. no i pored toga neka ono . budući da je ono na­ ša kraljevska zadužbina. odlučuje. neka vrsta administrativ­ nog entiteta koji. i neće biti odložene bez obzira na sve odbrane i optužbe. Ono se nadovezuje neposredno na kraljevsku vlast koja ga je postavila jedino pod autoritet građanske uprave. sudi i izvršava pre­ sude. Kralj naređuje: »Smatrajmo da smo čuvar i zaštitnik rečenog Opšteg prihvatilišta. na granici zakona: treći stalež gušenja. Velika ubožnica (la grande Aumönerie) kraljevstva. a nikakav se priziv neće primiti na naredbe koje će oni izdavati za unutrašnjost rečenog Prihvatilišta. odjednom se našla izvan kola. pravo izvršenja nad kojim ništa ne može odneti prevagu — Opšte prihvatilište je­ ste čudnovata vlast koju kralj uspostavlja između policije i pravde. vratne okove za vezivanje krivca. Ni po svrsi ni po delovanju Opšte prihvatili­ šte nema veze ni sa kakvom medicinskom zamišlju. Od samog početka jasno je jedno: Opšte pri­ hvatilište nije medicinska ustanova. »U tu svrhu imaće upravnici na raspolaga­ nju sramne stubove.52 ISTORIJA LUDILA lekara sa platom od 1000 funti godišnje. Ono je više polusudska struktura. po strani od već uspostavljenih vlasti i izvan sudova. Ono je instanca poretka. sud bez višeg suda. Umobolni koje će Pinel zateći u Bisetri i u La Salpetrijer pripadali su upravo tome svetu. one će biti izvršene po obliku i sadržaju bez ob­ zira na bilo kakva protivljenja ili pozivanja uči­ njena ili koja će se učiniti i bez štete po iste. on sta­ nuje u Milosrđu (Pitić). koja je ranije u starateljskoj politici bila znak uplitanja crkve i sveštenstva.

izaslanici kraljevske vlasti i građanskog bogat­ stva pred svetom bede. Ο njima je Revo ucija l mogla da ostavi ovo svedočanstvo: »Odabrani iz najboljeg građanstva. Nadbiskup Tura ponosan je što 10. već ne­ ka bude potpuno slobodno od starešinstva.« Plan je prvobitno nastao u Parlamentu i dva prva upravitelja koji su tada imenovani bili su prvi predsednik Parlamenta i državni tužilac. i svih drugih kojima uskraćuje­ mo svako pravo raspitivanja i sudsku nadležnost na bilo koji način. lionsko građanstvo je još 1612. predsednik Porezničkog suda (Cour des aides).. Jedan kraljev ukaz. Stvarna uprava i istin­ ske odgovornosti poverene su upravnicima koji se dobijaju kooptiranjem. Ali njih ubrzo zamenjuju pariški nadbiskup. juna 1676. upravnik policije i predsednik pariške grad­ ske uprave (Prevot des marchands).V E L I K O UTAMNIČENJE 53 ni na koji način ne zavisi od naše Velike ubožnice. organizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja je ra­ dila na sličan način.. oni su u upravu doneli nepristrasna gledišta i čiste namere. Mesne vlasti. u kraljevini . predsednik Glavne kontrole (Cour des comptes). jula 1676. niti od bilo kog našeg visokog službenika. Oni su istinski upravite­ lji. i uredio ga tako da je poslužilo kao uzor svima onima koja su posle osnovana.« (9) Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra­ đanskom poretku i koja je savremenik njegovog ustrojavanja u obliku apsolutizma. naređuje osnivanje po jed­ nog »Opšteg prihvatilišta u svakom gradu njegove kraljevine«. obi­ laženja i sudske nadležnosti službenika Opšteg popravilišta (la generale Reformation) i ostalih iz Velike ubožnice. od 16. preduhitrile su ovu meru. Od tada »Ve­ liko nadleštvo« (Grand Bureau) ima još samo ulogu da donosi odluke. može da izjavi da je njegov »nadbiskupski grad srećno predvideo bogobojažljive namere kraljeve i podigao ovo Opšte prihva­ tilište zvano Sirotište (Charite) još pre onoga u Parizu. uskoro prekri­ va svojom mrežom celu Francusku. međutim.

pozvana u Francusku 1602. Marevil (Mareville) (1714). osnivaju najpre Sirotište u Parizu.000 funti go­ dišnjeg prihoda. sa­ da tamo treba prihvatiti »osobe uhapšene po na­ redbi Njegovog Veličanstva«. Opšta prihvatilišta otvaraju se ši­ rom Francuske: uoči Revolucije. ima ih u 32 po­ krajinska grada. Ne­ koliko godina pre toga Vojvotkinja od Bujona (Bouillon) poklonila im je zgrade i prihode bol­ nice za gubavce koju je u Šato-Tjeriju (Chäteau-Thierry). maja 1645.54 ISTORIJA LUDILA i izvan nje«. Red Dobrih sinova otvara tu vrstu prihvatilišta na severu Francuske. i kralj mu je poklonio 4. u predgrađu Sen-2ermen. a zatim Šaranton. iznova raspoređuje dobra svojih zadužbina. Braća Sen-Žan de Dije. Pontorsonu. U osamnaestome stoleću. Le bon Saver de Kan (le Bon Sauveur de Caen) (1735). Ona preinačuje svoje prihvatne ustano­ ve. oktobra 1670. Uspo­ stavljanje apsolutne monarhije i živ preporod ka- . januara 1632. otvoreno 27. Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se nešto ma­ lo pre Revolucije (1780). u četrnaestome stoleću. Godine 1699. u stva­ ri. Sirotište je u Turu osnovano. 7. naime. nastaju Armantje (Armentieres) (1712). Pojava. drže i Sirotište Sneli. osnovao Tibo de Sampanj (Thibaut de Champagne). ima evropske razmere. naj­ veći među negdašnjim pariškim leprozorijima. Oni još uprav­ ljaju i Sirotištima u Sen-Jonu. stvara čak i zajednice koje sebi postavljaju cilje­ ve prilično slične onima koje ima Opšte prihvati­ lište. Nedaleko od Pariza oni. takođe. I pored toga što je prilično odlučno ostavlje­ na po strani prilikom organizovanja Opštih pri­ hvatilišta — nesumnjivo usled saradnje kraljev­ ske vlasti i građanstva — Crkva ne ostaje izvan pokreta. gde se smeštaju 10. Romanu. Vensan de Pol preustrojava Sen-Lazar. potom. 1656. lazaristi u Marseju osnivaju ustanovu koja će postati bolnica Sen-Pjer. on u ime kongregacionista Misije sklapa ugovor sa »Nastojništvom« Sen-Lazara. Kadijaku.

1701. po­ dignu radionice. Njihovo izdrža­ vanje treba obezbediti jednim porezom. Zuchthäusern. pokrene proizvodnja (mlinovi. Početkom sedamnaestog stoleća. ali jed­ nako je tačno vremenski određena. na su- . predionice. stvaraju se popravni domo­ vi. delo su klasi­ cističkog vremena: isto tako sveopšti kao ono i rođeni gotovo u isto vreme kad i ono. tkačnice). najmanje po jedan po grofoviji. konačno. U Engleskoj počeci utamničenja sežu još da­ lje u prošlost. pomoći i kažnjava­ nja. i 1720. Veliki sirotinj­ ski domovi (hospices). Jedan akt iz 1575. kasnije u Brigu i Osnabriku (1756) i. U osamnaestome stoleću oni nastav­ ljaju da se množe. obaveza da se uvedu zanati. 1771. prvi prethodi francuskim domo­ vima prinudnog boravka (osim' Sirotišta u Lionu). domovi prinudnog boravka. Ostali su stvo­ reni u drugoj polovini veka: Bazel (1667). koji se odnosi na »kažnjavanje skitnica i pomoć siromašnima« u isti mah. nalaže izgradnju houses of correction. zatim u Haleu i Kaselu 1717. Iz­ gleda. poduhvati vere i javnog reda. jer nekoliko meseci kasnije pada odluka da se odobri privatna preduzirnljivost: da bi se otvorilo prihvatilište ili popravni dom više nije neophodno dobiti zvaničnu dozvolu: to sad svako može da učini po sopstvenom naho­ đenju. Königs­ berg (1691). milosrđa i vladinog staranja. u Torgauu. najpre u Lajpcigu. U zemlja­ ma nemačkog jezika. Frankfurt (1684). otvoren je u Hamburgu oko 1620. Drugde ta pojava ima sasvim drugojače oblike. ali jav­ nost se podstiče da daje dobrovoljne priloge.V E L I K O UTAMNIČENJE 55 tolicizma u vreme protivreformacije dali su joj u Francuskoj sasvim osoben karakter nadmetanja a u isti mah i saučesništva vlasti i Crkve. Spandau (1684). u stvari. opšte preustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom sudiji koji ih ne bude uredio na području za ko­ je je nadležan. da mera u tom obliku uopšte i nije primenjivana. što doprinosi njihovom iz­ državanju i obezbeđuje posao stanarima. Breslau (1668).

tamnicama. više bristolskih parohija ujedinjuju se da bi podigle prvu work­ house u Engleskoj i osnovale društvo koje će upravljati njome. Krajem osamnaestog stoleća njihov ukupan broj dostiže 126. Krajem osam­ naestog stoleća Hauard (Howard) se poduhvata da ih obiđe. preporučuje se da se bespoštedno proteruju zarazni bolesnici. Jednim aktom iz 1670. daje parohijama sve olakšice da osnivaju nove workhouses. Italiju. One potiču iz druge polovine sedamnaestog stole­ ća. u isto vreme se oja­ čava i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija. zatim u Plimutu. u Vusteru. Nemačkμ. Francusku. Godine 1697. Dokaz da je već u ono vreme izgubljeno nešto očevidno: ono što je širom Evrope i onako užurbano i spontano izaz­ valo tu kategoriju klasicističkog poretka kakva je zatvaranje. određen je položaj tih workhouses. mladići koji su remetili mir svoje porodice ili traćili njena imanja. Za nekoliko godina. kroz Englesku. stavljeno u dužnost sudskim činovni­ cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova­ nje novcem koji je trebalo da omogući njihov rad. Druga je dignuta 1703. Španiju on će učiniti hodočaš­ će svim glavnim mestima zatvaranja — »bolnica­ ma. da bi se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni­ ce. workhouses je očekivao veći uspeh. Ekseteru. Norviču. preko Evrope je preba­ čena istinska mreža tih domova.56 ISTORIJA LUDILA diji je da odluči ko zaslužuje da bude poslat u njih. Razvoj tih Bridwells nije bio osobito velik: često su sve više prisajedinjavani tamnicama u čijem su se susedstvu nalazili. kaznenim zavodima« — i njego­ vo čovekoljublje ljuti to što su među iste zidove mogli biti saterani sudski osuđenici. Za sto pedeset godina ono je postalo . nikogovići i umobolni. a treća iste godine u Daminu. Halu. S druge strane. pokušaj da se nji­ hova primena raširi i na Škotsku nije uspeo. a mesnim sudijama poveren je vrhovni nadzor nad njihovom upravom. Holandiju. Džilbertov akt iz 1792.

međutim. mora da izme­ đu tih raznolikih oblika i doba klasicizma koje ih je stvorilo postoji neko načelo povezanosti ko­ je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prerevolucionarne osetljivosti. Onaj gest koji je zatvara­ nju. našlo zaključano i. određen je čitav jedan narod koji se nama čini čudnovato izmešan i nejasan. dao moć izdvaja­ nja. ludilu doznačio novu postojbinu. dakle. novu etiku rada. u vidu autori­ tarnih oblika prinude.V E L I K O UTAMNIČENJE 57 pogrešan spoj raznorodnih elemenata. izdvojila tu kategoriju i odredila joj da na­ seli mesta utamničenja. One upravo i daju smisao tome obredu i delimice objašnjava- . a takođe i san ο naseobi­ ni u kojoj bi se moralna obaveza. u evropskoj kul­ turi stvori jedna zajednička društvena osetljivost koja je naglo počela da se ispoljava u drugoj po­ lovini sedamnaestog veka: ona je. jednim udar­ cem. Upravo taj na­ čin opažanja i treba ispitati da bi se saznalo ka­ kav je to oblik osetljivosti na ludilo postojao u jedno doba koje smo uobičajili da definišemo po prednostima Razuma. odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da je sa­ mo u Opštem prihvatilištu u Parizu. nove oblike reagovanja na ekonomske teškoće nezaposlenosti i dokoličenja. ove su teme prisutne u izgradnji i ustrojavanju naseobina zatvaranja. Trebalo je da se. U početku je. težilo kroz sve to ljudstvo koje se.000 osoba. Nejasno. Ali ono što je za nas samo nerazlučeno osećanje bilo je. bezmalo preko noći. On skla­ pa u jednu složenu zajednicu novu osetljivost na bedu i dužnost pomaganja. nekoliko go­ dina po osnivanju. što je oko 1% stanovništva. iz tiha i ne­ sumnjivo tokom dugih godina. bilo 6. obeležavajući mu prostor. ma koliko povezan i spreman bio. trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko­ je je opravdavalo njegovu hitnost. nešto sasvim razgovetno opazivo za čoveka klasicizma. strože no gubavci. jamačno. nije jednostavan. pridruživala građanskom za­ konu. Ka kakvoj se stvarnosti. Da bi se nastanili prosto­ ri koje je guba odavno napustila.

jeste stvar »pozicije«. volimo da pretpostavljamo da ima. bila je to poslednja velika mera od onih koje su od vremena renesanse preduzimane ne bi li se stavila tačka na nerad. barem. onom kraljevom ukazu od 27. Vratimo se prvim trenucima »Utamničenja«.58 ISTORIJA LUDILA ju na koji je način ludilo opažano i doživljavano u doba klasicizma. pitanje koje će Volter uskoro formulisati. U stvari. ta učestala pojava čije znake u sedamnaestome stoleću nalazimo širom Evrope. (10) Godine 1532. * * Zatvaranje. znači skup mera koje su svima koji nisu mogli živeti bez rada. aprila 1656. »siromašnim Školcima i sirotinji« na- . Policija. ili ma­ kar na prosjačenje. već su sebi postavljali Kolberovi savremenici: »Sta? Zar od kada ste ustanov­ ljeni kao telo koje dela u ime naroda još niste otkrili tajnu kako da sve bogataše obavežete da sve siromahe nateraju na rad? Pa vi niste stigli ni do prvih osnova policije. koji je doveo do stvaranja Opšteg prihvatilišta. zatvaranje nije iziskivala briga za ozdravljenje nego nešto sasvim drugo.« Pre no što je poprimilo medicinski smisao koji mu mi dajemo ili koji. u sasvim tačno od­ ređenom smislu koji je toj reči pridavan u vreme klasicizma. rad činile mogućim i neophodnim u isti mah. Naše bi čovekoljublje rado da vidi znake dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje samo osuda besposlice. Ono što ga je učinilo neophodnim jeste imperativ rada. Kriza se brzo zaoštrava: 23. Ta usta­ nova odmah je sebi postavila zadatak da spreči vprosjačenje i besposličenje kao izvore svih ne­ reda«. pariški Par­ lament je odlučio da se prosjaci pohapse i pri­ nude da rade u gradskim odvodima vezani lanci­ ma dvoje po dvoje. marta 1534.

pojava novih ekonomskih struktura unosi rasulo u radnički svet. »Opšte uredbe« (»Reglements generaux«) zabranjuju sve zborove radnika. godine 1655. da im se na rame udari žig. sa tridesetogodišnjim ratom.000 prosjaka. jednom odlukom Parla­ menta rešeno je da se pariški prosjaci izbičuju na javnom mestu. te da se tako proteraju iz grada. raspušteni ili odbegli vojnici. radnici bez posla. problemi prosjačenja i besposlice iznova se po­ stavljaju. te tajna udruživanja radnika izjednačuje sa bavljenjem vradžbinama. Čim su. U času kada Anri IV započinje opsadu Pariza. proglašeni su »bezbožnicima i počiniteljima : . glava obrije. jednom uredbom iz 1607. u kojem živi manje od 100. međutim. postavljeni streljački odredi koji su imali da zabrane ulazak svim siromasima. na gradskim kapi­ jama su. ali izgleda da Parlamenti ispoljavaju izvesnu mlakost. Jednom odlukom Sorbone. Proganja­ ju ih. ima više od 30.000 stanovnika. godine 1606. radnička udruženja ponovo se osnivaju. Početkom sedamnaestog stoleća započinje pri­ vredna obnova. radnička udruženja (compagnonnages) gube moć i prava. Ne­ ma sumnje da se Crkva zato i upliće. sve do sredine veka redovno povećava­ nje poreza davi manufakture i uvećava nezaposle­ nost. Verski ratovi uvećavali su tu sumnjivu gomilu u kojoj su se mešali seljaci proterani sa zemlje. a pri svem tom izdata je i zabrana »da se od sada pa nadalje više ne bogoradi na ulici«. da bi se sprečio njihov povratak. U isto vreme. Lionu (1652). Parlament Normandije odbija sva­ ku nadležnost da sudi buntovnicima iz Ruana. siromašni studenti. Tada izbijaju meteži u Parizu (1621). svaki savez. sva ko »udruživanje«. U mnogim strukama. iščezle sve posledice privrednog preporoda.V E L I K O UTAMNIČENJE 59 ređuje se da napuste grad. Ruanu (1639). uporedo sa razvojem velikih manufaktura. bolesnici. donosi se odluka da se silom po­ kupe nezaposleni koji nisu ponovo stekli mesto u društvu. grad.

da prose po ulicama i predgrađima Pariza. barem u početku. sumnje nema. a u ponedeljak. — u crkvi Sen-Luj de la Pitije drži se svečana misa povodom Svetoga Duha. mesta rođenja i starosti. 897 devojčica između se- . on se uzima na staranje. U svakom slučaju. ni javno ni tajno. stvaranje Prihvatilišta jeste. Između njega i društva uspostavlja se prećutni sistem obaveza: on ima pravo da bude hranjen. Ni petnaest dana pošto je podnet na potpisivanje. ali po cenu njegove lične slobode. i po crk­ vama. dobiti naziv »panduri Prihvatilišta«. ujutru. to je novo rešenje: prvi put se čisto ne­ gativne mere isključivanja zamenjuju jednom me rom zatvaranja. ukaz je pročitan i obzna­ njen na ulicama. po danu ili po n o ć i . ili koju je nov privredni razvoj učinio privremeno pokretnom. 14. na trošak na­ cije. ma iz kog staleža bili. ili gde drugde. koja će. Paragraf 9: »Vrlo izrično sprečimo i zabranimo svim osobama svakoga pola. lečivi ili neizlečivi. gradska vojska (milice). U tom muklome sukobu u kojem se strogost Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata. progonstva za žene i devojke. bez uporišta u društvu. neradnik se više ne izganja niti kažnjava. parlamentarna pobeda. . u La Pitije ima 98 dečaka. pod pretnjom bičevanja prestupnika prvi put. Četiri godine kasnije. . maja. počela je da lovi prosjake i šalje ih u različite zgrade Prihvatilišta. cilja se upravo na tu poma­ lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava. Ukazom od 1656. u La Salpetrijer je sklonjeno 1460 žena i male dece.« Sledeće nedelje — to je 13. ali mora prihvatiti fizičku i moralnu prinudu zatvorenosti. zdravi ili invalidi.60 ISTORIJA LUDILA smrtnoga greha« svi oni koji pristaju uz loše društvo. i dverima istih. bez obzira na titulu i ro­ đenje. . a drugi galije za muškarce i mladiće. maj 1657. bolesni ili pri oporavku. na klasu koja se zatekla na­ puštena. a i na kućnim kapijama ili po ulicama. u mitologiji narodskih strahovanja.

Iste godine. postoji namera da se oni »izgnaju i sprovedu u novootkrivene zemlje. Godine 1630. pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji. kralj postavlja jednu komisi­ ju koja treba da se stara ο bespoštednom spro­ vođenju zakona ο siromašnima. mora da savlađuje iste te­ škoće. zahvaljujući jednom Mazarenovom poklonu. uprava je zadužena da ih hrani kod njihove ku­ će. siromaš­ tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. koja od svih zemalja zapadne Evrope najma­ nje zavisi od sistema. Sve u svemu. mnoge parohije guraju svoje siromahe i zdrave radnike koji neće da r a d e . tako da je zemlja njima žalosno preplavljena. u La Savonri. u prošnju. Čak i Engle­ ska. ima u celoj Evro­ pi isti smisao. lopovlu­ ke i krađu da bi živeli. Zatvaranje. 305 dečaka između osam i trinaest godina. . Godine 1622. pomanjkanje novca. ljude u braku ne primaju. preporu­ čuje se da se progone prosjaci i skitnice. Uprkos svim merama preduzetim da se izbegne nezaposlenost i opadanje zarada. moguće je smestiti ih u La Salpetrijer. nezapo­ slenost. u Bisetri. sve što treba da im pomogne izvrće se na g o r e . u Scipion. u istočnu i zapadnu In­ diju«. 1615 odraslih muškaraca. i pošto nemaju mogućnosti da.V E L I K O UTAMNIČENJE 61 dam i sedamnaest godina i 95 žena. ističući opasnost. ona objavljuje niz »zapovesti i uputstava«. . . kao i »svi oni koji žive u neradu i neće da rade za ume- . . čak i ako im je to potrebno. kao na kontinentu. odojčad i sa­ svim sitna deca: ima ih 530. Ono je jedan odgovor kojim sedam­ naesto stoleće uzvraća na ekonomsku krizu koja pogađa zapadni svet u celini: pad zarada. . što verovatno sve potiče od krize u španskoj privredi.« Postoji bojazan da će oni zagušiti zemlju. između pet i šest hiljada osoba. obznanjuje opšti nehat: »Premda broj siromašnih ne prestaje da raste svakoga dana. konačno. prelaze iz jedne zemlje u dru­ gu. U početku. smeštene su trudne žene. ali uskoro. bar u početku.

uklanjanje besposličara i zaštita društva od nemira i pobuna. u Turu isto toliko. već da se onima koji su zatvoreni dade posao te da se tako primoraju da služe blagostanju svih. u Kromvelovo vreme taj problem još nije rešen. Uprkos poboljšanju koje sredinom stoleća počinje u Engleskoj. »jer ti ljudi žive kao divljaci bez venčanja. Sre­ dinom osamnaestog stoleća ponovo je zavladala velika kriza: u Ruanu prosjaci 12. Naizmeničnost promene je jasna: jeftina radna snaga u vre­ me pune zaposlenosti i visokih zarada. u Lionu se zatvaraju manufak­ ture. Ali izvan razdoblja kriza. remeteći javni red. glasno tražeći milostinju na ulazima u crkve i posebne zgrade«. bez sahrane i bez krštenja. domovi prinudnog boravka. da bi se to postiglo konjička žandarmerija radi po selima. ponovo poprimaju svoj provobitni ekonomski značaj.62 ISTORIJA LUDILA renu platu ili koji po krčmama troše ono što imaju«. be­ sposličara i skitnica. »koji ima oblast Pariza i konjičku žandarmeriju«. što se tiče onih koji imaju ženu i decu.000 radnika. Više nije reč ο tome da se zatvore radnici bez posl a. Ne zaboravi- . treba proveriti da li su venčani i da li su im deca krštena. Još dugo će kazneni dom ili mesta Opšteg prihvatilišta služiti za zatvaranje neradnika. Grof od Aržansona. gde je sigurno da prosjaci neće umaći pošto su opkoljeni sa svih strana«. Njegovoj funkciji gušenja pridružu­ je se još jedna korisna strana. Valja ih kažnjavati u skladu sa zakoni­ ma i strpati ih u kaznene domove. opsedajući vo­ zila. a upravo zbog te raspusne slobo­ de tolikim ljudima i pričinjava zadovoljstvo da budu skitnice«. a tako se radi i u Parizu. izdaje zapovest »da se pohapse svi prosjaci u kraljevstvu. zatvaranje poprima drugi smisao. bar za neko vreme. Svaki put kada dođe do kri­ ze i kada broj siromašnih krene naviše. pošto se predsednik londonske opštine žali na »taj ološ koji se skup­ lja po gradu. a u raz­ doblju nezaposlenosti.

ima svoj Zuchthaus od 1620. Breslauu. Prvi kazneni domovi u Engleskoj otvaraju se u vreme potpunog ekonomskog zastoja. da Hamburg. posle 1651. tka se u Hanoveru. tu prede. Zadatak snažnog čoveka koji straže to drvo jeste 45 funti dnevno. Svi zatvoreni moraju da rade.V E L I K O UTAMNIČENJE 63 mo da se prvi domovi prinudnog boravka pojav­ ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim mestima zemlje: u Vusteru. Pra­ vilo ο radu primenjivaće se sve do kraja osam­ naestog stoleća. glačaju se optička stakla. pre sve­ ga. Ali kada se. nekoliko konja bave se oko valjavice. prvi od svih Nemačkih gradova. vunovlačare. naime. da je prvo Opšte prihvatilište otvoreno u Lionu. vrlo je precizan. pletu čarape. Brunsviku. jer još i Hauard može da zaklju­ či da se » . Rad.« Svaki dom prinudnog boravka u Nemačkoj po nečemu je poseban: prede se. nije samo zani­ manje. Bristolu. objavljen 1622. to jest što jefti­ nije. U Nirnbergu. Jedan kovač nepre­ stano radi. u Bremenu. Teži se za tim da se sva zdrava radna snaga iskoristi što bolje. Berlinu. kako bi se stanari zaposlili. Minhenu. Njegov pravilnik. Nekoliko ljudi. . Norviču. on mora biti plodotvoran. Werkmeister da­ je zadatak svakome posebno i krajem sedmice treba da ustanovi da U je on dobro obavljen. on neophodnost . Osam upravi­ telja doma utvrđuju opšti plan. akta ο Navigaciji i spuštanju eskontne sto­ pe privredna situacija učvršćuje i trgovina i in­ dustrija razvijaju — moralna nužnost postaje pri­ vredna taktika. jelenji ro­ govi. lan. če­ trdeset godina pre no u Parizu. obrađuje se bojeno drvo. u Majncu je glavni posao mlevenje brašna. Muškarci stružu drva u Bremenu i Hamburgu. tkačnice. Aktom od 1610. tka vuna. Tačno se vodi računa ο vrednosti njihovog rada i daje im se četvrtina zarade. Kada Džon Keri (John Carey) utvrđuje svoj plan za workhouse u Bristolu. preporučuje se samo da se svim kaznenim domovima pripoje mlinovi. kostret. .

video u pomoći putem rada i lek pro­ tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u isti mah. dovesti skitnicu na mesto poštena čoveka i ovoga primorati da pro­ nađe drugi posao kako bi svojoj porodici obezbedio život«. Sve to često ne ide bez teškoća. Nastoji se da workhou­ ses profitiraju na račun mesnih industrija i trži­ šta. a manje na zapošljavanje zatvorenih. u kojima se bi­ lo šta radi ili uopšte može da radi. da pripremaju i predu lan. Žitelji vi­ še ne mogu da zarade ni koliko da podmire svo­ je izdržavanje. tako i da bi se navikli na rad. vlasti puštaju da rad postepeno iščezne. kako bi izbegli dokoličenje koje je mati svih zala. kao i engleski mu su­ vremenici. .64 ISTORIJA LUDILA rada postavlja na prvo mesto: »Siromašni oba pola i svih godina mogu se zaposliti da trle ko­ noplju. stvara u drugoj. oni tamo provode vreme u dangubljenju i razvratu. .« U Vusteru. u prvom se redu mislilo na ukidanje prosjačenja. malo ih je » . Ali manu­ fakture negoduju. »to znači davati jednome ono što se oduzelo drugome. Nadzornici u unutrašnjosti neprestano moraju da se staraju ο tome da sirotinjski domo­ vi imaju i izvesno ekonomsko značenje. možda se misli da će ta jeftina proizvodnja regulatorno delovati na prodajnu cenu. Ipak. a takođe i zato da bi zaradili za deo svoje ishra­ ne«. opremljena je i radionica za decu. Danijel Defo ukazuje na to da se sirotinja. da grebenaju i predu vunu. izrađuju odeću i tka­ nine. usled te odveć lake konkurencije workhouses. izgle­ da da je Kolber (Colbert).« Kada je u Parizu stvarano Opšte prihvatilište. ponekad je neophodno prebaciti ih u tamnicu ne bi li bar hieb dobili besplatno. Što se Bridwells tiče. Kadikad ima i sporazuma koji omogućuju . Pred tom opasnošću od konkurencije. »Svi si­ romašni koji su za to sposobni moraju radnim danom da rade. Oni koje u njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki sa kojima bi radili. pod izgovorom da se ukida u jednoj oblasti.

« U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak je i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo­ gu: da suzbije nezaposlenost. gla­ čanje stakla. konačno. Ako je pobuda u štednji. Ni drugde pokušaji nisu nimalo uspešniji. — Koji je način da mu se doskoči? — Rad. sapunom. došli na pomisao da konje. onda je ne vidimo. »Koji je iz­ vor nereda u Bisetri?« — pitaće se još i ljudi Revolucije. a naročito »veliki bunar«.V E L I K O UTAMNIČENJE 65 privatnim preduzimačima da radi sopstvene kori­ sti upotrebljavaju radnu snagu azila. zamene skupinama zatvorenika ko­ ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uveče: »Koja je pobuda mogla da navede na taj čudan posao? Da li je posredi štednja ili puka potreba da se zatvorenici nečim zaposle? Ako je reč ο pukoj potrebi da se uposl e zatvorenici. radi iz­ vlačenja vode. ugljem. Cela zarada de­ li se između doma i preduzimača. u La Pitije se pokušavalo sa »svim vrstama manufaktura koje prestonica može da po­ nudi«. privredni značaj koji je Kolber (Colbert) hteo da prida Opštem prihvatilištu ne prestaje da slabi. Čak su. spalo se na radionicu mreža kao najmanje skupu«. »uz izvesno očajanje. ili da barem izbriše njene najvidljivije društvene posledice. to sedište obaveznog rada postaće povlašćeno mesto dokoličenja. Ako je verovati piscu jednog nepotpisanog zapisa objav­ ljenog 1790. zar ne bi bilo umesnije zabaviti ih posl om korisnijim i za njih i za kuću. i da kon« troliše cene kada se ukazivala opasnost da one s . Jednim ugo­ vorom sklopljenim 1708. I odgovaraće ono što je odgovoreno već u sedamnaestom stoleću: »Besposličenje. U Bisetri je probano mnogo štošta: izrada konca i užadi. U samom Pari­ zu je bilo više pokušaja da se velika zdanja Op­ šteg prihvatilišta pretvore u manufakture. godine 1781. nje uopšte i nema.« Kroz celo osam­ naesto stoleće. podrazumeva se da će neki preduzimač snabdevati Sirotište Tila vunom. a da će mu ono zauzvrat ispo­ ručivati Češljanu i upredenu vunu.

to je bilo prvenstveno stoga da se prikrije beda i izbegnu društvene ili političke nezgode kada se ti ljudi uzbune.ISTORIJA LUDILA preterano skoče. kao i u predelima moralnog sveta. U geografiji ukletih mesta. Devetnaesto stoleće će prihvatiti. ne izgleda da su domovi prinudnog boravka mog­ li uspešno da odigraju ulogu koja se od njih oče­ kivala. Što se dejstva na cene tiče. Između rada i besposlice povučena je u klasici­ stičkom svetu jedna granična crta koja je došla na mesto velikog isključivanja gube. Stari obredi izopštenja nastavljeni su. prenesu na luđake. ali u svetu proizvodnje i trgovine. U stvari. na tim mestima što ih je izumelo društvo koje je u za­ konu rada otkrivalo jednu etičku natpojavnost. Baš na tim mestima proklete i osuđene besposlice. Da dejstvuje naizmenično na trži­ šte radne snage i na cenu proizvodnje. Doći će dan kada će ono moći da se sažme sa tim jalovim prostorima besposlice pu­ tem izvesnog veoma starog i veoma nejasnog pra­ va nasleđa. ali istog trenutka kada bi oni bili saterani u obavezne radionice. azil je zauzeo tačno ono mesto što ga je imao leprozorij. Upravo se u izvesnom doživljaju rada i iska­ zuje kako privredna neminovnost tako isto i od nje nedeljiva moralna neminovnost utamničenja. Ako su i okupljali ljude bez posla. pa čak i zahtevati da se ta zemljišta na koje su to­ kom sto pedeset godina pre toga hteli da smeste nezaposlene. ono je moglo biti samo veštačko. ako se ova računa prema tro­ škovima što ih prouzrokuje samo zatvaranje. bedne i uboge. pošto je tržišna cena tako izrađenih proizvoda bila nesrazmerna istin­ skoj ceni koštanja. . pojaviće se ludilo i uskoro narasti do te mere da ih utelovi. u susednim obla­ stima ili na sličnim područjima nezaposlenost se povećavala.

Od početka će oni imati mesto uz siromahe. otkrivena u osamnaestome stoleću. valjane ili rđave. U stvari. Do renesanse. i velika kri­ za utamničenja uoči same Revblucije. i lu­ đaci će biti podvrgnuti pravilima obaveznog ra­ da. i nehotice. U radionicama u koje su potrpani ra­ spoznavali su se. Potreba. od­ ređen stanjem ekonomije. osetljivost na ludilo bila je skopčana sa prisustvom imaginarnih natpojavnosti. to je stoga što ori sam prelazi granice građanskog poretka i odlazi van svetih međa njegove etike. i po prvi put. i više no jednom desilo se da su oni u toj jednoobraznoj prinudi naprosto pokazali svoje ne­ obično lice. okruženom svetim snagama truda. kao u drugom nekom svetu. ludilo se opaža kroz etičku osudu nerada i u dru­ štvenoj imanentnosti koju obezbeđuje zajednica ra­ da. U osnovi mu leži i ži­ votom ga nadahnjuje jedno moralno opažanje. lu­ dilo će i steći taj status koji mu priznajemo. ali baš se u to doba otpočelo sa njihovim »interniranjem« tako što su meŠani sa ćelom jed­ nom populacijom za koju je smatrano da su oni s njom u srodstvu. Od doba klasicizma počev. ni izdaleka. Kada je Board of Trade objavio svoj izveštaj ο 5* . po nesposobnosti da rade i slede ritam zajedničkog života. dobrovoljne ili ne. Da bi se lu­ đaci »zatvorili« nije se čekalo na sedamnaesto stoleće. Kao i oni.V E L I K O UTAMNIČENJE $7 Nije svejedno što su luđaci bili obuhvaćeni velikom zabranom besposličenja. i što nosi njegove znake. odbaci sve oblike društvene nekorisnosti. povezani su sa iskustvom što su ga ljudi s ludilom imali u kontekstu opšte obaveze da se radi. i uz dokoličare. odnos između prakse zatvaranja i zahteva da se radi nije potpuno. Ako u klasicističkom ludilu i ima nečega što govori ο drugom mestu i ο drugo j stvari. Ta zajednica poprima etičku moć podele koja joj omogućuje da. da se umo­ bolnima odredi poseban način života. to nije stoga što luđak dolazi s drugog nekog neba. neba bezumnosti. Baš u tom dru­ gom svetu.

već zato što je ponovo. nemoć ili bolest sprečavaju da rade. vratni okovi. Upravo su za tu mo­ ralnu obavezu zaduženi njegovi upravitelji. usred obzna­ na ο moral u iznosio je čudnovate opasnosti. već ta­ kođe i moralne ustanove zadužene da kažnjava.68 ISTORIJA LUDILA siromašnima i u njemu predložio sredstva »da se oni učine korisnima po sve«. mnoga njihova deca nisu krštena i bezmalo svi žive u nepoznavanju vere.« Ta »raspusnost« nije nešto što bi se moglo odrediti u odnosu na veliki zakon rada. obaveza da se radi osmišljena je upravo u tome kontekstu: ona je etička vežba i moralno jemstvo. pravo suđenja. što navlači proklet­ stvo božije na države ako te zločine ne kazne. u nipodaštavanju sakramena-. policije. jer oni se odaju svakovrsnim zločinima. ko­ ja ne zavređuje suda ljudi. ali se ne bi mogla popraviti samo strogošću ispaštanja. kao znak izvesnog stava srca. Opšte pri­ hvatilište ima etički status. pristao uz veliku etičku pogodbu . a da bi obavili taj zadatak. ono neće imati samo vid radionice za prinudni rad. vođe­ nja.« Ali Prihvatilište ima. isto tako. na raspolaga­ nje im se stavljaju »stubovi srama. bilo je tačno nazna­ čeno da koren siromaštva nije ni oskudica hrane ni nezaposlenost. »Raspusnost prosjaka prevršila je meru. kao kazna. takođe. te im je dodeljen ceo pravni i materijalni aparat repre­ sije: »Svi oni imaju moć vlasti. U suštini. I ukaz od 1656. ta i u neprestanoj navici na svakovrsne poroke. ukoravanja i kažnja­ vanja«. Ona važi kao isposništvo. zatvori i podzemne tamnice« (11). Zatvorenik koji može i hoće da radi biće oslobođen. već »slabljenje reda i popušta­ nje običaja«. upravljanja. ne toli­ ko što će iznova biti od koristi društvu. da ispravlja izvesnu moralnu »raspojasanost«. i smisao da na­ prosto služi i kao utočište onima koje starost. već moralna ra­ spusnost: »Osobe koje su se bavile milosrdnim delima na osnovu iskustva su saznale da više lju­ di oba pola stanuju zajedno bez venčanja.

Aprila 1684. Ali u tom velikom zatva­ ranju iz doba klasicizma. poprima izgled nasrtaja na pisane i. zatvorom i ostalim kaznama uobiča­ jenim u rečenim domovima. pove­ ćanjem rada. u kojima će se zakon koji treba da vlada u srcima primenjivati bez popuštanja. Red država više ne dopušta nerede srca. Ali uredba određuje čisto represivni karakter toga rada. daleko od svakog staranja ο proizvodnji: »Biće naterani da rade što duže mogu i na najtežim poslovima koje njihove snage i mesto na kojima će biti dopušta­ ju. i to onoliko koliko je njihova rev­ nost pri prvim zadacima omogućila »da se pro­ sudi da žele da se poprave«. Dovoljno je pročitati »opštu uredbu ο onome što svaki dan mora biti učinjeno u Kući Sen-Luja u La Salpetrijer« pa da se shvati da se i sam zahtev da se radi upravljao prema sprovođenju jedne moralne reforme i prinude. jednom ured­ bom je unutar prihvatilišta stvoren odeljak za mladiće i devojke ispod dvadeset pet godina.nepi­ sane zakone građanstva. »biti kažnjena uskraćivanjem čorbe. Po prvi put su osnovane usta­ nove moralnosti u kojima se spliće zapanjujuća sinteza između moralne obaveze i građanskog za­ kona.. ako već ne krajnji smisao. ali tek tada moći će biti obučavani nekom zanatu »koji odgovara njihovom polu i sklonostima«. Naravno. čak i u svom najprivatnijem vidu. a ono bar suštinsko opravdanje. Ovo izumeće jednog mesta prinude gde je mo­ ralu administrativno određeno da zlostavlja — zna­ čajna je pojava. ko­ načno. ili ublažava- . nije to prvi put što u evropskoj kulturi moralna pogreška. njo­ me je tačno određeno da na rad treba da im od­ lazi najveći deo dana i da bude praćen »čitanjem nekolikih pobožnih knjiga«. bit i novost jeste to što se ljudi zatvaraju u naseobine čiste moralno­ sti. onako kako upravite­ lji budu procenili da je opravdano«. Svaka će greška. što zatvaranju daje.« Tada.V E L I K O UTAMNIČENJE 69 ο ljudskom bitisanju.

u vidu stroge fizičke prinude. u trenucima dokolice. . . . stvar države. da je moguće donositi rešenja kako bi ona zavladala. a uskoro i republikanska zamisao da je i vrlina. budući toliko vredna sama po sebi.« U Engleskoj. Vidimo da se tako među ustanove apsolutne monarhije — u iste one koje su dugo bile simbol njene samovolje — svrstava i velika građanska. »Neka se naši političari blagoizvole manuti računica. naseobine u kojoj pravo vlada samo putem sile bez priziva — neka vrsta vrhovne vlasti dobra. a za nagradu dobija samo to što je izbegla kaznu. ustanoviti autoritet kako bi se osiguralo da ona bude poštovana. da budu pošteni. ima vrednost kao takva.. U senci građanske države rađa se ta čudnovata republika dobra ko­ ja se silom nameće svima za koje se podozreva da pripadaju zlu. podstiče ih da. i pristojni prema onima koji posećuju dom. takođe. u pravilima work- . .70 ISTORIJA LUDILA nja.« (12) Zar nije to san koji kao da je opsedao osni­ vače doma za prinudan boravak u Hamburgu? Jedan od upravitelja mora da se stara da » . To je naličje velikog sna i ve­ like zaokupljenosti građanstva u vreme klasiciz­ ma: konačno poistovećeni zakoni države i zakoni srca. svi koji su u kući ispunjavaju svoje verske dužnosti i budu poučeni za n j i h . Moral se pre­ pustio upravljanju kao trgovina ili privreda. i neka već jednom shvate da se nov­ cem može sve kupiti osim uljudnosti i gra­ đana. računaju. On treba da ih nauči da čitaju. čitaju različite delove Sve­ tog pisma. Zidovi zatvorenih prostora na neki način kriju negativ te moralne naseobine ο kojoj građanska svest po­ činje da sanja u sedamnaestome stoleću: moralne naseobine namenjene onima koji su od samog po­ četka hteli da se izvuku iz nje. i gde vrlina. da pišu.. On se mora starati da oni prisustvuju službi božijoj i da se pri tom smerno ponašaju. Školski učitelj treba da nauči decu veri i da ih opominje. gde likuje pretnja sa­ ma.

ali je versko obeležje malo izraženije. Ο tome svedoči delo sve­ tog Vensana de Pola..mir države. na žalost. dakle.« Reč je. Zuchthäu­ sern i workhouses — u celoj protestantskoj Evropi dižu se te tvrđave moralnoga reda u kojima se uči vera. da se opomenu na povučenost u kojoj će za društvo imati samo »an­ đele čuvare« ovaploćene u svakidašnjoj prisutno­ sti nadzornika: ovi im. od toga da budu prokleti zanavek. poučavaju ih. svake subote po podne i svakog praznika moraće da se obrati zatvorenima. uz najveće se sta« ranje bdi nad tim dovođenjem u red života i sa- . Tako je za dom u Plimutu predviđeno imenovanje jednog »schoolmastera« koji je imao da udovolji trostrukom uslovu da bude »pobožan. isuviše čvrsto uverava da poreme­ ćaji za koje danas vidimo da vladaju kod mladeži potiču jedino od sve većeg pomanjkanja pouka i pokornosti pred duhovnim predmetima. Iskustvo nas. samo mami na greh. trezven i uzdržljiv«. »Glavna namera radi koje smo dopustili da ovamo budu povučene osobe iz­ van halabuke velikoga sveta i da stupe u ovu usamljenost kao pitomci bila je samo to da se oni zadrže od robovanja grehu.« U domovima Sirotišta (Charite). ona­ ko slabe. što je neophodno za. da ih opomene i pouči »osnovima protestantske vere u skladu sa učenjem an­ glikanske crkve«. cilj je isti. oni će učiniti sve što mogu da se u tome dive božanskom proviđenju. Na katoličkoj zemlji.. teše i daju spas. Hamburg ili Plimut. svako jutro i svako veče imaće on zadatak da predvodi molitve. ο tome da se pitomci izbave iz jednog sveta koji ih. pošto mla­ di mnogo više vole da slede svoje rđave sklono­ sti negoli sveta nadahnuća Božija i bogobojažljive savete svojih roditelja. »čine iste one dobre usluge koje im nevidljivo čine i njihovi an­ đeli čuvari: naime. u stvari. i da im se dade sredstvo da uži­ vaju u savršenom zadovoljstvu i u ovom i u onom drugom životu.V E L I K O UTAMNIČENJE 71 houses ostavljeno je veliko mesto bdenju nad vla­ danjem i nad veronaukom.

72

ISTORIJA LUDILA

vesti, i to će se tokom celog osamnaestog stole­ ća sve jasnije javljati kao smisao zatvaranja. Go­ dine 1765. za Sirotište Šato-Tjerija donosi se nov pravilnik. Njime je tačno određeno da će »Prior posećivati sve zatvorene, jednog za drugim i sva­ kog posebno, najmanje jednom nedeljno, da bi ih potešio, opomenuo na bolje vladanje i lično se uverio da li se sa njima postupa onako kako tre­ ba; pod-prior će to činiti svaki dan«. Sve te tamnice moralne vrste mogle bi da po­ nesu ono geslo što ga je još Hauard mogao pro­ čitati na zatvoru u Majncu: »Ako smo mogli da nataknemo jaram divljim zverima, ne treba da odustajemo od popravljanja čoveka koji je zabludeo.« Za katoličku crkvu, kao god i za protestant­ ske zemlje, zatvaranje predstavlja mit ο društvenoj sreći u vidu autoritarnog uzora: uzora policije kroz čiji bi se poredak potpuno probijala načela religije, i religije čiji bi zahtevi bili zadovoljeni, bez ograničenja, u pravilima policije i prinudama kojima ona može da se oboruža. Postoji u tim ustanovama nešto kao pokušaj da se dokaže da red može biti primeren vrlini. U tom smislu »utam­ ničenje« krije, u isti mah, i metafiziku upravlja­ nja i politiku religije; ono se, kao jedan napor tiranskog stapanja, smešta u ono rastojanje koje božji vrt odvaja od gradova koje su ljudi, izgnani iz raja, podigli sopstvenim rukama. Dom prinud­ nog boravka javlja se u doba klasicizma kao najzgusnutiji simbol te »policije« koja je samu se­ be, kada je podizanje savršenog grada posredi, zamišljala kao građanski ekvivalent vere.

*

*

*

Zatvaranje je institucionalna tvorevina svoj­ stvena sedamnaestom stoleću. Ono je od samog početka zahvatilo toliku širinu da više nema ni­ čeg zajedničkog sa bacanjem u tamnicu kakvo se

V E L I K O UTAMNIČENJE

73

moglo primenjivati u srednjem veku. Kao eko­ nomska mera i društvena predostrožnost ono ima vrednost pronalaska. Ali u p o v e s t i ludila, ono je presudan događaj: trenutak kada se ludilo opaža na društvenom obzorju siromaštva, nesposobnosti za rad, nemogućnosti integrisanja sa grupom, tre­ nutak kada ono počinje da se stapa sa problemi­ ma grada. Nova značenja što se pridaju siromaš­ tvu, važnost koja se poklanja obavezi da se radi i sve etičke vrednosti s njom u vezi, izdaleka od­ ređuju doživljavanje ludila i iskrivljuju mu smisao. Rođena je jedna osetljivost koja je povukla crtu, podigla prag i koja bira, da bi oterala. Kon­ kretan prostor klisicističkog društva zadržava jed­ nu oblast nemešanja, jednu neispisanu stranicu na kojoj ledbi istinski život grada: tu se red više ne sučeljava slobodno sa neredom, razum više ne nastoji da sam sebi krči put kroz sve ono što može da mu se izmigolji ili što pokušava da ga odbaci. On vlada u čistom stanju, u trijumfu što mu je nad pomahnitalim nerazumom unapred pri­ premljen. Ludilo je tako otrgnuto od te imagi­ narne slobode koja mu je omogućavala da buja još i pod nebom renesanse. Ne tako davno, ono se još borilo u po bela dana: to je Kralj Lir, to je Don Kihot. Ali za manje od pola stoleća ono se našlo odvojeno od sveta i, u utvrdi zatvoreno­ sti, povezano je sa Razumom, pravilima morala i njihovim jednoličnim noćima.

TREĆE

POGLAVLJE

BEZUMNICI

Od stvaranja Opšteg prihvatilišta, od otvara­ nja prvih kaznenih domova u Nemačkoj i Engle­ skoj, pa sve do kraja osamnaestog stoleća, doba klasicizma utamničuje. Utamničuje razvratnike, očeve-raspikuće, zabludele sinove, bogohulnike, lju­ de koji »teže da se otkače«, raskalašnike. I, preko tog približavanja i tih čudnih saučesništava, to do­ ba ocrtava profil svog doživljaja bezumlja. Ali u svakoj takvoj naseobini nalazimo, povrh svega, i istinsku populaciju luđaka. Pri svakom desetom, približno, hapšenju u Parizu radi odvo­ đenja u Opšte prihvatilište, hvatani su »bezumnici«, ljudi »u bunilu«, svet »pomračena duha«, »oso­ be koje su naskroz poludele«. Između jednih i drugih, nikakvog znaka razlike. Pogledaju li se redom registri, reklo bi se da je na ta hapšenja ukazala ista osetljivost, te ljude odstranio isti gest. Prepustimo arheolozima lekarstva brigu oko od­ ređivanja toga da li je onaj koji je u Prihvatilište dospeo uljudnosti« ili onaj što je »zlostavljao ženu« i više puta hteo da se otkači bio bolesnik ili ne, umobolnik ili zločinac. Pa ipak, ne treba zaboraviti da »bezumni« kao takvi imaju posebno mesto u svetu utamni­ čenja. Njihov se položaj ne svodi na to da se sa

BEZUMNICI

75

njima postupa kao sa kažnjenicima. U opštoj oset­ ljivosti na bezumlje postoji izvesna osobita boja koja se pridaje ludilu u strogom smislu reči i koja prekriva one što ih, bez tačnog semantičkog razlikovanja, nazivaju bezumnima, pomućenim ili poremećenim duhovima, čudacima, ljudima u lu­ dilu. Taj osobiti oblik osetljivosti ističe lice samog ludila u svetu bezumlja. Tu je, na prvom mestu, osetljivost na sablazan. U svom najopštijem vidu zatvaranje se objašnjava ili se, u svakom slučaju, opravdava htenjem da se izbegne sablazan. Ono time čak označuje i jednu važnu promenu u sve­ sti ο zlu. R enesansa je slobodno dopuštala da na punu svetlost dana izbiju oblici bezumlja; javna slava je zlu davala moć primera i iskupljenja. Ka­ da je u petnaestom stoleću Žil de Re (Gilles de Rais) optužen da je bio i ostao »jeretik, iznova upao u greh, volšebnik, skotolaš, prizivač zlih du­ hova, gatar, ubica nevinih, otpadnik od vere, ido­ lopoklonik, nebudan pred skretanjem od vere«, on je na kraju sam, u vansudskom priznanju, izneo svoje zločine »koji su dovoljni da u smrt oteraju 10.000 ljudi«; pred sudom je na latinskom ponovo otpočeo sa priznanjima; a potom säm zahteva da se »rečena ispovest svima i svakome od prisutnih, od kojih većina ne zna latinski, objavi na prostom jeziku i izloži im se, a počinjeni i ispoveđeni prestupi objave na njegovu sramotu, da bi lakše stekao oprost grehova i milost Božiju, ne bi li bio pomilovan zbog grehova koje je poči­ nio«. Na građanskom suđenju, ista se ispovest zahteva i pred okupljenim narodom: »rečeno mu je od strane Gospodina predsednika da svoju stvar potanko iznese, a stid što će ga zbog toga osetiti delimično će vredeti kao ublaženje kazne ko­ ju zbog toga treba da ispašta.« Do sedamnaestog stoleća, sve ono što je u zlu najžešće i najnečovečnije može se izravnati i kazniti tek kad se iz­ nese na svetio dana. Svetlost u kojoj se obavlja

76

ISTORIJA LUDILA

čin priznanja i sprovodi kazna može sama da sto­ ji kao protivteža tami iz koje proizlazi zlo. Posto­ ji jedan krug dovrhunjenja zla kojim ono nužno mora da prođe kroz javno priznanje i ispoljavanje pre no što dostigne okončanje koje ga poništava. Utamničenje, nasuprot tome, odaje oblik sve­ sti za koju nečovečno može da dovede samo do stida. Postoje vidovi zla koji imaju toliku moć da zaraze, toliku snagu da sablazne, da bi ih sva­ ko obznanjivanje umnožavalo do beskonačnog. Je­ dino ih zaborav može poništiti. Povodom jedne spletke sa trovanjem, Ponšartren (Pontchartrain) propisuje ne javno suđenje, već tajnost azila: »Kako su učinjena saslušanja zanimala jedan deo Pariza, Kralj nije smatrao da se mora održati su­ đenje tolikim osobama, od kojih je više njih bilo upalo u zločine i ne znajući za to, a ostali su se upustili samo iz lakomislenosti; Njegovo Veličan­ stvo se na to resilo utoliko dragovoljnije što je ubeđeno da ima izvesnih zločina koje bi svakako valjalo prepustiti zaboravu.« (13) Osim opasnosti od primera, i čast porodice, kao i čast vere, do­ voljni su da neka osoba bude predložena za dom prinudnog boravka. Povodom slanja jednog sve­ štenika u Sen-Lazar primećeno je: »Stoga nikada nije preterano nastojanje da se zarad časti vere i Časti sveštenstva skrije takav duhovnik kao što je ovaj.« (14) Još i u poznom osamnaestom stole­ ću Maiserb (Malesherbes) će braniti izgnanje i utamničenje kao pravo porodice koja hoće da izbegne ljagu. »Ono što se naziva niskošću svrsta­ no je u radnje čije trpljenje javni red ne dopu­ šta . . . Kao da čast porodice zahteva da se iz dru­ štva odstrani onaj koji, gadnim i prezira dostoj­ nim navadama, navodi svoje roditelje da pocrve­ ne.« I obratno, nalog za oslobođenje izdaje se ka­ da se smatra da je opasnost od bruke otklonjena i da čast porodice ili Crkve više ne može biti povređena. Opat Bagrede je odavno zatvoren; uprkos njegovim zahtevima, nikad mu nije dozvolje-

000 poseta godiš­ nje (16). naprotiv. Pokazivati bezumne — to je nesumnjivo bio veo­ ma stari običaj srednjega veka. no konačno starost i slabost onemo­ gućuju bruku: »Uostalom. Pred nečovečnim klasicizam oseća takvu sramežljivost kakvu renesansa nikad nije iskusila. te u Pa­ rizu i Londonu poprimio bezmalo institucionalizovani karakter. bolnica u Bedlemu svake nedelje pokazuje besomučnike za je­ dan peni. Još i 1815. međutim. piše d'Aržanson. njegova oduzetost na­ preduje«. pravi se i je­ dan izuzetak: ono što se čini sa luđacima (15). po­ peo se na blizu 400 funti: a to pretpostavlja za­ panjujuće visoku brojku od 96. U Francuskoj. sve do Revolucije. Tako su oni bivali prikazanje na gradskim kapijama. Od ovog prikrivanja. taj obi­ čaj nije iščezao već se. u času kada su se kapije azila zatvorile. razvio. Neki sü tamničari bili veoma cenjeni zbog veštine da sa nekoliko udaraca bičem nateraju lu­ đake da izvode hiljade plesova i vratolomija. Je­ dino ublaženje na koje se naišlo krajem osamnae­ stog stoleća jeste to što je bezumnima bila pove« . Paradoksalno.BEZUMNICI 77 no da iziđe. Godišnji prihod od tih poseta. pak.« Sve te oblike zla koji se pri­ bližavaju bezumlju treba prikriti. Tu se vidi čuvar kako pokazuje luđake kao što na vašaru Sen-Žermen lakrdijaš pokazuje dresirane majmu­ ne (17). šetnja do Bisetre'i gleda­ nje teških luđaka ostaje. mislim da bi pravo i milosrdno bilo osloboditi ga. U svojim Zapažanjima jednog engleskog putni­ ka (Observations d'un voyageur anglais) Mirabo izveštava da su luđaci u Bisetri izlagani gledanju »kao kakve neobične zveri prvom prostaku koji naiđe i voljan je da plati četvrt sua«. »Ne može ni da piše ni da se potpiše. Na neke Narrtür­ mer u Nemačkoj postavljani su prozori sa rešet­ kama koji su omogućavali da se spolja posmatraju unutra vezani luđaci. ako je verovati jednom izveštaju podnetom Donjem Domu. jed­ na od nedeljnih razonoda građanstva sa leve oba­ le.

sumnje nema. ludilo postaje čista predstava i biva ponuđeno. Već smo to i rekli. »Nikako ne klevećimo ljudsku prirodu. zaduženi da se postaraju oko izlaganja svojih drugara koji im. vraćaju uslugu na isti način. »Umobolnici koji su prisustvovali tim pozorišnim prikazanjima bili su predmet pažnje. sada se predstavlja baš ludilo samo. kao razonoda. nepomućenoj savesti razuma sigur­ nog u sebe. Sve do početka devetnaestog stoleća i do ozlojeđenosti Roaje-Kolara (Royer-Collard). njihovo ponašanje. Upravo su sami luđaci. Engleski je putnik u pravu kad službu pokaziva­ nja luđaka smatra nečim što prevazilazi najokoreliju nečovečnost. upravitelj Šarantona. pokrenuo je prvih godina devetnaestog stoleća da­ vanje onih čuvenih predstava u kojima su luđaci igrali čas uloge glumaca. na radost svi­ ju. čas uloge posmatranih gledalaca. ljubopitstva jedne nepromišljene. Svemu ima leka. koji su u lucidnom sta­ nju. i to sa» više sjaja nego ikad.« (19) U sve­ tu nad kojim De Sad rasprostire svoju suverenost. ludilo od krvi i mesa.« (18) Eto ludila uzdignutog kao pri­ kazanje iznad tišine azila kako je. još dalje no što se za srednjega veka i renesanse ikada stiglo. ali ludilo nastavlja sa svojim prisustvom na pozorni­ ci sveta. lakoumne i kadikad pakosne publike. nikada ne bi ni mogli steći. i bez sna­ ge neosetljivosti koju. štaviše. čud­ novata bratija sa Plavoga broda priređivala je ne­ kada prikazanja u kojima je ludilo podražavano. Neobično držanje tih ne­ srećnika. postalo javna sablazan. izazivali su posprdni smeh. sa svoje strane. Tako čuvari tih nesrećnika uživaju u prednostima koje im pruža predstava.78 ISTORIJA LUDILA rena briga oko pokazivanja luđaka. U doba Carstva otići će se. . uvredljivo sažaljenje prisutnih. lu­ đaci ostaju čudovišta — što će reći bića ili stva­ ri koje vredi pokazivati. kao da je lu­ dilo samo imalo da pruži svedočanstvo ο onome što jeste. U uzdržanosti domo­ va prinudnog boravka bezumlje se skrivalo. Kunije (Couhnier).

postoji namera da se izbegne sablazan. U klasicističko doba. Ali ne mogu da zamislim čo­ veka bez misli: bio bi to kamen ili marva. to je na od­ stojanju. glave (jer samo nas iskustvo uči da je glava po­ trebnija od nogu). ali s onu stra­ nu rešetaka. označuje isto to ludilo jednim osobenim obeležjem: ne obeležjem bolesti. između tog organizovanog ispoljavanja ludila u osamnaestome sto­ leću. Ali ono. Ako. Pa ipak.« (20) * * * U svom Izveštaju ο zbrinjavanju umobolnih (Rapport sur le service des aliinis) Deport (Desportes) opisuje izbe Bisetre. ali ono jasno označuje lu­ dilo. nema ničeg zajedničkog. Ludilo je postalo stvar za gledanje: ne više čudovište u dnu sebe sama. bestijalnost u kojoj. je čovek još odavno poništen. kao drugo. prstom pokazuje na njega. onakve kakve su bile krajem osamnaestog stoleća: »Nesrećnik koji je od celog pokućstva imao samo tu lošu postelju . »Lako mogu da zamislim čoveka bez ruku. već obeležjem usplamtele sablazni. već životinja čudnovatih mehanizama.BEZUMNICI 79 Utamničenje krije bezumlje i odaje stid što ga bezumlje izaziva. ova se. sa svim oblicima bezumlja. kao prvo. Čudnovata protivrečnost: doba klasicizma obavija ludilo jednim sveobuhvat­ nim doživljajem bezumlja. pod pogledom razuma koji s njim više nije u srodstvu i ne mora da se i dalje oseća ne­ prilično zbog prevelike sličnosti s njim.Tada je ono bilo svuda prisutno i preko svojih slika ili opasnosti izmešano sa svekolikim iskustvom. ύ is­ ti mah. bez razlike. ako se ono i ispoljava. to doba iznova upija i sažima u sveobuhvatnost u kojoj se ludilo dodiruje.. njegove jedinstvene ob­ like koje su jedne od drugih razdvojili srednji vek i renesansa. ludilo pokazuju. i slobode sa kojom je ono za renesanse iz­ bijalo na videlo. priređuje. nogu.

