You are on page 1of 12

Riard III

Beleke sa predavanja:
ekspirov efekat SAIMANJA ISTORIJE Mnoge dogaaje iz prethodnih godina ekspir uvlai u ovu dramu: 1) Prvo, jedno od najupeatljivijih scena, najintenzivnijih scena je susret sa ledi Anom, a uspean ishod tog monstruoznog konteksta njihove ljubavne prie je ekspirov efekat saimanja istorije. To se sve nije moglo zbiti na taj nain Ana nije mogla biti pored kovega Henrija VI u toj prii zato to je njegova sahrana obavljena dve godine pre Riardovog dolaska na presto. (U zbilji, Ana je pristala da se uda za Riarda, tri godine nakon ovog ubistva.) 2) Drugo, kada je 1483, Riard doao na presto, Margareta je ve bila dve godine mrtva, a pre toga je dugo ivela u Francuskoj. Margareta ima vanu ulogu i ekspir je video da treba prenebregnuti injenicu da ona u stvari nije bila tu i da je uvue kao aktivnu uesnicu tih dogaaja. 3) Klarensovo zatoenitvo je trajalo godinama i on je ubijen pet godina pre smrti Edvarda IV Kako se vreme saima? Savladavanje vremena kroz silazne tokove reminiscencije i uzlazne tokove anticipacije. Dovoenje u vezu onoga to je bilo sa onim to e biti dogaaji iz graanskog rata sa onim to e se dogoditi. Vreme se savladava povezivanjem prolosti sa budunou preko sadanjosti. ((Efekat ovog saimanja)): Kontrola nad dogaajima. Riard III kao sredinji agens deluje mnogo monije nego to je istorijski stvarno bilo. Izvuen je koncentrat, esencija dogaaja. Jedan lik je sredinji agens. ta onda znai svo ovo saimanje svi su ostali likovi povezani sa Riardom. Stie se utisak neega do ega je Riardu stalo da on ima kontrolu nad dogaajima, da on ini da se deavaju stvari. On sebe vidi kao nekoga ko pravi zaplete, ko organizuje sve to. ekspir se ogreio o realni istorijski tok dogaaja, ali je zato na taj nain (u fikciji) ekspir poveao njegove moi, da bi Riard delovao mnogo spretnije, sposobnije nego to je to on u istoriji bio. Istorijski Riard III nije bio tako monstruozan vladar. Kada se iskljue samo ove tri stvari sa Klarensom, Anom i Margaretom ve imamo ublaenu sliku. Ovde ekspir kao da daje jednu esenciju dogaaja, koncentrat i pritom ih vezuje za Riarda koji i sam ima neeg strano jakog. Time ga ini tako jakim. ta je sve ekspir time postigao? Dramatinost, umetniko oblikovanje. Iv: postie se stvaranje centralnog lika koji sve moe da kontrolie i saimanje vremena u kome se vide uzrono-posledine veze (?) Da li je ovo delo blie Kidovom i Marlouovom dramaturkom modelu?

LIK RIARDA III Demonska strana lika Riarda III Ovo je demonska, monstruozna drama. Makijaveli1 i Porok (iz srednjovekovnih misterija / moraliteta) sjedinjeni su u liku Riarda III. On je inteligentan, duhovit, cinian, vet retoriar. To je jedna od vetina ekspirovih ne samo da prepozna sukob, da prepozna dramsko jezgro, ve i da od tih likova napravi harizmatske pojave. Riard ima izvesnu privlanost. On je olienje Poroka, zavodljiv je. Pametan je, inteligentan, najduhovitiji od svih likova. Sam se direktno obraa publici i sa njom uspostavlja lian, konspirativan odnos. Ovim Riard pridobija publiku mi znamo stvari koje drugi likovi ne znaju! Na istoj smo strani intelektualno samo nadmoni jer imamo iste informacije, informacije koje drugi likovi nemaju, i time privilegovan poloaj. (Mi kao publika znamo vie nego veina uesnika u radnji.) Ovo dolazi iz tradicije Poroka on zavodi publiku, hoe da uspostavi direktan odnos sa njom. Riard na jedan nain pria sa gledaocima (otvoreno), a na drugi sa likovima drame. Odluio je da bude zlikovac (kad ve ne moe, zbog svoje fizike nakaznosti, da bude ljubavnik) jo jedna odlika njegovog karaktera. On je neko ko smilja intrigu, kome je stalo da stvar bude komplikovana. Meutim, on to sve ini reima, nikada nikog ne ubija kao to to Makbet ini, nema taj neposrednu odgovornost za zloin, nije izvrilac zloina. Stalo mu je da znamo kolika je njegova inteligencija i da upravo zahvaljujui njoj postie ono to eli. On lucidno vidi situaciju oko sebe. Neko od kritiara kae da ubijaju njegove rei, a ne noevi (up. Hamleta). Nikad ne dri no u ruci, za razliku od Magbeta. On rauna na tuu naivnost, lakovernost. Ceo uvodni monolog je bitan jer se tu Riard sam objasnio. Riard kao retor Riardovi retoriki govori imaju magiju poezije.2 Ovo je karakteristino za ranog ekspira poetinost, retoriki govori koji imaju magiju poezije pokazuju Riardovu jeziku vetinu, njegovu superiornu elokvenciju: - Vrlo esto ekspirovi junaci proizvode igre reima (Hamlet kad prvi put progovori). Riard kae: Sunce Jorka; Sun of Jork sun moe da znai Sunce, ali i sin.... Sunce = sin jednako se izgovaraju na engleskom. Sunce je i amblem porodice Jorka. - retorike dosetke koje ine da nas jezik uvlai kao nekom magijom u priu. - u prvom monologu (kojim poinje drama) je prisutan niz aliteracija; Riard govori na taj nain da jezikom proizvodi muziku koja privlai. (Zvuna arolija!) Melodijom jezika nas privlai, hoe nas na svojoj strani.
1 2

Lik Riarda je makijavelistiki u smislu koji ovom pojmu daje elizabetanski kontekst. Prvi put u istoriji drame se za glavnog junaka vezuje osobena dikcija!

ima i slikovnih paralelizama. To su leto i zima, suprotnosti koje su date u po dva stiha antiteze. Oblaci gore i okean dole. Pobedni venci i slupano oruje, ide distih za distihom sa ovim suprotnostima. Ima miljenje koje proizlazi iz tih slika. Uzbune strane i veseli skupovi, namrteno vedro... Sumoran i okrutan prizor bojnog polja i ratnika koji po njemu vitla, a sa druge strane on u lonici skakue po sladostrasnoj muzici laute. Slike antiteze u po dva stiha (zima leto; oblaci okean; pobedni venci slupano orue... (Riard je jeziki vet, inteligentan, duhovit i lucidno posmatra svet oko sebe. Primetio je sve ove suprotnosti koje su se desile pri prelazu iz stanja rata u stanje mira.) Ko je D? Dord! Ipak, koristi ambivalenciju jezika.3 (Proroanstva poivaju na ambivalenciji jezika, ba kao i politika komunikacija.4) Stavljanje akcenta na mo rei arhajska mo rei u Riardu III (prokletstva). Ono to je genijalno kod ekspira je mo ambivalencije rei. Iz toga izvlai i pojedinane igre reima, ali je to u temelju itavih njegovih drama. U veini drama postoji bazina neodreenost koja omoguuje brojne interpretacije, razliita tumaenja. (Bazina neodreenost ekspirovih drama.) Riard govori istinu onim D. Jer moe biti i Gloster, tj on. Polisemija / mnogoznanost... Jednoj rei dajem smisla dva na ovome poiva Riardova manipulacija drugim ljudima. (Proroanstvo kae da e Edvardovu decu ubiti ovek ije ime poinje slovom D. Riard navodi Edvarda da posumnja u Dorda (Klarensa). Meutim, slovom D poinje i Gloster!) Ironija takoe funkcionie na ambivalenciji rei smisao zavisi od konteksta.5

Riardov odnos prema svetu Imali smo niz malih kontrasta, ali pravi veliki kontrast tek dolazi: Ali ja... nakon to je izneo stanje u dravi, on prelazi na sebe. Ovde se on otvara i pria o sebi... Slika njegov odnos prema svetu kao antiteza ostatku sveta. eli da bude podstreka, intrigant. (Glavni kontrast Ali ja... To je njegov odnos prema svetu on predstavlja antitezu ostatku sveta. On je protiv celog sveta...) On je hendikepiran, neprivlaan je, ima grbu... On je osujeen i ozlojeen, ljut na prirodu prirodu optuuje za svoje nedostatke. Opet imamo suprotnost izmeu Sunca i senke. On sebe vezuje za senku, za nekoga ko proizvodi senku, ko se nalazi u senci; on se pojavljuje kao bie senke. On je, pored toga, delatan. Preduzima akciju za koju se odluio. (ovek kao delatno bie.) On je neka vrsta dramaturga: instrumentalizuje druge ljude; sve dolazi iz njegovog mozga. On je istovremeno i glumac i dramaturg.
Ambivalencija je kasnije premetena iz jezika u sliku Gloster izmeu dva duhovnika... Politiari koriste ambivalenciju jezika... 5 Primer dramske ironije u drami: ono to Ana govori o riardovoj buduoj eni ona ne vidi da e ona sama biti ta...
3 4

(N. Koljevi: Glosterov fiziki izgled se ini kao njegova definicija. Ali, akcijom on negira i prevazilazi svoju definiciju ona obelodanjuje da nema toga ta Riard ne moe i na ta nije spreman. Nema te ivotne uloge koju on ne bi bio u stanju da igra, samo ako je neophodna da bi uspeno delovao. Nasuprot njemu Ana, na primer, kae da mu eli smrt, ali to su samo blede, beskrvne rei... Efikasnost Riardove zloinake akcije u sebi nosi ogromnu ivotnu energiju i, otuda, izvesnu negativnu veliinu. Jer njegova akcija se proiruje na ceo dramski svet koji poinje da postoji u njenoj funkciji. Ipak, u Riardovoj akciji nema prave veliine zato to ona nema smisla, odnosno magbetovskog ukusa besmisla. Znaenje njegove akcije se svodi na poetna ishodita: zavist, zajedljivu uvreenost itd. Otuda su Riardovi zloini, poput Jagovih spletki, vie reakcija nego akcija, vie osveta za bednu sudbinu nego akcija usmerena ka nekom ljudski znaajnom cilju. ...) Riard kao satiriar U razgovaru sa Klarensom Riard nam otkriva stanje stvari na dvoru: orova ena ljubavnica Edvarda IV, a potom i Hejstingsa. On je satiriar ostatka sveta koji vidi zakaio je Edvarda, g-u or, nepravde na dvoru... Riard kao reditelj On reira odnose, dogaaje tako da njemu idu na ruku... Moemo ga videti i kao neku vrstu dramaturga: svako ubistvo planira, ima koncept u glavi kako e to izvriti... Riard kao glumac Riard veto igra zaljubljenog oveka, dobroudnog strica, skruenog vernika ili prostodunog i nedunog oveka: Nikad jezik moj laskavu, slatku ne naui re. & Riardova glumaka sposobnost je toliko naglaena da se skoro sve njegove pojave mogu smatrati malim unutranjim dramama. Meu zanimljivije od tih drama u drami, koje Riard i smilja, i reira i glumi, spadaju udvaranje ledi Ani, pad Hejstingsa (III in), pojava sa Bakingemom u zaralom oklopu i odbijanje krune. Riardova uloga hora On se uvek pojavljuje kao neka vrsta hora sam za sebe, komentarie svoje inove. Posle razgovora sa Anom, Klarensom... (Pojavljuje se kao hor za sopstvene inove. Odaje nam nain na koji dela. Rauna na tuu naivnost, lakovernost.) Riard cinino otkriva sopstvene mehanizme (publici) Izgledam svetac kad sam avo suti. Riardova bezbrojna sopstva - No pred bitku, posle sna, Riard razgovara sa saveu, deli se bar na dva glasa. 4

Postoji deo njegovog 'ja' kojeg se moe plaiti. Potreba za samoafirmacijom. Protivrenosti poinju ubrzano da se pojavljuju. Meutim, toliko se zakovitlalo to samooptuivanje i samopotvrivanje, da se ini da ima hiljadu glasova! izoidni, polifoni monolog na kraju. Potpuno se pocepao u sve te glasove. (Njegovo sopstvo se deli u bezbrojna sopstva.) Mesto gde se moe rei da je Riard III i tragedija. Prvi put vidimo njegov unutranji svet. Sukob u njemu provocira i nae unutranje bie. Psihomahija borba u dui, unutranje cepanje u Riardovoj dui...

POLITIKA TEORIJA OVE DRAME Politika teorija: - Izopaeno tumaenje Makijavelija (naroito u elizabetinskoj tradiciji). Makijaveli je, zapravo, pokazao da se politika ne moe gledati samo providencijalno. - Epistemoloki momenat mogunost drugaijeg miljenja (?) Makijavelizam Riarda III vs Makijaveli - Makijaveliju je stalo do opteg dobra - Poremeena je slika sveta, Bog izostaje (up. Dekameron) - Tranzicija prelazak iz srednjeg veka u novo doba - Dinamika udruivanja kada se nazire zajedniki neprijatelj. Nestabilnost sveta - Nema ni jedne stabilne pozicije u drami. Nema nevinih. - Hrianski moral vs real-politika! - Svaka se pozicija u drami pojavljuje iz perspektive drugih! Tako dobijamo kompleksnu sliku dramska ironija. - Svet nije stabilan!!! Nema vrstih vrednosti!! Svaka se pozicija pretvara u svoju suprotnost. Falsifikovanje istorije - Pisar demistifikacija, doziranje informacije. Poenta je u tome kako je poruka sastavljena dobro osmiljena informacija. Istina se smisli unapred, pa se prepisuje, pa se plasira, a za to vreme deava se neto sasvim drugo. (Pisar svedoi o tome kako se neki neist politiki in mora objasniti manipulacija...) - Mogunost da se vidi vs strah od ukazivanja na to. - Scena sa pisarem je bitna jer ovde ekspri odslikava metode komunikacije... Kako se u politici komunicira? U politici je bitna RETORIKA. PARADOKS DRAME kada doe do vrhunca moi, Riard govori o opadanju ivotnih snaga. On gubi svoje kvalitete kad stupi na presto...

LIK MARGARETE - kao hor Erinija, kune i njene se kletve ostvaruju. - Ona predstavlja glas prolosti, spaja prethodni tok Rata rua. Zato je ekspiru potrebna. - Ona je ena politiar. Ima iza sebe iskustvo slino Riardovom (nedolazak na vlast - ?). Ima i potencijal inteligenciju, retoriku... Jedino ona nije zavedena, jedino je ona uverljiv oponent Riardu. - Politika upotreba arhainih formi (kletve, tumaenje sna...). Arhetipsko i mitsko u Margaritinim inkantacijama (=omaijavanje, opinjavanje) visoki registar. - Riard preusmerava njenu kletvu promena registra sputanje visokog tona njenih proroanstava na svakodnevni nivo (Reci, ta ima...). KLARENSOV SAN - Klarens se individualizuje. Riard ne pomera figure, ve u smrt alje ive ljude. Slike smrti, ples smrti izjednaavanje u smrti (est motiv). Topos ono to predstavlja vrednost u ivotu (grumenje zlata), apsolutno je bezvredno u smrti. (Smrt relativizuje vrednosti u ivotu!) Memento mori. Rugati se ivotu kroz opis smrti (up. Vijon). - Momenat poruge, podsmeha. Jukstapozicioniranje... (?) - Toliko produbljena slika fantazija za sebe. - Odraz Edvardove i Klarensove smrti ((dve perspektive)): 1. u porodici 2. na ulici UBICE Ubice govore u prozi. (Ovde ekspir prvi put koristi prozu, prozni izraz.) Data je njihova socijalna karakterizacija. Traktat o savesti jai je u prozi. Igra moi. Makijaveli u krajnjoj liniji, ovek je oveku vuk. EDVARD V princ od Velsa - Mali vojvoda od Jorka (kraj II ina) slian je Riardu. - Edvard V autentino se pita o istoriji. Kako se istorija prenosi? Odnos zapisa i legende? Koliko je sam istoriografski tekst u stvari interpretacija? - Nema skepse u odnosu prema istoriji, ali je on dovoljno sposoban da postavi pitanje. Neizvesnost saznavanja prave istine. - Riard (ironino preti): 1. Rano mudrim vele da je kratak vek. 2. Slava dugo ivi i kad nije zapisana. 3. Ja kao Porok u obliku krivde na pozornici dajem smisla dva istoj rei. - Princ ima vrlo jasno definisane politike ambicije. Mladi Jork je dostojan retoriki oponent. LIK RIMONDA Nije ((psiholoki)) ubedljiv! Budui kralj Henri VII se pojavljuje tek u drugoj sceni poslednjeg ina. On se, prema tome, ne moe smatrati pravim Riardovim protivnikom. 6

Rimond nije toliko vaan po svojoj samostalnoj ulozi u radnju koliko po viim silama koje stoje uz njega i po onome to njegova pojava i pobeda znae u nadlinom politikom i optemoralnom smislu. On je ruka Boja, koja kanjava zlo i donosi spasenje. ***

Nikola Miloevi o negativnom junaku


Kako autor ini privlanim jednog negativnog heroja? Uporedo sa isticanjem jednog negativnog knjievnog junaka, autor strukturalno omalovaava lik rtve. Favorizujui na taj nain negativnog junaka, autor pomae itaocu da uoi onaj deo istine koji u sebi nosi tragedija realnog prestupnika, a koji u stvarnosti nismo sposobni da vidimo jer nas u tome spreavaju psiholoki mehanizmi samoodbrane. Tako pisac literarnim predimenzioniranjem pomae bolje sagledavanje nekih istina, inei nas istovremeno slepim za neke druge istine ija je vrednost u najmanju ruku isto toliko neosporna ((re je o istinama rtve?)). Ovo neminovno vodi do blokiranja itaoevog pristupa nekim drugim istinama to sa sobom nosi jednu neospornu jednostrasnost i pristrasnost. U tome je traginost gnoseolokog vida knjievnog stvaralatva. Istiui humane dimenzije negativnog heroja, pisac nema za cilj da itaoca ispuni razumevanjem ak i za ono to je u moralnom pogledu sumnjivo i problematino. Naprotiv, favorizovanje knjievnog junaka samo je sredstvo za izazivanje jednog traginog, destruktivnog efekta. Pisac nas pridobija za svog negativnog heroja da bismo bolnije doiveli uzaludnost i bezizlaznost egzistencije tog heroja kao takvog. Riard III i Raskoljnikov propadaju i stradaju uzaludno i bez smisla. Ovo i jeste krajnja svrha isticanja humanih dimenzija negativnih likova. Samo ovakvih isticanjem italac se moe u toj meri vezati za te likove da ga njihova propast i uzaludnost njihove egzistencije tragino dirnu. Efekat na itaoca je zato destruktivan: on uvia da ono na ta je usredsredio svu svoju panju i sve svoje interesovanje propada u nepovrat, bez ikakve logike i smisla. Tako pisac, isticanjem humane dimenzije negativnog junaka, postie isti onaj pesimistiki efekat kao i kad strukturalno favorizuje jednog pozitivnog heroja da bi nas zatim suoio sa prizorom njegovog traginog propadanja. Razlika je jedino u tome to autor, izazivajui svoj pesimistiki efekat putem strukturalnog isticanja negativnog heroja, obezbeuje istovremeno sebi izvesno pokrie, izvestan alibi. Propast negativnog heroja moe se tumaiti i kao neto to ima svoje moralno opravdanje. Na taj nain mnogi autori obezbeuju svojim antipedagokim i destruktivnim tendencijama pravo graanstva pred odreenim moralnim i pravnim zahtevima zajednice. Autor Riarda III ne postavlja sebi za krajnji cilj da u nama pobudi razumevanje za jednog negativnog junaka, to bi, samo po sebi, imalo izvesno humanistiko i moralistiko opravdanje. Njegov krajnji cilj je da pomou ovog razumevanja izazove jedan doivljaj uzaludnosti i propadanja. Tu se krije neto morbidno i razorno

Romantiarsku, lirsku, pa u tom smislu humanu crtu ekspira ili Dostojevskog treba traiti u polaznoj taki ovih, po svojim rezultatima destruktivnih i antipedagokih tenji njihovih dela. Tendencije ovih pisaca obino izviru iz jednog povreenog i u neadekvatnom pravcu usmerenog lirskog humanizma. Paradoks negativnog knjievnog junaka ini nas skeptinim prema aksiolokom idealizmu, kako formalistikog, tako moralistikog, odnosno humanistikog tipa. Ovaj paradoks potvruje da se u strukturi knjievnog dela esto nalazi tragina nemogunost istovremenog, sintetikog obuhvatanja razliitih vrednosti. I za graenje knjievnog dela potrebna je, izgleda, neka aksioloka rtva, kao to je prema jednom predanju bilo potrebno rtvovati jedno ljudsko bie da bi se mogao sagraditi most. Razmiljanje o paradoksu negativnog junaka pokazuje da se isto i neisto ne mogu razdvojiti sa geometrijskom preciznou. Jer, ispod mnoge knjievne graevine krije se esto jedna aksioloki neprihvatljiva konstrukcija; krije se, govorei figurativnim jezikom predanja, neija rtva i neiji le.

Jan Kot Kraljevi

Veliki mehanizam kao poredak istorije / sveta (?) Feudalna istorija je kod ekspira veliko stepenite po kojem neprekidno stupa povorka kraljeva. (N. Koljevi: A to stepenite je, oigledno, klizavije nego to sugerie Kotova metafora. Oni koji su se okliznuli na tim stepenicama Velikog Mehanizma zaustavie se tek na dnu. A ka vrhu e, istovremeno, krenuti novi monici, paljivo birajui take oslonca.) Piter Hol pokazao je za dva dana est ekspirovih kraljevskih tragedija po njihovom hronolokom redu, nigde ne menjajui dekor velikih stepenica s prestolom na njihovom vrhu. Na isti presto sedali su jedan za drugim ekspirovi Riardi i Henrici6 i stavljali na glavu istu krunu. U istorijskim dramama ekspir prikazuje istoriju borbe za englesku krunu od kraja 14. do poslednjih godina 15. veka. Preko sto godina duga epopeja podeljena na velika poglavlja vladavine. Ali, kada ta poglavlja itamo u nizu imamo utisak da istorija stoji u mestu. Obnauje se matrica, shema... .... Zatvoren krug... Poslednji in jedne tragedije istovremeno e biti prvi in nove tragedije. U tom zaaranom krugu poinjemo da meamo lica vladara i uzurpatora. ak i imena imaju ista. Uvek je to Riard, Edvard ili Henri. Imaju iste titule vojvoda, lord,... Ali, drama koja se meu njima odigrava uvek je ista. Dramatizacija istorije Iza individualnih crta, sve se vie izdvaja slika same istorije (matrica) Na emu se zasniva ekspirova dramatizacija istorije?
6

Henriji su Lankastrovci, Riardi iz kue Jork.

Pre svega, na velikom saimanju, na velikom zgunjavanju. itave godine ekspir pretvara u mesece, mesece u dane, u jednu veliku scenu, u tri etiri replike u koje je utisnuto sve meso istorije. Tim zgunjavanjem i otkrivanjem sheme otkrivamo mehanizam vlasti, straha, strasti otkrivamo sistem za koji Kot kae da je nadistinit: Ne postoje dobri i zli kraljevi, kraljevi su samo kraljevi. Postoji samo situacija kralja i sistem. Nema u njoj slobode izbora. ekspirova genijalnost je oienje istorije od ivopisnosti, od anegdote, gotovo od fabule. To je istorija bez praznih mesta. To je stvarni svet, svet u kome ivimo. Istorija je u pozoritu najee samo veliki dekor. Meutim, ekspirov istorizam nije ni podloga, ni dekor, ni velika scenarija. Ona je sama junak tragedije. Dva osnovna tipa istorijskog tragizma: 1. Hegel tragina scena istorije je cena napretka koju oveanstvo mora da plati. Takva istorija ima smisao, zadatke, tenje. Ona ispunjava svoje objektivne zadatke; razumna je ili bar moe da se razume. 2. Istorija nema smisla i stoji u mestu ili stalno ponavlja svoj okrutni ciklus. Krtica rije zemlju, ali nikad nee izai na njenu povrinu. Raaju se stalno nova pokolenja krtica, riju zemlju u svim pravcima, i zemlja ih stalno zasipa.... Ali, odjednom je krtica shvatila da je samo krtica, da zemlja, nebo i zvezde nisu za nju stvoreni. Pati, osea i misli, ali njene patnje, oseanja i misli ne mogu da izmene njenu krtiju sudbinu. I tada e krtica postati svesna da je tragina krtica. Uloga boga/ makijavelizam Kod ekspira nema bogova. Postoje samo vladaoci, od kojih je svaki redom delat i rtva, i postoje ivi preplaeni ljudi. Njegova tragedija nije antika drama moralnih stavova u liku besmrtnih bogova, nema u njoj fatuma koji unapred reava o sudbini junaka. Veliina ekspirovog realizma jeste u sagledavanju stepena u kome su ljudi angaovani u istoriji. (Jedni je stvaraju i padaju kao njene rtve. Drugima se ini da je stvaraju i takoe padaju kao njene rtve. Trei ne stvaraju istoriju, ali takoe padaju kao njene rtve. Prvi su kraljevi, drugi kraljevi dounici i izvrioci njegovih nareenja, zupanici Velikog Mehanizma; trei su graani.) Videemo dramatizovano poglavlje Makijavelijevog Vladaoca, veliku scenu dravnog udara. Ali tu scenu odigravaju ivi ljudi. Ovde je, osloboena svake mitologije, grubo ocrtana ista slika politike prakse. Riard III uporeuje sebe sa Makijavelijem. On je stvarni Vladalac. U svakom sluaju on je vladalac koji je proitao Vladaoca. Politika je za njega ista praksa, umetnost iji je cilj vladanje. Amoralna kao umetnost graenja mostova ili lekcija maevanja.

Premetanje traginosti u svakodnevicu. Postoje kod ekspira ti kratki trenuci kad odjednom tragediju smeta u svakodnevnost, kad junaci pre smrtonosne bitke ili posle sklapanja zavere od koje e zavisiti sudbina kraljevine idu na veeru ili u lonicu. Samo su ljudi. Kao Homerovi junaci jedu, spavaju i prevru se na neudobnom leaju. U sceni u kojoj glasnik dolazi Hastingsu ekspir daje taan sat zbivanja: etiri ujutru. Zato? To je sat izmeu noi i zore, sat u kome su tamo gore pale odluke, u kome se ve dogodilo to je moralo da se dogodi, ali to je vreme kad je jo mogu spas, vreme kad se jo moe izii iz kue. Poslednji sat izbora... Lorda Hastingsa opominju prijatelji, ali on se ne odluuje za bekstvo. Sumnja; savest U ovoj tragediji samo jedna linost preivljava kratak trenutak sumnje i ima skrupula. To je plaeni ubica, jedan od dvojice koju je poslao Riard da ubiju vojvodu od Klarensa u zatvoru Taueru. Drugi ubica se plai toga da e biti proklet to ga je ubio. Ovoga se plai samo onaj iji je prirodni poziv ubijanje za novac. On se ne plai naruavanja dravnih zakona ni drutvenog poretka: zna on dobro da u njemu zauzima odreeno mesto, opte tolerisano i neophodno; ima ovlaenje od samog kralja. Plaeni ubica plai se Stranog suda, prokletstva i odlaska u pakao. U celoj tragediji on je jedini religiozan ovek. Javlja se u njemu glas savesti, ali istovremeno mu je jasno da se savest ne moe pomiriti sa zakonima i poretkom sveta u kome ivi; da je ona neto suvino, smeno, to samo smeta: Ona je opasna stvar ini nas kukavicama... Poredak sveta Samo dva lica u tragediji razmiljaju o poretku ovog sveta: kralj Riard III i plaeni ubica. (Onaj koji se nalazi na vrhu feudalne hijerarhije i onaj koji se nalazi pri samom njenom dnu.) Riard III nema ni skrupula, ni sumnja; plaeni ubica preivljuje kratak trenutak dvoumljenja. Ali, obojica jasno vide isti Veliki Mehanizma, sa samog vrha i sa samog dna. Obojica nemaju nikakvih iluzija, jer samo njih dvojica mogu sebi to da dozvole; primaju svet onakav kakav stvarno jeste. U poretku istorije oba su samo zupanici Velikog Mehanizma. (tavie, kralj i plaeni ubica reprezentuju poredak toga sveta u istom stanju.) Iz perspektive groblja i veala oba su samo ljudi. (Ova istovetnost je podcrtana poreenjem jednog od ubica sa kraljevim bratom kada Klarens pita ko su oni, prvi ubica kae: Pa ovek, kao to ste i vi.) Ne postoji tragizam istorije bez svesti. Tragedija poinje od trenutka u kome kralj sagleda delovanje Velikog Mehanizma.

10

Delovanje Velikog Mehanizma ...Najpre e istorija nainiti od njih ((ljudi)) krpe, a zatim e im odrubiti glave. (Ideja Velikog Mehanizma podrazumeva ljude kao bezline oni su samo tokii mehanizma istorije.) Ljudi su glina s kojom se moe initi ta se hoe. Ceo svet je ogromni komad gline koji se moe zgnjeiti u rukama. (Vladalac je stvarao istoriju; ceo svet je za njega bio komad gline koju je mesio svojim rukama. Zatim i on sam postaje komad gline koju neko drugi mesi.) ekspirovi junaci ive u svetu koji podrhtava, naem svetu. Sve su ljudske vrednosti krhke, i svet je jai od oveka. Zloin je nekanjiv, lepota je izabrala runou, ljudska sudbina je glina koju je mogue mesiti u rukama. Nema Boga, ni zakona. Okrutan je poredak istorije, grozan je poredak prirode, strane su strasi koje se legu u ljudskom srcu. Harmonija je samo kratak i prolazan trenutak tiine. Lika Riarda III Riard III je ljudsko lice Velikog mehanizma. Ono je strano u svojoj runoi i groznom keenju. Ali je fascinantno. to se vie penje uz velike stepenice, on se sve vie smanjuje. Kao da ga Veliki Mehanizam obuhvata i guta. Polako postaje samo jedan od njegovih tokova. Prestao je da bude delat, postao je rtva. Zapao je u zupanik. Konja! Konja! Kraljevstvo za konja! Lik Ane ekspir sve svodi na elementarne sile: mrnju i poudu. Ledi Ana mrzi Riarda, ali nako scene udvaranja, nakon to mu pljune u lice, njena odbrana pada. Ledi Ana se ne daje Riardu iz straha. Ona ide za njim da bi stigla do dna. Da bi samoj sebi dokazala da su svi zakoni sveta prestali da postoje. Jer kad je sve izgubljeno, ostaje samo seanje koje takoe treba ubiti. Treba ubiti sebe ili ubiti u sebi poslednji ostatak stida. Z. B: Jan Kot smatra da se Ana daje Riardu iz samodestruktivnosti, ali ne one (samodestruktivnosti) koja je posledica savesti, nego se ona iz praznine (svet ispranjen od vrednosti) i oaja daje Riardu. Ona je na kraju dospela u svet u kome ne postoje vrednosti. To je ispranjen svet. Ovo je egzistencijalno vaan momenat Ana sada sve gubi. Prisutan je i erotski momenat Riard je retoriki erotian, i ona je opinjena. Poreenje Kornejeveg i ekspirovog sveta Pola veka kasnije Kornej je napisao Sida, tragediju u kojoj pred enu takoe staje ovek koji je ubio njenog oca. Otac Himenin je uvredio Rodrigovog oca i Rodrigo se osvetio za oevu sramotu. Sada Himena mora da osveti oca i trai Rodrigovu glavu. Kroz celu tragediju ljubav i dunost vode meusobni dijalog u glatkim aleksandrincima, iji gvozdeni ritam ni 11

za jedan trenutak nee biti prelomljen. Kornejev svet takoe je okrutan, ali nije naruen ni njegov moralni poredak, ni njegov intelektualni poredak. Ostali su u njemu ast, ljubav i zakon. U ekspirovim kraljevskim tragedijama postoji samo mrnja, pouda i nasilje, postoji samo Veliki Mehanizam, koji delata pretvara u rtvu i rtvu u delata. Kornejevi junaci su dostojni sebe i sigurni u sebe. Nemaju sumnja, ni za trenutak im strast ne iskrivljuje usne. ive u svetu koji ni za trenutak nije zadrhtao. I moda nam zato izgledaju kao ljudi sa druge planete. Pred oima gledalaca nadmeu se u plemenitosti, ali to ih tako malo staje i u dui ih ne menja. Kornejevi junaci su jai od sveta i nema mraka u dnu njihovih dua. Ali od kao statua hladne Himene ljudskija je ledi Ana koja pljuje u lice ubici svog mua a posle ide sa njim u postelju. Kod ekspira su sve ljudske vrednosti krhke i svet je jai od oveka.

12