P. 1
Etika u Medijima i Odnosima s Javnoscu

Etika u Medijima i Odnosima s Javnoscu

|Views: 596|Likes:
Published by arielica

More info:

Published by: arielica on Nov 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/11/2014

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE

Tema: ETIKA U MEDIJIMA I ODNOSIMA S JAVNOŠĆU

.......................10 4.........11 ZAKLJUČAK .......14 Strana 2 od 14 ....Etika u odnosima s javnošću S A D R Ž A J: UVOD ...........................................................1 ISPRAVNI POSTUPCI I GRESKE U ODNOSIMA S MEDIJIMA................... ODNOSI S MEDIJIMA ......... POJAM I ZNAČAJ ETIKE ......................................................................6 3............... PLANIRANJE KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA ......1 ELEMENTI PLANIRANJA KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA ................................................................................. POJAM I ZNAČAJ MEDIJA ..........................................3 1...........11 4...............2 PRAVILA PRIPREME VESTI ....8 3..................................................................................................13 LITERATURA ....................................................................................................................................................................4 2.................................................5 3....................................................

1 2 Miljević. konkurentima. koje se preduzimaju radi planiranog i smišljenog komuniciranja. „Odnosi s javnošću“. pridobiju najveći deo javne pažnje u korist klijenata koji su ih angažovali. Beograd. percepcija. sektor aktivnosti specijalizovan za odnose s javnošću beleži u poslednjih desetak godina najveći rast. Oni predstavljaju posebnu vrstu poslovnih aktivnosti. finansijskim institucijama. javnim službama. kanal kojim će poruka biti prenešena dobavljačima.. M. Velika pažnja poklanja se medijima kao posebnom delu odnosa s javnošću. dobavljačima. medijima.2 Zastupnici agencija nastoje da upravo preko nekog medija. odnosno. 1997. javnim službama. str. finansijskim institucijama. sa ciljem da se stvori prostor za pozitivan publicitet organizacije. 322 Blek. društveno zapaženim i važnim. kredibilitet. kao i među zaposlenima unutar jedne organizacije. Ukoliko se mediji na ovaj način ophode prema nekim osobama ili organizacijama (naravno. odnosno publicitet. sloga i obostrano razumevanje zasnovano na istinitom i sveoubuhvatnom obaveštavanju. klijenti zahtevaju od njih da im obezbede javnu pažnju. Beograd. tada takve osobe ili institucije "zarađuju" negativan publicitet.1 Možemo ih posmatrati kao delatnost koja neguje poseban način ophođenja. Ako se posmatra u odnosu na druge delove informaciono-komunikacionog sistema.Etika u odnosima s javnošću UVOD Odnosi s javnošću predstavljaju proces upravljanja komuniciranjem jedne organizacije sa njenom unutrašnjom i spoljašnjom ciljnom javnošću i mogli bi se opisati ključnim rečima kao sto su: ugled. poverenje. 32 Strana 3 od 14 . „Poslovna etika i komuniciranje“Univerzitet Singidunum. komuniciranja i kontaktiranja sa kupcima. S. uspostavljanja i održavanja odnosa sa okolinom. kao i istupanja protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju. 2009. Publicitet je kvalitet koji nešto ili nekoga čini vidljivim. koji uživa određeni publicitet i poverenje javnosti. jer mediji predstavljaju posrednika. Clio. poslovnim partnerima. Poznato je da se novinarstvo još od samih početaka "hrani" negativnim publicitetom ili jednostavnije rečeno prednost se daje neočekivanim ili dramatičnim pojavama i događajima. Prilikom angažovanja stručnjaka za odnose s javnošću. str. ukoliko postoji povod za to). medijima i svim ciljnim grupama. predmetom o kome se misli ili govori. konkurentima.

predstavlja niz povezanih manifestacija. sloboda.4 To vrednosno procenivanje temelji se na deset osnovnih etičkih kategorija: vrednosti. u ovom značenju. 120 Strana 4 od 14 4 . savest. vrednost i hijerarhija vrednosti. Vrednosno-neutralno značenje reči moral koristi se onda kada želimo da istaknemo i označimo osobenost vladanja. ponašanja. dobro i zlo. kriterijum ili pravilo. delanje. dobro i zlo. obaveza ili dužnost. može koristiti izraz: moralitet ili „pozitivni moralitet”. Komunikacija kao osnov dobrih odnosa s javnošću. postupak. karakter i to kako prema sebi samom tako i prema drugim ljudima i prema svetu . koji mogu biti filosofski. savest. POJAM I ZNAČAJ ETIKE Reč etika vodi poreklo od grčkih reči ethos što znači običaj i ethikos što znači moralan i predstavlja filosofsku disciplinu koja proučava moral i moralni fenomen-njegovo poreklo. fokusira na primenu etike u organizacijama i posredstvom organizacija. vrste. Beograd. tako da se. organizacija ili narod. zatim koja proizilaze iz određenja moralnih kategorija kao i iz različitih pristupa moralu. stid i krivica. sociološki. podrazumeva niz 3 Miljević. M. odnosno njegovi postupci. oblik ljudske prakse i da se ispoljava u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka. moralni dug. moralna odgovornost i sreća. stra. nije neutralno i podrazumeva korišćenje reči moral kao skup dobrih. karakter. Možemo reći da je moral oblik vladanja. 123 Isto.Etika u odnosima s javnošću 1. oblika ili sadržine pojava koje se označavaju rečju moral.. dela i htenja kao pozitvno ili negativno vrednih i da je objekat moralne ocene uvek samo čovek. pozitivnih osobina. bilo da je u pitanju jedan čovek. ispravno i neispravno. ideal. ponašanje. jer se određuje u suprotnosti sa nemoralom. odnosno niz fundamentalnih moralnih kategorija onoga što nazivamo moralom: moralni sud. Etika u odnosima s javnošću predstavlja samo deo poslovne etike koja se. Ono što bismo objedinili i imenovali kao moralitet. istorijski. I pored mnogih značenja u kojima se koristi reč moral. Moral kao predmet proučavanja etike ima različita značenja koja proizilaze iz obima. kao deo praktične filosofije. ciljeve i smisao delovanja. vrlina i porok. rasuđivanje. izdvajaju se dva najčešća značenja: vrednosno-neutralno i vrednosno određeno.3 Drugo značenje reči moral je vrednosono određeno značenje.kosmosu. 2009. str. „Poslovna etika i komuniciranje“Univerzitet Singidunum. pozitivno ili negativno i sl. treba i ne treba. antropološki i psihološki. bez analize tog ponašanja: da li je ono dobro ili loše.

Njihove osnovne odlike su da snažno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva” koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem.6 5 Isto. 20-ih godina prošlog veka. preterano hvaljenje i skrivanje činjenica.. Budući da su mediji osnovni kanal kojim se šalje poruka do ciljnog auditorijuma. njihov značaj u odnosima s javnošću je velik. Termin mediji se počeo koristiti 1920 tih godina sa proširenjem prisustva radija i novina koje su te decenije počele da dostižu daleko veću javnost (na državnim nivoima). 2. str. jer se etika bavi odgovornostima koje proizilaze iz zakona. treba da budu: renome. treba uskladiti etičke kriterijume sa zakonskim. Mas mediji je pojam koji je ušao upotrebu. Kostić M. 2001. muzika i video zapisi. sukobi interesa PR stručnjaka u vezi sa ostvarivanjem ciljeva organizacije i želja potrošača za sigurnim i kvalitetnim proizvodom. Asocijacija. Internet i kompjuterski softver. str. Beograd. harmonija i postizanje međusobnog razumevanja istinitim i potpunim obaveštavanjem. odnosno situacijama koje su zakonski legalne. Danas se u mas medije ubrajaju radio. „Odnosi s javnošću: poslovna komunikacija. 5 i ovakav koncept etičkih i moralnih vrednosti mora krenuti od samog rukovodeceg vrha organizacije. nebezbedni proizvodi i usluge. kreiranje lažnog imidža organizacije i/ili prozvoda.Etika u odnosima s javnošću moralnih načela kojih se treba pridržavati i koja treba da budu filosofija poslovanja. podmićivanje itd. pouzdanost. POJAM I ZNAČAJ MEDIJA Mediji su termin koji se koristi da bi se označile one strukture u društvu koje postoje da bi komunicirale sa širom javnošću. Uz sve ovo. poverenje. Fakultet organizacionih nauka. štampe i kasnije televizije.. ubeđivačka i agresivna promocijska delatnost. sa pojavom radija. za poslove jedne organizacije koja se bavi odnosima s javnošću. 322 Filipović V. profesionalno Strana 5 od 14 6 ponašanje“.. Pod njim se podrazumevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih „konzumira” široka publika. U odnosima s javnošću javljaju se specifični etički problemi: plasiranje promocijskih i komunikacijskih prevara. štampani mediji. ali neetične. poslovni imidž. televizija. 76 . Negativne konotacije medija se vežu uglavnom za stvarajnje kulture društvenog istomišljeništva u kojima grupe u društvu postaju više podležne medijskim manipulacijama. film.

Kako organizacija raste ona postaje sve interesantnija za javnost. Beograd.D. 26 8 Filipović. Institut za tržišna istraživanja.Etika u odnosima s javnošću Pojava i razvoj elektronskih medija (u prvom redu televizije) i njihov značaj za oblikovanje javnog mnjenja. to najčešće rade sami rukovodioci. potrošača. 7 Đurić. pregovara sa novinarima. planiranjem. Osim što kreiraju javno mišljenje. . Uloga odnosa sa medijima ogleda se u dostizanju optimalnog nivoa emitovanja i širine informacija da bi se ostvarili popularnost i razumevanje od strane ciljnog auditorijuma. Prohaska. M. U manjim organizacijama. je da stvori i omogući što bolju saradnju i povezanost između organizacija i mas-medija. Proces reformi i harmonizacije zahteva ažuran. u kojima još uvek nema pojedinaca ili timova specijalizovanih za odnose s javnošću. neupitna. predstavljaju prelomne momente u razvoju metodologija komunikacije s javnošću. da bi kasnije formirali posebna odjeljenja ili službe.. u odnosu na okruženje. birača. Organizacije koje rastu brigu o odnosima s medijima u početku poveravaju pojedincima. str. mediji prenose informacije od poslovnih partnera.. Beograd.V. ali i strateški usmeren pristup javnosti bilo kroz masovne medije. Jedan od značajnih zadataka odnosa s medijima.7 3. Neko mora da se stara o njima.M.ključ uspešnog nastupa na tržištu”. bilo kroz direktnu komunikaciju. 1997. str.Fakultet organizacionih nauka. ODNOSI S MEDIJIMA Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji predmet je praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja za nas važne grupe ljudi i javno mnjenje uopšte. “Public relations . 33 Strana 6 od 14 . Odnosi s medijima ne nastaju sami od sebe i ne odvijaju se spontano. dakle. „Odnosi s javnošću”. Institutu za menadžment.Kostić. priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama. a uporedo s tim i novinarske potrebe i zahtevi postaju preveliki da bi na njih moglo samo uzgredno da se odgovori. S.. realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost. Važnost medija u svakodnevnom životu je..8 Zavisnost uspešnog poslovanja organizacije od medija. 2005. Oni se bave kreiranjem. poverenja i uvažavanja. direktno uslovljava maksimalno zalaganje odnosa s javnošću za uspostavljanje međusobne saradnje.

Preduzeća. kvaliteti koji krase dobrog novinara su nešto drugačiji od kvaliteta koji se traže u odnosima s javnošću.. Osnovni zahtev za uspešnu saradnju sa bilo kojom vrstom medija je razumevanje načina na koji određeni medij funkcioniše i potreba koje on ima. korišćenjem novinskih agencija.D.da dobar praktičar odnosa s javnošću mora prvo da se ogleda kao novinar. potrebe i organizovanosti. str. analitičari. ocenjivači. U stvari. ali se oni moraju objediniti i uskladiti sa globalnom politikom odnosa s javnošću jedne organizacije.. tekstopisci i sl. Beograd. 28 10 Miljević. Institut za tržišna istraživanja. Neki od tih specijalista. str. Jedan od glavnih zahteva u kontaktima s medijima je da im se pruži sve ono što traže.ključ uspešnog nastupa na tržištu”. Drugi ostaju u pozadini kao savetnici. Beograd. zapošljavaju i po nekoliko desetina stručnjaka za odnose s medijima. “Public relations . 9 Za mnoge kompanije su odnosi sa štampom najvažniji deo odnosa s javnošću. 1997. Ovakva situacija se sve više menja. stratezi. jer sve veći broj studenata u Velikoj Britaniji završava takve fakultetske i postdiplomske studije koje u svojim programima imaju novinarstvo i pisanje.a takvo verovanje još postoji . Direktni kontakti još uvek predstavljaju uobičajeni metod koji se ostvaruje pružanjem informacija. jer više ne predstavlja teškoću da se stekne uvid u funkcionisanje novinarstva i medijsku produkciju. kao što su predstavnici za medije istureni su u prvi plan. Mnogi vodeći praktičari odnosa s javnošću u Velikoj Britaniji počeli su svoju karijeru kao novinari. M. treneri. U prošlosti se često podrazumevalo . Ovo ne mora da bude potpuno tačno. održavanjem konferencija za štampu. a i novim konceptom . Takođe za pokrivanje dela svojih potreba angažuju agencije za odnose s javnošću koje pružaju usluge u sferi odnosa s medijima. „Poslovna etika i komuniciranje“Univerzitet Singidunum.video vestima (VNR video news release). i to u pogodnom obliku i tačno na vreme. Unutar samih odnosa s medijima dolazi do dalje specijalizacije.Etika u odnosima s javnošću U tim službama postepeno dolazi do specijalizacije i profesionalizacije. M. Tako odnosi s medijima mnogima postaju osnovno zanimanje. zavisno od svoje veličine.10 9 Đurić.231 Strana 7 od 14 . . ali su mnogi novinari shvatili da su odnosi s javnošću mnogo zahtevniji nego što su oni očekivali i vratili su se svom prethodnom poslu. planeri. 2005.

Humor može biti veoma koristan kada se suočite sa kritikom.. a da se ne odbije novinar koji je želeo da postavi pitanje. Predstavnik za štampu svakako nije dovoljno tehnički obrazovan. jer ako je tema „vruća".1 ISPRAVNI POSTUPCI I GREŠKE U ODNOSIMA S MEDIJIMA Najbolji rezultati se svakako postižu direktnim kontaktom sa novinarom. Oni mogu da objave netačne brojke ili pogrešna imena. Mora se voditi računa o tome da se svako neprijatno pitanje predvidi i da se na njega odgovori bez oklevanja koje bi dalo povoda za razne glasine. Svako obećanje da ćete dati dodatnu informaciju ili fotografiju mora se poštovati i ispuniti u zakazano vreme. Faktor vremena je veoma važan. Takav odsečan odgovor je nepristojan. ili: rođaci još nisu obavešteni. Takođe. ili: još uvek se pregovara o platama. ali je ovaj metod. reporter će želeti da prekorači rok. Neki praktičari zaduženi za kontakte s medijima često ne uspeju da izvrše zadatak jednostavno zato što ne obraćaju pažnju na stručno planiranje. koristeći izjave. Potrebna je i velika veština da se kaže . takode. a vi niste odali ništa značajno. imati dobre odnose sa stručnjacima iz tehničkih oblasti. koji mogu u svakom trenutku da priteknu u pomoć. ali ne uvećavajte tu pogrešku dajući netačne informacije. Tačnost je veoma važan faktor u kontaktima s medijima. zbog ograničenosti vremena. pre izuzetak nego pravilo. Bilo koji od odgovora ovog tipa pruža novinaru nešto što on može da iskoristi. ili: još uvek nismo dobili potpun izveštaj. kao na primer: pregovori se nalaze u delikatnoj fazi. i zbog toga je potrebno da se potrudi kako bi naučio određeni žargon i stekao osnovno znanje dovoljno da može da pruži odgovore na rutinska pitanja. Opasnost koju treba izbegavati je da neka „neslužbena" izjava dovede do nesporazuma ili se iskoristi bez navođenja izvora.ne".Etika u odnosima s javnošću 3. ne mnogo mudar i teško da bi doprineo uspostavljanju dobrih veza s novinarom ili nekim drugim predstavnikom medija. Mnogo je bolje ako se novinaru objasni zašto niste u mogućnosti da odgovorite i da detaljno porazgovarate o temi. može da navede na pomisao da imate nešto da sakrijete. Neki ljudi smatraju da je izuzetno mudro odgovoriti čvrstim: „Nema komentara". Strana 8 od 14 . Potrebno je.

najbitnije činjenice će biti sadržane u njemu. Procenjuje se da se iz Velike Britanije svake godine emituje više od stotinu miliona vesti. Urednici i novinari će pozdraviti svaku značajniju vest koja im se pošalje u bilo kom obliku. verovatno će biti dobro primljene i upotrebljene ako se daju u konvencionalnom stilu. i moraju da sadrže aktuelne vesti.Etika u odnosima s javnošću Svake godine se objavi na hiljade vesti. Prvi paragraf biltena vesti treba da pruži bitne informacije: šta. zašto. Ipak. u narednim pasusima. Što se tiče osrednjih vesti. Idealno bi bilo da se izdanje vesti pripremi za svaku publikaciju posebno. bez dvosmislenosti i ukoliko dolazi iz pouzdanih izvora. naročito ako se radi o tehničkim novinama. tako da može da se odštampa samo prvi pasus. možda bi u nekim prilikama bilo dobro da se vesti pošalju samo dvema nekonkurentnim medijskim kućama. a na ekskluzivnoj osnovi. a ne samo prijateljima. Ovim se samo želi reći da. 3. a da se samo tri odsto iskoristi. Primalac bi telefonom mogao da postavi dodatna pitanja kako bi primljenu informaciju uporedio sa komentarom primljenim iz drugih izvora. ali se to retko praktikuje i uglavnom se svodi na dve-tri verzije. izdavanjem biltena vesti se nameravalo probuditi interesovanje novinara za neku temu vrednu daljeg istraživanja. progresivno razvijaju detalji. poželjno je imati bar dve različite verzije. vesti skrate progresivnim isecanjem poslednjeg pasusa. ko i kada. Ako se vesti pripremaju za opštu upotrebu. Uz to.2 PRAVILA PRIPREME VESTI Strana 9 od 14 . a da se potom. Uobičajeni je postupak da se vesti pošalju svim novinama i drugim izdavačkim kućama. gde. ali mnoge od njih primaoci odbacuju zbog elementarnih grešaka. Danas je ovakav postupak moguć samo u slučaju značajnih priča ili događaja. Vesti u osnovi predstavljaju komunikaciju između dvoje ljudi u kojoj se primenjuju jasna i laka komunikacijska pravila. Često se događa da se. bilteni vesti moraju biti lepo sastavljeni i predstavljeni. Time se novinaru pruža dovoljno informacija za odluku o tome da li je potrebno čitati ceo bilten. ako je vestima dat manji prostor. I zato je veoma važno da se već u prvom pasusu nađe cela priča. ako je to potrebno. U nekim ležernijim vremenima. Verzija koja ide u dnevnu štampu verovatno neće biti pogodna za tehničke ili trgovačke novine. Zato bilten vesti mora da ima sopstvene vrednosti i on ima više izgleda na uspeh ukoliko je dat u zgodnom obliku. jer će ta vrsta novina zahtevati više detalja. ako želimo da postignemo uspeh.

3. na jednoj stranici formata A4. 2005. I uvek. i treba se kloniti hiperbola.. dobro da sami napravite snimke koji se kasnije mogu staviti štampi na raspolaganje. dobro je organizovati foto-promociju na kojoj fotoreporteri mogu sami snimati fotografije za svoje novine.Etika u odnosima s javnošću Za pripremu vesti potrebno je pridržavati se sledećih pravila: 1. kada prilike to zahtevaju. a velika slova koristite samo za vlastite imenice i registrovana imena. a ako vest šalju savetničke kuće u ime klijenta. 6. U nekim drugim slučajevima je. Ne podvlačite reči. Vest treba da bude napisana jasnim i nedvosmislenim jezikom. Nije preporučljivo da se papir zalepi na poleđinu fotografije. 5. PLANIRANJE KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA 11 Miljević. Mnogi bilteni vesti potkrepljuju se fotografijama. ako je mogućno. ostavljajte široke margine i nemojte mnogo prostora posvećivati zvučnim naslovima. jer urednici vole sami da smišljaju sopstvene naslove. jer je u tom slučaju vrlo teško rukovati fotografijom. tekst treba da bude napisan pisaćom mašinom sa dvostrukim proredom (ili odštampan). Bilten vesti mora uvek da sadrži kontakt imena i telefonske brojeve za kontakte van radnog vremena. detalje je bolje priložiti u posebnom dokumentu nego ih uključiti u tekst vesti. Postoji nekoliko načina kojima se to može postići. Mnoga od ovih pravila su veoma praktična i sačinjena su kako bi pomogla primaocu da se u njima snađe. 4. Ako se radi o tehničkom. „Poslovna etika i komuniciranje“Univerzitet Singidunum. Koristite samo jednu stranu papira.ili. možda. 2. Nije potrebno gubiti vreme na smišljanje pametnog naslova. Zbog toga. moraju se navesti podaci o agenciji. Jasno navedite identitet pošiljaoca. ili komplikovanom sadržaju. već je bolje ako se naznači koje fotografije stoje na raspolaganju. Deluje rasipnički ako se fotografije uključe u sve novinarske komplete. M. Sve fotografije moraju imati naslov i najbolje je da on bude ispisan na hartiji koja će biti pričvršćena na prednjem delu fotografije. Beograd. Poželjno je da se vesti štampaju na dvostranoj hartiji formata A4 . koji treba da bude kratak i opisan.233 Strana 10 od 14 .11 4. U zaglavlju biltena vesti treba da stoji naslov. str.

sredstva i vreme. Staviti akciju u neki širi kontekst: ako želimo da obezbjedimo maksimalnu medijsku pokrivenost moramo pogledati izvan granica našeg projekta. Planovima. Koordiniran plan komunikacije s medijima povećaće šanse za uspeh širenja poruke i njene medijske pokrivenosti.1 ELEMENTI PLANIRANJA KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA Da bi plan komunikacije s medijima bio kompletan on mora da sadrži neke elemente koji su od ključne važnosti za njegov uspeh: Identifikovati polje delovanja akcije. od identifikacije i odabira novinara. iskorišćavajući maksimalno raspoložive resurse. raspoređuju se ljudi. Cilj planiranja komunikacije s medijima je da identifikuje i koristi prigodan medij kako bi efikasno i efektivno komunicirali sa ciljnom grupom. Planiranje komunikacije s medijima omogućava nam da. a ti ciljevi moraju biti realni. do press klipinga. umesto samo pukog reagovanja na stvarnost oko nas. Ciljna grupa će pomoći da odredimo obim delovanja plana komunikacije odnosa s medijima. Sve što radimo u medijima treba da je kreirano da doprinese ciljevima. Ciljevi diktiraju medijske napore. Planiranje komunikacije sa medijima omogućava da poruke koje organizacija emituje pronađu put upravo do one grupe ljudi koji su od važnosti za pokrenutu kampanju. 4. ipak nećemo dobiti pokrivenost koju zaslužujemo. Odrediti ciljnu grupu: za svaku aktivnost odnosa s javnošću neophodno je odrediti ciljnu grupu. to nas čini inovatorima i proaktivnim. Utvrditi ciljeve : pre započinjanja medijske kampanje jasno odrediti željene ciljeve. a ne obrnuto. koji treba da sadrže precizno utvrđene ciljeve. Pre nego što započnemo medijsku kampanju treba razmisliti o publici kojoj se obraćamo. u svakom momentu treba da znamo da li se ta naša očekivanja i ispunjavaju. Plan sadrži nekoliko komponenti uključujući sve. Bez obzira na sve moramo planirati naše medijske nastupe. Ponekad čak i kad damo sve od sebe i obavimo sav posao. pošto smo ustanovili šta od njih očekujemo. Vest nije samo o našoj organizaciji ili izveštaju. sa više drame koja će uticati na Strana 11 od 14 . ili to može biti jedna specifična publika.Etika u odnosima s javnošću Planiranje komunikacije s medijima ima zadatak da implementira strategiju u okviru raspoloživih resursa. Možemo imati nekoliko ciljnih grupa koje treba da prime našu poruku. već o nečemu mnogo većem.

Postoje razni načini koji se mogu iskoristiti da bi se zadobila pažnja novinara (dramatična ljudska pitanja. kako bi obezbedili rezultate i podatke o vođenju kampanje u vidu izveštaja za direktora i upravni odbor ZAKLJUČAK 12 Verčič. Navedeni elementi predstavljaju ono što treba uraditi pre nego što kontaktiramo novinara ili medijsku kuću. Ovi podaci se prikupljaju ranije. naša priča mora biti vredna kao vest. kojim novinarima dati priče i izveštaje Organizacija medijskog događaja Obezbediti pokrivenost naših reči dokumentima i slikama Rezervacija radio i TV emisija. itd. Sastaviti bazu podataka o medijima. Strana 12 od 14 . Medija centar i Pristop. Da bi stvarno zadobili pažnju medija. pres kliping. bez obzira da li je neka akcija u toku. treba utvrditi šta je od materijala prigodno pokloniti novinarima i u kom trenutku. 2004. ali i izazvati efekat suprotan željenom. mnogo vremena pre započinjanja bilo koje kampanje i predstavljaju jednu od baza za izradu plana komunikacija s medijima. Nakon toga vreme je da se posvetimo ostalim komponentama plana12: • • • • • • • • Pisanje i distribucija za medije i press materijala Sprovođenje „medija brifinga“ sa novinarima sa kojima ćemo sarađivati Raspoređivanje. izvući najbolju korist Sakupljati povratne informacije. D.Etika u odnosima s javnošću više ljudi u tom momentu. tragedije.) Kreirati ključne poruke: svesti svoje delovanje na dve ili tri glavne poruke koje će izazvati pažnju i pokazati značaj. anegdote. „Odnosi s medijima“. avanture. novinarima: o važnosti posedovanja podataka o novinarima je izlišno pričati.. i dr. Beograd. Pripremiti press materijal: ovaj materijal mora podržavati našu akciju. utvrditi termine gostovanja Voditi računa o Web site-u i interenetu. Porukom se može kampanja maksimalno iskoristiti. Prijateljske odnose sa novinarima treba negovati konstantno.

radio i TV stanicama. kao i razumljive i jasne ideje. kao što su pojedine knjige. kao distributivnim kanalima vesti i događaja. kvalitet medija tumače kao sposobnost da se na najbolji način izraze tehnički kvaliteti same proizvodnje. danas se u svetu sve češće postavlja pitanje šta medije čini dobrim ili kvalitetnim. kvalitetni odnosi s medijima uputiće nas na suštinu poruke kao krajnjeg cilja komunikacijskog efekta. kao što su vrhunsko snimanje i osvetljenje. bilo da se radi o štampi. Međutim. Među izobiljima sadržaja koji svakodnevno privlače pažnju javnosti. internetu ili interaktivnim oblicima povezivanja. Zagovornici modela medija u javnoj službi. knjigama. gde će jedni druge smatrati ravnopravnima.Etika u odnosima s javnošću Dvadeset prvi vek je doba znanja. filmu. Oni su u funkciji prenošenja znanja. u kome ljudi tragaju za kvalitetnim informacijama. medijskom pismenošću. Odnosi s medijima predstavljaju deo posla koji se odnosi na saradnju sa novinarima. štampanim medijima. Postoje i oni koji smatraju da su medijski proizvodi visokokvalitetni ukoliko izdrže probu vremena. Neophodno je obezbediti odnos koji se zasniva na tačnim i verodostojnim informacijama i materijalima. istraživačkom metodom i kritičkom analizom sadržaja. LITERATURA Strana 13 od 14 . radiju. poštenju i uvažavanju. smatraju da je kvalitet sposobnost medija da povezuju različite i rascepkane publike u zajednicu pojedinaca. Sa novinarima treba imati odnos baziran na zajedničkoj saradnji. profesionalna režija. filmovi. novinskim kućama. a mediji kao sredstva masovne komunikacije predstavljaju glavna obeležja savremenog sveta. televiziji. televizijske emisije koje su stekle veliki ugled i kod kasnijih publika i generacija. Drugi.

Fakultet organizacionih nauka.D. Strana 14 od 14 . Filipović. Verčič.. 2005. 2005 7.. Filipović V. Kostić M. . 1995 6. Clio.. Institutu za menadžment. „Odnosi s javnošću”. Beograd. Zagreb.Kostić. Fakultet organizacionih nauka. „Odnosi s medijima“...V. Beograd. „Odnosi s javnošću“. 2004. 5.. M. Institut za tržišna istraživanja. Đurić. „Poslovna etika i komuniciranje“.Etika u odnosima s javnošću 1. Medija centar i Pristop.. M.S. 3. S. Beograd. i dr.Mate. 1997 4. Blek. Robbins. i 2009.ključ uspešnog nastupa na tržištu”. Beograd. poslovni imidž.Prohaska. 1997 2. „Odnosi s javnošću: poslovna komunikacija. profesionalno ponašanje“.Bitni elementi komunikacijskog ponašanja. Miljević. Beograd. 2001. “Public relations .P. D. Univerzitet Singidunum.M.. Beograd.S..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->