You are on page 1of 8

PROJEKTOVANJE -REKONSTRUKCIJA POSTOJEĆEG SKLADIŠTA

Rekonstrukcija postojećeg skladišta realizuje se ako se analizom poslovanja skladišta ustanovi da su: • visoki troškovi • nezadovoljavajući kvalitet usluge (u odnosu na konkurenciju, u odnosu na svetski nivo) - Troškovi U globalu, troškove možemo svrstati u tri oblasti – kao: • troškove transporta (sopstvenog voznog parka ili iznajmljivanja) • troškove zaliha (vezivanje sredstava) • troškove primenjene skladišne tehnologije Troškove je potrebno pratiti na način koji omogućava analiziranje • Način praćenja troškova preko o Ostvarenih troškova Potrebno je definisati MESTO NASTANKA troškova • Na utovaru • Za jednu manipulaciju • Za jednog radnika o Troškovi koji nastaju zbog neizvršenih usluga - Kvalitet usluge koji se može pratiti preko: o Vremenske komponente (vreme izvršenja zahteva-što je duže vreme troškovi su po pravilu viši) o Tačnost (poštovanje rokova, striktno ispunjavanje zahteva iz narudžbine) o Pouzdanost (da na zalihama ima tražene robe) o Greške (na relaciji korisnik davalac skladišnih usluga) o Ispunjavanje drugih zahteva korisnika (korekcija narudžbine, posebno pakovanje, obeležavanje)

o % oštećenja robe o uslovi rada (temperatura, osvetljenje, ....) PROJEKTOVANJE (REKONSTRUKCIJA) POSTOJEĆEG SKLADIŠTA Koraci: 1. Određivanje mesta i uloge skladišta u logističkom sistemu 2. Analiza postojećeg stanja 3. Uočavanje problema-problemskih tačaka 4. Definisanje varijantnih rešenja 5. Vrednovanje varijantnih rešenja i izbor najpovoljnijeg 6. Prezentacija rešenja 1. Određivanje mesta i uloge skladišta u logističkom sistemu Tabela, pojašnjenje karakteristika iz tabele, funkcije skladišta, karakteristike robe i robnih tokova, bliže karakteristike koje se nevide iz tabele , opis preduzeća – skladišta.
Mesto i uloga skladišta u logističkom sistemu se na najbolji način utvrđuju i saopštavaju: - preko tabele koja daje prikaz karakteristika skladišta koje su značajne za sagledavanje njegovog mesta i uloge u logističkom sistemu i moguće oblike tih karakteristika i - preko određenih dopuna karakteristike, kao što su: tabela, kojima se preciziraju neke

- detaljniji opis pojavnog oblika robe (pakovanja, dimenzije, težine, materijal - na prijemu, pri skladištenju, pri otpremi) - klasa opasnosti (ako se radi o opasnoj robi), preporuke koje se moraju poštovati pri transportu, pretovaru i skladištenju - povezanost sa drumskim saobraćajnicama, železničkim kolosecima i rečnim putevima - vlasništvo voznog parka (sopstveni, angažovanje transportnih organizacija), - tipovi sredstava spoljnjeg transporta

- crtež mikrolokacije skladišta sa internim saobraćajnicama, skladištem i naznakom osnovnih tehnoloških celina u skladištu - izmene pri većem ili manjem obimu rada i sl.

2. Analiza postojećeg stanja analiza rada u skladištu 1. Definisanje koncepcije skladišnog sistema Posmatraju se svi procesi u skladišnom sistemu i izdvajaju podsistemi-funkcionalne celine skladišta • Identifikacija svih tehnoloških zahteva po podsistemima i njihov opis • Utvrđivanje veze među podistemima (pitanje zavisnosti)

2. Analiza po podsistemima-tehnološkim celinama 1. Aniliza proces po proces – identifikacija tehnoloških zahteva (elementarne aktivnosti koje treba realizovati (istovar, uskladištenje) BITNI SU SVI TEHNOLOČKI ZAHTEVI KOJI DEFINIŠU AKTIVNOST u okviru skladišnih procesa sa nivoom detaljnosti koji obezbeđuje da se ni jedan tehnološki elemenat koji realizuje te zahteve ne preskoči. • Polazna kvantifikacija tehnoloških zahteva o Utvrđivanje kvantitativnih pokazatelja (t/god; jca/god,....) najčešće matematičko očekivanje , grube procene o Globalna procena prisustva stohastike, nestacionarnosti (karakteristika tehnoloških zahteva i obeležja) 2. Analiza Tehnoloških elemenata koji su povezani sa tehnološkim zahtevima ili grupama tehnoloških zahteva (grupe TZ su one koje su homogene sa aspekta TE koji ih izvršava = TZ koji realizuje isti element (čovek, oprema, mehanizacija i sl...) Matrica.....
TZ1 TZ2 … TZn TE1 * TE2 * … TEn

o Utvrđivanje intenziteta opsluge u=1/Tc 3. Analiza rasporeda elemenata u prostoru o Odnos fronta pretovara i zona čuvanja, prerade Geometrijski oblici o Mikrolokacija – front pretovara (pretovarna mesta) Način postavljanja regala i skladiš nih jedinica. 4. Upravljanje procesima Utvrđivanje međusobne zavisnosti između TZ-TE ( kada, kako pitanje prioriteta )

Koraci 1,2,3, i 4 se rade za sve podsisteme/ –tehnološke celine Tehnološke celine Prijem/Otprema Transport Pretovar Uskladištenje/Iskladištenj e Prerada Čuvanje TPIČNE TEHNOLOGIJE Struktura TZ sa svojim relevantnim karakteristikama Struktura TE koji izvršavaju te TZ Mikrolokacijski problemi Operativno upravljanje pri izvršavanju TZ

3. UOČAVANJE PROBLEMSKI H TAČAKA Problemska Tačka = nedostatak, na primer kada je veza između nekog TZ-TE neodgovarajuća. Motivi koji dovode do problemske tačke: Kvantitativni Previše dugo izvršenje TZ Probijanje intervala strpljivosti TZ Neodgovarajuće karakteristike TE Posledica neadekvatnog upravljanja i dr. Nedostatak TE (viljuškar, ljudi, površine i sl.) Kvalitativni Oštećenje robe Veliki procenat grešaka Povređivanje radnika na radu Spadanje palete sa viljuškara Manjak po sravnjivanju dokumenata Svi TZ i TE se analiziraju (snimljena stanja) utvrđuju se ostvareni kapaciteti i kvantifikuju se relevantne karakteristike procesa. Postojeće stanje se uporećuje sa simuliranim (izračunatim) METODE

TMO-SMO (utvrđivanje kanala opsluge, i proračunavanje njihovih karakteristika) Simulacija Linearno programiranje (određivanje površina u skladištu) OSNOVNI PRINCIPI OTKLANJANJA PROBLEMSKIH TAČKA 1. Delovanjem na TZ: a. Eliminacijom TZ – na primer... i. Kamioni sa prikolicom u drugo skladište ii. Zahtev za paletizacijom po dolasku robe u skladište b. Delovanje na kvantitativne pokazatelje TZ u vremenu (uticaj da se TZ na određeni način pojavljuju u vremenu) c. Delovanje na strpljivost zahteva (tj. Na vreme od uspostavljanja zahteva do njegovog izlaska iz sistema) 2. Uvođenjem novih TE (kupuje se drugi tip viljuškara, definisanje novih TT) 3. Promena procesa upravljanja –na pr. Promena redosleda izvršavanja nekih operacija 4. Rešavanje mikrolokacijskih problema (promena rasporeda u prostoru) a isti je broj TE i isti TZ. 5. Promena broja TE –povećanje broja TE a. Neelastičnih (proširivanje skladišta) b. Elastičnih (viljuškari, dizalice i sl...) 4.DEFINISANJE VARIJANTNIH TEHNOLOŠKIH REŠENJA Koraci: 1. Racionalizacija TZ Po rešavanju problemskih tačaka, ponovo se ponavlja postupak 14 analize po tehnološkim celinama 2. Formiranje varijantnih TT za problemske tačke
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

3. Dimenzionisanje TE u okviru svake TK Dimenzionisanje se raalizuje za svaki TE predvđen TK Šta se dimenzioniše- neka karakteristika TE, na primer: - Broj TE - Tehničke karakteristike TE (nosivost, raspon, ....) Za korektno dimenzionisanje potrebno je poznavati: - Merodavnu veličinu (veličina koja najbolje opisuje karakteristiku TE koji se dimenzioniše u uslovima realizacije grupe TZ koje taj TE izvršava). - Metod ili Matematički model koji se može primeniti za dimenzionisanje –na pr: o Teorija verovatnoće, matematička statistika o Linerano, nelinearno, dimnamičko programiranje o TMO o Simulacioni modeli o Modeli zaliha - Ulazne veličine za primenu metoda/modela
TE Karakteristika TE koja se dimenzioniše Merodavna veličina Ulazna Veličina Metoda koja se predlaže

Rezultat dimenzionisanja ima oblik kvantitativnih Vrednosti, na osnovu kojih se realizuje Izgradnja ili Nabavka TE sa određenim karakteristikama. 4) Po završetku dimenzionisanja obavlja se provera osetljivosti izlaznih rezultata Dimenzionisanjem smo dobili sve elemente za vrednovanje i izbor varijantnih rešenja. +5) definisanje podloge za ostale projektante
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

5.Vrednovanje varijantnih rešenja i izbor najpovoljnijeg Pre vrednovanja potrebno je izabrati kriterijume, metode, potom vrednujemo, ispituje se osetljivost.... KRITERIJUMI:

- Trokovi - Vreme - Investicije - Tačnost, - pouzdanost Zahtevi: Sa što manje kriterijuma dobro opisati varijantu Bez preklapanja kriterijuma Bez međusobne zavisnosti kriterijuma Definisanje FUNKCIJE CILJA IZBOR METODA VREDNOVANJA ISPITIVANJE OSETLJIVOSTI 6. PREZENTACIJA PROJEKTA TR