1 LINIJE U TEHNIČKIM CRTEŽIMA

1.1 Tipovi linija
U tehničkim crtežima koriste se tipovi i debljine linija prikazani u tabeli broj 1.1. U slučajevima kada se, za specijalne oblasti (na primer, za električne i cevovodne šeme), koriste drugi tipovi ili druge debljine linija ili kada se linije date u tabeli koriste za svrhe drugačije od onih koje su navedene u poslednjoj koloni tabele, moraju se dati objašnjenja na crtežu. Primena različtih tipova linija prikazana je na slici 1.1.

1.2 Debljine linija
U tehničkim crtežima koriste se dve debljine linija - debela i tanka. Odnos izmedu debele i tanke linije ne sme biti manji od 2 : 1. Debljine linija se biraju, u skladu sa veličinom i tipom crteža, iz sledećeg niza: 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm. Za sve poglede jednog dela u istoj razmeri debljine linija moraju biti iste.

1.3 Razmak između linija
Minimalni razmak između paralelnih linija, uključujući i šrafuru, ne sme iznositi manje od dvostruke debljine linije. Ovaj razmak ne sme biti manji od 0,7 mm.

1.4 Redosled prioriteta podudarnih linija
Kada se dve ili više linija različitog tipa podudaraju, primenjuje se sledeći redosled prioriteta: 1) Vidljive konture i ivice (puna debela linija, tip A); 2) Zaklonjene konture i ivice (isprekidana linija, tip E ili F); 3) Ravni presecanja (crta-tačka-crta, tanka linija, zadebljana na krajevima i na mestima promene ravni presecanja, tip H); 4) Osne linije i simetrale (crta-tačka-crta, tip G); 5) Težišne linije (crta-dve tačke-crta, tanka linija, tip K); 6) Pomoćne kotne linije (puna tanka linija, tip B). Susedne konture sklopljenih delova treba da se poklapaju, izuzimajući tanke tamne preseke.

Slika 1.1: Tipovi linija
1

Tabela 1.1 Tip linije A Opis
Puna debela

Primena
A1 Vidljive konture A2 Vidljive ivice B1 Linije imaginarnog prodora B2 Kotne linije B3 Pomoćne kotne linije B4 Pokazne linije B5 Šrafura B6 Konture zaokrenutih preseka B7 Kratke osne linije

B

Puna tanka (prava ili kriva)

C D

Puna, tanka, izvučena slobodnom rukom Puna, tanka (prava), sa cikcakom

C1 Granične linije delimičnih ili skraćenih pogleda ili preseka, ako te granične linije nisu date linijom tipa G D1 E1 Zaklonjene konture E2 Zaklonjene ivice F1 Zaklonjene konture F2 Zaklonjene ivice

E F

Isprekidana, debela Isprekidana, tanka

G
Crta-tačka-crta, tanka

G1 Osne linije G2 Simetrale G3 Trajektorije (putanje)

H

Crta-tačka-crta,tanka, zadebljana na krajevima i na mestima promene pravca

H1 Ravni presecanja

J

Crta-tačka-crta, debela

J1 Prikazivanje linija ili površina kojima se postavljaju specijalni zahtevi K1 Konture susednih delova K2 Alternativni i krajnji položaj pokretnih delova K3 Težišne linije K4 Polazne konture pre oblikovanja K5 Delovi koji se nalaze ispred ravni presecanja

K

Crta-dve tačke-crta, tanka

2

Po uzoru na tabelu 1.1, nacrtati tipove linija, dati opis i njihovu primenu. Tip linije Opis Primena

3

2. Pravac posmatranja predmeta uvek je upravan na projektne ravni. Specifični zahtevi i detaljna razrada za pojedine tehničke oblasti dati su posebnim standardima u okviru odredjene tehničke grane ili grupe. Velika slova koja označavaju pogled smeštaju se odmah ispod ili iznad odgovarajućeg pogleda. U ortogonalnom projektovanju ima šest osnovnih pogleda od kojih se pogled spreda (a) bira kao glavni pogled.3 Ako se iz nekog razloga (npr. nedostatak mesta i sl. arhitekture. Slika 2.1 2. svaki pregled se označava velikim slovom.3. a nazivi i oznake osnovnih pogleda su sledeći: Pogled u pravcu a – pogled spreda (glavni) Pogled u pravcu b – pogled odozgo Pogled u pravcu c – pogled s' leva Pogled u pravcu d – pogled s' desna Pogled u pravcu e – pogled odozdo Pogled u pravcu f – pogled straga Slika 2.1) i projektuje se na projektne ravni. 4 . a ostali osnovni pogledi u odnosu na glavni dobijaju svoj položaj na sledeći način: Pogled odozgo (b) . Označeni pogledi se razmeštaju bez obzira na glavni pogled.levo ili desno (kako je zgodnije) Raspored osnovnih pogleda po metodi prvog diedra prikazan je na slici 2. Simbol za označavanje projektovanja po metodi prvog diedra prikazan je na slici 2. Na jednom istom crtežu ova slova se razmeštaju na isti način.2 (evropski način projektovanja − ranije metoda E). glavno mesto na tehničkom crtežu zauzima pogled spreda (glavni). U takvim slučajevima.dole Pogled odozdo (e) .levo Pogled straga (f) . obavezna je primena referentnih strelica i slovne oznake pravca posmatranja. koje se stavlja uz strelicu koja pokazuje pravac posmatranja za odgovarajući pogled.2 Položaj pogleda Po metodi prvog diedra. izuzimajući glavni pogled..1 Nazivi pogleda Predmet koji se prikazuje na tehničkom crtežu posmatra se sa više strana (slika 2.) mora odstupati od principa ortogonalnog projektovanja po metodi prvog diedra.desno Pogled zdesna (d) .gore Pogled sleva (c) .2 PRINCIP ORTOGONALNOG NAČINA PROJEKTOVANJA Ortogonalni način projektovanja primenjuje se na crtežima svih tehničkih oblasti (mašinstva. elektrotehnike. građevine itd. prikazivanje predmeta sa kosim površinama.. koji je u pravcu (a).). Ne stavlja se nikakva druga oznaka.2 Slika 2. Svi pogledi čine između sebe uglove od 90° ili umnoske od 90°.

2.6 i 2. • ne ponavljati detalje.5 Delimični pogledi Delimični pogledi se mogu koristiti kada potpuni pogledi ne daju informaciju koju treba pružiti. Granične linije tih delova prikazuju se kao kod delimičnih pogleda.1. ili ako pogled ne može da se razmesti u položaj primenom metode prvog diedra. 2. a sami delovi se crtaju jedan uz drugi (slika 2. koriste se referentne strelice (slike 2. velika slova koja upućuju na pogled uvek stoje normalno u odnosu na pravac čitanja. 2. • ne predstavljati zaklonjene konture i ivice.7 5 .6 Slika 2.5 2. oni se odabiraju prema sledećim principima: • ograničiti broj pogleda i preseka na minimum potreban i dovoljan za potpuno prikazivanje predmeta bez nejasnoća.6 Skraćeni pogledi Da bi se uštedeo prostor.3 Izbor pogleda Najinformativniji pogled jednog predmeta koristi se kao pogled spreda ili glavni pogled.4 Slika 2. Delimičan pogled se prekida pomoću pune tanke linije izvučene slobodnom rukom (tip C) ili pomoću pravih linija sa cikcakom (tip D) . Ovaj pogled obično pokazuje deo u položaju funkcionisanja. Delovi koji mogu da se koriste u bilo kom položaju crtaju se u glavnom položaju izrade ili montaže. Kada su potrebni drugi pregledi (uključujući i preseke).4 i 2.4 Specijalni pogledi Ako je potreban drugačiji pravac posmatranja od onih koji su navedeni u tački 2. Bez obzira na pravac posmatranja. Slika 2. dozvoijeno je prikazati samo one delove dugačkog predmeta koji su dovoljni da ga odrede.5).7 ). Slika 2.

1 MODEL 1 MODEL 2 MODEL 3 MODEL 4 6 .U tabeli 2. Tabela 2. B i C.1 prikazani su modeli u izometriji i njihovi izgledi A.

Nastavak tabele 2.1 MODEL 5 MODEL 6 MODEL 7 MODEL 8 7 .

na kojoj je označen početak crtanja sve tri projekcije. 8 . nacrtati tri osnovne ortogonalne projekcije na kvadratnoj mrežici.Za modele prikazane u izometriji.

9 .

050. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. A0. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. 10 . sa kotiranjam. prema SRPS M.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crtežu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva.PRIMER 1. ZADATKA Model. Izgled B i Izgled C. prikazan u izometriji. Crtež raditi u razmeri 1:1.

REŠENJE PRIMERA 11 .

prikazan u izometriji. A0. ZADATKA Model. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. 050.PRIMER 1. prema SRPS M. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.0545 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crtežu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. Izgled B i Izgled C. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. Crtež raditi u razmeri 1:1. 12 . sa kotiranjam.

REŠENJE PRIMERA 13 .

A0. 050. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. 14 . prema SRPS M. prikazan u izometriji. sa kotiranjam. Izgled B i Izgled C. 1 Model.1530 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crtežu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.ZADATAK 1. Crtež raditi u razmeri 1:1.

15 .

prema SRPS M. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. 16 . prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.0345 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmeta na crtežu Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. 050. sa kotiranjam. prikazan u izometriji. 2 Model. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva.ZADATAK 1. Izgled B i Izgled C. A0. Crtež raditi u razmeri 1:1.

17 .

ZADATAK 1. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. A0. 18 . prikazan u izometriji. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. 050.3 Model. Izgled B i Izgled C. sa kotiranjam. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. Crtež raditi u razmeri 1:1. prema SRPS M.

19 .

prema SRPS M. sa kotiranjam.ZADATAK 1. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. Izgled B i Izgled C. 050. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. A0. 20 .4 Model. prikazan u izometriji. Crtež raditi u razmeri 1:1.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.

21 .

sa kotiranjam. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. Crtež raditi u razmeri 1:1. 050. A0.ZADATAK 1.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. prema SRPS M. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. Izgled B i Izgled C. prikazan u izometriji. 22 .5 Model. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.

23 .

prikazan u izometriji. 24 . Izgled B i Izgled C. prema SRPS M. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.6 Model.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. A0. Crtež raditi u razmeri 1:1.ZADATAK 1. sa kotiranjam. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. 050. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda.

25 .

prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. 26 . Izgled B i Izgled C.7 Model.ZADATAK 1.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. prikazan u izometriji. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. A0. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. sa kotiranjam. 050. Crtež raditi u razmeri 1:1. prema SRPS M.

