Razbibriga > Lifestyle > Tinejdžerski kutak > Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola

PDA

Pogledaj celu verziju : Sastavi iz srpskog jezika - srednja škola
kojica

27-05-2011, 16:26

DANI NAŠE MLADOSTI SU DANI NASE SREĆE
Sve u životu je prolazno. Mi provodimo nas život u isčekivanju: čekamo da odrastemo, da završimo
škole, da stvorimo svoje porodice, ali šta nam na kraju ostaje? Ostaju nam lepe uspomene na koje
sa
osmehom gledamo i koje bismo ponovo rado proživeli. Ostaju nam lepa sećanja na dane nase
mladosti.
Mladost je prelepa. Ona zraci toplinom i radoscu. Mladost je prvo poglavlje velike knjige koja se
zove
život. Vreme prolazi, a mi toga nismo ni svesni dok proživljavamo naše bezbrizne dane. Mi
sesusrećemo sa ljubavlju, srećom, tugom... Sve teškoce uspevamo da prevazidjemo uz pomoc
naši hprijatelja i voljenih osoba. Prijateljstvo i ljubav čine temelj mladosti. Nisam ni sanjao koliko ću
biti
blizak sa nekim ljudima. Ovde, u ovoj skoli, mi smo sazreli, postali ljudi. Prožziveli smo zajedno i
lepe i
ruzne trenutke. Sada na sve to gledam kao na vec daleku prošlost. Tužno je kada cela mladost
stane u
samo jedan album za slike. Odlazimo, a medju ovim školskim zidovima ostavljamo deo sebe.
Ostavljamo nase lude dane pune radosti i bezbriznosti. Na njih cu uvek gledati sa osmehom. Vec
sada
mislim da smo tada samo bili deca koja nikada nisu htela da odrastu. Mozda cemo se jednog dana
ponovo sresti, ali to necemo biti mi, bice to neki starci koji kao da se nikada nisu poznavali.
Na kraju svega ostaje mi samo nada, nada da cemo se jednog dana ponovo okupiti ipokusati da
ozivimo makar neke od nasih uspomena. Do tada ostaje mi uzivanje i prisecanje na sjajnedane
nase
mladosti.
kojica
27-05-2011, 17:18
KORACAM U BUDUCNOST, STREPIM I NADAM SE
Vreme neprestano teče. Postajemo zreliji i naš život više nije onako bezbrižan. Susrećemo se sa
novim izazovima i teškoćama. Mi koračamo u budućnost, završava se jedan deo našeg života.
Sigurnim koracima otvaramo novo poglavlje u našim životima.
Odlazimo iz ove šskole, a medju ovim zidovima ostavljamo deo sebe. Ostavljamo uspomene na
lepe
školske dane, na sjajne dane naše mladosti. Sa strepnjom iscekujemo novi dan koji ce nam doneti
nova iskušenja i izazove. Više nije tako lako kao što je bilo. Postajemo sve samostalniji, a samim
tim i
odgovorniji za svoje postupke. Strepimo za svoju buducnost i nadamo se. Zivimo u veri za bolje
sutra,
za lep zivot i ispunjenje svih naših želja. U susretu sa teškoćama sa osmehom se prisecamo ljepih
skolskih dana punih radosti i srece i poželimo da se vratimo, maker na kratko, u one iste školske
klupe
u kojima smo proživeli toliko lepih trenutaka. Poželimo da ozivimo maker neke od naših uspomena
kada smo bezbedno uživali u čarolijama mladosti. Umesto toga, sada koračamo u tu nepoznatu
buducnost. Nadamo se da cemo u njoj proživeti iste one lepe trenutke.
Ako je sadašnjost suvoparna i maglovita, a buducnost neprozirna, onda sav sjaj i bogatstvo sveta
pociva u sećanju na proslost. Koracam u buducnost, strepim. Verujem u ispunjenje svihsvojih

snova,
zivim u nadi za bolju buducnost.
kojica

27-05-2011, 17:27

ŽIVOT JE JEDAN NEDOSANJANI SAN I U TOME SE KRIJE NJEGOVA LEPOTA
’Ono što je proslo, vise ne postoji; ono sto će biti, jos nije doslo. Pa šta onda postoji?
Samo ona tačka u kojoj se sastaje prošlo i buduće. Eto u toj tački je sav nas život.’’Tolstoj. Život je veličanstvena lepota i treba ga ceniti jer je dragocen, jer je jedan.
Život je večita borba. To ide u proces od rodjenja, preko odrastanja, sazrevanja,
starenja pa do smrti. Kada bi neko znao da da definiciju savršenog zivota, taj bi
verovatnorekao da su to zdravlje, ljubav, sreca, novac i blagostanje. Vi svi znate da
tako nešto retko postoji. Postoji mozda na filmu ili u nekoj lepoj knjizi, ali u životu ne, to
ne postoji. Najveca mana zivota je ta što on nijes avrsen. Kazu da ako zelite da vam
život bude ugodan treba da ga zivite umereno ali to nije pravo uputstvoza dobar život.
Nema tog uputstva koje bi naš život ucinio savrsenim. Možda cesto cujete kako ljudi oko
vas kritikuju zivote drugih ljudi, nazivaju ih besmislenim, ali ko su oni da sude o tome
kakav život mi vodimo. Svako ceni život na svoj način. Svako vrednuje drugačije stvari
u životu. Ljude različite sitnice čine srećnim. Zivot je onakav kakvim ga mi napravimo, mi
ga stvaramo, mi mu dajemo smisao. Mnogi ljudi shvataju zivot kao čekanje na nesto
nikada nece doci dok drugi ljudi zele da iskoriste i lepo prozive svaki njegov trenutak. On
nam donosi lepe i ružne trenutke. Dozivljavamo razočarenja, bivamo povređeni, ali onda
pomislimo na sve lepote koje nas okružzuju, na sve ljude koje volimo, stvari koje nas cine
srećnima i shvatamo da je zivot lep. Licno smatram da treba proziveti svaki trenutak kao
da nam mje poslednji jer će jedan zaista biti. Kažu da nije pametno govoriti: zivecu- jer
ce sutra mozda biti kasno, nego: zivim danas! Zivot treba dobro iskoristiti.
Život jedan nedosanjani san i zato je on tako velicanstven. Postoji mnogo recepata za
dug život, oni nam govore kako da se hranimo, ponasamo kako bi održavali svoje telo
i omogucili sebi dug i lep zivot. Ne verujem nesto posebno u to. Mi sami tvorimo svoju
sudbinu. Naš život će biti dobar ako u svemu pronadjemo radost i lepotu, ako mu damo
smisao i ako nadjemo kompromis izmedju idealnog i mogućeg. Život je vrhunska umetnost
ako je pun sreće i lepote.
kojica
27-05-2011, 17:36
KAD COVEK IMA LJUBAV NEMA STRAH
Postoji mnogo stvari koje čoveka čine srećnim, to su ljubav, novac, prijatelji i razne
sitnice. Mi se u životu susrećemo sa raznim problemima, doživljavamo razočarenja,
bivamo povređeni, ali onda pomislimo na sve lepote koje nas okruzuju, na sve ljude koje
volimo, stvari koje nas cine srećnima i shvatamo da je život lep.
Ljudi često bivaju iznevereni, često padaju u tugu i razočarenja. Kada u svom životu
imaju ljubav, ljudi uvek imaju podršku i siguran oslonac. Ljubav donosi mnogo lepih
stvari. Postoje nekoliko tipova ljubavi. Tu su ljubav izmedju muskarca i zene, ljubav
između roditelja i dece, prijateljska ljubav, ljubav prema stvarima koje nas čine
srećnim... Svaki znak pažnje i dokaz ljubavi čine nas srećnim. Biti voljen jedno je od
najvećih bogatstava ovog sveta.
kojica
27-05-2011, 19:24
Стварност
Док у врата наше савести удара бол који из часа у час све јаче куца, оно мало
нас што остаје, бори се за љубав, истину и правду. Претварајући прах у злато,
верујемо у добро, ма колико га мало постојало. И када се загледамо у будућност,
осетимо мало дашка ветра који нас у исто време и расхлађује и повређује.
Да, то смо ми. У очима пуним суза, осећамо нежност која нас води ка једном новом
свету, пуном маште и воље и прати наш сјај и води нас у небо.
Људи смо и водимо се за оним што познајемо. Водимо се за срећом која нас чека и
за пламеном који нас пече, али и примамљује.
Заклопимо очи и водимо се за светлуцавом маглом која нам праши очи. О, како је

лепо видети све сјајно и нестварно! Али, да ли је стварност заиста тако сјајна и
бескрајна? Да ли је она заиста тако светлуцава и нежна? И шта ће се десити ако
се та прашина скине са очију?
kojica
07-06-2011, 11:24
АХ, ТАЈ СВИЈЕТ
Сунчан је дан. Негде у даљини чује се цвркут и жубор. Повјетарац
њише лагане влати траве. Гледан кроз прозор. Све је тако мирно и
спокојно. Нема брига, нема журбе. Чује се смијех деце с оближњег
игралишта. Њима је тек лако. Облаци се сањиво вуку плаветнилом,
као да желе да све буде још лагодније. Сат показује да је поподне
на измаку, спушта се мрак. Одједном игралиште је зашутило. Деца
и људи који су до малочас уживали у прекрасном дану, сад су однесени
оним истим повјетарцем у велике зграде. Сунце је давно отишло. Можда
су га облаци повели са собом. Нема више ни жубора, ни лахора, утихнуо
је цвркут птица. Мрак је. Мрак!
Након таме увијек долази свјетло. Али то више није оно свјетло од
неки дан. Нешто је тамније. Сунце не сија исти м сјајем. Далеко су
онај поток и птице. Повјетарцу сметају суморне зграде у којима сада
не живе опуштени и скромни људи. Сад сви трче да би нешто створили.
За себе! Није их брига за друге. Себични су. Заједништво ишчезава.
Влада журба. Сат је скроз убрзао. У зраку се осјећа напетост. Стишће
нас грч мањка времена и ствари које бисмо хтјели имати. Само ријетки
стрпљиво раде и труде се да би остварили своје замисли. Не разумију их.
Нико никога не разумије. Свијет jе постао велика позорница, а они
на њој све се теже сналазе. Тешко је мијењати ситуације, још
је теже мијењати људе, готово немогуће! Данашњи свијет и не вриједи
мијењати јер људи нити воле, нити желе промјене, а када се за
њих одлуче ваља им да промијене себе. Тада ће и свијет постати
другачији. Само треба чекати. До када?
Сузана Павловић, 2. разр.
Српска православна општа гимназија
„Кантакузина катарина Бранковић“
Загреб
kojica
07-06-2011, 22:23
БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ОНИМА КОЈИ СЕ НАЈДУЖЕ И НАЈДАЉЕ СЕЋАЈУ ПРОШЛОСТИ
Мисао, реч и дело су три исконска драгуља који не одбијају лепршаву Сунчеву
светлост, већ остављени и најгушћем мраку који се збија око њих и магли им
бистру и јединствену, глатку површину, бљеште и кидају га на парчиће који се
урушавају сами у себе, правећи велове тмине који се проспу по тлу попут праха,
као да их је нека чин држала повезане у застор мрака, али само ако у том драгом
камењу букти жар који се храни оним што је било, а осветљава оно што ће бити
показујући на каткад кривудави, стрми и трновити пут ка томе.
Неми сведоци свих времена прошлих и могућих су сјајне небеске искре чији нас
безгласни шапат непрекидно позива да станемо на трен и препустимо се опојном
мирису увелог лишћа које ветар носи незнано откуд, незнано коме, али који опет
стиже до нас.
У том часу, бескрајна васиона се сажима у крхко биће човеково да би му указала
на оно што њена збирна свест жели да каже, а што нећемо разумети ако јој се
потпуно не подредимо и не допустимо да нас води у смеру у коме је наумила. И
ако укључимо себе у најдивније и највеће несагледиво савршенство, ако излијемо
своје тајне и размишљања, своје мисли и осећања у ту сферу чији је центар свуда
а површина нигде и која се покорава законима који представљају струне на
којима почива и по којима се управља све постојеће, а који су несхватљиви због
своје превелике сложености или запањујуће једноставности, наш поглед ће се

Горчина обузима душу и поставља питање: зашто нас време уништава распарујући ткање наше младости. дивна и многомогућна свиће мамећи својом непознатошћу. отишло. а више од оног што можемо да схватимо.осетићемо да је то био пепео. и ако по њему судимо. 22:24 Прошлост је пуна грешака које опомињу и успеха који зову да се понове и буде жељу за још већим достигнућима. али не и преживела превртљиви двадесети век. Тако нас прошлост учи и томе да се ствари не одвијају онако како мислимо да је природно. несвесно прихватајући да оно постоји одувек. трошећи своју снагу и свој живот. и зашто их њени зраци развеју као да су ноћне авети које се на дневној светлости расплињавају и остављају за собом само крик који пригуши зора својом светлом и белом руком? kojica 07-06-2011. урезавши се у нашу душу и оставивши своју слику да нас као усијано угљевље пече до краја века. и зато се тих ствари. а и читаве заједнице.време. па тако победници у рату могу и да изгубе као што је наш кроз векове измучени народ поносно стајао на победничкој страни на крају Балканских ратова чији је вихор отерао задах болесника са Босфора који је гушио потлачене хришћане. и да нам је показано згариште историје. а који сви зовемо време. људи који служе свима робујући себи. Јединствени час пролази јер је провиђење. увек ћемо видети мање од оног што бисмо могли да видимо. јер је то мерило неког од нас вишег бића које нас оставља нашим способностима . човек неће ни назрети крај тог пута којим се ходи. носећи окове идеологије која је обележила. непрестано осећајући да никада. под којима је земља јечала. а у духу ће синути огањ сједињености са вечном реком без извора и увира која тече кроз нас. и не размишљајући о томе да га можда ни не би било без нас. као неком чаролијом привлаче масе и натерају их на дела којих се цео људски род стиди и грози. као што је нацизам. без значаја и улоге. ма колико далеко у будућност гледао. Тек када нам нека падне на усне. а и на крају Другог светског рата. оно за шта нас прошлост спрема. а у чијем ћемо шуму распознати имена некада моћних држава и народа којима се Сунце клањало. преливен крвљу умирућег Сунца. 22:24 У том размишљању не треба рећи да је човек честица на овом свету. речи и идеје које. а за шта радимо у садашњости. градили и нама даровали песници.изменити и својим ћемо духом обухватити оно што прожима свет и његово устројство. јер нећемо њима опажати оно што ће нам се показати. творевина болесног духа која је захтевала жртве чије се последице осећају и данас. kojica 07-06-2011. снаге. а то су ратови који изопаче и униште читаве животе и народе. У одговарању на питање треба казати: прошлост сваког народа и тиме целог људског рода пуна је дивних ствари које су вековима. и зле мисли. утканих у пирамиду . који су својом силом и снагом наликовали морском таласу који попут коња у галопу. после преживљеног грађанског рата и револуције. и сви научници које је непознатом водила жеља за откривањем новога која је усађена у ову врсту. и на крају Првог светског рата у коме је Србија жртвовала преко милион душа од чега се никада није опоравила да би се ујединила са народима који су се склонили иза њеног победничког и милосрдног сјаја а онда заборавили да их је он спасио од казне великих сила и продужења грцања у хабзбуршком ропству. нажалост. издаје и преваре које остављају горке ране на срцу које се тешко затварају. и ломи се у напону снаге док кишу капљица разноси ветар свуда око нас као да носи нежне пахуљице снега. мрачна и зла дела остају уграђена у повест и привлаче нас својом природом. удара својом суштином и целим бићем и телом у хрид изнад које се тек назире бледо и уплашено Месечево лице. 22:23 Наша чула ће се збунити. вере. али и поред свега сјајног у прошлим временима. Гледање у будућност је утиснуто у сва покољења људи. вечито остану у тренутку када будућност. једући читаве народе и државе иза којих остане само име којег се тек неко само некад сети? Зашто неки појединци. kojica 07-06-2011. и зато је будућност наш једини циљ.

. kojica 07-06-2011. већ пре свега људе који неће уништити другог за свој циљ и неће пустити да их мане друштва промене и неће само стајати по страни и критиковати и гледати пропаст тешећи се и смирујући своју савест тиме да сами нису могли ништа да учине. Ова истинита мисао и речи које су вам је пренеле неће бити испоштоване и уважене и ништа више од златног праха који сија само када га Сунце обасја. што нам древни Грци поручују из прошлости. у коме ће узнапредовала технологија човеку пружити оно што он сам себи није могао – сигурност. све више и више тоне у порок. Нека се интелигенција пробуди и својим примером порази онај део друштва који нас вуче у пропаст. Социјализам као друштво једнаких пропада јер је био исувише напредан за време у коме је постојао. и отклоне опасност делима и непризнавањем пораза. а гладни милиони и даље гладују кунући сите и пресите вичући до неба и до бога на небесима. али и целог човечанства. Али цело човечанство и поред тога пропада. владавина неколицине који представљају народ. Зато они који ово схвате морају да. јесте да сваки грађанин има једнак глас са другима и да сваки члан друштва има право и обавезу да одлучује о важним питањима и гласа тако да донесе што већу добробит своме народу. Кажу да у свету увелико траје нови хуманизам који ослобађа дух заточен од предрасуда и погрешних уверења. Историја је пуна примера за нас.. Да ли је човечанство. а који опстаје иако је малобројнији јер остали не смеју да се побуне. само јачу. као слој душа по небеским сводовима. издаје и безочност.човечанства. нека свако нађе своје место и нека са њега учини колико може за напредак човечанства. и према онима који ће доћи после нас. Прави смисао речи демократија. јер носимо обавезу и према онима који су за то боље време дали свој живот. јер њихова слабост неће бити изговор који ће прихватити бог уништења када својом руком буде разбијао овај свет. без обзира на жеље или страх. Слојем „великог дима“. и исту. желатинасти дим који се необичним облицима увијао око себе и мешао са недостижним слојем. олигархија. и искористи? Кажу да смо на прагу новог доба и новог човека. које нам прошлост нуди.. поуку из прошлости. Моћни Рим нестаје када су Римљани личне интересе ставили изнад државних и када је жеља за моћи и владарском палицом постала важнија од добробити народа. а да би то и остала мора да од својих ђака направи не само учене људе. идем да оздравим Жар је горео цигаром. .. јер су појединци владали као диктатори у име народа. између којих поче да се пробија густи. Тако је ова гимназија створена као светионик који води српски народ. а занемаривање добрих страна губитак вере у добру природу човека. Не завидимо једни другима и не узимајмо оно што неком другом припада зато што смо љубоморни на њега и што желимо његову славу и његове способности. Прихватимо је и изградимо доба слободног човека. постану вође свог народа. Милош Симић III8 kojica 07-06-2011. који се таложио по плафону. јер би заборављање грешака значило прављење још већих. Филтер се одвојио од њених усана. 22:52 Збогом. у лажи. користећи поуке из прошлости. у садејству. а самим тим и Срби. које су се из масе цепале и трзале. заборавивши да пропагирање слобода значи и поштовање и неонемогућавање супротних и противничких идеја у чему греши и садашња демократија која је у суштини. 22:25 Древна је порука урезана у наш грб : само слога може спасити Србе. морамо сећати и посматрати их заједно. тако што ћемо заједно прећи на дело на које нас позивају и тиме им дати унутрашњи сјај који ће им омогућити да неким другим људима у будућности који се буду сећали прошлих времена пренесу исту поруку. у зависност од дроге и алкохола. ако ви и ја од њих не створимо три драгуља који сијају својом поруком. сазрело да поуке.

па смо их одложили.. пуну ожиљака и таме. У животу се све заснива на одлукама. Лакше је направити грешку и прећи преко ње. потиснути.Устао сам и рекао: „Збогом. меса и ужасног задаха распадања. људима и догађајима. закључали врата. тако да се у соби стварају двоја врата. Почетак стварања света. као коцка шећера која је полако. измешано и збуњујуће..“ „Куда ћеш?“ „Идем. Хоћемо ли отворити врата са неважним стварима и пустити их да попадају у нашу собу. а прошлост је много гора. битне и небитне.. са нама важним стварима: мислима. и сваки тамни тутањ. по рубу мојих усана и кaо црна кап се растопила у ноћи. Са друге стране собе налазе се друга врата. Све је испретурано. рубом њених прстију.идем да оздравим... и мислити да је тако најбоље? kojica Или ћемо пак кренути путем будућности. 08-06-2011. Седимо ту сами. a поглед говорио милионима песама. Обукла је црвено. јако мала да би се у њу могло ући.. на неки начин учинити да нестану заборавом.. осећањима.. препуштени себи и размишљамо: о одлукама и ономе што бисмо могли радити и супротно. Исувише широк појам. остаје празна.. закључане у соби. Рову. Дакле. или жељом. Видех своју душу у њеном погледу. догађајима и људима. Нога. Испред свега налазе се два пута: прошлост и садашњост. чији ће он гроб радо бити. или их негде одложити. јер радимо ствари које смо већ доживели и задржавамо се ту. док су ноге трчале мојим телом.. немоћни. нама драге ствари и људе са собом. клизила ка тамној пропасти свеже скуване кафе.“ Никола Бајић III 8 kojica 08-06-2011. нога је садржала вриштећи бол предат од забијених парчића метала. Ту су само бели зид. многе ствари морају се одложити. омрзео. него вратити се у прошлост. Са годинама све их је више и више. док је на рубу њених усана био трзај осмеха. Незаустављиво. добрим и нажалост лошим. не можемо га видети.И тај метак је могао бити мој. која се створила рођењем... увек. ноћи без наде. изнова и изнова. Јак звук се протегао ваздухом разарајући моја чула. остани ту. јер смо одлучили да наставимо даље. 00:08 . који су нама драги. ту боју. Стропоштао сам се у њега преко крви. испред кога и у кога падају тела. да би пуком случајношћу. Време. твој простор је сада већи. Иза тих врата. оставити све те неважне ствари за собом.. јер никада не знамо шта она доноси. У почетку једна празна соба. Осећам да их се морам ослободити. соба се повећава. столица и лампа. изашле.. У којима је једно остао усечен мирис свеже спpженог меса и укус крви која се шеткала. Био сам сигуран. тешке црне земље који је одзвањао у дубини. док ме је непознати војник вукао ка бункеру. ка рову. Још не излазимо из собе док не одлучимо јесмо ли спремни.. Сутрадан је војска пробила фронт. и повести оне важне. простиру се још две собе. Али док не одлучиш и не размислиш добро у празној соби. измешане и испретуране? Повести их путем прошлости да нас преоптерећују... иако сам јој рекао да сам. а оно је ипак ту.. тако се и живот наставља.. Али. мислити о њој непрестано и онда је поново несвесно направити. Хоћемо ли допустити да стојимо у месту и прошлост учинимо садашњошћу и будућношћу. али нисмо успели.. Једна соба са небитним ствари ма. иако знамо да ћемо стајати ту.. И будућност има своје потешкоће. Као што време иде даље.. неухватљиво.. немој још излазити из ње. У њој се налазе мале ствари. 00:08 Две собе Рођење. које желимо да заборавимо.. Преживели смо ноћ. Наша првобитна соба. како године пролазе.

пун изазова и препрека. превише неразумне да би касније чак биле одуване.Путеви су различити. и најтеже од свих на које још нисам нашла одговор јесте: „Ко сам ја?!” Чини ми се да стојим у месту. нису нам потребне. срећа. Знам да нисам сама. То је живот. или ћемо само стајати пред проблемима и говорити да не можемо. 00:20 . тражећи врата иза којих је светлост. Неко ко ми даје снагу да наставим даље. Ка мало боље размислимо. Борба. као на почетку. а премало одговора. бити јачи од свега. само посебне особе (оне нама драге) ће нам показати прави пут. али временом ће се појавити чиста слика. Добро је ако пожелимо да изађемо из прошлости и наставимо ка будућности. док су капљице кише попут суза квасиле све око себе. Будућност је широк појам. а онда ћемо и ми бити из гу бљени. kojica Правац је и даље мутан. шта год да одлучим. да нисмо спремни. Ми смо фигуре. и које су увек уз нас. Морамо играти и пробијати се даље. Монотонија јесени. Превише је питања. коњ је мисао која нас покреће. Све мисли звучале су као шуштање лишћа на ветру.. собе ће се по већавати. Време је живот. али ћу се свакако опоравити и кренути даље крупним 08-06-2011. Човек је друштвено биће. 00:19 Моје мисли и осећања ових дана Газећи уплаканим асфалтом. Наша воља ће одличити хоћемо ли се пробити. Успони и падови. То не смемо дозволити. Само храбри опстају. Налазим се у мрачном кругу. Више не постоје бриге. око мене све је горело. полако и неприметно. онда се јави она мисао да изгубљена битка не значи изгубљени рат. зар не? Само морамо наћи праву улогу. Зашто се преопте рећивати њима? kojica Како године пролазе кренућемо својим путем. Мучи ме незаинтересованост ка новим стварима и ка стварима које волим. Наравно. Свет је једна јако чудна и непредвидива појава. која се сме њу ју тако брзо да је јако тешко размишљати чистог ума.. Ловац је нешто чему тежимо. краљица особе које волимо. и увек ће нам бити потребан неко ко ће нам живот учинити вредним и ко ће нас натерати да верујемо. и ко однесе све лоше мисли и енерију попут ветра. Али. крећемо се белим или црним пољима. Ис претураће се. Краљ смо ми. Као у шаху: Или ћемо ми победити. па бивају закључане у собу са неважним стварима. препуштен је самом себи. Ка ко године пролазе и док ми проналазимо свој пут и размишљамо где ћемо кренути. и не успевам. Разочарења. То су особе којима верујемо и због којих ћемо учинити многе ствари. Мали пораз враћа ме на почетак. Никако не смемо дозволити да собе са важним и неважним стварима постану једно. које нам загорчавају живот. Бледило замућених мисли ковитлало се том брзином да ниједна чиста мисао није могла да се избори и изађе на видело. али не смемо дозволити да се ти путеви укрсте. Остале особе. 00:09 08-06-2011. Живот је игра. а топ нас пробија. Када је човек сам. било прошлошћу или будућношћу. незаинтересована за било шта око себе. а до тада. јер ћемо скренути с пута и кренути погрешним путем. Толико много осећања. Због тога се осећам тако малом и тако бе значајном. Туга. и због којих ћемо бити ту. а ни круг. Смешим се. али никако не смемо дозволити да наша будућност крене путем прошлости. пуни кривина и непроходности. да имам некога ко ће ме увек подржати у свему. а ми водимо игру. Тако да увек устајем и крећем даље. Најгоре питање. и не успевају сви да се изборе са њима. После пораза ћу пасти. Мишљења су различита. зато морамо размислити о сваком потезу који ћемо повући. Јована Андоновска II1 kojica 08-06-2011. или ће нас свет срушити.

То је закон природе. Покреће га вода Истинског извора. Да ли ће успети да остане жив до Последње битке? Да ли ће дух последњег Поноворођеног змаја. да је самим тим што је рођен. и одликује се немогућим догађајима који су остварени уз помоћ магије. Циклус се састоји од осам књига. Књига је. оно што ја волим код књига. Понекад је се бојим. Рођен као Поноворођени змај. Радња овог епског циклуса романа смештена је у неки други свет. али је нешто од чега смо почели. Капљице кише полако осликавају портрет на прозорском платну. хоћу ли успети. kojica Разлог мог одушевљења је управо та нестварност. Јована Андоновска II1 kojica 08-06-2011. мистична. а древни симбол Аес Седаи поново се вијори у виду заставе на тмурном небу. Једна реченица и ова књига постаје стварна! Непредвидиве ситуације у неочекиваном времену. страх је прво осећање које се јавило код човека. која се одликује нереалним ситуацијама. Падам у сан. Али. уверљива фабула и концизна реченица стварају савршенство вредно пажње. драматична прича. Зато ћу незаинтересованост заменити трудом. и пријатељи најбоље описују. који је мртав. у коју морате да верујете уколико читате ове или сличне романе. Ја верујем у магију. Точак времена се окреће. kojica Аутентичност назива рoмана „Точак времена“ означава појам који се појављује на почетку сваке од осам књига. предодређен да се супротстави Мрачном. али задатак сваког од нас јесте да пронађе портрет себе. нову димензију. престати да му се јавља у мислима? И на крају. „Велики лов“ и „Поноворођени змај“. карта до неког другог света у коме је читалац неми посматрач или један од ликoва. То доказује да не желимо да будемо поражени. Можда још увек не знам ко сам. 00:22 08-06-2011. за мене. Симболи и њихова древност се преплићу кроз целу причу и они 08-06-2011.. који је на почетку приче обичан сељачић. тајанственост. Доба се мењају. у ствари. Искуство.. Самим тим што је мушки Аес Седаи. Свако тежи ка савршенству. књиге које су ме одушевиле! Циклус епске фантастике Роберта Џордана под називом „Точак времена“ је итригантна. тако да је нормално плашити се. Најгора је лоша слика о себи.корацима. шта ћу радити. и то: „Зеница света“. испунио пророчанство о Последњој бици. 00:23 . али низом даљих догађаја он открива. да ли му је потребна помоћ Стотину садругова да би победио? Све ово се сазнаје кроз овај необичан циклус епских романа. Своју улогу у књизи бирамо сами кроз своје подсвесне жеље. морам приложити нешто једнаке вредности. а знање се стиче искуством. од којих су стилски најбоље написане прве три (бар по мом мишљењу). Обележјe ових књига је. можда је то немогуће. 00:22 КЊИГА КОЈА МЕ ЈЕ ОДУШЕВИЛА „Точак времена“ Циклус епске фантастике Роберта Џордана Тачније. Роберт Џордан приповеда о главном јунаку Ранд ал Тору. и ко ћу бити. мистичност магичних људи и њихова занимљива реалност. колико год тешко било. Симболичност одређених догађаја се провачи кроз ове романе и све ово даје драж романима и оставља утисак. реалност мора бити при хва ћена. Да бих нешто добила. суђено му је да полуди и умре.

Улази она унутра и каже: „Знаш шта је било јутрос када сам била до продавнице? Видим како нека жена седи на улици. Срећна сам и задовољна ту где јесам. Пала је. сусрећемо нове глумце. Уписала сам Техничку школу у Књажевцу. мимоилазимо се. смер архитектонски техничар. На часовима нам никада није досадно јер сви воле да се шале. 00:28 . мали и велики глумци. зашто се смејеш туђој несрећи? Ко зна шта би она сада мислила о теби? Да идеш одмах да јој се извиниш”. Ми... Цео град обучен у бело. мада. испод и често иза завеса. па болница.. да сам успела да створим ретроспекцију свих догађаја и да могу јасно да их искажем.су још један разлог моје наклоњености овом циклусу. али сада осећам да сам део ње. О школи се прича да је прво била рударско надзорничка школа. не скидамо маске са лица. а из стручних предмета радимо нешто сасвим ново.. 00:25 У НОВОЈ ШКОЛИ Искрено. Моја бака је одмах стала. ходамо под светлима рефлектора. али често не познајемо довољно једни друге. Најбоље од свега је то што могу илузијом да створим све. у томе има и неких предности. На животној сцени више нас интересују туђе судбине од наших. нама непознато и занимљиво и зато се трудимо да у томе будемо што бољи. и за сада се сви лепо слажемо. хахаха…” Ја питам: „Шта је толико смешно. Ја онако сањива будим се за школу. а помажу нам и око неких домаћих задатака.. У одељењу нас је двадесет четири – седам девојчица и седамнаест дечака. а маштом потпомогнем Стварање. осмехујемо. I1 kojica Волеле бих да те речи никада нисам изговорила Живот је велика позорница. поздрављамо. а сада је школа која прима сваког ученика који би хтео да научи и сазна обиље нових ствари. широко отворила очи 08-06-2011. бојала сам се како ће ми бити у новој школи. и уопште се не кајем због тога. кад оно. Ученици старијих разреда нас саветују како треба да се понашамо на одређеним часовима. а то је оно што је мене привукло и заинтересовало. Мислим да никада нећу променити мишљење о својој садашњој школи. Професори су добри према нама. Милена Ивановић. Сазнање да сам нешто открила. Тако је било и у мојој породици. била је то моја бака Мира. Као и прави глумци. Ирена Тошић. Била је зима. кријемо своја права осећања. У почетку ми је било тешко да се уклопим у нову средину. свако има неку своју особину по којој је посебан и другачији од осталих. увек постоји и неко ко је строг. II2 kojica 08-06-2011. пролазимо једни поред других. И професори су такви. У новој школи је одлично: обнављамо и проширујемо градиво из основне школе. лепо и јасно предају. Неко покуца на врата.. наша комшиница Мира. труде се да што боље схватимо градиво и не траже много од нас. За сада ми се једино не допада то што се настава одвија у две смене. али наравно. Они означавају давнашњу прошлост коју нико не зна.. о професорима и школским друговима. A све је испало много боље од оног како сам замишљала.. Брзо сам схватила да је ово била права одлука! Свиђа ми се смер и моје одељење (први један).

Сазнала сам да у школи постоји и мноштво секција.. 00:30 . 00:29 Марија Веселиновић. уз додатно залагање код куће. „Сањај искрено – то је извор среће”. Без страха сам склапала нова познанства. који смо уписали. Можете је срести свуда: на пијаци. до разредног старешине.сада ми је било пријемчивије. „Искрено се смеј – то је музика за срце” Читај књигу мудрости! 08-06-2011. Волела бих да те речи нисам изговорила и схватила да сам и ја поступила као и она. прича. „Чуваћемо оно што волимо. „Воли искрено и несебично – то је вечна тајна младости”. Са зебњом у срцу размишљам како ћу се уклопити у нове оквире током наставка школовања. „Живи часно и поштено – јер време иде брзо – и никад се не враћа”.и рекла: „Молим?” Онда сам схватила да су је увредиле моје речи. моћи ћу да постигнем 08-06-2011. Довољно сам велика да схватим реченице моје мајке која често понавља: „Плачи искрено – то показује величину твог срца”. малим животима. „Слушај себе и друге – то је снага мудрости”. Одмах је изашла из собе. волећемо оно што разумемо. присутна у свакодневним. сунчеви зраци постају све краћи. која је у овој школи активно оријентисана (што ме је посебно обрадовало и изненадило). Сама себи понављала сам: „Не чини другима оно што не желиш да они теби чине. Наредних дана уследили су контакти са друговима и другарицама из одељења и одељенским старешином. У школи ми је било све непознато – почев од радног простора. разумећемо оно што сто смо научили”. Све што ми је у почетку изгледало недостижно и збуњујуће. Дани су се лагано низали један за другим. тако и ван ње. Била сам повучена и ћутљива све ме помало плашило. Моје мисли о безбрижном и лагодном детињству прекидају мисли о почетку предстојеће школске године. Схватила сам да ако редовно будем похађала наставу. ново друштво. дволичност. нова школа. а ја сам почела да откривам све чари нове средине. а не на својим. што ме је пријатно изненадило и определила сам се за новинарску. Зато научимо себе да се боримо против лажи иза којих се цео свет крије. али је веома болно када смо то ми сами и наши најдражи и најближи. Убрзо смо почели и да сређујемо кабинет новинарске секције у коме сада спремамо нови број школског листа „Идеја”.како у школи. „Мисли – то је кључ за будућност”. која нам је објаснила све у вези са занимањем машински техничар за компјутерско конструисање. бајки. лицемерје – вековима живи и живеће. очију пуних суза. Дошао је и дуго очекивани први септембар. продавници. она је ту. Неискреност. Живи не само између корица романа. II2 kojica У новој средини Лето се лагано ближи крају. а ноћи хладније.. kojica Одувек је тако. нови град. преко ученика из одељења. Нова средина. Ја сматрам да се увек треба учити на туђим грешкама.

Прво полугодиште се ближи крају и ја сам постала сигурна да ме је нова средина лепо прихватила и да сам се изборила за своје место у њој. јер постоји много ситуација које не можемо да превазиђемо сами. неко ко ће нам бити пријатељ не само због себе.тако простим сада отворите очи и угледајте слободу. и све ствари које ме муче у том тренутку. Видите ли тај мрак? Осећате ли тај страх од мрака и тог ништавног црнила око вас? Верујте ми да ако само замислите неког себи драгог пре него што склопите капке. ту су да нас подрже. 08-06-2011. да ће ми се наћи када ми је заиста потребно. схватила сам да се искрена и права пријатељства стичу док смо млади и неискварени. помогле ми да наставим даље. 00:33 08-06-2011. Пријатељство је вредно великих одрицања и жртви. Бљештави свод нијанси љубави. На основу тога. 00:34 Али не. неговати. Они не окрећу леђаономе коме су у тренутку слабости заиста потребни.успех какав желим. али и дуго памти. Многи људи прођу кроз наш живот. То нису били прави пријатељи. Они су ту са нама чак и када нису физички присутни. кад вам све чини тако једноставним и лакшим. сећајте се свих оних осмеха и радости. они се повлаче. Морамо да научимо да ценимо сваки племенити поступак и савет како бисмо били достојни правог пријатељства. Тада схватамо да само правипријатељи остају уз нас. За многе сам мислила да су ми прави пријатељи. а опет се осећамо као да јесмо. имамо осећај да смо изгубили оно најдрагоценије. Заварају нас правећи се да су нам прави пријатељи. само на један мали делић секунде. Њега треба одржавати. Људе који су нам пријатељи не можемо тако лако заборавити. и теже ка остваривању других циљева. показале су да су заиста прави пријатељи. испричам све своје проблеме. Како године пролазе људи се мењају и заборављају на битне моралне вредности. особе којима могу да се поверим. верујте да це мрак нестати. пријатељи за цео живот. Допустили су даостанем сама. Појавиће се дуга. Људи са којима нисмо ни у каквом сродству. али ту сам погрешила. већ и због нас самих. 00:36 . II2 kojica Чаробан је свет у коме живим Затворите очи само на тренутак. Поверење које се дуго гради. Јер уколико се распадне. I3 kojica Пријатељство У животу је веома важно имати праве пријатеље. радости. и не дати му да се распадне. Потребан нам је неко ко ће са нама делити добро и зло. Вучић Весна. Особе које су ми пружиле руку пријатељства.Појавиле су се особе за које нисам ни претпоставила да могу бити моји пријатељи. Мартина Ивковић. снаге и повезаности и запечаћено је жигом бескраја. Надајте се сваком новом јуту. Правом пријатељству неопходно је поверење. а страх избледети. Сада кад вам је дуга пред оцима . Не можемо сматрати неког за пријатеља ако му не верујемо у потпуности. нисам остала сама. али чим се појави најмањи проблем. kojica 08-06-2011.

. То је оно што овај свет чини чаробним. Да сањате са паперјастим облацима и клизите ка свом сну. видљив али неухватљив. зачујте како тихо упловљава у неки други свет. Задивила ме је историјска подлога романа која баца други поглед на религију. Сада замислите широке валове једне простране равнице. па је мој комшија сматрао да ће ми бити досадно и донео ми је књигу. Поента је да све ви то можете. само одустајте на трен. Звездани сјај ноћног неба. свети грал“ у којој су наведене чињенице о Крсташким ратовима. Тај роман сам почео да читам док сам имао упалу плућа. па се уздиже. Снагом својих мисли покрените се. ослободите је страшних окова немира и својих проблема данашњице. Само.Да Винчијев код“. мало лебдења и маштања. на послу или било где да се налазите а не би желели да сте ту. важно ја желите и волите да сањате. 00:36 Ирена Тошић.Да Винчијев код“ говори о научнику који је бачен против своје воље у свет лажи и превара и који се труди да реши мистерију везану за Свети грал.можда неког места знаног само вама. ослушните одјек сопствених мисли и осетите како ваша машта час понире... Станите на врх неког кањона. Не то да ли можете или смете. чујете сопствено дисање. Радња књиге се дешава у Француској. у школи. 08-06-2011. Не треба све време стајати на чврстом тлу. Роман . превара и убистава које трају преко хиљаду година. књига која је уздрмала темеље хришћанства. Овај свет је сувише празан и сив да би био чаробан. Пустите своју машту напоље. 00:37 . Небитно да ли се налазите у саобраћају. благи одсјај месечине која се огледа у реци или можда неки тихи звук лепршања листова. Темпларима и хришћанству у целини. I2 kojica Пред једним уметничким делом Да је књижевност уметност која несумњиво пружа најбољи ужитак потврђује моје омиљено књижевно дело.свих оних веселих лица… Нeка вам се појави онај добро знани сјај у очима. створите пусто острво. Књига је писана по бестселеру .Света крв. осетите сваку кап крви која тече вашим венама. то благо струјање ваздуха. само затворите очи.. сав тај зелени оклоп који је краси. kojica Удахните слободу.. допустите себи мало одмора. Енглеској 08-06-2011. започните нови живот и дајте пример другима. На први поглед књига и није деловала као нешто што је могло да ми задржи пажњу све док нисам упловио у свет завера. тачније роман Дена Брауна . посматрајте божанствени свод боја који залази иза неког огромног камена. сваки део свога тела. сувише је некако озбиљан и нестваран.. створите себи слику Нијагариних водопада или можда. магичним и толико стварним да нам дозвољава да га обликујемо и улепшавамо нашим сновима. Важно је да желите.. Ослободите старе успомене прекривене прашином. Тачније од када су Витезови Темплари пронашли благо испод Соломоновог храма.

Све ствари. на живот и на људе. јако малим стварима. Један од снажних утисака који је роман оставио на мене је то да Свети грал није био путир из кога је Христ пио вино.. Ипак. Ко прочита ову књигу после ње ће увек имати другачији поглед на свет. храну. 00:37 Црква је ову књигу осудила јер се коси са њеним учењем. разочарање. некад застанем и размислим. да завири више у свој живот и сагледа шта уствари има у животу. Хиљаде деце нема сопствени кров над главом. срећу. схватам да уствари имам оно што желим. III2 kojica Пре него што пођете да тражите срећу. рад. Стални покушаји убиства професора и његове пријатељице Софи од стране цркве доказују да ту има нечега за шта црква не жели да се сазна. Када упоредим свој живот са животом појединих особа. образовање. и схватам да се у животу све стиче на овај или онај начин. 08-06-2011. Такође што је привукло моју пажњу је то да је пре патријархата постојао матријархат где је жена била стуб сваке породице. за рад. 00:38 . мржњу. па неретко будем незадовољна.и Италији. Сложеност којом је књига написана задивила би сваког. тугу. Нека изазивају бес. али у реалном животу то није увек могуће. Покушавам тада да пронађем све ствари због којих сам срећна. и оним за некога. Јовановић Александар. већ тајна о љубави Христа и Марије Магдалене коју црква не признаје. Због тога треба да уживамо у ономе што имамо. услове за један нормалан живот. али веслај ка обали“.Веруј у бога. личности и дешавања су усклађени до савршенства. али ја нисам довољно стручан да о томе коментаришем. само каже да је можда живео другачије од онога што црква приповеда. Ова књига је најлепше дело које сам икада прочитао. треба да се врати у садашњост. Књига не демантује да је Христ постојао. Неке ствари су пролазне. мале и велике. треба да се запитамо да ли смо срећни или не. тежим ка нечему вишем и тражим пуно. Такође не демантује да људи треба да верују у бога . да ако човек жели да верује у Бога не мора да иде у цркву јер је Бог свуда око нас. али то се и могло очекивати јер ко једном уђе у тај свет тешко излази из њега. проверите – можда сте већ срећни? Кроз живот сваког човека прође милион различитих ствари и осећања. Али. а то није могло да се оствари. пре него што пођемо да тражимо срећу и више од живота. Књига оставља снажан утисак на читаоца и моје мишљење је да је можда требало да добије Нобелову награду за књижевност. Шифре. kojica 08-06-2011. Свако би волео да се у њему рађа само осећање среће. а никоме се не жале. Можда сам тражила много. баш када нам је најлепше. Ипак. Хиљаде људи на свету нема оптималних услова за живот. и да ли се можда понашамо себично и нескромно тражећи велике ствари. задовољавају се. а нека и оно најлепше. Ја увек тежим ка нечему бољем. неке трају сувише кратко и пролазе јако брзо. Пре него што човек пође да тражи праву срећу. Црква је протерала жену из свог учења као нешто грешно. Тајна о Христовом јеванђељу у коме се верује да пише. не значи да због једне јабуке треба да пате све жене до краја света. односно оно што би требало да има свака особа за нормалан живот.

постоји нешто што се новцем не може купити. јер кад – тад схватимо да често нисмо били у праву и да смо и сами криви за одређене моменте незадовољства. јер како кажу – ситнице живот чине. Знам да ће сутра Сунце поново изаћи. деца чине прве кораке пуна наде да ће их ти кораци одвести у боље сутра. а ја не желим да га стављам у туђе руке. Тражим нове разлоге да се борим. али ако су праве.. Осећам ветар у коси. a тo je пријатељство. II2 kojica 08-06-2011. Ако смо прави пријатељи.. упоран у томе да полети. Ширим крила и освајам нове хоризонте.. Морамо им узвратити сву љубав и разумевање које нам пружају. али ја ћу увек устати још јача. већ ћемо сву радост поделити са њима и заједно се радовати 08-06-2011. Сви имамо пријатеље који су уз нас само у добру. Велико је богатство имати пуно пријатеља. када знамо да се увек можемо ослонити на њега и да нам никада неће окренути леђа и изневерити нас. Могу ме газити.. коју морамо чувати да се не угаси. Трифуновић Андријана. туђим и сопственим. када се сви боре за живот? Птић шири први пут своја крила. али оних пријатеља.. Време са собом носи срећу и несрећу. а сузе навиру. Грабим крупним корацима ка бољем сутра.. као да се у мени буди давно угашена ватра. сећи моја крила. онда морамо то и доказати. Али. Показала сам им своје слабости.. јер ако се угаси. морамо поштовати своје пријатеље. остајемо потпуно сами са тугом у срцу и души. Знам да не желим место међу безвољнима. Ко сам ја да бих се предала у овом окрутном свету. Рађам се из пепела.. да ће дан бити лепши од овога и да ја желим да будем на слици тог дана. Тужно је немати пријатеља. Спустили су ме на само дно. имаћемо на кога да се ослонимо.па макар то биле и ситнице. јер се њиме све може купити. Право пријатељство је када је пријатељ уз нас и у добру и у злу. a у злу нам одмах окрену леђа.. Ја учим да у животу ценим мале ствари.. радост и бол. Одмахујем главом питајући се у неверици да ли је све то могуће. У мени има превише истрајности да бих се тек тако предала. што се мора заслужити. Моје место је са првацима.. сијаће и изнутра. веровала наивно да ће ме уздићи. али то нису прави пријатељи. као феникс. у срећи и у несрећи. Поново ме је поразила људска неправда. Дозволила сам им да ме прегазе. 00:40 Воља и напор претходе успеху Седим крај прозора. Ако имамо пријатеље онда никада нећемо бити сами. али се уз помоћ правих пријатеља све лакше преброди и заборави. Изненада. Пустила сам их да ме убију. Кристина Митић. јер онда нећемо имати са ким да поделимо своје велике и мале тајне и све оно што нас чини и срећним и тужним. Пријатељство је као звезда која небо краси. Сваки од њих подстиче ватру да се не угаси. који су увек ту за нас. III2 kojica Пријатељство је највеће богатство Када се каже богатство. Живот је мој. Пријатељи су заиста као звезде које сијају. да испију сваку кап моје снаге. Мисли ми лутају. Склапам очи. људи одмах помисле на новац. Желим да осетим укус победе. често и на грешкама. Нећемо се сами радовати. који су заиста прави. 00:43 . Коме сам згрешила да ме живот кажњава на тај начин? Падам у искушење да поново отворим очи и да наставим.. а неће имати само спољни сјај. Човек се учи док је жив.

јер нема неосвојивих тврђава! Понеки људи говоре да се не треба освртати. Зато често тражиш дубину нечијег погледа. и то у оне од којих сам то најмање то очекивао.. Много је важно имати правог пријатеља. а највећи број тих разочарења су била у људе. Туга која се осети након тих разочарења разликује се од свих других тужних ствари. Шта је живот без борбе – чиста монотонија. пунa је успона и падова. живота и смрти. Очи су украс лица.. Многи се варају мислећи да је храброст одсуство страха.Кажу: „Очи су огледало душе“. где ћемо се осећати безбедно и мирно. говоре ти иза леђа. да се укрсте жаришта. Та мисао је делимично тачна. Оно што нас не убије само нас ојача. До данас много пута сам се разочарао. продреш ли у њихову суштину видећеш особине многих. Тада желино да се негде затворимо.. добра и зла. увак треба да устанемо и кренемо даље. јер када би се то догодило. Они тада сами себе открију упрљавши чистоту искреног погледа. да осетиш врелину… Врелину која ти допире до срца и даје му снагу да куца. Колико год се осећамо слабо и чини нам се да је улица предугачка.. добрих и лоших ствари које нам се догађају из дана у дан. 00:47 Дуга је улица којом ходамо кроз живот.. јер је храброст воља да и поред страха наставимо да се боримо. да изгледа као неосвојива тврђава. могу да закључим да када паднемо . Они који крену странпутицом ретко се врате на прави пут. Ништа не може да наруши ову равнотежу. не допуштају ти да их погладаш у очи и видиш шта мисле о теби.ОГЛЕДАЛО ДУШЕ . II2 naki 08-06-2011.. У тим тренутцима треба да будемо храбри и да наставимо даље. да размислиш. 00:47 ОЧИ .. црно би постало бели. али то није тачно. дан би постао ноћ. заборављамо лоше и идемо у сусрет новом дану. али и издајице мисли и осећања! Радосављевић Стефан .и сијати као звезде у ноћи. више се не осврћеш на мишљење туђина... Тада и сам знаш шта мисле о теби. Треба бити паметан и никада не скренути са улице коју нам је живот наменио. али њега не можемо купити већ га морамо заслужити. да ли уопште постојимо?“ Све потиснуто се увек враћа да нас прогони. а постојање – непостојање. хоћеш да се погледи сретну. Саветују те да се осврнеш. Поставимо само себи једно питање: „ Ако заборавимо прошлост. II2 kojica СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН 08-06-2011.. обузима те сета. треба наставити даље. да идемо даље. Када мало боље размислим. трчиш у непознато.. а када га заслужимо морамо га и неговати и бринути о њему као о нечему најлепшем и најсветлијем у нашим животима. И све то само због једног погледа! Често људи скривају свој поглед гледајући у земљу. 00:50 . већ само гледати напред. Маја Драгићевић. али за тебе не постоје препреке.Како старимо постајемо мудрији. Јовановић Александар II2 kojica 08-06-2011. негде где нас нико неће повредити. омаловажавају те. Да би то стало морамо се суочити са стаховима и разочарењима. Тада се обично заљубиш. Цела природа функционише по принципу среће и несреће. да застанеш. подсмевају ти се..

lutanje. danas ja. moja tuga. Ne kajem se ni zbog čega jer sam mnogo toga naučila iz svojih poraza. Ja hoću sve i odmah. koje sam ponela sa sobom i svrstala ih u svoju kolekciju srušenih i zgaženih snova. Ne znam kako da opišem taj osećaj. osetljivija.. Zato.. Zadovoljstvo mi ozari lice.. Nekada je bolje živeti u snovima. Ja hoću svet veselih lica. tražeći suštinu stvari. razmišljam o sebi. sa iskrom u oku i nostalgijom u glasu. Prolazi život i ostavlja nam samo sećanja na neke prošle dane. Moji vršnjaci i ja stvorićemo novi svet. Sve se to završilo. idući u zagrljaj mašti... Godine su preda mnom. a tako malo bih sada mogla da kažem. godine. Da veselo skakućem tepihom života. negde proleti. 00:51 Dok kroz stakleno okno mog prozora posmatram kišu. Nižem godinu za godinom i tražim početak. I.. Sećam se svega.. Na tom putu sećanja sustiže me strah. uzdahe.Bravo za Stefana :)1 kojica Zbogom. Ja bih da preletim sva kolebanja nesigurne mladosti. svoju nemoć. puno naručje želja. prekosutra neko treći. mojih šesnaest godina 08-06-2011. odrastanja. Na ulicama puno namrštenih. Zbogom. smirenija.. kojica 08-06-2011.. nedostaje mi baš ta jedna kojom bih opisala svoje godine. taj instikt. Kakav je taj svet odraslih? Ja bih kao ptica da poletim. Kako rastem. 00:52 Potrčala sam poljima detinjstva. sve ono već jednom proživljeno kao da bljesne iznova. vođeni lepim uspomenama. Treperi mi srce. Ja se bojim tog svetla odraslih. prolaznosti. Nekada nismo ni svesni da je tu. Sve se vrti u krug. imam osećaj da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno da savladam samu sebe. izveštačene poglede i lažno podignutu glavu. Uvek sam bila samo svoja. iluziji. rastu i moja osećanja. II2 kojica Maštanje i snovi jedne petnaestogodišnjakinje 08-06-2011. Od izloga do izloga ogledam svoj lik. da bi se sada kao bumerang vratilo. jer ona mi daje snage da prebrodim teške trenutke. Toliko reči mi se mota po glavi. Bavimo se nekim nevažnim stvarima. kao mladost. moja ljubav. Nova osećanja. strah od sudbine.. Postajem ozbiljnija. baš kao i godine. Polako učim život. sutra Vi.. zaboraviti da svakog od nas čeka drugačija sudbina. strepnju. Lete dani. taj mamurluk duše. Bol i tugu prihvatam sa osmehom i suzama. Negde ostane. Kišne kapi nestaju. pokušaj za beg i spas... i još otvorene rane. Kako odrastam. navikavam se na prigušene uzdahe i zaustavljene suze. Ispraćam šesnaestu godinu sa nadom da će mi naredna doneti mnogo lepih stvari. a pri tom nestala na relaciji između dve planete – devojčice sa igračkom u ruci i devojke sa pregršt neostvarenih snova. Odlaze u nepovrat. Sreća svakog obiđe makar jednom u životu. realnosti i nepovrata. nove uspomene. uspomene koje nikada neće izbledeti. Još uvek živim vođena prošlošću. Na rukama treperi nestrpljiva nada. 00:51 Po prvi put nisam osetila kada je prva pahulja pala i dodirnula zemlju. Da osetim razdraganost mladosti u kosi na vetru. svoju nepokretnost. za jedan život. Šetam gradom. imala sve što sam poželela. još hiljadu reči znam ali.. Na kraju livade postoji staza odrastanja. Putovala.. svojim godinama. jedan delić drevnog vremena u kojem se obnavljaju sve moje tuge i sve moje radosti. gubeći se u mnoštvu besmisla. ozbiljnih lica odraslih. Gde im je osmeh? Da li odrasli moraju imati tako ozbiljno lice? Oči ne svetle istim sjajem. taj strah od prolaznosti. To je sve za sada. mojih šesnaest godina! Milica Videnović.. po ko zna koji put otvaram kofer uspomena i sećam se. Sve će biti lepše i . Svakodnevno pokušavamo da izbegnemo surovu realnost. radila ono o čemu su drugi samo sanjali.

Vidim pegavog i smeđokosog dečaka kako trči ulicom i zamišlja da je u društvu nindža kornjača dok majka uzaludno pokušava da ga pronađe po kući. 00:53 Moje detinjstvo je ostalo sakriveno u osmehu leta. koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo. ili ga bar smatraju za takav. Jelica Stojović. Da ne vidim prosjaka sa ispruženom rukom na ulici. A sutra kada nas ponese reka života. Milica Dimitrijević. da na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje. Smatram da su svi ljudi koji imaju nesrećan život. a ne iza sebe. zavideli. u kesi punoj klikera zabačenoj u nekom uglu. Ponekad mi se čini da je jako teško biti srećan. Treba gledati pravo ispred sebe. mahaćemo pticama. ako pokušavaš da ne obraćaš pažnju na dešavanja i zle ljude oko sebe. treba ići napred i ne zaustavljati se ispred prepreka i poraza. Da nema oblaka nesreće da mi pomuti dan sunca. „Mi mnogo volimo da imamo. najlakša je stvar na svetu. Pošao sam u prvi razred. Rado se sećam svega. Moramo pronaći svoj cilj i poći odgovarajućim putem ka njemu.” Da nam život uzvraća ono što mi drugima dajemo. Ja tako zamišljam moje sutra. Ipak. u stvari sami krivi za to. Da ne čujem plač nesrećnih. svojim principima i idealima. ne može važiti. jaki. mi smo novi svet. I3 kojica Moja razmišljanja o sudbini i položaju čoveka u svetu 08-06-2011. a ja sam iz godine u godinu kupovao cipele za broj veće od prethodnih. Mi smo deca sutrašnjice. 00:52 „Tako je ljudski život udešen da uz svaki gram dobra idu dva grama zla. . Ako želimo da promenimo nešto pogrešno u ono što je ispravno. Sreća se nalazi u malim stvarima koje čine život. može da deluje u menjanju i oblikovanju svog života onako kako on to želi. slozi i ljubavi. Želimo da živimo u zadovoljstvu i miru. Kada čovek to shvati i prihvati činjenice onakve kakve zaista jesu. za tebe ipak ima nade. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim. Još uvek ispod starog drveta stoji nečija lutka i sivi kamion crvene boje. rešeni da promenimo svet. da mi dani budu puni osmeha i veselosti. razaranja i smrt. 00:53 Preko dosadašnjih iskustava koje sam doživela i padova koje sam iskusila. u glasu proleća i jeseni. proleća i zime. ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. onda on vodi uvek uzbrdo.” Uživajmo i proživimo svaki dan koji nam je Bog podario. ni veličine bez zavisti. To doba zašećerenog mleka je prošlo za tili čas. Smenjivala su se godišnja doba nošena brzinom vetra. Na sunčanim obalama detinjstva milovala su me leta i jeseni. Bio sam nestašno i bezbrižno dete okruženo ljubavlju roditelja koji su se večito svađali oko problema da li je neko dete meni slično. Pronaći način da se od sebe pobegne umesto da se u sebe pogleda. Od kada je sveta i veka ljudi su jedni drugima „podmetali nogu”. kao što nema ni najmanjeg predmeta bez senke.veselije. raširenih krila prelećemo sve nedaće života. ne treba zaboraviti da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samima. prvu i najvažniju.. Kao odraz međusobne mržnje i netrljivosti među ljudima jesu mnogobrojni ratovi. da nebo bude uvek vedro i plavo. Ako je život put koji treba da se pređe. bar ne danas s obzirom na svet u kome živimo. III3 kojica Tajne mog detinjstva 08-06-2011. kao da je bilo juče. Ja volim i pamtim taj svoj svet detinjstva. Ne bojim se sveta odraslih jer mi smo mladi. Sreća je svuda oko nas. ogovarali se međusobno i uzajamno mrzeli. ako se okreneš sebi.. uspela sam da se podignem jača i snažnija i čini mi se još samouverenija i odlučnija da ostvarim svoje snove i suprotstavim se nedaćama oko sebe. kojica 08-06-2011. samo je treba spoznati. Bože.

onda moraš poštovati svoje prijatelje.. Nadam se da ću putem koji odaberem koračati kroz ceo život. Tada se osećaš kao da si okružen zvezdama koje sijaju srebnim sjajem.. Sećam se svega što je vezano za moje bezbrižne godine. 00:54 Kada se kaže bogatstvo.Sa setom se sećam prvih patika i svog prvog gola. za svaku pomoć.. 00:56 Pre dve godine. I3 kojica U svetu prijateljstva 08-06-2011. a prijateljsto treba negovati kao cveće u bašti. Nećemo se radovati sami. Ostavlja lep utisak i osećaj u duši kad ga čovek ugleda. ali kada budu oslikane sve freske. oko meseca ili sunca. boravila sam nekoliko dana u Beogradu u poseti kod prijatelja. Od njih možeš zatražiti pomoć i dobiti je u svakom trenutku. zlato. Neke stvari se zaslužuju. Bićeš uvek punog srca!!! Željko Ristić. Uplašili su se od duhovne snage koju je on i mrtav davao srpskom nadoru. znači da su prave. sjaj će nestati i zvezda će pasti. Na Vračaru. na čijem se uzvišenju uzdizao velelepni hram zavidnih dimenzija.. male i velike tajne. Ako si pravi prijatelj. sivih beogradskih zgrada pozlaćenu kupolu. Bez nje ćeš ostati. Zadivio me je svojim spoljašnjim izgledom i veličinom. U mraku turskog ropstva on je bio svetlost.. nego u društvu sijati zajedno. i videćeš. Zavidim im što se takav hram nalazi u Beogradu. uzvratiti je. Prijatelja treba zaslužiti.. Sa njima možeš deliti sreću i tugu. svojih najlepših godina. ali u duši ću ostati jedno dete koje se uvek seća svog detinjstva.. koji su inače muslimanske vere. ugledala sam između visokih.. zar se Sinan-paša i njegova silna vojska. Ali nije slučajno baš tamo. zdravlje. uplašio mrtvog pravoslavnog sveca? Zar je i mrtav Sveti Sava mogao njima nešto da smeta? A izgleda da jeste. ljubav. . To mi je i bila želja. biti uz tebe bez obzira na mesto i vreme. Tada će one sijati uvek. Predložili su mi da posetim Hram Svetog Save na Vračaru. čim su se rešili na taj nedoličan i nečuven postupak: spaljivanje moštiju čoveka koji je mrtav više od trista godina. na nebu ili zemlji. Ušli smo u crkvu. kao na primer prijateljstvo. Kako smo se približavali. Uzvratiti im za svaku podršku koju ti pruže. Danas sam na „stopu” odraslih. Podsećam se malo istorije. i suze i smeh. 00:57 Pitam se. Još sa Slavije. da li to bilo u po noći ili dana.... Šteta... To se dešava sebičnim osobama koje misle samo na sebe..kao sreća. deliti sa njima i dobro i zlo. mislim da će hram biti ponos Beograđana. kojica 08-06-2011. Kao kap rose na gorkom listu orahove krošnje. prkos i snaga.. Godine 1594. pred mojim očima se otvarao širok i prostran plato. Zvaću se mladost.. Turci su po naređenju Sinan-paše preneli mošti Svetog Save iz Mileševe u Beograd i spalili njegove ostatke na jednoj poljani na Vračaru. još iznutra nije završen. i kad bude završen oltar. mnogi ljudi pomisle na novac. prijateljsku reč. I3 kojica Uskliknimo s` ljubavlju 08-06-2011. Ako zvezde sijaju i iznutra. a kad zatreba. kuće. Tu se danas uzdiže Hram. Veliko je bogatstvo imati puno drugova i drugarica. Ali ima mnogo stvari koje se novcem ne mogu kupiti . Tužno je nemati prijatelja. Miloš Stanojević. Osećala sam se sićušna u onom ogromnom prostoru. koje svoju sreću dele sa sobom. Sećam se nečijih plavih očiju koje su me podsećale na more. Ali ako joj okreneš leđa.

roditelji mu sve oprostiše i ponosiše se svojim plemenitim sinom koji je na Atosu sagradio tri nove crkve radeći zdušno i predano. U znak zahvalnosti narod mu je ispevao i himnu. On je postao jedno od snažnih duhovnih uporišta Srba u teškoj borbi za vreme turskog robovanja. a i posle smrti. kojica 08-06-2011. Podigao je mnoge manastire i škole po Srbiji. poeziju i pisma. Prenesen je zatim u manastir Mileševa. 00:58 Pre više od osam vekova u Srbiji se rodio jedan mali princ. na sebičluk. I to je postala slava svih Srba. Moštima ovog sveca klanjali su se čak i Turci. u Trnovu. pobegao je od roditelja i svih zemaljskih uživanja na jedno pusto mesto. Sava je na Svetoj Gori živeo u miru. uhvatila ga je bolest na teritoriji Bugarske. mesi hleb. da nam svima sine. jer je hteo da veruje da Sveti Sava nije umro. postojaće i srpski narod. 00:57 Narod ga je voleo i osećao strahopoštovanje prema njemu i za života. ali burni događaji u njegovoj Srbiji nisu mu davali spokoja te se dosta zalagao da zaustavi ratove i nesreću i da braću izmiri. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilandar – hram srpske srednjevekovne kulture. Njegovim imenom počinje istorija srpske književnosti i našeg književnog jezika. 27. Njegov lik prešao je granice naše zemlje. Postao je jedan od najpopularnijih junaka i vekovima kasnije postao oteleotvorenje jedistva u borbi srpskog naroda za slobodu. a posebno škole i đaka. u poznijim godinama. Sveti Savo ti pomozi. Pisao je Sava naše prve literalne sastave. tka i plete i sve drugo što je potrebno za život. i pomogao opismenjavanju srpske dece. Jer. Ostao je istorijska ličnost. A srpski narod se svom svecu odužio tako što slavi njegov dan. učinio je Sveti Sava mnogo za srpski narod: izdejstvovao je nezavisnost srpske pravoslavne crkve i postao njen prvi arhiepiskop. gde se zamonašio. Najznačajniji rad mu je „Žitije Svetog Simeona”. Bio je bogat i lep i pred njim su bila otvorena sva vrata slave. vođen božjom rukom. Zbog svojih neprekidnih putovanja i iscrpljenosti. da je živ i da stalno obilazi sva mesta gde žive Srbi. biografsko delo sa mnoštvom istorijskih podataka. 00:58 . 27. Zvao se Rastko Nemanjić. Da živimo svi u slozi. kao pravi otac. ljubavi. kojica 08-06-2011. seje. Uzdao se u Boga i svojima je poručio da ne brinu.” Jer dok duh Svetog Save živi u srpskom narodu. crkvena pravila. u ruski manastir. biografije. Vremenom. Branislava Urošević. januara. „Sunce mira. duhovni i svetovni vođa Srba.Za svoga života. gde je umro 1237. kažu da je umeo da se naljuti na nerad. Narod je verovao. srpskoga naroda. Postoje mnoge priče o Svetom Savi u kojima on uči narod kako da ore. već da se mole i da mu se pridruže. januar. Otvarao je i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Bio je neumoran u putovanjima po Srbiji u obavljanju svojih dužnosti. Sava je rano ušao duboko u svest širokih narodnih masa. Počuj glas svog roda. Uvek bi ga sa poštovanjem uslužile. II2 kojica Uskliknimo s` ljubavlju 08-06-2011. Zato su nekada žene po selima strahovale kada u dvorištu ugledaju nepoznatog starca sa štapom. godine. Putuje u liku starca sa bradom i svojim čudotvornim štapom. A on.

племиће. боса корачам преко трња. мој брат. Помози ми да издржим у овом суровом свету. Zato mu kliču s` ljubavlju. спасиоче. Саво. Ова молитва била је тешка. мало твоје мудрости и човекољубивости. разиграност. У школама весеље. Покажи ми како да волим!” „Осећам твој хладни прст на мом врелом челу. Заробљена у црнилу овог света.Dok je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve. uspeo je da stvori čvrstu crkvenu organizaciju. и спас. Kada se srpska država raspala pod najezdom Turaka. Хладно и снежно зимско јутро. Помози ми да. У овој тами ја зовем твоје име. Осећам снагу. 01:02 . Са оближњег звоника разлеже се уједначен. što joj je omogućilo viševekovno postojanje. Prolazile su godine i decenije. Подари ми храброст да се супротставим хладном муку. Мирис тамјана. Ana Pavlović. да се трудимо да макар мало живимо живот сличан његовом? Зар су узалудне жртве које Сава принесе за спасење целог српског рода. сиромахе. Tako su Srbi uspeli da pomognu. Саво. твоје способности да мириш завађену браћу и народе.” „Да. Брате. верујем да могу. пусти ме да осећам. да свима докажем да имам вере. Spaljivanjem njegovih moštiju Turci nisu uspeli da srpskom narodu otrgnu ono što mu je drago – već su samo ojačali duh jednog naroda. оче. Sava i crkva koju je ostavio našem narodu bili su oslonac i vera u opstanak. 01:01 Моје молитвено и молбено обраћање Светом Сави Поново моја колена додирују хладну земљу. stoji nasred srpske prestonice da večno traje za pokolenja. али не могу да издржим тај снажни поглед. верујем у себе. Склапају их. stasit i odlučan kao i sam Sveti Sava. a o Savi su se pričale legende i pisale pesme... IV3 kojica Моје молитвено и молбено обраћање Светом Сави 27.. Видим само небо и тишину своје душе коју гуше туђи гласови и не дају јој да се ослободи. Слави се школска слава! „Зар се само на данашњи дан слави Савино име? Зар није право пред Богом и људима да га се стално сећамо.” Марија Стаменковић. а да моје ноге не крваре. da se u Beogradu. упаљених свећа и побожни жамор у црквеној порти буди у мени носталгију за старим временима. Да ли чујеш моје неме речи? Васкрсни их. поново тражим помоћ. Да ли ме чујеш? Да ли осећаш моју молитву? Ово су речи само за тебе. Zbog svega ovoga još od osamnaestog veka Srbi slave dan smrti Svetog Save kao školsku slavu. чуваш наше Српство и волиш све људе: несрећне. јануар. s` najvećom ljubavi prema svom svetitelju. slave ga i žele da se kao i u toj himni sva srpska srca ujedine i žive u slozi. A on.II2 kojica 08-06-2011. na Vračaru. осећам благослов у срцу. мој сан. блажени звук. izgradi Hram Svetog Save. Ти си мој отац. дај ми снаге. Дозволи ми да певам. те смо посустали и застранили на стази праведног и човечног живота!? Где нам је нестала људскост и брига о другима?” „ Свети Саво. јер оне умиру још на мојим уснама. попут тебе. 08-06-2011. помози! Помози српској деци да израсту у честите и поштене људе какав си и ти био! Подај нам. А ја зовем тебе: „Свече. твоје дарежљивости и братске љубави. Гледам твоје топле очи. Твоји дланови нежно додирују моје прсте. хвала ти. Жмурим. болесне. Чујем твоје речи. Спасиоче.. Ljubav i divljenje Srbi su najlepše opevali u „Himni Svetom Savi” koju prenose s` kolena na koleno sa željom da se sačuva najdraži srpski lik i duh. srpska zemlja postajala je snažnija.

То играње у стомаку. а затим. Александра Петровић. 01:04 .. или. пут братства и слоге! Просветли наше животе и огреј нам срца топлим зрацима Хиландарског сунца! Врати Српство тамо где су његови корени и духовни темељи! Подај нам још Жича. муслимане и Јевреје. Разочарења. I2 kojica ЛЕПЕ СУ ОВЕ ГОДИНЕ У КОЈИМА ОТКРИВАМО СВЕТ ОКО СЕБЕ Ех..У суштини. 01:04 08-06-2011. али све то је ипак било праћено неком дозом туге и припреме за оно што следи. излечи болесне. барем не таквог интензитета. Ха. мислим да се никада неће поновити. тих осамнаест година.... наизглед простих и очекиваних. а речи нигде... љубави. Да.. недаћа и стрепњи прошло од Савиног рођења и много ће их још проћи. незрело и разиграно. разочарења. буна. знајући да је то само почетак онога што нас очекује у животу. нове победе. не знам само из ког разлога их сматрају прекретницом? Зашто су то године у којима цео свет гледа у нас неким другим очима? Зашто баш оне? Толико питања.” Много је векова. На тренутак сам поново осетила како ми се усне развлаче и поглед добија неки чудан сјај. Сва она граја. седење у клупи са симпатијом. нове љубави. сваки нови дан доносио нам је нова искуства. пут знања и одрицања. сусретали смо се само погледима. подај вид слепима и онима који не желе да виде.. А шта смо могли? Стегнемо зубе и уз нечију помоћ.владаре.. али и по неко заљубљивање. слоге. Све се дешавало тако брзо да сам умела да погубим конце. али његов лик и дело остаће први. Мислим да ћу се увек сећати оног бетонског блока на коме сам седела када сам први пут закорачила у двориште средње школе. ево опет оног безобразног смешка. срце ми је залупало и поново сам се нашла..све подједнако! Покажи нам. кренемо даље. Све је то било део нашег одрастања. порода и среће. kojica Године су се низале. Толико исплаканих суза. наш духовни вођо. када овако резимирам 08-06-2011. срљање главом кроз зид. разочарења.у најгорем случају.За нас су. на почетку краја.. као некада када се поклањаху твојим моштима у Милешеви! А српском роду подај мира. са мојих пуних осамнаест година. нова очекивања. После кише долази сунце. јесте што нико од нас није то преживљавао у складу са нашим годинама. а ја и даље.. Сви смо ми били незрели клинци којима је на памети била само шала. смекшај најтврђа срца. нови почетак. Лепа. назови „озбиљнијих последица”. не знам одговор. усрећи несрећне као што си много пута за свога живота! Уједини православце.. као и она која то нису. крај основног школовања... знања. нови начин рада.. Ново окружење. прави и једини источник српске државе и духовности. осећај неизвесности. први изазови. то претешки задаци за наше младе године.. сами. да. католике. збуњености. Студеница и Милешева! Описмени неписмене. зар не? То је био наш мото у том бурном периоду сазревања.. старце и децу . Оно што је било болно. све твоје поштоваоце.. по ко зна који пут. мислили смо. тај осми разред! Када сваки поглед у одељењу изазива једно лепо сећање. а тако различито. све је било исто. прави пут! Покажи нам пут истине и правде. Једно ми никада неће бити јасно. У једној вечери је осам година пролетело пред нашим очима.

Волим да пецам у Књажевцу.Живот је удешен тако да уз сваки грам добра иду по два граме зла. Школа коју похађам је веома добра. од како сам у Књажевцу. којом се бавим и играм је веома добро. али можда са неком дозом предострожности и вољом да ме ове године науче најлепшем. кроз пар година.свој живот: зашто мора да се одрасте? Зар не можемо заувек бити клинци који немају проблема. и у коме се надам да ћу остати до краја свог школовања. дошао сам у сасвим нову средину. Надам се да ће ми и моје даље школовање донети пуно нових и лепих искустава.. појешће то живот. које захваљујуће младости брзо превазиђемо. Понекад ти се деси нека ствар коју не можеш тако лако преболети и заборавити.. Каже се: „Чаша жучи иште чашу меда. Боли ме сазнање да. верност. град Књажевац. У новој средини има много нових и занимљивих ствари..:huh: kojica MOЈ СУСРЕТ СА НОВОМ СРЕДИНОМ 08-06-2011. 01:32 Svaka čast gde si bila kad meni trebalo ovo. које ту и тамо протресе по неко разочарење. мада засад немам баш успеха. Књажевац ми се одмах допао. суочава се са разним ситуацијама и подноси терет неправде.” У животу не постоји срећа без несреће. добри су другови. То је сеоска средина. јер је неописиво мирно и лепо место са добрим људима. Волео бих да је тренирам и заиграм за неки тим. људи! И поново сам на почетку. без невере.. истинским вредностима. Иако је прошло мало времена од мог доласка у Књажевац. неће бити ни оних лептирића у стомаку. смијешане најлакше се пију. I1 kojica Ко не уме да слуша песму. а највише волим да читам научнофантастичну литературу. са поласком у први разред средње школе.билијар.. Дино Дједовић. у коме ми је добро. стони тенис. а можда ћу некада да напишем и своју животну причу. Страствени сам читалац. тако не постоји човек који са собом не носи неко бреме. Са својих петнаест година. ни сећања на слике из средње школе. што се и видипо мојим резултатима. У мом одељењу нема пуно ученика. А оне ситне. грађевинарством. У новој средини научио сам и неке нове. а неке још увек упознајем. за сада песме за децу и заљубљене. 06:51 . слушаће олују „. Смештен сам у Дому ученика. али. Још један спорт...... све може да се постигне. мислим да сам се доста променио. Ту је и кошарка. ни оне граје из основне школе. и зато сам члан градске библиотеке.” Али шта ако је на ваги живота тас са лошим стварима тежи од оног другог и ако у животу има више жучи него меда па је њихова мешавина више горка него слатка? Човек идући путем живота среће различите људе.. Бобана Беатовић... који као кошарка прати цео мој живот. радост без туге.. Оно ми пружа спокој и сређује моје мисли. проблеми. јесте рибарење. Ко што не постоји ствар која иза себе не баца сенку.. Волим и да пишем. Скоро увек 08-06-2011. 06:46 До петнаесте године живео сам у Злоту. Презадовољан сам смером који сам изабрао. занимљиве ствари . која ће ми помоћи да постанем боља особа и добар стручњак. уживам у томе. сасвим другачија од ове у којој сада живим. Стекао сам нове пријатеље. мада се понеки још увек детињасто понашају. IV2 Megi 08-06-2011. лоше ствари – нећу да им дозволим да од мог живота направе марионету за сопствено позориште. Није ми било тешко да се снађем у овом граду. ако се време добро распореди.

Изађите из мрака. IV2 kojica *** Хоћу да плачем. данас је све мање љубави међу људима. За издају треба тако мало времена. потражите је и немојте престајати са потрагом док је не пронађете. Људи су неспособни да воле икога. Ко зна можда вам се нечија посебно допадне. јер вас на крају сваког тунела увек очекује светлост. Доста сте ме спутавали и стављали ми тешке оковратнике. ја не знам да плачем. Како време пролази све више увиђам оно што већ одавно слутим. У њему нема места за олују мржње коју доносе ветрови са стране.. а исто тако су и онемогућени да примете и приме љубав. не желим више да вас слушам.. Тако мало је потребно за срећу... само сте знали да ме кажњавате шаљући ми кривицу која ме је гризла и цепала на ситне комаде. чисти душу од злобе и наставља да иде даље кроз живот уздигнуте главе и постаје достојан живота. Живите животом. а не његовом илузијом. Ако боље ослушнете чућете и песме других срца. све је 08-06-2011. Да. Престаните од свог живота да правите пакао. Отворите очи и погледајте свет око себе. А када је нађете чувајте је и не будите себични већ је поделите са другима. Волим људе. Њу треба осетити. гледали ме подругљиво. Зашто је некима лакше не опростити и сео свој живот провести у паклу који су они сами створили? kojica 08-06-2011. Колико се пута свакоме од нас деси да га изда нека особа за коју би смо ми руку у ватру ставили? Иза издаје увек следи разочарење које понекад зна више да боли и од саме издаје. Када погледам иза себе. Опраштам својим душманима јер моје срце је велико и испуњено је песмом живота. смејали се лицемерно.си суочен са неким ситуацијама које за собом повлаче низ питања на које ти немаш одговор. Оне који ме мрзе ја не могу мрзети. са недаћама које носи живот. тече венама и загрева нам тело. ти си нешто друго.. они су се јављали и говорили ми да не смем. Осврните се око себе. ти се разликујеш од њих. 06:52 . да ли ти знаш ко су ти који плачу? То су кукавице и слабићи. Њихове сузе одраз су њихове немоћи. Милица Димитријевић. Сада овог проклетог трена. Она јури телом попут струје. неискреним комплиментима. Не дам им да ме промене и узму душу. почива у срцу и доноси мир и спокој души.. седи ту и ћути. не бежите од искушења и добро читајте знакове поред пута. Зар није диван? Својом неисквареном добротом и људскошћу учините га још лепшим. Свет је пун таквих. али не знам како да натерам сузе да потеку. Обасипали су ме лажним речима. избаци те глупости из главе. 06:52 Треба знати опростити. Ослушните оно што вам срце има рећи и идите тамо где вас оно води. јер волим и живот. доста сте ме држали и каменили ми срце. Они који чују тактове њене песме никада нису сами. доста је. Она није њихова. Ти ниси као остали.˝ Е. Откуд ти та идеја да можеш да плачеш? Смири се. У једном трену ти се може срушити цео свет. неспособни да се суоче са својим страховима. Када доживиш неко разочарење пред тобом се поставе два пута и ти мораш изабрати којим ћеш путем поћи. не треба им још један. Никада ме нисте похвалили када урадим нешто чему сте ме ви научили. Искушења на која нас овај живот ставља увек носе неку поуку. Кад год сам желела да заплачем. Али после долази период бола и патње за оним што је неповратно изгубљено. Због вас сам оваква каква сам. Путем опроштаја и добра или путем огорчености и јада. да то није у мојој природи. Не будите кукавице. Јер опроштајем човек растерећује свој ум. Они ми никада нису дозволили да научим ту обичну ствар. стискали уз себе. Ја волим да волим и онда када ми љубав није узвраћена. она је Божија. узимали душу. Љубав је нешто што се не да описати и рећи речима. Хоћу. Говорили су ми: ˝Хеј.

још мање једни другима упућују лепе и добронамерне речи. људима. да певам. Дозволите ми да летим високо. да заборавимо да мислимо својом главом. пустите ме да вратим осмех отужнелом лицу. Не режите ми крила. Склоните се од мене. сваког од нас. пустите ме да вратим искру у очима. Заправо нисам га ни заборавила.. волела бих да се за вама и не осврнем у лету. жељу и наду. техника и технологија. да се дистанцирамо једни од других. Људи се све мање друже. спокојство и мир.моме дому. да се винем у небо и осетим топли поветарац и мирис пољског цвећа. IV2 kojica Боје. срце у грудима. Молим вас. Читајући Бранкову збирку приповедака „Башта сљезове боје”. Вратите ме небу. Заборавили смо да исказујемо и пружамо љубав једни другима. пустите ме да осетим немоћ свога бића. све мање разговарају. Да ли је то белина светлости и топлине коју доносе нови дани? Или је то она застрашујућа празнина без маштања. IV2 kojica 08-06-2011. можемосложитистим? Мислим да не. опуштених предаха. несташлука. Данас се све више осећа отуђеност људи. остају попут капи јутарње росе на листовима белог слеза. али све блеђе. Понекад ми се чини да више и нисмо људи већ марионете подлегле утицају живота.. Губи се пред заслепљујућом белином будућно сти. Пустите ме да живим без устезања и правила.. Милица Димитријевић. немам никога на кога могу да се ослоним. а ја пажљиво слушала лекцију морала. срећу у погледу. највише. мирису цвећа. Мени није суђено да живим живот у заробљеништву. још увeк. не трујте ме више. унапред. вечери проведених у наручју родитеља. Зато треба отворити очи и пробудити се из дубоког сна. Ушли смо у монотонију живљења и бесмислену и грубу свакодневицу штетну и рушилачку по човечанство. Пустите ме да раширим крила. ми смо дрвене лутке уместо срца имају амбис у грудима. и погледати у небо и потражити спас и наше место под Сунцем. Да.“ Али да ли се данас. отворите ми врата овог златног кавеза. који би ме пробудили пре спавања и пустили да сањам ту чувену будућност.црно. по штења и 08-06-2011. да волим... сетила сам се свог детињства. Милица Димитријевић. пустите ме да дишем. а дан је. цвркуту птица. доброте. 07:31 . пуцам по шавовима које сам годинама уназад крпила. нереалну димензију. мириси и звуци мог детињства Спокојни. још је ту. У овом „модерном свету“. с обзиром на време у којем живимо. неизвeстан. вратите ми моју слободу. заласку сунца. да се радујем сваком новом јутру што осване. Упутимо данас некоме лепу реч и отворимо врата његовог срца. Почнимо већ од данас. Сатима би ми причали. немам ничег лепог чиме могу да се тешим. крв у жилама. начин живота нам кроји све развијенија индустрија. За промене је потребно мало воље свих нас. али сигурно ишчезава под зрацима све упорнијег сунца. да осетим месо на костима. Натерани смо да одбацимо и да заборавимо на праве човекове вредности. Заборавили смо да се радујемо првом јутарњем зраку. 06:56 Лепота речи Народна изрека гласи: „Лепа реч и гвоздена врата отвара. бежите од мене. које ми прихватамо здраво за готово. речи од срца.. безбрижни дани. Свакодневно нас бомбардују преко медија и штампе разним стварима. Кап по кап те росе лагано. Силом смо одвојени од стварног живота и уведени смо у неку.

IV2 kojica Лепота је видљива. На тренутaк тако близу. а чије ћу снове. па ипак толико мало знамо о њој. праћена музиком и ритмом. као да је није ни било. покаже нам свој значај и нестане. да нас прати као ветар у јесен. приказана је на много начина. 08-06-2011. тиху. узимамо као храну и пијемо као воду. остале нетакнуте. Небитно да ли је то физичка или духовна лепота. јер ме плаши помисао да ћу једног дана попут Бранка и ја стајати крај свог потопљеног детињства и питати се куда и зашто сам журила? Шта сам пронашла. независно од тога да ли је сви могу видети или само неко. Може бити осликана бојама. сада. некада је мањи пораз ла кши. као буђење сунца или бројање звезда. уобличенa животом и саткана од невидљивих нити светлости. али сигурну и стварну ватрицу кућног огњишта. И вреди покушати. златножутом и сјајном месечином? Месец плови изнад брда и лукаво мами да пођеш за њим. само на тренутак. не тако ретко. планове и очекивања ја добро разумети. 08-06-2011.. Не дозволимо да. Удишемо је као ваздух. јер када лепота буде нестала оно што нам остаје јесте тај мед или камен. Вечери су биле пусте.. 07:35 . Да ли остати из малу. нови је мрак кога доноси 1999-та година.... а подсвесно знаш да га не можеш стићи и ухватити. Ту исту кутију прекривену прашином и уплетену паучином наћи ће нека де војчица која ће у мојим успоменама пронаћи себе. а шта све изгубила? Лагано пакујем препуну кутију драгоцености и искустава и упорно се трудим да је што касније затворим и оставим у тајном и скровитом кутку на неком тавану. можда као роса на успаваној латици руже.Тихим и меканим корацима шета око нас и понекад нам дозволи да је углeдамо на тренутак. него поражавајућа чињеница да нисмо ни покушали. Тада сам изгубила мноштво веселих боја из своје палете спокоја. Као лепршајућа свила на голом камену показује нам да када она нестане. испао из крошње. Тек што сам се пробудила и обрисала очи. Једна од тих дилема заједничка је Бранку и мени. Тог пролећа су све сеоске трешње. Не зна се у ком све облику може бити. Ваљда је у томе смисао живота. а већ следећег тренутка ишчезне. бивао ухваћен и следећи жмурио.опет бих пожелела још. Створeна је да влада и опчињава. заборавимо да онај камен претворимо у мед. због тога што имамо ту лепоту свиле на себи. полако се вратилаведрина у дечји живот и јавиле су се нове идеје и нове дилеме. ствара завист и надменост. није се чуло шуштање тек олисталих крошњи дрвећа. великом. када је однесе лагани поветарац. Створи се ниоткуд. сматрала сам да сам спремна да искорачим из детињства. као нечији осмех.. aли неретко видимо колико она мало значи људима. Али полако. сочније и пожељније него икада. на дохват руке. плута заједно са облацима. kojica Поново се разданило. ону што је грејала и досад? Или поћи за том далеком. као светлост по дану или месец по ноћи. Након сваке одслушане лекције. 07:32 Љубица Костадиновић.. да ће камен ипак остати камен и да му то што је на тренутак био прекривен свилом неће тада уопште помоћи.. она је ту. Створенa људ ским умом. надања. мислећи да постоји нешто лепше од тога. дочарана речима. Пада као вео на цео свет и даје нам прилику да осетимо усхићење и одушевљење када је угледа мо. Све зависи када и где је стварана. певуши са птицама и крије се међу нашим сенкама. То је вечита потрага за нечим нестварним и неизвесним. где се крио неки малишан и који би. Плови светом као бели локвањ усред баре. Док је имамо мислимо да је центар света. али недоступна и незадржива Она је свуда око нас.. па ипак је не можемо дотакнути и задржати..

Човек је створио ту жељу за недоступним и недодирљивим и самим тим вечно себе осудио да је тражи и да тугује када је изгуби.
Али, ако смо само довољно зрели и паметни, делић те физичке лепоте
која нестаје можемо сачувати у себи као нашу, само нашу унутрашњу
лепоту, која пружа благи одсјај светлости и заувек остаје.
Ирена Тошић, I2
kojica
ТО САМ ЈА!

08-06-2011, 07:47

У овом мору истих лица, сличних поступака, једва различитих
мишљења, у овом безличном свету који је само део бескрајног универзума, ја сам само једна од многих сличних мени. Сличних. Не истих.
Оно што мене издваја од свих тих сличних, замагљених лица, је оно
што сам ја уствари. Све моје особине чине ме баш таквом каква јесам,
чине мој карактер другачијим од осталих. Моја размишљања,
схватања, моје жеље и снови, наде, амбиције, целокупна моја личност
чини ту једну тачку другачијом и оригиналном поред милијаду других.
Српкиња. Балканка. Књажевчанка. Ученица Техничке школе.
Све ово сам ја на први поглед. Свој изражен јужњачки темперамент, ту српску способност да терам по своме, без обзира на
све, не скривам и показујем свакодневно. Поред свих ових
карактеристика, ја сам, пре свега, сестра, ћерка,
унука, тетка, братаница и најбоља другарица.
Неописиво ми је драго што сам одувек била окружена оним
што волим. Још битније је то што око себе имам људе који
ме воле и подржавају у свему. Лично мени, као особи, неопходно је да будем у друштву и окружена расположењем, јер сам и
сама веселе природе и сматрам да је боље употребити седамнаест
мишића да се насмејем, него педесет и шест да се намрштим.
kojica
Најбитније у животу је имати циљ пред собом. Циљ који желите
да постигнете по сваку цену. Поред циља, мора постојати и амбиција.
Амбиција је оно што, уствари, помаже да освојите врхове, оборите
све рекорде и достигнете циљ. Своје школовање сматрам јако
важном ставком у животу. Ја само не желим да останем без могућности
да успем у животу. Не желим да будем без прилике у којој ћу показати да могу и колико уствари могу.
Доказивање је нешто за чим тежим одмалена, нешто што
ми је потребно како бих нахранила своју амбицију. Одувек сам желела
да ово мало времена што нам је додељено, које иначе зову животни век, искористим како бих пробала све. Свој авантуристички
дух све више испољавам а једна од највећих жеља ми је да се
опробам у падобранству и параглајдингу.
То су спортови најближи летењу, појму који је човеку непознат.
Својом лошом особином, због које често испаштам, сматрам то
што сам јако подложна туђем утицају и често верујем у све што ми се
каже.
Блага нарав и моја способност да сматрам да су сви људи добри
нису ми нешто много помогли у животу. Многи су ми људи рекли, из
њиховог искуства, да се доброта ретко награђује.
Без обзира на то њихово мишљење, наставићу да у свима видим
оно најбоље и све то због оног осећаја победе који се појављује када
схватим да сам некоме помогла, да сам му помогла да извуче оно
најбоље из себе.

08-06-2011, 07:48

Ирена Тошић, II2
kojica
08-06-2011, 07:51

ИГРА ОБЛАКА, ВЕТРА И СУНЦА
Пролеће је полако ушетало у наш крај. Лагано попут пахуљица,
унело је много разнобојних цветића, зеленила и наравно – љубав.
Седела сам покрај прелепог језера, слушала гласове природе. Ах,
прелепо је... Не знам како могу то речима описати. На том плаветнилу,
осим разиграних рибица, гордих и отмених лабудоба, играло се сунце.
Та сјајна звезда, заслепила ме је на тренутак. Излетео ми је уздах...
Безброј кристалића пресијавало се на таласима воде. У том малом
бескрајном рају одсјај воде изгледао је као мноштво малих дуга. На
тренутак, учинило ми се да ме неко зове... А не, то је само ветрић, који
приповеда своје приче баршунастим гласом. Пробијао се кроз велике,
понекад чини ми се, бесмртне борове и јеле. Тај звук је прелеп, тако
умирујућ. На ливади, прошараној цветићима, скакутали су лептирићи
раширених крила. Приметила сам једну бубамарицу на својој руци.
Запевала сам јој песмицу: „Бубамаро лет, лет...“, лагано сам дунула и
послала бубамару у тај „шарени лепи свет”. Деловало ми је то помало
смешто, али ипак, прелепо је бити дете и уживати у тој бескрајној срећи.
Опустила сам се, ушетала у сан. Заспала сам.
Пробудио ме је талас, који ми је заpљускивао ноге. Брррр... баш је
захладнело. Облаци попут пене, прекрили су безбрижно сунце. Сунце
је кренуло свом починку. Тада сам се сетила да је касно и да би требало
поћи кући. Устала сам и одлучила да напустим овај рај. Док сам одлазила, дозволила сам себи да „бацим још један поглед“ према води и том
прелепом месташцу. Блистави сунчеви зраци, који су се пробијали иза
брда, обасјали су језеро. Од тих златних боја језеро је деловало као из
сна, из неке далеке земље пуне магије...
Одлазила сам лаганим корацима ка својој кући, маштајући о том
пропланку на коме је остало моје срце. Знам, вратићу се једног дана да
посетим мој пропланак и уживам у бескрајном и беспрекорном рају.
Јелена Милијић, I2
kojica
Будућност је преда мном. Шта од ње да очекујем?
Будућност... Будућност звучи као празнина, неизвесност, тишина. Без
обзира на све сви ми размишљамо о њој, али понекад са страхом шта
она доноси.
Кроз живот сваког човека прође милион различитих ствари и осећања. Некоме је будућност као што замишљамо, срећна и са пуно радости, а некоме тужна и пуна бола. Не знам да ли треба да се о њој увек
размишља и нада за нечим бољим или препустити све судбини. Неки
људи кажу да срећу у будућности човек сам тражи и бира. Можда је
то и тачно, али свака сутрашњица за човека представља и једну велику мистерију, коју ретко ко може открити. Преда мном је моја будућност,
нејасна али стварна, а иза мене само успомене. Свако би волео да се у
њему рађа само осећање среће, али у реалном животу то није увек
могуће. Да бисмо остварили своје циљеве скрећемо са утабане стазе
којом смо раније пролазили и тако откривамо неке нове животне стазе. Ипак, пре него што пођемо да тражимо срећу и више од живота,
треба да се запитамо да ли смо ми срећни или не, и да ли се, можда,
понашамо нескромно и себично тражећи велике ствари? Зато се морамо потрудити да се прилагодимо оном што нам живот и будућност
доносе. Када упоредим свој живот са животом појединих особа, схватам да, у ствари, имам оно што желим, односно оно што би требало
да има свака особа за нормалан живот и схватам да се у животу све стиче на овај или онај начин. Хи љаду људи на свету нема оптималних
услова за живот, хиљаде деце нема сопствени кров над главом, храну,
задовољавајуће услове за живот. Да, бојим се своје будућности. Сваким
даном све више ћутим и дрхтим попут ластавице. Желим да овај страх

08-06-2011, 07:57

нестане, желим, желим што лепшу будућност!
Свесна сам да могу пуно да добијем, али још више могу да изгубим. И имам свој циљ, своју чежњу и жељу, зацртане путеве...
Својом вољом и вером ћу успети да себи створим што бољу будућност.
Сигурним корацима ка бољем сутра...
Катарина Цветковић II2
kojica

08-06-2011, 07:59

Мој есеј о љубави и мржњи
Најплеменитије и најдрагоценије осећање подарено човеку је љубав. Никакво зло
не може се изродити из искрено неговане и чисте љубави.
Та емоција плени, ствара и уздиже нас до висина, а и како бисмо другачије летели
да није крила љубави? Али, чак и ова лепа емоција има своју супротност, звану
мржња. Сурова подела. Иако се истински трудим, нисам у могућности да схватим
шта значи мрзети. Кажу да је граница између љубави и мржње танка и да се у
одређеном моменту лако прелази. Ја не делим то мишљење, ако некога волиш на
прави начин, како га некад можеш мрзети? Никакви поступци, изговори и разлози
не могу оправдати онога ко мрзи.
Ми само заборављамо на све лепе тренутке које смо провели, захваљујући тој
истој љубави због које смо спремни да мрзимо. Човек све носи у себи и са собом.
Зашто узимати отров и горчину, а толико је слатких нектара свуда око нас. Сви
смо жедни и жељни љубави. Треба само наћи извор, росу у трави, капљицу на
листу.
Све што је добро на овом свету долази од љубави, она је покретач, она је вођа,
она увек зна прави пут. Мржња спутава, манипулише, уништава, гура нас на дно.
Снага љубави разграђује камена срца, руши границе. Најлепши стихови, романи,
песме, написане су на тему љубави. Ниједно дело није засновано на темељима
зла и мржње. Ако волимо можемо да стварамо, да напредујемо, да све
превазилазимо, да се боримо и да побеђујемо. Мржња је сувишна и непотребна
емоција у нашим животима. Зар ћемо своје постојање подредити и условити нечим
за шта смо сигурни да није вредно?
Мржња је до те мере, до те мере негативна да је тешко о њој и писати. Мржња је
болест коју треба лечити љубављу.
Милица Ристић, II1
kojica

08-06-2011, 11:13

Први утисци у новој средини
Први утисци о мојој средњој школи... Па на ту тему има доста тога рећи. Пре него
што сам је уписао слушао сам разне коментаре о мојој будућој школи, почевши од
тога да је најгора школа у Републици Српској, да се само ту уписују лоши ученици.
Једноставно речено! Тексас у малом. Мислим да у том периоду нисам чуо бар 10%
позитивних ствари о њој као о једној образовној установи што је било и јако
чудно.Међутим, када сам кренуо у школу први дан је бар нешто изгледао другачије
од оних прича које сам раније слушао. Није била ни једна туча нити било шта
слично.Ја сам биомало повучен у себе јер су ми многи говорили да би такво
понашање у таквој школи било најбоље. У одељењу је било јако мало оних које
познајем тако да је ситуација са понашањем била иста као у вани. Имао сам
осећај да и други имају такво мишљење јер су својим понашањем говорили исто
као и ја. У једном америчком филму један лик је рекао „Гради цео свој живот на
постављеним основама у средњој школи ма каква она била“.Сада већ видим да је
то истина. Моја школа можда и није из снова, али она је полазиште за оно чиме ћу
се ја можда бавити једног дана у групу људи која ће четири године одрастати са
мном.
Никола Остојић Iе2
kojica

08-06-2011, 11:14

Ја мислим да је најбитније уживати у томе. Тако да сам се и ја упркос тим причама уписао у Каракај и нисам се покајао. јер сваки дан је занимљив на свој начин. . а и школа је била на добром гласу. Онда да се сваког дана у школи дешавају организоване туче. Живети за љубав има смисла. 11:15 Љубав . слутње. а мислиш на ону која не мари за тобом !!!“. она је природна. Ипак када се надаш и бориш за нешто што ти је драго.Први утисци у новој средини Како сам растао и прелазио у више разреде почело ми је све чешће да се поставља питања „Шта ћу уписати кад завршим осми разред“? Прво што ми је пало на памет било је то да се упишем у најближу школу. роман. Да се у њу уписују само најлошији ученици. се разочара у љубав. тако и једна мала ситница. и када живис међу толико људи. Ја лично не мислим тако. као што је љубав. слутње и надања падају у воду. воли вас. Најближа школа која је имала смер Tехничар рачунарства била је ТШЦ Зворник у Каракају. то је најљепша ствар у нашим животима. Такође. Наши животи били би безвредни или празни и неиспуњени без љубави. и затварају се. јер онај ко доживи праву љубав он чак не зна ни шта то значи. Говорили су ми да је школа у Каракају једна од најгорих у околини. и да при томе не остане на губитку !!! Без обзира на то кије смо вере и . чежњама. не важно да ли је то пријатељска љубав или искрена љубав између мушкарца и жене. мисле да је “смак света“. треба имати пријатеља који ће ти пружити љубав и подршку у твојим авантурама. Чак говоре да су ружни. што је скроз супротно мом мишљењу. јер је најбитнија нада и стрпљење. да се чак и цели разреди туку. Али су ми све те недоумице разбили моја браћа. улепша цео живот !!! Синиша Филиповић IIIe3 kojica 08-06-2011. неочекивана и изненадна. борити се за ту љубав и ту особу.00. Милан Којић Ie2 kojica САМО ЉУБАВ 08-06-2011. ићи у биоскоп … Али. ѕато су нам потребне подршке. Многи од нас пате због такозване „забрањене“ љубави. уствари себична. Када сам одлучио да ћу се уписати наставници су почели малтене да ме одвраћају од моје одлуке. јер они који се воле. већ нешто у вези са рачунарима. патњама. о љубави. чак би се могло да је супер. на сваком кораку може да нас задеси нека нова љубав! Волети некога је исто као и читати неку лепу књигу. богати су. али у исто време и необјашљива. Јер како људи кажу: „Волите некога и тај неко ће кад-тад заволети вас!“. не битно када се догодила. праштања. Када га добијеш све твоје патње. Рекли су ми да школа има и надимак „Тексас“. . али тачно је да већина људи који имају такво мишљење. на крају га обично и добијеш. најбитније је да та особа коју волите. особе којима љубав није узвраћена. Али мене није занимала медицинска или економска. Љубав је богатство !!! Као што сваки осмех улепша дан. када особа коју волите није ту'. бар већина њих. која су ми рекла да те приче нису истините и да школа уопште лоша. чекања. и не разговарају о својим јадима. Многи људи мисле да љубав не постоји. После свих ових прича почео сам и ја у себи да се питам у какву се ја то школу уписујем. слутњама … Ја лично мислим да је свако леп на свој начин !!! Ипак. неко ко ће нам помоћи да се извучемо од злих мисли и дела. мисле да се никада више неће заљубити … Такво мишљење нас чини затвореним за комуникацију са другим особама. Да се у школи за двеста-триста евра може проћи са 5. а долази оно неочекивано. Самоћа и туга су велики пратиоци љубави. Пошто сам био одличан ђак наставници и другови су ми саветовали да упишем медицинску или економску у Лозници јер су се ту уписивали одлични ђаци. Али морамо бити оптимисте. Маштања. љубав! Моји вршњаци. чежње … Али ипак се слажем: „живот је чудан. 11:16 ЉУБАВ ЈЕ Нада и светлост су један од правих нечина да човек опстане у овом свету суровости.

Оно о чему највише сањам је да будем у фудбалском тиму Србије. на крају буде вољен. поставио сам себи циљ који мора бити превазиђен. можда и особа коју ћемо заволети … Безазлено звучи: „Љубав“. размишљам о томе. 23:14 . ко зна. а ево сада већ пролази. Верујем у ту пословицу. Све се може кад се хоће. када боље размислимо. Стално кад гледам фудбал. Али осим тих осећања јављају се патња. Распуст је прошао. Сви морамо такоже знати да се извуцемо из болних и тужних тренутака. да не представљају ништа све до тренутка када о њима размишљамо. Јер иза сваког ћошка може да наиђе нова особа... да је око мене велика гужва коју чине ватрени навијачи и који би желели на сваки начин да ми приђу. мада. туга и бол! Зашто је тако? Зашто људи пате? Патити може свако.. на сусрете са истим особама. 09-06-2011. а то је љубав !!! Ово прелепо осећање сваки човек искуси бар једном у животу. тј.р. неко ново познанство. стварају сасвим други свет у својој глави и желе да се замишљено оствари. волео бих да знам пуно језика. на пример Енглеској. Мишљење се често мења. схватамо да су те речи безвредне. осећај за реалност! Понекад љубав представља неизбежно везивање особа. да заиграм у најбољем могућем клубу и да будем део Србије што се спорта тиче. и ја спадам у такве особе што пуно размишљају. Желим да будем професионални фудбалер. јер волим клубове из те државе. а књиге су већ спремне да их узмемо у руке. То је само навика коју треба уклонити! Сви ми на овој планети треба да волимо. Замишљам да ми сви прилазе. Оно о чему бих ја волео да причам кроз ову тему је шта желим да будем кад порастем. јер кажу да човек зна онолико колико језика зна да говори. лаи схватити баш и не … Због тога људи губе разум. Постоји толико тога о чему ја размишљам и шта замишљам. људе. kojica Како сам провео летњи распуст Лето смо тако дуго чекали. упознајем многе људе са различитим обичајима. односно. Наравно. Алекса Ђорђевић 3.националности ми морамо мењати места. маштања су сваким даном другачија и понекад се у тим сновима изгубим. Оно о чему дуже време маштам. а тако пуно значи !!! Синиша Филиповић IIIe3 kojica 09-06-2011. Свака особа има свој сан. јесте управо фудбал. тако мала реч. и да побегнемо од бола. Али највећи проблем је у томе што ми млади не успемо на време да побегнемо! Људи који су заслепљени неком особама не значи да су заљубљени. Када затворим очи на тренутак замишљам да сам у некој страној држави која је у сваком смислу лепа.. Пошто тренирам фудбал. Море је остало да ме чека да га посетим идуће године. Те две речи казују много. проналазити нове пријатеље … Траба да носимо свежину живота која представља основни мотив живота. нешто о чему дуже време машта и што би желели да се оствари. 23:12 Маштам о својој будућности Снови и машта. јер свако ко воли. Трудићу се да оно што замишљам и маштам остварим. и верујем да ће се остварити. али ово је сасвим довољно. језиком. Везивање се своди на један простор. Марамо то да схватимо и разумемо на време. Маштам о томе како обилазим цео свет.заиста. и у томе сам заиста одличан.

који је био саставни део нашег села. Њежне пахуље се леде на мом лицу.... Али иду све даље и даље. Схватиће да је сам. Биће опет бачено у овај свијет. Брзо ће заледити ону шаховску плочу и брзо ће нестати топлине његовог даха. Тишина око мене километрима.. али знам да није имао снаге за то. у његовим покретима. Брзо ће зима. Топлина ће пружити своје ватрене руке и додирнути лице у фотељи..Узми! – рекох. који иду поред мене у својим старим. Погледаће у своје беживотно тијело с висине. Снијегом ће покрити град и бациће бијеле пахуље на један прозор. Заплакаће и помислити: Хоће ли видјети да ме нема? Да ли ће на мене помислити и пустити сузу за мном? И снијег је загрлио град. Све је око мене прекривено снијегом. Спокојно ће склопити очи и покушати да се утјеши неким давним сјећањем. Чује се само лагани корак мојих пратилаца. можда ћу је баш сада и добити. отрцаним капутима. Није ми било тешко. Свјетлуцави кругови су се појављивали на површини зелене ријеке. Осјећам. Сјетиће се брижног лица своје мајке и опојног мириса дједовог воћњака. Да угуши сав бол и све безнађе.. Сјетиће се свог старог краја. Ништа њега угријати не може. Схватила сам да је хтио да се захвали. стигла је. Угледах једног дјечака поред себе и спазих глад на његовом лицу. .. јер другачије нећеш преживјети ову тешку стазу коју морамо прећи. блиставе. 23:18 Зима.Посећивао сам базене и највише пливао у базену у Забели. а ја једва чекам своју прву петицу из четвртог разреда. Поново су школске клупе пуне. – И једи сваки дан по једну. Индира Незиревић. воденој шаховској плочи. У врелим данима ми је тако пријало. Разнео је ветар прегршт успомена које је чувао овај стари храст. Прође још једно лето. Никола Киселовски 4. Окрутна појава која ми неће дати да безбрижно прелазим планине. А онда више неће чути. Нема више ко да ме дочека на улазу села.. Ваздух већ полако постаје хладан и сув. Учинило ми се да видим осмијех . Ватра ће се разгорјети. баш као да се небо играло са водом повлачећи и бацајући невидљиве коцкице на ненацртаној. Веома дуг. да сам ронио и ронио. Сјетиће се укусног бакиног хљеба. Један. Око нас је биједа и пустош. Коначна тишина. Нешто је ипак.р. А дуг је мој пут. остало тужно у мом срцу. додирнути их руком и вратити се у хладну собу у којој је ватра у камину тек почела да пуцкета. И слушаће га мирно. Једно ће лице тужно погледати у њих. Извукох из своје испуцале торбе неколико залеђених риба и дадох му их. првих сњегова. Протежу се око мене горе и врлети. три. 23:15 Блиставе капи кише су клизиле кроз ваздух и падале на влажно тло. бескрајној. Не предају се.. Тада ће опет склопити очи и покушати да чује своје изморено. Храпав и безличан. уздише вјетар који ми тјера пахуље у очи. јер из моје витрине. У празну собу.. Ипак сам цело лето устајао рано и одлазио на тренинге. Бројати откуцаје. И они уздишу. IV4 kojica ПУТНИЦИ 09-06-2011.. овог лета. Једно тужно лице је погледало у пахуље на прозору и додирнуло их остарјелом руком. Стари храст на улазу села је изгорео у пепелу. мирисне кише. Он ме погледа њежно. Ко зна. четири. рањено срце. поздрављају ме још две нове медаље. два. хладну од тишине и поред ватре.. Моје село је остало исто. али њега више нема... са мојих турнира и мојих путовања. Лице ће успорено узети покривач и сјести у стару фотељу пресвучену карираним платном. Оно ће прогледати. житних поља... Потпуно сам и напуштен. kojica ЛИЦЕ НА ПРОЗОРУ 09-06-2011.

чини нам се. топли ваздух и склапам очи удишући дубоко. одавно је тако.. стоји. Јаки смо и успјећемо. А што је најгоре. Стољећима мирно стоји. I7 kojica РУЖИН ПАД Камена грађевина.. Данас стојим испред дрвених.. Напољу је хладно и нигдје никог нема. живот се наставља.. Не бих им могла опростити њихове себичности и подлости. Ми и даље корачамо. хвата сан. упркос томе. Знамо да морамо даље. иза брда. Све ми је теже и теже бити сама. хладним.. јер и да желим.. неки нови људи са новим сновима и жељама. сигурна сам. горе високо.. како опипавам суви. Наш циљ је ту. никада не бих могла опростити људима то што су такви какви јесу.. све је више отрова у мени.. Али. 23:19 . како сам се преварила! Самоћа и немир у грудима расту и више ме не напуштају. А мислила сам да ћу моћи. онако уморне. не могу помоћи. и док сам са пријатељима.. Под бескрајним небеским сводом плове по бијелој пучини изгубљени путници бројећи откуцаје свога срца. Као да сам видјела осмијех. 23:18 Што се више повлачим у себе.. осуђена сам на самоћу. Моја самоћа постаје већа у оваквим данима. Ми морамо даље. Живот око ње лагано тече.. опијајућем трансу пружам своју бијелу руку. јер друкчије се не може. остаће за нама и већ до јутра (а можда и прије) биће мртав. они су ту.. због свега тога. празним. постоји да би другима представљала симбол нечега. мој презир према људима је све више и више растао. I7 kojica САМОЋА 09-06-2011. никада им не бих више могла вјеровати – толико је горчине у мени. пуних суза. Навече нас. 09-06-2011. никада не бих могла повриједити ниједно људско биће.. јер знамо. Замишљам себе како у неком слатком. Непрегледна бјелина је свуда. Људи су ме давно разочарали и с њима сам покидала готово све везе. Јелена Боњаш. Корачамо тако. Снијег пада већ данима. Отуђеност је тешка. Знам. усамљена и већ упола распаднута. страсном. непомична. долазе нека нова лица. Шкрипи и пуца бијела подлога под нашим ногама... Чедо Ђурђевић Гледам кроз прозор. али за нас нема спавања. Али... све стари.. ни филмови. а испред нас се појављују путеви који су. које их сада посматрају неким необичним жаром. све се мијења. Дајана Бакал.. масивних врата њеног сјеверног улаза и замишљам себе како сједим на једном каменом блоку. Више ми ни књиге. и како посматрам птице које су до малоприје биле стотињак метара удаљеније од мојих стаклених очију. О. опет.. И у маси људи.. да ми нико није потребан. И идемо. Као да нисам дио овога свијета. онај ко заспи. Временом. али изгледа да је то терет који морам да носим. Стољећима небитна и потпуно заборављена. неважна. све дужи и дужи. не бих се могла промијенити.у угловима његових усана. Знам. А она. Ноћима је још теже. чак га и видим. увијек на истом мјесту.

Након двије године. IV4 kojica Којим су језиком говорили први људи? 09-06-2011. А тамо горе.е. најстарији насвијету. полако премотам клупко времена уназад. Бебеје дао једном пастиру. масивна врата сјеверног улаза у грађевину. народа који је у то доба живио у централној Турској. тако и у античко доба. што на фригијском значи хљеб. устаје. пастир је чуо како дјеца непрестано понављају ријеч``бекос``. то сиво камење неравних ивица. жуто. одакле ћутке посматрам ту другу. Гледам њене латице и њено беспомоћно.покушао да открије ову мистерију водећи један научни експеримент.Гледам у једну згажену ружу пред вратима. свакојаких облика. оживљавајући црвену главу на врху зелене стабљике.али упркос годинама које су прошле. чини се како он том својом мртвачком бојом доприноси да жива. баш на мјесто гдје сада стојим. Она више није сломљена. одвоjиоје двије бебе од родитеља. 09-06-2011. како данас. ка врху камене грађевине. се испуњавају. једна по једна. црвена боја крви се у њих пресипа. у мојој глави. у својим мислима.. Споро је исправљају нити које дозвољавају соковима да протекну кроз њих. Псамтик је желио да открије којим ћејезиком проговорити ако буду препуштене самој себи и сматрао је да ће топредстављати исконски језик људског рода. Гледајући зид иза ње. сада већ чврсти листови. сјајећи се на сунцу. сва моћнија и сва одважнија. 23:20 Да ли сте се икада запитали којим су језиком говорили први људи? Овопитање мучило је многе. Данас мало људи вјерује у Псамтиково откриће. да би учествовале у његовом експерименту. латице се враћају жутом срцу и лијепе се за њега. kojica Полако. рекавши му да их мора одгојити у потпуној изолацијии да им се нико не смије обратити. Тада је фараон закључио да је језикФригијаца. опрезно. И овдје се. како би њена крв прострујала танким нитима што се лијено протежу кроз њено танко. 23:19 Индира Незиревић. Иде према горе. тужну себе.Искористивши апсолутну моћ коју је имао над својим поданицима. још нико није дошао до бољег. пред дрвена. пред мојим очима. подиже се од земље и почиње да лебди.. неки чак сматрају да судјеца само имитирала начин оглашавања оваца којима су била окружена. распаднуто срце. Погледом пратим ово уздизање оживљене биљке све до врха тврђаве. Гледам и трудим се да. Одлази сваког трена све љепша и све сјајнија.Сам Херодот је записао како је египатски фараон Псамтик I у VII в. враћа један изгубљени живот. и она цијела. стотињак метара ближе птицама. 23:22 . између којих ту и тамо никне понека зелена травка. зелено тијело пуно оштрог трња. п. Ружини.н. видим другу себе како са сузама у очима желим да бацим једну прелијепу црвену ружу доље. ватрена ружина црвена боја изгледа још пакосније. да опет вратим живот њеним црвеним латицама. Соња Ђурић 2/2 kojica ГОСПОДСКА УЛИЦА Улица најљепших дјевојака 09-06-2011.

верујте ми. године. али када занос прође остаће дела иза мене. њеним сенкама и мирисима не престају. Онисе прилагођавају њој. пред сам улазак аустроугарске војскеу Бањалуку. душевне смирености и физичког мира.. Шта је то што разјари мржњу у човеку. Тада је Томо Радуловић. али и за једне и за друге. моја душа пати. Снагом свога ума чиним добро и огрнута својим уметничким плаштом љубави борим се против зла. Неке ме ситуације плаше. мислим да сазревам. и већ сутрадан мрзи све . људима. Почињем задњих година да схватам ту њену теорију. Жал за прошлошћу. Радује ме да још има оних који читају..Вјероватно није било посјетиоца у Бањалуци који сеније прошетао Господском улицом. Млађи то другачије посматрају. као да из те загледаности покушавају да призову некадашњу срећу. Заправо. Старији. Осећам то! Снагом свог здравог разума прихватам добро. којом је у одређеној мјери улици„враћен“ пријашњи изглед.Бањалучанима вјероватно прија када овако поредењихову улицу. али уме да пева и снева. Дијана Мирковић.. има много места. А под мојим плаштом. писање и кроз безграничну количину љубави према својим најдражима.Ма како да се звала. Милена Стевановић II1 kojica Моја улога у стварању мирољубивог света 09-06-2011. направљене од дрвене грађе. Неколико година грађани су улицомпролазили кроз „тунеле“. 23:24 Одрасла сам слушајући приче о старој Југославији. према другим људима и свему што ме окружује. углавној улици која се до тада звала „Пивара“ прикачиотаблу на којој је својеручно написао „Госпо(д)ска улица“. говорили би одрасли.. II2 kojica 09-06-2011. докније завршена обнова. дивна земља које се многи сећају.Господска улица је и данас центар скоро свихзбивања у граду. Можда ће покушати и да разуме. са уздахом и замагљеним погледима у даљину. Ухватим себе да сам немоћна пред налетом силе и агресије. Господска улица је била и осталасрце града Бањалуке. а снагом своје чисте. већ по ономе што чине. а ипак тако суптилан. попут неуморне ткаље ткам ћилиме разумевања и љубави. јер тонарушава њену душу.она је увијек била и биће ГОСПОДСКА. а одбијам лоше. То чиним кроз музику. али се не предајем. Све што осећам бацам на папир и пишем. мир и благостање о коме често причају. уђу у потпуно уништење? Покушавала сам да схватим. Прошло је 17 година од тада. преко ноћи. причају онекадашњем изгледу. Неко ће рећи: „Младалачки занос!” Можда. Ослушкујем своје. 23:23 Моја улога у стварању мирољубивог света Моја мама има неку теорију да нам Бог на рођењу да одређену количину памети и снаге и пусти нас у живот. у години кад већ увелико није постојала Југославија. Покушавам да изградим споне међу људима. „То је било некада”. Није ми јасно шта се то деси у појединцу. цртање.Симбол Бањалуке несумњиво је Господска улица. али и туђа срца. па пожели да уништи друго људско биће? Како се одједном одрекне комплетне среће. па ће ваљда и ово моје искрено размишљање неко прочитати. па из мира и среће. Да. богати трговац. Време неумитно тече и све се брзо мења у свету око мене. рећи ћу ја. а знају и да се наљуте када се овдјеговори о модерним архитектонским захватима. младалачке душе чиним добро и покушавам да поправим лоше. Име једобила 1879. То је мјесто на којем почиње причао Српском пјевачком друштву „Јединство“ и гдје сеуглавном одвијао културни живот града. а њихове успомене и сећања не бледе. а она њима. Људи се памте не по томе што јесу. Неки од њих чак кажуда „помало“ личи на београдску Кнез Михајлову улицу. Рођена сам 1993. Ја свој револт према лошем исказујем на један сасвим обичан начин. сјећајући се.Она је и данас знак распознавања овог града.

јаки. забаве. нити можемо рећи да се ово или оно неће догодити. Улепшавањем сопственог живота. несугласица. Опасност вреба свуда. дела. Тако и љубав. Толерантност нас приближава и даје нам шансу да се разумемо срцима. одлучују. без промисли.па тек онда пређимо на рашчишћавање света. шаљу негативне вибрације другима. који је заборавио ко је. лепа реч. не шутне куче и не ишчупа цвет. Не можемо променити оно што је било. Почео је изненада да се дели на беле.па се дели по нацији. онолико колико је и среће. са свим њиховим врлинама и манама. Сви крчимо пут кроз њега застајкујући. Учествујемо у угрожавању планете и сносимо део одговорности за њено разарање. Свако од нас је јединка која учествује у стварању овог света. шаљу околини позитивне таласе и окрепљују не само људске душе. Андреа Шкундрић III2 kojica Моја улога у стварању мирољубивог света 09-06-2011. Ослободимо се прљавих мисли. Али. већ и биљке и животиње. Нећу да будем део те велике помућене свести и жеље за уништењем! Не желим да улетим у временску машину. али свако од нас може да улепша другоме дан. изостави псовку и увреду. Највећи допринос у стварању мирољубивог света може да да само чиста љубав коју пружи сваки човек. Чинимо да он постоји и буде баш овакав. Најпре средимо неред. Сваког дана понављајмо у себи да љубав. Ни то му није довољно. утичемо и на сређивање околине. црне. Докле? Човек је решио да нађе оправдане разлоге за своју мржњу. Свакодневица је испуњена страхом. љубоморе. хармонија. која прождире све што је вредно постојања! Мој избор је Љубав! Прихватам све људе и волим онаквим какви јесу. љубави и многих драгих стварчица у њој. приморани су да праве избор. искреност. вера. а не ослањамо само на оно што видимо очима. црвене. порока. Уложимо у стварање лепшег света и живота само мали напор. мисли изречене или не. да имамо једнака права у животној борби и да нас Сунце истом лепотом греје. смиреност и благост. стижемо до ћорсокака. упути топлу реч. уједно заслужујемо и ситна признања за племенита дела. падајући. Пред многима је свакодневна дилема хоће ли поћи овим или оним путем. Сви морамо бити стрпљиви и вредни. безбедну путању. Знамо да лоше особине. правећи грешке. Стефана Арсић III3 kojica Разочарала сам се 09-06-2011. карактерни. Долазе у незавидне ситуације и тешко проналазе прави пут. које нам не могу рећи шта им смета. Живот јесте замршен и тежак. природе. протестанте. Ако не према кожи. болом. 23:25 Живот је једна велика авантура. жуте. муком. ужурбаности. онда по вери. Сваки живот је један специфичан лавиринт. туча у кућама и школама. на православце. док унутрашњи мир.али и чинећи добра дела. 23:26 . уз помоћ Бога. Схватимо да је уређивање планете велики посао којим сносимо одговорност. муслимане. заборављајући да сви потичемо из истог језгра. живот и свет који смо створили сами. Залутамо. 23:25 Верујем да стварање мирољубивијег света заправо и није претежак задатак. размрси проблем и само једним осмехом придобије нечије срце. вера и нада побеђују. kojica 09-06-2011. јесу први кораци ка побољшању живота. јесу пустоловине и авантуре. већ га само можемо побољшати као и сопствени живот. али успевамо да се извучемо и пронађемо ону праву и наизглед. злих дела.оно што га је до тада чинило срећним? Мислим да алавост и бахатост владају модерним човеком. Свет не можемо преобразити. пустоловина. одакле потиче и где су му корени. како бисмо се ослободили зависти. Довољно је да свако од нас бар једном дневно искрено некоме пожели здравље. преданост и озбиљност које уносимо у посао којим побољшавамо живот и своје окружење.хаос и помраченост у нама самима. ризикују. католике. а то је већ много.

. Иако су ми сви говорили да сам се променила. То могу само они најсрећнији. Држећи се за шипке изнад својих глава. Мислим да има и горих ствари од неналажења слободног места у аутобусу. Али. Неки од њих имају слушалице у ушима. Као и увек. Високи младић који трчи. Никада ни од кога. десетогодишњак наркомански зависник. сви они који су ми говорили да сам се променила. са чије спољне стране лије киша. Међутим. 23:36 Сваки дан исто. На једној од многобројних станица у аутобус успевају да се прогурају две девојке. увек осећала потребу да морам да је саслушам. борећи се са кишом. А . Гужва. бити ту и када одрастемо и схватимо да живот није баш лак. нисам хтела да поверујем у то. од мокрих и блатњавих ципела. Прљаве баре су на све стране. Много им завидим. и помогнем. Свима њима сам захвална. У позадини се чују звуци нечијег мобилног телефона. наводно. главе су им ослоњене на прозоре. па ако знам на који начин. остају иза мене. веселе девојке убрзо напуштају аутобус. почиње дневник. а почела да сумњам у људе. затварају. једно по једно. и сада више ценим мишљење људи до којих ми је стварно стало и који су успели да ме убеде да ће увек бити ту. гурајући различите особе. али када год имам неки озбиљнији проблем. бележим. Кроз прозор не могу да видим ништа... Долазим из школе. осећам разне мирисе људи поред мене. осим тога да ме бар саслуша када ми то треба. Али. гази у једну бару и почиње да псује. не успевам да пронађем слободно место. Излазим. Желим да и мене чују! 09-06-2011. и то само за себе. били неозбиљни и нисмо имали велике. веровала сам њој. док смо се дружили. Била је уз мене када је требало да јој помогнем да се што боље уклопи. тихо говорим: „Само мало. кишни. После дана проведаног у школи. Полако ширим руке и. 23:27 Посматрам. отац убио дете. Аутобус стаје. Упознала сам и нове особе које су опет у мени створиле позитивне мисли. Под је мокар. јер сам уз помоћ њих почела да савршено процењујем људе. Биљана Врањеш I3 kojica Ћутим и слушам. а још брже је успела да ми улије поверење. а она ми је. али из овога сам највише научила. праве проблеме. али убедили ме и поступцима да ће увек бити ту за мене. чудно је то да сада и без њих нема тишине. Уторак је. сматрала да сви они који су увек били поред мене кад смо излазили.Одувек сам веровала људима. шкрипећи. радни дан. бучно разговарају и смеју се. Тада сам се разочарала и у себе.” Лоше вести нижу се једна за другом. девојчица силована. Лепо су обучене и одударају од средине. Ко зна колико их је прошло овуда. Мислим да су пробудиле некога. обичан. Веома брзо сам се спријатељила са њом. Али. Брзо сам се везивала за људе и често са трудила да не видим њихове мане. Врата се. Замагљен је и успевам да видим само улична светла која. Већина њих спава. јер кишобран нисам понела. „Бацам” поглед на људе који седе. Не примећујем неку посебну радост због тога што имају једно место. Чује се само бучно брујање мотора и отварање аутобуских врата. трчим и успевам да стигнем на аутобус.” Пробијајући се. Трпела сам то две године и на крају „пукла” због ситнице. Вести сваког дана постају све лошије. не знам зашто. све се то променило пре три године када се у мој крај доселила једна. У аутобусу влада тишина. Јована Стојчевић I2 kojica 09-06-2011. Много пута сам се разочарала. Опет почињем да трчим. запажам. сада већ девојка. јер је моја батерија празна. па ни од ње нисам тражила ништа. а ја сам. била најбоља другарица. Људи се склањају и сви су ужурбани. Осврћем се око себе и схватам да треба да изађем. били су ту. Средовечна жена са рајфом у коси одваја се од прозора и преврће очима. Жена са рајфом вади мобилни из торбе и започиње разговор. Њих две разбијају тишину која већ дуго влада. да упозна неке нове људе. она или није имала времена за мене или би увек скретала са теме. „Људи остају без посла..

само у њему крећу. Али. гладује и који се тренутно налази у безизлазној ситуацији? „Докле више овако?!”. да се бар мало не опонашају и особине тих звезда лепотица.. кога он чува. колико сам . Светлост. Мрзеле су девојке које су такве а сада. Срећа би била да су те особе природне (колико је то могуће). Време је да дођу дани без убистава. Често пожелим да на један дан прошетам са нашим драгим госн. љуби ме нежно. изгледа ми познат. али зна се како изгледају те прототип девојке. Девојчице од 13 – 14 година. Бела коса. лажљивци. Исти је као што га памтим. не бих да вас вређам. које су. ради нешто по том питању. Желела бих да ми искрено каже да ли му је уопште стало до људи које представља у своје име и да ли има вољу и намеру да им живот учини лакшим и лепшим? Али наш драги госн. Тихо. ради по том питању? Шаље празна и ветром однесена обећања! У ствари. да.шта наша. Мој деда. све док не проговоре. Када мало боље размислим. питам се.Алекса Шантић 09-06-2011. него што пластичније – то боље. најлепши осмех на свету и тај смирујући глас. да је он ту и да ће све бити у реду. то је он.. као што је само он знао. вољена нам држава. глади и очаја. Дела су та која најбоље показују и доказују љубав према некоме. размишљам. али не нешто што је исправно. Смејем се. али племенит задатак. Лаганим корацима ми прилази. Једна немирна суза ми се отима из ока. Време је да дођу дани у којим ће вечну таму одагнати најбљештавије светло испуњено добротом. искреношћу и вечним миром. Поред њиховог сувише оскудног. а да му потом „пљунем” у лице животне приче народа. смехом.. Пожелим да се на тренутак претварам да смо обични људи. Видим лик кроз маглу. натегнутог и сувише неприродног изгледа. Труде се да доминирају у мушком друштву. Шта они желе од мене? Где сам то ја? Неко ми се приближава из даљине. који је предодређен за тако тежак. не баш за узор. Преплашено. можда ми и не требају. Ива Цвјетићанин III2 kojica 09-06-2011. Јавна је тајна да су људи из државног врха бескрупулозни лопови. Узори су им познате звезде наше и стране естраде. Наравно. јер се тек тад заправо види знање. ствари тако стоје. клизи низ образ. Грли ме својим снажним рукама. да он није бољи од мене или од било кога другог. свађа. Раде и опонашају ствари које пре тог времена нису могле да смисле. доћи неко ко воли. Када би само знао колико ми је недостајао све ово време. иритантно је њихово понашање. мафијаши најгорег кова. Желела бих да искрено разговарамо и да му поставим пар питања о њему и његовом животу. наравно. не знам ко су. јер се тако одевене. Поред изгледа. Говори да не плачем.. да чува и поштује своје људе. Председник и ја никада нећемо отићи у ту шетњу. Све су сличније једне другима. А због чега је то тако? Зна се да је новац највећи покретач света. Лепота је пролазна – памет не! Јелена Миловановић III3 kojica „Сањам ли? Ил би ово јава била” .. наравно у различитим годинама. једног дана. коме је стало. Драге моје даме. Не бих да наводим. па све до оних озбиљнијих. Али не могу да схватим зашто су им битнији „шушкавци” него народ који живи на ивици сиромаштва. Мождa ће. 23:38 Плаво небо. постају исте. 23:37 Симболи око мене Свуда су. Никада од њега нећу добити одговоре на жељена питања. Ти симболи по којима распознајемо некога или нешто. када се погледају у огледало – исте су. што из сапуница што из света музике. Председником. Поново се смејемо. Неки непознати људи смеју се око мене. Он је брише. у нешто каснијим годинама. Полако. Почињем да корачам. то не би било то. И испуњење илузија су за њих.. Желим да пишем о нечему што све више и више захвата женску популацију.

али треба прво да се промени много других ствари да бисте се ви почели мењати и несвесно утицати на мењање других. Ако делује нерешиво? Увек има решење. како је. Тихо одговарам да су се развели. да „није ишло“ и да „нико није крив“. Тужно сивило прекрило је и лица људи и оголела стабла. Мрак. Бело. да ли је то у реду или ја нисам из „ове приче“? Превише питања. Сања Трикић IV4 kojica Зона без дроге 09-06-2011. Људи који не схватају да се за све у животу треба борити никад неће ни схватити у чему и због чега се треба мењати. а не примећујеш да је највећи проблем у теби. Покушавам да променим тему. и имам много добрих примера који ми говоре да ја то могу и да не посустанем. Као да не верује својим ушима. учи нас да живимо са њима. ово као да је град осмеха. да му кажем да га волим највише на свету. . тек онда сте се променили. одрастају у духу времена у којем живимо – за мене тешком за разумевање и тужном попут јесењег сивила. Да ли некад изгубим наду? Не! Нада последња умире. јер ако схватате сами себе и своје циљеве. да ли њени родитељи знају како се понаша. У мојој души тиха сета. У њој данас окупљени неки други клинци. Због чега је све то важно? Важно је јер ти својим добрим поступцима постајеш узор и пример другима. А кад се промене правила? Правила се мењају као и сви ми и све што нас окружује. Лепо.. баш то није желео да чује. људи се смеју. отвори очи. Зашто? Зато што сам себи треба да будеш први и једини тачан одговор. Да ли некад погрешим? Наравно. да ме нико не чује. само га треба пронаћи колико год то било тешко. Како имам снагу да наставим даље? Имам вољу да научим. чисте мисли су извор свих решења. размишљаш и упорно се трудиш да разумеш ствари које се дешавају око тебе. онда видите да ли вам је потребна промена или не. али увек постоји друга шанса. 23:39 Мислиш. онај који желим да памтим цео живот. Због чега? Јер кад схватиш сам себе. срећна сам. До стана сам размишљала шта се дешава са овим дететом. Пита за баку. да плаче кад год га неко спомене и да јој неизмерно недостаје. Пита ме како су мама и тата. Тихо. Кад све ово схватите и прихватите. схваташ и друге. највише кад схватим да сам се борила за нешто што се само кад слепо гледаш чини праведним. Корачам улицом у којој сам одрасла. разлоге и чињенице. Дијана Марковић III3 kojica Само је један кутак свемира који можете променити. они сами долазе.само желела да чујем те речи. Неприкладно одевена за кишни. а са мојих усана оте се тихи уздах. Увек има нешто ново. Како се понашате кад погрешите? Никад понизно. људски је грешити. Да ли се некад разочарам? Да. Љута сам. У групи голобрадих дечака запазих „девојчицу“ дуге плаве косе. Како пронаћи проблем? Проблеми се не проналазе. Какве ово везе има са темом? Има. Нигде никога. слатка тринаестогодишњакиња. Шта тад радити? Ефикасно решити препреку. Окрећем се око себе. још тише одговарам да га и после оволико времена није преболела. Окрећем се. најлепши од свих. били сте недовољно информисани. седам на кревет и почињем да плачем. а то сте ви сами 09-06-2011. јесењи дан. онако истински. али не дозвољава ми. Мала. мамим један осмех. Промена је потребна. Подижем му главу. све је чисто. Како? Лако. 23:40 Јесења измаглица вукла се градом. Отварам очи. То је Тамара. После дуго времена. Бесна. али време не лечи ране. Стресла сам се. ни овај пут нисам стигла да се опростим са њим. шта ради? Спуштам поглед. дете из моје улице које познајем од рођења. Како то? Новине у свету нас терају да размислимо и схватимо нове изворе. неприродно се кикотала нагињући се дрско над двојицу дечака. али и учити на својим гршкама. Шта ако се крене лошим путем? Не гледај више у слепило. И после осам година боли исто. Сада је он тај који обара поглед.. дубоко удахни и крени да се бориш за бољу будућност.

подиже главу у правцу мог прозора. Одавно су далеко позади. од муке. школа. Једно је сигурно. али ето. осим што плачем и размишљам? Страх да ћете бити одбијени већ вас чини слабим. свима нам је то у глави. Диче се нечим за шта немам речи. 23:40 Наслоњена на зид поред прозора. Шта ја радим. друштво. „Није ми јасно шта се дешава са том девојчицом. а кад успеш. Без сјаја у очима. Нашли су је пред улазом у њену зграду. а слава им „удари у главу“. Мала више није `мала`. Никад нећу „дати на себе“. јер најчешће одатле нема повратка? kojica 09-06-2011. Данас. Посматрајући себе са стране. шта је у њеној глави. угледавши пут којим умало да кренем.“ Моја сестра је и даље играла игрицу и не погледавши ме рече: „Е. Када се клинци определе за другу страну закона. Видела сам је на школском степеништу. Најбитнија им је тада моћ. и колико ћеш себи допустити. Дошло је време да не смеш мирно проћи неким крајем. Згадио ми се. назови. јeр се о њима прича у граду. био један од тих. опет сам само неми сведок. Она је стајала још пар минута и као да је постала свесна да је неко посматра. те су улице немилосрдне. поново угледах Тамару. а сузе немоћи текле су и пекле као жеравице. а сваки потез је слаб и спор. кад слушам особе које се хвале тиме што су некога „изболи“. јер више немам коме да кажем – ко је све ово започео. испричах сестри шта ме запањило: „Сад сам на улици видела Тамару. свашта се прича.одустану. али то су само улични снови. 23:41 Како отворим очи. зато сам и споменуо. а да ти не приђу мрачни момци с обавезним питањем: „Одакле си?“ У том адреналину тражиш непостојећи одговор. уђе у ауто и оде. и њоме разочаран се бориш као да си у води до гуше. а она у више улица које чине место у коме живимо . Можда сам и могла већ сутрадан. али речи су се цепале у грлу. Верујем да би свако требало да се понаша и размишља у складу с реченицом: „Што не желим себи. Изненада одгурну Тамару од себе. Пушила је и гасила се полако као и цигарета у њеним рукама. већ знам да ме чека нова борба. предала се старијем мушкарцу са којим је отишла негде. и да ли ћеш победити себе самог у том изазову. искрено ми их је жао. човеку треба хиљаду степеника до врха. без жеље да се бори. као да смо причале о сивом кишном облаку који ће отпловити даље. Многе људе наведе на криминал и сама држава. још је давала знаке животе. Цена је превисока. Као муња опекла ме је она сестрина реченица: „Свашта се прича. патњу и смех. улицом.“ Размишљам опет у себи. нећу учинити ни другима. a само један једини до дна! Многи се уморе на првом и .Београд. Милена Стевановић I1 kojica Момци с београдског асфалта 09-06-2011. од туге. остају само сећања на први пољубац и прву љубав. Тамара је умрла у Ургентном центру. Маштати о лаким парама. Смењују се генерације. туге и немоћи да било шта урадим. Размишљам у себи. У мојој улици живот тече даље.. Мазила се као мачка око неког високог „лика“ који је своје шаке на њену задњицу. Размислите. већ неумољиво сваког дана узму једног од нас. Времена нам доносе скупе забаве. Желудац је почео да ми завија од глади. Колико год да си на страни доброг и бориш се за то. не знају за бол. Осетила сам се као уљез схвативши да све то није требало да видим. кад изађеш напоље угледаш праву реалност живота. Ја нисам ништа урадила! Можда је ово начин да се искупим.“ „Па?“. Нисам одмахнула. упита она незаинтересовано. постајеш прави Човек. али тада нема повратка. од немоћи..Чим са. шта раде родитељи. Пут се претвара у улицу. даде јој неки пакетић.“ Устукнула сам пред овим речима и начином којим су изговорене. Цело моје тело било је укочено од новог сазнања. Подигла је руку и махнула ми.“ Многи то заборављају. Све је у твојој глави. осетих се веома незрелим. када се догоди тај моменат који живот олако претвара у пакао? Где је та невидљива граница за коју не требају никаква документа. али причање о томе је губљење времена и трошење оловке. жестоких момака. Искрено. Нико од тих „жестоких“ није фактор у мом животу да би судио хоћу ли и докле да постојим! Једини меродавни су моја породица и Бог. и ја сам прошао све то. а знаш шта те све једном чека. ушла у собу. Док сам пливао водама . зове се МЛАДОСТ. као да сам је у мислима призвала.

криминала. на страни доброг. Свако дубоко у себи зна шта је за њега смисао живота. али по доброти.ја јесам жесток момак. свака сврака. Где љубав испијам вечно као најслађе црвено вино. Јелена Радојковић II10 kojica Пишем ти 09-06-2011. на факултету. Крваву сузу проливам. на крају умирем. Трудимо се да квалитетно искористимо сваки секунд живота. а не мржња. кад размислим. Како у ових пар речи наћи смисао живота? Лепо. На себе не дам и увек ћу бити. све догађаје. И не трубите трубе царске. мисле. уз Божју помоћ. плачу и смеју се. а не по пиштољу. Данило Алексић III7 kojica Шта животу даје прави смисао 09-06-2011. Сами ћете га већ пронаћи. смисао. па људи не треба да сањају живот. треба да видимо колико смо успели. Зар се ваша вода може пити? Безбожје бесни. запослим се и оснујем породицу. школујем. све да запишемо негде у најбољој књизи нашег ума. будемо са вољеном особом. Мудар човек види смисао живота и у лету лептира. њих смо искијали. 23:43 . И тада сам угледао светлост… Кренуо сам ка њој испружених руку…и успео сам. живот ми горку тмину даде. Уместо рајских птица вране ми око куће креште. живот пун онога о чему сви сневају. смисао живота је сам живот. Сањам лепе ствари. јер реалност није лака. а душмани се туђом крвљу сладе. заробљен у вировима који су ме вукли ка дну. имамо децу. Кад остаримо и када ту књигу отворимо и погледамо. а изворе свеже ошурили воде вреле. страдају невини. у смеху је срећа. У реалност се човек увек треба вратити. Делује тако бизарно и мало. ухватио сам је… Трудим се да заборавим ружне ствари и да никада више не допустим тами да ме обавије. На људима је да раде. можда га још увек тражим. али не знаш шта је то волети и бити вољен“. Да ли Бог тражи од нас покајање? Због гордости наше овакву нам реалност даје. Своју сте храну продали за рану. стално сам враћао филм на прошле дане када сам био срећан. Беше ми лепо. почиње опет немилосрдна реалност. Увек се боримо за бољи успех у школи. јер цареви ваши лажне су маске. Ако смо имали грехе. имаш „рибе“. али чим оно престаде моју душу тешити. У мом врту не цвета више цвеће. да живе. већ да живе свој сан. Сања Јанковић IV2 kojica Људски је суочити се са ралношћу колико год да је тешко 09-06-2011. а не узалудно патити. борити се за боље. ситницама. најбоље што смо могли. Сваки мој написани стих лоше приказује и сурова реаланост овде се показује. Проживели живот. Тада ћемо схватити смисао живота и бићемо задовољни. Нечији смех је испуњен топлином. имаш новац. замишљам диван живот. Довољно је то што им је пружена та могућност – проживети га што боље. Бог је тај што све то види. да њима пренесемо све оно што је најбоље. Родим се. Љубав је оно што испуњава човека. 23:43 Сањам. сва сећања. Лепе и драге ситнице. Не кажем да сви морамо имати исти циљ. Свако има своју звезду водиљу. тежину своју има сваки човек. Ја вам нећу рећи или наметати став о томе шта је мој смисао живота. 23:42 Већина људи заборавља смисао властитог живота. Мада. И зато кажем свима . иако нисам имао паре и нисам био окружен „лаким девојкама“. Посматрајући се у огледалу говорио сам: „Жестоки момче. Боримо се да нађемо добар посао. Где рајске птице на рамену ми стоје и анђеоску песму ми поје.

А ја и даље ходам кроз град и гледам. а онда ћу као и све ове мрље. nego rijeĉ? Kao što je Meša Selimović rekao svaka osoba treba pronaći svoju ludost. или нису били јаког карактера. а што је лоше. Како се плашим да не постанем таква. пут до твога срца? Да ли ће те ганути ова суза којом размазах мастило? И ако га добијеш. 08:14 Rijeĉ je ĉarobna ludost. Цитираћу једног астролога. Да знаш. Пружи ми неку утешну реч. Сада. постати попут њих. Јелена Радојковић II10 kojica 10-06-2011. Постали су црна мрља на лепој слици. тело и душа су три света. куца нам на врата. Спери са себе горчину коју годинама носиш. али значиће ми. пријатељу мој невидљиви. У таму се затворих од када оде. Грешке прависмо обоје. Пишем ти. ливаде и природу су заузеле зле творевине људи. заборавили су на старост времена и прешли у будућност. али живота немам. Ljudi kažu i ovo: oĉi su ogledalo duše. мислећи да чине добро свету. па макар и гневне ти мисли биле? Од када ти оде. осећај за оно што је добро. а то је. Само ми мисли на тебе остадоше. Кочије су заменили аутомобили. али не и осетила. чекам да ми дођеш. али ме она не обасјава. Људи су почели да гледају сами себе. памет не слуша. драги. не марећи за природу. Андреа Васић II10 kojica Пишем ти 09-06-2011. нит` живот истински имам. светлост видим. pronađite je i vi. занемарујући душу. да ли ћеш га прочитати? Молим те јави ми се хоћу да осетим живот. лишавајући се свих земаљских добара. стварима којима разуман човек никада не би могао замислити. мој невидљиви пријатељу. и даље ходам улицама посматрајући свет и препуштајући се меланхолији. као и Месец. Ризнице су ми постале празне. Ум. Живот је чудо. Људи су кренули да раде умом. Kažu ljudi da rijeĉ zna da te miluje a i biĉuje po zasluzi. знај. Превише поноса имаш. нека то буде макар и горка реч. а хоризонти исувише кратки.Пишем ти колико се овај свет променио. Смех сам видела. А они и даље нису свесни шта раде. а у ствари само одмажу. ваздух удишем. људи праве ружну слику на планети.” Пријатељу невидљиви.. Пишем ти. мој пријатељу. Дозволили су да нам животиње и сва жива бића буду изложене глади и страху. које свој отров шаљу у бесконачни космос. Dajte ljudi da rijeĉi budu . Постали су црна мрља на лепој слици. пријатељу мој. За љубав постадох слепа од када ме напусти. Zar ima boljeg pokazatelja našeg ja. нема сврхе живота. јер ту реч ти изусти. То препуштање уму је толико велико и слободно да је прешло границу сваког разума. Možda. људи који су изабрали да буду такви. našeg srca. како је свет на ивици трпљења. и љубав туђим блатом испрљана. друге и сва жива бића. Помислиш ли некада на мене. Васкрснуће чекам. за којег имам велико поштовање: „Ми смо сами себи најосновнији проблем. ali ipak mislim da su rijeĉi jedno ogromno ogledalo naše unutrašnjosti. Старо је заменило модерно. када прочиташ ово. гледам као су људи изгубили смисао живота. Ни то не мораш. Сунце и Плутон.. у каквој се брзини народ сам против себе побунио. јер ту црну страну имам у себи и свесна сам је. како се плашим да ћу попустити и изгубити битку коју водим сама против себе. Онда. мој невидљиви пријатељу. али ти ми опроштај не даде. због тога што је ум завладао. 23:46 Да ли ће наћи ово парче хартије пут до тебе. а душа занемарена. далека будућност је сада тако близу. По вољи Божијој нека буде. Људи су превазишли границе живота. и треба га поштовати.

posle kvrga ispod kože a ubrzo ne ostane ništa od onog silnog bola. Zagrlila sam je kao majku i poljubila. zatim se stvara kora. U tome leţi magija. No ipak. nežne rijeĉi. otići će nam voz. Kada kaţem svakog od nas svjesna sam da to sve zavisi od osobe i koliĉine ljubavi koju osjeća prema onome kome ţeli oprostiti. moţda tri – ko će ga znati. Nešto je u njoj bilo ĉudno. Aneta Popović II-1 kojica Kod ĉovjeka je ljubav tako velika da se zbliži i sa onima koje nikada pre nije video 10-06-2011. A kad nas rijeĉ pogodi nešto kao biĉem zapeĉe u duši. iza mene nije bilo nikoga. 08:17 Oni koji se vole ţive od praštanja "Praštanje je samo miris ljubiĉice. Malo glupo. ali kofer kao krvnik sapliće mi noge i osjećam kako gubim ravnoteţu i moje lice doţivljava bliski susret sa trotoarom. trećeg. plašeći se da me ne povrijedi. Ţurim. Ona se uvukla negdje duboko u srcu i pustila korijene tu. znam. rana ne nestaje. Svi oni koji vole. Zadihana trĉim i osjećam kako mi ivice kofera stvaraju masnice po nogama. njeţno kao pahulja i dva oka. „Ko sam ja da diram po tuĊim oţiljcima? Ko sam ja da otvaram tuĊe rane?“ – prekorijevala sam se u sebi.. i zadnji put joj rekla – hvala. ne znam kako to da objasnim. dajem sve od sebe. lagano." . Tanka ali jaka. to je veliĉina svakog od nas. Majka se odjednom stvori ispred mene: „Gdje si ti do sad?“ „Duga priĉa. Na usnama joj zaiskra osmijeh i pokaza svu toplinu njene osobenosti. Kada se poseĉemo.. bijelo kao snijeg. ali tako je. Zar niste primjetili da sve što je na zemlji. samo je rijeĉ trajna. Ĉuo se pisak lokomotive u daljini. i kad bi vas neko pitao: „Zašto tako mislite?“ – vi biste mu samo kratko odgovorili: „Ne znam. dva.’’.. prolazno je.. Niti bilo kakvih sukoba među ljudima. ţivot me ranio. Zaboravljamo na njih. stvaraju veĉni mir i zadovoljstvo. Ni nakon prvog. PostiĊeno sam mu skrenula pogled i ustala zahvalivši se. gusta magla se spustila. ni kora. Koraknula sam naprijed i naglo se okrenuvši na petama pitala: „Zašto ste tuţni? Zar niste premladi da bi Vam se tolika tuga ogledala u oĉima? Istog momenta sam se pokajala vidjevši joj suze u oĉima koje zatreperiše kao blagi talas usred velikog okeana. Takvu su reĉi kao tanka nit među ljudima. upućuje vas. Znate kad jednostavo vam nešto iznutra govori.. postoje i one lepe. Sva ta crnina. proći će. Tmuran dan. To je samo živa rana za vazda..majko. . Za trenutak osjetih trnce ali sve me proĊe kad joj ugledah lice. jer kada volite srce oprašta mnogo prije nego što vi samo shvatite. 08:16 Sjećam se… To je bilo prije pet godina ali kao da mi je sad pred oĉima. Pruţa mi ruku.. u sedmom svetu gdje je jedina kraljica baš ona-reĉ.. Ĉula sam njeno: „Ostaj mi zbogom kćeri. minut. stvori se tu niodkuda.“ – rijeĉi su se gubile u jecajima.naša ĉarobna ludost. koji ostaje na peti onog ko je zgazi. Rana nestaje. toplinu koja se ne iskazuje rijeĉima. pustila sam ih da teku. Zalutaš negdje. Nema tu ni kvrgi. sedmog. Melem za dušu i srce. „Ţivot kćeri. One su tako opijajuće. ovo je realnost. skidajući mi kamenĉiće sa obraza. Takve reĉi sjedinjavaju srca. kako mi nije palo na pamet. ratova ne bi bilo. jasno kao suza. a zdrav poleti. E. Jer će i one u suprotnom zarđati.“ Suze su mi navrle kao plima i nisam ţeljela da ih zaustavim. baš kao što Sunce miluje orošenu krošnju trešnje. spajaju nespojivo. Toliko je lako.“ – rekla je. pa naravno. reći će vam da nije tako. Od njih bolesnik ozdravi. ni ĉvrgi. pa onda koristite one lijepe. Utihnule su. Kad sam se osvrnula. već se osjeti srcem.“ Pogledala sam u nju i ubrzo shvatila da je posmatram kao osmo svijetsko ĉudo.. dva mala badema. Vidim samo crnu priliku. kore niti kvrge. Ne znam koliko sam leţala tu. „Ona je stvarna“ – rekoh sebi. mogu reći vjeĉna. „Ništa strašno.. Uĉini mi se da se vrijeme razvedri. Pomilovala me lagano. prvo je otvorena rana. Smog mi pritiska grudi. a lijevom me hvata za nadlanicu i podiţe. Da ima tih rijeĉi malo više. Ipak. tridesetog dana.“ Tamara Bandović III-1 kojica 10-06-2011.. opijajuće rijeĉi. Ţurno sam potrĉala. kao avet. U daljini majka mi dobacuje : `` Poţuri. osjećate da je tako. Oproštaj je jednako blagoslov i za onog ko oprašta i za onog kome se oprašta.. jedva se diše. koliko je teško.

Воз нагло стаје. prema razliĉitim ljudima. излизано. Не знам . када имаш с ким да га подијелиш. а ја сам само климао главом као коњ на врућини. Jer to je ono što ljubav odraţava. Остављам торбу и без поздрава заузимам своје мјесто. Из торбе узимам неку танку књижицу. алли није ми до приче. Части ми. па да! И запамтио сам да је помињала коње. Сами смо: дама и ја. Ono u šta sam potpuno sigurna je to da ne trebamo dopustiti da nas ponos nadjaĉa. Velik je onaj koji ima snage i hrabrosti da oprosti.То је моје!“ Морам да се искупим! Мало фолирам и правим се да ме њена прича занима.. Прво – избацити кроз прозор стари похабани шешир! Грчевити стисак ми је зауставио руку: .. Од те приче постајало ми је све теже. Moţda je ljubav stvarno slijepa i moţda niko i ne zasluţuje naš oproštaj. Прво. znate da tu osobu volite. Плашио сам се да вјетар не науди њеном прамену.. само не знам да ли су се ождријебила два коња. Дивно име. puni razumijevanja i tolerancije. али. зар не? Немања Балетић.. II f kojica 10-06-2011. можда зато што их никад немам! Али сигурно знам: и сиромаштво. pa tako postoji i mnogo naĉina njenog iskazivanja. На лијеву ногу.. Није ми ни ди чега. Ali oni koji vole ţive od praštanja. нестала је! Од ње ни трага ни гласа! Не желим да мислим о њој. јутарње. Некултурно јем знам. misleći da nemamo snage da nastavimo dalje niti oprostimo. пуно устајале прашине.. Мирис кочења. Svi griješimo i bivamo poput biljke usaĊene na besplodno tlo povrijeĊeni od strane onih koje volimo.. Осјећам: стари под воза убрзо ће се сурвати пода мном. и бригу о туђем дјетету. Срце је лупало у ритму њене косе. a da je praštanje uzvišeni ĉin. Нема ни говора о томе да се заљубим. устаљене.. Да ми је да се нешто промијени! Али за то – потребне су паре. постане слатко. ни марамицу такође. Морам да заборавим! Отроваћу се као Ромео! Зашто да не? Испушићу цијелу кутију цигара! Док вучем посљедњи дим прве цигарете.Ĉesto se pitamo šta je to ljubav i koji su njeni pravi pokazatelji? Šta nas to u ljubavi tjera da praštamo i prelazimo preko svog ponosa i svojih stavova. или су угинула. уобичајене. Ноћ. Устао сам нерасоложен и нервозан.. Aleksandra Alagić IV-2 kojica КАКО ЈОЈ ЈЕ ИМЕ 10-06-2011. nikada ne bi uradili nešto što će nas tako povrijediti. Изгледа пристојно... жељела је лагодан живот. s tim se u potpunosti slaţem. Прилазим прозору. Zar da dozvolimo da naš unutrašnji nesklad uništi sve ono što se gradilo tokom vremena? Da zbog toga nestane svaki munut ljubavi i njeţnosti.. Ех. Нови проблем! Исцрпљен корачам. Вучем ноге за собом.. ни једној њеној власи! Јутро. мада та хаљина коју носи некако је.. Чуо сам да се ноћу дешавају чудне ствари. као и обично. нови дан. Устао сам да средим амбијент око себе. већ ми је мука. сједиште. i kad ispliva na površinu tek tada postajemo sjesni da je griješiti sasvim ljudski. љубоморног мужа.. Свеједно коју. ни данас не знам како крај ње легох. нотароша.. svaki dan poštovanja i mjeseci uzajamnog osjećanja pripadnosti? Nikako! Trebamo biti slobodnih shvatanja.. која се таласала на промаји. a oni koji ga stvarno zasluţuju. Из руке испада књига. Jes samo se iz ogromne ljubavi raĊa oproštaj. јер сам и самом себи тежак. Наравно да не узимам цигарету коју ми нуди. Тражим слободан купе. Iako svi teţimo ka nekom savršenstvu niko od nas to ne moţe dostići. Пролазе станице. добила је старца. ваздух у купеу је све лакши. узалуд! Коначно! Старо.. 09:13 . Сав сам се претворио у уво! помињала је слугу. Удала се због новца. егзибиције. А она – упорна: сјела до мене и ставља руку на моје кољено! Аууу! Као гром из ведра неба! Јежим се од људи чији су животни мото паре.. Стигао сам да прочитам да је главни лик нека Јуца.. Moţda neki ljudi iskazivanje svoje ljubavi vide u praštanju.. U suštini ta hrabrost da oprostimo satkana je u svima nama. Postoje razliĉite vrste ljubavi. љетња врелина пржи. jer tek kada preĊete preko nekih bolnih stvari. 09:10 Ново јутро.

Од других ствари да ти кажем да се тјелесно васпитавам и тијело своје напорима излажем. јер му све ово речено не допушта да безбрижан буде. оца мојег старог. Пролазност живота као тема слаже се од мотива уживања. наложио да спава ноћу. Тијело је сувише слабо да оствари жеље духа. Твој друг и доброжелатељ. или надахнутости. Смрт и њен симбол отров.искрености“. па да ти понајприје неколико слова рекнем да се љубопитљивост твоја ублажи. што ти поручити имам. коме је благи Бог. јер кљиге многе прочитати ваља. јер ме драги Бог кажњава за све зле примисли моје и за недостојна дјела моја. као што су из рачунице и језика ми матерњег. У осталим трима се развија. ризик раван распрострањеној медицинској методи тога доба – пуштању крви. као израза у очима кад се у жени буде нова осјећања. Али Де Вегина пјесма ми се свиђа. Најприје знај да сам.. Немам те што упитати за тебе. особито. а који је наметнуо и тему и однос према њој – жена као јединство добра и зла. 09:14 Никада овако нисам размишљала о жени.увјерљива“. питање . касније ми се открила као љубавни исказ разочараног мушкарца који је схватио да у равнотежи са жениним даром мора стајати и . у миловању на корак од тога да смрви. У класицистичкој пјесми . То је.зло“.. Никола Војиновић. или чега год што се може осјетити у пјесми па да буде . који . тако да се ни окупати не можеш. теби у далекој земљи ево пишем. живот и његов симбол – крв стоје једно поред другог у четвртом стиху прве и првом треће строфе. kojica ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК.што каткад спаси. јер знам како ти је у земљи туђој. Познајући твоју љубопитљивост и знатижељу твоју. особито из предмета главнијех. прохујале младости. она је вјечна енигма за мушкарце. и гдје велики жаропеци владају. и да нам као прије буде. здрав и весео. елегија доживљене старости. а у мору риба зубата. и претресемо све што се претрести даде. Никола Војиновић. незаустављивог протицања времена и очајања које доноси старост. А НЕШТО ГА СТАЛНО ОМЕТА 10-06-2011. А та дјела моја незнатна и биљешке лоше жалосте и печале матер мону брижну и. Но не бих волио да те све речене ствари обеспокоје и опечале. Контраст јој је превара. ријечју – пакао. па ће и ова мука проћи ваљда. а полисиндет . који свијем чудесима управља. не бих ли те овеселио и приближио земљи својој из туђине далеке. гдје ријеч нашу нико прозборити не умије. ваљда. како ја. симболиком раја.р прекорима излаже сваки Божји дан. који је млад. а каткад убије“. а не даје ми новца папирног. И још ме кажњава. јер је све и добро и лоше од Бога дато. I k.. Мотив дуалистичке природе жене дат је већ у првој строфи. И док ми је при првом читању дјеловала строго и театрално. Дивљењу и уважавању због материнства супротстављена је њена промјенљивост од анђела до змије – у трећој строфи. . хвала милостивом и свемоћном Богу. да се опет састанемо. Али имам тврду вјеру да ће све ово опет на добро изаћи. па како бих удовољио учитељима реченим. а има и зашто. а речено је да је у тијелу крепком и дух крепак.Уживао сам“ у четири стиха стао је живот. Или барокног духа у коме је пјесник створио. без сна много ноћи пробдјех.. И четврта је сва од мотива израженог контрастима: жена је плаховитих осјећања од љубави до мржње. подла ћуд. а све због тога да бих се лакше носио с друговима мојим и недаћама разним. Ово још да ти кажем: да и теби и сестри твојој и оцу твојему и мајци твојој желим исту такву крепкост да вам Бог подари. тако и брат мој и мајка моја и отац мој. у виду рђавих биљежака у дневнику школском.ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Ја. пролазно. Но се врћи што прије овамо. познах да те школа моја највише интересује. У другој строфи добра женска страна исказује се метафором неба. А сви напори моји показаху се незнатним. А старјешине моје и учитељи многе ствари од мене захтијевају да их спознати морам.. Ево неколико времена нићу не заспах као дијете. даје ми помало за трошкове моје новца звекећег.

опасне“ жене. glavno je da čovjeku nikad ne bude previše stalo. Краткоћа пјесме асоцира на сумирање живота из перспективе кад човјек спознаје како више нема могућности да доживи нешто ново. završiće na loš način. 10-06-2011. Ravnodušni prema životu i prema onome što ih čeka. ljudskoj ološi i sitnom ogovaranju koje je postalo svakodnevica u društvu u kome živimo. Kao da iz prikrajka posmatraju optuženog i slušaju njegovu apsurdnu priču. коме остају само сјећања и жал. IV j kojica ŽENA I LJUBAV U DUČIĆEVIM I RAKIĆEVIM PJESMAMA 10-06-2011. јер је садашњост мучна и празна. iako ni u kom trenutku nije bio zainteresivan da ga promijeni. a to je izokrenut sistem. Merso i Jozef ni u jednom trenutku ne mijenjaju svoje ponašanje. Ono što Merso radi jeste razmišljanje o životu i da li je na neki način mogao biti drugačiji. Прва је изазвала емоције. gori od bilo kog drugog.истиче да је вријеме господар човјеку.. Zbog svoje volje da ostanu van izvrnutog sistema koji postaje sve više moćan i veoma uticajan na svakog pojedinca koji ne zna sam da korača svojim životom i sasvim nesvjesno postane dio te gomile.. Ono po čemu su slični jesu različitosti od društva u kojem žive. jeste sila koju niko ne može razumjeti. Tom silom upravlja sistem koji traži prilagodljive osobe. Razlika je jedino u tome što je Merso počinio ubistvo i zbog toga je uhapšen. ali nisu tipovi ljudi koji bi se borili protiv toga. I umjesto da kao i svaki gledalac nekog bezveznog filma o propalom sistemu. Зорана Драговић. a Jozef i Merso to svakako nisu. iako je prosto nemoguće kritikovati bezazlenog posmatrača. Ono što ruši njihov po mnogima dosadan i neispunjen život. optuženi iz razloga što su svjesni svoje apsurdnosti i svega što im se događa. Ako je čovjek . Jozef K. svojim navikama za koje smatraju da ih ne treba mijenjati. najteže izraziti. Obojica su nevidljivi na sopstvenom suđenju. po njima sasvim idealan. Fizička privlačnost ili ljubav prema tijelu i „apstraktna“ ljubav. Biti drugačiji i pokušati da se odupreš nečemu što je izgleda u ovom slučaju neizbježno.Живот је кратак. I sami svjesni apsurdnosti svog postojanja. loše postavljena pitanja advokata i teške osude pređašnjeg života od strane ljudi u sudnici. bivaju osuđeni. а стално га нешто омета“ – неопходне и свеприсутне. oslobođena tjelesnog. Katarina Janković. Jozef i Merso svoj život ispunjavaju mrvicama radosti. Možda zato što je baš ljubav. Sve što radi Jozef jeste potraga za nevidljivim demonima koji ga progone iz njemu nepoznatih razloga. pronalazeći u tome veće zadovoljstvo od bilo kakvog sopstvenog uspjeha. Ali.. Po njihovom mišljenju. biti različit.. или старост. oni bivaju kritikovani. stoje Merso i Jozef K. Ova dva pjesnika su se oglušila o taj savjet i svoj su „posao“ . u suštini. а . i Merso silaze sa te pozornice i postaju jedini posmatrači predstave. i Merso.. da su dobre takve kakve jesu i da ni iz kog razloga ne treba da budu bolje. oni. njihov položaj koji su imali se mijenja. koje prihvataju na hladan način. oni pokušavaju ostati izvan toga.. Ono što ih povezuje jeste i tragičnost njihovih sudbina. od svih osjećanja. riječi se ne mijenjaju.. Zločin. спајају у реченици: . II h kojica MERSO I JOZEF K. neprekidno preispitivanje po njemu sasvim opravdanih sopstvenih razloga. Jozef K. 09:14 Čovjek je lijepa stvar . oni ostaju isti. Na pozornici gdje svako igra svoju ulogu. U svojoj „Poslanici mladim piscima“ Rilke je snažno preporučio svakome ko želi pisati pjesme – da se kloni ljubavne poezije. onakvi kakvi jesu. umjesto da daju kritiku. Obojica su. 09:21 Filozofi antike su prepoznali dvije vrste ljubavi i dali su im imena svojih bogova : Eros i Agape. која као да наступи одједном. ukoliko se ne povinuju i ne prihvate to što taj sistem nalaže. Ukoliko ne prate pravila tog sistema.. Situаcije se ne mijenjaju. друга одвела у размишљање о непријатној чињеници да је вријеме у ком је могуће уживати на овом свијету врло кратко. čekajući da padnu izlizane maske nemilosrdnih sudija koji su toliko uporne u otkrivanju tuđih slabosti. чини ми се. Утисци се. Na taj način možemo odvojiti i Dučićev i Rakićev opus – prvenstveno Dučićevu „Pesmu ženi“ i Rakićevu „Iskrenu pesmu“. ali oni. ljubav prema idealu. A Jozef ne zna i neće saznati razlog hapšenja. jer sve je već odlučeno i prije nego je počelo.

.. Velikim ljudima i velikim dušama ostaje da grle vječnost. Čeka da neko dođe i ugasi njegovo od bola zapaljeno srce. ženi – idealu ljepote.. majstor stila i forme. Sve je razliveno. on je lišava svega što je fizičko. boreći se za tuđu ideologiju. A on čeka. Sve čežnje. lomljivo..precijenjena je ! Sve se misli pod naletom vatre lagano pretvaraju u pepeo. Milan Rakić. staju iza tuđih riječi. Njegova ljubav prema njoj je oslobođena tjelesnog i ovozemaljskog. IV j kojica AKVAREL 10-06-2011. i uzdiže je na nivo boginje. a veće duše vaskrsnu iz svih svojih reprodukcija. Na drugoj strani hrida su duše koje predstavljaju ideologiju. treba nositi težinu postojanja.. I misliš proći će. zastaju. a vatra je sve veća i veća .. nadanja.maestralno odradili. Iako su oba pjesnika oslikali dvije strane ljubavi. Kako sam kaže. Kazaljke i dalje stoje. ali niko ne dolazi. Pjesnik čija se poezija odlikuje i erotskim elementima govori o čulnom zanosu i o „božanskoj prirodi ljudske ljubavi“. Milica Popović. On nije. čekajući na svoj trenutak. a ne prolazi . III h kojica „RECITE VATROGASCIMA DA SE NEŽNIJE VERU PO SRCU ZAPALJENOM“ MAJAKOVSKI 10-06-2011. Sve su samo ostaci ničega. I to više nije ON. Gube svoj identitet. Treba u vremenu i prostoru odolijevati svemu što dolazi.. 09:21 Svaki talas udari o greben. Ostavljaju trag na čovjeku. dva odnosa prema ženi i ženskom principu. nejak da ga vrati. Vječno i bezvremeno osjećanje – ljubav. Gola. posmatra ženu kao biće od krvi i mesa – ovozemaljsko. stoji zaključan u sopstvenom staklenom satu . mora biti i tjelesna. poput Dučića. Kako riječi mogu da povrijede čovjeka kad padnu sa otrovnog jezika.Recite vatrogascima da se nežnije veru po srcu zapaljenom – reče. 09:23 Po ivicama ispucalih duša kao nekakva mutna vodurina što se danima vukla po ulicama. Jovan Dučić.. a onda nastavljaju svoj surovi put. jer druge i ne vide – vide samo sebe. proticale su suze.. Bole toliko jako da sve kosti u tijelu podrhtavaju. čulni zanos je način da se spozna „apstraktno“ osjećanje ljubavi. Po Rakiću. obožavalac apstraktne ideje. Srce poput nekoliko puta zalijepljenog stakla krhko. Njegova „Pesma ženi“ ima formu najdublje i najiskrenije ispovijesti. Obilježavaju ga. niti o „nekoj“ ženi. ali kasne. grčevito se držeći za platno u pokušaju da daju neki smisao slici. Razočaran. Teško prave razliku između sebe i drugih. probijaju se kroza svijet.. Dođe trenutak u kome naslikana slika sitnih duša izblijedi. On postoji. isprazna osovina koja je željela biti „neko“. spremno da povjeruje u laži. Proticale su tako brzo kao da jure do onih još netaknutih duša. ali hedonistički uživa u trenutku. a mali su osuđeni da pomjeraju kičicu na palanačkom platnu svoga vremena. u njegovoj „mašti i tišini“ ona je svedena na apstraktno mu osjećanje. I bole. Ljubav ? Zar postoji ? Sreća . nisu oslikali dva različita osjećanja. a njihov eho odzvanja kroz već otanjene zidove srca. pisao je ne o „svojoj“ ženi . nesavršeno i prolazno – a samim tim i ljudsko. Feđa Pavlović. To je jedini način da budu primijećene. Trudeći se da raskrče svoj put posut ružama. I šta ostaje ? Gomila boja koje se dave. stiču moć i prosipaju lažne ideale. ljubavi gore kao na gomili zapaljene knjige. nesavršeno. On je svjestan prolaznosti. Ne može lomljivo srce da nosi toliki teret. jedinke se stapaju u jedno. Sa dušom veličine zrna pijeska. Jer čovjek je preslab kad udarac primi. oni koji su postali ideali. ostavljaju trag u čovjeku kao žig utisnut na tijelu neke životinje.. A treba ostati čovjek. već o ženi. već jedno – ženu. sve duše dobiju svoj trenutak. već ljubavi. To je trenutak kada valovi zapljusnu tek završeni akvarel sitnih duša. I poput nepoznatog autora „Pjesme nad pjesmama“. spontano izražava svoj eros. ili njen sinonim – ljubav. . koja samim tim što je ljudska. čiji je stil „grublji“ i neizbrušeniji. gledajući .

Црнина. данас глумим ту наметнунуту. Моје лице. у скромном јеврејском дому чистих мисли и тихих ријечи . толеранције. прво шапатом. прво. Кораци су већ смишљени. Розина Радончић. У теби и мени. Јер. у сјенци Кеопсове пирамиде.Mariju kako baca zadnju žibicu . Прожима га и шири хибрид простора и времена коме ја не припадам. што од јутра стрепи. Зато вас позивам да данас. и за почетак. дакако.мир. Још увијек чекам. Са вама. ни због чега. Сумпорним погледом тражим те на длану сунца. или без њих. на обалама бучног Амазона. Ходајућа магла. све ово и завршава. у нади да ће ме негдје одвести. мутне ријеке што немилосрдно тече. А ја чекам. преспавана туга.. 09:32 Дан мира. Овдје. у нашим срцима и уму. Свугдје гдје је патња. а онда све гласније проструји порука мира. пријатељем или тек првим случајним пролазником на којег наидјемо. Katarina Janković. Ни краће ријечи ни раскошнијег ватромета за празник читаве планете. Тамо. далеко. Кријући се од сунца. као да сам једина у овом туђем дану. али страсно. на свјетски дан мира. пронадјемо мир у себи. Неприхватање другог и другачијег. тамо гдје наши вршњаци још гладују. И тражим те. прекрасно поље размијевања. тамо гдје се има превише или тамо гдје нема се ништа. тамо. на нашем дијелу планете.. ја сањам колико ми снови допусте . са једне стране на другу. А у њему се пишу само пјесме! . у Црној Гори.. Као одбачено биће на простору оаза. наћи ћемо га и у другима и са другима. премјешта свој огњени задах пакла. никада није постојао добар рат или лош мир.У државама са или без парламента. И сви ратови. у државама оваквих или онаквих влада. Због ко зна чега. Игра се. Нека додиром. Због имена. у храмовима свих вјера и свих патријарха.. тог ђаволег посланика. Да. Надјемо ли мир у себи и са собом. осмјехом и стиском руке. Полако. језика. али који ме опет тако неодољиво и неодбрањиво вуку к себи. И у нашем уму. 09:31 Сјећање. III e kojica МИР 10-06-2011. можемо пронаћи и открити шарено. Јер тамо све почиње. Биће незаустављива и силна. Неповјерљива тишина на мјесту стоји. да прафразирам Бенџамина Френклина. Можда до неке напуштене веранде под мјесечином. боје коже или очију. преузима моје тијело. Гдје год је крочила људска стопа и опстао људски дух. kojica 10-06-2011. III j kojica НЕОБИЧНО ОБИЧАН ДАН 10-06-2011. пробуди ме својим хладним шапатом. Да звијезде као сваке ноћи промијене своје одоре. И чека на трептај ока мога да глуву хармојину наруши. Било кога да ту црнину позове на плес. са свима. онда ће наши уџбеници из историје коначно постати досадни! Јер неће бити ратова. Далека и већ заборављена љубав. И тамо. А оно. И мир у нама. због граница којима неразумно. Или крај набујале. дијелимо и цијепамо једину планету коју имамо. И свима њима мир. Да га потом подијелимо са својим другом из клупе. руке. прихватања. сламнатом дому једног палестинског дјечака чије су сузе проливене на насловној страници Тајмса. вучем пун џак несреће. У тим тамним очима сто изазивају страх. Јер. Ни због чега.. небо и земља поистовијете. различитости и љубави. који нису моји. страх и безнадје. неизбјежну црнину у својој једииној нијанси. Меланхонија. И свугдје. У нашим плућима и душама. једино тамо. у трошном. Опијеност. У свима њима . И мржња и нетрпељивост и презир и неразумијевање. Докле год сеже наша мисао и наша нада. на подножју и врховима Килиманџара. страхујем у кожи изгубљеног дјетета. 09:33 На истом мјесту. Тумарам путевима којим се рјеђе иде. Да се тама. А онда. Биће мир. са њима. тим ватреним очима помно прати моје покрете. на далеким обалама Колумбовог Новог свијета. на ужареном афричком пијеску. очи. погледом. И чекам.

Блистави глас чаробнице испод сивог плашта одзвања под затвореним сводом. о увелим ружама неких давних љубави. буди стари мрак.спустиће параван који скрива топлину тишине и тајну живљења. посрћу али играју. растргао шумове бијелих крила и бацио их себи у лице. па онда слијећу на блиједе образе.. вјетар је.. кад стигне проклета и коначна тама. У тихом. њихове нимфе оковао мразом. мирисну певају песму. изгуби се у даљини. пјева и каје своје ледене. смерно.. о тужној бесмртности без наде у спас. Њен глас је зауставио ријеке. та ледена Лорелај лишена својих заспалих морнара. неумољивом владарком наших истина. пјева о смрти на бијелом одру и глас јој се покида у безброј комадића леда. Иза ње је ишао рој малих пахуља. искидане. страшна.... у исти мах. падају у амбис нијеми од плача. потргане. ал’ њихове душе и даље лебде у облацима. па изнемогли од борбе са судбином. а исконски сјај трепери одајама мојих мисли. затим још једна. Скиде уморну копрену и пође несрећна вила. Као пахуље снежне. Звуци божанских харфи лутају бескрајним крајолицима. и траг нежности нове. туге су испиле сиви ледени поглед и попримиле боју сњежних облака. меки су додири вечерњег поветарца... гријеховима предака. лаганом валцеру.. што на танку светлост лагано пада.. Прође испод лука својих обневидјелих сјећања и. али и он ће проћи. сећања теку.Жеље се гомилају као звезда рој. 13:39 . И пјева чаробница. страшном. разапетог на крсту судбине. Слеђени понос ме гуши као изненадни страх. полако. Наташа Гајић. Само је сумрак остао да прождире боје и тонове. Тихо јој шапућем речи плаве и зовем је. моћна. сиве ледене очи иза облака и сумрак што прождире боје и тонове. а за њом се подиже рој бијелих лептира. чаробна. немоћне да оду на југ док пјесма не престане и не васкрсне умрли Аполон..Јер побећи ће у пећину своје самоће. као и све... Слободан Бркљач..Маша Радуловић. неизмјерном. 09:48 Сваке ноћи док платинаста светлост месечине обасјава уздрхтало вече.. шум бијелих крила. III-1 kojica 10-06-2011.. сломљена и горда. III-1 kojica Топлина тишине 10-06-2011. недореченим бајкама и неиспјеваним пјесмама. као зрно песка скотрљаћу се низ падину твојих мисли. Ваздух је испуњен треперењем као кад наричу виле... дјевичански лептири плачу за нама.. у својој обијести.. Небо ми пружа руку и води ме кроз глуву тишину тужних призора. покушавајући да ухватим ненадану наду. умиру јој на рукама само да би чули још мало – умиру да би живјели у њеној коси. IV a kojica 10-06-2011... Још увијек пјева уклета чаробница – пјева и сјећа се. Све је окружила пјесма. у њеној пјесми. замрзле снове одбачене од свих. у њеним очима. 09:47 Зимина тужбалица Валкире што јашу преко небеса.. обезглављене – од њих је сашила хаљину. Пјева о свом леденом усуду. Валкире су давно прешле небо. Као модре сенке потоњих величина... Магична прашина клизи по стазама лавиринта.. На згрчену земљу пала је пахуља. тако тихо и стидљиво. Бијели лептири играју око ње..и у речнику живота траже значење нераскидиве везе што љубав је..и плави лептири блистају попут поларне ноћи. недосањане. топе се моји снови и теку као сузе праведника. Багремови бели. пјевају сјеверњачке тужбалице. у сивилу сопствене душе. Отварам капије раја и врата пакла. мале и нежне. убио је мале птице дошавши им до срца и испунивши им погледе.. Окрећући се по древном такту. али не прилазим. о болу дубоком....... Сав рај смрзнутих херувима је заплесао над леденим паклом слабости и мржње. затим још једна.. о сивом сумраку и још сивљим зорама.Кап по кап. У сваки јој је тон уткана по једна суза.. Пјева о изгубљеним надама..

Ništa se ne čuje od aviona i silnih eksplozija. Oni ne govore o sebi. пуна себе и најмоћнија. „ Gori naša zgrada“. Izašli smo napolje i videli razbuktalu vatru. ali sam svuda oko sebe osećao zebnju i strah. Idući po takvoj ivici čovek je zver kada mora. а више спава. A onda je neizvesnost prešla u stradanje. kolebanja. Drugo veče bombardovanja. засађена као јагоде. tiho je rekao vojnicima. Јер. A onda odjednom sve se zatreslo i sve je zasvetlelo. Avioni su otišli. Izlazi moj otac. неки су се изгубили. devedeset deveta. Oca danima nisam viđao. A onda se kroz noć prolomio njegov odsečan glas: „ ko je dobrovoljac da idemo da gasimo vatru?“ nije tu bilo razmišljanja. gotovo je nema više. Bilo je tu dosta ljudi i vojnika. тако отпочну нова пријатељства. Bila je to ona nesrećna. o njima govore njihovi postupci i dela. Nikola Milenković I-1 kojica 10-06-2011. a onda čujem zvuk kamiona. vatra se širila ka kućama u selu i zgradama oko rezervoara. Počelo je da sviće. skroman i hrabar. A on evo ga živ ispred mene stoji sa opekotinom na obrazu i u ruci drži sliku nas četvoro i mali drveni bager. Bombe su bile tako stvarne i padale su blizu nas. никада не заборави да се користи! Опасно је. Svi vojnici i starešine su kao jedan poleteli u kamion i otišli u vatrenu noć. Posle nekoliko dana moj otac je otišao u Beograd da pravi položaje za odbranu grada. свом животу и схватими да не шетамо сами кроз мрачне тренутке на обој земљи. не умеш да пронађеш нове светове. hteo sam da viknem. главне пријатеље и издигнеш се у небо. Временом. Само тако успевамо да се приближимо. čađav. rekao je da to nije ništa. Hteo sam celom svetu da kažem da je moj otac heroj. Такав је човек мање сања. da su mislili da se neće vratiti živ iz vatrene stihije. кад су ми били најпотребнији. Skroman kao i uvek. Sa jednog njegovog položaja oboren je čuveni „nevidljivi“. које је тешко наћи. Goreli su rezervoari u kasarni. јастук судбине кроз живот и даља плови. 15:09 Пријатеље ствара срећа. бити ту у срећи и несрећи. Govorio je da će sve biti u redu i da se ne bojimo. отишли од мене. Iznenada je u kuću ušao moj otac. Sećam se da je bio bled i da je na brzinu rekao majci da je jedva izvukao živu glavu. Srećan sam što je moj otac takav. Vodio ih je moj tata. melem kad ume. згрнеш само каменчиће у длан. i da je život oštar kao sečivo. ali živ. .. Da li je moj otac živ? Počinjem da plačem. колима. а не знамо да то ниеј главни „ услов “ да би живели срећно и лепо. Nešto u meni je htelo da pukne od radosti. Имала сам доста пријатеља. I ostali su živi i nepovređeni. кад кренеш у свет. U njoj se nalazi orden za hrabrost koji je dobio za zasluge u odbrani zemlje. Čuo sam vojnike kako pričaju da je moj otac uleteo u vatru da iznese aparate za gašenje požara. poklon od jednog vojnika. a junak kad sme. Као мали сањам о великој кући. da se smejem. Čekamo da to jednom prestane. а несрећа проверава Као кад зароним до дна мора. junaci su tu među nama. Ponekad bi naišao da obiđe sestru.. Pogledao sam u oca i prvi put video kako mu se suze slivaju niz lice. људска срца су ниска. crn. Tatin kamion je otišao prema planini. Прави су остали ту и увек су ту уз мене… Ваља имати неког где можеш да се винеш. i ne pomišljamo da nešto može da nam se desi.MOJ TATA HEROJ Ljudi kažu da o životu najviše znaju starci i deca. Они који ће нам помоћи у свему. Dugi sati čekanja. После детињства шта се све мења? Опет се рађају снови и снови. Између звезда и камења. Život je pun izazova. Била сам јако узвишена. Sa sedam godina nisam znao šta je rat. Svi ćutimo i čekamo. Мислим да срећу у животу доносе праве пријатељи. као туга. mamu i mene i uvek je bio ozbiljan i nosio je šlem i pušku. Vatra se stišavala. станеш и добро погледаш и размислиш. O njemu govore njegova dela i postupci i jedna mala crvena kutija koju moja majka čuva na posebnom mestu. da plačem.

они уништавају сва досадашња осећања. умешала се и једна балерина. Ипак сам успела поново да заспим и почела сам да сањам. чипса и сока. 15:10 Моје импресије са школског распуста Распуст је као сан. напред. Гласни смо и људи се окрећу за нама. Онда отуђеност. насупрот осећањима која су изазвали о нама. Она су присутна. изнад школског дворишта је почео ватромет.. још један другачији сан. Лепше и до семенки. затворила се и храбро сачекала да крене. твој почетак. да цима. корачамо кроз живот. kojica 10-06-2011. Не мала и слатка балерина. Ипак стигнемо некако и до центра. а чујемо и неки коментар. старо дрвеће. баца га у сенку све лепоте. па опет почињала да се окреће. на хладне бетонске степенице и натсавимо са причом.испод протиче речица. онда је она чула мој смех и осетила да је се не плашим и почела брже да се окреће. али нам остају сећања на њега као нека утеха и нада да то није заувек изгубљено и да ће се опет десити. без правих пријатеља. нађе се неко да нас пробуди и све то прекине. Сећам се само музике. седнемо у школско двориште. Непријатан мирис. А та сећања су можда и најлепши део света. време. Полако је почела да се окреће и да се подиже. Била је страшна. ако себе убедиш да у овом „маштању“. не свесно. Почињу гласовима. који безвољно довучемо. а сложно поједемо и тако свако вече. „ Ево ме! “. с које се повећавало са сваким новим тактом који су остварили. Срце ми је као шећерна вуна.. види до дна невидљивога. спремно да се истопи. поређеном његовој величини. али не и њих. Отуђен си само. у розој хаљини и малим сатенским балетанкама. Људи нас чују. Тако све тече до сеоске славе. кокице и шећерна вуна. јер у њима нема оног ружног и непристојног што се можда догодило... се шири из просторија у којима су извори. Поново све тече. назад. вероватно добронамеран (-ха). Села сам јој на сукњу. не баш леп.ако се теби престане да куња и шуња. исти сок. више неће бити твоја судбина. а ја сам спремна да му то допустим. катанцима на мосту. Стојим на мосту. а и помало лажна.. али морам даље. али није им успело. „ Брано! “. јер он је тежи и страшнији и дужи од времена и вечности. пуно кључева који су парови убацивали у њу пошто би закључали своју љубав. које је у мени . пустила сам руке и почела да се смејем.. исти чипс и сваки пут лепши смех и никад не досади. ако можеш самоћу да издржиш. а на гласове се надовезује и слика. Али у овогодишње сећање о слави. Покушали су је укроте и да не вриште.. баш кад је најлепше. чини да се осећам малом. лицидери. а онда дођу рингишпили. који причају вицеве и глупирају се. Покрети. Испред мене се развио парк. а не виде и то је најлепше од свега. Али и из тог сна смо пробуђени. Долазимо и до извора лековите воде. заустављала се.. Целу снагу препознаћеш по томе колико си у стању да препродиш тренутак. Брано! „ Ево ме!“ . Покушала сам и ја. Не ова је велика и страшна и због ње деца вриште када почне своју игру. није било страшно. сагледај своју судбину. 15:11 Док сам силазила са балерине. најављивао је почетак концерта ЈУ групе. kojica 10-06-2011.. Увек иста прича. у век друштво. Високо. .. Док идемо на центар схватам да више нисмо они исти клинци. насупрот оној срећи и узбуђењу које је владало у публици. векови ужасно касне и да ћеш пронаћи „једног ал` вредног“ пријатеља. простор. Зато види свет „читај“ људе длановима и табанима и види челом и телом. они су мало мутни.

Волим те. а жељан сами их као што сам жељан твоје љубави. своју немоћ. понекад нисам у стању да разумем. Волети у времену многобројних живота значи победити смрт. одлазим од тебе. VESELJE PRESTAJE 10-06-2011. Она је увек нешто друго од оног што тренутно мислим да јесте. на све оно што си живео. за делић древног времена у којем се обнављају све моје радости и све моје туге. Да ти кажем да сенке које ме прогоне ове вечери имају твоје лице. Ти си заиста моја љубав за сва времена! Милан Миливојевић II Е2 kojica U ŽIVOTU JE KAO NA MASKENBALU: KADA SVI SKINU MASKE.. понекад га прихватам. бити спреман и отворен. значи живети истину и дрхтати при помисли на тебе.. Зашто желимо да је ослободимо? Зашто ме обузима туга и радост. Дискотека је мала али пуна. Захваљујем ти се на свему ма колико то трајало. Још их осећам! А онда падне ноћ и време је за провод. На путевима живота не постоје пречице. Леп и краткотрајан. јер ти си мој страх и моја грозница и моје немање. 15:50 Можда је садашња љубав у овом животу начин да научим патњи. Разумеш њену дубину и мој бол. Али осећам да бих погрешио и уплашио те. патње. То је јасна светлост сазнања.. за један живот. буди сећање на Пећинце. kojica 10-06-2011.пробудила Врњачка бања. Што нам вреди трагање за собом ако се изгубимо пре него што смо себе пронашли. свеже испечене пице. Од моје љубави могу очекивати више. путеве ка теби. нежности. моја ограниченост. и оне које су мртве. Музика је гласна. не волим ништа да знам.. али не и од љубави моје. мојих несаница и превелике љубави која ти је прешла у досаду. то је виши степен сазнања. Спашавам те мог присуства. и оне које су живе. градови. Кад кажем волим те помислим на оно што чини та реч. Као да сам с твојом љубављу спреман да савладам себе самог. Овај свет је понекад суров. и моја тупост и све моје глупости. Плашим те се. и оне које су ми наносиле бол. заиста те волим. што живиш и што ћеш живети. која се гасе и пале. Једном трајању које не искупљује блажене. И сва моја дела. у све што си ми подарила за ово време љубави. Тако ће љубав и живот бити једно. 18:21 . и она духовна осама из које пролазе речи чудесне као путовање. Опојан мирис. који се растопи као мехур од сапунице. значи наду и смисао живота. у ритму музике. 15:49 Као да сам позван да учиним нешто велико и трајно. додира. и оне које су ми доносиле радост. да ће те токови живота одвући од мене.. Љубави. Предосећам да ћеш отићи. И тако се се завршио још један распуст. али и не кажњава грешне. Волим те. Следећи пут одлазим у пицерију. Волим те. у леденом трајању без бола. поља. миловање. два различита осећања истовремено? Знам. желим те и бојим се тебе. сиромашни су они који никада нису волели! Ја не желим да те учим већ да те волим. Сад знам одакле извире та љубав и са том спознајом могу да одем на пут знајући да ћеш заувек бити уз мене. мрзим те и убијам те свакодневно. значи тражити смисао. Враћамо се кући.. Поред нас пролазе куће. То је све за сада. Колико само може да недостаје задовољство.. Ја не сумњам у твоју исреност. Овај одлазак није смртна пресуда за нашу љубав. од разнобојног светла. села. Седишта у аутобусу су тврда и не могу да спавам. моје компликованости. Сенке неких мојих живота препознајем. Попут сна. Ти си истина. Понекад желим да ти предложим да кренеш са мном да делимо живот који је остао. свој страх и своју непокретност.. се не виде. постојања. Бранислава Трифуновић kojica ЉУБАВНО ПИСМО 10-06-2011. Могу. Све је другачије од оног што сам навикла. Одлазим од тебе.

A da bi se prilagodili jedni drugima. Drugu kategoriju zauzimaju licemeri. jer se vampirov lik u njima ne vidi. ako ne znaš kako da pomogneš. svi oni imaju maske iliti svoje drugo „ja“. jer su svi ljudi isti. a sunce se povija iznad i opet zalazi. fini na izgled. Život je lep. ali nije to lako.. Uvek postoji neki balans. Ne zbog filmova i izreka. koristi drugo „ja“ iz straha da neće biti prihvaćeni od sredine. Draži su mi zli ljudi sa najodvratnijim i najnemilosrdnijim maskama. Kada sam u zatvorenoj tamnoj prostoriji ili mračnom mestu. Ne možeš razumeti nekoga ako nisi doživeo slično. ljudi moraju malo da se promene.. a možda i ne. To ogledalo kao da otkriva istinu o njima. Tada se setim filmova u kojima likovi koriste ogledala protiv vampira. ma uvek će ga biti! Sofija Ostrašanin kojica NE DIRAJ TUĐE RANE AKO IH NE ZNAŠ ZLEČTI 10-06-2011. i tako iz dana u dan. Ovo se može svrstati i u sebičluk „dajem da daš“. Zato ne diraj tuđe rane ako ih nećeš izlečiti. ne može se oprati ni izbrisati. Čovekova rana na srcu. ako misliš samo na sebe. već da imaju drugo „ja“ zbog sredine koja ih okružuje. Ne sažaljevaj osobu jer joj time nećeš pomoći. jer oni to ne kriju. Zato uzima identitet druge osobe koja mu možda biva idol. Ona je kao tugom okovana za čovekovo srce. za dobre i naivne ljude ostali kažu da su glupi. već zbog mirisa i boja koje ga dekorišu. a na čoveku je da odluči kojim će krenuti. Zato i ne valja dirati tuđe rane ako ih ne znaš izlečiti. Nemojmo da sami u sebe rasplamsavamo vatru koja drugog neće dohvatiti. Smešno je to što i ta sredina može takođe posedovati strah koji vešto prikriva. zaboravlja se na staru. e njima treba jedno veliko ogledalo! Sa druge strane. Svako biće ima svoju sudbinu. ostavivši trag u našim životima. Skidajući svoju masku. u najgoru kategoriju. koje mogu pomoći. Ponekad kada stane muzika i svetla se pogase istina izađe na videlo. bistra i sveža. kao ni toliko dobra. ako nisi dotakao dno života. Čovek se plaši da će možda predstaviti kontrast svemu tome i zato teži da iztraži ono najboqe. ali ne mora da znači da je ona toliko loša. To drugo „ja“ ne mora uvek biti loše već može skrivati mane. Na poljima rosa. ali možda i ne! Možda samo treba da budemo u određenoj meri iskreni i pošteni. ukratko. da su prazni iznutra a strašni i nemilosrdni spolja.. zašto kasno shvata koliko vredi izgubljeno.Jako se plašim mraka. Malo je osoba koje to razumeju. Ne vredi pokušavati menjati tok reke navike. veliki. razočarani samim sobom. kojica 10-06-2011. Zašto? Zato što postoji uzajamni strah od zlih ljudi koji mogu to da iskoriste. Važno je da pokušamo da se dovoljno upoznamo. jer nas može lako poplaviti. Jako me nervira kada čujem da neko očekuje neku nagradu za dobro delo. Tako i ljudi. toliko se ljudi i razlikuju. žgoljavi. da se staviš u drugi položaj. možemo pretrpeti odbacivanje od strane ostalih. da sagledaš delo srušenog života te osobe. a noć odlazi. Čovek je nemoćan da se bori protiv sila prirode. zora budna i spremna. jer kad izbije mlada. tj. nego nas peku. Ponekad se pitamo zašto čovek gubi voljeno. po mom mišljenju. 18:21 Malo je takvih ljudi. Često u tome posustane. kao osušena krv. a loši iznutra. biće i maski jer koliko god da su slični. Mali. čak i . Ipak. Možda te promene prerastaju u maske. Moraš da se spustiš na zemlju. debeli. jer ako je to dobro delo radjeno iz namere da se dobije neka nagrada onda to nije dobro delo. fina koža. pa čak i oni idealni poput filmskih zvezda. povuče se u sebe i svoje orginalno „ja“ sakrije. Dokle god bude ljudi. E. da pokušamo da se stavimo na mesto ogledala. pa kako onda i da ne nose neke maske?! Zato život podseća na maskenbal u kome su svi isti likovi. jer su to najvrednije stvari koje se cene.. razočarani životom sa ogromnim teretom i bolom na leđima. zašto rane ne možemo zaceliti. Jutro sviće. 18:33 Praskozorje svečnog jutra. Isto tako mora da snosi posledice za svaku grešku u svom životu. Ne kažem da su ljudi nemilosrdni kao vampiri. Ali i ti idoli glume i to više od svih ostalih.. možda i većina.. takvi ljudi imaju zle maske. Ne uveravajmo sebe da se rana ne može zaceliti. ako ne znaš kako pomoći. Često se trudimo da pomognemo i razumemo druge.. čvek žvi danas za sutra.. razočara se. onako kako mu je zapisano da živi. Ovakvi ljudi spadaju. a da li će biti lika.. a kamoli opariti. obliva me hladan znoj od straha da bi se iz crnila iznenada mogao pojaviti vampir i napasti me. a od njega zavisi da li će izabarti pravi put. Deo ljudi. jer nekad postoje dva puta. dugo godina. jer je ključna stvar razumevanje.

neiskvaren život koji nam je dat? Naravno. Razmislimo. a život će buktati. Uprkos tome iz mojih grudi otme se po koji uzdah. Zašto je svet tako nezdrav? Zato smo krivi mi. pesmom. alkoholizma. istraživati nove životne mogućnosti. uzima i daje. Zbog čega sve to? Pa taj isti maloletnik će sutra biti roditelj. uhvaćenog pogleda. da ću ostvariti svoje sne i dostići svoju zvezdu vodilju. a ne mračnijim. a mi ga krojimo prema nama. Živimo lepše.. kriminala? Zašto? Jednostavno. pruži mu podršku. Zašto ući u svet narkomanije. već onim što se daje. ali ljubav prema bratu. davače nekome primer. Na žalost. surovijim. utopljena alkoholom! Naravno. na žalost. Svesna sam da me kroz život čeka mnogo toga. bitno je biti relan i imati veliko srce. 19:02 Život je buktinja i beskrajno prostranstvo. uzdrhtalog srca. prozročnija.. znam da ću uspeti. skrenu sa životnog puta. na pozitivnu energiju koju ona u meni stvara. Danka IV-4 kojica KAKO TREBA ŽIVETI? ŽIVI ŠTO LEPŠE. toplija. Život treba živeti punim plućima. društvo a možda i mi sami. istinitih i intrigantnih priča koje ruše kulu karata života. napunimo svoja pluća čistim . Svet je okrutan. 18:43 LJUBAV JE OSNOVA ŽIVOTA I STVARALAC ENERGIJE Ljubav? Ljubav je jedina stvar u životu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. koja sa sobom nosi mnogo toga. sruši li se jedna životna karta. surov. By: Mirchy kojica 10-06-2011. bićeš jedan od retkih razumnih osoba. srećnih. njoj ili njemu. i samo mi.. koja mi daje energiju da istrajem i izdržim.ako nekog upotpunosti ne razumeš. ne treba da dozvolimo da u našim srcima nestane ljubav i zavlada mržnja. Možemo reći da je sve u životu prolazno. Nekada osetim gorčinu života. budi tu u blizini kada mu zatrebaš. Danas su ljudski umovi potpuno uništeni. humanih. ljubav koja me čeka. igramo za život! Pitam se. bilo kojoj osobi.. naše sreće. padnu u provaliju i nikada se. Zašto u našoj zemlji nema više sportista. bistrija. i ljubavi koje čine osnovu životu. da ustanemo i istrajemo zbog te ljubavi koje nas čeka i koja je u nama. ima mnogih surovih. Možda je za to kriva današnjica. putovati po svetu. Nije potrebno biti pametan i bogat. ali tada će biti kasno. kako mnogi zamišljaju. učiti ga zdravom životu. jer srce je jako da dosta toga izdrži ali ne i da se opet bori na istom polju. ustajem i idem dalje. prve ljubavi. oterajmo umor i tugu i pružimo ruke životu punom ljubavi koja je stvaralac naše energije. mladi ljudi. sa sobom će nositi i drugu u provaliju. stihom. Život se rađa čist. već naprotiv. mladost raširenih ruku koja želi da zagrli svet. Skupimo snage. zbog prve neprospavane noći. Kažu da se dobro ne meri onim što se dobija. Na uglu svake ulice leži neki maloletnik u alkoholisanom stanju. Zašto se ne baviti nekim sportom. a želiš da mu pomogneš. ali ubrzo zatim ponesena krilima ljubavi. Pa zbog čega sve to. živeti kao da je svaki dan poslednji? Čovekova duša biće ispunjenija. nezdrav. ona je uvek nešto više! Mlada sam. davaće savete! Kako kada je njegova mladost uništena. roditeljima. korumpiran. ljubav za koju se treba boriti! Ponekad je ona veoma čudna. to su ljubavi za ceo život. mi ga možemo učiniti lepšim. Po prirodi sam takva da se veoma brzo vezujem za ljude. Kada nekog zavolim to u meni ostaje za ceo život. Ne treba kap gorčine u nama za sve one teške trenutke koji nas tek čekaju u životu da nas navedu da posrnemo i padamo. a ne supstance koje nas čak mogu odvesti u smrt. Ne može se živeti van stvarnosti. Ona se ne može opisati jednom rečenicom. Oslanjajući se na ljubav koja me vodi. ispunjenih. ne oporave. zadovoljnih ljudi? Upravo zbog nas. Ako uspeš da sagledaš razoreno delo ljudskih života. moći ćeš da pomogneš. da pružiš ljubav i podršku. Mi. udisati samo zdrav vazduh. sav moj polet i sjaj gasi se i nestaje. sadašnjosti. jer su to dva ključna elementa osećaja. najboljoj drugarici. stideće se svojih postupaka. ALI TAKO DA TE NE BUDE STID 10-06-2011.. kao ni da se suočava sa istim tragičnim događajima u životu.. tone u svet dima samo da bi ispao „faca“ u društvu. sa osveženim starim ranama. biće lepši. život je lep sam po sebi. imam 18 godina. zašto uništavati čist. Sve više učenika konzumira cigarete. Živimo pre svega zdravo. Ne može čovek da dobije dva puta istu bitku u ratu.

dovoljno je da „moja zadužbina“ bude među ljudima i da ona živi i posle mene. ne za sebe. опоменеш. prepustimo se zdravom okruženju. nego za druge. Saznajem da je zadužbina dobrotvorna ustanova ili fond kojima se neka imovina namenjuje izvesnoj svrsi. Malo nam treba da život učinimo lepšim. Udahnimo vazduh punim plućima. Ljubostinja. Без Тебе као заштитника на овом свету. Smatram da ako uspeš da se u nekom domenu izdvojiš iz proseka i kad uspeš da se izvisiš iznad mnogih oko tebe. Živimo za nas. знам да чујеш моју молитву. Обраћам Ти се. Ove a i mnoge druge zadužbine ostavljene su budućim naraštajima.. za pesmu i igru.. Ima li moja generacija želju. а не за погибију. јер се знам да увек чиниш исправно. Šta danas prosečan čovek može da ostavi kao zadužbinu: svoj nalog na „facebook-u“ ili pak svoju internet adresu??? Današnje zadužbine su izmenile formu. Zatim tu su mnogobrojni manastiri (Žiča. a ipak među njima je bilo više zadužbinara nego što ih je danas. 17:58 Господ је светлост живота мога Господе. a ne za druge. kulturnim i prosvetnim ciljevima. a njih su ostavili ljudi koje su krasili osobine moći.planinskim vazduhom. Da li bi i ti mogla da ostaviš nešto što će biti vredno pomena. Verujem da takvo delo čini da budemo ponosni na sami sebe. Ти. volju da stvori nove zadužbine? Ivana Dukić III-5 kojica 15-06-2011. prirode zvezdama. dečijoj igri i osmehu. talasima mora i okeana. научиш и спасеш. smeh. Razmišljam: Smem li sebi da postavim cilj Imaj i ti svoju zadužbinu. вечна доброто и правдо. Studenica. moraš nešto da stvoriš. da tada. već smo okrutni mi sami. Zadužbina je veliki cilj. bogatstva. послушај моју молитву. охрабри ме разговор . sebi nepoznati. Svaka sitnica je dovoljna. Prva i ona koja mi je najbliža je Bogavčeva zadužbina u mom gradu .to je zgrada ostavljena omladini grada Kraljeva na korišćenje. Otisnimo se u svet okeana. Не само ја. свеобухватна хармонијо. Otisnimo se u životne lepote. 19:26 Dugo nisam mogla da pronađem pravi smisao ove teme. beskrajnog plavetnila.. jedna latica ruže. nešto što će prevazići krug moje porodice? Ne mora korist od zadužbine da bude ogromna. živimo za sadašnjost i budućnost. koji su imali viziju. a ne dimom cigareta. била бих као сламка испуштена у речни вртлог. Ono što me navodi na razmišljanje jeste to da su ljudi ranije živeli mnogo siromašnije nego danas. jedan sunčev zrak. Čini mi se da su savremene zadužbine manje vredne u odnosu na one koje su nam ostavljene. Sklanjajmo se iz okrutnog društva zaobilazeći taman svet. obično humanitarnim. kao da osvajamo poen po poen u utakmici krećemo se ka osvajanju konačne pobede. prepustimo se pesmi ptice. него да их пробудиш. mora. Молим се Теби. Gradac. Царе небески. у корист људскога рода. koja se može osnovati za života ili testamentom osnivača a onda pokušavam da se setim svih zadužbina meni znanim. a ne za druge! Iva Drašković III/2 kojica MOJA ZADUŽBINA 10-06-2011.. Đurđevi stupovi. Koliko su bili moćni ovi ljudi? Koliko je trebalo vremena izgraditi svaku od navedenih zadužbina? Da li i danas ima ljudi koji svoje vlasništvo ostavljaju kao zadužbinu? Čini mi se da ih je sve manje. Dok svakodnevno težimo nekom cilju. i baš tada. него цео људски род. Nije okrutan svet. који си људе створио за спасење. živimo za sebe. обистини моју молитву. Кад помислим да не могу даље. који си људима дао сва добра света. koji su bili velikodušni. који си први зрак сунца после кише у животу мом. dobrotu. којем није до тога да људе упропастиш.). Sopoćani. snagu. a ljudi oko mene su govorili da je to ono što ću ja ostaviti nekome. Uporno sam se vodila činjenicom da je moja zadužbina ona koju mi je neko ostavio.

и деци. јер то нас нешто. 18:01 ДРВЕЋЕ ЈЕ ВЕЧИТИ ПОКУШАЈ ЗЕМЉЕ ДА РАЗГОВАРА СА НЕБОМ Сами људи су као дрвеће. Дај ми снаге да у невољи помогнем људима. Али и онда завршавамо са високо подигнутом главом. без наде за боље сутра. Даваоче живота. Жеља да изађемо из мрака и самоће оличенa је у сталном покушају да идемо у висине. Сачувај моју душу и душе добрих људи од свега што их трује. обележено је проклетством. Јер. Један зрак светлости мера је и цена свих ствари. мајкама и очевима да трају својој деци. У мојој души завлада мир при мислима на Тебе. јер представљају радост родитељима. Бура и невреме се стишају када помислим на тебе. као и дрвеће. Спаси свет од насиља. За нас све што сија и додирује светлост чини се божанским. место надања. Проблем је што често завршавамо у средини. сваки сан је могућ. Док имамо веру. У нашој природи је да се стално мучимо. симбол избављања. Са једне стране дубоко укорењени у земљу. Много је људи кренуло странпутицом. сачувај људски род. а мисли и жеље за небо. Тама се надвија над земаљским небеским сводом. Јелена Мишура КТ II kojica 15-06-2011. то очекујемо. у ствари. Оче. а са друге стране су вечне тежње човека да стреми ка висини. хладноћа нестане. а превише немоћни да дођемо до врха. То само значи да остајемо празни изнутра. То је. стално смо на истом. настављања трајања. без идеала. Стога се молим Теби. Превише поносни да се вратимо доле. Дај здравља свим људима. који си нам показао шта је љубав створивши нас. А ни сами не знамо шта се то налази горе. Срећу свима који ти служе и воле. тежи ка идеалима. Светињо. Ти ми докажеш супротно. глади. Да на земљи не буде боли. привлачи.. Сине и Свети Душе. или место где нас чека ново разочарање? Не знамо. Свевишњи. бесконачности . ни на земљи. Због тога тај вечити покушај разговора са небом. као што је склањаш из живота мога. Свет ће постојати док је доброте на њему. Ноге нас вежу за тло. Творцу свега уништивог и неуништивог. мржње и зависти. јер си помогао мени и помажеш ми и даље. Можда сматрамо да ћемо тиме успети да пређемо границу смрти. Када се човек нађе пред тајанством природе. тражи границу. Све што је у тами и што макар једном не засија и не гледа у висине. Ти си светлост живота мога. Нечега сигурно има. Због тога тај вечити покушај остваривања снова! . За мене си цвет који цвета усред зиме. Небо се разведри. да учине корак који ће их издвојити од осталих. Да људи помажу једни другима. обасјај својом светлошћу грешнике који зло чине.. То сазнање буди немир. без снова. Помози им да препознају прави пут. али је битно да верујемо. али и да верујемо у снове.. И када се све чини изгубљено. који су према мени поступали лоше. да се воле и пазе. испруженим рукама и оном изреком: “Можда ипак једног дана“. немоћни да се помере. Ми. Да ли је то место где се остварују сви снови. слутње и страхове. Молим те. Молим се Теби. почиње да схвата да је и сам мали делић ње. покушава да додирне небо.са Тобом. на којем си Ти вођа и мени да на њему останем.. да ћемо успети да победимо живот. Својом руком склони таму. Чуваш ме и ја то осетим. услиши моју молитву. али уједно и тежње сваког од нас. да одржавамо контакт са нама до сада непознатим делом света. помози напаћенима. у ствари. која си ми помогла да распознам добро од зла. Да покушавамо да завиримо у небеска пространства и додирнемо ту нашу звезду. који си послао сина свог на земљу зарад нашег спасења. ни на небу.

Не желим да се изгубим тражећи те. док моје снено око буди зрачак сунца. Од памтивека су људи ратовали због различитих ствари. нећеш постати суров.. религији. у мени је пролеће. Јутром. Пишем ти јер не желим да гушим осећања. Иако се свим својим бићем трудим да не поклекнем сваки пут када ми се осмехнеш. Радња романа се одвија по разним деловима Београда. Мом бићу ти диктираш годишња доба. решила сам да учиним све. ништа више. Упркос свему. који ме опија. али ја мислим да је то био само недостатак толеранције. није то тако страшно и тешко. Без толеранције настају само проблеми.. када се смејемо и радујемо. боји заставе испод које стоје или чак боји јакне и мајице коју носе. Али не каже се узалуд да је љубав бол и да све друго није љубав. 11:13 Плес ситних демона Ово дело представља сам почетак Видојковићевог стваралаштва.“ Да. насиље и хаос. Сви људи су различити. исто као што би тај други требало да испоштује нас. В О Л И М Т Е ! Јелена Мишура КТ II о kojica 15-06-2011. Требало ми је много времена. Иако мање познато од каснијих бестселера „Канџе“ и „Све црвенкапе су исте“. очију. Надам се да. Када смо заједно. каже Иво Андрић. желим из свег гласа да ти кажем: „ВОЛИМ ТЕ“. ствар. али и храбрости да се одлучим на овакав корак. неодољивог погледа који си ми упутио док сам те посматрала не желећи да будеш тога свестан. Роб љубави. да у мени завлада зима.. Да. што би јасно требало да одреди тематику.. другачија мишљења и веру. Немој ме сломити и направити окрутно чудовиште од мене! Не постоји реч. било по својим уверењима. То је само добра комуникација међу људима.. И сама помисао на то да не осећаш ништа према мени баца ме у очај. Према свима трабе да будемо отвореног ума и срца. То значи да морамо поштовати туђе одлуке.Јелена Мишура КТ II kojica 15-06-2011. Сва затреперим када осетим твој мирис. толеранција је када комуницирамо. 19:38 Толеранција је када. Година дешавања је 1991/92.. док ми свежина сеоског ваздуха испуњава собу. помало груб. „А ноћ је увек била зло време мога живота“. мојих мисли. али свакако мени драг глас. ако се за њу не учини све. обузета сам мислима о теби. косе. неуважавање неког ко је другачији од тебе. док ме твоје игнорисање и равнодушност толико погађа. кад осетиш да си вољен.. Сигурност и одмереност твога корака дуго ме остављају непомичном сваки пут када прођеш поред мене. Кад боље размислим. рањава.. 19:20 Љубавно писмо „Ништа се не чини за љубав. . Све непроспаване и немирне ноћи. која би барем делимично описала јачину љубави коју осећам према теби. Борим се са буром осећања сваки пут када угледам твоје очи. Некада је то било због територије. рекох љубав! Храброст ће реализовати моју мисао.Знај да си једини господар мојих снова. хладноћа ми обузима тело и душу. овај роман је одредио правац његовог даљег стваралаштва. Сећам се сваког оштрог. некада због уверења. толерантни. рат је само периферно праћен и нема утицај на радњу. боји коже. Филип Милер IV1 kojica 02-07-2011. а ја роб који се покорава свакој твојој заповести. када чујем тај. не успевам да одолим тим гестовима.

Пламен се лагано љуља и као дух уноси мир у мрачну собу испуњену мислима. болујемо и најважније.. превара и неискрених љубави... Да ли су људи полудели или не схватају да је срце највредније што поседују? Можда су људи ипак у праву. непромишљено. почео је да се дружи са озлоглашеним људима и трудио се да изгледа што одвратније.можда.. Свећа и даље гори. Покривам се паучином јутра и полако тонем у дубоки сан. Можда је ипак та . да се изненадите колико почињете да личите на Бобана.. фризуру је правио пивом. а у нама остаје само осећај горчине. само себе не разумем 02-07-2011.. да је готово немогуће сачувати их.. остало је много тога нерешено. ми течемо као време. 11:14 Седим у соби пуној тишине.. стварно умем. бодре нас. Сви лепи тренутци испаре. Волимо.. да изгледа још одвратније. управо због тога ћу успети да сачувам срце у једном комаду. сем његове екипе. Но. Ану никада није преболео. Само будите опрезни. због неких лепих смеђих очију? Очију. прате кроз живот. Данас је све лепршаво и лепо.. нашао се у вези са најбољом девојком у школи. може вам се десити. а крајем године. и ми ушушкани у својој љубави сијамо од задовољства. алкохол никада није пробао.воља.. Срећно ..... 11:17 Сви смо ми доспели у овоземаљску башту. која се зове живот.. Човек без љубави је само ствар. које ће куцати у истом ритму.... тотално блесаво. Хм.Бол у грудима се чује до васионе.. Да ли је онда наше срце вредно да га жртвујемо.Главни лик Бобан Шестић.. На многа питања још требе да се одговори. усамљености и необјашњиве туге. јер књига има хипнотички ефекат. а сутра..брзо. У овој чудној тишини може се чути њено јецање за једним очима које су нестале једне суморне вечери.. Гледам у свећу.. само један део светлости који уморно трепери од нагореле свеће даје осећај живота. још се није завршио. Тако сам ја заволела.говорећи себи да морам остати јака..Питам се од чега се он састоји.. Можда срце ипак треба ставити на коцку и чекати да наиђе срце. ону страну живота коју јуче нисмо познавали. да ли је уопште има и да ли је постојала свих ових година? Много тога се десило.. али... са свим могућим проблемима. дуг као година.. Уморни капци жуде да се споје.Опет тај тупи бол у души који ме немилосрдно раздире. Почетком другог полугодишта редовно се опија и гута по кутију апаурина (таблете за смиривање) на дан. пропушта прилику за романсу и постаје њен најбољи друг... петнаестогодишњи панкер. Питам се да ли те очи понекад помисле на мене и сете се прошлих дана? Чудно је како неки људи оду без поздрава. Овај уморни пролећни дан. Угледамо ону страну стварности. сигуран сам да ћете се препознати у бројним ситуацијама. Стазе којима ходамо су различите. Остало јој је још мало живота. патимо. Сви су га избегавали. а наше срце остане само и напуштено. а можда и највећа врлина. Прилазим јој и једном дахом се опраштам од ње. преплићу се и разилазе. Можда је то моја највећа мана. и онда одједном нестану као да никада нису ни постојале. вратимо се на почетак. Са почетком друге године све се променило. смејемо. радујемо се. која је уз његово оболело лице чинила. а девојку још нико у друштву није имао. Очигледно да јесте. Заволела сам тако лако. јер ко зна шта носи нови дан... Ако будете читали ово дело. са чим никада није могао да се помири. а тако сам тешко знала то да покажем. Плима осећања навире.. Марко Видојковић kojica Свашта умем. Данас се срца поклањају тако непромишљено и брзо. само је потребно мало више воље. Носио је поцепане мајице. шок. Марко Видојковић kojica Те очи.. Био је први човек у Београду који је носио чироки фризуру. пљувао девојке.. које су ту уз нас. које један тинејџер може да има. Свуда око мене је мрак. заљубљује су у Ану. 02-07-2011. неочекивано. која је његова сврха? Чује се затупео ударц гране о прозор.. Бобан је одличан ученик правнобиротехничке школе... На сву његову несрећу.. цео овај живот. што ретко коме полази за руком у овом свету пуном лажи.Све је помало чудно.

и хтења 02-07-2011.да певамо заједно..попео ме високо на завидне висине. ту музику производи оркестар наше љубави. другарство. Ја сам твој спас. па добро. љубав не би била то што је сада... Сви смо заначајни овом свету. то је само наше.. али на другачији начин размишљају. Путеви љубави су веома чудни и саткани су од безброј тренутака. 11:19 Све било је музика Љубав ће се моја остварити. Младен Кесић.. не би постојала пустиња. Сви ми сматрамо да је живот хладан и бездушан. не би било радара. Људи су сви исти. мој глас. 11:47 Размишљања. моју песму. 1/1 kojica 02-07-2011. да се чујемо преко свих мора и планина. другачије гледају на свет и наравно другачије изграђују своју индивидуалност. али могу желети. окидањем жица гитаре. Верујем да многи људи губе своју Личну легенду веома брзо. не би знали шта је зло. 405 kojica Размишљања.. Прво бих требало да научим себе. ја бих желела да сам твоја гитара. Ми смо само тачкица на радару.. Одакле та музика долази? То само ја чујем.. у мом тону. прва авантура за свакога од нас. Када би сви мало сели. за . Никада се један проживљени тренутак неће поновити и зато треба волети и бити вољен у сваком тренутку. твој најбољи пријатељ. А када би све било очигледно и лако. како је рекао Миодраг Павловић Живот је највећа мистерија космоса. Куељо „Алхемичар“). загрљен мојом песмом полетећеш високо до мене. удахнем дубоко. па пожелим да се нађем у твојим рукама.неизвесност оно што у ствари чини љубав. Како и када ћемо да продремо до највећих тајни живота.. због чега живимо? Као што почетак теме гласи: живот јесте несхватљиво чудо.. певушиш песму. Сваки је посебан и непоновљив. и хтења Ова тема није могла доћи у бољем тренутку. А ја. да није зрна песка. родитељство. прелазиш прстима по мом врату. Ттај сан називам Личном легендом ( П....али. Да није зла... на други крај васионе. То је снага коју ми шаљеш. Лејла Имамовић.. Да ли је то уопште могуће? Која је сврха живљења када би све знали? По мом мишљењу ми смо створени и живимо са неким задатком. да није тачкице.. У последње време много размишљам о животу. него сном и тежимо да испунимо тај сан. А када избледим оставићу ти анђеле. Запитао би се неко: зашто морам бити добар и поштен током целог шивота када ћу на крају да умрем? Због чега? Тбог кога? а се исто тако питам! Али када сам видео део живота као што су љубав. не би знали шта је добро. само за моје уши. нико не зна.. мрав у мравињаку. током овог кратког и несавршеног живота. али верујем да нам Бог намерно поставља препреке и замке кроз живот из два разлога: први је Лична легенда.. нежно додирујеш моје тело.. а други разлог је да би ценили добро живота. запитали се о животу.. а некад превише олако.. 2/2 kojica 02-07-2011.. Лична легенда. Тада ћеш схватити да си ме волео. прожет борбом добра и зла. не задатком.. 11:49 Живот је несхватљиво чудо. ценили бисмо живот више.? Мислим да људи некад превише озбиљно схвате живот. Да није добра. И ту застанем.. Постоји и постојаће увек равнотежа. преко свих брда и долина. Сањам да.. Слушам у позадини твоју песму. а зла ће увек бити. да није мрава не би постојао мравиљак. када се будеш препознао у мом стиху.. и када би схватили. Маја Лукић. да не бих умрла у тишини. Добро ће увек владати. за неког казна. можда би тад било другачије. зрно песка у пустињи. када схватиш да си ме сломио. шта је значај. А онда се пробудим и схватим да не могу себе заблудом лечити.

Коморник Вертруска им дозвољава да претраже архиву и налазе књигу у којој је скривена мапа илуминатског пута просветитеља. али не смемо окаљати свој образ. многи то нису. да треба бити поштен и частан. авантура коју ће памтити наши потомци. за које је Роберт веровао да више не постоје. Тада већ потрешен он одлеће у Женеву савременом летелицом CERN-a коју му је послао сам директор Максимилиан Колер чији је глас чуо преко телефона. великом хуманизму. пролази током само једног дана. о издаји. Када је Виторина стигла откривају даје највећа честица анти материје украдена и да имају времена до поноћи да је пронађу.неког највећи могућ благослов. Признајем. свакоме од нас се дешавају разне лоше и добре ствари. Браун је имао помоћ великих светских институција као што је CERN. Живот је веома тежак. Треба имати у виду да је свако од нас борац. ратник својих идеала и да је наша дужност да свет нашој деци оставимо бољи. асложићете се и ви. У Ватикану сазнају да су нестала 4 кардинала а да се на тај дан бира нови папа. а успели смо ако живимо кроз наша дела. то неко добро дело. да их изведемо на прави пут. 401 kojica 02-07-2011. али и препун избора! Иако су нас учили у школи. Сад сам одрастао и полако схватам свет. морамо бити упорни. Живети. али им убица за мало измиче. јер је живот вечита борба између добра и зла. брилијантног научника чије је тело видео факсу. Непознати саговорник им јавља да ће бити убијени на сваки сат времена у неким од цркава Рима. 11:55 Тада Ленгдон и Виторина одлазе у Ватикан а Колер због здравствених проблема остаје у Женеви. мрзети и праштати. значи радовати се. али тек понека честица добра. kojica 02-07-2011. аи наши родитељи. Тамо их . Да бисмо били успешни у животу. него гледају да на било који. Успевају да пронађу те цркве. највећи светски истраживачки центар.током свог детињства доживео сам много неправди. Након што прекида везу стиже му факс на којем се види беживотно тело непознатог човека чије груди су биле жигосане перфектно симетричним натписо ‘’Илуминати’’. патити. На вестима и преко штампе сазнајем о свакаквим трагедијама. заробљава Виторину и одводи је у древно састајалиште Илумината. али и о невероватној људској милости. разном несебичним делима и љубави и често се запитам шта значи живети? Живот је невероватно бојно поље између сила добра и зла. буди у нама заборављену истину. али не губим наду у боље сутра. Покушавајући да кроз ово дело докаже да је настајање универзума могуће и без бога. Мирослав Стрицки. волети. да је то пут који свако од нас прође. 11:55 Анђели и демони Ово дело представља светски бестселер америчког писца Дена Брауна који је због својих жустрих критика упућених католичкој цркви оштро осуђиван од исте. превари. да зло тренутно влада светом. да је живот леп плод љубави. Њега једне ноћи буди звук телефона и он сазнаје да се догодило убиство за које је наводно одговорно древно братство научника прогнано од цркве почетком ХVII века под називом ‘’ Илуминати. и веома нечастан начин дођу до жељеног циља. желети. Радња дела се одвија у 4 града кроз које Роберт Ленгдон познати симболог и главни лик овог дела. Максимилиан му је објаснио да су он и његова ћерка Виторина радили на стварању антиматерије која има огромну енергетску вредност (један грам антиматерије има снагу много већу од атомске бомбе). Упознавши се са њим Колер га је повео до стана Леонарда Ветре. људској пакости. Колер добија информацију да се анти материја налази у Ватикану.

Милан Ракић покушали су што више да нам приближе различите теме из песама „Претпразничко вече” . главна су подршка песницима при писању поезије. Светла из кандила. али писац ме је стално терао да одбацујем могућа решења једна за другим. он “склапа очи и од среће плаче“. Изабрира се нови папа. Можда му је било то разумевање ‘’противника помогло да добије теорије старе вековима. препуним тргом св. Далеко изнад Ватикана коморник искаче падобраном. Једног тренутка сам сигуран да је писац атеиста. звук старог сата. Нисам веровао да књига може да подигне адреналин. да ме у толикој мери обузме и удаљи од стварног света око мене. 11:55 Читајући ово дело покушавао сам да предвидим шта ће се даље одвијати. Ја знам да је то виђење снова јер замишљене птице које му педстављају породицу. Како песник каже . Колер на самрти даје касету Ленгдону. на којој се види да је Коморник сам себе жигосао и наредио убиство кардинала. па чак и оне мртве са живима. Алекса Шантић. кроз песму му говоре да оне здружују душе свих људи. а већ у следећем ми се чини да читам папину аутобиографију. пуцкетање пећи. све то јава. а Ленгдон и Виторина почињу заједнички живот. виђења нова. њему време неосетно тече и тако представља још један вид затворености. Кроз тајни тунел ‘’Il pasato’’ долазе до Ватикана где сазнају да је Колер жигосао коморника. Јован Дучић. Сазнајући то коморник се жив спаљује пред свима. Петра где налази антиматерију. Ако вас занима вечити раздор добра и зла. У тој заблуди често се запита да ли сања или је. а сам је убио Леонарда Ветру. како он каже. мотиви смрти и пролазности живота. Једноставно је немогуће предвидити шта ће се десити кад окренем страницу. и одакле му толико надахнуће. и кад сам помислио да престанем да читам пробудила се знатижеља и књига се опет налазила у мојим рукама. 12:04 Мотиви типа усамљености. Прочитајте ‘’Анђеле и демоне’’ јер свакако нећете протраћити време. Ту усамљеност песник описује на јако леп начин. само су неки од детаља који на кратко одвлаче мисли али ипак. kojica 02-07-2011. Емоције које навиру су ме држале чврсто држале ‘’ закованог ‘’ за књигу. иако нико не би пожелео да се осећа као тај момак. ипак. очаја. Петра он устаје и одлази до гробнице св. Немања Воркапић 3/6 kojica Мотиви пролазности живота у поезији песника 02-07-2011. који је убијао кардинале и жигосао их дневним симболима. . драга лица и мили догађаји. Звук сата враћа га у стварност. мисли на оца и мајку. Као да време стоји. Равнодушност је нешто што нико неће осетити читајући ово дело. Роберт искаче и уз помоћ платна успева да ублажи пад у Тибар. Присећа се звука алке на вратима који све у кући подиже на ноге и.проналази Ленгдон и заједно убијају Хашишанина. Трансформација коју писац показује навело ме је да се запитам да ли је стварно све сам писао. и оставља Ленгдона са антиматеријом и без падобрана. „Искрена песма” и „Долап”. „Јабланови”. И све те мисли. Након што се освестио одлази у Ватикан и обелодањује снимак пред кардиналима. Носећи коморника у болницу. улази у хеликоптер са Ленгдоном. Присећа се среће из прошлости и дружења са осталом децом. крију се далеко у прошлости и песниково срце чине празним. па чак и највећи варници ће се запитати шта је истина. пакла или раја. у њима буди невероватну радост. религиозности и атеизма. Усамљеност и очај песника у песми „Претпразничко вече” у мени буди велику жељу за даљим разоткривањем његових осећања. наши песници. На основу тих мотива. то му не представља велики проблем да се опет увуче у себе и размишља о прошлости.

љубав која краси двоје заљубљених и њихову везу. јер су се његова старост и њена младост нашли у време кад једно искључује друго. Због тога је и данас актуелан и зато његове песме буде она најфинија осећања. његова унутрашња милина. Осећа да су све ближи и ближи. Преко храма се успоставља веза са Ленком. Он се радује рају и узвишеној љубав са Ленком. његова вила. само сан и она у њему.. Код песника се ствара сукоб између разума и срца. Тешила га је нада да ће бити боље ал’ ропство које га је задесило довело је до тога да га други жале.”чудно шуме“.” У суштини. 14:46 . он је и зачетник српског модерног песништва. Он у том храму види свој храм успомена. После овог долази до заокрета и писац почиње да исповеда своју душу. Помињући „заспале њиве” покушава да јој објасни нестанак његових осећања и пролазност живота. Његов сан се све више приближава јави. Његова љубав је космичка. „Долап” је типичан приказ тешког живота једног човека који је био пун снаге и воље. Основни мотиви су лепота и љубав. године. диви се њеној личности. 2/4 kojica 02-07-2011. небеска и пространа. помало болних песама које су наши песници на различите начине приказали. 14:42 Лаза Костић је романтичар али по оном што је српској поезији донео.ја у теби волим себе сама”. Ленка је за њега као ‘‘златно воће’’. надахнуће. Разум побеђује љубав и страст. враћа се асоцијацијама на цркву и нешто свето. мотив пролазности живота био је главни ослонац за стварање овако искрених. Понижава жену речима „бедна жено” . широких схватања и мисаоности. љубав. „Искрена песма” представља негацију љубави човека према жени. Лаза Костић је ову песму чувао у себи док није добила потпуни сјај. На почетку песник тражи опроштај од мајке. Мирослав Миличевић 301 kojica НЕПРЕБОЛНА ЉУБАВ ЛАЗЕ КОСТИЋА 02-07-2011. Борис Пуђа. Када је песник опевао своју љубавну катаклизму. али овог пута усамљена и очајна особа чуди се јаблановима који му изгледају суморно и како он каже. Није ни чудо што се тако осећа кад говори да се боји сам своје сенке. добру раку и вечити мир. Ту се стварају проблеми. Он је био свестан својих последица али други то нису могли да прихвате јер мука која је њега снашла више је болела њих него њега.Исти вид усамљености осећа се и у песми „Јабланови”. зрелост. Постоје само она. Уводи нас у фантазију у осећања зрелих људи. . Да бисте ову песму доживели требало би да се подсетимо интимне драме кроз коју је Лаза Костић пролазио. Усхићен лепотом цркве он жали за све речи које је изговорио против цркве. Кроз своје песме прожима страст. Рођен у Ковиљу 1842. Она је његово просветљење. Лаза Костић је песник слободног духа. године. тражи опрост од Госпе. Изговара хвалоспеве за њену лепоту. И баш због тога што он то не заслужује прижељкују и теше га речима да ће му за награду „небо дати мрачну. Човек прижељкује да остане сам јер мисли да ће у тој самоћи пронаћи свој мир. ‘’Santa Maria della salute’’ написана је 1909.

поткрепљујући га бедом. коју је пратила тада. мајка сестра. Али. Објашњено је да за нама остају наша дела. али нема песимизма. спори дах болесног човека. Друга целина слика стање у коме се налази лирски субјекат. отац. Све то појачава предосећање смрти и води закључку: „Дође доба да идем у гроба“. а већ следећег нисмо ту. верујући у то да је ‘‘он’’. Бранко умире у двадесет и деветој години живота. а кости су му пренесене на Фрушку Гору и сахрањене на Стражилову изнад Сремских Карловаца. али није објављена у првој књизи песама (1847). као неко ко је годинама живео и сваког јутра устајао сасвим свестан себе. Све то је условило. У трећој поетској целини он се опрашта од стваралаштва. Тај закључак подстиче песника да се врати у прошлост свога живота и поново сагледа све оно што је било лепо и вољено. јер он не постоји! Његова чуда нису чуда. Опрашта се од својих песама. данка. слепо верују. године. У његовој поезији има тужних тонова који су проистекли из животне трагедије. али опет то нисмо ми. а опет већ мртви и непостојећи као особа. тама и хладноћа.. У природи је умирање и нестајање живота. а . наишло је на осуду у делу ‘‘Енциклопедија мртвих’’. На фотографијама. а лирски субјекат је сломљен болешћу. али не као. Ту је подигнут и скроман споменик са урезаним епитафом: „Млого хтео. године. оно што је изнад лирског субјекта. деца. али наравно. То је слика природе и умирања. волело и живело. стварајући туп заглушујући звук. Пећина. лагано нестајање снаге. да их „дугом шареном обуче“. Тек када одемо. умире у делу да би доказао то што говори. Мотив смрти се провлачи кроз све приче у делу. Сада је успостављен паралелизам стања природе и стања песника. некога што јесте. Најлепше речи. Страх који ови елементи стварају језивији је од било чега што људски ум може да замисли. то су само илузије! Саопштава Симон чудотворац у овом делу. У њему не може да се наслути страх од смрти.. лисје жути.“ Милосав Батало. док је живео’’ или живела. У првој целини се налазе две песничке слике које се налазе у напоредном односу. само да сам. Хтео је да „дугу са неба свуче“. 1883. Објашњавају да ОН као такав не постоји.„ЖУТИ ЛИСТ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА (КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ) Бранко Радичевић потиче из чиновничке породице. Песма настаје након смрти мајке. Он не пева о ноћи. тугом. он мора постојати. Загробни живот.. које доживљава као своју децу. Песма „Кад млидијах умрети“ настала је у исто време када и поема „Туга и опомена“ (1845). “Све нестаде што вам дати справља у траљама отац вас оставља!. Сахрањен је у Бечу. Једно означава природу. туберкулоза. и покосила Бранкову мајку. неко ће се сетити и рећи: ‘Ех. да их „накити“ најсјајнијим звездама. Он је окренут светлости и животу. Тема песме је мисао о смрти и мотив растанка са животом. Бог. Симон Чудотворац. тренутно или треба да буде.. Сећају нас се као нешто што је било. брат. самоћа и крај. забележени смо у делићу тренутка. 14:49 МОТИВ СМРТИ И СТРАХ ОД СМРТИ У ‘‘ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ МРТВИХ’’ Немојте веровати у њега. каквим га приказује црква. само измишљотина. опраштањем. Ова заокупљеност растанком живота није песничка проза. Светлост и живот су права тема певања Бранка Радичевића. јер се није све учинило. да су многе душе страдале од стране оних који. млого започео. неизлечива болест. нејасно.. губи животне сокове. Смртничка укоченост. Ритам ових стихова одражава слабост тела. Песник се опрашта од зоре. мотив је проистекао из породичне трагедије. оне из срца долазе : -Када највише боли и -Када је касно! Кроз дело се провлачи доза самосвести оних који више нису међу нама. болом и кајањем. да песника обузме предосећање смрти. тами мраку као темама. тренуци када сте још увек свесни себе. сестре и брата Стевана 1845. вода која капље по стенама. да их „обасја“ сунчевим лучама. постаје безживотно и пада – мртво је. 2/2 kojica 02-07-2011. света. час умрли њега је понео“. јер живот изузетно воли. брата и сестру.

око нас само тама и тишина испретлетане у утроби земље. У доба мачева и оклопа. . далеко од погледа оних који тек долазе за нама. један поред другог. То се може достићи само правом пријатељском љубављу. јер просто знате. огорчењем.. бићемо укочени и мирни. поверењу и поштењу – пријатељство. да је ту још неко. када је такву мисао изрекао? Остаје питање као и мисао. једном је свако од нас. Наравно! Говоримо о оном са чиме природа нема везе. Заједно се патуљак неустрашивих и вилењак племенитог рада спојише и никада се више не раздвојише. али и поверењем. Кроз многе битке чували су један другоме живот. на муци се познају јунаци’’. По том принципу изродило се једно од највећих пријатељстава у свету књижевности као пример појеве која се заснива на љубави. да је пријатељство тајна о самом човеку. снагом. Саша Тркуља. ратова. 14:52 ЈЕДНО ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗ ПРОЧИТАНЕ КЊИГЕ Као љубав и мржња и широки комплекс других најјачих емоција. описана и опевана у стиховима и хиљадама књига је свакако љубав. Живот пружа разна искушења. бити сигурни да долазе по нас и гледаћемо светлост. ‘‘У добру је лако добар бити. а када престанемо да верујемо. када за то дође време. Да ли се може волети. Бар .. искреношћу и даривањем. али љубав и њу надјача. издајом и предрасудама.ипак чврсто и лагано круже око нас. Раздвојени мржњом. које су давно назвали пријатељство. Пријатељство се рађа невино. два народа су крваво растављена љутом оштрицом мржње. да посвађано помири. ломљена издајама. И оно је једно од творевина које нас разликује од других и даје важну црту карактеру. немира и части. морали смо проћи кроз искрено осећање. Налет топлине и језе. Оно се мора неговати као нежна влат траве на олујном ветру живота. па га морамо сазнати на тежи начин. као што ни стена не може без шуме. човек постаје сиромашнији за једно дивно искуство које нуди пријатељство. општег мира и слободе. а онда следећег трена. Тајна прожета свим људским осећањима.живимо. речи су великог нашег песника. Ако се запусти и остави по страни. 4/2 kojica ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ.. када сте сигурни да сте сами у просторији. Непобедива машина која крчи себи пут до ултимативног циља. страхом и болом. са сваком подељеном ужином и скриваном тајном. је саставни део неке свакодневнице (као и сваког дела). Постали су једно биће. које се нуди свакој особи. значи живети. 14:54 Најдивнија ствар на свету. осећањем за правду. Али потребно је још веће зло. Оно се појављује изненада и траје заувек. Кажу да нада умире последња. а да се пре тога није доживело право пријатељство? Да бисмо осетили чар љубави. Некад као да се шуња. са сваком датом играчком. још једно чудо човечанства. Свако од нас је у свом раном детињству имао пријатеља и стекао тај дар поштовања и љубави. мрзели су се и грозили. Једино што може да му стане на пут је мржња. али се ипак осврнете око себе.. Осврнућемо се око себе. Никола Аџибаба. Веровати. Док верујемо. љубављу... остаје нам надање. 02-07-2011. Али шума не може без стене. на врату осетило онај топли удар ветра. Да ли је и сам осетио горчину издаје и сласт дивног пријатељства. један ум. Као ‘‘неуморни спавачи’’ . а човек носи многе слабости. 4/4 kojica 02-07-2011. Стене и радници највештијих ковача гледају испод обрва на шуму и ливаду најлепших и најграциознијих бића.

Да си суза у оку мом. све боље рибе постајемо. то су само снови. 15:02 У невиној и наивној младости очекивања су велика! Очекивања обично падну у воду. заволећеш неког. а жеље. 14:58 ПОГЛЕДАЈ СВЕТЛОСТ У ТВОЈОЈ ДУШИ Тек кроз патњу постаћеш човек. ишчезну. не гледај га као супарника. већ је познато да „све што је лепо кратко траје. Улице тамне као и моје срце. Некад је лепо живети у сновима. да умрем на твојим уснама.. Схватићеш да нико не воли док не почне да губи. али обично једна љубав чини живот. Да сам ја суза у твом оку. пустим улицама. преоклете нека су све због којих не можемо да их вратимо. Као да живиш у пустињи.. осетиш љубав и опет се разочараш. Мислићеш на мене кад отвориш очи. због дечка патимо. до самог дна и претворе се у разочарење. тону дубоко. ићи до бескраја лепих ствари. кад ниси ти крај мене. не бих никада заплакала од страха. Покажи и Богу да знаш да волиш. Драгана Топић. Као искра у мраку. Као птица сломљених крила која је изгубила небеска плава пространства и пропустила последњи лет. пољубићу те нежно и нестати у ноћи. патићеш знај. Живот је кратак за само једну љубав. иако ћемо се хиљаду пута спотаћи на препреке и ствари које нам се нађу на путу.“ Најбоље је да живимо у стварности. патњом. Убија те самоћа. ја не знам да ти ласкам. Ако ме желиш ти ћеш се борити за живот. али знаћеш да сам то ја. надања и маштања постану нешто јуче што данас не постоји. а завршава сузама!!! Пролазим кроз тамне улице које пре су биле светле.. Тако и ти изгубиш своја веровања. Кад ме сретнеш са њим. јер је узео девојку која га никада волети неће. јавља се пријатељство. који има правог и искреног пријатеља. полако бих склизнула низ твоје лице. да те не изгубим. ја те желим и због тебе дишем. већ га гледај као биће које није имало среће. Никола Јовановић 1/5 kojica 02-07-2011. Сусретнеш се са болом. Упорност их може победити.Пријатељство је одувек и заувек.. која вечно сија. Љубав почиње са осмехом. да ти песме пишем. Јер. али ето. схватићеш моје сузе тек кад дође крај. 02-07-2011. Само такво право пријатељство може постојати и опстати. Лаку ноћ. Схватићеш како је тешко када срце љуби. Погледај светлост у твојој души. 4/6 kojica НЕ ДОЗВОЛИ ДА ТЕ СЛОМЕ ОСЕЋАЊА.. сузама. иако ћемо често падати. Срећан је човек. Отвори границе душе и воли без страха. И докле год поред таквих гадова остајемо.. без иједне капи воде. Некад ћемо тонути као . сломе те лутања дугим. ако не верујеш у Бога покажи мени. брзо нестану. Оно полако прераста у вечни пламен који се тешко гаси и који се годинама разбуктава у нашим срцима. Доћи ћу вечерас на крилима сна. Осећај исти. а ако бар на тренутак постану стварност.. без и једне речи.. наставља се пољупцима. широким.

Она је главни покретач свега. мора постојати то осећање да би владала равнотежа. 1/2 kojica ОДРАСТАЈУЋИ. па тако и на љубав.Још увек су осећања дечија. да га ја стварно волим и да никада нећу волети ни једног другог дечака осим њега. љути. месеца. већ желим. да ли га само симпатишем.. доживети. Маријана Козомора. Након много. Временом. Наравно. У близини нема острва. Мада.. тад ти недостаје самопоуздање. СВЕ ЧЕШЋЕ РАЗМИШЉАМ О ЉУБАВИ 02-07-2011. вечном љубављу. да особе од 12 година не могу да се заљубе и да је то само неко допадање и да копирају. а можда су и они и даље у трагању за оном правом. не дозволи да те сломе осећања. па сам једва чекала да га видим како игра фудбал. Због ње настају песме. не би било света. дубоко смо повређени.. када сам била мала. Постоји љубав и можемо је осетити. . све више плачем. бистрог океана. патимо стварно и озбиљно. немој се разочарати у живот.. 15:06 Па. па да опет све буде у реду.. Сада ми није довољно само да гледам неког дечка како игра фудбал. срце нам као лудо закуца..мала барка са искиданим једрима.. да сте мене питали.. огорчени. одговарала бих грубо. Не дозволи да свенеш као црвена ружа. несебична и обострана љубав постоји и да ћу је и ја као и свака особа на овом свету. Мора бити тако. па ни састав о љубави не може да се заврши. јер са љубављу све почиње. кроз које покушавамо да дочарамо наша осећања. нема никакве помоћи. све оне ситнице. Да ли она постоји или је то само још једна илузија за људе. то баш и није истина. У почетку. приче. потока. који жубори као да је заљубљен. а дах успори. која је тек процветала и чека да буде убрана. вероватно и ми копирамо зреле људе. која нам помаже да преживимо данашњи сурови свет? У неким тренуцима се кајем што гледам романтичне филмове и што више гледам „Титаник“. јер временом у једној особи ишчезну осећања. јер она је свуда око нас. А опет. . а друга остаје да пати. и нисам схватила како ме нико не разуме и зашто мисле како ћу ја волети још много момака. Са 17 година сматрам. био је довољан мамин осмех или загрљај. Немој се поредити са звездом падалицом која неће више сијати. нити другог брода. У том заносу схватамо лепоту зоре. Због свега ниједна песма. бајка. док се не појави нека друга особа која ће узбуркати крв. свесна сам да временом сазревам и да гледам на све другим очима. очи засветле. симпатисала сам једног дечака. јер ако бисмо били непрестано нервозни. ако је не ценимо довољно... убећена да права. јер откад знам за себе излаз из свега видим у љубави. нас старије. да и он мене примети. које су око нас и саставни део нашег живота. Због љубави увиђамо и волимо. Када видимо вољену особу. Живимо за тај тренутак углавном краткотрајне среће. огромног пространства. Зато веруј у себе и и изронићеш. у ствари мало година. који су прошли и преболели многе љубави. која се затекла на сред плавог.

. заузима почасно место између два иста света. и даље сањам снове. сваки минут и секунд за живот. који је много лепши од истине. Станите и размислите да ли су добре за вас или друге и све ће бити у реду. дете заробљено у телу осамнаестогодишњака. али одбијам да пођем даље. Бојан Митровић 4/4 kojica 02-07-2011. крстарећи њеном душом . да бих се срећан вратио машти. када његово семе падне на земљу. То сам ја. због њеног погледа многи падали. када бих требао да постанем одрастао. још нешто. скривену далеко од суровог света. него и на менталну слободу. маштања и надокнађује непостојеће. Требало би да се угледају на природу. 4/4 kojica 02-07-2011. Нешто између маште и стварности. Иако ми је осамнаест година. који су ми толико драги. слободну вољу.Марија Богданов. Знамо шта је слобода. 15:18 САМОАНАЛИЗА Налазим се у преломном моменту свог живота. Пред њом мушкарац пада на колена. а зна да буде и немилосрдна. да би показао своју праву страну. Чудно је када млади као зомбији шетају и не знају свој циљ. Младост која се заноси бајкама. јавља се неочекивано и најлепше осећање.. али ма колико ја то желео. уживање и стварање. а камоли како да дођу до њега. То сам ја! Човек који машта. Ето. користи сву снагу да би израстао. враћам се уплашено у свој мали свет маште. ради њеног срца нестајали најхрабрији. то је љубав. Због ње су се водили ратови. 15:08 НИШТА НИЈЕ ТАКО БЕСПОВРАТНО КАО МЛАДОСТ Већина младих људи није свесна шта значи младост. спутавају своју личност. јер ништа није тако бесповратно као младост. новац. пријатељства. сваки сат. Када се ова два фактора споје онда човек може да има све. 3/6 kojica 02-07-2011. Сву своју снагу и вољу треба да усмеримо на живот. који сања. Све што ме везује за стварност. Користимо сваки дан. Желим да кажем другима. Речи: “Ово је први дан. да послушају себе и да учине нешто како би им се испуниле оне најдубље жеље. Дишемо пуним плућима. непоколебљива и одлучна. које сам сањао као дете. не треба мислити само на ону физичку. школа. јер када се девојка нађе између стварности и мог тајанственог малог света где пре тога није било никог осим мене. грациозности и нежности. трудим се да урадим што боље. биће. жуди. који воли. остатка твог живота”. утапајући се у њеном погледу. Многи не верују да постоји. никад схваћено до краја. човек који мора да буде слободан као птица. филмовима и осталим лимунадама. и живим у нестварном свету. не брже од живота. Она је оличење лепоте. овим овде људима. да оставим иза себе дане детињства. да упишем факултет. сањаријама. 15:55 ЖЕНА Жена је божанско биће. на цвет који. љубав. Она је оробила велики део моје пажње и времена. Сви ми говоре да се тргнем из сна. Лука Кукић. ја верујем.

нешто попут свемира. сретнеш вољену особу и одједном ти се појаве неки лептирићи у стомаку. а праву причу о пореклу Светог Валентина тешко је спознати. Поред заљубљених. По другој причи. очи ти засијају. али с друге стране далеко и мрачно. срећним браковима . Св. најлепше приче и песме написане су само за њу. али и због своје одлучности да траје и истраје. чије име хришћани католичке вероисповести славе 14.Легенда каже да је ћерки тамничара. Она је вечита инспирација многих писаца и песника. па чак и да одмрзе најтврђе срце..тражећи потврду њене љубави. Њена снага и одлучност прелази преко свих препрека . Валентин је био свештеник римског храма за време Клаудија II. оставио опроштајну поруку: „С љубављу од твог Валентина“. 15:58 Шта је то уопште љубав? Неко необично осећање које нас чини нервозним и помало изгубљеним или само илузија . Жена својом лепотом и шармом створена је да влада мушкарцима. Мекоћом свога гласа и дубином деколтеа има могућност да замрзне. Ипак временом . образи . Данас католици обележавају дан његове смрти 14. Валентин се супротставио Клаудију и наставио да венчава младе парове у тајности. Валентин је такође заштитник пчелара. с којом се у међувремену спријатељио. 15:57 Постоји неколико верзија порекла Светог Валентина. Стална је гошћа у њиховим сновима и сурова стварност новог дана. Император је забранио младим мушкарцима да се жене јер је веровао да су мушкарци без жена и породице бољи ратници. како би свет изгледао лепше и веселије? Верујем да нико не зна да да прави одговор на ово питање. путника и младих људи уопште. Жена као најлепше и најнепосредније оличење живота има почасно место. Када су га открили. Најлепши комади накита прављени су да би је учинили драгоценијом. Идеш улицом. тако лепо. године. Све што је недоступно представља оличење лепоте и дражесности. фебруара. Петров Деaна 2/5 kojica Свети Валентин 02-07-2011. На сликама се представља птицама и ружама. фебруар 269. Послата је од бога да влада мушким срцима. био је осуђен на смрт. Божана Ковачевић 2/6 kojica Дан заљубљених 02-07-2011. Женско срце представља вечиту тајну за мушкарце. Сматра се да је Валентин био Римљанин који је одбио да се одрекне хришћанства и стога је био заробљен и мучен. Њеним дражима су опчињени и потчињени и човек и ванљудска природа. његово име је постало чврсто повезано с љубавницима. сјајно и привлачно. Покретима свога тела мами погледе и уздахе многих мушкараца.. заљубљеним паровима . односно вечито место у срцу сваког мушкарца. али једно је сигурно-љубав је прелепа.

Једна полица са књигама. слика сунца које се нашло иза горе са утиском да тамо избија пожар. традиција и обичаји су сачувани. Испустио га је и отишао у спаваћу собу. једноставним поклонима као што су цвеће и бомбоњере. Прислонио је цев уз горње непце и зажмурио. Марија Богданов 2/6 kojica 02-07-2011. понеким цветом и прошапутаним нежним речима. Биће гласно. фебруара слави у целом свету? За Дан заљубљених кажу да је више народни него црквени празник и да је. У песми ‘’Залазак сунца’’ песник сањари о непознатој жени.Има и оних који иду даље. Горан Фишер 3/5 kojica Разројавање мисли у лепотама оствареног склада душе и тела у љубавној поезији Дучића и Ракића Јован Дучић наш први европски песник велике културе. Варала је и она.Осим тога што је обојен у црвено. по неким мишљењима . увек загледан у оно што је иза видљивог.. Мрднуо је дрхтавим прстом. Али једно је знао. компјутер крај прозора. Седео је на поду. Није јој пружао довољно љубави? Устао је са пода и сада је стајао крај отвореног прозора са крстом у руци. Све у свему. прелази по соби.порумене а колена заклецају. сенки и светлости. у ‘’турском седу’’. које шаљемо особама које су освојиле наше срце. 16:06 Љубав је стварност. ренесансне Италије и модерне Француске. одсутно спајајући оштре делиће. а лево од њега кауч изнад кога је на зиду окачен дрвени крст. Своју културу изграђивао је на наслеђу античке Грчке. 16:08 . Варао се. последица глобализације. и постоји ли бољи разлог да се 14.. По њему песма мора да постоји због лепоте. У песнички пејзаж унео је тишину и обиље прозрачности. али и илузија Данас је разбио огледало. као и тајанственошћу песничког света. да одушевљава складом звука и ритма. Неће нигде стићи. слика воденог цвета заспалог над 02-07-2011. те га сврставају у сасвим нову категоријукомерцијалних празника. Посекао се. а потом нестао. заводе жене. Огледало? Свој живот? Почео је лаганим погледом. Сео је на столицу крај прозора и упутио последњи поглед граду који се пружао у даљину. Кривио је себе. На почетку песме даје нам слику заласка сунца који постаје повод за једну песничку сањарију усамљеника. изгубио је веру у те ствари. Живео је са њом пет година и мислио је да је она та права. овај дан је испуњен срцима. Крв са његовог кажипрста је каптала по образу његовог лица на комаду стакла. Опсовао је себи у браду и затворених очију подигао главу ка плафону као да проклиње. Омаловажавао свој живот. Тренутак заласка сунца дочаравају контрасне боје – слика бакарног неба које распаљено сија и чија се боја прелива на реку. Некада је веровао. Љубав нас покреће. Дан заљубљених се најчешће обележава слањем љубавних порука у стиховима. То се променило када је Јелена престала да посећује његово мало царство на седмом спрату ове трошне зграде. Из малог креденца крај кревета извукао је напуњени пиштољ. Одједном заборавиш да ходаш а све око тебе изгледа насмејано и срећно. широког образовања . Просторија је била уредна и чиста као и остатак стана. Њега засењују боје. заносе звуци.

обдарена невероватном лепотом али је замишљена. Анита Куља 3/5 kojica 02-07-2011. верује у личну срећу и испуњење свог сна. потпуно сами само мушкарац и жена. јер сан је лепши од јаве. радосна. Некада лепота. које су упућене њој. На свет гледамо потпуно другим очима. Милан Ракић је био врло учен. испуњености снагом која све више буја у нама. тужна. сасушена. вене као ружа која је у пролеће била јарко црвена. испуњава нас најдивнијим осећањима. долази бол. Љубав је била и увек ће бити нешто лепо. гасне. пред којима се пружа океан. вене сам у тишини танке и страшне јесење ноћи. песник жели да верује у тај сан. 16:09 Љубав је стварност. интелектуалан и музички образован. Ту је и јато голубова и бокори мртвих доцветалих ружа који окружују непознату жену. очима среће. наглашена је сензуалност. Деана Петров 3/5 kojica Сада је на нас двоје ред 02-07-2011. рефлексија о жени. бујала из дана у дан. Крај песме као да казује чему речи и зашто изговарати речи у тренуцима заноса и страсти. само су привидан израз љубави. 16:16 Сат откуцава. у загрљају. као да није пролазно. Све што је лепо има и крај. песник је остарио већу пуноћу у опису природе. . У ‘’Искреној песми’’ мешају се љубавна осећања. а сањарење је највећа лепота нашег трајања. и жена слушајући речи нежности и ласкања. као да време није битно. Из нас излазе речи као и осећања за које нисмо ни знали да постоје. која је бледа и бледих усница. негде далеко. Она почиње обраћањем жени у тренутку када су осећања најјача. узвишеност. па тако и љубав. Исто као што нисмо знали да долази. Од ње тражи да ћути. Искрена песма казује да мушкарац воли само своју жудњу. која у нама гори не може да се угаси или да се притаји. али је љубав и илузија Љубав је као бесконачан свемир са милионима звезда и галаксија потпуно непозната и неистражена за нас. Љубав као и друга осећања има своје две стране. све разара у нама. открива и најскривенија осећања и тајне наше душе и тела. о страстима и њиховој пролазности. зашто кад и онако ништа неће рећи. вртове са фигурама две сфинге које стражаре на улазу у вртове. пуна чежње за њим тако далеким и непознатим. о односу мушкарца према жени. Мушкарац изговарајући речи љубави и нежности уствари лаже. ништавило и туга. себе у тој жудњи и речи. Свет око нас се руши невероватном брзином. весела и срећна. златно небо. али и сасвим слепо. а сликом воденичког точка који хукти. јер била каква реч може да помути те силне осећаје. Песник замишљен. Љубав ће опет ући у наше животе и учинити нас да се осећамо узвишенима. Све оно што је цветало у нама само вене. Иако је то леп али далек и недостижан сан. не знамо ни кад одлази. сасвим смирено и полако. а с јесени вене. Страст. Поред све те среће и благостања нашег тела и душе. никада сувише речит и разметљив.таласом. Био је човек тишине и самоће. Све нестаје и пада у бескоајну таму и очај. обузет страстима и у самоћи иде даље. Људи кажу да време лечи све ране. када су пред величанством природе. преко три мора где види смарагдне горе. тако ће и ово нестати заједно са особом која ће нас увести у нови љубавну екстазу и која ће испунити сва наша очекивања.

док воз не огласи своју сирену и тако нас обавести о свом доласку. Миодраг Грујичић 3/2 kojica 02-07-2011. У твојим очима када суза се слила... више ништа не осећам... најдража. Тражио сам.... живео сам за твој осмех... ето. када чујем продорну помало тужну трубу воза у који ћемо сви једнога дана сести. видео сам то. поново ме муче исти непреспавани сни... у даљини. Нисам ни приметио. па.Чини ми се да је сваког тренутка све битније....? Чуј. зачуо твој смех.... у њој су саткане све дивне ствари које сам чезнуо да ти кажем. ни страх. зар је не чујеш. Боже... Не знам колико је још откуцаја остало.. јер то је све што имам и што нисам искористио. Нису ти рекли? Зору сам чекао уз вино . Тражио сам те у њиховој песми. Да ли ти људи кажу колико често питам за тебе? Мислиш ли да знаш??? Тражио сам те синоћ. како си била лепа. све до зеленог дна флаше вина.. 17:08 “Ћуд је женска смијешна работа... Видиш. све ћу то пребродити. стотину ће променити вијера да учини што јој срцу драго” . Биће ту радости.. Ниси чула? Дозивао сам те божанским именима и певао ти дивне риме љубави.. са својим животом сачекам тамни. које што са горчином или сладом морам да окусим. када хладна постеља друге жене није довољна да запали моју давно угашену жеђ. ону искру што пали велике ватре и пожаре у леденој души. бучни воз који ће нас одвести у непознато којег се сви бојимо..... друже мој. 2/5 kojica 02-07-2011. љубав.. цигане и тамбуре на мразом залеђеном Дунаву. и оно заборавља. Надао сам се. туга. Твојим уснама. смеха.. рећи ћу своме животу: “Сада је на нас двоје ред. а које је неизбежно. исте слике пред очима. На крају. Тражио сам те јутрос... чини ми се.. Мислио сам. бола. Да ли је то само моја варка или неким случајем покушавам себе да подсетим.. зар је свака тужна песма посвећена теби?! Ох.. а тебе. да не кане. и све је изгледало тако стварно. ни тугу.. ни време ми више није друг. и живот сам био спреман да дам.. старим. И да те пољубим.. У цвету младости сам... макар још једном. тебе ћу заувек остати жељан. а нисам смео.’’ Дарко Зечић. Да ли и ти видиш ово сивило око нас? Видиш ли и ти оне тамне облаке што доносе зло? Бојиш ли се? Ја не... а колико мало сам остварио... исте старе чежње. Радост... само празнину што ме испуњава. Као човек без ума. мислио сам. Дане сам назвао твојим именом.. ни радост. срећа... ни схватио колико је брзо прошло. Зато морам да се саберем и да схватим шта све морам и могу да учиним док са својим животом чекам на великоме перону времена. понеко слово о мени откада ме нема. да ће и на мене доћи ред да испуним свој животи век и да лагано. време је пролетело као метак. понекад покушавам да досегнем до тебе у мрак. да ћеш желети да чујеш. јер сви су проклето исти од када те немам.... све је то саставни део мене. муче ме сећања на тебе... али знам да време које ми је остало морам што више и што боље да искористим....Некада.. И звук тишине коју бојажљиво ослушкујем не би ли негде. 17:00 НАЈДРАЖА Eво. оставила си неизбрисив траг . а венем. плача.... слобода. Од кад сам се родио.. Знаш ли да ме још врелина твога додира греје у самотним ноћима. о.

заједно са умом. Желим да будем вољена. она је сада ту и не да да се врати нека залутала суза на мом лицу. а не можемо ни са њом. Заправо. Нећу почети своју причу речима. Иван Јанковић. да ли је кобна змија имала дух жене у себи? Вероватно. заводњива. него на Бога – лепа. За твој осмех дала бих три пролећа свог живота.погледу. и на крају. женска ћуд.Седим сама у сутону ноћи или сама сам у тишини своје собе. превара и зло. а највише од свега желим да то будеш ти! Ти са својим осмехом и браон очима. бљештавило чаролије које је тако изненада. јер смо опчињени њом. то је осмех који говори уместо речи. јер ти си увек ту у мојој коси. 17:09 Чезнем да ти кажем речи најдубље. неразумљиво? Већим делом ван домашаја мушког схватања. Жена као индивидуа личи на креацију пре Ђавола. страх. нека туга у мом оку. велику. дрску а вољену. Да осетим боју твога гласа и чујем како изговараш моје име. и пожелела само једну жељу: да те видим. разочарење. неизмерну љубав која покреће сва моја чула. страсну. недостижно. да док ходаш улицом чујеш многа имена. твоје име шапућу птице.. од саме женске ћуди и ума. и разбијене илузије. да нам неко прекине нит ове чаролије. да живим у машти својих седамнаест година. Библија нам говори да је Бог направио прву жену. али само једно.. растанци. Ипак. чак и да није тако. на осмех осмехом. Нисам сама.. да буде друштво Адаму. је нешто са чиме се већина мушкараца хвата у коштац. Желим да ми се на поглед одговори погледом.. Колико год смешно било. са најкомплекснијом и најнесхватљивијом ћуди. ветрови. Имам их безброј. али испод те пуке спољашности. а у мени се буди нада. некад смешна била. Али нису рекли. а ја мислим да су то твоји прсти. љубав која окупира сваки атом мог младог бића. Читала сам пуно књига у којима се помиње љубав.. . Ноћас сам гледала звезду како пада. тешко да могу да поверујем у то.Никад не можемо да схватимо ту комплексност. у свему томе има дозе мазохастичког – не можемо без ње. и када се само сетим твојих погледа на себи. променљиво. а ипак тако нежно и тихо ушло у мој живот. који мирише уместо цвета. и пусти да никад не одрастем и не осетим горчину. осетим неку лаку језу. 2/6 kojica 02-07-2011. која нас опија својом једноствношћу и дивотом. јер имам љубав. Можда сам отишао предалеко. створио ју је недостижну. леже дрскост. Сунце милује моје лице. привлачна. Ко год да ју је створио. кад боље размислим то и није само само једна жеља. Не дозволи Немања. да осетим све чари једне велике љубави. Уствари. Да ураним у топлину твојих очију и тамо заувек останем. туга. а привлачну. ма колико она. желели то ми или не. осмех који шапуће уместо даха. зашто је то тако? Зашто је све тако. бол.. Мислим или желим сасвим је исто. Учини срећо. челу. Еву. а свска од њих у себи садржи твој лик и потребу да те видим. капи кише. морамо јој се повиновати и прихватити је. срце почиње да удара све јаче. Колико ће ово трајати зна моја срећа.

посматрам пахуље како падају на просторе мога детињства. А у том свету су сва моја дружења. и осећам долази олуја. чинећи то са мером која приличи човеку. Безличне људе други забораве чим више нису близу њих и никада их се више не сете. 17:10 Азурно плави таласи милују топли песак неке далеке обале. Љут сам на невидљивог диригента који удара такт и време цури. болова и стрепњи. а неки који схватају смисао живота чине све да учине сретним људе које воле. и радоваћу се и веровати у оно што долази. У дубини душе остаћу увек дете. 17:11 Човек се роди.Не дај срећо да потонем у амбис стварности! Не дозволи да поглед твој одлута тамо где нисам ја. Свитаће неке нове зоре у којима ћу наћи своје место. Осећам да се руше мостови.. Зле. а ја бих хтео да уроним у своје снове. заувек. да те повуче са собом. лепоте. неким стазама дугим. Хтео бих да задржим детињство. али моје бродоломно детињство полако одлази. Зато допусти да те у машти прати мој осмех кроз тужне часове и крајеве далеке ! Познан Јована 3/4 kojica Мелодија мог детињства одјекује у духу дететане желим да порастем 02-07-2011. љубави. као и човек сличан животу листа у току реке којег матица и таласи бацају куда они желе. да сачувам поглед радозналог детета. а мојим телом струје извори живота. да скине моје име са усана твојих. У телу ми вртешка. расцветалог кестена. Али хтео бих да изађем испод стакленог звона које ме штити од стварности. пролећа. не знам на коју обалу да кренем. Тонем у вртлог снова и јаве и упорно покушавам да вратим коцкице мозаика и вратим хармонију у моје постојање. свађи и чињењу зла другима. Стојим на невидљивим степеницама које ме воде у неизвесност. Још једна зима. Живот проживљен у чињењу зла. живот је без смисла и без дела које ће оставити печат. Посматрам раздрагану децу. само дела остају 02-07-2011. плашим се отопићу се. без надметања али и без подилажења. У неспорној пролазности живота одговор на питање да ли ће нестати заувек или ће живети кроз своја дела зависи од тога шта је урадио за живота. а мелодија мог детињства струјаће у мојим венама. Милан Мајкић 2/5 kojica Љубави. Љут сам и беспомоћан пред невидљивим часовником који тако брзо откуцава. Неко проживи живот у егоизму. проживи живот и једнога дана нестане. труде се да што пре забораве . Знам да више нећу бити исти али и даље ће бити зиме. негде кокосов орах зри и голишава деца раздрагано трче кроз белу пену бесконачности. да лебдим у простору растрзан од ишчекивања новог и покушаја да задржим свој свет. пакосне и самољубиве. пахуље падају. неко допусти да живот прође поред њега не чинећи ни добро ни зло. Не дозволи ветру. Плашима се лавиринта у који ћу закорачити. Хтео бих да задржим тренутке који опијају као нектар. да умиру сунцокрети. моји вршњаци и одртастања.. у мир.

престаје да постоји. Оковани се рађамо. и то добра дела. њихове пбале увек спремне да приме насукане бродове туђих судбина. да када човеков живот прође његово материјално тело споро. смао такве људе други људи памте. можда ћемо досећи ону жељену слободу.али ипак нераскидиви ланци наш су терет током целог живота. појам слободе је јасан. као и њихова способност да приме у своју реку чисте пенушаве и веселе притоке и од њих потеку још топлији и чистији. не схватајући заправо шта то значи и о чему говоре. Сваки човек тежи за слободом. Невидљиви. које исто друштво поставља појединцу. оковани умиремо. али ипак људи у друштву причају о слободи. радују сваком новом дану и свом учешћу у њему. многи је траже и боре се. али да дела. на покушаје дизања и јуришања. да смо сами и да морамо сами јуришати за својом слободом и голим рукама је отети. Цео живот се своди на успоне и падова. Радост и топлина тока живота којим ти људи плове. Људи у својој глупости. Слободни смо. Мало је мишљења о животу после живота у којима се слажу и религиозни људи и атеисти. а нико не жели да буде заборављен. Једно од њих је. Иван Јанковић 2/6 vBulletin® v4. али они су ту. Од тренутка када се родимо и започнемо стазу Живота у Смрт. подсећају нас да ипак живимо оробљени у хладном и варварском времену. без изгледа за победу. кроз коју јуримо до краја живота. неосвојиви зидови оружја моћи. Тома Ивор 4/4 kojica ‘‘Ко слободу хоће. ишчашено својим нови начелима. учи и васпитава друге око њих дајући им пример тога да је у животу све могуће и да никада није све добијено нити изгубљено. а то нам измиче. који ми познајемо је крајње релативан. У овом случају тај океан је друштво. то треба да буду дела љубави јер ће и онда сећање на њих бити пуно љубави. Copyright ©2000-2011. . за коначном слободом. а заробљени. као и наша вечна борба за слободу. али чврсто стиснутих песница у сусрет тиранима. Слепи смо. Ипак. То је једна борба без изгледа за победу. Слобода је једна од клетви људи. али свако јури за својим циљем. Човек као индивидуа константно тежи за вишим циљем. који више воле да поклањају него да им се поклања. Горди смо и кроз живот јуримо. Човек има жељу за опстанком што повлачи и жељу за слободом. као и за затвореника. заувек остају да живе у сећању. када све нестане. али оковани. Њихова способност да очисте своју реку живота коју понекад замути вода притоке на које нису могле утицати.1. сваким уздахом смо све ближи крају. није важно. Обично их не видимо. али неумитно. а видимо паклени круг не престаје и човечанство је осуђено на њега. 17:45 Слобода као појам. заувек остају у срцима оних којима су давали. За роба. а ретки је досегну и освоје. ако желе да оставе нешто по чему ће их памтити. То сећање је подсетник другима да. Jelsoft Enterprises Ltd. тај подухват је базнадежан колико и препливавање океана. Слободни смо. На крају.мора сам да јуриша и својим рукама – је отети‘‘ 02-07-2011. а до тада морамо схватити. моралима који и нису морали.2. Велика армија.како им не би кварили лепоту стварања. пред нама само у другачијим облицима. слепилу гуше један другога у својој борби и зато она постаје безнадежна. Даје ли им снагу Бог или они сами налазе у себи. који се буде са осмехом. Само људе који ствари у животу раде из љубави.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful