SADRAJ Rezime 3 Kljune rei Uvod 4 5

Poglavlje 1. Finansijsko izvetavanje banaka u funkciji definisanja informacionih zahteva korisnika 6 Poglavlje 2. Komplet finansijskih izvetaja banaka 7 2.1. Bilans stanja 2.2. Bilans uspeha 2.3. Izvetaj o gotovinskom toku 11 2.4. Izvetaj o promenama u kapitalu 12 Poglavlje 3. Savremeni aspekt finansijskog izvetavanja banaka 12 Zakljuak Literatura 14 15 7 10

REZIME

U ovom delu seminarskog rada pod temom ,, Finansijki izvetaj banaka u funkciji upravljanja bankarskim biznisom upoznali smo se sa poslovanjem banaka kroz izradu njenih finansijskih izvetaja, revizorskih izvestaja, bilansa stanja, bilansa uspeha i o izvetajima vezanim za gotovinske tokove i promenama u kapitalu. U ovom delu imali smo prilike da se upoznamo sa poslovanjem banakarskog sistema koji se veoma razlikuje od samih poslovanja ostalih preduzea. Finansijski izvetaji banke sastvaljaju se s ciljem saoptavanja informacija koje su neophodne u prvom redu menadmentu banke, ali i ostalim internim korisnicima u banci, zatim svim vlasnicima, eksternim korisnicima, centralnoj banci, kontrolnim organima drave i svim komitentima banke. Dakle, sam proces upravljanja bankarskim biznisom predstavlja jednu sloenu delatnost jer je samo funkcionisanje banke podleno razliitim tipovima kontrole. Moemo slobodno rei da upravljanje bankarskim biznisom predstavlja veoma sloenu instituciju koja kao takva obavlja niz sloenih procesa poslovanja.

KLJUNE REI

BANKA RIZIK FINANSIJSKI IZVETAJ KAPITAL ODLUKA O MINIMALNIM STANDARDIMA

UVOD

Za kotrolu i odluivanje o izboru izvora finansiranja banke, plasiranja tih sredstava i merenju njihove efikasnosti preko rentabilnosti i obrta menadmentu banaka i slinih finansijskih institucija glavni izvor informacije su finansisjki izvetaji. Isto tako, i za druge brojene korisnike ( akcionare, poverioci, dunici, deponenti i ostali komitenti banaka) oni su neizostavan izvor informacija. Banke i sline finansijske institucije bave se specifinom vrstom poslovanja, koje je od znaaja kako za pravne subjekte iz svih ostalih delatnosti, tako isto i za dravu, njene institucije i za pojedince. Bankama se, polazei prvenstveno od znaaja bankarskog sistema za dravu, nameu odreena pravila kojih se moraju pridravati, s ciljem stvaranja i odravanja poverenja u monetarnim sistem zemlje. Pored banke se, drugim reima, postavlja niz specifinih zahteva u vezi s njihovim poslovanjem i, u skladu s tim, prezentiranjem i objavljivanjem informaija u finansijskim izvetajima banaka. Menadment banke ima izraen interes za informacijama neophodnim za svakodnevno upravljanje finansijama, to naravno, direktno utie na uspeno poslovanje banke, ime menadment sebi obezbeuje dugorono zaposlenje i znaajne privilegije. Za podatke o uspehu, stvaranju gotovine i poloaju likvidnosti i solvetnosti banke zainteresovan je itav niz korisnika finansijskih izvetaja banaka. Prema odredbama Zakona o raunovodstvu i Reenju o izmenama ema raunovodstvenih iskaza propisano je da finansijske izvetaje ine: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o gotovinskim tokovima, izvetaj o promenama u kapitalu, Raunovodstvene politike i zabeleke uz finansijske izvetaje. Za sainjavanje finansijskih izvetaja, te za njihovo objavljivanje odgovoran je menadment banaka dok su za oblikovanje svog miljenja o finansijskim izvetajima odgovorno nezavisni revizori. Meutim, najvei znaaj za pravilan obraun banke pojedinano ima Odluka o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rezikom i klasifikaciju aktive banke. Samo poslovanje banke kao i izrada konsolidovanih izvetaja poslovanja veoma se bitno razlikuje od ostalih institucija i preduzea, jer se samo poslovanje banke zasniva na niz delatnosti koji su od velikog znaaja kako za pojedince tako isto i za dravu.

POGLAVLJE 1. FINANSIJSKO IZVETAVANJE BANAKA U FUNKCIJI DEFINISANJA INFORMACIONIH ZAHTEVA KORISNIKA

Prilikom definisanja informacionih zahteva menadment banke polazi od injenice da banka predstavlja koncetrisan izraz razliitih, esto divergentnih interesa akcionara, odnosno vlasnika banke, kao i brojnih komitenata koji se nalaze u dunikom ili poverilakom poloaju. Finansijski izvetaji banke sastavljaju se s ciljem saoptavanja informacije koje su neophodne, u prvom redu menadmentu banke, i ostalim internim korisnicima u banci, a zatim svim vlasnicima potom, eksternim korisnicima, centralnoj banci, kontrolnim organima drave i svim komitentima banke. Menadment banke ima izraen interes za informacijama neophodnim za svakodnevno upravljanje finansijama, to utie na poslovanje banke ime se obezbeuje dugorono zaposlenje i znaajne privilegije. Takoe, menadment banke posebno insistira na punoj informisanosti kako bi se na adekvatan nain upravljalo rizicima. Najei rizici sa kojima se bankarske institucije suoavaju su: kreditni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti, valutni rizik. Davanje kredita zajmotraiocu znai konstantno prisutan visok stepen kreditnog rizika, takoe i na samu izloenost finansijskog stanja banke u nepovoljnim trendovima kamatnih stopa odnosi se kamatni rizik koji direktno utie na prihode banke i vrednosti njene aktive i pasive. Elementarni oblici ispoljavanja kamatnog rizika su: rizik novih cena imovine i obaveza banke, kao i rizik nastao naruenim prilagoavanjem stope zaraenog i plaenog iznosa. Za nemogunost banke da se prilagodi smanjenju obaveze ili poveanju imovine vee se rezik likvidnosti, koji nastaje u vezi sa neto odlivom depozita, izostankom oekivanog priliva sredstava, aktiviranjem uslovnih obaveza. Drugim reima, nepovoljna likvidnost banke znai da ona nije u stanju da pribavi dovoljno sredstava, bilo zaduivanjem, bilo brzom prodajom movine po povoljnoj ceni. Kada dodje do promene deviznih kurseva stvaraju se uslovi za nastanak valutnog rizika, koji je u savremenom bankarstvu znatno porastao. I ostali rizici su prisutni u praksi banaka, kao na primer, trini rizik, operativni rizik, zakonski rizik, reputacijski rizik i sl Za podatke o uspehu, stvaranju gotovine i poloaju likvidnosti i solventnosti banke zainteresovan je itav niz korisnika finanisjskih izvetaja banaka.1

Videti detaljnije, dr. Gavrilo Ili, Raunovodstvo i finansijski menadment preduzea i banaka, Savez raunovoa i revizora, jun 2001. , str. 40

Predmet interesovanja akcionara, investitora ili ulagaa predstavljaju spoznaje o rentabilnosti ulaganja novca u akcije banke. Dunici banke pokazuju poseban interes za pouzdanim informacijama u vezi glavnog duga i kamata koji su obavezni da plate bankama. Dobavljai, radnici bane i drava, zainteresovani su za kratkorone informacije koje im omoguavaju ocenjivanje likvidnosti, za informacije u vezi sa porezom zainteresovani su poreski organi. Svim navedenim korisnicima finansijski menadment banke je duan da obezbedi, relevantne, pouzdane, i uporedive informacije na osnovu kojih je mogue proceniti finansijski poloaj banke.

POGLAVLJE 2. KOMPLET FINANSIJSKIH IZVETAJA BANAKA

Prema odredbama Zakona o raunovodstvu i Reenju o izmenama ema raunovodstvenih iskaza propisano je da finansijske izvetaje ine: bilans stanja2, bilans uspeha, izvetaj o gotovinskim tokovima, izvetaj o promenama u kapitalu, Raunovodstvene politike i zabeleke uz finansijske izvetaje. Za sainjavanje finansijskih izvetaja, te za njihovo objavljivanje odgovoran je menadment banaka dok su za oblikovanje svog miljenja o finansijskim izvetajima odgovorno nezavisni revizori. Doneene u skladu sa odredbama Meunarodnih raunovodstvenih standarda raunovodstvene politike banaka obuhvataju: naela, osnove, konvencije, pravila i postupke. Osnovni cilj raunovodstvenih politika jeste praenje, utvrivanje realnih promena nastalih na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima, rashodima, finansijskom rezultatu i promenama u finanijskom statusu banaka. Da bi se zadovoljili zahtevi MRS1 Prezentacija finansijskih izvetaja kao i da bi se na adekvatniji nain razumeli finansijski izvetaji banke, neophodno je objaviti raunovodstvene politike.

2.1. BILANS STANJA

Pravilnik o obrascima i sadrini pozicija u obrascima Bilansa stanja i Bilansa uspeha za banke i druge finansijske organizacije ( ,,Sl. List SRJ, br. 51/97 i 8/99) 6

Od banke se, u skladu sa kodeksom raunovodstvenih naela, zahteva da iskae i stalna sredstva, kao i tekue i dugorone obaveze. Sadrinu bilansa stanja ine aktiva, obaveze kapitala, a prikazivanje imovinskog poloaja banke je njegov osnovni zadatak. Sastavljeni bilans stanja daje sliku dogaanja u prolosti i omoguava planiranje budunosti, pri emu se ta slika, u zavisnosti od sposobnosti menadmenta, moe menjati u eljenom smeru. Bilans stanja banke treba prezentirati na nain koji najbolje odraava njenu likvidnost, pri emu se grupisanje moe izvriti na razne naine. Sadrinu aktive bilansa stanja banke ine dve grupe pozicija i to: prvu grupu prihodi i rashodi, dok drugu grupu ine pozicije koje banci ne nose prihod ali mogu nositi rashode. Osim zahteva iz drugih Meunarodnih raunovodstvenih standarda, objavljivanje u bilansu stanja ili u napomenama uz finansijske izvetaje ukljuuju sledee pozicije na strani aktive:

Aktiva

Bilnas stanja

Obaveze 11. Depoziti 11.1. Kamatonosni depoziti 11.2. Nekamatonosni depoziti 12. Uzete pozajmice-dospele obaveze 12.1. Dospele a neisplaene

1. Novan srestva i rauni depozita kod depozitnih institucija 1.1.Gotov novac i nekamatosni Rauni depozita 1.2. Kamatonosni rauni depozita obaveze 2. Hartije od vrednosti za trgovanje plaenje 3. Plasmani drugim bankama 4. Krediti, potraivanja na osnovu banaka Lizinga i dospela potraivanja 4.1. Krediti 4.2. Potraivanja po osnovu lizinga

12.2.

Neizmirene-pozvane

na

vanbilansne evidencije 13. Uzete pozajmice od drugih

14. Obaveze prema vladi 15. Obaveze po uzetim kreditima i ostalim pozajmicama

4.3. Dospela potraivanja po kreditima dospea I poslovima lizinga 5. Hartije od vrednosti koje se dre do dospea 6. Poslovni prostori i ostala fiksna aktiva 7. Ostale nekretnine 8. Investicije u nekonsolidovana Povezana preduzea 9. Ostala aktiva 10. Navedene pozicije aktive Se umanjuju za: 10.1. Rezerve na poziciji: Krediti, Potraivanja po poslovima lizinga 10.2. Rezerve na ostale pozicije aktive

15.1. Sa preostalim rokom

15.2. Sa preostalim rokom dospea preko jedne godine 16. Subordinisani dugovi i subordinisane obveznice 17. Ostale obaveze

Prema kriterijumu dospea, sredstva i obaveze banke se grupiu na nain koji adekvatno odraava njenu likvidnost, i to: do jednog meseca, od jednog do tri meseca, od tri do godinu dana, od jedne do pet godina, od pet godina nadalje. Od velike vanosti za banku je i informacija o odnosu i zavisnosti banke od drugih banaka, trita novca, zbog ega se pojedine pozicije finansijske aktive grupiu u sredstvai obaveze. Najvei znaaj za pravilan obraun banke pojedinano ima Odluka o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i klasifikaciju aktive banke. Menadment banke s ciljem pravilne primene odredbi navedene Odluke, mora pripremiti program, politike i procedure upravljanja kreditnim rizikom. Na trinu poziciju banke ukazuje pasiva bilansa stnja u kojoj dominantnu poziciju ine depoziti, kamatonosni i nekamatonosni . Najveu brigu za bankare u aktuelnoj fazi tazvoja bankarskog sistema predstavlja odavanje potrebnog nivoa kapitala 3koji treba da omogui nesmetan rad banke i u uslovima kada banka ne moe da naplati svoja potraivanja. Kapital se moe definisati kao ostatak imovine deonikog drutva nakon oduzimanja svih njegovih obaveza, a
3

U skladu sa Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kapitalom banaka, odraavanje kapitala u vidu od 12% rizikom ponderisane aktive. 8

realnost iskazanih obaveza i aktive direktno utie na njegovu realnost. Strukturu kapitala banke ine osnovni i dopunski kapital. Znaaj internog kapitala stvorenog na razlici prihoda i rashoda ima nerasporeena dobit i razvrstava se u kategoriji osnovnog kapitala. Nerasporeena dobit i rezerve kapitala se, u uslovima kada banke teko pronalaze potencijalne nove deoniare, smatraju najpogodnijim izvorom za rekapitalizaciju banke.Nain utvrivanja osnovnog i neto kapitala banaka propisan je Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kapitalom banaka,ova odluka o minimalnim standardima za upravljanje kapitalom banaka , neto kapital slui za utvrivanje stope adekvatnosti kapitala. Banke su dune, imajui u vidu rizik kojem si izloene da i za njih izdvoje odreen nivo rezervi za potencijalne gubitke. Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kapitalom banaka, primenjujui meunarodne standarde i iskustva o uestalosti nastanka stvarnog rizika po navedenim poslovima, utvreni su koeficijenti konverzije potencijalnih vanbilansnih rizika u obraunsku kategoriju koja se koristi u izraunavanju adekvatnosti kapitala.

2.2. BILANS USPEHA

U bilansu uspeha se prikazuju prihodi i rashodi u toku obraunskog perioda, kao i finansijski rezultat, dobitak ili gubitak. Prihodi i rashodi se grupiu po vrstama a banke objavljuju iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. U glavne verste prihoda ubrajaju se: kamate, provizije, naknade za usluge i rezultate iz posla posredovanja, a svaku vrstu prihoda treba posebno objaviti, da bi se korinicima omoguila adekvatna analiza i ocena uspenosti poslovanja banaka. Strukturu glavne rashoda ine: kamate, provizije, gubici po kreditima i avansima, trokovi koji se odnose na smanjenje knjigovodstvenog iznosa ulaganja i opti administartivni rashodi.U bilansu uspeha prihodi se priznaju kada je poveanje buduih ekonomskih koristi povezano sa poveanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje se pouzdano mogu izmeriti. Uzimajui u obzir vreme angaovanja sredstava i kamatnu stopu, kamate se u bilansu uspeha priznaju kao prihod. Razlika izmeu trokova sticanja i iznosa hartija od vrednosti na datum dospea svrstava se na datum dospea. Kao prihod se priznaju i dividende, ukoliko je neupitno vlasnitvo banke na deonicma iz kojih proistie obraun dividendi. Najvaniji tj. Primarni deo bilansa uspeha su kamatonosni prihodi i rashodi, jer oni ine okosnicu bankarskih aktivnosti.

Na nivo kamatne mare i ispravnost kamatne politike indicira neto komata, a u zavisnosti od nivoa kamatne mare i procenjene trine pozicije banke menadment je u prilici da vri korekcije koje bi popravljale konkurentnost banke. Za usluge koje banka vri za svoje klijente, te vanbilansno poslovanje vezani su operativni prihodi i operativni rashodi. U operativne prihode ubrajaju se: prihodi iz poslovanja sa devizama, naknade za bankarske usluge, naknade po vanbilansnim poslovima, prihode od garancije, prihode iz poslovanja trgovanja na berzi, ostale operativne prihode. Strukturu operativnih rashoda ine: trokovi plata, naknade, doprinosa i poreza na naknade plata, trokove poslovnog prostora, ostale fiksne aktive i reije, ostale operativne trokove. Strukturu neposrednih prihoda obuhvataju: pozitivnu razliku na otuenim i rashodovanim stalnim sredstvima, naplaena ostala potraivanja, vikove, humanitarne prihode, prihode od smanjenja rezervisanja, ostale prihode. U kategoriju neposrednih rashoda ubrajaju se: trokovi rezervi za opti kreditni rizik i potencijalne gubitke, ostali poslovni i drugi trokovi.

2.3. IZVETAJ O GOTOVINSKOM TOKU

Promene stanja imovine i izvora sredstava nastale od prvog dana tekueg perioda do poslednjeg dana perioda, odnosno bilansa, pokazuje Izvetaj o gotovinskom toku. Na viak ili nedostatak izvora finansiranja poslovanja indicira razlika u odnosu na poetno stanje. Znaaj ovog izvetavanja lei u injenici to se na upravljanju tokovima gotovine zasniva strateko upravljanje poslovnom bankom. Izvetaj o gotovinskom toku ima osnovni zadatak da popuni nedostatke koji prate bilans stanja i bilans uspeha. Uporedno kombinovanje bilansa stanja i bilansa uspeha na gotovinskoj osnovi i jeste, u stvari sutina izvetaja o gotovinskom toku. Navedeni izvetaj daje informacije o tome ta se deava sa najlikvidnijim sredstvima banke, pod kojim se, prema Odluci o minimalnim standardima za upravljanje rizikom likvidnosti banaka, podrazumevaju: KM u trezoru, blagajni banke, stanja rauna rezervi kod Centralne banke, devize u trezoru, blagajni banke. Novani tok od poslovnih aktivnosti odnosi se na gotovinska primanja i plaamnja prihoda i rashoda nastala tokom operativnih aktivnosti i gotovinskih promena u okviru tekuih sredstava i tekuih obaveza.

10

Gotovinski tok od poslovnih aktivnosti mogue je sainiti kao direktni i indirektni novani tok. U direktnom gotovinskom toku obuhvataju se samo plaeni, odnosno naplaeni iznosi bez obzira na to da li se radi o prihodima ili rashodima ili drugim oblicima potraivanja i obaveza.4 Indirektni oblik gotovinskog toka od poslovnih aktivnosti indicira da se dobit ili gubitak koriguje sa elementima koji ne predstavljaju priliv ili odliv gotovine, tj. Kroz stavke bilansa, kroz razlike izmeu poetnog i finalnog stanja imovine i izvora, uz neophodno usaglaavanje sa pojedinim pozicijama rauna dobiti ili gibitaka. Uz izvetaj o gotovinskom toku, na kraju, poeljno je sainiti i zabeleke uz izvetaj, s ciljem davanja boljeg uvida i tumaenja politika koje su primenjene pri izradi izvetaja. Po logici stvari, prisutna je mogunost da se zabeleke u vezi sa izvetajem o gotovinskom toku unose zajedno sa ostalim zabelekama. 2.4. IZVETAJ O PROMENAMA U KAPITALU

U skladu sa Reenjem o izmenama ema raunovodstvenih iskaza propisan je Izvetaj o promenama u kapitalu, koji se primenjuje na sva pravna lica, a i na banke, a sastavni je deo njihovog godinjeg obrauna. Svrha Izvetaja o promenama u kapitalu, koji obuhvata sve transakcije koje se odraavaju na poziciju kapitala u bilansu stanja, jeste da prikae na koji nain je formiran kapital sa preciznim razgranienjem na upisane i uplaene i na upisane a neuplaene deonice, a isto tako, i razgranienjem na upisani kapital, dodatno uplaeni kapital, revalorizacione rezerve, ostale rezerve i akumuliranu dobit. Poseban znaaj ima prilikom praenja promena u kapitalu tokom posmatranog poslovnog perioda, gde se moe utvrditi sa zadovoljavajuim stepenom tanosti, promena vlasnike strukture svakog pravnog lica. Strukturu Izvetaja o promenama u kapitalu ine dva dela, i to: podaci o deonikom kapitalu i podaci o promenama u kapitalu.

POGLAVLJE 3. SAVREMENI ASPEKT FINANSIJSKOG IZVETAVANJA BANAKA

Tako se, na primer, u izvetaju o gotovinskom toku u direktnom obliku ne prikazuje amortizacija, zato to ne predstavlja gotovinski odliv. 11

Pored finansijsko izvetavanje banaka postavljaju se kao izvor posebnih zahteva specifinosti njihovog poslovanja kao finansijskih institucija, s jedne strane, kao i njihov znaaj za stabilnost privrednog sistema zemlje s druge strane. U odnosu na raunovoe koje rade u preduzeima, raunovoe u bankama su u obavezi da sastavljaju mnogo vie finansijskih izvetaja, ija su forma i sadrina skoro redovno determinisani informacijama koje u izvetaju treba a budu prezentirani.Upravo iz navedenih razloga sastavljenje adekvatnih izvetaja predstavlja ne formalno ve sutinsko poznavanje materije koja je predmet izvetavanja. Da bi se stvorili za uporedivost izmeu banaka, te na taj nain omoguila lojalna konkurencija Bazelski Odbor za regulaciju i sprovoenje nadzora nad bankama doneo je Sporazum o kapitalu s namerom harmonizacije nacionalnih propisa kojima se regulie pitanje adekvatnosti kapitala banaka. Da bi se razumele novine potrebno je upoznati se sa sutinom Sporazuma o kapitalu ( Poynat kao Bazel 1 ) donetom jo 1988. godine. Ovim sporazumom definisani su: elementi kapitala, sistem ponera razlika, minimalan nivo indikatora adekvatnosti kapitala. Za potrebe utvrivanja adekvatnosti ukupan kapital se deli na bazian kapital ( Tier 1) i dopunski kapital ( Tier 2 ). Bazini kapital obuhvata elemente prvog reda i to: uplaeni akcijki kapital i rezerve. Dopunski kapital obuhvata elemente drugog reda, i to: neobjavljene rezerve, revalorizacione rezerve, opta rezervisanja za potencijalne gubitke, fibridne instrumente i subordinirane obaveze. Novi Sporazum o adekvatnosti kapitala ( Bazel II ) bazira na tri vana stuba i to: Zahtev za minimalnim kapitalom, proces pregleda adekvatnosti kapitala, trina disciplina. Kompariramo li Bazel I i Bazel II doi emo do zakljuka da se nain utvrivanja osnovnog i dopunskog kapitala nije menjao, a ostala je ista minimalna visina stope adekvatnosti kapitala 8%. Bazel II prua niz mogunosti i prednosti koji se odnose na to da krediti koji ispunjavaju odreene uslove odobreni malim i srednjim preduzeima, mogu biti tretirani kao krediti dati stanovnitvu. U Bazelu II za merenje operativnog rizika nude se tri pristupa: Pristup osnovnog indikatora, Standardizovani pristuo i Pristup internog merenja. Prvi pristup polazi od toga da se kapital na ime operativnog rizika tereti korienjem indikatora bruto prihoda banke. Standardizovani pristup merenju operativnog rizika pretpostavlja da se osnovni indikatori banine aktivnosti deli na jedan broj standardizovanih poslovnih linija. Bankama koje ispunjavaju stroge standarde kontrole namenjen je Pristup internog merenja.5

Od banaka se oekuje da se definisanje poslovnih linija definiu: indikator operativnog rizika, verovatnou nastajanja gubitka i visinu gubitka koji mogu nastati 12

Veina banaka e izvesno je primenjivati osnovni pristup ali je za oekivati da e banke biti prisiljene da stvaraju klimu za primenu ostala dva pristupa, polazei od injenice da njihova primena omoguava egzaktnije utvrivanje kapitala po osnovu operativnog rizika za konkretnu banku.

ZAKLJUAK

Upravljanje bankarskim biznisom jedna je od sloenijih delatnosti samog bankarskog poslovanja.Sam nain izrade finansijskih izvetaja banaka u mnogome se razlikuje od finansijskih izvetaja drugih organizacija, zbog toga to su oni sainjeni za krajnje korisnike. Predmet posebnog zanimanja korisnika finansijski izvetaja benke jeste njena likvidnost i solventnost, kao i rizici povezani sa sredstvima i obavezama. Dakle, banka kao jedna od najbitnijih institucija svake zemlje mora posvetiti punu panju prilikom izrade konanih finansijskih izvetaja sto ukljuuju i bilans stanja, bilans supeha i izvetaje o promenama u gotovini i kapitalu. Od banke se oekuje adekvatno izvetavanje krajnjih korisnika finansijskih izvetavanja jer samo pomou izvetaja moe se utvrditi kredibilitet poslovanja bankarskim biznisom.

13

LITERATURA

1. Prof. Dr Slobodan V. Vidakovi-Finansijsko izvetavanje ( Osnova upravljanja biznisom ) Novi Sad, 2005.

14