27 .

prema SRPS M.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. sa kotiranjam.ZADATAK 1. prikazan u izometriji. 28 . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. A0. Crtež raditi u razmeri 1:1. 050.8 Model. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. Izgled B i Izgled C.

29 .

0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A.ZADATAK 1. A0. 30 . Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva. Izgled B i Izgled C. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. prema SRPS M. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. sa kotiranjam. 050.9 Model. prikazan u izometriji. Crtež raditi u razmeri 1:1.

31 .

ZADATAK 1. 32 . Crtež raditi u razmeri 1:1. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.10 Model. sa kotiranjam. prema SRPS M. 050. Izgled B i Izgled C. Pogled B – izgled odozgo i Pogled C – izgled sleva.0645 Metodska jedinica: Postupci prikazivanja predmete na crtežu Vreme izrade: 2 časa Iznad izgleda modela upisati: Izgled A. prikazati u izgledima: Pogled A – izgled spreda. prikazan u izometriji. A0.

33 .

zadebljanom na krajevima i na mestima promene pravca (tip H).2.1 do 3.1). ne crtaju se u uzdužnim presecima i zato se ne šrafiraju (slika 3.4 34 .4).2 Ravni presecanja Primeri ravni presecanja dati su na slikama. ali na jednom crtežu one se smeštaju na isti način. Ako je položaj jedne ravni presecanja jasan.3. Presek se označava odgovarajućim oznakama. položaj ravni presecanja se obeležava sa crta-tačka-crta. osovine. Na ravan presecanja upućuje se oznakama. od kojih je jedna prikazana u zaokrenutom položaju u ravni projektovanja – na slici 3. čivije.1. • za presek u tri susedne ravni – na slici 3. • za presek u dve ravni koje se presecaju. i to: • za presek u jednoj ravni – na slici 3. Slika 3. slovima. paoci točkova i sl. tankom linijom.2 Oznake uz preseke smeštaju se ili odmah ispod ili odmah iznad odgovarajućih preseka. Slika 3. ne prikazuje se taj položaj odnosno ne upisuju se oznake (slika 3. Kada položaj ravni presecanja nije jasan ili kada je potrebno razlikovati nekoliko ravni presecanja (vidi slike 3. Rebra.1 Slika 3. • za presek u dve paralelne ravni – na slici 3.4.3). 3. npr. Druga oznaka se ne stavlja.1 Crtanje i označavanje preseka Opšta pravila za raspored pogleda odnose se podjednako i na crtanje preseka.3 PRESECI 3.3 Slika 3. a pravac posmatranja se obeležava strelicama.

7 3. njegova kontura se crta punim debelim linijama (tip A).6 3.3. Susedni delovi i preseci se ne šrafiraju. Slika 3.5). pomoću oznaka. Kada se presek odmakne.5 Delimični preseci Delimični presek se može nacrtati ako potpuni presek ili polupresek nije pogodan. Odmaknuti presek može: • da se smesti blizu pogleda i da se poveže sa njim pomoću tanke linije crta-tačka-crta (tip G) (slika 3.3 Preseci zaokrenuti u odgovarajući pogled ili odmaknuti preseci Preseci mogu da se zaokrenu u odgovarajući pogled ili da se odmaknu. 35 . 3.5 Slika 3. Prekid delimičnog preseka može se predstaviti ili pomoću pune tanke linije izvučene slobodnom rukom (tip C). Susedni deo ne sme zaklanjati glavni deo ali može biti zaklonjen od glavnog dela.7 Susedni delovi Kada je potrebno prikazivanje delova koji se nalaze u sklopnoj vezi nekog predmeta.6) ili • da se postavi u neki drugi položaj i da se obeleži na uobičajeni način. na način prikazan u primerima na slici 3.6 Raspored uzastopnih preseka Uzastopni preseci raspoređuju se tako da budu jasni i razumljivi.4 Polupreseci Simetrični delovi mogu da se nacrtaju pola u pogledu i pola u preseku. Slika 3. 3. njegova kontura se crta punim tankim linijama (tip B) i onda nikakva bliža oznaka nije potrebna (slika 3. oni se crtaju tankim linijama crta-dve tačke-crta (tip K). Kada se presek zaokrene u odgovarajući pogled. ili pomoću pune tanke prave linije sa cikcakom (tip D).7 ili na drugi sličan način.

12). uz uslov da se obezbedi ispunjenje zahteva u pogledu minimalnog razmaka. Slika 3. Ukoliko su površine velike. a i najčešći. ostvaruje se punim tankim linijama (tip B) izvučenim prvenstveno pod uglom od 45°.9 Uski preseci Uski preseci se prikazuju potpuno tamni.13 36 . Slika 3.3. 3. šrafura se može ograničiti na zonu uz konturu površine koja se šrafira .8 Slika 3. Razmak između linija šrafure bira se u zavisnosti od veličine površina koje se šrafiraju. 3.13). 3.12 Šrafiranje se može koristiti za označavanje tipa materijala na presecima.7 mm (slika 3.11).8. Šrafiranje susednih elemenata vrši se u različitim pravcima ili sa različitim razmacima (slika 3.10 Odvojene površine preseka istog elementa šrafiraju se na isti način. Pri tome se mora koristiti onakva šrafura kakva odgovara metodi reprodukcije koja će biti primenjena. Ako se za označavanje različitih materijala koriste različiti tipovi šrafure. značenje svakog tipa šrafure se jasno određuje na crtežu.9. ali može biti pomerena duž podeone linije između preseka ako treba obezbediti veću jasnoću. Najprostiji oblik šrafure.11 Slika 3. Kada se preseci istog dela u paralelnim ravnima prikazuju jedan pored drugog.10). šrafura je identična. u odnosu na glavne konture ili simetrale preseka (slike 3. Šrafura se prekida kada nije moguće smestiti podatke izvan šrafirane površine (slika 3. Slika 3.9 Slika 3. Između susednih preseka ovog tipa mora se ostaviti razmak od najmanje 0.8 Šrafiranje preseka Šrafiranje se najčešće koristi da bi se prikazale površine preseka.

2 37 . a) Sklop b) Vijak sa naslonom c) Rupa sa navojem Slika 4. Ponekad je indirektno funkcionalno kotiranje opravdano i potrebno.1 Primena Svi podaci o dimenzijama potrebni za određivanje dela ili komponente moraju biti nedvosmisleno i potpuno prikazani neposredno na crtežu pomoću kota. ali bez pisanja jedinice mere. može se jedinica mere koja je najzastupljenija na crtežu naznačiti u primedbi. Funkcionalne kote unose se direktno u crtež gde god je to moguće (slika 4. simbola i oznaka. • Nefunkcionalna kota .mera koja nije bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "NF" na sl 4. Kota se smešta u onu projekciju ili presek u kojem je dotični deo predmeta najjasnije prikazan.1). Izuzetak se ipak može načiniti u slučaju: a) kada je potrebno navesti dopunske mere u međufazama izrade (npr.1: Funkcionalne.1). N • m za moment ili kPa za pritisak). ona se daje zajedno sa pripadajućom vrednošću. nefunkcionalne i pomoćne kote 4. U slučaju kada je to potrebno zbog osiguranja ispravnog funkcionisanja ili među zamenljivosti. opisivanje). Za sve kote na istom crtežu koristi se ista jedinica (npr. Nijedan detalj gotovog proizvoda ne određuje se s više od jedne kote u bilo kojem smeru. Slika 4. Da bi se izbeglo pogrešno tumačenje. Ukoliko podaci nisu naznačeni u tehničkoj dokumentaciji svaka mera se na crtežu kotira samo jedanput. Ona ne utiče na proizvodne ili kontrolne operacije a dobijena je iz drugih vrednosti prikazanih na crtežu ili u pratećim dokumentima. milimetri).2).mera bitna za funkciju dela ili prostora (vidi "F" na slici 4. Prema važnosti razlikuju se sledeće vrste kota: • Funkcionalna kota . mere dela pre cementiranja ili pre završne obrade). Ako na jednom delu crteža mora da se upotrebi druga jedinica (npr. U takvim slučajevima mora biti sačuvan isti efekat kao i pri direktnom funkcionalnom kotiranju. b) kada bi dodavanjem pomoćne kote crtež postao jasniji. Na crtežu nije potrebno kotirati više mera gotovog proizvoda ili dela nego što je potrebno za njihovo određivanje (dimenzionisanje. Pomoćne kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih (vidi "AUX" na slici 4. • Pomoćna kota . daje se opis proizvodnih postupaka ili metoda ispitivanja.mera koja se daje samo informativno.4 KOTIRANJE Kota je brojčana vrednost izražena odgovarajućom jedinicom mere koja je prikazana grafički na tehničkom crtežu pomoću linija.1).

3 prikazan je primer indirektnog funkcionalnog kotiranja kod koga je zahtev sa slike 4. Različiti elementi kotiranja prikazani su na slikama 4. • kotna linija.4 i 4. kotne linije i pokazne linije crtaju se kao tanke. ali međusobno paralelno (slika 4.5).4.AO.110). kako je dato u SRPS A.7). Presek konturne i pomoćne kotne linije mora se neznatno produžiti izvan njihovog preseka (slika 4. • kotni broj.AO.2 Metode kotiranja Elementi kotiranja Elementi kotiranja su: • pomoćna kotna linija. • početna tačka. Pomoćne kotne linije crtaju se upravno na karakteristiku koja se kotira.5 Slika 4. kotne linije i pokazne linije Pomoćne kotne linije.5 (po standardu SRPS A. osim kada to nije moguće izbeći (slika 4.Na slici 4. mogu se crtati koso. • pokazna linija. Pomoćne kotne linije ograničavaju kotnu liniju i obavezno prelaze kotnu liniju za 1 do 3 mm.2 prikazan u dve varijante. pomoćne kotne linije i kotne linije ne smeju presecati druge linije. Slika 4.6). Po pravilu. • kotni završetak.110 i prikazano na slici 4. Slika 4.4 Pomoćne kotne linije. Slika 4.3 4. pune linije.6 Slika 4. Ako je neophodno.7 38 .

ali se mogu koristiti kao pomoćne kotne linije (slika 4. Slika 4.11 Slika 4.10b).10e. zatvorena ili zatvorena i ispunjena (vidi sliku 4.8). Slika 4. Vrh strelice može biti ili sa spoljašnje ili sa unutrašnje strane konture crteža (ili njegove pomoćne kotne linije). Kada ih nije moguće izbeći. po potrebi. Približne veličine strelica i kose crte prikazane su na slikama 4.10 Na jednom crtežu koristi se samo jedan oblik strelice kao kotni završetak. Slika 4.8 Slika 4. Preseci pomoćnih i kotnih linija moraju se izbegavati. nijedna linija ne sme imati prekid (slika 4. početnom tačkom. 39 . Tamo gde je za kotne strelice prostor mali stavlja se kosa crta ili tačka . gde je d .Kotna linija crta se neprekinuta i kada je na crtežu na koji se ona odnosi prikazan prekid (slika 4.9).13 Pri kotiranju poluprečnika koristi se samo strelica kao kotni završetak čiji je vrh na rubu luka (slika 4. i to strelicom ili kosom crtom ili. Na crtežima gde ima dovoljno prostora vrh strelice se postavlja unutar granice kotne linije (slika 4.12 Slika 4. Kosa crta crta se kao jedna kratka linija nagnuta pod uglom od 45° (vidi sliku 4.10c. 4. Strelica se formira po dve crte spojene pod uglom izmedu 15° i 90°.11). zavisno od veličine crteža.debljina pune linije i α = 15° do 90°.13).9). Strelica može biti otvorena. Osne linije i konturne linije ne smeju se koristiti kao kotne linije. Tamo gde nema dovoljno prostora strelice se mogu nalaziti izvan predviđenih granica kotne linije koja se u tu svrhu produžuje (vidi sliku 4.12). 4.3 Kotni završeci i početna tačka Kotne linije moraju imati jasno označene kotne završetke.10a).10d.9 4.

Kotni broj upisuje se na crtež u skladu sa jednom od sledeće dve metode.17 Kotni brojevi upisuju se tako da se mogu čitati odozdo sa crteža.18).19 40 .15 Slika 4. Kotne linije koje nisu horizontalne prekinute su prvenstveno u sredini da bi se upisao kotni broj.18 Slika 4. Generalno. Koristi se samo tamo gde ne postoji opasnost ugrožavanja funkcionalnih zahteva predmeta kada se saberu tolerancije (slika 4. osim strelice sa uglom od 90° Slika 4.4 Označavanje vrednosti kota na crtežu Vrednosti kota na crtežu označavaju se kotnim brojevima koji se unose u takvoj veličini kako bi se osigurala potpuna čitljivost na originalnom crtežu i na kopijama.14).4. prvenstveno u sredinu i iznad kotne linije (slika 4.15.16 i 4. smeštaj kota je rezultat kombinacije različitih konstrukcijskih zahteva. Kotni brojevi upisuju se obavezno tako da se mogu čitati odozdo ili sa desne strane crteža.5 Smeštaj i označavanje kota Smeštaj kota na crtežu mora jasno ukazivati na svrhu crteža. 4. kao i na kopijama s mikrofilma.16 Metoda 2 Slika 4.14 Kotni brojevi za uglove upisuju se kao na slikama 4. Kotni broj mora biti upisan tako da ga ne presecaju i ne odvajaju nikakve linije na crtežu.17. Samo jedna od metoda koristi se na jednom crtežu. Za lančano kotiranje može se koristiti bilo koji kotni završetak. Metoda 1 Kotni brojevi se upisuju paralelno sa svojim kotnim linijama. Slika 4. Slika 4. Lančano kotiranje Lančano kotiranje sastoji se od niza pojedinačnih kota. Na kosim kotnim linijama kotni brojevi moraju biti postavljeni kao što je prikazano na slici 4.

ako je prostor ograničen (vidi sliku 4.22 Slika 4.prečnik . Kotiranje u odnosu na zajednički element može biti paralelno ili kotiranje superponiranjem (sa uzastopnim dodavanjem).poluprečnik kugle. Slika 4. Paralelno kotiranje je međusobno paralelno razmeštanje odredenog broja pojedinih kotnih linija koje su tako razmaknute da se lako može upisati kotni broj (slika 4.26 41 . tamo gde je jasno prikazivanjem samo dela te linije (slika 4.24).20-4. SR . □ . Usled toga kotni broj se može nalaziti: • bliže kotnom završetku kako bi se izbegla dugačka kotna linija.prečnik kugle. iza spoljašnjeg kotnog završetka. • iznad horizontalnog produžetka kotne linije kada prostor ne dozvoljava da se kotni broj smesti u prekid nehorizontalne kotne linije. a kotna linija je prekratka za označavanje kotnog broja na uobičajeni način.24 Određivanje mesta za kotne brojeve često zahteva prilagođavanje različitim situacijama. • iznad produžetka kotne linije. S ø .kvadrat. oznake za prečnik i kvadrat mogu se izostaviti.25).23 Slika 4.20 Slika 4.poluprečnik. U cilju jednostavnijeg označavanja i jasnijeg tumačenja crteža koriste se simboli uz kotni broj.26).19).21 Slika 4. Odgovarajuće oznake prethode kotnom broju (slike 4.25 Slika 4. Kada je oblik predmeta jasno prikazan. Slika 4. R .Kotiranje počev od zajedničkog elementa Ovaj metod kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajednički početak. i to: ø . • na kraju pokazne linije koja se završava na kotnoj liniji.

otvor Ø14mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3. sa kotiranjem.0345.08mm .gornja površina (24x40mm) je u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.PRIMER 2.2µm) .4mm Površinska obrada: . nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).ostale površine su u stepenu tačnosti N10 (Ra=12. Crtež raditi u razmeri 1:1.5µm) 42 . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.donja površina (36x4mm) treba da je paralelna u odnosu na gornju (24x40mm) sa tolerancijom 0.cilindričnost otvora Ø14mm treba da je u toleranciji 0.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A.PUN FRONTALNI PRESEK Za prikazani model.3µm) . Tolerancije: . upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. ZADATKA.

REŠENJE PRIMERA 43 .

0345.3µm) .51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek B-B.ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.PUN HORIZONTALNI PRESEK Za prikazani model. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.otvor Ø30mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3.2µm) .donja površina 70x40mm je u stepenu tačnosti N7 (Ra=1.kružnost otvora Ø30mm treba da je u toleranciji 0. ZADATKA.06mm . Tolerancije: paralelnosti 0. Crtež raditi u razmeri 1:1. upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C.08mm Površinska obrada: .gornja površina treba da je paralelna u odnosu na donju sa tolernacijom 44 .6µm) . sa kotiranjem. nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B).PRIMER 2.

REŠENJE PRIMERA 45 .

ostale površine su u stepenu tačnosti N11 (Ra=25µm) 46 .cilindričnost otvora Ø20mm treba da je u toleranciji 0.6µm) . Crtež raditi u razmeri 1:1. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).1 Za prikazani model.ravnost čeonih površina 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0.34mm . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.čeone površine 20x20mm(2x) su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3.0645 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A. upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: Površinska obrada: .ZADATAK 2. sa kotiranjem.25mm .otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.2µm) .

47 .

2 Za prikazani model.ostale površine su u stepenu tačnosti N11 (Ra=25µm) 48 .34mm .otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.2µm) . treba da je . Crtež raditi u razmeri 1:1. Tolerancije: u toleranciji 0. sa kotiranjem.6µm) .čeone površine 20x20mm(2x) su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3.ravnost gornje površine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0. upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.koaksijalnost otvora Ø18mm u odnosu na spoljašnji prečnik Ø36mm.2mm Površinska obrada: .ZADATAK 2.0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.

49 .

34mm .otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.2mm Površinska obrada: .ostale površine su u stepenu tačnosti N11 (Ra=25µm) 50 .ravnost gornje površine 20x20mm(2x)treba da je u toleranciji 0.čeone površine 20x20mm(2x) su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3.0545 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek C-C.3 Za prikazani model. sa kotiranjem. Crtež raditi u razmeri 1:1.6µm) . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.ZADATAK 2.2µm) . Tolerancije: u toleranciji 0. treba da je . nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C).koaksijalnost otvora Ø18mm u odnosu na spoljašnji prečnik Ø36mm. upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B.

51 .

upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.otvori Ø20mm i Ø28mm su u stepenu tačnosti N7(Ra=1.ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. sa kotiranjem. Crtež raditi u razmeri 1:1. sa tolerancijom sa tolerancijom upravnosti 0.3µm) 52 .2µm) .4 Za prikazani model. Tolerancije: .12mm . nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).0345.ZADATAK 2.paralelnost osa otvora Ø8mm treba da je u toleranciji 0.osa otvora Ø20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora Ø28mm.6µm) .otvori Ø8mm su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3.18mm Površinska obrada: .51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A.

53 .

ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.09mm .površina 40x36mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.ravnost površine 40x36mm treba da je u toleranciji 0. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.cilindričnost otvora Ø28mm treba da je u toleranciji 0.05mm .3µm) 54 .otvor Ø28mm su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3.2µm) . sa kotiranjem. Crtež raditi u razmeri 1:1.5 Za prikazani model.6µm) .ZADATAK 2.0345. Tolerancije: Površinska obrada: .

55 .

treba da je u toleranciji 0.6 Za prikazani model.kružnost otvora Ø20mm.ZADATAK 2.5µm) 56 .20mm Površinska obrada: .51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A.gornja površina (32x38mm) je u stepenu tačnosti N8(Ra=3. Tolerancije: . Crtež raditi u razmeri 1:1.0345.2µm) . sa kotiranjem. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12.osa otvora Ø20mm treba da je upravna u odnosu na gornju površinu (32x38mm) sa tolerancijom upravnosti 0.06mm .8µm) . upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N6(Ra=0.

57 .

nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B).ravnost donje površine otvora 16x44mm treba da je u toleranciji 0.otvor Ø24mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek B-B. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.7 Za prikazani model. upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. sa kotiranjem.ZADATAK 2.1mm .gornja površina 44x44mm je u stepenu tačnosti N7 (Ra=1.3µm) 58 .cilindričnost otvora Ø24mm treba da je u toleranciji 0.6µm) . Crtež raditi u razmeri 1:1.0345. Tolerancije: Površinska obrada: .2µm) .ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.06mm .

59 .

Tolerancije: .ostale površine su u stepenu tačnosti N11(Ra=25µm) 60 .20mm Površinska obrada: . Crtež raditi u razmeri 1:1. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.kose površine su u stepenu tačnosti N9(Ra=6. sa kotiranjem.3µm) . treba da je u toleranciji 0.ZADATAK 2.8 Za prikazani model.cilindričnost otvora Ø16mm. upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.otvor Ø10mm i Ø16mm su u stepenu tačnosti N8(Ra=3.08mm .osa otvora Ø10mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora Ø16mm sa tolerancijom upravnosti 0.2µm) .

61 .

otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3.3µm) . treba da je u toleranciji 0.površine 44x28mm i 44x8mm(2x) su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.2µm) .15mm .ZADATAK 2. sa kotiranjem.ostale površine su u stepenu tačnosti N11 (Ra=25µm) 62 . nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B).51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek B-B.0345.ravnost donje površine žljeba 28x44mm. upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C. Crtež raditi u razmeri 1:1.30mm . Tolerancije: Površinska obrada: . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.9 Za prikazani model.cilindričnost otvora Ø20mm treba da je u toleranciji 0.

63 .

kružnost osa otvora Ø20mm. Crtež raditi u razmeri 1:1.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A.otvori Ø20mm i Ø10mm. treba da je u toleranciji 0.06mm Površinska obrada: .6µm) .2µm) . upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.0345. sa kotiranjem.3µm) 64 .1mm .osa otvora Ø20mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora Ø10mm. sa tolerancijom upravnosti 0.10 Za prikazani model. Tolerancije: .radijusni žljeb R15mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. su u stepenu tačnosti N8(Ra=3. nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.ZADATAK 2.

65 .

gornja površina treba da je paralelna u odnosu na donju sa toleranciji 66 .6µm) . upisati PRESEK B-B i IZGLED-e A i C.cilindričnost otvora Ø20mm treba da je u toleranciji 0.5µm) .otvor Ø20mm i otvori Ø26mm su u stepenu tačnosti N7(Ra=1.0345.gornja i donja površina je u stepenu tačnosti N9 (Ra=6. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č. nacrtati frontalnu i profilnu projekciju i pun horizontalni presek (Presek B-B).51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek B-B. Crtež raditi u razmeri 1:1. Tolerancije: paralelnosti 0.ZADATAK 2.25mm . sa kotiranjem.ostale površine su u stepenu tačnosti N10 (Ra=12.11 Za prikazani model.3mm Površinska obrada: .3µm) .

67 .

1mm .3µm) .5µm) 68 . upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C).4mm .ravnost donje površine žljeba širine 16mm treba da je u toleranciji 0.donja površina žljeba širine 16mm je u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.6µm) . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.12 Za prikazani model.otvor Ø20mm je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. sa kotiranjem. Tolerancije: Površinska obrada: .0545 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek C-C.ostale površine su u stepenu tačnosti N10 (Ra=12.kružnost otvora Ø20mm treba da je u toleranciji 0. Crtež raditi u razmeri 1:1.ZADATAK 2.

69 .

3mm .6µm) .paralelnost osa otvora Ø16mm treba da je u toleranciji 0. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A. Tolerancije: Površinska obrada: .ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.ZADATAK 2.otvori Ø16mm su u stepenu tačnosti N7(Ra=1.2µm) . nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A).kružnost prečnika Ø40 treba da je u toleranciji 0. upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C.deo cilindra Ø40mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3.3µm) 70 . sa kotiranjem.15mm . Crtež raditi u razmeri 1:1.13 Za prikazani model.0345.

71 .

14 Za prikazani model.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek C-C.ostale površine su u stepenu tačnosti N10 (Ra=12. upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B.5mm . Tolerancije: Površinska obrada: .paralelnost usečenih lučnih segmenata treba da je u toleranciji 0.2µm) . nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C).5µm) 72 .3µm) .otvor Ø24mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3.kružnost otvora Ø24mm treba da je u toleranciji 0. Crtež raditi u razmeri 1:1.kose površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6.ZADATAK 2. sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.0345.08mm .

73 .

površine 20x21mm su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3. treba da je u toleranciji .ostale površine su u stepenu tačnosti N10 (Ra=12. nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C).2µm) . Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.0345.kružnost kružnost Ø50mm treba da je u toleranciji 0.15 Za prikazani model.ZADATAK 2. upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Crtež raditi u razmeri 1:1.6µm) .paralelnost površina 20x21mm u usečenom žljebu.5µm) 74 .deo cilindra Ø50mm je u stepenu tačnosti N7 (Ra=1. sa kotiranjem.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek C-C. Tolerancije: 0.13mm .25mm Površinska obrada: .

75 .

ZADATAK 2.16
Za prikazani model, nacrtati frontalnu i horizontalnu projekciju i pun profilni presek (Presek C-C). Crtež raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek C-C, upisati PRESEK C-C i IZGLED-e A i B. Tolerancije: 0,4mm Površinska obrada: - paralelnost čeonih površina cilindra Ø50mm treba da je u toleranciji 0,3mm - ravnost zasečenih površina na cilindru (širina 10mm), treba da je u toleranciji - cilindar Ø50mm je u stepenu tačnosti N7 (Ra=1,6µm) - zasečene površine na cilindru su u stepenu tačnosti N8 (Ra=3,2µm) - ostale površine su u stepenu tačnosti N9 (Ra=6,3µm)

76

77

ZADATAK 2.17
Za prikazani model, nacrtati horizontalnu i profilnu projekciju i pun frontalni presek (Presek A-A). Crtež raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: MODEL Materijal: Č.0345.51 Metodska jedinica: Pun presek Označiti presek A-A, upisati PRESEK A-A i IZGLED-e B i C. Tolerancije: - cilindričnost otvora Ø25mm treba da je u toleranciji 0,1mm - koaksijalnost otvora Ø25mm u odnosu na spoljašnji prečnik Ø50mm treba da je

u toleranciji 0,25mm Površinska obrada: - cilindar Ø50mm je u stepenu tačnosti N8(Ra=3,2µm) - otvor Ø25mm su u stepenu tačnosti N7(Ra=1,6µm) - ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12,5µm)

78

79 .

Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A. nacrtati presek sa više paralelnih ravni. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. Šrafirati presek. Crtež raditi u razmeri 1:1.PRIMER 3. sa kotiranjem. 80 . ZADATKA Na osnovu dve projekcije postolja.

REŠENJE PRIMERA 81 .

ZADATAK 3. Crtež raditi u razmeri 1:1. 82 . Šrafirati presek. nacrtati presek sa više paralelnih ravni. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek.1 Na osnovu dve projekcije postolja. sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.

83 .

ZADATAK 3. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A. Crtež raditi u razmeri 1:1. nacrtati presek sa više paralelnih ravni. sa kotiranjem.2 Na osnovu dve projekcije postolja. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. 84 . Šrafirati presek.

85 .

sa kotiranjem.3 Na osnovu dve projekcije postolja. nacrtati presek sa više paralelnih ravni.ZADATAK 3. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. Šrafirati presek. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A. 86 . Crtež raditi u razmeri 1:1.

87 .

88 . Crtež raditi u razmeri 1:1. Šrafirati presek.ZADATAK 3. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.4 Na osnovu dve projekcije postolja. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. sa kotiranjem. nacrtati presek sa više paralelnih ravni.

89 .

sa kotiranjem. 90 .5 Na osnovu dve projekcije postolja.ZADATAK 3. Crtež raditi u razmeri 1:1. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A. Šrafirati presek. nacrtati presek sa više paralelnih ravni.

91 .

92 .ZADATAK 3. sa kotiranjem. Crtež raditi u razmeri 1:1. Šrafirati presek. umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.6 Na osnovu dve projekcije postolja. nacrtati presek sa više paralelnih ravni.

93 .

umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. 94 . Šrafirati presek. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.ZADATAK 3. sa kotiranjem.7 Na osnovu dve projekcije postolja. Crtež raditi u razmeri 1:1. nacrtati presek sa više paralelnih ravni.

95 .

ZADATAK 3.8
Na osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa više paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznačen presek. Šrafirati presek. Crtež raditi u razmeri 1:1, sa kotiranjem. Format: A4 Naziv dela: POSTOLJE Materijal: BTel Metodska jedinica: Presek sa više paralelnih ravni Iznad dobijenog preseka upisati PRESEK A-A.

96

97

5 TOLERANCIJE
Geometrijske tolerancije se utvrđuju samo kada su neophodne sa aspekta funkcionalnih zahteva, zamenljivosti ili eventualno sa aspekta proizvodnje. Geometrijske tolerancije elementa utvrđuju polje unutar kojeg mora ležati element ( površine, ose ili srednje ravni ). U zavisnosti od karakteristike i mere koja se toleriše polje može biti: • površina unutar kruga; • površina između dva koncentrična kruga; • površina između dve ekvidistantne prave ili dve paralelne prave; • prostor unutar cilindra; • prostor između dva koaksijalna cilindra; • prostor između dve ekvidistantne površine ili dve paralelne ravni; • prostor unutar paralelopipeda. Ukoliko nije dodatno naznačeno prema tabeli 5.1 i 5.2, tolerancija važi za ukupnu dužinu ili površinu tolerisanog elementa. Geometrijske tolerancije elementa koje se daju u odnosu na referentni element ne ograničavaju odstupanje oblika samog referentnog elementa. Referentni element mora imati za određenu namenu dovoljnu tačnost, zbog čega je neophodno utvrditi tolerancije oblika referentnog elementa. Tabela 5.1: Oznake za karakteristike za koje se utvrđuju tolerancije Elementi i tolerancije Karakteristika Pravost Pojedinačni elementi Tolerancije oblika Ravnost Kružnost Cilindričnost Pojedinačni ili Referentni elementi Profil linije Profil površine Pararelnost Tolerancije pravca Upravnost Nagib ( kosina ) Referentni elementi Tolerancije položaja Tolerancije bacanja Položaj (lokacija) Koncentričnost i koaksijalnost Simetričnost Bacanje Ukupno bacanje Oznaka

98

3 Napomena za toleranciju.6 i 5. mora biti napisana iznad okvira (vidi slike 5.2 Slika 5.4 Slika 5.7). na primer: „6 otvora“.1-5. • vrednost tolerancije u istim jedinicama kao i dužina (ispred vrednosti tolerancija kružnog ili cilindričnog oblika stavlja se znak Ø).8 99 . tolerancije se daju u okvirima za tolerancije postavljenim jedan iznad drugog (sliku 5.4 i 5. • slovo ili slova koja identifikuju referencu ili reference.1 Slika 5. „4 površine“ ili „6x“. Slika 5.8).3): • oznaku karakteristike za koju se utvrđuju tolerancije.6 Slika 5. Slika 5.Tabela 5.5).7 Ako je neophodno dati više od jedne tolerancije za jedan element. Slika 5.5 Dodatni podaci o obliku elemenata unutar tolerancijskog polja moraju biti napisani u blizini okvira za tolerancije i mogu se povezati pomoćnom linijom (vidi slike 5. Sleva nadesno polja sadrže sledeće: (slike 5.2 Opis Označavanje elemenata koji se toleriše Neposredno Slovom Neposredno Označavanje reference Slovom A A Oznaka A Reper Teorijski tačna mera Projektovano teorijsko polje Princip maksimuma materijala Zahtevi koji se odnose na tolerancije unose se u pravougaoni okvir koji je podeljen na dva ili više polja. Slika 5.

2 Širina tolerancijskog polja Širina tolerancijskog polja ima smer strelice referentne linije koja spaja okvir za tolerancije sa elementom.17 i 5. 5.16 NAPOMENA – Ako se tolerancije odnose na konturu cilindričnog ili simetričnog elementa ili na osu ili srednju ravan.16).1 Elementi koji se tolerišu Okvir za tolerancije povezan je sa elementom koji se toleriše pomoću referentne linije sa strelicom na sledeći način: • na konturnu liniju elementa ili na pomoćnu kotnu liniju.5.10) Slika 5.9 elementa (slike 5.9 i 5. Slika 5.11-5. kada se tolerancija odnosi na osu ili srednju liniju koja se poklapa sa osom ili sredinom ravni (vidi slike 5.17 Slika 5.14-5.12 Slika 5.11 Slika 5.10 • kao produžetak kotne linije ako se tolerancije odnose na osu ili središnju ravan kotiranog Slika 5. izuzev ako ispred vrednosti ne stoji oznaka Ø (vidi slike 5.18).15 Slika 5.13) : Slika 5.18 100 . ako se tolerancija odnosi na liniju ili površinu (vidi slike 5. Slika 5. one zavise od funkcionalnih zahteva.14 Slika 5.13 • na središnju liniju elementa.

21 i 5.22 Referentni trougao sa referentnim slovom se postavlja: • na konturu elementa ili pomoćnu liniju (vidno odvojen od kotne linije). Slika 5.20).23 • u produžetku kotne linije.24 -5.22) Slika 5. kada je referenca linija ili površina na samom delu (slika 5.3 Referenca Kada je tolerancija elemenata data u odnosu na referencu.19 i 5. Slika 5.21 Slika 5. ona se po pravilu označava pomoću referentnog slova. kada je referentna osa ili središnja linija (slike 5.25 i 5. Radi označavanja reference. jedna se može zameniti referentnim trouglom (slike 5.Po pravilu.26). Isto referentno slovo se ponavlja u okviru za tolerancije.19 Slika 5.23): Slika 5.24 101 . pravac širine tolerancijskog polja je u pravcu normale na geometrijski oblik dela (vidi slike 5.20 5. uokvireno referentno slovo je spojeno preko punog ili praznog referentnog trougla (vidi slike 5.26) : NAPOMENA – Ako nema dovoljno mesta za smeštanje dve kotne strelice.

Slika 5.30 Slika 5.33). onda se referentna slova daju u posebnim okvirima. Zajednička referenca koju čine dve reference obeležava se sa dva velika slova koja su razdvojena horizontalnom crtom (slika 5.Slika 5.25 • na osu ili središnju liniju.30).31). kada je referenca : a) osa ili središnja linija samog elementa (na primer cilindar). referentna slova se stavljaju u jedan okvir (sliku 5. poređanim po važnosti.32 Slika 5.27). tada se referentno slovo može izostaviti (slike 5.29).29 Pojedinačna referenca se obeležava velikim slovom (slika 5. Slika 5. Ako je redosled referenci nebitan. sleva nadesno (slika 5. Slika 5. b) zajednička osa ili središnja linija dva elementa (slika 5. Slika 5.31 Ako je redosled dve ili tri reference od važnosti.33 102 .28 Slika 5.26 Slika 5.27 Ako se okvir za tolerancije može pomoću referentne linije povezati direktno sa referencom.28 i 5.32).

onda se ona daje u donjem odeljku okvira za tolerancije (slika 5.3 uočava se kolona pod nazivom Područje nazivnih mera. Ako se utvrđuje uža tolerancija iste vrste na ograničenom segmentu dužine. Slika 5.36). (slika 5. dužina ovog segmenta mora se dati posle tolerancije i odvojiti od nje kosom crtom. Na primer mera osovine.34).35 U nekim slučajevima tolerancije pravca i položaja ne primenjuju se na sam element nego na njegovu projekciju. Ovakva tolerancijska polja se obeležavaju oznakom (slika 5.35). a ad odnosno donje granično odstupanje 53µm.37 103 .Ako se tolerancija odnosi na jedan ograničeni segment dužine. što podrazumeva meru izraženu u milimetrima za određene mašinske delove. bilo gde da se nalazi.37). što se čita iz kolone f8 Slika 5.4 Obeležavanje tolerancijskih polja Za obeležavanje tolerancijskih polja osovina i spoljnih mera uopšte koriste se mala slova od a do h. To znači da tolerancija važi za svaku liniju na utvrđenoj dužini u svakom položaju i pravcu (slika 5. 25f8 podrazumeva da je nazivna mera u području od 24 mm do 30 mm tolerancijskog polja f8 čije je gornje granično odstupanje ag =-20µm.36 5. Slika 5.34 Slika 5. U slučaju površine koristi se isti način označavanja. Posmatranjem tablice 5. kao i na celom elementu.

.. Slika 5..38 Tablica 5. 3 3 . 6 6 .. Tablica 5.... 30 30…40 40…50 50…65 65…80 d9 e9 14 39 20 50 25 61 32 75 40 92 50 11 2 60 13 4 f8 6 20 10 28 13 35 16 34 20 53 25 64 30 76 f6 6 12 10 18 13 22 16 27 20 33 25 41 30 49 g6 2 8 4 12 5 14 6 17 7 20 9 25 10 29 h11 0 60 0 75 0 96 0 11 0 0 13 0 0 16 0 0 19 0 h6 0 6 0 8 0 9 0 1 1 0 1 3 0 1 6 0 1 9 + + + + + + + j6 4 2 6 2 7 2 8 3 9 4 1 1 5 1 2 7 + + + + + + + + + + + + + k6 6 0 9 1 1 0 1 1 2 1 1 5 2 1 8 2 2 1 2 + + + + + + + + + + + + + k5 4 0 6 1 7 1 9 1 1 1 2 1 3 2 1 5 2 + + + + + + + + + + + + + + m7 1 4 4 1 6 4 2 1 6 2 5 7 2 9 8 3 4 9 4 1 1 1 + + + + + + + + + + + + + + m6 8 2 12 4 15 6 18 7 21 8 25 9 30 11 20 45 30 60 40 70 50 93 65 117 80 142 100 174 - - - Za obeležavanje tolerancijskih polja otvora i unutrašnjih mera uopšte koriste se velika slova od A do H. što podrazumeva meru izraženu u milimetrima za određene mašinske delove.U tablici na crtežu u kojoj su predstavljene mere sa odstupanjima.... 24 24 .. što se čita iz kolone H8..4 Gornja i donja odstupanja unutrašnjih mera u (µm) Područje nazivnih mera mm iznad do + 1 .. 18 18 . 14 14 . 6 + + 6 . 10 + A11 33 0 27 0 34 5 27 0 37 0 28 0 C11 + + + + + + 12 0 60 14 5 70 17 0 80 + + + + + + D9 45 20 60 30 70 40 + + + + + + E9 3 9 1 4 5 0 2 0 6 1 2 5 + + + + + + F8 2 0 6 2 8 1 0 3 5 1 3 + + + + + + F7 1 6 6 2 2 1 0 2 8 1 5 + + + + + + G6 8 2 1 2 4 1 4 5 H11 + + + + + + 60 0 75 0 96 0 H9 + + + + + + 2 5 0 3 0 0 3 2 0 H8 + + + + + + 1 4 0 1 8 0 2 2 0 H7 + 1 0 + 0 + 1 2 + 0 + 1 5 + 0 + + + + + + H6 6 0 8 0 9 0 104 ..3 Gornja i donja odstupanja spoljnih mera u (µm) Područje nazivnih mera mm iznad do 1 .4 uočava se kolona pod nazivom Područje nazivnih mera... a donje piše se u donjem delu tablice i takođe se izražava u mm. Na primer mera otvora (slika 5.. 3 + + 3 .. 10 10 . Posmatranjem tablice 5... 25H8 podrazumeva da je nazivna mera u području od 24 mm do 30 mm tolerancijskog polja H8 čije je gornje granično odstupanje Ag =+33µm. a Ad odnosno donje granično odstupanje 0µm.38). gornje granično odstupanje piše se u gornjem delu tablice i izražava se mm .

.. 18 + + 18 . 24 24 ..... 14 14 ..+ 10 . 30 + 40 0 29 0 43 0 30 0 + + + + 20 5 95 24 0 11 0 + + + + 93 50 11 7 65 + + + + 7 5 3 2 9 2 4 0 + + + + 3 4 1 6 5 3 2 0 + + + + 3 4 1 6 4 1 2 0 + + + + 1 7 6 2 0 7 + + + + 11 0 0 13 0 0 + + + + 4 3 0 5 2 0 + + + + 2 7 0 3 3 0 + 1 8 + 0 + 2 1 + 0 + + + + 11 0 13 0 105 ..

• površinu dobijenu skidanjem materijala.7.6 i 6. Tabela 6.5 25 50 106 .2 0. slika 6.1 Slika 6. Slika 6. 6.05 0. 6. osnovnom znaku dodaje se crtica kako je prikazano na slici 6.6 Slika 6.1 do 6.1 Najveća vrednost za Ra µm Broj klase površinske hrapavosti N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12 0. osnovnom znaku dodaje se jedan krug. Ako se naznačuje najveća i najmanja granična vrednost glavnog kriterijuma površinske hrapavosti. kako je prikazano na slici 6.3 može se takođe upotrebiti na crtežu koji se odnosi na izvestan proizvodni proces da označi da se data površina mora ostaviti u stanju koje rezultira iz prethodnog proizvodnog procesa i to bez obzira da li je to stanje postignuto skidanjem materijala ili na neki drugi način.5.5 Slika 6.1 0. Kada treba označiti specijalne karakteristike površine (vidi tabelu. kako je prikazano na slici 6.2. Ove slike prikazuju: • površinu dobijenu bilo kojom metodom proizvodnje.8 1.5. Ako nije dozvoljeno skidanje materijala.025 0. 6.3 12.4.6 ZNACI ZA OZNAČAVANJE KVALITETA OBRAĐENIH POVRŠINA Osnovni znak za označavanje kvaliteta površina sastoji se od dva kraka pravih linija pod uglom od 60 u obliku kukice. obe vrednosti se prikazuju kao na sl. Kada je samo jedna vrednost naznačena.7. 6.4 0.3 Slika 6. ° Slika 6.1). kako je prikazano na sl. slika 6. slika 6.1) dodaju se znacima datim na sl. 6. 6. Ako se zahteva skidanje materijala obradom.1.6 3.1.7 Slika 6. Znak na slici 6. 6. u dužem kraku bilo kojeg od prednjih znakova dodaje se produžena linija. kako je prikazano na sl.6. ona predstavlja maksimalnu dozvoljenu vrednost površinske hrapavosti.3.4 Vrednost ili vrednosti koje definišu glavni kriterijum hrapavosti Ra (vidi t.2 Slika 6.3. • površinu dobijenu bez skidanja materijala.2 6. prikazan u tabeli 6.8 Umesto hrapavosti Ra može se staviti i odgovarajući broj klase hrapavosti.8 i to tako da najveća granična vrednost (a1) bude iznad najmanje granične vrednosti (a2).

12 i izražava se u . Slika 6.9. ona se naznačuje uz znak.13.10 Slika 6. Kada je neophodno naznačiti vrednost dodatka za mašinsku obradu. Ako je neophodno utvrditi pravac prostiranja brazda. ova metoda se označava jasnim rečima na produžetku dužeg kraka znaka. on se utvrđuje određenim znakom koji se dodaje znaku za površinsku hrapavost.12 Slika 6. koji je obično određen primenjenom metodom proizvodnje. kako je prikazano na slici 6.13 107 . ovo se mora objasniti pogodnom napomenom ili u skladu sa slikom 6. Ako drugačije nije naznačeno.Ako se zahteva da se konačna površinska hrapavost ostvari određenom metodom proizvodnje.10. ona se upisuje na levoj strani znaka. brojna vrednost hrapavosti odnosi se na površinsku hrapavost određenog postupka ili prevlačenja.11 Pravac prostiranja brazda je pravac prostiranja preovlađujuće brazde površinske hrapavosti. kako je prikazano na slici 6. Isto tako na ovom produžetku daju se bilo kakve oznake koje se tiču određenog postupka ili prevlake. Ako je neophodno definisati površinsku hrapavost i pre i posle određenog postupka ili prevlačenja. kako je prikazano na slici 6. Dodatne oznake u znaku za površinsku hrapavost postavljaju se kako je prikazano na slici 6.11. mm Slika 6.9 Ako je neophodno označiti referentnu dužinu. Slika 6.

Na slici 6.13 je: a – vrednost hrapavosti Ra u mikromilimetrima ili broj klase hrapavosti N1 do N12 b – metode proizvodnje, postupak ili prevlaka; c – referentna dužina; d – pravac prostiranja neravnina; e – dodatak za mašinsku obradu; f – druge vrednosti hrapavosti, na primer (Rz, Rmax). Osnovni i dodatni znaci crtaju se na način prikazan na slici 6.14. Mere za oznake i dodatna objašnjenja date su u tabeli 6.2.

Slika 6.14 Tabela 6.2 Mere u mm Visina oznaka i velikih slova (h) 3,5 Debljina linija za oznake (d’) Visina H1 Visina H2 0,35 5 10 5 0,5 7 14 7 0,7 10 20 10 1 14 28 14 1,4 20 40 20 2 18 56

108

PRIMER 4. ZADATKA
Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji, na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0,3mm. Koaksijalnost drugog prečnika u odnosu na treći iznosi 0,02mm. Upravnost desne čeone površine prečnika Ø50mm u odnosu na treći prečnik iznosi 0,01mm Žljeb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1,6µm), a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6,3µm). Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0,8µm). Ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12,5µm). NAPOMENA: - Prelazi prečnika Ø30mm na Ø50mm i Ø50mm na Ø38mm su radijusni R3mm

109

REŠENJE PRIMERA

110

3mm. 111 .1 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji.Prelazi prečnika Ø50mm na Ø60mm i Ø60mm na Ø30mm su skošeni 2/45°.ZADATAK 4.8µm). Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0. Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.3µm). NAPOMENA: . a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6. Koaksijalnost drugog prečnika u odnosu na treći iznosi 0. Ostale površine su u stepenu tačnosti N11(Ra=25µm).6µm). na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ.4mm.

112 .

NAPOMENA: .ZADATAK 4.Prelazi prečnika Ø40mm na Ø60mm i Ø60mm na Ø42mm su skošeni 2/45°. na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ.8µm).5µm).6µm). a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6.3µm). Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. Koaksijalnost trećeg prečnika u odnosu na drugi iznosi 0. Ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0.2 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji.3mm. Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.5mm. 113 .

114 .

3µm). a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. Ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12.5mm.ZADATAK 4. Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0.8µm).6µm).3mm.Prelazi prečnika Ø30mm na Ø70mm i Ø70mm na Ø50mm su radijusni R5mm 115 .3 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji. Žljeb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ.5µm). Cilindričnost trećeg prečnika treba da je u toleranciji 0. Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0. NAPOMENA: .

116 .

ZADATAK 4. 117 . na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. Ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12.4 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji.3mm.5µm). NAPOMENA: . Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.3µm).Prelazi prečnika Ø40mm na Ø60mm i Ø60mm na Ø48mm su skošeni 4/45°.6µm). Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0.8µm).3mm. Upravnost otvora Ø14mm u odnosu na zasečenu ravnu površinu iznosi 0. a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6.

118 .

3mm.Prelaz prečnika Ø40mm na Ø60mm je skošen 3/45°. Ostale površine su u stepenu tačnosti N11(Ra=25µm). 119 . na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6.ZADATAK 4.3µm). Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0.6µm). Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. Cilindričnost drugog prečnika treba da je u toleranciji 0.5 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji.4mm. NAPOMENA: .8µm). Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1.

120 .

Prelaz prečnika Ø40mm na Ø55mm je skošen 3/45°.8µm).6µm). Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0. Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. NAPOMENA: .4mm. Upravnost osa otvora Ø20mm (otvori skroz) iznosi 0. Ostale površine su u stepenu tačnosti N11(Ra=25µm). a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6.3µm).3mm. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. 121 .6 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji. Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0.ZADATAK 4.

122 .

3mm. Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0. Ostale površine su u stepenu tačnosti N10(Ra=12. a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6.5mm. NAPOMENA: .3µm).ZADATAK 4. na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. zasečenih na prvom mestu.8µm).6µm). Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. iznosi 0.5µm).7 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji. Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. Paralelnost ravnih površina. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke. 123 .Prelazi prečnika Ø40mm na Ø70mm i Ø70mm na Ø38mm su skošeni 5/45°.

124 .

Prelaz prečnika Ø30mm na Ø50mm je skošen 4/45°.6µm).3mm. 125 .3µm). Prvi prečnik (tolerancija f6) i leva bočna strana drugog prečnika (tolerancija m6) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na treći prečnik (tolerancija k6) u vrednosti za 0.8µm). Žleb za klin je u stepenu tačnosti N7(Ra=1. Spoljaši prečnici su u stepenu tačnosti N6(Ra=0. a otvori su u stepenu tačnosti N9(Ra=6. na formatu A4 u razmeri 1:1 NACRTATI RADIONIČKI CRTEŽ. Upravnost otvora Ø20mm (dubine 50mm) u odnosu na skošenu površinu je 0. Izvršiti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovarajuće poprečne preseke.4mm. NAPOMENA: .8 Za vratilo prikazano u izometričkoj aksonometriji.ZADATAK 4. Ostale površine su u stepenu tačnosti N11(Ra=25µm).

126 .

Postupak izrade skice ima sledeće faze: 1. crtaju se vidljive i nevidljive ivicekonture. 2. • oznake za obradu površina i • oznake materijala. propisuje se materijal i označava se oznakom SRPS. prema veličini i složenosti samog predmeta odredi se veličina papira za skicu. Na slici 7.1. zatim simetrično.7 SNIMANJE MAŠINSKIH DELOVA 7. 4. • sve potrebne dimenzije (mere gotovog predmeta). vrši se kotiranje i unose oznake za kvalitet obrađenih površina. Slika 7. 3.1: Sklop koturače (a) i pozicije koturače (b) 127 . a može se koristiti i uzorak predmeta-mašinskog dela (ovo tim pre ako je reč o snimanju modela). dat je sklop koturače i pozicije koturače. crtaju se preseci. u odnosu na osu. Kada se govori o snimanju sa modela. crtaju se osne linije. može se reći da je skica radionički crtež urađen slobodnom rukom. odredi se potreban broj pogleda i preseka kao i njihov raspored.1 Skiciranje mašinskih delova Pod skicom se podrazumeva bilo kakav crtež urađen slobodnom rukom. 5. 6. zamisli se predmet koji se želi skicirati. Skica zbog toga mora sadržati sve elemente koje sadrži i radionički crtež: • potreban broj projekcija i preseka.

proizvodnji itd.. Postupak izrade originalnog crteža predmeta ili modela posredstvom skice u osnovi je isti kao pri skiciranju. dat je postupak za izradu skica za delove koturače. na osnovu skice crta se originalni crtež na pausu pomoću potrebnog pribora ili na računaru. Dobijene kopije koriste se u tehnologiji. Slika 7. konstrukcionom birou. Na slici 7.2: Postupak za izradu skica delova koturače 128 . ali . ako je reč o crtežu trajnije vrednosti. Takvi crteži umnožavaju se kopiranjem-štampanjem. a originali se čuvaju u arhivi.Izrada originala na osnovu skice Skica se može koristiti kao punovažan crtež.2.

Razrada. osim projekcija i preseka. prikazan je radionički crtež pužnog vratila sa svim potrebnim projekcijama. merama i materijalom tako da se po njemu može izvršiti izrada takvog dela-vratila. to druga projekcija nije ni potrebna. Ф75m6 i 20P9 date su u gornjem levom uglu crteža. f) Merilo-koje je na crtežu označeno je 1:5. Na slici 7. na crtežu je data i tablica za tip puža-evolventni (proračunate vrednosti). išlo bi ovim redom: a) Vratilo je prikazano u jednoj projekciji sa prikazom potrebnih preseka.3. to je za uspešno čitanje crteža.7. U daljim postupcima čitanja crteža treba voditi računa i o proračunu (ako je potreban). potrebno dobro poznavati uvrednjavanje. • na osnovu datih podataka pri kotiranju ustanovljavaju se sve mere predmeta.0645 kaljen. e) Materijal Č. paralelnosti i ekscentričnosti pojedinih površina i slično. Slika 7. • analizira se kvalitet obrađenih površi. što nije naznačeno obraditi sa N10. S obzirom da je vratilo u svim presecima kružnog oblika i kotirano sa Ф. Na mestima gde su izvođeni žlebovi za klin dati su tragovi presečnih ravni. u kojoj su objedinjena sva znanja iz oblasti projiciranja i ostalih pravila tehničkog crtanja. • utvrđuje se koje su vrednosti (ili oblici) tolerisane. brzini rezanja. a time i čitanje samog crteža. b) Kvalitet obrade dat je na svim potrebnim mestima. označavanje materijala po SRPS-standardima kao i oznake kvaliteta obrade pojedinih površina. c) Tolerancije prečnika Ф80k5. tolerancije. Čitanje radioničkih crteža sastoji se u analizi oblika i mera nacrtanog predmeta: • na osnovu datih ortogonalnih izgleda najpre se u svesti stvara jasna predstava o obliku predmeta. Na primer. u presecima su date dubine i širine žlebova. Ф75k6.3: Radionički crtež pužnog vratila 129 . a sve ostalo. d) Dati su potrebni detalji kanala za brušenje “C” i “D”.2 Čitanje radioničkih crteža Kako je čitanje crteža najvažnija komponenta u tehničkom crtanju.

130 .

3 Primeri crteža mašinskih delova Slika 7.4: Crtež trapeznog kaišnika Slika 7.7.5: Crtež osovinice 131 .

6: Crtež konusnog zupčanika 132 .Slika 7.

Slika 7.7: Crtež kaišnika

Slika 7.8: Crtež ploče

133

8 ELEKTROTEHNIČKE OZNAKE I SIMBOLI
Sva pravila, propisi i standardi iz tehničkog crtanja u celini važe za sve oblasti tehnike pa, prema tome, i za elektrotehniku. U ovom poglavlju biće reči o određenim osobenostima u elektrotehnici. Da bi se prikazala sprega jednog elektrotehničkog uređaja-naprave (mašine, aparata, instrumenta kontrolnih i regulacionih), u elektrotehnici se upotrebljavaju šematski crteži elektrotehničkih mreža-instalacija u kojima se ucrtavaju razne elektrotehničke oznake-simboli. Elektrotehničke oznake i simboli po svom izgledu i obliku podsećaju na stvarni izgled konstrukcione koncepcije elektrotehničkih uređaja. Kod elektrotehničkih crteža ne radi se, dakle, o neposrednoj izradi onoga što je nacrtano, u smisu kako je to bio slučaj kod radioničkog crteža, već su električne šeme vrlo slične šemama cevnih vodova. Pri izradi crteža elektrotehničke šeme treba obratiti pažnju na debljinu izvučenih crta, kao i veličinu samih simbola. U tabelama 8.1-8.5 prikazani su i postupno svrstani osnovni elektrotehnički simboli najviše primenjivani u elektrotehničkim šemama. Tabela 8.1 Broi simbola
8.1.1

Simbol

Značenje
Neutralni provodnik N-provodnik Zaštitni provodnik PE-provodnik Zaštitno-neutralni provodnik PEN-provodnik Primer:Trofazni razvod sa neutralnim provodnikom i zaštitnim provodnikom

8.1.2 8.1.3 8.1.4

Tabela 8.2 Broi simbola
8.2.1

Simbol

Značenje
Razvod se vodi nagore

8.2.2

Razvod se vodi na dole

8.2.3 8.2.4 8.2.5 8.2.6

Razvod se vodi vertikalno Kutija, opšti simbol Spojna ili razvodna kutija Tačka napajanja električne instalacije sa potrebnom opremom Rasklopni blok sa četiri odvoda i jednim dovodom

8.2.7

134

Tabela 8.3 Broi simbola
8.3.1 8.3.2 Višestruka priključnica (dvostruka) 8.3.3 8.3.4 8.3.5 8.3.6 8.3.7 Priključnica sa zaštitnim provodnikom (kontaktom) Priključnica sa zatvaračem Priključnica sa jednopolnom sklopkom Priključnica sa sklopkom blokiranja Priključnica sa transformatorom za električno odvajanje Primer: Priključnica za električni aparat za brijanje Priključnica za telekomunikacije, opšti simbol Oznake za označavanje različitih tipova priključnica su: TP-telefon M-mikrofon Z- zvučnik FM-frekventni modulator TV-televizija TX-teletekst

Simbol

Značenje
Priključnica, opšti simbol

8.3.8

8.3.9

Tabela 8.4 Broi simbola Simbol Značenje

8.4.1

Sklopka, opšti simbol

8.4.2

Sklopka sa svetlom za orijentaciju

8.4.3

Jednopolna sklopka sa ograničenim vremenom zatvaranja

8.4.4

Dvopolna sklopka

135

15 Uređaj za nadzor osoblja 136 .4.Nastavak tabele 8.4.13 Oprema za vremensko ograničenje 8. višepoložajna (unakrsna) sklopka Ekvivalentna šema 8.6 Jednopolna naizmenična sklopka Naizmenična.4.4.9 Jednopolna potezna sklopka 8.5 (serijska) Primer: Za različite nivoe osetljivosti 8.12 Pritisno dugme sa ograničenim pristupom 8.4.11 Pritisno dugme sa signalnom sijalicom 8.4.8 Sklopka sa regulacijom 8.4.4.10 Pritisno dugme (taster) 8.4.7 8.4 Broi simbola Simbol Značenje Jednopolna višepoložajna sklopka 8.4.4.14 Vremenska sklopka Sklopka sa ključem 8.

Tabela 8.10 Ovaj simbol se koristi samo kada pribor nije ugrađen u svetiljku 8.11 Svetiljka za sigurnosno svetlo u posebnom strujnom kolu 137 . opšti simbol Ovaj simbol se koristi ponekad za označavanje određenih vrsta svetiljki 8.9 Projektor sa divergentnim svetlosnim snopom Pomoćni pribor za sijalicu sa pražnjenjem 8.5.5.2 Priključno mesto zidne svetiljke prikazano kada je napajanje sa leve strane Sijalica.1 Priključno mesto svetiljke prikazano sa električnim razvodom 8.5 8.A3.3 Signalna sijalica opšti simbol Ovaj simbol se može dopuniti slovnim simbolima iz t.6 Svetiljka sa fluorescentnom cevi.7 Projektor.5.5.5.5.4 8.5 Broi simbola Simbol Značenje 8.8 Projektor sa uskim svetlosnim snopom 8.5.5. opšti simbol 8.5.5.N.3 standarda SRPS.8. opšti simbol Primeri: Svetiljka sa tri fluorescentne cevi Svetiljka sa pet fluorescentnih cevi 8.5.008 8.5.

5.13 Zagrevač vode prikazan u električnoj instalaciji 8.16 Električna brava 8.Nastavak tabele 8.5.5.12 Svetiljka za sigurnosno svetlo sa nezavisnim (sopstvenim) napajanjem 8.15 Časovnik za registrovanje vremena 8.17 Interfon 138 .14 Ventilator prikazan u električnoj instalaciji 8.5.5.5.5 Broi simbola Simbol Značenje 8.

Za crtanje zidova na paleti alata Draw izabere se komanda Rectangle i crta pravougaonik / Klikne se u blizini koordinatnog početka za određivanje donjeg levog ugla pravougaonika/ Za gornji desni ugao pravougaonika koriste se relativne koordinate:@1800.UPUTSTVO ZA IZRADU 5.00 3.00>. Ove dimenzije se unose jer je osnova objekta 1800x1160. potrebno je komandom Explode rastaviti postojeće pravougaonike. jedinice mere u kom se radi crtež: Format/Units/Insertion scale/Centimeters 2. Preporučuje se da granice crteža budu uključene jer se time izbegava da kreirani crtež bude van definisanog formata. a drugi deo kreiranje i umetanje blokova za kućnu instalaciju. Dimenzije formata mogu biti: . preciznost crtanja: Format/Units/Precision/0. Na taj način dobija se izgled prikazan na slici 8. granice crteža: Format/Drawing Limits/ Pri pozivanju ove komande na komandnoj liniji ispisuje se poruka za definisanje koordinate donjeg levog ugla granice crteža/ Podrazumevane koordinate su <0. otvori za vrata.isključene-OF-omogućava crtanje van definisanog formata. Nakon toga da bi se nacrtali pregradni zidovi. Pošto je debljina zidova 35 cm (u građevinskoj osnovi) na paleti alata Modify izabere se komanda za paralelno kopiranje Offset i kopira nacrtani pravougaonik sa distancom 35 cm prema unutra.uključene-ON-što znači da se može crtati samo unutar definisanog formata .1160/Enter.1: Građevinska osnova 139 . ZADATKA Za izradu petog zadatka prvi deo rada podrazumeva crtanje građevinske osnove. a zatim koristiti komande Line. ispusti na prednjem delu. Prvo se kreira Layer (nivo) u kojem se crtaju zidovi osnove Format/Layer/New/Zidovi/Crvena boja/OK. koje ne treba menjati/ Za prihvatanje ovih koordinata pritisne se Enter/ Na komandnoj liniji ispisuje se poruka za izbor koordinate gornjeg desnog ugla/ Unese se vrednost <2000. Offset. crta se građevinska osnova. Nivo zidovi proglasi se tekućim. Da bi cele granice crteža bile prikazane na ekranu. Crtanje građevinske osnove Pre početka crtanja potrebno je definisati: 1.1. 0. Nakon ovih podešavanja.00. Slika 8. Trim i Extend.1500>/ Enter. potrebno je izabrati putanju View/Zoom/All.

Na isti način kao što se kreira blok vrata kreira se i blok prozor100 (u nultom layer-u i dužine 100 cm zbog kasnijeg prilagođavanja). Za početnu tačku luka potrebno je izabrati gornju levu tačku pravougaonika.Center. Prvo se kreira blok vrata100.Angle. Slika 8. 140 . dimenzija 5x100 cm. Pošto se vrata i prozori pojavljuju više puta na istom crtežu. Kada se pravi blok potrebno je kreirati njegovu definiciju. a kasnije ih ubaciti u željene layer-e sa dodatim željenim bojama jer se tako izbegava konfuzija sa bojama blokova koji bi eventualno bili formirani pod drugom bojom. izabere se Arc/Start. Luk se crta komandom Arc. klikne se na ikonu Pick Point i izabere donji levi ugao vrata. čijim aktiviranjem se pojavljuje prozor Block Definition. čime se dobija izgled prikazan na slici 8. U delu prozora Name upisuje se naziv bloka-vrata100. čime se vraća prozor Block Definition i klikne na OK. u delu Base Point. za centar luka donju levu tačku pravougaonika a za ugao rotacije ugao -90O. U pitanju je entitet koji se ne vidi a čuva se u okviru crteža i sastoji se od: • imena bloka • tačke umetanja-bazne tačke u odnosu na koju će biti umetnut blok • objekta koji su grupisani u blok Za građevinsku osnovu potrebno je kreirati blokove vrata i prozora. Za kreiranje bloka vrata100 izabere se na paleti alata Draw komanda Make Block .2. Ovaj blok se sastoji iz pravougaonika dimenzija 100x5 cm i četiri vertikalne linije dužine 15 cm čije se početne tačke nalaze na uglovima pravougaonika. Treba napomenuti da u okviru prozora Block Definition postoje u delu Objects tri dugmeta od kojih treba izabrati Delete.2: Kompletna građevinska osnova Kreiranje blokova Blokove je najbolje kreirati u nultom layer-u. orjentacijom ili lokacijom u odnosu na objekte koji ulaze u blok. koji se sastoji iz dva objekta i to iz pravougaonog dela i luka. Pravougaonik se crta izborom komande Rectangle..Da bi se kompletirala građevinska osnova potrebno je ubaciti vrata i prozore na odgovarajuća mesta u osnovi. u delu Objects klikne se na ikonu Select Objects i selektuju se vrata a zatim se pritisne Enter. najlakše je formirati njihove blokove i zatim ih koristiti neograničeno puta sa određenim faktorom razmere da bi se prilagodili stvarnim dimenzijama na crtežu. što znači da se objekti automatski brišu nakon što se definiše blok. Opcija Delete se uključi ako se blok koristi sa različitom razmerom.

u polju Scale vrši se definisanje faktora razmere po koordinatnim osama za simbol koji se umeće. kao i njegovu orijentaciju (znak minus ispred vrednosti definiše orijentaciju). u polju Rotation vrši se definisanje ugla rotacije simbola koji se umeće. U tu svrhu kreiraju se dva nova layer-a sa pripadajućim bojama: prozori-ljubičasta boja. Ako je polje Explode u donjem levom uglu uključeno tada će svaki blok prilikom umetanja u tekući crtež biti rastavljen na sastavne elemente. gde se može selektovati ime bloka koji se umeće. kako bi se kasnije mogli lako privremeno uklanjati iz tekućeg prikaza crteža. definisati razmera i ugao rotacije simbola koji se umeće.3: Ubacivanje bloka vrata 141 . zaključan ili otključan što se postiže jednostavnim pritiskom na odgovarajuću kolonu izabranog layer-a. U konkretnom slučaju za prikazanu građevinsku osnovu. zamrznut ili odmrznut. pa se ova opcija najčešće ne koristi. U polju Name postoji lista u kojoj se nalaze imena svih kreiranih simbola aktivnog crteža. Privremeno uklanjanje jednog layer-a a samim tim i svih elemenata koji su na njemu vrši se u okviru za dijalog Layer Properties Manager. a zatim pokrenuti komandu Insert Block. Na primer. proglasit layer vrata tekućim. potrebno je formirati nove layer-e na kojima će se ti blokovi nalaziti. za ubacivanje bloka vrata (slika 8.3) u centralnom delu objekta. Za umetanje blokova u na paleti alata Draw izabere se komanda Insert Block ( ili se u padajućem meniju Insert izabere komanda Blok). čija je širina 110 cm. jer se blok može i kasnije rastavljati. Layer-i se kreiraju iz razloga što je na jednom crtežu potrebno imati više nivoa. U polju Insertion point vrši se podešavanje parametara preko kojih se definiše tačka umetanja bloka u crtež. a na tim nivoima objekte iz iste grupe. U ovim poljima potrebno je uključiti opciju Specify On-screen kako bi se mogle unositi vrednost faktora razmere po koordinatnim osama. faktor razmere u X pravcu kontroliše veličinu bloka po horizontali. vrata-zelena boja. Izabrani layer može biti uključen ili isključen.Umetanje blokova Pre nego što se počne sa ubacivanjem blokova na crtež. Slika 8. Pozivanjem ove komande otvara se dijalog prozor Insert u kome se može uočiti pet polja u kojima su grupisani parametri koje treba definisati da bi se izvršilo umetanje kreiranih simbola. potrebno je prvo zumirati taj prostor na crtežu.

pod nazivom šema električne instalacije (za datu građevinsku osnovu). a zatim razvuče preko celog ekrana crtež koji sadrži nove objekte. Na komandnoj liniji pojavljuje se poruka za unos faktora razmere po X osi : Enter x scale factor.Kao faktor razmere uneti vrednost <-1> a zatim Enter. Deoba informacija između crteža Da bi se postojeći crteži i njegovi elementi mogli koristiti u daljem radu pod nekim novim imenom potrebno je crtež iskopirati u novi fajl. pri čemu je okvir aktivnog crteža tamno plave boje. potrebno je kliknuti čime je izabrana tačka umetanja bloka. 142 . Zatvori se crtež sa koga su prevučeni objekti. Ta linija označava samo trasu vodova a iz naknadnih obeležavanja priključnih mesta lako se ustanovljava koliko strujnih krugova imamo.U padajućoj listi Name izaberu se vrata100 i proveri da li je opcija Specify On-screen uključena u sva tri polja. kao kod crteža građevinske osnove. Nakon toga se u padajućem meniju izabere Window/Tile Vertically čime se pored crteža građevinske osnove pojavljuje crtež sa blokovima građevinske osnove. Potrebno je napomenuti da je u novijoj praksi crtanja šema električnih instalacija opšte prihvaćen način u kojem se svi vodovi (jedan ili više njih) obeležavaju sa po jednom linijom. može se podešavati koji je od crteža vidljiv. Prevlačenje objekata sa jednog na drugi otvoreni crtež Pojedini objekti ili svi objekti sa jednog crteža na drugi prevlače se tako što ih najpre selektujemo. Na kreiranom fajlu potrebno je izvršiti umetanje blokova elektrotehničkih oznaka i simbola. u trenutku kada je otvoren crtež gradjevinska osnova. U trenutku dok je crtež građevinska osnova otvoren izabere se File/Open a zatim se u prozoru Select File izabere fajl u kome se nalaze blokovi građevinske osnove i pritisne dugme Open. Za Y faktor razmere unosi se vrednost 1. Ako se istovremeno vidi više crteža. a zatim prozori. Specify opposite corner. na prethodno opisan način. Za nadvratnike nije potrebno praviti blokove jer su to samo prave linije. Time je završeno ubacivanje ovog bloka i na sličan način se ubace i preostala vrata. Kada se pojavi kvadratić. a zatim pomeri kursor do donjeg desnog kraja dovratnika prednjih vrata. dok je polje Explode isključeno. U jednom trenutku može biti aktivan samo jedan crtež. Ako se želi otvoriti novi crtež. a zatim se izabere Window/Tile Vertically i pored prethodno otvorenog crteža pojavljuje se novi crtež Drawing 1. Novi crtež se proglasi aktivnim i preko opcije Format Units promeni tip jedinica i preciznost. or (Corner/XYZ) <1>. zatim Enter. čime se otvara prozor Create New Drawing i izabere opcija Use a Template i klikne na OK. mogu se bilo koji objekti ili svi zajedno prevlačiti sa jednog na drugi. Proveri se da li je uključen Osnap kriterijum Endpoint. Izabere se File/New. pri čemu se na izabranim objektima pojavljuju čvorovi. Ovim je završena kompletna građevinska osnova. Pošto je AutoCAD u stanju da podrži nekoliko otvorenih crteža istovremeno. Kada je završena kompletna građevinska osnova potrebno je napraviti novi fajl. Klikom na OK vraća se na crtež pri čemu je blok vrata100 vezan sa kursorom pri čemu se tačka koja je izabrana kao bazna nalazi u sredini kursora. Kursor se postavi na nekom od selektovanih objekata gde nema čvorova. zatim Enter. Najlakši i najbrži način crtanja je da se prvo iscrtaju kompletne trase električnih vodova a nakon toga se ubace već kreirani blokovi električnih elemenata. postupak je sličan. dok se za ugao rotacije prihvata ponuđeni uga tj 0O. klikne i drži pritisnut levi taster miša i prevuče kursor na drugi crtež.

postavljene u svakoj prostoriji. ZADATKA Električna razvodna instalacija stambene jedinice. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. 3. 2. na mestima po sopstvenom izboru. čija je građevinska osnova data na slici. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. Jednopolne sklopke.PRIMER 5. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. treba da sadrži sledeće: 1. 4. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. 143 .

REŠENJE PRIMERA 144 .

treba da sadrži sledeće: 1. čija je građevinska osnova data na slici.ZADATAK 5. 2. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. postavljene u svakoj prostoriji. Jednopolne sklopke. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. 3. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 4. 145 .1 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. na mestima po sopstvenom izboru.

146 .

treba da sadrži sledeće: 1. na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.ZADATAK 5. postavljene u svakoj prostoriji. Jednopolne sklopke. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. 147 . 3.2 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. čija je građevinska osnova data na slici. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 4. 2. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru.

148 .

149 . 4. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. 3. 2. treba da sadrži sledeće: 1. Jednopolne sklopke. čija je građevinska osnova data na slici.ZADATAK 5.3 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji. na mestima po sopstvenom izboru. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

150 .

postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.4 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji. 4. 3.ZADATAK 5. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. treba da sadrži sledeće: 1. čija je građevinska osnova data na slici. 151 . Jednopolne sklopke. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. 2.

152 .

Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru.5 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. 153 . čija je građevinska osnova data na slici.ZADATAK 5. 3. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 4. treba da sadrži sledeće: 1. Jednopolne sklopke. 2. na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji.

154 .

čija je građevinska osnova data na slici. Jednopolne sklopke. postavljene u svakoj prostoriji.6 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. na mestima po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 4. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.ZADATAK 5. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. 155 . treba da sadrži sledeće: 1. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. 2. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. 3.

156 .

4. čija je građevinska osnova data na slici. treba da sadrži sledeće: 1. na mestima po sopstvenom izboru. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. Jednopolne sklopke.7 Električna razvodna instalacija stambene jedinice. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru. postavljene u svakoj prostoriji. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 157 . postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. 3.ZADATAK 5. 2. Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti.

158 .

Svetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti. postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. treba da sadrži sledeće: 1. postavljene u svakoj prostoriji. Jednopolne sklopke. postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru. Jednofazne priključnice sa zaštitnim provodnikom. 159 . 3. čija je građevinska osnova data na slici. 2. na mestima po sopstvenom izboru.ZADATAK 5. 4. Razvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru.8 Električna razvodna instalacija stambene jedinice.

160 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful