Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje

TRANZISTORSKO AUTOMOBILSKO ELEKTRONSKO PALJENJE

Proizvoai automobila u svojim modelima sve vie koriste dostignua moderne elektronike. Jedan od karakteristinih primera je elektronsko paljenje, koje sve vie potiskuje klasino reenje automehanike u sistemu paljenja, odnosno proizvoenju visokog napona i konano varnice na sveicama motora. To je razumljivo, jer klasino paljenje svojom tromou daleko zaostaje u odnosu na ostala tehnoloka reenja u automobilu.

Osnovni sastavni delovi klasinog paljenja su bobina i mehaniki prekida paljenja (platine). Bobina je identina visokonaponskom transformatoru, a u njenom niskonaponskom primarnom kolu nalaze se platine. Mehanikim putem izmeu radilice motora i grebenastog rotatora u razvodniku paljenja vri se otvaranje odnosno zatvaranje platina. Ovaj ciklus se ponavlja u veoma kratkim vremenskim razmacima i sinhronizovan je sa radom kompletnog automobilskog motora. Jedan obrtaj radilice prouzrokuje broj ciklusa jednak broju cilindara konkretnog motora. Prelazne pojave prilikom svakog otvaranja platina izazivaju pojavu visokonaponskih impulsa na sekundaru bobine. Ovi impulsi, koji dostiu napon do 20kV, se u tano odreenim vremenskim razmacima distribuiraju preko razvodnika paljenja na sveice koje u odgovarajuem momentu svojom iskrom pale benzinsku smeu u cilindru motora. Stvaranje naponskih iljaka u sekundaru bobine izaziva u njenom

http://www.mikroe.com/sr/magazine/3broj/3broj12.htm[22.11.2011 7:38:18]

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje

primarnom kolu povratni indukovani napon od 250 do 300V. Ovaj napon bi izazvao pojavu varnice na kontaktima platina i njihovo oteenje tako da bi se iste relativno esto morale menjati novim. U cilju zatite platina od opisane pojave, paralelno kontaktima vezuje se kondenzator. Nedostaci klasinog paljenja mogu se saeti u sledeih nekoliko reenica: Velika struja (do 8 ampera) i povratni indukovani naponi uzrokuju varnienje, to dovodi do nagorevanja kontakata platina, ime se vremenom menja podeeni razmak kontakata. Posledica razdeenosti platina je tee startovanje ("paljenje") motora, a u eksploataciji vozila poveava se potronja goriva. Pri startovanju, kada motor ima malu brzinu obrtanja, kontakti platina se veoma lagano razdvajaju, a to izaziva stvaranje elektrinog luka izmeu kontakata to dovodi do spreavanja ispravnog rada primarnog kola, a time i nedovoljnog visokog napona na sekundaru bobine.

Slika 1. Elektrina ema klasinog paljenja

U praktinoj primeni se koriste najraznovrsniji tipovi elektronskih paljenja, sa razliitim performansama u pogledu poboljanja rada motora. U opticaju su uglavnom tranzistorski i tiristorski sistemi, a izbor zavisi od efekata koji se ele postii kod automobila, ali i od ekonominosti kako izrade tako i kompletnog projekta ugradnje. Proizvodai poluprovodnikih komponenata proizveli su specijalne tipove tranzistora za potrebe tranzistorskog paljenja.

Opis tranzistorskog paljenja

Klasini prekida paljenja (platine) kod elektronskog paljenja slui samo za pobuivanje tranzistorskog sklopa i kroz njegove kontakte tee vrlo mala struja od nekoliko desetina mA. Ulogu mehanikog prekidaa preuzima snani tranzistor koji, u trenutku otvaranja platina, momentalno blokira protok struje kroz primarni namotaj bobine ime se stvaraju uslovi za pojavu visokonaponskog impulsa na njenom sekundaru, odnosno varnice na sveici. Vidimo da u ovakvom reenju kroz platine prolazi samo minimalna pobudna struja, a protok velike impulsne struje (od nekoliko ampera), potreban za funkcionisanje bobine, preuzima tranzistor.Mala struja ne oteuje platine, a takoe ih vie ne ugroava ni povratni indukovani napon. Kontakti ne nagorevaju, poto vie nema varnienja, a (podeeni) razmak ostaje stalan
Slika 2. Boni izgled celog ureaja

Za izradu elektronskog paljenja predlaemo vam vrlo kvalitetan tranzistorski sklop, koji je u praksi pokazao izvanredne rezultate. Pored

http://www.mikroe.com/sr/magazine/3broj/3broj12.htm[22.11.2011 7:38:18]

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje

Slika 3a. Pogled odozgo

relativno jednostavne i ekonomine gradnje, ovaj ureaj pri ugradnji u automobil ne zahteva gotovo nikakva dodatna ulaganja u smislu zamene ve postojeih delova u sistemu paljenja. Ovo napominjemo zbog injenice da se ugradnjom nekih tipova tranzistorskih paljenja klasina bobina mora zameniti specijalnom. U pogonskom stepenu radi PNP tranzistor 2N4033, dok je u izlazu specijalni darlington tranzistor NPN tipa BOSCH1012 sa integrisanom inverznom zatitnom diodom. Kada su platine zatvorene, kroz izlazni darlington, odnosno bobinu, tee struja. U trenutku otvaranja platina, pogonski tranzistor se tako polarie da momentalno blokira izlazni tranzistor, a istovremeno se na sekundaru bobine proizvede visokonaponski impuls.

Slika 3b. Pogled odozdo

Elektrina ema
Pored inverzne diode u samom kuitu tranzistora T2, za njegovu zatitu od indukovanih povratnih impulsa slue i dve redno spojene zener diode Z1 i Z2 (sa ukupnim zenerovim naponom od oko 250V) i tri paralelno spojena blok kondenzatora (ukupnog kapaciteta oko 150nF). Brza dioda BYX84, zajedno sa L-C kombinacijom 100mH i 10nF u istom smislu titi pogonski tranzistor T1.

Slika 4. Elektrina ema

Izrada ureaja
Posmatrajui nacrt tampane ploice i montanu emu ureaja moemo primetiti da je bakarna folija prikazana identino, odnosno da ona na montanoj emi nije preokrenuta, kao to je to inae uobiajeno. Ne radi se o greci, ve je primenjen postupak postavljanja i zalemljavanja elemenata sa iste strane ploice na kojoj je i

http://www.mikroe.com/sr/magazine/3broj/3broj12.htm[22.11.2011 7:38:18]

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje

bakarna folija. Jedina dva elementa, za koje se bue rupice, a postavljaju se na standardan nain, su izlazni darlington tranzistor T2 i otpornik 120W/4W (smeten u kuItu etvrtastog preseka). Debljina otpornika ujedno odreuje i rastojanje izmeu ploice i aluminijumskog hladnjaka tranzistora T2.Pre nego to pristupimo montiranju i zalemljavaju sastavnih komponenata, nainiemo hladnjak od aluminijumske ploe povrine najmanje 80 kvadratnih santimetara i debljine 1 mm. VodeI rauna o mestu koje tranzistor zauzima na tampanoj ploici, na aluminijumskoj ploi treba izbuiti odgovarajue otvore i na nju zavrtnjima ili popnitnama privrstiti tranzistor T2. Poto se podrazumeva smetanje itavog ureaja u plastinu kutiju, nije neophodno postavljati liskunski podmeta i plastine podloke, ve samo premazati dodirne povrine tranzistora i hladnjaka tankim slojem silikonske paste. Zatim se postavlja i zalemljava otpornik 120W/4W, a onda se noice tranzistora T2 provlae kroz tampanu ploicu sve do trenutka dok aluminijumski hladnjak ne dodirne povrinu otpornika. Tada se noice izlaznog darlingtona zalemljavaju na tampanu ploicu, pri emu treba voditi rauna o ouvanju paralelnosti izmeu tampane ploice i hladnjaka. Dalja montaa i lemljenje, uz ponovljenu napomenu da se elementi postavljaju sa strane bakarne folije ploice, vri se po ustaljenom rasporedu. Prvo se montiraju pasivne komponente: otpornici, blok kondenzatori i zavojnica 100mH, posle toga dioda i zenerke, a za sam kraj predvien je pobudni tranzistor T1. Poeljno je da se na ovaj tranzistor navue zvezdasti hladnjak. SledeI potez je da na prikljuna mesta tampane ploice: 1, +B, Pt i Masa zalemimo provodnike duine od oko 60cm. Najpodesniji bi bio deblji etvoroilni trakasti kabl, ali mogu posluiti i bilo koji drugi licnasti provodnici. Ovime je projekat izrade tranzistorskog paljenja priveden kraju. Ostaje jo montaa kompletnog sklopa u odgovarajuu plastinu kutiju i ugradnja u automobil. Ali o tome i jo poneemu - u iduem nastavku.

Slika 5. tampana ploica - pogled sa strane bakarne folije

http://www.mikroe.com/sr/magazine/3broj/3broj12.htm[22.11.2011 7:38:18]

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje

Slika 6. Montana ema - pogled sa strane bakarne folije

http://www.mikroe.com/sr/magazine/3broj/3broj12.htm[22.11.2011 7:38:18]