Prilikom jedne posete on otkriva neka briž­ ljivo prikrivena vrata i nalazi odaju ne dužu od osam stopa (oko šest kvadratnih metara) koju je noću nastanjivalo trinaest žena. petama i telom priti­ snut uza zid. danju su one imale da žive u jedva nešto većoj odaji. sobičci smešteni na ravni od­ voda postajali ne samo mnogo nezdraviji već i. nije kaznene prirode već samo treba da stesni i učvrsti fizičke međe pobesnelog ludila. Godfri Higins (Godfrey Higgins). da kao dobrovoljni inspektor poseti azil u Jorku. nameštali bi joj me- . nije mogao ni oka da sklopi a da ga ne iskvasi voda što je curila niz tu gomilu ka­ menja. u Betnel Grinu (Bethnal Green). a više ih je od toga i umrlo«. No upravo se podzemne ćelije i izbi od davnina i ostavljaju za najopasnije i najnemirnije umobolnike. Jedan od najradnijih učenika Tjukovih. trpaju ih u ćelije manje ili više prostrane. bezumnike koji su naročito opasni. od odeće imale su samo po haljinu od gruba sukna. tada bi je. drže pod ustrojstvom stege koja. kad bi napad prošao. ono što je u njima činilo »boravak još nesrećnijim a če­ sto i ubitačnijim bilo je to što su zimi. utočište mnoštvu golemih pacova ko­ ji su se noću bacali na tamo zatečene zlehudnike i grizli ih gdegod su stigli. sapetih ruku i nogu. povrh toga. U drugoj jednoj bolnici. dobio je pravo. kada nadođu vode Sene. ruku i lica rastrgnutih od često opasnih ujeda. kad bi joj dozvolili da napravi nekoliko koračaji. Nasuprot tome.80 ISTORIJA LUDILA prekrivenu slamom. vezivali bi je za postelju i zaštitili jednim jedinim pokrivačem. glavom. zatečene su luđakinje nogu. nemirne luđakinje veziva­ ne su lancem oko članka uza zid jednog dugog podzemnog hodnika. smeštali u svinjac.« Što se izbi u La Salpetrijer tiče. plaćeno 20 funti. Ako su mirni i ako niko ne treba ni zbog čega da ih se boji. sumnje nema. U Bedlemu. Cesto opasne luđake lancima vezuju za zidove i postelje. neka je žena pa­ tila od žestokih napada razdraženosti:.

ο vrat su mu bili stavili jednu gvozdenu alku koja je kratkim lancem bila spojena sa drugom alkom. kroz tu im se rešetku doturaju hrana i slama na kojoj spavaju. U svom Izveštaju ο po ­ ložaju siro mašnih umo bo lnika Semjuel Tjuk (Sa­ muel Tuke) iznosi pojedinosti jednog tegobnog si­ stema koji je u Bedlemu uveden da bi se savladao neki luđak kog je bio glas da je besomučan: čo­ vek je bio vezan dugim lancem što je išao duž zida i tako omogućavao stražaru da ga vodi. U ono vreme. ludnice opseda izvesna predstava ο animalnosti. Oni koje lancima prikivaju ο zidove ćelija nisu toliko ljudi pomračena uma. iz vana drži na uzici.« U bolnici 6 . Kada ovakvi postupci dostignu taj vrhunac žestine. a sa lisicama na rukama bila spojena kratkim lancem. silovitom snagom upravo pripojilo neposred­ noj žestini animalnosti. Ovome režimu potpuno je stra­ na svaka zamisao ο »pokajništvu«. na svom krajnjem stupnju oslobođeno tog moralnog bezumlja u koje su zatvoreni njegovi najblaži ob­ lici. kao psi. Svoje lice ludilo pozajmljuje sa obrazine zveri. a od čuvara i posetilaca odvoje­ ne su dugim hodnikom zaštićenim gvozdenom re­ šetkom. Kokel (Coquel) opisuje La Salpetrijer kra­ jem osamnaestog stoleća: »Luđakinje koje su u nastupu pomame vezane su lancima. prljavština koja ih okru­ žuje delimično se uklanja grabuljama.BEZUMNICI 81 đu noge gvozdenu šipku koja je alkama bila pri­ čvršćena za članke. ova je kli­ zila duž jedne uspravne debele gvozdene šipke učvršćene krajevima ο tavanicu i pod ćelije. nađen je jedan čovek koji je dvanaest godina živeo u toj ćeliji. da ga. podvrgnut tom sistemu stege. Taj uzor animalnosti na­ meće se po azilima i daje im izgled kaveza i zverinjaka. Ka­ da se otpočelo sa preuređenjem Bedlema. postaje jasno da ih svest ο kazni koju valja izvršiti ne raspaljuje ništa više nego zada­ tak popravljanja. koliko zveri koje je spopala prirodna pomama: kao da se ludilo. tako reći. za vrata svoje izbe.

nalazi tamo vrlo brižljivo i vesto postavljenu neku vrstu štale za ljude: »Za nasrtljive luđake i one koji se pr­ ljaju« zimišljeno je da se. razumljivo. taj strah od životinja koji. Ali ono što je nadasve važno jeste to što se ona zamišlja u vidu jedne životinjske slobode. Fodere (Fodere) stiže u bolnicu u Strazburu. Ta ne­ gativna činjenica da se »sa luđakom ne postupa kao s ljudskim bićem« ima sasvim pozitivan sa­ držaj. a tu i obeduje i izbacuje nečistoću . više nema sasvim isti smisao koji i dva ili tri stoleća ranije: životinjski preobražaj nije više vidljivi znak pa- . go ili polugo. a na drugom kraju mu je jedan tucani sud što prilično liči na kakvu sta­ ru kantu: u sud se stavlja hrana pa se dotura kroz šipove otvora. gvozdenih zasu­ na da se zatvore vrata podzemnih ćelija. njegove preteče čudesnosti i svu onu težinu pritajenog nespokoja.. s krajeva velikih oda­ ja. Ti kavezi imaju po jednu dasku sa rešetkastim otvorom koja se ne oslanja neposred­ no ο pod već je malčice. zverinjak ima izgled posebnih kaveza za divlje zveri.« Kada.. Na te je letve bačeno malo slame »na kojoj umobolnik spava. Pa ipak. Ma­ leni otvori u vratima opremljeni su gvozdenim šipovima i kapcima. i istinskog sistema obezbeđenja od nasilništva umobolnika i raspomamljenosti njihovog besa. sa celim svojim imaginar­ nim predelom.82 ISTORIJA LUDILA u Nantu. katanaca. ta nečovečna ravnodušnost u stvarnosti ima vrednost opsednutosti: ona se usađuje u drevne strahove koji su još od staroga veka. izdignuta. prati opažanje ludila. postave »neke vrste kaveza. Tik uz taj otvor obešen je la­ nac olovom zaliven u zid. « Ima u tome. ili daščanih ormana u koje može da stane najviše jedan čovek sred­ nje visine«. . a od sred­ njega pogotovu. Nikada Eskirol (Esquirol) nije video »toliko preobilje brava. Ο toj raspomamljeno­ sti misli se ponajpre kao ο društvenoj opasnosti. dali životinjskom svetu njegovu poznatu čudovišnost. oko petnaestak santimetara. godine 1814. .

U doba klasicizma. još više — samom suštinom bolesti. Životinjska temeljnost ludila. perspektive evolucije. ne­ stalno. Jedna od tih nesrećnica ležala je na nešto slame. studen. podno­ se najgore nepogodnosti. bolešljivo. Međutim. niti ishod jedne đavolje alhemije be­ zumlja. Za klasicizam je ludilo. on će se stalno diviti » . Životinja u ioveku više nema vrednost putokaza za onaj svet. nije ih potrebno ni pokrivati ni ogrevati. Animalnost. Meseca Nivoza godine III. .. ona sa osobitom jasnoćom ukazuje upravo na činjenicu da luđak nije bolesnik. zima je bila izuzetno oštra i predveče je termo­ metar izmerio 18° ispod nule. . . ona je postala čovekovo ludilo. u stvari.« Ta sposobnost umobolnih da. i ta izdržljivost koju ono preuzima od slepog sveta zveri. bez pozivanja na išta drugo i bez ikakva pribežišta. nasuprot tome. » . . Animalnost koja besni u ludilu lišava čoveka onoga što bi u njemu moglo biti čovečno. Semjuel Tjuk posetio jednu workhouse Južnih grofovija. u kraj­ njim svojim oblicima. iz.BEZUMNICI 83 klenih sila. bez veze sa bilo čim drugim doli sa sobom samim: njegovo ludilo u prirodnom stanju. ili samo zato da bi ga učvrstila na nultom stupnju svoj­ stvene mu prirode. još će i za Pinela biti medicinska dogma. Kada je 1811. po­ stojanosti i lakoći s kojom neki umobolnici i jed­ nog i drugog pola podnose najoštriju i najdugo­ trajniju hladnoću. ali ne stoga da bi ga prepustila drugim nekim silama. Nepotrebno je štititi ih. video je ćelije u koje je svetlost dopi­ rala kroz prozorčiće s rešetkama otvorenim u vra­ tima. Doći će dan kada će prisustvo te animalnosti u ludilu biti smatrano. poput životinja. vrućinu. bol. štiti luđaka od svega što bi u čoveku moglo biti sagrešljivo. bez pokrivača. Sve do kraja osamnaestog stoleća op­ šte je poznato da luđaci mogu beskonačno da pod­ nose životne nedaće. znakom. čovek u neposrednom od­ nosu sa svojom animalnošću. za 6* . čini luđaka neosetljivim na glad. Sve su žene bile gole-golcate.

Zanimljivo je da pomućenje razuma vraća luđaka. na tom krajnjem stupnju. već da čoveka vrati na ono što bi u njemu moglo biti čisto animalno. Eto zašto. ludilo manje no ikad proizlazi iz medicine. čudnovatom jednom di­ jalektikom čije kretanje objašnjava sve te »nečovečne« prakse utamničavanja. ono dalje ne može da pripada ni području kažnjavanja. »davano mu je na zna­ nje da će njegovo tvrdoglavo skretanje sutradan biti kažnjeno sa deset udaraca volujskim žilama«. šakama dohvata sneg i led. neposrednoj dobroti prirode. u osamnaestome stoleću. preko po­ vratka animalnosti. Ludilo obeloda- . utrljava ih u prsa i uz izvesnu nasladu ih pušta da se tope. ono ga dovodi do neranjivosti slične onoj koju je priroda. primenjivano u vaspitanju koje su pokadšto pokuša­ vali da nametnu umobolnima. štiti čo­ veka od opasnosti razboljevanja. 11 pa i 16° ispod tacke mržnjenja. podarila životinjama. Pomahnitalu animalnost moguće je savladati samo dresiranjem i zaglupljivanjem.« Ludilo. tek što su otvo­ rili njegova vrata. ugledaše ga kako u košulji trči po dvorištima. posredstvom svekolike životinjske divljačnosti koja se u njemu može naći. Shvatanje ο ludaku­ ­životinji odista je. jedan umobolnik ludnice u Bisetri nije mogao da zadrži na sebi svoj vuneni pokrivač. po­ kraj učitelja«. ali je i za najmanju grešku bio smesta opominjan »udarcem pruta koji bi ga ošinuo po prstima«. slobodna animal­ nost ludila biva savladana tek pomoću te stroge obuke čiji smisao nije da životinjsko uzdigne ka čovečnom. u svo­ joj smotrenosti. davano mu je da »obeduje u manastirskoj trpezariji. Pinel navodi slučaj neke »veoma glasovite manastirske ustanove u jed­ nom kraju na jugu Francuske« gde je nastranom bezumniku izdata »izrična zapovest da se promeni«. I tako. Ujutru. te je ostao da sedi na zale­ đenom podu svoje izbe. Zauzvrat. odbije li da legne ili jede.84 ISTORIJA LUDILA onih dana kada je termometar pokazivao 10. ako je bio pokoran i poslušan.

U ljudskom biću koje je po­ stalo tegleće marvinče. Baš naprotiv. Ali u sedamnaestom i osamnaestom stoleću. ako determinizam i može da zahvati ludilo. zbrisano je i to prisustvo životinje u čoveku koje je i bilo sablazan ludila ne zato što se životinja ućutala. njime se obuhvata samo krajnji oblik. ako se ma i malo pobune. koja je njegova istina i u koju se ono na neki način utapa. to je u obliku prinude. govorili ο preobražajima zla. na kraju. pošto je otuđeno u nešto što nije ništa drugo do njegova istina. Sredinom osamnaestog stoleća. batinama namorava na po­ slušnost«. kazne i stroge obuke. svoje isceljenje: kada je luđak postao zver. druge kao sluge i da ih. u isti mah. Ipak. za raz­ liku od onih bestijarija koji su kružili za srednje­ ga veka i koji su. da jedne koristi kao tovarne životinje. Kucnuće čas kada će se iz te animalnosti lu­ dila izvesti zamisao ο mehanističkoj psihologiji i shvatanje da se oblici ludila mogu dovesti u vezu sa osnovnim strukturama animalnog života. animalnost koja je ludilu dala svoje lice ni na koji način ne propisuje kako njene pojave valja odrediti. jedan zakupac poljskog dob­ ra sa severa Škotske imao je svoj trenutak sla­ ve. »njegov se postupak sastojao u tome da umobolnike podvrgne najtegobnijim radovima na obdelavanju zemlje. U svođenju na animalnost ludilo nalazi i svoju istinu i. zlo tu više ne poprima fantastično telo. ona ludilo smešta u jedan prostor ne­ predvidljive slobode u kojem se iskaljuje njegov bes. ovo je apstraktan bestijarij. već zato što je sam čovek poništen. istina . odsustvo razuma prati mud­ rost i njen red: ludilo je tada izlečeno.BEZUMNICI 85 njuje tajnu animalnosti. Pinel uzgred beleži da je taj Gregori bio herkulovska rasta. Pripisivano mu je umeće da leci maniju. preko onoliko simboličnih lica. već se pre nadovezuje na hiljadu oblika jednog bestijarija. Pu­ tem animalnosti ludilo se ne pridružuje osnovnim zakonima prirode i života.

Od samog početka ona nije kao po sebi razumljivo postavila da životinja sudeluje u celokupnosti prirode. onome ko odista hoće da otvo­ ri oči. jednoj negativnosti ko­ ja ugrožava red i. Sumnje nema da je za zapadnu kulturu bitno bilo da poveže. što je i učinila. Ο tome svedoči delo Lotreamonovo. U stvari. oslobođen svega što bi u nje­ mu moglo biti bogatstvo imaginarne faune. razrešuje razum u si­ lini a istinu u pomami bezumnika. Taj je bestijarij. ta spopadnutost animalnošću shvaćenom kao prirodni prostor ludila nije prestajala da na­ stanjuje pakao klasicističkog doba. on ukazuje na muklu opasnost od jedne animalnosti koja bdije i koja.85 ISTORIJA LUDILA bez sadržine zveri. svojom jarošću. ubrzo postaje prilično jasno da životinja više pripada protiv-prirodi. možda još nije zbilja duboko prodrla u podzemne prostore ima­ ginacije. ne bismo li mogli ustvrditi da je ta »razumna živo­ tinja« zapadnom svetu dugo vremena označavala način na koji se sloboda razuma začela u okviru jednog raspomamljenog bezumlja i otkidala se od njega sve dok mu nije postala suprotstavljen po- . Ona upravo i sačinjava onaj imaginarni element iz kojeg su ro­ đene sve prakse utamničenja i najčudniji vidovi njegovog divljaštva. dovodi u opa­ snost pozitivnu mudrost prirode. Uprkos savremenom nastojanju da se sastavi jedna pozitivna zoologija. svoje opažanje lu­ dila sa imaginarnim oblicima čovekovog odnosa prema životinji. u njenoj mudrosti i njenome redu: ta je zamisao zakasnila i dugo će se zadržati na površini kulture. Zašto bi to što je čovek Za­ pada dve hiljade godina živeo od svoje odredbe ο razumnoj životinji neminovno značilo i to da je priznao mogućnost jednog reda koji bi bio za­ jednički razumu i animalnosti? Zašto bi bilo po­ trebno da je u toj odredbi označio način na koji se on umeće u pozitivnost prirode? A nezavisno od onoga što je Aristotel stvarno hteo da kaže. iznebuha. da bi sačuvao opštu moć pretnje.

kao što ćemo to kasnije videti. dakle. a da se taj smisao ne može naći u recima. ostalih utamničenih? U čemu je. koja je to pouka koju ono može da pruži a koju bezumlje uopšte uzev nije kadro da prenese? Koji to smisao imaju njegova jarost i sav bes bezumnika. Ona opasna preokretijivost razuma koju je joä . Ako je čitav red bezum­ lja ućutkan. razumnijim po svoj prilici. Eto šta dovoljno otkriva rastojanje koje se u doba klasicizma uspostavilo iz­ među ludila i drugih vidova bezumlja. Otuda. premda je sa izvesnog stanovišta tačno da su oni brkani ili stapani jedni s drugima. U doba klasicizma — ako je i tačno da naučna i medicinska analiza ludila. upravo tu animalnost lu­ dila utamničenje usplahireno ističe u isto ono vre­ me kada nastoji da izbegne sablazan zbog nemo­ ralnosti bezumnog. bezumlje u najopštijem smislu ne nosi više nikakvu pouku. * * U svakom slučaju. ludilo je moralo da se pokorava determi­ nizmu čoveka shvaćenog kao prirodno biće u sa­ moj njegovoj animalnosti. životinja je izgubila svoju moć negativnosti da bi između determinizma prirode i razuma čoveka sazdala pozitivni oblik jedne evo­ lucije. posebniji značaj ludila? Od sedamnaestog stoleća počev.BEZUMNICI 87 jam? Od trenutka kada je filosofija postala an­ tropologija a čovek poželeo da se prepozna u celokupnosti prirode. zaista teže da ludilo uvrste u taj prirodni mehanizam — is­ tinske prakse primenjivane na bezumnicima do­ voljno svedoči da se ludilo i dalje uzimalo u protivprirodnoj jarosti animalnosti. ali je ludilu dato da slobodno govori jezikom svoje sablazni. Obrazac razumne životinje potpuno je izmenio smisao: bezumlje koje je on obeležavao u korenu svakog mogućeg razuma sasvim je iščezlo.

počinje u sedam­ naestom stoleću da čili. da bezumlje prestane da bude samo javna sramota razuma. luđak. . da sablazan iznova stekne moć ispoljavanja. to je samo zato da bi unizilo je­ dan lažni razum i učinilo da blesne večna svet­ lost istine. Kada hrišćanstvo klasicizma govori ο ludilu Krsta. ali izmenjena. Velika te­ ma ludila Krsta.88 ISTORIJA LUDILA renesansa osećala tako bliskom. u svom poništenom razumu. Ili. mora se zabora­ viti a njene sablazni moraju iščeznuti. taj predak Boga koji se otkriva preko istorijskih preokreta. Više nije posredi zahtev ljudskom razumu da se odrekne svoje gordosti i uverenja kako bi se izgubio u velikom be­ zumlju žrtve. uprkos jansenizmu i Paskalu. u pomami svo­ je animalnosti. poprima jedinstvenu moć dokazi­ vanja: kao da se sablazan izgnana iz te oblasti. (21) Sablazan hrišćanske vere i pada kojoj je Paskal i dalje pridavao silinu i vrednost pokazivanja. Ali u času kada se hrišćanski razum oslobodi jednog ludila s kojim je toliko dugo bio sjedinjen. bio je bru­ ka sveta i ostao kao slika neznanja i ludila oči­ ma svoga doba. .« Ali kada je svet postao hrišćanski. sami hrišćani sada ga odguraju na rubove razuma koji je postao istovetan sa mudrošću ovaploćenog Boga.« Hrišćansko bezumlje. bolje rečeno. ona opstaje. uskoro za hrišćansku misao vi­ še neće imati smisla osim možda da u svim tim sablažnjenim savestima pokažu isto toliko slepih duša: »Ne dopuštajte da vaš Krst koji vam je potčinio vasionu bude i dalje ludilo i sablazan oholih duhova. ludilo Boga načinjenog čovekom samo je mudrost koju ne prepoznaju ljudi bezumlja što žive na ovome svetu: »Razapeti Isus . i ludilo ljudi dovoljni su da po­ kažu da je sada »Hristos postao najviša tačka naše mudrosti«. i kao obrnuta po smislu. Posle Por-Roajala biće potrebno sačekati dva sto­ leća — Dostojevskog i Ničea — pa da Hristos iz­ nova nađe sjaj svog ludila. . koja je tako čvrsto pripadala hrišćanskom iskustvu renesanse.

ne­ prestanu priliku za slavljenje: jer oni. a i nas. ali ne treba zaboraviti da Hristos celog svog ljud­ skog veka kao da je uvažavao ludilo. za­ vedenima. hteli ste da se pojavite kao iz­ van sebe. oprošten greh. Gospod naš htede da prođe kao umobolnik. Krst više ne treba razmatrati u njegovoj sablazni. i obremenjena jednom novom pou­ kom. da. ponovo pojavila. krajnji stupanj Boga načinjenog čovekom. opsednutima«. luđacima. Ti ljudi prepušteni silama neljudskog stvaraju oko onih koji predstavljaju Večitu mudrost. uzdižu razum koji im je odrečen. koliko su mogli da se osvedoče. u toj oblasti u kojoj je čovek u vezi sa pri­ rodom i sa svojom animalnošću. gde je u vezi sa Bogom i gde se pokazuje Otelovljenje. Njegovi su ga apostoli kadikad posmatrali kao čo­ veka kog je spopao bes. on je i sam hteo da u očima sviju prođe kao bezumnik.BEZUMNICI 89 iznad čoveka. u svoj svojoj silini. da bi apostole. oko onoga koji je ovaploćuje. naučio sami- . Napadna tačka lekcije pomerila se ka niskim oblastima ludila. sveti Vensan de Pol podseća da je pri tome »nji­ hovo pravilo — Naš Gospod koji je hteo da bude okružen ćudljivcima. u isti mu mah. pre okončanja i izbavljenja Krsta: »O moj Gospode. besomučnicima. i da se za njega misli da je postao besomučnik. okružuju­ ći ga. daju povod da se unižava. i. siromaštvo kojem su obećana večna bogatstva. da shvati da je dat tek božjom milošću. One koji u domovima prinudnog boravka moraju da bdiju nad" poludelim ljudima. Ali ima i više: Hri­ stos nije samo hteo da bude okružen čudacima. da je on saosećao se svim našim slabostima i posvetio sva naša stanja ojađenosti. kao što je to izneto u Svetom Jevanđelju. on ga je posvetio kao što je posvetio i isceljenu bolest. prolazeći tako u svom' otelovljenju kroz sve nedaće čovekovog pada: ludilo tako postaje poslednji oblik. hteli ste da budete bruka Jevreja i ludilo inoveraca. te im je izgledalo. Dicebant quoniam in Furorem versus est.

u onome što je u njemu najbestijalnije. granicu ne slučajnu već suštinsku. ona prva ukazuje ljudima na to do koje je blizine animalnosti nji- . Shvatamo zašto sablazan ludila može da se uznosi kada se sablazan ostalih oblika bezumlja tako brižno krije. takođe.Q Q ISTORIJA LUDILA losti prema onima koji padaju u takve slabo­ sti. Poštovati ludilo. Ova druga donosi samo zarazan primer krivice i nemoralnosti. krajnja tačka pada proslavljena je božanskom prisutnošću: i to je ta lekcija koju svekoliko ludilo i dalje drži sedamnaestom stoleću. sveti Vensan de Pol objavio je Žanu Barou (Jean Barreau) koji je i sam bio kongregacionista. Dana 29. to ne znači odgonetnuti u njemu nevoljnu i neizbežnu nesrećnu slučajnost bolesti. i samo bilo posvećeno. od bede do smrti. I pošto je bilo jedan od oblika Strada­ nja — u izvesnom smislu poslednji oblik. marta 1654.« (22) Došav na ovaj svet.« (23) Ludilo je najniža tačka čovečnosti na koju je Bog pristao u svom otelovljenju. i baš kao što je smrt bila posvećena smrću Hristovom. Kao što je smrt okončanje čovekovog života u pogledu vremena. da bismo posvetili to stanje u onih u koje ga je dovelo njegovo božansko proviđe­ nje. put zaboravljene mudrosti i ludila. govoreći quoniam in frenesim versus est. on je išao istinskim putem Stradanja koji je. kada smo hteli da ga vežemo. ludilo mu je okončanje u pogledu ani­ malnosti. želeći da time pokaže da u čoveku nema ničeg tako nečovečnog da se to ne bi moglo iskupiti i spasti. onaj pre smrti — ludilo u onih koji od njega pate tre­ ba sada da postane predmet poštovanja i saosećanja. već prepoznati onu donju granicu ljudske istine. da mu je brat upravo zatvoren kao umobolnik u Sen-Lazar: »Treba slaviti Gospo­ da našeg zbog stanja u kojem se našao. bio i put strasti. Hristos je pristao da preuzme sve znake čovekove sudbine pa i sa­ me belege grešne prirode. tako je ludilo.

ne ukazuju na tö da je Crkva u sebi našla jedan težak. ali bitan nauk: nevinost živo­ tinje u čoveku? To je ta lekcija koju je valjalo čitati i shvatati u njenim predstavama u kojima je u luđaku uzdizana jarost ljudske životinje. sva vrednost pouke bezumlja i njegovih sablazni bila je u Otelovljenju boga načinjenog čovekom. tada će se brzo zabo­ raviti šta je za klasicističku misao značila ta »pri­ roda«: ne uvek otvoreno područje objektivnog raščlanjavanja. tamo gde se čo­ vek spaja sa prirodom i tamo gde je sve zajedno konačno srozavanje i apsolutna nevinost. a u isto vreme. Od sada. već ono što jeste ludilo. dokle je mogla da se povije božanska predusretljivost kada je pristala da spase čoveka. što je. Za hrišćanstvo renesanse. za klasicizam. te navike koje ga uznose i u isti mah kro- . ili Braća Milosrđa (Freres de la Charite). koji ludilo poka­ zuju svetu. E * * Sva ta dela. na unu­ trašnjim granicama čovečnosti. i. naj izrazitu i znak njegove krivnje. otelovljenje više nije ludilo. Pa­ radoksalno. Zar briž­ no staranje Crkve ο bezumnima. svi ti verski redovi nadneti nad ludilo. onako kako ga simbolički predstavljaju sveti Vensan de Pol i njegova kongregacija. već onu oblast u kojoj se ljudskom biću rađa uvek moguća sablazan jednog ludila koje je njegova konačna istina i oblik njegovog poništenja u isti mah. sim­ bol sveopšteg oproštaja i iznova nađene nevinosti. to je ovaploćenje čoveka u zveri. sve lekcije ludila i snagu njegove pouke biće potrebno tražiti u toj mutnoj oblasti. te čudne prakse obavljene oko ludila.BEZUMNI« 91 hov pad mogao da ih povuče. u razdoblju kla­ sicizma. ta hrišćanska svest ο animal nosti prirema trenutak kada će se sa ludilom postupiti ao sa činjenicom prirode. kao poslednja tačka pada. kao konačan predmet božje predusretljivosti.

već na podlozi Bezumlja. idući krivuljom čovekovog srozavanja sve do bešnjenja animalnosti. s povezanošću njegovih uzroka i kretanjem njegovih obli­ ka u govoru. ono je izdvojeno. Navikli smo da sada u ludilu vidimo pad ka jednom determinizmu u kojem se sve više poni­ štavaju svi vidovi slobode. ono se ispoljava u nečemu što bi u njemu moglo biti jedinstveno. Ludilo se može shvatiti u odnosu prema njemu. ludilo je u susedstvu sa svim oblicima bezumlja koji ga obavijaju i određuju njegovu najopštiju istinu. neprestano proseca bezumlje jednim sebi svoj­ stvenim pokretom. jer ludilo ugrožava modernog čoveka samo tim povratkom sumornom svetu životi­ nja i stvari. pa ipak. ono čini neku vrstu suštastvene funkcije. ludilo nije pri­ rodna okolnost. kao da. pripadajući mu. njihovoj sputanoj slobodi. U domovima prinudnog boravka. svode na animalnost a pri tom ga teraju da nosi nauk ο Iskupljenju. čije obeležje štetno utiče na ponašanja ili re­ ci i očima nesvetog odaje prisustvo ludila i celu njegovu patološku svitu. dovode ludilo u neobi­ čan položaj u odnosu na sveukupno bezumlje. odvodeći se sämo do svoje najparadoksalnije krajnosti. još bo­ lje — recimo da ono određuje prostor njegove mogućnosti. Za čoveka klasicizma. ono je samo jedan njegov iskustveni oblik. bezumno je za nas sa­ mo jedan vid javljanja ludila. a luđak. sa njim se postupa na osobit na­ čin. psihološki i humani koren bezum­ lja. i samo u odnosu prema njemu. razotkriva tu podlogu . ono nam pokazuje još samo prirodne redovnosti determinizma. ono pre obelodanjuje slobodu koja besni u čudovišnim obli­ cima animalnosti. Nasuprot tome. Sedamnae­ sto i osamnaesto stoleće ne prepoznaju ludilo na tom horizontu prirode. za klasicizam bezumlje ima nominalnu vrednost. Ono mu je oslonac. ono ne razotkriva neki mehanizam. Mi danas bezumlje shvatamo još samo u njegovom epitetskom obliku: Bezum­ no.92 ISTORIJA LUDILA te.

tog prostora koji je pretio apsolutnom slobodom.BEZUMNICI 93 bezumlja koje ugrožava čoveka i sasvim izdaleka obavija sve oblike njegovog prirodnog postojanja. Više od bilo kog drugog. klasicistički racionalizam je znao da motri. i da opazi potajnu opasnost od bezumlja. Nije posredi skliznuće u determinizam. već izbija­ nje u tamu. u svakom slučaju bolje od našeg pozitivizma. .

ο njemu samom. te drhte i boje se čim vide da im neko prilazi jer misle da će ih taj zgrabiti za jaku. I — Manija i melankolija Pojam melanholije zatekao se. Uz simptome nalazi­ mo sve one misli koje pojedincu. odvesti u tamnicu i pogubiti u ime prav- .ČETVRTO POGLAVLJE LICA LUDILA Ne želimo da u ovom poglavlju ispišemo po­ vest različitih psihijatrijskih pojmova u sedam­ naestom i osamnaestom stoleću. ali su često ima­ la i nesumnjiv konstitutivni značaj za ustrojava­ nje našeg praktičnog znanja. Neki misle da su staklene posude i sto­ ga se povlače pred prolaznicima iz straha da ih ovi ne razbiju. najčešće sami sebi dosuđuju. drugi se plaše smrti koju. između izvesne odredbe date na osnovu simptoma i načela objašnjenja skrivenog u sa­ mom izrazu kojim je označen. već da pokaže­ mo u kojim je konkretnim obličjima klasicistička misao opažala ludilo. mogu da naiđu u bunilu. Drugi zamišljaju da su skrivili neki zločin. Licima koja su jednako još bila opsednuta mitskim likovima. »Neki među njima mi­ sle da su životinje čije glasove i pokrete podra­ žavaju. ipak. u šesnaestom stoleću.

ma koja ona bila. izvršiti razmena — pošto će svojstvo te hladne i crne vlage postati glavna obojenost bu­ nila. međutim. već putem kvalitativnog prenošenja od uzroka sadrža­ nog u označenju do označujućeg opažanja dejstava. dok za sve ostalo ao da su ravnodušni. ljudi koji su. i uvidećete koliko jedna" melanholična vla­ ga. jednog skupa znakova i jednog ime­ novanja koje označuje. izvan toga. U osamnaestom stoleću. I Aristotel je. međutim. jedinstvo će se naći ili će se. . sistem melanholije: »Molim vas da pobliže razmotrite misli melanholika.« Taj tako jasan. umno rasulo i pomamu. a to ih još čvršće prikiva za predmet njihovog bunila ili za strast koja u njih reovlađuje. . prenosi svu te­ žinu svoje odredbe na »strahovanje i tugu« na ko­ jima sada leži breme objašnjenja delimične pri­ rode bunila: »Otuda melanholici vole usamljenost i klone se društva. niti na osnovu nekog otkrića u oblasti uzroka. E . takođe. Difur (Dufour)..« U pojmu melanholije staju delimično bunilo i dejstvo crne žuči jedno kraj drugo­ ga. Sidenhem (Sy­ denham) će čak skrenuti pažnju na to da su melanholici » . koja im se raširila po mozgu. I dok Burhave (Boerhaave) melanholiju određuje još samo kao »dugotrajno. u kojem je bolesnik stalno zaokupljen jednom te istom mišlju«.« (24) Teme bunila koje ostaju izdvojene i ne dovode u pitanje razum kao celinu. izopačuje sva njihova čula. bolje re­ čeno. njihove reči. nepo­ pustljivo bunilo bez groznice. njihova viđenja i delanja.LICA LUDILA 95 de. tako povezan skup simptoma označen je. njegova prava vrednost u odnosu na mani­ ju. veoma pa­ metni i odmereni i koji su neobično pronicljivi i vispreni.« Pojam se nije učvrstio putem neke nove naučne strogosti u posmatranju. bez jedinstva. s pravom primetio da melanholici imaju više duha od ostalih. nekoliko godina kasnije. jednom rečju koja podrazumeva jedan istinski uzročni sistem. bitno načelo njegove povezanosti. nevezani zasad ičim drugim do sučeljenošću.

i iz te će suprotstavljenosti proizići znaci melanho­ lije koji će. Uzročnost supstanci sve se češće zamenjuje kretanjem svojstava koja se. od vlage do misli. Osim te mehanike svojstava postoji i jed­ na dinamika koja u svakom svojstvu raščlanjuje silu koja je u njemu zapretena. tako. po temperamentu hladan i suv«. od organa do ponašanja. bliska Zemlji i Jeseni. prenose pravo od tela do du­ še. bez ikakve pomo­ ći i posredovanja. Za Fernela. najbolji dokaz da melanholički sok izaziva melanholiju jeste taj što se u njemu nalaze sušta svojstva bolesti: »Melan­ holički sok ima neophodne uslove da dovede do melanholije u mnogo većoj meri nego vaše žesto­ ke ljutnje. Otuda žene. čija priroda inače . Ali prvom polovinom stoleća pokreće se istinska ra­ sprava povodom porekla melanholije: da li je ne­ ophodno imati melanholični temperament da bi se obolelo od melanholije? Da li je melanholička vlaga uvek hladna i usahla. ili mokra? Da li tu više dehije supstanca ili pak svojstva dolaze u vezu jed­ na sa drugima? Ono do čega se stiglo tom dugo­ trajnom raspravom može se sažeti na sledeći način: 1. jer on svojom hladnoćom umanjuje količinu sokova.« 2. Za Branitelja Dunkanovog. Tako hladnoća i suvoća mogu doći u sukob sa temperamentom. a svojom crnoćom on ih lišava njihove jasnoće i prirodne tananosti. svojom suvoćom on ih čini ka­ drim da dugo održe oblik snažne i istrajne ima­ ginacije. melanholička vlaga.ISTORIJA LUDILA Dugo je — sve do početka sedamnaestog stoleća — rasprava ο mel anhol iji ostal a zarobl jena u predanju ο četiri vrste vlage i njihovim suštin­ skim svojstvima: postojanim svojstvima koja za­ pravo pripadaju jednoj supstanci koja se jedina i može smatrati uzrokom. zato što je vođena borba. jeste jedan sok »po sastavu gust. zar se nikada ne do­ godi da bude topla. biti još žeš­ ći: sila koja odnosi i povlači za sobom sve one koji joj se opiru.

svake predodređenosti. ona će uka­ zati na uzročni oslonac koji više neće biti fiziolo­ gija neke vlage. soko­ vi i vlage zadržavaju unutra«.. konačno. Bolesno jedinstvo ne defi­ nite se na osnovu primećenih znakova niti pret­ postavljenih uzroka. neke bojazni. Neko se svojstvo može samo od sebe izmeniti u svome razvoju i postati suprot­ nost onome što je bilo. jer budući da je melanholija većma su­ protna njihovom temperamentu. . Tako. već se negde na po puta. Svojstva se.UCA LUDILA 97 nije sklona melanholiji. nepomičnosti. Ona će. ona ih još više udaljuje od njihovog prirodnog sklopa. već patologija neke misli. . oslobođena svake stege supstance. okolnosti.« Postoji izvesna dijalektika svojstava koja se. usporenosti. . opaža kao izvesna kvalitativ­ na povezanost koja ima svoje zakone prenošenja. Tako oslobođena potpore supstance koja ih je zarobljavala. mogu preinačiti pu­ tem nesrećnih slučajeva. stvarajući tako reći isto ono što se zbiva* sa voskom koji se stvrdne čim plamen zgasne. Ali sukob se kadikad rađa baš u samom nekom svojstvu. .. To hlađenje tela obična je posledica koja prati neumerenu toplotu kada ova istutnji i iscrpi svoju jačinu. životnih uslova. svojstva će moći da u pojmu melanholije odigraju ulogu organizovanja i integrisanja. 4. 7 . pro­ bija kroz preokretanja i protivrečnosti. u njih je telo manje isparljivo (od tela muškaraca) te se Vrućine. kada se »utroba zgreje i kada u telu sve p e č e . nekog užasa. od simptoma i ispoIjavanja iskrojiti izvestan profil tuge. S druge strane. i to tako da neko biće koje je suvo i hladno može postati toplo i vlažno ako ga tome učini sklonim njegov način života. iz­ nad jednih i -drugih. upadaju u nju utoliko oz­ biljnije: »Njih ona surovije napada i žešće uzne­ miruje. crnila. s jedne strane. to se događa žena­ ma: one »žive u dokolici. tada celo to spaljivanje može opet da pređe u hladnu melanholiju — » .« 3. kada svi sokovi sagore«.

98 ISTORIJA LUDILA razvoja i preobražaja. prev. Kod Vilisa je objašnjenje potpuno preuzeto od život­ nih sokova* i njihovih mehaničkih osobina. bez siline i žestine: neka vrsta nemoćnog komešanja koje ne ide utabanim stazama. Na prvi pogled. sokove nosi jedno nespokojstvo. pore­ mećajima mehanike lepo se može objasniti buni­ lo — ta varka zajednička svekolikom ludilu. ne može se raščlaniti čak ni kao prosto umno rasulo. ali slabo nespokojstvo. to je očiglednost. a ne medicinskom teorijom. — Prim. te se tada rasprostiru p o svim delovima organizma kako b i u n j i m a izazivali i održavali životnu aktivnost (— Larousse. U melanholiji. nesvestica ili grčenje. Uostalom. um­ nom rasulu ili melanholiji — ali ne i odlika svoj­ stvena bunilu. praćeno strahovanjem i tugom«. U osnovi. U Vilisovim tek­ stovima to je očigledno. ona boja tuge i strahovanja koji njegov predeo čine osobenim. upravo ta suštinska svojstva skrivena u samom jezgru tanane materi­ je i objašnjavaju paradoksalna kretanja sokova. . ni otvorenim putevima (aperta opercula). premda melanholičko bunilo podrazumeva isti poremećaj u kretanju sokova. Grande e n c y c l o p e d i c ) . Valja prodreti u tajnu podložnosti. To je tajna logika toga svoj­ stva i ona upravlja nastankom pojma melanholije. * Esprits animaux: naziv dat točnostima za koje se zamišljalo da se stvaraju u srcu i m o z g u . no da li se to strahovanje. već za Vilisa to više nije tako. Onoliko koliko je ona bu­ n i l o — to jest suštinski prekid sa istinom — nje­ no je poreklo u jednom neurednom kretanju so­ kova i u manjkavom stanju mozga. Melanholija se ne može lečiti kao oduzetost. tu je koherentnost analiza obezbeđena u ravni spekulativnog razmišljana. Melanholija je »ludilo bez groznice i jarosti. ta uznemirenost koja melanholike čini »setnim i bojažljivim« može objasniti jedino kretanjima? Da ne postoji tu i jedna mehanika strahovanja i kruženja sokova koji bi bili svoj­ stveni tugi? Za Dekarta. kaplja.

Vilisovu analizu. postaju »mračni. valjalo tražiti »izrican razlog i uzroke« melanholije. zajednički svim bunilima. na izgled. Zar kisele pare nemaju sušta svojstva melanholije. Oni ponajčešće imaju tako reći trenutačnu brzinu i apsolutnu prozirnost svetlosnih zrakova. a onda i ta senka što natkriIjuje duh. snaga im se iscrpljuje i kre­ tanje zaustavlja: »non longue perveniunt«. a slike stvari koje donose mozgu i duhu zaogrnute su »senkom i tminom«. Taj paradoks potiče od skrivenih pogoršavanja sokova. a sumporne pare — ο maniji. pre svega. Hernija kiselina nije objašnjenje simptoma. vo­ di jedna melanholija sokova. Takav poremećaj. neprozračni. sokovi ne lutaju daleko putevima koje su prokrčili.LICA LUDILA 99 već prolazi kroz moždanu tvar stvarajući sve no­ ve i nove pore. u stvari. čak i nesposobne da otpočinu. nerazgovetni«. dok alkoholne pare. hernija raspoloženja ali. s tom kiselom oporošću koja nagriza srce i misao. ali. dakle. u melanholiji. u kazanu ostaje samo bljutava flegma. ali dejstvenost im je slaba. pošto ih komeša žestoko i ne­ prekidno kretanje? Ako je. liniju vodilju pružaju. ne­ posredna svojstva melanholične patnje: jedan ne­ moćan poremećaj. ona je kvalitativan izbor: fenomenolo­ gija melankoličnog iskustva. ne može na površini tela da dovede ni do onih že­ stokih uzrujanosti. uvek pripravne da se za­ pale. Ke­ mijskoj pari koja je pre kisele no sumporovite ili alkoholne prirode: jer u kiseloj pari čestice su pokretne. pa ipak. 1 7* . dakle. bez domašaja. Eto ih učmalih i bli­ žih kakvoj mračnoj pari nego čistoj svetlosti. njihovo komešanje vrlo brzo malaksava. kada se prodestiluju. oni se pune ta­ mom. ni do onih krikova koji se zapažaju kod manije i pomame. navode na pomisao ο pomami. melanholija ni­ kada ne dostiže jarost. to je ludilo na granicama svoje nemoći. onda su se u obzir morale uzeti pare koje su se penjale iz krvi u mozak i koje su se izrodile u jednu kiselu paru koja nagriza.

postavio prebivalište duše. težina. Kod Lörija (Lorry). predlaže u Članku ο maniji uporednu etiologiju ove bolesti i melanholije: »Očigledno je da je mo­ zak sedište . te zakrčene sudove.« Srce se muči da rasporedi po organizmu Upravo taj tromi tok. izopačene. umanjene i potpuno uništene ako se krv i sokovi. Ona čije je poreiklo u čvrstim materija­ ma jeste nervna melankolija: jedan osobito sna­ žan osećaj uzdrmava vlakna koja ga primaju. Sve te plemenite funkcije biće ižmenjene. Tajna bolesti sada se traži u tečnim i čvrstim elementima tela. . Opšti rečnik medicine (Dictionnaire universel de midicine). — u svim tim mučnim preprekama i leži objašnjenje melanholije. Tu je Tvorac. tu otežalu i zgrušanu krv koja teško pro­ dire u one fine moždane arteriole u kojima pro­ tok. .. ako po njemu kru­ že s žestinom i silovitošću ili se pak kreću spo­ ro. pamćenje i sve osećaje. pokvarene kakvoće i količine. zakrče­ nost — to i jesu ona prvobitna svojstva koja usmeravaju analizu. Ali ako osećaj postane još jači. Tromost. genije. više ne prenose do mozga na ujednačen i odmeren način. ponašanju i recima bole­ snika u njegov organizam. Ali upravo ta predstava ne prestaje da ima pre­ vagu i da odnosi pobedu nad teorijskom koherentnošću. imaginaci­ ju. da bi se održalo kretanje misli. premda na način koji se ne da pojmiti. To se objašnjava prenošom svoj­ stava opaženih u stavu. zbog toga raste napetost ostalih vlakana koja po­ staju kruća a ü išti^mah podložna još jačem tre­ perenju.100 ISTORIJA LUDILA Sedamdesetak godina kasnije. životni sokovi izgubili su naučnu važnost. u osta- .. dva glavna oblika me­ dicinskog objašnjenja — putem Čvrstih i tečnih materija — staju jedan uz drugi i na kraju se presecaju omogućujući da se uoče dve vrste me­ lanholije. Od kvalitativne pred­ stave prelazi se nä pretpostavljeno objašnjenje. duh.. mora da bu­ de brz.. svih bolesti ove vrste. teško ili tromo. koji je izdao Džejms (James) u Engleskoj.

očajanja. zapaža­ nja. ali sa odlikama po­ put nedelatnosti. sklonost samoći. oni uopšte ne izbegavaju ljude. u stvari. zapravo. usporene i nekako slu­ zave — to više čulno nego pojmovno ili teorijsko jedinstvo daje melanholiji karakteristično obeležje. unutrašnje funkcije. . lepljivost krvi koja teško struji kroz sudove. Krajem osamnae­ stog stoleća. rado su razvrstavana kao melanholi­ ja.Tada ponovo nalazimo ukočenost vlakana. u kojoj bolesnici »nikako neće da ustanu iz kreveta . jedan te isti zbir svojstava koji melanholiji daje njeno stvarno jedinstvo valja. škodljive i ljute. ukočenost je tolika da je tok krvi zaustavljen i životni sokovi učinjeni ne­ pokretnim. sokovi tela na­ topljeni su crnom žuči. (25) A u Džejmsovom rečniku. a na njegovo mesto dolaze kvalitativne date kao što su tuga. Delimično bunilo sve se manje javlja kao glavni simptom melanholika. neke vrste sumorne utrnulosti. . mnogo više no verna. ali sada je ona još samo posledica po­ jave sokova. Lori ističe dve melanholije. . krv otežava i zaostaje u mož­ danim opnama tako da pritiskuje glavne organe nervnog sistema. Simbolično jedinstvo što ga tvori usahnuće tečnosti. zgu­ snuta od tih sokova. već. kad su na nogama. nepokretnost. i preuređuje sve znake i način pojave melan­ holije. Uselila se melanholija. Kvalitativna osnova isku­ stva ostaje ista.LICA LUDILA JQJ lim vlaknima napetost postaje tolika da ona više nisu kadra da trepere. govori se ο apoplektičnoj melanholiji. hodaju tek pošto ih prijatelji ili oni koji ih opslužuju prinude. redom uvesti u dva eksplikativna sistema. pomračenost životnih sokova i sumračna senka koju oni bacaju na slike stvari. U drugom ob­ liku bolesti. Jedino što se udvostručila teorijska građevina. zgušnja­ vanje para koje su postale crnkaste. u »tečnom obliku«. Ovo. ali kao da ne obra* . oni postaju gušći. bez delirantnih ide­ ja. ludila bez bunila. gorčina.

a lice natmu­ reno.J 02 ISTORIJA LUDILA ćaju ni najmanju pažnju na ono što im se kaže. vole usamlje­ na mesta i tumaraju ne znajući kuda idu. u stvari. ravnodušnost i sklonost usamljivanju. Ali u maniji je to kreta­ nje sasvim osobeno: ono je neprekidno. Vilis protivstavlja maniju i melanholiju. pridaje nerazumne razmere. kadro da uvek provali u nove pore moždane tva­ ri. konačno. ima ljudi u kojih se zapaža samo gorčina. pak. ili je. sa izrazom užasa i tuge«. izokrenuta vrednost onoga što predstavljaju. oni ili gube povezanost. i samo njemu. žestoko. uvek prate tuga i strah. niti da navede na preuranjen sud ο mani­ ji. melan­ kolija. i ono stvara. uzrok bolesti uvek je u kre­ tanju životnih sokova. jer »oni izbegavaju društvo. celo telo suvo i sagorelo. Dok se duh melanholika usredsređuje na jedan jedini predmet i tome pred­ metu. oni su žućkasti u licu. Stavku po stavku. baš naprotiv. nikada ovlažene suzama. kod tih bolesnika posredi je. kod manijaka. svejedno. u svakom slučaju. Duh melanholika potpuno je obu­ zet razmišljanjem. jezik im je suv kao u nekoga ko je silno žedan. samo njihova uznemirenost ne treba da zavara. Melanholiju. te određuju dijagnozu melanholije. i to tako da imaginacija ostaje dokona i uspavana. sreću smelost i jarost. u manijaka se. i nikako ne odgovaraju«. kao opipljivu osnovu nepovezanih . upale. Bila posredi manija ili melanholija. * * Analize manije i njihov razvoj u doba klasi­ cizma podležu istom načelu koherentnosti. dotle manija iskrivljuje pojmove i misli. pogo­ đena je sveukupnost misli u njenom suštinskom odnosu prema istini. Dok u ovom slučaju nepokretnost i ćutljivost preovlađuju. nasuprot tome. oči suve. fantaziju i imaginaciju preplavljuje neprestana bu­ jica uzburkanih misli.

razlike između melanholije i ma­ nije: melanholija više nije kadra da se usaglasi sa spoljašnjim svetom. u oštroj antitezi. ali sa još većom simboličkom vrednošću. usled prevelike zategnutosti. njegovo je bunilo sveopšte. i imaju do­ voljno snage da se nadaleko rasprostru. sumporne tečnosti. ο nape­ tosti koja vlada živcima. Tokom osamnaestog stoleća onu predstavu punu mehaničkih i metafizičkih implikacija ο ži­ votnim sokovima u živčanim kanalima često je smenjivala predstava. manijak treperi na svaki podsticaj. Manijačko bu­ nilo sastoji se u neprekinutom treperenju osetljivosti. vitriolo. kada njegov organizam' uzvrati na njih. napetost vlakana dovedena do vrhunca. nagle pokrete. tih aquce stygioe. Preko te predstave utanačuju se i sređuju. neprestano pričanje koje i odaje maniju. kadre su da u čitavoj tva­ ri stvaraju nove pore i nove kanale. onih' koja tačno odgovaraju njenom bunilu. oni će biti uvišestručeni. arsenico et similibus exstillatce: tu su čestice u neprestanom pokretu.LICA LUDILA JQ3 misli. strogo uzeto većma fizička. baš kao i sokovi manijaka koji mogu da dovedu do uz­ nemirenosti u svim delovima tela. kao da su manijaci . jer njena su vlakna opu­ štena ili su učinjena nepokretnima usled preveli­ ke napetosti (vidimo kako se mehanikom napeto­ sti objašnjava i melanholička nepokretnost i manijačka uznemirenost): u melanholiji odjekuje sve­ ga nekoliko vlakana. a manijak neka vrsta instrumenta čije bi žice. ex nitro. kao u melanholika. antimonio. pre­ ma tome. u isti mah i tako da se ne mogu razdvojiti. i njen hemijski mit i njenu dinamičku istinu. nadražaji se ne gube u č§sti njegove riepokretnosti. krvnim sudovima i ce­ lim sistemom organskih vlakana. Zar sva ta ubitačna pokretljivost nije pokretljivost jedne paklene vode. Paklena voda uvlači u tajnu svoje pokretljivosti sve slike putem kojih manija poprima konkretan oblik. Ona tvo­ ri. počinjale da trepere i na najdalji i najslabiji podsticaj. S druge strane. Manija je.

posredi je bio jedan mlad čovek koji je. već neosetl/jiva usled velike napetosti unu­ trašnjeg treperenja. ni žege. premerio. štaviše. dalje od medicine čvrstih tela. Krutost vlakana u manijaka i dalje pripada jednom suvom predelu. stvaran svet — koji ih ipak ne­ prestano doziva — zamenjuju nestvarnim i varlji­ vim svetom svoga bunila: »Suštinski simptomi ma­ nije potiču od toga što se bolesniku predmeti ne prikazuju onakvima kakvi stvarno jesu. Bone (Bonnet). Bit manije je pustinjska. Ova tema ο manijačkoj napetosti razvija se. može da izazove stanje manije. Prilikom jedne autopsije . Difur je utvr­ dio. ono je greška u prenošenju čulnih utisaka mozgu. ne učmala neosetljiva kao ti melanholika. Kasnije će i Albreht fon Haler (Albrecht von Haller) naei da je mozak manijaka tvrd. Zato oni. što su uočili u tobožnjem opažanju. u još kvalitativnija naslućivanja. Usled toga.104 ISTORIJA LUDILA u napetosti svojih vlakana nakupili neku dodatnu snagu. »pošto se u leto oženio. poremećaj obaveštavanja. neke vrste muzičke vernosti vlakana osećajima koji ih nateruju na treperenje. Ono što su drugi zamišljali ili pretpostavljali. U psihologiji ludila. stara zamisao ο istini kao »slaga­ nju misli sa stvarima« prenosi se u metaforu odje­ kiVanja. bez sumnje. opštom sažeglošću celog organizma. zato se manijaci. peskovita. »ne boje ni studeni. u svom Sepulchretutn. stvrdnut i mrvljiv. suv i krut. te trgaju odeću sa se­ be i po ciči zimi spavaju goli ne prehlađujući se«. takođe. manija je redovno praćena usahnućem vlažnosti. postao manijak usled prekomernog opštenja sa svojom ženom«. onoliko koliko je mo­ gao da ga posmatra. imenovao. pri čemu se isušuju su­ dovi i vlakna.« (26) Bu­ nilo manijaka nije određeno nekom posebnom nesavršenošću suđenja. izgledao uvek isušen. i ona sama postaju neosetljiva. i to. Menire (Menuret) podseća na jedno Forestjeovo (Forestier) zapažanje koje jasno pokazuje da prevelik gubitak vlažnosti. uverava da mu je mozak manijaka.

odat­ le je isekao »kocku od šest Unija* sa svake stra^ ne« i njena je težina bila 3 j. Zar tu unutarnju suvoću i tu toplotu ne do­ kazuje. ne čudi se tako povoljnom ishodu.« Isušivanje i manja težina u manijaka otkrivaju se čak i na terazijama. III. razbešnjena žuč i sve uzburkane toč­ nosti svuda raznosile muku i razdraženost«. i na taj način povratio odlično zdravlje«. pobegavši iz tamni­ ce u kojoj je držan. koji je jednog manijaka izlečio tako što ga je »zalivao ledenom vodom s najveće mo­ guće visine«. da je čak mogu­ će izlečiti ih putem hladnoće. »prešao više milja po žesto­ kom pljusku bez šešira i tako reći bez odeće. Monšo (Montchau). V: »Ova neujednačenost težine za koju se u početku činilo da je od male važnosti. više i nije tako mala ako se pažnja obrati na to da specifična razlika iz­ među ukupne moždane mase luđaka i ukupne mož­ dane mase čoveka koji nije lud iznosi. ) . pre* 13.5 m m (— p r e v . a Menire tvrdi da je pozna­ vao jednog manijaka koji je. otprilike sedam grosa manje. skupio je sve teme ο zagrevanju organizma koje su od sedamnaestog stoleća sledile jedna za drugom i ukrštale se međusobno: »Treba li se čuditi što su voda i led doveli do tako brzog i potpunog ozdravljenja kada su uza­ vrela krv. Od vremena Van Helmonta često se primenjuje zagnjurivanje ma­ nijaka u ledenu vodu. da ih nije potrebno ogrevati kada se zatvore u azil.g. dalje. dok ista zapremina izvađena iz običnog mozga teži 3 j. u odraslog čoveka u kog cela moždana masa obična teži tri livre.LICA LUDILA 105 on je odstranio deo medularne supstance mozga nekog čoveka koji je umro u stanju manije.g. . lakoća s kojom manijaci podnose i najveću studen? Utvrđeno je da su viđeni kako goli-golcati hodaju po snegu. pod dejstvom hladnoće »sudovi su se silovitije grčili i oslobađali se tečnosti koje su ih zagušivale. da bi ga objasnio.

U razvoju svih tih kvalitativnih uprošćavanja.« Ali ne . ti su utisci slabi i on na njih retko ob­ raća pažnju. čvrsta tkiva i tekućine. užaren. povratio se u prirodno stanje. kada prestanu da kolaju vlaž­ nosti. razvila se i jedna opažajna tema prema kojoj se. ali izvan tih dveju odlika. Ono što se opažalo kao toplota. svet manije je suv.« Svet melanholije bio je vlažan. težak i hladan. sumnje nema. Te misli imaju toliku živost da bolesnik veruje da one predstavljaju istinske predmete. ostaće još samo shema povezanosti odlika koje više neće bi­ ti čak ni imenovane. živci su se opustili i protok teč­ nosti koji se neujednačeno prenosio s jedne stra­ ne na drugu. i obu­ hvatnost i jedinstvo. njegov' je duh tako reći potpuno obuzet živošću misli koje stvara poremećeno stanje njegovog mozga. sada će se gle­ dati kao na jedan prirodni sklop. Kada se jednom zatru eksplikativni mitovi. te u skladu s tim i rasuđuje. poimalo kao napetost vlakana — od sa­ da će se prepoznavati u neutralisanoj providnosti psiholoških pojmova: preterana živost unutrašnjih utisaka. kao na nepo­ srednu istinu psihološkog posmatranja. a na ono što je ta dinamika toplote i kretanja polako skupila u sticaj okol­ nosti karakterističnih za maniju. neobraćanje pažnje na spoljašnji svet. sačinjen iz žestine i krhkosti u isti mah. Ona je. brzina asocijacija. koje su još uvek bile samo opisne. Opis De la Riva (De La Rive) već ima tu jasnost: »Spoljni predmeti ne ostavljaju isti utisak na duh obolelog kao na duh zdravog čoveka. zamišljalo kao komešanje sokova. sokovi. sredila klinička slika. to je svet što ga jedna ne­ opipljiva ali svuda prisutna toplota čini usahlim. manija poprima. osta­ la ono što je bila početkom sedamnaestog stoleća — »bes bez groznice«. u stvari. jednovremeno. trošnim i uvek spremnim da popusti pred vlažnom svežinom.106 ISTORIJA LUDILA nadraženost čvrstih tkiva koju je izazvala prekomerna toplota tečnosti koje su sadržavale ta tki­ va prestala je.

LICA LUDILA 107 treba zaboraviti da je ovaj psihološki sklop ma­ nije. Prešlo se od pro­ stog pojmovnog označenja (bes bez granice. raskvašeni. samo površinski obris jedne du­ binske organizacije koja će se. istinski prisutne u sveukupnom iskustvu ludila. Upravo je stro« . koje su im dale svoju znaČenjsku povezanost i na kraju ih učirrile opazivim. Da bi se steklo praktično iskustvo ο maniji ili melanholiji. poluslikovnim zakonima jednog kvalitativnog sveta. vlažnosti i suvoće podseća medicinsku misao. u isku­ stvu ludila. nered. i jedan poduhvat. ti pojmovi integrisani oko izvesnih kvalitativnih tema od kojih su preuzeli jedinstvo. bezmalo diluvijalni svet u kojem čovek ostaje gluv. užareni ί pustinjski svet. jedino ona. slep i uspavan za sve što nije njegov određeni strah. ono je. trenutne radnje. bilo je neophod­ no to gravitiranje. to ne znači da smo svoje opažanje prečistili do prozirnosti. Ali ovo veličanje slika nije samo podsećanje. Na jednoj strani. prestravljeni svet u kojem je sve bekstvo. lakšu. svet do krajnosti pojedno­ stavljen i prekomerno uvećan u jednoj jedinoj svojoj pojedinosti. naspram obzorja slika. Prostor posmatranja ovih bolesti razdeljen je na predele koji su im nejasno odredili stil i sklop. preokrenuti. Ako će manija i melanholija ubu­ duće i poprimiti ono lice po kojem ih prepoznaje naše znanje. ne tako tačno ograničenu. isto tako. to znači da su. mogla da stvo­ ri čulne prepoznatljive jedinice. to ne znači da smo tokom vekova naučili da »otvaramo oči« pred njihovim istin­ skim znacima. koji se pojavio i učvrstio početkom osam­ naestog stoleća. po svoj prilici manje organizovanu. delirantna fiks-ideja) na kvalitativnu oblast. upravo pre no što će ova pristupiti pozitivizmu. i koja se razvila po poluperceptivnim. Nema sumnje da ceo taj svet toplote i stude­ ni. pak. ali koja je. na to u kakvim je okolnostima rođena. Na drugoj strani. odlika koje međusobno privlači sistem čulnih i afektivnih srodnosti.

već) ο maniji i mel anhol iji. stalno iznova otpočinjano kretanje. nasuprot tome. kada izgubi žestinu i smiri se. koja je s njom toliko srodna da ti poremećaji često pre­ laze jedan u drugi«: dešava se. ni u smislu bolesti. ako se pogorša. da sklo­ nost melanholiji.108 ISTORIJA LUDILA gost ovih tema u njihovom kosmičkom vidu — a ne približne ocene posmatračke opreznosti — i ustrojila iskustvo (tako reći naše iskustvo. čak i bez vrućice. kretanje koje razjeda i sažiže i. u stvari. problem ne postavlja ni u smislu simpto­ ma. on tu samo traži vezu ta dva stanja u dinamici životnih sokova. odajemo pri­ znanje za »otkriće« naizmeničnošti manije i melanholije. U melan­ holiji. * Vilisu. u maniji. postane jarost. Viiisov je postupak odista veoma zna^ čajan. pak. Vilis ne navodi ni jedan jedini primer naizmenično­ šti za koji je imao priliku da ga posmatra. nosi ih neravnomerno. zrači toplo- . sokovi su bili mutni i tamni. sokovi se iskre u neprestanom komešanju. već pre kao ishod jedne dubinske srodnosti koja je istog reda kao i njihova skrivena priroda. čistoti njegovog medicinskog opažanja. valja lečiti i maniju. prelazi u turobno raspoloženje. kada se ublaži. jarost. u stvari. oni su svojom tminom prekrivali predstave stva­ ri i u svetlosti duše izazivali neku vrstu mračne plime. ono dgonetnuo jeste jedna unutrašnja srodnost koja dovodi do čudnovatih preobražaja: »Posle melanholije. ili pak dva simptoma jedne te is^ te bolesti koji se naizmenično smenjuju. njegovom posmatračkom duhu. tu bi trebalo da postoje dve po­ vezane bolesti. posebno zbog sledećeg: prelaz od jednog poremećaja do drugog ne posmatra se kao zapa­ žena činjenica kojoj zatim treba naći objašnjenje. Vilis. sećamo se. Po stro­ goj empiričnosti.

bilo neke daleke uzročnosti. usled dima i jedne guste pa­ re. kada popadne natrag. Sidehheihu Više odgovara da izdeli oblast same manije: na jednu stranu ·— obična manija. po pravilu. posredi je jedno daleko uzročno povezivanje: melanholija mo­ že da izazove maniju. JOŠ se češće pri­ znaje da je naizhlehičnost manije ϊ ttielahhöiije pojava bilo preobražaja.« Plamen. ali dim. Mnogi utvrđuju njihovu naizmeničnošt. Ova »potiče od -slabosti krvi koju je predugo Vre­ nje lišilo najälkohölnijih delova«. onda manija kao da rasplamsava neku vrstu požara što su ga taj dim i te pare podmetnuli. razgoni dim. Bftž pomoći slike. koja potiče Od »previše uzburkane i odveć žive . ili tako reći ni jednom lekaru osamnaestog stoleća nije nepoznata ova bliskost manije i melanholije. a da he uviđaju jedinstvenost simptoma. hi jedno zapažanje ne uspeva da za­ ključak ö naižmeničnOsti pretvori u sklop slmptO' . »pretvara u tupost«. Za Vilisa. baš kao i »crve u čeonim sinusima.LICA LUDILA 109 tom. ili proširene ili kvrgave sudove«.krvi«. Pa ipak. jedinstvo manije i melanholije nije bolest: ono je tajna vatra u kojoj se bore plamen i dim. više njih odbija da u njoj prihvati dve pojave jedne te iste bolesti. Za Lijetoa (Lieutaud). svojim živim kretanjem. Srodnost manije i melanholije očigledna je: to nije srodnost simptoma koji se nadovezuju jed­ ni na druge u iskustvu. guši plamen i gasi nje­ gov sjaj.« Ali 'stanje öve analogije nije razra­ đeno. veza je još labavijä. Ni jednom. ha drugu stranu — manija koja se. Ono je element koji nosi tu švetlost i tu senku. dugotrajna melanhölija čije se fcunilö pogoršava gubi uobičajene sim­ ptome i počinje neobično da liči ha maniju: »Poslednji stupanj melanholije ima ttihogo srodnosti sa manijom. več srodnost — inače snažna i toliko očitija u predelima imaginacije — koja od dima i plamena stvara istu vatru. »Ako se može reci da su u melanholiji mozak i život­ ni sokovi zamućeni. Za Difura.

Kod Burhavea i njegovog tumača Van Svitena (Van Swieten). Ali ako otežalost usporava kretanje. mo­ zak. odnosno da se stvrdnu i zbog tog stvrdnjavanja otežala krv biva vraćena sa većom sili­ nom. manija sasvim prirodno sači­ njava viši stupanj melanholije — ne samo usled čestog preobražaja. jedinstvo manije i melanholije priro­ dan je ishod zakona kretanja i sudara. bude žešći. i obično se da lečiti istim lekovima. koja se u čoveka sumornog raspoloženja zaustavi­ la. tamo gde bi trebalo da protiče. u njoj se stvaraju kiseliji i finiji sastojci koji. sve bolje umetnutih u velike fiziološke teme ο protoku i zagrevanju. Melanholija se. sudovi kojima je prožet. već zbog svoje nepokretnosti. sve dal je od kosmičkih figura od kojih ih je Vilis preuzi­ mao. Kod sledbenika Vilisovih. . Manija se. počinje posle izvesnog vremena da se komeša jer crna žuč koja podnadima utrobu postaje. ona se rađa iz istih uzroka. to znači da krv. ona jednovremeno či­ ni da sudar. odlikuje nepokretnošću. Za Hofmana (Hoffmann). ali ono što je na razini načela čista mehanika. zgusnuta. izaziva navalu u mozgu gde se zakrčuje. ona teži da se zaustavi. ali rad na organizovanju ipak se obavlja unutar drugih slika — slika sve više funkcionalnih. dakle. u stvari. kada ih krv prenese do mozga. udareni s većom snagom. kada do njega dođe. sama njegova supstanca. teže da se od sa­ da opiru. njeno se kretanje pojačava i ona uskoro bi­ va zahvaćena onim komešanjem koje obeležava maniju.110 ISTORIJA LUDILA ma koji bi bio precizan i u isti mah odgovarao istini. u razvoju života i bolesti postaje dijalektika. slika plamena i di­ ma nesumnjivo iščezava. Sa slika nepomičnog zagušenja prešlo se. od melan­ holije razlikuje samo po stupnju: ona je njen pri­ rodni nastavak. već kao ishod jednog nemi­ novnog dinamičkog povezivanja: moždana tečnost. »ljuća i zloćudnija«. nepokretna usled otežalosti. izazivaju onu veliku uzrujanost manijaka.

i to preko jednog povezi­ vanja u kojem su načela klasične mehanike. one će funkcionisati samo kao mnogobrojne interpretativne va­ rijacije na temu već postignutog jedinstva.LICA LUDILA 111 dakle. Te su slike skriveno prisutne u tekstu Džejmsovog rečnika. jer vidimo da melanholici. ali one više neće imati konstruktivnu ulogu. pogotovu oni u kojih je ta sklonost davno ukorenjena. to opažanje i navodi na sliku. sasvim prirodno. i jedna i druga. slika je odveć složena i usavršena. jer na osnovu opita i posmatranja iz dana u dan otkrivamo da one. sve dok pražnjenje ne bu­ de potpuno. i sledstveno tome ispitati ih jednim jedinim pogledom. Za pri­ mer neka posluži objašnjenje koje povodom naizmeničnosti manije i melanholije nudi Spengler. to je međučin manije. i pre­ uzeta je od predalekog uzora da bi imala ustrojiteljsku ulogu u opažanju patološkog jedinstva. Najtačnija za­ pažanja i svakidašnje iskustvo potvrđuju to' isto. u svakom trenutku. jednog od prvih u kojima je ma­ nijačko-depresivni krug dat kao uočena istina. sve ostalo je u stanju uspavanosti: to je melanholična faza. Baš naprotiv. U ovoj ravni razrade. izopačena usled vernosti slikovnim temama koje su istinski ustrojitelji tog funkcionalnog jedinstva. Po nje­ mu.. »Apsolutno je neophodno svesti melanholiju i maniju na jednu jedinu vrstu bole­ sti. Na ovo će se nadovezati druge slike. otvrdnulosti. iskrivljena. imaju isto poreklo i isti uzrok. živahnog kretanja. na slike suvoće. samo ta oblast biva nadražena. izvrnuta. taj mestimični na­ boj naglo se širi po ćelom sistemu i jedno ga vreme žestoko uzdrmava. najpre postoji zbiranje živčane moći i njene tečnosti u ovom ili onom delu sistema. načelo je preuzeo od električne baterije. Ali kada ona do­ stigne izvestan stupanj jačine. lako postaju . kao jedinstvo koje jedno oslobođeno opažanje lako može da prozre. ali koje su mnogo elementarnije. a sa­ mo se oslanja na slike koje ujedinjuju..

Do­ kaz za to jeste taj da se. Ka­ ien će ih i dalje razvrstavati u drugu jednu ka­ tegoriju. histerija se tu nalazi sasvim retkö. baš kao i u opažanju. a kada manija prestane. đa je njihova üstrojiteljska snaga omogućila sklop opažanja u kojem su sim­ ptomi konačno mogli da poprime značenjsku vrednost i dä se ustroje kao vidljivo prisustvo istine. ili bar kao ludilo? 2. Pla­ ter ne pominje ni jednu ni drugu kada govori ο povredama čula.« Ono što se u sedamnaestom i osamnaestom stoleću obrazovalo pod dejstvom slika bio je. II — Histerija i hipohondrija Kada je ο ovim bol estima reč. Imamo li präva da ih posmatramo zajed­ no. dakle. mogu izvesti kvalitativna pomeranja a da se eelina lika ne izmeni. a ne ü bezumlje: hlpohondriju u »izne­ moglosti ili bolesti koje se sastoje iz slabosti ili . odigrale ulo­ gu začethe sinteze.112 ISTORUA LUDILA manijaci. obrnuto. sklop opažanja. tako da posle izvesnog vremena jedna prelazi u drugu i obratno. već da šu slike. Tako će Kolen (Cullen) u ma­ niji. ponovo otpo­ činje melanholija. pa ni skup simptoma. kao da sačinjavaju moguć par. potpuno suprotno tome. a ne pojmovni sistem. otkriti »glavni predmet bunila« — i. a pri kraju doba klasicizma. postavljaju se dva problema: 1. melanholiju će pripisati »suvljem i čvršćem tkivu medularne supstance mozga«. Bitno je to da ovaj poduhvat nije išao od posmatranja do stvaranja eksplikativnih slika. sličan paru što su ga veoma rano obrazovale manija i melan­ holija? Dovoljno je baciti pogled ha razvrstavanja i uveriti se: hipohondrija ne iđe uvek uz ludilo i maniju. kao i u melanholiji. U kojoj je meri opravdano posmatrati ih kao duševne bolesti.

Štaviše. corrugationes u čulnim vlaknima.LICA LUDILA 113 opadanja pokretljivosti životnih ili duševnih funk­ cija«. histeriju u »spazmodička oboljenja prirod­ nih funkcija«. Treatise of spleen and va­ pours. retko se dešava da na nozografskim slikama te dve bolesti budu logički zbližene. u stvari. or hypochondriacal and hysterical affections. u passio colica sokovi su nadraženi usled jedne tvari koja je prema njima neprijateljski postavljena i loše prilagođena (in fecta et impropartionnata): otuda oni izazivaju po­ remećaje. Vilis stoga savetuje da se ne treba iz­ nenaditi zbog izvešne sličnosti simptoma: jamač­ no. a hi­ pohondriju u onom delu De Anima brutorum u kojem se govorilo ο bolestima glave. Ali uz to neprestano nozografsko razlikovanje odvija se lagano i jedan poduhvat koji teži da sve više spoji histeriju i hipohondriju kao dva vida jedne iste bolesti. izazivajući time ona nepravilna ili neprirod­ na kretanja čiji bezumni izgled odaje histerično grčenje. prenadraženost. I Line (Linne) se koristi istom podelom. Nisu li obojica verni učenju Vilisa. Nasuprot tome. Sovaž (Sauvages) svrstava hipohondriju u halucinacije — »halucinacije koje se javljaju sa­ mo u vezi sa zdravljem«. kao što je i žestoko trzanje u histeriji moglo da iza­ zove hipohondrične patnje. Ali sličnosti su varlji ve. čak ih ni u obliku suprotnosti ne približavaju jednu drugoj. koji je histeriju pro­ učio u svojoj knjizi De Morbis convulsivis. dve pot­ puno različite bolesti: u prvom slučaju. Non eadem sed nonnihil diversa materies est. primećeno je da grčenja izazivaju bolove. a histeriju u oblike grčenja. pregrejani sokovi izloženi su povratnom pritisku. što može da navede na verovanje da se oni rasprska­ vaju. Ričard Blekmour (Richard Blackmore) objavljuje 1722. davši joj na­ ziv Passio co lica? Posredi su. tu su ove dve bolesti definisane kao dva varije­ teta jednog jedinog oboljenja — bilo kao »zaraz­ na konstitucija«. bilo kao »sklonost sokova da 8 .

vetrovi u že­ lucu i crevima. A Vilisovom tekstu ο histeriji valja nano­ vo pridati njegovu stvarnu vrednost: »Među bole­ stima žena. klonulost ili sasušivanje živaca. ponese i mane mnogobrojnih drugih oboljenja. Činjenica da je Vilis svrstao histe- . lagano pripajaju području bolesti duha. nagao i obilan odliv blede.« Uprkos tradicional­ nim tumačima ovoga teksta. pa i ludilo. bistre mokraće. povra­ ćanje crnog sadržaja. teške tlapnje ili möra.1J4 ISTORIJA LUDILA iziđu iz svojih pričuvišta i utroše se«. kolebanje b'ila. povremeni bolovi i mu­ ke u glavi. obeshrabrenost. histeričnu uzrujanost bije tako rđav glas da ona mora da poput semi-damnati. umanjenje ili slabljenje vida. to­ kom doba klasicizma. najčeš­ će. poistovećenje je potpuno. i to izrično. a da joj se ne zna uzrok. uzimamo za pred­ met našeg staranja i lečenja. bolo­ vi u različitim delovima tela. nesvestice i nejasna grčenja. Još je Mid (Mead) povodom hipohondrije mogao da napiše: Morbus totius corpo­ ris est. Kod Vita (Whytt). lu­ panje srca. i ako je tok lečenja neizvestan.« S druge strane. ako kod neke žene nastupi neka bolest nepoznate prirode i skrivenog porekla. On samo ka­ že. nezasit prohtev za jelom. da se u pojmu histerije zbiraju sve izmišljotine — ne onoga koji jeste ili koji veruje da je bolestan — već lekara-neznalice koji se pravi da zna. melan­ holija. ovo ne znači da je Vilis pomišljao na odsustvo organske osno­ ve simptoma histerične uzrujanosti. živčani kašalj. skup simptoma od sada je istovetan: »Neobičan osećaj hladnog i toplog. histerija i hipohondrija se. živčana ili spazmodična sipnja. obamrlost i kočenje mišića. sredinom osamnaestog stoleća. koji se neizbežno na­ vodi u svakoj raspravi ο histeriji. koji je tako često bio izgovor za silno neznanje. odmah ćemo kri­ vicu baciti na loš uticaj materice — koja. nije odgovorna. vrtoglavice i nesvestice. a povodom nekog neuobičaje­ nog simptoma proglasićemo da se u njemu krije nešto histerično te taj simptom. utučenost.

drugom. priznaje da je »duh na­ padnut baš kao i telo. a možda i više. bar ne u svojoj početnoj odredbi. hipohondrija i histerija će gotovo bez teškoća stajati na grbu duševne bolesti. koja premešta njihovo značenje i njihovu uobičajenu patološku osnovu — na koju dovoljno ukazuju njihovi n a z i v i — i teži da ih. kadikad postaje zarazna i prilepčiva. Što se histerije tiče. preteruju i ponavljaju svako­ jake besmislice koje je poremećena mašta kadra da izmisli. dalje. Ovde je posredi jedna sasvim dru­ gačija vrsta prisajedinjenja.« Histerija i hipohondrija se. kao u slučaju manije i melanholije. svrstavajući je u prvi mah uz patologiju imaginacije: »Ta bolest. Jednom. pokraj manije i melanholije. 8* . Krajem osamnaestog stoleća. Alberti je u Haleu objavio svoju raspravu De morbis imaginariis hypochondriacum. prisajedini području bo­ lesti duha. definišući hipohondriju na osnovu grča. * * Lekare doba klasicizma itekako je mamilo da otkriju odlike svojstvene histeriji i hipohondrijl. Rolen (Rau­ lin) je više ne smatra organski stvarnom. malo-pomalo. u vreme klasicizma kreću dvema glavnim linijama. Godine 1755.LICA LUDILA JJ5 riju u bolesti glave ne ukazuje. a Lijeto. dakle. otuda je izraz hipohondrija postao bezmalo uvredljiv na­ ziv kojim lekari koji žele da se dodvore izbegavaju da se služe«. Ali do tog prisajedinjenja nije. poreklu i samom početku toka životnih sokova. koja ih približava stvaranju zajedničkog pojma »bolesti živaca«. na to da on histeriju smatra duhovnim poremećajem. već samo to da joj poreklo nalazi u jednoj izmeni u prirodi. međutim. u ko­ joj žene izmišljaju. došlo na razini prvobitnih odlika ko­ je bi se opažale i zamišljale po njihovim slikovnim vrednostima.

njeni znaci lakše upućuju na sliku nego na bolest. tu sliku je početkom sedamnae­ stog stoleća naslikao. Histerija je često opažana kao posledica unu­ trašnje toplote koja po ćelom telu rasprostire izvesnu uzavrelost. po težini svojih simbola. poništavale su jedna drugu i ostavile netaknutim pitanje šta su. u svoj njenoj materijalnoj preciznosti. u devojaka koje traže muža i udovica koje su svog izgubile. ključanje koje se neprestano ispoljava u grčevima i trzajima.« Divna slika. nasuprot ovome. Sve nađene odlike bile su protivstavljene. već da se pod tim nazivom razumeva više boljki koje je prouzroko­ vala jedna zloćudna para koja se nekako vinula. U svo­ joj Ljubavnoj bolesti ili erotičnoj melanholiji (Maladie d'amour ou melancolie erotique) njemu čini zadovoljstvo da objavi da su žene češće zaluđene zbog ljubavi nego muškarci. onu kvalitativnu-koheziju koja je maniji i melanholiji dala onaj njihov osobit profil. te dve bolesti. ali sa kakvom one to umešnošću znaju da prikriju! »Po tome su njiho­ va lica slična kazanu postavljenom na postolje tako da se spolja ne vidi vatra. Dugo posle Ferana po­ novo se nailazi na kvalifikativnu temu vlažnih to­ plota kojima se obeležavaju tajna prečišćavanja histerije i hipohondrije. na oba ćete mesta otkriti veliki plamen. Već kod Nikole Senoa (Nicolas Chesneau) plamen ženskog kaza­ na prilično je bezbojan: »Tvrdim da histerična uzrujanost nije prosto oboljenje.116 ISDORIJA LUDILA Ali oni nikada nisu uspeli da opaze onu kohe­ rentnost.« Za druge je. ali ta se slika briše pred jednim apstraktnijim motivom. po svojoj afektivnoj obremenjenosti i po preplitanju svega onoga na šta ona upućuje imaginaciju. tako često povezana? Histerija je po pri­ rodi vatrena. ali ako pogledate ispod kazana i stavite ruku na srce gospe. po svojoj dubokoj prirodi. koja je pokvarena i koja se nalazi u stanju neobič­ ne uzavrelosti. Zak Feran (Jacques Ferrand). Zar ta toplota nije srodna ljubavnome žaru s kojim je histerija. to- .

baš naprotiv. slaba. letargična učmalost. trzanje. Koliko su se manija i melanholija lako uvrsti­ le u područje svojstava. nedelatna i nesavitljiva. Što se oduzetosti tiče. od toga što je nervna tekućina raz­ vodnjena i bez dejstva. i hlad­ na vlažnost svojstvena zaustavljenim sokovima: »Mislim da ova oboljenja (hipohondrična i histe­ rična).« Nijedan tekst. one jednovremeno označuju i hlađenje i nepokretnost vlakana. ne svedoči bolje ο toj nepostojanosti histeričnih odlika od knjige Engleska bolest (The english malady) Džordža Čejna (Georges Cheyn): po Čejnu. kada potraju. potiču od toga što su mož­ dana i nervna vlakna opuštena. sumnje nema. ni u histeriji ni u hipohondriji: odlika svojstvena ovim bolesti­ ma bila bi. toliko fenomeni histerije i hipohondrije teško nalaze mesto u njemu. nesumnjivo pod uticajem hladnih. na neki način zamrznutih u opštoj tromo­ sti čvrstih tela. lepljivih i gustih sokova koji zagušuju žlezde i sudove. svakom onom opažanju koje ne od­ bacuje sopstvene slike. kojoj su uzrok »sokovi istih svojstava«. a njene analize isto tako nepostojane. Nasuprot tome. svi psihološki ili organski znaci slabosti — »utučenost. Sa­ svim je jasno. barem. Sve što je grč. bolest održava jedinstvo samo na aps­ traktan način.LICA LUDILA \\η i plota koja bije iz hipohondrika potpuno suva: hi)ohondrična melanholija jeste »topla i suva« boest. kako serumske tako i krvne. »prekid trepere­ nja«. Ali neki ne zapažaju nikakvu toplotu. da je manija u νβ· . oštre ili ljute«. Medicina kretanja isto je tako neodlučna pred njima. tromost duha. sahlost. potiče iz patologije toplote koju simbolično predstavljaju »slane čestice« i »škodljive pare. njeni su simptomi rastureni po raz­ ličitim kvalitativnim oblastima i pripisani meha­ nizmima od kojih svaki pripada po nekoj od tih oblasti. grčenje. tromost. nesvestica. melanholija i tuga« — otkri­ vaju stanje u kojem su vlakna postala previše raskvašena i mlitava.

Histerija je. tobože nematerijalne. Nije se uspelo sa ot­ krivanjem stila koji bi bio svojstven samo tim kretanjima. melanholija. ljudi odveć pre­ dati učenju i razmišljanju«. nije lako načiniti iz­ bor. Za druge. pak. . prepuštena nepostojanom treperenju ili otežala usled zaustavljenih sokova. Otuda postaje verovatno da će histerična uzrujanost i hipohondrična bo­ lest. se­ rum će. limfa je kisela. ona se jedva zgrušava. Za histeri­ ju. krv je razređena. u njoj se više ne razvijaju sokovi. pošto je hilus kiseo. a i hipohondriju takođe.« Ovoj osetIjivosti. Nasuprot tome. s druge strane. sa usporenošću pokreta. koje postaju toliko lake i toliko nepostojane da ih uzmuti i najmanji pokret: »U slabih konstitucija. Stal (Stahl) se opredeljuje za otežalost krvi. »neposredni uzrok im je kiselina u želucu. za Burhavea i Van Svitena. histerično kretanje potiče od prevelike pokretljivosti svih tekućina. a kriza nastupa »usled upinjanja krvi da nađe sebi izlaz bilo kroz gornje. bilo kroz donje delove«. bez raz­ like. koja u isti mah postaje i toliko obilna i toliko gusta da više nije u stanju da pravilno protiče kroz glavnu venu. tečna ili teška. Isti je utisak i kada su posredi analogije sa hernijom. biti bez gustine.J 28 I S T O R I M LUDILA zi sa prekomernom pokretljivošću. grčeve. i pokretljiva i nepokretljiva. objašnjava Van Sviten. kakvoća krvi postaje loša. Etmiler (Ettmiiller).. treba pripisati teskobe. limfa će biti slična serumu. dakle. a isto i ostale teČnosti koje ove snabdevaju. za Lanža (Lange). ovoj pokretljivosti. histerija je proizvod vrenja. žuč bez snage. bez kvaliteta. tačno rečeno — vrenja »soli potisnutih u razne delove tela« sa »sokovima koji su se tamo nalazili«. zavisiti od nastrojenosti ili nekog posebnog stanja vlakana. histerija je alkalne prirode. smatra da boljke ove vrste spadaju u niz kiselih reakcija. one jedinstvene bolove koje tako lako doživljavaju »devojke bledih boja. ona ima težnju da se tu i za­ drži i zaglavi..

koji je bio presudan za obrazo­ vanje para manija-melanholija. Put histerije nije. Neki životni sokovi. pokvaren. Prostor u kojem je ona poprimila razmere drugačije je pri­ rode: to je prostor tela. čudnovata zbr­ ka njihovih dinamičkih svojstava i tajne njihove hernije. u stvari. u kojoj je verovatno igrao samo ulogu jednog neprestano ob­ navljanog dekora. taj imaginar­ ni predeo odlika. Koliko je. izvetrele ki­ seline. ako se ona po- . uprkos ižvesnim ogradama. ostao je sporedan u povesti histerije i hipohondrije. Viride (Viridet) pokušava da na osnovu »para ko­ je nam dolaze« uspostavi jednu dijalektiku lužina i kiselina. čije kretanje i žestoki sudari u mozgu i živcima izazivaju znake histerije i hipohondrije. gde »kada naiđu na lužine uzrokuju beskrajne boljke«. naročito isparljivi. Lijebo. što se odlika tiče. jesu alkalne soli koje se kreću velikom brzinom i kada postanu odveć sićušne pretvaraju se u pare. ovima eter daje dovoljno zamaha da ih prenese u mozak i u živce. kvasac za vare­ nje. kao put ma­ nije.LICA LUDILA JJQ nervni sistem biva prenadražen. melankoliju i maniju bilo lako prozreti. i dalje je. * * * Uobičajeno je da se Le Poau (Le Pois) i Vilisu odaje priznanje što su oslobodili histeriju starih mitova ο pomicanju materice. prihvatao zamisao ο spontanom pokretanju materice. manje je isparljiv i previše kiseo«. Čudnovata kvalitativna nepostojanost tih histeričnih i hipohondričnih boljki. Nesumnjivo. ali tu ima i drugih para koje su. kad je pre­ vodio. prošao kroz nejasne odlike sveta onako kako su se odražavale u imaginaciji lekara. u koherentnosti svojih organskih i svojih moralnih vrednosti. toliko je odgonetanje ovih boljki nesigurno. ili bolje rečeno prilagođavao Marinelovu knjigu početkom sedamnaestog stoleća.

moći da napiše: Eorum omnium unum caput esse parentem. naime. ona može da menja položaj: »Premda je materica. već po prirodnom instinktu. ona to ne čini iz smotrenosti. trbušnom maramicom. tako čvrsto spojena sa delovima koje smo opisali da ne može da menja mesto. ligamentima. Početkom sedamnaestog stoleća Le Poa će. padanje. »to je da bi joj bilo ugodnije. Tačnije re­ čeno. Ona se penje do jetre. srca.« Lekari kla­ sicističkog doba će tako reći jednodušno odbaciva­ ti ovakvo objašnjenje. « Vilis pak daje podrobnu kritiku materičnog objašnjenja: od oboljenja mozga i nervnog sistema.J 20 ISTORIJA LUDILA mera. grčenje. pluća. »potiču svi poremećaji i ne­ pravilnosti do kojih u toj bolesti dolazi u proto­ ku krvi«. pa ipak. međutim. naglo ga potresa­ jući pri prolasku. slezine. spadanje. Ne­ sumnjivo. edque non per sympathiam. Ti su pokreti različiti. konač­ no. nisu samim tim ukinule temu ο suštinskoj vezi između histe­ rije i materice. više joj se ne priznaje moć da menja mesto kako bi prolazila telom. pre svega. ona najčešće ipak me­ nja položaj i u telu ženinom izvodi prilično že­ stoke i čudnovate pokrete. uzdizanje. lutanje. . Ali ta se veza drugačije zamišlja i ne poima se više kao putanja stvarnog pomeranja kroz telo. že­ luca. prsa. sed per idiopathiam. po nalogu ili usled životnog nadražaja. Sve te analize. grla i glave. sudovima i. poreklo im je u gomilanju tekućina prema gornjem delu lobanje: »Kao što je neka reka is­ hod ulivanja mnoštva malih tokova koji se spa­ jaju kako bi je stvorili. po­ vodom histeričnih grčeva. već kao neka vrsta potuljenog . dijafragme. jer ona je »čvrsto prikačena« svojim grlićem. . Toplota tih delova tada čini da se tečnost zagreje i dopre do početka živa­ c a . dakle. tako isto se i u šupljina­ ma koje se nalaze na površini mozga i završavaju u stražnjem delu glave skuplja tečnost usled nag­ nutog položaja glave. da bi oču­ vala zdravlje i uživala u nečem prijatnom«.

uprkos mnogim teorij­ skim razlikama. Sve do kraja osamnaestog stoleća. za ovim slede stomačni poremećaji koji se šire po ćelom telu. U svojoj analizi spazmodičnih pokreta on objašnjava da je histerično oboljenje jedan prilično žestok bol. niti da je Vilis omogućio psiho­ lošku analizu histerije. Ali sada mozak igra ulo­ gu prenosioca i razvodnika bolesti čije je poreklo u utrobi: materica je uzrokuje kao i svi drugi organi utrobe. Uzrok histerije nalazi se u ma­ terici — labavljenje i slabljenje — ali sedište bo­ lesti valja. odakle se međurebarnim živcem . želudac je prenosnik i odašiljač boljki koje dolaze iz unutrašnjih i skrivenih šupljina te­ la: »Nema sumnje da spazmodični poremećaji koji napadaju hipohondrike i histerike imaju se­ dište u nervnim delovima. »u kojih se priroda postarala da ih oslo­ bodi viška krvi putem povraćanja ili hemoroida«. kao za hipohondriju. »praćen napetošću i pri­ tiskom koji se oseća naročito u podrebarnom (hipohondrijakalnom) delu tela«. nema suštinske razlike između ta dva oboljenja« — on­ da se naziva histeričnom bolešću. U samom središtu or­ ganizma. a ne usled nekog posebnog uticaja njihove prirode. Hofmanovo mišljenje je vrlo slično. do Pinela. ali zahvaljujući prednosti koju daje rasprostiranje putem sokova i živaca. Za uporednost histerije i hipohondrije Stal nalazi opravdanje u neobičnoj bliskosti mesečnog odliva i hemoroida.LICA LUDILA 121 prostiranja putevima organizma i funkcionalnih bliskosti. Pa ipak. onda se ono naziva hipohondričnim oboljenjem. kada napada žene u kojih »tok mesečnica nije onakav kakav bi trebalo da bude. potražiti u že­ lucu i crevima. uterus i materica ostaće prisutni u pa­ tologiji histerije. Kada napada mu­ škarce. a naročito u opnama želuca i creva. krv i životni sokovi počinju da se zadržavaju u »trbušnoj maramici i nervnim op­ nama utrobe«. Ne može se reći da je sedište bolesti postao mozak.

i to zahvaljujući tak­ vim lukavstvima. predugo sputavane i ne­ kako nakupljene.« Uloga koju je Hofman pripisao utrobi. promeniti smer — dinamika telesnog prostora biće zamenjena moralom senzibilnosti. raznolika. premda nije došlo do velikih teorijskih ili eksperimentalnih novina u patologiji. što je čudno. da je potencijalno prisutna u celom-celcatom telu.J 22 ISTORIJA LUDILA prenose do glave. I. da se ispolji u vidu oduzetosti ili pak poremećenih pokreta. koja može da izazove obamrlost ili nesanicu. Treba obja­ sniti bolest koja može da napadne kako noge ta­ ko i glavu. ova će se tema u osamnaestom stoleću naglo zaustaviti. želucu. jednog na­ dolaska nižih moći koje. međurebarnom živcu. ukratko — bolest koja promi­ če tako brzo prostorom tela. koliko otkrivanje načela i puteva kojima se kreće jedna. jetre i do svih glavnih organa tela. Ta tema jeste tema jednog dinamič­ kog poremećaja u telesnom prostoru. Uzaludno je zadržavati se na promeni do koje je na horizontu medicine došlo od Marinela do Hofmana. — osim možda izvesne teme koja se sada uočava utoliko više što se nije zadržala ni u jed­ noj jedinoj medicinskoj teoriji. ali se održala istovetnoril u nizu spekulativnih pojmova i shema objašnjenja. označuje način na koji je ovaj problem postavljen u vreme klasicizma. Ova je tema ostala manje-više neizmenjena sve do početka osamnaestog stoleća. bubrega. uprkos potpu­ nom preustrojenju fizioloških pojmova. Tada. počinju da se komešaju. Ni­ šta. i tek ta- . grudi. Ni­ je toliko posredi izbegavanje ranije materične lokalizovanosti. Ništa se ne održava duže nego ta čuvena uterusu pripisivana pokretljivost koja je nepre­ kidno opstojavala u hipokratovskoj tradiciji. koja se tako rasejava po telu. polimorfna bo­ lest. da uzaviru i na kraju — uz posredništvo mozga ili bez njega — rasprostiru poremećaj po ćelom telu.

. a takođe i ža Sidenhema. ako je nji­ hova pokretljivost i preterana. oni mogu prodreti u sva­ ki mikrokosmos za tren oka«. . fiziologiji telesnog jedinstva. pa i do b o l a . . kao i za njegovog protivnika Vilisa. pošto ni jed­ ne ni druge ne mogu da mimoiđu teška oštećenja usled te nejednake raspoređenosti sokova koja je potpuno suprotna zakonima životne ekonomije. ako do njihovog prodora i dolazi bez reda i u nevreme. i pore­ mećaju funkciju organa. a usled svoje dejstvenosti. Sada valja iznova pokušati sa uspostavljanjem evolucije te teme. kako onih iz kojih su krenuli. * * * Ako se telesni prostor' opaža kao čvrsta i ne­ prekinuta celina. . 2. i to u svakoj od tri njene etape: 1. 3.LICA LUDILA 123 da će se pojmovi histerije i hipohondrije preokre­ nuti i konačno ući u svet ludila. tako. dinamici organskog i moralnog prodora. Što reče Hajmour (Highmore). »usled svoje sićušnosti i ognjenosti mogu da prodru čak i u najgušća i najjedrija t e l a . histerija je bolest tela koje je postalo podložno prodiranju svih sokova bez razlike. Ovi se »silovito i u prevelikoj količini prenose u ovaj ili onaj deo i tamo dovode do grčeva. onda poremećeno kretanje histe­ rije i hipohondrije može da proistekne samo iz jednog elementa kojem je njegova beskrajna tananost i neprestana pokretljivost omogućila da prodre i na mesto koje zauzimaju samo čvrste tvari. u svim delovima tela u kojima im nije mesto izazivaju hi­ ljadu različitih znakova poremećaja. tako i onih u koje su stigli. Za Hajmoura. etici živčane osetljivosti.« Telo histerika tako je prepušteno toj spirituum . Sokovi. životni soko­ vi. da unutrašnji poredak organa biva zamenjen ne­ povezanim prostorom masa pasivno potčinjenih poremećenom kretanju sokova.

jedan za drugim. ako napadne »spoljni deo glave. histerično oboljenje »okomljujući se na sito crevo i oblast ispod srčane šupljine. Odista napadnut prekomernim i neurednim kretanjem sokova organ podražava sopstvenu bolest. jer do­ vodi do simptoma koji izgledaju kao da ih je iza­ zvao neki poremećaj svojstven organima. stvarna pošto se temelji na kretanju životnih sokova. jedno" središnjeg ili bolje rečeno opšteg poremećaja. na razini organa. izazivaju grčeve celim putem kuda prolaze a u trbuhu do­ vode do nadimanja koje nalikuje velikoj lopti. . dok su stvarno samo uobličenje. između lobanje i lobanjske opne. još nediferencirana od čistog izvora svog kretanja. jeste njegov. a bolest. strogo uzeto. Histerija se tako javlja kao najstvarnija i najvarljivija bolest. oni se u gomilama i si­ lovito bacaju na mišiće ždrela i grkljana. Popne li se još malo. ona tu dovodi do ne­ izdrživog bola koji je praćen strahovitim povra­ ćanjem . a zadržava se na jednom jedinom mestu.« Nešto iznad. poprima različita li­ ca prema prostorima kroz koje prolazi i površi­ nama na kojima se pojavila kao izdanak: »Pošto su se nakupili u trbuhu. nezavisno od bilo kakvog organskog zakona i svake funkcionalne potrebe. Dejstva se razlikuju prema tome koje su ob­ lasti napadnute. boljka se okomljuje na »životne delove i dovodi do tako žestokog lu­ panja srca da je bolesnik uveren da prisutni mo­ raju čuti šum što ga stvara srce udarajući ο reb­ ra«. .j 24 ISTORIJA LUDILA ataxia koja. Na kraju. uzro­ kuje tamo neizdrživ bol koji liči na crevni pore­ mećaj«. varljiva takođe. počev od nekog poremećaja kretanja u unutrašnjem prostoru. sve raspoložive prostore tela. on podražava poremećaj koji. može da os­ voji. « Svaki deo tela po sebi i po sopstvenoj prirodi određuje oblik simptoma koji će se pojaviti. to je jedan poremećaj unutrašnje pokretljivosti koji na površini tela poprima izgled simptoma ograničenog na jednu oblast. na taj način hi- .

tako da kažemo. ako nema dovoljno pro­ nicljivosti i iskustva. postoji i unutrašnji čovek. ako hoćemo. unu­ trašnjeg predela: »Pored čoveka kog bismo mog­ li nazvati spoljašnjim i koji je sačinjen iz delova dostupnih čulima. takođe. manje čvrste građe. . Taj unutrašnji čovek. oni su varka tela. ne grade na­ čelo podvajanja bolesnika. te će se lekar. ta prostorna gustina odaje jedan svoj smisao: to je. stvara simptome svojstvene tome delu. to će češća biti histerija i njeni mnogostruki vidovi. nisu suština. ona odmah. već ga gradi samo pro­ storna čvrstina tela. sjedinjen sa telesnom građom. ali ti oblici. a ne na patnju. histeriju od hipohondrije? U stvari. gustina. promi­ čući telesnim prostorom u vidu homogenog kre­ tanja. pošto su one nežnije. Nije li upravo to ono što razdvaja žensku histeriju od muške ili. tesno povezan i. Zato ova bolest mnogo češće napada žene nego muškar­ ce. biće manje-više uzdrman u svom stanju onoliko koliko su načela koja tvore maši­ nu primila manje ili više prirodne čvrstine. jer u bilo kojem delu tela da se nađe. i svikle su na slasti i udobnosti ži­ vota. organizovan i potpuno raznorodan u različi­ tim svojim oblastima. pa ni uzroci. ovde. ispoljava u različitim oblicima. Sto je lakše prodreti u unutrašnji prostor. ni simptomi. lako prevariti i nekoj bole­ sti koja je svojstvena ovom ili onom delu pripisaće simptome koji potiču izključivo od histeričnog oboljenja«: lukavstvo boljke koja se. unutrašnji prostor gust. sa­ činjen iz sistema životnih sokova koji se može videti samo duhovnim okom.« A među redovima ovog tek­ sta. otpor­ nost organa pred nesređenim prodorom sokova možda je samo jedno te isto što i ta duševna sna­ ga koja čini da u mislima i željama vlada red. vode tromiji život. ali dok je telo čvrsto i otporno.LICA LUDILA 125 sterija »podražava bezmalo sve boljke koje naila­ ze na ljudski rod. simptomi histerije biće retki a njene će posledice ostati jednostavne. i moralna gustina. već. da tako kažemo.

126 ISTORIJA LUDILA Možda je taj unutrašnji prostor koji je postao propustljiv i šupljikav. ako potvrde.« Tako dobijamo novu formulu starog moral­ nog naslućivanja koje je od materice. potpuno sam siguran da je njihova bo­ lest jedno histerično oboljenje. slika ženskog organa koji se penje sve do grudi i glave davala je mitski izraz uskomešanosti u velikoj platonovskoj trojnoj podeli i u hijerarhiji čija je svrha bila da. ja pitam da li ih poremećaj na koji se žale ne sustiže kada su rastužene. ili ako kakva žalost savlada njihovu hrabrost: »Kada mi žene traže savet za neku boljku kojoj ne mogu da od­ redim prirodu. već kovitlac bez pravila u jednom ispreturanom prostoru. ono je mesto gde se sreću izvestan na­ čin zamišljanja tela. histerično. a postaje sklono histeriji kada vodi lagan. doko­ ličarski.. Kod Sidenhema. Ovo »unutrašnje telo«. još od vre­ mena Hipokrata i Platona. odgonetanja njegovih unutraš­ njih pokreta — i izvestan način da se u njega usade moralne vrednosti. rad obavljen na razini ovog etičkog opažanja. samo slabost srca.. kod Dekartovih učenika. po tom naslućivanju u histeri­ ji se videlo nezadrživo komešanje želja u onih koji nemaju mogućnosti da ih zadovolje niti sna­ ge da ih obuzdaju.. nije stvarno telo koje se pruža pred praznim pogledom neutralnog posmatrača. ali prostorni predeo u kojem se ono izražavalo promenio se. sviklih na teško življenje i vrednoću. pravilo živu životinju u neprestanom pokretu i raspoređivalo njeno kre­ tanje po prostoru. U nje­ mu će se menjati i kriviti one uvek savitljive sli- . Razvoj je okončan. na kraju. moralno naslućivanje je istovetno. To je objašnjenje zašto je tako malo žena. u koje je Sidenhem težio da prodre »duhovnim okom«. obezbedi njegovu nepokretnost. vertikalan i hijeratički poredak Pla­ tonov zamenjen je jednom zapreminom koju presecaju neprestani pokreti čije komešanje više ni­ je jasno pomeranje odozdo nagore. raskošan i raskalašan život.

sa opštim dejstvom sve­ kolike simpatije. iska­ zuju velike moralne teme i. u njemu se. fiziološki najnesličnijih organa: »Ova homogenost živaca do­ prinosi višestrukim komunikacijama koje oni za- . Nervno vlakno obdareno je značajnim svoj­ stvima koja mu omogućuju da osigura udruživa­ nje najraznorodnijih elemenata. menjaju svoj početni lik. zaduženi da prenose najraznoraznije utiske. do toga nailaska može doći samo putem izvesne prostorne neprekinutosti. iste prirode? »Živac kojem je razvoj u dnu oka omo­ gućio da stekne svojstvo opažanja tako tanane stvari kao što je svetlost. ni najmanje se po svojoj prirodi ne razlikuju od onih koji služe za prijem grubljih oseta kao što su dodir. u organu sluha. odvojeno od njega samog. postaje osetljiv na treperenje zvučnih tela. svuda. ukus. miris. u svim organima.LICA LUDILA J27 ke medicinske teorije. * To telo u koje su mogući prodori ipak mora da bude neprekinuto telo. Telo po kojem k o l a boleština mora imati drugačija svoj­ stva nego telo u kojem iskrsavaju raspršeni sim­ ptomi bolesti. Zar ne zaprepaš­ ćuje već i to što su živci. takođe. To je problem koji opseda medicinu osamnae­ stog stoleća. u različitim funkcijama.« Ova istovetnost prirode. Problem koji će od hipohondrije i histerije napraviti bolesti »nervnog sistema«. to znači idiopatske bolesti. Premda je telo hipohondričnog ili histeričnog bolesnika prolazno. malo-pomalo. razlabavljeno usled na­ ilaska bolesti. obezbeđuje mogućnost sao­ braćaja između po mestu najudaljenijih. živac koji. Širenje boljke kroz or­ gane samo je naličje pokreta rasejavanja koji bolj­ ci omogućuje da prelazi od jednog organa do dru­ gog i da ih sve redom napadne.

već postoji samo dejstvo na raz­ daljinu.« Ali ono što izaziva još veće divljenje jeste da jedno nervno vlakno može da u isti mah prenese i podstrek voljnog pokreta i utisak što ga je primio čulni organ. ili je pak delimična. ni jedan trag ne vodi po­ četnom uzroku. To stoga što različiti delovi tela imaju sposobnost »koja je veoma određena. i jednog korpuskularnog kretanja kada je posredi oset (»to je pokret jednog niza kugli od slonovače«). te se proteže na ceo sistem životne ekono­ mije. kojim pravcem povezivanja. jednovremeno. uspostavlja između organa sklad koji često dovodi do toga da preko već ošte­ ćenih delova oboli i jedan ili više drugih. koje pre pripada poretku fiziološke uje­ dinjenosti. Tako se osećaj i pokret mogu proizvesti u istom živcu i u istom txenutku: svaka napetost i svako opuštanje u živ­ c u izmeniće. i pokrete i osete. kao što to možemo da vidimo u svim oboljenjima živaca.128 ISTORIJA LÜDILA j edno održavaju. na primer. da li je sigurno da se s-tvarnom mrežom njegovih vlakana može objasni­ t i povezanost onih tako različitih nevolja koje obeležavaju histeriju i hipohondriju? Kako. To veoma različito svojstvo kako »sposobnosti za osete tako . koju bih mogao da stisnem i da istisnem t«čnost kroz jednu cev«). ostavljaju ta­ kav utisak da one »padaju u nesvest ili dobijaju grčeve«? Uzalud ćemo tražiti: nema nikakve određlene povezanosti živaca. u bešiku. objasniti da u izvesnih »nežndh i veoma osetljivih žena« neki opojan miris i l i odveć živo pričanje ο nekom tragičnom događ:aju.. to jest ispoljava se uglavnom samo u nekim delovima«. kada je ο volj­ nom podstreku reč (»to je kretanje jedne tekući­ n e zatvorene u elastično pričuvište. Ovo dvojako funkcionisanje jednog t e istog vlakna Tiso (Tissot) zamišlja kao kombi­ naciju jednog talasnog kretanja. Pa ipak.. ili pak pogled na neku tuču. uprkos svim tim ujedinjujućim svoj­ stvima nervnog sistema. pa je ili opšta.

zone neosetljivosti. srazmerno otupela. Simpatija postoji u organima samo u onoj meri u kojoj je tamo primljena posredstvom živaca. što svaki organ čini pod­ ložnim da uspostavi simpatiju sa bilo kojim dru­ gim: »U takvom stanju osetljivosti nervnog siste­ ma. stradanja duše. u isti mah. U stva­ ri. brza smenjivanja toplog i hladnog ili pritiska i vlažnosti u atmosferi. Bolesti živaca u suštini su poremećaji sim­ patije. one pretpostavljaju jedno stanje opšte uz­ bune nervnog sistema. histerični su bolesnici oni u kojih je ta unutrašnja osetljivost najoštrija. a gotovo i sna.« Ovu osetljivost koja se dala na zlo izravnavaju. da reaguju i na udaljen nadražaj: to je simpatija. greške u ishrani.« Ali nervni sistem se ovde više ne uzima zato da bi objasnio tačno pre­ nošenje nekog pokreta ili oseta. ne­ sumnjivo. a u hipohondrika je. što je njiho­ va pokretljivost veća. i jedan oblik osetljivosti: »Sva­ ka simpatija. i onaj odjek što ga ono daje sebi samom kroz zapremine svog organskog prostora. naprotiv. uopšte uzev. već da bi u svo­ joj ukupnosti i svojoj masi objasnio osetljivost tela s obzirom na njegove sopstvene pojave. spadaju u prvu kategoriju: zar materica nije. već će se obično ne­ prestano osećati niz jačih ili slabijih bolova. Uit ne uspeva niti da izdvoji simpatiju iz ukupnosti nervnog sistema. to je ona i izraženija. organ koji održava najviše simpatija sa celinom organizma? Dovoljno je navesti »povra­ ćanje koje obično prati zapaljenje materice.LICA LUDILA 129 i sposobnosti za kretanje« omogućuje organima da se usaglase u zajedničkom trpljenju. dovešće vrlo lako do zaraznih sim­ ptoma. niti da je odredi stro­ go u odnosu na osetljivost ili kretanje. svaka jednodušnost pretpostavlja osećanje i prema tome može da se stvori samo po­ sredstvom živaca koji su jedini instrumenti po­ moću kojih dolazi do oseta. uz mozak. te se s takvom građom neće uživati u dobrom ili trajnom zdravlju. muč9 . A žene. jamač­ no. ali ona je.

na neki način. stezanje dijafragme i stomačnih mišića^ u vreme porođaja. organski prostor koji je. prisno sa svakim svojim delom.« A Uit tvrdi da se osvedočio da je »bol od oboljenja zuba izazvao. pokretljiviji no u muška­ raca. ali ga ne potiskuju i ni najmanje ne sprečavaju odmicanje rada. bridenje i bol u le­ đima.130 ISTORIJA LUDILA nine.« Čitavo telo ženi­ no izbrazdano je mutnim ali čudnovato neposred­ nim putevima simpatije. čudnovato stešnjen: to je. . u jedne mlade žene slabih živaca. koje su u njih. koja zrači kroz celo telo. izgled precizne. približavanje tela samom sebi poprima. tako da sim­ patijama stvara nešto kao mesto apsolutne povlašćenosti. podložnije su nervnim bolestima. ono je vazda u neposred­ nom saučesništvu samo sa sobom. eto. po­ stala zajednička tema histerije i hipohondrije. grčeve i neosetljivost koja je trajala više časova i obnavljala se kada je bol postajao oštriji«. uopšte uzev. s kraja na kraj svog organskog pro­ stora ono krije neprestanu mogućnost histerije. u biti. Simpatijska osetljivost njenog organizma. osuđuje ženu na te bolesti živaca koje se nazivaju »parama«*: »Žene u kojih je sistem.). glavobolju. Da li je ta simpatija. Slične slike prikrivaju problem. Telo koje je sasvim blisko samo sebi. grčeve u crevima koji se osećaju u vreme približavanja mesečnog pranja. i ozbiljnije. Bolesti živaca su bolesti telesne neprekinutosti. kod nekih autora. isto tako. svojstvo koje se kri­ je u svakom organu — ono »osećanje« ο kojem je govorio Čejn — ili je stvarno prostiranje duž * Vapeurs: slobodan prevod bi bio »lutke u glavi« (— prev. odveć precizne slike: tak­ vo je čuveno »orožavanje nervnog sistema« što ga je opisao Pom (Pomme). poremećen prohtev za jelom koji sledi za­ čeću.

u smislu u kojem je Haler (Haller) razumevao jedno svojstvo nervnog vlakna. da pokaže neprekinutost od dispozicije (nadražljivosti) do patološkog događaja (nadraženo­ sti). opšti nadražaj (upravo osetljivost svojstvena organu i učvršćuje. do­ vode u njih do neobičnih simptoma. osećanje i pokret): lekari se zbrkano. ovu ve­ zu). I najtiši zvuk. uprkos svakoj isprekidanosti. za vreme kada se fiziolozi trude da što tačnije definišu funkcije i ulogu nervnog sistema (osetljivost i nadražljivost. Tiso objašnjava da je dete osetljivije od bi­ lo kog drugog zato što je u njemu sve lakše i pokretljivije. u jedinstvu patološkog opažanja koje ne vidi razlike. može jednovremeno da odr­ ži temu ο poremećaju svojstvenom organu koji oseća. najslabija svetlost. one ne mogu da podnesu ni najmanji strani upečatak. Između osetljivosti i pokreta ne pravi se raz­ lika. ali sa sebi svojstvenom osobenošću.LICA LUDILA 131 jednog posrednog elementa? I da li je ona pato­ loška bliskost koja obeležava nervne bolesti po­ goršavanje tog osećanja ili veća pokretljivost tog međuprostornog tela? Pojava neobična.« U toj namerno očuvanoj dvosmislenosti pojma nadraženo­ sti medicina kraja osamnaestog stoleća može. isto tako. koriste ovim pojmovima i raspo­ ređuju ih po jednoj shemi sasvim različitoj od one koju je predlagala fiziologija. meša se s nadraženošću. nadražljivost. shvaćenom kao patološko stanje nekog organa. Stoga se prihvata da su nerv­ ne bolesti stanje nadraženosti skopčano sa prekomernom pokretljivošću vlakna. »Kadikad viđamo osobe u kojih i najmanji pokretački uzrok daje povod mnogo većim pokre­ tima no što su oni do kojih dolazi u zdravih oso­ ba. u stvari. izazvano dugotraj­ nim nadraživanjem. ali ona. ali nesumnjivo i karakteri­ stična za medicinsku misao osamnaestog stoleća. i zamisao ο rasprostiranju po organizmu is­ tog poremećaja koji može da ga nadraži u svakom 9* .

suvlji. Tako se ocr­ tava zamisao ο osetl jivosti koja nije osećanje. Ali u ovoj prekomernoj razdraženosti osobeno je to što ona. u svojoj živosti. sva njegova obeležja su poremećena. i izvesne uspavanosti osećanja koja sprečava nervne potrese da dopru do duše. tako malo razrađen i još uvek tako smušen u misli patologa. odveć živim kretnjama svoje mašte. i ο obrnutoj vezi između t e t ananost i. više satrti radom«. uprkos različitim vi­ dovima koje poprima u organima). odveć živa simpatija za sve što se zbiva. Upravo tu vezu. nemirno srce. Dok su se bolesti ži­ vaca vezivale uz pokrete organa donjih delova te- . češće oboljevaju od bolesti živaca nego muškarci. u dokolici. Ovakvo sveopšte odjekivanje. Ali ako ovaj pojam »nadraženog vlakna« i ima tu ulogu zajedničke pometnje on. Žene koje imaju »tanušno vlakno«. kao da osetljivost samog nervnog organa prevazilazi sposobnost duše da oseća. ali takođe i duše na ko­ ju je lako ostaviti utisak. Nepostojanost histerika samo je naličje njegove osetljivosti. Ali samim tim i moralno značenje »nervnih bolesti« iz osnova se menja. i uzapćuje samo za sebe mnogostrukost osećanja koje izaziva njegova ogromna pokretlji­ vost. nervni bolesnici su najrazdražljiviji. »snažniji. tananost organizma. donosi so­ bom pojam nadražljivosti. koji je. koja je ist o to­ liko tananost duše koliko i tela. odnosno najosetljiviji: tankoća vlak­ na. koju pojam simpatije nije mogao da odredi.132 ISTORUA LUDILA njegovom delu (upravo pokretljivost vlakna i učvršćuje ovu neprekinutost. S jedne strane. ona ih više ne shvata«. u patologiji omogućuje jedno ključno raz­ likovanje. a ponekad i gasi. nervni sistem je »u takvom stanju nadraženosti i reagovanja da je nesposoban da prenese duši ono što doživljava. koje se lako pre­ puštaju. osećanje i pokretljivost jednovremeno — sačinjava prvu odredbu bolesti. osećanja duše. međutim. u drugu ruku. ublažava.

Čoveka više ne primorava nje­ gova tajna priroda. neumeren žar za nauke. A za sve to čovek je i neviniji i krivlji. čo­ vek je postajao bolestan od prevelike žestine. nalazeći tu i prirodno isho­ dište i moralnu kaznu u isti mah. Ali krivlji. čitanje romana. strasti i maštanja koja su se negovala uz previše popustljivosti.LICA LUDILA J33 la (čak i preko mnogobrojnih i izmešanih puteva simpatije). počelo da se utapa u nadraženost živaca. na po­ vršini sveta.. u osnovi je samo pravedna kazna za jednu dublju krivicu: krivicu koja ga je navela da svet pretpostavi prirodi: »Užasno stanje! . Od sada se postaje bolestan zato što se previše oseća. osecanja koja su se imala. »odveć živa strast za pol. Tako su bogataši kažnjeni žalje­ nja dostojnim korišćenjem svog bogatstva. ili ta zločinačka navika koja je. one su smeštane u izvesnu etiku želje: predstavljale su odmazdu jednog čulnog tela. Nevinost nervnog bo~ lesnika. uprkos sve­ mu. život koji se živeo. veoma važno. koji više čak i ne oseća nadraženost svo­ jih živaca. U ovom trenutku ona. prigrlila sve utva­ re mišljenja. . Neviniji. isto toliko za prekor ko­ liko je škodljiva za telo«. jer ga je celokupna nadraženost nervnog sistema odvukla u nesvesnost koja je utoliko veća ukoliko je čovek bolesniji. jednovremeno. Na kraju ceo život počinje da se procenjuje prema tom stup­ nju nadraženosti: zloupotreba neprirodnih stvari. on je žrtva svega što. . i to mnogo. na . budi telo i dušu. To su muke svake mlakušne duše koju je nedelatnost uterala u opasne slasti i koja je. gradski život proveden u sedenju. gledanje pozorišnih predstava.« Evo nas na pragu devetnaestog stoleća: nadražljivost vlakna utire put kroz fiziologiju i pa­ tologiju.polju bolesti živaca. . moralno. da bi izbegla zadatke što ih nameće priroda.. jer je sve do čega se držalo u ovome svetu. ostavlja po strani nešto Što je. pati se od prekomerne solidarnosti sa svim bićima oko sebe.

koja ni najmanje nije pripadala klasici­ stičkom iskustvu. »Naučna psihijatrija« devetnaestog stoleća po­ stala je moguća. Dok su »pa­ re« bile grčenja ili čudne simpatijske veze kroz telo. Ono obremenjuje bezumlje svim tim novim vrednostima: umesto da od zasleplje­ nosti napravi uslov koji omogućuje sva ispoljavanja ludila. a uskoro se i sporiti oko njega. ono što je bilo zabluda postaće krivica. to pripajanje ispunjava lu­ dilo krivicom.134 ISTORIJA LUDILA S jedne strane. čak i kada su vodile obeznanjivanjima i gubit­ ku svesti. . to je potpuno pripajanje hi­ sterije i hipohondrije mentalnim bolestima. cela ta vertikalna hijerar­ hija koja je sačinjavala sklop klasicističkog ludi­ la. Ali kada je duh postao slep usled prekomernosti sopstvene oset­ ljivosti — tada se pojavilo i ludilo. Ona zapravo i potiče od tih »bolesti živaca« i tih »histerija« koje će brzo izazvati njenu ironiju. one nisu bile ludilo. i sve ono što je u ludilu označavalo paradoksalno ispoljavanje ne-bića postaće prirodna kazna za jedno moralno zlo. postaće nesvesno. od kraja materijalnih uzroka sve do natpojavnosti bunila. ono ludilo opisuje kao psihološku posledicu neke moralne pogreške. Preko osnovnog razlikovanja između osetljivosti i osećanja one ulaze u ono područje bezumlja za ko­ je smo videli da se odlikuje presudnim trenutkom zablude i sna. Ukratko. psihologija i moral. to jest zaslepljenosti. A kroz to se usaglašava ono što je bilo bitno u iskustvu bezumlja. pravednom kaznom. Ali s druge strane. sada će se poljuljati i rasporediti po površini jednog područja koje će zajedno osvojiti. Ono što je bila zaslepljenost. moralnom sankcijom.

Očvrsnuće. jedna sastojnica slabosti. za sve vreme klasiciz­ ma.PETO POGLAVLJE LEKARI I BOLESNICI Lečenje ludila nije se obavljalo u bolnicama. Ako su u ludilu sokovi podvrgnuti ne­ pravilnom kretanju. njegovog nervnog vlakna kao i toka njegove imaginacije. ili odveć nadražljivo. izvan bolnice. koja pone­ kad kao da znatno uvećava snagu manijaka. otuda ona le­ čenja tela čiji je sveukupan smisao preuzet od moralnog opažanja i moralne terapeutike tela. besovi luđaka samo su. ili odveć osetljivo na treperenja. Telo luđaka smatrano je vidljivim i opipljivim telom njegove bolesti. koliko isceljenju čitavog čo­ veka. ako se u bolesti živaca tako često sreću spazmi i grčevi. to je zato što je vlakno odveć po­ kretljivo. istini za . to je zato što u njima nema dovoljno snage ni težine da slede svoj prirodan tok. — Postoji u ludilu. suštinsko pomanj­ kanje otpornosti. nedostaje mu čvr­ stina. Pod prividnom žestinom ludila. bilo kako bilo. neprestano razvijalo: preduzimana su dugo­ trajna lečenja ludila i pri tom se nije toliko te­ žilo izlečenju duše. čak i u naj­ nemirnijim njegovim oblicima. lečenje ludila se. Pa ipak. 1. gde je pre svega reč bila ο tome da se ono po­ stavi na razdaljinu ili »popravi«. uvek postoji i izvesna tajna slabost.

od samog po­ četka. čuvenu vodu mađarske kraljice (27). ne­ prijatan osećaj oživljuje sokove koji se na neki način uzbunjuju i snažno se prenose tamo gde tre­ ba odbiti napad. toliko će. Stati uza sokove. Sanjari se ο lekovima »koji bi tako reći. Protiv vrenja. Stoga će se težiti takvom lečenju koje će sokovima i vlaknima dati jačinu. potrebni su im lekovi koji umiruju njihovo kretanje i vraćaju ih u prirodno stanje. omogućiti im da izbegnu sva hemijska ključanja koja ih greju i mute. kiseline nestaju i sokovi iznova dobijaju težinu koju treba da imaju. ali pokornu i već ukro­ ćenu. to znači. mladalačku savitljivost. nagorela koža i pera. stali na stranu« sokova i »pomogli im da savladaju uz­ rok usled kojeg kišnu«. na kraju. pridajući temi isceljenja novu otpornost. što duši može da pruži živa i neprijatna osećanja«. ali mirnu jačinu. Lanž preporučuje da se sokovi pod­ vrgnu osećajima i kretanjima koji su prijatni. Muzika.« Ta . na kraju. znači dati im dovoljno čvrstine kako bi odoleli parama koje na­ stoje da ih uguše. takođe. Više od slike živosti i jačine nameće se slika osnaženosti. i. odmereni i pravilni u isti mah: »Kada su životni sokovi raspršeni i razjedinjeni. snagu koju neće moći aa po­ krene nikakav poremećaj. Konačno. to znači boriti se protiv beskorisnog komešanja kojem su oni i protiv svoje volje izloženi. da ih učine nepokretnima. da ih uvuku u svoj kovitlac. treba davati terijak. naroči­ to. pasivna žestina. to. šetnja po lepim mestima. ambrino ulje. viđenje sa osobama koje umeju da se dopadnu. pri­ jatni mirisi. »antiepileptički napitak Šaraov (Charras)«. sve ono. kao što su predmeti koji duši pružaju blago i umereno osećanje ugodnosti. da bi im povratio ispravnu pokretljivost. u tu svrhu koristi se »asa fetida.136 ISTORIJA LUDILA volju. Protiv para sokovi se pojačavaju »putem najsmradnijih vonjeva«. U prirodi se unapred mora naći neka sila kako bi se osnažila priroda sama. biti užljebljena u tok zakona prirode.

što je povlačilo trajno hipohondrično stanje. Vrelina vatre. u obliku neposrednog uzimanja gvozdenih opiljaka. ono je dato u pri­ rodi.LEKARI I BOLESNICI 137 čvrsta blagost.obliku. ništa ne može da bude poslušnije. To stoga što gvožđe svim svojim vrlinama prido­ daje i to važno svojstvo da se prenosi izravno. konačno i živahnost čija je svrha jedino da zaštiti telo — sve su to sredstva da se u organizmu očvrsnu slabi elementi koji sačinjavaju vezu između tela i duše. koje je toliko otporno. odmah se razilazi po organizmu. mirna po­ kretljivost vode i ta krutost metala koji se obra­ đuje dok ne postane savitljiv — svi ti elementi zajedno daju vodi moć snaženja. svakog dana uzimao i po 230 zrna gvožđa. Sidenhem ga preporučuje u naj­ prostijem . bez rđanja i rastura. To što gvožđe pre­ nosi nije njegova materijalnost. bez posrednika i preobražavanja. . oživljavanja. ostavljajući u njemu samo svoje odlike. očvrsnuća — moć koju ona može da prenese na organizam. odgovarajuća težina. gvožđe. Ali nesumnjivo je da nema boljeg postupka okrepljivanja no što je korišćenje materijala koji je istovremeno i najčvršći i najsavitljiviji. i najposlušniji: to je gvožđe. koji je nepokretnosti vode pripisivao odlike sna­ ge koje ona nije imala tako što je potapao u nju šipku usijanog gvožđa. Uit je poznavao nekog čove­ ka koji je. Gvožđe svojom povlašćenom prirodom ujedinjuje postaju suprotne kada se izdvoje. ne bi li se izlečio od slabosti stomačnih živaca. najotporniji ali. za divno čudo. u rukama čoveka koji ume da ga ku­ je po svojoj potrebi. Ništa ne odoleva bolje od njega. već njegova sna­ ga. ali je isto tako dostupno svim čovekovim tehnikama. Ali gvožđe je delotvorno čak i bez ikakve pripreme. Kako bi čovek mogao da pomogne prirodi i omogući joj povećanje snage na sigurni­ ji način — a to znači na način bliži prirodi i vi­ še podvlašćen čoveku — nego putem primene gvožđa? Uvek se navodi stari primer Dioskorida.

zamisao je imala toliko uspeha da je Londonsko filosofsko društvo nameravalo da izvede niz opita nad bolesnicima zatvo­ renim u Bedlamu. Ono bi se sastojalo u tome da se otežala. posle jednog časa. ne prelazeći u krv. Rajt (Wright) je naterao jednog psa da proguta Marsovu so. Alen (Allen). naviranje grešnih misli. Teži se nekoj vrsti sveukupnog očišćenja: najjednostavnijem. — Zapušenost utrobe. neposredno snaži opne i vlakna. Godine 1662. zapazio je da hilus. odbija. zgusnuta krv jednog melanholika. ne mešajući se u varenje. Snaga prelazi dodirom. To dakle znači da gvožđe. obolelom od melanholije za­ ljubljenosti. kao lek za melanholiju. žestina. Očišćenje.138 ISTORIJA LUDILA Jasno je da ovde slike blagotvornog gvozda uprav­ ljaju diskurzivnom mišlju i odnose prevagu čak i nad posmatranjem. zameni svetlom i laganom krvlju čiji bi nov protok razneo bunilo. Ne­ koliko godina kasnije. Ako se izvode opiti. ako se pomeša sa Galovom ora­ hovom tinkturom. krv sva zaguše­ na ljutim tečnostima. lekar zadužen za poduhvat. predložio transfuziju krvi. već da bi se istaklo to neposredno pre­ nošenje odlika. koje zamenjuje nešto manjom količinom izvučenom iz femoralne arterije telefa. ne prodirući bitnije u organi­ zam. previranje para. Moric Hofman (Moritz Hoffmann) je. to se ne čini zato da bi se otkrilo pozitivno nadovezivanje dejstava. kvarenje tekućina i sokova —• ludilo iziskuje ceo niz tera­ pijskih postupaka koji se svi mogu povezati uz jednu jedinu operaciju: očišćenje. sutradan ponavlja postu- . Ali Denis ga isprobava na jed­ nom svom bolesniku. nema tamnopurpurnu boju ko­ ju bi svakako dobio da je gvožđe asimilovano. izvan svake razmene materija i svakog prenošenja pokreta. Očvrsnuće sokova i živaca se. on mu uzima 10 uncija krvi. 2. javlja kao radna metafora koja podrazumeva prenos snage bez ikakve diskurzivne dinamike. ali i najnemogućnijem lečenju. više nego utvrđeno dejstvo.

Bolesnik se smiruje. krv ta­ ko više nema puta. ali ovaj put se operacija izvodi sa svega ne­ koliko uncija. u kojima se zaustavlja. a uskoro je bio i pot­ puno izlečen.LEKARI I BOLESNICI 139 pak. središta izbacivanja u spoljašnji svet. tada kvarenje izlazi iz utrobe i moz­ ga. treba uništiti kvarež. Pretpostavlja se čak da kožne bolesti kao što su šuga. U prve spadaju svi čisto fizički postupci ko­ jima se nastoji da se na površini tela stvore po­ vrede i rane — središta infekcije koja čiste orga­ nizam i. Tehnika je. Ali i opekotine. njih mažu uljem kako se ne bi osu­ šile i kako bi »za crne pare koje su se zaustavile u mozgu« ostao slobodan izlaz. i teže ili da odstrane pokvarene materije ili da ra­ stvore supstance koje dovode do kvarenja: to su tehnike odvođenja i tehnike ispiranja. imaju isto dejstvo. ili otvorene rane po ćelom telu. narednog da­ na njegov se duh razbistrio. prilično brzo napuštena. ekcem ili male boginje mogu da okončaju nastup ludila. ona zakrčuje vene mozga. ipak. i pored nekoliko po­ tonjih pokušaja. Znamo iz više od »tri hi­ ljade godina starog iskustva da Izmirna i Aloje čuvaju leševe od raspadanja«. No valja učiniti i nešto više sem sprečavanja kvarenja. Zar ta kvarenja te­ la nisu iste prirode kao i kvarenja koja prate bo­ lesti raspoloženja? Ništa. dakle. istovremeno. u ludilu. Tako Felouz (Fallowes) objašnjava blagotvorni mehanizam svog Oleum Cephalicum. Prednost se daje korišćenju onih lekova koji predupređuju kvarenje. Otuda terapijski postupci koji se ustremljuju na samo kvarenje. »to su potvrdili svi profesori Hirurske škole«. rasplinjuje se po površini tela i oslobađa upo- . nije preporučlji­ vije protiv »para« nego proizvodi kao što su izmir­ na ili aloje. a pre svega čuveni eliksir Paracelzijusov. »crne pare začepljuju vrlo male sudove kroz koje treba da prođu životni sokovi«. Oleum Cephalicum koristi tako što izaziva »male gnojni­ ce na glavi«. osim ako je ne uskomeša neko pometeno kretanje »zbrkanih misli«.

dovoljne su da izleče že- . krepkost i bistrinu. kupke i tu­ ševi nisu uspeli da dokrajče maniju nekog bole­ snika. Krajem stoleća nastao je običaj da se u slu­ čaju najupornije manije bolesniku nakalemi šuga. i. na kraju. onda valja pribeći »otvaranju rana. na prvom mestu koriste se gorke materije. od ko­ jih pravi blago sredstvo za čišćenje. nezdravo i nečisto. kafa je korisna »gojaznim osobama i osobama čiji zgusnuti sokovi jedva protiču«. koje se sastoji samo u davanju tinkture kinina »i koje se s vremena na vreme prekida na mesec i više dana«. jeste kinin. ona suši a ne spržuje — jer svojstvo je takvih supstanci da rasturaju suvišnu vlažnost bez opasnih toplota. da sagoreva prekomernu vlaž­ nost. a ne ostavlja nikakvu veću toplotu kao posledicu. čak ni u najspečenijih osoba koje su navikle da je upotreblja­ vaju«. ona nagriza sve ono što je zlo uspelo da u telu i duši ostavi kao nekorisno. ona daje životnim so­ kovima snagu. kafa umanjuje nečist: »oni koji je upo­ trebljavaju. ako puštanje krvi. obeshrabrenosti i utučenosti«. ona očišćuje otirući. Gorak. kada su se obrazovala u telu. Duble (Doublet) se obraća upraviteljima bolnica i preporučuje da. lekovi za čišćenje. u kafi postoji nešto poput vatre bez plamena. Gorka i delatna. rastura vetrove. kinin je delotvoran kod »slabosti. pa tako ublažava boli i probade koji se tu obično osećaju. fitiljima za gnojenje ozleda. ali takođe okrepljujući. rastvara crevne sluzi. U svom Instruction iz 1785. jedna moć očišćenja koja ne presušuje. ka­ lemljenju šuge«. Da bi se to postiglo. a posebno je značajno to što sprečava dimove koji se penju u glavu. dovela do ludila. koji Uit rado preporučuje osobama »čiji je nervni sistem veoma osetljiv«. dve godi­ ne lečenja. Ali glavni se zadatak sastoji u tome da se ra­ sture sva vrenja koja su. površinskim čirevima. Gorčina ima sva opora svojstva morske vode. iz dugog iskustva znaju da ona dovo­ di stomak u red.140 ISTORIJA LUDILA lje.

ali najčešće je dovoljno uzeti ojutru. »sapunjavo voće«. prah od nogu račića i bezoar. Uit ih potvrđuje i istovremeno pokazuje da vin­ ski stres u stvari dejstvuje kao sredstvo za čišće­ nje. Kao kiselina. ribizle. jagode. no ako organizam odoleva i najživljim nastojanjima. sirce razbija zagušenja. Dvadeset ili trideset kapi vitriolovog eliksira nenadmašno je. Za osetljive osobe potrebno je kinin povezati s nečim »gorkim ali prijatnim po ukusu«. Od rastvarača. »koliko sam primetio. da nikakav sapun ne pomaže. Mizel (Muzzel) je prvi došao na zamisao da pre­ piše vinski stres protiv »ludila i melanholije«.« Tiso smatra da se sapun može uzimati i neposredno te da će odista ublažiti bolesti živaca. posebno ili i sa hlebom. nego u onih obo­ ljenja koja potiču od nekog poremećaja u mozgu«. istočnjački šafran. Rolen još navodi med. Prirodno. pomorandže. grožđe. Ali kada se primenjuje spolja. sapun i sapunski proizvodi jamač­ no će imati povoljna dejstva u tom poduhvatu očišćenja. na­ kupljenih na početnim putevima. pošto je nadasve delotvoran kod bolesti zapušavanja. smokve. našte srca. to jest trešnje. rastvoreni vin­ ski stres korisniji je u maničnih i melanholičnih oboljenja koja potiču od škodljivih tečnosti. razara materije koje previru. Tada se koristi rastvoreni vinski stres. ono može da posluži kao odvodno sredstvo i da povuče upolje štetne soko- . Na po puta između ovih unutrašnjih tehnika rastvaranja i spoljašnjih tehnika odvođenja nala­ zi se jedan niz-postupaka od kojih korišćenje sirćeta spada u najčešće. sočne kruške i »drugo slično voće«. onda nema dovoljno re­ ci kojima bi se preporučila mešavina kinina sa vitriolom. i ο tome je objavio više slavodobitnih zapažanja. Ali ima slučajeva kada je poremećaj tako ozbi­ ljan.LEKARI I BOLESNICI 141 nu obolelu od nervne bolesti. čađ iz dim­ njaka. »Sapun rastvara bezmalo sve što je čvrsto. klupčare. zapuštenost tako velika.

dakle. pridodao suštin­ skoj dobroti Prirode. sve do kraja osamnaestog stoleća one čine to­ liko povezano jedinstvo da se njihova suprotstavljenost ne doživljava kao takva. što više obrijane. ili češljugu sađenu. potopio im je šake i stopala u sirce i ostavio ih tako sve dok nisu zaspali ili. služi im kao element kohezije. a po buđenju — većina je bila izlečena. . izazovu bo­ lesti živaca — povratak bistrini vode poprima . kada civilizacija. Kad se uzme u obzir to što je sirce po pri­ rodi — sredstvo za čišćenje i odvođenje — onda će ono u svakoj prilici dejstvovati na dvojak na­ čin. Voda.« 3. nije moglo da izmeni blagotvornost vode. na obrijanu glavu obolelog va­ lja staviti istucano lišće Dipsakusa. život u društvu. Ideja Prirode. i nesrazmeri na razini pojmovne razra­ de. Zanimljivo je. čak i ako se jedan od ta dva načina dejstvovanja više neće moći analizovati na racionalan i diskurzivan način. dok se nisu probudili. Evo u Čemu je nje­ gova tajna. mnogo više fi­ ziološka. Za­ to se i preporučuje trljanje sirćetom glave i lobanje. bolje rečeno. koje preinačuje suštinske od­ like tekućina i čvrstih materija. ništa što je čovek. kao sumnjivu promenu. ali i veoma karakte­ ristično za terapeutsku misao onoga vremena. prostim dodirom dva prirodna elementa. Uprkos različitom poreklu. Isto tako. neposred­ no. Pošto ih je pročistio odozgo i odoz­ do. umišljene želje što ih je podstaklo čitanje roma­ na ili gledanje pozorišnih predstava. natapanja. Gazette de medicine na­ vodi slučaj jednog nadrilekara koji je uspeo da iz­ leći » . sa svim onim što spada u ob­ rede čistoće i preporoda. — Ovde se ukrštaju dve te­ me: tema pranja. Funkcionisaće. jednostavna i pradrevna tečnost. da se ne priznaje protivrečnost ta dva načina delovanja. spada u ono što je u Prirodi najčistije. sa njenim dvosmislenostima. . mnoštvo luđaka pomoću jednog vrlo brzog i vrlo prostog postupka.142 ISTORIJA LUDILA ve i tekućine. Zagnjurivanje. i tema.

odaberite. slatku i laku. jer je još Sonarez od Efesa. kada bi se imalo posla sa mani­ jakom. koje bi trebalo da potiče iz sredine sedamnaestog stoleća. te­ retnim dvokolicama prevožen je neki čvrsto sve­ zan luđak. vaspostavlja u svakome ravnotežu ko­ ja mu je svojstvena. ako je verovati Koelijusu Aurelijanusu. kad su ga izvukli. te skoči u jezero. ona okrepljuje i čisti creva. Grci i Rimljani su je smatrali' sveopštim lekom. pokuša da pliva i obeznani se.« Primena zagnjurivanja proteže se daleko una­ zad u istoriju ludila. Ona služi kao sveopšti fizio­ loški regulator. ovaj je događaj bio kao svetlosni trag. čija je imaginacija koliko moralna toliko i medicinska: »Priroda je svim ljudima da­ la vodu kao jedinstveni napitak. koja se odjednom iznova uspostavila u prirodnom poret­ ku. ona godi nep­ cima. Za Van Helmonta. ona joj je dala moć da rastvara svaku vrstu hrane. dobru hladnu vo­ du. prema tome. Po Menireu. svi su verovali da je mrtav. i on poče da zagnjuruje poludele u morsku i slatku vodu. Sve ove teme izrazio je Tiso. te on »požive još dugo ne doživevši više ni jedan napad ludila«. dakle. koju je priroda uvela u sastav svih tela. njemu ipak pođe za rukom da se oslo­ bodi lanaca. običaj je bio umočiti ga nekoliko puta u vodu »dok ne izgubi snagu i ne zaboravi na svoj bes«. u isti mah. već su i kupke primenjivane u Epidaurusu dovoljne kao primer. To što istorija priznaje Van Helmontu da je u osamnaestom stoleću iznenada otkrio korisnost kupki samo je. U srednjem veku. uče­ nik Rusoov. ustajao protiv njihove zloupotrebe. u toj providnoj svežini čovek se ponovo rađa u sopstvenoj nevinosti. bez . ovo otkriće. a svako­ vrsne primene hladnoće mora da su tokom celog starog veka bile veoma uobičajene. srećan je ishod slučaja. voda. Ali. Silvijus preporučuje potapanje u vodu u slu­ čajevima melanholije i pomame. ponovno tumačenje poznatoga.LEKARI I BOLESNICI 143 smisao obreda očišćenja. no njemu se brzo povrati svest.

ali sveopštost njenog korišćenja u osamnaestom stoleću ne po­ tiče od opšteg priznavanja njenog dejstva i na­ čina delovanja. U stvari. lečenje kup­ kama zauzima. već od lakoće s kojom se njenoj delotvornosti mogu pripisati najprotivrečniji obli­ ci i načini postojanja. Očigledne su prednosti vode u medicinskoj praksi u kojoj preovlađuje nastojanje da se urav­ noteže tekućine i čvrste materije. za četiri glavna patološka oblika koja je priznavao — po­ mamu. Paradoksalno je. što je stavlja na prvo mesto među ovlaživaćima. blesavost — propisao je redovnu primenu kupki. ima moć natapanja. ili »ako za to nemaju sredstava.« Malo je važno da li je ova priča tačna. rashlađivanja ili zagrevanja.144 ISTORIJA LUDILA razlike. dodajući za prva dva slučaja i korišćenje hladnih tuševa. Kada je Duble. jedino na šla se pazilo bilo je dä se bolesnici u ovu potope naglo i nenadano i da se u njoj drže što duže. » . . Ako voda. Za njihov život nije bilo nikakve bojazni. da se nekako zagnjure u jezero ili u neku izvorsku vodu svaki put kada im se za to pruži prilika«. A tada je već mnogo vremena bilo prošlo od kako je Cejn preiotrebu da osnaže svoj poručio »svima koji i temperament« da izgrade kupatilo u svojoj kući i da ga koriste svaki drugi. . jedno je sigurno. u onoj meri u kojoj može da poprimi dodatne odlike kao što su hladnoća i toplota. Ona je stecište svih mogu- . uzajamno dejstvo odlika u tečnoj materiji vode veoma je nepostojano. treći ili četvrti dan. ona ima. voda lako pušta da je prožmu svi kvalitativni uticaji koji­ ma je izložena. izdao svoje Instruction. maniju. osobine skupljanja. i to ono što je izneto u anegdotskom obliku: od kraja osamnaestog stoleća. kao što lako prodire u potku svih tkanina. a može da ima čak i dejstvo očvrsnuća kakvo se pripisuje materijama po­ put gvožđa. ili ponovo zauzima mesto među glavnim načinima leČenja ludila. uoči Revolucije. melanholiju. na­ ime.

aktiv­ nosti tela i duha. da joj se događa čak 10 . što umanjuje otpor tekućina pred dejstvom čvr­ stih materija i tako posredno snižava opštu toplotu tela. korisne ili škod­ ljive. ti umori. a topla rashlađuje. Upravo ovu tezu podr­ žava Dari (Darut). podele krvi. ona »rastvara s odlaganjem«. srce. toliko je bogata polivalentnost vode. čineći mozak ovih bolesni­ ka »suvim i trošnim«.. Ali pošto je srce sedište prirodne toplote. uništenje zagušenosti. Otuda velika snaga protoka. kao i sve sokove.LEKARI I BOLESNICI 145 ćih terapijskih tema i sačinjava neiscrpnu zalihu radnih metafora. Hladne kupke teraju krv sa pe­ riferije tela i »odbacuju je s više snage prema srcu«.« Paradoks tople kupke simetri­ čan je: ona privlači krv ka periferiji. kao piće. Zar ovu pojavu ne potvrđuju »te nesvestice. znojenje. ula­ že nove napore da potera krv i nadvlada otpor kapilara.. toliko velika njena sposobnost da se potčini odlikama koje nosi. hladna voda osvežava. ta oslabljena snaga« koji vaz­ da prate prečesto korišćenje toplih kupki? Ali ni to nije sve. u kojima se čvrste materije zatežu a tekućine zagrevaju do isparenja. organizam je tako rashlađen. . tečnosti. ali usporeno. ta ravno­ dušnost. sokova. ona je prvi »antiflogistik« koji iz tela istrže ognjene čestice kojih ima previše. . Razumljivo. No isto tako možemo reći da hladna voda zagreva. koje se samo bori protiv ostalih delova. Zar Bi se inače koristila kod pomame ili manije — tih bo­ lesti toplote u kojima sokovi počinju da ključaju. što se vidi na svakom času anatomije? Boasje (Boissieu) s pravom pominje vodu kao jedno od glavnih sredstava lečenja rashlađivanjem. kao kupka. U tom tečnom elementu dolazi do sveopšte razmene svojstava. i sve tekućine. te hipotimije. ta slabost. apetita probavnih sila. Samim tim životna središta bivaju napušte­ na. u njemu se krv zagreva i to tim više što » . porast si­ la prirodne toplote. srce funkcioniše.

zanatlija i vojnika. paradoksalno svojstvo da sna­ že organizam. . održava vlažnost vode. zloupotreba toplih pića nosi opasnost da dovede do opšte feminiza­ cije ljudskog roda: »Većini muškaraca prebacuje se. Ona otkriva staro načelo similia similibus. A pošto su to crte kojima se odlikuje žensko telo. nasuprot tome. Neki smatraju da baš hladna voda isušuje. omogućuje vlažnosti da ih natopi. jer oni će uskoro ostati bez snage i krepkosti koje su im neophodne u poslu. Toplota. kako je govorio Hofman. više neće biti ratara. ši­ ri pore organizma.« U hladnoj vodi pak. zatvara tkiva pred svakom mogućnošću na­ tapanja: »Zar ne uviđamo koliko se naši sudovi. Upravo tu i leži opasnost da sva topla pića koja su se upotrebljavala i zloupotrebljavala u sedamnaestom stoleću postanu škodljiva: opuštenost. nasuprot suvoći i čvrstini muškaraca. Toplota prokrČuje put tečnostima. samo im još fali da i telesnom građom počnu da liče na njih. opšta vlaž­ nost. »i da povećavaju sistolnu snagu srca i krvnih sudova«. postali me­ kušci i stekli navike i sklonosti žena. a da toplota.146 ISTORIJA LUDILA i to da izgubi svoju delotvornost kao tekućina i počne da dejstvuje kao lek koji isušuje. Prekomerno korišćenje tečnosti naglo bi ubr­ zalo taj preobražaj i učinilo da dva pola počnu da i fizički liče bezmalo isto koliko i moralno.« Hladne kupke imaju. mlitavost celog organizma — eto šta čeka one koji piju mnogo takvih napitaka. da su se izrodüi. u stvari. Voda mo­ že da otera vlažnost. tkivo naše ploti skuplja kada se peremo hladnom vodom ili kada se skočanjimo od zime. jer. stežu­ ći ih. rasteže njegove membrane i. ne bez razloga. Jadan ljudski rod ako se ovo raširi i među naro­ dom. da ga štite od vlažne razmekšalosti. kao sporedno dejstvo. dakle. ali u drugom smislu i posred­ stvom jednog vidljivog mehanizma. hladnoća savlađuje sve moći vlažnosti. »da daju tonus delovima tela«.

okameni putem hladnoće. kada na vrhuncu krize bolesnici uranjaju u vodu kupke — toliko je unu­ trašnja toplota razredila vazduh i tečnosti njiho­ vog tela. ali ako ostanu dugo u vodi. pa i šest časova dnevno«. Zar nije to postupak koji se spontano primenjuje u Americi? I zar njegova dejstva. pomagače toplote koja vlada u telu. umesto da razmekša. sa svim raspravama koje su iz nje proistekle. Sve blagodetne i škodljive vrednosti. voda s koje su odstranjene sve kvalitativne naslage i či­ ji način delovanja može da bude još samo me­ hanički. dolazi do mlitavosti. četiri. telo otežava i prirodno tone na dno. »tri. Pom vi­ še ne preporučuje tople kupke. ona je čak ka­ dra da učvrsti. Ona ima toliko vred­ nosti.LEKARI I BOLESNICI 147 Ali u naslućivanj ima ostalih odlika odnos se preokreće. dok ih svežina neprestano održava i obnav­ lja. vo­ da postepeno natapa opne i vlakna. sam njegov mehanizam prilikom odvijanja lečenja ni­ su vidljivi i golim okom. Krajem osamnaestog stoleća. ukrštaju se u njoj. toliko različitih načina dejstvovanja. koje mo­ gu da natope tkiva organizma i da im vrate gip­ kost. na kraju i poništila dejstvo. ona rashlađuje. voda se i dalje primenjuje. U Pinelovo vreme. Nesumnjivo joj je baš ta polivalentnost. bez razlike. da mo­ že sve da osnaži i obesnaži. već mlake ili hladne. ili da održi vatru sopstvenom toplotom. Protiv bolesti živaca koje potiču od »orožavanja nervnog sistema« i »suvoće opni«. sada toplota isušuje ovlažujuće moći vode. topla. moći vode iscrp­ ljuju se u samoj prekomernosti bogatstva njenih odlika: hladna. ona može da ugreje. U medicinskoj misli ona sačinjava terapijsku te­ mu koja se može razvijati i koristiti po volji i či­ je se dejstvo može razumeti u najrazličitijim fi­ ziologijama i patologijama. U njoj se združuju sva moguća sadejstva. ali vo­ da koja je ponovo postala potpuno bistra. 10* .

A voda. Otuda oni čuveni postupci koji su se krajem osamnaestog i početkom devet­ naestog stoleća primenjivali po azilima kao Šaranton: tuš u pravom smislu reči — »luđak ve­ zan za naslonjaču smešten je ispod velike posude pune hladne vode koja se preko jedne široke cevi izručivala pravo njemu na glavu«. Ovo je nasilje obeća­ valo ponovno rađanje obreda krštavanja. Jedina odli­ ka koja joj se pridaje jeste silovitost. Tu pokretljivost. postaje u tom trenutku omiljen po­ stupak. do tada ne tako često korišćen kao kup­ ke i napici. neoticanje tekućina. na njegov najtananiji i najčistiji oblik bitisanja. zaustavljenost misli i pažnje na jednoj temi koja. sopstvenom isceljujućom snagom ona treba da svede čoveka na njegov najjednostavniji mogući izraz.148 ISTORIJA LUDILA Tuš. »da se do prvobitnih zametaka uniš­ te nastrane ideje poludelih. da ne bi prešla u prazno komešanje vlakana koje se više ne bi odzivalo zahtevima spoljašnjeg sveta. duhu i sokovima. reč je ο tome. međutim. nepokretnost vlakana u njihovoj krutosti. telu i duši. što se može postići sa­ mo ako se. i od nje se očekuje da jednom nezadrživom plimom odvuče sve nečistoće koje tvore ludilo. malo-pomalo. iznova na­ lazi svoju prostu funkciju očišćenja. dakle. luđaka bi gurnuli odostrag da bi ga bućnuli u vodu«. i kupke izne­ nađenja — »luđak bi sišao hodnikom u prizemlje i stizao do jedne kvadratne zasvođene odaje u ko­ joj je izgrađen bazen. Regulisanje Kretanja. Treba. neured­ no kretanje vlakana i misli — onda je ono i za­ gušenje tela i duše. — Ako je tačno da je ludilo nepravilna uskomešanost sokova. nezavisno od svih fizioloških varijacija prethodnog doba. treba meriti i nadzirati. te ideje ponište do stanja sličnog smrti«. i da mu ta­ ko omogući novo rođenje. paradoksalno. tako da kažemo. objaš­ njava Pinel. vratiti pokretljivost koja im daje život. Zamisao koja nadah­ njuje ovu terapijsku temu jeste vraćanje u prvaš- . odnosi prevagu nad svim ostalim. 4.

smekšana odveć kruta vlakna. zbog udvojenih potresa koje proizvodi u plućima. znoienjem ili na drugi način izbacuje pokvarene so­ kove ili ih. neprestanim kretanjem na koje je nateruje. pak. a istovremeno uma­ njuje težina organa. oslobađa krv otpadnih tekućina koje su se na­ kupile u njoj. a naročito u unutrašnjim organima malog trbuha. toliko je bilo slika samog beskrajnog zla — to kretanje osamnaesto stoleće . od svih kretania sveta najpravilnije. uporna usredsređenost. i daie joj vanrednu krepkost. najprirod­ nije. razbija zatvor. najsaobraženije poretku kosmosa. Ova vežba. isto kao i nered i uskomešanost. Sidenhem kod melanholije i hipohondrije pre svega preporučuje jahanje: »No najbolja stvar za jačanje i oživljavanje krvi i so­ kova koja mi je do sada poznata jeste jahanje na konju bezmalo svaki dan. Lekari toga doba prisetili su se čvrstog uverenja naroda starog veka koji su različitim obli­ cima hodanja i trčanja pripisivali spasonosna dejstva. — isto ono kretanje koje je De Lankr (De Lancre) ocenio kao onako pogibeljno po srce čovekovo. stalno ubrzavanog.LEKARI I BOLESNICI 149 nje stanje kretanja koje odgovara promišljenoj pokretljivosti spoljašnjeg sveta. otvara sve puteve i. čime se bolje raspoređuju sokovi i tečnosti po celoj površini tela. može da bude muk­ la nepokretnost. trčanja kada je čovek potpu­ no obučen zagreva i razgibava tkiva.« Valjanje mo­ ra. to se lečenje sastoji u podsticanju — u bolesniku — tak­ vog kretanja koje bi istovremeno bilo i pravilno i stvarno. na taj na­ čin. konačno. vraća u prvašnje stanje. i pravljenje. uspostavlja funkcije organa. oživljava prirodnu toplotu. trčanja po pravoj liniji. podužih izleta na čistom vazduhu. Pošto ludilo. običnog hodanja koje telo u isti mah čini gipkim i čvrstim. tako reći obnavlja krv. neverovatnih i nikad ostvarenih snova. daje gipkost vlaknima. u tom smislu što bi moralo da odgova­ ra pravilima kretanja sveta. toliko je ono čoveku pružilo smelih iskušenja.

radoznalosti koju pobuđuje. uskomešanost manije može se is­ praviti blagotvornim delovanjem pravilnog kreta­ nja. odjednom nestale«.« Selo. ples. usredsređivanje paž­ nje. Ono treba da omogući da se spolja uhvati duh koji izmiče svakoj kontroli i koji izmiče sebi sa­ mom u treperenju svog unutrašnjeg kretanja. otrže melanholike od nji­ hove jedine brige »udaljujući ih od mesta koja bi ih mogla podsećati na njihov bol«. trenutno zaustavljanje njegovog toka. za ljude obolele od melanholije Uit ima jedan lek malo podesan za primenu: »teško je naterati takve bo­ lesnike da krenu na dugo putovanje po moru. jahanje. Putovanje pruža i tu dodatnu korist što na tok misli dejstvuje neposredno. predstave. već dovođenje komešanja u red. Raz­ nolikost predela razgoni melanholičnu upornost: stari lek koji se koristi još od antičkog doba. Ovde više nije posredi ponovno stavljanje u pokret. Za »opuštanje mozga« u svim slučajevima napada ćudljivosti Le Kami (Le Ca­ mus) prepisuje: »šetnje. zanimljiva štiva. zanimanja koja mogu da bace u zaborav misao koja ne da mira. vežbe na čistom vazduhu. kod jednog mladića koji je bio prinuđen da pet ili šest nedelja putuje brodom. Kroza nj progovara sam ritam prirode. blagošću i razno­ likošću svojih predela. ali treba navesti jedan slučaj hipohondričnih ćudi koje su. ili bar jednim kra­ ćim putem koji prolazi samo kroz osećanje.150 ISTORIJA LUDILA smatra najboljim regulatorom organske pokretlji­ vosti. ali koji osamnaesto stoleće prepisuje sa potpuno no­ vom upornošću i čije vrste menja — od istinskog premeštanja do zamišljenih putovanja u književ­ nosti i pozorištu. Putovanje neće koristiti zbog neprestanih prekida ustaljenog toka života. Džilkrist (Gilchrist) je napisao čitavu raspravu »on the use of sea voyagess in Medicine«. I obrnuto. putovanja. već zbog novine predmeta koje nudi. »Ako se mogu naći predmeti ili osobe kadre da skrenu .

ali samim tim ono je utamničeno u zlu.« Kada se koristi radi promena do kojih do­ vodi u melanholiji. terapija kretanjem krije zamisao ο uzapćivanju duha umobolnog od strane sveta. zaboraviti. ali — svojom novinom ili raznovrsnošću — predstavlja i neprestani poziv duhu da iziđe iz sebe i vrati se u svet. ali obrnuta: vratiti se u svet. ili radi urednosti koju name­ će maniji. Ona je istovremeno i »hvatanje koraka« i preobraća­ nje. Tehnika isce­ ljenja se. na taj način. Ako je tačno da su se u tehnikama zagnjurivanja vazda prikrivala etička. izgovara ne-biće zablude. Ono je pot­ puno čisto. Zablude i greh. onda ih treba često predstavljati manijacima i stoga če­ sto može biti koristi od putovanja koje prekida niz starih misli i nudi predmete koji plene pažnju.LEKARI I BOLESNICI J5J pažnju manijaka sa lota njihovih poremećenih mi­ sli i da je usredsrede malo na druge. u praznini i šarolikom izgledu svoga bunila. s druge — potajno organizuje oko tih dveju osnovnih tema. i od istine. i da. Njegovo dvostruko ništavilo jeste da bude vidljivi oblik tog ne-bića kakvo je zlo. gotovo reli­ giozna sećanja na pranje i na novo rođenje — u ovim lečenjima kretanjem i dalje se prepoznaje jedna moralna tema simetrična onoj prethodnoj. poveriti se njegovoj mudrosti tako što će se ponovo zauzeti mesto u opštem poretku. Vidimo ka­ ko čak i u empirizmu sredstva isceljenja iznova nalaze glavne strukture po kojima se ustrojavalo iskustvo ludila u doba klasicizma. pošto kretanje propisuje svoj ritam. sve do onih svojih fizičkih simbola koji su najbremenitiji ikonografskom silinom — očvrsnućem i ponovnim stavljanjem u pokret s jedne strane. ono se povuklo od sveta. i potpuno nečisto. očišćenjem i zagnjurivanjem. ludilo koje je trenutak čiste subjektivnosti. pošto nije ništa ako nije tačka išče­ zavanja subjektivnosti iz koje je odstranjeno sva­ ko prisustvo istine. . pošto je to ništa koje ono jeste — ne-biće zla. ludilo je nečistota i usamljenost u isti mah.

Melanholija je odagnana a da obrtanje nije imalo vremena da otpusti manijačku uznemire­ nost. kada se odnosi za­ blude i greha kojima je klasicizam određivao lu­ dilo sabiiu u jedan jedini pojam krivice. tehnike će se zadržati. Ali kada je to prvo dejstvo prošlo. otrgnuti ga od njegove čiste subjektiv­ nosti kako bi bio uveden u svet. melanholičnu ukočenost smenila je manijačka uznemire­ nost. izvan iskustva bezumlja. ali uz mnogo ograničenije značenje. a puls usporen«. »lice mu je bilo mračno i olovne boje. oči žute. najpre okreću mašinu vrlo brzo. zahvaljujući »prilično slo­ ženim točkovima mašine«. tada će se tražiti još samo mehaničko dejstvo. Dejstvo prevazilazi očekivanja. ludilo stekne čisto psihološki i moralan status. za temeljnu is­ tinu bića.152 ISTORIJA LUDILA čoveka treba vratiti njegovoj prvobitnoj čistoti i. i veoma naglo. Na taj će se način metodi regulisanja kretanja izroditi u čuvenu »obrtnu maši­ nu« čiji će mehanizam pokazati i delotvornost do­ kazati Mejsn Koks (Mason Cox). bolesnik se vezuje za stolicu ili krevet obešen ο pokretan vodoravan krak koji ide iz stuba. Ovo »centrifugiranje« melanholije veoma je karakteristično za novu primenu starih terapijskih . Kada. pogled ne­ tremice uprt u zemlju. ili moralna kazna. ali za­ ustavljaju je u pravilnim intervalima. mašini se daje »onoli­ ka brzina kolika se želi«. poništiti ne-biće koje ga odbija od njega samog i iznova ga otvo­ riti za punoću spoljašnjeg sveta. Koks navodi jedno vla­ stito zapažanje — reč je ο čoveku kog je melan­ holija bacila u neku vrstu obamrlosti. Smeštaju ga u obrtnu mašinu. Tehnike će se održati duže no njihov smisao. bolesnik je opet pao u svoje prvobitno stanje. čovek je odveć razdrmusan. početkom devet­ naestog stoleča (28): jedan uspravan stub pričvrš­ ćen je i uz pod i uz tavanicu. u isti mah. jezik suv i nepomičan. Tada menjaju ritam. i mašinu podeša­ vaju da se okreće sve brže. udovi su mu izgledali ne­ pokretni.

videćemo koli­ ko su osiromašena ona bremenita značenja što su ih tokom čitavog doba klasicizma nosili tera­ pijski postupci. dok je u onom prvobitnom obliku. Medicina se zadovoljava da do­ vodi u red i da kažnjava. organizam se još dovodi u vezu jedino sa samim sobom i sa sopstvenom prirodom. * * *• Godine 1771. A nešto ka­ snije. ali nije bilo ni jednog.« Ovi tekstovi ne otkrivaju neophodnost-^psiho­ loškog lečenja.. Bjenvil (Bienville) je povodom Nymphomanie pisao da postoje slučajevi kada je moguće izlečenje »ako se zadržimo na lečenju imaginacije. već samo da dovede do niza unutrašnjih dejstava. Telesnim lekovima ne­ će se nikada postići potpun uspeh bez pomoći ko­ ju čvrst i zdrav duh može da pruži slabom i bo­ lesnom duhu. koji je valjalo iznova uspo­ staviti. već prema pravilu funkcionisanja. i fizička sredstva. Lečenje se više ne ravna prema prisustvu istine. nje­ gova bitna veza sa bićem i istinom: dodamo li da je obrtna mašina vrlo brzo počela da se kori­ sti kao sredstvo pretnje i kazne. čisto mehaničkih i či­ sto psiholoških. oni pre obeležavaju kraj jednog razdoblja: razdoblja u kojem razliku između fi- . U tom novom tumačenju starog postupka. posredi bio njegov odnos sa svetom.LEKARI I BOLESNICI 153 tema. Bosen (Beauchesne) piše: »Uzalud ćemo želeti da se latimo lećenja nekog čoveka obolelog od ludila ako ne upotrebimo. ili gotovo ni jednog slučaja gde bi samo fizički Iekovi mogli da dovedu do temeljnog izlečenja«.. za razbijanje za­ blude prilikom vraćanja ludila nepobitnoj istini sveta. sredstvima koja su ne­ kada služila za isterivanje greha. Cilj kretanja više nije da vrati bolesnika istini spoljašnjeg sveta. da bi nam poduhvat uspeo.

zasmejala ga i za svagda raspršila njegovo ludilo«. međutim. nadovezuju se jedno na drugo. Njena dejstva na ludilo bila su naročito uočljiva. prenosi te­ lu tajne vrline skrivene u samoj materijalnosti . da muzika. pošto je uzalud is­ probao sve druge lekove. ne priznaje. niza u kojem psihološki pri­ stup i fizička intervencija staju jedno uz drugo. koja je bolesnika probudila. ona to postiže delujući na čitavo ljudsko biće. Jedinstvo simbola počinje da se raspada a tehnike se raste­ rećuju svojih globalnih značenja. Ta zapažanja. tako što je dao da mu se za vreme jednog njegovog napada peva »neka pesmica.154 ISTORIJA LUDILA zičkih lekova i moralnog lečenja medicinska mi­ sao još nije prihvatala kao očiglednost. U stvari. ono što nama već izgleda kao obris jednog psihološkog lečenja. prožimajući telo isto onako nepo­ sredno. Lečenje ponovo menja smisao: više ga ne nosi značenjsko jedinstvo bolesti. materijalnom zbiljom svojih zvukova. ali se nikada ne prožimaju. okupljeno oko njegovih glavnih odlika. Od renesanse. Ako muzika leci. Senk (Schenck) je izlečio nekog čoveka »utonulog u duboku melanholiju« tako što ga je naveo da sluša »instrumentalne muzičke koncerte koji su mu se naročito dopadali«. nije to nikako bilo i za lekare klasicizma koji su ga primenjivali. bez sumnje. kao što je to još Porta činio. ono će morati da se obrati različitim elementima koji ga sačinjavaju. lečenje će se sastojati iz niza delimičnih razaranja. deo po deo. nikada nisu prelazila u psihološko tumačenje. muzika je ponovo dobila sve terapijske odlike koje su joj pripisivane u antičko doba. Sada im se pri­ daje još samo mestimična delotvornost — na te­ lo ili na dušu. Albreht (Albrecht) je takođe izlečio jednog luđaka. zadovoljstvo. isto onako uspešno kao i samu dušu: zar Dimbruk (Diembrcek) nije znao za kužne bolesnike koje je izlečila muzika? Više se. već. Navode se čak i slučajevi poma­ me izlečeni putem muzike. pričinila mu.

ne veruje. jer u početku nije ništa drugo do kre­ tanje. Samo korišćenje strasti u lečenju ludila ne srne se shvatiti kao oblik psihološkog lečenja. neposredniji i uspešniji put. čovek tada više ne igra negativnu ulogu anti-instrumenta. da se limfatičari lece »živahnom melodijom odsviranom na svirali od zelenike«. vlakna su kao sve one »gluve igračice« čiji su po­ kreti usklađeni sa muzikom koju one ne čuju. ni da se »kod impotentnih i hladnih ljudi« valja služiti »sviralom načinjenom od divlje gorušice ili stabla irisa«. kretanja. Ali ako muzika više ne prenosi vrline pritajene u materijama. više se. Čovek. Tu se muzika razlaže. Nervni si­ stem treperi sa muzikom koja ispunjava vazduh. A ovaj put. spuštajući se sa harmoničnog na harmonijsko. iznova stvara muzika. bez uzimanja u obzir njihove osetljivosti. već reaguje kao da je on sam instrument: »Ako se ljud­ sko telo posmatra samo kao skup manje-više za­ tegnutih vlakana. od nerv­ nog vlakna do duše. što se u njemu kvalitet ponovo razlaže u pokrete. kao što je on verovao. ona je čak najstroža. kao jedinstvo duše i tela. ali čim stigne do uha njeno dejstvo je kva­ litativno. upravo se u samoj nutrini tela. Ko- . Terapijska vrednost muzike potiče otu­ da što se taj preobražaj rasipa po telu. života. ona na telo dejstvuje zahvaljujući kvalitetima koje mu nameće. prolazi krugom sklada suprotnim pravcem. ali se zdravlje vraća.LEKARI I BOLESNICI 155 instrumenata. har­ monijski složaj sazvučja koji vodi harmoničnom funkcionisanju strasti. lako će se primetiti da na ta vlakna muzika mora imati isto dejstvo koje i na žice srodnih instrumenata«. što ugodnost osećaja u njemu postaje ono što je uvek i bila — pravilno i ujednačeno treperenje zategnutosti. ni­ ti da se melanholija ublažuje »nežnom melodijom svirale od čemerike«. No postoji još je­ dan. bez sumnje. Među mehanikama kvaliteta. dejstvo re­ zonance koja nema potrebe da ide uvek dugim i zamršenim outevima slušnog osećanja.

otrov i protivotrov su ne­ razdvojni. previše pokretljiva vlak­ na. Strah se. misli da bes može biti od koristi pri­ likom rastvaranja sluzi nakupljenih u stomaku i krvi. on se mo­ že primenjivati i u obrnutom pravcu.jgg ISTORIJA LUDILA ristiti se strastima protiv ludila — to nije ništa drugo do obraćati se jedinstvu duše i tela u naj­ užem smislu. protiv ne­ dovoljno obrazloženih zebnji melanholika. da okameni. »pošto je strah strast koja stišava moždano uzbu­ đenje. bes se može ukrotiti upravo kada mu se protivstavi strah. On. sa nastupom besa. hipohondrika. bes im daje više krepkosti. . onda. da zakoči sve njihove poremećene pokrete. Ako je par suprotnosti — strah i bes — de­ lotvoran protiv manijačke razdraženosti. se jedno ne­ će javiti bez drugog. vaspostavlja izgub­ ljeni polet i tako omogućuje razbijanje bojazni. služiti se jednim događajem preko dvostrukog sistema njegovih dejstava i neposred­ ne podudarnosti njihovog značenja. Tiso. u stvari. u osamnaestom stoleću. Ako se strah od kazne i javne bruke pove­ že. Podvrgavajući živčana vlakna jačoj napeto­ sti. preuzimajući uobičajeno shvatanje da je bes — izliv žuči. u duhu. smatra jednom od onih stra­ sti koje je u luđaka najvećma preporučljivo iza­ zivati. on samim tim tu može da smiri prenadraženost. a naročito naprasitu razdražljivost ma­ nijaka«.« Ali strah nije delotvoran samo na ra­ zini posledica bolesti: on doseže do same bolesti i uspeva da je suzbije. čak se pomišlja i na neku vrstu stroge obu­ ke po kojoj bi se svaki napad besa kod manijaka odmah propraćao i izravnavao jednom reakcijom straha: »Besovi manijaka pobeđuju se silom. Procenjuje se da je strah prirodna dopuna prinudama koje se nameću manijacima i mahni­ tima. svih koji imaju limfatičan temperament. na neki način. ima svojstvo da zaustavi funkcionisanje nervnog sistema. Isceljenje lu­ dila posredstvom strasti pretpostavlja prihvatanje uzajamne simboličnosti duše i tela.

Razlikovanje izme­ đu fizičkog i moralnog postalo je praktičan pojam u medicini duha tek u trenutku kada se proble­ matika ludila pomerila ka ispitivanju odgovornog subjekta. u doba klasicizma nije mo­ guće uzeti kao valjanu razliku. već postoji raznolikost u načinu pristupa tim me­ hanizmima koji su zajednički telu i duši. već nagradu. Takvo lečenje. ili bar razliku bre­ menitu značenjem. nema razlike po prirodi. U tom smislu ono može da posluži kao opšta zamena svakom drugom fizičkom lečenju. početi da postoji tek onoga dana kada strah više ne bude korišćen kao način zaustavljanja po­ kreta.L E K A R I I BOLESNICI 157 Lečenje posredstvom strasti počiva na jednoj traj­ noj metafori odlika i pokreta. u svoj svojoj du­ bini. Razlika će. kada devetnaesto stoleće. koji je tada ome­ đen. Fizička terapeutika. ono je samo drugi put za stvaranje istog sleda dejstava.« Najstrože uzeto. Između lečenja posredstvom strasti i lečenja farmakopejskim receptima. valja primeniti »kada isceljenje iziskuje telesne promene istovetne onima do kojih dovodi takva strast«. za nas odmah raspoznat­ ljivu razliku između fizičkih lekova i psiholoških ili moralnih lekova. rečju. kada radost više ne bude označavala organsko Širenje. ono vazda podrazumeva da se pokreti. izumevajući čuvene »moralne metode«. u prvoj polovini devetnaestog stoleća. uvede ludilo i njego­ vo isceljenje u oblast krivice. kada bes bude još samo odgovor na smišljeno poniže­ nje. »Stra­ stima se valja služiti ako se bolesnik ne može pu­ tem razuma navesti da učini ono što je neophod­ no za povraćaj njegovog zdravlja. teži da postane le­ čenje na osnovu jednog bezazlenog determinizma. daje tačne mere te psihološke nutarnjosti u kojoj moderni čovek traži istovremeno i svoju dubinu i svoju istinu. onu. već kao kazna. . Čisto moralni prostor. mogu prenositi od tela do duše i natrag. sebi svojstvenim načinom. veli Šajdenmantel (Scheidenmantel) u ra­ spravi koju je posvetio tom obliku lečenja.

Čist psihološki element kao da je. * * * Ovo.« (29) Raznorodnost fizičkog i moralnog u medicin­ skoj misli nije ishod Dekartove odredbe supstan­ ci. jer od toga ne­ ma koristi. A kada je do razdvajanja došlo. i stro­ gosti. nemojte pred njima izgledati razdragani. vaša tuga pothranjivaće njihovu. kod luđaka. Čisto psihološka medicina postala je mogućna tek onoga dana kada se ludilo našlo otu­ đeno u krivici. od sada se ustrojava oko kazne. Samo je primena kazne razdvojila. Psihologija. i te kako može da se porekne jed­ nim vidom medicinske prakse koja se primenjivala u doba klasicizma.158 ISTORIJA LUDILA a moralni tretman — lečenje sagrešljive slobode. Mno­ go hladnokrvnosti. već usled nove moći koja je pridata krivici. U njih treperi jedna jedina nit. ne budite tužni sa melanholicima. pak. imajte toliko hrabrosti da dirnete u nju. ćelom onom razgovoru u koji se lekar klasicizma . ona nisu ubedljiva. to će ih povrediti. a kada je neophodno. Neka im vaš razum bude pravilo ponašanja. »Nemojte tešiti. nit bola. sa strogošću moralne neminovnosti. niti da shvati razlikovanje supstanci kao suprotstavljenost organskog i psi­ hološkog. urazumljivanju. lečenje tela i lečenje duše. kao takav. imao mesto među tehnika­ ma lečenja. kla­ sicistička medicina nikada nije prenela Dekartov metafizički dualizam u antropologiju. Kartezijanska ili antikartezijanska. ubeđivanju. na­ metnuti patnju. I pre no što pokuša da ubla­ ži ona će. ne pribegavajte dokazivanjima. to nije bilo usled obnovlje­ ne vernosti Razmišljanjima (Meditations). Kako drugačije objasniti važnost pridavanu opominjanju. stoleće i po kartezijanske medicine nije uspe­ lo da prihvati ovu razdvojenost na razini njenih problema i metoda. kao sredstvo isceljenja.

koji mu se obra­ ća kao da je bunilo. Ovo umeće. Jer pošto izvor tih bolesti ni­ je ništa drugo do žarka želja da se dobije izvesna stvar koju bolesnik smatra za neko dobro. U prvom slučaju. Pa ipak. u za­ datak lekara spada i to da mu čvrstim razlozima dokaže da je ono što s toliko žara želi — privid­ no dobro a istinsko zlo. Strukturalni krug strasti i . posredi je tehnika metafora. nezavisno od lečenja lekarijama za telo? Kako objasniti to da je Sovaž mogao. u tom drugom obliku. dvo­ struka ništavnost jezika i slike.« U stvari. u drugom. i koji se ludilu obraća kao da je ono u suštini strast. koji počiva na diskurziv­ nom kretanju razuma što razmišlja sam sa sobom i koji se ludilu obraća kao da je zabluda. Jezik. to jest kao da je izvesna mešavina (kretanje-odlika) koja jednovremeno pripa­ da i telu i duši. posredi je tehnika jezika. u ne­ posrednom su dodiru s telom. a još je Bjenvil u svojoj raspravi ο Nymphomanie pokazao kako prihvatanje il i odbacivanje nekog etičkog načela mo­ že neposredno da preinači odvijanje organskih pro­ cesa. saglasno svim njegovim savremenicima. ovaj pristup ludilu nije ni više ni manje psihološki od svih onih ο kojima smo več govorili. koji počiva na implicitnoj me­ hanici odlika. iskazi istine ili moralnosti. razvija se u oblasti u kojoj se ludilo »leci« — u svim značenjima reči — u smislu istine i zablude. Jedan. i prirode tehnika ko­ je se sastoje u savlađivanju ludila govorom. na razini bolesti shvaćene kao pogoršanje prirode. postoji jedna razlika između pri­ rode tehnika lečenja koje se sastoje u izmeni od­ lika zajedničkih telu i duši.LEKARI I BOLESNICI 159 upuštao sa svojim bolesnikom. te da ga tako odvrati od njegove zablude. Ukrat­ ko. na razini ludi­ la shvaćenog kao prepirka razuma sa samim so­ bom. drugi. da napiše: »Treba biti filosof pa izlečiti bolesti duše. za doba klasicizma u terapeutikama ludila svagda su jedan drugom protivstavljana dva teh­ nička sveta.

upadlji­ vo. Ona ponekad ima najjednostavnije vidove. 1. bezmalo suprotstavljenost. Ove se metode mogu sve­ sti na tri bitna oblika. stran samom mišljenju. onda one što su u bunilu valja otrg­ nuti iz tog lažnog sna. namećući svoju volju. Ono što je otprve vidljivo. u iluziju usnulog koji bdije: prečica koja dogmatički seče dugi Dekartov put. u medicini ludila. To apsolutno buđenje. prizvati ih iz njihovog sanjalačkog bdenja. predatog slikama. u svest i zavarane svesti.160 ISTORIJA LUDILA bunila koji sačinjava klasicističko iskustvo ludila ponovo se javlja ovde. iluziju. is­ tovremeno najobremenjenije slikama i najobdarenije neposrednim moćima. izlečio tu devojku od grčenja koja su je spopadala posle neke ogromne žalosti. preobražavajući usamljenost kartezijanske hrabrosti da se. Ali. metoda suzbijanja bolesti. koje jedan po jedan rastura sve oblike iluzije. Ne upuštajmo se u to slikovno predstavljanje postu- . Sasvim spoljašnji Cogito. Ono što De­ kart otkriva pri kraju svog razrešenja i u udva­ janju svesti koja se nikad ne odvaja od sebe sa­ me i ne raspolućuje se — to medicina nameće iz­ vana. jeste dvojnost. umeša u izvesnost budnoga sigurnog u svoju bud­ nost. gde će se snivanje ukloniti pred sli­ kama opažanja. u luđaka. Prihvata se kao činje­ nica da je prasak puške. u svetu tehnika — ali u skraćenom obliku. ispaljene sasvim blizu jedne devojke. ludilo. U odnosu na luđaka. Njegovo jedinstvo ocrtava se tek poizdalje. medicina mora da dovede do buđenja. Ovaj sklop provale budnog stanja jedan je od najpostojanijih oblika među terapeutikama ludi­ la. lekar iznova stvara trenutak Cogita u od­ nosu na vreme snivanja. i ob­ lika lečenja bezumlja. Buđenje. Dekart prati na početku svojih Razmišljanja i nalazi ga. u samoj svesti ο snu. u razdvajanju lekara i bolesti. u istinsko budno stanje. para­ doksalno. — Pošto je bunilo san osoba ko­ je su budne. i koji može da mu se nametne samo u obliku provale.

Od te mudrosti. imperativnog odmicanja kroz predele ludila. pošto sva dosad upotrebljena sredstva za izlečenje grečenja nisu bila od koristi. nametnuta spolja. mladića ili devojke. malo-pomalo. zato im se »studije matematike i he­ rnije« i preporučuju onako toplo. i može postupno da privede duh ma­ nijaka svetlosti istine: »Zarad toga će bezumnik. to on zna još samo za jedan jedini lek. Što se ostalih tiče. mud­ rost koja svoj uzor preuzima od najstrožih i najočiglednijih oblika istine: sve što je imaginarno u njihovom bunilu rasturiće se pri svetlosti nepo­ bitne istine. svoja polja«. jeste buđenje koje dolazi iz same mud­ rosti i njenog istrajnog. Antispazmodici. koju spopadne napad bolesti grčenja«. Sporije. a to je da usijanim grožđem do kosti sprži određeno mesto na ruci osobe. Kad su melanholici u pitanju. Vilis traži da izleči ludila. toliko i od obučenih pomoćnika. »prilježan i odan učitelj treba da ih potpuno obuči«. ostajući u svome domu. svo­ je voćnjake.LEKARI I BOLESNICI 161 paka buđenja. iznenadnim i jakim emocijama po­ stiže se isti ishod. tako da . posle toga je glasno rekao da. upravljaju svojom porodicom. Burhave prepisa »da se donesu pe­ ći pune užarenog ugljevlja. ni­ su dejstvovali. baš ta tačnost društvenog reda. U gradskoj bolnici raširila se rednja grče­ nja. biti lečen koliko od lekara. »oni treba da nastave da vode svoje poslove. davani u velikim dozama. valja ih naučiti onome što deca uče po školama. smešten u naročit dom. Zauzvrat. ali i sigurnije u istinu sa kojom se suočava. i veo­ ma postupno. nema potrebe nametati im dru­ gu istinu do istine njihovog svakidašnjeg života. da uređuju i obrađuju svoja imanja. i da se u njima do usijanja zagreju gvozdene kuke određenog oblika. Pedagoška mudrost za slaboumne. a ako tre­ ba i silom. vrtove. njihovo će bunilo umanjiti mudrost sasvim sređenog života. njenih razli­ čitih oblika. U tom je duhu Burhave i izveo ono čuveno isceljenje obolelih od grčenja u Harlemu.

zabunca u skladu s bunilom i da. Ubrzo se javlja i Pinel. Ovde se terapeutska operacija u potpunosti odigrava u prostoru imaginacije. jeste da se najpre pribegne energičnom pritisku. razum se nametao sam po sebi. Tiso smatra da je »čista i besprekorna savest odlična predohrana« protiv ludila. — Bar na izgled. povratak valjanom. mora­ li su konačno da popuste pred tim pritiskom isti­ ne. Sovaž više neće potpuno razumevati i govoriće ο lucidnosti u prepoznava­ nju valjanog: »Tako se mogu prizvati razumu oni koji su ga izgubili usled pogrešnih načela filosofije morala. svoj prvobitni smisao i ograničiti se na to da bude još samo podsećanje na moralni zakon. mogu podržati u njego­ vom izvršenju dužnosti.« Lekar više ne treba da deluje kao razbuđivač. za čim usleđuju po­ stupci dobrodušnosti. Ono što je Vilis još smatrao no­ vim uvođenjem u istinu. kaznama ko­ je se odmah izvršavaju.« Tokom doba klasicizma ovo autoritarno bu­ đenje ludila izgubiće. koja dobra valja pretpostaviti drugima. U vidu polagane pe­ dagogije. već samo poslušnosti i slepog potčinjavanja: »Osnovno načelo ozdravljenja manije. dolazilo pu­ tem strpljivog rada razuma.162 ISTORIJA LUDILA ga uvek. pod uslovom da hoće da sa nama ispitaju šta je istinski valjano. ništavnost njegove zablude.« 2. bez suprotstavljanja i sučeljavanja. ili u vidu autoritarne provale. dobrom držanju i uljud­ nosti. Pozorišno prikazivanje. za kog buđenje u istini više nema smisao isceljenja. Ne-biće ludila. opomenama. već kao moralizator. vernost zakonu. reč je ο saučesništvu nestvarnog sa samim sobom. imaginarno treba da otpočne sopstvenu igru. u velikom broju slučajeva. težinom sopstvenog bića. malo-pomalo. Tamo je do pristupa lu­ dilu. upozorenjima. reč je ο jednoj tehnici koja je u oštroj suprotno­ sti sa tehnikom buđenja. namerno da pedstakne nove slike. bćz vidlji- . u njegovoj neposrednoj žestini.

pak.« Iluzija može da izleći iluzorno — kao što samo razum može da izbavi od bezumlja. da ispuni praznine u njemu. objavljuje da su mu gresi oprošteni. U nemogućnosti da ga razumnim argumentima ubede da mu ima spasa. . Imaginaci­ ja. Gramatika i značenje treba da se održe tako da prikazivanje n* .LEKARI I BOLESNICI 163 ve dijalektike čak. da se pravi da je iste materijalnosti i istog značenja kao i ona. može se izlečiti delovanjem jedne vrlo zdrave i prokušane imaginacije . isceli. . Zdravlje treba da navali na bolest i pobedi je u samom onom ništavilu u koje je bolest utamničena. . posle stroge opomene. može da postane vidljiva zbilja. opažanje. zbog golemosti grehova koje je počinio. neki žestok ili bolan utisak na čula. potvrdi ga u onome što je u njemu nestalno. . koji mu. To je prvi korak u lečenju putem »pozorišnog prikazivanja«: pripojiti nestvarnost slike opažajnoj istini. Već po tom primeru vidimo kako se ukazu­ je drugi korak. a da ne izgleda da ova dru­ ga protivreči onoj prvoj. zbilji pripada moć da podražava sliku. treba. Potpuno je svejedno hoće li imaginaciju bolesni­ ka izlečiti neki strah. uz to. Jer u bezumnim recima bolesnika postoji jedan glas koji govori. Koja je. toliko. začudo. prikazuju mu anđela odevenog u belo. koju iluzija ne može da odbaci. dakle. drugi prihvataju njego­ vo bunilo. niti da je osporava. ta mračna moć ima­ ginarnog? U onoj meri u kojoj je suština slike to da je uzimaju za zbilju. s mačem u ruci. i da ga dove­ de do ispunjenja. zauzvrat. Ta­ ko Lusitanus priča ο ozdravljenju jednog melan­ holika koji je verovao da je proklet. još na ovo­ me svetu. opažanje može da se nadoveže na san. bez preloma. Ako iluzija može da se učini isto tako stvarnom kao opažanje. on se pokorava sopstvenoj gra­ matici i izražava izvestan smisao. ili neka iluzija. nastaviti delirantni govor. Bez suda­ ra. » . Prikazivanje u okviru slike nije dovoljno. kada je bolesna.

Mrtvac. i samo tokom nekoliko godina. to je zato da bi ga dramatizovao. medicin­ ska i pozorišna u isti mah. bivajući nastavljeno.164 ISTORIJA LUDILA fantazma u stvarnosti ne izgleda kao prelazak iz jednog sveta u drugi. dakle. On se vrlo lepo prilagodio tom običaju. pošto upadnu u protivrečnost. . Pa ipak. nije svejedno koji je taj element. krize koja J . čitava tradicija zapad­ ne medicine. donela jestivo i počela da jede i pi­ je pred posteljom. dodajući tačnom znače­ nju svoga govora samo jedan nov deduktivni ele­ ment. iznenada. biti suočeno sa samim sobom i naterano na raspru sa nemi­ novnostima sopstvene istine. okonča. sa jed­ nim od glavnih oblika pozorišnog iskustva. Navodi se slu­ čaj jednog bolesnika koji je verovao da je mrtav. preinačena smisla. ako ga prikazuje uz opasnost da ga potvrdi. i dovode do krize. Tre­ ba ga dovesti do vrhunca i krize. kao prenošenje u neki nov jezik. izgladneo. a zaista bi i umro usled odbijanja da jede. on ga zbija oko onoga što je bitno u nje­ mu. ukršta se ovde. jedna skupina ljudi koji su se načinili bledima i odenuli se kao mrtvaci ušla je u njegovu odaju. Vidi­ mo kako se pomalja ona velika tema krize koju bi stvaralo suočavanje bezumnika sa sopstvenim umom. posmatra. gde će ono. već ο tež­ nji da se ono. i bez napuštanja njegove neprikosnovenosti. bez ikakvog uvođenja stranog elementa. razuma sa nerazumnošću. Kri­ ze koja je. . na veoma dvosmislen način. » .« Upravo unutar jed­ nog produženog govora elementi bunila. ubeđuju ga da mrtvi jedu bar koliko i živi. bez izmicanja zakonima ovog dru­ gog. Isti jezik mora da na stavi da se i dalje čuje. lucidnog lukav­ stva čoveka sa zaslepljenošću luđaka. postavila sto. da u odnosu na njega izvrši jednu pozitivnu funk­ ciju. ostali se čude što on ostaje u postelji. još od Hipokrata. Istinski i opažajni govor koji se nadovezuje na delirantni govor sli­ ka treba. nije reč ο tome da se ide za bunil om.

ne pove­ zuje sa njegovom istinom a da ga istovremeno ne veže i uz neophodnost njegovog suzbijanja. to čini tek kada ga silom oslobodi od nje. ukratko — da bi to dramsko prikazivanje bunila imalo dejstvo komičnog očiš­ ćenja. sačinja­ va njenu bit.LEKARI I BOLESNICI 165 obeležava tačku na kojoj će se iluzija. Ali pokadšto čak i nema potrebe za tim us­ postavljanjem odstojanja. ali to ne može da postigne a da ga ne izbaci upolje. Upravo u njemu i u opažanju koje potvr­ đuje njegovo bunilo bolesnik i opaža zbilju koja a oslobađa. Tralion (Trallion) izveštava ο tome ako je jedan lekar raspršio bunilo nekog melan­ holika koji je uobražavao da više nema glave te f . potrebno je da se u datom trenutku uvede izvesno lukavstvo. štaviše. da ne bi bila uništenje čoveka već jasno i prosto suzbijanje bolesti. najpre nečujan. ako je u stomaku. ali njegovo će postupno potvrđivanje osporiti ceo sistem. Naj­ jednostavniji primer ove metode jeste lukavstvo koje se primenjuie na delirantnim bolesnicima ko­ ji uobražavaju da u telu osećaju neki predmet. Ovo otvaranje vazda je moguće u krizi. Lukavstvo. to se dejstvo može postići nekim sred­ stvom za čišćenje koje malo življe protresa. neku neobičnu životinju: »Kada neki bolesnik veruje da mu se u telu krije neka živa životinja. va­ lja se pretvarati kao da se ona vadi. svo­ jom neposrednom bliskošću ono. Upravo će se u unu­ trašnjost kvazi-opažanja bunila postaviti. ili makar neki ele­ ment koji krišom menja samosvojnu igru bunila i koji bunilo. Da bi kriza bila medicinska a ne naprosto dramska. okrenuta protiv sebe same.« Režija ostvaruje predmet bunila. a ako bolesniku i daje opažajnu potvrdu njegove iluzije. neprestano ga potvrđujući. Veštačko vaspostavljanje bunila tvori istinsko od­ stojanje u kojem bolesnik ponovo stiče slobodu. i uba­ citi tu životinju u legen tako da bolesnik to ne primeti. lukav­ stvom. No ono nije dato samom krizom. jedan opažajni element. otvoriti pred bleskom istine.

verujući da je mrtav. zašav u bunilo. isceljenje ludila. isto tako iščez­ nuti. lekar. i težina koja je ubrzo postala bolna. Napokon. lukavstvo i njegova funkcija svođenja na komično mogu se ostvariti uz saučesništvo lekara. igra jezika i slike. to je suzbijano kao bunilo. koje mu je ne­ razlučivo bilo i uzrok i posledica. odstranjena iz stvarnosti već sa­ mim prikazivanjem nestvarne smrti. pozorišno prikazanje gozbe mrt­ vaca podstiče ga na jelo. 3. u stvari. pošto postaje opaženo biće. — Pošto je ludilo iluzija. Tako je stvarna smrt. Poveriti ludilo i njegov ništavan svet izravno pu- . to će i bunilo. U toj umešnoj igri obavlja se razmena ne-bića sa samim so­ bom: ne-biće bunila prenelo se u biće bolesti i suzbilo ga samom činjenicom da je dramskim pri­ kazanjem izgnano iz bunila. može se isto tako i još neposrednije izvršiti putem suzbijanja pozorišta. koja bi proistekla iz uobražene smrti. Uskoro nelagodnost koja je iz toga proizišla. ali kako je biće bunila u potpuno­ sti u svom ne-biću. i to čistim mehanizmom svoje unutrašnje protivrečnosti — mehanizmom koji je igra reči i ig­ ra iluzije u isti mah. Povratak neposrednom. ni­ je hteo da jede. izganja iz same stvarnosti i nateruje da se izgubi u govoru — bez bunila — razuma. držeći ga u zarobljeništvu stvarnog. prihvata da na zahtev bo­ lesnika popuni tu rupu. ako je tačno da se može izvesti putem pozorišta. A njegovo potvrđivanje u pozorišnoj fantastici vraća ga u istinu koja ga. i postavlja mu veliku olovnu kuglu na glavu. Ispunjenje ne-bića bu­ nila u biću uspeva da ga suzbije kao ne-biće sa­ mo. ta hrana ga okrepljuje. bunilo je. uveriše bolesnika da ima glavu. U ranije navedenom slučaju melanholika koji je odista umirao zato što. suzbijeno kao ne-biće. »uzimanje obroka ga smiruje« i kada iščezne or­ ganski poremećaj. već sa­ mo spontanom igrom u organizmu bolesnika.16£ ISTORIJA LUDILA je na njenom mestu osećao neku vrstu praznine. ali bez ikakvog neposrednog njegovog uplitanja.

i iznova prihvatajući mesto u delatnosti prirodnih bića. primetiti da se ove teme ne javljaju za sve vreme kla­ sicizma. Igre pozorišne iluzije gube smisao. kada se čovek prepusti leku. na kraju samo jedno biće prirode). Povratak neposrednom jeste terapeutika par excellence. ta čovekova nedelatnost jeste istinska delatnost. Upravo u nedelatnosti čoveka u odnosu na sebe samog. A ovo u dvo­ jakom smislu. Ova se protivrečnost otuda javlja kao razlog bezumlja u dvojakom smislu: ona obuhva­ ta njegove uzroke. zato što njena neposrednost ne poznaje ne-biće — znači predati ludilo i njegovoj sopstvenoj istini (pošto je ludi­ lo. u isti mah. on uranja u svet veštačkog i svet protiv-prirode u kojem je njegovo lu­ dilo samo jedan vid ispoljavanja. Čovek. pošto je posredi kako svođenje od strane prirode. njegovoj najbližoj protivrečnosti (po­ što je bunilo kao privid bez sadržaja sušta suprot­ nost onom često tajnom i nevidljivom bogatstvu prirode). a izveštačene tehnike slikovnog prikazivanja zamenjuju se prostim i si­ gurnim umećem prirodnog svođenja. priroda i razvija jednu delatnost koja stoji tačno naspram odricanja. i. u prividnoj nede­ latnosti koja je. samo marljiva vernost. u ćutnji koju na­ meće svom umeću i svojim tvorevinama. pogleda li se izbliza. tako i svođenje na prirodu. on leci u onoj meri u kojoj za­ boravlja na svako lečenje. Iako su ustrojene oko istog iskustva be­ zumlja. a u isti mah krije u sebi na­ čelo njegovog suzbijanja. Tako i Bernarden de Sen Pjer (Bernardin de Saint-Pierre) tumači kako se oslo- . zato što je tu reč ο oštrom odbaciva­ nju terapeutike. baš zanemaru­ jući tu bolest. u biti.LEKARI I BOLESNICI 167 noći prirode koja ne obmanjuje. Jer. uspeva da ozdravi. on izmiče zakonu rada što mu ga nameće priroda sama. Treba. a njihova pojava ukazuje na trenutak kada pitanje ο biću i iluziji počinje da se povlači i ustupa mesto problematici prirode. kao bolest. međutim. one odmenjuju teme ο pozorišnom pred­ stavljanju.

toj pomami protiv-prirode. održavalo ono najveštačkije u društvu — javljalo. kao sirov izraz naj­ primitivnijih ljudskih želja. videli smo. kao u poretku ljudi. To je zato što se ludilo — čak i ako ga je izazivalo. Do tada sam uvežbavao dušu a odmarao telo. Moja povest i moji dnevnici bile su travke polja i li­ vada. dakle. Isceljenje ludila pretpostavlja. u žestokim svojim oblicima. Odrekoh se većine knjiga. uzima najskuplje lekove. jednim obrtanjem kojim se ne da ovladati. a ne da razmišlja. više vode . već u odnosu na imaginaciju.. On. taj povratak nepo­ srednom nije ni apsolutan ni jednostavan. uzaludno.« Uprkos formulacijama koje su izvesni učenici Rusoovi uspeli da predlože. skrenuh pogled na dela prirode koja su svim mojim čulima govorila jednim jezikom što ga ni vreme ni narodi nisu mogli izmeniti. Lekar mu je ponudio svoju po­ moć i rekao mu da je »žarište njegove bolesti u živcima«. promenih način života. ubrzo shvata da te lekarije ubijaju čak i lekare: »Zan-Zak Rusou dugujem povratak zdravlja.168 ISTORIJA LUDILA bodio jedne »čudne boljke« u kojoj je. Ludilo u doba klasiciz­ ma. Načini lečenja putem promišljenog utapanja u neposredno krio­ mice pretpostavljaju posredovanje jedne mudro­ sti koja u prirodi deli ono što se diže iz nasilništva i ono što se diže iz istine. — povratak koji iz života čovekovog i njegovih zadovoljstava odstranjuje sve što je veštačko. povratak onome što je neposredno ne u odnosu na želju. i nisu se moje misli tegobno probijale ka njima. vežbao sam telo a odmarao dušu. »kao Edip. viđao dva sunca«. imaginarno. već su njihove misli dolazile k meni u hiljadu prijatnih oblika. nestvarno. da je čovek stvoren da radi. Či­ tao sam. Predati ludilo prirodi značilo bi prepustiti ga. »Divljaci. u njegovim besmrtnim delima.. među os­ talim prirodnim istinama. To je sva razlika između Divljaka i Težaka. izdiže se u pretnji bestijalnosti — bestijalnosti kojom u potpunosti vladaju nagoni grabeži i ubijanja.

imaginacija uopšte ne može da stvara. svet koji od ludila leci u onoj meri u kojoj čini nepotrebnom želju i kretanja strasti koje ona izaziva. bez istinske mo­ ralnosti. ima i jednu još bitniju moć u suzbija­ nju ludila. Jer ona ima moć da oslobodi čoveka njegove slobode. A možda priroda. Uz divljaka. dakle. bar. svet ispunjen mudrošću i merom. a s druge — izlaže imaginaciju podsmehu. U prirodi — onoj prirodi. Ono što Tiso razumeva pod »zadovoljstvom« jeste taj neposredni izlečitelj. da bi se ona ostva­ rila potrebni su izvesni u s l o v i . neposred­ na želja. ti uslovi nisu nimalo proizvoljni. koja se meri dvojakom isključenošću nasilništva želje i nestvarnosti fantazma — čovek je nesum­ njivo oslobođen društvenih prinuda (onih koje pri­ moravaju »da se prebrojavaju i svode računi sopstvenih imaginarnih zadovoljstava koja se tako . zadovoljstvo bez posredništva. život Težaka. pak. uz težaka. . oslobođen jednovremeno i strasti i jezika. njihovo je postojanje nepromenljivo. bez uzbuđenja ili ispunjenja u mašti. a takođe i u onoj meri u kojoj uz imaginarno umanjuje i sve mogućnosti buni­ la. »Za­ dovoljstva ulaze u večni poredak stvari. u stvari. i čovek najzaljubljeniji u zadovoljstva mogao bi da uspe da poveća svoja uživanja tek ako bi se odrekao svih onih koja ne nose taj otisak prirode. . kao konkretan oblik nepo­ srednog. jer spontano donosi srećno prisustvo stvarnosti. bez discipline. pošto joj unapred pruža potpunost zadovoljenja. s jedne strane.« Neposredni svet težaka jeste. to jest bez uzaludnog podsticanja. želju čini ništavnom a da čak ne mora ni da je guši. odnosno ona dva velika oblika čovekovog iskustva iz kojih nastaje be­ zumlje. Ono što u prirodi i njenim neposrednim svojstvima leci ludilo jeste zadovolj­ stvo — ali zadovoljstvo koje. bez stega. »srećniji je. . njima je priroda utrla put.L E K A R I I BOLESNICI J 69 život životinje-mesoždera no život razumnog bi­ ća«. ne­ goli život svetskog čoveka«.

već kao želju da se ludilo otvori pred blagim prinudama prirode. i to luđaci u punom smislu reči. na koncu godine. U Gelu. poslednjih godina osamnaestog sto­ leća.. novo tumačenje. prinuđuju nered luđaka na prihvatanje izvesnih pravilnosti. prema opisu koji daje Žui (Jouy). kao i ono što se kao odveć žarko prikriva u želji. nanovo miri sa razum­ nim čovekom.. sada nosi idilične vrednosti ponovo otkrivenog jedinstva bezumlja i prirode. Tako. četiri petine stanovnika su luđaci. . i ta vernost u obliku slobode rasteruje be­ zumlje koje svojim paradoksom jedno kraj dru­ goga stavlja krajnji determinizam strasti i kraj­ nju fantaziju slike. u tim predelima u ko­ jima se mešaju etika i medicina. Zdrava hrana. čovečanstva ludih. sve što spada u slobo­ du — takav je način života koji im se propisuje i kojem. Ono što je u njemu obeležavalo žestoku. u toj slobodi koja ga stavlja na istu ra­ van sa zakonima prirode. koji bez nezgoda uživaju istu slobodu koju i ostali stanovnici. počinje sanja­ renje ο oslobođenju ludila: oslobođenju čije po­ reklo ne treba shvatiti kao otkriće. ono sada otkriva da je luđak oslobođen i da se. čovek je spojen sa mudrošću pri­ rode. . oa strane fi­ lantropije. iz­ nenada dobija. a u stvari to nisu«) i kretanja strasti koje se ne da nadzirati.170 ISTORIJA LUDILA zovu. Staro selo Gel (Gheel) koje još od kraja sred­ njega veka svedoči ο danas zaboravljenoj srodno sti zat varanja luđaka i isključivanja gubavaca. nenasil­ na neophodnost da se čovek hrani i traži sebi sklonište. To je se­ lo nekada označavalo da su luđaci zatvoreni i ograđeni te da je tako razuman čovek zaštićen od njih. Preterana izmišljanja imagi­ nacije raspršena su. čist vazduh. Ali samim tim on je blago i kao iz same nutrine svog života zahvaćen siste­ mom prirodnih obaveza. » . Pritisak najzdravijih po­ treba. smenjivanje dana i godišnjih doba. najveći broj i duguje . U blagosti zadovoljstva ko­ je ne sputava. patetičnu razdvojenost sveta ludih i sveta ljudi.

oslobođeno. kao razdvajanje razuma i bezum­ lja. zaredom. u pro­ storu zatvaranja. priroda sputava žestinu želje. prinuđeno da se potčini. sada obremenjenog praktičnom delotvornošću. i zakon. bave žetvom. povrće. luđaci se v i d e . Povratak neposrednom delotvoran je protiv bezumlja samo onoliko koliko je posredi jed­ na nadzirana — i od sebe same odeljena neposred- . Zatvaranje. i sve fantazme imaginacije. plodovima svoga truda. bilo slobodno da se otrese svoje divlje slobode i prihvati zahteve prirode koji su za njega istovremeno i istina. a neutralan. Kao zakon. bluđenjima duha us­ postavlja neka vrsta protivteže pomoću prirodnog nagona koji navodi čoveka da oplodi zemlju i da se tako. ovako opi­ suje tu prirodu: tu se » . već prema godišnjem dobu. no što je ceo stari sistem ograničavanja i gušenja.« Smisao isključenja i zatvaranja po­ činje da se menja a da se u ustanovama ništa ni­ je zaista promenilo: taj smisao polako poprima pozitivne vrednosti. po­ dupiranjem loze. kako gaje žito. berbom. i kako uveče u svom samotnom azilu ponovo nala­ ze mir i tonu u spokojan san. po­ godnijih da ga podjarme u njegovoj biti. ali već samom svrhom zatva­ ranja. Iz tog sistema valja osloboditi ludilo da bi ono. prazan. poštara za svoje potrebe. kako se veselo raspoređuju po različitim delovima pro­ stranog ograđenog dobra koje pripada ludnici. mračni prostor u kojem je bezumlje nekada vraćeno u svoje ništavilo počinje da se naseljava prirodom kojoj je ludilo. ona po­ korava protiv-prirodu. prostor koji je njime zauzet omogućuje po­ javljivanje prirodnih sila. Od ranog jutra.LEKARI I BOLESNICI ff^ ozdravljenje. . kako se. nije potisnuto. ka­ ko uz izvesno nadmetanje raspodeljuju radove. skupljanjem maslina. povodom bolnice u Saragosi. kao istina. Najpostojanije isku­ stvo poučilo je ovu ludnicu da je to najpouzdaniji i najdelotvorniji način da se ljudi privedu razu­ mu. Ispod uobičajenih slika lako se otkriva stro­ gost smisla. . bilj­ ke za kuvanje. za ludilo prisilnijih. . . Pinel.

jer postoji težnja da se duša pročisti baš kao i telo. a ono makar onoga što omogućuje poznavanje istine. a pri­ roda više ne može da se prepozna u fantastičnim likovima protiv-prirode. neophodno slediti neizmenljive zakone morala!« Ne vredi u doba klasicizma tražiti razliku iz­ među fizičkih terapeutika i psiholoških načina le­ čenja — iz prostog razloga što psihologija ne po­ stoji. svođe­ nje klasicističkog iskustva bezumlja na jedno. Preobražaj koji su potonja vremena prihvatila kao pozitivno postignuće. neposrednost u kojoj je nasilništvo odvojeno od istine. up­ ravljajući velikim preustrojenjem iskustva ludila poslednjih godina stoleća. služiti kao jezgro za sva poimanja ludila što će ih devetnaesto stoleće vrednovati. ludilo više neće moći da govori jezikom bezumlja. ili kada mu se odigra kome­ dija njegovog bunila.I S T O R I M LUDILA nost. redom. potajno. koje će. Ovaj preobražaj koji se izvršio u drugoj po­ lovini osamnaestog stoleća najpre se uvukao u tehnike isceljenja. Ono će u potpunosti biti u patologiji. dolazak ako već ne istine. kada se nekom melanholiku prepiše jedno­ stavni život težaka. Rečju. Vrlo brzo Pinel će mo­ ći da napiše: »Koliko je. pozitivna i eksperimentalna. U jednom tako nadziranom pro­ storu. put do prirode vo­ di preko morala. divljaštvo stoji po strani od slobode. jer tada se u prvom redu misli na . melanholija ili manija. sa svim onim što u njemu nadilazi pri­ rodne pojave bolesti. to nikako nije psihološka intervencija. ali što pred istorijom mora da se javi kao ono što je istina bila: to jest. na primer. da bi se predupredila hipohondrija. kao na­ učna. strogo moralno opažanje ludila. Kada se prepisuje uzimanje gorkih stvari. nisu posredi nikakva fizička lečenja. No vrlo brzo on se potpuno otkriveno ispoljio i obuzeo duh reformatora.

možda i osvojio. . Kada. on popisu psiholoških na­ čina lečenja ludila nije pridodao ništa veliko. Zato i valja biti pravedan prema Frojdu. u medicinskoj misli. dodao tu i tamo ponešto. potpuno zahvaćeno moralnim naslućivanjem. beznačajna. gde ludi­ lo važi kao bezumlje. reč je ο veštini govora. Ne čudime se što je najvećma »psihološko« među načinima lečenja tako brzo krenulo nizbrdo i dobilo organske potvrde. on je. reč je ο veštini preinačavonja kvaliteta. na neodređenoj površini priro­ de. kada lu­ dilo. Zagonetka bez druge istine do one koja može da je umanji. vaspostavio mogućnost razgovora sa bezumljem. na gustinu tekućina. u modernom svetu. ο tehnici u kojoj se bit ludila uzi­ ma kao priroda. u drugom. U psihoanalizi uopšte nije reč ο psihol ogiji. Iz­ među Pet psihoanaliza i brižljivog istraživanja po­ svećenog Psihološkim načinima lečenja postoji ne­ što više no što je naslaga otkrića. u godinama koje će proteći. bude razloženo to glavno iskustvo bezumlja. i da je ono od tada još samo pojava prepuštena okolno­ stima. biće izjednačeno sa psihološkim. postoji nepri­ kosnovena silovitost povratka. i vaspo stavljanja istine. bude još samo bolest. tada će razlikovanje koje smo upravo uspostavili poprimiti drugi smisao. Frojd je pre­ uzeo ludilo na razini njegovog jezika. načinio spisak. iznova us­ postavio bitne elemente iskustva što ga je pozitivizam sveo na muk. Upravo se tu i rađa psihologija — ne kao istina ludila. već kao znak da je ludilo sada odvojeno od svoje istine. ono što je bilo bolesno proizlaziće iz organskog. ono što je pripadalo bezumlju.L E K A R I I BOLESNICI 173 kretanje sokova u živcima. psihologija imala da preruši. nadilaženju nje­ govog govora. Zane (Janet) je prebrojao elemente razdeobe. a ona je bila bezumlje. i kao bolest. već upravo ο iskustvu bezumlja koje je. Ali u jednom slučaju. čije je jedin­ stvo karakteristično za doba klasicizma.

potom po­ novo dobija smiren izgled i veli mi: vi znate da sam neznalica. on duboko uzdiše i prinosi ruke čelu. Pa ipak. Ramoov sinovac. obremenjeno novim opa- . »Pre no što će početi. zdravog razuma i bezumlja. ali kao filosof. prostore zatvo­ renosti ponovo iskrsava. Zanimljivo: to be­ zumlje koje je prognano u daleke.« U trenutku kada se sumnja suočila sa svojim glavnim opasnostima.« (30) Osamnaesto stoleće nije moglo da tačno shva­ ti smisao knjige Ramoov sinovac (Neveu de Rameau). kada mi je prišla jedna od najčudnovatijih lično­ sti toga kraja u kojem Bog nije dopustio da uzmanjka takvih kao ona. nešto se dogodilo. pak. nešto što je obećava­ lo jednu presudnu promenu. slušao što sam mogao manje. namerno rešen da sumnja. baš u ono vreme kada je to štivo napisano. Dekart je postao svestan to­ ga da ne može biti lud — osim što je još dugo u dnu svesti priznavao da sve sile bezumlja vreba­ ju oko njegove misli. luđak. mnogo gle­ dao.ŠESTO POGLAVLJE VELIKI STRAH »Jedno popodne bio sam tamo. dobro zna — to i jeste najtvrdokornije U njegovim prolaznim izvesnostima — da je lud. on nije mogao biti »jedan od tih bezumnika«. bezobraznik i lenština. malo govorio. Ona je spoj uzvišenosti i niskosti.

već samo bedna ostavština društva: poderana odeća. gospodine.: Pa. neki čovek vam. pa još jedan — kako da se zauvek pobedi Engleska.. Ali ono što osamnaesto stoleće najpre opaža u bezumlju nije prikriveno preispitivanje. sresti Mersje (Mercier): »Uđite u ma koju kafanicu. dvanaestak godina pre Re­ volucije. zatvarao sam se u svoju radnu so­ bu. zamislio sam ostvariv plan kako da se isplate svi državni du­ govi. koliko je vlada nezahvalna prema meni i koliko je šlepa za vla­ stite interese. one nemaju njegove razmere. sanjario. razmišljao... i uz izvestan prigušeni nespokoj: jer to je prvi put od Velikog Utamničenja da je luđak ponovo postao društvena ličnost. ponovo. Možda osam­ naesto stoleće nije moglo da se prepozna u Ramoovom sinovcu. tek u tra: . Dok sam sav bio utonuo u te opsežne operacije koje zahtevaju potpunu prilježnost duha i odvojio se od domaćih•' briga. no to nije sve. ona drskost koja se dopušta a čije se uznemirujuće moći stišavaju putem veselog opraštanja. Tu će ga. ispituju. osornost u traljama. ono se ipak iznova javlja i polagano se ponovo smešta u bliskost društve­ nog predela. šapće na uho: ne mo­ žete ni da zamislite. zabavljalo se ne bez prećutkivanja. mirno i staloženo. ne iznenađujući se više.VELIKI STRAH 175 snostima i obdareno drugom jednom moći dovo­ đenja stvari u pitanje. tako da kažemo. rieki džangrizavi poveritelji ba­ cili su me u tamnicu: na tri godine:. čije me već i samo ime ljuti. takve ličnosti prave krug oko Ramoovog sinovca. Bezumlje se iznova javlja kao tip. ali je celo bilo prisutno u ono­ me ja koje mu je služilo kao sagovornik i kao. gospo­ dine. vidite li čeniu služi rodoljublje da se' umre nepoznat i kao mučenik otadžbine:« (31)Iz­ daleka. računao. prvi put da se ljudi upuštaju u razgovor s njim i da ga. Trideset godina zanemarivao sam svoje poslove. zatim drugi plan — kako da se kralj obo­ gati i kako da mu se obezbedi prihod od 400 miliona.. »pokazivač«.

E . sa međa reda. sledstveno tome.« Ovi »planeri šenule pameti« doista su postojali. bolesnici ili prevejanci. nemuštu pratnju bezumlja. tako reći sličnost između sebe i lica bezumlja. Pa ipak. racional­ nost Doba prosvećenosti nalazi u tome nešto po­ put mutnog ogledala. Reklo bi se da on u trenutku svog likovanja podstiče i dopušta da se. najdublje skrivena? Kao da je klasicistički razum ponovo priznao bliskost. u prostoru zatvaranja. karikirani obris. bulazne. Postoji u njima nešto što dotiče bezumlje osamnaestog stoleća. ra­ spikuću ili nasilnika s kraja sedamnaestog stole­ ća. stvarajući oko ra­ zuma filosofa. malo šenuli pameću. njihov nespokoj. i to u stvarnim životima čiji se tra­ govi još primećuju. nepodnošljiviji su od budala. i to baš u času ada se verovalo da je ona. i za ove je teško reći da li su luđaci. či­ je srce plamti za javno dobro. i ta suštinska tegoba — sve se to dosta često pre­ življavalo. ali koji su. jer sa nešto parica i sa pogrešnim puto­ kazima polaze od nekog nemogućeg načela i on­ da. ekonomista i protivekonomista. odvoji jedna ličnost kojoj je on oblikovao masku po sopstvenom bezumlju — ne­ ku vrstu dvojstva u kojem se klasicistički razum jednovremeno i prepoznaje i poništava. odnos. one su nešto malo više doli društve­ ni profil. neku vrstu bezazlene kari­ kature. Njihovo brbljanje. Ali zar bitno nije to što se jednim pokre­ tom veselog opraštanja pušta da na svetlost dana onovo iziđe ličnost bezumnika. tih ustrojstava. oko tih planova za reformu. ni s kak­ vim ljudima imaju posla. Isto kao za razvratnika.176 ISTORIJA LUDILA ganju za slikovitim one mogu da prođu kao nje­ govi potomci. na ža­ lost. to nejasno bunilo. Ni sam Mersje uopšte ne zna koji status da im dodeli: »Ima tako u Parizu veoma poštenih ljudi. odnosno koji su kratkovidi pa ne znaju ni u kom veku žive.

na one ljude u lancima koji su promicali gradovima ostavljajući za so­ bom brazdu zla. za naseobinu. dubok. Oni preuzimaju grb i značenje što su ih nosila ista ta mesta: »Pregolem gubavac za prestonicu! ime t 12 . on je lepra sa­ ma: »Grozan čir na političkom telu. postižući to da se u metafori groze rodi druga jedna panika. Ćak i väzduh toga mesta. predviđa se da će zrak uprljan zlom zaaditi stambene četvrti. velik. Ali sada je zemlja zatvaranja zadobila sopstvene moći.VELIKI STRAH 177 Strah i teskoba. Sredinom osamnaestog stoleća. a posle njih guta ga crna pomr­ čina. skorbutu se pripisuju uobražene zaraze. oživljavaju se sećanja na one dvokolice sa osuđenicima. ali koji je u su­ štini nadahnut jednim moralnim mitom. širi od domova prinudnog bo­ ravka. I velika slika srednjoveovnog užasa ponovo se nameće. koji se oseća na 400 hvati uokolo. Do nedavno se strahovalo. od zatvaranja. sada je ona postala rodna zemlja zla i od sada će još moći samo da se širi i po­ stigne da zavlada drugi jedan užas. govori vam da se bližite mestu nasilja. Strah koji se izražava medicinskim izrazima. nisu bili daleko: kao povratni udarac zatvaranju oni se ponovo jav­ ljaju. međutim. u nekoliko go­ dina. krajem osam­ naestog stoleća De Sad će još uvek biti opsednut strahom od onih koje naziva »crnim ljudima« i koji ga vrebaju. Ljude hvata strava od izvešnog prilično tajanstvenog zla koje se. a i dalje se strahuje. pričalo se. da ubrzo ugrozi i gradove. ali udvojeni. Govori se ο groznici tamnica. reklo bi se da je tokom vekova nove nastanjenike zahvatila zaraza. azilu uniženosti i nevo­ lja.« (32) Mnoga takva središta zatvaranja podig­ nuta su na istim onim mestima na koja su ne­ kada smeštani gubavci. naglo iskrsava izvestan strah. gnojav čir koji se ni zamisliti ne može a da se ne odvrati pogled. Dom prinudnog boravka nije više samo leprozorij po strani od gradova.

« Te ijute pare se potom dižu. Opip­ ljivi prenosnik te rednje jeste vazduh. Tada je zavladala neka vrsta neodređene slike »truljenja« koja se odnosi kako na kvarenje morala tako i na ra­ spad tela. pa naslutiti sveukupnost oprečnih značenja koja može da ponese zagađeni vazduh bolnica. Tako se u slikama upotpunjuje zamisao ο zarazi zla­truljenja. obavija nerazlučene moći nagrizanja i užasa. Ono ima sve odlike ko­ je se. oštre kao igle. pod čim se ne­ jasno razumeva da on nije u skladu sa čistoćom prirode te da je element prenošenja kužnosti. užasa i prezrenja . . zagađujući duše. moralne i medicin­ ske istovremeno. koju je. ujedinjeni. . pripisuju ki­ selini: njihove sićušne čestice. u samoj toj neodređenosti. . otprilike u isto ono vreme. pro­ diru u tela i srca isto onako lako kao nedelatne i trošne lužnate čestice. javlja u fantastičnom vidu. taj vazduh za koji se veli da je »pokvaren«. u herniji osamnaestog stoleća. zaraznu atmosferu. previru i. Vidimo kako nastaju i u svim se pravcima granaju teme ο jednom zl u. Ona je postala stecište svega onoga što je najgnusnije i najniže u društvu.178 ISTORIJA LUDILA Bisetr je reč koju niko ne može da izgovori bez ne znam ni ja koliko osećanja odvratnosti. ponovo se. na najveći užas javnosti. ujedno fizičkom i moralnom.« Ono zlo koje su ljudi pokušali da isključe. šire oko sebe. tamnica. čvrstina duše). Zlo najpre počinje da previre u prostorima obuhvaćenim zatvaranjem. . koju oni što su tu nastanjeni udišu i koja kao da se lepi za n j i h . domova prinudnog boravka. Do­ voljno je prisetiti se vrednosti. prognavši ga i zatvorivši. Ta atmosfe- . ši­ re u vazduhu i na kraju padaju po susedstvu. Smesa odmah provri oslo­ bađajući škodljive pare i nagrizajuće tečnosti: »Te odaje su samo jedno grozno mesto gde svi zloči­ ni. zlu koje. tim previranjem. i na kojoj se zasnivaju i odvratnost i sažaljenje što su ga ljudi osećali prema zatvore­ nima. tako da kažemo. pro­ žimajući tela. poprimio seoski zrak (zdravlje tela.

VELIKI STRAH 179 ra puna štetnih para ugrožava čitave gradove. No u nekim gradovima javila su se panična gibanja isto onako stvarna. on je prinuđen da prizna loše zdravstveno stanje u Bisetri. stvari zato ipak nisu doteräle tako daleko da se taj dom nesrećnika su­ rovo proglasi još jednim izvorom neizbežnih i 12* .« Izveštaj. no » . . i ο razvoju u književnosti. či­ je će stanovnike polako zahvatiti kužnost i tru­ ljenje. čak se govorilo ο nameri da se spale zgrade Bisetre. Parizom se raširila jedna zaraza: njen početak pripisuje se infekciji u Opštem* prihvatilištu. Zastupnik policije. pred uzrujanošću naroda. umiriti narod i skinuti krivicu sa Bisetre: »Glaso­ vi koji su počeli da se šire da u Bisetri hara jed­ na zarazna bolest koja bi mogla da zahvati i prestonicu nemaju nikakva osnova. dakle. u izveštaju se poriče da se on nalazi u samim zatvo­ renicima i u infekciji koja se širi iz njih. početak naprosto treba pripisati lošem vremenu usled ko­ jeg je ta boljka u prestonici postala endemična. Ovo nisu samo neka razmišljanja na po pu­ ta između morala i medicine. Valja voditi raču­ na. . Treba. pored više lekara-profesora. šalje istražnu komisiju u kojoj su. nesum­ njivo. Oni priznaju da u Bisetri vlada »groznica truleži« koja je u vezi sa rđavim kvalitetom vazduha. nije uspeo da potpuno stiša uznemirujuće glasove. ο patetičnom. sumnje nema. jer je nešto kasnije lekar Opšteg prihva­ tilišta sastavio drugi izveštaj gde ponavlja istu iz­ javu. simptomi koje je u Opštem prihvatilištu bilo mo­ guće posmatrati. Godine 1780. isto ona­ ko laka za datiranje kao velike krize užasa što su na mahove potresale srednji vek. dekan Fakulteta i lekar Opšteg prihva­ tilišta. »u skladu su sa prirodom godiš­ njeg doba i tačno se poklapaju sa bolestima opaženim u Parizu u isto to vreme«. možda i političkom iskorišćavanju tih nejasnih bojazni. Što se prvobitnog izvora bolesti tiče.

ali sada obeleženo imaginarnom oznakom bolesti ko­ ja mu pridaje svoje užasne moći. starodrevne pomet­ nje u vezi s leprom još jednom su iskrsle. i da bi jedna čestitija i veštija medicinska pažnja mogla da pre­ pozna bolest tamo gde su se. u prostorima zatvorenosti. stvari se nisu dogodi­ le u toj dobrohotnoj neutralnosti. Za mesto koje ludilo treba da zauzme u modernoj kulturi važno je. to što homo medicus nije u svet zatvaranja bio pozivan kao presuditelj koji bi delio ono što je zločin od onoga što ie ludilo. zlo od bolesti. koja je ključala među zidovima domova prinudnog boravka. bezumlje se približava bolesti i suo­ čava se s njom. udružujući se u paklenoj smesi »pokvarenosti« i »kužnosti«. pu­ tem jedne njoj svojstvene alhemije. Ti su svetovi najpre saobraćali preko fantazama stra­ ha. to je zato što je postojao strah. a ne u strogosti medi­ cinske misli. možda i presudno. Strah od čud­ novate hernije.jgQ ISTORIJA LUDILA mnogo žalosnijih jada no što su ova kojima je važno dati lek kako brz tako i delotvoran. stvorila se. već pre kao čuvar. ako je od njega traženo da posmatra. kažnjavali prestupi. izvesna mešavina užasa bezumlja i starih napasti koje je no­ sila bolest. Bezumlje je ponovo prisutno. u geografiji zla. U biti.« Krug je zatvoren: svi oni oblici bezumlja ko­ ji su. zauzeli mesto gube. a upra­ vo je snaga tih fantastičnih tema i bila prvi Či­ nilac stapanja sveta bezumlja i sveta medicine. da druge zaštiti od neodređenih opasnosti koje se isparavaju kroz zidove domova prinudnog boravka. sada su postali vidljiva guba te pružaju svoje ojedajuće rane pro­ miskuitetu ljudi. Mnogo pre no što je iskazan pro­ blem otkrivanja mere u kojoj je bezumno pato­ loško. U fantastičnom dakle. i koji su izgnani ponajdalje od društva. bez razlikovanja. Lako bi bilo pretpostaviti da je neko slobodno i plemenito ganuće rasplamsalo zanimanje za sudbinu zatvorenih. Iz velike daljine. strah od moći koje . Ako je lekaru upućen poziv.

jednom odlukom Držav­ nog saveta imenovana je komisija koja ima da se bavi »stupnjem poboljšanja koje je potrebno raz­ ličitim bolnicama u Francuskoj«. Godine 1776. okružena čistijim vazduhom: u ono vreme. otkriti nov razlog da se brani od njega. sva mesta prinudnog boravka moraju biti bolje izdvojena.V E L I K I STRAH JgJ su se tu stvarale i pretile da će se rasprostraniti. Natrulog. ili će. u stvari. Ono što se tradicionalno naziva »napredova­ nje« ludila ka sticanju medicinskog statusa bilo je. tela u raspada­ nju. Bolnica. ο provetravanju u bolnicama postoji posebna literatura koja izdaleka cilja na medicinski pro­ blem zaraze. Uskoro će Vjel (Viel) biti zadužen da iznova sagradi odeljenja u La Salpetrijer. pozitivizam će naći način da zahvati i bezumlje. ali tačnije pogađa teme moralnog saobraćanja. bolje rečeno. više ne­ go upotpunjavanju znanja. pokvarenih isparenja. Počinje da se razmišlja ο azilu ko­ ji će. Bezumlje se suočilo sa medicinskom misli baš zahvaljujući tom slikovnom oživljavanju. sprečiti bolesti i zla da ne zagađuju vazduh i da svoju zarazu ne šire po atmosferi gradova. stišati sva ta vrenja. U nerazlučivoj mešavini moralnih i fizič­ kih zaraza (33) i zahvaljujući onoj simbolici Nečistog koja je u osamnaestom stoleću bila tako poznata. uz potpuno očuvanje svojih suštinskih funk- . Posredi je nji­ hovo preustrojavanje kroz pročišćenje. Lekar je stigao kada je imaginarni preokret već izvršen i zlo poprimilo nejasne vidove Uskislog. Za sada uopšte nije reč ο tome da se ukinu domovi prinudnog boravka. Velikom pokretu reforme koja će se izvršiti drugom polo­ vinom osamnaestog stoleća tu je prapočetak sam: obuzdati kužnost tako što će se uništiti nečistote i pare. u sećanje ljudi vratile su se veoma stare slike. popravilište. Paradoksalno u povrat­ ku tog fantastičnog života koji se meša sa savremenim slikama bolesti. omogućeno tek jednim čudnim preo­ kretom. već da se oni neutrališu kao mogući uzroci novog zla.

u dosluhu sa medicinom.ISTORIJA LUDILA cija. ali isuviše slabo zapte domovi pri­ nudnog boravka. Upravo će ο takvom. Rečju. Ljudi nalaze zadovolj­ stvo u tome da tamošnje noći ispune nedostup­ nim uživanjima. stoga. i da oslobodi fantazme iz njih. opčinjavaju maštu i želje. u čoveku postoji nešto što počinje da sanja ο tome da ih doživi. u tamošnjim mračnim.« To su snovi putem kojih moral. ο istini azil a ponovo uspostavl jenog kao kavez. tamošnji iskvareni i izjedeni li­ kovi postaju lica pohote. predelima rađaju se oblici — boli i naslada — ko­ ji ponavljaju Hijeronimusa Boša i njegove mahni­ te vrtove. razborito je. isto tako. neodoljivom privlačnošću. da im se primakne ba­ rem. sačinja­ vaju skloništa isto toliko korisna koliko i neop­ hodna . Iste te opasnosti. azilu u kojem će bezumlje biti potpuno savladano i po­ nuđeno kao prizor. a da pri tom ne ugrožava posmatrače. on smera da od toga načini pedagoško oruđe — prizor koji će apsolutno pokazivati loše strane nemoralnosti: »Ti čuvani azili. biti tako ustrojen da će zlo moći u njemu da životari a da se nikada ne širi dalje. Užas koji sa­ da okružuje tvrđave zatvaranja pleni. u jednom delcu posvećenom Narodnoj do­ brobiti. u kojem će ono imati svu moć primera a neće predstavljati nikakvu opasnost zaraze. U njima se odavno šapuću tajne koje . Izgled tih sumornih mesta i tamo za­ tvorenih krivaca sračunat je na to da zadrži odveć razuzdanu omladinu da ne skrene u takva dela za svaku osudu. . da očevi i maj­ ke na vreme upoznaju svoju decu sa tim užasnim i odvratnim mestima. u isto vreme. tim mestima gde stid i sramota ukroćuju zločin. pokušava da se odbrani od opasnosti što ih sadrže. »sterilisanom« — ako se može upotrebiti ovaj anahronični izraz — zatvara­ nju opat Demonso (Desmonceaux) razmišljati još i 1789... gde čovek unižen u svo­ joj biti često zanavek gubi prava što ih je bio stekao u društvu. Moral sanja ο tome da ih odagna. .

da dolaze ex hoc obscceno sacrario cooperti stupri suis alienisque. oživeće u oda­ jama Popravilišta. Preuzeće ih.. više nesmotrenih negoli grešnih.. Kažu nam da niz zatvorenika simitimi feminis mores stuprati et constupratores. u La Salpetrijere. ili sumrak što okružuje La Quinta del Sordo. uspomenu na one likove Starih žena i Mladih žena koje s kolena na koleno prenose iste tajne i ista uživanja: »U Popravilištu. Reklo bi se da su utvrde zatva­ ranja pridodale svojoj društvenoj ulozi podvajarija i očišćenja i jednu sasvim suprotnu kulturnu . i uvek to brkanje uzrasta. To što je klasicizam utamničio nije bilo samo neko apstraktno bezumlje u kojem su se mešali lu­ đaci i raskalašnici. i obviti mut­ nim svetlom.« (34) A La Rošfukp-Lijankur (La Rochefoucauld-Liancourt). ponet velikim strahom što ga sada izaziva zatva­ ranje. U jednom trenutku nemilosredna svetlost De Sadovog dela preseći će ih i postaviti u strogu geometriju želje. jedan usnuli svet čudovišta za koja se verovalo da ih je pro­ gutala ona noć Hijeronimusa Boša. pak. bolesnici i zločinci. izgubljenih za svaki stid i gotovih da poči­ ne svakovrsne zločine. Ludnica. očigledno. pa i javno izvode u zajed­ ničkoj odaji tamnice.« Još dugo će takve tlapnje uporno bludeti kasnim večerima osamnae­ stog stoleća. koje je glavno mesto kažnjavanja u Do­ mu. bilo je u vreme naše posete četrdeset sedam devojaka.VELIKI STRAH 183 su se izvukle iz zamka iz Sto dvadeset dana Sodome: »Tamo se najgnusnija nasilja vrše nad samom ličnošću zatvorenika. Kako su im slična lica Dispa­ rates! Iznova iskrsava jedan imaginarni predeo. uvek to odvratno mešanje lakih mladih devojaka sa okorelim ženetinama koje ih mogu naučiti samo umeću najrazuzdanije pokvarenosti. većinom veoma mladih. porok za koji nam pristoj­ nost modernog vremena ne dopušta da ga imenu­ jemo. kažu nam da se izvesni po­ roci često. već isto ta­ ko i basnoslovna zaliha maštenog. koji ih je jed­ nom bio iskazao.

ludilo želje. pri sa­ mom kraju klasicizma. surovosti i žudnje za patnjom. uvrede i po­ niženja. Ali slike koje se oslobađaju krajem osamnae­ stog stoleća nisu u svemu istovetne slikama koje je sedamnaesto stoleće pokušavalo da izbriše. uzimala i renesansa. U času kada su. on je krupna kulturna pojava koja se javila baš pri kra­ ju osamnaestog stoleća. Veliki kosmički sukob sa Čijih je preo­ kreta. Ne­ što se. U tom poništenom vremenu Bro­ ken* se pridružuje Luđoj Greti u istom imaginar­ nom predelu. i umesto da pogledu pokažu iz­ nenadno prisustvo nerazumnog. . i koja sačinjava jedno od najvećih preobraćanja zapadnjačke imaginacije: bezumlje je postalo bunilo srca. Zatvaranje je omogućilo. Proradile su kao veliko sećanje. že­ lju. Sadizam nije naziv konačno dat jednom činjenju starom koliko i Eros.|g4 ISTORIJA LUDILA funkciju. one su se uselile u srca. te su se one odvojile od tog tajnog sveta odakle ih je. ne­ razumni razgovor ljubavi i smrti u bezgraničnom nagađanju prohteva. vrhovne vlasti i ropstva. očuvale one zabranjene likove što su ne­ taknuti mogli da se prenesu iz šesnaestog u de­ vetnaesto stoleće. Pojava sadizma smešta se u * Vrh planinskog venca Hak. one dopuštaju da izbije čudnovata protivrečnost čovekovih prohteva: saučesništvo želje i ubistva. u petnaestom i šesnaestom stoleću. dogodilo. u dubini su te tvrđave održavale slike u kojima su se razum i bezumlje brkali i mešali. velikoj legendi Maršala de Rea (Rais).). mesto majskih sastanaka veStica iz cete Nemačke (prev. na površini društva. pošto ih je podigao novi klasici­ stički poredak one su. pomerao se sve dok. u tami. zadugo utonulo u muk. prizvalo to odolevanje imaginarnog. protiv njega i protiv vre­ mena. i Noarsej. kopre­ nu skinuo Bezumnik. delile razum od bezumlja. one su u sehci zadržavale jednu imaginarnu moć za koju se moglo verovati da je proterana. nije postao dijalektika bez posredništva srca. maštu ljudi. posle srednjega veka.

rođen iz zatvorenosti. i svest da je čovek. krajem osamnaestog stoleća. kao pojedinačna pojava koja nosi ime jednog čoveka. oslanjajući se jedan ο drugi. savremenica dela De Sadovog. strah od ludila raste naporedo sa užasom pred bezumljem: samim tim ta dva oblika napa­ sti. Iskustvo bezumlja koje je upravljalo svim postupcima zatvaranja obavijalo je. Samo­ stana. likove što su bili poznati krajem srednjega veka.VELIKI STRAH 185 trenutak kada se bezumlje. na put odstupanja kojim je stiglo gotovo dotle da izgubi ono što je najosobenije u njemu. ne prestaju da se uzajamno pojačavaju. ponovo javlja. u tom pogle­ du. u svakom slučaju. čujemo kako se umnožavaju pritužbe na haranje ludila. puštajući ludilo da tako reći iščezne. Već su nam poznati nemir što ga rađaju »bolesti živaca«. ne više kao lik sveta. A u času kada prisustvu­ jemo oslobađanju uobraženih sila koje prate be­ zumlje. koji tako sačinjavaju nešto poput prirodnog staništa bezumlja. Nije slu­ čajno ni to što se svekolika fantastična književ­ nost ludila i užasa. Ali u nespokoju druge polovine osamnaestog stoleća. Zar čitavo to naglo preobraćanje zapadnjač­ kog sećanja. svest ο ludilu i svest ο bezumlju još se nikako nisu odvojile jedna od druge. svest ο ludilu. izobli­ čene i obogaćene novim smislom. sa mo­ gućnošću koja mu je data da iznova nađe. već kao govor i želja. nije omogu­ ćeno održavanjem i bdenjem maštenog na samim onim mestima na kojima je bezumlje bilo svede­ no na muk? U doba klasicizma. Ćelije. utamničeno već više od sto godina i ućutkano. Podzemnog. na povlašćen način smešta na glavna mesta zatva­ ranja. I nije slučaj­ no što je sadizam. nedoplovivog Ostrva. i u zatvorenosti. što . što celim De Sadovim delom up­ ravljaju slike Tvrđave. odvlačeći ga.

i dok povratak bezum­ lja poprima izgled neprekinutog ponavljanja ko­ je se nadovezuje sämo na sebe s onu stranu vre­ mena. bilo je manje koje­ kakvih boleština. bile su mnogo ma­ nje česte no što su to danas. zato što su se uzroci ko­ ji poglavito dovode do bolesti živaca. Ova svest. veoma blizak R usoovom uticaju. iskazuje se na veoma osoben način. snažniji i rede su poboljevali. i to iz dva razloga: prvo.Igg ISTORIJA LUDILA je savršeniji. od nastanka medicine. .. u svakom trenutku. zato što su ljudi nekada bili.. Još je Rolen ustanovio da »su se te bolesti. Mate (Matthey). od pre izvesnog vremena namnožili više od ostalih glavnih uzroka bolesti. Kako stoleće odmiče. neki ne­ očekivani događaj. tren jedan dovoljan je da se ta vajna mudrost. složenije.« Opasnost od ludila ponovo se svr­ stava u prešnosti stoleća. ο nepostojanosti razuma koji ludilo može da ošte­ ti. čak proredili. Ne oklevam da ustvrdim da ako su bolesti živaca nekada i bile naj rede. to i sve slabiji. izgleda. a upozorenja po­ staju sve ozbiljnija. u neku vrstu medicin­ ske dogme: bolesti živaca » . . U Tisoovo vreme. tako se i briga nameće sve više. taj opšti utisak prera­ stao je u čvrsto uverenje. koja je u šesnaestom stoleću bila onako živa. od samog po- . tegobnije i teže za le­ čenje«. dotle moderno doba. međutim. upozorava sve ljude od razuma na opa­ snost: »Ne uznosite se. postale opasnije. i to nepopravimo. uopšte uzev. ljudi prosvećeni i mudri. danas su one najučestalije. namnožile.« Uskoro će se ponovo steći svest. lekar iz Ženeve. jedno iznenadno i živo uzbu­ đenje duše odjednom će u besomučnika i idiota pretvoriti najrazumnijeg čoveka i čoveka najuzvišenijeg duha. od kojih su se neki... nasuprot tome. Opsednutost bezumljem veoma je afektivna i gotovo potpuno zahvaćena pokretom uskr­ snuća slika. kojom se toliko dičite. U odnosu na ovo nasleđe strah od ludila mnogo je slobodniji. pomuti i nestane. drugo. na ne­ ki način raščlanjuje svest ο l udil u i.

u onom odstupanju prirode od sopstvene uravnoteženosti i prave mere (blaga podneblja stvara priroda. Ludilo i sloboda.V E L I K I STRAH Jg7 četka. Upravo od toga dana. na kraju osamnaestog stoleća. nasuprot tome. probrana hrana. Sve se više okrećemo pri­ vrednom i političkom objašnjenju. u pravom smislu reči. polazište jednog presudnog pokreta: po­ kreta kojim će iskustvo bezumlja. a takođe i stal­ na tema književnosti. — nesreća. život u dokolici i lenčarenju ka­ kav vodi najbogatije društvo. prekomefne vrućine ili hladnoće — sredina). jer ako je u osamnaestom stoleću sreća. po vrsti. na sve precizniji način. nađe mesto u prirodnom i istorijskom razvoju. Za nesrećom se najpre traga u klimat­ skoj nepogodnosti. naprotiv. druga se. to je bio medicinski podatak. sa Helderlinom. Monteskje je protivstavljao rimsko samoubistvo. mora pripadati drugoj ne­ koj vrsti. razvija po hronici jedne povesti (35). Nervalom i Ničeom. željen ishod jednog smišljenog vaspitanja. — Za neke oblike melanholije dugo se smatralo da su osobeni za Engle­ ze. po kojem se . na vreme bezumlja i na vreme ludila uticaće suprotne stru­ je: jedna je — bezuslovan povratak i apsolutno uranjanje. delo priro­ de i razuma. Ali to nije dovoljno objaš­ njenje za englesku bolest. i en­ glesko samoubistvo. istorijski i društve­ ni okvir. leže u korenu tih živčanih poremećaja. 1. još je Čejn mislio da bogatstvo. smešta ga u vremenski. koje u stvari valja smatrati bolešću. oni se ubijaju u samom okrilju sreće«. U tome se upravo i ogleda uloga sredine. ili bar ono što bez raz­ loga uskraćuje sreću. U raskoraku između svesti ο bezum ju l i svesti ο l udil u nal azi se. moralno i političko držanje. nedaća sveta — a upoz­ navanje će. pošto se »Englezi ubijaju a da se ne mo­ že zamisliti nikakav razlog koji ih nagoni na to. nastaviti da se sve više uspi­ nje ka počecima vremena — čime ludilo postaje. obilje u kojem uživa­ ju svi stanovnici. težiti da ludilu.

tiraniše više no ma gde drugde: je­ dino bogate devojke nalaze muža. uostalom. i svepri­ sutnog bogatstva. takođe. svakom pojedincu dopuš­ teno je da propoveda svakome ko hoće da ga slu­ ša«. napraviti sintezu. Isti raz­ log ide na ruku raspusništvu. iz nov­ čanih razloga. » . napredak. a ne sloboda čoveka. javljaju kao odred­ nice ludila. Sloboda svesti nosi više opasno­ sti od autoriteta i despotizma. Isto tako i opasnost od svađa. Ludilo.« Toliko slobode ne do­ pušta. duha.« Ova je sloboda. politici. . svakome je dopušteno da stvori stranku. a ovo čoveka čini sklonim ludilu. lako dovodi do zavidljivosti a u pomoć pritiču i druge sposobnosti. Javljaju se opasnosti od neodlučnosti. nauci. »Verska osećanja . ali valja očekivati da će se na­ ići i na suprotstavljanje. ustanove. samo je cena slobode koja u njoj vlada. Početkom devetnaestog stoleća Spurzheim će od svih takvih analiza.188 ISTORIJA LUDILA bogatstvo. u religiji. ni da se zagospodari vremenom: svako je prepušten sopstvenoj neizvesnosti. . a suprotnost pobuđuje osećanja. srž trgovine. od kolebljivosti duše. duh vazda obuzet spekulisanjem neprestano uzburkavaju strah i nada. bujaju bez ograničenja. . a pošto čuju toliko različitih mišljenja. u jednom od poslednjih njima posvećenih spisa. Samoživost. u Engleskoj »češće no ma gde drugde«. Porodica. . pristrasnosti duha: »Svaka stvar nailazi na suprot­ nost. a dr­ žava ostavlja svakoga njegovim kolebanjima: »En­ glezi su trgovački narod. srca. »du­ hovi bivaju uznemireni jer tragaju za istinom«. i u svemu. finansijskih udruživanja. ostale su spale na druge načine zadovoljavanja koji im uni­ štavaju telo i remete ispoljavanja duše. veoma daleko od istin­ ske prirodne slobode: ona je sa svih strana ogra­ ničena i pritisnuta zahtevima koji su u suprotno­ sti sa najopravdanijim željama ljudi: to je slobo­ da koristoljublja.« Trgovačka sloboda se tako po­ javljuje kao element u kojem mišljenje nikad ne . strasti. od pažnje koja ne zna na čemu da se zadrži. saveza.

U času kada piše Spurzheim — u jeku Sve­ te alijanse. u kojem se ono što je neposredno — nužno pretvara u protivrečnost. između čoveka i jedne prirode u kojoj bi on našao svoju istinu. 2. dovode do zapanjuju­ ćih prevrata u slabim duhovima. u kojem vreme izmiče vlasti i izvesnosti godišnjih doba. sloboda trgovačkog staleža jeste »sredina«: i up­ ravo u toj meri on i jeste element koji određuje ludilo. suština takve jedne analize nije u kritikovanju slobode. Enciklopedija (L'Encyclopedie) ne propušta da navede i ovakve slučajeve: »Prejaka osećanja što ih pobuđuju ne­ ki odveć revnosni propovednici.VELIKI STRAH 189 može da stigne do istine. i sreće jednog sve­ ta u kojem bi se on prepoznavao. Previše moralne strogosti. Između čoveka.« Ali za nas. pojačava ih i umnožava. prekomerni strah što ga izazivaju muke kojima naša vera preti pre­ kršiteljima njenih zakona. — Religiozna uverenja pripremaju neku vrstu predela slika. previše uznemirenosti za spas i budući život — eto šta je često dovolj­ no da otera čoveka u melanholiju. Odavno su se lekari pribojavali posledica prevelike odanosti ili odveć predanog verovanja. U bolnici u Montelimaru videli smo više žena koje su napade ma- . sloboda — daleko od toga da omogući čoveku da ponovo poseduje sebe samog — ne prestaje da ga odvlači sve dalje od njegove suštine i njegovog sveta. religija i vreme. usred obnavljanja autoritarnih monar­ hija — slobodarstvu se lako pripisuju svi grehovi ludila sveta: »Čudno je videti da najveća želja čovekova — njegova lična sloboda. već u samom korišćenju pojma koji za Spurzheima označava ne-prirodnu sredinu koja ide na ruku psihološkim i fiziološkim mehanizmima ludila. Ukratko. u kojem zakoni koristoljublja lišavaju čo­ veka njegovih želja. sa neobrtivo unutrašnje strane strasti i neis­ punjene želje. ona ga opči­ njava sa apsolutno spoljašnje strane drugih i nov­ ca. Ludilo. ima i loše stra­ ne. varavu sredinu koja pogoduje svakojakim tlapnjama i bu­ nilima.

. preporučujući.. Ov­ de se religija još ne razmatra kao element pre­ nošenja zablude. Ali ovde je i dalje posredi više kritika negoli po­ zitivna analiza: na religiozni predmet ili temu sumnja se da bunilo ili halucinaciju izazivaju'delirantnim ili halucinatornim karakterom koji im se pridaje. govorile su samo ο očaju. a jedna od tih žena ni­ pošto nije htela da uzme neki lek. posećivanjem bolesnih i siromašnih. koja mu je obuzimala duh i davala mu sigurnost da je njegova krivica iskupljena. kalendarskim pro­ slavama«. Pinel govori ο slučaju jedne nedavno izlečene luđakinje koju je »neka pobožna knji­ g a . Vreme je tako bilo ispunjeno organizovanom srećom u kojoj nije bilo mesta nikakvoj dokolici ni pustim strastima. dosadi.« Pinel se slaže sa tim prosvećenim lekarima — zabranjujući da se »melanholičnima zbog pobožnosti« daju verske knjige. uobražavajući da je u paklu i da ništa ne može da ugasi vatru za koju je smatrala da je sažiže. podsetila na to da svaka osoba ima anđela čuvara. ona je verovala da je okružena anđeoskim zborom te je tvrdila da čuje nebesku muziku i da doživljava objavljenja«. .190 ISTORIJA LUDILA nije i melanholije dobile posle misionarskih pro­ povedi održanih u gradu. istorijski izvedenih analiza u kojima se religija pojavljivala kao sredina zadovoljavanja ili gušenja strasti. osveti. često materijalnoj kazni. kazni itd. Ali još pre Pinela bilo je mnogo strožih. A ako bi čovek osetio krivicu? Pod­ vrgavali bi ga istinskoj. Godine 1781. hodočašćima. od naredne noći. gađenju nad živo­ tom. A kada je ispo- . nasilno izdvajanje »bogomoljaca koji veruju da su nadahnuti i nepre­ stano teže da od drugih načine novoobraćenike«. čak. verskim radnjama. one su neprestano bile pod utiskom koji su na njih ostavile slike što su im nepromišljeno prikazane. jedan nemački pisac nazivao je srećnima ona davna vremena kada su sveštenici imali neprikosnovenu vlast: tada doko­ lica nije postojala: svaki je trenutak bio obeležen »obredima.

samo postojanost verske sredine može da omogući čoveku da u prekomernom bu­ nilu krivice izbegne ludilo.« Posvećeni ka­ rakter sveštenika. religija organizuje ceo život čovekov oko trenutka ispunjenja. Ako je napredak nauke i raspršio za­ bludu.V E L I K I STRAH 191 vednik nailazio na one »hipohondrične pokajnike koji prečesto dolaze da se ispovedaju«. konačno. Ludilo. davao je svakom nje­ govom nalogu neprikosnoveni značaj i niko nije ni pomišljao na to da mu se ne povinuje. u moderno doba. religija je posredništvo izme­ đu čoveka i krivice. njegova je posledica i to što je rasprostra- . ispraznu sredinu dokolice i grize savesti. Ali čim je. lagano i tegobno kretanje pešice. religija je oko sadašnjice stvorila jedan oreol privremeno­ sti.. čovek ne upada u ispraznu dokolicu svojih strasti pre prestupa. civilizacija i osetljivost. 3. re­ ligija popusti uzde a održi se u idealnim oblicima grize savesti. ludilo mo­ že slobodno da se razvija. u kojoj strasti prepuštaju vreme nehaju i ponavljanju.« Za Moehsena. kao poko­ ru im je određivao ili neku tešku kaznu koja je »razređivala njihovu pregustu krv«. onda ona vodi pravo u ludilo. odsustvovanje od kuće. usled hirova bolesnika lekaru je sve to obično uskra­ ćeno. civilizacija stvara sredinu povoljnu za raz­ voj ludila. u K o j o j . druženje sa ostalim hodočasnicima. i uzaludno ponavljanje prekora posle učinjenog pre­ stupa. idealizovana. na kraju. dužina puta. ili duga hodo­ čašća: »Promena vazduha. nasuprot tome. sre­ dinu u kojoj je čovekovo srce prepušteno sopstvenom nespokoju. udaljavanje od predmeta koji su ih sputavali. dejstvovali su na njih više nego udobna putovanja. ona doista poništava krivicu izvršujući kaznu. između čoveka i kazne: pod vidom autoritarne sinteze. Ta drevna religija srećnih vremena bila je neprestana svetkovina sadašnjice. — Uopšte uzev. koja u naše vreme zameniuju hodočašća. duhovnog mučenja.. Vršeći verske obrede i ispunjavajući verske zahteve. ako.

ono dobro zdravlje u kojem uživaju do poodmakle starosti. ta neprestana uzDurkanost duha bez vežbanja tela. gde je čovek u opasnosti da izgubi telesno blagostanje u kojem še normalno uspo­ stavlja njegov odnos sa svetom. Što je neka nauka apstraktnija i složenija. izaziva jedino neku vrstu fiziološkog blagosta­ nja: »Nauke čije predmete naša čula lako opaža­ ju. znanje prešlobodno prema neposrednom. Tako znanje oko osetnog stvara jednu sredinu apstrakt­ nih odnosa. izaziva napetost jedi­ no u mozgu. pa i maniju. u radnika otvrd­ njuju mišice i tkiva ruku. apstraktna razmišljanja. što poremećuje celo telo: nauke »o stvarima čije je odnose teško shvatiti zato što su nepristupačni našim čulima ili zato što nas ti od­ već složeni odnosi prinuđuju da uložimo velik na­ por u njihovo proučavanje. mogu imati najpogubnije posledice..« Nasuprot tome. koje duši prikazuju odnose koji su usled svo­ je skladnosti prijatni.192 ISTORIJA LUDILA nio sklonost. Sredina znanja raste brže ne­ go znanja sama. Znanje koje je još uvek blisko onome najneposrednijem u ču­ lima i koje. . Znanja se nesum­ njivo umnožavaju. Da li je sigurno da danas ima više mudraca? Bar jed­ no je izvesno. zahteva jed­ va nešto rada unutrašnjeg čula i moždanih orga­ na. to je veća i opasnost da će ona dovesti do ludila.. po Presavenu (Pressavin). što im daje onu telesnu snagu. ali i cena im je sve veća. Tiso objašnjava da u ljud­ skom telu najpre jačaju i otvrdnjuju oni delovi ko­ ji su podvrgnuti čestom radu. a to je da »ima više ljudi koji su oštećeni mudrošću«. stvaraju u čitavoj telesnoj mašini laganu aktivnost koja pogoduje svim funkcijama tela. za učenje. »u ljudi od pera otvrdnjuje mozak. oni često postaju nesposobni da pove­ zu misli« — i eto ih viđenih da polude. život u rad­ noj sobi. za dušu predstavljaju jednu vežbu koja veoma zamara unutrašnje čulo usled odveć dugog napinjanja tog organa«. znanje odveć si­ romašno takvim osetoim odnosima.

suze koje se liju na pred­ stavama naših modernih tragedija najmanje su nevolje koje iz toga mogu proizići«. tre­ nutni gubitak razuma. škodljiva isparenja što ih je privukla toplo ta sunca. naročito žene vole te predstave »koje ih raspaljuju i zanose«. svi zahtevi društvenog života. da njihova sopstvena osećanja od toga bivaju potpuno uzburkana i po­ metena. u pravom smislu re­ ci. a žena još više od muškarca. on odvaja dušu od sve13 . svekolike osetljivosti. već se dižu u zrak. odvaja ga i sama osetljivost: osetljivost kojom više ne upravljaju kretanja prirode. jedino daje još veći sjaj žestokim i opasnim osećanjima koja oni žele da pobude u svojim čitateljkama: »Prvih stoleća francuske uglađenosti i otmenosti. no nji­ ma sve kao da je bezosećajno i beživotno. kratkotrajno. niko to nije isko­ ristio. Romani sači­ njavaju jednu još izveštačeniju sredinu. to je čas koji je lepota odabrala za ustajanje. njiho­ va je duša »tako jako potresena da u njihovim živcima stvara komešanje. sve umeće kojim se služe da bi podražavali istinu. manje savršen duh žena zadovoljavao se pojavama i zbivanjima kako čudesnim tako i neverovatnim. gde se gaje obma­ ne.VELIKI STRAH 193 Ali čoveka od osetnog ne odvaja jedino nau­ ka. najlepši časovi dana protekli su. još štetniju po poremećenu osetljivost. Moderan čo­ vek. Pare. ali i tako čudesna osećanja. ali koje obično ostavlja teške posledice. gde se veštački izazivaju zaludne strasti i po dušu najpogubnija potresanja. sada one hoće verovatne pojave.« Ova neurednost čula nastavlja se u pozorištu. najčistiji vazduh se razišao. već i sama uverljivost koju moderni pisci pokušavaju da postig­ nu. već sve na­ vike. istini za volju. jer one hoće da nađu nešto čega u prirodi nema.« Roman stvara sredinu izopačenosti. one tada u svemu što ih okružuje teže da učine stvarnim čudesa kojima su ushićene. napravio je noć od dana i dan od noći: »Trenutak kada naše žene u Parizu ustaju tek izdaleka tapka za onim koji je obeležila priroda.

na svoj svet. osamnaesto stoleće obrazuje oko svoje svesti ο ludilu i njegovom pretećem rastu nov poredak pojmova. u dvadesetoj mora postati žena koju spopadaju lutke. ono je moguće usled svega onoga što je. sa vremenom. a animalnost za koju se smatralo da iz njega vreba nije ga. možda je od svih uzroka koji su škodili zdravlju žena glavni bio beskonačno množenje ro­ mana u poslednjih sto godina. sa bližnjim. U drugoj polovini osamnaestog stoleća. a ne dob­ ra dojilja. da bi je odvukao u jedan izmišljen svet osećanja ko­ ja su tim žešća što su nestvarna. U predelu bezumlja. ali između kojih se u devetnaestom stoleću. obrazuju »otuđenost« lekara i »otu­ đenost« filosofa — dveju figura sa kojima se čovekova istina svakako menja.I STORIJA LUDILA ga što je u osetnom neposredno i prirodno. u životu i razvoju čovekovom. prekid sa neposrednim. ludilo je skrivalo mutan moralni smisao i poreklo. u kojem počinje da se na­ slućuje istorija i u kojem se. izgu­ bio svaki trag sličnosti. i manje regulisana blagim zakonima prirode: »Postojanje tako velikog broja pisaca stvara najezdu čitalaca. na sve ono što mu se nudi u neposrednosti prirode. u mutnom počet­ nom srodstvu. a du­ gotrajno čitanje dovodi do vaskolikih živčanih bo­ lesti. lu­ dilo se više neće videti u onome što čoveka pri­ bližava vajkadašnjem padu ili neodređeno prisut­ noj animalnosti. ubrzo posle Hegela. činila bezazlenijim. naprotiv.. ludilo postaje mo­ guće u toj sredini u kojoj se kvare čovekovi od­ nosi sa osetnim. začudo. . kamo ga je smestilo sedamnaesto stoleće.« Polako. ono se postavlja na ona odstojanja koja čovek zauzima u odnosu na se­ be samog. Ono više ne spada u poredak prirode niti pada. i na način još uvek veoma nepovezan.. Devojčica koja u desetoj godini čita umesto da trči. njegova ga je tajna ve­ zivala uz greh. već u jedan novi poredak.

Kanu. 13* . počet­ kom devetnaestog stoleća. malo je tamnica u kojima se ne nailazi na mahnite lu­ đake. u Nemačkoj. nastavlja: »Štaviše. više od pola stoleća. neprestano i bučno tvrdi da je ono prvo izbavilo luđaka iz te njegove nesrećne pomešanosti sa osuđenicima. Kakvo čudovišno spajanje! Mirne umobol­ nike teže zlostavljaju no zlotvore. nema istoričara koji. poput političkih zatvorenika. kojih je još bilo u Poatjeu. do kojih nikada ne dopire pogled čoveČanstva«. u En­ gleskoj delaju Tjukovi. Amijenu.« A Eskirol (Esquirol). ti nesrećnici vezani su po ćelijama uz zlo­ čince. Doba pozitivizma. sa svih strana. navodeći tvrđavu A (Hä) u Bordou. uvek istom porivu negodovanja. »Bisetre«. da je razdvojilo nevi­ nost bezumlja od krivice zločina. u podzemlje. posle Vagnica (Wagnitza). ista sablažnjenost.« Celo stoleće odjekuje istim glasovima. »Zamak« u Anžeu. kaznene domove u Tuluzi i Renu.SEDMO POGLAVLJE NOVO RAZDVAJANJE Nema psihijatra. isto kreposno neodobravanje: »Ni pocrveneli nisu kada su strpali umobolne u tamni­ ce. koji su postali povesničari i branitelji svog pradedovskog dela. Raji (Reil) rida nad tim jadnicima »bačenim. u ćelije. ne podleže jednom.

pre Rajla. pa ipak — tu obi­ tava čovek koji se odlikuje obdarenostima i vrli­ nama. vežbanje i pažnja koje im je briž­ ljivo prepisao imali. . s namerom da im razva­ li kapije. povišenijim glasom. s pokoljenja na pokoljenje. Zatvorenici za koje je otkrio da su po­ mračena u m a . ekonomi. behu poslati u domove u koji­ ma su društvo. » . uz svu moguću patetiku? Zar su Eskirol. verovatno je samo najvidljiviji učinak. tu spada onaj starešina Sirotišta u Senliju koji je preklinjao namesnika policije da uda­ lji više zatvorenika i da ih utamniči u neku tvr­ đavu. . govorio je Frank: »Oni koji su posetili azile umobolnika u Nemačkoj sa užasom se sećaju onoga što su videli. pa do Revolucije. dvadeset pet godina pre Pinelovih povika. . čak i od onih za koje bi se verovalo da su najravnodušniji. neprestano se gunđalo u znak upornog negodovanja. Zar treba podsećati na Malzerba (Malesherbes) koji je. Zar osamnaesto stoleće nije tiho go­ vorilo i neumorno ponavljalo ono što je devet­ naesto iskazalo bučno. iz godine u godinu. ο kojoj smo već govorili. posetio državne tamnice. . tu se čuju samo krici beznađa. . uvek tražili a kadikad i dobijali istu stvar: razdvajanje luđaka od kažnjenika. nego pokazati da je to tvrđenje neosnovano. govorio je on. da ih iscele«? Još ranije istoga stoleća. i nešto tiše. Ćovek se zgrozi kada uđe u te azile nesreće i patnje. celog osamnaestog stoleća. pre Pinela. pono­ vili ono što je godinama bila obična stvar u prak­ si azila? Lagana seoba luđaka. međutim. od 1720. i Tjukovi zaista učinili ne­ što drugo osim što su. nadzornici koji su. i Raji. govorili su svi oni pravnici. možda najzainteresovaniji da se zadrži takva zbrka. bio je Tenon.196 I S T O R U A LUDILA Ništa lakše. bio je La Rošfuko. a pre njih. Već godinama su se čula ista negodovanja. tu spada onaj nadzornik Kaznenog doma u Brunsviku koji traži — a tek je 1713-ta — da se luđaci ne mešaju sa zatvorenima koji rade u ra­ dionicama.« Pre Eskirola.

bilo je neophod­ no istaći je da bi se shvatilo kako se svest ο lu­ dilu preobražavala u osamnaestom stoleću. one imaju isti smisao: u radionicama. Za Eskirola. nisu u suštini imala istu vrednost. po­ kreta koji bi je malo-pomalo približio ljudskoj stvarnosti luđaka. No već se može predosetiti da ista negodovanja. poslušajmo šta se govori u toj polutišini. kao i dvo­ jica ili trojica ostalih kojima bi bolje bilo u ne­ koj tvrđavi. Koje argumente navodi starešina iz Senlija kada traži da se izvesni njegovi kažnjenici udalje od luđaka? »On zaslužuje milost. tokom celog osamnaestog stoleća ističe se kako zatvorenici zaslužuju bolju sudbinu od one koja ih trpa u istu vreću sa bezumnima. iz veka u vek. i u isti mah veštačkog pro­ stora zatvora. Ona se nije razvila u okviru nekog humanitarnog. upravo su neprimetna pomeranja u njenim sklopovima ili povremene žestoke krize malo-pomalo obrazovali onu svest ο l udil u koja . gde ih drže vezane. zbog šestorice ostalih koji su ludi i koji ih danonoćno kinje. Što se tiče žalbi nadzornika iz Brunsvika. Ako se polako promenila.« A namesnik policije ta­ ko će dobro shvatiti smisao ove rečenice da će zatvorenici ο kojima je reč biti pušteni na slo­ bodu. Pa ipak. vernom onome što ludilo možda ima da kaže ο sebi samom. za starešinu iz Senlija — to što su luđaci. bezumnici svojim kricima i poremećenošću smetaju. sablažnjivo je to što su svi osuđenici — sa­ mo osuđenici. u krajnjoj liniji. Počet­ kom devetnaestog stoleća ljudi se zgražaju nad tim što se sa luđacima ne postupa bolje no sa krivičnim osuđenicima ili sa političkim zatvore­ nicima. njegovom najbliskijem i najkukavnijem licu. njihov je bes neprestana opasnost i mnogo je bolje po­ slati ih nazad u ćelije. nije se razvila ni pod pritiskom ne­ ke naučne potrebe koja bi je učinila pažljivijom.N O V O RAZDVAJANJE I97 Pa ipak. to je bilo unutar tog istinskog. Ova razlika možda i nije tako važna i možda je lako bilo uvideti je. samo luđaci.

što se jednoličnost bezumlja razbija na začetne vrste — nije zaslužan nikakav napredak medicine. na najgroz­ nijem mestu. Pojava nastaje u dubini samog zatvaranja. Ministri. bestijalnosti koja likuje. podmukla svojevoljnost sila našla se posred za­ tvorenih. ali je naj­ mračniji i najvidljiviji. sušta slika njihove uniženosti. izmešanih sa padavičarima. tu tre­ ba tražiti objašnjenje onoga što ta nova svest ο ludilu jeste. i najčešće. zajedno sa petnaest ili dvadeset pomamnih luđaka. Luđak ni­ je prva i najnevinija žrtva zatvaranja. raspusnicima. pro­ tiv porodice. protiv Crkve nastavlja se u okrilju zatvora. suštu sli­ ku despotizma. beskraj­ nim. U toj kričavoj prisutnosti bezumlja. jedan drugi — to je opat iz Monkrifa — isto se tako žali namesniku Berjeru (Berryer): »Evo me već devet meseci. Brzo će doći dan kada će u sramotnoj izmešanosti ludila Mirabo videti i jedno tanano oruđe zaglupljivanja onih koje se hoće uništiti i. najuporniji simbol sile koja zatvara. raskalašnicima. nikakav čovekoljubivi pristup. Jer ako se u osamnaestom stoleču uvidelo da među zatvorenicima. namesnici poli­ cije. Ta je svest politička. sudski činovnici. A ludilo tako dobro predstavlja te sile koje kažnjavaju da us- . u isti mah. rasipnim sinovima. ućutkanog i pobeđenog razuma. u saturnalijama razuma.jgg ISTORIJA LUDILA se zatekla u času Revolucije. zatrpam su istim. Upravo su oni prvi i negodovali. Za to što su luđaci postepeno izdvajani.« Ka­ ko stoleće odmiče. neumorno ponavljanim žalbama: jedan piše Morepau (Maurepas) i ljuti se što je »pomešan sa luđacima među kojima ima i tako mahnitih da sam svakog trenutka u opasnosti da zadobijem teške povrede«. tako i ta negodovanja protiv zatvaranja postaju sve jača: ludilo tada sve više postaje napast zatvorenih. Borba protiv ustanovljenih snaga. mnogo više no filantrop­ ska. ima i ljudi čiji je pore­ mećaj drugačije prirode i nestišivog nemira — za to se duguje baš zatvorenima.

jedni usled preterano lošeg postupanja. Zašto ti ljudi. U svom izveštaju Odboru za prosjačenje La Rošfuko-Lijankur svedoči ο t ome: »Jedna od kazni koja se dosuđuje padavičarima i ostalim bogaljima u domovima. . Ma koji stav usvojili. pa Čak i siromasima. ali takvim ljudima mesto nije u tim skupim do­ movima gde se vodi zaludan život.NOVO RAZDVAJANJE 199 ešno igra ulogu dodatne kazne. Raspra koju osamnaesto stoleće vodi protiv zatvaranja svakako se tiče na­ metnutog mešanja luđaka i razboritih ljudi.« Bruka je jedino u tome što su luđaci surova isti­ na zatvora. onima koji su šušti živi simbol te zle kobi: »Primećujem da je većina bezumnika zatvorenih po kaznenim domovima i državnim tamnicama to postala. slepo oruđe onoga što je u njemu naj­ gore. jeste stavljanje među luđake. dopunu mučenja ojim se održava red u jednoobraznom kažnjava­ nju u popravnim domovima. zlikovce koii samo čekaju slobodu pa da oteraiu sebe na vešala. zašto zatvarati »bludnice koje. ne pridruže. već njegova istina. zlokobnošću mesta i stvari. vezani pokret­ nim lancima. prinuđeni da žive u tom svetu bunila. već suština. za njega. mogu postati radnice?« Ili pak » . bar to nije u pitanju. kada se prevezu do manufaktura u unutrašnjosti. posred likovanja bezumlja. prijatelj ljudi. . Zar se to ne vidi i po činjenici — koja je još i opšte mesto svekolike književnosti ό zatvo­ rima u osamnaestom stoleću — da boravak u kaznenom domu neminovno vodi u ludilo? Kako da se zatvorenici. ne zloupotreba. isto je toliko strog prema zatvaranju koliko i prema samim zatvorenicima.« Prisustvo luđaka među zatvorenicima nije sra­ motna krajnost zatvaranja. Mirabo. drugi usled užasa od sa­ moće u kojoj su se svaki čas suočavali sa opsenama mašte izoštrene bolom. ali ne tiče se bitnog odnosa za koji se prihvata da postoji između luđaka i zatvaranja. nisu zaposleni na onim poslovima . niko ko je bačen u »čuvene državne tamnice« nije nevin.

užasnim združivanjem navlačimo na sebe krivicu za naj­ groznije moguće nedelo. konačno. zlikovci. ako postoji. propali starci sačinjavaju. luđaci. luđake koji moraju negde da se čvare: »Ti mogu da životare bilo gde. sramotnim. kaznenih domova i državnih tam­ nica. dakle.. »a sušta je istina da od društva valja kriti one koji više ne mogu da se služe razumom«. ne ka­ žem većinu. može da se žali što je izmešan sa zlo­ čincima? Ne oni koji su u mladosti u jednom ča­ su zabludeli: »Mogao bih da upitam. ni dovoljno mudri da se sa njima ne postupa kao sa zlikovcima. bruka nije u tome što ne sači­ njavaju.. nikako se ne . zašto tim gnusnim. koju bismo im drugu sudbinu . desetinu sta­ novnika tvrđava. Napokon. za nedelo navođenja na zločin?« Što se luđaka tiče. to mirno i postižu«. ko.« Mirabo mlađi izvodi dokazivanje u sup­ rotnom pravcu: »Čikam svakoga na ovome svetu da dokaže kako politički zatvorenici.li poželeti? Oni nisu ni dovoljno razboriti da ne budu zatvoreni. Mogao bih da upitam zbog čega se mladići opasnih sklonosti ostavljaju sa ljudima koji će ih vrlo brzo odvesti u najcrnju pokvarenost. « Kada se sve to ljudstvo jednom povuče.. delovala politička kritika zatvaranja. nego trećinu. .200 ISTORIJA LUDILA koji bi mogli biti nezdravi za dragovoljne radni­ ke? Služili bi kao p r i m e r . četvrtinu.. ko ostaje u domovima prinudnog boravka? Oni koje nije moguće smestiti nigde drugde. raz­ vratnici. . i pošto su oduvek imali sjajne izglede da umru u prihvati­ lištu. glavni deo zatvorenog ljudstva. Nipošto ne u pravcu nekog oslobađanja ludila. zbog če­ ga se brkaju zlikovci i razvratnici. pošto su u razvratu i rasipanju protraćili sve plodove svog životnog rada. a kojima treba dodati »starce koji. što je sušta istina.. ta izmešanost razvratnika i zlikovaca. u osamnaestom stoleću. i koji u njih s punim pravom spadaju: »Nekoliko političkih zatvorenika čije zlo­ čine ne treba obelodaniti«.. Vidimo kako je.« Za njega. uz njih..

opaki De Sad. u isto vreme ka­ da je i De Sad bio tamo: — Prvo. i pisao u nadi da će iskvariti vreme koje dolazi.« — Treće: trebalo je da zatvaranje bude namenjeno samo tom jednom luđaku. praz­ nina koja izdvaja ludilo. u biti najnemoralnije. ali od toga nije ispalo ništa: »On je uskoro oslobođen. slika i cilj gušenja. Još uvek blizak toj misli osamnaestog stoleća. i to dvostrukom vezom. Oni što su zatečeni u Bastiji. jednom koja je od ludila stvarala sam simbol sile koja zatvara. i njenog smešnog i napasničkog predstavnika unu­ tar zatvorskog sveta. i to od strane jednog luđaka: »Videli smo besomučnike iz La Salpetrijer. razotkriva u njemu ono što je nepodložno« nepodnošljivo razumu. a Mirabo zadržan. ono što je u silama osamnaestog stoleća najnerazumnije. zatvor pomućuje razum: »Tamnica pravi luđake. ona je ludilo vezala uz zatvaranje čvršće no ikad. Jedan jezivi luđak živeo je u Vensenu. obezumljeni su u Bisetri. drugom koja ga je označa­ vala kao osobit predmet svih mera zatvaranja. dakle. on se vraća na sam tok Miraboove misli izrečene povodom njegovog boravka u Vensenu (Vincennes). Pa­ radoksalnim obrtom ludilo se na kraju javlja kao jedina razložnost zatvaranja čiju duboku nerazložnost simbolično predstavlja. najsramnije. Subjekt i objekt.« — Drugo. sada se . Misle (Michelet) će je iskazati zapanjujući tačno. predstavljeno je u prostoru zatvaranja.NOVO RAZDVAJANJE 201 može reći da je ona omogućila da se umobolnima ukaže veća čovečna ili medicinska pažnja. nastaje praznina. Baš na­ protiv.« * * * Usred zatvora. simbol nje­ gove slepe proizvoljnosti i opravdanje svega što bi u njemu moglo biti razumno i zasnovano.

niti takvo koje će mo­ ći da se potre jednom za svagda. Prisustvo luđaka u zatvoru jeste vid nepravde — ali za druge. nemaština i prinudna dokolica raširile su se po selima. vezano uza nj jednom bliskošću koja se još ne dovodi u pitanje. Ali u istom času zatvaranje prolazi i kroz drugu krizu. Ludilo dobija znak osobenosti kao neki čudan blizanac zločina. izvlači iz starih moralnih pometnji. U tom za­ tvaranju čiji je sadržaj delimice ispražnjen. već i samo nje­ govo postojanje. te dve figure — ludilo. Tokom kriza besposlica je poprimila li­ ce koje se više nije moglo brkati sa licem lenjosti. a ona sama ishod je nesrećnih zbivanja u ob­ rađivanju zemlje. upravo tamo gde se verovalo da se na­ ilazi na najneposrednije i najčistije oblike moral­ nog života. ili u po­ skupljenju životnih namirnica. je­ dino njih dve sada simbolično predstavljaju ono što u zatvaranju može biti neophodno: od sada još samo te dve figure zaslužuju utamničenje. između ludila i zatvaranja uspostavila se duboka srodnost. ili u radu manufaktura.202 ISTORIJA LUDILA ludilo javlja kao oblik po kojem se luđak razliku­ je od svih ostalih utamničenih. sve to otkrivalo je da beda možda ne potiče samo od grešnosti: »Prosjačenje je plod bede. već se lagano uspinje ekonomskim i društvenim hori­ zontom. malo-pomalo. Či­ njenica da je postavljeno na odstojanje. Ali ne slučajno pitanje. preteranom porastu stanovništva itd « Nemaština postaje ekonom­ sko pitanje. u najmanju ruku. pošto u pitanju više nije jedmo njegova represivna uloga. krizu koja ne potiče samo iznu­ tra i ne vezuje se uz politička negodovanja. Postoji izvesna . Pro­ bijen je onaj veliki omotač koji je obavijao zbr­ kano jedinstvo bezumlja. nije oslobodila ludilo. zločin — opstaju same. još dublju. jedna bezmalo suštinska veza. da je u svetu bezumlja konačno postalo odredljiv oblik. Beda se. kao da je.

dublje. kolonijama i rudnicima. ali i najistinskiji život nekog društva. da izrađuje pro­ izvode koji će se prodavati širom sveta. jer jedan vladar ne može da očuva i proširi svoje područje bez davanja potpore stanovništvu. Pošto radi a malo troši. U državi. sem onih koji su se rodili u nemaštini ili koji su u nju zapali nesrećnim slučajem. Neophodna stoga što se nije mogla odbaciti. obdelavanju Zemlje. .NOVO RAZDVAJANJE 203 količina bede koja se neće moći odstraniti — ne­ ka vrsta zle kobi nemaštine koja doveka mora da prati sve oblike društva. da odredi veliku vrednost svojim poljima. Siromasi sačinjavaju osno­ vu i slavu nacija. rad i nemaština izrazi su koji su u filosofskoj misli ostali spregnuti do devetnaestog stoleća. si­ romašan bi bio onaj narod koji ne bi imao siro­ mašnih. nemaština postaje nezaobilazan element.« Ta osnovna beda je nekako neodstranjiva: rođenjem ili nesrećnim slučajem. U njoj se krije najtajniji. zanati­ ma i trgovini. klasa onih koji žive u oskudici omogućuje naciji da se obogati. ova uloga siromaštva neophodna je i stoga što omogućuje bogatstvo. čak i tamo gde su sve dangube zaposlene: »U dobro vođenoj državi ne bi trebalo da bude siromašnih. a Siromašni su neophodna pokret­ na sila tih velikih moći koje sačinjavaju istinsku snagu jednog Naroda. ona je deo života koji se ne da izbeći. . koja se ne mo­ že ukinuti. A njihovu bedu. rečju. . Dugo ljudi nisu bili kadri da zamisle državu u kojoj ne bi bilo siromašnih. valja uzdizati i odavati joj počast: »Namera mi je jedino da privučem deo te budne pažnje (pažnje vlasti) na onaj deo Naroda koji p a t i .« (36) Postoji tu istinska moralna rehabilitacija Siromaha koja označava. ponovno ekonomsko i društveno uspostav- . toliko je stanje oskudice izgleda­ lo usađeno u sudbinu čoveka i ustrojstvo društva: vlasništvo. njemu se duguje pomoć uglavnom zbog časti i napretka Carevine kojoj su Siromasi svu­ da najčvršći oslonac.

ono mu je čak siguran i neiscrpan izvor. S jedne strane. takva je i zem- . S druge strane. ne postoje. on je pripadao samo zatvoru. Apstrakcija zatva­ ranja odstranila je Siromaha. simbolični prola­ zak Boga načinjenog čovekom. Si­ romah nije imao mesta: danguba. Po negdašnjoj hrišćanskoj tradiciji. »Siromah« je bio nejasan po­ jam. meri kojom je bio izgnan i kao odvojen od društva. njegovo prisustvo telesno: uvek osobeno lice potrebe. ali nije ga razdvojila od njegovih crta. industrije. obavijajući ga etičkom osudom. Ako je čovek ništavan. postoji Siromaštvo: oskurlica namirnica i novca. da su se u njima predugo brkale dve stvarnosti različite po prirodi. on se ponovo prisajedinjuje telu nacije. u stvari. tako. postoji Stanovništvo: ne neki nedelatni element potčinjen kolebanju bogatstva. Sa­ mo stanovništvo jedan je od elemenata bogatstva. premešta ili umnožava. i stanje Nemaštine za koje se smatralo da je svojstveno čovečanstvu. ekonomska situacija skopčana sa stanjem trgovine. kaže iedna valiana poslovica. bespo­ sličar. Sa rađa­ njem industrije kojoj su bile potrebne ruke. u kojem su se mešali to bogatstvo koje čovek jeste.204 ISTORIJA LUDILA ljanje njegove ličnosti. Ekonomska misao. pošto nije bio ni proizvođač ni potrošač. toliko vredi zemlia. kao konkretna i krajnja stvarnost. skitnica. upravo je postojanje Siromaha bilo istinsko i konkretno. poljoprivrede. ili bar prenosi. Fiziokrati i ekonomisti slažu se u tome. Za Kenea (Quesnay) i njegove učenike. u kretanje koje proizvodi bogatstvo. postoji potpuno obrnut odnos. U merkantilističkoj privre­ di. već snaga koja neposredno spada u ekonomsku situa­ ciju. pobrkala ga sa os­ talim figurama. jer nje­ ga stvara. upravo rad čoveka. Između Siromaštva i Stanovništva. na novim temeljima razrađuje pojam Siromaštva. čovek je glavni posrednik između zemlje i bogatstva: »Koliko vredi čovek. Osamnaesto stoleće otkriva da »Siromasi«.

Na tom beskrajno otvorenom tržištu radne snage. Neka zemlja.« (38) Paradoks je. a to je tim opa­ snije što se dešava u vreme krize. Samo je bog mogao da iz zemlje stvori čoveka. za Tirgoa (Turgot). Iz toga sledi da prvo do­ bro jeste — imati ljude. uz uvek prisutno bogatstvo. ako je tačno da oni smatra­ ju da se bogatstvo stvara ne samo u poljoprivre­ dnom radu već i u svakoj industrijskoj obradi. Gruba greška zatvaranja. ona se stiče. a sa ljudima — na svakom se mestu može imati zemlja. »osnovna cena« — koja. koja će. ali neko će stanovništvo biti tim dragocenije što bude mnogoljudnije. na­ suprot tome. Bogatstvo je skopčano sa radom što ga čovek doista obavlja: »Pošto Država od istinskih bogatstava ima samo godišnji prinos sa svojih zemalja i od radinosti svojih stanovni­ ka. da se skupoća proizvoda zaleči jefti4 . na kraju se sastaju. dakle. što izlazi na isto. njeno će bogatstvo biti najveće kada se pri­ nos sa svakog jutra zemlje i od radinosti svakog pojedinca podigne što može više. ona se krči. pošto će pružati indust­ riji jeftinu radnu snagu. i ekonomska zablu­ da: veruje se da će se beda ukinuti ako se ukloni s puta i ako se iz milosrđa bude izdržavalo jedno siromašno stanovništvo.N O V O RAZDVAJANJE 205 lja.« (37) I za ekonomiste je stanovništvo isto tako bi­ tno dobro. a odista se uklanja jedan deo stanovništva. Sa ljudima udvostručuje se zemlja koja se poseduje. ili bar prinos. obaranjem cene koštanja. pa i u trgovinskom obrtu. imaće tim veću prednost u tr­ govačkoj konkurenciji što više na raspolaganju bude imala veće mogućno bogatstvo u vidu mnogoljudnog stanovništva. a drugo — zemlju. U stvari. Veruje li se da se siromašnima pomaže da se izvuku iz svoje privremene nevolje? Oni se sprečavaju u to­ me: sužava se tržište radne snage. Potrebno je. odgovara opstanku radnika — i cena koju od­ ređuju ponuda i potražnja. omogućavati razvoj proizvodnje i trgo­ vine. veštački se prerušuje siromaštvo. Čak i više.

siromaštvo menja vid: »Društvo nema uvek iste potrebe. ekonomska situacija se preinačuje. da se njihova oskudnost na­ doknadi novim naporima industrije i poljoprivre­ de. Jedini razuman lek: vratiti celo to ljudstvo u tok proizvodnje kako bi se postavilo na mesta na kojima je* radna snaga najređa. u opravdanom na­ stojanju da se izbegne potrgovčenje poduhvata pomoći. tako se njihova korisnost smanjivala. podela naroda na ra­ zličite staleže. I to konačno. glavna zanima­ nja nacije ili različitih njenih delova.« (39) Stalni karakter zadužbine u protivrečnosti je sa promenljivim i kolebljivim tokom slučajnih potreba koje ona treba da zadovolji. jer su. preduzete sve pravne mere da ta dobra više nikada ne uđu u opticaj. bolesti i ostala zbivanja u ljudskom životu.206 ISTORtJA LUDILA nom radnom snagom. pri­ roda i raspodela vlasništva. ili tako što ćemo ih privući nama dobrim po­ stupanjem. izgnanike i raseljene lju­ de — to je. shvatanja. skitnice. i doba klasicizma neprestano je te­ žilo ka tome da pomoć siromašnima obezbedi si­ stemom zadužbina. Kao i srednji vek. Ali kako je vreme prolazilo. nove potrebe se rađaju. a sa njim i svako delo tradicionalnog milosrđa. Iskoristiti svako­ jake siromahe.« Zatvaranje je podložno kritici zbog posledica koje može da ostavi na tržište radne snage. »Naterati njihove podanike da ostanu kod kuće tako što ćemo odbiti da ih prihvatimo i uvrstimo među nas. u nadmetanju nacija. čak i podne­ blje. Bez vraćanja u opticaj bo- . jedna od tajni bogatstva: »Koji je najbolji način da se oslabe susedne države čija moć i industrija izazivaju u na­ ma zavist?« — pita se Džosija Taker (Josias Tu­ cker) povodom iseljavanja protestanata. ostale prestaju da se osećaju. omogućujući im da uživaju u predno­ stima koje imaju i ostali građani. ali još više zbog toga što je. običaji. opasno po finansije. To znači da je jedan deo gla­ vnog kapitala ili prihoda samim tim postajao ne­ pokretan. prolaze kroz neprestane promene.

pa prema tome i većem broju zadužbina. možda i presudnijeg tlačenja koje ga drži pod vlašću te mračne sile. već očitost neophodnosti zatvaranja. Kada se bolje pogle­ daju. ono opšte jedinstvo koje je luđacima bez teškoća pridavano.« (40) * * * To što je iščezlo. pak. da bi se dobila zemlja za obradu.NOVO RAZDVAJANJE 207 gatstva zarobljenog zadužbinom valja. na kraju progutale sav ka­ pital i sve privatne posede«. može beskonačno da se razvija. nije nečovečna surovost sa kojom se postupalo sa lu­ đacima. . Taj proces. trebalo poru­ šiti te jalove spomenike i razvejati pepeo mrtvih kako bi se ishranili živi. postupnog zastoja i nečeg poput sporog zamiranja svakog proizvodnog bogatstva: »Kada bi svi ljudi koji su ikada živeli imali grob. u osamnaestom stoleću. . između oronulih zidova zatvora. Mo­ gao bi naići trenutak kada bi »zadužbine koje se neprestano množe . klasicistički oblici pomoći uzrok su osiro­ mašenja. što ne može a da ne vodi još većem siroma­ štvu. . već jednog mnogo prisilnijeg. i one bezbrojne niti koje su ih uvlačile u neprekinutu potku bezumlja. Cak i pre Revolucije. onda bi. ono je slobodno: slobodno za opažanje koje će ga pose­ bice obeležiti. odvojeno od svojih negdaš­ njih srodnika. Mnogo pre Pinela lu­ dilo je oslobođeno ne stvarnih prinuda koje su ga zadržavale u tamnici. sa pojavom novih potreba. Udeo gla­ vnice i prihoda koji su tako ostavljeni po strani stalno se uvećava. lu­ dilo pričinjava teškoću — postavljajući pitanja koja do tada nikada nije iskazivalo. umanjujući time proizvodni udeo. slobodno za prepoznavanje njego­ vih osobenih lica i za ceo onaj rad koji će mu ko­ načno dodeliti položaj predmeta. stvarati nova bogatstva. Ostavljeno sämo.

U svojoj okružnici ο tajnim kraljevskim pi­ smima ο zatvaranju. koji. više nije znao u koji društveni prostor da smesti ludilo — u tamnicu. Zakon treba da dopusti samo stro­ go određene i očigledno neophodne kazne. . treba se samo uveriti da li je njihovo stanje i dalje isto i. najbezazleniji oblici raspusništva.. zadržaće se u domovima prinudnog boravka » . bilo dobrobit koja njima samima ne koristi. neophodno je produžiti njihovo zatočeništvo ako se smatra da je njihova sloboda bilo štetna po društvo.208 ISTORIJA LUDILA Ono je naročito zbunilo zakonodavca. Bretej (Breteuil) zahteva od upravitelja da mu naznače prirodu naredbi ο zatočenju u različitim domovima prinudnog borav­ ka. za­ tvorenici čiji je duh pomračen i koje njihova slaboumnost čini nesposobnima da se vladaju u sve­ tu ili koje njihovi napadi jarosti čine opasnim. Moraju biti oslobođeni. u jedno od njegovih glavnih značenja: utamničenje luđaka. razvrata i rasipništva«. »oni koji nišu učinili ništa što bi ih moglo izložiti strogosti kazni propisanih za­ konom već su se odali neumerenostima raspuštenosti. ni zatvoren osim u slučajevima određenim zakonom i na načine koje on propisuje. na žalost. bolnicu ili porodično stara­ nje. i pobude kojima se opravdavaju te naredbe. porodični sukobi. ali ne dirati u načelo zatvaranja. Nasuprot njima. pošto nije mogao a da ne potvrdi kraj zatvaranja. posle najviše jednu ili dve godine zatočenja. Kada je ο njima reč. i gubi ostale svoje oblike korisnosti. Drugi korak — to su velike istrage koje su naložile Narodna skupština i Ustavotvorna skup­ ština sutradan po Deklaraciji ο pravima čoveka: »Niko ne može biti uhapšen. i ni- .. To je trenutak kada zatvaranje u stvari prelazi u posed ludila. Na merama preduzetim neposredno pre ili po­ sle početka Revolucije odražava se ova neodluč­ nost. .« To je pr­ vi korak: svesti praksu zatvaranja na najmanju moguću meru kada su posredi moralni prestupi.

leže osuđeni ili nabeđeni zločinci i luđaci. Vojvoda La Rošfuko-Lijankur podnosi izveštaj (decembra 1789). stanje ludila ipak je jedno od onih ko­ je s najviše razloga iziskuje sažaljenje i uvažava­ nje. i omogućiti ludilu koristi koje pruža posebna pomoć. upravo na zbrinjavanje tog stanja s razlogom bi moralo najviše da se troši. i u že­ lji da se pritekne u pomoć u nevolji. u isti mah. Odbor za prosjačenje Ustavotvorne skup­ štine određuje pet osoba koje će posetiti domove prinudnog boravka u Parizu. on uverava da prisustvo luđaka da­ je kaznenim domovima sramotan izgled i preti da spusti zatvorenike na položaj nedostojan čoveka. izmešanost koja se tu trpi svedoči ο velikoj ne­ smotrenosti vlasti i sudija: »Ta nebriga veoma je daleko od prosvećenog i brižnog milosrđa prema ne­ sreći kojim je ona na sve moguće načine ublažava­ na i olakšavana . s jedne strane. blagosti.« S razdobljem zatvaranja je goto­ vo. i 16. Treći korak — to je dug niz naredaba izdatih između 12. manastirima. ostaje još mnogo sredstava. pristati na iz­ gled unižavanja čovečnosti?« Ako luđaci ponižavaju one sa kojima su neopreznošću izmešani. kada nema nade na ozdravljenje. dobrog postupanja koje tim nesrećnicima mogu da obezbede barem podnošljiv život. da li je ikako moguće. već koje treba da bude oblik najdelatnije i najblaže pomoći: »Od svih nedaća koje more čovečanstvo.. sva lica zatvorena po zamkovima. marta 1790. bok uz bok. 14 .NOVO RAZDVAJANJE 209 ko ne može biti kažnjen osim po zakonu koji je utvrđen i obznanjen pre prestupa i koji je pravil­ no primenjen. Deklaracija ο pravi­ ma čoveka tu je konkretno primenjena: »U roku od šest nedelja od ove naredbe. zatvaranje koje ne bi bilo medi­ cinsko. gde za sada.« U ovome tekstu položaj ludila pokazuje se u svojoj dvosmi­ slenosti: treba. Ostaje jedino bacanje u tamnicu... kaznenim domovima. i zaštititi zatvoreno ljudstvo od opasnosti ludila. treba obezbediti jedan zatvor naročito za njih.

na osnovu tajnog kraljevskog pisma ili na osnovu naredbe službenika izvršne vlasti. već protiv životinjarštetočina. i na osnovu propisa lekara koji će se. Baji (Bailly). uhapšena ili optužena za neki krupan zločin.. ili bar ostavljene za luđake. Uana 29. izjasniti ο istinskom stanju bol esnika kako bi ovi. Ali za luđake se pred­ viđa poseban red: »Lica zatvorena zbog ludila bi­ će. Zakonom od .« Zatvaranje se. I jednim vraćanjem unazad. pod nadzo­ rom okružnih upravitelja. prema odl uci koja će biti doneta ο njihovom stanju. Dipor-Ditertr (Duport-Dutertre) i jedan policijski staratelj odla­ ze u La Salpetrijer da odrede na koji se način mo­ že izvršiti naredba. marta 1790. da­ kle.. sem ako nisu još i osuđena. telesnu kaznu ili zatvorena zbog lu­ dila. Pred tim materijalnim teškoćama. potom isto tako posećuju i Bisetru. luđaci se dovode pod udar neposrednih i nekontrolisanih mera koje se ne preduzimaju čak ni protiv opasnih zločinaca. kojima se pridružuje mnogo teorijskih neizvesnosti. sasvim izrično namenjuje izvesnim kategori­ jama osuđenika.210 ISTORUA LUDILA policijskim zatvorima ili bilo kojim drugim tam­ nicama. »predaje budnosti i vlasti gradskih tela . i luđacima. na molbu naših punomoćni­ ka. u roku od tri meseca računato od dana objav­ ljivanja ove naredbe. saslušana od sudija uobičajenim načinima.« Izgleda da se izbor pravi od tada. otpočeće dugo razdoblje oklevanja. avgusta 1790. brigu ο predupređenju ili ispravljanju ne­ milih događaja koje bi mogli izazvati umobolni ili mahniti koji su ostavljeni na slobodi i tumaranje životinja-štetočina i divljih životinja«. biće puštena na slobodu. bMi pušteni iz zat­ vora ili lečeni u bolnicama koje će biti određene za ovu svrhu. Zakon od 16—24. To je zato što ima mnogo teškoća. a pre svih sledeća: ne postoje bolnice koje bi bile namenjene. Sa svih strana od Skupštine se zahteva propis koji bi omogućio za­ štitu od luđaka čak i pre obećanog stvaranja bol­ nica. koje će biti od velike važnosti za budućnost.

pogotovu od časa kada je zatvoren Sen-Lazar. . na jedan takav zahtev: »Kao i vi. gde bi troškove nji­ hovog izdržavanja plaćala vaša oblast ili zajedni­ ce prebivališta tih nesrećnika. da Upravno veće piše veću u Parizu da bi se dogovorili ο načinima kako da se bezumni prime u taj dom. Bezbrojni zahtevi pristižu Ministarstvu unu­ trašnjih poslova. . to nije otklonilo teškoće. Gradska vlast treba da otkloni neprilike koje bi mogle proizići iz nemara sa kojim privatna lica obavljaju taj zadatak. Ista je stvar i sa ženama u La Salpetrijer: godine 1792. ovaj se propis utvruđje tako što se na porodice prebacuje odgovornost za nadzor nad umobolnima. ako je moguće. u Bisetru. ja za sada ne vi­ dim drugog načina da se oni povuku iz tih mesta koja tako malo odgovaraju njihovom stanju. i ja osećam koliko bi korisno bilo kada bi se odmah moglo pristupiti osnivanju domova čija bi namena bila da se u njih povuče zlosrećna vrsta bezum­ nih ljudi . postaje veliko stecište u koje se šalju svi bezumnici. sem da se privremeno prebace. Što se tiče bezumnika koje je po­ manjkanje neke takve ustanove prinudno smestilo u različite tamnice vaše oblasti. da ih spreče da tuma­ raju i da paze da oni ne naprave nikakav nered.« Ovim zaobilaženjem njiho­ vog oslobađanja luđaci ponovo dobijaju. Ali uzalud je ta zakonska odredba stavljena u ruke vlastima. bolnice! za umobolne još uvek ne postoje. onaj status životinje u koji ih je zatvaranje izgleda bilo izdvojilo. tu se dovodi dve stotine luđaki­ nja koje su prethodnih pet godina bile smeštene 14· . Delesa (Delessat) odgovara. Trebalo bi. reci­ mo.NOVO RAZDVAJANJE 211 22. a gradskim vlastima dopušta da preduzmu sve korisne mere: »Roditelji umobolnika treba da se staraju ο njima. ako njihove porodi­ ce nisu u stanju da podnesu taj izdatak. gospodine. oni ponovo postaju divlje životinje baš u ono vreme kada lekari počinju da im pripisuju blagu životinjsku na­ rav. ali ovaj put u samome zakonu. dakle. dakle. jula 1791.« Bisetr.

to više nije dom pravde i zatočenja. neprestana bekstva i na zatvorenike zadavljene pred mnogo­ brojnim nevinim očima. njih ponižavaju i vređaju. tu se smeštaju politički zatvorenici. . gradske upravitelje mo­ le da dođu i uspostave mir. na uzvitlane lance? Siro­ masi i ubogi starci » . a neki. Straža dotrčava.« Treba li podsećati na septembarsku krvoproliće. Tamo tada vlada neopisiv nered. kao što je to. njihov autoritet se ga­ zi. ona zara­ ćenima služi za podsmeh. imaju pred očima samo lance. Antoan Nodije (Antoine Nodier) navo­ di nekoliko pojedinosti ο Belvou. i dalje predlažu da se zločincima u zatočeništvu pridruže luđaci. ekonom Bisetre piše »građanima Gran preu i Osmondu. tu se kriju osumnjičeni koje progone. ili da se siromašni povuku odatle te da ostanu samo zatvorenici. članovima Povereništva za uprav­ na tela i sudove«: »Tvrdim da u času kada je čovečnost odlučna dnevna zapovest. . u zamku Anže. ... Uprava neprestano nego­ duje. »Svakoga dana zapomaganje upozorava susedstvo da se utamni­ čeni tuku i ubijaju međusobno. usled bede i os­ kudice mnogi gladuju. Sastavljena onako kako to danas jeste. Brimera go­ dine III. možda i veći. koji će još dugo potrajati — sve do vreme­ na Carstva. nema čoveka koji neće ustuknuti od užasa kada ugleda zločin i siromaštvo združene u istom azilu. što je važno. u Bisetri. Dana 9. . ako se pomisli da je ovo pismo napisano u jeku Revolu- . u Belvou. rešetke i katance. na primer.« Neredi su isto tako veliki. zahteva da se zločinci drže posebno. Oni najčešće bivaju držani po tamnicama. bila tvrđava A (Hä). Ali u dalekim pokrajinama nema ni govora ο tome da se umobolni pošalju u negdašnja opšta prihvati­ lišta. pa da tu ostanu sa­ mo siromašni.212 ISTORIJA LUDILA u starom novicijatu Kapucina u ulici Sen­Žak.« A tad pak. Dodajmo tome stenjanje zatočenika koje počesto dopire do njih . Na os­ novu svega toga ponovo usrdno molim ili da se zatvorenici povuku iz Bisetre.

. »oslobo­ dio« umobolnike iz Bisetre. toliko je. znatno posle Kabanijevih (Cabanis) izveštaja i više meseci pošto je Pinel.N O V O RAZDVAJANJE 213 cije. .« Tolika je zbr­ ka vladala tih godina. . građani koji volite čovečnost. po predanju. dakle. i budite unapred uvereni da ćete otada zaista i zasluživati čovečnost. u časulcada je pridavana nova važnost »čovečnosti«. toliko je teško bilo postaviti ludilo u društveni prostor koji se upravo iznova gradio. još jedna vrsta nesrećnika zbog ko­ jih čovečnost strahovito pati . Pohitajte. dolazi nešto presudno: »U ovom drugom slučaju možda bi se tu mogli os­ taviti i luđaci. teško bilo od­ rediti mesto koje u njoj ludilo treba da zauzme. da ostvarite jedan tako lep san.

mno­ ge prednosti udružene sa najvećom mogućnom ekonomičnošću. nju ubrzo preplave blaža ose­ ćanja pri pomisli na sve ono što je dobrohotna do­ mišljatost uspela da izumi da tu bolest izleći i ublaži. obezbedi sve blagodeti života koje priliče njihovom stanju. u kojima imaju ulogu da ilustruju ono srećno doba kada se ludilo konačno priznaje i leci polazeći od istine pred kojom su ljudi predu­ go ostajali slepi. nikakvih reše­ taka na prozorima. i za otprili­ ke dve godine u blizini grada Jorka osnovana je jedna ustanova u kojoj su. a da nemaju dovoljan imetak da se obrate skupim ustanovama. One su poznate iz svih istorija psihijatrije.OSMO POGLAVLJE NASTANAK AZILA Slike znamo. želelo je da onim svojim članovima koje bi zadesila nesreća da izgube razum. . on nikako ne navo­ di na pomisao ο tamnici. »Uvaženo društvo kvekera . dobro­ voljnim upisivanjem stvoren je fond. već pre ο jednom veli­ kom seoskom gazdinstvu. Ako duša načas i zadrhti pred tom strašnom bolešću koja kao da je stvorena da ponizi ljudski rod. posred je­ dnog plodnog i ljupkog polja. okružen je velikom za­ tvorenom baštom.« (41) . . Nikakvih sipki. po svemu sudeći. Taj se dom nalazi milju do Jorka.

čini s njima što ti volja. da nisi i ti sam lud kad hoćeš ovakve životinje da pustiš s lanca?« Pinel mu spokojno odvrati: »Građanine.NASTANAK AZILA 215 Što se oslobođenja umobolnih iz Bisetre tiče. Pinel mu odvažno kreće u su­ sret. dok svi drhte pri pogledu na »bogalja kog ljudi nose na rukama«. bar utoliko ukoliko svaka od ovih dveju priča suštinu svoje moći crpe iz imagi­ narnih oblika: patrijarhalni mir Tjukovog obitavališta.« I na to odnese Kutona do njegovih kočija. priča je dobro poznata: donosi se odluka da se za­ tvorenicima u tamnicama skinu lanci. i ta oštroumnost koja je umela da raspozna šta je istinska opasnost — pomamni luđaci ili krvožedni član Konventa: sli­ ke koje će daleko — sve do naših dana — nositi breme svoje legende. * * * Legende ο Pinel u i Tjuku prenose mitske vrednosti koje će psihijatrija devetnaestog stoleća . On se obrati Pinelu: »Tako. Sučeljenje mudrog čovekoljupca i oduzetog čudovišta.« (42) To su te slike. Kuton (Couthon) posećuje bolnicu da vidi ne kriju li se u njoj osumnjičeni. jasna čvrstina Pinelova koji jed­ nom jedinom rečju i jednim jedinim pokretom pobeđuje dve životinjske pomame koje urlaju na njega i vrebaju ga iz zasede. odahnuše. ali bojim se da ne padneš kao žrtva sopstvene tašti­ ne. uveren sam da su ovi umobolnici ova­ ko nepristupačni samo zato što su lišeni vazduha i slobode. Većina mu uzvrati samo psovkama i prostačkim pogrdama. Produžiti ispitivanje nije bilo ni od ka­ kve koristi. »Pinel ga odmah odvodi u odeljenje nemirnih gde ćelije ostaviše na njega bolan utisak. Na njegov odlazak svima laknu. — Pa lepo. gde se strasti srca i poremećaji duha pola­ gano stišavaju. građani­ ne. On ushte da ispita sve bolesni­ ke. veliki čovekoljubac odmah se dade na posao.

izmešali sa drugim bolesnicima koji su se­ bi dopuštali prostački jezik i sramotne postupke. pat­ nja. za svaku osećajnu dušu. ponekad čak stiču grešne navike koje su im ranije bile tuđe.« Ali gla­ vni razlog je drugde: on je u tome što religija mo­ že da igra dvostruku ulogu prirode i pravila. ustroje­ ni istovremeno i svet azila. kojim će se nastojati da se oko ludila uspostavi sredina koja će što više liči­ ti na zajednicu kvekera.216 ISTORIJA LUDILA prihvatiti kao nešto po prirodi očigledno. prezir. i konkretno iskustvo ludila.« Utočište (The Retrait) treba da dejstvuje kao oruđe podvajanja: moralnog i verskog podvajanja. u svakidašnjoj primeni. i metodi izlečenja. štaviše. već koji su ih. udaljava ih od verske odanosti kakvu su ranije osećali. No posredi je nešto sasvim drugo: »Mogli smo da uo­ čimo da su neki članovi našeg društva pretrpeli veliku štetu zato što su bili povereni ljudima čija načela ne samo što su tuđa našima. kada se ovi jednom prizovu razumu. izvor svih nesrećnih i raspaljivih strasti kao što su užas. poprimila dubinu prirode. Sve to često ostavlja neizbrisive tragove u duhu bolesnika. zbog toga što se zna da je Tjuka poneo val »čovekoljublja«. Zbog toga što je os­ tvareno u isto vreme kad i Pinelovo. to se delo ističe kao »oslobođenje« umobolnih. Ali is­ pod samih mitova odvija se jedan proces. imalo za posledicu sprečavanje povratka razumu i dublje zapa­ danje u melanholiju i mrzovoljne misli. bezbožnika i ozbiljnih ljudi. a u isti mah ona je stalno načelo zakonske prinude. do kojeg je dolazilo u velikim javnim ustanovama. u tišini. mešanje razvratnika i kreposnika. Ona je dobrovoljnost i prisila jednovremeno i kao takva . u vaspitanju. Najpre ο Tjukovom delu. Dva su razloga za to: prvi je u tome što je zlo. po­ što je u pradedovskim običajima. osoba različitih verskih osećanja i upražnjavanja vere. strasti koje dovode do ludila ili ga održavaju: »S razlogom se mislilo da je mešanje. ili bolje rečeno — niz procesa kojima su. mržnja.

»Za načelo straha. kada se razum krije ali ne propada. biti držan u neprekidnom nespokoju.. U Utočištu. ». postaju bezmalo na­ čelo naše prirode. koji je u ludilu retko kad smanjen. Versko podvajanje ima tačno određen smi­ sao: nije reč ο tome da se bol esnici sačuvaju od bezbožnog uticaja ne-kvekera. ako se po­ misli na užase zatvora. Ali ti užasi su opkoljavali ludilo spolja. . tako da je ludilo bilo zauzdavano. religija je konkretan oblik onoga što ne može da poludi. i nad samim razumom kako .« Strah se javlja kao glavna snaga azila. čineći tako bli­ žom. kada se čvrsto utuve još u početku života . već ο tome da se poludeli smesti u moral nu sredinu u kojoj će za­ početi raspravu sa sobom i svojom okolinom. Stara predstava. . i uživajući dvojaku moć: nad žestinom jarosti kako bi je obuzdali. bolesni­ ku može koristiti društvo onih koji imaju ista uverenja i iste navike koje i on. onu prisilu koja se s jarošću nametala još u klasicističkim zatvorima. ukazivao na razum u ludilu i koji je vodio od bezumlja ka zdravlju. kao način lečenja. da mu se stvori sredina u kojoj će. a njihova moć prinude često se oseća čak i u delirantnoj razdraženosti ludila. što pod ludilom opstaje kao lažna pri­ roda. sumnje nema.NASTANAK AZILA 217 ona raspolaže jedinim silama koje. smatra se da je veoma značajno u lečenju luđaka. ogromnu važnost. u kojoj će mu Zakon i Prestup neprekidno pretiti. a oko ludila kao neprestani zahtev sredine: »U svetlim trenucima ili dok se oporavlja. Tamo su se moral i vera naturali spolja. a ne lečeno.« Religija štiti dre­ vnu tajnu razuma naspram ludila. vera nosi ono što je u razumu nepobedivo. uprkos svemu.« U dija­ lektici obezumljenja. neposrednijom. mogu da budu protivteža neumerenoj žestini ludila. obeležavajući među razuma i bezum­ lja.. Pot­ pomagati uticaj verskih načela na duh bezumnika ima. daleko od toga da bude zaštićen. u pomračenosti razuma. njene zapovesti. religija je deo pokreta koji je.

njegova uznemirenost se odmah stišava. odeća mu je bila uvezana uzetom. »On je tada pažljivo . koja mu je omogućila da uspo­ stavi izvesno pradrevno saučesništvo luđaka i ra­ zumnog čoveka. On obeća da će se sam obuzdavati. »Manijak bi dirnut blagošću ovog postupka.218 ISTORIJA LUDILA bi ga držali po strani. skidaju mu sve okove i stavljaju ga da večera sa svojim paziteljima. Odveli su ga u njegovu sobu. »njegovu pažnju kao da su potpuno obuzele te no­ ve okolnosti«. Čim je stigao. bez pomoći i uzmicanja. nosio je lisice. Strah koji je zavladao u Utočištu sav je u dubini: on ide od razuma do ludila kao kakvo po­ sredovanje. čiji su na­ padi izazivali paniku u njegovoj okolini. da plaši dru­ gove. Na to je uznemirenost bolesnika rasla još neko vreme. upra­ vitelj mu se obraća i objašnjava mu da je cela kuća uređena zarad najveće slobode i najveće udobnosti sviju. kao podsećanje na zajedničku priro­ du koja im je još uvek svojstvena i putem koje strah može da učvrsti vezu između njih. Semjuel Tjuk kazuje kako je u Utočištu primljen jedan manijak. neće mo­ ći da izaziva strah. sada je strah obdaren moći razotuđenja. a zatim brzo opala. upravitelj potvrđuje da ne želi da primeni sredstva prinude koja mu stoje na raspola­ ganju. Sa svo­ je strane. on će biti prinu­ đen da se vrati negdašnjim surovim postupcima. mlad i izvanredno jak. ono će se samo bojati.« I dalje mu se dešavalo da se uznemiri. pa i me­ đu njegovim čuvarima. On treba ponovo da ih učini so­ lidarnim. Pri dolasku u Utočište bio je okovan lancima. ako se ne umiri. da kriči. istine i morala. Straho­ vlada u zatvoru bila je najvidljiviji znak otuđenja ludila u svetu klasicizma. taj je strah bio sav na po­ vršini. i da neće biti podvrgnut nikak­ voj stezi pod uslovom da se ne ogreši ο kućna pravila ili opšta načela ljudskog morala. na taj način potpuno predato pedagogiji zdravog razuma. Sada ludilo više neće morati. Upravitelj ga podseti na pretnje i obećanja od prvog dana.

l u- . on sada plamti pod pečatima svesti. Azil. koja je neka­ da povezivala grešnost i bezumlje. Drugim recima. ukidanje prinuda — to su samo opravdanja. uopšte uzev. istina. nije reč ο tome da se ograniči podivljala sloboda. i da se samo na sebe ljuti za kazne koje dobije. više ne odobrava krivicu luđaka. ali on postiže više. Istin­ ski tokovi bili su drugačiji. Tjük je. i u okviru te bolesti za koju vi­ še nije kriv. u isti mah. Vekovne užase kojima je bio zahvaćen umobolnik Tjuk je premestio u samu nutrinu ludila. strah vi­ še ne vlada s druge strane tamničkih kapija.« Nakon četiri meseca. a priznavanjem tog statusa objekta. kao svest ο njemu samom i kao terapeutsko uplitanje u ži­ vot luđaka. luđak. on je priređuje. za luđaka. na taj je način potisnuta. više nije kriv što je lud. bio nekoliko dana u boljem stanju. Ovde se strah obraća bolesti neposredno. on je napustio Utočište potpuno izlečen. on je priređuje. lu­ đak postaje predmet kažnjavanja kojem su on i drugi uvek izloženi. u kojoj će se svako ispoljavanje ludila dovoditi u vezu sa kaznom. ne putem nekih oruđa. putem te krivice. Posle sličnih razgovora. ono postaje i oblik konkretnog supostojanja svakog luđaka sa njegovim čuvarom i. Pripisivanje krivice više nije opšti vid od­ nosa koji se uspostavlja između luđaka i razum­ nog čoveka. bolesnik je. dakl e. sticanjem svesnosti ο svojoj krivici. u stvari. već da se otkrije i razgori osećanje proste odgovornosti. iznova proceniti značaj koji se pridaje Tjukovom delu: oslobođenje umobolnih. Nejasna krivica. mora da se oseti odgovornim za sve ono što u toj bolesti može da ugrozi moral i društvo. kao luđak. kao ljudsko biće prvobitno ob­ dareno razumom. stvorio azil u kojem je slobodan užas ludila zamenjen teskobnom omčom odgovornosti. Valja. već luđak. oblik svesti koju umobolnik treba da stekne ο sopstvenom ludilu. već preko govora.NASTANAK AZILA 219 slušao pouke svog prijateljski nastrojenog posetioca.

« U azilu. sa kraj­ njom strogošću.. on svoju slobodu potčinjava zakonima koji su i zakoni stvarnosti. neophodnost pažnje. sadrži moć prinude koja se nad svim oblicima fizičke prinude izdiže po tome što redovnost radnih časova. sve želje ili delirantne obmane. rad dolazi na prvo mesto. odvajaju bo­ lesnika od slobode duha koja bi mu mogla naško­ diti i uključuju ga u poredak odgovornosti: »Re­ dovnom radu mora se dati prednost. koje je uvek u dosluhu sa strastima. ograniča­ vanje slobode. rad je ono što je za bolesnika najprijatnije. najdelotvornije umanjuje prekomerne slo­ bode luđaka i navodi ga da otkrije oblike svoje odgovornosti. dakle — da se prizove razumu. Nasuprot tome. valja odstranjivati svako maštanje. Ne zaboravimo da se nalazimo u svetu kvekera. zakoni mo­ rala. po sebi.220 ISTORIJA LUDILA dak treba da se prizove svesti kao slobodan i od­ govoran subjekt. Rad. podvrgavanje redu.« Time čovek ponovo stupa u poredak božjih zapovesti. svetu gde bog blagosilja ljude za plodove njihovog rada.. Otuda rad duha nije za odbacivanje. obavezivanje na odgovornost sa jednim jedinim ciljem — da se povrati duh izgubljen u prekomernoj slobodi ko­ ju fizička prinuda samo prividno ograničava. kako sa telesnog tako i ša moralnog stanovišta. vraća svojoj slobodi. »Različite grane matematike i pri­ rodnih nauka najkorisniji su predmeti kojima mo­ že da se uposli duh bezumnih. oba­ veza da se postigne konačan učinak. objektivizujući se za drugoga. nalazimo u Radu isto tako kao i u Pogledu. i istovremeno. a što je najvećma suprotno zabludelostima njegove bolesti. proučavanje onog večnog u prirodi i onog što je u najvećem skladu sa mudrošću i dobrotom Pro­ viđenja. U »moralnom lečenju« kakvo se sprovodi u Utočištu.. pak. on se nameće sa­ mo u svojstvu čistog moralnog pravila. Taj pokret kojim se luđak. rad je li­ šen svake proizvodne vrednosti. .

s njima se postupa s takvom pažnjom kao da su stranci. njegove vidljive animalnosti. . preteču mogućnost sopstvenog pada. ovaj obred nije obred približavanja. Retko dolazi do neprijatnih događa­ ja. a na taj pogled luđak ni na koji način ne može da uzvrati. kao neko ko je poslednji prispeo u svet ra­ zuma. u osnovi. bio izložen po­ gledu: ali. jer on je samo gledan. uzajamnog upozna- . za mestima na kojima se ono kriomice dodiruje s ra­ zumom i tek počinje da se odvaja od njega. a naročito snažno dejstvuje kada se uključujemo u nov krug poznanstava. pošto je u njemu zdrav čovek mogao da pročita. on je sezao samo do njegove čudo­ višne površine. svaku neumešnost u kojoj bi se odavalo ludilo. Bolesnici izvanredno obuzdavaju različite svo­ je sklonosti. Upravitelji i nadzorni­ ci u Utočištu redovno pozivaju po nekoliko bole­ snika na »tea-parties«. Nude im se najbolja jela. Po­ gled koji sada Tjuk uvodi kao jednu od najvažni­ jih sastojnica života u azilu istovremeno je i dub­ lji i manje uzajaman. na kojima je svako morao da po­ dražava sve krute zahteve društvenog života. kao u ogledalu. zvanice » . Sedeljka obično protiče u najvećoj slozi i najboljem raspoloženju. ovaj prizor izaziva i zaprepašćenje i dirljivo zadovoljstvo.NASTANAK AZILA 221 Još delotvorniji od rada jeste pogled drugih. on je kao pridošlicä. kru­ žio je jedino pogled. On je u luđaku tragao za najmanje primetnim znacima njegovog ludila. takođe. on je sadržao najmanje jedan oblik uzajamnosti. oblače najlepše odelo i nadmeću se međusobno u uljudnosti i pristojnosti. Posredi su bila večernja posela na engleski način. dijaloga. ono što Tjuk naziva »potreba za uvažavanjem«: »To načelo ljudskog duha nesumnjivo utiče na na­ še ponašanje uopšte uzev. svako remećenje. koji je vrebao na svaku nepriličnost. taj pogled nije dopirao do njega lično. premda često na skri­ ven način.« U klasici­ stičkom zatvoru luđak je. Tjuk je oko tih posmatranja sastavio pra­ vi ceremonijal. .« Začudo.

ludilo se neprestano poziva na površinu sebe samog da porekne svoju pritvornost. dru­ štvenom ličnošću koja mu je nametnuta. povučen tako. Ta bli­ skost koja se uspostavlja u azilu. niti se proniču njegove tajne. koji se primiče da bi bolje video. ali u kojem on sam ostaje stranac.222 ISTORIJA LUDILA vanja. Ali u isti mah postaje moguća psihologija ludila. na površi­ nu sebe samog. jer. Ono je odgovorno samo za onaj svoj deo koji se vidi. Treba da shvatimo da je tamo gde smo verovali da je posredi jedna prosta nega­ tivna operacija koja je razvezivala veze i osloba­ đala najdublju prirodu ludila — reč ο jednoj po­ zitivnoj operaciji koja zatvara ludilo u poredak nagrada i kazni i uključuje ga u kretanje moralne svesti. ali koji se neprestano sve više odmiče jer prihvata . po cenu te saobraženosti anonimnom. tu se oko luđaka organizuje svet u kojem mu je sve poznato i blisko. Sve ostalo se prećutkuje. Vidimo da je u Utočištu delimično izostavlja­ nje fizičkih prinuda činilo deo skupa mera čiji je suštinski element bio stvaranje jednog »self-restraint« u kojem je slobodu bolesnika. koju više ni lanci ni rešetke neće raskinuti. luđak je pozvan da se objektivizuje u očima razboritog razuma kao potpuni stra­ nac. Ludilo postoji još samo kao nešto viđeno. Prelazak iz sveta Prokletstva u svet Osuđi­ vanja. Razumno građanstvo prihvata ga samo u tom svojstvu. ne­ ko koga ne procenjuju samo po izgledu. Ono se osuđuje samo po onome što čini. mogao da oda i otkrije. i nehotice. Stranac u pravom smislu reči. bez re­ či. neprestano ugrožavalo utvr­ đivanje krivice. uhodi. uključenu u rad i pogled drugih. pogledom. već i po svemu što bi izgled. ne omogućuje uza­ jamnost: to je tek susedstvo pogleda koji nadzi­ re. njemu se ne sudi zbog namera. spoljašnjošću i maskom. Neprestano podsećan na tu ispraznu ulo­ gu nepoznatog posetioca. i neprihvaćen u ičemu što bi se ο njemu mogl o znati. pogledom. to jest kao onaj čije se tuđinstvo ne da opa­ ziti.

dohvati jedan oveći kamen i već zamahnu njime na svog pratioca. i u tim granicama on je bio pra­ zan. bitan za azile devet­ naestog stoleća. jedino njime. često su i čuvari vrbovani među bolesnicima.NASTANAK AZILA 223 i priznaje samo vrednosti Stranca. Ona neće biti dijalog. tako je bolesnik spuštao ruku i na kraju ispustio svoje oružje. između razuma i ludila. Upravo se rađa nešto što nije više represija. Upravitelj zasta. Tjuk. već autoritet. kada se sa upraviteljem šetao po vrtu doma. nasup­ rot tome. nov sklop govora bez uzvraćanja. bezlične sile koja je luđake dr­ žala zatvorene. ispunjen ludilom. A to doista neće ni moći postati sve dok psihoanaliza ne progna taj proces gledanja. Sam Tjuk joj ocrtava obrise onda kada priča povest nekog manijaka koji je patio od na­ pada nezadržive jarosti. Jednoga dana. »zatim mirno dopusti da ga odvedu u njegovu sobu«. pogleda bolesnika pravo u oči. kako se upravitelj približavao. Nadzor i Osuda: već se ocrtava jedna nova ličnost koja će biti glavna u azilu devetnaestog stoleća. iznenada ga spopade faza razdraženosti: on se odmače nekoli­ ko koraka. Nauka ο dušev­ nim bolestima. Sve do kraja osam­ naestog stoleća svet luđaka naseljavan je samo po­ moću apstraktne. Možda bi još tačnije bilo ako ka­ žemo da je ona neprikosnoveni pogled nadzorni­ ka udvojila beskrajnim monologom reći nadzira­ nog — očuvavši tako stari azilski sklop neuzajamnog pogleda ali postavivši mu kao protivtežu. zatim krete neko­ liko koraka napred i »odlučnim glasom naredi mu da odloži kamen«. i njegovu nemuštu magiju zameni moćima govora. u nesimetričnoj uzajamnosti. Pro­ stor što ga je društvo ostavilo za umobolne od sada će biti opsednut onima koji su »s druge stra­ ne« i koji predstavljaju istovremeno i ugled auto- . uvodi jedan posrednički element između čuvara i bolesnika. takva kakva će se moći razviti u azilima. pripadaće uvek samo redu posmatranja i razvrstavanja.

poraz bezumlja je uračunat u konkretnu si­ tuaciju u kojoj se sukobljavaju luđak i ne-ludak. i pre svake bitke. Ludilo je detinjstvo. . jedan vid ludila koji nema prava na sa­ mostalnost i koji može da živi samo nakalemljen na svet razuma. on se primiče ludilu lišen svega onoga što bi ga moglo zaštititi ili učiniti opasnim.« Još odavno je pravo držalo umobolne za malodobne. Nadzornik se upliće. naterati da rade. Odsustvo prinude u azilima devetnaestog stoleća nije oslobođenje bezumlja. bez zaštite. on se u stvari neće suprotsta­ viti ludilu kao konkretna ličnost. zatim ih ohrabriti. način postojanja za luđaka. Ra­ nije je pobedu razuma nad bezumljem obezbeđivala samo materijalna sila. i primamlji­ vim sredstvima im učiniti taj rad prijatnim. kao na decu koja imaju višak snage i koja se njime koriste na opasan način. već kao razum­ no biće. samim tim. Za taj novi razum koji vlada u azilu. bez oruđa pri­ nude. nenaoružan. izložen neposrednom sukobu. nego znak da je ludilo odavno već savladano. ludilo više nije apsolutni oblik protivrečnosti. ali to je bio pravni položaj. Oni moraju dobijati kazne i na­ grade bez odlaganja. Tu se na njih gleda » . to nije bio vid kon­ kretnog odnosa čoveka sa čovekom. njihovim mislima dati nov tok. samo pogledom i govorom. naoružan autoritetom koji mu dolazi otuda što nije lud.224 ISTORIJA LUDILA riteta koji zatvara i strogost razuma koji osuđuje. U Utočištu je sve uređeno tako da se umobolni pretvore u malodobne. a način neograničene vlasti za čuvara. Stanje malo­ dobnosti postaje. i to u nekoj vrsti is­ tinske bitke. Pa ipak. kod Tjuka. Veoma se nastoji na tome da se održi izgled »ve­ like porodice« što ga u Utočištu poprima zajed- . apstraktno određen zabranom i staratelj stvom. Ishod bitke sada je već unapred od­ lučen. . već pre nezrelost. Na njih se mora primeniti jedan nov poredak vaspitanja. sve što je iole udaljeno ne­ ma na njih nikakvo dejstvo. najpre ih treba upokoriti.

U velikom preustrojavanju odnosa između lu­ dila i razuma. kasnije. porodica. »roditeljski kompleks«. Ali on ju je isto tako uveo. od nje polazi. oko ludila je ponovo oživeo ugled patrijarhata. što znači i nadmoći i cilja u isti mah. igra ključnu ulogu. preko jednog novog mita. pravni položaj kojim su građanska prava bezumnog otu­ đena od njega. kada je ludilo dva puta otuđeno u porodici — mitom ο razot uđenju u pa15 . a možda i celu civilizaciju. Či­ tavo postojanje ludila u svetu kakav mu se sada priprema biva obavijeno onim što bismo mogli nazvati. izneti na videlo pri­ dajući mu. smisao sud­ bine za koju se veruje da je obeležila celu zapad­ nu kulturu. Na izgled. koji na sebe navlači konkretan lik odraslog. Tjuk joj je dao da odigra ulo­ gu da vraća iz ludila. i to kao subjekte psihologije. još više tera u ludilo: položaj pravne manjine u koji su luđaci dovođeni imao je za cilj da ove zaštiti kao subjekte prava. unapred. ona je istovremeno i ima­ ginarni predeo i istinska društvena struktura. Sa­ mim tim. postav­ ši oblik supstojanja. na veoma stvaran način. u kojem se ona istina i kao norma svih odnosa koji se mogu us­ postaviti između luđaka i razumnog čoveka. Pri­ dajući joj sjaj iskonskih vrednosti. ona je. postaje psihološka situacija u ko­ joj biva otuđena njegova konkretna sloboda. dok je ova lagano nanosila to taloženje koje se sleglo tek ne­ davno. potpuno predaje luđake. još neiskvare­ nih u društvenom. u njegovom mitu. U gra­ đanskoj porodici. u stvari. krajem osamnaestog sto­ leća. ka njoj se upućuje delo Tjukovo.NASTANAK AZILA 225 nica bezumnih i njihovih pazitelja. bila antiteza onoj »sredini« u kojoj je osamnaesto stoleće videlo poreklo svekolikog ludila. krajem stoleća. ta »porodica« smešta bolesnika u sredinu koja je i normalna i prirodna u isti mah. taj stari sklop. u svet azila. ona ga. psihoanaliza. Upravo će ovo istorijsko talo­ ženje. manjina pod okriljem porodice. autoritetu i ugledu ra­ zumnog čoveka.

Tjuk. težila je da poveri brigu ο siromašnima i bolesnima pre porodici negoli Državi: porodica je tako postala mesto društvene odgovornosti. videli smo. azil će zadržati bezumnika u bezuslovnom prividu porodice. govori ο bezuml ju biće neraskidivo veza­ ni sa polu-stvarnom. i jednom doista otuđujućom situacijom u azilu sazdanom po uzoru na porodi­ cu. naj­ prirodnije oblike koegzistencije: najčovečnije mo­ guće sredine. azil će biti zaklonjen od istorije i društvenog razvoja. on je. trebalo razumevati svetogrđe ili bogohulje­ nje. lu­ đak će ostati malodobnik i razum će za njega još dugo zadržati crte Oca.226 ISTORUA LUDILA trijarhalnoj čistoti. Postoji zapanjujuća istosmernost kretanja os­ novnih ustanova i te evolucije ludila u svetu za­ tvaranja. sa luđakom. i u trajanju koje još nije moguće odrediti. po tome što bi bila što je moguće . Po Tjukovoj zamisli. polu-imaginarnom dijalekti­ kom Porodice. reč je bila ο izgrađivanju sredi­ ne koja bi podražavala najdrevnije. Ali preko jednog veoma zanimljivog ukrštanja osvanuće dan kada će porodica biti os­ lobođena svoje uloge zbrinjavanja i lečenja bole­ snika uopšte uzev. Ali ako se bolesnik može poveriti porodici. ono što je bilo ve­ liko. najčistije. koji je od­ već stran i neljudski. I tamo pod čim je ranije. zapra­ vo. Tako će. dok će zadržati prividne vrednosti koje se tiču ludila. i još dugo pošto bolest siromašnih postane stvar Države. nepovratno sučeljavanje razuma i bezumlja postati muklo uporište nagona protiv čvrstine po­ rodice kao ustanove i protiv najdrevnijih simbola. zamenjuje prividnom porodičnom spoljašnjošću. od sada treba videti neprestani napad na Oca. nije isti slučaj. koja je tu kao ustanova parodija. Tamo gde je porodica nedovoljna. preko znakova i ponašanja. ali kao psihološka situacija stvarnost. Slobodna privreda. u mahni­ tanju. u modernom svetu. na veštački način iznova stvara oko ludila pri­ vidnu porodicu. Zatvoren u te prividne vrednosti. Od sada.

simbolično ga iz­ nova sastavio u azilu i pustio ga da se udalji u istoriju. i ispitati jedino to da li je neophodno suprot­ stavljati se uzletu ideja i osećanja što iz nje mo­ gu proizići. * * * Kod Pinela nema nikakvog verskog podvaja­ nja. uvek pomeren ka zastarelim sklopo­ vima i simbolima. verska ubeđenja treba posmatrati samo u čisto medicinskom smislu. dopuna su Utočištu. pre se javlja podvajanje koje se sprovodi u pravcu suprotnom od onoga u kojem . osim za­ nesenjacima »koji veruju da su nadahnuti i teže da od drugih načine novoobraćenike«. već prosto-naprosto medicinski pred­ met: »U bolnici umobolnih. podržava halucina­ cije. biće u pravom smislu reči ne­ prilagođen i izvan vremena. bez istorije. što znači da treba ostaviti po strani svako drugo raz­ matranje veroispovesti u javnom ili političkom smi­ slu. Azil. kako bi se uspešno doprinelo izlečenju izvesnih umobolnika.NASTANAK AŽtLA 227 manje društvena. lagano će se uzdizati belezi. Bolje rečeno. A upravo tamo gde je animalnost ispoljavala svoju stalno obnavljanu pri­ sutnost. zaboravljeni znaci rodoskvrnuća i kazne. U stvari. katolicizam često izaziva ludilo. starih mržnji. bez sećanja.* (43) Kao izvor žestokih osećanja i zastrašujućih slika koje stvaraju užasi onoga sveta. ili bezmalo svima. on je raspolutio dru­ štveni sklop građanske porodice. starih porodičnih sveto­ grđa. vodi ljude očaju i melanholiji.a je primenjivao Tjuk. Bisetr i La Salpetrijer. Ne treba se čuditi što »pregled spiskova prihvatilišta umobol­ nih u Bisetri otkriva mnogo sveštenika i kaluđe- f 15* . Religija ne ntora da bude moralna podloga ži­ vota u azilu. Dobrobiti obnovljenog azia biće ponuđene svima. kako ih je Pinel zamislio. on navodi na mahnita verovanja.

i što se više daje takva dozvola. kao i ljudi sa sela. iskustvo »uči da je to najsigurniji na­ čin da se ludilo neprestano obnavlja pa čak učini i neizlečivim. Ali kod Pinela je reč ο tome da se ukinu sli­ kovni oblici. pošto su sa Konkordatom prestale borbe. ovi oblici bunila iščezavaju. to se manje uspeva sa smirivanjem nespokoja i nemirne savesti«. Pinel iznosi nekoliko slučajeva volterovskog stila. a ne moralni sadržaj religije. S povratkom mira. stišava strasti i vra­ ća čoveka onome što je u njemu najneposrednije i najhitnije: ona mu približava njegovu moral­ nu istinu. a ubrzo i u bunilo i halucinacije. naredne godine — 33%. Pod Starim režimom i za vreme Revoluci­ je. dakle. a godine X I I samo 18%. moć priziva­ nja svesti koja rastura slike. kada se jednom staloži. slučaj jedne mlade dvadesetpetogodišnje žene. među melanholicima u La Salpetrijer ima još 50% obolelih od verskog ludila. Posto­ ji u religiji. Azil se. poprimao različite vidove i činio da ona čuje »čas ptičji cvrkut. snaga sujeverja.228 ISTORIJA LUDILA ra. mora oslo­ boditi religije i svih njenih imaginarnih srodnika. po njoj. uvećali su broj melanholija verskog porekla. »snažne građe. Još se manje treba čuditi što se. koje teraju duh u zabludu. treba voditi računa ο tome da se »melanholičnima zbog pobožnosti« ne dozvoli da uzmu svoje mo­ litvenike. čas žalostiv- . tokom godina. ona je imala žestoke histe­ rične napade. uobražavaia je da ju je poseo de­ mon koji je. menja broj verskih ludila. I tu je ona često kadra da izleći. Ništa nas više ne udaljava od Tjuka i njegovih snova ο verskoj zajednici koja bi istovremeno bila i najpogodnije mesto za ozdrav­ ljenje duha. obmanu. Na primer. od te zamisli ο nepristrasnom azilu. koji kao da je očišćen od onih slika i strasti što ih rađa hrišćanstvo. u braku sa jednim slabim i osetljivim čovekom«. godine X. ili žestina borbi kojima je Re­ publika protivstavljana Katoličkoj crkvi. koje je ustranu zavela za­ strašujuća slika budućnosti«.

da se ponovo prihvati domaćih poslo­ va. oblast či­ stog morala. U njemu se potrlo sve ono u čemu su mogla da se očuvaju obeležja starih razlika. Odvedena u La Salpetrijer. i uz sve dru­ ge oblike znanja i nauke koji zabludeli duh mogu da povrate razumu. isključivo na razini vrline. većma je zaljubljen u religiju prirode neμο u ist erivanje đavola. katkad prodorne krike«. religiozna oblast bez religije. pa čak i da prekopa v r t . . stiče uticaj nad du­ hom bolesnice i uspeva da je nagovori da ustane iz postelje. po­ korne vernosti prirodi. medicinu. religija ne može a da ne stane uz filosofiju. Azil mora da preuzme mo­ ralno delo religije. . Nrcćom.« Svedena na krajnju jedno­ stavnost tog moralnog sadržaja. predoči joj primere postojane i odmerene svetosti i »predloži naj­ bolji lek protiv velikih strasti — strpljenje i vre­ me«. Nekada je dom prinudnog boravka. njen ispovednik. Ima čak i slučajeva kada re­ ligija može da posluži kao prethodnica lečenju i da pripremi ono što će se činiti u azilu: primer je ona devojka »vatrenog temperamenta a ipak veoma poslušna i pobožna« koja se kidala između »sklonosti svoga srca i strogih načela svog vla­ danja«. etičkog izjednačavanja. lečena je prema Pinelovom uputstvu »po istim moralnim načelima« te njena bolest »kratko potraja«. prosvećeni čovek. Gasnu i poslednja sećanja na sveto. truda i društvenog života. taj » . pošto joj je uzaludno savetovao da se prikloni Bogu. . U azil tako ula­ zi ne društvena tema religije u kojoj se ljudi osećaju kao braća u istoj verskoj opštini i istoj za­ jednici. on veruje u izlečenje pulem blagodeti prirode. bio nasledio gotovo apso­ lutnu omeđenost leprozorija. To je imalo naj­ povoljnija dejstva i dovelo do ozdravljenja.NASTANAK AZILA 229 nc pesme. Mesni župnik. u društvenom prostoru. poverenja. već moralna snaga utehe. izvan njenog fantastičnog pred­ meta. Azil. blagog i uverljivog karaktera. . koje se održalo tri godine. to je bila tuđa zem- .

« Ta neotuđiva vrlina istovremeno je i istina i raspad ludila. Azil će ukinuti razlike. može se. mogu samo jasno da posvedočim da se u ozdravljenju često ispoljavaju čiste vrline i stroga načela. i mora da vlada. mogu malo-pomalo da oslabe razum i da na kraju pređu u otvoreno ludilo«. On će optužiti sve što se su­ protstavlja bitnim vrlinama društva: celibat — »broj devojaka zapalih u idiotiju. zbri­ sati nepravilnosti. sedam puta je veći nego broj udatih žena. »poročne navike kao što su pijančenje. Sada azil mora da predstavi veliku neprekinutost društvenog morala. Nigde. . što se mahnitosti tiče. dakle. posve iskonski. loše vladanje i »krajnja izopačenost navika«. bezgranični promi­ skuitet bez biranja. svojim dužno­ stima predanije osobe. dobrih običaja i reda«. lenjost — »najstalnije i najjednodušnije iskustvo u svim javnim azilima kao i u tamnicama i sirotištima jeste da je zakon fizičkog rada. Pre svega. osim u romanima. sprečiti poroke. nisam video supružnike dostojnije milovanja. no što je to većina umo­ bolnih koji su srećno privedeni razdoblju oporav­ ka.230 ISTORIJA LUDILA lja. smatrati da je za žene brak neka vrsta štitnika protiv dve vrste najukorenjenije i najčešće neizlečive umobolnosti«. a možda i jedino jemstvo održanja zdravlja. poremećeno ponašanje ili rav­ nodušan nehaj. pod jarostima i ne­ redom ludila. u nutrini samog ludila. koji ni u najgorem bunilu nije oštećen. najsigurnije. U azilu vladaju vrednosti porodice i rada. broj je dva do četiri puta veći. one doista vla­ daju. upravo se taj moral javlja i dejstvuje u ozdravljenju: »Uopšte uzev. postojana priroda osnovnih vrlina nije razorena. koji se strogo sprovodi. strastvenije ljubavnike. Zato ona. nežnije oče­ ve ili majke. koja bi se obavezno proširila na sve one koji te­ že da je izbegnu. sve priznate vrline — ali dvojakom vladavinom. ako vlada. Azil se­ bi postavlja kao cilj jednaku vladavinu morala. u godinama X I i XII. razvrat. Postoji jedan moral.

čupanja pojedinca iz njegove sudbine. Po­ la stoleća kasnije. pak. iako se još nije ispoljila. nemaština. rastužuju pogled svojom odbojnom slikom razvrata. ludilo se vezuje uz društveno srozavanje. ali uz primenu društvenog podvajanja koje građanskom moralu zajamčuje sveopštost činjeni­ ce i omogućuje mu da se nametne kao pravo svim oblicima umobolnosti. Treba omogućiti da u op­ štem obliku vlada jedan moral koji će se iznutra nametati onima kojima je stran i u kojima je umobolnost već prisutna. on mora da dejstvuje putem dru­ štvenog pomeranja. u blizini prestu­ pa. najobilniji iz­ vor ludila koje valja lečiti po sirotištima. Sada. uzor i granica. Postupak ko­ ji primenjuje Pinel prilično je složen: reč je ο izvođenju moralnog st apanja. nemaru. duševna bolest postaće izroda- . luđaci su bili zahvaćeni velikim zatvaranjem bednih i nezaposlenih. tako reći u nezakonitosti: »Ako. postaje oruđe moralnog izjednačavanja i društvenog optuživanja. Postupak. u drugom. poroci i ludilo mešani su. s jedne strane. koliko drugih. U prvom slučaju. u istu kri­ vicu. ako vladavina zakona nije sveopšta. jedan dru­ štveni sloj koji živi u neredu. ali svi su. prizivajući zaboravljenu pri­ rodu. pogotovu u nižim kla­ sama društva.NASTANAK AZILA 231 Ali samim tim on omogućuje da iskrsne jed­ na razlika. koje se neja­ sno javlja kao njegov uzrok. unapređeni do suštine pada. još uvek je jednostavan: versko podva­ janje ima za cilj moralno očišćenje. onako kako je primenjivan u Utočištu. U doba klasicizma. ο st varanju etičke neprekinutosti između sveta ludila i sveta razu­ ma. u Pinelovim rukama. lenstvovanje. azil mora da dejstvuje putem buđenja i podsećahja. to znači da ima ljudi koji ga ne priznaju.« Jednim jedinim pokretom azil. nesloge i sramotne bede! Tu je. prema mojim dnevnim beleškama. u bezumlju. vidimo po­ rodice koje dug niz godina napreduju uživajući u redu i slozi.

on se oseća po­ niženim zbog jedne. njegove su misli postale razumnije i tačnije. Ali sa njim on ne postupa kao sa drugima: ni­ kakvih opominjanja.232 ISTORIJA LUDILA vanje. 1. kao mesto povučenosti od sveta. jeste ludilo koje nadire sa dna društva. Ušav u Bisetru 1782. pak. bio je to »vr­ hunac ljudske drskosti u ludilu«. glavno ludilo. za njega tako nove napuštenosti i izdvojenosti. on punih dvanaest godina provodi u lanci­ ma. nikakvih nametnutih obeća­ nja. . izrično naredio da se svi prave uzdržani i ne obraćaju se ni jednom jedinom rečju tom sirotom umobolniku. koje se svi strogo pridržavaju. smatrao je sebe za Hrista. Čutanje. Ovo. nego okovi i ćelije. Na kraju. ono koje doista preti. premda je njegovo bunilo uvek jednako žestoko. jače dejstvuje na tog čo­ veka. od toga dana. usred te svoje potpune slobode. mesto moralnih stapanja na ko­ jem se uklanjaju ludila koja se rađaju na spoljnim međama društva. sam je došao da se priključi društvu os­ talih bolesnika. već jednoobrazna oblast za­ konskih propisa. i neprestano zlobno ruganje na račun svoje manije«. sve­ ukupno držanje nadzornika i lekara prema njima. Po oholom držanju. Sav život pitomaca. on je jedan od najcenjenijih prizora u celoj bolnici. zahvaćen ludilom veličine. po golemoj rečitosti. ne izustiv ni reči. Pinel je ustrojio tako da dođe do tih moralnih stapanja. Ta zabrana. Nadalje. . »on strpljivo podnosi to du­ gotrajno mučeništvo. — Peti okovani umobolnik kog je Pinel oslobodio bio je jedan stari sveštenik koji je zbog ludila najuren iz Crkve. na tri glavna načina. tako prepunog sebe.« . posle dugog oklevanja. Pinelov azil neće biti. on je naložio da mu se ski­ nu lanci i » . prostor prirode i neposredne istine kao što je to Tjukov azil. ali kako smatra da upravo ponovo preživljava Stradanja Hristova. Pinel ga uvršćuje u sku­ pinu prvih dvanaestoro koji će biti oslobođeni.

NASTANAK

AZILA

233

Izbavljenje ovde poprima paradoksalan smi­ sao. Ćelija, lanci, neprestano posmatranje i ruga­ nje stvaraju, u bunilu bolesnika, nešto kao sre­ dinu njegove slobode. Samim tim priznat, i opči njen tolikim pomaganjem sa strane, on nije mo­ gao da se odvoji od svoje neposredne istine. Ali ti lanci koji padaju, ta ravnodušnost i muk sviju, zatvaraju ga u ograničeno uživanje u pustoj slo­ bodi; on biva ćutke prepušten jednoj nepriznatoj istini koju će ispoljavati uzalud — jer ga i ne gledaju, i koja više nije mogla da ga napaja za­ nosom, jer je drugi čak i ne ponižavaju. Sada će čovek lično, a ne njegova projekcija u ludilu, bi­ ti ponižavan: fizička prinuda zamenjena je slobo­ dom koja se u svakom trenutku dodiruje sa usamljenošću; dijalog bunila i uvrede — monologom jezika koji se iscrpljuje u ćutanju drugih; svo ono razmetanje nadutošću i osramoćenošću — ravnodušnošću. Od tada, istinskije utamničen no što je to mogao biti u ćeliji ili u lancima, sužanj ničeg drugog dp sebe samog, bolesnik je sa sa­ mim sobom doveden u odnos koji spada u red prestupa, a sa drugima u ne-odnos koji spada u red stida. Drugi su postali nevini, oni više nisu progonitelji; krivica se premestila unutra, pokazu­ jući luđaku da je bio opčinjen samo sopstvenom uobraženošću; neprijateljska lica iščezavaju; nji­ hovo prisustvo on više ne oseća kao pogled, već kao uskraćivanje pažnje, kao pogled skrenut ustranu; drugi su za njega još samo granica koja se neprestano povlači onako kako joj se on primi­ če. Oslobođen okova, on je sada okovan ćutanjem, grehom i stidom. Osećao se kažnjen, i u tom je video znak svoje nevinosti; oslobođen svakog fi­ zičkog kažnjavanja, treba da se oseti kriv. Paćeništvo je bila njegova veličina; izbavljenje treba da ga ponizi. U poređenju sa neprekidnim dijalogom razu­ ma i ludila, u vreme renesanse, klasicističko za­ tvaranje je bilo ućutkivanje. Ali ono nije bilo pot-

234

ISTORIJA LUDILA

puno: jezik je u njemu više bio uključen u stvari no istinski ukinut. Zatvoreni domovi, tamnice, će­ lije, pa i sama mučenja zapodevaju između razu­ ma i bezumlja jedan nemi dijalog-borbu. Sada je i taj dijalog prekinut; ćutanje je potpuno; izme­ đu ludila i razuma više ne postoji zajednički je­ zik; jeziku bunila može da odgovori jedino odsu­ stvo jezika, jer bunilo nije tek odlomak dijaloga sa razumom, ono uopšte i nije jezik; u konačno ućutkanoj savesti ono upućuje samo na prestup. I tek na osnovu toga zajednički jezik ponovo će, onoliko koliko to bude jezik priznate krivice, po­ stati moguć. »Na kraju, posle dugog oklevanja, sam je došao da se priključi društvu ostalih bo­ lesnika . . . « Odsustvu jezika, kao bitnoj strukturi života u azilu, odgovara obelodanjenje priznanja. Kada Frojd u psihoanalizi bude ponovo, obazrivo, započeo razmenu, ili bolje rečeno, ponovo počne da sluša taj jezik, sada razmrvljen u monologu, treba li da se začudimo što su iskazi koje čujemo uvek iskazi ο prestupu? U tom okorel om ćutanju prestup je zahvatio same izvore reči. 2. Prepoznavanje u ogledalu. — U Utočištu je luđak bio posmatran, i znao je da ga gledaju; ali sem tog neposrednog posmatranja, koje mu je omogućavalo, zauzvrat, da sebe shvati tek oko­ lišno, ludilo nije imalo neposrednog puta do se­ be. Kod Pinela, nasuprot tome, pogled će dejstvovati tek unutar prostora određenog ludilom, bez spoljašnje površine i granice. Ludilo će samo sebe gledati, od samog sebe biti viđeno — čist objekt, i apsolutni subjekt prizora, u isti mah. »Tri luđaka koji podjednako veruju da su vladari, i svi se proglašavaju Lujem XVI, svađaju se jednog dana oko kraljevskih prava i ističu ih na malo preoštar način. Nadzornica prilazi jed­ nome i povlači ga u stranu: zašto se, kaže mu ona, svađate s tim ljudima koji su očigledno ludi. Zar nije poznato da vi treba da budete priznati kao Luj XVI? Luđak, polaskan tom počašću, od-

NASTANAK

AZILA

235

mah se povlači posmatrajući drugu dvojicu s prez­ rive visine. Ista domišljatost uspeva i kod drugog. I tako, u jednom trenu, od svađe više ne bi ni traga.« To je, upravo, prvi trenutak, trenutak uz­ leta. Ludilo se poziva da pogleda samo sebe, ali u drugima: u njima se ono javlja kao neosnovana uobraženost, to jest kao ludilo dostojno podsmeha; tim pogledom kojim osuđuje druge, međutim, luđak pribavlja sebi opravdanje i sigurnost da je njegovo bunilo ispravno. Jaz između uobraženja i stvarnosti prepoznaje se samo u objektu. Nasu­ prot tome, taj jaz je potpuno prikriven u sub­ jektu, koji postaje neposredna istina i nepriko­ snoveni sudija: uzdignuto kraljevanje koje obzna­ njuje da je Kraljevanje drugih lažno obezvlašćuje time druge i potpuno se potvrđuje ne raspršujući sopstvenu uobraženost. Ludilo, kao prosto bu­ nilo, projicira se u druge; kao nešto potpuno nesvesno, ono se u celihi uzima na sebe. Upravo u tom času ogledalo, od saučesnika, postaje razbijač obmane. Neki drugi bolesnik iz Bisetre takođe je verovao da je kralj, uvek se iz­ ražavajući »naredbodavnim tonom i tonom vrho­ vne vlasti«. Jednoga dana kada je bio nešto mirni­ ji, prilazi mu nadzornik i pita ga kako to da, ako je vladar, ne okončava svoje zatočeništvo i zašto ostaje u istoj vreći sa svakojakim umobolnicima. Obraćajući mu se i narednih dana na isti način, »... on ga malo-pomalo navede da sagleda koliko su smešne njegove preterane tvrdnje, pokaza mu drugog jednog umobolnika, takođe uverenog da je nosilac vrhovne vlasti, i koji je stoga postao predmet poruge. Manijak je najpre pokoleban, us­ koro dovodi u sumnju svoju vladarsku titulu i ko­ načno uspeva da prizna svoje varavo zastranjiva­ nje. Bilo je potrebno petnaestak dana da dođe do ovog, tako neočekivanog moralnog preokreta i, posle nekoliko meseci provera, ovaj poštovani otac vraćen je svojoj porodici.« Nastupa, dakle, faza uniženja: poistovećen, u svojoj uobraženosti, sa

236

ISTORIJA LUDILA

Ž

predmetom svog bunila, luđak se prepoznaje u og­ ledalu tog ludila čije je smešne tvrdnje obelodanio; njegova čvrsta suverenost kao subjekta rast­ vara se u tom objektu kog je razotkrio prihvata'ući ga. On sada nemilosrdno posmatra samog seie. A u ćutanju onih koji predstavljaju razum i koji su samo namestili pogubno ogledalo, on se prepoznaje kao objektivno lud. Videli smo kojim je sredstvima — i kojim obmanama — terapeutika osamnaestog stoleća po­ kušavala da ubedi luđaka u njegovo ludilo, kako bi ga uspešnije izbavila od njega. Ovde je posredi jedan sasvim drugačiji potez; nije reč ο tome da se zabluda rasprši velelepnim prizorom istine, ma i prividne; reč je ο tome da se do l udil a dopre kroz njegovu drskost, a ne kroz njegovu zabl udu. Klasicistički duh je u ludilu osuđivao izvesno slepilo pred istinom; posle Pinela, u ludilu će se više gledati jedan polet koji nadire iz dubina, koji prevazilazi pravne granice pojedinca, ne poznaje mo­ ralne upute utuvljene u njega i teži veličanju se­ be. Za devetnaesto stoleće, početni uzor ludila bi­ će zamišljanje sebe kao Boga, dok je za ranija stole­ ća ludilo bilo odbacivanje Boga. Ludilo će, prema tome, upravo u prizoru sebe samog kao poniženog bezumlja moći da nađe spas kada, zahvaćeno ap­ solutnom subjektivnošću svog bunila, ono u nje­ mu, u istovetnom nekom luđaku, iznenada zate­ kne objektivnu i poruge vrednu sliku. Istina se, putem iznenađenja (a ne putem nasilja, kao u osa­ mnaestom stoleću), uvlači u tu igru uzajamnog gledanja u kojem uvek vidi isključivo sebe. Ali azil, u tom zajedništvu luđaka, rasporedio je og­ ledala tako da luđak, na kraju, ne može a da ne zatekne sebe kao luđaka. Oslobođeno okova koji su od njega pravili čist predmet posmatranja, lu­ dilo, na paradoksalan način, gubi suštinu svoje slobode, a to je sloboda usamljeničkog uzleta; ono postaje odgovorno za ono što zna ο svojoj istini; ono se utamničuje u svoj pogled koji mu se bes-

NASTANAK

AZILA

237

konačno vraća; ono je, na kraju, okovano poniže­ njem što je za sebe postalo predmet. Sticanje sve­ sti sada je skopčano sa stidom što sam isti kao taj drugi, što sam obrukan u njemu, i što sam prezro sebe još pre no što sam mogao da se prepoznam i upoznam. 3. Večito suđenje. — Tom igrom ogledala, kao i ćutanjem, ludilo se neprestano poziva da sa­ mo sebi sudi. Ali povrh toga, njemu se u svakom trenu sudi i spolja; sudi mu se ne putem kakVe moralne ili naučne savesti, već putem neke vrste nevidljivog suda koji neprekidno zaseda. Azil ο ko­ jem Pinel sanja, i koji je u Bisetri delimično, a u La Salpetrijer svakako i ostvaren, jeste jedan sudski mikrokosmos. Da bi bila delotvorna, ta pravda po iz­ gledu mora biti zastrašujuća; u duhu umobolnog mora biti prisutna cela zamišljena oprema sudije i dželata, kako bi on doista shvatio kakvom je sve­ tu suđenja sada prepušten. Inscenacija pravde, «a svim onim što je strašno i neumoljivo u njoj, biće dakle deo lečenja. Jedan zatvorenik Bisetre patio je od verskog ludila raspaljenog paničnim strahom od Pakla; verovao je da večno prokletstvo može izbeći samo strogim postom. Trebalo je ovo strahovanje od jedne daleke pravde izravnati pri­ sustvom jedne neposredne, i još strasnije pravde: »Da li se nezadrživom toku njegovih zloslutnih misli protivteža mogla uspostaviti drukčije do uticajem jednog žestokog i dubokog straha?« Jedne večeri upravnik se ukaza na bolesnikovim vratima »... opremljen svim što je potrebno da ga zaplaši, ljutita pogleda, gromovita glasa, okružen osobljem naoružanim teškim lancima kojima je bučno vit­ lalo. Pred umobolnika staviše tanjir čorbe i dadoše mu sasvim izričnu naredbu da je tokom noći pojede, ako neće da ga snađu najsuroviji postupci lečenja. Na to se svi povlače i ostavljaju umobol­ nika u stanju veoma mučnog kolebanja između pomisli na kaznu kojom mu je priprećeno i zas­ trašujuće mogućnosti mučenja na onome svetu.

on mora da zna da ga nadziru. bolje rečeno. prva pomisao odnese prevagu i on reši da uz­ me hranu. U medicini klasi­ cističkog doba.238 ISTORIJA LUDILA Posle unutrašnje borbe koja je trajala više časo­ va. ona izumeva svoje vlastite. tuševi su če­ sto dovoljni da potčine opštem zakonu manuelnog rada umobolnika koji je za to sposoban. ali tamo smo još uvek u oblasti medicinskih pretpostavki.« Sudska instanca kao što je azil ne priznaje ni jednu drugu. koristilo se istim tamnicama. da ukrote umobolnike zahvaćene nekom vrstom nemirnog i nepromišljenog raspoloženja. istim ćelijama. tuš — to je uobičajena kazna koju do­ suđuje običan redovan sud koji u azilu neprestano zaseda: »Uzeti kao sredstvo represije. ali ono je podražavalo kažnjava­ nje osuđenih. A ovo preobraćanje medicine u pravdu. Negdašnje zatvara­ nje najčešće se primenjivalo izvan uobičajenih sud­ skih postupaka. da sa­ vladaju jogunasto odbijanje hrane. korišćenje tuša postaje otvorena sud­ ska mera. trebalo je rashladiti organizam. Sa Pinelom.« Sve je uređeno tako da se luđak prepozna u svetu suđenja koji ga obavija sa svih strana. od prestupa do kazne veza mora biti očigled- . tačno je da je u blago­ tvorne posledice hladnog tuša ubrajano i psiho­ loško dejstvo neprijatnog iznenađenja koje preseca tok misli i menja prirodu osećanja. ona se koristi terapeutskim postupcima koji su tokom osamnaestog sto­ leća bili rasprostranjeni radi kažnjavanja. kupke i tuševi korišćeni su kao lek u skladu sa zamislima lekara ο prirodi nervnog sistema. istim fizičkim zlostavljanjem. lečenja u repre­ siju nije najmanji paradoks »Čovekoljubivog« i »oslobodilačkog« dela Pinelovog. da mu sude i osuđuju ga. priziva. opustiti spržena i sasušena vlakna. Pravda ko­ ja vlada u Pinelovom azilu ne preuzima načine re­ presije od neke druge pravde. Ona ima sopstvena oruđa kažnjavanja i koristi se nji­ ma po sopstvenom nahođenju. Ili. bez. Ona sudi odmah.

Oni će biti zatvoreni unutar samog azila. Ima. a prekrši­ telj se osetio krivim. upravitelj joj se obraća čvrsto i odlučno.i šala. kao krivica koju svi priznaju: »Kupanje je pri­ lika da se bolesnik podseti na počinjen prestup. koji gotovo dva časa nije prestajao da lije. ali uz briž­ ljivo izbegavanje oštrog tona i uvredljivih izraza koji bi mogli ozlojediti umobolnika. i saopštava joj da će se od sada sa njom postupati sa najvećom strogošću«. tu se koji put ubaci. međutim. Nije trebalo dugo čekati na željeni is­ hod: »Njeno pokajanje poče potokom suza. naprotiv. tuš se ponavlja. sigurni da će se ono beskonačno produžavati u savesti. prepisuju joj tuš. i »da bi je zastrašio. ili na to da je propustio neki važan zadatak. a griza savesti od­ već površna.NASTANAK AZILA 239 na. ali.« Postignu­ ta su dva pogotka: prestup je kažnjen. ob­ razujući jednu novu zatvoreničku populaciju koja čak i ne može da dođe u vezu sa pravdom. njemu se daje na znanje da se to čini za njegovo dobro i da se tim nasilnim merama pribegava sa žaljenjem. što umobolnika često zbu­ njuje ili naglim i neočekivanim utiskom odstra­ njuje neku misao koja ga je zaokupljala. Kada se govori ο Pinel u i njegovom oslobodilačkom de- . ako se ona uporno održava. navlače luđačku košulju.« Ta bezmalo aritme­ tička očiglednost kazne. to priznavanje prestupa putem represije. Jedna manična bolesnica imala je običaj da čepa svoju odeću i da razbija sve što bi joj došlo do ruku. na kra­ ju je izgledalo da je »postiđena i utučena«. te se pomoću jedne slavine njemu na glavu naglo pu­ šta mlaz hladne vode. sve to za cilj ima pounutrenje sudske instance i rađanje grize savesti u duhu bolesnika: tek tada sudije pristaju da prestanu sa kažnjavanjem. iz straha da je taj stid prolazan. i umobolnika koji izmiču ovom potezu i opiru se moralnom stapanju kojem on vo­ di. ali bez ljutnje. to kažnjavanje koje se ponavlja onoliko puta koliko je to potrebno. vodeći ra­ čuna da se ne ode predaleko.

Sada. otpor prema radu. osuđuje i kažnjava. Neposlušnost iz verskog fanatizma. čak ni zbog ludila. koje i jeste ra­ zlog postojanja azila kakav je Pinel zamislio. ne mogu se oprostiti. na osnovu moći svojstvene azilskom oitisanju. prosto-naprosto zaslužuju zat­ vor. njemu se sudi: i to ne tek jedan jedini put. koje ne prestaje da ga progoni i da na njemu primenjuje svoje sankcije. koji se otkriva. i izvršioce kazni. ovo drugo zatvaranje prečesto se izostavlja. proce- . tako da se ono prizna. a što se žena tiče. krađa — tri krupna prestupa protiv građanskog društva. Ludilo je izbeglo pro­ izvoljnost ali je odmah upalo u neku vrstu bes­ krajnog procesa za koji azil obezbeđuje i policaj­ ce. baš naprotiv. da ih izazivaju i stalno ih podstiču na neslogu«. uživaju da kinje ostale umobolnike. svrsta i jednom za svagda proglasi nevinim. koji neprestano teže da od drugih na­ čine novoobraćenike i koji podmuklo uživaju u tome da podstiču ostale umobolnike na neposluš­ nost. pri stupanju u azil. za »one koje tokom napada pokazuju neodoljivu sklonost da kradu sve što im padne šaka«. postaje društveni zločin.240 ISTORIJA LUDILA lu. Ali izdvajanje i zatvaranje u ćelije obave­ zni su i za »one koji se ne mogu prikloniti opštem zakonu rada i koji. i islednike. jer u svima njima ispoljava se isti otpor prema moral­ nom i društvenom ujednačavanju. da proglašava prestupe. Već smo videli da je on blagodeti preustrojenog azila uskratio »bogomoljcima koji veruju da su nadahnuti. procesa u kojem svaki prestup u životu. da bi bilo prepušteno nahođenju sila razuma. isključenje u najstrožem smislu reči. i sudije. vazda zabavljeni nečim štet­ nim. i da zahteva da se javno moli oproštaj. Nekada je bezumlje bilo izostavljeno iz suđe­ nja. pod izgovorom da je bolje slušati Boga nego ljude«. ono je izloženo večitom suđenju. tri glavna nasrtaja na njego­ ve bitne vrednosti. oni. konačno i da isključuje one čiji bi prestupi mogli da za duže vreme ugro­ žavaju valjan društveni red.

videli smo. prepoznavanju u ogledalu. ukinut je najdublji smisao zatvaranja: tada je duševna bolest. Luđak kog je Pinel »oslobodio« i. a na kraju će upravljati i svekolikim modernim iskustvom ludila. jesu osobe kojima se sudi. U azilu. to je sudski prostor u kojem se ljudi optužuju. Azil doba pozitivizma. * * * Ćutanju. ludilo će biti kažnjeno. za čije se osnivanje slavi Pinel. trebalo bi dodati i četvrtu struk­ turu svojstvenu svetu azila koji se izgrađuje kra­ jem osamnaestog stoleća. po Pinelu. i ovom večitom suđenju. utamničeno u svetu morala. već i nov odnos između umobolnosti i medicinske misli. nije imao 16 . u svakom času. odnosno pokajanjem. to je veličanje medicin­ skog osoblja. bar do naših dana. kao griza $avesti. Od svih. luđak modernog zatvaranja. u pounutarnjenom vidu. Do sada su se u azilu zaticale samo iste strukture koje i u zatvoru. ona je nesumnjivo najvaž­ nija. pod udarom optužbe čiji im se sa­ držaj nikad ne saopštava. Lekar. po duhu i vrednostima tako različita. stiču se u tom preobražaju me­ dicinskog osoblja. one su osuđene da budu. one imaju povlasticu da ih više ne mešaju i ne stapaju sa osuđenima. sa zna­ čenjima koja joj danas pripisujemo. Delo Tjuka i delo Pinela. sude i osuđu­ ju. ali pomerene i izobličene.NASTANAK AZILA 241 sa koji nema drugog kraja sem večitog počinjanja ispočetka. Sa novim po­ ložajem medicinskog osoblja. jer u nju ulazi ceo nji­ hov život u azilu. i iz kojeg se oslobađaju tek prenošenjem tog procesa duboko u sebe. postala mo­ guća. čak i ako je izvan azila nevino. jer ne samo što će odobriti nove dodire lekara i bolesnika. davanja dijagnoze i lečenja. Još dugo će ono ostati. nije slobodna oblast posmatranja.

Treba. i da je suzbija samo u skladu sa manjom ili većom oz­ biljnošću ili opasnošću njihovih skretanja . postavi blago ili čvrsto. on postaje glavna figura. Isto tako. a to je i glavno.« Od kraja osamnaestog stoleća lekarsko uverenje postalo je tako reći obavezno za zatvaranje luđaka. već kao mudrac. U azilu. poželjno je da se sastavi izveštaj iz kojeg bi se videlo otkad je oso­ ba bolesna.. kada je stupio u Utočište on. Pa ipak. neokrnje­ ne vrline. kao i da li su. takođe. lekovi upotrebljeni. lekar se ne upliće na temelju nekog zna­ nja ili medicinske moći koju bi samo on posedovao. prvog lekara koji je bio postavljen u Utočištu preporučila je njegova »ne­ umorna istrajnost«.. .. s dugim iskustvom u azilu. Ah u samom azilu lekar uporedo sa uređivanjem azila kao medicinskog pros­ tora. utvrditi da bolesnik nije zahvaćen nekom drugom bolešću. i koju bi opravdavao zbir objektivnih sazna­ nja.. međutim. zauzima sve važnije mesto. Pra­ vilnikom Utočišta to je utanačeno: »Što se tiče prijema bolesnika.. a ne u ime nauke. Homo medicus stiče vlast u azilu ne kao nau­ čnik. a ne ludilom. pomir­ ljivo ili sa autoritetom i nepopustljivom strogošću?« Po Semjuelu Tjuku. onda se oni traže kao moralno i pravno jemstvo. na kraju. Jer posao le­ kara samo je deo jednog golemog moralnog zada­ tka koji se u azilu mora obaviti i koji jedini može da obezbedi ozdravljenje bezumnika: »Zar ne bi za upravu svakog javnog ili privatnog zavoda za umobolne nepovrediv zakon morao biti da mani­ jaku omogući najširu slobodu koju dopušta nje­ gova lična bezbednost. Lekara bi lako mogao da zameni neki veoma savestan čovek. Ako se traže lekari kao struka. ili bezbednost drugih. životu. da brižljivo posmatra različite promene u običajima i temperamentu i da se pre­ ma tome. i ako jesu koji. da prikuplja sve podatke koji bi lekaru mogli da po­ mognu u lečenju. odbor treba uvek da zahteva uverenje koje je potpisao lekar. On odlučuje ο ulasku.242 ISTORIJA LUDILA ulogu u zatvorskom.

pripadaju društvenom i mo­ ralnom redu. Briga za čovečnost odnese prevagu kod njega i on odluči da ne koristi ni je­ dan lek koji bi bolesniku bio odveć neprijatan. preko autoriteta koji je imao u domu i koji ga je stavljao iznad svih nadzornika »lekar je nad duhom bolesnika stekao uticaj veći no što je bio uticaj svih drugih osoba koje su imale da motre na njih«. mogu da 16' . otuđenosti njegove ličnosti.NASTANAK AZILA 243 sumnje nema. On je isprobavao različite lekove na ko­ je su mu ukazivali zdrav razum i iskustvo njego­ vih prethodnika. izvrsnog odgoja i dostojanstva u govoru i ponašanju. Ako je ličnost lekara mogla da izdvoji ludi­ lo. već da ga kroti. samo je druga strana te nadmoći.« Tada on shvati da se malo može postići dotad poznatim me­ dicinskim metodama. ili. po prirodi. a ne njegovog duha. potpomognuti tiranskom krutošću. Te moći. neznanje i pomanjkanje na­ čela. najviše. No ubrzo je bio razočaran. to nije značilo da ga ona poznaje. ne stoga što su ishodi bili loši ili što je broj izlečenja bio mali: »Nego su medicinska sredstva bila tako nedovoljno povezana sa razvojem ozdravljenja da nije mogao a da ne posumnja da ona više prate ozdravljenje no što dovode do njega. a ono što će za pozitivizam biti slika objek­ tivnosti. Glupost. već ličnost čije su se moći samo prerušile u to zna­ nje. one vuku korene iz malodobnosti luđaka. Veruje se da su Tjuk i Pinel otvorili azil pred medicinskim saznanjem. ali to je bio »jedan ra­ zborit duh koji je dobro znao da od njegove pri­ lježnosti i umeća zavise najdraži interesi njegovih bližnjih«. Ali ne bi trebalo verovati da je uloga lekara u Uto­ čištu bila od male važnosti: preko redovnih obila­ zaka. »Veo­ ma je važno zadobiti poverenje tih bolnika i izaz­ vati u njima osećanja poštovanja i poslušnosti. nije imao nikakvog posebnog zna­ nja ο duševnim bolestima. u njemu našle svoje opravdanje. No oni nisu uveli nauku. što može doći samo kao plod nadmoćnosti rasu­ đivanja.

izvan modernih terapeutskih postupaka. ali da sprovodi pretnje i. Odlučuju da je po­ dvrgnu režimu strogog autoriteta. A Pinel je odlično shvatao da lekar isceljuje onda kada. po potrebi.« Zbog te nove strogosti i te pretnje bolesnica se oseća »duboko pogođena . na kra­ ju je priznala svoje pogreške i prostodušno rekla da je skrenula pameću zbog jedne nedopuštene sklonosti svog srca. upravlja i uredovljuje njihovo ponašanje po svom nahođenju. da bi ukrotio njen nesalomljiv karakter. ako ga ne slušaju.. Nadzor­ nik u jednom domu umobolnih. no ona je uvek imala izvestan »oholi izgled« koji se u azi­ lu nije mogao trpeti. ona je pala u »veselo i luckasto bunilo ko­ jem se nije mogao odrediti uzrok«. Posle tog prvog priznanja izlečenje je bilo lako: »Došlo je do najpovoljnije pro- . On joj predoči kako će se od sada s njom postupati sa svom strogošću koju ona zaslu­ žuje. pošto se sama opire svom ozdravljenju i sa nesavladivim jogunstvom prikriva početni uzrok svoje bolesti. koji je došao do vlasti nad njima. ali prezir uvek pobuđuju. i imenovala osobu koja je bi­ la njen predmet«. Porodica i Zakon. nadzornik. u bolnici..« U svetu azila lekar je mo­ gao da sprovodi svoju apsolutnu vlast samo u onoj meri u kojoj je. iskoristi trenutak kupanja i žestoko se okomi na neke izo­ pačene osobe koje se usuđuju da se dignu protiv naredbi svojih roditelja i koje ne priznaju njihov autoritet. od početka. pokazati da ima ogromnu snagu. On navodi slučaj jedne sedamnaestogodišnje devojke koju su roditelji podigli »krajnje popust­ ljivo«. bio Otac i Sudija. on mora biti obda­ ren čvrstim karakterom i. budući da je njegova medi­ cinska praksa dugo samo tumačila stare obrede Reda.244 ISTORIJA LUDILA izazovu i strah. kazna mora odmah da usledi. pokreće te pradrevne sli­ ke. s njom je postupano S najvećom blagošću... Autoriteta i Kazne. ο svojim roditeljima »govo­ rila je samo sa ogorčenjem«. ».. On treba da preti malo.

ona je otada mirna i ne može dovoljno da iskaže svoju zahvalnost nadzorniku koji je okončao njenu stalnu uznemirenost. jednom od onih naglih prečica" koje ostavljaju me­ dicinsku nadležnost po strani. oko teme očevog autoriteta. odnosi Ludilo-Nered. koristeći se upravo tom uticajnošću. . u nerazorivom jedinstvu. toliko je bilo tačno da je ličnost lekara. i vratio u njeno srce spokojstvo i mir. Autori­ teta. Odatle lekar i crpe svoju isceliteljsku . moći koja jednim udarcem razotkriva krivicu i po­ novo uspostavlja poredak morala. Kazne i Ljubavi. postaje gotovo ča­ robni izvršilac izlečenja i poprima lik čudotvor­ ca. morala da dela ne na osnovu ne­ ke objektivne odredbe bolesti ili izvesne dijagno­ ze koja klasifikuje. tivnom polju u kojem iščezavaju pretnje bezum­ lja. navlačeći obrazinu Oca i Sudije. već oslanjajući se ο svoju uti­ cajnost koja je obuhvatala tajne Porodice. S jedne strane. omogućio je nastanak te tanane strukture koja će postati osnovna ćelija ludila — strukture koja stvara nešto kao mikrokosmos u kojem su simbolično predstavljene velike struktu­ re građanskog društva i njegovih vrednosti: odno­ si Porodica-Deca. kako su ga Tjuk i Pinel ustrojili. dovoljno je da on pogleda i progovori pa da bezumničke uobraženosti nestane i da se ludilo konačno povinuje razumu. Neobičan je paradoks što je medicinska pra­ ksa zašla u tu nesigurnu oblast lažnih čuda upra­ vo u času kada znanje ο duševnoj bolesti pokuša­ va da poprimi pozitivno značenje. ali u istom tom času luđak teži da sa lekarom. lekar. Njegovo prisustvo i njegova reč raspolažu tom moći vraćanja razumu. od­ nosi Krivica-Kazna. oko teme neposredne pravde.NASTANAK AZILA 245 mene . oko teme društvenog i mo­ ralnog reda. . pre Pinela. Život u azilu.« U ovoj priči nema ni jed­ nog mesta koje se ne bi moglo prevesti na izraze psihoanalize. ludilo se postavlja na odstojanje u jednom objek-. stvori neku vrstu pära u kom se saučesništvu učvršćuje na osnovu veoma starih srodnosti.

Što se više pozitivizam nameće medicini. zgusnuta u svojoj tajnovitosti. preko uspešnosti moralnog držanja. nije bila tajanstvenija od moći lekara osamnaestog sto­ leća kada je ovaj rastvarao tečnosti ili opuštao vlakna. postati gotovo sasvim ne­ zavisna: još od Grka ona je bila samo jedno po­ glavlje medicine i videli smo kako je Vilis izuča­ vao ludila pod oznakom »bolesti glave«. ona je objašnjavana i pokazivana. i upravo onoliko koliko se bolesnik. U vreme Pinela i Tjuka. porodice. Oni će ga izbeći tim manje što će ono — sa po­ kretanjem sve mutnijih moralnih sila — u početku biti neka vrsta nečiste savesti. to ta praksa postaje mutnija. a par lekar-bolesnik sve dublje zalazi u jedan neobičan svet. Ali smisao ove moralne prakse vrlo je br­ zo izmakao lekaru. onaj autori­ tet koji je lekar dobijao iz reda. moć psihijatra čudotvornija. lekar postaje čudotvorac. na­ prosto. preko tolikih starih veza. onako kako je on svoje znanje zatvarao u norme pozitivizma: od početka devet­ naestog stoleća psihijatar više nije sasvim tačno znao kakva je priroda moći koju je nasledio od ve­ likih reformatora čija je delotvornost izgledala ta­ ko čudnovata spram načina na koji je on zamišljao duševnu bolest i prakse svih ostalih lekara. u mnogom pogledu nalazi se u istom čudno­ vatom položaju koji luđak ima u svetu medicine. već nalazi otuđen u lekaru. prvi put u povesti zapadne nauke. psihijatrija će postati medicina sa osobenim obeležjem: ni oni koji za poreklom lu­ dila najstrastvenije tragaju u organskim uzrocima ili naslednim sklonostima neće izbeći to obeležje. oni će se tim više zatvarati u pozitivizam što više budu osećali kako njihova praksa izlazi iz njega. nejasna čak i onima koji su se njome bavili. Pre svega stoga što će medicina duha. morala. . posle Pi­ nela i Tjuka. a psihijatriji posebno.246 ISTORIJA LUDILA moć. Ta psihijatrijska praksa. u toj moći nije bilo neobičnog. U očima bolesnika. le­ kar i ima gotovo čudesnu moć isceljenja.

koji. pnhvatajući potpuno i unapred sve njegove uticaje. očuvana u ob­ redima azilskog života i prekrivena mitovima pozitivizma.NASTANAK AZILA 247 sada kao da izvlači iz sebe samog. od samog se početka potčinjavajući volji koju doživljava kao magičnu. prevazilazi ljudsku meru. i dok je Pinel. ali je. Toj nejasnoj moći čije po- . veruje se da on raspolaže tim moćima. upravo zato što je to lekar. Ako bismo želeli da raščlanimo du­ binske sklopove objektivnosti u znanju i praksi psihijatrije devetnaestog stoleća. kao i Tjuk. isticao da njegovo moral­ no delovanje nije neminovno skopčano sa naučnom upućenošću. a bole­ snik pre svih. Ono što se naziva psihija­ trijskom praksom jeste izvesna moralna taktika. i nauci za koju misli da je predskazivanje i prori­ canje. to će se više otuđivati u njemu. sad ljudi počinju da veruju. gotov da bude baš ona histerična bolesnica preko koje je Šarko (Charcot) uznosio čudesnu moć lekara. prakse čiji su koreni i smisao zaboravljeni. te tako na kraju postaje idealan i savršen korelat tih moći koje on projicira u lekara. od Pinela do Frojda (44). ne može biti. polako padala u zaborav. ali koja je stalno korišćena i stalno prisutna. Ali ako za bolesnika lekar brzo postaje čudo­ tvorac on to. kao lekar pozitivizmä. u svakom slučaju. onda bi zapravo trebalo da pokažemo da je ta objektivnost od samog početka bila jedno opredmećenje magijskog reda koje je moglo da se ostvari tek uz saradnju samog bolesnika i na os­ novu jedne moralne prakse koja je u početku bi­ la otvorena i jasna. nastala krajem osamnaestog stoleća. u meri u kojoj je pozitivizam nametao svoje mitove ο naučnoj objekti­ vnosti. čist objekt bez druge otpornosti doli sopstvene inerci­ je. u sopstvenim očima. iz neke gotovo demonske tajne znanja. i što bolesnik vi­ še bude prihvatao to prepuštanje u ruke lekara koji je istovremeno i božanski i satanski. da je on svoju moć rasplitanja ludi­ la stekao iz neke ezoteričnosti svoje nauke.

niti ono za šta se izdavalo. ono je bilo bes­ krajno manje od sebe sama: zbir uverenosti i ob­ mane. koji nije težio da ga prikrije jednom psihijatrijskom teorijom koja bi . a pošto ništa u pozitivnom sa­ znanju ne može da opravda takav prenos volje. još od gr­ čke medicine: izjednačenje ludila sa ludilom — odnosno medicinskog poimanja i kritičkog poima­ nja ludila. i za koja odista valja priznati da nisu la­ žna ozdravljenja. koji se složio da od nje ne odvoji ni svoje posmatranje ni svoje istraživanje. i u misli savremenika Babinskog. prvome koji je ozbiljno prihvatio stvarnost para lekar-bolesnik. lažnog lu­ dila i simulacije ludila bila nedovoljno određena — ista nejasna pripadnost prestupu držala ih je na okupu. spliće i raspliće svekolika umobolnost. Otuda. nalazimo tu nečuvenu po­ stavku koju se još ni jedna medicina nije usudila da iskaže: da je ludilo. na kraju. Ludilo nije bilo ono što se verovalo da je. ostaje još samo jedna konkretna stvarnost: par lekar-bolesnik u kojem se zbira. lekar razbija stvarnost duševne bolesti u kritičkom poimanju ludila. dok je duševni bolesnik potpuno otu­ đen u stvarnoj ličnosti svog lekara. a još dalje od toga. postaće istinska ozdravljenja la­ žnih bolesti. izvan praznih oblika pozitivi­ stičke misli. medicinska misao konačno je izvela jedno izjednačenje pred kojim je oklevala sveukupna zapadna misao. Ta ozdravljenja bez osnove. brzo će doći trenu­ tak kada će ludilo samo biti proglašeno odgovor­ nim za takve nepravilnosti. ili slično delovanje na daljinu. I upravo do tog stupnja cela psihijatrija devetnaestog sto­ leća istinski se usmerava ka Frojdu. samo ludilo. Vidimo kako se ocrtava ono što će postati pitijatizam Babinskog. I to tako da. I jednim čudnovatim preo­ kretom misao se vraća gotovo dva stoleća unazad u vreme kada je granica između ludila. Krajem devetnaestog stoleća.248 ISTORIJA LUDILA reklo on više ne poznaje i u kojoj neće da prepo­ zna drevne sile iz kojih je sačinjena. on treba da dade neki položaj.

postaje subjekt. Ali. on je prvi najdoslednije pratio njene posledice. i odvezuje od sebe. pripremajući bezmalo božanski status njegovoj svemoći. on je pojačao njegova svojst­ va čudotvorca. on je od toga napravio ogledalo u kojem se ludilo. po­ tro samoprepoznavanje ludila u ogledalu sopstvenog prizora. on je stvorio psihoanaliti­ čku situaciju u kojoj. Ona ne može ni da oslobodi ni da prepiše. on je od toga napravio apsolutni Pogled.NASTANAK AZILA 249 bila u manjem ili većem skladu sa medicinskim saznanjem. kao lik koji otuđuje. Frojd je razotkrio sve ostale azilske strukture: on jeoukinuo ćutanje i posmatranje. Psihoanaliza može da razmrsi neke oblike ludila. jednim genijalnim kratkim spojem. Možda upravo zato što nije poništila tu konačnu strukturu i na nju svela sve ostale. do najvećeg ih stupnja napregao stav­ ljajući ih u ruke lekara. najviši rad bezumlja njoj ostaje stran. On je na njega. ali nije ga izbavio onoga što je u tom bivstvovanju bilo suštinsko. čisto i uvek uzdržano ćutanje. on je preustrojio mo­ ći u njemu. pomere prema lekaru. On je doista izbavio bolesnika tog azilskog bivstvovanja u koje su ga otuđivali njegovi »oslo­ boditelji«. ućutkao instance osuđivanja. niti da odgonetne znake bezumnika kao takve. otuđenje postaje razotuđujuće zato što. a ponajmanje da objasni ono što je u toj raboti bitno. na samu tu prisutnost koja se izmakla iza bolesnika i iznad njega. on je iskoristio strukturu koja oba­ vija ličnost lekara. jednom gotovo nepomičnom kretnjom. neće moći da čuje glasove be­ zumlja. psiho­ analiza i ne može. Sudiju koji kažnjava i nagrađu­ je jednom presudom koja se čak ni do govora ne spušta. Lekar. . s druge strane. Frojd je postigao da se sve strukture koje su Pinel i Tjuk ustrojili u zatvoru. u odsutnost koja je isto tako i sveobuhva­ tna prisutnost. ostaje ključ psi­ hoanalize. preneo sve moći koje su bile raspodeljene u kolektivnom bivstvovanju azila. u lekaru. vezuje za.

Ničeovo ili Artoovo — u delima zauvek nesvodivim na ta ludila koja ozdravljuju. . Pinelovim i Tjukovim oslobođenjem umobolnih. Nervalovo.250 ISTORIJA LUDILA Od kraja osamnaestog stoleća. odupirući se sopstvenom snagom tom ogrom­ nom moralnom utamničenju za koje smo stekli na­ viku da ga nazivamo. život bezumlja otkriva se još samo u blesku dela kao što su Helderlinovo. nesumnjivo ironično.

nekako slobod­ na još od početka vremena. jed­ na već amoralna ljudska prisutnost. a čiji pokreti. nesumnjivo. Lud­ nica ne govori toliko ο l udil ima i tim čudnovatim likovima. nešto što je bilo u vezi sa ondašnjom patetičnošću: simboli­ čne đinđuve kojima su bili krunisani bezumni kra­ ljevi ostavljale su vidljivim tela koja preklinju. nego u tom luđaku sa šeširom klju­ ča. pre svega opevaju njihovu sumornu slobodu: jezik Ludnice sličan je Pinelovom svetu. Čovek sa trorogim šeširom nije lud zato što je. tela izložena lancima i bičevima. tela koja bunilu lica protivreče ne toliko bedom svoje razotkrivenosti koliko ljudskom istinom koja je provaljiva­ la kroz celu tu netaknutu plot.ZAKLJUČAK Onaj Goja koji je naslikao Ludnicu doživeo je. kroz neiskazivu snagu njegovog mišićavog tela. pred tim gamizanjem ploti po pra­ znini. ako i prizivaju njihove snove. koliko ο vel ikoj jednoličnosti tih novih tela. njegove divlje i čudesno raspojasane mladosti. po pravu rođenja. go-golcat. Goja sa Disparates i sa Quinta del Sordo ob­ raća se drugom jednom ludilu. koje uostalom nalazimo i u Caprichos. Ne ludilu luđaka bačenih u tamnicuj već ludilu čoveka bačenog u . tom golotinjom duž golih zidova. natakao tu ritu na glavu. poka­ zanih u svoj svojoj krepkosti.

i upečatljivost kojom se odlikuju njegovi kasniji rado­ vi potiče od druge jedne snage. stvorio prvu sliku »sveopšteg jezika«. oni izviru iz životinjskog zavijanja. Iz kog drveta raste grana na kojoj krešte veštice? Da li ona le­ ti? Prema kom veštičjem sastanku. sa drevnim svetovima čarolija. Kod Boša ili Brojgela. bez pozadine — i to je još jedna razlika u odnosu na Caprichos. ni ο nekom drugom. reč je ο no­ ći koja je. Ali za njega su one nešto drugo. po tome što se izdvajaju tek iz najjednolikije tame. u noći tih velikih slepih miševa koje vidimo na Načinu lete­ nja nema ni jedne jedine zvezde. Gojin Kaluđer. Pustinja Bošovog Sve­ tog Antonija bila je beskonačno nastanjena. u stvari. ni učešće svekolike prirode nije bilo dovoljno za njihovo kolo. s tom toplom životinjom uz svoja pleća. nema sumnje. noć klasicističkog bezum­ lja. nji­ hovu granicu i njihovu prirodu. i kom proplan­ ku? Ništa u svemu tome ne govori ο svetu. Ne povezuje li nas Goja. i najsamotnije. predeo kojim pro­ lazi Luda Greta bio je sav ispresecan ljudskim je­ zikom. Ali u toj noći čovek opšti sa onim što je u njemu najdublje. ο onoj Usnulo sti razuma od koje je Goja još 1797.252 ISTORIJA LUDILA sopstveni mrak. njenim šapama na svom ramenu i njenom njuškom koja mu dahće u uho. i to­ me što ništa ne ukazuje na njihovo poreklo. fan­ tastičnih jahanja. ostaje sam: nije izrečena nikakva tajna. prema­ šujući sećanje. veštica koje čuče po granama sasušenih drveta? Zar čudovište koje šapće tajne na uho Kaluđera nije rođak nakaze koja je opči­ njavala Bošovog Svetog Antonija? U izvesnom smi­ slu Goja iznova otkriva te velike zaboravljene sli­ ke ludila. ona troguba noć u koju je utonuo Orest. Reč je. oni otkrivaju kame­ nje i biljke. u dvojakom smislu. Disparates su bez predela. Jedino je pri- . ti se oblici rađaju iz samoga sveta. bez zidova. a čak i ako je bio plod njene mašte. kroz procepe jedne čudnovate poezije. Gojini oblici rađaju se ni iz čega: oni su bez osnove. ni ο ovome.

Ono je.ZAKLJUČAK 253 sutna najzapretenija. ili krici koji naviru iz crnih rupa (kao na Hodočašću svetog Isidora). daleko ispod more bestijalnosti. pravo građanstva. vraćajući se . iz­ raz. Posle toga se i sama lica ra­ spadaju: to više nije ono ludilo sa Caprichos ko­ je je navlačilo obrazinu istinskiju od istine likova. Ne stoga što bi bilo obećano kao u nemačkoj lirici. onima ko­ ji su kadri da ga prihvate — Ničeu i Artou — te jedva čujne reči klasicističkog bezumlja u koji­ ma su posredi bili ništavilo i noć. nesumnjivo nema ničeg za­ jedničkog osim izvesnog pokreta koji. ludilo koje ujeda lica. tu su sa­ mo pogledi koji dolaze ni od kuda i upiru se ni u šta (kao na Skupu veštica). i uporište u zapadnoj kul­ turi na osnovu kojeg postaju moguća sva ospo­ ravanja. jedno udaljenije značenje. daleko ispod sna. poslednje pribežište: kraj i početak svega. ili poslednji trzaj poslednjeg samrtnika? Zar to ludilo koje spaja i deli vreme. to je sad ludilo ispod obrazine. Između iskidanog Gojinog crteža i te neprekinute crte reči čija se jednosmernost proteže od prve knjige Zistine do desete knjige Zilijete. a u isti mah i najdivljačkije slobodna sila: ona koja komada tela na Grande Disparate. Ludilo je u čoveku postalo mogućnost da se uni­ šte i čovek i svet — pa čak i te slike koje prkose svetu i izobličuju čoveka. i on. već stoga što je zbrka haosa i apokalipse: taj Idiot koji kriči i krivi rame da bi se izmakao ništavim koje ga za­ hvata — da li je to rođenje prvog čoveka i nje­ gov prvi pokret prema slobodi. po prvi put. ne prenosi. ali pojačavajući ih do krika i besa? I dajući im. nema više očiju i usta. ona koja se razularila i bode oči na Pomamnom ludilu. koje svija svet u omču jedne noći. strpljivi jezik De Sadov takođe hvata poslednje reči bezumlja i daje im. nagriza crte. za budućnost. i totalno osporavanje? Vraćajući im nji­ hovo prvotno divljaštvo? Miran. to ludilo tako tuđe iskustvu čiji je savremenik.

ili.« (46) Sporost osvete. podzemnim tamnicama u kojima se beskonačno produžava ropac njego­ vih žrtava. održi svoju vernost prirodi: strog zada­ tak. neiscrpan zadatak: »Ništa ne­ ćeš znati ako nisi sve upoznao. U zamku u koji se zatvorio De Sadov junak. čovek mora da se stara da. Ali u De Sadovoj misli to je tek prvi trenu­ tak: ironično opravdanje. Tu čovek ponovo nalazi jednu istinu koju je zaboravio premda je ona očigledna: koja bi želja mogla biti protiv pri­ rode kada je nju u čoveka usadila priroda sama. bezumna ubistva. i jedno loše ustrojeno društvo. ako je čovek povredio ili izmenio prirodu. ona će ti izmaći za svagda. ili ponovo uspostavljena priroda. i kada je nju čovek naučio od prirode u velikoj pouci života i smrti koja ne prestaje da obnavlja svet? Ludilo želje. bolje rečeno. U onom što izumeva ludilo ljudi nema niče­ ga što ne bi bilo ili očigledna priroda. bez skretanja. Na osnovu tog pokazivanja — posredstvom besmisla — ništavnosti savreme­ ne filosofije i celog njenog naklapanja ο čoveku . Tu je čovek konačno usklađen sa svojom prirodom. po manastirima. mogli da uguše u čoveku.254 I S T O R U A LUDILA tökom savremene lirike i isušujući joj izvore. šumama. a ako si toliko plašljiv da se zaustaviš pred prirodom. sveobuhvatan. pošto spadaju u poredak prirode. pripadaju pri­ rodi. jednom etikom svojstvenom tom čudnova­ tom zatvaranju. priroda. Sve što su moral i religija.« (45) I obrnuto. iz­ nova otkriva tajnu ništavila i bezumlja. ako se sudbini dopada da remeti taj poredak opštih zakona. kao i drskost želje. oživljava u dvorcu ubistava. najnerazumnije strasti jesu mudrost i razum. racionalno i lirsko. go­ rostasan pastiš Rusoa. on treba i da ispra­ vi zlo matematikom vrhovne osvete: »Priroda je učinila da se svi rodimo jednaki. na prvi pogled kao da može da se iskazuje u punoj slobodi. na nama je da ispravimo njene ćudi i da svojom spretnošću povratimo ono što su jači oteli.

koji mu omogućuje da odvagne svoju dovede do svog logičnog zaključka. biće donete istinske odluke: odluke ko­ je su isto toliko i prekidi u kojima se poništava veza čoveka sa njegovim prirodnim bićem (47). kada ih jednom očistimo od njihovih otrovnih aluzija na Društveni ugovor i nameravana ustrojenja Poljske ili Korzike. nema nade da će prvotno odbacivanje društvenog ponovo kriomice postati poredak sreće.ZAKLJUČAK 255 i prirodi. kao i za filosofe osamnaestog stoleća. Noć ludi­ la otuda je beskrajna. suverenost više ne prenosi prirodno postojanje. prekomerno sprovođenje nasilja. Odnos što ga je uspostavio Ruso sasvim je obrnut. u potpu­ no odsustvo srazmera i zajednice. želja samo prividno vodi ponovnom ot­ krivanju prirode. u stalno iznova otpočinjano nepostojanje zadovoljenja. ono što se moglo smatra­ ti nasilničkom prirodom čoveka samo je bila be­ skonačnost ne-prirode. konačno utapa čove­ ka u prirodni svet koji društveni svet odmah pre­ uzima. već slo­ bodno ispoljavanje suvremenosti nad prirodom i protiv nje (48). ono j e za suverena samo je­ dan objekt. nema po­ vratka rodnoj zemlji. putem dijalektike prirode koja se odriče same sebe i time se potvrđuje. javlja se kao otpuš­ tanje prirode — budući da jedina kohezija koja se zahteva od pojedinaca u toj skupini ima za cilj samo da zaštiti ne prirodno postojanje. Čuveno Društvo prijatelja zločina. De Sad smatra da baca čoveka u jednu prazninu koja izdaleka vlada prirodom. bezgranična primena prava smrti — celo to društvo čija je je­ dina veza odbacivanje veze. Ovde je izvor velike jednoličnosti De Sadove: sa De Sadovim napredovanjem kulise se raspada- . u stvari. nacrt Ustava Švedske. utvrđuju jedino vrhovnu strogost subjektivnosti u odbacivanju svake prirodne slobode i jednakosti: nekontrolisano raspolaganje jednim elanom od strane dru­ gog. Kod De Sada. Za usamljeničko ludilo želje koje još i za Hegela.

treba da kažemo obr­ nuto. ali samo za trenutak. i da u tom zlatnom blesku otkriva suverenost koja je i ona sama. Tada. Pa ipak. Pobesnela olujina. munje i groma dovoljno označuje da se priroda razdire. dakle nov doga­ đaj — postaje. da dostiže krajnji stupanj svoje borbe. dostiglo granice sveta koji ga razdire. lagano se krećemo ka svršetku: smrti Žistine. slučajnosti. iznenađenja. u svojoj samoći. Ta smrt koja kao da je izmakla bezum­ noj vladavini Zilijete dublje joj pripada nego bilo koja druga. da ju je njena prirodna vrlina dovela dotle da je iscrpla sve moguće načine da bude pred­ met zločina. suverena. takođe. bez slabih strana. poniža­ vana (49). ta priroda tako dugo potčinjavana. kroz to pomanjkanje dekora koje može biti mrkli mrak isto tako kao i bleštavo svetio (kod De Sa­ da nema senki). potpuno se pokorava onome što joj se protivilo: sada ona zapada u ludilo i tu. Ne može se reći da zločin nije savladao njenu vrlinu. Kao i kod Goje. noć oluje. Taj trenutni grom koji je priroda potegla iz sebe da bi zgromila Žistinu samo je jedno te isto sa dugim bivstovanjem Žilijete koja će. igra čije je savršenstvo toliko da njena novina može biti samo sličnost sa samom sobom. okreće ga protiv sebe i uni­ štava u času kada mu to što je tako dobro ovla­ dalo tim svetom daje pravo da se poistoveti s njim. ponovo uspostavlja svoju svemoć. Ono što je još u li­ stini bilo preokret — doživljen. i nešto sa­ svim drugo no ona sama: suverenost poludelog srca koje je. kinjena. ne ostavljajući ni tra- . i kada zločin bude mogao još samo da je najuri iz oblasti svoje suverenosti (Zilijet najuruje svoju sestru iz zamka Noarsej). uvek pobednička igra. u Žilijeti. patetične ili drama­ tične veze prizora iščezavaju. više nema os­ nova tim preterano tačnim Disparates. iščeznuti sama od sebe. grom koji zgromljuje Žistinu — to je priroda koja je postala zločinačka sub­ jektivnost. Njena bezazlenost zamorila je čak i želju da bude kinjena.256 ISTORIJA LUDILA ju.

ili ista gorčina. jezik bunila se ispreplitao. zapadni svet je stekao mogućnost da u nasilju prevaziđe svoj razum i da tragično iskustvo ponovo otkrije izvan obećanja dijalektike. * * * Posle De Sada i Goje. taj jezik. naime. ali kroz to bdenje ono se spreže sa svežim snagama. ο otkrivanju one osnov­ ne neizvesnosti u kojoj se rađa umetničko delo. a od njih počev. otimalo svojoj tanušnoj istini ludila. Ništavilo bezumlja u kojem se zauvek ućutao jezik prirode postalo je nasilništvo prirode i protiv prirode. u 17 . viđenja su se svakako izmenjivala. Sviftova melanholija. Postojala je. niti bilo šta drugo po čemu bi priroda mogla da preuzme svoja prava. pripadaju njihovim delima baš kao što i ta dela pripadaju njima. jedna oblast u kojoj je ludi­ lo osporavalo stvaralaštvo. progovaralo je isto nasilje. i to sve do suverenog ukidanja sebe samog (50). bezumlje na­ stavlja da bdije u svojoj noći. postaje moć koju treba uništiti. I obrnuto. baš tamo gde su ograničavali jedno drugo. bunilo se. Preko De Sada i Goje. ako je bilo potvrđeno kao stvaralaštvo. pravilo od predela svojih slika jedan patološki svet utvara. Ali to nije sve: umetničko delo i ludilo bili su. be­ zumlje pripada onome što je. Ne-biće koje je ono bilo. kao i kod Goje. Tasovo ludilo. za moderan svet.ZAKLJUČAK 257 ga. Kod De Sada. Ali u samom tom ospora­ vanju jedno drugo nije obezvređivalo. već je pre reč bila (setimo se Montenja). koji je bio bunilo. nikako nije bio stvaralaštvo. ni leša. Tu u tekstovima. Rusoovo bunilo. ironično ga umanjiva­ lo. u iskustvu klasicizma. tamo u životima ljudi. presudno u svakom umetničkom delu: to znači onome po čemu svako delo jednovremeno nosi i ubistvo i prinudu. dublje povezani na drugoj jednoj razini: paradok­ salno.

broj pisaca. pa čak ni ο odnosima koji se spliću i raspliću između svarnog sveta i umetnika koji su stvorili dela. neprekidno ponovno rađanje. otkrivati u biću koje se u njoj naslućuje? Ludilo pisaca bilo je. na . muzičara koji su »potonuli« u ludilo umnogostručio se. ali na sasvim drugi način.258 ISTORÜA LUDILA trenutku kada ono prestaje da se rađa da bi uisti­ nu postalo delo. ludilo Van Goga ili ludilo Artoa. a njihovim osporava­ njem sada ništa nije oprošteno. u jadnoj istini ljudi ili je. možda isto tako du­ boko. ο smislu njegovog umetničkog stvaralaštva. tu učestalost valja ozbilj­ no shvatiti. od Helderlina i Nervale. još pre no što je ono i na­ stalo. neke trajnije razmene. u malodušnosti ponavljanja i bolesti. između ludila i umetničkog dela nije bilo sporazumevanja. kao isticanje jednog pitanja. Pa ipak. U tom suprotstavljanju čiji su nam svedoci. u modernom svetu. niti jezičkog opštenja. Učestalo javlja­ nje. svakako da ništa ne dokazuje ο ra­ zumu toga sveta. Ludilo Artoovo ne uvlači se u međuprostore dela. pripada njihovom delu. koji ga proglašava i Hristom i Dionizijem — to nije na međi razuma i bezumlja. ali ne zavaravajmo se. njihov je sukob mno­ go pogibeljniji no nekada. Poslednji krik Ničeov. prilika da se vidi rađanje. oni sada igraju na život i smrt. istine umet­ ničkog dela. Ludilo Ničea. slikara. ono je pravo odsustvo dela. tih dela koja se rasprska­ vaju u ludilu. posle Lukrecija. daleko izvan nje­ govog nastanka. za druge. ispretresano prisustvo tog odsustva. Taso ili Svift — i koje je uzaludno bilo pokušavati razdeliti na raz­ doblja lucidnosti i razdoblja krize — otkriva se jedno odstojanje u kojem sama istina umetničkog dela postavlja pitanje: da li je ona delo ili ludilo? nadahnuće ili priviđenje? spontano naviranje reči ili čist izvor jednog jezika? Da li njegovu istinu tre­ ba unapred tražiti. njegova sre­ dišnja praznina koja se oseća i meri svim njego­ vim dimenzijama kojima nema kraja.

Ludilo je potpuni prekid s umetničkim delom. ono mu ocrtava spoljašnju ivi­ cu. Ono što ju je činilo nemogućom. pripada Ničeu. njihov zajedničodmah li. znao je da su nje­ govo delo i njegovo ludilo međusobno nesaglasni. ali to doživljavanje. sve one reči nabacane spram suštinske odsut­ nosti jezika. pa ni postojanja: ludilo Ničeovo.ZAKLJUČAK 259 jranici duž koje se udaljava delo. Ludilo više nije pro­ stor neodlučnosti u kojem je postojala opasnost da će probiti prvobitna istina dela. neko delo koje se na izgled utapa u svet. ono na osnovu čega delo postaje nemoguće i gde ono treba da začuti. ono je sastavni trenutak ukmuća koje istinu dela rastače u vremenu. nama je čini savremenom. to je poništavanje dela. već odlučnost na osnovu koje se ona neopozivo prekida i za svagda se nadnosi nad istoriju. i sve je u tesnoj vezi sa Rođenjem tragedije. A Van Gog. obris naspram praznine. sav taj prostor telesne patnje i užasa koji okružuje prazninu ili se. jeste ono po čemu se ta mi­ sao probija u moderan svet. taj koji nije hteo da traži »do­ zvolu od lekara da pravi slike«. tematike. kada je Niče konačno poludeo i od kada njegovi tekstovi više ne pripadaju filosofiji već psihijatriji: sve. To ne znači da je ludilo jedini jezik zajednički umetničkom delu i mo­ dernom svetu (opasnosti od patosa kletvi. obrnuta i simetrična opasnost od psihoanaliza). konačno san ο izmirenju »pastira iz Arkadije i ribara sa jezera Tiverijadskog«. odaje u njemu svoj besmisao i pre­ 17* . Artoovo delo doživljava u ludilu sopstveno odsustvo. čekić je upravo ispao iz ruku filosofa. računajući i dopi­ snicu Strindbergu. podu­ dara s njom — to je delo samo: sunovrat nad bezdanom odsutnosti dela. Nije važan tačan dan one jeseni 1888. put rušenja. bolje rečeno. već to zna­ či da. nama je nudi. ono što ju je otimalo od Nieea. preko ludila. to jest raspad njegove misli. Ali tu neprekinutost ne treba zamišljati na razini nekog sistema. stalno nova hrabrost da se to doži­ vi.

ono stvara jedan neizmirivi rascep u kojem je svet prinuđen da se preispita. prinuđuje ga da se pokori njegovom jeziku. Artoovo. Trenutak kada se. ta­ mo gde postoji delo. ne uverava taj svet da ga ova del a l udil a opravdavaju. Van Gogovo. Zbog toga je malo važ­ no znati kada se u Ničeovu gordost. Ludilo postoji samo kao poslednji trenutak dela — ovo ga be­ skonačno potiskuje prema svojim granicama. preko ludila koje ga prekida. umetničko delo otvara prazninu. Nadalje. opravdava ludilo pu­ tem psihologije. Lukavstvo i novo likovanje ludila: taj svet koji veruje kako odmerava. Ono što je u nekom umetničkom delu nužno oskvrniteljsko tu se preokreće i. ono diže optužbu protiv njega. jer u svojim naporima i rasprama on se odmera­ va prema neodmerenosti dela kao što su Ničeovo. svet postaje kriv (po prvi put u zapadnom svetu) u odnosu na de­ lo. jeste naš poziv u kojem se mešaju pobornik i tumač. Van Gogovu poniznost uvukao prvi glas ludila. zajedno. i posredstvom ludila. pa ipak. pogo­ tovu ne ono što bi mogao znati ο l udil u. jeste beskonačan put da se stigne do kraja.ISTORIIA LUDILA obražava se u njemu jedino u vidu patološkog. obuhvata sobom vreme sveta. pošto ono označuje čas nje­ gove istine. vreme ćutanja. rađaju i dovršavaju delo i ludilo jeste početak vremena u kojem to delo optužuje svet i čini ga odgovornim za to što ono jeste. na za­ datak da povrati razum iz tog bezumlja i tome bezumlju. svet doživljava svoju krivicu. I ništa u tim delima. Ludilo u koje se survava umetničko de­ lo jeste prostor našeg rada. u vremenu toga dela pre­ plavljenom ludilom. nema ludila. ludilo je savremenik dela. obavezuje ga na je­ dan zadatak prepoznavanja. pitanje bez odgovora. popravljanja. ovladava njime i vodi ga. . mora sam da se pravda pred njim.

Pravilnik Opšteg prihvatilišta.BELEŠKE 1. Archives Bastille. 16. 161—162. 10. ali veoma kasno. 15. glava 1. 13. scena I I . 4. navodi iznos o d 2 penija. živ. 5. a m u k e su senke neodvojive o d krivnje. čin V . Kasnije su pridodati Saint-Esprit i les Enfants-Trouves.« — (CA­ MUS: De la Mendiciti Ugitime des pauvres. i nesumnjivo p o d utlcajem prakse k o j a se odnosila na luđake. član I V . SAINT-fiVREMOND: Sir Politik would be. Dogodilo se. 8. J. da se pokazuju i venerični bolesnici. priča ο poseti k o j u i m j e učinio princ Condć sa v o j v o d o m o d Enghiena kako b i ga »ispunio užasom o d greha« (f° 25). Ned WARD. i p o l e p o m vremenu dolazilo j e najmanje 2. 3—4). RAVAISSON. t. u London Spy. 7. . 1754—1758). u svojim Mimoires. Otac RICHARD. 9. Tristan i Izoida. 11. LEBEUF: Histoire de la ville et de tout te diocese de Paris (Paris.000 posetilaca dnevno. k r a j e m šesnaestog i p o č e t k o m sedamnaestog stoleća oseća k a o pretnja Apokalipse. Izveštaj La Rošfuko-Lijankura u ime O d b o r a za prosjačenje Usta­ votvorne skupštine (Proces verbaux de l'AssembUe nationale. p p . . b i o sämo prisustvo smrti. Louise L A B E . U p . b e d a se. . usled mnoštva prestupa u m n o ­ žili su se i j a d i . Cl. 2. Pošto biste platili. Sa duhovne tačke gledišta. X I I i X I I I . 6. p p . X X I ) . De LANCRE: De l'Inconstance des mauvais anges (P aris. Ukaz o d 1656. 986. iskustvo ο ludilu tačno se nadovezuje na iskustvo ο gubi. a povučena j e la Savonnerie. S E R V A N T E S : Don Kihot. 3. Fonds Clairambault. X I I I . »Jedan o d n a j očiglednijih znakova skorog dolaska B o ž j i h Sinova i kraja vre­ mena jeste prekomernost duhovne i vremenske b e d e na k o j u se svet sveo. Sada su naišli loši d a n i . 1612). U t o m smislu. 14. Obred isključivanja gubavca pokazuje d a j e o n . I I d e o . »Nekada j e svako b i o pušten da o b i đ e Bisetr. ROUSSEAU: Discours sur les sciences et les arts. Nacionalna biblioteka. 17. 12.

lac. o k t o b r a 1675). Pavla (I posl. premda bolesnik n i j e davao nikakav pozitivan o d g o v o r i izgledao j e p o t p u n o utonuo u s v o j e misli. Raspravlja se ο t o m e da U j e pronalazač mašine Maupertius.« — (Memoires du Pire Richard. ludilo j e zaista povratak. n e ο ponav ljanju u strogom smislu reči. Dar­ win ili Danac Katzenstein. koja j e pokušala da iznova suoči ludilo i bezumlje. 38 TURCOT: »Eloge de Gournay«. »Znao sam. k a o i svi. Nije b i l o nikakvog bunila. MIRABEAU: L'Ami da Hammes. »Neki v o j n i k posta melankoličan z b o g toga Sto ga o d b i š e roditelji j e d n e devojke k o j u j e silno v o l e o . 32 Mercier. p i s m a o d 16. PASCAL: Pensaes. MIRABEAU: Relation d'un voyageur anglais. Obilaženi su j e d a n irski sveštenik »koji j e ležao na slami«. b i o j e toliko slab da j e izba­ civao izmet a n i j e ni p r i m e ć i v a o . t. arhetip.« — (MIRABEAU: Souvenirs d'un voyageur anglais. 29. žalio se d a ga j a k o b o l i glava i da m u neprestano trne ta strana. 26. i smatrala j e » d o b r o m protiv tuge« (up. Nikad nije tražio ni d a j e d e ni da pije. I .262 ISTORIJA LUDILA vodič b i vas v o d i o u odeljenje bezumnika. I I . jedan brodski kapetan koga j e razbešnjavao pogled na ljude »jer j e zbog ljudske nepravde i poludeo«. 21. U evolucionizmu devetnaestog stoleća. 36. našla se pred p r o b l e m o m vremena. 28. Reč je ο j e d n o m unazad v r a ć e n o m vremenu. cit. n. M E R C I E R : Tableau de Paris. 146. Saint Vincent pravi ovde aluziju na tekst sv. B i o j e sanjar. M­me de Sevigne' j u j e m n o g o upotrebljavala. str. niti tamnica da b i stvarala zločin. 25. MIRABEAU: Mamoires d'un voyageur anglais (1788). 20. jedan mladić »koji j e divno pevao« (ibid. 35. d a j e Bisetr bila i bolnica i tamnica u isti mah. 17. 435. W E Y E R : De praestigiis demomim. o n o nije apsolutno rasula vre­ mena.). . L e Neveu de Rameau. marta 1763). Primetno j e mršavio. 233—234. 1834). str. . K o rinćanima. V . b e leška I. i nauci k o j u o n o odobrava. ali nisam znao da j e bolnica bila izgrađena da b i stvarala bolesti. 6 ) . 23): Jadaeis quidem Scandalum. 37. lice m u j e b i l o sve bleđe. t. f° 61). LEURET: Fragments psychologies sur la Folie (Paris. 27. manje-više srećno određuju tu heterogenost d v e j u temporalnih struktura: o n u k o j a j e svojstvena iskustvu Bezumlja i znanju k o j e o n o obavija. Psihoanaliza. 24. Correspondance de Saint Vincent de Paul (ed. 213. str. članak ο Maniji. 19.« — (Gazette salutaire. 339. i r Des maladies mentales. I. 23. instinkt smrti. . 33. Encyclopadie. . 34. gentibus autem stultitiam. 18. fiksacija. Coste). 12. 31. ESQUIROL: »Memoire historique et statistique d e la Maison Royale de Charenton«. i 20. BOSSUET: Panigyrique de saint Bernard. J. cit. 3C. o n u koja j e svojstvena znanju ο ludilu. 222. str. RfiCALDE: Traiti sur les abas. kolektivno nesvesno. ali duž jednog hronološkog puta. l o c . D I D E R O T : Oeuvres (Pleiade). str. str.

42. 44. ne u t o m e što se između njih priznaje valjanost prava smrti. Pismo upućeno redaktorima Bibliolheque britannique ο j e d n o j n o v o j ustanovi za lečenje umobolnih. J. Ovaj se tekst pojavio u Bibliotheque britannique. str. I I . D E L A R I V E . 41. str. sa e p i z o d o m sa vulkanom s kraja Juliette (ćđ. 31—33). Sceaux. Oeuvres (cd. bila spremna d a sve elemente p o b r k a kako b i i h nagnala u nove oblike. 1954. ibid. . J. str. Paris. 225). k o j e m o g u da ostvare nad drugima. zatim i u o d v o j e n o j brošuri. 270). TURGOT: Članak Fonđation u l'Encyclopadie. Pauvert. str. umorna o d sopstvenih dela. 49. 478—»95. Traiti medico-philosophique. 369. 45. Delarive j e posetio Utočište 1798.. Cent vingt journies de Sodome (citć par BLANCHOT: Lautreantont et Sade. »Reklo bi se da j e priroda.BELEšKE 263 39. svak m o r a da m o ž e da pripada d r a ­ gome. v e ć da c n a između sebe priznaju apsolutno pravo slobodnog raspolaganja. Navedeno prema: BLANCHOT. TURGOT: »Lettre ä Trudaine sur le L i m o u s i n . t. 40.« — (Ibid. 48. 225. t . 47. 43. V I . Beščašće m o ž e ići sve d o »komadanja prirode i pomeranja sveta* (Cent vingt journies. 1935).. Ove strukture i dalje p o s t o j e u nepsihoanalitičkoj psihijatriji a d o b ­ r i m d e l o m i u s a m o j psihoanalizi. 46. Ta kohezija nametnuta t i m socii sastoji s e . u Stvari. 1836). 56. U p . str. . 50. I I . Schelle). Scipion PINEL: Τταίίέ complet du rigime sanitaire des aliinis P a­ ( ris. str. 1949. Paris. str.

. · 9 1 4 50 7 4 9 5 135 1 7 4 195 214 251 261 VIII Nastanak Zaključak Beleške .SADRŽAJ Predgovor I II III VI V VI VII »Stultifera Navis« Veliko utamničenje Bezumnici Lica ludila Lekari i bolesnici Veliki strah Novo razdvajanje azila .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful