Čikoš Pajor Gizela

M a t e m a t i č k a a n a l i z a

z b i r k a z a d a t a k a z a
v e ž b e

I deo






Viša tehnička škola, Subotica
2002

Matematička analiza Zbirka zadataka za vežbe







P R E D G O V O R


Ova zbirka zadataka obuhvata gradivo koje je predviđeno za vežbe iz predmeta
matematička analiza na elektrotehničkom, mašinskom i informatičkom odseku Više tehničke
škole u Subotici.

Na početku svakog poglavlja navedene su najbitnije definicije i teoreme bez dokaza,
koje su potrebne za rešavanje zadataka iz date oblasti. U svakom poglavlju možete naći
detaljno izrađene zadatke koje ćemo i na vežbama obraditi, i tu po potrebi dati dodatna
objašnjenja.

Na kraju svakog poglavlja možete naći zadatke koji nisu izrađeni, predlažu se za
samostalnu vežbu. Ovi zadaci su birani iz poznatih zbirki zadataka iz matematičke analize
(kao npr. Uščumlić–Miličić, Demidovič i drugi).

Pojedine oblasti se nadovezuju jedan na drugi, zato predlažem da vežbate zadatke po
utvrđenom redosledu.

Ovu zbirku zadataka možete koristiti za pripremanje pismenog dela ispita, ali gradivo
usmenog ispita ovde nije u dovoljnoj meri obrađeno.

Naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da studenti iz različitih srednjih škola stižu sa
jako različitim predznanjem. Zato svim studentima, koji iz ove skripte ne mogu da prate
gradivo predlažem, da jednostavnije zadatke uvežbaju iz neke srednjoškolske zbirke zadataka.

Ovo je prvo izdanje na srpskom jeziku, izvinjavam se za greške koje su u njemu
napravljene, rado ću ih ispraviti ako mi obratite pažnju na njih. Unapred se zahvaljujem.


Čikoš Pajor Gizela

1
Matematička analiza Zbirka zadataka za vežbe



S A D R Ž A J



1. Brojni nizovi.................................................................................................. 7 strana
Zadaci za vežbu ............................................................................................. 16 strana

2. Funkcije........................................................................................................ 19 strana
2.1. Oblast definisanosti funkcije............................................................. 19 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 22 strana

2.2. Parnost i neparnost funkcije.............................................................. 22 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 25 strana

2.3. Periodičnost funkcije......................................................................... 25 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 28 strana

2.4. Inverzna funkcija............................................................................... 28 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 32 strana

2.5. Granična vrednost i neprekidnost funkcije........................................ 33 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 39 strana

3. Diferencijalni račun....................................................................................... 41 strana
3.1. Izvod i diferencijal funkcije............................................................... 41 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 47 strana

3.2. Izvodi višeg reda................................................................................ 48 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 49 strana

3.3. Lopitalovo pravilo............................................................................. 50 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 55 strana

4. Ispitivanje funkcija........................................................................................ 57 strana
Zadaci za vežbu............................................................................................. 73 strana

5. Neodređeni integral....................................................................................... 75 szrana
5.1. Integraljenje metodom smene promenljivih...................................... 78 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 81 strana

5.2. Parcijalna integracija......................................................................... 82 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 84 strana

5.3. Integral racionalne funkcije............................................................... 85 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 92 strana

5.4. Integrali iracionalnih funkcija........................................................... 93 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 98 strana
3
Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza
Zadaci za vežbu................................................................................. 100 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 103 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 105 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 106 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 109 strana

5.5. Integrali trigonometrijskih funkcija .................................................. 110 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 113 strana

5.6. Integral eksponencijalne funkcije..................................................... 114 strana
Zadaci za vežbu................................................................................ 116 strana

6. Određeni integral........................................................................................... 117 strana
Zadaci za vežbu............................................................................................. 119 strana

6.1. Površina ravnih likova....................................................................... 120 strana
6.1.1. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu. 120 strana
Zadaci za vežbu..................................................................... 124 strana

6.1.2. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu..... 125 strana
Zadaci za vežbu..................................................................... 127 strana

6.1.3. Površina ravnih likova u parametarskom obliku...................
Zadaci za vežbu......................................................................

6.2. Dužina luka krive............................................................................
6.2.1. Dužina luka krive u pravouglom kordinatnom sistemu........
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.2.2. Dužina luka krive u polarnom kordinatnom sistemu............
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.2.3. Dužina luka krive u parametarskom obliku..........................
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.3. Zapremina rotacionih tela.................................................................
6.3.1. Zapremina rotacionih tela u pravouglom kord. sistemu.......
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.3.2. Zapremina rotacionih tela u polarnom kord. sistemu............
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.3.3. Zapremina rotacionih tela u parametarskom obliku..............
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.4. Površina omotača rotacionih tela.......................................................
6.4.1. Površina omotača rotacionih tela u pravouglom kord. sist. ..
Zadaci za vežbu.....................................................................

6.4.2. Površina omotača rotacionih tela u polarnom kord. sist. ......
Zadaci za vežbu.....................................................................

4
Matematička analiza Zbirka zadataka za vežbe
6.4.3. Površina omotača rotacionih tela u parametarskom obliku...
Zadaci za vežbu.....................................................................

7. Funkcije više promenljive.............................................................................
7.1. Diferencijal funkcije dve promenljive...............................................
7.1.1. Parcijalni izvodi i totalni diferencijali ..................................
Zadaci za vežbu.....................................................................

7.1.2. Parcijalni izvodi složene funkcije.dve promenljive..............
Zadaci za vežbu.....................................................................

7.2.Ekstremi funkcije dve promenljive..........................................................
Zadaci za vežbu..................................................................................

7.2.1. Uslovni ekstrem funkcije dve promenljive...........................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8. Diferencijalne jednačine................................................................................
8.1. Diferencijalne jednačine prvog reda..................................................
8.1.1. Dif. jednačine sa razdvojenim promenljivima.......................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.1.2. Homogene diferencijalne jednačine......................................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.1.3. Linearne diferencijalne jednačine..........................................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.1.4. Bernulijeva diferencijalna jednačina.....................................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.1.5. Egzaktna diferencijalna jednačina....................................... .
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.2. Diferencijalne jednačine drugog ( višeg ) reda..................................
8.2.1. Diferencijalne jednačine tipa ............................. ) (
) (
x f y
n
=
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.2.2. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže y...................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.2.3. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže x...................
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.2.4. Homogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima..........
Zadaci za vežbu.....................................................................

8.2.5. Nehomogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima......
Zadaci za vežbu.....................................................................

Literatura....................................................................................................................
5
Matematička analiza Brojni nizovi
1. Brojni nizovi



Definicija: Preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup realnih brojeva zovemo brojni niz.
Niz je znači preslikavanje a . R N → :


Obično koristimo skraćeno označavanje:
1
) 1 ( a a =
2
) 2 ( a a =
M
n
a n a = ) (

... , , ,
3 2 1
a a a su članovi niza, dok je opšti član niza.
n
a


Definicija: Niz { zovemo rastućim ako je }
n
a ;
3 2 1
K K ≤ ≤ ≤ ≤ ≤
n
a a a a
a ako je a , tada je niz opadajući. K K ≥ ≥ ≥ ≥ ≥
n
a a a
3 2 1
Rastuće i opadajuće nizove zajedničkim imenom nazivamo monotonim nizovima.


Niz { je: - monotono rastući ako je za ∀ : }
n
a N n∈ 0
1
≥ −
+ n n
a a
- strogo monotono rastući ako je za : N n∈ ∀ 0
1
> −
+ n n
a a
- monotono opadajući ako je za ∀ : N n∈ 0
1
≤ −
+ n n
a a
-strogo monotono opadajući ako je za ∀ : N n∈ 0
1
< −
+ n n
a a

Kod nizova sa pozitivnim članovima možemo koristiti i kriterijum količnika za određivanje
monotonosti : - monotono rastući, ako je za ∀ : N n∈ 1
1

+
n
n
a
a

- strogo monotono rastući, ako je za : N n∈ ∀ 1
1
>
+
n
n
a
a

- monotono opadajući, ako je za ∀ : N n∈ 1
1

+
n
n
a
a

- strogo monotono opadajući, ako je za ∀ : N n∈ 1
1
<
+
n
n
a
a
.


Definicija: Broj k je donja granica niza { ako niz nema manjeg člana od broja k: .
Broj je gornja granica niza { ako niz nema većeg člana od broja K: a .
}
n
a
n
a
n
a k ≤
K
n
≤ K }


Definicija: Niz { je ograničen, ako se može zadati broj takav da je }
n
a M M a
n
≤ .

7
Brojni nizovi Matematička analiza
Definicija: Broj A je granica niza , ako za bilo koje pozitivnoε postoji prag indeks
(prirodan broj koji zavisi odε ) takav, da za sve prirodne brojeve , važi
da je
{ }
n
a
0
n
0
n n ≥
ε < − A a
n
.
Logičkim simbolima napisano:
( )( ) N n n n A a N n
n
∈ ≥ ∀ < − ∈ ∃ > ∀ , 0
0 0
ε ε .


1. Primer: Odrediti opšti član niza K ,
25
1
,
16
1
,
9
1
,
4
1
, 1 .

Rešenje:
2
1
1
1
) 1 ( 1 = = = a a

2
2
2
1
) 2 (
4
1
= = = a a

M
2
3
3
1
) 3 (
9
1
= = = a a


2
1
) (
n
n a a
n
= = .


2. Primer: Odrediti opšti član niza K ,
6
5
,
5
4
,
4
3
,
3
2
.

Rešenje:
2 1
1 1
) 1 (
3
2
1
+
+
= = = a a

M
2 2
1 2
) 2 (
4
3
2
+
+
= = = a a


2
1
+
+
=
n
n
a
n
.


3. Primer: Odrediti opšti član niza K ,
23
26
,
18
17
,
13
10
,
8
5
,
3
2
.

Rešenje:
2 1 5
1 1
) 1 (
3
2
2
1
− ⋅
+
= = = a a

2 2 5
1 2
) 2 (
8
5
2
2
− ⋅
+
= = = a a

2 3 5
1 3
) 3 (
13
10
2
3
− ⋅
+
= = = a a
M

2 5
1
2
− ⋅
+
=
n
n
a
n
.
8
Matematička analiza Brojni nizovi
4. Primer: Napisati prvih pet članova niza
1
1
+

=
n
n
n
a .

Rešenje: 0
1 1
1 1
) 1 (
1
=
+

= = a a

3
1
1 2
1 2
) 2 (
2
=
+

= = a a

2
1
1 3
1 3
) 3 (
3
=
+

= = a a

5
3
1 4
1 4
) 4 (
4
=
+

= = a a

3
2
1 5
1 5
) 5 (
5
=
+

= = a a
Traženi niz je znači K ,
3
2
,
5
3
,
2
1
,
3
1
, 0 .


5. Primer: Napisati prva četiri člana niza datog rekurzijom ako je . 1 3
1
+ =
− n n
a a 2
1
= a

Rešenje: 2
7
1
= a
a 1 2 3 1 3
1 2
= + ⋅ = + = a
a 22 1 7 3 1 3
2 3
= + ⋅ = + = a
a 67 1 22 3 1 3
3 4
= + ⋅ = + = a
Traženi niz je znači K , 67 , 22 , 7 , 2 .


6. Primer: Ispitati monotonost niza
1
1
2
+
=
n
a
n
.

Rešenje: Ako koristimo kriterijum razlike, tada je :
( )
( )( )
( )
( )( )
0
1 2 2
1 2
1 2 2
2 2 1
1
1
2 2
1
1
1
1 1 2
1
1
1
1 1
1
2 2 2 2
2 2
2 2 2 2 2 2
1
<
+ + +
+ −
=
+ + +
− − − +
=
=
+

+ +
=
+

+ + +
=
+

+ +
= −
+
n n n
n
n n n
n n n
n n n n n n n n
a a
n n


jer je n , znači da je niz strogo monotono opadajući. Pošto niz ima samo pozitivne
članove možemo primeniti i kriterijum količnika:
N ∈
1
2 2
1
1
1
1 ) 1 (
1
2
2
2
2
1
<
+ +
+
=
+
+ +
=
+
n n
n
n
n
a
a
n
n


9
Brojni nizovi Matematička analiza
jer je brojilac za svako n manji od imenioca. Znači da i na osnovu količničkog
kriterijuma možemo konstatovati da je niz strogo monotono opadajući.
N ∈


7. Primer: Ispitati monotonost niza
2 3
1 2
+
+
=
n
n
a
n
.

Rešenje: Primenimo kriterijum razlike:

( )
( )
( )( ) ( )( )
( )( )
( )( ) ( )( )
0
2 3 5 3
1
2 3 5 3
5 3 10 6 6 9 4 6
2 3 5 3
5 3 1 2 2 3 3 2
2 3
1 2
5 3
3 2
2 3
1 2
2 1 3
1 1 2
2 2
1
>
+ +
=
+ +
− − − − + + +
=
=
+ +
+ + − + +
=
+
+

+
+
=
+
+

+ +
+ +
= −
+
n n n n
n n n n n n
n n
n n n n
n
n
n
n
n
n
n
n
a a
n n


znači da je posmatrani niz strogo monotono rastući.


8. Primer: Ispitati ograničenost niza
n
n
a
n
1 +
= .

Rešenje: Pošto je
1
1
1
1 1
> + = + =
+
=
n n n
n
n
n
a
n
,
niz je ograničen sa donje strane i donja granica (infimum) je . Istovremeno je 1 = k
2
1
1
1 1
≤ + = + =
+
=
n n n
n
n
n
a
n
,
pa je niz ograničen i sa gornje strane i gornja granica (supremum) je . 2 = K


9. Primer: Dokazati da je niz
1
5
+
=
n
n
a
n
konvergentan, i da je granica broj . 5 = A

Rešenje: Niz je konvergentan ako je ( )( ) N n n n A a N n
n
∈ > ∀ < − ∈ ∃ > ∀ , 0
0 0
ε ε .
Konkretno: N n n n
n
n
∈ > ∀ < −
+
, 5
1
5
0
ε
N n n n
n
n n
∈ > ∀ <
+
− −
,
1
5 5 5
0
ε
N n n n
n
∈ > ∀ <
+
,
1
5
0
ε
N n n n n ∈ > ∀ + < , 1
5
0
ε

1
5
− >
ε
n
10
Matematička analiza Brojni nizovi
1
5
0
− ≥
ε
n
znači za može se odrediti prag indeks 0 > ∀ε 1
5
0
− ≥
ε
n
)
za koji važi, da svi članovi niza koji
slede iza tog člana pripadaju okolini broja , odnosno broj je granica
posmatranog niza.
( ε ε + − 5 , 5 5 5


10. Primer: Pokazati da je broj
5
3
= A granica niza
1 5
1 3
2
2

+
=
n
n
a
n
3
10

=
, i odrediti prag indeks
počev od kojeg svi članovi niza pripadaju ε okolini granice .

Rešenje: ε < − A a
n


3
2
2
10
5
3
1 5
1 3

< −

+
n
n


( )
3
2
2 2
10
1 5 5
3 15 5 15

<

+ − +
n
n n


( )
3
2
10
1 5 5
8

<
− n


( ) 1000
1
1 5 5
8
2
<
− n


5
8000
1
2
> − n 5

5
1601
2
> n
2 , 320 > n
n 89 , 17 >
n 18
0

znači da počev od svi članovi niza pripadaju ε okolini broja
18
a
3
10

=
5
3
, a to ujedno znači
da je niz konvergentan i da je granica broj
5
3
, odnosno da
5
3

n
a ili drugačije pisano:

5
3
=
∞ → n
n
a lim .


11. Primer: Dati su nizovi
n
a
n
5
3 + = i
n
n
7
2 + − = b . Odrediti graničnu vrednost
. ( )
n n
n
b a +
∞ →
lim

11
Brojni nizovi Matematička analiza
Rešenje: ( ) =
|
.
|

\
|
+ − +
|
.
|

\
|
+ = + = +
∞ → ∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
n n
b a b a
n n
n
n
n
n
n n
n
7
2 lim
5
3 lim lim lim lim
( ) 1 0 2 0 3
7
lim 2 lim
5
lim 3 lim = + − + = + − + +
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
n n
n n n n
.


12. Primer: Izračunati graničnu vrednost ako su ) ( lim
n n
n
b a ⋅
∞ →
n
a
n
1
5 + = i
2
1
8
n
b
n
+ = .

Rešenje: 40 8 5
1
8 lim
1
5 lim lim lim ) ( lim
2
= ⋅ =
|
.
|

\
|
+ ⋅
|
.
|

\
|
+ = ⋅ = ⋅
∞ → ∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
n n
b a b a
n n
n
n
n
n
n n
n
.


13. Primer: Ispitati konvergenciju niza
¦
¹
¦
´
¦
=
+
− =
=
k n
n
n
k n
n
a
n
2 ,
2
1 2 ,
1
.

Rešenje: Moramo posebno ispitati kako se ponašaju članovi niza sa parnim i sa neparnim
indeksima. Ako je :

0
1
1 2
1
lim
1
lim lim 1 2 =

=

= = ⇒ − =
∞ → ∞ → ∞ →
k n
a k n
n n
n
n
,

znači da članovi sa neparnim indeksima nagomilavaju se oko tačke 0. Ako je:

1
1
lim
2 2
2
lim
2
lim lim 2 =
+
=
+
=
+
= ⇒ =
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
k
k
k
k
n
n
a k n
n n n
n
n
,

znači da se članovi sa parnim indeksima nagomilavaju oko tačke 1. Niz u ovom slučaju ima
dve tačke nagomilavanja, 0 i 1. U okolini obe tačke nagomilavanja niz ima beskonačno puno
članova, ali i van jedne okoline ima beskonačno puno članova. U takvom slučaju granica niza
ne postoji, znači da je niz divergentan.
n
a


14. Primer: Ispitati konvergenciju niza , i , a zatim konvergenciju
niza
1 3 + = n a
n
1 7 − = n b
n
n
n
b
a
.

Rešenje: znači da je niz divergentan. ( ) ∞ = + ∞ ⋅ = + =
∞ → ∞ →
1 3 1 3 lim lim n a
n
n
n
n
a
i niz je divergentan. ( ) ∞ = − ∞ ⋅ = − =
∞ → ∞ →
1 7 1 7 lim lim n b
n
n
n
n
b
Zbog divergencije ovih nizova granicu niza
n
n
b
a
ne možemo računati kao
n
n
n
n
n
n
n
b
a
b
a
∞ →
∞ →
∞ →
=
lim
lim
lim , jer
izraz


nije određen. U ovakvim slučajevima rešenje možemo odrediti na sledeći način:
12
Matematička analiza Brojni nizovi

7
3
0 7
0 3
1
7
1
3
lim
1
7
1
3
lim
1 7
1 3
lim =

+
=

+
=
|
.
|

\
|

|
.
|

\
|
+
=

+
=
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
n
n
n
n
n
n
n
n
b
a
n n n
n
n
n
lim
jer se izraz može skratiti sa , i n , 0
1

n
u slučaju kada . Rezultat pokazuje da je niz ∞ → n
n
n
b
a
konvergentan, i da je granica
7
3
.


15. Primer: Izračunati graničnu vrednost
1 4 3
4 3 2
lim
2
2
+ −
− +
∞ →
n n
n n
n
, i odrediti konvergenciju niza.
Rešenje:
3
2
1 4
3
4 3
2
lim
1 4
3
4 3
2
lim
1 4 3
4 3 2
lim
2
2
2
2
2
2
2
2
=
+ −
− +
=
|
.
|

\
|
+ −
|
.
|

\
|
− +
= |
.
|

\
|


=
+ −
− +
∞ → ∞ → ∞ →
n n
n n
n n
n
n n
n
n n
n n
n n n
.
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju ka broju
3
2
.


16. Primer: Izračunati graničnu vrednost
1
1
lim
2
+ +

∞ →
n n
n
n
, i odrediti konvergenciju niza.

Rešenje: 0
1
1
1
lim
1
1
1
1
lim
1
1
lim
n n
2
n
=


=
+

=
|
.
|

\
|
+ +
|
.
|

\
|

=
+ +

∞ → ∞ → ∞ →
n
n
n n
n
n
n n
n
.
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju ka broju 0.


17 Primer: Izračunati graničnu vrednost
3 2
1 5 3
lim
2
+
− +
∞ →
n
n n
n
, i ispitati konvergenciju niza.

Rešenje: ∞ =

=
+ ∞ ⋅
=
+
=
|
.
|

\
|
+
|
.
|

\
|
− +
=
+
− +
∞ → ∞ → ∞ →
2 2
5 3
2
5 3
lim
3
2
1
5 3
lim
3 2
1 5 3
lim
2
n
n
n
n
n n
n
n n
n n n
.
Niz je divergentan.


18. Primer: Izračunati graničnu vrednost
3 2
1 3
lim
2
+
+ + +
∞ →
n
n n n
n
, i odrediti konvergenciju
niza.

13
Brojni nizovi Matematička analiza
Rešenje: 1
2
2
2
1 1
3
2
1
1 3
1
lim
3 2
1 3
lim
2
2
= =
+
=
|
.
|

\
|
+
|
|
.
|

\
|
+ + +
=
+
+ + +
∞ → ∞ →
n
n
n n
n
n
n n n
n n
.
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju broju 1.


19. Primer: Izračunati graničnu vrednost
3
2
2
7 2 4
2 3
lim
|
|
.
|

\
|
+ +
− +
∞ →
n n
n n
n
, i odrediti konvergenciju
niza.

Rešenje:
64
27
4
3
lim
7 2
4
2 1
3
lim
7 2 4
2 3
lim
3
3
2
2
2
2
3
2
2
= |
.
|

\
|
=
|
|
|
|
.
|

\
|
|
.
|

\
|
+ +
|
.
|

\
|
− +
=
|
|
.
|

\
|
+ +
− +
∞ ← ∞ ← ∞ ← n n n
n n
n
n n
n
n n
n n
.
Niz je konvergentan.


20. Primer: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n 5 lim
∞ →
, ako znamo da za važi 0 > a
1 lim =
∞ →
n
n
a i 1 lim =
∞ ↔
n
n
n .

Rešenje: 1 1 1 lim 5 lim 5 lim 5 lim = ⋅ = ⋅ = ⋅ =
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
n
n
n
n
n n
n
n
n
n n n .


21. Primer: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n 5 6 lim +
∞ →
.

Rešenje: , ∞ → = + ≤ + ≤ n ako n n n n n 7 6 5 6 6
tada je
n n n
n n n 7 5 6 6 ≤ + ≤
znači i
n
n
n
n
n
n
n n n 7 lim 5 6 lim 6 lim
∞ → ∞ → ∞ →
≤ + ≤
na osnovu prethodnog zadatka
1 6 6 lim ≤ + ≤
∞ →
n
n
n 1
odakle sledi da je
1 6 6 lim = +
∞ →
n
n
n .


22. Primer: Izračunati graničnu vrednost ( ) n n
n
− +
∞ →
3 lim .

14
Matematička analiza Brojni nizovi
Rešenje: ( ) ( ) 0
3
3
3
lim
3
3
3 lim 3 lim =

=
+ +
− +
=
+ +
+ +
− + = − +
∞ → ∞ → ∞ →
n n
n n
n n
n n
n n n n
n n n
.


23. Primer: Izračunati graničnu vrednost ( )
3 3
2 lim n n
n
− −
∞ →
.

Rešenje: ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
=
+ − + −
+ − + −
− − = − −
∞ → ∞ → 3 2
3
3
2
3 2
3
3
2
3 3 3 3
2 2
2 2
2 lim 2 lim
n n n n
n n n n
n n n n
n n


( ) ( )
0
2
2 2
2
lim
3 2
3
3
2
=


=
+ − + −
− −
=
∞ →
n n n n
n n
n
.


24. Primer: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n
n
|
.
|

\
|
+
∞ →
1
lim , ako znamo da je e
n
n
n
=
|
.
|

\
|
+
∞ →
1
1 lim .

Rešenje:
( )
( )
( )
=
|
|
.
|

\
|
+ −
+ =
|
.
|

\
|
+
− =
|
.
|

\
|
+
− +
=
|
.
|

\
|
+
+ −
+ −

∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
1
1
1
1
1 lim
1
1
1 lim
1
1 1
lim
1
lim
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n n n
n
n
n


( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
= =
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
|
+ −
+ =
|
|
.
|

\
|
+ −
+
+ −
∞ →
+ −
+ −
∞ →
+ −
⋅ + −
∞ →
1
lim
1
1
1 lim
1
1
1 lim
1
1
1
1
n
n
e
n n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
=

( )
e
e e
n
n
n
1
1 1
lim
= =
− + − ∞ →
= .


25. Primer: Izračunati graničnu vrednost a
1 2
1 2
2
lim
+
∞ →
|
.
|

\
|
+
+
n
n
n
n
.

Rešenje: U brojiocu i imeniocu opšteg člana niza koeficijenti uz nisu jednaki, pa prvo to
moramo da postignemo, a zatim ponavljamo postupak koji smo primenili u prethodnom
zadatku:
n
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
+ +
|
.
|

\
|
= |
.
|

\
|
+
+
⋅ = |
.
|

\
|
+
+
+ +
∞ →
+
∞ →
+
∞ →
1 2 1 2 1 2 1 2
1 2
3 1 2
2
1
lim
1 2
4 2
2
1
lim
1 2
2
lim
n n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

=
(
(
(
(
(
¸
(

¸

|
|
|
|
.
|

\
|
+
+
|
.
|

\
|
=
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
+
|
.
|

\
|
=

+
+
∞ →
+ +
∞ →
3
3
1 2
1 2 1 2 1 2
3
1 2
1
1
2
1
lim
1 2
3
1
2
1
lim
n
n
n
n n
n
n
n

15
Brojni nizovi Matematička analiza
0
1
2
1
lim
3
1 2
1
1
2
1
lim
3 3
1 2
3
3
1 2
1 2
= ⋅

=
|
.
|

\
|
⋅ =
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

|
|
|
|
|
.
|

\
|
|
|
|
|
.
|

\
|
+
+ ⋅ =
+
∞ →
+
+
∞ →
e e
n
n
n
n
n
n
.


26. Primer: Izračunati graničnu vrednost . ( ) | | n n n
n
ln 1 ln lim − +
∞ →

Rešenje: Zadatak možemo rešiti ako primenimo osnovna pravila logaritmovanja, na sledeći
način:
( ) | | 1 ln
1
1 lim ln
1
1 ln lim
1
1 ln lim
1
ln lim ln 1 ln lim = =
|
.
|

\
|
+ =
|
.
|

\
|
+ =
|
.
|

\
|
+ =
+
= − +
∞ → ∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
e
n n n
n
n
n
n n n n
n
n
n
n n n n












ZADACI ZA VEŽBU:

1. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza
3 2
2
2
2

+
=
n
n
a
n
.
2. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza
n
n
a
n
|
.
|

\
|
=
2
sin
π
.
3. Zadatak: Odrediti opšti član niza ,...
125
1
,
25
1
,
5
1
, 1 .
4. Zadatak: Odrediti opšti član niza ...
32
1
,
16
1
,
8
1
,
4
1
,
2
1
, 1 .
5. Zadatak: Ispitati monotonost niza
3 2
3
+
=
n
a
n
.
6. Zadatak: Ispitati monotonost niza
2
1
1
n
a
n
+
= .
16
Matematička analiza Brojni nizovi
7. Zadatak: Ispitati ograničenost niza
2 4
1 7

+
=
n
n
a
n
.
8. Zadatak: Ispitati ograničenost niza
3
2
2

+
=
n
n
a
n
.
9. Zadatak: Pokazati da je granica niza
6
12 2

+
=
n
n
a
n
broj , zatim naći prag indeks
za ε okolinu granice.
2 = A
2
10

=
10. Zadatak: Dokazati da je niz
3
3
2


=
n
n
a
n
divergentan.
11. Zadatak: Dati su nizovi
6 7
2 3

+
=
n
n
a
n
i
2 3
6 6


=
n
n
n
b . Izračunati granične vrednosti
, lim i ( )
n n
n
b a ±
∞ →
lim ( )
n n
n
b a ⋅
∞ →
n
n
b
a
∞ n→
lim .
12. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
( )
5
5
3
1
lim
n
n
n
+
∞ →
.
13. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
|
|
.
|

\
|
+

+
+
∞ →
1 6
3
1 2
1
lim
2 2
n
n
n
n
n
.
14. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
1 9 100
1 100
lim
2
2 3
+ +
+ −
∞ →
n n
n n
n
.
15. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
2
1 2
lim
3 3
+
− +
∞ →
n
n n
n
.
16. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
3 2
lim
3 2
+
+
∞ →
n
n n
n
.
17. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost ( ) 1 3 lim − − +
∞ →
n n
n
.
18. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost ( )
3 3
9 2 1 2 lim + − +
∞ →
n n
n
.
19. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost |
.
|

\
|
− − +
∞ →
n n n n
n
lim .
20. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n 1 lim +
∞ →
.
17
Brojni nizovi Matematička analiza
21. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n 8 3 lim +
∞ →
.
22. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n
n
|
.
|

\
|
+

∞ →
1
1
lim .
23. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n
n
|
.
|

\
| −
∞ →
3
1 3
lim .
24. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n
n
5
3
2
lim
|
.
|

\
|
+
+
∞ →
.
25. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost
n
n
n
n
2
1 2
3
lim
|
.
|

\
|
+
+
∞ →
.
18
Matematička analiza Funkcije
2. Funkcije


U centru ispitivanja matematičke analize stoji funkcija. Pojam funkcije se razvio iz
opštih principa uzročnih zavisnosti. Pri ispitivanju zavisnosti između nekih veličina nalazimo
takve odnose, u kojima jednoj ili više vrednosti neke veličine pripada određena vrednost neke
druge veličine. Tada ovu drugu veličinu nazivamo funkcijom prve ili prvih veličina.

U funkcijskom odnosu veličinu koju biramo nazivamo nezavisnom promenljivom, dok
veličinu koja se računa nazivamo zavisnom promenljivom.

U zavisnosti od toga da li je zavisna promenljiva funkcija samo jedne ili više
nezavisnih promenljivih razlikujemo funkcije jedne promenljive i funkcije više promenljivih.
Mi ćemo se za sada zadržati na funkcijama jedne realne promenljive i ispitivaćemo njihove
osobine.

Funkcija se može zadati na više načina, ali sa matematičkog aspekta najvažniji način
je zadavanje funkcije formulom. Tada se zadaje veza koja sem zavisne promenljive
y i nezavisne promenljive x može da sadrži samo neke brojeve. Ako želimo da izračunamo
one vrednosti funkcije y koje pripadaju vrednostima nezavisne promenljive, tada u
zadatu formulu umesto promenljive x uvrštavamo vrednost .
) (x f y =
0
x x =
0
x

Nedostatak zadavanja funkcije formulom je u tome da nije dovoljno očigledna. Zato se
trudimo da ispitivanjem njenih osobina nacrtamo krivu ili grafik funkcije, koji ima baš tu
prednost očiglednosti.


Definicija: Grafik funkcije je skup onih tačaka u ravni, čije su apscise (x-kordinate) vrednosti
nezavisne promenljive, a ordinate (y-kordinate) su odgovarajuće vrednosti zavisne
promenljive.


2.1. Oblast definisanosti funkcije


Definicija: Funkcija je definisana u tački ako za postoji vrednost funkcije, a
ako se za ne može izračunati vrednost funkcije tada kažemo da funkcija nije
definisana u tački
) (x f y =
0
x
0
x
0
x
0
x .

Definicija: Skup svih tačaka u kojima je funkcija definisana naziva se oblast
definisanosti (ili domen) funkcije i označava se sa
) (x f y =
f
D .

Definicija: Skup svih mogućih vrednosti zavisne promenljive y koji pripadaju svim mogućim
vrednostima nezavisne promenljive iz oblasti definisanosti, naziva se skup
vrednosti (ili kodomen) funkcije i označava se sa .
f
CD

19
Funkcije Matematička analiza
27. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije
6 5
7
) (
2
3
+ −
+
=
x x
x
x f .

Rešenje: Imenilac racionalne funkcije ne sme biti nula, zato:

( )( ) 3 2
7
) (
3
− −
+
=
x x
x
x f

__________ __________
3 0 3
2 0 2 :
≠ ⇒ ≠ −
≠ ⇒ ≠ −
x x
x x D
f
je oblast definisanosti funkcije. { 3 , 2 \ R D
f
= }

28. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije
x
e x x x f
1
3 1 ) ( + − − + = .

Rešenje: Iracionalna funkcija sa parnim korenom je definisana samo za nenegativne vrednosti
pod korenom, a kod eksponencijalne funkcije izložilac treba da bude definisan, zato:


0
0 3
0 1 :

≥ −
≥ +
x
x
x D
f


0
3
1 :


− ≥
x
x
x D
f

je oblast definisanosti funkcije. | ) ( | 3 , 0 0 , 1 : ∪ − ∈ x D
f


29. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije
( ) x
x
x f

+
=
1 ln
1
) ( .

Rešenje: Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente, zato:


( ) 0 1 ln
0 1
0 1 :
≠ −
> −
≥ +
x
x
x D
f


0 1 1
1
1 :
≠ ⇒ ≠ −
<
− ≥
x x
x
x D
f

je oblast definisanosti funkcije. | ) ( 1 , 0 0 , 1 : ∪ − ∈ x D
f
)

20
Matematička analiza Funkcije
30. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije ( )
x
x f 2 3 arcsin ) ( + = .

Rešenje: Funkcije i arccos su definisane u zatvorenom intervalu , zato: x arcsin x | 1 , 1 − |

__ __________ __________ __________ __________ __________
R x svako za 0 2 jer , nemoguće je što 2 2 4
1 2 3 1 :
∈ > − ≤ ≤ −
≤ + ≤ −
x x
x
f
D
, funkcija nije definisana ni za jednu vrednost promenljive x. ∅ ∈ x D
f
:


31. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije
|
.
|

\
|

+
=
x
x
x f
5
2
arcsin ln ) ( .

Rešenje: Ako uzmemo u obzir oblasti definisanosti svih elementarnih funkcija koji su
sastavni delovi date složene funkcije, tada je:


0
5
2
arcsin
1
5
2
1
0 5 :
>

+


+
≤ −
≠ −
x
x
x
x
x D
f


1
5
2
0
1
5
2
1
5 :


+
<


+
≤ −

x
x
x
x
x D
f


1
5
2
0
5 :


+
<

x
x
x D
f

:
f
D

( )
( ) ∞ ∪
(
¸
(

\
|
∞ − ∈





+ − +
− ∈
≤ −

+


+
∧ >

+
, 5
2
3
, :
0
5
3 2
0
5
5 2
5 , 2 :
0 1
5
2
1
5
2
0
5
2
2
1
x D
x
x
x
x x
x D
x
x
x
x
x
x


2 1
D D D
f
∩ =

(
¸
(

\
|
− ∈
2
3
, 2 : x D
f
je oblast definisanosti funkcije.

21
Funkcije Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


26. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije
1
) (
2
+
=
x
x
x f .
27. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije
1
1
) (

+
=
x
x
x f .
28. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije 5 ) (
2
+ + = x x x f .
29. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije 2 ) (
2
− = x x f .
30. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije ( ) 1 ln ) (
2
+ = x x f .
31. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije ( ) 4 5 ln ) (
2
+ − = x x x f .
32. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije
3
1 ) ( + = x x f .
33. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije x x f 3 cos ) ( = .
34. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije
x
x
x f
+
=
1
2
arccos ) ( .
35. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije
2
3 4
2
4
ln ) ( x x
x
x
x f − − +
+

= .




2.2. Parnost i neparnost funkcije



Definicija: Funkcija je parna ako za ∀ važi da je . ) (x f y =
f
D x∈ ) ( ) ( x f x f = −

Grafik parne funkcije je simetričan u odnosu na y-osu.


Definicija: Funkcija je neparna ako za važi da je . ) (x f y =
f
D x∈ ∀ ) ( ) ( x f x f − = −

Grafik neparne funkcije je simetričan u odnosu na kordinatni početak.


22
Matematička analiza Funkcije
32. Primer: Ispitati parnost konstantne funkcije
2
3
) ( = x f .
Rešenje: Da bismo utvrdili parnost ili neparnost neke funkcije, treba da ispitamo . U
ovom slučaju je:
) ( x f −
) (
2
3
) ( x f x f = = −
u svakoj tački oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija: x

2
3
) ( = x f
parna funkcija.


33. Primer: Ispitati parnost polinomne funkcije . x x x x f + − =
3 5
5 ) (

Rešenje: Takođe ispitujemo : ) ( x f −
( ) ( ) ( ) x x x x f − + − − − = −
3 5
5 ) (
x x x x f − + − = −
3 5
5 ) (
( ) x x x x f + − − = −
3 5
5 ) (
) ( ) ( x f x f − = −
za svaku tačku oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija : x
x x x x f + − =
3 5
5 ) (
neparna.


34. Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije . x x f ln ) ( =

Rešenje: Logaritamska funkcija definisana je za vrednosti , zato : x x f ln ) ( = 0 > x
) ln( ) ( x x f − = −
nije ni definisano, naime za sledi , a logaritam negativnih brojeva nije definisan.
To znači da funkcija:
0 > x 0 < − x
x x f ln ) ( =
nije ni parna ni neparna .


35. Primer: Ispitati parnost eksponencijalne funkcije ( )
x x
a a x f

+ =
2
1
) ( .
Rešenje: ( )
x x
a a x f + = −

2
1
) (
) ( ) ( x f x f = −
23
Funkcije Matematička analiza
u svakoj tački oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija:
( )
x x
a a x f

+ =
2
1
) (
parna.


36. Primer: Ispitati parnost iracionalne funkcije ( ) ( )
5
2
5
2
1 1 ) ( + + − = x x x f .

Rešenje: ( ) ( )
5
2
5
2
1 1 ) ( + − + − − = − x x x f
( ) ( )
5
2
5
2
1 1 ) ( − + + = − x x x f
) ( ) ( x f x f = −
u svakoj tački oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija:
( ) ( )
5
2
5
2
1 1 ) ( + + − = x x x f
parna.


37. Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije ( ) 1 log ) (
2
+ + = x x x f
a
.

Rešenje: ( ) |
.
|

\
|
+ − + − = − 1 log ) (
2
x x x f
a

( )
(
(
¸
(

¸

+ +
+ +
− + = −
x x
x x
x x x f
a
1
1
1 log ) (
2
2
2


x x
x x
x f
a
+ +
− +
= −
1
1
log ) (
2
2 2


x x
x f
a
+ +
= −
1
1
log ) (
2

( ) x x x f
a a
+ + − = − 1 log 1 log ) (
2

( ) x x x f
a
+ + − = − 1 log 0 ) (
2

( ) 1 log ) (
2
+ + − = − x x x f
a

) ( ) ( x f x f − = −
u svakoj tački oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija:
( ) 1 log ) (
2
+ + = x x x f
a

neparna.



24
Matematička analiza Funkcije
ZADACI ZA VEŽBU:


36. Zadatak: Ispitati parnost funkcije .
x x
e e x f

+ = ) (
37. Zadatak: Ispitati parnost funkcije .
x x
a a x f

− = ) (
38. Zadatak: Ispitati parnost funkcije
2
1
) (
x
x x f + = .
39. Zadatak: Ispitati parnost funkcije . x x x f 4 ) (
3
− =
40. Zadatak: Ispitati parnost funkcije
2
1
10
) (
x
x
x f
+
= .
41. Zadatak: Ispitati parnost funkcije
2 2
1 1 ) ( x x x x x f + − − + + = .
42. Zadatak: Ispitati parnost funkcije
x
x
x f

+
=
1
1
ln ) ( .
43. Zadatak: Ispitati parnost funkcije .
x
x f 2 ) ( =
44. Zadatak: Ispitati parnost funkcije ( ) 1 sin ) (
3 5
+ − = x x x f .
45. Zadatak: Ispitati parnost funkcije
|
.
|

\
|
+
=
4
6
cos ) (
4
x
x f .




2.3. Periodičnost funkcije



Definicija: Funkcija je periodična ako postoji pozitivan realan broj ω takav, da za
svaku tačku x oblasti definisanosti važi . Svaki broj ω koji
zadovoljava ovaj uslov je period funkcije , dok je najmanji takav broj ω
osnovni period.
) (x f y =
) ( ) ( x f x f = +ω
) (x f = y
0


38. Primer: Ispitati periodičnost funkcije
3
sin ) (
x
x f = , zatim odrediti osnovni period.

25
Funkcije Matematička analiza
Rešenje: Z k k
x x
x f ∈
|
.
|

\
|
+ = = , 2
3
sin
3
sin ) ( π jer je funkcija sin periodična po . Ako je
funkcija
x π 2
3
sin ) (
x
x f = periodična, onda mora da postoji broj ω takav, da je:
) ( ) ( x f x f = +ω

|
.
|

\
|
+ =
+
π
ω
k
x x
2
3
sin
3
sin
π
ω
k
x x
2
3 3 3
+ = +
π
ω
k 2
3
=
ω je pozitivan broj za , znači da je funkcija: π k 6 =
+
∈Z k

3
sin ) (
x
x f =
periodična po ω . Osnovni period se dobija za , u ovom slučaju ω . π k 6 = 1 = k π 6
0
=


39. Primer: Ispitati periodičnost funkcije
5
2 3
cos ) (

=
x
x f , i odrediti osnovni period.

Rešenje: |
.
|

\
|
+

=

= π k
x x
x f 2
5
2 3
cos
5
2 3
cos ) (
) ( ) ( x f x f = +ω

( )
|
.
|

\
|
+

=
− +
π
ω
k
x x
2
5
2 3
cos
5
2 3
cos
π
ω
k
x x
2
5
2 3
5
2 3 3
+

=
− +

π
ω
k 2
5
3
=

3
10 π k
= ω je period, a osnovni period je :

3
10
0
π
ω = .


40. Primer: Ispitati periodičnost funkcije x x f
2
cos 1 ) (
π
+ = , i odrediti osnovni period.

Rešenje:
|
.
|

\
|
+ + = + = π
π π
k x x x f 2
2
cos 1
2
cos 1 ) (
) ( ) ( x f x f = +ω
26
Matematička analiza Funkcije
( )
|
.
|

\
|
+ + = + + π
π
ω
π
k x x 2
2
cos 1
2
cos 1
|
.
|

\
|
+ =
|
.
|

\
|
+ π
π
ω
π π
k x x 2
2
cos
2 2
cos
π ω k 2
2
=
π

ω je period, a osnovni period je: k 4 =
ω . 4
0
=


41. Primer: Ispitati period funkcije , zatim odrediti osnovni period. x x f
2
cos ) ( =

Rešenje: Primenom trigonometrijskog identiteta
2
2 cos 1
cos
2
x
x
+
= zamenimom kvadratnu
trigonometrijsku funkciju sa linearnom:
( ) π k x x
x
x x f 2 2 cos
2
1
2
1
2 cos
2
1
2
1
2
2 cos 1
cos ) (
2
+ + = + =
+
= =
) ( ) ( x f x f = +ω
( ) ( ) π ω k x x 2 2 cos
2
1
2
1
2 cos
2
1
2
1
+ + = + +
cos ( ) ( π ω k x x 2 2 cos 2 2 + = + )
2 π ω k 2 =
ω je period, a osnovni period je : π k =
ω = . π
0


42. Primer: Ispitati periodičnost funkcije x x f sin ) ( = .

Rešenje: ( ) π k x x x f 2 sin sin ) ( + = =
) ( ) ( x f x f = +ω
( ) π ω k x x 2 sin + = + sin
π ω k x x 2 + = +

2 2
4 4 π π ω k x k x x + + = +
. 4 4
2 2
const k x k ≠ + = π π ω
pošto dobijeno ω sadrži , znači da ne postoji pozitivna konstanta ω za koje je
, a to znači da funkcija
x
) x ( ) ( f x f = +ω x x f sin ) ( = nije periodična.

27
Funkcije Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


46. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije
4
1 3
sin ) (
+
=
x
x f .
47. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije x x f 4 sin
2
1
3
2
) ( + = .
48. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije x x f 2 sin
3
1
) ( − = .
49. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije |
.
|

\
|
+ =
6 2
cos ) (
π x
x f .
50. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije . ( x x f 3 cos ) (
2
= )
51. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije . x x f 3 sin 10 ) ( =
52. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije . x x f
2
sin ) ( =
53. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti ω za funkciju .
0
x x x f 2 cos 3 2 sin 2 ) ( + =
54. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije
2
3
tan ) (
x
x f = .
55. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije x x f tan ) ( = .




2.4. Inverzna funkcija



Definicija: Ako je funkcija bijekivna (zavisnost između promenljivih x i y je takva,
da zadavanje bilo koje promenljive jednoznačno određuje drugu), tada pod
njenom inverznom funkcijom podrazumevamo onu funkciju , čija je
oblast definisanosti skup vrednosti funkcije , i ako je tada je
za svaku tačku oblasti definisanosti, odnosno inverzna funkcija
funkcije je takva funkcija za koju važi da je:
) (x f y =
−1
) (
1
x f y

=
0 0
) ( y x f =
−1
) (x f
0 0
1
) ( x y f =

) (x f
−1
0
x
f ) (
1
x

( ) x x f f = ) ( ili , i ako je tada je . ( ) x y f =
f f
CD D f → :
f f
D CD f → :

28
Matematička analiza Funkcije
Iz same definicije sledi da kod funkcije i njene inverzne funkcije menjaju ulogu
nezavisna i zavisna promenljiva ( i ), oblast definisanosti i skup vrednosti ( i ).
f
1 −
f
x y
f
D
f
CD

Kod određivanja inverzne funkcije iskoristićemo tačno ovu osobinu.


43. Primer: Za funkciju odrediti inverznu funkciju , i oblast
definisanosti inverzne funkcije .
1 ) ( + = x x f ) (
1
x f

1 −
f
D

Rešenje: 1 : + = x y f
kod inverzne funkcije menjaju ulogu nezavisna i zavisna promenljiva,
1 :
1
+ =

y x f
iz ove formule treba izraziti zavisnu promenljivu funkcije , y
1 −
f
1 :
1
− =

x y f
pa je tražena inverzna funkcija
1 ) (
1
− =

x x f
a oblast definisanosti ove funkcije je . R x D
f


:
1


44. Primer: Za funkciju
2
ln ) (
x
x f = odrediti inverznu funkciju , i oblast
definisanosti inverzne funkcije .
) (
1
x f

1 −
f
D

Rešenje:
2
ln :
x
y f =

x
x
e y
y
e
y
x f
2
2
2
ln :
1
=
=
=



x
e x f 2 ) (
1
=

je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je . R x D
f


:
1

45. Primer: Odrediti inverznu funkciju za
3 2
1 ) ( + = x x f , a zatim oblast definisanosti
dobijene inverzne funkcije.


Rešenje:
3 2
1 : + = x y f

1
1
1
1 :
3
3 2
2 3
3
2 1
− ± =
− =
+ =
+ =

x y
x y
y x
y x f

29
Funkcije Matematička analiza
1 ) (
3 1
− ± =

x x f
je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je:

( )( )
1
0 1
0 1 1
0 1 :
2
3
1

≥ −
≥ + + −
≥ −

x
x
x x x
x D
f
. | ) +∞ ∈

, 1 :
1
x D
f


46. Primer: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. x x f 3 arctg ) ( =

Rešenje: x y f 3 arctg : =

x y
y x
y x f
tg
3
1
3 tg
3 arctg :
1
=
=
=


x x f tg
3
1
) (
1
=


je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je
|
.
|

\
|
− ∈

2
,
2
:
1
π π
x D
f
.


47. Primer: Odrediti inverznu funkciju za
x
x
e
e
x f
cos
cos
2
1
) (
+

= i oblast definisanosti dobijene
inverzne funkcije.

Rešenje:
x
x
e
e
y f
cos
cos
2
1
:
+

=

( )
( ) x x e
x e e x
e e x
e
e
x f
y
y y
y y
y
y
2 1 1
2 1
1 2
2
1
:
cos
cos cos
cos cos
cos
cos
1
+ = −
− − = −
− = +
+

=


30
Matematička analiza Funkcije

|
.
|

\
|

+
=

+
=

+
=
x
x
y
x
x
y
x
x
e
y
1
2 1
ln arccos
1
2 1
ln cos
1
2 1
cos

|
.
|

\
|

+
=

x
x
x f
1
2 1
ln arccos ) (
1

je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti je:

1
1
2 1
ln 1
0
1
2 1
0 1 :
1


+
≤ −
>

+
≠ −

x
x
x
x
x D
f


e
x
x
e
x
x
x D
f


+

>

+


1
2 1 1
0
1
2 1
1 :
1

e
x
x
e
D
f


+


1
2 1 1
:
1

e
x
x
e x
x


+
∧ ≥

+
1
2 1 1
1
2 1

0
1
2 1
0
1
1
2
≤ −

+
≥ −

+
e
x
x
e x
x 1


( )
0
1
2 1
0
1
1 2


+ − +


+ − +
x
ex e x
x e
x ex e


( )
( )
( )
0
1
1 2
0
1
1 1 2


− + +


− + +
x
e x e
x e
e x e

( ) ∞ + ∪
(
¸
(

\
|
+

∞ − ∈
|
.
|

¸

+

∈ , 1
2
1
, 1 ,
1 2
1
e
e
x
e
e
x
oblast definisanosti inverzne funkcije je presek ovih oblasti,
(
¸
(

¸

+

+



e
e
e
e
x D
f
2
1
,
1 2
1
:
1
.
31
Funkcije Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


56. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. 3 2 ) ( + = x x f
57. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. 1 ) (
2
− = x x f
58. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
3 3
1 ) ( x x f − = .
59. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
5
2
log ) (
+
=
x
x f .
60. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. 1 sin cos ) ( + − = x x x f
61. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
|
.
|

\
|
+
=
1
arcsin ln ) (
x
x
x f .
62. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
|
.
|

\
|

+
=
1
1
ln arctan 2 ) (
x
x
x f .
63. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. ( ) 1 sin 2 1 cos 2 − = − y y e
x
64. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
. 1 cos 2 sin 2 − = +
x x
e y y e




32
Matematička analiza Funkcije
2.5. Granična vrednost i neprekidnost funkcije



Definicija: Funkcija ima graničnu vrednost A u tački ) (x f y = a , ako za svaki niz tačaka
koji i , važi da , i to obeležavamo na sledeći način:
.
a a x ≠
A =
x →
x f ) (
A x f → ) (
a x→
lim

Definicija: Ako je i tada po dogovoru kažemo da , a broj
zovemo: leva granična vrednost funkcije u tački
a x <
( = a f
a x →
)
0 − →a x
) (x f 0 ) ( lim
0

− →
x f
a x
a.

Definicija: Ako je i tada po dogovoru kažemo da , a broj
zovemo: desna granična vrednost funkcije u tački
a x >
( ) = a f
a x →
)
0 + →a x
) (x f 0 ( lim
0
+
+ →
x f
a x
a.

Definicija: Funkcija je neprekidna u tački ) (x f y = a , ako u toj tački postoje leva i desna
granična vrednost, i ako su one jednake sa vrednošću funkcije u toj
tački: odnosno ) ( lim ) ( lim
0
x f a
a x a x + → − →
= ) (
0
f x f = ) 0 ( ) ( ) 0 ( + = = − a f a f a f .


Prilikom izračunavanja granične vrednosti funkcije u nekoj tački a često dobijamo neodređen
izraz. U ovakvim slučajevima pomoću različitih algebraskih transformacija oslobađamo se od
neodređenosti u izrazu. Neodređeni izrazi se mogu pojaviti u sedam različitih oblika, koje
možemo uvrstiti u tri grupe.


Neodređeni izrazi: 1.


,
0
0

2. 0 , ∞ ∞ ⋅ ∞ −
3. 1 , 0 , ∞
∞ 0 0



Ako računamo graničnu vrednost oblika
) (
) (
lim
x Q
x P
a x→
i , tada imamo
neodređen izraz oblika
0 ) ( ) ( = = a Q a P
0
0
, koji treba skratiti sa binomom . a x −


48. Primer: Izračunati graničnu vrednost
1 2
1
lim
3
3
1
+ −


x x
x
x
.

Rešenje:
( )( )
( )( )
( )
( )
3
1
3
1 1 1
1 1 1
1
1
lim
1 1
1 1
lim
1 2
1
lim
2
2
1
2
2
1
3
3
1
= =
− +
+ +
=
− +
+ +
=
− + −
+ + −
=
+ −

→ → →
x x
x x
x x x
x x x
x x
x
x x x
.
33
Funkcije Matematička analiza
49. Primer: Izračunati graničnu vrednost
2 2
6 5
lim
2 3
2
2
+ − −
+ −

x x x
x x
x
.

Rešenje:
( )( )
( )( ) 3
1
1 4
3 2
1
3
lim
1 2
3 2
lim
2 2
6 5
lim
2
2
2
2
2 3
2
2
− =


=


=
− −
− −
=
+ − −
+ −
→ → →
x
x
x x
x x
x x x
x x
x x x
.


50. Primer: Izračunati graničnu vrednost
25
25 10
lim
2
2
5

+ −

x
x x
x


Rešenje:
( )
( )( )
0
10
0
5
5
lim
5 5
5
lim
25
25 10
lim
5
2
5
2
2
5
= =
+

=
+ −

=

+ −
→ → →
x
x
x x
x
x
x x
x x x
.



Granične vrednosti oblika
) (
) (
lim
x Q
x P
x ∞ →
najčešće su neodređeni izrazi oblika


, koje
rešavamo tako da izvlačimo pred zagradu i skartimo sa najvećim stepenom promenljive x.


51. Primer: Izračunati graničnu vrednost
12 2
3 5 2 3
lim
3
2 3
+ −
− + −
∞ →
x x
x x x
x
.

Rešenje:
2
3
12 1
2
3 5 2
3
lim
12 1
2
3 5 2
3
lim
12 2
3 5 2 3
lim
3 2
3 2
3 2
3
3 2
3
3
2 3
=
+ −
− + −
=
|
.
|

\
|
+ −
|
.
|

\
|
− + −
=
+ −
− + −
∞ → ∞ → ∞ →
x x
x x x
x x
x
x x x
x
x x
x x x
x x x
,
skratili smo izraz sa , i kada , tada
3
x ∞ → x 0
5
, 0
2
2
→ →
x x
itd.


52. Primer: Izračunati graničnu vrednost
1 5
10 2 3
lim
2
3
− −
+ −
∞ →
x x
x x
x
.

Rešenje: ∞ =

= =
− −
+ −
=
|
.
|

\
|
− −
|
.
|

\
|
+ −
=
− −
+ −
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
5 5
3
lim
1 1
5
10 2
3
lim
1 1
5
10 2
3
lim
1 5
10 2 3
lim
2
2
2
2
2
2
2
3
x
x x
x x
x
x x
x
x x
x x
x x
x x
x x x x
.


53. Primer: Izračunati graničnu vrednost
1 2
5 4
lim
2
+ +
+
∞ →
x x
x
x
.

34
Matematička analiza Funkcije
Rešenje: 0
4
2
4
lim
1
2
5
4
lim
1
2
5
4
lim
1 2
5 4
lim
2
=

=
+
=
+ +
+
=
|
.
|

\
|
+ +
|
.
|

\
|
+
=
+ +
+
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
x
x
x
x
x
x x
x
x
x x
x
x x x x
.



Granične vrednosti neodređenog oblika kod iracionalnih izraza najčešće možemo
rešavati racionalizacijom brojilaca ili imenilaca.


54. Primer: Izračunati graničnu vrednost ( ) x x
x
3 1 9 lim
2
− +
∞ →
.
Rešenje: ( ) ( ) =
+ +
− +
=
+ +
+ +
− + = − +
∞ → ∞ → ∞ →
x x
x x
x x
x x
x x x x
x x x
3 1 9
9 1 9
lim
3 1 9
3 1 9
3 1 9 lim 3 1 9 lim
2
2 2
2
2
2 2

0
1
3 1 9
1
lim
2
=

=
+ +
∞ →
x x
x
= .


55. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x
x
1 1
lim
0
− +

.

Rešenje:
( ) ( )
=
+ +
=
+ +
− +
=
+ +
+ +

− +
=
− +
→ → → →
1 1
lim
1 1
1 1
lim
1 1
1 1 1 1
lim
1 1
lim
0 0 0 0
x x
x
x x
x
x
x
x
x
x
x
x x x x

2
1
1 1
1
1 1
1
lim
0
=
+
=
+ +

x
x
= .


56. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x x
x
2 sin
tg 1 tg 1
lim
+ − −
→π
.

Rešenje: =
+ + −
+ + −

+ − −
=
+ − −
→ →
x x
x x
x
x x
x
x x
x x
tg 1 tg 1
tg 1 tg 1
2 sin
tg 1 tg 1
lim
2 sin
tg 1 tg 1
lim
π π

( ) ( )
=
+ + −

=
+ + −
− − −
=
→ →
x x x x
x
x x x x
x x
x x
tg 1 tg 1 cos sin 2
tg 2
lim
tg 1 tg 1 cos sin 2
tg 1 tg 1
lim
π π
( ) ( )
=
+ + −

=
+ + −

=
→ →
x x x x x x x
x
x
x x
tg 1 tg 1 cos
1
lim
tg 1 tg 1 cos sin
cos
sin
lim
2
π π
( ) ( )
2
1
1 1 1
1
2
− =
+ −

= .


35
Funkcije Matematička analiza
Kod računanja graničnih vrednosti trigonometrijskih funkcija najčešće možemo
rešiti zadatak primenom osnovnog limesa 1
sin
lim
0
=

x
x
x
i 1
sin
0
=

kx
kx
x
lim .


57. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x
x
3 sin
lim
0 →
.

Rešenje: 3 3 1 3
3
3 sin
lim
3 sin
lim
0 0
= ⋅ = ⋅ =
→ →
x
x
x
x
x x
.


58. Primer: Izračunati graničnu vrednost
2
0
cos 1
lim
x
x
x


.
Rešenje:
2
1
1 1
2
1
2
2
sin
2
2
sin
2
1
lim
4
4
2
sin 2
lim
cos 1
lim
0
2
2
0
2
0
= ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ =

=

→ → →
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x
.



59. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x x
x
3
0
sin
sin tg
lim


.

Rešenje: = ⋅

=
|
.
|

\
|

=

=

→ → → →
2
2
2
0
3
0
3
0
3
0
sin cos
cos 1
lim
sin
1
cos
1
sin
lim
sin
sin
cos
sin
lim
sin
sin tg
lim
x
x
x x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x x x


2
1
1
2
1
1
1
sin
lim
cos 1
lim
cos
1
lim
sin
cos 1
cos
1
lim
2
2
0
2
0 0
2
2
2
0
= ⋅ ⋅ = ⋅

⋅ = ⋅

⋅ =
→ → → →
x
x
x
x
x x
x
x
x
x
x x x x
.


60. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x
x
2 cos 1
lim
0

± →
.

Rešenje: = ⋅ = =
+ −
=

± → ± → ± → ± →
x
x
x
x
x
x x
x
x
x x x x
sin
2 lim
sin 2
lim
sin cos 1
lim
2 cos 1
lim
0
2
0
2 2
0 0

= ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ =
± → ± → ± →
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x 0 0 0
lim 1 2
sin
lim 2
sin
lim 2

( )
¦
¹
¦
´
¦
− → −
+ →
=
¦
¹
¦
´
¦
− → − ⋅
+ → ⋅
=
¦
¦
¹
¦
¦
´
¦


=
− →
+ →
0 2
0 2
0 1 2
0 1 2
lim 2
lim 2
0
0
x ha
x ha
x ha
x ha
x
x
x
x
x
x
.
36
Matematička analiza Funkcije
Kod graničnih vrednosti u kojima se i u osnovi i u izložiocu pojavljuje promenljiva
x, i izraz je neodređen oblika 1 , primenjujemo osnovni limes

e
x
x
x
=
|
.
|

\
|
+
∞ →
1
1 lim , gde je broj
iracionalna konstanta, Neperov (ili Ojlerov) broj. ... 045 459 828 281 718 , 2 = e


61. Primer: Izračunati graničnu vrednost
x
x
x
x
|
.
|

\
|
+
+
∞ →
1 2
2 2
lim .

Rešenje: =
|
.
|

\
|
+
+ =
|
.
|

\
|
+
+ =
|
.
|

\
|
+
+ +
=
|
.
|

\
|
+
+
+
+

∞ → ∞ → ∞ → ∞ →
1 2
1 2
1 2
1
1 lim
1 2
1
1 lim
1 2
1 1 2
lim
1 2
2 2
lim
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x
x
x
x


( )
= =
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
+ = |
.
|

\
|
+
+ =
+
∞ →
+
+
∞ →
+
⋅ +
∞ →
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
lim
1 2
1
1 lim
1 2
1
1 lim
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
e
x x

e e e
x
x
x
= = =
+ ∞ → 2
1
1 2
lim
.


62. Primer: Izračunati graničnu vrednost . ( )
x
x
x
ctg
0
tg 1 lim +


Rešenje: ( ) e
t
t
x
t x
x
x
t
t
x
x
x
x
= |
.
|

\
|
+ =
∞ →

=
=
|
|
.
|

\
|
+ = +
∞ → → →
1
1 lim 0
ctg
ctg
1
1 lim tg 1 lim
ctg
0
ctg
0
.


63. Primer: Izračunati graničnu vrednost
( )
x
x
x
+

1 ln
lim
0
.
Rešenje:
( )
( ) ( ) ( ) =
∞ →

=
=
(
¸
(

¸

+ =
(
¸
(

¸

+ =
(
¸
(

¸

+ =
+
→ → → →
t
x
t
x
x x x
x x
x
x
x
x
x x x
0
1
1 lim ln 1 ln lim 1 ln
1
lim
1 ln
lim
1
0
1
0 0 0

1 ln
1
1 lim ln = =
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+ =
∞ →
e
t
t
t
.

64. Primer: Odrediti vrednost konstante tako, da funkcija
bude neprekidna.
A
¦
¹
¦
´
¦
> +
=
< −
=
0 , 1
0 ,
0 , 1
) (
2
x x
x A
x x
x f

Rešenje: Funkcija (parabola) je neprekidna za vrednosti , isto tako je funkcija
(prava) neprekidna za vrednosti . Da bi data funkcija bila neprekidna,
2
1 x − 0 < x
f x + 1 0 > x ) (x
37
Funkcije Matematička analiza
vrednost funkcije u treba definisati tako da ona bude neprekidna i u tački spajanja,
odnosno treba da je:
0 = x
) (x =
) x −
2
1 =
¦
¹
¦
´
¦
+

=
1
1
1
) (x =
( ) = + λ
1 1+ =
2 =
¹
´
¦
+
=

x
e
x
) (x f =
2
4
2


x
x
( ) 2


x
x
( ) 2 + x
4 =
) (x f
¦
¹
¦
´
¦
=
2
x
x
) ( lim ) 0 ( lim
0 0
x f f f
x x + → − →
=
( ( ) x A
x x
+ = =
+ → − →
1 lim 1 lim
0 0

1 = A
znači
.
>
=
<
0 ,
0 ,
0 ,
) (
2
x x
x
x x
x f


65. Primer: Odrediti vrednost parametra λ tako, da funkcija
bude neprekidna.
¹
´
¦
< +
≥ +
=

0 ,
0 , 1
) (
x x
x e
x f
x
λ

Rešenje: Slično rešavanju prethodnog zadatka:
) ( lim ) 0 ( lim
0 0
x f f f
x x + → − →
=
( ) 1 lim 1 lim
0
0
0
+ = +

+ →

− →
x
x x
e e x
1 1 0 + = + λ
2 = λ
znači funkcija je neprekidna ako je , odnosno ) (x f 2 = λ
.
<
≥ +
0 , 2
0 , 1
) (
x
x
x f

66. Primer: Odrediti vrednost parametra tako da je funkcija A
¦
¹
¦
´
¦
=



=
2 ,
2 ,
2
4
) (
2
x A
x
x
x
x f
neprekidna.

Rešenje: ) ( lim ) 2 ( lim
0 2 0 2
x f f
x x + → − →
=

2
4
lim lim
2
0 2 0 2


= =
+ → − →
x
x
A
x x


( ) ( )( )
2
2 2
lim
2
2
lim
0 2 0 2

+ −
= =
+
+ → − →
x
x x
A
x
x x

( ) 2 lim lim
0 2 0 2
+ = =
+ → − →
x A
x x
4 = A
znači da je funkcija neprekidna za , odnosno 4 = A

=



2 , 4
2 ,
2
4
) (
x
x
x f .
38
Matematička analiza Funkcije
ZADACI ZA VEŽBU:


65. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
( )
2
1
1
1
lim
x
x


.
66. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost ( ) 5 6 5 lim
2 3
2
− + −

x x x
x
.
67. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
4 4 3
2 7 4
lim
2
2
2
− −
− −

x x
x x
x
.
68. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
6
9
lim
2
2
3
− −


x x
x
x
.
69. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x x
x x
x

− +
∞ →
2
2
2
2 4
lim .
70. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost ( ) 1 1 lim
2 2
− − +
∞ →
x x
x
.
71. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost ( ) x x
x
− +
∞ →
1 lim
2
.
72. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
1 1
lim
2
0
− +

.
73. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
1
lim
2
1



x
x x
x
.
74. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
1 1
1 1
lim
0
− +
− − +

x
x x
x
.
75. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
2
0
lim
± →
.
76. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x x
x

± → 0
lim .
77. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost za funkciju ) ( lim
0
x f
x ± →
¦
¹
¦
´
¦
≤ +
>
=
0 , 1
0 ,
sin
) (
x x
x
x
x
x f .
78. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
5 sin
lim
0 →
.
39
Funkcije Matematička analiza
79. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
2 sin
3 sin
0 →
lim .
80. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
tan
0 →
lim .
81. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x x x
x
sin tan
0


lim .
82. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x x
x
sin
3 sin
2
0


lim .
83. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
mx
x
x
k
|
.
|

\
|
+
∞ →
1 lim .
84. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x

∞ →
|
.
|

\
|

+
1
1
1 lim .
85. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
x
x
x
x
|
.
|

\
|

+
∞ →
3
5
lim .
86. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
3
1
2 3
4 3
lim
+
∞ →
|
.
|

\
|
+

x
x
x
x
.
87. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost
|
|
.
|

\
|

+

x
x
x
x
1
1
ln
1
0
lim .

88. Zadatak: Odrediti vrednost parametra tako da funkcija A
( )
¦
¹
¦
´
¦
=
≠ −
=
0 ,
0 ,
3
sin
2
) (
x A
x
x
x
x
x f bude neprekidna.


89. Zadatak: Odrediti vrednost parametra tako da funkcija A
¦
¹
¦
´
¦
=

=
0 ,
0 ,
5 sin
) (
x A
x
x
x
e
x f
x
bude neprekidna.


90. Zadatak: Odrediti vrednost parametra tako da funkcija A
( )
¦
¹
¦
´
¦
=
≠ +
=
0 ,
0 ,
sin
1
) (
2
x A
x
x
x
x
x f bude neprekidna.
40
Matematička analiza Diferencijalni račun
3. Diferencijalni račun


3.1. Izvod i diferencijal funkcije



Definicija: Diferencijalni količnik ( ili prvi izvod )
dx
dy
y = ′ funkcije u tački
je granična vrednost količnika
) (x f y =
0
x
x
y


kada ∆ , odnosno: 0 → x
x
f x x f
x
y
x f y
x x

− ∆ +
=


= ′ = ′
→ ∆ → ∆
) (
lim lim ) (
0
0 0
0
x ) (
0
.


Definicija: Ako je funkcija diferencijabilna u tački , tada prava sa koeficijentom
pravca koja prolazi kroz tačku je tangenta funkcije u
tački . Jednačina tangente je: .
) (x f y =
)
0
x
)
(x −
(
0
x y′
0
(
0 0
, y x
( )
0
x y′ =
) (x f y =
x )
0 0
x y y ⋅ −


Prema tome geometrijsko značenje prvog izvoda je: prvi izvod funkcije u tački je
koeficijent pravca tangente povučene na krivu u tački
0
x
0
x .

Nalaženje diferencijalnog količnika (prvog izvoda) zovemo diferenciranjem.


Definicija: Ako je funkcija diferencijabilna, tada je ) (x f y =
dx
dy
x f = ′ ) ( , a odavde se dobija
prvi diferencijal funkcije: dy . dx x f ) ( ′ =



Pravila diferenciranja

Ako je c konstanta, i su diferencijabilne funkcije, tada važe sledeća
pravila diferenciranja:
( ) x u u = ( ) x v v =

l. ( ) u c u c ′ ⋅ =


2. ( ) v u v u ′ ± ′ =

±
3. ( ) v u v u v u ′ ⋅ + ⋅ ′ =


4.
2
v
v u v u
v
u ′ − ′
=

|
.
|

\
|

41
Diferencijalni račun Matematička analiza
Izvod složene funkcije

Ako su i u diferencijabilne funkcije, tada izvod složene funkcije
dobija se po formuli: ili
) (u f y =
)) (x
) (x g =
( ) ( g f u f y = = ( )
x u
u y x g x g f y ′ ⋅ ′ = ′ ⋅ ′ = ′ )) ( (
dx
du
du
dy
dx
dy
⋅ = .




Tablica izvoda elementarnih funkcija




1. ( ) 0 =

const
2. ( ) 1 =

x
3. ( )
1 −
=

n n
x n x
4. ( )
x
x
2
1
=


5. ( ) x x cos sin =

6. ( ) x x sin cos − =

7. ( )
x
x
2
cos
1
tg =


8. ( )
x
x
2
sin
1
ctg − =


9. ( ) ( ) 1
1
1
arcsin
2
<

=

x
x
x
10. ( ) ( ) 1
1
1
arccos
2
<

− =

x
x

11. ( )
2
1
1
arctg
x
x
+
=


12. ( )
2
1
1
arcctg
x
x
+
− =


13. ( ) a a a
x x
ln =

14. ( )
x x
e e =

15. ( )
x
x
1
ln =


16. ( )
x
e
a x
x
a
a
log
ln
1
log = =


17. ( ) x x ch sh =

18. ( ) x x sh ch =

19. ( )
x
x
2
ch
1
th =


20. ( )
x
x
2
sh
1
cth − =


21. ( )
2
1
1
Arsh
x
x
+
=


22. ( ) ( ) 1
1
1
Arch
2
>

=

x
x
x
23. ( ) ( ) 1
1
1
Arth
2
<

=

x
x
x
24. ( ) ( ) 1
1
1
Arcth
2
>

− =

x
x
x
42
Matematička analiza Diferencijalni račun
67. Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije . 1
2
+ = x y

Rešenje:
( )
=

− ∆ + ∆ +
=

− − + ∆ +
=

− ∆ +
= ′
→ ∆ → ∆ → ∆
x
x x x x x
x
x x x
x
x f x x f
y
x x x
2 2 2
0
2 2
0 0
2
lim
1 1
lim
) ( ) (
lim

( )
( ) x x x
x
x x x
x x
2 2 lim
2
lim
0 0
= ∆ + =

∆ + ∆
=
→ ∆ → ∆
,
prvi izvod funkcije je znači . 1
2
+ = x y x y 2 = ′


68. Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije 2 + = x y .

Rešenje: =
+ + + ∆ +
+ + + ∆ +


+ − + ∆ +
=

+ − + ∆ +
= ′
→ ∆ → ∆
2 2
2 2 2 2
lim
2 2
lim
0 0
x x x
x x x
x
x x x
x
x x x
y
x x


( ) ( )
=
+ + + ∆ + ∆

=
+ + + ∆ + ∆
− − + ∆ +
=
→ ∆ → ∆
2 2
lim
2 2
2 2
lim
0 0
x x x x
x
x x x x
x x x
x x


2 2
1
2 2
1
2 2
1
lim
0
+
=
+ + +
=
+ + + ∆ +
=
→ ∆
x x x x x x
x
.


69. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
7
x y =

Rešenje: Primenom tablice izvoda elementarnih funkcija i pravila diferenciranja, dobićemo da
je: .
6
7x y = ′


70. Primer: Naći prvi izvod funkcije
3
x y = .
Rešenje:
3
1
3
x x y = =

3 2
3
2
1
3
1
3
1
3
1
3
1
x
x x y = = = ′
− −
.


71. Primer: Naći prvi izvod funkcije
4 3
2
x
y = .
Rešenje:
4
3
4 3
2
2

= = x
x
y

4 3 4 7
4
7
1
4
3
2
3
2
3
2
3
4
3
2
x x x
x x y = − = − = |
.
|

\
|
− = ′
− − −
.


72. Prime: Naći prvi izvod funkcije
3 6
x y = .
43
Diferencijalni račun Matematička analiza
Rešenje:
36
1
36 3 6
x x x y = = =

36 35
36
35
1
36
1
36
1
36
1
36
1
x
x x y = = = ′
− −



73. Primer: Naći prvi izvod funkcije ( )
3
5 x x x y − = .
Rešenje: ( )
3
5 x x x y − =
( ) ( ) =

=
− + −
= − + − = ′
x
x x
x
x x x x
x x x x
x
y
2
7 15
2
6 10 5
3 5 5
2
1
3 3 3
2 3

x x x
2
2
7
2
15
− = .


74. Primer: Naći prvi izvod funkcije
6 4
3 2
2

+
=
x
x x
y .
Rešenje:
v
u
x
x x
y =

+
=
6 4
3 2
2


( )( ) ( )
( ) ( )
=

− − − + −
=

+ − − +
= ′
2
2 2
2
2
6 4
12 8 18 12 24 16
6 4
4 3 2 6 4 3 4
x
x x x x x
x
x x x x
y

( )
( )
( )
.
6 4
9 12 4 2
6 4
18 24 8
2
2
2
2

− −
=

− −
=
x
x x
x
x x



75. Primer: Naći prvi izvod funkcije . x x y cos 3 sin 2 − =
Rešenje: . ( ) x x x x y sin 3 cos 2 sin 3 cos 2 + = − − = ′


76. Primer: Naći prvi izvod funkcije x x y sin ⋅ = .
Rešenje: x x x
x
y cos sin
2
1
+ = ′ .


77. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( )
2
7 3 + = x y

Rešenje: Funkcija je složena funkcija, na osnovu pravila diferenciranja složene
funkcije dobijamo: .
(
2
7 3 + = x y
3 2 = ′ x y
)
( ) ( ) ( ) ( ) 7 3 6 3 7 3 2 7 3 7
1 2
+ = + =

+ ⋅ +

x x x


78. Primer: Naći prvi izvod funkcije x y 5 sin = .
Rešenje:
x
x
x
x y
5 2
5 cos 5
5
5 2
1
5 cos = ⋅ ⋅ = ′ .
44
Matematička analiza Diferencijalni račun
79. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( ) x y 5 sin tg =
Rešenje:
( ) ( ) x
x
x y
5 sin cos
5 cos 5
5 5 cos
sin5x cos
1
2 2
= ⋅ ⋅ = ′ .


80. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
x
e y
2 x
3 5e − =
Rešenje: .
x x x
e e e y
2 2 x
6 5 2 3 5e − = ⋅ − = ′


81. Primer: Naći prvi izvod funkcije
x x
a a y
2 x
2
1
a + + =

.
Rešenje: ( )
|
.
|

\
|
+ − = ⋅ + − ⋅ + = ′
− − x x x x x
a a a a a a a a a y
2 2 x
2
2
1
ln 2 ln 1 ln
2
1
ln a .


82. Primer: Naći prvi izvod funkcije
1 x
1
3
+
= y .
Rešenje:
( ) ( )
1 x
1
2 2
1 x
1
1 x
1
3
1
3 ln
1
1 0
3 ln 3
1
1
3 ln 3
+ + +

+

=
+

⋅ ⋅ =

|
.
|

\
|
+
⋅ ⋅ =
x x
x
y .


83. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
2x
e
e = y
Rešenje: . ( )
x x
e x x e x
e e e e e y
2 2 2x
2 2 2 e
2 2 e = ⋅ ⋅ =

⋅ = ′


84. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
2
x
sine = y
Rešenje: . ( )
2 2 2 2 2 2
cos 2 2 cos cose
x x x x x x
e xe x e e e y = ⋅ ⋅ =

⋅ = ′


85. Primer: Naći prvi izvod funkcije . 3ln2x 5lnx + = y
Rešenje:
x x x
y
8 3 5
2
2x
1
3
x
1
5 = + = ⋅ ⋅ + ⋅ = ′ .


86. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( ) 4 3x ln + = y
Rešenje:
( ) 4 3
3
3
4 3x
1
+
= ⋅
+
= ′
x
y .


87. Primer: Naći prvi izvod i prvi diferencijal funkcije ( ) x sin ln
2
= y .

Rešenje: ( ) x x
x
x x y ctg 2 cos
sin
2
sin sin 2
x sin
1
2
= ⋅ =

⋅ ⋅ ⋅ = ′
je prvi izvod funkcije, dok je prvi diferencijal. dx x dy ctg 2 =
45
Diferencijalni račun Matematička analiza
88. Primer: Naći prvi izvod i diferncijal funkcije . ( ) 3 2x log + = y
Rešenje:
( )
( )
( ) 10 ln 3 2
2
3 2
10 ln 3 2x
1
+
=

+ ⋅
+
= ′
x
x y ,

( )
dx
x
dy
10 ln 3 2
2
+
= .


89. Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije . x y 2 ln e
2x
=
Rešenje: |
.
|

\
|
+ = ⋅ + ⋅ ⋅ = ′
x
x e
x
e x e y
x x x
1
2 ln 2 2
2
1
2 ln 2
2 2 2
,
dx
x
x e dy
x
|
.
|

\
|
+ =
1
2 ln 2
2
.


90. Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije .
ln2x 2x
e
+
= y
Rešenje:
x x x x
xe x e e e y
2 2 2 ln 2 ln2x 2x
2 2 e = ⋅ = ⋅ = =
+
( ) ( ) x e xe e y
x x x
2 1 2 2 2
2 2 2
+ = ⋅ + = ′ ,
. ( )dx x e dy
x
2 1 2
2
+ =


91. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
x
x = y
Rešenje: , nepoznata se nalazi i u osnovi i u izložiocu, zato logaritmujemo izraz:
x
x y =

x
x y ln ln =

dx
d
x x y / ln ln =
1 ln
1
ln
1
+ = ⋅ + = ′ x
x
x x y
y

( ) 1 ln + = ′ x y y
. ( ) 1 ln + = ′ x x y
x


92. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( )
x
y 2x - 5 =
Rešenje: ( )
x
y 2x - 5 =
( ) 2x - 5 ln ln x y =
( ) ( ) 2
2 5
1
2 5 ln
1
− ⋅

+ − = ′
x
x x y
y

( )
(
¸
(

¸


− − = ′
x
x
x y y
2 5
2
2 5 ln
( ) ( )
(
¸
(

¸


− − = ′
x
x
x y
x
2 5
2
2 5 ln 2x - 5 .


93. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( )
2
2
x - 6
x
y =
46
Matematička analiza Diferencijalni račun
Rešenje: ( )
2
2
x - 6
x
y =
( )
2 2
6 ln x x y − = ln
( ) ( ) x
x
x x x y
y
2
6
1
6 ln 2
1
2
2 2
− ⋅

+ − = ′
( )
(
¸
(

¸


− − = ′
2
3
2
6
2
6 ln 2
x
x
x x y y
( ) ( )
(
¸
(

¸


− − − = ′
2
3
2 2
6
2
6 ln 2 6
2
x
x
x x x y
x
.


94. Primer: Naći prvi izvod funkcije .
x
x y
cos
=
Rešenje: x x y ln cos ln =

x
x x x y
y
1
cos ln sin
1
⋅ + ⋅ − = ′

(
¸
(

¸

⋅ + ⋅ − = ′
x
x x x y y
1
cos ln sin
|
.
|

\
|
⋅ − = ′ x x
x
x
x y
x
ln sin
cos
cos
.


95. Primer: Naći prvi izvod funkcije . ( )
2
3
2 ln
x
x y =
Rešenje: ( ) x x y 2 ln ln 3 ln
2
=
( ) 2
2
1
2 ln
1
3 2 ln ln 6
1
2
⋅ ⋅ ⋅ + ⋅ = ′
x x
x x x y
y

( )
|
.
|

\
|
+ = ′
x
x
x x y y
2 ln
3
2 ln ln 6
( ) ( )
|
.
|

\
|
+ = ′
x
x
x x x y
x
2 ln
3
2 ln ln 6 2 ln
2
3
.



ZADACI ZA VEŽBU:


91. Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije . 2
2
+ + = x x y
92. Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije 4 3 − = x y .
93. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije
5 3
1
x
y = .
94. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije
2
2
1
|
.
|

\
|
+
+
=
x
x
y .
47
Diferencijalni račun Matematička analiza
95. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije 6 5 3
2
− + = x x y .
96. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije ( ) x x y 2 sin cos ln
2
⋅ = .
97. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije .
x
x y
sin
=
98. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije ( )
2
x
x y = .
99. Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije
2
x
e
y
x
= .
100. Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije
2
1
arcsin
x
y = .



3.2. Izvodi višeg reda


Definicija: Ako je prvi izvod funkcije još jednom diferencijabilan, tada se dobija
drugi izvod i drugi diferencijal funkcije . Slično se dobija treći, četvrti,...
itd. izvod.
) (x f y =
) (x f y =


Izvode višeg reda obeležavamo sa :

( ) ( ) ( ) n
y y y y y y ,..., , , , ,
5 4
′ ′ ′ ′ ′ ′
ili

( ) ( ) ( ) n
f f f f f f ..., , , , ,
5 4
′ ′ ′ ′ ′ ′
odnosno

n
n
dx
y d
dx
y d
dx
y d
dx
y d
dx
y d
dx
dy
,..., , , , ,
5
5
4
4
3
3
2
2
.


96. Primer: Odrediti izvode višeg reda za funkciju . x y ln =
Rešenje:
1
1

= = ′ x
x
y

2
2
1
1
x
x y

= ⋅ − = ′ ′



3
3
2
2
x
x y = ⋅ = ′ ′ ′



( )
4
4 4
6
6
x
x y

= ⋅ − =


M

( )
( )
( )
n
n n
x
n
y
! 1
1
1

− =

.
48
Matematička analiza Diferencijalni račun
97. Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije . x y sin =
Rešenje:¸ x y sin =
|
.
|

\
|
+ = = ′
2
sin cos
π
x x y
|
.
|

\
|
+ = − = ′ ′
2
2 sin sin
π
x x y
|
.
|

\
|
+ = − = ′ ′ ′
2
3 sin cos
π
x x y

( )
|
.
|

\
|
+ = =
2
4 sin sin
4
π
x x y
M

( )
|
.
|

\
|
+ =
2
sin
π
n x y
n
.


98. Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije .
x
e y
4 3+
=
Rešenje:
x
e y
4 3+
=

x x
e e y
4 3 4 3
4 4
+ +
⋅ = ⋅ = ′

x x x
e e e y
4 3 2 4 3 4 3
4 16 4 4
+ + +
⋅ = ⋅ = ⋅ ⋅ = ′ ′

x x x
e e e y
4 3 3 4 3 4 3
4 64 4 16
+ + +
⋅ = ⋅ = ⋅ ⋅ = ′ ′ ′
M
.
( ) x n n
e y
4 3
4
+
⋅ =




ZADACI ZA VEŽBU:


101. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije . x y cos =
102. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije . x y 5 sin =
103. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije x y = .
104. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije .
x
a y =
105. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije .
n
x y =
49
Diferencijalni račun Matematička analiza
3.3. Lopitalovo pravilo


Lopitalovo pravilo omogućuje lakše izračunavanje graničnih vrednosti neodređenog
oblika
0
0
i


.


Teorema: Neka su funkcije diferencijabilne u okolini tačke i neka je
ili lim . Ako je u toj okolini
i i granična vrednost
) (x
0 ) = x
f i ) (x g

f
a x
a x =
( lim ) ( lim =
→ →
g x f
a x a x
0 ) ( ≠ ′ x g
∞ = =

) ( lim ) ( x g x
a x
0 ) ( ≠ x g
) (
) (
x g
x f
a x



lim postoji ( ili je ), tada i granična
vrednost
∞ ±
) (
) (
x g
x f
a x→
lim postoji ( ili je ), i važi da je: ∞ ±
)
)
(
(
lim
x g
f
a



) (
) (
x
x
= lim
x
g
f
x a x→
.


99. Primer: Naći graničnu vrednost
2
2
ln
lim
2


x
x
x
.
Rešenje:
2
1 1
lim
1
2
1 2
lim
0
0
2
2
ln
lim
2 2 2
= =

= |
.
|

\
|
=

→ → →
x
x
x
x
x x x
.


100. Primer: Naći graničnu vrednost
) 1 ( 3
ln
lim
2
1


x
x
x
.
Rešenje:
3
2
1 3
2
3
2
lim
3
2
1
lim
0
0
) 1 ( 3
ln
lim
1
2
1
2
1
=

= =

= |
.
|

\
|
=

→ → →
x
x
x
x
x
x x x
.


101. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
sin
lim
0 →
.
Rešenje: 1 0 cos
1
cos
lim
0
0 sin
lim
0 0
= = =
|
.
|

\
|
=
→ →
x
x
x
x x
.


102. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
arctg
lim
0 →
.
Rešenje: 1
0 1
1
1
1
1
lim
0
0 arctg
lim
2
0 0
=
+
=
+
= |
.
|

\
|
=
→ →
x
x
x
x x
.

103. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x x
x
7 5
lim
0


.
50
Matematička analiza Diferencijalni račun
Rešenje:
7
5
ln 7 ln 5 ln
1
7 ln 7 5 ln 5
lim
0
0 7 5
lim
0 0
= − =

=
|
.
|

\
|
=

→ →
x x
x
x x
x
x
.


104. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
7 tg
lim
0 →
.
Rešenje: 7
1
7
1
7
7 cos
1
lim
0
0 7 tg
lim
2
0 0
= =

= |
.
|

\
|
=
→ →
x
x
x
x x
.


105. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
2
lim
2
∞ →
.
Rešenje:
( )
0
2
2 ln 2
2
lim
2 ln 2
2
lim
2
lim
2
2
=

= =
|
.
|

\
|


= =
|
.
|

\
|


=
∞ → ∞ → ∞ →
x
x
x
x
x
x
x x
.


106. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
ln
lim
∞ →
.
Rešenje: 0
1
1
1
lim
ln
lim =

= =
|
.
|

\
|


=
∞ → ∞ →
x
x
x
x x
.


107. Primer: Naći graničnu vrednost
2
lim
x
e
x
x ∞ →
.
Rešenje: ∞ =

= =
|
.
|

\
|


= =
|
.
|

\
|


=
∞ → ∞ → ∞ →
2 2
lim
2
lim lim
2
x
x
x
x
x
x
e
x
e
x
e
.


108. Primer: Naći graničnu vrednost
x
x
x
ctg
ln
lim
0 →
.
Rešenje: = ⋅ − = − =

= |
.
|

\
|


=
→ → → →
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x x
sin
sin lim
sin
lim
sin
1
1
lim
ctg
ln
lim
0
2
0
2
0 0

= . 0 0 sin 1 sin lim
0
= − = ⋅ −

x
x

51
Diferencijalni račun Matematička analiza
Ispitivanje neodređenih izraza tipa 0 : ako je lim i lim , tada
ispitivanje granične vrednosti treba svesti na jedan od sledeća dva oblika:
∞ ⋅
) x
0 ) ( =

x f
a x
+∞ =

) (x g
a x
| ( ) ( lim g x f
a x→
|
) (
1
) (
lim
x g
x f
a x→
ili
) (
1
) (
lim
x f
x g
a x→
koji su već odgovarajuci tipovi
0
0
ili


.


109. Primer: Odrediti graničnu vrednost . x x
x
ln 2 lim
0 + →
Rešenje: ( ) 0 0 2 lim 2
1
1
2
lim
1
ln 2
lim 0 ln 2 lim
0
2
0 0 0
= ⋅ − = − =

= |
.
|

\
|


= = ∞ ⋅ =
+ → + → + → + →
x
x
x
x
x
x x
x x x x
.


110. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim . x x
x
3 ctg 5
0 →
Rešenje: ( )
3
5
3
3 cos
1
5
lim
3 tg
5
lim 0 3 ctg 5 lim
2
0 0 0
=

=
|
.
|

\
|


= = ∞ ⋅ =
→ → →
x
x
x
x x
x x x
.


111. Primer: Odrediti graničnu vrednost .
x
x
xe

∞ →
lim
Rešenje: ( ) 0
1 1
lim
0
0
lim 0 lim =

= =
|
.
|

\
|
= = ⋅ ∞ =
∞ → ∞ →

∞ →
x
x
x
x
x
x
e e
x
xe .




Ako je lim , tada je granična vrednost lim
neodređen izraz oblika ∞ ; može se izračunati ako se svede na graničnu vrednost oblika
+∞ = =
→ →
) ( lim ) ( x g x f
a x a x
∞ −
| | ) ( ) ( x g x f
a x


) ( ) (
1
) (
1
) (
1
lim
x g x f
x f x g
a x


, koji je već odgovarajućeg tipa
0
0
.


112. Primer: Odrediti graničnu vrednost |
.
|

\
|



1
1
ln
1
1
x x
x
lim .
52
Matematička analiza Diferencijalni račun
Rešenje: ( )
( )
( )
=
− + ⋅

= |
.
|

\
|
=

− −
= ∞ − ∞ = |
.
|

\
|


→ → →
x
x x
x
x x
x x
x x
x x x
1
1 ln 1
1
1
lim
0
0
ln 1
ln 1
lim
1
1
ln
1
lim
1 1 1

2
1
2 ln
1
lim
1
1
ln
1
lim
0
0
1 ln
1
lim
1 ln
1
lim
1 1 1 1
=
+
=
+ +
= |
.
|

\
|
=
− +

=
− +

=
→ → → →
x
x
x x
x x x
x
x
x x x
x
x
x x x x
.


113. Primer: Odrediti graničnu vrednost
|
.
|

\
|


x x
x
1
sin
1
lim
0
.
Rešenje: ( ) =
|
.
|

\
|
=
+

=
|
.
|

\
|
=

= ∞ − ∞ =
|
.
|

\
|

→ → →
0
0
cos sin
cos 1
lim
0
0
sin
sin
lim
1
sin
1
lim
0 0 0
x x x
x
x x
x x
x x
x x x


( )
0
2
0
sin cos 2
sin
lim
sin cos cos
sin
lim
0 0
= =

=
− +
→ →
x x x
x
x x x x
x
x x
= .


114. Primer: Odrediti graničnu vrednost |
.
|

\
|




1
1
1
2
lim
2
1
x x
x
.
Rešenje: ( )
( )
2
1
2
1
lim
1
1
lim
1
1 2
lim
1
1
1
2
lim
1
2
1
2
1
2
1
− =

=


=

+ −
= ∞ − ∞ =
|
.
|

\
|



→ → → →
x x
x
x
x
x x
x x x x
.




Granične vrednosti neodređenog oblika eksponencijalnog tipa 1 prvo
logaritmujemo, a posle rešavamo graničnu vrednost tipa .
0 0
0 , ,∞

∞ ⋅ 0



115. Primer: Odrediti graničnu vrednost .
x
x
x
sin
0
lim
+ →
Rešenje: ( ) y x
x
x
x 0
0 sin
0
lim 0 lim
+ → + →
= = gde je
koju funkciju logaritmujemo
x
x y
sin
=
ln na osnovu pravila logaritmovanja
x
x y
sin
ln =
ln a granična vrednost ovog izraza je x x y ln sin =
( ) ( ) ( ) =

= = = =
+ → + → + → + → + →
x
x
x
x
x
x x y y
x x x x x
2
0 0 0 0 0
sin
cos
1
lim
sin
1
ln
lim ln sin lim lim ln ln lim
53
Diferencijalni račun Matematička analiza
0 0 1 tg
sin
lim
cos
sin
lim
0
2
0
= ⋅ − = − =

=
+ → + →
x
x
x
x x
x
x x
,
znači da je ( ) 0 lim ln
0
=
+ →
y
x

odavde je ,
0
0
lim e y
x
=
+ →
sledi da je , 1 lim
0
=
+ →
y
x
odnosono . 1 lim
sin
0
=
+ →
x
x
x


116. Primer: Odrediti graničnu vrednost
x
x
x
ln 4 3
2
0
lim
+
+ →
.
Rešenje: ( ) y x
x
x
x 0
0
ln 4 3
2
0
lim 0 lim
+ →
+
+ →
= =

x
x y
ln 4 3
2
+
=
x
x
x y
x
ln
ln 4 3
2
ln ln
ln 4 3
2
+
= =
+

( ) ( )
2
1
4
2
4
2
lim
ln 4 3
ln 2
lim lim ln ln lim
0 0 0 0
= = =
+
= =
+ → + → + → + →
x
x
x
x
y y
x x x x


2
1
0
lim e y
x
=
+ →

e x
x
x
=
+
+ →
ln 4 3
2
0
lim .


117. Primer: Odrediti graničnu vrednost ( )
2
3
0
2 cos x
x
x

lim .
Rešenje: ( ) ( ) y x
x
x
x 0
3
0
lim 1 2 cos lim
2



= =
( )
2
3
2 cos x x y =
( ) x
x
y 2 cos ln
3
ln
2
=
( ) ( )
( )
=

=
|
.
|

\
|


=
|
.
|

\
|
= =
→ → → →
x
x
x
x
x
y y
x x x x
2
2 2 sin
2 cos
1
3 lim
2 cos ln 3
lim lim ln ln lim
0
2
0 0 0

6 1 6
2 cos
1
lim 6
2 cos
1
2
2 sin
lim 6
0 0
− = ⋅ − = − = ⋅ − =
→ →
x x x
x
x x

54
Matematička analiza Diferencijalni račun
( ) 6 lim
0
− =

y
x
ln
lim
6
0


= e y
x
( )
6
3
0
1
2 cos
2
e
x x
x
=

lim .




ZADACI ZA VEŽBU:


106. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
6 7
2 2
lim
3
2 3
1
+ −
+ − −

x x
x x x
x
.
107. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
x
kx
x
sin
lim
0 →
.
108. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
x
e
ax
x
1
lim
0


.
109. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
x x
x
x
sin tg
lim
0


.
110. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
x
x
x
5 tg
3 tg
lim
2
π

.
111. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
5
lim
x
e
x
x +∞ →
.
112. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
3
ln
lim
x
x
x +∞ →
.
113. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
( )
( ) 0 ,
sin ln
sin ln
lim
0
>
+ →
m
x
mx
x
.
114. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
. ( ) x x
x
ctg cos 1 lim
0


55
Diferencijalni račun Matematička analiza
115. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
( )
2
tg 1 lim
1
x
x
x
π


.
116. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
. ( ) x x
x
ctg arcsin lim
0 →
117. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
. ( ) 1 ln ln lim
1


x x
x
118. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
|
.
|

\
|
− −



6
5
3
1
lim
2
3
x x x
x
.
119. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
( ) ( )
(
¸
(

¸





3
1
1 3
1
1 2
1
lim
x x
x
.
120. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
|
.
|

\
|



x x
x
x
ln
1
1
lim
1
.
121. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
|
|
.
|

\
|


x x
x
x
cos 2 ctg
lim
2
π
π
.
122. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost .
x
x
x
0
lim
+ →
123. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost ( )
x
x
x
1
2
0
1 lim +
+ →
.
124. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost ( ) x
x
x ln
1
0
ctg lim
+ →
.
125. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim . ( )
x
x
x
sin
0
ctg

56
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
4. Ispitivanje funkcija


Cilj ispitivanja funkcije je crtanje njenog grafika. Zato ispitujemo njene najvažnije
osobine, razne asimpote, ekstremne vrednosti, intervale monotonosti, tačke prevoja,
konveksne i konkavne lukove. Poznavajući ove osobine možemo da utvrdimo kako se menja
funkcija, i ako je potrebno možemo izračunati vrednosti funkcije još u nekim tačkama. Grafik
funkcije crtamo spajajući obeležene tačke, uzevši u obzir ispitane osobine.


Ispitivanje funkcija ćemo izvoditi na osnovu sledećih tačaka u datom redosledu:


1. Oblast definisanosti:
f
D .

2. Parnost: i ) ( ) ( x f x f ± = −
Periodičnost: (samo kod trigonometrijskih funkcija). ) ( ) ( x f x f = +ω

3. Nule: . 0 = y

4. Znak: 0 0 < > y ili y .

5. Asimptote: vertikalna: VA, horizontalna: HA, kosa: KA.

6. Ekstremne vrednosti (stacionarne tačke): 0 = ′ y .

7. Tok (rast i opadanje): 0 0 < ′ > ′ y ili y .

8. Prevojne tačke: 0 = ′ ′ y .

9. Konveksnost, konkavnost: 0 0 < ′ ′ > ′ ′ y ili y .

10. Grafik.



Obilnije o nekim tačkama:


1. Ispitivanje funkcije uvek počinjemo sa utvrđivanjem njene oblasti definisanosti, naime u
onim tačkama ili intervalima u kojima funkcija nije definisana ni ne vršimo ispitivanje
osobina.

2. Parnost ili neparnost ispitujemo kod svih funkcija, maime kod parnih i neparnih funkcija
dovoljno je ispitivati osobine na polovini oblasti definisanosti, zbog simetričnosti grafik se
može u celosti crtati.
Periodičnost se ispituje samo kod trigonometrijskih funkcija.

57
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
3. Nule funkcije su one tačke u kojima grafik seče x-osu. Ordinate ovih tačaka su 0, znači da
se mogu odrediti rešavanjem jednačine 0 = y .

4. Kod crtanja grafika funkcije bitno je nad kojim intervalima će grafik biti iznad x-ose (tu je
funkcija ) i nad kojim će intervalima biti ispod x-ose (tu je funkcija ). 0 > y 0 < y

5. Razlikujemo tri vrste asimptota, u zavisnosti od toga kakvog je položaja prava kojoj
funkcija teži:

VA: vertikalna asimptota je prava , ako je lim , gde je tačka prekida
funkcije ili je konačan kraj oblasti definisanosti.
a x = ±∞ =

) (x f
a x
a

HA: horizontalna asimptota je prava , ako je . b y = b x f
x
=
±∞ →
) ( lim

FA: kosa asimptota je prava kosog položaja, gde je n kx y + =
x
x f
k
x
) (
lim
±∞ →
= i
gde je i k . ( ) x k x f n
x
− =
±∞ →
) ( lim 0 ≠ k ∞ ≠

6. Stacionarne tačke ili mogući ekstremi su one tačke u kojima je . Da li su te tačke
stvarno ekstremi i koje su vrste (maksimumi ili minimumi), određuje se na osnovu 7. tačke,
gde se iz odgovarajuće tablice mugu pročitati vrste ekstrema.
0 = ′ y

7. Tok ili monotonost funkcije ispitujemo pomoću predznaka prvog izvoda. Ako je u nekom
intervalu (rastuća), a ako je u nekom intervalu
(opadajuća). Funkcija dostiže lokalni maksimum u
tački u kojoj prelazi iz rastuće u opadajuću, a lokalni minimum u tački, u kojoj iz opadajuće
funkcije prelazi u rastuću.
↑ > ′ ) ( intervalu u tom je tada 0 ) ( x f x f
↓ ) ( intervalu u tom je tada x f < ′ 0 ) (x f

8. Tačkama prevoja nazivamo one tačke u kojima konveksni luk krive prelazi u konkavni luk,
ili obrnuto. U tačkama prevoja važi da je . Moguće prevojne tačke zato dobijamo
rešavanjem jednačine . Koje su tačke od svih rešenja ove jednačine stvarni prevoji,
lako se može pročitati iz tablice koju ispitujemo pod tačkom 9. za konveksnost funkcije.
0 = ′ ′ y
0 = ′ ′ y

9. Luk krive na nekom intervalu može biti konveksan ili konkavan. Ova osobina zavisi od
predznaka drugog izvoda na posmatranom intervalu. Ako je na nekom intervalu
(konveksna), a ako je na nekom intervalu
(konkavna).
∪ > ′ ′ ) ( intervalu tom na je tada 0 ) ( x f x f
∩ < ′ ′ ) ( intervalu tom na je tada 0 ) ( x f x f

10.Na osnovu ispitanih osobina i određenih karakterističnih tačaka crtamo grafik funkcije.




58
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
118. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik racionalne funkcije
( )
2
1
1 2


=
x
x
y .
Rešenje: Ispitaćemo funkciju na osnovu prethodnih tačaka.

1.) Oblast definisanosti:
0
1
1≠ − x
≠ x
. { } 1 \ R D
f
=

2.) Parnost:

( ) ( )
) (
1
1 2
1
1 2
) (
2 2
x f
x
x
x
x
x f ± ≠
+
+
− =
− −
− −
= − , funkcija nije ni parna ni neparna.

3.) Nule:
0 = y

( )
0
1
1 2
2
=


x
x

0 1 2 = − x

2
1
= x , funkcija ima jednu nulu u tački
|
.
|

\
|
0 ,
2
1
N .

4.) Znak:
0 ili 0 < > y y

( ) ( )
0
1
1 2
ili 0
1
1 2
2 2
<


>


x
x
x
x

x ∞ − 0.5 0.5 1 1 ∞ +
2x-1 - + +
y - + +

5.) Asimptote:

VA: 1 = x

( ) ( )
+∞ =
+
=
− −
=


− → − →
0
1
1 0 1
1
lim
1
1 2
lim
2
0 1
2
0 1 x x
x
x


( ) ( )
+∞ =
+
=
− +
=


+ → + →
0
1
1 0 1
1
lim
1
1 2
lim
2
0 1
2
0 1 x x
x
x


HA: 0 = y

( )
( )
0
1
1
1
lim
1 2
2
lim
1
1 2
lim
2
=

=

=

=


∞ → ∞ → ∞ →
x x
x
x
x x x


( )
( )
0
1
1
1
lim
1 2
2
lim
1
1 2
lim
2
=
∞ −
=

=

=


∞ → −∞ → −∞ →
x x
x
x
x x x


KA: nema
jer ima horizontalnu asimptotu.
59
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
6.) Ekstremne vrednosti:
0 = ′ y

( ) ( ) ( )
( )
( ) ( )
( ) ( ) ( )
0
1
2
1
2 4 2 2
1
1 2 2 1 2
1
1 2 1 2 1 2
3 3 3 4
2
=


=

+ − −
=

− − −
=

− − − −
= ′
x
x
x
x x
x
x x
x
x x x
y
odavde je
0 2 = − x
sledi
0 je stacionarna tačka (mogući ekstrem). = x

7.) Tok:
0 ili 0 < ′ > ′ y y

( ) ( )
0
1
2
ili 0
1
2
3 3
<


>


x
x
x
x

x ∞ − 0 0 1 1 + ∞
-2x + - -
( )
3
1 − x
- - +
y′ - + -
y
↓ ↑ ↓

Iz tablice možemo pročitati da funkcija ima lokalni minimum u tački , a minimalna
vrednost je
0 = x
. 1
0
) 0 (
min
− = y
. ( ) 1 , 0 Min
Funkcija u tački ima prekid. 1 = x

8.) Prevojne tačke:
= ′ ′ y

( ) ( )
( )
( )
( ) ( ) ( )
0
1
2 4
1
6 2 2
1
6 1 2
1
1 3 2 1 2
4 4 4 6
2 3
=

+
=

+ + −
=

+ − −
=

− ⋅ + − −
= ′ ′
x
x
x
x x
x
x x
x
x x x
y
0 2 4 = + x

2
1
− = x je moguća prevojna tačka.

9.) Konveksnost i konkavnost:
0 ili 0 < ′ ′ > ′ ′ y y
0 2 4 ili 0 2 4 < + > + x x
x ∞ − -0.5 -0.5 1 1 ∞ +
4x+2 - + +
( )
4
1 − x
+ + +
y ′ ′ - + +
y ∩ ∪ ∪

60
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
Iz tablice čitamo da funkcija ima prevoj u tački
2
1
− = x čija je druga kordinata
9
8
4
9
2
1
2
1
1 1
2
1
2
− =

=
|
.
|

\
|
− −
− −
=
|
.
|

\
|

prevoj
y .
Sledi da je )
9
8
,
2
1
( − − P prevojna tačka.

10.)Grafikon:


-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
-2
0
2
4
6
8
10




119. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik iracionalne funkcije
3 3 2
2 x x y − = .

Rešenje: Ispitivanje funkcije radićemo po utvrđenim tačkama.

1.) Oblast definisanosti:
Izložilac korena je neparan broj, prema tome potkorena veličina može biti bilo kog znaka.
Potkorena veličina je polinom trećeg reda koji je definisan za sve realne brojeve, prema tome:
. R D
f
=

2.) Parnost:
( ) ) ( 2 2 ) (
3 3 2
3
3 2
x f x x x x x f ± ≠ + = − − = − funkcija nije ni parna ni neparna.

3.) Nule:
0 = y
61
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
0 2
3 3 2
= − x x
0
0
2
3 2
= − x x
( ) 0 2
2
= − x x
2 0
2
= − ∨ = x x
2 0
3
2
1
= ∨ = x x ,
funkcija znači ima dve nule, tačke i . ( ) 0 , 0
1
N ( ) 0 , 2
2
N

4.) Znak:
0 ili 0 < > y y
( ) ( ) 0 2 ili 0 2
3
2
3
2
< − > − x x x x
predznak funkcije zavisi samo od faktora x − 2 :

x ∞ − 0 0 2 2 + ∞
2-x + + –
y + + –

5.) Asimptote:

VA: nema
jer funkcija nema prekidnu tačku, niti su krajevi oblasti definisanosti konačni.

HA: nema
jer ( ) ( ) −∞ = ∞ − = ∞ − ⋅ ∞ + = −
+∞ →
3
3 3
2
2 x x
x
lim
i ( ) ( ) +∞ = ∞ + = ∞ + ⋅ ∞ + = −
−∞ →
3
3 3
2
2 x x
x
lim

FA:
3
2
+ x − = y
jer 1 1 0 1
2
lim
2
lim
) (
lim
3
3
3 3 2
− = − = − =

=
∞ → ∞ → ∞ →
x x
x x
x
x f
x x x
= k
i ( ) ( ) ( ) = + − = ∞ + ∞ − = + − =
∞ → ∞ →
3 3 3 3 2 3 3 2
2 lim 2 lim x x x x x x
x x
n
( )
( ) ( )
( ) ( )
=
+ − − −
+ − − −
+ − =
∞ →
3 6
3
3 2 3 3
2
3 2
3 6
3
3 2 3 3
2
3 2
3 3 3 3 2
2 2
2 2
2 lim
x x x x x x
x x x x x x
x x x
x

=
+ − − + −
+ −
=
∞ → 3 6 3 6 5 3 6 5 4
3 3 2
2 4 4
2
lim
x x x x x x
x x x
x

=
|
|
.
|

\
|
+ − − + −
=
∞ →
3
3 3
2
2
2
1 1
2
1
4 4
2
lim
x x x
x
x
x


( ) 3
2
1 1 1
2
=
+ − −
= .
62
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
6. Ekstremne vrednosti:
0 = ′ y
( ) ( )
( )
( )
( )
( ) ( )
0
2 3
3 4
2 3
3 4
2 3
3 4
3 4 2
3
1
3
2
3
2
3
2
3 2
2
3
2
3 2
=


=


=
− ⋅

= − − = ′

x x
x
x x x
x x
x x
x x
x x x x y
0 3 4 = − x

3
4
= x je stacionarna tačka.
Za prvi izvod moramo konstatovati da nije definisan u tačkama i , mada je sama
funkcija bila definisana na celom skupu realnih brojeva .
0 = x 2 = x
R

7.) Tok i monotonost:
0 ili 0 < ′ > ′ y y

( ) ( )
0
2 3
3 4
ili 0
2 3
3 4
3
2
3
2
<


>


x x
x
x x
x








x ∞ − 0 0 3 4 3 4 ∞ +
3
x
- + +
4-3x + + -
y′ - + -
y
↓ ↑ ↓
Iz tablice možemo čitati da u stacionarnoj tački
3
4
= x funkcija ima lokalni maksimum, dok u
tački funkcija ima minimum oblika špic, naime u toj tački prvi izvod nije definisan ali
menja znak.
0 = x
06 . 1
3
4 2
3
4
3
max
≈ = |
.
|

\
|
y

|
.
|

\
|
06 . 1 ;
3
4
Max .

8.) Prevojne tačke:
0 = ′ ′ y
( )( )
3
1
3 2
4 4 3 4
3
1 −
+ − − = ′ x x x x y
( ) ( )( ) ( )
(
¸
(

¸

+ − + − − − + − − = ′ ′
− −
2
3
4
3 2
3
1
3 2
3 8 4 4 4 3 4
3
1
4 4 3
3
1
x x x x x x x x x y

( )( )
( ) (
(
¸
(

¸

+ − + −
+ − −

+ −

= ′ ′
3 3 2 3 2
2
3 3 2
4 4 4 4 3
3 8 4 3 4
4 4
3
3
1
x x x x x x
x x x
x x x
y

( ) ( )( )
( )
3 3 2 3 2
2 3 2
4 4 4 4 3
3 8 4 3 4 4 4 9
3
1
x x x x x x
x x x x x x
y
+ − + −
+ − − − + − −
⋅ = ′ ′
63
Ispitivanje funkcija Matematička analiza

( )
3 3 2 3 2
3 2 2 3 2
4 4 4 4
9 24 12 12 32 16 9 36 36
9
1
x x x x x x
x x x x x x x x
y
+ − + −
+ − + − + − − + −
⋅ = ′ ′

( )
( )
( ) ( )
3
2 2 3 3 2 3 2
2 2 9
2 8
4 4 4 4
16 8
9
1
x x x x
x
x x x x x x
x
y
− −
− −
=
+ − + −

⋅ = ′ ′

( ) ( )
0
2 2 9
8
3
2 4

− −
= ′ ′
x x x
y

a to znači da funkcija nema prevojnu tačku. Ni drugi izvod funkcije nije definisan u i
, a to znači da u tim tačkama može da menja svoj predznak, odnosno funkcija može
da menja konveksnost.
0 = x
2 = x y ′ ′

9.) Konveksnost:
0 ili 0 < ′ ′ > ′ ′ y y

( ) ( ) ( ) ( )
0
2 2 9
8
ili 0
2 2 9
8
3
2 4
3
2 4
<
− −
>
− − x x x x x x

x ∞ − 0 0 2 2 ∞ +
x-2 - - +
y ′ ′ - - +
y ∩ ∩ ∪
Znači da funkcija menja konveksnost u tački , mada u toj tački drugi izvod nije
definisan.
( 0 , 2 )

10.)Grafikon:


-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
-6
-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
64
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
120. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik eksponencijalne funkcije
4 3
1
2
− −
=
x x
e y .

Rešenje: Ispitivanje ćemo raditi po utvrđenim tačkama.

1.) Oblast definisanosti:
Eksponencijalna funkcija je definisana ako je izložilac definisan, zato:
0
4
4 3
2
≠ − − x x
1
2 1
= ∨ − = x x
{ } 4 , 1 \ − = R D
f

2.) Parnost:
) ( ) (
4 3
1
2
x f e x f
x x
± ≠ = −
− +
, funkcija nije ni parna ni neparna.

3.) Nule:
0 = y
0
4 3
1
2

− − x x
e , funkcija nema nule.

4.) Znakl:
0 ili 0 < > y y

f
x x
D x e ∈ ∀ >
− −
, 0
4 3
1
2
,
, funkcija je pozitivna u svakoj tački oblasti definisanosti.
f
D x y ∈ ∀ > , 0

5.) Asimptote:

VA: i 1 − = x 4 = x
+∞ = = = =
∞ +
+ − ⋅ + + + ⋅ + − −
− − →
e e e e
x x
x
0
1
4 0 3 3 0 0 2 1
1
4 3
1
0 1
2 2
lim
0
1 1
lim
0
1
4 0 3 3 0 0 2 1
1
4 3
1
0 1
2 2
=

= = = = =

∞ −
− − ⋅ − + + ⋅ − − −
+ − →
e
e e e e
x x
x

0
1 1
lim
0
1
4 0 3 12 0 0 8 16
1
4 3
1
0 4
2 2
=

= = = = =

∞ −
− − ⋅ + − + ⋅ − − −
− →
e
e e e e
x x
x

+∞ = = = =
∞ +
+ − ⋅ + + + ⋅ + − −
+ →
e e e e
x x
x
0
1
4 0 3 12 0 0 8 16
1
4 3
1
0 4
2 2
lim

HA: y 1 =
1 lim
0
1
4 3
1
2
= = =
∞ + − −
+∞ →
e e e
x x
x

1 lim
0
1
4 3
1
2
= = =
∞ + − −
−∞ →
e e e
x x
x


FA: nema
jer ima horizontalnu asimptotu.

65
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
6.) Ekstremne vrednosti:
0 = ′ y

( )
( )
0
4 3
3 2
2
2
4 3
1
2
=
− −
− −
⋅ = ′
− −
x x
x
e y
x x

0 3 2 = − x

2
3
= x je stacionarna tačka..

7.) Tok:
0 ili 0 < ′ > ′ y y

( ) ( )
0
4 3
2 3
ili 0
4 3
2 3
2
2
4 3
1
2
2
4 3
1
2 2
<
− −

⋅ >
− −


− − − −
x x
x
e
x x
x
e
x x x x







x ∞ − -1 -1 2 3 2 3 4 4 + ∞
3-2x + + - -
y′ + + - -
y
↑ ↑ ↓ ↓
Iz tablice čitamo da funkcija u stacionarnoj tački
2
3
= x ima lokalni minimum:
85 . 0
1
2
3
25 4
25
4
max
≈ = =
|
.
|

\
|

e
e y

|
.
|

\
|
85 . 0 ;
2
3
Max

8.) Prevojne tačke:
0 = ′ ′ y

( )
( ) ( ) ( )( )
( )
4
2
2
2
2
4 3
1
2
2
2
4 3
1
4 3
3 2 4 3 2 2 3 4 3 2
4 3
2 3 2 2
− −
− − − − − − − −
+
|
|
.
|

\
|
− −

= ′ ′
− − − −
x x
x x x x x x
e
x x
x
e y
x x x x


( )
( )
( ) ( ) ( )
( )
|
|
.
|

\
|
− −
− − − + − − −
+
− −

⋅ = ′ ′
− −
4
2
2 2
2
2
4
2
2
4 3
1
4 3
4 3 2 3 2 4 3 2
4 3
2 3 2
x x
x x x x x
x x
x
e y
x x


( ) ( ) (
( )
)
|
|
.
|

\
|
− −
− − − − − + −
⋅ = ′ ′
− −
4
2
2
2 2 2
4 3
1
4 3
4 3 2 8 6 2 1 2 3 2
x x
x x x x x
e y
x x


( ) ( ) (
( )
)
4
2
2
2 2 2
4 3
1
4 3
4 3 2 7 6 2 2 3 2
− −
− − − − − −
⋅ = ′ ′
− −
x x
x x x x x
e y
x x

( ) ( ) ( 0 4 3 2 7 6 2 2 3
2
2 2 2
= − − − − − − x x x x x )
0 95 18 60 36 6
2 3 4
= − − + − x x x x
9 (ostala dva korena su kompleksna). . 3 , 9 . 0
2 1
= − ≈ x x
66
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
9. )Konveksnost:
0
0
ili 0 < ′ ′ > ′ ′ y y
95 18 60 36 6 ili 0 95 18 60 36 6
2 3 4 2 3 4
< − − + − > − − + − x x x x x x x x

x ∞ − -1 -1 -0.9 -0.9 3.9 3.9 4 4 ∞ +
95 18 60 36 6
2 3 4
− − + − x x x x + + – + +
y ′ ′ + + – + +
y ∪ ∪ ∩ ∪ ∪

Prema tome funkcija ima dve prevojne tačke:
( ) ( ) 13 . 0 9 . 3 , 13 . 0 9 . 0 ≈ ≈ −
prevoj prevoj
y y
Prevojne tačke su znači: i . ( ) 13 . 0 ; 9 . 0
1
− P ( ) 13 . 0 ; 9 . 3
2
P

10.)Grafikon:


-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
5
6




121. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik logaritamske funkcije
x
x y
1
ln
4
= .

Rešenje: Ispitivanje funkcije radimo po utvrđenim tačkama.

1.) Oblast definisanosti:
67
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente, pa mora biti:
0
1
>
x
odavde je
0 oblast definisanosti je znači: > x
( ) +∞ ∈ , 0 : x D
f

2.) Parnost:
( )
|
.
|

\
|
− =
|
.
|

\
|

− = −
x
x
x
x x f
1
ln
1
ln ) (
4 4
nije ni definisano,
jer 0
1
< −
x
, a logaritam negativnog broja nije definisan. Funkcija nije ni parna ni neparna.

3.) Nule:
0 = y
0
1
ln
4
=
x
x
0
1
ln 0
4
= ∨ =
x
x odavde je
1
1
0
1
= ∨ =
x
x odnosno
1 0
2 1
= ∨ = x x
Funkcija ima dve nule, tačke i . ( ) 0 , 0
1
N ( ) 0 , 1
2
N

4.) Znak:
0 ili 0 < > y y
0
1
ln ili 0
1
ln
4 4
< >
x
x
x
x
x 0 1 1 ∞ +
x
1
ln
+ -
y + -

5.) Asimptote:
VA: nema
jer je 0
4
lim
4
lim
4
1
lim
1
1
ln
lim
1
ln
4
0
5
0
5
2
0
4
0
4
0
= = =

|
.
|

\
|
− ⋅
= =
+ → + → + → + → + →
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x x
lim x
x

HA: nema
jer je ( ) −∞ = ∞ − ⋅ ∞ = ⋅ ∞ =
+∞ →
0 ln
1
ln
4
x
x
lim x
FA: nema
jer je −∞ = =
∞ → ∞ →
x
x
x
x f
x x
1
ln lim
) (
3
= k lim ,
u ovom slučaju ne postoji kosa asimptota (zbog ∞), pa se ni ne računa. n

68
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
6.) Ekstremne vrednosti:
0 = ′ y
0 1
1
ln 4
1
ln 4
1 1
ln 4
3 3 3
2
4 3
=
|
.
|

\
|
− = − =
|
.
|

\
|
− ⋅ ⋅ + = ′
x
x x
x
x
x
x x
x
x y
0 1
1
ln 4 0
3
= − ∨ =
x
x odavde je

4
1 1
ln 0
1
= ∨ =
x
x
, ali iz
f
D x ∉ = 0
1
4
1
1
e
x
= sledi da je
78 . 0
1
4
≈ =
e
x stacionarna tačka funkcije.

7.) Tok:
0 ili 0 < ′ > ′ y y
0 1
1
ln 4 ili 0 1
1
ln 4
3 3
<
|
.
|

\
|
− >
|
.
|

\
|

x
x
x
x








x
0
4 1 −
e
4 1 −
e ∞ +
3
x
+ +
1
1
ln 4 −
x


+


y′ + –
y
↑ ↓
Iz tablice čitamo da u stacionarnoj zački
4
1
e
x = funkcija ima lokalni maksimum:
09 . 0
4
1
4
1 1
ln
1
ln ) (
4
1
1
4
1
4
4
1
4
1
max
≈ = ⋅ = ⋅ = ⋅
|
|
.
|

\
|
=


− −
e e
e e
e
e e y
|
.
|

\
|
09 . 0 ,
1
4
e
Max

8.) Prevojne tačke:
0 = ′ ′ y
|
.
|

\
|
− ⋅ ⋅ ⋅ +
|
.
|

\
|
− = ′ ′
2
3 2
1
4 1
1
ln 4 3
x
x x
x
x y

2 2 2
4 3
1
ln 12 x x
x
x y − − = ′ ′

2 2
7
1
ln 12 x
x
x y − = ′ ′
0 7
1
ln 12
2
=
|
.
|

\
|
− = ′ ′
x
x y ako je
0 7
1
ln 12 ili 0
2
= − =
x
x odavde je
69
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
, i
f
D x ∉ = 0
12
7 1
=
x
ln odnosno

12
7
1
e
x
= znači
56 . 0
1 1
12 7
12
7
≈ = =
e
e
x je stacionarna tačka funkcije.

9.) Konveksnost:
0 ili 0 < ′ ′ > ′ ′ y y
0 7
1
ln 12 ili 0 7
1
ln 12
2 2
<
|
.
|

\
|
− >
|
.
|

\
|

x
x
x
x






Iz tablice čitamo da je
12 7
1
e
x = prevojna tačka funkcije, jer u ovoj tački kriva menja
konveksnost: 056 . 0
12
7 1
ln
1 1
3 7
12 7
4
12 7 12 7
inf
≈ ⋅ =
|
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
e
e
e e
y .
x
0
12 7 −
e
12 7 −
e + ∞
7
1
ln 12 −
x

+ –
y ′ ′ + –
y ∪ ∩
Prevojna tačka je . ( ) 056 . 0 ; 56 . 0 P

10.)Grafikon:

-0.5 0 0.5 1 1.5 2
-4
-3.5
-3
-2.5
-2
-1.5
-1
-0.5
0
0.5
70
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
122. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
|
.
|

\
|
+ =
x
y
1
1 arctg .

Rešenje: Ispitivaćemo funkciju po predviđenim tačkama.

1.) Oblast definisanosti:
Funkcija arctgx je definisana za sve argumente, zato postavljamo samo jedan uslov za
određivanje oblasti definisanosti:
0 ≠ x
. { } 0 \ R D
f
=

2.) Parnost:
) (
1
1 ) ( x f
x
arctg x f ± ≠
|
.
|

\
|
− = − , funkcija nije ni parna ni neparna.

3.) Nule:
0 = y
0
1
1 arctg =
|
.
|

\
|
+
x
za
0
1
1 = +
x
odavde je
1
1
− =
x
odnosno
1, funkcija znači ima jednu nulu, tačku . − = x ( ) 0 , 1 − N

4.) Znakl:
0 ili 0 < > y y
0
1
1 arctg ili 0
1
1 arctg <
|
.
|

\
|
+ >
|
.
|

\
|
+
x x

x ∞ − -1 -1 0 0 ∞ +
y + – +

5.) Asimptote:
VA: nema
( )
2
- arctg
1
1 arctg lim
0
π
− = ∞ =
|
.
|

\
|
+
− →
x
x

( )
2
arctg
1
1 arctg lim
0
π
= ∞ =
|
.
|

\
|
+
+ →
x
x

HA:
4
π
= y

4
arctg1
1
1 arctg lim
π
= =
|
.
|

\
|
+
−∞ →
x
x


4
arctg1
1
1 arctg lim
π
= =
|
.
|

\
|
+
∞ →
x
x

71
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
FA: nema
jer ima horizontalnu.

6.) Ekstremne vrednosti:
0 = ′ y

( )
0
1
1 1
1
1 1
1
2 2 2 2

+ +

=
|
.
|

\
|
− ⋅
|
.
|

\
|
+ +
= ′
x x x
x
y ,
a to znači da funkcija nema lokalne ekstreme.

7.) Tok:
0 ili 0 < ′ > ′ y y

( ) ( )
0
1
1
ili 0
1
1
2 2 2 2
<
+ +

>
+ +

x x x x

x ∞ − 0 0 ∞ +
y′ – –
y
↓ ↓

Iz tablice čitamo da je funkcija u čitavoj oblasti definisanosti opadajuća i nema ekstreme.

8.) Prevojne tačke:
0 = ′ ′ y

( )
( ) ( )
0
1 2 2
2 4
1 2
1 2 2
2
2
2
2 2
=
+ +
+
=
+ + +
+ +
= ′ ′
x x
x
x x x
x x
y ako je
0 odnosno 2 4 = + x

2
1
− = x je moguća prevojna tačka.

9.) Konveksnost:
0 ili 0 < ′ ′ > ′ ′ y y

( ) ( )
0
1 2 2
2 4
ili 0
1 2 2
2 4
2
2
2
2
+ +
+
>
+ +
+
x x
x
x x
x

x ∞ − 2 1 − 2 1 − 0 0 + ∞
2 4 + x - + +
y ′ ′ - + +
y
∩ ∪ ∪
Iz tablice čitamo da je
2
1
− = x prevojna tačka funkcije, i:
( ) ( )
4
1 - arctg 2 1 arctg
2
1
inf
π
− = = − =
|
.
|

\
|
− y .
Prevojna tačka je znači
|
.
|

\
|
− −
4
,
2
1 π
P .
72
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
10.)Grafikon:


-3 -2 -1 0 1 2 3
-3
-2
-1
0
1
2
3




ZADACI ZA VEŽBU:


126. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije .
2 3
3 x x y − =

127. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije x y − =
2
x - x .

128. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
1 x
6x
2
+
= y .

129. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
x
1
x + = y .

130. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
( ) 4 x
16
2

=
x
y .

131. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije x y − + = 4 x .

73
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
132. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
3 2
x - 1 = y .

133. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
2
x - 4
4
= y .

134. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
3 2
1 x
x

= y .

135. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije .
-x
e x y ⋅ =

136. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije .
14 x - 8x
2
e

= y

137. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije . ( )
2
2
x 2
x
e y

+ =

138. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
x
lnx
= y .

139. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
x
x
y
ln
= .

140. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije . ( ) ( ) 1 ln 1
2
+ + = x x y

141. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije ( )
-x
e y + = 1 ln .

142. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije . x x y arctg ⋅ =

143. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije . x x y arctg 2 + =

144. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije x
x
y arctg
2
+ = .

145. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije .
x
x y =
74
Neodređeni integrali Matematička analiza
5. Neodređeni integrali



Definicija: Ako je funkcija neprekidna nad nekim intervalom, i u svakoj tački tog
intervala važi da je , tada je , gde je
nepoznata konstanta, a je primitivna funkcija od funkcije . Primitivnu
funkciju drugačije zovemo i neodređenim integralom podintegralne funkcije, a
postupak nalaženja svih primitivnih funkcija postupkom integraljenja.
) (x f
) ( ) ( x f x F = ′
) (x F
c x F dx x f + =

) ( ) (
) (x f
c



Neodređeni integral je inverzna operacija od diferenciranja, znači da pravila
integraljenja možemo da izvedemo iz pravila diferenciranja. Najednostavnija pravila su:



Pravila integraljenja:

1. ( ) dx x f dx x ) ( ) =

f d (

2.

df ( + = c x f dx x ) ( )

3.
∫ ∫
, c ⋅ = ⋅ dx x f c dx x f c ) ( ) ( . const =

4. ( )


∫ ∫
± = ± dx x g dx x f dx x g x f ) ( ) ( ) ( ) (



Bez obzira da je integraljenje obrnuta operacija od diferenciranja, postupak
integraljenja se ipak ne može tako ''šablonski'' izvoditi kao postupak diferenciranja.
Podintegralnu funkciju uvek treba dovesti na takav oblik, na koji se može primeniti neka
formula ili smena. Baš zbog toga, da bismo naučili ''integraliti'' moramo jako puno zadataka
da vežbamo. Nikad ne treba zaboraviti da se rezultat integrala može kontrolisati, naime izvod
primitivne funkcije uvek mora biti podintegralna funkcija.



Kod integraljenja složenih funkcija podintegralnu funkciju treba svesti na integral
neke jednostavnije funkcije. To se može postići odgovarajućim smenama. Najednostavnije
integrale, takozvane tablične integrale, dobijamo iz tablice izvoda elementarnih funkcija, tako
da izvode elementarnih funkcija uzimamo za podintegralne funkcije:



75
Matematička analiza Neodređeni integral i
Tablica osnovnih integrala

1.

+ = c x dx

2.

− ≠ +
+
=
+
1 ,
1
1
n c
n
x
dx x
n
n


3. c x
x
dx
+ =

ln

4.

+ = c e dx e
x x

5. ( ) 1 , 0 ,
ln
≠ > + =

a a c
a
a
dx a
x
x


6.

+ − = c x dx x cos sin

7.

+ = c x dx x sin cos

8. c x
x
dx
+ =

tg
cos
2


9. c x
x
dx
+ − =

ctg
sin
2


10.

+ =

c x
x
dx
arcsin
1
2

11.

+ =
+
c x
x
dx
arctg
1
2


12. c x x
x
dx
+ ± + =
±

1 ln
1
2
2


13. c dx x dx x + =

ch sh

14. c dx x dx x + =

sh ch

15. c x
x
dx
+ =

th
ch
2


16. c x
x
dx
+ − =

cth
sh
2



76
Neodređeni integrali Matematička analiza
Prvo ćemo rešiti nekoliko integrala u kojima treba primeniti samo pravila i tablične
integrale:


123. Primer: Rešiti neodređeni integral .

dx x a
6 2
5

Rešenje: c x
a
c
x
a dx x a dx x a + = + = =
∫ ∫
7
2 7
2 6 2 6 2
7
5
7
5 5 5 .


124. Primer: Rešiti neodređeni integral

dx px 2 .

Rešenje: = + = = =
∫ ∫ ∫
c
x
p dx x p dx x p dx px
2
3
2 2 2 2
2
3
2
1

c x x
p
c x
p
+ = +
3
2 2
3
2 2
2 3
= .


125. Primer: Rešiti neodređeni integral . ( )

+ + dx x x 3 8 6
2

Rešenje: ( ) = + + + = + + = + +
∫ ∫ ∫ ∫
c x
x x
dx dx x dx x dx x x 3
2
8
3
6 3 8 6 3 8 6
2 3
2 2

= . c x x x + + + 3 4 2
2 3


126. Primer: Rešiti neodređeni integral

dx
x
dx
n
.

Rešenje: c
n
x nx
c x
n
n
c x
n
n
c
n
x
dx x dx
x
dx
n
n n
n
n
n
n
n
+


= +

= +

= +

= =





∫ ∫
1 1 1
1
1
1
1
1
1
1
1
.


127. Primer: Rešiti neodređeni integral .

dx e
x x
3

Rešenje: ( )
( )
( )
( )
c
e
c
e
e
c
e
e
dx e dx e
x x x x
x
x x
+
+
= +
+
= + = =
∫ ∫
3 ln 1
3
ln 3 ln
3
3 ln
3
3 3 .


128. Primer: Rešiti neodređeni integral

x x
dx
.
77
Matematička analiza Neodređeni integral i
Rešenje: c
x
c
x
dx x
x
dx
x x
dx
+

= +

= = =


∫ ∫ ∫
2
2
1
2
1
2
3
2
3
.



5.1. Integraljenje metodom smene promenljivih


Neka je , gde je nova promenljiva. Pretpostavimo da je diferencijalni
količnik funkcije , funkcija neprekidna na nekom zatvorenom intervalu, i da je
.Tada važi da je:
( ) t x ϕ =
( ) t x ϕ =
t
( ) t ϕ′
( ) 0 ≠ ′ t ϕ
( ) | | ( )dt t t f dx x f ϕ ϕ ′ =
∫ ∫
) ( .


Pomoću ove formule možemo rešavati neodređene integrale metodom smene
promenljivih. Funkciju treba birati tako, da desna strana formule bude što jednostavnija. ϕ



129. Primer: Rešiti neodređeni integral . ( )

+ dx x
6
1

Rešenje: ( ) ( )
∫ ∫
+ + = + = =
=
= +
= + c x c
t
dt t
dt dx
t x
dx x
7
7
6 6
1
7
1
7
1
1 .


130. Primer: Rešiti neodređeni integral
( )


3
2 x
dx
.

Rešenje:
( ) ( )
c
x
c
t
dt t
t
dt
dt dx
t x
x
dx
+


= +

= = =
=
= −
=

∫ ∫ ∫


2
2
3
3 3
2 2
1
2
2
2
.


131. Primer: Rešiti neodređeni integral

+ 9
2
x
dx
.

Rešenje:
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
=
+
=
+
=
=
=
=
+
|
.
|

\
|
=
+
=
+ 1 3
1
1
3
9
1
3
3
1
3
9
1
1
9
9
1
9
2 2 2 2 2
t
dt
t
dt
dt dx
t
x
x
dx
x
dx
x
dx

c
x
c t + = + =
3
arctg
3
1
arctg
3
1
.
78
Neodređeni integrali Matematička analiza


132. Primer: Rešiti neodređeni integral . ( )

+ dx x 3 2 sin

Rešenje: ( ) ( ) ( ) c x c t
dt
t
dt
dx
dt dx
t x
dx x + + − = + − = =
=
=
= +
= +
∫ ∫
3 2 cos
2
1
cos
2
1
2
sin
2
2
3 2
3 2 sin .


133. Primer: Rešiti neodređeni integral

+ x
dx
cos 1
.

Rešenje: = = =
=
=
= = =
+
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
t
dt
t
dt
dt dx
t
x
x
dx
x
dx
x
dx
2 2
2 2 cos cos
2
2
1
2
2
2
cos
2
1
2
cos 2
cos 1

c
x
c t + = +
2
tg tg = .


134. Primer: Rešiti neodređeni integral


2
2 3 x
xdx
.

Rešenje: c x c t
t
dt
t
dt
dt
xdx
dt xdx
t x
x
xdx
+ − − = + − = − =

=
− =
= −
= −
=

∫ ∫ ∫
2
2
2
2 3 ln
4
1
ln
4
1
4
1
4
4
4
2 3
2 3
.


135. Primer: Rešiti neodređeni integral dx x x

− 9
3 2
.

Rešenje: = + = + = = =
=
=
= −
= −
∫ ∫ ∫
c t c
t
dt t
dt
t
dt
dx x
dt dx x
t x
dx x x
3
2
3
2
1
2
2
3
3 2
9
2
2
3
3
1
3
1
3
3
3
9
9
( ) c x x c t t + − − = + 9 9
9
2
9
2
3 3
= .


136. Primer: Rešiti neodređeni integral
( )

+ + 1 1
2 2
x x
xdx
.
79
Matematička analiza Neodređeni integral i
Rešenje:
( )
∫ ∫ ∫ ∫
= +

⋅ = = = =
=
=
= +
=
+ +


c
t
dt t
t
dt
t t
dt
dt
xdx
dt xdx
t x
x x
xdx
2
1
2
1
2
1
2
1
2
2
2
1
1 1
2
1
2
3
2
3
2
2 2

c
x
c
t
+
+

= +

=
1
1 1
2
.

137. Primer: Rešiti neodređeni integral

+
+
dx
x e
e
x
x
1
.

Rešenje:
( )
c x e c t
t
dt
dt dx e
t x e
dx
x e
e
x
x
x
x
x
+ + = + = =
= +
= +
=
+
+
∫ ∫
ln ln
1
1
.


138. Primer: Rešiti neodređeni integral dx
x
x

ln
.

Rešenje: c x c
t
dt t
dt
x
dx
t x
dx
x
x
+ = + = =
=
=
=
∫ ∫
2
2
ln
2
1
2
ln
ln
.


139. Primer: Rešiti neodređeni integral .

dx x x cos sin
5

Rešenje: c x c
t
dt t
dt dx x
t x
dx x x + = + = =
=
=
=
∫ ∫
6
6
5 5
sin
6
1
6 cos
sin
cos sin .


140. Primer: Rešiti neodređeni integral

+ 3 sin
2 sin
2
x
dx x
.

Rešenje: = + + = + = =
=
=
= +
=
+
∫ ∫
c x c t
t
dt
dt dx x
dt dx x x
t x
x
dx x
3 sin ln ln
sin
cos sin 2
3 sin
3 sin
2 sin
2
2
2
2

( ) c x + + = 3 sin ln
2
.
80
Neodređeni integrali Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


Metodom smene promenljivih rešiti sledeće intgerale:

146. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

− dx x x 1 smenom t x = −1 .
147. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

− 2 5x
dx
smenom 5 . t x = − 2
148. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+1 x
xdx
smenom t x = +1 .
149. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ x
dx x
2
sin 1
cos
smenom sin . t x =
150. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )
dx
x
x


2
2
1
arcsin
.
151. Zadatak: Rešiti neodređeni integral . ( )

+ dx bx a
n
152. Zadatak: Rešiti neodređeni integral


2
x a
dx
ako je . 0 > a
153. Zadatak: Rešiti neodređeni integral dx
x x
x

+ +
+
1
1 2
2
.
154. Zadatak: Rešiti neodređeni integral . ( )

+ dx x bx a
n
2
155. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ a x
dx
2
ako je . 0 > a
156. Zadatak: Rešiti neodređeni integral .

dx x x
n
cos sin
157. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )

+
n
x
xdx
1
2
ako je . 1 ≠ n
158. Zadatak: Rešiti neodređeni integral .

dx x tg
159. Zadatak: Rešiti neodređeni integral .

dx x ctg
160. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ako je .

dx a
x 6
0 > a
81
Matematička analiza Neodređeni integral i
161. Zadatak: Rešiti neodređeni integral .

+
dx e
b ax
162. Zadatak: Rešiti neodređeni integral . ( )dx x x

+1 sin
2
163. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )
∫ 5
ln x x
dx
.
164. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ +
dx
x
x x x
2
3 2
cos
tg 5 tg 3 tg
.
165. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+
4
1 x
xdx
smenom . t x =
2





5.2. Parcijalna integracija



Ako funkcije u i imaju neprekidne izvode nad nekim intervalom, tada
u tom intervalu važi formula za parcijalnu integraciju: .
) (x f = ) (x g v =
∫ ∫
− = du v v u dv u



Primenom ove formule računamo neodređene integrale nekih proizvoda, naime
integral svodi se na integral , za koji se pretpostavlja da se može lakše rešiti od
prethodnog integrala. Formula se primenjuje tako, da podintegralnu funkciju uzimamo kao
jedan proizvod, gde se jedan faktor bira za a drugi za dv . Iz faktora diferenciranjem
dobijamo faktor du , a integraljenjem faktora računamo , koji se posle uvrštavaju u
formulu za parcijalnu integraciju. Za faktor u po mogućnosti treba birati takav faktor, koji se
diferenciranjem pojednostavljuje, a za dv faktor koji se može integraliti.

dv u

du v
u u
dv v



141. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral .

dx e x
x

Rešenje:
( ) c x e c e e x dx e e x
e dx e v dx du
dx e dv x u
dx e x
x x x x x
x x
x
x
+ − = + − = − =
= = =
= =
=



1 .


82
Neodređeni integrali Matematička analiza
142. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral .

dx x ln
Rešenje:

∫ ∫


= + − = − = − =
= = =
= =
= c x x x dx x x
x
dx
x x x
x dx v
x
dx
du
dx dv x u
dx x ln ln ln
ln
ln
. ( ) c x x + − = 1 ln


143. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral . dx x x

sh
Rešenje:
c x x x dx x x x
x dx x v dx du
dx x dv x u
dx x x + − = − =
= = =
= =
=



sh ch ch ch
ch sh
sh
sh .


144. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral
( )

+
2
2
2
1 x
dx x
.
Rešenje:

( )
( )
( )
( )
=
+

=

⋅ = =
=
= +
=
+
= =
+
= =
=
+
∫ ∫

2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
1 2
1 1
2
1
2
1
2
1
1
1
1
x t t
dt
dt
xdx
t x
x
xdx
v dx du
x
xdx
dv x u
x
dx x


( )
c
x
x
x
x
dx
x
x
+
|
|
.
|

\
|
+
− =
+
+
+


2 2 2
1
arctg
2
1
1
2
1
1 2
= .


145. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral .

dx x e
x
sin

Rešenje: = − =
= = =
= =
=



dx x e x e
e dx e v dx x du
dx e dv x u
dx x e
x x
x x
x
x
cos sin
cos
sin
sin
( )


+ − =
= = − =
= =
dx x e x e x e
e dx e v dx x du
dx e dv x u
x x x
x x
x
sin cos sin
sin
cos
=
83
Matematička analiza Neodređeni integral i
ako napišemo samo početak i kraj, tada dobijamo da je

∫ ∫
+ − − = c dx x e x e x e dx x e
x x x x
sin cos sin sin
a odavde je
( ) c x x e dx x e
x x
+ − =

cos sin sin 2
rešenje početnog integrala je prema tome:
( ) c x x
e
dx x e
x
x
+ − =

cos sin
2
sin .




ZADACI ZA VEŽBU:


Metodom parcijalne integracije rešiti sledeće neodređene integrale:


166. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x arctg
167. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x arcsin
168. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .


⋅ dx x
x
2
169. Primer: Rešiti neodređeni intgeral

dx
e
x
x
.
170. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x x ln
2
171. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x
2
ln
172. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x x 3 cos
173. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x e
x
cos
174. Primer: Rešiti neodređeni intgeral .

dx x
x
sin 3
175. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ( )

+ + dx x x
2
1 ln .
84
Neodređeni integrali Matematička analiza
5.3. Integral racionalne funkcije



Racionalne funkcije se mogu predstaviti kao količnik dva polinoma:
) (
) (
) (
x Q
x P
x f = . Ako
je tada je funkcija . ) ( const x Q =
) (
) (
) (
x Q
x P
x f = u stvari samo jedan polinom, čije integraljenje
ne predstavlja nikakvu teškoću. Ako jepolinom nižeg reda od polinoma , tada
funkcija
) (x Q ) (x P
) (
) (
x Q
x P
) (x f =
) (x P
nije prava racionalna funkcija (već je neprava). U ovom slučaju
polinom treba podeliti sa polinomom Q , i na taj način izdvojiti celi deo i pravi
razlomljeni deo:
) (x
) (
) (
) ( ) (
2
1
x Q
x P
x P x f + = . Prema tome integraljenje bilo koje racionalne funkcije
možemo da svedemo na integral jednog polinoma i na integral jedne prave racionalne
funkcije. Integral prave racionalne funkcije najčešće možemo integraliti ako prethodno datu
funkciju rastavimo na parcijalne sabirke, zatim ih integralimo član po član.
) (x f



146. Primer: Rešiti neodređeni integral

+ x x
dx
5
2
.
Rešenje: Podintegralna funkcija
x x
x f
5
1
) (
2
+
= je parava racionalna funkcijaum kojem se
imenilac može faktorisati, pa je:

( )
∫ ∫
+
=
+
=
5 5
2
x x
dx
x x
dx
I .
Prema uputsvu, rastavimo podintegralnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka:

( ) 5 5
1
+
+ =
+ x
B
x
A
x x

1 ( ) x x A + + = 5
1 Bx A Ax + + = 5
1 ( ) A x B A 5 + + =
dva polinoma su jednaka ako su jednaki odgovarajući koeficijenti:


1 5
0
=
= +
A
B A

85
Matematička analiza Neodređeni integral i
a rešenja ovog sistema su:

5
1
5
1
− =
=
B
A

znači da funkciju
x x
x f
5
1
) (
2
+
= možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka na sledeći
način:
( ) 5 5
1
5
1
) (
+
− =
x x
x f . Nastavljamo postupak integraljenja:


( )
∫ ∫
+
− =
5 5 5 x
dx
x
dx
I

dt dx
t x
x
dx
x
dx
=
= +
=
+
− =
∫ ∫
5
5 5
1
5
1
I
smena se odnosi samo na drugi integral,


− =
t
dt
x
5
1
ln
5
1
I
c
x
x
c
t
x
c t x +
+
= + = + − =
5
ln
5
1
ln
5
1
ln
5
1
ln
5
1
I

( )
c
x
x
x x
dx
+
+
=
+

5
ln
5
1
5
.


147. Primer: Rešiti neodređeni integral dx
x x
x

+ −
+
2 3
1
2
3
.
Rešenje: Podintegralna funkcija je neprava racionalna funkcija
2 3
1
) (
2
3
+ −
+
=
x x
x
x f , zato
deljenjem brojioca sa imeniocem izdvajamo celi deo i pravi razlomljeni deo:

2 3
5 7
3
2 3
1
2 2
3
+ −

+ + =
+ −
+
x x
x
x
x x
x

dx
x x
x
dx dx x dx
x x
x
∫ ∫ ∫ ∫
+ −

+ + =
+ −
+
2 3
5 7
3
2 3
1
2 2
3

I + + =
+ −

+ + =
+ −
+
∫ ∫
x
x
dx
x x
x
x
x
dx
x x
x
3
2 2 3
5 7
3
2 2 3
1
2
2
2
2
3

gde je
dx
x x
x

+ −

=
2 3
5 7
2
I
integral prave racionalne funkcije, a podintegralnu funkciju razbijamo na zbir parcijalnih
sabiraka:

86
Neodređeni integrali Matematička analiza

( )( ) 1 2 1 2
5 7
2 3
5 7
2

+

=
− −

=
+ −

x
B
x
A
x x
x
x x
x

7 ( ) ( 2 1 5 − + − = − x B x A x )
7 B Bx A Ax x 2 5 − + − = −
7 ( ) B A x B A x 2 5 − − + = −
odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata dobijamo sistem jednačina:

5 2
7
− = − −
= +
B A
B A


9
2 2
=
− = ⇒ = −
A
B B
znači

∫ ∫ ∫ ∫ ∫



=



=
+ −

=
1
2
2
9
1
2
2
9
2 3
5 7
2
x
dx
x
dx
x
dx
x
dx
dx
x x
x
I
neka je smena u prvom integralu
dt dx
t x
=
= − 2
,
a smena u drugom integralu
dz dx
z x
=
= −1
,
tada je
c z t
z
dz
t
dt
+ − = −
∫ ∫
ln 2 ln 9 2 = 9 I
odnosno
c x x + − − − = 1 ln 2 2 ln 9 I

a rešenje integrala je:

c x x x
x
dx
x x
x
+ − − − + + =
+ −
+

1 ln 2 2 ln 9 3
2 2 3
1
2
2
3
.


148. Primer: Rešiti neodređeni integral

+ −

dx
x x
x
2 4 2
3 1
2
.
Rešenje:
( ) ( )
dx
x
x
dx
x x
x
dx
x x
x
∫ ∫ ∫


=
+ −

=
+ −

2 2 2
1
3 1
2
1
1 2 2
3 1
2 4 2
3 1

87
Matematička analiza Neodređeni integral i
Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, odmah rastavljamo na zbir parcijalnih
sabiraka:

( ) ( )
2 2
1
1
1
3 1

+

=


x
B
x
A
x
x

1 ( ) B x A x + − = − 1 3
1 B A Ax x + − = − 3
odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata računamo vrednosti nepoznatih i , A B

1
3
= + −
− =
B A
A


3
2
− =
− =
A
B
Posle rastavljanja na zbir parcijalnih sabiraka treba da rešimo sledeće neodređene integrale:

( )
|
|
.
|

\
|


+


=
+ −

∫ ∫ ∫
dx
x
dx
x
dx
x x
x
2 2
1
2
1
3
2
1
2 4 2
3 1


( )
dt dx
t x
x
dx
x
dx
dx
x x
x
=
= −
=




=
+ −

∫ ∫ ∫
1
1
1 2
3
2 4 2
3 1
2 2

c
t
t c
t
t
t
dt
t
dt
dx
x x
x
+ + − = +

− − = − − =
+ −


∫ ∫ ∫
1
ln
2
3
1
ln
2
3
2
3
2 4 2
3 1
1
2 2

c x
x
dx
x x
x
+ − −

=
+ −


1 ln
2
3
1
1
2 4 2
3 1
2
.


149. Primer: Rešiti neodređeni integral dx
x x
x

+ −
+
5 2
3
2
.

Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije ne možemo rastaviti na linearne faktore jer
diskriminanta kvadratne jednačine je negativna: , pa jednačina
nema realne korene. U ovakvim slučajevima imenilac treba svesti na kanonički oblik, posle
čega odgovorajućom smenom možemo rešiti dati integral.
0 5 2
2
= + − x x 0 16 < − = D

( ) ( )
=
=
+ =
= −
=
+ −
+
=
+ − + −
+
=
+ −
+
∫ ∫ ∫
dt dx
t x
t x
dx
x
x
dx
x x
x
dx
x x
x
1
1
4 1
3
5 1 1 2
3
5 2
3
2 2 2

=
=
= +
=
+
+
+
=
+
+
=
+
+
=
∫ ∫ ∫ ∫
dz tdt
z t
t
dt
t
dt t
dt
t
t
dt
t
t
2
4
4
4
4
2
2
1
4
8 2
2
1
4
4
2
2 2 2 2


navedenu smenu ćemo primeniti u prvom integralu, a drugi integral možemo svesti na tablični
integral,

88
Neodređeni integrali Matematička analiza
=
+
+ + =
=
=
=
+
|
.
|

\
|
+ =
+
+
∫ ∫ ∫ ∫
1
2
4 ln
2
1
2
2
1
2
ln
2
1
1
4
4
4
2
1
2
2
2 2
s
ds
t
ds dt
s
t
t
dt
z
t
dt
z
dz
=
= + + + = + + + c
t
t c s t
2
arctg 2 4 ln
2
1
arctg 2 4 ln
2
1
2 2
=
( ) c
x
x + + + −
2
1 -
arctg 2 4 1 ln
2
1
2
=
rešenje je znači
c
x
x x dx
x x
x
+

+ + − =
+ −
+

2
1
arctg 2 5 2 ln
2
1
5 2
3
2
2
.


150. Primer: Rešiti neodređeni integral dx
x x

+ − 11 3 2
1
2
.

Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije nema realne korene, jer kvadratna jednačina
ima negativnu diskriminantu . Zbog toga podintegralnu
funkciju ne možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka, postupamo slično kao u
prethodnom zadatku.
0 11 3 2
2
= + − x x 0 79 < − = D
=
=
= −
=
+ − |
.
|

\
|

=
+ −
=
+ −
∫ ∫ ∫
dt dx
t x
x
dx
x x
dx
dx
x x
4
3
2
11
16
9
4
3
2
1
2
11
2
3
2
1
11 3 2
1
2
2
2

=
=
=
=
+
|
|
.
|

\
|
=
+

=
+
∫ ∫ ∫
dz dt
z
t
t
dt
t
dt
t
dt
4
79
79
4
1
79
4
79
8
1
79
16
16
79
2
1
16
79
2
1
2 2
2
=
= + = + =
+


c c z
z
dz
79
4t
arctg
79
2
arctg
79
2
1 4
79
79
8
2
=
c c + = +
|
.
|

\
|
79
3 - 4x
arctg
79
2
79
4
3
- x 4
arctg
79
2
=
rešenje je znači
c x dx
x x
+
|
|
.
|

\
|
− =
+ −

79
3
79
4
arctg
79
2
11 3 2
1
2
.


151. Primer: Rešiti neodređeni integral
( )( )
dx
x x x
x x x x

+ + +
+ + + +
2
2
2 3 4
2 2 1
9 25 30 15 4
.

89
Matematička analiza Neodređeni integral i
Rešenje: Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, jer je brojilac polinom četvrtog
stepena a imenilac polinom petog stepena. Polinom u imeniocu se ne može
rastaviti na linearne faktore, znači da funkciju rastavljamo na parcijalne sabirke u obliku u
kojem je i zadat:
2 2
2
+ + x x
( )( ) ( )
2
2
2 2
2
2 3 4
2 2
2 2 1
2 2 1
9 25 30 15 4
+ +
+
+
+ +
+
+
+
=
+ + +
+ + + +
x x
E Dx
x x
C Bx
x
A
x x x
x x x x

( ) ( )( )( )
( )( ) 1
2 2 1 2 2 9 25 30 15 4
2
2
2 2 3 4
+ + +
+ + + + + + + + = + + + +
x E Dx
x x x C Bx x x A x x x x

( )
( ) ( )( 1 2 2 2 2 ) (
8 4 4 4 4 9 25 30 15 4
2 2 3
2 3 2 4 2 3 4
+ + + + + + + + + +
+ + + + + + = + + + +
x E Dx x x x x x C Bx
x x x x x A x x x x
)

( ) ( )
( )( ) 1
2 4 3 ) ( 4 8 8 4 9 25 30 15 4
2 3 2 3 4 2 3 4
+ + +
+ + + + + + + + + + = + + + +
x E Dx
x x x C Bx x x x x A x x x x

( ) ( )
( ) ( ) ( ) 1 2 4 3
2 4 3 4 8 8 4 9 25 30 15 4
2 2 3
2 3 4 2 3 4 2 3 4
+ + + + + + + +
+ + + + + + + + + = + + + +
x E x x D x x x C
x x x x B x x x x A x x x x

( ) ( ) ( )
( ) ( ) E C A x E D C B A
x D C B A x C B A x B A x x x x
+ + + + + + + +
+ + + + + + + + + = + + + +
2 4 4 2 8
3 4 8 3 4 9 25 30 15 4
2 3 4 2 3 4

izjednačavanjem koeficijenata kod odgovarajućih stepena dobijamo sledeći sistem jednačina:
8
C A E E C A
E D C B A
D C B A
C B A
A B B A
2 4 9 9 2 4
25 4 2 8
30 3 4
15 3 4
4 4
− − = ⇒ = + +
= + + + +
= + + +
= + +
− = ⇒ = +

uvrštavajući i u ostale tri jednačine: B E
8
25 2 4 9 4 2 8 8
30 3 4 16
15 3 12 4
= − − + + + − +
= + + − +
= + − +
C A D C A A
D C A A
C A A


8 2 2
14 3 4
3 3
= + +
= + +
− = ⇒ = +
D C A
D C A
A C C A


8 2 6 2
14 3 9 4
= + − +
= + − +
D A A
D A A

90
Neodređeni integrali Matematička analiza

2
5
=
= +
D
D A

odavde je . Podintegralna funkcija astavljena na
parcijalne sabirka ima oblik:
3 , 1 , 0 , 3 , 2 − = = = = = E B C A D

( )( ) ( )
2
2
2 2
2
2 3 4
2 2
3 2
2 2 1
3
2 2 1
9 25 30 15 4
+ +

+
+ +
+
+
=
+ + +
+ + + +
x x
x
x x
x
x
x x x
x x x x

a traženi integral je

( )( )
dx
x x x
x x x x

+ + +
+ + + +
=
2
2
2 3 4
2 2 1
9 25 30 15 4
I

( )
∫ ∫ ∫
+ +

+
+ +
+
+
= dx
x x
x
dx
x x
x
dx
x
2
2
2
2 2
3 2
2 2 1
3
I

( )( )
3 2 1
2
2
2 3 4
2 2 1
9 25 30 15 4
I I I + + =
+ + +
+ + + +
=

dx
x x x
x x x x
I
gde smo sa I redom označili integrale parcijalnih sabiraka. Rešavajmo ih:
3 , 2 1
, I I
1 1
1 ln 3
1
3
c x dx
x
+ + =
+
=

I
∫ ∫ ∫ ∫
+ +

+ +
+
=
+ +
− +
=
+ +
=
2 2 2 2
2 2
2
1
2 2
2 2 2
2
1
2 2
2 2 2 2
2
x x
dx
dx
x x
x
dx
x x
x
dx
x x
x
I
uvedimo smenu
( ) dt dx x
t x x
= +
= + +
2 2
2 2
2
u prvom integralu, tada je
( )
2
2 2
2
arctg ln
2
1
1
ln
2
1
1
1 1
2
1
c z t
z
dz
t
dz dx
z x
x
dx
t
dt
+ − =
+
− =
=
= +
=
+ +
− =
∫ ∫ ∫
I
( )
2
2
2
1 arctg 2 2 ln
2
1
c x x x + + − + + = I
( ) ( ) ( ) ( )
∫ ∫ ∫ ∫
+ +

+ +
+
=
+ +
− +
=
+ +

=
2
2
2
2
2
2
2
2
3
2 2
5
2 2
2 2
2 2
5 2 2
2 2
3 2
x x
dx
dx
x x
x
dx
x x
x
dx
x x
x
I
u prvom integralu uvedimo istu smenu kao u integralu , tada je
2
I
91
Matematička analiza Neodređeni integral i
( ) ( ) ( ) ( )
dz
z
z z
t
z
dz t
dz dx
z x
x
dx
t
dt
∫ ∫ ∫ ∫
+
− +
− − =
+


=
=
= +
=
+ +
− =

2
2
2 2
2
2
1
2
2
2
3
1
1
5
1
1
5
1
1
1 1
5 I
( ) ( )
∫ ∫ ∫
+

+ −
+ +

=
+
+
+

+ +
− =
2
2
2 2
2
2
2 2
3
1
5 arctg 5
2 2
1
1
5
1
5
2 2
1
z
zdz z
z
x x
dz
z
z
z
dz
x x
I
poslednji integral se rešava metodom parcijalne integracije (rešen je u 144. primeru):
( )
3
2 2
3
1
arctg
2
1
5 1 arctg 5
2 2
1
c
z
z
z x
x x
+
|
.
|

\
|
+
− ⋅ + + −
+ +

= I
( ) ( )
( )
( )
3
2 2
3
2 2 2
1 5
1 arctg
2
5
1 arctg 5
2 2
1
c
x x
x
x x
x x
+
+ +
+
− + + + −
+ +

= I
( )
( )
3
2
3
2 2 2
7 5
1 arctg
2
5
c
x x
x
x +
+ +
+
− + − = I
Ako ove rezultate uvrstimo u originalni integral, dobijamo da je:
( ) ( )
( )
3 2 1
2
2
2 2 2
7 5
1 arctg
2
5
1 arctg 2 2 ln
2
1
1 ln 3 c c c
x x
x
x x x x x + + +
+ +
+
− + − + − + + + + = I
a posle sređivanja izraza rezultat je:
( )
( )
c
x x
x
x x x x +
+ +
+
− + − + + + + =
2 2 2
7 5
1 arctg
2
7
2 2 ln
2
1
1 ln 3
2
2
I .




ZADACI ZA VEŽBU:



176. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )( )

+ + b x a x
dx
.
177. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )( )( )

+ + − 3 2 1 x x x
dx
.
178. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ −
+ −
dx
x x
x x
6 5
9 5
2
2
.
179. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )

+
2
1 x x
dx
.
92
Neodređeni integrali Matematička analiza
180. Zadatak: Rešiti neodređeni integral



dx
x x
x
3
3
4
1
.
181. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )
dx
x x
x x

+
+ +
1
1
2
3
.
182. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+1
3
x
dx
.
183. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )( )

+ + +
2
2
1 1 x x x
dx
.
184. Zadatak: Rešiti neodređeni integral dx
x
x

−1
4
4
.
185. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )
dx
x x
x

+ −
+
2
2
3
5 4
1
.





5.4. Integrali iracionalnih funkcija




Integrale iracionalnih funkcija odgovarajućim smenama možemo svesti na integrale
racionalnih funkcija. Razne tipove iracionalnih integrala rešavamo različitim smenama.
Obradićemo ih po tipovima podintegralnih funkcija i u svakom slučaju ćemo zadati
odgovarajuće smene, pomoću kojih se dati integrali svode na integrale racionalnih funkcija.
Za svaki tip ćemo detaljno izraditi po jedan ili dva primera.


Iracionalni integral tipa dx
d cx
b ax
d cx
b ax
x R
q
p
q
p

(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+
+
|
.
|

\
|
+
+
,... , ,
2
2
1
1
, gde je racionalna
funkcija a su celi brojevi, rešavaju se smenom
R
,... , , ,
2 2 1 1
q p q p
n
t
d cx
b ax
=
+
+
, gde je
najmanji zajednički sadržalac brojeva .
n
,... ,
2 1
q q



152. Primer: Rešiti neodređeni integral dx x x

+ ⋅
3
3 4 .
93
Matematička analiza Neodređeni integral i
Rešenje: Podintegralna iracionalna funkcija je navedenog tipa, pa možemo uvesti predloženu
smenu:
( )
( ) ( )
c
x x x
c
x x
c
t t
c
t t
c
t t
dt t dt t
dt t t dt t t
t
dt t dx
dt t dx
t
x t x
dx x x
+ |
.
|

\
| − + +
= + |
.
|

\
|

+ +
=
= +
|
|
.
|

\
|
− = + − = + − = − =
= − = ⋅ ⋅

=
=
=

= ⇒ = +
= + ⋅ =
∫ ∫
∫ ∫ ∫
7
3 3
3
3 4 3 4
1
7
3 4
3
3 4
1
7 3 3 21 4 3
4
7 3
1
3
4
3
1
4
3
1
3
4
3 3
3
4
3 4
3 4
3 3
4
3 4 4 7 4 7
3 6
3 3 2 3 3
3
2
2
3
3
3
I

rešenje je:

( )( )
c
x x x
dx x x +
+ + −
= + ⋅ =

7
3 4 3 4 1
3 4
3
3
I .


153. Primer: Rešiti neodređeni integral

− − −
4
1 2 1 2 x x
dx
.
Rešenje:
( ) ( )
∫ ∫
− − −
=
− − −
=
4
1
2
1
4
1 2 1 2
1 2 1 2
x x
dx
x x
dx
I ,
Iz ovog načina zapisivanja podintegralne funkcije vidimo da se ona može uvrstiti u dati tip
iracionalnog integrala. Primenimo zato predloženu smenu:

( ) ( )
∫ ∫ ∫ ∫

=

=
=
=
= −
=
− − −
=
− − −
=
1
2
2
2
4 2
1 2
1 2 1 2
1 2 1 2
2
2
3
3
3
4
4
1
2
1
4
t
dt t
t t
dt t
dt t dx
dt t dx
t x
x x
dx
x x
dx
I

znači da smo dati integral smenom sveli na integral racionalne funkcije, koji rešavamo na
način kako smo to pokazali kod integrala racionalnih funkcija. Rastavimo podintegralnu
funkciju na celi deo i na prvi razlomljeni deo:


1
1
1
1
1 1
1
2 2

+ + =

+ −
=
− t
t
t
t
t
t

tada je:

∫ ∫ ∫ ∫
=
= −
=

+ + =
|
.
|

\
|

+ + =
dz dt
z t
t
dt
dt dt t dt
t
t
1
1
2 2 2
1
1
1 2 I
navedenu smenu treba primeniti u poslednjem integralu. Posle smene:

94
Neodređeni integrali Matematička analiza
c t t t c z t t
z
dz
t
t
+ − + + = + + + = + + =

1 ln 2 2 ln 2 2 2 2
2
2
2 2
2
I
vratimo se na promenljivu : x
( ) c x x x
x x
dx
+ − − + − + − =
− − −
=

1 1 2 ln 2 1 2 2 1 2
1 2 1 2
4 4 4
2
4
I
( ) c x x x
x x
dx
+ − − + − + − =
− − −
=

2
4 4
4
1 1 2 ln 1 2 2 1 2
1 2 1 2
I .


154. Primer: Rešiti neodređeni integral

+

dx
x
x
x
1
1
.
Rešenje: Primenimo predloženu smenu:

( )
( )
∫ ∫ ∫

⋅ ⋅

+
=

=

+
=
=
+

=
|
.
|

\
|
+

=
+

=
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
1
4
1
1
1
4
1
1
1
1
1
1
1
1
t
tdt
t
t
t
t
tdt
dx
t
t
x
t
x
x
dx
x
x
x dx
x
x
x I

( )
( ) ( )
dt
t t
t t
dt
t
t t
∫ ∫
+ −
+
=

+
=
3 3
2 4
3
2
2 4
1 1
4
1
4 I

Dobili smo integral prave racionalne funkcije, pa podintegralnu funkciju rastavljamo na zbir
parcijalnih sabiraka:

( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
3 2 3 2 3 3
2 4
1 1
1
1 1
1
1 1 t
F
t
E
t
D
t
C
t
B
t
A
t t
t t
+
+
+
+
+
+

+

+

=
+ −
+


( ) ( ) ( )( ) ( ) ( ) ( ) ( )( ) ( )
3 3 3 2 3 3 3 2 2 4
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 t F t t E t t D t C t t B t t A t t − + − + + − + + + + + − + + − = +

jednakost važi za svako , pa: R t ∈

ako je t tada je 1 =
4
1
8 2 = ⇒ = C C
ako je t rada je 1 − =
4
1
8 2 = ⇒ = F F
ako je t tada 0 =
2
1
4
1
4
1
0 − = + + + ⇒ + + + + + = E D B A E D B A
ako je t tada je 2 =
95
Matematička analiza Neodređeni integral i
2
27
3 9 27 27
4
1
3 9
4
27
27 27 4 16 = − − − ⇒ − − − + − = + E D B A E D B A
ako je tada je 2 − = t
2
27
27 27 3 9
4
27
27 27
4
1
3 9 4 16 = − + − − ⇒ + − + − − − = + E D B A E D B A
ako je tada je 3 = t
76 32 128 128 256 2 32 128 16 128 256 9 81 = − − − ⇒ − − − + − = + E D B A E D B A
iz dobijeni je dnačina sastavljamo sistem

76 32 128 128 256
2
27
27 27 3 9
2
27
3 9 27 27
2
1
= − − −
= − + − −
= − − −
− = + + +
E D B A
E D B A
E D B A
E D B A

koji za rešenje ima brojeve:
4
1
,
8
3
,
8
1
= = − = = = = F C E B D A . Rastavimo sada
racionalnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka:

( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
3 2 3 2 3 3
2 4
1 4
1
1 8
3
1 8
1
1 4
1
1 8
3
1 8
1
1 1 t t
t
t t
t
t t
t t
+
+
+

+
+

+



=
+ −
+

a integral je:
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫
+
+
+

+
+

+



=
+ −
+
= ′
3 2 3 2 3 3
2 4
1 4 1 8
3
1 8
1 4 1 8
3
1 8
1 1 t
dt
t
dt
t
dt
t
dt
t
dt
t
dt
dt
t t
t t
I
6 5 4 3 2 1
I I I I I I I + − + + − = ′
gde je
1 1
1 ln
8
1
1 8
1
c t
t
dt
+ − − =

=

I
( )
( )
2 2 2
1
2 2
2
1 8
3
8
3
1 8
3
8
3
1
1
8
3
c
t
c
z
c
z
z
dz
dz dt
z t
t
dt
+

= + = +

⋅ − = − =
− =
= −
=

=

∫ ∫
I
( ) ( )
3
2
3
2
3
2
3 3
3
1 8
1
8
1
2 4
1
4
1
1
1
4
1
c
t
c
z
c
z
z
dz
dz dt
z t
t
dt
+

= + = +

⋅ − = − =
− =
= −
=

=

∫ ∫
I
96
Neodređeni integrali Matematička analiza
4 4
1 ln
8
1
1 8
1
c t
t
dt
+ + =
+
=

I
( )
( )
5 5 5
1
2 2
5
1 8
3
8
3
1 8
3
8
3
1
1
8
3
c
t
c
z
c
z
z
dz
dz dt
z t
t
dt
+
+
− = + − = +

⋅ = =
=
= +
=
+
=

∫ ∫
I
( ) ( )
6
2
6
2
6
2
3 3
6
1 8
1
8
1
2 4
1
4
1
1
1
4
1
c
t
c
z
c
z
z
dz
dz dt
z t
t
dt
+
+
− = + − = +

⋅ = =
=
= +
=
+
=

∫ ∫
I

saberimo sada dobijene integrale:
( )
( )
( )
( )
6
2
5 4 3
2
2 1
1 8
1
1 8
3
1 ln
8
1
1 8
1
1 8
3
1 ln
8
1
c
t
c
t
c t c
t
c
t
c t +
+
− −
+
+ + + + +

+ −

− + − − = ′ I
( ) ( )
c
t t
t t t
t
+
|
|
.
|

\
|
+


+ |
.
|

\
|


+
+

+
= ′
2 2
1
1
1
1
8
1
1
1
1
1
8
3
1
1
ln
8
1
I
( ) ( )
( )
c
t
t t
t
t t
t
t
+

− − +
⋅ +

− − −
⋅ +

+
= ′
2
2
2 2
2
1
1 1
8
1
1
1 1
8
3
1
1
ln
8
1
I
( )
c
t
t t t t
t
t
t
t
+

− + − + +
⋅ +


⋅ +

+
= ′
2
2
2 2
2
1
2 1 2 1
8
1
1
2
8
3
1
1
ln
8
1
I

I I ′ = 4
( )
c
t
t
t
t
t
t
+

⋅ +

⋅ −

+
=
2
2
2
1
2
1
3
1
1
ln
2
1
I
vratimo se na početnu promenljivu : x
c
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
+
|
.
|

\
|
+


+

⋅ +
+


+

⋅ −
+


+

+
=
2
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
1
3
1
1
1
1
1
1
ln
2
1
I
i sredimo dobijeni izraz. Tada dobijamo rešenje početnog integrala:
( )
c
x x x
x x +
− +
+

− − + =
2
1 1
2
1 3
1 ln
2
1
2 2
2
I
97
Matematička analiza Neodređeni integral i
( ) c x
x
x x + − +

+ − + = 3 1
2
1
1 ln
2
1
2
2
I
( )
c
x x
x x +
− −
+ − + =
2
1 2
1 ln
2
1
2
2
I .




ZADACI ZA VEŽBU:


186. Zadatak: Rešiti neodređeni integral


dx
x
x
1
3
.
187. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+
3
x x
dx
.
188. Zadatak: Rešiti neodređeni integral dx
x
x

+

1
1
3
.
189. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )
dx
x x
x

+ − +
+ +
1 1
2 1
2
.
190. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+
3
b ax
dx x
.







Iracionalne integrale tipa , gde su racionalni (razlomljeni)
brojevi, zovemo binomnim integralima, i možemo ih rešavati u sledeća tri slučaja:
( )

+ dx bx a x
p
n m
p n m , ,

1. za p integral se svodi na prethodni tip Z ∈
2. za Z
n

+1 m
treba primeniti smenu , gde je imenilac razlomka
s n
t bx a = + s p
3. za Z p
n
m
∈ +
+1
primenjujemo smenu , gde je imenilac razlomka .
s n
t b ax = +

s p

98
Neodređeni integrali Matematička analiza
155. Primer: Rešiti neoređeni integral dx
x
x

+
3 4
1
.
Rešenje: dx x x dx
x
x
3
1
4
1
2
1
3 4
1
1
∫ ∫
|
|
.
|

\
|
+ =
+

, znači
3
1
,
4
1
,
2
1
= = − = p n m .
Proverimo sada koji od tri uslova zadovoljavaju ovi brojevi:
1. Z ∉ =
3
1
p , prvi uslov se ne može primeniti
2. Z
n
∈ = =
+ −
=
+
2
4
1
2
1
4
1
1
2
1
1 m
, drugi uslov se može primeniti:
( )
( )
( )
( ) ( )
∫ ∫ ∫
− = −

=
− =
− =
= +
=
+
= dt t t dt t t
t
t
dt t t dx
t x
t x
dx
x
x
1 12 1 12
1
1 12
1
1
1
3 3 2
3
3
2
3
3 3
2
3
3
4
3
3
4
1
3 4
I
c t t c
t t
dt t dt t +
|
.
|

\
|
− = + − = − =
∫ ∫
3
7
12
4
12
7
12 12 12
3 4
4 7
3 6
I
vratimo se na početnu promenljivu x :
( ) ( ) c
x
x x c x x +
− +
+ + = +
|
.
|

\
|
− + |
.
|

\
|
+ =
7
21 12 12
1 1 3 1
7
12
1
4
3 4 4 4
4
3 4
I
( ) ( )( ) c x x x c
x
x x + + − + = +

+ + =
3 4 4 4
4
3 4 4
1 3 4 1
7
3
7
9 12
1 1 I .


156. Primer: Rešiti neoređeni integral
( )

+
3
5
3 2
2 x x
dx
.
Rešenje:
( )
( )
∫ ∫


+ =
+
dx x x
x x
dx
3
5
3 2
3
5
3 2
2
2
, znači
3
5
, 3 , 2 − = = − = p n m .
Proverimo sada koji je od tri uslova zadovoljen za ove brojeve:
1. Z ∉ − =
3
5
p , prvi slučaj se ne može primeniti,
2. Z
n
m
∉ − =
+ −
=
+
3
1
3
1 2 1
, ni drugi slučaj ne možemo primeniti,
3. Z p
n
m
∈ − = − = − − = +
+
2
3
6
3
5
3
1 1
, treći slučaj je zadovoljen:

99
Matematička analiza Neodređeni integral i
( )
( )
( )
∫ ∫
|
.
|

\
|

+ |
.
|

\
|

− −

=
− −
− =

=
= +
=
+
=

3
5
3
3
2
3
3
3 3
2
3
3 3
2
3
3
3 3
3
5
3 2
1
2
2
1
2
1
2
1
1
2
1
1
2
1 2
2
t t
dt
t t
t
dt
t t
t
dx
t
x
t x
x x
dx
I
( )
( )
dt
t
t
t
t
dt
t
t
t t
t
dt
t
t
t
t
t
dt
t
t
∫ ∫ ∫ ∫

− =


− =
− −

− =
|
|
.
|

\
|
− −

− =
3
3
2
3
5
3
2
3
5
3 3 3
5 3 5 3
3
2
3
5
3
3
3
3
3
2
1
4
1
1
4
1
1 1
2 2
1
1
2
1
2
1
I
c
t
t
c
t
t
t
dt
dt dt
t
+ − − = +

⋅ + − = + − =
|
.
|

\
|
− − =

∫ ∫ ∫ 2
2
3 3
8
1
4 2 4
1
4
1
4
1
4
1 1
1
4
1
I
vratimo se na početnu promenljivu x , tada je:

( )
c
x
x
x
x
c
x
x
+
+ ⋅

+
− = +
|
.
|

\
|
+ ⋅
− + − =
3
2
3
2 3 3
3
2
3
3
3
2 8
2
4
1
1
2
8
1
1
2
4
1
I

( )
( ) ( )
c
x x
x
c
x x
x x
+
+ ⋅
+
− = +
+ ⋅
+ +
− =
3
2
3
3
3
2
3
3 3
2 8
3 4
2 8
2 2
I .




ZADACI ZA VEŽBU:


191. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ( ) dx x x
2
3
2 3
2 1


+ .
192. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+
4 4
1 x
dx
.
193. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ ⋅
2 4
1 x x
dx
.
194. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ ⋅
3 5
1 x x
dx
.
195. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ ⋅
3 4 3 3
1 x x
dx
.
100
Neodređeni integrali Matematička analiza
Iracionalne integrale tipa

+ +
dx
c bx ax
x P
n
2
) (
, gde je polinom n-tog reda,
rešavamo formulom:
) (x P
n
∫ ∫
+ +
+ =
+ +

c bx ax
dx
ax x Q dx
c bx ax
x P
n
n
2
2
1
2
) (
) (
λ
) λ
+ + c bx .
Koeficijente polinoma Q i broj možemo odrediti ako diferenciramo datu jednakost
i izjednačimo odgovarajuće koeficijente ispred odgovarajućih stepena nepoznate x.
(
1
x
n−




Primer: Rešiti neodređeni integral

+ dx x x 4
2 2
.
Rešenje: Podintegralnu funkciju treba dovesti na oblik koji je dat u opštem obliku ovog tipa
iracionalnog integrala:
( )
dx
x
x x
dx
x
x x
dx
x
x
x x dx x x
∫ ∫ ∫ ∫
+
+
=
+
+
=
+
+
⋅ + = + =
4
4
4
4
4
4
4 4
2
2 4
2
2 2
2
2
2 2 2 2
I
∫ ∫
+
+ + =
+
=
4
4 ) (
4
) (
2
2
3
2
4
x
dx
x x Q dx
x
x P
λ I
( )
∫ ∫
+
+ + + + + =
+
+
=
4
4
4
2
2 2 3
2
2 4
x
dx
x d cx bx ax dx
x
x x
λ I
diferencirajmo sada gornju jednačinu po nepoznazoj x , tada je:
( ) ( )
4
1
4 2
2
4 2 3
4
4
2 2
2 3 2 2
2
2 4
+
+
+
+ + + + + + + =
+
+
x x
x
d cx bx ax x c bx ax
x
x x
λ
pomnožimo datu jednačinu sa 4
2
+ x :
( )( ) ( ) λ + + + + + + + + = + d cx bx ax x x c bx ax x x
2 3 2 2 2 4
4 2 3 4
λ + + + + + + + + + + = + dx cx bx ax c cx bx bx ax ax x x
2 3 4 2 3 2 4 2 4
4 8 2 12 3 4
( ) ( ) λ + + + + + + + = + c x d b x c a bx ax x x 4 8 2 12 3 4 4
2 3 4 2 4

izjednačavanjem odgorajućih koeficijenata dobijamo sledeći sistem jednačina:
101
Matematička analiza Neodređeni integral i

2 0 4
0 0 8
2
1
4 2
0 0 3
4
1
1 4
− = ⇒ = +
= ⇒ = +
= ⇒ = +
= ⇒ =
= ⇒ =
λ λ c
d d b
c c a
b b
a a
12
vratimo se u integral:

∫ ∫
+
− +
|
.
|

\
|
+ =
+
+
=
4
2 4
2
1
4
1
4
2
2 3
2
2 4
x
dx
x x x dx
x
x x
I

dt dx
t
x
x
dx
x x
x
dx
x
x x
2
2
1
2
2
2
4 1
2
1
2
4
2
2 2
2
2 4
=
=
=
+
|
.
|

\
|
− +
|
.
|

\
|
+ =
+
+
=
∫ ∫
I

( )
∫ ∫
+
− +
+
=
+
+
=
1
2
4
4
2
4
2
2
2
2
2 4
t
dt
x
x x
dx
x
x x
I

( )
c t t x
x x
dx
x
x x
+ + + − +
+
=
+
+
=

1 ln 2 4
4
2
4
2 2
2
2
2 4
I

( )
c
x x
x
x x
dx
x
x x
+ + + − +
+
=
+
+
=

1
4 2
ln 2 4
4
2
4
2
2
2
2
2 4
I

( )
c
x x
x
x x
dx
x
x x
+
+ +
− +
+
=
+
+
=

2
4
ln 2 4
4
2
4
2
2
2
2
2 4
I

( )
c x x x
x x
dx
x
x x
+ + + + − +
+
=
+
+
=

2 ln 2 4 ln 2 4
4
2
4
2 2
2
2
2 4
I
( )
1
2 2
3
2
2 4
4 ln 2 4
4
2
4
c x x x
x x
dx
x
x x
+ + + − +
+
=
+
+
=

I








102
Neodređeni integrali Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


196. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral

+ − 1
2
2
x x
dxx x
.
197. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral


2
5
1 x
dx x
.
198. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral

+
2
6
1 x
dx x
.
199. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral

+ dx x x 9
2
.
200. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral dx x x

−1
2 2
.




Iracionalne integrale tipa
( )

+ + − c bx ax x
dx
n 2
α
smenom t
x
=
−α
1
možemo
dovesti na integrale prethodnog oblika.



158. Primer: Rešiti neodređeni integral

−1
2 5
x x
dx
.
Rešenje: Ako primenimo smenu predloženu za ovaj tip integrala, dobićemo:

∫ ∫ ∫ ∫

− =

− =


=
− =
=
=
=

= dt
t
t
t
t
t
dt
t t
dt
t
dt
t
dx
t
x
t
x
x x
dx
2
4
2
2
3
2 5
2
2
2 5
1 1 1
1
1 1
1
1
1
1
1
I
slično prethodnom zadatku:
( )
∫ ∫

+ − + + + =

2
2 2 3
2
4
1
1
1 t
dt
t d ct bt at dt
t
t
λ
diferencirajmo sada ovu jednačinu:
103
Matematička analiza Neodređeni integral i
( ) ( )
2 2
2 3 2 2
2
4
1 1 2
2
1 2 3
1 t t
t
d ct bt at t c bt at
t
t

+


+ + + + − + + =

λ

pomnožimo jednačinu sa
2
1 t − :
( )( ) ( ) λ + + + + − − + + = d ct bt at t t c bt at t
2 3 2 2 4
1 2 3
λ + − − − − − − − + + = dt ct bt at ct bt at c bt at t
2 3 4 2 3 4 2 4
2 3 2 3
( ) ( ) λ + + − + − + − − = c t d b t c a bt at t 2 2 3 3 4
2 3 4 4
ako izjednačimo odgovarajuće koeficijente, dobićemo sledeći sistem jednačina:

8
3
0
0 0 2
8
3
0 2 3
0 0 3
4
1
1 4
= ⇒ = +
= ⇒ = −
− = ⇒ = −
= ⇒ = −
− = ⇒ = −
λ λ c
d d b
c c a
b b
a a

vratimo se u integral:

∫ ∫

+ − |
.
|

\
|
− − =

2
2 3
2
4
1
8
3
1
8
3
4
1
1 t
dt
t t t dt
t
t

( ) c t t t
t
dt
t
t
+ + − + − =


arcsin
8
3
1 3 2
4
1
2 2
2
4

tada je originalni integral:
c t t
t t
t
dt t
+ − −
+
=

− =

arcsin
8
3
1
8
3 2
1
2
3
2
4
I
vratimo se na početnu promenljivu:
c
x x x x
x x
dx
+ − −
|
.
|

\
|
+ =

=

1
arcsin
8
3 1
1
3 2
8
1
1
2 3
2 5
I
c
x x
x
x
x
x x
dx
+ −
− +
=

=

1
arcsin
8
3 1
8
3 2
1
2
2
3
2
2 5
I
c
x
x
x
x
x x
dx
+ − −
+
=

=

1
arcsin
8
3
1
8
3 2
1
2
4
2
2 5
I .
104
Neodređeni integrali Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


201. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral
( )

+ + x x x
dx
2 1
2 3
.
202. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral

+ −
+ +
dx
x x x
x x
1
1
2
2
.
203. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral

+
2 4
1 x x
dx
.
204. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral
( )

+ + + 1 1
2
x x x
dx
.
205. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral
( )

+ − 1 1
2
x x
dx
.




Iracionalne integrale tipa ( )dx c bx ax x R

+ +
2
, možemo rešavati i pomoću
trigonometrijskih ili hiperboličnih smena, ako potkorenu veličinu napišemo u
obliku razlike ili zbira kvadrata. Tada se dati integral može svesti na jedan od sledeća tri
oblika, koje rešavamo sa datim smenama:
c bx ax + +
2
1) ( )dx x a x R


2 2
, smena ili: a x = t a x sin = t th
2) ( )dx x a x +
2 2
, R

smena: ili: a x = t a x tg = t sh
3) ( )dx a x x −
2 2
, R

smena: ili: x = t a x sec = t ach


159. Primer: Rešiti neodređeni integral
( )

+ + + 2 2 1
2 2
x x x
dx
.
Rešenje: , dobili smo znači drugi oblik, primenimo zato smenu
:
( ) 1 1 2 2
2 2
+ + = + + x x x
t a x tg =
( ) ( ) ( )
=
+
=
=
= +
=
+ + +
=
+ + +
=
∫ ∫ ∫
1 tg cos tg
cos
dt
dx
tg 1
1 1 1 2 2 1
2 2 2
2
2 2 2 2
t t t
dt
t
t x
x x
dx
x x x
dx
I
105
Matematička analiza Neodređeni integral i
( ) ( )
= +
+

= +

= +

= +

= =
=
=
= =
∫ ∫

c
x
c
t
c
z
c
z
z
dz
dz tdt
z t
dt
t
t
1 arctg sin
1
sin
1 1
1 cos
sin
sin
cos
1
2 2

( ) ( )
( ) ( )
c
x
x x
c +
+
+ +
− = +
+ +
+

=
1
2 2
1 1 x arctg tg
1 x arctg tg
1
2
2
.


160. Primer: Rešiti neodređeni integral
( )

− −
2 2
1 1 x x
dx
.
Rešenje: Dati integral je prvi oblik od moguća tri oblika, zato je:
( ) ( )
∫ ∫ ∫
=

=
− −
=
=
=
=
− −
=
t t
dt t
t t
dt t
dt t dx
t x
x x
dx
cos cos
cos
sin 1 1 sin
cos
cos
sin
1 1
2
2 2 2 2
I
( )
( )
( )
= + − = + − = + − = −

c
x
x
c x c t
t
dt
arcsin cos
arcsin sin
arcsin tg tg
cos
2

( )
c
x
x
c
x
x
+

− = +

− =
2 2
1 arcsin sin 1





ZADACI ZA VEŽBU:


206. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

+ 2
2
3
x
dx x
.
207. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )

+ − − 2 3 1
2
x x x
dx
.
208. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )

− +
2 2
1 1 x x
dx
.
209. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
( )

+ −
2 2
1 1 x x
dx
.
210. Zadatak: Rešiti neodređeni integral dx x

+
2
2 .
106
Neodređeni integrali Matematička analiza
Iracionalne integrale tipa ( )dx c bx ax x R

+ +
2
; možemo rešavati i sa Ojlerovim
smenama:
1) ako kavdratni trinom nema realne korene, c bx ax + +
2
a) i t a x c bx ax a + = + + ⇒ >
2
0
b) i c xt c bx ax c + = + + ⇒ >
2
0
2) ako je , gde su realni koreni kvadratnog trinoma,
tada je:
( )(
2 1
2
x x x x a c bx ax − − = + + )
2 1
, x x
a . ( ) ( )
2
2 1
t x x x x − = −



161. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral dx x +
2
2

.
Megoldás: Potkorena kvadratna veličina nema realne korene i a , zato
primenjujemo smenu 1) a) :
2
2
+ x 0 1 > =

2 2
/ 2 t x x + = +
2
2 2 2
2 t xt x x + + = +
2
2
2 t xt − =

t
t
x
2
2
2

=
dt
t
t
2
2
2
2 +
− = dx
( )
∫ ∫ ∫ ∫
=
+ +
− =
+
− =
+ + −
− =
+
|
|
.
|

\
|
+

− = dt
t
t t
dt
t
t
dt
t
t
t
t t
dt
t
t
t
t
t
3
2 4
3
2
2
2
2 2 2
2
2 2
4
4 4
4
2
2
2
2
2 2
2
2
2
2
I
= + + − − = +
|
|
.
|

\
|

+ + − = |
.
|

\
|
+ + − =


c
t
t
t
c
t
t
t
dt
t t
t
2
2 2 2
3
2
1
ln
8 2
4 ln 4
2 4
1 4 4
4
1

( )
( )
= +
− +
+ − + − − + − = c
x x
x x x x
2
2
2
2
2
2 2
1
2 ln 2
8
1

kvadrirajmo izraze u zagradama, tada je:
( )
c x x
x x x
x x x
+ − + −
+ − +

+ − +
=
2
2 2
2 2
2 ln
4
2 1
2 1 4
1
I .
107
Matematička analiza Neodređeni integral i
162. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral

− − dx x x
2
2 3 .
Rešenje: Kvadratni trinom pod korenom ima realne korene, pa se može napisati da je
, primenjujemo znači smenu pod 2) : ( )( 1 3 3 2
2
− + − = + − − x x x x )
3
( ) ( ) ( ) 1 / 1 3
2
− ⋅ − = + − x t x x
( )( ) ( )
2 2
1 1 3 t x x x − = − + −
( )
2 2 2
1 2 3 t x x x − = − −
a iz druge jednačine sledi:
xt t x − = +
2
3

2 2
− = + t xt x

2
2
1
3
t
t
x
+

=

( )
2
2
1
8
t
dt t
dx
+
= .
Tada se dati integral formira na sledeći način:
( ) ( ) ( )
=
+
− =
+
+
− − −
=
+
|
|
.
|

\
|

+

=
∫ ∫ ∫ 3
2
2
2
2
2
2 2
2
2
2
2
2
2
1
32
1
8
1
1 3
1
8
1
1
3
t
dt t
t
dt t
t
t
t t
t
dt t
t
t
t
I
( )
( ) ( )
( ) ( )
=
|
|
.
|

\
|
+
+
+

− =
+

=
+
= =
+
= =
=


2
2
2
2
2
2
3
2
3
2
1
4
1
1 4
32
1 4
1
1
1
t
dt
t
t
t t
dt t
v dt du
t
dt t
dv t u

( ) ( )
( )
( )
( )
=
+

=
+
= − =
+
= =
= ⋅
+

+
=

∫ 2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
1 2
1
1
1
1
1
8
1
8
t
t
dt t
v
t
dt
du
t
dt t
dv
t
u
t
t
t
dt
t
t

( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
=
+
+
+
+
+
=
|
|
.
|

\
|
+

+


+
=
∫ ∫ 2 2 2 2
2
2 2 2 2
2
1
4
1
4
1
8
1 2
1
1 2
1
8
1
8
t t
dt
t t
t
t
t t
dt
t t
t
t

108
Neodređeni integrali Matematička analiza
poslednji integral je integral racionalne funkcije, rešavamo ga rastavljanjem na parcijalne
sabirke:
( )
( )
( )
( )
= + −

+
+
+
+
=
+
− +
+
+
+
=

∫ ∫
c t
t
t t
t
t
t
dt
t
dt
t t
t
t
arctg 4
1
4
1
4
1
8
1
4 4
1
4
1
8
1
2 2
2
2 2 2 2
2

( )
( )
= + − −
+
+
+
= c t
t t t
t
t
arctg 4
4
1
4
1
8
2 2
2

= +

+
+

+


+
|
.
|

\
|

+
+
+
|
.
|

\
|

+
+

+
= c
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
1
3
arctg 4
1
3
4
1
3
1
3
1
4
1
3
1
1
3
8
2

sređivanjem ovog izraza dobijamo konačno rešenje, a to je:
( )
c x x
x
x x
+
+
− − − −

+ −
=
x - 1
3 x
arctg 4 2 3
1
3
2
1
2
2
.





ZADACI ZA VEŽBU:



211. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral

+ + dx x x 6 5
2
.
212. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral

+ + dx x x 1 6 4
2
.
213. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral

+ − dx x x 6 5
2
.
214. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral

+ dx x 1 4
2
.
215. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral

+ − dx x x 2 2
2
.
109
Neodređeni intgerali Matematička analiza
5.5. Integrali trigonometrijskih funkcija



Neodređene trigonometrijske integrale oblika smenama:

dx x x R ) cos , (sin
2 2
2
2
1
2
1
1
cos
1
2
sin
2
tg
t
dt
dx
t
t
x
t
t
x
t
x
+
=
+

=
+
=
=

svodimo na integrale racionalnih funkcija. Ako je tada
umesto datih, možemo primeniti i sledeće smene:
( ) ( x x R x x R cos , sin cos , sin ≡ − − )
2
2 2
1
1
1
cos
1
sin
tg
t
dt
dx
t
t
t
t
x
t x
+
=
+
=
+
=
=
.



163. Primer: Rešiti trigonometrijski integral

+ + x x
dx
cos sin 1
.
Rešenje: Primenimo date smene. Tada je:
c
x
c t
t
dt
t
t
t
t
t
dt
x x
dx
+ + = + + =
+
=
+

+
+
+
+
=
+ +
=
∫ ∫ ∫
2
tg 1 ln 1 ln
1
1
1
1
2
1
1
2
cos sin 1
2
2
2
2
I .


164. Primer: Rešiti trigonometrijski integral

+ + 3 sin 2 cos x x
dx
.
Rešenje: Primenimo smenu t
x
tg =
2
. Tada je:
( )
∫ ∫ ∫
=
+ +
=
+
+ + + −
+
=
+
+
+
+

+
=
2 2 2
2
1
3 3 4 1
1
2
3
1
4
1
1
1
2
2
2
2 2
2
2 2
2
2
t t
dt
dt
t
t t t
t
dt
t
t
t
t
t
I
( )
( ) c
x
c t
t
dt
+






+ = + + =
+ +
=

1
2
tg arctg 1 arctg
1 1
2
.
110
Matematička analiza Neodređeni integrali
165. Primer: Rešiti trigonometrijski integral

+ x
dx
cos 5 3
.
Rešenje: Primenimo trigonometrijske smene:
( )( )
=
+ −
=

=

=
+

+
+
=
+
=
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
t t
dt
t
dt
t
dt
t
t
t
dt
x
dx
2 2 4 2 8
2
1
1
5 3
1
2
cos 5 3
2 2
2
2
2
I
posle rastavljanja na parcijalne sabirke
c
x
tg
x
tg
c
t
t
c t t
t
dt
t
dt
+

+
= +

+
= + − − + =

+
+
=
∫ ∫
2
2
2
2
ln
4
1
2
2
ln
4
1
2 ln
4
1
2 ln
4
1
2 4
1
2 4
1
.


166. Primer: Rešiti trigonometrijski integral

+ x
dx
2
sin 1
.
Rešenje: U ovom slučaju važi da je
( ) x x
2 2
sin 1
1
sin 1
1
+

− +
, pa možemo da primenimo
drugu smenu. Tada je:
( )
= + =
+
=
=
=
=
+
=
+
=
+
+
+
=
+
=
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
c
z
z
dz
dz
dt
z t
t
dt
t
dt
t
t
t
dt
x
dx
2
arctg
1
2
1
2
2
2 1
2 1
1
1
1
sin 1
2 2 2
2
2
2
2
I
( ) c x c
t
+ = + = tg 2 arctg
2
1
2
2 arctg
.


167. Primer: Rešiti trigonometrijski integral

+

dx
x x
x x
cos 2 sin
cos sin
.
Rešenje: I u ovom slučaju možemo primeniti smenu : t x = tg
( )( )
∫ ∫ ∫ ∫
+ +

=
+

+

=
+

=
+

= dt
t t
t
t
dt
t
t
dx
tgx
tgx
dx
x x
x x
1 2
1
1 2
1
2
1
cos 2 sin
cos sin
2 2
I
Rastavimo podintegralnu funkciju na parcijalne sabirke:
111
Neodređeni intgerali Matematička analiza
( )( ) ( )( )
2
2 2
2 2
1 2
2 2
1 2 1 2
1
t t
C Bt Ct Bt A At
t
C Bt
t
A
t t
t
+ +
+ + + + +
=
+
+
+
+
=
+ +


Odavde je: ( ) ( )( 2 1 1
2
+ + + + = − t C Bt t A t )
0
1
1

= + B A
2 = + C B
2 − = + C A
Ako je t tada iz prve jednačine dobijamo da je 2 − =
5
3
− = A ,
a iz sistema jednačina dalje računamo
5
1
,
5
3
− = = C B .

Integraljenje nastavljamo na sledeći način:
∫ ∫ ∫
=
+

+
+ + − =
+

+
+
− =
1 5
1
1
2
10
3
2 ln
5
3
1
1 3
5
1
2 5
3
2 2 2
t
dt
t
tdt
t dt
t
t
t
dt
I



ako u drugom sabirku uvedemo smenu , tada je i tako je: z t = +1
2
dz tdt = 2
( ) ( ) c x x x c t t t + − + + + − = + − + + + − = ) tg ( arctg
5
1
1 tg ln
10
3
2 tg ln
5
3
arctg
5
1
1 ln
10
3
2 ln
5
3
2 2
I
( ) c x x x + − + + + − =
5
1
1 tg ln
10
3
2 tg ln
5
3
2
I .










112
Matematička analiza Neodređeni integrali
ZADACI ZA VEŽBU:



216. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral

+ x
dx
cos 5 3
.

217. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral

+ x x
dx
cos sin
.

218. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral dx
x
x

+ cos 1
cos
.

219. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral dx
x
x

− sin 1
sin
.

220. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral

+ − x x
dx
cos 7 sin 4 8
.

221. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral

+ + x x
x
cos sin 1
sin
.

222. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral


+
dx
x
x
tg 1
tg 1
.

223. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral

+ x x
dx
2 2
cos 5 sin 3
.

224. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral dx
x
x

+
2
sin 1
2 sin
.

225. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral dx
x x
x

+ − 5 sin 6 sin
cos
2
.






113
Neodređeni intgerali Matematička analiza
5.6. Integral eksponencijalne funkcije



Integral eksponencijalne funkcije tipa , smenom:

dx e R
x
) (
t
dt
e
dt
dx
dt dx e
t e
x
x
x
= =
=
=

svodimo na integral racionalne funkcije.


168. Primer: Rešiti eksponencijalni integral

+
dx
e e
e
x
x
x
) 1 (
arctg
2
2
.
Rešenje: Neka je: t
x
=
2
e ,
Tada je: t
x
ln =
2
t x ln 2 =
dt
t
dx
2
=
ovim smenama dati integral se svodi na integral:

( ) ( )
dt
t t
t
t
dt
t t
t
∫ ∫
+
= ⋅
+
=
2 2 2
1
arctg
2
1
arctg
2 I
Ovaj integral rešavamo rastavljanjem na parcijalne sabirke:

2
1
, arctg u
t
dt
du t
+
= =

( ) ( ) ( )
∫ ∫ ∫ ∫
− − =
+
− =
+
− +
=
+
=
+
= t
t t
dt
dt t dt
t t
t t
t t
dt
v
t t
dt
dv arctg
1
1 1
1
1
,
1
2
2
2 2
2 2
2 2 2 2

Tada je:

( )






+ + − − =








+
+
+
+ − − =
∫ ∫
2 1
2
2 2
2
arctg arctg
1
2
1
arctg
1
arctg arctg
1
2 I I I t t
t
dt
t
t
t t
dt
t t
t

114
Matematička analiza Neodređeni integrali
gde je

( ) ( )
( )
∫ ∫ ∫ ∫
+ − =
+
− =
+
− +
=
+
=
2
2 2
2 2
2
1 ln
2
1
ln
1 1
1
1
t t
t
tdt
t
dt
dt
t t
t t
t t
dt
1
I
i

∫ ∫
= = =
=
+
=
=
+
= t
z
zdz
dz
t
dt
z t
dt
t
t
2
2
2
2
arctg
2
1
2
1
arctg
1
arctg
2
I
Na kraju:
( ) c t t t t t
t
+






+ + − + − − =
2 2 2
arctg
2
1
1 ln
2
1
ln arctg arctg
1
2 I
( ) c t t t t
t
t
+ + + − + − − =
2 2 2
arctg 1 ln ln 2 arctg 2
arctg 2
I
c
e
e
e
e
e
x
x
x
x
x
+
+
+ − − =
1
ln arctg
arctg 2
2
2
2
2
I .


169. Primer: Rešiti eksponencijalni integral

+

dx
e
e e
x
x x
1
2
3
.
Rešenje: Smena je sada: t e
x
=
t x ln =

t
dt
= dx
Dati integral posle uvođenja ovih smena biće:
∫ ∫ ∫ ∫ ∫ ∫
+ − =
+
− =
+
− +
=
+

= ⋅
+

=
+

= c t t
t
dt
dt dt
t
t
dt
t
t
t
dt
t
t t
dx
e
e e
x
x x
arctg 2
1
2
1
2 1
1
1
1 1
2 2
2
2
2
2
3
2
3
I
c e e
x x
+ − = arctg 2 I .






115
Neodređeni intgerali Matematička analiza
ZADACI ZA VEŽBU:


226. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral

dx
e
e
x
x
arcsin
.

227. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral
( )

+
3
1
x x
e e
dx
.

228. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral

+
dx
e
e
x
x
1
2
.

116
Matematička analiza Određeni integrali
6. Određeni integrali


] Ako je funkcija integrabilna na zatvorenom intervalu , i na tom intervalu
primitivna funkcija joj je funkcija , tada na osnovu Njuton-Lajbnicove formule određeni
integral na intervalu [ može se izračunati po formuli:
) (x f
] b ,
[ b a,
) (x F
a
) ( ) ( ) ( ) ( a F b F x F dx x f
a
b b
a
− = =






170. Primer: Izračunati određeni integral .


2
1
2
dx x

Megoldás: Prema Njutn–Lajbnicove formule:

( )
3
3
9
3
1
3
8
3
1
3
2
3
3 3
1
2 3 2
1
2
= = + =

− = =
− −

x
dx x .


171. Primer: Izračunati određeni integral .

e
xdx
1
ln

Rešenje: Prema Njutn–Lajbnicove formule:

( ) = − = − − = − =
= =
= =
=
∫ ∫ ∫
1 1 1 1 1
1 ln 1 ln ln
ln
ln
e e e e e
x e dx e e
x
dx
x x x
x v
x
dx
du
dx dv x u
xdx

( ) 1 1 = − − = e e .


172. Primer: Izračunati određeni integral


1
1
2
x
dx
.
117
Određeni integrali Matematička analiza

Rešenje: Funkcija
2
1
x
u intervalu [ ima jednu tačku prekida, tačku . Zato dati
integral treba rasraviti na zbir dva integrala:
] 1 , 1 − 0 = x

= 





− + 





− = + = + =



→ →



+

− −
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
ε
ε
ε
ε
ε
ε
ε
ε
1
0
1
0
1
2
0
1
2
0
1
0
2
0
1
2
1
1
2
1
lim
1
lim lim lim
x x x
dx
x
dx
x
dx
x
dx
x
dx


∞ = − ∞ =






+ − − =






+ − +








− =
→ → →
2
1
1 1
1
lim
1
1 lim 1
1
lim
0 0 0
ε ε ε ε
ε ε ε
.


173. Primer: Izračunati nesvojstveni integral


+
0
2
1 x
dx
.

Rešenje: Ako je granica integrala beskonačna, tada se određeni integral rešava uvođenjem
granične vrednosti (lim), na sledeći način:

( )
2
arctg lim arctg0 - arctg lim arctg lim
1
lim
1
0 0
2
0
2
π
= = = =
+
=
+
∞ → ∞ → ∞ → ∞ →

∫ ∫
T T t
x
dx
x
dx
T T
T
T
T
T
.


174. Primer: Izračunati određeni integral dx x

+
3
1
1 .

Rešenje: Dati integral se može rešiti uvođenje smene, a to znači da kod određenog integrala
paralelno treba da promenimo i granice:

( ) ( ) 2 4
3
4
2 2 8
3
2
3
2 2 2
2
1
1
2
2
3 2
2
2
2
2
2 3
1
− = − = = = ⋅ =
=
= +
= +
∫ ∫ ∫
t
dt t tdt t
tdt dx
t x
dx x .






118
Matematička analiza Određeni integrali
ZADACI ZA VEŽBU:


229. Zadatak: Rešiti određeni integral

+
4
0
1 x
dx
.

230. Zadatak: Rešiti određeni integral dx x x

2
0
cos
π
.

231. Zadatak: Rešiti određeni integral

1
0
x
dx
.

232. Zadatak: Rešiti određeni integral


1
x
dx
.

232. Zadatak: Rešiti određeni integral


∞ −
+
2
1 x
dx
.

234. Zadatak: Rešiti određeni integral dx ctgx

2
0
π
.

235. Zadatak: Rešiti određeni integral

2
1
0
ln x x
dx
.







119
Određeni integrali Matematička analiza
6.1. Površina ravnih likova


Ako je funkcija integrabilna na intervalu [ , i na tom intervalu je
nenegativna: , tada
) (x f
x ≤ ≤
]
]
]
]

=
b
a
dx x f ) ( T
b a,
( ) b a x f ≥ 0 ) (

b
a
dx x f ) (
predstavlja površinu krivolinijskog trapeza kojeg određuju luk funkcije nad intervalom
. x-osa i prave i i . Ako je funkcija na posmatranom intervalu [ ]
negativna , tada je površina jednaka vrednosti određenog integrala uzet sa
negativnim predznakom. Iz ovoga i iz osobine aditivnosti integrala sledi, da ako je funkcija
na nekom intervalu [ i pozitivna i negativna, tada površinu dobijamo kao razliku
integrala dela funkcije koji se nalazi iznad i ispod -ose.
) (x f
[ b a,
) (x f
a x =
a
b x = b a,
0 ) ( ≤ x f
b ,
x
Polazeći od površine krivolinijskog trapeza, možemo izračunati površine različitih
ravnih likova.



6.1.1. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu


Ako je ( = f y i neprekidna na zatvorenom intervalu [ , tada se površina
krivolinijskog trapeza koji je ograničen sa datom krivom, sa x-osom i sa pravama i
, može se izračunati po formuli:
0 ) ≥ x b a,
a x =
b x =



.




120
Matematička analiza Određeni integrali
175. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola i prava .
2
x y = 2 + = x y

Rešenje: Presek prave i parabole su tačke i , zato je: ) 1 , 1 (− A ) 4 , 2 ( B

( ) 5 . 4
3
1
2
2
1
3
8
4
2
4
3
2
2
2
1
2 3 2 2
1
2
2
1
= 





+ − − 





− + =








− + = − + =
− − −
∫ ∫
x
x
x
dx x dx x T .


176. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabole i .
2
x y = x y =
2

Rešenje: Presečne tačke parabole i
2
x y = x y ± = su tačke i . Površinu kojeg
zatvaraju ove parabole dobićemo ako iz površine ispod parabole
) 0 , 0 ( A ) 1 , 1 ( B
x y + = oduzmemo
površinu ispod parabole . Tada je:
2
x y =

3
1
3
1
3
2
3 3
2
0
1 3
2
3
1
0
2
1
0
= − =








− = − =
∫ ∫
x x
dx x dx x T .


177. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kružnica , i parabole
i .
8
2 2
= + y x
x y 7
2
= x x y − =
2



Rešenje: Presečne tačke kružnice i parabole su: 8
2 2
= + y x x y 7
2
=
121
Određeni integrali Matematička analiza
1
2
9 7
2
32 49 7
0 8 7
2
1
2
=
± −
=
+ ± −
=
= − +
x
x
x x


Presečne tačke kružnice i parabole su: 8
2 2
= + y x x x y − =
2
2
8 2 2
8 2
2 3 4
2 3 4 2
=
= + −
= + − +
x
x x x
x x x x


Traženu površinu treba odrediti iz tri dela:

3 2 1
T T T T + − =
( )
3
7 2
0 1
3
7 2
2
3
7 7
0
1
2
3
1
0
= − = = =

x
dx x
1
T ,

( )
6
1
2
1
3
1
2 3
0
1 2 3 1
0
2
− = − =








− = − =

x x
dx x x
2
T ,

( ) =








− −








+ − = − − − =
∫ ∫
1
2 2 3
1
2
2
2
1
2
2
1
2
2 3
8
arcsin
2
8
8
2
8
x x x
x
x
dx x x dx x
3
T

=






+ − − − − − + =
2
1
3
1
2
3
8
8
1
arcsin 4 7
2
1
8
2
arcsin 4 2

6
5
2 2
1
arcsin 4
2
7
4
4 2
2
3
3
7
2 2
1
arcsin 4 7
2
1
2 2
2
arcsin 4 2 − − − + = + − − − + =
π
.

Tada je:
6
5
2 2
1
arcsin 4
2
7
2
6
1
3
7 2
− − − + + + = π T
odnosno
122
Matematička analiza Određeni integrali
2 2
1
arcsin 4
3
4
2
7
3
7 2
− + + − = π T .


178. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva i ordinatna osa (y-
osa) .
2
2 y y x − − =


Rešenje: Promenile su se uloge promenljivih i osa x i y, pa traženu površinu možemo da
izračunamo kao T . Presečne tačke parabole i y-ose su:

=
b
a
dy y f ) (
1
2
2
3 1
2
8 1 1
0 2
0
2
1
2
1
2
=
− =

±
=

+ ±
=
= + − −
=
y
y
y
y y
x


Tada je tražena površina:

( ) 5 . 4
2
9
3
8
2 4
3
1
2
1
2
3 2
2 2
2
1 3 2 1
2
2
= =






+ − − −






− − =








− − = − − =
− −

y y
y dy y y T .


179. Primer: Odrediti površinu kojeg zaklapaju krive x x y
2
ln = , prave
, i . ( 1 0 < < = a a x ) 1 = x 0 = y

123
Određeni integrali Matematička analiza


Rešenje: Površina ispod tražene krive od a do 1:

= −






=
= =
= =
= =
∫ ∫
1 1
2
2
3
2
1
2 1
2
ln
3
4
ln
3
2
3
2
ln 2
ln
ln
a a a
xdx x x x x
dx x v
x
dx
x du
dx x dv x u
xdx x T

=








− −






− =
= =
= =
=

1 1
2
2
3
2
1
3
2
ln
3
2
3
4
ln
3
2
0
3
2
ln
a a
dx x x x x a a a
x v
x
dx
du
dx x dv x u


( ) ( ) = − + + − =








− − − − = a a a a a a a a x x a a a a a a
a
1
27
16
ln
9
8
ln
3
2
9
4
ln 0
3
2
3
4
ln
3
2
2
1
2


( ) a a a a a a a a a a a a a a − +






− − = − + + − = 1
27
16
3
4
ln ln
3
2
27
16
27
16
ln
9
8
ln
3
2
2
.




ZADACI ZA VEŽBU:

236. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola i apscisna osa.
2
4 x x y − =

237. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva , prava i osa x. x y ln = e x =

238. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju kriva i prave i . x y =
3
1 = y 8 = x

124
Matematička analiza Određeni integrali
239. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju parabole
3
2
x
y = i
2
3
2
4 x y − = .

240. Zadatak: Odrediti merne brojeve onih površina, na koje parabola deli
kružnicu .
x y 2
2
=
8
2 2
= + y x










6.1.2. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu





Neka je data kriva u polarnom kordinatnom sistemu, gde je
, i je neprekidna kriva. Površinu krivolinijskog trougla
kojge zaokružuju krive i poluprave i možemo da izračunamo
sledećom formulom:
( ) ϕ ρ ρ =
( ) ϕ ρ =
( ) ϕ ρ =
[ ] π α β β ϕ α 2 , ≤ − ≤ ≤
OAB
ρ
ρ α ϕ = β = ϕ

( )

=
β
α
ϕ ϕ ρ d
2
2
1
T
.


125
Određeni integrali Matematička analiza
180. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara kadioid . ( ) 0 , cos 1 > + = a a ϕ ρ

Rešenje: Jednačina kardioide je data sa polarnim kordinatama, zato koristimo gornju formulu
za izračunavanje površine koju ona zatvara:

( ) ( ) = + + = + = =
∫ ∫
π π
ϕ ϕ ϕ ϕ ϕ
0
2 2
0
2 2
cos cos 2 1 cos 1
2
1
2 2 d a d a
1
T T


=
+
+ + =
∫ ∫ ∫
ϕ
ϕ
ϕ ϕ ϕ
π π π
d a d a d a
0
2
0
2
0
2
2
2 cos 1
cos 2


.
2
3
2
2 sin
4 2
sin 2
2
2
2
0
2
0
2
0
2
0
2
π π π ϕ ϕ ϕ ϕ
π π π π
a
a
a
a a
a a = + = + + + =




181. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara Bernulijeva lemniskata, ako je njena
jednačina:
.
ϕ ρ 2 cos
2 2
a =



126
Matematička analiza Određeni integrali
Rešenje: Zbog simetričnosti krive dovoljno je računati četvrtinu tražene površine:
. 0
2
sin 2 sin
2
1
2 2 cos
2
1
4
2 2
0
4
2
4
0
2
a a a d a =






− = = ⋅ =

π
ϕ ϕ ϕ
π π
T




182. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara trolisnata ruža . R a a ∈ = , 3 sin ϕ ρ



Rešenje: Zbog simetričnosti ovih listova, i zbog
3
, 0 0 3
2 1
π
ϕ ϕ ϕ = = ⇒ = sin tražena
površina se može računati kao:
= ⋅ − =

= ⋅ =
∫ ∫
0
3
2
0
3
2 3
0
3
0
2
2 2
6 sin
6
1
4
3
4
3
2
6 cos 1
2
3
3 sin
2
1
3
π π
π π
ϕ ϕ ϕ
ϕ
ϕ ϕ
a a
d
a
d a T

( ) .
4
0
8 4
0 sin 2 sin
8
0
3 4
3
2 2 2 2 2
π π
π
π a a a a a
= ⋅ − = − −






− =




ZADACI ZA VEŽBU:

241. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara jedan list krive . ϕ ρ 2 cos a =
242. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva . ϕ ρ 4 sin
2 2
a =
127
Određeni integrali Matematička analiza
243. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva . ϕ ρ 3 sin a =
244. Zadatak:: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva . ϕ ρ cos 2 + =
245. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara elipsa
ϕ ε
ρ
cos 1
2
+
= , . 1 0 < ≤ ε
128
Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza


L I T E R A T U R A



1. M.P.Uščumlič, P.M.Miličić: Zbirka zadataka iz više matematike I.
Naučna Knjiga, Beograd, 1980.

2. Demidovič: Zadaci i rešeni primeri iz matematičke analize
za fakultete
Tehnička Knjiga, Beograd, 1977.

3. Svetozar Kurepa: Matematička analiza I.
Tehnička Knjiga, Zagreb, 1977.

4. Grupa autora: Matematika za više tehničke škole
Savremena Administracija, Beograd, 1990.

5. Jožef Detki, Franja Ferenci: Matematika I
Univerzitet u Novom Sadu, Subotica, 1983.

6. Szerényi Tibor: Analízis
Tankönyvkiadó, Budapest, 1972.

7. B.P.Gyemidovics: Matematikai analízis, feladatgyűjtemény
Tankönyvkiadó, Budapest, 1974.

8. Stefan Banach: Differenciál és integrálszámítás
Tankönyvkiadó, Budapest, 1975.

9. Novković,Rodić,Kovačević: Zbirka rešenih zadataka iz matematičke analize I
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1998.

10. MonostoryI.,Szeredai E.: Matematika példatár,VIII. kötet,
Differenciálegyenletek
Budapesti Műszaki egyetem
Műegyetemi Kiadó,1998.

Matematička analiza

Zbirka zadataka za vežbe

PREDGOVOR
Ova zbirka zadataka obuhvata gradivo koje je predviđeno za vežbe iz predmeta matematička analiza na elektrotehničkom, mašinskom i informatičkom odseku Više tehničke škole u Subotici. Na početku svakog poglavlja navedene su najbitnije definicije i teoreme bez dokaza, koje su potrebne za rešavanje zadataka iz date oblasti. U svakom poglavlju možete naći detaljno izrađene zadatke koje ćemo i na vežbama obraditi, i tu po potrebi dati dodatna objašnjenja. Na kraju svakog poglavlja možete naći zadatke koji nisu izrađeni, predlažu se za samostalnu vežbu. Ovi zadaci su birani iz poznatih zbirki zadataka iz matematičke analize (kao npr. Uščumlić–Miličić, Demidovič i drugi). Pojedine oblasti se nadovezuju jedan na drugi, zato predlažem da vežbate zadatke po utvrđenom redosledu. Ovu zbirku zadataka možete koristiti za pripremanje pismenog dela ispita, ali gradivo usmenog ispita ovde nije u dovoljnoj meri obrađeno. Naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da studenti iz različitih srednjih škola stižu sa jako različitim predznanjem. Zato svim studentima, koji iz ove skripte ne mogu da prate gradivo predlažem, da jednostavnije zadatke uvežbaju iz neke srednjoškolske zbirke zadataka. Ovo je prvo izdanje na srpskom jeziku, izvinjavam se za greške koje su u njemu napravljene, rado ću ih ispraviti ako mi obratite pažnju na njih. Unapred se zahvaljujem. Čikoš Pajor Gizela

1

Matematička analiza

Zbirka zadataka za vežbe

SADRŽAJ

1. Brojni nizovi.................................................................................................. 7 strana Zadaci za vežbu ............................................................................................. 16 strana 2. Funkcije........................................................................................................ 19 strana 2.1. Oblast definisanosti funkcije............................................................. 19 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 22 strana 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. Parnost i neparnost funkcije.............................................................. 22 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 25 strana Periodičnost funkcije......................................................................... 25 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 28 strana Inverzna funkcija............................................................................... 28 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 32 strana Granična vrednost i neprekidnost funkcije........................................ 33 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 39 strana

3. Diferencijalni račun....................................................................................... 41 strana 3.1. Izvod i diferencijal funkcije............................................................... 41 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 47 strana 3.2. 3.3. Izvodi višeg reda................................................................................ 48 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 49 strana Lopitalovo pravilo............................................................................. 50 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 55 strana

4. Ispitivanje funkcija........................................................................................ 57 strana Zadaci za vežbu............................................................................................. 73 strana 5. Neodređeni integral....................................................................................... 75 szrana 5.1. Integraljenje metodom smene promenljivih...................................... 78 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 81 strana 5.2. 5.3. 5.4. Parcijalna integracija......................................................................... 82 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 84 strana Integral racionalne funkcije............................................................... 85 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 92 strana Integrali iracionalnih funkcija........................................................... 93 strana Zadaci za vežbu................................................................................. 98 strana
3

..............................2....... 6......................................................................... 4 .........4............... .... 127 strana 6........................................... 120 strana 6..................... 114 strana Zadaci za vežbu.................1................. 6...............1........................1..Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza Zadaci za vežbu.................. 6..... 6.................. 110 strana Zadaci za vežbu................. Zadaci za vežbu.........2. 124 strana 6........ 120 strana Zadaci za vežbu.................. sist.... Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu..................................................................................... 125 strana Zadaci za vežbu..............................................................1. sistemu................................................................. Zapremina rotacionih tela u pravouglom kord.... 119 strana 6..... 105 strana Zadaci za vežbu...................3. Zadaci za vežbu...... 109 strana 5.................3...................... Zadaci za vežbu...................3.2......... Zadaci za vežbu.................. Zapremina rotacionih tela u parametarskom obliku.............. 6............. 100 strana Zadaci za vežbu......................................2.......... 6................... Dužina luka krive u parametarskom obliku.......... 6.......... 6............................ Dužina luka krive u pravouglom kordinatnom sistemu................................ Zadaci za vežbu...............................................3............................2................4..........................................................................................2.............................................5.................................3..............................................1......... sist........ 6................2....................... Površina omotača rotacionih tela u pravouglom kord........... Zadaci za vežbu........................................................................ Zapremina rotacionih tela u polarnom kord..... Dužina luka krive u polarnom kordinatnom sistemu.......................... Određeni integral........................................................................ 6................................................... 117 strana Zadaci za vežbu......................................... Zapremina rotacionih tela...................4................. Zadaci za vežbu... Površina ravnih likova u parametarskom obliku... Integrali trigonometrijskih funkcija ....... 113 strana Integral eksponencijalne funkcije. Površina omotača rotacionih tela........................ 106 strana Zadaci za vežbu............. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu........................... 116 strana 6.......1. Zadaci za vežbu..................1..................... 6.... Dužina luka krive............ .............................................................. sistemu..................2.....................1..............................6................... Zadaci za vežbu.................. Površina ravnih likova.... 103 strana Zadaci za vežbu.......3........................... Površina omotača rotacionih tela u polarnom kord..........3.......... 5........................................................................................................................

.............................2........2...... 8..... koeficijentima............... 7......... Linearne diferencijalne jednačine..............................................................1.................................. sa const.................................................. Homogena linearna dif.. Zadaci za vežbu............2............................................................. Zadaci za vežbu...... Homogene diferencijalne jednačine.......................................2... 8....................4................Ekstremi funkcije dve promenljive.3. Diferencijalne jednačine prvog reda..................................1.......... Zadaci za vežbu....................... 8....................1.......................................... sa const............................................................................... Površina omotača rotacionih tela u parametarskom obliku..... Diferencijalne jednačine drugog ( višeg ) reda..................... Zadaci za vežbu.. Diferencijalne jednačine. Nepotpune diferencijalne jedn.................. 8.. Uslovni ekstrem funkcije dve promenljive... 8.. 7.....2............................ Dif............... Zadaci za vežbu......................... 7........................................................................................ 8......... Parcijalni izvodi i totalni diferencijali ..5............................................ Zadaci za vežbu.. 8..........................5...............3..... jedn..............................1........................... Egzaktna diferencijalna jednačina.. 8...... Zadaci za vežbu. Parcijalni izvodi složene funkcije... Nepotpune diferencijalne jedn....1............................... .......1.......................... Diferencijalne jednačine tipa y ( n ) = f ( x) ...........3................................1.1............. Zadaci za vežbu..........................................................2... Bernulijeva diferencijalna jednačina.....4......................................................................... koje ne sadrže x... Zadaci za vežbu...1..................... 8................................... Diferencijal funkcije dve promenljive... 8....1............................. Nehomogena linearna dif. 8... 5 ... koeficijentima......... 7......................... koje ne sadrže y.............. Zadaci za vežbu..............dve promenljive............1.............................................. 8.......... Zadaci za vežbu........................... Zadaci za vežbu...................2................................................... jednačine sa razdvojenim promenljivima.... 7... Funkcije više promenljive.........2................. Literatura....4....................1........ Zadaci za vežbu..............................2.........................................2.Matematička analiza Zbirka zadataka za vežbe 6.................... Zadaci za vežbu..................... 7.. Zadaci za vežbu...........................................2.......... 8........................1................................. jedn......................................................

strogo monotono rastući. ako je za ∀n ∈ N : n +1 < 1 . ako je za ∀n ∈ N : n +1 ≥ 1 an a . tada je niz opadajući. . Broj K je gornja granica niza {a n } ako niz nema većeg člana od broja K: a n ≤ K .. Definicija: Niz {a n } zovemo rastućim ako je a1 ≤ a 2 ≤ a3 ≤ K ≤ a n ≤ K. Niz je znači preslikavanje a : N → R .monotono rastući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n ≥ 0 .monotono opadajući.. ako je za ∀n ∈ N : n +1 > 1 an a .monotono rastući. a3 . Niz {a n } je: . 7 . ako se može zadati broj M takav da je a n ≤ M . a 2 . Rastuće i opadajuće nizove zajedničkim imenom nazivamo monotonim nizovima. Obično koristimo skraćeno označavanje: a(1) = a1 a(2) = a 2 M a ( n) = a n a1 . Definicija: Niz {a n } je ograničen.Matematička analiza Brojni nizovi 1. dok je a n opšti član niza. an Definicija: Broj k je donja granica niza {a n } ako niz nema manjeg člana od broja k: k ≤ a n .strogo monotono rastući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n > 0 . Brojni nizovi Definicija: Preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup realnih brojeva zovemo brojni niz. ako je za ∀n ∈ N : n +1 ≤ 1 an a . a ako je a1 ≥ a 2 ≥ a3 ≥ K ≥ a n ≥ K .monotono opadajući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n ≤ 0 -strogo monotono opadajući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n < 0 Kod nizova sa pozitivnim članovima možemo koristiti i kriterijum količnika za određivanje a monotonosti : .strogo monotono opadajući. su članovi niza.

da za sve prirodne brojeve n ≥ n0 . Logičkim simbolima napisano: (∀ε > 0)(∃n0 ∈ N ) an − A < ε ∀n ≥ n0 . .K .K . . Primer: Odrediti opšti član niza 2 5 10 17 26 . 4 9 16 25 Rešenje: 1 = a1 = a(1) = 1 12 1 1 = a 2 = a (2) = 2 4 2 1 1 = a3 = a(3) = 2 9 3 M 1 a n = a ( n) = 2 . n+2 Rešenje: 3. ako za bilo koje pozitivno ε postoji prag indeks (prirodan broj n0 koji zavisi od ε ) takav. . . .Brojni nizovi Matematička analiza Definicija: Broj A je granica niza {a n } . . n ∈ N . n 2 3 4 5 . Primer: Odrediti opšti član niza 1. . . važi da je a n − A < ε . . . . 1 1 1 1 1. 5⋅n − 2 8 . Primer: Odrediti opšti član niza 2 1+1 = a1 = a(1) = 3 1+ 2 3 2 +1 = a 2 = a (2) = 4 2+2 M n +1 an = . 3 8 13 18 23 Rešenje: 2 12 + 1 = a1 = a(1) = 3 5 ⋅1 − 2 5 22 + 1 = a 2 = a (2) = 8 5⋅2 − 2 10 32 + 1 = a3 = a(3) = 13 5⋅3− 2 M n2 +1 an = . 3 4 5 6 2. K .

Primer: Ispitati monotonost niza an = 1 . n +1 5. .67. .Matematička analiza Brojni nizovi 4. Pošto niz ima samo pozitivne članove možemo primeniti i kriterijum količnika: 1 a n +1 (n + 1) 2 + 1 n2 +1 <1 = = 2 1 an n + 2n + 2 n2 +1 9 . znači da je niz strogo monotono opadajući. 6.K . n +1 2 Rešenje: Ako koristimo kriterijum razlike.22. Primer: Napisati prvih pet članova niza a n = Rešenje: 1−1 =0 1+1 2 −1 1 a 2 = a (2) = = 2 +1 3 3 −1 1 a3 = a (3) = = 3 +1 2 4 −1 3 a 4 = a (4) = = 4 +1 5 5 −1 2 a5 = a (5) = = 5 +1 3 1 1 3 2 Traženi niz je znači 0. tada je : 1 1 1 1 1 1 an+1 − a n = − 2 = 2 − 2 = 2 − 2 = 2 (n + 1) + 1 n + 1 n + 2n + 1 + 1 n + 1 n + 2n + 2 n + 1 = n 2 + 1 − n 2 − 2n − 2 − (2n + 1) = 2 2 2 (n + 2n + 2)(n + 1) (n + 2n + 2)(n 2 + 1) < 0 jer je n ∈ N .7. . Primer: Napisati prva četiri člana niza datog rekurzijom a n = 3a n −1 + 1 ako je a1 = 2 . K . Rešenje: a1 = 2 a 2 = 3a1 + 1 = 3 ⋅ 2 + 1 = 7 a3 = 3a 2 + 1 = 3 ⋅ 7 + 1 = 22 a 4 = 3a3 + 1 = 3 ⋅ 22 + 1 = 67 Traženi niz je znači 2. 3 2 5 3 a1 = a (1) = n −1 . .

2n + 1 . n n n n pa je niz ograničen i sa gornje strane i gornja granica (supremum) je K = 2 .Brojni nizovi Matematička analiza jer je brojilac za svako n ∈ N manji od imenioca. Primer: Dokazati da je niz a n = Rešenje: Niz je konvergentan ako je (∀ε > 0 )(∃n0 ∈ N ) a n − A < ε ∀n > n0 . Primer: Ispitati ograničenost niza a n = Rešenje: Pošto je an = n +1 n 1 1 = + = 1+ > 1. n ∈ N 10 . Istovremeno je n +1 n 1 1 an = = + = 1+ ≤ 2 . n n n n niz je ograničen sa donje strane i donja granica (infimum) je k = 1 . 5n konvergentan. n ∈ N 5n − 5n − 5 < ε ∀n > n0 . n 8. n +1 . i da je granica broj A = 5 . Znači da i na osnovu količničkog kriterijuma možemo konstatovati da je niz strogo monotono opadajući. n ∈ N . Primer: Ispitati monotonost niza a n = Rešenje: Primenimo kriterijum razlike: a n+1 − a n = 2 (n + 1) + 1 2n + 1 2n + 3 2n + 1 (2n + 3)(3n + 2) − (2n + 1)(3n + 5) − = − = = (3n + 5)(3n + 2) 3 (n + 1) + 2 3n + 2 3n + 5 3n + 2 6n 2 + 4n + 9n + 6 − 6n 2 − 10n − 3n − 5 1 = >0 (3n + 5)(3n + 2) (3n + 5)(3n + 2) = znači da je posmatrani niz strogo monotono rastući. Konkretno: 5n −5 <ε n +1 ∀n > n0 . n +1 9. n ∈ N ∀n > n0 . 3n + 2 7. n ∈ N n +1 5 <ε n +1 5 < n +1 ε 5 n > −1 ε ∀n > n0 .

Matematička analiza Brojni nizovi n0 ≥ 5 −1 ε 5 − 1 za koji važi. 10. Odrediti graničnu vrednost n n 11. odnosno broj 5 je granica znači za ∀ε > 0 može se odrediti prag indeks n0 ≥ slede iza tog člana pripadaju (5 − ε . Primer: Pokazati da je broj A = 3 3n 2 + 1 . an − A < ε 3n 2 + 1 3 − < 10 −3 2 5n − 1 5 15n 2 + 5 − 15n 2 + 3 < 10 −3 5 (5n 2 − 1) 8 < 10 −3 2 5 (5n − 1) 8 1 < 2 5 5n − 1 1000 8000 5n 2 − 1 > 5 1601 n2 > 5 n > 320. n →∞ 11 . odnosno da a n → ili drugačije pisano: 5 5 3 . 5 + ε ) posmatranog niza. Primer: Dati su nizovi a n = 3 + lim(a n + bn ) . 5 5 7 i bn = −2 + . da svi članovi niza koji ε okolini broja 5 .2 Rešenje: ( ) n > 17. i odrediti prag indeks granica niza a n = 2 5 5n − 1 počev od kojeg svi članovi niza pripadaju ε = 10 −3 okolini granice . a to ujedno znači 5 3 3 .89 n0 ≥ 18 znači da počev od a18 svi članovi niza pripadaju ε = 10 −3 okolini broja da je niz konvergentan i da je granica broj lim a n = n →∞ 3 .

n = 2k n + 2 Rešenje: Moramo posebno ispitati kako se ponašaju članovi niza sa parnim i sa neparnim indeksima. lim bn = lim(7n − 1) = 7 ⋅ ∞ − 1 = ∞ i niz bn je divergentan. U okolini obe tačke nagomilavanja niz ima beskonačno puno članova. 13. Primer: Ispitati konvergenciju niza a n =  n n  . 0 i 1.Brojni nizovi Matematička analiza Rešenje: 5 7   lim(a n + bn ) = lim a n + lim bn = lim 3 +  + lim − 2 +  = n→∞ n →∞ n →∞ n →∞ n →∞ n n   5 7 lim 3 + lim + lim(− 2 ) + lim = 3 + 0 − 2 + 0 = 1 . ali i van jedne okoline ima beskonačno puno članova. bn n →∞ lim a n = lim(3n + 1) = 3 ⋅ ∞ + 1 = ∞ znači da je niz a n divergentan. Ako je: n = 2k ⇒ lim a n = lim n→∞ n →∞ 2k n k = lim = lim =1 . n→∞ n→∞ n n→∞ n→∞ n 1 1 i bn = 8 + 2 . znači da je niz a n divergentan. Ako je : n = 2k − 1 ⇒ lim a n = lim n →∞ n →∞ 1 1 1 = lim = =0 . n→∞ n →∞ n →∞ n →∞ n  n → ∞ n    1 . n = 2k − 1  . jer n →∞ b bn lim bn n n →∞ ∞ izraz nije određen. Niz u ovom slučaju ima dve tačke nagomilavanja. i bn = 7 n − 1 . 14. n →∞ 2k − 1 n ∞ znači da članovi sa neparnim indeksima nagomilavaju se oko tačke 0. n→∞ n →∞ n→∞ Zbog divergencije ovih nizova granicu niza lim a n an a ne možemo računati kao lim n = n→∞ . n →∞ 2k + 2 n →∞ k + 1 n+2 znači da se članovi sa parnim indeksima nagomilavaju oko tačke 1. U ovakvim slučajevima rešenje možemo odrediti na sledeći način: ∞ 12 . n n 12. Primer: Ispitati konvergenciju niza a n = 3n + 1 . U takvom slučaju granica niza ne postoji. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim(a n ⋅ bn ) ako su a n = 5 + n→∞ 1 1    Rešenje: lim(a n ⋅ bn ) = lim a n ⋅ lim bn = lim 5 +  ⋅ lim 8 + 2  = 5 ⋅ 8 = 40 . a zatim konvergenciju niza Rešenje: an .

Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n →∞ n 2 + 3n + 1 + n . bn 7 2n 2 + 3n − 4 . n → ∞ 3n 2 − 4n + 1 3 4   3 4 n2  2 + − 2  2+ − 2 2 2n + 3n − 4  ∞  n n  n n = 2. n + n +1 2 16. 13 . i odrediti konvergenciju niza. 3n 2 + 5n − 1 . u slučaju kada n → ∞ . i ispitati konvergenciju niza.Matematička analiza Brojni nizovi 1  1 n 3 +  3+ a 3n + 1 n n = 3+ 0 = 3 lim n = lim = lim  = lim n→∞ b n →∞ 7 n − 1 n →∞  1 7−0 7 1  n →∞ n 7− n7 −  n n  1 jer se izraz može skratiti sa n . Rezultat pokazuje da je niz n an 3 konvergentan. i odrediti konvergenciju niza. Rešenje: lim 2 =   = lim  = lim n → ∞ 3n − 4n + 1 n →∞ n →∞ 4 1 4 1  3  ∞ 3− + 2 n2 3 − + 2  n n n n   2 Niz je konvergentan. 3 15. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n→∞ 1  n  − 1 1− n  n  = lim − 1 = − 1 = 0 . n →∞ 2n + 3 17 Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 1  n  3n + 5 −  3n + 5 3 ⋅ ∞ + 5 ∞ 3n + 5n − 1 n Rešenje: lim = lim  = lim = = = ∞. i → 0 . i odrediti konvergenciju 2n + 3 niza. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 1− n . 2 18. i da je granica . Rešenje: lim 2 = lim n →∞ n + n + 1 n →∞  1  n →∞ n + 1 ∞ nn +1+  n  Niz je konvergentan. n→∞ n→∞ n →∞ 3 2 2 2 2n + 3  n2 +  n  Niz je divergentan. članovi konvergiraju ka broju . članovi konvergiraju ka broju 0.

n→∞ Rešenje: tada je znači i 6n ≤ 6n + 5 ≤ 6n + n = 7 n ako n → ∞ .  2 1 2   n 3 + − 2   3 27 n n  3   = lim . 3 20. i odrediti konvergenciju 19. n→∞ n →∞ n →∞ n →∞ 21. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 2 n →∞  4 n + 2n + 7    niza. n 6 n ≤ n 6n + 5 ≤ n 7 n n →∞ n →∞ lim n 6n ≤ lim n 6n + 5 ≤ lim n 7 n n→∞ na osnovu prethodnog zadatka 1 ≤ lim n 6n + 6 ≤ 1 n →∞ odakle sledi da je lim n 6n + 6 = 1 . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n 5n . = lim  = n ←∞  n←∞ 4 2 7  64   2  n 4 + + 2   n n    3  3n 2 + n − 2   Rešenje: lim 2 n ← ∞ 4n + 2n + 7    Niz je konvergentan. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n 6n + 5 . n→∞ n↔∞ Rešenje: lim n 5n = lim n 5 ⋅ n n = lim n 5 ⋅ lim n n = 1 ⋅ 1 = 1 . n →∞ 22. Rešenje: lim = lim  n→∞ n →∞ 3 2n + 3 2 2  n2 +  n  Niz je konvergentan. 3  3n 2 + n − 2   . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n + 3 − n . članovi konvergiraju broju 1.Brojni nizovi Matematička analiza   3 1 n  1 + + 2 + 1   n n n 2 + 3n + 1 + n  = 1 +1 = 2 = 1. ako znamo da za a > 0 važi n →∞ lim n a = 1 i lim n n = 1 . n→∞ ( ) 14 .

Rešenje: U brojiocu i imeniocu opšteg člana niza koeficijenti uz n nisu jednaki. ∞ 23. Primer: Izračunati graničnu vrednost a lim  n →∞ 2n + 1   2 n +1 . ako znamo da je lim1 +  = e . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim  . pa prvo to moramo da postignemo. a zatim ponavljamo postupak koji smo primenili u prethodnom zadatku: 2 n +1 2 n +1  1  2 n +1  2n + 1 + 3  2 n +1   n+2   1 2n + 4  lim = lim ⋅ = lim       = n → ∞ 2n + 1 n → ∞ 2 2n + 1 n →∞      2   2n + 1     2 n +1 ⋅3     3   2 n +1 2 n +1 2 n +1    1   3   1   1   = lim   1 +   = lim   1 + = n →∞ 2n + 1  2n + 1   n →∞  2    2         3       15 . e  n+2  25. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 3 n − 2 − 3 n . n→∞ ( ) Rešenje: lim 3 n − 2 − 3 n = lim 3 n − 2 − 3 n n →∞ n →∞ ( ) ( ) (n − 2)2 + 3 n (n − 2) + 3 n 2 3 (n − 2)2 + 3 n (n − 2) + 3 n 2 3 3 2 = = lim n−2−n n→∞ 3 (n − 2) 2 + 3 n (n − 2) + n = −2 = 0.Matematička analiza Brojni nizovi Rešenje: lim n + 3 − n = lim n + 3 − n n→∞ n →∞ ( ) ( ) n+3+ n n+3+ n = lim n →∞ n +3− n n+3+ n = 3 =0. n →∞ n + 1 n →∞    n  1  1    n +1−1  n   lim  = lim1 +  = lim1 −  = lim  n→∞ n + 1 n →∞ n →∞ n → ∞  n +1  n +1     − (n + 1)   1  = lim1 +  − (n + 1)   n →∞   =e n→∞ − n n n n n n⋅ Rešenje: − ( n +1) − ( n +1) = − ( n +1)⋅ n − ( n +1) − ( n +1) − ( n +1) n   − ( n +1 ) 1   = lim 1 + = lim e =   n →∞  n →∞  − (n + 1)     n lim ( n +1) n 1 = e −1 = . ∞  n   1 24.

na sledeći način: n +1  1  1  1 lim n [ln (n + 1) − ln n] = lim n ln = lim n ln1 +  = lim ln1 +  = ln lim1 +  = ln e = 1 n→∞ n →∞ n →∞ n →∞ n →∞ n  n  n  n n n ZADACI ZA VEŽBU: n2 + 2 1.. 1+ n2 16 . 2 4 8 16 32 5. n→∞ Rešenje: Zadatak možemo rešiti ako primenimo osnovna pravila logaritmovanja. . . Zadatak: Odrediti opšti član niza 1. .. 5 25 125 1 1 1 1 1 4. Zadatak: Odrediti opšti član niza 1. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza a n = 2 . . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n [ln (n + 1) − ln n] .. 2. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza a n = n 1 1 1 3. 2n + 3 1 . . n →∞ 2   ∞     26. . . Zadatak: Ispitati monotonost niza a n = 6. Zadatak: Ispitati monotonost niza a n = 3 .. . 2n − 3  nπ  sin    2  .. .Brojni nizovi Matematička analiza    1 = lim  2 n +1 n →∞ 2     2 n +1     3     1  ⋅  1 +  2n + 1        3    3    1 3  1 3  = lim 2 n +1 ⋅ e  = ⋅ e = 0 . .

Izračunati granične vrednosti 7n − 6 3n − 2 an . 15. Zadatak: Pokazati da je granica niza a n = za ε = 10 −2 okolinu granice. 4n − 2 n2 + 2 . n→∞ b n lim(a n ± bn ) . 2n + 3 17. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim 3 2n + 1 − 3 2n + 9 . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n + 3 − n − 1 . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n n + 1 . 13. Zadatak: Dokazati da je niz a n = 11. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost (n + 1)5 lim n→∞ 3n 5 . zatim naći prag indeks n−6 8.Matematička analiza Brojni nizovi 7. n→∞ ( ( ) 18. n−3 3n + 2 6n − 6 i bn = . Zadatak: Ispitati ograničenost niza a n = 9.   n → ∞  20. Zadatak: Ispitati ograničenost niza a n = 7n + 1 . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n →∞ n+2 3 16. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim − n → ∞ 2n + 1 6n + 1    14. n−3 2n + 12 broj A = 2 . n → ∞ 100n 2 + 9n + 1 3 n 3 + 2n − 1 . lim(a n ⋅ bn ) i lim n →∞ n→∞ 12.  n 2 + 1 3n 2   . Zadatak: Dati su nizovi a n = n2 − 3 divergentan. n→∞ ) 19. n→∞ 17 . 10. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n→∞ n2 + n . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n 3 − 100n 2 + 1 . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n + n − n − n  .

Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim  n→∞ n + 3   5n n n . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim  n →∞ 2n + 1   . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim  . 2n  n+3  25. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim  . n→∞ n + 1    3n − 1  23.Brojni nizovi Matematička analiza 21. n →∞  n −1 22. 18 . Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n 3n + 8 . n →∞  3n  n+ 2 24.

koji ima baš tu prednost očiglednosti. Zato se trudimo da ispitivanjem njenih osobina nacrtamo krivu ili grafik funkcije. U funkcijskom odnosu veličinu koju biramo nazivamo nezavisnom promenljivom. U zavisnosti od toga da li je zavisna promenljiva funkcija samo jedne ili više nezavisnih promenljivih razlikujemo funkcije jedne promenljive i funkcije više promenljivih. 19 . Oblast definisanosti funkcije Definicija: Funkcija y = f (x) je definisana u tački x 0 ako za x 0 postoji vrednost funkcije. Funkcije U centru ispitivanja matematičke analize stoji funkcija. Definicija: Grafik funkcije je skup onih tačaka u ravni. dok veličinu koja se računa nazivamo zavisnom promenljivom.1. ali sa matematičkog aspekta najvažniji način je zadavanje funkcije formulom. a ordinate (y-kordinate) su odgovarajuće vrednosti zavisne promenljive. Definicija: Skup svih tačaka u kojima je funkcija y = f (x) definisana naziva se oblast definisanosti (ili domen) funkcije i označava se sa D f . a ako se za x 0 ne može izračunati vrednost funkcije tada kažemo da funkcija nije definisana u tački x 0 .Matematička analiza Funkcije 2. Ako želimo da izračunamo one vrednosti funkcije y koje pripadaju vrednostima x = x 0 nezavisne promenljive. Nedostatak zadavanja funkcije formulom je u tome da nije dovoljno očigledna. tada u zadatu formulu umesto promenljive x uvrštavamo vrednost x 0 . Definicija: Skup svih mogućih vrednosti zavisne promenljive y koji pripadaju svim mogućim vrednostima nezavisne promenljive iz oblasti definisanosti. naziva se skup vrednosti (ili kodomen) funkcije i označava se sa CD f . u kojima jednoj ili više vrednosti neke veličine pripada određena vrednost neke druge veličine. Tada se zadaje veza y = f (x) koja sem zavisne promenljive y i nezavisne promenljive x može da sadrži samo neke brojeve. 2. Mi ćemo se za sada zadržati na funkcijama jedne realne promenljive i ispitivaćemo njihove osobine. Funkcija se može zadati na više načina. čije su apscise (x-kordinate) vrednosti nezavisne promenljive. Pri ispitivanju zavisnosti između nekih veličina nalazimo takve odnose. Pojam funkcije se razvio iz opštih principa uzročnih zavisnosti. Tada ovu drugu veličinu nazivamo funkcijom prve ili prvih veličina.

1) je oblast definisanosti funkcije. ln (1 − x ) Rešenje: Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente. x 2 − 5x + 6 D f = R \ {2. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x + 1 − 3 − x + e x . 1 28.3] je oblast definisanosti funkcije. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = Rešenje: Imenilac racionalne funkcije ne sme biti nula. a kod eksponencijalne funkcije izložilac treba da bude definisan. Rešenje: Iracionalna funkcija sa parnim korenom je definisana samo za nenegativne vrednosti pod korenom. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x +1 . zato: x3 + 7 f ( x) = (x − 2)(x − 3) Df : x − 2 ≠ 0 ⇒ x ≠ 2 x−3≠ 0 ⇒ x ≠ 3 ____________________ x3 + 7 . 29.0 ) ∪ (0. 20 .0 ) ∪ (0. zato: Df : x +1 ≥ 0 3− x ≥ 0 x≠0 D f : x ≥ −1 x≤3 x≠0 D f : x ∈ [− 1.3} je oblast definisanosti funkcije.Funkcije Matematička analiza 27. zato: Df : x +1 ≥ 0 1− x > 0 ln(1 − x ) ≠ 0 D f : x ≥ −1 x <1 1− x ≠ 1 ⇒ x ≠ 0 D f : x ∈ [− 1.

Rešenje: Funkcije arcsin x i arccos x su definisane u zatvorenom intervalu [− 1. 2  x+2 ≤1 5− x 21 . Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = arcsin (3 + 2 x ) . 5) ∧ x+2 ≤1 5− x x+2 −1 ≤ 0 5− x x+ 2−5+ x ≤0 5− x 2x − 3 ≤0 5− x 3  D2 : x ∈  − ∞.1] . Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln arcsin . tada je: Df : 5 − x ≠ 0 x+2 ≤1 5− x x+2 arcsin >0 5− x Df : x ≠ 5 −1 ≤ x+2 ≤1 5− x x+2 0< ≤1 5− x Df : x ≠ 5 −1≤ 0< Df : x+2 >0 5− x D1 : x ∈ (− 2 . 5− x  Rešenje: Ako uzmemo u obzir oblasti definisanosti svih elementarnih funkcija koji su sastavni delovi date složene funkcije.  ∪ (5.Matematička analiza Funkcije 30. funkcija nije definisana ni za jednu vrednost promenljive x.  je oblast definisanosti funkcije. zato: D f : −1 ≤ 3 + 2 x ≤ 1 − 4 ≤ 2 x ≤ −2 što je nemoguće . x + 2  31. jer 2 x > 0 za svako x ∈ R ____________________________________________________ D f : x ∈ ∅ . ∞ ) 2  D f = D1 ∩ D2 3  D f : x ∈  − 2 .

34. Parnost i neparnost funkcije Definicija: Funkcija y = f (x) je parna ako za ∀x ∈ D f važi da je f (− x) = f ( x) . Grafik neparne funkcije je simetričan u odnosu na kordinatni početak. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = cos 3 x . 32. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = 27. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x 2 − 2 . Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln x−4 + 4 − 3x − x 2 . Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln (x 2 + 1) . 22 . Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = arccos 2x . x+2 2. 29. Grafik parne funkcije je simetričan u odnosu na y-osu. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = 3 x + 1 . 33. x −1 28. 1+ x 35.2. 31. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln (x 2 − 5 x + 4) . Definicija: Funkcija y = f (x) je neparna ako za ∀x ∈ D f važi da je f (− x) = − f ( x) .Funkcije Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: x . x +1 2 26. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x 2 + x + 5 . 30. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x +1 .

Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije f ( x) = ln x . zato : f (− x) = ln(− x) nije ni definisano. a to znači da je funkcija: 3 f ( x) = 2 parna funkcija. naime za x > 0 sledi − x < 0 .Matematička analiza Funkcije 3 . 2 Rešenje: Da bismo utvrdili parnost ili neparnost neke funkcije. 2 ( ) f (− x) = f ( x) 23 . 32. Primer: Ispitati parnost konstantne funkcije f ( x) = 33. a logaritam negativnih brojeva nije definisan. 35. Rešenje: Takođe ispitujemo f (− x) : f (− x) = (− x ) − 5(− x ) + (− x ) 5 3 f (− x) = − x 5 + 5 x 3 − x f (− x) = −(x 5 − 5 x 3 + x ) f (− x) = − f ( x) za svaku tačku x oblasti definisanosti. 34. U ovom slučaju je: 3 f (− x) = = f ( x) 2 u svakoj tački x oblasti definisanosti. Rešenje: Logaritamska funkcija f ( x) = ln x definisana je za vrednosti x > 0 . a to znači da je funkcija : f ( x) = x 5 − 5 x 3 + x neparna. treba da ispitamo f (− x ) . Primer: Ispitati parnost polinomne funkcije f ( x) = x 5 − 5 x 3 + x . To znači da funkcija: f ( x) = ln x nije ni parna ni neparna . Primer: Ispitati parnost eksponencijalne funkcije f ( x) = Rešenje: f (− x) = 1 −x a + ax 2 ( ) 1 x a + a −x .

a to znači da je funkcija: f ( x) = 5 ( x − 1) + 5 ( x + 1) 2 2 parna. Primer: Ispitati parnost iracionalne funkcije f ( x) = 5 ( x − 1) + 5 ( x + 1) . Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije f ( x) = log a x + x 2 + 1 . 2 2 1 x a + a −x 2 ( ) Rešenje: f (− x) = 5 (− x − 1) + 5 (− x + 1) 2 2 f (− x) = 5 (x + 1) + 5 ( x − 1) 2 2 f (− x) = f ( x) u svakoj tački oblasti definisanosti. a to znači da je funkcija: f ( x) = log a x + x 2 + 1 neparna. 37. ( ) 24 .Funkcije Matematička analiza u svakoj tački oblasti definisanosti. Rešenje: 2 f (− x) = log a  − x + (− x ) + 1       x2 +1 + x  f (− x) = log a  x 2 + 1 − x  x2 +1 + x     2 2 x +1− x f (− x) = log a x2 +1 + x 1 f (− x) = log a 2 x +1 + x ( ) ( ) f (− x) = log a 1 − log a f (− x) = 0 − log a f (− x) = − log a x + x 2 + 1 f (− x) = − f ( x) ( (x (x 2 +1 + x 2 +1 + x ) ) ) u svakoj tački oblasti definisanosti. 36. a to znači da je funkcija: f ( x) = parna.

x . Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = 1 + x + x 2 − 1 − x + x 2 . zatim odrediti osnovni period. dok je najmanji takav broj ω0 osnovni period. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = a x − a − x . 42. 1− x 43. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = 10 x . Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = ln 1+ x . Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = x 3 − 4 x . Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = sin 25 . Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = sin (x 5 − x 3 + 1) . da za svaku tačku x oblasti definisanosti važi f ( x + ω ) = f ( x) .  x + 4 2.3. 37.  6  45. Periodičnost funkcije Definicija: Funkcija y = f (x) je periodična ako postoji pozitivan realan broj ω takav.Matematička analiza Funkcije ZADACI ZA VEŽBU: 36. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = 2 x . 40. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = x + 1 . 1+ x2 41. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = cos 4  . Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = e x + e − x . x2 39. 3 38. 44. 38. Svaki broj ω koji zadovoljava ovaj uslov je period funkcije y = f (x) .

3 π x . znači da je funkcija: sin x 3 periodična po ω = 6kπ . Osnovni period se dobija za k = 1 . a osnovni period je : 3 10π ω0 = . da je: 3 f ( x + ω ) = f ( x) x +ω x  = sin  + 2kπ  3 3  x ω x + = + 2kπ 3 3 3 ω = 2kπ 3 ω = 6kπ je pozitivan broj za k ∈ Z + .Funkcije Matematička analiza Rešenje: f ( x) = sin x x  = sin  + 2kπ  . i odrediti osnovni period. onda mora da postoji broj ω takav. k ∈ Z jer je funkcija sin x periodična po 2π . Ako je 3 3  x funkcija f ( x) = sin periodična. 5 39. f ( x) = sin 3x − 2 . Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = cos 3x − 2  3x − 2  = cos + 2kπ  5  5  Rešenje: f ( x) = cos f ( x + ω ) = f ( x) cos 3(x + ω ) − 2  3x − 2  = cos + 2kπ  5  5  3x + 3ω − 2 3x − 2 = + 2kπ 5 5 3ω = 2kπ 5 10kπ ω= je period. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = 1 + cos π π  x = 1 + cos x + 2kπ  2 2  Rešenje: f ( x) = 1 + cos f ( x + ω ) = f ( x) 26 . u ovom slučaju ω 0 = 6π . i odrediti osnovni period. 2 40.

Rešenje: Primenom trigonometrijskog identiteta cos 2 x = 1 + cos 2 x zamenimom kvadratnu 2 trigonometrijsku funkciju sa linearnom: 1 + cos 2 x 1 1 1 1 f ( x) = cos 2 x = = + cos 2 x = + cos(2 x + 2kπ ) 2 2 2 2 2 f ( x + ω ) = f ( x) 1 1 1 1 + cos 2(x + ω ) = + cos(2 x + 2kπ ) 2 2 2 2 cos(2 x + 2ω ) = cos(2 x + 2kπ ) 2ω = 2kπ ω = kπ je period. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = sin x . Rešenje: f ( x) = sin x = sin f ( x + ω ) = f ( x) sin x + ω = sin ( x + 2kπ ) ( x + 2kπ ) x + ω = x + 2kπ x + ω = x + 4kπ x + 4k 2π 2 ω = 4kπ x + 4k 2π 2 ≠ const. 27 . zatim odrediti osnovni period. a osnovni period je : ω0 = π . pošto dobijeno ω sadrži x . znači da ne postoji pozitivna konstanta ω za koje je f ( x + ω ) = f ( x) .Matematička analiza Funkcije 1 + cos π (x + ω ) = 1 + cos π x + 2kπ    2 2  π  π π  cos x + ω  = cos x + 2kπ  2  2 2  π ω = 2kπ 2 ω = 4k je period. 41. a osnovni period je: ω0 = 4 . Primer: Ispitati period funkcije f ( x) = cos 2 x . a to znači da funkcija f ( x) = sin x nije periodična. 42.

Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = sin 2 x . Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = tan x . 2 6 50. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = 10 sin 3 x .4. tada pod njenom inverznom funkcijom podrazumevamo onu funkciju y = f −1 ( x) . 52. čija je oblast definisanosti skup vrednosti funkcije f (x) . 51. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = x π 49. 28 . Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = cos +  . da zadavanje bilo koje promenljive jednoznačno određuje drugu). i ako je f : D f → CD f tada je f : CD f → D f . Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = cos 2 (3 x ) . Inverzna funkcija Definicija: Ako je funkcija y = f (x) bijekivna (zavisnost između promenljivih x i y je takva. 3 48. 2 55. 2. 54. i ako je f ( x0 ) = y 0 tada je f −1 ( y 0 ) = x0 za svaku tačku x0 oblasti definisanosti. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = sin 47.Funkcije Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: 3x + 1 . Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti ω0 za funkciju f ( x) = 2 sin 2 x + 3 cos 2 x . 4 46. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = 2 1 + sin 4 x . 3 2 1 − sin 2 x . 53. odnosno inverzna funkcija −1 funkcije f (x) je takva funkcija f −1 ( x) za koju važi da je: f −1 ( f ( x) ) = x ili f −1 ( y ) = x . Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = tan 3x .

i oblast definisanosti inverzne funkcije D f −1 . Primer: Za funkciju x odrediti inverznu funkciju 2 definisanosti inverzne funkcije D f −1 . i oblast x 2 y f −1 : x = ln 2 y ex = 2 y = 2e x f −1 ( x) = 2e x je tražena inverzna funkcija. Rešenje: f f −1 : y = 3 x2 +1 : x = 3 y2 +1 x3 = y 2 + 1 y 2 = x3 −1 y = ± x3 −1 29 . Rešenje: 45. Kod određivanja inverzne funkcije iskoristićemo tačno ovu osobinu. −1 . 43.Matematička analiza Funkcije Iz same definicije sledi da kod funkcije f i njene inverzne funkcije f −1 menjaju ulogu nezavisna i zavisna promenljiva ( x i y ). a zatim oblast definisanosti dobijene inverzne funkcije. 44. f −1 : x = y + 1 iz ove formule treba izraziti zavisnu promenljivu y funkcije f f −1 : y = x − 1 pa je tražena inverzna funkcija f −1 ( x) = x − 1 a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈ R . oblast definisanosti i skup vrednosti ( D f i CD f ). f ( x) = ln f : y = ln f −1 ( x) . a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈ R . Primer: Odrediti inverznu funkciju za f ( x) = 3 x 2 + 1 . Primer: Za funkciju f ( x) = x + 1 odrediti inverznu funkciju f −1 ( x) . f : y = x +1 Rešenje: kod inverzne funkcije menjaju ulogu nezavisna i zavisna promenljiva.

Funkcije Matematička analiza f −1 ( x) = ± x 3 − 1 je tražena inverzna funkcija. Primer: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = arctg3 x . a oblast definisanosti ove funkcije je: D f −1 : x 3 − 1 ≥ 0 x −1 ≥ 0 x ≥1 D f −1 : x ∈ [1. Rešenje: f f −1 : y = arctg3 x : x = arctg3 y tgx = 3 y 1 y = tgx 3 1 f −1 ( x) = tgx 3  π π je tražena inverzna funkcija.  . Rešenje: f e cos x − 1 :y= 2 + e cos x −1 f :x= e cos y − 1 2 + e cos y x (2 + e cos y ) = e cos y − 1 x e cos y − e cos y = −1 − 2 x e cos y (1 − x ) = 1 + 2 x 30 .  2 2 e cos x − 1 47. (x − 1) (x 2 + x + 1) ≥ 0 46. Primer: Odrediti inverznu funkciju za f ( x) = i oblast definisanosti dobijene 2 + e cos x inverzne funkcije. a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈  − .+∞ ) .

D f −1 : x ∈   2e + 1 2 + e   31 .Matematička analiza Funkcije e cos y = 1 + 2x 1− x 1 + 2x cos y = ln 1− x  1 + 2x  y = arccos ln   1− x   1 + 2x  f −1 ( x) = arccos ln   1− x  je tražena inverzna funkcija. + ∞ ) x ∈− ∞ . oblast definisanosti inverzne funkcije je presek ovih oblasti. a oblast definisanosti je: D f −1 : 1 − x ≠ 0 1 + 2x >0 1− x 1 + 2x − 1 ≤ ln ≤1 1− x D f −1 : x ≠ 1 1 + 2x >0 1− x 1 1 + 2x ≤ ≤e e 1− x D f −1 : 1 1 + 2x ≤ ≤e e 1− x ∧ 1 + 2x ≤e 1− x 1 + 2x −e≤ 0 1− x 1 + 2 x − e + ex ≤0 1− x 1 + 2x 1 ≥ 1− x e 1 + 2x 1 − ≥0 1− x e e + 2ex − 1 + x ≥0 e (1 − x ) (2e + 1)x + e − 1 ≥ 0 e (1 − x )  1− e  . . 2 + e    1− e e −1  . 1 x∈  2e + 1  (2 + e )x + 1 − e ≤ 0 1− x e −1   ∪ (1 .

Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = log x+2 . Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za 2e x sin y + 2 cos y = e x − 1 . x +1  62. 32 . 5 60. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za  x +1 f ( x) = 2 arctan ln . 57. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za e x (2 cos y − 1) = 2 sin y − 1 . 58. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = cos x − sin x + 1 .  x −1 63. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = x 2 − 1 . Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za x   f ( x) = ln arcsin . Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = 3 1 − x 3 .Funkcije Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: 56. 59. 61. 64. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za f ( x) = 2 x + 3 .

Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →1 Rešenje: lim x →1 (x − 1) (x 2 + x + 1) = lim (x 2 + x + 1) = 1 + 1 + 1 = 3 = 3 .5. x→a + 0 Definicija: Funkcija y = f (x) je neprekidna u tački a .Matematička analiza Funkcije 2. 2. i ako su one jednake sa vrednošću funkcije u toj tački: lim f ( x) = f (a ) = lim f ( x) odnosno f (a − 0) = f (a ) = f (a + 0) . 3. x →a −0 x →a + 0 Prilikom izračunavanja granične vrednosti funkcije u nekoj tački a često dobijamo neodređen izraz. 0 0 . koji treba skratiti sa binomom x − a . ∞ 0 Neodređeni izrazi: 1. ako u toj tački postoje leva i desna granična vrednost. Neodređeni izrazi se mogu pojaviti u sedam različitih oblika. Ako računamo graničnu vrednost oblika lim neodređen izraz oblika P( x) i P (a ) = Q(a ) = 0 . tada imamo x→ a Q ( x ) 0 . 0 ∞ . Granična vrednost i neprekidnost funkcije Definicija: Funkcija y = f (x) ima graničnu vrednost A u tački a . U ovakvim slučajevima pomoću različitih algebraskih transformacija oslobađamo se od neodređenosti u izrazu. 0 x3 −1 . koje možemo uvrstiti u tri grupe. a broj lim f ( x) = f (a − 0) zovemo: leva granična vrednost funkcije f (x) u tački a. važi da f ( x) → A . x→ a Definicija: Ako je x < a i x → a tada po dogovoru kažemo da x → a − 0 . ∞ − ∞ 1∞ . ∞ 0 0⋅∞ . x3 − 2x + 1 48. x→a −0 Definicija: Ako je x > a i x → a tada po dogovoru kažemo da x → a + 0 . a broj lim f ( x) = f (a + 0) zovemo: desna granična vrednost funkcije f (x) u tački a. x3 −1 = lim x 3 − 2 x + 1 x →1 (x − 1) (x 2 + x − 1) x→1 (x 2 + x − 1) 1 + 1 − 1 1 33 . i to obeležavamo na sledeći način: lim f ( x) = A . ako za svaki niz tačaka koji x → a i x ≠ a .

Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →2 x 2 − 5x + 6 . Granične vrednosti oblika lim 3x 3 − 2 x 2 + 5 x − 3 .Funkcije Matematička analiza 49. x →∞ x + 2 x + 1 2 34 . x 2 − 10 x + 25 = lim 2 x →5 ( x − 5)( x + 5 ) x →5 x + 5 10 x − 25 2 P( x) ∞ najčešće su neodređeni izrazi oblika . x →∞ 5 x 2 − x − 1 2 10   2 10 x 2  3x − + 2  3x − + 2 3x − 2 x + 10 x x  x x = lim 3 x = ∞ = ∞ . x x 52. i kada x → ∞ . 2 → 0 itd. Rešenje: lim = lim  = lim 3 x →∞ x →∞ x →∞ 1 12 1 12  2 2 x − x + 12  2− 2 + 3 x3  2 − 2 + 3  x x x x   3 2 skratili smo izraz sa x 3 . tada 2 5 → 0 . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →5 x 2 − 25 Rešenje: lim x →5 (x − 5) = lim x − 5 = 0 = 0 . = lim  = lim Rešenje: lim 2 x →∞ 5 x − x − 1 x →∞ x →∞ 5 1 1 1 1  x →∞ 5  5− − 2 x2 5 − − 2  x x x x   3 53. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 2 5 3   2 5 3 x3 3 − + 2 − 3  3− + 2 − 3 3x − 2 x + 5 x − 3 x x x  x x x =3 . koje x →∞ Q ( x ) ∞ rešavamo tako da izvlačimo pred zagradu i skartimo sa najvećim stepenom promenljive x. x 2 − 5x + 6 Rešenje: lim 3 = lim x →2 x − 2 x 2 − x + 2 x → 2 ( x − 2 ) (x 2 − 1) x →2 x 2 − 1 4 −1 3 x 2 − 10 x + 25 50. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 3x 3 − 2 x + 10 . x3 − 2x 2 − x + 2 (x − 2)(x − 3) = lim x − 3 = 2 − 3 = − 1 . x →∞ 2 x 3 − x + 12 51. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 4x + 5 .

54.Matematička analiza Funkcije 5  5 x4 +  4+ 4x + 5 x  x = lim 4 = 4 = 0 . Rešenje: lim 9 x 2 + 1 − 3 x = lim 9 x 2 + 1 − 3 x x →∞ x →∞ ( ) ( x →∞ ( ) ) 9 x 2 + 1 + 3x 9 x 2 + 1 + 3x = lim x →∞ 9x 2 + 1 − 9x 2 9 x 2 + 1 + 3x = = lim x →∞ 1 9 x + 1 + 3x 2 = 1 =0 . 1+1 2 56. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 9 x 2 + 1 − 3x . Rešenje: lim 2 = lim = lim x →∞ x + 2 x + 1 x →∞  1 x →∞ x + 2 ∞ 1  x →∞ x+2+ x x + 2 +  x x  Granične vrednosti neodređenog oblika kod iracionalnih izraza najčešće možemo rešavati racionalizacijom brojilaca ili imenilaca. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →π 1 − tgx − 1 + tgx . sin 2 x Rešenje: lim x →π 1 − tgx − 1 + tgx 1 − tgx − 1 + tgx 1 − tgx + 1 + tgx = = lim ⋅ x →π sin 2 x sin 2 x 1 − tgx + 1 + tgx 1 − tgx − 1 − tgx 2 sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx − = lim x →π ( ) = lim x →π 2 sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx ( − 2 tgx )= sin x −1 cos x = = lim = lim 2 x →π x →π cos x 1 − tgx + 1 + tgx sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx −1 1 = =− . 2 (− 1) (1 + 1) 2 ( ) ( ) 35 . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →0 1+ x −1 . ∞ 55. x Rešenje: lim x →0 1+ x −1 x 1+ x −1 1+ x −1 1+ x +1 = lim ⋅ = lim = lim = x →0 x x 1 + x + 1 x →0 x 1 + x + 1 x → 0 x 1 + x + 1 ( ) ( ) = lim x →0 1 1+ x +1 = 1 1 = .

Primer: Izračunati graničnu vrednost lim tgx − sin x . x →0 x →0 kx x sin 3 x . 2 2 2 x →0 cos x x →0 sin x 2 1 2 x sin x x →0 cos x x →0 x 60. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x → ±0 1 − cos 2 x . = =  2 ⋅ (− 1) ha x → −0 − 2 ha x → −0 x   x . x 57. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 59. Rešenje: lim = lim 2 2 x →0 x →0 x →0 2 x x 2 2 x x 4⋅ 2 2 4 58. x →0 x2 x x x 2 sin 2 sin sin 1 − cos x 2 = lim 1 ⋅ 2⋅ 2 = 1 ⋅1 ⋅1 = 1 . x →0 sin 3 x  1  sin x − 1 sin x − sin x 2 tgx − sin x  cos x  = lim 1 − cos x ⋅ x = cos x = lim = lim Rešenje: lim x →0 x →0 x →0 x → 0 cos x sin 2 x x 2 sin 3 x sin 3 x sin 3 x = lim 1 − cos x x2 1 1 1 1 1 1 − cos x x 2 ⋅ ⋅ = lim ⋅ lim ⋅ lim 2 = ⋅ ⋅ 1 = .Funkcije Matematička analiza Kod računanja graničnih vrednosti trigonometrijskih funkcija najčešće možemo sin x sin kx rešiti zadatak primenom osnovnog limesa lim = 1 i lim =1 . x Rešenje: lim x → ±0 sin x 1 − cos 2 x 1 − cos 2 x + sin 2 x 2 sin 2 x = lim = lim = lim 2 ⋅ = x → ±0 x → ±0 x → ±0 x x x x sin x x x x x → ±0 = 2 ⋅ lim ⋅ x x = 2 ⋅ lim x sin x x ⋅ = 2 ⋅ 1 ⋅ lim = x → ±0 x → ±0 x x x   2 ⋅ xlim0 →+  =   2 ⋅ xlim0 →−  36  2 ⋅ 1 ha x → +0  2 ha x → +0   . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim x →0 Rešenje: lim x →0 sin 3 x sin 3 x = lim ⋅ 3 = 1⋅ 3 = 3 . x →0 x 3x 1 − cos x .

gde je broj x →∞ x  e = 2. Rešenje: Funkcija 1 − x 2 (parabola) je neprekidna za vrednosti x < 0 . Primer: Odrediti vrednost konstante A tako. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 1 =t x 1 1 ln (1 + x ) 1      Rešenje: lim = lim  ln (1 + x ) = lim ln (1 + x ) x  = ln lim(1 + x ) x  = x → 0 = x →0 x →0 x x →0  x →0 x      t→∞   1 t  = ln lim1 +   = ln e = 1 .718 281 828 459 045. Neperov (ili Ojlerov) broj.. x>0 37 . x<0 . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim(1 + tgx ) x →0 ctgx ctgx .  t →∞  t     1 − x 2  64. 62. da funkcija f ( x) =  A 1+ x  bude neprekidna.. iracionalna konstanta. Da bi data funkcija f (x) bila neprekidna.Matematička analiza Funkcije Kod graničnih vrednosti u kojima se i u osnovi i u izložiocu pojavljuje promenljiva  1 x. Rešenje: lim(1 + tgx ) x →0 ctgx  1  = lim1 +  ctgx   x →0   ctgx = t t  1 = x → 0 = lim1 +  = e . t →∞  t t→∞ ln (1 + x ) . primenjujemo osnovni limes lim1 +  = e . isto tako je funkcija 1 + x (prava) neprekidna za vrednosti x > 0 . x=0 . Primer: Izračunati graničnu vrednost lim  . . x →∞ 2 x + 1   x 1  1   2x + 2   2x + 1 + 1    Rešenje: lim  = lim  = lim1 +  = lim1 +  x →∞ 2 x + 1 x →∞ x →∞ x →∞    2x + 1   2x + 1  2x + 1  x x x x⋅ 2 x +1 2 x +1 = 1   = lim1 +  x →∞  2x + 1  lim x 1 ( 2 x +1)⋅ x 2 x +1 2 x +1 x  1   2 x +1 2 x +1 = lim 1 + = lim e =   x →∞ x →∞  2 x + 1     x = e x → ∞ 2 x +1 = e 2 = e . ∞ x  2x + 2  61. i izraz je neodređen oblika 1 . x →0 x 63.

x=0 .  x+2 . x<0 . x=2  38 . Rešenje: Slično rešavanju prethodnog zadatka: x → −0 x →−0 lim f (x) = f (0) = lim f ( x) x → +0 −0 x → +0 lim ( x + λ ) = e + 1 = lim (e − x + 1) 0 + λ = 1+ 1 = 1 + 1 λ =2=2 znači funkcija f (x) je neprekidna ako je λ = 2 . odnosno  x2 − 4  f ( x) =  x − 2 . x>0 e − x + 1 . Primer: Odrediti vrednost parametra A tako da je funkcija f ( x) =  x − 2 . Rešenje: x →2 −0 lim f (x) = f (2) = lim f ( x) x →2+ 0 x2 − 4 x2 − 4 = A = lim x →2 −0 x − 2 x →2+0 x − 2 lim lim x →2 −0 (x − 2)(x + 2) = A = x−2 x →2+0 x →2+ 0 lim (x − 2)(x + 2) x−2 x →2 −0 lim ( x + 2 ) = A = lim ( x + 2 ) 4= A=4 znači da je funkcija f (x) neprekidna za A = 4 .  4 .Funkcije Matematička analiza vrednost funkcije u x = 0 treba definisati tako da ona bude neprekidna i u tački spajanja. . x ≠ 2  A . da funkcija f ( x) =   x+λ . x ≠ 2 . x<0  x2 − 4  66. x<0 bude neprekidna. odnosno e − x + 1 . x=2  neprekidna. x ≥ 0 65. x ≥ 0 f ( x) =  . odnosno treba da je: lim f (x) = f (0) = lim f ( x) x → −0 x → −0 lim (1 − x 2 ) = A = lim (1 + x ) x → +0 x → +0 znači 1= A =1 1 − x 2  f ( x) =  1 1+ x  . Primer: Odrediti vrednost parametra λ tako.

Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →3 69. 75. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x 2 + 1 − x . x2 − x − 6 68. x → ±0  x +1 . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 1+ x2 −1 . 73. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim(5 x 3 − 6 x 2 + x − 5) . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x → ±0  sin x  . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim f ( x) za funkciju f ( x) =  x . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x → ±0 76. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x 2 + 1 − x 2 − 1 . x →∞ ( ( ) ) 72. 71. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 1+ x − 1− x 1+ x −1 x2 . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 sin 5 x . x x2 − x x −1 . x→2 3x 2 − 4 x − 4 x2 − 9 . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →1 (1 − x )2 . x x −x x . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →1 74. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim 4 + 2x − x 2 .Matematička analiza Funkcije ZADACI ZA VEŽBU: 1 65. x 39 . 66. x>0 77. x ≤ 0  78. x →2 67. . x →∞ 2x 2 − x x →∞ 70. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim 4x 2 − 7 x − 2 .

x=0  90. x≠0 f ( x) =  bude neprekidna. x →∞ x −1   x +5 85. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 81.Funkcije Matematička analiza 79. x →∞ x − 3    3x − 4  86. x≠0 f ( x) =  bude neprekidna. x  A . x=0  89. x x tan x − sin x . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim . x=0  40 . Zadatak: Odrediti vrednost parametra A tako da funkcija  x sin 5 x e . x  A . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim1 +  . Zadatak: Odrediti vrednost parametra A tako da funkcija sin x  2 (x + 1) . 3x  A . Zadatak: Odrediti vrednost parametra A tako da funkcija sin x  (2 − x ) . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 sin 3 x . 87. sin 2 x tan x . 1 1+ x  . x 80. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim  x →∞ 3 x + 2   x +1 3 x −x mx . Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim1 +  . x →∞ x  1   84. x →0 sin x  k 83. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim ln x →0  x 1− x    88. x≠0 f ( x) =  bude neprekidna. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x →0 sin x − 3 x 2 82. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim  .

dy . u = u (x ) i v = v( x ) su diferencijabilne funkcije. Nalaženje diferencijalnog količnika (prvog izvoda) zovemo diferenciranjem. a odavde se dobija dx Definicija: Ako je funkcija y = f (x) diferencijabilna. Diferencijalni račun 3. tada prava sa koeficijentom pravca y ′( x0 ) koja prolazi kroz tačku (x 0 .Matematička analiza Diferencijalni račun 3. ∆x →0 ∆x ∆x →0 ∆x Definicija: Ako je funkcija y = f (x) diferencijabilna u tački x0 .1. ′  u  u ′v − uv ′   = v2 v (c ⋅ u )′ = c ⋅ u ′ (u ± v )′ = u ′ ± v′ (u ⋅ v )′ = u ′ ⋅ v + u ⋅ v ′ 41 . Izvod i diferencijal funkcije Definicija: Diferencijalni količnik ( ili prvi izvod ) y ′ = dy funkcije y = f (x) u tački x0 dx ∆y je granična vrednost količnika kada ∆x → 0 . odnosno: ∆x f ( x 0 + ∆x) − f ( x 0 ) ∆y = lim y ′ = f ′( x0 ) = lim . y 0 ) je tangenta funkcije y = f (x) u tački x0 . 2. 3. Prema tome geometrijsko značenje prvog izvoda je: prvi izvod funkcije u tački x0 je koeficijent pravca tangente povučene na krivu u tački x0 . Jednačina tangente je: y − y0 = y ′( x0 ) ⋅ ( x − x0 ) . 4. tada važe sledeća pravila diferenciranja: l. tada je f ′( x) = prvi diferencijal funkcije: dy = f ′( x) dx . Pravila diferenciranja Ako je c konstanta.

(chx ) = shx ′ 19. (e x ) = e x ′ 1 15. (const ) = 0 ′ 2. (Arcthx ) = − 42 . (arctgx ) = ( x < 1) ( x < 1) ′ 21. (tgx ) = 1 cos 2 x 1 sin 2 x 1 1− x2 1 1− x2 ′ 17.Diferencijalni račun Matematička analiza Izvod složene funkcije Ako su y = f (u ) i u = g (x) diferencijabilne funkcije. (arcsin x ) = ′ 10. (Arshx ) = ′ 22. (sin x ) = cos x ′ 6. (ln x ) = x ′ 16. (ctgx ) = − 1 ′ 20. (cthx ) = − 2 sh x ′ 9. tada izvod složene funkcije dy dy du ′ x ili y = f (u ) = f ( g (x)) dobija se po formuli: y ′ = f ′( g ( x)) ⋅ g ′( x ) = y u ⋅ u ′ = ⋅ . (Archx ) = ′ 23. (a x ) = a x ln a ′ 14. (thx ) = 1 ch 2 x ′ 8. (cos x ) = − sin x ′ 7. (shx ) = chx ′ 18. (log a x ) = log a e 1 = x ln a x ( x )′ = 2 1 x ′ 5. (arcctgx ) = − ′ 24. dx du dx Tablica izvoda elementarnih funkcija ′ 1. (x ) = 1 ′ 3. (x n ) = n x n −1 4. (Arthx ) = 1 1+ x2 1 x2 −1 1 1− x2 1 x −1 2 ( x > 1) ( x < 1) ( x > 1) 1 1+ x2 1 1+ x2 ′ 12. ′ 13. (arccos) = − ′ 11.

Matematička analiza Diferencijalni račun 67. Prime: Naći prvi izvod funkcije y = 3 6 x . Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x + 2 . Rešenje: Primenom tablice izvoda elementarnih funkcija i pravila diferenciranja. y ′ = 2 −  x 4 = − x 4 = − = 2  4 24 x 7 2 x 4 x 3 3 7 72. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x 7 . ∆x →0 x + ∆x + 2 + x + 2 x+2 + x+2 2 x+2 ( ) ( ) 69. Rešenje: y= x=x 3 1 3 2 y′ = 1 3 −1 1 − 3 1 . x3 = 2x − 3 4 3 − 3 3  3  − −1 . Rešenje: y ′ = lim = lim ∆x →0 (x + ∆x ) + 1 − x 2 − 1 = lim x 2 + 2 x∆x + ∆x 2 − x 2 = f ( x + ∆x) − f ( x) = lim ∆x →0 ∆x →0 ∆x ∆x ∆x 2 ∆x →0 ∆x(2 x + ∆x ) = lim (2 x + ∆x ) = 2 x . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = Rešenje: y= 2 4 x3 . Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x 2 + 1 . 70. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 3 x . ∆x →0 ∆x prvi izvod funkcije y = x 2 + 1 je znači y ′ = 2 x . Rešenje: y ′ = lim x + ∆x + 2 − x + 2 x + ∆x + 2 − x + 2 x + ∆x + 2 + x + 2 = = lim ⋅ ∆x →0 ∆x →0 ∆x ∆x x + ∆x + 2 + x + 2 x + ∆x + 2 − x − 2 ∆x = = lim = lim ∆x →0 ∆x →0 ∆x x + ∆x + 2 + x + 2 ∆x x + ∆x + 2 + x + 2 1 1 1 = lim = = . x = x = 3 3 33 x 2 2 4 1 71. 68. 43 . dobićemo da je: y ′ = 7x 6 .

Rešenje: 2 x 77. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = Rešenje: y= y′ = = 2 x 2 + 3x . 76. 44 . Rešenje: y ′ = cos 5 x ⋅ 1 2 5x ⋅5 = 5 cos 5 x 2 5x . 1 y′ = sin x + x cos x . na osnovu pravila diferenciranja složene ′ 2 −1 y ′ = 2 (3x + 7 ) ⋅ (3 x + 7 ) = 2 (3 x + 7 )3 = 6 (3 x + 7 ) . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x ⋅ sin x . 4x − 6 2 x 2 + 3x u = v 4x − 6 (4 x + 3)(4 x − 6) − (2 x 2 + 3x )4 (4 x − 6)2 = = . 16 x 2 − 24 x + 12 x − 18 − 8 x 2 − 12 x 8 x 2 − 24 x − 18 (4 x − 6)2 2 (4 x 2 − 12 x − 9) (4 x − 6)2 = (4 x − 6)2 75. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 2 sin x − 3 cos x . 2 2 74. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x 5 x − x 3 . Rešenje: y = y′ = = 1 2 x x (5 x − x 3 3 ) ( ) (5x − x ) + x (5 − 3x ) = 5x − x 2 3 + 10 x − 6 x 3 2 x = 15 x − 7 x 3 2 x = 15 7 x − x2 x .Diferencijalni račun 1 Matematička analiza 3 6 Rešenje: y= x = 36 x = x 36 1 35 1 36 −1 1 − 36 1 y′ = x = x = 36 36 3636 x 35 73. 2 Rešenje: Funkcija y = (3 x + 7 ) je složena funkcija. funkcije dobijamo: 2 78. Rešenje: y ′ = 2 cos x − 3(− sin x ) = 2 cos x + 3 sin x . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = sin 5 x . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (3 x + 7 ) .

Primer: Naći prvi izvod i prvi diferencijal funkcije y = ln (sin 2 x ) . 3 1 Rešenje: y′ = ⋅3 = . 5 cos 5 x 1 ⋅ cos 5 x ⋅ 5 = . Rešenje: y′ = 2 1 ′ ⋅ 2 ⋅ sin x ⋅ (sin x ) = ⋅ cos x = 2ctgx 2 sin x sin x je prvi izvod funkcije. Rešenje: 81. Rešenje: 2 ( ) 85. Rešenje: y′ = 2 cos 2 (sin 5 x ) cos (sin5x ) 80. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = a x + Rešenje: y ′ = a x ln a + 1 −x a + a 2x . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = tg (sin 5 x ) . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = e e . 2 2 ′ 2 2 2 2 y ′ = cose x ⋅ e x = cos e x ⋅ e x ⋅ 2 x = 2 xe x cos e x . y ′ = 5e x − 3e 2 x ⋅ 2 = 5e x − 6e 2 x . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = sine x .  (x + 1)2 (x + 1)2  x + 1 83. 1 1 5 3 8 Rešenje: y′ = 5 ⋅ + 3 ⋅ ⋅2 = + = . 2x 2x 2x ′ Rešenje: y ′ = e e ⋅ (e 2 x ) = e e ⋅ e 2 x ⋅ 2 = 2e 2 x e e . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 3 . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 5lnx + 3ln2x . dok je dy = 2ctgx dx prvi diferencijal. 2 1 −x 1   a ln a ⋅ (− 1) + a 2 x ln a ⋅ 2 = ln a a x − a − x + 2a 2 x  . ′ 1 1 1 0 −1 − ln 3  1  Rešenje: y = 3 x +1 ⋅ ln 3 ⋅  = 3 x +1 ⋅ ln 3 ⋅ = ⋅ 3 x +1 .Matematička analiza Diferencijalni račun 79. (3x + 4) 3x + 4 87. x 2x x x x 86. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = ln (3x + 4 ) . 2x 84. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 5e x − 3e 2 x . 2 2   1 x +1 82. 45 .

Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 6 . (2 x + 3) ln 10 89. 92.2x ) 1 1 y ′ = ln (5 − 2 x ) + x ⋅ (− 2 ) y 5 − 2x 2x   y ′ = y ln (5 − 2 x ) − 5 − 2x    2x  x y ′ = (5 . Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = e 2x ln 2 x .2x ) ln(5 − 2 x ) − . Primer: Naći prvi izvod i diferncijal funkcije y = log(2x + 3) . nepoznata se nalazi i u osnovi i u izložiocu. 91. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (5 . y = x x . 1 1  y ′ = e 2 x ⋅ 2 ⋅ ln 2 x + e 2 x ⋅ 2 = e 2 x  2 ln 2 x +  . . 5 − 2x    x 93.2x ) ln y = x ln (5 . 1 2 ′ ⋅ (2 x + 3) = Rešenje: y′ = . Rešenje: x 2x  1  dy = e 2 x  2 ln 2 x +  dx .x 2 46 ( ) x2 .2x ) . zato logaritmujemo izraz: Rešenje: ln y = ln x x d ln y = x ln x / dx 1 1 y ′ = ln x + x ⋅ = ln x + 1 y x y ′ = y (ln x + 1) y ′ = x x (ln x + 1) . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x x . dy = 2e 2 x (1 + 2 x ) dx . (2 x + 3) ln 10 (2x + 3) ln 10 2 dy = dx . Rešenje: y = e 2x +ln2x = e 2 x ⋅ e ln 2 x = e 2 x ⋅ 2 x = 2 xe 2 x y ′ = 2(e 2 x + xe 2 x ⋅ 2 ) = 2e 2 x (1 + 2 x ) . Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = e 2x +ln2x . x Rešenje: y = (5 . x  90.Diferencijalni račun Matematička analiza 88.

Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = 3 x − 4 . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (ln 2 x ) .  x+ 2 47 . 2  x +1  94. y ′ = x cos x   x  95. 92. ln 2 x   3x2 ZADACI ZA VEŽBU: 91. Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x 2 + x + 2 . ln y = 3x 2 ln (ln 2 x ) Rešenje: 1 1 1 y ′ = 6 x ⋅ ln (ln 2 x ) + 3x 2 ⋅ ⋅ ⋅2 y ln 2 x 2 x 3x   y ′ = y 6 x ln (ln 2 x ) +  ln 2 x   3x  3 x2  y ′ = (ln 2 x )  6 x ln (ln 2 x ) +  . Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = 1 5 x3 . Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x cos x . Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y =   . 93.x2 ln y = x 2 ln (6 − x 2 ) 1 1 y ′ = 2 x ln (6 − x 2 ) + x 2 ⋅ (− 2 x ) y 6 − x2  2x3  y ′ = y 2 x ln (6 − x 2 ) −  6 − x2   x2  2x3  y ′ = (6 − x 2 ) 2 x ln (6 − x 2 ) −  . 6 − x2   ( ) x2 94. Rešenje: ln y = cos x ln x 1 1 y ′ = − sin x ⋅ ln x + cos x ⋅ y x 1  y ′ = y − sin x ⋅ ln x + cos x ⋅  x   cos x  − sin x ⋅ ln x  .Matematička analiza Diferencijalni račun Rešenje: y = 6 .

tada se dobija drugi izvod i drugi diferencijal funkcije y = f (x) .. dx dx dx dx dx dx 96... Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = 100. 97.. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = 3 x 2 + 5 x − 6 . 3 . f ′′′. y ′′′. 5 . y (n ) = (− 1) n x 48 f ′. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = x sin x . 2 . y (4 ) . f (n ) .. Izvodi višeg reda Definicija: Ako je prvi izvod funkcije y = f (x) još jednom diferencijabilan. y ′′. Slično se dobija treći. f (5 ) .. f (4 ) . y (n ) ili odnosno dy d 2 y d 3 y d 4 y d 5 y dny .. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = ( x) x2 . izvod. f ′′. n . x2 1 . Izvode višeg reda obeležavamo sa : y ′... y (5 ) . 1 Rešenje: y ′ = = x −1 x −1 y ′′ = −1 ⋅ x −2 = 2 x 2 y ′′′ = 2 ⋅ x −3 = 3 x −6 y (4 ) = −6 ⋅ x − 4 = 4 x M ! n −1 (n − 1) .. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = ln (cos x ⋅ sin 2 2 x ) . ex . x2 99.Diferencijalni račun Matematička analiza 95.. 98.2... 4 . 96.. itd. četvrti. Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = arcsin 3. Primer: Odrediti izvode višeg reda za funkciju y = ln x .

Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = e 3+ 4 x . 103. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = a x . 49 . 2  98. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = x . ZADACI ZA VEŽBU: 101. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = sin 5 x . 104. Rešenje: y = e 3+ 4 x y ′ = e 3+ 4 x ⋅ 4 = 4 ⋅ e 3+ 4 x y ′′ = 4 ⋅ e 3+ 4 x ⋅ 4 = 16 ⋅ e 3+ 4 x = 4 2 ⋅ e 3+ 4 x y ′′′ = 16 ⋅ e 3+ 4 x ⋅ 4 = 64 ⋅ e 3+ 4 x = 4 3 ⋅ e 3+ 4 x M y ( n ) = 4 n ⋅ e 3+ 4 x .Matematička analiza Diferencijalni račun 97. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = x n . Rešenje:¸ y = sin x π  y ′ = cos x = sin  x +  2  π  y ′′ = − sin x = sin  x + 2  2  π  y ′′′ = − cos x = sin  x + 3  2  π  y (4 ) = sin x = sin  x + 4  2  M π  y (n ) = sin  x + n  . 102. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = cos x . 105. Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = sin x .

x →1 3( x − 1) x →1 3 x 3 ⋅1 3  0  x →1 3 sin x . 0 ∞ Teorema: Neka su funkcije f (x) i g (x) diferencijabilne u okolini tačke x = a i neka je lim f ( x) = lim g ( x) = 0 ili lim f ( x) = lim g ( x) = ∞ . x →0 x 1 2 1 arctgx  0  lim =   = lim 1 + x = =1 . tada i granična x → a g ′( x ) f ( x) f ( x) f ′( x) vrednost lim postoji ( ili je ± ∞ ). Primer: Naći graničnu vrednost lim 2 .3. Primer: Naći graničnu vrednost lim Rešenje: 103. Ako je u toj okolini g ( x) ≠ 0 x →a x →a x →a x→a f ′( x) postoji ( ili je ± ∞ ). Primer: Naći graničnu vrednost lim Rešenje: 101. Primer: Naći graničnu vrednost lim 50 . x →2 x − 2 2 1 x ⋅ ln 1 1 0  lim 2 =   = lim x 2 = lim = . x →0 x sin x  0  cos x lim =   = lim = cos 0 = 1 . i važi da je: lim = lim . x→ a g ( x ) x→ a g ( x ) x → a g ′( x ) i g ′( x) ≠ 0 i granična vrednost lim x 99. Rešenje: x→2 x − 2 x →2 x 2  0  x→2 1 ln ln x 2 . x →0 x →0 x 1 1+ 0 0 5x − 7 x .Diferencijalni račun Matematička analiza 3. Primer: Naći graničnu vrednost lim Rešenje: 102. x →1 3( x − 1) 1 ⋅ 2x 2 ln x 2 2 2 0 x2 lim =   = lim = lim = = . Lopitalovo pravilo Lopitalovo pravilo omogućuje lakše izračunavanje graničnih vrednosti neodređenog 0 ∞ oblika i . x →0 x  0  x →0 1 arctgx . x →0 x 100.

x →0 51 . Primer: Naći graničnu vrednost lim Rešenje: lim x2 . lim x →∞ x x →∞ 1 ∞ ∞ 107. x →0 x 1 7  0  x →0 104.Matematička analiza Diferencijalni račun Rešenje: lim 5x − 7 x  0  5 x ln 5 − 7 x ln 7 5 =   = lim = ln 5 − ln 7 = ln . Primer: Naći graničnu vrednost lim Rešenje: lim ex . x →∞ x 2 ex  ∞  ex  ∞  ex ∞ =   = lim =   = lim = =∞ . x →∞ 2 x 2 2 x2  ∞  2x ∞ = =0 . x →∞ x 2 2  ∞  x →∞ 2 x  ∞  x →∞ 2 108. Primer: Naći graničnu vrednost lim x →∞ ln x . =   = lim x =   = lim x 2 x x →∞ 2 ∞  ∞  x →∞ 2 ln 2  ∞  x →∞ 2 (ln 2) 106. x Rešenje: 1 ln x  ∞  1 =   = lim x = = 0 . x →0 x Rešenje: 1 ⋅7 tg 7 x  0  cos 2 7 x = 7 = 7 . =   = lim lim x →0 x 1 1  0  x →0 105. Primer: Naći graničnu vrednost lim tg 7 x . Primer: Naći graničnu vrednost lim ln x . x →0 ctgx Rešenje: 1 2 ln x  ∞  x = − lim sin x = − lim sin x ⋅ sin x = =   = lim lim x →0 ctgx x →0 x →0 x x  ∞  x →0 − 1 2 sin x = − lim sin x ⋅ 1 = − sin 0 = 0 .

tada je granična vrednost lim[ f ( x) − g ( x)] x →a x →a x →a neodređen izraz oblika ∞ − ∞ . x → +0 x → +0 x → +0 1  ∞  x →+0 − 1 2 x x 2 110. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim  . x →a 1 0 f ( x) g ( x) 1   1 − 112. ∞ 109. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 5 xctg3 x . x → +0 Rešenje: 1 2 ln x  ∞  lim 2 x ln x = (0 ⋅ ∞ ) = lim =   = lim x = −2 lim x = −2 ⋅ 0 = 0 . može se izračunati ako se svede na graničnu vrednost oblika 1 1 − 0 g ( x) f ( x) lim . x →1 ln x x −1  52 . x →∞ Rešenje: lim xe − x = (∞ ⋅ 0 ) = lim x →∞ 1 1 x 0 =   = lim x = = 0 . x x →∞ e ∞  0  x →∞ e Ako je lim f ( x) = lim g ( x) = +∞ . koji je već odgovarajućeg tipa . x →0 Rešenje: lim 5 xctg3 x = (0 ⋅ ∞ ) = lim x →0 5x ∞ =   = lim x → 0 tg3 x  ∞  x →0 5 1 ⋅3 cos 2 3x = 5 . tada ispitivanje granične vrednosti lim[ f ( x) g ( x)] treba svesti na jedan od sledeća dva oblika: x→ a lim x→ a 0 f ( x) g ( x) ili lim koji su već odgovarajuci tipovi x→ a 1 1 0 g ( x) f ( x) ili ∞ . Primer: Odrediti graničnu vrednost lim xe − x . 3 111. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 2 x ln x .Diferencijalni račun x →a Matematička analiza x →a Ispitivanje neodređenih izraza tipa 0 ⋅ ∞ : ako je lim f ( x) = 0 i lim g (x) = +∞ .

115. a posle rešavamo graničnu vrednost tipa 0 ⋅ ∞ .Matematička analiza Diferencijalni račun 1 1− x − 1 − ln x  0  1 1   x Rešenje: lim − =   = lim =  = (∞ − ∞ ) = lim x →1 ln x x →1 ( x − 1) ln x x →1 1 x −1  0 1 ⋅ ln x + ( x − 1) x x −1 x −1 1 1 1 0 x = lim = lim =   = lim = lim = . x →1 x − 1 x −1  Rešenje: −1 1 1− x 1  2 − ( x + 1)  2 = lim =− . = lim 2 lim 2 −  = (∞ − ∞ ) = lim 2 x →1 x − 1 x →1 x →1 x − 1 x →1 2 x 2 x −1 x −1  Granične vrednosti neodređenog oblika eksponencijalnog tipa 1∞ . x →1 x ln x + x − 1 x →1 x ln x + x − 1 x →1 x →1 ln x + 2 1 2 0 ln x + x + 1 x x 1  1 113. x → +0 Rešenje: x → +0 lim x sin x = (0 0 ) = lim y x → +0 gde je koju funkciju logaritmujemo na osnovu pravila logaritmovanja a granična vrednost ovog izraza je y = x sin x ln y = ln x sin x ln y = sin x ln x 1 ln x x lim (ln y ) = ln lim y = lim (sin x ln x ) = lim = lim = x → +0 x → +0 x → +0 x → +0 x → +0 − cos x 1 sin x sin 2 x ( ) 53 . x →0 cos x + (cos x − x sin x ) x →0 2 cos x − x sin x 2 1   2 − 114. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 2  . x →0 sin x x  Rešenje: 1 x − sin x  0  1 − cos x 0  1 = = −  = (∞ − ∞ ) = lim =   = lim lim x →0 sin x x →0 x sin x x   0  x →0 sin x + x cos x  0  = lim sin x sin x 0 = lim = = 0.∞ 0 . Primer: Odrediti graničnu vrednost lim − .0 0 prvo logaritmujemo. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim x sin x .

Primer: Odrediti graničnu vrednost lim x 3+ 4 ln x . x →0 3 Rešenje: lim(cos 2 x ) x 2 = (1∞ ) = lim y 3 x →0 x →0 y = (cos 2 x ) x 2 ln y = 3 ln (cos 2 x ) x2 3 1 (− sin 2 x ) 2  3 ln cos 2 x   ∞  cos 2 x = lim(ln y ) = ln lim y = lim  =   = lim 3 x →0 x →0 x →0 2x x2    ∞  x →0 ( ) = −6 ⋅ lim 54 sin 2 x 1 1 = −6 lim = −6 ⋅ 1 = −6 x →0 x → 0 cos 2 x 2 x cos 2 x . 117. x → +0 x → +0 2 116. lim x sin x = 1 . x → +0 x cos x x → +0 x ) lim y = e 0 . Primer: Odrediti graničnu vrednost lim(cos 2 x ) x 2 . x → +0 Rešenje: x → +0 lim x y=x 2 3+ 4 ln x = (0 0 ) = lim y x → +0 2 3+ 4 ln x 2 ln y = ln x 3+ 4 ln x = 2 ln x 3 + 4 ln x 2 2 ln x 2 1 lim (ln y ) = ln lim y = lim = lim x = = x → +0 x → +0 x → +0 3 + 4 ln x x → +0 4 4 2 x ( ) 1 x → +0 lim y = e 2 lim x 2 3+ 4 ln x x → +0 = e . lim y = 1 .Diferencijalni račun Matematička analiza = lim znači da je odavde je sledi da je odnosono ln lim y = 0 x → +0 x → +0 ( − sin 2 x sin x = − lim tgx = −1 ⋅ 0 = 0 .

112. tg5 x 111. x →0 tgx − sin x e ax − 1 . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim(1 − cos x ) ctgx . x3 − 7x + 6 sin kx . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim π x→ 2 tg3 x . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim 113. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim 109. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim ex . x → +∞ x 5 ln x x . x →0 x → +∞ 3 55 .Matematička analiza ln lim y = −6 x →0 ( ) Diferencijalni račun lim y = e −6 x →0 lim(cos 2 x ) x 2 = x →0 3 1 . (m > 0 ) . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim x . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim x →1 x3 − 2x 2 − x + 2 . e6 ZADACI ZA VEŽBU: 106. x →0 x 110. x → +0 ln sin x lim 114. x →0 x 107. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim 108. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost ln (sin mx ) .

x →3 x − 3 x −x − 6   119. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim x x . 1 x → +0 124. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost 5  1  − 2 lim  . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim ln x ln ( x − 1) . x → +0 1 125. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim(ctgx ) x →0 sin x . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost 1   x − lim  . x → +0 123. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim(arcsin x ctgx ) . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim (1 + x 2 ) x . x →1 118. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost  x π  . Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost   1 1 − lim   . x →1 x − 1 ln x   121. 2 116.Diferencijalni račun Matematička analiza 115. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim (ctgx ) ln x . lim  − π  ctgx 2 cos x  x→   2 122. x →0 117. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim(1 − x ) tg x →1 πx . 56 . 3 x →1 2 1− x 31− x  ( ) ( ) 120.

Periodičnost se ispituje samo kod trigonometrijskih funkcija. konkavnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 . 10. zbog simetričnosti grafik se može u celosti crtati. Parnost ili neparnost ispitujemo kod svih funkcija. 2. Poznavajući ove osobine možemo da utvrdimo kako se menja funkcija. Grafik funkcije crtamo spajajući obeležene tačke. uzevši u obzir ispitane osobine. 7. 3. i ako je potrebno možemo izračunati vrednosti funkcije još u nekim tačkama. 57 . 5. intervale monotonosti. Tok (rast i opadanje): y ′ > 0 ili y ′ < 0 . Oblast definisanosti: D f . Ispitivanje funkcija Cilj ispitivanja funkcije je crtanje njenog grafika. razne asimpote. 9. Znak: y > 0 ili y < 0 . ekstremne vrednosti. Obilnije o nekim tačkama: 1. Zato ispitujemo njene najvažnije osobine. 8. Ekstremne vrednosti (stacionarne tačke): y ′ = 0 . Ispitivanje funkcija ćemo izvoditi na osnovu sledećih tačaka u datom redosledu: 1. 4. Prevojne tačke: y ′′ = 0 . kosa: KA. naime u onim tačkama ili intervalima u kojima funkcija nije definisana ni ne vršimo ispitivanje osobina. maime kod parnih i neparnih funkcija dovoljno je ispitivati osobine na polovini oblasti definisanosti. Konveksnost. Ispitivanje funkcije uvek počinjemo sa utvrđivanjem njene oblasti definisanosti. Grafik. Nule: y = 0 . Parnost: f (− x) = ± f ( x) i Periodičnost: f ( x + ω ) = f ( x) (samo kod trigonometrijskih funkcija). Asimptote: vertikalna: VA. tačke prevoja. 6. 2. horizontalna: HA.Matematička analiza Ispitivanje funkcija 4. konveksne i konkavne lukove.

Koje su tačke od svih rešenja ove jednačine stvarni prevoji. ako je lim f ( x) = b . gde je k = lim n = lim ( f ( x) − k x ) gde je k ≠ 0 i k ≠ ∞ . ili obrnuto. Da li su te tačke stvarno ekstremi i koje su vrste (maksimumi ili minimumi). Ordinate ovih tačaka su 0. znači da se mogu odrediti rešavanjem jednačine y = 0 . tačke. 5. Tačkama prevoja nazivamo one tačke u kojima konveksni luk krive prelazi u konkavni luk. Tok ili monotonost funkcije ispitujemo pomoću predznaka prvog izvoda. Funkcija dostiže lokalni maksimum u tački u kojoj prelazi iz rastuće u opadajuću. a ako je na nekom intervalu f ′′( x) < 0 tada je na tom intervalu f ( x) ∩ (konkavna). 7. u kojoj iz opadajuće funkcije prelazi u rastuću. 8.Na osnovu ispitanih osobina i određenih karakterističnih tačaka crtamo grafik funkcije. Kod crtanja grafika funkcije bitno je nad kojim intervalima će grafik biti iznad x-ose (tu je funkcija y > 0 ) i nad kojim će intervalima biti ispod x-ose (tu je funkcija y < 0 ). U tačkama prevoja važi da je y ′′ = 0 . Stacionarne tačke ili mogući ekstremi su one tačke u kojima je y ′ = 0 . x → ±∞ FA: kosa asimptota je prava y = kx + n kosog položaja. 4. 10. HA: horizontalna asimptota je prava y = b .Ispitivanje funkcija Matematička analiza 3. Nule funkcije su one tačke u kojima grafik seče x-osu. ako je lim f (x) = ±∞ . Luk krive na nekom intervalu može biti konveksan ili konkavan. 9. Ako je u nekom intervalu f ′( x) > 0 tada je u tom intervalu f ( x) ↑ (rastuća). Ova osobina zavisi od predznaka drugog izvoda na posmatranom intervalu. u zavisnosti od toga kakvog je položaja prava kojoj funkcija teži: VA: vertikalna asimptota je prava x = a . za konveksnost funkcije. Moguće prevojne tačke zato dobijamo rešavanjem jednačine y ′′ = 0 . a ako je u nekom intervalu f ′(x) < 0 tada je u tom intervalu f ( x) ↓ (opadajuća). Ako je na nekom intervalu f ′′( x) > 0 tada je na tom intervalu f ( x) ∪ (konveksna). 58 . Razlikujemo tri vrste asimptota. gde je a tačka prekida x→a funkcije ili je konačan kraj oblasti definisanosti. gde se iz odgovarajuće tablice mugu pročitati vrste ekstrema. a lokalni minimum u tački. lako se može pročitati iz tablice koju ispitujemo pod tačkom 9. x → ±∞ x →±∞ f ( x) i x 6. određuje se na osnovu 7.

3.0  . 1 2. funkcija ima jednu nulu u tački N  . 2 2  4. (− x − 1) =− (x + 1)2 2x +1 ≠ ± f ( x) .5 + + 1 1 +∞ + + 5.Matematička analiza Ispitivanje funkcija 118. 1.5 0. funkcija nije ni parna ni neparna.) Znak: y > 0 ili y < 0 2x −1 2x −1 > 0 ili <0 2 (x − 1) (x − 1)2 x 2x-1 y − ∞ 0.) Oblast definisanosti: x −1 ≠ 0 x ≠1 D f = R \ { }.) Asimptote: VA: x = 1 2x − 1 1 1 lim = lim = = +∞ 2 2 x →1− 0 ( x − ) x →1− 0 ( − − ) +0 1 1 0 1 2x − 1 1 1 lim = lim = = +∞ 2 2 x →1+ 0 ( x − ) x →1+ 0 ( + +0 1 1 0 − 1) HA: y = 0 2x − 1 2 1 1 lim = lim = lim = =0 2 x →∞ ( x − 1) x →∞ 2( x − 1) x →∞ x − 1 ∞ 2x − 1 2 1 1 lim = lim = lim = =0 2 x → −∞ ( x − 1) x → −∞ 2( x − 1) x →∞ x − 1 −∞ KA: nema jer ima horizontalnu asimptotu.) Parnost: f (− x) = − 2x −1 2 (x − 1)2 2x −1 . 59 .) Nule: y=0 2x − 1 =0 (x − 1)2 2x − 1 = 0 1 1  x = . Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik racionalne funkcije y = Rešenje: Ispitaćemo funkciju na osnovu prethodnih tačaka.

Min(0. a minimalna vrednost je y min (0) = −1 .) Ekstremne vrednosti: y′ = 0 y′ = 2( x − 1) − (2 x − 1)2( x − 1) 2(x − 1) − 2(2 x − 1) 2 x − 2 − 4 x + 2 − 2x = = = =0 4 3 3 (x − 1) (x − 1) (x − 1) (x − 1)3 2 odavde je − 2x = 0 sledi x = 0 je stacionarna tačka (mogući ekstrem).1) .) Prevojne tačke: y ′′ = 0 y ′′ = − 2(x − 1) + 2 x ⋅ 3(x − 1) 3 2 4x + 2 = 0 1 x = − je moguća prevojna tačka. 2 9.Ispitivanje funkcija Matematička analiza 6.) Tok: y ′ > 0 ili y ′ < 0 − 2x − 2x > 0 ili <0 3 (x − 1) (x − 1)3 −∞ 0 0 1 x + -2x 3 (x − 1) y′ + y ↓ ↑ 1 +∞ + ↓ Iz tablice možemo pročitati da funkcija ima lokalni minimum u tački x = 0 . 8.5 -0.5 1 x + 4x+2 4 + + (x − 1) y ′′ + y ∩ ∪ (x − 1) 6 = − 2( x − 1) + 6 x (x − 1) 4 = − 2x + 2 + 6x (x − 1) 4 = (x − 1)4 4x + 2 =0 1 +∞ + + + ∪ 60 . Funkcija u tački x = 1 ima prekid. 7.) Konveksnost i konkavnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 4 x + 2 > 0 ili 4 x + 2 < 0 − ∞ -0.

− ) prevojna tačka. Potkorena veličina je polinom trećeg reda koji je definisan za sve realne brojeve. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik iracionalne funkcije y = 3 2 x 2 − x 3 . Rešenje: Ispitivanje funkcije radićemo po utvrđenim tačkama.) Parnost: f (− x) = 3 2 x 2 − (− x ) = 3 2 x 2 + x 3 ≠ ± f ( x) funkcija nije ni parna ni neparna. 2 9 9  2  1   − − 1 4  2  1 8 Sledi da je P (− . prema tome: Df = R.)Grafikon: 10 1 čija je druga kordinata 2 8 6 4 2 0 -2 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 119. prema tome potkorena veličina može biti bilo kog znaka.Matematička analiza Ispitivanje funkcija Iz tablice čitamo da funkcija ima prevoj u tački x = − −1 −1 −2 8  1 y prevoj  −  = = =− .) Oblast definisanosti: Izložilac korena je neparan broj. 3 3.) Nule: y=0 61 . 2 9 10. 2. 1.

tačke N 1 (0.Ispitivanje funkcija 3 Matematička analiza 2x 2 − x3 = 0 2x 2 − x3 = 0 x 2 (2 − x ) = 0 x2 = 0 ∨ 2 − x = 0 x 1 = 0 ∨ x3 = 2 . niti su krajevi oblasti definisanosti konačni.) Znak: y > 0 ili y < 0 x 2 (2 − x ) > 0 ili 3 x 2 (2 − x ) < 0 predznak funkcije zavisi samo od faktora 2 − x : 3 x 2-x y 5. HA: nema jer i x → +∞ x → −∞ lim lim 3 x 2 (2 − x ) = 3 + ∞ ⋅ (− ∞ ) = 3 − ∞ = −∞ x 2 (2 − x ) = 3 + ∞ ⋅ (+ ∞ ) = 3 + ∞ = +∞ 2 3 3 2x 2 − x3 2 f ( x) = lim = lim 3 − 1 = 3 0 − 1 = −1 x →∞ x →∞ x x x 3 FA: y = − x + jer i k = lim x →∞ n = lim 3 2 x 2 − x 3 + x = (− ∞ + ∞ ) = lim 3 2 x 2 − x 3 + 3 x 3 = x →∞ x →∞ 2 ( ) ( ) = lim 2 x − x + x 3 2 3 3 x →∞ ( 3 ) 3 3 (2 x (2 x 3 2 2 − x 3 ) − 3 x 3 (2 x 2 − x 3 ) + 3 x 6 −x 3 3 2 ) − x (2 x − x 3 3 2 3 )+ = 3 x 6 4x − 4x + x 6 − 3 2x 5 − x 6 + 3 x 6 2x 2 = lim = x →∞  4 4  2 2 x  3 2 − + 1 − 3 − 1 + 3 1  x  x x   2 2 = = . 1 − (− 1) + 1 3 4 5 = lim 2x − x + x 2 x →∞ 3 = 62 . 4.) Asimptote: −∞ + + 0 0 + + 2 2 +∞ – – VA: nema jer funkcija nema prekidnu tačku.0 ) . 2 funkcija znači ima dve nule.0) i N 2 (2.

3 Za prvi izvod moramo konstatovati da nije definisan u tačkama x = 0 i x = 2 .) Tok i monotonost: y ′ > 0 ili y ′ < 0 4 − 3x 4 − 3x > 0 ili <0 2 2 3 3 x(2 − x ) 3 3 x(2 − x ) x x 4-3x y′ y 3 −∞ + ↓ 0 0 43 + + + ↑ 43 + ↓ +∞ Iz tablice možemo čitati da u stacionarnoj tački x = 4 funkcija ima lokalni maksimum.) Prevojne tačke: y ′′ = 0 1 − 1 y ′ = (4 − 3x )(4 x − 4 x 2 + x 3 ) 3 3 1 4 − −  1 1 y ′′ = − 3(4 x − 4 x 2 + x 3 ) 3 − (4 − 3x )(4 x − 4 x 2 + x 3 ) 3 (4 − 8 x + 3 x 2 ) 3 3  y ′′ = (4 − 3x ) (4 − 8 x + 3x 2 ) −3 1 −  3  3 4 x − 4 x 2 + x 3 3 (4 x − 4 x 2 + x 3 )3 4 x − 4 x 2 + x 3      1 − 9 (4 x − 4 x 2 + x 3 ) − (4 − 3 x ) (4 − 8 x + 3 x 2 ) y ′′ = ⋅ 3 3 (4 x − 4 x 2 + x 3 )3 4 x − 4 x 2 + x 3 63 . 3  8. 7. naime u toj tački prvi izvod nije definisan ali menja znak. dok u 3 tački x = 0 funkcija ima minimum oblika špic.Matematička analiza Ispitivanje funkcija 6.06 3 3 4  Max . mada je sama funkcija bila definisana na celom skupu realnih brojeva R .06  .  4  23 4 y max   = ≈ 1. Ekstremne vrednosti: y′ = 0 −2 1 4 − 3x x (4 − 3 x ) x(4 − 3 x ) y ′ = (2 x 2 − x 3 ) 3 (4 x − 3x 2 ) = = = =0 2 2 2 3 3 x 3 x(2 − x ) 3 3 x(2 − x ) 3⋅ 3 (2 x 2 − x 3 ) 4 − 3x = 0 4 x= je stacionarna tačka.1.

)Grafikon: 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 -5 -6 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 64 .0) . odnosno funkcija može da menja konveksnost. mada u toj tački drugi izvod nije definisan. Ni drugi izvod funkcije nije definisan u x = 0 i x = 2 . a to znači da y ′′ u tim tačkama može da menja svoj predznak. 9.Ispitivanje funkcija Matematička analiza − 8 (2 − x ) 1 8 x − 16 y ′′ = ⋅ = 9 4 x − 4 x 2 + x 3 3 4 x − 4 x 2 + x 3 9 x (2 − x )2 3 x (2 − x )2 1 − 36 x + 36 x 2 − 9 x 3 − 16 + 32 x − 12 x 2 + 12 x − 24 x 2 + 9 x 3 y ′′ = ⋅ 9 4x − 4x 2 + x 3 3 4x − 4x 2 + x 3 ( ) ( ) y ′′ = 8 9 ( x − 2)3 x 4 (2 − x ) 2 ≠0 a to znači da funkcija nema prevojnu tačku. 10.) Konveksnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 8 9 ( x − 2 )3 x 4 (2 − x ) x x-2 y ′′ y −∞ ∩ 2 > 0 ili 8 9 ( x − 2 )3 x 4 (2 − x ) 2 2 +∞ + + ∪ 2 <0 0 0 ∩ Znači da funkcija menja konveksnost u tački (2.

5. funkcija nema nule. zato: x 2 − 3x − 4 ≠ 0 x1 = −1 ∨ x 2 = 4 D f = R \ {− 1. ex 2 −3 x − 4 ≠ 0 .) Znakl: y > 0 ili y < 0 1 e x 2 −3 x − 4 > 0 . 4. 65 .) Parnost: 1 −3 x − 4 . y > 0 .) Nule: y=0 1 x 2 +3 x −4 ≠ ± f ( x) .) Oblast definisanosti: Eksponencijalna funkcija je definisana ako je izložilac definisan.) Asimptote: VA: x = −1 i x = 4 1 x → −1− 0 1 1 lim e x 2 −3 x − 4 1 =e 1+ 2⋅0 + 0 2 + 3+ 3⋅0 − 4 1 = e + 0 = e + ∞ = +∞ 1 x → −1+ 0 lim e x 2 −3 x − 4 1 = e 1− 2⋅0+ 0 =e =e 2 + 3−3⋅0 − 4 = e −0 = e −∞ = 1 1 16−8⋅0 + 0 2 −12+ 3⋅0 − 4 1 16 +8⋅0 + 0 2 +12 + 3⋅0 − 4 x →4 −0 lim e lim e x 2 −3 x − 4 1 x 2 −3 x − 4 = e −0 = e −∞ =e 1 +0 1 1 = =0 ∞ ∞ e 1 1 = ∞ = =0 ∞ e x →4+0 = e + ∞ = +∞ HA: y = 1 1 x → +∞ lim e lim e x 2 −3 x − 4 1 x 2 −3 x − 4 =e =e 1 +∞ 1 +∞ = e0 = 1 = e0 = 1 x → −∞ FA: nema jer ima horizontalnu asimptotu. f (− x) = e 3. funkcija nije ni parna ni neparna. funkcija je pozitivna u svakoj tački oblasti definisanosti. ∀x ∈ D f .4} 2.Matematička analiza Ispitivanje funkcija 1 2 120. ∀x ∈ D f . Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik eksponencijalne funkcije y = e x Rešenje: Ispitivanje ćemo raditi po utvrđenim tačkama. 1.

2 7..Ispitivanje funkcija Matematička analiza 6.85 y max   = e 25 = 25 4 2 e 3  Max .85  2  8.) Ekstremne vrednosti: y′ = 0 1 y′ = e x 2 −3 x − 4 ⋅ 2x − 3 = 0 3 x= je stacionarna tačka.9 .) Tok: (x − (2 x − 3) 2 − 3x − 4) 2 =0 y ′ > 0 ili 1 2 y′ < 0 3 − 2x 2 1 2 ex −3 x − 4 ⋅ (x − 3x − 4) −∞ > 0 ili e x -1 -1 2 −3 x − 4 ⋅ (x 3 − 2x 2 − 3x − 4) 4 4 2 <0 +∞ ↓ x 3-2x y′ y + + ↑ 32 + + ↑ 32 ↓ Iz tablice čitamo da funkcija u stacionarnoj tački x = 1 3 ≈ 0. 0. x2 = 3. 66 .9 (ostala dva korena su kompleksna).) Prevojne tačke: y ′′ = 0 −4 3 ima lokalni minimum: 2 2 1 2 2   3 − 2x  + e x 2 −3 x −4 − 2(x − 3 x − 4 ) − (3 − 2 x )2 (x − 3 x − 4)(2 x − 3) y ′′ = e x −3 x −4   (x 2 − 3x − 4)2  (x 2 − 3x − 4)4   2 1 2  (3 − 2 x )2 − 2 (x 2 − 3x − 4) + 2 (3 − 2 x ) (x 2 − 3 x − 4)  x 2 −3 x − 4   y ′′ = e ⋅ + 4 2  (x 2 − 3x − 4)4  (x − 3x − 4)   2 1 2 2 2  (3 − 2 x ) (1 + 2 x −6 x − 8) − 2(x − 3 x − 4)  2  y ′′ = e x −3 x −4 ⋅    (x 2 − 3x − 4)4   1 2 2 1 y ′′ = e x 2 −3 x − 4 (3 − 2 x )2 (2 x 2 − 6 x − 7 ) − 2(x 2 − 3x − 4)2 ⋅ (x 2 − 3x − 4) 4 (3 − 2 x )2 (2 x 2 − 6 x − 7 ) − 2(x 2 − 3x − 4)2 = 0 6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 = 0 x1 ≈ −0.

0.9 . 1.9 – – ∩ 3.13 ) .9 ) ≈ 0. 10.9 .9) ≈ 0. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik logaritamske funkcije y = x 4 ln Rešenje: Ispitivanje funkcije radimo po utvrđenim tačkama. )Konveksnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 > 0 ili 6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 < 0 x 6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 −∞ + + ∪ -1 -1 -0.9 + + ∪ 4 4 + +∞ y ′′ y + ∪ Prema tome funkcija ima dve prevojne tačke: y prevoj (− 0. y prevoj (3.)Grafikon: 6 5 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 121.) Oblast definisanosti: 1 .9 3.13 .9 + + ∪ -0. 0.13 Prevojne tačke su znači: P1 (− 0.13 ) i P2 (3.Matematička analiza Ispitivanje funkcija 9. x 67 .

Funkcija nije ni parna ni neparna. a logaritam negativnog broja nije definisan. 4.+∞ ) 2.) Nule: y=0 x 4 ln 1 =0 x ∨ ∨ ln 1 = 0 odavde je x x4 = 0 x1 = 0 1 = 1 odnosno x x1 = 0 ∨ x 2 = 1 Funkcija ima dve nule.Ispitivanje funkcija Matematička analiza Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente.0) i N 2 (1. x →∞ x →∞ x x u ovom slučaju ne postoji kosa asimptota (zbog ∞ ). − x  x jer − 1 < 0 . pa se n ni ne računa.) Asimptote: VA: nema  1 1 x⋅− 2  1 x5 x4 x  jer je lim x 4 ln = lim x = lim  = lim = lim =0 x → +0 x → +0 x → +0 4 x x → +0 4 4 x x →+0 1 − 5 x4 x HA: nema 1 jer je lim x 4 ln = ∞ ⋅ ln 0 = ∞ ⋅ (− ∞ ) = −∞ x → +∞ x FA: nema ln f ( x) 1 = lim x 3 ln = −∞ .) Parnost:  1   1 4 4 f (− x) = (− x ) ln  = x ln −  nije ni definisano. pa mora biti: 1 > 0 odavde je x x > 0 oblast definisanosti je znači: D f : x ∈ (0. x 3.) Znak: y > 0 ili y < 0 1 1 x 4 ln > 0 ili x 4 ln < 0 x x 0 1 1 +∞ x + 1 ln x + y 5. tačke N 1 (0.0 ) . jer je k = lim 68 .

78 stacionarna tačka funkcije.) Tok: y ′ > 0 ili y ′ < 0 1  1    x 3  4 ln − 1 > 0 ili x 3  4 ln − 1 < 0 x  x    x e −1 4 e −1 4 + ∞ 0 + + x3 1 4 ln − 1 + – x y′ + – y ↑ ↓ 1 4 Iz tablice čitamo da u stacionarnoj zački x = y max (e − 1 4 4 e funkcija ima lokalni maksimum: 1  −1  1 1 1 1 ) =  e 4  ⋅ ln 1 = e −1 ⋅ ln e 4 = ⋅ = ≈ 0.09   − e 4 4e   e 4   1 Max 4 .Matematička analiza Ispitivanje funkcija 6.09    e 8. 0. ali iz = e 4 sledi da je x 1 x = 4 ≈ 0.) Ekstremne vrednosti: y′ = 0 1 1 1   1   y ′ = 4 x 3 ln + x 4 ⋅ x ⋅  − 2  = 4 x 3 ln − x 3 = x 3  4 ln − 1 = 0 x x x   x   1 x 3 = 0 ∨ 4 ln − 1 = 0 odavde je x 1 1 x1 = 0 ∨ ln = x 4 1 1 x1 = 0 ∉ D f . e 7.) Prevojne tačke: y ′′ = 0 1    1  y ′′ = 3 x 2  4 ln − 1 + x 3 ⋅ 4 ⋅ x ⋅  − 2  x    x  1 y ′′ = 12 x 2 ln − 3x 2 − 4 x 2 x 1 y ′′ = 12 x 2 ln − 7 x 2 x 1   y ′′ = x 2 12 ln − 7  = 0 ako je x   1 x 2 = 0 ili 12 ln − 7 = 0 odavde je x 69 .

5 1 1.5 -4 -0.) Konveksnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 1 1     x 2 12 ln − 7  > 0 ili x 2 12 ln − 7  < 0 x x     − 7 12 − 7 12 x 0 e e +∞ + – 1 12 ln − 7 x y ′′ + – y ∪ ∩ 1 Iz tablice čitamo da je x = prevojna tačka funkcije.)Grafikon: 0.Ispitivanje funkcija Matematička analiza x = 0∉ Df .56 .5 0 -0. 0.5 -2 -2. i 7 ln 1 7 = x 12 odnosno znači je stacionarna tačka funkcije.5 -1 -1. 1 = e 12 x 1 1 ≈ 0.056 . e  e   e  Prevojna tačka je P(0. 10.5 -3 -3.56 x= 7 = 12 7 e 12 e 9. jer u ovoj tački kriva menja 12 7 e  1   1  1 7 12 7    konveksnost: y inf   12 7  =  12 7  ln e = 3 7 ⋅ 12 ≈ 0.5 4 0 0.056) .5 2 70 .

 x 3. funkcija nije ni parna ni neparna. tačku N (− 1.∞ ) = − x → −0 x 2  π  1 lim arctg1 +  = arctg(∞ ) = x → +0 x 2  −∞ + -1 -1 – 0 0 +∞ + π 4 π  1 lim arctg1 +  = arctg1 = x → −∞ x 4  π  1 lim arctg1 +  = arctg1 = x →∞ x 4  HA: y = 71 .) Znakl: y > 0 ili y < 0  1  1 arctg1 +  > 0 ili arctg1 +  < 0  x  x x y 5. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = arctg1 +  .) Nule: y=0  1 za arctg1 +  = 0  x 1 1+ = 0 odavde je x 1 = −1 odnosno x x = −1. 1. x  Rešenje: Ispitivaćemo funkciju po predviđenim tačkama.) Parnost:  1 f (− x) = arctg 1 −  ≠ ± f ( x) .) Asimptote: VA: nema π  1 lim arctg1 +  = arctg(.Matematička analiza Ispitivanje funkcija  1 122. funkcija znači ima jednu nulu. 2.0 ) . 4.) Oblast definisanosti: Funkcija arctgx je definisana za sve argumente. zato postavljamo samo jedan uslov za određivanje oblasti definisanosti: x≠0 D f = R \ {0} .

6.−  . 2 9. i: 2 . 2  2  1   x  x + ( x + 1) 1 + 1 +   x a to znači da funkcija nema lokalne ekstreme.) Tok: y ′ > 0 ili y ′ < 0 −1 > 0 ili 2 2 x + ( x + 1) x y′ y −∞ – ↓ 0 −1 <0 2 x + ( x + 1) 2 0 +∞ – ↓ Iz tablice čitamo da je funkcija u čitavoj oblasti definisanosti opadajuća i nema ekstreme. 4  2  1 π Prevojna tačka je znači P − .) Prevojne tačke: y ′′ = 0 2 x + 2(x + 1) 4x + 2 y ′′ = = = 0 ako je 2 2 2 2 (x + x + 2 x + 1) (2 x + 2 x + 1)2 4x + 2 = 0 odnosno 1 x=− je moguća prevojna tačka. 7.  2 4 72 1 prevojna tačka funkcije.) Konveksnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 4x + 2 > 0 ili (2 x 2 + 2 x + 1)2 x 4x + 2 y ′′ y − ∞ −1 2 ∩ (2 x 4x + 2 2 + 2 x + 1) 2 0 −1 2 0 + + ∪ 0 +∞ + + ∪ Iz tablice čitamo da je x = − π  1 y inf  −  = arctg(1 − 2 ) = arctg(. 8.1) = − .) Ekstremne vrednosti: y′ = 0 1 −1  1  y′ = ⋅ − 2= 2 ≠0.Ispitivanje funkcija Matematička analiza FA: nema jer ima horizontalnu.

127.)Grafikon: 3 2 1 0 -1 -2 -3 -3 -2 -1 0 1 2 3 ZADACI ZA VEŽBU: 126. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x 3 − 3 x 2 . 128. 73 . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 6x . x (x − 4) 2 131. x 130. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + 1 .Matematička analiza Ispitivanje funkcija 10. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + 4 − x . x +1 2 129. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 16 . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x .x 2 − x .

ln x 2 140. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + arctgx . 133.x2 x 3 .x 2 . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = lnx x . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x 2 −1 . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = e 8x . 2 138. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x ⋅ e -x . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + 2arctgx . 74 .x 2 −14 . 135. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 3 1 . 143. 144. 136. 139. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 4 4 . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x ⋅ arctgx . 2 145. 141.Ispitivanje funkcija Matematička analiza 132. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = ln (1 + e -x ) . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = (2 + x 2 )e − x . 142. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x . Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = (x + 1) ln ( x + 1) . 134. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x x . 137.

Kod integraljenja složenih funkcija podintegralnu funkciju treba svesti na integral neke jednostavnije funkcije. ∫ c ⋅ f ( x) dx = c ⋅ ∫ f ( x) dx .Neodređeni integrali Matematička analiza 5. Primitivnu funkciju drugačije zovemo i neodređenim integralom podintegralne funkcije. a F (x) je primitivna funkcija od funkcije f (x) . na koji se može primeniti neka formula ili smena. da bismo naučili ''integraliti'' moramo jako puno zadataka da vežbamo. Najednostavnija pravila su: Pravila integraljenja: 1. Nikad ne treba zaboraviti da se rezultat integrala može kontrolisati. Podintegralnu funkciju uvek treba dovesti na takav oblik. takozvane tablične integrale. ∫ df ( x) dx = f ( x) + c 3. postupak integraljenja se ipak ne može tako ''šablonski'' izvoditi kao postupak diferenciranja. 4. Neodređeni integral je inverzna operacija od diferenciranja. d (∫ f ( x) dx ) = f ( x) dx 2. ∫ ( f ( x) ± g ( x)) dx = ∫ f ( x) dx ± ∫ g ( x) dx Bez obzira da je integraljenje obrnuta operacija od diferenciranja. i u svakoj tački tog intervala važi da je F ′( x) = f ( x) . tako da izvode elementarnih funkcija uzimamo za podintegralne funkcije: 75 . a postupak nalaženja svih primitivnih funkcija postupkom integraljenja. c = const. Najednostavnije integrale. znači da pravila integraljenja možemo da izvedemo iz pravila diferenciranja. dobijamo iz tablice izvoda elementarnih funkcija. Baš zbog toga. tada je ∫ f ( x) dx = F ( x) + c . naime izvod primitivne funkcije uvek mora biti podintegralna funkcija. Neodređeni integrali Definicija: Ako je funkcija f (x) neprekidna nad nekim intervalom. To se može postići odgovarajućim smenama. gde je c nepoznata konstanta.

dx 2 x = −ctgx + c 10. 8. dx 2 x = −cthx + c 76 . ∫ dx = ln x + c x x ∫e dx = e x + c . = arcsin x + c 1− x2 dx ∫ 1 + x 2 = arctgx + c dx 12. 7. a ≠ 1) ∫ sin x dx = − cos x + c ∫ cos x dx = sin x + c ∫ cos ∫ sin ∫ dx 2 x = tgx + c 9. 5. ∫ dx = x + c n ∫ x dx = x n +1 + c .Matematička analiza Neodređeni integral i Tablica osnovnih integrala 1. ∫ dx x ±1 2 = ln x + x 2 ± 1 + c 13. 4. 6. 14. 15. ax ∫ a dx = ln a + c x (a > 0 . 11. n ≠ −1 n +1 3. ∫ shx dx = chx dx + c ∫ chx dx = shx dx + c ∫ ch ∫ sh dx 2 x = thx + c 16. 2.

ln (3e ) ln 3 + ln e 1 + ln 3 128. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 3 x e x dx . 3 x +c = 3 2 3 2 2 125. Rešenje: ∫ dx n nx ⋅ n −1 x n n −1 n n −1 n +c = x +c = x +c = +c. Primer: Rešiti neodređeni integral 1 n ∫ x dx .Neodređeni integrali Matematička analiza Prvo ćemo rešiti nekoliko integrala u kojima treba primeniti samo pravila i tablične integrale: 123. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 2 px dx . 1 2 Rešenje: ∫ = 2 px dx = 2 p ∫ x dx = 2 p ∫ x dx = 2 p 2 2p 3 x3 + c = 2 2p x x + c. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 5a 2 x 6 dx . Rešenje: x7 5a 2 7 ∫ 5a x dx = 5a ∫ x dx = 5a 7 + c = 7 x + c . dx n 126. dx = ∫ x dx = 1 n −1 n −1 n −1 x 1− n − 1 n x 1− n 127. 2 6 2 6 2 124. 77 . Rešenje: x x ∫ 3 e dx = ∫ (3e) dx = x (3e )x + c = (3e )x + c = 3 x e x + c . x3 x2 + 8 + 3x + c = 3 2 ) ∫ (6 x 2 + 8 x + 3)dx = 6∫ x 2 dx + 8∫ x dx + 3∫ dx = 6 = 2 x 3 + 4 x 2 + 3x + c . Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: ∫ (6 x 2 + 8 x + 3 dx . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x dx x .

2 ∫ (x − 2)3 dx = dt t −2 2( x − 2) dx . Pretpostavimo da je diferencijalni količnik funkcije x = ϕ (t ) . 129. i da je ϕ ′(t ) ≠ 0 .Matematička analiza Neodređeni integral i Rešenje: ∫x dx x =∫ dx x 3 2 = ∫ x dx = − 3 2 x − 1 2 1 − 2 +c = −2 x +c. 3 3 3 78 . dx = dt 7 7 130. Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: 6 ∫ (1 + x ) dx = ∫ (1 + x ) 6 dx . 1+ x = t 1 t7 7 = ∫ t 6 dt = + c = (1 + x ) + c . Pomoću ove formule možemo rešavati neodređene integrale metodom smene promenljivih. Rešenje: x−2=t t −2 dx dt −1 = = ∫ 3 = ∫ t −3 dt = +c = +c. gde je t nova promenljiva. da desna strana formule bude što jednostavnija. 5.1. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x − 2) dx 3 . +9 131. Integraljenje metodom smene promenljivih Neka je x = ϕ (t ) . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x 2 Rešenje: x dx 1 dx 1 dx 1 3dt 1 dt =t = ∫ 2 = ∫ 2 = ∫ x2 + 9 = 9 ∫ x2 = 9 ∫  x 2 = 3 dx = 3dt 9 t + 1 3 t + 1 +1   +1 9 3 1 1 x = arctgt + c = arctg + c .Tada važi da je: ∫ f ( x) dx = ∫ f [ϕ (t )]ϕ ′(t ) dt . funkcija ϕ ′(t ) neprekidna na nekom zatvorenom intervalu. Funkciju ϕ treba birati tako.

Rešenje: dx ∫ 1 + cos x = ∫ x 1 dx 1 2dt dt =t = ∫ = 2 = ∫ =∫ = 2 2 cos 2 t 2 x 2 x dx = 2dt 2 cos t 2 cos cos 2 2 dx = tgt + c = tg x +c. Rešenje: dt 3 − 2x 2 = t − xdx 1 1 dt 1 2 4 dt ∫ 3 − 2 x 2 = − 4 xdx =dt = ∫ t = − 4 ∫ t = − 4 ln t + c = − 4 ln 3 − 2 x + c . dx = 2 dx Rešenje: 133. 79 . Rešenje: ∫x = 2 3 x3 − 9 = t 1 dt 1 2 1 t2 2 3 x 3 − 9 dx = 3x 2 dx = dt = ∫ t = ∫ t dt = +c = t +c = 3 3 3 3 9 dt x 2 dx = 2 3 2 2 t t + c = x3 − 9 x3 − 9 + c . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 3 − 2x xdx 2 . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2 + 1) x 2 + 1 xdx . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x 2 x 3 − 9 dx . 9 9 ( ) 136. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin (2 x + 3) dx . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 1 + cos x . 2x + 3 = t dt 1 1 dt ∫ sin (2 x + 3) dx = 2dx =dt = ∫ sin t 2 = 2 (− cos t ) + c = − 2 cos(2 x + 3) + c . xdx = − 4 135.Neodređeni integrali Matematička analiza 132. 2 134.

Matematička analiza Neodređeni integral i Rešenje: dt 1 x2 +1 = t − 3 xdx 1 dt 1 − 2 1 t 2 2 dt ∫ (x 2 + 1) x 2 + 1 = 2 xdx =dt = ∫ t t = 2 ∫ 3 = 2 ∫ t dt = 2 ⋅ 1 + c = − t2 xdx = 2 2 = −1 t +c = −1 x2 +1 + c. Primer: Rešiti neodređeni integral ex +1 ∫ e x + x dx . sin x = t t6 1 6 5 ∫ sin x cos x dx = cos x dx = dt = ∫ t dt = 6 + c = 6 sin x + c . ∫ x = dt 2 2 x 139. 137. ∫ ex + x (e + 1)dx = dt t 138. 5 Rešenje: 140. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin sin 2 x dx . x Rešenje: ln x = t ln x t2 1 dx = dx = ∫ t dt = + c = ln 2 x + c . 2 x+3 Rešenje: sin 2 x + 3 = t sin 2 x dx dt 2 ∫ sin 2 x + 3 = 2 sin x2cos x dx = dt = ∫ t = ln t + c = ln sin x + 3 + c = sin x dx = dt = ln (sin 2 x + 3) + c . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ ln x dx . Rešenje: ex + x = t dt ex +1 dx = x = ∫ = ln t + c = ln e x + x + c . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin 5 x cos x dx . 80 .

81 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral cos x dx 1 + sin 2 x smenom sin x = t . 148. 159. Zadatak: Rešiti neodređeni integral smenom x +1 = t . smenom 5 x − 2 = t . ako je a > 0 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ tgx dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ ctgx dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (a + bx ) ∫ ∫x dx dx . ako je a > 0 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral 152. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 2 2x + 1 dx . 158. 157. 149. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 154. 150. + x +1 2 n ∫ (a + bx ) ∫ dx x2 + a x dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ sin n x cos x dx .Neodređeni integrali Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: Metodom smene promenljivih rešiti sledeće intgerale: 146. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫x ∫ ∫ ∫ ∫ x − 1 dx smenom dx 5x − 2 xdx x +1 x −1 = t . 151. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 155. a − x2 153. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ a 6 x dx ako je a > 0 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral (arcsin x )2 dx 1− x2 n . 160. 156. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 147. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x xdx 2 + 1) n ako je n ≠ 1 .

Zadatak: Rešiti neodređeni integral tgx + 3tg 2 x + 5tg 3 x dx . koji se diferenciranjem pojednostavljuje. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x sin (x dx 2 + 1 dx . 5. naime integral ∫ u dv svodi se na integral ∫ v du .2.Matematička analiza Neodređeni integral i 161. tada u tom intervalu važi formula za parcijalnu integraciju: ∫ u dv = u v − ∫ v du . u=x dv = e x dx x x x x x ∫ x e dx = du = dx v = ∫ e x dx = e x = x e − ∫ e dx = x e − e + c = e (x − 1) + c . Parcijalna integracija Ako funkcije u = f (x) i v = g (x) imaju neprekidne izvode nad nekim intervalom. ) ∫ x(ln x ) 5 164. gde se jedan faktor bira za u a drugi za dv . a integraljenjem faktora dv računamo v . Primenom ove formule računamo neodređene integrale nekih proizvoda. da podintegralnu funkciju uzimamo kao jedan proizvod. 141. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ e ax +b dx . Za faktor u po mogućnosti treba birati takav faktor. za koji se pretpostavlja da se može lakše rešiti od prethodnog integrala. Formula se primenjuje tako. Iz faktora u diferenciranjem dobijamo faktor du . Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral Rešenje: ∫ xe x dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral 163. koji se posle uvrštavaju u formulu za parcijalnu integraciju. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ xdx 1+ x 4 smenom x 2 = t . a za dv faktor koji se može integraliti. 162. ∫ cos 2 x 165. x 82 . .

Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral Rešenje: ∫ x shx dx .Neodređeni integrali Matematička analiza 142.   = 2 (1 + x 2 ) 2 1 + x 2 −x + 1 ∫ dx 1  arctgx − x 2 1+ x 2  145. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ e x sin x dx . ∫ (1 + x ) x 2 dx 2 2 = du = dx v = ∫ (1 + x ) xdx xdx 2 2 (1 + x ) = 2 2 = 1 + x 2 = t 1 dt 1 − 1 −1 dt = ∫ 2 = ⋅ = = xdx = 2 t 2 t 2 (1 + x 2 ) 2  +c. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral Rešenje: u=x dv = ∫ (1 + x ) x 2 dx 2 2 . Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ ln x dx . u = sin x dv = e x dx x x ∫ e sin x dx = du = cos x dx v = ∫ e x dx = e x = e sin x − ∫ e cos x dx = x Rešenje: u = cos x dv = e x dx x x x = x x = e sin x − e cos x + ∫ e sin x dx du = − sin x dx v = ∫ e dx = e ( ) 83 . ∫ x shx dx = du = dx u=x dv = shx dx = x chx − ∫ chx dx =x chx − shx + c . Rešenje: u = ln x dx du = x dv = dx v = ∫ dx = x ∫ ln x dx = = x ln x − ∫ x dx = x ln x − ∫ dx = x ln x − x + c = x = x (ln x − 1) + c . 143. v = ∫ shx dx = chx 144.

175. Primer: Rešiti neodređeni intgeral 170. ( ) 84 . Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ ln x + 1 + x 2 dx . x ZADACI ZA VEŽBU: Metodom parcijalne integracije rešiti sledeće neodređene integrale: 166. 174. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ x cos 3x dx . 2 171. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ ln 2 x dx .Matematička analiza Neodređeni integral i ako napišemo samo početak i kraj. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ 3 x sin x dx . Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ arctgx dx . 167. 168. Primer: Rešiti neodređeni intgeral 169. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫x⋅2 ∫e ∫x x x −x dx . Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ e x cos x dx . dx . Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ arcsin x dx . 173. 172. tada dobijamo da je ∫e a odavde je x sin x dx = e x sin x − e x cos x − ∫ e x sin x dx + c 2 ∫ e x sin x dx = e x (sin x − cos x ) + c rešenje početnog integrala je prema tome: ex ∫ e sin x dx = 2 (sin x − cos x ) + c . ln x dx .

pa je: I=∫ dx dx =∫ . Integral racionalne funkcije P( x) . U ovom slučaju Q( x) polinom P(x) treba podeliti sa polinomom Q(x) . Ako jepolinom Q(x) nižeg reda od polinoma P(x) . tada funkcija f (x) = P( x) nije prava racionalna funkcija (već je neprava). Prema tome integraljenje bilo koje racionalne funkcije Q( x) f (x) možemo da svedemo na integral jednog polinoma i na integral jedne prave racionalne funkcije. Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: Podintegralna funkcija f ( x) = imenilac može faktorisati. rastavimo podintegralnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka: 1 A B = + x ( x + 5) x x + 5 1 = A ( x + 5) + x 1 = Ax + 5 A + Bx 1 = (A + B) x + 5 A dva polinoma su jednaka ako su jednaki odgovarajući koeficijenti: A+ B=0 5A =1 85 . zatim ih integralimo član po član. i na taj način izdvojiti celi deo i pravi razlomljeni deo: f ( x) = P1 ( x) + P2 ( x) .3. Ako Q( x) Racionalne funkcije se mogu predstaviti kao količnik dva polinoma: f ( x) = je Q( x) = const. + 5x 1 je parava racionalna funkcijaum kojem se x + 5x Prema uputsvu. čije integraljenje Q( x) ne predstavlja nikakvu teškoću. 146. x + 5x x ( x + 5) 2 ∫x 2 2 dx .Neodređeni integrali Matematička analiza 5. tada je funkcija f ( x) = P( x) u stvari samo jedan polinom. Integral prave racionalne funkcije najčešće možemo integraliti ako prethodno datu funkciju rastavimo na parcijalne sabirke.

a podintegralnu funkciju razbijamo na zbir parcijalnih sabiraka: 86 . x3 + 1 . zato x 2 − 3x + 2 dx 1 x 147.Matematička analiza Neodređeni integral i a rešenja ovog sistema su: 1 A= 5 1 B=− 5 znači da funkciju f ( x) = način: f ( x) = 1 možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka na sledeći x + 5x 2 1 1 − . Nastavljamo postupak integraljenja: 5 x 5 ( x + 5) I=∫ I= dx dx −∫ 5x 5 ( x + 5) x+5=t 1 dx 1 dx − ∫ = 5 ∫ x 5 x + 5 dx = dt smena se odnosi samo na drugi integral. 1 1 dt I = ln x − ∫ 5 5 t x 1 1 x 1 1 +c I = ln x − ln t + c = ln + c = ln 5 x+5 5 t 5 5 ∫ x (x + 5) = 5 ln x + 5 + c . x3 + 1 ∫ x 2 − 3x + 2 dx . Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: Podintegralna funkcija je neprava racionalna funkcija f ( x) = deljenjem brojioca sa imeniocem izdvajamo celi deo i pravi razlomljeni deo: 7x − 5 x3 + 1 = x +3+ 2 2 x − 3x + 2 x − 3x + 2 x3 + 1 7x − 5 ∫ x 2 − 3x + 2 dx = ∫ x dx + ∫ 3 dx + ∫ x 2 − 3x + 2dx x2 x2 x3 + 1 7x − 5 dx = + 3x + I dx = + 3x + ∫ 2 ∫ x 2 − 3x + 2 2 2 x − 3x + 2 gde je I=∫ 7x − 5 dx x − 3x + 2 2 integral prave racionalne funkcije.

Neodređeni integrali

Matematička analiza

7x − 5 7x − 5 A B = = + x − 3 x + 2 ( x − 2)( x − 1) x − 2 x − 1
2

7 x − 5 = A( x − 1) + B( x − 2) 7 x − 5 = Ax − A + Bx − 2 B 7 x − 5 = ( A + B ) x − A − 2B odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata dobijamo sistem jednačina: A+ B = 7 − A − 2 B = −5 − B = 2 ⇒ B = −2 A=9 znači I=∫ dx dx 7x − 5 9dx 2dx dx = ∫ −∫ = 9∫ − 2∫ x−2 x −1 x−2 x −1 x − 3x + 2
2

neka je smena u prvom integralu a smena u drugom integralu tada je I = 9∫ odnosno I = 9 ln x − 2 − 2 ln x − 1 + c

x−2=t , dx = dt

x −1 = z , dx = dz

dt dz − 2∫ = 9 ln t − 2 ln z + c t z

a rešenje integrala je: x2 x3 + 1 dx = + 3 x + 9 ln x − 2 − 2 ln x − 1 + c . ∫ x 2 − 3x + 2 2

148. Primer: Rešiti neodređeni integral

∫ 2x

2

1 − 3x dx . − 4x + 2

Rešenje:

∫ 2x

2

1 − 3x 1 − 3x 1 1 − 3x dx = ∫ dx dx = ∫ 2 2 (x − 1)2 2 x − 2x + 1 − 4x + 2

(

)

87

Matematička analiza

Neodređeni integral i

Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, odmah rastavljamo na zbir parcijalnih sabiraka: 1 − 3x
2

(x − 1)

=

A B + x − 1 ( x − 1)2

1 − 3 x = A( x − 1) + B 1 − 3 x = Ax − A + B odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata računamo vrednosti nepoznatih A i B , A = −3 − A+ B =1 B = −2 A = −3 Posle rastavljanja na zbir parcijalnih sabiraka treba da rešimo sledeće neodređene integrale:  1 − 3x 1 −3 −2 dx =  ∫ dx + ∫ dx  2 2  x −1 − 4x + 2 (x − 1)   

∫ 2x ∫ 2x

2

2

x −1 = t 1 − 3x dx − 3 dx dx = ∫ x − 1 − ∫ (x − 1)2 = dx = dt 2 − 4x + 2

t −1 1 − 3x 3 dt 3 3 1 dt dx = − ∫ − ∫ 2 = − ln t − + c = − ln t + + c ∫ 2x 2 − 4x + 2 2 t 2 2 t −1 t

∫ 2x

2

1 − 3x 1 3 dx = − ln x − 1 + c . x −1 2 − 4x + 2

149. Primer: Rešiti neodređeni integral

∫x

2

x+3 dx . − 2x + 5

Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije ne možemo rastaviti na linearne faktore jer diskriminanta kvadratne jednačine x 2 − 2 x + 5 = 0 je negativna: D = −16 < 0 , pa jednačina nema realne korene. U ovakvim slučajevima imenilac treba svesti na kanonički oblik, posle čega odgovorajućom smenom možemo rešiti dati integral. x −1 = t x+3 x+3 x+3 ∫ x 2 − 2 x + 5 dx = ∫ (x 2 − 2 x + 1) − 1 + 5 dx = ∫ (x − 1)2 + 4 dx = x = t + 1 = dx = dt t2 + 4 = z dt t+4 1 2t + 8 1 2t dt dt = ∫ 2 dt = ∫ 2 =∫ 2 + 4∫ 2 = = 2 t +4 2 t +4 t + 4 2tdt = dz t +4 navedenu smenu ćemo primeniti u prvom integralu, a drugi integral možemo svesti na tablični integral,

88

Neodređeni integrali

Matematička analiza

=

t 1 dz 4 1 dt dt 1 2ds =s = 2 = ln t 2 + 4 + ∫ 2 = + ∫ 2 = ln z + ∫ 2 ∫z 4 t 2 2 2 s +1 t +1   + 1 dt = 2ds 4 2 1 1 t ln t 2 + 4 + 2arctgs + c = ln t 2 + 4 + 2 arctg + c = 2 2 2 1 x -1 2 ln ( x − 1) + 4 + 2 arctg +c 2 2 x −1 1 x+3 dx = ln x 2 − 2 x + 5 + 2 arctg +c. 2 2 − 2x + 5

= = rešenje je znači

∫x

2

150. Primer: Rešiti neodređeni integral

∫ 2x

2

1 dx . − 3x + 11

Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije nema realne korene, jer kvadratna jednačina 2 x 2 − 3x + 11 = 0 ima negativnu diskriminantu D = −79 < 0 . Zbog toga podintegralnu funkciju ne možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka, postupamo slično kao u prethodnom zadatku. 3 1 1 dx 1 dx x− =t ∫ 2 x 2 − 3x + 11 dx = 2 ∫ 2 3 11 = 2 ∫  3  2 9 11 = 4 = dx = dt x − x+ x−  − + 2 2 4  16 2  1 = ∫ 2 =z dt dt 1 8 79 = = = = 79 79 ∫ 16t 2 79 ∫  4t  2 79 2 t + 2⋅ +1 dz   + 1 dt =   16 16 79 4 79   dt 4t

=

8 79 ⋅ 79 4

∫z

2

dz 2 2 4t arctgz + c = arctg = +c = +1 79 79 79

 3 4 x -  4x - 3 2 2 4 = +c = +c arctg  arctg 79 79 79 79 rešenje je znači  4 3  1 2 dx = x− +c. arctg   − 3x + 11 79  79  79 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9

∫ 2x

2

151. Primer: Rešiti neodređeni integral

(x + 1) (x 2 + 2 x + 2)2

dx .

89

Matematička analiza

Neodređeni integral i

Rešenje: Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, jer je brojilac polinom četvrtog stepena a imenilac polinom petog stepena. Polinom x 2 + 2 x + 2 u imeniocu se ne može rastaviti na linearne faktore, znači da funkciju rastavljamo na parcijalne sabirke u obliku u kojem je i zadat: 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 A Bx + C Dx + E = + 2 + 2 x + 1 x + 2 x + 2 (x 2 + 2 x + 2 )2 (x + 1) (x 2 + 2 x + 2 ) 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A(x 2 + 2 x + 2 ) + (Bx + C )( x + 1) (x 2 + 2 x + 2) + + (Dx + E )( x + 1)
2

4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A(x 4 + 4 x 2 + 4 + 4 x 3 + 4 x 2 + 8 x ) +

+ ( Bx + C ) (x 3 + 2 x 2 + 2 x + x 2 + 2 x + 2) + (Dx + E )( x + 1)

4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A(x 4 + 4 x 3 + 8 x 2 + 8 x + 4 ) + ( Bx + C ) (x 3 + 3 x 2 + 4 x + 2) + + (Dx + E )( x + 1) 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A(x 4 + 4 x 3 + 8 x 2 + 8 x + 4 ) + B(x 4 + 3x 3 + 4 x 2 + 2 x ) + + C (x 3 + 3x 2 + 4 x + 2 ) + D(x 2 + x ) + E ( x + 1)

4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = ( A + B )x 4 + (4 A + 3B + C )x 3 + (8 A + 4 B + 3C + D )x 2 + + (8 A + 2 B + 4C + D + E )x + (4 A + 2C + E ) izjednačavanjem koeficijenata kod odgovarajućih stepena dobijamo sledeći sistem jednačina: A+ B = 4 ⇒ B = 4− A 4 A + 3B + C = 15 8 A + 4 B + 3C + D = 30 8 A + 2 B + 4C + D + E = 25 4 A + 2C + E = 9 ⇒ E = 9 − 4 A − 2C uvrštavajući B i E u ostale tri jednačine: 4 A + 12 − 3 A + C = 15 8 A + 16 − 4 A + 3C + D = 30 8 A + 8 − 2 A + 4C + D + 9 − 4 A − 2C = 25 A+C = 3 4 A + 3C + D = 14 2 A + 2C + D = 8 4 A + 9 − 3 A + D = 14 2A + 6 − 2A + D = 8 ⇒ C = 3− A

90

I 3 redom označili integrale parcijalnih sabiraka.Neodređeni integrali Matematička analiza A+ D = 5 D=2 odavde je D = 2 . I 2 . Podintegralna funkcija astavljena na parcijalne sabirka ima oblik: 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 (x + 1) (x 2 + 2 x + 2) 2 = 3 x 2x − 3 + 2 + 2 x + 1 x + 2 x + 2 (x + 2 x + 2)2 a traženi integral je I=∫ I= ∫ I=∫ 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 (x + 1)(x 2 + 2 x + 2)2 dx 3 x 2x − 3 dx + ∫ 2 dx + ∫ dx 2 x +1 x + 2x + 2 (x + 2 x + 2)2 4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 (x + 1) (x 2 + 2 x + 2)2 dx = I 1 + I 2 + I 3 gde smo sa I 1 . tada je (2 x + 2)dx = dt I2 = x +1 = z 1 1 dt dx dz 1 ∫ t − ∫ (x + 1)2 + 1 = dx = dz = 2 ln t − ∫ z 2 + 1 = 2 ln t − arctgz + c2 2 1 ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) + c 2 2 I2 = I3 = ∫ (x 2 + 2 x + 2) 2x − 3 2 dx = ∫ (x 2x + 2 − 5 2 + 2 x + 2) 2 dx = ∫ (x 2 + 2 x + 2) 2x + 2 2 dx − 5∫ (x 2 + 2 x + 2) dx 2 u prvom integralu uvedimo istu smenu kao u integralu I 2 . Rešavajmo ih: I1 = ∫ I2 = ∫ 3 dx = 3 ln x + 1 + c1 x +1 x dx 1 2x + 2 − 2 1 2x + 2 dx = ∫ 2 dx = ∫ 2 dx − ∫ 2 2 x + 2x + 2 2 x + 2x + 2 x + 2x + 2 x + 2x + 2 2 uvedimo smenu x 2 + 2x + 2 = t u prvom integralu. E = −3 . C = 0 . tada je 91 . B = 1 . A = 3 .

primeru): I3 = I3 = −1 1 z  − 5arctg(x + 1) + 5 ⋅  arctgz −  + c3 2 1+ z2  x + 2x + 2 2 5 5(x + 1) −1 + c3 − 5arctg( x + 1) + arctg( x + 1) − 2 x + 2x + 2 2 x 2 + 2x + 2 2 ( ) 5 5x + 7 + c3 I 3 = − arctg( x + 1) − 2 2 2 x + 2x + 2 ( ) Ako ove rezultate uvrstimo u originalni integral. 92 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral 178. dx 177. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 179. 2 2 2 2 x + 2x + 2 ( ) ZADACI ZA VEŽBU: 176.Matematička analiza Neodređeni integral i I3 = ∫ x + 1 = z t −1 dt dx dz 1 1+ z2 − z2 − 5∫ = = − 5∫ = − − 5∫ dz 2 dx = dz −1 t2 (z 2 + 1)2 t (z 2 + 1)2 (x + 1)2 + 1 ( ) I3 = − −1 1 dz z2 z ⋅ zdz − 5 arctgz + 5∫ − 5∫ 2 + 5∫ dz = 2 2 2 x + 2x + 2 z +1 x + 2x + 2 (z 2 + 1) (z 2 + 1)2 poslednji integral se rešava metodom parcijalne integracije (rešen je u 144. dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x (x + 1) dx 2 . dobijamo da je: 1 5 5x + 7 + c1 + c 2 + c3 I = 3 ln x + 1 + ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) − arctg( x + 1) − 2 2 2 2 x + 2x + 2 ( ) a posle sređivanja izraza rezultat je: 1 7 5x + 7 I = 3 ln x + 1 + ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) − +c. ∫ (x − 1)(x + 2)(x + 3) x 2 − 5x + 9 ∫ x 2 − 5 x + 6 dx . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + a )(x + b) .

p1 p2   ax + b  q1  ax + b  q2   Iracionalni integral tipa ∫ R  x. 93 .. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 4 x −1 185. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1)(x + x + 1) 2 . rešavaju se smenom = t n . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2 − 4 x + 5) x3 + 1 2 dx . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x⋅ 3 4 + 3 x dx .  . su celi brojevi.4... p 2 .   . +1 dx 2 183. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫x 3 dx . 5.. q 2 . 181. 152. Razne tipove iracionalnih integrala rešavamo različitim smenama. 184. . Integrali iracionalnih funkcija Integrale iracionalnih funkcija odgovarajućim smenama možemo svesti na integrale racionalnih funkcija. dx .... pomoću kojih se dati integrali svode na integrale racionalnih funkcija. Zadatak: Rešiti neodređeni integral x3 −1 ∫ 4 x 3 − x dx . q 2 . Za svaki tip ćemo detaljno izraditi po jedan ili dva primera.Neodređeni integrali Matematička analiza 180.. Obradićemo ih po tipovima podintegralnih funkcija i u svakom slučaju ćemo zadati odgovarajuće smene.. q1 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x (x 2 + 1) 182. gde je n cx + d najmanji zajednički sadržalac brojeva q1 . gde je R racionalna   cx + d   cx + d     ax + b funkcija a p1 . x3 + x + 1 dx . x4 dx .

Primenimo zato predloženu smenu: dx 2x − 1 − 4 2x − 1 dx 2x − 1 = t 4 2t 3 dt t 2 dt = 2dx = 4t 3 dt = ∫ 2 = 2∫ t −1 t −t dx = 2t 3 dt I=∫ =∫ (2 x − 1) 1 2 − (2 x − 1) 4 1 znači da smo dati integral smenom sveli na integral racionalne funkcije. 153. Iz ovog načina zapisivanja podintegralne funkcije vidimo da se ona može uvrstiti u dati tip iracionalnog integrala. Posle smene: 94 . Rastavimo podintegralnu funkciju na celi deo i na prvi razlomljeni deo: 1 t2 t 2 −1+1 = t +1+ = t −1 t −1 t −1 tada je: t −1 = z 1  dt  = I = 2∫  t + 1 +  dt = 2 ∫ t dt + 2∫ dt + 2∫ t −1 t − 1 dt = dz  navedenu smenu treba primeniti u poslednjem integralu. pa možemo uvesti predloženu smenu: t3 − 4 4 + 3x = t 3 ⇒ x = 3 t3 − 4 3 3 2 1 I = ∫ x ⋅ 3 4 + 3x dx = 3dx = 3t 2 dt =∫ ⋅ t ⋅ t dt = ∫ t 3 (t 3 − 4)dt = 3 3 dx = t 2 dt  1 6 4 3 1 t7 4 t4 t7 t4 t4  t3 = ∫ t dt − ∫ t dt = − +c = − + c =  − 1 + c =  7 3 3 3 7 3 4 21 3 3  3 = (4 + 3x )4 3 (4 + 3x )3 4 + 3x  3x − 3  + c  4 + 3x  − 1 + c =    3  7   7  rešenje je: I = ∫ x ⋅ 3 4 + 3x dx = (x − 1)(4 + 3x )3 7 4 + 3x +c.Matematička analiza Neodređeni integral i Rešenje: Podintegralna iracionalna funkcija je navedenog tipa. koji rešavamo na način kako smo to pokazali kod integrala racionalnih funkcija. Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: I = ∫ dx 2x − 1 − 2x − 1 4 ∫ 1 2 dx 2x − 1 − 4 2x − 1 dx − (2 x − 1) 1 4 . =∫ (2 x − 1) .

pa podintegralnu funkciju rastavljamo na zbir parcijalnih sabiraka: t4 + t2 A B C D E F = + + + + + 3 3 2 3 2 (1 − t ) (1 + t ) (1 − t ) (1 − t ) (1 − t ) (1 + t ) (1 + t ) (1 + t )3 t 4 + t 2 = A(1 − t ) (1 + t ) + B(1 − t )(1 + t ) + C (1 + t ) + D(1 + t ) (1 − t ) + E (1 + t )(1 − t ) + F (1 − t ) 2 3 3 3 2 3 3 3 jednakost važi za svako t ∈ R . Primer: Rešiti neodređeni integral Rešenje: Primenimo predloženu smenu: ∫x x −1 dx . x +1 x −1 2 =t x +1 1 4tdt t2 +1 t2 +1 x −1  x −1 2 dx = x = ⋅ t2 ⋅ dx = ∫ x  =∫ I = ∫x  2 2 x +1 1− t 1− t  x + 1 (1 − t 2 )2 4tdt dx = (1 − t 2 )2 I = 4∫ (1 − t ) t4 + t2 2 3 dt = 4 ∫ t4 + t2 dt (1 − t )3 (1 + t )3 Dobili smo integral prave racionalne funkcije. ( ) 2 154. pa: ako je t = 1 tada je 2 = 8C ⇒ C= 1 4 1 4 ako je t = −1 rada je 2 = 8F ⇒ F= ako je t = 0 tada 1 1 0 = A+ B+ + D+ E + 4 4 ako je t = 2 tada je ⇒ A+ B+ D+ E = − 1 2 95 .Neodređeni integrali Matematička analiza I=2 t2 dz + 2t + 2 ∫ = t 2 + 2t + 2 ln z + c = t 2 + 2t + 2 ln t − 1 + c 2 z vratimo se na promenljivu x : I=∫ I=∫ dx 2x − 1 − 2x − 1 4 = 4 (2 x − 1) + 2 4 2 x − 1 + 2 ln 4 2 x − 1 − 1 + c 2 dx 2x − 1 − 2x − 1 4 = 2 x − 1 + 2 4 2 x − 1 + ln 4 2 x − 1 − 1 + c .

B = E = − . Rastavimo sada 8 8 4 racionalnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka: t4 + t2 1 3 1 1 3 1 = − + + − + 3 3 2 3 2 (1 − t ) (1 + t ) 8(1 − t ) 8(1 − t ) 4(1 − t ) 8(1 + t ) 8(1 + t ) 4(1 + t )3 a integral je: I′ = ∫ t4 + t2 dt dt dt dt 3dt 3dt dt = ∫ −∫ +∫ +∫ −∫ +∫ 3 3 2 3 2 3 8(1 − t ) 8(1 + t ) (1 − t ) (1 + t ) 8(1 − t ) 4(1 − t ) 8(1 + t ) 4(1 + t ) I ′ = I1 − I 2 + I 3 + I 4 − I 5 + I 6 gde je I1 = 1 dt 1 ∫ 1 − t = − 8 ln 1 − t + c1 8 1− t = z 3 dt 3 dz 3 z −1 3 3 = =− ∫ 2 =− ⋅ + c2 = + c2 = + c2 ∫ (1 − t )2 dt = −dz 8 z 8 8 −1 8z 8(1 − t ) 1− t = z 1 dz 1 z −2 1 1 1 dt = =− ∫ 3 =− ⋅ + c3 = 2 + c3 = + c3 2 ∫ (1 − t )3 dt = −dz 4 z 4 −2 4 8z 8(1 − t ) I2 = I3 = 96 .Matematička analiza Neodređeni integral i 16 + 4 = 27 A − 27 B + ako je t = −2 tada je 27 1 − 9 D − 3E − 4 4 ⇒ 27 A − 27 B − 9 D − 3E = 27 2 27 2 1 27 16 + 4 = −9 A − 3B − + 27 D − 27 E + 4 4 ako je t = 3 tada je ⇒ − 9 A − 3B + 27 D − 27 E = 81 + 9 = 256 A − 128 B + 16 − 128 D − 32 E − 2 iz dobijeni je dnačina sastavljamo sistem A+ B+ D+ E = − 1 2 ⇒ 256 A − 128 B − 128 D − 32 E = 76 27 2 27 − 9 A − 3B + 27 D − 27 E = 2 256 A − 128 B − 128 D − 32 E = 76 27 A − 27 B − 9 D − 3E = koji za rešenje ima brojeve: A=D= 1 3 1 . C = F = .

Neodređeni integrali Matematička analiza I4 = 1 dt 1 ∫ 1 + t = 8 ln 1 + t + c4 8 1 + t = z 3 dz 3 z −1 3 dt 3 3 = ∫ (1 + t )2 dt = dz = 8 ∫ z 2 = 8 ⋅ − 1 + c5 = − 8z + c5 = − 8(1 + t ) + c5 8 I5 = 1 + t = z 1 dz 1 z −2 1 1 1 dt I6 = ∫ = = ∫ 3 = ⋅ + c6 = − 2 + c6 = − + c6 3 2 dt = dz 4 z 4 −2 4 (1 + t ) 8z 8(1 + t ) saberimo sada dobijene integrale: 1 3 1 1 3 1 I ′ = − ln 1 − t + c1 − − c2 + + c3 + ln 1 + t + c 4 + − c5 − + c6 2 2 8 8(1 − t ) 8 8(1 + t ) 8(1 − t ) 8(1 + t ) 1  1 1 1 1 1+ t 3  1 I ′ = ln +  − +   (1 − t )2 − (1 + t )2 8 1− t 8 1+ t 1− t  8  2 2  +c   1 1 + t 3 1 − t − 1 − t 1 (1 + t ) − (1 − t ) I ′ = ln + ⋅ +c + ⋅ 8 8 1− t 8 1− t2 (1 − t 2 )2 1 1 + t 3 − 2t 1 1 + 2t + t 2 − 1 + 2t − t 2 I ′ = ln + ⋅ +c + ⋅ 8 1− t 8 1− t2 8 (1 − t 2 )2 I = 4I ′ I= t t 1 1+ t − 3⋅ + 2⋅ +c ln 2 2 1− t 1− t (1 − t 2 )2 vratimo se na početnu promenljivu x : 1+ 1− x −1 x −1 x −1 x +1 x +1 x +1 − 3⋅ + 2⋅ +c 2 x −1 x −1 x −1  1− 1 −  x +1 x +1  x + 1 I= 1 ln 2 i sredimo dobijeni izraz. Tada dobijamo rešenje početnog integrala: I= 1 3 x 2 − 1 ( x + 1) x 2 − 1 + +c ln x + x 2 − 1 − 2 2 2 97 .

Zadatak: Rešiti neodređeni integral . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ax + b Iracionalne integrale tipa ∫ x (a + bx ) m n p dx . 1 2 I = ln x + x − 1 + 2 2 ZADACI ZA VEŽBU: x3 x −1 dx x +3 x x −1 3 186. 187. n 98 .Matematička analiza Neodređeni integral i I= 1 ln x + x 2 − 1 + 2 x2 −1 (x + 1 − 3) + c 2 (x − 2) x 2 − 1 + c . gde je s imenilac razlomka p n m +1 + p ∈ Z primenjujemo smenu ax − n + b = t s . gde je s imenilac razlomka p . gde su m. zovemo binomnim integralima. Zadatak: Rešiti neodređeni integral x +1 dx . 189. za p ∈ Z integral se svodi na prethodni tip 2. n. p racionalni (razlomljeni) brojevi. 188. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ ∫ ∫ dx . za 3. dx . za m +1 ∈ Z treba primeniti smenu a + bx n = t s . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1) ∫ x dx 3 x +1 + 2 2 − x +1 . 190. i možemo ih rešavati u sledeća tri slučaja: 1.

ni drugi slučaj ne možemo primeniti. 3 Proverimo sada koji je od tri uslova zadovoljen za ove brojeve: 1. p = − . prvi uslov se ne može primeniti 3 m +1 = n − 1 +1 2 = 1 4 1 2 = 2 ∈ Z . znači m = − 2 . Rešenje: ∫ ( 5 3 3 ) = ∫ x −2 2 + x 3 ( ) − 5 3 5 dx . n 3 3 m +1 1 5 6 + p = − − = − = −2 ∈ Z . drugi uslov se može primeniti: 1 4 1 4 2. I=∫ 3 1+ x = t3 3 3 4 3 t 1+ x =∫ dx = x = (t 3 − 1) 12(t 3 − 1) t 2 dt = 12∫ t 3 (t 3 − 1)dt 2 3 3 x (t − 1) dx = 12(t 3 − 1) t 2 dt 4 I = 12 ∫ t 6 dt − 12∫ t 3 dt = 12 t7 t4  12  − 12 + c = t 4  t 3 − 3  + c 7 4 7  vratimo se na početnu promenljivu x : 4  12  I =  3 1 + 4 x   1 + 4 x − 3 + c = 1 + 4 x     7  ( ) ( ) 3 1+ 4 x 12 + 124 x − 21 +c 7 I = 1+ 4 x ( ) 3 1+ 4 x 124 x − 9 3 + c = 1+ 4 x 44 x − 3 3 1+ 4 x + c . 3. znači m = −2 . n = 4 . 7 7 ( )( ) 156.   Proverimo sada koji od tri uslova zadovoljavaju ovi brojevi: 1. n = 3 . 2.Neodređeni integrali Matematička analiza 155. Rešenje: ∫ 3 1+ 4 x x dx = ∫ x − 1 2 1  1 1 1 1 4  3 1 + x   dx . Primer: Rešiti neoređeni integral dx x2 2 + x ∫ dx x 2+ x 2 ( 5 3 3 ) . p = 3 . 3 m +1 − 2 +1 1 = = − ∉ Z . treći slučaj je zadovoljen: n 3 3 3 99 . prvi slučaj se ne može primeniti. Primer: Rešiti neoređeni integral ∫ 3 1+ 4 x x dx . 5 p = − ∉ Z . 1 p = ∉ Z .

ZADACI ZA VEŽBU: 3 2 ∫ x (1 + 2 x ) 2 dx . 194. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ dx 4 1+ x4 dx 4 . 195. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x⋅ ∫ 1 + x5 dx .Matematička analiza Neodređeni integral i I=∫ dx x 2 (2 + x 3 )3 5 2 x −3 + 1 = t 3 2 x=3 3 = =∫ t −1 3 t2 3 2 dx = − 3 dt 3 (t − 1) t − 1 t2 dt t3 −1 3 2 3 25 t 5 3 − t2 3 2 (t 3 − 1) t 3 − 1dt 2 5 2 3  2    3  2 + 3  t −1  t −1  I = −∫ 3 t2 dt t3 −1 2  2t    t −1  t 3 −1   3 3 5 3 = −∫ t2 dt 3 t 3 − 1 = − 1 t − 1 dt = −∫ 4 ∫ t3 4t 5 5 t 3 − 1 3 (t 3 − 1) (t 3 − 1) 2 1  1 1 1 dt 1 1 t −2 1 t I = − ∫ 1 − 3  dt = − ∫ dt + ∫ 3 = − t + ⋅ +c = − − 2 +c 4  t  4 4 t 4 4 −2 4 8t vratimo se na početnu promenljivu x . Zadatak: Rešiti neodređeni integral x ⋅ 1+ x 3 3 4 . Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫x ⋅ 1+ x2 dx 3 . 193. tada je: I=− 13 2 +1 − 4 x3 1  2  8 ⋅  3 + 1 x  3 2 +c =− 1 3 2 + x3 x2 − +c 3 2 4 x 3 8 ⋅ (2 + x ) I=− 8 x ⋅ 3 (2 + x 3 ) 2(2 + x 3 ) + x 3 2 +c =− 4 + 3x 3 8 x ⋅ 3 (2 + x 3 ) 2 +c. 3 100 . − 3 191. Zadatak: Rešiti neodređeni integral 192.

gde je Pn (x) polinom n-tog reda. Rešenje: Podintegralnu funkciju treba dovesti na oblik koji je dat u opštem obliku ovog tipa iracionalnog integrala: I = ∫ x 2 x 2 + 4 dx = ∫ x 2 x 2 + 4 ⋅ I=∫ I=∫ P4 ( x) x +4 2 x2 + 4 x2 + 4 dx dx = ∫ x 2 (x 2 + 4 ) x2 + 4 dx = ∫ x 4 + 4x 2 x2 + 4 dx dx = Q3 ( x) x 2 + 4 + λ ∫ x2 + 4 dx x2 + 4 x4 + x2 x +4 2 dx =(ax 3 + bx 2 + cx + d ) x 2 + 4 + λ ∫ diferencirajmo sada gornju jednačinu po nepoznazoj x . Koeficijente polinoma Qn−1 ( x) i broj λ možemo odrediti ako diferenciramo datu jednakost i izjednačimo odgovarajuće koeficijente ispred odgovarajućih stepena nepoznate x. tada je: x 4 + 4x 2 x2 + 4 = (3ax 2 + 2bx + c ) x 2 + 4 + (ax 3 + bx 2 + cx + d ) x2 + 4 : 2x 2 x2 + 4 +λ 1 x2 + 4 pomnožimo datu jednačinu sa x 4 + 4 x 2 = (3ax 2 + 2bx + c )(x 2 + 4) + x (ax 3 + bx 2 + cx + d ) + λ x 4 + 4 x 2 = 3ax 4 + 12ax 2 + 2bx 3 + 8bx + cx 2 + 4c + ax 4 + bx 3 + cx 2 + dx + λ x 4 + 4 x 2 = 4ax 4 + 3bx 3 + (12a + 2c )x 2 + (8b + d )x + 4c + λ izjednačavanjem odgorajućih koeficijenata dobijamo sledeći sistem jednačina: 101 . dx ax + bx + c 2 ∫ Pn ( x) ax + bx + c dx = Qn −1 ( x) ax 2 + bx + c + λ ∫ . Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x 2 x 2 + 4 dx .Neodređeni integrali Matematička analiza Iracionalne integrale tipa rešavamo formulom: ∫ 2 Pn ( x) ax 2 + bx + c dx .

Matematička analiza Neodređeni integral i 4a = 1 3b = 0 12a + 2c = 4 8b + d = 0 4c + λ = 0 vratimo se u integral: I=∫ x4 + x2 ⇒ 1 4 ⇒ b=0 1 ⇒ c= 2 ⇒ d =0 ⇒ λ = −2 a= 1  1 dx = x 3 + x  x 2 + 4 − 2∫ 2  4 x2 + 4 dx = x1 2  2 2  x + 1 x + 4 − ∫ 22 2  dx x2 + 4 dx  x   +1 2 2 I=∫ x4 + x2 x2 + 4 = x =t 2 dx = 2dt I=∫ I=∫ x4 + x2 x2 + 4 x4 + x2 x +4 2 dx = x (x 2 + 2) 4 x (x 2 + 2 ) 4 x2 + 4 − ∫ 2dt t2 +1 dx = x 2 + 4 − 2 ln t + t 2 + 1 + c I=∫ x4 + x2 x (x 2 + 2 ) dx = 4 x2 + 4 x x + 4 − 2 ln + 2 2 x2 +1 + c 4 I=∫ x4 + x2 x (x 2 + 2 ) dx = 4 x2 + 4 dx = x (x 2 + 2 ) 4 x + x2 + 4 x + 4 − 2 ln +c 2 2 I=∫ I=∫ x4 + x2 x +4 2 x 2 + 4 − 2 ln x + x 2 + 4 + 2 ln 2 + c x4 + x2 x 3+ 2x dx = 4 x2 + 4 x 2 + 4 − 2 ln x + x 2 + 4 + c1 ( ) 102 .

Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral . Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral 200. 197. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x dx 5 x 2 −1 . Iracionalne integrale tipa ∫ (x − α ) dx n ax + bx + c 2 smenom 1 = t možemo x −α dovesti na integrale prethodnog oblika. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ ∫ ∫ ∫x ∫x . Rešenje: Ako primenimo smenu predloženu za ovaj tip integrala. 199. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral x 2 + 9 dx . dobićemo: 1 =t 1 x − 2 dt 1 dx dt t4 t = x= =∫ = −∫ = −∫ dt t 1 1 x2 −1 1 1− t2 1− t2 −1 1 t5 t2 dx = − 2 dt t3 t2 t I=∫ x5 slično prethodnom zadatku: ∫ t4 1− t 2 dt = (at 3 + bt 2 + ct + d ) 1 − t 2 + λ ∫ dt 1− t2 diferencirajmo sada ovu jednačinu: 103 . 2 x 2 −1 dx .Neodređeni integrali Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: x 2 dxx x2 − x +1 x 5 dx 1− x2 x 6 dx 1+ x2 . 196. 158. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral 198.

Matematička analiza Neodređeni integral i t4 1− t2 = (3at 2 + 2bt + c ) 1 − t 2 + (at 3 + bt 2 + ct + d ) − 2t 2 1− t2 + λ 1− t2 pomnožimo jednačinu sa 1 − t 2 : t 4 = (3at 2 + 2bt + c )(1 − t 2 ) − t (at 3 + bt 2 + ct + d ) + λ t 4 = 3at 2 + 2bt + c − 3at 4 − 2bt 3 − ct 2 − at 4 − bt 3 − ct 2 − dt + λ t 4 = −4at 4 − 3bt 3 + (3a − 2c )t 2 + (2b − d )t + c + λ ako izjednačimo odgovarajuće koeficijente. dobićemo sledeći sistem jednačina: − 4a = 1 − 3b = 0 3a − 2c = 0 2b − d = 0 c+λ =0 vratimo se u integral: ⇒ a=− ⇒ b=0 ⇒ c=− ⇒ d =0 3 ⇒ λ= 8 3 8 1 4 ∫ ∫ 3 3  dt  1 dt =  − t 3 − t  1 − t 2 + ∫ 8 1− t2 8   4 1− t 2 t4 1− t 2 dt = − t 3 (2t 2 + 3) 1 − t 2 + 8 arcsin t + c 4 t4 tada je originalni integral: I = −∫ t 4 dt 3 2t 3 + 3t 1 − t 2 − arcsin t + c = 2 8 8 1− t vratimo se na početnu promenljivu: I=∫ I=∫ I=∫ dx x 5 1 2 3 1 3 1 =  3 +  1 − 2 − arcsin + c x 8 x x x −1 8  x 2 dx x5 x2 −1 dx x 5 = 2 + 3x 2 8x 3 2 + 3x 2 8x 4 1 x2 −1 3 − arcsin + c 2 8 x x 3 1 x 2 − 1 − arcsin + c . 8 x x −1 2 = 104 .

204. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ (x + 1) ∫x ∫x 3 . 202. Primer: Rešiti neodređeni integral 2 ∫ (x + 1) dx 2 x 2 + 2x + 2 . 201. . 205. koje rešavamo sa datim smenama: 1) 2) 3) ∫ R(x. Tada se dati integral može svesti na jedan od sledeća tri oblika. dobili smo znači drugi oblik. ax 2 + bx + c dx možemo rešavati i pomoću ) trigonometrijskih ili hiperboličnih smena. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral 1 + x2 dx . primenimo zato smenu Rešenje: x = a tg t : x + 1 = tg t dx dx dt dt = ∫ =∫ = = I=∫ 2 2 2 2 2 2 dx = 2 (x + 1) x + 2 x + 2 (x + 1) (x + 1) + 1 tg t cos t tg 2 t + 1 cos t 105 .Neodređeni integrali Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: dx x 2 + 2x dx . Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral x2 + x +1 x2 − x +1 dx 4 203. a 2 − x 2 dx a2 + x2 x2 − a2 ) )dx )dx smena x = a sin t smena: x = a tg t smena: x = a sec t ili: x = a th t ili: x = a sh t ili: x = a ch t 159. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral dx x2 +1 Iracionalne integrale tipa ∫ R(x. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ (x + 1) ∫ (x − 1) x2 + x +1 . ∫ R(x. ako potkorenu veličinu ax 2 + bx + c napišemo u obliku razlike ili zbira kvadrata. ∫ R(x. x 2 + 2 x + 2 = ( x + 1) + 1 .

Matematička analiza

Neodređeni integral i

=∫

sin t = z dz z −1 cos t −1 −1 −1 dt = +c = =∫ 2 = +c = +c = +c = 2 cos tdt = dz z sin t sin (arctg ( x + 1)) −1 z sin t −1 tg (arctg(x + 1)) tg 2 (arctg(x + 1)) + 1 +c = − x 2 + 2x + 2 +c . x +1

=

160. Primer: Rešiti neodređeni integral

∫ (x

2

− 1) 1 − x 2

dx

.

Rešenje: Dati integral je prvi oblik od moguća tri oblika, zato je: I=∫ −∫

(x

2

− 1) 1 − x 2

dx

=

x = sin t cos t dt cos t dt =∫ =∫ = dx = cos t dt (sin 2 t − 1) 1 − sin 2 t − cos 2 t cos t

sin (arcsin x ) dt = − tgt + c = − tg (arcsin x ) + c = − +c = 2 cos(arcsin x ) cos t x 1 − sin (arcsin x )
2

=−

+c = −

x 1− x 2

+c

ZADACI ZA VEŽBU: x 3 dx x2 + 2

206. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

. dx x 2 − 3x + 2

207. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

∫ (x − 1) ∫ (1 + x )
2

.

208. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

dx 1− x2

.

209. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

∫ (1 − x )
2

dx 1+ x2

.

210. Zadatak: Rešiti neodređeni integral

2 + x 2 dx .

106

Neodređeni integrali

Matematička analiza

Iracionalne integrale tipa smenama:

∫ R(x;

ax 2 + bx + c dx možemo rešavati i sa Ojlerovim

)

1) ako kavdratni trinom ax 2 + bx + c nema realne korene, a) i a > 0 ⇒ b) i c > 0 ⇒ ax 2 + bx + c = x a + t ax 2 + bx + c = xt + c

2) ako je ax 2 + bx + c = a (x − x1 )( x − x2 ) , gde su x1 , x2 realni koreni kvadratnog trinoma, tada je: a ( x − x1 ) = ( x − x2 )t 2 .

161. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral Megoldás:

2 + x 2 dx .

Potkorena kvadratna veličina x 2 + 2 nema realne korene i a = 1 > 0 , zato

primenjujemo smenu 1) a) : 2 + x2 = x + t /2

2 + x 2 = x 2 + 2 xt + t 2 2 xt = 2 − t 2 x= 2 −t2 2t t2 + 2 dt 2t 2
2

dx = −

 2 −t2  t2 + 2 (t 2 + 2) dt = − t 4 + 4t 2 + 4dt = 2 − t 2 + 2t 2 t 2 + 2 I = −∫  dt = − ∫ ∫ 4t 3  2t + t  2t 2 dt = − ∫  2t 2t 2 4t 3   t −2  t2 1 1  4 4 1 t2  + c = − − ln t + 2 + c = = − ∫  t + + 3  dt = −  + 4 ln t + 4  2 t t  4  4 −2 8 2t =− 1 8

( 2+ x

2

− x − ln 2 + x 2 − x +

)

2

2 2 + x2 − x

(

1

)

2

+c =

kvadrirajmo izraze u zagradama, tada je: I=

4 1+ x2 − x 2 + x2

(

1

)

1+ x2 − x 2 + x2 − − ln 2 + x 2 − x + c . 4

107

Matematička analiza

Neodređeni integral i

162. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral

3 − 2 x − x 2 dx .

Rešenje: Kvadratni trinom pod korenom ima realne korene, pa se može napisati da je − x 2 − 2 x + 3 = −( x + 3)( x − 1) , primenjujemo znači smenu pod 2) : − (x + 3) = ( x − 1)t 2 /⋅ ( x − 1)
2

− (x + 3)( x − 1) = ( x − 1) t 2 3 − 2 x − x 2 = ( x − 1) t 2
2

a iz druge jednačine sledi:
x + 3 = t
2

− xt

x + xt 2 = t 2 − 3 x= t2 −3 1+ t 2

dx =

(1 + t )

8t dt

2 2

.

Tada se dati integral formira na sledeći način: I=∫  t 2 − 3  2 8t dt 8t dt t 2 dt t 2 − 3 −1− t 2  t = −32 ∫ = =∫ − 1 t   1+ t2 1+ t2 (1 + t 2 )2 (1 + t 2 )2 (1 + t 2 )3   u=t = du = dt v = ∫ dv = t dt
2

(1 + t )
=

t dt

2 3

(1 + t )
dt

2 3

4(1 + t 2 ) u=

−1

2

 −t 1 dt = −32 + ∫ 2  4(1 + t 2 ) 4 (1 + t 2 )2 

 =  

=

(1 + t )
8t

8t

2 2

− 8∫

(1 + t )

2 2

1 t t ⋅ = t du = − dt t2

dv = v=∫ t dt

(1 + t )
=

t dt

2 2

(1 + t )

2 2

−1 2(1 + t 2 )

=

=

(1 + t )

2 2

 −1  1 dt 8t 4 dt + + 4∫ 2 = − 8 2 2  2 t (1 + t 2 ) − 2 ∫ t 2 (1 + t 2 )  =  t (1 + t 2 )   (1 + t 2 ) t (1 + t )

108

1. 4 x 2 + 6 x + 1 dx . Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral 215. x 2 − 2 x + 2 dx . Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral 212. a to je: = (1 − x )2 2 x+3 x+3 − 3 − 2 x − x 2 − 4arctg +c.Neodređeni integrali Matematička analiza poslednji integral je integral racionalne funkcije. rešavamo ga rastavljanjem na parcijalne sabirke: = (1 + t ) (1 + t ) 8 8t 8t 2 2 4 dt dt 8t 4 t −1 + +4 − 4∫ = + +4 − 4arctgt + c = −1 t (1 + t 2 ) ∫ t 2 1 + t 2 (1 + t 2 )2 t (1 + t 2 ) + 4 4 − − 4arctgt + c = 2 t (1 + t ) t = 2 2 x+3 4 1− x = − + 2 x + 3 x + 3  x + 3  1 +  1 +   1− x  1− x  1− x  4 x+3 1− x + 4arctg x+3 +c = 1− x sređivanjem ovog izraza dobijamo konačno rešenje. x 2 − 5 x + 6 dx . 109 .x 1− x ZADACI ZA VEŽBU: 211. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ ∫ ∫ ∫ ∫ x 2 + 5 x + 6 dx . Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral 214. 4 x 2 + 1 dx . Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral 213.

2 1+ t 2 2t 1− t 1+ + 2 2 1+ t 1+ t 164. Ako je R(− sin x. Tada je: 2 ∫ cos x + 2 sin x + 3 dx . 163. Integrali trigonometrijskih funkcija Neodređene trigonometrijske integrale oblika ∫ R(sin x. 2 dt dt x 1+ t2 =∫ = ln 1 + t + c = ln 1 + tg + c . možemo primeniti i sledeće smene: sin x = t 1+ t 2 tgx = t 1 cos t = 1+ t 2 dx = dt 1+ t2 . cos x ) tada umesto datih.Neodređeni intgerali Matematička analiza 5. 2 (t + 1) + 1  2  110 . Tada je: dx I=∫ = 1 + sin x + cos x ∫ ∫ 1 + sin x + cos x dx . cos x) dx smenama: x =t 2 1− t2 cos x = 1+ t2 tg sin x = 2t 1+ t2 dx = 2dt 1+ t2 svodimo na integrale racionalnih funkcija.− cos x ) ≡ R(sin x.5. Primer: Rešiti trigonometrijski integral Rešenje: Primenimo date smene. Rešenje: Primenimo smenu tg 2 2 2 2dt 1+ t2 1+ t = I=∫ dt = ∫ dt = ∫ 2 2 2 2 2(t + 2t + 2) 1 − t + 4t + 3 + 3t 1− t 4t + +3 1+ t2 1+ t 2 1+ t 2 =∫ dt  x  = arctg(t + 1) + c = arctg tg + 1 + c . Primer: Rešiti trigonometrijski integral x = t .

) 167. Primer: Rešiti trigonometrijski integral Rešenje: Primenimo trigonometrijske smene: dx I=∫ = 3 + 5 cos x ∫ ∫ 3 + 5 cos x dx . = ∫ + ∫ = ln 2 + t − ln 2 − t + c = ln + c = ln x 4 2+t 4 2−t 4 4 4 2−t 4 2 − tg 2 2 + tg 166. Tada je: 1 + (− sin x ) ≡ 1 . Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ sin x + 2 cos x dx . sin x − cos x Rešenje: I u ovom slučaju možemo primeniti smenu tgx = t : I=∫ sin x − cos x tgx − 1 t − 1 dt t −1 ⋅ =∫ dt dx = ∫ dx = ∫ 2 sin x + 2 cos x tgx + 2 t + 2 1+ t (t + 2) t 2 + 1 ( ) Rastavimo podintegralnu funkciju na parcijalne sabirke: 111 .Matematička analiza Neodređeni integrali 165. Rešenje: U ovom slučaju važi da je drugu smenu. 2dt dt dt dt 1+ t2 = 2∫ =∫ =∫ = 2 2 2 (2 − t )(2 + t ) 1− t 8 − 2t 4−t 3+5 1+ t2 posle rastavljanja na parcijalne sabirke x 1 dt 1 dt 1 1 1 2+t 1 2 +c. Primer: Rešiti trigonometrijski integral 1 ∫ 1 + sin 2 dx 2 x . pa možemo da primenimo 1 + sin 2 x dt 2 dt dt dx I=∫ =∫ = ∫ 1+ t2 = ∫ 2 2 1 + sin x t 1 + 2t 1+ t 2 1+ 2 1+ t = arctg t 2 2 +c = 1 2 arctg ( ) 2 = t 2=z dz 1 arctgz dz = ∫1+ z2 = 2 + c = dt = 2 2 ( 2 tgx + c .

5 10 5 ( ) ( ) ( ) 112 .Neodređeni intgerali Matematička analiza t −1 A Bt + C At 2 + A + Bt 2 + Ct + 2 Bt + 2C = = + 2 (t + 2)(1 + t 2 ) t + 2 t + 1 (t + 2)(1 + t 2 ) Odavde je: t − 1 = A(t 2 + 1) + (Bt + C )(t + 2) A+ B = 0 2B + C = 1 A + 2C = −1 3 Ako je t = −2 tada iz prve jednačine dobijamo da je A = − . tada je 2tdt = dz i tako je: 3 3 1 3 3 1 I = − ln t + 2 + ln t 2 + 1 − arctgt + c = − ln tgx + 2 + ln tg 2 x + 1 − arctg( tgx) + c 5 10 5 5 10 5 3 3 1 I = − ln tgx + 2 + ln tg 2 x + 1 − x + c .C=− . 5 a iz sistema jednačina dalje računamo B = 3 1 . 5 5 Integraljenje nastavljamo na sledeći način: I=− 3 dt 1 3t − 1 3 3 2tdt 1 dt ∫ t + 2 + 5 ∫ t 2 + 1 dt = − 5 ln t + 2 + 10 ∫ t 2 + 1 − 5 ∫ t 2 + 1 = 5 ako u drugom sabirku uvedemo smenu t 2 + 1 = z .

Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ sin x + cos x ∫ 1 + cos x dx ∫ 1 − sin x dx dx sin x cos x . Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral 222. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral 219.Matematička analiza Neodređeni integrali ZADACI ZA VEŽBU: 216. 220. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral 223. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral 2 224. x + 5 cos 2 x 1 + tgx sin x . . . Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 3 + 5 cos x dx dx . x − 6 sin x + 5 113 . 218. 221. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 8 − 4 sin x + 7 cos x ∫ 1 + sin x + cos x ∫ 1 − tgx dx . ∫ 3 sin dx . 217. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + sin ∫ sin 2 sin 2 x 2 x dx . Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral . 225. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral cos x dx .

v=∫ 2 2 2 2 t t +1 t (t + 1) t (t + 1) t (t + 1)  1 dt arctgt   1  I = 2 − arctgt − arctg 2 t + ∫ dt  = 2 − arctgt − arctg 2 t + I 1 + I 2  +∫ 2 2  t  t (1 + t ) 1+ t  t    114 . Tada je: x = ln t 2 x = 2 ln t dx = 2 dt t ovim smenama dati integral se svodi na integral: I = 2∫ arctgt arctgt dt ⋅ = 2∫ 2 dt 2 t t 1+ t t 1+ t2 ( ) ( ) Ovaj integral rešavamo rastavljanjem na parcijalne sabirke: u = arctgt . e (1 + e ) Rešenje: Neka je: e = t . 168.6. du = dt 1+ t2 dv = Tada je: dt dt dt 1+ t2 − t2 1 = − − arctgt =∫ 2 2 dt = ∫ t 2 dt − ∫ 2 .Neodređeni intgerali Matematička analiza 5. Integral eksponencijalne funkcije Integral eksponencijalne funkcije tipa ex = t e x dx = dt dt dt dx = x = t e ∫ R (e x ) dx . smenom: svodimo na integral racionalne funkcije. Primer: Rešiti eksponencijalni integral x 2 ∫ arctge x 2 x 2 x dx .

115 .Matematička analiza Neodređeni integrali gde je I1 = ∫ i arctgt I2 = ∫ dt = 1+ t2 Na kraju: 1 1  1  I = 2 − arctgt − arctg 2 t + ln t − ln 1 + t 2 + arctg 2 t  + c 2 2  t  I=− 2arctgt − 2arctg 2 t + 2 ln t − ln 1 + t 2 + arctg 2 t + c t 2arctge x x 2 1 1+ t2 − t2 dt tdt dt = ln t − ln (1 + t 2 ) =∫ dt = ∫ − ∫ 2 2 2 2 t 1+ t t (1 + t ) t (1 + t ) arctgt = z z2 1 dt = ∫ zdz = = arctg 2 t = dz 2 2 1+ t2 ( ) ( ) I=− e2 ex − arctg e + ln +c. 1+ ex 2 x 2 e3x − e x 169. e +1 Rešenje: Smena je sada: ex = t x = ln t dx = dt t Dati integral posle uvođenja ovih smena biće: dt t2 +1− 2 t 3 − t dt t 2 −1 e3x − e x I = ∫ 2x = t − 2arctgt + c ⋅ =∫ 2 dt = ∫ dt − 2∫ 2 dt = ∫ 2 dx = ∫ 2 t +1 t +1 t +1 t t +1 e +1 I = e x − 2arctge x + c . Primer: Rešiti eksponencijalni integral ∫ 2 x dx .

dx e x (1 + e x ) 3 227. 116 . Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral ∫ . Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral arcsin e x ∫ e x dx .Neodređeni intgerali Matematička analiza ZADACI ZA VEŽBU: 226. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral e2x ∫ 1 + e x dx . 228.

1 e Rešenje: Prema Njutn–Lajbnicove formule: u = ln x dx du = x dv = dx v=x ∫ ln xdx = 1 e = x ln x − ∫ x 1 1 e e e dx = (e ln e − 1ln 1) − ∫ dx = e − x = x 1 1 e = e − (e − 1) = 1 . Primer: Izračunati određeni integral ∫ ln xdx . Određeni integrali Ako je funkcija f (x) integrabilna na zatvorenom intervalu [a.Matematička analiza Određeni integrali 6. i na tom intervalu primitivna funkcija joj je funkcija F (x) . Megoldás: Prema Njutn–Lajbnicove formule: 2 3 (− 1) 8 1 9 = − = + = =3. 172. tada na osnovu Njuton-Lajbnicove formule određeni integral na intervalu [a. b] može se izračunati po formuli: ∫ f ( x) dx = F ( x) a b b = F (b) − F (a ) a 170. Primer: Izračunati određeni integral −1 ∫x 1 dx 2 . 117 . b] . 3 3 3 3 3 3 x3 ∫ x dx = 3 −1 2 2 2 −1 171. Primer: Izračunati određeni integral −1 ∫x 2 2 dx .

Zato dati x2 integral treba rasraviti na zbir dva integrala: 1 −0 −ε dx dx dx dx  1  1 + ∫ 2 = lim ∫ 2 + lim ∫ 2 = lim −  + lim −  = ∫1 x 2 +0 x ε →0 −1 x ε →0 ε x ε →0  x  −1 ε →0  x  ε − 1 1 1 −ε dx ∫1 x 2 = − 1 1  1   1 = lim − − 1 + lim − 1 +  = lim − 1 − 1 +  = ∞ − 2 = ∞ .Određeni integrali Matematička analiza Rešenje: Funkcija 1 u intervalu [− 1. Rešenje: Dati integral se može rešiti uvođenje smene.1] ima jednu tačku prekida.arctg0) = lim arctgT = T →∞ T →∞ 0 π . 2 174. Primer: Izračunati određeni integral ∫ 1 3 x + 1 dx . Primer: Izračunati nesvojstveni integral ∫1+ x 0 dx 2 . Rešenje: Ako je granica integrala beskonačna. 3 3 ( ) ( ) 118 . tačku x = 0 . ε →0 ε  ε →0  ε ε  −ε  ε →0  ∞ 173. na sledeći način: ∞ T T dx dx ∫ 1 + x 2 = Tlim ∫ 1 + x 2 = Tlim arctgt →∞ →∞ 0 0 = lim (arctgT . a to znači da kod određenog integrala paralelno treba da promenimo i granice: 2 ∫ 1 3 2 2 x +1 = t 2 t3 = ∫ t ⋅ 2tdt = 2 ∫ t 2 dt = 2 x + 1 dx = 3 dx = 2tdt 2 2 = 2 4 2 8−2 2 = 4− 2 . tada se određeni integral rešava uvođenjem granične vrednosti (lim).

119 . x 232. 232. 0 1 231. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫1+ 0 4 dx x . Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ x ln x 0 1 2 dx . 234. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ 1 ∞ dx . Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ ctgx dx . 0 π 2 235.Matematička analiza Određeni integrali ZADACI ZA VEŽBU: 229. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ x cos x dx . Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ 0 ∞ dx x . π 2 230. Zadatak: Rešiti određeni integral −∞ ∫1+ x dx 2 .

a b 120 . Ako je funkcija na posmatranom intervalu [a. tada se površina krivolinijskog trapeza koji je ograničen sa datom krivom.1. može se izračunati po formuli: T = ∫ f ( x)dx .Određeni integrali Matematička analiza 6. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu Ako je y = f ( x) ≥ 0 i neprekidna na zatvorenom intervalu [a. x-osa i prave x = a i i x = b . tada je površina jednaka vrednosti određenog integrala uzet sa negativna negativnim predznakom. b] . Polazeći od površine krivolinijskog trapeza. Ako je funkcija f (x) integrabilna na intervalu i na tom intervalu je nenegativna: f ( x) ≥ 0 (a ≤ x ≤ b ) . Iz ovoga i iz osobine aditivnosti integrala sledi. b] i pozitivna i negativna. b] .1. tada površinu dobijamo kao razliku integrala dela funkcije koji se nalazi iznad i ispod x -ose. b] f ( x) ≤ 0 . tada ∫ f ( x)dx a b predstavlja površinu krivolinijskog trapeza kojeg određuju luk funkcije f (x) nad intervalom [a. možemo izračunati površine različitih ravnih likova. 6.1. sa x-osom i sa pravama x = a i x = b . b] . Površina ravnih likova [a. da ako je funkcija f (x) na nekom intervalu [a.

Površinu kojeg zatvaraju ove parabole dobićemo ako iz površine ispod parabole y = + x oduzmemo površinu ispod parabole y = x 2 . Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kružnica x 2 + y 2 = 8 . Rešenje: Presek prave i parabole su tačke A(−1.5 . Rešenje: Presečne tačke parabole y = x 2 i y = ± x su tačke A(0.0) i B (1.1) . Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabole y = x 2 i y 2 = x .  3 3  2 3  −1  2 176. zato je: T= −1 x 2 ∫ (x + 2)dx − ∫ x dx =   −1 2 2  2  2 + 2x − x3  2  4 1 8 1  =  + 4 −  −  − 2 +  = 4. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola y = x 2 i prava y = x + 2 .4) . Tada je: T=∫ 0 1  2x 32 x 3  1 2 1 1 −  = − = .1) i B(2. i parabole y 2 = 7x i y = x2 − x . x dx − ∫ x dx =   3 3 0 3 3 3 0   1 2 177. Rešenje: Presečne tačke kružnice x 2 + y 2 = 8 i parabole y 2 = 7 x su: 121 .Matematička analiza Određeni integrali 175.

4 2 2 2 2 6 2 2 3 2 = 2 + 4 arcsin 2 2 2 − Tada je: T= 2 7 1 7 1 5 + + 2 +π − − 4 arcsin − 3 6 2 2 2 6 odnosno 122 . 3 3 1  x3 x2 T2 = ∫ (x 2 − x )dx =  −  3 2  0 1 1 1 1  = − =− .  6 0 3 2 T3 = ∫ 1 2 x 8 x  2  x3 x2  2 2  − −  = 8 − x dx − ∫ (x − x )dx =   2 8 − x + 2 arcsin  2 1 81  3    1 2 2 2 = 2 + 4 arcsin 2 8 − 1 1 8 1 1 7 − 4 arcsin − −2− +  = 2 3 2 8 3 1 5 1 7 3 7 1 π 7 − 4 arcsin − + = 2+4 − − 4 arcsin − .Određeni integrali Matematička analiza x2 + 7x − 8 = 0 x1 = 2 − 7 ± 49 + 32 − 7 ± 9 = 2 2 x =1 Presečne tačke kružnice x 2 + y 2 = 8 i parabole y = x 2 − x su: x 2 + x 4 − 2x3 + x 2 = 8 x 4 − 2x 3 + 2x 2 = 8 x=2 Traženu površinu treba odrediti iz tri dela: T = T1 − T2 + T3 T1 = ∫ 0 1 3 x2 7 x dx = 7 3 2 1 = 0 2 7 (1 − 0) = 2 7 .

Presečne tačke parabole i y-ose su: a b x=0 − y2 − y + 2 = 0 1± 1+ 8 1± 3 = 2 −2 −2 y1 = −2 y1 = y2 = 1 Tada je tražena površina:  y ∫ (2 − y − y )dy =  2 y − 2  1 2 T= 2 −2  − y3  1  8 9 1 1   =  2 − −  −  − 4 − 2 +  = = 4. x = 1 i y = 0 .5 . Rešenje: Promenile su se uloge promenljivih i osa x i y. − + + π − 4 arcsin 3 2 3 2 2 178. Primer: Odrediti površinu kojeg x = a (0 < a < 1) . zaklapaju krive y = x ln 2 x .Matematička analiza Određeni integrali T= 2 7 7 4 1 .  3 2 2 3  3  −2  179. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva x = 2 − y − y 2 i ordinatna osa (yosa) . prave 123 . pa traženu površinu možemo da izračunamo kao T = ∫ f ( y )dy .

237. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju kriva y 3 = x i prave y = 1 i x = 8 . prava x = e i osa x. 238. 3 9 27 27 3 3  27  ( ) ZADACI ZA VEŽBU: 236. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva y = ln x .Određeni integrali Matematička analiza Rešenje: Površina ispod tražene krive od a do 1: 1 T=∫ a 1 u = ln 2 x 2 x ln xdx = dx du = 2 ln x x 1 1 dv = x 2 dx  2 4 2  3 =  x x ln x  − ∫ x ln xdx = 2 a 3a v = x 2 dx  3 3 = u = ln x dx du = x 1 1  dv = x dx  2 2  42 3 =  0 − a a ln 2 a  −  x x ln x − ∫ x dx  = 2 2  3a 3   33 v= x a   3 1 2 1  16 8 4 2 42 2 = − a a ln 2 a −  0 − a a ln a − x x  = − a a ln 2 a + a a ln a + 1− a a =  27 9 9 3 33 3 a   ( ) ( ) 2 8 16 16 2 4  16  = − a a ln 2 a + a a ln a + − a a = − a a ln a ln a −  + 1− a a . Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola y = 4 x − x 2 i apscisna osa. 124 .

2α 125 . i ρ = ρ (ϕ ) je neprekidna kriva. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju parabole y = 2 x2 i y = 4 − x2 . 3 3 240.Matematička analiza Određeni integrali 239. gde je α ≤ ϕ ≤ β .1. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu Neka je data kriva ρ = ρ (ϕ ) u polarnom kordinatnom sistemu.2. Površinu krivolinijskog trougla OAB kojge zaokružuju krive ρ = ρ (ϕ ) i poluprave ϕ = α i ϕ = β možemo da izračunamo sledećom formulom: β 1 T = ∫ ρ 2 (ϕ )dϕ . [β − α ] ≤ 2π . 6. Zadatak: Odrediti merne brojeve onih površina. na koje parabola y 2 = 2 x deli kružnicu x 2 + y 2 = 8 .

Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara Bernulijeva lemniskata.Određeni integrali Matematička analiza 180. ako je njena jednačina: ρ 2 = a 2 cos 2ϕ . Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara kadioid ρ = a (1 + cos ϕ ) . Rešenje: Jednačina kardioide je data sa polarnim kordinatama. 2 2 181. 126 . zato koristimo gornju formulu za izračunavanje površine koju ona zatvara: π π T = 2T1 = 2 1 2 2 2 2 ∫ a (1 + cos ϕ ) dϕ = a ∫ 1 + 2 cos ϕ + cos ϕ dϕ = 20 0 ( ) = a 2 ∫ dϕ + 2 a 2 ∫ cos ϕdϕ + a 2 ∫ 0 0 π π π 1 + cos 2ϕ dϕ = 2 0 =a ϕ 2 π + 2a sin ϕ 2 π 0 0 a2 + ϕ 2 π 0 a2 + sin 2ϕ 4 π = a 2π + 0 a2 3 π = a 2π . a > 0 .

Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ 2 = a 2 sin 4ϕ .Matematička analiza Određeni integrali Rešenje: Zbog simetričnosti krive dovoljno je računati četvrtinu tražene površine: 1 4 1 T = 4 ⋅ ∫ a 2 cos 2ϕdϕ = 2a 2 sin 2ϕ 2 0 2 π π 4 0  π  = a 2  sin − 0  = a 2 . 242. i zbog sin 3ϕ = 0 ⇒ ϕ 1 = 0 . Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara trolisnata ruža ρ = a sin 3ϕ . 127 .  − 0 − 4 8 4 3  8 ZADACI ZA VEŽBU: 241. a ∈ R . Rešenje: Zbog simetričnosti ovih listova. 2   182. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara jedan list krive ρ = a cos 2ϕ . ϕ 2 = površina se može računati kao: 1 3a T = 3 ⋅ ∫ a 2 sin 2 3ϕdϕ = 20 2 = 3a 2 4 π 3 π 2 3 π tražena 3 1 − cos 6ϕ 3a 2 ϕ dϕ = ∫ 2 4 0 π 3 0 3a 2 1 − ⋅ sin 6ϕ 4 6 π 3 0 = 2 2 2 2 π  a (sin 2π − sin 0) = a π − a ⋅ 0 = a π .

244. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ = a sin 3ϕ . 1 + ε cos ϕ 128 .Određeni integrali Matematička analiza 243. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara elipsa ρ = 2 . 0 ≤ ε <1 . 245. Zadatak:: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ = 2 + cos ϕ .

Naučna Knjiga. Beograd. Beograd. Matematička analiza I. 1998. feladatgyűjtemény Tankönyvkiadó. 2.Gyemidovics: 8. Zagreb. Matematika za više tehničke škole Savremena Administracija.P.Rodić. Matematikai analízis.Szeredai E. 10. Differenciálegyenletek Budapesti Műszaki egyetem Műegyetemi Kiadó. Novi Sad. 6.P. Budapest. MonostoryI. 1972. 1990.Kovačević: Zbirka rešenih zadataka iz matematičke analize I Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka.1998. Novković.Miličić: Zbirka zadataka iz više matematike I. Demidovič: Zadaci i rešeni primeri iz matematičke analize za fakultete Tehnička Knjiga. Svetozar Kurepa: 4. Jožef Detki. Budapest. 1983.VIII. 1977.M. . 9. M. 1977.Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza LITERATURA 1. P. Subotica. Differenciál és integrálszámítás Tankönyvkiadó. B.. Franja Ferenci: Matematika I Univerzitet u Novom Sadu.Uščumlič. Grupa autora: 5. 1974.: Matematika példatár. kötet. 1975. 3. 1980. Beograd. Szerényi Tibor: 7. Budapest. Stefan Banach: Analízis Tankönyvkiadó. Tehnička Knjiga.