Page 1

3 Definicija narkomanije…………………………………………….3 Uzroci nastanka narkomanije………………………………….Sadržaj Uvod…………………….………………………………………………….13 Page 2 .8 Literatura……………………………………………………………….5 Ličnost narkomana………………………………………………….

U razliĉitim delovima sveta i iskustva su bila razliĉita. imerativ kojoj se podreĊuje sve ostalo. Page 3 . zavisnost od droge. ili ih ĉak prevaziĊe i izoluje pojedinca od drugih oblasti njegovog života i iskustva. ljudi su koristili droge da bi se veselili. U tom smislu narkomanija bi bila samo jedno od mnogih naliĉja ljudskih zadovoljstava u obliku bolesne zaokupljenosti drogom. U drugim pak delovima sveta. od drevnih vremena do danas. narkotiĉkih droga. Dakle strast postane sama sebi cilj. Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje zadovoljstva.. Uz zavisnost najĉešće ide i odreĊenje „bolesna“ ili patološka zavisnost. I kada pokušavamo da razumemo koji su to psihološki pokretaĉi svih ovih zavisnosti mi tada pokušavamo da odgonetnemo kako se i zašto interesovanja i motivi kod nekih osoba razviju do stepena bolesne zavisnosti. Ova. a strast u zavisnost. Strast postaje patološka i prelazi u zavisnost onda kada jedna navika ili želja postane sama sebi svrha. Samo su se menjali motivi njenog korišćenja. zloupotreba ili nemedicinska upotreba droge. da bi izdržali naporan rad na poljima. Definicija narkomanije Dosta dugo u struĉnim krugovima vodila se polemika oko definisanja i upotrebe razliĉitih. Kada se stvari tako posmatraju onda bi se teško moglo reći da je droga ĉisto urbani ili moderni fenomen. toksikomanija.Uvod Pojam narkomanija znaĉi zavisnost od droga. Problem pre svega predstavlja sam termin zavisnosti. droga se najĉešće nije koristila. TakoĊe znali su da droge koriste i kada bi skrhani bolešću i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. a naizgled sliĉnih termina: narkomanija. ili kada bi izvodili religiozne rituale. Pojam narkomanija danas je u struĉnim krugovima pomalo staromodan.. a znamo da su se broj i vrste droga od tad znatno umnožili. jer je on nastao kada se stanje zavisnosti prepoznavalo samo kod upotrebe opojnih. itd. naizgled jednostavna definicija rezultat je mnogih nesporazuma i rasprava meĊu struĉnjacima u dugim i upornim pokušajima da nauĉno objasne ljudsko iskustvo sa drogama. posebno u onim u kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile „domaće kulture“. PoĊimo od opšteljudskog iskustva da se svako interesovanje ili zadovoljstvo može pretvoriti u strast. dakle ona postane jednako snažna kao nagoni.

odnosno niza simptoma (nesanica. grĉenje i bolovi u mišićima. povišeni krvni pritisak. Prisutna je neodoljiva želja da se droga stalno ima i stalno uzima. emocionalnu nelagodu. Zavisnost se uvek definiše prema tipu droge. A kada je reĉ o fiziĉkoj zavisnosti tada mislimo na uticaj droge na promenu fiziološkog stanja organizma. Ćelija se takoĊe „navikava“ na drogu i kada se ona ne unosi dolazi do tzv. „amfetaminskoj“ . Page 4 . sklonost da se stalno povećava količina ili doza droge i konacno psihička i fizička zavisnost. a njihov intezitet i trajanje zavisi od vrste droge koju je osoba uzimala kao i od doze. probavne smetnje).da se izbegnu osećanja vezana za napetost. Psihiĉka zavisnost odnosi se na stvaranje navike da se pod dejstvom droge izazivaju ili stvaraju poželjna osećanja ili stanja kod osobe koja uzima drogu. svaka je problem za sebe i netaĉno ih je sve podvoditi pod termin zavisnost od droge. jer time želimo da naglasimo da svaka zavisnost ima sasvim posebne karakteristike. stresne situacije.Svetska zdravstvena organizacija definiše narkomaniju kao stanje povremenog ili stalnog trovanja (intoksikacije) prouzrokovanog ponovljenim unošenjem droga (prirodnih ili vestaĉkih) koje su štetne po pojedince ili društvo. apstinencijalnog sindroma . gubitak apetita. pa se govori o „opijatskoj zavisnosti“. „benzodijazepinskoj“ itd. temperatura. „kokainskoj“ . luĉenje iz nosa. drugim recima . frustraciju i sliĉno. odnosno njen uticaj na rad ćelija i na biohemijske procese koji se pod dejstvom droge odvijaju na izmenjen naĉin.

preterana oĉekivanja roditelja naspram detetovih mogućnosti. ali i u samoj drogi. 3. ili ĉak i teže psihiĉki izmenjenih Page 5 . 2. nedostatak prevencije i sl. neurotiĉnih. problemi u komunikaciji nastavnika i dece.psihoaktivna supstanca. Ona nastaje. u porodici (slabe komunikacije u porodici.porodica i 4. Tako danas govorimo o faktorima rizika u društvu (ekonomska i socijalna kriza. Mnogo bolje problem narkomanije razumemo kada govorimo o faktorima rizika. slabe socijalne veštine i sl). i konaĉno pojedincu (emocionalni problemi. Tajvan. Socijalni faktori U etiopatogenezi narkomanije i drugih bolesti zavisnosti društveni ĉinioci su mnogostruki i od izuzetnog su znaĉaja.). u školi (izostajanje. nisko samopoštovanje. a u zapadnom svetu alkoholnih pića. Retke su zemlje. kao što su Japan. odnosno o ĉiniocima koji povećavaju mogućnost da neka osoba postane narkoman. preterano strogih. laka dostupnost droge. u društvu.). tu je veća verovatnoća za pojavu narkomana. gubitak kontrole nad decom. U takvim porodicama droga može biti zaklon od ambicioznih. neobaveštenost osoblja. Singapur koje su striktnom politikom kontrole droga uspele da suzbiju njenu zloupotrebu i njene opasne posledice. U zemljama Dalekog istoka dozvoljena je upotreba marihuane i opijuma. norme koje tolerišu upotrebu droge. društvo. Od posebnog su znaĉaja porodiĉni odnosi. nedostatak preventivnih programa i sl). razvija se i leĉi kroz interakciju razliĉitih ĉinilaca koji bi se mogli svesti na ĉetiri osnovna: 1. u sredini koja je okružuje. Pogrešno bi bilo razloge nalaziti iskljuĉivo u liĉnosti ili. a koji se nalaze u njoj samoj. Razloge uvek posmatramo u trouglu droga-pojedinac-sredina. Skoro sva sociopsihološka ispitivanja ukazuju na razorene porodiĉne odnose devijantnim ponašanjem ili psihopatologijom njenih ĉlanova. rani kontakt sa alkoholom i duvanom. sa druge strane. Kulturalni i društveni stavovi mogu da deluju podsticajno ako odobravaju upotrebu psihoaktivnih supstanci. neobaveštenost i sl. kvalitet nastavnih ili van nastavnih programa. Što je više faktora rizika prisutno. raspad sistema vrednosti. liĉnost. slaba veza izmeĊu porodice i škole.Uzroci nastanka narkomanije Uzroci nastanka narkomanije su veoma složeni i komplikovani.

haotiĉno stanje u kući.dvojnim jedinstvom sa drogom ". Od porodice se traži poštovanje osnovnih principa finkcionisanja: dogovaranje. droga je neuspela zamena za majku. prema “Ameriĉkom instututu za prevenciju i istraživanja zavisnosti od droga” su: Faktori visokog rizika (problemi u porodici) . Nedostatak jednog od roditelja je veoma ĉest (Broken home). Psihodinamske studije upućuju na devijantno ponašanje majke zavisnika u vreme separacije. po njima. ispoljavanje pozitivnih emocija i td. marihuane. jasne komunikacije. Zahtevi najĉešće nisu prijatni jer lišavaju pojedince komformizma i neodgovornog ponašanja i iziskuju trud i napor za zdravo porodiĉno funkcionisanje.neuspešno vaspitanje. Porodica narkomana je obiĉno emotivno izmenjena i deficitarna. Zbog emocionalne uskraćenosti mladi osećaju veliku prazninu u svom duševnom životu i u traganju za smislom postojanja i svojim identitetom umesto porodici okreću se uliĉinim autoritetima (ĉesto negativnim herojima).roditelja. ravnopravnost u kućnim poslovima. Savremena porodica se razlikuje od klasiĉne porodice po tome što su njeni ĉlanovi u stalnoj trci za zaradom. predstavljala surogat za izgubljeno "dvojno jedinstvo sa majkom . Na raĉun standarda i materijalnih dobara porodiĉni odnosi se dehumanizuju i osiromašuju. sticanjem društvenog priznanja i ugleda. a sve manje emotivni i moralni oslonac svojoj deci. Porodiĉni tretman zavisnika od droga otkriva disfunkciju porodiĉnog sistema i nameće zahteve za promenu ponašanja pojedinih ĉlanova. posebno ako roditelji koriste drogu. Narkomanija bi. Riziĉni faktori za upotrebu droga. nekontrolisano piju alkohol ili pate od nekog mentalnog poremećaja Page 6 . Roditelji su sve više materijalni. Po sociološkom stanovištu glavni uzroci zloupotrebe marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci se nalaze u promenama vrednosnih sistema i dinamike savremene porodice. planiranje. posebno kod dece sa teškim temperamentom i poremećajem ponašanja . prekid agresivnog ponašanja.

Tim istraživanjem je utvrĊeno postojanje gena zaslužnog za ove bolesti. roditelji se ne angažuju u vaspitanju dece Drugi rizici. Prvi predstavlja biološku predispoziciju ka zavisnosti. taĉnije genskim putem se prenosi samo predispozicija.nedostatak vaspitanja. nepodesno ponašanje u razredu neuspeh u školi. Drugi biološki aspekt bolesti zavisnosti je biološka osnova samog poremećaja. Biološki faktori U odnosu na zavisnosti. odnosno nasledje. zaštitnički: dobri i snažni familijarni odnosi adekvatan roditeljski nadzor uspeh u školskim obavezama društvena aktivnost u školi. potrebno je da se steknu odreĊeni spoljašnji faktori. koji se nalaze van familije. biološki faktori se razmatraju sa dva aspekta. sportu. Jedno od prvih velikih genetskih istraživanja predispozicije za bolesti zavisnosti sprovedeno je poĉetkom devedesetih. kulturi ili releigioznim organizacima dobra informisanost i prihvatanje konvencionalnih stavova o upotrebi droge. meĊu poznanicima i u društvu Faktori koji deluju preventivno. Da bi se bolest razvila.. koja nastaje kao posledica dejstva droga. delikventima stav o prihvatanju i odobravanju upotrebe droge u školi. među poznanicima u široj društvenoj zajednici: neusklaĊeno. Ovo će u daljem tekstu biti detaljnije obraĊeno. su u školi. Page 7 . Ovaj gen se ne prenosi na svaku generaciju. slabost u društvenom prilagoĊavanju i komunikaciji pripadanje devijantnim grupama.

psihopatološki poremćaji .Svi se danas slažu da je narkomanija multifaktorijalno uslovljena biološkim. Danas preovladava stav da je glavni etiološki ĉinilac u nastanku zavisnosti od psihoaktivnih supstanci poremećaj u strukturi liĉnosti ( genetska i/ili steĉene dispozicije). alkoholizam u porodici i td. Na taj naĉin se širi i opstaje tržište raznorodnih droga.navika (habituacija) jer se u poĉetku pri uzimanju droge povećava produktivnost i popravlja raspoloženje. ĉesto neurotiĉne. Psihološka stanja zavisnika su dobro poznata "starim" narkomanima i narkomafiji i oni ih koriste.kao želja de se poboljša funkcionisanje . neuroza ili težih duševnih oboljenja. preterana oĉekivanja. nedostatak jednog od roditelja. poremećaja liĉnosti. U etilogiji se mogu grupisati ĉetiri grupe ĉinilaca : 1. a druge iz istog Page 8 . Ovaj problem zahteva mukotrpan i dugotrajan psihoterapijski i socioterapijski rad. recidivu. .) 3.kao želja da se smanji disforiĉno osećanje ( mrzovoljno-depresivno) . 4. Ličnost narkomana Opšte je prihvaćeno mišljenje da su uživaoci droga nezrele i nesamostalne liĉnosti.kad je narkomanija simptom afektivnih poremećaja. Nedostatak adekvatnog osećanja krivice i griže savesti za štetno (destruktivno) ponašanje prema sebi i okolini je jedna od osnovnih prepreka za brzo i efikasno leĉenje narkomana. porodična nesigurnost ( odbacivanje od strane roditelja. sa karakternim poremećajima. neke osobe probaju drogu i postanu narkomani. uslovljeno ponašanje ili nauĉeno ponašanje. sociološkim i psihološkim ĉiniocima. Jer.pritisak sredine da se oseća prijatno i samouvereno (high) 2. uz pretnje i ucene primoravaju zavisnike da se “drže svoga jata” i narkodilera. NavoĊenje ili prozelitizam narkomanske grupe prema ĉlanu koji ih napušta je jedan od najjaĉih spoljašnjih razloga ponovnog uzimanja droge. radoznalost ( posledica nesigurnosti i emotivne nestabilnosti).

Mnogi autori tvrde da ova suicidalnost nije samo propratna pojava zloupotrebe opijatskih droga. Naime. do deprivacije nagonskih i voljnih potreba. do trajnih promena raspoloženja i afektivnog reagovanja. Motivi za leĉenje su obiĉno manipulativni i potiĉu iz potrebe ublažavanja pritiska od strane porodice i okoline. Preko 90% zavisniska ima depresivna raspoloženja sa suicidalnim mislima i tendencijama. Kod onih osoba koje su nastavile sa uzimanjen droge vodeću ulogu u patogenezi zavisnosti imaju farmakodinamska dejstva droge i metaboliĉki poremećaji. a zavisnost je samo simptom. Uglavnom dominiraju negativna osećanja ili idealizovana osećanja. Page 9 . odvojenih ego stanja (depersonalizacija). pa paranoidne i narcistiĉke itd. Najĉešće dominiraju asocijalne i depresivne crte.socio-kulturnog okruženja probaju i prestanu ili uopšte ne žele da probaju drogu. Zbog svega navedenog za narkomaniju se kaže da je "odgoĊeno samoubistvo". zatim shizoidne i histeriĉne. Istraživanja nisu mogla da dokažu da li su navedeni poremećaji prethodili zavisnosti ili su njene posledice. Broj pokušanih i izvršenih samoubistava kod narkomana je 20 puta ĉešći u odnosu na opštu populaciju. niti da li su nasleĊenog porekla ili su steĉeni pod lošim uslovima života. kod većine narkomana je zapažena nesposobnost adekvatnog procenjivanja unutrašnje i spoljašnje realnosti i zauzimanje vlastitog stava. U eksperimentima sa životinjama koje su na pritisak papuĉice dobijale drogu zabeleženo je da su one prestale da se kreću i uzimaju hranu ali su i dalje pritiskale papuĉicu. Višegodišnja upotreba droga dovodi do poremećaja svesnosti o sebi i drugima. Većina narkomana nema adekvatna osećanja i predstave o sopstvenim vrednostima. što je vrlo teško dokazati. Sasvim je razumljivo da takve osobe nemaju ni adekvatne motive za leĉenje i promenu ponašanja. Ova bipolarnost osećanja i konfuzija identititeta se može objasniti horizontalnim i vertikalnim rascepima u strukturi liĉnosti u vidu razliĉitih. nego da su depresija i autodestruktivno ponašanje primarni poremećaji. shizoidne pozicije) koji ne dozvoljavaju sazrevanje i formiranje liĉnosti. Kliniĉka istraživanja pokazuju da preko 60% leĉenih narkomana ima izrazite devijacije u strukturi liĉnosti. Nedostatak uvida u sopstveno stanje je posledica nezrelih mehanizama odbrane ( permanentne projekcije i introjekcije.

Odnos prema porodici je ili odbacujući ili ambivalentan. Uzimaju marihuanu. Sem poremećaja prema liĉnom realitetu postoji i izmenjenost prema društvenom realitetu. javno Page 10 . u poĉetku su ubedljivi pa se to ne primećuje. u stanju su satima da leže zagledani u jednu taĉku. Sa roditeljima stupaju u verbalne pa i fiziĉke sukobe. Narkomani su u glavnom mladi ljudi koji uzimanje droge zapoĉinju izmeĊu 15 i 25 godina života. lažu kad za to nemaju većeg razloga i potrebe. Poremećaje ponašanja sve ĉešće prate simptomi intoksikacije. heroin i sve ostale droge. . Preko dana sve više spavaju. znaci apstinencijalne krize. Novac i vredne stvari "nestaju" iz kuće. Od roditelja sve ĉešće traže novac. depresivnosti. veoma mali broj narkomana može da uspostavi empatijske i altruistiĉke odnose sa drugima. se izbegavaju ili su ĉak protiv njih. One u poĉetku nisu toliko izazvane efektima same droge koliko su posledica ambivalentnih osećanja i griže savesti. Jedino interesovanje pokazuju za višeĉasovno slušanje muzike. sem narkomanskog kruga.Poremećaj ponašanja pre formiranja zavisnosti Pre pojave simptoma zavisnosti i sekundarne transformacije liĉnosti mogu se videti promene u ponašanju. na ĉasovima deluju odsutno i nezainteresovano. a da se za to ne vide razlozi.U vreme apstinencije i nakon prestanka efekata droge kod narkomana se javljaju osećanja disforije. Konflikti sa roditeljima su sve teži u vidu višeĉasovnih diskusija i intelektualnog nadmetanja na temu: nerazumevanja mlade generacije i njihovih potreba. a noću gledaju televizijski program ili slušaju muziku (inverzija sna i budnog stanja). Upadljivo lažu. Specifiĉna su osećanja praznine koja se doživljavaju ĉak i kao šupljine u grudima i glavi (depersonalizacija i cenestopatije). Iz kuće izlaze na neodreĊeno vreme i ne žele da govore o svojim izlascima. Ne prihvataju svoje "mesto". Bude se oko podne. afektivni i kognitivni poremećaji. Praktiĉno. dobijaju slabe ocene. U apatiĉnom raspoloženju narkofili se iskljuĉuju iz svih zbivanja ili uĉestvuju u njima pasivno. vraćaju se vrlo kasno. osećanja neadekvatnosti i straha od budućnosti bez droge. Sve ĉešće izostaju iz škole (ili sa posla). Naglo popuštaju u uĉenju. obaveze i odgovornost u porodici. kasnije. Ne govore mnogo i nemaju želje za kontaktima sa ostalim ĉlanovima porodice. Druge osobe. Prvo se zapažanju oscilacije raspoloženja sa manifestnim depresivnim periodima.

nastupaju. Prema psihoanalitiĉkom konceptu upotreba droga je bekstvo od realnosti. bekstvo od savremenog društva od konvencionalnog stila života. veoma sugestibilne.koji je u suštini bolan. u adolescenciji je radoznalost. Usamljenost i dosada se odnose na nešto što nedostaje ili se ne dozvoljava i u unutrašnjem svetu ima svoju prezentaciju u vidu slika i emocija. Praznina je mnogo teži fenomen odnosi se na stanje uznemirenosti bez emocija. naprotiv. obiĉno depresivni poremećaji. nesamostalne. veoma ĉesto su kriminogenog ponašanja. Većina današnjih narkomana su politoksikomani. Po njima adolescentna narkomanija je posledica strukturnih društvenih i porodiĉnih poremećaja. Drugi ozbiljan znak poremećaja identiteta je osećanje usamljenosti. predavanje zadovoljstvima narkomanskog naĉina života . ona se odvija bez prisile i destruktivnosti. specifiĉan oblik otuĊenja mladih koji ne uspevaju da se na zadovoljavajući naĉin snaĊu u svetu koji ih okružuje. bunt mladih i prkos prema svim autoritetima. Page 11 . žudnja za neobiĉnim doživljajima sa riziĉnim fiziĉkim i socijalnim ponašanjem. glad za senzacijama. sa neizgraĊenim mehanizmima samokontrole. narkomanija predstavlja poseban socijalno-patološki fenomen. nastavnika . muĉan. Patološku radoznalost ĉini ĉulna glad. jer je narkomafija veoma snažna i manipulativna i na sve moguće naĉine zadržava svoje ĉlanove i žrtve. Prema mnogim autorima sociološke orjentacije. U nedostatku droge oni zloupotrebljavaju lekove i alkohol. Disponirani su za sve vrste zavisnosti. Radoznalost u adolescenciji je velika. a pitanje njenog usmerenja na zdravo društveno ponašanje ne zavisi samo od adolescenata već i od porodice. Kada se naĊu u narkomanskom krugu iz njega veoma teško izlaze. doživljavaju je kao ideologiju. ne skrivaju svoju zavisnost. i posebno od stava društvene sredine o poželjnom i prihvatljivom ponašanju (danas je aktuelna identifikacija sa negativnim herojima). Mladi koji kreću ka narkomaniji su uglavnom nezrele i nesigurne liĉnosti. U literaturi se navodi više razloga zašto mladi uzimaju droge: u doba detinjstva to je potreba za imitacijom.vaspitaĉa u školama. Zdrava radoznalost podrazumeva interesovanja koja se mogu dobro kontrolisati. tužan i uvek tragiĉan. Adolescentni narkomani ĉine subpopulaciju sa specifiĉnom filozofijom. dosade ili praznine. u odraslom dobu psihiĉki poremećaji. kulturom i stilom života. odgovornost.

. Te dve tendencije su u razliĉitim odnosima tokom razvoja i teže meĊusobnom usklaĊivanju. prijatno. opušteno. niko se na njega ne može osloniti. svesnu sebe u kontinuitetu. i bez obzira da li je i sama osoba u tužnoj i ponižavajućoj situaciji. ali tada gubi slobodu i postaje rob zla i greha. Zavisnik ne može održati svoju reĉ. lako. Pruža osećaj unutrašnjeg jedinstva i celovitosti. odriĉu svoga ja. „udobnost u sopstvenoj koži‟.predstava i osećanja. To je stanje bez unutrašnjih potreba i motiva. Oni se zarad potrebe za zadovljstvom odriĉu slobode." Page 12 . Nekad se doživljava kao praznina u telu ili ĉak šupljina u glavi.. sve se doživljava na isti naĉin bez obzira da li je bližnjima dobro ili su tužni.“ Patrijarh Pavle u jednom komentaru o bolestima zavisnosti i religiji je napisao: " Zavisan ĉovek želi da živi bez odgovornosti. U zadovoljstvu koje donosi droga nema samopoštovanja ni poštovanja. sreća polako postaje pakao. U formiranju identiteta od kljuĉnog znaĉaja je povezivanje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa realnošću. omogućava da doživi druge ljude i formira svoj odnos prema njima. Govoreći o identitetu i narkomaniji. Ĉovek može toliko moralno pasti da ga se đavo zastidi. pate ili im treba pomoć. Kad ĉovek nije Slobodan. ne može biti odgovoran – identitet je jednostavno slomljen. onda ni zadovljstvo nije „pravo‟. Jerotić piše: “ Identitet je samo jezgro liĉnosti koje omogućava osobi da doživi sebe kao posebnu i nezavisnu liĉnost. tada se može govoriti o cenestopatskom doživljaju. nema ljubavi ni osećanja. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i samim tim identitet ostaje defektan i poremećen. Sav psihiĉki život osobe se svodi na osećanje da je sve lepo.

dr. Beograd 2003 Dr. Prof. 6.dr. Novi Sad 2009 AnĊa Backović – Narkomanija.sci. 4.sci. 5. Chapter 1. Nikola Vuĉković – Droga I medicina. Novi Sad 200 Goode E. 1999/2005 Page 13 . Zoran Milivojević – Igre koje igraju narkomani. 5th and 6th editions. Dušan Kecmanović – Psihijatrija. McGraw-Hill. Beograd 1989 Prof.Literatura: 1. 2.sci. Nikola Vuĉković – Droga i društvo.Drugs in American Society. 3.dr. Novi Sad 2009 Prof.

4.3./   !741 /7 8.3.$.3 4.         907.742.3$4.': 4..5907 .34. 4.3./    44/0 7:83207.:3.  .   !741 /7 8./    3 . 047.  70407.30./7: 9./    7 47.3/90/9438 . 4..742.4 4. : . 047.20/.$.$.   .7.09 9. 4.2.40.9:7.  !8.97.  74.  74.': 4./    !741 /7 8..

      SYW    .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful