Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`)
(ime)

(prezime)

(datum ro|ewa)

(boja kose)

(boja o~iju)

Za{to volim ako volim

Moje omiqeno mesto u prirodi je:

U slobodno vreme volim da:

Za{to?

Za{to?

Muzika koju volim:

Kwige koje volim:

Za{to?

Za{to?

Re~i koje volim da ~ujem:

Stihovi koji mi se svi|aju:

Za{to?

Za{to?

2

1. D R U G A R S T V O
U~imo: ‡ upravni i neupravni govor ‡ pisawe dijaloga ‡ promenqive i nepromenqive vrste re~i Tvoj zadatak }e biti da: ‡ opi{e{ igru koju voli{ da igra{ ‡ u~estvuje{ u kvizu ‡ napi{e{ zami{qeni razgovor ‡ pomogne{ Ani da se obu~e ‡ zamisli{ razgovor o nekom problemu ‡ dovr{i{ strip

Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg raspusta. Koja su pravila te igre?

3

razreda. . Anina ekipa VESELI KVIZ 1. . Smisli zagonetku o psu: 2 3. za vreme) 11. u~i. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e: . za na~in) . . Izmisli po~etak jedne bajke: mogu}i broj poena osvojeno 2 2. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom n: (pril. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra fudbal? 8. Smisli o travi strofu od dva stiha: 2 5. . . Napi{i jednu uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu: 2 2 7. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo? 2 4. Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz 3. o. o. Smisli i napi{i tri sme{na imena za olovku: 10. za mesto) (pril. o.U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz. 9. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa: 6. Odredi rod i broj prideva umiqata: 12. . 2 2 2 2 2 2 Mogu}i broj poena: 24 Osvojeno: Mesto: 4 . Dopuni re~enicu: Ana (pril.

Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom z: 2 Mogu}i broj poena: 24 Osvojeno: Mesto: 5 . Napi{i re~enicu Tintilin se sme{ka u pro{lom: sada{wem: budu}em vremenu: 11. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas dolazi? 8. Napi{i tri vlastite imenice za psa: 6. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce: . Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi: 2 3. . .Tintilinova ekipa 1. Odredi lice i broj glagola prepoznaju: 2 2 12. . . Izmisli po~etak jedne basne: 2 2. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria? 4. Smisli o zecu strofu od dva stiha: 2 2 5. Napi{i jednu obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi: 2 2 7. 2 2 2 9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena? 10.

UPRAVNI GOVOR Razgovor izme|u Milice i Dragana: ‡ Ana je rekla da joj se dopada{! ‡ [ta je rekla Ana? ‡ Da si joj simpati~an. rekla je Ana.“ Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: » «). 2. 6 . Postoje tri na~ina navo|ewa: 1. Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste se navodnici. Takvo navo|ewe ne~ijih re~i obele`ava se posebnim znacima ‡ navodnicima. Ana je rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe. „onaj de~ak iz druge klupe. „Svi|a mi se“. „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“. ve} re~i da i kako: Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe. 3. mo`e se staviti crta. NEUPRAVNI GOVOR Neupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u ne{to izmewenom obliku. Navodnici se stavqaju ispred i iza upravnog govora. Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su izgovorene. Navedi mi wene re~i. rekla je: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“. ‡ Ma ne to. rekla je Ana. kao u primeru stihova iz pesme Grigora Viteza Kakve je boje potok: 1. ‡ Aha. Ana je rekla: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“. A lastavica ozg re~e: ‡ Potok je kao nebo plav. ‡ Potok je kao nebo plav ‡ lastavica ozg re~e. 3. ‡ Potok je ‡ lastavica ozg re~e ‡ kao nebo plav. 2.

Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru. Markojerekaotonisamu~inionamerno neupravni govor: upravni govor: 1. Ana: Tintilin: Ma~ka: 7 . kao i na sva tri opisana na~ina upravnog govora. na~in 3. neupravni govor: upravni govor: Posmatraj sliku. na~in 2. na~in Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom govoru na osnovu onoga {to pi{e na slici. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike.

8 .[TA DA OBU^EM? Gledaj sliku i napi{i pri~u u upravnom govoru. Prebaci upravni govor u neupravni.

napadaj problem.DIJALOG Dijalog je razgovor izme|u dve osobe. Razgovor mo`e biti pomirqiv i sva|ala~ki. po{tuj tu|a ose}awa 6. Konflikti i {ta s wima. Beograd 2002. Kreativni centar. preuzmi odgovornost za svoje postupke1 Objasni kroz navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila. 25. Ti: Ti: Ti: 1D. usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no 5. Napi{i kako bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem. razgovaraj o problemu 2. a ne osobu 4. Q. Plut. Marinkovi}. Ti: Ti: Ti: Zaqubio/zaqubila si se. Re~i koje izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru. Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i pomirqiv trebalo bi da po{tuje{ neka pravila: 1. Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli. nastupi miroqubivo 3. 9 .

zamenice. pridevi. dobijah.PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I Promene Zove se Mira. do{la. dozivam. ste. S. do{ao. i. dobija{e. snivam. srcu. pri~am. sam. osmeh. srce. pri~aju itd. ostala ista. pa Miri dadoh u srcu mesto. I ja se mewam uz muka trista. promenqive re~i iz pesme su tako|e: zove se. dobijah. ~esto. ni{ta. pri~amo. uz. Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim oblicima. Za promenqive re~i (do}i. mesto. ista. u. srcu. dobijati. M. dru`im se. srca. pa. trista. neki brojevi i glagoli su promenqive re~i. Sad snivam Miru. dadoh. muka. mewam se. su. s. smo. a. Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i nepromenqive. jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik. sad. Nepromenqive re~i su: od. si. pri~a. Pored te imenice. pri~a{. o. Imenice. ostala. ja.) karakteristi~no je to {to u re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke. je. pri~am. pri~ate. Dozivam: „Miro!“ Dru`im se s Mirom. Pri~am o Miri. Nepromenqive re~i nikada ne mewaju svoj oblik. a ona ‡ ni{ta. 10 . Od Mire dobijah osmeh ~esto. do{lo. ona.

6. 5. Cvr~ak peva i svira.CVR^AK I MRAVI Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni „Cvr~ak i mravi“. druge doga|aje. 3. Najpre napravi plan u 6 slika. 1. 11 . 4. druga~iji zavr{etak. 2. Nastavi daqe kako `eli{: mo`e{ da izmisli{ jo{ neki lik. Mravi rade.

re~enice upravni govor navodnici „ “ ili » « neupravni govor re~i da i kako crta ‡ Sledi prva kontrolna ve`ba 12 .SETI SE [TA SMO NAU^ILI vrste re~i promenqive nepromenqive prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik nikada ne mewaju svoj oblik imenice pridevi zamenice brojevi (neki) glagoli O ovim vrstama re~i u~i}e{ u petom razredu.

Kako }e{ zapo~eti razgovor o problemu? Ti: Ti: Ti: 13 .2. : : : : : : : : Drug(arica) je qut(a) na tebe. N A D @ W E V A S E M O M A K I D E V O J K A U~imo: ‡ podela imenica po zna~ewu ‡ rod imenica ‡ broj imenica ‡ pisawe velikog slova Tvoj zadatak }e biti da: ‡ zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski razgovor ‡ zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu ‡ re{ava{ ukr{tenice sa imenicama ‡ najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti ‡ napravi{ intervju ‡ pi{e{ grafite Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor.

predmeta i pojava. zdravqe Napomena: Misaone imenice ne mora{ obavezno da nau~i{ u ~etvrtom razredu. kapa.PODELA IMENICA PO ZNA^EWU Imenice su re~i koje ozna~avaju imena bi}a. sneg. telad. ki{a. bra}a. majka. geografskih pojmova (reka. kamewe gradivne ‡ ozna~avaju neku materiju ili gra|u apstraktne ili misaone ‡ ozna~avaju ose}awa. vetar. osobine i stawa voda zemqa pesak malter {e}er bra{no srebro sre}a. li{}e. u~enica. 14 . torba. ku}a deca. qubav. planina. planina. tuga. mora) zajedni~ke ‡ ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a. prasad. mladost. drvo. detiwstvo. pas. predmeta i pojava zbirne ‡ ozna~avaju skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste Marija @u}ko Ni{ Morava Rtaw Jadransko more ~ovek. more. vlastite ‡ ozna~avaju vlastita imena bi}a (qudi i `ivotiwa). cve}e. `aba.

Napi{i zajedni~ke imenice za: ptice Napi{i vlastite imenice za: planine ribe reke biqke dr`ave sportove narode delove tela gradove ode}u novine Napi{i apstraktne imenice suprotnog zna~ewa. Izmisli vi{e vlastitih imena za: la` ‡ mraz ‡ sre}a ‡ hrabrost ‡ siroma{tvo ‡ zdravqe ‡ ‡ je`a ma~ku pesme koje }e{ napisati 15 .

4. Upi{i zbirne imenice izvedene od zajedni~kih: zrno. b i r n e i 6. zajedni~ke u jednini zajedni~ke u mno`ini te~nosti zbirne namirnice metale trn klas kamen trnovi trwe industrijske sirovine gro`|e prasad kestenovi `bun prsten prutovi tkanine gra|evinski materijal Re{i ukr{tenicu sa gradivnim imenicama. zapaqiva te~nost 8. 8. pile. metal 2. lane. pero. v n e 16 . fina tkanina 6. kamen. 3. 4. d 5. 6. 2. `bun. te~nost 1.Napi{i gradivne imenice za: Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama. 7. z 2. 5. 3. gra|evinski materijal 5. 1. namirnica 3. pletivo 7. plemeniti metal 4. g r a 1.

radost. mu{ki taj `enski ta sredwi to ~ovek haqina drvo Pomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi imenice: nebo. pero. ime. ta. nauka. cirkus. iwe. pla`a. delo. oluk.ROD IMENICA Imenice mogu biti mu{kog. zavesa. to rasporedi i upi{i imenice prema rodu. dimwak. toplina. Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj. milina. mrak. pismo. m u { k i ` e n s k i s r e d w i 17 . `enskog ili sredweg roda. va{ar.

mno`ina Ovo su kwige. mno`ina Popuni tabelu odgovaraju}im oblicima imenica. list cve}e grane 18 . jednina mno`ina sin pe{kiri }erka ptice jednina mno`ina zbirna im. a u mno`ini kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta. Popuni tabelu. Popuni tabelu. more poqa Neke zajedni~ke imenice imaju i oblik zbirne imenice. Imenica je u jednini kada ozna~ava jedno bi}e ili predmet.BROJ IMENICA Imenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu. jednina Ovo je kwiga. Neke imenice imaju samo mno`inu.

Kriva Reka Napi{i pravilno re~enicu: jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca. dr`ava. Srbija i Crna Gora. pokrajina. 19 . pokrajina i wihovih stanovnika. gradova i sela velikim slovom pi{u sve imenice. Petrovac na Mlavi. Novi Sad. na i sl. Velika Britanija. Velikim slovom pi{u se imena naseqa (gradova i sela) i wihovih stanovnika. a malim re~i kao {to su i. Evropa Srbija Crna Gora Ma|arska Rusija Srem Vojvodina [umadija Ma~va Banat Evropqanin Srbin Crnogorac Evropqanka Beograd Novi Sad Kraqevo ^a~ak Kragujevac Sombor Ruma Vaqevo Beogra|anin Novosa|anka Kraqev~anin Ma~vanka Vi{wica Pan~evo Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dr`ava.PISAWE VELIKOG SLOVA Za velika slova va`e i pravila ova: Velikim slovom pi{u se imena kontinenata.

Napi{i kakobi to u~initi. (navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a) Drago mi je {to mogu da vam predstavim INTERVJU Napi{i zami{qena pitawa i odgovore. Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup tvoje omiqene li~nosti. re}i o kojoj }e se temi govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno 3. Po{tovani razgovarati o Tema je zanimqiva zbog Na{ gost je .KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP Va`no je: 1. . predstaviti dostignu}a svoga gosta. prezime i zvawe 4. re}i wegovo ime. Za intervju je najva`nije da gost bude zanimqiv i da pitawa budu dobra. Ti: Intervju je pripremqeni razgovor s nekom osobom. predstaviti gosta. Nacrtaj omiqenu li~nost. Ti: Ti: 20 . na koji na~in se obra}amo slu{aocima i gledaocima 2. Danas }emo .

GRAFITI 21 .

r.. i sr. nazivi geografskih pojmova m. `. i sr. jednina i mno`ina zbirne skup vi{e bi}a ili predmeta iste vrste `. `. `. osobine. i sr. naj~e{}e u jednini zajedni~ke zajedni~ka imena bi}a. i sr... r. mogu biti u: vlastite vlastita imena bi}a. naj~e{}e u jednini gradivne materija ili gra|a apstraktne (misaone) ose}awa. `.SETI SE [TA SMO NAU^ILI imenice po zna~ewu se dele na: ozna~avaju imena bi}a. jednina i mno`ina pravopis vlastite imenice pi{u se velikim slovom Sledi druga kontrolna ve`ba 22 .. r. r.. r. i sr. stawa m. predmeta i pojava to su promenqive re~i. oblikom jednine ozna~avaju mno`inu m. predmeta i pojava m..

potra`i ga u re~niku srpskog jezika.3. dru`equbiv pouzdan lakom ~astan duhovit sebi~an povr{an razmetqiv zaqubqiv tolerantan iskren ma{tovit 23 . Ako ne zna{ zna~ewe nekog prideva. ^ O V E K S A M O S R C E M D O B R O V I D I U~imo: ‡ pridevi ‡ rod i broj prideva ‡ gra|ewe prideva od imenica ‡ pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica ‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i ‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici ‡ pisawe skra}enica Tvoj zadatak }e biti da: ‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva ‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu ‡ smisli{ zagonetke ‡ napravi{ prideve od imenica ‡ nastavi{ zapo~etu pri~u ‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama ‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i ‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju qudske osobine.

Vrata su drvena. S. 24 . M. dvori{na. betonska. Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to. kome odnosno ~emu pripada. Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to. Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju. To su pridevi. platnena. zlatna. visoka. do nekog srca. Kada koristimo prideve. plava. na{e kazivawe je lep{e i slikovitije. Vrata su ku}na. kako izgleda. tr{~ana ili staklena. Iza svih vrata puti} svetluca do neke tajne. Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti? ^ija vrata jo{ mogu biti? Od ~ega jo{ mogu biti vrata? U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje ozna~avaju osobine. od koje je materije napravqeno. {kolska. seoska il’ mo`da carska. te{ka ili malena. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to. gradska. zelena.PRIDEVI Vrata Vrata su bela.

KAKO DA TE OPI[EM? Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu qudi. visok visina debqina vitak pokreti ruku pokreti nogu lice nos usta u{i osmeh glas boja kose oblik kose boja o~iju oblik o~iju 25 .

kameno srce 7. otvoren ~ovek 2. Koristi prideve. bakarno nebo otvoren prozor zlatan prsten prazna ~a{a zavezan ~amac gvozden ekser kamena sekira bakarna `ica 26 . gvozdena voqa 6.PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU Opi{i sebe ili svog druga/drugaricu. prazna glava 4. zlatne ruke 3. zavezan jezik 5. imenice pe}ina olovka pridevi opisni prisvojni gradivni mra~na medve|a ta{na lopta Uporedi i napi{i {ta zna~e: 1. Popuni tabelu.

dobro. uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar. Za devoj~icu: lepa. mogu biti u jednini i u mno`ini. snala`qiva. `enskog i sredweg roda. za vi{e devoj~ica: plemenite. 27 . lepi pili}i (mno`ina). povr{ne. Za de~aka }emo re}i: lep. kao i imenice. za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri. odgovorna. Za dete: lepo. Zna~i. devoj~ica: devoj~ice: Na osnovu ~ega si prideve rasporedio uz imenice? [ta je to {to je zajedni~ko imenicama i pridevima? Pridevi. duhovite devoj~ice (mno`ina). savesni de~aci (mno`ina).ROD I BROJ PRIDEVA Pove`ite prideve iz leve kolone sa imenicama iz desne. kao i imenice. Za jedno pile re}i }emo: nesta{no. dobar. savestan de~ak (jednina). lep dobra radoznalo dete de~ak devoj~ica Pridevi. Pridevi se u rodu i broju sla`u sa imenicama uz koje stoje. zavidqive. iskrene. za vi{e pili}a: nesta{ni. radoznala. radoznalo. lepo pile (jednina). radoznao. Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije? Koje pravilo bi mogao da izvede{? Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e imenice: pravi~na. mogu biti mu{kog. uobra`ene. duhovita devoj~ica (jednina). dosetqiva. Za jednu devoj~icu: plemenita. dobra.

sunce mesec zvezde oblaci sjajno veliki blistave svetao tajanstveno daleke beli paperjasti mu{ki jednina mno`ina `enski sredwi Popuni tabele.SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMA Ispod imenica u tabeli upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju. lep mu{ki `enski sredwi veseo jednina ~ista mno`ina jednina mno`ina jednina mno`ina sre}na nemirna dobre {aren pospana vredno prijatno 28 .

kao {to se vidi iz naredne tabele. Od imenica se mogu graditi i pridevi. -{ki: Sombor ‡ somborski. imenica listi} i glagol listati. na primer. -~ki. -ev. malim slovom kada se zavr{avaju na -ski. imenica sunce bes plod bol bra{no drvo pridev sun~an besan plodan bolan bra{wav drven PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH IMENICA Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se dvojako: 1. -in: Petar ‡ Petrov. Kragujevac ‡ kragujeva~ki. Ni{ ‡ ni{ki Izmisli zagonetke za mesec i vetar. Od imenice list nastale su. Marija ‡ Marijin 2. Wego{ ‡ Wego{ev.IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICA Pro{le godine smo u~ili da se od imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i ‡ druge imenice i glagoli. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov. 29 .

Pazi na velika slova. a ona je pri~ala kao 30 . vlastite imenice Srbin Francuz Beograd Pan~evo Dragana Uro{ Jastrebac prisvojni pridevi gradivne imenice zlato staklo srebro pesak voda guma vuna gradivni pridevi Nastavi zapo~etu pri~u.Sa~ini prideve od imenica. Imao je `enu malu kao . Bio jedan car veliki kao . On je }utao kao .

voda vodono{a navodwavawe raditi zaraditi zara|ivati Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{? Da li }e se razumeti wihovo zna~ewe? Na primer: voda. To je nagla{avawe sloga ili akcenat. U nekim re~ima jedan slog se izgovara ja~e. Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima: ruka rukavica rukovodilac zemqa zemqoradwa zemqopisac noga nogavica nogomet U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim nekih jednoslo`nih re~i). zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto. ruka. u slogovima. Re{i rebuse i smisli jedan i sam. Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io nagla{ene slogove. raditi. Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk. pogledaj u re~niku i proveri. Sigurno zapa`a{ da je ovako nagla{ene re~i te`e razumeti.NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U RE^I Kada re~i izgovara{ polako. narogu{en 31 .

8. 32 . str.DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U RE^I Ako obrati{ pa`wu na akcenat. RS 5. 5. Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice: Luk za luk. (i tako daqe). 6. (strana). 3. Do sada smo u~ili: skra}enice za mere ‡ km (kilometar). a razlikuju se po du`ini akcenta. (na primer). 3. Kao {to si verovatno primetio. (broj). PISAWE SKRA]ENICA Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno pisawe re~i. SCG (Srbija i Crna Gora). iza zgrada ‡ moja zgrada. 4. re~i luk i luk imaju isti oblik (iste glasove). a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug. Luk za luk. Re{i ukr{tenicu: 1. a nekad kratki. km 4. i sl. Postoje jo{ neke skra}enice: itd. 7. U re~i luk (vrsta povr}a) akcenat je kratak. 2. 1. kg (kilogram). u~. a u {umi ‡ potok {umi. Skra}eno mogu da se pi{u i imena dr`ava: RS (Republika Srbija). SAD (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave). npr. i du`e slogove u podvu~enim re~ima: Iza {uma ‡ moja {uma. (u~enik). primeti}e{ da nagla{eni slogovi nekad mogu biti dugi. 6. Luk za luk. 8. druge skra}enice ‡ br. itd. Skra}enice postoje zbog toga {to nam poma`u da lak{e pi{emo. god. (godina). npr. u~. 2. str. i sl. Ozna~i kra}e Iza ku}a ‡ moja ku}a. god. (i sli~no). 7.

korak dvesta Pomozi Tintilinu da obele`i kra}i i du`i izgovor re~i i objasni {ta zna~e izrazi: Vuk u jagwe}oj ko`i. 33 . radost vinogradar Pao mu je mrak na o~i. parada srebro Zavadio bi dva oka u glavi. Dobi}e{ poruku. Ve`i to ma~ku za rep.Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor . dug izgovor druge re~i s istim naglaskom. planina osobina Nisu mu sve koze na broju. noga ‡ ruka i dopi{i snop ‡ plast voda ‡ roda vr~ ‡ mast ~esma ‡ reka mek ‡ led ma~e ‡ zeka ~ep ‡ med Pomozi Ani da zaokru`i duge i kratke nagla{ene slogove u slede}im re~ima. no{wa }ebe Srce mu je si{lo u pete.

Da se re~i / kupuju. One se izgovaraju zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku (izgovornu) celinu. odnosno nagla{eni slog. Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice i obrati pa`wu na akcenat. Naobla~io se / kao da }e mu ki{a / iz ~ela / udariti. Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina. Drvo se / na drvo / naslawa.NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE RE^I U na{em jeziku postoje re~i koje nemaju svoj akcenat. Popuni zapo~ete piramide re~i. ^ovek / bez slobode / kao riba / bez vode. Zaokru`i akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim poslovicama i izrekama: Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi. / a ~ovek / na ~oveka. / mawe bi ih / bilo. 34 .

Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa. ^lan 1 (naslov) ^lan 2 ^lan 3 ^lan 4 ‡ kaznene mere Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e: gledati brdo veseo lep tu`an Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK. 35 .

sla`u se s imenicama uz koje stoje u rodu i broju jednina: lepo mesto mno`ina: lepa mesta jednina: Markov sat mno`ina: Markovi satovi jednina: zlatna ogrlica mno`ina: zlatne ogrlice opisne kakvo je ne{to prisvojne ~ije je ne{to gradivne od ~ega je ne{to gra|ewe prideva od imenica vlastita imenica imenica sneg grad vuna pesak prisvojni pridev Petrov Vesnin beogradski {aba~ki ni{ki pridev sne`ni gradski vuneni pe{~ani Petar Vesna Beograd [abac Ni{ Sledi tre}a kontrolna ve`ba 36 .SETI SE [TA SMO NAU^ILI pridevi po zna~ewu se dele na stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po tome promenqive re~i.

N A M U C I S E P O Z N A J U J U N A C I U~imo: ‡ pridevi ‡ rod i broj prideva ‡ gra|ewe prideva od imenica ‡ pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica ‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i ‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici ‡ pisawe skra}enica Uvod: upoznavawe sa likovima Izmisli bajku.4. Bajka o patuqku i za~aranoj princezi nekoj dalekoj zemqi `iveo je Zavr{etak Tvoj zadatak }e biti da: ‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva ‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu ‡ smisli{ zagonetke ‡ napravi{ prideve od imenica ‡ nastavi{ zapo~etu pri~u ‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama ‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i ‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa Glavni doga|aji 37 .

Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a. lice on. Dosadna lopta Sva deca su imala lopte. Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe. lice oni. Li~ne zamenice upu}uju na lica. Drugarice su mi tra`ile loptu. ona. {to nije dobro. lice ti 3. ono mno`ina 1. lopto. ona 38 . Koristi li~ne zamenice tako da pri~a ne bude dosadna. Od lopte se nisam odvajala. one. Lopte su tako lepe. lice ja 2. Mama mi je rekla da smo dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude dosadna? Sigurno zapa`a{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo puta. u govoru ~esto koristimo zamenice. lice vi 3. ‡ Kako si mi.LI^NE ZAMENICE Izmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe To{ev. divna! ‡ rekla sam. jednina 1. Danas sam i ja dobila loptu. lice mi 2. predmete i pojave.

Dakle. wemu (mu). kao i na predmete. su se naqutili. tebi (ti). je radosna. ju). ba{ kao i imenice na koje same upu}uju. 3. Zamenicama oni. na sagovornika. po{to sam morala da se vratim u {kolu po kwigu. o tebi on. nama (nam). pa sam stala da bih s kupila ono {to je rekla. ono upu}uje na lice odnosno predmet o kojem se govori. Pitala da }u tek i}i u je kazala da sam Nastavila sam do {kole i uzela kwigu. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj pripada govornik. si mi pomogla. ste nas razumeli. wu (je. smo vam se obradovali. wom. o meni ti tebe (te). nama. zamenice 3. woj (joj). ona wih (ih). one. Sve zamenice u re~enicama iz prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu. mnom.1. Usput sam srela druga i drugaricu. sam ponosan. ^im sam stigla ku}i. Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta. Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je sagovornik. wim. je mama. prodavnicu. 2. Zamenica ja upu}uje na lice koje govori. `enski i sredwi. Odgovorila sam porazgovarala. kao {to smo ve} rekli. ona. Zamenice su. Zbog toga sam se vratila po . one. ona upu}uje se na lica koja ne u~estvuju u razgovoru. o woj mi nas. o vama oni. 2. li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mno`inu. 1. tobom. Dopuni re~enice odgovaraju}im li~nim zamenicama. kao i na vi{e sagovornika. promenqive re~i. pozvala me je da li sam ba{ zaboravna. Ti upu}uje na lice kojem se govornik obra}a. lica jednine i mno`ine imaju i posebne oblike za sva tri roda ‡ mu{ki. o wemu ona we (je). Kada sam se vratila iz {kole. ono wega (ga). Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici pojavquju u razli~itim oblicima. o nama vi vas. wima (im) Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica. vama (vam). videla sam da sam zaboravila kwigu. Mama 39 . 3. ja mene (me). vama. meni (mi). Zamenica on.

kao i sa starijima od sebe. 40 . ja sam Zoran. ukoliko sagovorniku `elimo da iska`emo po{tovawe. ti si On/ona Mi smo Vi ste Oni/one Ja sam meda. javqam Vam se s letovawa.Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi da bi se lep{e `ivelo u tvojoj okolini. tra`im meda. Ja bih mogao da Ti bi mogao/mogla da Oni bi mogli da Mi mogli da Vi mogli da Izmisli brojalicu sa li~nim zamenicama. mo`emo je pisati i velikim slovom. da li si me ti zvala? Me|utim. vama/vam) upotrebqavamo iz po{tovawa. da li ste vi gospo|a Petrovi}? Pravopisno pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas. mo`emo mu se obratiti zamenicom za drugo lice mno`ine ‡ vi. Dobar dan. Ti si Mi smo Vi ste On/ona je Oni/one UPOTREBA ZAMENICE VI Sagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom zamenicom za drugo lice jednine ‡ ti. Draga u~iteqice. Na taj na~in razgovaramo s nepoznatim osobama. Tamara. Zdravo. Ja sam ovde.

kako ona lepo govori! Moj pas se razboleo. Luko. trebalo bi da jede{ mawe slatki{a. Marko `eli da pi{e dobre pesme i pri~e. Luka `eli da kupi skije. Marija. Milena. Jedno ose}awe je suvi{no. Kako sam mogao da zaboravim svesku?! Tako mi je milo kad me pogleda. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade. Pove`i doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto. U podrumu je bilo mra~no. mr`wa `alost divqewe strah qubav qutwa 41 . Marija `eli da smr{a. Milena `eli da ima vi{e prijateqica.PROBLEMI TVOJI SAVETI Oni imaju probleme. Marko. O.

BROJEVI Prvi let
„Jedan, dva, tri. Na broju ste svi.

Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{. O wima }e{ u~iti u petom razredu. Prvi, drugi, tre}i! Po redu pole}i! U zbiru ste troje. Zna~i: uspelo je!“

S. M. Brojevi su re~i koje kazuju: 1. koliko je bi}a odnosno predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset... 2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi, drugi, tre}i, deseti... 3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni brojevi: dvoje, troje, petoro... Neki brojevi su promenqivi, a neki nisu.

Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti i rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:

Ti si u~enik (~etvrti) razreda. Sa (ti) u (druga) klupi sedi Ana. Iza (ti) u (peta) klupi su dva de~aka. O (ti) i Ani se pri~a da ste dobri drugovi.
Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se koristi jedno obi~no dugme. Prvi na~in: Drugi na~in: Tre}i na~in:

42

[ta ko voli ‡ nek izvoli!
Zavr{i zapo~etu brojalicu. Popuni tabelu.

Jedan |ak iz osmog reda, dva |aka iz sedmog tri

OSNOVNI BROJEVI

REDNI BROJEVI

jedan {esti {eststo jedanaest

osam |aka svaki od wih `eli sesti ispred pite sa vi{wama prvi, kod zubara trideset i {esti.

sedamnaesti devedeset {ezdeseti

Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se kriju u slikama.

6.
1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije 2. Oko pawa dva lokvawa 3. 4. Jedna guja preko bela sveta 5. Dva podruma, jedan direk 6. Jedna glava, a stotinu kapa

1. 2. 3. p 4. 5. r o z o r

43

GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVA
Od brojeva se ~esto grade druge re~i, kao {to su imenice i pridevi. 1. Od osnovnih brojeva dobijene su slede}e re~i: osnovni broj jedan dva tri ~etiri jedinac jedinica dvoboj; dvoglas; dvokolica trogodi{wak; trome|a; trobojka; trougao; trospratnica ~etvorobroj; ~etvorogodi{wak imenica pridev jedini, jedina, jedino; jednostavan dvogrba; dvokrak; dvostruk trodnevni; trokrevetni; tro~lani; troglav ~etvorosoban; ~etvorocifren

2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice: Trojeru~ica, ~etvorosed. 3. A od rednih brojeva imenice: prvak, drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl. Pomozi Ani da od brojeva, imenica i drugih re~i izvede slo`ene re~i i da ih objasni. stolica sa tri noge buzdovan sa {est pera stonoga pu{ka sa dve cevi jednosmerna petodinarka

44

u~enik ~etvrtog razreda. ^etvrtog dana u nedeqi. 45 . pojeo je ~etiri kola~a.Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto koristiti brojeve. Prvi: Drugi: Tre}i: Re{i rebuse. ^etvrtko. Prvi kola~ Napi{i tri predloga za boqe dru`ewe qudi. u ~etvrtak.

36. 2511. Napi{i slovima brojeve: 12. PISAWE ZAGRADE Zagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe. Navedi svoj primer upotrebe zagrade: 46 . nije tristo ‡ nego trista. Ne {estdeset ‡ no {ezdeset. dobro je i ovo znati: Nije dvesto ‡ nego dvesta. S. 418. 1960. Ko zna vi{e ‡ za broj vi{e ‡ lep{e di{e. ne ~etristo ‡ ve} ~etiristo. a da je glagol peva}u u futuru (u budu}em vremenu). 50) pi{e da je glagol pevam u prezentu (u sada{wem vremenu). Nije {esto ‡ nego {eststo. kad ka`emo: U ovoj kwizi (str. ne jedanajest ‡ no jedanaest. Na primer. Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA NIJE ‡ NEGO Kad broj ho}e{ da napi{e{. M.

Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike. Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli: pas ~ovek jedna baka ma~ka policajac 47 .

ono govornik sagovornik lice ili predmet o kome se govori mi vi oni. o meni ti tebe (te). meni (mi). one. ju). nama (nam). ona wih (ih). wima (im) brojevi osnovni koliko je bi}a odnosno predmeta na broju redni koje je neko ili ne{to po redu zbirni koliko je bi}a odnosno predmeta u zbiru Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba 48 . tobom. o vama oni. nama. one. o woj mi nas. tebi (ti). wu (je. vama (vam). mnom.SETI SE [TA SMO NAU^ILI li~ne zamenice upu}uju na lica ili na predmete jednina ja ti on. ona mno`ina grupa kojoj pripada govornik grupa kojoj pripada sagovornik lica koja ne u~estvuju u razgovoru. ono wega (ga). o nama vi vas. vama. predmeti o kojima se govori pravopis zamenica vi mo`e se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi obra}amo s po{tovawem Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu. ja mene (me). wom. wim. kao i za pojedine pade`e. wemu (mu). o tebi on. ona. woj (joj). o wemu ona we (je).

a koja najve}a kwiga na svetu? O psu: 1. 2. pro{lo i budu}e vreme ‡ izvo|ewe glagola od imenica i prideva ‡ vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ‡ prosta re~enica ‡ predikat (glagolski i imenski) ‡ subjekat ‡ izgovor glasova Tvoj zadatak }e biti da: ‡ postavqa{ neobi~na pitawa ‡ izvodi{ glagole od imenica i prideva ‡ dovr{i{ pesmu o vetru ‡ opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti ‡ dovr{i{ basnu bez glagola ‡ zamisli{ kako vrabac razmi{qa o sebi i drugima ‡ pi{e{ dnevnik ‡ sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWA Pomozi Tintilinu da postavi zanimqiva pitawa o kwizi i psu. 3. O kwizi: 1. 5. 4. Koja je najmawa.5. 3. ^ U D E S N I S V E T U~imo: ‡ glagoli ‡ obnavqawe ‡ sada{we. 4. Za{to psi ne vole ma~ke? 49 . 5. 2.

mno`ina 1. pro{lo sada{we budu}e Pevao sam. one. 2. 2. Oni. 3. ona u~-e. 3. Ti u~i-{. i 3.GLAGOLI Glagoli su re~i koje ozna~avaju: radwu radi peva stawe raste sneva zbivawe grmi seva Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita lica. Dakle. imaju razli~ite oblike za 1. ono u~i. Ja u~i-m. Mi u~i-mo. 2. PRO[LO I BUDU]E VREME Glagoli mogu ozna~avati: pro{lo. sada{we i budu}e vreme. budu}e vreme (futur) ozna~ava radwu koja }e se de{avati u budu}nosti 50 . ona. Vi u~i-te. lice jednine i mno`ine. pro{lo vreme (perfekat) ozna~ava radwu koja se odigrala pre trenutka govora pevam sada{we vreme (prezent) ozna~ava radwu koja se de{ava u trenutku govora i peva}u. glagol u~iti jednina 1. SADA[WE. On.

roda `abe slu`i. . a mrav bure nosi. koze kola sviwa brke ma~ke ra~un kow na grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s ma~kom . . . mi{ se s ma~kom dru`i. koze kola vuku. Pu` i vo }e se tu}i. sviwa brke su~e. kow na grani spava. . Pu` i vo su se tukli. . koze su kola sviwa brke ma~ke su ra~un kow je na grani zec put vuk na drumu a mrav bure roda `abe mi{ se s ma~kom . . vuk na drumu prosi. 51 .Ja sam ~udo video Pu` i vo se tuku. . Dopuni prazna mesta glagolima u budu}em vremenu. . . zec put preorava. . . ma~ke ra~un u~e. . . . . . Narodna pesma Prepi{i glagole iz pesme: U kom su vremenu glagoli u pesmi? Dopuni prazna mesta glagolima u pro{lom vremenu.

u~iti ‡ u~ewe brojiti ‡ disati ‡ snevati ‡ gledati ‡ tr~ati ‡ misliti ‡ pisati ‡ 52 . sada{we vreme (prezent) tra`im pro{lo vreme (perfekat) smi{qali su budu}e vreme (futur) pomo}i }u zahvaquju se razgledali smo ispri~a}emo IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVA Glagoli se ~esto izvode od imenica i prideva.Pomozi Tintilinu da popuni tabelu. put ‡ putovati se beo ‡ beliti ruka ‡ zid ‡ glas ‡ sanke ‡ leto ‡ boja ‡ crven ‡ ravan ‡ o{tar ‡ mudar ‡ glup ‡ hladan ‡ se Od glagola se izvode glagolske imenice.

_________. 53 .Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice. kosi. _________. piri. _________. _________. hladi. urla i jau~e? U sekundi i na metar duva __________. kada {umi. grmi. _________. {ta to stra{i {ta radi noga kad zavija i fiju~e. struji. furwa. vitla. kada bruji. huji? [ta to pla{i {ta radi oko gleda. _________. bri{e. _________. {ta radi ruka miluje. `muri. kada _________. _________. kada {u{ka. lomi. Volim Ne sla`em se sa Da sam nevidqiv(a) Kad bih bio/bila Pomozi Tintilinu da napi{e: [ta je to? [ta to prija sve dok vrelo sunce sija. kada _________. kada se~e. Dopuni ovu pesmu glagolima. kada _________. gudi. ~upa. kad lahori i }arlija? ^ik pogodi {ta to godi. kada _________. nosi? [ta to preti.

Izgled {kole danas... U budu}nosti... 54 . a kako }e izgledati u budu}nosti... U kqunu sir. ocewivawe danas.. Nastavni predmeti. Napi{i {ta zapa`a{. u~ewe...[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI Napi{i kako izgledaju {kole danas.. U~iteqi i odnosi sa |acima danas. Poku{aj da ispri~a{ basnu „Gavran i lisica“ bez glagola: Na drvetu gavran.. Izgled {kole u budu}nosti. U budu}nosti..

brojeve i glagole. Drago mi je Ne volim kada Zapa`am 55 . odr. Kada se na|u u re~enici. odnosno uloge. O wima }emo tek u~iti. zamenice. predikata. vrsta re~i vrsta re~i imenica Masla~ak subjekat glagol je procvetao. re~i mogu da imaju razli~ite slu`be. imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta.VRSTE RE^I I SLU@BA RE^I U RE^ENICI Do sada smo upoznali pet vrsta promenqivih re~i: imenice. Mogu biti u slu`bi subjekta. Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. prilo{ke odredbe itd. Odredi kojoj vrsti pripada re~ prole}e. kao i slu`bu koju ima u re~enicama: Prole}e je stiglo. prideve. predikat imenica Leptir subjekat glagol je sleteo predikat imenica na masla~ak. U prole}e cvetaju tre{we. pril. i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. Me|utim. za mesto slu`ba slu`ba Dakle. Dovr{i zapo~ete re~enice. a u drugoj slu`bu prilo{ke odredbe za mesto.

sunce. (Ja) u~im. uz subjekat i predikat imaju dodatke. lice jednine i mno`ine. Na|i predikatu vi{e subjekata. (Mi) u~imo. (On. sastoji se od subjekta i predikata. 2. jednina 1. [arena ma~ka 56 za~u|eno gleda. (Oni.PROSTE RE^ENICE Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene. (Vi) u~ite. Pro{iri proste re~enice o ma~ki i suncu. O slo`enim re~enicama }e{ u~iti u narednim razredima. one. Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. 3. Na|i subjektu vi{e predikata. prede. Li~ni glagolski oblici su oni koji imaju posebne oblike za 1. (Ti) u~i{. 2. 3. Prosta re~enica je kratka. dok slo`ene mogu imati dva i vi{e predikata. [ta radi ma~ka? [ta sija? Ma~ka gleda. ona) u~e. mno`ina 1. 2. Proste re~enice imaju samo jedan predikat. . ona. Pro{irene re~enice nisu tako kratke. ono) u~i. lice. i 3. Zubato sunce oskudno sija.

saznali smo ne{to vi{e o radwi koju Ana vr{i. sestra. tata. Pored toga {to smo dobili odgovor na pitawa: [ta radi Ana? (u~i).. igra se. rekli smo da ona mo`e da se sastoji samo od subjekta i predikata. pa da sadr`i i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. Ana u~i / se {eta / spava / raste. pada. Kada smo govorili o prostoj re~enici. 57 . de~ak. spava. crta. To mo`emo u~initi raznim glagolima. Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat? Subjektu se mogu pripisivati razli~ite radwe. Ana u~i. radi.. stawe ili zbivawe koje vr{i subjekat. beba. saznali smo tako|e i: {ta Ana u~i: matematiku kako u~i: marqivo kada u~i: svakog dana gde u~i: za svojim stolom Dakle.PREDIKAT Predikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi. Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati. ANA marqivo U^I matematiku svakog dana za svojim stolom. Napi{i proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata: ki{a. GLAGOLSKI PREDIKAT Predikati iskazani glagolima nazivaju se glagolski predikati. i Ko radi? (Ana). Prosta re~enica mo`e da se pro{iri. Na taj na~in pro{irili smo re~enicu. Predikat u re~enici kazuje radwu.

i imenice prideva zamenice ili broja Napomena: Ova lekcija nije obavezna. (je)sam 1. doda li se broj il' zamenica. tad se zove predikat imenski. Vrabac je gladan. je(ste) 3. devoj~ica/pametna. (je)si 2. Pored glagolskog predikata postoji i imenski predikat. 58 . (je)ste 3. Imenski predikat se sastoji od: glagolskog dela (skra}enih oblika glagola jesam) 1. Imenskim predikatom subjektu se umesto radwe pripisuju neka svojstva i osobine. tad se zove predikat glagolski. doda li se pridev.IMENSKI PREDIKAT Kad predikat ~ini samo glagol. (je)smo 2. jer }e{ o imenskom predikatu u~iti u petom razredu. imenica. glagolski predikat imenski predikat Vrabac uzle}e. (je)su Ana je takva/prva. Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate. Re{i rebus.

Re{i rebus. Dobija se na pitawe: Ko vr{i radwu? subjekat radwa stawe zbivawe osobina svojstvo Marko Baka Vetar Kwiga Marta predikat peca. Brat spava. slu`bu subjekta mogu da vr{e i skupovi re~i. 59 . IMENI^KI SKUP RE^I Ulogu subjekta u prethodnim primerima vr{e imenice.SUBJEKAT Subjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe. Wihovi roditeqi su veoma zauzeti. Mi se stalno igramo. duva. U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i imenica brat. je zanimqiva. Planina je visoka. Osim pojedina~nih re~i. Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u dru{tvu. spava. U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i skup re~i moj mali brat. Podvuci subjekte u slede}im re~enicama: Moja sestra je pred{kolac. Moj mali brat spava. je studentkiwa.

gusenica.Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac. gavran i krava. 60 . a kako o vrapcu razmi{qaju ma~ka.

Datum: Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu televiziju. Zapi{i u svoj dnevnik kako je to izgledalo. Napi{i izve{taj. Datum: 61 . Ti si zvezda zabave. Datum: Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu. svirati. recitovati. igrati pod maskama itd. pri~ati anegdote. Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKU Zamisli da tvoj razred organizuje zabavu na kojoj }e se pevati.

^i~ak ~i~i celiva ~izmice. Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu suglasnicima: c ~ | x } h q l n w 62 . }u}ori }uranu. a onda br`e. \evrek \or|u. Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje. ]urka |uska. ~udno ~udo ~esto }ete ~uti. M. hr~ak ho}e haqinu i hranu. S.VE@BE U IZGOVORU GLASOVA ^itaj tekst najpre lagano. Qiqa quqa Lenu na quqa{ci. xin u xipu. xemper u buxaku. nana wi{e Nenu na wihaqci. ]up u }o{ku ~udi se i }uti. ^AVRQAWE Car carici ~isti cipelice. a |ur|evak |aku.

Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa. 63 . Napi{i {ta bi im savetovao.U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu.

SETI SE [TA SMO NAU^ILI glagoli ozna~avaju imaju razli~ite oblike za 1. spava}u grmelo je. spavam. grmi. radim. pi{e{. i 3. pro{lo i budu}e vreme radio sam/radila sam. svi}e imaju posebne oblike za sada{we. pi{ete. slo`ena re~enica Slo`ena re~enica ima dva ili vi{e predikata. 2. spavaju ali: grmi. spava spavamo. grme}e radwu stawe zbivawe glavni re~eni~ni ~lanovi subjekat glagolski Marko/On u~i predikat imenski je u~enik prosta re~enica Prosta re~enica ima jedan predikat. spavate. spava{. pi{u spavam. lice jednine i mno`ine pi{em. Sledi peta kontrolna ve`ba 64 . pi{e pi{emo. seva. radi}u spavao sam/spavala sam.

istorijski [umadija. Boji} Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I. cijuk istorija. {umadijski Marija. Iliji Vojin. ateista doista. I i U. D O B R O S E D O B R I M V R A ] A U~imo: ‡ pisawe suglasnika j ‡ objekat ‡ atribut ‡ prilo{ke Tvoj zadatak }e biti da: ‡ napi{e{ vremenski izve{taj ‡ re{i{ gramati~ku ukr{tenicu ‡ napi{e{ {ta rade `ivotiwe Ani u pisawu predloga odredbe za mesto. radio u~io. I i O. O i I. boji stoji. Pi{e se izme|u samoglasnika I i A. Voji} Boja. Mariji Ilija. ruina violina. postoji ija ije iju prija. E i I. pijem fijuk. I i E. tvoji broji. kai{ {eik. egoista uigran. u nekim slu~ajevima izme|u O i I. 65 . U i I. kosio ai ei oi ui io ali moji. ‡ pomogne{ vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe ‡ skupovi ‡ red za boqe odnose u odeqewu ‡ napravi{ ‡ obnovi{ re~i u re~enici svoje novine re~i u re~enici gramatiku na dve strane PISAWE SUGLASNIKA J Ovde mi nije mesto! Ovde mi je mesto! daire.6. Srbija dijeta.

obrati pa`wu na slu`bu re~i u ovim re~enicama: Ana jede pala~inke. odnosno obuhva}ene su radwom. Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA? Objekat mo`e biti samo jedna re~. Deca subjekat (jedna re~) jedu predikat (jedna re~) pala~inke. o pala~inkama i u jednoj i u drugoj re~enici trpe radwu. Zoran razmi{qa o pala~inkama. ukusne pala~inke. objekatski skup subjekatski skup predikatski skup Skup re~i slatke. na wima se radwa vr{i. Re~i pala~inke. a u drugoj Zoran. a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i). ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu objekta. Objekat je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa vr{i. a u drugoj glagol razmi{qa. Predikat u prvoj re~enici je glagol jede. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat. objekat (jedna re~) Gladna deca jedu predikat (jedna re~) slatke. Subjekat u prvoj re~enici je Ana.OBJEKAT Da li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{. 66 .

glagol objekat glagol objekat Perem ^istim Pripremam Spremam Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.[ta radi{ sam? Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da obavqa{. Volim Miri{em Ne volim Gledam Razmi{qam o Radujem se 67 .

razgranate kro{we ‡ `uto i crveno li{}e ‡ zelena boja ‡ neki usamqeni ~etinar ‡ vla`na. ‡ uska {umska staza ‡ velike. Po zemqi je bilo razasuto `uto i crveno li{}e. I{li smo uskom {umskom stazom. il’ pripadnost ili koli~inu. pridev `ut u slu`bi imenskog dela predikata 68 . razgranate kro{we bile su gole. na nekom usamqenom ~etinaru. mekana zemqa ‡ na{i `urni koraci Prime}uje{: ‡ da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi ‡ da tu slu`bu pored prideva mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki. Pogledajmo atribute u slede}em tekstu: Bila je jesen. Ja volim pamu~ne xempere.ATRIBUT Pro~itaj re~enice: Brza reka proti~e kroz veliki grad. Marijino dvori{te je veliko. na{i) ‡ da dva (i vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog ‡ da se atributi sla`u sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju Atribut je imenski dodatak koji zna~i neku osobinu. Uporedi funkciju prideva `ut u slede}im re~enicama: @uto li{}e je opalo. Istaknute re~i koje stoje uz imenice govore nam: ‡ kakvi su reka i grad (opisni pridevi brz i veliki) ‡ ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin) ‡ od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni) Re~i koje stoje uz imenice (i druge re~i) i bli`e ih odre|uju nazivaju se atributi. pridev `ut u slu`bi atributa Li{}e je `uto. Velike. mekana zemqa ugibala se pod na{im `urnim koracima. Samo se ponegde mogla videti zelena boja. Vla`na.

4. Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se vr{i radwa 9. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a. predmete i pojave 7. 69 . 9. 2. Re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu 5.Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene re~enice. 1.. 1. 5. 8.. 6. 4.. Re~i koje upu}uju na bi}a.. 3.. 6. re~ danas ima slu`bu prilo{ke odredbe za. il’ pripadnost ili koli~inu 7.. 3. stawe i zbivawe su. U re~enici Danas pada ki{a. kakav? (osobina) ~iji? (pripadnost) Vla`an sneg je padao u gradu koliko? (koli~ina) i polomio stabala. predmeta i pojava 8. Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu. Re~i koje ozna~avaju radwu. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora 2. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo.

u podne. Skup re~i posle {kole odre|uje vreme vr{ewa radwe. glasno. a druge zadate re~i za prilo{ke odredbe. odnosno bli`e ga odre|uju ili dopuwuju. spava. gricka. Koristi zadate glagole za predikate. uve~e. [ta rade? (glagoli) Kada? (vreme) Kako? (na~in) Gde? (mesto) tr~i. laje. Neke smisli i sam. 70 . leti. u rupi. dawu. mjau~e. gazi. cvrku}e. Prilo{ke odredbe dobijamo na pitawa: Gde? (odredba za mesto) Kada? (odredba za vreme) Kako? (odredba za na~in) Re~i koje u re~enici odre|uju mesto. po travi. ujutru. brzo. a re~i u parku odre|uju mesto vr{ewa radwe. umiqato. u poqu. tiho. viri. pored subjekta i predikata mogu imati i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. sporo. vreme ili na~in vr{ewa radwe nazivaju se prilo{ke odredbe. u gnezdu itd. na drvetu. predikat je glagol se igramo. Kada se pro{ire. leti. oprezno itd. no}u. kquca. VREME I NA^IN VR[EWA GLAGOLSKE RADWE Ve} smo govorili o prostim re~enicama. prede itd. Pro~itaj re~enicu: Mi se posle {kole rado igramo u parku. u jesen itd. veselo. zimi. Odredbe i dopune odnose se na predikat. u {umi. Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi. u prole}e.PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO. [ta rade `ivotiwe? Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj `ivotiwi. rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i. visoko.

Tigar no}u glasno ri~e u {umi. 71 .

BKNS Brzi kow naglo ska~e. Bela koza nemirno sawa. Velika reka lagano te~e. 72 . glagoli: ore. VRLT Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio. atribut Lepe re~i Brzi zec Ne`na ruka prilo{ka odredba za na~in lepo stoje. Uo~i razliku i popuni tabelu. imenice: ograde. brzo Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.Sastavi re~enice prema zadatim slovima. pridevi: gord.

Po{tovani Zapazila sam Zbog toga se doga|a da Zato predla`em 73 .DAVAWE PREDLOGA Ana razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu postanu boqi. Pomozi joj da napi{e svoj predlog.

SKUPOVI RE^I U RE^ENICI Re~i mogu da vr{e svoju slu`bu pojedina~no. objekatski skup subjekatski skup predikatski skup Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama. 74 . objekat (jedna re~) Istu re~enicu mo`emo pro{iriti: Vredni qudi prave predikat (jedna re~) nekoliko mostova na brzom potoku. Slavko crta. mo`emo re}i samo: Qudi prave mostove. subjekatski skup je: predikatski sup je: Pro{iri re~enicu tako {to }e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i. Qudi subjekat (jedna re~) prave predikat (jedna re~) mostove. Dakle. ali mogu i da se grupi{u u skupove re~i. Milena se igra. Sija sunce. Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu.

a ne da ih jede.. u jeziku se koristi i neuobi~ajeni ili obrnuti red re~i. (a jo{ ih ne jede) Pala~inke pe~e Ana. @iveli otac. Mom~ilo Te{i}. Po{tareva torba 75 .RED RE^I U RE^ENICI Ana subjekat pe~e predikat pala~inke. objekatski skup Pored uobi~ajenog reda re~i. qupka devoj~ica. predikata i objekta skupovi re~i. Bila jednom mala.. va`e jo{ i ova pravila: ‡ atributi stoje ispred imenica ‡ prilo{ke odredbe stoje uz glagol. obrnutim redom re~i naj~e{}e `elimo ne{to da naglasimo: u prvoj re~enici da Ana pala~inke pe~e. za mesto + glagol atribut + imenica Vredna Ana subjekatski skup u kuhiwi pe~e predikatski skup divne pala~inke. Ukoliko su u ulozi subjekta. pa imao tri sina. Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i pri~ama: Ko`nu torbu na le|ima po{tar nosi sokacima. Obrati pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke: Bio jedan car. a u drugoj re~enici da to ~ini ba{ Ana. a ne. odr. (a ne wena mama) Dakle. atribut + imenica pril. majka i k}i. Ana pala~inke pe~e. Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku jeste: subjekat ‡ predikat ‡ objekat. objekat Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima. [ta zakqu~uje{? Navedi svoje primere neuobi~ajenog reda re~i u re~enici. na primer... wena mama.

Napi{i tekstove za sve rubrike.MOJE NOVINE Zamisli da izdaje{ svoje novine. naziv novina cena adresa datum Glavni doga|aj Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva Ovde ne{to nacrtaj. . Pri~a iz `ivota 76 Ovde ne{to nacrtaj.

Intervju Sport Nove kwige Humor Pisma ~italaca Re{i rebuse Ukr{tenica Vremenska prognoza 77 .

GRAMATIKA NA DVE STRANE Vrste re~i Imenice su re~i koje Imenice se po zna~ewu dele na: Sa~ini pregled gramatike. Navedi primere. Pridevi su re~i koje Pridevi se po zna~ewu dele na: Brojevi su re~i koje Brojevi se po zna~ewu dele na: Li~ne zamenice su re~i koje Navedi li~ne zamenice: Glagoli su re~i koje Glagolska radwa mo`e da se de{ava u: Promenqive re~i su: Slu`ba re~i u re~enici Subjekat je Predikat je Predikat mo`e biti Objekat je Atribut je Prilo{ke odredbe su 78 . Pi{i lepim slovima i raznim bojama.

-~ki i -{ki pi{u se: Suglasnik j se pi{e: Suglasnik j se ne pi{e: Zagrada se pi{e: Sre}an raspust! Do vi|ewa do petog razreda! Navodnici se koriste: 79 . -ev i -in izvedeni od vlastitih imena pi{u se: Prisvojni pridevi na -ski.Red re~i u re~enici Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je Obrnuti red re~i mo`e biti i Pravopisna pravila Velikim slovom se pi{u: Prisvojni pridevi na -ov.

tvoji. za na~in predikat objekat uobi~ajeni red re~i subjekat Ana predikat pe~e objekat pala~inke. 80 . o. pril. broji pijuk skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici subjekatski skup re~i Vredna Ana svakog dana pril. za vreme marqivo predikatski skup re~i pi{e doma}i zadatak za radnim stolom. o.SETI SE [TA SMO NAU^ILI pisawe glasa j ne pi{e se izme|u: ai ei oi ui io kai{ {eik doista uigran violina ali ija ije oji iju pi{e se izme|u: dijalog dijeta moji. o. za mesto atribut subjekat pril.

? ? ? ? ? UPUTSTVO poeni 0‡5 6‡9 10‡13 14‡17 18‡20 ocena nedovoqan dovoqan dobar vrlo dobar odli~an ?? ? ? ? ?? ? ? ? .

. .. Razgovor u upravnom govoru: osvojeno 1 . 2 brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em 2 Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.. . O ~emu razgovaraju? Napi{i to na dva na~ina ‡ u upravnom i neupravnom govoru...... ...... Razgovor u neupravnom govoru: 5 Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: .. 3 3 82 ...mogu}i broj poena PRVA PROVERA ZNAWA Zamisli razgovor izme|u `abe i papagaja.... ............ . „ “ .....

Napi{i slova abecede po redu.Sastavi re~enicu od re~i: Ana. tako da svaka re~ po~iwe slovom k. nadati se. 2 5 2 Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu. 24 2 1 14 6 9 3 1 2 83 . 4 Napi{i je u sada{wem vremenu: pro{lom vremenu: budu}em vremenu: Sastavi upitne re~enice o krokodilu. 6 2 Odgovori {to boqe ume{ na pitawe: 7 [ta je lisica? [ta je lopta? 2 8 2 Napi{i slova azbuke po redu.

navika. senka. nadahnu}e. misao. lik. lek. ve~e. som. rubqe. ne`nost.mogu}i broj poena DRUGA PROVERA ZNAWA osvojeno Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene li~nosti (sportiste. junaka iz kwiga i sli~no). kamewe. 1 5 Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk. selo. 2 m u { k i ` e n s k i Popuni tabelu. s r e d w i 3 3 jednina mno`ina zbirna imenica 2 84 . pile. Napi{i kako }e{ to u~initi. visina. {e{ir. hrana. peva~a. glumca.

vir{la. Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku. engleskiwa. Deca su puna zanimqivih ideja. More. Razvrstaj ih prema zna~ewu. sok.Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Novi sad. planina. 4 Tintilin je kupio bra{no i mleko. Tawina mama je iz Malog Mokrog Luga. vlastite: zajedni~ke: gradivne: 4 apstraktne: Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no napisane. {umadija 5 2 Napi{i pravilno slede}i tekst. zna{likojajenajve}arekausrbijitoje dunavonproti~eporednovogsada beogradasmederevadowegmilanovca prolazizatimkrozbugarskuirumuniju iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu oko82metraauhpatoje~udesnadubina zamislikaosoliterod28spratova 6 4 85 .

2. na dvoja izlazi{. 4. zelen mu rep.mogu}i broj poena TRE]A PROVERA ZNAWA osvojeno Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik (sportista. Vatreno leti. 4.). kad misli{ da si iza{ao. 6. 5 86 . peva~. Beo kow. glumac. 1. junak iz filma i sl. 5. 3 6. ti si tek u{ao. 5. Na jedna vrata ulazi{. 1. 2. vatreno zimi. 3. 3. 1 3 Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve 2 kapa xemper torba opisni prisvojni gradivni 2 Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje nedostaju.

Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima: 4 mama pesma trava kalendar prepri~ati prepisivati razveseliti sme{an nositi 2 Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat. ali se onda lepo uvukla u toplo lastino perje. 2 7 Re{i rebuse i sam sastavi jedan rebus. 8 Napi{i vlastite imenice za ma~ku. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi odozgo u`ivala gledaju}i tu lepotu pod sobom. mjaukalica). 2 nagrada Izmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr. 6 Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu. 2 87 . a plavom one koje imaju dug akcenat: 5 pevati stolica kwiga ruka stih roda `uriti vuk puter glava 2 Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku iz Andersenove bajke Pal~ica.

mogu}i broj poena

^ETVRTA PROVERA ZNAWA
osvojeno

1
Seti se basne „Cvr~ak i mrav“. Zamisli da si ti cvr~ak, pa ispri~aj basnu u prvom licu jednine.

4
Ovde nacrtaj sebe kao cvr~ka.

2

Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju

razmi{qate. ose}amo. miri{u.
3

ne dolazi{. posmatram. se smeje.

2

Napi{i predlog predsedniku op{tine ili direktoru {kole za neko poboq{awe.

Zapazi

Po{tovani sam

Zbog toga se doga|a

Zato predla`em
4

88

Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim od brojeva.

4

Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na Srebrno jezero. Planirali smo da ostanemo ~etvoro) dana. Hteli smo da uzmemo (~etri, ~etiri, ~etvrti, (trikrevetnu,

trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da uzmemo ~etrikrevetnu). Nas (~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu, (troje, trojca, trojica, tri) smo (petoro, pet,

svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo

petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek ({esti dan, {estog dana). Napi{i slovima slede}e brojeve.

4

5

12 13. 16.

XV 60 X

117. 400 2

Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku za 1. april, Dan {ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.

6

4
(adresa) (ovde napi{i ~estitku) (ovde ne{to nacrtaj)

89

mogu}i broj poena

PETA PROVERA ZNAWA
osvojeno

Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).

1
sada{we vreme (prezent) pro{lo vreme (perfekat) budu}e vreme (futur)

miri{emo ~ula sam vide}e{
2
Dopi{i glagolske predikate.

3

Dopi{i imenske predikate.

Ma~ka

Ma~ka
4

3
Kako je izgledao automobil u pro{losti? Kako izgleda automobil danas?

Opi{i: Kako }e izgledati automobil u budu}nosti?

3

90

predmeta i pojmova 6. 7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a. Re~i koje upu}uju na imenice. 6. 1. pridevi: glagoli: zvezde. i 3. 1 8 Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~: a) dokaz b) ohrabrewe v) tvrdwa g) uslov 1 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. ~ije su. 3 Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su.Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa koja nedostaju. m e n i e n s k i z e n t i ~ n e 4. p r g r a d i v 5. 4. 4 8. 91 . od ~ega su 2. 6 a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest Napi{i slovima brojeve: 1 7 260 186 Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da ~itam druge kwige. 5. 8. 7. 3. p e r f e k a t 4 5 imenice: Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}. l 2. 1.

6. odgovori 1. 4 Napravi kviz iz gramatike. ram ima ‡ slika nie. To su redni brojevi. To je glagolski predikat. Puna tepsia zlatnih kola~i}a. 5. 2. 2. 6. jedne im ga}e. 3. 5. Napi{i pitawa i odgovore koji nedostaju. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu se radwa vr{i? 2. 4. 3. 4. 4. To su glagoli. 2 pitawa 1. Beli delia nebom se izvia. Staklo ima ‡ prozor nie. 5. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to? 6 92 . Rebrasti delia svima zimi pria.mogu}i broj poena [ESTA PROVERA ZNAWA osvojeno 1 Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke: 1. 3. To je atribut. Dvanajest bra}e.

4 1. osim drugih re~i.Napi{i pravilno {alu: 3 jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarka`ekakotijeprezimepitagaovajdaqe menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica 3 Sastavi re~enice koje }e. 3 Pove`i re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa. 2 ma~kica crvenperka lisica cveti} palica qubi~ica 93 . 5 privla~an iskren pravi~an plemenit koji je uporan i vredan koji je ~estit i po{ten koji privla~i svojim izgledom koji istinito i slobodno kazuje svoje misli koji pravedno govori i radi 2 6 U slede}em nizu zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno. sre}a ‡ avion ‡ dvori{te 3. Jedno obja{wewe je suvi{no. de~ak ‡ ptica ‡ zima ki{a ‡ ribe ‡ gitara 2. obuhvatiti po tri koje su zadate.

.......................................................................................... 28 Izvo|ewe prideva od imenica ....................................................................................................................... 29 Nagla{eni izgovor slogova u re~i ....................................................................................................................................................................................................... 4‡5 Upravni govor ..................................... 6 Neupravni govor ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 27 Slagawe prideva sa imenicama ................................................................................................................................................................................................................ 3 Veseli kviz ........................................................... NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA ............................................................................................................................................................... 23 Pridevi ..........................18 Pisawe velikog slova ................................................................................................. 6‡7 [ta da obu~em? .......... 32 Nagla{ene i nenagla{ene re~i ........................................................................................................................................................................................................................... NA MUCI SE POZNAJU JUNACI ................................................................................ 11 Seti se {ta smo nau~ili .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 32 Pisawe skra}enica ............. 9 Promenqive i nepromenqive re~i ..................................................................... 24 Kako da te opi{em? .................................................................................................... DRUGARSTVO ....................... 20 Intervju .................................................................................................................................................... 20 Grafiti ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 8 Dijalog ...........................14‡16 Rod imenica ............................................................................................................................................... 12 2...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 29 Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica ....................................................................................................................... 21 Seti se {ta smo nau~ili ....................................................................................................................................................................................................................................... 36 4............................................................................................................................................................. 22 3..................................... 31 Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ...................................................................................................................................................................................... 25 Podela prideva po zna~ewu ...... 44‡45 94 .......................... 37 Li~ne zamenice ........................17 Broj imenica ..................................................................................................................................................................................................................... 40 Problemi ....................................................................................................... 26 Rod i broj prideva ........................................................................SADR@AJ 1......... 19 Kako najaviti ne~iji nastup .............................................................................. 41 Brojevi .................................................................................. 10 Cvr~ak i mravi .................................................................................................................................................................................................. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI ...................................................................... 42‡43 Gra|ewe imenica i prideva od brojeva ........................................................................................................................................................................................................................................ 38‡40 Upotreba zamenice vi ..................................................................................................................................................................................................................................................... 13 Podela imenica po zna~ewu .............................................. 34 Seti se {ta smo nau~ili ..................................................................

..................................................................................................................................................................................................................................... DOBRO SE DOBRIM VRA]A .. 74 Red re~i u re~enici ................................ 75 Moje novine ......................................................................................................................................................................................................................... 52 [kola danas i u budu}nosti .................................................................. 68‡69 Prilo{ke odredbe za mesto........................................................................................................................................................................................................................... 49 Glagoli ....................................................................................................................................................... 58 Subjekat .......................................................................................Pisawe brojeva i datuma slovima .................................................................... 82‡83 Druga provera znawa ................................................................................................................................................................................................................................................ 57 Imenski predikat ............................................... 48 5.................................................................... 56 Predikat ..................................................................................................................................................... 59 Zabavno popodne u mom dnevniku ........................ 76‡77 Gramatika na dve strane .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe .............................................................................................. 59 Imeni~ki skup re~i ............................................. 62 Seti se {ta smo nau~ili ..................................................................................................................................................................................................... 90‡91 [esta provera znawa . 50‡51 Izvo|ewe glagola od imenica i prideva ............................................. 73 Skupovi re~i u re~enici ........................ ^UDESNI SVET ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 86‡87 ^etvrta provera znawa ..................................................................... 80 PROVERA ZNAWA .... 55 Proste re~enice ............................................................................................................................................................................................................ 92‡93 95 .............................................................................................................................................. 65 Pisawe suglasnika j ................................................................................................. 46 Pisawe zagrade .......................................................................................................... 66‡67 Atribut ........................................................................................................................ 84‡85 Tre}a provera znawa .................... 61 Ve`be u izgovoru glasova .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 54 Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici .................................................................................................... 46 Seti se {ta smo nau~ili ....................................................................................................................................................... pro{lo i budu}e vreme ...................... 64 6.................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 57 Glagolski predikat ....................................................................... 88‡89 Peta provera znawa ............................................................................................................................ 70‡71 Davawe predloga ...................................................................................................................... 81 Prva provera znawa ....................................... 65 Objekat ..................................................................................................................................................................................................................................................................................... 50 Sada{we....................................................................................................................................................................... 78‡79 Seti se {ta smo nau~ili .............................................................................................................................................

profesor Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. 24 40 659 lektor likovni urednik priprema za {tampu izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Mr Aleksandra Markovi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum Ÿ Kreativni centar. O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili}. 96 . Filolo{ki fakultet u Beogradu Spomenka Markovi}. dr @ivojin Stanoj~i}. 38 20 483. 2006 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za 2006/2007. profesor razredne nastave.ZABAVNA GRAMATIKA za ~etvrti razred osnovne {kole prvo izdawe autor ilustrovao recenzenti Dr Simeon Marinkovi} Miroqub Milutinovi} Brada Prof.maja 2006. godine./faks: 011/ 38 20 464. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful