RUKOPISNO PISMO RENESANSE

(ZAPADNA EVROPA)

Student: Lazi} Nenad

Rukopisno pismo Renesanse
(Zapadna

evropa)

Uvod:
^ovek je oduvek imao potrebu da zabele`i svoje misli, znanja, iskustva kako bi ih sa~uvao za budu}e generacije. Prvobitno je za bele`enje koristio crte`e, pa zatim piktograme koji su se kasnije razvili u ideograme i nakraju u slogovno ili glasovno pismo.Fonetsko ili glasovno pismo nastaje izme}u po~etka ~etvrtog i kraja prvog milenijuma pre nove ere , i ono do danas predstavlja najsavr{eniji oblik pisma, ~iji se kvalitet ogleda u jednostavnosti I mogu}nosti univerzilacije . Izme|u prvog milenijuma pre nove ere pa sve do renesanse pismo je do`ivelo niz promena kako u fonetskom tako i u estetskom smislu . Fonetske promene se izra`avaju kao uvo|enjem novih znakova za odre|ene glasove, a u estetskom smislu promenom forme samih znakova. Na podru~ju Evrope u periodu renesanse su najzastupljeniji oblici latinice i }irilice koji imaju svoje zajedni~ke korene u gr~kom pismu. Karakteristi~ni oblik tokom renesanse za }irilicu je poluustav, a za latinicu humanistika, mada su se koristili i drugi oblici koji su pripadali pro{lom periodu. Za spise zapadne evrope je karakteristi~na humanistika, a kori{}eni su jo{ i oblici rimske kapitale (kori{tena za naslove, inicijale, natpise na sklupturama itd. ali se to ne mo`e uzeti kao pravilo.)

Humanistika (pismo epohe humanista)
Humanistika je tip latiskog pisma koji je nastao uticajem reforme humanista u 15. veku, a po uzoru na karolinu. Naziv humanistika u istoriju uveli su paleografi 19. Veka, neki je jo{ nazivaju i renesansnim pismom savremenici su je nazvali: littera antiqua, littera antica formata,litera antica nuova,rotonda,romana. Te{ka i uglasta gotika u Italiji nije nai{la napogodno tlo. Me|u prvima protiv tog izve{ta~enog pisma ustao je Fran~esko Petrarka (1304-1374) optu`uju}i ga da obiluje “ARTIFICIOSIS LITTERUM TRACDIBUS” a sa druge strane je bio odu{evnjen kodeksom dela sv. Agustina pisanim karolinom, kojeg mu je poklonio \ovani Boka~o (1313-1375) i sam je tako kaligrafski dasu mu se prijatelji divili. Te`nje za reformom

pisma su u naju`oj vezi sa istra`ivanjem humanista po bibliotekama. Humanizam je zna~io u prvom redu vra}anje na filosofiju antike kojoj su idolozi dodali neke primese hri{}anstva. Osnovni cilj im je bio da nakon vi{e stotina godina misticizma ~oveka vrate u sredi{te svih intelektualnih istra`ivanja prema na~elu filosofa Pitagore (481-411p.n.e.) ”~ovek je mera svega” Dive}i se starim misliocima istovremeno su se divili i njihovoj opremi knjige i pismu. To su bili “CODICES VENERAHADE VETUSTCTATIS”. Mislili su da je to upravo ono pismo kojim su pisali klasi~ni pisci Ciceron, Livije, Cezar, Vergilije, Horacije... Tu gre{ku su jednostavno napravili zato {to u tom vremenu jo{ nije bilo paleografske istorije tj. nije bilo klasifikacije i periodizacije latinskog pisma. Naime, najvi{e sa~uvanih kodeksa sa delima klasi~nih pisaca pisano je karolinskom minuskulom tj. pismom kojim su prepisivana dela u doba Karla Velikog ta~nije u doba Karolinske i Otonske renesanse. To jednostavno i harmoni~no pismo je odgovaralo ukusu humanista koji su je nazvali antikva veruju}i da je to pismo antike, a ustvari je to bio tip razvijene karolinske minuskule 11. i 12. veka. du{evljeni tim pismom Humanisti su u toj meri opona{ali to pismo da je ponekad vrlo te{ko razlikovati kodekse pisane karolin{kom minuskulom i humanisti}kim pismom. Posebno se pazilo na opremu knjige .Pergament je bio beo i fin. Sredi{te humanista i reforma pisma bila je Firenca. Iako je reforma po~ela u 14. veku najstariji humanisti~ki kodeksi poti~u sa po~etka 15. veka. Za~etnici reforme pisma bili su: Niccolo Niccolini (1364-1437) Francesko Poggio Bracciolini (1380-1459) i Ambrogio Traversari (13861439) koji je bio osniva~ kaligrafske {kole u Firenci i istovremeno veliki kolekcionar kodeksa. Humanizam zahvata dvorove,velika{e, kardinale pa ~ak i sam papinski dvor. Za opremu kodeksa se ne {tedie sredstva, jer bogata biblioteka je ponos svakog humaniste.Humanisti~ko pismo se mo`e podeliti na knji`nu i kurzivnu. Knji`na humanistika u celini opona{a razvijenu karolinsku minuskulu 11. i 12. veka. Me|utim jo{ se u njoj provla~e ostaci gotike npr. iznad slova i uz ta~ku nalazimo i kosu crticu; osim uspravnog r nalazimo i oblo;osim dugog s nalazi se i okruglo,i to sve ~e{}e u sredini re~i slova b, d, p, q, prave nexsus litterarum sa oblim slovima e, o; slova d i q prave nexus sa predhodnim slovom.. Na po~etku se jo{ nalazi o{tro u (v) ako je iza njega konsonant( npr,urbis - vrbis). Razlika izme|u U i V javlja se tek u 17. veku.

Karakteristike knji`ne humanistike:
Slovo a je uncijalno; Slovo d ima uspravnu os; od dva uzastopna i drugo je produ`eno;slovo j se po~inje razlikovati od i tek u 17. veku. Upotrebljavaju se i diftonozi ae, oe ali se dosledno ne sprovode pa umesto diftonoga nalazimo esa kvakicom prema dole (_) ili obo~no e. od ligatura zadr`alo se ct;et; st;. Skra}enice se vrlo retko upotrebljavaju. Vrhunac knji`ne humanistike su kodeksi druge polovine 15. veka. 1465 godine Konard Snjeljheim i Arnold Pannarzt osnivaju prvu Italijansku {tampariju u samostanu Subiaco blizu Rima humanisti~ko pismo prenose u knjigu gde se zadr`alo kao poseban tip slovnih znakova pod nazivom ANTIQUA.

Kurzivna humanistika se koristi u kancelarijama ,~istom humanistikom se pi{u samo sve~aniji dokumenti. U po~etku sa jakim primesama gotike zbog ~ega se takva humanistika naziva humanisti~ka-gotika.Ovakvo pismo sa prete`nim elementima humanistike naziva se prethumanistika, ili latinski FERE HUMANISTICA. Kurzivnu humanistiku u {tampu uvodi Mleta~ki {tampar Aldo Manuzio koji je 1501. godine {tampao Vergilijeva i Petrarkina dela. Tip kurzivne humanistike koji se do danas zadr`ao u {tamparstvu naziva se ITALIQUE.

Minijatura
Minijatura 15. veka vezana je za dvorove Italijanskih vojvoda. Iz tog vremena najslavnija je radionica VESPASIANA DA BISTICCI (1421-1498) u Firenci. Mnogi kodeksi biblioteke Medi~i nastali su u njegovoj radionici .Medi~ijeva Firenca je u 15. veku obilovala velikim majstorima minijature . Poslednji odsjaj firentinske {kole nalazimo u Rimu na dvoru Pape Lava X (1513-1521) Vesposiano navodi da je po naredbi Cosima de Medi~i za opatiju Fiesole (BADIA FIESOLANA) priredio oko dve stotine kodeksa na kojika je pet kopista radilo dvadeset dva mesecxa. Na iliminaciji kodeksa radili su i veliki slikari renesanse . Lorenco Magnifico de Medi~i naru~uje od Sandra Botticelija(1444-1510) ilustracije bo`anske komedije. Na`alost veliki majstor nije zavr{io zapo~eto delo, ali kao nedovr{eno danas se ~uva u Vatikanskoj biblioteci. Velikim majstorima iluminacije firentinske {kole pripada i Francesko de Antonio Cherico njegove Horae izra|ene su za Lorenca de Medi~i i iluminacije Aristotelove fizike njegov rad se uzima kao tipi~an primer firentinske {kole. Tekst je naj~e{}e ukra{en frizom sa buketima cve}a, vazama, medaljonima sa likom naru~iteljai mnogobrojnim amorinima. Drugo veliko sedi{te minijaturne umetnosti je bila Ferrara u kojoj deluju slavne radionice (BOTTEGHE) koja je posedovala svoj poseban stil koji je ozna~avao posebnu {kolu.Osnivanju {kola su najvi{e doprineli svojom finansijskom pomo}i vojvoda: Leonelo (1441-1450), Borso (1450-1471), i Ericole d Este (14721505).Najva`nija karakteristika Fererske iluminacije je friz oko teksta nalik ~ipci koju prekidaju medaljoni sa malim prozorima. Posebnu `ivost frizu daju PUTTI,zatim kuni}i, pauni i druge `ivotinje. Me|u velikim majstorima minijature Ferrara posebno se isti~e Taddeo Crivelli za njegova remek dela iluminacije smatraju se tzv. BORSO BIBLIA i MISSALE ROMANUM ili BOPSO MISSALE. Humanisti~kim pismom se zavr{ava period rukopisnog pisma mada se ono zadr`alo samo u nekim sve~anim dokumentima da bi postepeno bilo istisnuto {tamparskom tehnikom ~ime knjiga kao svojevrsan ~uvar davno pro{lih vremena I mudrosti dobija novi oblik i postaje pristupa~na svima.