Plantae lenika U Srbiji

Rad pripremio: dipl. ing. umarstva Sran Pavlovi

Beograd, 2009.

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

Sadraj:
1. Uvod 2. Opte o lesci 2.1. Ekologija 2.1.1. 2.1.2. 2.2. 2.3. 2.4. Uticaj zemljita Klimatski inioci

Morfologija Fiziologija Grupe sorti leske

3. Tehnologija gajenja leske 3.1. Izbor sorti 3.2. Podizanje zasada 3.2.1. 3.2.2. 3.3. Priprema zemljita Sadnja

Nega zasada 3.3.1. Odravanje zemljita 3.3.2. ubrenje 3.3.3. Navodnjavanje 3.3.4. Rezidba 3.3.5. Bolesti i tetoine Berba i uvanje Hranljiva i upotrebna vrednost Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika Gajenje leske zaraene tartufima

3.4. 3.5. 3.6. 3.7.

4. Plantano gajenje lenika u Srbiji 5. Plantano gajenje lenika u svetu 6. Zakljuak 7. Literatura

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

1. Uvod

Plantae u umarstvu predstavljaju umska podruja, kojima zbog uticaja oveka u vidu sadnje, sejanja, vetakog oploenja zemljita i dr., nedostaje veina osnovnih karakteristika i elemenata prirodnih ekosistema. Karakteristino je da se stabla sade tako da imaju pravilan raspored po odreenoj povrini, najee u vidu redova. Na taj nain se omoguava laki pristup mehanizaciji u svim fazama rada, to prouzrokuje veu produktivnost po jedinici povrine. U Srbiji se plantae preteno podiu radi produkcije drvne mase, a najzastupljenije su plantae topola. Plantano gajenje moe imati i drugu svrhu kao to je recimo sadnja etinarskih vrsta drvea (smre, jele, duglazije) radi prodaje Novogodinjeg drveta. Po pitanju ekolokih uslova, morfoloskih i fiziolokih svojstava Leska je povoljna za plantano gajenje. Ona se plantano gaji sa ciljem produkcije ploda koji se naziva lenik. Lenik ima hranljiva svojstva i u raznim oblicima se preteno koristi u konditorskoj industriji. Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i svetskom tristu. Plantano gajenje lenika se u najveoj meri obavlja na Azijskom, Evropskom i severno - Amerikom kontinentu. U naoj zemlji su ekoloki uslovi povoljni za rast u uzgoj Leske, tako da postoji mogunost za njenim plantanim gajenjem.

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

2. Opte o lesci
Leska je zajedniki naziv za vrste roda Corylus, koje su u najveem broju bunaste vrste. Leska zajedno sa Jovom, Brezom, Grabom i dr. pripada familiji Betulaceae. Savremeni uzgoj leske podrazumeva gajenje uz punu primenu mehanizacije. To je mogue samo ako se leska gaji u vidu stablaaca. Leska gajena u vidu buna formira brojne izdanke, to zahteva velike trokove za njihovo uklanjanje. Zbog toga je najbolje lesku gajiti kalemljenu na podlozi meje leske, koja jedina iz roda Corylus ne razvija izdanke. Plodovi leske - lenici najee sadre 60-65% kvalitetnog ulja, 1517 % proteina, 5-6% eera, vitamine E,A, kompleks B i druge. Sadre vie kalorija od mesa. Lenici se preteno koriste kao hrana i dezert. Neke od vrsta Leske su: C. avellana (obina, evropska leska) C. maxima (carigradska leska) Corylus colurna (turska leska) o var chinesis o var jacquemontii (var lacera) C. cornuta (kalifornijska leska) o var californica C. colurna var glandulifera, syn C. colurna arborescens (najzastupljenija u Srbiji, Hercegovini, Rumuniji i Turskoj)

2.1. Ekologija Uspeva do nadmorske visine od 1200m. 2.1.1. Uticaj zemljita U divljem stanju se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo da omoguuje ravnomerno razvijenje korenove mree kako lateralno, tako i po dubini. To e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae najmanje ulaganja za dovoenje u odgovarajue uslove. Zemljite za lenik bi trebalo da sadri: 15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Dobro uspeva na
3

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

plodnom humusnom zemljitu. Najvie joj odgovaraju ernozemi, aluvijumi i gajnjae, strukturno, rastresito i dobro aeriano zemljite, Ph 6-8. Na aluvijumima, na visini od 100-500m produkcija je 4-5 t/ha. Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske. 2.1.2. Klimatski inioci Leska kao drvo moe da uspeva svuda, ali su njeni zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei proizvoai plodova lenika, sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lenika istiu se: Turska, panija, Italija, Kalifornija. Zemljita na kojima se gaji lenik nisu toliko plodna. To znai da su klimatski inioci vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje. Leska je otpornija na niske temperature od veine vonih vrsta. Osnovni razlog za to je zato to se oplodnja vri u zatvorenom enskom pupoljku. Povoljni regioni za uzgoj Leske su oni gde je srednja godinja temperatura vazduha iznad 9,3 C i godinje koliine padavina 700-800 mm, odnosno oko 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda, a to su meseci maj i jun. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno rasporeene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje viestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje, krupnoa nije karakteristina, a i jezgra su loijeg kvaliteta. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljitu, kao i na plitkim zemljitima. Smatra se da je za lenik povoljna lokacija sa hidrotermikim koeficijentom od oko 1,25. U rejonima Turske, gde se leska najvie gaji, temperature vazduha su 17,0 C, a padavine 875 mm, a u Italiji 14,7 C i 783 mm. Intenzitet fotosinteze je najvei kada je temperatura od 26-28 C. Optimalna vlanost vazduha 60-70% U naim krajevima najbolje uspevaju sorte koje kasnije poinju vegetaciju tj. kada je vreme toplije. Leska je heliofit. Osvetljenost moe da se regulie brojem stabala po hektaru. Sadnja se vri na trougao. Pri manjoj koliini svetlosti, kruna se izduuje i raste na gore. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Grad takoe moe tetno da deluje.

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

2.2. Morfologija Plod je oraica, i nalazi se na vrhu letorasta. Oraica je izgraena od spoljnog omotaa kupule, koja prekriva ljusku u kojoj se nalazi seme. Seme se naziva jezgra. Obino se vie oraica nalazi u grupi. Jezgra je jestivi deo oraice. Ona je obavijena je semenjaom koja moe da se odstrani prenjem, pri emu se dobija svetla boja jezgre. Opali lenik moe ostati na suvoj zemlji 2 dana do 2 nedelje.

2.3. Fiziologija Leska se oprauje anemofilno putem vetra. Opraivanje se deava nekoliko meseci pre oplodnje. Do opraivanja dolazi u februaru mesecu, a opladnje u maju. Muki cvetovi su grupisani u rese. Sorte koje rano resaju su: Tonda Gentile delle Launghe, Tonda di Giffoni. Sorte koje kasno resaju su: Halki din, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima. Od momenta opraivanja do zapaanja kupule, protekne 14 72 dana. U maju, po oplodnji, nastaje zametanje ploda. Krajem juna plodovi leske dostiu znaajnu veliinu, a tokom jula su vrlo veliki. Jezgra raste i ispunjava ljusku, naroito u toku avgusta. Zrenje i sakupljanje lenika se obavlja u toku avgusta i poetka septembra. Za dobar rod leske, potrebno je da se izvri oplodnja 4/5 ili vie enskih cvetova. Neoploeni cvetovi dae ture plodove, koji najee opadaju pre zrenja. Leska je autosterilna1. Kao posledica autosterilnosti, smatra se da ne moe biti znaajnog roda pri samooplodnji leske. Postoji gen autosterilnosti i cvet kod samooplodnje obino abortira kada je prenika do 5 mm.

Autosterilna biljke koje pripadaju istoj sorti ne mogu same sebe da oprauju, ve ih oprauju biljke koje pripadaju razliitoj sorti unutar iste vrste
5

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

2.4. Grupe sorti Leske Uspena proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego kod drugih vonih vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno podruje sa specifilnim klimatskim i pedolokim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji vie naina da se grupiu sorte leski. U primeni je klasifikacija koja leske grupie na: pitome, plemenite, kulturne sorte i umske forme. Pitome sorte su postale preteno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Nain postanka, tj. rodonaelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz praktinih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfoloke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju etiri grupe: Lambert sorte Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i grai. Omota u ovih sorti je razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Celske sorte Znaajna karakteristika u ovih sorti je takoe graa omotaa. On je raseen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi lako ispadaju. Omota u osnovi nema cilindrino zadebljanje koje je karakteristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduenog, u pogledu veliine takode su mogua velika variranja. Lambert hibridi Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slini lambert sortama, a po omotau celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotaa. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzumiranje i za industrijsku preradu. Celski hibridi Sorte ove grupe su nastale kao lambert hibridi sa bioloko-fiziolokim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno znaajne sorte.

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

umske forme Razne forme umskog lenika, koji se ne kultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino.

Primeri najee uzgajanih sorti: Naziv sorte Turska Tombul syn Mehmed 1. Arif 2. Palaz Sorte koje je oprauju Vreme kada plod zri

Tonde Gentile Romane, Palaz, Cosford Tombul, Imperiale di Trebisonda, Cosford Nocchione, Daviana, Cosford Nocchione, Tonda di Bianca Tonda Bianca, Daviana, Cosford Halki din, Cosford Purpurea maxima, Lambert crvenolisni

avgust rano - avgust

Italija 3. Tonde Gentile Romana 4. Tonda di Gifoni 5. Nocchione Amerika 6. Daviana Engleska 7. Cosford

avgust rano avgust srednje rano srednje kasno avgust

3. Tehnologija gajenja leske

3.1. Izbor sorti Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajui sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje bioloke prirode sorti i njihovog ponaanje u vezi sa uslovima sredine. Veliki znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Lenik pomoloki nedovoljno obraen, pa se zbog toga pojavljuju sluajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, to predstavlja potekou o kojoj bi trebalo voditi rauna.

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

Pri izboru sorti treba obratiti panju na uticaj i drugih osobina: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno raanje, kvalitet plodova, oslobaanje iz omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija, autosterilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje, cenjenije su sorte koje su kasnije cvetaju. I plodovi se vie cene ako su ujednaeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju okolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i sa visokim randmanom2 jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se semenjaa lako odvaja prilikom prenja. Plodovi za potronju kao stono voe bi trebalo da su to krupniji, atraktivnog izgleda i oblika. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje kupule, veliina ploda i otpornost na negativne temperature. Ocena krupnoe plodova prema nameni je nejednaka, to se vidi iz tabele. Poentiranje plodova nejednake krupnoe prema nameni. Prenik ploda (mm) Za industriju Za konzumiranje

preko 18,0 1 5 16,5 18,0 3 4 15,5 16,4 5 3 13,1 15,4 4 2 sitniji od 13,0 2 1 Odlian kvalitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1) 3.2. Podizanje zasada Leska se razmnoava: nagrtanjem, izdancima, ree reznicama i mikropropagacijom 3. Poslednjih godina se sve vie kalemi na sejance meje leske, i ukoliko se vri kalemljenje, onda se to radi samo na meju lesku koja ne stvara izdanke. Najbolje podloge daju genotipovi B4 i A1. Kalem granice se uzimaju u periodu mirovanja i uvaju u hladnoj komori, na temperaturi od 2-3 C i relativnoj vlazi od 95%, do momenta kalemljenja. Kaleme se dvogodinje podloge jer nakon godinu dana ne dostignu debljinu za kalemljenje. Kalemi se u aprilu, pred poetak
2 3

Randman odnos izmedju mase jezgra i mase celog lenika sa ljuskom, izraava se u % Mikropropagacija podizanje kultura iz biljnih tkiva: pupoljaka, delova lista, delova korena..
8

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

vegetacije, engleskim spajanjem. Na podlozi se pravi kosi rez oko 3 cm duine kao i na kalem granici ali na suprotnoj strani od pupoljka. Kalemi se engleskim spajanjem jer se tako lake vezuje, nego kad se kalemi prostim spajanjem. Vezuje se PVC trakama, a vrh kalem granice premae se kalem voskom. Kad se mladar iz kalem granice razvije 15-20 cm skida se traka da se ne bi usekla u kalem granicu i podlogu. Posle kalemljenja 2-3 puta godinje, sa podloge uklanjaju se izbojci i vre redovne mere nege, okopavanja, navodnjavanja i zatite od bolesti i insekata. U jesen sadnice se vade plugom za vaenje sadnica, klasiraju i odmah trape ili sade, jer je koren meje leske osetljiviji na mraz i isuivanje od korena veine drugih vonih vrsta. Lesku je mogue gajiti u vidu bunova, stablaaca na svom korenovom sistemu i stablaaca kalemljenih na meiju lesku. Da bi postigli uspeno opraivanje, neophodno je da bude dovoljno i pravilno rasporeenih dobrih opraivaa. Nekalemljena leska gajena u vidu buna se uglavnom navodnjava sistemom kap po kap, a leska gajena u vidu stablaaca primenom mikrorasprskivaa. Za teren na kome podiemo plantau leske treba izbegavati mrazita - zatvorene doline. Najpogodniji teren je sa blagim nagibom i sa preko 800 mm padavina godinje. Masa korena lenika nalazi se na dubini izmeu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mree znaajan uticaj imaju fizike osobine zemljita. Na plodnom zemljitu lenik ima gustu i isprepletanu korenovu mreu koja zauzima veu povrinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje odgovara projekciji obima krune na zemlju, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj ila. 3.2.1. Priprema zemljita Zemljite za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa krenju drvenastih biljaka, vaenje ila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati mikrodepresije ili ako su u pitanju vee depresije postaviti drenau, jer leska ne podnosi stajau vodu. Posle krenja i ravnanja rastura se organo - mineralno ubrivo. Rigolovanje cele povrine moe se izvesti na klasian nain uz primenu tekih traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima, dubina 60 70 cm. Najbolje su se pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima
9

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

zemljita, kao i opte poroznosti. Razmaci izmeu prohoda podrivaa su kolika je i dubina podrivanja. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase. Zemlja u sloju od oko 45 cm treba da sadri 2,5-3% humusa, 250 300 ppm4 lako usvojivog kalijuma (K2O) oko 120 - 140 ppm lako usvojivog fosfora (P2O5), potrebne koliine mikroelemenata: gvoe, mangan, bor, cink, bakar i dr. Nedostatak humusa se nadoknauje stajnjakom. Posle oranja povrina se poravna tanjiraom, valjkom i rotofrezom. 3.2.2. Sadnja Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i iroke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili prikljuene na traktor. Poto leska vrlo rano poinje da vegetira, ona praktino ima kratak period mirovanja, a to znai da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee, a ako se ipak sadi na prolee, to mora da se uradi u prvoj dekadi marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Preduboko zasaena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znai da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje ile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vaenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a

zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlana, vri se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Zavrno nagrtanje se obavlja tek kada

ppm delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najee za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izraavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine.
10

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

zemljite dobro upije vodu. Radi zatite od oteivanja zasada od strane divljai, pogotovo srndaa, potrebno je ograditi zasad. Sadnja se vri u redove, na trougao. Razmak izmeu redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi 4,5 metra. Sadnja na trougao Raspored opraivaa

Ukoliko se Leska gaji kao bun, rastojanje izmeu redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje izmeu pojedinanih bunova 2 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 800 bunova. Obino se pored osnovne sorte uzimaju jo dva opraivaa. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Naee im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogueg rasporeda dva opraivaa sa ueem od samo 7%

11

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

3.3. Nega zasada 3.3.1. Odravanje zemljita Odravanje zemljita u zasadima leske je obavezna agrotehnika mera, da bi se spreio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljala aeracija i odrala potrebna vlanost zemljita. Zemljite u zasadu se odrava na vie naina: u vidu jalovog ugara (redovna obrada zemljita izmeu redova), ledine, mala, tretira se herbicidima, gaje se podkulture, npr. bundeva. U praksi se najee sree kombinacija jalovog ugara sa tretiranjem herbicidima na povrini oko biljaka. U podrujima sa dovoljnom koliinom padavina obrauje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljite izmeu redova najee odrava u vidu ledine.U paniji i Italiji uobiajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljita, poto se na taj nain olakava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljite. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljite se odrava u vidu ledine da bi se na taj nain spreilo negativno dejstvo erozije. U borbi protiv korova se sve vie koriste prikladni herbicidi. Preporuuju se herbicidi za plantae podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida unitava se i znatan broj izdanaka koji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo sakupljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog ugara. U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenino ubrenje, tada se meuredni prostor koristi za gajenje stonog graka, grahorice, rai, deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najee seju: graak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa rai. U prolee se masa zaore. U redu se zemljite prska herbicidima radi unitavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za unitavanje izdanaka: Praquat, (2 4 dihlorfenoksisiretna kiselina), Gramokson u koliini od 4 kg/ha povrine koju bi trebalo tretirati. Tretiranje herbicidima se vri tri puta u toku godine. U martu, u toku vegetacije, i na jesen pre sadnje. 3.3.2. ubrenje ubrenjem se nastoji da se koliine hranljivih materija odravaju u optimumu za stablaca. Od organskih ubriva najvie se koriste stajnjak i osoka, ree zelenino ubrivo. Stajnjak se unosi svake 3 ili 4 godine, rastura se kasno u jesen i odmah zaorava. Za normalan razvoj i rodnost
12

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

leske, na umereno plodnom zemljitu potrebno je po 1 ha svake godine unositi oko 120 kg N, 30 kg P2O5 i oko 100 kg K2O. ubriti na osnovu hemijske analize zemljita i na osnovu rezultata folijarne analize (u septembru mesecu). Savremen nain ubrenja je fertirigacija5. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja doprinosi optem porastu i rodnosti lenika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. Mikorizu podstie umereno vlano zemljite sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lenika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza. 3.3.3. Navodnjavanje Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lenika. Posebno je vano da se vodom intervenie dok su stabla mlada, odmah po saenju, da sadnice u poetku ne zakrljaju. im se oseti nedostatak vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac. Navodnjavanje u sunim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Proseno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. Preporuljivo je intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritini periodi za vodom. U vreme najvee potronje vode, od cvetanja do zavretka intenzivnog porasta plodova, vlanost zemljita odravati u granici od 70 80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle od 60 70% 3.3.4. Rezidba Rezidbom se neposredno utie na oblik i produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo mnogo doprinosi poetku rodnosti, visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka. Niski prinosi i ne redovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilno izvedenom rezidbom. Utvreno je da postoji zona du granica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirasti, a ne dui jer e izazvati
5

Fertirigacija - postupak dodavanja organskih i mineralnih sastojaka biljkama u postupku navodnjavanja, kroz poseban sistem (pumpa, injektori, cevi i dr.)
13

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

suprotne efekte. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba. Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za obradu zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribliniji prirodnom obliku uz usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima, kako bi one dole do punog izraaja. Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrinu, a time i mogunost za vee korienje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne povrine dovodi do njenog loeg funkcionisania i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je jednaka duina rodnih granica i kada su bolje osvetljene, onda donose 2 do 3 puta vei rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vie akumuliranih organskih materija za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmeu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potroaa vode i mineralnih materija sa sposobnou korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu. Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izroenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom. 3.3.5. Bolesti i tetoine Najee bolesti i tetoine kao i mere suzbijanja i zatite su navedene u tabelama: Bolesti 1. Pepelnica Naziv na latinskom Phyllactinia guttata Suzbijanje i mere zatite - hz* preparati na bazi sumpora: Cosan, Kolosul
14

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

Bakteriozna 2. plamenjaa i uvelost leske 3. Bakteriozni rak leske 4. Virozno uginue (Hazelnut die back)

Xanthomonas campestris pv. coryllina Pseudomonas syringae pv. avellanae

- hz preparati na bazi bakra: Bakarni kre. Bordovska orba - mo** obolelih biljnih delova - hz preparati na bazi bakra - mo zaraenih delova - sadnja zdravog materijala - sadnja zdravog sadnog materijala

manje znaajne bolesti 5. Trule plodova 6. Pegavost lista hz* - hemijska zatita Monilia fructigena - hz prskanje u toku i nakon cvetanja: Kaptan, Benomil

Cylidrosporium, - hz: Bakarni kre, Kaptan Gloeosporium, Phyllosticta mo** - mehaniko odstranjivanje

tetoine 1. Lenikov iak 2. Leskina grinja 3. Lenikova striibuba 4. Leskina lisna va 3.4. Berba i uvanje

Naziv na latinskom Curculio nucum Phytoptus avellanea Oberea linearis Mzsocalis coryli

Suzbijanje i mere zatite preparati na bazi metidationa, Ultracid 40-WP preparati na bazi endosulfana, Tiocid E-35 odstranjivanje napadnutih delova tretiranje akaricidima, Omite 57 E

Berba se obavlja kada su plodovi zreli, a to je kada se omota sasui. Tada plodovi prilikom treenja lako padaju na zemlju. Najbolje je branje u dva navrata, pogotovo ako se lenici tresu tresaima. Razlog za to je zato to svi plodovi ni na istom stablu ne zru istovremeno. Prerano ubrani lenik ima lo ukus, a ako se zakasni sa branjem, lenik mogu da ga desetkuju insekti. Bolje je malo zakasniti sa branjem, nego poraniti. Pre treenja lenika sa stablaaca, neophodno je pripremiti povrinu izmeu redova, da bi se lenik lake sakupljao. Neophodno je poravnati i povaljati zemljite, a ukoliko se izmeu redova nalazi trava, neophodno ju je pokositi. Treenje moe da se obavlja runo, udaranjem motkama o grane. Ovakav nain je manje produktivan i prilikom udaranja grana, moe doi do njihovog oteivanja. Bolje je obavljati treenje mainski, pomou maina tresaa. Po opadanju lenika ne
15

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

zemlju, lenici se etkama ili mainski formiraju u redove, a zatim se sakupljanje obavlja mainski. Sakupljai plodova najee rade na principu usisivaa.

Posle sakupljanja, lenike treba prosuiti jer obino sadre oko 30 % vlage, a treba ih svesti na 8 % Ukoliko zasad nije vei od 1 ha, najbolje je suenje obavljati pod nekom nadstrenicom. Za suenje je neophodno naparviti promaju. Sloj lenika ne treba da bude deblji od 10 cm, obavezno ih povremeno meati. Kod proizvodnje od vie tona, suenje se obavlja u sunicama. Temperatura ne treba da pree 38 C, da ulje lenika ne bi ueglo. Vakum mainama se odstranjuju prazni i turi plodovi, a plodovi mogu da se prodaju u ljusci ili jezgri. Klasiranje se radi na osnovu krupnoe plodova. Nizak sadraj vode u jezgri, koja je zatiena ljuskom, omoguuje znatno bolje i due uvanje plodova od plodova drugih vonih vrsta. Uvek se uvaju prosueni lenici. U hladnjai sa kontrolisanom atmosferom i mogu da se uvaju i do 10 godina. U hladnjai sa normalnom atmosferom mogu da se uvaju do 3 godine. Relativna vlanost vazduha u hladnjaama je do 60 % esto zbog zauzimanja mesta, uva se u jezgri a ne u ljusci. Jezgra je bolje uvati u tami. Nejee se uvaju u kartonskim kutijama, obloenim celofanom ili u teglama. Jezgra se uva sa upola manje vlage, nego plodovi u ljusci. 3.5. Hranljiva i upotrebna vrednost Plodovi lenici svih vrsta Leski su jestivi. Corylus avellana i Corylus maxima su vrste koje se najvie gaje za dobijanje lenika. Jezgra lenika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 55 - 72%, belanevina 12 - 22%, ugljenih
16

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

hidrata oko 14%, ecera od 2 - 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od 1,8 - 3%. Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lenika omoguuje stalan porast potranje i potronje od strane konditorske industrije, koja je i najvei potroa, tako da ona danas postaje sve znaajniji predmet meunarodne trgovine. Manja koliina plodova koristi se i za stonu potronju. Pored ishrane plodovi nalaze iroku primenu i u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. U Americi se promovie da je puter od lenika hranljiviji od putera od kikirikija. Koriste se i za pravljenje likera. Lenici se obrauju na razliite naine, to dovodi i do razliitih produkata: Izbeljeni lenik ukljanja se ljuska i semenjaa i ostaje celo jezgro Prena jezgra Iseckana jezgra u vidu komadia Krupan lenik, uklonjena samo ljuska Krem od lenika Ulje od lenika Preni lenik, ukljonjena samo ljuska Pasta od lenika (nougat) 3.6. Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika Trokovi podizanja zasada se mogu podeliti na: Priprema zemljita Nabavka sadnica Sadnja, Nega

ivotni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska poinje da raa u 3 4 godini. Period pune rodnosti poinje sa 7-8 godina i traje 30-50 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnikih inilaca lenik donosi rod od 2,2 - 3,6 tona/ha. Vrednost proizvodnje lenika po jednom hektaru, neuporedivo je vea od vrednosti proizvodnje ratarskih kultura. Rauna se da je rentabilnost proizvodnje takva da se jedan uloen dinar vraa sa etiri.

17

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

3.7. Gajenje leske zaraene tartufima Leska moe da predstavlja medijum odnosno podlogu za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. S obzirom da se na korenu lenika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno mikoriza, to je iskorieno, za inokulaciju mlade sadnice korena leske kako za letnji tartuf ili crni - Tuber melanosporum, tako i za beli zimski tartuf - Tuber magnatum. Kod gajenja leske kojom se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve razliite tehnologije. Postoji mnogo ogranienja u ovakvoj proizvodnji. Crnji tartuf se lake proizvodi, dok beli veoma teko ili samo sluajno. Proizvodnja samog ploda lenika je mala, nekoliko kilograma, po stablu. Parcela pod zasadom leske se meuredno ne sme obraivati da se ne bi otetio koren inokulisan tartufom, koji je inae plitak. Ne sme se intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose viak vode u zoni korenovog sistema. Takoe ubrenje mineralnim ubrivima nije dozvoljeno ili je ogranieno. Sve ovo navodi da je proizvodnja lenika za konditorsku industriju potpuno razliita od gajenja tartufa na leski.

Tuber magnatum

Tuber melanosporum

4. Plantano gajenje lenika u Srbiji

Zadnjih desetak godina raste interesovanje proizvoaa za gajenjem leske u Srbiji. Poznato je da je rodnost voaka vie podlona uticajima spoljne sredine nego merama agro i pomotehnike. Samim tim dugovenost i druge osobine voaka uslovljavaju dobro poznavanje svih uslova od kojih zavisi stabilna, kvalitetna i ekonomski opravdana proizvodnja. Umereno kontinentalna klima nae zemlje prua mogunost za uspeno gajenje leske kalemljene na meijoj leski kao podlozi, koja zbog jae razvijenosti korenovog sistema prodire dublje u zemljite i bolje podnosi nedostatak padavina, a povoljno reaguje i na navodnjavanje. Pored toga, meja leska kao podloga omoguava uzgoj leske u vidu stabla i ne formira brojne izdanke to doprinosi znaajnijoj primeni mehanizacije i poveanju intenzivnosti proizvodnje. Dobar izbor
18

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

sorti i njihov raspored u zasadu obezbeuje dobru oplodnju. Primenom adekvatne agrotehnike i savremenih koncepcija uzgoja leske, mogu se ostvariti visoki i redovni prinosi. U naoj zemlji proizvodnja lenika je vrlo skromna u odnosu na potrebe, tako da je znaajan uvoz lenika. U tabelama koje slede prikazani su podaci vezani za uvoz i izvoz lenika u poslenjih par godina. Podaci prikazani u tabelama su dobijeni od Republikog zavoda za statistiku Republike Srbije.

Izvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.

Uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.

19

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

Izvoz i uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, jan sep 2009.

5. Plantano gajenje lenika u svetu

Turska Istorijski dokumenti govore da se lenici uzgajaju du obale Crnog mora jo od 300-ote godine pre nove ere. Gajenje lenika je predstavljalo vekovima glavni oblik plantanog gajenja u regionu Crnog mora. Ve est vekova se lenik izvozi iz Turske u druge zemlje. Procenjuje se da oko osam miliona stanovnika u Turskoj direktno zavisi od proizvodnje, reklame i obrade ovog proizvoda. U Turskoj se lenici uzgajaju na povrini od oko 625 000 hektara. Ona je jedna od nekoliko zemalja koje imaju vrlo povoljnu klimu za uzgajanje lenika. Podruje na kojem se uzgaja lenik se protee du itave obale Crnog mora. Plantae se mogu nai do udaljenosti od oko tridesetak kilometara od obale i do visine od 750 1000 metara. Lenik obino zri izmeu poetka i kraja avgusta, to zavisi od visine na kojoj se nalaze plantae i klimatskih uslova. Turska je ubedljivo najvei proizvoa lenika u svetu, i ona realizuje blizu 70 % ukupne svetske proizvodnje. U Turskoj postoje dva regiona gajenja lenika. Prvi predstavlja istoni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Ordu, Giresun, Trabzon, Rize i Artvin. A drugi je srednji i zapadni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Samsun, Sinop, Kastamonu, Bolu, Sakarya, Zonguldak i Kocaeli. Turski lenici se po kvalitetu dele na: Giresun, Akcakoca i Levant.

20

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

Italija Druga zemlja po proizvodnji lenika u svetu je Italija. Industrija proizvodnje lenika je skoncentrisana u etiri regiona: Campania, Piemonte, Latium i Sicily. Proizvodnja lenika u regionu Piemonte iznosi 10%, u regionu Campania 50%, Latium 28% i Sicily 12%. U Piemontu postoje tri provincije u kojima se gaji lenik. Provincija Cuneo na jugozapadu, Asti na jugu i Alexandria na jugoistoku. Podruja na kojima se gaji lenik su brdovita sa visinom od 250 700 metara. Najvanije sorte koje se uzgajaju su: Tonda di Giffoni region Latium; Mortarella, San Giovanni, Camponica, Riccia di Talanico, Tonda Bianca i Tonda Rossa - region Campania; Tonda Gentile delle Langhe region Piemonte; Santa Maria de Jesu region Sicily. Amerika Najvea proizvodnja lenika u Americi je u dravi Oregon. Amerika ujedno i uvozi odreene koliine lenika, skoro 4000 tona, preteno iz Turske. Industrija slatkia, za proizvodnju cerealija i pekare, koriste domae i uvozne lenike. Kompanije iz ovih sektora, esto obrauju lenike tako da dobiju pastu, koju koriste kao dodatak raznim drugim produktima. U tabeli je prikazana produkcija lenika sa ljuskom na svetskom nivou za 2007. godinu.

Preuzeto sa zvaninog sajta: FAO - Food and Agriculture Organization

21

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

6. Zakljuak
Tolerantnost prema agroekolokim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tritu uticali su da leska u glavnim proizvoakim zemljama pree iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju. Klimatski uslovi nae zemlje pogoduju uzgoju leske. To to se oplodnja vri u zatvorenom pupoljku predstavlja vanu karakteristiku za sigurniji i redovniji urod. U Srbiji u velikoj meri preovlauje uvoz nad izvozom, proizvodnja je 3-4 puta manja od uvoza, a rentabilnost visoka, to ukazuje na potencijal ovog vida podizanja plantaa. Takoe plantano gajenje lenika daje i mogunost gajenje sporednih proizvoda na istoj povrini pre sadnje lenika kao to je graak, ili sadnje izmeu redova unutar podignute plantae, recimo bundeve. Polazei od pretpostavljenog prinosa, prodajne cene i trokova proizvodnje leske, utvrena je visoka dobit po jedinici kapaciteta. Prema tome, mali je broj proizvodnji u poljoprivredi koje mogu godinje da ostvare profit i preko 5.000 eura po ha, tako da proizvodnja leske moe da predstavlja pogodan nain za intenzivno iskoriavanje obradivih povrina i postizanje visokih proizvodno- ekonomskih rezultata. Iako su poetna ulaganja po jedinici kapaciteta visoka, ipak je period plodonoenja dug i profitabilan, pa su ulaganja ekonomina i opravdana. Deficit lenika kod nas i u svetu, porast tranje poslednjih godina, visoka transportabilnost i mogunost dueg uvanja plodova su samo neka od znaajnih obeleja koja ukazuju na mogunost plasmana, posebno na domaem tritu.

22

Rad: Plantae lenika u Srbiji

Autor: Sran Pavlovi

7. Literatura

1. Dr Milovan Kora, monografija Leska, Novi Sad 2000. Technosoft 2. Dr Miladin M. oki, monografija Orah i leska, Beograd 2005. Partenon 3. Kora Milovan, Cerovi Slobodan, Kora Jasna, Goloin Branislava, Todorovi Nini Jelena, Proizvodnja lenika, Zbornik naunih radova Instituta PKB Agroekonomik 2000. Vol. 6, br. 2, str 19-26 4. Mili Duan, Radojevi Vuk, Proizvodno ekonomski aspekti proizvodnje lenika, Letopis naunih radova Poljoprivrednog fakulteta 2004, vol. 28, br. 1, str. 123-130 5. Cerovi Slobodan, Nini Todorovi Jelena, Goloin Branislava, Ognjanov Vladislav, Bijeli Sandra, Proizvodnja sadnica leske kalemljenjem na podlozi meje leske, Letopis naunih radova Poljoprivrednog fakulteta 2005, vol. 29, br. 1, str. 164-168 6. Mileti Rade, Mitrovi Milisav, Miti Nevena, Nikoli Radomirka, Uticaj meteorolokih faktora na vanije osobine plodova sorti leske, Savremena poljoprivreda 2007, vol. 56, br. 6, str. 175-181 Sajtovi: 1. www.fao.org - Food and Agriculture Organization of the United Nations 2. www.statserb.sr.gov.yu - Republiki zavod za statistiku Republike Srbije 3. www.vbs.rs/cobiss - Kooperativni onlajn bibliografski sistem i servisi 4. scindeks.nb.rs/Default.aspx - Srpski nacionalni citatni indeks

23